Dinamicka Analiza Primenom Medote Spektralnih Elemenata

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ДИПЛОМСКИ МАСТЕР РАД
Динамичка анализа рамовских

конструкција у фреквентном
домену применом методе
спектралних елемената
Кандидат: Мирјана Ратковац 507/12

Ментор: Марија Нефовска-Даниловић
Март 2014., Београд

Мирјана Ратковац – МАСТЕР РАД
Abstract
Using the spectral element method (SEM), a 3D numerical model of multi-storey frame structures has
been developed. The model consists of columns and beams, with an assumption of plates as rigid
diaphragms. Dynamic response of 2-storey, 6-storey and 12-storey 3D frames subjected to horizontal
vibrations induced by traffic and explosion is analyzed. 1D elements were developed using Timoshenko’s
beam theory, with comparison to use of Euler-Bernoulli beam element.
Key words: frequency domain, SEM, 3D frame, rigid plate diaphragm, vibrations, Timoshenko’s beam
theory
Резиме
Коришћењем методе спектралних елемената, развијен је 3Д модел вишеспратне рамовске
конструкције. Модел се састоји од стубова и греда уз претпоставку да су таванице круте у својој
равни. Анализиран је динамички одговор система за 3Д рамовску конструкцију од два, шест и
дванаест спратова изложен утицају хоризонталних вибрација изазваних саобраћајем и експлозијом.
1Д елементи су моделирани коришћењем Тимошенкове теорије греде, при чему је вршено
поређење са резултатима добијеним коришћењем Euler-Bernoulli-јевог гредног елемента.
Кључне речи: фреквентни домен, метод спектралних елемената, 3Д рамовса конструкција, крута
таваница, вибрације, Timoshenko-в греди елемент
2
Садржај
1.Увод ................................................................................................. 1
1.1. Циљ рада. Поступак решавања ............................................................ 2
1.2. Претпоставке. Динамичке карактеристике материјала .............................. 2
Листа симбола..................................................................................... 3
2.Моделирање конструкције коришћењем спектралних елемената ............... 4
2.1. Одређивање динамичке матрице крутости спектралних елемената.............. 5
2.1.1. Спектрални елемент аксијално напрегнутог штапа ...................................... 5
2.1.2. Спектрални елемент штапа изложеног торзији ............................................ 5
2.1.3. Спектрални елемент Bernoulli-Euler-ове греде ............................................... 6
2.1.4. Спектрални елемент Timoshenko-ве греде .................................................... 6

2.1.5. Нумерички пример.................................................................................... 6
2.2. Динамичка матрица крутости 3Д рамовске конструкције ................................... 4
2.2.1. Трансформација матрице крутости у глобални координатни систем ................ 5
2.2.2. Глобална матрица крутости и динамичка матрица крутости система ............. 5
3. Модел 3Д рамовске конструкције са крутим таваницама .......................... 4

3.1. Увод .................................................................................................... 6
3.2. Кинематичка трансформација. Смањење броја степени слободе ................. 5
4. Нумеричка анализа динамичког понашања конструкција ......................... 4

4.1. Поступак решавања. Алгоритам у MATLAB-у ............................................ 6
4.2. Одређивање сопствених фреквенција осциловања система ....................... 6
4.2.1. Двоспратна рамовска конструкција ............................................................. 6
4.2.2. Шестоспратна рамовска конструкција ......................................................... 6
4.2.3. Дванаестоспратна рамовска конструкција.................................................... 6
4.3. Динамичко оптерећење ..................................................................... 6
4.3.1. Fourier-ове трансформације ........................................................................ 6
3
4.3.2. Хистерезисно пригушење............................................................................ 6

4.3.3. Вибрације изазване саобраћајем ................................................................... 6
4.3.4. Вибрације изазване експлозијом ................................................................... 6
4.3.5. Вибрације услед земљотреса ...................................................................... 6
4.4. Динамички одговор система ............................................................... 6
4.4.1. Једноспратна рамовска конструкција ........................................................... 6
4.4.2. Двоспратна рамовска конструкција ............................................................. 6
4.4.3. Десетоспратна рамовска конструкција ........................................................ 6
5. Закључак. Анализа резултата. Даљи рад ............................................... 4

6. Литература ....................................................................................... 4
Прилози .............................................................................................. 4
4
1.Увод
1.1 Метода спектралних елемената
Динамичко и статичко понашање конструкција се већ дуги низ година описује коришћењем
конвенционале методе коначних елемената (МКЕ). Мрежом коначних елемената могу се успешно
приказати динамичке карактеристике конструкције уколико је таласна дужина велика у односу на
димензије коначног елемента. Међутим, да би се дошло до тачнијих резултата и при јако виском
фреквенцијама, потребно је прогустити мрежу коначних елемената, што може значајно да повећа
обим рада и продужи рачунарско време потребно за добијање резултата. Сматра се да димензија
коначног елемента мора да буде око 10 пута мања од таласне дужине највише фреквенције од
интереса (Alford et al.,1974). С обзиром да су функције облика које описују понашање коначног
елемента полиноми независни од фреквенције, а одговор система варира са фреквенцијом,
потребна је гушћа мрежа како би се тачно приказали геометрија, оптерећење, гранични услови и
фреквенција одговора система.
Коришћењем динамичке матрице крутости, која је добијена на основу интерполациних функција

зависних од фреквенције, избегава се проблем повећања броја елемената. Метода спектралних
елемената користи управо овај приступ. За једнодимензионалне елементе као што су штапови и
греде, овај метод даје поље померања које представља тачно решење парцијалне диференцијалне
једначине кретања. Функције облика и динамичка матрица крутости оваквог спектралног елемента
су зависни од фреквенције, и одређују се за сваку фреквенцију из спектра. Уколико је спољашње
динамичко оптерећење дато у временском домену, оно се преводи у фреквентни домен користећи
нумерички поступак познат као брза Fourier-ова трансформација (FFT). Комплетна анализа и
динамички одговор система дати су у фреквентном домену. Одговор система се преводи из
фреквентног у временски домен помоћу инверзне брзе Fourier-ове трансформације (IFFT).
Предности метода спектралних елемената су вишеструке. До решења се долази веома брзо и са

великом прецизношћу. Један конструктивни елемент, без дисконтинуитета у погледу геометрије,
распореда масе и оптерећења, без обзира на његову величину, може се приказати са само једним
спектралним елементом. Маса је континуално распоређена, није потребно концентрисање масе у
чворове. С обзиром да се до динамичке матрице крутости долази директно, решавањем парцијалних
диференцијалних једначина, добијена решења представљају тачна решења. Код
дводимензионалних елемената, односно код плоча, решења су приближна. Гранични услови су
континуалне функције просторних променљивих, па се померања плоче приказују преко
бесконачних Fourier-ових серија.
5
Динамичка анализа у фреквентном домену омогућава и једноставно повезивање система тло-

објекат у фреквентном домену. Могуће је узети у обзир карактеристике тла на коме је објекат
фундиран, коришћењем функција импеданције. Ове функције се могу лако упарити са комплексним
динамичким матрицама крутости. На овај начин се може узети у обзир интеракција тла и објекта у
случају динамичког оптерећења услед земљотреса, саобраћаја, ветра, ударног оптерећења или
машина.
1.2 Циљ рада. Поступак решавања
У овом раду приказана је примена методе спектралних елемената за добијање динамичког одговора
3Д рамовског система, различите спратности. Модел се састоји од стубова и греда. Уведена је
претпоставка да се таванице понашају као круте дијафрагме. Тежина таваница је узета у обзир
континуалним распоређивањем масе дуж греда, а крутост у равни таванице је остварена
кинематичком трансформацијом динамичке матрице крустости система конструкције, односно
помоћу кинематичке матрице. Ова матрица омогућава да се сва померања у нивоу таванице изразе
преко померања у средини таванице. На тај начин је значајно смањен број непознатих померања и
омогућен бржи прорачун. Ова претпоставка је посебно оправдана код вишеспратних рамовских
конструкција са крутим бетонским таваницама и често се користи у програмским пакетима за
моделирање и анализу конструкција као што су нпр. SAP2000 или ETABS. Посебна пажња је
посвећена утицају деформације смицања и ротационе инерције код једнодимензионалних
спектралних елемената. У ту сврху је коришћен спектрални елемент Timoshenko-ве греде. Вршено
је поређење резултата са оним добијеним коришћењем Euler-Bernoulli-јевог гредног елемента.
Утицај деформације смицања и ротационе инерције постаје све значајнији са порастом фреквенције,
као и код елемената типа зидно платно, односно дебелих греда, где је једна димензија попречног
пресека греде већа од друге (Cheng, 1979.; Wang and Kinsman, 1971.).
Приказано је извођење динамичких матрица крутости за спектралне елементе примењене у овом

раду, као и поступак повезивања појединачних једнодимензионалих елемената у 3Д модел. У
трећем делу је приказано на који начин је остварена крутост таваница коришћењем кинематичке
трансформације, као и разлози за увођење ове претпоставке.
Анализирани су модели једноспратне, двоспратне, шестоспратне и дванаестоспратне 3Д рамовске

конструкције са крутим таваницама. Изабрани су овакви модели ради могућности поређења
резултата са ранијим истраживањима и експерименталним мерењима. Најпре су одређене
сопствене фреквенције осциловања. Поређени су резултати добијени коришћењем модела са
6
Timoshenko-вим и Euler-Bernoulli-јевим гредним елементом за стубове и зидна платна. На крају је

анализиран је динамички одговор система при утицају динамичког оптерећења. Модели су
изложени утицају вибрација различитог фреквентног састава, изазваних саобраћајем и експлозијом.
Оптерећене је приказано записом у временском домену, а преведено је у фреквентни домен
коришћењем брзе Fourier-ове трансформације.
Анализа је вршена помоћу програма у MATLAB-у (М. Нефовска-Даниловић, литература ). Извршене

су одређене измене у овом програму. Уведен је утицај деформације смицања и ротационе инерције,
односно Euler-Bernoulli-јев гредни елемент је замењен Timoshenko-вим. Затим је извршена
кинематичка трансформација система у циљу остваривања крутости таваница, те додата маса
континуално дуж греда, како би се узела у обзир тежина таваница. Направљени су овакви модели
за случај једноспратног, двоспратног, шестоспратног и двамнаестоспратног 3Д рама. Модели су
изложени утицају хоризонталних вибрација задавањем померања ослонаца. На крају су приказани
резултати анализе, поређења, закључци и могућности за даљи рад и унапређење.
1.3 Претпоставке. Динамичке карактеристике материјала
При моделирању и нумеричкој анализи коришћене су следеће претпоставке:
- Линеарна теорија штапа

- Материјал је хомоген, изотропан и еластичан
- Деформације и померања елемената су мале величине
- Важи Hooke-ов закон
- При моделирању 1Д елемената коришћен је Timoshenko-в гредни елемент
- Таванице су бесконачно круте у својој равни
- Број степени слободе је једнак броју таваница помноженом са три (свака таваница има два
хоризонтална померања и једну ротацију).
- Вибрације делују на објекат у два ортогонална правца и аплициране су преко померања
ослонаца конструкције
7
Листа симбола
А Површина попречног пресека

̅, , ̅ , Непознати коефицијенти
D
d Вектор померања дуж штапа
E Модуо еластичности материјала
F Вектор сила на крајевима штапа
F Вектор сила дуж штапа
G Модуо клизања
hy Висина попречног пресека у у-правцу
hz Висина попречног пресека у x-правцу
I Момент инерције попречног пресека
i Имагинарни број √−1

K1 Timoshenko-в коефицијент за деформацију смицања
K2 Timoshenko-в коефицијент за ротациону инерцију
KD Динамичка матрица крутости
k Матрица крутости елемента
k Таласни број
L Дужина спектралног елемента
M Момент савијања
N Вектор интерполационих функција
R1,R2,R3,R4
T(t) Временски део решења
t Временска променљива
u Померање у x-правцу
u Вектор непознатих померања
V Трансверзална сила
v Померање у у-правцу
w Померање у z-правцу
X(x) Просторни део решења
β Обртање попречног пресека услед смицања

σ Нормални напон
8
τ Смичући напон
ρ Густина материјала
θ Ротација попречног пресека
ω Кружна фреквенција осциловања
ψ Обртање попречног пресека услед савијања
9
2. Моделирање конструкције
коришћењем спектралних
елемената
2.1. Одређивање динамичке матрице крутости спектралних елемената
Динамичка матрица крутости спектралног елемента формира се у фреквентном домену, за сваку

фреквенцију из спектра, користећи тачна решења таласних једначина. Интерполационе функције
спектралног елемента представљају тачна решења диференцијалних једначина кретања, што
омогућава велику тачност и прецизност при одређивању вибрација рамовских конструкција уз
примену малог броја спектралних елемената. Приликом моделирања конструкције, први корак је
њена дискретизација. Циљ је да се конструкција прикаже помоћу што мањег броја спектралних
елемената. Уколико дуж једнодимензионалног елемента конструкције нема дисконтинуитета у
погледу материјала, геометрије и оптерећења, довољан је само један спектрални елемент како би
се тачно приказало његово динамичко понашање. Ово је једна од основних предности методе
спектралних елемената у односу на метод коначних елемената. У даљем раду ће такође бити
извршено поређење резултата добијених коришћењем методе спектралних елемената и МКЕ,
одакле се може видети да је довољан знатно мањи број спектралних елемената да би се добио
резултат исте тачности, нарочито при вишим фреквенцијама осциловања.
У наредном поглављу је приказан поступак извођења динамичке матрице крутости за штап изложен
аксијалном напрезању и торзији, као и извођење динамичке матрице крутости за Euler-Bernoulli-
јеву и Timoshenko-ву греду (греда изложена савијању). Решење парцијалне диференцијалне
једначине (таласне једначине), односно поље померања добија се претпостављањем просторног и
временског дела решења, односно Fourier-овом трансформацијом. На тај начин се добија тачан
приказ поља померања. Када су познате динамичке матрице крутости појединачних елемената,
даљи поступак је сличан ономе у методи коначних елемената. Врши се трансформација матрица из
локалног у глобални координатни систем, а затим повезивање у динамичку матрицу крутости
система познатим поступком кодних бројева за сваку фреквенцију из спектра. Маса је континуално
распоређена и самим тим реално представљена, те није потребно њено моделирање, за разлику од
МКЕ, где се маса дискретно распоређује, или се континуална маса замењује такозваним
конзистентним масама. Спољашње оптерећење се трансформише из временског у фреквентни
домен коришћењем брзе Fourier-ове трансформације (FFT компјутерски алгоритам).
10
2.1.1. Спектрални елемент аксијално напрегнутог штапа
Потребно је извести динамичку матрицу крутости спектралног аксијално напрегнутог елемента,

како би се узела у обзир подужна померања и анализирале лонгитудиналне вибрације.
Лонгитудиналне вибрације могу да се опишу помоћу једнодимензионалног гредног елемента, са по
једним степеном слободе у сваком чвору у аксијалном правцу.
Сл. 1. Диференцијални елемент аксијално напрегнутог штапа
Посматра се диференцијално мали део аксијално напрегнутог штапа, где је модуо еластичности
материјала, а константна површина попречног пресека штапа. До једначине кретања се долази
постављањем услова равнотеже диференцијалног елемента у подужном правцу.
Услов равнотеже сила у правцу x-осе има облик:
( , ) ( , )
− ( , )+ ( , )+ − =0 (1)
где је ρ густина материјала, ( , ) померање у правцу x-осе, а ( , ) аксијална сила у штапу. Као
што је познато из Отпорности материјала аксијална сила је једнака:
( , )= ( , ) (2)
а нормални напон ( , ) може да се изрази преко модула еластичности материјала и аксијалне

деформације као:
( , )
( , )= ∙ = ∙ (3)
11
Уметањем једначина 2 и 3 у једначину 1, добија се парцијална диференцијална једначина

динамички аксијално напрегнутог штапа, односно једначина кретања:
( , ) ( , )
= (4)
До решења парцијалне диференцијалне једначине долази се техником раздвајања променљивих.

Добијају се две обичне диференцијалне једначине другог реда са константним коефицијентима,
једна по просторној променљивој x и једна по времену t.
Претпостављајући решење као
( , )= ( ) ( ) (5)
и заменом претпостављеног решења у једначину кретања 4 добија се
̈( )
= (6)
( ) ( )
Када се обе стране једначине изједначе са непознатом константом ̅ добијамо две обичне
диференцијалне једначине:
= ̅
( )
(7)
̈( )
= ̅
()
У случају хармонијске побуде за диференцијалну једначину по времену се претпоставља решење у

облику:
( )=
(8)
Уношењем израза 8 у једначину 7 добија се:
(− ) − ̅ =0 (9)
где је кружна фреквенција. Решавањем по непознатој константи ̅ добија се:
̅= − (10)
12
За просторну диференцијалну једначину се претпоставља решење у облику

( )= ̅ (11)
Уношењем израза 11 у једначину 7 добија се следећи израз:
(− ) ̅ − ̅ ̅ =0 (12)
У претходним изразима је таласни број. Решавањем једначине 12 долази се до спектралних

релација за аксијано напрегнут штап. Замењујући константу ̅ која је одређена изразом 10 у израз
12 и након сређивања израза, добија се карактеристична веза између кружне фреквенције и
таласног броја:
− + =0 (13)
Постоје две могуће вредности таласног броја које задовољавају карактеристичну једначину, у
реалном и имагинарном простору:
=
(14)
=−
Применом по једне експоненцијалне функције за сваку могућу вредност просторног таласног броја,
добија се просторно решење у облику:
( )= ̅ + (15)
где су ̅и непознати коефицијенти који могу да се одреде из граничних услова.
Комбиновањем просторног дела решења (израз 15) са временским (израз 8), долази се до укупног
решења за поље померања у облику:
( , )=( ̅ + ) (16)
На слици 2 је приказан аксијално напрегнут спектрални елемент са означеним степенима слободе

померања у чворовима, одговарајућим чворним силама, материјалним и геометријским
карактеристикама.
13
Сл. 2. Спектрални елемент аксијално напрегнутог штапа са материјалним и геометријским

карактеристикама
=
(17)
=
је вектор померања у чворовима елемента, а је вектор сила.
Једначина 15 се може изразити преко померања чворова 1 и 2 елемента дужине .
1 = (0) = ̅+
(18)
2 = ( )= ̅ +
Или у матричном облику као:
̅
= = [D] (19)
Из једначине 19 следи матрица [D]:
1 1 (20)
[D] =
На сличан начин, одређивањем аксијалне силе у чворовима
( )
( )= (21)
и укључивањем временске компоненте решења, добија се, у матричном облику:
− ̅
= = [F] (22)
14
Минус испред силе значи да позитивна сила даје негативно померање. Из једначина 21 и 22 следи
матрица [F]:
− −
[F] = (23)
Динамичка матрица крутости, по дефиницији, представља везу између сила и померања на

крајевима штапа:
= (24)
Знак тилда ~ означава да су у питању комплексе вредности, а суперскрипт e да се матрица крутости

односи на елемент. Динамичка матрица крутости може да се одреди на основу једначина 19 и 22
елиминисањем вектора непознатих коефицијената:
K = [F][D]
(25)
Динамичка матрица крутости спектралног елемента аксијално напрегнутог штапа има облик:
− + − +
⎡ ⎤
K = ⎢ − − ⎥ (26)
⎢( − ) − ⎥
⎣ − − ⎦
Функције облика спектралног аксијално напрегнутог штапа [N] повезују поље померања унутар
штапа са степенима слободе померања у чворовима и могу се приказати на следећи начин:
{ } = [N]{ }
(27)
У претходном изразу, са { } је означен вектор померања дуж штапа, а са { } вектор померања у
чворовима елемента.
Матрица функција облика спектралног елемента аксијално напрегнутог штапа има следећи облик:
− + −
[N] = (28)
− + − +
Динамичка матрица крутости је добијена директним поступком користећи чворне силе и померања.
Поље померања је добијено решавањем одговарајућих парцијалних диференцијалних једначина
проблема. С обзиром да се динамичка матрица крутости заснива на тачном решењу одговарајућих
парцијалних диференцијалних једначина, померања чворова и силе добијене на основу динамичке
матрице крутости ће такође бити тачни. Taчан облик поља померања је такође укључен и у функције
облика самог спектралног елемента аксијално напрегнутог штапа.
15
2.1.2. Спектрални елемент штапа изложеног торзији
На слици 3 је приказан штап изложен утицају торзије са моментима и обртањима. До парцијалне

диференцијалне једначине кретања долази се постављањем услова равнотеже сила, укључујући
инерцијалне силе.
Сл. 3. Штап изложен утицају торзије
Услов равнотеже сила у правцу x-осе има облик:
( , ) ( , )
− ( , ) + ( , ) + − =0 (29)
где је ρ густина материјала, ( , ) торзија у правцу x-осе, а ( , ) момент торзије у штапу.

Сређивањем израза 29 и на основу релација познатих из Отпорности материјала за однос момента
торзије и ротације следи:
( , )
= ̈ (30)
=
(31)
Уметањем једначине 31 у једначину 30, добија се парцијална диференцијална једначина штапа

изложеног торзији, односно једначина кретања:
( , ) ( , )
= (32)
Где је модуо клизања, а торзиона константа. До решења парцијалне диференцијалне једначине

долази се техником раздвајања променљивих. Добијају се две обичне диференцијалне једначине
другог реда са константним коефицијентима, једна по просторној променљивој x и једна по времену
t.
16
Претпостављајући решење у облику
( , )= ( ) ( ) (33)
и заменом претпостављеног решења у једначину кретања 32 добија се:
̈( )
= (34)
( ) ()
= ̅
( )
̈( ) (35)
= ̅
()

облику:
( )= (36)
(− ) − ̅ =0 (37)
̅ = (− ) (38)
( )= ̅ (39)
(− ) ̅ − ̅ ̅ =0 (40)
17

релација за штап изложен торзији. Замењујући константу ̅ која је одређена изразом 40 у израз 34
и након сређивања израза, добија се карактеристична веза између кружне фреквенције и таласног
броја:
− + =0 (41)
Постоје две могуће вредности таласног броја које задовољавају карактеристичну једначину, у
реалном и имагинарном простору:
=
(42)
=−
( )= ̅ + (43)
где су ̅и непознати коефицијенти који могу да се одреде из граничних услова.
Комбиновањем просторног дела решења (израз 43) са временским(израз 36), долази се до укупног
решења за поље померања у облику:
( , )=( ̅ + ) (44)
На слици 4 је приказан аксијално напрегнут спектрални елемент са означеним степенима слободе

померања у чворовима, одговарајућим чворним силама, материјалним и геометријским
карактеристикама.
Сл. 4. Спектрални елемент штапа изложеног торзији са материјалним и геометријским

18
=
(45)
=
je вектор померања nна крајевима штапа, а F je вектор сила.
Једначина 44 се може изразити преко померања чворова t и t елемента дужине .
= (0) = ̅+
(46)
t = ( )= ̅ +
Или у матричном облику као:
̅
= = [D] (47)
t
Из једначине 47 следи матрица [D]:
1 1
[D] = (48)
На сличан начин, одређивањем моменaта торзије у чворовима
( )
( )= (49)
и укључивањем временске компоненте решења добија се, у матричном облику:
̅
= = [F] (50)
Из једначина 49 и 50 следи матрица [F]:
− −
[F] = (51)
Динамичка матрица крутости се добија на исти начин као за случај аксијалног напрезања.
K = [F][D] (52)
19
Динамичка матрица крутости спектралног елемента штапа изложеног торзији има облик:
− + − +
⎡ ⎤
K = ⎢ − − ⎥ (53)
⎢( − ) − ⎥
⎣ − − ⎦
Функције облика штапа изложеног торзији [N] повезују поље померања унутар штапа са степенима
слободе померања у чворовима и могу се приказати на следећи начин:
{ } = [N]{ } (54)
Матрица функција облика спектралног елемента штапа изложеног торзији има следећи облик:
− + −
[N] = (55)
− + − +
Као што се може видети, интерполационе функције су исте као и за случај аксијалног напрезања и
представљају тачан облик поља померања спектралног елемента.
20
2.1.3. Спектрални елемент Euler-Bernoulli-јеве греде
До спектралног елемента гредног носача долази се на основу Euler-Bernoulli-јеве теорије греде.

Посматра се гредни носач константног попречног пресека. Претпоставља се да су димензије
попречног пресека мале у односу на дужину носача, тако да се оправдано могу занемарити утицаји
трансверзалних сила на деформацију као и утицај ротационе инерције. Посматра се диференцијално
мали елемент носача и све силе које на њега делују (Сл. 5). Инерцијалне силе везане за попречно
убрзање елемента уводе се на основу D’Alembert-овог принципа.
Сл.5. Спектрални елемент Euler-Bernoulli-јеве греде
Услов равнотеже попречних сила у правцу y-осе може да се напише као:
( , ) ( , )
( , )− ( , )+ − =0 (56)
Слично, услов равнотеже момената око центра диференцијалног елемента може да се напише као:
( , ) ( , )
− ( , )+ ( , )+ − ( , ) − ( , )+ =0 (57)
2 2
У претходним изразима, је површина попречног пресека елемента, а је густина материјала.

Поједностављивањем израза и занемаривањем малих величина вишег реда, добија се следећи израз
за трансверзалну силу:
( , )
( , )= (58)
Заменом израза 58 у услов равнотеже трансверзалних сила добија се следећа релација:
( , ) ( , )
=− (59)
21
Однос момента и кривине познат из теорије савијања гредних носача је

( , )
( , )= (60)
где је модуо еластичности материјала, а момент инерције попречног пресека. Када се

једначина 60 унесе у израз 59 долазимо до диференцијалне једначине кретања за Euler-Bernoulli-
јеву греду.
( , ) ( , )
=− (70)
Раздвајањем променљивих долази се до решења парцијалне диференцијалне једначине. Добијају

се две обичне диференцијалне једначине, једначина четвртог реда са константним коефицијентима
по просторној променљивој x, и једначина другог реда са константним коефицијентима по времену
t.
Претпоставља се решење са раздвојеним променљивим у облику

( , )= ( ) ( ) (71)
Уношењем претпостављеног решења у једначину кретања добија се
̈( )
=− (72)
( ) ( )
= ̅
( )
(73)
̈( )
− = ̅
()

облику:
( )= (74)
Уношењем овог израза у једначину 72 добија се:
(− )(− ) − ̅ =0 (75)
22
̅= (76)
( )= ̅ (77)
Уношењем овог израза у једначину 75 добија се:
̅ − ̅ ̅ =0 (78)
Уношењем вредности за константу ̅ у израз 78, добија се:
− =0 (79)

релација за греду изложену савијању. Постоје четири могуће вредности таласног броја које
задовољавају карактеристичну једначину, у реалном и имагинарном простору:
=
(80)
=−
=−
( )= ̅ + + ̅ + (81)
На слици 6 је приказан спектрални елемент динамички напрегнуте Euler-Bernoulli-јеве греде са

основним материјалним и геометријским карактеристикама. Означени су степени слободе
померања у чворовима и одговарајуће чворне силе, дефинисани векторима ( -вектор померања,
F-вектор сила).
23
Сл.6. Спектрални елемент Euler-Bernoulli-јеве греде са материјалним и геометријским

(82)
Комбиновањем просторног и временског дела решења, долази се до укупног израза за померања

Euler-Bernoulli-јеве греде:
( , )=( ̅ + + ̅ + )
( , ) (83)
( , )= =( ̅ + + ̅ + )
где су ̅, , ̅и непознати коефицијенти. Они могу да се одреде постављањем граничних

услова, на исти начин као у конвенционалној методи коначних елемената. Веза између непознатих
коефицијената и степени слободе померања може да се напише у матричном облику као:
(0, ) ̅
⎧ ⎫
(0, )
= = [D] ̅
(84)
⎨ ( , )⎬
⎩ ( , )⎭
За случај Euler-Bernoulli-јеве греде, [D] је матрица формата [4x4]:
1 1 1 1
[D] = (85)
Ако се трансверзалне силе и моменти у чворовима напишу у матричном облику добијамо:
(0, ) ̅
− (0, )
= = [F] ̅
(86)
− ( , )
( , )
24
Негативан знак испред трансверзалне силе и момента у једначини 86 уведен је да би се обезбедило

да позитивне силе дају позитивна померања. Изрази за момент и трансверзалну силу су познати:
( , )
( , )=
(87)
( , )
( , )=
За случај Euler-Bernoulli-јеве греде, [F] је матрица формата [4x4]:
−
⎡ − − − ⎤
⎢ ⎥
[F] = ⎢ ⎥ (88)
⎢ ⎥
⎣− − − − ⎦
Величине вертикалног померања и обртања чворова одређени једначином 84 образују вектор

степени слободе у чворовима елемента
(89)
=
Трансверзалне силе и моменти одређени једначином 86 формирају вектор чворних сила
= (90)
Динамичка матрица крутости, по дефиницији, представља везу између сила и померања на

= (91)

односи на елемент. Динамичка матрица крутости може да се одреди на основу једначина 84, 86 и
91 елиминисањем вектора непознатих коефицијената:
K = [F][D] (92)
Динамичка матрица крутости је симетрична и укључује попречне инерцијалне ефекте.

Функције облика спектралног Euler-Bernoulli-јевог елемента могу да се искажу преко матрице [D].
Функције облика за попречно померање [N ] и за обртање N су:
25
N
N = N = [D] (93)
Израз који дефинише поље померања у функцији померања чворова је:
( )
= N {d} (94)
( )
облика самог спектралног гредног елемента.
26
2.1.4. Спектрални елемент Timoshenko-ве греде
Приликом извођења динамичке матрице крутости за спектрални елемент Euler-Bernoulli-јеве греде

уведена је претпоставка да су димензије попречног пресека мале у односу на дужину елемента, а
утицаји ротационе инерције и деформације смицања су занемарени. Међутим, са повећањем
фреквенције осциловања није више могуће тачно описати понашање греде. При фисоким
фреквенцијама трансверзалне силе значајно утичу на деформације смицања попречног пресека
гредног носача, а потребно је узети у обзир и утицај ротационе инерције. Timoshenko (1921.) је
направио одређене корекције ове теорије, како би описао вибрације греда великог попречног
пресека. Нагиб еластичне линије не зависи само од ротације попречних пресека греде, већ и од
деформације смицања, као и од момента ротационе инерције греде. Ова теорија има велики значај
при проучавању вибрација при високим фреквенцијама, као и када су у питању греде значајне
висине попречног пресека и зидна платна.
Посматра се диференцијално мали елемент гредног носача константног попречног пресека. На

слици 7 су приказани сви утицаји који на њега делују.
Сл.7. Спектрални елемент Timoshenko-бе греде
Постављањем услова равнотеже попречних сила у правцу y-осе и момената савијања на

посматраном диференцијалном елементу, и њиховим сређивањем, добијамо:
( , ) ( , )
( , )− ( , )+ − =0
(95)
( , ) ( , )
− ( , ) − =0
27
где је ( , ) трансверзална сила, ( , ) момент савијања, ( , ) попречно померање, промена
нагиба услед савијања, промена нагиба услед смицања, а укупна промена нагиба греде. је
коефицијент ротационе инерције, а површина попречног пресека греде.
Сл.8. Деформација услед смицања и савијања . Неутрална оса за Timoshenko-ву ( − ) и

Euler-Bernoulli-јеву греду ( − )
Попречни пресег греде не остаје управан на еластичну линију при деформацији греде, односно не
важи Euler-Bernoulli-јева хипотеза о равним пресецима. Укупна промена нагиба за Тimoshenko-ву
греду је, према слици 8:
= + (96)
Моменти савијања и трансверзалне силе које делују у било ком пресеку Тimoshenko-ве греде дати
су изразима:
( , )=− ( , )
( , ) (97)
( , )=
Веза између нагиба је:
( , )
( , )= − ( , ) (98)
је модуо клизања (смицања), момент инерције попречног пресека, а модуо еластичности.
је фактор који зависи од облика попречног пресека греде. За правоугаони попречни пресек има
вредност . Ако је вредност коефицијента бесконачна, крутост на смицање је веома велика,
па се понашање гредног носача приближава понашању Euler-Bernoulli-јеве греде.
28
је коефицијент који узима у обзир утицај ротационе инерције. За случај Тimoshenko-ве греде је
најчешће једнак 1, па се у литератури често занемарује. Када је коефицијент једнак нули,
елиминише се утицај ротационе инерције.
Ако се изрази 97 и 98 унесу у услове равнотеже, добија се једна једначина кретања за попречно
померање
( , ) ( , ) ( , )
( − )− =0 (99)
и једну једначину кретања за обртање попречног пресека
( , ) ( , ) ( , )
+ ( − ( , )) − =0 (100)
Обе парцијалне диференцијалне једначине су другог реда по простору и времену и имају константне
коефицијенте. До решења ових једначина долазимо техником раздвајања променљивих.
Претпоставља се експоненцијални облик решења за обе једначине, за попречно померање и за
обртање:
( , )= ̅
(101)
( , )=
Када се ови изрази унесу у Timoshenko-ве једначине 99 и 100, добијамо две једначине са две
непознате, ̅ и које се могу приказати у матричном облику као:
− + − ̅ 0
= (102)
− − + 0
Изједначавањем детерминанте матрице са нулом, добијамо карактеристичну једначину:
( ) −( + ) +( − )=0 (103)
Једначина 103 је четвртог степена по величини . представља таласни број и има четири
карактеристичне вредности, добијене решавањем карактеристичне једначине.
29
( + ) + (4 + ( − )
=
√2
( + ) − (4 + ( − )
=
√2
(104)
( + ) + (4 + ( − )
=−
√2
( + ) − (4 + ( − )
=−
√2
У наредним изразима и су амплитуде или просторне компоненте.
( )= + + +
(105)
( )= ̅ + + ̅ +
Kоефицијенти вертикалне транслације и ротације у једначинама 105 морају бити повезани тако да
је непознате коефицијенте могуће одредити из четири гранична услова. Коефицијенти са надвучено
и тилда могу се довести у везу преко једначина 102, при чему коефицијенту ̅ из једначине 102
одговара у једначини 105, а коефицијенту одговара ̅.
На овај начин се добијамо непознате коефицијенте означене са тилда (коефицијенте транслације)

изражене преко непознатих коефицијената означених са надвучено (коефицијенти обртања):
= ̅ − = ̅
−
= − =
−
(106)
= ̅ − = ̅
−
= − =
−
30
Када се уместо израза у заградама у једначини 106 уведу ознаке , , , и , крајњи облик
просторне компоненте поља померања је
( )= ̅ + + ̅ +
(107)
( )= ̅ + + ̅ +
У случају хармонијске побуде за диференцијалну једначину по времену претпоставља се решење у

експоненцијалном облику:
( )=
(108)
( )=
Комбиновањем просторног и временског дела решења, добија се комплетно решење за поље

померања у облику:
( , )=( ̅ + + ̅ + )
(109)
( , )=( ̅ + + ̅ + )
На слици 9 је приказан спектрални елемент Timoshenko-ве греде, са означеним степенима слободе

померања у чворовима и чворним силама. Приказане су и геометријске и материјалне
карактеристике греде ( -вектор померања, - вектор сила).
Сл.9. Спектрални елемент Timoshenko-ве греде са материјалним и геометријским

(110)
Веза између непознатих коефицијената и степени слободе померања може да се напише у

матричном облику као:
31
(0, ) ̅
⎧ ⎫
(0, )
= = [D] (111)
⎨ ( , )⎬ ̅
⎩ ( , )⎭
За случај Timoshenko-ве греде, [D] је матрица формата [4x4]:
1 1 1 1
[D] = (112)
Ако се трансверзалне силе и моменти у чворовима напишу у матричном облику добијамо:
(0, ) ̅
− (0, )
= = [F] (113)
− ( , ) ̅
( , )
Негативан знак испред трансверзалне силе и момента у једначини 113 уведен је да би се обезбедило
да позитивне силе дају позитивна померања.
За случај Timoshenko-ве греде, [F] је матрица формата [4x4]:
( − 1) ( − 1) ( − 1) ( − 1) −
⎡ ⎤
[F] = ⎢
⎢( − 1) ( − 1) ( − 1) ( − 1)
∙
⎥
⎥
−
(114)
⎣ ⎦
У претходном изразу сваки ред вектора са десне стране представља коефицијент сваког члана у
одговарајућем реду матрице са леве стране (сваки коефицијент множи одговарајући ред).
Величине вертикалног померања и обртања чворова одређени једначином 111 образују вектор
степени слободе у чворовима елемента
= (115)
Трансверзалне силе и моменти одређени једначином 113 формирају вектор чворних сила
= (116)
Динамичка матрица крутости, по дефиницији, представља везу између сила {f} и померања {d} на
32
= (117)

односи на елемент. Динамичка матрица крутости може да се одреди на основу једначина 111, 113
и 117 елиминисањем вектора непознатих коефицијената:
K = [F][D] (118)
Динамичка матрица крутости је симетрична и укључује попречне инерцијалне ефекте.

Функције облика спектралног Euler-Bernoulli-јевог елемента могу да се искажу преко матрице [D].
Функције облика за попречно померање [N ] и за обртање N су:
N
N = N = [D] (119)
Израз који дефинише поље померања у функцији померања чворова је:
( )
= N {d} (120)
( )
облика самог спектралног гредног елемента.
33
2.2. Динамичка матрица крутости 3Д рамовске конструкције
У претходном поглављу је приказан поступак добијања динамичких матрица крутости за спектралне

елементе изложене аксијалном напрезању, торзији и савијању. До динамичке матрица крутости
система долази се поступком кодних бројева, али пре тога је потребно одредити матрицу крутости
штапа у локалном координатном систему. Она се добија суперпозицијом матрица крутости за
појединачне случајеве напрезања (аксијално напрезање-а, торзија-t и савијање-s). У општем
случају спектрални елемент у простору има 12 степени слободе, по 6 на сваком крају. На слици 10
је приказан спектрални елемент у локалном координатном систему.
Слика 10. Спектрални елемент у локалном координатном систему
⎡ ⎤ 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
⎢ ⎥ ⎡ 0 0 0 0 0 0 0 ⎤⎡ ⎤
⎢ ⎥ ⎢ 0 − 0 0 0 0 − 0
⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 0 0 0 0 0 ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 0 − 0 0
⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ 0 0 0 0
= ⎢ ⎥⎢ ⎥ (121)
⎢ ⎥ 0 0 0 0 0
⎢ ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ 0 0 0
⎢ ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 − 0 ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 ⎥⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎣ ⎦⎣ ⎦
⎣ ⎦
34
2.1.1 Трансформација матрице крутости у глобални координатни

систем
За анализу носача као система међусобно повезаних штапова потребно је спровести трансформације
утицаја из локалних система појединачних штапова у референтни (глобални) координатни систем.
''''''''''''''''''''''''''''''''''''
∗ (122)
=
∗
Где је вектор сила у глобалном координатном систему а матрица трансформације штапа.
= (123)
= (124)
⎡− − − + ⎤
⎢ + ⎥
=⎢ √ + √ + ⎥ (125)
⎢ − + ⎥
⎢ − + ⎥
⎣ √ + √ + ⎦
Матрица представља матрицу ротације. Када је она позната могуће је одредити комплетну матрицу
трансформације из локалног у глобални координатни систем. Она уствари представља матрицу
трансформације за вектор сила, односно вектор момената на једном крају штапа. , ,
представљају косинусе углова које оса штапа заклапа са осама глобалног координатног система XYZ,
a је угао којим се одређује положај главних централних оса инерције попречног пресека штапа,
односно оса y и z локалног система у односу на осе глобалног система.
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
−
= cos( , ) = (126)
35
−
= cos( , ) =
−
= cos( , ) =
= ( − ) +( − ) +( − )
2.2.2. Глобална матрица крутости и динамичка матрица крутости

система
Матрица крутости трансформише се из локалног у глобални координатни систем на познат начин:
∗ (127)
=
∗
где је динамичка матрица крутости у глобалном координатном систему. У општем случају она је
реда 12x12. Када су познате динамичке матрице крутости спектралних елемената у глобалном
координатном систему, поступком кодних бројева се долази до динамичке матрице крутости за цео
систем, односно 3Д рамовску конструкцију.
У методи спектралних елемената могуће је извршити дискретизацију конструкције са веома малим

бројем спектралних елемената, тако да читав процес формирања динамичких матрица крутости,
трансформације у глобални координатни систем и повезивања у јединствен модел не захтева много
времена, иако се врши у фреквентном домену, односно за сваку фреквенцију из спектра.
36
3. Модел 3Д рамовске
конструкције са крутим
таваницама
3.1. Увод
У ранијим поглављима је приказано како се долази до динамичке матрице крутости просторне

конструкције. При моделирању реалне конструкције често се уводе одређене претпоставке и
упрошћења који не утичу значајно на тачност резултата. Приликом моделирања и прорачуна
рамовских конструкција, посебно великих, вишеспратних конструкција са великим обимом посла,
чест је поступак да се таванице посматрају као бесконачно круте у својој равни. Важно је
напоменути да у реалности ниједан елемент конструкције не може да има бесконачну крутост, али
може да има релативно велику крутост у односу на остале елементе, при чему су његове
деформације занемарљиво мале у односу на деформације осталих “флексибилних” елемената. У
таквом случају оправдано је увести претпоставку о бесконачној крутости конструкцијског елемента.
У случају вишеспратних рамовских конструкција са таваницама, крутост таванице у њеној равни је
за неколико редова виша од крутости вертикалних елемената на савијање, па је оправдано
упростити прорачун и смањити број непознатих померања на овакав начин.
У овом раду је вршена нумеричка анализа на моделу који је подешен тако да нема деформација у
равни таванице. Ово је могуће постићи на два начина. Први начин подразумева да се крутост
таванице у њеној равни ручно подеси на јако велику вредност, тако да су и деформације јако мале.
Међутим, приликом овог поступка често долази до нумеричких грешака услед велике разлике у реду
величине и до проблема са конвергенцијом. Такође, при матричној анализи, уколико су одређени
чланови матрице јако велики у односу на остале, тј. остали чланови имају практично исту вредност
у односу на њих, често је тешко или немогуће добити тачне резултате. Други начин за постизање
бесконачне крутости таванице у њеној равни је кинематичка трансформација.
На слици 13 је приказан 3Д модел једноспратне рамовске конструкције са ознакама померања у

чворовима.
37
38
3.2. Кинематичка трансформација. Смањење броја степени слободе
Померања у равни таванице, уколико се она помера као круто тело, могу да се прикажу преко два
управна хоризонтална померања, и , и ротације око z-oсе, у тачки O (Слика 14)
Тачка О може да се налази на било ком месту на таваници. За динамичко оптерећење услед
земљотреса, важно да се она налази у центру масе због инерцијалних сила које овде делују.
С обзиром да се таваница помера као круто тело, следеће релације морају да буду задовољене:
() ()
= −
() ( )
= + (128)
()
=
Релација између вектора померања у чворовима 3Д рамовске конструкције, и вектора померања

на месту О, , може да се напише на следећи начин:
39
⎡ ⎤
⎡ ⎤ ⎡ ⎤ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
= , = ⎢ ⋮ ⎥, = ⎢ ⋮ ⎥, = ⎢ ⎥ (129)
⎢⋮⎥ ⎢⋮ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎢ ⎥
⎣ ⎦
где је a кинематичка матрица, која се састоји из n субматрица , i=1...n, n je broj чворова

конструкције на плочи. Матрица за чвор i, која повезује померања чвора i са померањима у тачки
О има следећи облик:
0 0 ()
1 0 0 −
⎡ ⎤
0 0
⎢0 1 0 ()
() () ⎥
0 0 1 − 0
=⎢ ⎥ (130)
⎢0 0 0 1 0 0 ⎥
⎢0 0 0 0 1 0 ⎥
⎣0 0 0 0 0 1 ⎦
= (131)
Где су
()
⎡ () ⎤ ⎡ ⎤
⎢ ()
⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
=⎢ ( )⎥ , = ⎢ ⎥ (132)
⎢ ( )⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ ()
⎦ ⎣ ⎦
На овај начин, систем се своди на 6 померања у тачки О, па је и динамичка матрица крутости 3Д

модела једноспратне рамовске конструкције реда 6x6, а за конструкције са више спратова број
непознатих померања једнак nx6, где је n број спратова.
Оваквим поступком значајно се смањује број степени слободе, а самим тим и обим посла и време
потребно за прорачун, без великог смањења тачности резултата.
40
4. Нумеричка анализа
динамичког понашања
конструкција
4.1. Поступак решавања. Алгоритам у MATLAB-у
Нумеричка анализа динамичког понашања 3Д рамовских конструкција извршена је у MATLAB-у.

Написан је програм за одређивање сопствених фреквенција осциловања система, као и за
одређивање померања конструкције услед задатог динамичког оптерећења. Анализирани су модели
двоспратне, шестоспратне и дванаестоспратне 3Д рамовске конструкције.
У претходним поглављима је приказано како се долази до динамичке матрице крутости конструкције.

Поступак у MATLAB-у је следећи:
На основу унетих података, геометрије конструкције, материјалних карактеристика и одабраног

спектра фреквенција, за сваку фреквенцију из спектра одређују се динамичке матрице крутости
појединих елемената, које се даље повезују у просторну конструкцију. С обзиром да се динамичка
матрица крутости одређује за сваку фреквенцију из спектра, могуће је одредити сопствене
фреквенције осциловања конструкције коришћењем израза:
· =0 (133)
Где је динамичка матрица крутости конструкције уз непозната померања ( − број непознатих

померања конструкције) а представља вектор непознатих померања. Да би ова једначина имала
нетривијално решење потребно је да буде испуњен услов:
det =0 (134)
Из разлога лакшег одређивања вредности фреквенција за које је испуњен овај услов, уместо израза
134 у програму је вршено одређивање вредности величине
1 (135)
det
41
Цртањем дијаграма зависности ове вредности од фреквенције, добија се графички запис, где
максимуми на дијаграму представљају вредности фреквенције за које је испуњен услов 134. Ове
вредности представљају сопствене фреквенције осциловања конструкције. Добијене вредности су
поређене са вредностима добијеним коришћењем програмског пакета SAP2000, који користи метод
коначних елемената.
Основна једначина рамовске конструкције у фреквентном домену је:
( )= ( )· ( ) (136)
Где су ( ) и ( ) вектори сила и померања у фреквентном домену, а ( ) динамичка матрица

крутости рамовске конструкције. Раздвајањем динамичке матрице крустости на основу чланова уз
позната ( ) непозната померања ( ), једначина 136 може да се напише у следећем облику:
0
= (137)
На основу израза 137 добија се систем алгебарских једначина са комплексним коефицијентима:
+ =0
(138)
+ =0
Непозната померања у фреквентном домену могу да се израчунају из прве једначине:
=− (139)
Као што је већ поменуто, нумеричка анализа се врши у фреквентном домену, тако да динамичко
оптерећење, односно вектор познатих померања (померања ослонаца), такође мора да буде дат
у фреквентном домену. Уколико су позната померања у временског домену, могуће их је пребацити
у фреквентни домен применом Fourier-ове трансформације. Динамички одговор система такође
може да се пребаци назад у временски домен применом инверзне Fourier-ове трансформације.
1
( )= ( ) , ( )= ( ) (140)
2
При аналази је коришћена функција у MATLAB-у (FFT) за брзу Fourier-ову трансформацију.

Анализиран је динамички одговор система услед вибрација узрокованих саобраћајем и експлозијом.
42
4.2. Одређивање сопствених фреквенција осциловања система
До сопствених фреквенција осциловања система долази се на начин описан у претходном поглављу,
одређивањем величине за сваку фреквенцију из спектра. Максимуми на дијаграму
представљају тражене сопствене фреквенције.
Нумерички пример:
Карактеристике материјала Геометријске карактеристике
Густина материјала 2400 kg/m3 Греде 23/40 cm
Модуо еластичности 20 GPa Стубови 25/25 cm
Poisson-ov koeficijent 0.15
Пригушење 5%
Сл. 15. 3Д модел једноспратне рамовске конструкције са материјалним и геометријским

43
На слици 15 је приказана једноспратна 3Д рамовска конструкција са таваницом која је бесконачно

крута у својој равни. Карактеристике материјала, као и геометрија елемената су приказани
табеларно. Стубови и греде су моделирани са по једним спектралним елементом, тако да постоји
по 6 степени слободе у горњим чворовима конструкције, по три хоризонтална померања и три
ротације. С обзиром да се сматра да је таваница крута у својој равни, кинематичком
трансформацијом долази се до укупно 6 степени слободе у средишту таванице, на основу којих се
одређују остала померања на таваници помоћу кинематичке матрице дате изразом 130. Тежина
таванице износи 9t и расподељена је континуално дуж греда по 2.25 елемената.
Посматрана су два случаја, први, када су вертикални елементи моделирани Euler-Bernoulli-јевим

гредним елементом, и други, са Timoshenko-вим гредним елементом. На овај начин се одређује
утицај ротационе инерције и деформације смицања на сопствене фреквенције осциловања, односно
на динамичко понашање конструкције.
С обзиром на претпоставку да су таванице бесконачно круте у својој равни, посматрају се само

облици осциловања када се таваница помера хоризонтално. Овде су узета у обзир прва три облика
осциловања, који, као што је познато, и јесу од највећег интереса у инжењерској пракси. Постоје
три степена слободе у средишту таванице, два хоризонтална померања, и , и ротација око z-
осе, .
Прва два облика осциловања су због симетрије конструкције исти, и подразумевају само једно
хоризонтално померање у центру таванице. Трећи облик осциловања је ротација таванице око
вертикалне осе у средишту таванице, при чему су хоризонтална померања једнака нули.
Добијене вредности за сопствене фреквенције су поређене са вредностима добијеним коришћењем

програмског пакета SAP2000 који користи метод коначних елемената. Коришћена је мрежа од десет
коначних елемената. Вредности су приказане табеларно.
44
0.018
Timoshenko
0.017 Euler-Bernoulli
0.016
0.015
log(1/det(KDnn))
0.014
0.013
0.012
0.011
0.01
0.009
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
Frequency, f(Hz)
Слика 16. Сопствене фреквенције осциловања једноспратне рамовске конструкције
Табела 1. Сопствене фреквенције осциловања једноспратне

рамовске конструкције
Метод спектралних Метод коначних
елемената елемената
Euler-Bernoulli Timoshenko SAP2000 (10 KE)
Облик
ω [Hz] ω [Hz] ω [Hz]
осциловања
1. 3.82 3.82 3.81
2. 3.88 3.82 3.81
3. 5.2 4.96 4.99
45
4.2.1. Двоспратна рамовска конструкција
Карактеристике материјала Геометријске карактеристике
Густина материјала 2400 kg/m3 Греде 23/40 cm
Модуо еластичности 20 GPa Стубови 25/25 cm
Пригушење 5% Зидови 100/25 cm
Слика 17. 3Д модел двоспратне рамовске конструкције са материјалним и геометријским

Одређене су сопствене фреквенције осциловања за модел са стубовима и за модел са зидним

платнима. Димензије елемената су приказане табеларно на слици 17.
46
-3
x 10
7.4
Timoshenko
7.2 Euler-Bernoulli
6.8
log(1/det(KDnn))
6.6
6.4
6.2
5.8
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
Frequency, f(Hz)
Слика 18. Сопствене фреквенције осциловања двоспратне рамовске конструкције-стубови
47
-3
x 10
6.6
Timoshenko
6.4 Euler-Bernoulli
6.2
6
log(1/det(KDnn))
5.8
5.6
5.4
5.2
4.8
4.6
0 5 10 15 20 25 30 35 40
Frequency, f(Hz)
Слика 19. Сопствене фреквенције осциловања двоспратне рамовске конструкције-зидна платна
48
Табела 2. Сопствене фреквенције осциловања двоспратне

рамовске конструкције-стубови
Облик
1. 2.45 2.4 2.42
2. 2.45 2.4 2.42
3. 3.15 3.15 3.16
4. 7.25 7.2 7.21
5. 7.25 7.2 7.21
6. 9.45 9.4 9.38
Табела 3. Сопствене фреквенције осциловања двоспратне

рамовске конструкције-зидна платна

Облик
1. 4.3 4.29 4.29
2. 12.96 12.9 12.9
3. 14.1 13.45 13.45
4. 14.02 13.55 13.56
49
4.2.2. Шестоспратна рамовска конструкција
Карактеристике материјала
Густина материјала 2400 kg/m3
Модуо еластичности 20 GPa
Геометријске карактеристике
Греде 23/40 cm
Стубови Спрат 6 25/25 cm
Спрат 3-4 30/30 cm
Спрат 1-2 35/35 cm
Зидови 100/25 cm
Слика 20. 3Д модел шестоспратне рамовске конструкције са материјалним и геометријским

Одређене су сопствене фреквенције осциловања за модел са стубовима и за модел са зидним

платнима. Димензије елемената су приказане табеларно на слици 17. Димензије зидова су исте по
висини конструкције.
50
-3
x 10
2.3
Timoshenko
Euler-Bernoulli
X: 9.22
Y: 0.002228
2.2
log(1/det(KDnn))
2.1
2
0 2 4 6 8 10 12
Frequency, f(Hz)
Слика 21. Сопствене фреквенције осциловања шестоспратне рамовске конструкције-стубови
51
-3
x 10
1.98
Timoshenko
1.96
Euler-Bernoulli
1.94
1.92
log(1/det(KDnn))
1.9
1.88
1.86
1.84
1.82
1.8
1.78
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
Frequency, f(Hz)
Слика 22. Сопствене фреквенције осциловања шестоспратне рамовске конструкције-зидна платна
52
Табела 4. Сопствене фреквенције осциловања шестоспратне

рамовске конструкције-стубови
Облик
1. 1.54 1.48 1.51
2. 1.54 1.48 1.51
3. 2.2 2.14 2.17
4. 4.18 4.18 4.18
5. 4.18 4.18 4.18
6. 5.68 5.62 5.64
7. 6.58 6.52 6.54
8. 6.58 6.52 6.54
9. 8.38 8.32 8.34
10. 9.28 9.22 9.22
11. 9.28 9.22 9.22
12. 11.86 11.86 11.78
Табела 5. Сопствене фреквенције осциловања шестоспратне

Облик
1. 1.65 1.65 1.64
2. 3.5 3.4 3.44
3. 4.95 4.9 4.93
4. 5.7 5.4 5.39
5. 8.75 8.7 8.71
6. 12 11.9 11.93
7. 13.4 12.85 12.89
8. 14.6 14.55 14.55
9. 16.25 16.2 16.19
10. 17.2 16.22 16.2
53
4.2.2. Дванаестоспратна рамовска конструкција
Карактеристике материјала
Густина материјала 2400 kg/m3
Модуо еластичности 20 GPa
Геометријске карактеристике
Греде 23/40 cm
Стубови Спрат 11-12 25/25 cm
Спрат 8-10 30/30 cm
Спрат 5-7 35/35 cm
Спрат 3-4 40/40 cm
Спрат 1-2 45/45 cm
Слика 23. 3Д модел дванаестоспратне рамовске конструкције са материјалним и геометријским

54
-3
x 10
1.08
Timoshenko
1.07 Euler-Bernoulli
1.06
1.05
log(1/det(KDnn))
1.04
1.03
1.02
1.01
0.99
0.98
0 2 4 6 8 10 12
Frequency, f(Hz)
Слика 24. Сопствене фреквенције осциловања дванаестоспратне рамовске конструкције-стубови
55
-4
x 10
9.6
9.5
9.4 Timoshenko
log(1/det(KDnn))
Euler-Bernoulli
9.3
9.2
9.1
8.9
2 4 6 8 10
Frequency, f(Hz)
Слика 25. Сопствене фреквенције осциловања дванаестоспратне рамовске конструкције-зидна

платна
56
Табела 6. Сопствене фреквенције осциловања дванаестоспратне

рамовске конструкције
Облик
1. 0.76 0.76 0.77
2. 0.76 0.76 0.77
3. 1.48 1.48 1.48
4. 2.5 2.44 2.46
5. 2.5 2.44 2.46
6. 3.52 3.52 3.51
7. 4.24 4.24 4.22
8. 4.24 4.24 4.22
9. 5.56 5.5 5.5
10. 6.04 5.98 5.97
11. 6.04 5.98 5.97
12. 7.54 7.48 7.47
Табела 7. Сопствене фреквенције осциловања дванаестоспратне

Облик
1. 0.7 0.7 0.72
2. 1.05 1.05 1.04
3. 2.35 2.3 2.33
4. 3.05 2.85 2.85
5. 4.5 4.45 4.47
6. 5.35 5.2 5.2
7. 6.4 6.4 6.38
8. 8.3 8.3 8.28
9. 9.1 8.55 8.55
10. 10.1 10.05 10.03
11. 11.8 11.65 11.64
12. 12.05 11.8 11.68
57
4.3. Динамичко оптерећење
У овом раду је анализиран утицај хоризонталних вибрација на динамичко понашање вишеспратног

рама. Посматрана су три случаја вибрација са различитим предоминантним фреквенцијама:
- Вибрације које настају при проласку камиона 2-5 Hz

- Вибрације које настају при проласку трамваја 18-22 Hz
- Вибрације изазване експлозијом 100-300 Hz
Као улазни податак коришћени су записи хоризонталних померања тла, који су аплицирани као
хоризонтална померања ослонаца рама. Записи су дати у временском домену, па је било потребно
извршити њихову трансформацију у фреквентни домен, што је учињено применом FFT фукнције у
MATLAB-у, односно применом брзе Fourier-ове трансформације. Након што су позната померања у
фреквентном домену, одређена је динамичка матрица крутости конструкције за сваку фреквенцију
из спектра, а након тога, на основу израза 139 одговарајућа хоризонтална померања на конструкцији.
Дијаграм зависности померања у односу на фреквенцију даје фреквентни састав одговора система
и приказује динамичко понашање конструкције у фреквентном домену. Коришћењем инверзне
Fourier-ове трансформације могуће је добити и одговор система у временском домену.
При анализи се сматра да је пригушење у конструкцији 5%, што је типична вредност за армирано-
бетонске конструкције. Коришћен је модел хистерезисног пригушења.
У наредним поглављима су дате неке основне информације о Fourier-овим трансформацијама, као

и о моделу пригушења који је коришћен. Након тога је приказан динамички одговор система у
фреквентном и временском домену за двоспратни, шестоспратни и дванаестоспратни модел
конструкције, за три случаја вибрација. Посматрани су модели са стубовима и са зидним платнима,
код којих је већи утицај ротационе инерције и деформације смицања, тако да је пожељно
моделирање Timoshenko-вим гредним елементом.
За вибрације изазване саобраћајем, подаци о померању тла су добијени експерименталним

мерењима, док су за вредности померања добијене из литературе.
58
4.3.1. Fourier-ове трансформације
Суштина Fourier-ових трансформација је да се сигнал дат у временском домену прикаже као сума
синусоида различитих фреквенција, односно да се он трансформише из временског у фреквентни
домен. За сваку синусоиду позната је амплитуда и фреквенција. Сума ових синусоида даје почетни
сигнал. Свако периодично оптерећење може да се прикаже као коначан скуп простих хармонијских
оптерећења различитих амплитуда и фреквенција.
На слици 22 је приказан пример трансформације. Дата је функција, коју је могуће приказати као
збир две синусне функције.
Слика 26. Fourier-ова трансформација – временски домен
Фреквентни домен, односно фреквенције и амплитуде синусних функција су приказане на слици

23.
59
Слика 27. Fourier-ова трансформација – фреквентни домен
Математички се овај поступак може приказати на следећи начин:
( )= ( ) (141)
где је ( ) сигнал који се трансформише, а ( ) његова Fourier-ова трансформација. Израз 141 се

назива и Fourier-ов интеграл. Уколико функција ( ) није периодична, онда ће њена Fourier-ова
трансформација бити континуална функција фреквенције, односно биће приказана синусоидама
свих фреквенција.
У општем случају је Fourier-ова трансформација комплексна величина
( ) = ( ) + ( ) = | ( )| ( ) (142)
( ) - реални део Fourier-ове трансформације
( ) – имагинарни део Fourier-ове трансформације
| ( )| - амплитуда или Fourier-ов спектар функције ( ), величине ( ) + ( )
( ) – фазни угао Fourier-ове трансформације, величине [ ( )/ ( )]
Уколико је позната Fourier-ова трансформација неке функције, тј. дата је у фреквентном домену,
применом инверзне Fourier-ове трансформације могуће је добити ову функцију у временском
домену.
60
( )= ( ) (143)
Најчешће су Fourier-ова трансформација и инверзна Fourier-ова трансформација приказане као пар:
( )= () ( )= ( ) (144)
У претходном изразу и су коефицијенти коју могу да имају различите вредности, нпр. = 1,
= 1/2 , или = = 1/2 , уз вођење рачуна да је = 1/2 .
У техничкој пракси се често Fourier-ови редови посматрају одвојено од Fourier-овог интеграла, али
је могуће теоретски показати да су они посебан случај Fourier-овог интеграла. Ово је значајно при
формулисању дискретне Fourier-ове трансформације.
Периодична функција ( ), са периодом , приказана преко Fourier-овог реда је дата следећим

изразом:
( )= + [ cos(2 )+ sin(2 )] (145)

2
1
=
1
= ( )
(146)
2
= ( ) cos(2 ) = 0, 1, 2, 3 …
2
= ( ) sin(2 ) = 1, 2, 3 …
Експоненцијални облик Fourier-овог реда добија се коришћењем познатих Euler-ових израза

1
cos( )= ( + )
2 (147)
1
sin( )= ( − )
2
( )= (148)
61
у коме су комплексни коефицијенти амплитуда одређени преко израза
1
= ( ) = 0, 1, 2, 3 … (149)
и
= =2 (150)
Дискретна Fourier-ова трансформација представља посебан случај Fourier-ове трансформације,

практичнији за нумеричке прорачуне. Потребно је дискретизовати функцију ( ), односно
поделити њен период на једнаких временских интервала тако да је
= (151)
У свакој тачки интервала, , одређујемо вредност функције, ( ), при чему је = 0, 1, 2, … , ,и

= . Пожељно је ограничити и вредност дискретних фреквенција на скуп − ≤ ≤ ,
тако да је − ≤ ≤ . За сваку вредност функције ( ) постоји њена Fourier-ова трансформација,
тако да ако је функција у временском домену дискретизована са интервала, онда је и њена
Fourier-ова трансформација у фреквентном домену дискретизована са тачака, тако да је
1 1
= = (152)
Приликом избора периода и опсега фреквенција , потребно је водити рачуна да је
1 1
= = (153)
2 2
У претходном изразу је највиша фреквенција коју сигнал поседује. Израз 153 представља Nyquist-
Shannon sampling теорему, која гласи:
Ако функција ( ) не садржи фреквенције више од B Hz, потпуно је одређена њеним ординатама
које се налазе на размаку од 1/2B секунди.
Уколико овај услов није испуњен долази до губитка информација о сигналу усљед дискретизације,
познатог као aliasing. Дискретна Fourier-ова трансформација и инверзна дискретна Fourier-ова
трансформација се приказују помоћу израза
62
1
= ( ) = 0, 1, 2, … , −1
(154)
( )= = 0, 1, 2, … , −1
Применом дискретне Fourier-ове трансформације, уколико желимо да добијемо фреквенције

амплитуде за хармоника време потребно за нумерички прорачун је пропорционално . 1965.
године Cooley и Tukey су објавили математички алгоритам под називом брза Fourier-ова
трансформација (FFT), код кога је време потребно за прорачун скраћено и пропорциоанлно .
Потребан услов за коришћење овог алгоритма је да вредност броја буде неки степен броја 2 (2 ).
MATLAB користи функцију за FFT, при чему не мора да буде степен броја 2, али је у том случају
прорачун доста спорији.
63
4.3.2. Хистерезисно пригушење
При моделирањну реалне конструкције, неопходно је моделирати и пригушење. У сваком систему

који осцилује пригушење је присутно у одређеној мери. Оно може да буде узроковано унутрашњим
трењем, трењем клизања, отпором флуида, трењем између конструктивних елемената или
компоменти материјала итд. Утицај пригушења се огледа кроз смањење амплитуда осциловања,
односно кроз губитак енергије у систему. Најједноставнији модел пригушења је линеарно вискозно
пригушење, где је сила пригушења пропорционална брзини. Постоје још и Кулоново пригушење
сувог трења (спољашње) и хистерезисно пригушење (унутрашње).
За случај вискоеластичног пригушења при осциловању система са једним степеном слободе,

једначина слободних пригушених осцилација може да се напише као:
̈+ ̇+ =0 (155)
представља масу, ̈ је други извод померања по времену, односно убрзање, а ̇ брзина. Са је

означен коефицијет пригушења, а са крутост система.
Величина се назива релативно пригушење и одређена је изразом:
= (156)
2
Релативно пригушење се изражава у процентима и одређује степен пригушења система. Постоје три
карактеристична случаја:
<1 подкритично пригушење – периодично амортизовано кретање са опадајућом амплитудом
=1 критично пригушење – апериодично амортизовано кретање са опадајућом амплитудом према

експоненцијалној кривој
>1 надкритично пригушење – апериодично амортизовано кретање са опадајућом амплитудом

према експоненцијалној кривој
Карактеристичне вредности за ову величину могу да се нађу у литаратури за различите типове

конструкција. У највећем броју случајева у питању је подкритично пригушен систем. За армирано
бетонске конструкције типична вредност пригушења се креће од 3 до 5%.
У овом раду је коришћен модел хистерезисног пригушења. Хистерезисно пригушење се још назива
и унутрашње или конструктивно пригушење, јер настаје унутар самог материјала. Проузроковано је
64
унутрашњим трењем услед клизања између честица материјала при деформацији. У овом случају
сила пригушења је пропорционална померању, односно амплитуди осциловања, а у фази је са
брзином. До података о хистерезисном пригушењу долази се екпериментално, цикличним
оптерећивањем материјала.
Слика 28. Хистерезисна петља – циклично напрезање материјала, губитак енергије по цилусу
Површина петље на дијаграму сила-померање представља утрошену енергију по циклусу , док је

са означена максимална еластична енергија у току циклуса. Материјали коефицијент пригушења
се дефинише као:
1 ( )
( )= (157)
2
гдје је са означена фреквенција осциловања принудне силе. Веза између релативног пригушења
, које се добија цикличним испитивањем материјала и представља стварни губитак енергије
система, може се приказати као:
2
= =2 =2 (158)
Једначина слободних пригушених осцилација је:
̈+ ℎ ̇+ =0 (159)
ℎ је коефицијент хистерезисног пригушења, а је имагинарна јединица неопходна да се пригушење
доведе у фазу са брзином. Ова једначина се чешће приказује преко израза:
̈ + (1 + ) =0 (160)
Величина (1 + ) представња комплексну крутост. Хистерезисно пригушење се при нумеричкој
анализи узима у обзир преко комплексног модула еластичности који се користи при формирању
динамичке матрице крутости.
65
= (1 + 2 ) (161)
Предност овог модела пригушења у односу на вискоеластични је у томе што није зависно од
фреквенције, као што то није случај ни са реалним моделом пригушења. Међутим, за случај када је
ω = 0, постоји имагинарни део импеданције, односно комплексне крутости, који је различит од нуле,
тако да се јавља одговор система пре наношења оптерећења.
66
4.3.3. Вибрације изазване саобраћајем
Саобраћај може да представља значајан извор вибрација, нарочито у великим урбаним срединама
где се све више објеката гради у близини аутопутева и прометних саобраћајница. Вибрацијама су
посебно подложни модерни објекти великих висина, грађени од материјала велике чврстоће и мале
тежине. Овакве вибрације ретко изазивају оштећења конструкција, али могу да имају велики утицај
на квалитет живота станара или на рад осетљиве опреме. У претходне две деценије спроведена су
бројна истраживања на пољу вибрација изазваних саобраћајем, изучаван је њихових утицај и
узроковање евентуалних оштећења на објектима (Al-Hunaidi and Rainer (1996); Al-Hunaidi and
Tremblay (1997); Al-Hunaidi et. al. (2000), UK Transport and Road Research Laboratory (Watts 1990)).
У ранијим истраживањима креиран је 2Д нумерички модел, како би се предвидео динамички

одговор система вишеспратних рамовских конструкција (Марија Нефовска-Даниловић, Мира
Петронијевић, Бранко Шавија). У овом раду је креиран 3Д модел вишеспратне рамовске
конструкције. С обзиром да је уведена претпоставка да су таванице бесконачно круте у својој равни,
разматране су само хоризонталне вибрације.
Модел је изложен утицају хоризонталних вибрација добијених експерименталним мерењима у

Булевару Краља Александра, дуж трасе на којој је предвиђена изградња метроа. Мерење је
спроведено на 56 објеката различитог типа, значаја за град (историјски, институциони, пословни и
стамбени објекти) и стања локације. Мерења су спроведена од стране Геофизичког Института – NIS
у три ортогонална правца (вертикално, хоризонтално управно на саобраћајницу и хоризонтално дуж
саобраћајнице), на 5 локација (1m од саобраћајнице, на тлу на спољашњој страни темеља објекта,
у подруму објекта близу спољашњег зида, на последњем спрату близу спољашњег зида и на
последњем спрату на средини таванице). Возила која су била узрок мерених вибрација су:
- Путнички аутомобили
- Камион тежине око 14 тона, при брзини од 50 km/h
- Камион тежине око 14 тона, при брзини од 50 km/h, прелазећи преко гумене препреке
дебљине 3cm
- Трамвај или аутобус
Мерења су показала да су највише вибрације биле изазване проласком трамваја и тешког камиона
преко гумене препреке, тако да су ова мерења кориштена при нумеричкој анализи у овом раду.
Мерење је извршено на 11m улице, близу темеља објекта у Булевару Kраља Александра. Нумерички
модел је изложен деловању вибрација у два ортогонална правца, паралелно са саобраћајницом и
управно на њу. Посматрана су померања врха конструкције, на средини таванице у два ортогонална
правца, при чему је први правац померања паралелан са улицом.
67
На сликама 29-32 су приказани записи померања у времену, као и спектри снаге за хоризонталне
вибрације.
-3
Horizontalno pomeranje (mm)
x 10
2
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 29. Временски запис хоризонталног померања паралелног са улицом-трамвај
-3
x 10
2
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 30. Временски запис хоризонталног померања управног на улицу-трамвај

Displacement Power Spectrum
-7
x 10
8
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40
Frekvencija, f(Hz)
Слика 31. Спектар снаге за хоризонтално померање паралелно са улицом-трамвај
68

-7
x 10
2
1.5
0.5
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40
Frekvencija, f(Hz)
Слика 32. Спектар снаге за хоризонтално померање управно на улицу -трамвај
-3
x 10
4
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 33. Временски запис хоризонталног померања паралелног са улицом-камион
-3
x 10
2
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 34. Временски запис хоризонталног померања управног на улицу-камион
69

-7
x 10
8
0
0 2 4 6 8 10
Frekvencija, f(Hz)
Слика 35. Спектар снаге за хоризонтално померање паралелно са улицом-камион

-7
x 10
2
1.5
0.5
0
0 2 4 6 8 10
Frekvencija, f(Hz)
Слика 36. Спектар снаге за хоризонтално померање управно на улицу -камион
70
-3

x 10
2
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 37. Временски запис хоризонталног померања другог спрата, померање паралелно са
улицом, модел са стубовима-трамвај
-4
x 10
5
-5
-10
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 38. Временски запис хоризонталног померања другог спрата, померање управно на улицу,
модел са стубовима-трамвај
-3
x 10
5
-5
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са зидним платнима-трамвај
71
-3

x 10
1
0.5
-0.5
-1
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
модел са зидним платнима-трамвај
72

0.01
0.005
-0.005
-0.01
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са стубовима-камион
-3
x 10
4
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
модел са стубовима -камион
-3
x 10
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са зидним платнима-камион
73

-3
x 10
5
-5
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
модел са зидним платнима-камион
74
-3
x 10
1.5

1
0.5
-0.5
-1
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 45. Временски запис хоризонталног померања шестог спрата, померање паралелно са
-4
x 10
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 46. Временски запис хоризонталног померања шестог спрата, померање управно на улицу,
-3
x 10
1.5
0.5
-0.5
-1
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
75
-4
Horizontalno pomeranje (mm) 2
x 10
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
модел са зидним платнима-трамвај
0.01
0.005
-0.005
-0.01
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са стубовима-камион
76
-3

x 10
4
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
модел са стубовима-камион
-3
x 10
4
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са зидним платнима-камион
-3
x 10
0.5
-0.5
-1
-1.5
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
модел са зидним платнима-камион
77
-3
Horizontalno pomeranje (mm) x 10
2
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 53. Временски запис хоризонталног померања дванаестог спрата, померање паралелно са
-4
x 10
5
-5
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
78
-3

x 10
2
-1
-2
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
-4
x 10
4
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 56. Временски запис хоризонталног померања дванаестог спрата, померање управно на
улицу, модел са зидним платнима-трамвај
0.01
0.005
-0.005
-0.01
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са стубовима -камион
79
-3

x 10
4
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицу, модел са стубовима -камион
80
-3
x 10
6

4
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицом, модел са зидним платнима -камион
-3
x 10
-2
-4
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
улицу, модел са зидним платнима -камион
81
2 2
sprat
sprat
1 1
Tramvaj Tramvaj
Kamion Kamion
0 0
-0.01 -0.005 0 0.005 0.01 -4 -2 0 2 4
Horizontalno pomeranje(mm) Horizontalno pomeranje(mm) -3
x 10
Слика 61. Анвелопе хоризонталних померања по висини конструкције, паралелно са улицом (лево)
и управно на улицу (десно) - стубови
2 2
Tramvaj
Kamion
sprat
sprat
1 1
Tramvaj
Kamion
0 0
-5 0 5 -5 0 5
Horizontalno pomeranje(mm) -3 Horizontalno pomeranje(mm) -3
x 10 x 10
и управно на улицу (десно) – зидна платна
6 6
5 5
4 4
sprat
sprat
3 3
2 2
1 1
0 0
-0.01 -0.005 0 0.005 0.01 -4 -2 0 2 4
x 10
82
6 6
5 5
4 4
sprat
sprat
3 3
2 2
1 1
0 0
-4 -2 0 2 4 -2 -1 0 1 2
x 10 x 10
12 12
11 11
10 10
9 9
8 8
7 7
sprat
sprat
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
0 0
-0.01 -0.005 0 0.005 0.01 -4 -2 0 2 4
x 10
83
12 12
11 11
10 10
9 9
8 8
7 7
sprat
sprat
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
Tramvaj
1 1
Kamion
0 0
-4 -2 0 2 4 6 -3 -2 -1 0 1 2
x 10 x 10
84
4.3.2. Вибрације изазване експлозијом
За разлику од вибрација изазваних саобраћајем, експлозија може да проузрокује вибрације које

могу да нанесу штету околним објектима. Најзначајнији параметри који утичу на динамички одговор
система услед ових вибрација су њихов интензитет и фреквентни састав. Студије које приказују
утицај високофреквентних вибрација изазваних експлозијом су веома ограничене....
Временски запис хоризонталних померања тла је узет из литеаруре (). За померања у управно правцу
је усвојена 10 пута мања вредност од ових померања.
0.3
0.2
0.1
-0.1
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 0.12 0.14 0.16 0.18 0.2
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања на удаљености 5m од епицентра
85
150
100
50
0
0 100 200 300 400 500 600 700
Слика 343. Спектар снаге за хоризонтална померања на удаљености 5m од епицентра
86

0.01
0.005
-0.005
-0.01
0 1 2 3 4 5 6
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања другог спрата у радијалном правцу-стубови
-3
x 10
0.5
-0.5
-1
0 1 2 3 4 5 6
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања другог спрата у трансверзалном правцу-
стубови
0.1
0.05
-0.05
-0.1
0 1 2 3 4 5
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања другог спрата у радијалном правцу-зидна
платна
87
-3
x 10

2
-1
-2
0 1 2 3 4 5 6
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања другог спрата у трансверзалном правцу-
зидна платна
0.015
0.01
0.005
-0.005
-0.01
0 1 2 3 4 5 6 7
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања шестог спрата у радијалном правцу-
стубови
88
-3
x 10

1.5
0.5
-0.5
-1
0 1 2 3 4 5 6 7
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања шестог спрата у трансверзалном правцу-
стубови
0.015
0.01
0.005
-0.005
-0.01
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4 1.6
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања шестог спрата у радијалном правцу-зидна
платна
89
-4
x 10
4

2
-2
-4
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4 1.6
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања шестог спрата у трансверзалном правцу-
зидна платна
90
12 спратова
0.3

0.2
0.1
-0.1
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања дванестог спрата у радијалном правцу-
стубови
0.02
0.01
-0.01
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Vreme, t(s)
Слика 343. Временски запис хоризонталних померања дванестог спрата у трансверзалном правцу-
стубови
91
2 2
Eksplozija
sprat
sprat
1 1
0 0
-0.1 0 0.1 0.2 0.3 -0.01 0 0.01 0.02
Horizontalno pomeranje(mm) Horizontalno pomeranje(mm)
Слика 343. Анвелопе хоризонталних померања по висини конструкције, радијални правац (лево) и
трансверзални правац (десно) - стубови
2 2
sprat
sprat
1 1
0 0
-0.1 0 0.1 0.2 0.3 -0.01 0 0.01 0.02
трансверзални правац (десно) – зидна платна
92
6 6
5 5
4 4
Ekspolozija
sprat
sprat
3 3
2 2
1 1
0 0
-0.1 0 0.1 0.2 0.3 -0.01 0 0.01 0.02
12 12
10 10
8 8
sprat
sprat
6 6
4 4
2 2
0 0
-0.2 -0.1 0 0.1 0.2 -0.02 -0.01 0 0.01 0.02
93

Dinamicka Analiza Primenom Medote Spektralnih Elemenata

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dinamicka Analiza Primenom Medote Spektralnih Elemenata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ДИПЛОМСКИ МАСТЕР РАД

Динамичка анализа рамовских

Кандидат: Мирјана Ратковац 507/12

Март 2014., Београд

1.2. Претпоставке. Динамичке карактеристике материјала .............................. 2

2.1.1. Спектрални елемент аксијално напрегнутог штапа ...................................... 5

2.1.2. Спектрални елемент штапа изложеног торзији ............................................ 5

2.1.3. Спектрални елемент Bernoulli-Euler-ове греде ............................................... 6

2.1.4. Спектрални елемент Timoshenko-ве греде .................................................... 6

2.2.2. Глобална матрица крутости и динамичка матрица крутости система ............. 5

3. Модел 3Д рамовске конструкције са крутим таваницама .......................... 4

4. Нумеричка анализа динамичког понашања конструкција ......................... 4

4.2. Одређивање сопствених фреквенција осциловања система ....................... 6

4.2.1. Двоспратна рамовска конструкција ............................................................. 6

4.2.2. Шестоспратна рамовска конструкција ......................................................... 6

4.2.3. Дванаестоспратна рамовска конструкција.................................................... 6

4.3. Динамичко оптерећење ..................................................................... 6

4.3.1. Fourier-ове трансформације ........................................................................ 6

4.3.2. Хистерезисно пригушење............................................................................ 6

4.3.4. Вибрације изазване експлозијом ................................................................... 6

4.3.5. Вибрације услед земљотреса ...................................................................... 6

4.4. Динамички одговор система ............................................................... 6

4.4.1. Једноспратна рамовска конструкција ........................................................... 6

4.4.2. Двоспратна рамовска конструкција ............................................................. 6

4.4.3. Десетоспратна рамовска конструкција ........................................................ 6

5. Закључак. Анализа резултата. Даљи рад ............................................... 4

Коришћењем динамичке матрице крутости, која је добијена на основу интерполациних функција

Предности метода спектралних елемената су вишеструке. До решења се долази веома брзо и са

Динамичка анализа у фреквентном домену омогућава и једноставно повезивање система тло-

1.2 Циљ рада. Поступак решавања

Приказано је извођење динамичких матрица крутости за спектралне елементе примењене у овом

Анализирани су модели једноспратне, двоспратне, шестоспратне и дванаестоспратне 3Д рамовске

Timoshenko-вим и Euler-Bernoulli-јевим гредним елементом за стубове и зидна платна. На крају је

Анализа је вршена помоћу програма у MATLAB-у (М. Нефовска-Даниловић, литература ). Извршене

1.3 Претпоставке. Динамичке карактеристике материјала

При моделирању и нумеричкој анализи коришћене су следеће претпоставке:

- Линеарна теорија штапа

А Површина попречног пресека

i Имагинарни број √−1

β Обртање попречног пресека услед смицања

Динамичка матрица крутости спектралног елемента формира се у фреквентном домену, за сваку

2.1.1. Спектрални елемент аксијално напрегнутог штапа

Потребно је извести динамичку матрицу крутости спектралног аксијално напрегнутог елемента,

Сл. 1. Диференцијални елемент аксијално напрегнутог штапа

а нормални напон ( , ) може да се изрази преко модула еластичности материјала и аксијалне

Уметањем једначина 2 и 3 у једначину 1, добија се парцијална диференцијална једначина

До решења парцијалне диференцијалне једначине долази се техником раздвајања променљивих.

Претпостављајући решење као

и заменом претпостављеног решења у једначину кретања 4 добија се

У случају хармонијске побуде за диференцијалну једначину по времену се претпоставља решење у

где је кружна фреквенција. Решавањем по непознатој константи ̅ добија се:

За просторну диференцијалну једначину се претпоставља решење у облику

Уношењем израза 11 у једначину 7 добија се следећи израз:

У претходним изразима је таласни број. Решавањем једначине 12 долази се до спектралних

где су ̅и непознати коефицијенти који могу да се одреде из граничних услова.

На слици 2 је приказан аксијално напрегнут спектрални елемент са означеним степенима слободе

Сл. 2. Спектрални елемент аксијално напрегнутог штапа са материјалним и геометријским

је вектор померања у чворовима елемента, а је вектор сила.

Једначина 15 се може изразити преко померања чворова 1 и 2 елемента дужине .

Или у матричном облику као:

Из једначине 19 следи матрица [D]:

На сличан начин, одређивањем аксијалне силе у чворовима