REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

SEMINARSKI RAD
Predmet: Organizacija drumskog transporta
Tema: Ekonomicnost vozila

Profesor: Student:
Prof. Dr Božidar V. Krstić Nikola Tasic 48/SI

Vranje, 2013.
Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

Sadrzaj

1. Uvod...............................................................................................................3
2. Ekonomicnost vozila.......................................................................................4
2.1 Faktori koji uticu na ekonomicnost motornih vozila...................................5
2.2 Vozni ucinak..............................................................................................6
2.3 Korisna nosivost........................................................................................6
2.4 Infrastruktura..............................................................................................8
2.5 Potrosnja goriva.........................................................................................8
2.6 Faktori koji uticu na gorivu ekonomicnost motornih vozila.........................9
2.7 Uticaj konstruktivnih faktora na potrosnju goriva motornih vozila..............9
2.8 Uticaj eksploatacionih faktora na potrosnju goriva kod motornih vozila....13
2.9 Analiza gorive ekonomicnosti vozila.........................................................15
3. Zakljucak.........................................................................................................19
4. Literatura.........................................................................................................20

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 2

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

1. Uvod

Pod eksploataciono-tehničkim karakteristikama vozila podrazumeva se kompleks

međusobno povezanih karakteristika, od kojih zavisi pogodnost vozila za korišćenje pri
određenim uslovima. Sa promenom uslova korišćenja vozila menjaju se i eksplataciono-
tehničke karakteristike vozila.Današnji nivo razvoja nauke i tehnologije nije omogućio
razvoj vozila koja bi moglo zadovoljiti funkciju cilja u svim uslovima korišćenja. Zato i
postoje različiti tipovi vozila, različite namene za određene uslove korišćenja.
Osnovne eksploataciono-tehničke karakteristike vozila su:
 ekonomičnost
 dinamičnost
 pouzdanost
 vek trajanja
 kapacitet
 kompleksna udobnost
 bezbednost
 prohodnost i pogodnost
 konstrukcije vozila za odrzavanje

Kako su sve ove karakteristike međusobno povezane treba tražiti kompromis između
njih jer poboljšanje jedne dovodi do pogoršanja jedne ili više drugih karakteristika.
Ukoliko su poznate ove karkteristike vozila moguće je odabrati vozilo koje će dati
najbolje rezultate pri korišćenju u postojećim uslovima (klimatskim, transportnim i
putnim). U pravcu smanjenja troškova korišćenja vozila vrše se intervencija u pravcu
poboljšanja njegovih eksploataciono-tehničkih karakteristika. Detaljnom analizom
eksploataciono-tehničkih karakteristika moguće je izvršiti pravilan izbor vozila ili voznog
parka u zavisnosti od konkretnih zahteva i uslova korišćenja. Način korišćenja i
održavanja vozila ima presudan uticaj na njegove eksploataciono-tehničke
karakteristike.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 3

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

2. Ekonomicnost vozila

Ekonomičnost vozila zavisi od većeg broja faktora. Analiza ekonomičnosti svodi se na

analizu transportnog rada, tj. na analizu transporta određene mase ili određene
zapremine na datoj relaciji. Na osnovu utrošenog pogonskog materijala (goriva i
maziva) rezervnih delova i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada ocenjuje se
karakteristika ekonomičnosti vozila ili voznog parka. Ekonomičnost vozila je jedan od
osnovnih atributa vozila budućnosti. To treba pravilno prihvatiti i maksimalno raditi na
polju poboljsanja ekonomicnosti vozila.
Analiza ekonomicnosti svodi se na analizu transportnog rada, tj. na analizu transporta
odredjenog tereta i/ili putnika na datoj relaciji. Najcesce se na osnovu utrosenih
pogonskih materijala (goriva i maziva), rezervnih delova i ljudskog rada na jedinicu
transportnog rada ocenjuje ekonomicnost vozila ili voznog parka. Da bi se poboljsala
ekonomicnost vozila neophodno je postici: vecu korisnu nosivost, veci vozni ucinak,
manju potrosnju goriva i poboljsanje infrastrukture. Vrlo cesto se pri eksploataciji
motornih i prikljucnih vozila postavljaju sledeca pitanja:
- Kako korisnik moze da utice na smanjenje troskova koriscenja i odrzavanja
vozila uz maksimalnu bezbednost i minimalno ugrozavanje covekove okoline?
- Kako proizvodjac vozila doprinosi da se prevoz robe i/ili putnika ostvari uz
najmanje troskove, a da se pri tome postigne maksimalna bezbednost i
minimalno ugrozavanje covekove okoline?
- Kako zakonodavac odgovarajucim merama pri izgradnji puteva i regulisanjem
saobracaja, donosenjem i sprovodjenjem odgovarajucih zakonskih propisa utice
na ekonomicnost trasportovanja robe i/ili putnika uz maksimalnu bezbednost i
minimalno ugrozavanje covekove okoline?
Sva ova pitanja su od izuzetne vaznosti i zasluzuju posebnu paznju, posebno ako se
ima u vidu da obim prevoza robe i putnika u drumskom saobracaju je u stalnom poratu.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 4

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

2.1 Faktori koji uticu na ekonomicnost motornih vozila

Najcesce se u praksi pod ekonomicnim nacinom vznje podrazumeva prevozenje sto

vece kolicine tereta i/ili putnika za sto krace vreme uz minimalne troskove koriscenja i
odrzavanja vozila, a uz maksimalnu bezbednost i ocuvanje zivotne sredine. Prethodno
navedena tvrdnja moze se izraziti mnogo preciznije uzimajuci u obzir mnostvo faktora
koji uticu na ekonomicnost prevoza tereta i/ili putnika koriscenjem motornih vozila.
Zakonodavac, odgovarajucim propisima ima za cilj da zastiti sve zainteresovane za
ostvarenje cilja postizanja sto vece ekonomicnosti vozila uz obezbedjenje maksimalne
bezbednosti i ocuvanje zivotne sredine. Da bi se postigla zadovoljavajuca ekonomicnost
vozila neophodno je postojanje adekvatne konstrukcije vozila za odredjenu namenu,
odgovarajuca eksploataciona pouzdanost, dobro organizovan sistem koriscenja i
odrzavanja ( sto prvenstveno podrazumeva postojanje potrebnih kadrova, opreme i
objekata ) koji obezbedjuje najprihvatnjivije tehnicko stanje vozila za odredjene uslove
eksploataije i pravilno iskoriscenje tovarnog prostora uz minimiziranje voznje bez tereta
i/ili putnika. Na osnovu zadataka koji se postavljaju pred vozilom u odredjenim
eksploatacionim uslovima, potrebno je izabrati vozilo koje ce u najvecoj meri odgovarati
postavljenim zadacima. Za korisnika je povecana potrosnja goriva siguran znak da
vozilo nije tehnicki ispravno. Pravilno odrzavanje motornih vozila znaci manje opravki.,
ekonomicnosti vozila. Posebnu paznju treba usmeriti na postizanje ravnomerne voznje
sa sto manje ubrzavanja i usporavanja, sa sto manjim brojem brojem promene stepena
prenosa. Potpuna osobljenost osoblja koje radi na odrzavanju motornih vozila je
neophodna. Objekte za odrzavanje motornih vozila neophodno je snadbeti adekvatnom
opremom. Vozacko osobljeneophodno je obuciti u smislu koriscenja najprihvatljivijih
rezima rada za odredjene uslove eksploatacije vozila. Ne treba ispustiti iz vida i potrebu
kontrole potrosnje goriva i uopste ekonomicnosti koriscenja vozila i nagradjivati one koji
u tome postizu najbolje rezultate. Smanjenje potrosnje goriva je samo jedan od mnogih
faktora koji povecavaju ekonomicnost koriscenja vozila. Ekonomicnost voznje u velikoj
meri zavisi od vozaca. Vozac je odgovoran za pritisak u pneumaticima. Suvise nizak
pritisak vazduha povecava rad trenja pneumatika, a samim tim i otpor kotrljanja.
Posledica toga je veca potrosnja goriva i manja prosecna brzina. Ravnomerna i mirna
voznja, uz sto manji kocenja i ubrzavanja vozila vodi ka povecanju ekonomicnosti
vozila. Pre donosenja odluke o nabavci vozila za odredjenu namenu, u realnim
uslovima eksploatacije neophodno je na osnovu pribavljenih ponuda i tehnicke
dokumentacije koja sledi uz svaku ponudu, izvrsiti analizu ne samo troskova nabavke
vec i troskova koriscenja i odrzavanja vozila. Pri donosenju odluke o nabavci nekog
vozila posebnu paznju treba obratiti na odnos cene nabavke i troskove njegovog
koriscenja i odrzavanja pri izvrsavanju odredjenog transportnog rada u realnim uslovima
eksploatacije, tokom njegovog optimalnog perioda eksploatacije. Narocitu paznju treba
obratiti pri tome na mogucnost nabavke rezervnih delova i mogucnosti koje pruza

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 5

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

odgovarajuca servisna mreza tog proizvodjaca. Cilj je znaci pravilno izabrano vozilo za
izvrsavanje odredjenih zadataka pri odredjenim eksploatacionim uslovima optimalno
odrzavati i optimalno koristiti. To je sustina ekonomicnog koriscenja vozila. Da bi se
moglo obezbediti optimalno upravljanje saobracajem neophodno je koriscenje veceg
broja kriterijuma. Posebnu paznju ipak pri tome zasluzuju: vremenski gubici, broj
zaustavljanja i potrosnja goriva.

2.2 Vozni ucinak

Godisnji kilometar-ucinak jednog vozila je od velikog uticaja na ekonomicnost vozila.

Srednja brzina voznje, a time i broj predjenih kilometara u jednoj godini moze se
povecati primenom motora vece specificne snage ( mogucnost savladjivanja uspona
vecim brzinama, mogucnost lakseg preticanja...). Ipak treba imati u vidu da su brzine
kretanja vozila ogranicene odgovarajucim zakonskim propisima.
Za razliku od jasne zavisnosti srednje brzine kretanja vozila u funkciji specificne snage
zavisnost troskova eksploatacije od specificne snage nije jednoznacno definisana jer
zavisi od vrste saobracaja i vremena koriscenja vozila. Ocekuje se u buducnosti da ce
doci do pomeranja minimalnih vrednosti troskova eksploatacije ka visim specificnim
snagama jer se ocekuje povecanje troskova zavisnih od vremena u odnosu na troskove
goriva. Na osnovu prethodno recenog sledi da ce doci do povecanja specificne snage
narocito za vozila dugolinijkog saobracaja dok ce za poboljsanje ekonomicnosti
dostavnih vozila biti neophodno poboljsati saobracajnu infrastrukturu cime se
prvenstveno smanjuju troskovi nastali zbog cestih zaustavljanja i vremena cekanja. Za
koriscenje postojece snage motora bilo bi pozeljno dalje priblizavanje idealnoj hiperboli
vucne sile. Ovo se postize primenom automatskih menjaca i elektronskim regulisanjem
pogona vozila.

2.3 Korisna nosivost

Na troskove eksploatacije privrednih vozila utice njihova korisna nosivost. Korisna

nosivost vozila bi se mogla najjednostavnije povecati povecanjem ukupne mase vozila
ili kombinacije vozila. Koriscenje vucnih vozova velike mase pre svega zbog nizih
troskova opsluzioca uticu na smanjenje troskova. Ovde se moraju uzeti u obzir tzv.
nacionalni-ekonomski aspekti ( veci troskovi za infrastrukturu zbog troskova za puteve i
mostove ) i druge troskove koji prate saobracaj. Prmena vucnih vozova od 45t znaci
povecanje ekonomicnosti za 8% u poredjenju sa 40t – vucnim vozovima. Radi
povecanja korisne nosivosti smanjuje se masa vozila spremnog za voznju primenom
tzv. lakih metala. Sve vise su u primeni legure lakih metala tzv. kompozitni materijali u

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 6

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

gradnji vozila. Njihovom primenom resavaju se istovremeno problemi korozije kod

vozila. Vec danas veliki broj delova vozila i do 50% ( npr. gibnjevi ).
Mogucnost smestaja u vozilu ( kapacitet ) predstavlja najvecu kolicinu tereta ili najveci
broj putnika koji moze odjednom da se preveze. Kapacitet vozila je u tesnoj vezi sa
njihovim dimenzijama i cvrstocom njegove konstrukcije kao i mogucnoscu zadovoljenja
zakonskih propisa. Masa vozila ( ili broj putnika ) i dimenzije tovarnog prostora u
potpunosti definisu kapacitet vozila. Kapacitet teretnih vozila izrazava se u kg, kg/m 3 i
koeficijentom mase. Kapacitet vozila za prevoz putnika izrazava se brojem mesta za
njihov prevoz. Za teretna vozila i specijalna vozila definise se specificna zapreminska
nosivost. Danas, za razliku od pocetnog perioda proizvodnje vozila kada su se
uglavnom proizvodila vozila univerzalne namene prvenstveno iz ekonomskog razloga
proizvode se vozila cije su dimenzije i nosivost iskljucivo definisani prema njihovoj
nameni. Ovo omogucuje postizanje maksimalne vrednosti koeficijenta korisne nosivosti
koji predstavlja odnos utovarenog tereta i njegove propisane korisne nosivosti. Ubuduce
ce sve vise biti tzv. specijalnih vozila namenjenih za izrazavanje tacno definisanih
transportnih zadataka. Povecanjem stepena ove tzv. specijalizacije smanjuju se direktni
troskovi eksploatacije uz povecanje troskova njihove nabavke. Treba voditi racuna o
kompromisu izmedju ovih troskova pri izboru vozila za obavljanje odgovarajuceg
transportnog rada.
Kapacitet autobusa ( broj putnika koji se u njemu moze udobno smestiti ) direktno zavisi
od njegovog korisnog prostora. Iskoriscenje mase vozila izrazava se preko koeficijenta
iskoriscenja mase koji predstavlja odnos korisne nosivosti i sopstvene mase odnosno
mase vozila spremnog za voznju. Oeficijent iskoriscenja mase predstavlja meru meru
iskoriscenja sopstvene mase vozila i definisan je njegovom konstrukcijom. Na osnovu
vrednosti koeficijenta iskoriscenja mase vozila moze se sagledati kvalitet vozila. Npr. za
dva kamiona iste nosivosti od 5t. Ako je za prvi vrednost koeficijenta iskoriscenja 1. A
za drugi 1.5 onda je sopstvena masa prvog kamiona 3840 kg, a za drugog 3330 kg.
Razlika sopstvenih masa od 510 kg cini nekoristan teret kojim je prvo vozilo tokom
koriscenja optereceno. Ocigledno je da bi i veci deo troskova prevoza bili
proporcionalno povecani. Pri ovoj analizi polazi se od pretpostavke da su posmatrana
vozila jednake pouzdanosti, tacnije receno da je vek trajanja isti i da se prakticno radi o
razlicitim kvalitetima konstrukcije. Vrednost koeficijenta iskoriscenja mase vozila krece
se u granicama od 0.5 do 2. Ne treba zanemariti cinjenicu da smanjenje sopstvene
mase vozila samo do odredjene granice smanjenje cene proizvodnje. Daljim
smanjenjem mase vozila povecava se ekonomicnost njegovog koriscenja ali troskovi
proizvodnje rastu.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 7

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

2.4 Infrastruktura

Poboljsanjem usaglasenosti karakteristika vozila sa karakteristikama infrastrukture

moze se poboljsati u velikoj meri ekonomicnost koriscenja vozila. Ovo se narocito
odnosi na tzv. dostavni saobracaj. Pravilnim projektovanjem saobracajnica i njihovom
realizacijom sa potrebnim elementima regulacije saobracaja na njima postize se i te
kako poboljsanje ekonomicnosti koriscenja vozila. Usavrsavanjem organizacije i tehnike
utovara i istovara vozilapostizu se izrazito visoki pozitvni efekti u pravcu poboljsanja
ekonomicnosti vozila. Tekuci troskovi eksploatacije vrlo cesto zbog svoje vrednosti
imaju presudan uticaj na ekonomicnost vozila i njegovu efektivnost. Danas je
prepoznatljiva teznja za primenu sve veceg broja vozila vece nosivosti narocito za
dugolinijski transport. Ovakva vozila pruzaju bolje mogucnosti za poboljsanje
organizacije transporta. Moze se zakljuciti da transport tereta sa istim troskovima po
tona-kilometru znatno nizi koriscenjem ovih vozila za isto optrecenje. Za poboljsanje
rentabilnosti pre svega u dostavnom jedna od osnovnih polaznih tacaka jeste
organizacija transporta. I ovde vazno mesto zauzimaju dostignuca u oblasti ne samo
organizacije vec i u oblasti informatike i uopste tehnike gradnje i primene odgovarajucih
delova i sklopova na vozilu. Iz tog razloga sve vise su u primeni ne samo stacionarni
vec i uredjaji ugradjeni u vozilo za planiranje marsuta, organizaciju, racunske poslove,
navigaciju i ostale dispozicione poslove. Odgovarajucim zakonskim i izvrsnim merama
neophodno je neprekidno stvarati uslove za narocito kod vucnih vozova. Uskladiti
propise po pitanju tehnicke ispravnosti vozila, bezbednosti koriscenja vozila, mase i
gabarita, kao i izduvne emisije.

2.5 Potrosnja goriva

Evidentna je cinjenica da je prisutna potreba za smanjenjem potrosnje goriva u

saobracaju i sa aspekta energetskih resursa i sa aspekta zivotne sredine. Sa
smanjenjem raspolozivih rezervi prirodnih izvora energije, sve je izrazenija potreba
iznalazenja puteva koji dovode do povecanja stepena iskoriscenja transformacije
energije.
Prva zemlja koja je uvela zakonske normative za potrosnju goriva motornih vozila je
SAD. Ovim normativima predvidjeno je da svaki proizvodjac ili uvoznik placa dodatne
penale po vozilu ukoliko ono ima vecu potrosnju od dozvoljene. Slicne zakonske
normative ima i Japan, a veci broj zemalja su na putu donosenja slicnih. Uvodjenje
ovakvih normativa ima puno opravdanje ne samo sa aspekta stednje prirodnih izvora
energije vec i sa aspekta zastite zivotne sredine, kroz smanjenje stetnih sastojaka u
vazduhu koji poticu iz izduvne emisije vozila. Iz tog razloga svedoci smo uvodjenja, iz

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 8

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

dana u dan sve strozijih zakonskih propisa po pitanju izduvne emisije. Iako je prisutna
opsta teznja za smanjenjem potrosnje goriva, u Evropi za sada ne postoji nikakav
ogranicavajuci zakonski dokument. Pravilnici ECE R-84 i R-101 definisu jedino metodu
odredjivanja prosecne potrosnje radi njenog deklarisanja i uporedjenja sa drugim
vozilima.
Iako ne postoji sastavni deo motornog vozila cija optimizacija ne dovodi do smanjenja
potrosnje goriva najcesce u literaturi navode se tri vrste mera koje dovode do
smanjenja potrosnje goriva i to: poboljsanjem sistema motora, poboljsanjem sistema
transmisije i poboljsanjem sistema sasije-karoserije.

2.6 Faktori koji uticu na gorivu ekonomicnost motornih

vozila

Analizom ekonomicnosti motornih vozila, sa aspekta potrosnje goriva moze se zakljuciti

da potrosnja goriva zavisi od vise konstruktivnih i eksploatacionih faktora. U faktore koji
uticu na potrosnju goriva motornih vozila svrstavaju se oni koji zavise od konstrukcije
motornog vozila ( masa, aerodinamicnost, transmisija, pogonski motor...) i oni koji ne
zavise od konstrukcije vozila ( klimatski uslovi, geografski uslovi, kvalitet goriva, vrsta
puta, rezimi eksploatacije, nacin odrzavanja, vestina upravljanja...)

2.7 Uticaj konstruktivnih faktora na potrosnju goriva

motornih vozila

Mogucnosti poboljsanja ekonomicnosti motornih vozila, sa aspekta smanjenja potrosnje

goriva, koje zavise od njegove konstrukcije mogu se ostvariti realizacijom sledecih
aktivnosti: smanjenje mase i otpora kretanju vozila, poboljsanjem konstrukcije motora,
poboljsanje konstrukcije transmisije vozila, poboljsanje ostalih sastavih delova vozila.
Smanjenje mase vozila aerodinamickih otpora, otpora kotrljanja i prenosnog odnosa u
transmisiji pruza znatne mogucnosti za poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva.
Medjutim, mora se imati u vidu da kljuc za najvece smanjenje potrosnje goriva lezi u
pogonskom motoru jer se ne moze zanemariti cinjenica da na danasnjem stepenu
razvoja motora i vozila, samo oko 30 % energije sadrzane u gorivu trosi se na
pokretanje vozila. Veliki napredak postignut je na polju smanjenja otpora kotrljanja i
poboljsanja aerodinamike sto u velikoj meri dovodi do smanjenja potrosnje goriva.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 9

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

 Uticaj mase i otpora kretanju vozila na potrosnju goriva

Da bi otpori kretanju vozila bili savladani neophodno je angazovati odgovarajucu

kolicinu energije. Kolicina te energije zavisi od brojnih faktora. Osnovni cilj je ostvariti
odgovarajuci transportni rad uz sto manje energije. Da bi ovaj cilj bio ostvaren
neophodno je pre svega smanjiti otpore kretanja vozila ( otpore trenja, inicijalne otpore,
aerodinamicke otpore i otpore savladjivanja uspona ). Dobro je poznat i siroko koriscen
matematicki model kojim se definisu otpori kretanju vozila u obliku:

∑ 𝑅 = 𝑚𝑔𝑓 + 𝑏(𝑚 + 𝑚𝑟𝑜𝑡 ) + 𝑚𝑔 sin 𝛼 + 𝜌𝐴𝑘𝑣 2 /2

Na osnovu predhodnog izraza moze se zakljuciti da veliki uticaj na velicinu otpora ima
masa vozila ( m ). Ispitivanja sprovedena u realnim uslovima eksploatacije teretnih
vozila pokazuju da oko 75 % ukupnih otpora zavisi od mase vozila, dok oko 25 %
otpora zavisi od aerodinamike vozila. Ova cinjenica ukazuje na potrebu smanjenja
mase praznog vozila. Ovo se uglavnom ostvaruje primenom tzv. lakih metala i
kompozitnih materijala, cija je reciklaza pri otpisu vozila moguca i tehnoekonomski
opravdana. Iskoriscenje mase vozila najcesce se izrazava preko koeficijenta
iskoriscenja mase, koji predstavlja odnos korisne nosivosti i sopstvene mase. Za
proizvodjace ali i za korisnike vozila vrlo znacajan cilj je postizanje sto vece nosivosti sa
sto manjom sopstvenom masom. To je razlog sto se mora sa posebnom paznjom
prouciti svaka konstrukcija i njihova izrada od sto lakseg i kvalitetnjeg materijala. Treba
imati u vidu da se povecanjem kapaciteta vozila ucesce potrosnje goriva na jedinicu
rada smanjuje. Danas najsavremeniji vucni vozovi ukupne mase 40t imaju potrosnju
goriva od oko 3 91/100km pri prosecnoj brzini kretanja od oko 81 km/h. Potrosnja goriva
putnickih vozila je mnogo manja i ide se u pravcu njenog smanjenja i do 3 1/100km.
Smanjenje mase vozila ograniceno je brojnim zahtevima kao sto su: obezbedjenje takve
konstrukcije koja mora da izdrazi sva opterecenja koja se javljaju tokom njihovog
koriscenja, kao i obezbedjenje svih onih zahteva koji su neophodni za bezbedno
koriscenje vozila u saobracaju.
Konstrukcija primenjenih pneumatika na vozilu utice na otpor kotrljanja, a samim tim
direktno i na ekonomicnost vozila. Pokazalo se da manji otpor kotrljanja kod pneumatika
sa radijanim kordom ne dovodi samo do poboljsanja ekonomicnosti vozila, vec i do
povecanja veka trajanja, poboljsana prijanjanja na mokrom i klizavom putu i potrebi
manjeg pritiska u pneumatiku. Medjutim, pri primeni pneumatika sa radijanim kordom
dolazi do smanjenja stabilizacionog momenta i povecanja vibracija sto nije slucaj pri
primeni dijagonalnih pneumatika. Potrosnja goriva pri primeni konstrukcije vozila sa
pogonom na sve tockove, zbog ravnomernijeg rasporeda opterecenja je manja za iste
uslove koriscenja. Pri analizi uticajnih faktora na potrosnju goriva ne sme se izgubiti iz
vida i uticaj aerodinamickih otpora. Taj uticaj je veliki i treba preduzeti sve mere u

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 10

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

pravcu poboljsanja konstrukcije vozila sa ciljem smanjenja aerodinamickih otpora, a

samim tim i smanjenja potrosnje goriva.
Najkrace receno smanjenje potrosnje goriva vozila, sa aspekta mase i otpora kretanja
postize se primenom lakih materijala, primenom optimalnih konstruktivnih resenja
sastavnih delova vozila, smanjenjem inercijalnih sila ( smanjenjem mase vozila ),
smanjenjem otpora kotrljanja ( primena odgovarajucih pneumatika ), smanjenjem
aerodinamickih otpora ( primena optimalnih resenja oblika karoserije).

 Uticaj motora na potrosnju goriva

Smanjenje mase vozila, aerodinamickih otpora kotrljanja, kao i vrednosti stepena

prenosa u menjacu i diferencijalu dovodi do smanjenja potrosnje goriva. Ipak kada se
govori o potrosnji goriva posebnu paznju treba posvetiti motoru. Potrosnja goriva, a
samim tim i ekonomicnost vozila u prvom redu zavisi od vrste i konstrukcije primenjenog
pogonskog motora. Treba imati u vidu da dizel motori imaju visi termicki stepen
iskoriscenja i nizu potrosnju goriva od oto-motora, ali i da su im nesto nepovoljnije
dinamicke karakteristike, teze se nivo buke dovodi na dozvoljeni, kao i nivo izduvne
emisije na zakonom dozvoljeni.
Optimiranjem konstrukcije motora, potrosnja goriva se moze smanjiti ali se pri tome ne
sme izgubiti iz vida izduvna emisija koja se pri tome dobija. Cilj optimizacije oblika
prostora za sagorevanje je postizanje minimalne potrosnje goriva uz istovremeno
obezbedjenje izduvne emisije, koja zadovoljava zakonska ogranicenja, uz obezbedjenje
sto vece snage motora. Koriscenjem najsavremenijih dostignuca u oblasti elektornike
moguce je uzeti u obzir najveci broj rezima rada motora koji se mogu javiti tokom
koriscenja ( hladan i topao start, ekonomican rad, prazan hod, kocenje motorom,
maksimalna snaga, ubrzavanje...) i obezbediti optimalne kolicine gorive smese. Ne
treba izgubiti iz vida da osnovni uslov za dobar rad motora je bezprekorno upravljanje
sastavom formiranja smese i funkcijom pretpaljenja. Poznato je da vrednost ugla
predpaljenja ima presudan uticaj na tok procesa sagorevanja, a samim tim i stepen
iskoriscenja energije, odnosno potrosnje goriva. Utvrdjeno je da porast specificne
potrosnje, pri smanjenju zazora ventila je intenzivniji nego pri povecanju ovog zazora,
kada dolazi do nemirnog i nepravilnog rada motora, sto se mora spreciti. Neadekvatan
ugao predpaljenja ne utice samo na povecanje potrosnje goriva ( sto znaci pogorsanje
ekonomicnosti vozila ) vec i na pogorsanje drugih eksploataciono-tehnickih
karakteristika, u prvom redu dinamicnosti vozila.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 11

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

 Uticaj transmisije na potrosnju goriva

Osnovni preduslov za smanjenje potrosnje goriva je uspostaviti optimalan odnos

izmedju snage pogonskog motora i potrebne snage za savladjivanje otpora pri kretanju
motornog vozila. Ovo moze da se postigne pravilnim izborom prenosnog odnosa
transmisije motornog vozila pri kretanju. To je najlakse ostvariti primenom transmisije sa
kontinualnom promenom stepena prenosa. Od konstrukcije transmisije, kvaliteta izrade i
prenosnih odnosa u menjacu i glavnom prenosniku u velikoj meri zavisi potrosnja
goriva. Povecanje prenosnog odnosa glavnog prenosnika iznad odredjene granice je
stetno jer odredjenoj brzini vozila za svaki ukupni prenosni odnos odgovara odredjeni
broj obrtaja kolenastog vratila na odredjenom ptu. To znaci vecu potrosnju goriva i
intenzivnije habanje motorskih delova, a samim tim i manji vek trajanja.
Izbor manjeg prenosnog odnosa, od vrednosti dobijene proracunom nije opravdano jer
se smanjuje rezerva snage, maksimalno ubrzanje i maksimalna brzina, a time se
pogorsavaju i ostale dinamicke karakteristike motornog vozila. Ukupan broj stepna
prenosa kao i pojedinacne vrednosti prenosnih odnosa imaju veliki uticaj na
eksploataciono-tehnicke karakteristike motornih vozila, a posebno na dinamicnost i
ekonomicnost potrosnje goriva. Predhodno navedeni nedostaci klasicnih menjaca
donekle se ublazavaju primenom menjaca sa kontinualnom promenom stepena
prenosa. Menjaci buducnosti motornih vozila najverovatnije ce biti sa kontinualnom
promenom stepena prenosa gde se ocekuju ustede u potrosnji goriva. Primena
transmisije sa rekuperacijom toka snage, koja u svom sastavu ima automatski menjac
sa kontinualnom promenom stepena prenosa omogucuje primenu pogonskog motora
manje snage, a samim tim i manju potrosnju goriva uz smanjenje bucnosti i emitovanja
toksicnih komponenata u izduvnoj emisiji.
Moze se zakljuciti da smanjenje potrosnje goriva, sa aspekta transmisije moze se
postici: primenom adekvatnog konstruktivnog resenja transmisije, smanjenjem otpora
koji se javljaju u transmisiji pri prenosenju snage, izborom optimalnih vrednosti stepena
prenosa transmisije, primenom transmisije sa kontinualnom promenom stepena
prenosa, automatizacijm promene stepena prenosa.

 Uticaj ostalih sastavnih delova vozila na potrosnju goriva

Poboljsanje ekonomicnosti vozila, sa aspekta potrosnje goriva moze se postici i

primenom akumulatora kineticke energije ( zamajne mase ) primenom odgovarajucih
rekuperatora snage, primenom adekvatnih resenja ventilatora, komprsora, alternatora.
Npr. pri ubrzavanju vozila uvecava se njgova kineticka energija. Pri kocenju znatan deo
energije pretvara se u toplotnu energiju usled trenja kocionih elemenata. Iz tog razloga
pribegava se primeni tzv. rekuperativnih kocnih sistema kod kojih se koristi akumulirana
energija u procesu kocenja.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 12

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

2.8 Uticaj eksploatacionih faktora na potrosnju goriva kod

motornih vozila

Iako ovi faktori nisu vezani za konstrukciju vozila, njihov uticaj na potrosnju goriva je
znacajan. Ova grupa faktora j mnogobrojna, ali se ipak najcesce isticu sledeci faktori:
uslovi krtanja, kinematski i geografski uslovi, tehnicko stanje vozila, drumski uslovi,
tehnika voznje.

 Uticaj uslova krtanja vozila na potrosnju goriva

Gustina i struktura saobracajnog toka, njegova brzina kretanja, stepen regulisanosti

raskrsnica, nacin ukrstanja saobracajnih tokova i td, u velikoj meri uticu na potrosnju
goriva motornih vozila.

 Klimatski i geografski uslovi

Kisa, sneg, led, nadmorska visina, temperatura i vlaznost okoline, usponi i nisponi,
krivine i td. Takodje uticu na potrosnju goriva vozila.
Potrosnja goriva zavisi, u velikoj meri i od vremenskih uslova. Zimi se na primer trosi
vise goriva nego leti. Izrazito malu ekonomicnost motor pokazuje u fazi nakon starta u
tzv. fazi zagrevanja motora. Pogorsanje gorive ekonomicnosti vozila, pri hladnom
startovanju motora, prouzrokovano je prvenstveno trenjem u motoru i transmisiji, koje je
vsestruko vece od nominalnog ali i potrebom za znatno bogatijom smesom pri hladnom
startovanju motora. Sa promenom tmperature okruzenja menjaju se: gubici usled
histerezisa u pneumaticima, viskozitet ulja i velicina trnja u motoru i transmisiji
bogatstvo smese za sagorevanje i vlaznost vazduha ( sto utice na proces sagorevanja )
Na osnovu istrazivanja ponasanja vozila, pri razlicitim uslovima okoline dolazi se do
zakljucka koje uslove ono mora da zadovolji da bi bilo moguce njegovo ispravno
funkcionisanje u odredjenoj geografskoj zoni koju karakterisu odredjeni klimatski uslovi
( umerena zona, pustinjska zona, tropska zona i articka zona ). S obzirom na veliki
uticaj klimatskih i geografskih uslova na funkcionisanje vozila razvijene su metode
ispitvanja vozivosti u odredjenim ambijentalnim uslovima.
Mala odstupanja vrste i kvaliteta pokrivaca puta ne uticu bitno na ekonomicnost
potrosnje goriva, ukoliko je put suv. Medjutim, krtanje po zemljanom putu, pesku ili po
mokrom i snegom prekrivenom ili delimicno zasnezenom putu moze u znatnoj meri da
pogorsa gorivu ekonomicnost.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 13

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

 Drumski uslovi

Na potrosnju goriva vozila veliki uticaj ima: geometrija profila puta, broj i sirina traka,
vrsta i stanje kolovoznog zastora, velicina i duzina poduznog nagiba puta, radijusi
krivina i proscna zakrivljenost.

 Tehnika voznje

Vestina koriscenja vozila direktno utice na njegovu ekonomicnost, jr odrzavanje vozila u

ispravnom stanju izbor marsute i rezim voznje direktno su zavisni od sposobnosti,
iskustva i karaktera korisnika. Vrednost pritiska vazduha u pneumaticima, utice na otpor
kotrljanja, a samim tim direktno i na ekonomicnost vozila.
Duzina deonica puta, koja se savladjuje pri prvozu putnika i/ili tereta takodje utice na
potrosnju goriva. Ukoliko je kraca duzina prdjenog puta utoliko je losije prosecna
potrosnja goriva. Pri prevozu robe i/ili putnika na kracim relacijama motor ne dostize
svoju optimalnu radnu temperaturu, tako da je uticaj ove faze na potrosnju goriva
dominantan. Neracionalno iskoriscenje kapaciteta vozila dovodi do pogorsanja njegove
gorive ekonomicnosti. Uticaj pravca i jacine vetra na potrosnju goriva ne sme se
zanemariti. Prosecna brzina voznje, ucestalost promene brzina, broj obrtaja motora,
posebno na praznom hodu, takodje u znatnoj meri uticu na potrosnju goriva.
Ravnomerna voznja dovodi do minimalne potrosnje goriva. Kratkotrajna povecanja
brzine neznatno povecavaju brzinu, a prouzrokuju neekonomicnu potrosnju goriva.
Voznja u gradu, sa malim brzinama, cestim polascima i zaustavljanjima odrzava se na
pogorsanje gorive ekonomicnosti u odnosu na medjugradsku voznju koja se odvija sa
vecim i znatno ujednacenijim brzinama.
Moze se zakljuciti da vestina vozaca da primeni ekonomican nacin voznje ima ogorman
uticaj na gorivu ekonomicnost vozila.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 14

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

2.9 Analiza gorive ekonomicnosti vozila

Sa porastom ucesca drumskog transporta u ukupnom transportu robe raste znacaj

ekonomicnosti u trosenju pogonskih materijala. Potrosnja goriva je od najveceg uticaja
na cenu transportnog rada. Ekonomicnost potrosnje goriva je izrazito znacajno
eksploataciono tehnicko svojstvo u racionalnoj eksploataciji vozila. Na potrosnju goriva
kod motornih vozila najveci uticaj imaju: konstrukcija, tehnicko stanje, putni uslovi, nacin
voznje i organizacija transportnog rada.
Pri analizi potrosnje goriva najcesce se pribegava primeni tzv. analitickih metoda koje
se zasnivaju na primeni odredjenih matematickih modela odredjivanja potrosnje goriva,
a koji pre svega uzimaju u obzir uslove koriscenja vozila i rezime rada pogonskog
motora. Pri tome ne sme se izgubiti iz vida kvalitet primenjenog goriva, nacin
pripremanja i sagorevanja smese goriva i vaduha, konstruktivna resenja i nacin
koriscenja i odrzavanja vozila.
Na primeru motornog vozila pri ugradjenoj transmisiji sa kontinualnom promenom
stepena prenosa prikazace se metodologija odredjivanja potrosnje goriva. Transmisija u
sebi sadrzi automatski menjac sa hidrodinamickom komponentom ( tzv. automatski
hidrodinamickozupcasti menjac ).
Jedan od izraza za odredjivanje potrosnje goriva ima oblik:

𝟎. 𝟏𝟐 ∙ 𝐕𝐮 ∙ 𝐧 ∙ 𝐩𝐞
𝐐=
𝐇 𝐝 ∙ 𝛕 ∙ 𝛈 𝐞 ∙ 𝐯 ∙ 𝛒𝐠

Gde su:

Q – potrosnja goriva
v – brzina kretanja vozila
𝛒𝐠 – specificna gustina goriva
Vu – radna zapremina motora, dm3
n – broj obrtaja kolenastog vratila
Hd – donja toplotna moc goriva
pe – srednji efektivni pritisak
𝛕 - taktnost motora
𝛈𝐞 - efektivni stepen iskoriscenja motora

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 15

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

Veza izmedju brzine kretanja vozila i broja obrtaja kolenastog vratila pogonskog motora
moze se predstaviti izrazom:

𝐯
𝐧 = 𝟐. 𝟔𝟓 ∙ 𝐢𝐦 ∙ 𝐢𝐡 ∙ 𝐢𝐨 ∙
𝐫𝐤

Gde su:

𝐢𝐦 – prenosni odnos zupcastog dela menjaca

𝐢𝐡 – hidraulicki prenosni odnos turbomenjaca

𝐢𝐨 - prnosni odnos lavnog prenosnika

𝐫𝐤 - poluprecnik kotrljanja tocka

Na osnovu efektivne snage koja se dovodi na pogonske tockove vozila moze se odrediti
srednji efektivni pritisak pe koriscenjem izraza:

𝟑. 𝟏𝟒 ∙ 𝐫𝐤 ∙ 𝐓 𝐝𝐯
𝐩𝐞 = ∙ (𝐦 ∙ 𝐠 ∙ 𝐮 + 𝟎. 𝟎𝟕𝟕 ∙ 𝐤 ∙ 𝐀 ∙ 𝐯 𝟐 ± 𝟎. 𝟏 ∙ 𝛅 ∙ )
𝐕𝐮 ∙ 𝐢𝐦 ∙ 𝐢𝐡 ∙ 𝐢𝐨 ∙ 𝛈𝐭𝐫 𝐝𝐭

Gde su:

𝛈𝐭𝐫 - koeficijent iskoriscenja transmisije

m – masa vozila

g – ubrzanje sile zemljine teze

k – koeficijent otpora vazduha

A – ceona povrsina vozila

u – koeficijent ukupnog otpora puta

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 16

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

Koeficijent uticaja obrtnih masa ( 𝛅 ) pri primeni transmisije sa hidrodinamickim

menjacem moze se izraziti u obliku:

𝐉𝐓 ∙ 𝐙 𝐉 ∙ 𝐢𝟐𝐦 ∙ 𝐢𝟐𝐨 ∙ 𝛈 ∙ 𝐊 𝐝𝐢𝐡 𝐉𝟐 ∙ 𝐢𝟐𝐦 ∙ 𝐢𝟐𝐨 ∙ 𝛈

𝛅=𝟏+ + ∙ (𝐢 𝐡 − 𝐯 ∙ ) +
𝐦 ∙ 𝐫𝐤𝟐 𝐦 ∙ 𝐫𝐤𝟐 ∙ 𝐢𝟐𝐡 𝐝𝐯 𝐦 ∙ 𝐫𝐤𝟐

Gde su:

𝐉𝐓 - moment inercije tockova

J – moment inercije obrtnih masa motora, sve do izlaznog lopaticnog turbomenjaca

J2 – moment inercije turbinskih kola zajedno sa tecnoscu

Efektivni stepen iskoriscenja moze se izrazitit u obliku:

𝛒𝐞
𝛈𝐞 = 𝛈𝐢 ∙
𝛒𝐞 + 𝛒𝐦

Jedan od najjednostavnijih izraza u upotrebi za odredjivanje srednjeg pritiska

mehanickih gubitaka ima oblik:

𝐡∙𝐧
𝛒𝐦 = 𝐚 + 𝐛 ∙
𝟑𝟎

Gde su:

h – hod klipa

a, b – konstante koje zavise od vrste motora

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 17

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

Vrednosti indikatorskog stepena iskoriscenja odredjuje se primenom poznatog izraza iz

teorije motora:

𝐐𝐯 𝛌 𝐑 ∙ 𝐓 𝟎. 𝟑𝟐 ∙ 𝛌
𝛈 𝐢 = 𝛒𝐢 ∙ ∙ ∙ ≈
𝐇𝐝 𝛈𝐯 𝛒 𝐊𝐭 ∙ 𝐊𝐩

Gde su:

𝛒𝐢 - srednji indikatorski pritisak

𝛌 - koeficijent viska vazduha

𝐐𝐯 –teorijski neophodna kolicina vazduha

𝛈𝐯 - koeficijent punjenja

T – temperatura okoline

p – pritisak okolnog vazduha

R - gasna konstanta

𝐊 𝐭 = 1.045 + 0.003 T – koeficijent uticaja temperature

𝐊 𝐩 = 1.00 + 0.000067 H – nadmorska visina

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 18

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

3. Zakljucak

Vozila su stvorena kao izvrstan odgovor za sve potrebe, za pouzdanost i čvrstoću, ali i
udobnost i upravljivost. U današnje vreme kod kupaca i korisnika veliku ulogu pri kupovini
automobila pored sigurnosti igra i udobnost. Kod novijih generacija automobila velika
pažnja se poklanja udobnosti. Prilikom projektovanja i proizvodnje automobila na
poboljšanju udobnosti rade grupe stručnih timova. Pod parametrom udobnosti vozila spada
smanjenje oscilacija, udobnosti sedišta, pre svega za vozača a onda i za putnika,
ambijentalnih uslova u vozilu i ergonomija. Oscilacije negativno uticu na putnike i vozače,
i iz tog razloga se automobilske kompanije trude da što više smanje oscilovanje vozila.
Najveći uticaj na oscilovanje vozilima sistem za oslanjanje. A amortizeri su ti koji najviše utiču
na smanjenje oscilovanja vozila. Udobnost sedišta je jedan od bitnih faktora koji utiču na
udobnost vozila. U današnje vreme se daleko stiglo po pitanju komfora sedišta za
putnike i vozače. Mada se više pažnje poklanja kod inovacija za sedišta vozača,
jer sedišta za vozače jednim delom utiču na stanje vozača pri vožnji. Ako je sedište udobno i
vozač je zadovoljniji i spremniji za vožnju. Ambijentalni uslovi u vozilu su takođe bitni za
udobnost vozila. Pod ambijentalne uslove u vozilu spadaju osvetljenje u vozilu, buka
i klima-uređaj. U zadnje vreme dosta toga se uradilo na poboljšanju ovih uslova
u automobilu. Čak se vrše i praktična ispitivanja na smanjenju negativnih uticaja po pitanju
osvetljenja i buke u automobilu. Kad pogledamo sve ono što automobilske kompanije rade da
bi poboljšali udobnost vozila, vidimo ustvari da se trude da što više prilagode vozilo
čoveku. Da vozilo što manje negativno utiče na stanje čoveka pri vožnji.

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 19

Nikola Tasic 48/SI Ekonomicnost vozila

4. Literatura

1. Božidar V. Krstić: Tehnička Eksploatacija motornih vozila i motora, Mašinski

fakultet u Kragujevcu, 2009.

2. Ljubomir Topenčarević: Oraginizacija i tehnologija drumskog transporta,

Građevinska knjiga, Beograd, 1987

Prof. Dr. Bozidar V. Krstic Page 20