Тема: Управљање развојним променама у

васпитно-образовним установама

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
др Данимир Мандић Александра Ераковић

2017/2106

Београд, 2017.
 САДРЖАЈ
I РАЗВОЈНЕ ПРОМЕНЕ – ИНОВАЦИЈЕ……………………………………………………….......3

Појмовно одређење управљања променама……………………………………………………………..3

Појам и значај иновација………………………………………………………………………………….4

Промене у окружењу и рад васпитно-образовних установа ………………………………….………..4

Дефиниција иновација ……………………………..........…………………………………….....……….5

Врсте иновација у образовању ……………………………………………………………......……….5-6

Промене у технологији организације васпитно-образовног рада ………………………………….…6

II РАЗВОЈНЕ ПРОМЕНЕ У КОНЦЕПЦИЈИ НАСТАВЕ………………………………….……….7

Критички осврт на репродуктивну наставу и традиционалну школу ……………………….………7

Продуктивне методе – услов за успех ……………………………………………………………...……8

Теоријске основе информатичко-развијајуће наставе ……………………………………………...…..8

Кључни структурни елементи и чиниоци информатичко-развијајуће наставе ……………………....9

Битна обележја ефикасне школе будућности………………………...........……………………………...9

Модели развијајуће наставе……………………………………………………………………………………....10

III УПРАВЉАЊЕ РАЗВОЈНИМ ПРОМЕНАМА………………………………………………….11

Припрема наставника за примену развојних промена ………………………………………………..11

Управљање променама путем јасних циљева …………………………………………………………11

Компјутерски подржано управљање развојним променама у школи ………………………….….…12

Образовни WEB-портали у функцији управљања променама …………………………………….……...12

ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………………………………….…...…..14

ЛИТЕРАТУРА……………………………………………………………………………………….….15

2
I РАЗВОЈНЕ ПРОМЕНЕ – ИНОВАЦИЈЕ

Појмовно одређење управљања променама

Васпитно-образовна установа (вртић, школа) је сложени систем различитог рада.

Систем је интерактивна повезаност различитих делова и елемената у јединствену целину
која се складно одвија у правцу јединствено утврђеног циља. Систем делује у условима
датог окружења.

У кибернетичком смислу, управљање је превођење система из једног нижег у ново,

више уређено стање које се може одредити као скуп мера и поступака за обезбеђивање
вишег нивоа организације ради постизања оптималних резултата. Управљање се може
дефинисати и као начин избора најбоље из више могућих алтернативних активности. Ако
нема избора, онда не може бити ни управљања.

Управљање се остварује доношењем одлука којима се реализују утврђени циљеви

васпитно-образовне установе. Управљање је високо професионална активност која
тражи посебна знања и способности. Управљање се може дефинисати као доношење
кључних, стратегијских одлука које су усмерене у правцу постизања далекосежних,
перспективних циљева.

За разлику од управљања, руковођење представља доношење оперативних одлука

којима се стратегијске одлуке остварују у пракси. Руковођењем се операционализују
важније, крупније управљачке одлуке.

Управљање и руковођење су две стране једног истог процеса. Управљање

подразумева и процес руковођења као облика повезивања делатности људи и материјалних
средстава ради остваривања постављених циљева. Управљање, као доношење развојних,
важних одлука, претпоставља професионално обављање функција руковођења,
усмеравања појединаца у реализацији свакодневних послова и радних задатака.

3
 Појам и значај иновација

Напредак у свим областима људског рада и живљења остварује се захваљујући

открићима, проналасцима, иновацијама. У најновије време, велике промене у човеков
живот, унеле су модерне информационе технологије. Александар Кинг истиче да, после
парне машине, ниједан други проналазак није имао тако велики утицај на све области
људског рада као појава чипа и интегрисаних кола.

Основна карактеристика садашњег времена је промена. Време између настанка

идеје и практичне примене неке идеје је драстично смањено.

Промене у окружењу и рад васпитно-образовних установа

Под утицајем информационе технологије постепено се напушта традицијом

укорењена парадигма Ј. А. Коменског. Она је била, у доба настанка, револуционарни корак
у развоју образовања, али су, временом, њене могућности до краја исцрпљене тако да је
она у садашњим условима постала чинилац који ограничава остваривање савремене улоге
васпитно-образовних установа.

слика 1 Јан Амос Коменски

Савремена информациона технологија изменила је начин рада у готово свим

областима. Највеће промене је изазвала у пријему, обради и анализи информација. Школа,
наставници и ученици налазе се у битно другачијем информационом окружењу. Филму и

4
телевизији, као старијим медијима, придружила се рачунарска помоћу које се може
обезбедити јединствено и истовремено емитовање више разних медија.

У таквим условима, школа не може да остане на традиционалном начину рада у

коме су наставник и уџбеник једини извори информација. Улога информационог окружења
постаје све битнија и значајнија, а школа ће бити модернија и успешнија улико наставници
пре и потпуније схвате ту чињеницу.

Најбоља школа постаје она школа која најмање личи на традиционалну.

Дефиниција иновација

Наставне иновације су прогресивне, развојне, научно утемељене промене у

дидактичко-методичкој организацији наставе које се, као релативно нове, појављују у
наставном процесу.

Иновација у васпитно-образовном систему се означава термином реформа. Она

обухвата мање или веће промене у самом систему које служе као основна за дидактичке
иновације у школама. Теоријски гледано, иновације у школи могу „изнудити“ реформу
образовног система како би се створио пут развојним променама у свим школама.

Врсте иновација у образовању

Опширну класификацију иновација која обухвата и образовни систем и рад у

школама даје П. Мандић. Он разликује иновације као промене у циљу васпитања,
функцији школског система садржајима наставног рада, функцији наставника, средствима
рада, организацији, реализацији и евалуацији наставе.

Када се простудирају класификације које су најчешће дате у литератури, уочавају се

две основне категорије иновација: прву чине промене у систему васпитања и образовања и
називају се реформске иновације, а другу чине промене у организацији васпитно-
образовног рада у школи и њеној просторно-технолошкој основи које можемо назвати

5
дидактичко-методичким иновацијама. Ове две групе иновација представљају реално
стање и чине природну поделу, али се свака од њих може даље разврставати.

Реформске иновације чине:

Системске иновације обухватају радикалније промене у систему васпитања и образовања

и систему образовања и стручног усавршавања наставника. Организационо-концепцијске
иновације се односе на концепцијске промене у организацији наставе. Програмске
иновације – иновације којима се уводе промене у школским програмима. Просторно-
технолошке иновације обухватају новине у изградњи школских објеката и технолошкој
модернизацији школа.

Дидактичко-методичке иновације:

Иновације у припреми васпитно-образовног рада обухватају операционализацију циљева

на задатке, програмирање рада школе, планирање и припремање васпитно-образовног
рада. Организацијске иновације обухватају организацију часа, примену појединих облика
наставе, врсте наставе, наставне методе, етапе у организацији наставе. Медијске иновације
се односе на примену дидактичких и аудиовизуелних медија, примену образовног
рачунарског софтвера. Евалуацијско-докимолошке иновације обухватају праћење и
вредновање рада ученика, праћење и вредновање свих видова рада школе.

Промене у технологији организације васпитно-образовног рада

Захваљујући разредно-часовном систему, образовање је постало рационалније,

економичније, систематичније и демократичније. Међутим, његов потенцијал је исцрпљен
и више не постоји могућност да се у оквиру истог система даље напредује. Због тога,
технологију образовно-васпитног рада треба темљно иновирати. Информатика улази у
школу из окружења да би из школе подстицала промене у окружењу. Њоме се знатно
подиже квалитет наставе која постаје богатија, разноврснија, подстиче осамостаљивање
ученика, доприноси индивидуализацији учења, обезбеђује сталну повратну информацију,
подстиче сараднички однос између наставника и ученика, омогућава коришћење богатих
база података и информација.

6
 Ново дидактичко-техничко окружење је мултимедијалног карактера. Интеграција
текста, слике, тона, звука, графика и анимације омогућава да се ученицима богато,
разноврсно и занимљиво прикажу најразличитији садржаји. Али, нема примене
информатичке парадигме без информатичке опремљености школе и оспособљености
наставника да модерну опрему користе.

Школа треба да буде лабораторија у којој се стално експериментише, мења,

испробава, проналазе нови путеви за ефикасно учење. Наставник је успешан ако је
помогао детету да напредује до границе коју му допушта његов интелектуални
капацитет. Зато се каже да наставник треба да буде, пре свега, стручњак за дете, па
тек онда стручњак за предмет. То је услов да школа буде установа успеха за све.

II РАЗВОЈНЕ ПРОМЕНЕ У КОНЦЕПЦИЈИ НАСТАВЕ

Указивање на промене у концепцији наставе и на потребу њеног моделовања на

новим основама захтева прво да се изврши анализа добрих и негативних обележја
садашње репродуктивне наставе. Неопходан је критички осврт на ову наставну парадигму.

Критички осврт на репродуктивну наставу и традиционалну

школу

Јан Амос Коменски, као педагошки теоретичар, израстао је под утицајем

емпиристичко-сензуалистичке и рационалистичке филозофије, па у складу са тим, и
његова концепција носи у себи те рефлексе. Револуционарни домети његове педагошке
концепције су општепознати: образовање је демократизовано и доступно и нижим
друштвеним слојевима; образовни садржаји су подељени на предмете на основу научне
диференцијације; уведен је предметно-разредно-часовни систем са својим одликама.
Његова концепција наставе и школе представљала је епохалну иновацију.

Винсент Окоњ истиче слабости данашње школе, које су производ концепције Ј. А.

Коменског: енциклопедизам; образовање има завршни карактер уместо да отвара путеве за
7
даље образовање; настава и наставник су ауторитарни – примењује се принуда уместо да
се ученик припрема за живот у демократском друштву. Сличне оцене и идеје су заступали
и представници тзв. радне школе – истицали су да традиционални концепт наставе пати од
интелектуализма, да је наставник активан, а ученици пасивни, да школа запоставља
практичне животне потребе, па су тражили да школа буде подређена раду.

Снажан техничко-технолошки напредак вуче напред и све друге области човекове

активности. Ове промене неће заобићи наставу и школу, већ ће коренито утицати на
промене у образовању.

Све промене које су до сада чињене донекле су унапредиле концепцију Коменског,

али су све, ипак, остале у кругу традиционалне организације наставе.

Продуктивне методе – услов за успех

Ефекти наставног рада зависе од много фактора, али је утицај метода које се
примењују у васпитно-образовном процесу најзначајнији. Кључна побољшања у
унутрашњој реформи школа очекују се од ослонца на делотворније методе, што је једна од
битних карактеристика информационо-развијајуће наставе.

Увођење нове наставне парадигме и примена продуктивнијих метода, услов су за

подизање наставне ефикасности. Потребно је подстицати ученике на самосталан и
истраживачки рад, кроз вредновање и самовредновање подстицати стваралаштво,
извршити селекцију чињеница и на тај начин олакшати разумевање и запамћивање,
стварати опуштену и подстицајну климу током рада.

Теоријске основе информатичко-развијајуће наставе

Информатичко-развијајућа настава је један од вредних теоријских и практичних

приступа усмерених на подизање квалитета образовно-васпитног процеса који је у
последњих двадесет година изазвао велико интересовање међу теоретичарима и
практичарима. У основи тог приступа је однос наставе и развоја који је научно разрађивао

8
Л. С. Виготски. Почетком тридесетих година 20. века, одвојиле су се три теорије о односу
наставе и развоја, чију је суштину сажео Виготски.

Прва теорија заступа став да је развој независтан од наставе која је спољашњи

процес. Према овој теорији, треба чекати да се заврше одређени циклуси, па да, тек тада,
школа приступи обучавању деце одређеним знањима и навикама.

Друга теорија полази од тога да је настава развој и да потпуно сједињује с њим

када сваки корак у настави одговара кораку у развоју који се своди у основи на
акумулирање могућих навика.

Трећа теорија је покушај да се превазиђу крајности прве две теорије, њиховим

простим сједињавањем.

Л. С. Виготски није операционализовао своја размишљања и идеје о односу

наставе и умног развоја детета.

слика 2 Л.С.Виготски

Кључни структурни елементи и чиниоци информатичко-

развијајуће наставе

Темеље развијајуће наставе чине следећи кључни чиниоци који чине њене
структурне елементе:
1. Информатизација наставног процеса – чинилац информатичко-развијајуће наставе;

9
2. Интерактивност – чинилац информатичко-развијајуће наставе;
3. Конструктивизам – чинилац информатичко-развијајуће наставе;
4. Критичко-еманципаторске основе – чинилац информатичко-развијајуће наставе;
5. Систематичност, евалуација и самоевалуација – чинилац информатичко-развијајуће
наставе;
6. Хеуристичке основе – чинилац информатичко развијајуће наставе;
7. Нова просторна организација и дидактичко-информатичка опремљеност наставних
објеката – чинилац информатичко-развијајуће наставе.

Битна обележја ефикасне школе будућности

Нека од основних обележја ефикасне школе будућности су те да је то школа у којој

су сви ученици успешни и постижу онолико колико им природни потенцијали омогућују.
У ефикасној школи рад је разноврстан и обухвата не само учење него и задовољавање
најразноврснијих ученичких интересовања и потреба. Настава у школи треба да буде
системски организована. У школи један наставник треба да организује и води наставу из
више предмета. Фронтални облик и предавачка настава мора бити права реткост у
ефикасној школи, настава треба да буде дидактичко-методички разноврсна. Тежиште
наставе треба да буде на мисаоним активностима ученика. У квалитетној школи постоји
подстицајно окружење за учење, наставници не наређују ученицима него са њима
сараћују. Затим, вредновање рада и резултата је стално и заснива се на перманентној
повратној информацији.

У савременој школи сви уче, не само ученици него и помоћно особље и наставници.
Такође, родитељи треба да буду стални сарадници и део радног система. Наставници више
треба да се баве дететом, његовим васпитањем, а мање предметом.

Модели развијајуће наставе

Постоји више модела информатичко-развијајуће наставе. Заједничко свим

моделима је самостални рад ученика, самостално стицање знања уз саветодавну улогу

10
наставника и остваривање континуиране самоевалуације. Многи од њих су настали на
традиционално репродуктивној настави. Могу се користити на репродуктивни или на
развијајући начин.

Неки од модела развијајуће наставе су:

1. Индивидуална настава;

2. Херуистичка настава;

3. Модуларна настава;

4. Продуктивна настава;

5. Пројектна настава;

6. Искуствена-витагена настава;

7. Проблемска настава;

8. Егземпларна настава;

9. Тимска настава;

10. Дистанцна настава – настава на даљину;

11. Играолика настава;

12. Интегративна настава;

Посебно место у концепцији информационо-развијајуће наставе има модел

хеуристичке наставе. Требало би да хеуристички модел наставе прожима све иновативне
моделе (модуларна настава, продуктивна настава, проблемска настава, микро настава,
настава на даљину, респонсибилну наставу, програмирану, претичућу наставу...).

11
III УПРАВЉАЊЕ РАЗВОЈНИМ ПРОМЕНАМА

Припрема наставника за примену развојних промена

Промена се често доживљава као пут у неизвесност. Што иновација коренитије

мења стварност, отпор је већи. Без оспособљавања нставника за поједине иновативне
промене, нема ни њиховог увођења у наставну праксу. Предавања, демонстрирања
примене појединих иновативних модела на часу је пут увођења иновативних промена у
изворну педагошку стварност.

Седнице појединих стручних органа су незаобилазни пут увођења појединих

иновација у наставну праксу. Руководилац васпитно-образовне установе као предводник
примене појединих иновација у наставној пракси, мора да буде добро информисан о њима,
али да врши темељну припрему појединих седница на којима се одлучује о
имплементацији дидактичких иновација у педагошкој пракси.

Управљање променама путем јасних циљева

Сваки човек и сваки руководилац има пред собом циљеве које жели да оствари.
Нема успешног појединца без јасних и достижних циљева. Руководећи тим не може
ефикасно руководити и спроводити стратешке одлуке и оперативне планове без јасно
дефинисаних циљева. Што су циљеви јаснији, тиме су делотворнији, достижнији, имају
већу мотивациону моћ. Они покрећу и усмеравају појединца и школски менаџмент да
квалитетније раде.

Јасноћа је најважнији чинилац личне продуктивности. Она помаже да се одстрани

одуговлачење и подстиче брже обављање задатака. Појединци који имају јасне циљеве
постижу пет до десет пута више од људи истог или већег образовања, али који нису нашли
времена да сагледају шта желе и да дефинишу јасне циљеве.

Циљеви омогућавају да се стално иде напред, без застоја, без губљења времена.

12
 Компјутерски подржано управљање развојним променама у школи

Да би организација наставе у школи била ефикаснија, неопходно је обогаћивање

дидактичко-методичке технологије педагошког рада. Услов да се иновације примењују, у
већем обиму, је оспособљавање наставника како би стекли одговарајуће иновативне
компетенције. Примена појединих иновација захтева припрему одговарајућих дидактичких
материјала за самостални рад ученика.

Образовни WEB-портал је моћан медиј за дисеминацију дидактичко-методичких

иновација. У Србији је креиран образовни WEB-портал: ЕДУСОФТ. Неопходно је да
директори и наставници буду упознати са овим медијем. Услов да школе могу користити
образовни портал је да имају приступ интернету, рачунар и БИМ пројектор.

Образовни WEB-портали у функцији управљања променама

Савремена информациона технологија повољно утиче на промене у методама и

облицима наставног рада. Образовање се спорије отвара према новим технологијама. У
образовање се полако уводе мултимедијални системи, учење на даљину, виртуелне школе
и друге технологије које доводе до повећања активности ученика и доприносе квалитету
рада и вредновања знања и напредовања ученика у складу са њиховим индивидуалним
способностима.

Интерактивност и квалитет презентованих материјала уз коришћење мултимедије и

хипер текста омогућавају знатно богатију наставу у поређењу са оном која се одвија у
традиционалним учионицама. Масовнијим коришћењем интернета омогућено је
интерактивно учење на даљину базирано на системском приступу уз примену
мултимедијалних електронских извора информација и дидактичких медија у WEB
окружењу.

13
ЗАКЉУЧАК

Нова технологија подстиче ученике да мисле, размишљају, анализирају и

закључују. Омогућава им да се више посвете учењу истраживањем, откривањем и
решавањем проблема и да на тај начин убрзају свој развој.

Дидактички медији омогућавају бржу и квалитетнију реализацију циљева и

задатака васпино-образовног рада. Доприносе модернизацији и динамизацији метода и
облика наставног рада. Битан су чинилац за усклађивање наставе са животом, теорије са
праксом и за прилагођавање наставних садржаја могућностима, претходним знањима,
потребама и интересовањима ученика. Значајна је њихова функција у ангажовању већег
броја чула, подстицању и одржавању пажње код ученика, развијању радозналости и жеље
за учењем, за активно суделовање у наставном процесу и њиховом развоју.

Данас је општа акција у свету усмерена ка успостављању школе и наставе у којој ће

ученици активно учити, а не само примати оно што је већ некада неко други формулисао и
изложио. У модерној настави треба да доминирају самосталан рад ученика у стицању
нових знања из различитих извора, интелектуални напор у трагању и откривању за
ученике новог, решавање проблема и практична примена сазнатог.

14
ЛИТЕРАТУРА

Вилотијевић Младен, Мандић Данимир, Управљање развојним променама у васпитно-

образовним установама, Учитељски факултет, Београд, 2015.

15