ORGANIZOVANI KRIMINAL Skripta

ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
- скрипта -
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................4
ПРВИ ДЕО
ПОЈАМ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА................................................7
1. Теоријски ставови о појму организованог криминалитета и
проблеми његовог дефинисања...............................................................8
2. Законско одређење појма организованог криминалитета....................12
3. Појам транснационалног организованог криминалитета.....................15
4. Однос организованог криминалитета са сродним врстама
криминалитета................................................................................................17
ДРУГИ ДЕО
ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КРИМИНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.....................................21
1. Појам криминалне организације и њене карактеристике.........................21
2. Модалитети криминалног организовања...........................................23
3. Италијанска мафија..............................................................................24
4. Америчка мафија..................................................................................28
5. Руска мафија..........................................................................................29
6. Албанска мафија...................................................................................31
7. Турска мафија........................................................................................32
8. Колумбијска мафија..............................................................................33
9. Јапанска мафија.....................................................................................35
10. Кинеска мафија......................................................................................36
ТРЕЋИ ДЕО
ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ДЕЛАТНОСТИ ОРГАНИЗОВАНОГ
КРИМИНАЛИТЕТА.............................................................................................38
1. Кријумчарење дроге.............................................................................38
2. Трговина људским бићима.................................................................43
3. Осврт на остале облике делатности организованог
криминалитета..............................................................................47
3.1. Организована проституција........................................................47
3.2. Кријумчарење и илегална трговина културним добром..........49
3.3. Организовани криминалитет у привредно финансијској
области..........................................................................................51
3.4. Организовани насилнички криминалитет.................................53
ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................55
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................58
УВОД
Криминалитет као фактор угрожавања националне безбедности, појављивао се у разним

временима и имао је различите узроке и услове. Статистике указују на његов нагли пораст у свим
земљама, како демократским, тако и у оним у којима демократски процеси нису ни почели, али и у
државама са ефикасним правним системима у којима функционишу поједине службе и институције.
Криминал погађа државу, њено уређење, приватне и друштвене интересе грађана и њихов живот, као и
вредности које друштво ствара. У времену своје експанзије, добијао је нове облике. Људи склони
криминалним активностима, чије понашање се може окарактерисати као криминално, удруживали су се
у групе ради лакшег постизања циља. Њихово криминално организовање се усавршавало и добијало је
строжије и постојаније форме, са одређеним принципима, ритуалима и традицијом.
Почеци организованог криминалитета свакако се везују за Сједињене Америчке Државе, које су

се међу првима сусреле са овим негативним обликом криминалног манифестовања и приступиле
проналажењу механизма за његово сузбијање. Постоје два гледишта о организованом криминалитету у
Сједињеним Америчким Државама.1 Према првом, организовани криминалитет настао је у прошлом
веку у периоду прохибиције (забране точења алкохола), док је према другом, организовани криминалитет
настао у XIX веку, и био је нарочито изражен у развијеним градовима, где је постојала стална потреба за
алкохолом, коцком и проституцијом. Организоване групе које су нудиле те пороке потицале су из нижих
социјалних слојева, и чинили су их углавном Италијани.
Искуства стечена у борби против организованог криминалитета у Италији, послужила су као

модел другим земљама. Мали број земаља озбиљно је схватало овај проблем, пре него што је он постао
њихова стварност. Италија, као колевка мафије 2, донела је први закон намењен сузбијању организовног
криминалитета средином педесетих година XX века, али озбиљност овог проблема схватила је и осетила
тек након убиства судија и тужилаца, који су му се тада супротставили. С обзиром на његову експанзију,
државе су морале да нађу ефикасну стратегију његовог сузбијања у условима недостатка материјално-
техничких средстава, правне регулативе и људских потенцијала.
Проблеми нису заобишли ни земље настале распадом СФРЈ од које су неке биле суочене са
дуготрајним економским санкцијама, политичком изолацијом, погоршањем животног стандарда и
НАТО бомбардовањем (Република Српска, Србија, Црна Гора).. Одсуство из међународних организација
је утицало на стварање погодног тла за настанак и развој организованог криминалитета. Те земље имале
су ту несрећу да међу последњима прихвате дефинисање стратегије сузбијања организованог
криминалитета, што је имало своје добре и лоше стране. Добре су те да се могла учити на туђим
грешкама и компаративним приступом овом проблему преузети најбоља решења, избегавајући на тај
начин експериментисање са “оригиналношћу”. Лоша страна је у томе да се ипак прилично касно
приступило решавању проблема, и то у моменту када је организовани криминалитет пустио дубоке и
јаке корене.3
У првом делу овог рада имаћемо прилике да упознамо појам организованог криминалитета,
различита схватања садржаја овог појма, његова законска обележја и повезаност са другим врстама
криминалитета.
Други део је посвећен транснационалним криминалним организацијама; појму и

карактеристикама, модалитетима криминалног организовања, заступљености криминалних
организација и њеном деловању у појединим земљама.
1
Игњатовић, Ђ., Организовани криминалитет, други део, Полицијска академија, Београд,
1998, стр. 33.
2
Маринковић, Д., Организовани криминалитет:Изазов кривичном законодавству, op.cit.,
стр. 191-208.
3
Ibid, стр. 191-208.
2
У трећем делу овог рада предност ћемо дати основним облицима делатности организованог
криминалитета, њиховим карактеристикама и њиховој распрострањености готово у свим сегментима
друштва.
На крају рада ћемо закључити колику опасност организовани криминалитет представља по

безбедност свих држава понаособ и читавог света, колико је присутан у нашој земљи и на који начин
утичу правилно дефинисан појам и обележја организованог криминалитета.
ПРВИ ДЕО:
ПОЈАМ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА
Основни мотив постојања организованих криминалних група је тежња за брзим стицањем

велике финансијске и друге материјалне добити, тежња за бољим и лепшим начином живљења уз што
мањи ризик; како од губљења уложених средстава тако и од кривичног гоњења. На тај начин се ствара
друштво у коме не постоји систем вредности, у коме се цени новац, криминал и луксуз. Већ 90-тих година
прошлог века криминалне организације се не везују само за земљу из које потичу, него се шире на нова
тржишта, чиме организовани криминалитет поприма елеменат транснационалности.
Када се говори о организованом криминалитету не може се заобићи његова прикривеност,

односно високо изражена конспиративност испољавања. Због тога, тешко је сазнати за извршени злочин,
јер жртва или сведок не могу доћи и пријавити дело, или полиција доћи до сазнања, што је велико
одступање у односу на особине класичног криминалитета. Организовани криминалитет ствара
"некласичне жртве", које по правилу, не пријављују кривична дела, најчешће због односа тзв. нужног
саизвршилаштва (нпр. жртве корупције, злоупотребе дрога, кријумчарења људи, проституције), односно
страха од могуће освете (жртве изнуде, отмице, уцене). С обзиром да је тешко сазнати да је дело
извршено, тешко је, дакле, одредити и да дело постоји. Ако жртве буду пронађене или дођу саме да
пријаве да су биле жртве неког дела организованог криминалитета, оне често нису способне и у стању да
говоре извршеном делу.
Организовани криминалитет се разликује од класичног криминалитета. Основа обе врсте

криминалитета је иста - постоји учиналац, жртва, сведок, као и циљ било које криминалне активности.
Као што је напоменуто, организовани криминалитет мора имати криминалну организацију са одређеним
условима деловања, као што је организовање злочиначког удружења код класичног криминалитета.
Организовани криминалитет делује једноставно озбиљније. Његова дела захтевају веће припреме, више
људи, бољу технологију, више новца. Његове последице су теже и ненадокнадиве у извесном смислу.
Организовани криминалитет је по много чему тежи и сложенији облик криминалитета.
1. Теоријски ставови о појму организованог криминалитета и проблеми његовог дефинисања
Када се говори о организованом криминалитету, може се слободно рећи да још увек не постоји
јединствена и универзална дефиниција садржаја овог појма. У једном извештају Председничке комисије
за разматрање проблема организованог криминалитета у Сједињеним Америчким Државама 4, истиче се
да тешкоће у дефинисању организованог криминалитета не произилазе из речи “злочин” (crime), већ је
тежиште проблема у речи “организовани” (organized). У одређивању појма “организованог
криминалитета” постоје два приступа. Први, шири, који га одређује и изједначава са било којим
обликом организовања у извршењу кривичних дела, а у кривичноправном смислу га своди на институт
саучесништва, и други, квалификовани, који полази од чињенице да поред организацијског елемента он
мора поседовати још нека обележја, односно карактеристике, од којих се као најспецифичнија истиче
веза са носиоцима државне власти.
Организовани криминалитет представља скуп две врсте кривичних дела:
4
Маринковић, Д., Организовани кримианлитет – Изазов кривичном законодавству, op.cit,
стр. 191-208.
3
 кривично дело самог организовања криминалног удружења (криминалне организације) – у нашем
кривичном праву то је дело злочиначког удружења
 скуп кривичних дела које чине припадници организованог криминалног удружења (чланови
криминалне организације), а која се заснива на циљевима.
Смисао кривичног дела злочиначко удруживања је у томе што се његови чланови не морају
познавати, потребно је да постоји свест о припадању злочиначком удружењу и да је циљ вршење
кривичних дела. Смисао криминалне организације у постојању три или више лица која удружено врше
тешка кривична дела у дужем и неограниченом временском периоду, са унапред одређеном поделом
послова и хијерархијском и тајном унутршњом структуром и системом контроле.
Анализа кривичних дела може се вршити на различите начине, на основу различитих

критеријума. Дела организованог криминалитета могу се посматрати према броју учинилаца, па према
овом критеријуму могу бити извршена у групи и појединачно. Неки теоретичари иду толико далеко, да
наводе тачан број учесника неопходних за постојање организованог криминала и сматрају да их је
потребно најмање троје.5
Ако говоримо о томе да ли су ова дела извршена без претходне припреме или организовано, са
сигурношћу се може рећи да се ради о строго и чврсто организованим делима, а да су учиниоци
професионални и специјализовани за вршење одређене врсте кривичних дела. Организовани
криминалитет подразумева планско осмишљено и систематско деловање које се континуирано понавља.
Управо, логика организованог криминала је у континуираном вршењу кривичних дела ради стицања
што већег профита, а преко њега, што већег утицаја и моћи. 6
Мишљења аутора се могу систематизовати у два основна схватања. Према првом схватању 7,
организовани криминалитет подразумева, поред постојања криминалне организације и њену везу са
државом и појединим њеним органима.Та веза се може остварити у виду сарадње органа за примену
закона са онима који су на другој страни закона и који га не поштују, у виду неутрализације полиције и
правосуђа и корумпирања власти, вршењем утицаја на политику, средства јавног информисања, јавну
управу, правосуђе и привреду. По другом схватању за постојање организованог криминалитета није
потребно да постоји одређена веза између криминалне организације и власти, односно државе и њених
органа, већ је довољно само постојање криминалне организације која врши разне облике криминалне
делатности у циљу стицања противправне имовинске користи.
На нивоу Европске Уније усвојена је оперативна дефиниција организованог криминалитета, која захтева
постојање одређеног минималног броја карактеристика::
Обавезни елементи:
1. Сарадња три или више лица
2. Организација делује у дужем и неодређеном периоду
3. Припадници организације врше тежа кривична дела
4. Циљ је остваривања профита и моћи
Факултативни елементи:
1. Постојања конкретног задатка и улоге сваког појединца
2. Коришћење дисциплине и контроле
3. Примена насиља и других облика застрашивања
4. Вршење утицаја на политику, медије, извршну власт, правосуђе
5. Коришћење привредних структура или структура сличних пословним
6. Деловање на међународном нивоу.
5
Бошковић, М., Организовани криминалитет и корупција, Висока школа унутрашњих
послова, Бања Лука, 2004, стр.11.
6
Петровић, Г., У симбиози са вишим циљевима, Држава-моћ система, Лимес плус,
геополитички часопис, Београд, 2005, стр. 46
7
Бошковић, М., Организовани криминалитет, Полицијска академија, Београд, 1998, стр.4
4
Када се говори о обавезним и факултативним елементима организованог криминалитета,
могуће је разматрати да ли неки факултативни елементи могу бити обавезни. Организовани
криминалитет све више поприма елементе деловања на међународном плану, па чак можемо рећи да
готово и не постоје криминалне активности организованог криминалитета које су извршене само унутар
граница једне земље, или су такви случајеви ретки. На тај начин, транснационалност поприма
димензију обавезног елемента и потврђује своје место у реду битнијих и незаобилазних елемената.
Како време и године искустава у борби против организованог криминалитета показују да ја

транснационалност битна и незаобилазна категорија појма организованог криминалитета, тако можемо
увидети да све више и други факултативни елементи постају обавезни. Због тога, о организованом
криминалитету, на неки начин, можемо говорити као о променљивој категорији, која задржава своје
постојеће елементе, али која поприма и неке друге елементе као обавезне, па као појава која се мења,
намеће тешкоће у консензусу о његовом дефинасању.
Интерпол је у два наврата понудио дефиницију организованог криминалитета. Прва

дефиниција презентована је у мају 1998. године на Првом међународном симпозијуму о организованом
криминалитету. Према овој дефиницији, овај тип криминалитета везује се за било коју делатност или
групу лица ангажованих у континуираној нелегалној активности која за свој превасходни циљ има
стварање профита, независно од националних граница. Међутим, неке државе нису се сложиле са овом
дефиницијом. Због наведених приговора, одсек Интерпола за организовани криминалитет, дао је нову
дефиницију према којој се организованим криминалитетом сматра свака група која има структуру
корпорације чији је првасходни циљ да вршењем противзаконите активности прибави новац и која се
одржава на застрашивању и корупцији.
Председничка комисија Сједињених Америчких Држава8 није успела да понуди дефиницију
организованог криминалитета, већ је само описала одређене карактеристике криминалне групе и
истакла њихову заштиту и подршку од релевантних чињеница.
Др Ђорђе Игњатовић дефинише организовани криминалитет као врсту имовинског деликта, а

карактерише га постојање криминалне организације која обавља континуирану привредну делатност,
користећи при том насиље и корупцију носилаца власти. Овај аутор9 сматра да шира дефиниција
организованог криминалитета има привремени карактер и да је због тога потребно одредити појам
организованог криминалитета у ужем смислу. Наведена дефиниција је довољно широка да обухвата
многобројне облике у којима се у различитим деловима света појављује организовани криминалитет и
довољно прецизна да омогући његово јасно разликовање од других типова криминалитета.
Анализом дефиниција организованог криминалитета из доступне стране и домаће научне и

стручне литетратуре, може се констатовати да у његовом дефинисању постоје извесне разлике и одређене
сличности, па чак, у неким елементима, и подударности. Није ни лако дефинисти организовани
криминалитет на основу постојећих мишљења код нас и у свету, јер из мноштва разноврсних услова и
елемената, у садржај појма треба унети оне који треба да чине суштину овог вида криминалитета, у
чему не постоји сагласност међу ауторима. Када се те разлике превазиђу и пронађу подударности,
постојаће и универзална дефиниција организованог криминалитета, чиме ће и сузбијање организованог
криминала бити брже и успешније.
Незаобилазни елеменат организованог криминалитета је постојање криминалне организације,

са строгом хијерархијом, дисциплином, лојалношћу и поделом задатака, чији је циљ остваривање што
већег профита криминалном делатношћу и легализацији незаконито стечене имовине. И то криминално
организовање, по правилу, није само себи циљ, већ служи за постизање других циљева.
Значајан утицај има и примена насиља и застрашивања које се односи на органе власти,
државне органе, привредне и финансијске субјекте, политичке партије и странке. Успостављене везе са
органима власти могу бити чвршће и лабавије, у зависности од тога да ли ти органи активно сарађују
или пасивним и прећутним односом. Због тога са сиурношћу можемо рећи да организовани
криминалитет има изузетну способност прилагођавања актуелним друштвено – политичким и
економским условима и испољава спремност да искористи све недоречености у правној регулативи.
Поред корупције, организовани криминалитет за успостављање криминалних веза користи и

друге методе као што су уцена, притисци, изнуда и други, којима такође успева да оствари одговарајући
друштвени статус за шефове криминалних организација. Као логична последица на крају се појављује и
8
Бошковић, М., Организовани криминалитет и корупција, op.cit., стр. 16.
9
Игњатовић, Ђ., Организовани криминалитет, op.cit., стр. 25.
5
потреба за такозваним прањем, односно легализацијом овако стеченог новца, улагањем у легалне
послове.
Не смемо свакако заборавити када говоримо о вези криминалних организација и органа власти
да ту везу не одржава цела криминална организација, већ њени поједини чланови и то из шефовског
врха организације, који најчешће и не учествује у непосредној реализацији криминалне делатности и
представљају се као лојални и пословни грађани. И та непрекидна борба између државе и организованог
криминала, односно жеља и потреба организованог криминала да корупцијом победи државу и потчини
је својим законима и интересима је једно од суштинских обележја организованог криминалитета.
Значајна обележја организованог криминалитета су висок степен организованости,

професионализма и дрскост учинилаца, динамичност и стална тежња ка експанзији. Управо тај степен
организованости је оно што разликује криминалне организације од појединачног извршења кривичног
дела.
2. Законско одређење појма организованог криминалитета
Некада је само мали број законодавстава у свету садржавао посебне одредбе које су се
примењивале у откривању и доказивању кривичних дела организованог криминалитета, док је данас
ситуација другачија. Ретка су она законодавства која у већој или мањој мери не предвиђају посебна
правила која се односе на организовани криминалитет. Централно место, свакако, заузима законско
нормирање појма организованог криминалитета и специјалне истражне технике које су намењене
његовом откривању и доказивању.
Изостанак са једне стране, или мноштво различитих приступа са друге стране, доводе до
неусаглашености или размимоилажења, у стварању јединствене и универзалне дефиниције
организованог криминалитета.
Конвенција Уједињених Нација против транснационалног организованог криминалитета 10 не

даје стриктну дефиницију организованог криминалитета, али се његов појам може извести из два члана
ове конвенције. У члану 2. који говори о коришћењу термина одређује се шта значе изрази “тежак
злочин”, “група за организовани криминал”, “организована група”. У члану 5, који говори о кажњавању
за учешће у групама за организовани криминал. Према Конвенцији, кажњава се само припадник
криминалне групе ако учествује и у легалним активностима ако се зна да то доприноси криминалинбом
циљу. По овом закону у организовани криминал не може да спада делатност групе која није
криминална, што је у нашем праву могуће.
До доношења Закона о кривичном поступку из 2001. године 11, кривично право Србије, како
материјално, тако и процесно, није садржавало ниједну норму која се односи на организовани
криминалитет. Једино су у кривичном материјалном праву случајеви организованог вршења кривичних
дела били предвиђени као посебана вид саучесништва (организовање злочиначког удружења), односно
као посебна кривична дела или квалификовани облици постојећих дела, што се, наравно, ни у ком
случају не може третирати као нормирање организованог криминалитета у правом смислу те речи.
Доношењм поменутог Законика овај појам није дефинисан, нити је предвиђен посебан поступак за
кривична дела организованог криминалитета, а у целокупном законском тексту израз “организовани
криминалитет” је поменут само на једном месту.
Већ 2002. године доноси се Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању
организованог криминалитета којим су уведени посебни органи за откривање, гоњење и суђење
учинилаца кривичног дела организованог криминалитета. Годину дана касније, 2003. године дошло је до
измена и допуна и дата је нова дефиниција организованог криминалитета.
10
Лазин, Ђ., Правна дефиниција организоаваног криминала, Правни факултет, Београд,
2004, стр. 57-78.
11
Маринковић, Д., Борба против организованог криминалитета у Републици Србији у
периоду транзиције, Криминалитет у транзицији, феноменологија, превенција и државна
реакција, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2007, стр.
470,471.
6
У том периоду није било јасно која је законска дефиниција важећа, а могло се поћи од
становишта да важе обе и то она из ЗКП-а када су у питању чисто процесна и доказна питања, а она из
ЗОНДОСОК-а у погледу организације и надележности, што у сваком случају није био допринос развоју
правне сигурности.12
Изменом и допуном овог закона од 11. априла 2003. године 13 дефинисан је појам организованог
криминала, организоване криминалне групе и друге организоване групе (чл. 1. и 2.), на начин као што је
то прописано одредбом чл. 2 (а) Конвенције УН против транснационалног организованог криминала.14
Организовани криминал у смислу ЗОНДОСОК-а, који је lex specialis у односу на Законик о

кривичном поступку, представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе,
односно друге организоване групе или њених припадника за која је предвиђена казна затвора од четири
године или тежа казна. Под организованом криминалном групом подразумева се група од три и више лица,
која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које
је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или непосредно,
финансијске или друге материјалне користи. Најзад, под другом организованом групом подразумева се
група која није образована у циљу непосредног вршења кривичних дела, нити има тако развијену
организациону структуру, дефинисане улоге и континуитет чланства својих припадника, али је у
функцији организованог криминала.15
Маја месеца 2006. године донет је нови Законик о кривичном поступку. Према члану 21. закона
израз "организовани криминал" се односи на случајеве основану сумњу да је кривично дело за које је
прописана казна затвора од четири године или тежа казна, резултат деловања три или више лица
удружених у криминалну организацију или групу, чији је циљ вршење тешких кривичних дела ради
стицања добити или моћи, када је поред тога испуњено још најмање три од следећих услова:
1. да је сваки члан криминалне организације, односно криминалне групе имао унапред
одређени, односно очигледно одредиви задатак или улогу;
2. да је делатност криминалне организације планирана на дуже време или за неограничени
временски период;
3. да се делатност организације заснива на примени одређених правила унутрашње контроле
и дисциплине чланова;
4. да се делатност организације планира и врши у међународним размерама;
5. да се у вршењу делатности примењује насиље или застрашивање или да постоји спремност
за њихову примену;
6. да се у вршењу делатности користе привредне или пословне структуре;
7. да се користи прање новца или незаконито стечене добити;
8. да постоји утицај организације или њеног дела на политичку власт, средства јавног
информисања, законодавну, извршну или судску власт или на друге важне друштвене или
економске чиниоце.
Тренутно се примењује Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању

организованог криминалитета (ЗОНДОСОК) који је као што је већ поменуто lex specialis у односу на
Законик о кривичном поступку из 2006. године и који ће почети да се примењује до краја 2008. године.
3. Појам транснационалног организованог криминалитета
Деловање самих криминалних организација у оквиру само једне земље постало је ствар
прошлости. Све већа отвореност држава, њихова међусобна сарадња и процес глобализације отварају и
одређене путеве за интернационализацију криминалитета. На тај начин се поједине форме
организованог криминалитета, које су се одвијале на националим оквирима, постепено шире на
просторе више држава и тако криминална делатност добија међународни карактер. Организовани
криминалитет показује потребу за сталном експанзијом и освајање нових криминалних тржишта, јер му
12
Шкулић, М., Организовани криминалитет - појам и кривичнопроцесни аспекти, Досије,
Београд, 2003, стр. 197-199.
13
Службени гласник РС, број 67, од 2003. године.
14
Милошевић, М., Организовани криминал, Збирка прописа са уводним објашњењима и
напоменама, Службени лист, Драслар партнер, Београд, 2003, стр. 7.
15
Ibid, стр. 9.
7
на тај начин доноси већу добит и јачи утицај. Данас је организовани криминалитет у фокусу
интересовања свих држава понаособ, али и великог броја међународних заједница и институција.
У литератури не постоји сагласност о томе како треба назвати појавне облике организованог
криминалитета, које карактерише тесне сарадња криминалних група из различитих држава. Усвојен је
израз “транснационални организовани криминалитет”, али и називи “мултинационални организовани
криминалитет”, “прекогранични организовани криминалитет” и “међународни организовани
криминалитет”.16
Треба свакако имати у виду чињницу да не мора само организовани криминалитет да буде
међународног карактера, већ да и други облици криминалне делатности, који немају својство
организованог криминалитета, могу да се обављају на просторима две или више држава, тако да се може
говорити о међународном криминалитету и, посебно, о транснационалном организованом
криминалитету.
Бивши Генерални секретар Интерпола Andre Bossard17 истиче следеће елементе који кривичном
делу дају међународни карактер:
 чињеница да је преступник да би га извршио морао прећи бар једну националну границу,
 природа дела (као међународна трговина дрогом), његове консеквенце или транснационални
карактер неке активности одређује сам извршилац (џепарош, да би извршио кривично дело,
прелази из једне државе у другу).
Овај аутор је системстизовао у пет група дела која би се могла сврстати у међународна
кривична дела на следећи начин:
 дела против појединаца,
 дела против имовине,
 дела међународног криминалитета “белог оковратника”,
 дела фалсификовања,
 кријумчарење.
Имајући у виду сталан развој криминалитета веома је тешко набројати кривична дела која се
сврставају под међународна кривична дела. Такво набрајање може да буде актуелно за један краћи
период, јер се нови облици међународног криминалитета не могу сврстати под набројаним.
Према одредбама Конвенције Организације Уједињених нација против транснационалног

организованог криминалитета, кривично дело по природи је транснационално ако је учињено у:
 више држава;
 у једној држави, али је већи део припрема, планирања, руковођења или контроле обављено у некој
другој држави;
 једној држави, али је у њега укључена група за организовани криминал која се бави
криминалним активностима у више држава; и
 једној држави али су битне последице наступиле у другој држави.
На основу става овог аутора и става Конвенције Организације Уједињених нација против
транснационалног организованог криминалитета можемо закључити да је за постојање
транснационалног организованог криминалитета нужно да се криминална делатност одвија на
просторима две или више држава, или да је по било ком основу повезана са више држава.
Дефиниција транснационалног организованог криминалитета коју је изнела Конвенција је

свеобухватна, сасвим јасна и применљива и може користити научном истаживању.
4. Однос организованог криминалитета са сродним врстама криминалитета
Организовани криминалитет има сличности са разним встама криминалитета. У литератури

постоје мишљења да се неки облици криминалитета поистовећују са организованим криминалитетом,
али и ставови о томе да су то различити појмови који само имају сличности.
16
17
Ibid, стр. 166.
8
Прва помисао када говоримо о организованом криминалитету је његова веза са корупцијом. 18
Готово да ниједна држава не може да искорени коруцију, односно њен најопаснији вид, политичку
корупцију, па самим тим и организовани криминалитет. Ако би спречили корупцију, спречили би на
неки начин и организовани криминалитет. Борба против корупције постојала је одувек, на различите
начине. Корупција је ипак успела да продре у готово све структуре друштва и буде плодно тло за
настанак и развој скоро свих облика криминалитета, поготово организованог криминалитета.
Спрега корупције и организованог криминалитета један је од друштвано најопаснијих видова

криминалитета. Корупција представља важан сегмент организованог криминалитета. Она је средство
које организовани криминалитет користи при вршењу криминалне делатности, у циљу успостављања и
одржавања криминалних веза са политичком структуром, државним органима и другим областима
друштва. Организовани крминалитет се служи готово свим кривичним делима корупције, најчешће
подмићивањем, али и уценама, изнудама, притисцима, услугама, љубавним и пријатељским везама да би
шефови криминалних организација остварили друштвени статус и позиције које ће им обезбедити
одговарајуће бенефиције и уступке..
Уобичајено је криминалистичко разликовање корупције на спонтану, уговорачку, политичку,

судску и општу. Спонтана корупција подразумева ону корупцију код које није потребан претходни план
или посербна најава. Такви случајеви корупције су карактеристични за подмићивање цариника,
припадника саобраћајне полиције и других служби. Уговорачка корупција је корупција у јавној управи и
подразумева склапање штетних уговора уз узимање провизије или другог облика личне користе.
Политичка корупција има различите облике и подразумева сва нелегална понашања политичке власти.
Судска корупција обухвата све облике противправног понашања припадника правосуђа. Општа
корупција обухвата све остале облике корупције корумпирања службених или одговорних лица у
просвети, здравству, спорту итд.19 Кривична дела корупције се тешко откривају и тешко доказују. Због
тога организовани криминалитет користи корупцију у остваривању циљева.
Као сегмент организованог криминалитета, поред корупције је и криминалитет “белог

оковратника”20. То је вид професионалног криминалитета који врше припадници горњих, владајућих и
пословних кругова, користећи свој утицај и везе у друштву за вршење кривичних дела која им доносе
огромну материјалну корист, а грађанима и друштву наносе велике штете. Они се проналазе у разним
модалитетима, обављају послове у циљу добијања велике количине робе на кредит без намере да за њу
плате, скретање средстава из фондова до нечијег приватног рачуна уз помоћ компјутера и тако користе
превару, обману и тајне договоре. ДрЂорђе Игњатовић је криминалитет “белог оковратника” дефинисао
као злочине извршене од лица са престижом и високим друштвеним статусом у оквиру занимања која
обављају.21
Криминалитет “белог оковратника” , или како се још назива, криминалитет “беле крагне” или
“белих рукавица” је криминалитет виших друштвених слојева, тзв. криминалне елите или криминалне
аристократије. То су интелигентни људи, који уживају висок положај и имају друштвени утицај.
Неки аутори сматрају да не постоји разлика између криминалитета “белог оковратника” и

организованог криминалитета. Криминалитет “белог оковратника” је синоним за криминалитет
пословних људи, што га чини невидљивим и умањује његов значај и опасност. Они припадају
легитимним компанијама које своје приходе заснивају на легалним пословима и при том не користе
насиље. Међутим, показало се да је њихово пословање на граници законитог. За разлику од њих,
организовани кримининалитет своју делатност не заснива на легалним пословима и при том користи
насиље и друге начине и средства застрашивања.
Веза организованог криминалитета и криминалитета “белог оковратника” је често таква да је

немогуће да се прецизно разграничи. Криминалитет “белог оковратника” је веома развијен у
18
О корупцији види више у: Теофиловић, Н., Јелачић, М., Спречавање, откривање и
доказивање кривичних дела корупције и прање новца, Полицијска академија, Београд,
2006.
19
Милошевић, М., Организовани криминал, Збирка прописаса уводним објашњењима и
напоменама, op.cit. стр. 18,19.
20
О криминалитету “белог оковратника” види више у: Игњатовић, Ђ., Организовани
криминалитет, Полицијска академија, Београд, 1998.
21
9
капиталистичким земљама. Посебно је карактеристичан за америчко друштво, тако да се у америчкој
криминолошкој и социолошкој литератури говори о злочину “белог оковратника” као посебном типу
криминалне активности, другачијем од организованог злочина. 22
Можемо закључити да је организовани криминалитет најшири појам који обухвата корупцију и

криминалитет “белог оковратника” , односно ова два појма представљају сегменте организованог
криминалитета. Корупција је присутна у извршењу организованог криминалитета и представља његов
нужни део, али и у криминалитету “белог оковратника”. Због тога сматрамо да криминалитет “белог
оковратника” представља сродну врсту организованог криминалитета, али никако их не смемо
поистоветити јер се ова два појма разликују.
Организовани криминалитет је у вези са многим другим облицима криминала. Повезан је и са

тероризмом.23 Тероризам се дефинише као нелегална примена силе или насиља против људи и иимовине, с
циљем да се заплаши или присили влада или цивилно становништво, ради остваривања политичких или
друштвених циљева.24 Због тога тероризам представља политичко кривично дело.
Терористичка делатност може да представља вид организованог криминалитета, али њена

делатност може бити усмерена на сопствено финансирање и остваривање политичких циљева, у чему се
огледа повезаност организованог крминалитета и тероризма. Терористичка организација је другачије
организована у односу на криминалну организацију. Али ипак, илегалне терористичке организације,
које по својим својствима представљају хијерархијску и чврсто постављену организацију, по многим
елементима показују и сличности са криминалним организацијом.
Веза терористичких организција са државом и њеним органима остварује се ради вршења

терористичких акција у некој другој држави. Ниједна правна држава неће одржавати везу са
криминалним терористичким организацијама и пружити им заштиту у извођењу терористичких акција.
Специфичност тероризма, као облика транснационалног организованог криминалитета, је у
остваривању везе са појединим државама и њиховим органима, али на начин да се терористичке
активности не изводе на просторима те земље, већ на територији неке друге државе.
Тероризам служи за постизање политичких циљева и у томе се огледа његова политичка

компонента, али тероризам садржи и криминалну компоненту, која се остварује путем организованог
криминалног деловања, које му служи за јачање његове материјалне основе. Тако тероризам и
организовани криминалитет делују у облицима кријумчарења и растурања дроге, оружја, муниције, у
циљу финансирања терористичких активности.25
22
23
О тероризму види више у: Кривокапић, В., Криминално организовање, тероризам и мере
супротстављања, Зборник радова, Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање мере
и заштите, Полицијска академија, Београд, 2005.
24
25
Бошковић, М., Организовани криминалитет, op.cit., стр. 53-60.
10
ДРУГИ ДЕО:
ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КРИМИНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
1. Појам криминалне организације и њене карактеристике
Као специфичан облик организације у склопу транснационалног организованог

криминалитета, на већем степену организованости и финансијске моћи, криминална организација је
један од најорганизованијих облика деловања транснационалног организованог криминалитета, која се
бави нелегалним разноврсним криминалним делатностима и уносним легалним пословима у циљу
богаћења, остваривања профита и стварања политичке моћи и друштвеног утицаја.
Неки су сматрали да је и мафија била назив за бројна разбојничка друштва на Сицилији 1860.
године, неки да је назив за мале сицилијске групе које се организују ради заштите својих интереса. У
ствари, мафија је организација основана током борбе против француског окупатора и почетна слова
назива те организације дају реч мафија26 која у преводу значи – Смрт Француској, Италија чезне ( Morte
Alla Francia Italia Amela).
Специфичности криминалне организација указују на чврстину и јаку структуру организације

која је спремна да се методама на бруталан начин обрачуна са свим противницима. Струкутра
криминалне организације заснива се на породици – фамилији, на чијем је челу бос (дон, капо) који има
апсолутну власт и који се стара о дисциплини, реду и финансијским средствима криминалне
организације. Бос има свог заменика који посредује између њега и потчињених и у одсуству га замењује.
Важно место заузима и саветник који служи за давање одређених савета и за одржавање традиције
породице. Саветник не учествује директно у криминалној делатности и у истој је равни на хијерархиској
лествици са замеником. У даљој хијерархијској лествици следе поручници (доглавници), који
контактирају са потчињенима у циљу сачувања конспиративности организације. Они не могу да доносе
одлуке. На дну хијерархије су војници који су непосредни извршиоци свих криминалних делатности.
26
11
Слика 1. Криминална породица
Нови чланови се у криминалну организацију примају на посебан начин који поред предвиђених
услова имају и одређени ритуал. Након провере и добијеног одобрења фамилије, кандидат подлеже
посебном обреду “иницијације”, којим се заклиње на вечиту верност. Негде су “иницијације” губиле
своју традиционалност и добијале своју једноставнији значај. Криминалну организацију у савременим
друштвеним условима карактеришу и друга обележја као што су: континуирани напор да се обезбеди
спрега са представницима власти; тежња за остваривањем монопола на одређеном простору; коришћење
насиља и корупције, тајност у извођењу криминалне делатности; перманентност постојања
организације; професионализам; интернационална димензија; односно тежња да се остваре нови
простори и тржишта.
На основу свега овога можемо издвојити следеће најпознатије транснационалне кримаиналне

организације: Италијанска мафија (Cosa Nostra, Camorra, N drangheta), Колумбијски нарко – картели,
Јапанске Јакузе, Кинеске Тријаде, Руска и Америчка мафија. Поред њих значајну улогу имају и
Нигеријска мафија, Максички нарко – картели, Албанска мафија, Турска мафија... Као озбиљна
опасност за читаву међународну заједницу, мафија је потврђивала своје место у читавом свету и остала
јача од самих држава и читавог света. Све криминалне организације се разликују по свом начину
постанка, друштвених прилика и околности под којим су настале, традицији и деловању, али су им
мотив и циљ исти; тежња ка енормним богатством, моћ, власт и контрола власти и државе.
За разлику од Италије, у којој су криминалне орагнизације оснажене захваљујући немоћи
државних институција, у Србији можда и није било тако. Криминалне организације у Србији су постале
друштвена категорија упоредо са почетком ратова на простору бивше Југославије. Санкције које су
Уједињене Нације увеле Србији и Црној Гори 1992. године погодовале су ширењу криминалних
активности и уједно и криминалних органиазција. 27 Сви ти ратови, кризе, лош живот, незадовољство
били су погодно тло за јачање постојећих и ставрање нових криминалних организација. Иако су се
криминалне ораганизације шириле и усавршавале, њихова форма и обележја су остале исте, само су се
успешно прилагођавале новим временима, друштвима, вредностима.
2. Модалитети криминалног организовања
27
Kaliterna, T., Од почетка на почетку, Држава-моћ система, Лимес плус, геополитички
часопис, Београд, 2005, стр. 31,32.
12
Криминално организовање са свим својим карактеристикама доказало је своје постојање и
створило три типа криминалних скупина (група и организација). То су традиционални, професионални
и прилагодљиви тип удружења28. Сва криминална удружења имају исту тактику деловања која се
испољава кроз методе застрашивања, насиља и корупције за остварење криминалног циља – стицање
илегалне финансијске добити и друштвене моћи.
Традиционални тип криминалног удружења је најпознатији. Одлликује се хијерархијском

организацијом, строгом субординацијом, планским криминалним деловањем, изузетном
конспиративношћу, законом ћутања (тзв. оmеrta), посебним етичким кодексом понашања и сл. Одликују
га одржавање континуитета криминалног деловања без обзира на губитак или откривање криминалне
делатности појединих чланова, изражена солидарност чланова итд. Као пример таквог типа удружења
можемо навести италијанска мафијашка удружења (Cosa Nostra, Mafia, N drangheta, Camorra, Nuova
Sacra corona unita), Јапанске Јакузе, Кинеске Тријаде и др. 29
Професионални тип криминалног удружења одликује околност да се специјализовао за бављење

једном или више посебних криминалних делатности без посебног временског и тактичког континуитета,
етичког криминалног кодекса и сл. Таква криминална делатност може бити усмерена на илегалан
промет опојних дрога (“нарко мафија”), крађе и продаје аутомобила (“ауто мафија”), кријумчарење
миграната и сл.30
Прилагодљив тип криминалног удружења, који је најраспрострањенији, одликује се веома

флексибилном структуром, што омогућава брзо прилагођавање условима који гарантују да се у
одређеном времену и на одређеном простору оствари максимални криминални профит. Последњих
година у највећем је порасту криминална делатност овог типа криминалног удружења и то како на
националном тако и на међународном плану. Један од кључних фактора за њихову експанзију
представља изражена социоекономска промена на глобалном плану. 31 Нису битно изражена
хијерархијска обележја. Криминална активност може да обухвати све облике криминалног деловања и у
кратком року да их примени, нпр. крађе скупоцених аутомобила, извршење посебних облика превара,
зеленаштво, утеривање дугова, пружање “ заштите”, коцка, проституција и др.
Криминалне организације постоје готово у свим државама. Њихово деловање се може осетити не
само на просторима одакле потичу, него и у другим државама. Дакле, у свакој држави постоје
криминалне организације и свака од њих има своју традицију, обичаје, правила.
3. Италијанска мафија
Историја Италије препуна је тајних и јавних преговора између институција и криминалних

организација. Неки су говорили да је Италија држава криминалних организација. Истина је да су имали
са једне стране слабу државу, а са друге стране много више или мање моћних криминалних
организација. Ипак, државу која има криминалне организације не можемо поистоветити са државом
која јесте криминална организација.32 У Италији делују неколико познатих криминалних организација
и то у њеним разним подручјима. Cosa Nostra, Camorra, N drangheta и Nuova Sacra Corona Unita
представљају најпозантије криминалне организације на простору Италије и оне своју делатност
остварују како на националном, тако и на међународном нивоу.
Присуство Италијанских криминалних организација и њихово деловање се осећа и на нашим

просторима, поготову у сектору некретнина и грађевинарству, на тендерима за јавне радове, у трговини,
угоститељству, мењачницама, коцкарницама, играма на срећу. 33 У Немачкој и Америци оне имају
28
напоменама, op.cit., стр. 7.
29
Види слику 1.
30
напоменама, op.cit., стр. 8.
31
Ibid, стр 8.
32
Karacolo, L., Италија без Италије, Држава-моћ система, Лимес плус, геополитички
часопис, Београд, 2005, стр. 7.
33
Ibid, стр. 29.
13
доминантну улогу у снабдевању тржишта кокаином. На тај начин са сигурношћу потврђују своје место
и деловање у свакој држави понаособ и у читавој међународној заједници.
Cosa Nostra34 (Наша ствар) је позната италијанска криминлна организација која вуче корене са
Сицилије и због тога се поистовећује са Сицилијском мафијом. Град Палермо је место одакле се врши
контлола и руковођење свих њихових активности.
У односу на остале криминалне организације, Cosa Nostra је таква криминална организација

која за постизање циља користи најразличитија средстава и разне бруталне методе и у томе се огледа
њена упорност у реализацији свега замишљеног. Сва дела која намеравају да учине су оправдана ако
служи остварењу циљу. Они користе и насиље, па чак су склони и употреби дивљачког насиља. Када
одлуче да делују онда немају сажаљења.
Карактеристично за Cosa Nostru је чврсто унутрашње устројство са израженом заповедничком

структуром и стогом хијерахијом. Бос криминлне отганизације Cosa Nostra је “човек од поштовања”, он
наређује на начин близак легалном пословању, али уз подршку криминалних веза. Процес селекције
нових чланова Cosa Nostrе је строг. Чланови ове криминалне организације могу бити само најближи
сродници и они који су искључиво рођени на Сицилији. Сваки члан Cosa Nostrе поштује кодекс
понашања установљен у организацији. Унутар организације чланови су се обавезали да поштују закон
ћутања. Уколико би неки члан повредио обавезујући завет, био би ригорозно кажњен. Не ретко за
повреду завета ћутања прописана је смртна казна.35
Cosa Nostra, без обзира што је на то што је проширила своју територију деловања и на друге
континенте и развила нове видове делатности, није променила своју традицију и свој начин постојања и
деловања, носила је своју културу, интересе и идеале. 36
Сматра се да Cosa Nostru чине више од 180 фамилија и око 5000 чланова. Данас она сарађује са
многобројним криминалним организацијама а пре свега са Турским, Колумбијским, Кинеским и
Руским.37
Како су неки говорили Cosa Nostra је као држава, јер је њен циљ контола територије. Она има
споразум са сваком фамилијом да ради на стварању владе у сенци. На тај начин она управља државом,
само на други начин од органа власти, и успешно потврђује своје деловање како на простору Италије,
тако и много шире, сигурно на простору читавог света.
Camorra38 је настала у првој половини 19. века, када су отпуштени затвореници основали
злочиначку организацију тзв. Улице – Camorre. Седиште ове криминалне организације налази се у
Напуљу. Реч Camorra је италијанског порекла и означава свађу, односно тучу.
Као криминална организација, она је своје чланове налазила у затворима или у популацији
бивших затвореника и као таква дозвољавала је својим појединим деловима да долазе до сукоба.
Унутрашње устојство није засновано на чврстој дисциплини, а на то указује и непостојање вође унутар
криминалне организације. Ово јасно указује да њена структура, организација и хијерархија нису на
оном нивоу на којем су код Cosa Nostre и да јасно одступа од традиционалног типа криминалног
удружења.
Основна криминална делатност Camorre заснована је на проституцији, препродаји дрога,

изнуди, пљачки, итд. Традиционални послови ове криминалне организације су све врсте разбијништва,
изнуђивања новца, киднаповања и проституција, али свакако и прање новца у Холандији, Немачкој и
Енглеској. Данас Camorra највећи део светског прихода остварује кријумчарем дрога, посебно кокаина,
34
Сачић, Ж., Организовани криминалитет у Хрватској, Министарство унутрашњих
послова Републике Хрватске, Загреб, 1997., стр.6.
35
Ibid, стр. 6.
36
37
Радовић, Н., Транснационалне криминалне организације, Зборник радова, Организовани
криминалитет, стање мере и заштите, Зборник радова, Полицијска академија, Београд,
2005, стр. 389-408.
38
Сачић, Ж., op.cit., стр. 8.
14
при чему држи монопол у Европи када је ова дрога у питању. 39 Уочен је покушај рекетирања
италијанских предузетника од стране Camorre, која се служи својим устаљеним принципом реектирања.
Процена је да постоји око 111 Camorra породица и оне делују како на просторима Италије, тако
и ван њених граниаца. Међу најновијим подацима нашао се и тај да је јула ове године ухапшено
неколико фамилија Camorre и да ће се на неки начин смањити деловање ове криминалне орагнизације
бар за сада.
N drangheta40 је Калабријска криминална организација и настала је у 19. веку, када је група

сељака створило часно друштво за коју су важила чврста правила и сложени начини примања у
чланство, нпр. убијањем некога на свиреп и подмукао начин. Сама реч N drangheta је грчког порекла и
значи храбар и лукав човек. Ова криминална организација заснива се на принципу удружења више
мафијашких породица које имају своја правила и њени чланови су дужни да их поштују.
N drangheta сарађује и са другим криминалним организацијама, поготову са Колумбијским. За

њу је карактеристично дивље и насилничко понашање и њена основна делатност је кријумчарење дроге,
трговина некретнинама, изнуђивање пословних и богатих људи.
Недавно су медији објавили да су у Италији полиција и карабињери ухапсили 40 особа
осумњичених за припадање мафијашкој организацији N drangheta кији су такође били укључени и у
криминалне активности у месту San Luca. Полиција и карабињери су пре хапшења направили прави
обруч око поменутог града како нико не би могао изаћи или ући у градић. Припадници ове криминалне
организације су оптужени за више кривичних дела; злочиначко удруживање, убиства, кријумчарење
дрогом и оружјем.
По процени се сматра да постоји око 155 N drangheta породица и у оквиру њих око 6000
чланова.41
Nuova Sacra Corona Unita42 (Нова уједињена света круна) је криминална организација новијег
датума. Сматра се да је настала повезивањем са неким другим криминалним удружењима, тј. групама
које су припадале Camorri и N drangheti.
Ова криминална организација своју делатност одвија на просторима Пуље, чије главно
средиште представља град Бари. Криминалну делатност остварује и са другим криминалним
организацијама на подручју Италије, као и са колумбијским картелима, Руским и Азијским
криминалним организацијама.
Криминална делатност чланова Nuova Sacra Corona Unita углавном се односи на трговину
дрогом, преваре, проституцију и кријумчарење људи. Она је прокријумчарила хиљаде Албанаца и
организовала проституцију албанских жена у Италији. Због тога је названа “модерном трговином
робља”.43
4. Америчка мафија
Најпознатији тип криминалног организовња у САД-у без сумње је “La Cosa Nostra”44 (Наша
ствар). Овај тип организовања је у потпуности преузео систем постојања оригиналне сицилијске “Cosa
Nostre”. Сицилијанци су са својим деловањем у Америци, донели и традицију, племенски дух, смисао за
организацију и неповерење према органима власти. Сицилијанска “Cosa Nostra” је својим деловањем на
америчком територији, успела да истисне криминалне групе јеврејских и ирских гангстера који су до
тада чинили криминално подручје ове територије.
Сматра се да је америчка “Cosa Nostra” организована по систему фамилија, које броје од 20 до

700 чланова. Све фамилије заједно чине “Друштво части ” или криминални синдикат. На врху пирамиде
се налази шеф свих шефова, затим титула поштовања коју добија почасни или пензионосани члан
39
Радовић, Н., op.cit., стр. 394.
40
41
42
43
Радовић, Н., op.cit, 394, 395.
44
15
организације, шеф криминалне организације познат као Дон. Испод њега је заменик шефа. На истом
нивоу се налази Саветник и он има само саветодавну улогу, значи даје савете члановима породице,а
често и шефу. На следећем нивоу је поручник који командује групом од десет или више војника. Испод се
налазе чланови мафије као војници, односно извршиоци. На најнижем, нивоу је члан мафије познат као
дугме и члан који обично није италиајнског порекла.45
На основу свега овога видимо да је америчка “Cosa Nostra” можда не иста, али у потпуности
слична са сицилијском “Cosa Nosta”-ом и да су Италиајни успели у потуности да пренесу своје
криминално деловање на најмоћнију земљу свету. Тако је “Cosa Nostra” упоредо са својим развојем у
орагнизацијском и просторном смислу, чирила и поље своје криминалне делатности, које обухвата
трговину дрогом, коцкање, зеленаштво, прање новца, као и утицај на област грађевинарства.
Позанато је да је више година постојао тајни договор између америчке ЦИА и криминалних
организација, и падом тзв. француске везе јавност је била упозаната са таквом сарадњом. Тада долази до
размимоилажења између сицилијске и америчке “Cosa Nostra”. Сицилијанска “Cosa Nostra” је
наставила и даље да се бави кријумчарењем дроге, јер је та делатност обезбеђивала добар приход, док је
америчка “Cosa Nostra” из своје делатности избацила трговину дрогом и она је желела да више пажње
поклони неким другим за њу ”легалним пословима” као што су рекет, коцка и проституција. Са овом
одлуком се неке њујоршке фамилије нису сложиле и оне су организовале један од највећих ланаца за
пренос хероина из Сицилије у Америку.46
Поред италијанских криминалних организација које делују на подручју Америке, учешће у

организовани криминалитет преузимају и друге криминалне организације као што су Руска мафија,
Кинеске тријаде, Колумбијске, Мексичке, црначке и друге.
Иако су се дешавали велики преократи у криминалном деловању америчке мафије, савези

мафија и њихова разилажења, њихова самосталност и понека нит повезивања, она је ипак потврдила
постојање на америчким просторима и много шире. Сједињене Америчке Државе су веома погодно тло за
многе облике организованог криминалитета, при чему се он највише испољава кроз илегалне послове и
активности у области привредног пословања. У илегалне послове спадају кријумчарење дрога, људи,
оружја и муниције, док активности у области привредног пословања подразумевају инфилтрирање у
легитимини бизнис (непокретности, грађевинарство, банкарство, продаја кола и др.) и рекетирање. 47
5. Руска мафија
Руска мафија48 је релативно новијег датума и нагло се развила након распада СССР. Русија је
била земља која је увек желела и тежила освајању територија и у томе се огледала њена моћ јаке и
снажне државе. Организовани криминалитет се нагло развио на само у Русији, него и у осталим бившим
државама СССР. Јаку експанзију и своје деловање организовани криминалитет је проширио ван
граница Русије и на тај начин долази до појаве одређених облика транснационалног организованог
криминалитета.
Промене које су се дешавале у Русији нису довеле до очекиваног благостања земље, већ су
напротив изазвале економску кризу, велику инфлацију, пад стандарда, масовне миграције, итд. Услед тих
промена велики број људи је остао без посла. Захваљујући таквој ситуацији у којој се Русија нашла није
било потребно много времена да настану поједине веома моћне криминалне организације.
Веза Руског организованог криминалитета са политичким и економским животом Русије

описује се у једном социјалном систему који је познат као мафиократија 49, односно владавина мафије.
Њене основне карактеристике су: неколико моћних криминалних организација имају потпуну контролу
над читавом националном економијом, органи власти су неспособни и невољни да се боре против
организованог криминалитета и корупције, одсуство демократских утсанова и механизама, парализа
правних система.
45
Радовић, Н., op.cit.,стр. 404.
46
47
48
О Руској мафији види више у: Сачић, Ж., Организовани криминалитет у Хрватској,
Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске, Загреб, 1997., стр.13-15.
49
16
У Русији постоји око 4300 криминалних организација, различитих по бројности и нивоу
организационе структуре. На челу криминалне организације се налази шеф, а понекад и два шефа и они
бирају чланове криминалне организације. Испод њих се налази група криминалаца кија је спремна да
поступи по свакој њиховој наредби, док се на крају лествице налзе они који непосредно извршавају све
криминалне послове мафије.
Једна од великих извора опасности представља то што мафијашки новац служи за финансирање
политичких партија и њихових кампања. Он представља велики проблем и за руску полицију и судство
и њихов читав правни систем.
Основна делатност криминалних организација у Русији су: прање новца, имовински деликити,
трговина људима, проституција, трговина дрогом, оружјем, кривотворење уметничких дела, корупција.
Руски организовани криминалитет је успео да продре у банкарски и финансијски систем Русије и других
земаља и тако са успехом потвради свој транснационални карактер.
6. Албанска мафија
Када говоримо о неком хронолошком настанку криминалних организација, онда са сигурношћу

можемо рећи да је Албанска мафија50 најмлађа, али да је свакако успела да се по организацији
делатности и финансијским ефектима уврсти међу водеће криминалне организације.
Успела је да контролише европско тржиште хероина и да прокријумчари и испоручи толику

количину дроге да је сматрана једна од највећих испоручилаца на свету. У Швајцарској су успели да узму
примат у трговини дрогом и да се наметну својом доминантном улогом.
Албанске криминалне организације су у своју мрежу увукле и наше држављане других

националности, али се они углавном појављују у неким помоћним и споредним послиовима, док
Албанци и даље задржавају позиције организатора и посредника. Да би доказали своју упорност, јачину
и жељу за енормним богатством, Албанци склапају бракове са женама држављанкама неких од западних
земаља и у исто време веома вешто користе своје родбинске, пријатељске и друге везе најчешће у
Турској.
Стварању Албанске мафије су допринеле и значајне карарктеристике Албанаца, а то су

поштовање породице, обичаји, традиција, специфична религија, крвна освета, језик који нису познавале
стране полиције и остале њихове карактеристике које су биле ништа друго већ налик на сицилијске
услове и Сицилијску мафију.
Основна делатност Албанске мафије је кријумчарење дроге. Поред тога делатности које
карактеришу Албанску мафију је и илегална трговина оружјем, трговина људима, муницијом, возилима,
културним добрима и другом скупоценом робом. Њихово деловање је присутно и разним финансијским
трансакцијама у настојању да се “опере новац” добијен организованом криминалном делатношћу.
Албанска мафија се бави уценама, изнудама, отмицом, рекетом, тежим имовинским кривичним
делима и крвним деликтима. Постојање и опстајање Албанских криминалних орагнизација нису само
себи циљ, оне служе и за постизање других циљева, и приходи остварени делатностима организованог
криминалитета служе за финансирање терористичке делатности Шиптара на Косову и Метохији.
Утицај Албанске мафије на криманалне шиптарске организације на Косову и Метохији је

велики и оне врше разна кривична дела организованог криминалитета и поједине видове терористичке
делатности. Ове криминалне организације су организоване у виду кланова који броји око 100 чланова и
криминалном делатношћу покривају одређен део територија. Чланови поједине криминалне
организације су везани и крвном везом. Тако је Албанска мафија у потпуности своје деловање пренела и
проширила на територију Косова и Метохије и у потуности контролише делатности организованог
криминалитета на тој територији, као што су кријумчарење дроге, оружја, муниције и трговина женама.
Криминалне организације на Косову и Метохији се не баве само овим облицима делатности
организованог криминалитета, већ и кријумчарењем и илегалном трговином цигарета, возила, разне
технике и сл.
50
Бошковић, М., Организовани криминалитет и корупција, op.cit., стр. 88-91.
17
Албанска мафија, иако најмлађа по датуму постанка, а веома јака по свом криминалном
деловању, представља опасност за многе државе и њихове народе. Она својим упорним деловањем
пробија своје националне оквире и заузима сигурно место у реду најмоћнијих криминалних
орагнизација на свету.
7. Турска мафија
Турска мафија51 је своје криминално деловање усмерила на трговину дрогом, трговину људима
и у неким случајевима и људским органима. Користећи очајну економску ситуацију већег дела
становништва Југоисточне и Источне Европе, а пре свега Молдавије, она проналази људе који су
спремни да за новац продају своје органе и своје тело.
До пре неколико година је овај тип трговине људима и људским органима сматран неком врстом
урбане легенде, али су, нажалост, потврде о томе у последње време све бројније, јер је све више жртава
спремних да сведоче о свом подвргавању тако ризичним ситуацијама у замену за мизерну цену новца.
Молдавске власти које су дуго негирале, ипак су признале и попустиле под притиском међународне
заједнице и невладиних организација, да имају било каквих сазнања о овим криминалним деловањима
од стране турске мафије на њиховој територији.
Особе које су спремне да продају своје органе регрутују се преко познаника који су се и сами
некада потвргли таквој операцији и после пристали да сарађују са криминалним организацијама за
трговину људским органима. Када се договоре за надокнаду, трећина предвиђене суме се исплаћује
приликом наводног потписивања уговора, а остатак после операције. Жртва се пре хирушког захвата
подвргавају одређеним дијагностичким прегледима у својој земљи, а потом упућују на клинике на
којима се одстањује орган. Након само неколико дана се враћају кући, где више немају никакву
медицинску негу, како због драматично лошег стања организма, тако и због страха да ће их полиција
открити ако затраже помоћ лекара. Надлежни органи Републике Молдавије су покренули кривични
поступак против неких особа који су се подвргли таквим врстама операције.
Након свега овога можемо закључити да жртве ове криминалне делатности постају на неки
начин и добровољно, јер им је продавање својих органа једини извор прихода у својој економско слабој и
неразвијеној држави. А када схвате да су постале жртве организованог криминалитета углавном буде
касно. Турске криминалне орагнизације се не баве само овом врстом кримианлних делатности, иако она
преставља најуноснији посао и велику зараду. Оне се баве прањем новца илегалног порекла, највише
кроз мењачнице и коцкарнице, односно играоница на срећу свих врста. Тако остварени приход, турске
кримианлне организације користе како за своје кримианане активности, које ће јој донети већу
количину новца, тако и за финансирање терористичких активности у земљи и инострнству и набавку
оружја намењеног борбеним јединицима. На тај начин, турка мафија, као и све остале, представља са
једне стране велику опасност за своју земљу и читав Балкански простор и свет, а са друге стране велики
изазов осталих криминалних организација и људи чије се понашање може окарактерисати као
криминално.
8. Колумбијска мафија
Колумбијске криминалне организације се како по садржају своје делатности и неким

организацијским специфичностиам разликују од других криминалних организација. Она је
организована у посебне синдикате тј. картеле. Колумбија представља земљу у којој се одгаји и произведе
преко 30% од укупне светске производње кокаина. Тако да су основне криминалне делатности
колумбијских нарко картела илегална производња и стављање у промет различитих врста дрога, а пре
свега кокаина.
Структуру организације појединих картела чине основне организационе јединице-ћелије, које

међусобно нису повезане, али су подређене шефовском тиму који руководи акцијама, тако да ако
полиција успе да открије једну групу нема тренутне опасности да то буде основа за даља продирање
према врху мафијашке организације. Када се деси да полиција успе да убаци у ћелију свог човека, или да
О Турској мафији види више у: Sartori, P., Балкански путеви мафије, Држава-моћ система,
51
Лимес плус, геополитички часопис, Београд, 2005, стр. 26.
18
уништи целу организациону криминалну јединицу, не постоји могућност добијања даљих релевантних
информација у односу на хијерархијски врх мафије, или су оне сведене на минимум. 52
Потврђено је да скоро целокупно снабдевање дрогом вршено од стране припадника картела

Меделин и Кали 53. Зато се о њима говори као нарко картели јер им је основна делатност кријумчарење
дроге. Они су били непријатељски расположени један према другом, али ови колумбијски картели
остварују огромну зараду.
Картел Меделин представља једну од најмоћнијих кримианлних орагнизација у свету. Свој

процват доживео је док је њиме руководио Пабло Ескобар, који се нашао на листи најбогатијих људи на
свету и његова имовина је износила више од три милијарде долара.
Био је окрутан и арогантан. Формирао је приватну војску, потплаћивао новинаре, полицајце и

судије. Бавио се политиком. Поседовао је флоту бродова и авиона, имања широм света, стамбена насеља
и банке. Приход оставрен кријумчарењем дрога био је раван највећих мултинационалних компаниај на
свету.54
Хватање Ескобара трајало је неколико година и вођено је под спонзорством САД. Ова држава је
расписала награду за онога ко га пронађе у износу од два милиона долара. Док је чекао на суђење
пристао је да се преда под условом да га не изруче Америци. Пребачен је у обичан затвор, али је Ескобар
тада побегао. Након свог четрдесет четвртог рођендана је убијен. 55
Картел Кали је за разлику од Меделинског картела био веома опрезан у смислу примењивања
насиља, отмица и убиства. Основна делатност овог картела је кријумчарење дрога, пре свега кокаина.
Неки су сматрали да картел Кали контролише 75% кокаина који улази у САД. Било је периода када је
био толико моћан да је да је почео да угрожаава контролу рута и тржиште картела Меделин. На челу ове
организације су се налазили четворица браће босова, од којих су касније двојица ухапшени од стране
Колумбијске националне полиције.
9. Јапанска мафија
Као високо развијена земља и снажан економски центар, Јапан има проблем да се супротстави
орагнизованом криминалитету тако да није поштеђен деловања криминалних организација. У овој
земљи криминалне организације делују кроз добро организоване криминалне групе које се називају
Јакузе.
Јакуза или јапанска мафија 56 је по неким проценама једна од највећих криминалних

организација на свету, чије чланство броји око 100 000 појединаца. Реч Јакуза (Ya-Ku-Z) буквално значи
”8-9-3” , односно термин изведен из најгоре могуће комбинације у картама. Пошто збир износи 20 играч
аутоматски губи. Према томе он је поражени који не “не вреди ништа”. Јапански ганстери највише воле
тај термин.57
За чланове Јакузе је интересантно да су сви истетовирани по телу, сликама змаја, змија и

митских фигура који симболизују органиазцију наслеђену од предака. Сврха тетоваже као трајног знака
је да упути симболичку поруку и карактеристичне су за криминалну супкултуру, где се оданости групи
придаје велики значај. 58
52
Бошковић, М., Транснационални организовани криминалитет, Полицијска академија,
Београд, 2003, стр. 117.
53
54
Ibid, стр. 396.
55
56
Више о Јапанској мафији види у: Сачић, Ж., Организовани криминалитет у Хрватској,
Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске, Загреб, 1997., стр. 23, 24.
57
58
Више о тетоважама које симболизују припадност криминалној организацији види у :
Кривокапић, В., Крстић, О., Криминалистика тактика 2, Полицијска академија, Београд,
1999, стр. 79,80.
19
С обзиром што Јакузе нису јединствено организоване, међу појединим организацијама долази до
нетрпељивости и сукоба ради освајања илегалног тржишта и заузимање повољних позиција. Чланови
криминалних организација се ипак понашају у складу са њиховим традиционалним схватањима и веома
строгим правилима која важе за све чланове криминалне организације.
Јакузе не делују само на подручју Јапана, већ су своју делатност прошириле и ван граница
земље, на просторе других држава широм света. Оне се баве разноврсном криминалном делатношћу и
она се простире у домену илегалног промета дроге, кријумчарења и недозвољене трговине оружјем,
проституције, трговином људи и илегалног уласка странаца у Јапан, пре свега Кинеза. Јакузе поседују и
огромну непокретну имовину како у националним оквирима и ван граница земље.
Корумпирањем, уценама, изнудама и насиљем остварују везе код д ржавних органа и у

привредним и финансијским круговима што им омогућава укључење у легалне послове. Криминална
делатност им се такође односи и на области банкарског пословања и финансијских трансакција и још
разним делатностима које оставрују велику добит и сигурност.
Због отворене препознатљивости и њиховог постојања и статуса у јапанском друштву, Јакуза

представља посебну класу по свом богатству, чланству, култури и политичким везаам. Познато је да се
њени чланови отворено хвале својим припадништвом,а свака група иам своју значку коју сваки члан са
поносом носи на реверу. Симболи и заставице се отворено истичу на местима и зградама где се одржавају
састанци.59
10. Кинеска мафија
Кинеске Триајде60 се сматрају као најмногобројнија и најстарија кримианлна организација на

свету. Постоје неколико врста тријада, а највећи број њих се бави криминалним делатностима како у
границама своје земље, тако и границама широм света и у томе се огледа њихов транснационални
каарктер.
По начину организације, већина тријада се могу поделити у три 61 категорије. Прву чине добро
организоване тријаде које имају централизоавано руководство.. вође уз себе има неколико блиских
помоћника који су задужени за дисциплину, регрутовање и контролу. У другу групу спадају оне које
редовно бирају свог лидера и њој је степен контроле много нижи него у првој категорији. Трећу и
последњу групу чине тријаде које немају стално руководство и централизовану контролу. У овој
категорији спада највећих број данашњих тријада.
Криминалне активности тријада су различите, али свакако треба нагласити трговину људима,
кријумчарење оружја и муниције, кријумчарење дрога, проституција, порнографија, крађа аутомобила,
као и појединим облицима насилничког криминалитета.
Тријаде имају велике сличности по својим ритуалима, пореклу и развоју са Cosa Nostrom. На
Сицилији се оданастост и солидарност огледају у “omerti”, односно закону ћутања. То ћутање
криминалне организације у Кини се огледа кроз кинеску пословицу која гласи “Док си жив, не иди
властима, а кад умреш, не иди у пакао”. Обе организације имају сличне церемоније пријема у чланство
(као што је мешање крви) и вешто изазивају страх код грађана.
59
60
Више о Кинеској мафији види у: Сачић, Ж., Организовани криминалитет у Хрватској,
Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске, Загреб, 1997., стр. 22,23.
61
Радовић, Н., op.cit.,стр. 394-399.
20
ТРЕЋИ ДЕО
ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ДЕЛАТНОСТИ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА
Облици делатности организованог криминалитета су: кријумчарење дроге, трговина људским

бићима, организована проституција, кријумчарење и илегална трговина културним добрима,
организовани криминалитет у привредно финансијској области, организовани насилнички
криминалитет и многи други облици делатности организованог криминалитета. Неки сматрају да је
компјутерски криминалитет облик делатности организованог криминалитета и с обзиром на веома
распрострањену примену рачунара и њену злоупоптребу ово схатање добија све већу оправданост. Ипак
ћемо пажњу задржати на неке основне облике делатности организованог криминалитета за које и не
можемо рећи више да су најаступљнији из разлога што су готово сви облици делатности организованог
криминалитета скоро подједнако заступљени.62
1. Кријумчарење дроге
Као опасност која се налази свуда око нас, наркоманија представља велики социјални али и
здравствени проблем. Дроге се појављују на различитим местима, у различитим облицима, у свим
слојевима друштва. Под опојним дрогама подразумевају се производи и супстанце природног или
вештачког порекла, чијом се употребом могу стварати стања зависности која могу да изазову оштење
здравља или да на други начин угрозе интегритет људи, било у физичком, психичком или социјалном
смислу.63 Дроге могу бити природне и синтетичке. Природне дроге се углавном добијају из чауре
опијумског мака, из лишћа биљке коке и индијске конопље, тј. канабиса, док се синтетичке дроге
добијају одређеним технолошким поступком у лабораторијама или фабрикама.
Потребно је нагласити и објаснити и појам прекурсора. То су хемијске супстанце или смеше

супстанци, или природни производи који садрже прекурсоре, које се могу злоупотребити у производњи
опојних дрога и психотропних супстанци Ове супстанце се користе у легалној производњи лекова и
других препарата. За њихову производњу, увоз и извоз потребна је посебна дозвола надлежног државног
органа. Србија је приступила пројекту “ТОПАЗ”, који се односи на контролу промета прекурсора
анхидрид сирћетне киселине. Овај пројекат се координира од стране Уједињених нација, Интерпол-а,
62
О облицима делaтности организованог криминалитета више у: Игњатовић, Ђ.,
Организовани криминалитет, Полицијска академија, Београд, 1998.
63
Бошковић, М., Криминалистика методика, Полицијска академија, Београд, 2005., стр.
210.
21
Еуропол-а и у њему учествује укупно 41. држава, преко својих централних националних тачака за
размену података. у нашој земљи је то ЦНБ Интерпол Београд.
У свету и код нас постоје различита мишљења о садржају појма дроге. Светска здравствена
организација је у свом извештају из 1974. је потпуно и садржински јасно одредила шта би требало да
обухвате опојне дроге. Према њиховом схватању, под дрогама које могу да изазову зависност,
подразумевају се дроге које имају способност да улазе у међуделовање са живим организмима,
изазивајући стања психичке или физичке зависности, или и једно и друго. 64 Психичка зависност се јавља
као јака емоционална и ментална потреба за поновном узимањем психоактивне супстанце због тога што
она изазива пријатно расположење или да би се избегло непријатно расположење. Физичка зависност је у
ствари оболење организма. Она подразумева потпуно адаптирање организма на присуство дроге, јер она
постаје саставни елемент па чак можемо рећи и нужни елемент метаболизма нервних ћелија. Зато период
у коришћењу дроге проузрокује низ физиолошких поремећаја који се испољавају кроз различите телесне
и психичке сметње. Тај период је познат као апстиненцијални синдром или у жаргону криза.
Узимање и стављање у промет опојних дрога није чист урбани и модерни феномен. Познато је
да је човек поједине биљке користио у религиозне и медицинске сврхе или ради сопственог уживања. У
неким деловима света биљке из којих се добијају дроге биле су домаће културе. Људи су је узимали да би
издржали напоран рад на пољима, да би се веселили или када би изводили неке ритуале. Понекад и у
самоубилачке сврхе да се прекрате неиздрживи болови. Тако да ето можемо видети њено присуство у
друштву и у ранијим временима, само су се можда мењали мотиви њеног коришћена.
Анализирајући кривична дела која су у вези са опојним дрогама овај вид криминалитета може
се класификовати у три основне групе: примарни, секундарни и терцијални. Под примарним
криминалитетом подразумевају се кривична дела у вези са производњом, прерадом, набавком и
дистибуцијом, док се секундарни вид криминалитета односи на она кривична дела која су извршена под
дејством дроге или кривична дела која се чине да би се до дроге дошло. Терцијални вид овог
криминалитета обухвата међународне организоване криминалне организације које у производњу и
недозвољену трговину дрогама улажу одређен капитал и, уз сав ризик овако недозвољеног посла,
остварују огромну добит.65
Када говоримо о организованом криминалитету можда нас прва помисао асоцира на

кријумчарење дроге. Савакако то не треба схватити као синоним организованог криминалитета јер је
кријумчарење дроге само један облик делатности организованог криминалитета. Говорећи о
кријумчарењу дроге, важно је поменути нелегална тржишта. Нелегално тржиште је место или област у
оквиру које се обавља размена, производња, продаја и потрошња роба и услуга, које су строго забрањене.
Некада су се нелегална тржишта највећим делом базирала на пружање коцкарских услуга или
организовању проституције, док се данас може рећи да су та тржишта, тржишта наркотика, оружја,
сексуалних услуга и сл.66
Нелегално тржиште функционише слично основним поставкама функционисања легалног

тржишта, које указују на то да уколико постоји потреба за робом или услугама неко ће наћи да је то
исплативо и покушаће да задовољи те потребе. Нелегално тржиште реагује на појачано деловање
надлежних државних органа повећањем цена робе што је условљено већим ризиком откривања
криминалне делатности. У литератури налазимо различите моделе организације нелегалног тржишта:
орагнизација нелегалног тржишта која почива на принципу апсолутног монопола, на принципу
поверења, децентализације и скуп независних група. 67
Делатност кријумчарења дроге се стално развија и проширује на међународном нивоу, како

територијално, тако и у односу на поједине врсте дроге. Појачано присуство трговине опојним дрогама
постаје све евидентније, тако да говоримо о једном облику организованог криминалитета који поред свог
64
Ibid, стр. 210.
65
Бановић, Б., Бошковић, М., Криминалистика методика, Виша школа унутрашњих
послова, Београд, 2001, стр. 206.
66
Маринковић, Д., Злоупотреба дрога и организовани криминалитет, Зборник радова,
Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање и мере заштите, Полицијска
академија, Београд, 2005, стр. 617,618.
67
Бошковић, Г., Организовани криминалитет и легално пословање, Зборник радова,
Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање и мере заштите, Полицијска
академија, Београд, 2005, стр 597,598.
22
постојања има везу са многим другим другим облицима криминалитета. Битно је нагласити то да веза
опојних дрога и криминала није једносмерна јер учиниоци да би дошли до дроге врше разна кривична
дела ( најчешће имовинске деликте ), али и под утицајем дроге врше кривична дела.
Једна од основних карактеристика наркокриминала је његова прикривеност, односно високо

изражена конспиративност испољавања. То је условљено са једне стране високим казнама које су
предвиђене за саме учиниоце, а са друге стране великим профитом који се остварујем њиховим
вршењем. На тај начин су учиниоци ових деликата са једне стране принуђени, а са друге стране
мотивисани, тако да се у њиховом извршењу тако организују да делују конспиративно. На ово све утиче
још једна околност. У трговини и кријумчарењу дрога жртва, односно зависник сарађују са трговцем
наркотика, јер, зависник не може не може без дроге, коју му обезбеђује продавац, а продавац не може без
зависника, који му скупо плаћа његову робу.68
Пут од произвођача дроге до крајњег потрошача је дуг и захтева одређено време, јер се дрога
често производи на једном, а продаје на другом континенту. Тај пут је до детаља испланиран и унапред
одређен. Главни вид снабдевања опојном дрогом је кријумчарење и препродаја, односно недозвољена
трговина. До синтетичких дрога се долази провалама и обијањем здравствених и фармацеутских
установа и објеката, као и фалсификовање рецепата. Кријумчарење дроге подразумева висок степен
организованости и професионализма. Главни организатор кријумчарског канала располаже
финанасијским средствима, већом количином дроге и мрежом препродаваца. За кријумчарење дроге
користе се сви путеви ( копнени, водени, ваздушни ) и сва расположива превозна средства, како
путничка, тако и теретна возила, аутобуси, авиони, бродови, јахте, железнице. Дрога се најчеће скрива у
резервоару за гориво, резервном точку, испод седишта возача, у плафону возила, у брисачима, у пртљагу
возача и сувозача, у ташнама са дуплим дном. У криминалистичкој пракси су присутни случајеви
откривања дроге у вештачким грудима, вештачким стомацима од пластике, у високим потпетицама, у
дселовома тела који су под завојем или гипсом, у појединим деловима гардеробе и у многим местима која
нам још нису ни позната, али ћемо их у пракси открити.
Када говоримо о кријумчарењу дрога потребно је узети у обзир следеће чињенице 69:
- природа дрога која су најчешће предмет илегалне делатности транснационалног организованог
криминлаитета,
- присутна је појава производње синтетичких дрога у већим количинама, како за домаће тржиште, тако
и за међународну трговину,
- опојне дроге, поред организованог криминалитета, кријумчаре и неке друге криминалне организације,
па се њиховим прометом баве и аматери и њихов број је у порасту. Најчешће набављају тзв. “лаке дроге”
као што је марихуана.70 Ипак, апсолутно највећи део мећународне илегалне трговине опојним дрогама,
поготово хероин и кокаин, обављају професионалци, односно транснационалне криминалне
организације.
- веома је тешко обезбедити доказе. Материјални докази су скоро незнатно присутни, па је
најефикаснији начин откривања и пресецања кријумчарског канала дроге затицањем, односно
хватањем учиниоца на делу. Извори снабдевања и кријумчарски канали мењају се у зависности од
количине дроге, њене цене, односно од понуде и потражње на илегалном тржишту, као и због безбедности.
Лични докази су изразито непоуздани и веома их тешко прибавити. Обично се користе изјаве одређених
лица из кријумчарског ланца, које терете друга лица на вишем нивоу хијерархијске лествице у
криминалној организацији. Ако су наркомани у питању не постоји ни заинтересованост за сарадњу.
Такође, одлучујућу улогу у избегавању давање изјаве има и страх.
Успешно откривање кријумчарења и пресeцање кријумчарских канала са запленом дроге и

откривањем што више лица са хијерархијске лествице кријумчарске организације, подразумева
претходно добро познавање путева и начина илегалног трнспорта дроге од места производње до
одређеног тржишта. У том организованом ланцу кријумчарења учествују произвођачи, прерађивачи,
продавци, купци ради даље продаје, посредници, као и друга лица и крајњи купци који се појављују као
њени уживаоци. У поступку откривања кривичног дела и учиниоца, прво треба узети у обзир све
категорије наведених лица која се у било ком виду појављују као учиниоци, као и категорију наркомана,
јер се у одређеним случајевима преко њих може доћи до лица која се баве продајом дроге. Сигурно је
68
Маринковић, Д., Злоупотреба дрога и организовани криминалитет, op.cit, стр. 624.
69
70
90% наркомана је свој наркомански почетак започело у марихуани, тако да не треба
прихватити поделу на лаке и тешке дроге, већ можемо говорити само о врстама дрога које
стварају готово исту тежину зависности.
23
успех већи ако се открије организатор, финансијер или неко друго лице из шефовског дела криминалне
организације, као и произвођач, односно тајна лабораторија у којој се производи опојна дрога. Циљ
оперативне делатности и треба да буде откривање лабораторије и онемогућавање даље производње
опојних дрога, пресецање организованих кријумчарских канала и откривање и лишавање слободе свих
учесника овог кривичног дела.
Упркос бројним напорима и акцијама усмереним на сузбијање и спречавање злоупотреба дрога,

то је ипак остао тешко решив проблем. Искуство многих замаља показало је да је најважнији фактор у
погледу злоупотреба дрога једноставно њихова корисност. Уколико нека дрога постаје ретка или
прескупа, или и једно и друго, продавци и купци ( уживаоци ) одмах прелазе на другу. Понакад се
трговина дрогом сели из једног дела земље, или из једне земље у оне делове света где дроге има довољно
на располагању и где је слаба контрола. Трговина дрогом се прилагођава свим савременим трендовима и
новим законским регулативама. Тако представља једну од најпрофитабилнијих криминалних
активности данашњице. Крајњи циљ органа државе у супротстављању кријумчарења дрога је
разоткривање и сузбијање овог тешког организованог криминала, нарочито да би се дошло до
руководећих структура и доказала њихова улога и непосредно учешће у конкретним кривичним делима.
2. Трговина људским бићима
Настојања одеђених научних дисциплина да дефинишу трговину људима нису допринела

настанку универзалне дефиниције. Због тога се наилази на различите синтагме: трговина људима,
трговина људским бићима, трговина белим робљем, бело робље, сексуално ропство, итд.
Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање људским бићима који допуњава Конвенцију

Уједињених нација против траснационалног организованог криминалитета 71 дефинише појам трговине
људима као „врбовање, превожење, пребацивање, скривање и примање лица претњом, силом или
употребом других облика присиле, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом овлашћења или давањем
и примањем новца да би се добио пристанак лица које има контрлу над другим лицем, с циљем
експлоатације“. Експлоатација обухвата експлоатацију проституције и других лица и друге облике
сексуалне експлоатације, принудни рад, ропство, уклањање органа.
Основу трговине људима чини ропство и експлоатација, односно поступање према човеку као
према робу и предмету, експлоатације туђе радне снаге, знања или вeштине, телесног и полног
интегритета и идентитета с циљем стицања директне и индиректне материјалне користи за себе или
другог, односно задовољења личних или туђих нагонских, емоционалних и здравствених потреба.
Сама синтагма трговина људима састоји се од двеју именица: трговина и људи.

Трговина представља привредну делатност размене добара, куповину или продају робе.
Људи - људска бића (множина од човек-људско биће) су биолошка врста (homo sapiens) која се од
других живих организама разликује по разуму. Под појмом човека подразумевамо мушкарца, жену и
дете.
Тако да трговина људима у етимолошком смислу подразумева размену између купца и продавца
у којој продавац купцу уз накнаду предаје човека или омогућава коришћење одређених његових услуга, а
купац добија човека или користи његову услугу и предаје продавцу новац или неку другу вредност.
За обележавање ове појаве подједнако се користе синтагме трговина људима и трговина

људским бићима. Исправно је користити обе синтагме, али је исправније рећи трговина људским бићима
из разлога што је то опште прихваћен термин у светској, општој, научној и стручној јавности. Термин
trafficking in human beigns се стандардно употребљава у готово свим међународним документима који се
односе на ову проблематику.Реч људи представља множину речи човек што првенствено подразумева
мушкарце. Али, с обзиром на то да жртве трговине људима могу бити људска бића у сва три рода,
исправније је рећи трговина људским бићима. Нашем језику и комунакацији је ближи термн трговина
људима па се из тог разлога користи.
Трговина људима је после илегалне трговине наркотицима и оружјем најисплативији облик

организованог криминала који доноси профит од неколико милијарди долара годишње само у Европи.
71
Више о трговини људима види у: Мијалковић, С.,Трговина људима, Беосинг, Београд,
2005.
24
Трговина људима је много сложенија друштвена појава у којој учествују многи субјекти. Битне
карактеристике савремених облика трговине људима су противправност, неморалност, органозованост,
динамичност, специфичност процеса реализације, специфичност састава организованих криминалних
гупа, интернационалност, непредвидивост.
Процес реализације организовања трговине људима састоји се од три фазе: фазе порекла
(регрутовања), фазе транзита (транспортовања) и фазе дестинације (експлоатације).
Фаза порекла (регрутовања) је прва фаза у реализацији трговине људима. Састоји се од више
подфаза: организовање криминалне групе и формирање специјализованих подгрупа, стварање
криминалног плана и легендирање чињеничног стања, избор потенцијалне жртве и приступ жртви -
регрутовање.
У процесу регрутовања за трговину људима могу бити: бебе из породилишта, лица из
нестабилних породица, деца разведених родитеља , душевно болесна лица, избеглице, илегални
мигранти, бескућници, просјаци, студенти лошег материјалног статуса, незапослена лица, авнтуристи...
Када се уочи потенцијална жртва приступа се регрутовању, односно врбовању. Регрутовање жртава
трговине људима испољава се на многе начине. Регрутери користе разне методе и технике да би
заврбовали жртву као сто су лажно представљање, агресивност у наступу, коришћење невоља...
Регрутери морају бити особе које остављају утисак, које имају јак убеђујући став, тако да на тај начин и
таквим приступом не дозволе жртви да помисли да се ради о неким сумљивим активностима.
Фаза транзита (транспортовање) је друга фаза у реализацији процеса трговине људима.

Састоји се од више подфаза: планирање и организовање транспорта и логистичке подршке,
транспортовање жртава трговине људима и прелазак државне границе.
Када се регрутује довољан број жртава организује се транспортовање. Организоване групе су

већ испланирале начине и средства транспортовања, транспортне руте и успутна свратишта. План мора
бити свеобухватан и свака подфаза мора бити детаљно разрађена да не би дошло до нежељених
последица. Коначан план може бити у усменој и писаној форми. План транспортовања и организовања
логистичке подршке садржи:
 људство које се ангажује при реализацији ове фазе (превозници, водичи,
физичко обезбеђење, корумпирани припадници полиције, царине, војске...);
 финансијска средства која су неопходна за реализацију плана (новац за
погонско гориво возила, за путарину, храну, за корумпирање јавних службеника, смештај лица
ради ноћења);
 транспортна средства која су неопходна за превоз лица (путничка моторна
возила, комби возила, камиони, аутобуси, чамци, бродови, авиони);
 транспортну руту
 начин преласка државне границе (легално или илегално);
 евентуално свратиште ради одмора, ноћења ...;
 евентуално пружање помоћи од стране других криминалних група (уколико
дође до одређених проблема потребна је помоћ других криминалних група);
 контакти са наручиоцима
 временски рокови (време колико је неопходно за прелазак државне границе,
време испоруке жртава...);
 начини одржавања везе између чланова организоване групе и организатора.
Након детаљног планирања прелази се на организовање транспорта. Свако транспортовање

нових жртава трговине људима треба схватити као потпуно нов догађај. Транспортовању се приступа
тек када су утврђени да су испуњени сви услови. Постоји одређен број рута које се најчешће користе за
транспортовање жртава: балтичка рута, северна рута, централна, централно-балканска, јужно-
балканска, јужна, западна рута. Може се догодити да се транспорт одвија и на националном нивоу.
Највећи и најозбиљнији проблем организованим криминалним групама је прелазак државне

границе. Прелазак може бити легалан, илегалан и комбинација легалног и илегалног прелажења.
илегалан прелазак државне границе фалсификованим путним исправама (фалсификован пасош, виза,
уношење лажних података у путну исправу). Комбиновани прелазак државне границе подразумева да се
неке границе земаља прелазе легално, а неке илегално.
25
Фаза дестинације ( експлоатације) је трећа фаза у реализацији трговине људима. Састоји се од
више подфаза: прихват жртава и заснивање ропског односа, контрола и одржање жртава у покорности и
експлоатација жртава.
Експлоатација жртава трговине њудима је кључна подфаза ове фазе, али и кључни моменат
целокупног процеса трговине људима, тако да се слободно може назвати и фазом експлоатације. То је у
ствари основно средство за остваривање енормно високог противправног профита. Основни облици
експлоатације жртава трговине људима су:
 продаја жртве другом лицу,
 радна експлоатација,
 сексуална експлоатација,
 илегално усвајање деце,
 принудно склапање бракова,
 трговина људским органима и деловима тела,
 принудно учешће у оружаним скуповима,
 принуда на вршење одређених криминалних радњи,
 остали облици експлоатације.
Као што све траје и дотраје тако и жртве трговине људима дотрају. Људи старе, долази до
биолошких промена у њиховом организму и временом не могу да задовоље оно што се од њих тражи.
Онај ко плаћа сексуалне услуге очекује да то буде лепа и млада жена, онај ко физички експлоатише
очекује да су то млади и снажни људи. Када жртве дотрају, тада се елиминишу. Облици елиминације могу
бити: бекство лица (када жртве искористе тренутак непажње), откуп лица (чланови породице или друга
лица могу платити откуп за слободу жртве), пуштање на слободу (жртве се после извесног времена могу
пустити на слободу), природна смрт жртве (услед болести лица или старости), самоубиство жртве (у
немогућности да пронађе било какво решење за излаз из ситуације), убиство жртве ( најсуровији начин
елиминисања жртве).
Након свега овога можемо закључити да је фаза порекла и фаза транзита најсложенија и
најтежа за реализацију и да је криминалним групама много лакше када дођу до последње фазе, фазе
дестинације.
Да би нам био јаснији целокупан процес, односно свака фаза организовања трговине људима,
свачија улога у том процесу и свачија реакција на то имаћемо прилике у прилогу овог рада да
анализирамо студију случаја трговине људима из практичне делатности чиме ћемо детаљније описати
поменут облик делатности организованог криминалитета.
3. Осврт на остале облике делатности организованог криминалитета
3.1. Организована проституција
Ретроспективно посматрано, проституција није била непозната ни у ранијим временима, у

првим фазама друштва, као ни у робовланичком друштву, средњем веку, а и данас показује тенденцију
ширења и нове облике испољаваља. Упркос рушења вредности једног друштва, угрожавања безбедности
и супротстављању законским нормама, проституција је важан основ остваривања добити и заснивања
социјалне беде жена. Под термином проституција можемо подразумевати сексуални однос који
карактеришу плаћање (најчешће у новцу), екстреман промискуитет и емоционална равнодушност према
партнеру и самом сексуалном чину. 72 Сматра се да се последља два елемента губе, тако да веза између
новца и сексуалне експлоатације остаје најважнија и трајно обележја проституције. 73 Проституција може
бити хетеросексуална – проституција жена са мушкарцима и обрнуто и женско-хомесексуална или
мушко хомосексуална проституција.
Проституција је знатно шири појам од трговине људима и може се одвијати независно од ње. У
смислу експлоатисања жртава трговине људима, проституција је ужи појам и представља један од
облика сексуалне експлоатације жртава. Проституција може бити неорганизована, док је сексуално
експлаотисање жртава трговине људима увек организована. Проституција је у неким земљама
72
Јефтовић, М., Милашиновић, С., Самоугрожавање друштва – социјално патолошке
девијације, Sinex, Београд, 2002, стр 143.
73
Ibid, стр. 143, 144.
26
дозвољена, док је трговина људима свуда забрањена. Она са собом носи нижи степен опасности него
трговина људима. Проституција се заснива на принципу добровољности, док је код сексуалне
експлоатације то реткост. Проститутке остварују противправни профит и задржавају га за себе
(неорганизована проституција) или најчешће добија део тог профита (организована проституција), док
сексуално експлоатисане жртве трговине људима најчешће не добијају никакву или минималну накнаду.
Ипак, код обе појаве долази до виктимизације лица и кршење људских права.
Разлози бављења проституцијом су различити, лоши породични односи, напуштање деце од

стране родитеља, запуштање деце у васпитавању и школовању, неисказана родитељска љубав,
сиромаштво, кретање у лоишем друштву. У највећем обиму проституција има само један мотив – новац.
Доћи до новца на било који начин, живети лепим и богатим животом, па чак и на тај начин ако свој
морал не треба поштовати и продавати своје сопствено тело.
За сагледавање проституције најзначајнија је подела на74:

 неорганизовану проституцију, коју карактерише најчешће индивидуално обављење делатности,
без посебне организације, плана. Ове проститутке су тзв. уличне проститутке, шоферске
проститутке, радничке и сезонске проститутке и туристичке проститутке.
 организовану проституцију, која иам различите нивое орагнизоавности. Јавне куће или бордели су
често део неке криминалне организације.
Специфичност организоване проституције јесте посредник између проститутке и клијента. То је

она проституција коју води макро, односно различите мадам по борделима.75
С обзиром на пол жртве, организована проституција може имати више облика:

 организована женска проституција (најзаступљенији облик организоване проституције),
 организоваан мушка проституција (ређе заступљен облик у пракси) и
 организована дечиај проституција (организована педофилија).
Када говоримо о организованој проституцији криминалне организације које се њоме баве се све
више укључују и илегалну трговину женама као и у вршењу других кривичних дела, као што су уцена,
изнуда, крађа, тешке телесне повреде. Проституција се данас јавља као извор прихода, па је због тога не
треба потцењивати, већ спречити продор организоване криминалне делатности у овој области.
Проституција је праћена и неким негативним патолошким појавама, као што је уживање дроге,
уживање алкохола и бављење коцком. Проститутке могу бити укључене и у неке криминалне
активности и тако се појавати као саучесници, могу послужити као средство ради остварења неког
криминалног циља. Проституција је веома опасна криминална делатност организованог крминалиетета
јер укључује и корумпирање, најчешће оних органа у чију надлежност спада сузбијање проституције.
Проститутке се регрутују углавном из сиромашних слојева, али је у последње време запажена

појава да се проституцијом баве и жене које припадају богатом слоју. Последњих година је честа појава
оснивање агенција за пружање сексуалних услуга. Проститутке имају своју цену које се формирају у
зависности од прохтева клијената, врсте и временског трајања услуге.
3.2. Кријумчарење и илегална трговина културним добром
Културна добра одувек су била објекат разноврсних напада из разлога да њихова материјална,
културна, историјска и уметничка вредност гарантује стицање огромне противправне имовинске
користи. Нелегалне активности у вези са културним добрима некада су вршене појединачно, а ређе у
групама. Данас поједини облици одузимања и присвајања, кривотворења, кријумчарења и илегалне
трговине културним добрима добили су форме организованог криминалитета. Ако о културном добру
говорима као правној категорији, онда под тим појамом подразумевамо покретне и непокретне ствари
које представљају производ људске материјалне и духовне културе и које због свог културног,
историјског, уметничког или научног значаја уживају посебну правну заштиту. То су споменици културе,
просторне културно историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места, архивска грађа,
74
Мијалковић, С., “Секс индустија као вид организоване криминалне делатности”,
Зборник радова, Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање и мере заштите,
Полицијска академија, Београд, 2005, стр. 677, 678.
75
Ibid, стр. 678.
27
филмска грађа и стара ретка књига. Учеснике овог облика делатности организованог криминалитета
мотивишу искључиво економски разлози. “Куповина једне слике из љубави према уметности, постала је
ствар прошлости”.76
Професионални кријумчари никада не раде сами, већ су карика у ланцу који обухвата низ
активних, пасивних и неутралних учесника, као што су организатори, финансијери, транспортери,
препродавци... Ову врсту криминалитета карактерише организованост и строга унутрашња подела рада,
а мотив бављања ове врсте активности је свакако новац и тежња ка енормном богатству. С обзиром да
криминалне организације остварују велику добит бављењем ове врсте криминалне активности, оне ће се
све више ширити и усавршавати. У области кријумчарења културних добара разликују се транзитне
земље (Белгија, Холандија, Швајцарска), земље жртве (Француска, Италија, Шпанија, Грчка, Латинска
Америка, Африка) и земље крајње дестинације кијима је намењена украдена роба (Велика Британија,
САД, Јапан). Закључујемо да се културна добра најчешће кријумчаре у западне земље, где их купују
разни колекционари, приватне институције и богата лица ради престиза и угледа. Због тога можемо
говорити о три главна облика кријумчарења 1. велико, официјелно кријумучарење, које се реализује под
заштитом лица повезаних са органима власти и тако се кријумчаре добра велике вредности; 2.
документовано кријумчарење, које користи све могуће форме кривотворених докумената у сарадњи са
државним службеницима; 3. ситно кријумчарење, подстакнуто великом незапосленошћу у пограничним
зонама земље и подразумева кријумчарење добара мале вредности.77
Кријумчарење и илегална трговина културним добром је свакако привукла пажњу

криминалних организација.78 Швајцарска је постала центар за прање новца и главна окретница
археолошких предмета. Француска земља у којој је нелегална активност у вези са културним добрима
чврсто повезана са организованим криминалитетом. Криминалне организације од профита који остваре
продајом украдених уметничких предмета финансирају друге недозвољене активности. Организовани
криминалитет је заинтересован и за домен кривотворења уметничких дела. Ако пођемо логиком да што
је један уметник познатији, његова дела су скупља и самим тим је већа могућност да буду украдена и
кривотворена. Кривотворење се продаје као оригинал и крајњи циљ је да се купац превари. 79 Културна
добра прибављена на незаконит начин не морају увек бити продата, она могу бити средство за плаћане и
корумпирање.
Свако културно добро је јединствено и својствено самом себи. То је вредност познатих људи
свих времена и држава и њихово кријумчарење и илегална трговина представљају напад на једну такву
вредност, на један народ и једну државу. Неминовно је да такве вредности доносе огромана новац и
богатство, и то криминалне организације упражњавају, али свкако доносе и уништење једне културе и
традиције, заустављање деловања са генерације на генарацију онога што вреди, нестанак културних
добра са простора и једноставно уништење културе.
3.3. Организовани криминалитет у привредно финансијској области
Организовани криминалитет је своје место пронашао у привредно-финансијској области и

посебно је забележено присуство организованог криминалитета у области фалсификовања и прања
новца, кроз које он остварује значајан профит.
Новац је одувек био објекат фалсификовања, тако да се том делатношћу бавио и организовани
криминалитет и онј је ту своју делатност ширио, унапређивао и прилагођава новијим и савременим
условима и технологији. Новац је платежно средство које омогућава размену добара и због тога је веома
уносан посао. У кривичноправном смислу, под новцем се подразумева метални и папирни новац који се
на основу закона налази у оптицају у нашој земљи.
Метални новац је једноставнији за фалсификовање и углавном се врши ливењем, ковањем и

галванопластиком. Фалсификовање папирног новца је сложеније и представља тежи поступак. У
76
Самарџић, Р., Организовани криминалитет и нелегалне активности у вези са културним
добрима, Зборник радова, Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање мере и
заштите, Полицијска академија, Београд, 2005, стр.645- 646.
77
Ibid, стр. 654
78
Нелегалне активности у вези са културним добрима су поготову карактеристичне за
италијанске криминалне организације.
79
Самарџић, Р., op.cit., стр 655.
28
последње време се све више користи фотокопирање оригиналних новчаница, употребом колор апарата
са ласерком техником. Недостатак ове методе је у томе што је тешко набавити хартију која служи за
израду оригиналних новчаница тако да криминалне организације морају обезбедити квалитетну хартију.
Фалсификовани новац се кријумчари по добро разрађеној шеми организованог криминалитета.

Користе се сви путеви и сва превозна средства. Фалсиковани новац не растурају лица која су
учествовала у његовом прављењу, осим ако се не ради о индивидуалним случајевима, као ни лица из
врха криминалне организације. Новац у промет стављају посебна лица, тзв. растурачи и они су углавном
ван места извршења радње фалсиковања новца и углавном не позанју фалсификторе. Дакле, постоје
лице која новац фалсификују и лица која тај новац стављају у промет. 80
Организовани криминалитет користи фалсиковани новац за плаћање многих услуга, за

куповину дрога, оружја и муниције, културних добара, за корумпирање, као и за куповину потребних
ствари, опреме, технике и за друге потребе криминалне организације. 81
Разним криминалним активностима се врло често остварују енормне суме новца, које уједно
представљају и незакониту имовинску корист. Орагнизовани криминалитет настоји да легализује тај
незаконито стечени новац и да га прикаже као да потиче из неких легалних послова. Да би се тај
незаконито стечени новац могао несметано користити, он мора бити легализован, односно “опран” и
тако укључен у легалне финансијске токове.
Термин “прање новца” је настао у САД-у, у периоду прохибиције (време забране точења
алкохола), када су криминалци зарађани новац од илегалне производње и кријумчарења алохолних пића
приказивали као зараду коју су остварили у ланцу својих перионица за прање рубља и аутомобила.
Сам појам “прање новца”, односно moneu laundering значи легализација капитала стеченог
криминалном делатношћу. Постоје многе дефиниције пве појаве, текстуално различите, али суштински
исте. Председничка комисиај Сједињених Америчких Држава дефинисала је прање новца као процес
којим неко прикрива постојање, илегално порекло и илегалну употребу прихода, да би га приказао на тај
начин да изгледа као легалан.82
“Прљав новац” да би постао “чист”, односно да би се “опрао” мора проћи кроз трио фазе:
улагање, прикривање и интеграција. Готовина прибављена криминалним пословима уплаћује се на
банковне рачуне по изговором неке регуларне делатности што представља фазу улагања. Уплата тог
новца може бити извршена на више начина, оснивањем лажних велик предузећа која не постоје и не
послују, уситњавање великих сума новца међу сарадници који их полажу на рачуне. Наредни корак је
прекривање које се остварује пребацивањем средстава са једног рачуна на рачуне разних банака у свету
у циљу да се прикрије веза између новца и криминалне активности од које потиче. Офшор рачуни
представљају погодну основу за отпочињање фазе прекривања. Тако се у процесу прања новца обави
велики број трансакција којима се новац преноси по читавом свету. Последња фаза прања новца којом
он улази у легалне токове је фаза интеграције. Новац се улаже у законите послове и тако се јавља као
новац који потиче од законом дозвољене делатности. То је углавном куповина некретнина.
Традиционалнии методи којим се служе криминалне организације су улагање новца у грађевинску
индустрију, оживљабвање предузећа која се налазе у тешкоћама и сл. 83
Можемо са сигурношћу да кажемо да је прање новца пратећа појава организованог

криминалитета и да ова два појма готово увек иду јадан уз другог. Прање новца се догађа свуда у свету и
мало је вероватно да ће нестати. Криминалне групе ће увек желети да се енормно богате и да прљав
новац прикажу као чист. Прање новца не представља проблем само једне државе, то је најчешће
мултинационални проблем. Због тога га је тешко решити, јар само мешање врућег и чистог новца
представља нездраву симбиозу легалног и криминалног друштва. И тако држава нема проблем са
криминалом јер криминалне организације поседују и контролишу државу.
80
81
Кад криминална организација купује робу коначну исплату врши фалсикованим
новчаницама, тако што у ташни или коферу први ред новчаница је оригианлан, а остале
редове сачињавају фалсиковане новчанице.
82
Теофиловић, Н., Јелачић, М., op.cit., стр. 14.
83
Ibid, стр. 13-22.
29
3.4. Организовани насилнички криминалитет
Организовано насиље пердставља врсту организоавног криминалитета у ком доминира насиље,

док се под насилничким криминалитетом обично подразумевају дела код којих се ради постизања циља
користи напад на живот или се њиме прети.84
Као што је већ речено, организовани криминалитет да би реализовао своје делатности користи
насилнички криминалитет. У суштини, организовани криминалит може се бавити насилничким
криминалитетом у циљу стицања додатних прихода или као средство за успешно застрашивање у
реализацији других делатности које доносе незакониту добит.
Делатност организованог криминалитета која спада у домен насилничког криминалитета је

рекет. Рекет се састоји у томе што криминална орагнизација нуди “услуге заштите” одређеном лицу и
одређују му суму коју мора да плати за учињене услуге и то нуђење услуга је праћено озбиљном претњом
уколико то лице одбије или намерава да одбије понуђене услуге криминалне организације. И у таквим
ситуацијама криминална организација приступа реализацији своје претње. Они то лице кажњавају на
тај начин што му уништавају имовину, малтретирају и нападају, рањавају, па чак и убијају то лице или
некога од чланова његове породице.
Нека лица којима се нуде “услуге заштите”, добровољно прихватају и плаћају договорену цену
јер сматрају себе безбедним и прихватање рекета од познате криминалне организације значи заштиту од
нових рекета других криминалних организација.
Криминалне организације које спроводе рекет нуде разне видове заштите, као што су: неометано
обављење послова, елиминација конкуренције, заштита од напада других криминалних организација,
спречавање “услуга заштите” неке друге криминалне организације, заштита од неких других видова
угрожавања.
Разних облика делатности организоавног криминалитета има много и савремени трендови

живота намећу развијање нових. Ипак због обима рада пажњу је било потребно посветити само неким
облицима делатности који су веома заступљени, али то свакако не умањује важност других облика
делатности организованог криминалитета који се свакоденевно усаврашавају и прагођавају најновијим
стандардима друштва и међународне заједнице.
ЗАКЉУЧАК
Говорити о присутности организованог криминалитета у одређеном друштву је веома незахвално

из више разлога. Са једне стране, то је прикривеност испољавања и високо изражена тамна бројка, због
чега и немамо прави увид и тачне податке о постојању и присутности организованог криминалитета у
некој земљи. Са друге стране је чињеница да организовани криминалитет подразумева извесне везе са
јавном влашћу. У Западној Европи или неким земљама из нашег окружења сматрало се да је
организовани криминалитет у већој или мањој мери присутан у сваком друштву, и приступало се
његовом сузбијању или спречавању.
Док се у државама насталим распадом некадашње СФРЈ организовани криминалитет видео као
појава која се везује за западне земље и Сједињене Америчке Државе, он се успешно развијао и
укорењивао у свим земљи. Данас, на територији тих држава постоји већи број криминалних
организација. Оне су по правилу формиране према просторном критеријуму, обухватајући лица из једног
дела града, целог града или одређеног краја. Тако у Србији можемо говорити о “мафији”, односно
84
30
криминалним групама, тзв. клановима, мада оне не припадују традиционалном типу криминалног
удружења и о њима не можемо говорити као о другим етномафијама. 85
Између појединих припадника групе честе су родбинске, кумовске или пријатељске везе које
датирају још из детињства. Извесне криминалне групе које потичу из већих градова имају и своје
“сателите”, тј. мање истурене подгрупе које за њихов рачун делују у другим градовима. Највећи број
криминалних група врше разноврсна кривичан дела чији је циљ стицање новца и других вредности.
Основни услов да би неко постао члан криминалне групе је да је кандидат извршио неко убиство или
покушај некога да убије. Односи између самих криминалних група у Србији, БиХ, Хрватској, Црној
Гори, Македонији су различити, од оне апсолутне сарадње у вршењу одређаних незаконитих делатности,
па до сурових обрачану и физичких ликвидација, најчешће у циљу стицања територијалне превласти
или монопола на вршењу одређених назаконитих делатности. У криминалним групама јасно се издвајају
њихове вође. Најчешће су то појединци који су и организатори саме групе, или су дошли на њено чело
након смрти претходног вође или организатора. Припадници, а посебно челни људи криминалних група,
често нису особе које се могу третирати као вишеструки повратници према одредбама КЗ-а. Неки се чак
не могу ни наћи у казнене евиденције као осуђени за било које кривично дело иако је против њих
поднето више кривичних пријава, некада и за најтежа кривична дела.
Криминалне организације које постоје на територији бивше СФРЈ своје деловање нису
усмериле само на то подручје већ су границе свог деловања прошириле на суседне земље и много шире.
Вршењем кривичних дела припадници криминалних група су стекли велики капитал, који најчешће
легализују кроз куповину некретнина, привреде и сл. 86
Организовани криминалитет и уопште тешки облици криминала у савременом друштву

представљају опасност како по националну тако и по међународну безбедност против које се није могуће
борити традиционалним методама, уобичајним код класичног или конвенционалног криминала.
Организовани криминал намеће страх и угрожава безбедност сваке државе. Уништава морал друштва. И
свакако не треба дозволити, оно што је рекао проф. др. Милан Шкулић 87, да криминална политика буде
рибарска мрежа којом се хватају мале рибе, а кроз коју пролазе оне велике.
На основу свега овога морамо увидети да се са правом поставља и намеће питање “како се
супротставити организованом криминалитету”? Да ли је проблем у недостатку правне регулативе
сузбијања организованог криминалитета? Да ли је проблем у томе што не постоји сагласност око
јединствене његове дефиниције па не постоји начин на који да му се исправно приђе? Да ли је он толико
комплекстан и специфичан криминални феномен да нам је ускратио идеје његовог решавања? Или је
можда присутна наша недовољна снага и самопоуздање да му се супротставимо и спречимо? Можда
одговор на сва ова питања треба тражити у незаинтересованости држава да га реше, законодавца да га
ближе одреди или исражитеља да га јединствено дефинишу. Истина је да je организовани криминалитет
опасан и латентан проблем, да има подршку неколицине људи из власти државе и да је са сигурношћу
одређен елементом транснационалности. Међутим, он није проблем само естаблишмента, полиције,
судства, него и свих нас.
Организовани криминалитет има свој језик, своје законе, своју историју, традицију, методе и
технике, високоспецијализовану машинерију за напад на људе, своју имовину и специјализоване нашине
одбране. Организовани криминалитет има све себи својствено и јединство. Он нема класичне жртве,
класичне методе, облике. Он не даје класичне криминалце, мотиве и циљеве. Због тога је јединствен.
ЛИТЕРАТУРА
1. Алексић, Ж., Облици борбе против организованог криминалитета у свету, Српско

удружење за кривично право, Београд, 1996.
2. Алексић, Ж., Шкулић, М., Криминалистика, Правни факултет, Београд, 2002.
85
Kaliterna, Т., op.cit, стр. 36, 37.
86
Маринковић, Д., Борба против организованог кримианлитета у Републици Србији у
периоду транзиције, Криминалитет у транзицији, феноменологија, превенција и државна
реакција, op.cit., стр. 468.
87
Шкулић, М., Сведок сарадник у кривичном поступку за дела организованог криминала,
Зборник радова, Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање мере и заштите,
Београд, 2005, стр. 242.
31
3. Бошковић, М., Транснационални организовани криминалитет, облици испољавања и методи
супротстављања, Полицијска академија, Београд, 2003.
4. Бошковић, М., Организовани криминалитет – I део, Полицијска академија, Београд, 1998.
5. Бошковић, М., Организовани криминалитет – II део, Полицијска академија, Београд, 1998.
6. Водинелић, В., Криминалитет са мрежном структуром и организовани криминалитет, Безбедност,
бр. 1, Београд, 1992.
7. Игњатовић, Ђ., Организовани криминалитет у земљама у транзицији, библиографија, Београд, 1999.
8. Кривокапић, В., Криминално организовање, тероризам и мере супротстављања, Зборник радова,
Стручни скуп, Организовани криминалитет, стање мере и заштите, Полицијска академија, Београд,
2005.
9. Крстић, О., Прогностика криминалитета, Полицијска академија, Београд, 2003.
10. Милошевић, М., Организовани криминал, Збирка прописаса уводним објашњењима и напоменама,
Службени лист, Драслар партнер, Београд, 2003.
11. Маринковић, Д., Организовани кримианлитет – Изазов кривичном законодавству, Безбедност,
Београд, 2004.
12. Милашиновић, С, Јефтовић, М., Самоугрожавање друштва – социјално патолошке девијације,
Синекс, Београд, 2002.
13. Радовић, Н., Транснационалне криминалне организације, Зборник радова, Организовани
криминалитет, стање мере и заштите, Полицијска академија, Београд, 2005.
32

ORGANIZOVANI KRIMINAL Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ORGANIZOVANI KRIMINAL Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ

Криминалитет као фактор угрожавања националне безбедности, појављивао се у разним

Почеци организованог криминалитета свакако се везују за Сједињене Америчке Државе, које су

Искуства стечена у борби против организованог криминалитета у Италији, послужила су као

Други део је посвећен транснационалним криминалним организацијама; појму и

На крају рада ћемо закључити колику опасност организовани криминалитет представља по

ПОЈАМ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Основни мотив постојања организованих криминалних група је тежња за брзим стицањем

Када се говори о организованом криминалитету не може се заобићи његова прикривеност,

Организовани криминалитет се разликује од класичног криминалитета. Основа обе врсте

1. Теоријски ставови о појму организованог криминалитета и проблеми његовог дефинисања

Организовани криминалитет представља скуп две врсте кривичних дела:

Анализа кривичних дела може се вршити на различите начине, на основу различитих

Како време и године искустава у борби против организованог криминалитета показују да ја

Интерпол је у два наврата понудио дефиницију организованог криминалитета. Прва

Др Ђорђе Игњатовић дефинише организовани криминалитет као врсту имовинског деликта, а

Анализом дефиниција организованог криминалитета из доступне стране и домаће научне и

Незаобилазни елеменат организованог криминалитета је постојање криминалне организације,

Поред корупције, организовани криминалитет за успостављање криминалних веза користи и

Значајна обележја организованог криминалитета су висок степен организованости,

2. Законско одређење појма организованог криминалитета

Конвенција Уједињених Нација против транснационалног организованог криминалитета 10 не

Организовани криминал у смислу ЗОНДОСОК-а, који је lex specialis у односу на Законик о

Тренутно се примењује Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању

3. Појам транснационалног организованог криминалитета

Према одредбама Конвенције Организације Уједињених нација против транснационалног

Дефиниција транснационалног организованог криминалитета коју је изнела Конвенција је

4. Однос организованог криминалитета са сродним врстама криминалитета

Организовани криминалитет има сличности са разним встама криминалитета. У литератури

Спрега корупције и организованог криминалитета један је од друштвано најопаснијих видова

Уобичајено је криминалистичко разликовање корупције на спонтану, уговорачку, политичку,

Као сегмент организованог криминалитета, поред корупције је и криминалитет “белог

Неки аутори сматрају да не постоји разлика између криминалитета “белог оковратника” и

Веза организованог криминалитета и криминалитета “белог оковратника” је често таква да је

Можемо закључити да је организовани криминалитет најшири појам који обухвата корупцију и

Организовани криминалитет је у вези са многим другим облицима криминала. Повезан је и са

Терористичка делатност може да представља вид организованог криминалитета, али њена

Веза терористичких организција са државом и њеним органима остварује се ради вршења

Тероризам служи за постизање политичких циљева и у томе се огледа његова политичка

ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КРИМИНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

1. Појам криминалне организације и њене карактеристике

Као специфичан облик организације у склопу транснационалног организованог

Специфичности криминалне организација указују на чврстину и јаку структуру организације

На основу свега овога можемо издвојити следеће најпознатије транснационалне кримаиналне

2. Модалитети криминалног организовања

Традиционални тип криминалног удружења је најпознатији. Одлликује се хијерархијском

Професионални тип криминалног удружења одликује околност да се специјализовао за бављење

Прилагодљив тип криминалног удружења, који је најраспрострањенији, одликује се веома

Историја Италије препуна је тајних и јавних преговора између институција и криминалних

Присуство Италијанских криминалних организација и њихово деловање се осећа и на нашим

У односу на остале криминалне организације, Cosa Nostra је таква криминална организација

Карактеристично за Cosa Nostru је чврсто унутрашње устројство са израженом заповедничком

Основна криминална делатност Camorre заснована је на проституцији, препродаји дрога,

N drangheta40 је Калабријска криминална организација и настала је у 19. веку, када је група

N drangheta сарађује и са другим криминалним организацијама, поготову са Колумбијским. За

Сматра се да је америчка “Cosa Nostra” организована по систему фамилија, које броје од 20 до

Поред италијанских криминалних организација које делују на подручју Америке, учешће у

Иако су се дешавали велики преократи у криминалном деловању америчке мафије, савези

Веза Руског организованог криминалитета са политичким и економским животом Русије

Када говоримо о неком хронолошком настанку криминалних организација, онда са сигурношћу

Успела је да контролише европско тржиште хероина и да прокријумчари и испоручи толику

Албанске криминалне организације су у своју мрежу увукле и наше држављане других

Стварању Албанске мафије су допринеле и значајне карарктеристике Албанаца, а то су