МОДЕРНА ПРОИЗВОДЊА И ДИЗАЈН

ЏОН РАСКИН

5 Предавање одржано у Бредфорду у марту 1859. године

Обраћам вам се с великом жељом да ме саслушате

10 вечерас као што су ме слушали и ученици школа за
дизајн чија је сврха развој уметничког укуса у посебним
гранама производње. Нико не може да пружи
одговарајућу помоћ везану уз посебну примену
уметности ако није у потпуности упознат с условима рада
15 и природом материјала у којем се ради; а неодређена
помоћ је скоро као никаква помоћ. Штавише, бојим се да
ће ових неколико примедби које желим да вам саопштим
вечерас више упућивати на тешкоће него на њихово
решавање: како било, можда ће ипак бити од користи
20 што ћу јасно да дефинишем (а барем сам то у стању да
учиним) неколико најозбиљнијих општих препрека које
нам данас стоје на путу ка успеху у дизајну и да вас
упозорим да све док се те главне тешкоће не отклоне,
сав напор остаје узалудан и бескористан.

25 Прва се односи на наше неразумевање домета и

узвишености декоративног дизајна. Поред свих наших
разговора о њему, право значење речи „декоративна
уметност“ остаје нејасно и недоречено. Желео бих, ако је
могуће, вечерас да решим то питање и да вам покажем
30 да су начела по којима морате да радите погрешна, исто
колико су и ограничена – истина, само онда кад се
темеље на представи о међусобној повезаности свих
грана уметности. Погледајте прво једину битну разлику
између декоративне и осталих уметности: прва је
35 повезана с неким сталним местом и на том месту је у
подређеном или надређеном положају у односу на
значај других уметничких радова. Сва су највећа
уметничка дела која је свет произвео везана за неко
стално место и подређена су својој сврси. Нема
40 уметности највишег реда осим декоративне. Најбоља
скулптура икад израђена служи као украс на прочељу
храма, најбоља слика као украс у просторији. Најбоље
Рафаелово дело само је пуко осликавање зидова низа
соба у Ватикану, а његови су цртежи послужили као
45 предложак за таписерије. Најбоља Коређова дела служе

1 | Страна
 као украс двеју малих црквених купола у Парми,
Микеланђелова на своду папске приватне капелице,
Тинторетова на своду и зидовима добротворног друштва
у Венецији, док су Тицијан и Веронезе своје
5 најплеменитије мисли изложили на просте зидове од
цигле и гипса Венеције, а не у неки унутрашњи простор.

Ослободите се сместа било какве идеје да је

декоративна уметност у инфериорном положају, или да
је то нека друга врста уметности. Њена природа, њена
10 суштина, једноставно је у томе што је везана за неко
одређено место и на томе месту чини део неке велике и
складне целине у друштву других уметничких дела, а то
је далеко од тога да им је подређена и тако далеко од
тога да је прогласимо инфериорном у односу на друге
15 уметности зато што је везана уз фиксно место – јер би се
оно што је преносиво могло више сматрати
инфериорним. Преносива уметност – независна од
фиксног места, за већину представља неплемениту
уметност. Ваш мали холандски пејзаж који данас држите
20 на бочном зиду, а сутра ћете га ставити између прозора,
више је вредан презира од оног прекрасног призора
зелених поља и шуме којим је Беноцо тако улепшао
некад суморну аркаду Кампосанта у Пизи, а мало је
вероватно да дивљи вепар од сребра који вам служи као
25 печат или бравица баршунасте кутије представља тако
племениту животињу попут оног бронзаног вепра из
чијих уста шикља вода у фонтану на тргу у Фиренци.
Заиста је могуће да нека преносива слика буде
прворазредни примерак своје врсте, али то није зато што
30 је преносива, нити су Тицијанове фреске нижеразредне
зато што су фиксиране, штавише, највећи комплимент
који можете уделити некој слици средњег формата јест
да је величанствена попут фреске. Имајући на уму
„фиксну“ чињеницу да свака уметност може бити
35 декоративна и да су највећа дела била декоративна,
можемо да пређемо на разликовање реда и положаја
декоративне уметности.

1. Декоративна уметност првог реда је она која је

замишљена да буде на местима на којима може
40 неометано и неоштећено да стоји и да буде савршено
видљива, а чије су главне делове, савршене и природне,
одувек стварали или би требали да стварају велики
уметници. Сваког дана можете да чујете апсурд како
собна декорација мора да буде плошног узорка, мртвих
45 боја и конвенционално монотона, и не знам шта све не.
Будите уверени да се никад нико није служио

2 | Страна
 конвенционалном уметношћу за декорацију, када може
да створи било које боље дело и не знајући хоће ли оно
бити на заштићеном месту. Штавише, велики сликар увек
ће да вам пружи природну уметност, била она заштићена
5 или не. Коређо добија наруџбину да ослика просторије у
приземљу палате у Парми: нико од наших људи
васпитаних према савременим начелима не би прекрио
зидове коцкастим, пругастим или цветним узорком или
мозаиком. Па није ни Коређо – он осликава густе низове
10 лишћа винове лозе с овалним отворима и љупку децу
која кроз њих ускачу у собу, а љупка деца су пожељнији
украс од коцкастог узорка – ако можете да их нацртате,
али то није лако. На сличан начин Тинторето треба да
ослика цели један део већнице у Венецији. Неки би се
15 обични декоратер потрудио да зид личи на зид, али
Тинторето сматра да би било боље да га, ако му то успе,
учини више налик рају: он развлачи своју слику преко
зида, с облацима надвијеним над призор, приказује
светло које се пробија кроз облаке – све је у блештавилу
20 и плаветнилу – зодијак иза зодијака – ваља се магловита
река под ногама светаца, да би их коначно оставила у
бескрају светла – неортодоксно до крајњих граница, али
све у свему лепо.

И тако у било којем другом случају, највећа дела

25 декоративне уметности су неконвенционална – искрено,
чисто, добро сликарство и кипарство, али увек приковано
на своје место и подређено сврси којој треба да служи на
том месту.

2. Но ако уметничко дело треба да се примени на место

30 на којем ће бити подложно оштећењу, где може да се
излиже или где може да изгуби изворни облик, на
пример ставити га на кухињске потрепштине, ратну
опрему, оружје или одећу – где ће се орнамент излизати
сталном употребом или предмет искривити на својим
35 прегибима – тада би било штета да то буде неко дивно и
савршено уметничко дело. Тада су вам потребни
уметнички предмети једноставније нижеразредне форме
који ће због своје једноставности бити мање изложени
оштећењима или баш оне који због своје сложености и
40 трајности имају предност, ма како били искривљени на
прегибима.

И тако настају разни облици инфериорне декоративне

уметности подложни општем закону који каже да, што су
место и функција неке ствари и подређенији и нижег
45 ранга, форма је мање природна и савршена; тада је неки

3 | Страна
 орнамент у складу с том сврхом, попут коцкастих или
цик-цак узорака на некој шољи или чинији, бољи од
слике крајолика или портрета. Због тога би општа
дефиниција истинских форми конвенционалних украса
5 неког предмета била да оне у себи имају онолико лепоте
колико то подноси материјал, место и функција.
Размотримо мало та три услова усклађености лепоте
форме.

10 А) КОНВЕНЦИОНАЛИЗАМ ЗБОГ МАТЕРИЈАЛА

Ако, на пример, требамо да прикажемо људску фигуру

само у камену, сводимо боју на белину јер она не може
да се прикаже. Тиме се лепота људског тела не уздиже
15 него умањује, али када бисмо његову боју приказали
погрешно, дошло бисмо до још веће деградације. Колико
год умањили лепоту, немојте је погрешно приказивати. У
другу руку, када обликујемо лице, не можемо
обликовати трепавице. Лице не изгледа боље због
20 недостатка трепавица – оно је оштећено тим
недостатком, али било би још више оштећено њиховим
неспретним приказивањем.

Исто тако не можемо да обликујемо косу. Требамо да се

задовољимо конвенционалношћу грубих кврга и блокова
25 мрамора уместо златног облака који окружује лепо
људско лице својом таласастом тајновитошћу. Комади
мермера не могу да представљају узвишено средство
приказивања људске косе – они могу само да је уназаде,
али и то је боље од било каквог другог покушаја
30 опонашања косе у материјалу који за то није прикладан.
Сви покушаји таквог опонашања имаће за последицу
тренутну деградацију. У свом покушају опонашања види
се да мајстор има само основну и јадну представу лепоте
стварности – иначе би знао како му је задатак
35 безнадежан, па би одмах одустао: тако сви случајеви у
којима жели да се избегне конвенционализам, а
материјал то изискује, доводе до неосетљивости према
истини и представљају најгоре облике неусклађености.
Зато је и на највећим грчким скулптурама коса тек
40 незнатно наглашена, не због тога што је кипар
омаловажавао косу, него зато што је предобро познавао
њене карактеристике да би се дрзнуо да је дотакне. Не
сумњам да су грчки сликари цртали косу управо онако

4 | Страна
 како је то чинио и Тицијан. Савремени покушаји
стварања готових слика на стаклу произлазе из истог оног
темеља вулгарности. Нико ко је свестан значења
сликарства не може да трпи осликани стаклени прозор
5 који опонаша рад сликара. Но, сви уживамо у блиставом
мозаику изломљених боја, што се догађа због посебног
својства стакла па оно има легитимитет да се и даље
производи.

10 Б) КОНВЕНЦИОНАЛИЗАМ ЗБОГ ПОДРЕЂЕНОСТИ МЕСТА

Кад неки уметнички рад треба да се види с велике

даљине или на тамном месту, или на неки други
несавршени начин, с њим увек треба поступати на груб и
15 једноставан начин да би ефекат био снажан. У добрим
временима дизајна кипови на прочељу катедрале били
су обрађивани у складу с њиховом удаљеношћу: нема
никакве финоће у изради Мадониних контура која
доминира групом кипова изнад јужне попречне лађе
20 катедрале у Руану, око пет метара изнад тла: на
Миланској катедрали, међутим, која је у суштини
савремено дело, при обликовању скулптуре даљина се
није узимала у обзир па се вероватно њена вредност
састоји у томе да посетиоца натера да се попне триста
25 степеница како би је видео.

Ц) КОНВЕНЦИОНАЛИЗАМ ЗБОГ ПОДРЕЂЕНОСТИ ФУНКЦИЈЕ

Кад неки део украса треба да се подреди другом (на

30 пример, израда украсног рељефа у односу на скулптуру
коју обрубљује или украсних ресица драперије на кипу
који покрива), тај подређени украс треба да буде у
инфериорном положају како би одражавао своју нижу
функцију, а то најбоље може да се учини већим или
35 мањим одступањем од природне форме. Што мање
природности украс садржи, то му је више умањена
вредност па је тиме одређен за неку скромнију улогу.
Али колико год далеко велики мајстор ишао у одбијању
прихватања начела израде виших организама природе,
40 увек ће настојати да задржи величанственост природних
линија, односно бескрајних линија. Његови

5 | Страна
 опонашатељи, уверени да га могу да следе без усвајања
принципа природности, промашиће у потпуности
суштину дела, па ће тако најпростији комадић грчког
конвенционалног орнамента изгубити сву своју вредност
5 у својој савременој имитацији јер ће се изгубити оне
најфиније линије. Можда је једна од најглупљих и
најмање оправданих критика мојих радова претпоставка
да нападам или презирем грчку уметност. Ја сам напао
паладијанску архитектуру и савремену имитацију грчких
10 радова. А о грчкој уметности могу да говорим само с
великим и бескрајним поштовањем: када спомињем
Фидију, чиним то у истом тону као и кад говорим о
Микеланђелу, Тицијану и Дантеу. Први изрази таквог
уверења лако могу да се ишчитају из мојих изјава отпре
15 тринаест година: „У том светлу ћемо да видимо три
горостасна лика која, усправно стојећи један поред
другога у свом узвишеном миру духовности, израњају
над целим хоризонтом света. Фидија, Микеланђело и
Данте – од њих можемо постепено да силазимо према
20 славним људима из раздобља која следе, мирно
посматрајући све мањи сјај у сваком немиру и напору
изражавања, све док не нестане и задњи траг надахнућа
у посрћућој извештачености или измученом лудилу
модерних времена.“

25 Мислим да сам то довољно јасно рекао и све до данас

једнако се трудим да упознам људе с есенцијом грчке
уметности као што то чиним и с готичком. Наиме,
племенитост општег поимања форме изведена је из
непрекидног проучавања људске фигуре, а моје
30 притужбе упућене савременом архитекти нису биле то
што он следи грчке узоре, него што не признаје основне
животне законе у њиховој, као и свој другој уметности.

Реч је о томе да све добре подређене форме

орнаментације у свету већ постоје, а оне друге могу да
35 буду лепе само ако их људи стварају цртањем или
обликовањем људске фигуре. Не бих овде да понављам
оно на чему сам већ два пута наглашавао говорећи
студентима у Лондону и Манчестеру, о деградацији
карактера и интелекта при потрази за уметношћу без
40 повезаности с природном формом, као што је то
видљиво код Азијаца: овде ћу мало да пређем границе
ваше стрпљивости како бих се осврнуо на нераздвојну
везу између цртања људског лика и сликања орнамената,
што је карактеристика великих европских школа и свих
45 оних које су повезане са њима. Реците ми, као прво, који
се орнаментални рад обично ставља пред нашег студента

6 | Страна
 као пример савршенства декоративности? Рафаелове
арабеске, зар не? Али претпостављам да је Рафаел мало
знао о људској фигури у том периоду. Не тврдим да ми се
те арабеске свиђају, али у њима постоје одређени
5 квалитети које савремени дизајнери не могу да
опонашају, а управо су оне суштина мајсторовог
проучавања фигуре. Шта се још даје студентима на увид?
Углавном орнаменти cincquecenta. Дакле, уопштено,
cincquecenta је, са својим птицама и керубинима,
10 венцима од лишћа и хрпама воћа, представљао забаву за
уметнике који су непрекидно и с лакоћом обликовали
садрже људске фигуре или животиње и оне чине главни
део њиховог опуса.

Ипак, неки људи старинског или средњевековног духа

15 узвикнуће „не желимо да проучавамо cincquecento.
Желимо чистији и строжији конвенционализам“. Шта
бисте желели? Египатски орнамент? Зашто, па цела маса
њих састоји се од мноштва људских фигура приказаних у
разним врстама покрета – и то величанственог покрета;
20 њихови краљеви затежу лук стојећи на борним колима,
снопови стрела звецкају на њиховим раменима, умирући
падају под њима као пред пошашћу, заробљеници
гоњени у престрашеном чопору; и ви мислите да можете
да опонашате египатске украсе а да не знате да нацртате
25 људску фигуру? Онда бисте ипак одабрали хришћански
орнамент – најједноставнији средњевјековни
хришћански украс из тринаестог века! Сматрате ли да су
хришћански мотиви у већој мери лишени људских
фигура? Најмање природан и најконвенционалнији
30 орнамент готске школе је онај са њиховог осликаног
стакла – мислите ли да је осликано стакло из својих
најбољих времена икад израђено без људских фигура?
Поред наше остале савремене беде, упустили смо се у
израду прозорског стакла с листићима и тракама
35 уплетених црвених и жутих врпци које изгледају попут
узорака желеа од рибизла на божићним колачима, док
сваки прозор са старим обојеним стаклом приказује
историју неког свеца. Прозори катедрала у Буржу,
Шартру или Руану имају сваки по десет, петнаест или
40 двадесет медаљона, а сваки медаљон садржи најмање
по две фигуре светаца, често њих шест или седам,
приказујући све занимљиве догађаје из њихових живота.

Ви ћете рећи да су те фигуре просте и застареле и да их

не би требало опонашати. Зашто? Тако је и лишће просто
45 и застарело, а ипак га опонашате. Шарени ивични узорак
гераније или лишћа бршљана није ни трунку боље

7 | Страна
 нацртан – личи ли он, по вама, више на геранију и
бршљану, него што људске фигуре личе људским
фигурама? Али ви сматрате да је лист геранија улепшан,
па зашто тако не мислите и за људску фигуру? Чињеница
5 је да ни једни ни други нису улепшани него су подређени
конвенцијама по истим начелима и на исти начин и ако
желите да научите да третирате листове, једини је начин
да прво научите како да третирате фигуру. Могли бисте
ускоро да проверите своју вештину. Стари мајстори нису
10 су бојали блиских и приземних тема. Прозори у Шартру
приказују пословне активности у граду, а на дну сваког
прозора приказани су занатлије и трговци како раде свој
посао – на тај начин су плаћали израду прозора.
Приказани су ковачи у ковачници, штавиоци са својим
15 кожама, трговци како на тезгама продају робу – све је то
израђено у предивним медаљонима. Стога, ако желите
да сазнате да ли имате иоле стварног талента за
композицију или адаптацију у уметности орнамента,
немојте да се задовољите лепљењем листова један уз
20 други – то може свако – него покушајте да на
конвенционалан начин прикажете месара или пиљара и
њихове купце како купују купус или репу. То ће вам рећи
да ли можете да цртате. Видим да заједно са мном сада
полако губите стрпљење. „Замолили смо овог типа да
25 дође да говори нашим мајсторима како да израђују
мараме, а он само покушава да их научи како да
карикирају.“ Али, будите стрпљиви са мном, а када
завршим, проучите мало, ради себе самих, историју
уметности орнамента па ћете да схватите зашто ово
30 радим. Понављам, открићете сву велику декоративну
уметност која се темељи на напору мајстора да нацрта
фигуру, а у најбољим школама – да нацрта све што види
око себе, сву живу природу. Најбоља је уметничка
керамика она из старе Грчке и сва снага цртежа на њој,
35 све до најобичније цик-цак линије, првенствено
произлази из тога што је мајстор требало да нацрта
нимфе и витезове – из тих фигура с кацигом, огрнутих
плаштом, он извлачи сву своју уметничку снагу. О
египатском орнаменту управо сам говорио. Ту вам је дато
40 све што је мајстор видео – своје сународнике како се
боре, лове рибу, посећују једни друге, воде љубав, граде,
кувају – све што су радили нацртано је тако
величанствено и присно и баш на прави начин. У
византијском орнаменту су свеци или животиње, који
45 представљају различити ниво духовне моћи, главни
мотив, а од цркава па до емајлираних украса присутна је
само фигура, фигура и опет фигура – и то је увек основни

8 | Страна
 принцип. У норманским и готским радовима, поред свих
њихових смирених светаца, могу да се виде и много
немирнији ликови – у лову, слављу, борби итд. или
чопори животиња у нападу или бегу. На таписерији из
5 Бајеа краљица Матилда приказала је, најбоље што је
могла и у многим видовима довољно сликовито и јасно,
целу историју освајања Енглеске.

Тако растом уметничких способности долази до све боље

израђених фигура, све до свечаних кипова катедрале из
10 Велса или керубина који обогаћују призор Маdonne dei
Miracoli у Венецији. Стога ћу без околишања да вам
кажем, јер сматрам то тачним, да морате свом мајстору
да удахнете живот или никад нећете од њега извући ни
једну црту добро замишљеног конвенционализма. Данас
15 нема доброг орнаменталног дизајна, а неће га још дуго
ни бити па морамо да будемо стрпљиви ако желимо
промену набоље. Не надајте се да ћете одмах да осетите
повољне учинке ваше школе, натерајте своје људе да
високо подигну главе, а онда да их погну онолико колико
20 је потребно – ниједном великом човеку то не смета.
Охрабрујте студенте у непрекидном и тачном цртању
било чега што долази из природе – мртве природе,
цвећа, животиња, али изнад свега људске фигуре, и ако
допуштате било какву разлику између поуке једног
25 уметника и ваших мајстора, нека буде тако, али не
разлику у ономе што цртају већ у степену
конвенционализма који у цртежу тражите.

Што се мене тиче, увек ћу се трудити у првом реду да

пружим потпуну уметничку поуку, али нисам сигуран (још
30 нисмо испробали) какве резултате ћемо да постигнемо с
истински разборитом праксом конвенционалног цртежа.
Хоће ли то бити резултати какве су постигли Египћани,
Грци, Французи 13. века, а састоје се у најсавршенијем
приказивању природне форме са што је мање могуће
35 линија? Египатски цртежи животиња и птица на свом
врхунцу су били фантастични у задатим условима;
фантастични на два начина – први се састоји у
најистанчанијој перцепцији основних форми и
карактеристика живих бића, а други у грандиозности
40 линије која те форме извлачи и истрајава на њима
чинећи од змије, ибиса, лешинара, узвишене утваре с
моћима змије, ибиса или лешинара. Начин на који
студенти могу да усвоје нешто од тога дара (само неки –
верујем да је целокупност талента повезана с битном
45 вером у магично и снагом поштовања која из тога
произлази; људи су вероватно знали да ће, ако убију

9 | Страна
 јастреба или ибиса, бити осуђени на смрт) састоји се у
томе, да им не прође ни један дан да не нацртају неку
животињу из природе, користећи само најосновније
линије и боје којима ће постићи да се на овај или онај
5 начин истакну релевантне карактеристике те животиње.
Понављам, није сигурно до којих ће се резултата доћи
вредним практиковањем конвенционализма такве врсте,
али какви год они били, главна је чињеница да је цртање
животиња и људских фигура апсолутно нужно и нико ко
10 се буде устручавао такве праксе неће постати велики
дизајнер.

Чак и из првог корака у фигуративном цртању појављује

се нешто што је јако добро, а то је оно што ће натерати
студента да одмах одустане од појма формалне
15 симетрије. Ако само учите како добро нацртати лист – у
неким нашим школама уче вас само како да њему
насупрот додате други, и онда се та два супротна листа
називају „дизајн“ – претпоставља се да је на тај начин
могуће стварати орнаментацију, иако вам за то не треба
20 више памети од једног огледала или калеидоскопа. Но
научите ли једном цртати људску фигуру, схватићете да
присиљавање на симетрију неће нужно довести до
доброг дизајна; управо обрнуто, биће то врло лош или
никакав дизајн. Одмах ћете увидети да, како бисте
25 распоредили групу од две или више фигура, морате у
исто време да мењате њихов положај и да их не стављате
једну насупрот другој већ да их здружујете, премда би
можда било пожељно да буду у уравнотеженој
композицији.

30 Неки дан сам водио помало забавну расправу о тој теми

с једним пријатељем који ми се јасно и оштро
супротставио на начин који је вредан пажње. Мој
пријатељ је мишљења да се суштина орнамента састоји
од три ствари: контраста, низа и симетрија. Ја сам му (у
35 писму) одговорио да „ништа од тога, нити све троје
заједно, не може чинити украс“. Тада сам на папир
ставио неправилну мрљу мастила – ево овде
имаш контраст, али то није орнамент – онда
сам додао – 1, 2, 3, 4, 5, 6 – ево ти низ, али то
40 није орнамент. Тада сам нацртао
симетричног човечуљка – ево ти симетрије,
али ни то није орнамент.

Пријатељ ми је одговорио:

„Твоји цртежи нису орнамент јер их ниси применио.

10 | С т р а н а
 Враћам ти их примењене на спортској марами. Свака
фигура чини склад тако што је окренута по двема осама,
а целина је у супротности с
контрастним низом.“

5 Симетрична фигура: цела

површина мараме

Контраст – украси на угловима

Низ – ивични украси

10 Свака фигура је приведена у хармонију закретањем по

две осе, целина је супротстављена у контрастном низу.

Мој је одговор био – боље речено реакција (овде морам

мало да проширим јер су његове речи „зато што их ниси
применио“, садржавале суштину целог проблема – да
15 њихова примена или примена било којих других ствари
чини баш срж дизајна а не-примена или погрешна
примена, његову негацију. Његова примена лоших
мотива била је у овом случају задивљујућа, и кад би
једноставним речима могао да ми објасни принципе по
20 којима их је користио, учинио би велику услугу
студентима уметности).

„Објасни ми ове главне тачке:

1. На који начин одређујеш број фигура које ћеш да

ставиш на мараму? Да их је било више, значи ли то да би
25 оне биле безначајне и без ефекта? Да их је мање, да ли
би то било чудовишно? На који начин си одредио њихов
број?

2. Како си одредио ширину ивице и размерну величину

бројева?

30 3. Зашто се две црте налазе изван ивице, а само једна

унутар ње? Зашто нема више црта? Зашто их нема три,
четири или пет? Зашто уопште црте раздвајају те
варварске фигуре, и зашто, ако се већ ради о цртама,
нису двоструке или троструке?

35 4. Зашто си ставио по две мрље на сваки угао? И зашто

оне нису на врховима коцкастог узорка или на средини
ивице?

11 | С т р а н а
 Реч је управо о твом интуитивном увиду зашто то ниси
учинио и зашто си учинио баш онако како си учинио, у
чему се и састоји снага дизајна, и као сви људи које сам
познавао и који су имали ту снагу, ти си потпуно
5 несвестан основних закона по којима радиш и збуњујеш
друге људе говорећи им да дизајн зависи од симетрије и
низа, а у ствари у потпуности зависи од твог властитог
осећаја и процене.“

То је била суштина мог задњег одговора на који (као што

10 сам и претпостављао) нисам добио одговор. Али још увек
остаје да се размотри чињеница да је, уз све умеће и укус
(посебно кад је реч о великој сигурности и складу
пропорција које дизајнер користи) које мој пријатељ
примењује на облицима који су му задати, резултат још
15 увек само спортска марама, односно: задати мотиви су
настали, као прво, из несмотрености, у облику обичне
мрље, па из набрајања бројева, у облику низања цифара,
те из апсурда и сировости, у облику лоше нацртане
карикатуре – такве мотиве, на какав год начин они били
20 обрађени, могу да се претворе само у оно што ће се
свидети несмотреним, сировим особама које знају да
броје – у спортску мараму. Разлика између овог
орнамента и Коређове слике у Парми једноставно и у
потпуности лежи у додацима (подоста великим), а то су
25 искреност и мекоћа: слика је предивна, али у исто време
симетрична и исто тако представља стварност као што је
и за око пријатно компонована. А искреност, мекоћа и
домишљата композиција уистину представљају
исходиште орнамента, није то ни контраст, ни симетрија.
30 Требало би отићи корак даље и размотрити ову идеју:
што је племенитији садржај, то мање подноси симетрију.
У овом случају, осећај уклапања и реда створен
понављањем фигура донекле неутрализује њихову
безобзирну неуглађеност. Али, ако фигуре нацртате
35 боље, њихово понављање биће болно. Можете
безопасно да балансирате пуком геометријском формом
и да супротставите четворолист или рог том истом
мотиву. Али ставите ли два Аполона из Белведереа
окренута леђима један насупрот другом, нећете имати
40 утисак да их симетрија чини бољим делима. Кад је реч о
племенитим мотивима, њихова снага је у различитости, а
понављање делова знак је потпуно лошег, безнадежног и
неугледног дела или намерне деградације оних делова
код којих је такво понављање допуштено како би се
45 истакли они племенитији. То су нека од великих начела
чија примена може допринети успеху студената дизајна

12 | С т р а н а
 данашњице, али запамтите, ниједно од тих начела неће
бити корисно ако их у једном дубоком и
непоколебљивом смислу не схватите некорисним.

Боље речено, док не будете свесни да ни ви, ни ја, нити

5 било ко други не може, у оном највишем, крајњем
смислу, да научи било кога како створити добар дизајн.

Да дизајнирање може да се научи, цели свет би га знао,

као што цели свет зна да чита и да рачуна. Али,
дизајнирање не изискује ни срицање ни сабирање. Људи
10 ми стално долазе на курс цртања у Лондону очекујући да
их научим оно што ће им одмах дати хлеб у руке.
„Молим вас господине, покажите нам како се црта.
Створите дизајнере од нас.“ Не сумњам да и ви
делимично очекујете да вас подучим како да се од ваших
15 бредфордских младића створе дизајнери. Нажалост, ја
исто тако могу да вам кажем како да се произведе клас
пшенице као што могу да направим од вас доброг
уметника било које врсте. Могао бих врло учено да
анализирам пшеницу и да вам кажем да се састоји од
20 скроба, угљеника и соли силицијумове киселине, могу да
вам покажем скроб, угаљ и кремен, али ви ћете бити
једнако далеко од вашег класа пшенице као што сте били
и пре. Било коме ко жели да добије класје пшенице
може да се покаже где да се нађе зрневље и како да се
25 оно засеје. Након неког времена, ако тле и временске
прилике допусте, вероватно ће никнути класје. Тако је и
са стварањем уметника – прво морате да га нађете међу
зрневљем, потом морате да га засадите, оградите и
плевите земљу око њега, те уз стрпљење и ако тле и
30 временске прилике допусте, можете из њега да извучете
уметника, никако другачије. Оно о чему вам вечерас
говорим углавном је питање да ли тле и временске
прилике Бредфорда или Енглеске одговарају расту
класја.

35 Сада смо на прагу уласка у оно историјско раздобље кад

ће наш приватни живот, уз помоћ вештина мира, полако
али потпуно заменити јавни живот и вештине ратовања.
Верујем да наша Енглеска неће требати да се искуша у
борби, и да неће бити закрчена палатама. Надам се да ће
40 сачувати своја зелена поља, колибе и домове средњега
сталежа, али они требају, а верујем и да хоће, да буду
обогаћени једном корисном, искреном и стварном
формом уметности. Не желимо више гозбе богова нити
мучеништво светаца, немамо више потребе за путеношћу
45 нити места за веровање у магичне силе, као ни за скупу

13 | С т р а н а
 дрскост. Научимо онда и верно историјско сликарство –
дирљиво и промишљено представљање људске природе
у драматском осликавању, потом поетско и присно
приказивање природних предмета и крајолика, те
5 рационално, дубоко проживљено остварење догађаја
који су предмет наше вере. И нека све те ствари које
желимо буду, колико је могуће, разбацане уоколо и
доступне свим људима.

Исто тако, кад је реч о производњи, предмет треба да

10 буде снажног, трајног, а не богатог извођења, те
рафинираног а не раскошног дизајна. Ваши производи не
требају да привлаче пажњу једне војвоткиње него морају
одмах да задовоље потребе и да рафинирају укус
обичног човека. Најчешћу грешку у енглеском праћењу
15 моде у одевању, посебно међу нижим класама,
представља склоност површности и украшености које су
углавном последица незграпног опонашања њихових
надређених. Произвођачи би прво требали да раде
ствари које не само да изгледају предивно и привлачно,
20 него су такође прилагођене свакодневној употреби у
скромном и повученом животу. Увек морате да имате на
уму да је ваш посао као произвођача да стварате
тржиште које морате и да опскрбљујете. Ако због своје
кратковиде и безобзирне жеље за стицањем богатства
25 будете удовољавали сваком расположењу светине за
тренутном потражњом, или у љубоморном супарништву
са суседним државама или другим произвођачима
будете покушавали да привучете пажњу некаквом
чудном и дречавом новотаријом направивши од дизајна
30 рекламу или ако будете крали сваку идеју успешног
комшије подмукло је опонашајући или је настојећи
помпезно да је засените, никада нећете створити добар
дизајн. Пуком случајношћу можете загосподарити
тржиштем или силином енергије управљати њиме,
35 можете задобити поверење јавности или проузроковати
уништење конкурентске фирме или обратом среће
можете бити уништени ви. Али шта год да вам се догађа,
једино је сигурно да ћете цели свој живот да проведете у
кварењу укуса јавности и подстицању јавне
40 екстраваганције. Свака предност коју сте стекли
неукусним кичем била је утемељена на таштини купца,
свака потражња коју сте створили некаквом новотаријом
рађала је код потрошача навику да буде незадовољни, и
када се повучете у пензију, једина утеха биће вам
45 размишљање како је ваш живот био – баш до те мере до
које се ширио домет вашег деловања – успешан у

14 | С т р а н а
 уназађивању уметности, окаљавању врлина и смућивању
ваше земље.

Али, с друге стране, ако сте од почетка одлучни да ћете,

све док будете могли да утврдите или разлучите шта је
5 најбоље, да производите оно што је најбоље, уз
интелигентно расуђивање могућих трендова и укуса
људи које опскрбљујете. Тада дословно можете да имате
утицај на стварање сваке врсте добра, утицај већи од
оног који многи учитељи имају на уметност или писци
10 расправа на моралност. Имајући на уму материјале у
којима се ради и сирово познавање уметности у
данашње време, не знам да ли је нешто шире и
ефикасније утицало на укус јавности од стафордширске
производње керамике под управом Вилијема Веџвуда.
15 На произвођачу остаје одлука да ли ће на сличан начин
од свог порцелана или керамике да ствара образовна
средства или пуко опојно средство за тржиште. Сви бисте
ви у одређеном смислу требали да будете аутори и
заиста бисте прво морали да скренете пажњу јавности на
20 себе, али када једном придобијете публику, као што је у
пишчевој моћи да објави оно што ће уједно да образује и
да забавља, на вама је да „објавите“ оно што ће да
образује и да украшава. Ту се сигурно не ради о бедној
амбицији. Непрестано слушам како се говори да су људи
25 преамбициозни. Мени се, нажалост, чини да никада нису
довољно амбициозни. Колико се само њих задовољава
тиме да буду успешни трговци у некој земљи, а могли би
да буду њени водичи, саветници и управљачи, с
истанчаним али великим повољним утицајем на
30 суздржавање од лудости док задовољавају њене
потребе. И нека коначно та амбиција и осећај дужности у
целости буду прихваћени, па ће највећа слава европске
уметности и европске производње тек да дођу. Док
Рафаелово и Микеланђелово сликарство дају снагу
35 лажном веровању у магично и величанственост
имагинацији греха, задатак енглеске уметности је да
испуни душу истинитошћу и да дирне срце
саосећајношћу. Челик из Толеда и свила из Ђенове само
су дали снагу угњетавању и сјај узвишености, и пошто су
40 они стекли богатство – још увек преобилно да би
пружили утеху убогом и културу простаку и да кроз
мирне домове нација шире љупкост и драгоценост која
се налази у једноставном украшавању и корисним
стварима – нека то остане на Енглеској и нека допринесе
45 њеном уздизању и јачању.

15 | С т р а н а