Oblici zaveštanja

Postoji više načina za sačinjavanje testamenta u srpskom

naslednom pravu, s tim da svaki od oblika zaveštanja
mora biti formalno ispoštovan (mora biti sačinjen u formi
koja je propisana zakonom, jer su u suprotnom takav
testament ili neke njegove odredbe ništave).
Postoji više podela u odnosu na različite faktore – pisani i
usmeni (u odnosu na to da li su sačinjeni u pisanom obliku
ili su usmeno izrečeni), privatni i javni (u zavisnosti od
forme u kojoj su sačinjeni), te redovni, vanredni i izuzetni
(u zavisnosti od toga u kojim se prilikama mogu sačiniti).

Olografski testament
Olografski ili svojeručni testament je zaveštanje čija je
forma veoma jednostavna i pristupačna.
Ostavilac ga sačinjava tako što ga sam (olovkom ili drugim
uobičajnim, nemehaničkim sredstvom za pisanje) sačini i
potpiše. Bitan faktor kod ove vrste testamenta je da
zaveštanje bude sačinjeno rukom zaveštaoca i da bude
potpisano. Za ovu vrstu testamenta nisu potrebni ni
svedoci, niti to da zaveštanje bude overeno od strane
nadležnih organa (preporučljivo je da testament bude
overen, jer će na taj način testament dobiti na snazi, a
takođe će se i videti datum kada je overeno, pa mogu da
se izbegnu određena zaobilaženja zakona).
Ova vrsta testamenta ne traži za svoju punovažnost čak ni
datum ni mesto sačinjenja, mada je preporučljivo da budu
navedeni, da bi se u slučaju više zaveštanja znalo koje je
poslednje (jer novije zaveštanje poništava starije).
Primer:
———————————————————————–
Ja, Vuk Vuković, sve svoje ostavljam svom bratu Vučku.
Vuk
———————————————————————–

Alografski testament
Alografski testament je pisani testament pred svedocima,
koji se sastavlja tako što ostavilac pred svedocima
svojeručno potpiše unapred sastavljeni testament, zatim
izjavi da ga je pročitao i da ga priznaje za svoju poslednju
volju.
Ostavilac testament može sastaviti na bilo koji način
(olovkom, mehaničkim sredstvom za pisanje i sl.), a to
može prepustiti i nekom drugom licu da uradi umesto
njega (može biti i srodnik). Zakon dozvoljava ove načine
za sastavljanje testamenta, jer je sastavni deo forme
potvrđivanje i priznanje testamenta pred svedocima, tako
da je bitno samo da ostavilac testament prizna za svoj, a
ne i da ga sam sastavi.
Testament se potvrđuje na sledeći način:
1. Testament se potpiše
2. Ostavilac prizna testament za svoj (može biti izričito i prećutno)
3. Zaveštalac izjavi da je unapred pročitao testament
4. Svedoci se svojeručno potpisuju ispod potpisa ostavioca (rukoznak ili faksimil nisu
dozvoljeni)
5. Sve ove radnje moraju da se urade u isto vreme na istom mestu dok su oba svedoka
prisutna
Oba svedoka moraju da budu prisutna kad:
1. Zaveštalac izjavi da je pročitao testament ili ga pročita pred njima
2. Zaveštalac izjavljuje da priznaje testament
3. Zaveštalac potpisuje testament
4. Jedan svedok potpisuje testament, jer ga drugi potpisuje odmah za njim
Svojstva zaveštaoca:
Zakon ne propisuje nikakve uslove koje mora da ispuni
zaveštalac da bi testament bio punovažan, međutim, u
teoriji i praksi je postavljeno pravilo da svojstvo
zaveštaoca može imati samo ono lice koje je u stanju da
pročita i potpiše testament. To dalje znači da testator mora
da bude u stanju da utvrdi sadržinu testamenta (npr. ako
je dao rođaku da ga sastavi, mora da bude u stanju da ga
pročita kako bi znao da je to zaista njegova poslednja
volja). Sledstveno tome, alografski testament će biti ništav
ukoliko je zaveštalac:
1. Nepismen
2. Slep
3. Ne zna jezik na kojem je sastavljen testament
4. Ne zna pismo na kojem je napisan testament
Ipak, postojanje ili nepostojanje navedenih prepreka za
punovažnost testamenta se ocenjuju u trenutku
sastavljanja testamenta (odnosno proglašenja, kad ga čita
i sl.).
Primer: Zaveštalac u trenutku proglašenja testamenta
pred svedocima izjavi za testament napisan ćiriličkim
pismom da ga je pročitao i prizna za svoj, a u tom trenutku
zna samo latiničko pismo, testament je ništav, bez obzira
na to da li će on naučiti i drugo pismo kasnije.
Svojstva svedoka:
Neko lice može da bude svedok kod alografskog
testamenta ukoliko pored opštih uslova koji se traže za
svekog testamentarnog svedoka, ispuni i sledeće posebne
uslove:
1. Mora biti pismen
2. Mora biti sposoban da se potpiše (faksimil i rukoznak se ne priznaju)
3. Mora znati jezik na kojem zaveštalac priznaje ispravu za svoj testament (to ne znači da
mora da zna i jezik kojim je testament napisan, jer isti može da bude napisan jednim
jezikom, a da ga zaveštalac prizna drugim)
Svedoci nezavisno od jezika na kojem je testament
sastavljen ne moraju da budu upoznati sa sadržinom
testamenta. Ukoliko svedok umre pre ostavioca, testament
će i dalje biti punovažan.
Dakle, ova vrsta testamenta ima tri bitna elementa forme:
1. Pisana redakcija ostaviočeve poslednje volje
2. Potvrđivanje isprave – priznanje testamenta za svoj
3. Prisustvo dva testamentarna svedoka (link na testamentarne svedoke)
Zakon ne traži da alografski testament sadrži datum,
mada je preporučljivo zbog ranije navedenog.

Sudski testament
Sudski testament predstavlja testament koji sastavlja
sudija osnovnog suda prema kazivanju zaveštaoca.
Sastavljanje ove vrste testamenta se vrši u posebnom
vanparničnom postupku.
Za sastavljanje ove vrste testamenta stvarno je nadležan
osnovni sud (ranije je bio nadležan opštinski sud). Jedini
osnovni sud u Beogradu se nalazi na Novom Beogradu,
poznat i kao bivši Četvrti sud.
Testament sastavlja sudija pojedinac u zgradi suda, a u
izuzetnim situacijama se testament može sastaviti i van
sudske zgrade, ukoliko zaveštalac opravdano nije u stanju
da dođe na sud (bolestan, u zatvoru i tome slično).
Postupak za sastavljanje sudskog testamenta ima tri
stadiuma:
1. Pripremni stadijum;
2. Stadijum pismene redakcije ostaviočeve poslednje volje;
3. Stadijum potvrđivanja testamenta.
1. Pripremni stadijum:
U pripremnom stadijumu, na sudu je da utvrdi
zaveštaočev identitet, kao i da li su ispunjeni zakonski
uslovi za sastavljanje sudskog testamenta.
Identitet zaveštaoca može da se utvrdi na nekoliko načina:
1. Sudija poznaje zaveštaoca lično;
2. Uvid u javnu ispravu sa fotografijom (ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu), uz saslušanje
jednog svedoka identiteta (link na svedoke identiteta);
3. Saslušanjem dva svedoka identiteta (link na svedoke identiteta).
Identitet svedoka identiteta se utvrđuje uvidom u javnu
ispravu sa fotografijom.
Po utvrđivanju identiteta zaveštaoca, sudija pristupa
ispitivanju postojanja aktivne testamentarne sposobnosti,
koja je neophodna za validno sastavljanje testamenta, a
ujedno će postavljanjem određenih pitanja utvrditi da li je
njegova volja za sastavljanje testamenta ozbiljna i
slobodna, što je takođe neophodno da bi testament bio
validan. Ukoliko se utvrdi da postoji nedostatak bilo koje
od gore navedenih uslova, sud će doneti rešenje kojim
odbija da sastavi sudski testament.
2. Pismena redakcija ostaviočeve volje:
Sudija sastavlja sudski testament prema kazivanju
zaveštaoca, dakle, ostavilac ne može doći sa već
pripremljenom ispravom i priznati je za svoj testament. Pri
unošenju ostaviočeve izjave u zapisnik, sudija nastoji da
to uradi na što autentičniji način, ali ujedno mora da se
stara o tome da volja zaveštaoca bude jasno i precizno
izražena. Ukoliko zaveštalac ide ka tome da unese u
testament neku izjavu koja je ništava, sudija je dužan da
ukaže na pravne aspekte takvom testamentarnog
razmišljanja.
Tokom sastavljanja testamenta, sudija vodi zapisnik u koji
se unose:
 Način na koji je utvrđen identitet zaveštaoca i ostalih učesnika u postupku;
 Sve okolnosti koje mogu biti od značaja za punovažnost testamenta

3. Potvrđivanje testamenta:
U ovom stadijumu, zaveštalac potpisuje ispravu koja je
sastavljena po njegovom kazivanju i priznaje je za svoj
testament. U zavisnosti od toga da li je zaveštalac u stanju
da pročita i potpiše ispravu, tok ovog stadijuma je
drugačiji:
1) Ako je zaveštalac u stanju da pročita i potpiše
ispravu, sudija daje da pročita izjavu koju su sastavili.
Kada je pročita, zaveštalac izjavljuje da je njegova volja u
svemu verno preneta i potpisuje se na zapisnik, zatim
sudija potvržuje na zapisniku da su sve navedene radnje
preduzete, i potpisuje zapisnik zajedno sa zapisničarom.
2) Ako završtalac ne može da pročita i potpiše zapisnik,
u postupku sastavljanja sudskog testamenta moraju da
učestvuju i testamentarna svedoka (link na testamentarne
svedoke). Sudija utvrđuje identitet testamentarnih svedoka
na jedan od sledećih načina:
a) Sudija poznaje zaveštaoca lično;
b) Uvid u javnu ispravu sa fotografijom (ličnu kartu,
pasoš, vozačku dozvolu).
Dakle, ne može se utvrditi saslušanjem svedoka identiteta.
Po sastavljanju testamenta, sudija ga glasno čita pred
zaveštaocem i testamentarnim svedocima. Zaveštalac
zatom izjavljuje da je volja njegova pred sudijom i dva
svedoka, kao i da je izjava koja je pročitana njegova volja i
da je sve verno unetno i potpisuje se na zapisnik. Ispod
njega se potpisuju testamentarni svedoci, te sudija i
zapisničar. Sudija na zapisniku potvrđuje da su sve ove
radnje izvršene.
Ako zaveštalac ne može da se potpiše, na zapisnik stavlja
otisak prsta, ispod kojeg zapisničak upisuje njegovo ime i
prezime.
3) Ukoliko je zaveštalac gluvonem ili ne zna jezik koji je
u službenoj upotrebi, pored dva testamentarna svedoka u
postupku sastavljanja testamenta, neophodno je i učešće
zakletog sudskog tumača.
Prednosti sudskog testamenta su u tome što svima pruža
mogućnost za sastavljanje testamenta, nezavisno od toga
da li poseduju neki hendikep ili su nepismena.
Ukoliko se sudski testament sastoji iz više listova, svi
listovi se povezuju jemstvenikom, a krajevi jemstvenika se
na poslednjoj strani pečate sudskim pečatom. Listovi ne
moraju biti numerisani, ali je potrebno da se na kraju
testamenta označi broj listova. Takođe, zaveštalac je
dužan da se potpiše ili ostavi rukoznak na svaki list, a
ostali učesnici u postupku samo na poslednjoj strani.

Konzularni testament
Konzularni testament je testament koji srpskom
državljaninu u inostranstvu sastavlja konzularni
predstavnik Srbije (ili diplomatski predstavnik koji vrši
konzularne poslove) po pravilima za sastavljanje sudskog
testamenta, ali samo na teritoriji strane države u kojoj vrše
konzularne poslove. Pri sastavljanju konzularnog
testamenta, dužina boravka srpskog državljanina u toj
državi je irelevantna.

Brodski testament
Brodski testament se sastavlja na srpskom brodu koji nije
u fizičkoj vezi sa kopnom, od strane zapovednika broda po
pravilima za sastavljanje sudskog testamenta, po
kazivanju ostavioca. Irelevantno je da li brod plovi u
domaćim ili međunarodnim vodama, jedino je bitno da nije
fizički povezan sa kopnom u trenutku sačinjavanja, u
suprotnom zapovednik broda nema ovlašćenja za
sastavljanje testamenta.
Srpskim brodom se smatra pomorski, rečni ili jezerski
brod, koji je upisan u srpski upisnik brodova, tj. kome je
izdat privremeni plovidbeni list od strane organa Republike
Srbije.
Bitna stavka je da je brodski testament vremenski
ograničen i da prestaje da važi u roku od trideset dana od
povratka zaveštaoca u Srbiju. Rok od trideset dana
počinje da teče uspostavljanjem fizičke veze između broda
i srpskog kopna, a ne samim ulaskom u srpske vode.

Vojni testament
Vojni testament je vanredni testament, jer može da se
sačini jedino za vreme mobilizacije i rata, i to samo licima
koja su na vojnoj dužnosti u to vreme. Testament, po
pravilima za sastavljanje sudskog testamenta sastavlja
ovlašćeni vojni starešina.
Za punovažnost testamenta je neophodno da se
zaveštalac u vreme sastavljanja testamenta nalazi u borbi
ili u nekoj ratnoj opasnosti, a može se sastavljati od
momenta proglašenja ratnog stanja.
Svojstvo zaveštaoca može imati samo lice koje za vreme
ratnog stanja obavlja neku vojnu dužnost, a u ulozi
zaveštaoca se mogu naći ne samo vojnici, već i civili koji
obavljaju poslove za vojsku (npr. lekari, medicinske sestre,
kuvari), ali i ratni zarobljenici, tako da ova vrsta testamenta
ne diskriminiše zaveštaoca po polu.
Lica ovlašćena za sastavljanje testamenta jesu:
1. Komandir čete
2. Starešina istog ranga
3. Starešina svakog odvojenog odreda
4. Neko drugo lice u prisustvu ovlašćenog starešine
Vojni testament je vremenski organičen i prestaje da važi
po isteku od 60 dana od prestanka ratnog stanja, ili po
isteku od 30 dana od demobilizacije ukoliko je zaveštalac
demobilisan pre ili posle završetka rata.
Međunarodni testament
Međunarodni testament je testament koji se sastavlja tako
što zaveštalac pred ovlašćenim licem i dva istovremeno
prisutna svedoka (koji moraju da znaju da čitaju i pišu, kao
i da razumeju jezik na kojem zaveštalac potvrđuje
testament) izjavljuje da je unapred sastavljena redakcija
njegove volje zaista njegov testament, kao i da je upoznat
sa njegovom sadržinom. Sastavljanje međunarodnog
testamenta ne traži postojanje stranog elementa, te na
punovažnost forme ovog testamenta ne utiču:
 Državljanstvo;
 Prebivalište;
 Boravište;
 Mesto gde je testament sastavljen;
 Mesto gde se nalazi imovina.
Za sastavljanje međunarodnog testamenta su ovlašćena
sva lica koja su ovlašćena za sastavljanje javnih
testamenata:
 Sudija osnovnog suda;
 Konzularni predstavnik Srbije;
 Zapovednik broda;
  Vojni starešina ovlašćen za sastavljanje vojnog testamenta.
Ovom formom testamenta se može služiti svako ko
poseduje aktivnu testamentarnu sposobnost, te se za
zaveštaoca ne traži da bude pismen, da može da pročita
izjavu ili ima očuvano čulo vida i sl.
Sastavljanje međunarodnog testamenta se sastoji od tri
stadijuma:
1. Pismena redakcija ostaviočeve volje
2. Potvrđivanje testamenta
3. Potpisivanje testamenta
1. Pismena redakcija ostaviočeve volje:
Nezavisno od toga da li ispravu sačini zaveštalac sam ili
lice kojem on poveri, međnarosni testament mora biti
sačinjen u pismenom obliku. Tekst može biti napisan na
bilo kod jeziku, bilo kojim pismom, rukom ili mehaničkim
sredstvom pisanja, a može ga sačiniti bilo ko, ne samo
ovlašćeno lice (kao što je slučaj kod sudskog testamenta).
2. Potvrđivanje međunarodnog testamenta:
Ovlašćeno lice je dužno da utvrdi identitet zaveštaoca i
testamentarnih svedoka, na načine iste kao kod sudskog
testamenta.
Zaveštalac u prisustvu gore pomenutog ovlašćenog lica i
dva testamentarna svedoka izjavljuje da je isprava njegov
testament i da je upoznat sa njenom sadržinom.
Zaveštalac nije u obavezi da pred pomenutim licima čita
testament, kao ni da ih upozna sa sadržinom testamenta
na bilo koji drugi način.
3. Potpisivanje međunarodnog testamenta:
Kod ove vrste testamenta su specifična pravila
potpisivanja, te su moguća četiri različita modaliteta:
1) Zaveštalac svojeručno potpisuje testament u
prisustvu ovlašćenog lica i dva testamentarna svedoka;
2) Zaveštalac pred ovlašćenim licem i pomenutim
svedocima ranije sastavljen potpis priznaje za svoj;
3) Ako zaveštalac iz nekog razloga nije u stanju da se
potpiše, saopštiće razlog ovlašćenom licu koje će to
zabeležiti na testamentu (ta zabeleška zamenjuje
zaveštaočev potpis);
4) Zaveštalac može da traži da ga neko drugo lice
potpiše, naravno pred ovlašćenim licem i svedocima.
Posle zaveštaoca, na testament se potpisuju ovlašćeno
lice i svedoci, neposredno, jedan za drugim, na kraju
testamenta. Na kraju testamenta ovlašćeno lice upisuje i
datum, koji je obavezan element kod međunarodnog
testamenta. Kao datum sastavljanja međunarodnog
testamenta se uzima dan kada ga je potpisalo ovlašćeno
lice.
Ako se međunarodni testament sastoji od više listova,
svaki list mora da bude numerisan i potpisan od strane
zaveštaoca.
Po obavljanju prethodne procedure, ovlašćeno lice je
dužno da sastavi potvrdu kojom utvrđuje da su poštovana
sva pravila propisana zakonom. Ova potvrda se sačinjava
u dva primerka, od kojih jedan pripada zaveštaocu, a drugi
čuva ovlašćeno lice. Ova potvrda predstavlja dokazno
javnu ispravu, ali njeno postojanje i punovažnost nije
neophodno za punovažnost međunarodnog testamenta.

Usmeni testament
Usmeni testament se sastavlja tako što zaveštalac svoju
volju saopšti pred tri istovremeno prisutna svedoka, kada
usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da raspolaže
svojom imovinom na drugi način.
Postoje dva bitna formalna elementa propisana zakonom:
1. Postojanje izuzetnih prilika;
2. Istovremeno prisustvo tri testamentarna svedoka.
Izuzetne prilike postoje kada se zaveštalac nađe u
iznenadnoj i neposrednoj opasnosti da izgubi:
1. Život (požar, zemljotres, saobraćajna nesreća, i ostale situacije u kojima je opravdano
moguć smrtni ishod – infarkt ili pogoršanje već postojeće bolesti);
2. Aktivnu testamentarnu sposobnost.
Opasnost mora biti:
1. Iznenadna;
2. Nepredviđena (ako je zaveštalac znao da može da mu se pogorša stanje ili je to očekivao,
mogao je i blagovremeno da sastavi testament u nekoj drugoj formi).
Ipak, izuzetne prilike ne moraju stvarno postojati, već je
dovoljno da je zaveštalac zaista pomislio da su mu život ili
aktivna testamentarna sposobnost ugrožene usled
određenih okolnosti.
Za punovažnost ovog testamenta nije važno da li je
zaveštalac umro usled nastupanja izuzetnih prilika ili od
nečega drugog.
Pri sačinjavanju usmenog testamenta, neophodno je
istovremeno prisustvo tri testamentarna svedoka. Ukoliko
zaveštalac da svoju izjavu pred tri svedoka, ali ne
istovremeno, nego redom, takav testament je rušljiv.
Takođe, testament neće biti punovažan ukoliko zaveštalac
svoju volju izjavi pred dva sina dok mu je supruga na
telefonu, čak iako traju izuzetne prilike (ili on opravdano
smatra da je tako), jer nije saopštio svoju volju u prisustvu
tri, nego dva testamentarna svedoka.
Testamentarni svedoci moraju imati očuvano čulo sluha i
moraju znati jezik na kojem zaveštalac izjavljuje svoju
poslednju volju. Ipak, ukoliko je zaveštalac gluvonem i
znakovnim jezikom izjavi svoju poslednju volju, a
testamentarni svedoci poznaju znakovni jezik, takav
testament će biti punovažan. Testamentarni svedoci ne
moraju biti pismeni, kao ni da nadžive zaveštaoca.
Dužnost testamentarnih svedoka je da sastave
obaveštenje o postojanju usmenog testamenta ili da
obaveste sud o sadržini usmenog testamenta, te o mestu i
prilikama pod kojima je izjavljena poslednja volja
zaveštaoca (obaveštenje se daje u pisanoj formi ili
usmeno na zapisnik pred sudom).
Usmeni testament je vremenski organičen, te prestaje
protekom 30 dana od kada su prestale izuzetne prilike u
kojima je sačinjen (rok počinje da teče od momenta od
kada prođe opasnost). Ako po isteku roka ne sastavi
testament u bilo kojoj drugoj formi (kojom može da se
služi), računaće se da usmeni testament nikada nije ni
postojao.