KULTURA I MENADŽMENT

Kada se govori o upravljanju poslovnim sistemima teško da se u savremenim

uslovima poslovanja može zanemariti činjenica da se uglavnom posluje van
granica matične zemlje, tako da nailazimo na neminovnost, upoznavanja sa
različitim kulturama.

Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilazi okvire matične zemlje, i svet ulazi u
eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju,
distribuciju i veliki broj Join ventures, multinacionalnih spajanja i pripajanja kao i
pojavu globalnih strateških alijansi.

U novim, zahtevnim uslovima poslovanja, kao i kad se posluje u okvirima

matične zemlje, neophodno je definisati strategiju koja će omogućiti da poslovni
sistem dostigne postavljene ciljeve, s jednom napomenom da treba razviti
globalnu strategiju.

Celokupno poslovanje datog poslovnog sistema treba da se usmeri globalno

poslovanje, što će zahtevati i odgovarajući menadžment pristup u cilju boljeg
razumevanja različitih nacionalnih uticaja i kulture na poslovanje date kompanije.

Činjenica je da na poslovanje date kompanije utiče kultura odnosno

zanemarivanje tako važnog faktora danas definitivno dovodi do neuspelih
poslovnih pregovora, što kasnije uslovljava i nepovoljne poslovne rezultate.

Kao što je već napomenuto, veliki broj kompanija u početku svog poslovanja je u
okvirima svoje matične zemlje, sa odgovarajućim proizvodima i uslugama koji su
pogodni za dato tržište. Vremenom sa rastom a kasnije i razvojem svoje
kompanije, najpre u vidu uvoza i izvoza, kreće rasprostiranje poslovnih aktivnosti
van matične zemlje, i tada je neophodno analizirati zahteve drugog podneblja. I
pored ovog saznanja koje je prisutno na svetskom tržištu mogu se naći nastupi
kompanija koji nisu uzeli u obzir ovo saznanje. Različite kulture uslovljavaju da
se one poštuju prilikom dizajniranja proizvoda i usluga za inostrano tržište.
Menadžeri novog doba moraju da uče kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj
posluju.

Menadžeri novog doba uvek trebaju imati u vidu da je način na koji se ponašaju
zaposleni i menadžeri u kompaniji određen je u velikoj meri podsvesnim
pretpostavkama, vrednostima i normama nacionalne kulture koje su oni uneli
udati poslovni sistem. Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj
zajednici organizovane su i funkcionišu po pravilima koji su duboko ukorenjeni u
nacionalnoj kulturi te zajednice. Ljudi u kompanijama ne mogu drugačije da se
ponašaju nego onako kako im to pretpostavke, vrednosti i norme njihove kulture
govore. Kulturna determinanta menadžmenta podrazumeva da se organizacija i
upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici potčinjava dejstvu
pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj zajednici i samo one kompanije
tj. oni menadžeri koji budu razumeli i poštovali kulturnu različitost prave prvi
korak uspešnog poslovanja.

KULTURA

Savremeni poslovni svet je danas suočen sa problemimam koji su, na jedan

način, i tesno povezani: brzina i neujednačenost razvoja, velike i brze tehničke i
tehnološke promene koje je teško pratiti. Uz sve navedene pojave koje treba
ispoštovati prilikom poslovanja, dodajemo i pojam kulture.

U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta neophodno je

definisati pojam kulture. Treba imati u vidu da postoji veliki broj definicija ovog
pojma, pojma kulture. Jedan od uzroka ove različitosti u tumačenju pojma
kulture, je uslovljenost od zemlje i pojedinaca, ili od autora koji se njome bavi.

Šta je zapravo kultura?

Dati odgovor na navedeno pitanje nije moguće bez postavljanja još dva i davanja
njihovog odgovora. Koji su ciljevi kulture i kojim sredstvima se ona ostvaruje,
kakav međuodnos unutar kulture postoji između individualnih napora i pritisaka,
koji se sve snažnije održavaju i na mase.

Pojmu kulture je moguće dodeliti i tri značenja i to intelektualno, ekonomsko i

mikrobiloško:

Prvo značenje koje je dodeljeno pojmu kulture treba shvatiti u jednini, ako
se radi o jednom čoveku, o jednoj ličnosti i tada se piše malim slovom. Kultura sa
velikim „K“ odnosi se na množinu. Bilo da je u jednini ili množini kultura se odnosi
na viši oblik kolektivnog izražavanja i odnosi se na jednu oblast, jednu zemlju,
jedan kontinent (evropska kultura, američka).

Drugo značenje, ekonomsko, pridodato pojmu kulture odnosi se na plodno

zemljište, na biljke, drveće, vegetaciju, uzgajanje životinja. Ovde treba
napomenuti da se kultura prelazeći sa nivoa prirode na nivo duha, nikada nije
sasvim odvojila od svog prvobitnog značenja za koje je istorijski vezana.

Treće značenje, koje se odnosi na mikrobilogiju (eksperimentalna kultura,

bakterija, mikroorganizmi i itd) u ovoj oblasti kojoj je monografija namenjena, ima
marginalan značaj.

Na međunarodnoj sceni analiza pojma kulture je otežana, zbog različitih

tumačenja koji su neki narodi, pripadajući pri tom zapadnim zemljama, želeli da
dodele.
Definisanje pojma kulture proizilazi i najstarijih vremena. Stara Grčka na neki
način postavlja prve obrise definisanja pojma kulture. Pojam „topos“ je u tom
periodu označavao „način“ ili „postupak izražavanja“ ukazuje šta kultura zapravo
predstavlja u oblasti stečenog znanja u određenoj sredini. Interesanatn je da je
slavni orator iz IV veka pre Hrista, Izokrat, izjavio da

„One koje dele naš ethos treba pre nazvati Grcima, nego one koji dele našu krv“.
(14)

Tumačenje grčke reči „paideia“ se odnosi na razvijenog čoveka, ispunjenog i

dovršenog, i na obrazovanje koje bi trebalo da nastavlja celog života.

Tako i filozof Ksenofont, u VI veku pre Hrista, ukazuje na: (14)

„Kad bi konji i goveda imali ruke, kad bi mogli da slikaju tim rukama i da stvaraju
umetnička dela kao što to čine ljudi, konji bi lica bogova slikali kao konjska,
goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela prikazivali prema
liku svoje vrste ... Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa širokim
nosnicama; stanovnici Trakije kažu da njihovi bogovi imaju plave oči i riđu
kosu ...“

Hipokrat, otac medicine smatra da razlike koje postoje između naroda, mogu
objasniti podnebljem i biologijom, različitim sistemom obrazovanja i vaspitanja, i
naravno različitim običajima. Osnivač istorijske nauke, Herodot, smatra da su
tradicija i običaji nametnuli Atinjanima one vrline koje su od njih načinile uzore
ljudi visoke kulture.

U Rimskom dobu pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i kao potreba

malog broja probranih ljudi. Doprinos Rimljana je tome što je pojam kulture,
poreklo latinska reć colere, prihvatana u materijalnom smislu tj. uzgajanje
žitarica, biljka, drveća i voća.Prisutna je i druga reč, proistekla iz istog korena
colere, koja označava obožavanje bogova.

Srednji vek povezuje pojam kulture i religije, ali ovde je ideal kulture u suprotnosti
od grčkih i rimskih autora. Ideal znanja i delovanja su bili u suprotnosti, i naravno
u suprotnosti sa današnjim konceptom kulture. Sve do 1420. godine i pojava
Oksfordskog rečnika pojam kulture biva pomenut u svom figurativnom značenju.

Obnavljajući antičku tradiciju, humanizam i renesansa omogućavaju da ideja

kulture (shvatana kao lična kultura) prođe značajan period svog razvoja, pri čemu
su Engleska, Nemačka i Francuska pioniri i pokretači datog razvoja.
Novo doba donelo je i nove formulacije pojma kulture koja veoma podseća na
paideiau kod Grka. Formulaciju pojma kulture dao je Nemac, baron Samuelu
Pufendorfu (1632 – 1694), pravniku i istoričaru: (14)

„Kultura omogućava svakom čoveku da dostigne istinski ljudski život zahvaljujući

nadmetanju, delatnostima i otkrivanju drugih ljudi, ali takođe i zahvaljujući ličnim
naporima i promišljanjima svakog pojedinca, a zahvaljujući i božanskoj
inspiraciji“.

Rasprave o pojmu kulture nastavljaju se tokom cele prve polovine XX veka,

zapravo može se reći da je dvadeset vekova trajala razrada pojma kulture.
Krajem XX veka kultura se ne posmatra na jedan intelektualan i književan način
već se njen domen proširuje i na druge vrednosti.

Tako da se pod kulturom (latinski - podrazumeva obrađivanje, negovanje,

gajenje). koji je složen i višeznačajan pojampodrazumeva:

 Sve ono što nastaje ljudskim radom, kao obrada ljudskih predmeta ili
proizvodnja novih predmeta (proizvodi zemljoradnje, zanastva,
primenjenih nauka);

 Svi oni oblici ljudskog izražavanja pomoću kojih čovek saopštava svoje
iskustvo, saznanja i viđenja sveta drugim ljudima (od pisma do raznih
verovanja, filozofskih shvatanja i naučnih objašnjenja, kao i umetničko
izražavanje);

 Kultura predstavlja određenu društvenu sredinu koju svaka individua

zatiče rođenjem kao svet koji ima određeno značenje i određena pravila
života kojima se ona mora prilagoditi (običaji, društvene navike, norme,
zakoni, sistem komunikacija i simbola, određena iskustva i znanja,
verovanja i shvatanja);

Kultura je deo samog čoveka i kada se kaže “Kulturan čovek”, misli se na

kulturne navike i potrebe, znanja, dodir sa tekovinama duhovne kulture, što ih
čovek stiče i prihvata u toku svog života u društvenoj zajednici.

Zapravo, pod kulturom se često podrazumeva samo određeni broj kulturnih

ustanova (muzeji, pozorišta, obrazovne ustanove i dr.), te se kultura shvata kao
jedan sektor društvenog života i kao deo individualnog života koji se vezuje, pre
svega za slobodno vreme.

Kao jedna najpotpunija definicija kulture je:

 Kultura je sastavni deo celokupnog društvenog i individualnog života, skup
svih značajnih ljudskih tekovina, materijalnih (tzv. materijalna kultura) i duhovnih
(tzv. duhovna kultura), bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko društvo ni u
najjednostavnijim oblicima svoje organizacije (dokaz sa to su tzv. “primitivna”
društva, koja su često imala razvijeniju duhovnu od materijalne kulture).

U cilju još boljeg razumevanja pojma kulture neophodno je objasniti i pojam

materijalne kulture:

Materijalana kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese

koji se koriste u određenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga, kao i
njihovu distribuciju i potrošnju. Može se reći da je materijalna kultura:
 Rezultat je tehnološke i ekonomske razvijenosti određene zemlje,
 Manifestuje se kroz raspoloživost i kvalitet bazične ekonomske, socijalne,
finanijske i marketing infrastrukture.
 Direktno je povezana sa društvenim standardom, važećim normama i
uslovima života.
 Kroz prizmu materijalne kulture možemo obeležavati i razvrstavati
pojedine vremenske periode, kao i grupaciju zemalja.
 Razvijene, nerazvijene i zemlje u razvoju, industrijske i poljoprivredno
orjentisane zemlje, železno, atomsko ili svemirsko doba – preko kojeg se
objašnjava prisustvo materijalne kulture.
 Naglašen je interaktivan odnos materijalne kulture i drugih aspekata
ponašanja u jednom društvu.

Na osnovu svega navedenog uviđa se da postoji veliki broj definicija pri čemu se
za veliki deo definicijainicija kulture ističe da:

“Kultura predstavlja sve što ljudi imaju, misle i rade kao pripadnici jednog
prepoznatljivog društva”

Bez obzira o kojoj je definiciji reč, zajedničko za sve definicije su sledeće

karakteristike kulture:

 Načelnost: Kultura predstavlja opšti okvir usvojenog i prihvatljivog

ponašanja, zasnovanog na nenormiranim načelima, izvornim i običajnim
pravilima.
 Deljivost: Kultura je društvena, a ne pojedinačna kategorija. Ona ne
postoji sama za sebe, rezultat je društvene interakcije i kao takva “razliva”
se i deli na pojedine članove društva.
 Komunikativnost. Olakšava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi
većoj bliskosti i srodnosti između nosilaca i poznavalaca jedne kulture.
 Stečenost. Kultura nije urođena, već stečena kategorija. Njeno usvajanje i
difuzija se odvijaju kroz duge procese socijalizacije, razvoja i
modernizacije.
  Diferenciranost. Pripadnici različitih kultura često imaju različite predstave
o istoj stvari. Na taj način moguće je prepoznavati i diferencirati i
individualna ponašanja.
 Trajnost. Kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na
generaciju. Kao takva ispoljava relativnu stabilnost i dugoročnu
prepoznatljivost.
 Kumulativnost. Kultura je okvirnog i otvorenog karaktera te se nalazi u
neprekidnom procesu uobličavanja. Može se reći da svaka generacija
nešto doda i ostavi pečat sopstvenoj kulturi.
 Dinamičnost. Kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolutnu stabilnost i
statičnost. Ona je podložna postepenim i evolutivnim promenama tokom
vremena.

U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama ističe se značaj poznavanja jezika

date zemlje, jer jezik je ogledalo svake kulture, specifičnost koja je diferencira u
odnosu na druge kulture. Može se slobodno reći da jezik odražava prirodu i
vrednosni sistem jedne kulture, način razmišljanja, pa i okvir ponašanja pojedinih
njenih nosilaca i pripadnika. Interesantna je činjenica i veoma važna, da se
pokušaji sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa greškama tolerišu, ali
nepoznavanje kulture iste zemlje je nedopustivo, ako se imaju u vidu poslovni ili
diplomatski kontakti. Zaključuje se, da su poslovni nesporazumi na polju “Nemog
jezika”, a mnogo manje na govornom jeziku. U savremenom ubrzanom okruženju
gde je ritam sklapanja poslova ili obavljanja diplomatskih funkcija sve brži,
neophodno je izbeći početničke greške koje se tiču nepoznavanja dubljih slojeva
komunikacije od samog jezika.

Bitna činjenica za menadžere koji treba da se upoznaju sa kulturom datih

zemalja je da “mnoge kulture u religiji nalaze razlog svog postojanja” (mada nije
pravilo), prisutan je uticaj na ukupan vrednosni sistem jednog društva. Religija
uspostavlja kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan način
propisuje ponašanje ljudi i njihove radne navike. Kao što je i religija bitan element
svake kulture, tako i svaka kultura daje određena specifična obeležja i ton jednoj
religiji.

Kao realni okvir kulture, koji su drugačiji za svaku zemlju, mogu biti društvene
organizacije, institucije, opšta socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem.
Kultura opredeljuje svakodnevni život ljudi, određuje društvene ciljeve, zašto i
kako ljudi sarađuju međusobno. Ti isti međusobni odnosi i efekti aktivnosti
određenih pojedinaca na aktivnosti drugih, mogu varirati i tokom vremena i u
okviru istog društva

NAUČNA I TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA I UTICAJ NA KULTURU

Dvadeseti vek nosi sa sobom i polet naučnom progresu, koji je nastavio da
ubrzava napred. Da bi se razumeo napredak, dovoljno je reći da je početkom XIX
veka jedan naučnik mogao da ima sliku o sveukupnih naučnih saznanja svoga
doba, što danas nije zamislivo. Dotadašnja otkrića su menjala život na jedan
neznatan način, a danas praktična primena naučnih dostignuća utiče na
svakodnevni život.

Znači, može se reći da je brza i velika promena tehnike i tehnologije uticala u

velikoj meri na svakodnevni život ljudi i imala veoma veliki uticaj na koncept
kulture. Čovek iz jednog prirodnog okruženja gde su prinude od strane prirode
bile merljive i predvidljive, prelazi u jedno socijalno okruženje koje nosi sa sobom
veću opasnost ali i šanse. Elemente koje povezujemo sa kulturom u novom dobu
su sloboda i raspoloživost, socijalno nasleđe i okruženje.

Savremeno doba nosi sa sobom i nove pritiske, postavljanje novih uslova rada u
kompanijama, štetno delovanje „ novih tehnologija“. Sa druge strana nova
tehnologija je omogućila da se ima više vremena za usavršavanje što
sposobnosti samih pojedinaca to i uslova rada.U tom smislu ovde vezujemo
kulturu i slobodno vreme. Zapravo, tehnologiju možemo posmatrati kao sredstva
kulture koje ispunjavaju datu ulogu na više načina: oslobađaju čoveka nekih
vidova podčinjenosti u svakodnevnom životu, koje mu obezbeđuju slobodno
vreme. Zahvaljujući tehnologiji čoveku je omogućen susret različitih kultura.

Čovek kao pripadnik jedne kulture je smešten u odgovarajuće socijalno

okruženje pri čemu veliku ulogu ima religija. Treba naglasiti, da su veliku ulogu u
načinu življenja čoveka imali mitovi i verovanja, budizam, islam i hrišćanstvo.
Uticaj religije na obrazovanje je od velikog značaja, pogotovo kada su u pitanju
manjine.

Jezik, navike, običaji, tradicija, klima datog regiona utiče na mentalitet ljudi, i
naravno na njihovu kulturu. Može se reći, da je čovek okarakterisan svojim
kulturnim razvojem.

Znači, pod pojmom kultura podrzumeva se način življenja neke grupe, kao i
njena duhovna dobra koja je stvorila data grupa tokom zajedničkog života. Pod
kulturom se podrazumeva zajednički sistem vrednosti, normi ponašanja, način
mišljenja i delanja, koje je čovek naučio i prihvatio u jednom kolektivu. Videli smo
na osnovu sažetog istoriskog posmatranja pojma kulture da na kulturu utiču i
određuju brojni faktori jednog društva, od istorije do religije, geografski uslovi
življenja, jezik, običaji, način mišljenja i verovanja.

Savremeno doba sa razvojem tehnike i tehnologije olakšava i komunikaciju među

ljudima, prostorna udaljenost ne predstavlja više otežavajući faktor u poslovanju.
Prisutna je lakoća poslovanja i rasprostiranje poslovnih aktivnosti van okvira
matične zemlje. Na uspešnost poslovanja utiču brojni faktori koje treba imati u
vidu kada se pripremaju poslovne aktivnosti, a posebno je značajan faktor kultura
tj. uticaj kulture na menadžment.

Ličnost koja treba da realizuje poslovne aktivnosti, je proizvod jedne kulturne

sredine, nacionalnog i regionalnog iskustva. Kultura je zapravo osnov
prihvatljivosti ili neprihvatljivosti, i sadrži ritualne elemente kao rukovanje pri
susretu ili razmena vizit karti. Posmatranje date kompanije, a pri tom isključivši
kulturu i religiju iz njenog okruženja je krajnje neproduktivna ideja za realizaciju
poslovnih aktivnosti.

Upoznavanje sa kulturom date zemlje sa kojoj treba da se posluje je tek pola

završenog posla adaptacije, jer se nesporazumi u novije vreme zapravo
završavaju na polju Nemog jezika, a mnogo manje u govornom jeziku. Znači,
greške u govoru se daleko više tolerišu nego greške u ponašanju. Sam pokušaj
da se koristi jezik zemlje sa kojom se sarađuje može samo da imponuje
domaćinima, ali greške vezane za nepoznavanje kulture date zemlje je potrebno
izbeći.

Danas, sa velikom brzinom sklapanja poslova, ostaje malo vremena da se

pravovremeno i adekvatno reaguje, zato je važno da se prilikom obavljanja
poslovnih aktivnosti, izbegnu početničke greške koji se tiču dubljih slojeva
komunikacije od samog jezika, a to je razmatrati uticaj kulture.

Istorijski gledano, Velika Britanija, Holandija, Porugalija, Francuska, velike

kolonizatorske sile su svoju kulturu nametale drugim narodima. Treba naglasiti
da su jedino Portugalci bili izuzetak

Pre prikazivanja definicije interkulturnog menadžmenta neophodno je objasniti

pojam interkulture:

INTERKULTURA JE UKRŠATANJE ZNANJA I MEŠANJE ZNANJA I ISKUSTVA

LJUDI IZ RAZLIČITIH KULTURNIH ZAJEDNICA ŠIROM SVETA

Tako da se može zaključiti da je interkulturni menadžment:

INTERKULTURNI MENADŽMENT JE PROCES NAMETANJA, MEŠANJA,

PRIHVATANJA I UZAJAMNOG OČUVANJA KULTURNIH VREDNOSTI IZMEĐU
RAZLIČITIH CIVILIZACIJA, A U CILJU GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNOG
POSLOVANJA.

Za razumevanje pojma interkultura neophodno je definisanje pojma kultura. U

tom smislu, iz ugla organizacionog ponašanja – kultura je stečeno znanje i isku-
stvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. Modernija definicija
kulture (Hofstede, 1980) bila bi: kultura je kolektivno programiranje uma, koje čla-
nove jedne grupe razlikuje od drugih. Interkultura je, dakle, ukrštanje i mešanje
znanja i iskustava ljudi iz različitih kulturnih zajednica širom sveta. U prethodnoj
definiciji pojam „globalizacija“ treba shvatiti sa geoekonomskog, a ne geopoli-
tičkog aspekta. U tom smislu, „globalizacija biznisa“ znači rasprostiranje poslov-
nih aktivnosti na sveukupnu svetsku zajednicu (sve postojeće države, od najma-
nje do najveće).
U savremenoj teoriji menadžmenta često se govori o tzv. internacionalnom me-
nadžmentu. Međutim, međunarodno upravljanje može imati i konotaciju, koja ne-
ma mnogo dodirnih tačaka sa organizacijom u mikroekonomskom smislu (predu-
zeće, kompanija, ustanova, firma, itd.). Međunarodno upravljanje, kao „prevod“
pojma „internacionalni menadžment“, može se vezati i za međunarodno-politička
zbivanja koja obeležavaju devedesete godine ovog veka. Naime, koncepcija no-
vog svetskog poretka, koji diktiraju Sjedinjene američke države ima – u svojoj
osnovi – dosta elemenata tzv. internacionalnog menadžmenta. Ako se tome do-
daju i geoekonomski aspekti ovog američkog koncepta, onda se može govoriti i o
njegovom značajnom uticaju na makroekonomije pojedinačnih zemalja, kao i na
njihove mikroekonomske strukturue.
Umesto tzv. internacionalnog menadžmenta bolje je koristiti pojam interkulturni
menadžment, pošto je njegov sadržaj primereniji savremenim tokovima u global-
noj ekonomiji. Tako, upravljanje među nacijama treba zameniti upravljanjem
među različitim kulturama. Ako se pod tzv. internacionalnim menadžmentom pod-
razumeva upravljanje multi-nacionalnim kompanijama, to ne znači da su pred-
stavništva, off-shore kompanije, subsidijarne ili neke druge kompanije osnovane
širom sveta od strane matične kompanije – nužno u području internacionalnog
(međunarodnog). Elementi internacionalnog gube svoj značaj kroz uobičajenu di-
vizionalnu organizacionu strukturu multi-nacionalnih kompanija. Prema tome,
međunarodne operacije i postrojenja matične kompanije zadržavaju obeležja na-
cionalnog, a poprimaju kulturna obeležja države u kojoj su locirani. Ovo potvrđuje
mnoštvo tzv. transplant kompanija, koje su velike japanske korporacije – od
početka osamdesetih godina do danas – osnovale u Americi i Evropi. Japanske
transplant kompanije zadržale su sva nacionalna obeležja zemalja iz kojih dola-
ze, ali su napravile dramatičan kulturni uticaj u zemljama u kojima su uspostavlje-
ne. Taj kulturni uticaj, bolje rečeno – mešanje kulture zemlje „domaćina“ sa kul-
turom zemlje „gosta“ – bio je tako snažan da je to osamdesetih godina postao
glavni problem u Sjedinjenim državama.
Dakle dilema: internacionalni ili interkulturni menadžment, interkulturni „miks“ kao
proizvod „transplant“ kompanija, fenomeni globalizacije i regionalizacije svetske
privrede, kao i geoekonomika i „mondijalizam“ - presudno su uticali na stvaranje
ove knjige o interkulturnom menadžmentu. Knjiga treba da pokaže čitaocu da, u
kontekstu pomenutih procesa regionalizacije i globalizacije svetske privrede –
nacionalno gubi značaj u odnosu na kulturno, odnosno svet budućnosti pokre-
taće sukobi kultura, a ne sukobi nacija.

Novo doba i poslovanje

Može se reći da je novo doba doba promena i izazova gde uspevaju samo
najodlučniji i najspremniji. Era u kojoj živimo unapređuje komunikaciju i smanjuje
rascepe koji postoje izmežu različitih kultura. Ekonomija prelazi granice matične
zemlje stvarajući svet globalne ekonomije. U takvoj globalnoj ekonomiji nastaju i
nove prepreke vezane za usklađivanje različtih poslovnih praksi različitih kultura.
Sve kulture su vođene svojim ekonomijama, a vrednosti svake kulture su način
poslovanja njihovih ljudi.

Proces poslovanja u uslovima globalizacije postavlja i neka nova pravila

poslovanja:

 Visok stepen poslovne komunikacije,

 Razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja,
 Usklađivanje poslovnih standarda.

Naravno za uspešno poslovanje neophodno je poznavati savremene tokove koji

su povezani sa:

 Smanjivanjem troškova,
 Povećanjem efikasnosti,
 Upravljanjem odnosa sa strankama, obuka zaposlenih,ekološke potrebe
radi očuvanja okoline,
 Poznavanje poslovnih protokola koji olakšavaju komunikaciju:
 Nastup u ime organizacije,
 Kako se pravilno predstaviti,
 Kako ovladati poslovnom komunikacijom na međunarodnoj poslovnoj
sceni,
 Koja su pravila i tabui poslovanja,
 Postupak formalne i neformalne komunikacije,
 Kako je postavljena hijerarhija u poslovnom svetu,
 Kako se određuje red sedenja, bilo tokom obroka ili za pregovaračkim
stolom...

Pored poznavanja navedenih pravila novi svet biznisa, podrazumeva poslovanje

koje će biti konkurentno na duži vremenski period, a kako se govori o
rasprostiranju poslovnih aktivnosti van matične zemlje, poznavanje kulture i
običaja poslovnih partnera je jedan od bitnih preduslova.

Poslovna kultura se gradi na uspešnoj poslovnoj komunikaciji i uspostavljanju

kvalitetnih poslovnih veza. Želja da se poslovni partner upozna pre stupanja u
poslovni proces je prisutna i u onim zemljama gde se svaki razgovor usmerava
ka konkretnoj realizaciji poslovnih aktivnosti, karakteristično za germanske
zemlje. Na jugu i jugozapadu Evrope, i drugim delovima sveta, važi pravilo da je
dobro poznavanje osobe sa kojom se sarađuje osnova za stvaranje poverenja, a
onda neminovno sledi i uspeh poslovnog poduhvata.
Međunarodna poslovna scena koja uslovljava i međukulturnu komunikaciju,
neminovno zahteva poznavanje različitih kulturnih sredina. Osnova uspešne
komunikacije na međunarodnoj sceni je razumevanje različitosti, jer nespremnost
da se posluje sa poslovnim partnerima koji imaju drugačija pravila od njegovog,
je osuđen na neuspeh. Spremnost da se prihvate i razumeju razlike, stvara veće
šanse za uspeh.
Uspešna komunikacija

Pored poznavanja kulture date zemlje sa kojom treba poslovati neophodno je

poznavati i način samog procesa komuniciranja, kako verbalnih tako i
neverbalnih. Dobra priprema, prvo za neverbalnu komunikaciju kasnije olakšava i
verbalnu u toku poslovnih preegovora. Rekli smo da u toku poslovne saradnje,
uglavnom se nastoji da se stvori poverenje kod osobe sa kojom će se poslovati,
tako da je i statistika potvrdila ovaj podatak – 90% ispitanih muškaraca ima
poverenje u osobu koja :
 Uspravnog držanja,
 Podignutog pogleda,
 Prijatnog izgleda lica, i obrati će pažnju na pokrete, koji označavaju
govor tela:
o Ruke prekrštene na grudima mogu govoriti o neslaganju i
označavati odbrambeni stav ili
o Dodirivanje lica i glave može označavati nesigurnost.

Uspešna komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznošenja činjenica,

informacija i razmišljanja, ili kako bi u međunarodnom poslovnom žargonu
nazvali KISS (Keep It Short & Simple – budite kratki i jednostavni). Ovde je
interesantno istraživanje Dr. Alberta Mehrabian-a, autora knjige Tihe poruke, koji
iznosi podatke svog istraživanja: 55% osećanja izražavamo neverbalno, 45%
verbalno, pri čemu 38% je izražavanje glasom i samo 7% rečima. Znači, uviđa se
značaj ovih 93% kako se nešto kaže.

Značaj poruke nije u tome šta ste stvarno rekli, niti u tome šta ste stvarno mislili,
nego na kakav ste odziv naišli.

Prilikom poslovanja van matične zemlje kao poslovni jezik, uglavnom je engleski,
ali to ne umanjuje značaj poznavanja drugih jezika, mada i ovde treba naglasiti
da je važnije poznavanje kulture date zemlje nego jezika.

Razvoj tehnike i tehnologije je olakšao i ubrzao komunikaciju, tako da se danas

poslovanje danas ne može zamisliti bez telefona i upotrebe kompjutera tj. email
prepiski. Poznavanje opštih pravila javljanja u kompaniji je neophodno što zbog
kompanije u kojoj rade zaposleni i predstavljanja imidža, što zbog potencijalnih
poslovnih partnera koji stvaraju sliku o datoj kompaniji. Poslovno javljanje na
telefonskoj liniji zahteva identifikaciju ime kompanije kao i osobe sa kojom se
razgovara, ukoliko se koristi spikerfon i identifikacija osoba koje su u prostoriji.

U poslovnoj korespodenciji neophodno je poštovati neka pravila, poruke poslate

u elektronskom formatu, odgovara se u roku od 24 časa. Potvrda o prijemu
pošiljke je obavezna a odgovor može biti i kasnije ukoliko postoji sprečenost za
odgovor na email poruku. Upotreba mobilnih telefona je zabranjena na poslovnim
sastancima kao i na poslovnim ručkovima.
U toku poslovnog sporazumevanja pregovori su najbitnija stavka koja zahteva
odgovarajuća znanja i veštine komuniciranja. Novo doba zahteva poznavanje
pregovaračkih veština, tj. poznavanje pregovaračkih tehnika i strategija
U cilju postizanja uspešnog pregovora neophodno je postaviti cilj pregovaranja
kao i način ostvarenja postavljenog cilja. Priprema je neophodna, ali i sposobnost
da se uvidi šta je to što želi i druga strana jer je cilj u savremenom dobu
pregovaranjem tj. dogovorom ostvariti kooperativni egoizam tj, zadovoljiti obe
strane i ostvariti dugoročnu saradnju. Tako da se može reći da pregovaračku
veštinu poseduju oni koji poseduju sposobnost da:

 da postave ciljeve,
 postave veći broj alternativa koje omogućavaju dostizanje cilja,
 se temeljno pripreme,
 ocene šta je to što druga strana želi,
 postave prioritete.
 prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznavati oblast poklanjanja, pa
u skladu sa datim:
o pokloni su važan deo menadžerskih odnosa
o voditi računa kako poklon dati, u kojoj ambalaži

Za uspešnu poslovnu saradnju sa inostranim partnerima neophodno je poznavati

njihovu kulturu. Iako postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku, pa onda
razlika i u odnosu na Aziju, treba naglasiti da i u samoj Evropi treba biti svestan
postojanja različitosti. Tako da uzrok neslaganja u poslovnim dogovorima gde su
partneri pripadnici različitih kultura, se pojavljuje već na prvom koraku kada
partneri nisu sihronizirali vreme jedno sa drugim.

Tako da se početne razlike razlike se mogu uočiti na osnovu uvida u kulturne

poglede na vreme, koji mogu biti nađeni i u kazivanjima i poslovicama:

“Vreme je novac.” SAD

“Oni koji žure stižu prvi na groblje” Španija

“Nije sat izmislio čoveka.” Nigerija

“Ako čekate dovoljno dugo, i jaje će da prohoda.”Etiopija

Pre vremena nije baš vreme; posle vremena, prekasno je.” Francuska