Nizovi

Neka je (X, d) metrički prostor.

Definicija. Funkcija a : N → X, a(n) = an zove se niz u prostoru X i

označava se sa {an }n∈N .
Element an ∈ X zove se član niza.
Niz {an }n∈N u prostoru X ⊆ R, u kome je definisana metrika d(x, y) =
|x − y| (x, y ∈ R) zove se realni niz.
U daljem izlaganju govoriće se o realnim nizovima.

Definicija. Niz {an }n∈N je konvergentan ako postoji tačka a ∈ X takva da

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 ) |an − a| < ε .

Tačka a je granična vrednost ili granica niza {an }n∈N , što se označava sa

lim an = a ili an → a (n → ∞) .
n→∞

Ako niz nije konvergentan, on je divergentan.

Definicija. Niz {an }n∈N teži ka +∞, tj. lim an = +∞, ako
n→∞

(∀A > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 ) an > A .

Niz {an }n∈N teži ka −∞, tj. lim an = −∞, ako

n→∞

(∀A > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 ) an < −A .

Ako je lim an = +∞ ili lim an = −∞, niz je odred̄eno divergentan.

n→∞ n→∞

Definicija. Niz {an }n∈N je ograničen ako postoje tačka a ∈ R i M > 0 tako
da je |an − a| < M za svako n ∈ N.

1
2

Definicija. Niz {an }n∈N je:

nerastući ako je an+1 ≤ an za svako n ∈ N;
neopadajući ako je an+1 ≥ an za svako n ∈ N;
opadajući ako je an+1 < an za svako n ∈ N;
rastući ako je an+1 > an za svako n ∈ N.
Ako niz ima neku od navedenih osobina, on je monoton.

Teorema 1. Ako je niz {an }n∈N konvergentan, on je ograničen.

Teorema 2. Ako su nizovi {an }n∈N i {bn }n∈N konvergentni i α ∈ R proizvoljna

konstanta, tada su konvergentni i nizovi {αan }n∈N , {an + bn }n∈N i {an bn }n∈N
i pri tome je
lim αan = α lim an ,
n→∞ n→∞
lim (an + bn ) = lim an + lim bn ,
n→∞ n→∞ n→∞
lim (an bn ) = lim an lim bn .
n→∞ n→∞ n→∞

Ako je još i bn ̸= 0 za svako n ∈ N i lim bn ̸= 0, tada je i niz {an /bn }n∈N

n→∞
konvergentan i važi
an lim an
lim = n→∞ .
n→∞ bn lim bn
n→∞

Teorema 3. Ako su nizovi {an }n∈N i {bn }n∈N konvergentni sa istom granicom
a i ako je an ≤ cn ≤ bn za svako n ∈ N, tada je i niz {cn }n∈N konvergentan i
važi
lim cn = a .
n→∞

Teorema 4. (Štolcova teorema) Neka su dati nizovi {an }n∈N i {bn }n∈N
takvi da je {bn }n∈N rastući i lim bn = +∞. Ako postoji
n→∞

an+1 − an
lim ,
n→∞ bn+1 − bn

tada postoji i
an
lim
n→∞ bn

i važi
an an+1 − an
lim = lim .
n→∞ bn n→∞ bn+1 − bn
 3

Teorema 5. Ako je niz {an }n∈N monoton i ograničen, on je konvergentan.

Definicija. Ako je {nk }k∈N strogo rastući niz prirodnih brojeva, tada je
{ank }k∈N delimični niz ili podniz niza {an }n∈N .

Definicija. Ako je podniz {ank }k∈N niza {an }n∈N konvergentan i lim ank =
k→∞
α, tada je α delimična granica ili tačka nagomilavanja niza {an }n∈N .

Definicija. Ako postoji, najmanja delimična granica a∗ niza {an }n∈N zove se
donja granica ili limes inferior niza {an }n∈N i označava se sa

a∗ = lim inf an = lim an .

n→∞ n→∞

Ako postoji, najveća delimična granica a∗ niza {an }n∈N zove se gornja granica
ili limes superior niza {an }n∈N i označava se sa

a∗ = lim sup an = lim an .

n→∞ n→∞

Teorema 6. Niz {an }n∈N konvergira ka a i ako i samo ako je

lim sup an = lim inf an = a .

n→∞ n→∞

Definicija. Niz {an }n∈N je Košijev ako važi

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀m, n ≥ n0 ) |am − an | < ε ,

ili,
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 )(∀p ∈ N) |an+p − an | < ε .

Teorema 7. U skupu R niz {an }n∈N je konvergentan ako i samo ako je Košijev.
4

Granične vrednosti nekih nizova:


1  0, a > 0,
lim a = 1, a = 0,
n→∞ n 
+∞ , a < 0 ;



 +∞ , a > 1,

1, a = 1,
lim an =
n→∞ 
 0 , −1 < a < 1,

ne postoji , a ≤ −1 ;

√
n
lim a=1 (a > 0) ;
n→∞

√
n
lim n = 1;
n→∞

( 1 )n
lim 1 + = e.
n→∞ n

Zadaci

1. Koristeći definiciju granične vrednosti niza dokazati

n
lim = 1.
n→∞ n+1
Koliko se članova niza {n/(n+1)}n∈N nalazi van intervala (1−10−4 , 1+10−4 )?

Rešenje: Pokažimo da važi sledeće tvrd̄enje:

 
 n 
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 )  − 1 < ε .
n+1
Neka je ε > 0 proizvoljno. Uočimo da je
 n   n − (n + 1)   −1 
      1
 − 1 = = =
n+1 n+1 n+1 n+1
 5

1 1 1
i da je nejednakost < ε zadovoljena kada je n + 1 > , tj. n > − 1.
n[+ 1 ]  n  ε ε
1  
Ako označimo n0 = − 1 + 1, tada je  − 1 < ε za svako n ≥ n0 .
ε n+1
Prema tome, zaista je
n
lim = 1.
n→∞ n + 1

Neka je ε = 10−4 . Tada za svako n ≥ 10000 važi

 n 
 
 − 1 < ε ,
n+1
tj.
n
1−ε< < 1 + ε.
n+1
Niz {an }n∈N je rastući, jer je

n+1 n 1
an+1 − an = − = > 0, n ∈ N,
n+2 n+1 (n + 1)(n + 2)

pa važi
a1 < a2 < · · · < a9999 < a10000 < · · · < an < · · · < 1 .
Kako je
9999
a9999 = = 1−10−4 ∈
/ (1−10−4 , 1+10−4 ) i a10000 ∈ (1−10−4 , 1+10−4 ) ,
10000
van tog intervala nalazi se prvih 9999 članova niza.

2. Odrediti granične vrednosti:

√
√ (√ √ ) n
a) lim n n+1− n ; b) lim √ √ .
n→∞ n→∞ n+1− n

Rešenje:
√ √
√ (√ √ ) √ (√ √ ) n+1+ n
a) lim n n + 1 − n = lim n n + 1 − n √ √
n→∞ n→∞ n+1+ n
√ √
n n 1
= lim √ √ = lim (√ )= .
n→∞ n + 1 + n n→∞ √ 1 2
n 1+ +1
n
6
√ √ √ √
n n n+1+ n
b) lim √ √ = lim √ √ √ √
n→∞ n + 1 − n n→∞ n + 1 − n n + 1 + n
√ (√ √ )
= lim n n + 1 + n = +∞ .
n→∞

3. Odrediti granične vrednosti:

(√ )2 (√ )2
n2 + n + n n2 + n − n
a) lim √
3
; b) lim √
3
.
n→∞ n6 + 1 n→∞ n6 + 1

Rešenje:
((√ ) )2
1
(√ )2 n2 1 + +n
n2 + n + n n
a) lim √3
= lim √ ( )
n→∞ n6 + 1 n→∞
1
3 6
n 1+ 6
n
(√ )2 (√ )2
2 1 1
n 1+ +1 1+ +1
n n
= lim √ = lim √ = 8.
n→∞ 1 n→∞ 1
2 3 3
n 1+ 6 1+ 6
n n

(√ )2 (√ )2 (√ )2
n2 + n − n n2 + n − n n2 + n + n
b) lim √
3
= lim √
3 (√ )2
n→∞ n6 + 1 n→∞ n6 + 1 n2 + n + n
( 2 )2
n + n − n2 n2
= lim (√ ) √
2 3 6 = lim ( √ )2 √
n→∞ n2 + n + n n + 1 n→∞ 1 3 1
n4 1+ +1 1+ 6
n n
1
= lim
n→∞
(√ )2 √ = 0.
1 3 1
n2 1+ +1 1+ 6
n n

4. Odrediti graničnu vrednost

1 1 1
1+ + 2 + ··· +
lim 2 2 2n .
n→∞ 1 1 1
1 + + 2 + ··· +
3 3 3n
 7

Rešenje: Za izračunavanje zbira prvih m članova geometrijskog niza {aq k }k∈N0 =

{a, aq, aq 2 , . . .} koristi se formula

1 − qm
Sm = a + aq + aq 2 + · · · + aq m−1 = a .
1−q
Prema tome, važi
( 1 )n+1
1− ( ( 1 )n+1 )
1 1 1 2
1+ + + ··· + n = =2 1− ,
2 22 2 1 2
1−
2
( 1 )n+1
1− ( ( 1 )n+1 )
1 1 1 3 3
1 + + 2 + ··· + n = = 1− .
3 3 3 1 2 3
1−
3
Kako je lim q n = 0 za |q| < 1, granična vrednost je jednaka
n→∞
( ( 1 )n+1 )
1 1 1 2 1−
1 + + 2 + ··· + 2 4
2 2 2n = lim ( )= .
lim
n→∞ 1 1 1 n→∞ 3
( 1 ) n+1 3
1 + + 2 + ··· + 1−
3 3 3n 2 3

5. Ako je |a| < 1, naći graničnu vrednost

1 + a + a2 + · · · + an
lim .
n→∞ 1 1 1
1+ + + ··· + n
4 16 4

Rezultat:
1 − an+1
1 + a + + ··· +
a2 an 1−a 3
lim = lim = .
n→∞ 1 1 1 n→∞ 1 − 1/4n+1 4(1 − a)
1+ + + ··· + n
4 16 4 3/4

6. Odrediti granične vrednosti nizova:

( n2 − 2n + 1 )n ( 2n3 + 8 )n3 −3
a) lim ; b) lim .
n→∞ n2 − 4n + 2 n→∞ 2n3 + 1
8

Rešenje: Koristimo poznatu graničnu vrednost

( 1 )n
lim 1 + = e.
n→∞ n

( n2 − 2n + 1 )n ( 2n − 1 )n
a) lim = lim 1 +
n→∞ n2 − 4n + 2 n→∞ n2 − 4n + 2
( 2n − 1 ) n 2n−1
2 −4n+2 2n−1
n
n2 −4n+2
= lim 1 + 2
n→∞ n − 4n + 2
( ) 22n2 −n
( 2n − 1 ) n2 −4n+2 n −4n+2
2n−1
= lim 1+ 2
n→∞ n − 4n + 2
( ) 2−1/n 2
( 2n − 1 ) n 2n−1
2 −4n+2
1−4/n+2/n
= lim 1+ 2 = e2 .
n→∞ n − 4n + 2

( 2n3 + 8 )n3 −3 ( 7 )n3 −3

b) lim = lim 1 +
n→∞ 2n3 + 1 n→∞ 2n3 + 1
( 7 ) 2n3 +1 7
(n3 −3)
7 2n3 +1
= lim 1 + 3
n→∞ 2n + 1
( ) 7(n33 −3)
( 7 ) 2n3 +1 2n +1
7
= lim 1+ 3
n→∞ 2n + 1
( ) 7(1−3/n33 )
( 7 ) 2n3 +1 2+1/n
√
7
= lim 1+ 3
= e7/2 = e3 e.
n→∞ 2n + 1

7. Izračunati:
(2 )n/20 (3 )20n
a) lim (1+2+· · ·+n) ; b) lim (1 2
+2 2
+· · ·+n 2
) .
n→∞ n2 n→∞ n3

Rešenje: Poznate su formule za izračunavanje zbira prvih n prirodnih brojeva

∑
n
n(n + 1)
k = 1 + 2 + 3 + ··· + n =
2
k=1
 9

i zbira kvadrata prvih n prirodnih brojeva

∑
n
n(n + 1)(2n + 1)
k 2 = 1 2 + 2 2 + 3 2 + · · · + n2 = .
6
k=1

(2 )n/20 ( 2 n(n + 1) )n/20

a) lim (1 + 2 + · · · + n) = lim
n→∞ n2 n→∞ n2 2
( (( )
1 )n/20 1 )n 1/20
= lim 1 + = lim 1+ = e1/20 .
n→∞ n n→∞ n

(3 )20n ( 3 n(n + 1)(2n + 1) )20n

b) lim (1 2
+ 2 2
+ · · · + n2
) = lim
n→∞ n3 n→∞ n3 6
( ) 20n(3n+1)
( 3n + 1 )20n ( 3n + 1 ) 3n+1
2n2 2n2
= lim 1 + = lim 1 + = e30 .
n→∞ 2n2 n→∞ 2n2

8. Odrediti graničnu vrednost niza

1 + 3 + · · · + 2n − 1 2n + 1
an = − .
n+1 2

Rešenje: Kako je
1 + 3 + · · · + 2n − 1 2n + 1
an = −
n+1 2
(1 + 2 + 3 + · · · + 2n) − (2 + 4 + · · · + 2n) 2n + 1
= −
n+1 2
1 ( ) 2n + 1
= (1 + 2 + 3 + · · · + 2n) − 2(1 + 2 + · · · + n) −
n+1 2
( )
1 2n(2n + 1) n(n + 1) 2n + 1 3n + 1
= −2 − =− ,
n+1 2 2 2 2n + 2
to je
3n + 1 3
lim an = − lim =− .
n→∞ n→∞ 2n + 2 2

9. Odrediti sledeće granične vrednosti:

(√ √ ) (√ √ )
a) lim 3 n + 1 − 3 n ; b) lim 3
n + 1 − 3 n sin en .
n→∞ n→+∞
10

√ √
Rešenje: a) Pogodnom transformacijom opšteg člana an = 3
n+1− 3n
niza {an }n∈N dobija se
(√ √ )
lim an = lim 3 n + 1 − 3 n
n→∞ n→∞
√ √ √
(√ √ ) 3 (n + 1)2 + 3 n(n + 1) + 3 n2
= lim 3
n+1− n √
3
√ √
3
n→∞ 3
(n + 1)2 + 3 n(n + 1) + n2
n+1−n
= lim √ √ √
3
n→∞3
(n + 1)2 + 3 n(n + 1) + n2
1
= lim √  = 0.
n→∞ ( )2 √
1 1
n2/3  3 1+ + 3 1 + + 1
n n

b) Svaki član niza {bn }n∈N može da se predstavi kao

√ √
bn = an sin en , an = 3 n + 1 − 3 n .
Granična vrednost niza {an }n∈N odred̄ena je delu zadatka pod a). Kako je
−1 ≤ sin x ≤ 1 , ∀x ∈ R ,
za sve članove niza {bn }n∈N važi
−an ≤ bn ≤ an ,
pa se primenom Teoreme 3 dobija
lim bn = lim an = 0 .
n→∞ n→∞

10. Ako za članove niza {xn }n∈N važi

√ √
n+ 3n
0 < xn < √ , n ∈ N,
n2 + 1
dokazati da je lim xn = 0.
n→∞
√ √
n+ 3n
Rešenje: Označimo yn = √ , n ∈ N. Tada je
n2 + 1
( )
√ 1 1
√ √3
n 1+ √ 1+ √
n+ n 6
n 6
n
lim yn = lim √ = lim √ = lim √ = 0.
n→∞ n→∞ 2
n +1 n→∞ 1 n→∞ √ 1
n 1+ 2 n 1+ 2
n n
 11

Kako je 0 < xn < yn , ∀n ∈ N, i lim yn = 0, prema Teoremi 3 važi

n→∞

lim xn = 0 .
n→∞

11. Neka za članove niza {an }n∈N važi

2n + 1
0 ≤ an ≤ , n ∈ N.
3n
Odrediti lim an .
n→∞

Rešenje: Kako je
(( ) )
2n + 1 2 n ( 1 )n
lim = lim + = 0,
n→∞ 3n n→∞ 3 3

primenom Teoreme 3 dobija se lim an = 0.

n→∞

12. Za a ∈ R \ {−1} odrediti graničnu vrednost

an
lim .
n→∞ 1 + an

Rešenje: Za a = 1 je očigledno
an 1
lim n
= .
n→∞ 1 + a 2
Ako je −1 < a < 1, tada je lim an = 0, pa je
n→∞

an
lim = 0.
n→∞ 1 + an

Ako je |a| > 1, tada važi lim a−n = 0 i

n→∞

an 1
lim n
= lim −n = 1.
n→∞ 1 + a n→∞ a +1

13. U zavisnosti od realnog parametra a ≥ 0 odrediti graničnu vrednost niza

an + an+1
lim .
n→∞ 2n + 2n+1
12

Rešenje:

an + an+1 an (1 + a) 1+a ( a )n
lim = lim = lim
n→∞ 2n + 2n+1 n→∞ 3 · 2n 3 n→∞ 2

 +∞ , a > 2,
= 1, a = 2,

0, 0 ≤ a < 2.

14. U zavisnosti od realnog parametra a naći graničnu vrednost

2an+1 + 3 · 5n
lim .
n→∞ 2an + 5n+1

2an+1 + 3 · 5n
Rešenje: Transformacijom izraza xn = dobija se
2an + 5n+1
( ( a )n ) ( a )n ( a )−n
5n 2a +3 2a +3 2a + 3
xn = ( ( a5)n ) = ( a5)n = ( a5)−n .
n
5 2 +5 2 +5 2+5
5 5 5
( a )n 3
Ako je |a| < 5, tada je lim = 0, pa je lim xn = .
n→∞ 5 n→∞ 5
( a )−n ( 5 )n
Ako je |a| > 5, tada je lim = lim = 0, pa je lim xn = a.
n→∞ 5 n→∞ a n→∞

13
Za a = 5 važi lim xn = , a za a = −5 granična vrednost lim xn ne postoji.
n→∞ 7 n→∞

15. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti

2n + an
lim .
n→∞ 2n+1 − 5an

Rezultat:

−1/5 ,

 |a| > 2 ,

2n
+ an −2/3 , a = 2,
lim =
n→∞ 2n+1 − 5an 
 1/2 , −2 < a < 2,

ne postoji , a = −2 .
 13

16. Odrediti graničnu vrednost

√ √ √ √
1 3 5 2n − 1
+ + + ··· +
2 5 10 n2 + 1
lim √ .
n→∞ n

Rešenje: Označimo
√ √ √ √
1 3 5 2n − 1 √
an = + + + ··· + , bn = n.
2 5 10 n2 + 1
√ √
Kako je n + 1 > n, ∀n ∈ N, niz {bn }n∈N je monotono rastući. Kako je još
i lim bn = +∞, zadovoljeni su uslovi Štolcove teoreme, pa važi
n→∞
√ √ √ √
1 3 5 2n − 1
+ + + ··· +
2 5 10 n2 + 1 an an+1 − an
lim √ = lim = lim
n→∞ n n→∞ bn n→∞ bn+1 − bn
√ √
2n + 1 2n + 1 √ √
2 2
(n + 1) + 1 n + 2n + 2 n + 1 + n
= lim √ √ = lim √ √ √ √
n→∞ n+1− n n→∞ n+1− n n+1+ n
√
(√ √ ) 2n + 1
= lim n+1+ n 2
n→∞ n + 2n + 2
v
u
(√ )u 1
√ u 2+
= lim n
1
1+ +1 u ( u n )
n→∞ n t 2 2
n 1+ + 2
n n
v
(√ )u u 2+ 1
1 u √
= lim 1+ +1 u t
n = 2 2.
n→∞ n 2 2
1+ + 2
n n

17. Odrediti graničnu vrednost

1 · 1! + 3 · 2! + · · · + (2n − 1)n!
lim .
n→∞ (n + 1)!
14

Rešenje: Ako je

an = 1 · 1! + 3 · 2! + · · · + (2n − 1)n! , bn = (n + 1)! ,

tada je {bn }n∈N rastući niz jer za svako n ∈ N

bn+1 (n + 2)!
= = n + 2 > 1,
bn (n + 1)!

tj. bn+1 > bn , i važi lim bn = +∞. Primenom Štolcove teoreme dobija se
n→∞

1 · 1! + 3 · 2! + · · · + (2n − 1)n! an an+1 − an

lim = lim = lim
n→∞ (n + 1)! n→∞ bn n→∞ bn+1 − bn
(2n + 1)(n + 1)! (2n + 1)(n + 1)! 2n + 1
= lim = lim = lim = 2.
n→∞ (n + 2)! − (n + 1)! n→∞ (n + 1)!(n + 2 − 1) n→∞ n + 1

18. Naći
1 + (1 + 2) + (1 + 2 + 3) + · · · + (1 + 2 + 3 + · · · + n)
lim .
n→∞ n3

Rešenje: Označimo

an = 1 + (1 + 2) + (1 + 2 + 3) + · · · + (1 + 2 + 3 + · · · + n) , b n = n3 .

Očigledno je da je {bn }n∈N rastući niz i lim bn = +∞, pa se može primeniti

n→∞
Štolcova teorema. Kako je

an = 1 + (1 + 2) + (1 + 2 + 3) + · · · + (1 + 2 + 3 + · · · + n)
n(n + 1) ∑ k(k + 1)
n
2·3 3·4
=1+ + + ··· + =
2 2 2 2
k=1

i
∑
n+1
k(k + 1)
an+1 = ,
2
k=1
to je

∑
n+1
k(k + 1) ∑ k(k + 1)
n
1
an+1 − an = − = (n + 1)(n + 2) .
2 2 2
k=1 k=1
 15

Zato je
1 + (1 + 2) + (1 + 2 + 3) + · · · + (1 + 2 + 3 + · · · + n)
lim
n→∞ n3
an an+1 − an
= lim = lim
n→∞ bn n→∞ bn+1 − bn

1 (n + 1)(n + 2) 1 n2 + 3n + 2 1
= lim = lim = .
2 n→∞ (n + 1)3 − n3 2 n→∞ 3n2 + 3n + 1 6

19. Naći graničnu vrednost niza

1 · 2 + 2 · 3 + · · · + n(n + 1)
lim .
n→∞ n3

Rešenje: I način: Primenom Štolcove teoreme dobija se

1 · 2 + 2 · 3 + · · · + n(n + 1) (n + 1)(n + 2) 1
lim = lim = .
n→∞ n 3 n→∞ (n + 1) − n
3 3 3
II način: Pogodnom transformacijom izraza i primenom poznatih formula
za zbir prvih n prirodnih brojeva i zbir kvadrata prvih n prirodnih brojeva
nalazi se tražena granična vrednost:

1 ∑
n
1 · 2 + 2 · 3 + · · · + n(n + 1)
lim = lim k(k + 1)
n→∞ n3 n→∞ n3
k=1
( n )
1 ∑n
1 ∑ ∑n
= lim 3 (k 2 + k) = lim 3 k2 + k
n→∞ n n→∞ n
k=1 k=1 k=1
( )
1 n(n + 1)(2n + 1) n(n + 1) 1
= lim 3 + = .
n→∞ n 6 2 3

20. Naći
13 + 33 + · · · + (2n + 1)3
L = lim .
n→∞ n4

Rezultat: L = 2.

21. Odrediti graničnu vrednost

12 + 22 + · · · + n2
L = lim .
n→∞ (n + 1)4 − n4
16

1
Rezultat: L = .
12
22. Odrediti graničnu vrednost
1 6 + 2 6 + · · · + n6
L = lim .
n→∞ n7 + n6

1
Rezultat: L = .
7
23. Naći √ √ √
1 + 2 + ··· + n
L = lim √ .
n→∞ n n+1

2
Rezultat: L = .
3
24. Pokazati da je niz
√ √
a1 = 6, an+1 = 6 + an , n ∈ N,
monoton i ograničen, a zatim naći lim an .
n→∞

Rešenje: Za dokaz monotonosti i ograničenosti niza {an }n∈N koristimo prin-

cip matematičke indukcije.
Dokažimo da je niz monotono rastući, tj. da je an+1 > an sa svako n ∈ N.
Kako je √
√ √
a2 = 6 + 6 > 6 = a1 ,
tvrd̄enje važi za n = 1. Pretpostavimo da tvrd̄enje važi za neki prirodan broj
k, tj. da je ak+1 > ak , i dokažimo da važi i za k + 1:
ak+1 > ak ⇒ 6 + ak+1 > 6 + ak
√ √
⇒ 6 + ak+1 > 6 + ak
⇒ ak+2 > ak+1 .
Dokažimo√ da za sve članove niza važi an < 3. Tvrd̄enje je tačno za n = 1,
jer je a1 = 6 < 3. Pretpostavimo da tvrd̄enje važi za neki prirodan broj k,
tj. da je ak < 3, i dokažimo da važi i za k + 1:
ak < 3 ⇒ 6 + ak < 9
√ √
⇒ 6 + ak < 9
⇒ ak+1 < 3 .
 17

Prema tome, niz√je ograničen odozgo sa 3, a zbog monotonosti ograničen je

odozdo sa a1 = 6.
Prema Teoremi 5 niz {an }n∈N je konvergentan. Njegovu graničnu vrednost
lim an = a odred̄ujemo iz rekurentne relacije na sledeći način:
n→∞
√
an+1 = 6 + an ,
a2n+1 = 6 + an ,
lim a2 = lim (6 + an ) ,
n→∞ n+1 n→∞
2
a = 6 + a.

Dobijena kvadratna jednačina je zadovoljena za a = −2 ili a = 3. Kako su svi

članovi niza pozitivni, dobijamo

lim an = 3 .
n→∞

25. Dokazati da je niz {xn }n∈N definisan sa

1
x1 = , xn+1 = x2n , n = 1, 2, . . . ,
2
monoton i ograničen, a zatim naći lim xn .
n→∞

Rešenje: Dokažimo najpre da za sve članove niza važi 0 < xn < 1. Očigledno,
tvrd̄enje važi za n = 1. Ako tvrd̄enje važi za neki prirodan broj k, tj. ispunjeno
je 0 < xk < 1, tada je ispunjeno i 0 < x2k = xk+1 < 1, tj. tvrd̄enje važi i za
k + 1. Prema tome, niz je ograničen.
Dokažimo da je niz opadajući. Kako je

xn+1 − xn = x2n − xn = xn (xn − 1) < 0 , n ∈ N,

to je za svako n ∈ N ispunjeno xn+1 < xn .

Monoton i ograničen niz {xn }n∈N je prema Teoremi 5 konvergentan, a
graničnu vrednost
lim xn = x
n→∞
nalazimo iz rekurentne relacije:

xn+1 = x2n ⇒ lim xn+1 = lim x2n ⇒ x = x2 ⇒ x = 0 ∨ x = 1.

n→∞ n→∞

Niz je opadajući, pa je njegova granična vrednost

lim xn = 0 .
n→∞
18

26. Dokazati da je niz {xn }n∈N definisan sa

xn+1 = x2n − 2xn + 2 , n ∈ N0 , x0 ∈ (1, 2) ,

konvergentan i odrediti lim xn .

n→∞

Rešenje: Predstavimo rekurentnu relaciju u obliku

xn+1 = x2n − 2xn + 2 = (xn − 1)2 + 1 .

Dokažimo najpre da za sve članove niza važi 1 < xn < 2. Neka je tvrd̄enje
tačno za neko k ∈ N. Tada važi

1 < xk < 2 ⇒ 0 < xk − 1 < 1

⇒ 0 < (xk − 1)2 < 1
⇒ 1 < (xk − 1)2 + 1 < 2
⇒ 1 < xk+1 < 2 .

Kako još tvrd̄enje važi za n = 1, važi za svako n ∈ N.

Dokažimo da je niz monoton. Kako je zbog ograničenosti niza za svako
n ∈ N ispunjeno

xn+1 − xn = x2n − 2xn + 2 − xn = x2n − 3xn + 2 = (xn − 1)(xn − 2) < 0 ,

važi xn+1 < xn , što znači da je opadajući.

Kao monoton i ograničen niz, {xn }n∈N je konvergentan. Njegovu graničnu
vrednost x odred̄ujemo iz rekurentne relacije:

xn+1 = x2n − 2xn + 2 ,

lim xn+1 = lim (x2n − 2xn + 2) ,
n→∞ n→∞
x = x − 2x + 2 ,
2

x − 3x + 2 = 0 .
2

Zbog toga što je niz opadajući, granična vrednost je jednaka manjem od dva
rešenja dobijene jednačine, tj.

lim xn = 1 .
n→∞

27. Ispitati konvergenciju niza {an }n∈N0 za čije članove važi:

7an−1 − 2an−2
a0 = −1 , a1 = 3 , an = , n = 2, 3, . . . .
3
 19

Rešenje: Opšti član niza {an }n∈N0 je rešenje homogene linearne diferencne
jednačine drugog reda sa konstantnim koeficijentima

3an − 7an−1 + 2an−2 = 0 .

Njena karakteristična jednačina je

3λ2 − 7λ + 2 = 0 ,

čija su rešenja λ1 = 1/3 i λ2 = 2. Zato je

K1
an = + K2 2n ,
3n
gde su K1 i K2 konstante koje se odred̄uju iz početnih uslova
K1
a0 = K1 + K2 = −1 , a1 = + 2K2 = 3 .
3
Rešavanjem sistema jednačina dobija se K1 = −3, K2 = 2, tj.
1
an = 2n+1 − .
3n−1
Prema tome, važi
( )
1
lim an = lim 2n+1 − = +∞ ,
n→∞ n→∞ 3n−1

što znači da je niz {an }n∈N0 odred̄eno divergentan.

an
28. Dati su nizovi {an }n∈N i {bn }n∈N . Odrediti lim ako je
n→∞ bn
an+1 = 3an + bn , bn+1 = 5an − bn , a1 = 6 , b1 = −6 .

Rešenje: Kombinovanjem zadatih rekurentnih veza izmed̄u članova nizova

{an }n∈N i {bn }n∈N dobija se

an+2 = 3an+1 + bn+1 = 3an+1 + 5an − bn

= 3an+1 + 5an − an+1 + 3an = 2an+1 + 8an ,

što znači da opšti član niza {an }n∈N zadovoljava diferencnu jednačinu

an+2 − 2an+1 − 8an = 0 .

20

Rešenja karakteristične jednačine

λ2 − 2λ − 8 = 0

su λ1 = −2 i λ2 = 4, pa je

an = K1 (−2)n + K2 4n .

Konstante K1 i K2 se odred̄uju iz početnih uslova

−2K1 + 4K2 = a1 = 6 , 4K1 + 16K2 = a2 = 3a1 + b1 = 12 .

Rešavanjem dobijenog sistema jednačina dobija se K1 = −1, K2 = 1, tj.

an = 4n − (−2)n ,
bn = an+1 − 3an = 4n+1 − (−2)n+1 − 3 · 4n + 3(−2)n = 4n + 5(−2)n .

Prema tome, tražena granična vrednost je

( 1 )n
an − 4n (−2)n 1 − −
lim = lim n = lim ( 2 ) = 1.
n→∞ bn n→∞ 4 + 5(−2)n n→∞ 1 n
1+5 −
2

29. Odrediti sve delimične granice i ispitati konvergenciju niza {an }n∈N
zadatog sa
n(1 − (−1)n )
an = , n ∈ N.
n+1

Rešenje: Posmatrajmo podnizove {a2k }k∈N i {a2k−1 }k∈N niza {an }n∈N . Kako
je
2k(1 − (−1)2k )
a2k = = 0, k ∈ N,
2k + 1
jedna delimična granica niza {an }n∈N je

lim a2k = 0 .
n→∞

Članovi drugog podniza su

(2k − 1)(1 − (−1)2k−1 ) 2(2k − 1)

a2k−1 = = , k ∈ N,
2k 2k
 21

pa je druga delimična granica

2(2k − 1)
lim a2k−1 = lim = 2.
k→∞ k→∞ 2k
Kako niz ima dve različite delimične granice, on je divergentan.

30. Ispitati konvergenciju sledećih nizova i, ako postoje, odrediti njihove granične
vrednosti:
1 (
a) an = n − (−1)n ; b) bn = ; c) cn = n 1 − (−1)n ) .
n − (−1)n

Rešenje: a) Reprezentativni podnizovi niza {an }n∈N su {a2k }k∈N i {a2k−1 }k∈N ,
čiji su članovi

a2k = 2k − (−1)2k = 2k − 1 , a2k−1 = 2k − 1 − (−1)2k−1 = 2k − 1 + 1 = 2k .

Kako je
lim a2k = lim a2k−1 = +∞ ,
k→∞ k→∞

to je
lim an = +∞ ,
n→∞

tj. niz je odred̄eno divergentan.

b) Za podnizove {b2k }k∈N i {b2k−1 }k∈N niza {bn }n∈N važi

1 1
b2k = = , lim b2k = 0 ,
2k − (−1) 2k 2k − 1 k→∞
1 1
b2k−1 = = , lim b2k−1 = 0 ,
2k − 1 − (−1)2k−1 2k k→∞

pa je niz konvergentan i
lim bn = 0 .
n→∞

c) Kako je
(
c2k = 2k 1 − (−1)2k ) = 0 , lim c2k = 0 ,
k→∞
(
c2k−1 = (2k − 1) 1 − (−1)2k−1 ) = 2(2k − 1) , lim c2k−1 = +∞ ,
k→∞

ne postoji lim bn , tj. niz je divergentan.

n→∞
22

31. Odrediti lim sup an i lim inf an niza {an }n∈N ako je
n→∞ n→∞

nπ
an = (−1)n + sin .
2

Rešenje: Posmatrajmo podnizove {a2k }k∈N i {a2k−1 }k∈N niza {an }n∈N . Kako
je
2kπ
a2k = (−1)2k + sin = 1,
2
jedna delimična granica niza {an }n∈N je

lim a2k = 1 .
k→∞

Članovi drugog podniza su

(2k − 1)π
a2k−1 = (−1)2k−1 + sin = −1 − cos kπ = −1 + (−1)k+1 .
2
Zato podniz {a2k−1 }k∈N ima svoja dva reprezentativna podniza koji se dobijaju
za k = 2l i k = 2l − 1, a koji su ujedno i podnizovi niza {an }n∈N . Tako je

a2(2l)−1 = a4l−1 = −1+(−1)2l+1 = −2 , a2(2l−1)−1 = a4l−3 = −1+(−1)2l = 0 ,

i
lim a4l−1 = −2 , lim a4l−3 = 0 .
l→∞ l→∞

Dakle, delimične granice niza {an }n∈N su −2, 0 i 1, pa je

lim inf an = −2 , lim sup an = 1 ,

n→∞ n→∞

a niz je divergentan.

32. Ispitati da li postoji

nπ
lim n sin .
n→∞ 2

nπ
Rešenje: Označimo an = n sin . Kako je
2
2kπ
a2k = 2k sin = 2k sin kπ = 0 ,
2
 23

i
(2k − 1)π
a2k−1 = (2k − 1) sin = −(2k − 1) cos kπ = (2k − 1)(−1)k+1
{ 2
−(4l − 1) , k = 2l ,
=
4l − 3 , k = 2l − 1 ,

niz {an }n∈N ima različite delimične granice:

lim a2k = 0 , lim a4l−1 = −∞ , lim a4l−3 = +∞ ,

k→∞ l→∞ l→∞

nπ
što znači da lim n sin ne postoji.
n→∞ 2
33. Odrediti sve tačke nagomilavanja niza
nπ
an = 1 + sin , n ∈ N.
6
Da li je niz konvergentan?

Rešenje: Koristeći jednakosti

( )
(6k + j)π jπ jπ jπ jπ
sin = sin kπ + = sin kπ cos + cos kπ sin = (−1)k sin
6 6 6 6 6
za j = 0, 1, 2, 3, 4, 5 dobijamo


 1, n = 6k ,



 1

 1 + (−1)k , n = 6k + 1 ∨ n = 6k + 5 ,
nπ  2
an = 1 + sin = √
6 
 1 + (−1)k 3 ,

 n = 6k + 2 ∨ n = 6k + 4 ,

 2


 1 + (−1)k , n = 6k + 3 .

Prema tome, delimične granice niza su:

√ √
3 1 3 3
0, 1 − , , 1, , 1+ , 2,
2 2 2 2
pa niz nije konvergentan.

34. Naći sve delimične granice niza

nπ
an = (−1)n + sin , n ∈ N0 .
3
24

Rešenje: Kako je
(3k + j)π jπ
sin = (−1)k sin ,
3 3
za članove niza važi


(−1)3k ,
 n = 3k ,
an = (−1)n + sin
nπ
= √
3  (−1)3k+1 + (−1)k 3 ,
 n = 3k ± 1 ,
2



 (−1)k , n = 3k ,
 (√ )
= 3

 k −1 , n = 3k ± 1 .
 (−1) 2

Delimične granice niza su:

√ √
3 3
−1 , 1− , − 1, 1.
2 2

35. Odrediti lim inf an , lim sup an , inf an i sup an ako je niz {an }n∈N
n→∞ n→∞ n∈N n∈N
definisan sa
n
an = n(−1) + 2 cos(n + 1)π , n ∈ N.

Rešenje: Kako je
{ 2k
(2k)(−1) + 2 cos(2k + 1)π , n = 2k ,
an =
(2k − 1) (−1)2k−1 + 2 cos 2kπ , n = 2k − 1 ,

 2k − 2 , n = 2k ,
= 1
 + 2 , n = 2k − 1 ,
2k − 1
niz {an }n∈N ima dve delimične granice:
1
lim ak = lim (2k − 2) = +∞ , lim ak−1 = lim + 2 = 2.
k→∞ k→∞ k→∞ k→∞ 2k − 1

Zato je
lim inf an = 2 , lim sup an = +∞ .
n→∞ n→∞
 25

Skup vrednosti niza {an }n∈N je

{ }
7 11 15 19
D = 3, 0, , 2, , 4, , 6, , 8, . . . ,
3 5 7 9

pa je
inf an = inf D = 0 , sup an = sup D = +∞ .
n∈N n∈N

36. Neka su nizovi {an }n∈N , {bn }n∈N i {cn }n∈N definisani sa

2n + (−2)n 2n + (−2)n 2n + 2−n

an = , bn = , cn = , n ∈ N.
2n 3n 3n
Dokazati da je {an }n∈N divergentan, a {bn }n∈N i {cn }n∈N su konvergentni
nizovi.

Rešenje: Članove nizova {an }n∈N , {bn }n∈N i {cn }n∈N predstavimo u obliku
( 2 )n ( 2 )n 1
an = 1 + (−1)n , bn = (1 + (−1)n ) , cn = + .
3 3 6n
Niz {an }n∈N ima dve različite delimične granice

lim a2k = 2 , lim a2k−1 = 0 ,

k→∞ k→∞

pa je divergentan.
Reprezentativni podnizovi {b2k }k∈N i {b2k−1 }k∈N niza {bn }n∈N konvergiraju
istoj graničnoj vrednosti:
( 2 )2k
lim b2k = lim · 2 = 0,
k→∞ k→∞ 3
( 2 )2k−1
lim b2k−1 = lim · 0 = 0,
k→∞ k→∞ 3

pa je on konvergentan i važi lim bn = 0 .

n→∞
Za niz {cn }n∈N važi
(( ) )
2 n 1
lim cn = lim + n = 0,
n→∞ n→∞ 3 6

što znači da je konvergentan.

26

37. Dat je niz {an }n∈N gde je

3n + (−2)n ( n + 1 )n nπ
an = n+1 + + α sin .
3 + (−2)n+1 n−1 2

Odrediti α iz uslova da niz {an }n∈N konvergira, a zatim naći lim an .

n→∞

Rešenje: Ako označimo

3n + (−2)n ( n + 1 )n nπ
bn = , cn = , dn = sin ,
3n+1 + (−2)n+1 n−1 2
tada je
an = bn + cn + αdn .
Kako je
( 2 )n
3n + (−2)n 1+ − 1
= lim ( 3
lim bn = lim
n→∞ n→∞ 3n+1 + (−2)n+1 n→∞
( 2 )n+1 ) = 3
3 1+ −
3
i
( n + 1 )n ( 2 )n
lim cn = lim = lim 1 +
n→∞ n→∞ n−1 n→∞ n−1
(( ) n−1
2 ) n−1
2n
2
= lim 1+ = e2 ,
n→∞ n−1

nizovi {bn }n∈N i {cn }n∈N su konvergentni. Niz {dn }n∈N je divergentan, jer ima
tri različite delimične granice (videti zadatak 31). Prema tome, niz {an }n∈N
je konvergentan za α = 0 i važi
1
lim an = lim bn + lim cn = + e2 .
n→∞ n→∞ n→∞ 3

38. Odrediti vrednost konstante A ∈ R tako da niz {xn }n∈N

5n 1 − (−1)n
xn = + A , n ∈ N,
2n−1 − 5n+1 2
bude konvergentan i naći lim xn .
n→∞

Rezultat: A = 0, lim xn = −1/5.

n→∞
 27

39. Za nizove {an }n∈N i {bn }n∈N gde su

1 √
an = √ , bn = n + (−1)n
n+1
ispitati monotonost, ograničenost i konvergenciju.

Rešenje: Niz {an }n∈N je opadajući, jer za svako n ∈ N važi

√ √
1 1 n− n+1
an+1 − an = √ −√ = √ √ < 0.
n+1+1 n+1 ( n + 1 + 1)( n + 1)
On je i ograničen, jer je

0 < an < 1 , n ∈ N.

Prema Teoremi 5, niz {an }n∈N je konvergentan i važi

lim an = 0 .
n→∞

Niz {bn }n∈N nije monoton, jer, na primer,

√ √ √
b2 − b1 = 2 + 1 > 0 b3 − b2 = 3 − 2 − 2 < 0 .
[ ]
Niz nije ni ograničen, jer za svako M > 0 postoji član bn0 , n0 = (M + 1)2 +1
takav da je bn0 > M . Ipak, za njegova dva reprezentativna podniza važi

lim b2k = lim b2k−1 = +∞ ,

k→∞ k→∞

pa niz {bn }n∈N divergira ka +∞.

40. Ispitati monotonost, ograničenost i konvergenciju sledećih nizova:

2n (−1)n
an = n + (−1)n , bn = , cn = .
3n+1 n

Rešenje: Niz {an }n∈N nije monoton, jer, na primer, a10 > a9 i a9 < a8 . Nije
ni ograničen, jer za svako M > 0 postoji an0 , n0 = [M + 1] + 1, takav da je
an0 > M . On je odred̄eno divergentan i lim an = +∞.
n→∞
Niz {bn }n∈N je opadajući, jer

bn+1 2
= < 1, n ∈ N.
bn 3
28

Ograničen je, jer važi

0 < bn < 1 , n ∈ N.
Prema tome, niz je konvergentan i važi lim bn = 0.
n→∞
Niz {cn }n∈N nije monoton, jer za svako k ∈ N važi

1 1 1 1
c2k+1 − c2k = − − < 0, c2k − c2k−1 = + > 0.
2k + 1 2k 2k 2k − 1
Niz je ograničen, jer je |cn | ≤ 1, za svako n ∈ N. On je i konvergentan i važi
lim cn = 0.
n→∞

41. Za nizove {an }n∈N , {bn }n∈N i {cn }n∈N , gde su

√ (−1)n 1
an = n, bn = √ , cn = √ ,
n n

ispitati monotonost, ograničenost i konvergenciju.

Rezultat: Niz {an }n∈N je rastući, neograničen, divergentan i lim an = +∞.

n→∞
Niz {bn }n∈N nije monoton, ograničen je, konvergentan i lim bn = 0.
n→∞
Niz {cn }n∈N je opadajući, ograničen, konvergentan i lim cn = 0.
n→∞

42. Ispitati monotonost, ograničenost i konvergenciju niza {an }n∈N , čiji je

opšti član:
n nπ
a) an = ; b) an = sin .
n+1 2

Rezultat: a) Niz je rastući, ograničen, konvergentan i lim an = 1.

n→∞
b) Niz nije monoton, ograničen je i divergentan.

43. Dokazati da je niz {xn }n∈N , gde je

∑
n
cos k!
xn = (n ∈ N)
k(k + 1)
k=1

konvergentan.

Rešenje: Dokažimo da je niz Košijev, tj. da važi

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 )(∀p ∈ N) |xn+p − xn | < ε .

 29

Neka je ε > 0 proizvoljno. Tada je

 n+p   n+p 
 ∑ cos k! ∑
n   ∑ cos k! 
 cos k!   
|xn+p − xn | = − = 
 k(k + 1) k(k + 1)   k(k + 1) 
k=1 k=1 k=n+1
∑
n+p
| cos k!| ∑
n+p
1
≤ ≤
k(k + 1) k(k + 1)
k=n+1 k=n+1
∑
n+p
1+k−k ∑
n+p (1 1 )
= = −
k(k + 1) k k+1
k=n+1 k=n+1
1 1 1 1 1 1
= − + − + ··· + −
n+1 n+2 n+2 n+3 n+p n+p+1
1 1 1
= − < , ∀p ∈ N .
n+1 n+p+1 n+1
1 1
Nejednakost < ε je zadovoljena ako je n > − 1 . Ako označimo
n+1 ε
[ ]
1
n0 = − 1 + 1,
ε
tada je |xn+p − xn | < ε, za svako n ≥ n0 i svako p ∈ N. Prema tome, niz je
Košijev, a prema Teoremi 7 i konvergentan.

44. Dokazati da je niz {an }n∈N , gde je

1 1 1 1
an = + + + ··· + (n ∈ N)
2 3 4 n
divergentan i lim an = +∞.
n→∞

Rešenje: Dokažimo da niz nije Košijev, tj.

(∃ε > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N) |am − an | ≥ ε .

Neka je m = 2n. Tada je

1 1 1
|am − an | = |a2n − an | = + + ··· +
n+1 n+2 2n
1 1 1 n 1
> + + ··· + = = .
2n 2n 2n 2n 2
Prema tome, ako je ε < 1/2, tada za svako n ∈ N postoji m ∈ N, m = 2n, tako
da je |am −an | ≥ ε. Kako niz nije Košijev, prema Teoremi 7 nije konvergentan.
30

Niz je rastući, jer je

1
an+1 − an = > 0, ∀n ∈ N .
n+1
On ne može da bude ograničen, jer bi prema Teoremi 5 bio konvergentan.
Dakle, za svako M ∈ R postoji n0 ∈ N tako da je an0 > M . Tada za svako
n ≥ n0 važi an ≥ an0 > M , što znači da je

lim an = +∞ .
n→∞