МАНАСТИР ТВРДОШ:

- Манастир Тврдош удаљен је 4,5 километара од Требиња и налази се на десној страни

ријеке Требишњице. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице и данас је сједиште
Захумско-херцеговачке и Приморске епархије (у прошлости сједиште требињске
митрополије). Само име Тврдош потиче од назива двају околних села.

- Народно предање манастир Тврдош веже уз име цара Константина и његове мајке
Јелене, а једно друго као градитеља наводи херцега Стефана Вукчића Косачу. Први
писани помен датира са почетка XVI вијека. На основу изворне грађе може се
закључити да је манастир основан и сазидан прије 1510. године, вјероватно од стране
херцеговачких владика. Крајем тог вијека постао је и њихово сједиште.

- Од краја XVI вијека Тврдош је постао центар српских побуна против Турака. Године
1667. страдао је приликом земљотреса. Обновио га је митрополит и острошки светитељ
Василије Јовановић. Овај период се сматра златним добом Тврдоша. Политичка
активност требињских калуђера и владика и држање уз Млечане, довели су 1693. до
пада манастира у турске руке. Приликом повлачења, манастир са фортификацијама,
Млечани су уништили. Иако је стари манастир био уништен, манастири Дужи и Савина
су наставили његову традицију, све до његовог потпуног обнављања у XX вијеку,
тачније 1928. године.

МАНАСТИР ДОБРУН:

- Добрун је најстарији православни манастир на територији Босне и Херцеговине.

Налази се на дванаест километара удаљености од Вишеграда, на Рзаву, недалеко од
истоименог средњовјековног утврђеног града. Некада се манастир називао Крушево,
али је постепено преузео назив Добрун. Манастир су почетком XIV вијека, око 1340-
1343, подигли жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар, чувари граница у доба
краља Душана. Под турском влашћу манастир је првотно оштећен а потом и напуштен.
У њему више није било монашког живота. Иако временом обновљен, поново је срушен
за вријеме устанка у Босни, 1875. године, да би био обновљен нешто касније за вријеме
митрополита Саве Косановића. Рушен је и у оба свјетска рата па поново обнављан.
Године 1994. у манастиру је обновљен и монашки живот.

МАНАСТИР СТУПЉЕ:

- Манастир Ступље са црквом посвећеном светом арханђелу Михаилу налази се између

Челинца и Прњавора у селу Горњи Вијачани, на рјечици Манастирици. Први пут се
помиње у запису из Крушевског поменика, у другој половини XV вијека. Ко су били
ктитори и када је заправо настало Ступље не може се поуздано рећи, али то је
засигурно било у предтурско доба. У народном вјеровању је устаљена теорија о краљу
Драгутину као ктитору. Оно што се зна је да се у манастиру Ступљу од средине XV па
до краја XVII вијека одвија организован монашки живот. О томе свједочи велики број
рукописних књига насталих у Ступљу, које су након Велике сеобе, пренесене на
аустријску територију у манастир Ораховицу. Темељи порушеног манастира откривени
су 1994. године, а недуго потом је отпочела изградња на реконструисаним темељима.

МАНАСТИР ЗАВАЛА:

- Манастир Завала се налази на рубу Поповог поља, у истоименом селу, удаљен око
50км од Требиња. Црква манастира Завала је посвећена Ваведењу Пресвете
Богородице. Уз манастире Тврдош и Житомислић спада у најзначајнија културна
средишта у Херцеговини. Манастир је вјероватно подигнут у XIV или XV вијеку, а
први помен је из 1514. године. У манастиру Завали је Св. Василије Острошки ступио у
монаштво. Манастир је више пута страдао, у XVI вијеку, за вријеме млетачко-турског
рата 1722, за вријеме Другог свјетског рата, као и у грађанском рату 90-их година. У
току је обнова манастира Завала.

МАНАСТИР МОШТАНИЦА:

- Моштаница са храмом посвећеним светом арханђелу Михаилу, смјештена је у

сјеверозападно подножје Козаре, 12 км од Козарске Дубице, а уз њу тече истоимени
поток. Није могуће утврдити тачан датум оснивања. Имајући у виду турско освајање
Костајнице 1556. године, с њим у вези и насељавање српско-православног
становништва с обе стране ријеке Уне, као и обнову Пећке патријаршије следеће
године, управо у тим годинама могуће је да је и манастир Моштаница основан.

- Једно предање наводи да је Моштаницу основао, а манастир Рмањ обновио, Хасан-

паша Предојевић у другој половини XVI вијека. Предање није историјски доказиво, али
је хронолошки блиско првом помену Манастира. У питању је запис из 1579. у Отачнику
преписаном те године у Моштаници.

- У времену од средине XVI вијека па до наших времена, манастир Моштаница је

страдао и био обнављан чак девет пута. Поуздано се зна да је Моштаница страдала око
1638. године, а монаси су се разишли у манастир Марчу и основали манастир
Лепавину. Моштанички монаси су у истом вијеку учествовали и у оснивању манастира
Комоговине код Костајнице.

- Уз манастирску цркву стоји биста устаника Петра Поповића Пеције.

 МАНАСТИР ВОЗУЋА:

- Манастир Возућа налази се између Олова и Завидовића у долини ријеке Криваје. У

близини манастира налази се истоимено село и рјечица названа Возућица по имену
манастира. Народна легенда оснивање Манастира везује за краља Драгутина, али она
нема историјско упориште. Наиме, Олово је све вријеме постојања, до доласка
Османлија, било под управом босанских владара. Прави датум оснивања манастира
није познат, али се сматра да је изграђен након обнове Пећке патријаршије. Први
писани помен манастира је из 1617. године.

МАНАСТИР ПАПРАЋА:

- Манастир Папраћа се налази недалеко од Зворника, у истоименом селу, и припада

Зворнички-Тузланској епархији. Манастирски храм посвећен је Благовјештању
Пресвете Богородице. Народна легенда оснивање манастира повезује са династијом
Немањића, између осталог и краљем Драгутином. Најранији писани помен Папраће је
запис на јеванђељу из 1550-1551. године. Тако је црква у Папраћи једна од ријетких
која је настала прије обнове Патријаршије 1557. године.

- Свештенство манастира одржавало је везе са Русијом, поготово у току XVI и XVII

вијека, и тамо добијало помоћ у новцу и књигама. Након аустријско-турског сукоба око
Зворника, 1717. године, Турци су манастир опљачкали и спалили. Обнова цркве и
манастирског комплекса отпочела је средином XIX вијека. У периоду Другог свјетског
рата манастир је претрпио пустошења и разарања, а црква је служила као коњушница.
Послије рата услиједила је поновна обнова.

МАНАСТИР ТАВНА:

- Манастир Тавна налази се под Мајевицом, у селу Бањица, и припада Зворничко-

тузланској епархији. Посвећен је св. Тројици. Изградња овог манастира започета је за
вријеме краља Драгутина. Љетописи Пећке патријаршије свједоче да су га подигли
синови краља Драгутина - Владислав и Урошиц. Манастир је имао братство све до
1461. године када околни крајеви потпадају под турску власт. У XVI вијеку Тавна се
помиње у турским дефтерима, али је риједак помен манастира у каснијим временима,
практично до XIX вијека. Постоје писани подаци да је током XIX вијека у манастиру
радила богословија, али је почетком XX вијека почела да губи значај.

- Манастир је током Другог свјетског рата доживио велико страдање. Спаљен је заједно
са манастирском библиотеком и свим осталим пратећим објектима. Након рата је
наставио са животом али сада као женски манастир.
 СТАРА СРПСКА ЦРКВА У САРАЈЕВУ:

- Црква је посвећена Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, налази се на Башчаршији и

представља најбоље сачувани храм из средњег вијека на простору Босне и
Херцеговине. Легенда њен настанак везује за Димитрија, или Андрију, браћу Марка
Краљевића. Међутим, модерна истраживања показују да је црква много старија него
што то народно предање казује. Због необичне архитектуре храма њен настанак се
ставља у рани средњи вијек. Неки сматрају да је то прво била стара римска зграда која
је касније претворена у цркву.

- Црква је више пута у току свога постојања, што од људске руке, што од посљедица
природних катастрофа, била девастирана. Приликом обнова није се дозвољавало да се
суштинске карактеристике грађевине мијењају и она је до данас задржала изглед
ранохришћанске базилике.

- Ризница Старе српске цркве у Сарајеву је изнимно богата. Најстарија књига у њеној
ризници је Номоканон из средине XIV вијека, писан за деспотицу Јелену.

МАНАСТИР ЛОМНИЦА:

- Манастир Ломница са црквом посвећеном светом Георгију налази се у области Бирач

недалеко од Шековића. Не постоји много података о раном периоду постојања
манастира, а и оно што постоји доста је оскудно и фрагментарно. Најстарији помен
манастира је запис из 1577/78. године у Типику писаном у Ломници. Исте године
манастир је живописао један од најпознатијих сликара тога доба зограф Лонгин.

- Манастир је запустио почетком XVIII вијека одласком братства из њега након

аустријско-турског рата и од тада је служио као парохијска црква. Оба свјетска рата
манастир је прошао без већих оштећења. Године 1979. окупљена је заједница монахиња
и обновљен манастирски живот у Ломници.

МАНАСТИР ДОБРИЋЕВО:

- Манастир Добрићево се налази у Херцеговини, између Требиња и Билеће. Првобитно

се налазио уз ријеку Требишњицу, али је због изградње Билећког језера 1965. године
измјештен у оближње село Орах. Манастирска црква је посвећена Ваведењу
Богородице.

- Први писани документ који помиње Добрићево је из 1661. године. Међутим,

приликом пресељења манастира дошло се до поузданијих података о његовом
настанку. Може се утврдити да је црква постојала на том мјесту још у XIV вијеку. У
XVII вијеку живопис је осликао чувени Георгије Митрофановић. Добрићево је веома
страдало у вријеме устанка 1875-1878. године, као и у Првом свјетском рату.
 МАНАСТИР РМАЊ:

- Манастир Рмањ посвећен је Светом Николи. Налази се у Мартин Броду, општина

Бихаћ. Најстарија вијест о манастиру је из Крушевског поменика, с краја XV вијека. У
другој половини XVI вијека манастир Рмањ је страдао од Турака. Владика Гаврило,
који је у то вријеме столовао у Рмњу, са калуђерима је пребјегао преко Саве, гдје су
основали манастир Марчу. У наредним вијековима манастир је страдао велики број
пута, и исто тако изнова био обнављан. Након страдања у Другом свјетском рату, 1984.
извршена је потпуна реконструкција храма.