20. Šta je SWIFT?

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) – Udruženje za

međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije, je međunarodna bankarska
mreža i softver za razmjenu poruka, koji danas upotrebljava više od 10.500 finansijskih
institucija, iz 215 zemalja. SWIFT omogućava razmenu standarizovanih poruka kod
međunarodnih finansijskih institucija, a same poruke se odnose na plaćanja, trgovinu, hartije
od vrijednosti i ostalo. Sjedište SWIFT-a je u Belgiji. Koncepcija SWIFT mreže se sastoji
od različitih sistemskih cjelina, odnosno tehnoloških nivoa mreže, čija hijerarhija uslovljava
hardver, softver, komunikacionu strukturu mreže i međusobne kontrole relacije i veze. Svaka
od pojedinih sistematskih cjelina sprovodi određeni dio funkcija. Sistem zaštite se zasnivana
kombinaciji hardverskih i softverskih rešenja. Standardna procedura podrazumijeva da kad
se jedna banka uključi u sistem, dobija hardverski uređaj koji predstavlja komunikacioni
kontrolor sa kompletnim sistemom sa kripto zaštitom. Uz ovaj uređaj ide i smart kartica koja
služi za identifikaciju, a može da se koristi samo na tom uređuju. Svakog jutra, na početku
radnog dana, operater pokreće proces razmene ključeva, koji se koriste samo tog dana.
Sigurnost je obezbijeđena na komunikacionim kanalima, kriptografskim mehanizmima, i
ostvaruje se kroz više nivoa kriptografije. Razmena ključeva je obavezna za sve razmene
finansijskih poruka, ali na isti način razmenu određenih kategorija poruka ne obavezuje
razmena ključeva. Proces razmene ključeva je podveden pod tehnologiju razmene ključeva
(B.K.E i mehanizam/ RSA ALGORITAM), ali bankarski poslovni odnos između dva banke
koje razmjenjuju finansijske poruke, definisan je u smislu davanja instrukcija za izvršenje
doznake, vrstom modela iste, pri čemu je ta razmena podvedena pod stroge okvire standarda
o razmeni finansijskih poruka.
21.Šta je TARGET?
TARGET platni sistem Evropske monetarne unije ima za cilj da olakša jedinstvo monetarne
politike i osigura siguran i efikasan mehanizam u plaćanjima, u okviru zemalja članica EU.
TARGET je zasnovan na platnim sistemima RTGS zemalja članica EU i platnom sistemu
Evropske centralne banke. Ovi platni sistemi se objedinjuju preko jedinstvene računarske i
informatičke strukture, odnosno preko interlinking sistema. Najveći broj TARGET plaćanja
obavlja se preko nacionalnih RTGS sistema u bilateralnoj razmjeni, dok manji dio plaćanja
obavlja Evropska centralna banka. Osiguravanje dnevne likvidnosti predstavlja ključnu
ulogu za funkcionisanje TARGET sistema. Ovaj zadatak na sebe preuzimaju nacionalne
centralne banke, koje obezbjeđuju likvidnost svojim korisnicima na dva načina:  cjelovito
garantovanog dnevnog prekoračenja izvještaja i  sporazuma o dnevnom ponovnom otkupu.
22. Šta je to ATM?
Bankomati (Automated Taller Machines -ATM), ili samouslužni šalteri koji se koriste od
strane banaka sa ciljem da povećaju kvalitet svojih usluga, orjentisanih prema klijentima, a
koji se uglavnom odnose na rutinske bankarske operacije. Bankomati nude vlasnicima
identifikacionih kartica sljedeće usluge: 1) podizanje gotovine (cash dispenser), 2) polaganje
depozita, 3) transfer sredstava sa računa na račun, 4) uplate na račune, 5) naručivanje i
pripremanje izvještaja, 6) korištenje kredita u granicama određenog limita. ATM posjeduje
sef sa novcem, računar povezan sa bazom podataka banke, ekran i numeričku tastaturu, sa
još par pridodati funkcijskih tastera. Pruža potpuni komfor i bezbjednost korisnicima pri
podizanju gotovine i smanjuje vjerovatnoću čekanja u redovima radi podizanja novca.
23. Šta je POS uređaj?
POS sistem sačinjavaju sljedeće komponente: 1.POS terminali mogu biti elektronske
registar kase, koje mogu obavljati terminalsku funkciju i povezuju se sa koncentratorom. 2.
Koncentratori objedinjavaju poruke dobijene preko POS terminala i vrše njihovu selekciju
za dalji transfer. Njihova osnovna funkcija je povezivanje više terminala, prijem poruka,
njihova selekcija i dalji transfer poruka brzim linijama do svič centra. Komunikaciona mreža
obezbjeđuje transfer poruke između POS terminala, svič centra i kompjuterskog sistema
banke. 3.Svič centar usmjerava transakcije od terminala, koncentratora i bankarskog
računarskog sistema kupaca, i distribuira povratne informacije od bankarskog sistema
kupaca, prema terminalu i bankarskom računskom sistemu prodavca. 4.Bankarski
kompjuterski sistem ima zadatak da organizuje i raspolaže podacima o računima, kako bi se
mogla obaviti identifikacija i transakcija sa karticama, kao i podacima o finansijskim
transakcijama kupaca i prodavaca. 5.Drugi sistemi automatizacije, koriste se šire od usluga
potrošačima, od strane lokalne banke, za koju funkciju su razvijeni. Šire korišćenje ovog
sistema moguće je: pomoću nacionalnog sistema bankarskih kreditnih kartica i pomoću
nacionalnog sistema čekovnih računa.
24. Da li ATM u svom sadašnjem obliku ima budućnost?
25. Da li gotovina ima budućnost?
26. Šta je elektronska trgovina, i koje su njene prednosti u odnosu na tradicionalni
način trgovanja?
Elektronska trgovina2 (Electronic Commerce ili e-Commerce) predstavlja segment
elektronskog poslovanja i odnosi se na transakcije koje se obavljaju elektronskim putem, i
to pre svega sa kupcima i dobavljačima. Elektronska trgovina podrazumeva razmenu roba i
usluga putem interneta, kao i dokumenata koji su u vezi sa tom razmenom. Pojava
elektronske trgovine se vezuje za nastanak sajta Amazon.com (1995. godine), kada je Džef
Bezos (Jeff Bezos), nakon saznanja o naglom porastu upotrebe interneta, odlučio da ponudi
kupovinu knjiga putem interneta. Ponuda je bila velika, broj naslova je dostizao i milion,
kupovina se obavljala gotovo jednim klikom, sa mogućnošću praćenja isporuke robe.
Amazon.com je bio u prednosti u odnosu na tradicionalne knjižare, jer je obavljao prodaju
bez brojnih troškova, kao što su troškovi zakupa prostora, plaćanja zaposlenih i tome slično.
Elektronska trgovina obuhvata dva značajna aspekta: komunikaciju (informacije o
proizvodima, servis, isporuka) i trgovinu (kupovina i prodaja robe).
27. Koje su mane elektronske trgovine?

28. Opišite svoja iskustva sa elektronskom trgovinom?

29. Šta je to E-uprava?

U današnje vreme sve je češći slučaj da se i komunikacija sa vladinim ustanovama odvija
putem interneta. S obzirom na to da sve veći broj ljudi koristi mogućnost poslovanja putem
interneta, i same uprave izlaze u susret ovom delu populacije. Ovakvim poslovanjem
umnogome se štedi vreme zaposlenih i smanjuju se troškovi. Smanjuje se potreba za
administrativnim radnicima i samim tim se smanjuju troškovi njihovog angažovanja.
Također, da bi se izbeglo stalno zapošljavanje činovnika, vlade sve češće u svoje poslovanje
uvode elektronski način obavljanja transakcija. G2B – Government to Business
podrazumeva saradnju vlade sa poslovnim subjektima i drugim pravnim licima. Dobar
primer ovakvog sajta predstavlja sajt vlade Britanije Na ovom sajtu vlada daje savete iz
oblasti poslovanja. B2G – Business to Government – ova forma omogućava komunikaciju
javne uprave sa poslovnim partnerima – povezivanje i udruživanje državnih institucija i
preduzeća sa ciljem razmene potrebnih informacija. B2G omogućava korišćenje interneta
radi popunjavanja različitih obrazaca koji se tiču poslovanja kompanije. Cilj vlade je da
procesi koji se odvijaju u kompanijama postanu sve lakši. G2C – Government to Citizens
jeste elektronska forma koja omogućava saradnju vlade i građana. Na primer, u poslednje
vreme razvijena je mogućnost takozvanog „virtuelnog matičara“, koji omogućava da se
putem interneta naruče izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, kao i uverenja
iz knjige državljana. C2G – Citizens to Government – forma koja na primer pruža
mogućnost naplate poreza. Ova forma poslovanja odnosi se, pre svega, na zamenu brojnih
papirnih formulara/obrazaca digitalnim formama, kojima se znatno skraćuje komplikovan
proces prikupljanja i arhiviranja svih potrebnih dokumenata (na primer, ukoliko želite da
podnesete zahtev za legalizaciju). Takođe, na ovaj način izbegnuto je dugo čekanje u redu,
kao i korupcija šalterskih službenika. Takođe, servis je korisnicima dostupan 24 časa
dnevno. G2G – Government to Government pruža mogućnost državnim organima (na
primer, ministarstvima) da koriste internet zarad međusobne saradnje, omogućava saradnju
između republičke vlade i lokalnih organa samouprave. G2E – Government to Employee
pruža mogućnost korišćenja informacija i saradnje zaposlenih u vladinim organima.
Dakle, da rezimiramo, ulaganje u servise e-uprave kroz kratak period rezultira smanjenjem
troškova i utiče na:
ojačavanje državne uprave kroz razmenu informacija;
povećanje efektivnosti nabavki za potrebe državnih organa;
transparentnost;
optimizaciju troškova države;
pojednostavljivanje procedura (izrada dokumenata);
depolitizaciju državne administracije;
zadovoljstvo građana (prestaju redovi, nerviranja...).
30. Koncept jedinstvenog šaltera?
Nemam pojma na šta se odnosi
31. Šta vi mislite o e-upravi, da li bi njeno uvođenje imalo pozitivne efekte na građane?
32. Šta su kriptovalute?
Kriptovaluta je vrsta digitalnog novca. Djeluje na osnovi kriptografskih algoritama. Ima sve
osobine prave valute, osim šta iza njih ne stoji autoritet države i postoje samo u elektronskom
obliku.[1] Korijeni digitalnih valuta sežu u 1990-te. Prva povijesna kriptovaluta je bitcoin.
Za kriptovalute je bitna adresa, privatni ključ, blok-lanac, sporedni lanac, rudarenje, a
kriptografija je asimetrična. Poslije su se pojavile i druge koje su preuzele rješenja iz
bitcoina. Od važnijih su još uz bitcoin, litecoin, dogecoin, ripple i peercoin

33. Kakvo je vaše mišljenje o kripto valutama, da li imaju budućnost?

34. Da li bi Vi pokrenuli posao koristeći isključivo e-poslovanje?

35. Elektronska ili klasična prodavnica?

36. Šta su to sistemi zasnovani na znanju?

Ne znam

37. Kako možemo povećati znanje poslovnog sistema?

Ne znam
38. Inteligentna e-trgovina?

39. Digitalni potpis?

40. Digitalni certifikati?