KOLUMNA, MAGIČNI ĆIRA: Davorike

dajke
 KOLUMNE
22.11.2017.Autor:
Zoran Ćirić

Kako se dogodilo takvo i toliko čudo da onolika crkotina zvana Holivud nanovo oživi? Pa, tako
što je vaskrsao duh Sema Pekinpoa, najuticajnijeg, najvažnijeg i najozloglašenijeg filmskog
režisera otkako je Džon Ford snimio „Čoveka koji je ubio Libertija Valansa

Umetnost je mrtva i beskorisna, ali i apokalipsi su potrebna čuda. Prestanak masturbacije nije dao
efekte, štaviše pojavile su se nekontrolisane nuspojave – potapanje Nojeve barke dovelo je do
izranjanja oklopnjače „Potemkin”. Nešto je moralo da se dogodi. Jer na početku beše reč, ali se
od Evinog brbljanja ništa nije čulo. Posle je došao seks sa Adamovom jabučicom i oralno
dudlanje cinkaroške zmije. I taman kada se jebanje primilo kao kaznena pričest, desio se tvister,
svršavanje pre katarze, umiranje pre smrti, proročanstvo pre propovedi. Stari zavet je postao
rimejk Novog ugovora o nenapadanju prilikom ritualnog pranja. Voda i vatra se spojiše,
zabranjene vizije su progledale, i to je bio znak za akciju…
Na sredini kraja svih krajeva – Holivud je vaskrsao! Bez ikakve najave, prepoznatih razloga, blic-
krig pompe, logike smisla i besmisla, Holivud je ponovo postao logor za proizvodnju snova i
zombija koji imitiraju ljude na suviše ljudski način. Elita je zatečena i reš pečena! Servirana
nekim novim robovima i novim prorocima u ritama sa otvorom za genitalije.

Kako se dogodilo takvo i toliko čudo da onolika crkotina zvana Holivud nanovo oživi? Pa, tako
što je vaskrsao duh Sema Pekinpoa, najuticajnijeg, najvažnijeg i najozloglašenijeg filmskog
režisera otkako je Džon Ford snimio „Čoveka koji je ubio Libertija Valansa”. Doduše, prilično je
ironično da je Pekinpoov anarhističko-destruktivni hedonizam zaposeo jednog filmskog
producenta, budući da je Bladi Sem tokom čitave karijere ratovao s tom felom ne birajući ni
način ni oružje. Ali, eto, viša sila je tako htela i, evo, u sumrak skoro pa iscurelog 21. veka, Harvi
Vajnstin, poslednji uistinu veliki i bitni nezavisni producent, biznismen koji je stao iza mnogih
projekata za koje je trebalo više hrabrosti nego para, postao je svetac svih koji pamte stari i novi
Holivud, njegovo zlatno, bronzano i kameno doba.

Mlohave vagine
Smešno je što je čovek postao slavni antiheroj a da nije učinio ama baš ništa. I to nešto govori o
ovom ćudljivom dobu političke korektnosti, epohi bez duha i duše, bez kičme i kostiju. Nikada
nije bilo krvavije vreme, a zvanično živimo u pustinji tolerancije koja ne priznaje krv i meso. Pa
u čemu je Harvijev sveti greh? Ah, da, mediji ga optužuju da je guzio glumice koje su želele da
igraju u njegovim filmovima, ili barem da je pokušavao da ih isprca u slobodno vreme. Ajde?
Setile se filmske sojke da su bile zlostavljane, metaforički silovane, i toliko se od neželjenih
orgazama istraumirale da ih, eto, već deceniju-dve proganja osećaj da su bile telesno iskorišćene.
A u međuvremenu omlohavile im se i vagine i novčanici od krokodilske kože.
I? Čemu buka, čemu zgražanje? Da li postoji neki drugi način na koji su glumice bilo kada i bilo
gde započinjale svoju karijeru? Gvinet Paltrou kaže da joj je Prljavi Harvi tražio pičku. A šta bi
joj drugo bilo koji muškarac tražio? Ima li prirodnijeg ljudskog prava od traženja pičke? Pa se
spominju perverzni detalji nalik parenju pitona u turskom kupatilu, a koji jedino ubedljivo
svedoče da se radi o strastvenom i maštovitom čoveku, pravom filmadžiji.
 Sem Pekinpo

Javna je tajna da je godinama sve takve „furundžije” podmirivao znameniti „tobdžija” Kevin
Spejsi, savesni aktivni peder s povećim seksualnim apetitom i natprosečnom željom za
penetracijom u muško, što dečačkije dupence

Kada Marina Abramović češe mindžu pored saksije sa egzotičnom biljkom, i to u prisustvu
publike s kupljenom kartom, onda je to vrhunska umetnost. A kada Harvi, u privatnom
aranžmanu, udara majmuna pored iste takve saksije, onda je to zločin i sramota. Kao da je krupni
Vajnstin hteo da pojebe visibabu! E, to ne biva. To i oni drugi kažu, što znači da je u toku dvoboj
do istrebljenja, kakve je umeo da režira jedino maestralni Pekinpo, u pauzi između dve pijanke i
tri orgije sa četiri sinjorite i jednom madam.
Uh, kako me je obradovalo što se kita otrgla čovečanstvu pa radi sve u šes’naes!
Nedaroviti govnari
Ali politička korektnost ima svoju dramaturgiju, scenografiju i koreografiju. Pa su se tako
naređali glumci i režiseri – nedaroviti govnari poput Tarantina, Klunija, Dejmona i ostalih
kartonskih likova, a kojima je Vajnstin stvorio ime – i krenuli da skrušeno priznaju kako su znali
za njegove „odvratne navike”, ali da ništa nisu preduzeli. I tako samo pokazali kakvi su ljigavi
kilavci, koji nikada pičku ne bi ni videli da im nije bilo Vajnstinovih zabava.
U stvari, svi pomenuti su deo glumačke gej zajednice, odeljak pasivnih militarista. Dakle, oni
koji ga primaju u dupe. E, tu sada stupa na scenu novi lik, koga gurui političke korektnosti takođe
razapinju na falusoidni krst da bi robovima pružili iluziju demokratije i spoznaju da niko, pa ni
oni selebriti, nisu zaštićeni kada je u pitanju ljudsko pravo da se bude kurva bez ideologije.

Elem, javna je tajna da je godinama sve takve „furundžije” podmirivao znameniti „tobdžija”
Kevin Spejsi, savesni aktivni peder s povećim seksualnim apetitom i natprosečnom željom za
penetracijom u muško, što dečačkije dupence. Taj fakat sada „Ekipa sa Volstrita” uklapa u svoj
berzanski scenario sa akcijama bez akcija tako što uvodi u igru propale pederčine koje huška da
od Kevina traže alimentaciju za dobrovoljno klanje u bulju iz vremena kada su bili drčna
balavurdija, željna pušenja, dudlanja i sisanja „batine mudrosti”.
Naravno, Spejsijevo pokajničko groktanje nikoga nije iznenadilo, ali matora muška nimfa im je
ipak pokazala prstenac, pa čak i tri prsta (zbog alavosti, a ne zbog urođene srpske
napederičavosti). Jednostavno, znao je šta mu spremaju njegova prevrela braća i njihovi
gospodari. Zato je i prihvatio ulogu u filmu „Baby Driver” (Vozač) i em odigrao ulogu života u
najboljem holivudskom filmu u ovoj deceniji, em odoleo da ne pipka i ne zavodi glavnog glumca,
maloletnog momka, i time pokazao da ipak ume da odvoji posao od zadovoljstva, jer je to jedini
način da budeš veliki na oba fronta.
A kad smo već kod frontova, vrhovna holivudska kučka, nabeđena glumica Meril Strip, otvorila
je lov na još jednog nekorektnog jebačkog dilbera – Dastina Hofmana. Samo, obratite pažnju –
ambiciozno đubrence Meril nije čekala da prođu decenije pa da se priseti kako je bila žrtva
seksualnog uznemiravanja. Jok! Čim je postala kakvo-takvo ime u liberalnom, postvijetnamskom
delu Holivuda, odmah se (1979) izjadala magazinu „Tajm” da je kao mlada glumica doživela to
da joj na audiciji za pozorišni komad koji je sam i režirao priđe Dastin Hofman, predstavi joj se i
uhvati je za sisu. Pošto joj nije tražio pičku, zlopamtilo kao i svaka doživotna devica, nije mu to
nikada oprostila. Zato su se i zakrvili prilikom snimanja „Kramera protiv Kramera”. Dok je
ubeđivala Roberta Bentona, režisera i scenaristu, da treba da joj proširi ulogu kako bi se njen lik
bolje osvetlio, Hofman joj je dobacio da prekine da vitla zastavom feminizma, nego da uradi ono
za šta je plaćena (a što ona nikada, ali baš nikada, nije uspela da uradi jer Bog očigledno ne
podnosi glumu kada je udesio da Meril Strip postane glumica).
Čim su mediji izvukli tu pričicu, odmah se javila danas skroz zaboravljena Ketrin Ros, i zgroženo
povikala kako ju je na snimanju filma „Diplomac” Dastin uštinuo za guzu, uz komentar da će se
tako bolje opustiti i spremiti da odglumi svoju scenu.
Hm, ko bi rekao! Onaj smotani, pikljavi Dastin Hofman, inače očajan glumac, a ispade hetero-
predator. I onda mi sinu da to ipak nije slučajno. Jer koliko god loš glumac bio, Dastin Hofman je
odigrao (perfektno!) glavnu ulogu u najkontroverznijem filmu i najsmelijem holivudskom remek-
delu svih vremena „Psi od slame” (1971), koji je režirao – a ko bi drugi? – neprirodno genijalni
Sem Pekinpo, i tako zaradio titulu car mizoginije. Da bi samo tri godine kasnije snimio nestvarni,
brutalno emotivni, najsmrtonosniji ljubavnički ep „Donesite mi glavu Alfreda Garsije”. S ta dva
filma, bez obzira na silne napade, zabrane i svakojake osude, Pekinpo je postao holivudski
Tolstoj. Do dana današnjeg niko nije dublje i dalje otišao u filmsko istraživanje misterije svih
misterija, muško-ženskog rata i mira.
Eto, tako stoji stvar ako ne visi.
Posle svega, ne bi me začudilo da pročitam kako je Harvi Vajnstin odlučio da njegov poslednji
projekat bude „Directed By Sam Peckinpah”. Naročito što je i Prljavi Harvi čuo priču Denisa
Hopera, koji je bio na Pekinpoovoj sahrani i tamo ugledao desetak žena u crnim kožnim
pantalonama. To se zove seksualno uznemiravanje smrti.