Normalno razvijeni usjevi ozimih žitarica na kraju zime nalaze se u fenofazi busanja s nekoliko

razvijenih izboja u busu. No, među zelenim usjevima, na oranicama se ističu žuti usjevi ozimog ječma.

https://www.scribd.com/doc/123626288/Ratarstvo-skripta ……jako jako dobro FENOFAZE

http://agronomija.rs/2014/psenica/

PŠENICA – TRITICUM SP.

L.
Red Poales, porodica Poaceae, podporodica Pooidae, rod Triticum. (eng. – wheat)

Privredni Značaj Uzgoja Pšenice

Pšenica se pre svega koristi kao hlebna biljka. Pšeničnim hlebom se danas hrani oko 70%
svetskog stanovništva. Pšenični hleb je kaloričniji od ražanog. Kalorična vrednost pšeničnog
hleba je 2000-2250 kalorija, a ražanog oko 1800 kalorija. Pšenični hleb se odlikuje visokim
sadržajem belančevina (16-17%), ugljenih hidrata (77-78%), masti (1,2-1,5%) i dobrom
svarljivošću. Najvažniji pokazateq kvaliteta pšenice predstavlja količina i kvalitet belančevina
u zrnu. Kao međunarodni standard pšenice uzima se sadržaj belančevina u zrnu 13,5%.

Međutim, sadržaj belančevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja i đubrenja.

Pšenica koja se gaji na jugu i istoku ima veći sadržaj belančevina od one koja se gaji u
zapadnim i severnim rejonima. Kvalitet pšeničnog hleba je veoma visok, a pri oceni hlebno-
pekarskih osobina pšeničnog brašna veliki značaj imaju količina i kvalitet lepka. Pod lepkom
se podrazumeva belančevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom. U sastav lepka
ulaze uglavnom belančevinaste materije – glijadin i glutenin.

Pšenični hleb je veoma bogat vitaminima B kompleksa (B1, B2, PP i dr.), zatim sadrži za
čoveka važna jedinjenja kalcijuma, fosfora i gvožđa.

Pšenica ima veliki značaj u nizu industrija: mlinarskoj, pivskoj, farmaceutskoj, keksa, hleba i
kolača…

Pšenične mekinje koje predstavljaju sporedni proizvod pri složenoj meljavi od omotača, klice
i aleuronskog sloja, koriste se u stočarstvu kao cenjena koncentrovana hrana.

U ekstenzivnom stočarstvu, slama, a naročito pleva, služe za ishranu stoke.

U smeši sa mahunarkama (graškom i grahoricom), u zelenom ili suvom stanju, pšenica je

kvalitetna stočna hrana. Sitno i slabije zrno koje otpadne pri selektiranju služi za ishranu
stoke.

Slama služi: kao prostirka, za izradu hartije, celuloze, građevinskih ploča.

Ima veliki agrotehnički značaj, jer predstavlja odličan predusev za kukuruz i sve industrijske
kulture, ostavlja zemljište čisto od korova, na kome se u uslovima navodnjavanja mogu gajiti
postrni i usevi druge žetve.

Biološke Razlike Između Ozime I

Jare Pšenice
Prema načinu gajenja kod pšenice se razlikuju ozime i jare forme. Ozima pšenica zauzima
veće površine i u proseku daje veće i stabilnije prinose od jare.

Pored navedenog razlike su još u sledećem:

– po vremenu setve: ozima se seje u jesen, a jara u proleće.

– po dužini vegetacije: ozima ima dužu vegetaciju od jare.

– po bokorenju: ozima se jače bokori od jare.

– po otpornosti na zimu: ozima je otpornija od jare.

– po dužini stadijuma jarovizacije: ozima ima znatno duži stadijum jarovizacije.

– po otpornosti na visoke temperature i sušu: jara je otpornija od ozime.

– po kvalitetu zrna: jara daje kvalitetnije zrno i brašno od ozime.

Površine I Prinosi Pšenice U

Svijetu  (Prosek 2001-2002)
U svetu su najveće površine u Indiji i Kini, a najviši prinosi u Holandiji, Velikoj Vritaniji i
Irskoj (7,53-8,47 t/ha). Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija, SAD i Rusija. U Evropi su
najveće površine u Ukrajini, Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj. Najveći evropski proizvođači
su Francuska, Nemačka, Ukrajina i Velika Vritanija.

Geografska Rasprostranjenost
Pšenice
Pšenica je euritopna biljka (ima veliki areal rasprostiranja). Euritopnost pšenice je jako
izražena zahvaljujući njenoj prirodi, a zatim njenom polimorfizmu: ona ima veliki broj vrsta,
varijeteta i sorti, koje se sve dele na dva osnovna tipa: ozime i jare. Zahvaljujući
polimorfizmu pšenica je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i
jarih formi pšenice ne poklapaju.

Ozima Pšenica
Za svoje uspevanje zahteva blage uslove, umerene zime. Zato se ona gaji u umerenom pojasu
i to između 30º i 50º g.š. Ovo je njen optimalni rejon kulture. Severno i južno od ove granice
nalazi se anektičan rejon za ozimu pšenicu. Isto tako su anektične i suve kontinentalne oblasti
između 30º i 50º s.g.š. U svojim anektičnim rejonima ozima pšenica u severnoj Evropi dopire
do 60º s.g.š. (Norveška). Od ove tačke ka istoku linija kulture pšenice se spušta i na granici
Evrope i Azije leži na 55 ° s.g.š. Južna granica kulture ozime pšenice na severnoj hemisferi
leži oko 16º s.g.š. Ozima pšenica u Evropi i kod nas se gaji do 1100 t nadmorske visine
(Sjenica).

Jara Pšenica
Je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ona se gaji pretežno u
surovim ekološkim uslovima. Ovo dolazi otuda što jara pšenica ima kratak vegetacioni period
i što bolje podnosi sušu i visoke temperature od ozime pšenice. Usled toga ona se u mnogo
većoj meri gaji na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim rejonima. Severna granica
jare pšenice je na 67º s.g.š. (Norveška). Odatle ka istoku njena granica se spušta na 65º s.g.š.
(Baltički zaliv) i još dalje na istok ide kroz Rusiju i pada na 60º s.g.š. Na južnoj hemisferi jara
pšenica se gaji do krajnjih granica Australije, Južne Amerike i Afrike. U pogledu nadmorske
visine jara pšenica dopire u Evropi do 1700 t, a u Aziji do 4000 t.

Porijeklo Pšenice
Praroditelj pšenice nije utvrđen. PoFlaksbergeru i Vavilovu postoje 4 centra u kojima su
postale pojedine vrste pšenice, i te centre suoni nazvali ishodnim centrima:

a) Jugozapadna Azija u kojem su postale: meka pšenica (Triticum vulgare) i patuljasta

(Triticum compactum).

b) Etiopija (Abisinija), u kojem su postale: tvrda pšenica (Triticum durum) i poljska pše
polonicum).

c) Prednja Azija: Sirija, Palestina i Jermenija, odakle vode poreklo: divlji jednozrnac (T
monococcoides) i divlji dvozrnac (Triticum dicoccoides).

d) Mala Azija i južni Balkan u kojem su postali: divlji jednozrnac (Triticum  monococcoid
jednozrnac (Triticum monococcum)

Sve ostale vrste pšenice smatraju se sekundarnim formama koje su postale od vrsta iz ranije
pomenuta 4 ishodna centra.

Povijest Kulture Pšenice

Kultura pšenice bila je poznata u Iraku 6500 godina p.n.e. U to vreme pšenica je gajena u
uslovima navodnjavanja kao glavna kultura. 5000-6000 godina p.n.e. pšenica je gajena u
starom Egiptu, Maloj Aziji i Kini. U Nemačku su pšenicu doneli Rimljani pri svojim
kretanjima na sever oko 1. veka nove ere. U Novi svet pšenica je doneta posle njegovog
otkrića (Južna Amerika 1529. godine, SAD 1602. godine). Sloveni su pšenicu poznavali još u
svojoj staroj postojbini. Pri naseljavanju Balkanskog poluostrva zatekli su pšenicu i nastavili
njeno gajenje.

Kemijski Sastav I Kvaliteta Zrna

Pšenice
Voda se nalazi u granicama 10-14%. Iznad 15% sadržaj vode je nepovoljan, jer se zrno teško
čuva.
Mast se u zrnu nalazi 1,5-2% i to najvećim delom u klici. Pri složenoj meljavi klica se odvaja
pa se brašno može duže čuvati da se ne pokvari.

Celuloza se nalazi u omotaču ploda i semena oko 2-3%. Sadržaj celuloze je veći kod pšenice
koja je gajena u vlažnijim krajevima i kod sitnozrnih sorti.

Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktne materije (čine 64-69%) su uglavnom smeštene u
endospermu i glavni deo čini skrob (oko 90% od ukupnih BEM), a ostale bezazotne materije:
trščani šećer, maltoza i dr. čine manji deo (oko 10%).

Belančevine. Sadržaj belančevina zavisi od mnogo faktora: vrste i sorte, klimatskih uslova,
tipa i hemijskih osobina zemljišta. Ozima pšenica sadrži manje belančevina od jare, meka
manje od tvrde, brašnava manje od staklave. Pšenica iste sorte gajena u suvom klimatu sadrži
više belančevina nego u vlažnom, u sušnim godinama više nego u vlažnim. Količina
belančevina u našim rejonima kreće se 15- 18%.

U zrnu pšenice uglavnom se nalaze i sledeće 4 vrste belančevina: albumin, globulin, glijadin i
glutenin. Albumin je rastvorljiv u vodi, a globulin u rastvoru kuhinjske soli, pa zato ove dve
belančevine i nemaju značaj. Velančevine koje se ne rastvaraju u vodi čine lepak i sastavljene
su od glijadina i glutenina. Glutenin poseduje osobine elastičnosti i rastegljivosti, glijadin se
slabo rasteže, a prilikom sušenja postaje tvrd i prozračan. Od njihovog odnosa zavisi kvalitet
lepka, a najbolji je odnos 1:1. Ako je lepak rastegljiv i elastičan, omogućava dobijanje dobrog
testa i poroznog hleba.

U pogledu aminokiselinskog sastava pšenično zrno je bogato svim esencijalnim

aminokiselinama, a naročito glutaminskom kiselinom (više od svih žita) i lizinom.
Mineralne materije (1,7-2%) zastupljene su u omotaču ploda. Mineralne sastojke čine P
(50%), K (20-30%), Ca, Mg, Si, Fe i dr.
Vitamini se najviše nalaze u klici, a manje u drugim delovima zrna i to: B1, B2, E, K, PP.
Botanička Sistematika Pšenice
Pšenica pripada redu Poales, porodici Roaseae (trave), podporodici Pooidae (klasaste trave),
rodu Triticum.. Klasifikaciju pšenice je radilo više autora, a mi smo prihvatili klasifikaciju po
Flaksbergeru (sa dopunom Žukovskog), a spomenućemo i klasifikaciju po Mek Keju.

Diploidna grupa Tetraploidna grupa

Forma 2n=14 2n=28 Heksaploidn

T. durum (tvrda)
T. polonicum T. vulgare (o
T. abysinicum T. compactu
Kulturne golozrne forme Nema
T. turgidum T.
(engleska pšenica) sphaerococu
T. persicum

T. T. dicoccum
T. spelta (kr
Kulturne plevičaste forme monococcum (kulturni (kulturni dvozrnac)
T. macha
jednozrnac) T. timophevi

T. aegilopoides T. dicoccoides
Divlje forme Nema
(divlji jednozrnac) (divlji dvozrnac)

T. chaldicum
(haldska pšenica) T. Vavilovi
T. urartu
Dopuna po Žukovskom T. carthilicum T. amplissifo
(divlja pšenica)
(umesto persicum) pšenica)
T. orientale

Oktoploidna
grupa 2n=56 T.
fungicidum

Osnova za klasifikaciju po Flaksbergeru je broj hromozoma u ćelijama.

Klasifikacija pšenice po Mek Keju zasniva se na lakom ukrštanju vrsta sa p=21 i

jednostavnom nasleđivanju glavnih osobina po kojima se ove vrste razlikuju. Za ovu podelu
je karakteristično da se sve vrste heksaploidne grupe smatraju podvrstama T.aestivum.

Diploidna Tetraploidna Heksa

grupa,n=7, genom grupa,n=14, genom grupa
Forma A AB ABD

Divlje forme T. boeoticum T. dicoccoides Nema

Kulturne plevičaste forme T. monococcum T. dicoccum T. aes

 Diploidna Tetraploidna Heksa
grupa,n=7, genom grupa,n=14, genom grupa
Forma A AB ABD

spelta
T. aes
(kulturni dvozrnac)
sa lomljivim vretenom klasa mach
T. timophevi
T. aes
Vavilo

T. aes
T. polonicum
vulga
T. durum (tvrda)
Kulturne golozrne forme T. aes
Nema T. turanicum
sa nelomljivim vretenom klasa comp
T. turgidum
T. aes
T. carthilicum
sphae

Od svih navedenih vrsta, u obe klasifikacije za proizvodnju je od značaja samo nekoliko:

obična ili meka pšenica (T. vulgare) sa svoje 2 grupe: ozime i jare forme

tvrda pšenica (T. durum) koja uglavnom, a posebno za nas ima manji značaj

krupnici (T. spelta) koji su u nekim delovima sveta, pa i kod nas još zastupljeni u  proiz

Osobine  Obična pšenica

Vršna internodija šuplja

Osje Bez osja (a ako ima ono je kratko i lepezasto)

Zbijenost klasa Rastresit

Odnos lične i bočne

Lična šira od bočne
strane klasa

Oblik pleva Uzdužno naborane, a greben se u osnovi gubi

Sitnije zrno, okruglasto, brazdica jako izražena  i duboka

Veličina zrna
prelazi ½ debljine zrna

Struktura zrna Brašnasta

Oblik klice Okrugla i udubljena

Apsolutna masa 30-50 g

Hektolitarska masa 75-84 kg

Najveći značaj ima obična ili meka pšenica (T. vulgare ili T. aestivum). Ova vrsta se karakteriše sled
 obična ili meka pšenica (T. vulgare) sa svoje 2 grupe: ozime i jare forme

osobinama:

Na osnovu najvažnijih morfoloških razlika klasa i zrna izvršena je podela na varijetete, a u

okviru varijeteta na sorte, koje se pored morfološke sličnosti mogu bitno razlikovati po
biološkim osobinama.

Varijeteti  Boja zrna  Boja klasa  Osje  M

ferrigeneum Crvena Crvena Crveno /

erythrospermum Crvena Bela Belo /

hostianum Crvena Bela Belo M

Najvažniji varijeteti osjate obične pšenice (Triticum vulgare aestivum aristatum) su

Varijeteti  Boja zrna  Boja klasa  Osje  M

lutescens Crvena Bela / /

albidum Bela Bela / /

milturum Crvena Crvena / /

velutinum Bela Crvena / M

Najvažniji varijeteti bezose obične pšenice (Triticum vulgare aestivum muticum) su

Najrašireniji varijetet je lutescens.

Morfološke Osobine Pšenice

Korenov Sistem
Pšenice je žiličast a njegova glavna masa se nalazi u oraničnom sloju do 30 cm dubine. Manji
dio žila prodire dublje 1.5 -2 m pa čak i više. Ukoliko je oranični sloj dublji s povoljnim
fizičkim osobinama zemljišta, koren se jače razvija i prodire dublje.

Kod pšenice se razlikuju dve vrste korenova – primarni i sekundarni. Primarni (klicini
korenčići) pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja. Pšenica klije njačešće sa 3-5 primarnih
korenčića, a može biti i više. Kod jarih sorti broj primarnih korenčića je oko tri. Na krajevim
mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih korenova nalaze se korenove dlačice, koje se
nalaze na dužini 0,1- 1,5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh korena.

Obrazovanje i rast korenova pšenice zavisi od određenih uslova (temperatura, vlažnost

zemljišta, aeracije, zbijenosti zemljišta, đubrenja i svetlosti). Najpovoljnija temperatura za
uvećanje korenove mase pšenice je oko 20 °C. Ako je temperatura oko 10 °C, tada ima manji
broj korenova ali su krupniji, beli i zdravi. A ako se temperatura poveća oko 40 °C, korenovi
postaju tanki kao nit.

Smatra se da je optimalna vlažnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima u granicama

60-70% od poljskog vodnog kapaciteta. Povećanje na 80-90% vlažnosti, negativno utiče na
rast korena. Pri tome je bitan dovoljan pristup vazduha korenju, odnosno najbolji odnos
između vode i vazduha je 75 : 25.
Zbijenost oraničnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a naročito na njegovo
prodiranje dublje. Najpovoljnije zemljišta za razvoj korenovog sistema kada mu je
zapreminska masa prividna od 1,1 do 1,25 g/cm3 (Bondarenko, 1959) a granica razvoja
korenovog sistema je kod zapreminske mase 1,6 g/cm3 (Maljanov, 1597).
Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Kada
ima dovoljno svetlosti i CO2, povećava se rast korenovog sistema a suprotnom slučaju, rast
korenja se zadržava ili se potpuno zaustavlja.

Na razviće korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u
zemljištu kao i odnos pojedinih elemenata ishrane. Ravnoteža između korena i nadzemnog
dela pšenice se pri tome ne sme poremetiti. Naime, velika količina azota uvećava rast
nadzemnog dela više nego rast korena. To je slučaj kada je nepravilan odnos između azota i
ostalih hranjivih elemenata, jer tada količina korenja opada.

Stabljika Pšenice
Je kao kod ostalih trava cilindrična, člankovita, sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6 članaka
(indernodi). Na vršnom članku izbija cvast – klas. Stablo je zeleno. Donji članak je kraći od
susednog gornjeg, a srednji po dužini približno predstavlja aritmetičku sredinu susedna dva,
izuzev vršnog, koji je znatno duži od ostalih i čini čak 30-40% od dužine stabla.

Stablo je uglavnom šupljo, izuzev kod nekih vrsta čiji je vršni članak ispod klasa ispunjen
parenhimskim tkivom. Pšenica ima osobinu da se bokori (busa), odnosno da stvara nove
izdanke (stabla), te se razlikuje primarno i sekundarno ili bočno stablo. Oni izbijaju iz čvora
bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju svoje korenove, te se bokor može izdeliti na
samostalne vlati (stabla). Stablo pšenice je relativno čvrsto zahvaljujući specifičnoj
anatomskoj građi.

List Pšenice

Sačinjavaju list rukavac (usmina) i liska (lamina). Lisni rukavac obuhvata stabljiku i
pričvršćen je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu.
Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva roščića (auriculae) i u vidu jazička
(ligulae). Po obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste pšenice pa čak i sote. Kod
pšenice su roščići (auriculae) srednje razvijeni sa dlačicama i srednje razvijenim jezičkom.
Liska je duga, linearne građe, sa izraženim srednjim nervom. Broj listova na stablu odgovara
broju članaka. Kod pšenice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi.

Cvijetovi
Su skupljeni u cvast-klas. Klas se sastoji iz vretena koje je člankovito (u cik-cak) i
vešecvetnih klasića, koji su smešteni na vrhu članka po jedan klasić. Klas po građi moţže biti
rastresit ili zbijen, što zavisi od vrste, odnosno sorte. Klasić se sastoji od dve pleve i nekoliko
cvetova (2-7). Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim i tankim vretencima. Svaki cvet se
sastoji od dve plevice (lemma i palea), i dve plevičice (lodiculae), tri prašnika i jednog tučka
sa dva perasta žiga. U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri čemu su najduže kod
srednjih klasića. U formi bez osja (šišulje) nalaze se izraštaji u vidu zubaca. Plevice štite
prašnike i tučak, a kasnije zrno u formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine.
Plevice su nežnije građe od pleve, a po obliku se razlikuju jedna od druge – gornja plevica
(palea superior) ima dva nerva sa bočnim posvrnućem unutar i donja plevica (palea inferior) ,
koja se naginje prema plevi i u vidu je čunića.

Između pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tučak. On se sastoji od plodnika i dvoperog
žiga. Pera žiga su do cvetanja priljubljena, a pri cvetanju se razdvajaju. Okruženi su sa 3
prašnika.

Između spoljašne plevice i plodnika, neposredno uz plevicu, nalaze se dve male, tanke,
bezbojne opne sa dugim rescima po ivicama. To su plevičice (lodiculae). U vreme cvetanja
lodikule bubre pri čemu razdvajaju u stranu plevice i otkrivaju prašnike i tučak cveta. Kasnije
njihovo bubrenje slabi, razdvojene plevice se skupljaju a unutrašnji delovi cveta se ponovo
zatvaraju.

Sorte Pšenice
Sorti pšenice u svetu ima mnogo. Pored podele na ozime, jare i fakultativne, one se dele i na
drugi način: po ranostasnosti, poreklu i kvalitetnoj grupi.
Po dužini vegetacije dele se na rane, srednje i kasne.

Podela po poreklu je uglavnom trgovačka i obično označava kvalitet meljavosti i pecivosti

(ruske, kanadske, banatske…).

1. klasa: ruske, kanadske i sorte iz jugoistočne Evrope

2. klasa: sorte iz Južne Amerike i Australije

3. klasa: afričke, azijske i sve ostale sorte pšenice.

Prema kvalitetu, sorte pšenice se najgrublje dele u 3 velike grupe (klase):

U farinologiji se pšenica deli na kvalitetne klase: A1, A2, B1, B2, C1, C2.
Najkvalitetnija je pšenica klase A1.
Poboljšivači Hlebne Os

Sadržaj
12,5 11,5 10
belančevina (%)

Sedimentaciona
38 30 18
vrednost

Ocena hleba 5,5 4 2

Balkan, Rodna, Novosadska rana 5,Evropa 90, La

 Poboljšivači Hlebne Os

Pobeda, Milica,
Fr
Danica, Renesansa, Kremna, Nevesiwka, Jugoslavija
Lir
Pesma

U nas se sorte dele na: poboljšivače, hlebne i osnovne

Do početka intenzifikacije proizvodnje 1957. godine, u našoj zemlji je gajen veliki broj sorti,
stranih, domaćih, domaćih selekcionisanih i domaćih autohtonih. Ove sorte su bile
nedovoljnog genetskog potencijala za rodnost u uslovima intenzivne proizvodnje, sklone
poleganju i morale su biti zamenjene italijanskim visokorodnim sortama. Hronologija
promene sortimenta kod nas:

Godina Sorte

1957.-1962. Bankut, V-1, Kruševačka 22

1960.-1972. San Pastore, Bezostaja, Leonardo, L

1972.-1978. Sava, Biserka, Zlatna dolina

1978.-1984. Novosadska rana 1 i 2, Partizanka

1984.-1989. Jugoslavija, Balkan, Zvezda

Novosadska rana 5, Pobeda, Milica,

1989.-1998.
90

1999.-2003. Renesansa, Kremna, Pesma

Posle II svetskog rata proizvodnja se bazirala na domaćim i odomaćenim sortama npr.

Bankut 1205 – hlebna sorta, visoke slame koja je lako polegala, a bila je relativno kvalitetna.
Stare sorte su se zadržale do 1958. godine da bi se tada intenzivirala proizvodnja i počele
uvoditi italijanske sorte prvo San Pastore, pa Leonardo, zatim Libelula koje su lošeg kvaliteta.
Negde u to vreme je u Rusiji selekcionisana Bezostaja gde je usklađen visok prinos i kvalitet,
otpornost na nisku temperaturu i imala je klasu A1-A2.

Prve naše priznate sorte su Panonija, Bačka i Dunav koje se nisu dugo zadržale zbog slabosti
na sušu. Potom dolaze Sava i Zlatna dolina priznate 1970. godine sa visokim prinosom na
granici B2-C1. Drina je imala najveći potencijal rodnosti ali se nije raširila. Biserka je ozimo-
jara sorta za novembarsku setvu.

Poboljšivači (klasa A) iz NS instituta su Partizanka, Balkan, pa Rodna, Rana niska, Pobeda i

Danica, dok je KG 56 kompletan poboljšivač. Postoji čitav niz hlebnih sorti (klasa V) NS rana
1,2, Jugoslavija, Zvezda, Žitnica, Lasta, Evropa 90, Francuska, Italija, Crvenkapa, NS rana 5,
dok su Jelica i Sremka novije sorte. U Vojvodini se nalaze i KG sorte i to KG 58 i Srbijanka.
Selekcijom pšenice se bavi i PKB pa i oni imaju neke svoje sorte npr. Krupna, Zlatoklasa,
Lepoklasa. Zaječarska selekcija je dala Krajinku i Kraljevicu. Inđijske selekcije su Agrounija
i Kompas.

Fenofaze
Setva 18.10.

Nicanje 5.11.

Bokorenje 5.12.

Vlatanje 8.4.

Klasanje 13.5.

Žetva  2.7.

Vreme početka fenoloških faza pšenice (prosečno)

Klijanje I Nicanje
Optimalne temperature za klijanje su između 15- 20 °C, a najveća 35 °C. Proizvodni optimum
za klijanje je 6-12 °C. Da bi zrno klijalo treba da upije 50-65% vlage od svoje mase. Pri
optimalnim uslovima temperature i vlage zrno za 2-3 dana nabubri i spremno je za klijanje.

Brzina upijanja vode i količina upijanja vode u procesu bubrenja zrna pšenice zavisi i od faze
ontogenetskog razvića (zrelosti) zrna. Staklava zrna sporije upijaju vodu od brašnavih, a sitna
brže od krupnih. Pojačana koncentracija soli u zemljištu utiče na smanjenje klijavosti. U
nabubrelom semenu otpočinju složeni biohemijski procesi koji su povezani sa aktiviranjem
enzima što izaziva razlaganje skroba, belančevina i masti na prostije oblike, koje klica može
da usvaja pa počinje da raste. Prvo se pojavljuju klicini korenčići, a zatim klicino stabaoce.
Ozima pšenica klija sa 3 korenčića, a jara sa 5.

Klicino stabaoce počinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenčića. Ono je zaštićeno
klicinim listićem (koleoptilom) koji ima oblik klice. Kad se stablo pojavi na površini klicin
listić se otvara i iz njega izbija prvi pravi list što se naziva nicanje. Pri porastu ka površini
zemljišta klicino stabaoce stvara kolenca iz kojih će se kasnije razviti sekundarni korenovi.

Pri povoljnim uslovima, nicanje nastupa za 6-8 dana posle setve, pri srednjim dnevnim
temperaturama 15-17 °C. Ako srednje dnevne temperature padnu ispod 5 °C, nicanje nastupa
tek u proleće, jer je biološki minimum za nicanje 4-5 °C. Brzina nicanja pšenice zavisi od
temperature zemljišta, vlažnosti zemljišta, dubine setve i sorte. Ukoliko je srednja dnevna
temperatura veća, uz dovoljno pristupačne vlage i optimalnu dubinu setve, period od setve do
nicanja biće kraći i obrnuto.

BROJ DANA OD SJETVE DO NICANJA

Zapaženo je da je za probijanje 1 cm zemljišta (a ponik žita se izdužuje 1 cm za 24 sata)
potrebna srednja dnevna temperatura od 10-12 °C. Ako znamo da je za klijanje potrebna suma
temperatura od 50-60 °C, a za svaki st sloja zemljišta suma od 10-12 °C, broj dana od setve
do nicanja se može izračunati po formuli:

X = [(50-60°C) +(10-12°C) x n + 20°C] : SDT

gde je:

50-60°C – Σ temperatura potrebnih za klijanje,

10-12°C – Σ temperatura za probijanje 1 cm sloja zemljišta,
n – dubina setve (cm),
20°C – temperatura potrebna da prvi zeleni list izađe iz koleoptila,
SDT- srednja dnevna temperatura.
primer:

SDT= 15°C
n = 4 cm

Izračunati broj dana od setve do nicanja:   X= (55+11 x 4+20) / 15 = 8 dana.

Sa smanjenjem temperature zemljišta povećava se suma srednjih dnevnih temperatura za

porast 1 cm klicinog stabaoceta i obrnuto. Sa povećanjem dubine setve smanjuje se suma
srednjih dnevnih temperatura potrebnih za porast 1 cm klijanca.

Ukorjenjivanje
Predstavlja porast i razviće žila i žilica korenovog sistema. Posle nicanja, korenovi pšenice
brže rastu od nadzemnog dela. U fazi 3 lista klicini korenovi, pri optimalnoj vlažnosti dostižu
dubinu oko 60 cm. U fazi nicanja formira se primarni koren koji, isključivo u početku,
snabdeva mladu biljku vodom i hranom. U daljem razvoju biljke počinje razvoj sekundarnog
korena iz čvora bokorenja, koji se formira u fazi 3 stalna lista. Primarni korenovi više rastu u
dubinu (dostižu 150-200 cm) i u nepovoljnim uslovima za formiranje sekundarnog korena oni
jedino ostaju do kraja života biljke. Međutim i posle formiranja sekundarnog korena, primarni
korenovi se i dalje razvijaju i ostaju aktivni do kraja života biljke. Sekundarni korenovi koji se
nazivaju i koreni stabla razvijaju se iz čvora bokorenja. Produktivnost biljke je veća, ukoliko
je jače razvijen korenov sistem.

Najveći deo korenovog sistema (oko 70%) se formira u sloju zemljišta 0-40 cm. Razvoj
korena zavisi od agrotehnike, temperature i aeracije zemljišta. Koren raste na nižim
temperaturama brže od nadzemnog dela i obratno.

Bokorenje
Predstavlja specijalni način podzemnog grananja biljke iz čvora bokorenja. Čvor bokorenja se
razvija ispod površine zemlje i to na jednom kolencu koje je nabliže površini zemlje na dubini
2-3 cm, mada se može stvoriti i više čvorova bokorenja. U pazuhu listova na kolencu stabla
stvaraju se pupoljci iz kojih izbijaju nova stabla. Čvor bokorenja počinje da se formira posle
pojave prvog lista, a u fazi tri lista već je formiran i tada počinje bokorenje.

Pri povoljnoj vlažnosti i temperaturi vazduha od 15-17 °C, bokorenje nastupa 14- 15 dana
posle nicanja. Na nižim temperaturama bokorenje se usporava, a ispod 6 °C prestaje. Takođe,
bokorenje se prekida ako temperatura pređe 20 °C. Pri kasnoj setvi, period od nicanja do
bokorenja se produžava do proleća i može dostići i 120 dana. Suma srednjih dnevnih
temperatura od nicanja do bokorenja iznosi oko 22°C (kod dnevnih temperatura iznad 8°C) ili
15°C (kod temperatura nižih od 8°C).

Pored klimatskih uslova, brzina i jačina bokorenja zavisi od kvaliteta semena (krupnije seme
daje jaču primarnu stabljiku i jači bokor), vremena i dubine setve, veličine hranljivog
prostora, aeracije zemljišta i mineralne ishrane.

Na dubinu čvora bokorenja utiče temperatura zemljišta. Ako je ona niža, čvor bokorenja
ostaje nešto dublje i obrnuto.

Dubina setve utiče na dubinu čvora bokorenja, ali se on kod dublje setve iznosi prema
površini.
Nedostatak hranljivih materija u zemljištu usporava bokorenje.

Svetlost ima veliki uticaj na dubinu čvora bokorenja. Pri nedostatku svetlosti, čvor bokorenja
ostaje plići. Kod dovoljnog prisustva svetlosti, čvor bokorenja se formira na optimalnoj
dubini. Zbog toga su biljke u pregustim usevima mnogo više zasenčene, pa se čvor bokorenja
formira pliće, dok je kod ređih useva prisustvo svetlosti veće, pa je i čvor bokorenja dublji.
Čvor bokorenja je najvažniji deo biljke do vlatanja. U njemu su smešteni začeci budućih
stabala i listova na njima. U slučaju izmrzavanja nadzemnih delova biljke (bokora), iz čvora
bokorenja će se ponovo razviti svi nadzemni delovi i biljke će, uz izvesne štete, nastaviti
normalan rast i razviće.
Na dubinu čvora bokorenja utiče i tip zemljišta. Na lakim, toplijim zemljištima čvor
bokorenja se formira pliće, a na težim i hladnijim dublje. Kod plitke, a naročito površinske
setve, sekundarni korenovi se i ne formiraju, ali su slabo razvijeni i klicini korenovi na kojima
se biljka jedva drži. U toku zime takve biljke stradaju od niskih temperatura, a tokom proleća
i leta one se osuše i uginu zbog nedostatka vode. Kod optimalnih rokova setve, uz dovoljno
prisustvo vode i hranljivih materija, bokorenje je veoma intenzivno u jesenjem periodu, tako
da se po svakoj biljci može formirati 3-5 normalnih izdanaka. U uslovima kasne setve,
bokorenje se isključivo obavlja u proleće, ali je ono znatno slabije i daje manji broj izdanaka.
Zakasnelo bokorenje u proleće uzrokuje kasnije vlatanje. Bokorenje odgovara II i prvoj
polovini III etape organogeneze.
U pšenice se razlikuje opšte i produktivno bokorenje. Broj stabala iz jedne biljke može biti
vrlo veliki (do 200), ali broj produktivnih stabala iznosi 2-3, što zavisi od sorte i uslova
bokorenja, a naročito od dubine setve i gustine biljaka. Produktivna stabla razvijaju se samo iz
izdanaka koji u vreme vlatanja imaju formirana najmanje 2-3 lista i koji su formirali svoj
sopstveni koren.

Vlatanje(Porast U Stabljici, Koljenčanje)

Stablo sa kratkim člancima formira se još u periodu bokorenja. Članci su u to vreme vrlo
mali, njihova dužina ne prelazi prečnik stabla. Pojava prvog kolenca na stablu naziva se
vlatanjem ili kolenčenjem. Za normalan prolaz ove faze potrebni su povoljna vlažnost,
optimalna mineralna ishrana i temperatura od najmanje 15 °C. Ovoj fenološkoj fazi prethode
unutrašnje promene vezane za formiranje generativnih organa, a to su stadijumi jarovizacije i
svetlosni stadijum. Stadijum jarovizacije u ozime pšenice prolazi na temperaturama 0-10 °C, a
svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i više časova osvetljenosti u toku dana. Prolaz pšenice
kroz stadijum jarovizacije i svetlosni stadijum omogućavaju joj da pređe iz vegetativne u
generativnu fazu.
Pšenica obično ima stablo sa 5 članaka. Dužina prvog članka iznosi 3-4 st, ali pri povoljnoj
vlažnosti, povećanoj temperaturi i zasenčenosti može da iznosi i 10 st. Svaki sledeći članak je
duži od donjeg i kraći od gornjeg. Stablo pšenice produžava da se izdužuje i posle klasanja,
što se uglavnom odnosi na izduživanje poslednjeg članka. Dužina tog članka je najveća i
iznosi oko 30% od ukupne dužine stabla. U periodu vlatanja nadzemni deo naglo uvećava
svoju masu, a naročito se povećava lisna masa za 5 i više puta u odnosu na površinu u punom
bokorenju. Istovremeno se narušava odnos između površine lista i aktivne površine korena u
korist površine lista (sa 1:75 u bokorenju na 1:35 u vlatanju). Zato se ova faza smatra
kritičnom u pogledu potrebe biljke za vodom. Vlatanje obično počinje krajem marta –
početkom aprila.

Klasanje I Cvatnja
Klasanje je fenološka faza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. Međutim, formiranje klasa
počinje vrlo rano, u početku bokorenja. Kod ozime pšenice formiranje elemenata klasa
(vreteno, klasci i cvetovi) počinje rano u proleće kada se završi stadijum jarovizacije.
Veoma su važni uslovi spoljne sredine u vreme formiranja elemenata klasa, jer od njih zavisi
veličina klasa, broj klasaka i broj cvetova u klascima. U klasu se mogu formirati 22-24 klaska
(VI etapa organogeneze) od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi
sredine ne budu potpuno povoljni. Takođe se u klascima može formirati 4-5 cvetova (V etapa
organogeneze), ali će ostati samo 2-3 ukoliko ne budu povoljni uslovi.
Cvetanje nastupa odmah posle klasanja, a manifestuje se rasprskavanjem antera i
oprašivanjem, posle čega prašnici izlaze izvan cveta. Ovakav način cvetanja obezbeđuje
samooplodnju, zato je pšenica samooplodna biljka. Do stranooplodnje dolazi najčešće u
nepovoljnim uslovima. Za vreme klasanja, cvetanja i oprašivanja treba da je umereno toplo
vreme i umerena vlažnost vazduha. Niske temperature ometaju cvetanje i oprašivanje, a jako
niske (oko i ispod 0 °C) prouzrokuju propadanje cvetova. Pšenici u doba cvetanja najbolje
odgovaraju noćne temperature od 11 °C, a dnevne do 25 °C, najviše do 30 °C. Pšenica
najintenzivnije cveta ujutro od 9 do 11 sati. Cvetanje počinje od sredine klasa. U jednom
klasu cvetanje traje 3-5 dana, a u celom polju 6-7 dana.

Oplodnja I Formiranje Zrna

U povoljnim uslovima posle oprašivanja (6- 12 časova) dolazi do oplodnje, a odmah zatim
počinje razvoj klice, endosperma i omotača i kao rezultat toga obrazuje se zrno. Pri
temperaturi 20-25 °C i umerenoj vlažnosti vazduha posle 4-5 dana iza oplodnje, klica je već
formirana sa svim delovima i sposobna je da reprodukuje biljku. U istom vremenu donji deo
zrna je formiran i počinje da se ispunjava skrobom. Na kraju mlečnog stanja sve ćelije
endosperma sadrže skrob.
Sa procesom formiranja klice, endosperma i omotača ide i nakupljanje suvih materija i to:
jedinjenja pepela, ugljenih hidrata, belančevina, masti… Ceo period od početka formiranja
zrna pšenice do pune zrelosti može se podeliti na 3 etape: formiranje, nalivanje i sazrevanje
zrna.
FORMIRANJE zrna počinje od oplodnje i traje do mlečnog stanja. Na kraju ove etape zrno je
postiglo konačnu dužinu, još je zeleno, sadržaj vode opada sa 80-95% na 65% na kraju faze.
Ova faza traje oko 20 dana.

Nalijevanje Zrna
Počinje od početka mlečnog stanja i traje do početka voštane zrelosti. Ova etapa ima dve faze
razvića:

Mlečno stanje koje počinje pri 65%, a završava se sa 50% vode u zrnu. Zrno je spolja z
konzistencija žitko-mlečna, a klica primetna. Biljke su još zelene, mada donji listovi po
odumiru. Dužina ove faze je 10-12 dana.

Testasto stanje zrna počinje pri 50%, a završava se sa 40-38% vode u zrnu i traje 6-10
krupno, sjajno, sa leđne strane žućkasto, konzistencija mu je testasta ili sirasta. Pritisk
sadržaj mu se istiskuje. Biljke su žute, mada u povoljnim godinama zelenu boju još ima
članci stabla i pleve. Nalivanje zrna se još produžava, ali usporeno.

Za vreme ove faze razvića vrši se najintenzivnije nakupljanje suve materije, pa zbog to
vreme ne dolazi u obzir, jer bi dovela do niskih prinosa.

Sazrijevanje Zrna
Počinje od početka voštane i traje do pune zrelosti. Zbog toga ono obuhvata 2 faze razvića:
voštanu i punu zrelost.

VOŠTANA ZRELOST

Traje 6-8 dana i počinje sa 40-38% vode u zrnu, a završava se sa 20%. Pošto je ovo veliki
raspon u sadržaju vode, ova faza se deli na 3 perioda:
a) Početak voštane zrelosti u kojoj zrno nema zelene boje, krupno je i sjajno, lako se reže
noktom, endosperm se ne istiskuje i lako se valja u lopticu. Sadržaj vode u zrnu se kreće 40-
36%.
b) Sredina voštane zrelosti se karakteriše belim endospermom, brašnavim ili staklastim
presekom. Endosperm se ne valja u kuglice i još uvek se može rezati noktom. Sadržaj vode u
zrnu se kreće od 36-25%.
c) Kraj voštane zrelosti se karakteriše normalnom veličinom i bojom zrna koje se više ne
može rezati noktom, ali trag nokta ostaje na omotaču zrna. Biljke su žute, listovi i zumiru,
stabla su elastična, a zrna još ne ispadaju iz klasa.
Ukupna dužina voštane zrelosti zavisi od vremenski uslova, tako u sušnim i toplim periodima
može da se skrati na 3-4 dana, a u vlažnim da se produži i do 20 dana.

PUNA ZRELOST
Obuhvata period od 20-13% vode u zrnu. Zrna su tvrda i na njima ne ostaje trag nokta. Puna
zrelost obuhvata 2 podperioda:
a) Početak pune zrelosti – sadržaj vode opada sa 20 na 18%,

b) Kraj pune zrelosti – sadržaj vode opada sa 17 na 14%.

Biljke su slamnožute, a zrna u klasu se slabije drže. Ukoliko se do tog vremena ne obavi
žetva, zrna se brzo suše pri čemu vlaga često iznosi ispod 10%, klas se lomi, zrna lako
ispadaju iz klasa, u žetvi dolazi do velikog loma zrna, a to je faza prezrelosti pšenice. Dužina
perioda od klasanja do sazrevanja pšenice zavisi od temperature, vlažnosti zemljišta i vazduha
i vetra.

Visoke temperature preko 25-30 °C i više, u vreme formiranja i nalivanja zrna, skraćuju
period od klasanja do sazrevanja na 25-28 umesto 45 i više dana. Relativno niska temperatura
ispod 20 °C, produžava period nakupljanja suve materije na preko 45-50 dana, što se veoma
povoljno odražava na visinu i kvalitet prinosa.

U pogledu dinamike nakupljanja suve materije po etapama formiranja i nalivanja zrna, ona
ima sledeću sliku: u toku formiranja zrna nakupi se oko 20-25% ukupne mase suve materije
zrna; u mlečnom stanju koje zajedno sa testastim stanjem nazivamo nalivanje zrna, nakupi se
uglavnom ostatak suve materije, ali usled osobine neujednačenog sazrevanja, nakupljanje
suve materije se produžava najčešće do sredine voštane zrelosti.

Ako su uslovi u toku formiranja, nalivanja i sazrevanja zrna povoljni onda se dobija zrno
dobro ispunjeno i dobrog kvaliteta. Ukoliko dođe do nepovoljnih uslova (suša i ekstremno
visoke temperature) zrno prekida normalan tok nalivanja i dolazi do ‘prinudnog sazrevanja’,
jer se pojedine faze skrađuju, a to uslovljava opadanje prinosa.

Pored navedenih faza zrelosti razlikuje se i fiziološka zrelost. U ovoj zrelosti zrno dobija
sposobnost normalne reprodukcije. Fiziološko dozrevanje je različito kod različitih sorti i
nastupa od mlečnog stanja do pune zrelosti. Neke sorte zahtevaju naknadno odležavanje posle
žetve, da bi postigle punu fiziološku zrelost, pa to nazivamo posležetveno dozrevanje. Neke
sorte dostižu punu fiziološku zrelost još u klasu, usled čega u određenim uslovima dolazi do
klijanja semena u klasu.

Stadijumi Razvoja
Postoji pet stadijuma razvoja:

Stadijum Jarovizacije
Odvija se u vegetativnom periodu razvoja. Potrebno je da pšenica prikupi dovoljno niskih
temperatura da bi u proleće mogla klasati. Nekoliko faktora je neophodno za jarovizaciju,
kao što je kiseonik, tempertura (donja granica je od -4 °C do -6 °C , optimum od 2-5 °C ),
svetlost. Trajanje jarovizacije je sortno svojstvo, a za većinu evropskih sorti iznosi 30-50
dana. U ovom stadijumu teku I i II etapa organogeneze.

Svetlosni Ili Foto Stadijum

Odvija se u vegetativnom periodu razvoja. Biljke počinju reagovati na dužinu dana
(fotoperiodizam). Optimalna temperatura iznosi 15-20 °C. Za vreme ovog stadijuma (20 mart
– 15 april) kod nas su temperature 7 – 12 °C, pa se svetlosni stadijum produžava na 20 – 25
dana. U ovom stadijumu teku III i IV etapa organogeneze.

Spektro Stadijum
Protiče u reproduktivnom razvoju biljke. Biljka ima velike zahteve za kvalitetom svetlosti.
Ako dominira crveni spektar, ubrzava se razvoj. U ovom stadijumu protiču V i VI etapa
organogeneze.

Stadijum Intenzivne Svetlosti

Protiče u reproduktivnom razvoju biljke. Biljke zahtevaju visok intenzitet svetlosti. U ovom
stadijumu protiču VII iVIII etapa organogeneze.

Stadijum Intenzivne Mineralne Ishrane

Protiče u generativnom periodu. Biljke imaju izrazitu potrebu za hranivima. U ovom
stadijumu protiču IX, X, XI i XII etapa organogeneze.

Etape Organogeneze
Po Kupermanovoj postoji 12 etapa formiranja plodonosnih organa.

Svaka etapa organogeneze odlikuje se određenom morfologijom generativnih organa kao i

kompleksom faktora, koji uslovljavaju rast i razvoj organa u toj etapi:

I. Nediferencirani konus rasta – konus rasta ili vegetativni vrh ima oblik kupole,
nediferenciran konus rasta.
II. Difrenciranje konusa rasta na začetke članaka i kolenaca stabljike kao i začetke listova –
ova etapa se odlikuje diferencijacijom konusa rasta na broj članaka i kolenaca buduće
stabljike te začetke listova. Uslovi su: intenzivno osvetljenje, optimalna temperatura, dostatna
snabdevanja vodom, dugi dan, dovoljno hraniva, a naročito N-azota.
III. Izduživanje konusa rasta i stvaranje začetaka članaka klasnog vretena – konus rasta se
izdužuje, a na njegovom donjem delu dolazi do diferenciranja segmenata, koji se razvijaju u
članke klasnog vretena. Svaki segment može u kasnijim etapama stvoriti začetke klaska.
Ukoliko ova etapa traje duže, utoliko se stvori više začetaka članaka klasnog vretena, što
znači da postoji osnova da se dobije veći klas (jače diferenciran na veći broj članaka klasnog
vretena, što znači veći broj klasaka, a to znači veći broj cvetova i na kraju veći broj zrna).
IV. Početak formiranja klasaka u klasu – stvaraju se začeci klasaka. Prvo se formiraju kvržice
klasaka iz kojih nastaju klasići. Faktori koji najjače utiču: temperatura (što je viša, brže je
diferenciranje kvržica), dužina dana, intenzitet svetlosti, vlaga, dovoljno azota . Na kraju ove
etape moguće je odrediti konačan broj klasaka.
V. Početakčetak formiranja cvetova u klasku– počinje diferencijacija odnosno javljaju se
začeci cvetova. U uslovima obilne ishrane i opskrbljenosti vodom razvijaju se normalno ne
samo dva, već tri, četiri i više cvetova u klasku. Unošenjem đubriva u pristupačnom obliku za
biljke moguće je povećati broj cvjetova u klasku navodnjavanjem.
VI. Formiranje generativnih organa – formiraju se prašnici sa sporogenim tkivom u polenu
(mikrosporogeneza) i tučak s jajnom stanicom (makrosporogeneza). Ovi procesi traju 10-15 h.
Faktori koji najviše utiču su: dugi dan, visok intenzitet svetlosti, dobra snabdevanje vodom,
nešto niže temperature (povoljne za formiranje polena). Nepovoljne su visoke temperature i
niska relativna vlažnost vazduha, jer mogu izazvati sterilnost polena. U ovoj etapi je vrlo
važan fosfor.
VII. Ubrzan rast svih organa klasa – dolazi do izduživanja klasnog vretena, pleva, plevica i
osja, kao i prašničkih niti. Završeno je formiranje plodnosnih organa. Povoljni uslovi su:
difuzna svetlost, zasenjenost, kraći dan, nešto veća temperatura, visoka vlažnoost zemljišta,
dovoljno azota. Direktna sunčeva svetlost prekida rast klasnog vretena, što znači da kad on
izbije iz rukavca vršnog lista, prestaje rasti.
VIII. Klasanje – Završeno formiranje cvati – klas izbija napolje i prestaje rasti.
IX. Cvetanje – Oplodnja i stvaranje zigota – dolazi do oplodnje jajne stanice polenom i stvara
se zigot.
X. Formiranje zrna i mlečno zrenje – dolazi do formiranja zrna, koje potom prolazi fazu
mlečne zrelosti.
XI. Voštana zrelost– formiranje klice i endosperma.
XII. Puna zrelost– zrno je potpuno zrelo.
Period rasta i
razvoja Stadijum razvoja Fenološka faza Etapa o

Klijanje,Nicanje I
Vegetativni Jarovizacija
Tri lista,Bokorenje II

III
Vegetativni Svetlosni stadijum Početak vlatanja
IV

V
Reproduktivni Spektar-stadijum Vlatanje
VI

Reproduktivni Stadijum intezivne svetlosti Klasanje VII

 Period rasta i
razvoja Stadijum razvoja Fenološka faza Etapa o

VIII

Cvetanje IX

Formiranje zrna X
Stadijum intenzivne mineralne
Generativni
ishrane Nalivaje zrna XI

Voštana i puna
XII
zrelost

Početne etape organogeneze (I, II i III) vezane su za prve stadijume razvića tj. za stadijum
jarovizacije i svetlosni stadijum. Do završetka stadijuma jarovizacije pšenica formira samo
vegetativnu masu. U stadijumu jarovizacije protiču fenofaze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje i
bokorenje.

U svetlosnom stadijumu nastupa generativna faza: diferenciranje konusa rasta na segmente tj.
začetke članaka klasa. Dalji razvoj i formiranje klasaka nastupa tek po prelazu svetlosnog
stadijuma.
Na dužinu trajanja pojedinih etapa organogeneze generativnih organa utiče veliki broj
činilaca, kao što su rokovi setve, voda, mineralna ishrana, osvetljenost, sorta…

Kod optimalnih rokova setve (sredina oktobra) znatno duže traje II (85 dana) od I etape
organogeneze (58 dana), dok je u kasnijim rokovima setve (sredina novembra) obrnuto (II
traje 17, a I 113 dana).

Kod ozimijih sorti duže traje IV etapa organogeneze nego kod manje ozimih. Period od
klasanja (VIII etapa) do sazrevanja (XII etapa) znatno je duži kod ranijih rokova setve.
Takođe, on je duži kod rodnijih i sorti kraće vegetacije, nego kod manje rodnih sorti sa dužom
vegetacijom.

Pojedine etape organogeneze vezane su za prolaz kroz određene fenofaze, a posebno IV i V

etapa koje se poklapaju sa vlatanjem. Posle vlatanja nastupa intenzivan porast stabla i
formiranje lisne površine. Dužina perioda od vlatanja do klasanja iznosi 20-45 dana. U tom
periodu protiču IV, V, VI i VII etapa organogeneze.

Zahtevi Pšenice Prema Vodi

Pšenica u toku cele vegetacije ima određene zahteve prema vodi. Posmatrano ekološko-
geografski, ona uspeva u rejonima sa vrlo različitim količinama i rasporedom padavina.
Najveći prinos i najveći kvalitet postiže se u rejonima sa ukupnim količinama padavina 650-
750 mm.

Meseci Padavine u mm

IX–XI 50-200

XII–II 20-60

III–15.V 40-100

15.V–VI 15-90

Prema Aciju za uslove Italije, pšenica može davati dobre prinose u onim rejonima u kojima,
prema fazama razvoja padaju sledeće količine taloga:

Ako posmatramo Acijeve ekvivalente prekomernosti, odnosno nedostatka, bez poznavanja

rasporeda padavina i dinamike isparavanja, došli bismo do zaključka da u svim fazama rasta i
razvića, u našim uslovima ima dovoljno padavina. Ipak to u većini naših rejona nije slučaj i to
usled neravnomernog rasporeda padavina i usled velikog isparavanja. Najčešći nedostatak
padavina u našim uslovima je u jesen i proleće.

Nizom agrotehničkih mera (pravilnom dubinom oranja, predsetvenom pripremom…) moguće

je obezbediti bolju snabdevenost biljaka vlagom, kao i racionalnije korišćenje vode u toku
vegetacije (optimalnim količinama i odnosom IRK, kao i načinom unošenja). U uslovima
navodnjavanja ono treba vršiti prvenstveno u vidu predsetvenog navodnjavanja (ili pred
osnovnu obradu), odnosno poslesetvenog navodnjavanja, a zatim neposredno pred vlatanje,
kao i u fazi nalivanja zrna. Može se smatrati da je obezbeđenost biljaka vlagom uglavnom
dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno prokvašen (1,5-2 t
dubine).

Odnos i potrebe pšenice prema vodi u toku vegetacije je u tesnoj vezi sa vlažnošću i
temperaturom vazduha, često sa intenzitetom osvetljenja, uzrastom i stanjem samih biljaka.

U toku svog ontogenetskog razvoja pšenica zahteva određenu količinu vode u zemljištu.
Klijanje zrna se zadržava i skoro prekida kada je sadržaj vode u zemljištu ispod 30% od
punog vodnog kapaciteta. Ako je nedostatak vlage u zemljištu na kraju bokorenja, kada se
završava formiranje klasaka, to će se ispoljiti u umerenoj dužini klasa i broju plodnih klasaka.
Ako posle toga bude optimalna vlažnost prinos zrna se neće znatno smanjiti.

Ako je nedostatak vlage u prvih deset dana, posle početka vlatanja, onda će ostati normalna
dužina klasa, normalan broj klasaka, samo će se smanjiti broj oplođenih cvetova i broj zrna u
klasu, a kao rezultat toga je smanjenje prinosa zrna.
Nedostatak vlage u vlatanju je kritičan ne samo usled znatnije potrošnje vode od strane
biljaka, što se može smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom, već i zbog toga što se u
ovoj fazi remeti odnos između lisne površine i aktivne površine korena. Usled brzog razvoja
lisne površine u fazi vlatanja, odnos površine lista prema aktivnoj površini korena se
smanjuje, pa je to jedan od razloga što je faza vlatanja kritična u pogledu potreba pšenice za
vodom.

Nedostatak vode u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja još više uvećava broj neplodnih
klasaka (a ponekad neplodnost može biti i 100%). Prema tome kritični periodi pšenice za
vlagom su:

period setve i nicanja, pa je u sušnim rejonima, kakav je Vojvodina, potrebno predsetv

navodnjavanje gde je to moguće. Između prinosa ozime pšenice i padavina u oktobru p
korelacija (g=0,7)

u vlatanju

u klasanju i nalivanju zrna

Nedostatak vlage je daleko manje štetan ako nastupi u fazi bokorenja ili u fazi početka
voštane zrelosti. Koeficijent korelacije za padavine i prinos pšenice od vlatanja do klasanja
iznosi 0,75, a od klasanja do zrenja 0,45. Najveće smanjenje prinosa usled suše nastupa u
vlatanju i klasanju, zatim u formiranju zrna, pa bokorenju, a najmanje u mlečnom stanju.

Ako se potrebe u vodi određuju na bazi transpiracionog koeficijenta koji je dosta promenljiv
pokazatelj, videćemo da on zavisi od sorte, uslova sredine i faze rasta i razvića. Pri manjim
razlikama u istim uslovima ishrane transpiracioni koeficijent je obično veći u suvom, a manji
u vlažnom klimatu usled veće vlažnosti vazduha. Ukoliko je veća plodnost zemljišta, utoliko
je manji transpiracioni koeficijent, tako da se na plodnom i đubrenom zemljištu smanjuje za
25-30%. Najveći utrošak vode je u periodu vlatanje-klasanje-nalivanje zrna.
Optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu je 70-80% PVK. Po pojedinim fazama: bokorenje
65-70%, vlatanje i klasanje 80-85%, u nalivanju zrna 65-70% i to bez vazdušne suše.

Odnos pšenice prema suši vezan je sa filogenetskim razvojem pojedinih formi pšenice u
sušnim rejonima. Uslovi suše u našem sušnom rejonu su uglavnom u drugom delu vegetacije.
Borba biljaka pšenice sa sušom ima dvojak karakter: pomoću ranostasnosti i pomoću
intenzivnog razvoja korenovog sistema.

Zemljišna suša je tesno vezana sa vazdušnom sušom i često jedna drugu prati. Najveće
sniženje prinosa zapaženo je u slučajevima zemljišne suše u fazi vlatanja i intenzivnog
porasta, a nešto manje u fazi klasanja. Pri zemljišnoj suši u fazi klasanja prinos se smanjuje za
50%. U fazi mlečnog stanja biljke lakše podnose sušu nego u klasanju. Nedostatak vode posle
oplodnje dovodi do manje mase zrna, a to utiče na prinos.
Zahtevi Pšenice Prema Toploti
za klijanje 15-20 °C

ukorenjavanje, bokorenje i vlatanje 14- 17 °C

cvetanje, oplodnju, nalivanje i sazrevanje 20-25 °C

Optimalne temperature:

Odnos pšenice prema visokim temperaturama. Visokim temperaturama u vegetaciji pšenice

smatraju se one u granicama 25-30 °C, dok su temperature iznad 30 °C veoma visoke.

I jedne i druge su štetne u različitom stepenu, u zavisnosti od vlažnosti zemljišta i vazduha i

dužine trajanja ovih temperatura. U prirodnim uslovima gajenja pri vrlo visokim
temperaturama smanjuje se prirast suve materije, a često se pogoršava i kvalitet zrna. Veoma
visoka temperatura vazduha (čak iznad 40 °C) u prisustvu suvih vetrova, narušava kod biljaka
pravilnu fotosintezu, usporava im rast, a može izazvati i uginuće biljaka.

Veoma visoke temperature su najčešće vezane sa niskom vlažnošću vazduha, što ima isti
negativan uticaj, naročito u fazi cvetanja i oplodnje, usled čega cvetovi u velikom procentu
ostaju neoplođeni. Veoma visoke temperature vazduha pri duvanju suvog vetra u fazi
formiranja i nalivanja zrna negativno utiču na njegovu ispunjenost, pa se dobija šturo zrno.
Optimalne temperature u fazi nalivanja zrna kreću se 20-25 °C.

Odnos pšenice prema niskim temperaturama. Ozima pšenica u normalnim rokovima setve i
pri dovoljnoj količini vlage klija, niče i razvija se sve do bokorenja pri pozitivnim
temperaturama. Posle toga ozima pšenica potpuno je izložena dejstvu niskih temperatura.
Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku pšenice u prirodnim uslovima, uvek se
misli na temperaturu vazduha iznad površine zemljišta. Međutim, temperatura zemljišta na
dubini ležanja čvora bokorenja je viša nego temperatura vazduha iznad površine zemljišta.
Zato je nepravilno govoriti da je otpornost pšenice veća ili manja u zavisnosti od debljine
snežnog pokrivača i dubine ležanja čvora bokorenja, pošto pšenica nije, u tom slučaju,
izdržala temperaturu iznad snega, već ispod snega – u zemljištu.

Sve sorte koje se gaje kod nas imaju zadovoljavajuću otpornost na niske temperature. U našim
uslovima usled golomrazice najčešće dolazi do redukcije lisne površine, ali to nema
značajnijeg uticaja na prinos. Pored redukcije lisne površine redovno u toku zime i ranog
proleća uginjava izvestan broj biljaka usled različitih uzroka. To je pojava kod svih gajenih
sorti kod nas, pa se može reći da je prosečno smanjenje broja biljaka u toku zime u odnosu na
broj poniklih 10-25%. Međutim, i pored toga najčešće se dobija optimalni broj klasova usled
pojačanog produktivnog bokorenja.
Otpornost na zimu je kompleksna pojava i zavisi od niza činilaca:Od razvijenosti korena,
sortnih osobina, vremena setve, fizičkih osobina zemljišta, mineralne ishrane, a posebno od
kaljenja biljaka.

– Od razvijenosti korena. Korenov sistem pšenice prodirući duboko u zemljište, ispoljava
pozitivan uticaj na vodni bilans čvora bokorenja, čija životna sposobnost određuje otpornost
pšenice prema niskim temperaturama.
– Fizičke osobine kao i vlažnost zemljišta u vreme prezimljavanja jako utiču na otpornost
ozime pšenice prema niskim temperaturama.
– Vreme setve ozime pšenice igra veliku ulogu u njenoj otpornosti prema mrazu. Veoma rana,
kao i veoma kasna setva nisu dobre i često su biljke oštećene od mraza. Ovo se objašnjava
time što su biljke kod veoma ranih rokova setve stadijno razvijene (ulaze u svetlosni stadijum)
usled čega nastaje smanjenje otpornosti na niske temperature. Najbolje prezimljavaju biljke
onih rokova setve koji im omogućavaju kaljenje i takav razvoj da u stadijumu jarovizacije
prođu zimu.
– Pravilna mineralna ishrana omogućava veći sadržaj organskih materija u ćelijskom soku
(naročito ugljenih hidrata), a manji sadržaj slobodne vode, što dovodi do veće koncentracije
ćelijskog soka, a time i veće otpornosti na zimu. Obilna ishrana azotom u jesen dovodi do
povećanog sadržaja belančevina u organskoj materiji pšenice i do smanjenja rastvorljivih
ugljenih hidrata, što utiče na smanjenje otpornosti na zimu. Optimalne količine fosfora utiču
na povećanje sadržaja belančevina i ugljenih hidrata u biljnom tkivu pa se zato povećava i
otpornost prema mrazu. Kalijum povećava sadržaj šećera u svim organima pšenice, a time se
povećava i koncentracija ćelijskog soka.

Otpornost prema mrazu i kaljenje biljaka. Kaljenje predstavlja pripremu biljaka za zimske
uslove života. Ono se sastoji iz 2 faze. Priprema biljaka da bi preživele niske temperature
počinje još u jesen na 15-10-0 °C, kada se u noćnim časovima postepeno snižava temperatura
vazduha. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim povećanjem sadržaja šećera u
listovima, a naročito u čvoru bokorenja ozime pšenice.

Mehanizam ove pojave sastoji se u tome što u toku jeseni u vreme sunčanih dana pšenica pri
pozitivnim temperaturama može relativno intenzivno da vrši proces fotosinteze, dok u
večernjim, noćnim i jutarnjim časovima, pri niskim temperaturama, u biljkama se usporavaju
procesi disanja i rasta, što dovodi do nakupljanja šećera.

U zimskom periodu pod snežnim pokrivačem biljke koriste šećer, ne samo kao zaštitnu
materiju radi snižavanja tačke mržnjenja ćelijskog soka, već i kao energetski materijal koji je
potreban za disanje. U ozime pšenice nakupljaju se prvenstveno disaharidi (saharoza) i
monosaharidi (glukoza). U procesu kaljenja protiče hidroliza disaharida, što omogućava
povećanje osmotskog pritiska ćelije i otpornosti prema mrazu. Posle završetka procesa
nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na temperature ispod 0 °C, koje određuju stepen
prve faze kaljenja biljaka, pšenica lako izdržava temperaturu od -10 do -12 °C.
Procesi kaljenja se produžavaju posle prve faze (posle prolaska temperature od 0 °C) i nastupa
druga faza kaljenja, pri temperaturi od -2 do -7 °C. Pri ovom protiču složeni fizičko-hemijski
procesi vezani sa znatnim obezvodnjavanjem ćelija. U vreme druge faze kaljenja otpornost na
mraz se znatno povećava. Neke sorte ozime pšenice su pri tome sposobne da izdrže, bez
uginjavanja, temperaturu od -15 do -20 °C. U procesu proticanja druge faze kaljenja znatno se
smanjuje sadržaj vode u listovima i čvoru bokorenja ozime pšenice, a istovremeno se
povećava sadržaj suve materije. Biljni organi pšenice često imaju različit stepen otpornosti
prema mrazu. Najotporniji organ je čvor bokorenja, u to vreme najvažniji deo biljke.
Savremena teorija otpornosti prema mrazu može se formulisati na sledeći način: izdržljivost
biljaka prema hladnoći rezultat je istorijskog (filogenetskog) i individualnog (ontogenetskog)
razvića biljaka u određenim uslovima spoljne sredine.

Zahtjevi Pšenice Prema Mineralnoj

Ishrani
Ustanovljeno je da broj elemenata koji ulaze u sastav zrna i slame pšenice prelazi 15, a od
njih se u najvećim količinama susreću Si, N, P, K, Ca i Mg, a za normalan rast i razviće
potrebni su još Fe i S, a neophodni su i mikroelementi: Zn, Ni, Mn, B, Cu, Co i dr.

Međutim, N, P i K su tri makroelementa koje je potrebno u određenim količinama unositi i na

najplodnijim zemljištima, bez obzira na to da li se radi o direktnom unošenju hraniva ili pod
neku prethodnu kulturu.
Količina mineralnih materija koje biljka uzima iz zemljišta zavisi od prinosa zrna i
vegetativnog dela, pa se ove vrednosti kolebaju u znatnim granicama, jer se i prinos koleba.
Za formiranje 1 I zrna i odgovarajuće količine slame pšenice potrebno je oko 20-30 kg N, 12-
18 kg P2O5 i 16-30 kg K2O.

Jedan od uslova koji utiču na usvajanje hranljivih materija od strane pšenice predstavlja
koncentracija zemljišnog rastvora. Posle izvesne granice koncentracije zemljišnog rastvora
usvajanje hranljivih materija se usporava i kao rezultat toga ukupni prinos zrna se smanjuje.
Povećana koncentracija zemljišnog rastvora negativno se odražava na klijavost semena.

Na rast i razviće pšenice znatan uticaj ima i reakcija zemljišta. Najveći prinos zrna je pri
pH oko 7, mada je pšenica tolerantna i na manja odstupanja pH vrednosti.

Zahtevi Pšenice Prema Azotu

Pravilna ishrana azotom važna je u toku celog života biljke. Obilna i pravilna ishrana azotom
naročito je značajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasaka u klasku, a to znači već u fazi
bokorenja i vlatanja (III, IV i V etapa organogeneze). Pored toga, važna je i ishrana azotom u
fazi klasanja i nalivanja zrna. Azot je najvažniji elemenat mineralne ishrane pšenice, nosilac
prinosa. Ulazi u sastav nukleoproteida i nukleinskih kiselina, aminokiselina i belančevina,
vitamina, hlorofila. Najveći sadržaj azota imaju mlade biljke u I etapi organogeneze. Kod
vegetativnih organa uvek ga ima najviše u listu, a najmanje u korenu. Kada se formira zrno,
onda ima više azota u njemu nego u drugim delovima.

Usled nedostatka azota list pšenice žuti, a zatim propada, stabljike su tanke, bokorenje slabo,
list je uzak. Biljke koje u izvesnoj meri gladuju u azotu daju sitnije i slabije razvijene klasove
od normalno hranjenih biljaka. Pri jakom ili potpunom nedostatku azota, izumiranje listova
ide tako što su listovi u celosti zahvaćeni žutilom i propadanjem, za razliku od propadanja
izazvanog nedostatkom kalijuma, gde sušenje ide od vrhova i ivica listova.
Prekomerna količina azota utiče na bujniji porast nadzemnog dela, a slabiji razvoj korenovog
sistema. Usled toga dolazi do intenzivnog bokorenja, slabijeg korišćenja svetlosti, većeg
izduživanja i etioliranja prizemnih internodija, a sve to skupa dovodi do lakšeg i većeg
poleganja pšenice. Slabije razvijen koren u nedostatku vlage, nije u stanju da snabdeva
nadzemni deo sa dovoljnim količinama mineralnih materija. Usled veće količine azota, datog
jednostrano ili u nepravilnom odnosu prema fosforu i kalijumu dolazi do izmena u građi
stabljike, jer se smanjuje količina sklerenhima, što omogućava lakšu povredu od strane
stabljične rđe.
Dovoljna količina azota u doba diferencijacije klasaka, cvetova i polnih ćelija kod pšenice,
obezbeđuje duži klas, veći broj klasaka, veći broj cvetova u klascima i bolju oplodnju.

U kiseloj sredini azot se više usvaja u vidu nitrata, a u neutralnoj u amonijačnom obliku.

Zahtjevi Pšenice Prema Fosforu

Fosfor je biogeni element jer ulazi u građu mnogih organskih jedinjenja: nukleotidi,
ATP, nukleinske kiseline, NADP… Fosfor utiče na procese rasta i razvića pšenice, na
otpornost prema ekstremnim temperaturama i na kvalitet zrna.

Usled nedostatka fosfora slabije se razvija nadzemni, a naročito podzemni deo pšenice. Fosfor

utiče na intenzivnu deobu ćelija u interkalarnom meristemu stabla pšenice, pozitivno deluje na
razvoj sporogenih tkiva i oplodnju. Ubrzava procese sazrevanja pšenice i skraćivanje
vegetacije. Pod uticajem fosfora pšenica počinje ranije bokoriti, a samim tim počinju se ranije
formirati sekundarni korenovi, što omogućava bolji razvoj biljke i veći prinos. Fosfor utiče i
na visinu biljke, dužinu klasa, broj klasaka. Pri dovoljnoj obezbeđenosti fosforom povećava se
masa 1000 zrna, hektolitarska masa i staklavost zrna, poboljšava se pecivost hleba i povećava
sadržaj vitamina i enzima u hlebu.

Biljke pšenice veoma intenzivno usvajaju fosfor u jesen (I i II etapa organogeneze) i u proleće
(III i IV etapa organogeneze) u toku vlatanja. Postoje pojedini periodi u životu pšenice, kada
se fosfor akumulira u pojedinim organima, odakle se kasnije aktivira i podmiruje potrebe
biljaka do kraja aktivne vegetacije. To se naročito odnosi na I etapu organogeneze.
Fosfor je pokretan elemenat u biljkama. Lako se uključuje i isključuje iz pojedinih organskih
jedinjenja. Zbog toga se pojava nedostatka fosfora u biljkama teže zapaža.

Usled nedostatka fosfora biljke imaju slabe stabljike, sitne klasove i karakteristično sitno

plavozeleno lišće sa crvenkastim tačkama koje se javljaju i na stablu. Ova karakteristična boja
često se javlja tokom zime usled niskih temperatura, iako se ne radi o nedostatku fosfora.
Zahtjevi Pšenice Prema Kaliju
Kalijum nije konstitucioni elemenat. Ima jak uticaj na procese disanja, fotosinteze, na
stvaranje belančevina, enzima i vitamina. Njegov nedostatak jako usporava procese
fotosinteze, a ubrzava disanje. Pri nedostatku kalijuma zadržava se sinteza ATP što utiče na
procese metabolizma, a naročito na sintezu belančevina.

Kalijum povećava otpornost biljke prema suši. Najviše ga ima u mladim tkivima. Biljke ga
usvajaju skoro do kraja vegetacije, ali se najviše usvaja od nicanja do početka klasanja. U
procesu sazrevanja sadržaj kalijuma se nešto smanjuje u vegetativnim delovima i zrnu, jer se
jedan deo preko korena vraća u zemljišni rastvor. Kalijum pomaže pretvaranje složenih
ugljenih hidrata u prostije, kao i njihovo premeštanje iz vegetativnih organa u zrno.

Usled nedostatka kalijuma smanjuje se usvajanje vode, a povećava transpiracija, biljke su više

napadnute od patogena, osetljivije su na klimatske ekstreme, slabije se iskorišćava azot,
pogoršavaju se kvalitetne osobine zrna pšenice, a naročito krupnoća, hektolitarska masa i
masa 1000 zrna. Zbog nedostatka kalijuma stabljike pšenice su tanke i niske, članci kratki,
sekundarna stabla ne donose klas. Lišće je mrkozelene boje, a ivice i vrhovi listova se
postepeno suše i lišće izumire.

Ocjena Opskrbljenosti Pšenice

Mineralnim Tvarima
Danas postoji više metoda za određivanje stepena obezbeđenosti biljaka sa asimilativima:
hemijska analiza biljaka, analiza ’plača’ biljaka, vegetacioni ogledi… U poslednje vreme
uočava se stalna težnja povećanja primene hemijske analize biljaka u cilju određivanja
stepena njihove obezbeđenosti mineralnim materijama. Utvrđene su granične vrednosti
sadržaja svih važnijih makroelemenata (optimum, niska i visoka obezbeđenost). Optimalni
odnos N/P  i K/P u pšenici u fazi bokorenja je oko 10, a N/K oko 1.

U toku vegetacije sinteza organske materije pšenice je veoma neujednačena. Ona je

najintenzivnija od vlatanja do početka formiranja zrna i iznosi oko 65% od ukupnog prinosa
suve materije u punoj zrelosti.

Najveće iznošenje NPK iz zemljišta dešava se u vreme najintenzivnije sinteze organske

materije nadzemnog dela, a to je period od vlatanja do početka formiranja zrna. U tom
periodu izneto je N 40%, P 60% i K 40%. Međutim, i od nicanja do početka vlatanja iznete su
značajne količine i to: N 60%, P 34% i K 58%. To znači da se u završnom delu vegetacije,
posle formiranja zrna iz zemljišta iznesu male količine NPK. Najveći deo P i N (u punoj
zrelosti) nalazi se u zrnu (P 85%, N 78%), a znatno manje u slami. Kod K je suprotno, u slami
ga ima 78%, a u zrnu 22%.

Tehnologija Proizvodnje Pšenice

Obuhvata čitav niz operacija kao što su: izbor sorte i priprema semena za setvu, izbor
preduseva, osnovna obrada i predsetvena priprema, đubrenje, setva, nega i žetva pšenice.

Blagovremeno i kvalitetno izvođenje pojedinih agrotehničkih mera ima veliki uticaj na visinu
prinosa pšenice. U protivnom, nikakvim dodatnim merama ili povećanim materijalnim
ulaganjima, ne možemo u potpunosti nadoknaditi prinos koji je izgubljen neblagovremenim i
nekvalitetno izvedenim agrotehničkim merama.

Pšenica je usev jesenje setve, kada često vladaju nepovoljni uslovi spoljne sredine koji
ometaju blagovremeno i kvalitetno izvođenje osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve
pšenice. Najveće teškoće nastaju usled nedostatka vlage u zemljištu, što onemogućava
kvalitetno oranje i zaoravanje žetvenih ostataka, kvalitetnu predsetvenu pripremu i setvu.
Ukoliko su u jesen svi radovi oko pšenice obavljeni kvalitetno i na vreme, ako je pšenica
ujednačeno i gusto nikla, pokrila zemljište, zatvorila redove i dovoljno se izbokorila, onda
možemo biti sigurni da neće doći do velikog smanjenja prinosa, izuzev ekstremno niskih
temperatura u toku zime i visokih temperatura, praćenih sušom u vreme nalivanja zrna.

U jesen je vrlo teško, a često i nemoguće sve uraditi kvalitetno i blagovremeno. Poznato je da
su jesenji radovi najbrojniji (sređivanje šećerne repe, kukuruza, oranje za prolećne kulture i
pšenicu). U takvim uslovima se oseća veliki nedostatak ljudi i mašina, što zahteva uvođenje
rada u smenama.

Kod izbora sorte treba voditi računa o biološkim, ekonomskim i organizacionim činiocima.
To treba da budu visokorodne sorte različite dužine vegetacije i različitih kvalitetnih osobina.
Prvo sejemo sorte duže, a zatim kraće vegetacije. U žetvi prvo žanjemo sorte kraće, pa onda
duže vegetacije. To proširuje optimalne rokove setve i žetve i smanjuje broj potrebnih mašina
za obavljanje poslova u optimalnim rokovima.

Ovakva zastupljenost sorti obezbeđuje sigurniju i stabilniju proizvodnju, jer u slučaju

klimatskih ekstrema ili nepogoda, različite sorte će se nalaziti u različitim fazama rasta i
razvića, što istovremeno dovodi do različite otpornosti prema tim ekstremima.

Pri tome treba birati sorte visokog genetskog i proizvodnog potencijala, otporne ili tolerantne
prema bolestima, toplotnim ekstremima, različite dužine vegetacije, otporne prema poleganju
i osipanju. Zbog svega toga, na jednom gazdinstvu treba gajiti nekoliko sorti različitih osobina
i kvaliteta kao što su:

– Ozime visokokvalitetne sorte koje služe kao poboljšivači brašna i hleba manje kvalitetnih
sorti.

– Ozime kvalitetne – hlebne, visokoprinosne sorte koje su same sebi dovoljne (bez
poboljšivača) za proizvodnju kvalitetnog hleba. Ova grupa treba da obuhvati najveće
površine.

– Ozime visokoprinosne, osnovne sorte, kojima za proizvodnju kvalitetnog hleba treba

dodavati brašno poboljšivača.
U strukturi setve prva grupa sorti treba da bude zastupljena sa 20-30%, druga 55-65% i treća
grupa sa 10-15%.

Predusjev Za Pšenicu
Pšenica veoma teško podnosi gajenje u monokulturi. Zbog toga za pšenicu treba birati one
useve koji se blagovremeno beru, žanju i uklanjaju sa parcele, tako da ostane dovoljno
vremena za blagovremenu i kvalitetnu obradu i setvu pšenice.

Najbolji predusevi za pšenicu i za sva strna žita su: zrnene mahunarke, mak, ozima uljana
repica, rani krompir i konoplja za vlakno.

Dobri predusevi su: duvan, jare smeše za zrno, lucerka posle drugog otkosa i konoplja za
seme.
Loši predusevi su: sirak, muhar, kasni kukuruz i kasne sorte šećerne repe. Zato za pšenicu
najbolje odgovaraju rani predusevi: grašak, grahorica, pasulj, rani ili srednje rani krompir,
srednje rano povrće…
Srednje rani predusevi: silažni kukuruz, konoplja, suncokret, rane sorte šećerne repe i soje,
lucerka, rani i srednje rani hibridi kukuruza (grupe zrenja 300- 500).
Za uspešnu setvu mogu poslužiti i srednje kasni predusevi koji oslobađaju zemljište
najkasnije do 20. oktobra, kako bi setvu mogli obaviti najkasnije do 1. novembra.

Svi navedeni predusevi mogu biti od odličnih do vrlo slabih, a da pri tome nisu krivi
predusevi, nego čovek. Suncokret je po vremenu žetve odličan predusev, jer ostaje dovoljno
vremena za kvalitetnu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu. Međutim, suncokret je veliki
potrošač vode, pa ukoliko je leto suvo, a žetvene ostatke suncokreta posle žetve ostavimo
nepotanjirane neko vreme, ovo zemljište će se veoma teško pripremiti za setvu pšenice, pa je
u ovom slučaju suncokret loš predusev. Obrnuto, ako žetvene ostatke suncokreta potanjiramo
kvalitetno teškim tanjiračama, istog dana posle žetve i odmah pristupimo osnovnoj obradi i
predsetvenoj pripremi, suncokret može biti jedan od najboljih preduseva za pšenicu.

U pojedinim slučajevima pšenica se ipak gaji u ponovljenoj setvi, ali ne dolazi do smanjenja
prinosa, već prinosi mogu biti čak veći nego u dvopolju. Razlozi su sledeći:
 blagovremeno ljuštenje strništa

blagovremena i kvalitetna osnovna obrada, pri čemu poorano zemljište ne sme ostati u
brazdi

u pojačanoj kontroli zemljišta na zaraženost štetočinama

u kvalitetnoj predsetvenoj pripremi zemljišta

u srednje ranoj, ali maksimalno kvalitetnoj setvi

Ukoliko se pšenica seje u monokulturi nikada se ne seje ista sorta. Ipak monokulturu treba
izbegavati kad god je to moguće. I druge strnine su potpuno nepoželjne kao predusev pšenici.

Osnovna Obrada Za Pšenicu

kvalitet predsetvene pripreme

kvalitet setve

prihranjivanje

zaštita useva

čak i prinos

Od kvaliteta obrade zavisi:

Potrebu za kvalitetnom obradom je uslovilo sitno seme i slaba usisna moć korena. Vreme
obrade zavisi od preduseva, pa što je ranije tim je bolje jer se nakupi veća količina vode, veća
je ugarnost i bolja je mogućnost borbe protiv korova. Prema vremenu obrada može da bude:

1. letnje – jesenja, u julu i avgustu nakon graška, pasulja, povrća, lucerke, strnina (20%

2. rana jesenja obrada, u septembru, iza ranih sorti i hibrida kukurza, soje, suncokreta

3. jesenja obrada u oktobru i novembru iza srednje kasnih i kasnih sorti i hibrida kukur
soje i šećerne repe (10 – 20%)

klime i zemljišta – regionalna zonalnost

zahteva kulture – duboka obrada ide za šećernu repu, lucerku i sl., a plitka obrada za

stanje zemljišta – žetveni ostaci, korovi.

Dubina obrade zavisi od:

Glavno pitanje – dubina osnovne obrade tretirano je u raznim zemljama na razne načine, od
20-22 cm pa do 34-45 cm u Italiji. U našoj zemlji Todorović je prvi razradio teoretske osnove
zasnivanja ornice. Utvrđeno je da produbljivanje plitkog oraničnog sloja, uz odgovarajuće
đubrenje značajno povećava prinose pšenice u odnosu na klasičnu plitku obradu. Dubina
oranja ima lokalni karakter. Duboka obrada na anormalnim zemljištima ima meliorativni
karakter, jer povećava ocednost i kapacitet za vazduh. Zato se na zemljištima sa neprobojnim
B horizontom mora osigurati proceđivanje viška vode iz zone ukorenjavanja, a to se na težim
zemljištima može postići dubljom obradom ili plićom obradom sa podrivanjem, što će
omogućiti oticanje vode sa proizvodnih površina pšenice.

U semiaridnom području Vojvodine, na černozemu, duboka obrada za pšenicu dolazila je do

izražaja u sušnim, dok u kišnim godinama nije imala nikakvu prednost. Pšenica dobro koristi
produžno dejstvo duboke obrade posle kukuruza i šećerne repe, pa se za nju može orati pliće.
U ogledima između različitih dubina oranja na 15-45 cm nisu postojale značajne razlike u
prinosu pšenice. Zato treba primeniti onu dubinu obrade koja će u datim prilikama obezbediti
najkvalitetniju predsetvenu pripremu i setvu pšenice, što će zavisiti od tipa i vlažnosti
zemljišta, kao i od količine žetvenih ostataka koji se zaoravaju.

Za naše uslove, najadekvatniji sistem obrade bi bio sistem zasnivanja i obnavljanja ornice,
gde bi se produbljivanje vršilo pod šećernu repu i lucerku, a u međuvremenu bi se ostale
kulture mogle gajiti uz pliću obradu. Na normalnim zemljištima može se uvesti sistem
obnavljanja ornice svakih 4-5 godina. U sistemu obrade na principu zasnivanja i obnavljanja
ornice obrada za pšenicu može biti plića, a dubina će zavisiti od preduseva, stanja zemljišta i
količine žetvenih ostataka, koje treba kvalitetno zaorati.
U Vojvodini pšenica u plodosmeni dolazi nakon kultura gde je ranije zasnovana ornica.
Ornica se zasniva jednom u 4 – 5 godina i to najčešće za kukuruz, repu, lucerku, a posle
pšenica. Za pšenicu se redovno obrađuje na dubini manjoj od zasnivanja ornice. Ide se do 25
cm, a optimum je 20 cm. Tehnika obrade danas se svodi na 50% klasične obrade, 50%
redukovane obrade (tanjirača, razrivači, podrivači, freze, specijalni agregati). Preduslov za
kvalitetnu obradu su i žetveni ostaci. tj. činjenica da li se odnose, sitne ili pale.

1. zaštitnu obradu – čini je pripremna obrada tj. čišćenje zemljišta. Izvodi se posle svih
pšenicu, ako ima vremena. Predstavlja operaciju broj 1, a izvodi se istovremeno sa ub
predhodnog useva. Izvodi se tanjiračama, gruberima, strnjikašima. Obrađuje se plići sl

2. redovna, osnovna obrada – setveno oranje, setvena obrada. Ne mora se sa njom žu

kiše da bi se uništili tek iznikli korovi. Vrši se plugovima, tanjiračama i razrivačima.

Tehnika obrade obuhvata:

izvodi se brže i jednostavnije

štedi se i do 70% energije

postižu se optimalni rokovi za visok prinos

 1. zaštitnu obradu – čini je pripremna obrada tj. čišćenje zemljišta. Izvodi se posle svih
pšenicu, ako ima vremena. Predstavlja operaciju broj 1, a izvodi se istovremeno sa ub
predhodnog useva. Izvodi se tanjiračama, gruberima, strnjikašima. Obrađuje se plići sl

Prednosti racionalne obrade:

ne može se izvoditi u svim agrotehničkim situacijama.

problem dužine obrade.

problem đubrenja R i K đubrivima.

problem višegodišnjih rizomnih korova,pojava nematoda bolesti i štetočina.

Nedostaci racionalne obrade:

Obrada Klasična Racionalna

Prevrtanje i mešanje Bolje Slabije

Zaoravanje žetvenih
Bolje Slabije
ostataka

Struktura zemljišta Slabija, velike grudve Bolja sitno zemljište

Predsetvena priprema Sporija i teža Brža i lakša

Diskontinuitet Kontinuitet

Subjektivnih grešaka Više Manje

Sporije i skuplje Brže i jeftinije

Potrebno Agregat i 8 traktora Agregat i 4 traktora

Pšenica se može sa uspehom gajiti uz velike prinose po sistemu redukovane obrade tj.
smanjene dubine obrade. Na ovaj načine pšenica se može gajiti posle svih preduseva za koje
je obrađivano na dubini većoj od 25 cm. Za redukovanu obradu obično se koriste teške
tanjirače (radna dubina 15-18 cm). Na težim zemljištima i na zemljištima gde postoji
neprobojni B horizont sa visokim nivoom podzemne vode, uspešno se primenjuju razrivači.

Tanjiranje je faza klasične obrade, ali je u redukovanoj obradi osnova. Velike tanjirače i
diskosni plugovi moraju biti oštri, moraju imati umereno zakošenje, ako se prednje baterije
znatno ukose dobija se efekat diskosnog pluga. Zadnja baterija se ne mora ukositi, može biti
skoro ravna, ali ne sme biti potpuno ravna. Najbolje je da se ide unakrsno jer je tada manje
oplazina, a može i dijagonalno. Ide se na više tanjiranja da bi se smanjio udeo oplazina.

Sledeći momenat, koji osigurava veći uspeh u proizvodnji pšenice kada je u pitanju obrada,
jeste primena sistema kontinuirane obrade po principu (kada se radi o kukuruzu kao
predusevu) ’beri, seckaj ili iznosi žetvene ostatke, rasturaj mineralna đubriva, ori, pripremaj i
sej’. Ovo pravilo je obavezno i za srednjekasne useve. Za ranije preduseve važi pravilo ’ori i
pripremaj za setvu, a sej u najoptimalnijem roku (5.-20. X).

Ovakav sistem je danas moguć, s obzirom na nova oruđa za predsetvenu pripremu koja se
upotrebljavaju sa plugom (paker valjak) i kombinovana oruđa za predsetvenu pripremu
(setvospremač). Ukoliko ne postoje drobilice – mrvilice ili paker valjci koji se agregatiraju sa
plugom i koji u momentu otvaranja i prevrtanja brazde istu drobe, seku i mrve, a rotokrimleri
dalje nastavljaju sitnjenje zemljišta koje se može koristiti za setvu bez nove predsetvene
pripreme, onda se mogu koristiti odgovarajući setvospremači ili tanjirače.

I ovde treba istaći princip da poorano zemljište ne sme ostati u otvorenoj brazdi ni jedan sat,
već ga sa nekim pogodnim oruđem (tanjiračom) treba odmah, seći, drobiti, sitniti i pripremiti
za setvu. U konačnom efektu zemljište ne sme imati ’vazdušnih džepova’ između loše
složenih i nerazbijenih brazdi. Zemljište mora biti dobro usitnjeno i ne sme imati veće grudve
od kokošijeg jajeta.

Ovakav metod rada je povoljan za zemljište, a istovremeno osigurava čuvanje vlage u

površinskim slojevima koja je, uz relativno oskudne padavine u jesen, dovoljna za normalno
klijanje i nicanje pšenice.

Ako je jesen sušna, onda moramo valjati radi boljeg klijanja i nicanja. Valjanje treba uvek
vršiti posle setve kada je vlažnost zemljišta ispod optimuma.

Predsetvena Priprema
Ima cilj da stvori plići sloj zemljišta gde se seje pšenica. To je sloj 3-4 cm. Podrazumeva
stvaranje tvrde posteljice i mekog pokrivača. Bitno je i vreme izvođenja pa se u suvim
uslovima izvodi zajedno ili odmah nakon obrade jer se grudve brzo suše pa je sitnjenje
nemoguće, a u vlažnim uslovima se mora sačekati da se zemljište prosuši.

1. srednje lake tanjirače

2. kombinovani setvospremač (kembridž valjak + perasti kultivator + žičasti valjak), teš

3. laki setvospremač Konskilde

4. multitiler

5. rotodrljača

6. agregati – obrada + predsetvena priprema

7. drljača

8. valjci
 1. srednje lake tanjirače

9. agregati sopstvene proizvodnje

Način izvođenja je:

Pšenica ima naglašeniju potrebu za zbijenijim zemljištem nego kukuruz. Ona biološki reaguje
na veću zbijenost zemljišta. U jesen zbog kratkoće vremena, zemljište se ne može dovoljno
slegnuti pod uticajem sopstvene težine. Zbog, toga u toku osnovne obrade i predsetvene
pripreme zemljišta, treba koristiti takva oruđa koja će pored kvalitetne obrade, uticati na
dovoljno sleganje zemljišta.

Đubrenje Pšenice
Đubrenje sa P, K, Ca i Mg nije određeno zahtevima kulturnih biljaka. Odlučujući faktor je
obezbeđenost zemljišta ovim elementima. Preporuke za đubrenje dobijaju se na osnovu
bilansa hraniva, sadržaja ovih elemenata u zemljištu, iznošenja prinosom i đubrenja
organskim i mineralnim đubrivima.

Preporuke za đubrenje azotom se ne mogu davati na bazi bilansa hraniva u zemljištu. Najveće
količine azota nalaze se u organskoj materiji, pa je teško predvideti količinu mineralizovanog
azota za ishranu biljaka.
Pri utvrđivanju optimalnih količina azota za pšenicu potrebno je uzeti u obzir: tip zemljišta,
uslove zime u prethodnoj godini, predusev i njegovo đubrenje, otpornost pšenice na
poleganje, sadržaj humusa, nivo podzemne vode.

Odlučujuću ulogu za određivanje normi azota za đubrenje pšenice ima mineralizacija

organske materije u zemljištu. Jačina mineralizacije organske materije zavisi od sadržaja vode
i vazduha u zemljištu i visine temperature.
Od posebnog značaja je ispiranje azota u toku zime. Značajnu ulogu imaju predusevi koji u
prethodnoj godini nisu iskoristili mineralizovani azot ili azot iz mineralnih đubriva, naročito u
suvim godinama i pri niskim prinosima.
Najsigurniji pokazatelj obezbeđenosti biljaka azotom su hemijske analize zemljišta u proleće
na sadržaj mineralnog azota (Nmin metoda).

Đubrenje se planira zavisno od uloge elemenata i njegovog sadržaja u zemljištu. N je nosilac

prinosa, dok se P i K vraćaju u zemljište samo na osnovu iznošenja. Biljka mora biti stalno
obezbeđena hranljivim elementima, ali se ti elementi unose 2 – 3 puta tokom vegetacije.

Potrebne količine za formranje 1 t prinosa zrna su: 20-30 kg N, 12-18 kg P2O5 i 18-30 kg

K2O. Količina azota zavisi od:
tipa zemljišta i njegove obezbeđenosti azotom.

preduseva i produžnog dejstva mineralnih đubriva unetih pod predusev i stanja azotofi
 tipa zemljišta i njegove obezbeđenosti azotom.

stanja žetvenih ostataka od preduseva i količine hraniva u njima.

vremena i količine unetog stajnjaka i njegovog produžnog dejstva.

osobine sorte i njenog genetskog potencijala za prinos.

koeficijenta korišćenja hraniva za pšenicu: N 50-80%, P 15-20% i K 50-70%.

rezultata poljskih ogleda sa đubrenjem pšenice.

rezultata iz široke proizvodnje pšenice, vezanih za količine NPK hraniva.

Prosečne količine za đubrenje su: 20-30 kg N, 12-18 kg P2O5 i 18-30 kg K2O. Odnos između
NPK treba da bude 1 : 0,6-0,8 : 0,4-0,6.
Usvajanje N kod pšenice:

iz zemljišta i đubriva 60 : 40%, u černozemu.

do vlatanja usvoji 40%, klasanja 60%, mlečne zrelosti 100%.

Nedostatak N je najštetniji u fazi bokorenja kada se stvara potencijal za prinos.

Mobilizacija N u zemljištu zavisi od temperature, padavina, plodnosti zemljišta, načina
obrade. Ispod 5OS se obustavlja usvajanje N. Zastoji u usvajanju N mogu nastati zbog obilne
kiše koja istiskuje O2 iz zemljišta, oblačnih dana kada je transpiracija umanjena, poleganja
kada se prekida transport. N se pod dejstvom vode premešta u dublje slojeve ili do podzemne
vode. Visok sadržaj nitrata izaziva bujniji porast, smanjenu otpornost.

NAČIN PRIMENE

N + K + 1/3 – 1/2 N se unosi u jesen.

prvo prihranjivanje je krajem februara početkom marta sa 60 – 70% od ostatka N.

drugo prihranjivanje je korektivno, vrši se pred vlatanje, a može i da izostane,  pri čemu
60 kg dele na dva dela.

treće prihranjivanje u klasanju, ima manji efekat na prinos, ali koriguje  kvalitet pa se p
zapadu.

Različite sorte različito koriste N tako da se prema korišćenju N sve sorte mogu podeliti na tri
grupe u odnosu na vreme setve:
 U jesen se unosi N od ukupne
Vreme setve doze Broj prihranjivanja

01.-15. oktobra 40 – 60% 1-2

15.-31. oktobra 20 – 40% 1-2

01.-20. novembra 0 – 20% 2-3

Ako je potrebno interventno prihranjivanje unosi se KAN ili urea (imaju isti efekat, ali je urea
u prednosti na zemljištu veće pH vrednosti). Za folijarno prihranjivanje se koristi rastvor uree
(80 I N20 + 26 kg uree). Urea se teško rastvara, jer smanjuje temperaturu vode i lako
kristališe. Folijarno prihranjivanje se primenjuje u popodnevnim časovima, kada će brzo doći
do pojave rose ili u toku dana kada je odgovarajuća vlažnost vazduha.
Treba reći da ranija primena azota, pod osnovnu obradu i prvo prihranjivanje rano u proleće
utiče pre svega na bujniji razvoj nadzemne vegetativne mase. Zato se vrlo često dešava da
pšenica u klasanju i cvetanju izgleda dobro i obećava visoke prinose, ali u završnim fazama
nalivanja zrna nema dovoljno azota, pa prinosi podbace. Zato ima opravdanja folijarno
prihranjivanje, naročito u slučajevima kada se kombinuje zajedno sa primenom pesticida.

Određivanje količine NPK

– usev: pšenica, predusev  kukuruz đubren sa 30 t stajnjaka i 340 kg NPK/ha, te planirani
prinos: 8 t/ha.

N-3 kg; 
P2O5-1,5 kg; 
1. Potrebne količine za 100 kg zrna i odgovarajuću količinu slame: K2O- 2,5 kg.

N-240 kg/ha; 
2. Za prinos od 8 t/ha potrebno je: P2O5-120 kg/
K2O-200 kg/h

N-75 kg/ha; 
3. Potencijalna plodnost – černozem bez đubrenja  daje 2,5 t/ha
P2O5 -37,5 kg
pšenice:
K2O-62,5 kg/h

N: 240 – (30 +
P2O5: 120 – (
Đubrenje preduseva sa 30 t/ha stajnjaka i 340 kg/ha NPK ima
67,5 kg/ha
naknadno delovanje za daljnjih 10 mtc/ha zrna pšenice:
K2O: 200 – (2
112,5 kg/ha.

Koeficijent iskorišćenja hraniva na navedenom tipu zemljišta iznosi: N: 70%, P2O5: 18%,

K2O: 60%. Iz tog proizlazi:

N =135×100 /70 = 192,8 kg/ha

P2O5 = 67,5 × 100 /18 = 375 kg/ha

K2O = 112,5 × 100 /60 = 187.5 kg/ha

N se daje koliko je izračunato ukoliko je sorta otporna napolijeganje  N: 192,8 kg/ha;

P 2 O 5  se daje dva puta više nego je iznošenje  P 2 O 5 : 135,0 kg/ha;

K 2 O se daje maksimalno koliko je iznošenje K 2 O: 112,5 kg/ha

Ukupno: 440,3 kg/ha NPK; uz odnos N:P:K = 1,0 : 0,7 : 0,58 ili sličan.

Uz korekciju:

Raspodela đubriva(primer):Celokupna količina P i K sa 1/2-1/3 N se dodaje do setve, a

ostatak N u prihranama:

1. prihrana u bokorenju – 45-65 kg N/ha

2. prihrana u vlatanju – 45-65 kg N/ha.

Eventualna treća (korektivna) prihrana dolazi u klasanju. Prihrana se obavlja KAN-om

ureeom (46% N), a ponekad i VA-otopinom različitih koncentracija.

Za normalan rast i razvoj pšenice potrebno je da u hranjivoj sredini osigurati i gvožđe,

mangan i sumpor, koji se u zemljištu ne nalaze u dovoljnoj količini, iako je nedostatak ostalih
elemenata nešto ređa pojava. Na većim površinama prihranjivanje se obavlja poljoprivrednim
avionima, a na manjim ručno ili rasipačem mineralnih hraniva vučen traktorom. Zadnji način
može se koristiti samo po suvom ili zamrznutom zemljištu u fazi bokorenja, dok se početkom
vlatanja mora prekinuti usled štete koja se počini gaženjem useva.

Setva Pšenice
ORGANIZACIJA SETVE I PRIPREMA AGREGATA

Sejalice i setvene agregate treba besprekorno pripremiti za setvu još pre početka setve
pšenice. Sejalice moraju biti u ispravnom stanju i kompletne. Ulagači semena treba da budu
ispravni, treba proveriti ispravnost uređaja za doziranje semena.

Kod diskosnih ulagača svi diskovi se moraju normalno okretati, jer ako su blokirani, oni
guraju zemlju i biljne ostatke, pa se tako zagušuju, a seme ostaje na površini zemljišta.

Markeri se trebaju podesiti. Treba da imamo motičice za poništavanje tragova točkova na

sejalicama. Brzina kretanja sejalice je 7-9 km/h. Razmak zrna u redu 1,1- 1,6 cm. Ako se pri
setvi u njivi, iz bilo kog razloga stane, onda pre ponovnog kretanja treba podići ulagače,
vratiti se nazad 1-1,5 m, spustiti ulagače i tek onda nastaviti setvu. U protivnom, na parceli će
biti onoliko praznih mesta koliko puta se za vreme rada stalo, što je kod nas česta slika.

Uvratine bi trebalo sa 2-3 prohoda prethodno posejati, a onda setvu obavljati do posejanih
uvratina. U protivnom, uvratine su uvek posejane sa duplom količinom semena, što izaziva
pregust sklop, tanke i slabe biljke, koje najčešće poležu.

VREME SJETVE

Vremenom setve reguliše se razvoj biljaka do zime. Ne sme se dozvoliti da pšenica uđe u
zimu u svetlosnom stadijumu, jer onda potpuno izgubi otpornost prema mrazu. Vremenom
setve i nicanjem težimo da biljke u zimu uđu dovoljno kaljene u fazu bokorenja tj. u
stadijumu jarovizacije (II etapa organogeneze). Ne valja ni kasna setva jer su biljke slabije
razvijene, pa dolazi do propadanja usled zime. U proleće takve biljke brže prolaze stadijume
razvića i etape organogeneze, usled čega ne uspevaju da u dovoljnoj meri formiraju elemente
prinosa.
Optimalni rok setve je 5.-20. oktobar, a tolerantni 1.10-1.11. Za sorte sa kraćom vegetacijom i
intenzivnijim bokorenjem setva se može obaviti do 5. novembra. Za severnu Vojvodinu
optimalni rok je pomeren ka septembru, a za južnu Vojvodinu se pomera ka polovini oktobra.
Na većim visinama optimalni rok je duži i traje do polovine novembra. Tako da je za Srbiju
optimalni rok od 1. septembra do 15. novembra.

godina 20 – 42 – 62%

gustina setve 6 – 29 – 45%

rok setve 1 – 4 – 9%

Na variranje prinosa utiče:

Greška u vremenu setve se ne može kompenzovati ni jednom drugom merom (ni sa

povećanim dozama NPK). Biljke ne smeju ući u zimu bez razvijena tri lista ili da su u fazi
bokorenja. One će to vreme moći da nadoknade, ali se prinos neće nadoknaditi.

Sorte imaju različite zahteve prema vremenu setve tako da postoje sorte koje zahtevaju ranu, a
druge zahtevaju kasnu setvu, pri čemu između te dve grupe postoje i sorte tolerantne na vreme
setve.

Količina semena karakteriše sortu. Kod nas bi trebalo da bude 500-700 klijavih zrna po m² pri
čemu najmanje 80% treba da ostane i da prinos.

Količina semena raste se zakašnjenjem setve – 1 dan – 1%. U našim uslovima pregust usev
teško podnosi ekstremne temperature i padavine, dok ređi usev to bolje podnosi.
Za setvu intenzivnih, visokorodnih sorti, otpornih prema poleganju, koje se slabije bokore,
upotrebljava se veća količina semena. Za sorte koje se jače bokore i koje su manje otporne
prema poleganju, upotrebljava se manja količina semena.
Ks = N × T x 100 / Pvr
Ks = koli;ina semena u kg/ha,
N = broj klijavih zrna po 1 ha,
T = masa 1000 vazdušno suvih zrna (g),
Pvr = poljoprivredna vrednost (čistoća × klijavost).

Međuredni razmak je kod nas 10 – 14 cm, ogledima je dokazano da nema razlike u prinosu
ako razmak varira 6 – 20 cm, pa je na sejalicama najčešći razmak 12,5 cm. U vlažnim
regionima je pogodniji veći međuredni razmak.
Sve više je zastupljena setva sa stalnim tragovima za prolaz drugih mašina, a prema rastojanju
zavisno od mašina kojima raspolažemo (prskalice, rasipači mineralnih đubriva). Gubitak
prinosa zbog stalnih tragova biljka kompenzuje rubnim efektom.

DUBINA SJETVE

Zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta. Na lakšim i suvim zemljištima pšenicu treba sejati nešto
dublje, a na težim i vlažnim pliće. U kasnijim rokovima preporučuje se plića setva, kako bi
pšenica što pre nikla. Dubina setve utiče na brzinu nicanja, ukorenjavanja, bokorenja,
otpornosti na sušu i niske temperature…

Pri optimalnoj vlažnosti zemljišta, za svaki cm dubine setve, potrebno je 15- 18 °C Σ srednjih
dnevnih temperatura. Ukoliko je setva dublja, utoliko će biti duži period od setve do nicanja.
Kod plitke setve ukorenjavanje i bokorenje su slabi. Preduboka setva je nepoželjna zbog
velikog broja propalih semenki i veoma retkog sklopa.

Zbog ugaženog zemljišta, usled višekratne predsetvene pripreme, ne postojanja poništavača

tragova točkova traktora, dubina setve je veoma neprecizna i neujednačena.
Idealna dubina setve je 4 cm.
Nega Pšenice
Nega pšenice se deli na jesenju, zimsku i prolećnu.

JESENJA NJEGA

Valjanje nakon setve je obavezno, ukoliko su oranje i predsetvena priprema obavljeni kasno i
zemljište se nije dovoljno sleglo. Dobro je uraditi sa rebrastim valjcima. Ne valja se ako je
zemljište dovoljno vlažno i ako nakon setve padne kiša 5-10 mm. Moguće je primeniti i
zaštitu od korova i navodnjavanje pri deficitu vlage sa 30-60 mm pre oranja ili posle setve.
Ukoliko se posle setve pojavi jača pokorica, treba je uništiti rotacionom motikom ili drljačom.
ZIMSKA NJEGA

Tokom zime ne bi trebalo da bude razloga za ulazak u njivu, ali na nagnutim terenima može
doći do formiranja vodoleža pa se ta voda mora odvesti (prokopavanjem kanala). Obično se
krajem zime obilazi parcela da se utvrde oštećenja od žitnog bauljara i miševa.

PROLJETNA NJEGA

Valjanje u slučaju kada zbog naizmeničnog smrzavanja i kravljenja dolazi do podlubljivanja

zemljišta ili pri ređem sklopu jer podstiče bokorenje. Pri pojavi pokorice se interveniše lakim
ili rotacionim drljačama, poprečno na pravac redova.

HERBICIDI se mogu primenjivati do faze vlatanja.

Navodnjavanje se vrši ako nema dovoljno vlage u zemljištu pre vlatanja, ali posle
prihranjivanja jer se time povećava mineralizacija i oslobađa veća količina N. Prvo zalivanje,
ako je suša, je pred osnovnu obradu ili predsetvenu pripremu sa 30- 60 mm vode. Drugo
zalivanje je u početku vlatanja sa 30-60 mm vode.
Prihranjivanje 1-2 puta.

Žetva
Od blagovremene i kvalitetno izvedene žetve, zavisi količina i kvalitet prinosa zrna pšenice.
Gubici nastali prilikom žetve često su veći od prinosa koji se postižu primenom pojedinih
agrotehničkih mera. Zakašnjenje sa žetvom pšenice, posle njenog sazrevanja, dovodi ne samo
do smanjenja prinosa zrna, već i do smanjenja njegovog kvaliteta.

Žetvu treba početi na kraju voštane zrelosti, kada je sadržaj vlage u zrnu manji od 25% (21-
24%). U tom momentu će se žetva normalno odvijati, učinak će biti veliki, kvalitet najbolji, a
gubici u žetvi najmanji.
Vlaga do 15% je optimalna za lagerovanje, u suprotnom je potrebno sušenje. Semenska
pšenica se suši na temperaturi do 40 °C, a merkantilna do 60 °C.

Napomena: Bolesti i štetočine možete pogledati u sekciji Usluge koja se nalazi na sajtu

Datum Opis Slika

21 Ovo polje će biti

septemb zasejano
ar pšenicom
najverovatnije u
oktobru.Kao što
vidite sada je pod
strnjikom i
slamom.
Ostavićemo ovo
polje do naredne
godine gde ćemo
u kasno leto
uraditi pripremu.
Ne volim sejati
pšenicu na istoj
parceli svake
godine jer bolesti
mogu
prouzrokovati
mnoge probleme u
procesu
proizvodnje jer će
ova parcela služiti
za semensku a ne
za merkantilnu
proizvodnju.
Datum Opis Slika

U avgustu
koristimo čizel
plug za obradu
zemljišta koje
rahli, podiže i
prevrće, zemljište,
ali za sobom
ostavlja značajnu
količinu strnjike
koja štiti zemljište
od erozije. Na slici
se vidi grubo
zemljište na kome
se vidi dosta
grubih grudvica.
Datum Opis Slika

Sledeća operacija
je kultiviranje. Ona
dodatno
poboljšava
strukturu
zemljišta.
Datum Opis Slika

Ukoliko malo bolje

pogledamo
kultivator
videćemo motičice
i opruge koji rahle
odnosno mešaju
zemlju.
Datum Opis Slika

Imamo problema
ovde. To su
ogromne grudvice.
U ovakvim
uslovima nećemo
moći izvršiti setvu.
Da li znate zašto
imamo ove
grudvica ? Polje je
obrađivano
čizelom u julu u
vreme posle jake
kiše kada je
zemljište bilo jako
vlažno. Zemlja se
podizala u vidu
ploča i … eto
grudvi. Sada
moramo da ih
ponovo obradimo
tj. usitnimo što ć e
zahtevati malo
kiše i više
terenskih
operacija u
buduć nosti . Hajde
da uporedimo
kako je polje
izgledalo pre i
posle kultiviranja.
Datum Opis Slika

Kao što možete

videti na desnoj
strani se nalazi
polje sa dosta
ostataka. Leva
strana nema toliko
ostataka i zemlja
je usitnjenija. Leva
strana je obrađena
kultivatorom a
desna čizelom.
Datum Opis Slika

28 U ovo vreme treba

septemb ozbiljno razmišljati
ar o setvi pšenice u
bilo koje doba.
Kao što vidite na
slici naše polje ne
izgleda tako dobro
za setvu.Kiša nije
padala dugo
vremena pa je
zemljište suvo a
površina gruba za
biljke.
Datum Opis Slika

Ukoliko
pogledamo bliže
videćemo koliko je
u stvari zemljište
grubo i suvo.
Ukoliko bude kiše
moraćemo
minimalno još
jednom upotrebiti
kultivator kako bi
spremili zemljište
za setvu. Ali kao
što sam naveo
malopre čekaćemo
prvo kišu.
Datum Opis Slika

5 oktobar Čoveče,baš je bilo

sušno. Konačno je
kiša pala.Našoj
parceli je trebalo
malo kiše da
razbije te grudve.
Datum Opis Slika

Još uvek imamo

malo grudvica ali
su se smekšale i
počele raspadati
tako da će
naredna operacija
uraditi svoje.
Pogledajmo bliže.
Datum Opis Slika

Nešto je ovde
počelo da raste.
Kakve su to sad
biljčice? Hajde da
promislimo malo.
Koji je to usev koji
je bio prošlog
leta? Pa, da,
pšenica. Ovo su
iznikle biljke useva
pšenice od prošle
godine. Kada je
bila žetva neka
semena su ostala
razbacana po
polju i nisu nicala
sve do nedavnih
kiša. Nije ništa
neobično da se
deo zrna tokom
kombajniranja
izgubi na polju i
počne nicati u toku
leta ili jeseni.
Moraćemo
zemljište
osloboditi
prisustva ovih
biljaka.
Datum Opis Slika

12 Naše polje se
oktobar osušilo dovoljno
tako da možemo
voziti traktor bez
bojazni da ćemo
se zaglaviti.
Datum Opis Slika

Još uvek na
parceli imamo
ostataka, grudvi, i
iznikle pšenice.
Ovih stvari se
moramo otarasiti
pre setve kako bi
ona bila uspešna.
Datum Opis Slika

Pšenica dobro
raste ali ne ona
koju mi želimo jer
je nismo ni
posejali pa ovu
koja je iznikla
moramo uništiti.
Pšenicu koju
želimo posejati
treba da bude
istog sortimenta i
istog nicanja.
Prošlogodišnja
pšenica može
sadržati bolesti
koje mogu preći
na našu pšenicu.
To je razlog zbog
kog ćemo prvo
uništiti izniklu
pšenicu pre setve
naše pšenice.
Datum Opis Slika

Evo, kultivator radi

svoj posao. Meša
zemljište, razbija
grudve i uništava
ponike
prošlogodišnje
pšenice.
Datum Opis Slika

Sada sve izgleda

mnogo bolje.
Grudvi više nema,
uništeni su ponici ,
ostalo je jo malo
ostataka na
površini. Mislim da
možemo početi sa
setvom.
Datum Opis Slika

16 Konačno smo
oktobar počeli setvu.
Setva će biti sa
mnog manje
semena u sejalici
jer je u pitanju
semenska
proizvodnja.
Datum Opis Slika

Slika izbliza naše

sejalice u radu.
Seme pada iz
sanduka za seme
kroz cev posle
ulagača u
otvorenu brazdicu.
U sanduku se
pored semena i
zaštite nalazi
veštačko đubrivo.
Datum Opis Slika

Gumeni točkovi
guraju zemlju na
seme pokrivajući
ga.
Datum Opis Slika

Idući po parceli
našao sam neka
semena koja nisu
pokrivena. Setva
je urađena na
dubinu 1.5 inča ili
3,8 cm. Dublja
setva bi rezultirala
sporije nicanje i
razviće a za kasnu
setvu to ne bibilo
dobro jer bi biljke
nespremne ušle u
zimski period.
Datum Opis Slika

19 Eo naše polje 3
oktobar dana nakon
sadnje. Na njemu
još uvek nema
ponika. Hjde da
zavirimo ispod
zemlje da li se
nešto pojavilo.
Datum Opis Slika

Seme je počelo da
klija. Mogu se
videti klicini
korenčići i beli
izdanak koleoptil.
Šuplja struktura
koja treba da
probije površinu
zemlje i iz koje će
se pojaviti prvi
pravi list.
Datum Opis Slika

26 Nedelju dana od
oktobar naše poslednje
posete pojavile su
se biljke i parcela
se sada zeleni.
Datum Opis Slika

Ukoliko se
približimo bliže
možemo primetiti
redove.
Datum Opis Slika

Evo nekoliko
ponika koji imaju
zeleni list.
Datum Opis Slika

Ukoliko pažljivo
pogledamo
možemo primetiti i
drugi list kako
izlazi. Postoje
različiti sistemi
indentifikacije
rasta i razvića
pšenice. Autor
ovog teksta je
izabrao onu koja
je karakteristična
za podneblje u
kojem se gaji a
priložiću uporednu
skalu radi lakšeg
orjentisanja.Biljke
se sada nalaze u
Feeks 1 fazi ili u
fazi nicanja.

Feeks and Zedoks (BBCH skala)

Datum Opis Slika

Ovi ponici imaju

skoro razvijena
dva lista. Nemaju
svi . Malo ćemo
pogledati kroz
redove da vidimo
šta ima.
Datum Opis Slika

Baš kao što sam

mislio. Evo seme
sa koleoptilom je
gotovo na površini
zemljišta.
Verovatno će se
pojaviti sutra. Mi
smo želeli da
vidimo da li sva
semena klijaju i da
li se pojavljuju u
isto vreme, tako
da bolje da se
takmiče jedni sa
drugima.
Datum Opis Slika

31 Biljke sada imaju

oktobar rayvijena dva lista
i treći koji se
pojvaljuje. Ovo je
važan period za
biljke. Potrebno je
da se brzo razviju
kako bi spremne
ušle u zimu, ali
ovo je period kada
temperature mogu
brzo pasti.
POgledajmo biljke
bliže.
Datum Opis Slika

Povukao sam
najstariji list i
možete videti
klicu. Ovaj mali
zaperak se zove
bokor (tiller) iz
koga će se razviti i
rasti posebni
listovi. Tiler je još
jedna stabljika
koja će proizvesti
zrno. Broj
sekundarnih
stabljika zavisi od
uslova.
Datum Opis Slika

2 Biljke u polju
novemba nastavljaju sa
r rastom ali me
zabrinjava njihova
veličina.
Datum Opis Slika

Kada se
pregledaju redovi
vide se biljke koje
imaju razvijena
dva lista. Treći se
pojavljuje.
Datum Opis Slika

Razredio sam
površinu u redu
kako bi mogli
posmatrati biljku.
Ona će verovatno
bolje rasti nego
biljke sa
predhodne slike.
Biljka se nalazi u
Feekes 2 fazi jer
je pokrenuto
formiranje bočnih
stabala.
Generalno,kada
vidite pšenicu u
fazi tri lista u
pazuhu prvog
počinje formiranje
sekundarnog
stabla. (prvi list se
mora povući da bi
se uočio bočni).
Datum Opis Slika

U ovoj biljci se sad

dešavaju
interesantne
stvari. Ima dva
izdanka koja
dolaze iz različitih
delova biljke. Mi
mislimo da se
izdanci pojavljuju
iz čvora bokorenja
(bela površina
koja se nalazi oko
2cm iznad
semena. Ima
nekoliko nodija
koji ne rastu iznad
zemlje). Ako se
pogleda ispod
čvora bokorenja
na mestu gde su
seme i koren
nalazi se još jedan
izdanak.
Koleoptilov
izdanak koji nije
vidljiv bez dobrog
mikroskopa tako
da mi morate
verovati.
Datum Opis Slika

Evo još jedne

biljke sa koleoptil
izdankom. Kao što
vidite nisu toliko
retki.
Datum Opis Slika

9 Evo našeg polja

novemba danas. Malo
r izgleda dosadno.
Datum Opis Slika

Naše biljke ne
rastu više tako
brzo jer su
temperature niže.
Izgleda da imaju
po tri lista. Hajde
da pogledamo
bliže.
Datum Opis Slika

Kao što vidimo

naše malo
sekundarno stablo
je konačno
odlučilo da proviri.
Nalazi se između
prvog lista i
glavnog stabla. U
ovo doba svaka
biljka bi trebalo
imati nekoliko
bočnih izdanaka
ali s obzirom da
sam kasnije
posejao rezultat je
ovakav.
Datum Opis Slika

16 Ponovo
novebmb pregledamo naše
ar polje. Za sada i iz
daljine ne vidim
neku razliku.
Pogledajmo bliže.
Datum Opis Slika

Vidimo da naše
biljke nisu
napredovale od
prošlog puta.
POgledaćemo
pojedinačno biljke.
Datum Opis Slika

Sa biljkama je sve
u redu.
Datum Opis Slika

23 Ili mi se priviđa ili

novemba naše polje ne
r izgleda kao prošli
put kada smo ga
pregledali. Ima li
neko ideju šta je
pošlo napoako?
Datum Opis Slika

Naše biljke nisu

više tako zelene
kao što su bile pre
dve nedelje. To je
zbog hladnog
vremena i biljke
menjaju boju od
žute do braon.
Datum Opis Slika

Biljka nastavlja
sporo razvijanje.
Datum Opis Slika

1 Vide se zelene
decemba biljke ali usev ne
r izgleda onako
dobro.
Datum Opis Slika

Biljke u redu teraju

po svom. Sada
nisu u fazi rasta
već u fazi
mirovanja i od ove
tačke pa nadalje
neće se nešto
preterano razvijati.
Datum Opis Slika

Ukoliko se
približimo biljkama
na vrhu lista se
može uočiti braon
boja. Nemojte
paničiti to je od
hladnoće i
karakteristično je
za ovo doba
godine.
Datum Opis Slika

15 Naše polje je
decemba prekriveno tankim
r slojem snega.
Sneg je dobar
izolator i štiti biljku
od hladnoće i
izmrzavanja.
Pruža potrebnu
vlagu.
Datum Opis Slika

Povukao sam malo

sneg kako bi
pogledao naše
biljke. Izgleda da
im je

hladno 
Datum Opis Slika

20 Naše polje je i
decemba dalje prekriveno
r snegom bez nekog
vidljivog
dešavanja na
njemu.
Pogledajmo
izbliza.
Datum Opis Slika

Biljke u redu
izgledaju prilično
loše. Žive su ali
izgleda da većina
biljaka ima listove
sa braon bojom.
Datum Opis Slika

Naša mala biljka

izgleda hladno i
osušeno.To bi
trebalo da bude u
redu.
Datum Opis Slika

5 januar Sneg se istopio.

Zaista je teško
predvideti da li
ćemo na levoj
strani imati
pšenicu ili ne.
Datum Opis Slika

Na moje
iznenađenje biljke
u redu izgledaju
prilično dobro.
Iako su ivice i
dalje braon boje
baza lista pri dnu
je zelena. Mislim
da će preživeti.
Datum Opis Slika

Naša mala biljka

izgleda prilično
dobro. Ima i drugo
sekundarno
stablo. Ostale
biljke sa
predhodne slike
nemaju toliko
sekundarnih
stabala. Možete li
predpostaviti
zašto? Pa kao što
smo ranije naveli
oko ove biljke smo
napravili veći
razmak sklonivši
druge. Ona sada
ima više prostora
za razvijanje.
Datum Opis Slika

12 januar Danas je vedro.

Slikano je oko
podneva.
Datum Opis Slika

Pa, biljke izgledaju

isto kao i prošle
nedelje sa braon
listovima.
Datum Opis Slika

Naša biljka izgleda

da je u redu.
Primećuje se da
izlazi još jedan
list. Ima malo
ljubičaste boje
koja se javlja
usled stresa biljke.
U pitanju je
hladnoća.
Datum Opis Slika

19 januar Da nisam posejao

sam pšenicu
pomislio bih da se
na parceli ne
nalazi ništa. Zar
ne mislite tako?
Hajde da
pogledamo bliže.
Datum Opis Slika

Izgleda da će
biljke u redu ipak
preživeti.
Datum Opis Slika

Naša bilja i dalje

ide napred.
Primećujemo da je
novi list malo duži.
Stariji listovi su
spaljeni niskim
temperaturama.
Pogledajmo
površinu zemljišta
oko biljke.
Zemljište je
usitnjeno kao
granule šećera.
Ukoliko budemo
imali jak vetar
možete li
pretpostaviti šta bi
se desilo? Mislim
da bismo imali
eolsku eroziju
(eroziju vetrom).
Vetar bi oduva
čestice zemlje.
Datum Opis Slika

25 januar Šta mislite? naša

parcela izgleda
skoro isto kao i
prošle nedelje.
Tokom zimskog
perioda pšenica se
ne menja iz
nedelje u nedelju
toliko primetno.
Verovatno ćemo
videti neki rast za
nekoliko narednih
nedelja.
Datum Opis Slika

Ponovo pšenica u
redu izgleda
potpuno isto.
Datum Opis Slika

Naša biljka takođe

izgleda više manje
isto kao i prošli
put. List je malo
duži iz nedelje u
nedelju a
ljubičasta boja je i
dalje prisutna.
Datum Opis Slika

1 februar Sneg je opet pao.

Datum Opis Slika

Biljke u redu
izgledaju dobro.
Sneg im služi kao
pokrivač i deluje
kao izolator štiteći
ih od hladnog
vremena.
Datum Opis Slika

15 Snega još uvek

februar ima u tragovima.
Prošle nedelje e
baš jako padalo a
evo sada se samo
ovoliko održalo.
Datum Opis Slika

Naša pšenica u
redu je još uvek
zaštićena trakom
snega. Na
ispupčenjima
nema snega.
Verovatno jer je
tamo temperatura
viša ili je vetar
produvao sneg.
Sneg se zadržao
samo u redovima
jer je zaštićen
prostor.
Datum Opis Slika

Biljka koju
izolovano
posmatramo je
prekrivena ledom
a zemlja oko nje je
gnjecava.
Ponekad kada su
biljke prekrivene
ledom duži
vremenski period
mogu uginuti.
Moramo sačekati
narednu nedelju
da vidimo šta će
biti.
Datum Opis Slika

22 Na parceli još ima

februar snega. U ovom
periodu pšenica
počinje ponovo da
zeleni ali kod nas
se izgleda ništa ne
dešava.
Datum Opis Slika

Sada smo u redu

naše pšenice.
Izgleda da je sve
isto samo ovoga
puta bez snega.
Datum Opis Slika

Biljka je preživela
onaj led i za sada
je sasvim dobro.
Novi list i dalje
ima ljubičastu
boju. Primećene
su pukotine u
zemlji. Hladno
vreme je isušilo
zemlju.
Datum Opis Slika

7 mart Mislim da naša

parcela počinje
zeleniti. Sneg se
vidi u daljini.
Datum Opis Slika

Biljke u redu
izgledaju više-
manje isto. Malo
su možda porasle.
Datum Opis Slika

Biljka je ista kao i

prošle nedelje i
dalje je novi list
ljubičaste boje dok
je zemlja još više
ispucala.
Datum Opis Slika

16 mart Konačno
primećujemo da
naše polje zeleni.
Bilo je i vreme.
Datum Opis Slika

Biljke počinju da
razvijaju svoje
listove.
Datum Opis Slika

Biljka se ponovo
razvija. Ljubičasta
boja lista je
nestala i većina
pukotina u zemlji.
Biljka je u fazi 3
Feekes stage 3,
faza bokorenja (u
pitanju kasna
setva).
Datum Opis Slika

23 mart Naša parcela

postepeno
napreduje.
Datum Opis Slika

Pšenica u redu
lepo napreduje ali
bez dodatnih
sekundarnih
izdanaka.
Datum Opis Slika

Naša izolovan
biljka daje izdanke
za sada četiri.
Datum Opis Slika

30 mart Parcela lepo

napreduje i to se
vidi u odnosu kako
je izgledala pre
samo par nedelja.
Datum Opis Slika

Biljke u redu se
poboljšavaju i
počinju da se
pojavljuju i kod
njih izdanci.
Datum Opis Slika

Naša biljka i dalje

proizvodi izdanke.
Za sada ih ima 4-
5.
Datum Opis Slika

6 april Naše polje solidno

napreduje.
Pšenica je "tanka"
postoji određeni
razmak između
biljaka. Lično ne
mislim da će na
našoj parceli biti
proizvedeno
mnogo busena.
Ali,biće bolje da
prvo sačekamo i
vidimo šta će se
desiti.
Datum Opis Slika

Biljke imaju dobre

bokore. Prošle
godine u ovo
vreme pšenica je
bila u Feekes fazi
6.
Datum Opis Slika

Iščupao sam jednu

biljku da proverim
kakav joj je
korenov sistem.
Ova biljka jedva
da i ima koren. Ne
znam kako da ovo
objasnim. Ovo je
verovatno i razlog
zbo čega biljke
nisu dobro
bokorile sve do
sada. Da li
primećujete nešto
na ovim listovima?
Da li vidite ove
mrlje na listovima?
To je  siva
pegavost lista .
Siva pegavost je
karakteristična
pogotovo na
mestima gde se u
kontinuitetu gaji
pšenica. Tako da
me ovo baš mnogo
i ne iznenađuje.
Datum Opis Slika

Naša biljka koju

smo izolovali od
drugih mora da
napreduje ovako
dobro. Bokori kao
luda. Mora da ima
već šest-sedam
izdanaka do
sada.Stabljike
počinju da rastu
uspravno. Ova
biljka je sada u
fazi Feekes 4
skale.
Datum Opis Slika

12 april Sada u rano

proleće naša
parcela počinje da
liči na parcelu koja
je zasejana
pšenicom.
Datum Opis Slika

Biljke u redu
pokazuju uspravan
rast stabla i
njegovo
napredovanje.
Primećuje se
dosta varijacija u
razvoju biljaka.
Dok jedne lepo
napreduju druge
napreduju slabo.
Datum Opis Slika

Hteo sam da
proverim da li je
koren napredovao
u odnosu na
prošlu nedelju. I
gledajući ovu
biljku koju sam
iščupao deluje
mnogo bolje. Ako
ste primetili stablo
sadaprimetno
raste a to je
upravo ono što
treba da se desi u
ovo doba godine.
Datum Opis Slika

Naša biljkajoš
uvek proizvodi
bočne izdanke a
neki od starijih se
uspravljaju(kao
one biljke iza nje
na slici).
Datum Opis Slika

18 april Naše polje

kontinuirano
napreduje, ali
ovako bi trebalo
da izgleda oko 20
marta. Dakle, vidi
se koliko kasnimo.
Datum Opis Slika

Naše biljke se
uspravljaju i
napreduju i sada
su u fazi Feekes 5
skale.
Datum Opis Slika

Naša biljka dobro

napreduje za
sebe. Prebrojao
sam najmanje 12
izdanaka. Može se
primetiti kako se
biljka širi.
Datum Opis Slika

25 april Naše polje brže

napreduje. Sa
dolaskom toplog
vremena pšenica
kao da je odlučila
da nadoknadi
izgubljeno pa sada
ubrzava razvoj.
Datum Opis Slika

Biljke postaju više.

Listovi pšenice
postaju zdraviji i
više ne vidim
nikakve fleke na
njima.
Datum Opis Slika

Izvukao sam biljku

iz zemlje da
pogledam njene
stabljike. U potrazi
sam za
nodijama(člankovi
ma) i spojevima
stabla.Nodije kao
što im i naš
prevod kaže
izgledaju kao
članak ili zglob.
Kada ugledamo
nodiju znamo da je
tačka rasta od te
tačke pa
nadalje.MOramo
se pribliiti.
Datum Opis Slika

Mislim da smo
našli (stabljika sa
desne strane).
Članak je vidljiv
kao neka izbočina,
otekla oblast na
stablu. Biljka se
nalazi u Feekes 6
fazi skale.
Datum Opis Slika

Naša biljka odlično

napreduje iako je
korov počeo da se
pojavljuje.
Datum Opis Slika

3 maj Naše polje dobro

napreduje. U
odnosu na prošlu
godinu nije tako
dobro i jako i
mislim da neće
dostići
prošlogodišnji
usev iz razloga što
sam kasno
posejao. Takođe
mislim da izdanci
neće biti dobro
formirani zbog
produženog
bokorenja jer su
kasno forimirani.
Formirani su svi
ovog proleća. To
se dešava kada se
poseje kasno u
jesen kao što sam
uradio.
Datum Opis Slika

Biljke u redu dalje

rastu i postaju
više. Visine su oko
40 cm. Ima nešto
drugačije u njima.
Datum Opis Slika

Jedna stvar koja je

sigurno drugačija
u odnosu na prošli
pregled a to je
novo kolence
(nodija). Sada ih
ima dva. Biljka je
sada u Feekes 7
fazi skale (vidljiva
dva kolenca).
Datum Opis Slika

Uzećemo još
jednu biljku na
pregled pošto na
parceli imamo
biljke različitog
razvojnog
stadijuma. Prošle
nedelje nam se
polje pod
pšenicom rapidno
razvilo. Prošli smo
kroz dve faze za
manje od nedelju
dana. Ova biljka je
u fazi Feekes 9
skale. Propustili
smo 8 stepen ali
ću nakratko reći o
njemu. Gornji list
je zastavičar i u 8
fazi on se
pojavljuje ali u 9-oj
izlazi. Da li vidite
prvi list ispod
zastavičara i kako
je stablo otečeno?
Zašto pitate se?
To je mesto gde je
klas pšenice.
Verovatno će izaći
i biti vidljivo
sledeće nedelje.
Datum Opis Slika

9 maj Naša pšenica

dobro napreduje.
Pojavljuju se
svetle zone usled
pojave klasova ali
da ne brzamo
ostavićemo to za
kasnije.
Datum Opis Slika

Biljke u redu su
visoke otprilike ok
50 cm.
Pogledaćemo bliže
da vidimo da li se
pojavljuje klas.
Datum Opis Slika
Datum Opis Slika

Klas je izašao
50% iz lisnog
rukavca.
Datum Opis Slika

List zastavičar,
koji upravo sada
držim je trenutno
najvažniji deo na
biljci. Oko 75%
materije (ugljeni
hidrati) koji idu u
seme potiču iz
njega. Dakle,
veoma je važno da
ovaj list ostane
zelen i zdrav
ukoliko hoćemo
stabilna i dobar
prinos. Kao što se
vidi lepo je
razvijen.
Datum Opis Slika

14 maj Čini se da su svi

klasovi izašli iz
rukavca lista. Kao
što smo videli još
9 maja je klas
krenuo da izlazi.
Bližise žetva.
Datum Opis Slika

Na svim biljkama
su izašli klasovi
tako da je klasanje
završeno.
Odnosno, prošli
smo tu fazu i sada
kreće cvetanje.
Datum Opis Slika

Kada bolje
pogledamo
klasove možemo
primetiti antere u
kojima se nalazi
polen. Kada
antere vidite van
cveta zanjte da je
polen prosut i da
je došlo do
oprašivanja. Ako
primećujete
cvetanje je
sprovedeno sve do
baze klasa št
znači da je biljka u
Feekes fazi 10.5.3
(cvetanje završeno
do baze klasa).
Dugačke i vitke
strukture koje
izbijaju iz klasa je
osje. Osje sadrži
hlorofil i nosilac j e
fotosinteze baš
kao i list. Oni su
važni za sušna
područja jer ne
gube tako vodu
kao listovi.
Datum Opis Slika

Sada ćemo zaviriti

u cvet pšenici gde
vidimo malo zrno u
razvoju. Zrno je
staro 3 dana. To
znači da je cvet
bio oprašen tokom
vikenda. Ne
izgleda sad toliko
na zrno pšenice ali
hoće za nekoliko
dana.
Datum Opis Slika

18 maj Sinoć je sipila kiša

i vreme je malo
hladnije nego u
proteklih nekoliko
dana. Sve u
svemu naše polje
izgleda dobro ali
sam razočaran
kakav će prinos
biti.
Datum Opis Slika

Biljke izgledaju
prilično zdravo…
Primetio sam one
zelene listove. U
ovo doba godine
se ne viđaju tako
dobri, zdravi,
zeleni listovi. Ali,
kao što sam ranije
rekao ne očekujem
nešto veliki prinos.
Datum Opis Slika

Kada sam
pogledao klasove
biljaka primetio
sam da su neke
antere (prašnici)
nedavno izašle.
Hajde da
pogledamo koliko
su zrna porasla.
Datum Opis Slika

Zrno je baš
poraslo u odnosu
na on koje smo
gledali pre neki
dan. Rekao bih da
je staro 8-9 dana i
da je skoro
dostiglo punu
veličinu.
Datum Opis Slika

21 maj Na našem polju

primećuje se crven
trag što je sortna
odlika. Pala je kiša
i temperatura sa
njom.
Datum Opis Slika

Baš je vetrovito.
Oči vas ne varaju.
Klasovi su malo
povijeni od vetra.
Sve je u redu tako
da ćem pogledati
zrno.
Datum Opis Slika

Zrno je sada
punije od onoga
što smo gledali
pre neki dan. Ovo
zrno ima 11 ili 12
dana.
Datum Opis Slika

24 maj Polje izgled isto

kao i pre nekoliko
dana. Danas je
oblačno, vetrovito,
nosim kaput. Ovo
je dobro za fazu
nalivanja zrna ali
ne i toliko za
kukuruz i soju koji
rastu. Možemo
videti koliko je
vetrovito po
klasovima koji se
talasaju.
Datum Opis Slika

Biljke u redu
izgledaju dobro.
Visoke su oko 70
cm. Listovi su još
uvek zeleni i
zdravi.
Datum Opis Slika

Ovaj klas izgleda

manji nego što su
bili klasovi u
prošloj godini. Da
li primećujete ovo
beličasto na vrhu
klasa i na
vrhovima klasova
u pozadini? Misim
da je ono toplo
vreme koje smo
imali u proteklih
nekoliko dana
spržilo te vrhove.
Dakle, mislim da
neće biti zrna u
ovim cvetova na
klasićima. To nije
neobično za tako
visoke
temperature koje
smo imali protekle
nedelje. Zapravo
sam i iznenađen
koliko se pšenica
dobro držala.
Datum Opis Slika

Ovo zrno koje ima

oko 15 dana
promenilo je boju
od srebrno-zelene
u zelenu boju. Čini
se da se još malo
popunilo. Rekao
bih da se zrno
nalazi u Feekes
11.1 fazi skale
(mlečna) i da je na
polovini puta
nalivanja zrna.
Ovo je period
najveće potrebe
za vodom kod
pšenice.
Datum Opis Slika

28 maj Naše polje je

promenilo boju u
odnosu na prošlu
nedelju. Možda se
sada na prvi
pogled ne
primećuje ali ako
uporedimo slike od
prošle nedelje
razlika je
evidentna. Ovo
ukazuje da je usev
u kasnoj mlečnoj
fazi ili na početku
testaste faze.
Datum Opis Slika

Biljke u redu su i
dalje zdrave.
Zapanjen sam što
je zastavičar još
uvek zelen. Sada
možete videti zbog
čega sam sumnjao
da će naš rod biti
dobar. Primećujete
li koliko malo
stabljika imamo u
ovom redu. To nije
dobro.
Datum Opis Slika

Klas izgleda
dobro. Primećuje
se kako su se
klasići uveličali i
sada klas izgleda
četvrtasto.To
znači da se zrna
dobro pune i biće
veći ove godine.
Takođe, ukoliko
pogledate
pažljivije
primetićete tri zrna
u klasiću.
Datum Opis Slika

Ovo zrno ima 19-

20 dana. To
odgovara testastoj
fazi nalivanja zrna.
Još uvek je zeleno
i za nekoliko dana
će početi da gubi
boju. Ukoliko
bolest uništi list
zastavičar prinos
će se umanjiti za
8-10%. Očigledno,
dokle god je
zastavičar zdrav
on će pozitivno
uticati na razvoj
zrna a samim tim i
na prinos.
Datum Opis Slika

1 jun Naš usev nastavlja

da se razvija i boja
mu se menja u
crvenkastu. Imali
smo lepo vreme za
pšenicu protekle
nedelje. Nismo
imali preterano
toplo vreme a i
palo je 1 ½ inča
kiše.
Datum Opis Slika

Usev u redu je
zdrav. Po slici
možete videti da
vetar duva jer su
klasovi nagnuti u
stranu pravca
vetra. Misli da
treba da
pregledamo
nekoliko
zastavičara da
vidimo da li je sve
u redu.
Datum Opis Slika

Problem. Imamo
neke narandžaste
tačke na njemu
(list zastavičar).
To je lisna rđa
koju nikako ne
želimo u našem
usevu. Srećom po
nas pšenica se
dobro razvila tako
da rđa neće
napraviti štetu i
ako bude biće
zanemarljiva. U
slučaju da se lisna
rđa pojavila ranije
(nedelju-dve)
prinos bi bio
umanjen.
Predviđam da će u
toku nekoliko dana
većina zastavičara
nestati.
Datum Opis Slika

Proverićemo sada
naše klasove.
Pogledajte samo
koliko zrna ima u
klasiću. Postoji
nekoliko klasića sa
četiri zrna u njima.
Ukoliko niste
primetili
pogledajte one
klasiće na sredini
klasa.
Datum Opis Slika

Sa vremenom koje
je bilo hladnije
nego obično imali
smo malo usporen
rast. Ovo zrno je
staro oko 22-23
dana i još uvek je
u testastoj fazi.
Mislio sam da će
do sada zrno već
početi da menja
boju. Prošle
godine u ovo
vreme zrno je
imalo boju zrelog
zrna.
Datum Opis Slika

7 jun Stvari se sada

pokreću. Naš usev
definitivno počinje
da zri. Mada,
može se primetiti
još zelene boje od
kasnijih izdanaka.
Stvari izgledaju
dobro po naš usev
jer smo prošlog
petka imali oko 4
inča kiše. Pomalo
sam zabrinut jer
će možda polja u
severnom
Kanzasu imati
problem sa
poleganjem usled
ove kiše.
Poleganje žita ili
poleganje pšenice
ima za efekat
smanjenje prinosa
i otežano
kombaniranje. Na
drugoj slici možete
primetiti da je leva
strana pšenice
polegla a da
desna strana nije.
Generalno
govoreći poleganje
nastaje usled jakih
vetrova i kiše ili
gustog sklopa kao
i vsok nivo
azotnog
prihranjivanja. Čuo
sam izveštaje da
je u južnom
Kanzasu već
počela vršidba u
nekoliko oblasti
danas.
Datum Opis Slika
Datum Opis Slika

Biljke u našem
redu su dobro a
donji listovi
poprimaju braon
boju. Šta mislite
kada ćemo moći
da krenemo u
žetvu? Misilm da
ćemo najranije za
dve nedelje.
Datum Opis Slika

I dalje sam
impresioniram
brojem zrna u
klasiću. Kao što se
vidi i dalje imamo
nekoliko klasića sa
četiri zrna. Sa
manjim sklopom
biljaka po jedinici
površine kako smo
napravili biljke
kompenzuju
proizvodnjom
većeg broja i težih
zrna po klasiću.
Datum Opis Slika

Zrno je staro 28
dana i još uvek se
nalazi u testastoj
fazi ali ono što se
primećuje je da
gubi polako svoju
zelenu boju.
Ukoliko vreme
bude toplo kao što
se prognozira
naše zrno će za
nedelju dana
izgubiti gotovo svu
zelenu boju.
Zapanjen sam što
je zrno toliko dugo
testastoj fazi i
mislim da sam
napravio grešku u
stadijumu kada
sam prognozirao
polje. Izgleda da
je mlečna faza
duže trajala nego
što sam ja mislio.
Ali sa hladnim
vremenom koje
smo tamo imali
pšenica je sporije
prolazila kroz
razvojne faze i
upravo je iz tog
razloga zrno teže
što je na kraju
krajeva i pozitivna
stvar.
Datum Opis Slika

13 jun Usev se približava

setvi iz dana u
dan. Sa visokim
temperaturama i
vetrom naša
pšenica je zaista
promenila boju što
se vidi i na slici.
Još uvek se mogu
videti zeleni
klasovi mlađih
izdanaka kao i
korovi koji izviru iz
useva. U južnom
Kanzasu žetva je
u toku. Mislim da
će ovo polje biti
spremno za žetvu
sledeće nedelje.
Datum Opis Slika

Kada pogledate
biljke u redu
primećuje se da
više nema zelenih
listova i stabala jer
su svi poprimili
slamenu boju.
Datum Opis Slika

Ovaj klas je
promenio boju ali
nije spreman za
žetvu. U pozadini
se mogu videti
pojedine biljke
koje imaju zelenu
boju. Sa ovom
vrelinom kakva je
sada biljke će brzo
završiti.
Datum Opis Slika

Ovo je isti klas sa

predhodne slike i
zrno je dobilo boju
koju treba ali da je
spremno za žetvu
nije. Izvadio sam
nekoliko zrna da
proverim u kom su
stanju. Oni su kao
žvake gnjecavi.
Zrno polako ali
sigurno gubi vlagu
tj vodu i ta
tendencija će se
nastaviti i u
buduće. Nće još
dugo proći do
žetve.
Datum Opis Slika

19 jun U odnosu na
prošlu nedelju kao
da se mnogo toga
nije dogodilo, ali
nasuprot ima
dosta toga. Šta
mislite šta je to?
Da, verovatno je
usev spreman za
žetvu ali ima još
nešto. Hajde da
pogledamo bliže.
Datum Opis Slika

Sve biljke deluju

zrelo i zelena boja
se
potpunoizgubila.
Primećujete li još
nešto? Hajde da
se približimo još
malo.
Datum Opis Slika

Pogledajte sva ta
zrna na zemlji.
Otkud ona tamo?
Ukoliko ste
pomislili da ima
neke veze sa
gradom koji je 16-
og juna padao na
dobrom ste putu.
Jeste. Grad je
udarao u klasove i
na taj način izbio
zrno iz njih.
Pretrpeli smo
gubitke.
Pogledajmo bliže.
Datum Opis Slika

Iz ove slike
možete videti kako
su zrna izbijena iz
pojedinih klasića.
Nisu svi izbijeni ali
nažalost nema ih
baš puno koji su
ostali.
Datum Opis Slika

Ovaj klas ne odaje

da je oštećen ali
jeste. Ovaj klas
kao da je spreman
za žetvu. Kako
znati pravo vreme
za žetvu? Prvo
moramo proveriti
zrna da li su
dovoljno suva i
kako se drže u
klasiću. Hajde da
proverimo.
Datum Opis Slika

Prvo ćemo uzeti

klas i razbićemo
ga o dlan naše
ruke. Ovo će
odvojiti zrno od
klasa baš kao što
bi to i kombajn
uradio. Zatim,
proverite koliko je
zrna ostalo na
klasu. Ukoliko je
ostalo to znači da
nije spremno za
kombajniranje tj.
znači da je zrno
još uvek vlažno.
Datum Opis Slika

Sledeće je da
bacimo klas i
oduvamo plevu tj
odvojimo je od
zrna.
Datum Opis Slika

Konačno, nakon
oduvanja pleve sa
dlana ostaje na
samo zrno. Sada,
ukoliko zagrizemo
zrno i ono se slomi
onda je spremno
za žetvu. Ova zrna
se lome kada sam
ih zagrizao što
znači da su
spremna za žetvu.
Ostaje samo da
klas otpusti višak
vlage i možemo
početi. Ono što
nas muči je
prognoza koja je
najavila kišu.
Datum Opis Slika

25 jun Kada je pšenica

spremna za žetvu
treba je odmah
obaviti jer ne
znate kada će
vreme izazvati
druge gubitke
prinosa.
Datum Opis Slika

Konačno smo
krenuli u žetvu.
Prošlo je oko 250
dana od kada smo
posejali našu
pšenicu u oktobru.
Sada ubiramo
plodove našeg
rada.
Datum Opis Slika

Ova pšenica će se
koristiti za setvu u
oktobru.
Datum Opis Slika

Žetva je završena
i sada ćemo da
bacimo pogled
kako naše polje
sada izgleda.
Dakle, vreme je da
kažemo zbogom
našoj parceli. Ali,
ovde se naša
avantura ne
završava sa
žetvom. Zapravo,
ovo je početak
nove avanture.
Datum Opis Slika

Odmah nakon
žetve ljuštimo
strnište sa
čizelom. Dakle,
pripremamo se za
setvu pšenice ove
godine ponovo.

Iskustvo poljoprivrednika iz Kanzasa