UNIVERZITET U NOVOM SADU

Ekonomski fakultet u Subotici

ISTRAŽIVAČKI RAD
iz predmeta
Rizici i osiguranje

IMPLEMENTACIJA MIKROOSIGURANJA U SRBIJI

Mentor: Student:
Doc. dr Miloš Pjanić Bojan Magazin
FBO506/18

Novi Sad, decembar 2018.

Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................................... 1
1. Predmetno određenje mikroosiguranja ............................................................................. 2
1.1. Mikrofinansije i mikroosiguranje .................................................................................... 2
1.2. Pojam mikroosiguranja ................................................................................................... 3
1.3. Tradicionalno osiguranje vs. mikroosiguranje ................................................................ 4
1.4. Vrste mikroosiguranja ..................................................................................................... 6
2. Zastupljenost mikroosiguranja u svetu .............................................................................. 8
3. Aspekti implementacije mikroosiguranja ........................................................................ 12
3.1. Uloga države ................................................................................................................. 12
3.2. Siromaštvo u Srbiji – potencijalno tržište mikroosiguranja .......................................... 13
3.3. Determinante tražnje za mikroosiguranjem .................................................................. 14
3.4. Pitanja ponude mikroosiguranja .................................................................................... 15
3.5. Institucionalna dimenzija implementacije mikroosiguranja.......................................... 16
Zaključak ................................................................................................................................ 18
Literatura ................................................................................................................................ 19
Spisak tabela i grafika............................................................................................................ 21
Uvod
Osiguranje predstavlja institucionalizovan oblik upravljanja rizikom. Kao finansijska usluga,
osiguranje je našlo svoje mesto svuda u svetu jer ljudi imaju potrebu da se zaštite od različitih
rizika koji mogu izazvati štetu. Potrebu za zaštitom od rizika imaju i siromašni. Oni imaju
mnogo teži pristup finansijskim uslugama. Siromašni iskazuju potrebu za pokrićem od različitih
vrsta rizika zbog čega je razvijen koncept mikroosiguranja, bazirajući se na osnovnim
principima mikrofinansija. Pored povećanja finansijske inkluzije, mikroosiguranje ima za cilj i
borbu protiv siromaštva.

Predmet istraživanja ovog istraživačkog rada jeste, na prvom mestu, aspekti implementacije
mikroosiguranja u Srbiji. Pored toga, predmet istraživanja jesu i karakteristike mikroosiguranja
i zastupljenost istog u svetu. Cilj istraživačkog rada jeste da se utvrdi da li postoji potencijal za
pojavu mikroosiguravajućih proizvoda u Srbiji na osnovu iskustava zemalja koje imaju
zastupljeno mikroosiguranje i izvršenih istraživanja u ovoj oblasti.

Prilikom izrade istraživačkog rada, korišćene su metode deskripcije, metod kompilacije i metod
analize i sinteze.

Istraživački rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu detaljno je objašnjen pojam i karakteristike
mikroosiguranja. Posebno je naglašena razlika između tradicionalnog osiguranja i
mikroosiguranja. Deo rada je posvećen i rizicima i vrstama mikroosiguranja. U drugom delu
rada dati su numerički podaci koji kazuju koliko je zastupljeno mikroosiguranje u svetu.
Napravljen je i osvrt na problematiku merenja uspešnosti i nedostatka ujednačene baze
podataka. Treći deo je posvećen aspektima implementacije mikroosiguranja. Pored uloge
države, analizirani su trendovi siromaštva u Srbiji u periodu 2006-2016. godine radi utvrđivanja
potencijalnog tržišta mikroosiguranja. Potom su analizirani aspekti ponude i tražnje kao i
institucionalna dimenzija mikroosiguranja.

1
1. Predmetno određenje mikroosiguranja

1.1. Mikrofinansije i mikroosiguranje

Kada govorimo o savremenom mikrofinansiranju, a naročito o ideji i nastanku ovog koncepta,

prvo šta se može pronaći jeste Muhamed Junus i Gramen banka. Junus i njegova „legenda“ o
nastanku mikrofinaniranja je započeta kao eksperiment. On je upoznao Sufiju Begum, pletačicu
korpa od bambusa i u razgovoru sa njom, shvatio je da joj je potrebno svega 27 dolara da bude
izbavljena iz lihvarskog ropstva. Nakon toga je odlučio da sazna koliko ljudi se nalazi u istoj
situaciji kao Sufija i pustio u opticaj četrdeset i dva ovakva kredita. Međutim, on se nije
zadovoljio ovim „kratkoročnim“ rešenjem i hteo je da na neki način institucionalizuje pružanje
finansijskih usluga siromašnima ali ne sa namerom da postane uspešni bankar, već da „iskoreni
siromaštvo, to zlo koje čoveka ponižava do dubine njegovog bića“.1

Većina autora mikrofinansiranje definiše kao „pružanje finansijskih usluga populaciji sa nižim
prihodima, naročito siromašnima i veoma siromašnima“.2 Mikrofinansiranje se može definisati
i kao „održiv sistem finansijskih usluga siromašnim ljudima, koji nemaju pristup komercijalnim
finansijskim uslugama“.3

Kada govorimo o karakteristikama mikrofinansiranja, možemo ih sumirati:

 Nema kolaterala,
 Jednostavna procedura,
 Brza finansijska usluga na kućnom pragu,
 Mobilni ogranci mikrofinansijskih institucija u ruralnim i marginalnim područjima,
 Niski iznosi kredita i štednje,
 Kratak rok kreditiranja,
 Potpuno diverzifikovana namena,
 Slobodan izbor preduzetničke aktivnosti klijenata,
 Fokus na ranjive slojeve stanovništva,
 Žene su povlašćeni klijenti jer je empirijski dokazano da su uspešnije od muškaraca,
 Sistem mikrofinansiranja uvek uključuje i nefinansijske usluge, tj. obuka primaoca
mikrofinansiranja,
 Pravilo je da se svakom klijentu koji uredno vrati mikrokredit, odobri novi,
 Nije zanemarljiv i uticaj samih mikrofinansijskih institucija koje se šire i same stvaraju
veliku novu zaposlenost i
 Potrebno je vreme, pravi resursi i posvećenost da bi mikrofinansijska aktivnost podigla
na nivo koji ima pozitivan uticaj na širenje zaposlenosti na lokalnom području.4

U okviru mikrofinansija, mogu se izdvojiti tri pojedinačna proizvoda: mikroštednja,

mikrokrediti i mikroosiguranje. Veza između mikrofinansija i mikroosiguranja je dvojaka, u
zavisnosti iz koje perspektive ih posmatramo. Iz perspektive mikrofinansija, mikroosiguranje

1
Milenković, I., (2015), Specifični oblici međunarodnog bankarstva, Subotica, Proleter a.d. Bečej, str. 156.
2
www.mfin.gov.rs (Preuzeto sa: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/vesti/Manic-Jankovic-Mikrokrediti.pdf,
20.6.2018.)
3
Milenković, I., (2015), Specifični oblici međunarodnog bankarstva, Subotica, Proleter a.d. Bečej, str. 140.
4
Ibid., str. 142.

2
je jedno od usluga koje se mogu pružiti siromašnima; iz perspektive mikroosiguranja,
mikrofinansije su samo jedan od potencijalnih kanala distribucije proizvoda osiguranja.5

1.2. Pojam mikroosiguranja

Ako mikrofinansiranje podrazumeva spektar finansijskih usluga za siromašne, onda se

mikroosiguranje može definisati kao osiguranje za siromašne. Ovakva definicija jeste
jednostavna ali ipak je potrebno biti precizniji, naročito jer se radi o specifičnoj vrsti klijenata.
Siromašni na osiguranje gledaju „kao na luksuz ili odnos karakteriše nepoverenje s obzirom da
se osiguranje ne može videti, osetiti ili dodirnuti“.6

U cilju što boljeg razumevanja koncepta mikroosiguranja, biće predstavljena nekolicina

definicija. Različitost ovih definicija je u tome na šta se odnosi „mikro“ u mikroosiguranju.
Tako, definicije mikroosiguranja možemo grupisati:

I. Definicije sa aspekta potrošača – ove definicije stavljaju u akcenat potrošače, odnosno

klijente koji su „mikro“ u smislu niskog dohotka, male vrednosti imovine i slično.
Mikroosiguranje je tako „zaštita ljudi sa niskim dohocima od specifičnih rizika putem
plaćanja premije proporcionalne verovatnoći nastanka rizika i moguće štete“,
„osiguranje kome pristupa populacija koja ima niske dohotke, a koje pružaju različiti
entiteti koji posluju na bazi opšteprihvaćenih pravila osiguranja“.
II. Definicije sa aspekta proizvoda – ove definicije stavljaju u akcenat proizvode
osiguranja gde je „mikro“ zapravo nizak iznos premije, nizak nivo pokrića i slično. U
Peruu regulatorni okvir definiše mikroosiguranje kao usluge osiguranja gde osigurana
suma ne prelazi 3000 dolara ili čija mesečna premija ne prelazi 3,3 dolara. U Indiji je
mikroosiguranje ono gde je minimalna osigurana suma 123 dolara a maksimalna
osigurana suma 740 dolara.
III. Definicije sa aspekta društvenog nivoa – ove definicije su „mikro“ u smislu da
mikroosiguranje pružaju lokalne organizacije a ne organizacije na nivou države. Tako,
mikroosiguranje je „sistem gde ljudi, firme i druge organizacije plaćaju premije i dele
rizik. Ovakav pristup omogućava preduzetnicima da se fokusiraju na rast dok rizike
imovine, zdravlja ili sposobnosti za rad prenose na druge“.7

Ono što se može zaključiti jeste da jedinstvena definicija mikroosiguranja ne postoji, kako u
zakonskim rešenjima tako i među naučnoj javnosti. Ono što je zajedničko za sve definicije jeste
da su siromašni - klijenti i da mikroosiguranje predstavlja jedan od načina upravljanja rizikom.

Mikroosiguranje ima svoje dve varijante. Prva jeste da mikroosiguranje predstavlja alternativu
u slučaju nedostatka adekvatnog programa socijalne zaštite. Druga jeste da mikroosiguranje
pruža finansijske usluge siromašnima kroz adekvatan model poslovanja i to na način da
siromašni postaju profitabilan tržišni segment.8 Ovde se već uviđa da, kao i u mikrofinansiranju,
i u mikroosiguranju postoji trade-off finansijskog i socijalnog aspekta. Iako bi u
mikroosiguranju primarno trebalo da bude prisutan upravo socijalni aspekt, neoliberalni pritisci
5
Armendáriz, B., Labie, M., (2011), The Handbook of Microfinance, Singapore, World Scientific Publishing, str.
547.
6
Njegomir, V., (2011), Mikroosiguranje, Industrija, vol. 39(3), str. 295-314.
7
www.microinsurancecentre.org (Preuzeto sa:
http://www.microinsurancecentre.org/resources/documents/defining-microinsurance-thoughts-for-a-journey-
towards-a-common-understanding/download.html, 20.11.2018.)
8
Churchill, C., (2006), Protecting the poor: A microinsurance compendium, Geneva, International Labour Office,
str. 15.

3
primorali su okretanje mikroosiguranja ka profitabilnom modelu poslovanja koje tada može da
kompromituje socijalne ciljeve zarad ostvarenja profita.

Poseban izazov koje mikroosiguranje treba da savlada jeste pronalaženje balansa između
pokrivenosti, pristupačnosti i visine operativnih troškova. Ova tri aspekta formiraju „nemogući
trougao“. Pristupačnost se odnosi na visinu premije koja predstavlja cenu osiguranja. Previsoka
cena neće privući siromašne da kupe polisu. S druge strane, niska premija znači i niska
pokrivenost rizikom. Ukoliko polisa nudi vrlo malu pokrivenost, to isto može odbiti siromašne
da kupe polisu. Operativni troškovi moraju biti što niži upravo da bi i premija bila što niža.
Upravljanje operativnim troškovima se može postići kroz inoviranje distribucionih kanala.9

1.3. Tradicionalno osiguranje vs. mikroosiguranje

Iako je prethodno rečeno da mikroosiguranje pružaju organizacije koje poštuju principe

osiguranja, postoje određene karakteristike koje diferenciraju mikroosiguranje od
tradicionalnog osiguranja. Te karakteristike su:

1. Rizici siromašnih – polise osiguranja treba da budu prilagođene potrebama siromašnih

u smislu pokrivenosti rizikom. Tradicionalna osiguranja trenutno ne prepoznaju te
potrebe;
2. Maksimalna inkluzivnost – tradicionalno osiguranje generalno izbegava klijente koji
imaju visoku izloženost riziku. U mikroosiguranju to nije slučaj. Sume osiguranja su
male a troškovi identifikacije visoko-rizičnih klijenata su visoki te je to takođe razlog
visoke inkluzivnosti;
3. Pristupačnost – premije ne smeju biti previsoke jer u tom slučaju siromašni neće uzeti
polisu. Institucije mogu primeniti različite strategije da smanje visinu premije;
4. Kolektivno osiguranje – ovakav način sklapanja polisa je pristupačniji i jeftiniji od
individualnog osiguranja. Grupe se mogu formirati na različite načine: kao udruženje
žena, neformalne štedne grupe, radničke unije, udruženja malih firmi i slično. Ovim
putem se vrši i automatska kontrola među članovima kroz upravljanje moralnim
hazardom i prekomernim korišćenjem sredstava iz kolektivnog fonda;
5. Jasno definisana i jednostavna pravila – ovo je možda i najznačajnija karakteristika
mikroosiguranja. Proizvodi tradicionalnog osiguranja imaju kompleksne opšte i
posebne uslove zbog čega siromašni mogu odustati od kupovine polise. Iako je jedan
od razloga za postojanje ovih uslova zaštita klijenta, ukoliko ih oni ne razumeju, gubi
se poenta njihovog postojanja. Zato, u polisi mora jednostavno i precizno da budu
navedeni rizici koji su pokriveni;
6. Jednostavan proces dobijanja naknade – kada nastane osigurani slučaj, proces
prijave može biti dosta komplikovan i zahteva veliki broj dokumenata. Na ovaj način
se institucije štite od različitih prevara. Mikroosiguranje, da bi bilo efektivno, mora
imati jednostavan proces dobijanja naknade.10

Dakle, razlike komercijalnog i mikroosiguranja su prisutne ne samo u proizvodima, već i u

procesima – od samog zaključenja ugovora pa sve do isplate naknade. Ne treba misliti da su
procesi mikroosiguranja „pojednostavljeni“ u smislu da su lošiji, već su prilagođeni u skladu sa
potrebama klijenata koji se opslužuju. Sumiran prikaz je dat u tabeli.

9
Dahiya, B., (2017), Micro Insurance: Challenges for Sustainable Growth, The Journal of Insurance Institute of
India, vol. 5(2), str. 79-100.
10
Armendáriz, B., Labie, M., (2011), The Handbook of Microfinance, Singapore, World Scientific Publishing, str.
544.

4
Tabela 1. Razlike komercijalnog i mikroosiguranja
Komercijalno osiguranje Mikroosiguranje
Premija se uplaćuje koristeći Premija se skuplja u gotovini ili je u vezi sa nekom
račun u banci. drugom finansijskom transakcijom. Plaćanje mora biti
prilagođeno sa dinamikom primanja dohotka.
Polise se najčešće zaključuju Posrednici i agenti moraju pored zaključenja polise i da
preko posrednika i agenata. primaju iznose premija.
Ciljna grupa su bogati Ciljna grupa su pojedinci sa niskim dohocima.
pojedinci i srednja klasa.
Tržište poznaje koncepte Tržište ne poznaje koncepte osiguranja.
osiguranja.
Može se zahtevati detaljan Dovoljna je izjava o zdravstvenom stanju, bez pregleda
zdravstveni pregled. lekara.
Posrednici moraju imati Posrednici ne moraju imati licencu.
licencu.
Velika suma osiguranja. Mala suma osiguranja.
Cena osiguranja se formira na Cena osiguranja se unapred definiše u okviru zajednici
osnovu godina ili specifičnog ili kroz grupne cene.
rizika.
Postojanje mogućnosti Visoko inkluzivno.
ekskluzije.
Kompleksna dokumentacija. Jednostavne procedure i dokumentacija.
Izvor: Armendáriz, B., Labie, M., (2011), The Handbook of Microfinance, Singapore, World
Scientific Publishing, str. 545.

Sličnost tradicionalnog i mikroosiguranja se ogleda u lancu snabdevanja. Lanac snabdevanja

obuhvata pet koraka, odnosno učesnika. Prvi je reosiguravajuće društvo koje pokriva
katastrofalne rizike. Naredni je osiguravač koji preuzima rizik i naplaćuje premiju, a u slučaju
nastanka osiguranog slučaja, isplaćuje naknadu. Prodajni kanal je treći učesnik koji je posrednik
između klijenta i osiguravača. Ugovarač zaključuje ugovor i plaća premiju. Osiguranici su
korisnici osiguranja koji se javljaju kada ugovarač osiguranja zaključuje ugovor o osiguranju
života. Ključnu ulogu u ovom lancu imaju osiguravač i kanal prodaje. Ugovarači u
mikroosiguranju su češće grupe nego pojedinci, zbog nižih troškova, što je konstatovano u
prethodnim pasusima.11

Grafik 1. Lanac snabdevanja u mikroosiguranju

Reosiguravač Osiguravač Prodajni kanal Ugovarač Osiguranik

Izvor: Chandani, T., (2009), Microinsurance Business Models, Washington, The International
Bank for Reconstruction and Development, str. 3.

11
Kalinić, Z., Kovačević, Ž. i Župljanin, S., (2014), Upravljanje mikrofinansijama i mikroosiguranjem,
Aktuelnosti, vol. 1(25), str. 38-65.

5
1.4. Vrste mikroosiguranja

Zastupljenost određenih vrsta mikroosiguranja determinisana je rizicima koje siromašni

prepoznaju kao najopasnije. Među tim rizicima posebno se ističu bolest ili smrt člana porodice
koji doprinosi kućnom budžetu. Ovo je jedan od razloga zašto žene u siromašnim područjima
češće kupuju polise osiguranja koje glase na supružnika. Detaljniji pregled rizika koje siromašni
prepoznaju kao važne su dati u tabeli ispod.

Tabela 2. Prioritetni rizici siromašnih u pojedinim zemljama

Zemlja Rizik
Uganda Bolest, smrt, invaliditet, šteta na imovini, kreditni rizik
Malavi Smrt od HIV/AIDS, nedostatak hrane, bolest, nedostatak sredstava za
obrazovanje
Filipini Smrt, bolest
Vijetnam Bolest, prirodne katastrofe, nesreće, smrt i bolest stoke
Indonezija Bolest, nedostatak sredstava za obrazovanje, smrt
Ukrajina Bolest, invaliditet, krađe
Izvor: Churchill, C., (2006), Protecting the poor: A microinsurance compendium, Geneva,
International Labour Office, str. 27.

Shodno navedenim rizicima, najzastupljenije vrste mikroosiguranja su životno osiguranje,

zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine, osiguranje poljoprivrede i kompozitno osiguranje.
Pored navedenih, često se spominje i takaful – to je osiguranje koje je prilagođeno principima
islamskih finansija.12

Životna mikroosiguranja se jednostavno mogu pružati jer ne zahtevaju prethodno izgrađenu

infrastrukturu, prevare se teže mogu ostvariti i imaju relativno visoku tražnju. Varijante
životnog mikroosiguranja su životno osiguranje korisnika kredita, osiguranje za slučaj smrti,
osiguranje pokrića troškova sahrane i rentna osiguranja. Životno osiguranje korisnika kredita
je najznačajnije i često se zahteva prilikom apliciranja za mikrokredit. Na ovaj način,
mikrofinansijske institucije imaju određen kolateral u slučaju da korisnik kredita umre pre nego
što uspe da vrati kredit. Rentna osiguranja se najčešće pojavljuju kao zamena za penzijsko
osiguranje.

Tabela 3. Primer životnog mikroosiguranja u Indiji

Kompanija SBI Life Insurance Company, Ltd.
Period Pet ili deset godina
Premija Godišnja premija u iznosu od 6,5 dolara
Osigurana suma Iznos od 532 dolara
U slučaju dospeće polise Za period od pet godina: 50% vrednosti uplaćene premije
Za period od deset godina: 100% vrednosti uplaćene premije
U slučaju smrti Iznos osigurane sume
Otkup osiguranja Moguće posle tri godine
Izvor: Ledgerwood, J., Earne, J. & Nelson, C., (2013), The New Microfinance Handbook: A
Financial Market System Perspective, Washington DC, World Bank., str. 261.

12
Ledgerwood, J., Earne, J. & Nelson, C., (2013), The New Microfinance Handbook: A Financial Market System
Perspective, Washington DC, World Bank., str. 259.

6
Zdravstvena osiguranja su najtraženija od strane siromašnih a ujedno su i najkomplikovanija za
pružanje. Velika tražnja za ovom vrstom osiguranja postoji zbog toga što bolest znači visoke
troškove lečenja kao i gubitak dohotka u tom periodu. S obzirom da siromašni i ovako imaju
niske dohotke, bilo kakav gubitak može biti poguban. Problematika ove vrste osiguranja se
odnosi kako na izračunavanje cene, koja zavisi od pružaoca zdravstvenih usluga, tako i na
postojeću infrastrukturu i mogućnost prevara. Među zdravstvenim osiguranjima, najviše se
ističe osiguranje u slučaju smrtnih bolesti gde se naknada isplaćuje pre nego što osiguranik
umre. Takođe su prisutna osiguranja troškova bolničkog lečenja i osiguranje troškova lekova.13

Iako su siromašni izloženi imovinskim rizicima, ova vrsta osiguranja se retko pojavljuje kao
samostalan proizvod. Imovinska osiguranja se najčešće nalaze u paketu sa nekom drugom
vrstom osiguranja (najčešće životnim) u vidu kompozitnih osiguranja. Značajnija su osiguranja
poljoprivrede s obzirom da siromašni najčešće ostvaruju prihode upravo iz ove oblasti. Rizici
u poljoprivredi su suša, smrt stoke, grad i ostale vrste vremenskih nepogoda. Ključna stvar u
osiguranju poljoprivrede jesu inovacije koje mogu smanjiti cenu polise. Tako, razvijena su
osiguranja vezana za meteorološki indeks gde se naknada isplaćuje ukoliko određeni vremenski
uslovi budu ispod ili iznad definisanog indeksa, bez obzira da li osiguranik jeste ili nije pretrpeo
štetu. Na ovaj način se uspešno upravlja moralnim hazardom.14

13
Ibid., str. 262.
14
Ibid., str. 264.

7
2. Zastupljenost mikroosiguranja u svetu
Da bi se dodatno istakao značaj koncepta mikroosiguranja, neophodno je prezentovati podatke
o zastupljenosti ove poslovne prakse. Problem je što ne postoji jedinstvena baza podataka.
Takođe, ne postoji ujednačena metodologija na međunarodnom nivou putem koje se može
meriti razvijenost mikroosiguranja.

Određeni pokušaji da se definišu indikatori razvijenosti mikroosiguranja postoje. Ovi pokušaji

se često završavaju na teorijskim predlozima, dok empirijska primena još izostaje. Važnost
postojanja indikatora je dvostruka. Prvo, ovi podaci mogu se koristiti kao baza za odlučivanje
pojedinačnih institucija koje pružaju mikroosiguranje. Drugo, podacima se može vršiti i
kontrola ovog sektora kroz obavezno izveštavanje o poslovanju. Ključni indikatori su prikazani
tabelarno.

Tabela 4. Ključni indikatori mikroosiguranja

Kategorija Indikatori Ključna pitanja
Proizvodi Racio porasta Satisfakcija klijenta, mera u
Racio pokrivenosti kojoj proizvod odgovara
Racio produženja ugovora zahtevu klijenta, mera svesti
o osiguranju.
Likvidiranje štete Racio brzine rešenja zahteva Brzina kojom institucija
Racio odbijenih zahteva odgovara na zahteve klijenta,
koliko jasno klijent razume
proizvod.
Alokacija premije Racio šteta Kako osiguranik ocenjuje
Racio troškova vrednost proizvoda, koliko
Racio neto prihoda efektivno posluje institucija,
profitabilnost institucije.
Finansijski pokazatelji Racio solventnosti Da li će osiguravač
Racio likvidnosti odgovoriti na obaveze u
budućnosti, da li će
osiguravač odgovoriti na
kratkoročne obaveze.
Izvor: McCord, M., Opdebeeck, B., Biese, K. & Pandey, M., (2014), „If you can’t measure it,
you can’t manage it“: microinsurance by the numbers, Entreprise Development and
Microfinance, vol. 25(1), str. 41-56.

Globano tržište mikroosiguranja ima potencijal da osigura oko 4 milijarde ljudi, što bi mereno
u premijama, bilo oko 40 milijardi dolara. U azijsko-pacifičkom regionu se nalazi najveće
tržište mikroosiguranja s obzirom da tu živi oko 70% populacije koja ima niske dohotke.
Najveći rast tržišta mikroosiguranja beleži se u Indiji i Bangladešu, dok potencijal za najveći
rast imaju Kina i Filipini. Afrički kontinent tako predstavlja veliki potencijal za razvoj tržišta
mikroosiguranja. S druge strane, u centralnoj i istočnoj Evropi rast je drastično manji.15

U zavisnosti od stepena siromaštva, tržište mikroosiguranja se može kategorisati u dve grupe.

Prva je komercijalno (profitabilno) mikroosiguranje koje je namenjeno klijentima koji žive u

15
Kalra, A., (2010), Microinsurance – risk protection for 4 billion people, Zurich, Swiss Reinsurance Company
Ltd, str. 1.

8
opsegu od 1,25 dolara do 4 dolara dnevno. Siromašni koji žive sa ispod 1,25 dolara dnevno
spadaju u drugu grupu tržišta mikroosiguranja koje je subvencionisano kroz programe vlade.

Grafik 2. Segmentacija potencijalnog tržišta mikroosiguranja

Izvor: Kalra, A., (2010), Microinsurance – risk protection for 4 billion people, Zurich, Swiss
Reinsurance Company Ltd, str. 9.

Mreža mikroosiguranja (Microinsurance Network) je međunarodna organizacija koja

promoviše vrednosti mikroosiguranja u pogledu dobre prakse i razvijanja svesti o ovom
konceptu. Ova organizacija je obavila nekoliko studija o zastupljenosti mikroosiguranja po
različitim regionima: Latinska Amerika, Afrika, Azija i Okeanija.

Tabela 5. Bruto premije po zemljama Latinske Amerike u 2016. godini

Iznos premije (u milionima Procentulani
Zemlja $) udeo
Argentina 33,38 6,956%
Belize 0,25 0,053%
Bolivija 5,65 1,177%
Brazil 66,13 13,780%
Čile 80,13 16,696%
Kolumbija 79,13 16,489%
Kostarika 3,06 0,638%
Dominikanska Republika 1,79 0,373%
Ekvador 86,26 17,974%
El Salvador 6,66 1,387%
Gvatemala 32,95 6,866%
Honduras 0,62 0,130%
Meksiko 44,21 9,212%
Nikaragva 0,84 0,174%
Panama 0,14 0,028%
Paragvaj 2,46 0,512%

9
 Peru 27,82 5,796%
Urugvaj 4,66 0,970%
Venecuela 0,10 0,021%
Ostale zemlje 3,68 0,766%
Ukupno 479,91 100,000%
Izvor: www.microinsurancenetwork.org (Preuzeto sa:
https://microinsurancenetwork.org/sites/default/files/MI%20Landscape%20Study%202017%
20Final%20Report_EN_vf.pdf, 21.11.2018.)

U zemljama Latinske Amerike najveći udeo u premiji od 480 miliona dolara imaju Ekvador,
Čile, Kolumbija i Brazil. Ostale zemlje posmatranog regiona imaju manje udele. U navedenoj
studiji se takođe navodi da od 2013. godine do momenta nastanka studije, najveći rast premija
su ostvarili Brazil (1,799%), Nikaragva (284%) i Peru (566%). U 2016. godini je procenjeno
da je mikroosigurano 52 miliona ljudi.

Tabela 6. Bruto premije po zemljama Afrike u 2014. godini

Iznos premije (u milionima Procentualni
Zemlje $) udeo
Benin 1,47 0,194%
Bocvana 0,82 0,108%
Burkina Faso 5,96 0,789%
Burundi 0,1 0,013%
Kamerun 0,75 0,099%
Komori 0,13 0,017%
DR Kongo 2,46 0,325%
Republika Kongo 0,82 0,108%
Obala Slonovače 6,25 0,827%
Egipat 0,21 0,028%
Etiopija 15,55 2,057%
Gana 4,51 0,597%
Gvineja 0,02 0,003%
Kenija 28,53 3,775%
Madagaskar 0,23 0,030%
Malavi 1,15 0,152%
Mali 0,98 0,130%
Mauritanija 0,02 0,003%
Moroko 3,59 0,475%
Mozambik 1,28 0,169%
Namibija 15,36 2,032%
Nigerija 7,8 1,032%
Ruanda 0,01 0,001%
Senegal 1,31 0,173%
Sijera Leone 0,18 0,024%
Južna Afrika 608,86 80,555%

10
 Sudan 0,18 0,024%
Esvatini 5,15 0,681%
Tanzanija 18,14 2,400%
Togo 2,83 0,374%
Uganda 0,26 0,034%
Zambija 16,6 2,196%
Zimbabve 3,72 0,492%
Ostale zemlje 0,6 0,079%
Ukupno 755,83 100,000%
Izvor: www.microinsurancenetwork.org (Preuzeto sa:
https://microinsurancenetwork.org/sites/default/files/Microinsurance%20Network_Africa%20
landscape%20full%20report-WEB_0.pdf, 21.11.2018.)

Premija mikroosiguranja na teritoriji Afrike u 2014. godini iznosila je 756 miliona dolara.
Ubedljivo najveći udeo ima Južna Afrika gde se može uočiti i najveće tržište mikroosiguranja
koje iznosi 609 miliona dolara. Ostale zemlje imaju dosta skromnije premije. U navedenoj
studiji se navodi da je mikroosiguranjem u 2014. godini pokriveno 61,8 miliona ljudi.

Studija koja je ispitivala zastupljenost mikroosiguranja u Aziji i Okeaniji utvrdila je da je u

2012. godini premija na ovom području iznosila 829 miliona dolara. Procenjuje se da je
zaključeno 170 miliona polisa. Indija ima ubedljivo najveći udeo premije na ovom području,
čak 66%.16

Što se Evrope tiče, mikroosiguranje nije bilo naročit predmet istraživanja. Trenutno ne postoji
sveobuhvatna studija koja bi sumirala podatke o visini premije i drugim pokazateljima i tako
izvršila procene o tržištu mikroosiguranja i pravcima daljeg razvoja. Jedna studija slučaja koja
se bavila mikrofinansiranjem u Evropi navodi podatak da mikroosiguranje u Evropi pokriva ne
samo rizike pojedinaca već nudi polise i mikropreduzetnicima. Kompanija Adie nudi osiguranje
od krađe sa godišnjom premijom od 120 do 300 evra. Permicro zajedno sa NOBIS kompanijom
nudi osiguranje života korisnika kredita. Proizvod „Safe Income“ kreiran je za ljude zaposlene
u sektoru ličnih usluga kao osiguranje od gubitka posla. Proizvod „Ride Home“ je vrsta
osiguranja koji kupuju strani državljani čija porodica, u slučaju da dođe do njihove smrti, dobija
naknadu koja se koristi za troškove transporta u matičnu zemlju.17 Takođe, grupa autora je
analizom sektora osiguranja i kretanja pokazatelja siromaštva u Bugarskoj zaključila da
mikroosiguranje ima potencijal za razvoj u ovoj zemlji.18

16
www.microinsurancenetwork.org (Preuzeto sa:
https://microinsurancenetwork.org/sites/default/files/The_landscape_of_microinsurance_in_Asia_and_Oceania_
2013__full_report.pdf, 21.11.2018.)
17
Cozarenco, A., (2015), Microfinance Institutions and Banks in Europe: The story to date, Bruxelles, Universite
Libre de Bruxelles, str. 17.
18
Ninov, N., Ninova, V., (2018), Microinsurance – Potential for Development in Bulgaria, Journal of Innovations
and Sustainability, vol. 4(2), str. 23-34.

11
3. Aspekti implementacije mikroosiguranja

3.1. Uloga države

Uloga države je veoma značajna u implementaciji mikroosiguranja: prvo, država može da

uređenim pravnim okvirom postavi dobre temelje za razvijanje ovog poslovnog koncepta;
drugo, država ima diskreciono pravo da preduzme određene korake kako bi ublažila barijere
koje se mogu javiti prilikom implementacije mikroosiguranja.

U Srbiji trenutno ne postoji pravni okvir koji reguliše oblast mikroosiguranja. Zapravo, ne
postoji ni pravni okvir koji reguliše i prepoznaje mikrofinansiranje kao delatnost. Ovo je prva
prepreka u implementaciji mikroosiguranja. Bez pravnog okvira, ne mogu se očekivati
značajniji pomaci u razvoju ove delatnosti. Dodatne „poteškoće“ pristižu i iz činjenice da
aktuelni Zakon o osiguranju nije u potpunosti usklađen sa zahtevima regulative Solventnost II.

Srbija bi, ukoliko se pojavi inicijativa za donošenjem regulative mikroosiguranja, trebala da

povede računa o nekoliko stvari, shodno karakteristikama mikroosiguranja. Umesto
specijalizovanih agenata, u pravnom okviru bi se moglo definisati da prodaju vrše
netradicionalni agenti. U vezi kontrole rizika, potrebno je definisati nešto drugačije zahteve za
kapitalom, nivoe likvidnosti i solventnosti kao i prilagođene mehanizme kontrole. Dalje,
metodologija izračunavanja premija takođe treba da bude izmenjena. Opšti i posebni uslovi kao
i sama polisa bi trebala da bude konstruisana mnogo jednostavnije nego što je to slučaj u
tradicionalnom osiguranju. Na kraju, čitav administrativni proces oko prijave osiguranog
slučaja i zahteva za naknadom treba da bude pojednostavljen i brži.19

Država bi trebala, u cilju uklanjanja barijera radi većeg stepena prihvatanja mikroosiguranja,
preduzeti sledeće korake:

 U cilju smanjenja transakcionih troškova koji mogu biti dosta visoki jer siromašni često
žive u teško dostupnim područjima, država može da uvede plaćanje putem mobilnog
telefona. Ovo može biti jednostavno naročito ukoliko postoji izgrađena infrastruktura
mobilnih operatera. Tako, na primer, u Keniji funkcioniše servis M-Pesa putem koga se
može transferisati novac bilo pojedincu ili firmi putem SMS poruka;
 Siromašnima naročito nedostaje znanja o finansijskim uslugama. Zbog toga, neophodno
je vršiti finansijske edukacije u cilju promocije mikroosiguranja. Na ovu temu je vršeno
dosta istraživanja koja su dala različite rezultate. Iako finansijska edukacija može da
utiče na donošenje odluka u vezi sa kupovinom različitih finansijskih usluga, ti efekti
imaju samo kratkoročni uticaj. Edukacije često sprovode same finansijske organizacije,
što je skuplja varijanta. Zbog toga se predlaže da država uključi u školski program
određen broj časova posvećen finansijskom edukovanju;
 Predrasude su jedan od razloga zašto mikroosiguranje ne može brže da se razvija.
Predrasude se odnose prvenstveno na posmatranje mikroosiguranja kao troška,
poteškoća razumevanja složenog kamaćenja i slično. Zbog toga, država može da u
okviru regulisanja ove delatnosti donese određene mere koje će te predrasude otkloniti;

19
www.lloyds.com (Preuzeto sa:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=2ahUKEwiWw6eVybPfAhWEjy
wKHX9ZBqoQFjABegQICRAC&url=https%3A%2F%2Fwww.lloyds.com%2F~%2Fmedia%2Flloyds%2Frepo
rts%2F360%2F360-other%2Finsuranceindevelopingcountries.pdf&usg=AOvVaw0U_oRy-vdq4hlDf97Jmx9B,
22.11.2018.)

12
  Poverenje je posebno važna stavka ne samo u mikroosiguranju, već i u tradicionalnom
osiguranju. Siromašni neće imati mnogo poverenja u osiguravajuća društva naročito ako
okolina ima loša iskustva sa isplatama naknada. Zbog toga je neophodno razviti
tehničku ekspertizu koja će raditi na gradnji poverenja sa klijentima;
 Tokovi novca siromašnih često ne omogućavaju da se plaćanje premije obavlja na
tradicionalan način. Zbog toga je neophodno omogućiti da se plaćanja vrše u momentu
i na način kako siromašnima to odgovara;
 Negativna selekcija i moralni hazard su problem ne samo mikroosiguranja, već i
tradicionalnog osiguranja. Zbog toga je neophodno formirati i dopunjavati baze
podataka o klijentima kako bi osiguravajuća društva mogla na što efikasniji način da
odaberu najbolje klijente. 20

3.2. Siromaštvo u Srbiji – potencijalno tržište mikroosiguranja

U cilju utvrđivanja potencijalnog tržišta mikroosiguranja, neophodno je analizirati siromaštvo

u Srbiji. Linija siromaštva u 2016. godini iznosi 11.694 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.
Svako lice koje ima mesečnu potrošnju ispod definisanog iznosa spada u kategoriju apsolutno
siromašnih. U periodu 2006-2016. godine ne dolazi do značajnog smanjenja siromaštva.
Smanjenja u apsolutnom iznosu postoje ali ona su posledica smanjenja broja stanovnika. Oko
pola miliona stanovnika ne raspolaže sa dovoljnom količinom novca da pokrije osnovne životne
potrebe.21

Tabela 7. Apsolutno siromaštvo u Srbiji period 2006-2016. godine

Godine Stopa siromaštva Broj siromašnih Ukupno stanovnika
2006. 8,8 703.976 7.985.174
2007. 8,3 642.047 7.777.425
2008. 6,1 467.311 7.702.918
2009. 6,6 504.470 7.613.208
2010. 7,6 566.408 7.456.107
2011. 6,6 485.407 7.343.047
2012. 6,3 459.615 7.303.771
2013. 7,4 524.908 7.096.115
2014. 7,6 534.044 7.064.646
2015. 7,4 515.663 6.927.866
2016. 7,3 492.306 6.755.343
Izvor: Mladenović, B., (2017), Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. godine, Beograd, Tim
za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije, str. 7.

S obzirom na činjenicu da se siromaštvo nije značajnije smanjilo u posmatranom periodu, ovde

se otvara mogućnost za implementacijom mikroosiguranja kao instrumenta borbe protiv
siromaštva. Pored toga, mikroosiguranje može da bude alternativa u izboru instrumenata
upravljanja rizicima.

U vezi teritorijalne distribucije siromaštva, treba naglasiti da je ono dva puta češće u
vangradskim područjima. Naročito ugrožen je region Južne i Istočne Srbije. Beogradski region

20
Cole, S., (2015), Overcoming barriers to microinsurance adoption: Evidence from the field, The Geneva Papers
on Risk and Insurance – Issues and Practice, vol. 40(4), str. 720-740.
21
Mladenović, B., (2017), Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. godine, Beograd, Tim za socijalno
uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije, str. 5.

13
ima najniže stope siromaštva. Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija beleže pozitivne trendove
smanjenja stope siromaštva.22 Ovi podaci nam govore o tome da mikroosiguranje treba da se
fokusira prvenstveno da teritoriju Južne i Istočne Srbije. Upravo na tim teritorijama bi prve
polise mikroosiguranje trebale da budu izdate, da bi nakon toga mikroosiguravajuća delatnost
mogla da se proširi i po ostalim delovima Srbije.

3.3. Determinante tražnje za mikroosiguranjem

U vezi determinanti tražnje za mikroosiguranjem, izvršeno je veći broj istraživanja radi

utvrđivanja korelacije. Utvrđeni faktori i njihove korelacije sa tražnjom mogu poslužiti kao
dobra osnova prilikom implementacije mikroosiguranja u Srbiji. Determinante tražnje mogu se
podeliti u četiri grupe:

1. Ekonomski faktori – u ekonomske faktore spadaju cena, odnosno premija, i bogatstvo

klijenta. Opšta zakonitost bi bila da u slučaju nižih premija, tražnja za osiguranjem bi
trebala biti veća, uz ostale nepromenjene uslove. Izvršene studije pokazale su da to nije
uvek tako. Tačnije, niža premija povećava tražnju ali stvarni procenat ljudi koji kupuje
polisu ostaje i dalje mali. Pretpostavka je da je to zbog manjka iskustva sa osiguranjem.
Nekoliko studija predlaže da mikrofinansijske institucije mogu da značajnije smanje
premije i na taj način povećaju tražnju. U vezi sa bogatstvom, utvrđena je pozitivna
korelacija. U slučaju siromašnih, efekat bogatstva se češće odražava kao mogućnost
prisupa kreditu, odnosno, ukoliko mogu da dobiju mikrokredit, veća je verovatnoća da
će uzeti i polisu mikroosiguranja;
2. Socio-kulturološki faktori – u ovu grupu faktora spadaju averzija prema riziku, rizik
neizvršenja obaveze (default rizik), poverenje i generacijski pritisak, religija i
finansijska pismenost. Averzija prema riziku i tražnja za mikroosiguranjem imaju
negativnu korelaciju. Ovaj zaključak je iznenadio veći broj istraživača koji su se bavili
ovim faktorom tražnje. Rizik neizvršenja obaveze i poverenje su međusobno povezani.
Rizik neizvršenja obaveze se prvenstveno odnosi na osiguravajuća društva koja neće
biti u stanju da isplate nakandu. Na smanjenje ovog rizika značajno mogu uticati
reosiguravajuća društva koja štite mikroosiguranje pre svega od rizika solventnosti.
Poverenje u osiguranje je takođe manje u zemljama koji imaju loš pravni poredak.
Generacijski pritisak može da ima uticaj na poverenje. Religija utiče na tražnju za
mikroosiguranjem na takav način što oni pojedinci koji su više religiozni pretenduju da
imaju manju averziju prema riziku jer se oslanjaju na boga. Niska finansijska pismenost
umanjuje tražnju za mikroosiguranjem. I ne samo finansijska pismenost, nego
obrazovanje uopšte je značaj faktor tražnje za mikroosiguranjem. Obrazovaniji
pojedinci češće donose odluku da kupe polisu;
3. Strukturalni faktori – među ove faktore spadaju uticaj neformalne grupe za podelu
rizika, kvalitet usluge i izloženost riziku. Neformalne grupe igraju dosta važnu ulogu u
upravljanju rizikom. Određena istraživanja su pokazala da njihov uticaj može biti toliko
velik da može u potpunosti da eliminiše efekte državnih intervencija. Međutim, ove
grupe mogu i pozitivno uticati na tražnju za mikroosiguranjem tako što funkcionišu kao
produžena ruka u informisanju o proizvodima mikroosiguranja. Studije o odnosu
kvaliteta usluge i tražnje za mikroosiguranjem su uglavnom rađene na primeru
zdravstvenog osiguranja gde kvalitet usluge igra veoma važnu ulogu. Zdravstveno
osiguranje je veoma „privlačno“ za kupovinu ali se često od njega odustaje jer kvalitet
zdravstvenih usluga nije na zadovoljavajućem nivou. Izloženost riziku se najviše odnosi

22
Ibid., str. 8.

14
 na gubitke nastale u prošlosti. Tako, studije su utvrdile da se na tražnju utiče na dva
načina: zbog mogućnosti ponovnog ostvarenja gubitka, tražnja za mikroosiguranjem
treba da se poveća; s druge strane, ti gubici mogu biti toliko veliki da ne preostaje
sredstava da se uopšte uzme polisa, te tražnja pada;
4. Demografski faktori – u njih se ubrajaju starost i pol. Istraživanja u pogledu odnosa
starosti i tražnje za mikroosiguranjem dala su neujednačene rezultate: negde je utvrđeno
pozitivna korelacije, u nekim da je korelacija negativna ili da čak ne postoji. U vezi
pola, većina istraživanja su pokazala da žene imaju manju averziju prema riziku od
muškaraca pa se pretpostavlja da će one iskazivati veću tražnju za mikroosiguranjem.
Opet, treba imati u vidu da je prethodno rečeno da averzija prema riziku i tražnja imaju
negativnu korelaciju, pa se postavlja pitanje da li će žene zaista iskazati veću tražnju za
mikroosiguranjem.23

Pored ovih determinisanih faktora, potrebno je pomenuti još jednu stvar. U pitanju je
potencijalni model obaveznog, državnog mikroosiguranja koje bi moglo da prevaziđe sve
navedene probleme. Ipak, ni ovo rešenje nije bez svojih slabosti. Prvo, ovakav model
mikroosiguranja ne bi bio dostupan onima koji su u zoni sive ekonomije. Drugo, ovaj model bi
mogao da prouzrokuje dodatne probleme u državnoj upravi. Treće, postavlja se pitanje da li je
obavezno, državno mikroosiguranje rešenje kada mikroosiguranje u svojoj suštini predstavlja
alternativu u slučaju neupeha državnih, socijalnih osiguranja.24

3.4. Pitanja ponude mikroosiguranja

Ponuda mikroosiguranja zavisi, pre svega, od zakonskih rešenja koja određuju granice u kojima
se može formirati ponuda. Dalje, raznovrsnost ponude zavisi od samih zahteva siromašnih za
mikroosiguranjem. S obzirom da u Srbiji ne postoji pravni okvir mikroosiguranja, to u velikoj
meri može otežati formiranje potencijalne ponude. Osiguravajuća društva bi trebala voditi
računa o sledećim pitanjima prilikom formiranja ponude:

1. Dizajniranje proizvoda – proizvod mikroosiguranja mora da ima S.U.A.V.E. atribute:

jednostavnost (Simple) u kontekstu polisa, uslova, marketinga i procedura; razumljivost
(Understood) u kontekstu upravljanja rizikom, procedura kao i pokrića polise;
pristupačnost (Accessible) u kontekstu kupovine, plaćanja premije i dobijanja naknade;
vrednost (Valuable) u kontekstu da proizvod odgovara potrebama, da ima fer vrednost
i da pokriva one rizike koji su zahtevani; efikasnost (Efficient) koja se odnosi na
mikroosiguravače, distribucione kanale i vlasnike polisa;25
2. Istraživanje i razvoj – istraživanje i razvoj su važni u latentnim tržištima kako bi se
predvidele i ugrabile šanse. Mikroosiguravajuća društva moraju da poseduju posebna
znanja u istraživanju tržišta jer se radi o specifičnoj tržišnoj niši;
3. Baze podataka za formiranje cene – osiguranje u velikoj meri zavisi od baza podataka
nastalih osiguranih slučajeva (tablice smrtnosti u životnom osiguranju) radi formiranja
tarifa. U mikroosiguranju je ova baza podataka dosta skromna te postoji problem
formiranja fer cene polise mikroosiguranja. Na ovo utiče i nedostatak pravnog okvira

23
Eling, M., Pradhan, S. & Schmit, J., (2014), The Determinants of Microinsurance Demand, The Geneva Papers
on Risk and Insurance – Issues and Practice, vol. 39(2), str. 224-263.
24
Platteau, J. P., De Bock, O., & Gelade, W., (2017), The demand for microinsurance: A literature review, World
Development, vol.94, str. 139-156.
25
McCord, M., (2012), Microinsurance product development for microfinance providers, Rome, International
Fund for Agricultural Development, str. 44.

15
 putem koga se mikroosiguravači obavezuju da izveštavaju o poslovanju što može
omogućiti formiranje dobre baze podataka;
4. Lanac distribucije – s obzirom da je mikroosiguranje i dalje u svojoj embrionoj fazi,
neophodno je izvršiti značajnija ulaganja u formiranje efikasnog lanca distribucije kako
bi se povećala penetracija mikroosiguranja;
5. Komplementarni partneri – radi formiranja kvalitetnije ponude, mikroosiguravači
moraju da ostvare saradnju sa drugim institucijama koje pružaju slične ili
komplementarne usluge osiguranju. Pre svega, to bi bile mikrofinansijske banke;
6. Razvijenost tehnologije – razvijenost tehnologije se odnosi na dve stvari: na olakšanje
plaćanja premije i na razvoj sistema u prevenciji rizika. Na taj način se smanjuju
transakcioni troškovi, olakšava pristup mikroosiguranju i to kroz plaćanje premije i
olakšanje podnešenja zahteva za naknadu;
7. Transakcioni troškovi – ovo pitanje je već nekoliko puta spomenuto, što govori
njegovoj važnosti. S aspekta ponude, niži transakcioni troškovi su neophodni kako bi se
olakašao pristup siromašnima i proširila baza klijenata;
8. Informisanje o benefitima mikroosiguranja – finansijska pismenost je, pored toga što
je faktor tražnje, bitna i za stranu ponude. S ove dimenzije, informisanje je važno jer se
na taj način širi baza klijenata. To informisanje se mora obavljati na što jednostavniji
način. Osobe koje će vršiti promociju proizvoda moraju biti dovoljno edukovani kako
u pogledu tehničkih, tako i u pogledu konceptualnih i humanih veština.26

3.5. Institucionalna dimenzija implementacije mikroosiguranja

Prilikom diskusije o implementaciji mikroosiguranja, neophodno je posvetiti određenu pažnju

i institucionalnoj dimenziji. Institucionalna dimenzija je manje-više pogled na prethodno
diskutovana pitanja implementacije ali ovoga puta sa aspekta same institucije koja bi pružala
usluge mikroosiguranja. Ovaj mikroekonomski aspekt je važan jer omogućava da usluge
mikroosiguranja budu pružane na pravi način.

Već je u par navrata napomenuto da mikrofinansijske institucije predstavljaju važan kanal

distribucije mikroosiguranja. U Srbiji ne postoji razvijena mreža mikrofinansijskih institucija
što se može zaključiti iz činjenice da u Srbiji posluju svega dve mikrofinansijske institucije:
Opportunity banka i Agroinvest holding. Nijedna od ove dve institucije ne nudi usluge
mikroosiguranja.

Ključne stavke o kojima mikrofinansijske institucije treba da vode računa ukoliko žele da se
bave pružanjem usluga mikroosiguranja su:

1. Razumevanje potreba tržišta,

2. Fokus na proizvode sa štednom komponentom,
3. Pružanje vrednosti kod onih proizvoda mikroosiguranja koja su obavezna (npr. ako je
obavezno uzeti polisu prilikom apliciranje zahteva za kredit),
4. Proaktivan razvoj proizvoda,
5. Unapređenje procesa zahteva za naknadom,
6. Implementacija holističkog upravljanja rizikom,
7. Kreiranje efekta „demonstracije“,
8. Izgradnja efikasne strukture,
9. Izgradnja kapaciteta mikroosiguranja i
26
Mazambani, L., & Mutambara, E., (2018), Sustainable performance of microinsurance in low-income markets,
Risk Governance and Control: Financial Markets & Institutions, vol. 8(2), str. 41-53.

16
 10. Vršenje nadzora nad performansama.27

Sledeća stvar o kojoj institucije mikroosiguranja treba da vode računa jeste zaštita klijenata.
Zaštita klijenata se svodi na četiri kategorije:

1. Edukacija i informisanje – klijenti moraju biti edukovani kako bi mogli da razumeju

mikroosiguranje. Takođe, klijenti moraju biti u potpunosti informisani o samom
proizvodu i pravima i obavezama koje proističu iz zaključenja ugovora. Lica koja
prodaju mikroosiguranje moraju razumeti potrebe klijenata sa kojima rade;
2. Proizvodi i procesi – proizvodi moraju odgovarati potrebama klijenata u pogledu
pokrića rizika, premije i drugo. Promocija proizvoda treba da bude jednostavna, jasna i
nedvosmislena. Sami procesi zaključenja ugovora, plaćanja i podnošenja zahteva za
naknadu moraju biti jednostavni;
3. Regulacija – zaštita klijenata se može lakše sprovoditi ukoliko postoji regulatorni okvir
mikroosiguranja. Institucije na taj način neće doći u nedoumicu prilikom pružanja
usluga mikroosiguranja;
4. Odgovornost – institucije treba da formiraju poseban odeljak koji će voditi računa da
se kompletan proces sprovodi po definisanim procedurama i standardima. Treba voditi
računa i o samom kapacitetu institucije, tačnije, da li je ona u stanju da opsluži određen
broj klijenata na pravi način.28

Institucije koje bi se bavile pružanjem usluga mikroosiguranja trebaju da odaberu najbolju

strategiju koja će im omogućiti da na efektivan način pružaju usluge mikroosiguranja.
Literatura predlaže nekolicinu strategija koje se mogu primeniti: uključenje edukativnih poruka
u promotivnim kampanjama, podsticanje prodajnog osoblja da na efikasniji način pruža
informacije, organizovanje radionica, implementiranje holističkog pristupa identifikaciji
potreba klijenata, popusti, smanjenje transakcionih troškova, omogućiti različite načine i
frekvenciju plaćanja premije, implementirati sistem podsećanja, dizajnirati proizvode koji se
ističu, prodavati mikroosiguranje kao deo paketa mikrokredita ili mikroštednje, itd.29

27
Churchill, C., Dalal, A., Ling, J., (2014), Better microinsurance for MFIs, Enterprise Development and
Microfinance, vol. 25(1), str. 57-71.
28
Zimmerman, E., Magnoni, B., (2014), Consumer protection in microinsurance: challenges and good practices
from the Philippines and Colombia, Enterprise Development and Microfinance, vol. 25(1), str. 25-40.
29
Matul, M., Dalal, A., De Bock, O., Gelade, W., (2013), Microinsurance demand: determinants and strategies,
Enterprise Development and Microfinance, vol. 24(4), str. 311-327.

17
Zaključak
Mikroosiguranje predstavlja dobar instrument upravljanja rizikom i borbe protiv siromaštva.
Iako je ova delatnost i dalje u svojoj embrionalnoj fazi, prepoznat je značaj koji mikroosiguranje
ima kao vid zaštite života, zdravlja i imovine siromašnih. U siromašnim delovima sveta, značaj
mikroosiguranja je prepoznat, naročito u Africi i Aziji, dok u Evropi ovaj koncept nije doživeo
toliki uspeh.

Analizom pojedinih aspekata implementacije mikroosiguranja, može se zaključiti da u Srbiji

postoji potencijal za razvoj ove delatnosti. Ovaj zaključak proizilazi pre svega iz trenda kretanja
pokazatelja siromaštva. U poslednih deset godina nije došlo do značajnih pomaka smanjenja
siromaštva. Upravo mikroosiguranje može biti jedan od instrumenata koji može pomoći u toj
borbi. Proizvodi mikroosiguranja treba da budu pristupačni, jednostavni u pogledu razumevanja
proizvoda i procedura vezanih za iste i treba da budu u potpunosti prilagođeni potrebama
siromašnih. S druge strane, Srbija je daleko od realne implementacije mikroosiguranja.
Nedostatak pravnog okvira mikrofinansiranja je prva velika prepreka. Sam koncept
mikroosiguranja je poprilično nepoznat široj javnosti i nije bio naročit predmet istraživanja ni
u naučnoj javnosti. Osiguravajuća društva trenutno ne prepoznaju potrebe siromašnih za
osiguranjem pa shodno tome i ne nude proizvode namenjene njima.

Mikroosiguranje u Srbiji bi predstavljalo integralni deo tržišta ukupnog osiguranja. U slučaju

potencijalne implementacije, fokus bi trebao da bude na životnim i zdravstvenim osiguranjima.
Predlaže se da u budućnosti budu odrađene kvantitativne studije slučaja koje će preciznije
utvrditi potrebu i tražnju za mikroosiguranjem u Srbiji, naročito u područjima Južne i Istočne
Srbije.

18
Literatura
1. Armendáriz, B., Labie, M., (2011), The Handbook of Microfinance, Singapore, World
Scientific Publishing
2. Chandani, T., (2009), Microinsurance Business Models, Washington, The International
Bank for Reconstruction and Development
3. Churchill, C., (2006), Protecting the poor: A microinsurance compendium, Geneva,
International Labour Office
4. Churchill, C., Dalal, A., Ling, J., (2014), Better microinsurance for MFIs, Enterprise
Development and Microfinance, vol. 25(1), str. 57-71.
5. Cole, S., (2015), Overcoming barriers to microinsurance adoption: Evidence from the
field, The Geneva Papers on Risk and Insurance – Issues and Practice, vol. 40(4), str.
720-740.
6. Cozarenco, A., (2015), Microfinance Institutions and Banks in Europe: The story to
date, Bruxelles, Universite Libre de Bruxelles
7. Dahiya, B., (2017), Micro Insurance: Challenges for Sustainable Growth, The Journal
of Insurance Institute of India, vol. 5(2), str. 79-100.
8. Eling, M., Pradhan, S. & Schmit, J., (2014), The Determinants of Microinsurance
Demand, The Geneva Papers on Risk and Insurance – Issues and Practice, vol. 39(2),
str. 224-263.
9. Kalinić, Z., Kovačević, Ž. i Župljanin, S., (2014), Upravljanje mikrofinansijama i
mikroosiguranjem, Aktuelnosti, vol. 1(25), str. 38-65.
10. Kalra, A., (2010), Microinsurance – risk protection for 4 billion people, Zurich, Swiss
Reinsurance Company Ltd
11. Ledgerwood, J., Earne, J. & Nelson, C., (2013), The New Microfinance Handbook: A
Financial Market System Perspective, Washington DC, World Bank
12. Matul, M., Dalal, A., De Bock, O., Gelade, W., (2013), Microinsurance demand:
determinants and strategies, Enterprise Development and Microfinance, vol. 24(4), str.
311-327.
13. Mazambani, L., & Mutambara, E., (2018), Sustainable performance of microinsurance
in low-income markets, Risk Governance and Control: Financial Markets &
Institutions, vol. 8(2), str. 41-53.
14. McCord, J., M., Opdebeeck, B., Biese, K. & Pandey, M., (2014), „If you can’t measure
it, you can’t manage it“: microinsurance by the numbers, Entreprise Development and
Microfinance, vol. 25(1), str. 41-56.
15. McCord, M., (2012), Microinsurance product development for microfinance providers,
Rome, International Fund for Agricultural Development
16. Milenković, I., (2015), Specifični oblici međunarodnog bankarstva, Subotica, Proleter
a.d. Bečej
17. Mladenović, B., (2017), Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. godine, Beograd,
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije
18. Ninov, N., Ninova, V., (2018), Microinsurance – Potential for Development in Bulgaria,
Journal of Innovations and Sustainability, vol. 4(2), str. 23-34.
19. Njegomir, V., (2011), Mikroosiguranje, Industrija, vol. 39(3), str. 295-314.
20. Platteau, J. P., De Bock, O., & Gelade, W., (2017), The demand for microinsurance: A
literature review, World Development, vol.94, str. 139-156.
21. www.lloyds.com (Preuzeto sa:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=2ahUK
EwiWw6eVybPfAhWEjywKHX9ZBqoQFjABegQICRAC&url=https%3A%2F%2Fw
ww.lloyds.com%2F~%2Fmedia%2Flloyds%2Freports%2F360%2F360-

19
 other%2Finsuranceindevelopingcountries.pdf&usg=AOvVaw0U_oRy-
vdq4hlDf97Jmx9B, 22.11.2018.)
22. www.mfin.gov.rs (Preuzeto sa: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/vesti/Manic-
Jankovic-Mikrokrediti.pdf, 20.6.2018.)
23. www.microinsurancecentre.org (Preuzeto sa:
http://www.microinsurancecentre.org/resources/documents/defining-microinsurance-
thoughts-for-a-journey-towards-a-common-understanding/download.html,
20.11.2018.)
24. www.microinsurancenetwork.org (Preuzeto sa:
https://microinsurancenetwork.org/sites/default/files/MI%20Landscape%20Study%20
2017%20Final%20Report_EN_vf.pdf, 21.11.2018.)
25. www.microinsurancenetwork.org (Preuzeto sa:
https://microinsurancenetwork.org/sites/default/files/Microinsurance%20Network_Afr
ica%20landscape%20full%20report-WEB_0.pdf, 21.11.2018.)
26. www.microinsurancenetwork.org (Preuzeto sa:
https://microinsurancenetwork.org/sites/default/files/The_landscape_of_microinsuranc
e_in_Asia_and_Oceania_2013__full_report.pdf, 21.11.2018.)
27. Zimmerman, E., Magnoni, B., (2014), Consumer protection in microinsurance:
challenges and good practices from the Philippines and Colombia, Enterprise
Development and Microfinance, vol. 25(1), str. 25-40.

20
Spisak tabela i grafika
Tabela 1. Razlike komercijalnog i mikroosiguranja .................................................................. 5
Grafik 1. Lanac snabdevanja u mikroosiguranju ....................................................................... 5
Tabela 2. Prioritetni rizici siromašnih u pojedinim zemljama ................................................... 6
Tabela 3. Primer životnog mikroosiguranja u Indiji .................................................................. 6
Tabela 4. Ključni indikatori mikroosiguranja ............................................................................ 8
Grafik 2. Segmentacija potencijalnog tržišta mikroosiguranja .................................................. 9
Tabela 5. Bruto premije po zemljama Latinske Amerike u 2016. godini .................................. 9
Tabela 6. Bruto premije po zemljama Afrike u 2014. godini .................................................. 10
Tabela 7. Apsolutno siromaštvo u Srbiji period 2006-2016. godine ....................................... 13

21