CENTRI PODATAKA (CP) - EVROPSKI KVALITET

U radu je obrađen Evropski kvalitet Centara podataka (Data centre) po evropskim standardima,
koji ubrzano dobija na značaju za Centre podataka i Informaciono-komunikacione tehnologije
(IKT). Evropski kvalitet Centara podataka zahteva veliku pouzdanost i dostupnost, a
obuhvataju ga dvadeset sistema menadžmenta i strategija Centara podataka. Sertifikovanje
kvaliteta prema evropskim standardima je počelo 2001. godine i stalno se razvija. Skladištenje
podataka je ogromna i kompleksna oblast IKT i veliki biznis.
Ključne reči: evropski kvalitet, centri podataka, skladištenje podataka, evropski standardi,
sertifikacija.

-------------------------------------------------------------------------------

1. UVOD

Kvalitet proizvoda se razvijao od kontrole kvaliteta, obezbeđenja kvaliteta, upravljanja kvalitetom do

sistema menadžmenta kvaliteta (kada su doneti međunarodni standardi i počela je sertifikacija). U
Republici Srbiji je sistem menadžmenta sertifikovan u 1.819 organizacija prema standardu SRPS ISO
9001:2015 (Sistemi menadžmenta kvalitetom - Zahtevi) i 122 organizacije prema standardu SRPS ISO
27001:2014 (Informacione tehnologije - Tehnike bezbednosti - Sistemi menadžmenta bezbednošću
informacija - Zahtevi) [11].
Menadžment sistem CP traži preko dvadeset sistema menadžmenta. Velike korporacije koje skladište
podatke trude se da sačuvaju postavljene zahteve, karakteristike, patente, inovacije i sisteme
upravljanja u svojim CP.
CP je zgrada, namenski prostor unutar zgrade, ili grupa zgrada koja se koristi za smeštaj računarskih
sistema i povezanih komponenti, kao što su telekomunikacije i sistemi za skladištenje podataka. Pošto
su IT operacije od ključnog značaja za kontinuitet poslovanja, on generalno uključuje redundantne ili
rezervne komponente i infrastrukturu za napajanje, veze za prenos podataka, kontrole okruženja (npr.
klimatizaciju, gašenje požara) i razne sigurnosne uređaje, kao i sisteme upravljanja.
Zbog navedene potrebe da se ova oblast uredi i da se primene pravila dobre prakse, u Evropi su doneti
standardi EN 50600, Information technology - data centre facilities and infrastructures (Informaciona
tehnologija — Objekti i infrastruktura u centrima podataka). Uz navedene evropske standarde koriste
se i međunarodni standardi.
Prethodno su postojale različite smernice za projektovanje, izgradnju i rad CP. Čak i kada su bili
kombinovani, učinili su holistički pogled gotovo nemogućim. Standard EN 50600 obezbeđuje jasnoću
na međunarodnom nivou od 2016. i pruža podsticaje, kako za preduzeća, tako i za CP o razmeštaju,
kao i za njihove klijente.

2.SKLADIŠTENJE PODATAKA-PREGLED I KONCEPCIJE [5]

2.1 Opšte

Računarsko skladištenje podataka ili čuvanje informacija, često se naziva skladištenje, odnosi se na
komponente računara, elemente za skladištenje, uređaje za skladištenje i medije za skladištenje
podataka koji sadrže elektronsko skladištenje podataka (ESI-Electronically Stored Information) ili
digitalne podatke. Postoje nestabilni i stabilni oblici skladištenja. Skladištenje je ključna funkcija i
osnovna komponenta računara.

1
Potrebno je detaljno razumevanje tehnologija i koncepata skladištenja kako bi se osigurala
infrastruktura za skladištenje podataka. Osim toga, važne su i vrste sigurnosnih kontrola i razumevanje
njihovog uticaja i njihove interakcije sa tehnologijama skladištenja. Konačno, pretnje ovim
infrastrukturama i glavnim rizicima zbog ovih pretnji uzimaju se u obzir u radu za obezbeđivanje
infrastrukture za skladištenje podataka ili pojedinačnih sistema za skladištenje podataka.

2.2 Koncepcije skladištenja

U prošlosti, skladištenje se videlo samo kao hard diskovi (HDD-Hard Disk Drive) i trakasti uređaji
povezani na računar za čuvanje podataka. Ovaj pristup, koji se naziva direktno povezivanje
skladištenja (DAS-Direct Attached Storage), se i dalje koristi u korporativnim CP i manjim
organizacijama (SOHO-Small Office/Home Office). Drugi pristupi zasnovani na korišćenju mrežnih
tehnologija za skladištenje su se pojavili kako su postale dostupne sofisticirane tehnologije i nude
rešenja za upravljanje, povezivanje, zaštitu, obezbeđivanje, deljenje i optimizaciju skladištenja
podataka. Ova rešenja su postala praktičnija i ekonomičnija jer se tehnologija skladištenja razvila, ne-
inteligentna DAS memorija unutar i izvan pametne mrežne memorije. Korišćenje ovih mrežnih rešenja
povećava njihovu površinu napada i zahteva veću pažnju na bezbednost.
Sadašnja rešenja za skladištenje obuhvataju neke ili sve od sledećeg: - magacin za skladištenje sa
mrežnim interfejsima; - mrežno skladištenje (NAS-Network Attached); - asocijativno skladištenje
(CAS-Content Addressable Storage); - uređaji za skladištenje objekata (OSD-Object-based Storage
Device); - sistemi za sigurnosno kopiranje / oporavak, kontinuirana zaštita podataka (CDP-Continuous
Data Protection) itd. (tj. sisteme za zaštitu podataka).
Skladištenje je postalo dominantan i nezavisan sloj infrastrukture informaciono-komunikacionih
tehnologija (ICT) u poslovnom i srednjem računarskom okruženju. Zahtevi za ova okruženja često
premašuju jednostavne mogućnosti za skladištenje podataka. Primeri aplikacija i funkcija koje podstiču
pojavu novih tehnologija za skladištenje uključuju:
- deljenje velikih resursa za skladištenje (mereno petabajtima i eksabajtima) između više sistema kroz
mreže;
- sigurnosna kopija koja ne zahteva korištenje lokalne mreže (LAN-Local Area Network);
-daljinsko, otporno na greške, online zrcaljenje kritičnih podataka;
- grupisanje aplikacija otpornih na greške i povezane sisteme oko jedne kopije podataka;
- dugoročno očuvanje osetljivih ili vrednih poslovnih informacija;
- distribuirani sistemi datoteka i baza podataka;
- pomoć u ispunjavanju regulatornih i zakonskih zahteva;
- podrška centralizovanim spremištima podataka za brz oporavak (npr. Rezervne kopije) i arhiviranje.

2
 Slika 1. Skica koncepta skladištenja

2.3 Uvod u sigurnost skladištenja

Sigurnost skladištenja ostvaruje se za fizičke, tehničke i administrativne kontrole i preventivne

provere, zakrpe i povezanih sistema za detekciju u skladištu, kako je navedeno u 2.2.
Sigurnost skladištenja može takođe uvesti specijalizovane tehnologije kao što su:
- čišćenje nosač;
- bezbednost virtuelizacije;
- uređaji za skladištenje enkripcijom, kao što su HDD, diskovi SSD (SSD-Solid State Drive) i diskovi
SSHD (SSHD-Solid State Hard Drive);
- ključne usluge upravljanja;
- usluge integriteta autentičnosti i podataka;
- zaštita pokretnih podataka (enkripcija i smanjenje podataka);
- usluge direktorijuma i drugi sistemi upravljanja korisnicima.

Da biste bolje razumeli različite aspekte sigurnosti i njihove implikacije na skladištenje, morate znati
kako i zašto se koriste tehnologije skladištenja. Uzmimo sledeće kao polaznu tačku:
- Sistemi za skladištenje podataka mogu da funkcionišu kao čvorovi u mrežama za skladištenje
podataka, koji mogu biti zasnovani, između ostalog, na tehnologijama kao što su TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol), Fibre Channel (FC), Fibre Channel over Ethernet
(FCoE) i InfinyBand. Potencijalne pretnje mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od korišćenih
mrežnih tehnologija i topologija;
- Kada se skladište, podaci se obično predstavljaju i pristupaju u obliku blokova podataka ili
datoteka/objekata;
-Postoje značajne razlike između ova dva tipa načina skladištenja. Slično tome, mere sigurnosti
povezane sa svakom mogu biti radikalno drugačije, naročito u pogledu kontrole pristupa, enkripcije i
integriteta podataka;
- U sklopu normalnih operacija skladištenja, mnoge vrste uređaja za skladištenje imaju više unutrašnjih
kapaciteta za podršku nego što je izloženo preko interfejsa. SSD i SSHD često su preveliki, a podaci se
mogu interno premestiti između područja fizičkog medija kako bi se poboljšala latentnost pisanja.
Hard diskovi često sadrže rezervne oblasti gde se podaci mogu interno kreirati između područja
fizičkog medija u slučaju problema sa privremenim pristupom. Korisnički podaci mogu ostati u ovim
područjima nakon što je uređaj napisan kroz njegov interfejs. Ovi uređaji se ne mogu izbrisati
prepisivanjem preko interfejsa;
- Upravljanje skladištem je i element infrastrukture za skladištenje podataka i operacija izvršena na
više sistema. Uobičajeno je da privilegovani korisnici primenjuju promene u konfiguraciji, skladištenje
odredišta, podešavanje, nadgledanje i tako dalje. Deo rukovodstva može ovo izvršiti na daljinu ili
uključiti treće strane, kao što je osoblje provajdera;
- Dostupnost podataka i integritet su ključni faktori u arhitekturi skladišta organizacije. Stoga je važno
da je bezbednost komplementarni, a ne kompromisni element i da ne poništava mere visoke
dostupnosti uvođenjem dodatnih jedinstvenih tačaka zaduživanja i tačaka otkaza;
- Mnoge organizacije implementiraju sofisticirane strategije otpornosti podataka, koje su uključene u
njihove planove oporavka od katastrofe (DR-Disaster Recovery) i kontinuiteta poslovanja (BC-
Business Continuity). Sigurnosni mehanizmi, kao što su kodiranje podataka, moraju biti sprovedeni
pažljivo kako bi se osiguralo da ne utiču na strategije otpornosti;
3
- Virtuelizacija u skladištenju može imati mnogo oblika i može se implementirati na različitim mestima
u infrastrukturi skladištenja. Ova virtuelizacija može sakriti fizičke detalje vezane za prezentaciju
skladišta (na primer, logički pogon ili sistem datoteka na serveru), sakriti stvarni kapacitet uređaja,
izvršiti autonomno kretanje podataka na osnovu politike (kao višestruko skladištenje) ili potpuno
apstrahovanje infrastrukture za skladištenje (kao što je Oblak skladište). Balansiranje sigurnosti i
virtualizacije tako da mogu koegistirati zahteva pažljivo planiranje i odabir odgovarajućih tehnologija;
- Stopa rasta podataka u nekim organizacijama dovodi do povećanja korišćenja tehnologija za
skladištenje podataka. Kao alternativa dobijanju dodatnog skladištenja, organizacije koriste tehnologije
za smanjenje podataka kao što su kompresija i deduplikacija. Ali, na ove tehnologije za smanjenje
podataka mogu uticati mehanizmi za šifrovanje podataka u mirovanju, a zauzvrat mogu uvesti
probleme integriteta podataka tokom operacija DR i BC;
Kao deo normalne strategije zaštite podataka, kreirane su mnoge kopije podataka (npr. kopirane
između sistema i sajtova, rezervne kopije, snimci ekrana, itd.). Ove kopije moraju biti ispravno
zaštićene tokom upotrebe, a zatim ih pravilno očistiti kada ih više nisu potrebne;
- Osetljivi i vredni podaci često moraju biti zaštićeni pošto se prenose između sistema, putem
mehanizama kao što je Internet Protocol security (IPsec). IPsec može negativno uticati na upotrebu
određenih tehnologija kao što su prevođenje mrežnih adresa (NAT-Network Address Translation),
sistemi za detekciju upada (IDS-Intrusion Detection System), sistemi za sprečavanje upada (IPS-
Intrusion Prevention System) ili drugi sistemi koji imaju pristup dubljim mrežnim saobraćajnim
okvirima. Bez obzira da li su zasnovani na protokolima IPsec ili drugim pokretnim protokolima za
zaštitu podataka, protokoli se mogu izgraditi oko kompromisa koji potencijalno neutrališu vrednost
drugih tehnologija ili položaj njihovog korišćenja u mreži;
- Mnoge organizacije primenjuju kodiranje podataka za čuvanje podataka kako bi zaštitile osetljive i
vredne podatke. Specifični kriptografski mehanizmi i tačka enkripcije su važni faktori u efikasnoj
zaštiti podataka, kao i u ispunjavanju uslova usklađenosti;
- Pravilna upotreba enkripcije često se oslanja na pravilno upravljanje opremom za šifrovanje tokom
čitavog životnog ciklusa. Ovo uključuje ispravnu generaciju ključeva, sigurno skladištenje i prenos
hardvera za šifrovanje, kopiranje ključeva kao deo normalne strategije kako bi se osigurala dostupnost
podataka i pravilno odlaganje materijala za šifrovanje kada više nije potrebno. Senzitivnost i značaj
podataka koji se trebaju zaštititi takođe se mogu uzeti u obzir u pristupu upravljanja klučevima.
Obezbeđivanje poverljivosti, integriteta i dostupnosti uskladištenih i pristupnih podataka o trenutnim i
novim tehnologijama skladištenja zahteva zajednički napor na ovom aspektu ICT.

3. DIZAJN I VELIČINA CENTARA PODATAKA (CP)

3.1 Opšte

Postoje stotine CP širom sveta. Većina je relativno mala, sa prosečnom veličinom od oko 100.000
kvadratnih metara, ali postoje i oni veliki koji koriste onoliko energije koliko i mali grad sa nekoliko
hiljada stanovnika.

Dizajni CP su:
- veličina - jedna soba u zgradi, jedan ili više spratova, ili čitava zgrada, i može da sadrži 1.000 ili više
servera;
- prostor, snagu, hlađenje i troškove u CP;

4
- mehanička infrastruktura - grejanje, ventilacija i klimatizacija; oprema za ovlaživanje i odvlaživanje;
pritisak;
- projektovanje elektroenergetske infrastrukture - planiranje komunalnih usluga; distribuciju,
prebacivanje i premošćavanje iz izvora energije; sistemi neprekidnog napajanja (UPS); i ostalo.

Ovde navodimo neke od najvećih CP u svetu, a navodimo i neke koji su mnogima interesantni.

3.2 Najveći centri podataka u svetu, 2018.

Do 2015. primat na rangu listi u svetu su nosili CP u SAD. Ali od 2018. situacija se značajno
promenila pa su danas najveći centri podataka u Kini.

Navodimo prvih pet najvećih CP u svetu:

1. China Telecom Data Centre, Kina, 2018,

Nalazi se u Informacionom parku Unutrašnje Mongolije, a titulu najvećeg CP u svetu drži China
Telecom Data Centre, koji obuhvata ukupno 10,7 miliona kvadratnih metara i sadrži “data computing
cloud centar, call centre, skladišta, kancelarije i prostorije za smeštaj osoblja ” (podaci Svetskog centra
za podatke).
Takođe je najskuplji CP u svetu, za koji se izveštava da je taj objekat koštao preko 3 milijarde $.
Nekoliko faktora čini Hohhot atraktivnom lokacijom za najveće svetske CP : prosečna godišnja
količina padavina je velika, ogromne su rezerve hidroelektrične energije, a Hohhotova klima čini je
drugi praktični razlog da je tu središte CP. Na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.050 m, prosečna
temperatura je 6 ° C, što znači besplatno hlađenje vazduha do 8 meseci godišnje.

2. China Mobile Hohhot, Kina, 2018,

Dva najveća CP u svetu pomažu da se napravi šest hiper-baznih postrojenja u Inner Mongolia
Information Park-u, koji se nalazi u Hohhotu. Drugi najveći CP je China Mobile Hohhot, koji pokriva
7,7 miliona kvadratnih metara i košta 1,92 milijarde $. Konstrukcija objekta je modularna, što
omogućava dalje proširenje. Prema podacima World Data Centers, Hohhot “pruža koncentrisano
upravljanje mrežom, usluge preduzeća i inovacije u istraživanju i razvoju za nove tehnologije,
uključujući TD-LTE 4G umrežavanje i cloud computing”. Hohhotov centar za računarstvo u oblaku
postao je najveća kineska baza podataka u proteklih nekoliko godina, sa kapacitetom servisa od milion
servera tokom rada.
U sadašnjosti, tri kineska telekomunikacijska operatera, China Mobile, China Unicom i China
Telecom, izgradili su CP za računarstvo u oblaku u Hohhotu, s ukupnom investicijom od preko 7,2
milijarde $. Filijala Unutrašnje Mongolije kompanije China Mobile uložila je 12 milijardi juana u
izgradnju baze računara u oblaku i ima za cilj da opremi 54.000 servera u obliku zgrada i 18 računskih
prostorija.

5
 Slika 2. China Mobile Hohhot-pogled iz vazduha

3. Citadel, Sjedinjene Američke Države, 2018,

Citadela, koja još uvek čeka završetak, nalazi se blizu Renoa na severu Nevade. Objekat pokriva 7,2
miliona kvadratnih metara i kada bude u potpunosti operativan, trošiće 650 MW snage, od čega 100%
dolazi iz obnovljivih izvora. Izgradnja i vlasništvo Switch-a, Citadel koristi prednosti hiperloop mreže
kompanije kako bi isporučio 9 milisekundnih latencija u Los Angeles i San Diego, sa sedam
milisekundnih veza sa osnovnim objektom kompanije, navodi Computer World UK. Objekat je takođe
među najinovativnijim na svetu, sa preko 260 patentiranih inovacija koje su uključene u njegovu
izgradnju i rad.

4. Harbin Data Centre, Kina, 2018,

Smešten u provinciji Heilongjiang, najsevernijem regionu Kine, Harbin Data Centre je najveća
struktura u „ledenom gradu“ Harbina. Objekat, koji je u vlasništvu i kojim upravlja China Mobile,
pokriva 7,1 miliona kvadratnih metara i predstavlja jednu od vodećih operacija kompanije za podatke o
telekomunikacijama i računarstvo u oblaku. Harbin troši 150 MW struje. Kao i većina CP u Kini, 0%
energije CP dolazi iz obnovljivih izvora.

5. Kolos Data Centre, Norveška, 2018,

Najveći CP u Evropi nalazi se u malom selu u Norveškoj. Otvoren je u krajem 2018.. Kolos Data
Center će pokriti 6,5 miliona kvadratnih metara na četiri etaže i naplaćuje se kao hiper-skalabilni CP, s
planovima da do 2027. troši do 1.000 MW snage. Ovo izgleda još atraktivnije zbog činjenice da Kolos,
insistira da će objekat biti snabdeven 100% obnovljivim izvorima energije, koristeći prednost norveške
hidroelektrane. To stvara uštedu od 60% na troškovima energije, što smanjuje cene za potrošače.

3.3 Centar podataka CERN [6]

Ovaj CP je veoma interesantan mnogima (mnogi bi ušli u njega) i smešten je na dve lokacije, u Ženevi
i Budimpešti.
Srbija je 14.12.2018. postala punopravna članica CERN-a.

6
Hardver je instaliran i pred poboljšanjem je: Preko 7.000 hardverskih pokretanja/godišnje; oko 1.800
kvarova na diskovima/godišnje.
Ima oko 15K na serverima; - Određeno računanje, namenski disk server, namenski servisni čvorovi; -
Softver za nauku Linux (RHEL5 / 6 klon); - Uglavnom radi na stvarnom hardveru; - Poslednjih
nekoliko godina, konsolidovali su neke servisne čvorove na Microsoft HyperV; - Različiti drugi
projekti virtualizacije.
U 2002. razvili su sopstveni alat za upravljanje: -Quattor / CDB konfiguracioni alat; Lemon
kompjuterski monitoring; - Otvoreni sistem, ali mala zajednica.
Novi CP za proširenje kapaciteta: - CP u Ženevi je max električne snage 3,5 MW; - Novi centar
izabran je u Budimpešti, Mađarska; - Dodatne 2,7 MW korisne snage; - Upravljanje je izvan objekta; -
Razvijen je od 2013. sa 200 Gbit /s mrežne komunikacije sa matičnim CERN-om.
Ima mnogo korisnih alata besplatno: - Konfiguracija kontrolne verzije i grananja: dobro se integriše sa
git-om; - Kontrolna tabla (Dashboard): koriste Foreman kontrolnu tablu.

Poboljšanje operativne efikasnosti i dinamičnosti: Dinamični zahtevi za više operativnih sistema; -

Dinamični privremeni vrhovi opterećenja za posebne aktivnosti; - Hardverske intervencije sa dugim
programima (migracija uživo).

Poboljšanje efikasnosti resursa: - Iskorišćenje praznih resursa, posebno čekajući disk i traku I / O; -
Vrlo promenljivo opterećenje kao što su interaktivne mašine ili mašine za izradu.

Omogućena arhitektura oblaka: - Gradualna migracija sa tradicionalnog batch + diska na cloud

interfejse i radne procese. Instaliranje do 15K hipervizora sa 100K VM (Virtual Machine) do 2015.

4.EVROPSKI KVALITET CENTARA PODATAKA (CP)

4.1 Podizanje zahteva za kvalitet CP [7]

Modernizacija i transformacija CP poboljšava performanse i energetsku efikasnost [ 10 ]. Informaciona

bezbednost je takođe zabrinjavajuća, i iz tog razloga CP mora da ponudi bezbedno okruženje koje
minimizira šanse za kršenje bezbednosti. CP mora stoga održavati visoke standarde za osiguranje
integriteta i funkcionalnosti svog kompjuterskog okruženja. Industrijska istraživačka kompanija
International Data Corporation (IDC) stavlja prosečnu starost centra podataka na devet godina.
Gartner, još jedna istraživačka kompanija, kaže da su CP stariji od sedam godina zastareli. Rast
podataka (163 zetabajta) do 2025. godine je jedan od faktora koji pokreće potrebu da se CP
moderniziraju. Usredsređenost na modernizaciju nije nova: zabrinutost zbog zastarele opreme je
osuđena 2007. godine, a 2011. godine Uptime Institut je bio zabrinut zbog starosti opreme u njoj. Do
2018. godine zabrinutost se još jednom pomerila, ovaj put u starost osoblja: "osoblje centra za obradu
podataka stari brže od opreme."

4.2 Pametne mreže [8]

Pametne mreže (Smart grids) povezuju CP. Smart Grid je termin koji obuhvata unapređenje mreže
kako bi se prilagodili neposrednim izazovima današnjice i pruža viziju za buduće sisteme. Njihov
glavni fokus je na povećanju efikasnosti, pouzdanosti, opservabilnosti i kontrolisanju mreže i
7
povezanih korisnika, u korist svih zainteresovanih strana. U Kini je implementirano oko 90% Smart
grids u svetu.
Standard IEC 63097:2017, Smart Grid-Roadmap [9] donosi mapu puta za standardizaciju pametnih
mreža. Ali ovaj dokument ukupno identifikuje preko 500 relevantnih standarda/specifikacija i/ili
standardnih delova za predmetni domen. Analizirano je pet elektrotehničkih domena, devetnaest
specifičnih sistema i devet unakrsnih tema. To je veoma mnogo standarda/specifikacija i/ili
standardnih delova i postavlja se ključno pitanje šta primeniti.
Zato se u Evropi u ovoj oblasti primenjuju evropski standardi uz međunarodne standarde.

4.3 Evropski kvalitet Centara podataka

Kod dokazivanja kvaliteta CP u Evropi, a i u svetu (gde primenjuju pravila dobre prakse iz Evrope)
koriste se evropski i međunarodni standardi. Evropski standardi serije EN 50600 su bazni standardi za
CP. Ali postoji fundamentalna diferencijacija između sigurnosti sa fizičke, IT-tehničke i organizacione
tačke gledišta. Figurativno govoreći, moguće je porediti različite nivoe sigurnosti sa kućom. U ovoj
metafori, standardi upravljanja kao što su EN ISO 9001 i ISO/IEC 27001 predstavljaju krov kuće, dok
tehničke inspekcije, čine osnovu. Pored toga, postoje tzv. „Zajednički kriteriji“ (ISO/IEC 15408) koji
se odnose na strukturu zgrade (sprat kuće).
Pored toga, za pružaoce usluga razmeštaja i infrastrukture u oblaku primenjuje se i ISO / IEC 20000,
koji pokriva upravljanje IT uslugama. Fizička sigurnost je pokrivena, na primer, TSI (Infrastructure
Trusted Site).

5.STANDARD EN 50600-1:2018 [1]

Informaciona tehnologija-Objekti i infrastruktura u centrima podataka (CP)-Deo 1: Opšti zahtevi

(Information technology-Data centre facilities and infrastructures-Part 1: General concepts)

5.1 Opis

Ovim standardom se opisuju opšti aspekti objekata i infrastrukture koji se zahtevaju radi podrške rada
CP.
Ovaj evropski standard:
a) opisuje opšte principe za CP na kojima se zasnivaju zahtevi serije EN 50600;
b) definiše zajedničke aspekte CP uključujući terminologiju, parametre i referentne modele
(funkcionalni elementi i njihov smeštaj) koji se odnose na veličinu i složenost njihove namene;
c) opisuje opšte aspekte objekata i infrastruktura potrebnih za podršku CP;
d) specificira klasifikacioni sistem zasnovan na ključnim kriterijumima "dostupnosti", "sigurnosti" i
"energetske efikasnosti" tokom planiranog veka trajanja CP, za pružanje efikasnih objekata i
infrastrukture;
e) detaljno objašnjavaju pitanja koja treba rešiti u poslovnom riziku i analizi operativnih troškova koji
omogućavaju primenu klasifikacije CP;
f) daje uputstva na rad i upravljanje CP;
g) uvodi koncepte ključnih pokazatelja učinka (KPI) za upravljanje resursima objekata i infrastrukture
CP.

Izvan opsega ove serije evropskih standarda: 1) izbor informacione tehnologije i mrežne
telekomunikacione opreme, softvera i povezanih konfiguracionih problema; 2) zahtevi za sigurnost i
elektromagnetsku kompatibilnost (EMC) (obuhvaćeni drugim standardima i propisima). Međutim,
8
informacije date u ovom europskom standardu mogu biti od pomoći u ispunjavanju ovih standarda i
propisa.

Usklađenost: Da bi dizajn CP odgovarao ovom evropskom standardu: a) uradiće se analiza poslovnog

rizika u skladu sa tačkom 4, b) odgovarajuća klasa dostupnosti u 6.2 mora biti izabrana korišćenjem
analize poslovnog rizika u članu 4, c) odgovarajuća klasa zaštite u 6.3 će biti izabrana koristeći analizu
poslovnog rizika u tački 4, d) treba da se izabere odgovarajući nivo omogućavanja energetske
efikasnosti u 6.4, e) primenjuju se opšti principi projektovanja u Aneksu A.

5.2 Analiza poslovnog rizika u okviru EN 50600-1

EN 50600-1 zahteva analizu poslovnog rizika u najranijim fazama procesa planiranja, koja uzima u
obzir sve relevantne ulazne promenljive ili faktore rizika. Analiza poslovnog rizika omogućava
donošenje odgovarajućih odluka u vezi za:
a) lokaciju i izgradnju CP koristeći vrste rizika navedene u EN 50600-2-1;
b) Klasa dostupnosti za napajanje i distribuciju energije, kontrolu okoline i telekomunikacione
kablovske objekte i infrastrukturu, čime se definiše ukupna klasa dostupnosti za CP.

U cilju usklađivanja sa EN 50600-1, analiza rizika mora uključivati procenu svih relevantnih ulaznih
promenljivih ili faktora rizika. Procena poslovnog rizika može dati zbirnu procenu pojedinačnih
događaja ili njihovog uticaja kao grupe i proceniti ih kao celinu.

Skreće se pažnja na činjenicu da serija EN 50600 ne pruža skup fiksnih zahteva ili preporuka o tome
kako se suprotstaviti određenom događaju ili riziku. Odluka, koja od potencijalnih mera je primarna,
može biti samo rezultat analize rizika.

6. STANDARD EN 50600-3-1:2016 [2]

Informaciona tehnologija - Objekti i infrastrukture CP- Deo 3-1: Informacije o upravljanju i

operativnim informacijama

9
 Slika/Šema 3. Menadžmenti prema zahtevima standarda EN 50600-X

Na šemi 3 su dati:
-Procesi upravljanja IT uslugama i organizacijom (IT Service and Enterprise Management Processes),
- Procesi upravljanja centrom podataka (Data Centre Management Processes).
Sa šeme 4 vidimo da se za Evropski kvalitet CP primenjuje 20 menadžmenata i strategija CP.

7. STANDARD CLC / TR 50600-99-3:2018 [3]

Informaciona tehnologija - Objekti i infrastrukture centra podataka - Deo 99-3: Smernice za primenu
EN 50600 serije

7.1 Sadržaj standarda

Evropski predgovor; Uvod; 1 Opis; 2 Normativne reference; 3 Termini, definicije i skraćenice; 3.1
Termini i definicije; 3.2 Skraćenice; 4 Principi; 4.1 Opšte informacije; 4.2 Procena dizajna i rada data
centra koristeći EN 50600 seriju; 4.3 Klasa dostupnosti data centra; 4.4 Analiza poslovnog rizika u
okviru EN 50600-1; 5 Procena dizajna centra za podatke korišćenjem EN 50600-2 serije; 5.1 Opšte
informacije; 5.2 EN 50600-2-1 - Izgradnja objekta; 5.2.1 Pregled; 5.2.2 Procena lokacije; 5.2.3
Komunalne veze; 5.2.4 Struktura objekta; 5.3 EN 50600-2-2 - Napajanje i distribucija; 5.3.1 Opšte;
5.3.2 Napajanje i distribucija; 5.3.3 Omogućavanje energetske efikasnosti; 5.4 EN 50600-2-3-Kontrola
okoline; 5.5 EN 50600-2-4-Telekomunikacioni kablovi; 5.5.1 Pregled; 5.5.2 Zahtevi za klasu kablova;
5.5.3 Ormani i stalaže u prostorijama računarske prostorije; 5.6 EN 50600-2-5-Bezbednosni sistemi; 6
Procena rada data centra pomoću EN 50600-3-1; 6.1 Opšte informacije; 6.2 Šema procesnog interfejsa;
7 Procena upravljanja resursima data centra korišćenjem EN 50600-4 serije; 7.1 Opšte informacije; 7.2
Ključni pokazatelji učinka serije EN 50600-4; 7.3 Ukupno korišćenje energije centra podataka (EDC);
10
7.4 Gruba merenja; 7.5 EN 50600-4-2-Efikasnost korišćenja energije; 7.6 EN 50600-4-3: Faktor
obnovljive energije; Bibliografija.

7.2 Opšte

Neograničen pristup informacijama zasnovanim na internetu, koje zahteva informatičko društvo, doveo
je do eksponencijalnog rasta i internet saobraćaja i obima čuvanih / preuzetih podataka. CP su elektro
ormani i podržavaju informacionu tehnologiju i mrežnu telekomunikacijsku opremu za obradu
podataka, čuvanje podataka i prenos podataka. Oni su potrebni i od strane mrežnih operatera (koji
pružaju te usluge kupcima) i od strane preduzeća unutar tih korisničkih prostorija.
CP treba da obezbede modularne, skalabilne i fleksibilne objekte i infrastrukturu kako bi se lako
prilagodili zahtevima tržišta koji se brzo menjaju. Pored toga, potrošnja energije u CP postala je
kritična kako sa stanovišta zaštite životne sredine (smanjenje ugljenika) tako i u pogledu ekonomskih
razloga (trošak energije) za operatera CP.
Implementacija CP varira u smislu: a) svrhe (preduzeća, kolokacije, ko-hostinga ili objekata mrežnog
operatera); b) nivo sigurnosti; c) fizička veličina; d) smeštaj (mobilni, privremeni i trajni objekti).
Potrebe CP se takođe razlikuju u smislu dostupnosti usluga, obezbeđivanja sigurnosti i ciljeva
energetske efikasnosti. Ove potrebe i ciljevi utiču na dizajn CP u smislu izgradnje objekta, distribucije
električne energije, kontrole životne sredine i fizičke sigurnosti. Efikasne upravljačke i operativne
informacije su potrebne za praćenje postizanja definisanih potreba i ciljeva.
Ova serija standarda specificira zahteve i preporuke za podršku raznim stranama uključenim u
projektovanje, planiranje, nabavku, integraciju, instalaciju, rad i održavanje objekata i infrastrukture
unutar CP. Ove strane uključuju: 1) vlasnike, upravnike postrojenja, IKT menadžere, vođe projekata,
glavne izvođače; 2) arhitekte, konsultante, građevinske dizajnere i graditelje, dizajnere sistema i
instalacija; 3) integratore postrojenja i infrastrukture, isporučioce opreme; 4) instalatere, održavaoce.

7.3 Serija standarda EN 50600-X

U vreme objavljivanja ovog tehničkog izveštaja, serija EN 50600 sadrži sledeće standarde i
dokumente:
EN 50600-1, Informaciona tehnologija (IT)- Objekti i infrastrukture centra podataka (CP)-Deo 1: Opšti
koncepti;
EN 50600-2-X dokumenti specificiraju zahteve i preporuke za pojedine objekte i infrastrukturu kako bi
podržali relevantnu klasifikaciju za „dostupnost“, „fizičko obezbeđenje“ i „omogućavanje energetske
efikasnosti“ izabrani iz EN 50600-1.
EN 50600-3-X dokumenti specificiraju zahteve i preporuke za rad, procese i upravljanje CP.
EN 50600 4-X dokumenti definišu zahteve i preporuke za ključne pokazatelje performansi (KPI) koji
se koriste za procenu i poboljšanje efikasnosti i efektivnosti korišćenja resursa, odnosno, centra
podataka.
CLC / TR 50600-99-3 pruža korisnicima uvod u seriju EN 50600 i međuzavisnosti između različitih
standarda kako bi se olakšala ispravna primena od strane svih zainteresovanih strana.

8. SERTIFIKOVANJE CENTARA PODATAKA PREMA STANDARDIMA EN 50600 [4]

8.1 Sertifikovanje

Sertifikovanje prema standardima EN 50600 se vrši od 2001. godine. Ako je standard dopunjen
katalogom kriterijuma koji tumače zahteve serije standarda EN 50600 onda se proces ocenjivanja i
11
sertifikovanja može staviti na vrh. Jedna takva šema sertifikacije u širokoj upotrebi je TSI (Trusted Site
Infrastructure), katalog kriterijuma razvijen od 2001. godine od strane TÜViT-a, koji je od 2016.
dodatno uzeo u obzir zahteve serije EN 50600. Zato što je TSI.Standard posebno vezan za visoku
dostupnost i jasnu uporedivost između CP, ona čini detaljnije i dopunske specifikacije u određenim
područjima. Zbog toga je dodatno razvijen katalog kriterijuma kako bi se obezbedili zahtevi za
sertifikaciju prema EN 50600.
Sertifikat EN 50600 na osnovu novog kataloga kriterija TSI.EN50600 je TÜViT odgovor na rastuću
potražnju za EN 50600 sertifikatima. TSI.EN50600 usvaja dokazane sistematike iz kataloga
kriterijuma TSI.Standard i u suštini opisuje sve zahteve koji proizlaze iz EN 50600, deo 1-3, u svojim
kriterijima provere. Prema tome, TSI.EN50600 čini evropski standard, podložan reviziji i sertifikaciji.
Sertifikati dokumentuju da je CP u skladu sa EN 50600, da je realizovao jednu od četiri klase
dostupnosti, da je implementirao najmanje klase zaštite 1-3 i da demonstrira mogućnosti energetske
efikasnosti pod jednim od tri nivoa razmere.

8.2 Raspoloživost klase centra podataka

Klasa dostupnosti EN 50600 odnosi se na napajanje, sistem hlađenja i kabliranje. Nivoi se razlikuju
kako sledi prema EN 50600-1 (za precizno razlikovanje, pogledati katalog kriterijuma TSI.EN50600):
- Klasa dostupnosti 1: Niska dostupnost. Dizajn bez redundancije na osnovu izvora snabdevanja,
- Klasa dostupnosti 2: Proširena dostupnost. Dizajn sa parcijalnim redundancijama na osnovu izvora
snabdevanja,
- Klasa dostupnosti 3: Visoka dostupnost. Dizajn sa redundantnim komponentama na osnovu dva puta
za snabdevanje (ali samo jedan rashladni put),
-Klasa dostupnosti 4: Vrlo visoka dostupnost. Dizajn sa sistemskim redundancijama na osnovu dva
puta za snabdevanje (ali samo jedan rashladni put).
Klasa dostupnosti karakteriše prostore centra podataka u pogledu fizičke zaštite pristupa, zaštite od
požara, odbrane od opasnosti iznutra, odbrane od spoljašnjih opasnosti.

8.3 Koje su prednosti implementacije EN 50600?

Uz pomoć EN 50600, operatori CP po prvi put imaju pristup međunarodnom i sveobuhvatnom

standardu. Standard omogućava operaterima CP da održivo dizajniraju, upravljaju i proširuju svoje CP
u skladu sa stanjem tehnike. Bezbednost se postiže tokom procesa dodele ugovora za izgradnju novog
CP. Interno, kvalitet vašeg upravljanja projektom je osiguran i poboljšan. Polazeći od radionica i
procena dizajna, nudi se najveća moguća sigurnost u pogledu dizajna i izgradnje vašeg novog CP,
greške u dizajnu ili implementaciji, koje bi bile štetne za sertifikaciju i koje bi mogle dovesti do
ograničenja dostupnosti ili kvarova CP kasnije.
Za postojeće CP, katalog kriterijuma TSI.EN50600 može se koristiti za procenu stanja tehnike u
kontekstu ocenjivanja usaglašenosti (poznato kao GAP analiza). Definisana specifikacija ciljeva
upoređuje se sa stanjem tehnike CP. Nesuglašenosti će biti predstavljene u izveštaju o evaluaciji i
osnova su mera za poboljšanje.

9. ZAKLJUČAK

Evropski kvalitet CP zahteva veliku pouzdanost i visoku dostupnost, a obuhvataju ga dvadeset sistema
menadžmenta i strategija CP. Dokazuje se implementacijom serije Evropskih standarda EN 50600,
zajedno sa međunarodnim standardima za CP. Sertifikovanje prema EN 50600 i TSI.EN 50600 počelo

12
je 2001. godine i stalno se razvija. U Srbiji ovaj kvalitet nije zaživeo, osim za CP u za te svrhe
definisanim kontejnerima.
Evropski kvalitet CP isključuje uslov najniže cene pri izgradnji i proširenju CP. Zahteva se najviši
kvalitet, visoka dostupnost, visoka raspoloživost, bezbednost i energetska efikasnost.

LITERATURA

[1] EN 50600-1:2018, Information technology - Data centre facilities and infrastructures - Part 1: General
concepts.

[2] EN 50600-3-1:2016, Information technology - Data centre facilities and infrastructures – Part 3-1: Part 3-1:
Management and operational information.

[3] CLC/TR 50600-99-3:2018 August, Information technology - Data centre facilities and infrastructures - Part
99-3: Guidance to the application of EN 50600 series.

[4] https://www.tuvit.de/en/services/data-centers-colocation-cloud-infrastructures/din-en-50600/.

[5] Bezbednost IKT i informacija, ETI N Tesla, 2019.

[6] Gavin McCance, CERN Data Centre Evolution, 2015.

[7] Stručni savet za elektrotehniku, IT i TK Instituta za standardizaciju, sednice saveta.

[8] Ristić Z, Jagodić I, Ristić M, Vuksanović D: Pametne mreže-Kako dalje, FQCE 2018.
[9] IEC 63097:2017, Smart Grid-Roadmap.

[10] Ristić M, Jagodić I, Ristić Z, Krstić I, Procena inovativnosti u Evropskoj Uniji sa primenom, FQCE 2016.

[11] ISO Survey of certifications to management system standards, 2017.

13