Visoka tehnicka skola strukovnih studija iz Urosevca

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta
RACUNARI I PROGRAMIRANJE

Profesor: Student:
Nenad Markovic Matija Macut
Br. indeksa PB-2118

1
 Računari i programiranje

Contents
1. Uvod..........................................................................................................................2
2. Microsoft Windows 7................................................................................................4
2.1 Komande.............................................................................................................4
2.2 Power Shell.............................................................................................................9
2.3 Kartica Mouse.......................................................................................................10
3. Microsoft Office Word 2007...................................................................................13
3.1 Meni Review.....................................................................................................13
4. Microsoft Excel 2007..............................................................................................18
4.1 AND i OR funkcije...........................................................................................18
Literatura:....................................................................................................................21

2
 1. Uvod

Od kada se na tržištu pojavio pre skoro deset godina, Windows 7 nije samo smatran
najboljim Windows-om do tada, već verovatno najboljim operativnim sistemom koji se ikada
pojavio. Iako ova ocena, priznajemo, deluje previše pristrasno, verovatno najbolji dokaz da je
možda tačna predstavljaju ogromni napori koje Microsoft ulaže da svoje korisnike ubedi da
pređu na operativni sistem koji je po njima najbolji ikada, Windows 10. Ali zašto su uopšte
potrebni napori da bi neko bio ubeđen da pređe na novi operativni sistem, a ne da i dalje koristi
onaj koji je skoro deset godina star? Da napravimo paralelu sa hardverom – ne bi li nam
izgledalo gotovo sumanuto da neko ne želi da pređe na potpuno nov kompjuter, već tvrdi, i to sa
dosta argumenata, da je kompjuter na kome radi, a koji je deset godina star, bolji i stabilniji od
novog? Da, složićemo se, ovakva tvrdnja bi sigurno bila za žaljenje, ali zašto za žaljenje onda
nisu i svi oni koji i dalje koriste Windows 7, smatrajući da nemaju nikakvog razloga da pređu na
najnoviji operativni sistem? Ako su možda u pravu, nije li onda tačno da razvoj hardvera i
sistemskog softvera nije ujednačen, i da, iako bismo uvek odabrali poslednju reč tehnike kada je
u pitanju hardver, to isto ne važi i kada je u pitanju operativni sistem?

Mada ova zanimljiva tema nije tema našeg rada, ne možemo a da barem ne pomenemo
koje to odlike čine Windows 7 tako popularnim, i to toliko da čak ni galantna ponuda Microsoft-
a da svi korisnici Windows 7 mogu potpuno besplatno da pređu na Windows 10 nije urodila
očekivanim plodom. Odgovor je donekle paradoksalan, ali baš u tom paradosku leži suština.
Paradoks je u tome da Windows 7 nije revolucionarni operativni sistem, već evolucionarni, da to
tako nazovemo, on je nastao evolucijom svog prethodnika, Windows Viste. I baš kao što u
evoluciji leži suština celokupnog života, u evoluciji iz Windows Viste leži sva privlačnost
Windows 7 operativnog sistema: on je zadržao sve ono što je u Visti bilo dobro, i ispravio sve
ono loše i pogrešno, a u čemu Vista, priznajemo, nije oskudevala.

Na prvo mesto moramo da stavimo brzinu: Windows 7 je u mnogim slučajevima čak

duplo brži od Viste, a da istovremeno uopšte ne zahteva i snažniji hardver. Windows 7 je mnogo
stabilniji, sa jasnijim, preglednijim interfejsom, i dolazi sa mnogo manje ugrađenih programa,
koje skoro niko nikad nije koristio u Visti (pomenimo recimo Photo Gallery, Messenger, i Movie
Maker), sa novim taskbarom, sa novim konceptom foldera, nazvanom Libraries, koji prilično
olakšava mnoge zadatke. Povezivanje na mrežu u Windows 7 je rutinska stvar, a ništa manje
rutinsko nije ni dodavanje perifernih uređaja na računar: hiljade novih uređaja rade automatski
čim ih priključimo na računar, dok nam Device Manager prozor prikazuje njihovu sliku sa
opisom.

Naravno, listu unapređenja mogli bismo lako da pretočimo u knjigu, da nam cilj u ovom
radu nije dosta skromniji. U drugom poglavlju ćemo prikazati najčešće komande Windows 7, i
prikazaćemo primer jedne od najubedljivijih odlika ovog operativnog sistema, a to je njegova
sposobnost da prilagodi svakom korisniku mnoge svoje aspekte. Primer koji ćemo dati je kartica
Mouse iz foldera Control Panel.

Druga tema kojom ćemo se u ovom radu baviti vezana je za Microsoft Word 2007 (u
nastavku Word 2007). I baš kao što je to bio slučaj sa Windows-om 2007, reći ćemo po koju reč i
o Wordu 2007, pre svega zato što ogromne promene koje je Microsoft uveo u Word 2007 to
iziskuju1. Te ogromne promene imale su samo jedan cilj: da učine Word mnogo intuitivnijim i
moćnijim. I učinile su ga. Microsoft je organizovao nove i stare alate Worda mnogo logičnije
tako da je komande mnogo lakše pronaći, i mnogo im je lakše pristupiti. Ovo je bio važan
zadatak za Microsoft. Naime, ranije verzije Worda bile su oblikovane sa ciljem da budu
1
Više o ovim velikim promenama videti u: Connie Morrison, Word 2007, Beyond the Mannual, Apress 2007, strana 28
funkcionalne i korisne, dok su glavne ideje u Wordu 2007 lakoća otkrivanja i rezultati.
Istraživanja su pokazala da tipični korisnici Worda koriste samo mali deo njegovih ogromnih
mogućnosti, i ne samo to, ta istraživanja su pokazala da ne samo što korisnici koriste malo onoga
što im stoji na raspolaganju, nego često koriste i pogrešne opcije. Recimo, umesto da koriste
podešavanja uvlačenja (indent setting), korisnici pritisnu dugme Space pet puta, ili dugme Tab
jednom. Zato je izazov za Microsoft bio upravo u tome da dizajnira interfejs tako da otkrivanje
prave opcije koja nam je potrebna bude lakše i direktnije. Ovo je dovelo do kreiranja potpuno
novog korisničkog interfejsa, koji je zaista lak za korišćenje. Kada pokrenemo novu verziju bilo
kog programa, promene koje prvo primetimo uvek su vezane za različite opcije u menijima, ili
novu dugmad u traci sa alatima. Word 2007 je uveo mnoge nove opcije u menijima, kao i
potpuno nov izgled i doživljaj (ovako ćemo prevesti ono što se u literaturi označava kao look
and feel).

Za naš rad, naročito značajna promena vezana je za uvođenje onog što se u Wordu
izvorno zove Ribbon, a mi ćemo ovaj pojam prevesti na isti način na koji ga prevodi Microsoft
na svom sajtu: Traka. Traka predstavlja skup menija sa alatima na vrhu prozora Worda 2007,
zamenjuje stari meni bar i staru traku sa alatima, i značajno olakšava način na koji pronalazimo
komande:

Slika 1. Nova Traka omogućava da lakše i brže pristupimo komandama

Mi nećemo detaljno opisivati sve delove Trake, već ćemo se u trećem poglavlju
fokusirati na meni Review, i objasnićemo nekoliko važnih komandi koje u ovom meniju
možemo naći.

I konačno, poslednja tema našeg rada biće vezana za još jedan Microsoftov proizvod koji
po značaju stoji rame uz rame sa Wordom, a to je naravno Microsoft Excel 2007 (u nastavku
Excel). Ovog puta ćemo, doduše teško, odoleti iskušenju da opišemo inovacije koje je ovaj paket
doneo sa sobom, pre svega zato što naš cilj u četvrtom poglavlju neće biti da nešto opišemo u
vezi Excel-a, nego da nešto objasnimo.

U četvrtom, zaključnom poglavlju našeg rada objasnićemo funkcije AND i OR, i

prikazati primer primene ovih funkcija.
 2. Microsoft Windows 7

U uvodnom poglavlju istakli smo samo osnovne odlike Windows 7 operativnog sistema.
Sada ćemo pažnju preusmeriti na dve važne teme: na opisivanje osnovnih komandi ovog
operativnog sistema, i na opis kartice Mouse iz menija Control Panel.

Zaista je teško razumljivo šta želimo da kažemo kada za operativni sistem, u kome je
jedna od najsnažnijih odlika korisnički interfejs prepun boja, opcija, prozora, menija, odjednom
upotrebimo reč komanda. Šta bi to moglo uopšte da znači, zar ne govorimo o mišu i kliku kada
govorimo o bilo kom modernijem Windows-u, i kako bi uopšte bilo koja komanda mogla da
bude zadana ako nije zadana mišem? Ali zašto bismo je tada uopšte nazvali komandom, zar to
nije samo opcija koju treba da izaberemo, ili nešto tome dovoljno slično? Videćemo u nastavku
da u Windows-u 7 postoji moćan alternativni način da izvršimo mnoge uobičajene zadatke koje
prirodno izvršavamo mišem, način koji dosta podseća na zadavanje komandi u DOS-u, ali taj
alternativni način nije tu samo da evocira uspomene na stari i već zaboravljeni DOS. On je tu da
ostane, ili da eventualno dobije novi oblik u vidu još snažnijeg programa koji se zove Power
Shell, a koji ćemo takođe ukratko opisati u nastavku.

Međutim, i pored toga, miš ostaje najvažniji način na koji izvršavamo zadatke u
Windows-u 7, i on je toliko važan da mnogi među nama ne bi ni znali šta da rade ako bismo ih
postavili za računar koji nema miš. Pošto je to tako, nema nam druge nego da u nastavku
opišemo karticu Mouse iz foldera Control Panel, i da ujedno demonstriramo važnu odliku
Windows 7 operativnog sistema: da mnoge svoje aspekte prilagodi svakom svom korisniku.

2.1 Komande

Alternativni način na koji možemo da izvršavamo mnoge uobičajene komande u

Windows-u 7 je preko komandne linije. Razjasnimo na samom početku nekoliko jezičkih
nedoumica. Pre svega, komandna linija nam dozvoljava da direktno komuniciramo sa
računarom, tako što u njoj preko tastature unosimo razne komande, na koje ćemo se vrlo brzo
vratiti. Ali kako da dođemo do komandne linije? Postoji nekoliko načina, i svi oni
podrazumevaju da komandna linija bude otvorena u posebnom prozoru, jer svaki program u
Windowsu mora da bude otvoren u nekom prozoru. Dakle, komandna linija je program, koji se
kao i svaki drugi program otvara u posebnom prozoru 2. Ali kako se zove taj program? Postoje
dva sinonimna naziva: cmd i Command Prompt. I evo razjašnjenja jezičke nedoumice: do
komandne linije dolazimo preko Command Prompta, a cmd.exe je program koji upravlja
Command Promptom.

Pre nego što objasnimo kako otvaramo Command Prompt, moramo da se osvrnemo na
motivaciju da u operativnom sistemu u kome glavnu odliku čini veoma moćan grafički
korisnički interfejs, kakav je Windows 7, i dalje bude podržan staromodan način zadavanja
komandi preko tastature, koji veoma podseća na DOS-ov program koji se zvao Command.com 3.
Iako izgleda kao Command.com, ispod površine, Command Prompt je potpuno različit program,

2
Originalni naziv ovog prozora je console window, u slobodnom prevodu prozor konzole. U programiranju, konzola je
uvek naziv za standardni ulazni uređaj, što je gotovo po pravilu tastatura. Dakle, prozor konzole je prozor u kome zadajemo
komande preko tastature.
3
Razlika između Command.com-a i Command Prompta važna je i suptilna, ali mi nemamo dovoljno prostora da je
objasnimo, sem da na nju ukažemo. Više o ovome videti u: Brian Knittel, Windows 7 and Vista Guide to Scripting, Automation,
and Command Line Tools, Pearsons Education 2011, strana 434
 koji ima nove komande i pristup do nekih od najmocnocnijih alata za odrzavanje i
konfigurisanje u Windows-u, a sto upravo i cini command Prompt okruzenje vrlo efektivnim
mestom za rad sa programima i fajlovima. Takodje, mnoge opcije se cesto izvrsavaju mnogo
brze u odnosu na graficko okruzenje, u kome cesto moramo da otvorimo po nekoliko prozora da
bismo izvrsili istu operaciju.

Kako otvaramo Command Prompt? Kao što je to slučaj često u Windows-u 7, postoji više
načina. Uobičajen način je da kliknemo na Start, pa na All Programs, pa na Accessories, i
konačno na Command Prompt. Drugi način, mnogo kraći, je da kliknemo na Start, i da u odeljku
za pretragu (search box) ukucamo cmd + ENTER (ili da odaberemo cmd iz spiska programa koji
se odmah pojavljuje pošto ukucamo cmd). Koji god način da odaberemo, pojaviće se isti prozor
komandne linije, koji ovako izgleda4:

Slika 2. Command Prompt prozor

Međutim, pre nego što pređemo na komande, pomenimo još jedan vrlo efikasan način da
otvorimo prozor Command Prompta. Naime, prozor Command Prompta možemo da otvorimo iz
bilo kog Windows Explorer pregleda, sa bilo kojim folderom koji želimo da bude unapred
selektovan kao tekući direktorijum Command Prompta. Ovo je veoma zgodan trik koji bi trebalo
da upamtimo. I jednostavan je: držimo dugme SHIFT, a onda desnim dugmetom miša kliknemo
jednom na bilo koji fajl ili folder, koji želimo da bude koreni direktorijum u Command Promptu,
i onda izaberemo opciju Open Command Window Here. Command Prompt će biti otvoren, i
umesto C:\Users\jboyce kao na slici iznad, biće putanja do foldera koji smo odabrali. I toliko
o otvaranju Command Prompta, pređimo sada na komande. Broj komandi, i uopšte mogućnosti
koje pruža Command Prompt je toliko veliki, da nema nade da sve komande i mogućnosti ovde
čak ni nabrojimo. Zato ćemo se ograničiti na one najvažnije, uz diskreciono pravo da sami
odredimo koje su najvažnije komande, naročito imajući na umu prostor koji nam je dozvoljen.

Pre svega, forma u kojoj se unose komande je standardizovana, to je uvek: ime komande
+ ENTER. Ako se pitamo koje opcije su nam na raspolaganju, prirodno polazište je komanda
help. Kada je unesemo, izaći će nam poduža lista svih dostupnih komandi. Pretpostavimo sada
da ne znamo šta neka komanda znači, to u Command Promptu nije nikakav problem. Možemo
dobiti pomoć u vezi bilo koje komande, ako unesemo ime te komande, praćeno sa kosom crtom
udesno i znakom pitanja. Recimo da ne znamo šta znači komanda dir, saznaćemo ako unesemo:
dir /?.
4
Izvor slike je: Jim Boyce, Windows 7 Bible, Wiley Publishing 2009, strana 761
 Kretanje kroz foldere preko Command Prompta je lako i veoma brzo. Da bismo
promenili hard disk, potrebno je samo da unesemo veliko slovo koje označava disk, praćeno sa
dvotačkom. Recimo, komanda D: će nas odmah odvesti do diska D, a na ekranu će se pojaviti
kursor D:\>_. Ako sada želimo da se krećemo kroz disk D, koristićemo komandu cd (change
directory), praćenu putanjom do željenog foldera. Recimo, unećemo komadu: cd D:\
Programming\Books\Java. I naš kursor u Command Promptu će upravo biti tog oblika: D:
Programming\Books\Java_. Komanda cd ima dva korisna oblika:

cd\ odvodi nas do korenog foldera datog diska

cd.. odvodi nas do foldera unutar koga je tekući folder

Veoma značajna mogućnost je korišćenje džokera, pogotovo kada radimo sa imenima

fajlova u Command Promptu. Džoker je specijalni znak koji menja jedan znak, ili grupu
znakova. Postoje dve vrste džokera: znak pitanja ?, i znak za množenje *. Znak pitanja
predstavlja jedan znak (bilo koji), a znak množenja grupu znakova. Na primer, a?c.txt će se
podudarati sa imenima fajlova abc.txt, a2b.txt, aqc.txt, i tako dalje. Nasuprot tome, a*c.txt će se
podudarati sa imenima fajlova abc.txt, a12345c.txt, anotherc.txt, i tako dalje. Ove opcije su jako
korisne kada tražimo sve fajlove određenog tipa unutar foldera. Standardna komanda za
pretraživanje foldera je dir, pretpostavimo sada da želimo da izlistamo sve slike koje se nalaze
unutar datog foldera, tačnije fajlove koji imaju ekstenziju .jpg. Komanda koju ćemo koristiti
koristiće džokere: dir *.jpg . Ova komanda kaže: pretraži sve fajlove u tekućem folderu koji
su neodređenog imena, i završavaju se sa .jpg.

Ovo je prirodno mesto da bliže objasnimo važnu komandu dir. Ovu komandu koristimo,
kao što smo već rekli, da izlistamo fajlove koji pripadaju nekom folderu. Međurim, komanda
dir ima opcije koje nam omogućavaju da kontrolišemo na koji način će fajlovi da budu izlistani:

dir /s – uključuje i imena fajlova iz potfoldera

dir /b – prikazuje imena fajlova u ogoljenom formatu

dir /w – prikazuje imena fajlova u širokom formatu

dir /s – isto kao prethodno, ali sortirano po kolonama

dir /o – sortira listanje po kolonama sa sledećim opcijama: n (po imenu), s

(poveličini), e (po ekstenziji), d (po datumu), g (grupiše imena foldera prvo). Ukoliko želimo
opadajuće sortiranje, dodajemo znak -.

Na primer, komanda dir /on izlistava imena fajlova u rastućem poretku alfabeta.
Komanda dir /o-s izlistava fajlove po veličini, ali u opadajućem poretku.

Pogledajmo sada malo naprednije komande. Komanda tasklist prikazuje listu svih
programa i servisa koji su trenutno aktivni na našem računaru (u Windows-u 7 za ovo najčešće
koristimo Task Manager). Međutim, zašto bismo se ograničili na naš računar, kada je ovu listu
moguće videti za bilo koji računar koji je povezan na našu mrežu. Ako želimo da vidimo listu
aktivnih programa na kompjuteru koji se zove Aldo, i povezan je na našu mrežu, unećemo
sledeću komandu: tasklist /s Aldo /u Administrator. Opet koristimo opcije, opcija / s
kaže tasklistu da želimo upit vezan za kompjuter na mreži koji se zove Aldo, dok /u predstavlja
indikator da želimo da koristimo logovanje administratora da bismo došli do ove informacije.

U uobičajenim okolnostima, sve što otkucamo na tastaturi pojavljuje se u Command

Prompt prozoru, ali taj standardni ulaz možemo lako da preusmerimo ka nekom fajlu koristeći
znak >.
 Na primer, komanda tasklist>tasks.txt proizvodi isti listing kao u prethodnom
primeru, ali ovog puta čuva taj listing u fajlu tasks.txt.

Command Prompt nam omogućava da sortiramo podatke koje unesemo sa tastature, i za

tu svrhu rezervisana je komanda sort. Unećemo ovu komandu, zatim reči koje želimo da budu
sortirane, i kao indikator kraja unosa unećemo Ctrl+Z, i reči koje smo uneli biće sortirane u
rastućem poretku. Reči smo uneli sa standardnog ulaza, što je po pravilu tastatura, ali to ne mora
da bude tastatura. Mi standardni ulaz možemo da preusmerimo, tako da to bude neki tekstualni
fajl, koristeći znak <. Na primer, komanda sort<somefile.txt kaže komandi sort da pročita
fajl somefile.txt i da ga sortira, prikazujući rezultat na standardnom izlazu, a to je ekranu. Ali
zašto ne bismo preusmerili standardni izlaz, tako da komanda sort svoj rezultat smesti u neki
tekstualni fajl. To je u Command Promptu lako, tako da komanda
sort<somefile.txt>sortedfile.txt sortira sadržaj fajla somefile.txt, kreira fajl
sortedfile.txt, i u njega smešta sortirani rezultat. Ovaj primer smo naveli sa naročitim razlogom.
Jer korišćenje toka podataka i preusmeravanje tog toka predstavlja veoma moćnu osobinu
programa koji se izvršavaju sa komandne linije. Postojanje ovih mogućnosti nam omogućava da
pišemo kratke programe koji izvršavaju samo jedan zadatak, tako da ti programi mogu da budu
kombinovani i povezani u dug lanac izvršavanja na način koji je mnogo fleksibilniji od onoga
što većina aplikacija koje imaju grafički korisnički interfejs može da ponudi. Upravo je ovaj
aspekt jedan od ključnih razloga zašto su programi koji se izvršavaju sa komandne linije veoma
često korišćeni u serverskom okruženju5.

U prethodnom primeru smo videli da je unošenje imena fajlova često, ali da može da
bude zamorno, i lako možemo da pogrešimo u unosu imena fajla, jer neka imena mogu da budu
prilično duga. Command Prompt nam nudi nesebičnu pomoć pri unosu fajla, tako što možemo
da unesemo samo prvo slovo, da onda pritisnemo dugme Tab na tastaturi, i Command Prompt će
potražiti sve fajlove koji počinju na to slovo, tako da će izbor pravog fajla biti veoma lak.

U Command Promptu možemo da kreiramo foldere i da brišemo fajlove. Foldere

kreiramo pomoću komande mkdir ime_fordera, a fajlove brišemo pomoću komande del
ime_fajla. Komanda del nije bezazlena, i potreban je naročit oprez: ona fajlove briše odmah
i trajno, i ne smešta ih u Recycle Bin.

Pogledajmo, za kraj, i nekoliko korisnih komandi koje nam pružaju informacije o

računaru na kome radimo. Komanda systeminfo nam pruža puno informacija o sistemu na
kome radimo, uključujući serijski broj Windows-a, model kompjutera, i količinu dostupne RAM
memorije.

Drajveri predstavljaju verovatno najvažniji softver instaliran na našem računaru. Drajveri

koji nisu ispravno konfigurisani, ili nedostaju, često prouzrokuju ozbiljne probleme, tako da bi
bilo veoma korisno da imamo listu svih drajvera koji su instalirani na našem računaru. Da bismo
prikazali tu listu, treba samo da ukucamo komandu driverquery.

Komanda netstat će nam prikazati listu trenutno otvorenih portova i povezanih IP

adresa, a takođe će nam pružiti informacije o stanju u kome se svaki port nalazi: da li je u stanju
slušanja, da li je uspostavljen, ili je zatvoren. Ovo je veoma korisna komanda kada pokušavamo
da otklonimo greške na uređajima koji su povezani na naš računar, ili kada strahujemo da je
virus instaliran na naš računar, pa pokušavamo da otkrijemo da li je napravio neku zlonamernu
konekciju.

Komanda ipconfig nam otkriva mrežne podatke našeg kompjutera, kao što je njegovo
ime na mreži, ili njegova IP adresa. Ali ako je naš kompjuter povezan na modem, kao što je to

5
Više o ovom veoma važnom aspektu kada je u pitanju Java programiranje pogledati u: Seppe vanden Broucke, Bart
Baesens, Aimee Backiel, , Beginning Java Programming, John Wiley & Sons 2015, strana 289
skoro uvek slučaj, IP adresa koju ova komanda pruža je lokalna adresa rutera. Pa ipak, ova
komanda je veoma korisna zbog svojih dodataka. Naredba ipconfig/release praćena
naredbom ipconfig/renew može da primora naš računar da zatraži novu IP adresu, što je
korisno kada nam kompjuter prikazuje poruku da IP adresa nije dostupna. Takođe, možemo da
koristimo naredbu ipconfig/flushdns da osvežimo našu DNS adresu. Sve ove komande su
jako korisne kada treba da otklonimo probleme sa mrežom, što se povremeno događa.

I konačno, da li postoji način da pomoću Command Prompta vidimo našu wi-fi lozinku,
koju smo možda zaboravili? Naravno, i to je moguće 6. Svaki put kada se povežemo na wi-fi
mrežu i upišemo lozinku, u tom trenutku se kreira Wlan profil na toj wi-fi mreži i memoriše se
na računaru sa ostalim potrebnim informacijama. Upravo preko tog profila možemo da saznamo
lozinku. Otvorićemo cmd, i pokrenuti ga kao administrator 7. Da bismo saznali sve profile koji su
memorisani u računaru, unećemo komandu netsh wlan show profile. Ova komanda će
prikazati sve profile mreža na koje smo se spojili. Potražimo među profilima ime mreže čija nam
lozinka treba, neka to bude recimo mreža koja se zove AldoNET. Unesimo ovu komandu: netsh
wlan show profile AldoNET key=clear. U odeljku Security Settings videćemo stavku
Key content, i u okviru nje našu lozinku.

Ovo je samo još jedan primer koliko je Command Prompt zapravo moćan alat. A mi smo
u ovom odeljku pokušali da napravimo ravnotežu između cilja da predstavimo njegove osnovne
komande, i cilja da predstavimo napredne komande, da više ne bi bilo dileme zašto je u vreme
operativnih sistema sa veoma naprednim grafičkim korisničkim interfejsom i dalje potreban
program čije ćemo komande unositi kao u vreme koje smo izgleda prebrzo zaboravili, preko
stare i pouzdane komandne linije.

2.2 Power Shell

Pošto nas je prethodno poglavlje uverilo u to koliko programi koji se izvršavaju sa

komandne linije mogu da budu i dalje važni, u ovom poglavlju ćemo samo ukratko opisati
najmoćniji alat koji postoji u Windows-u za tu svrhu: Power Shell.

Mnogi ljudi su smatrali Command Prompt zastarelim i prilično teškim za korišćenje, tako
da je Power Shell zapravo zamena za Command Prompt. U mnogim aspektima, ova dva
programa su veoma slična, tako da u Power Shell-u takođe unosimo komande preko tastature, ili
skripte da izvršimo više komandi. Ali Power Shell dolazi sa mnogo boljim Help sistemom, tako
da je lakše pronaći korisnu pomoć nego što je to bio slučaj u Command Prompt-u, koji ponekad
nije obezbeđivao nikakvu pomoć. Važna odlika Power Shell-a je i da je mnogo lakši za
korišćenje. Međutim, ovo i dalje ne moraju da budu dovoljno ubedljive osobine da bi neko
prešao sa Command Prompta na Power Shell. Opišimo zato ukratko osobine Power Shell-a koje
ga bez ikakve sumnje čine najmoćnijim alatom za izvršavanje naredbi sa komandne linije u
Windows-u8.

Pre svega, Power Shell obezbeđuje mnogo viši nivo pouzdanosti od Command Prompta,
i obezbeđuje mnogo viši nivo bezbednosti zato što zahteva jednu vrstu akreditovanja da bi
izvršio komande. U mnogim slučajevima, njegove komande je mnogo lakše zapamtiti i koristiti
zato što se koriste ljudskom jeziku bliski termini9.

6
Odgovor je napisan uz pomoć teksta sa sajta: https://pcchip.hr/helpdesk/kako-saznati-wifi-lozinku-koristeci-
command-prompt-cmd/
7
Jedina razlika u odnosu na ranije obješnjene načine pokretanja je u tome što kad ukucamo cmd u odeljku za pretragu
dugmeta Start, desnim klikom kliknemo na cmd, i izaberemo opciju Run as administrator.
8
Ovo poglavlje je u velikoj meri napisano pod uticajem knjige: John Paul Mueller, Professional Windows 7
Development Guide, Wiley Publishing 2011, strana 417
9
Naravno, stare komande Command Prompta su i dalje podržane, i korisnici koji su navikli na Command Prompt ih i
dalje često koriste.
 Pisanje skripti je mnogo naprednije u Power Shell-u, mnogo brže 10, ali ne i uvek lakše
nego što je bilo u Command Promptu. Da bi olakšao posao korisnicima, Microsoft je u Power
Shell 2.0 dodao editor za skriptovanje zajedno sa dibagerom 11 u punom kapacitetu, koji nam
omogućava da mnogo lakše pronađemo greške nego što je to bio slučaj u Command Promptu.
Međutim, prava snaga Power Shell-a leži u njegovoj sposobnosti da nam obezbedi celokupne
resurse NET Framework-a, čak i ako nismo programeri. Za programere je ovo posebno
olakšavajuća okolnost, oni koristeći Power Shell mogu svoje zadatke prilično da pojednostave
tako da često ne moraju da koriste celokupan .NET Framework. Takođe, umesto korišćenja
čistog teksta za podatke, Power Shell koristi .NET objekte.

Sve ove osobine učinile su da postane očigledno da novo vreme za komandnu liniju tek
dolazi. Kako su se IT poslovi sve više proširivali, administratori i programeri kojima je vreme
kritičan faktor polako su počeli da napuštaju okruženje grafičkog korisničkog interfejsa, i da
prelaze na zadavanje komandi preko komandne linije. Razlog je jasan, i mi smo ga već naveli:
rad u grafičkom okruženju je intuitivniji i lakši, ali često je vremeski zahtevan. Proces koji
možda zahteva deset ili više klikova mišem u grafičkom okruženju, može da zahteva samo jednu
naredbu u komandnoj liniji. Kucanje naredbi preko tastature je očigledno brže, a danas je brzina
jako važna, ali cena koju je za to neophodno platiti je očigledna: moramo da upamtimo ogroman
broj komandi, i da često pretražujemo referentni priručnik za retko korišćene naredbe, kada nam
zatrebaju, što često znači da se faktor brzine iznenada topi.

Šta će budućnost doneti teško je reći, ali jedno je sigurno. Za običnog korisnika, pa i za
mnoge napredne korisnike, grafičko okruženje nema alternativu. A u tom okruženju, čiji je
Windows 7 jedan od najupečatljivijih predstavnika, tastatura malo znači, a glavno oruđe je miš.
Okrenimo se sada običnim korisnicima. U narednom poglavlju ćemo pokazati na koje sve načine
je u Windows-u 7 moguće prilagoditi to najubojitije oruđe za običnog korisnika.

2.3 Kartica Mouse

U Windows-u 7 miš možemo potpuno da prilagodimo sebi, i sva ta prilagođavanja

obavljamo na jednom mestu, u kartici Mouse iz foldera Control Panel12:

10
Ne samo da skripte možemo da pišemo brže, nego je i njihovo izvršavanje mnogo brže nego u Command Promptu.
Cena koju za to plaćamo je da pisanje skripti nije uvek lakše.
11
Dibager je program za otklanjanje grešaka, koji je uvek od velike pomoći programerima, ma u kom obliku da
postoji. Odlučili smo se da zadržimo izvorni naziv dibager, prvo zato što je kraći, drugo zato što je dovoljno ustaljen u našem
programerskom rečniku.

12
Izvor slike je: Jim Boyce, Windows 7 Bible, Wiley Publishing 2009, strana 180
 Slika 3. Kartica Mouse iz menija Control Panel

U ovoj kartici13 možemo da promenimo shemu pokazivača miša (izgled i veličinu),

funkciju levog i desnog dugmeta, brzinu duplog klika, i brzinu pokazivača miša. Takođe,
možemo da uključimo ‚ClickLock‘ i ‚Snap To‘ funkcionalnost, kao i trag pokazivača miša. Ako
naš miš ima točkić za skrolovanje, možemo da prilagodimo koliko udaljeno će stranica biti
skrolovana svaki put kada pomerimo točkić za jedan zarez.

Tipičan slučaj je da levo dugme miša bude primarno dugme, kojim izvodimo operacije
selektovanja i prevlačenja, dok je desno dugme sekundarno dugme, kojim najčešće otvaramo
listu opcija. Ali za levoruke osobe, ovakav raspored može da bude neprirodan. Međutim, nemaju
razloga za brigu, u kartici Mouse Properties lako možemo da zamenimo dugmad, tako da
operacije koje izvodi levo dugme prebacimo na desno dugme, i obrnuto. Pogledajmo tu opciju
odmah na slici 3. U odeljku ‚Button configuration‘, vidimo polje za potvrdu ‚Switch primary and
secondary buttons‘, i upravo klikom na ovu opciju vrlo lako, i u jednom koraku, prilagođavamo
miš levorukim korisnicima.

Brzina dvostrukog klika takođe se podešava takoreći u jednom potezu. Na slici 3, u

centralnom delu vidimo odeljak, Double-click speed‘, brzinu povećavamo ili smanjujemo
pomerajući klizač: ulevo, čime smanjumo brzinu između dva klika, ili udesno, čime brzinu
povećavamo. Odmah pored klizača vidimo sliku foldera, gde tu brzinu možemo da testiramo, i
da proverimo da li nam odgovara. Informacija o brzini dvostrukog klika za Windows 7 je veoma
važna, jer treba da razdvoji situacije u kojima smo kliknuli dva puta kao dvostruki klik, od
situacija koje će Windows 7 da interpretira kao dva jednostruka klika.

Posebno zanimljiva opcija nalazi se u odeljku ‚Click Lock‘, koji se nalazi pri dnu menija.
Uključivanjem opcije ‚Click Lock‘ imamo mogućnost da selektujemo i prevlačimo tekst a da ne
držimo stalno dugme miša pritisnuto. Kada uključimo ovu opciju, aktiviramo je tako što levo
dugme miša držimo pritisnuto par sekundi iznad označenog teksta, da bismo zaključali klik
mišem. Zatim usmerimo pokazivač miša na mesto gde želimo da prevučemo tekst, jednostavno

13
Kada otvorimo karticu, ona u stvari nosi naziv Mouse Properties, tako da ćemo ovaj naziv od sada koristiti
kliknemo levim dugmetom miša ponovo, i time otključavamo dugme i tekst je odjednom tu
prevučen14.

Sledeća važna opcija koju možemo da prilagodimo je brzina pokazivača miša. Brzina
pokazivača miša je brzina kojom se pokazivač pomera na ekranu kada pomeramo miš. Brzinu
menjamo u kartici ‚Pointer Options‘, što je treća kartica sleva. Kada izaberemo ovu karticu,
videćemo na samom vrhu odeljak ‚Motion‘, i u okviru njega sličan klizač kao kada smo
podešavali brzinu dvostrukog klika: pomerajući klizač udesno povećavamo brzinu pokazivača,
pomerajući klizač ulevo smanjujemo brzinu.

U uobičajenim okolnostima, kada se neki okvir za dijalog pojavi na ekranu, pokazivač

miša ostaje tamo gde je bio pre nego što se okvir za dijalog pojavio. Ali ovo možemo da
promenimo, tako da pokazivač miša automatski prelazi na podrazumevano dugme u bilo kom
okviru za dijalog. Upravo tome služi odeljak ispod odeljka ‚Motion‘, koji se zove ‚Snap To‘.
Mogućnost koju smo opisali ćemo izabrati ako uključimo opciju unutar ovog odeljka koja se
zove ‚Automatically move pointer to the default button in a dialog box‘.

Ispod odeljka ‚Snap To‘ nalazi se odeljak ‚Visibility‘, i u ovom odeljku možemo da
podešavamo vidljivost pokazivača miša. Kada pokazivač miša pomeramo po ekranu, ponekad
može biti teško uočljivo gde se on tačno nalazi. Da poboljšamo njegovu vidljivost, možemo da
podesimo da se vidi njegov trag dok ga pomeramo. Jednostavno treba da označimo opciju
‚Display pointer trails‘, i trag miša će odmah biti vidljiv na ekranu.

Ako smo se umorili od jednog te istog pokazivača miša, možemo da promenimo njegov
izgled. Upravo za tu svrhu postoji kartica ‚Pointers‘, druga sleva u okviru menija ‚Mouse
Properties‘. U odeljku ‚Customize‘ ćemo pronaći puno novih izgleda.

Kartica ‚Wheel‘ nam omogućava da kontrolišemo koliko brzo će biti skrolovanje kada
pomeramo točkić miša. Podrazumevana opcija je obično tri linije po zarezu15 točkića, ali to
možemo da promenimo na bilo koju vrednost od jedan do 100 linija. Opciono, možemo da
konfigurišemo točkić tako da pomera čitavu stranu kad ga pomerimo za jedan zarez.

I konačno, kartica ‚Hardware‘ nam prikazuje informacije o mišu, i obezbeđuje sredstvo

da ručno ažuriramo drajvere miša ako se takva potreba ikada pojavi.

14
Najprirodniji i najjasniji način da objasnimo sva podešavanja bio bi da objašnjenja upotpunimo slikama. Međutim,
zbog ograničenja ovog rada u pogledu broja strana i činjenice da slike zauzimaju značajan deo prostora, to nije moguće. Takođe,
dugujemo i napomenu koja nam se isprva učinila suvišnom: većina opcija u okvirima za dijalog nije u stvari primenjena iako je
izabrana, dok ne pritisnemo ‚Apply‘ ili ‚OK‘ dugme.

15
Zarez je svakako možda previše slobodan prevod za englesku reč notch, koja se u opisu pomeranja točkića miša
koristi. Međutim, ovu englesku reč je toliko popularizovao Appleov telefon iPhone X, da je i kod nas uveliko u upotrebi, i to
toliko da je pitanje koliko bismo pogrešili da smo ovu reč ostavili u izvornom obliku.
 3. Microsoft Office Word 2007

U uvodnom delu našeg rada smo rekli da je naročito značajna promena koju je Microsoft
uveo u Word-u 2007 nova Traka sa karticama (slika 1), i ona je ujedno prvo što primetimo kada
pokrenemo Word 2007. Ona prikazuje najčešće korišćene komande i brojne opcije u vizuelno
modernom formatu, tako da kada tražimo opcije, više nije potrebno da otvorimo i zatvorimo
trideset ili više raznih menija i okvira za dijalog, kao ranije. Opcije su sada organizovane unutar
Trake, lako su vidljive i pregledne, tako da pronaći pravu opciju sada ne predstavlja naročit
napor. Naravno, mi ne možemo da vidimo sve opcije Word-a odjednom, ali kada počnemo da
radimo na dokumentu, Traka se adaptira tako što prikazuje kontekstualne alate. Na primer, kada
u dokument umetnemo sliku, komande za formatiranje slike se odmah pojavljuju u Traci. Kada
sliku deselektujemo, Traka odgovara na našu novu aktivnost i komande vezane za sliku nestaju.
Naročito je važno da je Traka slična u svim Office aplikacijama, tako da kada naučimo da je
koristimo u Word-u 2007, biće nam mnogo lakše da je koristimo u drugim programima.

Na slici u uvodnom poglavlju smo videli da Traka ima nekoliko menija, koji počinju sa
menijem Home na levoj strani. Našu pažnju ćemo sada da usmerimo na meni Review.

3.1 Meni Review

Traka ima tri dela: menije, grupe i komande. Pogledajmo ovu podelu na primeru menija

Review. Na slici 4 vidimo da unutar njega postoje različiti odeljci16:

Slika 4. Meni Review sa grupama i komandama

Ovi odeljci su Proofing, Comments, Tracking, Changes, Compare i Protect, i oni se

nazivaju grupama. Unutar ovih grupa se nalaze komande. U meniju Review se nalaze vrlo važne
komande koje koristimo da modifikujemo dokument. Grupa Comments sadrži komande koje
služe za umetanje, brisanje i upravljanje komentarima. U odeljku Tracing možemo da podesimo
Word 2007 tako da prati sve promene na dokumentu i ujedno da menja način na koji vidimo te
praćene promene. Kada komande Changes grupe koristimo u sprezi sa komandama iz grupe
Tracing, onda je upravo Changes odeljak onaj koji će nam biti potreban pošto su promene
načinjene i praćene, jer pomoću njega odlučujemo koje promene na dokumentu ćemo da
prihvatimo, a koje da odbijemo. U grupi Compare se nalaze komande koje možemo da koristimo
da bismo upoređivali različite verzije dokumenta, i da bismo mogli da spojimo više verzija
dokumenta u jedan dokument. Grupa Protect Document sadrži samo jednu istoimenu komandu:
Protect Document. Ovu komandu možemo da koristimo da bismo postavili lozinku tako da
zaštitimo dokument na kome radimo.

Ostalo je da objasnimo komande grupe Proofing. Nismo bez razloga, ili pukom
slučajnošću, komande ove grupe odredili kao poslednje. Pravi razlog leži u činjenici da su
upravo komande ove grupe prava tema našeg poglavlja, i njih ćemo detaljnije objasniti.

Ali prvo nešto oko prevoda. Sasvim je sigurno da je našem čitaocu potpuno jasno, čak i
ako mu poznavanje engleskog nije jača strana, šta znače imena ostalih grupa iz menija Review
kada se prevedu na naš jezik. Ali to gotovo sigurno nije slučaj i kada je u pitanju grupa Proofing.

16
Slika nije mogla da bude preglednija. Odlučili smo se za sliku koja treba da prikaže ceo meni Review, sa svim
grupama, što je podrazumevalo da donekle žrtvujemo jasnoću. Izvor ove, i slike 5 na sledećoj strani je: Connie Morrison, Word
2007, Beyond the Manual, Apress 2007, strana 199
Proofing je zapravo samo skraćenica za ‚proofreading‘, što bi na našem jeziku značilo vršenje
korekture, odnosno upravo onaj posao koji vrši korektor, a to je ispravljanje štamparskih
grešaka. Word 2007 sadrži brojne alate za korekturu, uključujući proveru pravopisa, leksikon
sinonima, i proveru gramatike. Na slici isprod vidimo komande ove grupe: Spelling & Grammar,
Research, Theasurus, i Translate, između ostalih:

Slika 5. Komande grupe Proofing

Naravno, mi nemamo prostornih mogućnosti da detaljno opišemo komande ove grupe 17,
ali ćemo to učiniti u glavnim crtama. Krenimo od prve komande, Spelling & Grammar, nju ćemo
koristiti kada želimo da Word 2007 proveri pravopis i gramatiku u našem dokumentu, tako što će
tankom talasastom crvenom linijom da podvuče sve pravopisne greške u našem dokumentu (sve
one reči koje nisu prepoznate jer nisu deo Wordovog ugrađenog rečnika), a zelenom talasastom
linijom sve one reči koje su gramatičke ili stilske greške. Glavna snaga ove komande leži u
brojnim opcijama podešavanja koje ona nudi. Kada kliknemo na ovu komandu, pojaviće nam se
prozor Spelling and Grammar, na dnu tog prozora je dugme Options. Kada kliknemo na njega,
pojaviće se prozor Word Options:

Slika 6. Prozor Word Options, sa izabranom opcijom Proofing

U prozoru Word Options, kada izaberemo opciju Proofing sa liste levo, pojaviće se čitav
niz opcija pomoću kojih možemo da kontrolišemo proveru pravopisa i gramatike. Nije nam
potrebno naročito znanje engleskog jezika da bismo shvatili značenje svih opcija. Objasnićemo
samo najvažnije. Na samom vrhu vidimo opciju koja nam omogućava da uključimo automatsku
proveru pravopisa i gramatike, koja će se odvijati dok unosimo reči u dokument. Zatim je tu
odeljak u kome podešavamo na koji način će da budu korigovane pravopisne greške u svim
Office programima. Tu možemo da podesimo da budu ignorisane reči napisane velikim slovima,

17
U knjizi koja je gotovo klasik za Word 2007: Herb Tyson, Microsoft Word 2007 Bible, Wiley Publishing 2007,
grupi Proofing je posvećeno 20 strana.
reči koje u sebi sadrže brojeve, kao i internet adrese i adrese fajlova. Možemo da podesimo da
budu označene reči koje se ponavljaju (ovo je nova opcija u Word-u 2007), čime nam se sugeriše
da stilski poboljšamo dokument, tako što ćemo koristiti raznovrsniji fond reči. Možemo da
podesimo da se ispravnost reči proverava samo iz ugrađenog rečnika, ili taj rečnik možemo da
poboljšamo, tako što ćemo da dodamo reči koje koristimo u dokumentu, nema ih u ugrađenom
rečniku, a želimo da Word proverava i njih.

Zatim su tu opcije vezane za sam Word. Možemo da odaberemo da Word proverava

pravopis dok kucamo, ili da koristi kontekstualnu proveru, pri čemu ne proverava samo
neispravno napisane reči, već reči koje smo pogrešno uneli, tako da rečenicu čine besmislenom.

Sledeća komanda grupe Proofing sa slike 5 je Research, i ona je koliko jednostavna,

toliko i korisna. Ova komanda je prvi put uvedena u Word 2003, i omogućavala je pretragu
raznih izvora a da ne moramo da napuštamo Word. Na primer, u ranijim verzijama Worda
korisnici su mogli da pronađu sinonime za reč u samom Wordu, ali ako su želeli da koriste onlajl
rečnik da pretraže definiciju reči, morali su da napuste Word i da pređu u internet pretraživač da
bi pristupili internetu. Sada to više ne moramo da činimo, nova Research komanda nam
omogućava da pretražimo i lokalne servise (instalirane na našem kompjuteru) i internet servise, a
da uopšte ne moramo da napuštamo ekran Word-a, potrebno je samo da kliknemo na komandu
Research u grupi Proofing, i pojaviće se prozor sa slike 7:

Slika 7. Research pano sa zadacima

Podrazumevano će samo nekoliko od mnogih servisa za pretragu biti aktivirano, ali mi

možemo da izaberemo da pretražimo ili servise na našem računaru, ili na internetu. Opcija koju
vidimo na slici 7 je All Reference Books, i ona upravo služi da pretražimo servise koje smo
instalirali na našem računaru. Nasuprot njoj, opcija All Research Sites će pretražiti sve internet
servise koje smo naveli. Postoji više načina da iniciramo pretragu. Jedan smo već naveli,
dovoljno je samo da kliknemo na Research dugme u Proofing grupi, prikazaće nam se prozor sa
slike 7, i u odeljku Search for ćemo uneti reč za pretragu, a zatim dugme sa strelicom udesno.
Međutim, ako želimo da potražimo reč koja se već nalazi u našem dokumentu, desnim
dugmetom miša ćemo kliknuti na tu reč, a zatim izabrati opciju Look Up, Synonyms, or
Translate. Alterantivni način je da kliknemo bilo gde unutar reči, i da pritisnemo Shift+F7, da
bismo otvorili Thesaurus opcije, koje ćemo ubrzo objasniti.
 Nekoliko servisa je instalirano kao podrazumevana opcija. Thesaurus i Translation servisi
su instalirani lokalno i dostupni su čak i ako nismo povezani na internet. Drugi servisi, koji se
nalaze u okviru opcija All Reference Books, All Research Sites, i All Business and Financial
Sites, su dostupni samo kada smo povezani na internet. Naravno, listu servisa uvek možemo da
izmenimo, i da aktiviramo ili deaktiviramo neke servise za pretragu.

Jedan od najzanimljivijih alata u okviru Proofing grupe je Thesaurus, uz pomoć koga

možemo da izlistamo sinonime, a povremeno i antonime za veoma veliki broj reči i izraza.
Potrebno je samo da odaberemo izraz (ili jednu reč), i da pritisnemo Shift+F7, ili da kliknemo
na komandu Thesaurus u meniju Review, i otvoriće nam se identičan prozor kao sa slike 7, samo
što će umesto opcije da pretražujemo u All Reference Books, kao na slici, ovog puta biti da
pretražujemo Thesaurus18. Za svaku reč koju ova komanda pronađe, možemo pronaći listu
dostupnih opcija ako na nju kliknemo desnim klikom. Tu sinonimnu reč možemo da umetnemo
umesto reči čije smo sinonime potražili, pa čak možemo da zamenimo sva pojavljivanja te reči
sa sinonimima.

I konačno, pomenimo još jednu važnu komandu grupe Proofing: Translation. Kada
kliknemo na Translation dugme u okviru Proofing grupe, prikazuje nam se prozor kao na slici 8:

Slika 8. Prozor komande Translation

Da bismo uključili funkciju prevodioca, prvo ćemo da selektujemo tekst koji želimo da
prevedemo, zatim da kliknemo na njega desnim dugmetom miša, i da izaberemo opciju
Translate, nakon čega Word počinje pretragu koristeći predodređeni jezički par kao na slici, a to
je iz engleskog u francuski. Ako želimo da promenimo jezike, koristićemo padajuće liste iz
odeljaka From i To, i onda ćemo pritisnuti Start dugme. Takođe, tekst koji želimo da prevedemo
možemo direktno da unesemo u odeljak Search for, na vrhu prozora sa slike 8. Ukoliko želimo
da prevedemo ceo dokument na kome radimo, izabraćemo opciju Translate the whole document.

Naravno, ne treba uopšte očekivati da Word zameni pravog prevodioca. Opcija

prevođenja je postojala i u ranijim verzijama Worda, ali je bila prilično ograničena, toliko da na
nju korisnici nisu ni obraćali pažnju. Sada je ona znatno unapređena, ali nemamo razloga da
njome budemo preterano zadovoljni, tako da ona ostaje nešto što ćemo s pravom smatrati da
nam Microsoft duguje.

18
Prevod ove reči na našem jeziku bi bio rečnik sinonima.
 4. Microsoft Excel 2007

U uvodnom poglavlju smo naveli da je opšte uverenje mnogih Widnows 7 korisnika to da

je Windows 7 verovatno najbolji operativni sistem ikada napisan. Sada ćemo se u kratkim crtama
baviti programom za koji se smatra da je najbolji program ikad napisan za Widnows, a to je
Excel. Iako na tržištu postoje mnogi odlični programi koji su ozbiljni konkurenti Excel-u kad je
u pitanju rad sa tabelama, nijedan od tih programa nikada nije stekao ni približnu popularnost i
uticaj koji Excel već godinama neprikosnoveno ima. Sa poduže liste prednosti koju Excel ima
nad konkurentima, mi ćemo odabrati samo jednu stavku: područje u kome je Excel-ova
superiornost najočiglednija su formule. Upravo su formule ono što jedan program sa tabelama
čini toliko korisnim. Da nema formula, Excel bi bio samo običan program za obradu reči koji
ima naročitu podršku za informacije koje možemo da smestimo u tabele.

Formule koristimo u Excel radnom listu da izračunamo rezultate iz podataka koje

čuvamo u tom radnom listu. Kada se ti podaci promene, formule koje koristimo će automatski da
ažuriraju rezultate, tako da mi kao korisnici ne treba da uložimo nikakav dodatni napor. Formulu
unosimo u ćeliju, ona zatim obavlja izračunavanja neke vrste i vraća rezultat, koji prikazuje
unutar ćelije. Formule koriste brojne operatore i funkcije pomoću kojih rade sa brojevima i
tekstom. Brojevi i tekst mogu da se nalaze u drugim ćelijama, što promenu podataka čini lakom,
a radnim listovima daje dinamički karakter.

Funkcije su naročito značajan element formula, i one nam omogućavaju da izvršimo

izračunavanja koja bi bila teška (ili gotovo nemoguća), kada bismo unutar formula koristili samo
operatore. Recimo, možemo da koristimo Tan funkciju da izračunamo tangens nekog ugla. Ali to
nikad ne bismo mogli da izračunamo ako bismo samo koristili matematičke operatore u formuli.
Takođe, funkcije značajno uprošćavaju mnoge formule. Recimo, ako treba da izračunamo prosek
vrednosti iz deset ćelija (A1:A10) bez korišćenja funkcija, naša formula bi morala da bude 19: =
(A1+A2+A3+A4+A5+A6+A7+A8+A9+A10)/10. A ako dodamo još jednu ćeliju, čak i ovu
robustnu formulu ćemo morati da modifikujemo i proširimo. Na sreću, ovu formulu možemo da
zamenimo sa mnogo kraćom i preglednijom formulom, potrebno je samo da primenimo
ugrađenu funkciju: =AVERAGE(A1:A10). I gotovo!

U poslednjem poglavlju našeg rada, objasnićemo funkcije AND i OR.

4.1 AND i OR funkcije

AND i OR funkcije pripadaju klasi logičkih funkcija u Excel-u. Ovo može da bude
iznenađujuće za svakog ko je bar donekle upoznat sa programiranjem, jer su u svim
programskim jezicima AND i OR operatori, baš kao što su to recimo aritmetički operatori
(pomoću kojih izvršavamo aritmetičke operacije), ili relacioni operatori20 (>, >=, =, <, <=). Sada
su nam posebno važni relacioni operatori, koje svi dobro poznajemo iz matematike. Ako imamo
izraz C1 > 5, i ako je numerička vrednost u ćeliji C1 recimo 3, iz matematike dobro znamo da
ovaj izraz nije istinit, tako da ga možemo označiti sa FALSE. Takođe, znamo da je C1 > 2 tačno,
što možemo da označimo sa TRUE. Svi relacioni operatori kao svoj rezultat vraćaju jednu od
ove dve vrednosti. Njih koristimo da povežemo različite operande, i da formiramo logičke izraze
(poznate i kao Bulovi izrazi), a to su svi oni izrazi koji mogu da budu istiniti ili lažni. Logičke
izraze možemo dalje da kombinujemo tako što koristimo logičke funkcije AND i OR, koje mogu
da prihvate više argumenata, ali svaka od njih vraća vrednost koja je ili TRUE ili FALSE.
Funkcija AND vraća TRUE samo ako su svi njeni argumenti istiniti (ako su svi TRUE), inače
vraća FALSE. Nasuprot njoj, funkcija OR vraća TRUE ako je samo jedan njen argument istinit.

19
U Excelu, znak jednakosti koji se nalazi na početku ćelije označava formulu.
20
Nazivaju se i operatori poređenja.
 Uzmimo kao primer ovu funkciju: AND(C1>0, C2>C1). Ova funkcija će vratiti TRUE
samo ako je vrednost u ćeliji C1 veća od nule, i ako je vrednost u ćeliji C2 veća od vrednosti u
ćeliji C1 (oba ova uslova moraju da budu ispunjena da bi funkcija AND bila istinita). Sa druge
strane, funkcija OR(C1 > 0, C2 > C1) će vratiti TRUE ili ako je vrednost u ćeliji C1 veća od
nule, ili ako je vrednost u ćeliji C2 veća od vrednosti u ćeliji C1 (potrebno je da samo jedan
uslov bude ispunjen da ova funkcija vrati TRUE).

Da bismo dali potpuni primer na slikama, pomenimo još funkciju IF, koju koristimo za
operacije grananja, a u okviru koje se funkcije AND i OR najviše koriste. Ova funkcija zahteva
tri argumenta: logički izraz, praćen sa dve vrednosti. Ako logički izraz vraća vrednost TRUE,
onda IF funkcija vraća prvu vrednost. Ako logički izraz vraća FALSE, IF funkcija vraća drugu
vrednost. Vrednosti mogu biti konstante, brojevi ili nizovi znakova (stringovi). Recimo, neka
ćelija B5 sadrži formulu: =IF(C1>100, 50, C1-20). Ako je vrednost u ćeliji C1 veća od 100, broj
50 će biti smešten u ćeliju B5. Ako nije, onda će u ćeliju B5 biti smešten broj koji je za 20 manji
od C1. Pogledajmo primere iz Excela21:

Slika 9. Primer funkcije AND

Slika 10. Primer funkcije OR

Na slikama 9 i 10 u ćelijama A2 i A3 su vrednosti 50 i 100. U redu 6 na obe slike vidimo

primere funkcija AND i OR. Na slici 9 u redu 6 je rezultat TRUE, zato što su oba uslova unutar
funkcije AND istinita, pa funkcija AND vraća TRUE. Na slici 10 je isti slučaj, s tim što je sada
potrebno da samo jedan uslov bude ispunjen.

U redovima 7 i 8 na obe slike su primeri funkcije IF, ali njih nećemo dalje komentarisati,
jer smatramo da su ovi primeri potpuno jasni na osnovu onoga što smo rekli o funkciji IF. Oni

21
Oba primera su uzeta sa sajta Microsofta: https://support.office.com/sr-latn-rs/article/funkcija-or-7d17ad14- 8700-
4281-b308-00b131e22af0. Primere smo naročito birali sa tog sajta, zato što čitaoci vrlo lako mogu da ih i sami pogledaju, i da na
istom mestu pronađu još mnogo informacija, koje su izvan opsega našeg rada.
samo treba da ilustruju da najveću primenu funkcije AND i OR imaju upravo unutar funkcije IF,
kada želimo da formiramo jedan složen logički izraz, koji treba da bude testiran.

Oba primera su uzeta sa sajta Microsoft-a: https://support.office.com/sr-latn-

rs/article/funkcija-or-7d17ad14-8700-4281-b308-00b131e22af0. Primere smo naročito birali sa
tog sajta, zato što čitaoci vrlo lako mogu da ih i sami pogledaju, i da na istom mestu pronađu još
mnogo informacija, koje su izvan opsega našeg rada.
 Literatura:

 Brian Knittel, Windows 7 and Vista, Guide to Scripting, Automation, and Command Line
Tools, Pearsons Education 2011

 Byron S. Gottfried, Spreedsheets Tools for Engineers using Excel 2007, McGraw-Hill
2007

 Connie Morrison, Word 2007, Beyond the Manual, Apress 2007

 David Pogue, Windows 7, The Missing Manual, O’Reilly Media 2010

 Ed Bott, Carl Siechert, Craig Stinson, Windows 7, Inside Out, Deluxe Edition, Microsoft
Press 2011

 Gary B. Shelly, Steven M. Freund, Raymond E. Enger, Windows 7 Complete, Cengage

Learning 2011

 Herb Tyson, Microsoft Word 2007 Bible, Wiley Publishing 2007

 Jerry Joice, Marianne Moon, Windows 7 Plain & Simple, Microsoft Press 2010

 Jim Boyce, Windows 7 Bible, Wiley Publishing 2009

 John Paul Mueller, Professional Windows 7 Development Guide, Wiley Publishing 2011

 John Walkenbach, Microsoft Office Excel 2007 Bible, Wiley Publishing 2007

 Paul McFedries, Formulas and Functions with Microsoft Office Excel 2007, Pearsons
Education 2007

 Seppe vanden Broucke, Bart Baesens, Ainee Backiel, Beginning Java Programming, The
Object-Oriented Approach, John Wiley & Sons (Wrox) 2015

 https://pcchip.hr/helpdesk/kako-saznati-wifi-lozinku-koristeci-command-prompt-cmd/,
sajt www.pcchip.hr, datum pristupa: 20.12.2018.

 https://support.office.com/sr-latn-rs/article/funkcija-or-7d17ad14-8700-4281-b308-
00b131e22af0, sajt www.microsoft.com, datum pristupa: 23.12.2018.

 https://support.office.com/sr-latn-rs/article/and-funkcija-and-5f19b2e8-e1df-4408-897a-
ce285a19e9d9, sajt www.microsoft.com, datum pristupa: 23.12.2018.