6.

ТЕОРИЈА ГРАФОВА
ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
Када проучите ово поглавље :требало би да знате:

1. дефиницију графа,
2. различите врсте графова,
3. дефиницију подграфа.

До сада смо користили графове за представљање релација. Међутим,

теорија графова је самостални и важан део математике, веома
заступљена и у информатици. Значајан део информатичке науке
представља проучавање алгоритама који решавају проблеме употребом
графова.

Графови су посебно занимљиви јер помоћу њих можемо моделовати

сложене проблеме веома једноставно, као што је постављање
саобраћајница, постављање електричних мрежа, рачунарских мрежа и
сл.

Најразличитије дискретне структуре које се појављују у рачунарству

погодно се описују графовима.

73
Prvi problem i njegovo rešenje, teorije grafova jeste rad Leonarda Ojlera
(Leonhard Paul Euler,1707-1783) pod nazivom Sedam mostova
Kenigsberga, objavljen 1736 godine. Kasnije, Frensis Gutri 1852. godine je
izložio problem četiri boje koji postavlja pitanje da li je moguće obojiti
zemlje na geografskoj karti sa samo četiri boje, a da se ne pojave dve
susedne zemlje obojene istom bojom. Ovaj problem su rešili tek 1976.
godine Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se postavljanje ovog problema
smatra roñenjem teorije grafova. Tokom pokušaja rešavanja ovog problema
otkrivene su mnoge teoreme i postavljeni mnogi teoretski pojmovi i
koncepti.

6.1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Граф је апстрактни математички објекат.

Неформално говорећи, графови су састављени од тачака, односно

чворова (врхова) и линија међу њима, односно грана.

Скуп чворова убудуће ћемо обележавати са V, а скуп грана са Е.

Граф је задат ако су позната два скупа, скуп чворова V и скуп грана Е.

74
Дефиниција:

Граф G = (V , E ) је уређени пар који се састоји од скупа чворова V и

V 
скупа грана E ⊆   .
2

Веома је честа употреба графова за опис модела или структура

података.

Пример

Структура једне веб презентације се може представити сликовито

употребом графа. Чворови тог графа су поједине странице, а гране
графа су везе којима се може са једне странице прелазити на другу.

Чворови могу бити градови, а гране путеви између њих.

Чворови могу бити рачунари, а начини комуникација између њих

гране.

Пример:

a) Дат је скуп V = {a, b} и E = {{a, b}} .

b) Дат је скуп V = {a, b, c} и E = {{a, b} , {b, c}} .
c) Дат је скуп V = {a, b, c, d } и E = {{a, b} , {b, c} , {a, d } , {c, d }} .

75
Графови су релационе структуре. Међутим једноставније их је
представити цртежима.

Пример:

Граф са слике може да се напиже као релација:

G = {{a, b, c, d } , {a, b} , {a, c} , {b, c} , {c, d }} .

• Две гране су суседне ако имају исти чвор.

• Чворови једне гране називају се крајеви.
• Грана која спаја чвор са самим собом назива се петљом.
• Граф који нема ниједну петљу називају се простим графом.
• Неоријентисани граф G = (V , E ) је уређем скуп парова чворова и
V 
грана где је E ⊆   ∪ V . Значи он може имати и петље.
2

76
Напомена: Прост граф је уствари непријентисани пут без петљи.

• Оријентисани граф или диграф G = (V , E ) је уређем скуп парова

чворова и грана где је E ⊆ V × V . Значи он има оријентацију, грана
v = ( a, b ) има почетни чвор у а и крајњи у b .

Пример:
Диграф који садржи скуп V = {a, b, c, d } и скуп
E = {( a, b ) , ( a, c ) , ( b, c ) , ( b, d ) , ( c, d ) , ( d , a )}

Пример:
Диграф који садржи скуп V = {a, b, c, d } и скуп
E = {( a, a ) , ( a, b ) , ( b, c ) , ( c, c ) , ( b, d ) , ( d , b ) , ( c, d ) , ( d , a )}

77
• Мултиграф је граф код кога између два чвора а и б постоји више
од једне гране, које полазе из а, и завршавају у б.
• Комплетан или потпун граф је онај граф код кога су свака два
чвора повезана граном.

• Пут је низ грана које су међусобно повезане.

• Елементарни пут је пут који кроз сваки чвор графа пролази

највише једанпут.

• Циклус је граф који се добија од пута, додавањем гране која спаја

крајеве пута. Циклус се често назива и контуром.

78
• Празан граф је граф са чворовима који не садржи ни једну грану.
• Степен графа је број грана графа који имају крај у једном чвору.
Чвор степена 1 назива се изоловани чвор или лист.

Пример

У графу на слици чворови а и c су суседни, као и гране ab, аd и аc.

Чворови а и f нису суседни, као ни гране аc и bf.

Чворови b,c,d су степена 2, а чворови а и f степена 3.

79
 • Граф је регуларан ако су сви чворови истог степена.

Пример.

Регуларан граф (сви чворови су степена 2).

Теорема:

Сума степена у свих чворова, у неоријентисаном графу, увек је паран

број.

Доказ: Ако су d1 , d 2 ,… , d n степени чворова x1 , x2 ,… , xn у графу која

има н грана. Ако саберемо све степене чворова добијамо двоструки
број грана., јер свака грана има као крајње тачке 2 чвора. Дакле
d1 + d 2 + … + d n = 2m .

Теорема 2:

Број чворова непарног степена у произвољном графу без петљи, је

паран.

80
Последња теорема зове се у литератури и Лема о руковању.

У сваком друштву број особа које су се руковале непаран број пута је

паран. Овде број особа које су се руковале представљају чворове
графа.

• Граф који има коначан број чворова се зове коначан граф.

Аналогно, граф са бесконачним бројем чворова се зове бесконачан
граф.
• Граф G'=(V',Е') је подграф графа G=(V, Е) ако је скуп његових
чворова (V') подскуп скупа чворова графа G (V), а скуп његових
грана (Е') је подскуп скупа грана G (Е).

81