Professional Documents
Culture Documents
Lučindan BR 43
Lučindan BR 43
ЗА УСКРС 2012.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Данас браћо славимо Васкрсење Христово кога су Јудеји на Велики петак распели између двојице
разбојника.
Са трновијем вијенцем на глави, праћен са смијехом и увредама подивљале масе на путу на Голготу,
мјесто своје казне, Он је ишао да умре за исту ту светину, а у њеном лицу и за читаво човјечанство. Човјечанство
је било заборавило свој животни задатак. Људи су били заборавили да су они Божанског поријекла, да су
они синови Божји и својим животом свим силама се стараху да униште у себи оно што их је уздизало над
свијетом. Стубови правде и добра бијаху пољуљани, а човјечанству је пријетила осим тјелесне још страшнија,
вјечна, душевна смрт. И тада је Христос, Син Божји, примио на себе гријехе цијелог човјечанства и умро за
злочине свијета. Јер, да није умро Он, морало би умријети човјечанство.
И кад су се на врху Голготе чули потоњи ударци чекића, земља тресла и одјекивала страшна јека, сун-
це помрачило, звјездани систем пореметио, на земљи наступила тама, кад су муње и громови извјештавали
васиону о злочину над сином Божјим и кад је подивљала маса Фарисеја, плаћеника и најамника узвикивала
„Распни га, распни“! ни сама није била свјесна да тијем распиње себе и присуствује сопственом распећу, док
Он, Син Божји мољаше Свога Оца: „Господе, опрости им јер не знају што чине.“
Христос је умро. Свршио се страшан злочин у историји свијета. Али правда Божја била је задовољена.
Христос је умро, али синови љуцки опет су постали синови Божји. Човјечанска смрт била је побијеђена, Хри-
стовом смрћу и Васкрсењем. Прошли су часови Голготских патњи. Христос својом страшном смрћу уништио
је дубоко царство пакла.
Откуд данашњем празнику толика моћ да над Христовим гробом, у близини Голготског крста на коме
се још пуши мученичка крв Христова, развила се толика радост и весеље свете цркве Христове?!
Зато што је Васкрс празник над празницима који је дао истинско значење Божићу, Великом Петку.
Својим Васкрсом показао је Господ Исус Христос да је то тако морало бити, јер је Он то хтио у његовом
земаљском животу и раду и нашем спасењу (Лука 24,26).
Да Христ није васкрсао послије Голготске смрти неби био Бог, ни наш избавитељ и Спаситељ.
Васкрс је празник нашег спасења. То је пут од Божића и Богојављења, од нашег тјелесног рођења од
Великог петка до наше тјелесне смрти и нашег Васкрсења.
Усхићујемо се Христом јер је међу људе донио човјечност и доброту. И што је први закуцао на тврде
капије бездушних срца љуцких, да их отвори једне другима, облагороди и оплемени!
3
Као сушта доброта и највећи проповједник истине и правде прогоњен мржњом, а страдао због љубави
за друге, отворивши своје велико срце пред тврдим и затвореним срцима других људи, први је проповиједао
да се љубављу, човјек може приближити Господу, а с друге стране срцу губавца.
Протекло је много времена од када је љуцка мржња распела Спаситеља свијета, али свјетлост Васкр-
слог све јаче и јаче свијетли.
Окупани у источнику препорођајне божанствене чистоте, ми се данас сјећамо времена, када
су самовоља и тиранија господариле свијетом и мисли, жеље и срца упућујемо Ономе који је положио
најдрагоцјенију личну жртву да ослободи род љуцки. Да односе постави на најплеменитију основицу правич-
ности, искрености, љуцкости и доброте, на начелима човјекова односа према Богу и човјекова односа према
другима, ближњима.
У основи свега и прије свега је љубав! Она је најјача унутрашња веза која спаја људе и њихове душе
с Највишим Бићем.
Љубав је осјећање у којем нема материјалнога. Она је слободна и омогућује слободу других. Љубав
је једина божанствена моћ на којој се постиже унутрашње душевно изједначење људи, љубављу људи виде да
су њихови ближњи као и они. Љубављу виде у другима себе саме. Волећи себе, своје односе са другима треба
да уреде онако како желе да други поступају с њима. Истинска љубав је почела са Христом. Он је никоме није
наметао.
Љубав онемогућава тиранију, самовољу, људе не чини предметима. Спаситељ свијета је зато, у својој
Божанској љубави према људима, сматрао све људе као синове једнога Оца небеснога, осуђујући све пороке
који сметају да међу људима зацари Љубав, Доброта, Правда и Истина.
Живот и дјеловање Спаситеља треба да буде најузвишенији примјер на основу којег ћемо одређивати
свој живот и поступке свих нас.
Још се нијесу осушиле сузе Свете Богородице – Богомајке које је лила за сином својим, а ми драга
браћо у ускршњој радости данас поздрављамо са ускршњим јајем и срдачним поздравом „Христос васкресе“!
Славећи Васкрс будимо радосни и сви праведни и неправедни јер нам је освануо дан спасења. Опро-
стите један другоме увреде, бол и тугу за нанешена зла и нека нам данашња празнична радост не буде ничим
помућена.
Опростимо и нашим домаћим непријатељима од којих се стеже срце и леди ум кад се помисли да они
хоће да не само они него и сви ми будемо оно што нијесмо, да нема нас, нити нашег дома. Срце застаје пред
спознајом како се наши непријатељи и спашено човјечанство својим животом и дјелима старају да униште
спасоносно и божанско дјело Христово.
Крсни завјет Христов још бруји у умовима наше заведене браће и у човјечанству које га свакод-
невно распиње. Распиње као и нашу домовину – распетог Христа. Свијет стење од мора суза и патње, а
човјечанство иде својој сопственој Голготи, јер се овога пута свршава Голгота Исуса Христа а идућа је Голго-
та човјечанства. Ако оно не престане да распиње Божјега Сина.
У ове покајничке дане посвећене Голготи и Васкрсу Исуса Христа, - нека читаво човјечанство по-
мисли у себи о свом животу и дјелима и куда га она воде и његовој будућој Голготи или његовом будућем
Васкрсењу!
Мржња, злоба, завист, подвала, подозрење, пријетње који су загосподарили свијетом нестаће само
онда када људи и народи буду на љубави засновали међусобне односе.
Из мрачних дубина моралне нечистоће, покварености, изопачености свијет треба да изађе на свјетлост
Истине, Љубави и Правде. Његовим животом, радом, страдањем искупитељством и кроза њега се препороди
у узвишењи и љепши свијет.
У свијет достојан Христа и човјека, његове душе и духа, љубави и доброте за све друге.
С Христом, кроз Христа и помоћу Христа људи могу побиједити зла која господаре оживотворавајући
његова начела.
Љуби ближњега свога као самога себе.
Не учини другоме оно што нијеси рад да ти други учини.
У то име узвикујемо:
Христос васкресе! Ваистину васкресе!
АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ И
МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ
†МИХАИЛО
4
ВАСКРС
Оба назива, и Васкрс и Ускрс су правилна, Правило је да се Васкрс слави само послије
и у употреби су у хришћанској цркви. Његош и јеврејске Пасхе. Наиме, јеврејски празник Песах,
црногорске владике користиле су и ријечи Васкрсење односно 14. нисан, пао је у суботу уочи Христовог
и Васкрс. васкрсења, тако да и празник установљен у спомен
на овај догађај не може бити слављен прије Песаха,
Покретан празник ни у исти дан. Римокатолици су одступили од
израчунавања датума Васкрса утврђеног на Првом
Васкрс је покретни празник. До прије четири васељенском сабору, јер је папа Гргур XII реформом
вијека, када је уведен грегоријански календар, календара фиксирао прољећну равнодневицу на 21.
хришћански вјерници су истог дана празновали март, када је падала у вријеме Никејског сабора.
Васкрс. Међутим, често долази до поклапања и О томе је издао папску булу inger gravissimas, с
укрштања јулијанског и грегоријанског и јеврејског циљем да врати равнодневицу на мјесто од којег је
лунарног календара, као што је то случај ове године. одступила 10 дана. Међутим, како су Сунце и Мјесец
Но, без обзира на датум, Васкрс сви славе у неђељу. у сталном покрету, немогуће је неком методом
-Васкрс је покретни празник, али увијек фиксирати равнодневицу пошто се тај датум за један
„пада“, јер је на тај дан Господ Исус Христос, друго дан помјера сваких 128 година, а мијене Мјесеца за
лице Свете Тројице, васкрсао. један дан сваких 310 година.
И прије грегоријанског календара било
је неспоразума са израчунавањем тачног датума Васкршњи обичаји
Васкрса.
Неспоразуми који су постојали у раном Када је о обичајима ријеч, прослави Васкрса
хришћанству ријешени су на Првом васељенском претходи седмонеђељни велики пост установљен од
сабору у Никеји 325. године. Заслугом светог Господа Исуса Христа, јер је и он постио четрдесет
цара Константина донијета је саборска одлука о дана у Јорданској пустињи.
празновању највећег хришћанског празника који се -Празнику се прилази кроз двије природе
може свести под три услова: Васкрс се слави послије Господа Исуса Христа, божанску и човјечанску.
прољећне равнодневице, прве неђеље послије Човјечанска се одиграва на земљи и представља
јеврејске Пасхе и послије првог пуног мјесеца. припрему за божанску, јер је Господ Исус Христос
живио међу људима у људском облику припремајући
Нови и стари календар нас за царство небеско. За вјернике након поста
слиједи Свето причешће – тијело и крв Господа
У складу с том одлуком монах Дионисије Исуса Христа под видом хљеба и вина. Вјерник се
Мали, као добар познавалац математике и први пут послије великог поста омрси куваним јајем
астрономије, сачинио је такозвани Велики – које носи сљеду симболику из јајета пиле разбија
индикатион. Он је схватио да је за тачно израчунавање љуштуру, а Христос васкрсењем разбија окове из
датума важно пратити Мјесечеве мијене. Утврдио је гроба смрти.
да сваких 19 година Мјесечеве мијене падају у исти Васкршња или ускршња јаја се кувају и
дан и исти час. Израчунао је, такође, да Сунчев круг фарбају на Велики петак. И обичај да се прво офарбано
траје 28 година, послије чега почиње у исти дан. Кад јаје чува до наредног Васкрса има објашњење.
је помножио број година Мјесечевог круга (19) с -У народу се говорило да ће Исус Христос
бројем година Сунчевог круга (28), дошао је до броја васкрснути. Постојала је верзија приче да ће
532, тако је добијен Велики индиктион, циклус који васкрснути кад кокошка снесе црвено јаје, што значи
се понавља сваке 532. године. Стога, Васкрс може да да у то нико није повјеровао. Чудо се, ипак, догодило.
падне од 22. марта до 25. априла по јулијанском, или Исус Христос је васкрснуо у неђељу, а кокошке су
између 4. априла и 8. маја по новом календару.
5
почеле да сносе црвена јаја. Отуда обичај да се и ускршњу трпезу, уз обавезни симбол „кулоич“ –
данас јаја фарбају црвеном бојом. ускршњи колач од тијеста и јаја, освештан на Велику
Предање даље каже да је Марија Магдалена, суботу. Освештана је и „пасха“, специјално јело од
која је пратила Исуса Христа, на распеће, срела цара младог сира, павлаке и јаја, у облику зарубљене
Тиберија и дала му црвено јаје, симбол живота са пирамиде украшене ушећереним воћем, која, према
ријечима: „Христос васкрсе“. И од тада се дијеле јаја традицији, представља симбол гроба Господњег.
у народу као први залогај послије великог поста и „Пасха“ је и симбол „пуне куће“ и њоме се служе
светог причешћа. гости у знак добродошлице. У Грчкој, Васкрс не може
Прво јаје „чуваркуће“ је оно које се прво да прође без црвених јаја, ускршње супе од јагњећих
скува у воду са додатком освећене воде и оно се чува изнутрица „магиритсе“, слатког колача „цурекија“
у кући до Васкрса сљедеће године. и јела од јагњећег меса „кокореци“. Најзначајнији
обичај је фарбање јаја у црвену боју и постављање
Ускршње славље првог офарбаног јајета пред икону у кући. Један од
обичаја који се практикује на острву Крф је и бацање
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих „ботидеса“, керамичких посуда напуњених водом
торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, са прозора на улицу, док се у подручјима према
и јављају долазак великог празника. Домаћин са Бугарској одржава традиционална „борба јајима“.
породицом одлази у цркву на свету васкршњу службу. Главно мјесто на ускршњој трпези Бугара заузимају
Послије службе, народ се међусобно поздравља козуњак (домаћа штрудла) и јаја офарбана у црвено.
ријечима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“. Јаја се обмотавају у зелени стољњак (зелена је
Тај поздрав траје све до Спасовдана. национална боја Бугарске) и носе се у цркву на
На столу стоји украшена чинија са освјештавање. У Бугарској су популарне и ускршње
офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а фигуре од чоколаде и шећера у облику зеца. У Италији
за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење се традиционално једе посебна ускршња „torta di
чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано pasketa“, слани колач с куваним јајима и спанаћем, а у
васкршње јаје, а онда остало јело. Тог дана, ако гост Швајцарској се поклања ускршња голубица „paloma
дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па di paskva“, колач са сушеним воћем.
се онда послужује осталим понудама, јер је на сам Ђеца заузимају посебно мјесто током
Васкрс трпеза раскошна. прославе Ускрса. У Њемачкој се за најмлађе у баштама
За овај велики хришћански празник везане скривају корпе с јајима и чоколадним фигурицама,
су многе поруке. Једна од најважнијих је: „На Васкрс у Француској ђеца стоје у кругу и у ваздух бацају
се радујте, с ким треба – измирите, коме треба – и хватају шарена јаја, док у Америци сакривају јаја
помозите. Чините тако и за празник и послије њега“. у кући, дворишту или врту, а ђеца их затим траже,
увјерена да их је преко ноћи сакрио ускршњи зека,
Обичаји остављајући слаткише и друге поклоне.
За Ускрс или Васкрс везани су бројни
обичаји. Домаћице у Русији унапријед припремају
Из канцеларије ЦПЦ
11
Црногорска душа у светосавским оковима
Референдумом од 21.5.2006. године држава ски државни териториј је разбијен, нејединствен и
Црна Гора је обновљена али су идентитетски пробле- њиме се управља из више државних центара, у првом
ми Црногораца остали неријешени и недовршени. реду, из Србије и Републике Српске. Тако се Црна
Црногорско православно питање још није на прави Гора укључује у систем српских земаља односно у
начин отворено и постављено. ЦПЦ је и даље подста- позицију друге српске државе.
нар у својој кући. Пуна еманципација и духовна обно- Уједно оваквом улогом СПЦ, Црна Гора нема
ва црногорског православног народа онемогућена је своје чисте вјерске границе, а њен неприкосновени
немогућношћу приступа ЦПЦ својим црквама и ма- суверенитет је окрњен и дерогиран.
настирима од 1918. године неправедно запоćеднутим У том и таквом контексту српски епископ
од агресивне и асимилационе светосавске Српске Григорије из Требиња продаје црногорску земљу за
православне цркве. Ова црква неуморно дјелује про- гробове у Херцег-Новом. У Будви СПЦ има огромно
тив Црне Горе, Црногораца и ЦПЦ. земљиште на које не смије црногорска нога да крочи.
Предводи дио већ асимилованог црногорског Земљишни фонд будванске општине подијељен је на
народа преобраћеног у Србе као и просрпске партије тај начин између СПЦ и црногорске државе оличене
које у Црној Гори потоњим пописима од 2003. го- у будванској општинској локалној самоуправи, при
дине и 2011. године стварају не-етнички, црквени и чему већи дио има СПЦ него матична будванска оп-
партијско-страначки српски народ са намјером да га штина.
утемеље као вишевјековни етнос. Новокомпоновани На основу оваквог стања ствари још
Срби су политичка и страначко-црквена категорија, а актуелније је спровођење реституције црквене имо-
не вјековни историјски народ из којега се развија на вине и њој припадајућег земљишног фонда од 1918.
његовом вишем ступњу нација. г. а не од 1945. године. Реституцијом од 1945. прихва-
Оваквом мисијом СПЦ је остварила насиље та се српски статус qуо послије 1918. године и СПЦ
над црногорским народом и историјом, јер је успјела као и великосрпске снаге утемељују и учвршћују
да подијели јединствено црногорско народносно у традиционалној улози окупатора и духовног
и национално биће на два дијела, на два народа, на поробљивача Црне Горе и Црногораца.
Србе и Црногорце. У наставку те етноцидне праксе, На сцени су апостоли и апостати, изнајмљени
СПЦ као патрон „српских“ парија у Црној Гори ис- противници, чак и дресирани адепти рушења неза-
тиче да Срби у Црној Гори немогу бити национал- висне црногорске државе. Србија ће остати у Србији,
на мањина већ конститутивни народ, а Црна Гора по јер Црну Гору као Картагину треба разорити. Српски
њима није својина Црногораца већ српског народа парадокс је очит – Срби хоће да управљају Црном Го-
који живи на црногорском простору. Црногорци су ром коју свакоминутно поричу.
само дио српског бића стално је понављана неистина Великосрпски програм и СПЦ стално
СПЦ и великосрпског националног програма. прећуткују да су Црногорци и Срби два не само раз-
Претходно је СПЦ у Црној Гори спровела личита већ у много чему посве супротна народа.
девастацију сакралног фундуса и деградирала Божје Срби су живјели вишевјековно ропство, а Црногорци
храмове што је био само увод и припрема за чин миленијумску слободу. Црногорци су народ одрастао
искорјењивања црногорског народа и државе. Али у слободи који је бранио и живио слободу, док Срби
и Црногорске православне цркве трансформацијом тек у 19. вијеку након полумиленијумског ропства уз
црногорског црквеног насљеђа као дјела домаће помоћ других, у ствари Црногораца, ступају на стазу
културне баштине у светосавски-српски ликовни и борбе за слободу.
градитељски идиом и систем. Умјесто сарадње, црногорско-српске одно-
Случај Црне Горе је јединствен у свијету. се карактерише међусобна борба Црногораца и Срба
Јер, њеном културном баштином непроцјењиве која још траје и трајаће све док се српска стране не
вриједности управља црква друге државе-Српска одрекне насиља над Црногорцима и Црном Гором.
православна црква и друга држава у лицу Србије. Међусобна завађеност Црногораца и Срба датира још
Тако је црногорска душа дата српском окупатору, од Дукље, затим се наставља у доба средњевјековне
који је у Црној Гори још од 1918. године. Ускоро ће се српске династије Немањића и њихове доминације
навршити 100. годишњица српске окупације и духов- над Црном Гором да би кулминирала 1918. и од тада
ног терора и насиља у Црној Гори. непрекидно траје до данас.
СПЦ даје неотуђиву територију Црне У духу те матрице српски окупатор
Горе другим српским епархијама ван црногорског послије 1918. године не признаје и асимилује три
државног простора. Таквом активношћу црногор- југословенска народа, Црногорце, Македонце, Бо-
12
санце – Бошњаке и друге. Тако српски асимилатори и 1918. године.
данас мисле и раде. Поставља се крупно отворено питање: За-
У складу са српским инвазионистичким про- што се не пониште одлуке Подгоричке скупштине.
грамом је великосрпска освајачка доктрина. Она гла- Јер само се тим чином отвара пут остварењу свих
си, да постоји само на овим просторима једна Српска црногорских права Црногораца и ЦПЦ у својој држа-
православна црква и један српски народ. Званично ви Црној Гори.
тако гласи државна и црквена политика и официјелне Умјесто да Црна Гора потражује након
Србије и СПЦ. поништења нелегитимних одлука Подгоричке скуп-
Црква је Богом установљена духовна штине ратну оштету из I свјетског рата од Србије у
заједница крштених и јединствених људских лич- износу од 734.000.000 њемачких марака у злату која
ности, уједињених вјером у једнога Бога кроз свету јој их је отела и опљачкала плативши јој од тог из-
тајну еухаристије. То је вјечно духовно јединство носа 1925. г. само 5. милиона динара, Црна Гора трпи
вјерујућих људи произашло из јединства личности штете и мора да се додатно задужује да плаћа српске
оснивача Божјег сина Исуса Христа. Дакле, црква је одштетне захтјеве по разним захтјевима великосрп-
скуп, заједница, еклисија, сабрање народа Божјег, из- ских снага и СПЦ јер ова непрекидно инсистира на
абраног и призваног на служење Богу од самог Бога. довођењу црногорске државе у колонијални, ропски
За разлику од јединствене Католичке цркве, цркве и најамнички однос.
православног истока имају национално предиме-пре- Коме је у интересу да се српски одштетни
фикс, карактер и значај. Не постоји једна православ- захтјеви примају као здраво за готово, а да се црно-
на црква већ више њих у свакој православној држави горски прећуткују. Зашто Црна Гора не тражи да јој
њена матична, као нпр. у Црној Гори Црногорска, Србија као окупатор из 1918. па до 1929. и све до
Србији српска, Русији Руска итд. и свака од њих је 1941. плати одштету за бројне људске жртве, ратна
у својој матичној држави примарна или по људском, разарања и учињену материјалну штету из ове епохе
историјском, државном и Божјем праву то мора Божићњег устанка, грађанског рата, бијелог терора и
бити. У Црној Гори немогу бити двије већ Црногор- комитског покрета у Црној Гори.
ска као матична, домицилна, примарна и историјска Коме данас у Црној Гори није у интере-
и дио СПЦ чија је матица у Србији. Општи назив су да се задовољи право и правда. Ко то прећутно
Православна је само једно уопштено име за духовну аболира рушилачку СПЦ? Зашто се не процесуира
црквену заједницу Христове цркве која је админи- кривична одговорност СПЦ и не изврши од ње на-
стративно, организационо, персонално и историјски кнада материјалне штете по Владином извјештају
диференцирана у помијесне националне цркве. из 2006. године „Стање културне баштине у Црној
Манипулисање СПЦ са именом Православна црква Гори“, за учињене девастације, пљачку и деградацију
само је дио њеног перфидног сценарија како би себе црногорског сакралног насљеђа цркава и манастира,
неистинито исказала и приказала једином црквом у почињеног од 1990. до 2006. године, над којим ова
Црној Гори, маргинализовала и уништила домицилну црква нелегитимно управља од 1918. године.
ЦПЦ и наставила несметано окупацију Црне Горе у Ко данас заговара промјену државних симбо-
духовној сфери све до затирања црногорског нацио- ла и подривање црногорског националног идентитета
налног идентитета. уз СПЦ и српске партије.
Њене присташе, чак и на високим адре- Те рушилачке снаге желе да српски језик
сама иду путем њених обмана фаворизујући је и претворе у службени иако не могу бити два службе-
проглашавајући за једину канонску цркву у Црној на језика. Те снаге траже да се мијењају црногорске
Гори, па се зато она и формално-правно не региструје идентитетске светиње, уведе српска тробојка, реви-
код надлежних црногорских органа. По њима она је дира химна, промијене хералдички симболи.
регистрована код Бога. Да Црна Гора остане у економском, дужнич-
Но, кад је СПЦ канонска црква, поставља ком и кредитном ропству.
се питање, зашто је куповала томосе више пута, а од Српске снаге подривају црногорски систем
њих, два пута у 40 година и то 1879. и 1921-22. у свему. Дјелују да се претвори у социјалну бомбу
И не само то. СПЦ је данас најактивнији наступајући доктрином социјалне демагогије.
противник и непријатељ Црне Горе, Црногораца и Њима иде на руку то што је актуелна стал-
ЦПЦ. Она тражи реституцију од 1945. како се нажа- на злоупотреба оданости држави Црној Гори њених
лост данас још увијек практикује код нас. Она тужи највећих патриота из редова црногорских грађана,
Међународном суду у Стразбуру државу Црну Гору интелигенције и ЦПЦ. Њима помаже то што је од
ради реституције имовине од 1945. чиме са замагљује, црногорског, најчистијег народа Балкана и Европе
прикрива, прећуткује и одстрањује реституција од направљено више нација.
13
Црне Горе, Црногораца и ЦПЦ.
Питања је много, а одговора још више.
Крајње је вријеме да се окренемо себи. Да крене-
мо у духовну, моралну, односно националну обно-
ву без које нема црногорске државе и будућности
свих њених грађана, а нарочито црногорског народа,
нације и цркве.
На нашој су страни двије највише силе.
Право и Правда. И трећа, пуна истина о Црној Гори
и Црногорцима. Позовимо у помоћ ове силе да би
утемељили и очували свој опстанак и будућност.
Наша судбина је у нашим рукама. Нарочито, ако се
будемо користили принципима ових сила и ако се
што уједињенији масовно окренимо и посветимо
себи и властитом опстанку, добру и напретку.
Њима одговара све што је урађено или се
ради у корист црногорске штете. И све што је против Из канцеларије ЦПЦ
Саопштење за јавност, 18.03.2012. г.
Из канцеларије ЦПЦ
Писмо из Подгорице
ЊЕГОВОМ БЛАЖЕНСТВУ ГОСПОДИНУ МИХАИЛУ
Предстојећа прослава 800. годишњице Црне Горе категорисан и заштићен као споменик кул-
подизања манастира Ђурђеви Ступови код Берана, туре од изузетног значаја прве категорије и уписан
којим од српске анексије Црне Горе 1918. године про- у регистар непокретности споменика културе Црне
тивправно и незаконито управља СПЦ у Црној Гори, Горе.
била је на дневном реду 52. ćеднице Владе Црне Прослава осамсто година овог манастира
Горе, одржане 09.02.2012. године. На овој ćедници као задужбине Немањића носи собом ауру слављења
Влада, са изузетком тројице министара из СДП-а, го- својих окупатора.
споде Вујице Лазовића, Ивана Брајовића и Андрије Српска православна црква у Црној Гори
Ломпара, донијела је одлуку о образовању и саставу традиционално и посвећено у духу старих анексио-
одбора ове прославе. нистичких програма и пројеката остварења Велике
Влада Црне Горе, изабрана на легитиман Србије покоравањем, анексијом, деперсонализацијом
и легалан начин, законито ради и функционише Црне Горе и асимилацијом црногорског народа
обављајући своју функцију у духу закона, односно ради на њиховој ликвидацији у оквиру које и на
позитивног права и утврђене нормативистике као за- уништењу Црногорске православне цркве, те тиме
конског основа властитог дјеловања. на потпунијем, духовном и културном геноцидно-ет-
Међутим, у овом случају прославе манасти- ноцидном затирању и нестанку Црногораца и других
ра Ђурђеви Ступови, нијесу сагледани сви аспекти народа и држава у овом региону југоистока Европе,
питања на дневном реду Владе, па је Влада усмјерила тежећи редизајнирању регионалног стања.
своју сагласност према активностима које немају ни Српска православна црква се континуирано
правни, ни историјски основ нити су у функцији у овом контексту појављује и свакодневно дјелује као
развоја и стабилизације независне, суверене и великоцрквени, а у ствари превасходно великодржав-
међународно правно признате државе Црне Горе. ни, асимилаторски, паравојни, параполитички агре-
Наиме, манастир Ђурђеви Ступови саздан сор, а не духовни субјект ширења Јеванђеља.
је на неприкосновеном, недјељивом, неотуђивом Српска православна црква се отворено до
црногорском државном територију првобитне црно- сада више пута исказала и као противник црногор-
горске државе Дукље (Зете) која је међународно ве- ског прикључења НАТО-у и ćеверно-атлантским
рификована 1077. пријемом краљевских инсигнија интеграцијама.
њеног сувереног и законитог владара краља Михаила Српска православна црква није присталица
Војислављевића. црногорске интеграције у Европску унију, али при-
Та црногорска држава је насилним путем тиснута већинским мишљењем црногорских грађана
окупирана од српске државе династије Немањића о неопходности приступања Црне Горе ЕУ свој
1186. године и анектирана у њен састав задржавајући непријатељски став према томе не истиче тако јасно
један ниво аутономије чак и у називу нове проширене и гласно као што елаборира и води своју антинатов-
анексионистичке српске државе. ску кампању и пропаганду.
Црна Гора се ослободила српске окупације Српска православна црква, а преко ње држа-
династије Немањића 1360. године, за вријеме вла- ва Србија и све њене сателитске и марионетске
давине своје друге по реду, црногорске династије снаге у Црној Гори, имају за крајњи циљ изградњу
Балшића. Чињеница ослобађања Црне Горе од јединственог српског духовног простора на Балкану,
немањићко-српске државе и цркве, као и вјековно српског духовног јединства великосрпском и вели-
црногорско слободарство, негира српску асимила- куцрквеном асимилаторском црквеном идеологијом
циону тезу о 800 годишњем континуитету Српске светосавља и светосавско-православног (српско-
православне цркве и Срба у Црној Гори. националистичког) фундаментализма, која лавира
Како је манастир Ђурђеви Ступови подигнут српско-руској православно-фундаменталистичкој
на црногорском земљишту у окупационом периоду за трансверзали и интифади од Јадрана и Балкана до ру-
вријеме династије Немањића, он је недјељиво и не- ског Далеког истока у Азији.
прикосновено власништво државе Црне Горе, те је Дакле, циљ и наум Српске православне
непотребна провјера својинско-правног статуса овог цркве и Србије је обнова средњовјековног Душано-
сакралног споменика који је 1994. године рјешењем вог Немањићког царства на штету Црне Горе, Црно-
Републичког завода за заштиту споменика културе гораца, Црногорске православне цркве и других
21
нацио-државних ентитета у овом региону. Један од себно мимо свјетске праксе прописаној већини од
најочитијих доказа за то је девастаторски и рушилач- 55% умјесто легитимних 50%+1, обновљена сувере-
ки чин затирања култа дукљанско-црногорског кнеза на, независна и међународно призната држава Црна
Светог Владимира, чија је династија Војислављевић Гора и одмах потом постала чланица ОУН и свих
затрта немањићком српском окупацијом Црне Горе међународних релевантних институција.
1186. године. Дакле, када је у питању државно-правни
Овај мултинационални и мултиконфесио- статус државе Црне Горе, посљедице анексије црно-
нални култ слављења кнеза Владимира, трагично горске државе из 1918.г. су нестале. Али, нијесу
страдалог 22.05.1016. по старом, тј. 04.06.1016. г. по елиминисане све остале по Црну Гору, Црногорце и
новом календару, Српска православна црква у Црној Црногорску православну цркву штетне посљедице
Гори и њен ратоборни митрополит Амфилохије су анексионистичко-завојевачког диктата из 1918. годи-
уништили изградњом и незаконитим подизањем не. У оквиру њих, нијесу поништене одлуке Подго-
лимене црквице уз помоћ српске војске из Србије ричке скупштине у дијелу повратка изгубљених пра-
у форми војне карауле на планинском врху Румије, ва Црногорске православне цркве, везаних за црно-
спрјечавајући црногорске православце, католике и горску црквену имовину. Она још увијек није враћена
муслимане да износе Владимиров крст на овај свети црногорској држави, народу и цркви. Запоćеднута је
планински култни врх. и дан-данас од стране Српске православне цркве која
И умјесто да Влада Црне Горе поштује предводи просрпску страначку и политичку структу-
своје одлуке о уклањању ове нелегитимне грађевине ру из које се жели створити и посљедњим изборима и
са врха Румије и тиме помогне обнову култова и пописима становништва ствара српски етнос лишен
вјековних обичаја суживота и толеранције својих историјских и етничких коријена.
грађана, она сада хоће да учествује и увеличава сла- Такав смјер друштвених кретања и инди-
ве својих српских окупатора Немањића из 12. и 13. ферентност мериторних управљачких структура
вијека, чији је продукт манастир Ђурђеви Ступови Црне Горе према њему, води дестабилизацији Црне
подигнут на црногорском тлу, али који су као анек- Горе и региона у цјелини. Црна Гора постаје земља
сионисти и асимилатори црногорске државе и наро- подијељеног друштва, крајње ограничене суверено-
да управо тијем чином и ликвидирали црногорску сти и талац агресивног великосрпско-светосавског
династију Војислављевић којој припада и свети кнез фундаментализма и клерикализма. Наставља уло-
Владимир прослављан на својем светилишту, светој гу жртве, али сада у својој властитој, међународно
планини Румији. признатој држави.
Наводно преиспитивање својинско-правног Са овим непобитним и непорецивим ар-
статуса манастира Ђурђеви Ступови иако нема гументима и спознајама доказали смо да је нужно
правни основ у дубокој је колизији са црногорским анулирање одлука нелегитимне Подгоричке скуп-
државним, националним, грађанским, црквеним, кул- штине, а тиме и реституција црквене имовине у
турним, историјским и државним темељима, бићем и Црној Гори од 1918. г. а не од 1945. године, како се до
интересима. сада практикује у актуелној црногорској стварности.
Црногорска православна црква је много пута За случај повраћаја црногорске црквене
доказала и готово свакодневно доказује карактер, имовине Црној Гори, црногорском народу и цркви
мисију, политику и визију Српске православне цркве неопходна је реституција путем LEX SPECIALIS-а.
и њеног патрона Србије уперених против Црне Горе То подразумијева поништење одлука Подгоричке
и црногорских грађана, али их структуре надлежних скупштине из 1918. године. По том једино правед-
фактора државе Црне Горе још увијек толеришу. ном реституционом концепту сва црквена имовина
Тражили смо и доказали да је неопход- која је постојала у Црној Гори до и са 1918. г. пра-
но поништење анексионистичко-асимилаторских вославне провенијенције враћа се Црној Гори као
одлука нелегитимне Подгоричке скупштине из држави и црногорском народу као њихово неотуђиво
1918. којима су ликвидирани независна, суверена и историјско власништво, те уједно Црногорској
међународно призната држава Црна Гора, црногорски православној цркви као неприкосновеном њеном
народ, Црногорска православна црква и династија вјековном чувару и кориснику. Сва остала имовина
Петровић-Његош. православног карактера настала након 1918. припа-
Одлуке нелегитимне Подгоричке скупшти- да Српској православној цркви. Оваквим праведним
не поништене су у смислу обнове државно-правног рјешењем Црна Гора стиче и обнавља цјеловиту суве-
статуса Црне Горе, легалним, легитимним и величан- реност на цјелокупној својој неотуђивој територији,
ственим референдумом од 21.05.2006. године којим те неприкосновени статус власника сопствене кул-
је, упркос свим уцјенама и диктатима, па чак и по- турне баштине и сакралног фундуса над којим сада
22
господаре Српска православна црква и Србија. бити оправдано слављење слободарства Ђурђевих
Поништењем одлука Подгоричке скупштине ступова у част имена и Црне Горе и црногорског наци-
из 1918. г. Црна Гора отвара себи пут за своје леги- оналног достојанства, али са досљедним истицањем
тимно потраживање од анексионистичке и окупатор- настанка манастира као окупаторске задужбине. Ово
ске Србије репарација из I. свјетског рата у износу тим прије и више што су се представници црногор-
од 734. милиона њемачких марака у злату умањен за ског народа из овог Васојевићког краја предвођени
5.000.000 динара исплаћених Црној Гори 1925. (др. духом и мисијом Будимљанске епископије и мана-
Ш. Растодер, академик, у својој студији „Црна Гора стира Ђурђеви Ступови увијек у свим историјским
у егзилу“, књ. I, Подгорица 2004. г., стр. 35. истиче ситуацијама и прекретницама декларисали за Црну
износ црногорских репарација у износу од 723. мили- Гору а не за Србију. Својом крвљу су потврђивали
она франака који је захтјев Црногорска влада у егзи- своје црногорско име, хабитус, дигнитет и биће. И
лу поднијела Париској мировној конференцији 1918. своју црногорску националну свијест. Тако су дока-
године). И даље, Црна Гора отвара себи пут за своје зивали да нијесу Срби и српски поданици и вјерници,
легитимно потраживање од анексионистичке, окупа- већ искључиво да су Црногорци.
торске и денационализаторске Србије великог и још На основу свега већ наведеног у овом доку-
неутврђеног износа ратне одштете по основу рата и менту, сарадња црногорских управљачких структура
бијелога терора у Црној Гори од Божићњег устанка са српским денационализатором Црногораца и Црне
07.01.1919. године, па до 1929. г. у којем је неста- Горе, оличеним у организацији Српске православ-
ла огромна црногорска имовина и запаљено 5.000 не цркве и њеној рушилачкој мисији, не води Црну
црногорских домова што је материјални дио штете Гору у бољу будућност. Напротив, како смо то наве-
и убијено више од 10.000 црногорских грађана, што ли, води дестабилизацији Црне Горе и региона. Јер
представља основ за исплату ратне одштете по осно- Српска православна црква прије свега треба да стек-
ву људских жртава Црне Горе. Намјесто тога, Србија, не својство правног субјективитета на тлу Црне Горе
њени представници и Српска православна црква тра- како би могла имати уставна и законска права. Овако
же разне, ничим оправдане одштете и реституције она дјелује као нелегитимни фактор, држава у држави
од Црне Горе, па је апсурд потпун: злочинац је себи и против државе Црне Горе, без икаквих својих оба-
додијелио улогу жртве а жртва у лицу Црне Горе је веза и одговорности. Осим тога, Српска православна
примила ауру злочинца, што она никада у српско- црква треба да надокнади сву штету учињену Црној
црногорским односима није била, нити у релацији Гори за девастације црногорског сакралног фундуса
према било којем народу и држави. цркава и манастира почињене од 1990. до сада, а кон-
Парадоксално звучи да је одлука о статовне извјештајем Владе Црне Горе из 2006. годи-
образовању одбора за прославу манастира Ђурђеви не објављеним у књизи „Стање културне баштине
Ступови донешена на ćедници владе 09.02.2012. Црне Горе“ и тек након тога и извршења санкција над
прије но што је утврђен својинско-правни основ овог њом поврати се у дијелу своје јурисдикције у цркве-
споменика, чије је покретање утврђивања иницирано ни и црногорски јавни живот.
на истој овој ćједници. Ово је једина истина о Српској православној
Истина, у вјековној историји манастира цркви у Црној Гори и карактеру њене мисије.
Ђурђеви Ступови и његове Будимљанске епископије Очекујемо да ће Влада Црне Горе сагледа-
постоје вјекови слободарског зрачења и просвјетне ти све ове непобитне чињенице, преиспитати своју
еманципације коју је вршила ова светиња и ова одлуку о прослави Ђурђевих Ступова донесену на
епископија. Било је то у вријеме њихове инволви- ćедници 09.02.2012. године и коначно се повратити
раности под јурисдикцију Црногорске митрополије својем изворном позиву и послању заштите и пуне
и цркве. Из ове светиње потекли су слободарски афирмације црногорског државног, националног и
устанички покрети против Османлија на простору црквеног достојанства како је то легитимно, одговор-
Васојевића, које је предводила као и сав остали црно- но, патриотски и лидерски урадила у доба референ-
горски народ и државу, Црногорска православна црква дума о државно-правном статусу Црне Горе одржа-
у оквиру које је егзистирала Будимљанска епархија са ном 21.05.2006. године.
овим манастиром. Кулминацију тих ослободилачких У том духу остајемо доброжелатељи свих
тежњи ове светиње и њене епархије од 1442. г. чине оних које помињемо у овом документу, али изнад
нарочито ослободилачки устанци и покрети из 17, 18. свега и прије свега само истине и у овом и сваком
и 19. вијека. Коначно је манастир Ђурђеви Ступови другом питању.
са Будимљанском епархијом ослобођен 1913. године
и све до 1918. године припадао је црногорској држави Редакција Лучиндана
и цркви. У свијетлу ових необоривих чињеница може
23
Научни скуп „Статус ЦПЦ и однос државе према њој“
Хотел “Црна Гора“, 12 март 2012 године
(Поздравна ријеч Митрополита ЦПЦ Господина Михаила
на Научном скупу у Подгорици, одржаном, 12.03.2012.)
СПЦ КАО ГЛАВНА ПОЛУГА
ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ
Поштована Господо, драги пријатељи
Ваша светости, даме и господо, тена уједињењем са било којом црквом јер би тај чин
Прије двадесет година, 6 јануара 1991 го- био уперен против нас као народа и наше земље као
дине, на тргу краља Николе, наложен је први црно- слободне и независне државе.
горски бадњак након завршетка Првог свјетског Дјелови државне администрације упери-
рата. Ни три пуне године касније владика Антоније ли су све своје моћи и воде фронтални рат против
изабран је на том истом тргу за духовног поглавара, Црногорске православне цркве, и јавно и тајно, и у
а Црногорска Православна Црква је обновљена. Че- земљи и вани, и отежавају њено дјеловање на све на-
тири године касније Бугарска православна црква нам чине с циљем да је коначно пониште. А истовреме-
је додала руку помоћи и у Софији је хиротонисала но подржавају београдску патријаршију, и шаком и
за епископа његову светост владику Михаила. Да- капом, а на штету државних и националних интере-
нас наша црква има митрополита, двојицу еписко- са. Политичарима који с времена на вријеме истичу
па, дванаест свјештеника, јеромонаха и четворицу питање црногорске цркве она служи само да би се у
ипођакона. Имамо их зато што су се жртвовали за јавности представили као Црногорци у циљу стицања
нас, нашу земљу и нашу цркву. Обавезни смо да ту црногорских гласова на изборима.
њихову жртву поштујемо јер су њихова имена сла- Црногорској православној цркви је
ва наше нације, цркве и државе. Зато сам дужан да у запријечена служба и улаз у свим црквама и манасти-
име свих нас изрекнем захвалност његовој светости рима, сем у неколике сеоске. Државна администрација
господину Михаилу који је пред нама понио свој крст одбија да њеном свјештенству уприличи услове да
кад је на њега дошао ред. Понио га је и часно га носи, служи у било ком црквеном објекту, било да је у
Зато свети владико на многаја љета. државном било у народном или сеоском власништву.
Ово је погодна прилика која нас обавезује да Скупштина годинама не показује намјеру да поступи
још једном јавно изјавимо и потврдимо више пута ре- по нашој иницијативи подржаној са 6000 потписа и
чено и написано. Уједињење двају цркава, Српске и
Црногорске, није могуће, нити је могуће рјешавање
црногорског црквеног питања једном јединственом
црквом, нити је то могуће ријешити изјавама кли-
рика цетињске митрополије да они нијесу филијала
београдске патријаршије и да нијесу Српска црква.
Цетињска митрополија је по својој нарави српска и
нема те враџбине којом се она може лишти српства
као своје црквенополитичке суштине, наћерати да
буде лојална Црној Гори и присилити Црногорци да
клекну пред олтарима на којима служи београдско
свјештенство. Ово с разлогом. Такав је ред у цијелој
васељени и неможе се измијенити ма што ко о њему
мислио или желио. Свака православна црква је депо-
зит културе, традиције и повијести њојзи повјереног
народа и тако ће бити док је свијета и вијека. Српска
црква у себи депонује повјесно памћење српског
народа и чува његову традицију, културу и култур-
ну баштину. У тим вриједностима се Црногорци не
препознају и немогу се препознати јер смо посебан
народ који има особене обичаје, повијест, култур-
ну баштину и културу која је производ тих нацио-
налних посебности. Свјесни тих својих особености
желимо да се као народ очувамо и зато се бринемо
о својој Црногорској православној цркви и нећемо,
несмијемо и неможемо дозволити да она буде пониш-
27
поништи акт Александра Карађорђевића о анексији На концу, у тој тачки на врху Румије у симболичкој
Црногорске Српској цркви као предуслов да јој се равни се сукобљавају црногорска и великосрпска
врати статус домицилне цркве ликвидиран 1918 го- идеја. Резултат тог сукоба одредиће и будућу судбину
дине. Док средства која држава издваја за њу, њену Црне Горе, или као слободне земље, или као београд-
дјелатност и њених 20 свјештеника и 10 лаика су ске колоније.
увредљиво мала и мјесечно износе око 7.500 еура.
У питању незаконито уписане црквене имо- Свеукупно црногорско насљеђе, култур-
вине на Српску цркву државна управа удружена са на, духовна и политичка баштина исчитавају се и
Судовима злоупотребљава правне институте на нашу истражује у Венецији, Барију, Риму, Бечу, Петров-
штету. Покренуте управне спорове о исправци греша- граду и Цариграду, али не и у Београду и на Косову.
ка у катастру непокретности одуговлачи, враћа на по- Јер смо само за ове велике свјетске културне и по-
новно пресуђивање, доноси двосмислене пресуде или литичке центре везани и били везани многозначно у
ћутањем одбија да их рјешава. За такав однос има под- историјском, политичком и културолошком смислу.
ршку највиших државних адреса. Спор о повраћају Ове чињенице се бјелодано потврђују у архитек-
имовине који је пред међународном арбитражом по- тури црногорских објеката сакралне, па, и профа-
кренула Српска црква с намјером да државну и на- не намјене. Зато, баш, српска Цркве насрће, упра-
родну црквену имовину послије Другога рата изузе- во, на ову баштину јер је то најсофистициранији
ту манастирима упише на београдску патријаршију вид разарања бића црногорскога народа. Дакле,
води се на начин који пријети да буде ријешен у њену нетолеранција српске Цркве према нашем затеченом
корист. С благословом дјелова власти ове земље сакралном архитектонском насљеђу веома је намјерна
најврједнија покретна црквена културна баштина се и опасна јер у свијести, нарочито, младих генерација
износи и депонује у музеју Српске цркве у Београду и које је визуелно констатују и доживљавају оставља
Српској академији наука па чак и поклања црквеним неизбрисиве трагове. А они по својој суштини и по-
високодостојницима. Цркве и манастири су изложени руци коју носе гледаоцу имају за циљ да у његовој
разарању и преобликовању грађевинских и естетских свијести оставе визуелни утисак да су широки про-
особина с циљем поништења свих културних особе- стори од Дунава па до Јадрана у питањима естетике
ности које су исказ нашег особеног бића које нас и и архитектуре јединствени, што није тачно. Такође,
чини Црногорцима. Док су ливаде, пашњаци и шуме и да вриједностима аутентичног српског архитектон-
у црквеном власништву, нарочито у приморју, чија ског наслеђа обиљеже њихову свијест и живот уп-
се укупна вриједност процјењује на око милијарду ркос чињеници да смо се родили у другом знаку и
еура предмет трговачких шпекулација између локал- васпитавани на другим вриједностима јер смо Црно-
них администрација и клирика цетињске филијале горци. Зато и проводе значајне интервенције у из-
Српске цркве. Стога је београдска патријаршија у гледу пејзажа и у аритектонској естетици Црне Горе.
свези с дјеловима државне администрације узроч- Па, умјесто да архитектонске облике прилагођавају
ник корупције енормних размјера која се може ква- пејзажу они их неумјесно намећу и то монумен-
лификовати као организована криминална дјелатност талне моделе који указују на њихове империјалне
која подрива све темељне вриједности ове земље и амбиције. А намјерно не показују респект пре-
народа. А таква политика ужива и високо државно ма пропорцијама и материјалу градње с циљем да
покровитељство, империјалним кичом-стилом обиљеже просторе соп-
Сваки акт напада на нашу културну баш- ствених компетенција и аспирација. Зато, на концу
тину има вишеструке циљеве који су међусобно овог мог излагања, апелујем на црногорску културну
кохерентни. Дакле, уништење материјалних траго- и научну јавност да устане у одбрану културне баш-
ва старих црногорских култова с циљем да се они тине и свих наших светиња на које фронтално насрћу
реинтерпретирају опречно црногорском бићу. Потом здружени дјелови државне администрације и клир
супституисање наше културне и духовне баштине на београдске патријаршије. Уколико им се организо-
начин што би се ритуал и циљеви култа прилагодили вано не одупремо потомство нам то неће опрости-
великосрпским намјерама. Рецимо, на Румији су по- ти. А дошао је ред на нас да понесемо свој крст као
садили лимени биљег који би требао да обиљежава та- што су га својевремено носили и наши преци који су
козвани српски простор и служи београдским шови- залажући главе чували и сачували и земљу и народ и
нистима као доказ о умишљеном вјековном српском све оне вриједности које нас чине Црногорцима.
присуству на овом простору с циљем да се око њега
у будућности окупљају сви њихови истомишљеници.
28
МАСОВНО КРШЕЊЕ ЉУДСКОГА ПРАВА НА СЛОБОДУ
ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ ВЈЕРНИКА И СВЈЕШТЕНИКА
ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Жељко Томовић, адвокат,
Правни заступник Црногорске православне цркве,
1. ОПШТЕ
Развојем система подјеле власти, посебно
кроз цјеловит универзални систем Људских пра-
ва, Право на слободно исповиједање вјере добија
значај елементарног, основног, темељног Људског
права. Као такво, ово Право је јавности презентира-
но чланом 18 Универзалне Декларације о Људским
правима из 1948. године. Ваља подсјетити да држа-
ва Југославија није гласала За усвајање Декларације.
У овој чињеници треба тражити разлог због којега
су Људска права и данас на маргини уставне и за-
конске регулативе, иако је њихова заштита основна
обавеза државе. Даљом интернационалном разра-
дом општеприхваћених Људских права, на нивоу
Организације Уједињених Нација, Право на слобод-
но исповиједање вјере добило је мјесто грађанскога
Права кроз члан 18 Конвенције (Пакта) о грађанским
и политичким правима из 1966. године. У Европи ово
Право заштићено је чланом 9. Европске Конвенције
за заштиту Људских права и основних слобода из
1950. године као и чл. 2 Првога Протокола уз Ев-
ропску Конвенцију. Од значајнијих интернационал- трајни израз слободе мисли и слободе савјести. Кроз
них докумената усвојених ради заштите Људских вјеру, човјек има могућност да утемељи свој став о
права а који обухватају заштиту Права на слобод- Творцу, постанку, стварању, као и о много осталих
но исповиједање вјере навешћемо још Декларацију елемената живота, живљења, односа међу људима и
Организације Уједињених нација о елиминацији свих односа према природи.
облика нетрпељивости и дискриминације заснованих Субјекат Права на слободно исповиједање
на вјери или увјерењу из 1981. године и Повељу Ос- вјере је сваки човјек, појединац, без обзира на при-
новних права Европске Уније (Повеља из Нице) из родне различитости које обухватају расу, боју, пол,
2000. године, члан 10 и члан 12. језик, као и на различитости које обухватају поли-
У националном систему Црне Горе ово пра- тичко или друго мишљење, национално или друшт-
во заштићено је Уставом, чл. 46, и Законом о прав- вено поријекло, имовину или друге сличне окол-
ном положају вјерских заједница. Овим законом, ности. Обзиром да исповиједање вјере добија свој
чл. 7 ст. 3, прописано је да нико не може забранити пуну значај кроз исповиједање у заједници са другим
грађанима да учествују у вјерским обредима и дру- људима, субјекат колективнога Права на слободно
гим испољавањима вјерских осјећања. исповиједање вјере је организација која исповиједа
Право на слободно исповиједање вјере одређену вјероисповијест – Црква или слична
штити урођену индивидуалност и непоновљивост организација.
људскога бића без које би човјечанство било прето- Садржај Права на слободно исповиједање
чено у једноумну, безличну аморфну масу и на тај вјере чине:
начин уништено. Овоме праву претходи заштита сло- 1. слобода појединца да изабере, подржава и
бодне мисли и савјести. Слободна мисао дозвољава изражава своја вјерска убјеђења;
човјеку више могућности између којих појединац са- 2. слобода промјене вјерског убјеђења;
мостално бира за коју ће се опредијелити или консти- 3. слобода изградње заједнице вјерника;
туисати нову. Слободна мисао дозвољава и слободно 4. слобода од принуде и било којег облика
формирање савјести а вјера је прочишћени, коначни и насиља;
29
5. слобода богослужења која захтијева – државе Црне Горе принуђен сам да изнесем само
изградњу и одржавање простора за такву намјену; дио чињеница којима доказујем масовно кршење
6. слобода изражавања вјере. људскога Права на слободу вјероисповијести
Садржај Права на слободно исповиједање вјерника и свјештеника Црногорске православне
вјере чине и ограничења прописана законима а не- цркве и посљедице на културно благо Црне Горе.
опходна су због заштите јавне безбједности, поретка, Ограничено вријеме излагања ми не
здравља и морала или основних слобода и права дру- дозвољава да изнесем чињенице о незаконитом
гих лица. спрјечавању вршења обреда ЦПЦ у Никшићу, Дани-
Субјекат одговорности за уживање Права на ловграду, Мојковцу и осталим градовима Црне Горе.
слободно исповиједање вјере, као и осталих Људских Презентираћу само дио масовних кршења у
права, је држава односно државна власт. Пријестоници Цетиње и Главноме граду Подгорици.
Ово Право има толико снажан утицај, на зако- Дакле, општинама по којима се препознаје независ-
нодавства држава, да је појединцу код којега је усљед ност и суверенитет Црне Горе.
забране убијања, проистекле из вјероисповијешћу Истовремено дозвољавам себи да укажем да
изграђене савјести која забрањује убијање људи град Котор није себи дозволио такав, уздржавам се да
(Приговор савјести), признато специфично служење не кажем, вандалски однос према људским правима.
војнога рока без оружја. Наглашавам да питање масовнога кршења
Из праксе Комитета за људска права, ор- људских права каналише даље проблеме. Конкретно
гана УН са сједиштем у Женеви, јасно произила- проблеме заштите културе и својине. Сваки савјесни
зи да први чин поштовања једне државе од стране грађанин Црне Горе разумије овај проблем а више не
цркве или друге заједнице вјерника произилази из гајим илузију да су такви и овлашћени представници
пријављивања дјеловања конкретне цркве надлежно- и носиоци овлашћења државе Црне Горе. Овлашћења
ме органу државе на чијој територији црква дјелује и која имају и на основу којих су дужни да поступају
шири своје учење. Нема стандарда који указује који само су им терет у остваривању амбиција које немају
је то надлежни орган. основа у путу којим иду јер на прави начин не
Дакле државе имају слободу да само- остварују квалитете својих личности. Уживати само
стално одреде надлежни орган код којега ће цркве привилегије власти а не вршити овлашћења једнако
пријављиват своју дјелатност. Битно је истаћи да је злоупотребама власти. Исто је и са одлагањем
државе немају слободу да дају дозволе за обављање рјешавања најважнијих питања као што је питање
вјерских дјелатности. Овдје је у примјени си- положаја Црногорске православне цркве у Црној
стем пријаве јер држава само евидентира вјерске Гори.
организације. Управо је такав Закон о правном Ово питање је од кључног значаја. Прије све-
положају вјерских заједница у Црној Гори. Закон из га, због утицаја на независност државе Црне Горе а
1977. године који је прилагођен данашњици одлука- тиме и на развој.
ма Уставнога суда Црне Горе. Овај закон је пошто-
ван од цркава и осталих заједница вјерника у Црној Враћам се на тему скупа.
Гори осим од Српске православне цркве која, није
пријављена надлежноме органу државе Црне Горе а, Прво, Пријестоница Цетиње јер грађани
као што знамо, учесник је вјерскога живота и прав- Цетиња заслужују да су грађани Пријестонице за раз-
нога промета. Дакле један нелегалан субјекат се лику од грађана Подгорице која је само администра-
појављује изнад интернационалних и националних тивно Главни град Црне Горе.
стандарда, изнад закона државе Црне Горе а надлеж- Опште је познато да вјерници и свјештеници
не институције ништа не предузимају. ЦПЦ не могу вршити обред у Цетињскоме манастиру.
Поводом тога наводим само дио доказа
2. ПОСЕБНО У ОДНОСУ НА којима располаже Црногорска православна црква
ЦРНОГОРСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ а који се односе на остваривање људских права
вјерника и свјештеника ове заједнице вјерника и на
Овом приликом није потребно говори- заштиту споменика културе државе Црне Горе.
ти о значају Црногорске православне цркве за
конституисање и обнову државе Црне Горе. Како у Први случај:
прошлости тако и данас. О томе је довољно било
јавних говора. Многе су књиге о томе дате јавности Дана 18. априла 2007. године Полиција
да сазна чињенице. је спријечила вјернике и свјештенике Црногорске
На жалост, неактивношћу одговорног лица православне цркве да мирно обаве вјерски обред у
30
Цетињскоме манастиру. Упркос законској норми, чл.7 Државнога тужиоца користити своја овлашћења.
ст.3 Закона о правном положају вјерских заједница у Да је у питању било која заједница вјерника, по-
Црној Гори којим је прописано да нико не може за- себно она иза које стоји заиста суверена и независ-
бранити грађанима да учествују у вјерским обредима на држава, тако би понизно уз назнаку поштовања
и другим испољавањима вјерских осјећања Полиција људскога права Државно тужилаштво стало у зашти-
је најјачим својим снагама спријечила вршење обре- ту Људскога права. Међутим, кад је у питању ЦПЦ
да Црногорској православној цркви. –тога нема. Што рећи осим - неспособност. А ми смо
На питање новинара због чега је тако их створили.
поступљено директор Полиције је, између осталог, Молим присутна средстава информисања,
навео „да су у Цетињскоме манастиру у то вријеме јавност Црне Горе и ЕУ да обрати пажњу на ову
била наоружана безбједоносно интересантна лица аргументацију. При томе не интересује ме, било ка-
из криминогених структура“. Истакао је и да је кав непотизам. Интересује ме само изградња Црне
Митрополија која користи Цетињски манастир „први Горе на основама грађанске државе, примјерене
пут похвалила активности управе полиције“. садашњости Балкана и Европских интеграција Црне
Да није у питању повреда људских пра- Горе. Остали нека се развијају у складу са својим
ва било би веома смијешно истицање оваквог вриједностима, могућностима и културом. При чему,
коришћења овлашћења полиције која је спријечила понављам, културом сматрам допринос изградњи
примјену људскога права вршењем вјерскога обреда општеприхваћених нивоа одрживости који се огле-
умјесто да је разоружала криминалце у Манастиру, да кроз могућност развоја појединца. Истичем да се
омогући вршење вјерског обреда и поведе законом појединац у Црној Гори не може развијати под зашти-
прописане поступке против лица која су са оружјем том ни Босне ни Херцеговине, ни Србије ни Хрватске
била у Манастиру. ни Албаније. Може се развијати само под заштитом
Јавно постављам питање Да ли је, Полиција Црне Горе.
Црне Горе себе ставила на страну криминалаца који су Услов заштите развоја грађана Црне Горе
били у Манастиру а на штету вјерника, свјештеника је поштовање вриједности Црногорске православне
и поштовалаца Црногорске православне цркве чиме цркве, хтјели то да признају тзв. политичари или не.
је извршила повреду Људскога права на слободу
вјероисповијести људи окупљених у Црногорској Други случај:
православној цркви? Сматрам да јесте јер се на овај
начин не штити јавни ред и мира. Дана 14.04.2008. године Црногорска пра-
Поводом овога догађаја Црногорска право- вославна црква је поднијела захтјев за предају
славна црква се представком обратила Савјету за Цетињског манастира на управљање Црногорској
грађанску контролу рада полиције. Упркос више православној цркви.
ургенција и захтјева за доношење препорука по пред- Захтјев је легално заснован на чл. 54 ст. 1
ставци, добијен је одговор да је Савјет размотрио Закона о заштити споменика културе јер је тадашњи
представку и да “до даљњег није у могућности од- и садашњи корисник Манастира извршио бројне
лучити о њеној основаности услијед чињенице да и девастације овога објекта који је под посебном за-
поред више обраћања Управи полиције нијесмо до- штитом државе и чини културно благо државе Црне
били информације потребне за одлучивање јер Упра- Горе којим се презентирамо.
ва полиције тражене податке и околности третира као Девастације су утврђене од надлежног ор-
“строго повјерљиво” из којих разлога их не доставља гана - Завода за заштиту споменика културе, о чему
Савјету”. постоје вјеродостојни документи.
Одговор је датиран на 14. септембар 2007. На захтјев је одговорено правним
године. Од тада немамо података да је било што и грађанским нонсенсом. Вјеровали или не
рађено по представци. Пријестоница Цетиње је овај захтјев доставила Ос-
Дакле што друго закључити осим да су под новноме суду Цетиње “на надлежност”.
заштитом тајности “строго повјерљиво” наоружани Једини могући закључак је да Пријестоница
криминалци против којих није покренут никакав за- није имала капацитета за одлуку по захтјеву већ је
коном прописани поступак. јавно презентирала модел неодговорности који про-
Поводом овога догађаја обратили смо се и изилази из мота “Муко моја пређи на другога”.
Омбудсману, али никакав одговор није добијен а у Неодговорност према сопственоме култур-
годишњим извјештајима Омбудсмана се овај догађај номе насљеђу а тиме и према себи. Што друго рећи,
и предствка не помињу. јер морал није тема овога скупа.
Истичем да не гајим наду да ће институција
31
Трећи случај: Тврдим да у Црној Гори и Европи ни једна
друга црква ни заједница вјерника није, од државе,
У Главноме граду – Подгорици већ више од принуђена на овакво вршење вјерског обреда.
једне деценије Црногорска православна црква, сваке
неђеље у 10 сати, врши вјерски обред на Крушевцу Као што сам истакао ово су само појединачни
између Дворца и дворске цркве. Обред врши на от- случајеви којима, овом приликом, указујемо на ма-
вореном простору иако је у близини дворска црква совно кршење права на слободу вјероисповијести
која је дата на коришћење православној цркви стра- Црногорске православне цркве.
не државе. Дакле на отвореном простору. У то су се Због тога ЦПЦ захтјева равноправност у од-
увјерили и многи амбасадори који нијемо напуштају носу на остале цркве и заједнице вјернике у Црној
простор након обиласка. Гори.
У сфери имовинских права, да надлежни органи Црне Горе формирају стручну и експертску радну
групу, која ће остварити увид код Управе за некретнине Црне Горе, у све листове непокретности које гласе на
Српску цркву и као обавезан документ хронологију уписа појединачно за све непокретности. Такав извјештај
о нађеном стању да се достави Међународном суду у Стразбуру и Савјету Европе.
У сфери споменичког права, да се спроведу закључци Владе Републике Црне Горе од октобра 2005.
године настали на основу извјештаја Комисије за утврђивање стања непокретне културне баштине у Црној
Гори.
Да се извјештај Министарства културе и медија из маја 2005. год. за утврђивање стања непокрет-
не културне башти-
не у Црној Гори до-
стави релевантним
међународним органи-
зацијама ICCROM-у и
ICOMOS-у, као и зако-
нодавном тијелу Савјета
Европе.
Уколико се на-
кон увида у хронологије
уписа непокретности
утврди да је дошло до
уписа без ваљаног прав-
ног основа, да се спро-
веду неопходни управ-
ни поступци и имовина
укњижи на субјекта
коме по праву и правди
и припада, а то је држа-
ва Црна Гора и Црно-
горска црква.
Никола Белада
32
ЗАКЉУЧЦИ СКУПА:
Ми:
Окупљени на округлом столу на коме је расправљано о
статус Црногорске православне цркве у земљи и односу државе
према њој
ЗАХТИЈЕВАМО
Историчар права Новак Аџић оцијенио је лизи означава синтагма идеолошко-политички ма-
као апсурдне оптужбе ректора цетињске Богословије стодонт и да схвате да она нема зоолошки смисао,
Гојка Перовића и предсједника Матице српске Вла- како ми подваљују, рекао је Аџић демантујући наводе
димира Божовића да је својим ставом изнесеним на Перовића.
скупу који је организовала ЦПЦ 12. марта у зеленом Ратнохушкачка улога СПЦ: Како наводи
салону хотела „Црна Гора“ увриједио све вјернике Аџић ‚’лако је доказати са мноштвом прворазред-
Српске православне цркве. них историјских извора какву је и у којој мјери врх
- Апсурдно је да ме оптужују за нешто што СПЦ надасве и у Црној Гори, играо идеолошко-по-
нијесам урадио, нити имао намјеру да учиним, у литичку, пропагандну ратнохушкачку улогу и био
смислу да персонално било кога увриједим, пред- саучесник у смислу подстрекача учињених тешких
ставници оних филијала стране државе, чије је повреда ратног и хуманитарног права на простору еx
сједиште у Београду и Новом Саду, који не само што Југославије, у распиривању мржње и агресије према
не признају, већ константно атакују на црногорски другима и ширењу злодуха, те да то што су чињели
национални и културни идентитет и који подривају никакве везе нема с хришћанским религијским мора-
безбједност у Црној Гори, нарушавају њен уставно- лом и божијом мисијом на земљи’’.
правни поредак, суверенитет и независност и који - Код њих је Бог био само на уснама и у ре-
бране Црногорцима да имају своју цркву и да сло- торици, а конкретно чињење и солидарност са онима
бодно врше службу у својим храмовима и проклињу којима је била крв на рукама, а људско и божанско
их и хоће да закивају за Везиров мост, навео је Аџић право гажено ногама. Оптужују ме они који су ћутали
у саопштењу достављеном Порталу Аналитика. и солидарисали се са онима који су творци отмице у
Ректор цетињске Богословије Гојко Перовић Штрпцима, који су прећутали Буковицу и Калуђерски
позвао је јуче тужилаштво да процесуира функцио- лаз, мучења у Морињу, они који су Биљану Плавшић
нера СДП-а и актуелног директора државног Завода звали “косовком дјевојком”, који су величали
за интелектуалну својину Новака Аџића због говора Караџића и Младића и њихова “дјела”, те они који
мржње и вријеђања вјерских осјећања пише Дан. нијесу смогли снаге да осуде злочине против мира и
- Она је највише политичко-идеолошки ма- човјечности почињене у име “српства”, “светосавља”
стодонт, те јој основна друштвена функција и мисија и замишљених граница велике Србије. Они који су
није служба божја, већ у свом конкретном чињењу светитељем прогласили антисемиту и Хитлеровог
она представља и демоновог шегрта, чији припадни- апологету епископа Николаја Велимировића и који
ци су веома агресивни у оспоравању људских права су свештеномучеником прогласили колаборанта и
и слобода другима - рекао је Аџић на округлом столу. квислинга митрополита Јоаникија. Зато они који ме
Перовић је оцијенио да та изјава представља оптужују у име институција чији су спикери нека раз-
кршење елементарних права и да превазилази грани- мисле о томе јесу ли многи челни њихови прелати,
це пристојног васпитања. заслужили лустрацију.
- Врх СПЦ је у задње 20 година нарочито, Оптужују ме погрешно интерпретирајући
на жалост, или објективно пропагирао зло или био моје ријечи они чији шефови црногорску нацију
саучесник, као занатски помагач у злу. И умјесто називају комунистичким “копилетом” и “накотом”,
да заћуте и остану у минуту стида и покајања и они који оспоравају Црногорцима остваривање
тражења опроста они настављају по своме. Зато све њихових уставних и међународно-правно зајемчених
њихове оптужбе не само што одбацујем, него их људских права у погледу слободе вјероисповијести
сматрам кулминацијом подвале и манипулације. И и њеног јавног исповиједања. Оптужују ме они што
препоручујем им да науче што у политолошкој ана- сам им рекао ко су, што су, и што чине, они који су
34
отели и окупирали и девастирали огромно културно- И ко је могао до занатски помагач злог духа
историјско благо Црне Горе, којим бесправно газдују поставити ону лимену наказу на Румији или насли-
и профитирају од њега, каже Аџић. кати ону новокомповану скарадну тзв. “фреску” у
Јавно благосиљали шкорпионе: Аџић на- манастиру Подмаине, (на коју су насликани мар-
води да би боље би било да одговоре на питања што шал Јосип Броз Тито и црногорски митрополит
су чињели и како су се понашали за вријеме рата у Михаило како с кесама новца иду у пакао), или ко
Босни, Хрватској, Косову, агресији на Дубровник је крампом прекопавао у Цетињском манастиру гро-
и чији је један епископ-Гаврило јавно благосиљао бове књаза Данила и војводе Мирка Петровића. Ко
паравојну формацију “шкорпионе” да стријељају ве- би могао сем занатски помагач зла тражити рушење
зане младиће у Трнову, непосредно прије геноцида Његошевог маузолеја на Ловћену и да се врати Алек-
у Сребреници, или чији је други епископ милешев- сандрова капела која је симбол ропства Црне Горе и
ски са аутоматом на тенку подржавао оне који су укидања њеног имена, закључио је Аџић.
ишли да руше Вуковар и на крају онај митрополит-
Амфилохије који је гуслао у славу рушитеља Дубров-
ника на дубровачком ратишту и који је у Цетињском
манастиру дочекивао униформисане и наоружане
Арканове тигрове с намјером да њима пријети Црно-
горцима, те под чијим егидом је пуцано на Цетињане,
Петровдана 1991.
Коментар
ТУЖБА СПЦ БЕЗ АРГУМЕНАТА
домаћих присајединитеља (бјелаша), који су послије несавјесно потрошено. Његош као брижан родитељ,
анексије 1918. смишљали компромитације династије који иза себе оставља несређену фамилију покушава
Петровић Његош. Једно од таквих које треба узети с домислити како ће им што дуже обезбиједити пуко
извјесном задршком записао је Лазар Поповић: У суд- преживљавање. Сурова немаштина црногорска учи-
ници бјеху исти они људи којизи су чинили највишу нила га је брижним и штедљивим. Али, и суровим.
мутњу и највише зло у Црну Гору пријед овога. Ови
људи суђаху сиротињи, а бољи и јачи чињаше што Једна сламка међу вихорове
хоћаше. Но, бјелодано је да Његош, у маниру феудал-
них господара, никоме не полаже рачуне о државном Његош, истина, није, као и његов Бог, имора-
новцу, који уствари сматра својим власништвом. Он лист. Иако се каткад чини да томе тежи. Јер је рањив,
не брине само о старим родитељима и удатим сестра- и кад пресуђује, и кад се свети. Зато што није изнад
ма, него и о брату Перу: бескрупулозноме трговцу и него између добра и зла, и сам опхрван супротности-
првом црногорском капиталисти, оставља 50 хиљада ма. Једна сламка међу вихорове. Он је вели жало-
фиорина да позајмљује народу - у својству неке при- стива срца, са сталном мишљу да би Црногорци мог-
митивне банке - за куповину жита, иако је знао за ли покрепати од глади. Уз то је и љути непријатељ
његову неутаживу грабежљивост. Но, то је ипак мањи племенских и вјерских предрасуда и ускогрудости:
дио новца од четврт милиона - данашњим вокабула- али, истодобно је сујетан, пријеваран и немилосрдан
ром казано девизних резерви - које је Његош приште- према својим непријатељима, као и противницима
дио за народне потребе. Дакле, Тестамент оповрга- својих савезника. Тако ће Његош наредити да се убије
ва легенде о Његошевој растрошности на путовања, Петар Кршикапа зато што му није хтио донијети
луксуз и лијепе жене. Он је заправо био штедљив, заплијењену пушку Смаил-аге Ченгића; на пријевару
циција, жудел његушки. Као и сви Петровићи, осим, ће убити Тодора Божовића и његову браћу, јер су да
можда краља Николе. Тако да је за ондашње економ- би спасили Пипере од страшне глади, тражили помоћ
ске прилике у Црној Гори Владика Раде оставио нео- од скадарског везира; намамиће у Острог херцего-
чекивано много новца. Његош тражи да главнина нов- вачке бегове и аге, који су били опозиција његовом
ца послије његове смрти вјечно у Банку стои, и да се пријатељу и супарнику Али-паши Ризванбеговићу, и
троши само камата за потребе куповања жита и праха наредити перјаницима: Убите говна. Штитиће бру-
да бране своју слободу, што говори да он не вјерује талност и трговачке интересе брата Пера, што је у не-
никоме, па ни својим насљедницима. Јер, сувише до- ким случајевима могло имати, као у случају побуне
бро је упознао људску слабост на новац и власт да црмничкога првака Маркише Пламенца, и погубне
би био сигуран да то сјутра неће бити лакомислено и политичке посљедице.
43
Свјестан своје изузетности Милорад Поповић
Његош-владар би хтио бити изнад морала, јер ПОЛОЖАЈ ЦПЦ
је дубоко свјестан своје изузетности којом га је Бог Положај Црногорске православне цркве
на земљи душом и тијелом над милионима украсио, (ЦПЦ) је још у неповољнијем положају, јер
али Његош-пјесник је рањив, стручак слаби и нејаки. јој нијесу враћени храмови које је декретом
Амбиваленција његовог карактера, духа и интелекта краља Александра Карађорђевића 1920. го-
је детерминисана моћном узаврелом имагинацијом дине, Српска православна црква (СПЦ) при-
и хладним прорачунатим умом. Ова подвојеност ће грабила у свој посјед. (СПЦ у Црној Гори има
штетити и пјеснику и политичару. Скученост жи- преко хиљаду свјештеника и монаха - већином
вотног простора и свакодневне обавезе невољног, а извањаца - међу којима нема ниједан на-
ипак амбициозног владара без моћи, спутавали су ционални Црногорац, и њена укупна јавна
замах највећег пјесничког генија у Јужних Словена. мисија у Црној Гори је усмјерена у фанатизо-
Његова урођена осјетљивост, која се не може превла- ваном ширењу српског клеронационализма
дати ни животним искуством нити великим интелек- оличеног у светосављу). Зато ЦПЦ вјерску
том, спутаваће његову владарску снагу. Она је узрок службу одржава на отвореном простору и у не-
показивања двију особина које су највећи непријатељ колико сеоских цркава у Катунској нахији,
свакога владара: претјерана болећивост и претјерана гдје су најбројнији њени подржаваоци. Црно-
гордост. Владару смета и претјерана маштовитост, горска држава показује, кад је православна
јер поред хладне главе и јасних политичких при- црква у питању, још мање способности да за-
оритета не смије, попут Владике Данила у Горском штити националне интересе него у језичкој
вијенцу, узимати у обзир мноштво супротности, које проблематици. Стога је ЦПЦ остављена на
разводњавају акцију (ко разгађа у нас не погађа). цједилу, без потпоре у рјешавању њених ка-
Но, све је под капом небеском ограниче- дровских, материјалних и статусних пробле-
но својом супротношћу и подложно пропадању, ма, иако је Српска православна црква главни
јер немогуће је вољом или умом спознати узрок и центар великосрпског национализма у Црној
поријекло тог вјечитог сукоба. Зато пјесник у Лучи Гори. Остављена на маргини, у озрачју опште
кликује: Истргни се, искро божанствена/ из наручја апатије и дезорјентације, гласноговорници
мрачне владалице. У Биљежници ће се, пак, пона- ЦПЦ се слабо сналазе у неравноправној борби
дати да се дух може отргнути од земаљских окова: с моћном СПЦ, која осим логистике из Србије
Искрама је допуштено у горама вјековати, али душа- и опозиционих политичких странака у Црној
ма у прашини није, него се у њој замотају и из ње Гори, има подршку дијела власти и већине
излећивају како честице ваздуха занесене случајем из електронских и штампаних медија. Наиме,
пучине. Ко знаде али је више искрах поглебенијех, свеколики брутални притисак на припаднике
али атома летећијех, али играјучих капаљах, али ЦПЦ допринио је да и они, по закону спојених
звијездах у простору. Спознаја о чудесним узлети- судова, почну истицати националност и држав-
ма играјучих капаљах, али и стравичних падова из ност као главне атрибуте аутокефалне цркве.
наручја мрачне владалице, Његоша неће учинити Супротстављати се агресивном светосавском
потпуним циником нити авантуристом који је зане- етнофилетизму сличним вокабуларом, неса-
сен несмисленом поезијом. Напротив, како се буде гласно је с хришћанском вјером и политички је
примицао животном крају, његове политичке одлу- штетно, јер је Црногорска православна црква,
ке ће постајати опрезније и одмјереније. Његошеве за разлику од Амфилохијеве митрополије, која
смјеле визионарске идеје о буђењу и ослобађању је подржавала етничко чишћење и штитила
Јужних Словена, из Горског вијенца и метафизич- ратне злочине, цијело вријеме ратова у бившој
ки ковитлаци у Лучи микрокозма, неће утицати на Југославији је јавно упућивала поруке мира и
његову трезвеност у процјени и доношењу главних екуменизма. Чак и да занемаримо питања која
стратешких одлука. Напротив, колико год му је гла- се иманентно тичу хришћанског послања, с по-
ва у небесима он с обје ноге стоји на квргавом и литичког аспекта је непродуктивно за ЦПЦ да
посном цетињском тлу. Његош је антиклерикалац, се надгорњава са светосавском црквом у тео-
који је свјестан колико формална теократија успо- кратском поимању нације и државе.
рава државну модернизацију, али у Тестаменту Разлика у традицији црногорске и српске
неће прекинути традицију владиката, па ће се његов цркве је умногоме синонимна са њиховом раз-
насљедник Данило, послије обрачуна са Пером То- личитом историјско-политичком генезом.
мовим, који је хтио наслиједити брата као свјетовни
44
владар, сам прогласити за књаза. Његош неће јавно С. М. Штедимлија, у тексту, Његош или Свети
подржати ни Вукову реформу, иако ће своје драмске Сава, тврди да је светосавска религија наметну-
поеме и пјесме писати на народном језику. та одозго, с државног врха, а да је његошевска
Његошево опште образовање, познавање религија, народна, ослободилачка. Доктор Иво
античке и класичне књижевности и филозофије је Пилар, такође тврди да је Стефан Немања,
оскудно, несистематично, као и знање страних језика творац српске државе само у генетичком, боље
(у говорној пракси се више служио француским и рећи биолошком смислу, док је у државничком,
талијанским док је литературу углавном читао на ру- вјерском, и просвјетном погледу то био Растко,
ском језику), и он ће се до краја живота образовати и у калуђерству назван Сава, његов трећеродени
описмењавати. Његова марљивост у самообразовању син. Јиречек тврди да се Растко Немањић није
и изграђивању кохерентног мисаоног система замонашио из одушевљења према јеванђељу него
најбоље се може видјети у упоређивању његових ра- из таштине, јер се као најмлађи син није на
них пјесама са дјелима које је стварао у посљедњих двору могао изборити за положај који му је тре-
пет-шест година живота, Горским вијенцем и Лучом бао према способностима припадати. Савине
микрокозма. Генијални самоуци морају прескакати заслуге за утемељење средње вјековне српске
више степеница да би се примакли врховима сво- државе су свакако много значајније него његови
га дара, и упркос свему, никаквим вјештинама ове духовни подвизи. Он се, наиме, послије поврат-
празнине није могуће потпуно сакрити. Тако се и у ка из Свете Горе, бавио више дипломатским и
Његошевом Тестаменту очитује величанствени стил државничким него духовним пословима; успио
који је алегоријски, семантички и мисаоно слојевит и је прискрбити и папин благослов за краљевску
дубок, а с друге стране су и за сваког пучкошколског круну свом најстаријем брату Стефану. И Савин
учитеља видљиве правописне и граматичке омашке живот је, окружен дворском свитом и оружаном
аутодидакта. пратњом, богатом одором и лијепим коњима,
Али, Његош је, као што је својствено вели- више пристајао велможи него искушенику.
ким духовима, непогрјешиво разлучивао важне фе- Није се, истина, он у томе разликовао од многих
номене од оних ефемерних. Генијалност, чак и под црквених великодостојника онога времена, како
кринком необузданости и лудости има један дубљи источног тако и западног вјерозакона.
скривени осјећај закономјерности. Стога је Његош Његови насљедници у 20. вијеку су, иако
и с тако оскудним познавањем свјетске историје неупоредиво мањих способности од свог патрона,
добро разумио силнице које пресудно утичу на били много упечатљивији у догматском и идео-
историјски процес. Јер, за разумијевање историје и лошком погледу међу европским клером. Тако да
традиције најважније је познавати амбиваленцију није оправдано стављати знак једнакости између
људске природе која у једном случају пресудно ути- Светог Саве и светосавља, као што то није случај
че на покретање повијесних процеса, а у другом их између Христа и каснијег хришћанства или
лакоумно разара и урушава. Једном ће Његош запи- између Маркса и марксиста у 20. стољећу. Према
сати: Човјечанство споро напредује. Он и у поли- учењу светосавских теолога 20. вијека, српско
тици тражи закономјерни поредак који ће створити православље је државна религија, идеологија,
одржив међународни систем, и тако трајније стаби- цјелокупан поглед на свијет; хришћанско је
лизовати односе у Европи. Његош спекулише како ће више у ритуалном смислу, и Србе културно
Стари континент бити трајно миран уколико се старе и духовно издваја, чини небескијим, у одно-
империјалне државе распадну у више мањих ентите- су на друге народе. Два најистакнутија пред-
та, и конституише се нови поредак утемељен на кан- ставника светосавља су били епископ Николај
тонима, попут Швајцарске, или државама-градовима Велимировић и монах Јустин Поповић. Николај
налик на ондашње талијанске и њемачке земље. је имао више страсти и знатижеље за свјетовне
ствари од оца Јустина, али им је заједничка била
Његош је генијални слободар мржња према европској култури, хуманизму и
Ријечју, Његош је слободар, генијални слобо- рационализму. Отац Јустин у тексту Између две
дар, упркос недохватљивости слободе. И Његошев културе: између европске-човечанске и свето-
Бог, тачније онај дио божје природе који је доступан савске- богочовечанске, каже: Европа не пати од
човјековом сазнању је оваплоћење слободе. Али, и атеизма него од политеизма: не пати од немања
Бог је борац, како пише Миодраг Поповић, у Бонику богова, већ од превише богова... Кад нема вечног
цетињском: Божје суровости, као и Његошеве, имају Бога, ни бесмртне душе, онда нема ничег апсо-
свој циљ: победу над тамом и мрачним хаосом у ва- лутног, онда је све релативно. И збиља релативи-
сиони. зам је душа хуманизма, а анархизам и нихилизам
45
логички завршетак европске културе. Епископ Улога СПЦ у Црној Гори
Николај у својим пронацистичким текстовима,
Црква се од свих историјских институција
осим што слави Хитлера показује и антисеми-
најтврдокорније опире промјенама. Кад се промјене
тизам: Отац Жидова је ђаво, јеврејски месија је
и догоде више свједоче о њеној дотадашњој заоста-
Сатана.
лости него о томе да црква жели постати протагони-
Најутицајнији насљедник Николаја
ста напредних идеја. Откад је хришћанство постало
Велимировића међу садашњим српским
државна религија, од четвртог вијека послије Христа,
јерарсима, Амфилохије Радовић, такође тврди да
ако изузмемо реформацију Мартина Лутера, цркве-
Срби имају најдубље памћење, и да их због тога
ни великодостојници у европским земљама нијесу
Запад, који је огрезао у пороку и лицемјерју хоће
подржали ниједан напредни политички и културни
уништити, да би људи овдје могли мирно и неузне-
покрет који је имао универзалније значење, изван
миравано да живе у овом трулом свијету, задојени
граница једне феудалне државе или досега једне фе-
духом некрофилије, у мртвачници земаљској. Кад
удалне династије. Савезници цркве су увијек били
су у питању национални Црногорци, Николај,
најтврдокорнији чувари натражњаштва, најприје због
1954. пише у емиграцији: Нема тог Србина и
себичног чувања стечених статусних и материјалних
српског свештеника који ће признати географски
привилегија. Стицајем повијесних околности црно-
појам Црна Гора за нацију. Послије пада кому-
горски свјештеници, попут Мојсија Зечевића,
низма показује се сва бруталност светосавских
Арсенија Гаговића и готово свих цетињских митро-
свјештеника, који подучавају своје вјернике да
полита од средине 17. вијека до укидања владиката
је црногорску нацију створио ђаво. Ипак, у бес-
1851, су свјештеници народне цркве, на неки на-
призорном вријеђању својих сународника с
чин проповиједају теологију ослобођења, сличну
најпоганскијом мржњом је задојен митрополит
оној која ће се у Латинској Америци јавити у 20.
Амфилохије, који је изјавио да су Црногорци ко-
стољећу. Јер, црногорска црква је послије два вијека
мунистички накот (накот - животињски пород
тумарања од нестанка средње вјековне феудалне
М. П.) и да је црногорска нација копиле Милова-
државе Црнојевића, у једном тренутку постала глав-
на Ђиласа. У тој неупоредивој шовинистичкој
ни стожер народног отпора новим окупаторима, који
заслијепљености - нацисти су Зидове, Сло-
нијесу били само иновјерци него и брутални феудал-
вене, Цигане сматрали нижом расом, али их
ци који су израбљивали и понижавали незаштићене
ипак нијесу поистовјећивали са животињама
сељаке. Његошева религија је, дакле, израсла из сло-
- Амфилохије византинизује старе црногорске
бодне воље ове непокорене, и на моменте неукро-
храмове вршећи промјену особене архитектонске
тиве шаке горштака: она је надградња, сублимат и
естетике са елементима који нијесу својствени
највиши духовни израз народског чојства и јунаштва,
овдашњој културној традицији. Највећи је, пак,
као својеврсне пучке доктрине оваплоћене у можда
културни злочин Амфилохије учинио, уз помоћ
најпотреснијем стиху нашег језика, нека буде што
хеликоптера српске војске 2005. непосредно
бити не може.
пред референдум о независности, оскрнавив-
Садашњи клер православне цркве у Црној
ши култно мјесто на врху планине Румије, на
Гори је организационо, духовно и идеолошки
којему су вјековима припадници православне,
потчињен Београдској патријаршији. Српска право-
католичке и исламске вјероисповијести из бар-
славна црква у цјелини се ослања на специфичну
ске општине износили крст кнеза Владимира
византинску традицију, која се у вријеме српског на-
Војислављевића, чија процесија конкурише
ционалног и културног препорода у другој половини
за Унескову нематеријалну баштину. Лимена
19. вијека профилисала кроз аутентични етнофиле-
црква на Румији већ шест година стоји као сим-
тизам назван по утемељитељу српске цркве, Светом
бол насилништва, пркоса и несношљивости пре-
Сави, чији су главни протагонисти у 20. стољећу
ма вјековној мултикултуралности овога краја.
били владика Николај Велимировић и монах Јустин
Дакле, док год Амфилохије Радовић и његови
Поповић, а међу још активним клерицима митро-
сљедбеници столују у Цетињском манастиру,
полит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.
који је од доба Црнојевића до средине 19. вијека
У нашем времену, с краја 20. стољећа, у вријеме
био, не само духовни већ и свјетовни центар
дисолуције титоистичке Југославије, и јављања
Црне Горе, не може се казати да ова држава има
другог окашњелог таласа државотворних покрета,
потпуни суверенитет и довршену културно-на-
цркве и вјерске заједнице су, послије вишедеценијске
ционалну конституцију.
маргинализације у комунизму, постале носећи стубо-
С друге стране, мисија ЦПЦ ће бити још
ви националних идеологија изражених кроз клерона-
дуго у застоју, уколико се не промијене опште
46
ционализам и ксенофобију. Ниједан национални по- друштвене и културне прилике, док владајући по-
крет се није могао замислити без острашћених вла- литичари не буду схватили даје питање црквене
дика, бискупа, муфтија, који су показивали више не- аутокефалности од виталног значаја за опстанак
разборитости и убиствене мржње према иновјерцима државног пројекта на којему темеље власт, па и
него сами бојовници, који су сијали смрт у борби, за њихову личну и политичку судбину. Исто тако
на стратиштима, у концентрационим логорима. и свјештеници ЦПЦ, уколико желе да међу ла-
Војник суочен са смрћу и суровостима рата каткад ичком јавношћу преокрену утицај у своју корист
је трезвенији, па и милосрднији, од оних који из ду- мораће да се мање у својим проповиједима дотичу
боке хладовине проповиједају свете циљеве вјере и политичких тема, и да непрестано поистовјећују
народа, иако су се завјетовали Богу на скромност и цркву с црногорством, како би што мање ли-
праштање. (Само је црногорски покрет за независ- чили на Амфилохијеве попове. Инсистирање
ност у то вријеме био изузетак који је потврдио пра- на враћању аутокефалног статуса има само по
вило: јер је у процесу борбе за самосталност имао себи довољно политичких конотација, и зато
против себе већину православног свјештенства). није потребно стално спомињати Црну Гору и
Православна црква је била главни инстру- црногорство. ЦПЦ као стара институција која
мент великосрпске политике у Црној Гори, још от- је вјековима дијелила судбину с народом мора
кад је државничким декретом краљ Александар се прилагодити новим околностима, и поста-
Карађорђевић аутокефалну црногорску митрополију ти отворена за све православне хришћане, па и
припојио београдској патријаршији. Да би у сим- просрпске лаике, који не одобравају екстреми-
боличком смислу потврдио српску националну и зам СПЦ у Црној Гори. Свјештеничка ријеч - као
духовну супрематију над Црном Гором, краљ Алек- и оних који говоре у име цркве - мора бити блага,
сандар је срушио - у Првом свјетском рату оштећену а дјела чврста и непоколебљива, на би ли се по-
аустријском гранатом - стару Његошеву капелу на вратио некадашњи ентузијазам из деведесетих
Ловћену, и 1925. године саградио нову у којој је поста- година прошлог вијека када је ЦПЦ обновљена.
вио спомен плочу на унутрашњем фризу, гдје се наво-
њен национални карактер и животни стил - црногор-
ди да српски монарх подиже споменик своме славно-
ску државну независност и црногорску аутокефалну
ме претку по женској линији у част рођендана свога
цркву.
пријестолонасљедника Петра Другог Карађорђевича!
У једној серији новчаница бивше двочлане
На сличан начин данас митрополит Амфилохије се
српско-црногорске федерације, такозване Савезне
горди да сједи на трону Светога Петра Цетињскога.
Републике Југославије, почетком деведесетих годи-
Пошто је побио и утамничио неколико хиљада Црно-
на на банкноти од двадесет динара била је Његошева
гораца који су се противили србијанској окупацији,
слика са бијелом камилавком. Ова својеврсна би-
Александар је подигао свој споменик владици који је
зарност се могла протумачити и као урота или
испјевао највеличанственију химну црногорској сло-
провокација усмјерена према српском политичком
боди, док се Амфилохије, најогорченији непријатељ
и вјерском врховништву, јер је неки дизајнер фа-
савремене црногорске државности, приказује као
брике новца у Топчидеру предложио гувернерима
природни духовни и свјетоназорски сљедник Све-
- такође недовољно едукованим у црквену историју,
тога Петра, који је цијели свој живот подредио
њену догму и ритуале - портрет младог Његоша у
опстојности и учвршћивању државне слободе.
владичанској одори, са бијелом камилавком која оз-
И у неком другом повијесном и културолош-
начава достојанство поглавара аутокефалне цркве.
ком контексту, Његош је одвећ велики пјесник да
Ношени идејом српског националног пре-
би био интересантан само писцима и љубитељима
порода, у којему писац Горског вијенца има једну од
лијепе књижевности. У сваком случају би га
конститутивних улога, београдски су његошолози,
нараштаји у 20. стољећу, као што је случај с другим
изузев Исидоре Секулић и Миодрага Поповића,
великим пјесницима романтизма, Пушкином, Гетеом,
стварали слику о томе да је Његошева величина
Леопардијем, Прешерном, Еминескуом, Петефијем,
апсорбовала све што малена Црна Гора јест и што
Мицкијевичем, Шевченком, узели као једну врсту
је могла бити, и много више од тога. Јер су, према
националне заставе... Али, ниједан други знаменити
овом схватању, његов ингениозни свечовјечански
пјесник романтизма није имао такву посмртну суд-
карактер, поетика и национална идеја уствари суп-
бину: њега највише славе они који негирају значење,
страт који је могао изникнути само из велике нације
културу и историјску улогу земље у којој је поникао
као што је српска: српство је духовни пијемонт
и духовно се формирао. У овом случају идеолошким
православља и јужнословенства, а Црна Гора само
мантрама и замјеном теза игноришу се два главна
један провинцијални варијетет, па је готово иреле-
стуба која су пресудно одредила судбину Црне Горе,
вантно то што се Његош родио у подловћенском
47
простору, а не у Шумадији, Поморављу, Топлици, Послије укидања Пећке патријаршије 1766.
Романији, Банији или неком другом српском крају. више није могло бити ни формалне подређености или
Зато Николај Велимировић, Бранимир Петронијевић, повезаности, црногорске митрополије са српском
Јован Скерлић и остали српски писци и теолози, или неком другом православном црквом. Зато Ру-
чешће грубо него софистицирано, али довољно су- ска црква 1851. године у званичном каталогу, а
гестивно и моћно, уграђују црногорску слободарску Васељенска патријаршија у петом тому своје Синтаг-
традицију у српски национални корпус, притом не ме означају Црногорску митрополију и de iure ауто-
налазећи каузалну везу између ослободилачког се- кефалном. Ови факти су важни за историју црногор-
куларног духа и традиције црногорске цркве - који ске цркве и државе, посебно за разумијевање процеса
није био својствен осталим православним црквама конституисања црногорске свијести о сопственој по-
- и екуменизма Владике Рада. Николај Велимировић себности. Али су једнако значајни и за разумијевање
у књизи Религија Његошева, наводи: Ми Срби има- духовног извориштва Његошева генија слободе, и
мо Његоша. Он је један, но иједан он је у стању да зато треба казати да су београдски филозофи, пис-
својом високом и широком религиозношћу демантује ци и мистици више писали о себи, о свом времену,
мишљење о нерелигиозности нашега народа. Јер ма о својим незавршеним историјским и идеолошким
колико су велики људи самобитни, не може се ипак биткама него о самом пјеснику Горског вијенца. Јер,
одрећи, да они ма у коликој мјери не репрезентирају неки од њих, па и сам владика Николај Велимировић,
душу онога народа у коме су рођени. били су довољно образовани и интелигентни да су,
колико год су површно познавали Црну Гору, мог-
СПЦ - млађи царев брат ли разумјети да ниједна друга историјска појава то-
лико моћно не свједочи о духовној самобитности и
Негирајући чињенице које указују да су неко- карактерној одјелитости Црногораца колико лич-
лико стољећа упоредо егзистирала два свјетоназора, ност и дјело Петра Другог Петровића Његоша.
два историјска искуства и двије државотворне
идеологије они игноришу чињенице да је српска
црква од Светог Саве до Милоша Обреновића служи-
ла прво феудалце а потом османске окупаторе, и на
крају комунистичке атеистичке владаре, те да су њене
првосвјештенике више од четири стољећа бирали тур-
ски властодршци. У старој византинској традицији
светосавска црква је континуирано била, како каже
Самјуел Хантингтон, млађи цезарев брат, (Сава
Немањић је био трећи по реду син Стефана Немање,
чију је двојицу старије браће, Стефана и Вукана,
римски папа прогласио краљевима Србије и окупира-
не Зете). Црногорска црква је постала слободна кад
је изгубила патрона, тачније кад црногорски сељаци
више нијесу хтјели плаћати кулук турским феудалци-
ма ни цетињским владикама, и њена историјска улога
је била највећа у вријеме док је постсредњевјековна
црногорска држава у зачетку - прије процеса држав-
не централизације - углавном представљала вољу
заједнице слободних племена. Опадање моћи и ауто-
ритета Црногорске цркве се углавном поклапа с про-
цесом јачања институција модерне секуларне држа-
ве. Објашњавајући у свом тексту Слободарска црква
и вјера Црногораца, јединствени феномен црногорске
традиционалне заједнице, Сретен Зековић, између
осталог истиче: При томе наглашенији су елементи
старе, народне религије, вјеровања предака, те на-
родне и националне идеологије и култа чојства, него
хришћанске догматике, теолошке дисциплине, ка-
нонског реда и хијерархије наметнуте „одозго“.
48
ДОСТА ЈЕ БИЛО ПРИЧЕ
КОЈА ЈЕ И КАКВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПОТРЕБНА ЦРНОЈ ГОРИ
Свјештеник Жарко Л. Ђуровић
Све у животу представља дио сложеног си- Савјест човјека чини – човјеком! Морални
стема васпитања. Почев од времена првог одгој, па и духовни успон Црногораца препријечен је безда-
преко процеса образовања у његовој поступној вер- ницом од црног белаја мистичног и неисторијског:
тикали, затим културе и науке уопште, вјерске (не) анахроног ситуирања и клеро-националистичког
толеранције, па к томе текуће идеолошке, стра- отуђења Црногораца, што нам је за посљедицу на-
начке, односно политичке оперативе итекако – до метнуло преварену и извјештачену, и у темељу
упражњавања и популарисања спорта и туризма, си- обезвријеђену стварност црногорску. Црногорци су
стема приходовања и начина инвестирања, чаршијске били буквално супериорни, док је њихов морални
забаве и разоноде, итд., и тсл. Дакле, за високо ци-
вилизовани свијет – све је васпитање. По нашки, то
је више већ традиционално успјешно пресипање „из
шупљег у празно“, чиме се од додатно мотивисане
руље, лакше кумулира и „дорађује“ маса. А да би се
маса дугим васпитањем процесно трансформисала у
народ – то је већ много сложеног и дугорочног посла
за кратковиду власт…
-Лаж је потврда наше урођене интелигенције,
недавно је похвалио своје сународнике „отац српске
нације“ Д. Ћосић. Због тога и не треба да чуди што
је диљем Црне Горе, као Амфилохијевог метода, фе-
удални светосавски опијат у пуном маху, и што се
прије свега Црном Гором – подмукло и бестидно –
толико упорно и снажно намеће и вјешто одржава
црногорска национална и државна енигма!
52
и духовни систем функционисао на аутентичној – источни и западни обред, на православље и католи-
неупрошћеној једноставности… Ипак се неуништи- цизам – у православљу је бивало досљедно: Чија је
вом, метафоричком судбином Нојеве барке – срећни земља, онога је и вјера! И по том принципу, званична
црногорски бродоломници спашавају потонућа, Црна Гора дужна је да се (са великим уважавањем!)
покушавајући да извуку „бисер из буњишта“. Иако врати својој вјековној сапутници и сапатници
дуго заглибљени између збиље и фикције, мита и Црногорској православној цркви, коју је регент Алек-
стварности, националног и државног аутизма ира- сандар Карађорђевић декретом укинио 1920. године,
ционалних идеолошко-политичких и страначких користећи то организационо државно право – ради
кадрова, и њихових небројених полтронских траба- стварања јединствене државне цркве и вјере, тј.
ната – ипак успијевамо да одржавамо правац: много Српске православне цркве.
више са индивидуалном доминацијом одговорности С тим у вези, свакаквих смо се неуљудности,
и знања, и индивидуалне свијести и савјести: са ми- нељудскости и подлих историографских лагарија
норном помоћи институција. Иако и даље опасно нагледали и нагутали од „братског“ српског рода.
заглибљени у немањићком живом блату, остварили Почев од родоначелног инквизитора И. Гарашани-
смо снажну копчу са оним најважнијим што смо има- на („Постојање Црне Горе је нож у леђа Србије“, и
ли, и што смо (ипак!) сачували као своје: црногорску „За нас би била потпуна срећа да је Црна Гора пот-
културу, односно црногорски језик (са својом нацио- пуно пропала“, коментаришући посљедице Дру-
налном књижевношћу, и осталим резултатима других ге Омер-пашине године у Црној Гори, и сл.). До
умјетности), и Црногорску православну цркву. Коли- недавног предćедника српске народне странке у
ко год и даље несмањено „жубори“ кич у званичном Црној Гори („ми нећемо ништа ново, само царство
државном културном и политичком кокетирању са Душаново – демократским путем“), или менталних
јавношћу, ипак васпитна „рачунаљка“ за црногорску и моралних „бисера“ његова прелата г. Амфилохија
младеж све се јаче експлицира и у њеним креативним („Црногорци су непостојећа нација…, комунистич-
и садржајним именовањима низа школских уџбеника ка копилад. Дукљански накот, којега треба (по ле-
и приручника, попут читанки за основне школе: генди) закивати за Везиров мост у Подгорици“, те
„Читај храбро, и говори слободно“, „Читај храбро, и да је Црногорска православна црква „измишљена
тражи свој пут“, „Читај храбро, и учи да волиш“… полицијска категорија“… Да је државе, и то прав-
не државе Црне Горе – због оваквог онемогућавања
И даље рвање с великим политичким основних слобода, и изворних људских права – од-
невременом говарало би се макар кривично. Насупрот томе, у
„самосталној, усправној и достојанственој Црној
Веома савјесно и морално снажно, и потпу- Гори“ (постреферендумској!?) – Српска православ-
но свјесно – чак готово деградацији у инат!, Црно- на црква (као окупациона институција из периода
горска православна црква је и свечарски и радно 1918/1920. и даље је неприкосновени („канонски“!?)
обиљежила недавни велики Лучиндански праз- газда у кући.
ник. Са више значајних званица, угледних гостију, Старо правило цивилизације гласи:
и радно: до одговорног аналитичког вредновања -Држава те организује, чува и брани. А добар
организованијих Црквених општина, и Општинских
одбора Црногорске православне цркве (Цетиње, Под-
горица, Никшић). На овај начин, у сарадњи са другим
водећим органима и тијелима Црногорске православ-
не цркве – њеним свјештенством, и Митрополијским
савјетом, прије свега – иде се једино сигурним путем
за стварање некадашњег традиционалног континуи-
тета, односно здраве друштвене климе и њене пози-
тивне, хумане људске, радне, стваралачке, политичке
и грађанске енергије. То је пут ка еманципацији Црне
Горе, и јединој нашој сигурној културној и духовној,
аутохтоној и грађанској луци спаса.
Црква је превасходно социо-психолошка
друштвена категорија, и самим тим и саставни дио
одговарајућег друштвено-политичког система – па
тек онда вјерујући феномен! Почев од црквеног
раскола, шизме, тј. диобе хришћанства (1054) на
53
комшија помаже… Држава је, према томе, организа- православне цркве. Из њене филијале у Црној Гори,
тор и катализатор свих важнијих друштвених процеса али свакако и из београдске централе. Да се њиховим
на својој територији. Ђе није тако, царује јавашлук и ријечима и ставовима, значи аутентично и изворно
расуло, лицемјерје и анархија, нерад и немаштина – и документовано – сређено и у континуитету – покаже
насиље сваке врсте. О социјалној правди и културној што то они раде, тј. како раде и зашто се залажу. И
неправди по Црној Гори нема се рашта ни дуже збо- што све то они – истином називају!
рити? Тек да подćетим како нам се „чува и брани“ Сматрам свјетски јединственим апсурдом
Црногорска православна црква и црногорски језик у то што су – највеће неправде, па и велике историјске
Црној Гори, и како нам се с тим у вези бахато понаша несреће Црној Гори наносили управо Црногор-
први и најближи комшија, „брат“ Србин… ци. Како они давно поскитани, просути по свијету,
Еманципованих појединаца, и одговорно ан- многи преварени, често и бахато примитивни, али и
гажованих интелектуалаца црногорских још увијек јалово препотентни, или за ситно купљени. Наравно,
нема много. Оспособљених институција образовања, уз снажну помоћ њихове сабраће домицилне. Чак и
културе и науке, које би требало да ангажовано и ак- један по много чему ауторитативни М. Ђилас, пу-
тивно раде на откривању истине – и њеном етичком блициста, политичар и цијењени књижевник (мање
пласирању, још је мање. Колико је уз то, и на много познат и под можда симптоматичним псеудонимом
цивилизованијим просторима сложен и дуг пут до Мило Николић), иза Другог свјетског рата словио
истине, требамо се подćетити и оних једноставних и је и као „отац црногорске нације“ – јер је тада пи-
пролошких ријечи народних – да увијек треба бити сао о црногорској нацији, и с разлогом покушавао
на опрезу, јер: -И са човјеком можеш бити на штету, да изврши њена теоријска образлагања. Касније је
а са барабом и ништаробом на штету, и на срамоту! то олако пренебрегао, изјашњавајући се „Србином
из Црне Горе. Подвлачим ово из Црне Горе, ради не-
Ипак – уздај се у се… какве локалне разлике од Срба из Србије“, наново је
научно кадио Ђилас. Да би се, с тим у вези, поново
Као што су се понашали и наши преци: враћао својој „научној“ матрици: „Да су се Црногор-
„Нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке“. ци формирали у нацију бесмислено је са научне тачке
Већ је постало одурно, и мизерно; у најмању руку гледишта. Али је чињеница да су Црногорци имали
контрапродуктивно – директно се спуштати „на уже“ некакву посебност (подвукао Ч.Д) која се касније
Српске православне цркве, и покушавати водити са владикама почетком XVIII века, развила у праву
било какав дијалог са њима. Јер све се своди на от- државу. Доказ те некакве посебности менталитета
ворене провокације, подлости и денунцијације, и хе- и јесте што се у политичкој борби формира држава:
гемоналне лагарије. Њихово замлаћивање јавности, све је то остало у црногорској свести као историско
циљано нас провоцира и омаловажава, и срачунато памћење које није ишчезло“. Иако је та (ипак) „некак-
подиже тензије да би, између осталог, ликовали због ва посебност“ Црногораца у њиховој исцрпљујућој
наших фрустрација. Треба свак да ради свој посао! војничкој и политичкој борби и по Ђиласу била ство-
Значи, развијати и друштвено и културолошки ин- рила државу Црногораца, он ће мало потом то „науч-
ституционализовати рад Црногорске православне но“ поистовјетити са „локалним разликама које имате
цркве. Стварати и на цивилизован начин динами- у свим нацијама. Као, рецимо, у Србији, Шумадија се
зирати рад њених органа и тијела: њених савјета разликује од Мачве, а да не говоримо о Нишу, Лесков-
и одбора, и оперативних регионалних црквених и цу или источној Србији“). Ђиласов „научни апарат“ о
свјетовних представника на терену. Дакле, Црно- истом даље експлицира: „Идеја о Црногорцима као
горска православна црква и њени људи, Црногорци посебној нацији први пут се јавила у првом свјетском
и остали добронамјерни грађани Црне Горе, и шире рату, као покушај да се дубљим – националним раз-
– вјерници, и искрени поштоваоци, и принципијелни лозима оправдава одржавање династије Петровића
агностици – треба да се мобилишу за Црну Гору као и посебне црногорске државе. Поникла у камарили
мултиетничку и мултикултурну државу, и за Црно- (подвукао Ч.Д), теза о Црногорцима као посебној
горску православну цркву као културну, духовну и нацији јавља се и јача касније, послије уједињења са
примарно државотворну категорију црногорску. На Србијом 1918. године – израз негодовања народних,
другој страни – у интересу истине, и што потпунијег сељачких маса с новим стањем“. Ако је и од једног
јавног информисања – требало би штампати зборни- Ђида – много је. Исто као што је много колико му се
ке грађе: књиге извода, цитата, антологијских избора и данас као и некад, подједнако фронтално ликује и
(а нарочите „бисере“ такве врсте преносити факси- кликује. Чак и од Црногораца са „некаквом посебно-
милно) – из публикованог „духовног“ и програм- сти“, и „пониклих у камарили“.
ског арсенала угледника и великодостојника Српске
54
Ријечи министра културе Црне Горе на комеморацији поводом смрти академика Бранка Павићевића
(2.3.1922-12.3.2012.)
ИСТОРИЧАР ПОСВЕЋЕН СВ. ПЕТРУ И ЦРНОЈ ГОРИ
УВАЖЕНА ПОРОДИЦО ПАВИЋЕВИЋ,
УВАЖЕНИ ПОШТОВАОЦИ АКАДЕМИКА БРАНКА ПАВИЋЕВИЋА,
Имамо часну и тужну обавезу да се у име државних органа и Владе Црне Горе опростимо од
Човјека, Борца и Знаменитог историографа... да се опростим од академика Бранка Павићевића – великана
црногорске историјске науке, човјека који је у својој личности одгајио високо цивилизовану и стваралачки
богату духовност. Опраштамо се од ствараоца који је сачувао од заборава и реафирмисао најквалитетније
традиционалне вриједности и врлине из вишевјековне ослободилачке историје Црногорског народа.
Моралне поуке Бранко Павићевић није морао да учи и усваја из повијести античких или других
европских народа, па ни само из миленијумске повијести Црне Горе; он је имао привилегију да универзи-
тете моралности упозна у својој средини, у својем братству, у својој фамилији. Духовне обавезе и мудрост
живљења имао је од кога и да наслиједи – од својих родитеља и ближих и даљих предака, ослањајући се на
морално насљеђе које се калило у најтежим историјским околностима.
Свјестан својих обавеза према Дому и Домовини, Бранко Павићевић је од младих дана слиједио
примјере својих узорних претходника, родољуба и ратника, свога оца Ђока и ђеда Шаја. Јачајући своју
личност примјерима часних и храбрих својих рођака, њихових предака и потомака, Бранко се надахњивао
онима које је запамтило народно предање и опјевала црногорска епска пјесма. Знао је Бранко да – док су се
други борили за слободу – Црна Гора је своју непрестано бранила.
По ономе што је истрајно проучавао, он као да је непосредно судјеловао у збивањима и
догађајима посљедња три вијека, иако се помно истересовао и за дубље слојеве црногорске историје – за
Војислављевиће и њихову Дукљу, за Балшиће и њихову Зету, за Црнојевиће и њихову Подловћенску Црну
Гору, али највише, најисцрпније – за стварање и опстајање модерније Црногорске државе, предвођене му-
дром и одлучном династијом Петровића – Његоша.
Није се, дакле, Бранко Павићевић случајно опредијелио за истраживање истине о процесима
и тековинама миленијумске историје Црне Горе, за њено научно утемељење, што му је, и по мишљењу
његових угледних колега, прибавило ауторитет најбољег зналца и до потоњих времена – најобјективнијег
тумача и аналитичара црногорског државно-правног уређења и односа ове мале земље са пријатељим и
непријатељским великим силама. То му је и омогућило да и у својим позним годинама активно учествује у
јачању истраживачке базе и одгоју млађих научника, али и да својим богатим искуством допринесе обнови
државне суверености проевропске Црне Горе.
Богато знање из правних наука и научноистраживачка страст, врлине које красе сва Бранкова
објављена дјела, импоновала су многим научним и умјетничким институцијама и зато је био радо виђен
и у другим срединама, цијењен, признат и уважен звањем почасног и иностраног академика у више
јужнословенских и других земаља. Међу свима који су, као историографи или научници сродних стру-
ка, зналачки процјењивали тешко стечено слободарско искуство Црне Горе, њених државних и духовних
предводника и искушења црногорског народа, приоритетно мјесто несумњиво припада академику Бранку
Павићевићу. Он је и с највећим пијететом пришао утврђивању значаја Светог Петра Цетињског, не само
као поглавара Црногорске државе и митрополита аутокефалне Црногорске цркве, него и као законодавца,
стратега, ратника и мудрог државника, као могућег праведника, моралног учитеља и миротворца међу
црногорским братствима и племенима.
У античкој снази посланица Петра Првог и антејској везаности највреднијих црногорских грађана
за судбину Црне Горе, за њену слободу, Бранко Павићевић је нашао и властити пут, ослонац у лику и дјелу
подловћенског Светитеља и Просветитеља, чију је улогу у стварању Црногорске државе и Цркве свестрано
освијетлио.
С правом је констатовано да је Бранко Павићевић, изванредни познавалац црногорског народног
живота и усменог предања, суптилни аналитичар и стилиста првога реда – за своје историографско дјело
завриједио висока друштвена признаја и особита уважавања од најистакнутијих историчара у словенским
земљама.
55
Не треба заборавити да је Бранко Павићевић – као човјек и патриота – увијек знао ђе му је мјесто,
ђе треба и кад треба – од Тринаестојуслког устанка у родним Пјешивцима, до Пете пролетерске црногор-
ске бригаде и учешћа у свим њеним биткама до ослобођења југословенских земаља. Млади Бранко био је
свјестан да у том слободарском строју мора слиједити патриотске принципе свога оца Ђока Шајова, бал-
канског ратника, најстаријег партизанског хероја, који је са цијелом породицом – супругом, два сина и осам
шћери – од почетка Устанка био у партизанском строју, у првим борбеним редовима.
Опраштајући се од свеликог ствараоца и родољуба, од првог предćедника Црногорске академије
наука и умјетности и суорганизатора и једног од утемељитеља Дукљанске академије наука и умјетности,
ми се данас не опраштамо од његовог капиталног научног дјела. Оно Држави Црној Гори, свима нама,
остаје као залога истрајног, истинољубивог, научно и грађански разборитог сагледавања наших широ-
ких заноса и честих наивности, многих изгубљених нада и депресивне домовинске љубави, као и често
злоупотребљаване жртвене свијести народа. Бранково дјело драгоцјена је поука за нас – данашње, а сигу-
ран сам – и за оне који тек долазе.
Породица академика Бранка Павићевића, као и његова патриотска Црна Гора, с поносом данас
прате овог знаменитог Црногорца.
Поштовани и велики човјече, Бранко Павићевићу, Црна Гора те у своју повјесницу уписује као
родоначелника модерне историјске мисли, као научника који је отворио путеве ка нама и будућности,
обиљежавајући их међашима Твојих дјела – да буду јасни и сигурни, да их видимо и с Ловћена и Румије
као и са Никшићког поља, обале Лима, моста на Тари... Хвала ти за све што си дао Оној која те је дала –
Црној Гори.
Хвала ти, поштовани Учитељу! Хвала ти за све оно оплемењено и племенито – што си оставио у
насљеђе као Научну истину, као допринос прогресу Црне Горе, као трајни улог у ризници њене Културе.
Поштовани и драги Бранко Павићевићу, нека ти је вјечна слава!
Нажалост свиједоци смо многих људских ке, без обзира са које стране долазе и какве су њене
недаћа, које су се збивале у даљој и блиској прошло- намјере. Осим реченог, ова тема није само тема
сти, и које се збивају данас, те које се могу ускоро данашњице или тема будућих генерација, она је ак-
врло лако збити, на штету не једне или више наци- туелна са посебним акцентом на период од више од
оналних или религијско институционалних миљеа, једног миленијума.
већ на штету свеукупног Планетарног бивствовања. Моја маленкост са овим рефератом неће
Узрок свих тих недаћа је човијек са својом ништа ново рећи, али свакако осијећам дужност оста-
искариотском1 природом, која му неда мира, нити ти Истински вјерујући човијек, што ми у бити, као и
стрпљења да сазна како и на који начин може да про- сваком другом – створеном бићу неспорно припада.
буди Исконске божанске вриједности. Дакле, одмах ћемо прећи на ствар и постави-
Елаборације по основу ове теме свакако ти слиједеће питање, које гласи: „Што то значи бити
заслужују многе коментаре, сигуран сам и крити- Истински вијерујући човјек“?
1
Анатема (грч. Анатхема) проклетство, црквено прогонство, На постављено питање, вјерујем да би сваки
или проклетство неког човијека или ствари, искључење човијек одговорио у опусу неких сличности, „да – ја
из цркве. Фиг. Проклињање, клетва, анатемаесто-(лат. сам истински вјерујући човјек“?.
anathema esto) нека је проклет.
56
Наравно не можемо никоме забранити да се Па у чему је онда проблем?. Зашто стварати
тако декларише, нити да се тако осијећа. Међутим, јазз! Зашто стварати безпотребне подијеле, када зна-
обавеза нам је да укажемо на нешто што многи и по- мо да свака подијела може итекако бити искра или
ред свог тијелесног вида, нажалост не виде, и поред атом зачетка мржње. Зар је могуће да и данас у XXI
својих ушију недовољно чују, те поред својих неизде- вијеку, вијеку енормног људско-умног развоја постоје
финисаних, персонално Изворних сазнајно-духовних они који не желе да прихвате Истину да је Бог, Јахве,
постулација, остају сиромашни. Алах, Свевишњи, Створитељ,... Љубав, а не мржња,
Што је то што човијека у бићу првенстве- једно у Једноме, Сједињитељ, а не разјединитељ!!!
но чини несретним, затим трауматизираним, бо- Нажалост, чињенице, односно изјаве у
лесним и на крају тешко излијечивим с малигном најрадосније дане Хришћанства, рођењу нашег
сигнафикацијом? Откупитеља Исуса Христа, које су исказане од врхов-
Неспорно је да се Извор несрећног човјека ног поглавара Српске Православне Цркве филијале у
налази у њему самом, у његовој контаминираној Црној Гори, госп. Анфилохија Радовића, не иду у при-
ментално-спиритуалној ниши, која без Изворног лог Створитељевих тежњи да сви будемо окупљени
просвијетљења не може опстати у границама здраво- за столом Благовања, Радости, Мира, Праштања,
разумског виталитета. Љубави, Разума...
Ближи се дан 07. јануар, Божић 2012. године, Он, Анфилохије Радовић, тај дотични Цркве-
гдје не мали број слављеника и њима блиских особа ни поглавар својим понашањем, изјавама и сличним
уз бацање петарди, грмљавину и екстремне ударе не- работама, управо највише наноси штете часном, че-
ких бучних ватрених направа желе да обиљеже овај ститом, богомолећем и вјерујућем српском народу, не
велики Дан, Дан рођења Исуса Христа. само у Црној Гори, већ и изван Ње.
На улицама се већ пар дана чују не само Они Који га подржавају, а знамо из јавних
дијечији коментари, већ и коментари оних старијих медија, односно његових јавних наступа, што све из-
особа које упорно казују, како је 06. и 07. јануар, лази из његове контаминиране менте и затрованих
православни Божић. Неки чак неће да кажу да је то мржњом устију, нажалост су незнаведеници, искари-
православни Божић, већ упорно се ограђују и јасно оте и богохулници.
казују, да је то Српски Божић. Исти они коментаришу Они већ једном морају да схвате, да се не
да је убрзо и српска Нова Година, други казују да је то може служити Богу кроз наношење зла, да се не може
православна Нова година, док они знаведени у којима славити лаж умијесто Истине, да се не може љубити
је сазнање и разум свакодневни практичар, побијају брат који проклиње, као онај који Благосливља,...
једно и друго казујући да је то слављење по старом Честити вјерник добро зна да мржња никада
календару. није била сестра Љубави, као што ноћ не даје топли-
Драга браћо у Створитељу, када ово кажем ну и свијетлост као Дан!.
браћо у Створитељу не мислим никако другачије Нико ко иоле вјерује у Истинитог Створитеља
него Истински и Изворно, да смо сви ми браћа, као не може остати миран након проклињања и упучивања
што су наши праоци и пра-пра праоци били браћа, клетве једног Црквеног поглавара и то у најрадоснији
не по Христу или религиозној припадности, већ по Дан у Години, Дан рођења Исуса Христа, Дана који
Стварању, односно Створитељу. је Свијетао и честит за Хришћанску Цркву, односно
Запамтимо заувијек да је мој, твој, наш и „Православне вијернике“.
Ваш Створитељ једно те исти Створитељ, и другог Питаћете се зашто смо ставили у знаке наво-
нема, као што нема ни српског, ни православног, ни да „Православне вијернике“.
хрватског, ни кинеског, ни америчког, ни јапанског, ни Из простор разлога, што 06. јануар није пра-
католичког, ни протестантског нити.... Бадњег Дана, вославни Бадњи дан нити је 07. јануар православни
Нове године, Ускрса и сл. Божић.
Оно уистину постоји, али не за здраво- То су дани слављења Бадњег дана и Божића
разумска бића, већ за оне незнаведене, незнајуће, по старом календару, односно по Јулијанском кален-
умишљење, преварене, заведене, „слијепе“ или за оне дару. Ово исто можемо речи и за Бадњи дани Божић
који хоће да прате неке традиционалне (давно про- који се слави 24, односно 25. децембра, да то није
шле) обичаје. католички Бадњи дан или католички Божић. То је
Они који то нијесу, они добро знају да постоји Бадњи дан и Божић који се слави по новом календару
само један Исус који је једном од Мајке рођен у Бет- односно Грегоријанском календару.
лему, да постоји једна Нова година, једно Ускрснуће Сада када ово знамо, а многи су то и прије
Исусово и томе слично. знали, али нијесу могли прихватити јер су им њихови
57
„полуписмени праоци“ или недобронамјерни пред- тијелесном рађању и Изворним постулацијама Исти
ставници њихове религиозне институције „забрани- од Истога, једнако вриједни у Стварању – Надахнућу
ли“ да другачије мисле, раде и понашају се јер ће у – Живљењу и припадајуће неповлашћени у „Омеги“
противном бити анатемисани . – тјелесној смрти.
Сама ријеч анатема казује на проклетство, Зато се молимо за просвијетљење и буђење
посебно на црквено проклетство. Када и ово знамо, разума које нам једино може показати пут који води
тада морамо бити искрени према Створитељу, и свој Вијеченој Изворној Свијетости, а не што врло че-
својој браћи у Створитељу, и указати на неспорну сто чинимо, молимо се за пролазне, материјално
чињеницу, а то је да „Створитељ није проклетство, тијелесно пропадиве ствари и чувствене нагоне, који
Он не проклиње, он не вријеђа, не мрзи не одбацује нас нажалост врло често воде на путу моралне и мен-
своја створена бића“! талне таме, кризе и пропасти.
Створитељ је Љубав, Разум, Доброта, Знање, Сада накратко осврнимо на оно што нас због
Мудрост, Нада, Вјера, Даривање, Суосијећање, непробуђеног разума, патеогоистичне декларације
Праштање,..., Створитељ је Алах, Јахве, Бог, и све води у пропаст, зло, мржњу, раздвање, убиства,
друго што желите да декларишете у тежњи и неспор- ратовању, духовном хаосу и свему оном што није
ном сазнању да се ради о Свепланетарној – Космичкој Божије и што није било добро нити ће икада бити до-
ПОЗИТИВНОЈ ЕНЕРГИЈИ која ствара и која потиће бро за људски род.
од свега видљивог и невидљивог, знаног и незнаног, Тако нпр. Моја маленкост се декларише
духовног и тијелесног Добра! као католик, Црногорац, од тог и тог оца или мајке,
Они незнаведени казују да је Бог Исус са мјестом рођења у Цетиње, расне припадности
Христ, моле се Богу као човијеку и томе слично. бијелац.
Има оних који у својим нацио-религиозним окви- Прво питам себе, а онда Вас?
рима изнад Исуса Христа, односно пред Исусом Да ли ми та и таква сигнификација отвара си-
Христом постављају неке нацио-ратничке особе као гуран пут у окриље Божијег мира?
„свеце“, што најбоље ствара слику о њима самима, Да ли ми та и таква сигнификација гарантира
односно о дијелатности такве „религиозно-христове“ да ћу земаљски живот провести дослиједно Божјих
институције, односно Цркве! стваратељских накана, да ћу дуље и љепше живијети,
Не треба заборавити да Бог није човјек! Бог или да ћу имати вијечни живот.?
је енергија, снага, сила која се темељи на Спознању, Да ли ми та и таква сигнификација даје за
Позитивизму, и Свемоћи свега што је Стваралачко, а право да се уздижем над другима, те да имам право да
не рушилачко. игноришем, мрзим, злостављам или пакостим свима
Благо Вама који вјерујете и слиједите Божију онима који нијесу декларисани као моја маленкост?
– Стваралачку енергију која је створила човијека и Не!!!
сва друга бића и све видљиво и невидљиво, знано и Нити сам ја што бољи, вриједнији,
незнао, тијелесно и духовно. узвишенији или ближи Богу зато што сам като-
Јао Вама који вјерујете у бога-створитеља лик, Црногорац, од тих родитеља, што сам рођен у
којег је човијек створио са свим људским недостаци- Цетиње, што сам бијелац и томе слично!.
ма. Морате знати да он, такав бог од човијека ство- Не! То што сам навео, или оно што ће те ис-
рен није вијечан, већ смртан као и његов ствараоц- тим поводом Ви навести, није мој лични избор. То
човијек! је мени, као и Вама наметнуто од наших родитеља
За Исуса Христа можемо речи да је и њиховог сазнајно-несазнајних, хтијених или
Богочовијек, а не Бог, како га неки у институци- нехтијених поступака, односно њиховог персоналног
оно религиозним молитвама или проповиједима опредијељења, њима претходно наметнутог или чак
представљају. прихваћено од стране условне случајности.
Исус Христ у себи, као и многи часно Дакле, ништа од тога што сам навео, а што
провијерени и Изворно у сјају чистоте вијерни еку- припада мени или Вама, није ни моје ни Ваше, већ
мени-Свеци, посиједају више „Божије“, односно по- је то нешто што нам је без наше воље и без било које
зитивне енергије него људске, сагрешеније, што им наше сагласности наметнуто, као што смо ми то исто
даје за право да буду Богољуди. наметнули или ћемо наметнути нашој ђеци.
Бог, Алах, Створитељ, Јахве,..., је једно Оно Да би ово оправдао, објаснићу Вам овим ис-
је праисконско Стваралаштво које се увијек у свим казом.
временима и условима налази у Микрокосмичким и Могуће да бин ја више желио да нијесам
реалним атрибуцијама, што значи да смо у „Алфи“ – Данило, нити католик, нити Црногорац, нити
58
Цетињанин, нити бијелац, нити да су ми родитељи персоналне дисперзије.
ти који су ми у бити заиста родитељи, уз све искрено Зато из овог тијелесно духовног корпуса
поштовање и хвалу према свему наведеном и Њима није потребно изаћи или га се одрећи, већ напротив,
(мојим родитељима). треба да будемо захвални што смо управо ми ство-
Могуће да сам се ја питао, могуће би желио рени – у стварању изабрани и послати као једни од
бити нешто друго, имао друго име, био друге наци- многих актуелних свиједока, који својим земаљским
оналне, вијерске припадности, расе, желио да су ми присуством свиједочимо, пишемо или надопуњујемо
родитељи други и томе слично! садашњост, за будућу историју овог простора и вре-
Када ово знам ја као и Ви, онда се на мена.
постављено питање добија један веома логичан од- Дакле, будите оно што јесте, по нацији, вјери,
говор! раси, и оикосно-наталној припадности, али не да би
Ја сам као и Ви неспорни продукт једне врсте са тим и таквим сигнификацијама омаловажавали
тјелесних сокова наших праотаца и наших родитеља друге, игнорисали њихова национална, вијерска, рас-
и духовног дара нашег Створитеља. Дакле, ми јесмо на, оикосна или било која друга осијећања.
ми – колико и нијесмо ми! Живите у разуму и сазнању, да је вриједност
Хтијели или не хтијели прихватити, наш за- и неспорна сигнификација Створитељства управо у
четак није наша жеља као што неће бити наша жеља Његовом аутентичном, оригиналном и непоновљивом
када дође послиједњи дан нашег живота, да нам се диверзибилном стварању, што нас управо треба
ментално односно визуелно репризирају немили спајати, чинити сретним и вриједним земаљско жи-
догађаји нашег земаљског чињења, које ће тада не- вотне пролазности.
спорно бити спиритуо промовисани у обланди наших Не вјерујте фаризејима. О њима Свето пис-
кајања и сазнања о безвриједном, непотребном и су- мо већ више од двије хиљаде година пише и упозо-
лудом чињењу. Али тада ће већ бити касно! рава на њихово подмукло присаједињење и вијерном
Пијена наше прошле животне горчине и вода служењу оног што није Божије.
која нам овог пута долази не до грла, већ захвата Фаризеји и „трговци“ с вијерским
нашу гушу пунећи нам плућа, овог пута нас заувијек осијећањима нијесу Божји учитељи нити
раздваја од нашег никад поновљивог тијелесног жи- промицатељи Божјих накана. Они су спремни да слу-
вота. же хаосу, и изазивају немир, јер и сами живе у мо-
Речено оправдава сазнање да нас је наша мен- рално-менталном смраду. Они су спремни да Вас,
тална, па и морална неиздефинисаност не мало пута, жртвују и са Вама налажу ватру пакла која у црном
због слиједа социо-тјелесних чувстава одвела у по- диму ношеног вијетром мржње, злобе, пакости,
нор, разочарење и духовно-моралну контаминацију. братоубилаштва и незнања, сваким недослиједним
Слиједеће што треба да знамо је Истина, да чињењем, раздвоје од Изворне Истине, Створитеља
наши пра. пра, пра, пра, и пра... праоци нијесу били Љубави, Мира и Наде, те да Вас поведу на странпу-
Хришћани, што значи да нам је Изворно поријекло тицу која се зове мржња, незнање, хаос, пакао, сулу-
Створитељево, Божије, Алахово, Јахвино или још ди живот и умирање у болима незнања.
неке раније и стварне стваралачке енергије. У сваком Не пријењајте олако лажним понудама, не
случају, ми смо ту ђе јесмо, припадамо ту ђесмо и вјерујте фаризејима јер они су испостава, промотери,
будимо оно што нам је у Исконском предодређењу по аквизитери и дилери негативне силе којој је циљ не
Створитељу својствено. само разапеће Христа већ сваког Божијег створења
На нама је да већ сада, данас, одмах почнемо понаособ.
да зналачки радимо на сакупљању узалудно просуте Господар негативне силе је вијешт лажац
енергије, на једном једином мијесту које се зове акту- који постиже највиши свој врхунац онда када у
елни виталитет пробуђеног разума! људима створи убијеђење да оно што раде, мисле или
Живјети у пробуђеном разуму је највиша жи- дијелују (наравно негативно) не потиче од њега, јер
вотна исплатива вриједност која за собом не оставља он као такав не постоји. Дакле успијех је оне негатив-
траг кајања, смрад нечасног чињења, страх и бијег од не силе да убиједи починитеље зла да он као такав
Истине и Свијетлости,... који упорно гуше слободу (негативан) не постоји.
разума и душе. Не да ће доћи, већ је дошао Дан буђења
Пробуђени разум није ништа друго него про- разума из учмалости незнања, што свиједочи да је
дукт синтезе Створитељевог дара хемије, са натално Створитељ дао човијеку разум и слободу да тим раз-
тијелесним соковима који нас чине препознатљивим умом управља, развија га, користи и промовише у Из-
и јединствено непоновљивим бићем, у опусу социо- ворно стваралачкој намјери.
59
Ускоро ће доћи дан када ће Хришћани сла- љубе Створитеља чији су темељи Мир и Љубав, а
вити у исти дан Бадњи дан и Божић, Нову годину и „проповијед и молитва“ нијесу проклињање, већ бла-
остало што нас је до сада више вијекова раздвајало. гослов и нада у јединству Тројства!
Зашто ће ово доћи? Посебно у вријеме ових Благданских бдијење
Зато што је логично да се слави по једном захваљујмо нашем Створитељу што нам је подарио, а
од датих (актуелних) календара, било по јулијанском на нашим геофизичких простора имамо да се дичимо
(старом) или по грегоријанском (новом), или неком с Узорном свијетошћу – Свете људе као што су: Св.
новом трећем, могуће надолазећем календару, што Леополд Богдан Мандић – екумениста, Св. Грација
није за одбацити!. из Мула код Котора-еухаристик, Св. Озана Котор-
Прихватите браћо оно што је ново – у време- ска – помиритељица добра, Св. Василиеј Острош-
ну реално, и ако све што је ново не мора бити добро. ки чудотворац, Св. Петар Цетињски, Св. Владимир
Али прихватите браћо оно што је неспорно, реално Дукљански ширитељи љубави и чудотворства, Бл.
и актуелно. Ана Марија Маровић-препознатитељка духовног до-
Ви који слушате Ваше родитеље који Вас на- бра и многи други екуменски дјелатници.
воде и уче да славите поменуте Благдане по старом Не треба заборавити упокојеног промицатеља
календару, а не по новом, упитајте Ваше родитеље, да повратка аутокефалне Црногорске православне цркве
и они славе дан свог рођења, дан њиховог вијенчања, на заслуженом трону сестринских Христових Црка-
или дан Вашег рођења (дан рођења њихове ђеце) по ва, Бл. Владике Антонија Абрамовића.
новом или старом календару.? Њима уз заслужену Светост вијечна хвала
Упитајте Вашег матичара да ли Вас у матич- и Слава уз молитву да нам буду увијек и у сваком
ним књигама води по старом или новом календару.? моменту несумљиво Свијетло које зрачи добротом,
Погледајте да ли је у књигама умрлих, неко љубављу, разумом и здравим морално-менталним со-
од Ваших укућана, родбине или пријатеља уписан у цио-кодификатима.
тим књигама по старом или по новом (актуелном) ка- Срећни празници свима без обзира на њихове
лендару.? персоналне осијећаје и припадности уз истински
Одговорно тврдим, да сам ја, као и Ви и Ваши благослов, што се врло често може чути из излагања
родитељи у матичним књигама рођених и вијенчаних актуелног Владике ЦПЦ господина Митрополита
уписани по датуму и дану новог календара, односно Михаила, провијерено неспорног практичара и Ис-
у рачунању по грегоријанском календару. тинског промотера присијединитељства човијека са
Како онда, да Ви који живите у XXI вијеку, Божијим Изврностима.
још увијек живите у заблуди и вјеровању расцијепа,
а не складности. Проф.др сци. Данило А. Ђуровић
Много је православно црквених институција
у Свијету које су прихватиле слављење Божићних
благдана и Нове године по новом календару, тако
да са правом указујем да је декларисање католичког
или православног Бадњег дана, Божића или Нове
године, некоректно у односу на сазнање, да се оно
слави по новом календару, а не по називу религиозне
институције.
Стога се озбиљно надам, да ће и Црногорска
православна Црква, као једна екуменска црква, Црква
коју воде и представљају разумни екумени, људи у
којима Свјетлост Створитељева не јењава, већ напро-
тив и по традицији сваким даном све више и снажније
гори и топлином грије срца и обасјава свијетлом
љубави, разума, праштања и надом, сва људска
бића, придружити се и почети славити Божићне и
Новогодишње благовање по Новом календару, што
јој заиста и у контексту Њеног новокалендарског су-
живота и припада.
Црногорци као ни многи други чести-
ти народи не љубе ланце нити проклињу, они
60
Анализе друштвених токова
ПОКУШАЈИ СПРОВОЂЕЊА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ
ПРОГРАМА
Др Миодраг Мишко Вуковић
Завршена су сва ванредна засиједања 11. За закон гласали посланици СДП-а и Бошњачке
црногорског парламента. Почиње мјесец март и странке. И нико други. Посланици најјаче парла-
прво редовно засиједање црногорске скупштине. ментарне странке ДПС-а били уздржани јер ниједан
Никада интезивније посланици нијесу радили у од три амандмана које су поднијели на закон пред-
парламентарној паузи. Са разлогом и без ваљаног лагач није усвојио а амандмани су потпуно решпек-
разлога. Треба признати да институције државе Црне товали концепцију закона предложени нови положај
Горе функционишу на реално очекиван начин. Људи полиције која треба да дјелује као орган у саставу
се састају претходних дана чешће него обично, док Министарства унутрашњих послова и којима је само
у другим сусједним државама и најважнија државна тражено да се повећаним обавезама руководилаца
питања се рјешавају одлукама „телефонских сједница полиције прије свега њеног директора дају и адек-
владе“. Укинуто је ванредно стање у држави. Од ватна права јер позивати човјека на одговорност због
велике галаме да је све било неуставно приликом неизвршених обавеза тешко да се може радити ако су
доношења одлуке о увођењу истог па до „тоталног му права била ограничена. Није било разумијевања
колапса државних институција“ није остало ништа. и десило се што се десило. Очекивања да ће доћи до
Све је било како треба, реаговало се благовремено, ломова у Влади до оставки, до политичке кризе по-
спријечене су веће штете од невремена које нико није казала су се бестијалним очекивањима оних којима је
очекивао. Помогали су и пријатељи из НАТО земаља, до нереда у држави. Ако Министарство унутрашњих
из окружења као и сама Америка. Осим неколико не- послова, односно Влада одлучи да закон поново
надокнадивих губитака, неколико смртних случајева предложи Парламенту, а то може урадити на наредној
од којих су само неки везани за невријеме, страдали сједници потребно је сагледати разлоге његовог де-
су трошни кровови кућа у једном броју градова а на- бакла у првом „читању црногорској Скупштини“
рочито по црногорским селима. Парламент ће доби- и припремити исти на начин да се не доживи нова
ти цјеловиту информацију о свему што се дешавало компромитација. Ипак, најинтересантније је питање
претходна два мјесеца и одлучити да ли систем треба оних који су „забринути шта ће бити послије туче“ да
побољшавати, другачије организовати када се овак- ли уздржан став ДПС-а значи окретање леђа мањем
ве или сличне ситуације у питање. Стање је редовно. коалиционом партнеру иако је то у питању због чега
Снијег „нормалне величине“ на сјеверу док се на југу и какве ће посљедице бити. Колико до јуче опозиција
смјењују киша и то све мање са сунцем кога је све је у парламенту оптуживала владајуће странке да су
више. Мало су разочарани туристички радници јер је обична гласачка машина која постоји да само аминује
зимска сезона у овој држави кренула обећавајуће па све приједлоге Владе без права да било шта сугери-
је нагло прекинута и тешко да ће бити губици сани- ше, предлаже да буде промијењено. Овога пута ДПС
рани наредних дана. Али што је ту је. је направио „радикалан отклон од приједлога соп-
ствене владе“ и ето муке. А колико пута је други ко-
МАНИПУЛАЦИЈЕ алициони партнер приликом гласања о пројектима
заједничке владе прелазио на страну опозиције и са
Прошли су и сви закони Владе. Усвојен је За- њом стварао већину и обарао те пројекте остављајући
кон о формирању „нове“ ЦАНУ уз подршку комплет- ДПС у мањини. Нико се није посебно потресао због
не демократске јавности Црне Горе. Они који су се сво тога. Систем ће функционисати. Ако буде требало у
вријеме бунили против тог потеза Владе и Парламен- овом дијелу система нешто нормативно дорадити то
та нагло су ућутали, али има и оних непоправљивих ће се урадити на бољи начин. Једноставно црногор-
као што су „независне новине које ту одлуку црно- ски парламент несумњиво функционише као ауто-
горског парламента пропратише ријечима „брука“. номна законодавна, политичка, институција. Дакле,
Није прошао Закон о унутрашњим пословима, о Влада је предложила закон. ДПС га је напао аманд-
полицији. Око закона превише политике, превише манима покушавајући да директор полиције у новој
политичких субјеката па све до манипулација да ће организацији те службе не остави у статусу енглеске
доћи до пада владе, политичке кризе, ванредних из- краљице али СДП није имао разумијевање ни слуха
бора. Закон у Парламенту добио за предлагача, Вла- за те приједлоге.
ду Црне Горе, упозоравајуће мали број гласова. Само
61
АНКЕТНИ ОДБОР Комбината који чине људи које је поставио већински
власник, руски, инвеститор, синдикати колекти-
Одмах затим посланици СДП-а гласали су ва и Влада Црне Горе су невесела стварност у овој
„из принципијелних разлога“ а не из разлога које је држави. Влада је одлучила да раскине уговор са
у захтјеву навела опозиција, како кажу, о формирању садашњим власником и да преузме дугове колектива
Анкетног одбора који треба да поведе истражни по- водећи рачуна о његовом значају за државу. Пошто се
ступак о могућим злоупотребама посебно корупцији, ради о великим средствима тражила је од Скупшти-
у поступку приватизације црногорског Телекома не да је подржи у тој намјери. Влада је предложила
од прије неколико година. Чудно у потезу послани- закључке које су дорадили посланици ДПС и СДП-а
ка владајуће коалиције који су пристали на захтјев заједно са људима из Владе и који су усвојени у Пар-
опозиције је то што је одлука противуставна, неза- ламенту. Тиме је извучен испод ногу тепих политич-
конита, супротна пословничким одредбама. Устав и ке манипулације опозиције и приликом гласања о
закони као и Пословник дају право посланицима да неповјерењу Влади они који су против Владе против
формирају Анкетни одбор и да прикупљају податке актуелних државних политика, против државе као
око неког случаја неке процедуре, неког посла за који такве катастрофално су остали у мањини. Међу њима
посумњају да је био оптерећен незаконитим радњама. и лидер НОВЕ човјек који је годинама био као при-
Предлагач предлаже разлоге, предлаже састав Анкет- ватни предузетник сарадник Комбината, од њега узи-
ног одбора и вријеме за које треба посао да заврши. мао полупроизводе, на улазу у Подгорицу направио
Али у свим актима Уставу, законима, Пословнику своју „малу“ ливницу, згрнуо огромне паре, а онда
прецизно се говори да се Анкетни одбор не може бизнис продао за неколико милиона еура. Донијети
формирати ако је у току судски поступак. О томе је су закључци који нијесу обрадовали руског власни-
ријеч. Већ неколико година а у последње вријеме ка али што је ту је. Наредних дана ће се водити ин-
видљиво појачано тужилаштво ради на овом пред- тензивна комуникација али Влада подржана од стра-
мету. Прикупља информације са домаће сцене али не Парламента неће одустати од намјере да покуша
из комуникације са надлежним институцијама Аме- спасити Комбинат, јер је „боље добити један осмијех
рике, Њемачке и других земаља. Они који не познају радника него имати стотину уплаканих министара и
уставну организацију Црне Горе или је познају али је менаџера“.
намјерно игноришу знају да је прије двије-три године
истрага из руку истражног судије пренијета у тужи- ПОПУЛИЗАМ У СТИЛУ
лачку организацију због чега је одлуке неуставна и ВЕЛИКОСРПСКОГ „ОТПОРА“
могла би једноставно пасти на Уставном суду. Па тим
прије и питање многих зашто је СДП знајући за ову У Црној Гори окопнио снијег. Сунце сваким
чињеницу и чињеницу да се може формирати Анкет- даном све интензивније грије атмосферу у држави.
ни одбор те да нема судске односно тужилачке истра- Алтернативци о којима је било ријеч у претходним
ге али да исти мора престати са радом ако се иста от- текстовима се у великој дискрецији припремају „за
вори, „из принципијелних“ а противуставних разлога још веће народне протесте“. Сви ће заједно, све на
гласао за ову иницијативу. Оно што је важно у свему челу са ПЗП-ом и НОВО-м на улицу а одатле на јуриш
јесте да је онај који је највише галамио око неправил- на државне институције са захтјевом да људи их њих
ности у приватизацији Телекома а који је добро ома- абдицирају, да се они самоинагуирушу и „за неколи-
стио бркове у самој приватизацији узимајући новац ко дана спасу државу“. Истина још нијесу саопштили
и са једног и са другог преговарачког стола и који се дан када ће све то урадити тако да људи на питање кад
чак јавно бунио што је апанажа за његов допринос ће се то десити „... а ка’д ће нико не зна“. Већ се шпе-
том процесу била мала избачен из састава Анкетног кулише да је читаву ујдурму која се спрема укључен
одбора у који се силно гурао из једноставног разлога не мало број људи са стране, „оспособљених за по-
што ће бити један од оних који мора да објасни своју себне задатке“, људи из различитих земаља Европе и
улогу у читавом процесу. ван ње, припадници разних служби, док не мали број
грађана ових дана препознаје активисте већ „доказа-
ЗНАЧАЈ НАЈВЕЋЕГ ЦРНОГОРСКОГ не“ организације „ОТПОР“ из Србије по подгорич-
КОЛЕКТИВА ЗА ДРЖАВУ ким и улицама других градова, организације познате
по посебном начину инсталирања демократије.
Опозиција је предложила и гласање о
неповјерењу Влади због проблема који има највећи НЕУТЕМЕЉЕНЕ ОПТУЖБЕ
црногорски колектив, Комбинат алуминијума. Већ
дуже вријеме неспоразуми на релацији менаџмент Европски парламент припрема Резолуцију о
Црној Гори. Врло мали број оних жестоких аманд-
62
мана који су пунили дневне новине у Црној Гори и да се прогласи другим службеним језиком у Црној
најављивали катаклизму када је њена будућност у Гори, потреби да се уведе тробојка као „народна
питању и однос са Европом неће ући у завршни текст застава“ и много тога другог, је за људе из Европе
Декларације. Биће амандмана којима се храбри Црна потпуно неприхватљив јер та питања немају везе
Гора на путу на коме се налази али и упозорава на са европским интеграцијама Црне Горе и да се сви
проблеме које има. Биће поновљен позив да се појача морају кретати у оквирима „од Европе задатог“. О
борба против криминала и корупције, али су и овога свему се може разговарати и треба разговарати али
пута свезналице, као што су лидер ПЗП-а и НОВЕ о правосуђу посао треба завршити и Европа ће пра-
добиле шамар на отвореној сцени јер Резолуције тити како ће се парламентарна опозиција према томе
неће помињати ниједну „аферу“, а они су тврдили однијети. Европа не прихвата уцјене и то је јавно
да ће директно тражити расвјетљавање случаја Теле- саопштила а онда су закурикали поједини патрио-
ком. На питање зашто тако озбиљни људи Европе те „без мане и страха“ ријечима „неће нам Лајчак и
одговарају корупције има у свим земљама и довољно други уређивати Црну Гору него ћемо ми то сами“. А
је упозорити озбиљне људе на потребу да иста буде како би то они сами урадили знају сви. Срушили би
смањена и елиминисана појачаним напорима над- уставну организацију Црне Горе, укинули начело да
лежних институција. Али зато Европа упозорава да је то грађанска држава, и много тога другог и умјесто
Црна Гора не смије ћерати инвеститоре. А у последње садашњег уставног концепта промовисали концепт
вријеме посебно многи од њих пакују ствари под не- националне државе у којој су народи носиоци суве-
сносним притиском црногорске алтернативе уствари ренитета у којој је један национални језик, српски
деструкције уз обећање да неће се све завршити на језик као језик српске националне заједнице, други
лажима и неутемељеним оптужбама МАНС-а, „не- званични језик једнак црногорском који је државни
зависних медија и слободних интелектуалаца“ већ а не национални језик, у којој је тробојка народна за-
да ће Црна Гора претрпјети штету због информација става јер је то порука црногорске прошлости. А када
које ће они саопштити својим партнерима у ино- је тробојка у питању било је ријечи да је ту заста-
странству како су прошли у Црној Гори што ће многе ву у први српски устав унио турски султан, а ових
одвратити од намјере да улажу новац у ову државу. дана је и РТС у својој сери документарних емисија
Како нема економског опоравка а посебно не развоја приказала сцене са чувеног Петровданског сабора
без страних инвестиција у ситуацији тешког економ- на Цетињу, 12. јула 1941. године, када је проглаше-
ског стања у коме се налази држава, ћерање инвести- на независна држава Црна Гора, све уз присуство
тора из Црне Горе и демотивисање других да дођу у италијанских окупационих снага али и озарена лица
Црну Гору постала је основна дисциплима црногор- српског владике у Црној Гори тада Јоаникија срећног
ске деструкције. што се фотографише са италијанским официрима
заједно „са чувеним усташким сарадником“ Секулом
УДАР НА ЦРНОГОРСКИ НАЦИО- Дрљевићем. Посебна фотографија је она на којој је
ДРЖАВНИ ИДЕНТИТЕТ (СРПСКИ виде италијански војници како на зграду Зетске бано-
вине (тада није постојала Црна Гора већ је од стране
КАО „ДРУГИ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК“, Карађорђевића ослобођена „терета државног и наци-
ТРОБОЈКА И ХИМНА) оналног“ била претворена у обичан регион) истичу
поред фашистичке заставе њихове државе и тробојку
У Црној Гори су свакодневно људи из ев- на којој као народној застави инсистирају уцјењујући
ропских институција. Долазио је и директор за из опозиције. И у разговору са предсједником Владе
Русију и Југоисточну Европу и Балкан и саопштио Црне Горе који је желио да их убиједи да се дебло-
да Црна Гора иде добрим путем, да нема ни мање ни кира заустављени процес уставних промјена добили
више проблема од других држава не само у регио- су исто упозорење. А и предсједник државе је рекао
ну, да се добро носи са проблемима инсистирајући да су му апсолутно неприхватљиви захтјеви око на-
да се наставе започети процеси уставних промјена ционалних језика који треба да постану државним
у оним дјеловима Устава на које је указала Евро- језицима као и тробојка као народна застава „чиме
па прије годину дана. Ради се прије свега о норма- би садашња државна застава постала ненародном
ма којем регулишу положај правосуђа и потреби да заставом“ изражавајући спремност да тробојка са
исте буду замијењене квалитетнијим нормативним црногорским гробм што се њега тиче може поста-
рјешењима које ће бити добра основа за повећање ти његовом предсједничком заставом. При томе је
и достизање очекиваног нивоа професионалности појаснио и свој став када је химна у питању. Рекао
и деполитизације овог дијела црногорске власти. је да је химна предуга, што је тачно, а да је његов
И био је директан када су уцјењивања кога друго- осјећај да двије задње строфе су сувишне и да свеча-
га него парламентарне опозиције. Њихов став да на пјесма може бити без њих али да се мора заврши-
неће дати двотрећинску већину да се Устав мијења ти задњим стихом четврте строфе „Да је вјечна Црна
како Европа тражи ако се не промијени (поново Гора“. А то је оно што највише смета опозицији јер је
исти захтјев) много тога када се ради о идентитет- за њих Црна Гора и даље највећи бесправно подигну-
ским питањима, положају српског језика и потреби ти објекат на Балкану.
63
СРБИЈА И ĆЕВЕР КОСОВА гим иницијативама као што је завршетак процедуре
уставних промјена. Ако се томе дода цунами који
Европски савјет је ових дана донио одлуку спремају алтернативци треба поновити у дубокој
да се због свега што је учинила Србији додијели ста- консипирацији, у инат више него извјесном добијању
тус кандидата. Та вијест је обрадовала све. Црна Гора датума преговора и отпочињању истих у јуну мјесецу
је честитала Србији и то искрено очекујући да ће де- ове године, преговора Црне Горе и ЕУ, о чему ће бити
мократске снаге наставити и поред отпора конзерва- директно ријечи о поднијетој Резолуцији Европског
тивне политичке и медијске сцене у Србији, са запо- парламента, који ће тражити општом сагласношћу
четим. Истина у самој Србији нијесу сви задовољни. свих посланичких група да Европска комисија оба-
За неке је то ванредно важан учинак демократске везно, треба поновити обавезно, отпочне преговоре
Србије, за друге издаја националних интереса. када је и планирала са Црном Гором, предстојеће
Предсједник Србије са својима и са народом који му вријеме биће изузетно захтјевно и тражиће мудре по-
вјерује прославио тај значајан догађај уз необичну литичке и државничке одлуке. Оно што је извјесно то
поруку опонентима „да ће на српски начин из ината, је да су прохујали снијежни наноси дефинитивно по-
и то српског ината, Србија постати чланица ЕУ“. Ев- казали намјере свих у Црној Гори. Остали су не само
ропа је дала велику шансу Србији да са себе стресе као отисци него и као чврсти докази да већ годинама
националистичке, атавистичке пројекте који вуку ову до краја појачано претходних мјесеци један дио Црне
државу у прошлост и на Србији је да шансу искори- Горе ради против Црне Горе и то свим средствима и
сти. Неће бити лако ни Србији као ни што неће бити на све начине и да од тога неће одустати па макар
лако ни Црној Гори ни другим земљама које су већ пале и последње дилеме шта им је стварна намјера.
годинама у статусу кандидата за ЕУ. Када је Србија у Будалаштине као што је неодложна потребна смјене
питању већ сада се да наслутити проблем како даље. власти са улице мјесец дана прије отварања прегово-
Поруке из Европе а посебно Америке да су разгово- ра са ЕУ нијесу доказ политичког и друштвеног става
ри српске и косовске делегације о наступу Косова на једног дијела Црне Горе већ је ријеч о патологији, о
регионалним скуповима и отварању преговора са Ко- болести, а она се тешко може лијечити аргументи-
совом око визног режима доказ да је Србија демон- ма и политичким средствима. Но нека Црна Гора је
стрирала рационалан однос према реалности а да је много тога пребацила преко главе последњих два-
Косово добило шансу за пуну интеграцију у Европ- десет година. Лажи и обмане на којима почива чи-
ску унију најављује нове проблеме. Порука „добили тав тај антицрногорски покрет, потврђује истину да
смо статус кандидата и очували државну политику и је понављање мајка мудрости а понављање лажи из
ЕУ и Косово“ која се чује са српске политичке сцене дана у дан не само одлика лоших политика него и ло-
тешко да иде у сусрет најавама из Европе, чињеници ших карактера.
да је Косову дата већ студија изводљивости и да се од
многих нескривене најављује брза интегрција и ове ПОСЉЕДЊИ ТРЗАЈИ ОТПОРА
државе у европску породицу. Треба се плашити да и
у овом случају не буде дакле поново актуелна истина
ДЕМОКРАТИЗАЦИЈИ У ЦРНОЈ ГОРИ
„да тешкоћа није освојити ново него се ослободити Знаће Црна Гора да се и са овим злом мета-
старог“. На то упозоравају радикалне у принципу стазом деструкције носи на демократски начин. На
реакције са негативном конатацијом екстремиста једној од ванредних сједница Парламента чула се и
и у Србији и на Косову. Како ће се Србиј однијети сљедећа анегдота. Послије Другог свјетског рата чу-
према захтјеву Њемачке да ће датум за отпочињање вао човјек овце неђе око Невесиња. И пјевао. „Од
преговора Србија са ЕУ директно зависити од двадесет па навише чича Драже мобилише...“. из не-
спремности те државе да елиминише паралелне ког од грмова искочише УДБ-аши приведоше човјека
институције на сјеверу Косова, ако се већ најављује и кренуше питања шта му је то требало, шта хоће.
да ће предсједника Српског парламента расписати Човјек рече да је то само први дио пјесме а да дру-
ускоро парламентарне али и локалне изборе и то на ги није успио да отпјева. Они који су га прекинули
цијелој територији Србије, дакле и на Косову. Шта то пружише му шансу да пјесму доврши. И човјек то
значи ако је колико до јуче проблем био референдум уради. „Ал му ништа то не вриједи друг ће Тито да
Срба са сјевера Косова против кога је био званични побиједи“. Ова прича је праћена упозорењем да само
Београд који је одржан и који се већ послије неколи- упаљени политички мозгови и људи који не знају шта
ко дана и поред силне еуфорије којим је био праћен раде, а раде шта знају, највише за рачун другога, коме
не помиње ни у фус нотама политичких говора или смета Црна Гора, ових дана праве ноторне глупости
медијских анализа. као оне од прије неколико деценија када су појединци,
у освит побједе антифашиста над највећим злом XX
ДИО ЦРНЕ ГОРЕ ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ вијека „одлазили у четнике“. Другим ријечима сви
вјерују да ће сви они последњим трзајима отпора
Црногорски парламент улази у мјесец у свему демократског у Црној Гори себе саме учинити
коме почиње прво редовно засиједање. Биће по- црногорском прошлошћу. Како другачије.
сла. Неће бити лако. Већ су најављени отпори мно-
64
”СРПСТВО” У ЦРНОЈ ГОРИ НИЈЕ ”СРПСКИ
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ”, НО ”ИЗМИШЉЕНА
НАЦИЈА”
Сретен Зековић
пројекту уз финансијску помоћ вјерника. Пројекат је свједочи натпис на зиду изнад западних врата наоса:
и даље на снази те није било никакве потребе да се „У име Оца и Сина и Светога духа с благословом
обезбјеђује нови пројекат нити је то ко тражио“, каза- његовог првосвештеника архиепископа цетињског
ли су у Митрополији. и митрополита црногорско-приморског Амфилохија
С друге стране, Симовић као в.д. директора живописа се ови храм животоносног источника ру-
новоформиране институције, нагласила је како су ком Милоша Рашког и издивенијем монаха Григорија
средњовјековни манастири на острвима Скадарског од рождества Господа и спаса нашега Исуса Христа
језера, један од највреднијих сегмената црногорског дг 2009“, појаснила је Симовић.
културног насљеђа, угрожени, због чега их је Упра- Она је додала да су на цркви Св. Богоро-
ва, у складу са законом, уврстила у приоритетна кул- дице, која се налази на Бешкој, посљедњих година
турна добра за које ће бити израђени Елаборати за дограђени јужни сјеверни брод и затворени тријем,
утврђивање културне вриједности. произвољних форми, без упоришта у материјалним
„Истовремено, биће урађени и Конзерватор- остацима некадашње цркве.
ски пројекти којима ће бити дефинисане неопход- „Ова градња је у потпуности уништи-
не мјере и радови у циљу ресанације ових култур- ла материјалне остатке, за које се претпоставља
них добара, којима би се овим изузетно вриједним да су могли припадати ранијој базилици из доба
свједоцима наше прошлости повратиле изгубљене Војислављевића“, казала је Симовић.
културне вриједности“, казала је Симовић. Она је упозорила на то да је ријеч о мана-
За реализацију тих активности, како је стиру Бешка са црквама Св. Ђорђа и Св. Богородице,
објаснила, Управа је недавно образовала Стручни који представљају посебну културну вриједност, по-
тим са задатком увида у њихово стање: „По добијању готову када се узме у обзир да је то у XV вијеку, када
извјештаја Стручног тима, Управа ће предузети све је у њему живјела ктиторка Јелена био главни пре-
мјере предвиђене Законом о заштити културних до- писивачки центар.
бара“. Тамо су, како је истакла, настали чувени ру-
Симовић је потврдила да је у периоду од кописи Шестоднев и Горички зборник.
2004. до 2009. године без сагласности службе за- Из МЦП нијесу саопштили шта ће урадити
штите осликан нови фрескопис, како је казала, када им се средином ове године, како је најављено,
„сумњивих ликовних квалитета“. „У сваком случају појаве стручњаци из Управе са рјешењем за враћање
рад је „мајстора“ који се не би могао сматрати тума- манастирских комплекса у првобитно стање: „О свим
чем живописа XV вијека“. будућим актима изјаснићемо се благовремено у скла-
„Фрескопис је завршен 2009. године, о чему ду са правима и важећим прописима“.
83
ЦПЦ тражи да Инспекција за заштиту простора заустави
радове на цркви у Рогамима
Митрополија црногорско – приморска прегледа утврдили да је стварни власник објекта
СПЦ без дозволе санира цркву Светог Арханге- Митрополија црногорско-приморска СПЦ, те да се за
ла Михаила у Рогамима, стога смо затражили од вријеме контроле нијесу изводили грађевински радо-
државне Инспекције за заштиту простора да до- ви.
несе хитно рјешење о забрани радова – рекао је у -По мишљењу овог инспекцијског органа и
уторак Побједи адвокат Црногорске православне након извршеног прегледа радови наведени у пријави
цркве Никола Белада. су Законом о уређењу простора и изградњи објекта
Ипак, да радови нијесу спорни потврдило дефинисани као адаптација и за исте није потребно
нам је Министарство одрживог развоја и туризма. прибављати грађевинску дозволу – навели су из Ми-
Црква је, кажу, у власништву Митрополије црно- нистарства.
горско-приморске и за адаптацију није потребна Даљи поступак и поступање Инспекције
грађевинска дозвола. ће, кажу, зависити и од тумачења општинског
Парох рогамски Јован Радовић рекао је Секретаријата за планирање и уређење простора.
Побједи да „не зидају, већ само обнављају“, при Адвокат ЦПЦ Белада каже да, иако у тре-
том потврђујући да је тај објекат у власништву нутку надзора инспекција није затекла грађевинске
Митрополије црногорско-приморске СПЦ, тако да радове, они се виде на крову, звонику, вратима,
им „не могу бранити радове“. допремљен је грађевински материјал и металне
конструкције. Он напомиње да је основни проблем
Локална или државна надлежност што СПЦ све обавља без дозволе и конзерваторских
Подсјећамо да је, на захтјев адвоката Беладе, услова који подразумијевају да се радови могу изво-
Инспекција заштите простора главног града обишла дити само ако се не нарушава историјска, културна и
цркву и утврдила да за овај проблем нијесу надлежни архитектонска вриједност објекта.
они, већ државна инспекција, пошто се објекат нала-
зи на коридору будућег ауто-пута Бар-Бољаре. Споменик или руина
Из Министарства одрживог развоја и туризма Цркву Светог Архангела Михаила саградио је
саопштили су Побједи да су приликом инспекцијског свештеник Тиодор Божарић 1859. године. Подсјећамо
СПЦ интервенише на цркви у Горњим Рогамима, градска
инспекција ненадлежна
Инспекција заштите простора главног града, на захтјев опуномоћеног адвоката Црногор-
ске православне цркве Николе Беладе, обишла је градилиште цркве Светог Арханђела Михаила у
Горњим Рогамима. Тај вјерски објекат са старим гробљем на узвишењу изнад садашњих Рогама,
сјеверно од Подгорице, предмет је власничког спорења између локалних одбора ЦПЦ и СПЦ. Обила-
зак Инспекције „испровоцирала” је санација цркве коју, како наводе из ЦПЦ желе да зауставе, јер је,
кажу, без дозвола изводи Одбор СПЦ.
Из Одбора ЦПЦ су нам казали да је градска Инспекција закључила да није надлежна за овај про-
блем већ државна, пошто се црква налази на коридору будућег ауто-пута Бар-Бољаре, па су овом органу
прослиједили инспекцијско обавјештење.
- Када је формиран Одбор Црногорске православне цркве у Рогамима, на чијем се челу налази пото-
мак попа Тиодора Божарића који је ову цркву саградио, са чуђењем се констатовало да је она преписана као
власништво Српске Митрополије на Цетињу и уредно заведена са имовином и гробљем на њен матични број
МБ 2246414. Ова црква је, до дана преписивања 12. априла 1996. године, била власниство старосједелаца
Горњих Рогама: Божарића, Вучинића, Вукановића, Стаматовића и Рајковића – саопштио је предсједник Од-
бора ЦПЦ Душан Божарић.
Додаје да су се обратили и Заводу за заштиту споменика културе на Цетињу ради добијања услова
за конзервацију и санирање цркве Светог Арханђела Михаила.
- Те услове још нијесмо добили, али се зато Одбор Српске православне цркве, такође формиран у
Рогамима, ангажовао око санације без икаквих дозвола и техничких норматива. Раније донирана врата на
Цркви од нашег мјештанина старосједиоца Рајковића су замијењена гвозденима, а у Цркву је уведено и
електично освјетљење – објашњава Божарић.
Инспекција није нашла раднике на објекту, али зато јесте раскривен кров Цркве, арматурне мреже,
шљунак и остали грађевински материјал.
- По новом Закону, кад је у питању било каква нелегална градња, организатори се кривично гоне –
подсјећа Божарић.
Иг. П.
84
да је предсједник одбора ЦПЦ Душан Божарић казао - То значи да она ужива сва права као да је
Побједи у понедјељак да је она била у власништву споменик културе, а да ли ће се прогласити култур-
старосједилаца Горњих Рогама: Божарића, Вучинића, ним добром зависи од надлежног органа који ће од-
Вукановића, Стаматовића и Рајковића све до дана лучити у року од годину дана – појаснио је Белада.
преписивања на Српску Митрополију на Цетињу (12. Парох СПЦ Јован Радовић каже за Побједу
априла 1996). да је објекат претходних 60 година био руиниран, те
Према ријечима адвоката ЦПЦ, Божарић је да је представљао стјециште за стоку. Сматра да нема
у новембру поднио Управи за културну баштину на архитектонску вриједност, већ је у питању обична се-
Цетињу иницијативу да се ова црква стави под прет- оска црква.
ходну заштиту. М.Ђ.
га дана Ускрса (26. III) репризирана је ,,Париска интересантним програмом потпуно заслужио.“
сиротиња“, велика романтична драма у седам слика, На кинематографским представама прикази-
чија је премијера била 22. јануара. Трећи дан Вас- ван је жанровски различит програм. Почетком перио-
крса (27. III) на репертуару државнога театра је била да за који смо изнијели податке приказани су филмови
Станковићева ,,Коштана“, да би посљедњега дана са називима: ,,Краков“, природно; ,,Од среће у пач“,
марта био репризиран Бисонов ,,Контролор вагона за драма; ,,Морални лијек“, шаљиво; ,,Вожња моторним
спавање“, шаљива игра у три чина. Уз најаву ,,Први чамцем на Елби“, природно; ,,Потковица“, комично;
пут се игра на Цетињу“ Краљевско црногорско по- ,,Пожртвовање Семинол Индијанаца“, драма; ,,Фриц
зориште ће наставити репертоар већ ćутрадан, у каваљер“, шала и ,,Тонтолини у циркусу“, комично.
неђељу, 1. априла Диканжовом драмом у пет чинова с Напомена ,,природно“ уз назив филма указивла је да
пјевањем - ,,Крвна освета на острву Корзици“. се ради о документарном материјалу, за разлику од
У зимским мјесецима и током рано- другачијих напомена које се односе на игране филмо-
га прољећа 1912. године у Зетском дому је поред ве. Пратећи рад црногорскога кинематографа, прије
државнога театра (КЦНП) представе приређивао и свега кроз актуелну периодику, поуздано смо реги-
домаћи кинематограф (основан 1908. г.) који је водио стровали да су у Зетскоме дому кино-представе при-
његов власник Љубомир-Љубо Тамиџић. ,,Цетињски казане: 24. фебруара, 2. и 16. марта, као и 9, 10. и 13.
вјесник“ је пажљиво пратио репертоар који приказује априла 1912. године.
црногорски кинематограф дајући његовом власни- У документу који се чува у Државном архиву
ку снажну подршку да настави континуирани рад. Црне Горе налазимо прецизан податак о броју прика-
Однос овога неђељника према раду домаћега кине- заних кинематографских представа у Зетскоме дому
матографа илустроваћемо цртицом која је објављена од јануара до 17. марта 1912. године, који је оставо
почетком априла 1912. године: ,,Наш домаћи кинема- управник КЦНП. У допису, који на тражење доставља
тограф који своје слике приказује у Зетском дому у предćеднику општине Цетине, управник државнога
данима кад позоришних представа нема почетком ове позоришта, професор Перо Богдановић истиче: ,,...
недјеље дао је три представе и од сада ће их чешће да- част ми је ставити Вам до знања да је Љ. Тамиџић ове
вати преко недјеље како би грађанство што више за- године давао петнаест кинематографских представа
интересовао за ово занимљиво предузеће. Слике које до данас.“ Када се кинематографским додају и прика-
кинематограф приказује сувремене су, лијепе и врло зане позоришне представе онда је од почетка године
интересантне, те служе у овим кишовитим данима до средине марта, дакле за 77 дана, у Зетскоме дому
као најпријатнија забава. Само се мора пожељети да реализовано близу 50 културних програма.
грађанство на кинематограф што већу пажњу покло- Поред редовнога биоскопскога и позориш-
ни и да га што обилније посјећује, јер је он то својим нога репертоара, у првој половини априла 1912. го-
100
дине Друштво цетињске читаонице је приредило у 1912. године, за разлику од вишедеценијскога
Зетскоме дому беćеду - свечану забаву са игранком низа предходних, неће бити почетак најљепшега
поводом рођендана књаза Мирка Петровића (5. IV), годишњега доба у безратној години. Без наговјештаја
а управа Краљевскога позоришта (11. IV) корисницу видних обичном оку почело је прољеће године којом,
за свога члана Душана Јовановића, који је због по- послије више од три деценије, у Црној Гори поново
родичних прилика са супругом морао да одпутује из настају ратна времена. Краљевина Црна Гора уствари
Црне Горе. Представа ,,У долини“ приказана је тим више неће имати нити једно прољеће у безратној го-
поводом са успјехом и пред пуним гледалиштем. дини. Од јесени 1912. године смјењиваће се један за
Пратимо даље догађаја у јавноме и културно- другом године: регионалних ратова и свјетскога рат-
ме животу. Средином године за библиотекара народ- нога сукоба, народнога револта и Божићнога устан-
не библиотеке и чувара музеја постављен је Марко ка...
Драговић, професор у пензији уз годишњу надокнаду Док смо у животу обично ,,на шумском
од 600 перпера. Милош Живковић, из Министарства путу“ (М. Хајдегер) и размишљамо о томе ђе тржи-
иностраних дјела преузео је од фебруара 1912. годи- ти, те како примијетити могуће наговјештаје у доба
не праћење страних новина. Почетком марта Милан пред крупне судбоносне догађаје ваља се ćетити, бар
Ј. Павловић, секретар прве класе у истоме министар- када је друга декада 20. стољећа у питању, колико
ству постављен је за одговорнога уредника ,,Гласа примјерице могу бити знаковита догађања: ,,...једне
Црногорца“: ,,...који ће примати за тај рад предвиђену ноћи, касног љета, годину дана прије Рата 1914-18.“
своту...“ (100 перпера). (М. Крлежа).
Тих дана, главна државна новина ће објавити
домаћи саобраћани распоред: Аутомобили су сва- *
кодневно ишли и враћали се на релацији: Цетиње
– Ријека –Подгорица – Даниловград - Никшић и А када буду прошли крупни догађаји, ратна и
Цетиње – Његуши – Котор. Дилижансе су путовале крвава годишња доба: све јесени и зиме, сва прољећа
релацијама: Подгорца - Колашин и Бар - Улцињ, Бро- и љета, која ће се, једно за другим од 1912. године,
дови пловили: Ријека – Вир и Вир – Плавница - Ска- смјењивати дуже од једне деценије, када дакле по-
дар, а Жељезница је ишла уским трачницама од Вира ново дође рано прољеће безратне године - тада на
до Бара и натраг. политичкој карти Европе више неће бити црногорске
Ма колико изгледало да живот у Црној Гори државе, Краљевине Црне Горе.
тече сасвим уобичајено и спокојно ипак, рано прољеће
101
ПОРТРЕТ ЦРНОГОРСКОГ ПАТРИОТЕ
ТАТАР Стевов Др Проф. НИКОЛА-НИ- клуба „Јувентус“, италијанског и европског првака,
КО, (рођен 1915. године, Цеклин, Ријечка нахија, власник ланца апотека у Италији, утемељивач до-
Цетиње-умро 2005. у Торину, Италија), доктор хемије, бротворних и хуманитарних друштава. У име доб-
фармакологије и доктор медицинских наука, редовни ротворних и хуманитарних друштава непрекидно
професор Универзитета у Торину, политичар, добро- је одржавао везе са домовином, помажући бројне
твор, мецена. Црногорски родољуб, зеленаш, борац акције у Црној Гори. Био је спонзор КУД „Његош“,
за слободну и независну Црну Гору. О доктору Ни- ФК „Ловћен“ са Цетиња и других, а такође дао је
коли-Нику Татару, писац и публициста са Цетиња и значајан допринос пријеносу посмртних остатака
Борислав Цимеша, у гласилу Црногорске право- краља Николе и краљице Милене у Црну Гору, 1989.
славне цркве, „Лучиндан“, број 18. година IX, Божић године. Као универзитетски професор у пензији жи-
2006. стр. 97, пише сљедеће: „Потиче из породице вио је и радио у Торину“. Борио се за независну Црну
Стева Михаилова (Малишина) Татара, Секрета- Гору и обнову ЦПЦ.
ра Иностраних дјела Књажевине Црне Горе (1888.- Др Никола-Нико Татар радио је, од априла
1898.) и члана Главне државне контроле. Студије 1941. године, па неколико мјесеци потом у конти-
фармације завршио је у Загребу. Током студија био нуитету, као новинар-извјештач, подгоричког ли-
је члан загребачке организације ЦФС, члан и један од ста „Зета“, у којој је објављивао чланке и интервјуе
функционера Друштва „Његош“ заједно са Савићем друштвено-политичке природе, промовишући кон-
Марковићем - Штедимлијом, Савом Башовићем, цепт обнављања независне Црне Горе. Примјерице,
др Настом Зечевићем, др Рајком Ђуришићем, др подгоричка „Зета“, ванредно издање, од понедјељка
Филипом Шоћем и другима. У најранијом младости 12. маја 1941. године, број 21, на насловници, скоро
истакао се против великосрпског режима у Црној цијелој страници, објављује чланак-интервју с уред-
Гори. Дана 1. децембра 1934. године у позоришту ничким коментаром, разговор којег је на Цетињу 12.
„Зетски дом“ на Цетињу прекинуо је манифестацију маја 1941. године обавио Н(ико) Татар са др Секу-
Српске народне одбране због чега је од режима лом Дрљевићем. Тај чланак, интервју са др Секулом
(Шефа полиције Миша Вујисића) ухапшен и осуђен Дрљевићем, у подгоричкој „Зети“, насловљен је „Жи-
на 7 дана затвора и новчану казну од 10 динара. Био вио народни Учитељ и Вођа, Др. Секула Дрљевић! И
је члан, записничар и секретар Главног одбора Црно- добро нам дошао“.
горске федералистичке странке 1938. године, која је Историчар мр Драгутин Паповић писао је
на тадашњим изборима изашла под именом ЦФНС у независном недјељнику из Подгорице, „Монито-
(Црногорска федералистичка народна странка). ру“ у чланку насловљеном „Црногорски емигранти у
Подржао је страначки смјер из 1938. године, кри- Италији“- Завјесе на Јадрану“ и ово: „У Италији су
тике стаљинистичког модела организације државе живјели Црногорци, политички и економски емигран-
и привредних и друштвених односа. Од априла 1941. ти, које је пратила црногорска власт. Она је 1947.
године новинар, члан редакције и уводничар подго- године у Италију послала Матију Радичевића из
ричког листа „Зета“, тада званичног органа ЦФС. Управе спољне трговине при Предсједништву Вла-
Успјешно се бавио публицистичким радом. Од 17. де Народне Републике Црне Горе, али не да склопи
априла 1941. године је шеф кабинета и лични секре- пословне споразуме са италијанским фирмама, већ
тар предсједника Привременог Црногорског админи- да посјети Црногорце – емигранте, и да оцијени
стративног комитета (ЦФС) Јова Поповића. На њихово политичко држање. Неки од њих нијесу има-
тој дужности се у складу са политиком Црногорског ли негативан став о комунистичкој власти у Црној
комитета неуморно залагао за обнову независне и Гори, али су својим боравком у капиталистичкој
суверене црногорске државе. Дужност шефа каби- Италији, суштински давали за право западном бло-
нета и личног секретара предсједника Црногорског ку. Због тога је комунистичкој Црној Гори било ста-
комитета вршио је све 6. октобра 1941. године, ло до њиховог повратка. Другу категорију су чинили
када је гувернер Pirzio Birolli пренио комитету став политички емигранти, који су имали противнички
своје Владе којом се не даје подршка концепту об- став према комунизму. Власт је сматрала да ће их
нове црногорске државе. Прекинуо је даљу сарадњу најбоље неутралисати ако их врати у Црну Гору.
са гувернаторатом на Цетињу и пријешао у Котор Радичевић је по повратку из Италије о свима њима
радећи као апотекар-фармацеут. Крајем 1942. годи- црногорској влади саопштио: „У Италији одавна
не отишао је у Италију у коју се стално населио. бораве неки Црногорци који, иако припадају послов-
Као доктор фармакологије био је професор Уни- ном свијету, не заузимају непријатељски став према
верзитета у Торину, потпредсједник фудбалског нашој држави. Њихови погледи су израз досадашњег
102
живота и средине у којој живе, а пошто се дуго времена налазе
у страном свијету и нијесу били свједоци развоја прилика код нас
прије рата и за вријеме рата, њихова су схватања застарјела.
Излазе у сусрет Црногорцима не обзирући се на политичку
подвојеност. Наводим њихова имена и других људи које сам срео
на мом путу:... Срео сам неколико емиграната – бјегунаца. Они
су... Никола (Никица) Татар, апотекар са Цетиња. Ради у Тори-
ну, Виа Верћели 103. Пријешао је у Италију 1943, а до тада је
живио у Котору. У међувремену је постигао докторат из хемије
и спрема се да дипломира медицину. Власник је једне хемијске
лабораторије и изграђује сопствене медицинске препарате
које је успјешно лансирао по Италији. Рекао ми је да је увијек
спреман да учини сваку услугу Црној Гори и Југославији. Могао
би нам давати медицинске производе по нижој цијени од оне по
којој би нас коштали кад би их сами израђивали. Изгледа да је
материјално обезбијеђен, јер му послови добро иду. Савјетовао
сам му да се врати кући, на шта ми је одговорио да би то учи-
нио, али се плаши да би био ухапшен мада, како ми тврди, није
починио никакву кривицу“.
Др Никола-Нико Татар је током 90-тих година XX вијека материјално, финансијски и својим интелек-
туалним јавним ангажманом помагао обнављање Црногорске православне цркве и био њен донатор. Залагао
се за обнављање независне Црне Горе, за црногорски језик и културу и афирмацију аутохтоности црногорске
нације. О томе рјечито свједочи и један његов интервју, дат почетком 90-тих година XX вијека, независном
црногорском недјељнику „Монитор“. Др Нико Татар је умро 2005. године у Торину. Кремиран је, а његова
породица, супруга Мила и ћерка Саша, урну са његовим пепелом донијеле су и положиле у његову вјечну
кућу (гроб) којега је он за свога живота саградио, на Цеклину 1. октобра 2005. године. На сахрани од др Ника
Татара, у име пријатеља и породице опростио се Мојсије Васовић.
Трагови прошлости: Богић Кековић, борац за независну Црну Гору од 1918. до 1941.
Војник Крста Зрнова Поповића
Седамнаест сватова и анђибула Милка. Заклетва испод гусала и оружја предака. Од
Барјамовице до Гаете. Листајући досије 20/144 у Државном архиву. У затвор зато што
се борио за право, част и слободу Црне Горе. Један од јунака из књиге Новака Аџића…
Пише: Јован Стаматовић
Није каменитом Црном Гором прошао ни
један рат, а да под њен устанички и слободарски
барјак нијесу ступили Кековићи из Загарача. Син
уз оца, унук уз ђеда, кћер уз мајку…
Многи од њих никад нијесу ни чули за Пе-
рикла и његове ријечи да „тајна слободе почива у
храбрости“, али су зато сви до једног знали за ону
много љепшу а црногорску – главу за част, а част ни
за главу! То је она лекција која се заувијек научи на
очевом огњишту. Онамо испод гусала и оружја пре-
дака.
Балада о браћи
Ову причу о Кековићима из Загара-
ча могли смо почети и другачије. Рецимо ова-
ко. Била једна чета. Седамнаест партизана и
једна партизанка. И сви Кековићи. И сви рођени
у Загарачу. И сви погинули од Загарача до Трста. Богић Кековић
105
Вељко Машов, Драго Машов, Душан Митров, свјетског рата, припадник НОР-а од 1941. до 1945.
Ђорђије Митров, Божо Митров, Ристан Митров, Два су разлога за скицу за портрет овог војника
Спасоје Миланов, Марко Миланов, Владимир Ми- Крста Зрнова – навршило се 30 година од његове
ланов, Благоје Мијајлов, Милутин Томичин, Драго смрти, а други – у Државном архиву Црне Горе нала-
Јованов, Здравко Мијајлов, Саво Бошков, Шћепан зи се његов досије (Окружни суд Цетиње V 144/1920,
Бошков, Иван Бошков, Радомир Јованов, Милка Бо- фасцикла 110 – II до V 120/144) из којег се види да су
жова… га ондашње власти теретиле као бунтовника, који се
О 17 сватова и анђибули Милки, који су за самосталност Црне Горе борио „оружаним путем“.
1941, испод Гарча кренули да се вјенчају са слобо-
дом, испјевано је много балада. Међутим, ниједна од Патриота
њих не би могла ни почети без Граховске битке, прве
и друге Омер пашине године и подвига Ђикана Раде- Ипак, највјернији портрет овог патриоте дао
ва, Мићана Петрова, Ђурице Зекова, Јоксима Васова, је познати историчар Новак Аџић у књизи „Борци
Анта Мићунова, Маја Зрнаљева, Јована Ђуканова… за независну Црну Гору 1918 – 1941“. Богић Перов
Да није било балканских, Првог и Другог свјетског Кековић је рођен 1896. у Загарачу, а умро 22. фе-
рата. Да није било бораца за слободну и независну бруара 1982, пише Аџић. Био је жестоки противник
Црну Гору. одлука нелегалне и нелегитимне тзв. Подгоричке
Један од њих је био и Богић Перов, потпо- скупштине из новембра 1918. којима је Црна Гора на-
ручник Црногорске војске, црногорски патриота, силно присаједињена Србији. Богић Кековић је био
устаник, комита, зеленаш, политички емигрант у црногорски ројалиста, монархист. У вријеме 1918.
Гаети, учесник Божићњег и Петровданског устанка, живио је у Бајрамовици. Учесник је Божићњег и Пе-
добровољац у балканским ратовима, учесник Првог тровданског устанка 1919. против српске окупације
и анексије Црне Горе, који је подигнут под вођством
Крста Поповића. У Божићњем устанку Богић
Кековић је припадао Команско-загарачким устанич-
ким снагама које су учествовале у оружаним суко-
бима и покушају ослобађања Цетиња 6. и 7. јануара
1919. Господин Аџић истиче да се Богић Кековић на-
кон слома устанка одметнуо у комите. Средином фе-
бруара 1919. из Загарача је стигао у црногорски уста-
нички избјеглички логор, одакле се бродом пребацио
за Бриндизи, а потом за Гаету. У Гаети је у саставу
Црногорске војске у егзилу био водник. Из Италије
се вратио јула 1919. У експедицији Крста Поповића
је активно учествовао у подизању Петровданског
устанка. Српске окупационе власти прогласиле су га
1919. за одметника.
Комита и устаник
Богић Кековић је, наставља Аџић, коми-
товао све до краја јануара 1920. када је ухапшен од
стране српских одреда и утамничен у цетињски за-
твор. Државни тужилац Краљевине Срба, Хрвата и
Словенаца је почетком августа 1920. против њега и
још 135 црногорских слободара и патриота поднио
тужбу оптужујући борце против насилне анексије
Црне Горе за рушење правног система Краљевине.
У образложењу ове оптужнице за њега се каже да
је био у одметништву од фебруара 1919. „у намјери
да се силом оружја бори за преврат у овој покрајини
и одвајање исте од њене државне цјелине“, те да је
„био у Италији и отуда послат да дјелује у циљу пре-
врата. Рањен је одмах по доласку у свом селу негдје
Са супругом Четном (снимак из 1924) јула мјесеца прошле године“. Кековић је, истиче се
106
Ријеч војводе Петра
Вукотића
У народу се још памти
како једно вријеме у Црној Гори
нико није могао порећи ријеч
војводе Петра Вукотића – таста
књаза Николе. Кажу да му је таква
овлашћења дао лично Господар…
У фељтону „Искре на-
родног духа“ Павле Јовановић
пише да је војвода Петар само са
једном ријечју могао да промијени
чак и закон. Анто Мићунов
Кековић, војник Команско-зага-
рачког батаљона, ненавикнут на
војничку дисциплину, није могао
Са кћерком Јованком, сином Владимиром и његовом породицом да отрпи шамар министра војног
1979. године Митра Мартиновића и због тога
даље, у затвору био од фебруара до краја децембра је допао ћелије, пише он. Убрзо
1920. Као политички затвореник, зато што се борио за је донесен закон – ако војник удари старјешину да
право, част и слободу Црне Горе. На основу рјешења се стријеља. Кад је то чула Антова мајка Зорица за-
Окружног суда, на Цетињу од 21. децембра 1920. го- куцала је на врата војводе Петра. Војвода се упутио
дине, на Богића Кековића и бројне друге црногорске Господару који је прихватио да се промијени закон
патриоте који су били утамничени односио се указ по којем старјешина није смио прићи војнику ближе
о помиловању регента Александра Карађорђевића од од три корака. Војводина ријеч је спасила Антов жи-
30. новембра 1920, тако да је он ослобођен кривичне вот, а он је касније постао барјактар. Неки кажу да
одговорности и пуштен на слободу. је Анто уствари имао сукоб са министровим братом
Аџић даље истиче да је током комитовања Петром…
Богић Кековић био у устаничким јединицама Крста
Поповића и Сава Челебића, а од 1923. до 1941. црно-
Ријеч Богића Кековића
горски федералист. Од 1941. до 1945. био је учесник Ријеч се у Црној Гори цијенила откад је
НОР-а, одликован и примао борачку пензију. свијета и вијека. Дата ријеч је била светиња.
И ријеч Богића Кековића је била тврда као
Црна Гора је дар камен. Она је књижевнику Милошу Радусиновићу
Кажу да се слобода увијек изнова осваја. Зна послужила да о њој напише запажену причу.
то добро и Богићев син Владимир, који наставља оче- Имао је Богић велико имање, из кога, како
вим стопама. Иначе, Владимир Кековић је јавности се говорило, никада нијесу „могла изаћи два ока“.
познат као шеф тајне полиције за вријеме АБ Велико живо, жито, мрс, гувно, вода, стаје, коњ
револуције, али и као човјек који је након „догађања седланик, сложна фамилија, стопаница за примјер,
народа“ отворено говорио и писао о сценаријима за кућа оџаклија. Говорило се – пола села је његово.
рушење Југославије и Црне Горе. Ипак, Богић се једном изрекао: „Какво имање, каква
залудња мука, одавде треба бјежати. Сад би га коме
*** драго дао за стотину динара!“ Један од оних који су га
слушали, није се дуго двоумио – ево 100 динара! Дај
Владимир Кековић ових дана припрема нову руку пред људима! Богић је за тренутак схватио шта
књигу. И она ће, наравно, бити окренута Црној Гори је рекао, да је све што има дао за багателу, али дао је
– његовој највећој љубави. Зато није ни чудо што че- ријеч коју ни за спас породице није хтио повући.
сто каже да се „не слаже“ са оним ријечима Вељка - Може му бити. Ријеч је ријеч. Ни ја женско
Влаховића да је „Црна Гора и дар и проклетство“. не бих лагала – подржала га је супруга Ћетна.
- Независна и самостална Црна Гора у којој
живимо је само дар – каже сликовито.
107
Двије нове књиге проф. Сретена Зековића у 2012.
ЗЕЛЕНАШТВО ПРОТИВ ИМПЕРИЈАЛНОГ (СВЕ)СРПСТВА
Борислав Цимеша
У издању Црногорског културног круга и зонту стар(инск)е ”свјетско-империјалне (цар-
Црногорског културног форума на Цетињу иźљегле ске) историје”, њенога ретроактивног ”светог
су двије нове књиге (39-та и 40-та) професора Сре- империјалног права јачега” и царскога канонског фор-
тена Зековића Империјална истор(иолог)ија и (Ре) мализма чија ćенка и тамјан некадашње вељедржавне
афирмација зеленаш(тв)а – др Секула Дрљевић и и богомољско-вјерске ”припадности” и данас покла-
Крсто З. (Т.) Поповић чија је заједничка концепцијска па и притиска историјски ослобађане народе-нације,
основа да је зеленаштво трајно непомирљиво против посебно ”мале народе”, као што је црногорски. Таква
империјалне истор(иолог)ије и империјалнога (све) истор(иолоди)ија суштински се одзрцава и на саму
српства. Књиге су класичног формата (24 цм) на 224 нашу империјалну цивилизацију и носи печат некри-
странице, тврде корице у боји. тичности. Њен исход је и черечење јединственеога
аутентичног црногорског бића на више нација, као да
У ĆЕНЦИ ЦАРИЗМА је оно било империја која их је конфундирала у себи,
а не обрнуто, да су оне биле у раму њих.
Конфундирање Црне Горе и Црногораца у У том склопу Сретен Зековић наглашава да је
туђе империјалне истори(олог)ије. На историјској битно и главно недовољство српске историографије,
клацкалици (све)српства и (само)кривице а преко ње и просрпске у Црној Гори и осталих, од-
Петровића и Црногораца. Црногорци у трајном носно свесрпске, да у истраживању, објашњењу и
процјепу порицања и самодоказивања, негирања тумачењу (разумијевању) црногорске историје по-
њиховога негирања, у ослободилачкој антитези, лазе од истр(иј)ебитељске изричите и(ли) прећутне
негацији и афирмацији у слободи и за слободу као темељне претпоставке да не постоји црногорски
слободни људи народ и нација, односно црногорско народ(нос)но-
У издању Црногорског културног круга национално (етничко) бивство, већ да су Црногор-
Цетиње иźљегла је нова, 39-та књига проф. Срете- ци ’ђеличак (све)српскога (на)рода’, изданак (’из-
на Зековића Империјална истор(иолог)ија са више виискра’, острвљеник, осамљеник) тзв. српства
поднаслова: Конфундирање Црне Горе и Црногора- које се обоготворено, освјештано и обештано
ца у туђе империјалне историје или(ти) Црна Гора подразумијева као недодирљива догма, света истина,
и Црногорци у клинчу империјалних државних про- као империјално полазиште и исход(иште).
грама и богомољско-вјерских фундаментализама али Црногорци се, пише Зековић, стално уго-
Сукоб црногорске ослободилачке и свесрпске и друге не у несразмјерно стијешњени клинч (помеђу)
империјалне тенденције алити Црногорски ”цirцulus империјалних државних програма и њихових
vitiosus” (све)српства оли Црногорско-српске кон- богомољско-вјерскијех фундаментализама, и умећу
троверзе типичног и комунистичког (све)српства у процјеп њиховога непресталног порицања и
олити Критика црногорске традици(онали)стичке самодоказивања, негирања њиховога негирања, у
историографије олићеш Први нововјек(овн)и писани вјечитој ослободилачкој антитези, негацији (саме)
црногорски и свесрпски национални програм. негације, која јој онемогућава, спутава и(ли) у(о)спо-
И у овој књизи проф. Сретен Зековић даје рава властиту афирмацију и слободу, и поред њиховога
критику традици(онали)стичке историографије кроз (х)иљадугодишњег повијесног самопотврђивања у
елаборирацију тезе да се династима Петровић Његош слободи, (борби) за слободу и самоослобођење као
неосновано, без верификованога историографског слободног народа-нације, слободнијех људи. Тијем се
основа, прије свега, без аутентичних и оригинал- антитезичка афирмација црногорске самобитности
них архивалија, приписује ”самопродукција српства предодређујуће заводи у ”circulus vitiosus” (врћење у
као српског националног идентитета Црногораца”, кругу) сталнога доказивања црногорскога народ(нос)
српства као етничке категорије. Критику традицио- но-национ(алн)ога бића”.
налистичке историографије допуњава и обостраном Зековић аналитичко-синтезички образлаже
и темељном критиком ”комунистичког српства” као тезу да из тога ”зачараног круга” не само да не може
идеолошко-политичког компромиса са класичним иźљећи н(ег)о га трајно (взда ”изнова”, ”из почет-
(све)срптвом и бјелаштвом, које такође битно остаје ка”) поџиже и утврђује, још више мистификује, на-
у раму империјалне истор(иолог)ије. водно блажа (”измиритељска”, ”умјерена”, ”средња”
Сама ауторова кованица истор(иолог)ија и ”инклузивистичка”) партијско-комунистичка
упућује на двозначност опште-коришћеног израза (ђиласовска) доктрина о двојству Црногораца која
историја: као објективног историјског процеса и као је укоровљена све до данас. То аутор назива ”кому-
науке о њему. нистичко (све)српство” које је, у служби освајања
Зековић сматра да су историографија и и одржавања власти, идеолошко-политички ком-
историологија, још увијек, и након ере ”свјетско- промис са старо(инско)м империјалном пећско-
национално ослободилачке историје”, у хори- патријаршијском утопијом славено сербскога цар-
108
ства, славеносрпскога језика и начертанијевско- О лепези елаборирања и доказивања ових
карађорђевићевским (све)српством чији је дериват теза ćедоче и основна поглавља у овој врло изазовној
(у свијем ликовима заједништва са Србијом, у све књизи: I Конфундирање Црне Горе и Црногораца у
три Југославије и у сувереној црногорској држави) туђе империјалне истор(иолог)ије; II ”Српство у
и Српска православна црква у Црној Гори, која није Црној Гори није српски национални идентитет”, но
промијенила свој стари империјални статус, ни до ”измишљена нација”; III Први нововјек(овн)и црно-
данас, осим што га је знатно ојачала у смислу ире- горски писмени национални програм– ”Историја о
дентистичке конфедерализације Црне Горе. Ово и Црној Гори” владике-господара Василија Петровића;
поред тога што је СПЦ легализовани узор српскога IV Први нововјек(овн)и писани свесрпски национал-
великодржавља и свесрпства, односно националног ни програм –анонимни ”Кратки опис о Зети и Црној
великосрпства. Гори” и V Закључно упућивање.
Др Угљеша Чађеновић
111
Медијска злочињења
ЦРНОГОРСКО НОВИНАРСТВО БЕЗ МОРАЛА
Нијесу ни сви новинари ни сви медији за налазили „оправдања“, поготово што се знају све-
исти кош, за исти третман, нити су се спустили на колика злочињења која је са собом носио и доносио
дно медијске каљуже, али карциномска солидарност пројекат растура Југославије и национал-шовини-
новинара, завјет ћутања и игнорисање потребе да се стички и клеро-фашистички пројекат „сви Срби у
изврши макар и најблажа лустрација (професионал- једној држави“, данас, у држави Црној Гори, која
но-морална а не политичко-судска) медије и нови- се налази пред капије савремене Европе, и сама по-
наре држе на периферији истине, поштења, морала, мисао на сличну новинарску праксу морала би бити
демократије и државне лојалности. Таквом стању изопштена, дистанцирана од свих недемократских,
кумују и домаће политичке, невладине и независне грабежних и злих чињења.
самоуздигнуте „елите“, али и међународне новинар- Међутим, и нажалост, тога у Црној Гори
ске, невладине, тајне и медијске организације. још нема – постаје само малобројни и немоћни из-
Некада расадник талената и плејаде међу узеци!?! Премда је црногорском новинарству дато
најугледнијим југословенским новинарима, не- на вољу да само бира своју будућност, да се само от-
када и предводник високовриједног и моралног ргне од своје злохуде прошлости, јер данас „у својим
новинарства, и то у свим значајним медијским рукама држи“ близу стотине електронских медија,
центрима с краја на крај Југославије, црногорско четири дневна листа, више од 60 периодика полити-
новинарство је скоро двије и по деценије пласира- зоване садржине, и запошљава око 1850 новинара и
но на „прво мјесто“ у рушењу црногорске етничке још два пута толико других медијских стваралаца –
постојаности, у негирању државне, вјерске и наци- до тога није дошло!?! А, није, јер би пуцањем окова
оналне постојаности: црногорске нације, културе, „завјета ћутања“ многим актуелним уредницима и
историје, цркве итд., у политичким ликвидацијама новинарима, бројним власницима медија и њиховим
противника ратовања, бораца против национал-шо- тајно-јавним финансијерима, али ништа мање и за-
винизма и клеро-фашизма, у сакривању истине о рат- конодавцима, и невладиним „самољупцима“, и неза-
нохушкачком првачењу на дубровачком, босанско- висним моралним, демократским и професионалним
херцеговачком и другим злочиначким разбојиштима, „усмјеривачима“ била отворена нимало поштена ну-
у протежирању ратног и антиратног профитерства, у трина.
пропагирању пљачкашке транзиције, приватизације Зато се, данас, као и задњих пет-шест годи-
и економско-политичке корупције, у колаборирању на, о црногорским медијима и новинарима пише и
са страним тајним службама и центрима политичке говори са доста жучи, неодмјерено, са сталном опа-
моћи. Сврставали су се и са противницима обнове ском да су медији и новинари неслободни, да им је
црногорске државности и независности, гебелсов- ускраћен неопходан демократски и професионални
ско-ждановистички обликовали јавно мнијење простор, да су прогањани, итд. и томе слично, иако
и растурали свако професионално-синдикално је све то само на прагу истине: прво, зато што је
јединство црногорских новинара, били први и у црногорско новинарство органзационо разједињено
обисмишљавању новинарског морала и његовог (у двадесетак удружења и синдиката), и што је бо-
понирања у каљуже булеваризма и пропагандиз- лесно уједињено у одбрани прећутне коалиције
ма до друштвеног положаја који је недостојан и ратних хушкача и ратних и антиратних профите-
човјека и новинара. ра, друго, зато што су на врх медијске олигархије
Наравно, то су грубе и нимало лијепа оцјене, (спрега власника, финансијера и уредника) изђикали
али се свака може доказати непобитним чињеницама, незајажљиви скоројевићи и полуписмењаци који су
а примјерима довести до имена и презиме. И, зато новинаре и медије претворили у слуге политичке и
што нијесу прошле кроз лустрацијско сито, „јер није економске моћи – учинили професионално несло-
дошло вријеме“ – како кажу и власт, и опозиција, и бодним и грађански неморалним, треће, зато што се
невладино-независни центри, требало их је већ по- на кључним мјестима регулатора и саморегулатора
одавно архивирати, али никако и избрисати – јер је то налазе трећепозивци – политичко – партијски егзе-
цивилизацијски немогуће. Међутим, ако би за таква кутори и недоказани професионалци, који не би мог-
помамна, неморална и непрофесионална понашања ли проћи ни најблажи вид лустрације, четврто, зато
115
САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦИ
ГЛИГОРОВА
Дана 03.01.2012 године делегација ЗЦГМ у
саставу Владимир Ракочевић, почасни предсједник
и Мирољуб Орландић, предсједник присуствовала је
сахрани првог предсједника Републике Македоније
Кира Глигорова. Породици Глигорову, капели на
градском гробљу Бутел делегација ЗЦГМ изразила
је искрено саучешће, а затим и присуствовала чину
сахране.
У поподневним часовима истог дана, у
просторији резиденције предсједника Републике
Македоније делегација ЗЦГМ уписала се у књигу
жалости која је отворена у поводу смрти првог
Предćедник Киро Глигоров остаје у
предсједника Републике Македоније, Кира Глигоро-
европској историји друге половине XX вијека као
ва.
примјер оданости својем Народу и својој Држави,
Од стране шефа кабинета покојног
које је достојанствено представљао.
предсједника г-дина Живка Кондева замољени смо
Свој хуманистички и патриотски кре-
да се захвалимо академику Сретену Перовићу који
до Глигоров је сажео у трајно актуелну опомену:
је у име Дукљанске Академије Наука и Умјетности
„МАКЕДОНИЈА ЈЕ СВЕ ШТО ИМАМО” !
и Друштва црногорско-македонског пријатељства по-
У име Дукљанске академије наука и
слао телеграм саучешћа слиједеће садржине:
умјетности и Друштва црногорско-македонског
Први предćедник самосталне Републике
пријатељства, упућујемо породици и сарадници-
Македоније Киро Глигоров трајни је симбол и
ма Кира Глигорова, Влади Предćедника Груев-
знамење своје Домовине. Поузданом стратешком
ског и Њ. Е. Предćеднику Иванову - изразе дубо-
визијом и суздржаном тактиком, у најсложенијим
ког саучешћа.
условима урушавања југословенске Федерације,
као прекаљени и мудри државник, Глигоров је
Сретен Перовић
сачувао македонски народ да не постане жртва
потпредćедник ДАНУ и предćедник ДЦМП
„рата за територије” и плијен поновљених насиља
и злочина.
Скопје, 01.02.2012
Ивана Јоксимовић
116
ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ: „ПОЛОЖАЈ И СТАТУС
ИСЕЉЕНИКА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ У МАКЕДОНИЈИ”
Ивана Јоксимовић
У организацији ЗЦГМ дана 09.02.2012 године у просторијама Заједнице одржан је округли сто на
тему: “Положај и статус исељеника из Црне Горе у Македонији - анализа, искуства, изазови и перспекти-
ве”. Поред чланова ЗЦГМ у раду округлог
стола учествовали су и: Директор дирекције
за дијаспору Гордан Стојовић, савјетник
Вук Ракочевић и Први секретар у амбасади
Црне Горе у РМ Данило Брајовић. Скупу је
присуствовао у својству госта представник
косовских црногораца Лазар Радуловић.
Модератор и уводничар на округлом
столу био је предсједник ЗЦГМ Мирољуб
Орландић, који је у свом уводном излагању
говорио о разлозима за одржавање округлог
стола, о правном и институционалном окви-
ру у РМ за остваривање права мањина да би
на крају изнио анализу положаја и статуса
исељеника из Црне Горе у РМ садржаној у седам посебних тачака. О правном и институционалном оквиру у
Црној Гори везаног за дијаспору говорио је г-дин Гордан Стојовић.
У интерактивном дијелу округлог стола учествовали су Вук Ракочевић, Данило Брајовић, Миле
Ђорђевски, Весна Вујовић, Адем Мујовић, Снежана Станишић, Манојло Јоксимовић, Фарук Омерагић, Вла-
димир Ракочевић, Марко Радуловић, Душан Ивановић и Слободан Вукичевић.
Послије двоипочасовне дебате на округлом столу донесени су слиједећи закључци и приједлози:
1. Статус и положај исељеника из ЦГ у РМ у дијелу „треће генерације мањиских права” или у обла-
сти колективних права, када су у питању при-
падници црногорске мањине у Македонији је
на недопустиво ниском нивоу и нема ниједног
примјера позитивног практиковања наведених
права.
2. Приједлог: да би се дошло до
побољшања статуса неопходно је продужити
отпочете процесе дијалога са македонским
властима који се односе на:
- промјену преамбуле Устава са
навођењем црногорског народа као уставот-
ворног;
- прихватити учешће на партиципа-
тивном форуму за права мањина и давати конкретне приједлоге за промјене и допуне прије свега изборног
законика и сета закона који се тичу мањинских права;
3. У вези статусних питања која су директно везана за активности црногорских власти, а која би
омогућила побољшање статуса и положаја припадника црногорске заједнице у Македонији, предложено је:
- ангажовање Дирекције за дијаспору и Амбасаде Црне Горе у РМ око реализације и потписивања
билатералног споразума о признавању и заштити права мањина између Црне Горе и РМ;
- ангажовање Дирекције за дијаспору и Амбасаде Црне Горе у РМ око ратификовања потписаног
споразума о двојном држављанству;
- закључено је да ЗЦГМ упути захтјев, преко Амбасаде Црне Горе у РМ Центру за дијаспору о по-
четку рада школе црногорског језика у Македонији;
- ангажовање Дирекције за дијаспору и Амбасаде Црне Горе у РМ око реализације иницијативе ЗЦГМ
о отварању Културно-информативног центра Црне Горе у РМ;
Округли сто је завршен скромним коктелом и међусобним дружењем присутних.
Скопје, 09.02.2012