1.

POJAM I ULOGA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Naučna disciplina koja izučava pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi
o Međunarodne ekonomske tokove karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose na
makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
o Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća,
koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većih
troškova (ulaganja) i u dužem vremenskom periodu.
o Konkurentska pozicija na globalnom tržištu stvara se naglašavanjem principa efikasnosti poslovanja:
produktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.
o Spoljna trgovina je samo segment MP, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost
međunarodne podele rada i posredovanja između proizvođača i potrošača, koji su poreklom iz različitih
zemalja.
o Trgovina je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na
domaćem tržištu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu).
o MP obuhvata razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije,
portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih institucija.
o Faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekta u MP su:
1. Prirodni faktori – prirodni potencijal: bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd.
2. Proizvodni faktori – svi faktori proizvodnje: kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloživa
radna snaga, know-how itd.
3. Proizvodni odnosi – efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faaktora, način raspodele rezultata
poslovanja, visina životnog standarda.
4. Neekonomski faktori :
- uslovi razmene (Terms of trade) – odnosi između promene izvoznih cena i promene uvoznih
cena roba koje su predmet MP;
- fleksibilnost subjekta MP prilagođavanju uslovima poslovanja
- razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u međunarodnim
ekonomskim odnosima.

2.SUBJEKTI I DETERMINANTE MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Subjekti u MP:
1. Međunarodna zajednica – iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom međunarodnih
institucija (Svetska trgovinska oreganizacija,MMF) veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na
MP.
2. Država – ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku
delatnost sa inostranstvom, njena uloga u MP jeste i da svojim zakonima i propisima reguliše
instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja,monetarna i fiskalna politika). Takođe njena
uloga je naglašena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa MP. Bilateralizam – ugovorni odnosi
između dve države (privredni dogovori,razmena i saradnja na državnom nivou. Multilateralizam –
ugovorni odnosi između dve ili više zemalja.
3. Preduzeće – kao subjekt MP posmatra se sa mikro aspekta; osnovni subjekt globalnih eonomskih
odnosa i u F-ji je nosioca MP.
o Determinante MP:
Međunarodno okruženje, država (kao specifičan subjekt) i njena nezavisnost i suverenitet, katalizator
razmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabija
mobilnost faktora proizvodnje, preduzeća, naglašena rizičnost poslovanja koja proizilazi iz različitosti
subjekta u MP, kao i političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima.

3.IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Izvori međunarodnog javnog prava

 međunarodni ugovori, međunarodno običajno pravo i opšti principi međunarodnog prava.
 Njima se utvrđuju i pravno regulišu principi međunarodnih ekonomskih odnosa.
Međunarodni ugovori – dvostrani ili višestrani ugovori, često se nazivaju – sporazumima. Oni su
političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države.
o Izvori međunarodnog običajnog prava
 Određena opšta pravila iz ovog prava se obuhvataju mešunarodnim ugovorima, kao npr: prometni
običaji, zabrana piratstva itd.
 Opšti principi u mešunarodnom pravu omogućavaju zaštitu prava i interes u državama koje su subjekti
MP (pravila o zaštti stranih trgovaca, zaštiti imovine stranaca)
o Izvori međunarodnog privatnog prava
 Ovo pravo reguliše odnose pojedinih subjekata u njihovim građansko-pravnim odnosima sa stranim
elementima, i na izvestan način direktno i indirektno reguliše odnose izmešu privrednih subjekata u MP.
o Izvori iz domaćeg zakonodavstva
 Domaće zakonodavstvo stvara opšte pravne okvire kojima se regulišu ekonomski odnosi sa
inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzećima, deviznom poslovanju).
o Izvori autonomnog međunarodnog trgovinskog prava
 Brojni su i proističu iz autonomije volje ugovornih strana – subjekta MP. Mogu biti:
 tipski ugovori
 opšti uslovi (skup pravila koja regulišu određene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg.),
 običaji i uzanse (opšte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu),
 poslovni i proizvodni standardi (kvalitet prehrambrene robe klasa I,II,III,) proizvodni standard određuje
kvalitet neke robe i ne sme biti lošijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni JUS i
međunarodni ISO standardi.
 Arbitražna praksa nacionalnih i međunarodnih arbitraža.
 Pravila INCOTERMS

4.MEĐUNARODNE KONVENCIJE

o Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe – Beč 1980

 Potpisivanje su inicirale UN (bili smo i mi potpisnica tj SFRJ 1988 god)
 Obuhvata pravila koja se tiču: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje
ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaćanje odštete u sslučaju štete itd.
 Da bi se primenila mora ju da se ispune 2 uslova: da je ugovor o prodaji robe sklopljen između različitih
država i da se vrši transfer robe iz 1 zemlje u neku drugu.
o Briselski sporazum o sudskoj nadležnosti – 1968
 Određuje nadležnost suda u rešavanju sporova u MP,i u slučaju ne nalaženja kompromisa izmešu
potpisnica ugovora pokretač spora ima pravo izbora između sudova dveju zemalja.
 inicijator potpisivanja čalanice Evropske zajednice.
o Rimski sporazum o zakonu koji će se primenjivati – 1980
 Države članice Evropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da će se u
međunarodnim ugovornim odnosima primenjivati : zakon zemlje na čijoj se teritoriji odvija delatnost koja
je predmet ugovora ili načela međunarodnog trgovinskog zakona.
o Sporazum o zaštiti intelektualne svojine
 Ova problematika koja sve više dobija na značaju u MP regulisana je u nekoliko međunarodnih
konvencija: Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum 1891, Sporazum iz Haga 1934.
 Svaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr Pariska – definiše pitanje registracije i zaštite
intelektualne svojine).
o Sporazum o prevozu robe
 Drumski prevoz robe – regulisan sporazumom iz Ženeve 1956, pomorski sporazumom iz Brisela 1924,
vazdušni Konvencijom iz Čikaga 1944, železnički sporazumom iz Berna 1890.

5.PRAVILA INCOTERMS

o International Commercial terms – međunarodna trgovinska pravila za tumačenje najvažnijih trgovinskih

izraza i transportnih klauzula i i zdala ih je Međunarodna trgovinska komora 1936.
o Koriste se u međunarodnim ugovorima i u određenom smislu umanjuju mogućnost nastanka sporova
između subjekata u međunarodnom poslovanju.
o INCOTERMS pravila i termini imaju primarnu F-ju u tumačenju odnosa kupaca i prodavaca u
međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. Ugovorene strane u slučaju nesporazuma mogu se obratiti
Arbitraži međunarodne trgovinske komore.

6.NAČELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Načelo slobodne trgovine

 Predstavlja slobodan izvoz i uvoz roba bez ograničenja i zabrana i ono je ustanovljeno u korist
međunarodnih poslovnih subjekata i ostvaruje se putem međunarodnih ugovora.
 Slobodna trgovina označava i slobodno formiranje cena, bez ograničenja i mešanja države.
 Monopol – suprotan slobodnoj trgovini, jer je značajno ograničava i isključuje slobodno trgovine za
neke privredne subjekte a za druge stvara neograničenu slobodu.
 Preferencijalni institut omogućava povlašćen položaj određenim privrednim subjektima. I za njih
predstavlja slobodnu trgovinu a za druge veća ograničenja i dažbine. Država često kada je
zainteresovana za povećanje međunarodne privredne razmene sa odrđenom državom, domaćem
privrednom subjektu daje veliki br. Preferencijala (povlašćene carinske stope, povoljniji režim uvoza).
 Izjednačavanje uslova poslovanja privrednih subjekata predstavlja cilj savremene trgovine i tu bi
svi privredni subjekti imali iste uslove poslovanja. To se postiže putem klauzule najvećeg povlašćenja.
o Načelo slobodnog saobraćaja i slobodne plovidbe
 Ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe u međunarodnim relacijama odvijaju slobodno.
 Postoje mnoge konvencije – Konvencija o otvorenom moru – koja predviđa da je otvoreno more
slobodno za plovidbu i druge morske delatnosti i sve ga države mogu koristiti na principu
ravnopravnosti.
 I npr Konvencija o režimu plovidbe Dunavom.
o Načelo slobode transfera novca, novčane vrednosti i dobiti
 Sledi slobodnu trgovinu i ima veliki značaj za razvoj međunarodnih odnosa i za cilj ima unapređenje
slobode transfera novca.
o Načelo najpovlašćenije nacije
 Podrazumeva se da se u međunarodnom ugovoru unese da će svaka strana potpisnica (država)
priznati drugoj strani potpisnici ugovora u određenim oblastima uzajamna prava kao što su povlastice i
olakšice koje je ona dala ili će dati nekoj trećoj državi.
o Načelo reciprociteta
 Omogućava se uzajamno ponašanje država ugovornica i to tako što jedna ugovorna strana daje
određenu pogodnost da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuće pogodnosti. Naročitu
primenu ima kod međunarodnih trgovačkih ugovora u vezi sa uvozom – izvozom.
o Načelo nacionalnog tretmana
 Podrazumeva izjednačavanje stranih subjekata sa domaćim privrednim subjektima, pri čemu država
obezeđuje stranim licima isti tretman i prava koja imaju domaća lica.
o Načelo preferencijalnog tretmana ili Klauzula povlašćenog položaja
 Postiže se povlašćena odstupanja određene države tj njenih privrednih subjekta u drugoj stranoj državi,
državi ugovornici. (snićženje carinskih stopa, liberalni uvoz)
o Sistem pravičnog tretmana
Sistem nediskriminacije i podrazumeva jednak i pravičan postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte.

7.KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE

8.ISTORIJSKO SHVATANJE GLOBALIZACIJE

o Globalizacija – proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
o G je prošla kroz 4 razdoblja:
o Protoglobalne poretke – univerzalne civilizacije i imperije
 G u vreme univerzalnih civilizacija i imperija koncipirana je kroz religijsko i duhovno povezivanje.
Pojava hrišćanstva u Jerusalimu i njegovo rasprostranjivanje (do granica Rimskog carstva – gde je i
zvanična religija postala hriš) je jedan od prvih trijumfa protoglobalizacije, i ovom pobedom koreni G
poprimaju političku dimenziju.
  Put svile se isto može smatrati protoglobalističkim konceptom. Kineski trgovci su svilu prenosili preko
pustinje Gobi i jeftino je menjali za zlato, vunu i srebro, deo svile je stigao i do Italije = ovde je započeo
razvoj ekonomskog koncepta G.
 Period Rimskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne
institucionalne forme koje su vodile ekspanziji društva.
 Godine feudalizma, vratile su Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, međutim Krstaškim ratovima
Evropi se vraćaju stari Trgovački putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na Starom kontinentu.
 Zapadno carstvo je nazadovali, Istočno je napredovalo.
o Doba renesanse 1350-1600
 Preteča modernog vremena, sa aspekta koncepta G bitnu ulogu imaju začeci
razmena faktora proizvodnje – pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem)
 Portugalski istraživači su trgovinu robljem raširili na sve kontinetne
(E,Azija,Amerika dr) i na taj način kretanje radne snage je dobilo globalni karakter.
 Trgovina robljem – tumači se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad
drugom, i u tom konceptu mogu se naći određeni globalistički obrasci – formiranje standarda „onog koji
vlada“
o Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industralijalizma
 Otkriće Amerki 1492 otvorilo je nova tržišta i prodor Evropljanja i velika kolonijalna osvajanja.
 Duhovne vrednosti kojima je bio okrenut Istok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica,
dok je Zapad sve više afirmisao otvorenost pluralizam.
 Industrijska revolucija /18 vek/ omugućavala je stvaranje novih,ekonomski moćnih država VB,
Nemačka, Francuska i Amerika.
 Trnasportna revolucija početak savremenog tržišta (biznis,konkurencija,ponuda,tražnja,komunikacija i
novac).
o Megaglobalizacija – vreme hladnog rata i posle
 U 20veku sve više je izražena ekonomska i politička polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (SSSR -
socijalizam i Zapadne zemlje).
 Padom Berlinskog zida 1989g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega
dimenziju. To je označilo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na političkoj, ekonomskoj,
kulturnoj, informatičkoj i tehološkoj revoluciji, ali i zavisnosti.
o Ciljevi globalizacije: povezivanje država, otvaranje tržišta, borba za eliminisanje oružja za masovno
uništavanje, borba protiv siromaštva,ratova, jednakost među ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi

9.AKTUELNO SHVATANJE GLOBALIZACIJE

o Globalizacija – proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
o G predstavlja viziju ali i realnost. Procesom G upravljaju MMF,SB i STO.
o Ekonomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija tržišta. Zemlje u razvoju
bez određenih protekcionističkih mera liberalizacijom svojih tržišta su produbljivale svoje siromaštvo
o One nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoče sa konkurencijom razvijenih zemalja što je
pokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama uključile u
globalističke tokove.
o Proces tranzicije u zemljama bivšeg socijalizma orjentisan je na tržišnu ekonomiju.
o Procesi tranzicije i globalizacije su nužni procesi. G je svakako neminovnost sa kojim se susreće svako
društvo, i predstavlja uslov preživljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i država.
o Različiti aspekti G doveli su i do različitih pristupa tom procesu, postoje 3 struje:
 Hiperglobalisti – posmatraju novi svetski poredak kao nužnost. Nacionalni ciljevi su podređeni
međunarodnim što u krajnjoj liniji dovodi do gašenja nacionalne države.
 Skeptici – gledaju na G kao tvorevini najjačih=Gigantske ekonomije (SAD,VB,Jap,Nem) stvorile su mit
G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja,
 Transformacionalisti – po njima G ima i pozitivne i negativne aspekte. Po njima G predstavlja nužan
proces akomodacije nacionalnih privrda u međ.okruženju i tokovima, dok sa druge strane može dovesti
do stvaranja konflikta i još većeg raslojavanja unutar nacionalnog društva i na globalnoj društvenoj
sceni.

10.EKONOMSKI ASPEKT GLOBALIZACIJE

o G označava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na političkom i ekonomskom polju i ima
svoje negativne i pozitivne aspekte.
o G donosi svetsko povezivanje, prevazilaženje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvara
megalomansku moć koja je u direktnoj sprezi sa profitom.
o Moć i profit su efekti globalizacionih procesa, međutim tako se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje.
o Ključni fenomen ekonomske G je američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je
isključivo projektovan od strane Amerike.
o Smatra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistički kapitalizam koji sprovode multinacionalne i
transnacionalne kompanije (današnji kapital velikih korporacija čine 4 petine svetske ind.proiz)
o Ekonomski odnosi na međ.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i
necarinskih barijera otežava proces potpune liberalizacije tržišta. Tržište razvijenih zemalja ostaje u
izvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreću sa veoma snažnom i
nelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja G.
o Zemljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, jeftina radna snaga je je
bogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja.
o Velike kompanije da bi izbegle političku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedišta u zemljama u kojima
je fiskalna i finansijska kontrola vrlo liberalna.
o Nerazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost nameće zavisnost od međunarodnih finansijskih
institucija.
o Ekonomski aspekti G baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske
podele rada i tehnološkom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije.
o Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrđivanje strategije uključivanja u svetske ekon.tokove.

11.DRUŠTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

o Izražavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. Stavove pojedinaca i država prema
dr.državama itd.
o Socijalni aspekt znači stvaranje određenih društvenih grupa i staleža, koji su povezani zajedničkim
interesom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvrđivanje ,moralnih i etičkih normi i vrednosti kao i
stvaranje većeg životnog standarda.
o G nameće nove društvene norme i principe. Sa profitom kao mehanizmom za uspostavljenje društvenih
normi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta života i marginalizacije nacionalnih država,
uspostavljenih vrednosti i institucija.
o Uticaj megakapitala i profita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem) i periferije sveta (neraz.zem)
o Tehnološka revolucija je donela nova kretanja i trendove u društvu: posao radnika zamenjuju mašine pa on
postaje tehnološki višak (nezaposlenost), a sa druge strane intelektualni rad je sve više na ceni.
o Pozitivni socijalni aspekti G doveli su do sve učestalijeg kretanja stanovništva preko nacionalnih granica.
Jača težnja ljudi za usavršavanjem.
o Društveni aspekt G ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti.
o G kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i opštih znanja.
o Procesi G u suštini snižavaju troškove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet – komunikacija –tel)
o G je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglašena – cilj opravdava sredstvo – u cilju
stvaranja profita sva sredstva su dozvoljena.
o Politički aspekt G na neki način odslikava današnje zapadne demokratije – ujedinjena Evropa ne odgovara
globalnim interesima SAD.
o Inovativnost, pronicljivost i fleksibilnost malih država je ključ za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.

12.TRANZICIJA

o Predstavlja savremeni proces koji se odvija u društvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je
proces kroz koji na određenom stepenu društvene razvijenosti prolaze sve zemlje.
o Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u
tokovima međunarodne trgovine.
o Proces tranzicije podrazumeva promenu društveno – političkog i ekonomskog uređenja.
o Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja priključila u međunarodne tokove. Potrbno je definisati
postojeći ambijent, odrediti ključne ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuću infrastrukturu i predvideti
ekonomske i političke posledice sprovedenih reformi.
o U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T.
o Sredstva tranzicije: nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira.
o Svrha je prelazak na nov ekonomski i politički poredak, tj uključivanje 1 privrede u globalne tokove.

13.RAZLOZI ZBOG KOJIH ZEMLJE UČESTVUJU U MT

o Predmet izučavanja teorija MT jesu razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u MT.
o Ove teorije polaze od faktora proizvodnje koj i utiču na međ.odnose subjekata u MP.
o Različitost tih faktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi zbog kojih države
učestvuju u MT.
o Suština MT vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i međunarodnoj razmeni dobara, kako bi se povećao
dohodak zemlje koja učestvuje u toj razmeni.

14.POJMOVI: OPORUNITETNI TROŠAK, INPUT, DOHODAK, MEĐUNARODNI ODNOSI RAZMENE

o Oporunitetni trošak – proizvodnja jednog dobra uvek znači trošak zbog neproizvodnje drugog dobra.
o Input – sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
o Dohodak – rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
o Međunarodni odnosi razmene – cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i
usluge.

15. POJMOVI: BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BRUTO DOMAĆI PROIZVOD, IZVOZ, UVOZ

o Bruto nacionalni dohodak GNP – zbir bruto domaćeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog
dela sveta (uvećan za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaćen
jedinicama nerezidentima).
o Bruto domaći proizvod GNDP – finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga
ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.
o Izvoz – prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi.
o Uvoz – prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.

16.POJMOVI: MARGINALNA STOPA TRANSFORMACIJE, GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI,

RELATIVNA PONUDA I TRAŽNJA, RELATIVNA CENA

o Marginalna stopa transformacije – količina proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se

proizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu.
o Granica proizvodnih mogućnosti – maksimalna količina jedinica jednog proizvoda, koja se može
proizvesti pri bilo kojoj datoj količini jedinica drugog proizvoda.
o Relativna ponuda i tražnja – količnik ponude ili tražnje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednog
proizvoda sa pponudom ili tražnjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji formiranja relativne cene.
o Relativna cena – tačka preseka kriva relativne ponude i tražnje.

17.ZATVORENA PRIVREDA

o U ovoj privredni input je jednak dohotku tj sve što se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteženo je sa
dohotkom te zemlje, jer rezidenti date države ne mogu da kupe output druge države, niti da svoj output
plasiraju na inostrano tržište.
o Nacionalni dohodak se rasposeljuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.
o Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu
i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.

18.OTVORENA PRIVREDA

o Otvara mogućnosti međunarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnji,
investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. U otvorenoj privredni mogu da se
pojave suficit, deficit i ravnoeža međunarodnih tokova roba i kapitala.
o Tu postoje 2 izvora dobara (dohodak i uvoz) i 4 upotrebe dobara (privatna potrošnja,javna potrošnja,
investicije i izvoz).
o Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu
i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.

19.TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI – Adam Smit

o A.Smit polazi od pretpostavke društvene podele rada između 2 zemlje i prednosti koje dolaze od
specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.
o Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede određeni proizvod sa nižim
troškovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najniže oportunitetne troškove.
o Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
 Domaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.120h)od strane zemlje 60h
 Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B (120h) od domaće zemlje 60h.
Znači da će se domaća zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda B jer
tu imaju najniže oportunitetne troškove. Uslov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost.
o Nedostaci: po ovoj teoriji ne postoje razlozi za međunarodnu trgovinu u slučaju da zemlja nema niže
oportunitetne troškove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge učesnike na međunarodnom tržištu.

20.TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI – Dejvid Rikardo

o On smatra da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja

bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima
komparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne
troškove.ipak će doći do međunarodne razmeneizmeđu 2 zemlje.
o Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
 Domaća i strana zemlja proizvode 2 proizvoda
 Domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, što znači da domaća
zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda.
o U uslovima međunarodne trgovine u slučaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donosi
koristi i domaćoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, povećava se obim trgovine u
obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.

21.TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE – Bertil Olin

o U objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su: koje robe
zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja.
o Ukazuje na to da različite zemlje imaju različitu raspoloživost i vrstu faktora proizvodnje i da specijalizacija
pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje.
o Ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta MT i da to kretanje predstavlja
supstituciju u kretanju proizvoda.
o U ovoj teoriji on uvodi i faktore novca, cena i deviznog kursa.
o Zaključci o uzrocima koji uslovljavaju MT do kojih je došao:
 Uslovljena je razlikama u snabdbevenosti faktora proizvodnje subjekata koji učestvuju u toj trgovini
 Uslovljena je različitim veličinama nacionalnog dohotka
 Uslovljena je odnosom ponude i tražnje raspoloživih faktora proizvodnje i proizvoda.
o Odgovori na gore postavljena pitanja:
  Koji proizvodi će se razmenjivati na međunarodnom tržištu i u kojem odnosu razmene – zavisiće od
odnosa ponude i tražnje za tim proizvodima
 Odnos ponude i tražnje proizvoda – usloviće odnos proizvodnih faktora i njihovog inteziteta u
proizvodnji pomenutih proizvoda
 Odnos proizvodnih faktora usloviće i cene tih faktora.

22.TEORIJA TROŠKOVA SUPSTITUCIJE – Gortfird Haberler

o On u teorijama MT uvodi sva 3 proizvodnih faktora: rad, kapital i zemljište.

o Pretpostavka od koje polazi jeste da sva 3 faktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji.
o On uvodi termin „žrtvovanja“ jednog proizvodnog faktora u korist drugog – da bi se povećala proizvodnja
jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive
ponude proizvodnih faktora, uz nepostojanje drugih ograničenja.

23.NEKONVENCIOALNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE – TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA I

PRODUKTIVITETNA TEORIJA

TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA

o Polazi od postojanja viškova proizvodnih kapaciteta (proizvoda) koji su rezultat ekonomije prethodnog
perioda. Trenutna tražnja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcijalnost u
kapacitetima i tražnji.
o Međunarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira višak proizvoda, zadržavajuću postojeće proizvodne
kapacitete, i na taj načindođe do proizvoda za koje ima povećanu tražnju.
o Pretpostavka ove teorije je neelastičnost domaće tražnje, što će omogućiti izvoz viškova proizvoda.

PRODUKTIVITETNA TEORIJA
o Njom se zastupa stav da MT proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti,
podsticanje tehnoloških inovacija, povećanu automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.

24.TEORIJE MEĐUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA – TEORIJA DOMINIRAJUĆE I PERIFERNE

PRIVREDE
Pokušavaju da objasne međuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova i privrednog razvoja.

TEORIJA DOMINIRAJUĆE PRIVREDE – Fransoa Perua

o Polazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi.
o Analizirajući kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja i zemlja u razvoju, uočio je značajan pad u
trgovinskom bilansu zemalja u razvoju odnosu na razvijene zemlje.
o Razloge za ovakvu tendenciju vidi u moći i prinudi, kao značajnim faktorima međunarodnih ekonomskih
odnosa, u pregovaračkoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja – što utiče na kreiranje modela MT od
strane tih zemalja, kao i razlike u veličinama zemalja , poslednji faktor jeste razlika u vrstama
privredne aktivnosti zemalja što je posledica privredne razvijenosti određene zemlje.
o Dominacija može biti namerna ili nenamerna i ocenjuje se prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u
međusobnoj MT.

TEORIJA PERIFERNE PRIVREDE

o Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i
nerazvijene zemlje (zemlje periferije).
o Zemlje centra – imaju slabiju elastičnost tražnje za primarnim proizvodima u MT, što dovodi do pada cene
tih proizvoda i pogoršava ekonomske pozicije nerazvijenih zemalja jer se smanjuje izvozni priohod tih
zemalja.
o Zemlje periferije – imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, što dovodi da zemlje
povećani dohodak usmeravaju u potrošnjuu zemlje centra.
o Ova teorija objašnjava spontani fenomen privrednog razvoja.

25.KEJNZOVO SHVATANJE MEĐUNARODNE TRGOVINE – Džon Majnrad Kejnz

o On smatra da je profit glavna pokretačka snaga MT i njegove teorije su zasnovane na stavovima raznih
vidova ravnoteže sa naglaskom na punu zaposlenost.
o Tumači nivo MT zavisnošću nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji i inostranstvu. Pozitivan saldo
trgovinskog bilansa implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih
sredstava iz inostranstva, i obrnuto.
o MT je kompromis između suprodstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i pune
zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašnjim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.
o Formula za ravnotežu jedne privrede: dohodak = zbiru vrednosti finalne robe za domaću potrošnju i
investicija i izvoza, umanjenih za vrednošću uvoza.

26.PORTEROVA TEORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI – Majkl Porter (autor teorije k.p)

o Strategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca i visokokvalitetan proizvod i usluga, i
podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
o Konkurentsku prednost određuje nekoliko faktora:
 Faktori uslova proizvodnje – inputi u procesu proizvodnje i možemo ih podeliti na:
- ljudske resurse – raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu.
- fizičke resurse - raspoloživost obradivim zemljištem, saobraćajnica, rudnom bogadstvom.
- resurse znanja - najvažniji ulazni resursi. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati
neizvesnošću i rizikom. Prosperitet savremenog društva uslovljena je ulaganjem u znanje.
- resurski kapitala – raspoloživa finansijska sredstva, kao i njihova cena.
- infrastrukturne resurse – razvijenost saobraćajnica, postojeća komunalna infrastruktura...
 Priroda i uslovi tražnje – uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na međunarodnom
tržištu – domaća tražnja je reprezentativna u kreiranju inostrane tražnje.
 Srodne i prateće industrijske grane – određuju korišćenje finalnog proizvoda ili su dopunjujući faktor u
korišćenju domaćeg proizvoda. Delatnosti kojima preduzeće izgrađuje međunarodnu konkurentsku
prednost.
 Strategija, struktura i rivalstvo preduzeća – uslovi pod kojima se u zemlji određuje način stvaranja
preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem.
Strategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji će održati stabilan rast i razvoj
preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.
 Uloga vlade – odgovarajuća poreska politika, definisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljaju
pomoć preduzećima, kao osnovnim subjektima u međunarodnoj trgovini zasnovanoj na principima
izgradnje konkurentske prednosti.
 Šanse iz okruženja – treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti.

27.KOMPARATIVNI PREGLED TEORIJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI

o Osnovna razlika između ove dve teorije jeste u korišćenju sredstava.

o Teorija komparativnih prednosti počiva na principima fizičkih sredstava, zasniva se na velikim preduzećima
i autarhičnom okruženju i bazira se na nižim troškovima.
o Teorija konkurentskih prednosti počiva na znanju i kvalifikovanosti ljudskog resursa, zasniva se na
zajedničkoj viziji privatnog i javnog sektora i preduzetničkom modelu nacionalnog ekonomskog rasta, i
bazira se na kvalitetnijim proizvodima.

28.POJAM I ULOGA KLASTERA

o Klasteri predstavljaju specificiranje pojedinih delatnosti ili čitavih privrednih grana, u kojima postoje uslovi
za izgradnju konkurentskih potencijala.
o Klasteri – privredne grupacije (skupine preduzeća) iste,slične ili povezane delatnosti.
o Uslovljeni su stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji i ulogom vlade.
o Definišu ih Nacionalni saveti formirani na nivou vlade zemlje u čiji sastav ulaze vladini predstavnicim
privrednici i intelektualni potencijal države.
o Definišu se u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogućnost kreiranja „dijamantski“
stabilnog poslovnog okruženja, i pri određivanju klastera osnova je produktivnost.
o Klasteri u konkurentskoj strategiji imaju ulogu:
1.Pvećavanje produktivnosti – specijalizacija u jednoj delatnosti omogućava rast produktivnosti
smanjivanjem određenih troškova (troškovi sirovina i repromaterijala). Povezivanje preduzeća da bi se
približilo klaster grupaciji sniziće cene materijala, povećati produktivnost, sniziti troškove transporta i
omogući će se ekonomski razvoj.
2.Povećanje mogugućnosti inovacija – definisanjem klastera definišu se dugoročni pravci razvoja na nivou
privrede i na taj način se usmeravaju investicije i inovacije – kroz ovo efekat jeste na strani produktivnosti.
3.Stimulisanje i omogućavanje nove poslovne forme i širenje klastera – razvijanjem klastera i inovacijama
otvara se podsticajna mogućnost za razvijanja novih industrija.

29.INSTRUMENTI I SREDSTVA KONKURENTSKE PREDNOSTI

o Instrumentima i sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski i institucionalni okviri poslovanja

preduzeća u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.
o Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti su definisani u konkurentskoj strategiji i to su: inovativna
konkurencija, sofisticirani potrošač, kvalitet i partnerstva između kompanija.
o Sredstva mogu biti:
Fizički kapital : finansijski, infrastruktura i prirodna bogadstva.
Socijalni kapital: znanje, informacija,podatak analitički kapital, institucionalni okviri i kultura.
o Finansijski kapital – finansijska moć 1 države izražena kroz razvijenost finansijskog tržišta.
o Infrastrukturni kapital – infrastruktura koja omogućava ekonomski prosperitet država (saobr,fabrike)
o Prirodna bogadstva – fizički kapital koji je ograničen i nije dovoljan da bi se gradio prosperitet država
o Kulturni kapital – stavovi i uverenja koja dominiraju jednim društvom.
o Ljudski kapital – znanje i zdravlje, što je viši standard to je veći zdravstveni potencijal.
o Znanje – najveći kapital danas. Ljudski intelekt nema cenu.
o Monitornig i analiza – omugućavaju adekvatnu aktivnost i povratnu informaciju.
o Institucionalni okviri - pravne,zakonske i dr.forme institucionalnog obrazovanja.
o Pomeranjem sa komparativne na konkurentsku strategiju stavlja se naglasak na tržišno koncipirana
preduzeća kao nosioce globalnih ekonomskih aktivnosti.

30.FORMIRANJE I UNAPREĐENJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI

o Nacionalni prosperitet je moguće ostvariti ulaganjem u ljudski kapital što dovodi do povećanja
produktivnosti – što podstiče razvoj inovativnosti uslovljavajući održivost i stvarajući izvozno konkurentne
proizvode, a sve to vodi celokupnom privrednom rastu.
o Ekonomski razvoj jedne države se zasniva na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnog
poslovnog okruženja i izgradnji sofisticiranjih preduzeća, kao i na prosperitetnom i održivom
makroekonomskom okruženju: jasna makroekonomska politika, otvorenost tržišta, privatizacija i stabilna
politička situacija. Ekonomski razvoj moguć je u uslovima restruktuiranja i reformi, koji se ostvaruju putem
tranzicije.
o Konkurentnost zamenjuje komparativnu prednost i vrši se fokusiranje na sektore koji omogućavaju rast
bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku u budućnosti.
o Nacionalna konkurentnost podrazumeva niz promena u preduzeću i na makroekonomskom nivou.
o Produktivnost omogućava visoke zarade i visok životni standard kao i brz obrt kapitala.
o Izvoz je bitna stavka u stvaranju nacionalne konkurenstnosti ali samo sa visokoproduktivnim proizvodima i
uslugama.
o Cilj strategije konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
o Uloga države u strategiji konkurentne prednosti je u reformi zakona i propisa i stvaranju ravnopravnih
uslova za za njeno sprovođenje.
o Novi uslovi svetske ekonomije podrazumevaju i nove uslove globalne ekonomije i međunarodne trgovine:
mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, kreiranje klastera, inovativnost,
motivisana i visokokvalifikovana radna snaga, visoke investicije, na taj način stvaraju se okviri
konkurentskih prednosti.
o Konkurentska prednost – podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća
koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići, sem putem stvaranja sebi većih
troškova i u dužem vremenskom periodu.

31.INSTITUCIONALNI USLOVI ZA FORMIRANJE KLASTERA

o Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem.

o Stvaranje uslova za uključivanje na međunarodno tržište omogućiće ulaganja u tehnologiju, ulaganje u
istraživanje i razvoj, poboljšanje infrastrukture , informativnih tokova i jačanje intelektualnog potencijala
preduzeća.
o Preduzeća se usmeravaju u pravcu stvaranja konkurentske prednosti sofisticiranošću proizvoda ili usluga.
o Ključni i povezivajući faktor je poslovno okruženje koje u sebi objedinjuje: kvalitet uslova, lokalnu,
regionalnu i globalnutražnju, strategiju preduzeća i klastere (podsticajne industrije).
o Uloga vlade je ta, da treba da stvori takve uslove okruženja koji će biti podsticajni u kreiranju infrastrukture
koja sadrži sve navedene faktore
o Infrastrukturu predstavlja:
 Stabilna makroekonomska i fiskalna politika
 Jasni i trajni zakoni
 Antikorupcijski i antimonopolski zakoni
 Regulatorni standardi (obkast kvalitetai zaštite životne sredine)
 Definisane podsticajne mere
 Regionalna saradnja

32.DEFINISANJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA

o Strategiju nacionalnog razvoja definišu uslovi tržišta koji su se ranije bazirali na izvoznim subvencijama,
zaštiti konkurencije iz uvoza, ekonimiji obima i dr.
o Savremeni globalni tokovi ekonomije fokusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnosti
kapitala.
o Efekti takve strategije ogledaju se u stvaranju konkurentne privrede što dovodi do povećanja prodkutivnosti
– što uslovljava veće zarade, omogućava viši životni standard i na taj način uticaće na izgradnju
prosperiteta celokupnog društva.
o U Srbiji je 2003 god, organizovan Samit o nacionalnoj konkurentnosti i krenulo se ka definisanju nacionalne
strategije privrednog rasta i razvoja.
o Nacionalna strategija - predstavlja sinhronizovane aktivnosti države, preduzeća, državnih i dr. Institucija u
culju stvaranja konkurentske prednosti i prilagođavanja poslovanja u uslovima globalizacije. Ona
omogućava preduzećima da lakše odgovore na pitanja ŠTA, KOME I KAKO?
o ŠTA – proizvoditi – definisanjem klastera (privrednih grupacija) koje će imati vodeću ulogu u uključivanju u
međunarodne trgovinske tokove, pomaže se i preduzećima u toj grupaciji i u srodnim grupacijama.
o KOME – prodati – definisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimično se specificirala i ciljna potrošačka
grupacija. Klasteri su definisani na osnovu potreba i mogućnosti, i u njima se nalaze i odgovori na prva dva
pitanja.
o KAKO – prodavati podrazumeva izgradnju određenih infrastrukturnih potencijala, pre svega sopstvene
distributivne mreže.
o Definisanje nacionalne strategije podrazumeva:
1.Restruktuiranje i reforme - N.S podrazumeva ekonomsku reformu i konstituisanje institucija, sa
restruktuiranjem na nivou preduzeća u segmentu vlašništva,upravljanja i organizacije. Reforme
podrazumevaju promenu finansijskog, bankarskog i tržišta kapitala.
2.Kreiranje ambijenata - Podrazumeva ulaganje fizičkog kapitala kroz investicije,postojeću i potencijalnu
infrastrukturu i iskorišćavanje prirodnih resursa. Socijalni kapital daće odgovor na pitanje kome i kako
prodati; Obrazovana radna snaga i razni istraživački centri su centar moći; Privredne komore treba da budu
jaka informatička baza za preduzeća; Efekti mogu biti u izgradni nacionalno prepoznatljive marke.
3.Definisanje ključnih faktora strategije - Zasnovana je na globalističkim ciljevima i pomera ih od jeftinih
sirovina i radne snage, ka sofisticiranim proizvodima,uslugama i kvalitetnoj radnoj snazi. Maksimalni
podsticaj treba dati razvoju malih i srednjih preduzeća – privatnom sektoru.
 4.Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti
5.Definisanje klastera, sredstava i sistema - Glavni zadatak za Nacionalni savet je definisanje klastera, i na
taj način će se na globalno ekonomsko tržište konkurisati preduzetnički,kooperativno i kokurentski.
6.Koordinacija, monitornig i kontrola - baza efikasnosti i efektivnosti u uslovima neizvesnosti.

33.MEĐUNARODNO KRETANJE FAKTORA

(+otvorena,zatvorena privreda)

1. Kretanje roba i usluga - trgovina

2. Kretanje rada
3. Kretanje kapitala
4. Kompleksne veze u multinacionalnim i trnasnacionalnim kompanijama.
o Tri strategije u zavisnosti od raspoloživosti faktora proizvodnje:
 Strategija države koja obiluje radom – bazirana je na proizvodnji i izvozu radno-intenzivnih dobara, a
uvozu kapitalno- intenzivnih dobara ili pozajmica kapitala sa MT
 Strategija države koja obiluje kapitalom – proizvodi i zvozi kapitalno- intenzivna dobra, a podstiče
zapošljavanje radnika iz drugih država
 Strategija nedovoljno razvijenih zemalja – uvoz ili izvoz proizvoda velikih firmi, ili stvaranje ambijenta za
otvaranje velikih kompanija na njenoj teritoriji.

34.SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU MEĐUNARODNE TRGOVINE ROBAMA I USLUGAMA I

MEĐUNARODNOG KRETANJA FAKTORA PROIZVODNJE

o Ogledaju se u ekonomskim i političkim efektima.

o Ekonomski efekti – oba kretanja doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda, svetskog outputa, jer za cilj
imaju maksimizaciju profita kampanja.
o U celini posmatrano međunarodno kretanje faktora teži da poveća političke teškoće više nego sama
međunarodna trgovina. Zbog toga je međunarodno kretanje faktora predmet većeg broja restrikcija nego
trgovina proizvodima i uslugama.

35.MEĐUNARODNO KRETANJE RADA

o Podrazumeva mobilnost radne snage na MT. I uslovljeno je velikim brojem regulatornih ograničenja.
o Ako domaća država obiluje zemljom, a strana radom, u slučaju potpune mobilnosti radne snage između
dve države, doći će do kretanje radnika od strane ka domaćoj državi.
o Efekti ovakvog kretanja rada ogledaće se u rastu realnih najamnina u stranoj državi, a pada realnih
najamnina u domaćoj državi.
o Međunarodno kretanje rada za posledicu ima:
 Smanjenje ponude rada u zemlji koja obiluje radom
 Povećanje ponude rada u zemlji koja obiluje kapitalom
 Oba kretanja za posledicu imaju konvergencije realinih najamnina
 Međunarodna mobilnost rad dovodi do porasta svetskog outputa
 Međunarodna mobilnost rada uslovljava i promene na strani realnih cena drugog faktora proizvodnje

36.MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA

o Kretanje kapitala zavisi od pravnih i fizičkih subjekata(fizička lica,preduzeća,finansijske organizacije,MMF)

o M.K.K uslovljeno je ponudom i tražnjom kapitala na tržištu. Na strani ponude je korist koja se ostvaruje
plasiranjem kapitala u stranu zemlju,i u suštini ponude je motivacija subjekta koji plasiraju kapital u cilju
povećanja profita. Motivacjija je podsticajna u ponudi, a rizik ograničavajući.
o Efekte MKK u normalnoim uslovima imamo i na strani ponude i na strani tražnje.
Oblici međunarodnog kretanja kapitala
o Prema njegovom poreklu:
  Kapital iz privatnih izvora – kapital kojie je vlasništvo privatnih pravnih i fizičkih lica (kapital iz
multinacionalnih i trnasnacionalnih kompanija,finansiskih organ.) Njihov motiv u plasiranju kapitala je
povećanje profita i stvaranje tržišne moći.
 Kapital iz zvaničnih multilateralnih izvora, međunarodnih institucija – javni kapital. Plasiraju ga državne,
javne institucije,međunarodne,regionalne instiitucije (MMF,Svetska bnaka, inst. u UN). Najveći deo
ovog kapitala odliva se iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Modeli plasiranja
kapitavla su: međunarodni zajmovi i krediti, finansiranje od MMF-a, i dr.
o Prema vremenskom kriterijumu:
 Kratkoročni zajmovi – vreme trajanja do 2 god. To su komercijalni ili robni kratkoročni krediti
(dokumentarni akreditivi)., kupovina inostranih hartija od vrednosti bazirana na kurnim razlikama.
 Srednjoročni zajmovi – rok trjanja od 2-5 god. I oni su uglavnom poreklom iz zvaničnih mešunarodnih
institucija.
 Dugoročni zajmovi – rok trajanja duži od 5 god. Oni su uglavnom, u F-ji privrednog razvoja zemalja u
razvoju, i putem njih se finansira uglavnom kupovina opreme. Razlikuju se komercijalni i robni zajmovi.
Posebn vid je kaptal dobijen od zvaničnih međunarodnih institucija MMF, SB.
Zajmovi – ugovori kojima 1 strana (zajmodavac), daje drugoj strani (zajmoprimaocu) uz kamatu ili bez nje,
određenu količinu zamenjljivih i potrošnih stvari na potpuno raspolaganje, ova se obavezuje da će
zajmodavaocu vratiti posle određenog perioda istu količinu i kvalitet stvari. Najčešći objekat ugovora je novac.
o Prema ekonomskom kriterijumu:
 Zajmovnni kapital – koji se u obliku transformiše iz 1 zemlje u 2. Motiv ovog kretanja kapitala su razlike
u snadbevenosti kapitalom, iz čega proizilaze i razlike u kamatnim stopama na kapital. Razlikujemo
robni i novčani transfer.
 Investicioni kapital – kao osnovni motiv ima za cilj sticanje i uvećanje profita. Postoje: inostrane direktne
investicije i portfolio investicije.

37.INOSTRANE DIREKTNE INVESTICIJE

o su kada investitor sa sedištem u jedno zemlji izvozi kapital u drugu zemlju, radi obavljanja poslovnih
aktivnosti i na taj način stiče imovinu u inostranstvu i zdržava pravo kontrole nad preduzećem u
inostranstvu
o Osnovna karakteristika ovih investicija je postojanje matične kompanije i njenih filijala u inostranstvu, i one
se javljaju u vidu akcijskog kapitala.
o Realizacija I.D.I se može izvršiti na sledeće načine:
1.Osnivanjem vlastitih preduzeća u inostranstvu, u obliku filijala,predstavništva ili samostalnog preduzeća
- najčešći oblik, i ima značajan uticaj na MP:
2. Kupovina preduzeća ili kupovina kontrolnog paketa akcija preduzeća
-najčešći kod zemalja u tranziciji i sprovodi se putem aukcijske ili tenderske prodaje celog ili dela
preduzeća. (pr. Kupovina većinskog paketa Panonske banke od str. Sanpaolo)
3.Dokapitalizacijom
-direktno investiranje u kompaniju u obliku povećanja kapitala u korist stranog investitora, do visine prava
upravljanja.
o Ovakvim investiranjem, plasiraju se sopstveni proizvodi na strano tržište zaobilaženjem carinskih barijera,
korišćenjem niskih cena ulaznih komponenata proizvodnje (radna snaga,sirovine). Tu se misli na
vertikalne i horizontalne integracije.
o Vertikalne – prisutne kod naftnih kompanija, gde proces proizvodnje prelazi okvire nacionalnih država. (u 1
zemlji se vrši eksploatacija naftema u filijalama kompanije u dr.državmaa se vrši prerada i prodaja)
o Horizontalne – javljaju se kada postoje carinske barijere (kompanije otvaraju predstavništva u kojima vrše
proizvodnju i plasmansvojih proizvoda i tako zaobilaze izvozne barijere)
o Pozitivan aspekt i.d.i – odnose se na transfer znanja i tehnologije,tendenciju rasta svetske trgovine,
zaposlenosti i privrednog razvoja.
o Negativan aspekt – eksploatisanje prirodnih resursa od strane moćnih investitora, i veliki uticaj na
makroekonomsku politiku zemalja u kojima je priliv i.d.i.

38.PORTFOLIO INVESTICIJE
o Predstavljaju plasmane kapitala u inostrane akcije,obveznice ili druge hartije od vrednosti, kojima se
ostvaruje fiksni prihod, pri čemu cilj nije kontrola nad preduzećem u inostranstvu.
o Kupovina akcija sa ciljem pribavljanja konstantnog prihoda je portfolio invenstiranje.
o Prihodi koje portfolio investitor ostvaruje jesu dividende po sonovu kupljenih akcija i rast cena akcija na
tržištu hartija od vrednosti.
o Ovaj oblik kretanja kapitala postaje sve češći i posledica ovog investiranja je nepreduzetnička aktivnost
investitora usmerena na konstantan priliv po osnovu najčešće hartija od vrednosti.

39.POJAM I ULOGA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

o Transnacionalne kompanije – udruženja monopolnog kapitala, u kojima se udruženi kapital jedne zemlje
ulaže u privrede nekih drugih zemalja sa ciljem realizacije proizvodnje,pružanja usluga i drugih poslovnih
aktivnosti kroz eksploataciju fizičkih i ljudskih resursa. Glavna obeležja su: gigantizam i globalizam. One su
te koje vladaju svetskim tržište (Koka kola)
o Multinacionalne kompanije – one u kojima se udružuje kapital dve ili više zemalja radi ulaganja u privrede
zemalja koje ne raspolažu dovoljnim sredstvimaza stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnih
aktivnosti.
o Zajedničeke karakteristike: vrši se transfer kapitala iz jedne u drugu zemlju, vrši se indirektan transfer
kapitala tehnologijom, know-how, licencama, patentima i sl; kretanje direktnog stranog kapitala kroz
kompleksne veze koje grade ove kompanije između matične kompanije i njenih filijala; ove kompanije
ostvaruju poslovne aktivnosti u više zemalja; upravljanje se sprovodi sa ciljem stvaranja globalne poslovne
orijentisanosti preduzeća.
o Suština funkcionisanja ovih kompanije je u njihovoj funkcionalnosti i geografskoj razuđenosti, koje proističu
iz finansijske snage.
o Razvijanje mreže ovih kompanija dovodi do fleksibilnosti prilagođavanja tržištu, širenja znanja, transfera
tehnologije i podsticanje inovativnosti. Najviše ih ima u Francuskoj,VB, SAD,Japanu,Nemačkoj
(Ford,IBM,Microsoft,Sony,Nokia)

40.FAZE RAZVOJA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

o Nastanak multinacionalnih kompanija prolazi kroz sl.faze:

1.Faza iniciranja transnacionalizacije kapitala – krajem 19 veka zbog različitih kamatnih stopa dolazi do
kretanja kapitala na međ.tržištu
2.Faza transnacionalizacije kapitala – kada dolazi do izvoza roba,usluga i know-now tehnologije.
3.Faza dominacije neposrednih ulaganja u inostranstvu – koje se vrše otvaranjem filijala u inostranstvu
4.Faza potpune transnacionalizacije proizvodnje – racionalizacija troškova kompanija,putem
minimizacije troškova proizvodnje korišćenjem jeftivnih inputa u zemljama u razvoju.
o Faze razvoja multinacionalnih kompanija: paternalizam, ekspanzionizam i liberalizam.

41.OBLICI MULTINACIONALNIH KOMPANIJA PO KRITERIJUMU UPRAVLJANJA

o Klasifikacija korporacija može se vršiti prema br.zemalja u kojima se stacioniraju, strukturi vlasništva i
mendžmenta, i ostvarenom prometu. Osnovna podela:
1.Etnocentrične – imaju sedište u domicilinoj državi,filijale širom sveta. Upravljavljanje je iz centra.
2.Policentrične – u domicilinoj državi se definiše globalna razvojna politika, a upravljanje se vrši u
filijalama i sprovde ih lokalni menadžeri.
3.Geocentrični – globalnog tipa. Velika fleksibilnost i pokretljivost rukovodećeg tima,internacionalnost.
o Osnovni motiv transnacionalnih kompanija je profit, a ključni parametri efikasnost i efektivnost.

42.POJMOVNO RAZGRANIČENJE MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH I MEĐUNARODNO FINANSIJSKIH

INSTITUCIJA

o Međunarodne trgovinske orgranizacije su: STO, Trgovinske organizacije pri UN; Ekonomsko socijalni savet
i ekonomska komisija UN, Konferencija UN o trgovini i razvoju, Organizacija UN za industrijski razvoj;
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj; MTK.
o Međunarodne finansijske ogranizacije su: SB, MMF, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska
centralna banka, Evropska investiciona banka, Regionalne banke za finansiranje privrednog razvoja,
Banka za međunarodne obračune.

43.MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA MTK

o MTK je međunarodna univerzalna nevladina organizacija osnovana 1919.g. u Parizu, i čne je hiljade
kompanija, udruženja, privrednih institucija i poslovnih ljudi iz preko 130 zemalja sveta.
o Osnovni ciljevi MTK:
 Razvoj međunarodne trgovine
 Jačanje tržišne ekonomije
 Razvoj privatnih preduzeća
 Povećanje direktnih stranih investicija
 Razvoj zemalja u razvoju
 Realizacija svetskih integracionih procesa i dr.
o Tokom vremena MTK i njena tela, su kreirali veliki br pravila i normativa, među kojima je najpoznatija
Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih Termina INCOTERMS – 1936 god.

44.KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU – UNCTAD

o Održana 1964.g. u Ženevi, prisustovalo 122 predstavnika zemalja,taj skup je posvećen problemima
privrednog razvoja i međunarodne ekonomske saradnje. Sve članice UN su članice UNCTAD-a.
o UNCTAD se zalagao za ravnopravnost među državama, nediskriminaciju i prevazilaženje neokolonijalizma,
međutim zbog promena političke i ekonomske situacije 90-tih god i raspadom pojedinih zemalja, porastom
moći multinacionalnih kompanija i nastankom STO došlo je do problema u u funkcionisanju ove institucije i
napuštanje podrške od strane razvijenih zemalja. Ali ipak je na poslednjim zasedanjima zaključeno da je
ona neophodna , sa potrebom reorganizacije i usmeravanjem delatnosti ka istraživanju i analizi trendova
svetske privrede i prenošenju pozitivnih iskustava privrednog razvoja nerazvijenim zemljama.

45.ORGANIZACIJA UN ZA INDUSTRIJSKI RAZVOJ – UNIDO

o Osnovana 1966 sa ciljem industrijalizacije nerazvijenih zemalja i zemlja u razvoju, i davanja međunarodnog
karaktera procesu industrijalizacije.
o Najviši organ UNIDO je Generalna konferencija koja se održava svake druge godine, sedište je u Beču i
danas broji 168 država članica.
o Kao svoje aktivnosti u budućnosti formulisano je sledeće prioritete razvoja:
zaštita okoline, razvoj energetike, razvoj poljoprivrede i industrije i njihovo povezivanje u nerazvijenim
zemljama, pospešivanje razvoja malih i sredjih preduzeća, razvoj inovativnosti,produktivnosti i kvaliteta,
razvoj investicija itd.

46.ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ – OECD

o Osnovana je 1961 u Parizu od strane najrazvijenih zemalja.

o Ciljevi OECD:
 Postići što veći privredni rast i zaposlenost
 Povećati životni standard u zemljama članica i nečlanicama uz očuvanje finansijske ravnoteže
 Doprineti razvoju svetske privrede
 Pomagati zdrav ekonomski napredak u članicama-nečlanicama u procesu njihovog privrednog razvoja
 Doprinositi širenju svetske trgovine na multilaternoj osnovi, bez diskiminacije i u skladu sa
međunarodnim obavezama.
o Poslednjih godina se bavi pitanjima koja se odnose na upravljanje međunarodnim biznisom, i u tom cilju je
kreiran Multilaterni sporazum o investicijama – MAI, koji treba da stvori okvire za uspostavljanje pravila za
nacionalne regulacije direktnih investicija u inostranstvu i pitanja koja se odnose na multinacionalna
preduzeća.
 47.SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA – STO (WTO)

o WTO predstavlja globalnu organizaciju, čiji je cilj uspostavljanje pravila, tj. normi u međunarodnoj trgovini
koje bi omogućile odvijanje slobodne i jedinstvene trgovine.
o WTO je nastala kao rezulatat poslednje Urugvajske runde pregovora GATT, koja je započeta 1986. godine
u Urugvaju a okončana 1994. godine u Maroku. Zaključivanje Urugvajske runde pregovora i stvaranje WTO
se smatra trijumfom slobodne trgovine i povećanja regulisanja međunarodne trgovine.
o Razlike između GATT i WTO:
 GATT je imao privremeni status, WTO ima trajan status pravnog lica
 Pravila GATT primenjivale su se samo na proizvode, dok pravila STO obuhvataju proizvode,
komercijalne usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine
 STO ima efikasniji sistem rešavanja sporova vezanih za međunarodnu trgovinu
o WTO ima status pravnog lica sa sedištem u Ženevi, i sa 134 zemlje članice. Udeo WTO u svetskoj trgovini
je 90%.
o Ministarska konferencija je glavni organ WTO koji donosi odluke. Sastoji se od predstavnika svih zemalja
članica i sastaje se jednom u dve godine.
o Generalni savet bira se od predstavnika zemalja članica, a u periodu između dva zasedanja Ministarske
konferencije preuzima njenu ulogu
o Osnovni principi STO:
 Princip nediskriminacije
 Princip najpovlašćenije nacije
 Princip nacionalnog tretmana
 Princip slobode tranzita i transparentnosti
 Princip liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.

48.GRUPA SVETSKE BANKE

o Osnovana je 1944.god radi partnerske pomoći ekonomijama u razvoju i rastućim tržištima.

o Posle II svetskog rata njen primarni zadatak je bio pomoć oporavku porušenih evropskih ekonomija.Po
plasmanu prvih pozajmica radi obnove porušenih zapadnoevropskih država, SB se okretala zemljama u
razvoju, pozajmljivala novac, i na taj način je pomagala razvoju najsiromašnijih područja zemalja III sveta.
o SB danas pored davanja zajmova, nudi i tehničeke i savetodavne pomoći, specijalizaciju kadrova koje se
realizuju kroz različite programe i projekte.
o SB je osnovana kao »svetsko akcionarsko društvo« i svaka članica ima svoj udeo u zavisnosti od jačine
ekonomije te zemlje, tako da najveći % imaju najrazvijenije zemlje (G7 –
SAD,Kanada,Fran,Nem,Ita,Japan,VB).
o Organi SB su: Direktor, Odbor guvernera, Izvršni odbor.
o SB čine sledeće institucije:
1.Međunarodna banka za obnovu i razvoj IBRD
Ona se bavi plasmanom pozajmica zemljama u razvoju koje kupuju obvezniceSB. Uslov za članstvo je
članstvo u MMF. Najčešći zajmovi koja ona odobrava: investicioni zajmovi,zajmove za prilagođavanje i
garancije.
2.Svetska razvojna institucija IDA
Daje pozajmice siromašnim zemljama koje ne mogu platiti tržišne kamate. Krediti su bezkamatni da
dugoročnim rokom otplate (35-40g). Finansiraju se različiti projekti u oblasti
obrazovanja,infrastrukture,ekologije i dr.
3.Svetska finansijska korporacija IFC
Bavi se finansiranjem privatnog sektora i finansijski je nezavisna. Finansira projekte u oblasti
telekomunikacija, eksploatacije nafte i gasa, informacione tehnologije i dr.
4.Agencija za garantovanje multiraternih investicija MIGA
Bavi se podsticanjem priliva stranih direktnih investicija (SDI) u zemlje u razvoju članice SB.
5.Internacionalni centar za rešavanje investicionih sporova ICSID
Osnovana je radi poboljšanja investicionih tokova u svetu.
 49.MEĐUNARODNI MONETARNI FOND – MMF

o Osnovana jula 1944g sa ciljem da se kreira međunarodni monetarni sistem, na osnovu kojeg će se ubrzati
proces zaposlenosti i ostvariti stabilnost cena u svetu.
o Najvažniji organ MMF-a je Upravni odbor guvernera oju čine predstavnici zemalja članica i zastupaju
interese vlada.
o U okviru MMF-a formirani su komiteti (Komitet za razvoj i Privremeni komitet) i grupe:
 Grupa 5 – sastavljena od zemalja čije nacionalne valute konstituišu specijalana prava vučenja (SDR) –
SAD, Fran,Nem,Jap,VB.
 Grupa 7 – sastavljenja od 7 najrazvijenih industrijskih zemalja = grupa5 + Kanada i Italija.
 Grupa 24 – osnovana sa ciljem da predstavlja interese zemalja u razvoju u pregovorima oko pitanja iz
oblasti međ.monetarnog sistema.
o MMF je svetska organizacija sa 184 zemlje članice, koja je osnovana da bi vršila monitoring nad
monetarnim politikama u svetu, da bi pomagala ekonomski razvoj i ostvarivanje visokih stopa zaposlenosti,
kao i radi obezbeđivanja stabilnosti deviznih kurseva u svetu.
o Sredstva za odvijanje delatnosti MMF obezbeđuje uplatom određenih kvota zemalja članica. (uplaćuju se u
zlatu, konvertabilnim valutama ili specijalnim pravima vučenja). Kvote se dodeljuju zemljama članicama
prilikom pristupanja MMF određuju broj glasovam doprinos te zemlje rezervama MMF-a i istovremeno
korišćenje resursa.
o Zemlje članice koje se susretnu sa deficitom platnog bilansa mogu pod određenim uslovima da uzmu
kredite MMF-a pri čemu su oni prvenstveno uslovljeni visinom kvote zemlje članice.
o Monetarna i fiskalna politika za koju se zalaže MMF kao i prolongiranje itplate starih dugova uz
uspostavljanje transparentnog vlasništva nad kapitalom, omogućio bi finansijsko restruktuiranje privrede,
što za preduzeća znači ulazak u zonu stabilnosti kreditnog tržišta, što bi podstaklo razvojnu politiku i dovelo
do povećanja zaposlenosti o socijalne stabilnosti kao ključnih determinanti razvoja društva.

50.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA – EIB (sedište – Brisel)

o Finansijska organizacija koja je osnovana 1958.g radi davanja doprinosa integraciji, balansiranom razvoju i
ekonomskoj i socijalnoj koheziji, kao i rešavanju problema finansiranja zajedničkog tržišta zemalja
evropske ekonomske zajednice.
o Omogućava lakše kretanje kapitala unutar zemalja zajednice, priliv kapitala iz zemalja van zajednice,
odobravajući kredite za projekte modernizacije privrede zemalja članica i zajedničke projekte za više
zemalja članica.
o Definiše sledeće operativne prioritete:
 Regionalni razvoj unutar EU
 Zaštitu životne okoline i poboljšanje kvalitetu života
 Pripremu zemalja koje se pripremaju da pristupe EU
 Zajednicu razvoja pomoći i saradnje zemljama partnerima
o Dugoročni prioriteti:
 Transevropski transport
 Razvoj energetske mreže
 Finansiranje zajmova
 Finansiranje rizičnih operacija.

51.EVROPSKA UNIJA

o Prva ekonomska integracija nastala na područje Zapadne Evrope 1948.g bila je Evropska organizacija za
ekonomsku saradnju koja je osnovana sa ciljem realizacije pomoći Evropi od strane SAD.
o Evropska zajednica za ugalj i čelik 1951 – članice: Nem,Fran,Ita,Holan,Belg,Luksemburg. Karakteristika
ove zajednice bila je da su zem članice izgubile slobodu vođenja samostalne proizvodnje i
spoljnotrgovinske politike u oblasti proizvodnje i izvoza uglja i čelika.
o Nastavak integrativnih procesa zapodnoevropskih zemalja usledio je 1952 kada su osnovane još 2
zajednice Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica.
o Evropska ekonomska zajednica je predstavljala carinsku uniju, kojom su ukinute carine u međusobnoj
trgovini u i uvedena zajednička carinska tarifa prema zemljama nečlanicama.
o Dalji procesi su nastavljeni objedinjavanjem ove 3 zajednice koje su idalje bile posebni pravni subjekti ali
sa zajedničkim organima – parlamentom, komisijom, savetom ministra i sudom pravde.
o 1973 Evropska ekonomska zajednica se proširuje = VB, Irska i Danska se pridružuju. 1981 uključuje se
Grčka, Španija i Portugalija 1986, Austrija,Finska i Švedska 1995.
o Prvi neposredni izbori u zemljama članicama za čl.tzv Evropskog parlamenta 1979 g. Kada je i usvojen
Evropski monetarni sistem.
o Bela knjiga dokument usvojen 1985 radi realizacije internog tržišta koji sadrži ciljeve razvoja iz oblasti
proizvodnje, usluga, industrije.
o Početkom 1992 je zaključen ugovor o osnivanju EU koja pred. viši oblik integracije zemalja članica.
o Ugovorom iz Amsterdama koji je revizija ugovora o EU, 1997g. Otvoren je put uključivanju zemalja
Centralne i Istočne Evrope u EU.
o Jedinstvena valute EU - € je u opticaju u 12 zemalja EU od 1.1.2002 god.
o Najznačajniji organi EU:
o Evropski parlament – F-je: usvajanje budžeta,zakonodavna,nadzor nad izvršnim organima EU
o Savet ministara – čine ministri zem. Članica, ima i zakonodavnu F-ju, i najvažniji je organ vezano za
spoljnu politiku i bezbednost zemalja članica
o Evropska komisija – izvršni organ EU koja predlaže i nadzire primenu propisa i sprovodi politiku EU
o Sud pravde – F-je: zakonitosti akata EU, analiza ispunjavanja obaveza članica prema EU i
obezbeđivanje jedonstvenog tumačenja propisa EU
o Danas EU ima 27 članica: Belgija,Češka,Danska,Nem,Grč.Estonija,Špa,Fran,Irska,Ita,Kipar, Letonija,
Litvanija, Luksemburg,Mađ,Malta,Holan,Austrija,Poljska,Portugalija,Slovenija,Slovačka,VB, Finska,
Švedska, Rumunija i Bugarska.

52.EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ – EBOR

o Osnovana je 1991.g u periodu raspada socijalističkih zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kojima je bila
potrebna pomoć u prihvatanju privatnog sektora u demokratskom okruženju.
o EBOR podržava strukturne i sektorske reforme, privatizaciju i preduzetništvo, razvoj pravnih sistema,
infrastrukturni razvoj, sunfinansira investicije i dr.
o Organi EBOR-a: direktor, odbor guvernera i izvršni odbor.

53.EVROPSKA CENTRALNA BANKA ECB

o Odmah nakon II svetskog rata, nastaje saradnja zapadnoevropskih zemalja – 1950 formirana je Evropska
platna unija, posle njenog gašenja nastaje Evropski monetarni sporazum, 1978 usvaja se Deklaracija o
osnivanju evropskog monetarnog sistema, čiji je ključni element bio jedinstvena evropska valute – euro € -
koja je puštena u opticaj 01.01.2002g.
o ECB je centralna banka za valutu euro, i njen glavni cilj je da zadrži kupovnu moć valute i stabilnost cena u
€ području.
o ECB je formirana od Evropskog monetarnog instituta i predstavlja jednu od najnezavishijih banka na svetu.
o Organi ECB: Savet guvernera, Generalni savet, Izvršni odbor.

54.EKONOMSKO-SOCIJALNI SAVET UN – ECOSOC

o ECOSOC je organ UN čiji je osnovni zadatak bavljenje svetskim ekonomskim i socijalnim problemima.
o ECOSOC je zadužen za proučavanje i pripremanje izveštaja o međunarodnim privrednim,društvenim,
kulturnim, obrazovnim, zdravstvenim pitanjima i davanje preporuka Generalnoj skupštini, članicama i
specijalizovanim agencijama.
o Na preporuku Generalne skupštine UN 1947g je dormirana Ekonomska komisija za Evropu ECE, u cilju
pružanja pomoći razrušenim evropskim zemljama.
o Nakon velikih ekonomskih i političkim promenama u zemljama Istočne Evrope 90-tih god, ECE je posebno
analizirala ekonomske probleme tih zemalja sa osvrtom na njihovo rešavanje.
 55.REGIONALNA UDRUŽENJA – OPEC, APEC, MERCOSUR,ASEAN,NAFTA,ANCOM,CARICOM

o OPEC – Organizacija zemalja izvoznica nafte

 Osnovana 1960 u Bagdadu kao odgovor na sve jači prodor američkih,britanskih i holandskih naftnih
kompanija i njihov udeo u svetskoj proizvodnji i trgovini naftom.
 Cilj – usklađivanje i stabilizacija izvoza nafte i naftnih derivata i njene cene na svetskom tržištu između
zemalja izvoznika i proizvođača nafte, kao i pomoć u finansiranju saradnje između zemalja članica i dr.
zemalja radi podizanja ekonomskog razvoja nerazvijenih zemalja.
o APEC – Azijsko – pacifička ekonomska grupacija
 Osnovana 1989 sa ciljem povećanja trgovine, ekonomskog rasta i prosperiteta azijsko-pacifičkog
regiona.
 Ne obavezuje svoje članice, zalaže se za otvoren dijalog, poštuje mišljenja. Radi na uklanjanju
trgovinskih barijera u regionu, zalaže se za otvorene granice, ekonomski rast itd.
o MERCOSUR – Zajedničko tržište južnoameričkih država
 Sporazum o zajedničkom tržištu između 4 države – Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja – u cilju
uvećanja međusobne trgovine u spoljnotrgovinskoj razmeni.
o ASEAN – Udruženje zemalja Jugoistočne Azije
 Bankoškom deklaracijom 1967.g usvojeni formulisani su glavni ciljevi: unapređenje ekonomskog,
društvenog i kulturnog razvoja regiona putem zajedničkog programa.
o NAFTA – Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini
 Regionalna integracija nastala 1993 u postupku pregovora o stvaranju slobodne trgovinske zone
između SAD i Kanade kojoj se kasnije pridružio i Meksiko.
o ANCOM – Andsko zajedničko tržište
 Andska grupa formirana je s ciljem da ostvarenja ujednačenog ekonomskog razvoja zemalja članica i
povećanja stepena razvoja zemalja čalanica, i sa ciljem prerastanja sporazuma u zonu slobodne
trgovine.
o CARICOM – Karipska zajednica i zajedničko tržište
 Zajednica 15 država sa ciljem stvaranja zajedničkih tržišta, slobodno kretanje roba i kapitala, razvoj
međusobne spoljne trgovine, planiranje razvoja i dr.

56.POJAM I KLASIFIKACIJA SLOBODNIH ZONA

o Slobodna zona – deo teritorije neke države, posebno ograđen i označen, u kome se obavljaju privredne i
druge delatnosti pod garantovanim pogodnostima i olakšicama.
o Najčešće delatnosti koje se sprovode u okviru slobodnih zona su: proizvodnja robe, lon poslovi, poslovi
osiguranja i reosiguranja, bankarski i finansijski poslovi i dr.
o Prisutni su različiti nazivi za slobodne zone: slobodne zone, slobodne carinske zone, slobodne ekonomske
zone, slobodne luke, slobodne trgovinske zone i dr.
o SZ podrazumevaju omogućavanje posebnih pogodnosti (garantovane pogodnosti) i olakšica koje jedna
država daje pretežno stranoj robi. (uvoz robe bez plaćanja carina, poreske olakšice).
o SZ stimulišu: povećanje proizvodnje, zapošljavanje radne snage, razvoj pojedinih privrednih grana, razvoj
novih profitabilnih programa, povećanje izvoza, angažovanje stranog kapitala i dr.
o Postoje 2 osnovna tipa slobodnih zona:
1.tip potpuno slobodnih institucija - Dozvoljeno skladištenje,prerada i obrada robe. (Kopenhagen, Venecija,
Trst)
2.tip institucija sa ograničenim F-ma – nije dozvoljena industrijska proizvodnja samo služe za smeštaj i
čuvanje robe pod carinskim nadzorom (Pirej, Kil, Stokholm)
o Kjoto konvencija razlikuje isto 2 vrste slobodnih zona: trgovačke s.z i industrijske s.z.

57.SLOBODNE ZONE U NAŠOJ ZEMLJI

o Slobodna zona je deo teritorije RS koji je posebno ograđen i označen, na kome se obavljaju delatnosti pod
uslovima utvrđenim zakonom o slobodnim zonama.
o U RS osnovane su SZ u: BG, NS, SD, Kovinu, ŠA, Sub, SM, Prahovu, Som, Lapovu, V.Hanu, B.Palaci,
Pirotu, međutim one nisu ispunile svoju misiju tako da u našoj zemlji danas posluju 3 slobodne zone: Sub,
ZR, Pirot.
o Pogodnosti obavljanja delatnosti u slobodnim zonama u Srbiji su:
 Sloboda uvoza i izvoza robe iz zone
 Neplaćanje carine na uvezenu opremu, mašine, građevinski materijal za korišćenje u zoni
 Slobodno uzimanje u inostranstvu i davanje kredita
 Neplaćanje carine na uvezeni repromaterijal namenjen izvozu ....
o Pozitivne karakteristike SZ kod nas:
 Infrastrukturno su bolje opremljene od ostatka teritorije (teritorije van zone)
 Nalaze se na saobraćajnim čvorištima (rečnim, putnim, vazduhoplovnim)
 Mogućnost proizvodnje i domaćih preduzeća sa izvoznom orijentacijom
 One su proizvodne eksportne destinacije na koje su usmerene izvozno orijentisane strane direktne
investicije

58.POJAM I STRUKTURA PLATNOG BILANSA

o Platni bilans – sistemsko evidentiranje svih ekonomskih transakcija u određenom vremenskom periodu,
koje su se obavile između rezidenata određene zemlje i nerezidenata.
o Rezidenti i nerezidenti kao subjekti u ekonomskim transakcijama predstavljaju sva fizička ili pravna lica na
teritoriji domaće tj strane zemlje.
o Značaj platnog bilansa je u sistemskom prikazu stanja, rezultata, investicione i poslovne aktivnosti,
platežne sposobnosti, kupovne moći, likvidnosti itd.
o Struktura platnog bilansa (po metodologiji MMF-a):
1.Bilans tekućih transakcija (izvoz i uvoz roba i uslga; transakcije dohotka; tekući transferi
2.Bilnas kapitalno-finansijskih transakcija: Kapitalni računi (kapitalni transferi, akvizicije)
Finansijski račun (direktne, portfolio,ostale investicije,rezerve)

59.BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA

o Registruje promene vezane za uvoz i izvoz roba i usluga.

o Izvoz i uvoz roba i usluga – obuhvata sve međunarodne promene vlasništva nad robom koja u jednoj fazi
prelazi carinsku liniju zemlje u određenom vremenskom periodu između rezidenata i nerezidenata zemlje
kao i pružanje usluga nerezidentima.
 Usluge u platnom bilansu mogu biti: trnasportne (prevoz robe i usluga), putovanja (službena,privatna) i
ostale (komunikacijske, finansijske)
 Saldo trgovine roba predstavlja trgovinski bilans.
o Transakcije (račun) dohotka – izražene su u 2 kategorije: kompenzacije zaposlenima i dohodak od
investicija.
 Kompenzacije zaposlenima procenjuju se kao priliv u iznosu zarada i naknada rezidentima zemlje i
rezidentnom stranom osoblju zaposlenom u ambasadama i međunarodnim civilnim i vojnim
ograniozacijama, zarade sezonskih, povremenih i privremenih radnika u inostranstvu...
 Dohodak od investicija se odnosi na kamate od depozita kod nerezidentnih banaka, plaćanja kamata po
osnovu direktnih i portfolio investicija u vidu dividendim reinvestiranja dobiti obveznica..
o Tekući transferi – uključuju donacije iz inostranstva (vladin sektro), a u ostalim sektorima to čine pošiljke u i
iz inostranstva, novčani transferi, inostrane penzije, bespovratni transferi.

60.BILANS KAPITALNO-FINANSIJSKIH TRANSAKCIJA

o Registruje promene iz domena kapitalnih i finansijskih transakcija.

o Kapitalni računi – uključuje kapitalne transfere u okviru sektora vlade i iz ostalih sektora i sticanje ili prodaju
neproizvodne ili nefinansijske imovine (posedi,patenti,franšize)
o Finansijski računi – uključuje direktne strane investicije i portfolio investicije, ostale investicije i rezerve,
ulaganja u inostranstvo. Transakcije po osnovu kratkoročnih i dugoročnih kredita, zajmova (ostala
ulaganja). Rezerve čine devizne rezerve, zlato, specijalna prava vučenja.
 61.POJAM SUFICITA I DEFICITA

o Platni bilans – sistemski pregled svih dugovanja i potraživanja neke zemlje prema inostranstvu.
o Suficit platnog bilansa – aktivan spoljnotrgovinski bilans u kome su potraživanja jedne države veća od
njenih dugovanja prema inostranstvu u određenom vremenskom periodu.
o Deficit platnog bilansa – stanje platnog bilansa u određenom vremenskom periodu gde su dugovanja
prema inostranstvu premašila potraživanja iz inostranstva u jednoj državi.
o Suficit i deficit platnog bilansa = zbiru bilansa trkućih i kapitalno-finansijskih tranasakcija.
o Rast deviznih rezervi jedne zemlje jednak je suficitu platnog bilansa.
o Na ravnotežu platnog bilansa utiču razni faktori: ravnomerno usmeravanje deviznih tokova, racionalno
korišćenje faktora proizvodnje, stepen konkurenstske razvijenosti država i kompanija itd.

62.RAZVOJ DEVIZNOG SISTEMA

o Devizni sistem – ukupnost deviznih mera koje država preduzima u ekonomskim odnosima u inostranstvu,
i njime se utvrđuje pravo kupovine i prodaje deviza i način na koji se to vrši.
o U razvoju sistema međunarodnih plaćanja imamo 2 razdoblja sa aspekta slobode odvijanja deviznog
prometa:
- Razdoblje slobodnog deviznog prometa 1929-1933
- Razdoblje državnih intervencija u međunarodnim plaćanjima
o Modaliteti deviznih sistema:
- sistem zlatnog standarda
- sistem zlatno – polužnog standarda
- sistem zlatno – deviznog standarda
- bretonvudski sistem

63.POJAM DEVIZA

o Devize su potraživanja u stranim sredstvima plaćanja koja imaju domaći rezidenti uključujući i banke u
drugim valutnim područjima.
o Vrste deviza: konvertibilne, nekonvertibilne, trnasferbilne, promptne, teriminske.
o Transferbilne devize – koje se mogu menjati za druge konvertibilne valute uz odrđena devizna ograničenja.
o Klirinške devize – u kojima se vodi klirinški račun neke zemlje
o Promtne – čije je potraživanje u inostranstvu dospelo.
o Terminske – potraživanja prema inostranstvu u kasnijem roku (hartije od vrednosti)
o Konvertibilne – one ukojima se mogu obavljati plaćanja i naplata sa drugim zemljama bez ograničenja.

64.POJAM I KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRŽIŠTA

o Devizno tržište –podrazumeva se organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji
jedne zemlje po utvrđenim pozitivnim zakonskim propisima. (uži smisao).
o Devizno tržište – mesto gde se vrši kupoprodaja deviza,održavanje deviznih pozicija, devizna arbitraža i
devizne špekulacije. (širi smisao)
o Kupovina i prodaja deviza isključivo se vrši na deviznom tržištu i to:
 Neposredno – između: banaka i rezidenata, banaka i nerezidenata, banaka i NBS, ovlašćenih menjača
i NBS
 Na sastanku međubankarskog deviznog tržišta između banaka i između banaka i NBS
o Kontrolu deviznog poslovanja vrše NBS, Devizni inspektorat, carinski organi i dr.organi u skladu sa
zakonom.
o Pojmovi koji su vezani za funkcionisanje deviznog tržišta:
 Rezidenti – pravna i fizička lica registrovana i sa dedištem ili mestom boravka u domicilnoj zemlji
 Nerezidenti – sva lica oja nemaju sedište ili mesto boravka u domicilnoj zemlji
 Sredstva plaćanja – dinar i strana sredstva plaćanja
 Strana sredstva plaćanja – devize i efektivni strani novac
  Instrumeni plaćanja – čekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice
 Hartije od vrednosti – koje glase na stranu valutu i emituju ih rezidenti
 Devizno tržište – mesto kupoprodaje deviza i fektivnog stranog novca
 Menjački poslovi – poslovi kupovine ili prodaje efektivnog stranog novca fizičkim licima
 Tekući poslovi – zaključeni između rezidenata i neridenata čija namena nije prenos kapitala
 Kapitalni poslovi – između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala.

65.POJMOVI: NOMINALNI DEVIZNI KURS, KONVERTIBILNOST VALUTE , NEKONVERTIBILNOST

VALUTE

o Nominalni devizni kurs – odnos domaće i strane valute.

o Konveribilnost deviza – predstavlja zamenljivost jedne valute drugom u određenom paritetu bez određenih
ograničenja.
 Unutrašnja konvertibilnost – konvertibilnost za rezidente.
 Spoljašnja konvertibilnost – mogućnost zamene domaće za stranu valutu i obrnuto, za nerezidente
o Nekonvertibilne devize – devize koje nemaju mogućnost zamene za zalato ili neku drugu konvertibilnu
devizu. Njihov paritet se utvđuje intervencijom monetarnoh vlasti. (meke devize).

66.SISTEM DEVIZNIH KURSEVA

o Devizni kurs se formira u III kategorije:

1.Prodajni – kurs po kome banka nudi devize na prodaju
2.Kupovni – kurs po kome banka plaća devize koje otkupljuje od ponuđača
3.Srednji – obračunski jer se koristi za obračun uvozno-izvoznih carina,i predstavlja aritmetičku sredinu
prodajnog i kupovnog kursa.
o Sistem deviznih kurseva:
1.Sistem fiksnog deviznog kursa
2.Sistem fluktuirajućeg deviznog kursa
3.Sistem pariteta kupovne snage valute
4.Sistem višestrukih deviznih kurseva

67.SISTEM FIKSNIH DEVIZNIH KURSEVA

o Podrazumeva utvrđivanje cene strane valute izražene u domaćoj valuti u fiksnom iznosu.
o Zvaničan kurs određuje država i na taj način direktno utiče na priliv i odliv deviza.
o Ovde vrlo često dolazi do potcenjenosti ili precenjenosti domaće valute.
o Potcenjenost domaće valute - podstiče se izvoz roba i usluga,destimuliše se uvoz; njena unutrašna
vrednost je veća u zemlji nego u inostranstvu.
o Precenjenost domaće valute – podstičese uvoz roba i usluga a destimuliše izvoz; njena unutrašnja
vrednost je manja u zemlji nego u inostranstvu.
o Prednosti: održavanje poverenja u valutu, stvaranje čvrstih osnova za pojedine oblike proizvodnje, brzo
prilagođavanje privrednih subjekata deviznom kursu, lakše uočavanje potrebnih monetarnih intervencija.
o Nedostaci: onemogućava samostalno kreiranje privredne i monetarne politike zemllje i česte intervencije i
ograničenja monetarne vlasti na deviznom tržištu.
o Bili su: zlatni standard, zlatno – polužni standard, polužni standard,devizni standard,bretonvudski sistem.

68.SISTEM FLUKTUIRAJUĆEG DEVIZNOG KURSA

o U tom sistemu, devizni kurs se formira u zavisnosti od ponude i tražnje deviza,bez intervencija monetarnih
vlasti u jednoj zemlji.
o Prednosti: tržišne snage najbolje utvrđuju cenu pojedinih valuta, dobra zaštita domaće privrede, snižavanje
uvoza i povećanje izvoza, pozitivan uticaj na platni bilans, omogućava autonomnu monetarnu politiku.
o Nedostaci: remeti se stabilnost domaće privrede zbog otežane procene kretanja kursa, pojačini valutni
rizici, moguće se spekulativne transakcije.
 69.SISTEM VIŠESTRUKIH DEVIZNIH KURSEVA

o Predstavlja sistem diferenciranja deviznog kursa u zavisnosti od ciljeva ekonomske politike, razvoja
određene privredne grane, izvoza, uvoza roba itd. Najčešće se primenjuje na rezidente jedne zemlje
o Pored zvaničnog deviznog kursa bez obzira na metod formiranja, u obračunu poslovnih transakcija sa
inostranstvom primaljuju se i kursni koeficijenti koji znače veće ili manje iznose plaćanja ili naplate u
poslovnim transakcijama sa inostranstvom.
o Koeficijenti u ovim kursevima, pri određivanju kursa za pojedinu transakciju (uvoz ili izvoz) uslovljeni su
faktorima: usklađenost domaćeg i stranog tržišta, stepen ponude i tražnje robe usluga, zaštita domaće
industrije, priliv i odliv deviza idr.
o Povoljan je instrument u smanjenju depresijacije domaće valute, ali i smanjenu dispariteta cena na
domaćem i stranom tržištu, i koristi se u zemljama u razvoju.

70.SISTEM PARITETA KUPOVNE SNAGE VALUTE

o To je metod utvrđivanja kupovne vrednosti nacionalne valute izražene u količinama proizvoda koje se
mogu kupiti za jedinicu nacionalne valute na domaćem tržištu.
o Paritet kupovnih snaga valuta se pokazuje kao odnos između dve ili više valuta izražen u količini roba ili
usluga koje se mogu pribaviti za jedinicu tih valuta pri čemu će se u krajnjem izrazu paritet kupovnih snaga
valuta svesti na odnose nivoa cena između zemalja.

71.POJMOVI: APRESIJACIJA, DEPRESIJACIJADEVALAVACIJA I REVALVACIJA

o Depresijacija – znači pad vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu.( u sistemu fluktuirajućeg
deviznog kursa). Podstiče izvoz roba i usluga, destimuliše uvoz.
o Apresijacija – rast domaće u odnosu na stranu valutu (u sistemu fluktuirajućeg devizngo kursa). Opadaće
izvoz, stimulisaće se uvoz.
o Devalvacija – pad vrednosti nacionalne valute u odnosu na stranu valutu (u sistemu fiksnog deviznog
kursa)
o Revalvacija – rast vednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu (u sistemu fiksnog deviznog kursa)

72.MONETARNI REŽIMI – ZLATNI,ZLATNO POLUŽNI, i ZLATNO DEVIZNI STANDARD

74.MODALITETI REŽIMA FIKSNOG DEVIZNOG KURSA (+bretonvudski sistem)

o Sistem zlatnog standarda

 Država je određivala vrednost svoje valute u zlatu i po fiksnoj ceni, određujući koliko gr zlata ima
nacionalna jedinica novca. Predstavlja sistem fiksnog deviznog kursa.
 Karakteristike:
 zlato ima neograničenu moć plaćanja i neograničenu zamenljivost za druge oblike novca
 novčanice su konvertabilne za zlato
 slobodan uvoz i izvoz zlata u polugama i novcu
o Zlatno – polužni standard
 Uveden nakon I svetskog rata, predstavlja modifikaciju zlatnog standarda u kome se zadržavala
sloboda uvoza i izvoza zlata, ali je zamenljivost novčanica za zlato ograničena na cele poluge zlata, da
bi se ograničila domaća tražnja zlata.

o Zlatno devizni standard

 Uveden Ženevskom konvencijom 1922.g – novčanice su se zamenjivale ne samo u zlatne poluge već i
u druge konvertabilne valute, kao što su bile engleska funata, američki dolar, švajcarski franak.
 Svetska ekonomska kriza 1929-33 označava kraj ovog standarda, i nastaje razdoblje snažnih državnih
intervencija u međunarodnim plaćanjima.
 Intervencije su se vršile u 4 grupe: kvalitativna i kvantitativna devizna ograničenja, devizna kontroča i
regulisanje valutnih razlika.
 73.BRETONVUDSKI SISTEM

o Uveden posle II svetskog rata sporazumom u Bretonvudsu 1944g. I formirale su ga članice MMF-a i bio je
sistem fiksnos deviznog kursa.
o Sve članice MMF-a utvrdile su vrednost svojih nacionalnih valuta u odnosu na američki dolar, dok je dolar
bio zamenljiv za zlato, po fiksnoj ceni 35 usd za unicu zlata. Posojala je samo spoljna konvertibilnost jer je
američki građani nisu mogli da za usd kupe zlato.
o 1949-1971 u tom periodu, rasla je potražnja za USD, rastao je deficit platnog bilansa SAD, smanjivale su
se njihove rezerva, dok je privreda Evropskih zemalja i njihove centralne banke jačala. To je dovelo do
ukidanja ovog sporazuma.

75.POJAM NAMENA I VRSTA CARINA

o Carina je dažbina koja se plaća prilikom uvoza strane robe na carinsko podružje određene zemlje, ili u
slučaju izvoza strane robe sa tog područja.
o Carina predstavlja novčani iznos u domaćoj valuti koju plaća uvoznik/izvoznik prilikom uvoza/izvoza robe
o Carina se obračunava i naplaćuje u skladu sa carinskom tarifom.
o Karakteristike carina:
 C je vrsta dažbine i predstavlja državni prihod
 Tereti uvoznika, i može biti u F-ji zaštite domaće proizvodnje
 Može biti u F-ji konkurentnosti domaće proizvodnje radi omogućavanja prodora na inostrana tržišta
o Vrste carina:
 Prema pravcu kretanja robe: uvozne, izvozne, tranzintne
 Prema načinu obračuna i njihovij naplati: carine ad valorem, specigične, kombinovane
 Prema ekonomskom i političkom dejstvu: fiskalne, zaštitne, prohibitivne,sezonske, dr.

76.OBLICI UVOZA I IZVOZA

o Izvoz robe – inošenje, slanje tj isporuka robe sa teritorije RS na teritoriju dr.zemlje

o Uvoz robe – unošenje tj isporuka robe sa teritorije neke dr.države na teritoriju RS
o Spoljnotrgovinsko poslovanje ima tri oblika trgovine:
 Slobodan uvoz i izvoz – uvoz/izvoz robe bez zakonskih ograničenja i bez posebnog režima
 Uvoz i izvoz pod režimom kvota Kk i Kv
Količinsko orgraničenje je najveći ukupan obim pojedine robe koji može da se uveze/izveze u
određenom roku (uključujući i zabranu uvoza), pri čemu se količinsko orgraničenje raspodeljuje na
kvote. I ono se može uvoditi kao mera zaštite od prekomernog uvoza ili mera zaštite platnog bilansa.
Kvota je udeo u količinskom ograničenju dodeljen određenom licu ili grupi lica.
 Uvoz i izvoz pod režimom dozvola
Dozvola je isprava koja se izdaje za uvoz, izvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe, a na zahtev podnosioca.
I one se uvode samo pod zakonom propisanim uslovima i dele se na dozvole za uvoz, dozovole izvoz i
dozovole za tranzit.
Može se izdati za 1 ili više vrsta robe i može da važi najduže 6 mes od dana njenog izdavanja, dok je
broj isporuka tokom važenja dozvole nije ograničen.

77.IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE

o Carinski zakon i Zakon o Carinskoj tarifi najznačajniji su propisi koji regulišu pravne odnose u oblasti
carinskog sistema.
o Carinskim zakonom uređuju se prvenstveno: carinsko područje, carinski podgranični pojas, carinski prelaz,
carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrenost, carinski postupak, izvoz
robe, tranzit robe, prava i obaveze lica koji učestvuju u carinskom postupku i prava i obaveze carinskog
organa u carinskom postupku.
o Carinskim zakonom je propisano da se carinski postupci sprovode u skladu sa principima slobodne
trgovine, uz obezbeđenje efikasne carinske kontrole i uvažavanje principa procene reizika.
o U osnovnim odredbama Carinskog zakona poseban naglasak je stavljen na primenu informacionih
tehnologija u carinskim organima uz primenu međunarodno prihvaćenih standarda u ovoj oblasti.

78.POJAM I SADRŽAJ CARINSKE TARIFE

o Carinska tarifa spisak svih uvoznih/izvoznih roba sa propisanom carinskom stopom (i režimom
uvoza/izvoza).
o U EU zemlje članice (27) čine carinsku uniju i unutar njih ne postoje carinske i fiskalne granice, i u odnosu
prema 3 zemljama čine jedinstvenu fiskalnu teritoriju.
o Praksa u EU je da carinsku proceduru prilikom uvoza/izvoza obavljaju carinski agenti prem carinskoj tarifi
koja je utvrđena od strane Ministarstva za privredu i finansije.
o Carinska klasifikacija proizvoda (kombinovana nomenklatura) izvršena je prema numeričkim kodovima i
primenjuje se jednobrazno u zemljama članica.
o Jedinstvena carinska isprava JCI – dokument koji se koristi prilikom uvoza/izvoza sa 3 zemljama.
o Sam promet u okviru EU između zemalja članica obavlja se popunjavanjem statističkog formulara Intrastat.
o Najveći br carinskih tarifa predstavljaju dažbine koje se primenjuju u određenom procentu na vrednost
proizvoda koji se uvozi, dok se manji br odnosi na specifičnu komponentu robe ili same robe.
o Carinske tarife se obračunavaju na obrascima JCI.

79.OSNOVNI POJMOVI U CARINSKOJ REGULATIVI

o Carinski status – status robe u carinskom postupku, kao domaće ili straane
o Carinski dug – obaveza lica da plati iznos carine i drugih uvoznih dažbina za određenu robu
o Uvozne dažbine – carina i dr.dažbine oje se plaćaju priuvozu robe
o Carinski nadzor – skup opštih mera i radnji Uprava carina u cilju sprovođenja carinskih i dr.propisa
o Carinski organ – nadležna organizaciona jedinica ili nadležni službenik Uprave carina
o Carinska kontrola – preduzimanje pojedinih radnji Uprave carina (pregled dok, prtljaga, vozila)
o Strana roba – koja nije definisana kao domaća roba
o Carinski postupak – postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak trnazita, postupak carinskog
skladištenja, postupak privremenog uvoza i izvoza itd.
o Carinsko područje – obuhvata teritoriju države i ono je ograničeno carinskom linijom koja je istoventna sa
granicom Srbije
o Carinski prelaz – mesto određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava
preko carinske linije na graničnom prelazu
o Carinska roba – koja se unosi tj prima u carinsko područje, iz tog područja izvozi, ili je preko tog područja u
tranzitu prnosi preko carinskog područja.
o Carinska vrednost – uvezene robe je njena transakcijska vrednosti, koju čini njena stvarno plaćena cena ili
cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u Srbiju

80.MEĐUNARODNA CARINSKA PRAKSA

o MCP zasniva se na 3 osnovna načela:

1.Načelo oporezivanja proizvedene robe ili potrošene robe na njenoj teritoriji
- podrazumeva oporezivanje robe proizvedene ili potošene na njenoj teritoriji ali ne i robe u tranzitu.
2.Načelo nepoklapanja fizičkih i fiskalnih granica teritorije jedne zemlje
- podrazumeva da se fizičke tj geografske granice 1 zemlje ne poklapaju sa njenim fiskalnim granicama.
Tačka fizičkog dodirivanja 1 zemlje sa drugom zove se carine (granične carine i unutrašnje carine)
3.Načelo oslobađenja plaćanja carinskih dažbina u carinskim zonama
- postojanje zona unutar 1 zemlje oslobođene plaćanja carinskih dažbina koje se nazivaju carinskim
zonama.
o Uvođenje carina u državama ima trostruku namenu: statističku, fiskalnu i kontrolnu.
 81.PROCEDURA CARINJENJA

o 1.Ulazak robe u carinsko područje

 Roba koja ulazi u carinsko područje podleže merama carinskog nadzora, po potrebi i carinske kontrole,
i tu ostaje sve dok se ne utvrdi ili promeni carinski status robe, ili dok se ne smesti u slobodnu zonu -
ponovo uveze ili uništi.
o 2.Deklarisanje robe
 Robu dopremljenu u carinsko područje deklariše lice koje je unelo robu. Sažeta deklaracija podnosi se
na odgovarajućem propisanom obrascu, a carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih i
transporetnih isprava kao sažete deklaracije (fak,teretnice i sl)

o 3.Carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba robe

 Može se odrediti u skladu sa uslovima propisanim Carinskim zakonom
o 4.Stavljanje robe u carinski postupak
 Da bi se sproveo carisnki postupak, roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak, treba da
bude obuhvaćena deklaracijom za taj postupak.
o 5.Stavljanje robe u slobodan promet
 Strana roba stiče status domaće robe.

82.CARINJENJE ROBE PREMA EKONOMSKOM I POLITIČKOM DEJSTVU

o Carine prema ekonomskom i političkom dejstvu su:

 Fiskalne – za cilj imaju ostvarenje što većeg prihoda za državu, uvode se za manji br.roba
 Zaštitne – za cilj imaju zaštitu domaće proizvodnje od konkurentnih i razvijenih država
 Prohibitivne – za cilj imaju onemogućavanje uvoza/izvoza roba što se ostvaruje visinom carinske stope.
 Sezonske – imaju za cilj da u određenom vremenskom periodu smanje nestabilnost domaće
proizvodnje
o Uloga carina:
- zaštitna – ogleda se zaštiti slabije domaće industrije od konkurentnih i snažnijih privreda
- fiskalna – ogleda se u pribavljanju fikusa – državnog prihoda koji naplaćuje država

83.CARINE PREMA PRAVCU KRETANJA

o Uvozne – osnovni oblik carinske zaštite, i direktno utiču na konkurentnost uvozne robe na domaćem
tržištu, na sam sistem uvoznih carina, na obim domaće proizvodnje, opšti nivo cena, obim tražnje i dr.
o Izvozne – uvode kada postoji ekonomski interes da se zabrani/ograniči izvoz nekih proizvoda
o Tranzitne – plaćane na robu koja prelazi preko carinskog područja neke zemlje. Sada više ne.

84.CARINJENJE ROBE U PRIVREMENOM UVOZU

o Privremeni uvoz je unošenje uzoraka i dr.materijala na teritoriju neke zemlje, radi njhovog prikazivanja na
sajmovima i izložbama i on je oslobođen od carinjenja i oporezivanja.
o Radi obezbeđenja, primenjuje se polaganje određene kaucije ili garancija kao što je mehanizam
međunarodnih garancija za privremeni uvoz ATA sistem koji koriste spoljnotrgovinska preduzeća.
o Dokumenti ATA se izdaju u obliku seta listova pri čemu matična zemlja pruža globalne garancije u slučaju
kršenja propisa u oblasti privremenog uvoza uzoraka i mat. Od strane njenog člana.

85.CARINE PREMA NAČINU OBRAČUNA

o Carine ad volorem
 One se naplaćuju primenom odgovarajućih stopa iz Carinske tarife na vrednost uvezene robe. Na taj
način iznos carine je u direktnoj korelaciji sa tržišnom vrednošću robe.
 Zaštitni karakter ove carine je jači sko su cene stabilne tj rastu, dok njihov efekat slabi ako dolazi do
znatnog pada cena roba na tržištu.
o Specifične carine
  One koje se primenjuju na jedinicu mere robe koja se uvozi/izvozi (kg,l,m) tako da se iznos carine
određuje u paušalnom iznosu od jedinice mere.
o Kombinovane carine
 Nastale su kao rezultat kombinovanja pozitivnih efekata prethodne dve carine, i nasojanja otklanjanja
njihovih negatinvih efekata.

86.CARINJENJE U TRANZITU

o Tranzitne carine – koje se plaćaju na robu koja prelazi preko carinskog područja neke zemlje.
o Barselonskom konvencijom 1921 one su ukinute od strane zemalja potpisnica onvencija.
o Radi obezbeđenja od ostanka robe na fiskalnoj zemlji tranzitne zemlje, neke zemlje primenjuju polaganje
kaucija prilikom ulaska u zemlju do njenog napuštanja.
o Kaucija se obično polaže u vidu gotovog novca, ili uvidu bankarskih garancija ili međ.sistema garancija za
robu u tranzitu TIR ili TIF sistem.

87.KLASIČNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

o To su uvoz i izvoz robe – koji mogu da se obavljaju u režimu slobodnog uvoza i izvoza pod režimom kvota i
dozvola.
o Uvoz – kupovina robe u inostranstvu u cilju njenog plasmana na domaće tržište
o Izvoz – proizvodnja robe na domaćem tržištu sa ciljem plasmana na inostrano tržište

88.SPECIFIČNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

o Kompenzacioni poslovi
 Poslovi koji se na osnovu izvoza roba i usluga naplaćuju uvozom robe i usluga. Mogu se zaključiti na
osnovu odobrenja nadležnog organa.
 Barter poslovi (specifična vrsta k.p) podrazumevaju posao uvoza i izvoza, vremenski nevezane jedan
za drugi i pretpostavljaju postojanje barter liste uvoza i izvoza (sadrži strukturu robe za uvoz i izvoz, i za
svaku grupu proizvoda utvrđuje se vrednost do koje se može vršiti izvoz/uvoz)
 Ovi poslovi podstiču izvoz u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, gde je prisutna
administrativna kontrola privrednih i tržišnih tokova.
o Reeksportni poslovi (re-export)
 Vrsta specifičnog spoljnotrgovinskog posla koji se odvija tako što se kupuje roba u 1 zemlji radi njenog
izvoza u 2 zemlju.
 Reeksport sa preradom – može biti izvršena prerada robe koja se uvozi radi ponovnog izvoza kada se
roba izvozi u prerađenom obliku
 Reeksport robe bez prerade – ponovni uvoz robe u nepromenjenom obliku
 Tranzitni reeksport – samo prevoz robe ka odredištu, bez dejstva carinskih instrumenata
 Čisti reeksport – direktno upućivanje robe u zemlju kupaca iz neke 3 zemlje
 Kvazireeksport – država propisuje premije za izvoz određene robe, dok uvoz iste nije opterećen sa
carinama
o Tranzitni poslovi
 Prevoz robe iz 1 preko teritorije 2 zemlje u neku 3 zemlju, pri čemu se na robu ne plaća uvozna carina
tj uvoz strane robe koja seskladišti u zemlji da bi se posle toga ponovo izvozila u inostranstvo.
 Direktni tranzitni posao – sve radnje koje ponalogu inostranog nosioca čini domaći rezident na putu
robe preko domaćeg područja.
 Indirektni tranzitni posao – sve radnje koje po nalogu inostranog nosioca posla čini domaći rezident na
putu preko domaćeg područja, mogu da obuhvate:
 Posao tranzita sa zadržavanjem – zadržavanje robe preko teritorije 3 zemljeu carinskim skladištima
javnim skladištima ili slobodnim zonama.
 Posao tranzitnog posredovanja – domaće uslužno preduzeće obavlja komercijalne poslove za račun
inostranog trgovca.
o Ugovor o doradi i preradi (Lohn poslu)
  Takav ugovor u međunarodnom prometu kojim se proizvođač iz jedne zemlje obavezuje da obavi
poslove oplemenjivanja robe, predmeta koja je u svojini ugovorene strane iz druge zemlje, a sopstvenik
te robe se obavezuje da plati za to oplemenjivanje i primi oplemenjenu robu.

89.VIŠI OBLICI POSLOVNO-FINANSIJSKE SARADNJE I SPOLJOTRGOVINSKIM ODNOSIMA

VIŠI OBLICI POSLOVNO – TEHNIČKE SARADNJE

o Viši oblici poslovno-finansijske saradnje

 Lizing (leasing)
 Ugovor o lizingu je vrsta ugovora između davaoca lizinga (lizing institucija) i primaoca lizinga
(korisnika lizinga) kojim se uređuju odgovarajuća prava i obaveze srednjoročnog ili dugoročnog
ustupanja ili pribavljanja opreme i dr dobara (bez prava učešća u njihovom upravljanju).
 U međ.trgovinskom prometu može se zaključiti u vezi sa izvozom neke robe ili nezavisno od toga.
 Može biti: direktan-indirektan, srednjoročni-dugoročni, finansijski-operativni, oročeni-revolving lizing
za obavezon otkup, neto lizing – bruto lizing.
 Lease – back leasing
 Vrsta specifičnog ugovornog lizing odnosa poslovno-finansijske saradnje, koji se ugovaraju pravni
subjekti u finansijskim teškoćama sa specijalizovanim finansijskim institucijama.
 Omogućava preduzeću u fin.teškoćama (primaocu L) da proda svoju opremu ili dobra fin.lizing
instituciji (davaocu L) po razumnoj ceni,i zatim da ih uzme u zakup od iste institucije.
 Radi se o lizingu nepokretnosti ili opreme.
 Production sharing
 Vrsta specifičnog oblika ugovornog odnosa koji sadrži u sebi elemente partnerskog ulaganja sa
razgraničenim svojinskim odnosima, u kojem razvijeniji partner kreditira i isporučuje opremu manje
razvijenom partneru sa licencom za proizvodnju određenog proizvoda ili usluge, dok se manje
razvijeni partner obavezuje da plaća kredit i ispunjava druge ugovorene obaveze.
 Faktoring
 Oblik poslovno finansijske saradnje u spoljnotrgovinskom prometu koja se odvija putem faktoring
fin.institucija u najvećim trgovinskim centrima.
 Posebna vrsta ugovornog odnosa u kojem jedna strana (faktor-fin.institucija) preuzima od druge
ugovorene strane (klijenta-izvoznika) obavezu da posreduje i finansira izvozne poslove u
spoljnotrgovinskom prometu.
 Forfeting
 Posebna vrsta ugovornog odnosa u kojem jedna strana (forfetor-specijalizovana fin.institucija)
preuzima od druge ugovorene strane (klijenta-izvoznika) obavezu da finansira izvozne poslove u
spoljnotrgovinskom prometu.
 Predstavlja oblik dugoročnog finansiranja izvoza.
o Viši oblici poslovno-tehničke saradnje
 Dugoročna proizvodna kooperacija
 Podrazumeva se pravni posao putem kojeg ugovorni partneri (kooperanti) obezbeđuju tehničko
tehnolišku, sirovinsku, energetsku i ekonomsku oprimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koji su
predmet kooperacije.
 Kooperanti – najčešće domaće preduzeće i strani partner, a kooperacija se ostvaruje u zajedničkom
osvajanju proizvodnje, zajedničkoj proizvodnji,međusobnim isporukama.
 Ugovor o licenci i transfer tehnologije
 Ugovorom o licenci se obavezuje davalac licence da sticaocu licence ustupi u celini ili delimično
pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, žiga, uzoraka ili modela, a sticalac se
obavezuje da mu za to plati određenu nadoknadu.
 Isključiva licenca – kada sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćavanja predmeta licence.
 Podlicenca – sticala isključive licence ustupi pravo iskorišćavanja drugome.
 Ugovor o transferu tehnologije – ug. Kojim davalac tehnologije ustupa pravo privrednog
iskorišćavanja zaštićenih prava industrijske svojine i nezaštićenih prava, zajedno sa opremom i
odgovarajućim postupcima proizvodnje koji su tehnološki povezani sa ustupljenim znanjem, uz
potrebnu tehničku pomoć da bi se oprema i znanje mogli privremeno iskorišćavati, a korisnik
tehnologije se obavezuje da za to plaća određenu nadoknadu.
 Ugovori o trnasferu tehnologije vrste: zaključeni na određeno – neodređeno vreme, teritorijalno
ograničen/neograničen prostor mogućnosti korišćenja licence, kvantitativno ograničeno
 /neograničeno pravo iskorišćavanja predmeta ugovora, proizvodna licenca-prodajna licenca i
ugovorne ili zakonske licence.
 Pribavljanje i ustupanje prava industrijske (intelektualne) svojine,znanja i iskustva (know-how)
 Know-how podrazumeva skup savremenih tehničkih i tehnoloških znanja i iskustava i veština koji se
mogu primeniti u industrijskoj i dr.proizvodnji. Nije prostorno niti vremenski ograničen.
 Putem know-how prava prenose se: stručna dokumentacija, tehničke informacije, stručne usluge,
sirovine, poluproizvodi, industrijska oprema, neophodni za dobijanje finalnog proizvoda na tržištu i
njegov plasman na tržištu.
 Franšizing
 Ugovor o franšizingu je ugovorni odnos između davaoca i primaoca franšize u kome davalac nudi ili
obavezuje da održi trajan inters u poslovanju primaoca franšie u oblastima know-how i obučavanje,
dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom, spoljnim izgledom ili postupkom koji
pripada davaocu ili ga on kontroliše, kao i da iz svojih izvora uloži osnovni investicioni kapital u
poslovanje.
 Postoji: franšizing proizvoda,usluga, nepokretni-pokretni, operativni-teritorijalni, tradicionalni i
franšizing novijeg tipa.

90.AKREDITIVI

o Akreditiv – instrument plaćanja kojim se akreditivna banka (ban.izdavalac)obavezuje da po nalogu

nalogodavca, na osnovu ugovorenih dokumenta, obavi plaćanje ili ovlasti, drugu banku (korespodentna ban),
da obavi plaćanje 3 licu (korisniku akreditiva) ili da po njegovom nalogu (prenos akreditiva) ili po nalogu
nalogodavca sama ili uz pomoć druge banke plati, akceptira ili otkupi menicu vučenu od strane korisnika
akreditiva, pod uslovom da je postupljeno u skladu sa uslovima otvorenog akreditiva banke izdavaoca.
o Akreditivni posao je složen i u njemu učestvuju najmanje 3 lica – nalogodavac za otvaranje akreditiva
(kupac, kupac uvoznik, investitor), akreditivna banka (u zemlji nalogodavca) i korisnik akreditiva (prodavac,
izvoznik idr). Često je javlja i posrednička korespodentna banka.
o Dokumentarni akreditiv – vrsta akreditiva kod kojeg je isplata iznosa uslovljena obavezom predaje
određenih dokumenata uz ispunjenje određenih uslova. Nalog za plaćanje koji se uslovljava. Najčešće je
korisnik džan da učini neku od sledećih radnji: otpremi robu, angažuje prevoznika, plati troškove prevoza)
o Korisnik akreditiva mora biti jasno određen, i banka može izvršiti isplatu na TR ili dr.račun ili putem plaćanja
hartija od vrednosti (ček-menica).
o Vrste dokumentarnog akreditiva-:
 Sa stanovišta čvrstine obaveze akreditivne banke:.
- Opozivi – akreditiv ne vezuje akreditivnu banku,jer ga u svakom momentu može izmeniti-opozvati na
zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi
- Neopozivi – sadrži neopozivu obavezu kako akreditivne banke tako i dr.banke
 Sa stanovišta karaktera obaveze korespodentne banke:
- potvrđeni - gde je konfimirajuća banka potvrdila akreditiv akreditivne banke
- nepotvrđeni – kod koga je nalogodavac samo u pravnom odnosu sa akreditivnom bankom
 Sa stanovišta načina realizacije podnetih dokumenta:
- gotovinski – kod kujih se isplata vrši prilikom prezentacije traženih dokumenta
- akceptni – kod kojih je akreditivna banka u obavezi da akceptira menice vučene od strane korisnika
akreditiva
- otkupni – kod kojih korisnik akreditiva vuče menicu na nalogodavca, a akreditivna banka se
obavezuje da će korisniku A i imaocima menice isplatiti određenu akreditivnu svotu ili obezbediti otkup
od strane druge banke.
 Sa stanovišta mogućnosti prenosa:
- prenosivi – kod koga korisnik akeditiva može dati nalog banci da izvrši plaćanje dr.korisniku
- neprenosiv – kod ovog to nije slučaj.
o Novija poslovna praksa – postoje sl. Vreste dokumentarnih akreditiva:
 Stand-by akreditiv sa odloženim plaćanjem – sred.obezbeđenja plaćanja, koji stoji u pripravnosti a kaji
se realizuje određeno vreme nakon realizacije robnih dokumenata.
 Revolving A – akreditivni iznos se posle izvesnog vremena vraća na prvobitan iznos sve dok se ne
postigne utvrđeni maksimum
 Packing A – korisnik akreditiva je ovlašćen da podigne 1 deo areditivnog iznosa a pre podnošenja
akreditivnih dokumenata
  Akreditiv sa crvenom klauzulom – vrsta pac.a. korisnik akreditiva radi postizanja avansa prezentuje
banci menicu po viđenju,uz pismeno obavezivanje da će robna dok. Podneti kasnije banci
 Akreditiv sa zelenom klauzulom – vrsta pac.a, radi korišćenje avansa zahteva se da prodata roba bude
uskladištena u bančino ime
 Back to back A – akreditiv se otvara na osnovu već postojećeg akreditiva
 Nostro A – akreditivi koji se otvaraju prilikom uvoza
 Loro A - akreditivi koji se otvaraju prilikom izvoza
o Robna dokumenta koja prate robu prilikom otpreme su:
Konosman, tovarni list, skladišnica, talon otpremnice, poštanska potvrda i dr.

91.MENICE

o Menica – hartija od vrednosti, sastavljena u zakonsko propisanoj formi i kojom se izdavalac obavezuje da
će određenom licu ili po njegovoj naredbi,ili on sam isplatiti u njoj označenu sumu, ili će tu sumu isplatiti
lice na koje on menicu vuče i to u određeno vreme i na određenom mestu
o Vrste menica sa stanovišta
 popunjenosti: popunjene – nepopunjene
 pojavnih oblika: vučene-trasirane /poziv na plaćanje/ i vlastite-solo /obećanje plaćanja
 načina određivanja dospelosti:po viđenju na određeni dan,na određeno vreme po viđenju, na određen
dan od dana izdavanja
 osnova nastanka: roben, finansijske, ostale
o F-ja menica: sredstvo plaćanja, sredstvo za obezbeđenje kredita (kreditni instrument) i instrument
obezbeđenja plaćanja.
o Solo menica se najčešće koristi u međ.kupoprodaji i nju izdaje uvoznik na ime izvoznika.
o Menica sadrži 3 lica: izdavaoca menice (trasant),lice kome se daje nalog za isplatu (trasata) i korisnika
menice (remitenta)
o Zbog sigurnosti menice mogu biti akceptirane – staviti potpis i datum akceptiranja uz obavezu da se isplati
po dospeću - od strane lica koje izdaje menicu tj kupaca ili banke.
o Indosament – je izjava prenosioca menice kojom ustupa menična prava novom imaocu menice. Lice koje
prenosi menicu – indosant, a lice na koje se prenosi – indosatar.
o U slučaju neplaćanja menične obaveze po njenom dospeću, njena naplata se sprovodi u sudskom
postupku, koji je kratak, i u kojem dužnik može u svoju odbranu priložiti samo dokaz da je platio dug.
o Protest menice – imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je njegov pokušaj izvršenja određene
menične radnje bio bezupešan. Lice koje podiže protest – protestant, lice protiv koga se podiže potest –
protestat.
o Obična doznaka menice – je nalog o predaji menice, uz potvrdu prijema.

92.GOTOVINSKA PLAĆANJA

o Lični ček-ček po TR – koji kupac izdaje prodavcu robe i čija naplata ide na teret TR kupaca, pri čemu je
banka u obavezi da realizuje ček samo ako na TR kupca ima dovoljno pokrića.
o Bankarski ček - izdaje banka kupaca-uvoznika dajući nalog inostranoj banci da prodavcu izvozniku isplati
određen iznos. Ban. izdaje ček na sopstveni teret i trasira ga na dr.ban. dok istovremeno skida iznos čeka
sa računa kupaca, obračunavajući proviziju i troškove izdavanja čeka.
o Nostro bankarski čekovi –izdaju se u našoj zemlji, a plativi su u inostranstvu.
o Loro bankarski čekovi – izdati u inostranstvu, a plativi u našoj zemlji ili inostranstvu
o Inkaso bankarske doznake – najrasprostranjeniji vid plaćanja u spoljnotrgovinskom poslovanju
o Bankarska doznaka – pravni posao u kome kupac-uvoznik, daje nalog svojoj banci da doznači
(preknjiži sa rač na rač) dogovoreni iznos novca na račun prodavca-izvoznika, uz obavezu plaćanja
troškova doznake. Banka kupaca uvoznika najčešće vrši doznaku informatičkim putem, na bazi
jednoobraznih formularnih pravila izrađenih na osnovu Pravilnika Međunarodne bankarske asocijacije
SWIFT.
o Nostro bankarska doznaka – koju upućuje naša nalogodavna banka preko svojih korespodentnih banka
u inostranstvo daje pismeni nalog da se izvrši plaćanje korisniku ban.doznake.
 o Loro bankarska doznaka – koju upućuje strana nalogodavna banka u inostranstvu da se izvrši isplata
korisniku ban.doznake u našoj zemlji.
o Nalog za uplatu – inkaso je ban.posao gde banka preuzima obavezu po nalogu i za račun svog komitenata
(kupca) izvrši isplatu u gotovini prema 3 licu, dok se komitent obavezuju da za pomenutu uslugu plati banci
proviziju i troškove koje je imala prilikom izvršenja dobijenih naloga.
o Dokumentarni nalog za isplatu – dokumentarni inkaso – ban.posao gde banka preuzima obavezu da po
nalogu i za račun svog komitenata naplati njegovo potraživanje prema 3 licu, uz predaju određenih
dokumenata na osnovu kojih je se može raspolagati robom, dok komitent obavezuje da za promenu uslugu
plati banci proviziju i troškove koje je imala prilikom izvrđenja dobijenih naloga.
o Vrste dokumentarnog inkasa: prem vrstama isprava: čisti i robni, prema mestu obavljanja i učesnika: nostro
i loro, prema načinu realizacije i obaveze banke: sa plaćanjem u gotovom i uz akceptiranje menice

93.MEĐUNARODNI POSLOVI OSIGURANJA

o Ugovori o osiguranju – u međunarodnom prometu je ugovor kojim se osiguravač uz naplatu premije

osiguranja obavezuje da će osiguranom licu za robu koja seuvozi/izvozi platiti određenu sumu novca ako
nastupi osigurani slučaj predviđen u ugovoru.
o Polisa osiguranja – isprava o osiguranju koja predstavlja dokaz o zaključenom osiguranju između
osigurača i osiguranika. To je dokazano sredstvo kako o zaključenju ugovora,sadržini ugovora jer je ona
dokument kojim se osigurač obavezuje da će ispuniti ugovor o osiguranju.
o Najčešća podela polisa osiguranja:
o Polise za 1 konkretan transport robe
o Polise za sve buduće transporte neke vrst robe
o Generalne polise za sve buduće transporte u okviru roka bez utvrđivanja sume osiguranja.
o Najčešće vrste međunarodnog transportnog osiguranja su:
o Sa stanovišta vrste stvari koje se osiguravaju: osiguranje transportnog sredstva (kasko) i osiguranje
robe (kargo – najvažnije – osigurava se rizik od gubitka/oštećenja robe prilikom prevoza
o Sa stanovišta vrste transporta: pomorsko, železničko, osiguranje u rečnom ili jezerskom saobraćaju i
osiguranje u vazdušnom saobraćaju
o Sa stanovišta odvijanja transporta: osiguranje transporta na kopnu, na moru, u vazduhu.
o Osiguranje od rizika neplaćanja faktura – najveći realni rizik za prodavca i vrši se na 4 načina putem:
o Avala –meničnog jemstva i bankarskih garancija
o Zadržavanja prava raspolaganja
o Osiguranja međunarodnog kredita
o Faktoringa i forfetinga
o Osiguranje međunarodnog kredita – oblik osiguranja u cilju zaštite od insloventnosti kupaca koja se odnosi
samo na trgovački rizik – rizik neplaćanja faktura
o Osiguranje plaćanje putem institucije za faktoring – institucija za faktoring isplaćuje prodavcu iznos
ispostavljenje fakture i odbija procenat za fin.uslugu.
o Osiguranje plaćanja putem institucije za forfeting – forfeting institucija prodavcu isplaćuje isporučenu
opremu i preuzima na sebe rizik naplate od kupaca obezbeđujući se bankarskim garancijama.
o Osiguranje od rizika fluktuacije deviznog kursa – javlja se zbog problema konvertibilnosti valuta, koje su
pod snažnim dejstvom centralnih emisionih banka. Preduzeće da bi se obezbedilo od ovog rizika, može
izvršiti bankarsko osiguranje deviznog kursa, gde se premija osiguranja određuje na osnovu razlike između
cene neke devize u gotovom i njegove buduće očekivane cene- razlika može biti poz ili neg.

94.GARANCIJE ZA IZVRŠENJE SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA

o Međunarodni ugovor pokriva garancija solventne banke ili osiguravajućeg društva, kako bi se ista mogla
pokriti u slučaju nastupanja rizika.
o Rizici koji se mogu javiti u spoljnotrgovinskim poslovima se dele na:
o Komercijalne – rizici komercijalnog posla – tj zavise od volje i sposobnosti ugovorača u spoljnoj trgovini
i mogućnosti predviđanja situacija u budućnosti (kretanje cenam tražnja)
o Nekomercijalni – rizici koji ne zavise od volje i sposobnosti ugovorača u spoljnoj trgovini
o Najčešće vrste rizika: rizik da roba ne bude isporučena, da strada u trnsportu i da ne bude plaćena.
o Vrste garancija: garancija za dobro izvršenje posla, za učešće na licitaciji, za povraćaj avansa, za plaćanje,
zaa pokriće garantnog posla.