Armin Hanić

ELEKTRONSKO POSLOVANJE
SEMINARSKI RAD

TUZLA, 2018.
 SADRŽAJ

1. Uvod
2. Pristup elektornskom poslovanju
3. Oblici elektronskog poslovanja
4. B2B model poslovanja
5. B2C model poslovanja
6. C2C model poslovanja
7. M poslovanje
8. Uslovi za razvoj elektronskog poslovanja
9. Pitanje sigurnosti
10. Elektronski potpisi
11. Elektornski sertifikati
12. Zaključivanje ugovora
13. Zaključak
14. Literatura
 1. UVOD
Termin elektronsko poslovanje odnosi se na poslovne transakcije, koje se obavljaju
između organizacija ili organizacija i pojedinaca i zasnovane su na obradi i prenosu
digitalnih podataka (tekst, zvuk i slike) koji se prenose putem otvorenih (kao što je
Internet ) ili zatvorenih mreža (kao SWIFT) uz pristup otvorenim mrežama.

Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji obuhvata sve oblike poslovih transakcija ili
razmene informacija koje se izvode korišćenjem informacione i komunikacione
tehnologije i to između preduzeća, između preduzeća i njihovih kupaca ili između
preduzeća i javne administracije.

Sa stanovišta komunikacija elektronsko poslovanje je elektronska isporuka informacija,

proizvoda i usluga i elektronsko plaćanje korišćenjem računarskih i drugih
komunikacijskih mreža.

Sa poslovnog stanovišta to je primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih

transakcija i poslovanja.

Sa stanovišta usluga to je alat koji omogućuje smanjenje troškova poslovanja uz

istovremeno povećanje kvaliteta i brzine pružanja usluga.
 2. PRISTUP ELEKTRONSKOM POSLOVANJU
Pre nego što počnu sa on-line transakcijama korisnici moraju da obezbede pristup
mrežnoj infrastrukturi.

Za pristup je potreban softver, hardver i mogućnost priključka na mrežu (pristup telefonu,

kablovskoj televiziji, mreži mobilne telefonije, satelitima ili televizijskim mrežama).
 3. OBLICI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Firme su u početku koristile internet samo za sopstveno predstavljanje. Tu su bili kontakt

podaci, adresa, katalozi, projekti itd. Danas su sajtovi dinamički i interaktivni. Tu je
interakcija sa kupcima, ankete, on-line poručivanje, plaćanje, i td.

Elektronske transakcije su najčešće između vlade, kompanija i krajnjih potrošača.

Vlada (Goverment) može da:

 npr. koordinira sa lokalnim samoupravama (G2G)
 npr. učestvuje u projektima sa kompanijama (G2B)
 npr. informiše građane tj. klijente (G2C)

Kompanija (Business) može da:

 npr. sarađuje sa lokalnom samoupravom ili vladom (B2G)
 npr. investira u zajednička ulaganja sa drugom kompanijom (B2B)
 npr. omogući elektronske tansakcije ili trgovinu potrošačima (B2C)

Klijent (Consumer) može da:

 npr. plaća obaveze prema državi (C2G)
 npr. utiče na rad kompanija (C2B)
 npr. organizuje aukcijsku prodaju (C2C)
 4. B2B MODEL POSLOVANJA
B2B model je elektronsko poslovanje imeđu dve ili više kompanija. Ovaj model se bazira
na globalnoj dostupnosti interneta (nacionalno i internacionalno tržište) i niskim cenama
usluga (softver se ne kupuje već se koristi Update za klijenta).

Prednosti B2B poslovanja su:

 komunikacija između firmi je jednostavna (interni e-mail, sajt)
 dostupna on-line dokumentacija (podaci o firmi, projektna dokumentacija)
 distribucija izveštaja i bitnih informacija klijentima
 upravljanje proizvodnjom, zalihama i logostikom
 praćenje nabavke i isporuke

Nedostaci B2B poslovanja su:

 sporo reagovanje na brojne zahteve klijenata zbog integrisanog sistema
 pravni aspekti u međunarodnim ugovorima
 u automatizovanim sistemima nema pogađanja oko cene
 nema žive reči (ponekad nam treba čovek sa druge strane)

B2B model – veleprodaja

Po ovom modelu imamo primer kineske firme Alibaba na sajtu www.alibaba.com gde
veletrgovci stupaju u kontakt sa klijentima iz celog sveta. Ovaj gigant elektronske trgovine
je objavio da je 2012. godine prodao robu u vrednosti od 157 milijardi dolara, što je više
od Amazon-a i eBay-a zajedno. Dešava se da dnevna prodaja na ovom sajtu ponekad
dostigne cifru i do 5 milijardi dolara.

Ukoliko neko ima firmu, i želi da proba ovaj vid poslovanja, neka ovde pogleda uputstva
šta mu je sve potrebno od dokumentacije .

B2B model – brend

Ovaj model B2B poslovanja je nešto jednostavniji. Ovde jedna firma prodaje robu drugim
firmama. Klijent ne instalira nikakav softver na svom računaru već se loguje na sajt sa
korisničkim imenom i šifrom koju mu je dodelio dobavljač. Primer je firma Jela iz
Jagodine ( www.jela.rs ) koja proizvodi nameštaj.

Na slici dole se vidi koje se on-line mogućnosti nude. Tu je poručivanje, reklamacije,

istorija poručivanja i istorija reklamacija.
 5. B2C model

Razlika između B2B i B2C elektronskog poslovanja je u tome ko je kupac – kompanija ili
fizičko lice. B2C je model koji podrazumeva poslovanje izneđu firme i potrošača. Ovaj vid
poslovanja za firmu predstavlja dodatnu uštedu u troškovima kirije, broja zaposlenih i
drugih vidova nameta.

Za kupca je bitno da:

 može da pronađe informacije o proizvodu u bilo koje vrema
 da upoređuje cene
 naruči željeni proizvod
 dobije proizvod na kućnu adresu
 zna da li se plaćaju troškovi transporta
 zna koliko se plaća carina i porez za robu iz druge država
 ima pravnu sigurnost po pitanju garancije kvaliteta i plaćanja
 eventualno vrati poručeni proizvod

Najpoznatiji predstavnik B2C poslovanja na svetu je Amazon (www.amazon.com).

Pre nego što se odlučite za kupovinu preko interneta, nije loše da se upoznate sa nekim
savetima obrađenim u publikaciji e-kupovina.pdf ili na
sajtu www.zastitapotrosaca.gov.rs.

Ono što je važno da znamo je da u okviru modela B2C ne spada samo trgovina. Tu su sve
ostale privredne delatnosti na internetu okrenuta ka krajnjem korisniku: on-line
bankarstvo, nekretnine, zdravstvene usluge, aukcije i slično.

Bitne razlike između B2B i B2C poslovanja:

 kod B2C poslovanja, finansijske tarnsakcije su mnogo manje
 kod B2C poslovanja, mnogo je više kupaca naspram jednog dobavljača
 način isporuke kod B2C je mnogo flrksibilniji
 kod B2C modela, svi odnosi su kratkoročni, dok se kod B2B formiraju ugovori
 cene kod B2C modela su kataloške, dok se kod B2B formiraju dogovorno
 6. C2C model poslovanja

Ovaj model poslovanja je najnoviji, i rasprostranjen je u celom svetu. Zasniva se na

trgovini između fizičkih lica, a preko internet kompanija koje pružaju takvu uslugu.
Najčešće je to aukcijska trgovina, mada ne mora da bude. Kompanija koja vrši uslugu
ovakvih transkcija „živi“ od provizije, reklama ili od članarina korisnika.

Pravila koja važe kod aukcijskog modela prodaje:

 svi korisnici koji žele da učestvuju u transkciji moraju biti registrovani
 na sajt se logujete dobijenom lozinkom i korisničkim imenom
 ukoliko želite da nešto prodate, potrebno je da dostavite sliku i opis proizvoda
 moguća je komunikacija porukama sa zainteresovanim kupcima
 morate odrediti vremenski interval aukcije za dati predmet
 poželjno je da odredite početnu cenu predmeta (jedno vreme je kružila priča da je neki
amerikanac morao da proda jahtu za par hiljada dolara. Problem je što nije stavio početnu
cenu od recimo 50 hiljada dolara. Kada se završila aukcija, najveća ponuda je bila par
hiljada dolara i po zakonu je morao da je proda po izlicitiranom iznosu.)
 7. M poslovanje

Mobilno poslovanje predstavlja ekspanziju e-poslovanja na mobilne uređaje (telefon,

laptop, tablet, PDA) koji mogu da obavljaju novčane transakcije. Za razvoj m-poslovanja
zaslužan je ubrzan razvoj “pametnih” telefona i razvoj telekomunikacione infrastrukture.
U Srbiji je dosta rasprostranjena 3G mreža (mreža treće generacije) koja omogućava
brzinu protoka do par megabita u sekundi, što je sasvim dovoljno za rad u realnom
vremenu tj. moguća je i komunikacija putem glasa ili multimedije. (Telenor na primer
koristi tehnologiju HSPA+ Evolved High Speed Packet Access koja teorijski može da
dostigne brzinu do 42Mbps. U odnosu na stariju tehnologiju HSPA ovo je evolucija ka
najnovijim 4G sistemima.)

Prednosti m-poslovanja:
 razvijena kultura korišćenja “pametnih” uređaja
 sve niža cena a veća funkcionalnost mobilnih uređaja
 podrška radnicima na terenu
 transakcije se obavljaju sa bilo kog mesta u svetu
 ušteda vremena (nema odlaska u banku i čekanje u redu)
 ušteda novca (u banci Intesa prvih pet transakcija u mesecu su besplatne)
 razvoj L-trgovine (location-based e-commerce)

M-poslovanje je posebno pogodno za impulsivnu kupovinu. Najviše je rasprostranjeno u

Japanu i Americi i na ovaj način najviše kupuju tinejdžeri. Kod nas se ovaj vid najviše
primenjuje prilikom plaćanja parkinga, mada mogu da se plate i druge usluge (ulaznice
za razne manifestacije, bioskope, pozorišta, karte za prevoz, usluge u hotelijerstvu itd.).

Moje iskustvo vezano za m-poslovanje je plaćenja raznih računa, i u poređenju

sa desktop računarom, dosta je jednostavnije preko mobilnog telefona. Na telefon se
instalira aplikacija Intesa Mobi, naprave se šabloni za plaćanje raznih računa i uz
verifikacioni kod to je to (samo da imate para na računu). Kod desktop računara je
potreban jedan korak više, a to je mini CD kao sertifikat, pa cd-rom neće da pročita disk,
pa treba da se ažurira Java, …

U Srbiji skoro sve banke imaju razvijeno m-poslovanje. Jedan od razloga praćenja novih
trendova u ovoj oblasti je zadržavanje starih i pridobijanje novih klijenata. Još jedna
oblast koja je kod nas pristojno razvijena je mobilni marketing. Razlozi za to su:
 mobilni telefon koristi preko 80% građana Srbije
 mobilni je uvek sa nama
 reklama može da ide samo ciljnim grupama
 reklama je jeftinija od TV reklama
 gradi se prisniji odnos sa kupcima
 8. Uslovi za razvoj elektronskog poslovanja

Da bi se elektronsko poslovanje moglo razvijati, potrebno je ispuniti neke tehnološke

pretpostavke. Pre svega je potrebno raspolagati informatičkom magistralom tj.
infrastrukturom zadovoljavajućeg kapaciteta i dovoljna raširenost davaoca usluga
transporta informacija kroz razne komunikacione mreže

Da bi se osigurala kompatibilnost uređaja i metoda koji služe u elektronskom poslovanju,

potrebno je standardizovati sve aspekte rada mreže, od standarda video distribucije do
protokola za rad u mreži i pružanja mrežnih usluga, kompresije različitih oblika
multimedijalnih dokumenata i sl

Osim tehnoloških pretpostavki potrebno je ostvariti i unaprediti i zakonske pretpostavke

koje će omogućiti nesmetan razvoj elektronskog poslovanja, zaštitu autorskih prava i
privatnosti i osigurati univerzalni pristup mreži i adekvatnu politiku određivanja cena za
pristup mreži i korišćenje informacija.
 9. Pitanje sigurnosti

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Uvek postoji mogućnost da neko
neovlašćeno prati komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove
ozbiljne primene u savremenom poslovanju potrebno pronaći mehanizam koji će
obezbediti:

 Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)

 Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)
 Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)
Medjunarodnim dokumentima je usvojeno načelo da se elektronski potpis izjednačava sa
pismenim. Pri tome, ellektronski potpis je zbir elektronskih podataka iz kojih je vidljivo
da je u vezi sa dokumentom na koji se odnosi i koji omogućava da se utvrdi identitet
potpisnika. Elektronski potpis podleže verifikaciji izdavanjem elektronskih sertifikata,
koje izdaju ovlašćene organizacije, a kojima se potvrdjuju podaci u elektronskom potpisu
i identitet potpisnika.

Obezbedjenje autentičnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca

postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je
da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od
pošiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke.
Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Pošiljalac primenom odredjenih
kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis
fiksne dužine koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To praktično znači da svaka
promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa.
 10. Elektornski potpis

Prema zakonodavstvu Srbije, elektronski potpis može da bude običan i kvalifikovani.

Kvalifikovani elektronski potpis je, u suštini, isti kao i obični elektronski potpis, ali koji
sadržim više podataka koji pouzdano garantuju identitet potpisnika i onemogućavaju
naknadno poricanje potpisa. Zakonom o elektronskom potpisu Srbije su precizno
utvrdjena sredstva za formiranje elektronskog potpisa i sredstva provere tih podataka,
odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto

pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i
pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku, ako je formiran u skladu sa odredbama
Zakona o elektronskom potpisu i ako su ispunjeni ostali uslovi propisani Zakonom o
elektronskom potpisu i propisima koji su doneti na temelju tog Zakona.
Kvalifikovani elektronski potpis formira se sredstvima za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa. Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa su
sredstva koja moraju da obezbede:
1. da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mogu pojaviti samo
jednom i da je obezbedjena njihova poverljivost;
2. da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, ne mogu u razumno
vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti podaci za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa;
3. da kvalifikovani elektronski potpis bude zaštićen od falsifikovanja, upotrebom
trenutno dostupne tehnologije;
4. da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu pouzdano zaštićeni
od neovlašćenog korišćenja.

Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, prilikom formiranja

potpisa, ne smeju promeniti podatke koji se potpisuju ili onemogućiti potpisniku uvid u
te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa.
 11. Elektornski sertifikati

Zakon o elektronskom potpisu odredjuje da je sertifikat elektronska potvrda kojom se

potvrdjuje veza izmedju podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta
potpisnika4.
Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronski sertifikat koji
izdaje sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i koji mora
da sadrži:
1. oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu;
2. skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat;
3. skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika;
4. podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju podacima za izradu
kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su pod kontrolom potpisnika;
5. podatke o početku i kraju važenja elektronskog sertifikata;
6. identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata;
7. kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo kvalifikovani
elektronski sertifikat;
8. ograničenja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima.

Iz navedenog je vidljivo da se može i preko Interneta izjaviti volja i mogu biti sklopljeni
pisani ugovori, ako se pisani oblik posebno zahteva. Uopšteno mogu se u poslovnom
prometu preko Interneta ugovori sklapati sa ili bez elektronskih potpisa.
Ako se u konkretnom slučaju za posebno odredjenu vrstu ugovora zahteva pisani oblik,
zahtev je ispunjen samo ako se primeni kvalifikovani elektronski potpis, koji se temelji na
kvalifikovanom elektronskom sertifikatu.

Elektronski potpisi se ne mogu ni u kom slučaju koristiti kod:

1. pravnih poslova kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se
ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
2. izjava stranaka i drugih učesnika u postupku za raspravljanje zaostavštine, formu
zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom
izdržavanju i sporazume u vezi sa nasledjivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog
prava;
3. ugovora o uredjivanju imovinskih odnosa izmedju bračnih drugova;
4. ugovora o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost;
5. ugovora o poklonu;
6. drugih pravnih poslova ili radnji, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona
donetih propisa, izričito odredjena upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na
papiru ili overa svojeručnog potpisa.

U tom smislu je na evropskom nivou uredjeno sklapanje elektronskih ugovora, koje ne

sme biti sprečeno nacionalnim zakonodavstvima. Dakle, postoji medjunarodni zakon koji
uredjuje slučajeve nesporazuma i rešava konflikte kada se više zakona primenjuje
simultano i proizvode kontradiktorne efekte. Kada su medjunarodni ugovori u pitanju to
je the United Nations Commission on International Trade Law (UNCITRAL) i Convention
on Contracts for the International Sale of Goods (CISG).

Domaća iskustva sa elektronskim potpisima

U našoj zemlji je od 6. januara 2003. uvedeno elektronsko bankarstvo izmedju pravnih i
fizičkih lica i skoro svih naših banaka, u kojem se koriste smart kartice za elektronsko
potpisivanje finansijskih transakcija. Ti potpisi predstavljaju “samo” elektronske potpise,
jer korisnici nemaju kvalifikovane sertifikate, a smart kartice koje se koriste nisu
verifikovane kao sredstva za formiranje kvalifikovanog potpisa u našoj zemlji. Po svemu
sudeći, na osnovu svetske prakse, u domenu elektronskog bankarstva neće ni biti
obavezno da se koristi kvalifikovani elektronski potpis, jer se to smatra zatvorenom
grupom korisnika (gde postoji eksplicitni ugovor izmedju komitenta i banke). Na osnovu
svetskih i evropskih analiza, prava i najšira primena kvalifikovanog elektronskog potpisa
se očekuje u domenu elektronske uprave, kada će gradjani elektronski poslovati sa javnom
upravom, tj. slati elektronske zahteve javnoj upravi (npr. zahtev za izdavanje elektronskog
izvoda iz matične knjige, elektronska prijava poreza itd.). Ovi zahtevi moraju biti
potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom gradjana. U tom smislu, tekući projekat
uvodjenja ličnih karata u Srbiji kao elektronskih identifikacionih dokumenata u obliku
smart kartice predstavlja pravu podršku za realizaciju pomenutog sistema. Naime,
očekuje se da će pomenuta elektronska lična karta, odmah po uvodjenju, biti verifikovana
kao sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.
 12. Zaključivanje ugovora

U elektronskoj trgovini ugovor se zaključuje razmenom informacija izmedju ponudioca i

kupca. U tom smislu, uobičajeno je da ponudilac objavljuje elektronske kataloge na
internetu, ali one još uvek ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, zbog
nedostatka konačne volje, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima
i odgovaraju nekom izlogu, slanju cenovnika ili kataloga u kojem su sadržane informacije
o ponudjenim proizvodima ili uslugama.

Ugovori sklopljeni preko Interneta ne predstavljaju neki novi tip ugovora i mogu biti
sklopljeni u svako vreme uz ispunjenje istih pravnih uslova kao i kod sklapanja ugovora
na uobičajeni način.
Sa obzirom na svoj sadržaj razlikuju se tri grupe ugovora sklopljenih preko Interneta:
Ugovori za sticanje materijalnih dobara. Kod njih je samo sklapanje ugovora preko
Interneta, a dostavljanje sledi uvek klasičnim načinima zbog svojstava same robe.
Ugovori za sticanje licenci za korišćenje digitalnih proizvoda ili informacija. Ovde je po
pravilu i narudžbina i dostava preko Interneta.
Ugovori o ispunjenju neke Internet usluge (pristup sadržajima na Internetu, traženje ili
širenje informacija, Internet bankarstvo i sl.)

Zahtevi za sklapanje ugovora preko Interneta ne razlikuju se bitno od uslova za sklapanje

ugovora na klasičan način. I kod ugovora sklopljenih preko Interneta ugovorne strane se
moraju sporazumeti o bitnim elementima ugovora. Posebnost postoji jedino u tome što
se koristi Internet i računar.

Izjava volje može biti iskazana i na klasičan način, i onda od izjave ponudjenog takva
izjava poslati elektronskim putem ponudiocu. Kada kupac ispuni narudžbenicu preko
Interneta, to se bitno ne razlikuje od ispunjavanja rukom pisane narudžbenice.
Kod automatizovane izjave volje korišćenjem računara se dopunjavaju specifični podaci
iz ručno sastavljene baze podataka u neki zadati formular pomoću računarskog programa,
što se u pravilu pojavljuje kod tipskih ugovora.
Prednost takvih prethodno sastavljenih opštih ugovora (formulara) je ušteda vremena.
Računarska izjava je takodje automatizovana izjava, koja nastaje automatski prema
nekom računarskom programu i dalje se šalje bez ljudskog delovanja.
Današnji računarski programi ne mogu samostalno pravno i obavezujuće odlučivati. Zato
su prema vladajućoj praksi odgovorni ugovarači kao pravne ili fizičke osobe za izjave volje
koje su u njihovo ime poslate posredstvom računara. U računarski program mogu biti
zadati uslovi, da se pod odredjenim uslovima ne dopušta automatsko sklapanje ugovora
(npr. ako je osoba maloletna, što računarski program zaključuje iz npr. upisa datuma i
godine rodjenja), ali opet se ne može smatrati da računarski program u pravnom smislu
donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude, već se smatra da je time izjavljena volja
pravne ili fizičke osobe u vidu vlasnika računara.

Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.

Za odredjivanje trenutka pristupa postoji razlika izmedju izjava medju prisutnima i medju
odsutnima. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ponuda učinjena telefonom,
teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu. Dakle
takva izjava može biti samo odmah prihvaćena ili odbijena.
Ako ponudjeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu
izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu ponudu
svome ranijem ponudiocu.
Poseban problem u elektronskoj trgovini je brzina vremena kojom se razmenjuju
informacije. U tom pogledu se postavlja pitanje opoziva upućene elektronske poruke, čak
i kad je u pitanju greška u poruci. Imajući to u vidu, često se koristi drugi način veze, na
primer telefon, da bi se opozvala poruka koja je već upućena ili da bi se ispravila greška
koja je sadržana u toj poruci.

Problem poslovne sposobnosti, koji u tradicionalnom načinu trgovine ima malo praktično
značenje, dobija na značenju u trgovini preko Interneta. Tako se kao kupac može pojaviti
i maloletna osoba ili osoba koja je inače lišena poslovne sposobnosti, koji mogu
nepromišljeno pristupiti sklapanju ugovora.
Prodavac preko Interneta ne vidi svoje kupce zbog nedostatka ličnog kontakta. Zbog toga
je prisutna opasnost, da se nedostatak poslovne sposobnosti ne primeti.
Ako ugovor preko Interneta sklopi maloletna osoba, on je rušljiv, osim ako njegov
zakonski zastupnik (npr. roditelj) taj ugovor naknadno odobri. U tom slučaju ugovor se
smatra od samog početka punovažnim.
 13. ZAKLJUČAK

Elektornsko poslovanje je sve više popularno i velikom brzinom napreduje. Predstavlja

skoriju budućnost kojom će ubrzati i olakšati sve poslovne procese.
Firme gube vrijeme, materijal i novac običnim vidom transakcije, sklapanja posla,
potpisivanja ugovora i sličnih stvari.

Elektornsko poslovanje će ubrzati i poboljšati sigurnost svih transakcija, mana ovog

poslovanja je što će smanjiti broj ljudi u preduzeću. Ta mana se odnosi na ljude jer će
mašine zamijeniti njihov rad. Firmama će to biti velika korist jer će brže i preciznije raditi
a samim tim što će zamijniti par ljudi u preduzeću, smanjiti troškove i vrijeme za plaćanje
radnika.

Mislim da je elektronsko poslovanje svijetla budućnost u svim poljima i poslovnog ali i

privatnog okruženja
 14. Literatura

www.network-it-online.com
www.techfest.com
www.cisco.com
www.ieee.org
www.opto22.com
www.smarthomeforum.com
www.rwave.deamon.co.uk
www.metcert.tripod.com
www.conroleng.com
www.compaq.com
www.helming.com
www.homenethelp.com
www.lxuser.tripod.com
www.lantronix.com
free-zg.hinet.hr/tpetrovic