МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП ФОРМИРАЊУ ОСНОВНИХ

МАТЕМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

Методички приступ опши је начелни став о начину на који се изградују

појмови као што су природни број те појмови релација и операција с
тим бројевима. Заснива се на психологији учења, на природи
наставних садржаја те на карактеристикама психофизићког развоја
ученика. Различити приступи формирању основних математичких
појмова заснивају се на различитим схватањима о томе шта је извориште
сазнања тих појмова - визуелна перцепција, операције са скуповима
или бројење. Узимајући одредено схватање за основицу, сваки
приступ изграђује конзистентан систем дјелатности којима се, према
том схватању, изградују основни математички појмови. Размотрићемо
три методичка приступа формирању тих појмова - перцептивно-
предоџбцни, бројевни и скуповни.

П ЕРЦЕПТИВНО-ПРЕДОЏБЕНИ ПРИСТУП
Тај се приступ заснива на схватању по којем су перцепције и
предоџбе главни извори појмова природног броја и операција с тим
бројевима. Према том приступу појмови се изграђују на основу
перцепција и предоџби стечених посматрањем квантитативних
обиљежја објективне реалносии. Сматра се да се посматрањем
успоставља веза између перцептивне, физичке структуре
посматраних објеката и менталних структура које се њима покрећу.
Предмет посматрања су објекти распоређени у простору, слике
објеката и ,посебно, тзв. бројне слике које се пребројавају, изговарају
се бројевне ријечи, упознају се математички знакови и сл. Бројне слике
су »карактерисиичне фигуре састављене од тачака, кружица и сл.
којима се садржај може једним погледом захватити, што није случај
с водоравним низом штапића и тачака којих се не може више од пет
захватити једним погледом. Међу различитим бројним сликама
најподеснијима се сматрају Борнове које изгледају овако:

1
 Посматрајући такве фигуре, стичу се пцрцепције и предоџбе,
при чему појам броја настаје из перцепције тачака (кругова)
распоређених у статичке фигуре. Такав приступ формирању појма
броја и операција с бројевима се заснива на сензуалистичкој
психологији (J. Locke, j. S. Mill, D. Hniiie i dr.) по којој је поријекло
појмова у осјетима које човјек прима. (-Нема ничега у разуму што
није прије било у осјету-, Џ. Лок.) Важно обиљежје таквог методичког
приступа је што више посматрања да би се стекло што више перцепција
из којих се затим апстракцијом доспијева до опшег (карактеристична
фигура бројне слике) која се изражава бројевним знаком, цифром.
Премда тај приступ не даје праве и потпуне одговоре на питање о
суштини процеса формирања појма природни број и појмова операција с
тим бројевима, својевремено је био (19. вијек) знатан корак напиијед у
успоредби с вербалним приступом (средњи вијек, ренесанса), према
којем се основни математички појмови изграђују изговореном или
написаном ријечју. Манипулишући бројевним ријечима и цифрама,
схвата се њихово значење. Напредак се огледао у томе што
пцрцептивно-предоџбени приступ, уносећи очигледна средства у
наставу математике, ствара боље услове за формирање појмова него
што је то чинио вербални приступ. Коначно, и савремени приступи,
скуповни и бројевни, не могу те појмове изграђивати без одређених
перцепиивно-предоџбених података о квантитативним односима и
просторним облицима. Но то је уједно и највећи домет тог приступа у
формирању основних математичких појмова.

И поред тога што је представљао напредак у успоредби с

вербалним приступом, перцептивно-предоџбени присиуп има
изразитих слабости, а главна је статичност бројних слика које се
узимају за подлогу појма броја и појмова сабирања и одузимања.
Посматрајући бројне слике чији су елементи увијек у истом
распореду, бројност елемената поистовјећује се с њиховим
распоредом. Тако нпр. бројност слике

поистовјећује се с карактеристичним и фиксним распоредом

елемената што води кривом сазнању да се број четири повезује
искључиво уз такву перцептивну структуру. Садржај појма броја
четири фигурира у свијести ученика као предоџба четирију елемената
у специфичном распореду. То није бројност елемената независно о

2
њиховом распореду у скупу, већ тачно фиксиран распоред елемената.
Наведена околност узрокује даљњу слабост тога прислупа која се
огледа у отежаном разумијевању инваријантности броја елемената у
скупу. Статичне перцептивне структуре као што су бројне слике, не
допуштају мијењање распореда елемената у скупу, значајно
отежавају разумијевање чињенице да број елемената у скупу не
зависи о њиховом распореду. Сводећи формирање појма броја на
посматрање статичних бројних слика, тај приступ занемарује много
вредније активности као што су нпр. властито монипулисање
скуповима конкреиних предмета и вербалне активности којима се
материјалне радње са скуповима трансформишу у менталне операције с
бројевима.
БРОЈЕВНИ ПРИСТУП
Перцептивно-предоџбени приступ појам броја изграђује
посматрањем бројних слика, бројевни прислуп заснива се на схватању
по којем се појам природног броја и појмови операција с тим бројевима
изграђују бројењем и активностима с бројевима. Полазећи од
претпоставке да дијете доласком у школи зна бројити, бројевни
приступ то знање узима за средство упознавања броја, релација међу
бројевима те операција с бројевима. Главна обиљежја тог приступа
размотрићемо на примјерима формирања појмова броја, релација и опе-
рација с бројевима.
Формирање појма природног броја: До појма броја долази се, према
бројевном приступу, бројењем. Додајући по 1 може се изградити
сваки природни број ако се број 1 довољно пута узима као сабирак.
Поступак је овакав:
a + n = a + 1 + 1 + 1 . . . + 1 = n -t i с љ е д б е н и к o d a . n
пута
Да би се изградио број 5, број 1 треба додати пет пута, тј. узети га
пет пута као сабирак; Појам природног броја формира се одређивањем
непосредног сљедбеника; број 2 је стједбеник броја 1, број 3 је
сљедбеник броја 2 итд. Једна од очигледних подлога тога процеса у
настави може бити бројевна линија (бројевна црта). Бројевни приступ
поистовјећује број и бројевну ријеч, кардинални број коначних
скупова с термином, бројевном ријечју. То доводи до тога да се
бројевна ријеч идентификује с једним (важним) својством
еквивалентних скупова, с бројем, односно бројносћу елемената у

3
скупу. Иако је математички коректан, овај приступ није прикладан за
прво, почетно усвајање бројева и операција с бројевима.
Формирање појма релације међу бројевима: Појам релација међу
бројевима бројевни приступ изграђује узастопним одређивањем
сљедбеника, односно узастопним одређивањем претходника. Релација
а > б објашњава се; а > б јер а у бројењу слиједи, долази иза б; 8 > 3 јер
у бројењу 8 слиједи, долази иза 3. Релација а < б објашњава се
узастопним одређивањем претходника: а < б јер у бројењу а претходи,
налази се испред б; 3 < 8 јер у бројењу 3 претходи, налази се испред 8.
Узастопно одређивање сљедбеника односно претходника изводи се
додавањем, односно одбројавањем (бројењем уназад) по 1, ил и
додавањем односно одузимањем броја који задану неједнакост чини
тачном једнакошћу. На примјер: 8 > 3 јер је 8 = 3 + 1 + 1 + 1+ 1 + 1
односно 8 > 3 јер је 8 = 3 + 5.
Појам релација бројевни приступ изграђује рачунским поступком,
без ослонца у реалности, а формирање појмова своди на додавање
односно одузимање по 1. Због апстрактности тога поступка и
недовољне интелектуалне развијености дјеце у првим годинама
школовања такво формирање појмова није прилагођено њиховим
могућностима јер пиирода способности којима располажу захтијева
рад с конкретним објектима као подлогом мисаоног рада с бројевима.
Формирање појмова сабирања и одузимања: Фоимирање тих
појмова бројевни присиуп заснива на узастопном одређивању
сљедбеника односно на узастопном одређивању претходника, а појмове
множења и дијељења на узастопном вишепутном додавању, односно
одузимању истог броја. Додати број а броју б значи, према том
приступу, одредити б-ти сљедбеник броја а:
а + б = а + 1 + 1 + 1 . . . + 1 = б - ти сљедбеник од а

6 + 3 = 6 + 1 + 1 + 1 = 9, тј. трећи сљедбеник броја 6.

На сличан начин вишеструко одређујући сљедбенике односно
претходнике изграђују се појмови множења и дијељења. Главно је
обиљежје бројевног приступа да појмове сабирања, одузимања,
множења и дијељења изграђује узастопним одређивањем сљедбеника
односно претходника. Како се то тзводи бројењем и радњама с
бројевима уз помоћ бројевне линије, може се поставити питање да ли
је такво формирање појмова основних рачунских операција
примјерено интелектуалним могућностима школских почетника?

4
Успоставља ли тај приступ везу с реалношћу као извориштем
природног броја? Како се на тај начин изграђене рачунске операције
примјењују у пракси?
Одговори на та питања могу се сажети овако. Изградујући
појмове природни број, појмове релација и операција с тим бројевима
помоћу бројења, бројевни приступ не успоставља везу с реалношћу.
Тако формиран појам броја не укључује сазнање да природном броју
одговара нешто у реалности, број се не повезује уз квантитативне
односе у реалности нити се повезује уз одговарајуће скупове. Због тога
се тешко примјењују у реалности, отежано се схватају односи међу
бројевима, а бројевне ријечи не придружују се скуповима конкретних
предмета. То вриједи и за појмове релација међу бројевима: а > б, а =
б, а < б које се не повезују уз одговарајуће односе меду скуповима,
Изграђен бројењем појам релације остаје искључиво у подручју
бројева без везе с реалношћу и без примјене у њој. Формирајући
појмове сабирања, одузимања, множења и дијељења узастопним
одређивањем сљедбеника адносно претходника, те се операције не
повезују уз своју природну подлогу, тј. уз одговарајуће операције са
скуповима. Операције с бројевима схватају се чистом рачунском
техником без непосредне везе с потребама практичног живота, а
тако изграђене тешко се примјењују.
Бројевни приступ недовољно уважава карактеристике
интелектуалног развоја дјеце школских почетника и законитости
формирања менталних опцрација какве су сабирање, одузимање,
множење и дијељење. Сводећи рачунске операције на бројење, бројевни
приступ недовољно конкретизује апстрактну природу тих операција, а
садржаје учења не трансформише у облик доступан могутћностима
дјеце школских почетника. Због тога није погодан за почетно
формирање појмова основних рачунских операција у ученика на
почетку школовања. Међутим, бројевни приступ ефикасно је средство
када се основни математички појмови, након почетног формирања,
проширују и продубљују у скупу бројева до 20, 100, 1 000 и даље гдје
му вриједност долази до потпуног изражаја, Када нпр. ученике
упућујемо да 53 + 46 сабирају растављањем другог сабирка на 40 и 6 те
да првом сабирку додају најприје 40, а затим 6, упућујемо их да сабирају
одређивањем сљедбеника, тј. проналажењем најприје 40-ог, а затини
46-ог сљедбеника броја 53. Сабирање одређивањем сљедбеника може
се олакшати финијим растављањем броја који се додаје (број 46 може
се раставити на 1 0 + 1 0 +1 0 + 1 0 + 6 или друкчије), додајући затим
поједине сабирке. У школској пракси уобичајено је сабирати

5
раздвајањем другог сабирка на збир вишеструких садржиоца
декадских јединица. Тако у примјеру 563 + 245 сабира се растављајући
други сабирак на 200, 40 и 5 и додајући редом најприје 200, затим 40 и
потом 5. Сабира се троструким одређивањем сљедбеника броја 563:
најприје се проналази 200-ти, па 240-ти. а затим 245-ти сљедбеник броја
563. У таквим и сличним ситуацијама бројевни приступ је незамјењиво
средство па га у ту сврху треба користити.

С КУПОВНИ ПРИСТУП

Тај се приступ заснива на схватању да се појмови природни број,

појмови релација и операција с тим бројевима. изграђују радом са
скуповима конкиетних предмета, апстрахујући неважно и
генерализујући важна квантитативна својства. Радње са скуповима су
исходиште, а појмови бројева и операција с бројевима циљ учења. Појам
природног броја изграђује се радњама с еквивалентним скуповима
(дидактички материјал), апстрахујући неважна својсива (боја, облик,
величина, распоред елемената, материјал из којега су направљени и
сл.) и генерализујући важна својства, тј. број елемената у скуповима.
Појам сабирања природних бројева изграђује се унијом дисјунктних
скупова, појам одузимања диференцијом скупова конкретних предмета,
а појам релација међу бројевима успоредивањцм скупова конкретних
предмета апстрахујући неважана својства и генерализујући важна
својства скупова с којима се оперише. Да би се појмови изградили
скупови се уочавају, њима се манипулише, у непосредној се околини
идентификују, радње са скуповима вербално се исказују, графички се
приказују. Уз радње са скуповима увијек се повезују поступци
апстраховања и генерализовања.
Из такве природе скуповног приступа произилази неколико
импликација релевантних за почетну наставу математике, а једна је да
се појам природног броја, појмови релација и операција с т им
бројевима изводе из објективне реалности. Непосредна реалност је
извориште тих појмова, а појмови изведени из реалности лако се у њој
примјењују. Скуповни приступ изграђује свијест о томе да природном
броју у реалности нешто одговара, да односима међу бројевима
кореспондирају односи меду скуповима, да операцијама с бројевима
кореспондирају операције са скуповима. Тај приступ успоставља везу
између бројева, релација и операција с бројевима те њихове примјене.
Позитивна импликација скуповног приступа је потпуна
усклађеност формирања математичких појмова с дијалектичким путем

6
сазнавања: од живог посматрања до апстрактног мишљења, а отуда к
пракси. Посматрајући, откривајући и манипулишући са скуповима
(физичке и интелектуалне активносии), тим се приступом потпуно
остварује прва етапа дијалектичког пута сазнавања - живо посматрање.
апстрахујући неважно и генерализујући важна својства скупова те
вербално изражавајући операције с њима, тај приступ остварује и другу
етапу сазнајног пута - апатрактно мишљење - елаборишући перцепције и
предоџбе о квантитативним односима и просторним облицима.
Повезујуди операције с бројевима уз реалне квантитативне ситнације,
скуповни приступ поставља широку основицу за примјену тих
операција у пракси што омогућује верификацију изграђених појмова.
Изграђујући математичке појмове одговарајућим операцијама са
скуповима, скуповни прислуп тај процес ускладује и с психолошким
процесом формирања мисаоних радњи: материјалним, вербалним те
мисаоним извођењем. Како су сабирање, одузимање, множење и
дијељење мисаоне радње, потребно је да се изграђују у складу с
психолошким сазнањима о формирању тих операција. Материјалним
радњама са скуповима мисаона се операција конкретизује, у основним
се цртама схвата њен садржај, повезује се с физичким искуством.
Вербално изражавање трансформише их у мисаоне радње с
бројевима: унију скупова у сабирање бројева, диференцију скупова и
одузимање бројева, унију еквивалентних дисјунктних скупова у
множење бројева.
Позитивна импликација скуповног пииступа је и уважавање
карактеристика психичког развоја дјеце школских почетника. Ученик
тог узраста може логички мислити и изводити елементарна
закључивања уз услов да се тај рад поткрепљује радњама с конкретним
објектима што скуповни приступ омогућује.
Прилагодујуд се карактеристикама интелектуалног развоја
школских почетника, приступ поставља чврсту подлогу апслракцним
појмовима који се формирају.
Повезујући бројевне ријечи и вербалне исказе рачунских
операција уз скупове и одговарајуће радње с њима, тај приступ
омогућује да се схвати значење бројевних ријечи и записа рачунских
операција. Изграђује се сазнање да се бројевном ријечи означава
бројност скупа, а исказом и записом сабирања и одузимања везе и
односи кардиналних бројева скупова у унији и диференцији скупова.
Сажму ли се главна обиљежја скуповног и бројевног приступа у
формирању основних математичких појмова, добија се овакав
преглед:

7
Формирање појма природни број:
а) скуповни пристнп
• број се схвата као својство коначних скупова,
• појам броја изводи се из реалности; изведен из реалности лако се
у њој примјењује,
• до броја се долази полазећи од скупова, апатрахујући неважна и
генерализујући важна својства - својство бројности,
• повезујући број уз скупове, бројевне ријечи добијају исправно
значење, означавају својство бројности скупова,
• као скупови у почетној настави математике користе се различити
дидактички материјали: коцке, штапићи, куглице, плодови и сл.;
притом је важно формирати скупове, апстрахујући неважно и
генерализујући бројност елемената у скупу,
• скупови се формирају из дидактичког материјала, проналазе у
околини, замишљају, именују, графички приказују;
апстраховање неважних својстава увијек се проводи,
• схвата се поријекло природног броја.
б) бројевни приступ
• до броја се долази бројењем,
• број се поистовјећује с бројевном ријечи,
• очигледна подлога бројења је бројевна црта,
• број се не повезује уз реалност, не успоставља се веза између
броја и реалности, између броја и скупа,
• појам броја отежано се примјењује у реалности, отежано се
сазнају односи међу бројевима,
• бројевне ријечи не повезују се уз одговарајуће скупове.
Формирање појма релација међу бројевима
а) скуповни приступ
• појам релација међу бројевима изводи се из реалности што
омогућује примјену у реалности,
• релације меду скуповима: А има мање елемената него Б, А
има више елемената него Б, А има једнако много
елемената као Б, омогућују сазнање релација међу
бројевима: а < б, а > б, а = б,
• релације међу скуповима успостављају везу између релација
међу бројевима и примјене у пракси,

8
 • релација међу бројевима 6 > 3 објашњава се: 6 > 3 јер скуп од
6 елемената има више елемената него скуп од 3 елемента,
• релације међу бројевима а > б, а < б, а = б повезују се у
свијести ученика с одговарајућим релацијама међу
скуповима.
б) бројевни приступ
• појам релација међу бројевима а > б изграђује се
узастопним одређивањем сљедбеника: 6 > 3 јер 6 у бројењу
слиједи иза 3, 6 је иза 3,
• појам релације а < б изграђује се узастопним одређивањем
претходника; 3 < 6 јер 3 у бројењу пртходи, 3 је испред 6,
• очигледна подлога разумијевања односа међу бројевима је
бројевна линија,
• изграђен бројењем појам релација међу бројевима остаје
искључиво у подручју бројева,
• објашњавање односа међу бројевима не указује на везу с
реалношћу и не упућује на примјену у реалности.

Формирање појмова основних рачунских операција

а) скуповни приступ
• појмови операција с природним бројевима изводе се из
реалности што омогућава њихову примјену у реалности,
• реална подлога за формирање појма сабирања природних
бројева је унија двају дисјунктних скупова, за формирање
појма одузимања бројева је диференција скупова, за
формирање појма множења бројева унија једнакобројних
дисјунктних скупова, а за дијељење бројева растављање
скупова,
• операције са скуповима успостављају везу између операција
с бројевима и примјене тих операција у реалности.
б) бројевни приступ
• појмови операција с бројевима формирају се бројењем,
• појам сабирања формира се узастопним одређивањем
сљедбеника:
а + н = а + 1 + 1 . .. + 1= н-ти .сљедбеник од а

5 + 3 = 5 + 1 + 1 + 1 = 8, тј. трећи сљедбеник броја 5,

9
 појам одузимања формира се узастопним одређивањем
претходника:
а — н = а - 1 - 1 - 1 ... - 1 = н-ти претходник од а
н пута
8 - 3 = 8 - 1- 1- 1 = 5, треи претходник броја 8,
појмови множења и дијељења формирају се узастопним
вишеструким додавањем односно одузимањем истог
броја
очигледна подлога формирања појмова рачунских
операција је бројевна линија,
формирајући појмове рачунских операција не
успоставља се веза с реалношћу и не упућује се на
примјену операција у реалности.
Разматрајући скуповни и бројевни приступ, разматрали смо
њихову улогу у почетном формирању основних математичких
појмова. Но каква је улога тих приступа у оном дијелу математичког
образовања гдје се, након почетног упознавања, сабирања, одузимања,
множења и дијељења ти појмови даље изградују? Којим се приступом
тада треба користити? Питање се, дакле, своди на подручје њиховог
успјешног дјеловања. Обиљежја тих методичких приступа упућују на
закључак: када је ријеч о првом, почетном формирању појмова при-
родног броја, релација и операција с тим бројевима, скуповни приступ
има предност и тада се њиме треба користити. Када се ти појмови
даље проширују и продубљују, бројевни приступ има апсолутну
предност. Разлог за такву њихову употребу су карактеристике сваког
од приступа и карактеристике интелектуалног развоја школских
почетника. Желимо ли основне математичке појмове изводити из
реалности, треба се користити приступом који то омогућује, дакле
скуповним. Тај приступ је више него бројевни прилагођен
карактеристикама психичког развоја дјеце школских почетника и
законитостима формирања менталних операција. Омогућује да се
интелектуалне активности поткријепе властитом активношћу са
скуповима конкретних предмета што потпуно одговара природи
дјетета школског почетника. Међутим, када се у основним цртама
усвоје садржаји појмова природни број, релације и операције с т им
бројевима, постепено треба напуштати скуповни и користити се
бројевним приступом. То је могуће чинити јер су ученици претходним
радом стекли мноштво сазнања која служе као упориште мишљењу и

10
раду с бројевима, што је и потребно, јер активности са скуповима
конкретних предмета само су средство за постизање коначне сврхе, а
то је оспособљеност ученика за рад с бројевима. Напуштајући
скуповни и користећи се све више бројевним приступом, ученике
постепено изводимо из подручја осјетилног и уводимо их у подрачје
рационалног сазнавања, у подручје рада с бројевима.

11