Predavanje I deo

TEHNIČKI CRTEŽ
• da zamišljeni ili stvarni prostorni (3D) objekat
prikaže na papiru (2D):
- prikaz oblika
- prikaz dimenzija (razmera)
- opis
• da omogući sagledavanje i prostorno shvatanje
objekta kroz posebne poglede – projekcije
• da kao projektna dokumentacija omogući
“pravljenje” prostornog modela ili stvarnog objekta,
prikazom pravih veličina dimenzija (širina, dužina,
visina) i uglova
 2. Gde se primenjuje TEHNIČKI CRTEŽ

• Gotovo sve grane industrije u sklopu tehničke –

inženjerske struke koriste tehničke crteže:

- mašinstvo
- građevina
- arhitektura
- tehnologija
- rudarstvo
- saobraćaj......

Postoje specifičnosti za svaku granu inženjerstva, ali se baziraju na

zajedničkim osnovnim elementima.
 3. Šta sadrži TEHNIČKI CRTEŽ
U građevinsko – arhitektonskoj struci shodno načinu prikazivanja
• Ortogonalni prikazi : osnove, izgledi, preseci, detalji
(prikazuju samo dve dimenzije objekta)
• Prostorni prikazi :kosa projekcija, aksonometrija, perspektiva, model
(omogućavaju sagledavanje sve tri dimenzije objekta)

Ortogonalni prikaz
• Osnove ( horizontalne projekcije objekta – pogled odozgo)
• Izgledi ( obično četiri izgleda: frontalni – spreda, bočni, od pozadi i dopunski,
po potrebi)
• Preseci ( svi karakteristični podužni i poprečni)
• Detalji (karakteristični detalji na objektu – spojevi elemenata)
Primer: Osnova potkrovlja
Porodična kuća

B
R= 1: 100 Idejno rešenje

OSNOVA
Prikazuje projekciju preseka horizontalne A A
ravni za pojedine spratove objekta.
Položaj zamišljene horizontalne linije preseka
postavlja se na 1 m visine od poda pojedine
etaže.

B
Osnova prizemlja
Osnova krova
B

B
A A A A

B
B
 IZGLEDI
Prikazuju vertikalnu ravan projekcije koja leži paralelno sa jednom stranicom
osnove objekta. Obično se crtaju četiri fasade - izgleda koji se mogu (nije
obavezno) poklapati sa pravcima glavnih strana sveta.

Južni izgled ( spreda) Severni izgled ( od pozadi)

Zapadni izgled ( bočni)

Istočni izgled ( bočni)

PRESECI
Presek prikazuje projekciju preseka sa vertikalnom ravni kroz karakteristična
mesta na objektu, a obavezno kroz stepenište i ulaz u zgadu. Broj preseka
zavisi od vrste građevine, a crta se onoliko preseka koliko je potrebno za
jasno razumevanje – čitanje projekta. Mesto preseka u osnovi se označava
uglavnom linijom “tačka – crta”.

Presek A-A (podužni) Presek B-B ( poprečni)

DETALJI

Detalj prikazuje poseban spoj elemenata

građevine, prikazan u krupnijoj razmeri
(1:10, 1:5....) detaljno kotiran, sa opisima i
šrafurama građevinskih materijala .

• Broj detalja nije ograničen, a zavisi od

složenosti objekta. Crtaju se svi
karakteristični detalji (krova, prozora,
stepeništa, temelja, ograda.....) za potrebe
izvođenja.

Detalj temelja objekta

 Prostorni prikazi
• kosa projekcija
• aksonometrija (dimetrija, trimetrija, izometrija)
• perspektiva
• model
• Predmet ne gubi mnogo od prirodnog
Kosa projekcija Izgleda. Paralelne prave u prirodi ostaju
z paralelne na crtežu. Predmet se posmatra
“iskosa”, pod uglom, pa se pojavljuje
skraćenje kod jedne od dimenzija.
• Ivice predmeta se prikazuju paralelno sa
osama x, y i z, pri čemu su dužine po “y”
y''' O x pravcu obično skraćene.
• Pravac “x” ose je horizontalan, a “z” ose
vertikalan i nemaju skraćenje.
3:4
yk
• Osa “y” se obično crta pod uglovima od 300,
3
1
k

k
2

4
k

450 i 600.
1 2 3 4

y'
 Skraćenja u kosoj projekciji

z z z
1:2 1:3 2:3
y
y 1:3
1:2
y 2:3

45 60 30
x x x
O O O
 Aksonometrija
Trimetrija (trimetrion) Dimetrija (dimetrion) Izometrija (isosmetrion)
• dve dimenzije su skraćene • dve dimenzije nisu skraćene • sve dimenzije su u
• sve tri dimenzije su različite • treća je skraćena za 1/2 pravim veličinama
• odnos na slici je najbolji ako • odnos na slici je najbolji ako d:š:v = 1 : 1 : 1
su d:š:v = 0.9 : 0.5 : 1 su d:š:v = 1 : 0.5 : 1

z z z

y y
x x y

45 42
x
30 30 7 30 30
O O O

z
1 z
x
1 z
1 y y
x

x
y 1
0.9 1 0.5 1

0.5
 O
Ortogonalne projekcije z
1:1

O O

1:1
1:1 x

2,5
y
4

BI PI
6

30°
30°
3,5
BOČNI PREDNJI
2

IZGLED IZGLED

Izometrija
2,5

OSNOVA BI
4
1,5

3 3

6
PI
Aksonometrija hotelskog kompleksa
 Perspektiva

• Predmeti izgledaju verno, gotovo kao na

fotografiji.
• Paralelne prave iz prirode se u perspektivi,
za razliku od prethodnih prikaza, vide kao
prave koje se seku, u tački nedogleda.
• Postoje perspektive sa jednim, dva ili tri
nedogleda, te tako razlikujemo:

- frontalna perspektiva ( 1 nedogled)

- perspektiva sa ugla ( 2 nedogleda)
- kosa perspektiva
(3 nedogleda)
Frontalna perspektiva
• Ovo je perspektiva sa jednim nedogledom
u kome se sutiču svi pravci upravni na ravan
crteža (likoravan).

• Tačka nedogleda je na liniji horizonta.

Enterijer u frontalnoj perspektivi

horizont O’’
L'
likoravan

O'
Frontalna perspektiva

Enterijer
Perspektiva sa ugla
• Ovo je perspektiva kod koje dva glavna b
nedogleda (za dva glavna ortogonalna a
pravca) leže na liniji horizonta.

likoravan L'
Nb Na

O'

Perspektiva planinske kuće O'' horizont

Nb Na
 Žablja perspektiva

Perspektiva sa ugla

Obična perspektiva

Ptičja perspektiva
Kosa perspektiva
(3 nedogleda)

Ugostiteljski objekat u kosoj perspektivi

 Modeli
• Maketa
• 3D kompjuterski model

Maketa

Maketa je do kompjuterske ere

bila nezamenljiv i veran način prikazi-
vanja rešenja objekta uklopljenog u
prostorni ambijent.

Pravi se najčešće od kartona ili plek-

siglasa, zajedno sa konfiguracijom
terena i saobraćajnicama.
3D kompjuterski model

Modelovanje na kompjuteru u 3D okruženju otvorilo je mogućnost

prikaza gotovo originalne slike budućeg objekta, sa materijalizacijom
i uklapanjem u postojeći prostorni kontekst - ambijent.

Poslovni centar
3D Model

Stambene zgrade u nizu

 4. Elementi TEHNIČKOG CRTEŽA

4.1 Razmera crtanja

Odnos stvarne dimenzije prikazanog objekta
i njene nacrtane veličine predstavlja razmeru.
R= m : n

Veličina na crtežu Stvarna veličina

Razmera može predstavljanti umanjenje,

ali i uvećanje dimenzija objekta,
ukoliko je to potrebno.
Primeri :

Umanjenje:
• 1:50, dužina od 50 cm u prirodi, se prikazuje sa 10mm na crtežu
• 1:100, dužina od 100 cm u prirodi, se prikazuje sa 1 cm na crtežu.
• 1: 200, dužina od 10 mm na crtežu, predstavlja 2 m u prirodi
• 1: 500, dužina od 5 metara u prirodi, na crtežu je dužine 10mm.

Uvećanje :
• 2:1, dužina od 2cm u prirodi, se prikazuje sa 4cm na crtežu
• 5:1, dužina od 5 cm na crtežu, predstavlja 1 cm u prirodi
Primena razmere :

Razmere koje se koriste u arhitektonsko –

gradjevinskim projektima:

1:1000 geodetska podloga

1: 500 katastarski plan

1: 200 situacioni plan

1: 100 idejno rešenje

1: 50 glavni projekat – izvođački projekat

1: 20, 1:10, 1:5 – detalji (izvođački projekat)

Geodetska podloga 1 : 1000

Deo prigradskog naselja

Katastarski plan 1 : 500

Parcela stambene zgrade

Situacioni plan 1:200

Porodična kuća
Idejno rešenje 1: 100

Dvoiposobni stan
Glavni projekat 1 : 50

Dvoiposobni stan
Detalji

Detalj oluka 1: 20 Detalj stepeništa 1: 10