·r L 6 r 'p ~ 1 :I 0 a H

nO:nlAllId I m!11.110d nNOOllVNnG3W VZ Vl.nl.l1.SNI

afuepZf
~, ......,
,.,~
...•••••
".....

3NI!\ob~LL
3NaO~VNna3V\J
Vrl~03~
~IAOWVOV VSIHnfl JO
--- - ~ . ~ .. -­
VAOGVH HI9nHG IN 90AO IN 01lfI
IfI EJ.N V{NVAOAH? Od I IAVfInfJ EJ.fl;;>
ZElfI 'DlNV-I)lNIESEJ.A IZnHdnS {OfOAS
 SADRZAJ
Strana
lIVODNE NAPOMENE q

Glava I

KLASICNA GRADANSKA EKONOMSKA TEORIJA - KONCEPCIJE

oMEElUNARODNOJ TRGOVINI - 11

Merkantilisticko shvatanje spoljne trgovine 14

Liberalisticke koncepcije - 22

Teorija komparativnih troskova 26

ProtekcionistiCke koncepcije 37

Ddavna intervencija u medunarodnim ekonomskim odnosima 43

Carinske unije - 47

Dejstvo carine na izvoz 49

Neki argumenti za carine 51

Regionalna dinamika razvo;a 58

Glava II

MARKSOVO SHVATANJE SVETSKE TRGOVINE I SVETSKOG TR­

tlSTA - 75

Glava III

BERTIL OLIN I TEORIJA MEElUNARODNE TRGOVINE Q9

Medunarodno kretanje roba, kretanje faktora proizvodn;e 105

Meduzavisnost i uza;amni odnos izmedu transferabilnosti i obi-

Ija faktora proizvodnje 118

Medunarodna trgovina i cene 123

Damping kao diskriminacija tdista 128

Carine i njihovo dejstvo na lokaciju proizvodnje 136

Kretanje radne snage i kapitala i njihovo dejstvo na meduna-

rodnu trgovinu 140

Korelacija kretanja roba i kretanja faktora proizvodnje 146

Glava IV

MONETARNA TEORIJA MEDUNARODNE TRGOVINE; STABIL­

NOST CENA VERSUS STABILNOST DEVIZNIH KURSEVA;

MEDUNARODNA TRGOVINA I opnA EKONOMSKA RA V­

NOTE2A 157

Medunarodna trgovina i raspodeia nacionainog dohotka 169

Glava V

KEJNZlJANSKA SHVATANJA U TEORIJI MEDUNARODNE TRGO­

VINE : SPOLJNA TRGOVINA U OpnOJ EKONOMSKOJ EKS­
PANZIJI - 179
Multiplikatorski karakter dejstva spoljne trgovine na nacionaini
dohodak - koncepcije Frica Mahiupa ISS

G 1 a va VI

KRITIKA VODECIH TEORIJSKIH KONCEPCI]A SPOLJNE TRGOVI-

NE SAVREMENIH GRADANSKIH EKONOMISTA 203

Bertii Olin 204

Fric Mahiup - 215

Gotfrid Haberler 225

G 1 a va VII

RAZMATRANJA JUGOSLOVENSKIH KONCEPCIJA 0 MEDU­

NARODNOJ EKONOMSKOJ SARADNJI 235

BIBLIOGRAFIJA 269

SUMMARY

PE3IOME
PREDMETNI INDEKS
INDEKS LICNOSTI I GEOGRAFSKIH IMENA
 I ~'~

UVODNE NAPOMENE

U ovoj studiji data je komparativna analiza onik

pravaca u teoriji meaunarodne trgovine kOji su osta­
viIi trajan uticaj na razvoj ekonomske misli.
Prilikom rada na ovoj studiji autor je koristio
sugestije i primedbe dr Save Obradovica, redovnog
profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ing. Ma­
rijana Hubenyja , redovnog profesora na istom fa­
kultetu, dr Vladimira Pertota, redovl1og profesora
Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, dr Zarka Mrku­
sica, naucnog savetnika u Institutu ekonomskik na­
uka u Beogradu, dr Predraga Mikajlovica, naucnog
savetnika u Ekonomskoj komisiji UN za Evropu,
dr Milal1a Aleksica, direktora Instituta za spoljnu tr­
govinu u Beogradu i dr Ive Fabinca, zamenika direk­
tora Instituta za spoljnu trgovinu u Beogradu.
Autor je imao posebno zadovoljstvo da slusa
predavanja dvaju pisaca svetskog glasa 0 cijim se
stavovima raspravlja u studiji - G~tfrida Haberlera
(Gottfried Haberler) i Frica Maklupa (Fritz Macklup).

9
 Svima hoji su savetom i primedbama pomogli,
autor se ovom prilihom najlepse zal1valjuje, ali ga to
ne oslobaaa odgovornosti za nedostathe u radu.
Studija je raaena u ohiru naucnoistrazivachog
programa Instituta za meaunarodnu politihu i privredu
u Beogradu .

Beograd, mart 1971.

10
 GLAVA I

KLASICNA GRADANSKA EKONOMSKA

TEORIJA - KONCEPCIJE 0 MEDUNARODNOJ

TRGOVINI

Formiran;e klasicne burzoaske politicke ekonomi;e l1eraski­

divo je vezano s po;avom kapitalistickif.t drustveno-ekonomskif.t
odnosa kao vladajuCif.t odnosa u Veliko; Britaniji - zemlji koja
je prva stupila na put modernog kapitalistiCkog razvoja i u ko­
joj je, zahvaljujuci odreaenim uslovima, doslo najranije do pro­
cesa industrijske revolucije.
SagledavajuCi funkcionisanje mehanizma kapitalistickog si­
stema, i Adam Smit (Adam Smith) i David Rikardo (David Ri­
cardo) sukobili su se i s rdavanjem problema tog sistema, kako
u okviru nacionalne privrede tako ivan njenih granica. ImajuCi
za sobom koncepcije merkamilista, oni su nastoja/i da osvetle
u/ogu meaunarodne podele rada i objasne motive spo/;ne trgovine,
a, isto tako, i n;eno mesto u procesu razvoja proizvodnil1 snaga.
Na rdavanje tog zadatka bili su upuceni samim procesom zbiva­
nja u domenu razvoja proizvodnih snaga, procesa proizvodnje i
razmene koji je sve vise bio obelden tendencijama prevazilaze­
nja uskih nacionalnih granica i prerastanja kapitalistickog siste­
ma Velike Britanije u kapitalisticki sistem svetske privrede. Ovo
svakako ne znaci da je u toj epohi svaki kutak Zemlje bio obe­

11
lden kapitaIistickim drustveno-ekonomskim odnosima. Naprotiv,
i mnogo kasnije, pa i do danasnjih dana, uporedo egzistiraju raz­
liciti nacini proizvodnje i drustvenih odnosa, od visokorazvijenih
socijalistiCkih, pa do oblika naturalne privrede koja mestimicno
ima odlike feudalnih odnosa, a mestimicno i obeldja prvobitne
zajednice. Takve razlike su postojale i bile jos izrazitije pre sto­
tinu godina. Nacin proizvodnje i raspodele koji su diktirale raz­
vijene zemlje u svetskoj privredi, pre svega Velika Britanija, da­
vali su osnovni karakter ekonomskim zbivanjima u svetu u ceIini,
osobito U odnosima u kojima je privredna aktivnost pojedinih ze­
malja bila orijentisana ivan nacionalnih granica, odnosno na
meaunarodne ekonomske odnose, ciji je najznacajniji deo bila
spoljna trgovina.
Formiranje svetskog triiSta Marks objasnjava procesom pod­
rustvljenja proizvodnje. Svetsko triiSte po svom procesu formira­
nja jeste jedan od najznacajnijih rezultata podrustvljavanja pro­
cesa proizvodnje koji je doveo do meaunarodne podele rada i raz­
vijanja ekonomskih odnosa meau pojedinim delovima sveta. Ovaj
proces se vrsio stihijno, kao sto se stihijno odigravao i proces
proizvodnje uopste u svim drustveno-ekonomskim formacijama
klasnog karaktera. Kao rezultat stihijnog procesa razvoja svet­
skog triista iIi, tacnije, meaunarodne podele rada, doslo je do br­
zog razvoja trgovine i saobracaja. Taj proces traje od sredine XVI
do kraja XIX veka. 1
Proces podrustvljenja proizvodnje, uvlacenja sve veceg kruga
zemalja u meaunarodne ekonomske odnose, doprineo je da u ka­
pitalistickoj privredi inostrana triiSta postaju sve znacajnija za
normalno funkcionisanje mehanizma procesa proizvodnje i pro­
sirene reprodukcije u nacionalnim privredama. U okviru tog pro­
cesa doslo je do sve veceg povezivanja pojedinih del ova sveta,

1 Vidi : K. Mark, i F. Engel s. S o~ .• t . 4. str. 42, (na ruskom) .

12
sto je sa svoje strane uticalo na modemizaciju saobracaja, dok
su nova saobracajna sredstva povratno delovala na prosirenje me­
dunarodnih odnosa uopste, robne razmene posebno, i na ubrzanje
procesa formiranja svetske privrede. 0 ovom dijalektickom pro­
cesu ~arks kaze:

"Kolosalni razvoj saobracajnih sredstava, prekookean­

skih brodova, gradnja zeleznickih pruga, elektricnih telegra­
fa, Suecki Kanal - po prvi put je stvarno fonniralo svetsko
tdiste. "2

BuduCi da se u razvoju burzoaske politicke ekonomije nije

od Smita i Rikarda naovamo pojavio znacajniji pravac iii skola,
u teoriji medunarodne trgovine, za razumevanje savremenih kon­
cepcija predstavnika gradanske ekonomske nauke, posebno je zna­
cajno proucavanje doprinosa teoreticara klasicne gradanske teo­

---
rije i njihovog objasnjavanja uzroka nastajanja i razvoja medu­
narodne robne razmene. Kasnije ucenje neoklasicara britanskog
iIi americkog pravca, pa i pojava kejnzij ~kole, u osnovi su
dali vise elemenata i oruda ekonomske analize nego sto su dopri­
neli uvodenju novih teorijskih zaokrugljenih celina. Kejnzijanski
pravac je pokazao posebnu originalnost u zakljuccima ekonomsko­
-politiCkog karaktera , dok je od Smita i Rikarda naovamo celo­
kupan razvoj gradanske ekonomske doktrine 0 spoljnoj trgovini
predstavljao sarno odredenu devijaciju, sa manje ili vise apolo­
getizma iIi. pak, objektivnosti u odnosu na onu meru u kojoj se ti
elementi nalaze u koncepcijama klasicne skole.
U cilju sagledavanja stanja ekonomske nauke i uslova u ko­
jima se javljaju koncepcije Smita i Rikarda, potrebno je da se u
izvesnoj meri obrade i koncepcije merkantilistickog pravca.

• K. Marks, KoplIOI, tom III. str. SOl.

13
 MERKANTILISTICKO SHVATANJE SPOL]NE TRGOVINE

Probleme meaunarodne trgovine prvi put su pokusali da obra­

de na jednoj teorijskoj osnovi predstavnici merkantilisticke skole.
Kao i sve njihove koncepcije, i koncepcije 0 spoljnoj trgovini no­
sile su pecat epohe prvobitne akumulacije, epohe u kojoj je vo­
decu rec imao trgovinski kapital. U skladu sa svojim opstim
koncepcijama, merkantilisti su sustinu zbivanja u kapitalistickoj
privredi nastojaIi da objasne analizom one faze kruznog kretanja
----
kapitala u kojoj se odigrava ,razmena dobara.
-
--
Stoga je gotovo zakonita pojava sto su problemi spoljne tr­
govine zauzimali jedno od central nih mesta u sistemu merkanti­
listickih koncepcija. Buduci da su drustveno bogatstvo videIi pre
svega u novcanom obIiku kapitala, ;;erk~~tili~ti su p;idavali po­
sebnu vaZnost aktivnom trgovinskom'bilansu, odnosno prilivu nov­
cailiE sredstava na osnovi aktivnog salda trgovinskog bilansa.
U skladu sa stavovima britanskih i francuskih merkantilista da
se viSak vrednosti formira u prometu, tako isto gubici koje trpi
jedna zemlja automatski znace poboljsanje polozaja i ostvarenje
viSkova u drugoj zemlji.
Ovakav pristup problemima spoljne trgovine u osnovi je zna­
Cio negiranje iIi nipodastavanje proizvodnje kao znacajne faze u
procesu kruznog kretanja kapitala, ali je odgovarao nivou kapi­
talistickog razvoja u periodu pripreme za industrijsku revoluciju,
prvenstveno u Francuskoj i Engleskoj. Taj proces bio je zavrsen
u toku XVIII veka, kada u Velikoj Britaniji, kao vodecoj zemlji,
dolazi do s,':!P.~.@jejndustrijskog kapitala nad trgovinskim kapi­
talom. Do toga je moglo doCi tek posto je u zemlji izvrsena indu­
strijska revolucija, posto je dovoljno prosireno unutrasnje tdi­
ste, i posto su stvoreni uslovi za sve vecu ekspanziju spoljne
trgovine.

14
 Merkantilisticka era obuhvata istorijsko razdoblje od otkrica
Novog sveta, odnosno od 1500, do 1750, a po nekim autorima do
sredine XIX veka (ukidanje zitnih zakona u Velikoj Britaniji).
Merkantilizam vise predstavlja istorijsku epohu u kojoj je izvrseno
povezivanje raznih delova sveta trgovackim putevima, epohu ja­
canja unutrasnje i spoljne trgovine, akumulacije trgovinskog ka­
pitala i formiranja trgovinske bUrZoazije, nego sto bi predstav­
ljao samostalnu ekonomsku skolu. -Aktivan trgovinskUilans
'- ---- --.- --. ._- - . . . i aku­
.
mulacija plemenitih metala bili su osnov stavova predstavnik~ove
skole. Radi obezbedenja sto vece prodaje, merkantilisti su se za­
agali za sto nize cene izvoznih proizvoda i u tom pogledu zastu­
pali su teoriju sto nizih nadnica, buduci da je u njihovim koncep­
cijama nadnica sarno element troskova proizvodnje. Prema oceni
Adama Smita za merkantilizam je karakteristicno:

"Uspostavljena su dva principa prema kojima se bogat­

stvo sastoji u zlatu i srebru i ti metali mogu da se unesu u
zemlju kOja nema rudnike (zlata i srebra - Lj. A.) jedino
aktivnim saldom trgovinskog bilansa, odnosno vecim izvozom
od uvoza. Na taj nacin je jedan od velikih ciljeva politicke
ekonomije postalo nastojanje da se uvoz za potrebe unutra­
snje potrosnje smanji na najmanju mogucu meru i da se sto
je mogucno vise poveca izvoz proizvoda domace industrije.
Otuda su za povecanje bogatstva jedne zemlje, prema shva­
tanjima merkantilista, postojala dva mocna sredstva: ograni­
cenje uvoza i stimuliranje izvoza. "3

Dzekob Vajner (Jakob Viner) se nije slozio s ovakvim sta­

yom Smita u oceni merkantilista, i nazvao je taj stay uprosca­
vanjem merkantilistickih koncepcija, isticuci da znacajan deo nji­

• Adam Smith. The Weal,h of Narto"" Modern Ubr.rry, Ed. New york, Random
House 1917, p. 418 .

15
hovog ucenja cine elementi koji govore 0 ddilVnoj intervenciji
u do menu spoljne trgovine. Ovo moze da se objasni Cinjenicom
sto je u tom razdoblju doslo do formiranja prvih nacionalnih dr­
zava i sto je jedan od osnovnih zadataka nacije trebalo da bude
jacanje bogatstva i uloge pojedinih zemalja. Insistiranje na obez­
bedenju sto veCih kolicina zlata i srebra moze da se objasni iden­
tifikacijom bogatstva sa zlatom. podobnoscu zlata da bude tezau­
rator nacionalnog bogatstva i. isto tako. cinjenicom sto veca ko­
liCina zlata u jednoj zemlji moze da doprinese povecanju ekonom­
ske aktivnosti. Merkantilisticka koncepcija odgovarala je pre sve­
ga klasi trgovaca i zanatlija. a znatno manje sirim krugovima
potrosaca. dok je posebno negativne posledice imala po polozaj
radnicke klase. Sa stanoviSta opsteg razvoja kapitalistickih odno­
sa. osobito u Engleskoj. ovaj pravac u teoriji spoljne trgovine
odgovara fazi prvobitne akumulacije kapitala.
U razdoblju izmedu kasnog feudalizma i ranog kapitalizma
doslo je do formiranja nacionalnih ddavnih sistema. procesa raz­
bijanja naturalne proizvodnje. a merkantilisticka ekonomska po­
litika na unutrasnjem i spoljnom planu je. u stvari. doprinosila
formiranju nacionalne ddave i kapitalisticke privrede. Pod mer­
kantilizmom se podrazumeva jedan siste.m mg;,t drZav~e inter­
vencije u nerazviJeil"om kapitaliz~'~ .- u kapitalizmu ~~l;zu
fewrarizm~ u no vi. visi drustveno-ekonomski odnos.- Merkantilis­
ticka politika je. u stvari. obuhvatala probleme poljoprivrede. pre­
radivacke industrije. ddavnu intervenciju u domenu cena. kamat­
nih stopa. evidenciju 0 stanovnistvu i neke primitivne oblike so­
cijalnog zakonodavstva (ali sa stanovista zastite interesa poslo­
davaca). Doneseni su zakoni 0 pojedinim granama industrije. ri­
barstvu. trgovackoj mornarici. kolonijama i kolonijalnim osvaja­
njima. porezima i s1.
Zbog cega na ovaj nacin ddava pomaze formiranje nacio­
nalnog privrednog mehanizma i zasto bas u domenu trgovinske

16
 politike? Cilj ekonomske politike uopste, pa i u to vreme, bilo
je u osnovi jacanje nacionalne moCi i nacionalnog bogatstva. Otu­
da na politickom planu tu etapu simbolizuje centralisticka feu­
dalna vlast s jednim centralnim, najjaCim feudalcem, u to vreme
monarhom. Jacanje apsolutizma monarha bilo je i imalo je za
posledicu pokusaj da se formira snazno nacionalno triiste ume­
sto rascepkanih triista i da se obezbedi od dejstva kretanja na me­
aunarodnolTI planu . U toj etapi se poveeanje nacionalnog bogat­
stva definiSe kao ciIj ekonomske politike te centraIisticke driave
na prelazu iz feudalizma u kapitalizam, i u tom smislu bogatstvo
je sarno sredstvo da se ojaca nacionalna moe. Drugim reCima, date
su osnove moderhog shvatanja da bez privredenog razvoja i sre­
aivanja ekonomskih, socijalnih i drugih prilika u zemlji jedna
,
•i ta kva sredina ne moze ni u meaunarodnim odnosima da ima
neki poseban autoritet iIi ugled.
i
... Ako je bogatstvo uslov i uzrok nacionalne moei, po shva­
tanju merkantilista nacionalna politicka moe, iIi, kako bi se na
.... drugi naCin reklo, taozastitna snaga ddavne vlasti i aparat na­
n. silja, trebalo je da bude iskoriseena da ubrza formiranje nacional­
nog bogatstva. Dugorocno posmatrano, bogatstvo i vlast u svim
klasnim drustvima idu uporedo i svaka klasa je obezbedila sop­
stveni politicki polozaj onda kada je uspela da produkcione od­
nose uredi na naCin koji njoj najviSe odgovara i da na taj naCin
najbolje zastiti sopstvenu vladavinu.
Ono sto je zanimljivo kod merkantilista jeste da se i u toj
fazi (to je faza pre Hberalnog kapitalizma), javljaju koncepcije
po kojima privatna dobrobit ili privatni interes ne mora da bude
uvek identican s nacionalnim i da se cak konstatuje (budoazija
je u usponu), da radi nekih opstih ciljeva nacije treba podrediti
privatne interese nacionalnim. Do ovakve filozofije i do ovakvog
zakljucka doslo se zbog toga sto je svaka od rastucih industrij­
skih grana iIi, pak, grupa kapitalista koji su u povoju vrsila pri­

2
17

.I~.TET
tisak na driavnu vlast trazeCi odredene beneficije za sebe. U svim
nerazvijenim sredinama ta pojava je poznata.
Drugo, privatni profit je bio priznat, ali njegovo ogranica­
vanje pre liberalno-kapitalisticke ere bilo je daleko bIde Ijudskoj
svesti i nacionalnoj politici nego sto je to bio slucaj krajem XVIU
i pocetkom XIX veka, pa sve do kraja liberalnog kapitalizma.
T ek Adam Smit u drugoj polovini XVIII veka reaguje na
ovakvu filozofiju isticuei da izmedu licnog cilj a i nacionalnog
.",
cilja ncma razlike. Zbog toga, ako se drustvo i nacija sastoji
od pOjedin~ i ako drustvo proklamuje filozofiju da svako treba
da sledi svoje sopstvene interese , onda ee se nacija sastojati od
srccnih Ijudi koji su individualno zadovoljili svoje sopstvene in­
terese, a time i interese nacije. Prema tome, ddava tu nema sta
cia se posebno meSa, nego svako neka vodi racuna 0 sebi. To
je sasvim druga filozofija u odnosu na merkantilizam i ona vee
p,redstavlja odraz cinjenice da je kapitalizam stabilizovan, cia
ddavna intervencija nije vise neophodna i da je sada potrebno
da sami poslovni krugovi vode racuna 0 svojim interesima. U ovoj
eri zlato se afirmisalo kao simbol bogatstva, kao sredstvo zgr­
tanja blaga i kao svetski novae. Stoga jedna nacija, da bi uspo ­
stavila svoju snagu, da bi je simbolizovala - realno determini­
sal a - treba da alcumulira sto vise zlata. Zbog toga je i cilj svet­
ske trgovine u to vreme bio da se obezbedi zlato kao takvo. To
su one zemlje koje su imale rudnike mogle ostvariti veeom pro­
izvodnjom zlata. Neke zemlje su to postizale pljackom - slucaj
portugalskog i spanskog kolonijalizma, koji je uglavnom bio pa­
razitski kolonijalizam i koji se orijentisao na pljackanje gotovih
bogatstava, bez naseljavanja, bez organizacije proizvodnje. Taj
kolonijalizam se bitno razlikuje od engleskog i francuskog kolo­
nijalizma kasnijeg perioda.
Dakle, u periodu pre stabilizacije kapitalizma kao jedinstve­
nog svetskog sistema, zlato i trka za zlatom postalo je jedno opste

18
obeleije, a, 5 druge strane, ddavi je one bilo potrebno i radi
voeenja spoljnih i kolonijalnih ratova. (Najzad, i danas imamo
poj3ve placenickih vojski i vodenja ratova plaeeniCkim trupama).
Ovakva koncepcija, da je zlato simboI bogatstva, diktirala
je odreaenu trgovinsku politiku, politiku da se mora postici pozi­
tivan saldo trgovinskog bilansa. Cilj trgovinske politike - pozi­
tivan trgovinski bilans, odnosno - visak izvoza, trebalo je da
bude treti nacin dase poveeaju zIatne rezerve ako se ne raspo­
laze rudnicima zlata. Na izvestan savremen naCin srecemo se s tim
problemima i kod carina i · p;-otekcionizma u celini. Zato se sa­
vremeni sistem restrikcijau trgovinskoj politici vrlo cesto naziva
moderni merkantilizam.
Merkantilisti su nametnuli carine na uvoz, u cilju smanjenja
kupovine roba iz inostranstva uopste. Dakle, princip reciprocne
trainjc u to vreme nije bio afirmisan, sto je dokaz da svetska
privreda nije postojala u ovom smislu u kome se danas govori,
vee je postojalo svetsko tdiste. ]er, kada se govori 0 svetskoj
privredi danas - misli se na jedan afirmisani princip reciprocne
traznje. To znaCi takav sistem uzajamnih odnosa izmedu nacio­
nalnih privreda, da kada zemlja A nametne visoke carine iIi dru­
ga ograniccnja za uvoz robe, vee posTe nekoliko meseci, a mozda
i godinu dana, ta · mera · ima bumerang efekt. Odnosno, te mere
se ubrzo reflektuju jos u te.zoj formi na izvozu zemlje inicijatora
restrikcijn, odnosno zemlje A, i onn iznenada konstatuje da ne­
sto nije u redu 5 njenim izvozom, da ga mora subvencionisati.
A, u stvari, sta se deSava? Desava se da je zemlja A merama ko­
jim je zabranila uvoz iii nametnula visoka carinska optereeenja
na uvoz, prikupila prvo izvesna sredstva, ali je ubrzo primorana
da ta ista sredstva koristi da subvencioniSe izvoz. To se deSava
iz pros tog razloga !lto kada zemlia A ne pruza mogucnosti zemlji
B da stekne odredena potrazivanja na njenom tdistu na osnovu
jednc poslovne transakcije, onda zemlja B nema osnove da se in­
2~:
19
 za uvoz
je daleko viSe
kod
nije funkcionisala

bo sto je pOKazala, na
osvajanja danasnje Latinske Amerike.
Vee pre nekoliko stotina godina, sazreva­
la je ideja je nama danas savrseno : da je bolje izvoziti
gotove proizvode nego sirovine. Na toj osnovi oni preduzimaju
restriktivne mere od kojih su seneke
ponegde i Na zabrana izvoza
opreme iz razvijenih u nerazvijene zemlje. Pre svega
po kojima
sina i
ne radne

centara i
u svetskoj trgovini naSH mesto u izvozu proizvoda
stepena obrade. Ove restrikcije radne snage i izvoza
kapitalne opreme mogu da se sretnu i danas
na Jedan drugl nacm, aetermmlsaneu
tog stanoviSta se posmatra i politika
pri cemu se kao
voza istice da mu ne omoguciti
opreme. Ova
nekoliko vekova pokazala neuspelom, neispravnom, doZivela je
krah i u modernoj verziji. Meoutim, ovo 0 cemu je !fee sigurno je
su ekonomisti u vreme kad je uveden
embargo, ali izmeau odredenih poteza racionalnosti i ekonomske
i poteza politicke oportunosti svakako postoi e veli­
razlike.

20
 Merkantilisticka era je era kolonijalnih imperija, osvajanja
novih zemalja, uspostavljar..ja trgovackih puteva. Kolonija je vee
u tom smislu mogla da se u odnosu na metropolu okarakteriSe
kao dodajno tdiste za sirenje kapitalistickih odnosa. Koloniji je
dodeljena uloga snabdevaca metropole sirovinama. Da je prinuda
bila prisutna prilikom formiranja kapitalistickih odnosa na svet­
skom planu, dovoljno ilustrovano govori analiza trgovinskog za­
konodavstva; tzv. kolonijalni zakoni, zatim zakoni 0 prevozu i
zitni zakoni u Engleskoj koji su ukinuti tek sredinom pro­
slog veka. Oni govore 0 snazi ddavne intervencije u procesu pri­
nudnog formiranja medunarodne podele rada. To je jedan od uz­
roka zbog kojih se danas insistira da postoji obaveza razvijenih
zemalja da preduzmu odgovarajuee korake u pruzanju pomoCi
zemljama u razvoju, kao izmirenje svog duga iz proslosti, a, isto
tako, i radi obezbedenja uslova za dalji sopstveni ekonomski
prosperitet.
Veoma je korisno sa aspekta sagledavanja stavova merkan­
tilista pogledati propise 0 trgovackoj mornarici kojima s"e garan­
tuje subvencionisanje trgovacke mornarice Velike Britanije. 2a­
konima 0 navigaciji donetim "u XVII veku nareauje se da brod
treba pre svega da bude izgraden u britanskom brodogradilistu,
u Velikoj -Britaniji iIi ll' jednoj od britanskih kolonija. Drugo, da
bi uzivao privilegije britariske ;zastave brod obavezno mora da
ima britanskog kapetana. Tri cetvrtine posade moraju biti britan­
ski graaani. Uvoz robe u Veliku Britaniju moze da bude sarno na
brodovima pod britanskom zastavom. Ukoliko neki uvoznik iIi
trgovac zazeli da uveze"" robu "brodom pod stranom zastavom,
on to moze da ucini, ali ee carina na uvoz te robe biti stopro­
centno veea. DaIje, merkantilisti su uspostavili nacelo koje je j
danas usvojeno u medunarodr..om pravu i meaunarodnim odnosima
uopste, a to jeda kabotaza ptipada nacionalnoj zastavi (Jokalna
plovidba uz Iokalnu obalu pl'ipada Iokalnoj mornarici) .

21
 Ovim sistemom davanja trgovinskih preferencijala i mor­
narici i trgovackim kompanijama britanska kruna ih je mobili­
sala da preuzimaju rizik u osvajanju. novih teritorija. Kroz
taj proces vrsilo se formiranje i razvijanje svetskog triiSta, dok
se u Velikoj Bri taniji nije ahrmisc.o kapitalizam kao nacin
proizvodnje kada se dolazi do tzv. ideje 0 slobodnoj trgovini
i do onih nacela i ekonomskih koncepcija koje proklamuju Adam
Smit i David Rikardo. Drugim reCima trebalo je da britanska
sredina prevazide osnovne zadatke i prvu fazu nerazvijenog ka­
pitalizma pa da se javi ona koncepcija koja je i danas aktueIna
gotovo u svim sredinama i da jaCi traze jednake mogucnosti za sve.
Ako bi trebalo da se rezimira razvoj meatinarodnih ekonom­
skih odnosa u merkantilistiekoj eri, on bi se mogao svesti na trku
za zlatom, na upotrebu ddavne sile i dd3vne intervencije da se
obezbedi maksimalni stepen samodovoljnosti, !ito veti izvoz, a !ito
manji uvoz, a sve ostalo . je bilo podredeno realizaciji ovakvih
ciljeva.
Merkantilizam je koncepcija koju mnogi nazivaju ekonom­
skim nacionalizmom, a koja u izvesnom smislu moze i danas da
dozivi izvesno ozivljavanje kada je reeo ·pojavi nedovoljno ra;,­
vijenih zemalja i njihovoj afirmaciji na svetskom trZistu.
Najpoznatiji predstavnik merkantilizma u Engleskoj je Tomas
Man, (Thomas Mann), u Francuskoj Antoan Monkretjen (Antoin
Monchretien).

LIBERALISTICKE KONCEPCIJE

Kada se Velika Britanija afirmisala, kada je konkurencija

Spanije, Portugalije i Holandije viSe nije .ugrozavala, a osobito
kasnije, kada je u vreme Napoleonovih ratova likvidirala sve svoie
potencijalne konkurente na moru i u svetskoj vladavini uopste ­

22
u britanskoj sredini javlja se i ucvrscuje fritrejderska koncepcija
11 1Icenjima libcralista tipa Adama Smita i Davida Rikarda.
Proces industrijalizacije, urbanizacije, porasta stanovniStva,
diktirao je odredena kretanja u domenu trgovine namirnicama, po­
vecanje uvoza namirnica i sirovina prvo u Britaniju, a zatim i \1
druge evropske industrijske centre, pa cak i prokopavanje novih
pomorskih puteva (Suecki i Panamski kanal kasnije), tako da je
svet povezan u jednu celinu. Sredinom XIX veka, dakle, pocinje
proces formiranja onoga !ito se danas naziva svetskom privredom,
formiranje jedne svetske ceiine, s uzajamno zavisnim delovima
sveta, ne vise na osnovi sporadicnih nego sistematskih veza.
Devetnaesti vek je don eo i prve carinske unije. Jedinstvo Ne- .
macke ostvareno je pre svega kroz proces ekonomskog ujedinja­
vanja nezavisnih malih ddavica, razbijanjem malih feudalnih tr7
iiSta i razvijanjem nacionalnog kapitalistiCkog triiSta. Savremeni
nosioci ideje 0 zapadnoevropskoj integraciji se nadaju da ce ona ­
ko kao sto je Nemacka carinska unija u XIX veku (1834) bila
povod za politiCko ujedinjenje Nemacke - ekonomska integra­
eija zapadne Evrope isto tako moti da doprinese jednom fede­
ralistickom cilju zapadnoevropskog kapitalistickog drustva, odno­
sno da ce dovesti i do politickog ujedinjenja zapadne Evrope koje
se sada priprema ekonomskim procesom.
Velika Blitanija je podigla zastavu slobodne trgovine onda
bda je obezbedila suprematiju na svetskom tdistu i kada nije
imala premea te njeno iskustvo predstavlja poseban eil j ispitiva­
nja, jer ako se to razume, moti ce da se 1I osnovi prate osnovne
karakteristike meaunarodnih ekonomskih odnosa toga doba .
No.ilae koneepcije slobodne trgovine bio je Adam Smit, J
kasnije se cela ideja of ormila u delima Davida Rikarda, u teoriji
o uporednim troskovima u svetskoj trgovini . Dion Stjuart Mil
(John Stuart Mill), koji sebe naziva ucenikom Rikarda, spada
t8kode u pristalice slobodne trgovine u ndto modifikovanom obli­

23
ku. Vee kod Adama Smita 1776, u delu "Bogatstvo nacija" date
su osnOVlle koncepcije onoga sto se naziva liberalistiCkom politi­
kom na nacionalnom i na medunarodnom planu.
Filozofski posmatrano u toj teoriji zalaze se za individuu,
individualizam sIobodnog preduzetnika koji sam u privredi poku­
!lava da Cini sve !ito moze, koji je u nacelu protiv ddavne kon­
trok kome se omogueuje da ispolji maksimum svojih poslovnih
sposobnosti, uz samostalno preuzimanje rizika za svoju aktivnost.
Ti principi, po shvatanju protagonista ove teorije, treba, u osnovi,
da se primenjuju i u medunarodnoj razmeni.
U uslovima u kojima Velika Bri tanija sve viSe postaje "svet­
ska fabrika", spoljno tdiste je dobijalo rastuei znacaj za norma­
Ian razvoj procesa prosirene reprodukcije. Otuda u Velikoj Bri­
taniji krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka, u okviru klasicne
skole bUrZoaske ekonomske teorije, dolazi do formiranja najzna­
cajnijih stavova i do razrade osnovnih koncepcija bUrZoaske eko­
nomske nauke 0 medunarodnoj robnoj razmeni.
U prvoj polovini XIX veka Velika Britanija je obezbedila
suprematiju na svetskom tdistu i u tim uslovima normalna je
pojava liberalistickih koncepcija spoljne trgovine, i citava mate­
rija spoljne trgovine sve viSe se poCinje posmatrati sa stanovista
proizvodnje i reprodukcije, a ne kao u okviru merkantilisticke
skole, sa stanoviSta prometa kao gotovo iskljuCivog cilja Citave
privredne aktivnosti.
Predstavnici klasicne gradanske politicke ekonomije javljaju
se na britanskom tIu. Adam Smit i David Rikardo, kao vodeCi
nosioci koncepcija gradanske politicke ekonomije, dali su svoj
doprinos i analizi medunarodne robne razmene, odnosno medu­
narodne po dele rada.
ledna od osnovnih karakteristika u opstoj orijentaciji pIed­
stavnika klasicne skole sastoji se u orijentaciji na proucavanje
kapitalistiCkog naCina proizvodnje, pri (':;emu se polazilo od ana­

24
lize procesa proizvodnje, a ne procesa razmene. Zbog toga su vee
oni izvrSili teorijski obracun s merkantilistickim koncepcijama 0
kreiranju vrednosti u procesu razmene. Iz celokupnog njihovog
stava moze da se · sagleda privdenost primatu proizvodnje.
I Smit i Rik<\rdo insistiraju na nuznosti i logici razvoja me­
dunarodne robne razmene, prvenstveno na o~n ovi prednosti koje
pruZa meaunarodna podela rada. O snovu m ~c1uDar.odIl.e podele
r~~::...!!~zitL.!:! pos!9E.n ju !:.azl~citih prirodnih uslova, iz ~ega
proizlazi i jedinstvenost i staticnost njihovog pfis-tupateor ij skoj
Obradi ovog problema, OstajuCi dob ri"m delom na principima geo­
grafskog determinizma i dajuCi prioritet prirodnim uslovima za
proizvodnju, Smit i Rikardo nisu bili u stanju da sagleda ju rela­
tivnost svih faktora koji doprinose pojavi i razvoju medunarodne
robne razmene. Od tih faktora , prirodni uslovi bez sumnje pred­
stavljaju znacajan, ali ni izdaleka jedino dovoljan faktor za raz­
vijanje medunarodne podele rada i medunarodne robne razmene
kao rezultata te podele.
Jedno od osnovnih dostignuca klasicne gradanske teori' e
spoljne trgovine predstavlja teza 0 e ativnim troskovima proizvod­
r~.trebalo da posluzi kao osnovni argumenat Za' objasnje­
nje medunarodne robne razmene. Izmeau Smita i Rikarda u tom

.
ma Smita samo postojanje apsolutmh vrednosti u proizvodnji od­
re enih proizvoda u stanju da obezbedi razvijanje medunarodne
­
pogledu postoji znacajna razlika utoliko Sto je po shvatanju Ada­

podele rada, odnosno da obezbedi proizvodnju odreaenih proiz­

voda za izvoz. Meautim , Rikardo je ovaj mehanicki staY i apso­
lutno staticku kOl1cepciju Smita u bitnoj meri modifikovao time
sto je u teoriju meaunarodne trgovine uveo pojam /r~d­
~i, odnosllo teoriju komparativnih troskova. 'Drugim reCima,
pojedine zemlje se neee specijalizovati samo u proizvodnji robe
u kojoj imaju aspolutnu prednost nad proizvoaacima iz drugih
delova sveta, vee ee do toga doCi i u onim slucajevima u kojima

25
 sarno relatlvne prednostl, kada mogu
one vrste proizvoda kojih mogu da
relativne prednosti u razmeni s proizvodaCima iz drugih
Vrlo testo isti mogu da se proizvode u drugim de10vima
sveta i uz nife apsolutno mereno, ali u ok~
viru ekonomije. A pri proizvodnji datih proizvoda po­
stizu se manji nego sto bi bili u proizvodnji
vrsta proizvoda, kada bi se ti za
drugih Rikardov primer s portugalskim vinom i britanskim
tekstilom postao je od sredine veka do danas ove

KOMPARA TIVNIH TRO~KOVA

U pre svega na osnovi ucenja

Smita i zasto dolazi
toga da se izmedu pojedinih nadja
uzece se dye vrste robe i zemlje (jer nije
vazno cia Ii ce se uzeti vise rob a i vise iii dye robe i dve
zemlje). Postoje, dakle. zemlja A i zemlja B i uzimaju se sarno
dye robe - psenica i teksti1. se da su svi faktori
izrazeni u rada i, drugo, da je
fiksirana, da se ne menja. Osim toga, treca je
su i i artikli su
B. Uzeta su ta dva osnovna proizvoda KOla su
neophodna svakoj sredini. Pod pretpostakvom da A
dan ljudskog rada (pod tim se
proizvodnje, rad iIi zlvi Ijudski
za iedan dan onoga sto se naziva
12 iii tri metra
isti dan ljudskog rada moze da se proizvede

26
iii 12 metara tekstila. Dalje se moze pretpostaviti da to nije sa­
brana kumulativna kolicina, da nije u pitanju da se proizvodi i
jedno i drugo, nego ee odreilena masa rada usmerena ka proiz­
vodnji psenice dati pomenutu koliCinu (12) , a ako se usmeri b
proizvodnji tekstila daee drugu kolicinu (3). Dakle, nije i nego iii.
Iz ovakvog odnosa, eta u zemlji A ima 12 kilograma psenice
iIi 3 metra tekstila, a u zemlji B 3 kilogram a psenice iii 12 me­
tara tekstila, vidljiv je sledeCi zakljucak: zemlja A moze mnogo
bolje i jeftinije da proizvodi psenicu, a zemlja B da tom istom
koliCinom, jednim danom liudskog rada, moze da proizvede vise
tekstila. Drugim reeima, zemlja A ima apsolutnu prednost u pro­
izvodnji psenice, a zemlja B ima apsolutnu prednost u proizvod··
nji tekstila. Reeeno je vee da stanovnici zerrilje A i zemlje B treba
da trose za svoje oddavanje i psenicu i tekstil. I sada oni imaju
sledeeu alternativu u obezbedenju psenice i tekstila. ledan izlaz
im je u tome da se odluce na samodovoljnost i da proizvode i
psenicu i tekstiI. Drugim reCima, masu ljudskog rada da pode1e
tako da se u zemlji A polovina svih faktora proizvcdnje orijentise
na psenicu, pa umesto 12 da dobije 6 kg, a duuga polovina da se
specijalizuje za tekstil i umesto 3 da se dobije 1,5 metar tekstila.
Kod zemlje B postavlja se slueaj na sliean naein. Ako hoee da
budu samodovoljni i u zemlji B, grailani ee, da ne bi zavisili od
spoljne trgovine, podeliti svoje faktore proizvodnje (pomenuta su
dva artikla, a moze biti i viSe, to nije vazno) tako da ee polovina
biti angazovana na psenici i posto im je ukupna mas a 3, polo­
vina rada daee 1, 5 kilogram psenice i ako je vee polovina faktora
angazovana za psenicu, ostaje im sarno polovina za tekstiL te ee
umesto 12 biti proizvedeno 6 metara tekstila. To je njihova al­
ternativa, jedno rdenje ako se odluee da budu samodovoljnL da
im trgovina nije potrebna. Svako hoee da ima u svojoj zemlji
sve sto mu treba, pod pretpostavkom da ove dye robe simbolizuju
sve ono sto je jednoj naciji potrebno za zivot. ·

27
 Druga moguenost koju ove zemlje imaju jeste da razmenjuju
svoje proizvode - trguju. U gornjem primeru je oCigledno da
zemlja A treba da se specijalizuje za proizvodnju psenice, a zem­
lja B da se specijalizuje za proizvodnju tekstila. Razlog za trgo­
vinu u ovom slucaju biee u tome sto ee ta ista masa ljudskog rada
doneti u oba slucaja viSe psenice i vise tekstila ako se proizvoaaCi
budu specijalizQvali i proizvodi razmenjivali nego ako ta masa
ljudskog rada bude podeljena i u svakoj zemlji bude ostvarivana
proizvodnja oba proizvoda. To je tzv. koncepcija apsolu tnih pred­
nosti. Apsolutnu prednost ima zemlj; A u psenici, a zemlja13
li"tek stilu i svaka se specijalizuje po ovoj liniji gde ona obavezno
moze da nadmasi ili da bude konkurentski bolja, odnosno da ima
manje troskove proizvodnje.
Jz ovoga odn05a, ako se zemlje budu specijalizovale, dobija
se optimalno resenje. Ukupna masa dobara (pretpostavka da nisu
dye vee sve zemlje, i da je rec 0 svim robama - princip je istj),
proizvedenih na bazi specijalizacije biee veea, dovodi svetsku za­
jednicu u situaciju da ee potrosaCi iz till zemalja imati na raspo­
laganju 12 kilogram a psenice koju ee proizvesti graaani zemlje A
i 12 metara tekstila koji ee proizvesti graaani zeml je B. Bez ob­
zira kako se to meau njima bude delilo, ukupna masa proizvoda
biee veea. U odnosu na resenje koje dobijaju ako odluce da
svaka zemlja sve proizvodi drugo reSenje je daleko bolje, jer bi u
tom slucaju ukupna svetska masa proizvoda bila oko 7,5 kilogra­
rna psenice (6 iz zemlje A i 1,5 iz zemlje B), i 7,5 metara tekstila.
To je osnovni argument koji dovoljno jasno ukazuje na prednost
od specijalizacije i spoljne trgovine.
Ako bi se sad a ovo nacelo razvilo do kraja, doslo bi do su­
celjavanja s jednim svetom u kojem stvari nisu ovako jednostav­
ne. Drugim reCima, tamo gde svaki partner ima · apsolutnu pred­
nost, trgovinu je lako objasniti. Ali sta da se radi s realnim sve­
tom u kome Jugoslavija, na primer, iii neka druga manje razvijena

28
zemlja, nema apsoIutnu prednost mozda ni u jednom proizvodu?
Jer. mozda, u poreaenju s nekomdrugom zemIjom jedna zemlja
niti mozc da jeftinije proizvode tekstil. niti moze jeftinije da pro­
izvede psenicu, niti moze jeftinije da proizvede automobiI. Gde je
tu sad a mogucnost za trgovinu? Mogucnost za trgovinu na toj
osnovi u jednom reaInijem svetu dao jc u skIadu 5 ovom Iiberali­
stickom konccpcijom s!obodne trgovine pavid Rikardo. SVOj0111
teorijom 0 komparativnim tro sk ovima. iii 0 uporednim troskovima.
Osnovna definicija zakona 0 uporednim troskovima svodi se na to I
da svaka zemIja treba da se orijentise na takvu specijalizaciju
koja ce u robnoj razmeni omoguCiti da se ostvari maksimaIni do­
hodak iIi minimalni gubitak.
Drugim recim3, njcno rdenje se ~astoji u sledecem: ako
ostvaruje profit. neka taj profit bude st o yeti; ako mora d ~
gubi. onda neb se 9,"ubi !ito manje. Na prvi pogled sasvim Iogicna
stvar. M eautim. to je jedno vrlo konkrctno. egzaktno pitanje i
osim toga ne sastoji se samo od ekonomske Iogike. Postoje i raz­
ne druge konsideracije kOje doIaze u obzir. Jer. za razliku od pr­
vog slucaja apsoIutnih troskova i apsoIutnih prednosti u kome
se oCigIcdno vidi koja zemIja po kojoj liniji ima vise sansi da
ostvari jeftiniju proizvodnju. u ovom drugom sIucaju rec je 0 trgo­
vini meau zemIjama koje u razliCitom intenzitetu gube odnosno
dobijaju. To se menja od jednog do drugog artikIa.
Na istom primeru zemIje A i zemIje B, sarno stavljanjem
u druge usIove a zaddavanjem ista dva artikIa - psenice i tek­
stila - moze se dobiti nova slika stvari. Nova pretpostavka je da
sc u zemIji A jednim danom Ijudskog orada moze proizvesti 12 ki­
Iograma psenice kao i pre. i uz usIov da se - ako se ta
zemIja mobilise i orijentiSe svoje proizvodne snage na tekstil
- umesto psenice moze da proizvede kao i pre 3 metra tekstila
i, najzad. neka zemIja B bude u drugoj situaciji: da ima teiu situ­
aciju na bilo kOjem sektoru proizvodnje. Drugim reCima. ako se

29
zemlja na proizvodnju da ce za jedan dan
2 kilogrnma a se taj
tekstila, da ce

meru

pozicije od zemlje
B. Drugim ta na oba artikla. Ali, ni za
tu zemlju koja dobija da Ii ce dobitak biti veti
iii manji, je u povoIina Dna nikada nije
takva da ne bi mogla biti i bolja. S strane, ma koliki bio
on uvek moze da bude i veci. Sa stano viSta profita po­
smatrano, on uvek moze da bude veti i nije na kojoj ce
liniji proizvodnje da se napor A. Prema tome,
onaj ko vodi privrednu politiku u zemlji A imace da konstatuje
da A prema B ima prednost u 12 : 2, a u tek­
stilu 3 : 1. I je da ee zemlja A, imajuci
nu prednost u obema granama proizvodnje, imati vecu re1ativnu
u pagledu Prema tome, vee dablja po svim
linijama, svejedno za koju se proizvodnju specijalizuje, jer
ima proizvoda na kojima dobija vise.
Realni svet svetske trgovine je mnogo blizi ovoj
je ostalo B? Zemlja B kao siromasna,
razvija se tako da je industrija primitivna a pOljOpnvreC!a ne-
pa su njeni industrijski kapaciteti a zato !ito je
siromasna i poljoprivreda je zaostala. B ima apsolutni
i u tekstilu, ali Dna ipak ima jednu relativnu
je na jednom od U ovak­
ona ce da se orijentiSe na

30
tako minimalizuje svoj gubitak. To bi u osnovi bilo objasnjenje
zasto u realnom svetu ima osnove za trgovinu cak i tamo gde su
partneri takvi da jedna zemlja moze da nadmasi drugu na bilo
kojoj liniji proizvodnje. Niti zemIja koja dobija, niti koja gubi
ne odnosi se neutralno prema veliCini dobitka iIi gubitka. Drugim
reCima, t'rema zakonu uporednih prednosti zemIja treba daSe
orijentise na takav ekonomski razvoj~ koncentraciju svojih
proizvodnih snaga u onim sektorima. u kojima ima maksimalnu
uporednu pr~ost iIi minimalni relativni gubitak u odnosu na
s""Vo)e trgovailjesdrugim zem!jama, s dmgim partnerima .
.- Za razliku od Rikarda koji je svoju teoriju komparativnih
troskova zasnivao na fiksnim, statickim pretpostavkama, njegov
ucenik Dzon Stjuart Mil unosi izvesnu dinamiku u svoje pretpo­
stavke. On je u dOl11enu spoljne trgovine formulisao onu koncep­
ciju koja se dan as podrazul11eva pod .. ocinosima razmene" (terms
o~e), odnosno kako na meaunarodnom planu mogu da se
manifestuju odnosi izmedu pojedinih grupa proizvodaca, izme­
au odredenih nacionalnih tdista, kako dolazi do njihovog upore­
aivanja na medunarodnom planu. Dzordz Stjuart Mil dao je tu
koncepciju odnosa razmene insistirajuCi da taj odnos pokazuje
kolika je potrebna kolicina izvoza da bi se ostvarila odredena
l11asa uvoza. Drugim recima, ako danas jedna zemIja, recimo Ju­
goslavija, dobija za vrednost izvoza jednu koliCinu uvezene robe
oznacenu sa X i ako sutra za tu istu kolicinu izvezene robe moze
da dobije X +, odnosi razmene se za Jugoslaviju poboljsavaju.
Obratno, ako dobije X -, odnosi razmene se za nju pogorsavaju
i to moze da se prati, s jedne strane, kroz kretanje cena ako su
one izraz produktivnosti na unutrasnjem tdistu. Postoji nekoliko
sistema kroz koji se vrsi merenje tih odnosa.
Izlozena koncepcija uporednih troskova predstavIja sarno je­
dan rudimentarni oblik savremene koncepcije uporednih troskova,
i. svakako , narocito kod izraZavanja tih prednosti, realni svet je'

31
mnogo sIozeniji u tome sto se savremena privreda izraiava mo­
netarno ne u fizickoj masi dobara i usluga, i ne u kvantitetu rada,
vee preko valute, sto znaCi da treba ukljuciti i cene i opste uslove
u kojima se one formiraju, sa svim kolebanjima na tdistu u zavi­
snosti ad razlicitih faktora koji mogu u mnogome poremetiti onu
na prvi pogled jasnu sliku. Stoga teoriju kom parativnih troskova
treba tretirati kao jedno od sredstava analize, ali ne i 5 isBJ~i­
~om orijentacijom na kriteri)ume koje ona midi, tj. da to bude·
zvezda vodilj;U spoljnotrgovinskoj polIticl 1 u politici privred­
nog razvoja.
Jer, rna koliko se ovo sve cinilo logicno, mora se istaei da je
liberalisticko postovanje ovih koncepcija, u stvari, umnogome do­
prinelo on om stanju koje danas postoji u svetskoj privredi, a to
je: polarizacije bede i bogatstva, odnosno pojava problema zema­
lja u razvoju i njihovog polozaja u medunarodnim ekonomskim
odnosima.
Sustina teorije komparativnih troskova svodi se na afinni­
sanje izvesnog automatizma, davanja kapitalistickoj spoljnoj tr­
govini obeleija jednog procesa koji se gotovo prirodno vrsi i koji
sam po sebi vodi najracionalnijem koriseenju proizvodnih faktora
u pojedinim delovima sveta, doprinoseei harmonicnoj konstelaciii
ekonomskih interesa pojedinih nacija. A ako se taj proces vrsi
automatski kao veCiti prirodni zakon i njegove posledice treba
primati na isti nacin. Drugim reCima , trebalo je polcazati i na pla­
nu teorije da su kapitalisticki drustveni odnosi i kapitalisticki na­
Cin proizvodnje obeleieni hannonicnim uskladivanjem, ne samo
interesa pojedinih klasa u procesu proizvodnje, vee i harmonijom
u medunarodnoi ekonomskoj ili, tacnije, trgovinskoj razmeni. Ako
se medunaLl'odna robna razmena vrsi iskljuCivo pod dejstvom zako­
na komparativnih troskova, svaka nacija, po prirodi stvari, nalazi
za sebe najpovoljnije mesto i sve posledice do kojih dovodi proces
1
medunarodne trgovine u kapitalizmu treba i primati kao prirodno

32
 stanje stvari. Dalje, ako je prirodan red stvari da se svaka nacija
orijentise na proizvodnju onih proizvoda u kojima ima apsolutnu,
odnosno relativnu prednost, to je ujedno i garantija da ce u svim
delovima sveta doci do maksimalnog koriscenja faktora proiz­
vodnje na najracionalnijoj osnovi. Dakle, zakon komparativnih
troskova obezbeduje i zakonito razvijanje proizvodnih snaga na
najcelishodniji nacin , i svi ucesnici u robnoj razmeni dobijaju od­
govara juCi udeo u prednostima od medunarodne podele rada i
svetske trgovine.
Na taj nacin stoji se na stanoviStu da je u medunarodnoj
r:obnoT razmem obezbedena razmena ekvivalenata. nema eks.plQa­
tatora, bas kao sto ni u o.kviru procesa proizvodnje toga nema,
jer, navodno, u jednoj kapitalistickoj fabrici svaki ucesnik po kon­
;epcijama klasicne skole, odnosno svaki vlasnik faktora proiz­
:vodn]e, dobija odgovarajuCi udeo (nadnica, renta: profit).
Buduci da je sredinom XIX veka Velika Britanija imala obez­
beaen polozaj vodece ekonomske i vojno-politicke sile u svetu,
ova teorija komparativnih troskova imala je svoju dopunu u na­
celu slobodne trgovine. To nacelo postalo je zvezda vodilja bri­
tanske spoljnotrgovinske politike od polovine XIX veka i osobito
je u razdoblju izmedu 1860. i 1914. doslo do velike afirmacije Ii­
beralistiCkih koncepcija u medunarodnoj robnoj razmeni.
RazliCite koncepcije od predstavnika klasicne gradanske po­
liticke ekonomije, Smita i Rikarda, sredinom XIX veka razvija u
teoriji medunarodne trgovine Dzon Stjuart Mil. Mil je napustio
rikardovska shvatanja 0 teoriji radne vrednosti, a ~ teoriji m~\,l.:;.
narodne trgovine postavio tezu 0 uzajamnoj trazl}ji. Drugim re­
cTma;U osnoviformiranja cenana medunarodnom tdistu ldi
odnos izmeau ponude i traznje:

"Proizvodi jedne zemIje razmenjuju se za proizvode dru­

ge zemIje po takvoj ceni koja omogucuje da se sredstvima

3
H
 dobijenim za isporucenu robu inostranstvu, moze da plati
izvrseni UVOZ."4

Time je Dzon Stjuart Mil koncepciju ravnotde ponude i

traznje preneo u domen svetskog tdiSta.
Dok je Rikardo dao osnovnu koncepciju 0 uslovima za robnu
razmenu izmedu zemalja kOje imaju razliCite prirodno-geografske
i druge uslove za proizvodnju. doprinos Diona Stjuarta Mila kla­
sicnoj teoriji spoljne trgovine uglavnom lezi u tezi 0 formiranju
pojma reciprocne traznje i 0 odnosima razmene (terms of trade).
Drugim reCima. Mil je nastojao da dode do reSenja 0 formiranju
cena. odnosno kursa razmene izmedu proizvodaca razlicitih pro­
izvoda. NastojeCi da odgovori na to pitanje, Mil daje svoju tezu
1829. godine:

"Stoga se moze smatrati kao sigumo da se, kada dve

zemlje razmenjuju dye robe, prometna vrednost tih roba for­
mira u medusobnom odnosu na taj naCin sto se prilagodava
tendencijama i uslovima potrosaca u obema zemljama i to na
takav nacin da ce koliCina robe koju trazi svaka od tih
zemalja, koju zeli da uveze iz susedne zemlje, biti dovoljna
da se pokriju medusobne obaveze. "5

U formulisanju svojih stavova Mil daje prednost traznji, a za­

postavlja stanje ponude. Tek kasnije u "Principima politicke eko­
nomije" Mil ukazuje na znacaj ponude. Svoju tezu on razvija na
taj nacin sto daje pretpostavku da jedna zemlja A moze da ima
stabilnu traznju za proizvodom zemlje B, ali u zemlji B ne mora
da postoji stabilna traznja za proizvodom zemlje A. Na taj nacin
zemlja B ce doci do znatno povoljnijih odnosa razmene, buduci
• lohn Stuart Mill. Essays on So..e UHsettled QUtltlo., of Pol lr lc al Eco/Jo",y,
London School of Economics on Political Science. London 1916. p. 12 .
• Ibid.

H
da ce u svakoj txransakciji doti do boljeg plasmana proizvoda iz
zemlje B u zemljJ.l A, nego iz zemlje A u zemlju B. q.!!lgim re­
c~!lla. ona zemlia-uCl:snica u razmeni koja ima slabiju traznju za
~OJ!L ima sansu da obezbedi maksimalnu korist od spoline tt­
~vi~e. Tako se dolazi do mo.i .fikacije Rikardove teorije kom­
parativnih troskova, buduci da zemlja B moze da obezbedi veee
koristi od sppljnotrgovinske razmene, ne zbog toga sto ima nize
troskove u proizvodnji jednog artikla, vee zbog toga sto je njena
traznja za proizvodima iz zemlje kOja kupuje u zemlji B
znatno manja.
OstajuCi na pozicijama kvantitativne teorije novca, Mil in­
sistira i na nacelu automatskog regulisanja bilansa plaeanja. Ova
koncepcija n;bzi se i kod Rikarda i u njoj mogu da se nadu i
elementi merkantilistickih shvatanja 0 novcu kao izvoru i sino­
nimu svih vrednosti.
Ako jedna zemlja u medunarodnoj razmeni dode u situaciju
pasivnog bilans a placanja,ona neophodno mora da taj negativni
saldo pokrije izvozom novca, drugim recima zIata. Izvoz zlata do­
vdce do pada cena u zemlji izvoznici, i to kako cena roba na­
menjenih unutrasnjem trZi~tu. tako isto i cena roba namenjenih
izvozu. U tim uslqvi!na doci cedopojacanog interesovanja stranib
kupaca za proizvode kojima je pala cena, odnosno do poveeanja
traznje u inostranstvu. Ako je zemlja A izvozom zlata, pak, pIa.­
cala negativni saldo zemlji B, doti ce do skoka cena zhog priliva
zlata. U uslovima skoka cenaroba proizvedenih u zemlji i nabav­
Ijenih u inostranstvudoci ce -do pada traznje u zemlji B i tim pu­
tem do izravnavanja trgovinskog hilansa.
Umesto utvrdivanja vrednosti novca - zlata i srebra, u za­
visnosti od vrednosti roba na tdistu i sume njihovih cena kao j
troskova u proizvodnji tih metala, u skladu s kvantitativnom teo­
rijom novca; prema Dz. S. Milu, cene se formiraju u zavisnosti od
kolicine gotovog novca - zlata i srehra.

3'
35
 Dz. S. Mil je bio nedosledan i u pogledu razgranicavanja tr­
govinskog bilans a i bilansa placanja. buduCi da u svoj mehanizam
uravnotdenja trgovinskog bilansa unosi i druge elemente. a ne
iskljucivo razmenu roba.

.-
Mesto Dz. S. Mila u graa&nskoj ekonomskoj teoriji. a po­
sebno u teoriji meaunarodne trgovine. obeleZeno je njegovim
posebnim doprinosom: on je u teoiiju meaunarodne trgovine uveo
element potrosaCke traz~e, ukusa. raspolozenja i subjektivnog
dejstva kupaca. Dok su se pWhodnici Dz. S. Mila uglavnom
orijentisali na isticanje prednosti geografske specijalizacije, opti­
malnog koriscenja svih resursa u cilju obezbedenja odredenih
prednosti spoljne trgovine, kod Mila se nailazi na analizu odnosa
razmene koji su kasnije postali jedan od neophodnih elemenat3
u svakoj analizi mecunarodne robne razmene i poznati pod formu­
Iacijom "terms of trade". U toku kasnijeg razvoja metoda analize
meaunarodne robne razmene statisticko merenje prednosti menu­
narodne robne razmene preko "terms of trade" vrsi se na vise
nacina. 6
I pored toga sto ne stoje na lstlm POZlCIJama u pogledu
kriterijuma vrednosti, Adam Smit. David Rikardo i Dzon Stjuart
Mil imaju jednu znacajnu zajedniCku karakteristiku: sva trojica
predstavljaju osnovnu nit gradansko~liberalisticke konc;Pcije me­
dii':",arodne wone razmene. Sva trojica. isto tako. odrazavaju inte­
rese rastuce britanske bUrZoazije u foku XIX veka. u fazi u kojoj
je britanska industrija bila bez konkurenta po efikasnosti proiz­
vodnje.
Jsticuci u prvi plan svoje teorije 0 medunarodnoj robnoj
razmeni - principe kao sto su komparativne prednosti (svi uce­
snici u razmeni dobijaju maksimum koji je moguc) i nacelo au­
• Statisticko merenje vrH se D3 vi~e nal:fna: a) odnosi ramH~De po jedfnlct. b) odnoel
razmene u gIobBlu, c) analiza odnosa rB'ZD1ene· uz uvo~enle faktor/l produkJivnostL i d) dejstvo
odno9B razmcne na dohodak (Indeks Kapaciteta uvoza na ba::t izvoza).

36
tomatskog regulisanja trgovinskog i platnog bilansa - autori svih
koncepcija dali su teorijsku osnovu za opravdanje kapitalistiekog
drustvenog sistema i kapitalistieke i eksploatatorske saddine
meaunarodnih ekonomskih odnosa kao normalnog i prirodnog
stanja stvari u kojem nema ostecenih ni eksploatisanih. Stihijna
konkurencija prema tome vodi i racionalnom koriScenju 'tiFtora
p! Olzvodnje i uravnotdenju trgovinskog i platnog bilansa.
Tokom kasnijeg istorijskog razvoja, od sredine XIX veka
pa do danas, ovakve teorijske koncepcije nailazile su na dobar
prijem prvenstveno u zemljama koje su u datoj fazi razvoja ose­
cale prednosti svog ekonomskog potencijala u odnosu na druge
zemlje 1, nemajuCi realnog straha od inostrane konkurencije, te
zemlje su u svojoj spoljnotrgovinskoj politici bile nosilac libera­
listickih, fritrejderskih koncepcija meaunarodne robne razmene .
.,-: =­

PROTEKCIONISTICKE KONCEPCIJE

Na taj naein je engleska skola politi eke ekonomije stvorila

svoje teorijske koncepcije u oblasti spoljne trgovine. Konsolido­
vana je liberalistieka teorija meaunarodne robne razmene koja je
najvise odgovarala objektivnom polozaju Velike Britanije u me­
aunarodnim ekonomskim odnosima toga doba. Meautim, zakon
neravnomernog razvoja kapitalizma, pod eijim se delovanjem
stalno vrsilo pregrupisavanje odnosa ekonomskih snaga, imao je
za posledicu i formiranje odreaenih koncepcija koje su bile gotovo
suprotne koncepcijama engleske klasienc skole politi eke ekono­
mije, a koje su bile formirane pod uticajem objektivnog polozaja
nekih drugih, pre svega zapadnoevropskih zemalja i SAD u meau­
narodnim ekonomskim odnosima. Kao sto se engleska skola libe­
ralistieke spoljne trgovine formirala i stekla puno pravo graaan­
stva, odnosno postala vodilja spolinotrgovinske politike Velike

37
 Britanije u vreme kada je Britanija postala najveci proizvodac
i najveci trgovac u svetu, tako isto se u nekim zapadnoevropskim
zemljama i SAD, u kOjima je kasnije do§lo do razvoja industrije
i· koje su se kasnije pojavile na svetskom triiStu, javila potre­
ba za protekcionistiCkol!}ftonomskom politikom. Tapolitika for­
mulisana je ;:;; ~~vi koncepcija vodeCih teoreticara protekcio­
nizma, meou kojima istaknuto mesto pripada nemaCkom ekono­
misti Fridrihu Listu (Friedrich List).
ProtekcionistiCka strujanja u teoriji 0 medunarodnoj trgovini
prvi put se manifestuju u SAD. Iako americki ekonomisti nisu
dali najrazvijeniji oblik ove koncepcije, posmatrano iz istorijske
perspektive, raoanje ove koncepcije vezano je za Novi svet. Kao
osnovno delo u kome je manifestovano protekcionisticko stano­
viste treba istaCi "Izvdtaj 0 manufakturama a prvog ministra fi­
nansija SAD, Aleksandra Hamiltona (Alexander Hamilton).7 Ha­
milton Illsistira na neophodnosti da se zastiti domaca industrija
koja je tek u povoju, a nailazi na ostru konkurenciju razvijene
industrijske proizvodnje Velike Britanije. Od toga doba ovaj ar­
gument - pomaganje industriji koja se tek nalazi u pocetnim
stadijumima razvoja - bio je upotrebljavan pa i zloupotrebljavan
u teorijskim razmatranjima i u spoljnotrgovinskoj praksi u pojedi­
nim zemljama sve do danasnjih dana.
Teorijsko obrazlozenje americkog protekcionizma u XIX
veku dao je Henri Keri (Henry Carey). On je zastupao kombi­
novanje liberalistiCke politike ekonomskog razvoja nacionalne
privrede, u duhu laissez-fairea uz istovremeno..podizanje barijera
zastitnih carina. s
Argumente koje je peri put u ekonomskoj literaturi ista­
kao Aleksandar Hamilton kasnije je sistematski obradio nemac­
lei ekonomista Fridrih List u delu "Nadonalni sistem politicke
'Alexander Hamllron. Report on ManufRetores. 1791..
• Henry Carer. PrIncIples of Political teOH""'Y. 1840·

38
ekonomije". Nemac poreklom. List je ziveo kao politicki emi­
grant u SAD u trecoj deceniji XIX veka i kao aktivni uce­
snik u poslovnom zivotu imao je prilike da sagleda proces raz­
voja industrije u jednoj poljoprivrednoj zemlji. kakve su tada
bile SAD. Nije iskljuceno da je ovo iskustvo imalo odreaen uticaj
na formiranje Listovih koncepcija. On je sagledao slicnost uslova
u kOjima su se nalazile tada mlade kapitalisticke zemlje u fazi
prvobitnc akumulacije pred industrijsku revoluciju - SAD i Ne­
macka - koje su u toku svog razvoja nailazile na ostru konku­
renciju relativno razvijene britanske industrije. Po povratku jz
SAD u Nemacku. 1830. Fridrih List je bio inicijator pokreta za
uvoaenje carina i istovremeno dao teorijsko obrazlozenje zastitnih
carina. Po njegovom misljenju sve zemlje prolaze kroz odreaene
faze privrednog razvoja i na odreaenoj fazi razvoja uvek postoji
izvestan odnos neujednacenosti, neravnomemosti razvitka. prven­
stveno zbog toga sto su neke zemlje imale mogucnosti da ramje
priau razvoju industrijske proizvodnje u odnosu na ostale.
Drugim recima. dok su liberalisti insistirali na statickoj ana­
lizi raspolozivosti prirodnim bogatstvima i stanju opstih uslova
za prozvodnju i razvjanje odreaenih sektora privrede. prvenstveno
na osnovi komparativnih troskova. odnosno relativnih prednosti.
List insistira na razlikama u stepenu ekonomske razvijenosti
i smatra da te razlike nisu rezultat razlicite obdarenosti pojedinih
zemalja povoljmm uslovima za proizvodnju. vee rezultat .razliCitih
istorijskih uslova. Drugim reCima. sticajem okolnosti neke zemlje
su uspele da ranije poau putem industrijskog razvoja. da na toj
osnovi ostvare odreaene prednosti i da se maksimalno koriste svo­
jim konkurentnim polozajem na svetskom tdiStu. On odbacuje
liberalisticki staY 0 konkurenciji ciji razmah podjednako koristi
svim zemljama ucesnicima u meaunarodnoj trgovini i trazi povolj­
nije uslove za industriju one zemlje koja je kasnije stupila na put
industrijskog razvoja i koja se na svetskom trziStu sudara s pro­

39
izvodima razvijene industrije drugih zemalja. Na toj osnovi on se
zalaze za zastitu mlade industrije, s tim sto ta zastita treba da
bude privremena.
To znaci, odredene industrijske grane treba da uzivaju po~
sebno povoljne uslove sve dotle dok se ne uhodaju, dok ne savla~
daju inicijalni period proizvodnje i dok ne postignu optimalnu
efikasnost. Kada taj nivo bude postignut, posebni uslovi zastite
koje obezbeduju zastitne carine mogu da budu Iikvidirani, moze
doti do smanjenja, odnosno ukidanja zastitnih carinskih stopa.
a da to ne izazove nikakve negativne posledice po sada vee uve~
denu industrijsku proizvodnju. Na taj nacin zemlja koja je kasnije
stupiJa na put industrijskog razvoja dobija jednu po jednu novu
granu industrijske proizvodnje, a carinska zastita prenosi se s jed~
ne grane preradivacke industrije na drugu. Tako isto ee i jedna
zemlja vise pribegavati carinskoj zastiti a druga manje. Ovaj
redosled zemalja zavisiee. u stvari, od perioda stupanja pojedinih
zemalja u fazu industrijskog razvoja i od tempa kojim ee se raz~
vijati odreaena grana iIi ceo sektor preraaivacke industrije.
Medutim, j pored insistiranja na argumentu zastitnih carina,
List nije bio totalno protiv liberalistickih koncepcija medunarodne
robne razmene. Kroz Citav njegov rad stice se utisak da on pri~
hvata klasicnu koncepciju. odnosno rikardovske teze meaunarodne
trgovine. s tim sto zeli da obezbedi specificne uslove za one
slucajeve za koje. po njegovoj oceni, liberalisticke koncepcije nisu
adekvatne. On je vise protiv apsolutizovanja liberalistickih kon~
cepcija nego sto bi frontalno istupao protiv njih. Ovakva kOI1~
cepcija u osnovi je odgovarala prelazu pojedinih nacionalnih pri­
vreda iz poljoprivredne u poljoprivredno~industrijsku fazu razvoja.
Posle te faze, kada jedna zemlja dostigne fazu industrijskog raz~
voja, List smatra da treba ukidati zastitne carine i da ponovo
mogu da se primenjuju nacela liberalistiCke poli tike. Buduei da
se na ovaj nacin poveeava broj zemalja ucesnica u meaunarodnoj

40
trgovini, da se povecava nacionalno bogatstvo meau relativno
slieno razvijenim zemljama, moCi ce da dode do jos vece afirma­
cije svih prednosti medunarodne podele rada i specijalizacije na
osnovi teorije komparativnih troskova.
Postavlja se, medutim, pitanje koje grane preradivaeke indu­
strije treba da budu privilegisane zastitnim carinama7 Ovo je
jedan od najtdih problema ekonomske politike i odgovor na ovo
pitanje zavisi kako od objektivnih mogucnosti jedne zemlje za
razvijanje pojedinih sektora preradivaeke industrije, tako i od
ciljeva koje postavljaju vodece drustvene snage u pojedinim zem­
ljama. Drugo znacajno pitanje iz ove tematike odnosi se na visinu
zastite. Nairne, koji nivo carinskih stopa moze da se smatra
dovoljnim i stimulativnim za razvoj domace industrije? - Odgo­
varajuCi na ovo pitanje, List smatra da zastitne carine ne bi
trebalo da premase 25 odsto vrednosti. a da njihova primel'l3
n~ bi trebalo da traje duze od 20 godina, i;to ostavl]a nrgoOma
ho maKSimalm rOK za trajanje zastite. list je u tom pogledu
prilicno rigorozan i smatra da jednu granu industrije, ukoliko
i pored ovakvih uslova ne bi uspela da se afirmise, vise ne bi
trebalo poddavati nego da je prosto treba prepustiti da se samo­
stalno prilagodava uslovima na domacem i stranom tdiStu . Sa
toga stanoviSta, kada se imaju u vidu Listovi stavovi 0 visini
carinske zastitne stope i 0 duzini trajanja zastite, i kada se ti
stavovi uporede sa savremenim tendencijama superprotekcionizma,
odnosno monopolistickog protekcionizma, Listove teze deluju re­
lativno umereno i njegov protekcionizam znatno je blazi od pro­
tekcionistickih koncepcija koje u to vreme dominiraju spoljno­
trgovinskom politikom nekih razvijenih zemalja.
Dok se teze 0 neophodnosti zastite mogu da usvoje, one se
ne mogu primeniti u praksi dok se istovremeno ne rdi i drugo
pitanje - koja grana industrije u jednoj zemlji ima sansi da
postane konkurentna, da uspdno ucestvuje na svetskom tdiStu

41
i da joj treba u tom cilju. u toku odredenog razdoblja. pruzati
podrsku putem zastitne carine. Odgovor na ovo pitanje sadrZi
objektivne i subjektivne elemente. Dok je objektivne faktore
relativno lako sagledati. polazeci od raspolozivosti prirodnim bo­
gatstvima. sirovinama. radnom snagom. od njenog stepena struc­
nosti itd.. svi ti faktori ipak nisu dovoljni za determinisanje
i sastavljanje prioritetne liste pojedinih industrijskih grana. Isku­
stvo pojednih kapitalistickih zemalja pokazuje da odgovor na ovo
pitanje zavisi i od odnosa politickih snaga i polozaja pojedinih
drustvenih klasa i grupa u sistemu drZavne vlasti. 9
U osnovi Listove koncepcije dosla je do izrazaja kombinacija
pragmatistickih potreba nemacke industrije i tehnickog progresa
ostvarenog u SAD u uslovima primene protekcionisticke politike.
Izrazavajuci interese nemacke nacionalne burZoazije. on je davao
primat nacionalnoj moCi u odnosu na ekonomsko bogatstvo. sma­
trajuci da snazni organizam nacionalne privrede moze u odredenim
politickim uslovima da doprinese daljem povecanju nacionalnog
bogatstva na jedan brZi naCin nego sto bi se to inace postiglo
uz primenu liberalistickih koncepcija. Odredena ekonomska poli­
tika moze da obezbedi brz razvoj proizvodnih snaga. a te proiz­
vodne snage samo su "drvo na kome moze da raste raznovrsno
bogatstvo. i to drvo koje donosi plodove daleko vrednije nego
samo drvO".lO
Kao i Aleksandar Hamilton pre njega. List se zalaze za
protekcionisticku politiku u cilju formiranja i ubrzanog jacanja
nacionalnog privrednog organizma. Ostvarenju tog cilja on pod­
reauje sve mere ekonomske politike. Druge koncepcije Fridriha

• U SAD, na primer. za visoke zahime carine za1a!u se prvenstveoo predsravnici

nov ..rudarskog blob·. odno,no vlamle! kapllal. angdovanlh u primarooj prolzvodnjl u
.apadnlm r<jonlma SAD.
11 Friedrich L1sl. D., H.t/O".'e Sy.te •• d<r PoIItISC•• H O.ko.o.. l. I. W<rk<. Vol. VI.
1930. S. 99-100.

42
Lista ne do laze u okvir ovog rada (razmatranje njegovih stavova
o "proizvodnim snagama" iii 0 "kapitalu duha", "kapitalu pri­
rode" i sI.)Y

DRZAVNA INTERVENCIJA
U MEDUNARODNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA

Savremena svetska privreda sa svim svojim aktuelnim proble­

mima rezultat je delimicno i primene liberalisticke koncepcije, koja
je, uz postovanje relativnih prednosti, dovela do toga da, sa stano­
viSta nacionalnih ekonomija, postoje svetski bogatasi na jednoj,
i svetska sirotinja na drugoj strani. Za rdavanje nekih problema
neminovno se nameee ddavna intervencija, odnosno l1nosenje iz­
vesnog na prvi pogled neekonomskog faktora. Neekonomskog sa
stanoviSta ove direktne ekonomske logike liberalizma koja se,
istini za volju, razvila na britanskom tlu, u vreme kada mislioci
iz britanske sredine vee koncipiraju jedan svet liberalnog kapita­
lizma u kOjem je dominantni poloiaj Velike Britanije obezbeden.
Ali, lInosenje tog tzv. "neekonomsko " faktora blisko 'e s odre­
enog aspekta gledistima merkantilista poniklim takode na tlu
Britanije u vreme savladivanja zaostalosti uz odredenu ekonomsku
politiku te vrste, UZ ddavnu intervencijj.lJadi JlbJZJlYMIja Qdrede­
!!2g ra~oja. Ovo razmatranje je posebno znacajno za Jugoslaviju,
kao i za sve zemlje u razvoju danas, kojima je neophodna ddavna
intervencija, utoliko pre ?ito su je primenjivale i one zemlje koje
su danas bogate i razvijene u vreme osvajanja svojih pozicija
u svetu. I ne sarno to - veCina razvijenih zemalja i danas ima
razne oblike ddavne intervencije u plivredi i pored visokog nivoa

11 Na'%na~ajnl'a del. Frldrlha Ust••u: OUIIt." of A .. e,'c.~ Political Eco.olHY (1827) ,

Ie Syste..e N.'H,eI J'Eco.olHl. Polltlque (IB37) I OIlS N.t/o•• I. Syst... d., Polltlsche.
Eko>:o",'. (lB40).

H
 ekonomske razvijenosti. Stoga se iz domena ekonomske teorije
mora vratiti na spoljnotrgovinsku politiku i konstatovati da je
neophodno priddavati se izvesnih zastitnih mera u spoljnoj trgo­
vini ako se zeli da oslobodi nerazvijenosti. To je pokazala proslost
vodeCih zelJ1alja u svetskoj privredi, koje su, i u teoriji i u praksL
dale objasnjenja i razloge za neke pojave i probleme s kOjima
se danas suocavaju nedovoljno razvijene zemlje u procesu razvoja.
Iskustvo Britanije nije llsamlj eno. Sjedinjene AmeriCke Ddave,
i pored svih prednosti za razvoj americkog kapitalizma svojevr­
snog tipa, pocele su svoj privredni razvoj uz primenu protekcio­
nisticke politike. Nemacka je isto tako primenjivala protekcioni­
sticku politiku. Prema tome, bilo da se ddi ameriCkih koncepcija
koje je dao Aleksandar Hamilton, ili nemackih koncepcija koje
je dao Fridrih list, iii bJ'itanskih merkantilista - u svakom slucaju
ima dovoljno i istorijskih i moralnih argumenata za primenu od­
reaenih restriktivnih mera. Najelasticniji i najprihvatljiviji oblik
ddavne intervencije u domenu spoljne trgovine jesu carine.
Ukoliko bi trebalo da se kaze koji su osnovni oblici dr­
zavne intervencije u domenu svetske trgovine, svakako bi se poslo
od nasleaenog i jos uvek primenjivanog oblika kao sto su carine.
Zbog cega carina igra vee toliko godina ulogu jedne vazne poluge
u trgovinskoj politici? Zbog toga sto, iako u osnovi restriktivna
mera, carina predstavlja vrstu intervencije koja ima izvesne ka­
rakteristike onoga sto se zove fer-plej. To je ndto sto je unapred
dato, sto je stabilno, sto ne moze da se menja nikakvim upravnim,
administrativnim iii bilo kojim organom na licu mesta. Carine
nisu diskreciono pravo u odreaenom slucaju, vee ndto sto se
ugraauje u sistem trgovanja, unapred se stavlja na znanje svim
. partnerima i svi racunaju s datim carinskim stopama. U tome je
prednost carine, te stoga i ovolika diskusija 0 njima. Otuda i ak­
tivnost GATT-a, otuda napor da Jugoslavija sto pre uvede carin­
sku tarifu i da ta tarifa ima sto vise elemenata realne carinske

44
tarife. ]er, svetska zajednica je usvojila uvek, na jedan iii drugi
nacin, prisutnu ddavnu intervenciju u meaunarodnim ekonom­
skim odnosima, ali od mehanizama koji stoje na raspolaganju,
carine su usvojene kao jedan od oblika restrikcija koji najmanje
im aju administrativno prinudni i, osim toga, volatilni karakter
buduCi da ne zavise od di skrecione odluke organa koji ih prime­
nju ju.
Kada su u pitanju carine uvek je postojala jedna dilema ­
sta je cilj koji se njima zeli da postigne ; ddavni prihod, iii da
se zastiti domaca industrija? - Na prvi pogled Cini se da se ova
dva cilj a uopSte ne kose, jer, stiteci domacu industriju carinskom
stopom, obezbeauje se i prihod ddavnoj blagajni. Ali, veoma jc
velika razlika kakva je ekonomska politika. Da Ii veCi fiskalni
karakter carine, drugim recima da Ii da budzetski prihod sve vise
za'/isi od carina, iIi je manje vazno koliki ce prihod biti ostvaren
nego je ciIj da se zastiti industrija iIi odreaene grane privredc.
To je dilema pred kojom su se nalazile sve zemIje u razvoju
i pred kojom se trenutno nalazi i Jugoslavija. Reklo bi se da je
ta dilema reSena na taj nacin sto je cilj ekonomske politike
Ju goslavije zastita industrije, a ne toliko ddavni prihod od carina,
jer kad se uporedi prihod od carina prema svim prihodima u dr­
zavnom budzetu, onda se vidi da carine nisu toliko vazne za
budzetske prihode i da imaju vise protekcionisticki nego fiskalni
karakter, iako prihod od njih nijc za potcenjivanje.
Ako je osnovni zadatak carina da obezbedi alimentiranje
ddavnog budzeta prihodima, sto je u svoje vreme carina imala
i u nekim zemljama cak i dosta dugo , onda visoka stopa ne sme
da se primeni, jer bi negativno uticala na trgovinu, na volumen
prometa. Ukoliko je cilj da se obezbedi prihod - onda se viSe
isplati nih carinska stopa, a masovni uvoz robe. U tom slucaju
ne postoji zainteresovanost za domacu industriju, a idealan je
slucaj kada moze da se primenjuje takav sistem carina koji ce

45'
obezbediti priliv prihoda u driavni budzet za uvoz one kategorije
roba za koje nema nacionalnih proizvoaaca. DakIe, za primenu
fiskalnih carina uvoz mora da bude masovan, i to za grane kod
kojih se gotovo sve sto se trosi u toj zemIji - uvozi; drugo, ni
jedna potencijalna grupa proizvoaaca nije pogoaena. To bi u Ju­
goslaviji, na primer, pre svega moglo da se kaze za one artikIe
koji spadaju u proizvode odreaenih klimatskih zona (banane, kafa,
caj). U takvim okolnostima driavi je cak i cilj da stimulise po­
trosnju niskom carinom, jer u zemlji nije niko ugrozen, nikakvi
nacionalni interesi nisu ugrozeni, a veliki promet omogucava visok
prihod u ddavnom budzetu.
Druga je stvar kada je u pitanju carina koja ima za ciIj
da zastiti industriju. Tada bi sa stanovista zastite bila idealna
takva carinska stopa Ciji bi rezultat bio = 0 dinara u ddavnom
budzetu, a nijedan primerak te robe ne bi bio uvezen. To je
ekstremni slucaj kada ne postoji zainteresovanost za prihod, a cilj
je da se stimuliSe domaca proizvodnja. Naravno, na toj skali iz­
meau tog idealnog rdenja (prihod = 0 , uvoz = 0), uz postojanje
carinske tarife, postoji jedan spektar resenja koja su dosla do
izrazaja u razliCitim grupama artikala u jugoslovenskim carinskim
propisima na razliCite nacine. U tom pogledu nema neke posebne
razlike. Cisto tehnicki posmatrano, izmcau J ugoslavije iIi neke
druge zemlje.
Istaknuto je da postoje dye vrste carina prema nameni: 1)
carine koje imaju za ciIj da obezbede prihode ddavnog budzeta
(fiskaIne), i 2) carine koje imaju za cilj da zastite domace tdiste.
Prema strukturi carinskih stopa postoje dye druge VTste carina ­
jedna je tzv. specificna carina, a druga carina po vrednosti (ad
valorem). Razlika izmeau njih svodi se na to da kada je posredi
specificna carina postoji unapred fiksiran iznos kolike carinske
dazbine u domacoj valuti treba platiti prilikom uvoza odreaene
kolicine proizvoda, na primer. jedne tone psenice, jednog auto­

46
mobila, jedne bale pamuka odredene tdine itd. Kada je u pitanju
carina po vrednosti, osnova za carinu je vrednost robe koja moze
biti bilo faktuma iii vrednost na unutrasnjem tdistu. Ali u najvise
slucajeva kod zemalja koje imaju jedan jedinstven devizni kurs
uglavnom je u pitanju fakturisana vrednost. Drugim reCima, visina
carinske dazbine u ovom drugom slucaju primenjuje se prema
vrednosti: ako roba staje 1.000 dolara, a propis je da se plati
40 % na tu vrstu roba, onda se preracuna 1.000 dolara u nacio­
nalnu vaIutu i na taj iznos naplati 40%.
Kakva je razlika izmeau primene specificne carine i carine
po vrednosti? Specificna carina reaguje na jedan nacin na kre­
tanje cena na svetskom tdiStu a carina po vrednosti na drugi.
Odnosno, uvoznik jedne robe koji placa hiljadu dinara carine
na 100 kg te robe menja svoj polozaj ako cena te robe na svet­
skom tdistu opada. U tom slucaju udeo carinskog opterecenja
relativno se povecava, jer tih 1.000 dinara opterecuju vrednost
kupljene robe, bez obzira koliko je placena (da Ii je dobijena
besplatno, iii je basnoslovno placena) i taj element u kalkulaciji
unutrasnjeg opterecenja prema toj uvoznoj robi i njenoj vrednosti
u inostranstvu je drugojaciji u poredenju s carinom po vrednosti.
Carina po vrednosti se direktno i automatski porn era prema kre­
tanju cena robe i zaddava svoje mesto u strukturi troskova
uvoznika.

CARlNSKE UNIJE

Postavlja se pitanje kakva je posledica carinskih unija na

kretanje roba? Carinske unije, u stvari, predstavljaju jednu zajed- _
nicku carinsku teritoriju u ~lru koje se, bez ob~ira gde se ta
terftorija nalazi ako je ukljuce~fJu' om~cuje
da roba u okvirutih granica ne podld:ecannjenju. Carinska unija
~ ---------------­
47
se vrlo cesto ne poklapa ni teritorijalno 5 jednom nacijom niti
se, pak, ogranicava pO prirodi stvari na jednu naciju. Istorijski
su znacajni primeri NemaCke carinske unije iz XIX veka i Bene~
lJJksa (Belgije, Holandije i Luksemburga) kao carinskih unija. Za­
jednicko tdiste sest zemalja zapadne Evrope je savremeni primer,
iako je one mnogo ambicioznije od carinske unije.
lz opsteg poznavanja uticaja tdiSta na jacanje proizvodnih
snaga odmah se vidi smisao i vrednost carinskih unija. Ako je
carina sarna po sebi barijera - onda njeno otklanjanje znaci
slobodniju frekvenciju kapitala, robe i radne snage, tako da se
tdiste daleko vise siri. Kada se ima u vidu moderna tehnologija,
jasno je da stvaranje veIikih tdista stimulise proizvodnju.
Postavlja se pitanje kada je rec 0 pojedinim zemljama, koju
zemlju treba smatrati za zemlju s visokom carinskom stopom,
a koju 5 malim carinskim optereeenjima? To je jedan od najtezih
metodoloskih problema premda postoji nekoliko nacina da se to
izmeri. Nijedan metod dosad nije pruzao zadovoljavajuee rezul­
tate, jer svaki ima odreaene nedostatke.
Treee interesantno pitanje jeste: ko plaea carinu? To je vrlo
vazno i psiholoski i poIiticki, a pogotovu 5 ekonomskog stanovi~
sta. Ima koncepcija po kojima carinu plaea strani liferant. Kao
argument za to oni koji brane visoke carinske stope obicno navode
ovakvu analizu situacije: stranom preduzeeu koje hoee da konku­
rise na jugoslovenskom tdistu, na primer - da prodaje svoja
vozila u Iugoslaviji - nije svejedno, kada konkuriSe jugosloven­
skom vozilu, da Ii kupac na uvoz plaea 80 % ili 40 %, pod uslo­
yom da ima moguenosti da kupi automobil nemacke, svedske,
austrijske iIi jugoslovenske proizvodnje. Ima teza po kojima visa
carinska stopa stimuIise stranog liferanta da snizi svoju cenu
prilikom ponude, jer mora da racuna, ako hoee da proda robu
na datom tTzistu, da kupac u toj zemlji treba da plati i cenu
robe i visoku carinu i da to kupca dovodi u dilemu: hoee Ii poru­

48
eiti robu iz inostranstva iIi ce se orijentisati na domacu proiz~
vodnju. Posto se. prema ovom shvatanju. stranac odriee dela svog
profita na jedan odreden naCin da bi konkurisao na odredenom
triiStu. nije neophodno biti naroeito obazriv priIikom odredivanja
carinskog opterecenja jer ga u osnovi placaju strand.
Druga alternativa je da carinu placa u osnovi onaj poslednji.
neposredni potrosae. Visina carine je njegov gubitak i on je oste~
cen time sto se namece carina. Istina je verovatno na sredini
izmedu ove dye koncepcije: strani liferant mora da vodi raeuna
o carini za uvoz u zemlju gde zeli da plasira robu. (Kad neko
namece carinu na uvoz odredenih proizvoda koje Jugoslavija. na
primer. izvozi. jugoslovenski proizvodaei. tj. izvoznici. ako hoce
da budu kompetitivni na tom triiStu. moraju da vode raeuna
o tome da ce strani uvoznik morati da bira da Ii da uvozi iz
Jugoslavije ili Italije. ako je u pitanju Zajednieko trZiSte. Iz ItaIije
ima povlascenu carinu. a iz Jugoslavije je nema. te zbog toga
Jugoslavija eesto mora da viSe subvencioniSe domaceg proizvo­
daca). Ali bilo bi suvise pojednostavljeno zadovoljiti se tezom
cia carinu placa stranac. Carinu ipak placa i onaj koji trosi robu
i koji je uvozi. ali kako i koliko (koliko izvoznik. a koliko potro­
sac) i u kom slueaju veoma je slozeno pitanje.

DEJSTVO CARINE NA IZVOZ

Takode je vazno da se vidi kakve su posledice carinske po­

litike. Prvo. kako carina deluje na izvoz. Ovo se istiee stoga
sto je oeigledno da visoka carina destimulise uvoz. Ali kako ona
deluje na izvoz? Ona 5 izvozom ima veze utoliko sto se name­
tanje visoke carinske stope na uvoz strane robe kroz vrlo kratko
vreme reflektuje na izvoz. Na taj naein one sto se primi kroz
visokucarinsku stopu na uvoz trosi se. pa i viSe od toga. na

4
49
stimulisanje izvoza. Drugim reCima, u pitanju je princip reciprocne
traznje koji onemogucuje totalnu samovolju pojedinih nacionalnih
vIada iii driava bez obzira kako to trenutno konvenira unutra­
snjim interesima. To je jedna vrsta ugradenog kontrolnog instru­
menta koji ne dozvoljava da svaka nacija ide do totalnog volun­
tarizma.
Carina moze da ima kratkorocno povoljno dejstvo na odnose
razmene (terms of trade) zemlje koja uvodi iii povecava uvozne
carine, osobito ukoliko je traznja na svetskom tdiStu za njenom
robom velika i neelasticna. Nairne, mogucno je da carina na uvoz
privremeno i kratkorocno pobolj sa odnose razmene na taj naCill
!ito moze da deluje na smanjenje obima uvoza robe iz inostran­
stva. Poboljsanje je utoliko viSe moguce ukoliko u konkretnom
slucaju nema opasnosti od smanjenja plasmana proizvoda zemlje
koja namece carine na uvoz, recimo, Jugoslavija. Moze se pret­
postaviti da dve-tri zemlje ne mogu bez jednog jugoslovenskog
proizvoda. Prema tome, bio taj proizvod skup iIi jeftin, tra­
znja ne opada, ne reaguje na cene, znaci neelasticna je. U tom
slucaju ako bi Jugoslavija nametnula neka opterecenja, pa cak
i carine na izvoz, ne smanjuje se traznja i plasman tog proizvoda
a time se poboljsava stanje jugoslovenskog bilansa placanja. To
je, naravno, vise jedan apstraktan teouijski slucaj. (Cileanska pri­
vreda i sada, na primer, trpi od toga sto je jedno vreme isuviSe
koristila prirodni monopol i nametala visoke izvozne carine na
Cilsku salitru, cime je jos viSe stimulisano naucno istrazivanje
da se sto pre dode do dobijanja salitre modernim tehnoloskim
procesima, tako da je prirodni monopol izgubljen pre nego !ito bi
sc to inace desilo).
Vrlo cesto sestanje bilansa placanja istice kao razlog za
nametanje visokih carina na uvoz. To moze kratkorocno da da
izvesne rezultate. Nairne, ako postoji velika pasiva i ako carinama
moze privremeno da Sf! spreci uvoz robe, odnosno smanji uvoz,

5'0
onda to moze tr~~utno da poboljsa situaciju. Medutim, takav
naCin vodenja politike ima ·svoje opasnosti i ne moze se prime­
njivati na dug rok, kao sto se ni porodicni budzet ne moze
sanirati odricanjem od kupovine prehrambenih proizvoda. To moze
da traje nekoliko meseci, a posle toga mora da se trazi reSenje
koje moze da bude skuplje od postignutih "usteda".
Kada je ree 0 'probIemima negativnog bilansa placanja, da­
Ieko je vaznije sagIedati uzroke negativnog salda i ukoliko se oni
svode na kupovinu proizvoda kao !ito je kapitalna oprema iIi
reprodukcioni materijal, odnosno ako je negativni saldo bilans3
placanja pre svega rezultat racionalne politike razvoja, koja moze
tek na duzi rok da obezbedi pokrivanje pasive, takva vrsta pasive
moze da bude i opravdana.
Drugo je pitanje ako je negativni saldo bilallsa placanja re­
zultat uvoza proizvoda · za· neposrednu potrosnju, naroeito pre­
hrambenih iIi Iuksuznihproizvoda (ovo je uslovni termin, jer sta
je luksuz. zavisi i od ekonomskih i neekonomskih kriterijuma).
Takva vrsta pasive bilansa placanja je daleko vise zabrinjavajuca.
Drugim recima, dok je u prvom od dva pomenuta sIueaja ree
o negativnom saldu bilansa placanja usled jacanja investicione
potrosnje, ta pasiva moze da. ima ulogu i dodajnog, spoljnog
izvora akumulacije u privrednom razvoju jedne nerazvijene zemlje.
U drugom slucaju, meautim, postoje velike mogucnosti da jedna
sredina trosi daleko viSe nego sto obezbeduje svojom produktiv­
noscu, sto je daleko veci- razlog za zabrinutost .

. NEKJ! ARGUMENTI ZA CARINE

l' p~ toga sto· se sa stanoviSta gradanske ekonomske teo­

rije i formame Iogike sIobodna trgovina smatra jednim apsolutno

4·
51
 dobrim resenjem, ipak se u praksi primenjuju razna ogranicenja,
a na prvom mestu carine. Argumenti za praksu, odnosno za po­
ddavanje carina su razIiCiti. J edan opsti argument za carine je
da njima treba zastititi visinu nadnice i time standard zivota
zemlje uvoznice. Po ovoj formulaciji sevidi kome je taj argument
namenjen. U razvijenim zemljama to je namenjeno sirokim sloje­
virna zaposlenih: SAD, na primer, nameeu carine da zastite visoke
nadnice i standard zivota americkog radnika, jer neko spolja kon­
kurise robom proizvedenom jeftinom radnom snagom. Prema tome,
uvoz neke robe je neposredni a . . . siroko kruga
zaposleni u SAD i od toga ataka se trepazasti,titi. To je narocito
.iugumentKoji--se--koristi u visokorazvijenim zem)jama, a zaboravlja
se pri tome da prilikom odredivanja sta je skup a sta jeftin rad
ne treba poCi od nominalnog iznosa najamnine vee od toga st~
taj rad u odredenim uslovima svake zemlje daje kao rezultat.
Drugim recima, ako se posmatr~ sarno nominalno, onda odnos iz­
medu najamnina izmedu Velike Britanije i SAD iznosi 3:1 u korist
SAD. Ako se uporede SAD sa SR Nemackom 4:1 u korist SAD;
ako se uporede SAD sa Japanom 12:1 u korist SAD. Medutim,
tu se gubi iz vida da je osnovno sagledati sta se tim casom rada
proizvodi, koliko proizvodnje daje americki radnik za svoju sat~
ninu u odredenim uslovima a koliko daje radnik u drugoj zemlji.
Analiza sa tog stanovista mogla bi da ukaze vrIo cesto da je
u nekim kategorijama rad u manje razvijenoj zemIji relativno vfse
placen, odnosno da je skupIjisa stanoviSta proizvodnje koju daje.
To je daleko reaIniji odnos nadnica nego cisto nominalno pore­
denje. Znaci, taj argument konkurencije jeftinog rada iz inostran­
stva i zastita visine domacih nadnica i standarda zivota putem
carina - svakako nije jak kao sto~e n~ prvi pogled cini.
Drugi argument za visoke carine obrazlaze se tdnjom za
povecanje zapQ.slenos.ti-.l:adru:snage zemlje uvoznice. To je slicn.l
Vefzija na istu temu: jeftina radnasn~ga;iz iru:>sttanstva konkurise

52
domaeoj Cime smanjuje moguenost zaposlenja domaee radne sna­
ge, jer uveteni proizvod -destimuliSe trainju a time i proizvodnju
industrije zemlje uvoznice. Ovoshvatanje je formirano u vreme
velike ekonomske krize, kada senastojalo da se izbegne njeno
dejstvo na ,sopstvenu , privred~, odnosno da se na neki nacin sti­
mulise domaea proizvodnja i da se istovremeno uzroci nezaposle­
nosti objasnjavaju ~onkurencijom strane robe. Carine u tom slu­
caju mogu, po misljenjl! branilaca ave teze, da sprece nezaposle­
nost iii, pak, da j~ ublaze u izvesnom smislu, ako ona vee postoji,
stimulisuCi postojeCi nivo proizvodnje. Visokim carinama zeli sc
dalje da stimulise i pojava novih grana industrije.
Jedna slabost ovog argumentasastoji se u tome sto nijednoj
privred i ne treba da bude ciljzaPQsJenos t na svaki nacin. To je,
doduse, jedno od sporednih pitanja. NeospOO'no je da je puna
taposlenost pozeljna, osobito ako je ekonomski opravdana, ali
ne i ako se njomeprivremeno rdavaju socijalna pitanja, jei u
drugom slucaju rec je oiluziji 0 punoj zaposlenosti. (U nekim
zemljama u razvoju se potcenjuje opasnost da kod vrlo brzog
transfera radne snage. izpoljoprivrede u nepoljoprivredne delat­
nosti postoji mogucnost preseljavanja i latentne nezaposlenosti.
tako da s,e umesto prenaseljene , poliqprivrede dobije ono sto se
mozenazvati , - prenaselj~industnja). ' '
Sledeei argument za-carine' jeste zastita domaeeg tdiSta za
dom~&---p
g , ---'-r-o---;-i-:--':"od
zv -:iCa----;c;-a--:
.-_ ''' D'-r-ugjQi; recin1a - koncepci j ada tdiste
treba dati ' "svom" proizvodacu. To je vrlo tdko odrzivo zbog
toga sto negira element reciprocnosti traznje. Ukoliko se bude
rezervisalo trliSte Za -"wog" ' proizvodaca, onda se mora biti
spreman ' na 'odricarije od . toga da neko otvori svoje trziste
nnasem" proizvooacu, Na;ime;. treba biti dosledan pa da se ta
zemlja odreknesvog ucdca na "tudem" tdiStu. Slabost ovog
argumertta je i u tome lito naodreden nacin u praksi vodi subven­
cioniranjuslabijih 'proizvodacakroz carine, zato sto bi i kroz ca­

53­
rine najefikasniji proizvo.daci u jednoj zemlji vrlo. eesto. o.stali
nepo.go.deni uvo.zo.m, iIi vrlo. malo. Po.go.deni. do.k earinski zid omo.­
gucava zivo.t i o.nima eije produzenje zivo.ta. samo. znaCi Po.skup­
Ijenje tro.sko.va i o.dlaganje bankrotstva.
"Zaddavanje no.vea ko.d kuce".kako. se to. kaze, je veo.ma
jedno.stran argument ko.ji datira iz yremena kaqJLsu SAD pristti­
pile industrijalizaeiji. Vrlo. je p~pularan jer deluje u o.vo.m smislu:
ako. se izbegne UVo.Z, ne tro.se se ino.strana sredstva placanj a. To.
je argument ko.ji je zao.stao. jo.S iz o.no.ga do.ba kada se smatralo.
da treba imati no.vae akumuliran po. svaku eenu. U to.m Po.gledu
je jedan protago.nista o.Vo.g arrgumenta vrlo. zanimljivo. fo.rmulisao
SVo.j staY na sledeCi nacin: "Ja ne znam mno.go. 0. earinama, ali
znam da ako. kupujemo. preradene pro.fzvo.de u mostransTVtf;lTri
do.bijamo. te pro.izvo.de, a stranaedo.bija no.vae. A ako. kupimo. te
pro.izvo.de u zemlji, o.nda mi kao. nacija do.bijamo. i ro.bu i no.vae."
Jedna fo.rmalna Io.gika na prvi Po.gled tacna. Medutim kriticari
o.vakvcg shvatanja smatraju da je u dtatu taean tekst sve do. prve
zapete.
Dalji argument kcji je vrlo. znacajan i sa stancviSta jugo.slc­
venske privrede je zastita domace industrile. Taj argument je bic
pctpunc cpravdan u cdredenim fazarila razvcja ~ , korgcen u eko.­
no.msko.j Po.litiei i u Nemacko.j i u SAD. i drugim zemljama, bcz
cbzira ko.jim su termino.m, na o.dredep.o.m ,.nivcu eko.no.mske teo.­
rije i zahteva prakse, zahtevi zastite do.mace industrije bili fo.rmu­
lisani. Ali, zastita do.mace industrije· kao. argument, iako. jedan
cd o.sno.vnih i najo.zbiljnijih argumenata za carine. saddi u sebi
najveCi rizik o.d zlo.uPo.trebe. kao. i najveCi rizik za cveko.veeavanje
izvesne zao.stalo.sti. Zbo.g cega?Zbo.g to.ga §tc treba razliko.vati
cne grane industrije ko.d ko.jih je samo. Po.stavljanje na no.ge jedan
muko.trpan i tdak pro.ees, ali ko.je imaju o.dredenu perspektivu
i ko.je treba na o.dreden nacin subvencio.nisati. pa makar i davati
zastitu kro.Z carine. Medutim. vee · kada se Po.stavlja to. pitanje.

54
kOje se u literaturi zove argument "industrije u povoju (infant U

industry argument), treba se eesto zapitati da li se stiti industrija

u povoju iIi "infantilna" industrija. Drugim reeima, treba spreeiti
moguenost zastite na naein koji ee dovesti do toga da industrija
ostane infantilna ekonomski, kada bi vee trebalo da'ima punu
zrelost i punu ekonomsku i pravnu odgovomost.
Kada je posredi zastita industrije prvo je pitanje k oga stititi?
D_!J1.£..Q..Ritanje_j~.-k oliko dugo sti ~ Tr~~e pitanje - u...,kQj Qj-'11N?
To su tri najvaznija pitanja koja su legitimna, bez obzira koja je
zemlja posredi. Ako se ide ka usmeravanju i stimulisanju razvoja
industrije putem zastite, treba resiti ta tri pitanja. Literatura ne
daje mnogo odgovora na to i vrlo je tdko usuditi se dati katego­
riean odgovor, posebno s obzirom na brze tehnoloske promene.
Pre stotinu i viSe godina jedan od teoretieara koji je iSao detaljnije
u tu matcriju, tvrdio je da treba pruzati pomoe industriji carin­
skom zastitom eija ee stopa biti oko 25' % ad valorem, stirn ­
da zastita ne bude duza od 20 do 30 godina. Medutim, moguee
je da je ta koncepcija bila dobra pre sto godina, ali ako bi se
u uslovima savremenog tempa tehnoloskih promena nekoj grani
pruzila zastita u tom roku, ne sarno da se nikad neee podiCi nego
ee zastareti pre amortizacije. Danas se fabrike u nekim granama
podizu s rokovima amortizacije od 5' do 7 godina, naroeito u he­
mijskoj industriji. Ona mora da se za period 5' do 7 godina sigumo
isplati.
Drugim reeima, koncepcija 0 25' % zastite je verovatno ne­
dovoljna danas za nerazvijenu zemlju. Ta carinska stopa mora biti
sigumo veea, ali se za to vreme trajanje zastite industrije nemi­
novno mora da skraeuje. Skraeenje je nuzno zbog brzog tempa
raznih otkrica, jer ono sto se u XIX veku smatralo prirodnim pro­
cesom - da se jedna industrija razvija 20 do 30 godina - u XX
veku bi znaeilo da se preuzima rizik da fabrika stane na noge kad

55
ceo tehnoloski proces vee davno bude izmenjen i zastareo. Takva
zastita je, u stvari, samo poraZavajuea i ima efekat bumeranga.
Argument za carine moze da bude i diversifikacija i eko­
nomska stabilnost. To se nadovezuje delimieno na argument 0
zastiti domaee industrije, jer nema diversifikacije bez razvoja od­
redenih industrijskih grana. Svega u 2-3 slueaja se zna da su
neke zemlje obezbedile relativno stabilnu ekonomiju bez industrije
i da su samo s poljopriwednom strukturom uspele da dodu u red
razvijenih zemalja. To su u pitanju specifieni uzroci i ti slueajevi
deluju vise kao izuzetak koji potvrduje pravilo.
Medutim, ako se primenjuju carine radi' diversifikacije i eko­
nomske stabilnosti, postavlja se pitanje koji faktori garantuju
stabilnost jedne privrede i. drogo, koliko uopste carina moze tu
da pomogne?
SledeCi argument je upotreba carine i u cilju izjednaeavanja
troskova proizvodnje inostranog i domaeeg proizvodaea. Protiv­
argument je ovde vrlo logiean: ako treba veStaCkim merama na
svaki naein izjednaeiti troskove proizvodnje - onda se gubi ceo
smisao trgovine, osim eesto edukativnog dejstva, radi praeenja
jednog tehniekog ili tehnoloskog progresa u inostranstvu ili pak
onog del a trgovine koji zadovoljava snobovsku traznju. Ali, za
tu svrhu mogu da se obezbede samouzorci domaeoj industriji.
Dakle i taj argument isto tako ima svoje ozbiljne nedostatke.
Neke zemlje opravdavaju svoju carinsku politiku time sto
kazu da treba spreeavati damping. Pod dampingom se podrazu­
meva svaka prodaja robe u inostranstvu ispod cene te robe na
domaeem trZistu bez obzira da Ii je ree 0 konstantnom dampingu
ili 0 tzv. sporadienom dampingu. Pod konstantnim se podrazu­
meva da se neko stalno pojavljuje na svetskom trziStu s niskom
cenom, a pod sporadienim da to Cini iznenada. pojavljujuCi se
neoeekivano s masom jeftine robe - da napravi haos u cenama
i opet se povuce.

56
 Sa stanovista stabilizacije svetskog trziSta ovaj sporadieni
damping je opasan, jer dovodi do vecih poremecaja, ugrozavajuCi
kalkulacije svih ueesnika, dok se, kada je u pitanju konstantni
damping, zna da je to dugoroena politika neke zemlje u trgova­
nju pojedinim proizvodima pa se tome moze prilagoditi.
U rezimeu 0 nekim savremenim argumentima za carine treba
podvuCi da je najbitniji argument - zastita domace industrije
u povoju. Na tom argumentu zasniva se carinska politika Jugo­
slavije.
Naravno, carina se moze da postavi i u cilju nacionalne od­
brane. Jedna zemlja mora da ima neke osnovne artikle od pre­
hrambenih pa do naoruzanja, neki minimum samodovoljnosti. Ne
sme u savremenim uslovima za svaku stvar da se zavisi od ino­
stranstva. Dakle, i ovo bi bio prihvatljiv argument. Jugoslavija
prilikom utvraivanja carina vodi raeuna prvo 0 podizanju domace
industrije, drugo, 0 odreaenom minimumu nacionalne bezbednosti.
Ovaj element bezbednosti je zastupljen u carinskoj politici skoro
svih zemalja i pruza velike mogucnosti za zloupotrebu. Taj argu­
ment je stariji od savremenog naoruZanja i vrlo je tdko u uslovima
danasnjeg razmisljanja 0 ratu reci koja industrija nije vazna za od­
branu. Poznat je slueaj u SAD, gde je jedna vrlo mala i na izgled
nevaZna grana industrije dobila pravo na carinsku zastitu u vreme
pre ulaska SAD u drugi svetski rat, s argumentom da je njen
proizvod u tom momentu smatran vaznim za rat. Do tada ova
grana zbog inostrane konkurencije nije mogla da prosiri svoje
kapacitete, a tad a je postalo jasno da je odsustvo takvog proiz­
voda u datom momentu moglo da dovede do prilieno ozbiljnog
poremecaja u mobilizaciji SAD za rat. Da bi stvar bila jasnija,
odmah treba precizirati koja je to grana. Nije ree 0 elektronici.
proizvodnji specijalnih ureaaja, vee 0 proizvodnji gajtana, traka,
ukrasa i s1. Jer se postavilo pitanje: ako SAD treba da mobilisu
dva miliona ljudi odjednom, onda unifonne treba urediti za ro­

57
dove vojske, obelditi zvanja, zvezdice i obezbediti sve !ito dolazi
na uniforme. Stoga ta industrija mora da bude spremna, buduCi
da u vojsci mora da se odmah zna i na ovaj spolja vidljiv nacin
ko sta ima da radi i ko koga ima da slusa. To je vrIo vazno za
nacionalnu bezbednost! Meautim, u savremenoj industriji svakoj
grani moze da se u jednoj ovakvoj drustvenoj podeli rada i pro­
cesu podrustvljavanja proizvodnje naae dovoljan razlog za zastitu
sa stanoviSta nacionalne bezbednosti i interesa odbrane.
Prilikom razmatranja dva osnovna tipa carina vee su osuaene
carine koje imaju za cilj ostvarenje budzetskih prihoda. Ovom
prilikom izlozeni su argumenti za carine, ali i protivargumenti.
Sada je ostalo da se postavi pitanje zbog cega i pored svih kritika
ovih argumenata carine ipak postoje? Sigurno je da stepen va­
znosti pojedinih argumenata kao i ostrina kritike argumenata nije
za sve slucajeve dovoljno opravdana.
Do sada su viSe data nacelna objasnjenja 0 argumentima
koji se koriste, ali je za Jugoslaviju svakako posebno interesantna
jugoslovenska carinska politika. Osim argumenata bezbednosti,
argument zastite domaee industrije svakako preovlaauje. On, u
stvari, predstavlja osnovni argument za carine.

REGIONALNA DINAMIKA RAZVOJA

Kada je rec 0 kretanju faktora proizvodnje u svetu i 0 tome

koji su argumenti za trgovinu, treba skrenuti paznju na to da se
kroz proces kretanja radne snage i kapitala, odnosno praeenjem
stepena zasieenosti pojedinih del ova sveta odreaenim faktorima
proizvodnje, moze pratiti privredni razvoj. To bi bio specifican
oblik posmatranja uslova za meaunarodnu trgovinu. Ako se taj
proces posmatra sa stanovista svetske privrede kao celine, onda
to za poslednjih sto godina izgleda ovako:

58
 Kretan/e fahtora prolzvodnje

T ropske oblasti Kont. Evropa Velika Britanija SAD

1850.
Radna snaga Radna snag a Kapital
Zemlja Zemlja Radna snaga
Kapital Kapital Zemlja
1870.
Radna snaga Radna snaga Kapital Zemlja
Zemlja Kapital Zemlja Radna snaga
Kapital Zemlja Radna snaga Kapital
1890.
Radna snaga Kapital KapitaI Zemlja
Zemlja Radna snaga Radna snaga Kapital
Kapital Zemlja Zemlja R~dna snaga
Paste prvog 'Svtrslrog fQtll

Radna snaga Kapital Kapital Kapital

Zemlja Radna snaga Radna snaga Zemlja
Kapital Zemlja Zemlja Radna snaga

Izvor : Economic Development - Theory, History, Policy, by G. M. Meier

and R. E. Baldwin, Izdanje John Wiley & Sons, New York 1961.

Stepcn obilja je naglasen redosledom. Na prvom mestu su

faktori kojih ima u najvecem izobilju. na drugom oni u kojima
je u odredenom razdoblju postojala srednja zasicenost. a na tre­
cern oni kojih je bilo najmanje, odnosno oni u kOjima se osku­
devalo.
Na osnovi 1850. godine moze se dati slika sveta pri cemu
se koriste tri osnovna argumenta. odnosno kao kriterijum uzima
step en zasicenosti pojedinih delova sveta odredenim faktorima
proizvodnje: najveCi step en zasicenosti. zatim srednji i najmanji
stepen zasicenosti . U tabeli su date cetiri osnovne grupe zemalja:
tropske oblasti, kontinentalna zapadna Evropa. Velika Britanija
i najzad SAD.

59
 Godine 1850. tropske oblasti su naJVlse obilovale radnom
snagom. U odnosu na radnu snagu bilo je i dovoljno zemlje (sa
srednjim stepenom zasicenosti), a najmanje je bilo onog treceg
faktora - kapitala, bilo da je u pitanju novcani kapital, bilo da
se gleda kroz industrijsku opremu iii bilo koji drugi oblik opred­
meeenog rada.
Kontinentalne zemlje zapadne Evrope 1850. su imale naj­
vise radne snage, u srednjoj zasiCenosti zemlje i najmanje ka­
pitala.
U Velikoj Britaniji situacija je drugojacija. Odnosno do
1850. godine Velika Britanija je ukinula postepeno sve zakone
iz merkantilisticke ere, te post~je gIavna svetska radionica, gIavni
svetski trgovac i trazi sIobodnu trgovinu. Znaci, Velika Brita­
nija je najrazvijenija zemlja toga doba. U isto vreme ona ima
i najviSe akumuliranog kapitala, kao opredmeeenog viska vred­
nosti. Vee je izvrsen proces prvobitne akumulacije. Dakle, Bri­
tanija poseduje najvise kapitala, manje radne snage, a najmanje
zemlje.
SAD su uovoj fazi potpuno neinteresantne jer do godine
1850. jos nisu integralni deo svetske privrede. To je jos jedno
veliko otvoreno podrucje u kojem cak nema legalnosti usposta­
vljene u drugim delovima Zemlje.
Prema ovoj kvalifikaciji, u sledeeem periodu, kroz dvadeset
godina, situacija izgleda neSto drugojacije. Godine 1870. u
tropskim oblastima radna snaga i dalje ostaje najobilniji faktor
privredivanja. Radne snage ima najvise, zatim zemlje i kapitala.
Kao sto se vidi - od 1850. do 1870. odnos faktora proizvodnje
u tropskim oblastima je ostao nepromenjen. Da Ii je tako bilo
u zapadnoj Evropi?
U zapadnoj Evropi radna snaga i dalje stoji kao najobilniji
faktor proizvodnje: na srednjem stepenu zasicenosti vee se javlja
kapitaL a zemlja postaje "tesna". Znaci izmeau 1850. i 1870.

60
 dolazi do procesa industrijskog razvoja i akumulacije kapitala u
zapadnoj Evropi.
Kapital u Velikoj Britaniji ostaje najobilniji faktor, zemlja
relativno menja svoj polozaj u strukturi, pomera se 5 treceg na
drugo mesto, radna snaga postaje najoskudniji faktor proizvodnje,
jer industrijski razvoj apsorbuje sve vise radne snage, tako da
zemlja koja je jedini konstantni faktor sa Cisto geografskog, te­
ritorijalnog stanoviSta menja relativni polozaj.
SAD se u ovom razdoblju ukljucuju i daju sliku u kojoj
zemlje ima najviSe, zatim radne snage u srednjem stepenu zasi­
cenosti, i najmanje kapitala. Drugim recima 1870. SAD jos imaju
agrami karakter, sa mnogo zemlje i radne snage. Oskudica je u
kapitalu .
Kroz daljih dvadeset godina - 1890 - slika se menja, ali
ne svuda. U tropskim oblastima i dalje se zadciava stagnantan
odnos. Nema privrednog razvoja. Odnos izmeau radne snage, ze­
mlje i kapitala ostaje nepromenjen i 1890. Drugim reCima, ko­
lonijalna ekspanzija nije bitno uticala na razvoj tih zemalja, a
doprinela je menjanju u drugim delovima sveta.
Razmatrajuci kretanja u kontinentalnoj Evropi izmeau 1870.
i 1890, Lenjin je pisao 0 pojavi "mladih kapitalistiCkih zemalja"
- Nemacke u Evropi i SAD u Novom svetu. To se odrazava i na
odnose faktora proizvodnje. Moze da se konstatuje da je 1890.
kapital u Evropi dosao na prvo mesto, znaCi ovaj proces aku­
mulacije kapitala trajao je svih 40 godina, i Evropa se afirmiSe
kao industrijski dec sveta. Radne snage ima relativno u jednom
srednjem stepenu zasicenosti, a najmanje ima zemlje.
Kod Velike Britanije dolazi do promene na sledeCi nacin :
kapital ostaje i dalje na prvom mestu 1890, zatim slede radna
snaga i zemlja.
U SAD 1890. zemlja i dalje stoji kao najobilniji faktor,
kapital se 5 poslednjeg porn era na drugo mesto. Znaci, proces

61
 akumulacije je otpoceo. industrija se javlja u SAD posle zavr~
senog gradanskog rata. a u sedamdesetim godinama uzima maha
i traznja za radnom snagom raste. SAD u to vreme apsorbuju
radnu snagu. sto znaCi da je poceo brz privredni razvoj koji jos
uvek nije takav da bi doslo do oskudice zemlje. To je faza u
kojoj je i iz istocnih delova Evrope poceo odliv radne snage prema
SAD. NajveCi broj emigranata s Balkana iSao je u SAD krajem
XIX veka pa do prvog svetskog rata. Obilje zemlje je isto tako
cinjenica kojom moze da se objasni zasto je radna snagau SAD
od pocetka industrijalizacije imala jedan relativno povoljan po~
lozaj. Radne snage nije bilo dovoljno i nadnica je morala biti
veca. ako ni zbog cega drugog. a one zato sto se iz drugih delova
sveta radna snaga ne bi selila za istu nadnicu. Zemlje je bilo
dovoljno. za razliku od svih drugih kapitalistickih sredina gde je
seljak bezemljas - bilo kroz proces ogradivanja. iii kroz neku
drugu vrstu prinude - izgubivsi zemlju bio potpuno prepusten
na milost i nemilost fabrickoj eksploataciji. U ovakvoj jednoj
situaciji radna snaga je imala jednu drugu prednost koju nije
imala u drugim delovima sveta. a to je da postoji visoka traznja
za njom u sredini gde ima sIobodnih teritorija. Prema tome. uko~
liko je dolazilo do nepodnosljive situacije u fabrici, u industrijskoj
atmosferi na istocnoj obali SAD. postojala je bar za jedan deo
radne snage mogucnost kretanja na Zapad (to je tzv. epopeja
osvajanja Zapada).
Savremeno stanje se bitno ne menja od posle prvog svetskog
rata. tj. od 1920. nadalje.
Situacija u tropskim oblastima i dalje stagnira. To je i s ovoga
aspekta - problem nerazvijenih zemalja. Nista se ne menja. Sve
ove promene u drugim delovima sveta ostavljaju ove odnose u
tropskim oblastima neizmenjene. U kontinentalnoj Evropi struk~
tura je formirana: i kapitaI. i radna snaga. i zemlja; u Velikoj
Britaniji: kapitaI. radna snaga. zemlja; u SAD: kapitaI. zemlja.

62
radna snaga. Dakle, cak i proces visoke industrijalizacije zbog
obilja zemlje i, kasnije, zakona kOjima se branilo useljavanje nije
mogao da pomeri radnu snagu s pozicije faktora s najmanjim
stepenom zasicenosti u americkoj drustveno-ekonomskoj strukturi.
U epohi monopolistickog kapitalizma javila se potreba da se
politika monopoIistickog protekcionizma i teorijski obrazlozi. No­
silac ovog teorijskog obrazlozenja bio je Verner Zombart (Werner
Sombart), koji je krajem XIX veka postavio tezu 0 opadajucoj
ulozi spoljnog triiSta. Po njegovoj koncepciji, promena u odno­
sima snaga u svetskoj privredi krajem XIX veka bila je takvog
karaktera da stvara uslove za fo.rmiranje razvijenih zemalja
s kompleksnom privredom. U tim uslovima, Zombart smatra da
su mogucnosti razvoja medunarodne trgovine slabe. ~~usavajuCi
da potkrepi argumentima ovu koncepciju, on se pozivao na ana­
re
lizu volumena izvoza koji -u epolifTinperij alizma pOKazao ten­
°denciju opadanja. o-va -krTtlKa medunarodnih ekonomskih odnosa
pokazala se proizvoljnom i apologetskom, i imala je za cilj od­
branu monopolistiCkog protekcionizma. Poznato je, nairne, da je
5 prelazom iz kapitalizma slobodne konkurencije u monopolisticki
kapitalizam doslo do rastuce uloge izvoza kapitala, a do opadanja
znacaja izvoza robe. Osim toga, cak i u slucajevima kada dolazi
do stvarnog smanjenja onog dela proizvodnje robe koji je name­
njen izvozu (u odnosu na ukupno proizvedenu koliCinu dobara u
jednoj nacionalnoj privredi), ovo jos nikako ne znaci da u eri
monopolistickog kapitalizma spoljna trgovina postaje sve manje
znacajna. Naprotiv, i 5 relativno manjom kolicinom roba name­
njenih izvo'zu (u odnosu na ukupno proizvedene robe u okviru
°nacionalne privrede) spoljno trziste dobija sve veci relativni zna­
caj za proces prosirene ?epro-duKcije u razvijenim kapitalistickjm
zem~01iCIIfaroba namenjenih TzvoZu moze da se povecava
i s manjuje, moze da se menja i menja se njena struktura u zavi­
snosti od strukture nacionalne privrede i promena u njoj, ali

63
 spo/jno triiste postaje sve znacaJnIJe za nonnaIan proces pro­
:sirene reprodukcije. Cinjenica sto je posle prvog svetskog rata, a
narocito posle veIike ekonomske krize (1929-1933), doslo do
. a finnacije procesa etatizacije meaunarodnih ekonomskih odnosa,
znacajan je argument u prilog tezi 0 rastueoj ulozi spoljnog tr­
zista.
Promene u odnosima snaga izmeau vodeCih kapitalistickih
snaga doprinele su da se i u Velikoj Britaniji manifestuju speci­
ficni oblici protekcionizma kroz sistem ~erij~referencijala.
Kada je izgubila poziciju vodeee zemlje u proizvodnjliTrgovini,
suocena sa sve vee om ulogom SAD i Nemacke u svetskoj trgo­
vini, Velika Britanija je nastojala da obezbedi plasman proizvoda
svoje industrije u okviru tdiSta britanske imperije.
Pocetkom XX veka britanski ekonomista neoklasicar Alfred
Marsal (Alfred Marshall) jos uvek ostaje na liberalistickim koncep­
cijama Rikarda, i brani teoriju slobodne trgovine i likvidaciju
carinskih barijera. U tom periodu, do prvog svetskog rata, Velika
Britanija je objektivno mogla da bude nosilac ~ kon­
cepcija i ta moguenost dosla je do izrazaja u koncepcijama Alfreda
.Marsala kao vodeeeg ekonomiste tog doba.
Tendencije ka autarhicnoj i samodovoljnoj privredi izmeall
dva svetska rata dosle su posebno do izrazaja u zemljama koje su
pretendovale na formiranje odreaene ekonomske snage koje oi
odgovarale politickim ambicijama vladajuCih klasa tih zemalja
(NemaCka, Japan, Italija). Nacelo samodovoljnosti dobrim delom
je trebalo da opravdava osvajaCku politiku budoazije tih zema­
lja, jer je na taj nacin pred sopstvenom i svetskom javnoscu mogla
da se prikrije izgradnja kompleksne ratne privrede tih zemalja i
proizvodnja odreaenih strateSkih sirovina koje su se inace mogle
obezbediti na svetskom trzistu, ali koje je iz strateSkih razloga
trebalo obezbediti u okviru nacionalne privrede.

64
 U razdoblju izmedu dva svetska rata predstavnici liberali­
stickih koncepcija ostali su u osnovi na teoriji komparativnih tro­
skova, s tom razlikom !ito su koncepcije Rikarda i Mila, koji
insistiraju na razlikama u prirodno-geografskim uslovima za pro­
izvodnju, prosirili u skladu s koncepcijama neoklasicne skole,
unosenjem u troskove proizvodnje svih faktora proizvodnje, odno­
sno cena faktora proizvodnje, cime je u osnovi doslo do poti­
skivanja radne teorije vrednosti u drugi plan i stavljanja rada,
kapitala i prirodno-geografskih uslova pod zajednicki imeni telj.
Pri tome je rad, s vodeceg mesta kod Rikarda, dobio spOlTedno
mesto kod savremenih predstavnika gradanske ekonomske teo­
rije - Tausig (Taussig) Vajner, Hansen (Hansen), Buhanan (Bu­
chanan), S. Slihter (S. Slichter), S. Haris (S. Harris), Houtroj
(Hawtroy), Balog i dr. Koncepcija relativnih troskova proizvod­
nje negira formiranje troskova proizvodnje pod uticajem i pri­
nudnih neekonomskih faktora koji su doprineli medunarodnoj
podeli rada ovakvoj kakva danas postoji. U delima savremeni­
ka insistira se na razvoju medunarodne trgovine kao rezultatu
prirodne i normalne specijalizacije pojedinih delova sveta, odno­
sno nacionalnih privreda. Ovo je u potpunosti razumljivo, bu­
duCi da bi sledeCi korak od priznavanja neekonomskog faktora
i njegovog dejstva na medunauodnu podelu rada trebalo da pred­
stavnike ove koncepcije dovede do priznavanja kolonijalistickih
osvajanja, imperijalisticke podele sveta kao znacajnijih Cinilaca
u formiranju medunarodne podele rada.
Savremene teorijske koncepcije medunarodne trgovine dozi­
vele su poseban znacaj u SAD tezom 0 ameriCkoj pomoCi ino­
stranstvu, buduCi da su nekomercijalni metodi u plasmanu americ­
kih proizvoda na svetskom trziStu zahtevali i odredeno teorijsko
objasnjenje. Nedoslednost americkih savremenih ekonomista u
oblasti teorije prouzrokovana je protivrecnim polozajem SAD u
svetskoj privredi, koji je bio naroCito karakteristican od 1944.

15 6,
do 1958. SAD su istovremeno bile i najveci izvoznik robe i naj­
veci meaunarodni kreditor, tako da su dosle u protivrecnu situ­
aciju da su .morale da obezbede finansijska sredstva pOjedinim
zemljama da bi tim sredstvima zemlje korisnice ameriCke pomoCi
bile u stanju da kupe proizvode americke privrede. Istovremeno
propovedanje ekspanzije izvoza uz postojanje relativno visokih
carina na uvoz najbolji je izraz ove protivrecnosti.
Razlike u polozaju SAD i Velike Britanije na svetskom tr­
ziStu posle drugog svetskog rata dosle su do izrazaja u domenu
teorije i spoljnotrgovinske politike na taj nacin sto se u SAD
insistira na multilateralizmu i slobodnoj trgovini, dok se u Velikoj
Britaniji duze davao prioritet bilateralizmu i sistemu preferen­
cijala.
ledan od osnovnih ciljeva zavodenja sistema preferencijalnih
tarifa u zemljama Komonvelta predstavljao je odbranu od ame­
ricke trgovinske ekspanzije. Nesuglasice u tezama ekonomista
s obe strane Atlantika samo odrazavaju sukob dveju zemalja na
svetskom tdiStu. Osim toga, britanski ekonomisti zameraju amc­
riCkoj politici visokih carinskih tarifa. U isto vreme u ameriCkoj
literaturi stavlja se do znanja da britanska spoljnotrgovinska po­
litika ima za cilj da spreci niz zemalja da kupuje nove izvozne
artikle i da ameriCke izvoznike stavi u nepovoljan polozaj.
Zato i teze americkih ekonomista 0 propagiranju "slobodne
trgovine" i snizenja carinskih tarifa nailaze na prilicno rezervisan
prijem u redovima britanskih ekonomista,sto odgovara razlikama
u polozaju dveju zemalja, kako u meausobnim ekonomskim od­
nosima, tako isto i na svetskom tdistu. Izrazavajuci orijentaciju
britanske burzoazije ka obezbedenju interesa Velike Britanije 11
okviru Komonvelta, britanski ekonomista Beveridz (Beveridge) ie
krajem drugog svetskog rata pisao:

"Medunarodna multilateralna trgovina moze da se

uporedi s brzim liftom, ali liftom koji se lake kvari. Bila­

66
 teralna trgovina lib na pozame stepenice, nije udobna ali je
siguma."12

Kao sto je za liberalisticku struju u teoriji spoljne trgovine

karakteristicno negiranje ddavne intervencije u medunarodnim
ekonomskim odnosima kao posledice negacije te intervencije na
unutrasnjem planu,isto tako je za protekcionisticku struju karak­
teristicno ne . samo- pomirenje s ddavnom intervencijom, vee i
zahtev da se koristi mehanizam ddavne vlasti radi regulisanja
ekonomskih odnosa date nacionalne privrede s drugim zemljama.
U skladu s Lenjinovom klasifikacijom kapitalistickih zemalja na
"mlade" i "stare" moze se izvuCi zakljucak da je u "starim" kapi­
talistickim zemljama, odnosno onima koje su prve obezbedile
odredeni polozaj na svetskom trlistu, dominirala liberalisticb
koncepcija medunarodne trgovine, a da je u "mladim" kapitali­
stickim zemljama protekcionisticka struja imala daleko viSe pri­
stalica. Dijalektika razvoja vodila je vremenom ka prevazilazenju
odreaenih faza ekonomskog razvoja i u skladu s tim i izivljavanju
odgovarajuCih teorijskih koncepcija spoljne trgovine. Drugim re­
cima, jednom prevazidena faza transformacije agrame u indu­
strijsku privredu i obezbedeno mesto na svetskom trZistu, lisavalo
je budoaziju odrederie~ kapii:alisticke .iemlje potrebe za protekcio­
nistickom trgovinskompolitikom istimuliralo je na prihvatanje
liberalistickih koncepcija:S druge strane, kako su postepeno po­
jedine zemlje bile uvlacene uproceskcipitalistickog razvoja, odno­
sno izgradnje industrije, njima su, iz objektivnih razloga, bile
daleko blize protekcionisticke koncepcije spoljne trgovine.
Savremeni razvoj pI'otekcionistickih koncepcija karakterisu u
osnovi dve struje. Nil jednoj strani rec je 0 razvijenim industrij­
skim zemljama koje, iz odredenog razloga, zele da se obezbede
od konkurencije inostranih proizvodaca, te, iako na visokom nivoti
industrijskog razvoja, piibegavaju protekcionistickim merama.
"AHgio·A ..eric... ReI'OD.J. Brooking. 1n"lttlliono. New York 1911.

u$
67
Ovaj pravac moze da se tretira kao superprotekciol1izam iIi, bolje,
mOl1opolisticki protekciol1izam, jer se javija u zemljama u kojima
monopolisano unutrasnje tdiSte treba obezbediti od priliva robe
iz inostranstva, kako bi se zastitio domaCi Kapital od inostrane
konkurencije. Najbolji primer za ovo su SAD i politika monopo­
listiCkog protekcionizma koja ,doq1ittira ,spoljrroekonomskom poli­
tikom te zemlje .
Drugu grupu zemaija predstavljaju zemlje u kojima protek­
cionisticka politika ima za cilj stimulisanje privrednog razvoja,
pre svega razvoja domace industrije. Kod ovih zemalja ta pojava
se zapaza od velike ekonomske krize naovamo i ocena protekci­
onisticke politike uglavnom ce zavisiti od toga da Ii ce argumenti
za zastitu do mace industrije biti petrificirani i ostavljeni na snazi
i tada kada te zemlje budu dostigle ovaj nivo industrijskog raz­
voja koji ce ih staviti u red razvijenih zemaija.
Medutim, tdko je dati generainu ocenu protekcionisticke
struje u teoriji trgovine, buduCi da je njena pojava bila uslovljena
razIiCitim faktorima u razlicitim zemljama i da su posledice pri­
mene protekcionistiCkih koncepcija imaleobjektivno razliCit ka­
rakter. Jer, ako je protekcionisticka teorija kao osnov protek­
cionistiCke spoljnotrgovinske politike imalaza . posledicu stimuli­
ranje razvoja proizvodnih snaga, odnosno industrije, njeno dejstvo
se bez sumnje moze da oceni . kao : pr(}gr~sivno. Ako, pak, treba
da sluzi zastiti neekonomicne proizvodnje, bilo u cilju obezbe:
<tenja visokih profita, bilo, pak, sprecavanja prodiranja novih
metoda proizvodnje, njene posiedice su negativne.
~irenjem procesa industrijaIizacije u drugoj polovini XIX i
prvoj polovini XX veka doslo je i do razrade Hamiltonovih i
Listovih koncepcija 0 protekcionistickoj trgovinskoj politici. Pred­
nostima medunarodne specijalizacije i podele . rada na bazi kom­
parativnih troskova sve viSe se supro~stavIjajuprednosti maksi­
maIne zaposlenosti i bala.nsiranog privredi:log razvoja. Ove dye

68
teze su sluzile kao osnova za ,razv-o} savremenih protekcionistiCkih
koncepcija, osobito u periodu od izbijanja velike ekonomske krize
tridesetih godina naovamo. Medunarodna podela rada kao 10­
gicnu posledicu ima jacanje uzajamne zavisnosti pojedinih naci­
onalnih privreda. U uslovima savrsenog funkcionisanja multilate­
ralisticke robne razmene poveeao se i stepen ranjivosti pojedinih
nacionalnih privreda na sve eventualne poremeeaje do kojih moze
da dovede rusenje takvog sistema. Slom multilateralizma posle
neuspele privremene obnove zlatnog standarda doprineo je radanju
teze 0 " izvozu krize" na taj nacin sto bi se nacionalna privreda
obezbedila protiv pritiska inostrane robe na domace tdiste i isto­
vremeno pokrenule mere za stimuliranje izvoza proizvoda odre­
aene nacionalne privrede u trece zemlje.
Tendencija za balansiranim razvojem osobito je naglasena
u zemljama koje su tradicionalno monokulturni proizvoaaci, i to
prvenstveno' proizvodaci i sirovirta'poIjoprivrednog i mineralnog
porekla. Dok se protekcionisticke koncepcije u nedovoljno razvi­
jenim zemljama mogu da prihvate, narocito kada je rec 0 ze­
mljama u kOjima protekcionizam nije izraz dugorocne autarhicne
politike, vee oznacava privremeno razdoblje u okviru kOjeg treba
da se obezbedi odreaeni rast preradivacke industrije, u takvim
siucaievima tendencija za zastitom p'otpuno je opravdana. Ovo
utoliko pre sto zemlje kOje danas vrse industrijalizaciju svoje
privrede ne mogu da racunaju sa stalnim dodajnim izvorima aku­
mulacije iz spoljnih izvota, i to pogotovo ne sa sredstvima koja
bi se ukljucivala u okvir odreaerie nacionaine privrede po automa­
tizovanom ritmu, niti u oHBN'U inostranih privatnih investicija,
niti u obliku ekstrapr'o fita iz koloriija, kao sto je to bio siucaj
s dobrim deiom zemaija koje su izvrSile industrijaiizaciju do dru­
gog svetskog rata. Sredstva medunarodnog finansiranja iz javnih
izvoranemaju automatizam kretanja privatnog kapitaia. I iznosi
i naCin priliva jos uvek su liSeni zakonomernosti kretanja.

69
 Za razliku od ovog, po jugoslovenskim shvatanjima oprav­
danog protekcionizma, treba izdvojiti tendencije monopolistiCkog
protekcionizma kOje dolaze do izrazaja u visokorazvijenim indu­
strijskim zemljama. U tim slucajevima svakako ne moze biti reci
o potrebi zastite nedovoljno razvijene industrije "u povoju", vee
je pre svega rec 0 zastiti monopolistiCkih superprofita u okviru
pojedinih nacionalnih triista. Sprecavanje, odnosno oteiavanje
pristupa proizvoda inostranih proizvodaca na triiSta nekih visoko­
razvijenih zemalja imaju u savremenim uslovima karakter mo­
nopolistickog protekcionizma.
U odnosu na koncepcije AIeksandra Hamiltona i Fridriha
lista 0 zastitnim carinama, savremena epoha proza daIeko boga­
tiji arsenal mera spoIjnotrgovinske politike sa u osnovi protek­
cionistickim i restriktivnim karakterom. Argumenti za uvodenie
carina u osnovi su isti: zastita domace industrije i nacionalna
bezbednost, ali su i dopunjeni tezom 0 baIansiranom razvoju, di­
versifikaciji privrednog razvoja, tezom protiv "socijaInog dam­
pinga", odnosno nastojanjem za izjednacavanjem troskova pro­
izvodnje na osnovi razlika u nivou nadnica u pojedinim zemljama,
zatim 0 carinama kao sredstvu pritiska prilikom vodenja prego­
vora. Sve je manja uIoga carina kao izvora fiskaInih prihoda
i moze se gotovo sa sigurnoscu tvrditi qa ce ovaj fiskaIni karakter
carina ubuduee biti sve manjL l3
Osim carina, kvantitativne restrikcije takode predstavljaju
element protekcionistickog mehanizma (jednostrane kvote, bilate­
raIne kvote, mesovite kvote), a uvozne-izvozne dozvole dopunjuju
ovu gropu kvantitativnih ogranieenja.

"Iako u odnosu na neke druge Izvor. prihoda c.r1ne Irnaju tu pr.dnosl Ito I.
prlkupljaju ..om a lako. Paralelno • ekonom,kim r.no)..... )e4ne zeml)e. c.rln. kao Izvor
prihoda. gotovo po pravilu . ImaJu tendencl)u opedanje . N. primer. u SAD ovo mofe lako
da ... ilustru). podeclma da su "edLnom pede.etlh go.tloa ovog yok. prlhodl od c.rlno I:no­
.ili ne vii. od 1 odsro ukupnih prihoda federaln. vlod•. dok "" ".dlnom prollog v.k. ca­
rin. obezbdlval. oko 99 od,to prlbod. f.d.,.lne .104e SAD.

70
 Na medunarodnom monetarnom planu savremena protekcio­
nisticka politika manifestuje se preko sistema devizne kontrole,
odnosno situacije u kojoj centralna banka dobija monopsono­
-m onopoIski po!ozaj na tdiStu deviza, vrsi klasifikaciju i katego­
rizaciju zahteva za potrosnjom inostranih sredstava placanja i
obezbeduje te iznose pod odredenim uslovima pojedinih kategorija
ucesnika u medunarodnoj trgovini. Ovaj oblik ogranicenja razvio
se posle prvog svetskog rata, odnosno posle prvog sloma multila­
teralizma i zlatnog standarda. Mada se u toku prvog svetskog
rata smatralo da je poremecaj izazvan ratom privremen i da ce
po zavrsetku rata moCi da dode do obnavljanja mehanizma medu­
narodne trgovine koji bi bio identican sa stanjem od 1914, obnova
zlatnog standarda 1926. pokazala se takode neuspdnom. Izbi­
janje veIike krize dovelo je do novih poremecaja u medunarodnoj
trgovini i u nastojanju da rese probleme bilans a placanja, veCina
zemalja se nasla u dilemi da vrsi devalvaciju iii da zavede de­
viznu kontrolu. U skladu sa situacijom u pojedinim zemljama za
uvodenje devizne kontrole korisceni su razIiciti argumenti: kon­
trola i sprecavanje bekstva kapitala, vdtacko poddavanje viso­
kog deviznog kursa, poddavanje poIitike pune zaposlenosti u
domacoj privredi, kontrola razmene roba, zastita pojedinih grana
industrije itd.
Klasici marksizma su prilaziIi analizi protekcionizma i libe­
raIizma prvenstveno s dijalektickog i dinamickog stanoviSta, na­
stojeCi da objasne konkretne uslove u kojima je dolazilo do do­
minantnc uloge jednog iIi drugog pravca u teorijskim koncepci­
jama i u spoljnotrgovinskoj politici pojedinih zemalja.
Protekcionizam je objektivno znacio jedno dodajno, viSe
politicko nego ekonomsko orude budoazije u njenom naporu da
sto pre obezbedi dominaciju na svetskom trZiStu, odnosno da
bUrZoazija jedne nacije sto pre poboljsa svoj polozaj u odnosu
na bUrZoaziju druge nacije, obicne one koja je ranije stupila

71
 na put kapitalistickog razvoja. Na taj nabn protekcionizam moze
da se okarakterise kao jedan od sistema mera koje su imale za
cilj ubrzani prelaz s dokapitalistickog na kapitalistiCki nacin pro­
izvodnje. Razume se da je ovde rec sarno 0 protekcionizmu u
klasicnom smislu reci, a ne 0 savremenom monopolistickom pro­
tekcionizmu.

"Protekcionizam koji predstavlja nacm vdtacke pro­

izvodnje fabrikanata moze, prema tome, da bude koristan ne
sarno za jos nerazvijenu klasu kapitalista koja produzava
borbu sa feudalizmom - on moze isto tako da bude kori­
stan kapitalistickoj klasi koja se rada u zemlji kao !ito je
Amerika, koja nikad nije znala za feudalizam, ali je do­
stigla takav stepen razvoja kada je prelaz s poljoprivrede
na industriju postao neophodan. "14

. Istorijski posmatrano, protekcionizam moze da uspori razvoj

proizvodnih snaga kada odredena nacionalna privreda postigne
relativno visok stepen razvoja. Medutim, Cinjenica je da, osim
u slucaju Velike Britanije, zemIje koje su kasnije stupile na put
industrijskog razvoja nisu u potpunosti likvidirale protekcioni­
sticku politiku. Razlog za ovo treba traziti u cinjenici sto je Ve­
lika Britanija sredinom XIX veka mogla sebi da dozvoli liberali­
sticke koncepcije spoljnotrgovinske politike, prvenstveno zbog
toga !ito tada nije imala nijednog sebi ravnog konkurenta na
svakom tdistu. Sve ostale razvijene kapitalisticke zemIje, i posle
savladivanja etape industrijalizacije, sukobljavale su se s postoja­
njem drugih industrijskih zemalja. Posle slucaja Velike Britanije,
tdko je utvrditi da jejedna zemlja iz jedne krajnosti prelazila
u drugu, na nacin na koji je Velika Britanija zamenila protekci­
onisticku politiku liberalistickom.
" Karl Marks. FridMh Engels. Sot .• Moskv. 1937. t. X/I , SIr . 315-316 .

72
 Kao sto je ranije istaknuto, u okviru protekcionistiCke poli­
tike cesto se postavlja dilema kojoj grani industrije pruzati zastitu
i u kojem stepenu. S obzirom na neravnomeran razvoj proizvodnih
snaga, protekcionistiCka politika u cilju stimuliranja jedne grane
u datom momentu treba da bude zamenjena na taj naCin stO' ee se
zasti ta preneti s' te grane na neku drugu, zaostaliju granu. Tim
povodom klasici marksizma dali su ovakvu ocenu protekcionizma:

"Protekcionizam je, u najboIjem slucaju, beskrajan za­

vrtanj i vi nikad ne znate kada cete s njim doCi do kraja .
Peddavajuci jednu granu industrije, vi direktne iIi indi­
rektne nanesite stetu svim estalim i zbeg tega merate da
peddavate i eve pesIednje. Ali eve peneve stetne deluje
na enu granu industrije keju ste peddavali u pecetku, i
primerani ste da jej nadeknadite gubitke; eva kempenzacija
sa svoje strane utice, kae i u prvom slucaju, na sve estale
grane i daje njima prave na nadoknadu gubitaka i take ad
infinitum." 15

Meautim, ake se pode ed tega da je, prema Marksu, pro­

tekcienizam sistem vestaCke fabrikacije fabrikanata i, prema teme,
i sistem veStaCke fabrikacije najamnih radnika, sa stanevista pri­
vredneg razveja i jacanja radniCke klase pretekcionizam ima zna­
cajne pozitivne karakteristike. Meautim, to ne znaci apsoluti­
zevanje pretekcienizma, vee, napretiv, uocavanje isterijskeg ka­
raktera evog procesa koji na odredenom nivou razveja preizvod­
nih snaga moze da bude pezitivan da bi, posta bude estvaren
edredeni nive privredne razvijenosti, megao da deluje negativno
na daiji razvej proizvodnih snaga. U svom pozna tom govorn a
siobodnoj trgovini, Karl Marks istice da "sistem siobodne trgo­
" Karl Marks. Fridrih Engels. So~ .. tom XVI. Moskva 1937. str. 316. Citirano prema
M. T. D. Dikanski: Razvitak kapitalfzma t stvaraJ1J~ svctskog tdf!ta u knjizi MdduHarodnaJa
,.rgov1la t vnldnlala ,orgov/la SSSR . Moskva 1941.

73
vine deluje razomo. On razdvaja razne nacionalnosti i dovodi do
krajnosti izmedu proletarijata i burzoazije. lednom reci, sistem
sl~ovine ubrzava socijalnu revoluciju. I sarno u ovom,
revolucionarnom smislu, gospodo, ja se izjasnjavam za slobodnu
trgovin u." 16
--­
Na osnovi dosadasnjeg razmatranja moze se zakljuciti da
dye osnovne struje, liberalisticka i protekcionisticka, u teoriji
medunarodne trgovine i u spoljnotrgovinskoj politici dolaze do
izrazaja od faze formiranja svetskog tdiSta, pa do najnovijih
dana. U toku tog razdoblja menjali su se nosioci struje, stepena
intenziteta u zastupanju jednog od ovih dvaju osnovnih pravaca,
kao i zemlje kOje su u odredenim uslovima gradile svoju spoljno­
trgovinsku politiku na jednoj od ovih koncepcija.

II Karl Mark •. Bed. (lloto/i/e. Govo, ° ,'obod"o/ "lIovlol. Naprljed. Z'lr'eb••'r. 219.

74
 GLAVA II

MARKSOVO SHVATANJE SVETSKE TRGOVINE

I SVETSKOG TRZISTA

U Prilogu kritici potiticke ekonomije Marks je u predgo­

voru istakao svoju nameru da u okviru program a analize kapi­
talistickog nacina proizvodnje posebno obradi i problematiku
spoljne trgovine i svetskog tdiSta. Ali, tokom kasnijih godina
svog stvaralastva, Marks je osnovnu paznju posvetio analizi ka­
pitala, najamnog rada, zemljisne svojine, dok su pitanja svetske
trgovine i svetskog tdista obradena uglavnom na uopsten nacin,
i to ne u koncentrisanom obliku U okviru posebne situacije.
Naprotiv, teze 0 tome nalaze se kako u pojedinim delovima Ka­
pitata, tako i u Osnovnom nClcrtu potiticke ekonomije. 1
Isto tako, kasnija proucavanja Marksa, i u inostranstvu i u
Iugoslaviji, uglavnom su bila orijentisana na druga pitanja, a
sarno u relativno maloj meri na Marksovo shvatanje svetske tr­
govine i svetskog tdiSta. Iedan od najnovijih pokusaja u preki­
danju te tradicije predstavlja rad dr Ioze Vilfana, koji je nasto­
jao da rekonstruiSe osnovne Marksove postavke 0 svetskom
trZiStu. 2
Za samog Marksa svetsko tdiSte predstavlja "o<~l1Qvicu i
zivotnu atmosferu", "pretpostavku celine i nosioca celine" (ka­
1 Karl Marx. G,und"", d~, PolI,'schen O,hono",',. Dlet% Verlag. Berlin. 1953.

, Dr Joft Vilfan. Syersho ,,1"', hod M.,k,•• Na!a "vamo!!. 6/19S7.

75
 pitalistickog naCina proizvodnje), odnosno pored koncentrisanja
sredstava za proizvodnju u relativno uskom krugu vlasnika i po­
red organizacije procesa rada kao drustvenog procesa, to je jedna
od "tri glavne cinjenice" kapitalistickog nacina proizvodnje.
Marks u Kapitalu insistira na svetskom tdiStu kao rezultatu
i stimulatoru kapitalistickog nacina proizvodnje koji je, obelden
razmenom vrednosti preko prometne vrednostl posredstvom kapi­
tala, nuzno vodio kreiranju svetskog tdista na kome bi doslo
do sveopsteg sistema razmene apsolutnog viSka vrednosti. Stalno
se javljaju novi centri proizvodnje i novi uslovi za obavljanje
razmene, cime se, prema Marksu, "teniiencija stvaranj.a svdskog
t~ daje neposredno u samom pojmu kapitala".
Uostalom, vee u Mal1ifestu nomul1isticne partije tvrdi se da
je neophodnost za obezbedenje sto sireg tdista i stvaranje sto
veeih moguenosri za plasman proizvoda, stimulator kreiranja
svetskog tdista. Ta neophodnost "budoaziju nagoni preko cele
zemljine kugle". Stvaranje relativnog viSka vrednosti sa svoje
strane stimulira sve veee koriSeenje prirodnih resursa, svih faktora
proizvodnje i uvlacenje sve veeih delova teritorija Zemljine kugle
u okvire kapitalistiCkog nacina proizvodnje.
U OSl1ovl1om l1acrtu politicne enol1omije Marks tim povo­
dom kaze:

"Dakle, istrazivanja ceJokupne prirode u cilju otkriva­

nja novih korisnih osobina stvari; univerzalna razmena produ­
kata svih podneblja i zemalja; novo stvaranje veStackih pro­
dukata Cime im se daju nove up·otrebne vrednosti; istrazivanja
zemlje na sve strane u cilju otkrivanja novih lIpotrebnih
predmeta iii novih upotrebnih vrednosti poznatih predmeta,
novih svojstava predmeta kao sirovina, itd. "S

• Karl Marx. GruHdrisst de, Politlschen OtkonoHfit. Dietz Verlag, Berlin 19B . S.
111-113.

76
 Dr Joze Vilfan insistira na tezi da kao sto apsolutni viSak l J!
vrednosti stimulira na prosirivanje proizvodnih mogucnosti, stva­ d/
ranje relativnog viska vrednosti znaci istovremeno i stimuliranje
potrosne mogucnosti. odnosno prosirenje trzista.
Nastajanje svetskog triiSta ne moze se shvatiti iskljucivo
kao ekstenzivno sirenje proizvodnih mogucnosti i stvaranje novih
centara medunarodne trgovine. To je samo jedna strana procesa
u okviru kojeg se istovremeno vrsilo i ucvrscenje, produbljenje
i stabilizacija kapitalistiCkog nacina proizvodnje, stabilizacija u
vodeCim ze~ljama na putu kapitalistiCkog razvoja i uvlacenja
novih zemalja u jedan proces sveobuhvatnog sistema svetske ka­
pitalisticke privrede.
U okviru tog procesa vrsi se i medunarodna podela rada.
pod uticajem kako ekonomskih tako i vanekonomskih faktora
Ckolonijalna osvajanja i imperijalisticka dominacija). U takvim
uslovima je i razvoj medunarodne trgovine i medunarodnog tran­
sporta. izgradnja zeljeznickih pruga. uspostavljanje brodskih lini­
ja, stimuliranje novih otkrica u domenu transporta, konzervisa­
nja, ocuvanja proizvoda i sl. bio rezultat upotpunjavanja i prila­
godavanja svih proizvodnih mogucnosti sveta, u odredenim fa­
zama razvoja kapitalizma, sveobuhvatnom sistemu kapitalisticki~
odnosa.
To svakako ne znaci da su tek uspostavljanjem kapitali­
stickih odnosa omogucene i medunarodne ekonomske veze i raz­
mena proizvoda, ali je cinjenica da je svetsko trziSte po organskim
nitima povezanosti. regulamosti robne razmene i zavisnosti po­
jedinih nacionalnih ekonomija od medullClrodne razmene karakte·
risticne tek za formiranje kapitalistickih odnosa na nacionalnom
i medunarodnom planu. Ceo taj proces. u stvari, je afirmacija
reprodukcije kapitalistickih drustvenih i proizvodnih odnosa koji
s nacionalnog pocinju da se sire na medunarodni teren. GovoreCi
o odnosu kapitalistickog. kao tada najsavremenijeg. nacina pro­

77
izvodnje prema drugim zaostalijim drustveno-ekonomskim forma­
cijama, Marks istiee:
"A sto je u XVI, a delom jos i u XVII veku naglo
prosirenje trgovine i stvaranje novog svetskog tdiSta izvr­
Silo pretdan uticaj na propast starog i na polet kapitali­
stickog naCina proizvodnje, dogodilo se to naprotiv na osno­
vici vee stvorenog kapitalistickog nacina proizvodnje. "4

Karakteristicno je da Marks istice ovu ocenu diskutujuCi 0

odnosu svetskog tdiSta i kapitalistickog naCina proizvodnje u
celini.
Neophodnost prosirenja spoljnog tdiSta za kapitaIistiCke ze­
-~~
mlje, Marks tretira posebno u delu Teorije 0 visku vrednosti,
ukazlljuCi istovremeno na jednu bitnu karakteristiku tog procesa:
"TdiSte se prosiruje sporije od proizvodnje, ili, u ciklusu
koji kapital u toku svoje reprodukcije prelazi - to je ciklus
u kome se on reprodukuje ne prosto, nego u prosirenom
razmeru, gde opisuje ne krug, nego spiralu - nastaje tre­
nutak kada se tdiSte pokazuje preusko za proizvodnju. To
je na kraju ciklusa. No to sarno znaCi: tdiSte je pretrpano.
Prekomerna proizvodnja je ocevidna. Da je prosirenje tdista \'
islo uporedo s prosirenjem proizvodnje, onda ne bi bilo pre- "
trpanosti tdista, ne bi bilo prekomerne proizvodnje. "5
Marks insistira na ovoj tezi, jer priznavanje Cinjenice da
se tdiSte mora prosirivati - neminovno vodi i ka zakljuCku da
moze da doae do prekomerne proizvodnje. I dalje:
" ... jer posto (su) tdiste i proizvodnja dva meau so­
born izdiferencirana (momenta), to je mogucno da prosirenje
jednoga ne odgovara prosirenju drugoga, da se granice tdi~
sta ne prosiruju dosta brzo za proizvodnju iIi da proizvodnja
• Mar>, K.pit.l, tom lJ[, Kultura, Beograd 19~8, .... 29S .
• Karl Marx. Teorijr 0 ,,/Sku ",edHosrf . rom HI. Kultura , Beograd . • U. 563.

78
 moze brzo da prestize nova tdiSta - nova prosirenja tdista
- tako da se sada prosireno tdiste javlja isto tako kao
granica, kao ranije one uze. "6

Zbog toga, prema Marksu, Rikardo i porice veoma dosledno

neophodnost prosirenja tdiSta paralelno s prosirivanjem proizvod­
nje i povecanjem kapitala. On stoji na stanoviStu da postojeCi
kapital u jednoj zemlja ima dovoljno mogucnosti da se u toj
zemlji i upotrebi. U tom smislu Rikardo polemiSe protiv A. Smi­
ta, koji je sa svoje strane uspeo da sagleda da je pretvaranje
nacionalnog tdiSta u spoljno, kolonijalno i svetsko tdiste jedan
od osnovnih rezultata "prekomerne proizvodnje na unutrasnjem
trZiStu."7
U kapitalistiCkom ekonomskom sistemu putem medunarodne
razmene, od razmene luksuznih proizvoda koja je narocito bila
karakteristicna za pretkapitalisticke faze robne razmene na me­
dunarodnom planu, preSlo se na snabdevanje sirovinama i polu­
fabrikatima. odnosno na zadovoljenje nekih osnovnih potreba
pojedinih nacionalnih privreda. Drugim recima, proces razmene i
roba preko svetskog tdista postajio jesve viSe conditio sine qual
non za nonnalan tok procesa reprodukcije, kako u vodeCim ka­
pitalistickim zemljama, tako i u onima koje su bivale zahvacene
procesom kapitalistickog razvoja.
BuduCi da je ovde pre svega rec 0 problematici svetske trgovi­
ne, moze se samo pomenuti da Marks takode insistira i na ulozi
koju svetsko trziSte ima na fonniranje kamatne stope.
Marks .nsillira da svetsko tdiSte ima znacajnu ulogu u raz­
voju nacionalnih privreda i svetske kapitalisticke privrede u ce­
lini. To dolazi do izrazaja i u OSl1ovl1om l1acrtu politicke eko­
l1omije, gde je za Marksa one faktor koji uplivise nacionalne
ekonomije, odnosno unutrasnje tdiSte:
• Op . cit.• sir. S61.

, Ibid., str. S61.

79
 "Ovo razmatranje spada, u stvari, u tretiranje svetskog
trziSta, koje nije sarno unutrasnje trziSte u odnosu na sva
spoljna triista (foreign markets) koja postoje izvan njega,
vee je istovremeno i unutrasnje triiste svih spoljnih triiSta,
koja su sa svoje strane sastavni delovi unutrasnjeg triista
(home markets)".8

Drugim reCima, savremena, tj. industrijska, kapitalisticka

privreda ne moze da funkcioniSe bez paralelnog tretiranja i unu­
trasnjih i svetskih triiSta izmedu kojih postoji veoma visok ste­
pen uzajamne povezanosti i zavisnosti.
Ukoliko je svetsko triiSte samostalniji faktor, utoliko je one
viSe i domen na k;
dolazi do moguenosti izbijanja svetskih
kriza. Kao sto je na nacionalnom triistu data moguenost izbi­
janja disproporcija i kriza u okvirima nacionalne ekonomije, tako
isto i pojava svetskih kriza stvara de facto realne moguenosti
formiranja svetskih triista. Dr 10ie Vilfan u pomenutom clanku
insistira, na primer, da nije slucajno sto Marks u "tri sacuvane
skice prvobitne koncepcije svog rada, u isti mah sa svetskim
triiStem pominje i krize".9
Ako se na triiStu ,razmatraju vrednosti i ako dolazi do mani­
festacije apstraktnog Ijudskog rada, to utoliko viSe vredi za svet­
sko triiste na kojem dolazi do univerzalne razmene robe svih in­
dustrijskih grana, svih zemalja, i gde se novac javlja u funkciji
svetskog novca, zasnovanog na dragocenim metalima. Medutim,
bas iz razloga sto se medunarodna zajednica odlikuje postoja­
njem niza nacionalnih ekonomsko-poli tickih organizama, dolazi
do izvesnih znacajnih odstupanja izmedu ponasanja i pozicije
privatnih vlasnika koji razmenjuju svoje proizvode u okviru na­
cionalnog triiSta i onih (u odredenom slucaju jednih istih lica)

I Karl Marx. Grundrfsse, S. 191.

• Dr Joie Vilfnn , Svetsko rtiHte hod Marksa. Nah stvamost, 6, 1957, str . 604.

80
 kada to Cine u okviru medunarodnog, svetskog tciista. Nairne,
dok je na unutrasnjem nacionalnom tdiStu pOjedinac koji uee:"
stvuje u razmeni proizvoda pre svega vlasnik odredene robe, dode
na svetskom tdiStu on taj svoj kvalitet vlasnika i razmenjivaea
robe manifestuje istovremeno i kao pripadnik jedne nacije , nacio­
nalne ekonomije i obavlja odredeni proces razmene uz saglasn05t
(a to sve viSe vazi u razdoblju od prvog svetskog rata naovamo,
naroCito posle velike ekonomske krize) svoje ddave. Drugim
reCima, tendencija ka univerzalizmu se, u odnosu privatni pro­
izvodae - tdiSte, a posebno svetsko trziste, nikada ne realizuje
do kraja.
Cinjenica sto se na svetskom trZiStu javljaju ueesmcl pri­
vatni proizvodaCi i vlasnici robe kao gradani odredenih ddava i
predstavnici nacionalnih proizvodnih organizama, utiee da se raz­
mena na svetskom tdiStu ne vrsi na potpuno istim principima
kao sto je to sIueaj na unutrasnjem tdiStu. Dok je na unutra­
snjem tdiStu razmena zasnovana na razmeni vre'dnosti, a vrednost
odredena proseenim d~stveno-p;trebnim radnim vremenom, prl­
likom sueeljavanja robe na svetskom tdiStu vrednost robe odre­
duje se saddinom proseenih jedinica svetskog- rada, odnosno do­
lazi do primene jednog univerzalnog kriterijuma. Bez obzira koliko
je utroseno jedinica drustveno-potrebnog radnog vremena u pro­
izvodnji odredene robe, drustveno-potrebnog sa stanovista naci­
onalne ekonomije, kada se ti proizvodi nadu na svetskom tdiStu
do izjednaeavanja i kompariranja vrednosti koje ueestvuju u raz­
meni dolazi na osnovu saddina istih kolieina svetskog rada.
Svetska jedinica univerzalnog, apstraktn0 <; IjudskQ.g racia Jezultat
d

j'e postojanja medunarodne podele ""iada . U toj medunarodnoj po­

~estvuju u razlieitom stepenu, 5 razliCitim intenzite­
tom , pojedine nadonalne ekonomije. Uslov za njihovo ueeSce u
toj podeli rada bez sumnje je da u okviru sopstvene ekonomije
postoji izdiferencirana podela rada .

fI
81
 Razvoj mehanizma svetskog tdiSta potvrdio je ovu tezu
Marksa 0 svetskom tdiStu kao integralnoj zajednici nacionalnih
ekonomija. Praksa medunarodnih obracuna i tispostavljanje bilansa
placanja sarno je manifestacija Cinjenice da u medunarodnoj
razmeni roba i ekonomskim odnosima uopste ucestvuju samo­
stalni, do razliCitog nivoa razvijeni, nacionalni, ekonomski orga­
nizmi, sa zajednickim proizvodnim mogucnostima, nejednakom
intenzivnoscu i produktivnoscu rada, buduCi da na svetskom tr­
ziStu u nacelu treba da dolazi do razmene ekvivalenata, ali na
osnovu saddine prosecnih jedinica svetskog rada. Nacelno po­
smatrano, stanje u trgovinskim bilansima mora da bude u osnovi
uravnotdeno, a odstupanje izmedu pojedinih zemalja i pojave
aktive iii pasive u trgovinskom bilansu izravnavaju se (teorijski)
odgovarajuCim kretanjima ostalih stavki bilansa placanja. U slu­
caju kada ni na toj osnovi ne dolazi do izravnanja salda, mani­
festuje se uloga zlata i srebra kao svetskog novca koji sluZi za
pokrivanje poremecaja u bilansu placanja. lz toga proistice i na­
glasena afirmacija svetskog novca prvenstveno kao platdnog
sredstva.
Prema tome, Marksova analiza meaunarodnih ekonomskih
odnosa u osnovi se svodi na analizu svetskog tdiSta, kOje je,
u stvari, sistem nacionalnih nezavisnih ekonomija. Osnovni oblik
mJ~~n3rodnih ekonomskih odnosa je{tR)neaunarod; a trgovina,
odnosno razmena vrednosti, ali tu tako(1e' spada i prenosenje vred­
nosti, drugim recima, kada nema dvostranog akta koji je neopho­
dan za obavljanje procesa razmene. U ove oblike uvrstava se
-', transfer kapitala, a u novije vreme mogle bi da se uvrsti )ne.au­
i1;rodne SubvE!~cij.e, odnosno pokloni i pomoci, dok je pljaCka
takoae jedan od oblika prenosenja vrednosti.
Na osnovi postojanja svetskog tdiSta koje predstavljaju
sistemi nacionalnih ekonomija, Marks objasnjava i delovanje za­
kona vrednosti sa svim njegovim posledicama na meaunarodnom

82
planu. 0 tom pitattji.t ' on' govori i.t poznatom i cesto citiranom
Govoru 0 slobodi trgovine u Brislu, gde kaze da se "sve destruk­
tivne l'S'iaye koje proutrokuje slobodna trgovina u ;rvi;~~ne
..­ ~---

zeE!D.(!, ~ jos gigantskijem opsegu na svetskom trZi­

stu". Tom prilikom, onukazuje na izvestan paralelizam koji do­
lazi do izrazaja izmeau bogacenja i osiromasenja pojedinih dru­
stvenih klasa i istog tog procesa izmeau pojedinih zemalja, odno­
sno daje osnove za tezu 0 nacijama bUrZujima j nacijama pro­
leterima:
,,~to pristalice slobodne trgovine ne mogu da shvate
kako neka zemlja moze da se obogati na racun druge ne
treba da nas cudi, jer ta ista gospoda nece da shvate ni to
kako se u okviru neke zemlje moze jedna klasa da obogati
na racun druge."lO .

PolemiSuci sa Bastjaom masti-at) i Kerijem. Marks ukazu­

je da se budoaski proizvodrii odnosi nal~klata_ntnije izra.zavaju
na meau!lirod;~ILplaJlU, Jl odnosima izmeau pojedinih nacija.
za!1-Y;ljujuCi postojanju svetskog tdista:
I dalje. u analizi formiran~ kapitalistickog svetskog tdiSta.
Marks ukazuje na proces u kome "unutar pojedine zemlje dolazi
do povlacenja patrijarhalnih obIika proizvodnje pred industrij­
skom proizvodnjom" ... "engleska krupna industrija razara patri­
jarhalne iii sitnoburZoaske iii druge oblike nacionalne proizvodnje
u drugim zemljama koje se nalaze na nizim stepenima razvoja."ll
Taj proces Marks iz.bZe: sparadicno. u nizu navrata. buduci
da se u svojim radovima nije p"Osebno koncentrisao na problema­
tiku analize svetskog misfa"_'
Iako se Marks nije ~sebno bavio detaljnijom analizom svet­
skog tdiSta. on je u 5V~jim radovima ukazao da je formiranje
11 K, Marx, Bed.- (II68(Ile , izd. • Naprijed", Zagreb, 19S9, str. 219.

II Karl Mar:x, ~",t, S. HS-B'.

". 83
svetskog tdista u osnovi rezultatjacanja kapitalistickih odnosa.
Stoga se i geneza tog trZiSt;- maze da prat( jos u razdoblju prvo­
bitne akumulacije. Nairne, proces prvobitne akumulacije prven­
stveno u Velikoj Britaniji, a i i.J drugim zemJjama, obeleZen, iz­
medu ostalog, jacanjem medunarodne robne razmene, pracen je
trgovinskim ratovima koji su svojevrsna kombinacija jednog pre­
laznog stanja u kojem je kapitalisticka proizYodnja u odredenoj
zemlji postala dovoJjno jaka da podstakne ambicije i stimulise
apetite na svetsko gospodstvo, a konkurentska snaga nacionalne
ekonomije jos nije bila takva da bi mogla ekonomskim sredstvima
da obezbedi takvo gospodstvo. Otuda trgovinski ratovi predstav­
Jjaju izraz ove kombinacije rastuce ekonomske snage s vojnom
snagom i neekonomskim oblicimCl, koji se upotrebljavaju u cilju
afirmacije novog kapitalistickog sistema. BuduCi da je u toj prvo­
bitnoj fazi razvoja kapitalistickih odnosa postojao izvestan para­
lelizam snaga nekoliko vodecih zemalja, 5 pretenzijama na domi­
naciju u svetskoj politici i na svetskom trzistu, to .razdoblje afir­
macije kapitalistickih odnosa u kasnom XV i XVI veku praceno
je prohibicijama, trgovackim ratovima, tesnom povezanoscu dr­
Zave i privrede u eri merkantilizma i dominacije trgovinskog
kapitala.
U toku XVIII, a narocito siedinbin XIX veka svetsko trZiste
naJazi se pod dominacijom Velike Bri,t anije i njenog industrijskog
i trgovinskog kapitala. OsecajuCise suverenom u svetskoj pro­
izvodnji i trgovini, Velika Britanijaje u odn!denoj fazi postala
nosilac sIobodne konkurencije u medu'riarodn~j robnoj razmeni.
Cak i pre uspostavljanja Iiberalizovane spoljne trgovine, odnosno
u razdoblju vazenja zastitnih carina, Velika Britanija je zastitnim
carinama stimulisala jacanje konkurencije na unutrasnjem tdiStu.
Marks, nairne, tvrdi da je i sistem zastitnih ' carina u osnovi do­
prineo univerzalizmu svetske trgoyine, jer je pod okriljem tih
carina doslo do brzog jacanja bdtanske krupne industrije koja je

84
kasnije bila u stanju da rasparcano svetsko trziste povde u je­
dinstvenu celinu . Drugim recima, nacionalne organizacije ddave
u fazi merkantilizma deluju na oddanje rascepkanosti i podelje­
nosti svetskog tdista, dok u fazi sIobodne konkurencije dolazi do
neposrednijeg povezivanja i sIobode odlucivanja privatnog proiz­
vodaca i vlasnika robe koja ulazi u krug svetske trgovine.

n Stoga nacionaIrii karakter merkantilistickog sistema

nije prosta fraza u ustiina njegovih zastupnika. Pod izgovo­
rom da se' zanimaju sarno bogatstvom nacije i pomoenim
izvorima ddave, oni u stvari ogIasuju interese kapitalisticke
klase i bogaeenje uopste krajnjom svrhom ddave. Ali isto­
vremeno postoji svest da je razvijanje interesa kapitala j
kapitalisticke klase, kapitalisticke proizvodnje postalo osno­
vicom nacionalne moci i nacionalne nadmoenosti u moder­
nom drustvu . "12

_ Kao sto se na , unutrasnjem triistu formiranje kapitalistickih

odnosa i stvaranje j£4iru;tJLenog nac-iol1 alnog_ triiSta zasniva na
savIadivanju cehovskih barijera i driavne intervencije, isto tako
na svetskom triistu, smatra Marks, konkurencija dovodi do uki­
danja zatvorenosti, prohibicija i protekcionizma.
Drugim recima, Marksirtsistira na uskoj veziizmedu javlja­
nja kapitaIistickog nacina proizvodnje i moderne organizacije
Ijudskog drustva, kao' procesa koji je neraskidivo povezan s nasta­
janjem svetskog trzista. .
, BuduCi da taj proces nije tekao ravnomemo u pojedinim
zemljama, Marks jesagIedao razlike izmedu stepena razvijenosti
pOJedinih zemalja. Manifest komunisticke partije vee sadrii od­
redbe prema kojima postojizavisnost varvarskih i poIuvarvarskih
zemaIja od civilizovanih zemalja, seIjackih nacija od burioaskih
(industrijalizovanih), zavisnost Istoka od Zapada. Kasnije te teze
"K, Man ,"Ktipi,o:/, ' 10m IiI. ;11, '~7_80,
85
bivaju razradene u Kapitalu, gde se takoae vr~i diferenciranje ze­
malja na proizvodace industrijskih p-roizvoda, s jedne, i sirovina.
s druge strane, i ukazuje se na neravnopravni odnos izrnedu tih
zernalja. buduCi da je u osnovi tih odnosa zajednicka ekonornska
i proizvodacka snaga nacija opremljenih rna.sillarna i industrijorn
i onih koji se orijentisu nanisko-proizvodne ,delatnosti · angazova­
nja fizicke radne snage u proizvodnji sirovina prvenstveno agrar­
nog ali i rnineralnog porekla. I u jednim i u drugirn zemljama
obavljao se proces jacanja kapitalistiCkog nacina proizvodnje koji
je u razvijenirn vodio koncentraciji proizvodnje i centralizaciji
kapitala, a u drugirn razvijanju procesa prvobitne akurnulacije,
odnosno prelaska na kapitalisticki nacin proizvodnje sa zaostalijih
oblika drustveno-ekonornske organizacije.
lako je u osnovi istakao princip da primena zastitnih carina
nije uvek negativna , Marks daje ocenu te pojave u odredenorn
prostoru i vrernenu. U GovonI 0 slobodi trgov//lle on ukazuje da
su zastitne carine. iako ne sprecavaju proces forrniranja svetskog
tdiSta i afirmaciju slobodne konkurencije, u stanju da taj proces
usporavaju:

" . .. danas je uopste sis tern za.stitnih carina konzerva­

tivan. dok sistem slobode trgovinedejstvuje razarajuce. On
razara dosadasnje nacionalnosti· i ,zaostrava suprotnosti iz­
meau proletarijata i budoazije do vrhunca. lednorn reci.
sistern sIobodne trgovine ubrzava socijalnu revoluciju." 18

Sto do socijalne revolucije nije do~Io u uslovirna sIobodne

konkurencije i sto se revolucija nijeodigrala u najrazvijenijirn ka­
pitalistickirn zernljarna ne treba objasnjavati na ovom mestu. Le- j
njin je. nairne, u delu Imperijalizam hao J1ajviS/ stadl/ hapitalizma ~
dao odgovor na ovo pitanje.
II K. Marx, Govo, 0 ,/obodl t'govIHe, Be"" fl/ozofl/e, Naprijed, Zagreb, .tr. 220 .

86
 U kasnijem razvoju svetskog trziSta u uslovima monopoli­
stickog kapitalizma. odnosno imperijalizma. a i u uslovima afir­
macije ddavnokapitalistickih tendencija. dolazi do ponovnog ja­
eanja uloge ddave na svetskom tdiStu. ili kako se i u nekim de~
lima gradanskih ekonomista za najmoderniji period razvoja svet­
skog tdista daju epiteti .. savremenL.,meFk.antilizam". Time se. u
stvari. feli naglasiti da je sada-:1<ao i- u~rvoj fazi formiranja
svetskog tdista. uloga nacije i njenog ddavnog mehanizma jaca
i znacajnija od uloge privatnog vlasnika robe koja ulazi u proces
medunarodne trgovine.
Medutim. u eri imperijalizma i narocito sa afirmisanjem
ddavnokapitalistickih tendencija dolaze do izraZaja negativne po­
sledice sistema slobodne konkurencije koji je doveo do jacanja
neravnomemog razvoja kapitalizma i poostravanja razlika izmedu
razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja. Ta podeljenost savre­
menog svetskog tdista koje. povrsinski posmatrano. zaista lici na
merkantilisticku fazu. ipak nije jednostavno ponavljanje slike lz
XVII veka. Postoje razlike u metodima organizacije. ciljevima.
stimulansima ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama. Sve to.
a osobito postojanje dvaju ekonomskih sistema. ukazuje da savre­
menu ekonomsku aktivnost karakteriSe dalja afirmacija podru­
stvljavanja procesa proizvodnje uz izvesnu akciju nacionalne za­
jednice. kao sto je Marks spomenuo u Kapitalu. razvija se u
proizvodnji ..... kooperativni oblik procesa rada u sve veCim raz­
merama. svesna' tehniCka primena nauke. planska eksploatacija
zemlje. pretvaranje sredstava za rad sarno u zajednicki upotrebljl­
va sredstva za rad. ekonomisanje svim sredstvima za proizvodnju.
njihova upotreba kao sredstava za proizvodnju kombinovanog
drustvenog rada".14 Uprkos izvesnih slicnosti 5 merkantilistickom
epohom. iskustvo spoljnotrgovinske politike u godinama posle pr­

"K. Mark" K.pil.l. tom I. m. 645.

$1

vog svetskoi rata, a osobito posle drugog svetskog rata, govore

u prilog teze 0 jedinstv.e nosti svetskog tdiSta. lako ekonomska
blokada SSSR-a u svoje vreme i politika embarga umnogome
podseeaju na mere merkantilisticke trgovinske politike u zabrani
izvoza industrijske opreme, proces unapredenja svetske trgovine
i proizvodnje time nije bio zaddan i ukocen ni u proslosti niti
u savremenim uslovima. Slicnost 5 merkantilistickom epohom po­
vrsinska je i po tome sto je intervencija savremene ddave daleko
intenzivnija i ne odnosi se sarno na spoljnotrgovinsku politiku
niti na ekonomske odnose 5 inostranstvom u celini, vee na funkci­
onisanje citavog nacionalnog ekonomskog organizma. Ddava je
osobito angazovana u programima dugorocnog razvoja nacionalne
privrede. Osim toga, u sav,remenim medunarodnim trgovinskim j
ekonomskim odnosima uopste, slika sveta je daleko slozenija u
odnosu na stanje koje je postojalo u periodu dominacije Velike
Britanije na svetskom tdiStu.
Marksisticka teorija 0 spoljnoj trgovini zabeleZila je naro­
cito u postmarksovskoj fazi znacajne razlike u glediStima 0 pojmu
spoljne trgovine u procesu prosirene reprodukcije. Ovde pre svega
treba imati u vidu Rozu LuksembW"g i njene koncepcije 0 unu­
trasnjoj i spo]jnoj trgovini, 15 pri cemu ona insistira da unutra­
Snje i spoljno trZiSte igraju ve]iku, ali razlicitu ulogu u proce­
su akmulacije kapitala, odnosno u procesu razvoja kapitalizma,
i to pre svega sa stanovista socijalne ekonomike, a ne po­
liticke geografije. Prema R. Luksemburg, za kapital spoljno tdiste
predstavlja tzv. "nekapitalisticku sredinu", kOja postoji i u samoj
zemlji i u breCim zemljama. KapitalistiCke odnose olicava indu­
strija, dok poljoprivredna i neindustrijska delatnost mogu da pred­
stavljaju spoljno trziSte za kapitalisticku industriju. Ovakav na­
cin prilazenja determinisanju pojma unutrasnjeg i spoljnog trliSta

15 Roza Luksemburg, AkutHuJacila Jrapitala , gl. xx Rcprodukci;a ktJpitala I Hjeua

iSlorijr.Ra STcail1tl, Kulrura, Beograd 1955.

'8.8
imao je za posledicu i formulisanje stava 0 nepostojanju "naci­
onalne privrede".
V. I. Lenjin ' (V. I. Lenin), medutim, insistira da je samo u
uslovima analize tzv. "eistog kapitalizma" moguce zanemariti
razliku izmedu spoljnog i unutrasnjeg trzista. U konkretnoi an:l­
lizi tom pitanju treba pristupiti pre svega s istorijskog stanov:,;ta,
a to praktieno znaei u odredenim uslovima mesta i vrcmena, Vl)­
deCi raeuna 0 konkretnim prilikama na medunawdnoj politiCkoj
i privrednoj sceni. 16
Stay R. LuksembUJrg (Roza Luxemburg) bio je prouzTokovan
prvenstveno nastojanjem da se problem realizacije i teorija r':ali ·
zacije posmatraju iskljueivo sa stanovista zatvorenog trZiSt~. Nai­
me, za ispitivanje sustine realizacije u uslovima kapitalizma, an~­
liza u okvirima zatvorenog tdista daleko lakse i plasticnije otkriva
prirodu kapitalistiekih odnosa. Sa tog stanovista, naroeito u eli
do oktobarske revolucije, do ispadanja caa'ske Rusije iz 5ist\~n:a
svetskog kapitalizma, nijedna nacionalna privreda kapitalisticko!
zemlje nije mogla da pruzi nista posebno karakteristieno.
Koncepcija R. Luksemburg zasniva se na rezultatima svetske
trgovine u XIX i poeetkom XX veka, odnosno na shvatanju cia
je po pravilu neophodno da se izvoz robe kompenzira uvozom
robe i usluga, odnosno poravnanjem preko izvoza i uvoza kapi­
tala i kretanja zlata. "Ako ne zelimo da mislimo da kapitalisti
bacaju svoju robu u more iii da je daju besplatno strancima, ako
ne budemo uzimali u obzir pojedinaeno izuzetne slueajeve iii
razdoblja, oeigledno je da moramo da prihvatimo izvesnu ravno­
memost izvoza i uvoza." 17
Kada je ree 0 klasienoj ekonomskoj teoriji, ona tretira ni­
canje spoljne trgovine sa stanovista komparativnih troskova, od­
nosno ekonomskih prednosti proizvodnje i specijalizacije odredene
II V. I. Lenin . Socintnij 3 . tom IV . str . 7S .

17 Ibid ., str . 70 .

89
zemlje za datu grupu proizvoda. S druge strane, prilicno je raspro­
stranjena i teza 0 spoljnoj trgovini kao kanalu preko koga se na
unutrasnjem tdistu jedne zemlje javlja element dodajne spoljne
traznje, kojoj odgovara postojanje viSka proizvoda na unutra­
snjem tdiStu, odnosno veca ponuda od apsorpcione mogucnosti
unutrasnjeg tdista.
Apsolutizovanje prirodno-geografskih uslova stoji u osnovi
graaanske klasicne koncepcije meaunarodne trgovine. U skladu
s takvim shvatanjima, uvoz predstavlja izraz nastojanja da se
prevazidu nepodobnosti prirodno-geografskih, odnosno klimatskih
uslova u pojedinim delovima sveta za proizvodnju datih vrsta robe.
S druge strane, one sto je uvoz za jednu zemlju, istovremeno je
izvoz za drugu. Na taj nacin stvara se veStacka slika idealno har­
monicnog funkcionisanja procesa meaunarodne podele rada, koja
je u osnovi geografska podela rada.
Apologetski karakter ovakvih shvatanja moze da se tretira
sa dva stanovista:
a) isticanjem u prvi plan meaunarodne po dele rada kao
rezultata razlika u prirodno-geografskim uslovima zamagljuje se
slika 0 ovoj podeli kao izrazu neravnomernog razvoja svetskc
privrede, dominacije pojedinih centara industrijske proizvodnje i
ublaZava se uloga diktata koji u tom pogledu decenijama sprovode
industrijske metropole prema nedovoljno razvijenim zemljama, od­
nosno kolonijama i zavisnim zemljama;
b) problematika realizacije, a sa tog stanovista treba pre sve­
ga posmatrati meaunarodnu trgovinu, postaje manje vazna, sta­
viSe sasvim zapostavljena ako se a priori medunarodna trgovina
posmatra kao rezultat "prirodne" podele rada meau nacijama .
Posebno shvatanje 0 spoljnoj trgovini izrazeno je u sitnoburZoa­
skim koncepcijama Sismondija (Simon Sismondi). Kao nosilac
interesa sitnoburZoaskih slojeva, u svojoj interpretaciji ekonom­
ske teorije, Sismondi je insistirao na neizbdnosti kraha kapita­

90
 lizma usled stalnog suzavanja apsorpcione moguenosti unutrasnjeg
tdiSta, s jedne, i poveeanja broja industrijskih zemalja, sto je
prema njegovim ocekivanjima trebalo da dove de do smanjenja
svetske trgovine, s druge strane. Izlazak je iz toga u ocuvanju
sitne robne proizvodnje i sprecavanju procesa koncentracije i cen­
tralizacije kapitala. Ovu koncepciju prihvatili su i V. Voroncov
i N. Danielson u Rusiji .1S
Karakter spoljne trgovine u kapitalistickim uslovima svakako
ne treba traziti u pojavi smanjenja sitnih robnih proizvodaca. vee
prvenstveno u osnovnim tendencijama kretanja kapitalistiCkog
drustva. Proces razvoja kapitalizma vodio je smanjenju broja sa­
mostalnih sitnih robnih proizvodaca, ali je taj proces istovremeno
znaCio i stalno prosirenje unutrasnjeg tdista. StaviSe, Marks izri­
cito smatra da "jedino uniStenje seoske domaee proizvodnje mozc
da unutrasnjem tdistu jedne zemlje da takve razmere i takvu
stabilnost kOja je neophodna za kapitalisticki nacin prizvodnje." 19
Medutim, to ne znaCi da se automatski poveeava i potrosnja
stanovniStva. Naprotiv, razoreni sitni proizvodac moze da se odev3
i hrani i slabije, ali on to sad a sve viSe cini preko t r z i 5 t <1,
odnosno on je ukljucen u robno-novcanu privredu, a nije viSe
inokosni naturalni proizvodac. 20
Trka za profitom, odnosno maksimalizaciju profita odigrala
je u p~ocesu sirenja svetskog tdiSta i medunarodne trgovine istu
uiogu kakvu ima i na unutrasnjem planu razvitka kapitalistiCkih
odnosa u okvirima nacionalnih granica. · Na spoljnoekonomskom
planu ta trka nije jedini spiritus movens ovog procesa, ali jo~
uvek optimalni profit, iako vrlo cesto kombinovan s Eo}itickim
prOfI~edstavlja dominantnu crtu spoljnotrgovinske politlke
lmeOuilarodnih ekonomskih transakcija uopste. Cinjenica sto se
na spoljnotrgovinskom planu sve vise javlja ddava, regulatorne
1.V. I. Lenin, Po POYOdH I.k HazlvaeHfogo yoprosa a rlHkah, Soclnonlja, tom I. SIT . 69.

11 K. Marks,Kapllal, tom I. str. 751­

" Vldl a tome V. I. Lenin, Soclaenljo, tom Ill, .tr. IH-136.

91
mere organa jayne vlasti, medunarodno regulisanje svetskog pro­
meta pojedinih vrsta roba i transakcija uopste, predstavljaju novu
pojavu, koja sa svoje strane odraiava proces jacanja ddave u
savremenim uslovima uopste. Medutim, ta pojava ne utice bitno
na smanjenje tendencija ostvarenja maksimalnog profita na spo­
Ijnotrgovinskom planu, sto ne mora uvek da bude u skladu s pri­
rodno-geografskim nacelima i kriterijumima medunarodne podele
rada. Drugim recima, shvatanje 0 postojanju "apsolutnog viska"
robe u kapitalistickim uslovima nema podloge, vee se sa stano­
vista ostvarenja maksimalnog profita kapitalista orijentiSe vise na
spoljno nego na unutrrasnje tdiste. Istovremeno, postojanje apso­
Iutnog viska dobara i usluga moglo bi se zamisliti iskIjuCivo po­
sle zadovoljenja svih potreba domaeeg stanovniStva u zemIji koja
izvozi dobra i usluge. Takvo zadovoIjenje unutrasnje traznje, me­
dutim, nije jos nigde postignuto, ni u najrazvijenijim kapitali­
stiCkim zemIjama koje neki nazivaju "drustvom izobilja" 0. K.
Gal bra i t h: Affluent SOciety).
ledno od znacajnih pitanja s teorijskog stanovista odnosi se
na utvrdivanje uzajamne veze izmedu kapitalizma kao naCina pro­
izvodnje i Jacanja medunarodne trgovine. Medunarodna trgovina
je; nairne, postojala daleko pre afirmacije kapitalistickih drustve­
nih odnosa. Medutim, Cinjenica je da nikada u dokapitalistickim
fazama razvoja Ijudskog drustva ona nije postojala kao stalni
oblik medunarodnih odnosa, niti je apsorbovala takve koIiCine
proizvoda. Istovremeno, osim u retkim slucajevima pojedinih spe­
cijalizovanih tranzitnih centara, spoIjna trgovina nije predstav~
ljala do te mere znacajnu granu nacionalne privrede, kao sto to
u kapitalistickim uslovima dolazi do izrazaja.
RazmatrajuCi ovaj problem, V. I. Lenjin istice:
- kapitalizam je rezultat sirokog razvoja robnog prometa
koji se vrsi i izvan granica nacionalne ddave. "Otuda je nemo­
guee zamisliti kapitalisticku naciju bez spoljne trgovine. ";

9·2
 - dalje. Lenjin vezuje pojavu spoljne trgovine za proces
neravnomernog razvoja kapitalizma. "Razne grane industrije koje
jedna za drugu predstavljaju tdiste. ne razvijaju se ravnomemo,
vee jedna drugu prestizu." Razvijenije medu njima traZe spoljno
tdiste, i
- proces prosirene reprodukcije automatski povlaCi za sobom
prosirenje tciiSta, odnosno ukljucuje i trZiSta izvan nacionalnih
granica u tdiSte odredene grane industrije jedne zemlje, ili, pak,
nacionalne privrede odredene zemlje. "Kapitalisticko preduzeee
neminovno prerasta granice opstine, lokalnog tdiSta. oblasti, a
zatim i ddave. I u trenutku kada se savlada uskost i zatvorenost
jedne ddave, jacanje robnog prometa dovodi do rusenja uskosti
i zatvorenosti jedne ddave, prirodna tdnja svake kapitalisticke
grane industrije dovodi do neophodnosti "iznalazenja spoljnog
tdiSta" .21
Drugim recima, koliko god je spoljna trgovina deo opsteg
sistema kapitalistickog naCina proizvodnje i reprodukcije, ona Je
toliko i sastavni deo mehanizma realizacije i pribavljanja viSka
vrednosti, odnosno realizacije profita. Na taj nacin i medunarod­
na podela rada u kapitalizmu ima svoje objasnjenje.
Pojava kretanja robe. radne snage i kapitala u medunarod­
nom prometu, u stvari, je odraz osnovnih protivrecnosti kapitali­
stickog naCina proizvodnje u okvLru kojih se na povrsini manife­
stuje postojanje "viskova" robe, kapitala i postojanje "izliSnih"
Jjudi za kOje, narocito u uslovima otkrivanja i naseljavanja novih
teritorija, preseljavanje predstavlja moguenost za rdavanje nekih
osnovnih problema egzistencije.
Prinudni karakter kapitalisticke medunarodne po dele rada
svakako je u savremenim uslovima daleko teZe sagledati nego sto
je to bio slucaj u uslovima manufakturne faze. kapitalizma. Utom
pogledu postoji izvestan paralelizam izmedu stepena otvorenosti
" V. L Lenin. So~lnenija, tom Ill. .tr. 43.

93
diktata jednih drZava mi.d drugima u oblasti proizvodne specijali­
zacije sa stopom diktata na politiCkom planu. Nairne, kao sto jc
znatno teie sagledati i razotkriti pravu prirodu neokolonijalizma
u savremenim uslovima, i to znatno teie nego razotkriti prirodu
kolonijalizma starog tipa, tako je isto u poredenju 5 otvorenim
zabranama proizvodnje industriiske robe u kolonijama daleko
teze danas ukazati na perfidnije oblike i nastojanja za ocuvanjem
dominantnih pozieija razvijenih zemalja u odnosu na nedovoljno
razvijene zemlje.
lednom napusteni merkantilizam i prelazak na prineip libe­
r~lizma~ili pak umerenog protekcionizma, poceo je da zamagljuje
sustinu odnosa izmedu nacija 5 razvijenijom i manje razvijenom
privredom. SagledavajuCi mogucnost da na osnovi prineipa 510­
bodne trgovine moze da obezbedi iste pa i vece ekonomske pred­
nosti nego direktnom presijom koja je karakterisala merkantilis­
tiCku eru, britanska ekonomska skola, u lieu svog predstavnika
D. Rikarda, daje i najveci doprinos da objasni i opravda praksu
i poslediee liberalistickih koneepcija medunarodne robne razmene.
Nastojeci da koneepciju spoljne trgovine uskladi 5 eelokupnim
shvatanjem ekonomskih prineipa, Rikardo i razvija tezu 0 posto­
janju zakona vrednosti na unutrasnjem tdistu i zakona relativne
vrednosti kao osnovnog kriterijuma za regulisanj ;;-medunarodnih
ekonomskih odnosa.
I Rikardov svuda eitirani primer 0 razmeni proizvoda izmedu
britanskih tkaca i portugalskih vinogradara treba da dovede do
zakljucka da prineipi slobodne trgovine zadovoljavaju sve, funk­
eionisu na opste zadovoljstvo i korist svih ucesnika u medunarod­
noj razmeni. Na taj naCin je u periodu svoje dominaeije u svet­
skoj industrijskoj proizvodnji britanska budoazija istovremeno
imala i teorijsku koneepeiju kojom je trebalo da se i na toj 05­
novi dokaze da je rec 0 najracionalnijoj i istovremeno maksimal­
no pravednoj medunarodnoj podeli rada. I u vreme evetanja 510­

94
 bodne trgovine, ta teorija je bila prihvacena prvenstveno u redo­
virna britanske industrijske budoazije i medu onim slojevima iz­
van Britanije koji su imali odredene interese da se snabdeju bar
jednim delom i iz Velike Britanije (industrijskim proizvodima),
odnosno koji su plasirali svoje agrarne proizvode na britanskom
tdiStu.
Istovremeno, zahvaljujuCi procesu industrijalizacije, sredinom
XIX veka, i u nekim drugim zemljama dolazi do izrazaja jacanje
krugova industrijske bUrZoazije Ciji se interesi delimicno pocinju
da kose s britanskim interesima. Stoga se i u oblasti teorije spolj­
ne trgovine javlja pokusaj uopstavanja i opravdavanja takvih in­
teresa. Sustina stava ovih krugova obeldena je industrijskim pro­
tekcionizmom. U zapadnoevropskoj i anglo-ameriCkoj literaturi
preovladuju shvatanja da je osnovni nosilac tih koncepcija i vo­
deCi teoreticar bio Fridrih List. Medutim, prema oceni klasika
marksizma, List je sarno najbolji n e mac k i predstavnik ovoga
pravca industrijskog protekcionizma. Tako, na primer, Engels
(Friedrich Engels) kaze da je "List najbolji iz redova nemacke bur­
zoaske ekonomske literature, mada su svi njegovi proslavljeni
spisi vee napisani u delima Firancuza Furijea. "22
Aleksandar Hamilton u SAD, N. Mordvinov u Rusiji. sve
su to nosioci interesa rastuee industrijske burzoazije u pojedinim
zemljama, budoazije dovoljno stasale da ispolji revolt protiv bri­
tanske industrijske hegemonije, ali nedovoljno snazne da se upu­
sti u otvoren sukob na svetskom tdistu, odnosno u konkurenciju
u skladu 5 "pravilima igre".
Pozitivno jezgro kod Lista i Mordvinova sastoji se u konsta­
taciji cinjenice 0 neravnomernom raz~oju kapitalizma, sto igno­
risu i Smit i Rikardo. Neravnomemi razvoj sa svoje strane stvara
uslove da se u skladu s nacelima sIobodne trgovine, zemlje pre­
tdno agrarno-sirovinske strukture jednostrano orijentisu na pro-
It K. Marks, 0 krltld polltllke ekOHOIHI/e, 1935, sIr. 180 (na ruskom).

95
duzavanje takve strukture. Medutim, pritisak rastuee populacije
u tim zemljama vodi ka usitnjavanju poseda, s jedne strane, iii
pak novim oblicima savremenije poljoprivredne proizvodnje, bme
se oslobada viSak poljoprivrednog stanovniStva koje moze da mide
nove mogucnosti egzistencije delimicno u emigraciji, a delimicno
u procesu nastajanja domaee industrijske proizvodnje, s druge
strane. Isto tako moze se prihvatiti i Listova kritika Seja (Jean
Baptiste Say), o,S.nosno Listova teza da bogatstvo jedne nacije
,.--- - ­
ne trega meriti kriterijumom kolicina bog.atstva, vee stepenom
razvoja proizv,odnih snaga. Odnosno: "s,Eosobnost stvaranja bo­
gat:.!."a je daleko vaznija od samog bogatstv'a". - ..
Medutim, i List je sarno donekle bio u stanju da prevazide
koncepcije "prirodno geografskih kriterijuma medunarodne podele
rada", jer iako smatra da je industrijalizacija i nepoljoprivredna
delatnost izlaz za savremene nacije njegovog doba, on nije pre­
vaziSao kolonijalisticke koncepcije, utoliko sto smatra da ipak tre­
ba da postoji jedna osnovna podela rada izmedu zemalja umerene
klime, s jedne, i zemalja tropske klime, s druge strane. Tu je i
slabost njegove "nacionalisticke koncepcije" (nacionalizam je za
Lista bio srednji clan izmedu individualizma, na jednoj strani, i
covecanstva, na drugoj) . Drugim recima, on ima takode svoju " ci­
vilizatorsku misiju, smatrajuCi da je svet podeljen izmedu varvar­
skih i civilizovanih nacija (ove druge imaju svoj jezik, literaturu,
zaokrugljenu nacionalnu teritoriju, raspolazu normalnim uslovima
za proizvodnju). Ovakva po del a odrazava kolonijalisticke koncep­
cije, a i nedosledna je s naucnog stanovista, jer bi po toj klasifi­
kaciji zapadnoevropske zemlje daleko tde spadale u grupu "nor­
malnih" nacija, nego, na primer, Indija i neke druge zemlje koje
raspolazu daleko veCim prirodnim bogatstvom i povoljnijim
uslovima za proizvodnju. Medutim, oseeajuCi da postoji otvoreno
nepovoljna perspektiva koju njegova koncepcija ostavlja zemljama
zarkog klimatskog pojasa, List, kao u svoju odbranu, istice da se

96
 tim zemljama otvaraju vece mogucnosti samom Cinjenicom sto ce
u umerenoj klimatskoj zoni dob do povecanja broja industrijski
razvijenih zemalja. Navodno. meausobna konkurencija industrij­
skih zemalja imace povoljne posledice na polozaj zemalja zarke
klime - kao uvoznica industrijskih proizvoda.
Pored svoje politi eke reakcionarnosti. ova koncepcija se ne
moze da brani ni sa fonnalno-Iogickog stanovista. Nairne. nemo­
guce je. i praksa privrednog razvoja u svetu nije dosad pokazala
suprotno. da se oeekuje da ce dob do nonnalnog balansiaanog
razvoja izmedu poljoprivredno-sirovinskih zemalja. na jednoj. i
industrijalizovanih zemalja. na drugoj strani. Sarna priroda ka­
pitalistiekih odnosa i suprotnost izmeau drustvenog karaktera pro­
izvodnje i privatnokapitalistiekog naCina prisvajanja. sa svim
posledicama kao sto su anarhienost. neravnomeran razvoj. one­
mogucuje utvrdivanje odreaenih balansa i u okvirima nacionalne
privrede. a jos manje na meaunarodnom planu.
Listova teza 0 nemogucnosti malih nacija da se industrija­
lizuju takode je ins~irisana ambicioznim planovima nemacke bur­
zoazije i pruskog junkerstva. jer ako je oskudica niza prirodnih
resursa smetnja industrijalizaciji malih nacija. nije Ii ekonomski
razvoj nekih zapadnoevropskih zemalja pokazao da je to smetnja
kOja moze da bude prevaziaena.
Nije. pak. potrebno posebno dokazivati reakcionarnost i ne­
nauenost podele nacija na one kojima klima predstavlja smetnju
za umni nap~r i disciplinu industrijske proizvodnje i one kOjima
je klima naklonjena za umne delatnosti i industrijski razvoj. Ci­
njenica je da je industrijska proizvodnja u kolonijama. kako u
umerenoj tako i u hrkoj zoni. bila zabranjivana aktima koloni­
jalne administracije i da je bila sputana u zacecima svog razvoja.
Stoga je neekonomska siIa (nasilje i pljaeka) jedan od dominantnih
faktora i uzroka ekonomske nerazvijenosti pojedinih delova sveta.
a ne faktori 0 kojima govori List.

7
97
 se U KlaSlCnO] gradanskoj politickoj el<OnomlJI rasprav­
ljalo i iznalazili odgovarajuCi pokusaji da se odgovori na pitanje
i posledicama spoljne trgovine, savremena
u tom pogledu daleko je iza
kod savremenih teoreticara postojanje spoljne trgovine uzima se
kao fait i i odgovori klasicne skale se
dok se osnovna paznja na izna­
karaktera u uslovima savremenog
transakcija.

"
98
 GLAVA III

BERTIL OLIN I TEORIJA MEBUNARODNE

TRGOVINE

Koncepcije meaunarodne trgovine Bertila Olina (Berti! Ohlin)

spadaju u one novine graaanske ekonomske misli koje, fonnuli­
sane 11 ranim tridesetim godinama ovog veka, jos nisu prevaziaene
neCim originalnim, iako to ne znaci da su njegove koncepcije be­
zuslovno prihvacene u redovimasavremenih graaanskih teoreti­
cara. Naprotiv, neki od njib, kao Dzekob Vajner na primer, istu­
paju protiv Olinovih koncepcija u teoriji meaunarodne trgovine. 1
Mozese' sIob6dnoreCi da je sve do pojave Olinovog dela, u
graaanskoj teorijimeaunarodne trgovine preovlaaivala u osnovi
Rikardova koncepeija komparativnih troskova, kao osnova za
objasnjavanje pojave meaunarodne robne razmene, njenog meha­
nizma i za sva kretanja u tom domenu. Nairne, od Rikarda pa do
dvadesetih godina ovog veka nije formirana neka sveobuhvatnija
koncepcija, teorijski sistem meaunarodne trgovine, sve do pojave
Olinovog dela nMeauregionalna i meaunarodna trgovina. "2

1 Jacob Viner. l"tt,"",'0",,1 Trade lJHd Eco"oml c Dtve/opHttllt. bdanje The Fret
Pre.., CeDevo, 1952 , p. 27-29.
1 nertH Oblin. J,IItNtgloHQI QH" Im"HQrloHal Trodc. Cambridge. Harvard Uolve"lty
Press, 1957 (, ecODd edition).

7' 99
 Polazeei od teorije meauzavisnosti cena (Valras). ali u onoj
formi u kojoj je interpretira Kasel (Cassel). Olin se znatno uda­
ljio od rikardovskih koncepcija medunarodne trgovine (kompara­
tivni troskovi). odnosno od onih shvatanja ciji su zastupnici i LI
domenu meaunarodne razmene polazili od radne teorije vrednosti.
unoseei U oblast meaunarodne trgo'line i druge komponente koje
mogu da uticu na formiranje cena roba i faktora proizvodnje koji
postaju predmet meaunarodnog prometa.
PostavljajuCi i u naziv svoga dela izvestan odnos koji postoji
izmeau meauregionalne i medunarodne trgovine. Olin se nedvo­
smisleno izjasnjava za tretiranje teorije meaunarodne trgovine u
okviru opsteg problema lokacije. eime u prvi plan istiee £roble;'l1
t~ansp ~ t.? _tro ~ova pr~2.za iErijera za. funkcio ~ nje Pi ometa
~ u.mesto prevalentnosti faktora troskova proizvodnje odre­
denih grupa proizvoda u pojedinim delovima sveta odnosno na­
cionalnim privredama pojedinih zemalja. od cega je polazio David
Rikardo.
Olinov region u okviru koga se stvaraju uslovi za razmenu
roba s drugim regionima mora da bude obdaren nekim prirodni~n
bogatstvima iii faktorima proizvodnje u odnosuna drugi region.
Na toj osnovi dolazi do razmene roba izmedu regiona i svaki od
njih izvozi one proizvode koji su rezultat koriSeenja najveCim de­
lorn onih prirodnih resursa ili faktora kojima taj region xaspolaze
u najveeoj meri. Obilje odredenih faktora s preponderiranom ulo­
gom u formiranju cena utice da cene tih proizvoda budu ispod
nivoa cena istih proizvoda u drugom regionu. Na taj naCin for­
miJraju se uslovi za medunarodnu razmenu.U okviru ovih ap­
straktnih regiona nema. dakle. jos kretanja faktora proizvodnje
i usluga. vee se model zasniva na kretanju roba. Ali. zato Olin
istice da se razlike izmeau pojedinih regiona . kao osnova .za raz­
menu treba da traze po kriterijumu obilja prirodnih bogatstava
za odredene vrste proizvodnje. zatim kvarititefu i stepena kvali­

100
fikovanosti il'adne snage i obilja akumuliranog kapitala. Ali, da
bi doslo do razmene izmeau dveju zemalja, Olin insistira na po­
stojanju razlika u cenaina pojedinih proizvoda. ledan od uslova
razmene je postojanje slienih nivoa cena jer bi inaee jedna zemlja
proizvodila sve proizvode jeftinije od druge i u tom slueaju bi
kretanje roba imalo jednosmeran karakter, od zemlje s niZim
cenama ka zemlji s viSim cenama, a ne bi doslo do razmene
razliCitih proizvoda.
~ta znaee prednosti jednog regiona (moze da bude i nacio­
nalno-ekonomskog regiona u odreaenim slueajevima) i kako one
utieu na formiranje strukture proizvodnje i spoljne trgovine, vidi
se iz sledeceg primera:
"Australija ima na raspolaganju velike povdine poljoprivred­
nih zemljista. U poreaenju s drugim zemljama nadnice su visoke
a zemljiSte je jeftino; zato se isplati proizvodnja artikala koji
zahtevaju velike povdine zemljista a male koliCine rada. Takav
je slueaj sa proizvodnjom vune. Za razvoj ovearstva potrebne Sll
velike povrsine zemljista a malo radne snage, jer je strizenje rela­
tivno jeftin posao, tako da Australija moze da proizvodi vunu
jeftinije negoli druge zemlje u kojima je zemljiste skupo, eak i
ako su nadnice u tim zeinljama ispod visine nadnica u Austra~
!iji. "3 Slieno tome sva podrucja koja raspolazu obiljem radne
snage, bilo da je ree 0 tehnicki obrazovanoj radnoj snazi, bilo
nekvalifikovanoj, i koja raspolaze obilnim izvorima kapitala, spe­
cijalizovace se u proizvodnji industrijske a-obe, jer su ovi faktori

I
proizvodnje jeftiniji u tim zemljama nego u Australiji, gde su
neki od njih, ukoliko ih uopste ima, veoma skupi.
Dakle, svaki region: ima cpred'nosti u proizvodnji roba koje se
u velikoj meri sastoje od onih faktora proizvodnje koji u tom
regionu postoje u velikim koliCinama i koji su jeftiniji.
3 BertH Ohlin,,' Inre"e~j:OtlQl and IJ1lernatiotlal Trade, Cambridge, Harvard University
Press, 1957, pp. 1~20.

101
 TretirajuCi problematiku medunarodne .trgovine kao speci­
ficni vid trgovine izmeau pojedinih regiona u.okviru jedne nacio­
nalne privrede. Olin istice veliku ulogu transportnih troskova. a
posebno karakter unutrasnje traznje u pOjedinim zemljama. Ele­
ment traz~je na unutra"fnjem tdistu i njegovo dejstvo na izvoz
i uvoz pojedinih roba bio je zanemaren i kod Rikarda i kod nje­
govih sledbenika. Umesto Rikardovog stava da formiJranje cena
i visina cena zavisi od ulozenog rada u proizvodnju pojedinih
vrsta roba. Olin insistira na "meduzavisnosti cena". pri cernu ne
daje iskljuCivu vrednost rada. vee rad uzima sarno kao jedan od
elemenata koji uticu na formiranje cena. U ovome se Olin bitno
razlikuje od svoga savremenika Tausiga koji insistira na ulozi
rada. odnosno efikasnosti rada kao vodeeeg faktora za objasnja­
vanje razlika u ekonomskoj razvijenosti pojedinih zemalja. U tom
pogledu Olinove koncepcije predstavljaju udaljavanje od klasic­
nih shvatanja i deluju rnestimicno znatno savremenije buduei da
se njima uzimaju U obzjr viSe faktora iz oblasti prometa, iako je
potcenjivanje uloge radne snage u skladu s tendencijama vulWne
RQlitiCke eko~ije na Zapadu. u kojoj se ovakvirn stavom na­
stoji da dii teorijsko objasnjenje za nastojanja u pogledu oduzi­
manja prava radniCke klase na odgovarajueu ulogu u raspodeli
drustvenog bogatstva, ulogu . koja bi odgovarala njenom mestu u
proizvodnji bogatstva. Olin je u sustini ustao protiv Rikardovog
stava 0 konstantnom odnosu rada prema datoj koliCini kapitala.
Tako shvaeenoj srazmeri u odnosu izmedu zivoga rada i kapitala,
suprotstavljena je shema razliCitih proporcija u kojima ova dva
elernenta dolaze do spoja u procesu proizvodnje. Insistira se na
razliCitim proporcijama, kako u pojedinimi'ranama, tako isto i
u pojedinim nacionalnim 'privredama. Kritikujuei klasicnu gra­
aansku teoriju spoljne trgovine (Rikardova teza 0 komparativnim
trroskovima), Olin nastoji da se teorijom medunarodne trgovine
odgovori na niz prakticnih problema. ·isticuei da nema za cilj pot­

102
 punu negaciju ortodoksnih shvatanja. "Nova teorija ima svoje
opravdanje sarno utoliko ukoliko daje iste odgovore na neke
probleme a na druge daje bolje odgovore nego sto to Cini stara
teorija. "4
Stoga nije slucajno sto je Olin u kritikovanju teorije kom­
parativnih troskova morae da pode od kritike Rikardove teorije
vrednosti. Rikardovu koncepciju vrednosti na osnovi ulozenog ra­
da. odnosno Marsalovog .. napora i Zrtvovanja". Olin naziV3
simplifikacijom problema. a uzimanje rada kao zajednickog ime­
nitelja za sve komparacije smatra neminovnim samom Cinjenicom
sto je odbijena upotreba kategorije novca u ovu svrhu. uz isto­
v:remenu neophodnost takvog zajednickog imenitelja koji ce omo­
guCiti uporedenje trosko~a proizvodnje. Ali .. pretpostavka 0 fik­
snom odnosu izmedu kapitala i troskova za radnu snagu u svim
granama industrije. razume se. u gruboj je protivrecnosti sa stvar­
nim odnosima. Ima industrija u kojima nadnice iznose dvadesct
pet puta vise od troskova kaj;ita1a.dOk su u drugim industrijama
troskovi I<apitaIa znatno veCi od troskova za nadnice". 5 Iznoseci
primere iz americke industrije. Olin insistira na razlikama u pro­
porcijama uCeSca radne snage i kapitala u troskovima proizvodnje.
Na ovoj osnovi on polemise i s tretiranjem nadnice kvalifi­
kovanog radnika kao multiplikovane nadnice nekvalifikovanog
radnika. smatrajuCi da se ovakvom pretpostavkom onemogucuje
objasnjenje pomeranja u odnosima izmedu nadnica pojedinih ka­
tegorija zaposlenih lica. odnosno smanjenja razlika izmedu nad­
nica i plata radnika i sluzbenika. ~ posebno izmedu umnog i ma­
nuelnog rada.
Otuda Olin suprotstavlja monetamu teoriju radnoj teolTiji
Rikarda. isticuCi usvajanje izrazavanja troskova proizvodnje u
monetamini' jedinicama. a ne u rad"ilim Clanima in jediilicama '
energije. -­
• Ibid .. p 20.
I Ibid .. p. S72.

103
 Dejstvo meaunarodne trgovine ldi u tendenciji smanjenja
razlika izmeau troskova proizvodnje i cena pojedinih roba u po­
jedinim delovima sveta. Meautim, osim kretanja roba, Olin uvodi
i fakto:re proizvodnje - radnu snagu i kapital i ukazuje na kore­
laciju izmeau kretanja spoljne trgovine i kretanja faktora proiz­
vodnje. Cinjenica sto ne dolazi do potpunog izjednacavanja niti
cena roba a jos manje cena faktora proizvodnje, sluzi za obja­
snjenje tendencije za lokacijom pojedinih grana proizvodnje u po­
jedinim delovima sveta, regionima iii internim regionima u okviru
nacionalnog tdista, odnosno za objasnjenje unutrasnje i meau­
narodne podele rada.
lake se u analizi uslova u kojima se vrsi meaunaJrodna raz­
men a nije pokazao naklonjen tretiranju problematike zemalja
u procesu privrednog razvoja i dejstva spoljne trgovine na pri­
vredni rast, Olin je pokazao znatno vise razumevanja za teSkoce
razvijenih zemalja. Mada u osnovi pristalica liberalistickih shva­
tanja meaunarodne razmene, dozvoljava protekcionizam kada je
u pitanju depresija, odnosno postojanje visokog stepena nezapo­
slenosti.
U najnovije vreme raste znacaj onih Olinovih koncepcija
koje se odnose na analizu varijacija u meaunarodnom kretanju
roba, varijacija koje su izazvane dejstvom kretanja kapitala i to
kapitala u kreditnom obliku. Ovakva kretanja kapitala znace, u
stvari, transfer kupovne snage bilo iz jednog regiona u drugi, bilo
iz jedne zemlje u drugu. lako po obliku monetarna transakcija,
ona to nije po saddini, buduci da se ovakvim kireditnim operaci­
jama finansira transfer roba i usluga i da menja, odnosno moze
da bitno utice na strukturu robne razmene i pravce kretanja me­
aunarodne trgovine. U uslovima u kojima jedna zemlja otvara
srednjorocni iIi kratkorocni kredit drugoj, dolazi do p::wecanja
plasm ana robe iz zemlje poverioca (eak i kada kreditor ne uslov­
Ij ava kredite kupovinom robe) prema zemlji kojpj je odobren

104
kredit. Medutim, Olin daje svestranu analizu efekta ovakvih lae­
ditnih transakcija koje se ne odrazavaju samo na trgovinskim
odnosima izmeau zemlje klreditora i zemlje korisnika kredita, vee
transakcija koje mogu da bitno utieu na stepen likvidnosti u
zemlji koja prima kredit na poveeanje dohodaka i na toj osnovi
na eventualno izbijanje dubljih promena u strukturi unutrasnje
i spoljne traznje.

MEDUNARODNO KRETANJE ROBA

I KRETANJE FAKTORA PROIZVODNJE

Olin polazi od toga da meaunarodna trgovina u osnovi p-o..:._

Civa na Isnm principima kao i meduregionalna robna razmena
u okvinCfednOg nacionalnog tdiSta. Osnovna razlika izmeau ovih
dveju kategorija robne ,razmene svodi se, po njemu, na pitanje
postojanja prepreka za obavljanje razmene. Drugim reeima, on tre­
tira zemlje kao specificne regione, kada se eliminise postojanje
raznih barijera za odvijanje trgovine.
Ukljucujuci clemente transportnih troskova u vrsenje robne
razmene, Olin logieno istice u prvi plan teoriju opste loha ci; e.
Rec je 0 fonnulaciji nacelnih stavova u razvijanju robne razmene
na osnovi odreaenog razmeStaja industrijske proizvodnje. Drugim
recima, Olinova teorija medunarodne robne razmene predstavlja
u osnovi primenu teorije lokacije, odnosno rasporeda proizvodnih
snaga izmeau razliCitih regiona (ddave su u ovom slucaju s;]mo
specincni regioni) - i u razmenu izmeau ovih regiona specificnog
karaktera treba implementirati faktore kao sto su: postojanje
razlieitih nacionalnih moneta i postojanje niza specificnih odre­
daba kojima se regulise meaunarodno kretanje robe i faktora pro­
izvodnje, odnosno elemenata koji ne postoje kada je ree 0 raz­
meni izmeau regiona koji nemaju status posebnih nacionalnih
drzava.

105
 Za razliku od nekih drugih autora koji su u okviru graaan­
ske ekonomske teorije insistirali na formiranju naeionalnih inte­
resa, bilo naeije kao eeline, bilo njenih pOjedinih grupa, Olin do­
sta nedoreceno ukazuje na postojanje posebnog interesa pojedi­
nih grupa, isticuci kapitaliste jedne zemlje kao jednu grupu takve
vrste. 6
S druge strane, u uslovima postojanja naeionalnog trziSta,
postoje i slicni uslovi privreaivanja, odnosno ekonomske karakte­
ristike izmeau pojedinih regiona daleko su manje razlicite. Ovak­
vu ujednacenost ekonomskih karakteristika izmeau pojedinih re­
giona daleko je teZe postiCi kada su oni meausobno ograaeni dr­
zavnim granieama. Regionalne karakteristike u okviru naeional­
nih graniea, meautim, daleko manje ometaju fonniranje zajed­
nickih interesa pojedinih drustvenih grupa, odnosno klasa.
Pa ipak, Olin smatra da je jedan od nedostataka klasicne
teorije meaunarodne robne razmene u tome !ito se insistira na
velikoj razliei izmeau medunarodne i meduregionalne tegovine,
odnosno na cinjeniei da faktori proizvodnje daleko teZe savladuju
naeionalne barijere nego regionalne. 7
Umesto ovakvog iskljucivog prilazenja problemima razme!le
sa stanovista postojanja naeionalnih ekonomija, Olin se zalaze za
posveCivanje veee paznje problematiei meduregionalne razmene.
Ovu meduregionalnu razmenu on posmatra sa stanoviSta raz­
mene izmedu pojedinih klimatskih pojaseva, zatim kao razmenu
izmedu pojedinih antropoloskih region a (regiona u kome zivi sta­
novnistvo jedne rase 5 regionom iii regionima koje naseljava sta­
novnistvo druge iii drugih rasa), zatim izmedu agrarnih i urbani­
zovanih aglomeraeija.
• Ibid ., p. 214.

1 Harms, .Volkswirtschaft und Welrwirtschaft", 3rd ed. Jen. 1915. Naulca u .vetskoj

privredi (.. Welwirtschafulehre") je po Harmsu nova grana ekonomske nauke u kOjoj medu~
narod"! ekonomski odnosi prvenstvcno treba da se posmatraju sa stanovi~ta odnosa lcoji ,;c
zagnivaju na postojanju odredenog broja nacionalnih dd3vnih organizama.
Wie"", neo,/< der g<scllsc."t,/i,.e. Wi,,,,."t,, Tubingen, 1924.

106
 Tek kada postoje na ovoj osnovi ekonomski razlozi za odre­
deni stepen trgovine, carinska politika i carinska tarifa treba da
se uzmu u obzir kao drugi biterijum. SIeaecu grupu prepreka u
medunarodnoj robnoj razmeni predstavlja kategorija razlika iz­
medu pojedinih nacionalnih zajednica, koja obuhvata kako raz­
like u jeziku, tako isto i razlike u pravnom i finansijskom sistemu,
tradicijama, obicajnom pravu i sI.8· -
Iako je svoju teoriju zaokruglio u periodu kada se dejstvo ve­
like ekonomske krize prenosilo iz jedne zemlje u drugu, Olinu nije
promakla ni kategorija onih prepreka koje ce se tek u tridesetim
i cetrdesetim godinama snazno razviti, a to je grupa restrikcija
zasnovanih na novim a ne klasicnim metodima favorizovanja do­
mace robe. Ovde, osim carinskih formalnostL on istice one mere
koje na unutrasnjem planu mogu da doprinesu favorizovanju do­
mace robe, ukljucujuci i razvijanje psiholoskih faktora u prilog
domace, odnosno protiv strane il"obe.
U onim slucajevima u kojima je carinska stopa tako visoka
da vise nego apsorbuje eventualne razlike u troskovima proizvod­
nje, nacionalna privreda se orijentise na domacu proizvodnju robe
date kategorije. Zato Olin insistira na sledecoj klasifikaciji roba
koje se proizvode u nacionalnim okvirima:
1) mba za domace tdiSte ("Home mail"ket goods"). Ova ka­
tegorija obuhvata sve ove robe koje se u celosti proizvode radi
zadovoljenja unutrasnje traznje;
2) medunarodne robe - one vrste roba koje su delimicno
namenjene zadovoljeniu unutrasnie traznje, a delimicno se pojav­
ljuju izvan nacionalnih granica, bilo da se izvoze, bilo da su po
svom poreklu iz inostranstva. Stoga se ova kategorija rasclanjava
na dye grope:
a) izvozni proizvodi,
b) uvozni proizvodi.
• Anciaux ,.Moeurs economtque- - BertH Ohlin. In.turegioHal 4:md IHterHatloHal Trade.
Cambridge. Harvard University Press, 1957.

107
 U analizi oonosa proizvoda domaceg porekla i uvoznih pro­
izvoda, Olin distingira slucajeve u kojima postoji odnos supsti­
tucije i izvesna kompetitivnost izmeau cena uvoznih roba i cena
roba iz domace proizvodnje, od slucajeva u kojima se cene roba
iz domace proizvodnje mogu da krecu takoae bez nekog ozbiljni­
jeg uticaja uvozne robe. Ovu distinkciju on deteil111inise kao "ne­
konkurentnu robu dOl11ace proizvodnje za dOl11ace tdiste" ("non­
-competing home market goods") i "konkurentnu robu dOl11ace
proizvodnje za dOl11ace triiste" (" competing home market goods " ).
Ova razIika je svakako vazna sa stanoviSta formiranja cena u sva­
koj od kategorija ovih roba .
Pri tome se ove kategorije roba ne tretliraju strogo podeljeno
bez ikakve meauzavisnosti niti podloznosti odreaenim promenama
na svetskom trziStu iIi u okv~ru nacionalne privrede. Naprotiv,
svaka promena uslova na unutrasnjem iIi spoljnom tdiStu moze
da utice na promene u klafisikaciji pojedinih vrsta robe , odnosno
pripadnosti pojedinih roba od navedenih grupa.
Da Ii se, meautim, moze da postavi pitanje cvrste kvalifika­
cije pojedinih roba u smislu stabilne pripadnosti jednoj od ovih
kategorija? ~to se uvoznih i izvoznih roba tice, logicno je da su
uvozne robe u jednoj zemlji izvozne za druge zemlje. Kada su u
pitanju robe koje se proizvode u cilju potrosnje na domacem tr­
ziStu, Olin smatra da robe koje se skupo ili tesko prevoze imaju
tendenciju upotrebe na mestu proizvodnje. Najveci deo rob a i
usluga proizvodi se radi potrosnje na mestu proizvodnje (pripre­
mljena hrana za jelo, zatim zgrade za stanovanje sa svim ureaa­
jima i s1.)_ Veliki broj usluga takoae ima tdiSte u neposrednoj
bIizini, i najveCi broj usluga nezamislivo je podmiriti uvozom.
Gornja klasifikacija je zadovoljavajuca sa stanoviSta poje­
dinih nacionalnih privreda, ali se ne moze reCi da je isto tako
meritoma sa stanovista meaunarodnog tdiSta. Drugim reCima, dok
se odreaena vrsta roba i usluga moze u okviru jedne zemlje da

J08
tretira kao iskljuCivo namenjena domacoj potrosnji. ta ista kate­
gorija roba i usluga u nekoj drugoj zemlji moze da predstavlja
bilo izvoznu bilo uvoznu robu.
Olin stoji na stanovistu da pripadnost odredenih roba i uslu­
ga jednoj od navedenih kategorija zavisi pre svega i uglavnom
od carinske politike. Ova teza ne bi mogla da izddi neku ostriju
kritiku, buduci da i instrumenti carinske poIitike, pre svega ca­
rinska tarifa, predstavljaju rezultat iIi posledice odredenog nivoa
proizvodnje pojedinih roba, iIi pak nastojanje da se promeni od­
redena struktura i nivo proizvodnje. Prema tome i carinska poli­
tika je sarno manifestacija odredenih realnih pozicija jedne nacije
u nivou produktivnosti u sklopu medunarodne podele rada i on,l
je izraz tendencija da se sredstvima tepolitike obezbedi oorede­
no menjanje odnosa, makar i u sferi razmene, drugim reCima, ve­
stackim putem, izmedu nivoa produktivnosti nacionalnih privreda
pojedinih zemalja'. Moguce je, medutim, saglasiti se s Olinom kada
kaze da je carinska stopa na sirovinske odnosno nepreradene pro­
izvode niska i da se povecava sa stepenom industrijske prerade
sirovina. Stoga iako transportni troskovi predstavljaju znacajan
element cene sirovina, zbog niskih carina si,rovine i poluprera­
devine se gotovo redovno nalaze u kategoriji uvoznih izvoz­
nih roba.
U pogledu podele nacionalnog tdista izmedu robe proizve­
dene u zemlji i uvozne robe, Olin poddava stanoviSte Tausiga
o postojanju podele tdiSta izmedu domace i uvozne robe, iako
bi se formalno logicki mozda cinilo prirodno da "prepreke u me­
dunarodnoj trgovini budu bilo tako visoke da domaca proizvod­
nja stekne potpunu kontrolu nad domacim tdiStem, bilo tako
niske da strani proizvodaci mogu da obezbede punu ponudu jedne
odreaene robe". 9

• BertH Ohlin. IJJterregional ill1d IHtemCltiOllaJ Tr(Jd~, Cambridge. Harvard University

Press, p. 2~9.

109
 Ovde se Olin de facto ne od
Neki caril1skog problema (Some
Questiol1) kaze

na preradene ",.ni7unri", je uglavnom iIi

visoka da uvoz, iii tako niska da omogucuje
say uvoz (pojedinih vrsta - Lj. A.) da je u tom
u pitanju sarno fiskalna carina (a ne i protekcioni­
- Lj. A). uvoz cesto se cini kao da se nastavlja
i izgleda da do podele na strani ponude izmedu
Cih i stranih kontingenata. ova pojava
ku; ovih dveju kategorija roba
one razlikuju u kvalitetu iIi da iz drugih
nisu kompetitivne." 10

ne usvaja apsolutno Tausigove stavove, isti­

cuci da u slucajevima moze da postoji gotovo isto­
vetnost domace i strane da one mogu da deluju
kao potpuno homogeni i da istovremeno mogu da dele
tdiste. Ta podela moze da bude zasnovana i na psiholoskim
(snobovska potrosnja. i s1.).
Cima, i kada nema konkurentnosti
proizvoda, konkurentnosti koja bi se zasnivala
ceni. postoji odredena kategorija potrosaca
vou cena davati prednost uvezenoj robi u na robu pro-
u zemlji. Drugo je pitanje - koliki ce biti deo unutra-
Ilrzista ce biti reiervisan za proizvode inostranih pro­
izvoaaca. Ovo Olin ne pokusava determinise ni u najsirim
pokusava da da bilo
vrsta

"Taussig, SO",. A,pec" 0/ tl.. TDri!t Q""lIo";, p, 10.

110
 u kategoriji uvoznih roba. a da se isto tako javlja i u kategoriji
roba domaee proizvodnje. proizvedenih za domaee trziste.
Daleko je znacajnija Olinova analiza ove pojave koja se za­
sniva na ekonomskim elementima kao sto su transportni troskovi.
Kako duhovito primeeuje Olin. neosporno je da troskovi tran­
sporta predstav Ijaju ne samo faktor kalkulaeije robe namenjene
izvozu. odnosno kOja se uvozi. vee taj faktor postoji i u okviru
unutrasnjeg tdiSta. BuduCi da se troskovi poveeavaju ukoliko se
i radijus kretanja roba poveeava. nije iskljucena moguenost da
se jedna grnpa proizvoda moze lakse da uveze. odnosno plasira
iz susedne zemlje - B (narocito ukoliko je u pitanju kabasta roba)
kada se eentar proizvodnje nalazi blizu guanica uvoznicke zemlje
(zemlja A). negoli da se taj isti proizvod obezbeduje dovozom
iz veoma udaljenog kraja uvoznicke zemlje (A). Ovo je. smatra
se. dovoljan primer za Olinovu koneepeiju odnosa izmedu medu­
regionalne i medunarodne trgovine. gde se i medunarodna trgo­
vina vrsi pod neposrednim efektom odredenih prednosti medure­
gionalne trgovine.
U ovom pogledu moze da se prati geneza ovih shvatanja
Olina prema stavovima koje je u drugoj formi izneo Alfred Mar­
sal kada je tretirao tokove trgovine i ukazivao na znacaj pojedi­
nih ekonomskih regiona nezavisno od toga u cijim se naeionalnim
granieama pojedini delovi tih regiona nalaze. Marsal istice da
su poljoprivredni rejoni na istoku i severn Nemacke bili orijen­
tisani na uvoz nekih proizvoda erne metalurgije i uglja iz Brita­
nije i Poliske. iako su se ti proizvodi masovno izvozili iz jugoza­
padnih deIova Nemacke (Rur. Gornja Rajna).H
Medutim. ova distinkeija izmedu kategorija koje obuhvataju
robu inostranih proizvodaca i robu domaCih proizvodaca name­
nienu unutrasnjoj potrosnji svakako bi se daleko ostriie postav­
Ijala kada i na unutrasnjem tdiStu ne bi deIovao faktor tran-
It Alfred Marsball. MOHty , Crtdlt aHd Co,.,."", p. 105.

111
 S druge strane, Olin
uvozne u pogledu
dine delove unutrasnjeg trliSta. N aime, cesto je
zavisna od u koju se uvozi. S
za uvoznom rebom
kategorija roba i bitnijih promena u cenama ne mora da
do osetljivijih

vodaea zasniva se dobrim delom i na razlikama u cenama, odno#

izmedu samih
je da deo
uspeSno reaguje na stranu konkurenciju i da dejstvo strane kon#
prvenstveno u likvidaciji najmanje
konkurentnih domacih ali da strana
ne deIuje snazno protiv svih domaCih proizvodaca. S druge strane.
zbog napma inostranog proizvodaca, je i duze
u dok se ne steknu
znom tdiStu".
Olin ne razmatra intervencije kOja doIazj do
bas u preblemu plasm ana robe na stranom trzistu. Ova interven#
dja se, medutim, u bogatom instrumentarijumu spoljno~
trgovinske politike, instrumentarijumu koji se osobito razvio od
velike krize pa do rata, a i od kraja
pocetka pedesetih Bez ulazenja - ovom prilikom
organizovanog uCeSca
jayne vlasti, odnosno preko

tdiSta izmeau domacih i

ne moze da tretira iskljuCivo sa stanoviSta na kome
sa stanovista da se u okvirima mikroekonom­
na trZistu objasne osnove uCeSca
izmedu domacih j stranih proizvodaca u plasmanu date vrste

112
na jednom nacionalnom tdiStu, vee pre svega sa makroekonom­
skog stanoviSta.
Istovremeno, Olin ne insistira iskljuCivo na faktoru cene kao
osnovnom i jedinom elementu konkurencije, vee ukazuje na ele­
mente kvaliteta iii niza drugih individual nih osobina pojedinih
roba, odnosno prednosti uvoznih prema domaeoj robi i obmuto,
iako te razlike u kvalitetu mogu da budu posledica realnih iii
imaginarnih razlika. Efekat imaginarnih razlika moze da se tre­
tira kao element koji ima tendenciju poveeanja specificne tdine.
buduei da savremeni sistemi trgovanja, osobito sa stanoviSta in­
tenzivne ekonomske propagande i uvodenja niza psiholoskih me­
toda u sistem prodaje, predstavljaju kvalitativan skok u ovom
domenu. S druge strane, Olin ne predvida ni dejstvo specificnih
organizacionih oblika prodaja, navodeCi tu ulogu kao i broj maIo­
prodajnih radnji u mrdi, prava ekskluzivne prodaje, i 51.
Odnosi izmedu meduregionalnog i medunarodnog kretanja
roba dobijaju posebne karakteristike sa stanovista transferabiI­
nosti rob a u zavisnosti od pojedinih faza njihove prerade. Tamo
gde ne postoje nacionalne granice (meduregionalna trgovina) tro­
skovi transporta bi tno uticu na lokaciju proizvodnih centara,
a time i na tokove kretanja pojedinih ,roba. Olin u tom pogledu
ne odstupa od standardnih shvatanja 0 lokaciji pojedinih privred­
nih grana, odnosno proizvodnih centara (1okacija u zavisnosti od
tdista, od sirovina, a moze se dodati i od radne snage), isticuCi
da u slucaju koriSeenja nekoliko vrsta sirovina, ona koja se uvodi
kasnije u industrijsku preradu ugIavnom tendira da se locira
prema onim prethodno obuhvaeenim sirovinama koje imaju naj­
veeu tdinu.
Postojanje nacionalne granice, medutim, utice na tokove
kretanja trgovine, odnosno na Iokaciju industrijskih objekata jer
nacionalna granica u osnovi smanjuje stepen transferabilnosti
pojedinih vrsta proizvoda, bez obzira na fazu prerade u kojoj se

8
113
 nalaze. Medutim, Olin istice veoma znacajnu posledicu diferen­
cirane nacionalne spoljnotrgovinske politike prema odredenim
kategorijama roba. Politika stvaranja veCih barijera za uvoz
proizvoda viSe prerade, imala je za posledicu poveeanje stepena
mobilnosti sirovina i poluproizvoda, a time i "distribuciju razli­
Citih faza proizvodnje medu pojedine zemlje" .12
Posebno je znacajno tretiranje posledica razlicitog stepena
transferabilnosti pojedinih sirovina na dejstvo prirodnih izvora
na lokaciju centara za preradu. Kada je u pitanju industrija koja
se preteZno Iocira u zavisnosti od tdista, prirodni resursi i njihova
lokacija nemaju naroCito aktivnu ulogu u privlacenju investitora
i stimuliranju ekonomske aktivnosti u datom regionu. Medutim,
ako su u pitanju oni prirodni izvori koji su bitni za lokaciju
industrije koja se orijentise prema sirovinama, Ioblna pozicija
sirovina ove vrste ima odredeno dejstvo i na onaj sektor indu­
strijske proizvodnje koji se preteZno orijentise prema tdistu, bu­
duei da se ocekuje da ee otvaranje novih preduzeea u preradi
sirovina doprineti i narastanju lokalnog tdiSta, te se i investitori
industrije koja se orijentise prema tdistu mogu da opredele za
ulaganje u ekonomsku aktivnost u ovom regionu.
Olin s pravom insistira na problemu transfera i lokalnim
razlikama koje u ovom domenu dolaze do izrazaja. Ova problc­
matika je daleko sira od problema transportnih troskova (a tran­
sportni troskovi su rezultat daljine, sredstava transporta i njihove
razvijenosti, ponude i traznje radne snage i kapitala, elemenata
prednosti masovnog transporta, politike cena u transportnom
sistemu itd.). Kada je rec 0 regionalnom transferu u okviru naci­
onalnih granica, Olin ocekuje transportne troskove na niskom
nivou pod uslovom da nije velika daljina u pitanju i da postoje
povoljne okolnosti za transport. U takvim uslovima postoje mo­
guenosti i za intenzivniji razvoj proizvodnje. U tom pogledu nema
It BertH OhIiu , Itlterrel1gioHaI oHd IHterJ.1of{oH(11 Trade , p. 25'6 .

114
 bitne razlike izmedu Olitia-iMarsala. Olin se poziva na Marsalov
staY 0 tome da "ekspanzija spoljne trgovine jedne zemlje zavisi
umnogome od njenih mogucnosti i stanja u unutrasnjem tran~
sportu." 13 Ovde je u pitanju stvaranje novih uslova koje treba
da obezbedi razvijena infrastruktura. To je osnov za snaznu
unutrasnju i spoljnu ekonomsku ekspanziju pojedinih nacional~
nih privreda. a time i za povecanje dohotka. Bez postojanja
razvijene infrastrukture, naroci to transportnog sistema, pojedine
zemlje se orijentisu-prvenstveno na takav ,razvoj proizvodnje koji
moze da ima za posledicu jednostranost u razvoju i nizak standard
zivota stanovniStva. S druge strane, zemlje mogu da se u uslovima
nepostojanja znacajnijih sirovina i pogodnosti transportnih veza
orijentiSu na proizvodnjuspecijalizovanih skupih proizvoda. koji
ne apsorbuju ogromnekolicine kabastih sirovina. a predstavljaju
visokovrednosne predmete iako ne i voluminozne. te i u tom slu~
caju zemlje 0 kojima je lTec imaj-u izvesne mogucnosti i za snazniji
ekonomski razvoj . OvdeOrln istice Svajcarsku kao primer. iako
se ovaj primer ne bi' rrrogao da uzme bez odredenih rezervi.
U slucaju Svajcarske vrede jednim delom argumenti na kojima
insistira Olin. M-e.'dutim. za privredni razvoj ove zemlje i njeno
mesto u meuunarodnim odnosima nije za prenebregavanje ni Ci~
njenica koja govori 0 specificnom polozaju Svajcarske u okviru
Evrope. Taj specifiCni polozaj ove zemlje ucinio ju je pogodnom
i atraktivnom za kapitale mnogih zemalja koji su tu nasli bez~
bednost i stimulirali intenzivniji razvoj svajcarske privrede. Tacno
je. medutim. da se stepen transferabilnosti pojedinih vrsta rob a
ne moze da ocenjuje unapred u zavisnosti od velicine i prirodnog
bogatstva jedne zem.lje u sirovinama. Olin istice primer danske
industrije portland cementa koja se snabdeva jeftinijim ugljem
iz Velike &itanije negoli sto je to slucaj sa fabrikama portland
cementa na Temzi.

" Alexander Marshall, Moo.y. Credit oHd Co",,,,erce . p. 112 .

8' 115
 Lakoca transfera faktora proizvodnje raste ukoliko je rec
o odnosima u viSoj fazi prerade, tako da se u nekim slucajevima
moze da postavi teza 0 podjednakoj vrednosti obilja prirodnih
resursa, ili, pak, lakoce njihovog transfera (postoji dakle komple­
mentami odnos izmedu obilja prirodnih sirovina i stepena ifazvi­
jenosti sistema komunikacija. odnosno lakoce pokretljivosti i mo­
gucnosti transporta). Ovaj problem Olin ilustruje primerom kre­
tanja stanovniStva. Populacioni problemi se bas zbog razliCitog
tretmana transfera pojavljuju u razlicitim oblicima u okviru jedne
nacionalne pirivrede i u okviru medunarodnih odnosa. Zakon opa­
dajuceg prinosa zemlje u ddavi s rastucom populacijom dolazi
utoliko vise do izrazaja ukoliko ima manje mogucnosti za transfer
radne snage iz poljoprivrede i rudarstva u vise faze proizvodnje
(preradivaCka industrija. usluge) a ovo se omoguCuje uz posto­
janje odredenih sredstava za investicije. Prema tome. rec je 0
dejstvu oskudice kapitala koja onemogucuje transfer stanovnistva
iz jedne faze proizvodnje u drugu. a ne 0 cesto pojednostavljenom
problemu oskudice agramih povrsina. Istovremeno takav proces
diktira i povecanje uvoza hrane i sirovina za industrijsku preradu
i, kao drugu stranu problema, povecanje izvoza. Tu se opet pro­
blem komunikacija i transfera javlja u novom svetlu. I
Posebno je vazna Olinova tezao povoljnosti odnosno nepo­
voljnosti po!ozaja pojedinil1 zemalja sa stanoviSta transfera robe.
Olin sasvim opravdano ukazuje na nepovoljniji poloiaj malih
zemalja i povoljniji polozaj velikih. Medutim. apsolutiziranje ova­
kvog stava ne cini se kao teza kojOj se ne bi moglo prigovoriti
sa stanovista teorije. iako u praksi ona ima dosta opravdanja .
Logicno je, naime. da u jednoj velikoj zemlji ima daleko vise
mogucnosti za formiranje sto veceg broja ekonomsko-geografskih
celina. Drugim reCima, postoji veti broj samostalnih ekonomskih
regiona u okviru kojih moze da dode do obavljanja transfera
pojedinih faktora proizvodnje, a time i razvoja trgovine, bez pre­

116
laska barijera kao. lito. su driavne granice. S druge strane, o.set­
ljivo.st po.jedinih grana pro.izvo.dnje na geo.grafski prosto.r u o.kviru
ko.ga do.lazi do. fo.rmiranja jedinstveno.g eko.no.msko.g regio.na, nije
ujednacena i u to.m po.gledu po.sto.je znatna o.dstupanja izmeau
po.jedinih grana industrije,prvenstveno. na o.sno.vu kriterijuma
veliko.serijske pro.izvodnje. Drugim reCima, veliko.serijska pro.iz­
vo.dnja daleko. vise o.seca po.sto.janje iIi nepo.sto.janje veliko.g nacio­
nalno.g tdista i stepena u ko.me unutrasnje trziSte mo.ze da apso.r­
buje tu pro.izvo.dnju, buduCi da je u pro.tivno.m slucaju pro.izvo.dnja
nemino.vno. usmerena na spo.ljna tciista .
Zbo.g o.vo.g znacaja pro.blema transfera, ko.ji u o.sno.vi zavisi
j o.d Ko.munikacija, o.dno.sno. sistema veza. Lostalim trziStima, Olin
stojT na stano.viStu da je sistem ko.munikacija jedan o.d najvaznijih
fakto.ra za razvo.j spo.ljne trgo.vine po.jedinih zemalja (bo.lji uslo.vi
za spo.ljnu trgo.vinu evro.pskih zemalja u po.reaenju sa Australijo.m
ili, pak, bo.lji uslo.vi spo.ljne trgo.vine za o.ne evro.pske zemlje ko.je
imaju svo.je luke i izlaz na mo.re u o.dno.su na industrijski razvi­
jenu zemlju kao. lito. je CSSR ko.ja nema mo.gucno.st direktno.g
po.mo.rsko.g prevo.za).
Na o.vaj nacin se do.lazi do. pro.blema razvo.ja meaunaro.dnib
ko.munikacija, na cemu Olin insistira viSe o.d drugih savremenih
teo.reticara spo.ljne · trgo.vine. Analiza o.dno.sa izmeau regio.nalne
i internacio.nalne ro.brtc razmene nemino.vno. do.vo.di do. prikaziva­
nja no.vih ko.munikacija u jedno.m po.sebno.m svetlu . Indija i Iran,
s pravo.m istice Olin, po.stalesu daleko. blize Evro.pi po.sle pro.ko.­
pavanja Suecko.g kanala; balticke zemlje su izmeau dva svetska
rata bile u eko.no.msko.j stagnaciji prvenstveno zato. sto. su bile
o.dsecene o.d svo.g priro.dno.g, o.guo.mno.g rusko.g trziSta. Meautim,
da ni o.vo. nije apso.lutna nemino.vno.st, ukazuje po.lo.zaj Finske
ko.ja je uspela da izvrsi preo.rijentaciju s rusko.g na zapadno.evro.p­
ska tdiSta po.sle prvo.g svetsko.g rata.

117
 MEDUZAVISNOST I UZAJAMNI ODNOS IZMEDU
TRANSFERABILNOSTI I OBILJA FAKTORA PROIZVODNJE

Izmedu faktora i njihovog obi­

lja, odnosno ponude na domacem trZistu, postoji jedan meduodn09
i uzajamna zavisnost 11a gotovokomplementarnoj osnovL Eko­
nom ski rejoni s dobrim komunikacijama postaju za
proizvodnje, ukljueujuCi i radnu snagu. S druge strane,
bogatstvo sirovina u je da deluje stimulativno na
odredenog cime 5e povecava
bilnost faktora proizvodnje.
Na osnovi ovih Olin i dolazi do stavova 0 tome
da pOjedina tdista predstavljaju odredene
ekonomske oblasti koje ne moraju da budu potpune.
lito faktora proizvodnje nuzno savla­
odredenih prepreka, bez obzira Ii je ree 0 unutrasnjoj
iii medunarodnoj robnoj razmeni, onutice kako na lokaciju
tako i na tokove robe.
Daleko je bolji znacaja stanovniStva osobito s proiz­
vodnom kulturom, zatim kapitala i dejstva u procesu
ekonomskog razvoja delova sveta, prven­
stveno KlasifikujuCi pojedine faktore proizvodnje i njihovo
dejstvo na ekonomski rast i spoljne"trgovine, Olin stoji
na stanovistu primat pripada izvorima" iIi
resursima", ako je rec 0 dugorocnom posmatranju.
a spremnih za oIak­
ske i mogucnosti, predstavljaju sekundarne faktore koji se prila­
godavaju prirodnim strane mogu da deluju
pozitivno negativno na
IlustrujuCi svoje koncepcije primerom nizvoja britanske industrije,
Olin na a
dejstvo kapitalistickog drustveno-ekonomskog .sistema i posleruca

118
kapitalisticke industrijalizacije. Za brz uspon industrije tekstila
i njenu ulogu u svetskoj trgovini on pre svega uzima tehnoloske
argumente, dok pitanje visoke profitne stope i relativno kratkog
proizvodnog ciklusa ostavlja po strani. Mestimicno on se blizi
shvatanju koje nije daleko od gomjeg objasnjenja, osobito kada
se dotice tendencije 0 lokaciji prema tdiStu (za sta industrija
tekstila svakako predstavlja pogodan primer).
Lokacija proizvodnje i pravci kretanja robne razmene po
Olinu zavise od sledecih elemenata: 14

A. TRAZNJA 1 Individualni ukusi i zelje pojedinih grupa

2. Uslovi vlasniStva nad faktorima proizvodnje
B. PONUDA 1. Fizicka svojina nad prirodnim izvorima
2. Ponuda faktora proizvodnje
3. Uslovi ekonomske stabilnosti
4. Drustveni uslovi proizvodnje (poreski sistem
i s1.)
5" . Nepostojanje deljivosti faktora proizvodnje
C. TRANSFER 1 . Pogodnost robe za transport
2. Transportne relacije, odnosno lokacija faktora
proizvodnje
3. TehniCke i socijalne mogucnosti transfera (u
grupa socijalnih mogucnosti ulazi. na primer,
carina).
NalazeCi izvesne zajednicke karakteristike pojedinih kriteri­
juma ponude, traznje i transfera, Olin istice da na lokaciju pro­
izvodnje i razmene presudan uticaj imaju sledeci faktori:
- zelje i ukusi ljudi;
- fizicke osobine pojedinih faktora proizvodnje i gotovih
proizvoda, kako sa stanovista proizvodnje tako i transfera;
- kolicina i lokacija faktora proizvodnje;
It Berti! Ohlin, 'HWr<gioHol oHd 'HWHo"o.ol Trod• . p . 267 .

119
 -- drustveno-ekonomski uslovi u kojima tece proces proiz­
vodnje i transfera. a osobito polozaj svojine i stanje ekonomske
stabilnosti.
Ove faktore Olin tretira prvenstveno sa stanovista njihovog
dejstva na kretanje cena. Nairne. svaka promena u jednoj grupi
faktora ima odredeno dejstvo na strukturu cena. To dejstvo ce
biti razlicito u zavisnosti od kategorije faktora proizvodnje iH
robnih grupa koji postaju predmeti razmene.
I u siroj i u uzoj klasifikaciji vidi se da Olin nije prevazisao
osnovne koncepcije neoklasicne skole po kojoj zelje i ukusi po­
trosaca dolaze u prvi plan kao dominantan faktor traznje. Sub­
jektivne zelje potrosaca i znacaj "consumer' s preference" Olin
uzdiZe na jedan pijedestal s kojega ovaj faktor ima dominantan
polozaj u odnosu na ostale. a ne posmatra zelje i ukuse potrosaca
u opstim okvirirna ekonomskog razvoja i nivoa prvenstveno ma­
terijalne strukture jednog drustva. odnosno uze iii sire zajednice.
PokusavajuCi da odgovori na pitanje efekta meaunarodne
trgovine sa stanoviSta transfera robe. Olin se odlucuje na logiku
po kojoj u odgovoru na ovo pitanje treba poCi od ocene stanja
privrede koja bi bila iskljucena od kretanja robe van naciol)alnih
granica. Drugirn reCima. po)azeci od problema transfera i ba,rijera
u transferu. problematika medunarodne trgovine posmatra se
i ocenjuje subjektivnim kriterijumom vrsta i karaktera barijera
za kretanje tokova trgovine. I posto stoji na stanoviStu da se
pitanje efekta medunarodne trgovine rdava pre svega u zavisnosti
od subjekata koji nastoje da nadu rdenja na osnovi individualnih.
odnosno grupnih kriterijuma i sopstvene skale vrednosti i pred­
nosti koje daje proces meaunarodne razmene. Olin ovo pitanje.
u stvari. ostavlja bez odgovora. Naime. on srnatra da se odgova­
rajuce reSenje za ovo pitanje treba da trazi prema svakoj grupi
interesa i ukusa . Ne svrstavajuCi sebe ni u jednu odreaenu kate­
goriju. sto je verovatno izraz nastojanja za izvesnim objektivi­

-----------~0-------------------------------------------------------------------------
zmom i pOZIOVnOm, odnosno naucnom nepristrasnoscu, Olin se
zadovoljava preformulacijom ovog pitanja u sIedece: do kakvih
koristi, odnosno gubitaka, iii do kakvih promena dolazi u procesu
meounarodne razmene robe u zavisnosti od smanjenja iIi pove­
canja broja prepreka nonnalnom toku roba preko nacionalnih
granica? Ovde se naglasava tendencija apsolutizovanja uloge broja
i karaktera ponude, odnosno traznje faktora proizvodnje i u me­
ounarodnoj trgovini. Meoutim, on to svesno Cini da bi viSe ista­
kao razlike do kojih dolazi izmeou opsteg pristupa problemu
cene i Iokacije proizvodnje (u cemu stanje i kretanje u po­
nudi i traznji imaju prevalentan znacaj) i spoljnotrgovinske sfere
u kOjoj se oseca dejstvo promena u kretanju ponude i traznje,
ali sistem nepovoljnih iIi povoljnih uslova za transfer faktora
proizvodnje i gotovih proizvoda ima neposredni znacaj. Stoga
preporucuje da se u analizi dejstava i efekata meounarodne trgo­
vine polazi od analize kretanja cena u datim uslovima ponude
i traznje, bez promena u oblasti negativnih iii pozitivnih eleme­
nata za transfer roba, i da se tako dobijeni rezultati analize upo­
rede s rezultatima koji bi se dobili istim postupkom, ali uz uzi­
manje u obzir promena u pogledu barijera u spoljntrgovinskoj
razmeni njihovog smanjenja ili povecanja. Uopsteno tretirajuCi
ovaj problem, Olin smatra da se za jedan od osnovnih kriterijuma
korisnosti iii stete od meounarodne trgovine treba da uzme stanje
na triiStu [oba kojima jedno nacionalno triiSte raspolaze u datom
trenutku. lako to ne mora da znaci i isti step en u postizanju
zadovoljenja potreba potrosaca i njihovog ukusa, opsta je pret­
postavka da ce u uslovima postojanja vece kolicine roba biti lakse
da se ostvari i zadovo]jenje potreba potrosaca. Ako, pak, zbog
meounarodnog kretanja roba dolazi do smanjenja raspolozivih
koliCina potrosacima jednog nacionalnog triiSta, Olin smatra da
se takva situacija moze da oceni kao stanje koje karakteriSu gu­
bici u meoun3lrodnoj trgovini. Ovo glediste, meoutim, predstavlja

121
vrlo pojednostavljenu shemu, jer i obiIje roba ostvareno na osnovi
medunarodne trgovine - osobito onda kada nije rezultat uspdno
plasiranog izvoza i na toj osnovi obezbedenog uvoza, vee mozda
iskljuCivo na bazi poveeanja negativnog salda trgovinskog iIi plat­
nog bilansa (koriseenje kredita za kupovine potrosne robe) - ne
mora samo po sebi da predstavlja "dobitak" za jednu nacionalnu
privredu. Zato bi ova opsta pretpostavka Olina neminovno zahte­
vala detaljniju razradu, i to sa sledeeih aspekata:
- poveeanje ili smanjenje ponude pojedinih vrsta robe na
jednom nacionalnom tdiStu kao rezultat povecanja izvoza iii sma­
njenja izvoza;
- kakve su kategorije proizvoda u pitanju;
- da Ii u uslovima smanjenja ponude roba zbog manjeg
uvoza moze da se govori 0 pozitivnom koriseenju spoljne trgovine
za razvoj nacionalne privrede, buduei da se ostvarena sredstva
izvozom ne koriste za snabdevanje tdiSta potrosnom robom vee
kapitalnom opremom;
- postojanje Ifazlike izmedu kratkorocnog i dugorocnog pro­
cenjivanja dejstva spoljne trgovine;
- neophodnost posmatranja dejstva spoljne trgovine sa sta­
novista opsteg kretanja nacionalnog dohotka, odnosno privrednog
rasta jedne nacionalne zajednice. Ovaj faktor Olin uvodi , ali mu
daje daleko manju specificnu tdinu nego sto taj faktor zasluzuje.
Moze se daleko lakse prihvatiti Olinov stay 0 proceni dejstva
medunarodne trgovine kao pozitivnog ili negativnog sa stanoviSta
smanjenja iIi poveeanja razlika u cenama pojedinih roba. Manje
prepreke za razvoj robne razmene znace bde nivelisanje, odnosno
tendenciju ka izjednacavanju ili smanjenju razlika u cenama.
Sama po sebi, tendencija pribliZavanja troskova proizvodnje do
cega dovodi rastuea medunarodna trgovina, znaCi i tendenciju
povecanja svetske proizvodnje.

122
 MEDUNARODNA TRGOVINA I CENE

Za razliku od drugih autora koji cesto prilaze problemima

cena u medunarodnoj trrgovini sa stanovista opstih koncepcija,
Olin se, tako reci, stalno ddi egzaktnih podataka 0 elementima
koji uticu na formiranje cena pojedinih proizvoda i nastoji da
ukaze na korene razlika u kretanju cena pOjedinih proizvoda,
polazeCi od razlika u sistemu, odnosno u odnosima cena faktora
proizvodnje u okviru pojedinih nacionalnih tdista. I cene na malo
i cene na veliko priblizno su razlicite za istu kategoriju robe
u zemljama na, tako reCi, slicnom stepenu ekonomskog razvoja.
Ta razlika jos vise dolazi do izraiaja ako se pode od nadnica
i njihove veliCine u pojedinim zemljama, bilo da se porede u mo­
netarnoj f~rmi, odnosno nadnice po nominalnoj, bilo da je rec
o nadnicama po realnoj vrednosti. Najzad, iinteresna stopa na
kratkorocne i dugorocne zajmove nije identicna u pojedinim zem­
ljama. ImajuCi u vidu ulogu nadnica u cenama proizvoda koji
ulaze u okvir svetskog tdista, Olin postavlja pitanje postizanja
relativne konkurentnosti cena tih proizvoda i na unutrasnjem i na
spoljnom tdistu kada nema velikih razlika u cenama ostalih
faktora rroizvodnje, a postoji razlika u visini nadnica, odnosno
ceni zivog rada koji se apsorbuje u proizvodnji datih proizvoda.
Odgovor na ovo pitanje on nalazi pre svega u odnosu izmedu
zivog i opredmecenog rada, odnosno proprucijama u kojima se
angazuje radna snaga i kapitalna oprema, u vecoj produktivnosti
rada i smanjenju udela jedinice Zivog rada u jedinici gotovog
proizvoda.
ZastupajuCi glediste da od karaktera radne snage u osnovi
zavisi i nivo cena pojedinih vrsta proizvoda, Olin pod karakterom
radne snage podrazumeva ne same njenu strrukturu i uCeSce u for­
miranju vrednosti i cene pojedinih proizvoda, vec isto tako i po­
nudu radne mage, odnosno stanje mi tdiStu radne snage koje se

123
neposredno odrazava na nivo nadnica. Olin nastoji da svoju
koncepciju primeni na primeru SAD i Evrope. PolazeCi od uglav­
nom standardne Cinjenice i opste prihvacene istine da su robe
koje ulaze u kategoriju medunarodnih roba u osnovi skuplje
u SAD nego u Evropi, on postepeno detronizira element transfera
(transportne troskove pre svega) a istice u prvi plan znacaj carina
i protekcionisticke politike SAD. Medutim , visoke carine i na­
glaseni protekcionizam obicno su praceni tendencijama dampinga
kada je u pitanju plasman na inostranom tdistu mba koje su
proizvedene u zemlji s visokim carinskim tarifama i kvantitativ­
nim ogranicenjima za pristup inostrane robe na domace tdiste.
Ali, protekcionizam je samo manji uzrok ove razlike u cenama,
a daleko veCi r a dna s nag a. Sukobljen sa Cinjenicom da ima
i drugih zemalja sa slicnim nivoom carinskih ogranicenja, a i ze­
malja s razvijenim kruiScenjem veoma velikog bogatstva sirovina
(ovo drugo je, svakako, rede nego slucaj s protekcionizmom),
prirodno je !ito se on sve vise orijentise ka onom faktoru proiz­
vodnje koji zaista cini americko trZiste specificnim - a taj faktor
je radna snaga. SAD predstavljaju verovatno najbolji primer
zemlje s veoma velikom disproporcijom izmedu veliCine teritorije,
obilja prirodnih bogatstava i oskudice radne snage. Ovaj faktor
je morao da bude posebno vaian za nivo cena pojedinih katego­
rija roba i na toj osnovi cene americkih proizvoda mogu da se
svrstaju u dye velike grupe:
1 - a) prvu grupu predstavljali bi proizvodi u kojima na
formiranje cene pretdno utice obilje prirodnih bogatstava, a rad­
na snaga ne predstavlja znacajniji element. Ovde bi doW pro­
izvodi ckstenzivne poljoprivrede koji ne zahtevaju veliko ucesce
radne snage, pre svega psenica, pamuk (gde je u proizvodnji mo­
guca primena masovne mehanizacije) , a isto tako i proizvodi
rudarstva (visok stepen mehanizacije u rudnicima SAD). Prema

124
oceni Olina americka industrija postiZe maksimalne uspehe u
ovim oblastima proizvodnje;
b) mugu grupu proizvoda u kojima SAD mogu da imaju
prednosti cine proizvodi onih grana u kojima je moguca masovna
standardizacija proizvodnje i maksimalna podela rada. odnosno
velikoserijska proizvodnja standardizovanih proizvoda (kapital1l3
oprema. automobiJi, filmovi). U ovoj grupi proizvoda po Olinovoj
oceni dolaze do izraZaja neke specificne karakteristike inace osku­
dne radne snage u SAD. a to je njena kvalifikaciona struktura .
SAD. naime. raspolazu relativno najboljom strukturom aktivnog
stanovnistva po profesionalnom obrazovanju. i
2 - u odnosu na Evropu. bas na osnovi kriterijuma radne
snage. Olin ukazuje na one grane industrije u kojima ce evropski
proizvodi imati prednost u kategoriji meaunarodnih roba. a isto
tako i u okvirima unutrasnjeg tdista. To se odnosi na liene usluge
neposrednim potrosaCima (ove us luge su po pravilu namenjene
neposrednoj potrosnji stanovniStva u lokalnim okvirima). na one
proizvode kod kojih masovna standardizovana proizvodnja ne
dolazi u obzir. i. najzad. na tako reCi sve proizvode koji u nacelu
zahtevaju veCi udeo radne snage u odnosu na tehnicku opremll.
Ali. Olin je isto tako izbegao zauzimanje jedne ekstremne
pozicije u odnosu na ulogu radne snage i visine nadnica na for­
miranje cena roba koje ulaze u meaunarodnu razmenu. Naime.
i u zemljama u kojima je relativno nizak nivo nadnica. cene me­
aunarodne kategorije roba mogu da budu vise u odnosu na cene
u zemljama u kojima su nadnice visoke, i to u slucajevima :15
a) kada postoji nepovoljna struktura radne snage;
b) kada postoje znatna odstupanja u nivou cena ostalih fak­
tora proizvodnje;
c) ako su uslovi unutrasnjeg transporta takvi da znatno uticu
na poskupljenje proizvoda;
15 Bertil Ohlin, IHtcrrcgioH~1 cu:d IlltertHH io Hal Trade , p . 280 .

125
 d) llslovi spoljnjeg transporta takode mogu da uticu na ove
razlike u ceni.
U ovom pogledu dolaze do izrazaja znacajne razlike izmedu
OIina i Tausiga. U svome delu 0 medunarodnoj trgovini16 Jausig
je nastojao da stanovista klasicne teorije adaptira na savremene
uslove mea unarodne trgovine i, na osnovi klasicne konce ci' e
cene, pokusao a automatski nade kauzalni odnos izmedu nivoa
~nommalmh) 1 p~ktivnosti rada i cena n ~ meduna­
rodnom tdistu. Drugim reCima visoka nominalna nadnica znaCi
i prvi uslov za visoku cenu rob a u medunarodnoj razmeni, osim
ako ta razlika nije kompenzovana efektom koriscenja radne snage.
Olin kritikuje ovo shvatanje na osnovi toga sto nije mogu~e
unapred determinisati plasman proizvodnje a ni cene proizvoda
namenjenih izvozu. Nivo nadnica u industriji koja radi za spoljno
tdiste ne odreauje nivo u celokupnoj nacionalnoj priv,redi, vee
obrnuto. vis ina nadnica u nacionalnoj priv·redi. odnosno u proiz­
vodnji onih proizvoda koji su namenjeni domaeem tdiStu, pred­
stavlja najvazniji faktor u determinisanju nivoa nadnica i u indu­
striji koja je orijentisana da svoje proizvode plasira na spoljnim
tdiStima.
Na formilranje cena, stoga, uticu ne sarno nominalna nadnica
i produktivnost rada. vee i obilje prirodnih bogatstava, struktura
radne snage, opremljenost zivog rada tehniCkim sredstvima i uslovi
unutrasnjeg i spoljnjeg transfera gotovih proizvoda iii faktora
proizvodnje. U klasicnom shvatanju mehanizma cena ne uzimaju
se u obzir narocito elementi transfera, a Olin insistira da je do­
voljno da zbog tih uslova uvezena sirovina bude skupa, pa da
i cene gotovih proizvoda - kako namenjenih domaeoj proizvodnji
(sto nije u centro proucavanja) tako i i z v 0 z u - na istoj osnovi
takoae budu veee .

16 Taussig, IJlrenttltiol1al Trade , 1928 , Glava V.

126
 Karakteristicno je da su neki autori mnogo pre Tausiga
poklanjali veeu painju e1ementima transfera, odnosno troskovima
transporta. avo se odnosi na Rikarda i Seniora,17 samo sto se
i kod Rikarda i Seniora nailazi na pristup ovom problemu prven­
stveno sa stanoviSta jedne izvozniCke zemlje prema naCinu dobi­
janja zlata, odnosno u zavisnosti od visine troskova transporta
robe koju jedna zemlja izvozi u zemlju proizvoaaca zlata iii srebra
(visoki troskovi transporta znace niske nadnice i niske cene roba
u zemlji izvoznici, i obrnuto). Olin, meautim, ukazuje na jedno­
stranost ovakvog pristupanja, buduCi da nije neophodno (i u praksi
je vrlo retko) da dolazi do direktnog odnosa samo izmeau zemalja
izvoznica pojedinih proizvoda i onih koje to plaeaju zlatom.
U okviru uporednih analiza slicnosti i razlika izmeau meau­
narodne i meauregionalne trgovine, Olin i na problemu cena na­
stoji da istakne koliki je znacaj ne samo meaunarodnih razlika
u pogledu nivoa cena, vee i razlika koje se javljaju u istoj kate­
goriji proizvoda u okviru jednog nacionalnog tdiSta, ali roba
proizvedenih u razliCitim ekonomsko-geografskim regionima. On
smatra da se u citavoj teoriji medunarodne trgovine pre svega
u cilju uproseavanja i oportunizma, kao po konvenciji, smatra da
nivo cena robe u okviru nacionalnog tdiSta treba da bude jednak.
On se gotovo po pravilu uzima kao jednak. a u osnovi to nije.
Ne postoje neki znaci, po Olinovom miSljenju, na osnovi kojih
bi se moglo da govori 0 eventualnoj tendenciji iscezavanja ni
regionalnih ni nacionalnih razlika u cenama pojedinih vrsta roba.
Ovakvo shvatanje moglo bi da bude opravdano u uslovima
postojanja savrsene konkurencije, koja se danas uglavnom ne
sreee na nacionalnim tdiStima pojedinih zemalja. Razlike u ce­
nama pojedinih proizvoda slicnog kvaliteta, osobito u razvijenim

11 David Ricardo. Principles of Political Economy and T~xatl"H, ed, Conner. London.

1925; Senior. L<ctuT<, on th< Hillg CO" of Obtaining Mon<y. London. ISlO.

127
industrijskim zemljama. imaju tendenciju smanjenja. Na to uticu
dye grupe faktora:
a) sve veCi stepen monopolizacije tdiSta a koju vrsi nekoliko
vodeCih fjrmi. Bez obzira da li je ree 0 monopolima ili oligopo­
lima, ostaje Cinjenica 0 smanjenju elemenata krajnje kompetitiv­
nog unutrasnjeg tdiSta, i
b) postojeCi rdimi spoljne trgovine, sa faktorima koji dopri­
nose jaeanju konkurentske snage nacionalnih proizvodaca na
svetskom tdistu postaju u savremenim uslovima jedan stalni
element kalkulacije cena proizvoda namenjenih izvozu i takve
povlastice (poreske, kreditne i druge) pristupaene su u naeelu svim
preduzeCima koja proizvode za izvoz.

DAMPING KAO DISKRIMINACIJA TRZISTA

Kada je ree 0 cenama u medunarodnoj trgovini, bez sumnje

da se ne moze da prede preko pojave dampinga. Ovo tim pre
sto je ova tendencija dosla osobito do izrazaja u periodu dva
rata i posle drugog svetskog rata, da bi se od prvobitno inkrimi­
nisanog metoda meaunarodne trgovine doslo do situacije u kojoj
pojava dampinga predstavlja, tako reCi, normalnu pojavu, a sam
damping danas spada u instrumentarijum kako pojedinih fi.rmi.
tako isto i nacionalne spoljnotrgovinske politike. Stoga je i ovaj
fen omen bio predmet analize u teoriji medunarodne trgovine
B. Olina.
U analizi dampinga Olin polazi od formiranja cena i shva­
tanja da cena treba da odgovara troskovima proizvodnje u koju
se, naravno. ukljueuju i nadnica, renta i profit (odnosno kamata).
Shvatanje 0 identicnosti troskova i cena zasniva se na posmatra­
nju ovih fenomena iskljuCivo na jednoi. jedinici proizvedene robe.
Cim je u pitanju. medutim, masovnija proizvodnja. a ona danas

128
predstavlja normalnu pojavu, troskovi proizvodnje postavljaju se
razlicito u zavisnosti od stepena koriseenja kapaciteta (konstantni
i varijabilni troskovi, odnosno prosecni i marginalni troskovi).
Individualna firma, isto tako kao sto moze da - obezbedujuCi
jedan nivo profita na osnovnom tdistu - u pojedinim periodima
i na pojedinim tdistima pristupa prodaji po niZim cenama, moze
da i svoj izvoz shvati kao segment svog tdista i da dozvoli pro­
daju sopstvenih proizvoda na tom segmentu tdista po cenama
koje odstupaju od cena koje vaze za gro proizvodnje. Slicnu mo­
guenost ima na raspolaganju i nacionalna privreda kao celina.
Pojam dampinga pre svega je vezan za nacionalnu spoljnotrgo­
vinsku politiku. -
Olin usvaja Vajnerovu koncepciju dampinga, definisanu u
memorandumu pripremljenom za zasedanje Svetske konferencije
u Denovi, 1927. godine. P,rema ovoj definiciji damping je "izvo­
zna prodaja po ndim cenama od onih koje se u isto vreme i-po
slicnim uslovima utvrdu~k~pce na>do>~aeem trZiSt u-;'. M e­
dutim, kao sto i jeanafirma u okviru nacionaii;og tdista vrsi
diskriminaciju izmedu pojedinih kupaca, sluzeCi se dampingom,
tako isto i damping u izvozu ne znaci jedinstvenu cenu prema
svim spoljnim kupcima, vee cenu koja favorizuje kupce na jednom, .
a diskriminiSe kupce na drugom nacionalnom tdiStu. Ovo zavisi
od spoljnotrgovinske poIitike, oskudice odredenih sredstava pla­
eanja i nastojanja da se s pojedinom robom probije na izvesna
tdiSta.
PolazeCi od obIika u kojima se dampinzi izvode i ciljeva
kojima sluze, autor razlikuje dye vrste dampinga: sporadicni
i kratkorocni, na jednoj, i dugorocnL na drugoj strani. Prva vrsta
dampinga je cesto prouzrokovana privremenom hiperprodukcijom
iIi niskim koriseenjem kapaciteta, te je i u uslovima prodaje jed­
nog dela proizvoda ispod prosecnih troskova rentabilno koriseenje
kapaciteta u veeoj meri. Ovo isto dejstvo mogu da imaju i izu­

II 129
zetno obilne zetve. "Devizni damping" takoae u ovu kate­
goriju. deviznim dampingom se devalvacija na~
valute u toj meri da inostrani
tieno dolaze pod posebno povoljnim uslovima do ocLredenih vrsta
roba.Ovaj
mogao da rata,
poli­
je u dlju
makar i kratkoroeno, u
na svetskom triistu. Od ovoga treba razlikovati specifieni
devizni damping kojim bi se nazove viSestrukih
deviznih Njom
nacije inostranih
cionalne privrede za inostranim sredstvima
omogucuje da se sistemom viSestrukih kurseva i obezbe­
valuta u odnosu na domacu valutu.
uslovi u se to vrsi predstavljaju od
nata koji se ne smeju prevideti kada je cr-ee ° primeni deviznog
dampinga. Nairne. ovakav damping se ne sme procenjivati a priori
kao nesto negativno, ako se imaju u vidu sve posledice
do je fritrejderska filozofija i njena u spolj­
T e se posledice
koje postoje u nejednakoj poziciji i nerazvijenih
na svetskom tdiStu. Stoga se kao progresivan stay moze
da oceni politika Medunarodnog fonda dozvo­
Ijava izvesne na monetarnom planll, llkoliko se one
preduzimaju da bi se savladale tdkoce u bilansu placanja i da
se ta otklanjaju uporedo s ° ko­
je ree. BudllCi je u vreme kada je Olin formlllisao svoju
teoriju medllregionalne i meaunarodne trgovine problematika ne­
razvijenih J O s " terra za teo­
riju, osobito ako se to uporedi s danasnjim, OHnu se ne

130
moze u tom pogledu da stavi ozbiljna zamerka, jer ni on nije
mogao da savlada koncepcije i okviJre vremena u kome je formirao
svoje stavove. Zato bi ova politika zemalja u procesu ekonomskog
razvoja (a njoj su pribegavale i pribegavaju i razvijene zemlje
u periodima teSkoca u bilansu pbcanja) teSko mogla da se nazove
istim terminom po sustini, iako pov,rsinski posmatrano, osobito
sa formalno-pravnog stanovista, tako moze da se cini. Za raz­
Iiku od dampinga kratkorocnog karaktera, damping dugoroc­
nijeg karaktera kao obe1dje metoda spoljnotrgovinske politike
moze da se obezbedi uglavnom na dva naCina:
a) snazna monopolska pozicija ddave u spoljnoj trgovini, iii
b) monopolski polozaj veoma malog broja firmi meau kOjima
je moguce postizanje odredenih sporazuma 0 istupanju na svet­
skom tdiStu .
lako Olin tvrdi da je u dvadesetim godinama ovog veka bilo
veoma tdko govoriti 0 nekom kvantificiranju robe koja ulazi
u meaunarodnu razmenu i ima karakter dampinga, to je utoliko
teze reCi u savremenim uslovima. Postoje, nairne, samo neke indi­
cijena osnovu kojih moze da se govori 0 dampingu pre svega
na osnovi razlike u cenama istih proizvoda namenjenih spoljnom
i unutrasnjem trzistu. Meautim, kada se imaju u vidu rastuca
uloga driave i odreaeni metodi da se uz pomoc mera fiskalne
i investicione politike obezbedi odreaen polozaj sopstvene indu­
strije na inostranom tdistu, kvantificiranje postaje znatno tde
nego u uslovima u kojima je obim dampinga predstavljao isklju­
civu stvar proizvoaaca, odnosno onih koji su nastojali da plasiraju
odreaene PtToizvode na svetsko tdiSte.
Izmeau Olina i drugih autora, a posebno Vajnera, nema
nekih bitnijih razlika u shvatanjima ovog problema. U stvari,
Olin usvaja Vajnerovu koncElpciju i u pogledu diferenciranja robe
koja je vise, a koja je manje pogodna za damping, polazeci od
standardnog stava da jeprilikom procenjivanja dampinga nemi­
!)O
131
novno UpOrediVanJe cena LO.b., po KOJIma se prodaje izvozni ar­
sa cenama na unutrasnjem plus cena prevoza u
pravca trZista i nazad iz­
meau i inostrane eene moze same privremeno da bude
veta od cene Lo.b. i troskova transporta U oba pravca, ~bog toga
lito bi se inace desilo da se ism vraca sa izvoznog tdiSta
u U tom Olin stoji na stanovistu
prema kome najvise za damping postoji
kada je ree 0 onih grana
nekoliko (za OVil svrhu !ito manie utoliko
cerna prOlzvode, tako koliCinu robe
je ree 0 kartelima, sindikatima i organizacijama monopo­
je rec 0 nekim pre­
trgovackim imenom, za­
stitnim znakorn i s1.
Ali i ovaj zakljucak i Olina i
mogao da izddi kritiku savremenih kretanja u
jer bi po bilo logieno da se ocekuje
snazan damping prvenstveno u domenu industrijskih
bi za poljoprivredne u tom smislu
Kakva je u savremena
tdiStu? Bez razurne se, postojanja
proizvoda, moze se isto tako s
da postoji i damping proizvoda.
prvenstveno na visokorazvijene industrijske zemlje kOJe su se za
poslednjih dvadeset i kao snazni izvoznici po-
Ijoprivrednih sirovina i proizvoda. Sawemeni dam­
poljoprivrednih dolazi do izrazaja na od­
nosno u oblicima u
nama pre velike BuduCi da je rec 0
pIoizvodnje koncema,
lito je to reborn, se

132
 na koji nacm je omogucena zamena tog monopoliste ili grupe
monopolista. Odgovor na ovo pitanje dobija se tek ako se u okvir
ove analize uvede jedan nov, u savremenim prilikama ne vise
nepoznat element, a to je d r z a v a. Kao organizator dampinga
ddava istupa direktno subvencionisanjem izvoza u vreme njego­
vog izvrsenja (razlika u cenama izmedu poljoprivrednih proizvoda
namenjenih unutrasnjoj potrosnji i jzvozu u SAD, na primer,
obracunava se direktno prilikom izvoza) ili, pak, ta uloga ddave
dolazi do izrazaja u prethodnim fazama, tako da se i bez posebnog,
direktnog davanja premija iIi stimulisanja izvoza, proizvodnja
odredenih poljoprivrednih proizvoda forsira posebnim instrumen­
tima, Cime se utice na snizenje njihove cene i bez zasluga nepo­
sredno zainteresovanih proizvoaaca.
U odgovom na pitanje koje su zemlje najvise izlozene uticaju
dampinga Olin stoji na stanoviStu da su - u uslovima u kojima,
tako reci , sve industrijske zemlje pristupaju koriScenju dampinga
kao metoda spoljnotrgovinske delatnosti - prakticno sve zemlje
izlozene dejstvu dampinga, sarno sto postoje izvesne razlike u ste­
penu te izlozenosti, razlike koje se formi:raju u zavisnosti od vi sine
carinskih barijera, odnosno u stepenu protekcionizma. Ukoliko
.i edna zemlja ima liberalizovaniju spoljnu trgovinu, odnosno uko­
liko su nde canine na uvezenu robu, utoliko je njeno unutrasnje
tdiSte vise izlozeno dampingu u odnosu na zemlju s naglasenom
protekcionistickom politikom.
lako se ovo stanoviste Cini logicnim i jeste takvo, ono, me­
dutim, ne moze da da potpun odgovor. Nairne, visoke carinske
stope na uvoz robe ne predstavljaju; tako univerzalan lek za sve
slucajeve poremecaja U odnosima izmedu jednog nacionalnog tr­
ziSta prema drugim nacionalnim trzistama. Carine su danas sarno
jedna od mogucnosti koje pruia savremeni instrumentarijum po­
ddavanja sopstvene proizvodnje, a, isto tako (u nekim slucajevima
i vise od carina) postoje druge mogucnosti da se i u uslovima

133
liberalizovanog uvoza vrsi defanzivna politika prema pritisku
dampinga (porezi na potrosnju). Na taj se nacin sprovodenjem
mera na unutrasnjem planu smanjuje i mogucnost neposrednog
protesta ostalih zemalja, prvenstveno onih ciji bi interesi bili
neposredno pogodeni primenom visoke carinske stope.
Analiza koriscenja dampinga kao metoda u medunarodnoj
robnoj razmeni zahteva uzimanje u obzir nekoliko faktora kao
sto su postojanje monopola, posledice dampinga na zemlju izvo­
znicu, odnosno na zemlju koja uvozi robu po dampinskim ce­
nama, zatim lokaciju proizvodnje kojamoze da nastane kao re­
zultat dugorocnije primene dampinga, a isto tako i razlike do
kojih moze da dode izmedu posledica sporadicnog i sistematskog,
dugorocnijeg koriScenja dampinga. Olin uzima u obzir gotovo sve
ove elemente, ali je u osnovi okrenut fritrejderskim shvatanjima.
U nekim slucajevima neposredno, a u .dmgim posredno, dolazi do
izrazaja njegova kritika izvesnih negativnih posledica dampinga,
pre svega sa stanovista univerzalne slobodne trgovine.
Kada je rec 0 koriscenju metoda dampinskih cena u medu­
narodnoj trgovini, logieno je da se kao prvi zakljucak namece
postojanje cene koja odstupa od onoga sto se smatra nrumalnom
cenom u spoljnoj trgovini (troskoviproizvodnje i transporta), ali
istovremeno ne odstupa toliko da bi dampinska cena mogla da
ukljuei i troskove povratnog transporta. Iduci ovom logikom, i
Olin dolazi do zakljucka da ovakvo povecanje razlika u cenama
prosiruje krug roba kOje ulaze u okvire meaunarodne razmene,
odnosno da utice na poveCanje medunarodne razmene i na vecu
diferencijaciju u podeli rada. Ova bi tendencija u osnovi bila
suprotna dejstvu rastucih troskova transporta koji uticu na sma­
njenje cirkulacije roba u medunarodnojrazmeni.
. Ako je u pitanju damping sirovina. i polufabrikata. on moze
da ima i jedno dodajno dejstvo. itona polozaj preraaivacke in­
dustrije koja uvozi ove proizvode po dampirukim cenama. Ovakav

134
izvoz iz jedne zemlje moze da dopnnese jacanju konkurentske
pozicije pojedinih grana preradivaCke industrije u drugim zem­
ljama, i to kako nad onim domaCim proizvodacima koji ne dolaze
na ovaj naCin do sirovina i polufabrikata, tako isto i za jacanje
pozicije tih preradivaca na svetskom tdistu (ovaj drugi slucaj
je vazniji). Sporadicni damping ima u tom pogledu daJeko slabije
dejstvo nego dugorocna primena dampinga, jer se bez dugorocnije
primene ne mogu da ocekuju neke promene u pogledu lokacije
pojedinih proizvoaaca, odnosno preradivackih kapaciteta.
BuduCi da dampinske cene moraju na neki naCin da budu
kompenzovane, odnosno naknadene na drugim tdiStima, u vecini
slucajeva domace tdiste je ono koje pokriva razlike i omogucuje
primenu dampinga. Ovo je uglavnom standardni zakljucak kod
vecine pisaca koji su tretirali damping. Medutim, Olin ukazuje
na jedan novi element koji treba implementirati u ovu analizu
i koji razvojem moderne tehnologije postaje sve viSe znacajan.
Primena dampinga na inostranom tdiStu ne mora uvek da bude
na ustrb cena na domacem tdiStu. Ovo osobito ne mora da bude
slucaj kad postoje nedovoljno iskoriSceni kapaciteti u nekim gra­
nama proizvodnje, granama koje se odlikuju visokim udelom ka­
pitala i fiksnih troskova. U takvom slucaju ako se koriscenjel11
dampinga moze da postigne bolje koriScenje raspolozivih kap:::ci­
teta, to moze da ima pozitivne posledice i da deluje na snizenje
cena i na domacem tdiStu. Ovde je, nairne, damping jedna po­
mocna mera za uspostavljanje ili postizavanje prednosti masovne
proizvodnje na osnovi smanjenja ucesca fiksnih troskova po jedi­
nici proizvoda. Ali ni ovakav pristup ne lisava damping i nega­
tivnih karakteristika po zemlju kOja ga primenjuje. Nairne, uko­
liko se dugorocnijom politikom dampinga postigne hiperekspan­
zija traznje, to moze da de1uje aktivno na nove kapitale i da t1
krajnjoj liniji dove de do predimenzioniranosti jedne grane indu­
strije, i to kako u zemlji koja proizvodi i prodaje po dampinskim

135
 cenama, tako isto i u koja nabavlja proizvode
po tim cenama radi njihove prerade. Stoga damping moze
ima po ukupne
vodnje i velicinu dohotka i u zemlji izvoznici i u
robu po dampinskim cenama. U sluca~
dampinga moze da ima veoma nega­
tivne po izvoznicu, osobito kada je u pitanju
snabdevanje drugih odredenim polufinalnim proizvodima
iIi sirovinama po nizim cenama nego sto su cene po kojima do tih
proizvoda dolazi domaca _~~~~;'t'n~);l/~ ,~..l,,".~;;~ 18

CARINE I NJIHOVO DEJSTVO NA LOKACIJU PROIZVODNJE

u ceHni posmatrano, carine se

uvozne, i to sa stanoviSta njihovog
mesta u fiskusu, bilo njihove uloge u zaStiti domace oroizvodn
(kako vaspitnog tako isto j
Olin, pristupa carinama s posebnog sta­
noviSta. On ispituje njihovo restriktivno dejstvo na medunarodnu
toga da carine na uvoz
i za specijalizacijom, ali Se time i raz­
like u cenama izmedu pojedinih veStacki i na
nacin carine restriktivno deluju na volumen roba koje
U okvire medunarodne razmene. Uporedujuci ih s drugim prepre­

kama za !ito su visoki troskovi

transporta, Olin smatra da dok skuplji prevoz siuovina ima tel1­
&~u ~~
carine koje su nize za sirovine a vise za gotove pro­
"U r.zdoblj~ posle drugog sve..kog rata proizvoda~i lekstil. u SAD ,u u vii.
rnano'Va u'kazjvali na svoj ncravnopravan po101aj U odnosu na zemlje koJc dobjjaju ameN
ricki pamuk na osnovu raznib programa pomoti i 'koje 511 !uro konkurisa!e. i to sa uspe'hoffi.
ne1dm proiz't'odima americkc iodustrije tekstila.

136
 izvode, deluju neutralisuee na ove razlike u cenama prevoza. U
pogledu meaunarodne lokacije preraaivacke industrije, odnosno
klretanja rada i kapitala, ovo bi znacilo da carine imaju za posle­
dicu stimulisanje orijentacije preraaivacke industrije prema tdistu,
a ne prema Idistima sirovina.
Meautim, ovaj Olinov pristup je i statican i jednostran jer
se carinama ne prilazi izdiferencirano vee uglavnom pod pretpo­
stavkom da u jednom slucaju carine postoje a u drugom ne.
S druge strane, njegova koncepcija odrazava stavove predstavnika
visoko razvijene industrijske zemlje, licnosti koja kao da nije
U stanju da ukaze na razliCite razloge zbog kojih dolazi do uvo­

aenja carina, vee ih tretira u nacelu kao instrument. Kada Olin

kaze da "bi se reklo kao da sve zemlje misle da je bolje da za
sebe proizvode sve vrste finalnih proizvoda, cak i kada im za to
nedostaju povoljni uslovi, ali im je daleko manje stalo da proiz­
vode sve vrste sirovina", 19 dobija se utisak da on potpuno prene­
bregava znacajne razlike koje postoje izmedu ["azvijenih i nera­
zvijenih zemalja, odnosno da i ovom prilikom kao normalno stanje
svetske privrede uzima situaciju u kOjoj se ove tendencije mogu
svesti na zajednicki imenitelj, bez obzira u kojim zemljama dolaze
do izrazaja.
Cinjenica sto je u protekcionistickim uslovima moguCa or­
ganizacija proizvodnje i po cenama koje su iznad cena na svet­
skom tdistu, ne moze biti interpretirana ni karakterisana pod­
jednako, bez obzira koje zemlje su u pitanju. Olin je, meautim,
u pTavu, osobito kratkorocno gledano, kada tvrdi da pristupanje
uvodenju carinskih barijera u osnovi deluje restriktivno kako
na uvoz tako i na izvoz. U nekim slucajevima, ako je u pitanju
zastita radi boljeg koriseenja postojeCih kapaciteta i na toj osnovi
sniZenja troskova proizvodnje, moze da deluje pozitivno u pravcu
poveeanja izvoza. Ali, i ovakav zakljucak ostaje relativan i sarno
" Berti! Ohlin. IHterregioHa' aHa IHWHat/oHa' Trade, Cambridge, 1957, p. 299 .

137
u okvirima analize na kratak rok. Normalno je da ukoliko je rec
o dugorocnoj protekcionistickoj politici. dolazi do retalijacije
ostalih zemalja. Suzavanje svetskog tdista zbog protekcionisticke
politike pojedinih zemalja doprinosi zaostravanju borbe za preo­
stala tdiSta u svetu. a time i za pronalazenje novih metoda za
uspdniju konkurenciju na meaunarodnom planu.
U pogledu dejstva carina na nacionalni dohodak moze se
reCi da je Olin ukazao na jedan novi aspekt tog problema. iako
ga nije i rdio s tog aspekta. Nairne. odnos carina i nacionalnog
dohotka - njihovo uzajamno dejstvo. tretirano je u ekonomskoj
literaturi uglavnom uz posmatranje nacionalnog dohotka kao
jedne celine. Olin. meautim. insistira da nacionalni dohodak ne
predstavlja jednu celinu koja se kasnije po odredenom kljucu deli
na pripadnike nacije. vee. naprotiv. da on predstavlja sumu licnih
dohodaka. Stoga i prilazi ovom problemu sa stanovista dejstva
carina na pojedine s 1 0 j eve nacije. kako bi se videlo da li
protekcionizam i u kojoj meri doprinosi poveeanju odnosno sma­
njenju licnih dohodaka pripadnika odreaenih drustvenih grupa.
Ali i ovakvo postavljanje problema sluzi iskljucivo da se dokaze
kako je gotovo nemoguee, dugorocno posmatrano, da jedna na­
ciia poveea svoj dohodak koriSeenjem protekcionistickih mera.
On postavlja problem protekcionizam ve r sus sIobodna trgovina
i istice da i pored mogucnosti poveeanja proizvodnje u uslovima
protekcionizma, ne moze da se racuna i na maksimalno koriscenje
na najracionalnijoj osnovi onih faktora proizvodnje kojima raspo­
laze odreaena nacionalna zajednica. Njegovi argumenti u pogledu
protekcionistickih carina ne razlikuju se od klasicnih fritrejder­
skih shvatanja, sarno sto Olin vrsi i izvesnu diferencijaciju izmeau
poloZaja drustvenih grupa i slojeva u uslovima protekcionisticlce
carinske politike i ukazuje i na razlike koje postoje izmeau pojc­
dinih zemalja u odnosu na njihovu velicinu. Drugim recima, (In
svoju analizu puosirujc na domen odnosa izmedu velikih i malih

138
zemalja isticuci problem t r z i 5 t a, odnosno prostora za maneV3C
jedne nacionalne industrije. Kada se analiticar koji je u 1970.
godini zaokupljen mahom odnosima izmedu razvijenih zemalja ­
na svetskoj ekonomsko-poli tickoj sceni suoCi 5 problemom na
kome insistira Olin; razlikom u polozaju izmedu malih i velikih
zemalja, ovo, iako ne originalno, postavljanje pitanja privlaci
posebnu paznju.
Tacno je, medutim, da carine imaju odredeno dejstvo na
razvoj novih kapaciteta i njihovu Iokaciju. One izazivaju i odre­
dena pomeranja na sektoru radne snage. Argument 'vaspitnog dej­
stva na "maloletnu" industriju znaci kako zastitu nove proiz­
vodnje sa stanoviSta ekonomske efikasnosti, tako isto i sa stano­
viSta pripremanja odredenih kadrova. Drugo je pitanje mere i rob
koji je potreban da bi jedna grana industrije imala stvarnu po­
trebu za zastitom (" infant industry argument."). Friduih List je
u svoje vreme ukazivao na cinjenicu da su snage koje stvaraju
bogatstvo cesto daleko znacajnije i vaznije nego bogatstvo kao
takvo. Drugim recima, poboljSanje kvalifikacione strukture radne
snage J1~oze znatno da doprinese brzini ekonomskog rasta i jacanju
efikasnosti jedne grane poljoprivrede i dejstvo protekcionizma
treba da se posmatra i sa ovog aspekta.
Sarna primena protekcionistickih mera povlaci za sobom ne­
jednak tretman pojedinih grana domace industrije: jedne su favo­
rizovane, a druge nisu. Grane orijentisane na izvoz tendiraju da
budu locirane u skladu s najboljim saobraeajnim vezama. Uko­
liko, pak. neb grana ima veci stepen zastite, a spada u one koje
se lociraju prema trZistu, i to ovoga puta zbog protekcionistickih
meTa, blizina i dobre veze s inostranstvom. u cilju Iakseg trans­
fera robe. postaju kriterijumi daleko manjeg znacaja. Ovo moze
da bude osobito znacajno za zemlje u periodu industrijalizacije
u kojima se prema m:jnovijim tendencijama u pedesetim godinama

139
oseca jedno pomeranje industrije od primorskih luka ka formira­
nju jaCih intemih centara (Indija, Brazil).
Naravno da postoji odredena Ifazlika i izmedu dejstva pro­
tekcionistickih mera koje primenjuje zemlja A na lokaciju indu­
strije i razmdtaj proizvodnih snaga u zemlji B. Ovu razliku Olin
vidi prvenstveno u destimuliranju izvoznickih grana zemlje B i ja­
canju konkurentnosti grana koje su mahom orijentisane na do­
mace trziste u zemlji B. Ove promene deluju na unutrasnji tran­
sportni sistem koji postaje sve vise favorizovan u odnosu na tran­
sportne veze s inostranstvom, a samim tim se stvaraju i novi
uslovi za promene u lokaciju novih proizvodnih kapaciteta.

KRETANJE RADNE SNAGE I KAPITALA

I NJIHOVO DEJSTVO NA MEDUNARODNU TRGOVINU

Posmatrajuci medunarodnu trgovinu kao kretanje faktora

proizvodnje u pojedinacnoj iii kombinovanoj, slozenoj formi. Olin
i radnu snagu i kapital ne tretira kao samostalne fenomene, vee
kao elemente cije kretanje utice na karakter promena u oblasti
medunarodne robne razmene. Razvoj svetske privrede do velike
ekonomske krize nesumnjivo je davao dovoljno indicija z~ tezu
da je kretanje stanovniStva, kretanje u smislu migracije iz jcdnog
dela sveta u drugi, predstavljalo znacajan faktor svetske proiz­
vodnje i robne razmene. U pitanju je povecanje proizvodnog
potencijala odredenih del ova sveta koji su imali niz povoljnih
uslova za proizvodnju, ali su trpeli oskudicu radne snage, dok jc
istovremeno takva migracija mogla da znaci i smanjenje pritiska
na prirodne resurse u "starim" zemljama, prelazenje na nove ob­
like koriscenja radne snage, veci stepen specijalizacije i stimulira­
nje novih tokova medunruodne robne razmene, a, isto tako,
i strukture te razmene.
Od vremena kada je Olin vrsio ta proucavanja sredinom
dvadesetih godina, ovaj faktor je izgubio znatno u svojoj speci­
140
 ficnoj tezini. odnosno u svome dejstvu na kretanje meaunarodne
robne razmene. Od veIike ekonomske krize naovamo prestalo je
prakticno svako ozbiljnije pomeranje stanovniStva u smislu me­
dunarodnih migracionih kretanja koja su bila karakteristicna za
XIX vek i prvu trecinu XX veka. Najvece. najmasovnije migra­
cije od tridesetih godina naovamo su uglavnom posledica politi­
ckih kretanja u pojedinim zemljama iIi direktno drugog svetskog
rata. a nisu izazvane ekonol11skim razlozima. Ovo je znacajno
za dalju analizu. iako ne znaCi da je u savremenim uslovima pr~­
stala potreba za ekonomskim migracijama. Naprotiv. politika za­
tvorenih vrata prema useljenicima i rigorozna procedura uselja­
vanja sarno pokazuje da. s jedne strane. postoji potreba i pritisak
za odlivom stanovniStva. dok. s druge strane. zemlje 5 nekada
liberalistickom useljenickom politikom zele da broj imigrana~8
sm:mje na najmanju meru iIi. pak, postavljaju specificne zahteve
kako u pogledu nacionalnosti. tako isto u pogledu rase. po]itickih
ubedenja i profesionalnog statusa.""
Raspored svetskog stanovnistva po kontinentima u razdoblju
izmeau 1800. i 1925'. (OIinova koncepcija) i stanje u 1968. po­
kazuje da se od tridesetih godina naovamo najvece promene odi­
gravaju pre svega na osnovi priJrodnog prirastaja stanovllistva
u pojedinim delovima sveta. buduCi da u tom razdoblju nije bilo
bitnih uticaja migracije:

Svetsf?o stal1ovl1iStvo (u milionima)

1880. 1925. 1968 .
Evropa 188 467 693
Severna Amerika 6 126 222
Juzna i Centralna Amerika 29 103 267
Azija. Afrika i Australija 1.210 2,300,5

Izvor: za 1800 , i 1925. iz cltlranog Olinovog dela. str. 326. a za 19 6 8.

godinu iz UN Demographic Yearbook. 1968.
----.:..-­
• U ovu 3nalizu se ne ukljucuje privremeni boravak radoika iz juzne Evrope u
nmIjama centralne i zapadne Evrope. pa i Skandinavije. do cega je doSlo krajern pedesetlh
i u sezdesetim godinama .

141
 Britanija i a i zemlje konti~
nenta predstavljale su izvore a SAD, '''''Ha'u...,
lija i zemlje Juzne Amerike osnovne pravce kretanja stanovniStva
iz
Za puno strukturnih promena U odnosima iz­

meau pojedinih zemalja u svet­

skoj Brita­

zemlja

vrednost

u inostranstvu
funti sterlinga, a to je vise nego ukupna vrednost investicija
u inostranstvu svih uzetih se pra­
vaca Velika je
da apsolutnu vrednost svojih investicija plasira u zemljama bri#
(preko ), dok je u SAD imala eke 20%,
gotevo iste toliko u zemljama Amerike. a svega eko
,,% u Evropi. i to prvenstveno u Rusiji. kapital je bio
mahom u evropskim Mediteranu
rib) i nekim kolonijama u Africi.
Posle prvog rata ova sHka se bitno menja. Ne sarno
kolonijalnog earstva, vee dolazi do
pojave SAD na svetskoj ekonomskoj seeni
i
U pogledu kretanja radne snage i kapitala od prvog
je do bitne promene uslova, i do promene
u pelozaju pOJedlnih faktora koji oteZava
kretanje ovih kategorija. je A. na primer, isticao da je
svih VTsta tereta, coveka najteZe transportovati", zeleei time
da ukaze ne sarno na vee i na odnosno
to Vrcdl1cst britanskfh ftJ\'estld;a noej prvog If\I€tskog rata lzn01Jila je 1.8 milijanli
I1ml' ""linga. nemolkih do 1,2 milijard., belgijskih 0,1. "'ajeankib a.a mllijard; fun,;
ste:rHnga, itd.
lzvor: Ibid. p. 327. l18.

142
drustveno-istorijske usIove koji negativno deIuju na kretanje radne
snage, odnosno koji destimulisu migracijti . Olin ugIavnom stoji
na tom stanovistu.
Bez uIazenja u to da Ii je i koliko u tridesetim godinama
mogao da se sagIeda jedan drugi novi proces koji stvara po­
sebne usIove za kretanje radne snage, potrebno je istaci da i u
ovom pogIedu postoje novi faktori koji bitno utieu na formiranje
opstih usIova za migraciju radne snage. U te nove faktore treba
ubrojati pre svega proces sve veceg srasCivanja sveta, koji soborn
donosi tehnoloski i industrijski progres o Bde savladivanje pro­
stora, prenosenje informacija, prenosenje tehnoIosicih novina itd.
stvara uslove u kojima se radna snaga daleko IakSe moze da
prilagodava novim usIovima zivota nego sto je to bio sIucaj u
toku XIX veica. Ova grupa faktora delovala bi, prema tome, u
pravcu stimuliranja mig;racionih kretanja. U faktore icoji destimu­
lativno deluju na kretanje radne snage treba pre svega ubrojati
restriktivne mere <:iji broj raste na ddavno-poIitickom pIanu i
koje u najnovije vreme poeinju da dobijaju izvesne tendencijc
smanjenja, bar kada je ree 0 pojedinim regionima .
Tu pre svega treba istaci savremene integracione procese
koji, i na Istoku i na Zapadu, sadde i nove elemente za migra­
ciju radne snage. Tako se,prema odredbama Rimskog ugovora 0
Evropskoj ekonomskoj zajednici (Cl. 48-5'1) predvida da se posIe
preIaznog perioda omoguci sIobodno kretanje radne snage, sto
obuhvata sIedece:
1) mogucnosti dobijanja, odnosno preuzimanja posIa tame
gde se odredeni posao nudi, odnosno pruza mogucnost zaposlenja;
2) sIobodno kretanje kroz sve zemIje eIanice EViTopske eko­
nomske zajednice u cilju p.TonaIazenja odgovarajuceg zaposIenja, i
3) boravak u zemIji u kojoj je dobijen posao. Ovo se odnosi
na one koji bi zeIeIi stalno da se nastane posto su proveIi jedan
deo svoje aktivne delatnosti u datoj zemlji.

143
 Bez
kog tdista radne Evrope

govore da mogu izvesne

promene uslova za migraciju radne mage iako zasad
na prostoru.
dolazi i u okviru istocno­
re­

dela sveta svega postoji rastuCi stanovni­

stva koji se u prethodnim decenijama delimicno regulisao odlivom
U postojeCim
odlivom radne snage u
meuutim, podataka prema KOJIma bl se
zakljucci 0 tome da Ii ce se
radne snage iz u
drugoj modifikovati u smislu trajnog preseljenja radne snage.
Sto se rice kapitala i

u interesnoj stopi osnovni

kapitala. Ako je u izvesnim
vremena

za volumen i pravce kretal1Ja kapltala u

rama interesna stopa sa opadajucom
can nacin kao sto su na unutrasnjem
na visinu kamatne stope.
su novi kriterijumi kao sto je:
monopoiisticka pojedinih
se odde odredeni odnosi u ekonomskim
pojedinih grupa, zatim interesi i,
najzad, pojava ddave kao izvoznika kapita!a, odnosno

144
paralelni izvoz javnog i privatnog kapitala. Ne moze se, na pri­
mer, poreCi da je nastojanje za decentralizacijom rizika, odnosno
diversifikaeijom investicija po zemljama (sto je jedan od stan­
dardnih prateCih elemenata kretanja kapitala) u znatnoj meri
potisnuto nastojanjem da se kapital obezbedi od politiCkih rizika
i da se plasmani ne vrse tamo gde bi doneli maksimalni interes
(odnosno gde bi kroz dilrektne investicije bila postignuta maksi­
malna profitna stopa), vee u onim delovima sveta gde je osigu­
ran a najveea bezbednost od eventualne nacionalizaeije i drugih
rizika neekonomskog karaktera. 21
Politika oporezivanja, kako u zemljama koje izvoze takO )'
i u zemljama koje uvoze kapitaL postaje takoae jedan od faktora
od rastueeg znacaja, kao i pojava tzv. "vruceg novea" (hot
money) koja je uslovljena prvenstveno politickim razlozima.
Gornja razmatranja imala su za cilj da ukazu da u savreme- l·
nim uslovima dejstvo nadnice na migraeiju radne snage i dejstvo
interesne stope na kretanje kapitala ne predstavljaju vodece, odlu­
cujuee faktore, kako na njima insistira Olin. Do prvog svetskog
rata, pa i delimicno do velike krize, ova dva faktora su imala
vodeCi znacaj. U tadasnjim prilikama i uloga prirodnih bogatstava
daleko je neposrednije dolazila do izrazaj a. Proces etatizacije
meaunarodnih ekonomskih odnosa smanjio je ulogu kako visine
nadnice tako i interesne stope i prirodnih bogatstava i tlslova
transporta kao onih faktora koji determiniSu volumen i pravce
kretanja radne snage i kapitala.

!l Dz. Vajner sagledava ova; proble-m u clanku Polirfcal Aspecrs of I"lerH ~ : j o:fal Fi­
l'i (Jy. c e. H)oumal of Business Econom ics". Chi cago 1928, a danas 0 ovom pitan;u postoji
obimn3 Iiteratura.

10 145'
 KRETANJA

I KRETANJA FAKTORA PROIZVODNJE

Ii, meautim, izvesna korelacija kretanja robe

na medunarodnom planu, odnosno kretanja trgovine j
faktora
isticuci da svaka promena dovodi do nivoa cena
p:roizvodnje iii stepena Iakoce njihovog moze da
utice na smanjenje iii robne razmene.
proizvodnje, i one se vrsi u skJadu 5 odnosima po­
nude i traznje u pojedinim delovima sveta, iz zemalja
s nHim u s viSim cenama, sve dok ne do smanjenja

kapitala,
u nivoima cena pro­
izvoda a i potreba za razmenom gotove robe. razmena
deluje u drugom smeru; smanjuje potrebu za kretanjima faktora
Na toj osnovi ostaie na poziciiama kJasicne

razmena tnla besperSpeKtIVna. rflznavanJem da medunarOdna .az­

rn.ena nc moze da dovede do potpunog izjednacavanja cena roba
i da postoje mogucnosti i za kretanje faktora
nje !ito deJuje dopuna u kretanju svih
jzvodnje (dobaJI'a, usluga, radne snage i kapitala)
se i na drugu stranu pitania: da nema ni
nja radne snage i kapitala
razmenom.
Posebnu zasluzuje stay po kome "u progre­
sivnim povecanje domaceg tdista ka­

146
pitaIa i radne, snage vodi . el<spanziji ekonomskog zivota i po­
vecanju medunarodne razmene". Ovakva teza pruza dokaze
za suprotnost koja postoji izmedu Olina i njegovih prethodnika.
5taviSe, ova teza deIuje kontradiktomo u odnosu na .ranije izra­
zenu koreIaciju izmeau kretanja faktora proizvodnje i gotovih
proizvoda. Razvoj svetske privrede, a osobito razvoj nedovoIjno
razvijenih zemaIja, pruza dovoIjne potvrde za napred citirani staY
ode f act 0 kumuIativnom dejstvu priliva faktora proizvodnje
i medunarodne ,robne razmene na ubrzanje privrednog razvoja i
da ova kretanja ne iskljucuju jedno drugo, iako bi to mogIo da
se ocekuje u skIadu sa stavom Olinovih prethodnika. Drugim re­
Cima, on je nastojao da pomiri kIasicne stavove sa stvarnim kre­
tanjima u svetskoj privredi, priznavajuci na teorijskom pIanu mo­
gucnost (u skIadu sa zakonima formaIne Iogike) meausobnog
iskIjucnog delovanja ova dva kretanja, ali l11ereCi na kUl11ula­
tivnoj osnov/ oba ta kretanja kroz proces ekonol11skog razvo;a.
Sa stanovista savremenih kretanja u medunarodnim ekonom­
skim odnosima, smatra se da je analiza posvecena migracionim
kretanjima Cisto istorijske vrednosti u poreoenju s analizom kre­
tanja kapitaIa. Na ovakav zakIjueak navodi pre svega rastuc.l
disproporcija u kretanjima ovih faktora. Ta disproporcija bi mo­
gIa, meautim, da se smanji s perspektivom integracije 0 cemu je
bilo ranije reCi .
Ovo, pak, ne lisava analizu migracionih kretanja odreaenih
vrednosti za razumevanje, kako razvoja medunarodne trgovine,
tako i privrednog J'asta pojedinih deIova sveta. U pogledu kre­
tanja dohotka zemlje iz koje- se vrsi odliv kapitala iii radne sna­
ge, Olin insistira narastucem dohotku na osnovi izvoza kapitaIa,
i opadajucem dohotku na -osnovi odliva radne snage. Radna snaga
u useIjenickoj zemIji trosi najveci deo svojih primanja na tekucu
potrosnju, a to znaCi na proizvode koje kupuje na unutrasnjem
triistu, dok se ostvareni profiti od ulozenog kapitala dobrim de­

10'
147
 lorn vracaju u zemlje porekla. Ovo stanoviSte, medutim, zahteva
korekciju pre svega zbog sve naglasenije tendencije reinvestiranja
profita od investicija u inostranstvu.
Dejstvo kretanja stanovniStva na medunarodnu razmenu do­
lazi do izrazaja kako kada su u pitanju uske profesionalne grupe
trgovaca, tako isto i u pogledu potrosnje za robama iz zemlje
porekla useljenika. Nairne, prilican niz godina useljenici po iner­
ciji zive na nacin na koji su ziveli u staroj domovini, bme se
postize da odreaene vrste robe ucestvuju s istim koeficijentom u
ukupnoj useljenickoj potrosnji (ovo se odnosi uglavnom na svetsku
trgovinu dobrima za masovnu potrosnju). Olin je posvetio po­
sebnu paznju ulozi trgovinskih i projektantskih organizacija jedne
zemlje u inostranstvu kao faktora koji stimulise plasman, odno­
sno povecanje traznje za robom iz zemlje porekIa trgovinske iIi
projektantske organizacije. Emigracija pojedinih profesionalnih
grupa (koja cesto moze da se delimicno identifikuje i s emigraci­
jom radnika odredene strucnosti ukoliko su neki tipovi proiz­
vodnje bili razvijeni i obuhvatali znacajan deo nacije koja vrsi
emigraciju) takoOe pozitivno deluje na prosirenje robne razmene. 22
Stoga period izvoza kapitala i migracija iz Evrope prema Novom
svetu i Australiji i Novom Zelandu moze da se dete.rminiSe kao
kretanje radne snage i kapitala prema pnrodnim izvorima. Odliv
radne snage iz jednog dela sveta i njen spoj sa sredstvima za
proizvodnju i prirodnim uslovima proizvodnje u drugim, doveo
je, delimicno i preko meaunarodne trgovine, do istih rezultata do
kojih bi se doslo jednim imaginarnim metodom transfera prirod­
nih bogatstava iz Novog u stan svet. Kada, meautim, priliv radne

:t2 Olin claje prirnere razvoja industrije tekstila u Holandiji u XVII veku, ~to je bilo

omoguceno dobrim delom i prilivom hug-cnota koji su emigrirali iz Francuske. Iz novijeg

vremena istice primer razvoja industrije gumene obute u Nemackoj. ~to se pripisujc emi~
graciji inZenjera i tehnicara iz Rusije posIe oktobarske revolucije. dok je u isto vrerne u toj
grani proizvodnje u Rusiji, in ace u velikoj rneri orijentis3noj na izvoz, dobrirn delom iz ovog
razloga smanjena proizvodllja.

148
 snage i kapitala u novu sredinu postane takav da dode do izve~
snih znakova oskudice slobodnih teritorija, "pomeranja zapadne
granice" u SAD, na primer, dolazi do procesa jacanja preradi­
vaCke industrije, odnosno industrijalizacije. Jako Olin ovde sva­
kako tretira proces industrijalizacije Novog sveta, prvenstveno
SAD, ovakvim stanovistem ne vodi racuna 0 nekim osnovnim
elementima za industrijalizaciju u kapitalistickim drustvenim uslo­
virna: postojanje dovoljno snazne akumulacije i tdista radne sna­
ge , i mogucnosti da se ta dva elementa kombinuju s prirodnim
bogatstvom (koja postoje na licu mesta iIi se obezbeduju uvozom).
lake u SAD proces prvobitne akumulacije nije imao one oblike
koje je imao u zemljama klasicnog kapitalistiCkog razvitka , ogra­
nicavanje uslova industrijalizacije sarno na odnose izmeau sta­
novniStv3 i zemlje, odnosno na stepen pritiska stanovnistva na
prirodne remrse, predstavlja melumich:i pristup problemu i ne od­
govara realnim odnosima. Nije Ii Cinjenica da je proces industri­
jalizacije u SAD poceo pre nego !lto je zaposednuta raspoloziva
teritorija za poljoprivrednu proizvodnju i pre nego !ito su iskori­
scene sve mogucnosti za dalji razvoj poljoprivrede. Sarno nase­
ljavanje i povecanje broja farrnera znacilo je istovremeno i proces
sirenja unutrasnjeg trzista i povecanje traznje za proizvodima in­
dustrijske prerade. S druge strane, zemlje iz kojih je priticala radna
snaga i kapital bile su vee u fazi industrijskog razvoja, tako da
je i pored merkantilisticke politike metropola u kolonijama dola­
zilo do jacanja industrijske proizvodnje, pue nego sto su pono­
vljene sve faze drustvenog razvitka i bez ikakvog ponavljanja
uslova za industrijalizaciju koji su u zapadnoevropskim zemljama
bili obeldeni posebnom ulogom vanekonomskog pritiska prime­
njenog protiv stanovniStva u periodu prvobitne akumulacije. Kada
je rec 0 uslovima za proces industrijalizacije, onda bi se 5 osno­
yom mogla postaviti i teza 0 specificnostima stvaranja tih uslova
u Novom svetu, prvenstveno u SAD. Nije Ii jedna od specificnosti

149
 prvobitne akumulacije u Cinjenici soo je sam proces prodaje
zemlje i pribiranja znatnih sredstava (uz poznate spekulacije ze­
Ieznickih kompanija, na primer) znacio akumulaciju kapitala, od­
nosno sticanje odreaene sume vrednosti bez ikakvog ekvivalent­
nog inicijalnog napora za proizvodnju predmeta prodaje. Drugim
reCima, prodavana je zemlja ' koja one koji su je prodavali nije
stajala niSta.
Odnos kretanja kapitala i razvoj trgovine moze da se po­
smatra s posebnog aspekta: na koji naCin plasman kapitala iz
jedne zemIje utice na trgovinsku razmenu izmeau izvoznice kapi­
tala i zemIje koja uvozi kapital? Kada V. 1. Lenjin u deIu "Impe­
rijalizam kao najvisi stadij kapitalizma" govori 0 procesu izvoza
kapitala umesto izvoza roba, on ukazuje na jedan novi vid raz­
mene i uspostavljanja novih odnosa izmeau ddava kOje ucestvuju
u tom procesu. Olin sagledava ovaj proces, sarno mu daje posebnu
interpretaciju. Po njegovom shvatanju uloga kretanja kapitala je,
izmeau osta10g, u tome sto ipak prosiruje uslove za jacanje me­
aunarodne trgovine , jer "trgovina sledi investicije". 23 Savremeni
razvoj daje za pravo ovakvom shvatanju utoliko pre !ito je dobar
deo kapitaIa koji se izvozi iz razvijenih u nerazvijene delove sveta
uslovljen izmeau ostalog i time ;ito zemlja koja uvozi kapital
povecava porudzbine razne robe u zemlji koja kapital izvozi.
I kapital iz javnih i kapital iz privatnih 'izv()ra; tako reci, namece
izvesnu obavezu, bilo posredno bilo neposredno, u pogledu kupo­
vine u zemlji koja izvozi kapitaI (" vezani.zajmovi", krediti za
kupci'frinu industrijske opreme na odreaenim tdistima, i sl.).
Tretirajuci proces industrijalizacije u uslovima u kojima po­
stoje povoljne socijalno-ekonomske okolnostL uz priliv inostranog
kapitala i radne snage, Olin izraiava bojazan da se na taj nacin
smanjuju prednosti jednog dela sveta u odnosu na ostale delove,
da u tim sIucajevima moze da doae i do smanjenja meauna­
., OhliD , op. cir.. p . 3H,

15"0
rodne robne razmene. Kao primer takvog razvitka u toku koga je
zahvaljujuCi povoljnim socijalnim i ekonomskim uslovima doslo
do naglog razvoja preradivacke industrije, isticu se - SAD. Bez
ulazenja u pOjedine konkretne slucajeve, buduei da i on ostavlja
moguenost da se u ovom pitanju ne donose sudovi bez analize
konkretnih odnosa i uz zaddavanje sarno na njegovoj nacelnoj
postavci, moze se reCi da je, ukoliko kretanje radne snage i ka­
pitala stvarno dovodi i dovede do otklanjanja razlike izmedu
pojedinih delova sveta - to ishod koga se najmanje treba bojati.
Cak i ako bi u nekim slucajevima takav razvoj doveo do sma­
njenja volumena i vrednosti medunarodne razmene. ne znaCi da
bi on automatski bio nepozeljan. Nairne, ako se pode sa stanovi­
!ita da razmena nije sarna sebi cilj vee da je rezultat nastojanja
da se iskoriste odredene prednosti kOje moze da pruza meduna­
rodna podela rada i da je u dosada!injem razvoju svetske privrede
medunarodna podela rada formirana ne sarno ekonomskim vee i
vanekonomskim metodima (imperijalisticki ratovi. kolonijalna
osvajanja), takvo kretanje cr-adne snage i kapitala koje bi dopri­
nelo smanjenju razlika iz nivoa produktivnosti rada i visine na­
cionalnog dohotka. ne daje os nove za zabrinutost. Drugo je pi­
tanje !ito bi u takvom slucaju Olin bio u pravu da bi se .. neke od
prednosti nekih del ova sveta znatno smanjile", odnosno !ito bi se
smanjile moguenosti sadasnjih oblika i stepena eksploatacije na
medunarodnom planu do cega dolazi prvenstveno zbog razlika u
nivou produktivnosti rada izmedu pojedinih del ova sveta.
Bas medusobnom zavisnoseu izmedu radne snage i kapitala
objasnjava se vrlo cesto paralelna tendencija kretanja i jednog i
drugog faktora . Stoga je Olin u pravu kada tvrdi da izvoz kapi­
tala moze da doprinese ne sarno veeem zaposljavanju radne snage
u zemlji koja uvozi kapital. vee i privlacenju radne snage iz zemlje
porekla kapitala. S druge strane. migraciona kretanja mogu da
doprinesu poveeanju traznje i otvaranju moguenosti za efikasniju

HI
upotrebu kapitala, koga u slucaju nedovoljnosti na domaeem trii­
stu treba privuei iz inostranstva.
I kao sto je u domenu robne razmene pokretljivost robe u
velikoj meri zavisna ne samo od ekonomskih, objektivnib faktora,
vee i od politike stimuliranja iii destimuliranja priliva proizvoda
inostrane industrije, tako is to ta moguenost dejstva politiCkih fak­
tora ostaje i u do menu kretanja radne snage i kapitala. Olin
insistira i na ulozi koju politika restrikcija robne razmene moze
da ima po kretanje radne snage i kapitaIa, sto mu kasniji razvoj
dogaaaja u oblasti spoljnotrgovinske politike daje za pravo. Uko­
liko sredstvima carinske politike treba da se obezbedi odredena
porruda faktora proizvodnje, onda tarife treba da budu poddene
tako da se carinskim stopama poveea relativna oskudica pokret­
nih faktora proizvodnje, a smanji relativna oskudica nepokretnib
faktora proizvodnje, odnosno prirodnih bogatstava. Kada se u
industrijskim zemljama postavljaju visoke carinske stope za uvoz
poljoprivrednih. proizvoda, logicno je ocekivanje povecanja ze­
mljisne rente i smanjenja realne nadnice, buduci da je smanjena
relativna oskudica radne snage, da su poveeane cene onih pro­
izvoda koji ucestvuju u znacajnijoj meri u strukturi izdataka rad­
nickih porodica. U analizi evropske situacije u dvadesetim go­
dinama, Olin nalazi da bi bcz ogranicenja kretanja radne snage
u Evropi tih godina dolazilo do velikog pritiska emig.ranata u
zemlje koje su imale relativno slobodnu trgovinu - Velika Bri­
tanija, Holandija, skandinavske zemlje - odnosno uvoz poljo­
privrednih proizvoda, buduei da je taj uvoz pozitivno uticao na
visinu standarda zivota zaposlenih lica. S druge strane, carine na
uvoz industrijske robe imaju depresivan uticaj na rentu iako ne
povecavaju u veeoj men oskudicu radne snage, osim ako je u
pitanju carina na proizvode u kojima u velikoj meri ucestvuje
radna snaga.

152
 Olin polemise protiv stava da u odreaenim slucajevima po­
veeanje robne razmene i snizenje barijere ne sarno sto ne do­
prinosi smanjenju razlike u cenama pojedinih faktora proizvodnje,
vee moze da doprinese njihovom poveeanju (ostvarenju novih
zemalja na povohnim komunikacijama i prirodnim bogatstvima).
Ovaj staY zasniva se na koncepciji da svako ogranicavanje uvoza,
dugorocno posmatrano, vodi smanjenju moguenosti izvoza. Ali,
ovaj zakljueak Olina moze da bude tabn, ukoliko se u okvior ove
analize ne involviraju i drugi eIementi bilansa plaeanj a u okvirima
multilateralnih ekonomskih odnosa koji omogueuju obracun preko
treCih zemalja i kompenzaciju, odnos koji postoji izmeau izvoza
i uvoza robe, usluga i kapitala. On posebno insistira na ulozi
"aktivnih uvoznih carina" koje sluze za privlacenje stranog kapi­
tala umesto gotove robe. U savremenim uslovima treba istaCi
pojavu pojacanog interesovanja prvenstveno americkog kapitala
za investiranje u zapadnoewopsku industriju posle stupanja na
snagu Rimskog sporazuma 0 formiranju Evropske ekonomske za­
jednice sest zemalja. Razlog za pojacano interesovanje je prven­
stveno u neizvesnosti u pogledu perspektive plasmana americkih
proizvoda u zemljama EEZ. I izvozne carine u nekim slucajevima
kada pojedine zemlje raspolazu obiljem prirodnih bogatstava mogu
da posluze privlacenju stranog kapitala i radne snage (carine na
izvoz elektricne energije u Kanadi i privlacenje preraaivaCke in­
dustrije koja trosi velike kolicine elektricne energije).
Kako atraktivne, tako i "vaspitne" carine mogu da doprinesu
poveeanju proizvodnje i dohotka i privlacenju radne snage i kapi­
tala cak i kada ne dolazi do promena u smislu poboljsanja tehnike
proizvocinje. Ovo je, po Olinovom shvatanju, slucaj kada je rec 0
industrijskoj proizvodnji koja ne moze da dostigne optimum pro­
izvodnje bez dovoljne gustine stanovnistva, odnosno veliCine tr­
ziSta, te bi na taj nacin smanjenje uvoza doprinelo poveeanju

153
proizvodnje. odnosno priliv radne snage doprineo prosirenju tr­
ZiSta.
Kakvo je dejstvo migracije radne snage na karakter. odnosno
kvalitet radne snage? U odgovoru na ovo pitanje Olin posredno
odgovara u duhu liberalistiCke spoljnotrgovinske politike Ciji je
ideal sto slobodniji promet radne snage. Razlog za ovo nalazi
u poboljsanju kvaliteta radne snage samom Cinjenicom sto mora
da se adaptira novoj sredini. Stoga i ocene 0 kretanju radne
snage bo visestruko pozitivnom faktoru u meaunarodnim eko­
nomskim odnosima (povecanje robne razmene. prosirenje trgovin­
skih veza i poboljsanje kvaliteta radne snage migranata). rake
pridaje veliki znaeaj geografskoj uslovIjenosti produktivnosti rada.
Olin ukazuje na uticaj koji postoji izmeau sredine i coveka koji
menja sredinu. i ukazuje na pozitivan uticaj poboIjsanja standarda
zivota na produktivnost rada. Mada ove argumente treba primiti
uz izvesnu ogradu u pogledu geografskog deterrninizma. kretanje
raclne snage u uslovima ostre zategnutosti u meaunarodnim od­
nosima moze da doprinese i meausobnom boljem upoznavanju
predstavnika razliCitih nacionalnosti i shvatanja. odnosno pogleda
na svet odreaenih sredina. Posle drugog svetskog rata. meautim.
bas zato sto je do kretanja radne snage dolazilo prvenstveno iz
politickih, a ne iz ekonomskih razloga. takva kretanja ne samo
sto nisu doprinela smanjenju zategnutosti izmeau pojedinih delova
sveta, nego suo naprotiv, doprinela organizovanoj kampanji pro­
dubljivanja zaostrenosti u meaunarodnim odnosima. kampanji ko­
joj na celu obicno stoje emigrantski centri. Zato je potreban duzi
period asimilacije najveceg broja ovakve emigracije da bi se
ugasio jedan od izvora nerazumevanja i tdkoca.
Kvantitativno posmatrano, odliv snage iz jedne zemlje putem
emigracije moze da ima visestruke posledice koje mogu da
zavise od nivoa ekonomskog razvoja jedne zemlje u momentu
u kome se vrsi odliv radne snage. Poboljsanjem odnosa stanov­

15'4
nistva prema prirodnim izvorima, moze da do de do poboljsanja
standarda zivota, sto sa svoje strane moze da stimulira poveeanje
nataliteta. iako u izvesnim fazama razvoja poboljsanje standarda
zivota vodi smanjenju nataliteta. Ovaj drugi sIucaj je rasp rostra­
njcniji, dok je za prvi - poveeanje stope nataliteta na osnovi
poboljsanja standarda, karakteristican za Rostovljevu fazu "ma­
sovne potrosnje" . 24
U zemlji imigracije priliv radne snage je gotovo redovno
pracen i prilivom inostranog kapitala, te doprinosi stimuliranju
ekonomskog razvoja.
Izvoz kapitala stimulira stednju u zemlji izvoznici kapitala
buduCi da doprinosi jacanju industrije, tako da i u uslovima opa­
danja zemljisne rente i smanjenja sklonosti ka stednji u redovima
veleposednika, zbog jacanja gradskih aglomeracija dolazi i do
povecanja prihoda od rente u gradovima i vece mogucnosti za
stednju kod vlasnika nekretnina, sto kompenzira eventualno sma­
njenje sklonosti na stednju veleposednika. Olin smatra da iako
uvoz kapitala u jednu zemlju moze da destimulira stednju buduCi
da vodi opadanju kamatne stope. ukoliko taj uvoz kapitala sti­
mulira privredni razvoj pozitivne posledice mogu viSe nego da
kompenziraju gubitak usled smanjenja sklonosti ka stednji. Ovo
je narocito tacno za zemlje u kOjima unutrasnje tdiste kapitala
jos niie dovoljno razvijeno i gde se zbog socijalnih, isto;r ijskih,
politickih i ekonomskih u:zroka i ona sredstva koja se dobijaju
stednjom ne koriste kao os nova za preduzetnicku inicijativu, vee
su namenjena tezauraciji iii pasivnim investicijama (hramovi.
dvorci, itd. - tzv. "pagoda kompleks").

t4 W. W. Ro,(ov. Sta ges of Ecol'folfflc GrowtJt . A NOH-COHIHumist .Mal'f'frsto . Cam..

bridge. At the Unlvers iry Pr.". 1960.

155
 GLAVAIV

MONETARNA TEORIJA MEDUNARODNE

TRGOVINE; STABILNOST CENA VERSUS

STABILNOST DEVIZNIH KURSEVA;

MEDUNARODNA TRGOVINA I OPSTA

EKONOMSKA RA VNOTEZA

U worn najznacajnijem delu "Teorija meaunarodne trgovine

5 primenom na trgovinsku politiku", 1 Gotfrid fon Haberler
takoae harvard ski neoklasicista austrijskog porekla, daje analizll
meaunarodne trgovine u savremenim uslovima i to sa stanovista
odnosa cena roba i deviznih kurseva. Umesto automatizma zlatnog
standard~e, dugorocno posm""atrano, obezbeaivao stabilan
devizni kurs, savcr-emena meaunarodna_ r.azmena..¥I'~l-se..J.LUSlQYima
uIW)lIna sve vaznija postaje stabilnost na unutrasnjem trziStu,
a to znaCi stabilnost cena, nego stabi1nost deviznih kurseva.
Ukupni volumen transakcija odreaen je obi mom roba i us1uga
koje treba da se razmene, stepenom diferencijacije i metodima
i nacinom placanja, odnosno postojanjem kreditnih instrumenata.
Ukoliko vo1umen robne razmene i brzina prometa ostaju nep.ro­
menjeni. nivo cena se, prema Haberleru, menja u zavisnosti od

I The Theory of International Trade with its ApplicatIon to CotHHftrciaI Policy,

jzdZlnje \\'illiamHodge & Company limited. London, 1956 - Sixth fmpressioo.

157
kolicine novca. Ukoliko, pak, koliCina novca u opticaju i brzina
opticaja, odnosno naCin i instrumenti placanja, ostaju neprome­
njeni, a dolazi do povecanja proizvodnje roba, odnosno do pove­
canja ponude, neminovan je pad nivoa cena. Na ovoj osnovi
izvlaCi se zakljucak da je koliCina novca u opticaju, ukij~-c~j-uCi
tu i kredit, jedan od osnovnih faktora kojima se moze regulisati
kretanje nivoa cena. Kolicina roba kao i brzina razmene, moda­
liteti placanja, ne mogu biti lako podlozni promenama, kao sto
je to u savremenim uslovima dirigovane val ute moguce s reguli­
sanjem kolicine novca u opticaju. Tako dolazi do izrazaja mo­
gucnost intervencije instrumentima monetarne politike kojima se
moze postiCi stabilizacija nivoa cena, odnosno nivoa deviznih
kurseva, a u izvesnim slucajevima ti instrumenti mogu da se ko­
riste kao protivmere za nepozeljna kretanja nivoa cena. Ako se u
uslovima privrednog lfazvoja i ekonomske ekspanzije manifestuje
tendencija pada cena, ona moze da se spreci povecanjem novca
u opticaju. Na taj naCin, kako kaze Haberler, za obavljanje ve­
ceg broja transakcija uz nepromenjeni nivo cena mora se obez­
bediti veca koliCina novca u opticaju.
U savremenim uslovima vlade niza zemalja vrlo cesto se na­
laze u dilemi da Ii da poddavaju stabilnost cena iIi, pak, da na­
stoje da se obezbedi stabilan novi devizni kurs. To meautim ne
znaCi da nije moguce sprovoaenje i jednog i drugog cilja istovre­
meno, ali prvi uslov za to predstavlja usaglasavanje nacionalne
politike niza zemalja. Drugim recima, potreban je meaunarodni
sporazum 0 ovim ciljevima ekonomske politike. Ukoliko takav
sporazum ne postoji, vlada jedne zemlje se nalazi u situaciji da
pri promeni nivoa cena u drugoj zemlji treba da reSi da Ii da
primenjuje mere za stabilizaciju deviznog kursa, odnosno da omo­
guci kolebanja u nivou cena u skladu s kretanjem cena u ino­
stranstvu iii, pak, da insistira na stabilnom nivou cena na unu­
trasnjem tdistu. a da omoguCi kretanje i kolebanje deviznog kursa

158
u suprotnom pravcu od kolebanja cena u inostranstvu. Orijenta­
ciju na nestabilnost deviznog kursa, Haberler, dosledan neokla­
sicnim koncepcijama, naziva politikom najmanjeg otpora. Medu­
tim, on ostavlja mogucnost da se ta politika primeni ukoliko u
inostranstvu dode do veoma ozbiljnih fIuktuacija. Kada fIuktu­
acija postaje ozbiljna, Haberler ne daje precizan odgovor. Postoji
i jedan psiholoski razlog po misljenju Haberlera u pogledu rda­
vanja ove dileme. Naime, svaka promena deviznog kursa veoma
lako je upadljiva, lako dolazi do izraZaja i izaziva odgovarajuce
reagovanje ostalih zemalja. Ka~..i e. med~i.!!!!. rec Q....Qr.Qmenama
cena na unutrasnjem tdistu jedne ze~je. taj fenomen daleko
rruln} e pa(fa u oCi i potrebno je izvesno vreme da se njegovi efekti
manifestuju u punoj meri. S druge strane, situacija kolebanja de­
viznih kurseva ima za posledicu i otvaranje niza moguenosti za
spekulantske poteze u meaunarodnom kretanju kapitala. NaroCito
u zemljama koje poCivaju na zlatnom standardu, svaka mogue­
nost kolebanja deviznih kurseva ima za posledicu i jacanje sklo­
nosti ka likvidnosti sredstava. kako bi se u datom trenutku sva
sredstva mogla da konvertuju iz jedne u drugu valutu. Takva
situacija smanjuje tTaspoloziva sredstva za ulaganje dugorocnijeg
karaktera, dovodi do tezaurisanja zlata i u osnovi ima deflacioni­
sticke po sled ice.
Sto se malih zemalja tice. naroCito ako je ree 0 zemljama ) ,
u Cijoj privredi spoljna trgovina ima veliku ulogu. po misljenju
Haberlera jedina ispravna politika je politika cvrstog, stabilnog
deviznog kursa. Takve zemlje gotovo po svaku cenu treba da
htvuju stabilnost cena stabilnosti deviznog kursa. Sto se, pak.
tiee velikih zemalja koje nisu zavisne od inostranih sredstava
(zIata i deviza) . Haberler uvazava Kejnzov (John Maynard
Keynes) staY po kome velika zemlja moze cak da usmerava svoju
anticiklicnu politiku prelazenjem na sistem fIeksibilnog deviznog
kursa, uz postizanje stabilnog deviznog kursa. uz postizanje stabil­

159
nog nivoa cena, s tim sto ovaj staY prihvata iskljucivo s kratko­
rocnog stanovista.
U pogledu metoda za obezbedenje stabilnog deviznog kursa,
Haberler insistira na zlatno -poluznom i zlatno-deviznom standar­
du o Dok u slucaju zlatno-deviznog standarda postoji potpuni auto­
matizam u medunarodnim ekonomskim odnosima, koji Haberler
uporeduje s nivoom vode u spojenim suciovima, i dok za takav
odnos mora da cirkuliSe u krajn joj liniji zlato, i valuta sa zlatnim
pokricem, u slucaju zlatno-poluznog standarda postoji mogucnost
da se manjom kolicinom zlata obezbeduje normalno funkcionisan je
meounarodne razmene i placanja. Sa stanovista nacionalne pri­
vrede, ovaj put je daleko jeftiniji, jer se, ukoliko nema cestih
kretanja zlata, minimalne promene mogu da saniraju i relativno
malim iznosima , a to znaci da je nacija daIeko manje angazovala
sredstva (sve faktore proizvodnje) koji se ulazu u proizvodnju
zlata, buduCi da to ne p,redstavlja proizvodni potencijal nacije,
odnosno da ti faktori proizvodnje mogu da koriste za proizvodnju
dmgih vrednosti.
Ovakvo razmatranje vodi ka logicnom zakljucivanju 0 uvo­
aenju zlatno-poluznog standarda, za koji se de facto zalagao i Ri­
kardo u traktatu "Predlozi za ekonomicnu i bezbednu valutu "
("Proposale for an Economical and Secure Currency", 1816).
T reca mogucnost obezbeaenj a deviznog kursa jeste zlatno­
-devizni standa.rd. Uslovi za uspostavljanje mehanizma zlatno-de­
viznog standarda zahtevaju da se sve zalihe zlata koncentrisu u
centralnoj banci. Ta sredstva mogu da se koriste za kupovinu krat­
korocnih stranih investicija i kao takva donose odredenu kamatu,
a istovremeno obezbeauju brzo konvertovanje u zIato . Vrlo cesto
se nailazi na shvatanje da je do 1914. godine bio u primeni isklju­
bvo kIasicni zlatni standard, a da je zIatno-devizni i zlatno-poIu­
zni standard razvijen u usiovima medunarodnih ekonomskih od­
nosa u razdobIju izmeau dva svetska ,rata. Medutim, i pre prvog

160
svetskog rata bIlo je primene mehanizma zlatno-deviznog stan­
darda, posebno sekungamih partnera u svetskoj trgovini (Austro­
-Ugarska i Indija).2

'? :(. :(.

Haberler ukazuje na Rikardovu tezu 0 zlatu kao robi koja ima

najbolji prijem na tdistu i koja se, konsekventno, i ponasa kao
sve druge robe. Drugim Ifecima, orijentise se na plasman tame
gde se za nju dobija najvisa cena izrazena kroz druge robe.
Celokupna kritika koncepcija klasicne budoaske politicke
ekonomije, i to kako s leva tako i s desna, uglavnom je postavljena
na stanoviSta kvantitativne teorije novca koja predstavlja jedan
od osnovnih aksioma nosilaca klasicne graaanske ekonomske te­
orije. Haberler, meautim, zeli da se distingira od takve kritike i
ukazuje na dva pravca u kvantitativnoj teoriji novca. Po jednom
shvatanju "dati p,r ocenat povecanja ili smanjenja koliCine novca
neminovno izaziva i promene u nivou cena i to u istoj srazmeri ".
Meautim, klasicna teorija meaunarodne trgovine ocigledno ne za­
hteva tako drasticnu pretpostavku. Njoj je jedino potreban postu­
Iat da "povecanje koliCine novca ima tendenciju povecanja cena,
a smanjellje kolicine novca ima tendenciju sniZenja cena, iako ne
kaze za koliko".3
Ovakvo jedno "mallje rigidno" shvatanje kvantitativne teo­
rije novca HaberIer je spreman da prihvati.
Kako je sam primenio radnu teoriju vrednosti, u izracuna­
vanju komparativnih troskova, HaberIer se izvinjava da je to
ucinjeno iskljucivo radi iznalazenja kriterijuma za relativne tro­
~ Haberler se U ovome poziva na ocene koje su daH Ansisux u delu La polltique Regula
lrice des ChaHges i Keynes u It,dlan Currency aud ExclftlHges, 1913.
~ Gottfried Habcrler. Tift Tlltory of luttfHatloHal Trade with its AppiicatloH to
(o'H,.erc/al Policy . izdanJe William Hodge & Company Limited. LondoD. 19,6 - Sixth
rmpression .

11 161
skove proizvodnje u odnosima izmedu dvejll zemalja. Drugim re­
cima. uz pretpostavku da su svi ostali faktori podjednako uce­
stvovali . Medutim . posIe ustanovIjavanja odnosa razmene u usIo­
vima konstantnih troskova proizvodnje, on zakljucuje da je inten­
zitet traznje osnovni alokator faktora proizvodnje izmedu poje­
dinih grana. U usIovima rast uCih troskova proizvodnje pri pove­
canju proizvodnje, doIazi do izraiaj.a jos jed 'Hl. fakto r a to je sup ­
stitueija. Faktor supstitueije, to je za Haberlera spasonosno re­
s~oje mu omogllcuje da nade izIaz za dalju analizu, uz
istovremeno napustanje teorije radne wednosti. Drugim reCima
naden je zajednicki imenitelj za uporeaivanje, jer kao sto to moze
da bude radna snaga kada je u pitanju razmena dveju roba , tako
isto moze biti i stepell supstitueije. Bez obzira koliko se roba
proizvodi i koliki je broj faktora proizvodnje angazovan u to j
proizvodnji, supstitucija moze da bude zajedniCki imenitelj i da
da iste rezultate kao sto je kod Rikarda davao homogeni ljudski
rad kao izvor vrednosti. Komparativne eene dveju roba zavisice,
u uslovima postojece traznje na odredenom nivou , prvenstveno
od troskova proizvodnje, ali se ti troskovi proizvodnje nece vise
da mere utrosenim homogenim radom, kolicinom utrosenog rad­
nog vremena, vee u skladu sa shvatanjima austrijske skoIe, mo­
guCim altemativnim rdenjima .

aze da se OduO S razl1,1ene

i ~ dvejll roba n&£olje utvl'auje troskovima roba koje mogu
~ vrse uloge s~tuta. Prilazeci ovoj problematiei sa stanovista
mogucnosti supstitueionalne upotrebe pojedinih faktora proizvod­
nje. Haberler je mogao da donese odgovarajuee zakljuCke i u
pogledu moguenosti transformisanja pojedinih faktora proizvodnie ,
i to kako s kratkoroenog tako i s dugoroenog stanovista. Kratko­
roeno posmatrano vecina ovih faktora proizvodnje , kaze Haberler,
veoma je speeifiena. To ne vazi sarno za visokospeeij alizovanc

162
alatke , vee i za radnu snagu . Dugorocno posmatrano pojedini fak­
tori proizvodnje mogu da se preorijentisu na druge upotrebe (pre­
kvalifikacija radne snage. amortizovanje industrijske opreme i nje­
na zamena novorri) . Ovakav pristup ima statickih koncepcija , jer
pretpostavlja jedno gotovokontraktue1no stanje izmeau vlasnika
pojedinih faktora proizvodnje koji mogu na osnovi medusobnog
sporazuma, gotovo plan ski da odrede u kom pravcu i u kom VTe­
menskom razdoblju moze da se izvrsi takva preorijentacija. Haber­
ler to i sam oseea i pokusava da se odricanjem od statiCkog pristu­
pa izjasni da on ne pretpostavlja "hipoteticnu ravnotdu u kojoj
vise nema stimulansa za dalji razvoj i kretanje faktora proizvod ­
nje".' Moguee je da do preorijentacije faktora proizvodnje doae i u
kraeem roku - ubrzanom amortizacijom , buduei da u svim tim slu­
cajevima amortizacioni fondovi ne mora obavezno da se koriste
11 istoj grani proizvodnje, i da ' taj iznos amortizacije moze da , e

ponasa kao "slobodni kapitill ", spreman za investiranje prema

kriterijumima za investicije u datim uslovima opste konjunkture.
Ako i kada dode do promene traznje za jednim proizvodom,
ta promena neposredno utice na nivo cena. U onoj grani za Cijim
proizvodom raste traznja , doei ee do poveeanja proizvodnje, ali
ne odmah, jer je potrebno izvesno vreme da se bilo poveeaju
kapaciteti, bilo priuci radna snaga. S druge stranc. i uz pad cena
u slucaju opadanja potraznje za drugom robom, takode ne mozc
da dode neposredno do smanjenja proizvodnje. Koliko ee biti vre­
mensko rndoblje potrebno za smanjenje u znak reagovanja rca
promene II cenama izazvane promenama u traznji . zavisi od spe­
cificnosti sredstava za proizvodnju u datoj grani industrije , od
moguenosti njihove preori.ientacije . Ukoliko to razdoblje bude
duze. lltoliko ee i tendencija pada cena za datim proizvodima
biti veea . jer se povecava rtjihovo relativno obilje na tdistu .
Medutim, aut()matizam privJ'edc slobodne inicijative i u ovom
• Op. ci t .• p . 1 7 9 .

11.1;
163
 slucaju dolazi do izrazaja. Rec je 0 angazovanju novih firmi koje
ulaze u proizvodnju artikala za kojima trainja raste, 0 angazova­
nju novih faktora proizvodnje i, konsekventno, dolazi do poveca­
nja proizvodnje tih proizvoda (za kojima je narasla traznja). U dru­
gom slucaju, smanjuje se proizvodnja proizvoda za kojima je opaJa
traznja i postepeno se vrsi preorijentacija raspolozivih sredstava na
druge proizvode te dolazi i do smanjenja ·ponude. Ukoliko se ovaj
proces izvrsi za krace vreme, utoliko ce i pad c~na tog proiz­
voda biti trelativno manji u odnosu na cenu proizvoda za ko­
jim je narasla traznja. Ovaj mehanizam dolazi do izrazaja na
isti nacin i kada se povecava carina na uvoz, bme se, po recima
Haberlera, traznja preusme.rava s uvoznih proizvoda na domace,
ali posle izvesnog vremena to ima za posledicu i smanjenje aktiv­
nosti u industriji koja je orijentisana na izvoz, a faktori pro­
izvodnje se orijentisu ka zasticenoj domacoj industriji.
Ovaj model. koji je u sldadu s liberalistickom lconcepcijom i
njenom primenom u uslovima zlatnog standarda, Haberler nastoji
cia ulclopi u uslove savremene proizvodnje i meaunarodne raz­
mene. Meautim, to je mogucno jedino uvoaenjem ovog elementa
koji se ne nalazi kod predstavnika klasicne doktrine. Rec je

-
ovomprilikom ne 0 troskovima uopste, niti troskovima d"eterml­
ni.,.,:-:-n,....l=~
sa m n-ca-s o-::novi ulozenog rada vee 0 , os ovima proizvodnje
~zenim u novcu. Za funkclOlllsanle tog mehanizma potre m su
sledeci uslovi: ----­
- da je novcano izrazena cena proizvoda jednaka marginal­
nim troskovima:
- svaka jedinica svih faktora proizvodnje moze se zameniti
drugom, a svi faktori proizvodnje su podjednako mobilni, i bez
obzira u kojoj vrstu proizvoda dolazi do angazovanja faktora pro­
izvodnje, cena svake jedinice je ista;
- cena svakog faktora proizvodnje, ukljucujuCi tu i nekret­
ni..,c, ravna je marginalnoj produktivnosti.

164
 Ovo su, uglavnom, uslovi koji mogu da budu realni jedino
ako postoji tdiSte koj e karakterise savrsena konkurentnost svih
ueesnika u proizvodnji - i radne snage i kapitala, i na kome po­
stoji maksimalna pokIretljivost faktora proizvodnje. Princip mak­
simizacije pronta mora da bude vodece geslo kapitaliste-predu­
zetnika, jer je u tim uslovima za njega moguce da, u svakom
slucaju u kome je marginalna produktivnost dodajnih faktora
proizvodnje veca od monetarno izrazenih troskova proizvodnje,
ukupni prihod i profit rastu bde od troskova. Buduci da se taj
proces sistematski dd3va u drustvu koje pred sobom ima Haberler
kada prati funkcionisanje ovog model a, normalno je da se kroz
proces konkurencije ispoljava tendencija izjednacavanja marginal­
nih produktivnosti faktora proizvodllje i cena u svim granama.
U ovom slueaju, meautim, Haberler nije originalan, jer se sliean
model nalazi kod Najta (Knight), Viksteda (Wicksteed), Klarka
(J. B. Clark), Bern Beverka (Bohm-Bawerk), Viksela (Wick­
sel). ~lImpetera (Schumpeter). Landaurera (Landaurer), Hiksa
(Hicks) itd.
Postavlja se pitanje koliko je moguce u savrernenim uslo­
virna ovakvo funkcionisanje model a slobodne konkurencije.
Meautim. te koncepcije su date u delu knjige koji je posve­
cen tzv. " Cistoj teoriji medunarodne trgovine". Ovaj dec HaberIer
izdvaja i izoluje od svih razmatranja posvecenih trgovinskoj po­
litici u okviru koje tretira i postojanje rnedunarodnih monopola,
sirovina, i medunarodnih kartela, priznaje i sagledava postojanje
raznih oblika stirnulisanja izvoza. odnosno uvodenja restrikcija
lIvoza. Ali, ti elementikoje sagledava u spoljnotrgovinskoj politici
nisu uticali na neke bitnije diferencijacije stavova u "eistoj te­
oriji medunarodne trgovine". Drugim recima, svi oblici ddavne
intervencije i monopolistiekih organizacija koji narusavaju ide­
aInu shemu liberalistiekog mehanizma razmene posmatraju se kao
nesto izolovano, izdvojeno, kao anomalija, a ne i kao sastavni

165'
i jedinstveni deo procesa medunarodne robne razmene. Umesto
da posmatra dejstvo tih faktera na funkcionisanje medela. Ha­
berler pristupa ovom problemu vise sa stanovista pesmatranja
necega sto predstavlja "pevredu pravila igre". necega sto moze
da ima privremeno dejstvo. s perspektivom da se to privremene dej­
stYe 11 doglednom vremenu otkloni i da sve pecinje da se i dalje
obavlja onako kako je predvideno u "Cistoj teoriji medunarodne
trgovine". odnosno u skladu s iskustvom .medunarodne robne raz­
melle pre izbijanja prvog svetskog rata."
Ovakav staY U sustini odrazava nesposobnost i nemogucnost
da se u okviru neoklasicne liberalisticke koncepcije nadu odgo­
varajuca teorijska reSenja za objasnjenje i analizu kretanja nJ
svetskom tdiStu u razdobljll posle prvog svetskog rata. a posebno
posle izbijanja velike ekonomske krize.
Haberlerov pristup teoriji medllnarodne trgovine isto tako
zahteva punu mobilnost svih faktora proizvodnje u okviru nacio­
nalnog tdiSta i. u skladll 5 "pravilima igre". jedna nacionalna
privreda moze da vrsi odredena prilagodavanja koja diktira razvoj
meaunarodne robne razmene. ali pri . tome ne bi trebalo da do­
pusti nikakvu povredu pune mobilnosti proizvodnih snaga. Uko­
liko. medutim. postoje faktori proizvodnje specificnog karaktera.
utoliko je veCi rizik prilikom svakogprilagodav;:nja i preorijen­
tacije.
Ovakvo postavljanje problema proti~reCi tendencijama za
formiranje sirih zajednica. kao sto jecarinska unija. bllduci da u
svakom takvom slueaju mora da dode u pojedinim zemljam~l
do raznih prilagodavanja faktora proizvodnje novonastalim uslo­
virna. Na ovu kritiku Haberler unapred odgovara stavom prema
kome gubitak kapitala ne znaCi istovremeno bilo kakav gubitak
~ lako jc posebno pitanje II kojoj je meT! id calizovan::t 'shcma mechlnJcodne rornC'
Tnmenc . a j triisnog mehani'Zm~ i sJvr~ene konkur,ell cije, d('ll'Jvala u kapitali stickoj stvLlr­
nosti do 1914. godin e . buduci da su i tad a postoj:lle sna~(' cije se dcjst\,O 11J. tn iS tu nijr
mog-Io da ka rakterise kao iskljucivo ckol1omske ' naravi

166
 nacionalnog dohotka. T akav gubitak, u stvari, znaCi samo pro­
mene u raspodeli nacionalnog dohotka. Drugim reCima, promene
lJ odnosima snaga izmeau pojedinih sektora privrede, odnosno

vlasnika pojedinih faktora proizvodnje. Ovakav stay Haberlera

1110ze da se usvoji i postoje znaci u sadasnjem stanju na meau­
narodnom tdistu koji pokazuju da, osobito kada je rec 0 ostvare­
nom nivou saradnje izmeau zemalja ucesnica u robnoj razmeni,
dekat prilagoaavanja moze da bude ublazen. Ovom prilikom po­
trebno je istaei samo da postoji bitna razlika izmeau opste kon ­
cepcije 0 tome da se nacionalni dohodak ne smanjuje rime sto
se menja llcesee pojedinih sJojeva i grupa u njegovoj distribuciji
i primene tog principa u ekonomskoj i spoljnotrgovinskoj polirici.
Taj problem dolazi do izrazaja i u slucajevima kada postoji pri­
vreda u kojoj je izvrsena totalna nacionalizacija , a posebno je
ozbiljan u privredama kapitalistiCkih zemalja, buduCi da su po­
jedine drustvene klase daleko viSe vezane za odreaene ekonomske
interese i daleko tde uspevaju da te interese usklade 5 odreaenim
prilagoaavanjima nacionalne privrede kao celine. T eSkoee u tom
pogledu vee su manifestovane u okviru Evropske ekonomske za­
jednice koja u ovu svrhu ima posebno prcdviaene dye institucije:
Evropska invesriciona banka i Evropski socijalni fond za olaksava­
nje prilagoaavanja radne snage novonastalim uslovima usled for­
miranja zajednickog tdiSta.
Razvoj integracije u istocnoj Evropi isto tako pokazuje da
problem prilagoaavanja nije ni izdaleka jednostavan i da nailazi
l1a otpor. Dok se taj otpor u zapadnoevropskim zemljama moze
da objasni suprotnosrima pojedinih klasa, u zemljama istocne
Evrope - gde je rec 0 privredama u kojima je izvrsena potpuna
nacionalizacija i gde ne moze da funkcionise argument istaknut
kao bitan za situaciju u zapadnoj Ewopi - tdkoee prilagoaa ­
vanja opStoj polirici u okviru Saveta za uzajamnu ekonomsku
pomoe (SEV) mogll se protllmaciti prvenstveno tendencijol11 OCll­

167
 vanja mesta pojedinih nacionalnih privreda i oeuvanja postojecih
interesa. Ta tendencija dolazi do izrazaja na jednoj strani kao
nastojanje da se zaddi kompleksan razvoj nacionalne privrede,
a na drugoj da se takav svestran Il'azvoj obezbedi iako postoji na
politiekom planu manifestovana saglasnost 0 uvoaenju prednosti
kOje donosi podela rada meau zemljama u okviru sire ekonomske
zajednice kao sto je SEV.
Meautim, Haberler takoae istice da se u njegovoj analizi daje
puna mobilnost svim faktorima proizvodnje, osim radnoj snazi.
BuduCi da je ovde ree 0 jednom specifienom faktoru proizvodnje,
Haberler je u stanju da prizna da mehanizam cena na ovom sek­
toru ne deluje onako kao sto deluje u odnosu na druge faktore
proizvodnje, jer radnici reaguju na malo smanjenje najamnina
otkazivanjem svog ueeSca u proizvodnji. "Na taj naein dolazi do
stvarnog gubitka zbog sukoba, u obliku strajka i nezaposleno­
sti".6 I u ovom pitanju Haberler nije isao u dublju analizu niti
je osvetlio lIzroke zbog kojih ovaj faktor proizvodnje ne reaguje
kao svi ostali. Odgovor na to pitanje postojao je mnogo pre
nego sto je Haberler i mogao da pristupi radu na formulisanju
svoje koncepcije teorije meaunarodne trgovine i dat je u Mark­
sovoj analizi uloge radne snage u formiranju vrednosti .
OstajuCi striktno na liberalistiekoj poziciji, Haberler usme­
rava svoju kritiku na stavove onih autora koji se zalazu za
opravdanje carina ukoliko one mogu da doprinesu boljem ko­
riscenju faktora proizvodnje. U toj kritici on insistira da ie
nemoguce da se u jednoj zemlje koriste sva sredstva za proiz­
vodnju, a tamo gde se to koristi, to mora biti sarno siromasna
zemlja II kojoj se obraduje svaki deo slobodne povrsine. Po toj
logici puno koriscenje svih faktora proizvodnje je pre znak siro­
mastva negoli bogatstva. Ovakvo rezonovanje ima delimieno svog
opravdanja, ali je u sustini zasnovano na koncepcijama liberali­

• Op. cl'l . p . 187.

168
sticke privrede u kojoj uvek mora da postoji jedan deo faktora
proizvodnje koji se moze angazovati u skladu s kretanjem traznje,
iako to cesto moze da bude i nezaposlena radna snaga. ~tavise,
istorijski razvoj kapitalizma pokazao je da je postojanje radne
snage kao nepotpuno iskoriscenog faktora proizvodnje jedan od
najznacajnijih uslova za odriavanje sistema. To sto ovakve pojave
nepotpunog angazovanja faktora proizvodnje do laze do izrazaja
i u obliku krize i kriznih poremec aja u kapitalistickoj privredi,
Haberler naziva "kamenima-medasima na putu ekonomskog pro­
cesa na kome se krece privreda pod uticajem tehnickog progresa
iIi medunarodne podele rada". 7 Gubici do kojih dolazi u takvim
slucajevima mogu biti gubici pOjedinaca, ali zajednica, po Haber­
leru, u krajnjoj liniji dobija. Ovakve su koncepcije u toku ka­
snijeg razvoja gradanske teorije - naroCito od Kejnza i kasnijih
teoreticara ddavnog kapitalizma - dozivele odredenu kritiku,
koja iako blah od kritike s marksistickih pozicija, u osnovi
stoji na stanoviStu da je takav zastoj u sustini stetan i za po­
jedince i za nacionalnu privredu.

MEDUNARODNA TRGOVINA

I RASPODELA NACIONALNOG DOHOTKA

NastavljajuCi razmatranje predstavnika klasicne i neoklasicne

skole, Haberler daje svoj doprinos proucavanju dejstva medu­
radne trgovine na raspodelu nacionalnOgaOliofKa.-POlaznu os­
novu ovog razmatranja predstavljaju promene u medunarodnim
ekonomskim odnosima, i to one koje se manifestuju preko pro­
mena cena. U radovima njegovih prethodnika ovom problemu
se prilazilo sa dva stanovista: a) sa stanovista dejstva meduna­

7 Op. cit ., p. 188 .

169
rodne trgovine na pojedine vrste dohodaka, i b) njenog dejstva
na grupe radnika meau kojima ne dolazi do izraZaja konkurencija.
Dok se u okviru ovog aspekta tog pitanja kao polazna tacka
uzima uvoz poljoprivrednih proizvoda koji u industrijski razvije~
noj zemlji vodi ka smanjenju rente zemljoposednika, a povecanju
realnih nadnica i profita, s drugog stanoviSta se insistira na po­
stojanju raznih grupa radnika meau kojima nema konkurencije,
ali u okviru svake od tih grupa postoji konkurencija i samim tim
i jzjednacen nivo nadnica. Haberler ukazuje da je ovu pojavll
razlicito tretirao Kerns (Cairnes), predstavnik potpuno neelastic~
ne ponude radne snage u okv~ru zatvorenih grupa, dok Marsal
smatra da je ta ponllda apsolutno elasticna. Dajuci svoj sud 0
stavovima ovih autora, Haberler prihvata Kernsov stay kao tacan
s kratkorocnog, a Marsalov kao upotrebljiv s dugorocnog stano­
vista. DajuCi svoj doprinos razmatranju ovog pitanja, Haberler
smatra da je postojanje ovako zatvorenih grupa radnika jedan
poseban i specifican slucaj, a kada je rec 0 dejstvu medunarodne
trgovine na relativnu oskudicu pojedinih faktora proizvodnje j
njihovu marginalnu produktivnost, odnosno eene pojedinih faktora
proizvodnje, da ta pitanja treba razmatrati jedino pod sledecim
uslovima:
- kad meaunarodna razmena roba ima za posledicu poveca­
nje cena onih faktora proizvodnje koje angazuje industrija us me­
rena na izvoz, to je zato sto ta grana industrije angazuje veci
deo tih faktora nego ostale grane ;
- u tom slucaju dolazi do pada cena svih onih faktora pro­
izvodnje koje angazuju one grane koje nisH usmerene na iZV03 ,
odnosno u kojima data zeml ja nema odgovarajuce komparativne
prednosti.
U skladu s ovakvim promenama cena dolazi i do promena u
poloZaju vlasnika tih faktora proizvodnje , odnosno do promene
njihovog dohotka. Ali , Haberler se zalaze za diferencijaciju radne

170
snage od ostalih faktora proizvodnje. Dugorocno posmatrano, 'rad­
na snaga je najmanje specificna, odnosno najlakse se prilagodava
promenama do kojih dolazi razvojem medunarodne trgovine. Krat­
korocno, medutim, ona je veoma specijalizovan faktor proizvodnje
i veoma tesko pokretljiv. Poznato je da je jos Adam Smit tvrdio
da je od svih vrsta faktora koji su predmet transpo.rta i izlozeni
mobilnosti, najtde transportovati coveka. Ddavna intervencija
i postojanje sindikata - to su elementi koji doprinose smanjeniu
stepena mobilnosti radne snage. Ali, Haberlerov zakljucak je da
5 dugorocnog stanovista radnicka klasa nema nikakvog posebnog

rizika zbog razvoja spoljne trgovine i da su vlasnici radne snage

sa tog stanovista u znatno boljem polozaju nego vlasnici ostalih
faktora proizvodnje. Ako medunarodna trgovina doprinosi pove­
canju produktivnosti time sto stimulira vecu specijalizaciju i po­
delu rada, radna snaga se, dugorocno posmatrano, ne suocava ni
5 kakvim rizikom. Politicki zakljucak iz ovoga kod Haberlera se
svodi na to da predstavnici radnicke klase treba da se zalazu za
liberalisticku politiku spoljne trgovine.
Proucavanje politike sindikalnih organizacija, osobito u vo­
deCim kapitalistickim zemljama, pokazuje, medutim, da je ovakva
generalizacija veoma riskantna. NaroCito u SAD se koristi eleme­
nat pune zaposlenosti i u redovima llosilaca liberalistickih i kod
predstavnika protekcionistickih koncepcija u spoljnotrgovinskoj
politici. Naime, pokazalo se da su predstavnici sindikalnih orga­
nizacija vrlo cesto orijentisani ka usaglasavanju svojih interesa
s interesima odreaenih poslovnih grupa, ne sarno kad je rec 0
utvroivanju uslova kolektivnih ugovora kojima se regulisu nad­
nice i druga primanja, vee isto tako i kada je rec 0 formiranju
odreaenog drustvenog pritiska koji treba da se iskoristi na poli­
tickom planu radi poostrenja protekcionistickih mera iii, pak, sti­
muliranja liberalnije spoljnotrgovinske politike. U poslovnim knl ­
govima onih industrijskih grana koje nisu ugrozene inostranom

171
konkurencijom i predstavnici poslovnih ga-upa i sindikata zalazu
se za liberalnije koncepcije americke vlade na spoljnotrgovinskom
planu. Istovremeno one grane industrije kOje se osecaju izlozene
pritisku inostrane konkurencije insistiraju na opasnosti od jeftinog
inostranog rada koji ugrozava americko tdiSte i polozaj radnika,
odnosno visinu nadnica u SAD. (Parola 0 "socijalnom dampingu"
osobito se koristi u odnosu na japansku, a znatno manje na zapad­
noevropsku robu koja uspeSno konkuriSe americkim proizvodima
ne sarno u svetu vee i u SAD).
~to se tice analize s kratkorocnog stanoviSta, radna snaga
je takoae nedovoljno mobil an i specifican faktor i njeni vlasnici,
po Haberleru, moraju takooe da snose odgovarajuee teSkoee u
toku perioda prilagoaavanja ali, za razliku od o~talih faktora
proizvodnje, to je specifican faktor cija vrednost nikada ne moze
pasti na nulu. Dok pad na nulu moze da bude zapazen kod kre­
tanja vrednosti nekih drugih faktora proizvodnje, poznato je da
je za oddavanje radne snage neophodan minimum sredstava i zato
se u nedostatku tog minimuma u savremenim uslovima pristupa
ddavnoj intervenciji koja obezbeauje egzistencijalni minimum i u
uslovima nezaposlenosti.
Kada razmatra dejstvo spoljne trgovine na poloZaj radne
~nage u pojedinim zemljama, Haberler posebnu paznju posveeuje
razlikama u nivou nadnica u pojedinim zemljama. Te lTazlike mogu
da postoje iz razliCitih uslova. Jedan od njih moze da bude razlika
u kvalitetu radne snage koju nude pojedine grupe. U tom slucaju
u datim uslovima ponude ovako razlicitih vrsta rada, svaka grupa
dobija i razliCitu nadnicu, onako isto kao sto zemlja razliCitog
boniteta donosi vlasniku razliCit nivo rente. Do razlika u nivou
nadnica moze doei i na osnovi posebnih esnafskih i njima slicnih
barijera, obicajnog prava itd., koje onemogueuju prosirenje date
grupe radnika. Razvoj meaunarodne trgovine ima isto dejstvo na
nivo nadnica, dovodi do istih razlika u visini nadnica kao sto

172
 razlika u kvaIitetu radne snage u okviru jedne zemlje utiee na
visinu nadniea radnika jedne grupe. kaze Haberler. Ako. pak. po­
stoji organizovana snaga s izvesnim monopolistickim tendeneijama.
i njihove nadniee ee da se poveeavaju. ponekad i bde negoIi bez
ovih monopolistiekih elemenata. ali je bitno da u oba slucaja
meaunarodna trgovina pozitivno utice na poveeanje nacionalnog
dohotka. Meuutim. postoji slueaj kada razvoj meuunarodne robne
razmene negativno utice na naeionalni dohodak. a to je u onim
kategorijama delatnosti u kojima se razlike u nadnieama formiuaju
na prineipu "izjednacavanja razlika" . To je slucaj kada je rec 0
posebno teSkim uslovima rada u kojima se radna snaga orijen­
rise ne sarno prema visini nominalnog iznosa nadniee. vee i prema
posebnim karakteristikama radnog mesta. 8
U zavrsnom delu analize odnosa meaunarodne trgovine i op­
ste ekonomske ravnotde. Haberler osvetljava problem opadajuCih
tro skova i njihovog udela u meaunarodnoj trgovini. Ovaj deo
njegove analize pisan je u polemickom tonu protiv shvatanja
Frenka D. Grahama injegove kritike klasicne teorije . Grahamova
kritika protiv teorije komparativnih troskova usmerena je u prav­
eu stetnog dejstva speeijaIizacije kada se ona vrsi u granama in­
dustrije s rastucim troskovima. odnosno kada dolazi do zanema­
rivanja onih grana industrije u kOjima postoje konstantni iii opa­
dajuCi troskovi. Drugim reCima. zbog komparativne prednosti jed­
na nacija na ovaj naCin ne postiZe maksimalno koriseenje sop­
stvenih faktora proizvodnje. OdgovarajuCi na tu kritiku. Haber­
ler podvlaCi uslove u kOjima moze da doae do sniZenja troskova.
Industrija proizvodi na prineipu opadajucih troskova jedino ako

8 Kada hi stJin i j povremcni posao bio pla cen po istoj tarifi, oCiglcdno je da bi se
r3dn3 sn3 ga orijclltisala i skljuci\'o prema stalnom zapo slenju. On aj ko nodi nercdovno
zapos!enje mora da ra(una S ovim elementom i da bi privukao radDu snagu mora da ne~
postojan jc staloosti angaimana kompenzira izve snim dodatkom oa normal an nivo najamnine .
To isto vaii f za pos ebnc dodatke za opasnost poslu . tei:inu posIa , posebn e uslove rada.
zaniml;ivost pos!;. i 51.

173
 primenom novih teh­
na osnovi ili na osnovi
tehnickih znanja. U prvom slueaju primena novih metoda svo­
di se na ana ?ito je vee bilo poznato i provereno. Ti metodi nisu
bili zato 5tO dovoljna i njiho­
va ne bi bila rentabilna. U drugom sJucaju novi metodi
su bili dosada nepoznati aka su bili poznati, ni5U bili prove­
ren! u slucaju rec je 0 stvarnom po­
Ako u tom slueaju do
pada troskova proizvodnje. smatra da se takav pad ne
moze da ukljuCi u opadajuCih troskova,

sto ranije u
smislu moze da se pnmem leomo u prvom slucmu u
kome je rec 0 poveeanju kOja rentabilnu
menu metoda. To se postize bilo poboljsanjem ekono­
micnosti (internal economies of
scale) iii osnovi, u okviru jedne grane (external
mics of Poboljsanje
proizvodne
seenjem postojeeih sredstava, buduei da sva sredstva za proiz­
vodnju nisu perfektno deljiva, odnosno da se ne mogu koristiti u
obimom Drugim reCima, ta sredstva
u troskovima bez obzira na stepen njihovog
transportni sistem itd.). To
ekol1omicnosti i rentabilnosti ide do
proizvodnje. kada se ta tendencija zaustavlja
proizvodnje vodi porastu troskova po
posmatrano, ova nije moguca u
potpune konkurencijc zbog toga sto se u tom procesu niz novih
firmi u datog Kada bi za
sku

174
onda bi, po Haberlerovom misljenju, ceo industrijski sektor bio
monopolisan. Cak i ako se pretpostavi da je ona grana industrije
kOja posluje po opadajueim troskovima monopolisana, ona moze
da bude izlozena inostranoj konkurenciji i pod pritiskom ino­
strane konkurencije dolazi do pada cena, odnosno do smanjenja
monopolistickih profita. U tom slucaju dolazi do promene u ras­
podeli nacionalnog dohotka. Suprotno Grahamti, koji koristi za­
kon opadajuCih troskova u cilju favorizovanja restriktivne trgo­
vinske politike, Haberler taj isti argumenat koristi za liberalniju
razmenu robe, buduCi da je, po njegovom misljenju, jedna od naj­
veeih prednosti meaunarodne trgovine u tome sto doprinosi sire­
nju triista. Prosirenje triista daje sansu za prosi,renje proizvod­
nje, a ovo sa svoje strane doprinosi koriseenju niza prednosti ma­
sovne proizvodnje. Sve veee triiste stimulira pojavu veeeg broja
proizvoaaca i na taj nacin spoljna trgovina moze da doprincse
boljem polozaju potrosaca, odnosno da smanji njegovu ranjivost
na poteze monopolistickih grupa. Po Haberlerovom misljenju ovo
je narocito znacajno sa stanovista malih zemalja kOje su vrIo
cesto izlozene uticajima krupnih monopola.
Do opadajuCih troskova moze da doae zahvaljujuCi pobolj­
sanju ekonomicnosti proizvodnje na siroj osnovi u okviru jedne
industrijske grane iii region a, boljim koriseenjem infrastrukture,
komunikacija, pojeftinjenja osnovnih sredstava osobito kapitalne
opreme, koje na osnovi poveeane traznje moze da se proizvodi
u vebm serijama, odnosno po niZim cenama. Posebnu paznju za­
sIuzuje Haberlerov stay 0 socijalnoj vrednosti ekonomicnosti pr­
vog i drugog tipa i socijalnim posledicama obeju pojava. Kada je
rec 0 poboljsanju ekonomicnosti u okviru preduzeea, 0 tome pr­
venstveno donosi odluku vlasnik preduzeea, odnosno privatni pre­
duzetnik. Na toj osnovi Haberler se zalaze za ostavljanje ovog
sektora privatnoj inicijativi. Kada je, meautim, rec 0 ekonomic­
nosti na osnovi poveeanja proizvodnje u okviru jedne grane, iii

175
na regionalnoj osnovi, te prednosti koristi istovremeno niz vlasni­
ka individualnih preduzeca, a ne sarno oni koji su neposredno
doprineli poboJjsanju uslova za realizovanje te ekonomienosti.
U ovakvim slueajevima indi vidualni preduzetnik se daleko tde
reSava za intervenciju i takva intervencija ne moze uvek ni da se
ostavi iskljueivo pojedinim preduzetnicima. Meautim, Haberler
energieno stoji na stanovistu da su opadajuCi troskovi pojava kOj;1
se pre moze kategorisati kao izuzetak negoli kao pravilo, eime
u osnovi opravdava celokupnu svoju analizu ekonomske ravnotdc.
Karakteristiena je njegova ocena kriterijuma liberalistieke
koncepcije spoljne trgovine i kriterijuma uopste. Zadatak eko­
nomslce nauke, po njegovom miSljenju , ne moze biti u tome da
precizira koja je trgovinska politika bolja, vee da ukaze do eega
moze da dovcde primena odreaene spoljnotrgovinske politike. IlL
pak, da sugerise koja sredstva treba upotrebiti da bi se postigli
odreaeni ciljevi. Ako je osnovni cilj maksimalno poveeanje na­
cionalnog dohotka, ekonomska teorija treba da pokaze koje mere
treba preduzeti da i spoljna trgovina doprinese takvom po­
veeanju dohotka. Vrlo cesto je osnovni cilj samodovoljnost na­
cionaIne privrede, i u tom slucaju ne mora doCi do podudarnosti
i sinhronizovanog postizanja maksimalnog nacionalnog dohotka
i maksimalnog stepena samodovoljnosti. Ekonomska teorija treba
da ima u vidu ciljeve, da ukaze na metode, ali koji je cilj poze­
ljan, to ne spada, po Haberlerovom misljenju. u zadatak ekono:n­
ske teorije. vee ekonomske politike. Iz ovakvih stavova jasno se
moze izvuCi zakljucak 0 stavljanju ekonomske nauke u sIuzbu
ekonomske politike i 0 subjektivnom pristupu oceni mesta eko­
nomske teorije u odnosu na ekonomsku politiku.
Ciljevi ekonomske politike mogu biti ekonomskog i neeko­
nomskog karaktera. U ove druge Haberler ubraja nacionalnu od­
branu, socijalnu pravdu. lIeligiozne ciljeve itd. Ekonomski ciljevi
bi bili maksimalno povecanje nacionalnog dohotka (nacionalnog

176
bogatstva, ekonomskog blagostanja), ali vrlo cesto ne sarno po­
veeanje nacionalnog dohotka vee i promena nacina njegove lI'as­
podele. U tom pogledu koncepcije liberalisticke skole, toga se
Haberler ne odrice, mogu da doprinesu poveeanju nacionalnog do­
hotka, ali ne i najboljoj distribuciji dohotka u okviru pojedinih
grupa. U ovom pogledu treba istaCi poseban doprinos Haberlera
analizi raspodele nacionalnog dohotka i isticanje sledeCih kriteri­
juma raspodele:
- raspodela ukupnog dohotka na datoj teritoriji izmeau po­
jedinih regiona :
- funkcionalna raspodela nacionalnog dohotka izmeau po­
jedinih klasa i profesionalnih grupa;
- raspodela izmeau pojedinaca u okviru klase;
- raspodela drustvenog proizvoda u toku jednog vremen­
skog razdoblja, i
- stabilnost bezbednost kao jedan od kriterijuma raspo­
dele dohotka.
Kao i njegovi prethodnici Haberler smatra da se jedna od
osnovnih prednosti fritrejderskih koncepci ja sastoji u maksimal­
nom poveeanju drustvenog proizvoda, buduCi da liberalizovana
meaunarodna trgovina na osnovi komparativnih troskova vodi
istovremeno poboljsanju ekonomskog blagostanja svih zemalja
ucesnica u medunarodnoj robnoj razmeni. Meaunarodna specija­
Jizacija poveeava proizvodni potencijal i poboljsava koriscenje
svih faktora proizvodnje. Ako nema carina na uvoz, cene uvoz­
nih proizvoda su nize i od toga imaju koristi i potrosaCi u zemlji
koja uvozi i proizvodaCi u zemlji koja izvozi, buduCi da im se
prosiruje tr£iste . Postojanje liberalizovane medunarodne trgovine
oteiava fonniranje monopola na pojedinim nacionalnim tdistima.
Haberler posebno insistira na vaspitnom dejstvu liberalistiCke tr­
govine, kako u pogledu prenosenja novih proizvoda i nacina nji­
hove upotrebe, tako isto i u pogledu vaspitavanja proizvodaca u

12
177
zemlji uvoznici. Meautim, on nije mogao da ostane potpuno rav­
nodusan prema pojavama formiranja meaunarodnih monopola i
priznaje da "slobodna trgovina ne obezbeauje punu zastitu pro­
tiv formiranja monopola". Carine, po njegovom miSljenju, samo
mogu da doprinesu jacanju monopolistickih tendencija, buduCi da
postoji zastitni zid od inostrane konkurencije.
Poseban kvalitet IiberalistiCkih koncepcija Haberler na­
Iazi u njihovom kosmopolitizmu, u pozitivnim posledicama pri­
mene tih principa na Citavu svetsku zajednicu i na spremnost
nosilaca tih koncepcija da interese pojedinih nacionalnih pri­
vreda zrtvuju i podrede interesima sveta kao celine.
Ova fiIozofija potpuno je u skladu sa formiranjem jedinstve­
nog kapitalistickog svetskog tdista, povezivanja sveta u jednll
ekonomsku celinu, !ito je izvrsio kapitalisticki naCin proizvodnje,
i predstavljanje odnosa ekonomskih snaga u svetu kao do kraja
harmonicnih nije niSta drugo do apolegetski pristup analizi savre­
menih meaunarodnih ekonomskih odnosa.

178
 GLAVA V

KEJNZIJANSKA SHVATANJA U TEORIJI

MEDUNARODNE TRGOVINE: SPOLJNA

TRGOVINA U OPSTOJ EKONOMSKOJ

EKSPANZIJI

U citavom periodu razvoja g;radanske ekonomske teorije po­

sle klasicara, neoklasicara, pa do sada, tdko je nab gradanskog
ekonomskog teoreticara koji bi sa viSe revolucionarnosti ukazivao
na neke slabosti klasicne ekonomske teorije i izrazavao izvestan
revolt i nezadovoljstyo_ savremene bUrZoaske klase teorijskim
koncepcijama klasicne politicke ~konomije, koja nije bila dovoljna
da u savremenim uslovima u toku XX veka, a narocito posle pr­
vog svetskog rata, pruii dovoljno elemenata za analizu i razume­
vanje kretanja u visokorazvijenoj privredi vodecih kapitalistickih
zemalja, nego sto je to ucinio Dion Majnard Kejnz. Nepostojanje
odgovarajuceg instrumentarijuma za analizu ekonomske stvarno­
sti u dokejnzijanskoLgradanskoj ekonomiji postaje jos oCiglednije
kada se uporedi s trotrebama savremenog kapitalistickog drustva
da obezbedi neom,etan proces prosirene reprodukcije uz nap ore da
se savladaju protivrecnosti kapitalistickog nacina proizvodnje koje
~\! do ciklicnih kriza.

12· 179
 Velika ekonomska kriza tridesetih godina bila je onaj feno­
men u razvoju kapi talistickog drustva koji je ukazao svom oz­
biljnoscu na proces krize kapitalizma kao sistema svetske privre­
de, proces koji je otpocet prvim svetskim ratom i pobedom okto­
barske revolucije. Ali, dok pojava oktobarske revolucije i izgrad­
nje socijalistickog drustveno-ekonomskog sistema moze da se tre­
tira uglavnom k~gzaktni faktor. sa stanoyi.$ta njenog dejstva
na privredu razvijenih kapit;listickih zemalj ~riza t rid es etih...go­
dina predstavljala je neposredni rezultat ekspanzije dvadesetih go­
dina, odigrala se sa svim svojim razomim posledicama, bez ikak­
vih spoljnih l1ticaja (u odnosu na funkcionisanje kapitalistickog
sistema) .l
Problem odrZavanja ekspanzije i nivoa zaposlenosti izbio je
svom silinom u vreme krize tridesetih godina, i u tom periodu u
oblasti ekonomske teorije dolazi do pojave najznacajnijih Kejn­
zovih dela .2 Citav razvoj graaanske ekonomske misli od Kejnza
naovamo u sustini je pod snaznim uticajem" Kejnzovih koncepcija
i, sto je daleko vaznije, taj uticaj je do sao do snaznog izrazaja
i u deterrninisanju ekonornske politike razv ijenih kapitalistickih
zernalja. Retko je koji ekonornista pre Kejni~ bio u stanju da.
t~..ne-posredno, sagleda kako se na osnovi njegovih eko­
nornskih koncepcija gradi nacionalna ekonornska' politika u veli­
korn broju zernalja.

1 Neki so vjet ski au tori su sk loni da is ti cu: .sro.tn;enje svetskog ,-kapitalistitkog trzi­
Sta, do cega je do!lo izdvaj anjem carske Rusije iz kapitalistickog sistema svetske privrede .
kao faktora koji je znatnO doprin eo zao~travanju ko~k~rencije na svetskom· 1:diStu j doprineo
razomijem de;slvu svetske krize. Ako Sf, medutim, ima .u vidu udeo carske Rusije u svets~oj
proizvodnj i i razmenL postavlja se svom o:z.b iljno!cu proble~ realnosti proeene ovakv og ru­
maeenja efckta do kojih je doveJa pojava SS SR~a kao zemlj e 'i~dvojene iz k~pitalistiikog
sistema svctske privrede. Ako se govor.i 0 ovom fenomenu . daleko. suo zna~ajDiji snaga pr!­
mera i politicki pritisak koji je SSSR vrsio sa m'i~ svojim postoj3~jem na kretanJa u ka~i.
tali sti cki m zr.mljama, a ne ekonomske posledice iskljut.enja ruskog triista iz sve tsk e ka pita~
listicke privrede .
t TreatIes o f MOHe y (Trahtat o' ' Ho~cuf, . 1930. i - Gel1l:ral Theory of El11ployuu.tt
interest and MOHe y ("Opsfa teor lJa "Zaposfeko~ll. haHlate . i Hovca) , 1936 .

180
 PolazeCi od profita kao pokretackog motiva kapitalistickog
nacina proizvodnje, Kejnz u prvi plan svoje analize istice ulogu
e~..9mske ravnoteie nacionalne pri y~de, za koju smatra da u '
osnovi zavisi od stava investitora i njihove ocene profitonosnosti
o,Eredenih uJaganja. Orijentacija ka investiranju povJaCi za sobom
promene u traznji za kapitalnom opremom , od strukture investi­
cija zavi si i kretanje proizvodnje u pojedinim granama industrije,
a time i stepen zaposlenosti uokviru nacionalne privrede.
Z.!-!.azliku od klasicne koncepcije 0 ekonomskoj ravnotdi
u uslovima pune zaposlenosti svihJ roi ~odnih res!:!!2..a, Kejnz po­
stavlja tezu 0 mogu Cnosti postoianj~azlili.tilLohl.ika..r.aY-llOJ~
. sno ravnotete na razlicitim ' nivoima zaposlenosti proizvodnih
resursa. Ravnotda na osnovi pune zaposlenosti samo je jedan
veoma specifican oblik ravnotde. Ukoliko na takvom stepenu
ravnotde dOGe do povecane stednje koja ne bi bila propracena
investiranjem, neminovan je pad opste traznje, sto ima za posle­
dicu tendenciju opadanja proizvodnje, smanjenja zaposlenosti i
smanjenja dohodaka, te dolazi do nove ravnotde, na nizem nivou
proizvodnje. Ova ravnotda ce se oddati sve dok postoji i tako
niska traznja . U . ovakvoj lepezi niza moguCih nivoa ravnoteZa,
~~iSi nivo predstavlja ravnoteza u usJovima pune zaposlenostL
~d u ci da h j nastavJlanj e . e~sp anzije u tom slucaju vodilo samo
povecanju cena, odnosnobilo propraceno inflacionistickim ten­
dencijama. Bez obzira na' riivo na kome postoji ravnotda, nj eno
pddavanje je mogucno dotl~ dok tekuca potrosn ja i investicije .
apsorbuju koliCine roba proizvedene u datim usloyima Otuda
: sklonost ka potrQsnji", "skIonost ka .stednji", "sklonost ka in­
vestiranju", predstay)j<tju,takp reCi, osnovne instrumente kejn­
zijanske analize. ', .
Samim tim ' sto je problem investicija istakao u prvi plan,
Kejnz se sukobio s prob'iemom dete.rminacije sklonoStr ka Inve­

181
 i formulisao termin "marginalna efikasnost kapitala u
oanosu na visinu kamatne stope". Ukoliko je
kasnost kapitala na istom nivou na kome se nalazi kamatna
stopa, posebnih interesa niti da niti
cia investitorsku delatnost. Odstupanje izmedu ovih dve­
ju izaziva neposredne posledice na povecanje odnosno
smanjenje investicione aktivnosti.
Sam problemu investicija bitno se
od klasicnog shvatanja, buduCi da Kejnz smatra da je puna za­
poslenost svih proizvodnje samo retka i izuzetna pojava.
Na toj osnovi mogao je i da doae do zakljucka da povecanje in­
vesticione aktivnosti ne samo da ne mora, nego gotovo redovno
nije propraceno smanjenjem potrosnje. Naprotiv, svako povecanje
investicione aktivnosti neminovno vodi nivoa potrosnje,
odnosno povecanju zaposlenosti i dohotka. KoIiko ce to poveca­
nje da iznosi zavisi od ka potrosnji. Sklonost ka potro­
snji za Kejnza je "funkcionalni odnos izmeau datog nivoa do­
hotka i izaataka na potrosnju kao takvog nivoa dohot­
ka". Zato ako prosecna sklonost ka potrosnji moze da se oznaCi
odnosom i dohotka ·kao C : y, (C = Y
dohodak), granicna sklonost ka potrosnji bila bi odnos koji po­
stoji izmeau dodajnog dohotka i koja ce se
kao rezultat ovog dodajnog povecanja dohotka, odnosno
~C : ~ Y. Na taj nacil1 svako ima za
povecanje dohotka koji se obezbeduju vlasnidma faktora prolz­
vodnje. Ukoliko bi marginalna sklonost ka hila 1, odno­
sno ukoliko hi citav poveeani dohodak bio orijentisan na potro­
dos10 bi do veoma brzog i l1aglog zaposlenosti.
Ovakva tendencija mogia bi da se oddi sve dade dok ne dode
do pune odnosno pune svih faktora
proizvodnje, svaka dalja ekspanzija vodila bi infiacionistickom
pritisku, poveeanju cena.

182
 Meautim, u ovom domenu Idi i jedna od osnovnih Kejnzo­
vih teza: potrosnja se ne povecava u istoj proporciji s dohotkom.
Drugim reCima, say dodajni dohodak ne znaci automatsko kori­
scenje dodajnih sredstava u potrosne svrhe. Naravno, do izvesnog
stepena to ce biti slucaj i celokupno povecanje dohotka bice kori­
sceno za potrosnju narocito ako je u pitanju veoma nizak start
dohotka, odnosno nizak nivo potrosnje. Meautim, posto se jed­
nom zadovolje neke najosnovnije potrebe, i ukoliko su one u
vecoj meri zadovoljene, utoliko ce se manji deo dodajnog pove­
canj a dohotka koristi ti za neposredno trosenje, tj. po;'eeace ~e
akumulacija i njeno uCeSce u raspodeJi, odnosno apsorbovanju
dodajnog dohotka. Stoga se potrolEja ne. razvija mehanicki i au­
tomatski istim propOTCi] ama u kQiima se vrse investiranja. Na­
p'?otiv, postoji odreaeni odnos izmeau povecanja investicija i po­
vecanja dohotka, ukoliko je data sklonost ka potrosnji. To je
poznati Kejnzov investicioni multiplikator.
U toku daljeg pristupa analizi kejnzijanskih shvatanja u do­
menu meaunarodne trgovine i doprinosa ove skole razvoju teorije
meaunarodne robne razmene, neophodno je dati sustinu dejstva
multiplikatora, buduCi da ce se on kasnije javiti i u specificnoj
formi s dejstvom u domenu spoljne trgovine.
Ako pri datoj velicini sklonosti ka potrosnji postoji odnos
izmeau povecanja investicija i na toj osnovi povecanja dohotka,
multiplikator 111 na nivou investicija I u uslovima povecanja in­
vesticija moze da se izrazi kao 1111. Drugim recima, iznos investi­
cija uz multiplikator 2 doveSce do povecanja dohotka u visini
dvostrukog iznosa investicija. Ovo se odigrava na osnovi meau­
zavisnosti pojedinih grana privredne aktivnosti. Investicije u jednu
granu delatnosti povecavaju neposredno dohodak u toj grani, ali
deluju i na najsrodnije grane koje snabdevaju granu u koju se
neposredno investira ill, pak, mogu da izazovu povecanje d~hotka
u trecoj, cetvrtoj iIi viSestrukoj reakciji (primamo, sekundamo,

111 t~-X. '~'\..::o..~"\ • 183

 tercijarno, itd. poveCanje). U stvari, dokle god postoje potenci­
jalne rezerve faktora proizvodnje, odnosno dok nije dostignut
nivo pune zaposlenosti faktora proizvodnje, poveeanje ukupnog
dohotka biee praeeno poveeanjem ukupne zaposlenosti. Koliki ce
biti multiplikator u osnovi zavisi od sklonosti ka potrosnji, odno­
sno od toga kako je utrosen dodajni dohodak, !J,. y, dohodak pon­
Can na osnovi poveeanja investicione delatnosti, koliki ee deo
tako poveeanog dohotka biti orijentisan ka potrosnji, a koliki ka
stednji. Ukoliko je veti udeo koji je namenjen potrosnji, a manii
udeo stednje, utoliko je veti multiplikator, i Qlrrnuto. Multiplika­
tor je uv'ek yeti od L ali ne i mnogo yeti, jer ukoliko je veCi
multiplikator, utoliko su moguene i veee cikliene fluktuacije. Me­
autim, bez obzira na veliCinu multiplikatora, ukupni nivo stednje
ne moze biti veti od ukupnih poeetnih izdataka na investicionu
aktivnost.
Tretiranje odnosa izmeau investicija i stednje predstavlja je­
dan od znaeajnih domena u kojima kejnzijanski pravac odstupa
od klasiene skole. U klasieno· aaanskoj ekonomskoj teoriji
smatra se da se u odn SIma izmeau investici·a i Stedn·e US ostav­
li"a jednakost eJstvom amatne stope. Kejnz i njegovi sIedbenici

-
ovaj odnos shvataju drugojaCije. Z; odreaena ulaganja potrebno
je angazovanje odrec1ene sume ustec1evine. Meautim, proces akti­
vizacije te sume usteaevina radi investiranja ne vrsi se dej~t:Y.o~
kamatne stope, ~dnosno povecanjem kamatne stopC," Vd poveca­
nim nivoom dohotka. Nairne, na veeem nivou doho ~ka u skladu
s ranije izlozemm stavom 0 smanjenju sklonosti ka potrosnji i
poveeanju sklonosti ka stednji, vlasnici novcanih sredstava vise
su usmereni ka stednji negoli ka potrosnji, znatno vise - ukoliko
su i znatno veee razlike izmec1u jednog i drugog nivoa dohotka.
Za Kejnza sarno investiciona delatnost moze da utiee na
promene u nivou proizvodnje i zaposlenosti. Samim tim on je i u
socijalno-ekonomskoj strukturi savremenog kapitalizma dao do­

184
minantan polozaj preduzetniku, industrijalcu, iako u osnovi mora
da postoji jednakost izmedu stednje i investicija. Ovo je shvat­
Ijivo ako se pode od tretiranja dohotka kao ukupne vrednosti
tekuee proizvodnje, stednje kao onog viska koji nastaje kada se
deo dohotka upotrebi na potrosnju, odnosno ako se investicije
tretiraju kao deo vil"ednosti tekuee proizvodnje, deo koji nije lltro­
sen, nego usteden.

MULTIPLIKA TORSKI KARAKTER DEJSTV A SPOLJNE

TRGOVINE NA NACIONALNI DOHODAK
KONCEPCIJE FRICA MAHLUPA

Kejnzove koncepcije 0 dejstvu multiplikatora u okviru na­

cionalne privrede razradio je americki ekonomista Fric Mahlup
u svom delu Meaunarodf-Ja trgovina i l+Iultiplikator nacionalnog
do/1Otka. 3
Ovo dele se moze da smatra kao najpotpunija razrada od­
nosa izmedu kretanja u okviru nacionalne p:rivrede i kretanja u
spoljnotrgovinskom domenu, u skladu 5 osnovnim principima kejn­
zijanskih shvatanja. Dejstvo spoljne trgovine na kretanje nacio­
nalnog dohotka moze da hllde stimulativno iIi destimulativno, u
zavisnosti od kretanja izvoza odnosno uvoza . Poveeanje uvoza
izjednacuje se s efektom koji ima stednja, huduCi da se akumu­
lirana sredstva u okviru nacionalne privrede ne trose u cilju
stimuliranja sto veee zaposlenosti domaee industrije, odnosno unu­
trasnje ekspanzije, vee naprotiv smanjuje perspektivu ekspanzije
time sto se angazuje proizvodnja inostranih proizvodaca. Obrnuto.
povecanje izvoza dovodi spoljnu trgovinu u polohj snaznog fak­

3 Fritz Machlup, /uternatiomll Tradt! alld tl1e Nat;onal IncoHte Multiplier , izdanje
The Bl aki stone Comp.ny. Philadelphia . 1950. p. 23 7.

18,
tora stimuliranja domaee proizvodnje. a time i zaposIenosti i do­
hotka. Na ovoj osnovi zasnovano poveeanje iii suzavanje ekspan­
zije ima isto tako viSestruko dejstvo ne sarno u neposrednim gra­
nama koje su stimulirane izvozom. iii pogoaene uvozom. vee u
svim ostalim sektorima proizvodnje koje su u manjem iIi veeem
stepenu povezane i zavisne od kretanja u granama koje ucestvuju
u poveeanju izvoza iIi su pogoaene poveeanjem uvoza. Koncepci­
ja spoljnotrgovinskog muItipIikatora u osnovi se zaddava u ok­
virima dejstva spoljne trgovine na neposredno poveeanje dohotka.
prvenstveno na osnovi indukovanog a ne autonomnog poveeanja
iIi smanjenja uvoza iIi izvoza. 4
Z,a razliku od kretanja na spoljnotrgovinskom pIanu koja
mogu da se odigraju kao posledica B9mena u dohotku. odnosno
elasticitetu traznje ~ainostranim proizvodima. autonomne pro­
~ene u ~oj trgovini mogu da budu posledica ;r~mena ukusa
potrosaca. uslova proizvodnje. promena u karakteru restrikcija
u oblasti spoljne trgovine. transportnih troskova i s1. Mahlu­
pova analiza odnosi se pre svega na one promene u oblasti
spoljne trgovine koje imaju indukovani karakter. odnosno koje
su neposredno zavisne od promena u kretanju dohotka i eIastici­
teta traznje na unutrasnjem tdistu.
KoncentriSuCi svoju paznju na dejstvo multiplikatora u spolj­
noj trgovini. odnosno na dejstvo spoljne trgovine na multipIika­
tor investicija u okviru nacionalne priv,rede. Mahlup tretira pr­
venstveno posledice koje po izvoz jedne zemlje mogu da imaju
promene u kretanju dohotka u inostranstvu. odnosno u zemljama
koje su spoljnotrgovinski partneri date zemlje. Drugim recima.
kako promene u visini dohotka u zemlji B mogu da uticu na

, Pod autonomnim smanjenjem iIi povecanjcm uyoza ili izvoza podrazumevaju ge One
promene U ovoj oblasti do kojih ne dolazi ncposredno pod dejstvom promena u krctan;u
dohotka.

186
plasman izvoza iz zemlje A u zemlju B. Zato se vrlo malo tretira
dejstvo promena u cenama na razvoj robne razmene izmeau dveju
zemalja, vee se sve promcne tretiraju iskljucivo sa stanoviSta pro­
mena u kretanju dohotka. Nezavisno od uzroka poveeanja dohot­
ka - da Ii na osnovu poveeanja investicija na unutrasnjem planu
iIi, pak, poveeanjem izvoza, povecanje uvoza deluje restriktivno
na unutrasnju ekspanziju i u stanju je da, ako ne u primarnoj,
a one u sekundamoj fazi destimulise povecanje nacionalnog do­
hotka u jednoj zemlji.
?toga Mahlup i nalazi da spoljna trgovina dolazi do izrazaja u
~ostrukom vidu, odnosno da ima dvostruko dejgY.9-ka1oi<UL!illiJ=-­
llzira sa stanovista teQrije ID1I!ti.p.li-karo>-a. Na jednoj strani ona se
javlja kao multiplikand, a na drugoj kao sastavni deo faktora
koji determinisu visinu multiplikatora nacionalnog dohotka. Otu­
da proistice i njegov zakljucak da se teorija multiplikatora ' spolj­
ne trgovine veoma teiiko moze da proverava na osnovi fakto­
grafskog statistickog materijala.
Polozaj spoljne trgovine kao faktora ekspanzije jedne na­
cionalne privrede Mahlup tretira kroz neFoTIKo modela cime isto­
vremeno i ukazuje na mogucnost generalizacije teorije multipli­
katora u spoljnoj trgovini. Shema njegovih modela obuhvata kre­
tanje sIedeCih faktora:
indukovani uvoz;
indukovani uvoz i indukovana stednja;
indukovani pad uvoza, samoprilagoaavanje spoljnotrgo­
vinskog bilansa i poloZaj nevidljivih stavki spoljnotrgovinskog
bilansa;
indukovani uvoz, indukovani izvoz i indukovana stednja;
uvoaenje viSe zemalja u krug robne razmene;
reakcija u trecim zemljama (van ovog kruga);
dejstvo multiplikatora u odnosima izmeau tri zemlje;

187
 izvoz indukovan kIretanjima u inostranstvu i multiplika­
tor kao rezultat promena u inostranstvu; unutrasnji multiplika­
tor investicija s meaunarodnim posledicama:
- meaunarodno kretanje kapitala: trgovinski bilans i kre­
tanje kapitala. spontano kretanje robne razmene i kapita)a i neto­
-trgovinski bilans: uzroci i posledice;
- izvesne promene u investicijama u dvema zemljama;
- multiplikator investicija u odnosima izmeau dveju zema­
lja i problem transfera;
- paralelna ekspanz'ija u dvema zemljama s balansiranom
meausobnom trgovinom.
Celokupno Mahlupovo izlaganje. komponovano u okviru de­
set ~odela. predstav)ja jedan od odgo;(;a savremene graaanske
t:.orije na temu uk1apanja nacional;;-ePri~red;- u okvire svetskog
tdista u savremenim uslovima. odgovor koji nije mogao da se
da u zadovoljavajucem obliku ukoliko bi se ostalo na principima
klasicnih shvatanja. Stavovi u klasicnoj teoriji postaju sve manje
reIevantni. manje eIasticni. negoli sto je to bio slucaj u periodu
libcralnog kapitalizma.
Dejstvo multiplikatora spoljne trgovine moze se objasniti
sledecim primerom:
pod pretpostavkom da je u odreaenoj fazi uspostavljena spo­
ljnotrgovinska ravnoteza na odreaenom nivou dohotka i da je dej­
stvo I.!Y9za i stednje izjednaceno s dejstvom investicija i izvoza.
postavlja se pitanje kako ce doci do promena na osnovi poveca­
nja dohotka i od sklonosti ka potrosnji. Za ovaj slucaj moze se
uzeti da je sklonost ka potrosnji 5/10. Velicina stednje. kao i iz­
dataka na uvoz. kretace se isto tako u zavisnosti od granicne sklo­
nosti ka stednji i uvozu . liz pretpostavku da je granicna sklonost
ka stednji 2/10 a granicna sklonost ka uvozu 3/10. doCi ce do
sledeceg procesa:

1 SS
 Stednja Uvoz Potrosnja Intesticije Izvoz N acionaI. doh.
(domaca) (domace) (ND= Pd+
u Pd d + ld + izvoz)

vremenski
period 20 10' 80 20 10 110
[] vremenski
period 20 10 80 20 20 120
JlJ vr emenski
period 22 13 85 20 20 125
IV vremenski
period 23 14,5 87,5 20 20 127,5
V vremenski
period 23 , 5 15,25 88,75 20 20 128 ,7 5
VI vremenski
per iod 23,75 15, 625 89,375 20 20 129,375

c8 @ 90
~ (- 201 130

Dohodak je dostigao novu ravnotdu na nivou od 130, a ne od

110, kao sto je bilo p.re promena na osnovi povecanja izvoza,
odnosno sada je po novo ostvarena ravnoteia izmedu stednje i
uvoza na jednoj, i domacih investicija i izvoza na drugoj strani
(24 +16 = 20 +
20) . Kada se ima u vidu Cinjenica da je po­
vec.anje dohotka na osnovi povecanog izvoza ostvareno u dvo­
strukom iznosu u odnosu na povecanje izYoza, ovde je veliCina
spoljnotrgovinskog multiplikatora 2.-
Vazno je takode da se osvetli i odnos multiplikatora prema
faktorima koji usporavaju povecanje dohotka. Multiplikator je
jednak reciprocnoj vrednosti tih faktora . Na ovom primeru su­
protno dcjstvo od multiplikatora ima marginalna sklonost ka sted­
njL odnosno 0,2, i toj velicini, u skladu s prethodno izlozenom
sustinom multiplikatora, treba i ovom prilikom do dati iznos od
0,3 (marginalna sklonost ka uvozu).
K,!o sto je oCito iz ovog primera, znacaj izvoza bi bio u
tome sto je doprineo povecanju dohotka~ Stoga sarno u sledecem
vremenskom razdoblju dOfazi do neposrednog izrazaja dejstv3

189
 izvoza na povecanje dohotka, dok se u kasnijim fazama, sekun­
darnoj, tercijarnoj i ostalim, povecanje unutrasnje potrosnje VJsi
na osnovi povecanja dohotka, po istom principu po kome se dej­
stvo multiplikatora razvija u okviru jedne zatvorene privrede.
Povecanje dohotka svakako utice i na povecanje uvoza, ali pove­
canje uvoza nema nekog daljeg efekta na promene u dohotku.
Na osnovi ovakvog delovanja multiplikatora sledi zaklju­
cak da se moze ocekivati veCi multiplikator ukoliko postoji veca
razlika izmeau marginalne sklonosti za uvozom i marginalne sklo­
nosti za potrosnjom. Drugim recima, ukoliko uvoz manje uce­
stvuje u ukupnom aps"'orbovanju potrosnih fondova, pri nepro­
menjenoj velicini izvoza, dejstvo multiplikatora bice snaznije.
Posebno je znacajno razmatranje dejstva povecanja izvoza
na celokupno kretanje bilansa placanja, odnosno kakve posledice
po bilans placanja mogu da imaju promene u kretanju dohotka
na osnovi povecanja izvoza. U skladu s teorijom multiplikatora
i ovom prilikom treba poCi od pretpostavljene ravnotde izmeau
uvoza i izvoza. Iz ranije izlozenog dejstva multiplikatoifa u pret­
hodnoj tabeli vidi se da je na novom nivou ravnotde dohotka
dosla do izrazaja neravnoteza u odnosima izmeau uvoza i izvoza,
drugim reCima, da je izvoz povecan. Meautim, to povecanje, od­
nosno viSak koji se javlja u trgovinskom bilansu na osnovi po­
vecanja izvoza, takode je izlozen dejstvu automatizma posebne
vrste. Jer, dok u drugoj fazi taj visak iznosi 10, na kraju procesa
ima tendenciju da se zaddi na oko 4 ., Kako dolazi do ove samo­
korekcije? ~~ae od prihvatania stava da sve do odreae­
nog nivoa dohotka svako povecanje dohotka ima za posledicu i
~ anje uvoza , u ovom slucaju ta~jLPovecanje dohotka
~sIovilo da se poveca uvoz, cimese smanjuje neuravnotden ~

. ~nosno vi~ak u trgovmskom bilansu koji sa 10 pada na 4. Po­

stavlja se pitanje da Ii ima mogucnosti da se uspostavi nova rav­

noteh u kojoj bi se likvidiJrao ovaj viSak, odnosno sveo na nulu.

190
Takav slucaj bi dosao u obzir iskIjuCivo u izuzetno nerazvijenim
privredama, u kojima je onemogucena bilo kakva stednja.
Drugim recima, osim dejstva indukovanih investicija, na us~
postavljanje nove ravnoteie u bilansu placanja ostaje na snazi
princip - ukoliko jedna zemlja povecava svoj izvoz u drugu,
u.:5'j ctrugoj zemlji se ovakvo pove~je uvoza odraz ~gi!tivno
na visinu nacionalnog dohotka. Ukoliko, pak, to ima za posledicu
smanjenje nacionalnog dohotka, normalno je ocekivanje smanje~
nja porudzbina inostrane robe, odnosno uvoza iz prve zemlje.
Ukoliko je, dakle, zemlja X izvesno vreme ostvarivala aktivan
trgovinski bilans, posle izvesnog wemena ova aktiva pocinje da
se smanjuje i javlja se tenclencija uravnotezenja bilans a, na osno­
vi tog samog procesa, odnosno prethodnog procesa povecanja iz­
voza iz zemlje X.
U skladu sa stavovima Dzoan Robinson (Joan Robinson) 0
dejstvu sindikalnih organizacija na kretanje nadnica, Mahlup nije
mimoiSao ovaj elemenat kada govori 0 opstim uslovima pod ko~
jima se odigrava dejstvo multiplikatora. Za razliku od stavova u
graaanskoj ekonomskoj teoriji u XVIII i XIX veku, stavova prc­
rna kojima, tako reCi, nema limitaJ)adll najamnine u uslovima
postojanja nezaposlenos"ti(sve do donje gran ice egzistencijalnog
minimuma), ovaj savremeni americki ekonomista konstatuje da
je i u uslovima nezaposlenosti zbog dejstva sindikalnih organiza­
cija mogucno, ako ne direktno poveeanje najamnine: a one odr~
zavanje najamnine na izvesnom nivou koji je viSi od onoga sto
bi se u XIX veku smatralo normalnim na osnovi disproporcija
izmeau ponude i traznje na tdistu radne snage. Ovakvo zaklju­
Civanje svakako nije bilo moguee bez saglasnosti odreaene stvar­
nosti u kretanju ameriCkog tdiSta radne snage, buduCi da se ovo
tdiSte, osobito u godinama posle drugog svetskog rata, karak­
terise tendencijom porasta nadnica i cena i u uslovima depresivnih
ili recesionih tendencija. Teorijski je ovaj faktor vee bio obraaen

191
 u nacelu u radovima Dzoan Robinson 5 , koja je jos pocetkol11
tridesetih godina isticala znacaj strategije sindikalnih organizacija
i njihov uticaj na kretanje najamnina. Ovaj, gotovo identican,
zakljucak Mahlup interpretira na americkom tlU. 6
Na ovoj osnovi Mahlup insistira da se pri analizi dejstva
multiplikatora u uslovima pune zaposleno-sti treba da ima u vidti
kretanje cena na jednoj strani i kretanje odnosa razmene, ali po
kriterijumu terms of trade na kompenzacionoj osnovi. Pobolj­
sanje "terms of trade" posmatrano u realnim a ne novcanim
pokazateljima moze da stimulira poveeanje realnog nacionalnog
dohotka. Na ovoj osnovi poveeanje izvoza ili smanjenje uvoza
Mahlup smatra moguenim na jedan duzi rok samo ako postoje
znacajni faktori proizvodnje koji nisu angazovani potrebama unu­
trasnjeg programa investicija, odnosno unutrasnjom potrosnjom.
Stabilna kamatna stopa takooe predstavlja jedan od predu·
slova za funkcio msanje Mahlupovih modela dejstva multiplika­
tora, iako su monetarne rezerve i polohj banaka bez sumnje iz­
loZeni dejstvu faktora kao sto je kretanje investicione aktivnosti
u zemlji, stanje u trgovinskom i platnom bilansu, nivo stednjc,
i s1. Mahlup smatra da je ovakvo negliziranje kamatne stope u
tradiciji kejnzijanskih shvatanja po kojima je likvidnost daleko
jJozeljniji faktor i s posebnim primom vrednosti u odnosu na
eventualno poveeanje kamatne stope. Meautim, autar i sam smat­
ra da je nepotpuna generalizacija koja bi se zasnivala iskljucivo
na pretpostavci stabilne kamatne stope. Dejstvo kamatne stope
na kretanje cena robe, osobito dobara trajne potrosnje, na sklo­
nost ka stednji i stepen investicione aktivnosti nije podjednako
znacajno, ali u svojoj osnovi dejstvo kamatne stope na kretanje
investicione aktivnosti vise ne spada u faktor koji se gotovo sti­
hijski formira, vee vodeeu rec u determinisanju visine kamatne
:; Joan Robinson. Es says hf the T~cory of EHlploymeHt, london. 19=37 .
• Fritz Machlup, hHerHtllioHal Trade and tlfe NtUioHal Income Multiplier, The 8h­
kiston Company, Philadelphia 1950, p. 206.

192
 stope eentralnih banaka ima ddavni aparat. U uslovima ovakve
savremene stvarnosti dejstvo kamatne stope moglo je da bude
neglihrano s prilicno opravdanja.
Naravno da je ovakvo dejstvo restriktivnih mera mogueno
sarno kratkorocno posmatrano. S druge strane, efekat multipli­
katora spoljne trgovine sagledavan je u osnovi u okvirima jedne
zatvorene privrede i citava koneepeija uglavnom odgovora stanju
meaunarodnih ekonomskih odnosa u periodu posle velike eko­
nomske krize u toku koje je doslo do razbijanja univerzalnosti
i multilateralnosti svetske trgovine, kada su pokusaji "izvoza kri­
ze" jednostranim merama za ozivljavanje privredne akti vnosti u
okviru jedne zemlje predstavljali uglavnom standardnu pojavu.
Od izbijanja svetske krize 1929. godine do 1933. gotovo sve
'zemlje u svetu izvrSile su prelaz s liberalisticke i multilateralne
spoljnotrgovinske politike na sistem raznovrsnih ograniceng .
n Evropi su, na primer, godine 19 33 , sarno Jugoslavija, Portuga­
lija i Albanij~ jos imale spoljnotrgovinskU1mlitiku Ili'i iberalnim
~ovama, dok su sve ostale zemlje vee izvrsilelikvidaciju slo­
bodnog trgovinskog prometa s inostranstvom.
1z ovoga bi, meautim, bila pogreSna oeena .. sklonosti" mul­
tiplikatora, akeeleratora i drugih elemenata kejnzijanske analize
kao faktora kOjima se sme odreCi vrednost. Njihova pojava nije
mogla da bude na savremen naCin formulisana sve dok se nisu
stvorili uslovi u kojima se problem makroekonomske anali ze, pi­
tanja prosirene reprodukeije u uslovima visokorazvijene tehnike
i imperijalistiCke faze kapitalizma, pred graaansku ekonomsku
teoriju nije postavio kao problem iznalazenja analitickog oruzja
kojim bi se olaksalo sagledavanje svih elemenata makroekonom­
ske analize, privrednih kretanja u okvirima jedne naeionalne
privrede.
S druge strane, u nedovoljno razvijenim zemljama u kojima
pitanja daljeg ubrzanog ekonomskog razv'oja imaju najveeu spe­

lS
193
cificnu teZinu i postaju od vitalnog znacaja, nije bilo tesko da sva
oruda makroekonomske analize naidu na plodno tle za prihvata­
nje i primenu. Stoga je i u nerazvijenim zemljama savremena eke­
nomska misao prihvatila teoriju multiplikatora kako u konside­
racijama unutrasnjih, tako i u oblasti spoljnoekonomskih pro­
blema, odnosno spoljne trgovine.
Medutim, Mahlup kritikuje prihvatanje dejstva multiplika­
tora na protekcionistickim osnovama i s protekcionistickom in­
terpretacijom, smatrajuCi da se moze ocekivati pozitivno dejstvo
multiplikatora ~poljne trgovine na porast naciOllaIllgg dohotka i'­
1 no ukoliko se stvore uslovi u kOjima bi vaHle pretpostavk!: .-D
funkcio nisanju model a u kome su Obezbedeni ok~ri koje pred­
stavlja sttbilnostcena- uop~te, i posebno-stahilnns.! nadnica.
S druge strane, kratkovidost protekcionisticke primene mul­
tiplikatora spoljne trgovine dolazi do izraiaja samim tim sto sva­
ka protekcionisticka mera povlaCi za sobom i mogucnost odmazde
koj a stoji na raspolaganju trgovinskim partnerima. Stoga se rela­
tivno uspesno koriSeenje dejstva multiplikatora spoljne trgovine
sa stanovista protekcionisticke politike moze da ocekuj e sarno
U onim slucajevima u kojima postoje takvi odnosi izmeau jedne

zemlje koja se prihvata protekcionistickih mera i njenih spoljno­

trgovinskih partnera da druge zemlje nemaju osnova ni moguc­
nosti za odmazdu. Medutim, tamo gde takvi uslovi vee postoje,
nema ni osobite potrebe da se preduzimaju posebne mere pro­
te1ccionistickog karaktera, jer data zemlja nije ugrozena, odno­
sno ima zadovoljavajuce stanje trgovinskog i platnog bilansa.
Retalijacije zemalja koje su pogoaene protekcionistickim merama
jedne zemlje ne mogu da dodu automatski, i po pravilu ne dolaze,
tako da, kratkorocno posmatrano, zemlja koja pribegava protek­
cionistickim merama moze da dobije izvesne prednosti. Dugorocno
posmatrano, takve mere mogu da doprinesu povecanju nacional­
nog dohotka u nominaL1Om a ne u realnom obliku. Mahlup smatra

194
da ni takozvani "opbrambeni argumenat" za pristupanje raznim
merama restriktivne prirode nema snage opravdanja, tim pre sto
zemlje 5 izvesnim zIatnim i monetamim rezervama nisu obavezno u
situaciji da treba na svaki naCin da reaguju protekcionistickim me­
rama u cilju odbrane od preduzimanja sliCnih koraka u inostran­
stvu. Autonomno poboIjSanje trgovinskog bilansa na ovoj osnovi
Mahlup tretira kao nedozvoIjeno, buduCi da dovodi do smanjenja
ekspanzije u drugim zemIjama i time smanjujc prednost od meau­
narodne podele racia, stvarajuci time zacarani krug u kome pro­
tekcionisticke mere koje jedna zemIja preduzme u ciIju "odbrane
bilansa placanja", dakle konsekutivnog karaktera, dobijaju kau­
zalni karakter za druge zemIje i po Iogici kretanja uzrocno-po­
sledicnih veza dolazi do svc vece deformacije meaunarodne po­
dele "ada.
Meautim, dok Mahlup ddonnaciju meaunarodlle podele ra­
da, koja je rezultat liberans'rickog razvoja kapitalizma u svet­
skim okvirima, smatra narusavanjem sankcionisanih principa, ovo
shvatanje mora da dobije dugorocniju interpretaciju kada se re­
zultati meaunarodne rode1e rada u okviru razvoja kapitalizma
kao jedinstveilog sistema svetske privrede postavIjaju sa stano­
viSta sa koga ga Mahlup ne tretira, a to je 5 pozicije onih de­
lova sveta koji nisuimali favoribilni tretman i koje je dosadasnji
razvoj svetske privrede doyen u nezavisan poIoZaj monokulturnih
i od svetskog triista i njegovih fluktuacija zavisnih proizvoaaca.
Postoji, medutim, jedno drugo stanoviSte kOje i sam Mahlup
tretira kao "pozitivno koriscenje teorije multiplikatora spoljne
trgovine". Umesto pTotekciorustickog pristupa u domenu robne
razmene, koja bi u skladu s ovim principima klasifikacije pred­
stavIjala "negativnokoriscenje ekonomske teorije za vodenje
spoIjnotrgovinske politike" - dejstvo multiplikatora treba pre­
neti u domen investicija. Umesto vdtackog stimuliranja izvoza
robe i odbrane od uvoza .robe inostranih proizvodaca, ovde je rec

la' 195
° dejstvu multiplikatora investicija na osnovu priliva inostranog
kapitala i njegovog angazovanja u zemIji koja se nalazi pred pro­
blemom stimuliranja razvoja domaceg proizvodnog potencijaIa.
U idilienoj shemi koju predlaze Mahlup doslo bi do atmosfere
u kojoj bi se viskovi kapitala jedne zem]je aktivizirali u drugoj
koja oskudeva u kapitaIu i ta dodajna sredstva predstavljala bi
nov autonomni impuls dodajne investicione aktivnosti. Naravno,
izvoz kapita]a moze da se tretira kao faktor koji doprinosi po­
rastu investicione delatnosti u zemIji uvoznici, a koji ne degradira
ekonomsku aktivnost u zemlji izvoznici jedino u sIueaju kada je
ree ° izvozu kapitala koji je posledica zasicenosti unutrasnjeg
tdista zemlje izvoznice i visokom stepenu likvidnosti. Ukoliko,
pak, u zemlji uvoznici postoje neiskoriSceni prirodni resursi i rad­
na snaga. takav autonomni izvoz odnosno autonomni uvoz kapi­
tala vodi gotovo abruptnom povecanju proizvodnje i dohotka u
zemlji uvoznici. BuduCi da se ovako stimulirana investiciona ak­
tivnost u zemlji uvoznici reflektuje i u domenu traznje za kapi­
talnom opremom, ukoliko se porudzbine takve opreme plasiraju
u zemlji izvoznici kapitala. oCigledno je pozitivno dejstvo izvoza
kapitala na povecanje izvoza robe iz te zemlje. U stvari ovakav
naCin aktivizacije akumulisanih sredstava jedne zemlje u uslovima
likvidnosti dovodi (sarno kroz povecanje izvoza) do daljeg porasta
proizvodnje i dohotka.
U skladu s teorijom multiplikatora moze se uvek oeekivati.
veci in teres jedne zemIje za formiranje svoga izvoza robe i ka­
pitaIa ukoliko postoje veca akumulisana sredstva i re!ativno malo
mogucnosti plasmana novih investicija. Cak i ako ne dode do po­
vecanja neto nacionalnog dohotka, do eega gotovo i ne dolazi u
ovom slueaju, zajmovi inostranstvu ili direktne investicije u ino­
stranstvu ublazavaju. a mogu i da spreee. izvesno smanjenje na­
cionalnog dohotka do eega bi inaee dosla.

196
 J(.

>J. J(.

Kejnzovo ucenje pOjavilo se u periodu opste krize kapitalizma

u vreme kada je Velika Britanija posle prvog svetskog rata bila
suocena s nizom tdkoca u regulisanju svojih odnosa s Komon~
veltom na jednoj i s ostalim delovima sveta na drugoj strani.

-
Kolevka teorije slobodne trgovine, fritrejderstva i liberalizma, Ve~
lika Britanija je kao najstarija kapitalisticka zemlja bila jedna od
prvih koja je suocena s tendencijom ka neophodnom jacanju dr~
zavnokapitalistickih elemenata i sve vecoj intervenciji drZave u
privredni zivot.
U domenu ekonomske politike ta faza je odrazena davanjem
primata politici pune zaposlenosti kojoj je trebalo podrediti sve
ostale zahteve, a medu iljima i ,razvoj spoljnotrgovinske delatno~
sti. ;Z:ato seu Kejnzovom ucenju spoljna trgoJ'Ln_a_javlj CLk~o fak~
tor drugostepenog · znacaja zit razvoj jedne nacionalne privrede
it retira se prvenstveno sa stanoviSta njene uloge u formiranTu-na~
cionalnog dohotka i delovanja na nivo zaposlenosti. Na spoljno~
trgovinskom planu prvostepeni interes Velike "Britanije, odnosno
britanskog kapitala, sastojao se u nastojanju da se sto bolje obez­
bede stecena prava i interesi u okviru imperije. Velika Britanija
posle prvog svetskog rata ·prestaje da biva vodeca zemlja svetske
trgovine i proizvodnje, a kao nova sila pojavljuju se SAD koje
su u toku prvog svetskog rata konacno napustile poziciju duinika
i postale poverilackazemlja.
~to se tice koncepcije 0 odnosu izmedu kretanja investicija
u inostranstvu i stanja u bilansu placanja, taj odnos je isuviSe
jednostrano postavljen. Istorija kretanja inostranih investicija po­
kazuje da stanje trgovinskog i platnog bilansa nije jedini ni vo­
deCi kriterijum za medunarodno kretanje kapitala. Taj faktor mora
biti dopunjen postojanjem niza drugih elemenata, kao sto su ren­
tabilnost investicija, odnosno brzina akumulacije kapitala, po­

197
 viskova u datoj nacionalnoj privredi SPOSObllih
i spremnih za investiranje, poreska politika u zemlji investiranja.
zatim mogucnost 0 sastavu radne snage u pre­
duzecima koja pripadaju stranom 0
uprave u tim i tome slieno. i sto se tice
stope Kejnz nije. sasvim .imun od
titativne teorije novca kada insistira da visina kamatne stope za­
visi neposredno od kapitala. odnosno od kOriscenja novca
buduCi na razdoblja u kome
u fazu sta­
uspeo da se osIobodi raz­
i kretanja zIata na trliStu novca i
Razvoj tdiSta kapitala od 1936. do 1970. godine. kako medulla­
rodnog. tako i u okviru pojedinih nacionalnih privreda. pokazao
da ne postoji odnos zavisnosti izmeau
kretanja zIata i kretanja na triistu novca i kredita, odnosno
stope.
Cak i u delima iako se gotovo
od Vdike u Cijoj
govinska delatnost predstavlja znacajniji
dntgom velike i
uloga ovog sektora britanske nacionalne
U onim, u kojima spoljna trgovina ima
daleko manju uiogu. ta postaje joj se uz
metoda analize, odnosno sa stanovista me"
sta u kretanju proizvodnje. i visine
nadonalnog dohotka.
Medutim, iako se modeli koje je il'azradio Mahlup, a koji su
vee citirani, ne mogu da u konjunktumo-tehnicke
kretanja medunarodne razmene. oni su dovoljni da
iu stepel1 korelaci;e izmedu zavlsl1il1 i ~ezavisl1il1 varijabll i ka­
rakter uzaiamne zavisnosti tih varijabli.

198
 Posebno su znacaJne one komponente Mahlupove analize
kojima se objasnjava odnos izmeau multiplikatora investicija i
spoljnotrgovinskog multiplikatora, a to su:
a) indukovano poveeanje uvoza (home induced increase in
imports), i
b) smanjenje izvoza na osnovi odreaenih promena u ino­
stranstvu (foreign induced reduction in exports).
Time sto je u okviru svojih pretpostavki prilikom konstrui­
sanja mode1a ostavio po strani dejstvo kretanja cena, promenu
kamatne stope, promenu deviznih kurseva, mera koje protiv
spoljnotrgovinskih akcija jedne zemlje mogu da preduzmu jedan
iIi viSe partnera te zemlje, zatim iskljucenje dejstva meaunarodnih
monopola, itd., u Mahlupovoj analizi doslo je do davanja veee
specificne teZine faktora istaknutih pod a) i b). Znacaj politike,
odnosno mera koje mogu da preduzimaju partneri jedne zemlje,
ne pogaaa tu zemlju u podjednakoj meri zavisno od toga da Ii je
u pitanju mala iii velika zemlja, vee efekat tih mera zavisi pre
svega od toga koliki je udeo spoljnotrgovinske aktivnosti u ukup­
noj privrednoj delatnosti jedne zemlje, buduei da svako smanjenje
kupovne moei inostranstva, na primer, razlicito pogaaa pojedine
zemlje.
Ostavljajuei po strani problematiku kretanja cena i promena
u cenama i njihov uticaj na kretanje spoljne trgovine, Mahlup Je
otkrio znacajnu slabost svoje razrade teorije multiplikatora.
U svim njegovim modelima pretpostavlja se da se dejstvo multi­
plikatora vrsi u uslovima stabilnih cena. Kejnz, meautim, istice
da je oddavanje stabilnih cena uz promene u kretanjima nivoa
zaposlenosti i nacionalnog dohotka mogueno jedino u slucajevima
kada postoje slobodni kapaciteti svih faktora proizvodnje, te
porast traznje za odreaenim faktorima ne dovodi neposredno do
poveeanja cena. Povecanje cena na unutrasnjem trziStu nemi~
novno dovodi do povecanja cena izvoznih proizvoda, sa svim

199
 posledicama koje takvo povecanje (ili obrnuto. eventualno sni­
zenje cena) moze da ima. osobito ako ne postoji razraaen me­
hanizam subvencionisanja izvoza. mehanizam koji omogucuje da
cene izvoznih proizvoda imaju imunitet u odnosu na promene
cena tih proizvoda na unutrasnjem tdiStu. Ukoliko takav meha­
nizam ne postoji. moze da dode do smanjenja izvoza (usled po­
rasta cena i slabije konkurentnosti proizvoaaca jedne nacionalne
~rupe). odnosno kako Mahlup formulise: pad izvoza izazvan
promenom cena (price - induced fall in exports). iIi. pak. po­
vecanje uvoza izazvano promenom cena (price - induced increase
in imports) . l?~voz-a...-z~ promena u cenama moze
da dode kako zbog toga sto je povecana cena proizvodima na
unutrasnjem tdiStu. tako isto i zbog smanjenja cena na spoljnim
tdistima. Medutim. i ova razmatranja su nepotpuna ukoliko se
ne interpolira situacija bilansa placanja pojedinih zemalja. Uto­
liko pre sto u savremenim uslovima ne postoji multilateralizo ­
vana i potpuno liberalizovana meaunarodna robna razmena. te
je svaka analiza koja iskljucuje ulogu restrikcija i instrumen­
tarija spoljnotrgovinske poIitike i njihovog dejstva na odnose u
medunarodnoj trgovini. liSena realnosti. jer logika razvoja 0
kojoj je rec. odnosno poveeanje izvoza ili smanjenje uvoza u
savremenim uslovima. umnogome zavisi od trenutne situacije u
bilansu placanja pojedinih zemalja. mnogo vise nego od kretanja
cena na unutrasnjem tdiStu iIi kretanja cena na spoljnim tr­
ZiStima.
Isto tako. kretanje cena ne ostavlja bez uticaja i domen
stednje. odnosno sklonost ka stednji. jer dok se pretpostavljaju
stabilne cene dode se ne javlja ni problem determinisanja sklo­
nosti ka stednji u realnim iIi nominalnim jedinicama. Osim toga.
Mahlup istice da nema a priori razloga da se uticaj promena u
cenama determinise kao va zan ili nevazan. sve dok se ne utvrdi
koji su slucajevi u pitanju i kakav je odnos u svakom konkret­

200
nom slucaju izmedu kretanja ponude i traznje na jednoj i ela~
sticnosti dohotka, odnosno elasticnosti cena na drugoj strani,
Izmedu ovih velicina postoji korelacija, buduci da se prvo javlja
efekat elasticiteta dohotka, u domenu traznje: u skladu s pro­
menama u visini dohotka dolazi do promena u karakteru traznje
za pojedinim proizvodima, dok je elasticitet cena mnogo zna­
cajniji za promene u oblasti ponude, jer ce u skladu s kretanjem
cena doCi do odgovarajuce reakcije proizvoaaca, koji ce odlu­
civati koje kolicine i kojih roba treba iznositi na tdista. Ova
kretanja posredno dolaze do izrazaja i u domenu izvoznih, odnosno
uvoznih proizvoda.

201
 GLAVA VI

KRITIKA VODECIH TEORIJSKIH KONCEPCIJA

SPOLJNE TRGOVINE SA VREMENIH

GRADANSKIH EKONOMISTA

Savremene graaanske koncepcije u teoriji meaunarodne or­

govine obeldene suo svakako. potrebama rd3vanja osnovnih
otvorenih pitanja u meclunarodnim ekonomskim odnosima. na­
stalim kao rezultat promena u kretanju savremenog kapitalizma. a
pogotovu posIe velike ekonomske krize 1929-1933. godine.
Opste obeldje koncepcija svodi se na tendenciju teorijskih
argumenata za iii protiv svojevrsnog modernog merkantiIizma.
zatvorenih trzista i zona. Razvoj proizvodnih snaga. medutim.
vrsi sve veCi pritisak u pravcu razbijanja tih uskih relativno za­
tvorenih tdista i, moze se reCi. da je u najnovije vreme, odnosno
krajem pedesetih godina ovog veka. stvorena situacija koja veoma
stimuIativno deluje u pravcu pojave novih verzija teorije spoljne
trgovine medu bUrZoaskim ekonomistima. jer je na neki nacin
potrebno osvetliti i propagirati tezu 0 ekonomskoj integraciji.
Sto se tice teoreticara Cija su gIediSta izneta u prvom delu
teze - Olina. Mahlupa i Haberlera. oni, uopsteno govoreci, pri­
padaju preteino starijoj gardi savremenih g.radanskih teoreticara.

203
 BERTIL OLIN

Novina koju uvodi Olin u tretiranju meaunarodne trgovine

odnosi se na analizu odnosa izmedu kretanja gotovih proizvoda i
kretanja faktora proizvodnje. pri cemu i ulazi u varijacije koje u
tim odnosima meduzavisnosti mogu da dodu do izrazaja. Upravo
Olinove koncepcije medunarodne trgovine predstavIjaju odraz
stvarnosti medunarodnih ekonomskih odnosa u dvadesetim godina­
rna ovog veka, kada je iz te perspektive Olin bio u stanju da sagle­
da razvoj meaunarodne robne razmene u toku poslednjih decenija
devetnaestog veka, pojavu i imperijalisticke faze kapitalizma,
masovni izvoz kapitala i pomeranja radne snage (snazni migra­
cioni procesi). Drugim reCima, medunarodni ekonomski odnosi
nisu viSe, kao iz Rikardove perspektive, bili ugIavnom svodeni na
okvi:re robne razmene, vee se javIja i izvoz kapitala sa svim
svojim posledicama. 1 Istovremeno, on je imao za sobom i period
poremeeaja u svetskoj privredi u celini, a u tokovima kretanja
svetske robne razmene posebno. poremeeaja koji su bili izazvani
prvim svetskim ratom i sistemom restrikcija raznih vrsta u posle­
ratnim godinama do privremene obnove zlatnog standarda 1926.
godine i njegovog kratkotrajnog modifikovanog dejstva do izbi­
janja velike ekonomske krize.
. U ovakvim objektivnim kretanjima svetske privrede Ide
osnovi za razumevanje pozicija Olina, odnosno njegovog nastoja­
nja da ukaze na elemenat netacnosti teorije komparativnih tro­
skova, na kojoj su insistirali kako Rikardo, tako i drugi eko­
nomisti liberalnog pravca engleske ekonomske skole (Dzon Stju­
art Mil, Kerns) koja je i u Olinovo vreme imala snazne zastup­
nike u licu Tausiga. Meautim, te koncepcije nisu mogle da se
bez rezerve usvajaju u periodu posle prvog svetskog rata. Olin
je smatrao da pristalice teorije komparativnih troskova neosno­
1 Vidl V. I. lenjin: "JmperljaHl.am kao najviU st:-tdij lcapita1i!ma-.

104
 vane ukazuju na dominirajueu specificnu tdinu rada kao faktora
proizvodnih troskova u fonniranju vrednosti i cene predmeta koji
ulaze u domen meaunarodne trgovine, a da se neopravdano pot­
cenjuju drugi e1ementi kao sto je k~etaEie pO~;i i t:;:nje,~e
samo za Qojeginim-t:Ohama.-Y.f;e i faktorima proizvo nje. ako pro­
tivnik Rikardove koncepcije simplifikovanog suprotstavljanja unu­
trasnje i medunarodne trgovine na principu idealne mobilnosti
faktora proizvodnje u okviru unutrasnjeg nacionalnog tdista ver­
sus nepokretnosti faktora proizvodnje u okviru medunarodne pri­
vrede, on ipak nije negirao Rikardove teze, buduCi da se njegova
koncepcija meaunarodne trgovinc u osnovi svodi na specifican
oblik interregionalne trgovine u okviru jednog nacionalnog tdi­
sta, trgovine koja se vrsi u uslovima postojanja posebnih preporuka
na koje ne nailazi promet robe na unutrasnjem planu.
SmatrajuCi klasicnu koncepciju radne vrednosti neadekvat­
nom za analiztl troskova proizvodnje i cena na unutrasnjem tdi~
stu i polazeCi od koncepcije izjednacavanja unutrasnjeg i spoljnog
tdiSta, 5 tim sto ovo drug" predstavlja razmenu izmedu regio:1a
uz posebne teskoee transfera, Olin je doprineo dezavuisanju te­
Drije komparativnih troskova iz oblasti meaunarodne trgovinc.
Dok je Rikardo formulisao svoju teoriju komparativnih troskov<1
polazeCi od toga da postoje dye posebne teorije: jedna za kretania
u unutrasnjoj, a druga za !<Jretanja u medunarodnoj trgovini. Olin
smatra da ne postoji razlika izmedu teorije meaunarodne trgovine
i teorije unutrasnje trgovine, vee je bitno postojanje razlika u
teoriji cena za jedno tdiSte i teoriji cena za vise nacionalnih
tdista. 2
Olin posveeuje prilicnu paznju ovim e1ementima koji pred­
stavljaju barijeru za medunarodno kretanje robe, a koje nisu rc­
zultat postojanja nacionalnih granica i nacionalne ekonomske
politike, i, umesto e1emenata na kojima insistiraju njegovi pret­
1 Ibid ., Vidi deo od 553. do 562. strane a IHlefHatlotTaJ a~d lHterregfoHal Trade.

205
hoJnici - umesto problema canna, na primer - Olin istice u
prvi plan troskove transporta, smatrajuCi da ti troskovi predsta­
v ljaju jedan obj;kdvan razlog za smanjenje trgovine, odnosno
njeno povecanje i da u tom pogledu nema razlike izmeau medu­
regionalne i meaunarodne trgovine. Na koliku ce daljinu biti
prevezena odreaena roba zavisi od troskova proizvodnje i tro­
skova transporta. Odnos izmeau ovih dveju kategorija moze da
bude kumulativan i moze da se dozvoli povecanje uCeSca jednog
elementa ako se obezbeauje smanjenje ucesca drugog.
Postoji, meautim, jedan znacajan elemenat koji Olin ne tre­
tira, a to je pitanje mal1apaJa i monopolskih cena kOje se ne
mogu da ignoriSu i nisu mogle da budu ignonsane u vreme kada
Olin razraauje svoje koncepcije. Period izmeau dva rata, naime,
pruzao je viSe nego dovoljno mogucnosti za ukazivanje i analizu
dejstva monopolskih cena i posledica takvog formiranja cena na
odnose izmeau uvozne i domace robe. Olin se zadovoljio da samo
konstatuje da to jeste jedan faktor, ali da ga on ne tretira u ovom
delu.
PrelazeCi na situaciju u pogledu sirovinskih i agrarnih proiz­
voda u meauregionalnoj i meaunarodnoj trgovini, Olin ukazuje na
razlike koje postoje izmeau nepreraaenih i preraaenih proizvoda.
Osobito kada su u pitanju rudarski i agrami proizvodi, problem
se prvenstveno postavlja sa stanoviSta stepena ucesca elemenata
rente u ukupnim troskovima proizvodnje proizvoda ove grupe.
S jedne strane, ovo se odnosi na daleko manji broj altemativl'jh
metoda konscenja nekih pnrodnih resursa (zemlja, rudnici) a
5 druge strane, na odnose koji postoje izmedu domaCih i inostra­
nih primamih i prehrambenihproizvoda u zadovoljavanju potreba
domaceg tdiSta. Olin se u analizi zadovoljava, medutim, jednim
stavom prema kome se uglavnom svako povecanje proizvodnje
u oblasti primarnih i prehrambenih pIoizvoda dobija pod uslo­
yom povecanja cena, ali ne ukljucuje u analizu i elemenat sup­

206
 stitucija. Meautim, kada je rec 0 odnosu uvoznih i domaCih pro­
izvoda na nacionalnom tdiStu i polupreraaevina (agrarnog i mi­
neralnog porekla), ovaj problem ne moze da se tretira a da se
ne istakne rastuea vaznost tendencije supstitucije i novih mogue­
nosti za formiranje novih odnosa na nacionalnom trziStu u po­
gledu odnosa izmeau uvoza i domaee grupe proizvoda iz ove katc­
gorije, moguenosti koje otvara tehnoloski napredak i razvoj sinte­
tiCke hemije. Analize GATT-a, studijskih grupa UN, i drugih
meaunarodnih organizacija, naroCito za razdoblje od velike eko­
nomske krize naovamo, daju dovoljno materijala za argumentaciiu
ove teze. Statisticki podaci 0 kretanju traznje na svetskom i na
pojedinim nacionalnim tdihima pokazuju da je u strukturi tra­
znje za proizvodima sirovinskog i prehrambenog sektora doslo
do znacajnih promena. Samo od 1938. do 1955. godine, prema
podacima GATT-a, doslo je do znacajnih promena u odnosima
izmeau pojedinih delova sveta u proizvodnji prirodnih sirovina
i goriva. Te promene su morale da se odraze i na formiranje ce~a
proizvoda neindustrijske grupe.

Pl'oizvodl1ja prirod"ih siroviMa i goriva J 938-1955.

(u milionima doJara po cenama iz 1950. godine)

Industrijski razvijene Nerazvijcne

zemlje zemJje
1935. 1955. Porast 1935. 19~5. POfnst
U 0/ 0 1I °/0
Sirovine poljoprivrednog porekJa 9150 13110 45 19980 14830 35
Gorivo i hidroenergija 11260 17790 58 1810 5780 219
Sirovine mineralnog porekJa
(bez goriva) 1790 5000 179 1300 2260 74

Izyor: GATT "International Trade 1955", p. 9 ., Geoeve, 1956 .

Znatno bdi porast proizvodnje sirovina u razvijenim zemlja­

ma (SAD, Kanada, industrijske zemlje zapadne Evrope, Velika

207
Britanija i Japan) a isto tako i udvostrucenje proizvodnje sirovina
mineralnog porekIa, nije mogIo da ne ostavi odredene posIedice
po kretanje cena ovih proizvoda na svetskom tdiStu. Te tenden­
cije su, dakIe, mo.raIe da budu na odreaen nacin transponovane
i na odnose unutar pojedinih nacionaInih tdiSta. Ovakva kretanja
u razvijenim deIovima sveta su rezuItat modernizacije poljopri­
vredne proizvoclnje i snainog razvoja sinteticke hemije. S druge
strane, i stepen iIi koeficijenat koriscenja pojedinih sirovina da­
Ieko se povecao, te se staIno smanjuje utrosak jedinice sirovine
za proizvodnju preraaenih proizvoda.
lako ostaje u granicama teorijskih razmatranja, Olinu se
moze pripisati zanemarivanje promene u strukturi traznje kao
procesa f0n11iranj a cena izmeau uvoznih i domaCih proizvoda u
oblasti sirovina i prehrambenih proizvoda. U tom pogIedu moze se
navesti closta ilustracija autoritativnih izvora, ilustracija koje sve­
doce i 0 regionaInim promenama u odnosu na traznju inostranih
proizvoda. Inclustrijski razvijene zemIje zapadne Evrope povecale
su za proteklih 20 godina stepen samodovoljnosti u proizvodima
za ljudsku prehranu sa 65% na 96 %. Pre prvog svetskog rata,
meautim, zapaelna Evropa je pokrivaIa domacom proizvodnjom
oko 75% svojih potreba za proizvodima za ljudsku prehranu.
Olinova teorija meaunaroclne trgovine otkriva i nove ele­
mente za analizu odnosa izmeau razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Buduci klasno og;ranicen, Olin nije u stanju da sve clemente
analize koristi za donosenje zakljucaka 0 odnosima izmeau "na­
cija bUrZuja i nacija proletera". On, naime, istice da je u toku
XIX veka Evropa uspela da stekne superioran ekonomski polohj
u odnosu na ostale delove sveta i pored toga !ito ne predstavlja
sirovinama najbogatiji deo sveta. Ovde je Olin dao mogucnosti
za zakljucke koji bi vodili ka ukazivanju na uIogu neekonomskih
faktora u obezbeaenju evropske iIi, boIje receno, zapadnoevropske
ekonomske dominacije. Ali, on ne ide takvim putem razmiSljanja,

208
vee se zaddava na elementima koji su, istina, u skladu s njt:­
goyim stavovima 0 znacaju transferabilnosti faktora proizvodnjt!
za objasnjenje ekonomske suprematije zapadne Evrope. Po Olinu,
to su pre svega povoljni uslovi transfera faktora proizvodnje j
postojanje visokoobrazovane (u tehnickom smislu) radne snage.
koja je u zapadnoj Evropi davala prednosti u odnosu na ostale
delove sveta. TeSko bi bilo pobijati, niti je potrebno pobi~
janje vaznosti ovih dveju Cinjenica koje Olin navodi, ali se
isto tako ne moze preCi preko cinjenice da je takav dominantan
polozaj evropske privtrede bio dalje razvijen i obezbeaivan siste­
mom faktora neekonomskog karaktera koji se mogu da obeleie
zajednickim pojmom kolonijalizma uz sve potrebne implikacijz
znacenja toga pojma.
Znacajno je, meautim, da Olin tako reCi pre 40 godina go­
vori 0 tendenciji promena tokova medunarodne trgovine u zavi­
snosti od procesa ekonomskog razvoja i na primeru industrije tek­
stila smatra da ee pravac kretanja trgovine Istok-Zapad (zapadna
Evropa iii, bolje receno, Evropa na jedan, i delovi Afrike, Au­
stralije, na drugoj strani) verovatno imati tendenciju da budc
zamenjcn pravcem kretanja Sever-Jug, na osnovi procesa eko··
nomskog trazvoja. U domenu industrije tekstila u kome Olin i
ostaje kada razmatra tokove trgovine, ova prognoza naiSIa je na
opravdanje. Razvoj ovih odnosa industrije tekstila u nekada najve­
Cim uvoznickim centrima evropskih tekstilnih proizvoda, oseea se
osobito u godinama posle drugog svetskog rata i, sa stanoviSta
industrije tekstila, pravac razmene Istok-Zapad postaje sve manje
vazan. PolazeCi od toga da je industrija tekstila uglavnom prvi
znak procesa industrijalizacije, Olin prognozira rastueu razmenu
u pravcu Sever-Jug. Na ovoj osnovi Olin je vee pre trideset
godina bio u pravu kada je ukazivao na tendencije poveeane raz­
mene izmedu industrijski razvijenih zemalja u poredenju s kreta­
njem razmene s inostranstvom onih zemalja koje su zaostajale

14
209
 u svom ekonomskom razvoju. Statisticki podaci 0 svetskoj trgo­
vini od 1930. do 1969. godine potvrduju da je prognoziranje ovog
trenda bilo opravdano.
U pogledu dejstva monopola na politiku dampinga Olin za­
stupa stanoviste da je daleko lakSe formiranje monopola na unu­
trasnjem nego na inostranom tdiStu. Kao jedan od razloga na­
vodi laksu kontrolu prodaja u zemlji nego van nje. Meautim,
ovakav pristup problemu umnogome je rezultat stanja u dvadese­
tim godinama u kojima jos nije postojao detaljno razraden sistem
mera ddavne intervencije u spoljnotrgovinskoj politici.
Od velike ekonomske krize naovamo, kontrola prodaja u ino­
transtvu ne sarno da nije tda, nego je i l?ksa od kontrole prodaja
Jip\\;ri;,u zemlji. Nastupaj uca uloga..,p.Tocesa etatizacije spoljne trgovine .
dgpr.i.ne . formiranju razgranatog ddavnog apara~ koji dej­
stvuje u domenu spoljne trgovme, me unaro nih finansija, regu­
lisanja deviznog prometa, tako da ovaj argumenat ne bi mogao
da izddi kritiku. Prihvatatljivo je, medutim, shvatanje da je,
ukoliko postoji veci stepen monopolizacije unutrasnjeg tdista,
daleko logicnije ocekivati koriScenje dampinga. Za razliku od
shvatanja po kojima dejstvo dampinga moze da se neutraliSe
carinskom politikom. odnosno primenom takvih carinskih stopa
koje bi kompenzirale razliku izmedu normalne i dampinske cene.
Olin zastupa glediSte da je ovo delimicno tacno. ali da. dugorocno
posmatrano, stimulise formiranje monopola radi savlaaivanja i ove
barijere. Ovde Olin smatra da je jedini pravi izlaz ostvarenje
univerzalne slobodne trgovine. sto pokazuje da u uslovima iz kraja
dvadesetih godina ni tadasnji modernisti u ekonoIT!skoj literaturi.
kao Olin. nisu mogli da shvate da je zapoceta era koja ce zahte­
vati drugaCija rdenja u medunarodnim odnosima. a ne ovakva
kakva su pos toj ala do 1914. godine i koj a su mahon! u Ii tera turi
idealizovana. iako u praksi nikada nisu postojala u cis tom vidu
(ovo vazi i za slobodnu trgovinu i za zlatni standard koji su

210
 postaIi simbol "normalnog" iIi "prirodnog" stanja u meduna­
rodnim ekonomskim ocinosima, a koji nikada nisu postojali u
cistom vidu).
Odgovor koji Oiin nalazi na pitanja odnosa izmedu malih i
velikih zemalja kada prilaze primeni protekcionisticke politike,
nije originalan: zbog manjeg tdista nacionalna privreda jedne
manje zemlje mora da racuna na daleko veeu cenu kojom ec
platiti (u smislu visokih troskova p;roizvodnje) svoje nastojanje da
spreCi iii oteh uvoz robe inostrane proizvodnje na domaee tdi­
stc. Konsekvetno iduCi ovom logikom nije tdko shvatiti Olina
koji zakljucuje da bi "slobodna trgovina bila od posebne koristi
malim zemljama koje su dobro snabdevene svim potrebnim fak­
torima za veIikoserijsku proizvodnju. 3
I ovde se, prema tome, susreeemo s jednom shemom, jednom
idealnom zemljom koja na malom prostoru moze da ima sve pred­
nosti za primenu velikoserijske proizvodnje i za koju je, drugim
recima, slobodna trgovina ne samo korisna, vee najidealnije re­
senje. lako je tacno da sve velike zemlje nisu bogate, a isto tako
da ni sve male zemlje nisu siromasne odreaenim faktorima pro­
izvodnje, ovakve koncepcije postaju irelevantne u uslovima savre­
menih disproporcija na svetskom tdistu i razlika u ekonomskom
polozaju izmedu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Neophodan pro­
ces ekonomskog razvoja zahteva izvestan stepen vaspitnog protek­
cionizma dan as, .kao sto je zahtevao u vreme kada Stl danasnje
visokorazvijene zemlje bile u fazi industrijalizacije. Ne sagledati
ove Cinjenice za autora sIicnih model a i shema znaci sterilizovanje
Citavog modela pre nego !ito je formiran.
Niz razmatranja . u ovom pravcu trpe od toga sto je autor
gotovo redovno imao pred sobom istorijskin primer Velike Brita­
nije i drugih razvijenih zemalja. On smatra da slobodna trgovina
donosi poveeanje . dohotka prvenstveno radnickoj klasi i tvrdi da
, Ibid., SIr. ,0;.

14'
211
koriseenje carinskih barijera (ovo tvrdenje se zasniva na iskustvu
do 1930. godine) nije znacilo i obavezno poveeanje visine dohot­
ka pripadnicima radnicke klase. iako i sam preporucuje da se u
oceni svih odnosa ne prilazi generalno, vee od slucaja do slucaja.
Primer SAD na koji se on poziva govori u prilog tezi da primanja
radniCke klase mogu da se poveeaju na osnovi protekcionisticke
politike. Meautim, ovaj problem ne moze da' se tretira iskljuCivo
sastanoviSta protekcionizma, vee pitanja protekcionistiCke poli­
tike, odnosno stepena u kome se ona primenjuje, treba da se
posmatraju i u vezi sa sistemom unutrasnjeg oporezivanja i citave
socijalno-ekonomske konstelacije u jednoj zemIji.
Kratkorocno dejstvo protekcionizma se po Olinovom shvata­
nju ogled a u poveeanju proizvodnih kapaciteta u jednoj zemIji.
veeoj potraznji za Iradnom snagom i veCim moguenostima za
sindikate da se u takvoj plimi konjunkture formuliSu zahtevi za
poveeanjem nadnica. Medutim, i ova koncepcija pokazuje da su
razmatranja pomenuta tri predstavnika burzoaske teorije spoljne
trgovine ogranicena iskljucivo na postojanje kapitalistickih zema­
Ija. Problemu carina i njihovog dejstva u socijalistickim zemljama
ne posveeuje se, tako reCi, nikakva paznja. Vaspitni protekcioni~
zam svakako treba izdiferencirati od autarhizma ilL pak. nuzde u
kojoj su se neke zemlje u odredenim fazama svog razvoja nalazile
i bile primorane da proizvode sve. bez obzira na ekonomicnost
odnosno step en efikasnosti kOriseenja odredenih faktora proiz­
vodnje. Razvoj sovjetske privrede mogao bi u tom pogledu da
pruzi znacajne ilustracije kako se i bez carinske politike u kla­
sicnom smislu reci, vee na osnovi apsolutnog ddavnog monopola
spoljne trgovine i centralistickog sistema planiranja moze da sti­
mulise unutrasnji privredni razvoj. Ali to zahteva i odredenu
drustveno-ekonomsku osnovu, likvidacijl1 privatne svojine nad
sredstvima za proizvodnju, politicku vIastradnicke klase, itd.
Stoga je citava shema razmatranja problematike protekcionizma.

212
sazdana kJrajem dvadesetih godina, nedovoljna za razumevanje
savremene situacije u medunarodnim trgovinskim odnosima.
S druge strane Olin je uspeo da u tridesetim godinama oceni
dejstvo politike protekcionistickih carina na kretanja kapitala i da
ukaze da se moze da ocekuje rastuea uloga direktnih investicija
u odnosu na portfolio investicije zbog Cisto diskriminatorskih ili
cak prohibitivnih carinskih stopa na uvoz gotovih mdustrijskih
proizvoda. Ta tendencija je zaista nastavljena u godinama pre j
posle d,rugog svetskog rata. Cak i proces liberalizacije meduna­
rodne razmene nije liSio svetsko tdiSte kapitala dejstva ovog
faktora. Nisu Ii savremene tendencije u Evropskoj ekonomskoj
zajednici vee u toku 1959. i 1960. godine pokazale da zbog neiz­
vesnosti od posledica dejstva zajednickih carina sest zemalja ino­
strani plasmani u zemlje Zajednickog tdista sve viSe dobijaju
oblik direktnih investicija. Ovo se prvenstveno odnosi na plasman
americkog kapitala.
Ako se kriticke occne pomenutih Olinovih koncepcija mogu
da svedu na jedan zajednicki imenitelj, on bi, bez sumnje, gIasio:
staticno posmatranje uzajamnog dejstva izmedu kretanja faktora
proizvodnje, odnosno odnosa medunarodne trgovine i k,retanja fak­
tora proizvodnje. Olin, medutim, a priori prihvata ovakav pristup
posmatranju, insistirajuei da je za dinamicnu koncepciju potrebna
faktoloska analiza, a da je njegov osnovni cilj postavljanje gene­
ralnih okvira za probleme koji Ide u centru njegovog proucavanja.
Kritikom klasicne teorije medunarodne trgovine, Olin nije
negirao RikaiJ"dove koncepcije, odnosno teoriju komparativnih tro~
skova. Medutim, priznajuCi postojanje razlika koje dolaze do
izrazaja uporedivanjem troskova proizvodnje u pojedinim zemlja­
rna kao osnove za medunarodnu trgovinu, Olin je uveo nove
clemente u okvire gradanske teorije medunarodne razmene, cle­
mente koje ne nalazimo kod Rikarda. Znacaj Olinovog doprinosa
savremenoj teoriji medunarodne trgovine Idi u daljem razvijanju

213
teorije komparativnih troskova kroz evoluciju kroz koju je Ri­
kardova teorija radne vlrednosti bila izlozena u radovima Diona
Stjuarta Mila, Alfreda Marsala i Kasla.
Najzad, harvardski neoklasicista skandinavskog porekla B.
Olin nije samonikao, originalan ni potpuno nov. Pa ipak, on
predstavlja jednu znacajnu epohu u razvoju graaanske teorije
meaunarodne trgovine. lako zajedno sa Vajnerom, Tausigon i
Haberlerom spada u grupu savremenika koji su nastavili da raz­
vijaju u osnovi rikardovske koncepcije, Olin je uspeo da se na
reljefan nacin izdvoji iz grupe i da postane sam po sebi neza­
visna figura sa svojim stavovima i teorijskim uopstavanjem pro­
blematike mcaunarodne razmene.
Za razumevanje njegovih koncepcija nije bez vrednosti ci­
njenica da je B. Olin skandinavskog porekla. Kod skandinavskih
ekonomista uopste zapazen je prilicno jak smisao i orijentacija
ka razvoju ekonomske teorije koja bi bila manje vazna za pro­
slost. U odnosu na meaunarodna ekonomska zbivanja, oni su,
vee u skladu 5 poloiajem skandinavskih zemalja u svetskoj pri­
vredi, orijentisani viSe ka analizi meaunarodne ekonomske, pre
svega trgovinske saradnje. Tome treba dodati da skandinavske
zemlje spadaju u onaj deo industrijski razvijenog sveta koji nije
bio angaiovan u kolonijalnim osvajanjima i u kome trgovina i
pomorstvo predstavljaju znacajne komponente nacionalnog do­
hotka.
Bertil Olin je u osnovi razradio Rikardovu teoriju radne
vrednosti ulazeci u strukturu vrednosti, njeno formiranje, isticuCi
pojedine faktore proizvodnje kao uglavnom ravnopravne u formi­
ranju novostvorene vrednosti. U tom pogledu on se nije udaljio
niti izdvojio od prilicno rasprostranjene tendencije meau savre­
menim graaanskim ekonomistima -koji insistiraju na faktorima
proizvodnje u ociglednom nastojanju da potcene stvami doprinos
faktora radne snage u procesu kreiranj a novih vrednosti.

214
 )
/

Kod Olina se vidi isto tako da je uocio dejstvo vanekonom­

skih faktora u medunarodnim ekonomskim odnosima, iako 0 tome
izricito ne govori. Ovde su pre svega u pitanju faktori kao sto su
kolonijalna osvajanja na jednoj strani i uCeSce ddave u reguli­
sanju meaunarodnih ekonomskih odnosa, na drugoj.

FRIC MAHLUP

Kejnzovo ucenje pojavilo se u periodu opste krize kapitalizma

u vreme kada je Velika Britanija posle prvog svetskog rata bila
suocena s nizom tdkoca u regulisanju svojih odnosa s Komonvel­
tom, na jednoj, i s ostalim delovima sveta, na drugoj strani. Ko­
levka teorije slobodne. trgovine, fritejderstva, liberalizma, Velika
Britanija je kao najstarija istupila s tendencijom neophodnog ja­
canja drzavnokapitalistickih elemenata i sve vece intervencije dr­
zave u privredni zivot.
Sustina Kejnzovog shvatanja spoljne trgovine povezana je
s teorijom zaposlenosti. Nivo zaposlenosti zavisi od investicija.
kako u zemlji. tako i u inostranstvu. Za investicionu aktivnost od
presudnog je znacaja kretanje kamatne stope, a za kretanje inw­
sticija u inostranstvu prevalentan znacaj ima stanje trgovinskog
bilansa, odnosno velicina aktive trgovinskog bibnsa. Aktivni tr­
govinski bilans utice na smanjenje kamatne stope, doprino5i pri­
livu novcanih sredstava iz inostranstva, odnosno povecanju po nude
zajmovnog kapitala. Veci priliv zajmovnog kapitala i pad kamatne
stope stimulira investicionu aktivnost. Ukoliko dolazi do sma­
njenja pozitivnog salda trgovinskog bilansa, ili. pak, do pojave
pasive, takvo kretanje moze da ima za posledicu dovoaenje u
krizucelokupne investicione delatnosti. odnosno smanjenje zapo­
slenosti i ozbiljne krizne poremecaje, osobito ako je spoljna trgo­
vina vaZan faktor u privredi date zemlje.

215
 Kao sto se vidi, jedan od najznaeajnij ih teoreticara ddavnog
kapitalizma u izvesnom smislu zatvara krug koji su otvorili mer­
kantilisti svojim shvatanjima 0 prevashodnom znacaju aktivnog
trgovinskog bilansa. Naravno, iz drugih razloga i u drugim dru­
stveno-ekonomskim uslovima na daleko viSem nivou ekonomske
razvijenosti Velike Britanije, ali istovremeno u fazi ostrijeg ispo­
ljavanja protivrecnosti kapitalistiCkog sistema, Kejnz se vraca na
neke od koncepcija s kojih je poceo razvoj budoaske teorije
spoljne trgovine u epohi merkan tilizma.
Ove koncepcije pruiaju osnove za politiku savremenog pro­
tekcionizma, i to kako u smislu podizanja zastitnih barijera u cilju
sprecavanja inostrane konkurencije, tako isto i u smislu stimu­
lisanja izvozne ekspanzije ekonomskim i vanekonomskim merama.
I jedan i drugi oblik intervencije spoljnog faktora u procesu robne
razmene moze se lako pratiti u razvoju spoljnotrgovinske politike
kapitalistickih zemalja od izbijanja velike ekonomske krize do
danas. Tacno je, medutim, da Kejnz nije nigde istupio direktno
kao nosilac protekcionizma, i stavise, u toku drugog svetskog rata
bio je jedan od nosilaca planova za ozivljavanje spoljnotrgovin­
ske delatnosti i normalizaciju medunarodnih ekonomskih odno­
sa posle drugog svetskog rata. Pa ipak, Kejnz omo~cuje uvo­
denje trgovinskih restrikcija samim tim sto se zalaze da se
ne uvode ukoliko ne postoje specijalni uslovi i okolnosti ko j
01
nalazu primenu takvih ogranicenja. lsto tako za njega je lib ­
ralisticb spoljnotrgovinska politika potpuno opravdana, ako mo e
da obezbedi aktivan saldo trgovinskog bilansa.
Kejnzijanska skola kao izraz nastojanja da se neophodna
ddavna intervencija u cilju obezbedenja normalnog toka procesa
prosirene reprodukcije u sav,remenim uslovima razvoja kapitalizma
dovede u sklad i na izvestan naCin pomiri s osnovnim principima
kapitalistickog nacina proizvodnje, dala je i u teoriji spoljne trgo­
vine izvesne koncepcije. Iedna od njih je teorija multiplikatora

216
spoljne trgovine. Ukazujuti na mesto izvoza i uvoza u strukturi
funkcionisanja savremene kapitalisticke privrede, kejnzijanska
analiza dala je multiplikatoru uopste znacajno mesto. U tom ok~
viru i dejstvo multiplikatora spoljne trgovine dobilo je odreden
znacaj i ne retko se koristi za opravdanje odredenih poteza u
spoljnotrgovinskoj politici vlada pojedinih zemalja. Ako se pode
od osnovne teze teorije multiplikatora spoljne trgovi;;-Ta ~
uv,tk veti od nule. konsekventan zaklJucak Je da ce svako pove­
canje trgovinskog bilansa dovoditi do povecanja dohotka ~ ze­
mlji. Nije slucajno sto se u celokupnom Kejnzovom ucenju oseca
prisustvo velike ekonomske krize i sto je kejnzijanstvo sarno
teorijski odraz ekonomskog stanja i potreba kapitalisticke klase
u uslovima razomog dejstva ekonomske krize na savremcnom
stepenu razvoja proizvodnih snaga. U takvim uslovima teorija
multiplikatora spoljne trgovine moze da posluzi i nije jednom
posluzila za odbranu spoljnotrgovinske politike koja je u osnovi
prozeta tendencijama monopolistiClwg protehcionizma. Poreme­
caji do kojih je dovela velika kriza tridesetih godina bili su na
spoljnotrgovinskom planu praceni tendencijama protekcionizma.
Ovakvoj spoljnotrgovinskoj politici odgovarala je u potpunosti te­
orija 0 dejstvu multiplikatora u spoljnoj trgovini, jer je znacajno
da, bar u okviru kratkorocne analize, mere za povecanje izvoza
moraju da dovedu do povecanja zaposlenosti i dohotka. Sva sred­
stva koja se primenjuju u tu svrhu u visokorazvijenim industrij~
skim zemljama (ovde ostavljamo po strani neophodni vaspitni p:ro­
tekcionizam), sredstva kao sto su subvencije, uvozna restrikcija,
kvantitativna i kvalitativna ogranicenja, itd., mogu da se opravda­
ju sa stanoviSta njihovog pozitivnog dejstva na povecanje nacio­
nalnog dohotka i zaposlenosti.
"Medunarodna trgovina i multiplikator nacionalnog dohot­
ka" jedno je od najznacajnijih dela napisanih u cilju razrade
kejnzijanskih ideja na specificnom podrucju kao .sto je spoljna

217
trgovina. To dele je, u stvari, izraz nastojanja Frica Mahlupa da
dovede u sklad neke osnovne elemente iz oblasti teorije spoljne
trgovine 5 kejnzijanskom analizom nacionalnog dohotka u kojoj
se multiplikator javlja kao jedan od osnovnih elemenata. lsto­
vremeno Mahlup je nastojao da posredno determinise mesto
spoljne trgovine u raznim fazama ekonomskog sistema i da usta­
novi izvestan odnos izmeau spoljnotrgovinske aktivnosti, na jed­
noj, i kretanja na monetarnom planu, na drugoj strani.
Na osnovu model a u okviru kojih primenjuje metode kejn­
zijanske analize, Mahlup pristupa analizi spoljnotrgovinske delat­
nosti onako kako Kejnz pristupa analizi investicione aktivnosti
i njene uloge u kretanju nacionalnog dohotka. Stoga se i javlja
pitanje "autonomnih promena u izvozu i uvozu jedne zemlje za
razliku od kretanja u ovom domenu izazvanih promenama u kre­
tanju nacionalnog dohotka u drugoj iIi drugim zemljama. Na toj
osnovi razmatra se i meaunarodno kretanje kapitala, odnosno
dekat autonomnih promena u kretanju kapitala na tendencije u
oblasti investicione delatnosti u odnosu na zemlje Cije je tdiste
kapitala u pitanju i na njene ekonomske partnere na spoljnotr­
govinskom planu i. naravno, nije izostala ni analiza uzajamnog
dejstva investicija izmeau pojedinih zemalja meau kojima postoje
razvijeni ekonomski odnosi .
lako se Mahlup ograauje od toga da je "propisao teoriju
meaunarodne trgovine terminologijom teorije nacionalnog dohot­
ka"4 vee da je sarno "diskutovao 0 teoriji meaunarodne trgovinc
terminologijom teorije nacionalnog dohotka", za svrhe ove analize
to nije bitno ~ sto je Kejnz uneo novo u teoriju meaunarodne
trgovine, odno"Si1OOno sto su u ovom domentl ucinili njegovi sled­
benici, odnosi se pre svega na novinu u nacinu tretiranja meau­
narodne trgovine ka.::. inte ~lnog dela o..!22nizma jedne nacionalne
• Fritz Machlop, IUf cft1atf oHol Tr ade and the Nat lo J1 a ( Income Ml4ftfpller. The B] ski ston
Comp, n\,. Philadephi a, 19 , 0 . p. VI.

218
privrede, za razliku od shvatanja klasiene i neoklasiene skole po
kojima je Citav teorijski pristup ovoj problematici bio obelden
prvenstveno shvatanjem da je u pitanju oblast delatnosti koja
samo delimieno, i to u nekim slueajevima u veoma maloj meri,
utiee na funkcionisanje nacionalne privrede, odnosno kretanje
zaposlenosti i dohotka u jednoj zemlji.
Meautim, ni Mahlup nije bio u stanju da izbegne opasnosti
koje se ne javljaju prvi put kada je u pitanju razrada odreaenih
ekonomskih modela. Nastojanja da se izgrade moeleli odreaenih
tipova koji bi bili u stanju da logieno odrazavaju kretanje u po­
jeelinim oblastima privrede, u ovom slueaju u odnosu na kretanja
spoljne trgovine i nacionalnog dohotka, nuzno su nametala isti­
canje eitavog niza pretpostavki i zanemarivanje znaeajnih faktora
bo sto su promene u kretanju i nivou cena. kretanja u oblasti
kamatne stope i kredita, izvesna standardizacija zemalja koje
ueestvuju u robnoj razmeni. U tom smislu ne dolaze do izrazaja
razlike u ekonomskoj snazi zemalja partnera; za tim operisanje sa
sklonostima ka stednji, potrosnji, investiranju, izvozu, uvozu, itd.
kao sa evrsto determinisanim kvantitetima, iako to nije slueaj 050­
bito bela je u pitanju oelredivanje velieine "sklonosti". Prema
priznanju Mahlupa eak i bda bi bila poznata ta veliCina u datom
momentu. ni one saznanje ne bi bitno izmenilo nesavrsenost mo­
dela. zbog toga sto se i kvantifikacija "sklonosti" ne moze da
shvati kao jednom za svagda data. vee se i ona nalazi u stanju
stalnih promena, buduCi da je izlozena dejstvu visestrukih uticaja
i da predstavlja rezultantu tih uticaja.
Mah da se
primene na generalnoj osnovi, vee gotovo is juCivo samo u odre­
"denIm slucaJevlma, Jer Je I za ftinkcfonisanje modela i razvoj 10­
glke modela potrebno ispunjenje i odreaenih uslova. I sam tvorac
modela smatra da je generalizacija dejstva multiplikatora moguca
samo na relativno uskoj osnovi. Kada je rec 0 modelu dejstva

219
multiplikatora pod pretpostavkom stabilnih cena. ta stabilnost
cena moze da se ocekuje prvenstveno u uslovima depresija i po­
stojanja monopola u okviru date grane industrijske proizvodnje.
Mahlupova ocena 0 neop;ravdanosti teorije multiplikatora
spoljne trgovine kao naucnog argumenta za opravdanje protekci­
onisticke politike moze da se uzme kao tacna ako je rec 0 njenom
koriScenju u trgovinskoj politici razvijenih zemalja. Drugim re­
Cima. ovaj staY je opravdan kada se rezultati kapitalisticke
meaunarodne podele rada tretiraju kao zadovoljavajuCi. prirodni
i normalni i da je svako odstupanje od toga - povreda prirodnog
stanja. A to je uglavnom i okvir u kome se krece i pozicija na
kojoj stoji Fric Mahlup u svojoj razradi teorije multiplikatora
spoljne trgovine.
,,~to se tice primene teorije multiplikatora u spoljnotrgovin­
skoj politici. ne moze se reci da ona nailazi na jednodusno odo­
bravanje. Razvoj posleratnih ekonomskih odnosa u svetu. naro­
ci to pojava programa pomoCi inostranstvu. dobim delom ima
svoje korene u ovakvim shvatanjima dejstva multiplikatora 1I
spoljnotrgovinskim odnosima. Tendencija izolacionizma. samodo­
voljnosti i sl. dolaze do izrazaja i u domenu diskusije u oblasti
ekonomske teorije. kroz suprotstavljanje principu multiplikatora
spoljne trgovine.
OstajuCi u okviJrima savremenog kapitalistickog trZista i ne
negirajuCi efekat cena. kejilzijanci. pa i Mahlup. smatraju da je
insistiranje na efektu cena potpuno nepotrebno za razumevanje
sustine problema prilagoaavanja jedne nacionalne privrede okviri­
ma meaunarodne ekonomske saradnje. a pre svega trgovinske
razmene. Ne kretanje cena. vee kretanje dohotka. predstavlja
okosnicu i Mahlupove cr-azrade teorije medunarodne trgovine.
Ukoliko jedna zemlja ne vodi direktno autarkisticku politiku. go­
tovo je normalna pretpostavka da ce ukoliko se ne menjaju opsti
uslovi na trZistu, uz poveeanje nacionalnog dohotka doCi i do po­

220
vecanja traznje za proizvodima iz inostranstva (deo nacionalnog
dohotka koji se trosi na kupoyjnu proizvooa inostranih proizvo­
daca - prosecna sklonost ka uvozu). Drugim reCima, svaka pro­
mena dohotka imace i odgovarajuce posledice u pogledu kretanja
uvoza (marginalna sklonost ka uvozu) . Ovaj proces ima i svoju
suprotnu stranu: visina uvoza jedne zemlje (A) zavisi umnogome
od kretanja nacionalnog dohotka u zemlji koja uvozi proizvo­
de iz A.
OSl1ovno dejstvo multiplikatora spoljne trgovine na primeru
izvoza ravno je dejstvu multiplikatora u domenu unutrasnjih
investicija. Drugim reCima, ukoliko u jednom vremenskom raz­
doblju doae do realizacije izvoza, u narednom periodu povecavaju
se izdaci na potro snju, na osnovi izvozom povecanog dohotka.
Cinjenica je, medutim, da bi na ovaj nacin ostvareno povecanje
izvoza bilo daleko vcce kada bi zemlja mogla da obezbedi same
izvoz, a da ne mora istovremeno da pokriva deo svojih potreba
uvozom. Jer, kao sto je ranije ukazano, uvoz ima suprotno dejstvo.
Ke jnz i njegovi sledbenici, svi iIi gotovo svi, uglavnom su
tretirali dejstvo multiplikatora sa stanovlsta vlsoKorazvijenih"in­
..4ustrijskih zemalja, u kojjm a bi zaista bilo tesko pretp~staviti
da se granicna sklonost ka stednji svede na nulu. U razvijenim
zemljama to, teorijski posmatrano, nije iskljuceno, iako je u praksi
veoma teSko ukazati na neki primer. Mozda bi 5 tog stanoviSta
trebalo uzeti jedino situaciju u kojoj je dohodak stanovnistva u
razvijenim zemljama na veoma niskom nivou, kakav se obicno
form ira u uslovima masovne nezaposlenosti.
U nerazvijenim zemljama, meautim, problem razvoja unutra­
snjeg tdiSta kapitala, prvenstveno zbog veoma niskih dohodaka
i nepovoljnih opstih socijalno-ekonomskih uslova za razvoj pre­
duzetnicke aktivnosti , st"ara situaciju u kojoj se i pored povecanja
izvoza multiplikatorsko dejstvo izvoza na kretanje dohotka brzo
kompenzira protivdejstvom velikog uvoza. Sa tog stanoviSta nema

221
bitne razlike, kakav je karakter, odnosno kakva je struktura
uvoza. Drugo je pitanje svrsishodnosti i dugorocnog tretiranja ovog
problema kada je rec 0 nerazvijenim zemljama koje se ria laze u
procesu industrijskog i1"azvoja i kada je i privremeno neutralisanje
dejstva multiplikatora spoljne trgovine opravdano, ukoliko je
struktura uvoza takva da anticipira buduee snaznije unutrasnjc i
spoljne ekspanzije jedne nacionalne privrede.
Meuutim, i u razvijenijim privredama, kao i u nerazvijenim,
moze da dode do automatskog uspostavljanja nove ravnotde u
bilansu plae 3nja ukoliko bi poveeanje izvoza i dohodak stimuliralo
u odgovarajueoj me.ri poveeanje investicione delatnosti koja bi bila
snaznija od sklonosti ka stednji. Drugim recima, porast dohotka
bi stimulirao i poveeanje uvoza u visini poveeanog iZVOZ3, te bi
spoljnotrgovinski bilans bio uravnotden, ali na visem nivou.
Postoji, meuutim , ozbiljna sumnja u pogledu uspostavljanja
ovakve ravnoteze, jer je u uslovima kapitalisticke privrede
invcsticiona aktivnost uglavnom prepustena stihiji i nema regula­
tora koji bi mogao da obezbedi garantovano uspostav ljanje rav­
notde. Naprotiv, iste snage, koje su u stanju da ne reaguju na
odgovarajuCi nacin na poveeanje izvoza i da tako bilans plaeanja
postane neuravnotden zbog aktivnog salda, mogu da deluju u
negativnom smislu i da se na osnovi poveeanog dohotka od po­
veeanog izvoza razvije srazmerno daleko jaca investiciona aktiv­
nost, na primer, koja bi zahtevala povecanje uvoza inostrane
opreme i reprodukcionog materijala, cime bi se ne sarno apsor­
bovao prethodno postojeCi viSak trgovinskog bilansa u bilansu
placanja, vee hi se urnes to ocekivane ravnotde javila nova ravno­
tda, i to zbog pasive u trgovinskom i eventualno u bilansu pla­
canja. Ova pojava u posleratnom pe.riodu karakteristicna je, i to
ne sarno po svojoj fonni, za stanje u zemljama zapadne Evrope
u prvim godinama obnavljanja njihove privrede. Osim toga, i do
nje moze da dode na osnovi dejstva principa akce1eracije, kada

222
 se u uslovima vee razvijene ekspanzije javljaju nove moguenosti
plasmana i kada se forsira investiciona delatnost koja zahteva
snazan uvoz opreme, buduCi da je vee postignuto maksimalno
iIi gotovo maksimalno koriSeenje postojeCih proizvodnih kapa­
citeta.
Naravno da pri analizi dejstva multipIikatora slobodne trgo­
vine na nivo nacionalnog dohotka nije iskljucena vaznost opsteg
p.rincipa uzajamne zavisnosti nacionalnih privreda. U uslovima
funkcionisanja zlatnog standarda ta uzajamna zavisnost dolazila
je u neposrednijoj formi do izrazaja nego sto je to slucaj u sa­
vremenim uslovima. Medutim, ne mde se poricati da i u savreme­
nim uslovima dejstvuju principi uzajamne zavisnosti nacionalnih
privreda, sarno sto je to dejstvo u znacajnoj meri ublazeno siste­
mom restrikcija i procesom jacanja etatizacije spoljnoekonomskih,
pa prema tome i spoljnotrgovinskih odnosa nacionalnih privreda.
Razumljivo je zbog cega se u teoriji multiplikatora pridaje
veliki znacaj kretanju nadnica. Vee u osnovi kejnzijanskih uce­
nja, za~st, lqtmata i novae, kao da predstavljaju ugaone
temerjei navode na zaklju~ se ne moze da ocekuje nikakvo
znacajnije razmatranje pojedinih elemenata od kojih je formiran
pristup ove skole ekonomskoj anaIizi, a da se neki od osnovna tri
postulata ne uzme u obzir. Kretanje nadnica ima neposredne
posledice na dejstvo multiplikatora, buduei da poveeanje nominal­
nog dohotka oCigledno nema iste posledice nezavisno od uslova,
od stabilnih, odnosno konstantnih, nepromenjenih nadnica ili,
pak, porasta nadnica. Nadnice su deo cena kostanja i uticu lla
ukupne troskove, investicionu aktivnost, kretanje uvoza i izvoza,
stepen zaposlenosti i kretanje dohotka. Medutim, Mahlup nema
model a za dejstvo multiplikatora u uslovima porasta nadnica i
smatra da bi formiranje takvog modela predstavljalo "beznaddno
tdak slucaj". 5 PolazeCi od teskoea formiranja takvog modela,
5 Fritz Macblup, iHteTHQcfoJfal Trade and the Nar(oHal 1I1come Multiplier , The
R1.ki<ton Company. Philadelphia, 1950, p. 201.

223
na jednoj strani, i manifestovane tendencije u veCini razvijenih
kapitalistickih zemalja 0 relativno stabilnim nadnicama i u uslo­
virna depresije, Mahlup ostaje sarno na svom modelu dejstva
multiplikatora pod pretpostavkom stabilnih, odnosno konstantnih
nadnica. U tom pogledu nema razlike izmedu njegovog stava 0
krctanju nadnica u uslovima depresije i stavova savremenih ame­
iTickih ekonomista 0 kretanju cena u toku recesije. ZahvaljujuCi
visokom stepenu monopolizacije, na svako smanjenje traznje indu­
strija odgovara smanjenjem proizvodnje a ne smanjenjem cena.
Na sektoru radne snage, ovaj proces se vrsi u obliku smanjenja
broja zaposlenih, ali uz zaddavanje nadnica u toku recesije na
preruecesionom nivou. "Kada bi fIeksibilnost nadnica bila do te
mere zavrsena da se cena rada menja a zaposlenost postane kOll­
stantan faktor, tada bi teorija multiplikatora zaista postala besko­
risna."6 Ovakav zakljucak je moguc na osnovi teze 0 dejstvu
multiplikatora u uslovima nepromenjenog stepena zaposlenosti na
datom nivou realnih domacih investicija. PoboIjsanje trgovinskog
biIansa moze sarno da znaci smanjenje realne unutrasnje potra­
znje zbog povecanja izvoza. Ukoliko, pak, nema promena u re­
alnim investicijama i potrosnji, autonomna pozitivna promena do
koje moze da dode u trgovinskom bilansu viSe je nego apsorbo­
vana i kompenzovana indukovanim suprotnim efektima.
U savremenim uslovima jacanje etatistickih tendencija u mc­
dunarodnim trgovinskim odnosima, nije slucajno sto se sve veci
znacaj pridaje dejstvu multiplikatora i, analogno tome, i teoriji
multiplikatora. Kao sto je svako odredeno razdoblje u razvoju
medunarodnih ekonomskih crdnosa imalo odredene teorijske kon­
cepcije koje su sarno predstavljale generalizaciju ciljeva i interesa
vladajucih klasa i vodeCih zemalja u svetskoj trgovini, tako i u
savremenim uslovima jacanja ddavnokapitalistickih tendencija u
privredi kapitalistickih zemalja, dolazi i do rastuce potrebe za for­
• Ibid .. p. 207 .

224
miranjem teorijskih koncepcija koje treba da apologiziraju inter~
venciju ddavnog aparata u oblasti koje su tradicionalno predsta,,~
ljale "tabu" i bile prepustene dejstvu privrednog preduzetniStva
privatne inicijative.

GOTFRID HABERLER

PripadajuCi grupi harvardskih neoklasicista, i buduCi i sam

nosilac liberalistickih koncepcija medunarodne robne razmene u
savremenim uslovima, Haberleii' se u analizi medunarodne ekG-­
nomske ravnoteZe orijentise prvenstveno na one premise s kojih
po laze i nosioci ovih koncepcija u klasicnoj gradanskoj ekonom­
skoj teoriji. Naime, ukoliko do de do poremecaja u trgovinskom
bilansu jedne zemlje, odnosno do pasive, problem se rdava odli­
yom zlata. Kada dode do smanjenja zlata u posedovanju jedne
nacionalne privrede zbog izvrsenog odliva, ta pojava ima za po­
sledicu smanjenje cena, !ito sa svoje strane vodi stimuliranju
izvoza i smanjenju uvoza. Buduci da se ovaj isti proces obrnutim
redom desava u zemlji u kojoj je doslo do debalansa usled priliva
zlata iz inostranstva, postici ce se medunarodna ekonomska rav­
noteZa. Drugim recima, odliv zlata dolazi do izrazaja kada se
smanji odliv robe u odredenom pravcu. Postojanjem mehanizma
zlatnog standarda dolazi. dakle, do automatskog regulisanja kre­
tanja zlata i uravnotdenja bilansa placanja zemalj a ucesnica u me­
dunarodnoj robnoj razmeni.
. Haberler se energicno zala~~ ~~ politiku s.!abi]nih_A!!viznih
---
kurseva, odnosno za uspostavljanje odredenog standarda meduna­
-- --
rodnog karaktera (ne insistirajuCi da to mora da bude zlatni
standard), sto je preduslov za stimulisanje razmene dobara i usluga
i kretanja kapitala, a posebno za stimulisanje medunarodnog kre­
ditiranja. Logican rezultat sloma medunarodnog monetarnog siste­

13 22,
rna mora da bude uspostavljanje kontrole na tdistu kapitala, a
kasrtije i na tdistu roba. U tom razdoblju Haberler je 1932. go­
dine, na csnovi promena u spoljnotrgovinskoj politici vodecih
zemalja, bio u stanju da da generalni zakljucak ove vrste.
Buduci da je jedan od nosilaca analize meaunarodnih eko­
nomskih odnosa i teorija i ekonomske politike, prvenstveno s mo­
netarnog aspekta, Haberler se zalozio za staY koji nije bio isklju­
civo orijentisan u pravcu neophodnog vracanja na zlato. Za njega
je najznacajnije sistem, jedinstveni kriterijum, meaunarodna sa­
glasnost, a u pogledu zajednickog imenitelja on je spreman da
Cini ustupak i da zIato zameni funtom sterlinga. Ovakav stay je
utoliko lakSe shvatiti sto je za iznalazenje zajednickog imenitelja
bitno da se uzme valuta koja ima najvece iIi jedno od najvecih
uCeSca u obracunima meaunarodnog kretanja kapitala, roba i
usluga. U tom pogledu logican je izbor, u vreme pisanja njegovog
dela, posle zlata pao na fUl1tu sterlinga.
Teorija meaunarodne trgovine je sastavni i nerazdvojni deo
savremene doktrine 0 ekonomskoj ravnotezi, i to i u slucaju kada
se odbaci Rikardova teorija radne vrednosti. Ova misao je zvezda
vodilja G. Haberlera kada pristupa analizi odnosa meaunarodne
trgovine u opstoj ekonomskoj ravnotezi. Njegovo distanciranje od
Rikarda svodi se na insistiranje na paralelnom postojanju vise
faktora proizvodnje, a ne samo radne snage. Drugim reCima, staY
Rikarda dobija kod Haberlera interpretaciju po kojoj je radn:.
teorija vrednosti nerealna, jer se kao osnovni kriterijum i osnovni
imertitelj vrednosti uzima rad. Ostali faktori proizvodnje za Ha­
berlera su potpuno identicni i ravl1opravl1i, kao i rad, ali ti faktori
predstavljaju razliCite kvalitete. Kao znatno pre njega Alfred
Madia!' tako i Haberler nije u stanju da sagleda niz ostalih fak­
tora proizvodnje kao rezultat rada i to kako opredmecenja ranije
ulozenog rada na jednoj strani, tako i opste prirodne uslove za
proizvodnju, na drugoj. Cilj ovakvog tretiranja radne snage kao

226
 samo jednog od faktora proizvodnje vIse je nego ocigledan.
o njemu je data kritika u marksistickoj literaturi i Haberler u
tom pogledu ne predstavlja nikakav originalan slucaj.
Posto se ima u vidu vreme u kome Haberler piSe ovo svoje
najznacajnije delo, nesumnjivo da sve primedbe koje se imaju
staviti autoru i sva kritika moraju da se zadde u okvirima vreme:J.a
i prostora u kojem je G. Haberler v:rsio analizu. Drugim reCima,
kasniji razvoj dogadaja u cetrdesetim i pedesetim godinama se
ne bi mogao uzimati kao osnovni izvor argumenata za suprotsta­
vljanje H<1berlerovim koncepcijama. Istina, to ho je izmedu prvog
izdanja ovog dela 1933. j najnovijeg izdanja 1956. godine i sam
autor imao na raspolaganju niz znacajnih kretanj.a, a nije smatrao
za potrebno da ih na bilo koji nacin unese u kasnija izdanja.
pokazuje da je na teorijskom planu i d,llje ostao do kraja uz
svoje koncepcije formulisane ranih tridesetih godina. Znacajno je,
medutim, da je i u funkciji ekonomiste analiticara, kako u rado­
virna i studijama koje je objavila Liga naroda, tako isto i u studi­
jama GATT-a, Haberler pokazao daleko veCi step en realnosti u
sagledavanju aktuelnih tendencija u domenu medunarodne robne
razmene, nego sto je bio spreman da eventualno izmeni neke od
koncepcija formulisanih rall.ih tridesetih godina.
I kada se, dakle, zadrie okviri vremena i prostora u kojima
je G. Haberler formulisao teoriju medunarodne trgovine, treba
ukazati na neke znaeajne faktore koji umnogome, ako ne i u
potpunosti, lisavaju Haberlerov model real nih sansi za funkcioni­
sanje u savremenim uslovima.
Za funkcionnsanje tog modela potrebna je savrsena kompe­
titivnost pojedinih faktora proizvodnje. Da li ta puna kompeti­
tivnost i sloboda akcije postoji? Na trzistu radne snage nje nema.
V1asnici radne snage organizuju se u sindikalne organizacije, koje­
bez obzira na karakter, ideolosku platformu, politicke ciljeve i sl.
imaju jednu zajedniCku karakteristiku: nastojanje da se obezbede

10' 227
veee nadnice. prvenstveno linijom kolektivnih ugovora. Kolektivni
ugovori ne daju moguenost pojedincu da reguliSe svoj odnos (rad­
nik-kapitalist) vee to Cini organizacija.
I mobilnost radne sna e takode ima tendenciju smanjenja.
Razni 'oblici paterna izma deluju na smanJ enJe po ret Jlvosti ra ne
snage i njeno veee povezivanje za odredenu firmu . Cesto menjanje
preduzeea povlaCi za sobom i ri zik da 'se pojedinac nade s relativno
malim pravom senioriteta (Seniority right) i da je time daleko
viSe ranjiv na sve eventualne otkaze. otpustanja. premdtanja i
slicne izmene polohja koje idu na ustrb zaposlenih lica.
S druge strane. kapitalisticka klasa takoae nije podeljeoa oi
atomizirana kao sto j; to bio sIucaj u vremenu u kome je Adam
Smit podvrgao analizi funkcionisanje privrede privatne inicijative.
kada je inokosno preduzeee davalo pecat kapitalizmu. Ta faza.
medutim. predstavlja istoriju. ~ uslovima kapitali­
sticka klasa.-Je dvostwko povezana Naj:z;~ajniji oblik povezi­
vanja ide preko koncentracije proizvodnje i centralizacije kapi­
tala. U toku tog procesa za kapitalistiCke drustvene odnose po­
stalo je tipicno ne inokosno preduzeee. vee akcionarsko drustvo.
VIasnici kapitala povezani su ne samo jedinstvom proizvodnje
diktiranim tehnoloskim procesom. ne samo ujedinjavanjem kapi~
tala koji treba da dele istu sudbinu. vee isto tako i drustven~
-politicki. Kapitalisticka klasa je u osnovi povezana. iako postoje
njene razliCite grupacije i na ekonomskom i na politickom planu.
Te grupacije se sukobljavaju u uzim segmentima ekonomsko-poli­
ticke aktivnosti. ali postoje kao konkretna celina. kao k1asa. ne
samo objektivno vee i subjektivno. i takvo njeno postojanje do­
lazi do izrazaja osobito kada je rec 0 regulisanju odnosa izmedu
vlasnika faktora proizvodnje. Haberler je morae da prati pojavu
razvijanja monopolistickih organizacija; pa ipak poznato je da
njemu ne pripada nikakav doprinos u pogledu osvetljavanja ne­

228
savrsene, monopolisticke konkurencije. 7 Ona za njega kao da ne
postoji, vee i ekonomska zbivanja izmedu dva svetska rata teku
gotovo po Sejovim zakonima trziSta.
Osnovni cilj Haberlerovog razmatranja problema supstitucije
bio je da dokaze da teorija komparativnih troskova moze da se
primeni u apsolutnoj formi, 9uduCi da odnos razmene izmedu dvej u
roba odgovara njihovom uzajamnom odnosu supstitucionalnosti.
Prakticari zakljucak, sa stanoviSta spoljnotrgovinske politike, na
osnovi ovakve teruijske koncepcije, svodi se na oddavanje libe­
ralistickih stavova, na stimuliranje robne razmene bez ikakvih
ogranicenja, jer jedna takva razmena koristi svim zemljama koje
ucestvuju na medunarodnom tdistu. S,vaka zemlja treba da se
sp.eci·alizu' e u proizvodnji onih artikala u kojima obezbeauje re­
lativnu rednost, 0 nosno . OirKO 'ifi su troskovi proizvodnje lI'ela­
tj,vno najniZi U,k.oliko se na taj nacin obezbedi najraciona lllJe
koriscenje proizvodnih resursa, ovaj proces, sam po sebi, treba da
vodi povecanju ukupne proizvodnje. U tom pogledu nema nikakve
razlike izmedu razmatranja koja nailazimo kod Rikarda na osnovi
radne teodje vrednosti i analize koju daje Haberler.
Haberlerova k9ncepcija 0 automatskom prilagoaavanju fak­
tora proizvodnje novonastalim uslovima i spoljnoj trgovini moze
da se primi sa formalno logicnog, ali ne i s realnog stanovista.
Meautim, sva ta prilagodavanja treba da budu prilagoaavanja koja
izaziva konkurencija, a ta konkurencija rezultat je elasticnih cena
kOje se formiraju uuslovima slobodne ponude i traznje.
Liberalisticka koncepcija teorije meaunarodne trgovine ne­
sumnjivo diktira i liberalisticku spoljnotrgovinsku politiku. Kada
prelazi s teorije na teren spoljnotrgovinske politike, Haberler se

1 Joan Robinson , The Bcol1o",'C'.5 of l,.,per/cCf Competition , London Mackmilan i Co.

19\<.
H. H. Chamberlain , THe Theory 0/ Motlopo{isrlc COHfpetirioH, Cambridge, Harvard
University , Pres s, 19-17 .

229
sam sukobljava sa simplificiranim pretpostavkama liberalistickih
koncepcija 0 slobodnoj konkurenciji, nepostojanju sukoba izmedu
vlasnika faktora proizvodnje i drugih problema do kojih dovodi
ekonomski razvoj. On definise trgovinsku politiku kao sistem
mera za regulisanje spoljnotrgovinskih odnosa jedne zemlje. Dru­
gim recima, to su mere koje vlada jedne zemlje preduzima u cilju
regulisanja robne razmene, odnosno uvoza i izvoza dobara i usluga.
Od ovih instrumenata spoljnotrgovinske politike Haberler najvecu
paznju pridaje carinama i smatra da' su one najefikasnije. Pod
carinama prvenstveno misli na carine na uvoz robe. Spoljnotrgo­
vinska politika velikog broja zemalja od vremena u kome je
Haberler vrsio analizu meaunarodnih trgovinskih odnosa do sa­
vremenih dana, pokazuje, medutim, da carine ne sarno sto ne mo­
raju da budu jedino, nego su jos manje najefikasnije sredstvo Z3
regulisanje odnosa jedne zemlje sa inostranstvom. U cetrdesetim
iIi pedesetim godinama ogranicenja druge vrste bila su u nekim
zemljama i znacajnija od carina, a pojava monopola spoljne trgo­
vine, ugIavnom u socijalistickim zemljama, pokazala je do koje
mere moze da se prosiri lepeza instrumenata spoljnotrgovinske
politike. BuduCi da u periodu koji obraduje Haberler nije mogao
da predvidi razvoj u narednim decenijama; njegovi stavovi koje
kategorise apsolutizovanje uloge carina mogu da se shvate, ali ih
to ne oslobada ostre kritike.
U gradanskoj ekonomskoj teoriji, u cetrdesetim, a osobito
u pedesetim godinama, na posredan naein su potkopani temeIji
ovakve idealizovane slike medunarodnih ekonomskih odnosa, a
najveCi doprinos tome dala je teorija ekonomskog razvoja u kojoj
je posebno svetlo baceno na disproporcije u ekonomskom razvoju
pojedinih delova sveta !'ito je znatno doprinelo osvetljavanju pro­
blematike ekonomskog lI'azvoja nedovoljno razvijenih , zemalja.
Kritika Haberlera sto nije sagledao SVU tematiku pre tridesetih
godina ne bi bila na svom mestu. buduCi da se on nije mogao

230
 izdvojiti iz opsteg stanja ekonomske teorije i ekonomske politike
svoga doba. Meautim, i u to vreme postojala je disproporcija iz­
medu pojedinih delova sveta, ali objektivni razvoj ekonomskih
snaga nije do kraja zaostrio i osvetlio te protivrecnosti izmeau
razvijenih i nerazvijenih zemalja, tako da se celokupna ekonomsb
literatura dvadesetih i ranih triesetih godina, a u tome ni Haberler
ne predstavlja izuzetak. orijentise ka rdavanju meaunarodnih
ekonomskih problema uglavnom s liberalistickog stanoviSta. Ia
generaJna orijentacija pocinje da gubi svoje pristalice od pojave
Kejnza i njegovih sledbenika. Liberalisti cka koncepcija spoJjne
trgovine za Haberlera je sarno izraz za liberalni ekonomski sis tern.
odnosno za kapitalizam sIobodne konkurencije koji se suprot­
_itavli a bilo kakvom mesanju ddave u slobodnu igru ekonom­

-
skih snaga.
HaberIerove koncepcije u sustini predstavJjaju izraz inter.­
pretacije liberalistickih koncepcija u prvoj treCini dvadesetog ve­
ka. Meautim, vee u vreme kada je njegovo delo "I eorija medu­
narodne trgovine s primenom na trgovinsku politiku " ugJedaJo
svet 1933. godine. niz stavova je bio u ociglednoj suprotnosti
s razvojem kapitalisticke privrede tog doba. Iu Cinjenicu on je
sam donekle sagledao i u predgovoru nemackom izdanju istice
da se savremena spoljnotrgovinska politika ne vodi u skladu s na­
celima ekonomske teorije.
Najozbiljnija kritika Haberlerovih shvatanja. ostavljajuCi po
strani one teme koje je preuzeo od Rikarda. odnosi se na njegovo
n ~vanje monopolskih cena. monopolizacije trZista i isto
ta ,0 nip~dastavanj e razHCitoK nivoa e1'onomskog razvoja zemalja
ciesnica u meaunarodnoj robnoj razmeni. InSlSnranje na opstoj
eJ«);omskoj ravnoteZi na osnovi slobodne konkurencije mehani­
zma cena i komparativnih troskova u ranim tridesetim godinama
ovog veka znaCilo je biti okrenut unazad a ne unapred. Osim

231
toga, okosnicu ravnotde predstavlja kvantitativna teorija novca,
koja sarna po sebi dezavuise osnovne preduslove takve analize.
HaberIerove ideje izlozene u delu "Der Internationale Han­
del", 1933. godine, i kasnije prevodene na nekoliko jezika, pIed­
stavljaju jednu od poslednjih potpunih, relativno savremenih
verzija koncepcije slobodne trgovine. Sarna Cinjenica ;lto je knjigu
objavio, tako reci. u trajanju depresije koja je svojom pojavom
ukazala na kontradiktornu sustinu sistema svetske privrede za
koji se zalaze Haberler, gotovo je zbunila i samog autora, tako da
u predgovoru svoje knjige mora da prizna da znatna veCina teo­
reticara smatra da je trgovim:ka politika koju sprovode gotovo
sve vlade potpuno nepravilna, da je zasnovana na vapijucim gre­
skama, da protivreci svim ekonomskim principima i da je ap­
surdna s bilo koje tacke gledista da se tretira.
Ovakvo priznanje je dovoljno da ukaze na sukob koji oseca
nosilac teorije slobodne trgovine u tridesetim godinama ovog veka,
sukob izmeau vodecih koncepcija u teoriji. u svesti gradanskih
ekonomista i savremene stvarnosti. U odeljku .. Cista teo:rija me­
dunarodne trgovine" HaberIer je nastojao da, ostajuCi u grani­
cama Rikarda, ne unoseCi nesto nacelno novo, osvdi sheme Mar­
sala i Tausiga. Njegova koncepcija .. Teorija ravnotde" ima za
cilj da dokaze da je slobodna konkurencija i automatsko del ova­
nje mehanizma cena, dovoljno da dove de i u savremenim uslovi­
rna do pozitivnih rezultata od spoljnotrgovinske delatnosti i u
razvijenim i u zaostalim zemljama, dok gotovo ignorise postoja­
nje monopola, formiranje monopolskih cena na svetskom tdiStu
i posledica de facto pljackaske politike vodecih industrijskih zema­
Ija u odnosu na zemlje proizvodace sirovina.
Ima osnova da se postavi pitanje otkuda i danas toliki uticaj
klasicnih koncepcija sIobodne trgovine na savremenu gradansku
ekonomsku misao? U odgovoru na ovo pitanje treba pre svega
poCi od cinjenice da je klasicna gradanska politicka ekonomija

232
davala uglavnom sveobuhvatan odgovor na pitanja iz eelokupne
sfere ekonomske delatnosti i da je gradanska ekonomska nauka
u lieu Smita i Rikarda imala svoje najsnaznije predstavnike, te su
i njihovi doprinosi u oblasti teorije medunarodne trgovine u os­
novi jedini kompetentni i puni odgovori gradanske ekonomske
misli. Osim toga, u njima je bilo daleko manje apologetike nego
kod savremenika i koneepeije ovih autora u osnovi su odgovarale
duhu vremena i potrebama razvoja proizvodnih snaga vodecih
politickih zemalja. S druge strane, uz uzimanje u obzir neravno­
memog razvoja kapitalizma i promena u pogledu zauzimanja vo­
deCih mesta medu kapitalistickim zemljama od strane pojedinih
sila, teorija slobodne trgovine u osnovi odgovara u datom mo­
mentu najjacoj, ekonomski najrazvijenijoj industrijskoj zemlji,
koja je u stanju da se i sredstvima slobodne konkureneije odbrani
od dejstva konkurentskih akeija na tdistu. Slobodna trgovina iIi
pak politika otvorenin vrata politika jednake mogucnosti za sve,
sve Sll to razliCite verzije u osnovi iste liberalisticke koneepcije
istaknute u vreme kada je Velika Britanija predstavljala "svetsku
radionieu" .
Najzad, ima posebno apologetskog elementa i u Cinjeniei
sto se svi problemi naeionalne ekonomije u pojedinim zemljama
na datom stepenu privrednog razvoja zele da prikazu kao pro­
blemi vezani za spoljnu trgovinu, medunarodne ekonomske od­
nose. Ponekada to i moze da bude slucaj. ali vrlo cesto se i bez
nepos~ednog razloga za neuspehe na unutrasnjem i privrednom
planu i za odvracanje paznje stanovnistva od goruCih problema
unutrasnje ekonomske politike pokazalo oportunim insistiranje
na problemima spoljne trgovine, pri cemu se insistiranjem na eg­
zogenim faktorima pokusava da smanji odgovornost onih dru­
stvenih grupa od kojih se ocekivalo Idavanje postojeCih proble­
ma na unutrasnjem politickom i ekonomsko-socijalnom planu.

233
 Neki gradanski ekonomisti i sami priznaju nedostatke i teo­
rije i spoljnotrgovinske prakse zasnovane na nacelima slobodne
trgovine. Tako, na primer, Kejnz u Opstoj teoriji zapos/enosti,
hamate i novca smatra da je i spoljnotrgovinska delatnost u veli­
koj meri "ocajnicko sredstvo za podrZavanje zaposlenosti unutar
zemlje plasmanom roba na inostranim trZistima i ogranicavanjem
kupovine. Cak i kada to uspeva. to sarno znaci prebacivanje pro­
blema nezaposlenosti na pleca onog suseda koji se u toj borbi
pokazao najslabijim".

234
 GLAVA VII

RAZMATRANJA JUGOSLOVENSKIH

KONCEPCIJA 0 MEBUNARODNOJ

EKONOMSKOJ SARADNJI

I u ekonomskoj teoriji i u ekonomskoj politici jugoslovenska

doktrina se zasniva na jednoj od osnovnih postavki marksizma­
-Ienjinizma 0 jedinstvu spoljne i unutrasnje politike. Spoljnopoli­
ticka oaijentacija i metodi jugoslovenske spoljne politikc u osnovi
Stl determinisani unutrasnjim sistemom, drustveno-ekonomskim
odnosima koji karakterisu socijalisticku Jugoslaviju.
Posto se pode od toga, treba istaci socijalisticki karakter
jugoslovenske ddave, time je u osnovi odredena i njena osnovna
koncepcija u medunarodnim ekonomskim i politickim odnosima.

"Ne samo za nas politicki zivot i za drustveno-politicku

strukturu nove Jugoslavije, nego i za karakter nase privrede,
od bitnog je i prvenstvenog znacaja naranter vlasti u novoi
]ugoslaviji.
KARAKTER privrede u procesu njenog razvitna nemo­
guce je odvojiti od narantera vlasti. Pitanja 0 naranteru pri­
vrede i enonoH-fsno-drustvenog sistema, svuda u svanoj zem­

235
 Iji i u svako doba najtesnje je povezano s pitanjem 0 karali­
ten! vlasti~.l

lako je Jugoslavija veoma mlada zemlja, buduCi da je for­

mirana posle prvog svetskog rata, iskustvo njenog razvoja izmeau
dva svetska rata dovoljno je da ukaze na zavisnost lzm"1'd.i1
ii'iilitrasnj egf'iZVo)a i spolfnopoliticke oxijentaci)e {err;;-zemlje.
Kapitalisticki drustveni odnoST u predratnoj Jugoslaviji u--uslovima
usporenog kapitalistickog razvoja, diktirali su i uslovljavali i me­
sto Jugoslavije u meaunarodnim ekonomskim odnosima. Ekonom­
ski nerazvijena zemlja, ona je bila tdiste sirovina i u najboljem
slucaju proizvoda veoma niskog stepena obrade, izvor snabdeva­
nja tim proizvodima razvijenih, pre svega zapadnoevropskih ze­
malja. Na strani uvoza dominirali su finalni proizvodi, i to uglav­
nom potroSl1og karaktera, buduCi da izmeau dva svetska rata u
Jugoslaviji nije voaena jedna cvrsta politika usmerena ka stimuli­
ranju ekonomskog razvoja.
UIoga stranog kapitala sa svoje strane je doprinela zadda­
vanju J ugoslavije -u poziciji agrarno-sirovinskog snabdevaca za­
padnoevropskog tdista i strani kapital je odreaenim kanalima vr­
sio uticaj na usmeravanje unutrasnjeg ekonomskog razvoja Jugo­
slavije i na njenu spoljnopoliticku orijentaciju. U godinama ne­
posredno po zavrs, tku prvog svetskog rata u Jugoslaviji je domi­
nantan uticaj ima tr,ancuski kapital i sp£1jn~ticka orijentacij!:
Jugoslavije bila j uglavnom fra nkofilska. Krajem dvadesetih pa
d~me tridesetih--goaina, ta juticaj je zamenjen uticajem bri­
tanskog kapitala u ekonomici Jugoslavije i spoljnopolitickom on-
I jentacijom Jugoslavije u pravcu pribliZa"l.al1iaJ-produhlja.'lal1ja od­
e nosa s Velikom Britanijom. Prodor nemackog kapi tala u sve zem­
lje jugoistocne Evrope Po
dolasku Hitlera na vlast nije mimoisao

1 Boris Kidrie, PrlvredHi probleU1i FNRJ . Kuhurs, Beograd . 1950. 6fT. 23 .

136
ni JugosIaviju. ZemIje dunavskog bazena, odnosno evropskog ju­

- --
goistoka, bile su sistematski pripremane da postanu sirovinska
baza fasisticke ratne masine TU oKviru tihs l stema tsKih pfiprema
odredeno mesto pripalo je i JugosIaviji i njenoj privredi. Od sre­
dine tridesetih godina do izbijanja drugog svetskog rata u spoIjno­
poIitickoj orijentaciji jugoslovenskih vIada osecala se sve vise
orijentacija ka saradnji sa fasistickom Nemackom. Opsti razvoj
tih dogadaja dovoljno je poznat i nije ga potrebno isticati.
Medutim, karakteristicno je da pravci kretanja jugosIoven­
ske spoIjne trgovine, odnosno izvoza i uvoza roba i usIuga, nisu
sledili iste tokove. Tokom Citavog postojanja JugosIavije izmedu
dva svetska rata dominantnu ulogu u spoIjnoj trgovini imaIo je
nemacko, italijansko i austrijsko trZiste. Medutim, kada je posle
dol ask a fasistickih snaga na vIast u Nemackoj nastupio period
ekspanzije fasistickih i profasistiCkih tendencija, i prodor nemac­
kog kapitaIa u Jugoslaviju, nemacko trZiSte i do tog doba na vo­
decem mestu, jos je viSe ucvrstilo svoj dominantan polozaj u ju­
goslovenskoj spoljnoj trgovini.
Ukazivanje na ove Cinjenice i objasnjeni razvoj dogadaja
imao je za cilj da posredno osvetli nedostatak cvrsto izgradenih
nacela na kojima je trebalo graditi i unutrasnje drustveno-eko­
nomsko uredenje i nacin ucestvovanja Jugoslavije u medunarod­
nim ekonomskim odnosima, a pre svega u spoljnoj trgovini. VIa­
dajuCi krugovi imaIi su kao osnovni cilj zastitu kapitalistickog
poretka i obezbedenje interesa bUrZoazije, bili su nedovoIjno jaki
da se cvrsce orijentisu u jednom smeru, biIo da je rec 0 spoIjnoj
politici uopste, bilo 0 spoljnotrgovinskoj politici posebno, i usIed
nepostojanja koherentnog jedinstva izmedu vIadajuCih krugova i
stanovniStva i usled odsustva dugorocnijeg programa razvoja, a
u cilju obezbedenja sopstvenih pozicija, vladajuca burzoazija ori­
jentisala se prema stanju odnosa na evropskoj poIitickoj i eko­
nomskoj sceni. U nedostatku podrske sopstvenog naroda moral a

237
je da obezbedi podrsku vladajuCih krugova na Zapadu. Kako su
se ti odnosi snaga na zapadnoevropskoj i donekle svetskoj poli­
tickoj sceni menjali, menjala se i orijentacija jugoslovenskih
rezima.
Sto se tice ekonomskih odnosa Jugoslavije 5 inostranstvom,
u njima je dominirala spoljna trgovina, ali kretanje kapitala, kako
u vidu stranih investicija tako isto i u vidu zajmova, takode je
_ _ do
bilo zastupljeno. Sve _:.-;..c.:...-,=-
sredine- tridesetih
_ _ _ ie_
godina Jugoslavija
vodila uglavnom liberalisticku spoljnotrgovinsk~ politiku, da bi
seped dejstvom ekonomske krize od sredine tridesetih godina do.
i~bijanja drugog svetskog rata sve viSe orijentisala ka protekcio­
~istickoi ~lit~ci.
Sa stanoviSta ekonomskog razvoja, orijentacija na liberalistic­
ku spoljnotrgovinsku politiku nije pokazala pozitivne rezultate.
Na kraju tog dvadesetogodisnjeg perioda Jugoslavija nije izvrsila
nikakvu krupniju promenu u razvitku proizvodnih snaga, niti su
se bilo kakve druge izrazitije promene manifestovale u strukturi
njenog uvoza i izvoza. lstovremeno, iako se razvijala pod utica­
jem liberalistickih koncepcija, nije dosla ni do tendencije speci­
jalizacije niti je privreda kapitalisticke Jugoslavije uspela da iz­
gradi proizvodnju uze grupe proizvoda u kojima je mogla da osi­
gura komparativne prednostL osim u pogledu nekih sirovina i pre­
hrambenih pJoizvoda (drvo, minerali, zita). lako stihijno, ova
situacija nije imaJa iskljuCivo negativne posledice, jer bi svako
prevladivanje monokulture dovodilo nacionalnu privredu u jos veci
stepen zavisnosti od kretanja na svetskom tdistu. Medutim, to
ne znaci da nije bilo potrebno i korisno da se u toku dvadeseto­
godiSnjeg postojanja kapitalisticke Jugoslavije na sistematskiji na­
cin pride analiziranju mogucnosti povezivanja jugoslovenske na­
cionalne privrede sa svetskom privredom, i to na visem nivou
razvoja proizvodnje i 5 poboljsanom strukturom spoljne trgovine.

238
 U skladu s izvrsenim drustveno-ekonomskim promenama u
toku narodne revolucije u Jugoslav'iji je doslo do izmene koncep­
cije 0 nacinu privredivanja uopste i na toj osnovi i 0 oblicima
i nacinu regulisanja ekonomske saradnje s inostranstvom. Me­
dutim, potrebno je u razmatranju ovog pitanja stalno imati u vidu
dinamicni proces razvoja unutrasnje i medunarodne situacije i
s tog stanoviSta osvetljavati i razvoj iugoslovenske doktrine 0
spoljnoL.ligovini i :m~d!J)la rognim odnosima ttQph e.
- Osnovi ekonomske saradnje Jugoslavije 5 ostalim zemljama
determinisani su unutrasnjim razvojem zemlje, socijalistickim ka­
rakterom drustvenih odnosa. Istovremeno, oni su sastavni deo op­
ste spoljne politike, i razvijaju se u okvirima osnovnih naccla
spoljne politike. 2
Ostvarenje ovih principa dolazi do izraiaja kroz nastojanje
Jugoslavije da aktivna miroljubiva koegzistencija postane osnov­
no geslo u medunarodnim odnosima uopste. U takvim uslovima
medunarodni ekonomski odnosi dobijaju pune mogucnosti za raz­
voj, a sa svoje strane uticu na produbljivanje medunarodnog po­
verenja, boJjeg upoznavanja pojedinih nacija i produbljavanja me­
dusobnog razumevanja. A to su najznacajniji faktori koji dopri­
nose ocuvanju mira u svetu - osnovnom uslovu za progresivni
razvoj covecanstva.
U posleratnoj jugoslovenskoj socijalistickoj privredi spo­
ljna trgovina predstavlja jedan faktor koji moze i treba da
t Analizirajuci osnovne prin c ipe spoljne polit ike socijalistlCke ]ugosI avi je, d.r Dr8*
gos)av Todorovic ukazu;e na sledece :
.. a) Princip samoopredeljenja do otceplj enja, KOji u sebi lstovremeno sadri i potpunu
dobrovo ljnost,
b) suverenitet 1 nemdanje u uDutra ~ nje stv ari drugib zemalja,
c) jednakos t i ravnopravnost.
d) ekonom,ka pomoc.
e) borba za o~uvanje mira,

f) postova,nje nepovredivosti medunarodnib ugm·OTa.

(Dr Draroslav Todorovic, Revlzil a oSHovnfh Hfarkslstflko.lenllnlstlthlh prfnclpa I( po­

/itllkl ... I ,kono,",kil., odno'I.... IZIHedu ,ocllaliSlilklh zeHl.'la. .EkoDomi"·, 1./1950)

239
 obezbedi, s jedne strane, nabavku potrebnih dobara iz inostran­
StvCl kOja se uopste ne mogu proizvesti u zemlji iIi Cija je proiz­
vodnja u zemlji veoma skupa i nerentabilna. U uslovima velikih
teSkoca na medunarodnom planu i uz nepostojanje normalizova­
nih tokova svetske trgovine posle drugog svetskog rata, nije slu­
cajno sto se u okviru prvog petogodiSnjeg plana (1947-1951) na
~r ekonomske odnose 5 inostranstvom prvenstveno gledalo kao na
/
odnose saradnje sa zemljama socijalistiekog lagera, sve dotle dok
se u tom pogledu nisu ispoljile odredene smetnje i teSkoce i kada I
je ta orijentacija i u praksi i u teoriji morala da bude napustena.
U prvoj fazi razvoja nove Jugoslavije, od oslobodenja zemlje do
sukoba sa zemljama socijalistiCkog Iagera povodom Rezolucije
Kominforma preovladivala je orijentacija ka uskladivanju opsteg
razvoja socijaIistiekih zemalja. U viSegodiSnjim dugoroenim inve­
sticionim planovima i Jugoslavije i ostalih zemalja narodne de­
mokratije bilo je predvideno medusobno kreditiJanje, razmena
dobara na unapred utvrdenoj osnovi. U izvesnom smislu takva
orijentacija znaCila je davanje sporednog znaeaja trgovini 5 osta­
lim zemljama.
Istorija politiekih odnosa izmedu Jugoslavije i socijaIistiekih
zemaIja daje dovoljno materijala koji ukazuju da se takva ori­
jentacija nije mogla zaddati kao trajna i da je od 1948. naovamo
i u teorijskim razmatranjima i u spoljnoekonomskoj politici u
Jugoslaviji sve viSe manifestovana tendencija stimulisanja sarad­
nje sa svim zemIjama na PJincipu uzajamne koristi, nezavisno od
drustvenog uredenja, unutrasnjeg sistema i slieno. Postizanje uza­
jamne koristi, sa stanovista jugoslovenskih konc~clja, z naCilo
je- U o'snovi ozivIjavanje medunarodnih ekonomskih odnosa ne
same kao ; uzn-; ci;;Pune unutrasnjem privrednom potencijalu u
- cHju obezbe-denja onih dobara, usluga i sredstava kOja se inaee
~e bi mogla obezbediti. Taj stav je prosiren i bitno izmenjen
usmeravanjem ka iznalazenju mogucnosti za plasman onih jugo­

240
slovenskih proizvoda koji na svetskom tdiStu mogu da postignu
izvesne prednosti na osnovi povoljnijih prirodnih i ekonomskih
uslova za proizvodnju datih artikala u Jugoslaviji. S druge strane.
veti stepen saradnje 5 inostranstvom tretira se i sa stanclviSta bo­
ljeg koriscenja unutrasnjih kapaciteta. kako kapitalne opreme.
tako i radl1e snage. Na toj osnovi moze da se objasni orijentacija
ka povecanju izvoza prvenstveno onih proizvoda u Cijoj proiz­
vodnji postojeca struktura jugoslovenskog ekonomskog potenci­
jala moze da bude najbolje iskoriscena.
N.esurnqjivo da je razvoj lt0~ijskih koncepcija 0 spoljl!QU r;
govini u Iugoslaviji bio diktiran zadacima socijalistick~ izgradnj~
jugoslovenskeprivrede. odnosno industrij.alizacijom · zemlje. K~da
se" ima u vidu problematika
.
obezbedenja sredstava za izvrsenje
tog zadatka i nedovoIjna akumulativnost privreda zemalja koje
pristupaju izvrsenju tog zadatka. logicno je da se u takvim sluca­
jevima mora da pridaje posebna paznja svim izvorima akumula­
cije i da u takvim uslovima i ekonomski odnosi s inostranstvom
poCinju da se posmatraju pod posebnim svetlom - sa stanovista
njihovog potencijalnog doprinosa ubrzanju privrednog razvoja.
odnosllo postizanju odredenog rentabiliteta u spoljnoj trgovini.
Sa stanoviSta nacina regulisanja ekonomskih odnosa . s ino­
stranstvom i ova 0bIaSt' je dozivela nekoliko faza razvoja u skIa-
Us Yazvofe m celokupnog privrednog sistema u lugoslaviji. Ne­
posredno~ godinama po zavrsetku drugog svetskog rata. sve do
otpoCinjanja procesa decentralizacije. ekonomski odnosi s ino- .,.­
stranstvom. a posebno spoIjna trgovina. bili su organizovani na I
yrincipu ddavnog monopola spoljne. Jrgovine. Uvodenje mono-- ­
pola spoIjne trgovine bilo je usIovIjeno dotadasnjim teorijskim i
prakticnim dostignutima socijalistickog razvoja lugoslavije. Pro­
ces nacionalizacije obuhvatio je sektor spoIjne trgovine. a ddavna
uloga u privredi nesumnjivo se morala ispoIjiti i na ovom sektoru.
Do toga je moralo doci utoliko pre sto je i u zemljama slobodne

16
241
 spoljna tJgovina sektor na kojem je uloga
ddave pocela da se afirmise pre nego na bib kom drugom
tofU Kada se 1ma u vidu da je i u
dama
ekonomskih odnosa s ino~
stranstvom, nije uloga u socijalistic­
kom privrednom sistemu, osobito u fazi organizovanja i savladi­

tr­
u Jugoslaviji je u skladu s ulogom ddave u privredi

izmeau 1945. i 1950, odnosno do donosenja Zakona 0 upravlja­

nju privrednim preduzeCima i visim privrednim udruzenjima cd

str;:me radnih Donosenjem tog zakona, juna 1950, na­

debirokra­

administrativnog ka~

raktera u privrednoj Iako je u tom na sektoru

trgovine postojao nesto duii prelazni period, 1950.

se moze uzeti kao prelomna, kako u razvoju doktrine spoljne tr­
tako i u regulisanju ekonomskih odnosa s inostJanstvom.

u JugoslaVIJI i bez nepo­

sredne intervencije ddavnih organa u donosenju odluka ekonom-
U skladu s linijom afirmacije neposrednih proiz­
vodaca kao merodavne grupe za donosenje u privrednim
doslo je do
a su dobijala
mogucnosti za samostalno ucesce na svetskom tdistu, pod op~
stirn uslovima drustvenim Na taj naCin
obezbedeno je jedinstvo spoljnoekonomske politike. Ddava je pre­
ke centralne banke ostala i dalje meritorna za regulisanje

242
nog kursa i donosenje propisa 0 spoljnotrgovinskom rdimu, ali u
okviru tako postavljenog rdima pojedine privredne organizacije
dobile su mogucnost da se samostalno afirmiSu, preuzimaju rizik,
a neSto kasnije i ucestvuju u podeli onih sredstava koja su obez~
bedila boljim poslovanjem~ Ovakav razvoj pokazao je pozitivne
rezultate sa stanovista mobilizacije unutrasnjih rezervL stimula­
cije radnih kolektiva u spoljnotrgovinskim preduzeCima, iznala­
zenja novih izvoznih proizvoda i sIicno. Meautim, ne treba izgu­
biti iz vida i izvesne pratece negativne pojave koje mogu da doau
do izrazaja u uslovima ovakvog naCina Ifegulisanja spoljnotrgo~
vinskih odnosa. Dosadasnje iskustvo pokazuje da se negativne
pojave javljaju, pre svega, u obliku nelojalne konkurencije poje­
dinih spoljnotrgovinskih preduzeca, ho svakako ima za posledicu
smanjenje rentabilnosti spoljne trgovine sa stanovista nacionalne
privrede. Meautim, ove pojave nisu tipicne i mogu se pre da ka­
tegorisu bo pratece ali sporadicne pojave uspona, a nikako kao
neminovni rezultat ukidanja monopola spoljne trgovine, kako se
to iz odreaenih razloga ponekad tumaci. Bitno je, meautim, da
Ii su nedostaci koji u ovom sistemu dolaze do izrazaja takvi da
apsorbuju sve prednosti koje su dobijene ukidanjem monopola
spoljne trgovine? Na osnovi danasnjeg razvoja jugoslovenskih eko­
nomskih odnosa 5 inostranstvom moze se tvrditi da su ovakvi
rezultati bili izvesna cena koju je trebalo platiti za dobijanje niza
prednosti do kojih je dovela likvidacija monopola spoljne trgo­
vine i osamostaljenje spoljnotrgovinskih preduzeca. Ovo ne znaCi
da se razvoj u prethodnoj fazi, kroz monopol spoljne trgovine
treba da tretira kao nesto sto je bilo pogreSno ili suvisno. Napro­
tiv, u prvim godinama razvoja socijalistiCke ekonomike u Jugosla~
viji. neposredno posle izvrsene eksproprijacije eksproprijatora, bilo
je potrebno obezbediti cvrst mehanizam kontrole ekonomskih od~
nos;:\ s inostranstvom. Bilo je potrebno i na taj naCin spreciti

J 6>
243
mogucnost da se u uslovima nerazvijenog unutrasnjeg trZista is­
polji negativno dejstvo svetskog tciiSta na privredna kretanja
u Jugoslaviji. Stoga je postojanje monopola spoljne trgovine od
1945. do 1952. bilo ne same potrebno, vee i neophodno.
Meautim, razmatranjem i teorijske koncepcije i spoljnotr­
govinske politike s dijalektickog stanovista, moze se doneti ocena
da je na datom nivou razvoja bila korisna zamena monopola spolj­
ne trgovine samostalnoseu privrednih organizacija U obavljanju
cobne razmene s inostranstvom.
Tokom razvoja jugoslovenske privrede otklonjen je niz dis­
proporcija u unutrasnjem razvoju i stvorena je mogucnost ~a
uspostavljanje novog pariteta dinara i istovremeno likvidiranje
niza drugih elemenata za regulisanje uvoza, da bi se odnosi iz­
medu domaee i inostrane proizvodnje, domaceg i inostranog trzi­
sta sto bolje sagledali i da bi se na sto xealniji naCin doslo do
objektivnog kriterijuma 0 rentabilnosti izvoza uopste i pojedi­
nih proizvoda posebno, kao i kriterijuma 0 optimalno ko.ri­
snoj alokaciji faktora proizvodnje.
Kao god sto se u prvim godinama privrednog razvoja u Ju­
goslaviji moralo pristupi ti uvoaenju monopola spoljne trgovine.
da bi se nacionalna privreda obezbedila od negativnog dejstva
fluktuacije kapitalistickog svetskog trziSta i da bi se istovremeno
otklonilo eventualno uCeSce ostataka kapitalistickih grupa u obav­
ljanju ove aktivnosti. isto tako se tokom kasnijeg razvoja poka­
zalo da se na odredenom nivou razvoja i u uslovima pune pobede
socijalistickog drustveno-ekonomskog sistema, monopol spoljne
trgovine moze da ukine bez opasnosti po funkcionisanje unutra­
snjeg privrednog mehanizma i bez opasnosti da fluktuacije na
inostranom tdistu ozbiljno ugrote normalno funkcionisanje unu­
trasnjeg tdiSta. Monopol spoljne trgovine · odgovarao je sistemu
centralistiCkog Ifukovoaenja, upravljanja i planiranja u privredi.
U tom sistemu postoji puna autonomija unutrasnjeg privrednog

244
razvoja, a razlike izmedu cena na domaeem i stranom tdistu

--_
pokrivaju se iz posebnih organizacionih fondova.
U uslovima
..­ decentralizovanog privrednog sistema i planira­
nja po kriterijumu osnovnih proporcija, ktretanja u nacionalnoj
privredi nisu imuna od kretanja na svetskom tdiStu. Paralelno
s jacanjem nacionalnog proizvodnog potencijala Jugoslavije dolazi
i do postepenog usmeravanja ka veeem stepenu saradnje s ino­
stranstvom, i to uz tendenciju smanjenja trgovinskih ogranicenja .
.Uspostavljanjem neposrednih odnosa izmedu socijalistickih pre­
duzeea u Jugoslaviji i poslovnih partncra u inostranstvu, uz po­
stovanje nacela rentabiliteta, sve viSe dolazi do izrazaja uloga
valutnog pariteta, i to ne sarno u neposrednim transakcijama
spoljnotrgovinskog braktera vee i na kretanje cena na doma­
cern trzistu.
Ukidanje monopola spoljne trgovine nije ostavilo vakuum
u pogledu odnosa driavne vIasti prema povezivanju nacionalne
ekonomike sa svetskim triBtem. Medutim, ingerencija ddavne
vlasti ostvaruje se na d.rugi i fleksibilniji i posredan nacin, pr­
venstveno funkcijom driave u regulisanju deviznog kursa, carina,
kvantitativnih restrikcija i koriSeenjem drugih instrumenata
spoljnotrgovinske politike, a ne neposrednim administriranjem
svake transakcije u medunarodnoj razmeni u kojoj ucestvuju ju­
goslovenska spoljnotrgovinska preduzeca.
U procesu iznalazenja mehanizma prilagodavanja jugosloven­
ske privrede svetskoj privredi, valutni paritet bio je nekoliko
puta menjan od oslobodenja do 1971. Spoljna vrednost dinara u
odnosu na zlato, odnosno dolar SAD, utvrdena je neposredno po­
sle oslobodenja na osnovu pariteta od 17,77 miligrama Cistog
zlata, odnosno po kursu od dinara 50 za 1 dolar. Ovaj kurs je
uglavnom odgovarao valutnom paritetu dinara pre drugog svet­
skog rata.

245
 Revizija deviznog kursa. odnosno uspostavljanje novog va­
lutnog pariteta izvrsena je 1. januara 1952. U periodu decentra­
Iizacije privrednog sistema. prelaza s centralizovanog planiranja
na planiranje osnovnih proporcija. doslo je do slabljenja ,raznih
ogranicenja u regulisanju ekonomskih odnosa s inostranstvom i do
liberalizacije deviznog reiima. U tu svrhu bilo je potrebno da se
i na ovom planu smanje vdtacke barijere izmedu unutrasnjeg i
svetskog triiSta. ]anuara 1952. dinar je devalviran na no vi pari­
tet u iznosu od 2,96 miligrama ziata iIi, drugim reCima, uspo­
stavljen je nov kurs od 300 dinara prema 1 dolaru SAD. Novi
devizni kurs nije istovremeno znaCio i jedinstveni kurs dinara,
vee je uz njega primenjen sistem koeficijenata koji je imao za
cilj da zastiti postojeeu strukturu cena na unutrasnjem tdistu i
istovremeno da obezbeduje unutrasnje triiste od fluktuacija .:16
kojih dolazi na svetskom tdistu. Prema objasnjenju koje je dato
u Saveznoj narodnoj skupstini 1956. i novi paritet od 300 dinara
za 1 dolar bio je privremea. Do toga je doslo kako zbog inflacio­
nistickog trenda u jugoslovenskoj privredi. tako i zbog stanja na
svetskom tdistu u kojem je posle privremene korejske hose po­
novo dosla do izrazaja dugorocna tendencijapada cena, prven­
stveno sirovina i prehrambenih proizvoda. s
Oddanje tog pariteta bilo je mogueno jedino uz primenu
drugih mera za stimulisanje izvoza i 1954. je doslo do uvodenja
prima od 100 procenata prilikom obracuna uvoza i izvoza. cime
je prakticno obracunski kurs stranih valuta bio na nivou od 600
dinara za 1 dolar SAD. Sledeea prilagodavanja putem devalvacije
izvrsena su 1965. i 1971.
Primena koeficijenata u nasem 'spoljnotrgovinskom rdimu
imala je isti efekt kao i visestruki valutni · kursevi. a smanjenjem
njihovog broja stvorena je mogueno!)t da seuz novo uskladenje

s Svetozar Vukmanovic~TeQ]po, Ekspoze u SavezHof > l1orodHoj SRJ.lpftfl.1t, Borba. 17.

mart 1956.

246
 na osnovi novog pariteta dinara dode do zamene sistema koefi~
cijenata i prelaska na carinsku tarifu. 4
Posto je jugoslovenska nacionalna privreda tretirana kao
samostalna jedil1ka, ali ideo svetske privrede, jugoslovenska kon­
ccpcija medunarodne trgovine obeldena je u prvoj fazi razvoja
socijalisticke J ugoslavije insistkanjem na monopolu spoljne tr­
govine. U toku kasnijeg razvoja dolazi do procesa smanjenja izo­
lacije jugoslovenske privrede od zbivanja u svetskoj privredi kroz
ukidanje monopola spoljne trgovine, do uvodenja sistema koefi­
cijenata sve dok putem visestepenih promena deviznog kursa
nije doslo do uspostavljanja carinske tarife i takvog deviznog
kursa za obracun dobara i usluga u spoljnotrgovinskom prometu,
koji omogucuje optimalnu alokaciju faktora proizvodnje u zemlji
i reaInije merenje stepena ekonomicnosti i rentabilnosti proizvod­
nje u Jugoslaviji uporedivanjem s' drugim zemIjama.
Ne moze se, medutim, ocekivati da ce devizni kurs u jugo­
slovenskoj privredi imati istu funkciju kao u kapitalistickim zem­
Ijama, kao sto ni razvijanje unutrasnjeg tdista u Jugoslaviji ne
moze da se uporedi s kretanjem na unutrasnjem tdistu u bilo
kojoj kapitalistickoj zemIji. Nairne, sam pojam tJrZiSta, u jugoslo­
venslcim koncepcijama i u ekonomskoj politickoj praksi socijaIi­
sticke Jugoslavije, postavlja se u usIovnom znacenju. TdiSte se
javIja kao deo mehanizma koji istovremeno karakterise i po sto ­
janje planiranja u osnovnim proporcijama. Ukoliko_u .9.!<viru jed­
ne socijalistiCke privrede ima vise elemenata 7entralistickog pIa ­
niran jai - ma l1]e mogucnosti za razvoj slobodnih tdLsnih odnos;].
utoliko je i manje mogucnosti za efikasnije koriscenje deviznog
ursa z'~gulisanje ~konomskih odnosa izmedu jedne nacionalne
privrede J:.rivrede ostalog sveta. Centralisticko planiranje kori­
• Ova pitanja obr:ldena su n radovima jugoslovenskib ekonomista: dr Sava Obrade ­
viC , Problem valutHog porifera u prlvredtlom ,azvoju ]ugosla vite, .. Ekonomist" braj 3 , 1959:
V. Meichsner, blfel va l«tni hUTS I ceHe, ' ... Ekonom ski anali'-, br. 3, 1956; Dragoslav Avro.·
mo vie. FIIHkcl/a devlzHog kursa u soc/Jar/stiCkal prfvredt. .. EkoDomht", br . 3 , 19S2.

247
 scenjem fizickih pokazatelja podrazumeva i kvantitativno deter­
minisane zadatke spoljne trgovine. U tim uslovima devizni kurs
nije cena strane valute i nije alokator proizvoda izmeau spoljnog
i unutrasnjeg tdista. U okviru takvog sistema egalizacioni fon­
dovi de facto dovode do uspostavljanja velikog broja deviznih
kurseva, odnosno do formiranja individualnog kursa za gotovo
svaki proizvod uvoza i izvoza. Strana konkurencija je do kraja
eliminisana, ali to istovremeno znaci da se proizvodnja u okviru
nacionalne privrede lisava kriterijuma efikasnosti i rentabilnosti
i posledice mogu da budu - poddavanje prevaziaenih metoda i
troskova proizvodnje. U takvim uslovima devizni kurs podseca
na siroku lepezu izdiferenciranih carinskih tarifa na uvoz i sub­
vencija namenjenih izvozu robe. 5
Prelazak sa sistema koeficijenata (specificne forme viSestru­
kih deviznih kurseva) na novi jedinstveni devizni kurs za spoljno­
trgovinski promet (obracun roba i usluga) znaCio je da i indivi­
dual no preduzece i nacionalna privreda dobijaju mogucnost real­
nijeg uporeaivanja svoje produktivnosti i troskova proizvodnje sa
stanjem u drugim zemljama. Meautim, to ne znaCi da socijalistic­
ka privreda trpi postojanje jednog u apsolutnom smislu reCi jedin­
stvenog deviznog kursa. Plan~ranjem osnovnih proporcija uvoza i
izvoza smanjuje se dejstvo jedinstvenog deviznog kursa u socija­
listickim uslovima. Kada se taj kurs primenjuje u uslovima spolj­
ne konvertibilnosti, on moze da dovede jednu nacionalnu privredu
do velikog stepena izlozenosti fluktuacijama na svetskom tr­
ziStu. Zato postoji i mogucnost i potreba za povremenim inter­
vencijama ddave. U uslovima krupnijih promena ciklicnog ka­
raktera na svetskom tdiStu, ddavna intervencija u oblasti devi­
znog kursa moze veoma da pomogne ublaZavanju negativnog dej­
stva kretanja na svetskom trzistu na funkcionisanje mehanizma

'Dragoslav Avramovic , FUHkClli2 devlzHog RNrsa • 50cJjallsfllke>' prjvredl, .Ekon~

mist", hr. 311952.

248
 date nacionalne privrede. Ovo, razumljivo, vazi i za socijalistic­
ku privredu.
Ove promene u sustini odrahvaju usmeravanje Jugoslavije
ka sve vecem povezivanju sa svetskim tdistem i postepeno otkla­
njanje dispariteta cena na spoljnom i unutrasnjem trziStu. Sa
sireg stanovista, promene u spoljnotrgovinskom i deviznom reii­
mu sarno su izraz opste orijentacije Jugoslavije na prosirenje me­
aunarodne saradnje, i to u politickim i ekonomskim, kultumim
i drugim okvirima. Dominirajuti stavovi u jugoslovenskoj teoriji
i praksi meauna:rodnih politickih i ekonomskih odnosa obeleieni
su isticanjem sve vece neophodnosti raznih vidova meaunarodne
ekonomske saradnje, kako sa stanovista postizanja ekonomskih
prednosti zemalja ucesnica, tako i na planu borbe za mill i mirolju­
bivu saradnju u svetu i celini.
Ekonomski i tehnicki razvoj daje sve vise argumenata za
tezu 0 neophodnosti jedinstva svetske privrede i 0 stetnim po­
sledicama podele svetske privrede na pojedine grupe, zone i izo­
lovana tdista.
11 jugoslovenskoj ekonomskoj literaturi i pozitivnom zako­
nodavstvu u regulisanju ekonomskih odnosa 5 inostranstvom pre­
ovladuje teza 0 jedinstvu svetskog tdiSta i neophodnosti i sarad­
nji zemalja 5 razliCitim drustveno-ekonomskim sistemima. U tom
pogJedu jugoslovenske koncepcije p.redstavljaju obogaCivanje sta­
vova V. 1. Lenjina u prvim godina postojanja prve socijalistiCke
ddave, kada je ukazivao na neophodnost robne razmene izmeau
socijaJistiCke i kapitalistickih zemalja.
Analizirajuti neophodnost trgovinskih odnosa izmeau zema­
Ija 5 razliCitim drustvenim sistemima, Lenjin je 1920. isticao:

"Budoaske ddave treba da trguju 5 Rusijom: one znaju

da ce bez ovog ili onog oblika meaunarodnih ekonomskih
odnosa kod njih doti do jos vecih poremecaja nego dosad ...

249
 Ali i mi istovremeno kazemo - za nas je neophodna trgovina
s kapitalistickim ddavama dokle god one postoje kao takve.
Na pregovore s njima mi idemo kao trgovci, a da smo u
stanju da to uCinimo, 0 tome svedoCi niz trgovinskih ugo~
vora s kapitalistickim zemljama ... "6

Na drugom mestu, povodom odrzavanja Meaunarodne eko~

nomske konferencije u Denovi 1922, Lenjin ponovo istice neop~
hodnost ekonomskih odnosa izmeau socij alistickih i kapi talistic~
kih zemalja:
"Najhitniji, naucni i prakticni interesi koji su u posled~
nje vreme naroCito dosH do izrazaja, interesi svih kaptalistic~
kih ddava zahtevaju razvij anje, ucvrscenje i sirenje trgo~
vine s Rusijom. A kada postoje interesi takvog karaktera,
tada iako dode do svaae, do sp~ra, razmimoilazenja u razli~
citim kombinacijama - nekada sasvim opravdano i do pre~
kida, ipak ce, na kraju krajeva, ta osnovna ekonomska nu~
znost da sama sebi prokrCi put. I mislim da mi moZemo u
tom pogledu da budemo spokojni. Razvoj pravilnih trgovin~
skih odnosa izmeau Sovjetske Republike i svih ostalih ze­
malja kapitalistickog sveta, neizbezno ce iCi dalje. "7

Zastupanje teze 0 neophodnosti odnosa na meaunarodnom

ekonomskom planu izmedu zemalja s :razliCitil11 drustveno~eko~
nomskim sistemima i na razlicitom stupnju ekonomskog razvoja,
nikako ne znaCi i plediranje da suverena ddava automatski od~
baci sve oblike regulisanja l11edunarodnih ekonol11skih odnosa.
Naprotiv, u datim uslovima potrebno je iznalazenje specificnih
metoda za uklapanje nacionalne u svetsku privredu, u nekim
slucajevima i uz izvesna ogranicenja.
• V. J. Lenin, Soc., t . 33. str. 1&8-J89 .

T Ibid .. str. 236-237.

250
 Meautim, znacajno je takoae da se odreaene barijere izmeau
jedne nacionalne privrede i ostalih primenjuju bez diskriminacije,
da se primenjuju u interesu ekonomskog razvoja odredene zem~
lje. Ako se poae od jugoslovenskog iskustva, ocigledno je da za~
stupanje teze 0 jedinstvu svetske privrede niposto ne znaci negi~
ranje izvesnog ogranicavanja od svetske privrede i izvesnog ubla~
Zavanja dejstva svetskog trima na nacionalnu privredu, kada to
zahtevaju interesi razvo;a nacionalne privrede.
Razvoj jugoslovenskih ekonomskih odnosa s inostranstvom
i naCin regulisanja tih odnosa pokazuje da je stepen ogradivanja
i visina barijera bila menjana u skladu s postignutim stepenom
razvoja nacionalne privrede. Brz uspon proizvodnih snaga u Ju~
goslaviji i u uslovima stalnog jacanja socijalistickog drustvenog
uredenja nesumnjivo se moze uzeti kao solidna osnova za tezu
o perspektivi sve vece liberalizacije ekonomskih odnosa J ugosla~
vije s inostranstvom. U tom pogledu jugoslovenska koncepcija
svetskog tdista u potpunosti je suprotna staljinistickoj tezi 0 dva
svetska tdiSta - socijalistickom i kapitalistickom. 8 Pojava 50­
cijalistickih zemalja i njihovo uCeSee u svetskoj privrecIfsvakako
je doprmel ll promeni strukture do tada jedinstvenog kapitalistic­
kog svetskog tdista, ali nije likvidirala jedinstveno svetsko tr­
~iste kao takvo. Drugo je pitanje da Ii se u savremenim uslovima
moze ocekivati da se odnosi na svetskom tdiStu reguliSu na spon­
tan nacin i stihijno, kako je to bilo u proslostL osobito pre prvog
svetskog rata. Nemoguenost takvog razvoja uslovljena je ne sarno
postojanjem zemalja s razliCitim drustveno-ekonomskim siste­
mima i re.zimima spoljne trgovine, vee istovremeno i gublje ­
njem jedinstvenog kriterijuma, zlata kao zajednickog imenitelja i
sredstva za ostvarenje ravnote.ze na svetskom tdistu, odnosno iz­
meau pojedinih nacionalnih privreda. Ddavna intervencija na

!I Bogdan Crnobrnja, Mlroljubiva RoegzisteH,iJa i svetsko trilSte, .Borba-. 10. Januar

1960. god.

251
 unutrasnjem i spoljnom ekonomskom planu, koja postaje sastavni
deo savremene ekonomske struktme i u socijalistickim i u kapi­
talistiCkim zemljama, sa svoje strane nameee neophodnost mc­
aunarodnog regulisanja odnosa na svetskom tdiStu ne stihijno,
vee uz punu ulogu subjektivnog faktora, odnosno predstavnika
pojedinih ddava. D
Ako gotovo sve zemlje sveta danas prihvataju koegzistenciju
kao neophodnu potrebu, utoliko viSe dolazi do izraZaja neophod­
nost koriseenja svetskog tdiSta i saradnje u okviru tog tdiSta za
uspostavljanje boljih politickih odnosa izmedu pojedinih zemalja.
I robna ,razmena i kretanje inostranih investicija i javni zajmovL
sve su to faktori koji su u svim zemljama podlozni u odreaenom
stepenu intervenciji i regulisanju ddavnih organa. Samim tim ele­
ment stihije i spontanosti prestaje da bude karakteristican za raz­
voj svetskog tdista. Drugim reCima, taj isti proces poziva na
angazovanje subjektivnih faktora, na meaunarodno regulisanje
odnosa na svetskom triiStu. To, sa svoje strane, znaCi sagledava­
nje nekoliko osnovnih ekonomskih problema savremenog sveta,
a pre svega unapreaenje ekonomskih odnosa izmeau zemalja 5 raz­
liCitim drustveno-ekonomskim sistemom i ekonomski razvoj ne­
dovoljno razvijenih zemalja.
Jugoslavija je dosad i u jednom i u drugom pogledu dala
znacajan doprinos ne samo u determinisanju nacelnih stavova,
vee je konkretno doprinosila i doprinosi reSavanju ovih problema.
Posebno je znacajan jugoslovenski doprinos teorijskom i
prakticnom resenju ekonomskog razvoja nedovoljno razvijenih ze­
malja, dakle, reSenju jednog od najznacajnijih problema meduna­
rodnih odnosa savremenog sveta.
U referatu na VII kongresu SKI, predsednik SFRJ Josip Broz
Tito determinisao je jugoslovenski staY 0 ovom problemu na sle­
deCi naCin:
• Bogdan Cmobmja , Mlr"'lublvtl kotgzisttHCf/a i svttsko triUle , .Borba", 10. januar
1960. godine.

252
 "Sadasnje suprotnosri i protivrecnosri koje proisricu iz
takvog stanja i odnosa izmeau visokorazvijenih zemalja sa
vanredno razvijenim proizvodnim sredstvima i nerazvijenih
zemalja, sa 51 abo razvijenim sredstvima za proizvodnju, traze
efikasno i hitno reSenje koje bi bilo u obostranom interesu.
ReSenje u obliku pruzanja meaunarodne pomoCi nerazvijenim
iIi slabo razvijenim zemljama radi njihovog bdeg ekonom­
skog razvitka u interesu je eelokupne svetske privrede. Ali,
takva meaunarodna pomoe pogodiee svoj pravi eilj i biee efi­
kasna za narode nerazvijenih podrucja samo ako se daje bez
uslova politicke iIi vojne prirode. Samo u tom slucaju ona ee
imati progresivan efekat, predstavljaee nov pozitivan ele­
ment u savremenim meaunarodl1im ekonomskim odnosima i
snazno ee delovari u pozitivnom smislu i na meaunarodne
politicke odnose. To rdenje imperativno traze i visokoraz­
vijene proizvodne snage, a to je potrebno i u interesu ocuva­
nja mira u svetu. Zato takva pomoe ne bi ni smela da se
daje uz neke uslove koji bi krnjili nezavisnost rih zemalja
i koji bi ih stavljali u podreaen i zavisan polozaj od ove ili
one visokorazvijene zemlje. Ako se tako bude reSilo pitanje
pomoCi nerazvijenim zemljama, onda bi se odstranili elementi
koji danas u velikoj meri predstavljaju izvore ekonom­
skih slabosti i poliricke zaostrenosri u meaunarodnim od­
nosima. "10

Umesto prilazenja problemu ekonomske nerazvijenosri sa stano­

viSta senrimentalizma i malograaanskog samarieanstva, sto se
wlo cesto sreee u savremenoj ekonomskoj literaturi, u jugoslo­
venskim koneepcijama 0 ovom problemu polazi se sa stanovista
ubrzanja progresivnog razvoja svetske privrede kao eeline. Tim
povodom u Programu SKI ka.ze se:

" Prot,.," SKI. Kultura. Beograd 1958. SIT. 16.

25'3
 "Niz partija i pokreta, pre svega u nerazvijenim zem­
ljama, u odreaenom periodu vremena mogu igrati pozitivnu
ulogu u razvitku drustva pa i krCiti puteve socijalistiCkom raz­
vitku. U pojedinim zemljama u Aziji, Africi i Latinskoj Ame­
rici, u kretanju drustva ka socijalizmu pozitivnu ulogu na
odreaenoj etapi mogu odigrati i neki narodni pokreti sa pro­
gresivnom orijentacijom koji izrastaju u borbi protiv impe­
rijalizma i kapitalistickih monopola . U tome pogledu isto­
rijski progresivnu ulogu igraju i svi antikolonijalisticki po­
kreti. Radnicki pokreti - ako su osloboaeni dogmatizama i
oportunizma - ne samo sto vode racuna 0 tome, vee i po­
ddavaju te partije i pokrete kao nosioce progresa sve dok
oni to jesu i saraduju s njima kao s ravnopravnim partne­
• a 11
nma .

Ovakva koncepcija Jugoslnvije dosla je do izrazaja kako na

.raznim medunarodnim forumima, tako isto i u prakticnim sva­
kodnevnim ekonomskim odnosima Jugoslavije s nedovoljno raz­
vijenim zemljama.
Jugoslavija je ucestvovala u svim akcijama Ujedinjenih na­
cija i specijalizovanih agencija insistirajuei na pruZanju sto veeih
sredstava i moguenosti za raznovrsne oblike unapredenja i pobolj ­
sanja polozaja nedovoljno razvijenih zemalja. Izvesne pozitivne
rezultate koji su u tom pogledu postignuti, kao i jugoslovensku
aktivnost u ovom domenu, Edvard Kmdelj je okarakterisao na
sIeded naCin:

"Organizacija Ujedinjenih nacija dosad je pomno izu­

cavala probleme meaunarodnog finansiranja, iIi tacnije pro­
bleme pruzanja pomod ekonomskom razvoju nedovoljno raz­
vijenih delova sveta i isto tako preduzeee neke konkretne
11 Jbid., nr . 236 .

254
 mere. Osnovna koncepcija pomoCi ekonomskom razvoju sa­
stoji se u tome !ito ona odgovara obostranim interesima, kako
razvijenih tako i nedovoljno razvijenili zemalja, drugim re­
cima, svetske privrede u celini. Stirn u vezi se osobito istice
stvaranje Specijalnog fonda UN za ekonomski razvoj. Ne­
sumnjivo da napori u cilju !ito bdeg osnivanja tog Fonda
predstavljaju jedan od prvostepenih zadataka UN.
Jugoslavija kao socijalisticka zemlja pridaje tom pita­
nju poseban znacaj i to kako 5 tacke gledista drustvenog
progresa u svetu u celini, tako i sa stanovista neposrednog
ekonomskog interesa, tacnije sa stanovista povisenja nivoa
zaostalih zemalja. Nema nikakve sumnje da ideja 0 ubrzanom
ekonomskom razvoju nedovoljno razvijenih zemalja, uz po­
moe meaunarodnih sredstava, a ne uvoza privatnog kapitala
i zakljuCivanja jednostranih ddavnih ugovora, znatno dopri­
nosi slabljenju faktora ekonomske ekspanzije koji se zasni­
vaju na eksploataciji zaostalih zemalja. Na taj nacin se,
s jedne strane, ubrzava ekonomski i drustveni progres u tim
zemljama, a s druge strane, one postaju nezavisne i ravno­
pravne u meaunarodnim odnosima, sto ee doprineti daljem
jacanju snaga mira. Otuda smo mi od samog pocetka i bez
ikakve rezerve bili aktivni pobornici ostvarenja te ideje." 12

Priddavajuei se ovih nacelnih stavova svoje opste politicke

linije, Jugoslavija je nastojala da u regulisanju bilateralnih od­
nosa s pojedinim nedovoljno razvijenim zemljama sto vise do au
do izrazaja principi saradnje i uzajamne pomoei. U tekstovima
ugovora s pojedinim zemljama i u deklaracijama posle kontakta
s vodeeim liderima niza zemalja jugoslovenski stavovi 0 ovim
problemima doW su do punog izraZaja i nailazili na podrsku ze­
malja 0 kojima je rec.
l! .. Borba"', 24 . oktobar 1955" .

255
 Stavovi Jugoslavije 0 ovim pitanjima ispoljili su se kako u
svakodnevnoj spoljnopolitickoj praksi u bilateralnim odnosima
izmeau Jugoslavije i treeih zemalja, tako isto i na zasedanjima
medunarodnih organizacija, prvenstveno UN i specijalizovanih
agencij a. 13
Jugoslavija se afinnisala u medunarodnoj javnosti i svojim
stavovima 0 pitanju pruzanja tehnicke pomoCi u cilju ubrzanja
razvoja nedovoljno razvijenih zemalja. Prilikom diskusije 0 ovoj
temi u Generalnoj skupstini UN 1949, predstavnik Jugoslavije
zalagao se da tehnicka pomoe dobije vece razmere i dugorocniji
program, a u srazmeri sa svojim moguenostima Jugoslavija je od
samog pocetka ucestvovala u primanju i davanju tehnicke po~
moei i preko UN stavila na raspolaganje 214 istaknutih strucnj3~
ka i oko 4,5 miliona dolara u lfazdoblju od 1949. do 1969. Daleko
je veCi broj strucnjaka i iznos sredstava koji su dati u okviru
bilateralnih sporazuma izmeau J ugoslavije i nedovoljno razvije~
nih zemalja.
Mada ne spada u razvijene zemlje, Jugoslavija je u skladu
sa svojim moguenostima pristupila pruzanju ekonomske i tehnic~
ke pomoCi nedovoljno razvijenim zemljama i moze se ocekivati
IS Vidi izlag3n;e dr JoZe Vilfana u Ekonomsko-finansijskom komltetu Generalne skup­
ltin< UN. 7. ohobra 1949 •
.. Borba", 8. oktobar 1949, a zatim i stavQve jugoslovenskih predstavnika U or­
ganirna UN:
- Leo Mates. izlaganje ns XVI sednici Ekonomskog j socijaInog saveta;
- dr loze BTHeL n3 XVIII sednid Ekonomskog i socijalnog savera UN. 19. juta
1954 • •Borba·. 20. jnl 1954;
- dr Jo~e BrileL gavor na XJX zasedaoju Ekonomskog i socijalnog savera UN.
7. april. 1955. "Borba". s. april 1955;
- }anez Stanovnik, iztagenJa na Devetom Iasedanju Generalne skupstine UN. 4. de­
cembra 1954, ,..Borba", 5'. decembar 1954.
- dr Vladimir Velebit, govor ns XIV godHnjoj skuphini Medunarodne banke -za
obnovs i razvoJ, 31 . septembra 195'9;
- dr Joze Brlle.L govor na XVII -zasedanju Ekonomskog i 5ocIJalnog savers UN.
19. jula 1954;
- Dobrivoje Vidic , govor na XXVI zasedanju Ekonomskog f socijalnog saveta UN.
8. jul. 1958 .

256
 da ce u narednim godinama, uporedo s ubrzanjem privrednog raz­
voja SFRJ, njeno ucesce u ovakvim programima staJno da se po­
vecava. lako se u osnovi zaJaze za koncentn'aciju sredstava po­
moCi preko UN i specijaJizovanih agencija, Jugoslavija ne moze
da se odrekne bilateraJne saradnje. Medutim, nasa zemlja je u
vise mahova istakJa spremnost da se, ukoliko na to pristanu i
ostaJe zemJje, sva raspoJoziva sredstva daju preko medunarodne
mganizacije. U tom ciJju UN bi mogJe da posluze kao relativno
najbolja organizaciona forma. Buduci da ovaj program jos nije
usvojen i da najveCi iznos pomoCi na medunarodnom pJanu dolazi
do izraZaja preko bilateralnih ugovora, Jugoslavija, ho se forme
tice , nije mogla da i sama ne primenjuje istu praksu.
Obezbedenje ravnopravnosti u medunarodnoj robnoj raz­
meni jedno je od najznacajnijih nacela jugoslovenske teorije i
prakse medunarodne ekonomske saradnje. KapitalistiCki razvoj
svetskog tdiSta i kapitalisticka podela rada doveli su do nerav­
nopravnog odnosa u pogledu poloZaja pojedinih zemalja, razvi­
jajuCi Citave delove sveta kao silrovinske snabdevace razvijenih
zemalja. Stoga ostvarenje pune ravnopravnosti u medunarodnim
ekonomskim odnosima moze da bude mogucno jedino kada je
ta ravnopravnost postignuta na politickom i na ekonomskom
planu. NaroCito postizanje drugog vida ravnopravnosti, na eko­
nomskom planu, postaje sve znacajnije, utoliko pre sto je u
razdoblju od 1945'. do 1960. doslo do masovnog emancipovanja
kolonizovanih i zavisnih zemalja. Meautim, novooslobodene
zemlje, pored politicke nezavisnosti i u cilju njihove bezbedno­
sti, moraju da obezbede i ekonomsku ravnopravnost, jednakost
u ekonomskim odnosima. Ovo je, pak, nemoguce postiCi ukoliko
bi se petrifikovali postojeci oblici proizvodnje i razmene. Jer, cak
. i kada nema politickog pritiska i diktata u meaunarodnim odno­
sima, odnosi neravnopravnosti mogu de facto da postoje meau
poli tiCki suverenim zemljama. To se redovno dogaaa kada se kroz

17
257
strukturu robne razmene (a to je vid meau­
narodnih ekonomskih odnosa) razviju odnosi neravnomernosti.
Isto tako do toga dolazi i putem velike izlozenosti osnovnih iz­
voznih proizvoda pojedinih zemalja fluktuacijama traznje i cena
na svetskom tdistu. Poznato je da su nedovoljno
sarno preko tdiSta, na osnovi odnosa razmene (terms
of trade) izgubile u razdoblju izmeau 1951. i 195'8. vise nego
sto je iznosila ceIokupna meaunarodna ekonomska pomoc koja
je 14

lake po strukturi svoga izvoza i uvoza Jugoslavija sve

vIse zemlje i elemente
zaostale, agrame zemlje i teorijski stavovi i spoljnopoliticke
akcije su na razumevanje
nedovoljno razvijenih zemalja i na pruzanje pomoCi tim zemljama,
i to u konkretnim odnosima saradnje i na meaunarodnim
rumima.
ove pojave, jugoslovenski na XVII
zasedanju Ekonomskog i socijalnog saveta Janez Stanovnik je
1954. dao sledecu u pogledu poboljsanja po­
nerazvijenih zemalja u meaunarodnoj irazmeni:
"Napori za stabilizaciju cena sirovina treba da budu
usmereni ka pomoCi nedovoljno razvijenih
Treba da se dinamicka stabilizacija u prav-
CLl utvraivanja pariteta sa kretanjem cena industrijskih pro­

izvoda. da se obezbedi stabilizacija prihoda od izvoza,

a ne sarno cena iIi volumena izvoza.
smatramo da se kao takvom ne mogu
da obezbede sustinski rezultati sve dokIe ona
ne stvori mogucnosti za osnovne nepravde koja
deli svet" .16
H Prem3 podacima iz World EcoHomic Survey, 1955, New York 1959.
" .Borba". 10. april 1954.

258
 ]ugosfavija je dala svoje doprinos prilikom formiranja Ko­
miteta za probleme meaunarodne trgovine UN i od 1958. je Clan
tog Komiteta.
Kao sto se u okviru nacionalne privrede formira proseena
profitna stopa na principu mebanizma koji je obradio Marks i
na svetskom tdistu dolazi do formiranja svetske cene i srednje
svetske profitne stope . .Mebanizam nacionalnog tdista i konku­
rencija u okviru njega, . po Marksovim reeima, funkcionisu na
sledeCi naein:

"Usled razliCitog organskog sastava kapitala plasira­

nih u razlieitim granama proizvodnje, dakle, usled toga sto
kapitali jednake velieine pokrecu veoma razlieite koliCine
rada prema razlieitom procentnom stavu sto ga u nekom
ce1okupnom kapitalu date veliCine ima promenljivi kapital,
oni ... proizvode veoma Jazlieite kolieine viSka vrednosri.
Prema tome su profitne stope koje vladaju u razlieitim gra­
nama proizvodnje prvobitno veoma razliCite. Ove razlieite
profitne stope konkurencija izjednaeuje u jednu opstu pro­
fitnu stopu koja je prosek svih rih razlibtih profitnih stopa.
Profit koji saobrazno ovoj opstoj profitnoj stopi pada na
neki kapital date veliCine, rna kakav mu bio organ ski sa­
stay. zove se prosebli profit."16
dalje:
"Stoga, · rna da kapitaliste razliCitih oblasti proizvodnje
pri prodaji svojih roba ifWlacenatrag kapital-vrednosti utro­
sene u proizvodilji rih roba, oni ipak ne ub~ru visak vred­
nosri, pa dakIe niprofitkoji je u njihovoj sopstvenoj ob­
lasti proizveden pri proizvodnji tih roba. nego sarno onoliko
viska vrednosti, odnosno profita, koliko pri jednakoj raspo­
deli otpada na svaki adekvatni deo celokupnog kapitala od
Ie Karl Marx. Ka,,{tal , tom"nl; "J(Ultt1l3. Beograd, 1948 . str. 119.

17'
259
 ce1okupnog viSka vrednosti iii celokupnog profita, sto ga
celokupni drustveni kapital proizvodi u ;ednom datom vre­
menskom periodu u svim oblastima proizvodnje _n:A..I_A "11

Drugim reeima, pored eksploatacije radne snage u kapita­

listickoj dolazi i do posebne eksploatacije, odnosno aku­
mulacije ekstraprofita u granama s visim organskim sastavom
kapitala na teret grupa s niZim sastavom kapitaIa.
SHean odnos postoji i na svetskom trliStu na kojem se su­
celjavaju robe kao proizvodi pojedinih nacionalnih na
razliCitom stepenu ekonomskog razvoja, odnosno s razlicitim
"nacionalnim organskim sastavom kapitala". U uslovima svet­
trZiSta dolazi do konkmendje proizvoda pojedinih nacio­
nalnih privreda i na toj osnovi se formira srednja profitna stopa
i srednja svetska cena. Ovako formirana svetska cena u
sebi odnose razliCito razvijenih nadonaInih privreda, buduCi da
su te robe proizvodi na razliCitom stepenu Na
na viscm stepenu u odnosu na neraz­
obezbeduju ekstraprofit. Prcko ovog mehanizma
dolazi do meaunarodne i do grupa ze­
malja kao i nacija-burzuja i nacija-proletera. U svctskoj
trgovini, kaze Marks "rad (se) kao
rad vece specificne tdine ... posto se rad. koji se ne placa kao
kvalitativno visi, kao takav" ,18
Iedinstvo izmeau unutrasnjeg razvoja ekonomskih odnosa u
okv~ru nacionalne i kretanja u okviru
tdista Marks je okarakterisao na sledeCi nacin:

"Sto pristalice slobodne trgovine ne mogu da shvate

kako neka zemlja moze da se obogati na racun druge, ne
treba da nas ier ta ista goSp6da nece da shvate ni
" Ibid.

"Karl Marx. Kapila/. tom m. Kultur.. B""g ... d, 194&•• tT'. '90.

160
 kako se u okviru neke zemlje moze jedna klasa da obogati
na raeun druge. "19

Kada je ree 0 funkcionisanju zakona vrednosti posebno je

znacajno distingiranje dejstva tog zakona u okviru jedne nacio­
nalne privrede i na svetskom trzistu. Zakon vrednosti funkcio­
nise na svetskom trziStu i njegovo funkcionisanje moze da se
determinise i u okvilru ekonomske teorije - sto je ueinio Marks.
i u okviru ekonomske politike pojedinih zemalja. Usvojeno je
misljenje posle visegodHnjih diskusija da se i cene u trgovini
izmedu zemalja-clanica socijalistickog lagera formiraju na osnoVU
svetskih cena, odnosno delovanja zakona vrednosti na svetskom
tdiStu.
U prvoj knjizi Kapitala .Marks je objasnio delovanje za­
kona vrednosti - isticuCi da postoje uslovi za njegovo modifi­
kovcl11o delovanje izvan okvira jedne nacionalne priwede:

"U svakoj zemlji postoji izvesna srednja intenzivnost

rada. Ako je rad utrosen na proizvodnju neke robe manje
intenzivan.znaci dl\ jeutroseno viSe radnog vremena nego
sto je drustveno potrebno, Zato se on ne racuna kao rad
normalne kakvoce. Jedino onaj stepen intenzivnosti koji stoji
iznad proseenog nacionaln~g.stepena menja u nekoj datoj
zemlji meru vrednosti koju imamo u prostom trajanju rad­
nog vremena. DriikCije je na . svetskom tdistu, prema kome
pojedine zemlje stoje kao sastavni delovi prema celini.
Srednja intenzivnost rada u svakoj zemlji je drukCija: negde
veta, negde manja. Ove nacionalne prosecne veliCine sa­
cinjavaju, dakle, jednu skalu cija je jedinica mere pro­
secna jedinica svetskograda. Prema tome. intenzivniji na­
cionalni rad uporeden s manje intenzivnim proizvodi za jed­
,t Karl Manc, Govor 0 sJoboJJ ,rgoviut, u Bris)u. BiJetia filozofli~ , Naprijed, Zagreb
1.959, str . 219.

261
 nako vreme viSe vrednosti koja sc u viSe novca. Ne­
sto sto viSe modifikuje zakon u njegovoj inter­
nacionalnoj primeni lito se na svetskom td:istu i pro­
nacionalni rad broji kao· dogod
kurencija ne proizvodniju
svojih roba spusti na njihovu vredilost. "20

Dalji u meaunarodnim
ekonomskim u pojavi da kao sto u ok­
vim jedne odreaen odnos kvalifikovanog prema
nekvalifikovanom radu, tako isto i uokviru td:ista do­
do zemalja sproduktivnijim radom j ciji je rad
i do siromasnijih neza­
zavisno od toga da Ii i siromasruja zemlja ima relativne
nosti u datoi razmeni.
Bas zbog toga sto meaunarodnu ,zajednicu sacinjavaju su­
vereni svetsko tdiSte nema idealne uslove za
psocesa konkurencije (oblici drZaVne intervencije od carina do
meaunarodnih robnih sporazmria i sporazuma 0 ekonomskoj in­
tegraciji, u razvijenim zemljama pribegava se ud3vnoj interven­
u cilju "izvoza ; nerazvijene zemlje takoae
angazovanje ddave u odbrani od dejstva trZiSta, time
modifikuju zakona vredllosti u meaunarodnim
odnosima).
Grupa najbogatijih s i najefikasnijim pro­
izvodnim potencija]om ima najvece mogucnosti da svoje
proizvodnje nametne svetskom trzisru.·
Ako se poae od stava da je put slabije razvijenih zemalja
diversifikovan privredni razvoj, kao . i produktivnosti
rada u nacionalnim privredama tih zemalja, na toj osnovi moze
ubuduce da se ocekuje dalje povecanje medunarodne
.. K, Marx, Teodj" 0 vilk. vred"o.t/, Ill, Kulwra. Beograd 19,6, m, 250.

262
 AnaIizirajuCi poIozaje zemaIja s razliCitim stepenom eko­
nomske razvijenosti na svetskom triistu, MiIentije PopoviC is­
tice sIedece:

"Konkretna stvarnost svetskog trzista je takva da po­

jedine zemlje izlaze sarno 5 odreaenom strukturom svojih
roba. Pri tome u praksi kapitalisticke ekonomike biva tako
da nerazvijene zemIje istovremeno izIaze na svetsko triiSte
uglavnom sa proizvodima onih grana u kojima je produk­
tivnost rada najniza u okviru njihovih nacionalnih priweda,
tj. u tom sIucaju njihov polozaj se jos vise pogorsava. To
dolazi otuda sto su to istovremeno zemlje 5 nerazvijenom
industrijom. "21

Prema tome, cak i pod usIovom da je u dvema zemljama

opsta proizvodnost rada ista, a da zemlja A izvozi gotove pro­
dukte, dok zemIja B agrarno-sirovinske proizvode, ipak ce zemlja
B biti eksploatisana od strane zemlje A '" .. zaostala zemlja biva
u svetskoj :razmeni eksploatisana i zbog toga sto je zaostaIa
tehniCki i privredno i zbog toga sto nema visoku industrijsku
proizvodnju i mora nuzno izlaziti sa agramo-sirovinskim proz­
vodima. Ali velike industrijske zemIje istovremeno su u takvoj
ekonomskoj i politickoj meaunarodnoj poziciji, da mogu da dik­
tiraju (sto one u praksi i eine) i goru, nepovoIjniju strukturu
razmene zaostaIoj zemlji, nego sto bi ova objektivno mogla da
bude 5 obzirom na nivo razvitka njene privrede. "22
Ako se ima u vidu dominantna uIoga kapitalistickog svet­
skog triiSta u savremenim usIovima meaunarodne trgovine, 10­
gieno je sto je od pocetka razraaivanja jugosIovenskih koncep­
cija 0 spoIjnoj trgovini voaeno raeuna 0 tretmanu ove grane
!l Milentije Popo;iC. 0 ekoHOHfSkiHt odnositHQ IZHCcitu soclJQ{jstillzj~ drIava , Politf~ka
biblioteka , NFl. Beograd 1949, str. 11.
t! Janez Stanovnik. Stnrktural,u prOHffnt u svctsko/ I'rlvrcdf, fnstitut za med:una~
rodnu politiku i privredu, Beograd. 1960. str. 17.

263
 prvenstveno sa stanovista ubrzanja razvoja proizvodnih snaga
Jugoslavije.
Posto se poslo od toga da sistem svetskih cena i njihove
primene u meaunarodnoj trgovini sam po sebi nosi element ek­
sploatacije nerazvijene zemlje od razvijenog partnera, praksa ju­
goslovenske spoljnotrgovinske politike pruzila je i jedinstven
primer za puteve eliminisanja ovog eksploatatorskog odnosa. Ovo
se prvenstveno odnosi na svojevremeno regulisanje robne razmene
sa Albanijom, u prvim godinama posle drugog svetskog rata. 23
Kada se uzme u obzir da se odnosi na svetskom tdistu regu­
lisu po principima kapitalistieke konkurencije, buduci da kapi­
talistieke zemlje diktiraju promet najveceg dela rob a na tom
tdistu, logieno je da je jedan od prvih zadataka svake neraz­
vijene zemlje da diversifikuje svoju privredu i da u sto kracem
roku napusta donju skalu svetske razvijenosti, podizuci inten­
zitet i produktivnost svoje nacionalne privrede. BuduCi u osnovi
sirovinski snabdevaCi razvijenih zemalja, manje razvijene zemlje,
a meau njima i Jugoslavija, doprinosile su i danas doprinose
povecanju profita industrije razvijenih zemalja, i to kako mase
tako i stope. Tendencija opadanja profitne stope koja je dikti­
ran a povisenjem organskog sastava kapitala ne odigrava se auto­
matski i nailazi na protivtendencije, od kojih znacajnu pred­
stavlja i spoljna trgovina. Time sto se preko spoljne trgovine
omogucuje kapitalistiekoj klasi razvijenih zemalja da dobija jef­
tinije neke elemente konstantnog kapitala (sirovine) omogucuje
se povecanje stope viSka vrednosti, odnosno stope profita. Kako
su manje razvijene zemlje istovremeno i snabdevaci hranom, u
onoj meri u kOjoj to jesu, one doprinose i smanjenju tro!ikova
varijabilnog karaktera, time !ito obezbeauju jeftinije zivotne na­
mimice i na taj naein utieu na smanjenje najamnine.
U prerna podacima iz knj lge Vladimira DediJ era: ]wgoslo vel1sko-alba.lskl oduoSl 1939­
J9.of9. j 6tud ij e Milentija Popovica:0 ekQJlOHfSklHf odnor-ima i2Hf taU !>ocljalistilkih drfava.
robna razm ena jzrne&u Jugoslavije i Albanij e nije bila zasnovana na teku~im cenamn svet­

264
 Kada se ima u vidu perspektiva privrednog razvoja lugo­
slavije, moze se ocekivati da ce i u struktuai izvoza dob do
jacanja uloge masinogradnje, proizvoda elektricne opreme i he­
mijske industrije. U pogledu hemijske industrije prednost ce imati
proizvodi na osnovi domacih sirovina, poljoprivrednog, sumskog
i mineralnog porekla. U dosadasnjem razvoju jugoslovenske
spoljne trgovine uglavnom su dominirali, sto se struktme izvoza
tice. poljoprivreda, sumarstvo i obojena metulurgija, sto u osnovi
pokazuje i orijentaciju na koriscenje prirodnih bogatstava zemlje.
U sva ta tri sektora u razdoblju od 1950. naovamo, zapaZa se
povecano ucesce preraaenih proizvoda. proizvoda viseg stepena
prerade (proizvodi prehrambene industrije - konzerve mesa i
riba, razne vrste pica; prerada bakra, razni proizvodi elektroin­
dustrije - kablovi, masine i zatim nameStaj).
Meautim, osim izvoza proizvoda za koje postoji domaca
sirovinska baza, u strukturi jugoslovenskog izvoza znacajno me­
sto zauzimaju proizvodi prerade na osnovi uvezenih inostranih
sirovina. Ovo se prvenstveno odnosi na neke proizvode lake in­
dustrije (tekstil. odeca) a i masinogradnje. Na taj nacin, ekspan­
zija na ovom sektoru moze da doprinese boljem koriscenju ka­
paciteta postojece preraaivacke industrije u lugoslaviji i moze
da omoguci bolje koriScenje obilja radne snage, energetskih iz·
vora i drugih faktora proizvodnje koji dolaze do izrazaja u pre­
radi uvezenih siJrovina s ciljem njihovog plasm ana kao proizvoda
viSeg stepena obrade na inostranom trziStu. Na strani uvoza moze
se iScekivati dalje povecanje udela opreme, goriva i sirovina.
Sto se, pak, pJehrambenog sektora tice, postoje znaci koji go­

skog triilta, vet no osnovi cena formiranih u naKoj od ovib zema1Ja uz prjm~nu iut
metodologije utvrdivanja strukture ceno U obema zemljarn;t i obezbedenje iUe prosecne do­
bid u Alhaniji i Jugoslaviji. Albanija je imala mogucnost da prod3je Iugoslavijj robu \-,0
relativno viSim cenama, a uvozila je iz Jugos]avije proizvode po telativno ciiirn cenama .
boduci da jc u razvijenijoj Jugoslaviji unutrasnja ceDa bila u proseku ni:la od unutrarnjih
ceDa u Albanij i.

265
 yore da je ona faza u kojoj dolazi do smanjenja izvoza
uvoza poljoprivrednih u jugoslovenskoj
'-idena i da se u narednim godinama moze oceki­
ucesce poljoprivrednih proizvoda u uvozu i usme­
drugoj strukturi prehrambenih uvoza.
li pogledu perspektive jugoslovenskog izvoza, posebno je
vazna osobina je cir Vladimir Pertot 2 4, isticuCi
da je ?ito jugoslovenski izvozni viskovi sa sta­
novista deluju kvantitativno veoma ograniceno, te im je time omo­
da po principu mogu da

trZiste, a da pri tome ne ugroze bilo

da ne dode do

uloge
nim plasmanima na inostranim trZiStima. I prednosti i nedostaci,
po oceni dr Pertota, izvoza u direktnoj
su suprotnosti s prednostima i nedostacima zemalja koje imaju
monokultumi izvoz.
Kada se u i praksi
spoljne ekonomske politike zalaze za sIobodniju meaunarodnu
razmenu roba i ekonomskih odnosa
volumena i vrednosti robne razmene, finansijske pomoCi i
sto nije sarno cilj i ne postavlja se kao zadatak na svaki naCin.
liz postojanje naceIa 0 je bilo treba dodati i zadr­
individualiteta i program zemalja u procesu in­
razvitka. svaka sam a da
odredi do koje mere i na koji naCin zeli da se angazuje u medu­
narodnim ekonomskim odnosima i u tom pogledu ona mora bid
suverena. limes to idealizovanog vracanja na automatizam svet­

l:f Dr Vladimir Perrot, Neke o50veHosti u sHuntur! u geografsko{ t~5tWereHOSfi twseg

itvoza, pEkonomist" J br. 3, 1960.

266
skog tdista, na cemu insistiraju sledbenici klasicne i neoklasicne
skole graaanske ekonomske teorije, jugoslovensko iskustvo soci­
jalisticke izgradnje ukazuje da i oblik i stepen uCeSca jedne zemlje
u meaunarodnim ekonomskim odnosima treba prvenstveno cia
bude regulisan i determinisan u okviru opsteg programa ekonom­
skog i socijalnog razvoja. ledino u tom slucaju meaunarodna
[obna razmena moze da u potpunosti doprinese razvoju nacio­
nalne privrede pojedinih zemalja i da ih time stimulira na pove­
Cano uCeSce u ekonomskim odnosima s ostalim svetom.

267
 SPISAK LITERATURE

1. ADAMOVIC, dr Ljubisa: "Medunarodni ekonomski odnosi", (Savremene

tendencije), Institut za ekonomska istrazi1lanja, Beograd, 1970
2. ADAMOVIC, dr LjubiSa: "Institucionalizacija medunarodnih ekonomskih
odnosa", Institut za medunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1968
3. ALEKSIC. dr Milan: "Sistem medunarodne trgovine", Visa skola za
spoljnu trgovinu, Beograd, 1965
4. ARSIC. Draginja: .. SEV-Ekonomska integracija socijalistickih zemalja".
Sedma sila, Beograd, 1963
5. BEVERIDGE, Sir William: ..Tariffs, the Case Examined", Longmans.
Green and Co .. London, 1932
6. BICANIC, dr Rudolf: "Valutni tecajevi kao instrumenti ekonomskog raz·
voja", Ekonomska fakulteta, Ljubljana, 1961
7. BICANIC, dr Rudolf: "Problemi vanjske trgovine", Trgovinska komor...
NR Hrvatske. Zagreb, 1954
8. CASSEL Gustav: "Money and Foreign Exchange After 1941", Macmillan,
New York, 1928
9. CIROVIC, dr Milutin: .. Teorija uravnotdenja platnog bilansa", Nolit.
Beograd, 1958
10. CLARK, Colin: "The Conditions of Economic Growth", Macmillan, New
York, 1940
11. DOMAR. Evsey: "The Effects of Foreign Investment on the Balance of
Payments", The American Economic Review, Dec. 1950
12. DUDlNSKIJ. I. I.: .. Nekotorie harakteristiki razvitija mirovogo socijali­
sticeskogo rynka", Voprosi ekonomiki 2/1962, Moskva
13. FABINC, dr Ivo: .. Kvantitativna analiza ekonomskog dejstva carina",
Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1963
14. FABINC, dr Ivo: "Uloga carinske politike u zemljama u razvoju", In·
stitut za medunarodnu politiku i privredu, Beograd. 1963
15. GLiSIC. dr Vladimir: ..The Question of a System in International Eco­
nomic Relations, Economia Internazionale, Genova, 1963

269
16. GLIGORIC, dr Savka: "Medunarodni ekonomski odnosi", Ekonomski fa­
kultet, Beograd, 1966
17. GORDON, Margaret S.: Barriers to World Trade", The Macmillan Co.,
New York, 1941
18. HABERLER, Gottfried: "The Theory of International Trade, The Macmil­
lan Co., New York, 1937
19. HABERLER, Gottfried: "A Survey of International Trade Theory",
Princeton University Press, Princeton, 1955
20. HABERLER, Gottfried and Polak, J. J.: "The Foreign Trade Multiplier.
A Restatement", The American Economic Review, Dec. 1947
21. HANSEN, Alvin: "America's Role in the World Economy", W. W . Nortoll
and Co. , New York, 1945
22. HARRIS, Seymour: "Exchange Depreciation", Harward University Press,
Cambridge, 1936
23. HARROD , Roy: " International Economics", 2nd. ed., Pitman Publisbin5(
Corp., New York, 1938 •
24. HAYEK, F. A.: "Monetary Nationalism and International Stability", Long-
mans, Green and Co., London
25. HECKSCHER, E. F.: "Mercantilism", Allen and Unwin, London, 1931
26. HILFERDING, Rudolf: "Fil1ansijski kapital", Kultura, Beograd, 1958
27. HUBENY, ing. Marijan i ADAMOVIC, Ljubisa: "Promene u svetskoj
proizvodnji i meaunarodnoj trgovini", Institut za meaunarodnu politiku
i privredu, Beograd, 1960
28 . HUBENY, ing. Marijan; BLUM, Rudolf; PETROVIC, Negosava; JOVA­
NOVIC, Arsen; STAMENKOVlt, Rados: "Ciljevi i karakteristika eko­
nomske politike kapitalistickib zemalja", Institut za meaunarodnu politiku
i privredu, Beograd, 1963
29. HUBENY, ing. Marijan: "Novi odnosi ekonomskih snaga poslije Drugog
svjetskog rata", Rad, Beograd, 1952
30. JEVTIC, Bora: "Promene u svetskoj privredi", Kultura, Beograd, 1967
31. JEVTIC, Bora: "Odnosi ekonomske neravnopravnosti", KuItura, Beograd,
1969
32 . KINDLEBERGER, Cbarles: "International Economics", Homewood, ilL
R.ichard Irwin, 1963
u
33. KEYNES, John Maynard: "Op5ta teorija zaposlenosti, kamate i novca ,
Kultura, Beograd, 1956
34. KRAVIS, John: "Availability and other Influences on the Commodity
Composition of Trade", Journal of Political Economy, April. 195"8
35". LADEVIC, dr Dorde: "Svetsko trZiste sirovina", Institut za medunarodnu
politiku i privredu, Beograd, 1968
36. LANG, Rikard : "Medunarodna suradnja i ekonomski razvoj", Kultura,
. Zagreb, 1955

270
37. LENJIN, V. I.: .Imperijalizam kao najvHi stadij kapitalizma", Kultura,
Beograd, 1948
38. LINDER, V. Staffan: .Trade and Trade Policy for Development", New
York, 1967
39. LUKSEMBURG, Roza: "Akumulacij a kapitala", Kultura, Beograd, 1955
40. MACHLUP, Fritz: "The Theory of Foreign Exchange", Reprinted in
"Readings in the Theory of International Trade", The Blakiston Co.,
Philadelphia, 1949
41. MAICHSNER, dr Vjekoslav: "Klasicno-liberalistiCka koncepcija 0 ulozi
val ute u medunarodnoj trgovini", Ekonomska fakulteta, Ljubljana, 1961
42. MARX, Karl: "Grundrisse der Kritik der Politischen Oekonomie", Dietz
Verlag, Berlin, 1953
43. MARX, Karl: " Kapital I" , Kultura , Beograd, 1947
44 . MARX, Karl.: "Kapital II", Kultura, Beograd, 1948
45. MARX, Karl: "Kapital III", Kultura, Beograd, 1948
46. MARSHALL, Alfred : "Money, Credit and Commerce", The Macmillan
Co., London , 1923
47. MEADE, James : "The Balance of Payments" , Oxford University Press,
London, 1951
48. METZLER, Loyd , A. : "The Theory of International Trade" in Ellis H. S.
(ed.) " Contemporary Economies", The Blakiston Co., Philadelphia, 1948
49 . MIKESSELL, R. F.: "United States Economic Policy and International
Relations" ,
50. MILL, J. Stuart: "Principles of Political Economy, Longmans, Green and
Co ., New York, 1888
51. MILENKOVIC, Vladislav: "Svetsko tdiste danas i njegovi problemi", Rad,
Beograd, 1955
52. MIHAILOVIC, dr Predrag: "Analiza tdiSta i konjunktura", (Skripta
Ideo) , Privredno drustvo Vise skole za spoljnu trgovinu, Beograd, 1962
53. MIRKOVIC, Mijo: "Spoljna trgovinska politika", Geca Kon , Beograd,
19 3 2
54 . MRKU~IC, dr Larko, "Medunarodna trgovina i trgovinska politilca",
Savremena administracija , Beograd, 1965
55. MYINT, H. : "Classical Theory of Int ernational Trade and the Underde­
veloped Countries", Economic Journal. bd. 2 70 / 1958
56. OBRADOVIC, dr Sava: "Uvod u analizu spoljne trgovine", Naucna knji­
ga, Beograd, 1962
57. OBRADOVIC, dr Sava: "Odnosi razmene i privredni razvoj", Institut za
ekonomska istrazivanja, Beograd, 1969
58. OHLIN, Bertil: .Interregional and International Trade", Harward Uni­
versity press, Cambridge, 1953
59 . PREBISH, Raoul : "Toward a Trade Policy for Development", United
Nations, New York, 1964

271
 60. PERTOT, Vladimir: .Ekonomika meaunarodne razmene u uslovima inter­
vencionizma", Informator, Zagreb, 1967
61. RISTIC, dr Milan: "Medunarodna trgovinska saradnja i GAIT kao njen
instrumenat", Institut za meaunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1961
62. ROBINSON, E. A . (ed.): "Economic Consequences of the Size of Nation ",
London , 1960
63 . SAMUELSON, Paul: "The Gains from !international Trade", Canadian
Journal of Economics and Political Sciences, reprinted in Ellis H. S. and
Metzler L A. "Readings in the Theory of International Trade", The
B1akiston Co., Philadephia, 1949
64. SCITOVSKY, Tibor: " A Reconsideration of the Theory of Tariffs " , Lon­
don, 1953
65. SCITOVSKY, Tibor: ,,International Trade and Economic Integration as a
Mean s to Overcoming the Disadvantages of a Small Nation", London,
1960
66. SMITH. Adam : "The Wealth of Nation s" , Modern Library Edition, Ran­
dom House, New York, 1937
67. STANOVNIK, Janez : "World Economic Blocs. The Nonaligned Coun ­
tries and Economic Integration". Beograd. 1962
6 8. SUKTJ ASOVIC. Miodrag : "Ekspanzija medunarodne trgovine i principi
za regulisanje ekonomskih odnosa" . Institut za medunarodnu politiku i
privredu. Beograd. 1964
69. S\VEEZY. Paul: "T eorij e kapitalistickog razvitka" . N aprij ed. ZHgreb, 1959
70. TAUSSIG. F. W. : "Internat ional Trade". The Ma cmiJlan Co .• N. Y.• 1927
71 . TINBERGEN. JHn: " Shaping the World Economy". New York. 1963
72. TODOROVIC. Dragoslav: "Medunarodni ekonomski odnosi", Odbor udnl­
zenja Saveza studenata Ekonomskog fakulteta , Beograd. 19 57
73. TRIFFIN. Robert : "The Suze of The Nation and its Vulnerability to
Economic N ationalism". London. 1960
74 UVALlC, dr Radivoj: "Opsta teori ja razmene u mar ks istickoj politickr'j
ekonomi ji sa posebnim osvrtom na meaunarodnu ra zmenu". Ekonoill ska
fakulteta, Ljubljana . 19 6 2
7 5. VANEK. hroslav : "lnt ~ rnat;onal Trade: Theory and Econom ic Policy" .
R. Irwin; Homewood . ilL 1962
( iJ VILFAN. Jo ze: .. Teze 0 Marxovem pojmovanju zunanje trgov;ne in sv ~ ­
tovn e~ a trga s posebnim ozirom na valutarni kurz", Ekonomska fakulteto.
Liubliana. 1961
77. VINER. Jacob : "Studies in the Theory of International Trade", Harper
and Brothers. New York. 1937
7 S. VUCKOVIC. dr Milos: .. Teorija i praksa valutne konvert ibilnosti i bi­
lateralnosti". Ekonomska fakulteta. Ljubljana. 1961

..,~..,
_ I _
 tIWOI£tId
AlIVWWQS
 THEORY OF INTERNATIONAL TRADE
In this study the writer is concerned with the theory of
international trade, since its beginnings as a separate disci­
pline up to present times. He begins with the analysis of the
classical economic theory on international trade, paying parti­
cular attention to the teachings of Adam Smith, David Ricardo
and John Stuart Mill. The views of these founders of the bour­
geois school of economic theory are confronted with those of
the writers 'of the Marxian school, to begin with Karl Marx
himself. The writer subject to a detailed analysis the Viiews on
world trade and world market professed by Rosa Luxemburg,
Hilferding, Lenine, Staline and other writers of this school.
After this excursion into history, the writer devotes more
attention to modern economists and their teachings. He is con­
cerned with neoliberals and Keynesians, paying particular at­
tention to the teachings of Bertil Ohlin and Gottfried Haber­
ler, as representative for the neoclassical Harvard school. The
views of these two writers are confronted with those of the
Keynesian school concerning the role of foreign trade in the
achievement of general economic equilibrium. In this context,
the views of Fritz Machlup are considered both from the theore­
tical and the political angle, emphasis being placed on his
views concerning State intervention in international economic
relations.
An entire chapter is devoted to criticisms of the leading
theoretical concepts of modern bourgeois economists on foreign
trade.
IS'
275
 In the finai chapter, the writer considers the views of
economists on international trade and international
economic cooperation.
..
.. '"
under the title of the
economic school on international trade",
the ambiance in which the classical bour­
on trade has made its appearance, and
;""''''act of the heritage of the mercantilist school upon this
This heritage manifests itself in the way the first
writers of the liberal school have necessary to formu­
late rather political than concern­
ing the of a given country in the international division
of labour, reflected in its pattern of and imports. The
writer places some emphasis on the fact that the pattern of
and trade has been dictated the position of the
countries in the world economy, first of all of
Great Britain. These factors have exerted a influence
on the economic evolution of the and have the
policies of countries oriented towards In the backg­
the of the writers of the mercantilist
V.L'O"",'H", the view tha t money is the main ele­
so that they insisted on an active trade ba­
lance. from there the writer explains the evolution
leading from mercantilism to liberalism.
The appearance of Adam Smith and David Ricardo has
been determined by the of the capi­
talist system in Great Britain, and the to create a
proper theoretical and political framework for the British ex­
pansion on the world market. At the same time this has been
the cause and the consequence of the of
listie in the British economy. The fact that Great
Britain has assumed the role of the main world cal­
led for proper theoretical solutions to the nroblems of the
British economy at the end of the XVlIIth
middle of the XIX centurv. The absolute <>rhm",t"

276
 is based on the theory of specialization elaborated by Adam
Smith in "Wealth of Nations" and worked out in more detail
by David Ricardo as the comparative advantages (comparative
costs) theory. Common to both writers is their explanation of
the rise of capitalism in Great Britain and the way in which
they present the justification of this phenomenon, and of the
British supremacy on world markets' while in theory their ap­
proach is static, in view of the fact that they insist on the rela­
tively low mobility of production factors and high mobility
of goods.
In this part of the study, the writer devotes great attention
to mercantilists in order to illustrate in a plastic way the rela­
tive value of the teachings of the main protagonists of the
economic theory of foreign trade, in view of the evolution
of the world market, and the necessity for individual coun­
tries to find optimum solutions in their national economic
policies, and to succeed in the affirmation of a given socio­
-economic order.
In the writer's opmlOn what seems the most essential
feature of the comparative costs theory is that it implies a
kind of automatism, and makes that capitalist foreign trade
assumes the character of a process which perpetuates itself
quite, naturally and enables by itself the most rational uti­
lization of natural resources in individual parts of the world,
thus contributing to a harmonious coordinatio ef economic inte­
rests of individual nations. If we consider that these writers
believe in some kind of geographical determination, and in the
immobility of individual factors of production, we inevitably
reach the conclusion that Smith and Ricardo believed that the
entire process of international trade evolves in accordance
with the rules of an immutable natural law, so that its con­
sequences must be accepted as something quite natural. If we
go a step further in this direction we inevitably reach the con­
clusion that international trade is an exchange of equivalents,
that there is no exploiter in trade the same as there is no ex­
ploiter in production, because, in accordance with the economic
theachings of the bourgeois school, each participant in the
process, each owner of factors of production obtains compen­

277
sation for the sale of its own factor of rent,
profit).
After thrown some light on the views of Adam
Smith and David Ricardo, the writer illustrates the contribu­
tion of John Stuart Mill to the of international
pointing out the of the principle of
the character of and the role of
elements in the formation of demand.
Although this chapter is devoted to the classical school,
the writer nevertheless, pointed out the of
in which he is inclined to see a practice render­
ed necessary by the uneven development of capitalism, a tem­
porary correction, a deviation from the free trade principle on
the part of the of The writer beli­
eves that he is to do so, because most writers pleading
for protectionism are in adherents of free
a of trade protection is necessary in
order to create conditions permitting the full of free
trade principles in international trade. Although
this was by no means their the pro­
tectionists have brought into the classical free trade
school of international trade some elements of This
has been done in discarding, first of all, the idea on the
of the factors of production, in out the
for an intensification of economic development, and the pos­
sibilities for improving the of a in the inter­
national division of labour through organized efforts to furt­
her the develooment of determined branches or sectors of
production.
After a confrontation of the political consequences of a
similar development of the classical free trade school with the
decisions in the domain of trade the writer
tries to explain the of State intervention in fore-
the role of individual trade instruments and
the phenomenon of customs unions.
In his opinion, the evolutions of the of
trade largely reflect the evolution of the balance of power in

278
 the world economy. According to him one of the belief
of the free trade philosophy is that the place of individual
countries in the international division of labour is determined
by objective factors, and there are no convincing reasons for
changing the existing relationship in the world economy. The
protectionists, it is true, offer some corrections, but these are,
in the main, relevant for individual countries, and cannot af­
fect the balance of power in the world economy as a whole,
or the world economic equilibrium.
In the second chapter the writer considers Marx' ;iews on
world trade and the world market. Marx was not particularly
interested in problems of international trade, neither in theo­
ry nor in the domain of concrete relationships, but itis posible
to find in his writings some places showing his views on inter­
national trade, either in the form of a theoretical analysis of
the market, or in the form of analyses of concrete relation­
ship.
Marx believes that the world market is a result of the
capitalist mode of production, and a stimulant of this mode of
production. On this market conflicting situations arise bet­
ween the national economies, between the various national
levels of labour productivity, between the production costs of
individual firms, and these situations should be corrected in
using parameters valid for national economy as a whole. Marx
agrees with the views of Adam Smith and Ricardo as regards
the labour value theory but opposes Ricardo's views on the
ineluctable necessity to expand the market along with the ex­
pansion of production and the increase of capital. In his opi­
nion the world market plays a particular role in the develop­
ment of national economies, exerting an influence on the in­
ternal market. To the extent the world market is an antono­
mous factor it is destined to become the theatre of world crisis.
If on this market the values are measured and it is the scene
where abstract human labour manifests itself, this refers even
more to the world market· where an universal exchange of
goods produced by all industrial branches takes place, originat­
ing from all countries whose currency plays the role of world
money. Owing to differences in the respective positions of

279
 individual economico-political communities (States) there will
be, on the world market, important discrepancies between the
behaviour and the position of private owners exchanging their
products on the national market, and those exchanging their
products on the world market (these may be the same persons).
While, on the internal market the individual participating in
the exchange of products acts primarily as the owner of his
own products, on the world market the same person acts as
a national of his own country, as a resident of the national
territory, and as such participates in the exchange of goods
with the approval of the State authorities of his country. While
on the internal market the exchange of goods is an exchange
of values, and the values are determined by the average so­
cially useful working time, on the world market the value of
exchanged goods is determined by the number of average
units of world work. In that case a universal criterion is
applied. Regardless of the quanity of socially useful work
spent in the production of a given product (socially useful
work from the view point of the national economy) , once
this product is exchanged for other products on the
world market, its value will be determined through the
comparison of given quantities of world work spent in the
production of goods exchanged on this market. The value of
the world unit of universal abstract human work is the result
of the existing pattern of international division of labour. The
way in which functions the world market mechanism has con­
firmed the accurateness of the thesis of Marx asserting that
the world market is an integrated community of national eco­
nomies. The writer deems that Marx' analysis of international
economic relations, which can be found in some segments of
his writings in connection with the analysis of other problems,
is in fact an analysis of the world market as a system composed
of independent national economies with a growing degree of
interdependence. According to Marx , international trade, viz
international exchange of values is the most essential compo­
nent of international economic relations. One may add to this
the process of transferring values, viz the unilateral transfer
in all cases when there is no bilateral act in usual trade tran­
sactions.
280
 In this context the writer considers the views of Marx,
who makes a distinction between bourgeois nations and prole­
terian nations, bflsed on his comparison of international rela­
tions with class relations within the framework of national
boundaries, as well as his other ideas, on international trade,
among them the ,following judgement on protectionism.
Today the general system of protective duties is con­
servative, while free trade is destructive. It destroys the pre­
sent nations and exasperates to the utmost the antagonisms
between the proletariat and the bourgeoisie. In other words
free trade speeds up the arrival of the social revolution. ("Spe­
ech on the freedom of trade").
In considering the evolution of Marxian thought after
Marx, the writer is particularly concerned with the role of
Rosa Luxemburg and with her views internal and external
trade. In her opinion, within the capitalist system, the exter­
nal market constitutes a non-capitalist milieu. This "non-capi­
talist milieu" exist in every country and at the international
level. Capitalist relationships are representative for industry,
while the non-industrial activities (first of all agriculture) con­
stitute an external market for a capitalist milieu. Through
this formulation and through this approach to the problem of
market, Rosa Luxemburg has posed some limits to the develop­
ment of national economies u.nder the capitalist system and to
the development of capitalism as a worldwide socio-economic
system. The possibilities for a further expansion of capitalist
relationships are limited through the existence of a non-capi­
talist milieu.
The writer finds in the writings of Lenine, and more par­
ticularly in his views concerning the necessity of external
markets for capitalism, a more sophisticated version of Marx­
ian views. In this context, the following arguments of Lenine
seem to present a particular interest: uneven development of
capitalism (countries and sectors of the economy, viz enter­
prises) and opposition to the tendency towards the decline of
the average profit rates, which can be remedied through an
expansion of exports.

281
 In studying the leading contemporaneous writers in the
domain of the theory of foreign trade, the writer devotes par­
ticular attention to Bertil Ohlin. In his opinion, prior to the
publication of Ohlin's capital work "Intraregional and Interna­
tional Trade" the dominant conception in the bourgeois eco­
nomic theory was the Ricardian conception of comparative
costs, as the main method for the explanation of international
trade and the mechanism of this trade. Ohlin is far away from
Ricardo when he speaks of the necessity to consider the theory
of international trade within the framework of the general lo­
cation problem. In this way, the problem of transports, of
transport costs, trade barriers, receive more attention than
under the old traditional theory which placed more emphasis
on the production costs of given groups of products.
Ohlin's region in which conditions are created for an ex­
change of goods with other regions should be endowed with
natural richess, or factors of production. In his model we must
distinguish the first phase where the movement of goods is
influenced by the cheaper factors of production. In the second
phase Ohlin incorporates into his model as additional factors
transports and transport costs, as well as the character of
demand in individual countries. As regards prices, Ohlin di­
scards the teachings of the classical school, insofar as he
takes into consideration the factor labour as one of the ele­
ments influencing price formation. In this respect Ohlin dif­
fers much from the classical school of bourgeois economists as
well as from Taussig, who is his contemporary. Oblin assumes
that international trade is founded on the same elements as
the intraregional trade within the framework of a national
market. The difference between these two categories is in the
number and character of hindrances impeding the exchange
of goods. The main hindrance to trade is distance. In the se­
cond place we must mention hindrances due to subjective fac­
tors, viz to economic policies pursued by countries participat­
ing in trade. The writer repoduces the concepts of Ohlin concer­
ning custom duties, dumping, interdependence, and the inter­
relationship between the transferability of factors of produc­
tion, and the abundance of these factors. Ohlin's conception

282
 concerning prices in internatioal trade deserves special at­
tention. The writer deems than Ohlin, contrary to many other
writers, mainly endeavours with the aid of exact data on ele­
ments influencing the formation of prices of individual pro­
ducts, to explain the deep reason for the differences occurring
in the movement of prices, but so that he has in mind both
the differences between the systems of prices, and the dif­
ferences in the prices of production within in the framework
of individual national markets. Also the prices in retail trade
and wholesale prices for the same category of goods differ bet­
ween countries at the same level of economic development.
This difference is even more articulated when wages are not
exlusively taken in their money form, but in view of their
real purchasing power.
After having paid due tribute to Ohlin for his contribution
to the analysis of the problem of dumping' as one form of
discimination on the market, and of the role of customs duties
and their impact on the location of production, the writer con­
siders the movement of labour and capital and the conseq­
uences of these movements on international trade. In the
writer's opinion Ohlin conception on the interpendence of mo­
vements of manpower, capital and goods merits particular at­
tention.
The fourth chapter is devoted to considerations on the
monetary theory of international trade and to the analysis of
price stability under stable currency rates. In the focus of this
chapter are the teachings of Gottfried Haberler, the chief pro­
tagonist of this theory, whose views are expressed in his book
"Theory of international trade and its application in trade
policies". In the writer's opinion these conception are perfectly
legitimate if they refer to a situation with a developed mone­
tary sphere, as was the case in the first half of the XXth
century. In this context the dilemma price stability versus sta­
bility of exchange rates merits special attention , in view of
the fact that the dicisions taken by a government under the
pressure of this dilemma may have either positive or negative
consequences. As a purely theoretical aproach, the writer sym­
pathizes with Haberler's argment according to which smaller

283
and weaker conutries should pursue the pre­
servation of a fixed rate, even at the price of some
sacrifices. In his own however, the of the
XXth century seems to prove that for the smaller countries
connected with the of economic deve­
full are much more im­
portant than used to be et the when Haberler
formulated his monetary of international trade.
This can be explained by the fact that many small coun­
~ ~ hne
and by the fact tha t from
the which merits
employment to idle manpower,
at the mice of sacrificing the stability of the

individual factors
it seems that in the short run most factors are
machines and equip­
ment and to run, individual factors
of production may be for other uses. in the
demand for a product inevitably affect its In the
branch whose are in high there will be an
pansion of production, but with a time on the
time needed to increase the of this branch,
At the same time there will be a decline of in the case
of demand, but it will not be easy to restrict
production, because of the time needed for the reorientation
of factors of production, To the extent this demands a longer
of the towards decline will be
more pronounced, due to the abundant of
to in similar cases an
ment of the situation on the market can be achieved through
a better functioning of free In conditions of grow­
easy access of new firms is to be

284
 while, in the case, one should desire a rela­
reorientation of the existing firms towards other
activities. this model may seem acceptable from the
point of view of formal logic, it can hardly be in
in view of the present knowledge about the function-

The writer the value of Haberler's contribution to

the of effects of international trade on the national
income distribution According to criteria
for income distribution should be the following:
distribution of income among individual regions of a
territory
functional distribution of national income among the
individual classes and professional groups
- distribution of national income among individuals
within the framework of a class
- distibrution of the social product a period
of time
as one of the criteria for the distribution of
income.
Although himself a fervent adept of liberalism, Haberler
is not fully in his attitude towards Dhenomena of
international monopolies, insofar
trade does not full
monopolies."
It is worth while to note the of Haberler accord-
to which a quality of liberalism is its cosmopo­
litism. This may consequences for the world com­
munity as a whole to the extent the of liberalism
would bi to sacrifice the interests of individual natio­
nal economies for the benefit of the world economy, as a
whole. of the of this it
would be difficult to find in the world a confirmation for this
readness to sacrifice national in cases one
has to deal with promoters of a given theoretical conception
which is seldom as a valid for the conduct
of foreign trade

285'
 In Chapter V the writer is concerned with the
version of the theory of international particularly as
the role of trade in economic ex­
panSlOn. Particular attention is devoted to Fritz Machlup, one
of the most writers of the and
his contribution to the theory of international trade.
The very essence of views on trade is its
link with the employment theory. The level of employ­
ment in a country on the volume of investment both
in the and abroad. in turn, is influenced
the evolution of the interest rate, while the possibility to
invest abroad on the state of the trade or,
to be more on the surplus of the trade balance. A
trade balance can induce a decline of the interest rate,
and further the inflow of foreign capital or, at least, increase
the offer of loan An increased inflow of fore-
loan capital, and the decline of the interest rate stimu­
lates investment. In that case, any decrease of the of
the trade balance, or a deficit of this may destimulate
the inflow of thus investment
in an overall rlAn,..~"",
These consequences are to particularly in cases
where trade is an important factor in the economic life
of the country.
As can be seen from the above said, one of the most im­
theoricians of State in a certain sense,
the circle which has been opened by the mercantilists, placing
much on the to have the balance of trade
in surplus. In our evidently for other reasons, and in
entirely different economic when Great Britain has
reached a high level of development, but the system
returns to some of
which
marks the beginning of bourgeois theories in matters of in­
ternational trade.
These lend support to modern
the introduction of trade barriers intended to
on the internal but are also favou­

286
 rable to an organized export drive, stimulated by economic and
non-economic measures. Since the outbreak of the great eco­
nomic crisis up to our days it is possible to follow closely the
evolution of foreign trade policies of the leading capitalist
countries, and to see that both forms of State intervention in
trade have been frequently used. It is accurate to say that Key­
nes has never acted as a direct champion of protectionism. Just
the contrary seems true : he has been the author of plans and
programmes intended to reanimate foreign trade activities and
to operate a return to normalcy in international economic re­
lations after the Second world war. Nevertheless, his teachings
can be so understood that they permit the introduction of
trade restrictions, insofar as they advise not to resort to these
measures if no special circumstances do not command it. For
him· free trade policies are just as good if they permit to
achieve a surplus in the balance of trade.
In utilizing a model based on the methods of Keynesian
analysis, Machlup analizes foreign trade activities in the same
way as Keynes has analyzed investment acivities and their
impact in the formation of national income. This is the origin
of the issue concerned with "autonomous changes in the ex­
port and import trade of a country as different from changes
up to same domain induced through changes in the evolution
of national income." By the same token it is possible to ana­
lyze the role played by international capital movements, or
the impact of autonomous changes in capital movement on
tendencies in investment; this impact is examined in respect
of the country to whose capital market this refers and in re­
spect of trade partners. A second analysis is concerned with
the reciprocal effects of investment in the economy of indivi­
dual countries maintaining intensive relations.
But even Machlup has not been capable of avoiding the
danger of being involved in difficulties connected with the
working out of proper economic models. The endeavours to
avoid models of determined types which, quite logically, could
reflect certain economic movements - such as those in foreign
trade and national income - have necessarily led to the es­
tablisment of a series of presumptions in neglecting important

287
 in the movement of individual
and in the level, movements in interest rates and
the supply of credit, a certain kind of standardization as re-
countries which are the trade so that account
has not been taken of differences in the economic power; a
certain maninulation of nronensions (propension to save, to
t) as if could be
quantities, which is not the case.
to establish the true quan­
titative value of a propension; even in the case this value is
known at a moment, this cannot the
imperfection of the model because the value cannot be taken
true for ever, each propension being subiect to con­
under
models the of the multiplier
are not suited for use can be utilized in
cases, in view of the facr that model can function only on the
that conditions are fulfiled. The creator of
the model himself belives that the generalization in the use
of the model is only on a small scale. If a
model showing tlhe impact of the multiplier were built on the
of stable prices. this stabilitv can be expected only

_ assumes that the the­

ory in the domain of foreign trade cannot be invoked as an
the introduction of
as part of the trade of
words, his views seem
a capitalist of international division of labour are
deemed satisfactory, natural and so that each devia­
tion from this could be considered as a violation of a
natural state. These are the limits of Machlup's foreign trade
multiplier.
In the final part of his book the writer considers the pre­
problems international economic
are treated in economic into
account the fact that Yugoslavia has its own conceotion con­

288
 cerning the position of a non-aligned socialist country in pre­
~ent-day economic relations. Both in theory and in actual prac­
tice Yugoslavia beliefs that a close interrelation should exist
between the external and internal policies of a country, and
between the character of the economy and the character of
political power. From this point of view the writer analizes the
Yugoslav experience in relations with foreign countries, ar­
riving at the conclusion that Yugoslav economic literature is
more concerned with policies than with theory as regards the
establishment and maintenance of economic relations with
foreign countries. Along whit these considerations the writer
endeavours to stress the main characteristics of the Yugoslav
foreign trade and exchange control relimes, and to show that
the evolution of these regimes has followed, in the main lines,
the evolution of the Yugoslav economic system. The point of
departure of this evolution was the centralized economic sy­
stem with State monopoly of foreign trade, which had to be
abandoned to arrive, finally, at the present stage of a decen­
tralized socialist economy, with elements of planning and mar­
ket economy, and the full freedom of action for enterprises
both on the internal and on external markets.
But, even if in theory and practice Yugoslavia is a pro­
tagonist of a free intercourse of goods and services and, in a
more general way, of the desire to promote the expansion of
economic relations, the increase of the volume and value of
foreign trade- and the obtention of financial assistance are not
an aim in themselves which must be achieved at any price.
Even in paying due tribute to the above principles, each coun­
try should try to preserve her own personailty and be free
to pursue policies intended to speed up her industrial develop­
ment. In other words, each country should be free to decide to
what extent and in what a way she is willing to engage in
international economic relations; this is a part of her sover­
eignty. Instead of a somehat idealized return to the automa­
tism of the world market, which is propagated by the prota­
gonists of the classical and neoclassical school of bourgeois
economists, the Yugoslav experience in the edification of soci­
alism shows that each country should be able to decide her­
19
289
self to what extent she is willing and to engage in
international economic within the framework of her
programme of economic and social Only
on these international trade can a useful role
in promoting the economic of individual coun­
tries, and stimulate them to their relations with other
countries.

290
 TEOPInI ME)K,lJ;YHAPO,lJ;Hott TOprOBJll1

B HaCTORll.\eM Tpy~e aBTOp IIO~BepraeT aHaJU13Y TeOpJ1lO

Me*~YHapO~HOM ToprOB~H CO BpeMeHH ee CTaHOB~eHHR 060­
c06~eHHoM ~HCl..\HII~HHOM 3KOHOMH'lecKOM MbIC~H BII~OTb ~o
HallIl1X ~HeM . .lXpyrHMH C~OBaMH, aB'I'Op HCXO~HT H3 aHa~H3a
K~aCCH'leCKOM 6yp*ya3HoJ',1 3KOHOMH'leCKOM TeopHH 0 Me*­
~yHapo~HOM TOBapo06MeHe H B uepByro O'lepe~b Hcc~e~yeT
IIo~o*eHHR, CCPOPMY~HpoB·aHHble A.z:\aMoM CMHTOM, .lXaBH~oM
PHKap~o H .lX*OHOM CTlOapToM MH~eM. 3THM OCHOBOIIO~O*­
HHKaM 3KOHOMH'leCKOM TeopHH B He~pax 6yp~a3HoJ',1 IIO~H­
TH'!eCKOM 3KOHOMHH aBTOp IIpO'I'HBOilOCTaB~HeT HOCH'I'e~eJ',1 Map­
KCHCTCKl1JX B3r~R~OB Ha Me~yHapo~HylO ToprOB~lO H MHpO­
BOM PbIHOK , HCXO~R H3 IIo~o*eHHM Kap~a MapKca, O~HaKO
He 06xO~JI BHHMaHHeM TaK*e IIo~o*eHHJI P03hI JIlOKceM6ypr,
rH~bcpep~HHra, JIeHHHa, CTa~HHa H ~pyrl1X IIpe~cTaBHTe~eJ',1
3Toro HarrpaB~eHJ1JI .

rroc~e TaKoro COilOCTaB~eHHJI IIpoTaroHHcToB TeopHH Me*­

~YHapo~HoM ToproB~H KaK B He~pax 6yp*ya3HoM, TaK H B
He~patX MapKcHcTCKOM IIO~HTH'leCKoJ',1 3KOHOMHH, aBTop IIepe­
XO~HT K rroKa3Y 60~ee cOBpeMeHHbIX IIpe~cTaBHTe~eM 3KO­
HOMH'leCKOM MhIC~H, y~e~JIJI OCHOBHoe IBHHMaHHe IIpe*~e
Bcem aBTopaM, IIpHHa~~e*all.\HM K Heo~H6epa~bHoJ',1 H KeMH­
cHaHcKoM llIKo~aM. Oc060e BHHMaHHe y~e~eHo KOHl..\eIIl..\HJIM
BepTH~a O~HHa H rOTTcpPH~a Xa6ep~epa, JIB~JIlOll.\l1XCJI
IIpe~C'I'aBHTe~JIMH HeOK~aCCHl..\H3Ma rapBap~cKoM llIKO~bI. B
IIpOTHBOIIO~O*HOCTb HM, IIaKa3aHbI H IIpHHl..\HIIhI, Ha KOTOPbIX
3H~yTCJI KeMHcHaHcKHe B3r~JI~I B TeopHH Me*~YHapo~HoM
ToproB~H, rrpe*~e Bcero Ha pO~b BHellIHeM ToproB~H B 06­
ll.\eM 3KOHOMH'leCKOM paBHoBecHH. 3~ecb HCXO~HTCJI B IIepByro
O'lepe~b H3 IIo~o*eHHi1 <PpHl..\a M·aK~YIIa, rrpH'IeM TO'lKH

19' 29L
3peHMR 3TOro aBTOpa nOKa3aHbI KaK B TeOpeTJ1'ieCKOM, TaK M
B nOJIMTMqeCKOM nJIaHe, O,l\ HaKO npe)f{,l\e BCerO B aCneKTe ro­
CY,l\apCTBeHHOrO BMeIllaTeJIbCTBa B COBpeMeHHble Me)f{,l\YHapO,l\­
HbIe 3KOHOMMqeCKMe OTHOIlleHl1R.

OC05bIM pa3,l\eJI KHMrM nOCBRI.J.:(eH KpMTMKe Bep;yrn;MX Te­

OpeTJ1'ieCKJ1X Ko~en~Mi1 0 BHellIHeM TOprOBJIe, Cq:,0PMYJIMPO­
BaHHbIX COBpeMeHHbIMM 5YP)f{ya3HbIMM eKOHOMMCTaMM.

B 3'aKJIIOqMTeJIbHOM qaCTM TpY,l\a aBTOp nO,l\BepraeT aHa­

JIM3Y OCHOBHble KOH~en~Ml1 IOrOCJIalBCKMX 3KOHOMMCTOB 0 TO­
Bapo05MeHe M Bo05w;e 0 Me~YHapO,l\HOM 3KOHOMM"!ecKOM
COTpY,l\HMqeCTBe.

"
" "
IIepBbIM pa3,l\eJIOM TpY,l\a, KOTOPbIM 03arJIaBJIeH "KOH~err­
~Ml1 KJIaCCMqeCKOM 5YP)f{ya3HoM 3KOHOMMQeCKOM TeOpMM OT­
HOCMTeJIbHO Me)f{,l\YHap0,l\HOM TOprOBJIM", OXBaQeH aHaJIM3 yc­
JIOBMM, B KOTOPbIX 3apO)f{,l\aJIaCb KJIaCCMQeCKaR 5YP)f{ya3HaJi
TeOpMR BHeIllHeM TOprOBJIM, a TaK)f{e rrOKa3aHO HaCJIe,l\Me rre­
peHJlTOe eIO OT MepKaHTMJIMCTOB, rrOCKOJIbKY B 3TOM rrJIaHe
npe,l\rrpMHMMaJIMCb rrepBble opraHM30BaHHble YCMJIMJI B ~eJIJlX

q:,0PMYJIMPOBKJ1 onpe,l\eJIeHHbIX rrpl1H~MrrOB, - npaB,l\a B 50JI­

bIlleM CTerreHM rrOJIMTMQeCKMX, QeM TeOpeTMQeCKMX, - ,l\JIJI
onpe,l\eJIeHMR MeCTa JII050M CTpaHbI IE Me~YHapO,l\HOM pa3­
,l\eJIeHMM TpY,l\a, npeMMyw;eCTBeHHO nOCpe,l\CTBOM TOBapo05­
MeHa. AllTOp rrO,l\QepKMBaeT, QTO crroc06bI npOM3BO,l\CTBa M
pacrrpe,l\eJIeHMR ,l\MKTOBaJIMCh pa3BMThIMM CTpaHaMM M B rrep­
BYIO OQepe,l\h rrOJIO)f{eHMeM AHrJIMM B MMPOBOM 3KOHOMMKe,
<{TO 3TM q:,aKTopbI OKa3bIBaJIM cyw;ecTBeHlwe B03,l\eMCTBMe Ha
3KOHOMMQeCKYIO )f{M3Hb Bcero MMpa. 3TO oc050 OTHOCMTCJI K
TeM CTp'aHaM, KOTopbIe opMeHTMpOBaJIMCb Ha Me)f{,l\yHapO,l\HYIO
3KOHOMMQeCKYIO eKcrraHCMIO. MCXO,l\JI M3 B3rJIR,l\OB MepKaHTM­
JIMCTOB, YCMaTpMBaBIllMX 05I.J.:(eCTBeHHoe 50raTCTBO rrpe)f{,l\e
scero B JIM~e ,l\eHe)KHOrO KarrMTaJIa M rr03TOMY HaCTaMBaBIllMX
fia aKTMBHOM CaJIb,l\O ToprOBoro 6aJIaHCa, aa3TOP 05'bJlCHJleT
3BOJIIO~MIO Tex YCJIOBMM, B KOTOPbIX rrpOMCXO,l\MJIM rrpe06pa30­
BaHMR OT MepKaHTMJIM3Ma K JIM5epaJIM3MY.

292
 IIoRBJIeHl1e A~aMa CMJ1Ta, a BrrOCJIeACTBl111 Vf ,n;aBI1~a
PI1Kap~O, 5bIJIO I1CTOpl1'ieCKI1 05YCJIOBJIeHO pa3Bl1Tl1eM Karrl1­
TaJIl13Ma B AHrJIl111 11 He05xo~I1MOCTblO C03~aTb TeOpeTI1'ieC­
Kl1e 11 rrOJII1TI1'iecKl1e paMKI1 ~JIR aHrJIYlMCKOrO rrpOHI1KHOBe­
HI1R Ha MI1POBOH pbfHOK. 3TO 6bIJIO YCJIOBl1eM 11 CJIe~C'IlBl1eM
pa3Bl1Tl1R KarrJ1TaJII1CTl1'ieCKVfX OTHOlileHYIM B AHrJII1I1. YTBep­
)K~eHl1e AHrJIl111 B Ka'iecTBe Ml1POBOi1: ¢a6pl1KI1 HaBR3bIBaJIO
He05xoAl1MOCTb 06eCrre'iI1Tb 11 B TeOp1111 HOBbIe peIIleHI1R rro
rrp06JIeMaM, KOTopble 6bIJIl1 rrpl1cYIIlI1 aHrJII1i1:CKOH 3KOHOMl1Ke
Ko~a XVIII Vf Cepe~l1IlliI XIX BeKa. KO~err~I1R a5COJIlOTHbIX
rrpel1MYIIlecTB, OCHOBaHHaR Ha rrpl1H~l1rraX crre~l1aJII13a~l1l1,

rrOKa3aHHbIX CMI1TOM B Tpy~e "BOraTC11BO Hapo~a", 6bIJIa B

Cepe~I1He XIX BeKa pa3pa60TaHa ,n;aB~oM PI1Kap~O rro~ Ha­
3BaHl1eM TeOpl1l1 corrOCTaBl1MbIX rrpel1MY~eCTB (corroCTaBl1M­
bIX 3aTpaT). 06~l1M ~JIR 060l1X aBTopoB 6bIJIO TO, 'iTO OHI1
05'bRCHRJII1 11 orrpaB,qhIBaJII1 rro~eM KaIIJ1TaJII13Ma B AHrJIl111
11 yTBep)K~eHl1e AHrJIl111 Ha Ml1POBOM pbIHKe, Tor~a KaK B Te­
OpeTl1'ieCKOM rrJIaHe l1X 05I.IJ;aR oc06eHHOCTb 3aKJIIO'iaeTCR B
CTaTI1'iHOCTI1 11 HaCTal1BaHl111 Ha OTHOCI1TeJIbHO He60JIbIIloi1:
rrO~BJ1)KHOCTI1 rrp0I13BO~CTBa rrpl1 CI1JIbHOi1: rrO~BJ1)KHOCTI1 TO­
BapOB .

B 3TOi1: ~aCTI1 Tpy~a aBTOp y~eJIReT 3Ha'iI1TeJIbHOe BHl1­

MaHl1e MepKaHTJII1CTaM, rrpel1MYIIleCTBeHHO ~JIR TOro, 'iT06bI
peJIbe¢Hee rrOKa3aTb OTHOCI1TeJIHbrH xapaKTep rr03~11i1: OT­
~eJIbHbIX HOCI1TeJIei1: 3KOHOMI1'ieCKoi1: ~OKTPI1HbI rro BorrpocaM
o Me)K~YHapo~Hoi1: TOprOBJIe B 3aBI1Cl1MOCTI1 OT rrepeMeH Ha
MI1POBOM pblHKe, rrpl1'ieM OT~eJIbHbIM CTpaHaM rrpl1!XO~I1JIOCb
rrpl1crroca5JIl1BaTbCR K rrOCJIe~HeMY, 'iT05bI 05ecrre'iI1Tb OrrTI1­
MaJIbHble peIIleHl1R B CBOeH Ha~110HaJIHoi1: 3KKOHOMI1'ieCKoi1:
rrOJII1Tl1Ke, BepHee B IIJIaHe yTBep)K~eHl1R orrpe~eJIeHHOrO 06­
~eCTBeHHO-3KOH0MJ1'ieCKOrO CTpOR.

AsTOP C'iI1TaeT, 'iTO CYIIlHOCTb TeOp1111 corrOCTaBl1MbIX 3a­

TpaT CBO~CR K YTBep)K~eHJ11O HeKOToporo aBTOMaTl13Ma 11
Ha~eJIeHl1lO KarrI1TaJII1CTl1'ieCKoi1: BHeIIlHei1: TOprOBJII1 xapaK­
TepOM TaKoro rrpo~ecca, KOTOPbli1: ocy~eCTBJIReTCR rrO'iTI1 ec­
TeCTBeHHO 11 caM rro ce6e rrpI1BO~I1T K Hal160JIee pa~110HaJIb­
rroMY I1CrrOJIb30BaHl1lO rrpl1pO~HbIX ¢aKTopoB B OT~eJIbHbIX

293
paMOHax MMpa, CO.t\eMCTBYR rapMOHWIHOMY CO'IeTaHMlO 3KOHO­
MM'IeCKMX MHTepeCOB OT.t\eJIbHhIX HaQID1. B YCJIOBMRX, KOr.t\a
nO.t\'IepKMBaJICR npMHQMn reorpa<pM'IecKoro .t\eTepMMHM3Ma M
npM HenO.t\BM):!{HOCTM OT.t\eJIbHhIX <paKTOPOB npOM3BO.t\CTBa,
eCTeCTBeHHO .t\eJIaJICH BbIBO.t\, 'ITO BeCb npoQeCc Me):!{.t\YHapo.t\­
HOM TOprOBJIM - B COOTBeTCTBm1 C npMHQMnaMM CMMTa M PM­
Kap.t\o - ocyw;eCTBJIHeTCH KaK pe3YJIbTaT .t\eMcTBMH Be'IHOrO
3aKOHa npMpO,lI;bI, M3-3a '1ero M ero nOCJIe.t\cTBMH .t\Y):!{HO BOC­
npMHMMaTb paBHbIM 06pa30M. OTClO.t\a HY):!{eH JIMIUb O.t\MH llIar,
'1To6bI npMMTJ1: K BbIiBO.t\Y, COrJIaCHO KOTOPOMY B Me):!{.t\YHa­
pO~HOM TOBapoo6MeHe o6ecne'IeH o6MeH 3KBMBaJIeHTaMM, 'ITO
3.t\eCb HeT 3KCnJIyaTaTopOB, nO.t\o6HO TOMY, KaK MX 6Y.t\TO 6bI
HeT M B npoQecce npOM3BO.t\CTB·a, nOCKOJIbKY, COrJIaCHO npMH­
QMnaM 6yp):!{ya3Hoti: nOJIMTM'IeCKOM 3KOHOMMM, Ka):!{.t\bfM y'Ia­
CTHJ1:K, Ka):!{,lI;brn C06C'I1BeHHl1.K q,aKTopOB npOM3BO.t\CTBa nOJIY­
'IaeT B03Harpa):!{.t\eHMe 3a TO, 'ITO OH npO.t\aeT CBOM q,aKTOp
npOM3BO.t\CTBa (HaeMHaR nJIaTa, peHTa, npM6bIJIb) .

IIaKa3aB OCHOBHhle TO'IKM 3peHJ1:H A.t\aMa CMMTa M .n;a­

BM.t\a PI1:Kap~o, aBTOp YKa3bIBaeT Ha BKJIa.t\ .n;):!{OHa CTlOapTa
MJ1:Jla B TeOpJ1:lO Me):!{.t\YHap0.t\HoM TOprOBJIM, oco6eHHO no.t\­
'IepKMBaH 3Ha'leHMe npMHQI1:rra B3aMMHoro cnpoca, xapaKTepa
cnpoca M POJIM cy6'beKTUBHOro <paKTopa B <popMJ1pOaaHl1l1
cnpoca.

HecMoTpH Ha TO , 'ITO .t\aHHhIM pa3.t\eJI KHMrM nOCBHw;eH pac­

CY):!{.t\eHMHM KJIaCCM'IeCKOM IUKOJIbI 3IBTOP YKa3bIBaeT B 3TOM 'Ia­
CTM CBoero TpY.t\a Ha 3Ha'IeHJ1:e M MeCTO npOTeKQMOHMCTM'IeCKOrO
HanpaBJIeHJ1:JI, B nepBYlO O'lepe,lI;b KaK npOHBJIeHJ1:H HepaBHO­
MepHoro pa3BMTMJI KanMTaJIM3Ma M Heo6xo.t\MMOCTM 'B peMeH­
Horo BHeCeHMJI KoppeKTMBOB, KaK oTcTynJIeHJ1:H npe.t\CTaBMTe­
JIeti: npOTeKQMOHM3Ma OT npMHQMnOB CBo6o.t\HOM TOprOBJIM.
OnpaB.t\aHJ1:e TaKoro nO.t\xo.t\a aBTOp YCMaTpMBaeT B TOM <paK­
Te, 'ITO 60JIIUMHCTBO nMC'aTeJIeM, BblcTynaBllIMx 3a npOTeKQM­
OHM3M, B npMHQI1:ne eTOH,JIM 3a JIM6epaJIM3M, a npOTeKQMHMC­
TM'IeCKYlO CTa.t\J1:lO pa3BMTMH C'IMTaJIM Heo6xo.t\MMOM pa.t\M
06eCne'IeHJ1:H YCJIOBJ1J1 .t\JIH iBceMepHoro YTBep):!{.t\eHMH JIM6e­
paJIbHbIX npMHQJ1nOB B Me):!{.t\YHapO.t\HOM TOBapoo6MeHe. He
CTaBH 3TO cBoeM rJIaBHOM QeJIblO, npOTeKQMOHl1CTbI BHeCJIM B
6yp):!{ya3HYlO KJIaCCM'IecKYlO llIKOJIY Me):!{.t\YHapo.t\HoM ToprOB­

294
JIM 3JIeMeHThI .n;J1HaMMKM. 3TO C.n;eJIaHO npe:m:.n;e BCerO HM3Bep­
:m:eHMeM npl1H~Mna HenO.n;BM:m:HOCTM cpaKTOpOB npOM3BO.n;CTBa
M YKa3aHMeM Ha B03MO:m:HOCTJ1 MHTeHCMcpMKa~MM 3KOHOMM'IeC­
KOrO pa3BMTMR, lBepHee Ha B03MO:m:HOCTM y JIy'IlIlMTb nOJIo:m:e­
HMe KaKoi1-JIM60 CTpaHbI B nJIaHe Me:m:.n;YHapO.n;HOrO pa3.n;eJIe­
HMR Tpy.n;a nOCpe.n;CTBOM HanpaBJIeHMR OpraHM30saHHbrx YCM­
JIJ1i1: Ha pa3BMTMe onpe.n;eJIeHHbIX OTpaCJIei1 MJIM Y'IaCTKOB
npOM3BO.n;CTBa.

COnOCTaBJIRR nOJIMTM'IeCKMe nOCJIe.n;CTBMR TaKOrO pa3BMTMR

KJIaCCM'IeCKoi1 lIlKOJIbI CB060.n;H0i1 TOprOBJIM C BbIBO.n;aMM B
llJIaHe BHelllHeToproBoi1 nOJIMTMKM, aBTOp 06'bRCHReT YCJIOBMH ,
B KOTOPbIX Ha'IaJIO nORBJIRTbCR M pa3BMBaJIOCb rocy.n;apCTBeH­
HOe BMelIlaTeJIbCTBO BO BHelIlHlOlO TOprOBJIlO, a TaK:m:e pOJIb
OT.n;eJIbHhIK pbI'IarOB, MCnOJIb3yMebIX .n;JIP ypery JIMpOB'aHMR
BHeuIHeToproBoi1 .n;eRTeJIbHOCTM, M, HaKOHe~, nORBJIeHMe Ta­
Mo:m:eHHhIX C01030B. ITo MHeHJ1lO aSTopa, nepeMeHhI B TeopMM
BHelIlHei1 TOprOBJIM MOryT B HeMaJIoi1 CTeneHM 06'bRCHMTb CO­
OTHOlIleHMe CMJI B MMPOBOi1 3KOHOMMKe. OH .n;eJIaeT BbIBO.n;, 'ITO
O.n;HMM M3 pe3YJIbTaTOB cppMTpei1.n;epCKoro no.n;xo.n;a RBMJIOCb
3aKJIlO'IeHMe, COrJIaCHO KOTOPOMY MeCTO OT.n;eJIbHbIX CTpaH B
Me:m:.n;YHapo.n;HOM pa3.n;eJIeHMM Tpy.n;a 06'beKTMBHO npe.n;onpe.n;e­
JIeHO, TaK 'ITO no MHeHJ1lO KJIaCCM'IeCKoi1 lIlKOJIbr HeT BeCKMX
OCHOBHJ1i1: .n;JIR TOro, 'IT06bI MeHRTb OTHOlIleHMR, YCTaHOBMB­
urnecR B MMPOBOi1 3KOHOMMKe. ITpaB,z:r:a, npOTeK~MOHMCTbI
npe.n;JIaralOT HeKOTopble KoppeKTMBbI, o.n;HaKO OHM B OCHOBHOM
OTHOCRTCR K OT.n;eJIbHbIM CTpaHaM, a He MCXO.n;RT M3 COOTHO­
lIleHMR CM.n; B MMPOBOi1 3KOH0MY1Ke B u;eJIOM, BepHee M3 Bce­
MMpHoro 3KOHOMM'IeCKOrO paBHOBeCMR.
Bo BTOPOM pa3.n;eJIe aBTOp pa36MpaeT B3rJIR.n;bI MapKca Ha
MMpOBylO TOprOBJIlO M MMPOBOi1 pblHOK. MapKC He 3aHJ1MaJICR
OC06bIM M3Y'IeHMeM Me:m:.n;YHapo.n;Hoi1 TOprOBJIM HM B 06JIaCTM
TeOpJ1J1, HM B nJIaHe KOHKPeTHhIX OTHollleHMi1, o.n;HaKO B ero
Tpy.n;ax MHor.n;a BCTpe'IaroTcR M nOJIo:m:eHMR 0 Me:m:.n;YHapo.n;HOM
TOBapo06MeHe, Kor.n;a pe'Ib 3axo.n;MT JIM60 06 aHaJIM3e pbIHKa,
JIM60 06 aHaJIM3e KOHKpeTHoro COOTHOllleHMR CMJI.

MapKc nOHJ1MaeT MMPOBOi1 PbIHOK KaK "OCHOBY M :m:M3­

HeHHYlO aTMoccpepy", KaK "npe.n;noCbrJIKy ~eJIoro M HOCMTeJIR'
~eJIoro", KaK npe.n;noCbIJIKy M HOCMTeJIR KaITl1TaJIMCTM'IeCKOrO

295'
crroco6a rrp0I13BO,uCTBa. MapKC C'iI1TaeT, 'iTO MI1POBOM PhIHOK
HBJUreTCH pe3YJIbTaTOM 11 CTI1MYJIOM KarrI1TaJII1CTI1'ieCKoro crro­
co6a rrp0I13BO,uCTBa. Ha MMpOBOM pbIHKe rrpOI1CXO,[lI1T rrpOTI1­
BOrrOCTaBJIeHl1e HaI:(110HaJIbHbIX 3KOHOMI1K, HaI:(110HaJIbHOM rrpO­
113BO.n;J.1TeJIbHOCTI1 Tpy,I(a 11 Ce6eCT0l1MOCTl1 rrp0I13BO,uCTBa OT­
,!l;eJIbHbIX KOTopaR ,!l;OJI~a rrO,!l;BepfaTbCR KOppeKTI1BaM
rrocpe,uCTBOM rrapaMeTpOB, ,ueMCTBI1TeJIbHbIX ,uJIR HaI:(110HaJIh­
HOM 3KOHOMl1Kl1 B I:(eJIOM. MapKc COfJIaCeH CO CMI1TOM 11 PI1­
Kap,uo OTHOCI1TeJIbHO TeOp1111 CTOI1MOCTI1, O,!l;HaKO
pe3Ko pacxO,!l;I1TCH C Kor.n;a peqb 3axo,uI1T 0 Heo6­
XO.n;I1MOCTI1 paCUll1pRTb PbIHOK rrapaJlJleJlbHO C pa3Bl1Tl1eM
rrp0l13Bo,ucTBa 11 POCTOM Karrl1TaJla. HaCTaJ.1BaeT Ha TOM,
'iTO Ml1pOBOIvry phlHKy npI1Ha,!l;JIe2KJ1T oco6aH POJIh B pa3BJ1TJ111
HaI:(110HaJIbHbIX 3KOHOMI1K, 'iTO OH OKa3bIBaeT oco6oe B03,!l;eM­
CTBl1e Ha BH)'TpeHHbrn pbIHOK. ITo Mepe Toro, KaK MI1POBOH
PbIHOK CTaHOBJ.1TCR Bce 60JIee caMOCTOHTeJIbHbIM cPaKTOPOM, OH
Bce 60JlbIUe CTaHOBJ1TCR TaKOM r,!l;e MoryT rrpOJ1CXO­
,!l;I1Tb KPI13J1c.b1 MJ1POBbIX MaCIUTa6oB. ECJIJ1 Ha porHKe paCCMa­
Tpl1BaIDTCR I:(eHHOCTJ1 J1 Haxo,uJ1T CBoe npORBJleHl1e -
HbIM 'ieJIOBeqeCKI1M Tpy,u, TO 3TO TeM 60JIee OTHOCJ1TCR K MJ1­
POBOMY PbIHKy, Ha KOTOPOM oCYl.L\eCTBJIReTCR
Me:m:,uy BCeMJ1 OTpac.lIRMI1 rrpOMbITllJIeHHOCTJ1,
BCeMJ1 CTpaHaMJ1, Tor,!l;a KaK ,ueHbfJ1 BblcTyrraIDT B pOJII1 MJ1­
POBbllX ,ueHer. pa3JIJ1QJ1R B rrOJI02KeHI1J1 OT,ueJIbHbIX
3KOH0MJ1KO-rrOJIJ1TI1'ieCKJ1X cO,1l;pY2KeCTB (rocy,uapCTB), Ha MJ1­
POBOM pbIHKe Cl1JIbHble oTcTyrrJIeHI1H Me2K,!l;y
nOBe,ueHJ1eM J1 rr03J1I:(I1.HMI1 QaCTHbIX BJIa,ueJIbI:(eB, KOTophle
OCYl.L\ecTBJIRIDT 06MeH CBoeM rrpo,uyKI:(1111 B npe,ueJIax HaI:(J10­
HaJlbHOrO pblHKa, J1 TeMJ1 J13 HJ1X, KOTopble 3TO ,ueJIaIDT B paM­
Kax Me2K,uYHapO,1l;HOro, MJ1POBOro phIHKa (3TO MoryT 6blTb O,!l;HJ1
J1 Te 2Ke JIJ1I:(a). ECJIJ1 Ha BH)'TpeHHeM pblHKe J1H,uJ1BI1,u, y'ia-
B BblcTyrraeT rrpeI1MYl.L\eCTBeHHO KaK
BJIa,ueJIeI:( co6CTBeHHoro TOBapa, TO J1 Ha MJ1POBOM pbIHKe OH
rrpOHBJIHeT 3TJ1 CBOJ1 KaQeCTBa BJIa,uaJlhua TOBapa, JII1I:(a, Be­
,uyl.L\ero 06MeH TOBapa, BhlcTyrraR B TO 2Ke BpeMH J1 KaK rrpe,u­
CTaBJ1TeJIb HaI:(l1M, HaI:(J10HaJIbHOM 3KOHOMJ1KJ1,
OCYl.L\eCTBJIHH rrpl1 3TOM rrpOI:(eCC
Ha C COrJTaCI1H cBoero rocy,uapCTBa. ECJIJ1 Ha BHYTpeHHeM
phIHKe TOBapoo6MeH OCHOBaH Ha 06MeHe CTOYIMOCTei1, a CTOJ1­
MOCTh onpe.n;eJIReTCR cpe.n;HJ1M KOJIW-leC'DBOM 06IL\eCTBeHHO He-
06xo.n;l1lVwro pa6o'!ero BpeMeHJ1, TO npJ1 nORBJIeH11J1 TOBapOB
Ha MJ1POBOM pbIHKe J1X CTOJ1MOCTh onpe.n;eJIReTCR KOJIJ1'!eCTU30M
co.n;ep}KaIL\J1XCR 13 HJ1X e.n;J1H~ MJ1pOBOrO Tpy.n;a. Ha nOM OCHO­
BaHJ1J1 npJ1MeHRIOTCJr YHJ1BepCaJIhHhle KpJ1TepJ1J1. He3aBVlCMMO
OT '{J1CJIa e.n;J1HJ1~ 06IL\eCTBeHHO Heo6xo.n;YIMoro pa6o'!ero Bpe­
MeHJ1, 3aTpa'!eHHoro .n;JIR np0J13Bo.n;CTBa KaKOrO-JIVl60 Vl3.n;eJIVlR
(npVlTOM 06IL\eCTBeHHO Heo6xo.n;J1Moro C TO'lKJ1 3peHJ1R Ha~J10­
HaJIhHOi1 3KOH0Ml1KJ1), npJ1 nORBJIeHJ1V1 3TOM npo.n;yK~J1J1 Ha
MJ1POBOM phIHKe npOVlcxo.n;J1T BhlpaBHJ1BaHVle J1 conOCTaBJIeHJ1e
CTOVlMocTei1, y'!aCTByIOIL\VlX B 06MeHe, Ha 6a3e co.n;ep}KaIL\erOCR
B HJ1X KOJIJ1'leCTBa e.n;J1HV1~ MVlpOBoro Tpy.n;a. MVlpOBaR e.n;J1­
HJ1~a YHJ1BepCaJIhHOrO a6CTpaKTHoro 'leJIOBe'!eCKoro Tpy,n:a
RBJIReTCR pe3YJIhTaTOM CYIL\eCTBOBaHJ1R Me}K.n;YHapo.n;Horo pa3­
.n;eJIeHVIR Tpy.n;a. Pa3BJ1TJ1e MeXaHJ13Ma MJ1POEOro phIHKa no.n;­
TBep.n;VlJIO Te3J1C MapKca 0 MVIPOBOM phlHKe KaK ~eJIbHOM CO­
.n;py}KeCTBe Ha~J10HaJIhHhIX 3KOHOMJ1K. ABTOP C'lJ1TaeT, 'ITO
c.n;eJIaHHbIM MapKCOM aHaJIVl3 Me}K,ll;yHapo.n;HhIX 3KOHOMJ1'!eCKJ1X
OTHOllleHJ1i1, KOTOPbIM MO}KHO npOCJIe.n;J1Tb B BJ1.n;e OTPbIBKOR,
conYTCTBYIOIL\J1X pa360py .n;pyrI1iX BonpOCOB, CBO.n;J1TCR no cy­
TVI .n;eJIa K aHaJIJ13Y MVlpOBoro phIHKa KaK CJ1CTeMhl Ha~J10­

HaJIhHhIX He3aBVlCJ1MhIX 3KOHOMMK, B KOTOPOi1 nOCTeneHHO

nOBhIlllaeTCR CTeneHb B3aJ1M03aBJ1CVlMOCTVI. OCHOBHbIM BJ1.n;OM
Me}K,ll;YHapo.n;HhIX 3KOHOMJ1'leCKYIX OTHOllleHJ1i1, no MHeHJ1IO
MapKca, RBJIReTCR Me}K.n;YHapo.n;HaR TOprOBJIR, BepHee 06MeH
CTOJ1MOCTRMJ1. K 3TOMY Ha.n;o .n;o6aBJ1Th J1 npo~ecc nepe.n;a '!J1
CTOMMOCTJ1, TO eCTb O.n;HOCTopOHHeM ee nepe.n;a'!J1 BO Bcex Tex
CJIy'!aRX, Kor.n;a is CTaH.n;apTHOM npo~ecce TOBapoo6MeHa OTCYT­
cTByeT .n;ByCTopOHHMM aKT.
ABTOP yK'a3brBaeT KpOMe Toro Ha J1.n;ew MapKca 0 Ha~VlRX­
-6YP}KYRX J1 Ha~J1RX-npOJIeTapJ1RX, OCHOBOM KOTOPOM nOCJIy­
}KJ1JIO conOCTaBJIeHJ1e Me}K.n;YHapo.n;HhIX OTHOllleHJ1M C KJIaCCJ1­
'!eCKVlMJ1 OTHOllleHJ1RMJ1 B npe.n;eJIax Ha~J10HaJIhHbIX rpaHJ1~.

B Tpy.n;ax MapKca aBTOp BbIRBJIReT TaK}Ke OCHOBhI no­

JIO}KeHMM 0 nOJIJ1TJ1Ke B 06JIaCTJ1 Me}K.n;YHa PO.n;HOM TOprOBJIJ1,
oco6o YKa3hIBaR H"a o~eHKy npOTeK~J10HVI3Ma, Cq:,OpMyJIJ1pO­
BaHHYIO MapKCOM B ero "Pe~m 0 oBo6o.n;e TOprOBJIJ1". 06IL\aR

297
CJ1CTeMa 3a:tl\J1TKbIX nOIIIJIJ1H, no CJIOBaM MapKca, KOHcepBa­
TJ1BHa, Tor~a KaK CVICTeMa TOprOBJIVI
pa3pYUIVlTeJIbHO. OHa pa3pynraeT cy:tl\eCTBYID:tl\VIe HaL\l10HaJIh­
HOCTl1 n 060CTpReT npOTJ1BOpeQJ1.fI Me:ac~y npOJIeTapJ1aTOM VI
~O caMoro Bepxa. O~H.l1M CJIOBOM CVICTeMa CBO­
TOprOBJIVI yCKOPReT COL\l1aJIhHYID peBOJIIDL\l1ID.
AHaJIJ13J1pYR pa3BJ1TJ1e MapKCl1CTCKOH MbICJIJ1 B nepJ10~
aBTOp oco60 YKa3hI,BaeT Ha pOJIb P03bI JIIDK­
VI ee TO"lKJ1 3peHJ1R OTHOCJ1TeJIbHO J1 BHe-
IlIHeH TOprOBJIJ1. ITo MHeHl1ID P03hI BHeIlIHJ1ti
PhIHOK npJ1 KanJ1TaJIJ13Me COCTaBJIReT TaK Ha3brBaeMaH "He­
KanJ1TaJIl1CTJ1QeCKaH • 3Ta "HeKanJ1TaJIJ1CTVI"leCKaR cpe­
cy:tl\eCTByeT KaK B cTpaHe, TaK J1 B MVIPOBhIX
MacIlITa6a1X. KanI1TaJII1CTJ1QeCKl1e OTHOllIeHJ1H BOnJIO:tl\aIDTCR
npOMbIIlIJIeHHOCTbID, a Te BJ1~hI ~eHTeJIhHOCTJ1, KOTophle He
OTHOCHTCH K npOMbIIIIJIeHHOCTJ1 (npe:ac~e Bcero CeJIbCKOe
RBJIRIDTCR BHeIIIHl1l\'[ PhIHKOM ~JIR ,tallJ1TaJIJ1­
CTVIQeCKOH Cpe,llhI. TaKOH CPOPMYJII1POBKOH J1 TaKl1M no~xO~OM
K Bonpocy 0 phIHKe P03a JIJ1MJ1Tl1pyeT pa3BJ1TJ1e
3KOHOMJ1KJ1 npl1 Kanl1Ta.1Il13Me, a TaK:ace pa3Bl1­
TJ1e KanJ1TaJIl13Ma KaK CUCTeMhI
B MJ1POBhllX MaCIIITa6ax. B03MO.lKHOCTh pa3BUTUH KallJ1TaJIl1CTl1­
qeCKJ1X OTHolIIeHJ1ti JIUMl1TupyeTcR cy:tl\eCTBOBaHl1eM HeKanu­
TaJIJ1CTUQeCKOH cpe,l\hr.
pa3pa6oTKY MapKCl1CTCKUX B3rJIH,lIOB Ha
BHelliHIDID TOprOBJIID aBTOp HaXO,lll1T y oco6eHHO :ace
B JIeHJ1HCKOM nOJIo:aceHJ1J1 0 TOM, 'ITO KallJ1TaJIJ13MY Heo6xo­
PbIHKJ1. oco6o YKa3hIBaeT Ha TaKJ1e
KaK HepaBHOMepHoe pa3BJ1TJ1e KanJ1TaJIl13Ma
BepHee KaK npoTVIBono­
CTaBJIeHJ1e nOHl1:aceHJ1IQ cpe~HeH npJ16bIJIJ1 nOCpe,llCTBOM yBe­
JIl1'ieHI1R 3KcnopTa.

B TpeTheM pa3~eJIe K BblcKa3bIBaHJ1ti

Be,lly:tl\J1X COBpeMeHHJ1KOB B o6JIacTJ1 TeOp:l1J1 BHeIIIHeH Topro­
BJIJ1, aBTOp nO,1J;BepraeT aHaJIJ13Y n03J1L\J1J1 OJIJ1Ha J1
~eJIaeT IBbIBO,ll, 'ITO ,1J;O nOHBJIeHJ1R KanJ1TaJIhHOrO Tpy,1J;a OJIJ1Ha
J1 Me:ac,llYHapO,1J;ffaR "'''''''"''''' ITa" 0 f>"",...,.,.,,_
a3HOH TeOpUU TOprOBJIU no cy­

298
TI1 ,1IeJIa, KOH~eru~11R COnOCTaBI1M:bIX 3aTpaT, CCPOPMYJIl1pOBaH­
HaR PI1Kap,1l0 11 I1CnOJIb30BaBliIaRCR B Ka'"IeCTBe OCHOBHOrO Me­
TO,lta ,1IJIR 06'bRCHeHI1R Me:m:,1IYHapO,1lHOrO TOBapo06MeHa 11 Me­
XaHI13Ma 06l'vleHa. ABTOP C'"II1TaeT, '"ITO OJII1H CI1JIbHO OT,1Ia­
JII1JICR OT Ko~en~IDi: PI1Kap,1l0 B CI1JIY TOrO, '"ITO OH He,1lBYCMbl­
CJIeHHO BblcTynaeT 3a nO~O,1l K TeOp1111 Me:m:,1IYHapO,1lHOM TOp­
rOBJII1 B paMKaX 06~ero iBOnpOCa 0 pa3Me~eHI1I1 . TaKI1M 06pa­
30M B nepBbIM ITJIaH Bbl,1lBl1raeTCR BOnpoc 0 TpaHcnOpTe, TpaH­
CnOpTHbIX 113,11ep:m:Kax, 6apbepaX, MeliIalO~I1X TOBapo060pOTY,
B npOTI1BOnOJIO:m:HOCTb Tpa,1lI1~110HHOMy nOHI1MaHI11O cpaKTOpa
np0I13BO,1lCTBeHHbIDC 3aTp'aT no onpe,1leJIeHHbIM rpynnaM npo­
,1IyK~I1I1.

COrJIaCHO nOHl1MaHI11O OJII1Ha, paMOH, B KOTOPOM C03,11alOTCH

YCJIOBI1.H ,1IJIR TOBapo06MeHa C ,1Ipyrl1MI1 paMOHaMI1, ,1IOJI:m:eH 06­
JIa,1laTb npl1pO,1\HblMI1 60raTCTBaMl111JII1 cpaKTOpaMI1 np0I13BO,1l­
cTB'a, npl1'ieM Ha nepBoM CTa,1l11l1 ero MO,1leJIb OCHOBbIBaeTCR Ha
,1IBI1:m:emrn TOBapOB 6JIarO,1lapR ,1IeliIBbM cpaKTopaM np0I13BO,1l­
CTBa. Ha BTOPOM CTa,1l11l1 OJII1H B BO,1lI1T cpaKTopbf TpaHcnopTa
11 TpaHcnopTblx 113,11epe:m:eK, a TaK:m:e xapaKTep cnpoca B OT­
,1IeJIbHbIX CTpaHax. LITO :m:e KacaeTCR ~eHbI, TO OJII1H KaTero­
pl1'ieCKI1 OTMe:m:eBbIBaeTCR OT KJIaCCI1'"IeCKOM liIKOJIhI, npl1HI1­
MaR Tpy,1\ B Ka'"IeCTBe O,1lHOrO 113 3JIeMeHTOB, B03,11eMCTByro~I1X
Ha ~eHo06p'a30BaHl1e. B 3TOM OTHOliIeHI1l1 OJII1H cy~ecTBeH­
HbIM 06pa30M OTJII1'"IaeTCR KaK OT 6yp:m:ya3HoM KJIaCCI1'"IeCKOM
liIKOJIbF, TaK 11 OT CBoero COBpeMeHHI1Ka Taycl1ra, OJII1H I1CXO­
,1\I1T 113 npI1H~l1ITa, '"ITO B OCHOBbI Me:m:,1IyHapO,1lHOM TOprOBJII1
3aJIo:m:eH'b1 Te :m:e CaM:ble npl1~I1I1bI, KaK 11 B OCHOBbI Me:m:pe­
rl10HaJIbHOro TOBapo06MeHa B npe,1lexax Ha~110HaJIbHOrO PbfH­
Ka. Pa3JII1'"Il1e Me:m:,1Iy 3TI1MJ1 ~ByMR KaTerOpl1RMI1 TOBapo06Me­
Ha CBO,1lI1TCR npe:m:,1Ie Bcero K '"II1CJIY 11 xapaKTepy 6apbepOB,
MeliIalO~I1X ero ocy~eCTBJIeHl11O, 6Y,1lb-TO 6apbepbI, 3aKJIlO­
'"Iaro~l1eCR B He06xo,1lI1JV10CTI1 npeO,1l0JIeB'aTb npOCTpaHCTBO, I1JIl1
:m:e 6apbepbl, RBJIR1O~l1eCR pe3YJIbTaTOM cy6'beKTl1BH'bIX cpaK­
TOPOB, BepHee 3KOHOMI1'ieCKOM nOJII1Tl1KI1 ' CTpaH, Y'"IaCTBYlO­
~l1X B TOBapo06MeHe. ABTOP 113JI0>Kl1JI B3rJIR,l{bI Omma Ha
nOliIJII1Hbl, ,1IeMITI1Hr, B3al1M03aBI1CI1MOCTb 11 iB3al1M00THOliIeHI1H
Me:m:,1Iy nO,1lBI1:m:HOCTblO cpaKTopOB np0I13BO,1\CTBa 11 I1X 1130611­
JIl1eM. OC06bIM I1HTepeC npe,1lCTaBJIReT KOH~en~I1R OJIl1Ha 0 ~e­

299
Hax B Me~YHapO,n;Hoilr TOprOBJIe. ABTOP C"iI1TaeT, ~TO OJII1H,
B OTJII1"il1e OT pR,n;a ,n;pyrl1x B OCHOBHOM CTpeMM.JlCR
06'hHCHRTb KOpHI1 B ,n;BM.lKeHMM l\eH Ha 6a3e TO"i-
HblX 06 9JIeMeHTax, B03,n;eilrcTBY.!OIl\MX Ha OOpa30'Ba­
HMe l\eH Ha OT,n;eJIbHbre BM,n;bI npo,n;yKl\ffI1, y'u1TblBaR npM 9TOM
KaK pa3JIWfMR B cMcTeMa:x, TaK M CTOJ1J\WCTh cpaKTopoB npo­
M3Bo,n;CTBa B rrpe,n;eJIax OT,n;eJIbHbIX Hal\MOHaJIbmrX PbIHKOB.
KaK P03HM"iHbIe, TaK M onTOB]>!e l\eHhl Ha TOB'apbI, rrpMHa,n;JIe­
lKaIl\Me K 11 TOH .lKe KaTeropvrw, pa3JII1"iHbI B cTpaHax,
KOTopble Haxo,n;RTCR Ha CXO.lKeM ypoBHe 9KOHOMI1'feCKOrO pa3­
BMTMR. 3Ta pa3HMl\a CTaHOBI1TCR TeM 60JIee 3aMeTHoH, eCJII1
nJIaHa paCCMaTpI1BaeTC,H He TOJIbKO B ee ,n;eHe.lKHOM
BbIpa.lKeHI1l1, HO y'U1ThIBaeTCR M ee peaJIbHaR l\eHHOCTb.
YKa3aB Ha BKJIa,n; OJIl1Ha B aHaJII13 ,n;eMIII1Hra KaK O,n;HOH
113 pa3HOBa,n;HOCTeH ,n;I1CKpI1MHHal\I1M Ha pbIHKe, 'a TaK.lKe' no­
lliJIMH M I1X BJII1RHM,H Ha pa3MeIl\eHMe rrpOM3Bo,n;CTBa, aBTOp
,n;BVl.lKeHl1e pa60'feH CMJIbI 11 Karrl1TaJIa, a TaK.lKe rro­
CJIe,n;CTBl1R l1X ,n;Bl1.lKeHJ1R B rrJIaHe TOprOBJIl1.
ITo Ol\eHKM aBTopa, oco6oro BHMMaHVlR 3aCJIY.lKl1'BaeT KOHl\err­
l\l1R C\''IMHa 0 B3aYlM03aBMCYlMOCTM ,n;BM.lKeHMR CMJIhI,
,n;BM.lKeHM.H KarrMTaJIa M ,n;BI1.lKeHI1R TOBapOB.

pa3,n;eJI rrOCBRIl\eH BaJI.!OTHoH TeopvB1 Me.lK,n;y­

l\eH, a TaK.lKe I1X
corrOCTaBJIeHI1IO C BaJIIOTHbIX KypCOB. B STOM
pa3,n;eJIe rrpe.lK,n;e Bcero ,n;aeTCR pa360p BKJIa,n;a, BHeceHHoro
pJIepOM B TeOpl1IO Me.lK,n;YHapo,n;HOI1 TOprOBJIH.
MeCTO B 3TOM aHam13e aBTOp OTBO,n;MT Tpy,n;y Xa-
6epJIepa "Teopl1.H Me.lK,n;YHapo,n;HoH TOprOBJIl1 l1 ee rrpl1MeHeHl1e
nOJII1TI1Ke". liI3JIaraR OCHOBHbr€' TOQKl1 3peHI1.H Xa­
KaK npe,n;cTaBl1TeJIR TaK Ha3blBaeMoH B'aJIIDTHOH Teo­
pl1l1 BHelliHeH TOprOBJ1J1, aBTOp rro,n;'fepKl1BaeT 3aKOHOMepHOCTb
nO.HBJIeHl1R TaKI1X B yCJIOBI1.HX OLJ:eHb CI1JIbHOrO
pa3Bl1Tl1R BaJIIOTHOH ccpephI, KaK 3TO l1MeJIO MeCTO B nepByID
IIOJIOBl1HY XX BeKa. Oco6oe 3Ha'feHl1e rrpl1Ha,n;JIe.lKI1T Borrpocy
06 l\eH B corrOCTaBJIeHVll1 C
BaJIIOTHbIX KypCOB, 'a TaK.lKe TeM rrOJIO.lKl1TeJIhHbIM l1 OTpl1l\a­
TeJIbHbIM rrOCJIe,n;CTBI1RM, K KOTOPblM MO.lKeT npl1BeCTVl KypC,
rrj:lVlI'fl1Malen[bIH KaKYlM-JII160 rrpaBVlTeJIbC'I1BOM B CJIYQae nORBJIe~

300
HHR nepe,l\ HHM ,l\HJIeMMbI 3TOrO pO,l\a. COrJIalilaRCh C ,l\OBO,l\aMH
Xa6epJIepa 0 TOM, 'ITO He60JIhIIlHM H CJIa60pa3BHThIM CTpaHaM
KY,l\a BhfrO,l\Hee npOBO,l\HTh B n.naHe Me)K,l\YHap0,l\HhIX OTHO­
IIleHHM: nOJIHTHKY TBep,l\oro B'aJIlOTHOrO Kypca, nyCTh ,l\a)Ke
~eHOM: HeKOTOphIX )KepTB, - aBTOp C'lHTaeTe; 'ITO BTOpaR rro­
JIOBHHa XX BeKa nOKa3aJIa, 'ITO np06JIeMhI 3KOHOMH'leCKOrO
pa3BHTHR H rrOJIHTHKa rrOBhIIIleHHR 3aHRTOCTH rrpHo6peJIH B
MaJIhIX CTpaHaX KY,l\a 60JIhIIlee 3Ha'leHHe, 'leM 3TO 6hIJIO B Te
BpeMeHa, KOr,l\a Xa6epJIep CCPOPMYJIHpOBaJI CBOlO BaJIlOTHYlO
TeOpHlO Me)K,l\YHap0,l\HOM: TOprOBJIH.
3TO MO)KHO 06'bRCHHTh TeM cpaKTOM, 'ITO MaJIhle H, KaK
rrpaBHJIO, CJIa60pa3BHThle CTpaHhI B pR.n;e CJIY'laeB rrpHCTyrrHJIH
K rrpOBe,l\eHHlO npOrpaMMhI HH,l\YCTpHaJIH3a~HH, a TaK)Ke 'ITO
C TO'lKH 3peHHR CPO'lHOCTH H rrpHOpHTeTHOCTH peIIleHHR OT­
,l\eJIhHhIX 3KOHOMH'leCKHX rrp06JIeM B MaJIhI'X H CJIa60p'a3BHThIX
CTpaHax Bce OCTpee CTaBHTCR Borrpoc 0 TPY,l\0YCTp0M:CTBe,
nyCTh ,l\a)Ke ~eHOM: H3MeHeHHR BaJIlOTHoro Kypca H OTKa3a OT
rrOJIHTHKH TBep,l\hIX BaJIlOTHbIX KypCOB.

AllTOp oco60 YKa3hlJBaeT Ha BKJIa,l\ Xa6epJIepa B pa3peIIle­

HHe MeTO,l\OJIOrH'leCKHX 'a cneKTOB OTHOIIleHHI1 B o6JIacTH 06MeHa
rrOCpe,l\CTBOM conOCTaBJIeHHR ce6eCTOHMOCTH Tex TOBapOB, KO­
Tophle MorYT BhICTyrraTh B3aHMHO B POJIH cy6CTl1TYTOB. 'ITO
KacaeTCR B03MO)KHOCTH rrpeo6pa30BaHHR OT,l\eJIhHhIX cpaKTopOB
rrpOH3BO,l\CTBa, TO B rrJIaHe HerrpO,l\OJI)KHTeJIhHOrO rrepHO,l\a
60JIhIIlHHCTBO cpaKTopOB rrpOH3BO,l\CTBa OTJIH'laeTCR CHJIhHOM
crre~HcpH'lHOCThlO. 3TO OTHOCHTCR H K Crre~HaJIH3HpOBaHHOMY
MaIIlHHHOMY 060PY,l\OB'aHIDO, H K pa6o'lei1: CHJIe. B ,l\OJIrOCpo'l­
HOM n.naHe OT,l\eJIhHhle cpaKTophI npOH3BO,l\CTBa MOryT rrepe­
KJIlO'lHThCR Ha ,l\Pyroi1: BH,l\ HX HCnOJIh30BaHHR. M3MeHeIDle
cnpoca Ha orrpe,l\eJIeHHOe H3,l\eJIHe OKa3hIBaeT rrpRMoe BJIHRHHe
Ha YPOBeHh ~eH. B OTpaCJIH, Ha rrpO,l\YK~HlO KOTOPOi1: YBeJIH'lH­
BaeTCR crrpoc, rrpOHCXO,l\HT YBeJIH'leHHe 06'beMa rrpOH3BO,l\CTBa,
O,l\HaKO C HeKOTophIM On03,l\aHHeM, 3'aBHCR~HM OT cpOKa, Tpe­
6YlO~erOCR ,l\JIR paCIIlHpeHHR MO~HocTei1: ,l\aHHOM: OTpaCJIH. B
TO )Ke BpeMR, B CJIY'lae rrOHH)KeHHR crrpoca rrOHH)KalOTCR 11
~eHhI', O,l\HaKO 06'beM rrp0I13BO,l\CTBa He MO)KeT TYT )Ke YMeHh­
IIlI1ThCR rro TeM )Ke caMhIM rrpl1'll1HaM, TO eCTh B CBR311 C He-
06XO,l\HMOCThlO rrepecTpoi1:KI1 np0I13BO,l\CTBa. 'IeM 60JIee 3aTR­

301
 )KHbIM OKa:m:eTCR 3TOT nepHO.n;, TeM CHJlhHee npOJmJIHThCR
H TeH.n;eH~HR nOHH:m:eHMR ~eH Ha .n;aHHOe H3.n;eJIHe, nOCKOJIhKY
YBeJIJ1'iMBaeTCR ero OTHOCHTeJIhHOe H306J1JIHe Ha phIHKe. B Ta­
KI1X YCJIOBMRX YCMaTpHBaeT peIIleHJ1e B CJ1CTeMe CBO-
KOHKypeH~HH H OTHOCMTeJIhHO JIerKOM III:IHc:m)C()O;rIeJHMH
HOBhIX K YCJIOBHRM nOBbIIIleHHoro cnpoca, a TaK:m:e B03­
MO:m:HOCTH nepeopHeHTa~HH npOH3Bo.n;CTBa B CJIY'-lae yMeHbIIle­
HHR cnpoca. CKOJIb 6br na Mo.n;eJIb HH 5bIJIa
C TO'iKH 3peHHR cPopMaJIbHOM JIOrHKH, ee OtJ:eHh TPy.n;HO
npHHRTb npH HhIHeIIlHHX n03HaHHRX 0 nei1cTIBID1 CHCTeMhl CBO­
60.n;HOM: KOHKypeH~ID1.
Oco6oe 3HatJ:eHHe, no MHeHHro aBTopa, npHHa,LIJIe:iiU:!T BKJIa­
.n;y B aHaJIH3 Topro-
BJIH Ha pacnpe.n;eJIeHHe Ha~HOHaJIbHOrO .n;oxo.n;a.
YKa3bIBaeT CJIe.n;yroIilHe KpHTepHH pacnpe.n;eJIeHH.f!:
- pacnpe.n;eJIeHHe Bcero .n;oxo,u;a Ha onpe.n;eJIeHHOM TeppM­
TOP.l1J1 Me:m:.n;y oT.n;eJIbHhIMH pa:i1oHaMH;
pacnpe.n;eJIeHY!e Ha~HOHaJIbHOrO .n;oxo.n;a
Me:m:.n;y oT.n;eJIbHbIMH KJIaCCaMH H KaTe­
ropHm.m;
- pacnpe.n;eJIeHHe Me:m:.n;y MH.n;Y!BH,LIaMI1 B npe.n;eJIaJX
KJIaCCa;
pacnpe.n;eJIeHHe npo.n;yKTa B TetJ:eHY!e
onpe.n;eJIeHHOrO nepHo.n;a apeMeHH;
vf''T'fyih....''''''()",..... KaK O,LIMH H3 KpHTepHeB pacnpe.n;eJIeHHH

.n;oxo.n;a.
By.n;ytJ:H ropR'HfM CTOPOHHI1KOM Xa6epJIep
Bce :m:e He OCTaBaJICR pa:sHO.n;yIIlHhIM nepe.n; RBJIeHMeM Me:m:.n;y­
Hapo,n;HbIX MOHOnOJIH:i1 H npH3HaBaJI, 'fTO TOp­
rOBJIR He o6ecne'urnaeT nOJIHo:i1 3aIilHTbI npoTHB c03,n;aHHR MO­
HonOJII1i1:" •

'iTO yCMa-
TpHBaJI oco6oe Ka'ieCTBO KOH~en~Ht1: B HX KOC­
MOnOJIHTM3Me, B nOJIO::>KHTeJIbHbIX nOCJIe,n;CTBHRX npHMeHeHHR
3THX np~HnoB K MHpy B ~eJIOM H B rOTOBHOCTH HOCHTeJIe:i1
3Tl1X KOH~en~H:t! :m:epTBOBaTb HHTepeCaMH oT,n;eJIbHbIX Ha~HO­
HaJIbHhIX :;!KOHOMHK H no.n;"IHHRTb HX HHTepecaM MHpa B ~eJIOM.

O,n;HaKO, BonpeKH O'feHh 3aMaH'fHBbIM cPOPMYJIHpOBKaM, e.n;Ba

302
 JIH MO)KHO B peaJIbHOM MHpe HaMTH nO~TBep)K~eHHe TaKOH ro­
TOBHOCTH )KepTBOBaTb H~OHaJIbHbIMH HHTepeCaMH, pa3Be
'ITO B TeX CJIY"iaRX, KOr~a H~eT peqb 0 JIIO~RX, pa3pa6aTbI­
BalO~HX Onpe~eJIeHHble KOH~en~HH B TeOpI1H, KOTOpaR JIHllIb
OqeHb pe~KO npHMeHReTCR B xo~e npOBe~eHHR BHeUIHeTOp­
rOBOM nOJIHTHKI1.

IlRTbIM pa3~eJI nOCBR~eH KeMHCHaHCKHM KOH~en~HRM B

TeOpHI1 Me)K~YHapO~HOM TOprOBJIH H 'a HaJIH3Y BHeWHeM TOp­
rOBJIH B CBeTe o6~ero ~KOHOMl1qeCKOrO nO~'beMa. B ~TOM pa3­
~eJIe aBTOp nO~BepraeT aHaJIl13Y npe)K~e BCerO BKJIa~ C:Pp~a
MaKJIyrra, KaK B~HOrO KeMHCHaH~a, B TeOpHlO Me)K~yHapo~­
HOM TOprOBJIH.

CY~HOCTb KeMHcoBCKorO nOHMMaHHR BHelllHeM TOprOBJII1

OBR3aHa C TeOpHeM 3'aHRTOCTH. YpOBeHb 3aHRTOCTH 3aBHCHT OT
KanHTaJIOBJIO)KeHHH KaK B cTpaHe, TaK H 3a py6e)KOM. PewalO­
~ee 3Ha'IeHHe ~JIR KanHTaJIbHOro cTpOHTeJIbCTBa HMeeT ypo­
BeHb ro~oBbIX npo~eHToB, Tor~a KaK KanHTaJIOBJIO)KeHHR 3a
rpaHH~eM 3aBHCRT npeHMyw;ecTBeHHO OT COCTORHHR BHeWHe­
ToproBOrO 6aJIaHCa, TO eCTb OT 06'beMa aKTIlliHOrO CaJIb~O TOp­
rOBOrO 6aJIaHCa. AKTHBHbIH TOprOBbIH 6aJIaHC BJIHReT Ha COK­
pa~eHHe ro~OBbIX npO~eHTOB, CO~eMC'l1ByeT nocTynJIeHHIO ~e­
He)KHbIX Cpe~CTB H3-3a rpaHI1~bI, BepHee YBeJIl1qeHHOMY npe~­
JIO)KeHHIO KaITl1TaJIa B Kpe~HT. BOJIbWHH npMJIHB Kpe~HTOB 11
nOHH:lKeHHe ro~oBbnx npOL\eHTOB 6JTarOnpl1RTcTBylOT YCHJIeHHlO
KanHTaJIbHOrO CTpOHTeJIbCTBa. ECJIH )Ke COKpa~aeTCR nOJIO)KH­
TeJIbHOe CaJIb~O TOprOBOrO 6aJIaHCa HJIH nORBJIReTCR ~a)Ke
naCCHBHOe CaJIb~O, TO TaKOe pa3BHTHe nOJIO)KeHHR MO)KeT Bbl­
BaTb 06~HH Kpl13l1C B c¢epe KanHTaJIOBJIO)KeHHH, BepHee npH­
BeCTH K COKpa~eHHIO 3'aHRTOCTH H Cepbe3HbIM KPH3HCHblM
HapYWeHl1Jl.M, OC06eHHO, eCJIH BHeWHRR TOprOBJIR RBJIReTCR
Ba)KHblM ¢aKTOpOM HapO~HOrO X03RMCTBa ~aHHOM CTpaHbr.

J13 ~TOrO RBcTByeT, 'ITO O~HH H3 CaMbIX Bbl~alO~HXCR TeO­

peTI1KOB rocy~apcTBeHHOrO Kanl1TaJIH3Ma B Onpe~eJIeHHOM

CMblCJIe 3aMbIKaeT TOT Kpyr, KOTOPblM OTKPbfJIH MepKaHTI1JIH­

CTbl CBOI1M nOHHMaHl1eM npHOpHTeTHOrO 3Ha'IeHHR aKTHBHOrO
CaJIb~O TOprOBOrO 6aJIaHCa. KOHe'IHO, no ~pyrl1M npH'lHHaM M
a TaK)Ke Ha Ky~a 60JIee BbICOKOM ypOBHe ~KOHOMH'leCKOrO pa3­

303
8M'TM'R, 'IeM B AHrJIM'l1, Ol\BaKO BMeCTe C TeM Ha CTa,n;M'M' 60JIee
pe3Koro I1pORBJIeHM'H Kal1M'TaJIM'CTI1"ieCKOM CM'­
CTeMbl, KeMHC B03Bparn;aeTCH K HeKOTopbIM KOHLJ;em.\I1HM, Ha
KOTOPblX Ha'II1HaJIOCb pa3BM'TM'e TeOpI1I1 BHe:uJHeM
TOprOBJII1 B :,moxy MepKaHTM'JII13Ma.

3TM' KOHLJ;em-iI1I1 06eCrre'II1BaIOT OCHOBbl ,IiJIH rrOJII1TM'KM' CO­

BpeMeHHoro rrpOTeKLJ;M'OHM'3Ma, rrpI1TOM KaK :s CMblCJIe C03,n;aHI1H
3arn;M'THbIX 6apbepOB ,n;JIR rrpellOTBparn;eHI1H I{QH­
KypeHLJ;M'I1, TaK M' B CMbICJIe CTM'MYJIM'pOBaHI1H YBeJII1'IeHM'JI
3KCl10pTa 3KOHOMI1QeCKM'MM' M' He3XOHOMH'IeCKHMH MepaMM'.
M' ,n;pyryIO cpop!Vry BMeIllaTeJIbCTBa BHeIIIHero B rrpo­
LJ;eCC TOBapo06MeHa MO:lKHO 6e3 Tpy,n;a rrpOCJIe,I(M'Tb B xo,n;e pa3­
BM'THR BHeIIIHeToprOBOM rrOJIMTMKM Kam·1TaJIMCTM"IeCKHX CTpaH
C BpeMeH 60JIbIIIOrO 3KOHOMM"'IeCKOrO KpH3Mca BrrJIOTb ,n;o Ha­
IIIMX ,n;HeM. O,I(HaKO COBepIlleHHO lBepHO TO, 'iTO KeMHC HMr,n;e
He BblCTyrraJI KaK HOCM'TeJIb rrpOTeKLJ;MOHM3Ma.
60JIbIlle Toro, B rO,I(bI BOMHbI OH 5bIJI O,I(HM'M
M3 'aBTopOB rrJIaHOB, HarrpaBJIeHHhIX Ha B03pO:lK,I(eHI1e BHeIIIHei1
TOprOBJU1 M HOpMaJII13aLJ;Ji1IO Me:lKl\YHap0,I(HbIX 3KOHOMM'QeCKM'X
OTHOIlleHM'M rrOCJIe OKOHQaHM'R BTOPOM BOMHbT. TeM He
MeHee, KeMHC C0311aeT B03MO:lKHOCTM' ,I(JIR BBe,I(eHM'R TOproBbIX
TeM caMblM, QTO OH CTaBM'T 'l:To5bl
OHI1 He BBO,I(M'JIM'Cb, eCJIM' OTCYTCTByroT oco6ble YCJIOBMR H 06­
CTOHTeJIbCTBa, BCJIe,I(CTBM'e KOTOPblX TaKM'e orpaHwJ:eHMH 6blJIM'
6b1 TO'l:HO TaK.lRe OB C'Y:MTaeT cOBepmeHHo orrpaB­
BHeIIIHeToprOBYIO rrOJII1TI1KY, eCJIM' cy­
ILJ;eCTByeT B03MO:lKHOCTh o5ecrre'Y:I1Tb aKTM'BBOe CaJIb,I(O Topro­
Boro 6aJIaHca.

Ha 6a3e MO,I(eJIeM, B KOTOPbIX rrpHMeHHTCH MeTO,L\.bI KeMH­

CHaBCKoro aBaJIH3a, MaKJIyrr rrO.L\'Xo,n;HT K aHaJIH3Y BHeIIIBeM
TOprOBJIH TaKHM :lKe 06pa30M, KaK H KeMHC nO,I(XO,IiHJI K aHa­
JIH3y KaI1HTaJIOBJIO:lKeHHM H HX POJIH B nJIaHe HaLJ;}fO­
HaJIbBOrO ,n;oxo,n;a. B :nOM CBH311 H B03BHKaeT Borrpoc 06 "aBTO-
HOMHhIX B 06beMe 3KcrrOPTa cTpa-
HhI, B OTJII1'Il1e OT nepeMeH B 3TOM :lKe Cal\lIOM BbI3bI­
BaeMblX H3MeHeHHbIM ,n;BM:lKeHHeM HaLJ;110HaJIbHOrO ,I(OXO,I(a B
I1JIH ,I(pyrHx CTpaHax. Ha 3TOM OCHOBamm paccMaTpH­
BaeTCR H Me:lK,I(YHapo,n;Hoe lIBH:lKeHHe KanHTaJIa, BepHee B03­

304
 'a13TOHOMHbIX rrepeMeH 13 A13M}KeHMM Kam1TaJIa Ha TeH­
,n;eH~MM B o6JIacrn rrpMTOM HaK C TOqKM
3peHl1H CTpaHbI, 0 qbeM pbIHKe KarrMTaJIa M,n;eT pe"ib, TaK M ee
3KOHOMytqeCKMX rrapTHepOB BO 06JIaCTM. ECTe­
CTBeHHO, ,n;eJIO He 060lllJIOCb M6e3 aHaJIl13a B3al1MHOrO 1303AeH­
CTBMH KarrI1TaJIOBJIO}KeHMH 13 OT,n;eJIbHbIX CTpaHax, Me:lK,n;y KO­
TOPbIMM rro,n;,n;ep}KMB'alOTCH pa3BMTble SKOHOMMqeCKMe OTHO­
llleHMH.

M He y,n;aJIOCb M36e}KaTb Tex yrpo3, KO-

Topble rrOHBJI.fflOTC.ff OTHlO,n;b He BrrepBble rrpM
orrpe,n;eJIeHRbIX 3KOHOMMqeCKMX B CBH3M C CTpeMJIe­
HMeM M36e:lKaTb Mo,n;eJIeH orrpe,n;eJIeHHbIX TMrrOB, KOTopbIe MOrJIM
6bf JIOI1%('qeCKM ,n;BMJKeHM.ff 13 OT,n;eJIbHbIX 06JIaCT.ffX
Hapo,n;Horo - B ,n;aHHOM CJIyqae B rrJIaHe ,n;BM:lKeHMH
BHelllHeH TOprOBJIM M Ha~MOHaJIbHOrO ,n;oxo,ll;'a, - HeM36e:lKHO
HaB.ff3bIBaJICH p.ff,n; M MrHopMpOBaJIMCb
CTOJIb Ba:lKHble KaK rrepeMeHbI is ,LlBYDKeHRI1 M YPOBHe
~eH, M3MeHeHMe ro,n;013brx rrpo~eHT013 M Kpe,n;MT013, HeKOTOpa.ff
CTaH,n;apTM3a~M.ff B TOM
CMbICJIe, qTO He rrpO.ffBJI.fIIDTC.ff pa3JIMqM.ff B 3KOHOMMqeCKOM
MorYIIIeCTBe rrapTHepOB, HCrrOJIb3013aHl1e CKJIOHHOCTeH K SKOHO­
MMH, rroTpe6JIeHHlO, pa3MeIII€'HHlO KaITMTaJIOBJIO:lKeHHH, SKcrrop­
TY, MMrropTY M T.,n;. TIPM STOM OHM paCCMa'rpMBaJIMCb KaK "IeTKO
orrpe,n;eJIeHHble KaqeCT13a, XOT.ff 3TO OTHlO,n;b He TaK, oco6eHHO
Kor,n;a M,n;eT pe"ib 06 orrpe,n;eJIeHl1H pa3Mepa "CKJIOHHOCTM" ITo
rrpM3HaHHlO Aa}Ke B Tex CJIyqa.ffX, Kor,n;a B
MOMeHT .:C3BeCTeH pa3Mep CKJIOHHOCrn, TaKoe n03HaHMe He MO­
:lKeT CYIIIeCTBeHHbIM M3MeHHTb He3a13epllleHHOCTb MO­
,n;eJIM, rrOCKOJIbKY TaKoe onpe,n;eJIeHMe pa3Mepa "CKJIOHHOCTM"
HeJIb3.f1 nOHl1MaTb KaK ,n;aHHoe pa3 HaBcer,n;a; Be,n;b OHa Herrpe­
PbIBHO MeH.fIeTC.fI, 6YAyqM pa3JIW1HbIX
H .ffBJI.ffeTC.ff pe3YJIbTMPYIDIIIeH 3TMX BJIH.fIHHH.
UV1'GtM"Lble MaKJIyrroM MOAeJIM ,n;eHCT13HH MYJIbTHIIJIH­
KaTopOB e,n;Ba JIH npMMeHH;I;lhI Ha 06IIIHX OCHOBax M rrO"ITH
MCKJIlO'iMTeJIbHO MCrrOJIb3ylOTC.fI B onpe,n;eJIeHHbIX CJIY'ia.flX, M60
KaK ,n;JI.ff Jl.w,n;eJIM, TaK M ,n;JI.ff pa3BHTM.ff JIOrMKH MO­
,LleJIM, ,n;OJI:lKHbI 6bITb BbInOJIHeHbI onpep;eJIeHHble YCJIOBM.ff.
caM aBTOp Mo,n;eJIM C'iMTaeT, "-ITO 0606IIIeHMe

20
305
MYJIbTMnJH1KaTOpOB B03M02KHO JIl1llIb Ha OTHOCI1TeJIbHO Y3Kl1JiC
OCHOBaX. 'ITO 2Ke KaCaeTCR MO,!J;eJII1 ,!J;eikTBI1R MYJIbTHnJIHKaTO­
pOB npl1 npe,!J;nOJI02KeHl1l1, 'ITO u;eHbI YCTOMqI1BbI, TO TaKOM
YCTOMql1BOCTI1 u;eH M02KHO 02KH,!l;aTb npeHMyru;eCTBeHHO B yCJIO­
BI1RX 3aCTOR 11 HaJIl1qHR MOHOnOJIHM B paMKaX ,!J;aHHOM OTpaCJII1
npOMbIWJIeHHOrO np0I13BO,!J;CTBa.
MHeHHe MaKJIyna, 'ITO TeOpHR MYJIbTl1nJII1KaTOpOB BHe­
IIIHeM TOprOBJII1 He M02KeT 6bITb 060CHOBaHHOM B KaqeCTBe Ha­
yqHOrO ,!J;OBO,!J;a ,!J;JIR onpaB,!J;aHY1R npOTeKU;HOHHCTCKOM nOJII1TI1­
KH, M02KHO Cql1TaTb BepHbIM, Kor,!J;a H,!J;eT pe'lb 0 ee HCnOJIb­
30BaHl1l1 B ToprOBOM nOJII1TI1Ke pa3Bl1TblX CTpaH. ,n:pyrl1MI1 CJIO­
BaMH, 3TO nOJI02KeHl1e RBJIReTCR 060CHOB'aHHbIM, Kor,!J;a pe3YJIb­
TaTbI KanHTaJIHCTH'leCKOrO Me2K,!J;YHapO,!J;Horo pa3,!J;eJIeHHR Tpy­
.n:a paCCMaTpHBalOTCR KaK y,!J;OBJIeTBOpI1TeJIHble, eCTeCTBeH­
Hble H HOpMaJIbHble, Kor,!J;a Jl1060e OTCTYnJIeHl1e OT HHX Cql1Ta­
eTCR HapyweHl1eM eCTeCTBeHHoro COCTORHHR. A 3TO 11 eCTb B
OCHOBHOM Te paMKI1, B KOTOPbIX H3!XO,!J;I1TCR H n0311U;I1R, KOTO­
pylO 3aHHMaeT <PpHIJ; MaKJIyn pa3pa6aTbI'BaR TeopHlO MYJIbTH­
nJIHKaTOpoB BHelliHeM TOprOBJIH.
B 3aKJIlOql1TeJIbHOM qaCTI1 Tpy,!J;a aBTop o6cY2K,!J;aeT aKTy­
aJIbHble BonpOCbI B nJIaHe Me2K,!J;YHapo,!J;Horo 3KOHOMl1qeCKOrO
COTpY,!J;HHqeCTBa C TOqKI1 3peHHR lOrOCJIaBCKOM JIHTepaTYPbf, 3
TaK2Ke OCHOBHble npl1HRTble B IOrocJIaBID1 KOHu;enU;HI1 OTHO­
CI1TeJIbHO ee nOJI02KeHHR HenpI1Coe,!J;HHHBllleMCR COU;HaJIHCTH­
qeCKOM CTp'aHbI B YCJIOBI1RX COBpeMeHHbIX Me2K,!J;YHapO,!J;HbIX
OTHOWeHHM, OH KOHCTaTl1pyeT, 'ITO KaK B 3KOHOMH'leCKOM Teo­
pHH, TaK 11 B 3KOHOMHqeCKOM nOJIHTI1Ke lOrOCJIaBCKaR ,!J;OKTpHHa
HCXO,!J;HT H3 1B3aHMOCBR3H 11 e,!J;HHCTBa BHelllHeM H BHYTpeHHeti
nOJII1TI1KH onpe,!J;eJIeHHOiII CTpaHbf,a TaK2Ke H3 e,!J;HHCTBa xa­
paKTepa 3KOHOMHKH H xapaKTepa BJTaCTH, B 3TOM nJIaHe aBTOp
aHaJIH3l1pyeT OnbIT IOrOCJIaBl111 B ,!J;eJIe yCTaHOBJIeHHR CBR3eiII
C 3apy6e2KHbIMI1 CTpaHaMH H YKa3bIBaeT Ha TO, 'ITO B lOrOCJIaB­
CKOM JII1TepaType 3Haql1TeJIbHO WHpe nOKa3aHa KOHu;enU;HR
nOJl,UTUKU pa3BHTl1R 3KOHOMl1qeCKHX OTHOWeHHM C 3arpaHI1u;eilI,
He2KeJIH TeopHR. ilapaJIJIeJIbHO C nOKa30M OCHOBHbIX nOJI02Ke­
HI1M 06 3KOHOMH'leCKOM COTpY,!J;Hl1qeCTBe IOrOCJIaBl111 C 3arpa­
HI1u;eilI, aBTop YKa3bIBaeT 11 Ha OCHOBHble xapaKTepHble oco­
6eHHOCTH BHewHeTopro:B oro 11 BaJIlOTHOrO pe2Kl1Ma, Ha 3BOJllO­

306
~MlO pe)!{MMa BHellIHeM TOproBJIM B COOTBeTCTBMM C 3BOJIlO~MeM
3KOHOMWIeCKOM CMCTeMhI IOrOCJIaBJ1J1. OTrrpaBHbIM rrYHKTOM
3TOM 3BOJIlO~MM 6hIJIa ~eHTpaJIM30BaHHaH 3KOHOMWleCKaH CM­
CTeMa C rOCY,ll;apCTBeHHOM MOHOrrOJIMeM B 06JIaCTM BHelliHeM
TOprOBJIM, TOr,ll;a KaK B HaCTOJJIIJ;ee BpeMH OHa ,ll;OCTMrJIa CTa,ll;MM
,ll;e~eHTpaJIM30BaHHOM CO~MaJIMCTWIeCKOM PhIHO"'IHO- rrJIaHOB OM
3KOHOMMKM, B KOTOPOM rrpe,ll;rrpMHTMHM o6eCrre"'IeHa rrOJIHall
cBo6o,ll;a ,ll;eMC'I1BMM KaK Ha BHYTpeHHeM, TaK M Ha BHelliHeM
phIHKe.
O,ll;HaKO eCJlJ1 lOrOCJIaBCKMe TeopeTWIecKMe KOH~err~MM J1
rrpaKTWIecKaH BHellIHe3KOHOMWIeCKaH rrOJIMTMKa BhlcTyrralOT
3a 60JIee CBo6o,ll;HhIM Me)!{,ll;YHapO,ll;HbIM TOBapoo6MeH M Boo6I.JJ;e
3a pa3BMTMe Me)!{,ll;YHapO,ll;Hblx 3KOHOMM"'IeCKMX oTHollIeHMM, a
TaK)!{e 3a YBeJIM"'IeHMe o6~eMa M CTOMMOCTM Me)!{,ll;YHapO,ll;HOrO
TOBapoo6MeHa, 3a paCIliMpeHMe cpMHaHcoBoM rrOMOI.JJ;M M T.rr., ­
TO 3TO He CaMO~eJIb M He 3a,ll;a"'Ia, KOTOPOM HY)!{HO ,ll;06MBaThCH
JIlO60M ~eHoM. K yrroMMHaBIlIMMcH Bhlille rrpMH~MrraM HY)!{HO
,ll;06aBMTh TaK)!{e cOXpaHeHMe MH,ll;MBM,ll;yaJIhHOCTM B rrporpaM­
Max pa3BMTMH CTpaH, rrepe)!{J1BalOI.JJ;MX rrpo~ecc rrpOMhIIlIJIeHHO­
ro rrO,ll;~eMa. )J;pyrMMM CJIOBaMM, Ka)!{,ll;aH CTpaHa caMa ,ll;OJI)!{Ha
orrpe,ll;eJIMTh B KaKOM CTerreHM M KaKMM crroco6oM OHa HaMepeHa
Y"'IaCTBOBaTh B Me)!{,ll;YHapO,ll;HbIX 3KOHOMM"'IeCKMX OTHOllIeHMHX.
B 3TOM ,ll;eJIe OHa ,ll;OJI)!{Ha 6hITh CYBepeHHoM. BMecTO M,ll;ea­
JIM3MpOBaHHoro B03BpaTa K aBTOMaTM3MY MMpOBoro phIHKa, Ha
"'IeM HacTaMBalOT rrOCJIe,ll;OBaTeJIM KJIaCCM"'IeCKOM M HeOKJIaCCM"'Ie­
CKOM IlIKOJI 6yp)!{ya3HoM 3KOHOMM"'IeCKOM TeopMM, lOrOCJIaBCKMM
OIlbIT CTpOMTeJIhCTBa CO~MaJIM3Ma rrOKa3hlBaeT, "'ITO KaK cpop­
MbI, TaK M CTerreHb Y"'IaCTMH KaKOM-JIM60 CTPaHbI B Me)!{,ll;y­
HapO,ll;HbIX 3KOHOMM"'IeCKJ1!X OTHOllIeHMHX ,ll;OJI)!{HhI peryJIMpO­
BaThCH M orrpe,ll;eJIHThCH rrpe)!{,ll;e Bcero B paMKax 06I.JJ;eM rrpo­
rpaMMbI 3KOHOMM"'IeCKOrO M co~vra.rrhHoro pa3BMTJ1JI. JIMllih B
TaKOM CJIy"'Iae Me)!{,ll;YHapO,ll;HbrM TOBapoo6MeH MO)!{eT rrOJIHO­
CThlO CO,ll;eMCTBOBaTh pa3BMTJ1lO Ha~J10HaJIhHhIX 3KOHOMMK OT­
,ll;eJIbHbIX CTpaH M CTMMYJIMpOBaTh J1X B HarrpaBJIeHMM 60JIee
IlIMpOKoro Y"'IaCTMH B 3KOHOMM"'IeCKMX OTHOllIeHMHX C oKpy)!{alO­
I.JJ;MM MMpOM.

20'
307
S)JHGNI IN~HWGHlId
 A Bilateralni odnosi 255

Bogatstva, prirodna 124

Akcionarsko drustvo 228

Bumerang efekat 19

Akumulacija 60-62, 183, 241

BUrZoazija, britanska 36

- prvobitna 84, 150

Alatke 162
C
Amortizacija 163

Anarhienost kapitalisti1:ke proizvod­ Carine 19, 44, 49, 124, 133, 177,

nje 98
213 , 245, 262

Anticikli1:na politika 159

argumenti u prilog 51-5'8 , 70;

Antikolonijalni pokreti 254

budzetski karakter 45-46 , 58 ;

Apologetske koncepcije 225

ciljevi 46; fiskalna uloga 45',

Apsolutna prednost 27, 28, 29, 30

110; izvozne 50, 153, 154 ; 10­
Apsolutizam 17
kacija proizvodnje 136 - 140;

Austrij ska skola 162

monopolistieke tendencije, jaca­

Autarhiena privreda 64
nje 178; nacionalni dohodak,

Autarhija 69
odnos 138; odnos prema izvozu

V i d i i : Samodovoljnost
49 ; po vrednosti 46; protek­

Autarhisti1:ka politika 220

cionistieke 138; radna snaga,

Automatizam 32
pomeranja 139; restriktivno dej ­

Autonomne promene 186

stvo 136, 137; SAD 42; speci­

Fiene 46-47 ; strana koja pla ­

B ca 48; uvozne 19, 21, 50, 110,

152, 153, 230 ; vaspitne 139,

Banke, centralne 193

153; zastitne 38-42, 70, 84 ,

Barijere u razmeni 69, 70, 100, 105,

86

121, 205, 251

Carinske barijere 64 , 212

Bezemljasi 62
Carinska po!itika 56, 57, 107, 109,

Bilans placanja 35, 50, 51 , 71, 190,

152, 210

191, 197, 200,222, 225

Carinska stopa 41, 45-46, 48, 107,

Bilateralizam 67
152

Bilateralna saradnja 257

Carinska tarifa 44, 46, 66 , 107, 247

311
Carinska unija 23. 47, 166
Devizni kurs 157, 225, 245

Carinska zastita industrije 55

privreda 247;

Cehovske barijere 85
stabilnost 158-160; visestruki

Cene 32-35. 104, 120-129. 146.

130, 248

168-169, 199-201. 205. 20S, 224,

Diktat. politicki i privredni 94

25S, 261, 265

Dinar, paritet 244-247

dampinske
Dirigovana valuta 198

249; do­
Direktne investicije 213

mace 135; efekat 220; f.o.b.

Diskriminadja 128, 250

132; formiranie 126, 128; iz­ Disproporcije u ekonomskom razvoju

15; kolebanja
:no

170; kolicina novea, odnos 158;

Diversifikacija 56. 264

kompetitivnost lOS; meduzavi­

Dohodak 182, 183. 185, 187. 170,

snost 100, 102; monopolske

220; izvoz 147

231; nacionalno triiste 127;

Dolar 245', 246

razlike, smanjivanje 127-128;

Driava

svetske 47, 260; stalnost 157­ centralisticka 17; organizator

158; uvozne 112

dampinga 133; regulatorne me­

Centralizadja kapitala 228

re 91; uloga 131

Centralizam 244
Ddavna intervencija 16, 21, 43, 44,

Centri proizvodnje 76
67, 85, 165, 171, 210, 216, 242,

Consumer's preference
245', 248, 251, 262

V i d i : PotroSaei
Ddavna kontrola 4

Dd<lvni monopol spoljne trgovine

c 212, 241

Ddavno-kapitalisticke tendencije 87

Cista teorija medunarodne trgovine

Drustvo izobilja 92

165

E
D
Efikasnost 248

Damping 124, 128-136, 210

fondovi 248

- efekti 136; kratkorocni i du­ blokada 88

130-131; negativne 1'0­ Ekonomska dominacija 208

134; oblid 56, 129;

Ekonomska

Olinova analiza 134; socijalni

spoljna trgovina. UloR3 179; u­

172; stepen izlozenosti zemalja

slovi 115

133
Ekonomska politika 17, 41. 42, 45,

Decentralizacija sistema 180

241, 244
- neekonomski ciljevi 176

Devalvacija 130, 246

Ekonomska porno': inostranstvu 65,

Devizna kontrola 71
82, 220. 238, 253

Devizni damping 130

aktivnost 256

312
 ....
Ekonomska ravnot'eZa 157, 162, 176,
automatsko prilagodavanje 229;

181 , 226, 231

cena 65, 125, 153, 164, 170 ;

Ekonomska saradnja; medunarodna

kompetitivnost 227; medunarod­

249
no kretanje 105-117, 146; mo­

Ekonomska stabilnost 5"6

bilnost 205; nacionalne barije­

Ekonomska teorija, gradanska 179

re 106; obilje 118; ponuda 152;

Ekonomski razvoj 31, '51. 58-75, 147,

razvojno dejstvo 147; .relativna

155, 211, 249, 255

oskudica 170; spoljna trgoviha,

balansirani 97 ; dlversifikovani
. korelacija 104 ; supstitucija 164;

262; faktori proizvodnje, dej­

transferabilnost 116, i 18, 209;

stvo 118 ; ]ugoslavija 265; kli­

trailsfonnacija 162, 163; zasi­

matski faktor 97; kompleksni

cenost. regionalna 58-59

168; razlike u nivoima 102,

Faze privrednog razvoja 39--40

231; spoljna · trgovina, dejstvo

Federalizam 23

104
Finansiranje javno.medunarodno 70

Ekonomski modeli 219

Fiskalne carine 46

Ekonomski odnosi 94
Foreign induced reduction in exports

Ekonomski regioni 111

199

Ekonomski sistemi 87
Fritrejderske koncepcije

Ekonomsko-geografske celine 116,

Vi d i : Slobodna trgovina

174, 175

Funta sterlinga 226

Ekonomsko-politfcki organizmi, na­

donalni 80

Eksploatacija, medunarodna 37, 151 ,

G
255, 260, 262-263

- zemlje u razvoju 264

GATI 44. 207. 227

Ekstraprofit 69, 260

Geografski determinizam 25

Embargo, izvozni 20, 88

Geografski faktori produktivnosti 154

Esnafske barijere 172

Geografska specijalizacija 36

Etatizacija spoljnoekonomskih odno­

Gorivo 207

sa 64, 145, 210, 223-224

Gotovi proizvodi 204

Evropska ekonomska zajednica 48­ Granicna sklonost

49, 153, 167, 213

, V i d i: Marginalna sklonos!

radna snaga, kretanje 14 3; n­

Granska ekonomicnost 175

ziste radne snage 144; uvoz iz

Gubici 26. 30. 121. 168-169

SAD 153

Evropska investidona banka 167

H
Evropski socijalni fond 167

Home induced increase in imports

F
199

Faktori proizvodnje 26, 27, 33 , 118­ Hot money 145

122, 204, 226

H ugcnoti 14 8

313

 I dejstvo multiplikatora 221 ;

ekspanzija 216; intervendja

Imaginarne razlike 113

112 ; 63; kapitalna 0­
Imperijalizam 63, 65, 86, 87, 151,
prema, zabrana 20;

204, 254
107; robni 63; smanjenje 199;

Individualizam 24
subvencioniranje 200; volumen

Industrija 62; carine, dejstvo 5:>-;1,

63

139

konkurendja 135'; lokadja 137

nadnice 126; stimulisanje no­

vih grana 53; tekstil 119, 136,

Jedinstvo spol;ne i unutfa6nje trgovi­

148, 209; zailtita 42, 45, 46. 54,

ne 295

69, 73, 139

Industrijalizadja 39. 63, 95-97, 119,

K
149-150, 241

- ogranicenja u kolonijama 97
Kabotab 21

Industrijska proizvodnja 153

Kamatna stopa

Industrijska revoludja 14
V i d i : In teresna stopa

Industriiske zemlje 67, 207, 263

Kapaciteti, kori~cenje 129. 13 5

Industrijski damping 132

Kapital 59-60. 101, 118

Inflacija 182, 246

akumulacija SS; britanski 236;

Informbiro :2'10
centralizadja 22S; francuski

Infrastruktura 115
236; industrijski 14; izvoz 63,

Integracija, ekonomska 167, 262

150-151, 15>. 196. 204; kre­

Integradja, 23
ditni oblik 104; kretanje 140.

Integracioni procesi 14 3
1-44, 1-47, HI, 225; kretanje,

Interesi, grupni 106

medunarodno 188, 21S; kreta­

Interesna stopa 79, 123, 144-145,

nje meilunarodno. kriteriji 197

184, 192, 198, 215

-198; kruzno kretanje 14; ne­

Internal economies of scale 174

macki 236; noveani 14; osku­

Investicije 181-184, 188, 191, 213.

dica 116; spekulantski 159;

215-218
strani 153. 196, 236; trgovin­

diversifikacija 145; strane 6'1,

ski 14; trZiste 198; unutra~nje

252, 238; u inostranstvu 195,

tdi~te 155, 221; uvoz 1S'5

197; u inostranstvu, direktne

Kapitalisticka klasa

196; u inostranstvu, britanske

228

142; unutrailnje 189, 221; UVOZ

privreda

opremc 222
unutrasnje i svetsko trZiste, po­

Investiciona sredstva 116

vezanost 80

Ishrana 208
Kapitalisticke zemlje

lstorijski uslovi 39
- Lenjinova klasifikadja 67

lzvoz 15', 19-20, 49. 185-186, 188­ Kapitalisticki nacin proizvodnje 75.

190; cene 126

77, 86, 179, 216; protivrecnosti 93

314
 Kapitalisti~kl
odnosl
Konjunkturnotehni~ka analiza 198

- suprotnosti 97
Konkurencija 22, 39, ,2. 84. 87, 110.

Kapitalizam 16, 21, 22, 37, 72, 76,

112.113. 127. 13>, 136. 16,. 170.

79, 118-119, 19" 204, 231

174, 216. 229. 230. 243, 248, 2,9,

driavni 197, 216, 224; Iibe­

262, 264

ralni 17, 26, 43; monopolisti~k!

Konkurentna roba domace proizvod­

63, 87; neravnomerni razvoj

nje 108

60-62, 84, 87, 92-93, 95;

Kontinentalne zemlje

Sismondijevo u~enje 90-91 ;

- transfer robe 117

spoljna trgovina 220; trgovin­

Konvertibilnost 248

ska razmena 32
Kosmopolitizam 178

Kapitalna oprema 196

Kredit 104. 122

Karteli 132, 165

- stran! 66.; vezani 1,0

Kejnzijanci 13, 220

Krize 169. 180

Kejnzijanska analiza
- .izvoz· 69. 193. 262

- instrumenti 181
Kvalitet 113

Kejnzijanska shvatanja spoljne trgo­

Kvantitativna teorija novca 3>. 161.

vine 179-18,
. 198. 232

Klasicna teorija medunarodne trgo­ Kvantitativne restrikcije 24,

vine 161
Kupci 36

Klimatski faktor razvoja 97, 106

Klimatski pojasevi 96
L
Koeficijent kori§cenja sirovina 208

Koeficijentni sistem 247-248

Laissez-Iaire 38

Koegzistencija 239, 2,2

Liberalizam 22-26. 36-37. 40. 43 .

Kolektivni ugovori 171, 228

64-6,. 67. 71-72. 1H. 168.

Kolonijalna osvajanja 21,

171-172. 177. 19,. 231. 238

Kolonijalizam 18, 6" 77, 94. 96. 97.

Lilerant 48

1>1
Liga naroda 227

Kolonijalne imperije 21
Likvidnost 1>9. 192

Kolonijalni ratovi 19
- kredit inostrani 10,

Kolonijalni zakoni 21
Lokacija proizvodnje 100. 105 . 113­
Kolonlje 142
114, 121. 136-140

Komparativne prednosti 36. 173. 238

- industrija 139; tdHte 119

Komparativni tro§kovi 26. 29, 31 . 32.

41. 89, 99. 100. 102, 161. 173

M
Kompleksna privreda 63

Komunikacije 117, 118

Makroekonomska analiza 193

Male zemlje 97. 17,. 211; devizni

Komitet za probleme medunarodne
kurs 1>9
trgovine UN 2,9
- transler robe 116; velike zem­
Komonvelt 21,
Ije. odnosi 13 8

Koncentracija proizvodnje 228

Manulakture 38

315

Marginalna ·efikasnost kapitala 182

apologetska slika 90; deforma­

Marginaln-a sklonost ka potrosnji 182

cije 195; prednosti 41; prinud­

Marginalni troskovi 164

ni karakter 93; prirodno-geo­

Medunarodna ekonomska konferencija

grafski kriterijumi 96; problem

u Denovi, 1922. 250

pravednosti 94

Medunarodna ekonomska saradnja

Migraciona kretanja 140--141. 143,

214
147, 151

- jugoslovenske koncepcije 235

Migracije

Medunarodna placanja 160

-- radna snaga 20, 62, 143, 144,

Medunarodna trgovina 9, 14, 24, 99,

154

127, 169
Mir 239

cene 123-128; ekonomska rav­

Modeli spoljDe trgovine 199

notda 157; ekonomsko blago­

Monetarna politika 158

stanje zemalja ucesnical77;

Monetarne rezerve 192

kapitalisticki nacin proizvodnje,

Monetarne teorije. medunarodne tr­
uloga 92; klasicna gradanska
govine 156, 169

ekonomskateorija 11; Iibera­

Monetarna teorija vrednosti 103

Iisticke koncepcije 94; liberal i­

Monokulturna privreda 195

zacija 117; monetarna teorij a

Monopoli 128, 132, 144, 165, 178,

157; multilateralna 66; Olino­

206, 210, 224, 228, 254

va koncepcija 99-105; prepre­

Monopol spoljne trgovine 131, 230.

ke 121; problem lokacije 100;

242-244

promene tokova 209; radna sna­

Monopolizam 217

ga i kapital 140; razvoj 65;

Monopolisana grana 175

regionalni vid 102, 130; sma­

Monopolizacija tclista 128, 231

njenja 151
Multilateralizam 66

Medunarodni ekonomski odnosi 12,

Multiplikand 187

64
Multipilkator investicija

- cene 169; dclavna intervencija

- dejstvo 183, 184, 199

43, 67
Multiplikatori spoljne trgovine 183,

Medunarodn! monetarni fond 130

185-190, 193

Medunarodni odnosi 239

Multiplikatori spoljne trgovine

Medunarodni robni spotazumi 262

dejstvo 183, 219, 221; ·neutra­

Medunarodni ugovori 239

Iizacija 222

Merkantilizam 11, 14-22, 43-44,

60, 84-85, 94, 149

N
definicija 16; dru~tvene klase.
Nacije

posledice 16; moderni 87-88.

ubucluji" 260; "proleteri" 260;

203; nacionalni karakter 85

civilizovane i varvarske, defini­

Meduregionalna trgovina 127. 205

cija 96; kolonijalisticke koncep­

Medunarodna podela rada 12. 21. 24.

cije 96; medusobni privredni

25. 69, 77, 81. 151, 171

OdDosi 94

316

 145, 167
Nekurentna roba domace proizvodnje
Nacionalizam, ekonomski 22. 96
108

Nacionalna bezbednost 57-58

Nemacka carinska unija 48

Nacionalna moe 17, 42

Neoklasicna skola 64-65, 120. 157,

Nacionalna
159, 166. 225

j acanje 42; kompleksni razvoj

N eokolonijalizam 94

168
Nerazvijene zemlje

Nadonalna odbrana
Vi d i: Zemlje u razvoju
- carine, uloga 57
168. 172. 191

N acionalne granice 113

Novae 35, 54, 158, 161, 164. 198,

N acionalni interesi 106

232

Nacionalne monete 105

- kolitina u opticaju 15 8; svetski

Nacionalne privrede
SO, 82

- problemi razmene 106; uzajam­ Nove drZave 2,7

na zavisnost 223

Nacionalne zajednice. razlike 107

o
Nacionalni dohodak 122, 136, 138,

151, 167.169-178,189-191,194,
Odbrambeni argumenti 195

218
Oktobarska revoiucija 180

multiplikatora
Oligopoli 128

trgovine 187, 223; raspodela

Oprema, uvoz 222

175-176; spoljna trgovina,

Optimum proizvodnje 174

stvo 18 5

Nacionalno bo~'atstvo 17, 96

P
Nacionalno tdiste 17, fH

kompleks 1,5

uloga . 117; podela

Paternalizam 228

109, 112; svetsko trziste, evo­

Pljacka 20. 97

ludja 79, 106

Placanje, instrumenti 158

Vidi i: TrZihe

212; centralisticko 241

Nadnice 15, 52, 62, 123, 125. 126.

Planiranje uvoza i izvoza 248

145, H2, 170. 172-173. 191. 223

Platni bilans 36, 122

-224
Plemeniti meta]i, kumulacija 15

Namirnice
Podunavski bazen 237

- uvoz 23
politiaa ekonomija. klasicna 24. 31.

Natalitet 15 5
161

Nauka 174
Politicki faktori 152

Neekonomske metode 97
Politicki 91

Politika otvorenih vrata 233

Neekonomski ekonomske
Polufabrikati 136

tike 176
Poljoprivredna politika

Neekonomski faktori 65.77,209.215

cene 133

Nekretnine 155
damping 132

317
Poljoprivredni proizvodi 124, 15:2,
Proizvodi

170, 206-207
- kategorlje 1l:2

Poljoprivredno stanovniltvo
Proizvodne grane

- vi§ak 96
- geografska osetljivost 117; 10­
Ponuda 34, 118-122, 158, 205
kacija 104

Porezi 145
Proizvodne snage 33 , 96

Potro§aci 120; placanje carina 49;

Proizvodni odnosi, burioaski 83

polofaj 175
Proizvodnja 14, 24, 87, 119

Potro§nja 91, 181-183

Proizvodnj a, domaca

Potro§nja
- stimulacija 53

domaca 189; investiciona 51;

Proizvodnja

masovna 155 ; na mestu 108 ;

podrustvljenje 12; prirodno­

stimulisanje 46
-geografski uslovi 65; troskovi

Povlastice, izvozne 127

103; velike serije 117, 125, 135,

Preduzece, inokosno 228

211

Preduzece, kapitalisticko
Proizvodac
- prerastanje granica ddave 93
- placanje carine 49

Preferencij e, imperijalne 64
Promet 24

Premije 130
Produktivnost 151, 154, 262

Prenaseljnost, polj oprivredna 53

Propaganda, ekonomska 113

Prirodna bogatstva 39, 100

Protekcionizam 19, 37-45, 67, 69­
Prirodni izvori 114, 11 8, 148
70, 95, 104, 124, 133, 137-138,

Prirodno-geografski uslovi 25, 90

194-195, 211, 216, 238

Princip uzajamne koristi 240

industrijske grane, posledice

Principi saradnje i uzajamne pomocl

139 ; korisnicke dru§tvene gru­

255
pe 13 8; marksisticka analiza

Prlvatni interesi 17
71-73

Prodaj a, organizacioni oblicl 113

Protekcionizam, monopolistickl 4L

Produktivnost 52, 123, 126, 164, 171;

63, 68-70, 217

marginalna 170
Protekcionizam

Profesionalne grupe, migracija 148

podsticanje razvoja proizvodnih

Profit 18, 29-30, 91-92, 129, 170,

snaga 72; slobodna trgovina,

181
odnos 13 8; vaspitni 136, 217

maksimizacija 165 ; monopoli­

Prvobitna akmulacija 39

sticki 175; prosecni 259; raz­

vijene zemlje 264; reinvestira­

R
nje 148

Profitna stopa 119

Rad 102-103 , 205

- opadanje 264; prosecna 259

apstraktni 81; izvor vrednosti

Program SK] 253

162; kapitaL odnos 102; poseb­

Prohibicije 84
no teSki uslovi 173 ; produktiv­

318
 nost 123; intenzivnollt
Regionalni razvoj 58-74

261

Rad. umni i manuelni

250

placanje 103

Rad, svetski
Relativna konkurentnost ceoa 123

- prosecna i edinica 261

Relativoe prednosti 26-27. 29-30,

Radna snaga 59-60, 101, 124. 1-43.

43

146, 209, 226, 260

Relativni troskovi proizvodnje 25, 65

jevtina 52; karakter 123; kre­

Renta 206

tanie 140, 142, 151; kretanje

Rentabilnost 174, 248

posle svetskog rata 154;

Reprodukcija. pro~irena 24, 63, SS,

kvalifikaciona struktura 125,

93, 179, 216

139; kvalitet 154; mobilnost

Restriktivne mere 19, 20, 44, 58, 107,

172, 228; monopolsk<:\ grupe

H2, 175, 185, 194, 204, 223

173; migracija 62; ogranicenje

Rcstrikcije

kretanja 152; ostali faktori pro­

- kvantitativne 70; monetarne

izvodnje 170; poljoprivreda 116;

130

po nuda 123, 170; spoljna tr­

Restriktivllo dejstvo carina 136

dejstvo 172; stepen is­ Rimski ugovori 143. 153

169; trabja 62;

Rizik, decentralizacija 145

viskovi 144; zatvorene grope

Robe

radnika 170
107; kolicina 158;

Radna teorija vrednosti 65, 100, 205.

kretanje 146; medunarodno kre­

226
tanje 104, 10<;, 107, 124; me­

Radnicka klasa
aureglOr,aHlO kretanje 113; pla­

spoljna trgovina. odnos 171

sman na stranom td:istu 112;

Raspodela 169, 17'i

podela tdista 110; transfer 120

grupe 177; stabilnost 117; vre­

Robe za domace trii~te 107

mensko razdoblje 117

Robna razmena

Ratna privreda 64
internadonalna

Ravnopravnost 257
117

Ravnote:!:a ponude i traznje H

Retalijacija 194

Razmena 82

106; .veuko

tdiSte 81
s
Razmena ekvivalenata 33

Realizacija 89-90
Samodovoljnost 13, 22, 57, 64, 176,

Reeesija 224
208

Regionalna ekonomicnost 175

239

242

Savet za uzajamnu ekonomsku pomo':

144, 167-168

Senioritet 228

319
Sindikati proizvodaca 132
nosi 231; irttervencija, izvozna

Sindikati, radnicki 171, 191, 227

112; Jugos!avija, predratna 235;

Sirovine 20, 69, 86, 109, 113-115,

teorije 66, 68; zadaci 176

118, 206-208, 232, 237, 264

Spo1jnotrgovinska politika SAD 172

- damping 134; stabilizacija cena

Srebro 15, 16

258; uvozne 265

Sredstva placanja, inostrana 54

Slobodna inicijativa 163

Sredstva za proizvodnju

Siobodna trgovina 22-24, 33, 37, 60,

- stepen koriscenja 168

64, 66, 83, 86, 94, 134, 152, 210­ Stabilnost, ekonomska 157

211, 232
Stagnacija, ekonomska 117

- klasicne koncepcije 233-234;

Standardizacija proizvodnje 125

Marksova analiza 73-74

Staljinizam 251

Snobovska potrosnja 110

Stanovnistvo 116

Socijalisticke zemlje
- migracije 140

- trgovina, medusobna 261

Stanovnistvo sveta 141, 142

Socijalna revolucija 74
Stepeni razvijenosti, razlike 39, 85

Socijalni problemi zaposlenosti 53

Strucnjaci, migracija 20

Specijalizacija 28, 41, 171, 173, 229

Struktura robne razmene

Specijalni fond UN 255

- Jugoslavija 258; neravnomernost
Spoljna trgovina 24, 94
258; zemlj e u razvoju 263

dejstvo u rasponima vremena Subvencije 21, 49, 200

122; ddavna intervencija 16; Subvencionisanje izvoza 19, 13 3

ekspanzija nacionalne privrede Subvencionisanje, carinsko 53, 54

187; karakter u kapitalistickim Superprotekcionizam 68

uslovima 91; Kejnzovo ucenje Supstitucija 108, 162, 206, 229

197; komunikacije, uloga 117; Supstituti 162

Lenjinova koncepcija 75-98; Suverenitet 239

Marksovo shvatanje 75-98; Svetska konferencija u Denovi, 1927

merkantilistiCko shvatanje 14":­ 129

22; mogucnosti preorijentacije Svetska privreda

11 7; nacionalna privreda 219; formiranje 23; jedinstvo 249;

pribavljanje viska vrednosti 93; neravnomerni razvoj 90; razvi­

rdimi 128; Rikardova koncep­ jene zemlje, uloga 12; socijali­

cija 102; teorijske koncepcije stiCke zemlje, uloga 251

67 Svetska trgovina

Spoljna trgovina SAD 66

- ciljevi 18; ravnotda 89

Spoljno tdiste
Svetsko tdiste 9, 12-13, 22, 77, 263

- opadajuca uloga 63-64

budoaska dominacija 71; ge­

Spoljnoekonomska politika 266

neza 84; jedinstvenost 88; ka­

Spoljnotrgovinska politika 44, 129,

pitalistiCko 83, 178 , 180, 264;

154, 200, 230

Marksovo shvatanje 75-98 ;

diferenciranje 114; drZava, ulo­

nacionalne ekonomije, uloga 82,

ga 91; ekonomske teorije, od­ 87, 260; negativno dejstvo 243;

320
 odnosi, medunarodno regulisanje
Transportni sistem, unutrasnji

252 ; protekcionizam, posledice

- protekcionisticke mere 140

13 8; staljinisticka teza 251 ;

Traznja 35, 119-121, 162, 164, 205 ,

stabilizacija 57
207-208

elasticitet 112; hiperekspanzija

13 5; povecanje 148 ; potrosacka

36; promene 163; reciprocna 19

Stednja 155, 181, 184 , 189, 200

-20, 33-34, 50, 53; spoljna

~trajk 168
90; unutrasnja 92, 102

Trgovaeka mornarica, subvencionisa­

T nje 21

T rgovinska politika 19

T rgovinska ekspanzij a SAD 66

T rgovinska ogranicenj a 245

Trgovinski bilans 14-15, 19, 36, 82,

190, 195, 215

Trgovinski preferencijali 22

T rgovinski ratovi 84

Tropske oblasti 59-62

T ropske zemlje

- mogucnosti razvoja 96-97

Troskovi proizvodnje 103-104, 128,

162, 164, 174-175 , 229

- cene, identicn09t 128; izjedna­

cavanje 56

Troskovi transporta 100, 102, 105,

113-114, 127, 136, 206

- Olin ova koncepcija 111-112

Tdgta
Vi d i i : Svetska trgovina, Meduna­

rodna trgovina

- koncepcija izjednacavanja 205;

zatvorena 203

Tdiste 128

damping 128; dodajno 21; do­

mace 46, 53, 108, 112, 140;

jugoslovenske koncepcije 247;

proizvodnja, odnos 78-79; pro­

sirenje 175; psiholoski faktori

110; roba, domaca i strana 110;

spoljno 88; spoljno i unutra­

sn)e, veze 89 ; unutrasnje 157,

210; velicina 153

21
~21
 U Zajmovi inostranstvu 196
Zakon neravnomernog razvoja kapi­
Ujedinjene nacije 207
talizma 37

Jugoslavija, aktivnost 25'4-257;

Zakon opadaj uceg prinosa zemlje 116

specijalizovane agencije 25'S,

Zakon opadajucih troskova 174

25'6
Zakon uporednih prednosti 31

Ukus potrosaca 120

Zakon uporednih troskova 29, 32

Univerzalizam 81
Zakon vrednof.ti 82, 94, 261-262

Uporedni troskovi
Zakoni. merkontilistiCki 16

Uslovi razmene 31, 34, 36, 5'0, 162,

Zakoni 0 navigaeiji, engleskl 21

192, 25'8
Zakon tdista 229

Usluge 108, 125'

Zaposlenost 52, 5'3, 180, 197, 215',

Uvoz 15', 19-20, 45', 170, 185'-190,

224, 234

200
- puna 68, 17.1., 181-182, 192

indukovano povecanje 199; iz­

Zastita carine 5'4

voz, odnos 90; ogranicavanje

15'3; restrikcije 5'8

Zastita mlade indlStrije 40

Uvozni proizvodi 107

Zatvorena privreda 193

Zemlja 5'9

v
Zemlje u razvoju 21. 32, 43, 5'3, 62,

104, 130--131. 147, 193, 207-208,

Valutni paritet 245'

221, 252-25'8, 262

Vanekonomski faktori

- svetska trgovina, polozaj 137,

Vi d i: Komparativni tro§kovi

139

Vi d i i: Neekonomski faktori

Velika ekonomska kriza 1929-1933

ZemljiSna renta 152, 155

64, 69, 107, 140--141, 166, 180,

Zlato 15', 18-19, 22, 35, 82, 160-­
193, 217
161, 226, 25'1

Visak vrednosti 14, 25'9 - odliv 225; tezaurator nacional­

- apsolutni 77-78; relativnl 76

nog bogatstva 16

Volumen transakcija 15'7

Zlatni standard 69, 71, 15'7, 15'9,

Vlast
160, 164, 198, 204, 210, 223, 225'

- drustvene klase 17

Zlatno-devizni standard 160

Vrednost 33-34, 80--81, 94, 100, 103

Vruci novae 145'

Zlatno-poluzni standard 160

Vuna 101

Z
1:itni zakoni, engleski 21

ZajedniCko tdiste 48

Zajmovi 215
1:ivotni standard 5'2, 15'2, 1"

322
INDEKS IMENA I GEOGRAFSKIH NAZIV A

 A C
Afrika 141. 142. 209. 2,4
Cemberlen. H. H. (Chamberlain .
Albanija 193. 264-26,
H. H.) 229

Aleksic. Milan 10
CSSR 117. 144

Ansio (Anciaux) 107. 161

Cile

Australija 141-142. 148. 209

- izvozne carine ,0
Australija

- poljoprivredne prednoBti 101

D
Austro-Ugarska 161

Avramovic. Dragoslav 246. 248

Danielson. N. 91

Azija 141. 254

Danska 11,

Dedijer. Vladimir 265

B Dikanski. M. T. D. 73

Balog 6, E
Balticke zemlje
- ekonomska stagnacija 117
Engels. Fridrih (Engels. Friedrich) 12­
Bastja (Bastiat) 83
13 . 73 . 9,
Belgija 144
Engleska 11-16. 20-24. 33 . 37-38 .

Bem Baverk (Boehm-Bawerk) 165'

43--44. ,2. 5'9-62. 64-65. 72. 84.

Beneluks 48
94-95'. 111. 115 . 142. 197-198.

Beveridz (Beveridge) 66
208. 215-216. 232. 236

Boldvin. R. E. (Baldwin. R. E.) ~9

Evropa 124. 141-142. 148 . 193

Brazil 140
Evropa. istocna 16 7

Brilej. loze 25'6

Evropa. zapadna 59-61 . 207-209

Bugarska 144

Buhanan (Buchanan) 65'

F

c Fabinc. Ivo 10

Finska

Cmobmja. Bogdan 25'i . 252

- spoljna trgovina 117

325
Francuska 14. 142, 144, 148
Furije, S. (Fourier. Charles) 95
G
J.
K. (Galbraith, J.
Graham, F. D. 173. 175
H Kasel (Cassel) 100, 214
Haberler, Gotfrid (Haberler, Gotfried)
10, 157-178. 203, 214, 224-234
Hamilton, Aleksander (Hamilton, Ale­
xander) 38. 42, 44, 68, 70, 95
Hansen 65
Haris, S. (Harris, S.) 65
Harms 106
Hiks (Hicks) 165
Hitler, Adolf 236 .
22, 144, 148, 15'2
Houtroj (Hawtroy) 65
Hubeni. Marijan (Hubeny) 10
Indija 96, 117, 140, 161
Iran 117
Irska 142.
49, 64, 144
ratua 237; spoljnotrgovinske kon­
cepcije 235-267; svetsko trZHte,
uloga 266; Juzna Amerika 141. 142
K
K.) 92
Kanada 207, 142, 153
KardelL Edvard 254
Kejnz, Dzon Mejnard (Keynes, John
Maynard) 159, 161,169,179,180­
184, 197, 199, 215-218, 221. 231,
234
Keri, Henri (Carey, Henry) 38, 83
Kerns (Cairns) 170. 204
Landaurer 165
Kidric, Boris 236
Klark, J. B. (Clark. J.B.) 165
Komonvelt 66. 197
L
Latinska Amerika 20. 254
Lenjin, V. 1. (Lenin. V. I.) 61. 67, 89­
93, 150, 204, 249-250
List, Fridrih (List, Friedrich) 38-44,
68, 70, 95-97, 139
Luksemburg 144
Roza Rosa)
8S-89

M
Japan 52. 64. 208
31. 43-50, 58, 193 Mahlup, Fric (Machlup. Fritz) 10.
- izvoz, struktura 265; predrat­ 186-188, 191-192. 194-196,198
ni medunarodni ekonomski odnosi -200, 203, 215, 218-220, 223,
236; Prvi plan 240; 224
socijalisticka privreda 240; Man. Tomas (Mann. Thomas) 22
revolucija 23 S; so­ Marks. Karl (Marx, Kilrl) 12. 13. 73­
cijalisticke zemlje. ekonomski SO, 82-87, 91, 95, 168, 259-262

nosi 240; spoljna politika, MarSaI, Alfred Alfred) 64,

ratna 239; spoljna politika, pred­ 103. 111. 115. 170, 214, 226, 232
ratna 23 S; spoljna trgovina, pred­ Mates, Leo 256

326
 Mediteran 142
S
Meichsner. V. 246 ·

Mejer. G. M. (Meier. G. M.) 5'9

SAD 37-39. 42. 44. 5'2. 5'4. 5'7. 5'9­
Mihajlovic. Predrag 10. 266
62. 64-65'. 68. 70. 118. 124. 125'.
Mil. Dion Stjuart (Mill. John Stuart)
133. 136. 142. 149. 15'1. 197. 207,

23. 31. 3~-36. 65'. 204. 214

212

Monkretjen. Antoan (Monchretien.

- investicije u zapadnoj Evropi

Antoine) 22
15'3; spoljna trgovina 66; spoljno­

Mordvinov. N. 95'
trgovinska politika 171

Mrkusic. tarko 10
Sej. tan Batist (Say. Jean Baptiste)
96. 229

N Senior 127

Severna Amerika 141

Novi Zeland 148

Sismondi. Simon 90

Nemacka 23. 39. 48. 5'2. 5'4. 61. 64.

Skandinavija 142. 15'2. 214

111. 144. 148

Smit. A. (Smith) 11. 13. 15', 18. 22­
Novi Zeland 148
26. 33. 36, 79. 95'. 143. 170, 228.

232

o Socijalisticke zemlje 212. 230

SSSR 88, 144. 180. 212. 25'0

Obradovic. Sava 9. 246

- embargo SAD na izvoz 20

Olin. Berti! (Ohlin) 90-119. 122­ Stanovnik. lanez 25'6. 25'8, 263

141. 144. 146-15'5. 203-215' Suecki kanal 13. 23. 117

P S
Panamski kana! 23
Slihter. S. (Schlichter. S.) 65'

Pertot. Vladimir 10. 266-267

Spanija 22

Poljska 111
Suler (Schuller) 168

Popovic. Milentije 263. 264. 265'

Svajcarska

Portugal 22. 193

- kapitali, inostrani 115'
Sumpeter (Schumpeter) 165'
R
T
Rikardo. David (Ricardo) 11. 13. 22­
Tausig (Taussig) 65'. 102. 109-110.
26. 29. 31. 33-36. 64-65'. 79. 94­
126. 127. 204. 214. 232

95'. 99-100. 102-103. 127, 160­

Tito. Josip Broz 25'2

162. 204. 205'. 214. 226. 231-233

Todorovic. Dragoslav 239

Robinson. Dioan (Robinson. Joan)

191-192. 229

Rostov. V. V. (Rostow. W. W.) 15'5'

Rusija 91. 142, 148. 180. 249-25'0

Vajner, Diekob (Viner. Jacob) 15'. 65'.

Vidi i: SSSR 99, 129. 131-132. 145'. 214

327

Valras (Walras) 100

Velebit. Vladimir 256

z
Vidic. Dobrivoje 2,6

Viksel (Wiekse!) 16, Voroncov. V. 91

Viksted (Wicksteed) 16, Vukmanovic-Tempo. Svetozar 246

Vilfan. loze 75. 77. 80. 256 Zombart. Verner (Sombart. Werner)

Viser (Wiesser) 106 6;

328

/
/!- j/1t$~~ ;
EKONO"SKI FAKULTET
SPLIT - KNJIINICA

III1IIIIIII
550018887