AUTOR: GORAN BOŽIĆ

TEMA POGLAVLJA

KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA
I GOTOVINA
 Kratkoročna potraživanja

U strukturi aktive pored klase 0 - Stalna sredstva, klase 1 - Zalihe, imamo klasu 2 -
Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina. Logika ovakvog prikazivanja imovine u
njenoj podeli je stepen likvidnosti različitih vrsta imovine. Likvidnost, u ovom slučaju
predstavlja osobinu imovine da se kroz transformaciju tokom poslovnog procesa pretvori
u gotovinu. Po navedenoj formuli:

NOVAC ROBA NOVAC 1

koju ćemo proširiti i prilagoditi bilansnom prikazu imovine, pa imamo

NOVAC OPREMA ZALIHE ROBA KUPCI NOVAC 1

Znači, imovina u upotrebi (u poslovnom procesu) prolazi tokom redovnog poslovanja kroz
nekoliko osnovnih oblika. Inicijalno ulaganje je u većini slučajeva u obliku novca. Novac
ima najveći stepen transformacije u druge oblike imovine i njime se takođe najlakše
izmiruju obaveze. Novac pruža najveći stepen fleksibilnosti prilikom odlučivanja o
plasmanu sredstava, vrsti delatnosti i raspodele rezultata. Njime se izmiruju obaveze
privrednog društva prema poveriocima, poreske obaveze, obaveze prema zaposlenima,
i sva druga plaćanja. Prema tome novac ima najviši stepen likvidnosti i pošto predstavlja
početak i krajnji ishod poslovnog ciklusa, likvidnost ostale imovine se poredi sa
likvidnošću novca.

Prateći tu logiku, imovna iskazana u bilansu stanja je prikazana po pravilu rastuće

likvidnosti počevši od imovine sa najmanjom likvidsnošću prema imovini sa sve većim
stepenom likvidnost. Stalna imovina, tj. imovina koja je namenjena upotrebi u dužem
vremenskom periodu (dužem od jedne godine) je imovina koja ima najmanji stepen
likvidnosti. Kombi vozilo koje smo kupili za obavljanje delatnosti, će se koristiti u
procenjenom višegodišnjem periodu u kome ćemo njegovu transformaciju u druge oblike
imovine beležiti kroz rashode amortizacije, i u našem primeru videli smo da je taj rok pet
godina. Druge vrste imovine mogu imati i znatno duže rokove transformacije tokom
redovnog poslovanja. Znači imovina obuhvaćena klasom 0 Stalna imovina ima najmanji
stepen likvidnosti.

Imovina obuhvaćena klasom 1 - Zalihe, obuhvata: zalihe materijala, poluproizvoda,

gotovih proizvoda, robe i primljenih avansa. Karakteristika imovine obuhvaćene klasom
1 je da je da se radi o imovini namenjenoj jednokratnoj upotrebi u stvaranju učinaka ili
daljoj prodaji u okviru jednog obračunskog perioda (godinu dana). Materijal,
poluproizvodi, gotovi proizvodi i roba se tokom obračunskog perioda po pravilu
transformišu u potraživanja i gotov novac.

Kratkoročna potraživanja i gotov novac su oblika imovine sa najvećim stepenom

likvidnosti, i ta vrsta imovine se prati preko računa obuhvaćenih klasom 2. Obzirom da
ova imovina, obuhvaćena klasom 1 i klasom 2, ponekad napravi više transformacija
tokom godine po formuli NOVAC – ROBA – NOVAC – ROBA - NOVAC, često se naziva
„obrtna imovina. Obrtna imovina daje korisnicima bitne informacije o likvidnosti
privrednog društva poređenjem sa strukturom i rokovima dospelosti obaveza koje se
prate u pasivi bilansa stanja. Usklađenost rokova izmirenja obaveza i obezbeđenja
dovoljno likvidnih sredstava za njihovo izmirenje daje informaciju o „finansijskom zdravlju“
privredog društva.

Imovinske promene na klasi 1 će biti detaljnije obrađene kroz praćenje prosesa nabavke
i prodaje, a sada ćemo nešto više reći o imovini iskazanoj u klasi 2.

U klasi 2 imamo sledeće grupe računa:

20 – potraživanja po osnovu prodaje

21 – potraživanja iz specifičnih poslova

22 – druga potraživanja

23 – kratkoročne plasmani

24 – gotovinski ekvivalenti i gotovina

27 – porez na dodatu vrednost

28 – aktivna vremenska razgraničenja

29 – gubitak iznad vrednosti kapitala

Poslovi procesi koji se obuhvataju grupom računa 20- potraživanja po osnovu prodaje će
takođe biti obrađeni prilikom predavanja o nabavci i prodaji, a ovde samo da
napomenemo da se na ovim računima evidentiraju potraživanja od kupaca na osnovu
isporučenih roba i usluga koje još nisu plaćene. Likvidnost ovih potraživanja je veća od
likvidnosti zaliha (one tek moraju da se prodaju) ali je manja od likvidnosti gotovog novca.
Stanja potraživanja se vode analitički za svakog kupca i zakonska je obaveza da se
jednom godišnje izvrši sravnjenje ovog potraživanja. Sravnjenje se vrši slanjem obrasca
IOS (izvod otvorenih stavki) svakom kupcu. IOS sadrži spisak svih fakutura proknjiženih
u našim knjigama na računu konkretnog kupca i šalje se u dva primerka. Kupac sravnjuje
stanje iz IOS sa stanjem svoje kartice dobavljača i u slučaju slaganja overava i vraća
jedan potpisan primerak. U slučaju da postoje neka neslaganja, ona se navode u IOS –
u i vraćaju dobavljaču. IOS obrasci predstvljaju osnovu za godišnji redovan popis (radimo
ga pre zaključivanja knjiga za tekuću godinu) u delu koji obuhvata potraživanja. Deo
potraživanja koja se vode na ovoj grupi u pojednim situacijama ne može biti naplaćena.
Čest je slučaj trenutne nelikvidnosti kupaca, a ponekad i trajne nesposobnosti izmirenja
računa. Takva potraživanja se iskazuju preko račun 209 – ispravka vrednosti, a na teret
klase 5 rashoda perioda (obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih
plasmana). Na ovaj način smo korigovali stanje imovine ukupnih potraživanja od kupaca,
ali ne i pojedninačno potraživanje od konkretnog kupca. Znači potraživanja za koje smo
procenili da su teško naplativa prebacujemo na troškove stavom

585-obezvređivanje potraživanja 100,00

209-ispravka vrednosti potraživanja 100,00

Na kontu kupca o kome se radi ne unosimo nikakve promene. Stanje njegovog duga je i
dalje isto, s tim što je sada zbir naše grupe 20 manji za 100,00 dinara.

Na grupi računa 21 – potraživanja iz specifičnih poslova, obuhvataju se potraživanja od

izvoznika, potraživanja po osnovu uvoza za tuđ račun, potraživanja od komisione i
konsignacione prodaje i druga potraživanja iz specifičnih poslova. U okviru ove grupe,
takođe postoji račun 219- ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova, preko
koga indirektno vršimo umanjenje ove vrste potraživanja za deo koji se ne može
napalatiti.

Grupa računa 22- druga potraživanja obuhvata imovinu – potraživanja nastala po osnovu
kamata, dividendi, potraživanja od zaposlenih, potraživanja za više plaćene poreze i
doprinose, potraživanja od državnih organa i sl. Potraživanja po osnovu kamata nastaju
u slučaju kašnjenja dužnika sa plaćanjem i do naplate se vode kroz račun 220. Dividende
predstavljaju prihod od kapitala i ostvaruju ga privredna društva koja su vlasnici akcijskog
kapitala drugog privrdnog društva (dugoročni finansijski plasmani). Potraživanja od
zaposlenih mogu nastati po više osnova, a najčešći slučaj isplata sa blagajne
zaposlenom po osnovu akontacije za službena putovanja ili pokriće druguh troškova. Do
podnošenja izveštaja o putnim troškovima i računa kojim se pravdaju, ove akontacije se
vode na računima 221. U slučaju potraživanja od državnih organa (najčešće se u praksi
srećemo sa potraživanjina za isplatu porodiljskog odstustva ili bolovanja preko 30 dan)
takva potraživanja vodimo na računima 222. Za više plaćen porez na dobit do čega dolazi
zbog obaveze akontativnog plaćanja poreza na deobit tokom godine i manjeg iznosa
stvarne obaveze utvrđene na kraju godine, ova potraživanja se vode na računu 223. I u
ovoj grupi je predviđen konto za indirektno otpisivanje teško naplatvih potraživanja-229
Ispravka vrednosti drugih potraživanja.

Grupom 23 – kratkoročni finansijski plasmani se obuhvataju potraživanja po osnovu

kredita, hartija od vrednosti i ostalih plasmana koji dospevaju u roku do jedne godine. Na
ovu grupu računa se vrši preknjižavanje sa računa dugoročnih plasmana i datih kredita u
onom delu čije je dospeće u okviru do godinu dana. I ovde imamo račun za posredno
otpisivanje teško naplativih plasmana, račun 239 – ispravka vrednosti kratkoročnih
finansijskih plasmana.

Grupa 24 gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvata imovinu koja se sastoji pored gotovog
novca od neposredno unovčivih hartija od vrednosti, depozita po viđenju, plemenitih
metala i predmeta od plemenitih materijala. Za ovu vrstu imovine, zbog njene potpune
likvidnosti, nije predviđen račun otpisa sredstava.

Pod neposredno unovčivim hartijama od vrednosti podrazumevamo hartije od vrednosti

koje se mogu unovčiti bez većeg rizika od obezvređenja. Najčešće se u praksi srećemo
sa sledećim vrstama ovih hartija od vrednosti: čekovi građana po žiro i tekućim računima
koji su naplativi odmah po podnošenju poslovnoj banci, viza čekovi, devizni čekovi i druge
gotovinske hartije od vrednosti koje se mogu odmah unovčiti. Imovina u ovom obliku se
iskazuje preko računa 240- hartije od vrednosti gotovinski ekvivalenti.

Na računu 241 tekući poslovni računi vodima stanje naših novčanih sredstava koja se
nalaze na računima otvorenim kod poslovne banke sa svrhom plaćanja naših obaveza i
naplate potraživanja po svim osnovama. Svako privredno društvo mora, prilikom
osnivanja, da otvori tekući račun kod poslovne banke po izboru, preko koga će vršiti
naplatu svojih potraživanja i drugih priliva i vršiti isplate po različitim osnovama. U praksi
imomo često slučaj otvaranja više računa kod jedne ili više poslovnih banaka. Takođe,
često se dešava da se sredstva prebacuju sa računa na račun kada prilikom knjiženja
treba obratiti pažnju da ne dođe do dvostrukog unosa u poslovne knjige. Svaki otvoren
tekući račun se vodi u knjigovodstvu na posebnom kontu, primer

2410- tekući račun komercijalan banka 205-9999-99

2411- tekući račun komercijalna banka 205-1111-11

Sve promene na ovim računima se beleže na osnovu dokumenta dobijenog od poslovne

banke koji se naziva izvod sa računu. Kada se radi o plaćanjim ili naplatama preko jednog
računa koja nemaju dodirnih tačaka sa drugim računom, mi poslovne promene unosimo
zaduženjem ili odobrenjem konta tekućeg računa i konta imovine ili obaveza koji je
obuhvaćen transakcijom. Na primer naplata potraživanja od kupaca:

Nalog za knjiženje

24100 tekući račun 205-9999-99 100,00

20400 kupac 100,00

Ukupno 100,00 100,00

Međutim, ako bismo prebacivali novac sa jednog računa na drugi na ovaj način bi imali
dupliranje knjiženja, jer bi smo na bazi izvoda iz banke za privi račun vršili knjiženje

Nalog za knjiženje 1

2410 tekući račun 205-9999-99 100,00

2411 tekući račun 205-1111-11 100,00

Ukupno 100,00 100,00

I na bazi izvoda banke za drugi tekući račun knjižili:

Nalog za knjiženje 2

2411 tekući račun 205-1111-11 100,00

2410 tekući račun 205-9999-99 100,00

Ukupno 100,00 100,00

Stanje na našim računim bi u tom slučaju bilo nepravilono iskazano jer bi poslova
transakcija prebacivanja sredatava sa tekućeg računa na tekući račun bila knjižena duplo.
Na osnovu izvoda prvog računa i na osnovu izvoda drugog računa.

24100 tekući račun 24110 tekući račun

100,00 100,00

100,00 100,00

Ovakva situacija se dešava uvek kada imamo knjiženja jednog polsovnog procesa kroz
dve vrste dokumentacije, a najčešće kod knjiženja blagajen i tekućeg računa. Radi
izvegavanja dvostrukog knjiženja iste poslovne promene u organizaciji računovodstva je
uveden instrument pod nazivom „prelazni račun“. Prelazni račun preuzima ulogu
kontrastava za knjiženje uvek kada prepoznamo gore navedenu situaciju knjiženja po dve
vrste dokumenata. To u praksi izgleda ovako. Za svaki račun kojim se prati imovina na
tekućem računu kod banke, se otvara prelazni račun

24109 – prelazni račun 205-9999-99

 24119- prelazni račun 205-1111-11

I sada sva knjiženja koja se odnose na promene između imovine iskazane po računima
kod poslovne banke pratimo preko jednog od ova dva račun.

Nalog za knjiženje 1

24100 tekući račun 205-9999-99 100,00

24109 prelazni račun 205-9999-99 100,00

Ukupno 100,00 100,00

Nalog za knjiženje 2

24110 tekući račun 205-1111-11 100,00

24109 prelazni račun 205-9999-99 100,00

Ukupno 100,00 100,00

I sada konta u glavnoj knjizi iskazuju pravo stanje imovine:

24100 tekući račun 24109 prelazni račun 24110 tekući račun

1) 100,00 100,00 1) s⁰

2)100,00 100,00 2)

Prelazni račun se koristi uvek kad imamo dve vrste dokumentacije kojima se obuhvata
ista promena, na primer i kod knjiženja prodaje robe iz prodavnice, koju je po predračunu
kupac platio uplatom na tekući račun u banci.

Pored računa 241 tekući polsovni račun imamo odvojene druge vrste računa (akreditivi,
devizni računi) i 243- račun blagajne. Na računu blagajne se vode sva gotovinska
sredstva neophodna za tekuća gotovinska plaćanja. To su najčešće sitni gotovinski
računi, isplate troškova po putnim nalozima a mogu se isplaćivati i plate i druga primanja
zaposlenih. Za ove potrebe podiže se gotov novac iz banke sa tekućeg računa privrednog
društva (nalog za prenos br 2). Obavezno se vodi pomoćna knjiga blagajnički dnebnik
kroz koji se beleže svi ulazi gotovog novca u blagajnu kao i sve isplate iz blagajne i na
kraju svakog radnog dana se iskazuje stanje gotovine u blagajni. Pored podizanja novca
sa računa, u blagajnu se može sliti novac od gotovinske prodaje proizvoda i usluga,
povraćaja neopravdanih datih avansa za službene puteve i troškokove i drugo, ali treba
strogo voditi računa da se tako zaprimljena sredstva u propisanom roku uplate na tekući
račun privrednog društva.

O računima obuhvaćenim grupom 27- porez na dodatu vrednost je već bilo reči. To je
grupa računa koja obuhvata PDV sadržan u primljenim računima i koji se može koristiti
kao preneti PDV, ili odbitna stavka od PDV koji smo obračunali prilikom prodaje roba ili
usluga. Ova grupa se sastoji od sledećih računa:

270 – PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi

271- PDV u primljenim fakturama po posebnoj stopi

272- PDV u datim avansima po opštoj stopi

273- PDV u datim avansima po posebnoj stopi

274-PdV plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi

275 PDV plaćen pri uvozu dobara po posebnoj stopi

276 PDV obračunat na usluge stranih lica

277 Naknadno vraćen PDV kupcima stranim državljanima

279 potraživanja za više plaćen PDV

Pored ovih grupa imomo još grupu 28- aktivna vremenska razgraničenja (unapred
plaćeni troškovi i nefakturisani prihodi) i grupu 29 gubitak iznad osnovnog kapitala (kada
se gubitak knjiži kroz aktivu).