- DEFORMETAR LABISKON JE POGODAN ZA

STATICKA ISPITIVANJA KONSTRUKCIJA

- DEFORMETAR JE KONSTRUISAN SA BAZOM 200 mm. OCITAVANJA SE VRSE

NA UGIBOMERU SA PODATKOM p=0.001 mm. MERENJA SE VRSE NA BETONU
MB25. KOJI JE PODATAK DEFORMETRA KADA SU U PITANJU…
SIGMA=0.015 kN/cm^2

- DEFORMETAR JE KONSTRUISAN SA BAZOM 100 mm. OCITAVANJA SE VRSE

NA UGIBOMERU SA PODATKOM p=0.001 mm. MERENJA SE VRSE NA CELIKU
C0361. KOJI JE PODATAK DEFORMETRA KADA SU U PITANJU…
SIGMA=0.21 kN/cm^2

- AKO JE DEFORMETAR KONSTRUISAN TAKO DA MU JE BAZA 100 mm I DA SE

UCITAVANJA VRSE NA UGIBOMERU PODATKOM p=0,001 mm ONDA JE
PODATAK DEFORMETRA
10X10^-6 mm/mm

- DEFORMETAR OPISAN U RANIJEM PITANJU IMA VECU OSETLJIVOST AKO

SE MERENJA VRSE NA
BETONU

- AKO JE JEDAN DEFORMETAR KONSTRUISAN TAKO DA MU JE BAZA 100 mm

A DRUGI JE KONSTRUISAN SA BAZOM OD 200 mm I KOD OBA SE
OCITAVANJA VRSE NA UGIBOMERU SA PODATKOM p=0.001mm, KOD KOJEG
JE DEFORMETRA MOGUCE PRECIZNIJE OCITAVANJE DILATACIJA
SA BAZOM OD 100 mm

- KADA SU U PITANJU NAPONI, DEFORMETRI OPISANI U PRETHODNOM

PITANJU IMAJU VECU OSETLJIVOST AKO SE MERENJA VRSE NA
CELIKU

- PRILIKOM ODREDJIVANJA DEFORMACIONE LINIJE PROSTE GREDE

DOVOLJNO JE MERITI SA
3 UGIBOMERA I 2 KLINOMETRA

- KOLIKO JE NAJMANJE POTREBNO INSTRUMENATA DA BI SE ODREDIO

STEPEN UKLJESTENJA NA GREDI SA POKRETNIM OSLONCEM NA JEDNOJ
STRANI I UKLJESTENJA NA DRUGOJ STRANI
3 UGIBOMERA I 1 KLINOMETAR

- PRILIKOM MERENJA MERNIM TRAKAMA ELIMINICAJA UTICAJA

TEMPERATURE SE VRSI
ADEKVATNIM SPAJANJEM U VITSONOVOM MOSTU
- KOD GREDNIH ELMENATA SA STATICKIM STISTEMOM PROSTA GREDA
MERENJE KRIVINOMETROM JE PRECIZNIJE AKO JE ELEMENT

- KOJI JE MINIMALNI BROJ EKSTENZOMETARSKIH BAZA DA BI SE IZVRSILO

POUZDANO UTVRDJIVANJE NAPONSKOG STANJA NA PROSTOJ AB GREDI
PRAVOUGAONOG POPRECNOG PRESEKA OPTERECENOJ JEDNAKO
PODELJENIM OPTERECENJEM
4

- KOLIKO PODATAKA JE POTREBNO DA BI SE DEFINISALO RAVANSKO

STANJE NAPONA U TACKI
3

- AKO POSMATRANO DUZINU BAZE MERNE TRAKE KOJA MERNA TRAKA JE

OSETLJIVIJA KAD SU U PITANJU DILATACIJE
SA BAZOM OD 60 mm

- KRIVINOMEROM MOZE DA SE UTVRDI

MOMENT SAVIJANJA U PRESEKU

- KOD ISPITIVANJA KONSTRUKCIJA DA LI JE PREPORUCLJIVO DA SE

KORISTI KRIVINOMER ZA POLUPRECNIKE KRIVINA MANJE OD 10 km
NE

- KOD ISPITIVANJA KONSTRUKCIJA DA LI JE PREPORUCLJIVO DA SE

KORISTI KRIVINOMER ZA POLUPRECNIKE KRIVINA VECE OD 10 km
DA

MEHANICKI KLINOMETAR HUGGENBERGER IMA TACNOST MERENJA

PROMENE UGLA OKO
1’’

- KOD MERENJA DILATACIJA NA BETONSKOM ELEMENTU POMOCU MERNIH

TRAKA KOJA MERNA TRAKA JE POGODNIJA
SA BAZOM OD 10 mm

- KOD MERENJA DILATACIJA NA CELICNOM ELEMENTU POMOCU MERNIH

TRAKA KOJA MERNA TRAKA JE POGODNIJA
SA BAZOM OD 60 mm

- KOD PRELAZA SA KRUGA DEFORMACIJA NA KRUG NAPONA ZA PRIKAZ SA

JEDNIM KRUGOM I 2 KO… KOJI JE ODNOS RAZMERA ZA NAPONA rn I
DILATACIJE rd
rn=2*G*rd
- UKOLIKO ZELIMO DA ISPITUJEMO UTICAJ NORMALNIH NAPONA NA
SREDINI NOSACA CIJI JE STATICKI SISTEM PROSTA GREDA KONSTANTNOG
POPRECNOG PRESEKA KOJI NACIN OPTERECENJA JE POGODNIJI
OBE VRSTE OPTERECENJA DAJU JEDNAKU PRECIZNOST MERENJA

- UKOLIKO ZELIMO DA ISPITUJEMO UTICAJ SMICUCIH NAPONA NA SREDINI

NOSACA CIJI JE STATICKI SISTEM PROSTA GREDA KONSTANTNOG
POPRECNOG PRESEKA KOJI NACIN OPTERECENJA JE POGODNIJI
DVE KONCENTRISANE SILE ISTE VELICINE NA SREDINI RASPONA

- UKOLIKO ZELIMO DA ISPITAMO UTICAJ SMICUCIH NAPONA NA KRAJVIMA

NOSACA CIJI JE STATICKI SISTEM PROSTA GREDA KONSTATNOG
PRAVOUGAONOG POPRECNOG PRESEKA KOLIKO MERNIH TRAKA NAM JE
POTREBNO
3

-ZA MERENJA DILATACIJA POMOCU ELEKTROOTPORNIH MERNIH TRAKA

KORISTI SE
VITSONOV MOST

- AKO POSMATRAMO DUZINU BAZE MERNE TRAKE KOJA MERNA TRAKA JE

OSETLJIVIJA KADA SU U PITANJU DILATACEIJE
SA BAZOM OD 60mm

- KOD ISPITIVANJA MOSTOVA PROBNIM OPTERECENJEM POSEBNO PROBNO

OPTERECENJE … BUDE TAKVO DA U MERODAVNOM PRESEKU IZAZOVE
UTICAJ KOJI JE VECI OD TEORETSKOG ZA NAJVISE
10%

- PREDNAPREGNUTI BETONSKI MOST JE TEHNICKI ISPRAVAN AKO PORED

OSTALIH USLOVA IZMERENI UGIBI NAKON RASTERECENJA IZNOSE
NAJVISE
20%

- U POSTUPKU OPTERECIVANJA KONSTRUKCIJA VISOKOGRADNJE DO LOMA

POTREBAN BROJ KORAKA OPTERECENJA DO POSTIZANJA LOMA JE
NAJMANJE
10

- KOD ODREDJIVANJA VELICINE NORMALNOG PROBNOG OPTERECENJA

MOSTOVA ZA VELICINE U MERODAVNOM PRESEKU KOJA SE UTVRDJUJE
ISPITIVANJEM ODNOS MERENE VREDNOSTI USLED PROBNOG
OPTERECENJA I TACNE VREDNOSTI USLED PROJEKTNOG OPTERECENJA
POMNOZENE DINAMICKIM KOEFICIJENTOM (EFIKASNOST…) MOZE DA
BUDE NAJVISE
1
-NAKON NANOSENJA NAJVECEG PREDVIDJENOG PROBNOG OPTERECENJA
NA KONSTRUKCIJU VISOKI … OVO OPTERECENJE MORA, KOD DRVENIH
KONSTRUKCIJA DA OSTANE NA KONSTRUKCIJI I DA SE POSMATRA
NAREDNIH
16 SATI

- PRI PONOVLJENOM OPTERECENJU KONSTRUKCIJE VISOKOGRADNJE

DOZVOLJENI ZAOSTALI UGIB RASTERECENJA AB KONSTRUKCIJE MOZE DA
BUDE NAJVISE
12.5

- KOJE VELICINE NE MOZMO DIREKTNO DA MERIMO U

EKSPERIMENTALNOJ ANALIZI KONSTRUKCIJA
NAPONE

- KOD ISPITIVANJA MOSTOVA PROBNIM OPTERECENJEM “POSEBNO”

PROBNO OPTERECENJE MOZE DA BUDE TAKVO DA U MERODAVNOM
PRESEKU IZAZOVE UTICAJ KOJI JE VECI OD TEORETSKOG ZA NAJVISE
10%

- PREDNAPREGNUTI BETONSKI MOST JE TEHNICKI ISPRAVAN AKO,PORED

OSTALIH USLOVA,IZMERENI TRAJNI UGIB RASTERECENJA,IZNOSI NAJVISE
20%

- U POSTUPKU OPTERECENJA KONSTRUKCIJE VISOKOGRADNJE DO

LOMA,POTREBAN BROJ KORAKA OPTERECENJA DO POSTIZANJA LOMA JE
NAJMANJE
10

- KOD NORMALNIH I POSEBNIH PROBNIH OPTERECENJA

MOSTOVA,ISPITIVANJE PROBNIM OPTERECENJEM JE OBAVEZNO
ZA SVE ZELEZNICKE MOSTOVE L≥10m I ZA SVE DRUMSKE MOSTOVE L≥15m

- KOD ODREDJVANJA VELICINE NORMALNOG PROBNOG OPTERECENJA

MOSTOVA,ZA VELICINU U MERODAVNOM PRESEKU KOJA SE UTVRDJUJE
ISPITIVANJEM,ODNOS MERENE VREDNOSTI USLED PROBNOG
OPTERECENJA I TEORETSKE VREDNOSTI USLED PROJEKTNOG
OPTERECENJA POMNOZENE DINAMICKIM KOEFICIJENTOM MOZE DA BUDE
NAJVISE
1

- NAKON NANOSENJA NAJVECEG PREDVIDJENOG PROBNOG OPTERECENJA

ZA KONSTRUKCIJE VISOKOGRADNJE OVO OPTERECENJE MORA,KOD
CELICNIH KONSTRUKCIJA DA OSTANE NA KONSTRUKCIJI I DA SE
POSMATRA NAJMANJE
4 SATA

- IZOTROPNO RAVANSKO NAPONSKO STANJE MOZEMO DA OCEKUJEMO

NA SREDINI GORNJE POVRSINE AB PLOCE NOSIVE U DVA PRAVCA CIJA JE
OSNOVA KVADRAT