УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

Булевар Војводе Петра Бојовића 1А, Бања Лука, Република Српска, БиХ

Тел: +387 (0)51 304 001, 304 006, 304 013, 304 017, 304 029
Факс: +387 (0)51 304 032 E-mail: info@fpnbl.org www.fpnbl.org

Назив предмета:
Политички односи балканских земаља
Политиколошке и међународне студије

Семестар: I
Статус предмета: Обавезни
Фонд часова: 3+2
Број ECTS бодова: 6
Наставник: Доц. Др Владе Симовић
Сарадник: Доц. Др Владе Симовић
Услов за похађање: Уписан I семестар
Електронска пошта vladesimovic@yahoo.com
наставника:
Електронска пошта vladesimovic@yahoo.com
сарадника:
Консултације: -

Опис предмета

Предмет изучава политичке односе између савремених балканских земаља,

као и њихове унутрашње политичке и друштвене процесе. Предмет полази
од географског, историјског али и културног одређења појма Балкан. У
оквиру предмета изучава се културно-историјско насљеђе савремених
балканских земаља – византијско, османско и аустроугарско. Осим тога
предмет изучава националне револуције и настанак балканских држава у 19.
и 20. вијеку, најважније историјске догађаје попут свјетских ратова,
хладноратовског периода и савремених процеса демократске транзиције,
њиховог утицаја на Балкан, његове земље и народе. Овај дио градива
неопходно је знање да би се лакше разумијели односи и процеси између и
унутар балканских земаља почетком 21. вијека који су примарни дио
изучавања унутар овог предмета. Посебан фокус је на постдејтонској Босни и
Херцеговини као једној од савремених балканских земаља, њеним
унутрашњим процесима, а посебно на њеном односу са другим балканским
земљама.

Очекивани исходи учења

Студенти по завршетку курса стичу знања из области политичких односа
савремених балканских земаља са посебним фокусум на положај
постдејтонске Босне и Херцеговине унутар Балкана. Студенти стичу знања и
о процесима и односима унутар савремених балканских земаља, као и о
културно-историјским факторима који су обликовали овај простор, његове
земље и народе.

Садржај предмета

1. Географско, културно и историјско одређење Балкана

2.Римско, византијско, османско и аустроугарско насљеђе на Балкану
3.Буђење нација и балканске земље 1804-1878
4.Берлински конгрес и балканске земље 1878-1900
5.Балканске земље 1900-1914
6.Балкан у Првом свјетском рату
7.Балкан у двадесетим годинама 20. вијека
8.Балкан у тридесетим годинама 20. вијека
9. Балкан у Другом свјетском рату (први колоквијум)
10. Балканске земље 1944-1948
11. Албанија, Бугарска, Румунија и Грчка 1948-1989
12. Југославија 1948-1989
13. Југословенска криза и рат
14. Србија, Црна Гора, БиХ, Хрватска, Словенија и Македонија послије
1992/1995
15. Албанија, Бугарска, Румунија и Грчка послије 1989 (други колоквијум)

Начин извођења наставе

Настава ће се изводити кроз часове наставе и часове вјежби, а у складу са

распоредом који усвоји Наставно-научно вијеће Факултета политичких
наука, Универзитета у Бањој Луци.

Вредновање и оцјењивање рада студената/киња

Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза,

као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних
рокова.
Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног
семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања
предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји
највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава
знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише
50 бодова.
Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у
оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из
предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита
(максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за
стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити
најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена
седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова,
оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.

Обавезна литература

1. Стеван, К. Павловић (2004), „Историја Балкана 1804-1945“, Клио, Београд

2. Ричард, Џ. Кремптон (2003), „Балкан после Другог светског рата“, Клио,
Београд

Допунска литература

1. Валери, Колев; Кристина Коулоури (2007) „Балкански ратови“, ХХО,

Загреб
2. Димитрије, Ђорђевић (1995) „Националне револуције балканских
народа, 1804-1914“, Службени гласник, Београд
3. Душко, Лопадић, Јасминка Кроња (2010), „Регионалне иницијативе и
мултилатерална сарадња на Балкану“, Фридрих Еберт Штифтунг,
Београд
4. Кецмановић, Ненад (2007) „Немогућа држава: Босна и Херцеговина“,
Глас Српске, Бања Лука
3. Кецмановић, Ненад; Антић, Чедомир (2015) „Историја Републике
Српске“, Српска књижевна задруга, Београд
5. Марија, Тодорова (1999), „Имагинарни Балкан“, Библиотека 20 вијек,
Београд
4. Миша, Глени (2001) „Балкан: национализам, рат и велике силе 1804-
1999“, I-II, Б92, Београд
5. Петрит, Партл (2001) „Албанци“, Клио, Београд
6. Радомир, Нешковић (2013) „Недовршена држава“, Фридрих Еберт
Штифтунг, Сарајево
6. Ричард, Клог (2000) „Историја Грчке Новог доба“, Клио, Београд
7. Срђан, Пириватрић (приређивач) (2008) „Историја Бугарске“, Клио,
Београд
8. Сузан, Вудворд (1999) „Балканска трагедија - Хаос и распад послије
хладног рата“,
9. Хуан, Линц; Алфред Степан „Демократска транзиција и консолидација:
Јужна Европа, Јужна Америка и посткомунистичка Европа“, Филип
Вишњић, Београд