TERMOVIZIJA (IC TERMOGRAFIJA) KAO DIJAGNOSTIČKI METOD U TEHNICI

Autor: Nemanja Ivković, VICTORIA STARCH, 2018.godina

Uvod
Održavanje proizvodnih procesa u pogonu bez zastoja 24 sata na dan,
365 dana u godini, izbegavanje skupih kvarova, poboljšanje
pouzdanosti kompletnog sistema – to su današnji zahtevi ili problemi
moderne proizvodnje. Kako bi se osigurala neprekidnost i pouzdanost
rada pogona, mnoge su se industrijske grane odlučile na izradu
programa preventivnog održavanja predviđanjem. Jedan od
najdragocenijih dijagnostičkih alata u programima za predviđanje
održavanja je infracrvena termografija ili drugačije termovizija.

Termovizija je instrumentalna metoda koja omogućava merenje emisije

infracrvenih (toplotnih) zraka koje emituje svako telo čija je
temperatura iznad apsolutne nule. Za razliku od ostalih infracrvenih
metoda, termovizija ili „infracrvena (IC) termografija“ omogućava
snimanje emisije toplotnih zraka sa mašina, opreme ili celokupnog procesa u veoma kratkom vremenu.
Prednosti termovizije u ondnosu na druge metode merenja su: velika brzina određivanja temperature,
velika pokretljivost senzora, bezkontaktno i neinvazivno merenje. Takođe, termogrami, prikazuju
temperaturnu raspodelu cele snimljene površine, koja može biti velika, i to u samo jednoj slici. Kao
bezkontaktna temperaturna merna metoda, infracrvena termografija omogućuje otkrivanje raznolikih
potencijalnih grešaka i to bez potrebe prekida procesa proizvodnje i troškova koji su povezani tim
prekidom.

Pojam infracrvene termografije – o čemu se zapravo radi

Za otkriće infracrvenog (IC) zračenja zaslužan je fizičar Sir William Herschel (1738-1822). On je 1800-te
već bio poznat po svom otkriću planete Uran, koji je bio prva planeta otkriven pomoću teleskopa.
Herschel je zapazio kako svetlo koje prolazi kroz različito obojene filtere različito zagreva stvari, pa je
odlučio napraviti eksperiment kako bi testirao svoje zapažanje. Upotrebio je prizmu da razloži belu
svetlost u boje spektra. [3]

Infracrvena termografija je nauka o prikupljanju i analizi informacija dobijenih uz pomoć uređaja za

beskontaktno snimanje termičkih slika. Poput fotografije, koja se definiše kao „pisanje svetlom“,
termografija znači „pisanje toplotom“. Formirana slika se naziva termogramom. Pojam termografije
kao nauke znači potrebu za poznavanjem načina izrade i analize termičke slike, što podrazumeva
poznavanje termografskog uređaja, konstrukcije i funkcionisanja objekata posmatranja, razumevanje
zakona prenošenja toplote. [4]

IC termografija je beskontaktna metoda merenja temperature i njene raspodele na površini tela.

Zasniva se na merenju intenziteta infracrvenog zračenja s površine posmatranog tela. Da bi se ova
temperatura na daljinu uopšte mogla meriti, potrebna je neka informacija o toj temperaturi. Ta
informacija sadržana je u fizičkom zakonu prema kojemu sva tela zrače energiju:
W = f ( ε, T ) ,

gdje je “ε“ koeficijent sposobnosti zračenja (emisije) i zavisi od hemijskog sastava materijala, a “T” je
temperatura u K. [3]

Slika 1. Šematski prikaz tipičnog merenja 1-okruženje, 2-objekat, 3-atmosfera, 4-kamera

Iz ovog zakona je vidljivo da na temperaturi apsolutne nule (0 K , odnosno –273,3 °C) nema zračenja
energije. Generalno gledano može se reći da sve što nas okružuje otpušta energiju u obliku toplote.
Posledica delovanja temperature je kretanje molekula u određenom telu, a od intenziteta kretanja
molekula zavisi zračenje tela, koje može biti veće ili manje. Naravno svi materijali ne zrače istim
intenzitetom. Poznate su tačne zakonitosti koliko energije zrače pojedini materijali zavisno od svoje
temperature. Odašiljanje te energije događa se u obliku elektromagnetnih talasa i to je dobro poznata
pojava s obzirom da elektromagnetne talase koristimo u životu u raznim oblicima. Dakle, nosilac
energije je elektromagnetni talas, talasne dužine od 2 μm do 13 μm. Iste takve talase, ali talasne dužine
od 0.4 μm do 0.75 μm mi vidimo kao vidljivu svetlost, dok nam talasna dužina određuje boju. Da talasne
dužine primećujemo i u infra spektru bili bismo zaslepljeni energijom, jer sva tela zrače energiju. Sada
je jasno da je uloga IC kamere da nam prenese sliku iz oku nevidljivog područja u vidljivu sliku.
Elektronskim putem stvara se termička slika posmatranog objekta u realnom vremenu uz pomoć IC
uređaja - kamere, a tu se jedan deo spektra elektromagnetnih talasa oku nevidljiv (onaj od 2 μm do 13
μm) koji sadrži velik broj informacija o posmatranom, premešta u oku vidljivo područje (ono od 0,4 μm
do 0,75 μm). Tako dobijenu sliku moguće je analizirati kao emitovanu toplotnu energiju objekta, snagu
zračenja prispelu na detektor IC kamere, a uz primenu poznatih zakonitosti fizike. Ova tehnika merenja
naziva se IC radiometrija u medicini ili termovizija za kvalitativna praćenja.

IC merenja možemo podeliti i u dve grupe: kvalitativna i kvantitativna. Za prva je važno da registrujemo
i uočimo, za druga da precizno merimo. Dakle s jedne strane imamo zahteve na preciznu i dobru
vidljivost (optiku) u IC spektru EM talasa (vojska, policija, vatrogasno, službe spašavanja), a s druge
strane zahtevi su za preciznim i baždarenim instrumentom koji je u stanju da registruje temperaturne
promene u hiljaditim delovima stepena Kelvina (K) odnosno celzijusa (°C), doznačenih i reflektovanih
od objekta ka detektoru IC kamere.
Infracrveno značenje
Infracrveno (IC) zračenje deo je elektromagnetnog (EM) spektra i počinje ispod vidljivog dela spektra,
i proteže se do preko 200 μm, kada IC zračenje prelazi u mikrotalasno područje koje je gornji nivo radio
talasa. Za praktičnu primenu u termografiji IC spektar je prihvatljiv u području 2μm do 13 μm. Za
vrednosti ispod 2μm, pa do gornje granice oku vidljivog područja, kažemo da ulaze u “blisko
infracrveno područje” (NIR - near infrared), područje u kojem postoje posebni NIR IC uređaji i koriste
se za medicinsku i farmaceutsku dijagnostiku, dijagnostiku hrane i agrohemijsku kontrolu kvaliteta, te
pri istraživanju sagorevanja.

Slika prikazuje primenu spektra elektromagnetnih talasa sa naglaskom na nama korisno područje za
infracrvena merenja (IC). Kada bi govorili o stepenu informacija koje nam ono daje i donosi, onda bi
jednostavno mogli reći da se tu nalazi izuzetno velik broj korisnih podataka, ali našim očima
nedostupnih. [3]

Slika 2: Korisno područje elektromagnetnih talasa (IR), [3]

Kao što vredi za vidljivi deo spektra, i IC zračenje se pokorava osnovnim zakonima koji vrede za
elektromagnetno zračenje. Ono se razlikuje samo po talasnoj dužini i frekvenciji. Kako IC zračenje nije
vidljivo, za praktičnu primenu mora se pretvoriti u neki drugi oblik energije: električnu, mehaničku ili
hemijsku. To pretvaranje odvija se u “tim posebnim” IC uređajima uz upotrebu detektora koji uključuju
termoparove, termometre, bolometre, fotografske ploče ili fotoćelije. Za korisnika je svakako primena
od primarnog interesa, a način konverzije je sporedan. Danas proizvedeni uređaji za detekciju IC
zračenja svrstavaju se u dve kategorije: one za merenje temperature (radiometrija) i one za snimanje
raspodele temperature na površini objekata (termografija).

Uređaji za detekciju IC zračenja (IC kamere)

Primena infracrvenog zračenja, tzv. infracrvena tehnika, počela se značajnije razvijati tek u drugom
svetskom ratu. Posebno se razvila primena u vojne svrhe, za snimanje terena iz aviona ili veštačkih
satelita, te za industrijsku kontrolu. Od sredine 60-ih godina postoje na komercijalnom tržištu razni
tipovi kamera. Početni tipovi kamera bili su vrlo spori, dok se današnji tipovi kamera kvalitetom slike
mogu izjednačiti sa TV-om. Svi tipovi kamera koriste tzv. optomehaničko skeniranje, te se zovu još i IC
skeneri (u početku su bili skeneri deo IC sistema, kao i deo za čuvanje slike, računar ili procesor). [3]

Osnovni delovi termovizijske kamere su:

 IC detektor je glavni deo termovizijske kamere, pretvara IC zračenje preko optike u električne
signale. Postoje dve grupe detektora: fotonski (vojne termokamere) i termički (civilne
termokamere).
 Optika je namenjena prenosu slike na detektor, izrađena je po istim principima kao optika za
vidljivu svetlost. Bitna razlika je u materijalu od kog je optika izrađena, jer mora propuštati IC
zračenje. Najčešće je upotrebljen Germanijum (8-14µm) odnosno Silicijum (3-5µm).
 Elektronika je namenjena obradi električnih signala detektora, termička slika je prikazana na
LCD ekranu. Većina kamera poseduje programe za kvantitativnu analizu, koji omogućavaju
određivanje temperature u bilo kojoj tački na termičkoj slici.

Slika 3: Šematski prikaz termovizijskog snimanja, (Termografija-školovanje, FLIR)

Današnje kamere ujedinjuju sve funkcije u sebi. Za razliku od prvih tipova koji imaju samo jedan
detektor gde se slika stvara mehanički, u drugoj polovini 80-ih javljaju se kamere koje koriste više
detektora. Naime, slika sa objektom prenosi se preko optike na matricu detektora koja se sastoji od
stotinu linija, a svaka linija od stotinu detektorskih elemenata koji pokrivaju čitavu površinu na koju se
projektuje slika. Takav tip detektora zove se FPA (Focal Plane Array). To stvaranje slike mehanički, tzv.
tehnologijom rotirajućih prizmi, zahtevalo je posebno hlađenje uređaja tekućim azotom što je
ograničavalo dodatnu mobilnost uređaja, pa su se IC kamere upotrebljavale u laboratorijama. Tek dalji
razvoj tehnologije hlađenja detektora omogućio je da i IC kamere budu pokretne poput klasične video
kamere i polako uđu i u komercijalnu primenu, prvobitno u sisteme održavanja elektroenergetskih
postrojenja.

IC kamera uzima u obzir sve bitne parametre da bi merenje bilo tačno: koeficijent emisije, udaljenost
objekta, temperaturu okoline, relativnu vlažnost i reflektovanu temperaturu. Sve navedene podatke
obrađuje u svom procesoru i kao rezultat daje tačnu temperaturu površine merenog objekta. Znači,
primena infracrvene termografije moguća je tamo gde se na osnovu temperaturne razlike prema
referentnom uzorku može napraviti analiza merenoga. To podrazumeva da nije dovoljno samo snimiti
objekt IC kamerom, već je potrebno i snimljeno analizirati posebnom PC opremom i programskom
aplikacijom koja omogućava izradu izveštaja IC snimanja.

Slika 4: Izgled termovizijskih kamera – FLIR (Termografija-školovanje, FLIR)

Dijagnostika u održavanju uz primenu termovizije (IC termografije)

Dijagnostika u održavanju treba da utvrdi stanje sistema ili dela sistema bez njegovog demontiranja, a
poželjno je i bez zaustavljanja. Okosnica dijagnostike je merenje stanja sistema, odnosno merenje
odabranog parametra. S poređenjem dijagnostičkih parametara (merni rezultati), sa unapred
definisanim graničnim vrednostima, donosi se odluka o stanju sistema te je li potrebna zamena ili
popravka nekih komponenti. Ako nije, pokušava se predvideti koliko će dugo sistemi raditi ispravno.
Provera stanja može biti kontinualna ili periodična. Kontinualna provera se radi stalno i obavlja ju neki
uređaj. Periodična provera se obavlja u pravilnim vremenskim razmacima, a može je obavljati uređaj
ili čovek.

Dijagnostika održavanja su sve aktivnosti koje se sprovode s ciljem ocene trenutnog stanja tehničkog
sistema radi preduzimanja aktivnosti održavanja ili davanja prognoze tehničkog sistema u budućnosti.
Kod održavanja prema stanju kontinualno se prate determinisani parametri i intervenše se samo onda
ako je određena mera izvan određenih granica. U slučajevima gde je stopa kvara konstantna i kad se
želi izvoditi preventivno održavanje, treba odabrati održavanje po stanju. Teoretska postavka metoda
održavanja po stanju zasniva se na "pregledu stanja", odnosno na diskretnom ili kontinualnom
"praćenju stanja" sastavnih elemenata sistema, te na uočavanju ili prognoziranju vremenskog trenutka
dostizanja graničnih vrednosti parametara stanja. Prema rezultatima pregleda, odnosno "provere
stanja", preduzimaju se postupci održavanja sa odlaganjem.

Infracrvena termografija se zbog svojih komparativnih prednosti redovno koristi za održavanje po

stanju, čime se postiže optimizacija sistema održavanja, odnosno bolji i sigurniji rad opreme sa
najmanjim mogućim troškovima. Termografija najčešće razmatra objekte u stacionarnom stanju.
Razlike u iznosima infracrvenog zračenja, koje dolaze s površine objekta, su ili posledica razlika u
temperaturi ili razlika u svojstvima posmatrane površine. Naknadna obrada snimljenih termičkih slika
na računaru može bili kvalitativna, što podrazumijeva samo uočavanje mesta različitosti, ili
kvantitativna, što uključuje utvrđivanje iznosa temperatura, temperaturnih razlika ili faktora emisije
po pojedinim lokacijama na termogramu.
Za svakog korisnika termovizije (IC termografije), snimak se obrađuje računarom, posebnom
programskom aplikacijom za analizu IC zapisa, a završno se izdaje Izveštaj (ili nalaz - atest) snimljenog,
sa naznakom defekta i preporukom sanacije. Upravo je definisanje i prepoznavanje graničnih vrednosti
otkrivenih nepravilnosti predmet izučavanja i poznavanja pojedine grane delatnosti i svakako zahteva
stručne analize koje se stiču kroz obvezno školovanje termografista i naravno iskustvom u raznim
radnim uslovima. Kao bezkontaktna temperaturna merna metoda infracrvena termografija
(termovizija) omogućava korisniku otkrivanje raznorodnih potencijalnih grešaka i to bez potrebe
prekida procesa proizvodnje i troškova koji su povezani tim prekidom! Pojava zagrevanja u mnogim
slučajevima ukazuje na stanje kvara. Termografskim se uređajima mogu vrlo dobro pratiti stanja
elemenata za prenos električne energije, rashladnih postrojenja, transformatorskih stanica, kao i same
proizvodnje električne energije. Isto tako može se pratiti stanje izolacije, mreže cevovoda u procesnoj
industriji, parovoda, kvaliteta izolacije raznih peći i kotlova, ležajeva na mašinama itd. U okviru zaštite
od požara, termografski se sistemi koriste za otkrivanje latentnih požara, pronalaženja osoba u objektu
zahvaćenom požarom, ispitivanja elemenata na otpornost od požara. Nadalje, IC termografija se koristi
za nadzor objekata, prostora, prometa i zagađenja okoline. U građevinarstvu se primjenjuje kod
ispitivanja kvalitete izolacije objekta, utvrđivanja mesta s povećanom vlagom, itd. Primjenjuje se i u
medicini, naučno-istraživačkom radu iz područja provođenja toplote, mehanike fluida, kontrole bez
razaranja, zaštite kulturne baštine... Primenu ove tehnologije u vojne svrhe nije potrebno naglašavati.

Slika 5 : Nadgradnja kamere sa digitalnim fotoaparatom (IC Fusion) (Termografija-školovanje, FLIR)

Kada govorimo o primeni termovizije (termografije) možemo nabrojati sledeće:

 Proizvodnja i distribucija električne energije:
• pregledi generatora i transformatora,
• pregled prekidača,
• stanje toplotnih izmenjivača,
• stanje naponskih regulatora,
• stanje releja, kablova,…,
 Nadzor mehaničkih delova:
• kontrola ležajeva, zupčanika (povećano trenje)
• elektromotora (ležajevi, preopterećenost)
• kvačila (nepravilna osnost)
• kaiševi, remeni, lanci (povećano trenje)
• ozid visokotemperaturnih peći (erozija)
• izolacija, protok u cevima
 Merenje u građevinstvu:
• energetski pregled zgrada,
• merenje toplotnih gubitaka objekata,
• otkrivanje toplotnih mostova,
• otkrivanje vlage,…,
 Otkrivanje grešaka odnosno kontrola u proizvodnji:
• nivoi u rezervoarima (različit toplotni kapacitet),
• rad kondenz lonaca (hladno kond.-toplo para),
• nejednaka raspodela temperature na materijalu,
• prenosnici toplote (ulazna/izlazna temperatura),
• pumpe, kompresori...,
 Pregledi štampanih veza,
 Otkrivanje potencijalnih mesta požara,
 Upotreba u medicini.

Slika 6: Razni primeri termovizijskog snimanja

Termografija elektro sistema
Glavni zahtev termografije je uvek bio i još uvek je inspekcija elektro uređaja, aparata i mašina (elektro
tehničkih sistema). Infracrvena termografija je korišćena kao jedan od uslova praćenja prediktivnog
održavanja električnih sistema, čak i pre termina "condition monitoring" i "prediktivno održavanje".
Od 2000. godine, gotovo svaka proizvodnja i distribucija električne energije kao i svaki veliki proizvodni
proces i elektro pogon koristi infracrvenu termografiju kao uslov praćenja, u cilju povećanja
pouzdanosti i smanjenja zastoja.
Infracrvena inspekcija električnih sistema ima dosta prednosti, dve glavne su:
1. Definisanjem dobrog operativnog stanja sistema smanjuje se vreme svih eventualnih
intervencija – smanjenje vremena demontaže, obnove ili popravak komponenti. Nadalje, nije
garantovano da će biti bolje stanje sistema nakon popravke, jer nije definisana lokacija,
problem ili uzrok. Infracrvena termografija prepoznaje samo ono što treba popravljati.
2. Problemi koji zaista postoje će biti brzo identifikovan, dajući vremena za popravak sistema pre
eventualnog zastoja. U većini slučajeva problem je identifikovan i pre nego što postane kritičan
problem.

U druge prednosti infracrvene inspekcije spadaju:

 Sigurnost – neuspeh rada električnih sistema mogu biti katastrofalni.
 Lokacija problema pre kvara uveliko smanjuje neplanski kvar, oštećenja opreme i zastoje.
 Prihod je povećan – sa neprekidnim radom, prihod je maksimalan. S manjim vremenom
utrošenim na održavanje, dužim vremenom trajanja elemenata sistema i bržom opravkom
neispravnih komponenti, troškovi održavanja su smanjeni.
 Smanjeni troškovi ispada – troškovi hitnih intervencija su deset puta veći nego što su usled
planiranog održavanja.
 Efikasnija inspekcija – od svih zajedničkih problema, kod električnih se najviše manifestuju
problemi kao povećanje temperature, one se lako otkrivaju u vrlo kratkom vremenu.
 Poboljšano i jeftinije održavanje:
 precizno definisanje problema sa minimizarenjem vremena potrebnog za prediktivno
i preventivno održavanje,
 umanjeni su napori usmereni na korektivne mere,
 smanjenje vremena za popravak i zamene sa dobrim komponentama.
 Smanjena količina rezervnih delova u magacinu – poboljšanjem inspekcijskih naprednih
tehnika (davanje upozorenja za mogući ispad sistema), dovodi do manje rezervnih delova koji
su potrebni u magacinu.
 Smanjenjem troškova – sa korišćenjem ove tehnike i unapređenjem inspekcije pri održavanju,
rezervni delovi i inventar će smanjiti ukupni trošak poslovanja.

Toplotna energija generisana iz električnih komponenti je direktno u srazmeri s kvadratom struje koja
trenutno prolazi kroz tu električnu komponentu, pomnoženom sa komponentom otpora – to je I2R
gubitak.
Kao uslov za pogoršanje rada sistema, njen otpor može povećati i generisati više toplote. Tada,
temperatura kao sastavni deo procesa se povećava i samim tim dodatno povećava otpor. Pomoću
termografije pregledani električni sistemi i komponente koji su klasifikovani kao neispravni mogu biti
identifikovani i klasifikovani prema težini.
Takođe, i zbog trenutnog proporcionalnog gubitka toplote, uslovi koji su doveli do preopterećenja ili
neuravnoteženja sistema mogu biti identifikovani (I2R gubitak).
Pri obavljanju infracrvene inspekcije jednog električnog sistema, važno je shvatiti da sva opažena
zračenja površine nisu isključivo od temperature površine. Ovo iziskuje dobro poznavanje sistema i
procesa rada od strane dijagnostičara – termografera elektro sistema.

Emitovanje toplote se manifestuje preko sledećih varijacija:

1. Stvarna temperaturna razlika – to je toplota koja je uzrok infracrvenog isijavanje površine
objekta u odnosu na nominalno stanje sistema.
2. Prividna temperaturna razlika – to je toplota koju definiše drugi spoljni uzrok povećanja
temperature, a ne objekat opažanja koji ‘’prihvata’’ tu temperaturu.
U stvarnom toplotnom sistemu varijacija, samo tri će dati indicije problema na elektro sistem:
1. I2R gubitak,
2. Harmonijski problem,
3. Indukovano grejanje.
Ostale tri (konvekcija, toplotna kapacitivnost i evaporacija) učiniće pravu promenu temperature na
površini posmatrane komponente, ali to ne daje naznake o elektro grešci. U stvari, oni mogu zapravo
dati lažne podatke.
U Tabeli 1 su prikazane aplikacije primene termovizije u elektro sistemima:
Primena u elektro sklopovima Utvrđeno stanje
Distribucija energije, Nepričvršćene, zarđale, nepodešene veze i spojevi;
kondenzatori, provodnici, kondenzatori nemaju učinka; prekomerno grejanje;
spojevi, isključivači, sklopke itd. prekomerno opterećenje; kablovi provodnika u prekidu itd.
Nepričvršćene ili zarđale veze; loš kontakt; debalans
Raznovrsni električni aparati,
opterećenja; prekomerno opterećenje; prekomerno grejanje
prekidači, kočnice itd.
itd.
Nepričvršćene, oštećene veze; prekomerno grejanje
Transformatori izolacije; loš kontakt; prekomerno opterećenje; debalans
trofaznog opterećenja; blokirani i ograničeni elementi
hlađenja itd.
Prekomerno grejanje ležajeva; debalans opterećenja; kratki ili
Motori i generatori otvoreni namotaji; prekomerno grejanje četkica; klizanje
prstenova i komutatora; prekomerno grejanje; prekomerno
opterećenje; blokiranje elemenata hlađenja itd.

Termografija mašinskih sistema

Infracrvena termografija je odličan alat za praćenje termo stanja jednog mašinskog sistema kako bi
pomogla u smanjenju troškova održavanja na mašinama (mehanizaciji). Ova tehnika omogućuje
praćenje temperature i toplotne emisije, a oprema može da radi online i da radi pod punim
opterećenjem.
Kod većine mašina poznata je unapred granica dozvoljene radne temperature koje se mogu koristiti
kao smernice za tehniku termografije. Za razliku od mnogih drugih test metoda, infracrvena
termografija se može koristiti na širok izbor opreme, uključujući pumpe, motore, ležajeve, remenice,
vitla, ventilatore, reduktore, transportere, motore sa unutrašnjim sagorevanjem itd.
Svi mehanički sistemi vremenom generiraju toplotnu energije – ovaj proces kasnije omogućava
normalan rad infracrvenoj termografija koja daje ocenu operativnog stanja. Jedan od najvećih
problema u mehaničkim sistemima je preterana temperatura. Ove preterane emisije toplote mogu biti
generisani od strane trenja, rashladne degradacije, materijalnih gubitaka ili blokade rada sistema.
Preterana količina trenja može biti uzrokovana habanjem, nesaosnošću, nepodmazanošću ili
preteranom podmazanošću i ostalim pogrešnim primenama.
Većina opreme ili radni procesi su dizajnirani tako da se toplota koja se emituje od strane sistema može
tumačiti kao normalan rad sistema. Jednostavno, termalna identifikacija rada sistema ne znači da je na
taj način lociran problem ili uzrok problema.
Zbog toga dijagnostičar (u ovom slučaju termografer) mora biti upoznat sa svim mehaničkim
komponentama sistema koje se vrednuju sa aspekta emitovanja tolpote. Za jedan tehnički sistem ili
njegov deo, postoji takozvani termički ’’potpis’’ koji na taj način definiše ispravan rad. Odstupanje od
ovog normalnog stanja (termičkog ‘’potpisa’’), pruža dokaze o anomalijama u radu jednog mašinskog
tehničkog sistema, a koje mora da snimi i kasnije analizira dijagnostičar (termografer).
U mehaničkim aplikacijama, termografija je više koristan alat za lociranje problema prostora (površine)
od ukazivanja na uzrok nastanka pregrevanja. Žarište povećane temperature, koja je proizvedena
unutar sistema, ne može se detektovati termovizijskom kamerom.
Termovizijska kamera opaža emitovanje toplote na površini tela, one toplote koje je prošla kroz
materijal (kondukcija, konvekcija). Ostale dijagnostičke metode kao što su analiza vibracija, analiza ulja
ili ultrazvuk može se dalje iskoristiti za utvrđivanje problema – gde je zapravo problem odnosno
izolovati problem.
U Tabeli 2 su prikazane aplikacije primene termovizije u mašinskim sistemima:
Primena u mašinskim sklopovima Utvrđeno stanje
Pogonske grupe, transporteri, transporteri Prekomerno grejanje ležajeva u svim sklopovima;
sa gumenom trakom, spojnice, prenosnici grejanje valjaka na transporterima; nesaosnost
snage, vitla, bubnjevi, vratila, osovine, vratila (osovina), remenica i spojnica; nedovoljno
kaišnici, valjci itd. podmazivanje; nedovoljan pritisak itd.
Prekomerno grejanje vazuha i ležajeva; trenje;
Motori (mehanički delovi) vlaženje, deformacije materijala; kontakt četkica;
rotorski problemi itd.
Prekomerno grejanje ležajeva; emitovanje toplote
Pumpe, kompresori, ventilatori kompresora visokog pritiska; visoka temperetura
ulja; slomljeni ili defektni ventili itd.
Nefunkcionalnost ventila i dizni; nepravilan rad
Agregati sa unutrašnjim sagorevanjem hladnjaka i nemogućnost pravilnog kretanja ulja;
emitovanje toplote itd.
Ventili: nepovratni, sigurnosni itd. Curenje; propuštanje; blokiranje itd.

Termografija u građevinarstvu
IC termografska merenja u građevinarstvu, prihvaćena su i koriste se kao metoda pri analizi energetske
efikasnosti objekata (pronalaženje toplotnih mostova oplate objekta, propusta pri izolaciji objekta), a
kao merna metoda bez razaranja omogućuje i pronalaženje mesta propustnosti hidroizolacije i vlaženja
u prostor. Pri održavanju i korištenju objekata lako se ukazuje na mesta nepravilnosti, propusta ili
napuklina položenih instalacija: podnih, zidnih, plafonskih. IC termografija uključena je kao metoda u
energetske preglede.

IC merenjem fasadne izolacije zgrade dolazi se do podataka o kvaliteti toplotne izolacije, a time i do
saznanja o uštedi energije. Meri se postojanje "toplih mesta", mesta rasipanja energije. Kod merenja
propusta krovne izolacije traže se područja vlaženja. Ovde treba paziti pri izdavanju završne analize jer
se propusti javljaju na jednome mestu, a stvarno "curenje" se događa sasvim na drugome mestu. Zato
je obvezna tehnička dokumentacija objekta za ispravno tumačenje snimljenog, ili veliko iskustvo
termografista.
Infracrvena termografija je dakle izuzetno korisna metoda za vizualizaciju toplotnih gubitaka kroz
elemente konstrukcije kod istraživanja i unapređivanja energetske efikasnosti zgrada. Pomoću
termografskih snimaka elemenata konstrukcije moguće je u njima, neagresivnom metodom prepoznati
nedostatke vezane za toplotne karakteristike. Sposobnost termografskog uređaja (IC kamere) da brzo
i efikasno registruje male razlike temperature čine ga pogodnim za određivanje diskontinuiteta
temperaturne raspodele na površini građevinske oplate. Termografskim snimanjem zgrada, te
kasnijom stručnom interpretacijom moguće je locirati nedostatke konstrukcije i usmeriti zahvate na
rekonstrukciji prema optimalnom poboljšanju energetske efikasnosti zgrade. [3] Pri kontroli
podzemnih instalacija mreže vrelovodnih cevi (raznih preseka) u gradskoj distribuciji od toplane do
toplovodnih podstanica u stambenim objektima, IC termografija zauzima sve značajniju ulogu. Uz
pomoć IC kamere moguće je pratiti podzemnu instalaciju cevi i na osnovu računarske IC analize, te
poređenja sa izvedenom tehničkom dokumentacijom, vrlo precizno odrediti mesto kvara -
propuštanja, odnosno mesto curenja. Ponekad dokumentacija nije potrebna jer je pukotina cevi tolika
da se nepravilno greje veća površina iznad mesta kvara. Važno je pri ovakvom praćenju paziti na
"spoljne uticaje" koji mogu toliko "iskriviti" IC sliku da dovedu do pogrešnih rezultata interpretacije
(npr. uticaj sunčevih zraka na merenu površinu, ranije parkirano vozilo na trasi prolaza cevi vidljivo je
više sati, drveće uz trasu, okolne kanalizacione cevi i curenja kanalizacije, refleksije ulične rasvete,
vlažnost površine, uticaj vetra i dr.). [6 ] Kako je ovo nova metoda praćenja stanja vrelovodnih
podzemnih instalacija neophodno je snimiti "početno stanje" za kontinuirano praćenje, i uredno
ažurirati svaku promenu (zahvat pri otklanjanju kvara).

Termovizijska kontrola gubitaka toplotne energije na sušarama

Pomoću IC opreme moguće je na daljinu i bez zaustavljanja procesa sušenja, videti gde nastaju gubici
toplotne energije na svim tipovima sušara, kao i tehničko stanje za njihovu kompletnu prateću
opremu/uređaje: ventilatori, elektro motori i ormani, toplovodna ili parovodna instalacija sa
pripadajućim elemenatima (podzemnim i nadzemnim). Termovizijskim snimanjem lako se mogu
kontrolisati parametri protivpožarne zaštite i mere zaštite na radu. Bilo da su sušare direktne ili
indirektne, sa parnim izmenjivačima i pripadajućom vrelovodnom instalacijom ili sa vazdušnim
izmenjivačima i drugo, termovizijom uvek i brzo možemo kontrolisati termoenergetska stanja izolacije,
izmnjivača toplote i kotlova, mreže cevovoda, kvalitet izolacije sušara, gubitke i rasipanja na oplati
samog stuba sušare i drugo. Pojava zagrevanja u mnogim slučajevima ukazuje na greške i opasnosti.
Domaće sušare starije generacije građene su kompletno od konstrukcionog ugljeničnog čelika. Taj
materijal primenjivan je i za noseću konstrukciju i za ispunu sušare (krovići ili saće). Već 80-tih godina
u domaćoj praksi bilo je sušara sa ispunom od aluminijuma ili legure aluminijuma. Kod nekih sušara iz
uvoza ispuna je bila izrađena od galvanski pocinkovanih limova. Napredak u razvoju novih koroziono
otpornih limova, koje je, pre svega, tražila automobilska industrija, doprineo je razvoju kvalitetnije
galvanizovanih limova. Vodeći proizvođači sušara uočili su šansu da takve materijale primene na
sušarama. Čest je slučaj u praksi da je korozija znatno oštetila oplatu sušara naročito kod starijih sušara
zbog vremenskog uticaja, tako da postoje otvori koji pogoršavaju energetski bilans, zbog isticanja
zagrejanog vazduha u okolinu ili ustrujavanja hladnog vazduha iz okoline.

Slika 7: Primeri termovizijskog snimanja plašta sušare i izlaza vazduha

Toplotna izolacija sušara, takođe, je često oštećena. Takvi slučajevi pogoršavaju energetski bilans zbog
prekomernog transporta toplote ("gubitka toplote") u okolinu. Uzimajući prethodno u obzir može se
shvatiti kakav ekonomski, tehnički i bezbednosni napredak donosi primena termovizije koja na
neinvazivan, brz i efikasan način može poboljšati tehno-ekonomske i bezbednosne parametre samog
procesa sušenja i to bez zaustavljanja. Svakog procenta uštede energije je veoma značajan. S obzirom
na stalni rast cena energenata, termovizijski izveštaji će puno pomoći menadžmentu poljoprivrednih
subjekata kod donošenja odluke o zameni ili rekonstrukciji postojećih starijih sušara.

Slika 8: Primeri termovizijskog snimanja mehaničkih, elektro i mazutovodnih delova sušare

Jedan od bitnijih sigurnosnih paramtera za rad sušare predstavlja temperatura otpadnog vazduha i nju
prvo treba kontrolisati prilikom termovizijskih pregleda. Termovizijom naravno ne možemo da merimo
temperaturu samog vazduha na izlazu iz sušare, merimo ustvari temperaturu metalnih delova na
samom izlazu uz pretpostavku da su vazduh i metal u tom delu iste temperature. Ova temperatura
nam ukazuje da li se toplota dobro prenosi sa vazduha na zrno. Svako naglo povećanje temperture nam
ukazuje da se toplota ne prenosi dobro, odnosno da postoje vazdušni džepovi u stubu sušare. Stvoreni
vazdušni džepovi u stubu sušare ukazuju da je došlo do stvaranja svodova i da zrno ne teče na tim
mestima kroz stub. Zadržavanje zrna u stubu sušare dovodi prvo do povećanja temperature zrna na
tim mestima, a kasnije može dovesti do požara.
Pri završnoj analizi IC zapisa i pri kreiranju izveštaja za sušare i njihovu opremu, o "spoljašnjim
uticajima" i njihovoj emisiji treba posebno voditi računa (snima se u raznim godišnjim dobima, danju
ili noću,...). Ponekad je potrebno koristiti i druge metode dijagnostike i uporediti dobijene rezultate da
bi se izbegle eventualne greške u merenju tj. snimanju. Na osnovu računarske termovizijske analize, te
poređenja sa izvedenom tehničkom dokumentacijom, vrlo lako i precizno se mogu odrediti mesta
kvara i potencijalnih opasnosti.

Prednosti termovizije (IC termografije)

Osnovne prednosti termografije u odnosu na druge metode merenja temperature su:
1. temperatura se registruje kao temperaturna raspodela u realnom vremenu, koja se prikazuje
kao vizuelna informacija, što omogućava relativno upoređivanje pojedinih tačaka i površina,
doprinoseći sagledavanju šire slike problema koji se prati ili analizira,
2. mogućnost merenja temperature objekata u pokretu, objekata sa složenim geometrijskim
oblicima, objekata u vakuumu ili objekata koji su fizički nedostupni iz razloga bezbednosti ili iz
drugih razloga,
3. sprovodi se u toku normalnog rada postrojenja bez zaustavljanja ili ometanja funkcionisanja
elemenata ili celog sistema,
4. mogućnost merenja temperature mikroskopskih objekata bez uticaja na tok i rezultat merenja,
5. mogućnost merenje temperature objekata čija se temperatura drastično menja ili fenomena
koji se dešavaju u kratkim vremenskim intervalima.

Termografija omogućava otkrivanje nepravilnosti u ranoj fazi i samim tim sprečavanje kvara, što znači:
- povećanje bezbednosti,
- poboljšanje pouzdanosti sistema,
- smanjenje broja nepredviđenih ispada,
- smanjenje troškova popravke (planiranje popravki),
- smanjenje troškova održavanja (manji lager rez. delova),
- produženje životnog veka,
- povećanje proizvodnje i poboljšanje kontrole kvaliteta.
Kod termografije na području održavanja je vrlo bitna istorija snimaka.

Slika 9. Termografsko ispitivanje stanja elektromotora

Zaključak

Termovizija, IC termografija je metoda preventivnog održavanja koja se uspešno može primeniti za

nadzor i dijagnostiku stanja industrijske opreme, postrojenja i sistema. Specijalnom kamerom prati se
emisija infracrvenog zračenja sa površine tela kako bi se utvrdilo njegovo stanje i radne karakteristike.
Otkrivanjem energetskih anomalija, tj. oblasti sa višom ili nižom temperaturom od očekivane, iskusni
operater je u stanju da otkrije, locira i definiše probleme koji se mogu javiti u toku rada nekog
industrijskog postrojenja.
Termografija je danas, zajedno sa analizom vibracija, jedna od dominantnih metoda u dijagnostici
kvarova u industriji i elektroprivredi. Prednost ove metode je što se sprovodi u toku normalnog rada
postrojenja bez zaustavljanja ili ometanja funkcionisanja elemenata ili aparata. Iako stepen
zagrejanosti nije uvek idealan indikator problema u elementima proizvodnih sistema, izraženo grejanje
često prethodi kvarovima.
Termovizija je lako primanljiva i u inspekciji svih tipova sušara, lako i brzo možemo kontrolisati
termoenergetska stanja izolacije, izmnjivača toplote i kotlova, mreže cevovoda, kvalitet izolacije
sušara, gubitke i rasipanja na oplati samog stuba sušare, elektro i mašinsku opremu i drugo. Pojava
zagrevanja u mnogim slučajevima ukazuje na greške i opasnosti, tako da termovizijskim snimanjem
lako se mogu kontrolisati parametri protivpožarne zaštite i mere zaštite na radu.
U industrijskim postrojenjima i objektima, dijagnostika termičkog stanja postrojenja i opreme se
ostvaruje kroz sistematska termografska ispitivanja u sklopu programa preventivnog održavanja. Time
se omogućava plansko obavljanje remonata i smanjenje troškova ukupnog održavanja. Termografsko
praćenje termičkog stanja u potpunosti zadovoljava zahteve savremenih tehnoloških rešenja i
eksploatacije opreme. Termografija u održavanju sistema se uvodi kao dijagnostička metoda ili kao
pomoćna metoda, koja dalje inicira ispitivanja drugim metodama. Primena termografije je proizašla iz
dugogodišnjeg rada na ovom polju, koristeći se bogatim iskustvima i zapažanjima korisnika tokom
praćenja stanja opreme u eksploataciji.

Literatura
[1] R.K.Mobley An Introduction to Predictive Maintanance, Second Edition, New York: Butterworth–Heinemann
2002.

[2] Flir Systems Technical Documentation

[3] Krešimir Petrović, INFRACRVENA TERMOGRAFIJA (TERMOVIZIJA) PRAVI IZBOR ZA REDOVNO ODRŽAVANJE–1.
Konferencija „ODRŽAVANJE 2010“,Zenica, B&H, 10.-13 juni 2010.

[4] Ljubiša Čičkarić, PRIMENA TERMOGRAFIJE U DIJAGNOSTICI TOPLOTNIH STANJA ENERGETSKIH

TRANSFORMATORA –Stručni rad, Elektrotehnički institut “Nikola Tesla”, Beograd

[5] Ljubiša D Tomić, NEDESTRUKTIVNO ISPITIVANJE TERMOFIZIČKIH OSOBINA MATERIJALA IC TERMOGRAFIJOM

– Doktorska disertacija, UNIVERZITET U BEOGRADU ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

[6] Luka Tomas, PRIMJENA TERMOVIZIJE U ODRŽAVANJU ELEKTROMOTORNIH POGONA – Završni rad,
SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU, ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

[7] Dr Mirko BABIĆ, dr Ljiljana BABIĆ, Giovanni MINUTE, dipl.ing, TEHNIČKE SPECIFIČNOSTI NOVIJE GENERACIJE
SUŠARA ZA ZRNO, Stručni rad

[8] Đorđe Maljković, dipl.ing.maš, SAVREMENE TEHNOLOŠKE LINIJE SUŠENJA ŽITARICA I ULJARICA, PROCESING
2015.