JEDAN KLUB - DVE LEGENDE

Život nekada napravi krug. Krene, ide tako

godinama… i vrati se na ono mesto odakle je
nekada davno krenuo.
A ovaj život ispisuje priču o dvojici velikana
užičkog fudbala. Došli su na svet u ratnom
vihoru. Jedan 1943. u Biosci pored Užica a
drugi godinu dana kasnije u Užicu.
Sreli su se u podmlatku Slobode
početkom 60-tih godina prošlog veka. (slika 1).
Svaki je bio kao mladi fudbaler na svoj način
jedinstven i različit. Ipak imali su ono što je
Slika 1 – Dogandžić stoji četvrti s leva, Đorić stoji peti s leva
oduvek krasilo fudbalere sa ovog područja.
Srce, volju, ambiciju, žestinu, energiju. I zapravo se sve ono najbolje od njih dvojice
sjedinilo u verovatno najuspešnijem fudbaleru poniklom u Užicu. Baš onom jedinom
vanostrvskom fudbaleru… kapitenu Mančester Junajteda – Nemanji Vidiću.
Ulazak na užičku fudbalsku pozornicu ova dva fudbalera označiće i početak najzanimljivije
dekade užičkog fudbala. U 60-tim Užice ne samo da je živelo za fudbal. U Užicu je fudbal
živeo. I to dobro živeo.

Baš 1967. godine fudbalski put ih je razdvojio. Pišem “baš” jer je to verovatno bila
godina kada je Sloboda imala najjači tim ikada u svojoj istoriji. Milovan je sa Miroslavom
Pavlovićem otišao u Zvezdu (slika 2). Godinu
dana kasnije njihovim stopama je krenuo i Petar
Krivokuća. Upravo njih trojica postavili su temelj
velikoj Zvezdi Miljana Miljanića i uspostavili
osnovu za dominaciju srpskim fudbalom u
godinama nakon toga.

Slobodan je za razliku od njih ostao u Užicu. Sa

kapitenskom trakom na ruci.
Slika 2 – Đorić stoji peti s leva, Dogandžić čuči treći s leva

Dve i po godine kasnije , tačnije 13.

februara 1970. odigrala se Skupština FK Sloboda
koja je odredila sudbinu Slobodana Dogandžića a
možda i sudbinu jugoslovenskog fudbala. Zvezda
je htela Dogca po svaku cenu. Na sednicu su
došli Miljanić i Ćosić da ubede rukovodstvo
Slobode da je Dogandžić igrač za Zvezdu. Sa
njima je bio i Đorić kao neko koje trebao da bude
dodatni adut na samoj sednici. Miljan je znao da
je upravo Dogac taj šraf koji će crveno belu
mašineriju (već utemeljenu na osovini Đorić-
Krivokuća-Pavlović) učiniti toliko dominantnom
da i sam vrh evropskog fudbala neće biti
nedostižan.
Slika 3 – Sudbonosna sednica Skupštine FK Sloboda

Ipak, Skupština našeg kluba nije pustila Dogca u Zvezdu. (slika 3) Odnosi su se
poremetili. Sloboda je ispustila jesenju lidersku poziciju i nije uspela da se domogne Prve
lige. A Zvezda nije uspela u narednoj sezoni da se dokopa finala Kupa šampiona (protiv
Panatenaikosa). Nije malo onih koji kažu da je Belčo nedostajao Dogcu u Slobodi za Prvu
ligu ali i Dogac Belču u Zvezdi za evropski tron.

Nakon uspešne igračke karijere nastupila je ona

trenerska (slika 4). Obojica su bili veliki igrači a možda
još veći treneri. Svaki na svoj način, priznati i afirmisani
širom sveta: Milovan kao selektor u dve zemlje,
utemeljitelj trenerske škole u Srbiji, trener u nekoliko
velikih klubova ; Slobodan kao apsolutni rekorder na
ovim prostorima činjenicom da je trenirao čak 26 klubova
u nekoliko različitih zemalja.
A onda je te 1986. godine Slobodan Dogandžić
vodio treću uzastopnu sezonu Slobodu u II saveznoj ligi,
da bi u petom kolu došlo do velike rokade. 13.9.1986.
Sloboda je predstavila novog šefa stručnog štaba. Bio je
to Milovan Đorić (slika 5). To je bio dovoljan znak za
euforiju u Užicu. Na treninzima je bilo i po hiljadu
posetilaca. Pobeđen je Teteks u Užicu sa 3:0, a u
narednom kolu u Prilepu je uzet bod (1:1). Ambicije su Slika 4 – TrenerskI bardovi: Đorić, Miljanić, Dogadžić
porasle do neverovatnih visina. A onda šok.
Dan uoči derbija sa Pelisterom na
Begluku pročulo se da Đorić odlazi u tada
ekstremno ambicioznu Prištinu. Neverica i
pitanje “Da li je tačno da Belčo odlazi?”. Onda
se pred početak utakmice desilo ono što je
Begluk retko kome ikada priredio. Drvena
tribina je klicala “Beli ostani”. Nije ostao.
Otišao je.

Slika 5 – Predstavljanje Đorića kao novog trenera Slobode

Tačno 49 godina i 1 dan posle one

Skupštine Slobode koja je odredila
sudbinu jugoslovenskog fudbala,
jedne februarske večeri 2019.
godine, odigrala se vanredna
Skupština kluba koja je ponovo na
isto mesto dovela njih dvojicu (slika
6).
Milovana i Slobodana, Đorića i
Dogandžića, Belča i Dogca, Đoru i Slika 6 – Đorić, Rajevac i Dogandžić na povratničkoj sednici Skupštine kluba
Dodža, Dve institucije, Dve
Slobodine ikone.

Vratili su se da vrate Slobodi ono što im je dala pre 60 godina, da oproste ono što im je
oduzela pre 50 i da poprave ono što su započeli pre 33.