ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA

KISELINA, HIDROKSIDA (baza)I SOLI

-Elekrolit provodi struju (vodeni rastvori kuhinjske soli, natrijum-

hidroksida, hlorovodonične kiseline, voda za piće,...)
-Neelektrolit ne provodi struju ( vodeni rastvor šećera, alkohola,
destilovana voda, čvrsta kuhinjska so,...)
-Svante Arenijus 1887. postavlja teoriju elektrolitičke disocijacije

*Elektrolitička disocijacija je razlaganje jedinjenja sa jonskom

i polarnom kovalentnom vezom na jone u prisustvu polarnih
molekula vode.

Zašto čvrst natrijum-hlorid ne provodi struju?

Prikazivanje procesa elektrolitičke disocijacije hemijskom

simbolikom:
NaCl → Na+ + Cl-
Šećer → ne disosuje
Alkohol → ne disosuje
NaOH →Na+ + OH-
HCl →H++Cl-

Na osnovu elektrolitičke disocijacije definisane su kiseline,

hidroksidi (baze) i soli na sledeći način:

*KISELINE su jedinjenja koja u vodi disosuju isključivo na

pozitivne jone vodonika H+, i negativne jone kiselinskog
ostatka.

HNO3 → H+ + NO3-
H2SO4→ 2H+ + SO42 –
*KISELOST KISELINA POTIČE OD PRISUSTVA H+ JONA
(indikatori kiselosti: plavi lakmus papir pocrveni a metil-oranž
pocrveni).

*HIDROKSIDI (BAZE) su jedinjenja koja u vodenom

rastvoru sadrže kao negativne jone isključivo hidroksidne jone
,OH-.

NaOH → Na+ + OH-

Ca(OH)2→ Ca2+ + 2OH-

BAZNOST BAZA POTIČE OD PRISUSTVA

HIDROKSIDNOG OH- JONA (indikatori baznosti: crveni
lakmus papir poplavi a fenol-ftalein poljubičasti).

*SOLI su jedinjenja koja u vodi disosuju na pozitivan jon iz

hidroksida i negativan jon kiselinskog ostatka.

NaCl → Na+ + Cl-

CaCl2 → Ca2+ +2Cl-
NH4NO3 → NH4+ +NO3-
Al2(SO4)3 → 2Al+ + 3SO42-

PODELA ELEKTROLITA

 jaki (u vodi potpuno disosuju: jake kiseline, jake baze,

soli)
 slabi (slabo disosuju: slabe kiseline, slabe baze)