Phlogiston 25

БРОЈ 25 ГОДИНА 2017
2017
PHLOGISTON 25
МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

У Б Е О Г РА Д У
PHLOGISTON
25
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ
Journal of the History of Science
Београд – Belgrade
2017
ФЛОГИСТОН
Часопис за историју науке
број 25 – 2017
UDC 001 (091) ISSN 035-6640
Издавач
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs
За издавача
Рифат Куленовић
директор Музеја науке и технике
Лектура
Наташа Вуловић
Превод
Das Wort
Дизајн корица
Марко Јовановић
Прелом
Кранислав Вранић
Штампа
SAJNOS doo, Нови Сад
Тираж
500 примерака
Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Министарства културе и информисања Републике Србије
Главни уредник
Марина Ђурђевић
Уређивачки одбор
Видојко Јовић, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љу-
бодраг Ристић, Alessandro Camiz, Светлана Голочорбин-Кон, Вла-
дан Челебоновић, Зоран Кнежевић, Илија Марић, Бојана Крсма-
новић, Предраг Милосављевић, Дрaгaн Вojвoдић, Татјана Мрђено-
вић, Бранимир Јовановић, Весна Тодорчевић, Марина Ђурђевић
Издавачки савет
Љубомир Максимовић, Никола Хајдин, Драгош Цветковић,
Миљенко Перић, Славко Ментус, Милан Лојаница, Живорад Чеко-
вић, Љубиша Ракић, Михаило Војводић, Љубодраг Димић, Владан
Ђорђевић, Зоран Љ. Петровић, Радоје Чоловић
Рецензентски тим
Видојко Јовић, Љупко Рундић, Ружица Богдановић, Ева Ваниште
Лазаревић, Александра Ђукић, Александра Ступар, Миљенко Пе-
рић, Славко Ментус, Мирјана Ротер Благојевић, Владимир Лојани-
ца, Предраг Н. Драгојевић, Ирина Суботић, Никола Шуица
Секретар уредништва
Мирјана Бабић
Сви научни радови се рецензирају

САДРЖАЈ
Научни радови
9 Marina N. Divakova
Kseniya L. Rybalko
Symbiosis of Landscape and Urban Planning Approaches
to Development and Transformation of Riverfront Areas of
Ekaterinburg: the Specificity of Formation of Image of the City
63 Ангелина Милосављевић
Диреров „Носоро�”. Норма�ивни и �ескри��ивни �о�енцијал
ликовне �ре�с�аве
83 Karl H.C. Ludwig

Horticultural Urbanism: Garden Festivals in Urban Planning and
Design
103 Zorana Z. Đorđević
Minja Z. Mitrović
Identity of 20th Century Architecture in Yugoslavia: the
Contribution of Milan Zloković
129 Andrey G. Vaytens

The Landscape Scenarios in the City Plans and General Plans of
Sankt-Petersburg-Leningrad in 20th Century
143 Огњен Ш. Миљанић

Oсвр� на ра� у лабора�орији нобеловца: �ри �о�ине са
Фрејзером С�о�ар�ом
155 Александар Грубић

Геоло�ија у Ес�ес�вословију Павла Кенђелца из 1811. �о�ине
Стручни радови
195 Весна П. Тодорчевић

Стајка Б. Рајић
Ма�ема�ика и музика – с�ој науке и уме�нос�и
215 Весна П. Тодорчевић
Тања П. Лазин
Mузика и ма�ема�ика у �еорији и �елу Василија Кан�инско�
229 Мирјана М. Филиповић
Љубинко Б. Кевац
Робо�и – �аме�не машине
253 Снежана Д. Тошева

Ин�ус�ријско наслеђе у �лановима, и�ејним решењима и
�убликацијама – из збирки Музеја науке и �ехнике, �ру�и �ео
269 Александра Савић

Економска вре�нос� живо�не сре�ине и наша сазања о �оме
Прикази
289 Миодраг Марковић

Гојко Суботић, Бојан Миљковић, Ирена Шпадијер и Ида Тот,
На��иси ис�оријске са�ржине у зи�ном сликарс�ву
293 Бранислав Митровић

Александра Мокрањац, Архи�ек�онски све�ови и
сазвежђа књи�е Гра� и Храм
295 Elizabeta Dimitrova

Ed. Ljubomir Maksimović and Jelena Trivan, Byzantine Heritage
and Serbian Art I-III (Визан�ијско наслеђе и ср�ска уме�нос�
I–III)
306 Миланка Тодић

Љиљана Благојевић, И�инерери. Мо�ерна и Ме�и�еран,
�ра�овима архи�ека�а Николе Добровића и Милана Злоковића
309 Слaвeнкo Teрзић

Александар Растовић, Ен�лези и Балкан 1837–1914
311 Иван Рашковић

Игор Марић, Ре�ионализам у ср�ској мо�ерној архи�ек�ури

Милан Кашанин, Гра�ови и �ворци у сре�њовековној Србији,
прир. Бранка Иванић
319 Нaђa Куртoвић-Фoлић

Злaтa Вуксaнoвић-Maцурa, Сaн o �рa�у – мeђунaрo�ни кoнкурс
зa урбaнис�ичкo урeђeњe Бeo�рa�a 1921–1922
324 Jeлeнa Ћaлић

Ур. Видојко Јовић и Александар Костић, Јован Цвијић –
живо�, �ело, време: �ово�ом 150 �о�ина о� рођења и Jovan
Cvijić – Life, Work, Times: on the Occasion of 150th Anniversary of
Jovan Cvijić’s Birth
330 Ружица Богдановић

Татјана Мрђеновић, Александра Ђукић и др, О�ржи �ра� –
�изајн и о�рживи развој за �аме�није и еколошки з�раве
заје�нице

Ур. Бојан Миљковић и Дејан Џелебџић, Περιβολος: Зборник у
час� Мирјане Живојиновић
341 Мила Љ. Николић

Ур. Јелена Богдановић, Лилијен Филиповић Робинсон
(Lilien Filipovitch Robinson) и Игор Марјановић, На самој
ивици. Мо�ерна и мо�ернос� у уме�нос�и и архи�ек�ури
међура�не Србије (1918–1941) (On the Very Edge. Modernism
and the Modernity in the Arts and Architecture of Interwar
Serbia [1918–1941])
345 Слaвeнкo Teрзић

Александар Растовић, Велика Бри�анија и Косовски вилаје�
1877–1912. �о�ине
347 Петар М. Цигић

Krunoslav Ivanišin, Wolfgang Thaler and Ljiljana Blagojević,
Dobrović in Dubrovnik. A Venture in Modern Architecture
350 Мирко Грчић

Ed. Vidojko Jović and Ana M. Petrović, 150th Anniversary of Jovan
Cvijić’s Birth: Proceedings of the International Conference held at
the Serbian Academy of Sciences and Arts, October 12–14, 2015
362 Горан М. Бабић

Војислав Кујунџић, Дрвене конс�рукције у мојој
архи�ек�онској �ракси – Ау�омоно�рафија
566 Драган Булатовић
Питер ван Менш – Ка ме�о�оло�ији музеоло�ије, ур. Марина
Ђурђевић
373 Драгана Ј. Мецанов

Бранислав Крстић, А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и
урбанис�а ФНРЈ 1950-их
377 У�у�с�во ау�орима

Instructions for Authors
НАУЧНИ РАДОВИ
scientific review UDC 712.2(470)
711.553.4
711.4-168(470)
Marina N. Divakova1
Ural State University of Architecture and Art, Faculty of Architecture
– Department of Landscape Architecture and Design, Ekaterinburg
Kseniya L. Rybalko2
Ural State University of Architecture and Art, Faculty of Architecture
– Department of Landscape Architecture and Design, Ekaterinburg
SYMBIOSIS OF LANDSCAPE AND URBAN PLANNING

APPROACHES TO DEVELOPMENT AND TRANSFORMATION
OF RIVERFRONT AREAS OF EKATERINBURG:
THE SPECIFICITY OF FORMATION OF THE IDENTITY
OF THE CITY3
Abstract
This paper continues the theme of the study of landscape urban-
ism and related specifics of formation of the identity of Ural re-
gion cities with reference to the city of Ekaterinburg. Based on
the analysis of the experience of landscape urbanism projects,
the authors identified major approaches to spatial transformation
(reorganization) of the riverfront areas of large cities as the basis
for the formation of the identity of Ekaterinburg. It is assumed
that, not least the identity of a large city is formed by the creation
of a single vision of architectural and landscape organization of
the urban environment. These approaches are implemented in a
1 marinos125z@gmail.com
2 krindiegirl@gmail.com
3 Previous version of this paper was presented at the international con-
ference: “Capital A”; The research is a result of integral scientific project

«Landscape architecture» which parts will be published whithin study
«Contemporary concepts» in journal of Cathedra for landscape architecture
& design. Also, the manuscript contains parts of Ksenia Rybalko’s research on
identifying main methods of arcitectural and landscape organisation of social
and recreational urban spaces.
9
number of project proposals (possible development models) for
architectural and landscape organization of riverfront areas in
Ekaterinburg at the graduate level (master’s course) at the Ural
State University of Architecture and Art.
Key words: landscape urbanism, identity of the city, riverfront areas,

transformation of urban riverfront areas, spatial development
strategy
<…> “We introduce into our projects, not just transportation infrastruc-
ture, but also landscape. And what is necessary for plants and trees? Of
course, the water. We depend on rainfall and climate, but water is the most
essential for life, the first from which we must build. The so called “nega-
tive-reverse” planning, when traditional approaches like the establishment
of a system of roads, you go to the same water – and see that it has its own
infrastructure”
Stanley Lung “Turenscape”
“Public spaces are the skeleton of a city. They identify the urban environ-
ment. They create the identity of the city and are the crucial factors that
determine the value of space, and at the same time, factors of development
of economics”
Barbara Engel4
1. Introduction
The desire of modern cities for the formation of their identity dictates
the need to create not only an aesthetically coherent environment,
comfortable to stay, search for forms of creation and promotion of
the most attractive characteristics of the urban object. At the same
time, it requires the formation of a new type of social thinking for
the inhabitants of the city. Today, it is the high level of urban land
improvement that has become their hallmark. Without changes in ur-
ban development management policy, with no change to the require-
ments of landscape and architectural organization as an urban area
and the adjacent territories in the city, it is impossible to solve the
issues of identity character, it is impossible to create the conditions
4Barbara Engel, “Perspectives of public spaces in Irkutsk. Visions. Allianc-

es. Requirements”, Siberian journal of architecture, design and urbanism,
36 (2013): 54, accessed November 21, 2015, http://www.oalib.com/pa-
per/2400340#.V7KbavmLTcs.
10
for sustainable development of the urban object. The identity is one
of the criteria for the attractiveness of an urban space, that ensures
the success of this space in the marketplace, as well as in the cultural,
economic, environmental and other areas.
In this respect, Russia (including the Urals) is just beginning the
processes associated with the creation of documents affecting or
concerning questions of formation of the identity of the city, a shared
vision of its development – the master plans (Spatial Development
Strategy). We consider it necessary to highlight a number of reasons
to prove the necessity and timeliness of “designing” the identity of
the capital of the Urals: 1) unfavorable ecological situation, 2) the
lack of bright architectural and artistic identity, 3) the lack of high-lev-
el landscaping corresponding to the importance of the capital city
and its administrative status. It should be noted that a significant role
in shaping the identity of the city of Ekaterinburg is based on strate-
gic directions upon which the city lives and evolves. Among them:
an inter-regional innovation-oriented industrial and financial center;
development and modernization of housing-and-municipal complex
of the city; the development of the market of goods and services; the
formation of well-balanced transportation system of the city and the
creation of a comfortable, environmentally safe urban environment,
and others. In modern conditions of development of Ekaterinburg
there is a change of parameters for each of the above areas. These
changes were answered in the territorial organization of the city
and it is this position that we want to preserve, and reflect it in the
master-plan document, creating it, respectively, based on a shared
vision of the city and the values of a number of topics, in particular to
consolidate the conditional sections, such as “Space” and “Urban En-
vironment”. Thus, the main difference between the General Plan of
Ekaterinburg from the point of view of the image lies in the fact that
the master plan will incorporate the conceptual part – a strategy that
identifies what will be in the city in the long term, i.e., draw a certain
overarching vision of its development, as it will purposefully form the
identity of the city. And it presents a number of advantages: the in-
volvement of citizens, coordinated power, investment attractiveness
(ranking of cities) and so on.
The stage at which we now find ourselves in preparation of the
spatial development strategy document is the stage of preparation
of spatial strategic planning, or the stage of “communicative plan-
ning”: “from space of things to space relations”. At this stage, we are
engaged in the arrangement of public spaces: streets, parks, squares,
embankments, etc. As already indicated by the vector and simulta-
neously a catalyst for development and the formation of a sustain-
able, secure, and socially oriented spatial structure of the city – “an
11
integrated landscape infrastructure of the city”, let’s explain its im-
portance in shaping the identity of Ekaterinburg. The duality of the
landscape in an integrated infrastructure development of the city lies
in the fact that through the creation of a landscape and town-plan-
ning skeleton of the city, we can solve several problems. This will not
only increase environmental efficiency, increase the percentage of
green and open spaces of the city, but also the formation of a co-
herent, sustainable spatial landscape and town- planning structure of
the city. Elements of the urban and natural landscape play an equally
important role in forming the identity of the urban environment as
urban ensembles and other architectural and spatial landmarks of the
city. Since the natural environment is the most stable component of
the spatial-planning structure of the city, there is a question about
the elements of the landscape system of the city, that represent the
most promising position from which to “design” the identity of the
city. The above becomes even more relevant knowing that Ekaterin-
burg has an entire development program for the natural complex (in
particular, a powerful forest-park complex, the floodplain of the riv-
er Iset – “Blue Meridian” towards the formation of an aquatic-green
diameter of the city). Unfortunately, despite the powerful natural
potential, there are a number of problems in the formation of the
city landscape infrastructure: high intensity environmental conflicts
within the territory, a high degree of disturbed areas of the city, the
lack of practice in the systematic and comprehensive approach to
architectural and landscape organization of the elements of the city
landscape system, in particular in the organization of public social and
recreational spaces in the riverfront areas of Ekaterinburg.
Because now work is undertaken on the strategy of spatial devel-
opment, which should eventually be submitted to a common vision
of what Ekaterinburg is, as there are no documents on standards of
improvement of urban areas, their architectural and landscape orga-
nization and documents on strategies for development and manage-
ment of water resources, we are obliged to note the lack of a coher-
ent and common vision and understanding of the development of the
capital of the Urals. Therefore, we believe that this approach to the
formation of a common vision, including the identity of Ekaterinburg,
can become a symbiosis of landscape and town-planning approaches
to the development and transformation of urban areas. The concep-
tual framework of this direction is the creation of an identical urban
space. Imagery, identity, scenario-building and flexibility in building
a space which is formed on the basis of the ecological approach is
the hallmark of landscape urbanism. This approach to the transfor-
mation of the spatial-planning structure of the city, as already noted
12
in previous studies, provides the possibility to form the socio-natural
system.5
As previously designated, we need to study the architectural and
landscape organization of the city landscape system. The aim of this
paper is to analyze the formation of the identity of the city through
the methodology of the integrated landscape and town-planning ap-
proach to the transformation of the riverside areas of Ekaterinburg.
The histories of most cities in the world are inextricably linked
to their belonging to the structure of bodies of water: rivers, lakes
or seas. Therefore, coastal areas are integral parts of the city, with
access to water spaces. Wide expanses of water (large rivers, lakes,
seas) have the greatest impact on the identity of the city, and thus
on the formation of its identity among different social groups of
consumers.
Floodplains of small rivers do not always become a distinctive
feature of the city, as their impact on the city is much weaker and
the banks of small rivers often remain undeveloped, not landscaped.
However, it is the small rivers that are directly connected with the his-
tory of the industrial cities in the Urals. Industrial cities owe their exis-
tence and development to small rivers, where it was most profitable
and advisable to locate industrial enterprises. However, the attitude
to the rivers as elements of industrial enterprises has led to the fact
that the arrangement of their embankments throughout urban devel-
opment remained in the background. The industrial plant itself, the
factory dam and pond are the starting point of the city; they became
the central elements of the industrial city structure, and its distinc-
tive feature; in the modern city they became cultural and historical
monuments.
This feature of the Ural industrial cities is well traced by the exam-
ple of Ekaterinburg, the former center of the Urals mining system.
The most organized and meaningful for the identity of the city are the
city pond embankments, the historic park, the river itself (especially
outside the central zone of the city) and the ponds on the outskirts,
all of which are still impractical and inaccessible to citizens. River Iset
in Ekaterinburg occupies a relatively small area of the city, the narrow
river channel is lost in urban areas, and most of its tributaries are hid-
den under the network of streets. This leads to the fact that the river
disappears from the life of the city and almost does not play a role in
the formation (“construction”) of its identity, but in some instanc-
es altogether being perceived negatively, and increasingly becoming
a “gutter” (sewer). According to the Strategic Development Plan
5Elina E. Krasilnikova, Landscape Urbanism. Theory↔Practice (Volgograd: Re-

gional Lead, 2015), 15.
13
of Ekaterinburg 2025, we are faced with the task of reorienting the
industrial functions of the city centre towards public and business,
commercial and residential, and therefore, there is a need to reorient
the functions of the main compositional axis (Iset River) of the ar-
chitectural and planning system of Ekaterinburg, which runs through
the central part of the city. It is necessary to give the riverbed and its
riverfront areas social and cultural functions as well as ecological and
inclusive character. There is a need “to attract people to the water-
front” as the main social and communicative area of the city, where
various cultural events usually take place. Furthermore, Iset River is
the “face of the city”, along which the “Plotinka” historical centre is
located. As noted above, Ekaterinburg, being a major administrative
center, must gain high level of improvement of the urban environ-
ment, which should be reflected in the architectural and landscape
organization of the system of public and recreational spaces in the
riverfront areas through methods of landscape urbanism, bearing the
“identity-load”.
State of the Matter
These questions were the focus of numerous publications from differ-

ent areas of science, however, directly (as a whole), these studies do
not address the problem of forming a common vision of the city, its
identity formation by methods of landscape urbanism. The number of
these publications is extremely small, which indicates the relevance
of the research in this direction. In view of the interdisciplinary nature
of landscape urbanism, we divided the sources into several groups.
In the first group we denote sources that discuss the concept
of the “city identity”. It is necessary to clarify that the range of con-
texts which examine this notion includes commercial advertising and
branding areas, politics, economy, etc. We can conclude that the sci-
entific community related to the field of architecture and design, “the
identity of the city” does not exist as a stable concept. Theoretical
investigations of architecture, and urban environment terminology
defined aspects of the work not with the identity, but with the man-
ner, or appearance of the city.
One explanation of this concept in the article is raised by a re-
searcher of the Institute of Economics: “The identity of the city is
a set of beliefs and feelings of people which emerge about its fea-
tures”. This definition was able to find an alternative to the common
understanding of the identity as a purposefully generated identity.
Tatiana U. Bystrova withdrew a number of socio-cultural features of
the identity of the city: organization of (creating holistic impressions);
14
presentation (to create a favorable impression); communication
(communication with history and contemporary culture); upgrading
(for contemporaries and descendants); to some extent – utopia (cre-
ating an image of the possible future, to which you can move); quali-
ty; the formation of the spiritual value of the atmosphere, the “spirit”
of the city.
We note that in this case, it should be clearly understood that the
environment and its individual components are the means for cre-
ating an identity, but not itself. The identity is not confined to the
outer form, it must relate to the internal properties and qualities. Let
us examine what is the outer form, which determines the identity of
the city? American architect Kevin Lynch postulated back in 1960 five
major elements of the identity of the city: the way – communication,
border – edge areas, nodes, landmarks. Norwegian architect Chris-
tian Norberg-Schulz took a much more functional approach in his re-
search, by including residents in the picture of perception of the city
as an integral part of the active element. He also introduced the con-
cept of the “urban heart” and “meeting places” (”Life takes place”).
The concept of the “spirit of place” was introduced by American ar-
chitect Christopher Day. This phenomenon consists of different com-
ponents, which as a whole represent a sort of matrix to identify the
spirit of each specific location in the city: the landscape, the history of
the place, architectural form and human activity.6
The base also became the paper by Marina Spirchenko, where the
city is seen from a position of the formation of a brand; the city be-
comes a unique kind of a commodity. The brand is based on the iden-
tity, and the identity – on the identity. She also stresses that when
designing the image of the city it is necessary to refer to history as a
starting point.7 We also note the paper by Leonid Azarenkov, which
examines the concept of “territory marketing”, or “city marketing”.
The role and importance of architecture in the city marketing is dif-
ficult to overestimate, because namely the organization of urban
space is the main indicator of well-being, development and function-
ing of the city.
We should also mention the thesis by Pavel Putintsev, where the
author states that the structure of the city is “projective” - it can be
6 Pavel Putintsev, “The image of the city and image design of the city”, “Ef-
fective Communications” the professional journal on advertisement and PR, 3
– 4 , 4 (2009), accessed November 23, 2015, http://eff-com.ru/archive/issue3/
image/Image_goroda_image_dizayn_goroda.html.
7 Marina A. Spirchenko, “The image and brand of the tourist city”, The Quar-
terly Journal of the Ural State University of Architecture and Arts “Architecton”,
18 (July 2007), accessed November 18, 2015, http://archvuz.ru/2007_22/5.
15
filled with all sorts of objects and life forms, processes and scenarios,
developing the mythology of the place. The author also proposes a
methodology for the creation of urban interpretations of the text,
the organization of perception of the city from the point of revealing
the identity and uniqueness: “gap”, the semantic differential tech-
nique, differentiation within the archetypal space etc.
The next groups of sources have become theoretical and practi-
cal achievements of researchers and practitioners of the integrated
landscape and town-planning approach to the transformation of ur-
ban areas (landscape urbanism). In this context, we should note the
collection of essays edited by Charles Waldheim – “Landscape Urban-
ism”.8 James Corner, in his article “Terra Fluxus” suggests that the
complexity of interaction between elements within the ecosystem is
such that the linear and mechanistic models have proved to be inade-
quate for their description. Rem Koolhaas supports this idea: “urban
infrastructure” is sowing grain “future opportunities, preparing the
ground for uncertainty and prospects”. This training is in Corner’s
words a strategic character, giving special importance to the comple-
tion of the path and logic of action over the compositional design.
This essay also attempts to give a definition of landscape urbanism:
“This ecology of various systems and components that drive a diverse
network of interactions”. 9
Surfaces concentrated on the work at the time – this is the kind of
urbanism, which anticipates changes, open completion and interac-
tion”. Stan Allen treats the landscape as “a model for the process”, as
a complex environment capable of generating links between urban
infrastructure, public events and the future of the city in the post-in-
dustrial areas. We should also note the work by Mads Farso “Towards
Landscape Architecture”, where the author states that landscape
architects should increase their possibility of a “narrative”. “A new
approach to urban environments will be built on the aspects relating
to the subjective history of places, the composition of their natural
and cultural backgrounds and design – in relation to the service and
the public interest. We must imagine the city as a “found” a new kind
of nature, a new kind of environment, or ecology. The city should be
a landscape, to be adaptive, to be flexible, adaptable.
Since Russia is only beginning to write major publications, when
studying aspects of landscape urbanism, it is necessary to note one
of the first full-fledged researches in this direction – a book by dr Eli-
8 Charles Waldheim, The Landscape Urbanism Reader (New York: Princeton

Architectural Press, 2006), 15.
9 James Corner, Recovering Landscape: Essays in Contemporary Landscape Ar-
chitecture (New York: Princeton Architectural Press, 1999), 25.
16
na Krasilnikova “Landscape Urbanism. Theory ↔ Practice”. The key
contribution of this book has become an extensive analysis of the
practice in this direction, allowing the author to create “an analytical
matrix of landscape urbanism practice: a model (modeling) – Strate-
gy (projects and facilities) – Identity (interpretation of the image). Im-
plementation of the matrix takes place on several fronts. “Landscape
as a symbiosis of surface and space”, implemented through a strat-
egy of patches, spatial lattice through modeling the structure. Fur-
ther in this regard the model of layering formation of space is imple-
mented through the reuse strategy (e.g. park Duiburg-Nord, or park
“Zaryadye”), through the superposition strategy or overlay (Parc de
la Villette, STOSS group projects), through a multi-level overlay (SLA
projects, West 8), through hybridization (“Fresh Kills”). The second
major trend is landscape as an ecosystem through the process model,
flexibility and sustainability, change (scale offset). Elina Krasilnikova
paid special attention in her study to the problem of “identity” of the
urban environment in the context of landscape urbanism: “the orien-
tation of the theory of landscape urbanism to create unique image of
the space based on the use of the scenario method. Moreover, the
author notes the use of the unique climatic and landscape features
of the territories of the city to create its new identity. This approach
aims to ensure the investment attractiveness and socially oriented ur-
ban development areas protecting the natural ecosystem.
Since our study is directly related to the development of the river-
front areas, bearing in mind the “load identity”, let us turn to studies
that examine these aspects. For example, Valery Nefedov notes that
“the awareness of the role of coastal spaces in a person’s life is one
of the major challenges in their transformation. The role of landscape
design in this context can be defined through their solvable problems,
including: 1) the disclosure of the natural potential of the place and
consolidation in established landscaped features of its identity; 2) the
formation of the optimal structure of open spaces that meet the pri-
orities of the human; 3) restoration of the balance between natural
and artificial components of coastal landscapes; 4) use of artistic ad-
ditions, signs and symbols of the space, reinforcing the perception of
coastal panoramas, etc. Valery Nefedov also stops at the following as-
pects to be considered in the development of public and recreational
spaces of waterfronts: environmental, psychological, aesthetic, func-
tional and compositional. The author points out the modern methods
of organization of embankments based on extensive analysis of the
accumulated international experience. A special value of this work is
to recognize estimate recovery practices (or regeneration) docks ar-
eas in European cities, demonstrating the creation of a multifunction-
17
al environment that has comfort and originality thanks to the integra-
tion of artificial and natural components of the landscape.
One of the most important studies in terms of the paper was Jef-
frey Hou’s work, where the author offers a hybrid landscape method
in the context of ecological urbanism to the design of waterfronts.
Among analyzed project proposals for the organization of public
Figure 1. The project of revival of the Sanlihe River Ecological

corridor, Qian’an, 2007. Architects: Turenscape
Figure 2. Sanlihe river project. “Steel city” is rejuvenated to be a

scenic place where “reeds flourish, trees shade, and birds inhabitat”.
18
spaces of the waterfront in Seattle, Hou highlighted their common
basis – a double identity articulation of waterfront – as an ecosystem
and as an urban public space. In particular, various combinations of
habitat and urban infrastructure features have become key elements
shared by many of these proposals. In the proposal “the reversal of
the revolution”, the terminal was turned into a water park, including
Figure 3. Sanlihe river project. Water channels from the Luan River
created by the embankment cut into the city.
Figure 4. Sanlihe river project. The creation of bead-like wetlands

which regulate floods.
19
the formation of the natural coastline along with objects of housing
and recreation. Or the project “Eco-communication”, which provides
the habitat for local biodiversity near the shore, other proposals
sought to create smooth contours of the coast, which would include
the island and the “floating piers” in Elliott Bay as well as integrated
channels. The group “Habitats on the border” has created a number
of projects, which identified a mixture of ecological processes and
human activities on the waterfront. Thus, the presence of multiple in-
terventions, instead of creating an all-inclusive offer, this project cov-
ers the existing diversity of the various functions of the waterfront
and local activities, identities and processes. By activization or revital-
ization of the individual or the separate places without direct formal
relations, the project also allows a plurality of elements, processes
and participants in the processes themselves on the waterfront. The
design concept of the “hybrid teams” “stable structure” is composed
of four key elements along the waterfront, each of which is a hybrid
combination of several kinds of activities and processes to meet the
specific terms of the relevant segment of the waterfront. Thus, these
sets of proposals are a vision of hybrid landscapes. On a theoretical
level, the strategy of hybrid landscapes creates an interim basis for
the coexistence of ecological processes, infrastructure and urban ac-
tivities, which is reflected today in the practice of the masters of this
direction, such as Michel Desvigne.
Further, in the group of reference sources in the study, we con-
sider it appropriate to pay attention to the extremely important prac-
tical achievements of European and Asian architects whose works
reflect the special attention to the formation of identical “areas near
the water”. Particularly significant in this sense, is the experience and
theoretical development of the Chinese group “Turenscape”. Note
the project to restore the river Ban in Kunming pursuing four objec-
tives which are the basis for the entire practice as a whole: 1) the
reconfiguration of the river as a channel to mitigate the effects of
flooding and cleansing of drains, ensuring public access to the wa-
terfront in a friendly and gentle manner (soft engineering, requiring
the demolition of hard concrete embankments; 2) update of the riv-
er, thereby positively affecting the city’s economy by increasing the
value of the land immediately adjacent to the waterfront; 3) modern-
ization of the river as the park system, public promenades; 4) eco-
logical restoration along the river and the region as major systems
to enhance biodiversity. Particular attention in Turenscape projects
is given to the creation of “environmental infrastructure” (ecological
infrastructure) as a powerful tool for the preservation of open pub-
lic space. It should be noted that the environmental infrastructure is
designed to ensure the integrity and identity of the landscape and
20
by identifying and working with the necessary natural, biological and
cultural processes. Environmental infrastructure focuses on three
categories of processes: abiotic (mainly water management), biotic
(species/preservation of natural biodiversity) and cultural (heritage
protection and recreation). New residential clusters in the Kunming
project were developed together with the construction of wetland
areas and lowlands, swamps in order to create a new urban / rural
morphology and housing types.
New urban development will complement the existing settle-
ment structure, again creating a union of tradition and modernity,
and a number of new multifunctional morphologies and typologies
of the urban environment. In the central part of the river, in partic-
ular, through the central business district of Kunming, the river has
been modernized and is designed as a system of parks and gardens
to link cultural goods and create public promenades and road system
at a low speed in Kunming. Modification and adaptation of existing
morphologies and typologies along the river path most significantly
changed the quality of life in the city and on the banks of the small
slopes, giving residents access to the water and “brought” Kunming
back to the river. An article by Kelly Shannon also reviewed other
examples of the role in the reconstruction of embankments bright
public spaces in cities, captured a market economy and private own-
ership of land (in Ningbo, Sanlihe, etc.). We also note the creation
and reconstruction of a green belt in projects where along it are hik-
ing and biking trails, fully accessible to the local community along the
canal. 10
These routes integrate with the urban transport network and cre-
ate harmony between man and nature in the city of a new era. The
projects considered here, special attention is paid to water manage-
ment issues. For example, in a project to restore the river Sanlihe,
the existing concrete channel of the river has been removed and
several streams of the system of coastal wetlands have been creat-
ed, including the establishment of emerald chains of wetlands at the
edge of the main watercourse, which regulates floods and gathers,
scatters urban storm drains. When the water level in the river falls to
the lowest point, water remains in the ring as the wetlands, creating
a “green river”. In addition, wetlands act as buffer for the environ-
mental cleanup of urban storm water runoff from both banks, etc.
(Figures 1, 2, 3, 4)
10 Kelly Shannon and Yiyong Chen, “Recovering China’s Urban Rivers as Pub-
lic Space”, FOOTPRINT, Delft Architecture Theory Journal, 12 (2013), accessed
November 10, 2015, http://footprint.tudelft.nl/index.php/footprint/article/
view/760.
21
Figure 5, 6. The project of the new waterfront and the City Park in
Nijmegen will partly go under water during seasonal floods, 2013 –
2015. Architects: H+ N+ S Landschapsarchitecten
Thus, Turenscape projects made the necessary transition from the

rigid design to soft engineering, where slogans like “water room” or
“space for the river” took up in the territorial scale and whose con-
cepts such as “sustainable drainage systems”, eco-lowland marshes
became part of the urban design vocabulary. Restored wetlands, aer-
ated lagoons, adaptive flood landscapes and gardens of rain water
are concepts that work with natural forces in the development of a
viable, sustainable urbanism. In many cases, these concepts will ex-
22
Figure 7, 8. The project of port area renovation – “Maasvlakte 2”,
Rotterdam, 2005 – 2011. Architects: H + N + S Landschapsarchitecten
23
plore experimentally, in order to simultaneously take into account
the pressure of development and environmental issues.
Dr Konjian Yu says in his article: “Ecological Urbanism is today
the art of survival. Currently, two strategies should be adopted to
provide guidance for sustainable urban development in the future.
This spatial urban development strategy, which requires planners to
understand the Earth as a living system, to determine the ecological
infrastructure that will guide urban development. Environmental In-
frastructure as a structural landscape network consists of critical ele-
ments and spatial models. It is of strategic importance to ensure the
integrity and identity of the natural and cultural landscapes, which in
turn provide sustainable ecosystem needs.11
No less important in terms of image of the city is the project of
Cheonggyecheon stream restoration in Seoul (South Korea). The
main requirement was to highlight the theme of the future union
of North and South Korea. The project symbolizes the political issue
through the use of local stone, for each of the 8 provinces of these
countries. As conceived by the architects of the project, the channel
must be a source of purified water and to discharge its excess quan-
tity. Stones allow visitors to get closer to the water’s edge. The ap-
pearance of the channel changes to the extent that the stones are
connected, differ steps, suddenly appear in unexpected places in a
new guise. During the construction of the channel, a portion of the
road which crosses the city had to be donated. On the water paths
blocks were constructed, and on the former site of road, a hiking trail
was paved directly to the water.
The object is conveniently located within a green corridor stretch-
ing for 7 miles, which kicks off in the central business and commercial
district of the city. In landscape design through a professionally en-
gineered elevation, water rapids symbolize the changing of seasons,
over time. Restoration of this area is the first stage of a large-scale
(7-mile water corridor) recovery process. This also includes related
projects that will help to regain its former glory and significance of
this system for the city. Cheonggyecheon is a skillful park in the cen-
tre of Seoul, padded on all the traditions of the East. Along its flow
here and there arose a variety of waterfalls and fountains – the foun-
tain firework, two-tier fountain, fountain-candle. Water jets are illumi-
nated at night, creating a particularly memorable picture. The stream
is crossed by 22 bridges, but it can go on carefully laid out through
variously placed stones. Along the coast there are a few memorable
“walls”. Wall of Hope is dedicated to mourning the division of the
11Konjian Yu, “The Big-Foot Revolution”, Turenscape, accessed November

15, 2015, http://www.turenscape.com/english/news/view.php?id=209.
24
country and are tiled with records of South and North Korea, who
dream to unite. Panchhado Wall is decorated with ceramics with a
story about the Joseon Dynasty. Culture Wall is painted by contem-
porary artists.
We consider the experience of the Netherlands – a country that
for centuries “argues” with water for land. Results of the “polder”
policy, and perhaps the most famous “Delta” project resulted in
highly productive areas, drained areas, built dam systems, sluices
and storm surge barriers. However, 90’s floods showed that the fight
against water promises shutouts. The current strategy of the Dutch
landscape architects has undergone a radical change from “fight”
with water - it was decided to enter a mutual dialogue, which, of
course, cannot affect the “identity” side of the issue. “Draining the
shallow waters and straightening the river beds is no longer the plan
– on the contrary, it’s about taking into account the impact of natural
phenomena, even in small-scale plans: for example, the new prome-
nade and the city park in Nijmegen (H+N+S Landschapsarchitecten,
Next architects) will partly go under water during seasonal floods.
(Figures 5, 6)
New projects do not destroy the ecosystem as before, but are
aimed at restoring the natural environment and careful manage-
ment of the water element. For example, an object resembling land
art “Moon” (Hosper Office) on the territory of the polder Heerhu-
gowaard includes a pond for filtering phosphates. And the historic
manor house in the east of the Netherlands is included in the new
zone of the park wastewater treatment system, which is also allowed
to humidify the now drying-up swamp (Strootman). This landscape,
complemented by modern sculpture, is not reminiscent of the indus-
trial zone: the architects focused on the Renaissance gardens of Italy.
We should note the work with coastal, riverfront areas in the
urban environment, where rivers and canals have a very high recre-
ational potential, which is not always used. Parkkade and Vesterkade
waterfronts in Rotterdam (Okra) have now become public spaces
with green areas, linking the city with water, although until recently
they were part of the port area. A park was also created with a pond
and a beach in the north of Rotterdam (Boom), as part of a project of
linear parks along the roads and the 8-kilometer canal linking Amster-
dam with the sea coast.
The most impressive project was the transformation of the port of
Rotterdam - Maasvlakte 2 project (H + N + S Landschapsarchitecten)
(Figures 7, 8). The port of Rotterdam, is now all “floating away” in
the sea due to the changed traffic technology and will be expanded
by wrapping it with the perimeter of the recreational area - dunes and
beaches that also protect the port from flooding. On the one hand,
25
this area is close to nature: its final shape is determined by the waves,
the wind, wild plants and it will provide a “sustainable” future for the
port. “On the other hand, there will be a highway with cycling paths,
and the beach will provide the necessary infrastructure. It is neces-
sary to emphasize the fact that the elimination of the negative im-
age of the active industrial area of the port initiated the visual quality
program. The program is not a classic project on spatial organization,
but rather a manual for guiding design principles for spatial variations
of the land, but not the changes themselves. They outline the struc-
ture of the intervention, but not their own, since it is impossible to
plan in detail such a complex project that develops over time. Com-
mon themes of architecture, green space and nightscape primarily
become a spatial vision for port public spaces, the public space is per-
ceived as a sphere where the assignment is to be most effective.
It makes sense in the context of the construction of the identity
and its aspects to note the Randstad 2040 master plan. For example,
in the period leading up to 2040, the “green heart” of the Nether-
lands will lose its isolated position, getting the best connection with
IJsselmeer, the North Sea and the waters of the Zeeland, among the
development priorities - the creation of a sustainable “green-blue
delta.” One of the most significant projects is the formation of the
port city of Amsterdam, which also includes the development of
green spaces in the subzones of Westerpark, Noorder IJplas lakes
and areas of gardens Zonnehoek, Sloterdijkermeer and Nut en Gen-
oegen. The characteristics of these subzones are very diverse: from
hard-water lakes and pure nature, through sections of mixed nature
and recreational area Westerpark, north and south parts of cultural
Westerpark, to sports facilities in the subzone Melkweg. The gardens
also have their own specific characteristics as relatively closed parks;
conversion of former industrial areas into multifunctional complexes,
landscape and urban facilities, mixed-use areas.
From the standpoint of the formation of the city identity, it is im-
portant to note the spatial development strategy of Almere 2030,
whose economy is focused primarily on agriculture. In the Oosterwold
area (MVRDV project), it was decided that the agrarian economy of
the city should continue to be reflected in its planning for sustainable
development. Therefore, 13% of public and recreational areas, water
bodies, and 2% to 59% agricultural quarter space, it was decided to
leave intact. The strategy consists of only 6 points: a quarter of the
landscapes are mostly green in nature, Oostervold is characterized
by sustainable development. Oostervold is the center of the city with
the agricultural industry that helps it maintain its green color. There
are mandatory items: in the center district it was decided to build a
park. On the Floriade exhibition in 2022 thanks to the “green” Almere
26
policy it will be presented as a modern garden city, or just a paradise
for the realization of the fantasy of all the inhabitants.
Thus, the Dutch are now offering the “escape route”, by creating
new neighborhoods on the water, allowing the rivers to overflow.
They don’t just build the dam and the river, they turn them into bou-
levards and parks. The symbiosis of the latest achievements of sci-
ence, technology and the development of modern design in creating
comfortable and attractive public spaces puts projects by Dutch land-
scape architects at the forefront of the world’s environmental and
socially relevant trends.
Let us explore the practical experience in the UK. According to the
Manchester Strategic Plan, it will implement the potential of the Ir-
well River, which has once again become a vital link between the var-
27
10
11
28
12
Figure 9, 10, 11, 12. The Queen Elizabeth Olympic Park, London,
2012. Architects: EDAW (AECOM) with a partnership between LDA
design and Hargreaves Associates; James Corner + Field Operations
in partnership with Piet Udolf
ious initiatives that are being developed along its banks. In fact, it will
tie together Manchester and Salford and connect them with green
spaces. North Manchester is also planned to realize the potential of
the River Irk Valley, parks and open spaces, including the use of canals
to create an identical urban environment. Developers are allowed to
use green infrastructure elements, such as green roofs, trees in the
streets and waterways to facilitate mitigating emissions. Green infra-
structure is part of the character of the landscape of Manchester. Ex-
isting strategic assets of green infrastructure include the valley of the
River Mercy, Irwell, Medlock, Chorlton Water Park, Ashton, Rochdale
and Bridgewater canals corridors, Alexander Park, Heaton Park, Phil-
lips Park, etc. The versatility of these key open spaces and relation-
ships, including biodiversity, recreation and walking / cycling will be
supported and strengthened. City-wide open space, a place for sport
and recreation is mapped among available urban spaces. However,
in Manchester, it’s more finely grained urban green infrastructure,
which helps to give the regions and entire communities their distinc-
tive character, and also provides links to many of the green infrastruc-
29
Figure 13, 14. The project of development of Oslo Harbor public
spaces, Bjørvika, Oslo, 2005. Architects: SLA
ture networks. So, green infrastructure creates conditions for further

growth in Greater Manchester as one of the leading European cities
and regions, famous for its high quality of life. The approach of green
infrastructure is a holistic view of the environment that meets the
social, economic and environmental needs of communities by provid-
ing multiple benefits, such as a distinctive identity, flood control, air
quality, biodiversity, recreation, health, education, community safe-
ty, social enterprises, production of food, value of land, adaptation to
climate change. The green infrastructure approach creates a sustain-
able urban environment to maintain a high quality of life.
30
Figure 15, 16. New Parks district Västra Hamnen in the city of Malmö,
Malmö, 2001. Architects: SLA
The Irwell City Park project is part of the regeneration of central

Salford to convert an 8 km coastal strip into an accessible and attrac-
tive waterfront. River Irwell was formerly one of the most important
commercial and recreational routes, however, following the decline
of the industry, the face of the river has changed dramatically, and
has been degraded. The strategic importance of the river as a valu-
31
Figure 17, 18. The project of quay development “Kalvbod Waves”,
Copenhagen, 2008. Architects: JDS Architects, KLAR
able asset and a catalyst of the regeneration process again became

evident with the promotion of the city park as a means of disclosing
the potential of this important waterway. By providing opportunities
for active and passive recreation, the park seeks to visually link the
natural assets of the region along the river while at the same time
offering all the services of city life. It is worth noting the project of
conversion of Salford docks (Salford Quays), where the leading com-
positional role is played by the water. Regeneration of port area land-
32
Figure 19, 20. The project of “Zaryadye” Park in Moscow, 2013. Ar-
chitects: Diller Scofidio + Renfro, Citymakers, Hargreaves, ARTEZA
scapes included the establishment of a system of design of publicly

accessible and compositionally diverse open spaces. The design of
the newly constructed buildings puts the emphasis on natural shore
lines, and large-scale delineation of pedestrian esplanade makes up
the main directions of use of the means of landscape design. Increas-
33
ing the share of vegetation composed largely of open spaces has be-
come part of the ecological restoration concept of the land, and im-
proving its sustainability. Another large-scale project of the dock-area
redevelopment is the London Docklands project, which is an area of
mixed use (housing, trade and light industry, recreation, and the sec-
ond financial center of London - Canary Wharf business district, etc.).
An area of particular interest is the Thames Barrier Park - the first park
in the spirit of the Continental promenade gardens. Key features of
the park are a sunken landscaped garden (“Green Dock”), a pedestri-
an promenade and a playground for children.
The second major project is the London Olympic Park (Figures 9,
10, 11, 12), located just north of the Royal Docks. This project will
undoubtedly give impetus to a new start, and regeneration of the
post-industrial landscape. The 2004 Master Plan ‘married’ the envi-
ronment and green infrastructure in new urban design. Protecting
and improving the environment have come to play a decisive role
in determining the location and design of new transport networks
and infrastructure. More than 30 new bridges within and outside
the Olympic Park were to unite the neighborhood river Lee valley,
stitching urban waterways and numerous buildings. The complex tor-
tuous landscape was created in contrast to the water channels. It is
a particularly noteworthy solution to reduce the impact of the Olym-
pics. It is built in the tradition of the Royal Parks of London, providing
competent management of water resources, taking into account the
existing biodiversity of species, while the decorative planting and her-
baceous borders as the basis of British horticulture, will be presented
in the form of small show gardens, on lawns and squares. It has been
implemented at the velodrome and other important architectural
sites of the 2012 Olympics, demonstrating a new approach for the
creation of the infrastructure of buildings, objects and notable land-
marks. It also includes homes, schools and public places, which form
the basis of the restored area. The Housing Fund of Athletic Village
will include more than 2800 apartments for people with different lev-
els of income. The primary task now facing planners is the integration
of the Park with the surrounding urban landscape by improving the
public areas and judicious regulation of flows of people in the park
in order to attract a greater number of residents. The team, led by
“James Corner Field Operations”, will drive the transformation of
the central southern area of the park between the stadium and the
Aquatic Centre. Motorway New York’s High Line, is also planned by
a team of architects, which is evidence that the landscape may be
the factor that substantially changes the urban environment, and the
starting point in this case will be the Queen Elizabeth Olympic Park.
34
Figure 21,
22, 23, 24.
Moscow River
development
project, Mos-
cow, 2014.
Architects:
Turenscape
21
22
23
24
35
25/1
25
We analyzed the experience of the Nordic countries in the creation

of public spaces “on the water”: SLA, Snøhetta, etc. SLA (Figures 13,
14) bases its design of cities in the processes occurring in nature,
forming the urban environment without the categorical separation
of nature and culture. The model of urban planning, such as a self-reg-
ulating and procedural is an ecosystem life cycle (Figures 15, 16), in
harmony with the development of society (the concept of “process
urbanism”).12 Snøhetta studio, in their project, the Opera House in
Oslo, where the building is as much set design as it is architecture.
The theater becomes the link between the city and the sea, smooth-
ing out the contradictions between natural forms and the man-made
environment - an area of the central station and the fabric of the city
- thus forming as close to a natural hybrid landscape. “Bjorbekk and
Lindheim” features the history of the use of space as a design starting
12Stig L. Andersson, “About Nature”, SLA, last modified October 3, 2015,

http://www.sla.dk/en/about-us/publications/eoa-2-2-2.
36
26
Figure 25, 26. The concept of development of Kaban lake system

embankments, Kazan, 2015. Architects: Turenscape
point, not copying it. This bureau affects the landscape in ways that
may simply not be visible at first glance. In this sense, these are indic-
ative of their projects such as “Nansen Park” on the site of the former
Fornebu airport in Oslo. There, a system of lakes was created, whose
functions are in the formation of the ecological infrastructure in the
Oslo harbor. Group LINK Landskap and recreational corridor project
Lilomarka with smaller projects Grorudparken, Leirfossen and Hola-
kokka area, where the river Alna is the hallmark of the area. As a cen-
tral element of the landscape plan, it integrates the existing cultural
and historical artifacts with new designed scenery, activities and so-
cial experience, while at the same time contributing to the visual and
physical access to the river. There is a tendency of the construction of
baths and sea bathing (sea bath Kastrup by White Arkitekter), parks
like the “floating dock” (wave park Kalvbod from KLAR Arkitekter),
included in the Copenhagen development program based on green
technologies in the development of communities, carbon neutrality
and climate adaptation.13 (Figures 17, 18)
The Russian experience in the formation of identical social and
recreational spaces of waterfronts is significant in such projects as
the Krymskaya quay, where renovation of the post industrial terri-
tory has been accomplished by using biophilic design in shaping the
structure of its landscaping. Another example is the emergence of
the “Zaryadie” park in Moscow (Diller Scofidio + Renfro, Citymakers)
13 Isabelle Lomholt, “Kalvebod Waves, Denmark”, e-architect, an online

architecture resource, accessed November 15, 2015, http://www.e-architect.
co.uk/copenhagen/copenhagen-havnebad.
37
(Figures 19, 20) One of the main features of the park will be a canal
out from the center of the river, that will provide an additional level
of waterfront with direct access to the water, which will become part
of the park, i.e. actually the riverbed will be widened. The basis for the
formation of public spaces of the park is based on the principles of
landscape urbanism, allowing the flexibility to move from the urban
environment to the natural, thus creating the effect of an absolute
presence in the natural green space of various Russian landscapes.
This approach allowed the compound to make “Zaryadie” park with
the surrounding area of China Town convenient by creating a system
of streets and pedestrian spaces.
Perhaps one of the most interesting and important projects in
terms of a clear scenario of development of riverfront areas was the
urban development project of areas adjacent to the Moscow River
(Turenscape). Five aspects of urban development activity, which,
in turn, needed reorganization were identified: 1) the transforma-
tion of the ecosystem in order to improve its security and stability;
2) reorientation of the transportation system that guarantees the
availability of the river and the ability to move along it; 3) a change
in the social balance, the creation of equal opportunities; 4) cultur-
al revival in order to preserve the historical memory; 5) the revival
of economic activity on the creation of new independent economic
entities. The essence of the plan of the Moscow-river infrastructure
is based on the general concept of creating a kind of “Bends of Life”
that extend the functionality of the river and turn it into the city cen-
ter of Moscow structure within the Ring Road (Figures 21, 22, 23, 24).
The conversion is based on the theory of “reverse planning” - urban
strategy, which is based on the position that environmental security
is a key condition for modernization. The purpose of the project is
to create a security system for the entire infrastructure to prevent
the deleterious effects of the future of urban development on the
environment of the city. The concept of environment includes both
nature and culture. Of particular interest is the development of the
“Strogino” floodplain - this paradise of Moscow - and the creation
of the natural environment “Archipelago of Education” and “Green
incubator”, the formation of recreational spaces in open air (beach,
pool) with a developed cultural program. The basic principle of min-
imum intervention in nature dictates the creation biodrainage ditch-
es, inland rivers and a system of floating islands, which will help to
close the green ring without disturbing the hydrological balance of
the central lake by cleaning urban waste water and rainwater, as well
as noise pollution, originating from the track. Further features and
concepts within the general plan of the land adjacent to the Big City
(the financial center of Moscow), the regeneration of the land of the
38
former “ZIL” plant, and so on. What is important from the standpoint
of the experience of landscape urbanism projects in Russia and the
waterfront at Lake Kaban in Kazan (Turenscape) (Figures 25, 26). The
project is called “Elastic band. The Enduring Legacy of Kazan “and is
based on the creation of a continuous system of landscapes along
the coasts of lakes. One of the main elements of the concept, the
architects called the creation of the green-blue belt along the lake,
which will unite objects of nature, culture, living spaces, tourism and
transportation networks. The project proposes the creation of three
types of landscapes related to the tape: environmental, cultural and
low-speed tape transport.14
We should also note the development of the project and the
improvement of the floodplain of the “Tsaritsa” river in Volgograd
(Elina Krasilnikova). The idea of the project “Gardens of the “Tsar-
itsa” - involves the creation of a multifunctional architectural and
landscape complex on the basis of the formation of theme gardens
with large facilities. In particular, the complex includes a swimming
pool, sports facilities on the roof and inside the building, a water park,
a dolphinarium and a climbing wall. It is also planned to include the
theater-garden “Concordia”, greenhouse, cafe, library, greenhouses,
galleries and so on. The park is an object of cultural heritage of fed-
eral importance, which is based on the idea of the designer’s plan to
create an architectural and museum complex. It is also planned to
create a system to enter the territory of the floodplain with a bicy-
cle lane network. As Professor Elina Krasilnikova says, at the level of
development of urban structures in Russia, there are projects that
address issues of planning structure based on the formation of ur-
ban landscape of the city scenario. This landscape and town-planning
scenario we have in Volgograd, St. Petersburg and Perm. In Perm, for
example, it is possible to consider the proposed strategy for the ur-
ban landscape, the main idea of which is the development of areas of
ravines and valleys of small rivers for the development of this vibrant
and rich landscape system. The problem also lies in the fact that we
have to determine the boundaries of future green spaces, which are
designed to reduce pollution, and clean up and restore the natural
environment of the valleys of small rivers. As part of the strategy,
the aim is to create a new network of pedestrian and bicycle paths
simultaneously with the sports facilities and cultural objects. And
bridges over gullies that unite and bind the majority of river valleys
14Liliana Nabiullina and Vladimir Kazantsev, “Kaban 2.0: What a Treasure

Kazan will receive, if it finds a billion?”, “Business online”, a business
newspaper of Tatarstan (2015), accessed November 15, 2015, http://www.
business-gazeta.ru/article/142628/.
39
scattered with various quarters of Perm. In addition, the aim is to re-
store the today lost visual connection with Kama river and restore a
view point, which offers panoramic views of the valleys of small rivers
and the Kama river itself. Exemptions include contamination ravines,
garages, car parks, landfills, low-quality trees and shrubs and instead
to provide these areas with nature parks - these are necessary and
sufficient labor-intensive tasks that contribute to the achievement of
the goals. The Green Belt concept involves the creation of a structural
landscape element used to form the boundaries of the Metropolitan
Perm. This landscape element should form the contour of creating
and directing the spread of development of the city. In addition, it is
an important element of the landscape, which connects the ravines,
gives clarity, and balances out built-up and undeveloped sections of
the urban fabric. The Green Belt includes lands of a different nature:
floodplains, ravines and forests.
With regard to the adaptation of methods of landscape urbanism
in the design of park spaces, the authors turned to the paper “Park
Here” by S.-U. Goldhagen. The author focuses on three aspects of
design of the park: the aesthetic coherence, narrative (or scenario)
and the possibility of transforming personal experience into an ur-
ban environment. Park space becomes a plot filled with the natural
scenario, the organization of activity “programs” as components of
the methods of landscape urbanism. Designers should focus on cre-
ating a “neutral forum”, which can accommodate a varying number
of “events”.15 Marina N. Divakova, Polina Timofeeva say the desire
to return the ecological system into a state of harmony by changing
social thinking.
Books by Rena Lotareva, Nikolay Alferov and Albert Korotkovsky
consider the structure of the industrial city of Ekaterinburg. A unique
characteristic of the Ekaterinburg fortress in connection with the in-
troduction of its river and the lake has become part of its spatial open-
ness into nature. The main features of landscaping industrial cities are
their relationships with the environment, the architectural effect of
the dam and the lake and industrial specificity elements, influencing
the formation of identity ensembles.16 Ekaterina Koneva considers
the city space with positions inherent in their semantic potential.
From the standpoint of the formation of the city’s identity, we
should refer to the source, which is a kind of shaped “concentrate” of
15 Sarah W. Goldhagen, “Park Here”, New Republic Journal of Opinion 92010,

accessed November 15, 2015, https://newrepublic.com/article/76951/
city-parks-urban-planning.
16 Nikolay S. Alferov, Gennady Beluankin and Alexander E. Korotkovsky,
Sverdlovsk (building and architecture) (Moscow: Stroyizdat, 1980), 56.
40
the territory, for example, a study by Vladimir Abashev on geopoetics
of the Urals. This book examines the mechanisms of local Ural texts,
examines the role of images in the formation of the geopoetical ter-
ritorial identity. So, Abashev claims, “All novels from the Ural cycle
combine unified and strong landscape intuition, feeling the earth.
<...> In the landscape forms he feels and sees the incomprehensible
life and indomitable energy of the earth’s depths. Its mountains and
rivers are alive not in the sense of the banal metamorphism, but in
essence: their energy determines the course of history and human
destiny. This intuition turns its landscapes into identical images. “
The study of the cognitive method by Justin B. Hollander and Ann
Sussman analyzed people with a variety of built-in reactions to the
spatial characteristics of the environment. They offer a model on 4
pillars: “the edge of matter” (people prefer cozy urban spaces); “Pat-
terns are important” (man - a creature to whom visibility is of primary
importance); “Form has weight” (preference for symmetrical objects
and smooth curves); “Narrative” (script).17
Thus, the study will be conducted in the following sequence.
Based on the experiences of China, Korea, the Nordic countries and
Russia with regard to the research methods of landscape urbanism,
we identified the main approaches to spatial transformation of the
riverside areas of Ekaterinburg as the basis for the “construction” of
its identity. These approaches are implemented in a number of proj-
ect proposals, the possible development models for architectural and
landscape organization of riverfront areas at the graduate level with
the proper analysis of the original urban setting.
We use components of branding geo-cultural areas (on Dmitry
Zamyatin), “image passport” of space and “iconic” public spaces in
the riverside areas of Ekaterinburg. We use components of cognitive
architecture: patterns, biophilic design methods, narratives, the spe-
cifics of a possible accounting behavioral motivation in modern man-
agement, where the cornerstone is in semantically oriented solutions.
Methodological guidelines of the research were the systematic
and synergetic approach as justification for changing properties of
the system, based on the changing conditions of society and the
change in the state of nature (the creation of nature as a “second
tier” with a given set of qualities). The synergetic approach is a look
into the system of public spaces of riverside areas as open dynamic
systems capable of spontaneous development and complexity - to
predict their future development.
17Justin Hollander and Ann Sussman, Cognitive Architecture: Designing for

How We Respond to the Built Environment (New York: Routledge, 2015), 11.
41
2. Riverfront Areas of Ekaterinburg: the Main Approaches to the For-
mation of the City’s Identity in the Context of Landscape Urbanism
“We reject concrete in favor of ecological materials, purify water,

make access to open it, forming an environment for cultural activi-
ties. We are creating a public space in which water becomes part of
the city. It acts as an elastic element - for everyone, every season.
Our whole idea is that we must adhere to the cultural heritage, to
preserve the memory of the city and history. Let the water set the
tone, nature do its job, and culture develop in harmony with nature”
Konjian Yu “Turenscape”
Here, the authors of the paper, based on an analysis of foreign

experiences, offer basic approaches to architectural and landscape
organization of riverfront areas in the city of Ekaterinburg in the con-
text of landscape urbanism. These approaches and methods form the
basis of submitted project proposals made by graduate students of
Ural State Architecture and Arts University. These are possible mod-
els for the development of the riverfront areas of Ekaterinburg.
The basic approaches and methods of architectural and landscape

organization of riverfront areas in Ekaterinburg
The authors have identified the main approaches (directions) and

methods in architectural and landscape organization and reconstruc-
tion of the riverfront areas of Ekaterinburg:
• creation of a park area in the floodplain areas with the preser-
vation of natural floodplains and increasing biodiversity. Iset River is
seen in this case as the main recreational park and binding element
of the city. Park space is inextricably linked with the river and the
maximum implementation of the idea of the river as the main natural
framework of Ekaterinburg (Chinese experience). This is incorporat-
ed throughout the integrated study of the floodplain of the river Iset
within a direction of recreation with diverse functional, semantic, cul-
tural and historical content;
• The return of bodies of water in the structure of Ekaterin-
burg. This approach involves the restoration of closed rivers such
as Melkovka and Malakhovka et al, and the creation of new artificial
floodplain spaces. Here the river is treated as a man-made piece of
nature in an urban metropolis;
• Creation of a green pedestrian street on the site of the lost river
/ conversion of the narrowest parts of the Iset River into a landscaped
42
Figure 27. Types of river Iset urban landscapes, Ekaterinburg, 2016.
Thesis project by Maria Ishmitova and Alexandra Reille, supervisor –
professor Marina Divakova.
pedestrian street. This approach will implement a principally new

form of existence of the river in the city - the street to dry or shoaled
river. The green promenade artery thus becomes the “soul” of the
city, attracting a variety of forms of social life.
The authors consider it necessary to identify some common meth-
ods to the three approaches of architectural and landscape organi-
zation of riverfront areas in the city of Ekaterinburg in the context of
landscape urbanism:
• riverside area is created as a system of spaces with develop-
ment of the landscape scenario (narrative), multilevel, multifunc-
tional space. This scenario, according to the authors, determines the
identity in the local social and recreational spaces of riverfront areas;
• formation of riverfront social and recreational areas through
the establishment of an efficient transportation infrastructure of riv-
erfront areas of the central part of the city as an intercultural, com-
municative space, in symbiosis with the environment of the river and
the historic part of the city, bearing the cultural traditions of previous
historical development. Formation of an integrated landscape infra-
structure in Ekaterinburg;
43
• the integration of architecture and nature, through a combina-
tion of public and chamber spaces (visual disclosure, layering capa-
bilities), the ratio of structures and landscape elements, natural and
man-made according to the methodology of hybrid landscape with
the creation of an inclusive space. Thus, the structure of the land-
scape is the landscape and town-planning multifunctional complex.
The method of interaction of identical architectural spaces with pro-
grammable uncertainty, the result of interaction between structural
elements of social and recreational spaces of riverfront areas;
• layering of public spaces in the riverfront areas with the use of
schemes of urban and landscape ecological analysis.
• consideration of environmental aspects: the integration of wet-
lands in the park structure in the riverfront areas, preservation and
multiplication of natural biodiversity. Creating a community-oriented
recreational infrastructure in the riverfront areas;
• modern unified stylistic solutions: modern design low environ-
mental forms, combined with technological objects, the so-called
“smart environment”, the use of parametric modeling, natural style
landscaped public spaces, script of riverfront areas, a variety of forms
with the ability to transform the waterfront function of space. Possi-
ble symbiosis of “urbanisms” to form a unique image, the image of
the territory.
Undoubtedly, the authors identified the approaches based on the
strategy of “reverse planning” - urban strategy, which is based on the
preposition that environmental security is the key to modernization
and sustainable areas. Therefore, in this context, the term “ecology”
encompasses both nature and culture.
Proposals for architectural and landscape organization of riverside

areas, using methods of landscape urbanism in Ekaterinburg: the
implementation of the results
Consideration of project proposals and models for architectural and

landscape organization of riverfront areas with methodological ap-
paratus of landscape urbanism, which enabled the design of identical
social and recreational space of waterfronts that have the potential
to become a vector of development for the surrounding areas as well
as in creating a bright, distinctive identity of the city.
The embodiment of research and design results, in this sense, are
most successfully represented in the “Principles of the organization
of urban open spaces in the riverside areas (with reference to Ekat-
erinburg”) proposal (MA student Uliana Malygina , Supervisers: dr
44
Marina Divakova, senior lecturer Tatiana Krykova, lecturer Kseniya
Rybalko ). In this project, the riverside areas of the Iset river are con-
sidered within the boundaries of the Chelyuskintsev, Basovy pros, 8th
March, Karl Liebknecht and Belinsky streets, however, this work is
most important because it offers a total concept solution from top-Is-
et pond to low-Iset pond, which is consistent with the provisions of
the development of the natural complex of Ekaterinburg in general
and of the Strategic plan of the city - an accomplished concept flood-
plain. Iset river “from sea to sea” and the further implementation of
the plan in the direction of formation an aquatic and green diameter
of Ekaterinburg.
In this project, the team of authors has established the need to
analyze urban landscapes of riverfront areas, and based on this, to
identify types of urban landscapes of Ekaterinburg in the riverfront
areas. 4 zones have been identified (Figure 27)
Zone I - the central part of the city with multi-storey buildings,
massive asphalt pavements, ponds with strong industrial pollution,
small rivers and streams, climbed into the pipe. The first area within
the boundaries of streets Chelyuskintsev - Red pros.- Olympic water-
front - Boris Yeltsin: the degree of livability space, landscaping - 85%,
construction - 15%, preferably a closed space. The second plot within
the boundaries of Yeltsin - 8th March - Lenin Avenue - Olympic wa-
terfront - Gorky. Livability, landscaping - 25%, construction - 75%. The
third section of the river within the boundaries of streets Lenina - Vo-
jvodina - Gorky - Malyshev “Historic Square”: degree of livability, land-
scaping - 30%, construction - 50% predominantly open-plan style. The
fourth section of the river within the boundaries of streets Kuibyshev
- 8th March - the Decembrists - Belinsky: degree of livability, landscap-
ing - 25%, construction - 60%, mostly semi-open space.
Zone II - areas with multi-storey buildings, with a developed ter-
ritory, wasteland areas with bare soil, small water bodies with high
level of pollution. The first section of the river within the boundaries
of streets Kolmogorov - Civil - Chelyuskintsev - Papanina: degree of
livability, landscaping - 60%, construction - 40%. The second section of
the river within the boundaries of the streets March 8th - Malyshev
- Belinsky - Radishcheva: degree of livability, landscaping - 20%, con-
struction - 80%, preferably a closed space. The third section of the
river within the boundaries of streets Radishcheva – 8th March - Be-
linsky - Kuibyshev: degree of livability, landscaping - 50%, construc-
tion - 50%, preferably a closed space. The fourth section of the river
within the boundaries of 8th March - Kuibyshev - Belinsky - Bolshakov:
landscaping - 30%, construction - 70%, preferably a closed space. The
fifth section of the river within the boundaries of streets Bolshakova
45
- Tveritina - Belinsky - Lunacharsky - Furmanov: landscaping - 50%, con-
struction - 50%, the open space type.
Zone III - low-rise buildings, mainly areas occupied by the houses
of the private sector with orchards and vegetable gardens, vacant
lots, parks. Often habitats of the zone adjacent to the forest park. The
first section of the river within the boundaries of streets Gottwald -
Kolmogorov - D. Ibarruri: landscaping - 50%, construction - 50%. The
second section of the river within the boundaries of streets Furmanov
- Belinsky - Shchors - Gorky Park: landscaping - 90%, construction - 10%,
semi-open space. The third section of the river within the boundaries
of streets Shchors - Central Park - Machine - Lugansk - lane. Basovy:
landscaping - 90%, construction - 10%, a closed space.
Zone IV – green belt zone of the city, carrying the recreational
load. This analysis of the riverfront area of Iset river enabled the iden-
tification of the main problem areas, and allowed us to determine the
main vector of their conversion (based on ecological urbanism) into a
continuous system of social and recreational spaces in the riverfront
areas. Also, in addition to the analysis of riverfront area, we identi-
fied architectural and landscape potential, analysis of engineering
and transport infrastructure. Particular attention was paid to the de-
velopment of the socio-cultural program (scenario) of the territory,
as the portrait of the user. In the present scheme, users are divided
into groups. The criteria is based on the natural use of space. First
of all, we marked the character of their hobbies, such as active and
relaxing holidays. The “active” column includes active sports, like cy-
cling, skateboarding, and dance classes. The “quiet” column includes
people who walk with the children, who have came out of the the-
ater after the show, and people who are just looking for privacy. In
the “creative” column, there are people who come to take holiday
photos, or tourists who come to see the sights. Since the projected
area is a public space, located in the historic center, there are a lot of
people around during the holidays. There are holiday concerts, and
fireworks. Among the main groups of consumers, there is primarily a
large group of young people who engage in extreme sports such as
skateboarding, cycling and roller skating. This group spends a lot of
time in the area during the warmer months. Also, a variety of events
that draw large crowds of people during this period are hosted. At
their disposal is a huge part of the entire social space, thus becom-
ing available for other social groups. This problem is related to the
lack of specialized sports fields for classes in various sports. Another
particular social group are people who organize a wedding or oth-
er life events associated with a large number of people who come
to the promenade and the October Square to take pictures with the
panorama of the city in the background, or with the square itself in
46
the background. This space attracts tourists, as the main attraction
of the city of Ekaterinburg. The next social group that stands out are
people involved in dancing on the waterfront, which also attracts the
attention of passers-by and tourists. The existence of this type of ac-
tivity along the promenade creates a local flavor, and a landmark of
modern times.
Each of these social groups occupies a certain space in the area
for a certain period of time. The interaction between different social
groups in the same area often causes conflicts. To resolve such con-
flicts, it is necessary to adapt the environment for each social group.
Socio-cultural design provides technological solutions to prob-
lems in conditions of maximum uncertainty of tasks and the variability
of their possible solutions through a set of practical measures, based
on the system of theoretical and ideological principles of the project
activities, which is undoubtedly the contribution of the author of this
paper, and has been fully disclosed in the concept of the architectural
and landscape system of public urban spaces in the riverfront areas
of Ekaterinburg using the methodological apparatus of landscape
urbanism.
The concept is a combination of the mathematical Fibonacci sys-
tem (graphical model - spiral), the radial-ray system (the circle) and
the main planning - city compositional axis of the Iset River.
The symbolic identity of the concept is the “river of life” because
it is reflected in the water - the essence of all life on Earth, the cra-
dle of life, the river - the symbol of flow and variability. Overflowing,
merging and relationship with man-made nature. “Water wears away
the stone” - an urbanized modern city gradually and smoothly turns
to nature and man.
The concept includes a phased development: the improvement
of the main compositional axis of the city, then strengthening the
linkages between existing recreational areas, the development of
existing and creation of new recreational areas. The graphic Fibo-
nacci model maximizes greenery in the heart of urban open space,
gradually increasing the size and number of green open spaces to the
peripheral areas of the city. The angular radiation planning model is
aimed at strengthening ties between the recreational areas. Through
the implementation of this system there are no existing landscaped
links and new relationships must be developed at the expense of res-
idential spaces, as well as the implementation and development of
the infrastructure of landscape urbanism. Thus, the planning struc-
ture of the city develops the type in relation to the diameter of the
water-green areas. Prior to this, it is necessary to conduct a number
of activities on the improvement, renovation and restoration of the
47
Figure 28. A conceptual development model of the riverfront areas
“From sea to sea”, Ekaterinburg, 2016. Thesis project by Uliana Ma-
lygina. Superviser – professor Marina Divakova
riverfront areas and objects located on it, objects of Landscape Ar-

chitecture. Under these circumstances, a more effective approach is
to incorporate new facilities in existing buildings, taking into account
the complexity and unity.
In the riverfront areas there is a series of reference points that
contribute to the strengthening and development of the system
as a whole, bearing the role of local green islands, niches, pockets.
Reference points are the link key recreational areas in the riverfront
areas that also bear a different functional and figurative load, in ac-
cordance with the scenario of the promenade. The key recreational
areas include Upper Iset pond and its coastal area, Plotinka, May-
akovsky park and Lower- Iset pond and its coastal area. In the bed
of the Iset River and its riparian area, a multi-level promenade is or-
ganized from top to bottom of the Iset-Iset pond. The landscaping
promenade organization takes into account topographic features
with tracks for the promenade and cycling, which are somewhere
merged and somewhere disagree on different levels, so there is a
48
Figure 29. The architectural and landscape organization of riverfront
areas in big cities: with reference to Ekaterinburg. Master thesis by
Alexandra Reille. Supervisers: dr Marina Divakova, senior lecturer
Natalia Goncharova, consultant Kseniya Rybalko
smooth transition from one level to another. Steep slopes should be-
come terraced shores. Importantly, the aesthetic point of view places
organized slopes to the shoreline, where there are viewing platforms
and seating areas. In the course of the promenade there are various
areas of functional, stylistic and imaginative content, using appropri-
ate methods, techniques, materials and color solutions. The second
level of the promenade allows relief, and specific points are built in
underground halls, such as a café with stained-glass glazing, which in
the evening is directly highlighted. Pedestrian promenade communi-
cation is organized throughout a system of additional bridges, allow-
ing the continuity of the promenade along its entire length through
the second level, passing below the existing road and transportation
networks (bridges).
The waterfront consists of different functional zones, which may
be repeated periodically, depending on the social and public necessi-
ty, for example, in the landscape area located within the boundaries
of the southern part of Mayakovsky Park and alley Basovy and natural
sites located in the riverfront areas within the boundaries of streets
Shcherbakova - Roshchinskaya. In areas of the natural world, in ac-
cordance with the existing situation, organized marshy backwaters,
in the shallow water are arranged in a network of footbridges with
49
light, small decks over the water for private relaxation and contem-
plation, made of natural or imitation materials (wood, stone). Banks
of deep water areas equipped with modern amenities for family holi-
days and picnics, with the organization of piers and boat ramps.
Sports Zone for active and extreme sports and a playground for
children are organized by the local reference sites (as a point of at-
traction in a social and cultural program of the territory) within the
boundaries of the new residential areas, located along the Iset River-
bed. Pedestrian and quiet recreation areas, with zones for meditation
practices, are also situated near residential complexes located on the
river.
In the central areas of the city, predominantly social and business
districts are located: Winter Garden: (projected area), as is in the con-
centration of residential, public and business complexes, presented
in the form of integration of the functions of quiet relaxation and a
playground for children, with educational information load. It is used
as surface topography and the underground section of the space.
In the underground section, a concentrated public domestic sphere
(parking, cultural and entertainment center, connected with a win-
ter garden), relief surface (geoplastics, artificial land) in conjunction
with landscaping, are designed for the local climate zone and used
for walking and biking, building a winter garden and promenade with
descents to the river, combined with additional pedestrian bridges to
the opposite embankment.
Art area: a complex of exhibition halls and malls to the open air.
Holding exhibitions of works by local artists, sculptors and artisans.
Cultivation of traditions and art of the Urals both historical and con-
temporary. Literature and theater scene - an open-air theater, an am-
phitheater, installation and laser show. Musical Playground - holding
evenings of classical and modern music, dances of different genres
(national, tango, waltz, foxtrot, lambada, hip-hop, go-go, etc.)
Historical area, located on the Plotinka, merges with the solemn
parade of the official area and is integrated into the proposed proj-
ect through inclusion in the overall continuity of the embankment
system.
Upper - Iset and Lower - Iset ponds arranged for training and com-
petitions in water sports, with the rental of water vehicles and the
beaches, with comfortable, pavilions for changing clothes, shower,
storage, rental of deck chairs and toilets. (Figure 28)
In practice, the contribution and the dignity of the project is to
form a unified conceptual model of the development of the riverfront
areas and the creation in the structure of public and recreational spac-
es, thereby defining a vector of development of adjacent areas. From
50
the point of view of landscape urbanism and image formation, it can
be said that this project has fully utilized its design tools in relation to
the formation of an integrated landscape infrastructure and the cre-
ation of a specific socio-cultural development of the area program,
taking into account the variability of various processes. Moreover,
thanks to this program, the pledged landscape scenario will form the
identity of each of the local spaces.
The next project also makes full use of the design tools, and is
dedicated by the author’s methods and techniques of landscape ur-
banism – the project of “Architectural and landscape organization
of riverfront areas in the big city: with reference to Ekaterinburg”,
the boundaries of Chelyuskintsev-Papanina streets (graduate stu-
dent Alexandra Reille, Supervisers: dr Marina Divakova, senior lec-
turer Natalia Goncharova, senior lecturer Tatiana Kryukova, consul-
tant Kseniya Rybalko). The group of authors of the project provided
a detailed pre-project study of the situation in terms of identifying
architectural and landscape potential of riverfront areas within the
selected boundaries. The boundaries of the project area - waterfont
between Chelyuskintsev- Papanin streets, as well as the opposite
bank - the territory of the University of Railways. Currently, the ar-
chitectural and landscape potential of this area is that of a deserted
area with a weak engineering infrastructure. On the waterfront there
is no improvement, no lighting, recreation, vegetation of acquired
wild species, housing and many old houses are ready for demolition
(Figure 1). But the area is interesting because it is close to the cen-
ter of Ekaterinburg, and thus can be an attractive place for residents,
visitors and workers from the center. In the study of the master plan
2025, this area will be combined with pedestrian Weiner street, which
means that this zone is of strategic importance for the city, and has
become an attractive center of Ekaterinburg (Figure 2). The following
problem areas were identified (Figure 29):
“The architectural and landscape organization of riverfront areas
in the big cities: with reference to Ekaterinburg”. Master thesis by
Alexandra Reille. Supervisors: dr Marina N. Divakova, senior lecturer
Natalia S. Goncharova, con. Kseniya L. Rybalko
– From the environmental standpoint: pollution of water areas,
degradation of the territory, diminishing water bodies, waste dump-
ing, and spontaneous construction;
– In terms of aesthetics: presence of the beautiful landscapes that
are difficult to see, incoherent point construction;
– From the point of view of the economy: land poorly managed
and generates income.
51
Figure 30. The concept of architectural and landscape organization
of Iset riverfront areas. Master thesis by Maria Ishmitova.
Supervisors: Professor Marina Divakova, Senior Lecturer Natalia
Goncharova, consultant Kseniya Rybalko
On the opposite bank, where the University of Railways is located,

there is an open space. It is in demand among citizens and students,
but there are not enough organized areas for passive recreation, or-
ganization of events, sports grounds.
There are scenic panoramic views of the river and the historic part
of Ekaterinburg on this land. According to the general plan of the city
of Ekaterinburg 2025, land within the boundaries of Chelyuskintsev
– Papanin streets will potentially be developed for new business and
residential area purposes. However, a recreational zone capable of
withstanding so many inhabitants has not been provided. Iset Quay
is a favorite vacation spot for citizens of all ages and a place of attrac-
tion for guests of the Ural capital. Venues of rest are venues for major
cultural events.
According to real estate experts, the existing houses (Chelyuskint-
sev str. – Papanina str.) will rise in price almost immediately after de-
velopment by the project investor. This means that every citizen will
have a real economic benefit from the improvement of the water-
front. Just 500 meters away on the other bank of the Iset, the value
of residential housing near the university has reached up to 75 thou-
sand per square meter. Accommodation prices are rising due to the
prestige and comfort of the territory. Obviously, waterfront beautifi-
52
Figure 31. Architectural and landscape organization of the
“Verkhotura” Park using nature-like technologies: with reference to
Ekaterinburg riverfront areas. Master thesis by Vera Oberyukhtina.
Supervisors: Professor Marina Divakova, Senior Lecturer Natalia
Goncharova, consultant Kseniya Rybalko
cation will make the area even more attractive to live in. Only by im-
proving comfort and creating family-friendly accommodation in the
secondary fund, the value of apartments will rise in price by 5-10%
excluding inflation. This means that every citizen, who already owns
an apartment here, will be wealthier.
For the territory of the promenade from the street to the street
Chelyuskintsev Papanin, as well as the opposite bank - at the territory
of the University of Railways it was decided to implement the con-
cept of the “Green Line”, i.e. area will be integrated general plan, the
theme of green diameter of Ekaterinburg. But at the same time, this
area will be multifunctional - contain 4 main zones (tourist, cultural,
sports and educational and industrial). And each of these zones will
contain a number of features that will satisfy the needs of consumers.
The concept is based on the development of a variety of green spaces
(space systems) in conjunction with the renovation of an active net-
work of hiking trails, the reconstruction of historic buildings, upgrad-
ing of existing and construction of new bridges across the river Iset.
The territory of the University of Railways will carry out sports and
educational function by organizing educational events (venues for
53
lectures, performances, and concerts), passive recreation (recreation
organization), outdoor activities (organization of racetracks, sports
sites). It is also planned the construction of a pedestrian bridge, the
boat station, the beach and walking promenade along the river.
“Industrial” zone will be organized before the bridge (Cheliuskint-
sev str.) And it includes the creation of an open, available space, the
organization places a quiet holiday with preservation of the history of
the place, revealing his identity. Landscape Urbanism is manifested in
the creation of an industrial pier around the area, reproducing radical
coastal ecosystem. It is also planned to create a viewing platform, an
organization led and walkways.
The zone boundaries between the streets Papanina - B. Yeltsin im-
plement cultural and tourististic functions. The Cultural Area includes
historical sites, cultural events, recreational areas, carrying out vari-
ous leisure activities. It can surely be interpreted as a cultural center
of the promenade. Within it, we have the largest number of historical
monuments and a major business center. Of course, full use of land-
scape urbanism design tools will be made in the creation of the cul-
tural center of the promenade, developing over time in accordance
with the principles identified by the authors of the organization. The
Tourist Zone is represented through recreation, cultural monuments,
retail outlets and leisure areas for diverse citizens. It will be a uniquely
organized promenade along the river, crossed by footpaths. It will in-
clude four thematic gardens, reflecting different moods that echo the
above discussed project experience of landscape urbanism for the
organization in the floodplains within the system of thematic green
spaces, which will undoubtedly form a new positive identity of the
capital of the Urals, like a landscape scenario will develop the theme
of identity considering local spaces within the prescribed street
boundaries. Thus, this project is valuable from the standpoint of land-
scape urbanism, creating a model of the multifunctional architectural
and landscape complex waterfront through the development of the-
matic spaces of the formation of the image in the local areas.
We should also note the draft by graduate student Maria Ishmi-
tova, which includes the proposal for the reorganization and revital-
ization of the Iset waterfront. Based on an extensive analysis of the
experience of landscape urbanism, two main vectors of architectural
and landscape organization of riverfront areas have been identified
by the team: 1) strengthening of the green framework of the city’s
relationship with riverfront areas; 2) the development of the river-
front areas as a hybrid space (by Jeffrey Hou), based on the synthesis
of ecology and environment of industrial design elements for detect-
ing the identity of urban space. At the same time, an integrated ap-
proach will help develop the architectural and landscape potential of
54
riverfront areas, based on the basic principle: the disclosure of new
features of existing objects and spaces, while maintaining originality
and authenticity. This will enable the organization of a full-fledged
multi-functional public space with year-round usage, which is today
one of the main trends in major cities. (Figure 30)
Project proposal by graduate student Vera Oberyuhtina “Archi-
tectural and landscape organization of the “Verkhotura” park, using
nature-like technologies” is an example of the interdisciplinary na-
ture of the study of landscape urbanism in the organization of public
recreational spaces. Nature-like technology, conducted by a team of
researchers in this project, will include (Figure 31):
1) closed-loop technology (collection and treatment of sewage
and rainwater, use of solar energy, separate waste collection, green
roofs);
2) shaping (Organitech, Biotech, Ecotech, dynamic architecture,
nonlinear architecture landform architecture - the “setting” of “a
new paradigm in architecture” by Charles Jenks, exploration and use
of parametric modeling features - parametric urbanism);
3) videoecology (the visible environment as an environmental fac-
tor, which also stresses the need for parametric structures as more
flexible and supple, natural lines and shapes as more pleasant to the
human eye);
4) Taking into account the climate and insulation, wind conditions
(the system of artificial climate, placement of climatic zones in accor-
dance with the view of wind and solar mode);
5) natural and NBIC-materials technology, the system (for exam-
ple, web-shaped drawings on glass deter birds, the morphology of
the skeleton of the pavilion allows flexible configuration forms, etc.).
The concept, based on selected methods and principles of land-
scape urbanism will be built in a harmonious combination of nature
and urban spaces with the preservation of the species and the cre-
ation of panoramas with rich cultural and educational infrastructure
- “Dialogue of Cultures” - in view of the concentration of cultural, edu-
cational and religious institutions. It is supposed to use artificially cre-
ated terrain; space will be organized in “belts”, where each belt will
represent a specific area of the Ural landscape with an appropriate
choice of plant material. Moreover, from the point of view of environ-
mental interest, the following project proposals arise: the creation
of a climate system for public space and artificially created terrain,
combined with an imitation of natural processes, terrain elevation by
landform architecture and view pop-up form (green hill under a glass
roof with a view of the historic city center will provide a new identity)
and other technological solutions; freedom of movement through-
55
out the park, where routes will not be imposed. Thus, this project
within the framework of landscape urbanism does not look frozen
in time or the subject of landscape architecture, but it is rather the
product of an “open ending”, located in the transformation stage,
and calculated on the basis of interaction between man and nature.
3. Conclusions
In accordance with the purpose of the study we reached the follow-

ing conclusions. Analyzed extensive theoretical and practical foreign
and domestic experiences on the subject of organization of public
space “on the water” indicates that not only environmental, but also
social aspects of the “bodies of water” today are regarded as integral
components. So the city competes in the post-industrial era. Flood-
plains are reviewed as a “negotiation space” between nature and the
new requirements of society. Environmental awareness coupled with
an increase in free time led to massive investments in new strategies
for channeling and giving a greater degree of freedom back to the
rivers. The transition from the controlled object to the active subject
provides new forms of life, recreation and land use.
Therefore, the river today is one of the main constructs of for-
mation of Ekaterinburg’s city identity. Selected approaches (general
direction of transformation) within the paradigm of landscape urban-
ism to the design of public spaces in the floodplain of the river Iset
(the creation of parkland in floodplains; return of water spaces in the
city structure, the creation of green streets on the site of the lost riv-
ers), as well as methods (organization of riverfront areas as a system
of spaces, development of landscape scenarios, method of the hybrid
landscape with the creation of the structure of the waterfront inclu-
sive space, layering of public spaces using a variety of schemes of land
analysis; creation of a socially-oriented infrastructure in the riverfront
areas, as well as the use of modern stylistic solutions combined with
technological objects, etc.) enabled the reviewed master’s projects to
generate an appropriate model for the organization of public spaces
in the floodplain area. It must be emphasized that the data model, as
the project output, and certain result of research, has contributed to
the understanding of the to-date poorly studied “spatial dimension”
in the preparation of the Ekaterinburg master plan. Of course, this
aspect is very important since “changing the urban environment is in
the implementation of the spatial development strategy. This aspect
allows us to create the perfect model of the city, followed by the de-
velopment of spatial principles and ideas, which will become a quality
benchmark for further development “(Alexandr Burtsev). And the
56
merit of conceptual models generated in these projects implies the
fact that here the “green zone” controls the process of development
of the city, and establishes in each of these projects a certain system
of social and recreational spaces in the riverfront areas, designed
with the inclusion of landscape scenarios that reveal the identity and
local spaces as a consequence of the urban environment in general.
In general, the formed design model of the riverfront areas (the
concept of architectural and landscape organization of public spaces
in the riverfront areas) is also important because it establishes a sys-
tem of social and recreational spaces, and is a vector for the develop-
ment of surrounding areas, also providing a new opportunity for so-
cial and economic revival. It is also necessary to emphasize the idea of
“New Urbanism”, its main provisions, in particular the provisions of a
mixed use city land (active mixing of different functional typologies in
the same area), and usage of parks and recreational areas as binders
or separating elements of the urban environment. The principle of
conservation and development of the idea of the compact city is also
reflected in these models, and has fully proven its effectiveness in the
master plans of European cities. Undoubtedly, this is a very import-
ant achievement, because the spatial principles here are not only suc-
cessful solutions for the urban environment, but also in meeting the
basic objectives of urban development in Ekaterinburg. And the cre-
ation of a specific socio-cultural program of land development. River
Iset, taking into account the variability of various processes with the
formation of the landscape script, will create a new positive image of
the capital of the Urals.
In conclusion, we note that the results and the “discovery” of
these models in certain locations may find an echo in the formation
documents of Ekaterinburg’s spatial development strategy to be in-
cluded in the strategy of socio-economic development of the city,
and the new master plan of the Ural capital, thus becoming the basic
values (including the identity aspect of how we see our city?), of de-
velopment trends of the city. Currently work is at the stage of public
presentations, conferences and discussions on the future vision of
Ekaterinburg. The work on the presented models and concepts will
continue to clarify the specific provisions of the study and a more pre-
cise three-dimensional vision of the research results.
Thus, the interdisciplinary nature of landscape urbanism demon-
strates the specificity of the formation of the city’s identity, in this
case, showing the creation of the model of multifunctional archi-
tectural and landscape complex of Iset waterfronts through the
establishment of a system of social and recreational spaces in the
landscape scenario and the socio-cultural and socio-economic land
development programs. Thus, the “green” scenario will dictate the
57
identity in local spaces and establish the identity of the urban envi-
ronment of the Ural capital. The provision that spatial structure and
distinctive features of the city are elements of landscape, open space
and landscaping areas, controlled urban development can and should
be taken into account when forming the document of the city’s de-
velopment strategy.
References
1. Alferov, Nikolay S., Gennady Belyankin and Alexander E. Korot-

kovsky. Sverdlovsk (building and architecture). (Свер�ловск
(с�рои�ельс�во и архи�ек�ура). Moscow: Stroyizdat, 1980.
2. Andersson, Stig L. “About Nature”. SLA. Last modified October 3,
2015. http://www.sla.dk/en/about-us/publications/eoa-2-2-2.
3. Corner, James. Recovering Landscape: Essays in Contemporary Land-
scape Architecture. New York: Princeton Architectural Press, 1999.
4. Engel, Barbara. “Perspectives of public spaces in Irkutsk. Visions. Al-
liances. Requirements”. Siberian journal of architecture, design and
urbanism, 36 (2013): 54 – 60. Accessed November 21, 2015. http://
www.oalib.com/paper/2400340#.V7KbavmLTcs.
5. Goldhagen, Sarah W. “Park Here”. New Republic Journal of opin-
ion (2010). Accessed November 15, 2015. https://newrepublic.com/
article/76951/city-parks-urban-planning.
6. Gutnov, Alexander E. Evolution or urban planning. (эволюция
�ра�ос�рои�ельс�ва). Moscow: Stroyizdat, 1984.
7. Hollander, Justin and Ann Sussman. Cognitive Architecture: Designing
for How We Respond to the Built Environment. New York: Routledge,
2015.
8. Kolyasnikov, Victor A. Urban Planning Theory: modern trends and con-
cepts. (Теория �ра�ос�рои�ельс�ва: современные на�равления и
конце�ции). Ekaterinburg: Architecton, 2003. (in Russian).
9. Krasilnikova, Elina E. Landscape Urbanism. Theory↔Prac-
tice. (Лан�шаф�ный урбанизм. Теория↔Прак�ика: научная
моно�рафия). Volgograd: Regional Lead, 2015. (in Russian).
10. Lomholt, Isabelle. “Kalvebod Waves, Denmark”, e-architect, an on-
line architecture resource. Accessed November 15, 2015. http://ww-
w.e-architect.co.uk/copenhagen/copenhagen-havnebad.
11. Nabiullina, Liliana and Vladimir Kazantsev. “Kaban 2.0: What a
treasure Kazan will receive, if it finds a billion?”, (Кабан 2.0: Какое
сокровище получит Казань, если найдет миллиард?). “Business
Online”, a business newspaper of Tatarstan (2015). Accessed No-
vember 15, 2015. http://www.business-gazeta.ru/article/142628/.
58
12. Putintsev, Pavel. “The image of the city and image design of the
city”, (Имидж города и имидж-дизайн города). “Effective Com-
munications” the professional Journal on advertisement and PR, 3-4,
4 (2009). Accessed November 23, 2015. http://eff-com.ru/archive/is-
sue3/image/Image_goroda_image_dizayn_goroda.html.
13. Shannon, Kelly and Yiyong Chen. “(Recovering) China’s Urban Riv-
ers as Public Space”. FOOTPRINT, Delft Architecture Theory Journal,
12 (2013). Accessed November 10, 2015. http://footprint.tudelft.nl/
index.php/footprint/article/view/760.
14. Spirchenko, Marina A. “The image and brand of the tourist city”,
(Образ, имидж и брэнд туристского города). The Quarterly Jour-
nal of the Ural State University of Architecture and Arts “Architec-
ton”, 18 (July 2007). Accessed November 18, 2015. http://archvuz.
ru/2007_22/5.
15. Timofeeva, Polina P. “The concept of architectural and land-
scape reorganization of floodplain areas of Perm city as a stage of
eco-orienting thinking”, (Концепция архитектурно-ландшафтной
реорганизации пойменной территории г. Перми как этап развития
эко-ориентированного мышления). The Quarterly Journal of the
Ural State University of Architecture and Arts “Architecton”,38 (July
2012). Accessed November 15, 2015. http://archvuz.ru/2012_22/44.
16. Waldheim, Charles. The Landscape Urbanism Reader. New York:
Princeton Architectural Press, 2006.
17. Yu, Konjian. “The Big-Foot Revolution”. Turenscape. Accessed No-
vember 15, 2015. http://www.turenscape.com/english/news/view.
php?id=209.
18. Zamyatin, Dmitry. “Geo-cultural branding of territories: a conceptual
framework”, (Геокультурный брендинг территорий: концептуа-
льные основы). Labyrinth Journal of Social and Humanitarian Studies,
5 (2013): 11 – 23. Accessed October 23, 2015. http://russ.ru/layout/set/
print//pole/Geokul-turnyj-brending-territorij-konceptual-nye-osnovy.
59
Maринa Н. Дивaкoвa
Држaвни унивeрзитeт Урaлa зa aрхитeктуру и умeнтoст,
Aрхитeктoнски фaкултeт, Кaтeдрa зa пejзaжну aрхитeктуру и
прojeктoвaњe, Екатеринбург
Ксeниja Л. Рибaлкo
Држaвни унивeрзитeт Урaлa зa aрхитeктуру и умeнтoст,
Aрхитeктoнски фaкултeт, Кaтeдрa зa пejзaжну aрхитeктуру и
прojeктoвaњe, Екатеринбург
СИMБИOЗA ПРИСTУПA ПEJЗAЖНOГ И УРБAНИСTИЧКOГ

ПЛAНИРAЊA РAЗВOJУ И TРAНСФOРMAЦИJИ РEЧНO-ПРИOБAЛНOГ
ПOJAСA JEКATEРИНБУРГA: СПEЦИФИЧНOСTИ ФOРMИРAЊA
ИДEНTИTETA ГРAДA
У oвoм рaду, aутoри нaстaвљajу изучaвaњe нa тeму пejзaжнoг

урбaнизмa и срoдних спeцифичнoсти фигурaтивних фoрмaциja
урaлскoг рeгиoнa у oднoсу нa грaд Jeкaтeринбург. Рaд aнaлизирa
вeликo тeoриjскo и прaктичнo искуствo, кaкo инoстрaнo, тaкo и
искуствo руских грaдoвa у пoглeду фoрмирaњa jaвних прoстoрa у
рeчнoм приoбaљу, уз пoмoћ нaучних и прaктичних мeтoдa пejзaжнoг
урбaнизмa. Aутoри видe глaвнe приступe прoстoрнoj трaнсфoрмaциjи
(рeoргaнизaциjи) приoбaлних пoдручja вeликих грaдoвa кao oснoву
зa фoрмирaњe идeнтитeтa Jeкaтeринбургa. Имajући у виду чињeницу
дa урeђeнa приoбaљa служe кao симбoли грaдoвa у кojимa сe нaлaзe,
и дa зaузимajу вeликe пoвршинe, oнa пoвeзуjу рaзличитe дeлoвe грaдa
и сaмим тим фoрмирajу њихoв интeгрaлни aрхитeктoнски изглeд,
зoнe рeкрeaциje и спoртa, вртнe и пaркoвскe кoмплeксe. Приoбaлнa
пoдручja грaдoвa фoрмирajу грaдску фaсaду, глeдaнo сa рeкe. Oвaj
рaд пoлaзи oд прeтпoстaвкe дa сe у вeликим грaдoвимa силуeтa фoр-
мирa путeм успoстaвљaњa jeдинствeнe визиje aрхитeктoнскe и пejзaж-
нe oргaнизaциje урбaнизoвaнe срeдинe - jeдинствeнe визиje aрхитeк-
тoнскe и пejзaжнe oргaнизaциje приoбaљa, jeдинствeнoг вeктoрa
рaзвoja. Meђу oзнaчeним приступимa, трeбa издвojити oнe глaвнe:
успoстaвљaњe пaркa у плaвним пoдручjимa уз oчувaњe прирoдних
врeднoсти, пoвeћaњe биoдивeрзитeтa; пoврaтaк вoдeних пoвршинa
у прoстoрну структуру Jeкaтeринбургa и ствaрaњe зeлeних пeшaчких
улица нa мeсту нeстaлих рeкa. Aутoри су тaкoђe oдaбрaли мeтoдoлo-
гиjу: прoстoрну oргaнизaциjу приoбaљa кao систeмa пoвршинa сa
oдрeђeним пejзaжним сцeнaриjeм кojи дeфинишe изглeд у лoкaлним
срeдинaмa; успoстaвљaњe oднoсa измeђу прирoдних и вeштaчких
eлeмeнaтa прeмa пoступку хибриднoг пejзaжa, ствaрaњeм инклу-
зивнoг приoбaлнoг шeтaлиштa, слojeвитoj oргaнизaциjи прoстoрa,
60
ствaрajући друштвeнo-oриjeнтисaну инфрaструктуру у приoбaлним
oблaстимa; упoтрeбoм сaврeмeних стилских рeшeњa - мeтoдa мoдeр-
нoг дизajнa ствaрaњa фoрми, укључуjући и пaрaмeтaрскo мoдeлoвaњe
сa упoтрeбoм тeхнoлoшких oбjeкaтa. Oви приступи, у вeликoм брojу
прeдлoжeних прojeкaтa (мoгућих мoдeлa рaзвoja) aрхитeктoнскe
и пejзaжнe oргaнизaциje приoбaлних пoдручja у Jeкaтeринбургу,
рaзмaтрaних у oвoм рaду, трeнутнo сe спрoвoдe у дeлo нa нивoу
диплoмских студиja нa Урaлскoм држaвнoм унивeрзитeту зa aр-
хитeктуру и умeтнoст. Рeзултaти истрaживaњa и прojeктoвaњa нa
нивoу мaстeр студиja, пoстaли су мoдeл aрхитeктoнскe и пejзaжнe
oргaнизaциjе друштвeних и рeкрeaтивних прoстoрa у приoбaлним
пoдручjимa (нa примeр, грaд Jeкaтeринбург). Свaки oд прeдлoжeних
мoдeлa, прeмa тврдњaмa aутoрa, je мултифункциoнaлни aрхитeктoн-
ски и пejзaжни приoбaлни кoмплeкс нaстao фoрмирaњaм систeмa
прoстoрa зa сoциjaлизaциjу и рeкрeaциjу, уз ствaрaњe прoстoрних сo-
циo-културних и сoциo-eкoнoмских рaзвojних прoгрaмa, узимajући у
oбзир вaриjaбилнoст jaвљaњa прoцeсa. Штaвишe, oвaj систeм пoстaje
прoстoр дeфинисaн вeктoрoм рaзвoja сусeдних пoдручja. И штo je
joш вaжниje, сa стaнoвиштa рaзумeвaњa спeцифичнoсти приликoм
фoрмирaњa грaдскoг идeнтитeтa – ствaрa сe нe сaмo систeм jaвних
и рeкрeaтивних прoстoрa, вeћ у њихoвим oквиримa нaстajу пejзaжни
сцeнaриjи у лoкaлним прoстoримa, фoрмирajући свoje спeцифичнe
идeнтитeтe, и нa тaj нaшин ствaрajу пoзитивaн имиџ живoтнe срe-
динe грaдa Jeкaтeринбургa у цeлини и врaћajу рeци свojу урбaнистич-
ку рaзвojну врeднoст, врaћajући je у цeнтaр jaвнoг грaдскoг живoтa,
ствaрajући нoву, мoдeрну фaсaду грaдa, глeдaнo сa рeкe. Нa тaj нaчин,
спeцифичнoст фoрмирaњa идeнтитeтa грaдa упoтрeбoм принципa и
приступa пejзaжнoг урбaнизмa лeжи у мaксимизирaњу кoришћeњa
тaквих тeмa у oвoм трeнутку, и упoтрeбe тeрминa “прoстoрнa димeн-
зиja” услeд рaдa нa стрaтeгиjи прoстoрнoг рaзвoja у Jeкaтeринбургу.
Прoстoрнa структурa и кaрaктeристичнe oсoбинe грaдa су eлeмeнти
пejзaжa, кao и oтвoрeни jaвни прoстoри и зeлeнe пoвршинe пoд кoн-
трoлoм урбaнoг рaзвoja. Прeмa мишљeњимa aутoрa, нeoпхoднo je
узeти у oбзир oву oдрeдбу приликoм изрaдe стрaтeшкoг дoкумeнтa,
кojи ћe у извeснoj мeри, идeнтификoвaти и кoнсoлидoвaти врeднoсти
и oснoвнe прaвцe рeaлизaциje зajeдничких eлeмeнaтa Гeнeрaлнoг
плaнa, кao “урбaнe срeдинe”, “прoстoрa” и друго.
Кључнe рeчи: пejзaжни урбaнизaм, идeнтитeт грaдa, приoбaлнe

oблaсти, трaнсфoрмaциja урбaних приoбaлних пoдручja,
стрaтeгиja прoстoрнoг рaзвoja
Accepted for Publication October 26th 2017.
61
оригиналан научни рад УДК 761.1 Дирер А.
7.034.3/.6
Ангелина Милосављевић1
Факултет за медије и комуникације, Београд
ДИРЕРОВ „НОСОРОГ”.
НОРМАТИВНИ И ДЕСКРИПТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ
ЛИКОВНЕ ПРЕДСТАВЕ
Апстракт
Албрехт Дирер (Albrecht Dürer, 1471–1528) израдио је 1515.
године чувени дрворез с представом носорога која се није те-
мељила на директној опсервацији природе, већ на ликовном
предлошку, цртежу праћеном написом који је садржао опште
информације о овој егзотичној животињи. Оне су се заснивале
на непосредном искуству анонимног аутора цртежа на лите-
рарним изворима. У досадашњој литератури, Диреров Носоро�
посматран је у контексту његових уметничких квалитета, али
не и у контексту слојева значења које је та представа носила
и као дијаграмска и као дескриптивна представа, судећи по
напису који је пратио оригинални цртеж носорога, што пред-
ставља и основну тезу овог рада.
Кључне речи: Албрехт Дирер, Носорог, директна опсервација при-
роде, спекулација, нормативни потенцијал представе
Науку и уметност ренесансе обележила је студија природе,2

коју је одликовала тежња ка директној опсервацији природних
феномена. Како су на тај начин настале забелешке биле резултат
1andjelijam@gmail.com, angelina.milosavljevic@fmk.edu.rs
2 Рад је настао у оквиру научноистраживачког пројекта Мо�ернизација
за�а�но� Балкана, ОИ 177009, Министарства просвете, науке и техно-
лошког развоја Србије.
63
блиске сарадње научника и уметника, оне и данас чине неисцрпан
извор сведочанстава о методологији и развоју научног сазнања
у време нарастајућег рационализма и енциклопедизма. Студије
природе, у контексту уметничке продукције, биле су природан
резултат тежње ренесансних уметника да усаврше свој уметнички
језик. Оне су могле служити као предлошци за текуће уметничке
пројекте или као забелешке стварности за нека будућа остварења
уметника, попут Пизанела (Antonio di Puccio Pisano, Pisanello),
Леонарда да Винчија (Leonardo da Vinci) или Албрехта Дирера.3
Дирер је 1515. године израдио чувени дрворез Носоро�, који не
престаје да плени пажњу публике и истраживача. С једне стране, то
је због импресивне и необичне представе животиње коју уметник
никада није уживо видео, а с друге, јер је уметничко остварење у
коме је Дирер испољио максимум своје вештине графичара и цр-
тача.4 Предложак за овај чувени дрворез био је Диреров цртеж
настао на темељу данас изгубљеног цртежа једног анонимног ау-
тора, што отвара питање веродостојности, уметниковог искуства,
његове вештине, односа између подражавања природних узора
насупрот подражавању већ постојећих представа (као ликовних
интерпретација), односа између теоријског знања / спекулације и
директне опсервације, као и питање сазнајног потенцијала ликов-
не представе, односно визуализације знања, његове дисемина-
ције и даљег развоја. Као полазиште служи и напис који допуњава
Диреров цртеж, а који упућује и на теоријске, литерарне узоре и
на угледање на оригинални цртеж непознатог аутора. Он гласи:
„Године 1513 [sic!], дана 1. маја, из Индије је донета нашем
краљу Мануелу Лисабонском, оваква жива звер, коју зову носо-
рог. Морао сам ти послати њен изглед због њене чудесности. Има
боју корњаче и готово је цела прекривена дебелом крљушти, и
велика је као слон, али је нижа, и смртни је непријатељ слона. На
носу има један јак оштар рог и када ова звер нагрне на слона да се
са њим бори, увек најпре изоштри рог тарући га о стене, и јурне ка
слону са главом међу предњим ногама и распори га тамо где му
је кожа најтања, те га тако убије. Слон се веома плаши носорога,
јер носорог убије слона када год налети на њега, јер је тако добро
3 Можемо поменути, додуше, и скице средњовековних мајстора попут

Адемара де Шабанеа (Adhemar de Chabannes) или Вијара де Онкура
(Villard de Honnecourt). Видети и Angelina Milosavljević, „Humanističko
obrazovanje kao mogućnost objedinjenog diskursa o svetu”, Teorija i praksa
nauke u društvu: od krize ka društvu znanja, ur. Dragica Trivić, Dragan Bulatović
i Vojin Krsmanović (Beograd: Hemijski fakultet, 2012), 238–244.
4 Београдска публика могла се уверити у импресивност овог дрвореза на
изложби Албрех� Дирер и ње�ови савременици, одржаној у Конаку кне-

гиње Љубице од 5. септембра до 31. октобра 2015. године.
64
наоружан и врло брз и приправан. Он се на грчком и латинском
назива носорог [rhinoceros], а Индуси га називају Ганда”.5
Занимљиво је да се ова представа носорога везује за приспеће
индијског носорога у Лисабон 20. маја 1515. године (иако Дирер
наводи 1513. годину, највероватније наведену на цртежу који му
је био доступан, а у питању је година у којој су, такође у Лисабон,
донета два носорога).6 Њега је португалски краљ Мануел I добио
на поклон од султана Музафара II, гувернера индијске покрајине
Гуџарат. За време Мануелове владавине Португалија je доживела
економски и политички процват.7 Да би осигурао свој социјално-е-
кономски положај, Мануел је крајем 1515. године папи Лаву X по-
слао своје изасланике, како би му уручили посебан поклон. Пошто
му је већ 1514. године поклонио чувеног слона Ханоа8, овај пут је
послао индијског носорога који је био укрцан на брод, али је брод
потонуо у близини Ђенове никада не ступивши на италијанско тле.
Његов изглед је забележен у извесном броју цртежа, од којих је
један послужио као предложак Диреру за његову представу носо-
рога у цртежу и дрворезу. Допринос Дирерове представе носоро-
га тешко се може пренагласити, ако се има у виду да је баш овај
дрворез, због своје доступности и због Диреровог угледа, трајно
утицао на представе ове егзотичне животиње у илустрованим
природњачким списима и у популарним публикацијама све до 19.
века.9
Своју верзију представе Дирер је, дакле, засновао на непозна-
том предлошку који је, можда, стигао из Лисабона.10 У стручној
литератури постоји теза о томе да се радило о цртежу који је за
5 Francis H. Herrick, „Durer’s Contribution to Gesner’s natural History”, Sci-

ence, 764 (1909): 233.
6 Ibid.
7 Мануел је подстицао истраживање Атлантског океана и развој трговине.
Током његове владавине, Васко да Гама (Vasco da Gama) је открио морски

пут до Индије (1498), Педро Алварез (Pedro Álvares Cabral) је открио Бра-
зил (1500), Франсиско де Алмеида (Francisco de Almeida) је постао први
вицекраљ Индије (1505), Афонсо де Албукерк (Afonso de Albuquerque)
је осигурао монопол Португалије на прекоморске трговачке путеве ка
Индијском океану и Персијском Заливу (1503–1515), освојена је Мала-
га и успостављена контрола трговине са Кином (1511). Видети Anthony
R. Disney, A History of Portugal and the Portugese Empire, 2 (Cambridge:
Cambridge University Press, 2009), 119–137.
8 Silvio A. Bedini, The Pope’s Elephant (New York: Penguin Books, 2000),
111–136.
9 То примећује и Џим Монсон (Jim Monson), „The Source for the Rhinocer-
os”, Print Quarterly, 1, 21 (2004): 50–53. (са старијом литературом).

10 Дирерова представа или копија цртежа носорога није била једина. Ханс
Буркмајр је исте 1515. године начинио један дрворез који је много вернија
65
своју штампарију наручио лисабонски штампар Валентин Ферди-
нанд (Valentin Ferdinand), који га је потом послао својим позна-
ницима у Нирнберг, заједно са кратким описом. Тај документ се
сматра давно изгубљеним, али је 1988. године у Ватиканској би-
блиотеци пронађен један цртеж, такође датован у 1515. годину,
за који се чак сматрало да је настао по угледу на Дирерову пред-
ставу носорога11. Мишљење је било тако и поред тога што је тај
цртеж неупоредиво реалистичнији и не садржи анатомске грешке
присутне у Диреровим представама,12 које препознатљивим чине
фантастични детаљи попут шиљатог рога у корену врата, низа ма-
лих рогова дуж главе или дебеле коже која подсећа на оклоп, са
крљуштима на устима и ногама. Садржај написа који прати цртеж
из Ватиканске библиотеке сличан је оном на Диреровом цртежу,
допуњен белешком на латинском језику. У белешци се помиње
још један рог: „Sunt qui dicant habite duo cornua” („Неки кажу да
има два рога”), а у наставку напис садржи називе животиње на
старогрчком, латинском, хебрејском и хиндију (Ganda) језику, са
референцом на Давидов псалам 28 (или 22. 21).13
Ове литерарне референце су интересантне: с једне стране,
ту је информација о појави носорога на европском тлу 1515. или
1513. године, а с друге, позивање на древне изворе који изазивају
сећање на Плинијев опис носорога као животиње са једним рогом
који израста из носа, а која је такође „природни непријатељ сло-
на. Он се за борбу припрема тако што оштри свој рог на стењу; у
борби, он га обично управља према стомаку свог противника, за
који зна да је најмекши део тела. Ове две животиње су исте дужи-
представа ове животиње, ближа извору – ни Буркмајр није лично видео

носорога, што Дирерову представу чини још фантастичнијом.
11 Herman Walter, „Contributi sulla recezione umanistica della zoologia anti-
ca: Nuovi documenti per la genesi del ‘1515 Rhinocerus’ di Albrecht Dürer”,
Studi umanistici piceni, 9 (1989): 267–275; о цртежу: Monson, „The Source
for the Rhinoceros”, 52–53. О представама носорога видети: Leendert C.
Rookmaaker, „Rewiev of the European Perception of the African Rhinocer-
os”, Journal of Zoology, 4 (2005): 365–376.
12 Ово сведочи, успут, о томе колико се углед једног уметника узима као
мерило значаја његове уметности, у овом случају популарног и познатог

дела, и као мерило тачности и прецизности (што свакако спада у домен
методологије историје уметности, а то превазилази оквир овог рада).
Monson, „The Source for the Rhinoceros”, 53, мислећи на цртеж из Вати-
канске библиотеке, поставља питање о томе да ли је тај скромни цртеж
пером заиста могао бити предложак чувених графика Дирера и Бурк-
мајра „а не њихова копија”.
13 Monson, „The Source for the Rhinoceros”, 51–52 (аутор наводи псалам
28, могуће омашком, мада не наводи редакцију библијског текста); Wal-

ter, „Contributi sulla recezione umanistica della zoologia antica”, 269.
66
Алберт Дирер, Носоро�, 1515, цртеж пером, Британски музеј
не, али су ноге носорога много мање; кожа му је боје шимширове

коре”14. Заправо, колико је нама познато, до сада је ово поређење
боје – па и текстуре – коже носорога са грубом кором шимшира
коју карактеришу дубоке бразде налик крастама мрке боје, било
превиђано. У томе видимо, ако је сугестија примерена, макар је-
дан од извора или разлога из којих је Дирер представио тврду, из-
борану, краставу кожу носорога у свом дрворезу, онако како ју је
у уму могао замислити. Што се тиче тврдње да „неки” кажу да но-
сорог има два рога, она се може односити на Марцијала (Marcus
Valerius Martialis), који у својим Е�и�рамима помиње и афричког (са
два рога) и индијског носорога.15
Као што смо већ рекли, напис прати само Диреров цртеж који
је могуће недоследна копија, заправо, једнако фантастична ин-
терпретација оригиналног, изгубљеног, цртежа. Комбиноване с
фантастичном Диреровом представом у дрворезу, поменуте ре-
ференце могу подстаћи на размишљање о уметниковом директ-
ном подражавању природе које је до почетка 16. века постало уо-
бичајена пракса у европском сликарству, о кумулативном знању
које је ликовна представа у то доба могла носити и које је могло
да је обогаћује мање или више измаштаним детаљима, или, пак,
да спутава уметника, затим о уметничким и техничким проблеми-
14 Pliny the Elder, „Book Eight. The Rhinoceros”, The Natural History, III
(1940): 402–403.
15 Marcijal, Epigrami, XXII i IX; Pauzanija, Opis Helade, 5 (Нови Сад: Матица
српска; Београд: Војна штампарија, 1994).
67
ма с којима се уметник могао сретати у свом раду, амогли су ре-
зултирати ефектима који су представама одузимали уверљивост.
Дирерова слика носорога препуна је фантастичних детаља који су
је могли начинити необичнијом, егзотичнијом, монструознијом,
убитачнијом, а свакако су одраз уметникове намере да нагласи
снагу и чврстину животиње, као и његовог несумњивог познавања
литерарних извора – можемо само претпоставити истинску засно-
ваност поменутих концепата. Успут, нагласимо да је исте године и
Диреров савременик Ханс Буркмајр (Hans Burgkmair) начинио свој
дрворез носорога, једну реалистичнију и убедљивију представу
ове животиње, за коју се сматра да је могла бити ближа оригиналу
(ни Буркмајр је није видео у природи), с једним рогом, ногама ве-
заним канапом и дебелом кожом меких превоја.16
О Носоро�у не може бити речи, а да се не узме у обзир Дире-
рово уметничко сазревање и овладавање штампарским техноло-
гијама. Од његових сусрета са уметницима италијанске ренесан-
се, чија је искуства пренео на север, једним од најзначајнијих се
сматра онај са делима браће Полајуоло (Polaiuolo) и Андрее Ман-
тење (Andrea Mantegna), која чине темељна упоришта његовог
уметничког формирања. Његова техничка вештина, као графича-
ра заинтересованог за оптички верно представљање различитих
феномена, комбинована с Диреровом склоношћу ка аналитичком
и снажно доживљеном приказивању природе, била се развила до
1504. године.17 За разумевање уметничког израза по коме се пре-
познаје представа носорога, нужно је, свакако, поменути дрворе-
зе које је Дирер завршио до 1511. године, попут Мало� С�ра�ања
(1508–1511), а у којима је комбинација граверског длета с техни-
ком дрвореза омогућила префињене тонске и светлосне ефекте
какви раније у дрворезу нису били постигнути, а чији је резултат
била графичка виртуозност и моћ да се боја сугерише текстуром
и тоновима. Уз то је дошао и губитак пластичке вредности гравер-
ског потеза, чиме се Дирер вратио изразитом архаизму уметника
претходне генерације (попут Гриневалда (Matthias Grünevald)),
као и једној мешавини реализма и фантазије са кристално јасном
конструкцијом уз то и интересовању за чисто занатске квалите-
те.18 Дакле, можемо закључити да „Носорог” спада међу дела која
16 Видети: Monson, „The Source for the Rhinoceros”. Поређење тих пред-
става превазилази обим овог рада.
17 Ugo Ruđeri, Direr, prev. Milena Marjanović (Beograd: Jugoslavija, 1981),
30–31; Larry Silver, „Durer and the High Art of Printmaking”, in The Essen-
tial Durer, ed. Jeffrey Chipps Smith (Philadelphia: University of Pennsylvania
Press, 2010), 35–61, са цитираном старијом литературом.
18 Ruđeri, Direr, 48–54, 50–51; Silver, „Durer and the High Art of Printmaking”,
37–41.
68
су настајала током периода интензивног Диреровог експеримен-
тисања и истраживања потенцијала медија у којима је радио, да
би се после 1518. године у његовом делу сажела сва дотадашња
искуства, резултирајући његовим зрелим уметничким изразом.
Додајмо и то да је Дирер признавао ограничења сликарства по-
редећи га са графиком, јер је репертоар представа у сликарству
био ограничен његовом употребом у репрезентативним контек-
стима (црквеним или владарским). Иако се слично може рећи и
за велики број Дирерових графика, оне су, ипак, одражавале и ин-
телектуална интересовања и уметникову имагинацију (Научников
сан, из 1498. године, или Меланхолија I, 1514). Он их је производио
по свом избору, за одабрану публику или за сопствене потребе.19
Чест мотив Дирерових цртежа и графика биле су биљке и живо-
тиње, попут јастога, крабе, зеца, сове, моржа, коња, носорога, и
других. Иако се оне могу сматрати студијама природе, какве је
Дирер усвојио као праксу упознавши се са италијанским уметнич-
ким праксама, на првом месту с Леонардовом, да би их употребио
као предлошке за своја будућа остварења, оне су могле бити ре-
зултат његових колекционарских интересовања за naturalia (про-
изводе природе) и artificialia (производе човека).20 Оно што се
може сазнати, претежно из његове преписке, јесте податак да је
поседовао велики број предмета који су у Португалију пристизали
из Индије и Африке, а које је куповао од португалских трговаца,
попут копља, звиждаљке од слоноваче, кинеског порцелана и раз-
них других домородачких производа, за које је понекад плаћао
великим бројем графичких листова.21 Дирерова збирка још увек
није добила своју контекстуализацију. Међутим, уколико бисмо
узели у обзир праксу, важећу до 16. века у Италији, с обзиром на
то да је Дирер боравио и у Болоњи (1505–1506), значајном универ-
зитетском и интелектуалном средишту, били бисмо слободни да
сугеришемо постојање Диреровог напора да створи једну енци-
клопедијску збирку и попуни је илустрацијама, у недостатку ствар-
них примерака, како је било према устаљеној колекционарској
пракси.22
19 Успут треба поменути да су графичке плоче најчешће резали посебно

обучени мајстори (Formsheider). На то подсећа и Silver, „Durer and the
High Art of Printmaking”, 51.
20 Jeffrey Chipps Smith, „The 2010 Josephine Waters Bennett Lecture: Al-
brecht Durer as Collector”, Renaissance Quarterly, 1, 64 (2011): 1–49.

21 Ibid., 26–29.
22 Pamela O. Long, „Objects of Art / Objects of Nature. Visual Representa-
tion and the Investigation of Nature”, in Merchants and Marvels, eds. Paula
Findlen & Pamela Smith (New York: Routledge, 2002), 63–81; Lorrine Daston
69
Одсуство директне опсервације у Носоро�у је упадљиво, а оно
је поткрепљено чињеницом да је Дирер копирао ликовни предло-
жак, због чега се доводи у питање његова вера у студију природе
надахнутa достигнућима уметника италијанске ренесансе, посеб-
но Леонардовим делом. Одраз те вере препознатљив је у сваком
сегменту Дирерове активности као уметника и теоретичара. Оно
чега је Дирер, пак, постао свестан јесте јаз између слободног раз-
воја уметника у Италији и северњачког неприхватања оригинал-
ности уметника. Дирер је прихватио Леонардову веру у божански
карактер уметниковог креативног ума и упоредио је неоплато-
ничарску идеју у уметниковом уму са идејом коју је у свом уму
поседовао Бог док је стварао свет, јер је „добар сликар увек пун
слика, и када би живео заувек, он би заувек из својих унутрашњих
идеја могао да својим рукама створи нешто ново”.23 Наравно, ово
је слично Леонардовој тврдњи да је сликар господар свих ства-
ри које човек може да замисли, и да све што постоји у свету као
суштина, стварност или машта прво пролази кроз његов дух, а за-
тим кроз његове руке.24 Но, без обзира на то шта уметник ствара
у свом креативном уму, по Леонарду, створено мора имати своје
порекло, темељ, у природи, јер је природа савршенији стваралац
од човека, те додаје: „Слика ти се непосредно показује онаквом
каквом ју је направио њен творац и пружа онакво задовољство
највишем чулу какво може да пружи нека ствар коју је створила
природа”.25 Дирер се слаже и с Леонардовим ставом да уметност
и природа нису неопходно супротни светови, као и да уметност
која се не темељи на природи престаје да буде уметност. Он дели
и Леонардову веру у природу као првог уметника који ствара у
складу са непроменљивим органским законима и главни доказ
уметниковог генија види у његовој способности да ствара умет-
ничка правила имајући у виду законе који леже у основи приро-
де. Уметност је тајанствено присутна у природи и само уметник
који има проницљиво око може препознати бескрајно богатство
лепоте и истине у неисцрпној разноликости природних феномена:
„Немој да се удаљаваш од природе да би удовољио својој машти,
умишљајући да ћеш сам изнаћи нешто боље, јер ћеш застранити.
Јер, заиста, уметност се налази у природи, а онај који је у стању
and Katharine Park, Wonders and the Order of Nature, 1150–1750 (New York:
Zone Books, 2001).
23 Konrad von Lange et all, Dürers Schriftlicher Nachlass: auf Grund der Origi-
nalhandschriften und theilweise neu entdeckter alter Abschriften (Halle: Max

Niemeyer, 1893), 67.
24 Leonardo Da Vinči, Traktat o slikarstvu, prev. Vjera Bakotić Mijušković
(Beograd: Miodrag Dramičanin, 1988), 4–5.

25 Ibid., 2–5, 10.
70
да је препозна је и сам поседује”.26 Дирер се слаже и с Леонар-
довим нагласком на то да уметникова креативна инвенција, ком-
бинована с научном опсервацијом природе, претвара уметников
ум у другу природу: „Сликарство захтева већу делатност духа и
више вештине и изазива веће дивљење (…) јер нужда приморава
дух сликарев да се преобрази у дух природе и да постане тумач
између природе и уметности објашњавајући њиме узроке својих
приказивања која су подвргнута његовим законима”.27 Леонардо
је оставио и забелешку о свом схватању божанствености слика-
реве науке која „чини да се сликарев дух претвара у неку врсту
божанског духа, јер он има слободну моћ да говори поколењима
о различитим особинама разних живих бића, биљки, плодова,
предела, поља” и слично.28 Дирер се саглашава и с Леонардовим
ставом да је сликарство савршеније од осталих уметности јер се
ослања на директну опсервацију природе,29 али и са тим да умет-
ник има потребу за знањем која се никада не може у потпуности
задовољити: „Природа је у нас усадила жељу да спознамо све
ствари, и самим тим жељу да у свим стварима спознамо истину”.30
Тим пре чуди отклон од природе у Носоро�у, који поседује својства
карактеристична за дијаграмске и нормативне представе природ-
них феномена, о којима ће бити речи у даљем тексту.
У књизи Уме�нос� и илузија Гомбрих (Ernst Hans Josef
Gombrich) цитира психолога, професора Зенгвила (Oliver Louis
Zangwill) који, у своме Уво�у у мо�ерну �сихоло�ију пише: „Репро-
дуковање најједноставнијих фигура процес је који сам нипошто
није психолошки једноставан. По правилу, тај процес има у сушти-
ни конструктиван или реконструктиван карактер, и репродуко-
вање задатих облика бива посредовано углавном вербалним и
геометријским формулама…”31 Воља за обликовањем, по њему,
јесте воља за саображавањем, заправо процес утапања сваког но-
вог облика у шеме и обрасце којима је уметник научио да барата,
процес класификације у њему искуствено познате категорије –
„непознато се сврстава уз познато”, јер верна слика не настаје ни
из чега. Тај се трик мора научити, макар и са других, виђених, већ
26 Lange et all, Dürers Schriftlicher Nachlass, 49.

27 Da Vinči, Traktat o slikarstvu, 24.
28 Ibid., 36.
29 Lange et all, Dürers Schriftlicher Nachlass, 56; Da Vinči, Traktat o slikarstvu,
4–18.
30 Lange et all, Dürers Schriftlicher Nachlass, 58.
31 Ernst Hans Josef Gombrich, Umetnost i iluzija: psihologija slikovnog
predstavljanja, prev. Jelena Stakić (Beograd: Nolit, 1984), 77.
71
постојећих слика.32 Ово би могло објаснити непрецизности и фан-
тастичне детаље у Диреровом тумачењу носорога, те нас одвраћа
од питања стила или уметникове вештине, или, пак, верног подра-
жавања стварности.33
Историчари науке запазили су две врсте илустрација које прате
научне списе: 1. шематске, дијаграмске и нормативне, које апстра-
хују из физичких детаља предмета представе; 2. реалистичне, ми-
метичне, дескриптивне, које идентификују предмет представе као
специфичан, појединачан, физички ентитет.34 Дихотомије између
дијаграмских и миметичких представа развијале су се на темељу
приписивања парадигматског статуса индивидуалној предста-
ви неког статичног објекта: анатомским таблицама, ботаничким
илустрацијама, представама микроскопских структура, инструме-
ната, фосилних остатака, и сличном. Питање је да ли нека слика
представља само један примерак типичан за класу или само поје-
диначну појаву. Представа као илустрација може имати улогу у
таксономијама, педагошким приручницима или водичима за даља
истраживања, а интересовање за природу није било само питање
личног уметниковог сензибилитета, већ и честе сарадње с науч-
ницима баш ради илустрације научних списа. Тако је и Диреров
Носоро�, иако, колико нам је познато, није настао као илустрација
неког природњачког списа, нашао свој пут у илустровану историју
природе Конрада Геснера (Conrad Gessner).35
32 Ibid., 82, 85. У то име, Гомбрих (наведено дело, 82–83) даје пример
представе кита који се 1601. године насукао близу Анконе, као дела ано-
нимног аутора, који је у забелешци о представи тврди да је она начињена
према природи, иако се, радило о дословној копији једне холандске гра-
вире из 1598. године. Но, радило се о гравири из 1601. године и о киту који
се насукао у Холандији. О томе видети више у: Nadine Orenstein and Ger
Luijten, Dawn of the Golden Age. Northern Netherlandish Art 1580–1620 (New
Haven: Yale University Press, 1993), 314–315.
33 Гомбрих подсећа на популарност Дирерове представе носорога, као и
на један критички осврт на њу из 1790. године. Gombrich, Umetnost i iluz-

ija, 83–84; Rookmaaker, „Rewiev of the European Perception of the African
Rhinoceros”.
34 Mario Biagioli, Galileo’s Instruments of Credit. Telescopes, Images, Secrecy
(Chicago: University of Chicago Press, 2006), 136–137; William Ashworth,

„Natural History and the Emblematic Worldview”, in Reappraisals of Scien-
tific Revolution, eds. David Lindberg and Robert Westman (Cambridge: Cam-
bridge University Press, 1990), 303–332; William Irvins је ову дихотомију
назвао идентификацијским и типизирајућим представама. William Irvins,
Prints and Visual Communication (Cambridge: MIT Press, 1953), 59–70.
35 Наиме, баш због тога се дуго сматрало да су се Дирер и Геснер позна-
вали, иако нису били директни савременици. Дирер је умро 1528. године,
када је Геснер био дечак. Видети фусноту број 5.
72
Цртежи у којима су се лако бележила непосредна истраживач-
ка искуства су током ренесансе били значајан преносилац инфор-
мација, а графике као производи механичког процеса који је омо-
гућио њихову доступност бројнијој и широј публици oтвориле су
даље могућности за тумачење и комуникацију знања, па и његову
производњу, као делотворни дискурзивни инструменти.36 Оне су
могле фигурирати као самостални отисци у албумима, уметнуте
у текстове штампаних књига, а могли су их пратити написи који
су били резани директно на графичке плоче. Штавише, уметници,
штампари или власници графичких листова су их могли мењати и у
формалносадржинском (увиђање грешака или мењање сазнања)
и у ликовном смислу (могле су бити руком бојене или су се штам-
парским техникама на њима могли истицати различити контрасти
валера, те добијати сасвим нови ефекти).37 Будући да им је недо-
стајала висока материјална вредност или импозантна величина,
вредност графика је почивала у непосредности представа њи-
хових мотива. Њихова вредност као уметничких дела није била
разлог за њихово поседовање, све док ренесансна публика није
почела да цени уметничке квалитете реализације креативног и ин-
телектуалног рада.
Током ренесансе, барем у домену уметничке делатности, об-
ласти експертизе су биле дефинисане техничким вештинама, а
не посебним знањима. Наиме, када су уметници попут Луке Кра-
наха (Lucas Cranach), Питера Бројгела (Pieter Bruegel), или Дире-
ра били ангажовани да створе ликовне представе или примерке
различитих природњачких инструмената или феномена, то се де-
шавало на темељу њихових техничких вештина, мада се отвара-
ло и питање њиховог ауторитета и утицаја.38 Уметникова активна
улога као илустратора, нарочито приликом открића истраживања
природњачког материјала, могла је бити наглашена њиховим
учешћем и присуством. То би било попут чувене представе кита
који се 1601. године насукао на обалу Бервика, када је уметник у
напису који прати ликовну представу нагласио: „Врло прецизан
36 Таквим их сагледава Марио Бјађоли. Biagioli, Galileo’s Instruments of

Credit, 135–218. Видети и Lorraine Daston and Peter Galison, „The Image of
Objectivity”, Representations, 40 (1992): 82–128.
37 Као у случају Диреровог Носоро�а, који је био интерпретиран у различим
издањима Геснерове зоологије, о чему овде не може бити речи. Conrad

Gessner, Historia animalium, prvo izdanje (Cirih: 1551).
38 Janice Neri, „From Insect to Icon: Joris Hoefnagel and the ‘Screened Ob-
jects’ of the Natural World”, in Ways of Knowing: Ten Interdisciplinary Essays,

ed. Mary Lindemann (Leiden: Brill, 2004), 23–51; Janice Neri, The Insect and
the Image: Visualizing Nature in Early Modern Europe, 1500–1700 (Minneapo-
lis: University of Minnesota Press, 2011), 182–190.
73
цртеж, у складу са геометријским пропорцијама удова и мишића,
огромног морског чудовишта”.39
Но, улога уметника у процесима бележења и произвођења
знања могла је бити много комплекснија. Наиме, ботаничар Ле-
онхарт Фукс (Leonhart Fuchs) је већ 1542. године, у својој књизи
о ботаници De historia stirpium commentari insignes, упозорио: „на-
мерно смо и са разлогом избегли нетачности у природним обли-
цима биљака сенчењем и осталим непотребним стварима који-
ма цртачи понекад покушавају да стекну уметничку славу; и тим
вештим мајсторима нисмо дозволили да се тако предају својим
ћудима да учине да њихови цртежи не одговарају правој исти-
ни”.40 Додуше, према Фуксу, истина је подразумевала представе
биљака које олакшавају идентификацију примерака на терену по
њиховим општим карактеристикама, а не по фазама у њиховим
животним циклусима, те је и он сам увео дискурзивну ноту која
је била у складу с његовим личним намерама.41 Ма како склони
натурализму или слободнијим ликовним интерпретацијама мо-
тива који су их инспирисали, уметници су значајно доприносили
научном сазнању баш његовом визуелизацијом.42 Ово стога јер,
како је у науци одавно примећено, без графике бисмо имали мало
модерних наука, технологије, археологије или етнографије – због
чега су се баш ове науке темељиле на оним ликовним подацима
који су се могли понављати. Штампане представе су старим прак-
тичарима протонаучних дисциплина омогућавале да шире инфор-
мације ради њихове евалуације и корекције, пружајући им уз то
могућност да консолидују и прочисте знања из наука попут бота-
нике, зоологије, анатомије, географије, астрономије.43 Свакако да
39 Да би доказао своје учешће у истраживању, он је навео и прецизне мере
животиње. Видети Orenstein and Luijten, Dawn of the Golden Age. Northern
Netherlandish Art 1580–1620, 314–315.
40 Leonhart Fuchs, De historia stirpium commentari insignes (Basel: Ising,
1542), Оригинално издање Фуксове ботанике доступно је у дигиталној

форми. Преузето 5. априла 2017, http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?m-
d5=CB49C3BE3477D88C008EE047798680A5. Видети и Agnes Robertson
Arber, Herbals: Their Origin and Evolution. A Chapter in the History of Bota-
ny, 1470–1670, (Cambridge: Cambridge University Press, 1986), 219; Sachiko
Kusukawa, „Leonhart Fuchs on the Importance of Pictures”, Journal of the
History of Ideas 58, 3 (1997): 403–427.
41 Robertson Arber, Herbals: Their Origin and Evolution. A Chapter in the His-
tory of Botany, 1470–1670; Kusukawa, „Leonhart Fuchs on the Importance of

Pictures”, 403–427.
42 Попут Леонарда, Алтдорфера, Холбајна, Дирера, Голцијуса и многих
других.
43 William M. Ivins, Jr., Prints and Visual Communication (New York: 1969),
3, 59–70. Аутор примећује и да се дуготрајно интересовање за графику
74
оваква концепција графике придаје значајну вредност натурали-
стичким представама, нарочито оним које су најверније природи.
Тако је и Диреров Носоро�, о коме је овде реч, критикован због
тога што није дословна представа стварне животиње, већ њен су-
рогат.44 Но, изнова се може поставити питање јесу ли ренесансне
графичке представе увек биле дословне представе природе или
се у њима могу наћи неки други алтернативни искази,45 нарочито
ако се узму у обзир снажне аристотеловске и позносхоластичке
научне тенденције. Шеснаести век је представљао прекретницу
у методологији научног истраживања тиме што се од научника /
истраживача захтевало активно учешће у опсервацији природе и
бележењу резултата. Самим тим, ликовне забелешке нису имале
превасходну улогу дословне и верне представе, већ је требало да
служе као водичи и помоћ у научном истраживању, као и демон-
страција и легитимација процеса истраживања, никако да буду
унапред установљене чињенице.46
Током ренесансе, знање о природи је било организовано у
категорије: филозофија природе, која је за предмет изучавања
имала физички свет онако како га поимају чула, тражећи узроке
природних појава; историја природе, која је описивала појединач-
на својства створења природе, проучавајући биљке, животиње и
минерале; математика, која је подразумевала аритметику, гео-
метрију, астрономију и астрологију; и механичке вештине, у које
је спадала практична примена знања. Током овог периода, мето-
де истраживања су се мењале, крећући се од превасходног ос-
лањања на античке изворе – сетимо се напред наведеног написа
на Диреровом цртежу носорога – ка инкорпорирању опсервације
и директног искуства природе на које се све више ослањало сти-
цање знања о свету природе. Претходне генерације су као основ
узимале античке изворе у којима су описивани астрономски, гео-
исцрпљивало њеним уметничким карактеристикама.

44 Како су сугерисали Гомбрих али и Херик (Francis H. Herrick) или
Рукмакер L. C. Rookmaaker. Herrick, „Durer’s Contribution to Gesner’s nat-

ural History”; Rookmaaker, „Rewiev of the European Perception of the Afri-
can Rhinoceros”.
45 Како тврде Пола Финдлен (Paula Findlen) и Памела Смит (Pamela Smith)
није било необично да се током 16. века на тржишту цене графички листо-
ви као такви, а не нужно њихова садржина, одн. прецизност и истинитост
представе. Истина је да се у 16. веку осамосталио и сам цртеж, скица, и
постао вредан и тражен колекционарски предмет. Но, расправа о том
проблему превазилази обим овог рада. Paula Findlen & Pamela Smith, eds.,
Merchants and Marvels, 8.
46 Pamela Smith, The Body of the Artisan: Art and Experience in the Scientific
Revolution (Chicago: University of Chicago Press, 2006), 17–18.
75
графски, ботанички, зоолошки, анатомски феномени, и слично, а
чија су директна истраживања понекад доносила сасвим супротна
сазнања и тумачења. Ново инсистирање на директној опсервацији
преплавило је и уметничку праксу. Ликовне представе астроном-
ских појава, флоре, фауне, као и људског тела чиниле су легитим-
ним тврдње уметника да су их начинили према природи. Гравире,
бакрорези и дрворези су дозвољавали уметницима, природња-
цима, космографима и анатомима да забележе своја запажања
и учине их широко доступним, често рађајући потребу за даљим
истраживањима и трагањем за новим сазнањима. Поред тога, гра-
фика је задовољавала знатижељу оних који нису имали прилике
да сами виде неке ретке или егзотичне појаве, попут поменутог
кита насуканог на обалу Холандије, или слонова који су парадира-
ли улицама Рима и Антверпена, или индијског носорога, моржа,
јастога, птице додо, и слично. Научна опсервација (емпиријско
сазнање), као појам и као пракса, лагано је освајала домен науке
(scientia), упоредо са рађањем новог рационалног духа. Scientia,
у средњовековном смислу, представљала је знање о универза-
лијама, а опсервација је могла да пружи само увиде у појединачне
случајеве, али не и да објасни порекло и смисао природних фе-
номена.47 Средњовековни аристотеловско-схоластички модел
није неопходно одбацивао искуство, али будући да су научници
тежили генерализацији каузалних односа у свету који их је окру-
живао, искуство на које су се позивали је представљало општа ме-
ста, универзалије, а не оно што је било посебно или неуобичајено.
У схоластичкој историји природе искуство се обично користило
ради илустрације или доказа за нешто о чему се већ поседовало
знање, а не да би се откриле неке нове чињенице или проверило
конвенционално мишљење. Такође треба истаћи и то да се експе-
римент као метод више односио на рад у уметничким радиони-
цама, а проста опсервација је приписивана углавном неписменим
члановима заједнице (додајмо да је она имала практичну улогу
„осматрања” и уочавања појава које су помагале свакодневне
човекове активности, попут навигације, праћења временских ус-
лова, понашања и кретања животиња, развоја пољопривредних
47Видети Eileen E. Serene, „Demonstrative Science”, in Cambridge History of

Later Medieval Philosophy, eds. Norman Kretzmann, Anthony Kenny and Jan
Pinborg (Cambridge: Cambridge University Press, 1988), 496–517; Katharine
Park, „Observation in the Margins, 500–1500”, in Histories of Scientific Obser-
vation, eds. Lorraine Daston and Elizabeth Lunbeck (Chicago: University of
Chicago Press, 2011), 15–44; Gianna Pomata, „Observation Rising: Birth of
an Epistemic Genre, 1500–1650”, in Histories of Scientific Observation, eds.
Lorraine Daston and Elizabeth Lunbeck (Chicago: University of Chicago Press,
2011), 45–80.
76
култура, и тако даље). Али, опсервација је прерасла тај статус, те
је обогаћена студијама историје и појединачних случајева, израс-
ла у једну форму ученог искуства уз уважавање чулних утисака и
разума, чему су доприносили и уметници који су својим делима,
нарочито гравирама, артикулисали нове форме сазнања и едуко-
вали професионалну и ширу публику.48 Још једном је важно нагла-
сити да се ради о стандардизацији информација које су сакупљане
из различитих извора, како би се створила што комплетнија слика
о предмету изучавања. Било да су у питању представе генеричких
или појединачних објеката, ликовне представе су ретко говори-
ле у потпуности саме за себе и биле су праћене текстовима који
су могли да управе поглед на неки аспект мотива, да допуне или
објасне детаље (попут боје, величине, или друге карактеристике),
али и да понуде доказе које је пружао поуздани очевидац.
Заиста, ренесансни истраживачи су били изложени многим ис-
кушењима, од којих је можда највеће у научном смислу било то
како да се многе партикуларије (појединачни феномени и њихова
појединачна својства) сажму у универзалију. Они су опсервацију
схватали као дескрипцију, а речи и слике у аристотеловским тер-
минима као просејавање многих појединачних чинова перцепције
кроз сито меморије у искуство, и то доследним сакупљањем ин-
формација и њиховом компарацијом – што рађа знање. Могло
би се очекивати да у старим рукописима нађемо нешто што не
представља такозвано кумулативно знање (оно које ми данас
поседујемо, које је последица истраживања и тумачења генера-
ција научника), већ неку врсту „меког” знања49 које подразуме-
ва религијске, етичке, етничке, филозофске и друге осврте, који
су некада представљали легитимни део универзалног знања. Та-
кав је, чини се, и Диреров носорог. Његова представа садржи то
„меко” знање пуно импликација које сведоче о много чему, али не
о стварном изгледу једне ретке и егзотичне животиње.50 За рене-
48 О томе сведоче енциклопедије попут ботанике Леонхарта Фукса или

чувене анатомије Андреаса Везалијуса. Andreas Vesalius, De humani cor-
poris fabrica libri septem (Basileae: Oporinus, 1543). Везалијусова анатомија
доступна је у неколико критичких издања попут Andreas Vesalius, John
Bertrand Saunders and Charles Donald O’Malley, The Illustrations from the
Works of Andreas Vesalius of Brussels (New York: Dover Publications, 1973).
49 Тако га је назвао Рубенштајн. Richard E. Rubenstein and Nelson Runger,
Aristotle’s children (Prince Frederick, MD: Recorded Books, 2003), 17.

50 Наравно, овде се не мисли да је Дирер уопште желео да се истакне као
истраживач природе. Његова истраживања су се, напротив, више односи-

ла на математичке основе уметности, што је и забележио у својим тракта-
тима о мерама (1525) и човековим пропорцијама (објављеним постхумно
1532. године).
77
сансу је још увек идеал била представа као производ кумулатив-
ног искуства, композитна меморија многих појединачних трену-
така у перцепцији феномена и њихових промена у појединачним
примерцима која поистовећује реализам са универзалним, а не са
појединачним. Идеално гледано, посматрач би проучавао много
појединачних примерака неке врсте да би могао створити једну
универзалну представу која би била одраз универзалног сазнања,
нечега што важи за дату врсту или род уопште. Томе је, такође,
доприносио Аристотел, који је описао да ум стиче универзалије
из партикуларија, истичући да перцепција рађа сећање, а сећање
(када се често јавља у вези с једном истом ствари) рађа искуство.51
Будући да је опсервација била активност која је ангажовала син-
тетичку меморију и ум који расуђује, резултирајућа представа
је била заједнички производ телесног и умног ока – слика пуна
сазнајног потенцијала. Та слика се не ствара само с намером да
опише предмет научног истраживања, већ и да га замени. Ово
стога што успешна слика која поседује сазнајни потенцијал и сама
постаје научно средство, замена за различите варијетете природ-
них феномена и њихове мене, чиме остварује и потенцијал кому-
никације између научника истраживача који не морају бити у при-
лици да непосредно упознају примерке природног света. Дакле,
такве слике, пуне сазнајног потенцијала, нису представљале само
пуке информације о изгледу неке ствари, већ неку врсту замене
за природне феномене, као прочишћена и побољшана природа,
мобилишући значења појма репрезентације и као копије и као за-
мене. Оне су већином налик предметима које представљају, јер су
препознатљиве „копије” оригинала и представљају читаве врсте
или родове природних појава.52 Иако би се могло приметити да се
варијетети природних појава и њихове промене током годишњих
доба или старости не могу приказати представама које преносе
универзална својства, ликовне представе су биле добродошле,
како је то исказао Фукс у посвети свог ботаничког списа марки-
зу од Бранденбурга: „Могао бих да се запитам ко би при здравој
памети кварио слику која описује неку ствар јасније од речи који-
ма би је и најречитији могли представити? А природа је свакако
уредила да све нас опчињава слика” Фукс је тврдио да је лично
надгледао уметнике како би спречио сваки њихов покушај да упо-
требе сенке и остале непотребне украсе којима они теже да стек-
ну славу и постигну чисто естетске квалитете.53
51 Cf. Jonathan Barnes, ed., The Complete Works of Aristotle 1 (Princeton:

Princeton University Press, 1984), 165–166.
52 О овом комплексном поимању представе видети: Daston and Park, Won-
ders and the Order of Nature, са старијом литературом.

53 Leonhart Fuchs, De historia stirpium, непагинирано.
78
Чини се да се сви аспекти значења ликовних представа, њи-
ховог тумачења, њихових својстава као представа кумулативног
научног и општег знања, али и многи други аспекти непоменути у
овом тексту, преламају у Диреровим представама носорога, по-
готово у његовом дрворезу. При томе мислимо и на шематске,,
дијаграмске и нормативне представе као апстракције, али и на
оне реалистичне, миметичне и дескриптивне, које их идентифи-
кују као појединачне физичке ентитете. У томе заправо лежи ње-
гова зачудност, импресивност, поготово када се и он посматра у
контексту свог предлошка – не само изгубљеног оригинала, већ,
на првом месту, Диреровог навођења општих информација о мо-
тиву који је доживео фантастична тумачења. Да ли се Дирер одре-
као директне опсервације природе, не могавши да саобрази своју
представу неким њему познатим категоријама, или се одао фанта-
зији као уметник који у свом уму поседује стваралачки капацитет,
остаје питање на које још увек нисмо нашли одговор. Удаљивши
се од формалне анализе уметничких карактеристика, али их не
одбацујући, јер чине значајни критеријум за процену убедљивости
слике коју је израдио подједнако на темељу ликовног узора и на
темељу литерарних података, надамо се да смо делимично де-
финисали потенцијале овог упечатљивог производа уметникове
маште у коме се преламају аристотеловско-схоластички модел и
егземпларна објективност и прецизност сликара новог доба. Тако
посматрано, могуће је да је овакав његов модел служио само као
демонстрација уметникове умешности у изради једног изванред-
но префињеног дрвореза.
Извор преузете илустрације:
https://de.wikisource.org/wiki/Rhinocerus_(Zeichnung)
Литература:
1. Ashworth, William, „Natural History and the Emblematic Worldview”.

In Reappraisals of Scientific Revolution, edited by David Lindberg and
Robert Westman. Cambridge: Cambridge University Press, 1990.
2. Barnes, Jonathan, ed. The Complete Works of Aristotle, 1. Princeton:
Princeton University Press, 1984.
3. Bedini, Silvio A. The Pope’s Elephant. New York: Penguin Books, 2000.
4. Biagioli, Mario. Galileo’s Instruments of Credit. Telescopes, Images,
Secrecy. Chicago: University of Chicago Press, 2006.
79
5. Chipps Smith, Jeffrey. „The 2010 Josephine Waters Bennett
Lecture: Albrecht Dürer as Collector”. Renaissance Quarterly, 1, 64.
(2011):1–49.
6. Daston, Lorraine and Peter Galison. „The Image of Objectivity”.
Representations, 40 (1992): 82–128.
7. Daston, Lorraine and Katharine Park. Wonders and the Order of
Nature, 1150–1750. New York: Zone Books, 2001.
8. Da Vinči, Leonardo. Traktat o slikarstvu. Prevela Vjera Bakotić
Mijušković. Beograd: Miodrag Dramičanin, 1988.
9. Beograd: 1988.
10. Disney, Anthony R. A History of Portugal and the Portugese Empire, 2.
Cambridge: Cambridge University Press, 2009.
11. Findlen, Paula & Pamela Smith, eds. Merchants and Marvels. New
York: Routledge, 2002.
12. Fuchs, Leonhart. De historia stirpium. Basel: Ising, 1542.
13. Gombrich, Ernst. Umetnost i iluzija. Beograd: Nolit, 1984.
14. Herrick, Francis H. „Durer’s ‘Contribution’ to Gesner’s Natural
History”. Science, 764 (1909): 232–235.
15. Irvins, William. Prints and Visual Communication. Cambridge: MIT
Press, 1953.
16. Kusukawa, Sachiko. „Leonhart Fuchs on the Importance of Pictures”.
Journal of the History of Ideas 3, 58 (1997): 403–427.
17. Lange, Konrad, Franc Fuhse, Albrecht Dürer and Max Niemeyer
Verlag. Dürers schriftlicher Nachlass. Halle: Max Niemeyer, 1983.
18. Long, Pamela O. „Objects of Art / Objects of Nature. Visual
Representation and the Investigation of Nature”. In Merchants and
Marvels, edited by Paula Findlen & Pamela Smith, 63–81. New York:
Routledge, 2002.
19. Maelsaeke, Van D. „Durer and Leonardo: A Comparative Study”.
Theoria. A Journal of Social and Political Theory, 33 (1969): 45–62.
20. Milosavljević, Angelina.„Humanističko obrazovanje kao mogućnost
objedinjenog diskursa o svetu”. U Teorija i praksa nauke u društvu:
od krize ka društvu znanja, urednici Dragica Trivić, Dragan Bulatović i
Vojin Krsmanović, 238–244. Beograd: Hemijski fakultet, 2012.
21. Monson, Jim. „The Source for the Rhinoceros”. Print Quarterly, 1, 21
(2004): 50–53.
22. Neri, Janice. „From Insect to Icon: Joris Hoefnagel and the
‘Screened Objects’ of the Natural World”. In Ways of Knowing: Ten
Interdisciplinary Essays, edited by Mary Lindemann. Leiden: Brill,
2004.
80
23. Neri, Janice. The Insect and the Image: Visualizing Nature in Early
Modern Europe, 1500–1700. Minneapolis: University of Minnesota
Press, 2011.
24. Orenstein, Nadine and Ger Luijten et al. Dawn of the Golden Age.
Northern Netherlandish Art 1580–1620. New Haven: Yale University
Press, 1993.
25. Park, Katharine. „Observation in the Margins, 500–1500”. In Histories
of Scientific Observation, edited by Lorraine Daston and Elizabeth
Lunbeck, 15–44. Chicago: University of Chicago Press, 2011.
26. Pomata, Gianna, „Observation Rising: Birth of an Epistemic Genre,
1500–1650”. In Histories of Scientific Observation, edited by Lorraine
Daston and Elizabeth Lunbeck, 45–80. Chicago: University of Chicago
Press, 2011.
27. Robertson Arber, Agnes. Herbals: Their Origin and Evolution. A
Chapter in the History of Botany, 1470–1670. Cambridge: Cambridge
University Press, 1986.
28. Rookmaaker, Leendert C. „Rewiev of the European Perception of
the African Rhinoceros”. Journal of Zoology, 4 (2005): 365–367.
29. Rubenstein, Richard E. Aristotle’s Children. How Christians, Muslims,
and Jews Rediscovered Ancient Wisdom and Illuminated the Middle
Ages. Orlando: FL, Harvest Books, 2004.
30. Ruđeri, Ugo. Direr. Beograd: Jugoslavija, 1981.
31. Saunders, John Bertrand, Andreas Vesalius & Charles Donald
O’Malley. The Illustrations from the Works of Andreas Vesalius of
Brussels. New York: Dover Publications, 1973.
32. Serene, Eileen E. „Demonstrative Science”. In Cambridge History of
Later Medieval Philosophy, edited by Norman Kretzmann, Anthony
Kenny and Jan Pinborg, 496–517. Cambridge: Cambridge University
Press, 1988.
33. Silver, Larry and Jeffrey Chipps Smith, eds. The Essential Durer.
Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2010.
34. Smith, Pamela. The Body of the Artisan: Art and Experience in the
Scientific Revolution. Chicago: University of Chicago Press, 2006.
35. Walter, Herman. „Contributi sulla recezione umanistica della
zoologia antica: Nuovi documenti per la genesi del ‘1515 Rhinocerus’
di Albrecht Dürer”. Studi umanistici piceni, V, 9 (1989): 267–275.
81
Angelina Milosavljević
Faculty of Media and Communications, Belgrade
DURER’S “RHINOCEROS”. NORMATIVE AND DESCRIPTIVE

POTENTIALS OF A PICTORIAL REPRESENTATION
In 1515, Albrecht Dürer made his famous woodcut representation of

a rhinoceros that was not founded on direct observation of the exotic
animal, which the artist had never seen in person, but on a pictorial source
that Dürer copied. The now lost drawing, made by an anonymous author,
was accompanied by a written description bearing general information
about the animal, that was based on both direct experience and literary
sources. Dürer’s “Rhinoceros” has been considered mostly in the context
of its artistic qualities, or the perfection of the artist’s technical skills as
an engraver. In this essay, diagrammatic and descriptive qualities of this
representation are considered in the context of theoretical knowledge/
speculation vs. direct observation of natural phenomena in the 16th
century.
Keywords: Albrecht Dürer, Rhinoceros, direct observation of nature,
speculation, normative potential of representation
Прихваћено за објављивање на сас�анку

Уређивачко� о�бора 26. 10. 2017.
82
review UDC 712.25(430.127)
711.582.5(430)
316.334.56:711.417.2(430)
Karl H.C. Ludwig1
Nuertingen-Geislingen University, Department of landscape
architecture, environmental and town planning,
Campus Nürtingen
HORTICULTURAL URBANISM: GARDEN FESTIVALS

IN URBAN PLANNING AND DESIGN2
Abstract
A particularly exciting tool for reinvigorating and revitalizing
blighted and neglected urban areas and reclaiming un- and
underused land is a garden festival. In Germany, such garden
festivals last about six months and temporarily transform a
previously derelict area. But the much more important and
sustainable effect and result of a successful garden festival is the
transformation of former derelict land into a community asset,
such as new urban parks or innovative housing projects. It may
also contribute to the consolidation of existing open spaces into
a common town ecological system, which is extremely important
for further long-term development of the urban fabric and
planning framework of cities and towns. Since their inception
in the early 50’s, the core planning objective of garden festivals
has shifted from an early focus on reclaiming war-damaged sites
to a broad range of different strategies which demonstras this
article through examples of different garden festivals in different
periods and States.
Keywords: Garden festival, transformation, derelict area, new urban
parks, innovative housing projects, ecological system, urban
planning, urban design
1 karl.ludwig@hfwu.de
2 The first version of this paper was presented on Monday December 7, 2015
in Beograd at the Second Balkanski Arhitektonski Bijenale at the Special Ses-
sion Landscape Urbanism as a framework for urban regeneration and urban
development.
83
1. Introduction
In recent decades, suburban growth and the decline of industry have

left cities in Europe and beyond searching for creative and effective
ways to revitalize blighted areas and reclaim un- and underused land.
One particularly exciting tool for reinvigorating urban areas is a gar-
den festival. They have been popular in Germany and some neighbor-
ing countries for decades.
A garden festival may temporarily transform a previously derelict
area, for example abandoned industrial lots or urban brown lands,
into a festival of horticulture, combining luxurious landscapes with
exhibits, events and social activities. Most garden festivals last about
six months, a period during which they may draw millions of visitors,
but the success of the festival itself is only the initial step in a detailed
plan for urban (re-)development and improvement. At the end of
the festival, funds from its operation have been used to keep or
transform the grounds with an eye on the long-term use of the land.
The sustainable result of a successful garden festival is therefore
the transformation of derelict land into a community asset, such as
new urban parks or innovative housing projects. My presentation
will hopefully serve as a useful introduction to garden festivals for
all those interested in urban planning, horticulture, and the future of
cities.
The term “garden festival” may perhaps be somewhat misleading
to those who are not familiar with this idea. It is likely to conjure an
image of a modest, small-scale event limited to domestic floriculture
with a short-term impact on urban life. Garden festivals are, as will
be shown, almost the exact opposite in every respect. They are more
than temporary horticultural exhibitions. Complex and phased,
these projects have additional significance as planning stratagems,
reclamation projects, public art venues, and precursors of new
urban parks. Their scope extends well beyond that implied by the
bare term ‘garden festival’. They stimulate development and steer
site design through a unique merger of domestic garden culture with
a more large-scale urban project. They offer a unique concordance
of garden and urban culture and have demonstrated potential to
substantially improve the public realm so vital to the quality of our
civic and urban life3
Horticultural exhibitions or garden festivals have a long history
in Germany. Their origins date back to local garden festivals
traditionally organized by German towns in the 19th century as
3Luise Preisler-Holl, Gartenschauen - Motor für Landschaft, Städtebau und

Wirtschaft (Berlin: Deutsches Institut für Urbanistik, 2002).
84
exhibitions of floriculture and plant cultivation. At the turn to the 20th
century traits of garden and landscape architecture were showing
more distinctly through horticultural motifs for example in events
like the International Horticultural Exhibition held in Hamburg in
1896. However, the focus was still on the demonstration of the
achievements of professional horticulturist associations and skills. It
wasn’t until the beginning of 20th century and later in the Nazi period
that garden festivals acquired national importance.
An impressive example beyond all ideologies was the
‘Reichsgartenschau’ (National Garden Festival) organized and held in
Stuttgart in 1939. The site chosen to realize the event was a derelict
quarry on the Killesberg heights, which was used as a dump at the
time. 51 hectares of the site were transformed in a park area and
attracted 4,5 million visitors within only four months of opening.
During the Second World War garden festivals were not conducted,
but in the postwar years it became quickly obvious that they offered
a chance not only to demonstrate plants and plant use, but to also
contribute to the development of cities and sites destroyed during
the war.
2. New Types of Garden Festivals: BUGA and IGA
The first post-war festival was held again in Killesberg park in 1950
with an emphasis put primarily on new homes and secondly on open
spaces and parks. The destruction of the site allowed for the strategic
planning of open spaces, using the rubble left from war as a foun-
dation for small ranges of hills. By this means it was possible, with
guaranteed state finance, to provide employment, to create space
for recreation, to boost commerce, to bolster local pride, and at the
same time to delight the senses. The festival was followed by the first
official Federal Garden Festival (Bundesgartenschau or BUGA) in Ha-
nover in 1951.
On this occasion the local city park, also badly damaged during
the war, was brushed up and reconstructed, and arranged with a
vernissage of works of art that were once rejected by the Nazis. With
the success of the 1951 festival in mind, federal garden shows have
taken place in a two-year cycle ever since. They proved to be a major
catalyst for development in cities in which they were organized and
presented and have had a positive effect on the quality of life, on the
social environment, on urban infrastructure, and on city climate as
well as on tourism and retail industries.
85
The next garden festival on a national level was the International
Garden Festival in Hamburg, in 1953 - and International Garden
Festivals (IGA or IGS) have been held in Germany every ten years
ever since. The aim was not only to create new green open spaces
for neighborhood recreation and to improve the overall provision in a
city, but also to integrate and show the trends in international design
and landscape architecture. The German garden festivals have since
developed into an effective instrument of social politics and urban
development. Based as a rule on competitions for their design and
planning, during the first years and decades they were especially
used to eliminate and overcome the damages and ruins left from the
Second World War and to reconstruct the urban infrastructure.
3. Changing Objectives for Garden Festivals
Since their inception in the early 50’s, the core planning objective
of garden festivals has shifted from an early focus on reclaiming
war-damaged sites to a broad range of different strategies. In the ear-
ly 70’s, the festivals were used to create and establish new facilities
and infrastructure in the urban fabric and periphery. Other such strat-
egies of open space planning involved the renovation or expansion of
existing parks through repeat appearances of garden festivals.4
For example, the park ‘Planten un Blomen’ in Hamburg was
developed and extended to a modern central urban space system
using three international garden festivals in 1953, 1963 and 1973
(Figure 1). In Stuttgart, three existing parks were linked to complete
Stuttgart’s ‘Green U’ also using three garden festivals in 1961, 1977
and 1983 (Figure 2, 3). Another direction of garden festival planning,
beyond existing park resurrection, has been reclamation and
conversion. For example, in 1995 Cottbus reclaimed a landfill to form
the ‘Spreeauenpark’. In 1997, the Federal Garden Festival was held on
a former mining site in Gelsenkirchen in North-Rhine Westphalia. The
festival was realized on grounds now referred to as the ‘Nordsternpark‘
with incorporated elements of the former industrial site, and it proved
it could manage the transition of industries (Figure 4).
The festivals in Magdeburg (1999) and Potsdam (2001) converted
former military areas and bases and their attendant refuse sites.
In 2007 for the first time, a Federal Garden Festival presented two
contrasting and separated areas: the ‘Hofwiesenpark’ (Courtly
Meadow Park) in Gera and the ‘Neue Landschaft’ (New Landscape) in
4 Helga Panten, Die Bundesgartenschauen: eine blühende Bilanz seit 1951

(Stuttgart: Verlag Eugen Ulmer, 1996).
86
Figure 1. Garden festivals have proven to be an effective instrument
for urban development - as in Hamburg, where the three festivals
of 1953, 1963 and 1973 contributed to create an urban open space
system. Source: archive Ludwig
Figure 2. In Stuttgart, where the garden festivals of 1961, 1977 and

1983 helped to realize the so-called ‘Green U’, an urban open space
system which connects the city center with the Killesberg heights.
Source: archive Ludwig
87
Figure 3. An intensively used national road with more than 50,000
cars a day was put underground and covered with an attractive
new park link with artificial geysers to connect two existing parks.
Figure 4. In 1997 a garden festival was held on a former mining

site in Gelsenkirchen which incorporated some architecture and
elements of the former industrial site. Source: archive Ludwig
88
Figure 5. In 2007 the ‘New Landscape Ronneburg’ was built largely
on a site recultivated from a former mining area. Source: archive
Ludwig
Figure 6. Seen here during the opening ceremony at the foot of the
new lookout tower that was erected for an overview of the vast
landscaped and restored territory. Source: archive Ludwig
Ronneburg. The completely newly designed area, the ‘New Landscape

Ronneburg’, was built largely on a site that was recultivated from a
former ore mining area (Figure 5, 6). The translocation of Munich’s
former airport from München-Riem to Erding in 2005 offered not
only the chance to convert and transform the old airport-site to the
new trade fair center and a residential district, but also opened the
opportunity to create a 190 ha public park with a design that focused
on historic landscapes and the former airport (Figure 7, 8).
89
Figure 7. The translocation of Munich’s former airport in Riem
offered the opportunity to create a 190-ha public park with a design
that focused on the historic landscape and the former airport.
Figure 8. … with groves of tree plantings in vast meadows and

walkways and promenades trying to recreate the feeling and remind
the visitor of the former runways. Source: archive Ludwig
90
This year (2015), for the first time, five smaller cities in the
Brandenburg region, west of Berlin, were chosen to realize collectively
a Federal Garden Festival on a regional scale and thus demonstrate a
common effort to develop intercommunal strategies.
While there has been a mix of site histories, characteristics and
contingencies over the past two generations or more than fifty
years, garden festivals in Germany have all resulted in some form of
open space commitment. As a rule, a new park was always created,
which attracted millions of visitors during the festival period.
Garden festivals uniquely precipitate and mark urban change with a
celebratory, transformative, and memorable event. Their influence
on the urban scene, while not dominant, is sustained. Since the first
one in Hanover, there have been 26 Federal Garden Festivals and
seven International Garden Festivals - with the next festivals planned
through 2025.5
4. Costs and Critics
The cost of mounting a garden festival is borne largely by the host

town or city backed by support from the state authorities, but the
proportions vary widely. As might be expected, there is healthy com-
petition between local authorities but there is also a growing ground-
swell of criticism by the public and press at such an extravagant use
of public money, used occasionally in the redesign of some well-like
existing facilities. Meanwhile it is common standard that the popula-
tion of a city is asked if they are in favor or not to host a Garden Festi-
val in their town by public vote – and some have voted pro and some
others have voted against.
The festival process has not been without its critics but, as will be
seen, these projects are not easily evaluated. This is largely due to their
complex, phased nature. They have the unique property, in principle,
to develop two design schemes simultaneously for the same site. First
comes the exhibition phase, requiring an infrastructure and master
plan particular and specific to its own needs and circumstances.
Subsequent to the exhibition closure, the site becomes a permanent
public open space, with use requirements substantially changed from
those of the more differentiated exhibition environment. Ideally, the
master plan for the ultimate site condition is considered first, with
the design of the exhibition subordinate to this. When this occurs, a
festival will move from the exhibit to the after-use phase in a seamless
5 Karl H.C. Ludwig and Hubert Möhrle, „Landscape Architecture and Urban-
ism“, Urban Magazine, 2 (2014):102-111.
91
and committed manner. But there are other important properties to
consider, such as economic benefits, visual impact, reclamation and
environmental aims, and exhibition quality. In short, there can be no
single definition of the ‘successful’ festival.
4.1 Four Stages for Each Festival
As a kind of basic rule, there are essentially four stages in the festival
process:
– First, there is the site acquisition and reclamation, including
infrastructure development and the establishment of a landscape
design and site master concept. A wholly owned subsidiary festival
company is established to administer day-to-day operations up to
the closing of the exhibition. The extent of its influence beyond this
largely turns on whether the closed festival site is turned over to a
public-private development company.
– The second stage centers on scheduling, marketing, publicity,
and promotion. This critical stage determines the types of sponsorship
which in turn will impinge to the design quality of the festival, on the
festival experience and on the quality of the post-festival condition.
– The third stage is the festival period itself, obviously important
for quite a number of considerations, not the least of which is the
revenue from admission charges included in the budgeting of
running costs. This stage implements the pricing policy and unveils
the site layout and the design program chosen to maximize festival
attendance.
– The final stage involves festival closure and the dismantling
of the site, the dissolution of the festival company and the sale of
targeted assets. A well planned festival will, at this stage, require a
minimal amount of site alteration and ‘down time’ to realize a pre-
determined end-use condition.
4.2 The Formation of State Garden Festivals
Last but not least Hamburg and Stuttgart’s hosting of three garden
shows each led to the perception that the larger urban conurbations
monopolized these events. From the very beginning it was clear that
only large cities could afford the organization of Federal or even Inter-
national Garden Festivals. In 1977, the Federal State of Baden-Würt-
temberg was the first state in Germany to initiate a program of assis-
tance for smaller, medium-sized cities and towns. And eventually an
92
idea arose to realize similar events for German Federal States along
with Federal or International Garden Festivals. In response to this, a
third category of garden festivals was introduced in 1980, the Landes-
gartenschau or State Garden Festival.
Unlike the federal festivals, they are held annually with more
than one per year allowed in the German Federal States. Neither the
‘principles of staging of gardens shows’ nor the ‘thoughts on the
subject of gardens shows’ make a clear distinction between federal
and state gardens shows. The one obvious differentiation feature is
their size: federal garden shows are about 50-100 hectares in size,
while state garden shows cover a more modest 10-15 hectares, with
budgets approximately a quarter of those of the larger events.
Like the Federal Garden Shows, the State Garden Shows are also
six-month exhibitions centered on the theme of the garden and
green. Overall design draws on regional qualities, with the creation
of a new open space amenity, the usual final product. Held in smaller
cities with easy access to the countryside, they bring the necessity
of a new open space amenity into some question. However, these
projects are typically at a modest scale, resulting in the installation
of cycle-paths and footpaths, pedestrian precincts or allotment
gardens etc.
The first State Garden Festival was realized in 1980 in Ulm in the state
of Baden-Württemberg. This stimulated big interest in other medium-
sized towns and resulted in a second State Garden Festival already in
1981 and subsequent festivals each year after that. The adoption of
this idea in other German states showed the attractiveness of the idea
- the only exception being the city states of Hamburg, Bremen and
Berlin and Saarland as the smallest federal states.
4.3 Organization + Financing: Objectives of State Garden Festivals
State garden festivals cannot be replicated - each city determines its

main direction and objectives, which at the stage of an application
shall be reflected first in a feasibility study followed then by the proj-
ect concept. A garden festival pushes local economies like a n engine
or locomotive - and quite often a bundle of other projects will be pro-
moted and realized much quicker than they would have been without
a festival.
According to experience, such a festival is a good reason to
activate many more investments, often even multiple budgets, to
accompany the investments for the festival beyond the festival
site. In the longterm perspective festivals provide for ecological
93
well-being in tightly developed regions since parks and open urban
spaces are laid out sustainably. In addition, state garden festivals are
a proven means of shaping the town’s image: each of them attracts
hundreds of thousands of visitors, helps to establish new contacts
between professionals, and stimulates interest of mass media to the
profession or the specific city and town.
At first glance, a garden festival seems to be a festivity of a
new park opening that lasts six months. But to a large extent, it
also contributes to consolidation of the existing open spaces into a
common town ecological system, which is extremely important for
further development of the urban planning framework of the town.
In this respect from 1980 to 2000, basic principles and conduct of
garden festivals in Baden-Württemberg remained unchanged, with
only a few exceptions.
However, with the growth of the environmental conservation
movement the shows have become more focused on ecological
issues. This increased environmental orientation and sensibility is
fixed in the developed state program ‘Nature of Towns and Rural
Areas’. Since 2001, as part of this program state garden festivals that
were traditionally held in medium sized cities of Federal States, were
annually alternated with the so-called ‘green projects’.
Meanwhile they are officially called ‘Garden Festivals’ and are
meant to transfer the experience of state festivals arrangements
even to small towns deprived of the metropolitan spatial and
financial possibilities. Thus, the State of Baden-Württemberg on the
one hand, responded to those who wish to participate in festivals,
and on the other hand, has taken into account the desire of smaller
municipalities to join the program of the garden festivals, but with
smaller investments.
Within the program, the federal state assumed up to 50 percent
of construction and investment costs. A garden festival does need
some years of preparatory works. The organizer of the festivals is the
Federal State of Baden-Württemberg, represented by the Ministry of
Food and Agriculture, and the respective town or community.
We should also mention the benefits that a municipality arranging
the festivals gets are on a sustainable basis. First of all, it is the creation
of landscaped open spaces. They are preserved after the show and
have a positive effect on the structural changes in the town: they are
used as recreation areas, contribute to the development of new sites
to be used as residential areas with places and possibilities for leisure-
time activities. This significantly improves the quality of life for town
dwellers, so municipalities have long understood what additional
benefits the garden festivals bring to them.
94
A brief overview of the first 30 years of the festivals experience
in the State of Baden-Württemberg from 1980 until 2010 shows that
during this period more than 650 ha of new landscaped spaces were
created or reorganized. These figures include the development of
only the central parts of the parks, although neighboring sites that
were also involved in the landscape transformation process can and
should be as well added to them.
According to the most conservative estimates, over the past
decades, the various towns involved in Baden-Württemberg held
more than 45 garden festivals, which were attended by more than
30 million visitors. To demonstrate how deeply different the concept
and implementation in different cities has been I will show just three
examples of garden festivals in Baden-Württemberg.6
5. Examples of State Garden Festivals in Baden-Württemberg
5.1 Ostfildern 2002 ‘Temporary spaces for dreaming’

A State Garden Festvial in Ostfildern, a smaller city near Stuttgart
with a population of about 40 000 people, provided opportunities for
experiments and innovative solutions in landscape design. The exhi-
bition was arranged on the territory of the quarters of the former
Nellingen Barracks with the theme ’Temporary spaces for dreaming’
(Image 9). After the festival, most of the gardens and plant mosaic
disappeared as planned, but all the planted trees remained as envis-
aged. They fit perfectly in the new area of the town, public spaces and
green zones forming - as planned basis for the new living and urban
area Scharnhauser Park. A huge landscape staircase on the eastern
edge that is 40 m wide and nearly one kilometer long, a chestnut alley
running diagonally to the area in the western part of the area, and
two contemporary play grounds realized for the show create a green
framework of the district, which over the years has become more and
more attractive - plots that are very important for Ostfildern and that
engaged town dwellers now have taken care of with pleasure.
Area: 35 ha
Garden Festival: April 26 to October 6, 2002
Visitors: 950 000
Design: Knoll Ökoplan, landscape architects, Sindelfingen
6 Förderungsgesellschaft für die Baden-Württembergischen Landesgarten-

schauen (editor), 30 grün.de. 30 Jahre Landesgartenschauen in Baden-Würt-
temberg. (Karlsruhe; Engelhardt & Bauer Verlag, 2011)
95
Figure 9. In 2002, a State garden festival was realized on the location
of former barracks and resulted, as planned, in the creation of the
new living district of Scharnhauser Park. Source: archive Ludwig
5.2 Schwäbisch Gmünd 2014 ‘The Green Ribbon’
Schwäbisch Gmünd, picturesquely spread out at the foot of the Swa-

bian Alb mountains and having a population of about 60 000 people,
provides an atmosphere that is unique (Images 10,11,12). It has en-
gineered a far-reaching urban redevelopment process resulting in a
new green heart for the city. This comprehensive project has structur-
ally reoriented the inner city, including its traffic patterns. Historical
urban structures were re-exposed, new urban axes were formed and
expansive public spaces were built. The town’s character of today is
closely connected with the state garden festival. The ‘Green Ribbon’
runs through the center and connects two viewing platforms on the
Zeiselberg and the St. Salvator hills, with the water bodies inscribed
in the town fabric and architecture. After the redesign of the Rems
river bed and the Josefsbach creek new urban spaces and boulevards
appeared along their banks - with barrier-free paths and promenades
along the banks, smooth slopes, an urban beach, benches and gar-
dens with water features. At the confluence of the creek Josefsbach
and the river Rems and expanding the historical boundaries of the
town park, wooden decks, stones, terraces, and steps to sit and relax
were installed on the bank slopes. A distinctive feature of the garden
96
festival are twelve bridges in the town that were either newly erected
or renovated. They are used by pedestrians and cyclers to get to the
city center. The garden festival in Schwäbisch Gmünd is considered to
have been an engine of urban development, as the exhibition space
was complemented by the project of a federal highway bypass laid
in a new tunnel. The thoroughfare frees the town from the transit
traffic of up to 50 000 cars each day. The cost of construction of the
Einhorn tunnel in Schwäbisch Gmünd amounted to more than 280
million Euros, and thus became the most expensive bypass road in
Germany.
Area:11.5 ha
Garden Festival: April 30 till October 12, 2014
Visitors: 2 100 000
Design: A 24 Robel Swillus + Partners, architects and landscape
architects, Berlin
Tender design: Planstatt Senner Landschaftsarchitektur + Um-
weltplanung, Johann Senner, landscape architect, Überlingen
Figure 10. In Schwäbisch Gmünd, the garden festival has stimulated

a far-reaching urban redevelopment process resulting in a new
green heart for, and around the city, and a new landscape park on
top of the nearby heights. Source: archive Ludwig
97
Figure 11. After the embankment of the Rems river bed and the
Josefsbach creek, new urban spaces with barrier-free paths and
boulevards were realized along their banks at the edge of the city
center. Source: archive Ludwig
Figure 12. Along the northern embankment of the Rems river, a city
beach has been created with a view of the new five-story ‘Forum
Gold and Silver’, with ateliers, offices, an art gallery and a coffee
shop. Source: archive Ludwig
98
5.3 The Rems river valley 2019 - String of pearls on a green
background
In 2019, for the first time in Baden-Württemberg, 16 towns and mu-

nicipalities of three districts will hold a joint exhibition entitled ‘String
of pearls on a green background’ (Image 13). Following this figurative
expression, each municipality located in the Rems valley corresponds
to a pearl of about 60 kilometres on the thread of the green river
banks. On a green background, the ‘pearls’’ will retain their individual-
ity with the landscape remaining the focus of attention. All the valley
space will be converted into the show site, on which, in accordance
with the approved scenario, different design projects will serve as a
‘stage’ for expositions, expeditions, events, and art exhibitions. Each
municipality will arrange a presentation of its exposition. Specifics
and novelty of the decentralized garden festival is to make better use
of the river Rems valley as an area of recreation and leisure-time ac-
tivities based on the existing conceptual solutions and future ideas.
More than fifty design projects aimed at making the Rems valley at-
tractive for pedestrians, cyclers, and water sports enthusiasts have
been selected. We will see the results in three years.
Area: about 60 km along the river Rems
Garden Festival: May to September, 2019
Design + Tender design: Planstatt Senner Landschaftsarchitektur
+ Umweltplanung, Johann Senner, landscape architect, Überlingen
Figure 13. In the year 2019, 16 towns and municipalities of three

districts will hold a joint garden festival entitled ‘String of pearls on
a green background’ along the course of the Rems river, east of
Stuttgart. Source: archive Ludwig
99
6. Conclusion
In Germany, garden festivals have been popular for decades. They

last about six months and temporarily transform a previously dere-
lict area. But they are much more than temporary horticultural ex-
positions. Complex and phased, these projects have additional sig-
nificance as planning stratagems, reclamation projects, public art
venues, and precursors of new urban parks. Their scope extends well
beyond that implied by the term ‘garden festival’. They stimulate de-
velopment and steer site design through a unique merger of domes-
tic garden culture with a more large-scale urban project. They offer a
unique concordance of garden and urban culture and have demon-
strated potential to substantially improve the public realm so vital to
the quality of our civic and urban life. The result of a successful gar-
den festival is the sustainable transformation of derelict land into a
community asset, such as new urban public parks or new innovative
housing projects. Thus they contribute to consolidation of the exist-
ing open spaces into a long-lasting common town ecological system,
which is extremely important for further development of the urban
planning framework of the town. Since their inception in the early
50’s the core planning objective of garden festivals has shifted from
an early focus on reclaiming war-damaged sites to a broad range
of different strategies, as demonstrated in this article, which traces
some examples of the Federal and International Garden Festivals and
some of the State Garden Festivals in Baden-Württemberg.
References
1. Förderungsgesellschaft für die Baden-Württembergischen Landes-

gartenschauen (editor), 30 grün.de. 30 Jahre Landesgartenschauen
in Baden-Württemberg. Karlsruhe; Engelhardt & Bauer Verlag, 2011.
2. Ludwig, Karl H.C. and Hubert Möhrle. “Landscape Architecture and
Urbanism”. Urban Magazine, 2 (2014): 102-111.
3. Panten, Helga. Die Bundesgartenschauen: eine blühende Bilanz seit
1951. Stuttgart: Verlag Eugen Ulmer, 1996.
4. Preisler-Holl, Luise. Gartenschauen - Motor für Landschaft, Städtebau
und Wirtschaft. Berlin: Deutsches Institut für Urbanistik, 2002.
5. Theokas, Andrew C. Grounds for Review - The Garden Festival in Urban
Planning and Design. Liverpool: Liverpool University Press, 2004.
100
Кaрл Х. Ц. Лудвиг
Унивeрзитeт примeњeних нaукa Ниртингeн-Гajслингeн, Одсек за
пејзажну архитектуру, заштите животне средине и урбанизам,
Ниртингeн-Гajслингeн
ХOРTИКУЛTУРAЛНИ УРБAНИЗAM: MEСTO ВРTНИХ ФEСTИВAЛA

У УРБAНИСTИЧКOM ПЛAНИРAЊУ И ПРOJEКTOВAЊУ
Пoсeбнo узбудљивa aлaткa зa рeхaбилитaциjу и рeвитaлизaциjу

уништeних урбaних пoдручja и пoврaћaj нe- и нeдoвoљнo искoришћe-
них зeмљиштa jeсу вртни фeстивaли. У Нeмaчкoj, тaкви вртни фeстивa-
ли трajу oкo шeст мeсeци и приврeмeнo трaнсфoрмишу прeтхoднo
нaпуштeнe прoстoрe. Meђутим, нeупoрeдивo вaжниja и oдрживиja
пoслeдицa и рeзултaт успeшнoг вртнoг фeстивaлa jeстe трaнсфoрмa-
циja бившeг нaпуштeнoг зeмљиштa у прeимућствo зajeдницe, кao штo
су нoви грaдски пaркoви или нoви инoвaтивни стaмбeни прojeкти. Oни
тaкoђe мoгу дa дoпринeсу и кoнсoлидaциjи пoстojeћих oтвoрeних
прoстoрa у oквиру зajeдничкoг грaдскoг eкoлoшкoг систeмa, штo je
oд изузeтнe вaжнoсти зa дaљи дугoрoчни рaзвoj смeрницa урбaни-
стичкoг плaнирaњa нa нивoу грaдa. Oд свoг oснивaњa пoчeткoм педе-
сетих гoдинa, цeнтрaлни плaнeрски циљ вртних фeстивaлa трaнсфoр-
мисaн je oд пoврaћaja рaтoм рaзoрeних лoкaциja кa ширoкoм спeктру
рaзличитих стрaтeгиja кoje су у oвoм тeксту прикaзaнe нa примeримa
рaзличитих вртних фeстивaлa у рaзличитим eпoхaмa и држaвaмa.
Кључнe рeчи: Вртни фeстивaл, трaнсфoрмaциja, нaпуштeн прoстoр,
нoви грaдски пaркoви, инoвaтивни стaмбeни прojeкти, eкoлoшки
систeми, урбaнистичкo плaнирaњe, урбaнистичкo прojeктoвaњe
101
review UDC 72.071.1 Злоковић М.
Zorana Z. Đorđević1
University of Belgrade, Institute for Multidisciplinary Research, Belgrade
Minja Z. Mitrović2
National Museum in Belgrade
IDENTITY OF 20th CENTURY ARCHITECTURE IN

YUGOSLAVIA: THE CONTRIBUTION OF MILAN ZLOKOVIĆ3
Abstract
Architecture was one of the constitutive elements of the Yugoslav
identity. This paper addresses the contribution of Milan Zloković
(1898-1965) to its development. Zloković was devoted to modern
ideas in architecture, which were in accordance with the Yugoslav
political vision of the time. According to Ignjatović (2007), there
were three main paradigms concerning the development of the
Yugoslav identity in architecture: Primordial, Syncretic and Uni-
versal. We argue that Zloković developed his thoughts about ar-
chitectural strivings, not strictly as part of one paradigm. Zloković
never segregated his theoretical standings from his endeavours
to apply them in practice. Thus, we considered his main fields of
interest: (1) traditional architectural values of the Balkans, (2)
proportional systems and modular coordination, and (3) his archi-
tectural practice of public buildings. We showed that Zloković’s
1
zoranadjordjevic.arch@gmail.com
2
minjamitrovic85@gmail.com
3
This paper is a result of research on the project Theory And Practice of Sci-
ence in Society: Multidisciplinary, Educational and Intergenerational Perspec-
tives (No. 179048), financed by the Ministry of Education, Science and Tech-
nological Development of the Republic of Serbia. A version of this paper’s
abstract is published in the online Proceedings of the CCCS Conference 2015
“Identity and Culture”, held in Skopje, September, 3-5 2015, http://cultcenter.
net/identity-and-culture-book-of-abstracts- идентичность-и-культура-т/.
103
early work emphasised primordial character – continuous search
for authenticity in the common root for all Slavic people. On the
other hand, the Universal paradigm implied the step forward to
enable Yugoslav culture to stand side by side with the progressive
cultures of the European West. Consequently, the language of
Modernism became an instrument of representation of Yugoslav
ideology. Zloković was one of the founders of the Group of Archi-
tects of the Modern Movement (1928-1934), whose goal was to
promote modern architecture locally. He always emphasised the
importance of the antique heritage of proportions, so he applied
his theoretical research of proportions in his practice. We illustrat-
ed our arguments with several examples of public buildings from
Zloković’s opus where both Primordial and Universal paradigms
interlace.
Key words: Milan Zloković, identity of architecture, Balkan patrimo-
ny, Yugoslavia, contemporary architecture
1. Introduction
“His [Milan Zloković’s] work is the very substance of Serbian mod-

ernism, and his buildings form the most coherent testimony to the
ethos of the epoch.”4
Milan Zloković was born in Trieste in 1898, in a Serbian family from
Boka Kotorska, as the last generation of a community with multiple
identities.5 There, he completed elementary school and Realschule in
German. Since the war interrupted his education at the Technical Col-
lege in Graz in 1915, he gained the diploma at the Technical Faculty in
Belgrade. Thanks to endeavours for the affirmation of the Yugoslav
youth in the Educational sector after WWI, Zloković studied for one
year (1921) at l’École Nationale Supérieure des Beaux-Arts in Paris on
a grant from the French government. The following year he was bur-
sar of the Ministry of Education of the Kingdom of Serbs, Croats and
Slovenes.6 He attended lectures in Byzantine and Serbian medieval
art and courses in drawing in France. He became a staff member of
the Technical Faculty in Belgrade in 1923,7 where he lectured until his
4
Ljiljana Blagojević, Modernism in Serbia: the Elusive Margins of Belgrade Ar-
chitecture, 1919-1941 (Cambidge, Mass.: The MIT Press Harvard University
Graduate School of Design, 2003), 191.
5
Ljiljana Blagojević, Itinereri: Moderna i Mediteran (Beograd: Službeni glasnik,
Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, 2015), 30.
6
Zoran Manević, Arhitekt Milan Zloković (Beograd: Muzej savremene
umetnosti u Beogradu, 1989), 5-6.
7
Zloković also lectured at the Technical faculty in Skopje, from 1956 to 1960.
104
death in 1965.8 In 1928, Zloković cofounded the Group of Architects
of the Modern Movement, with the overall goal to promote modern-
ist architecture in Serbia. In 1934 the Group was dismissed, with the
explanation that it had achieved its goal.
Zloković won numerous awards in architectural competitions.
More than forty of his projects were realized - from apartment hous-
es to public buildings. After WWII, he had fewer chances to realize
his projects, but it did not stop him from working in his private archi-
tectural studio. During this period, he was more committed to theo-
retical research, working far from state-owned architectural offices9.
He kept track of architectural development all over the world and
considered himself a true follower of Le Corbusier. He was also in-
terested in Italian rationalism and Russian constructivism.10 After the
war he published a significant number of scientific articles.
Figure 1. Milan Zloković demonstrating the Golden Section

correlation between tight and widely opened fingers
This paper addresses the contribution of Milan Zloković (Figure

1) to the development of architecture, as one of the constitutive
elements of the Yugoslav identity.11 According to Ignjatović, the
Yugoslav identity in architecture was shaped within frameworks of
8
Blagojević, Modernism in Serbia, 226.
9
Blagojević, Itinereri: Moderna i Mediteran, 70.
10
11
Aleksandar Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941 (Beograd:
Građevinska knjiga, 2007), 13.
105
three paradigms – Primordial, Syncretic and Universal.12 We argue
that Zloković developed his thoughts about the future development
of architecture, not strictly as part of one paradigm. Therefore, we
considered the work of Milan Zloković through three main thematic
areas he worked on: (1) theoretical research and application of the
elements of traditional architecture in the Balkans, (2) research of
proportional systems and (3) their application in design of public
buildings. His theoretical standings and professional practice were
always interlaced, as well as the paradigms in which the Yugoslav
identity in architecture was developed.
2. Yugoslavian Identity in Architecture
Culture is the key determinant of each social identity, because it rep-

resents the conceptual machine in the process of its construction. The
architecture, as an important element of culture, participates in the
establishment of collective identities. As a system of knowledge and
the ideological structure, Yugoslavism was built on culture, science,
politics, and also in the domain of architecture, which constructed
and legitimized each social reality and each ideology. The identity of
Yugoslavism was systematically constructed by the correspondent
ideologies of Yugoslavism – the complex and structured systems of
knowledge.13
During the development of ideologies of South Slavic nationalisms
– from mid - 19th century to the beginning of WWI – there was no
consensus on criteria for the selection of architectural features of
national identity. Nevertheless, there were several attempts to include
architecture in this process14. Palavestra described Belgrade, after
WWI, as a city with a strange social image, “the Balkan nightmare”,
in which enlightened strata of society and the prevailing authentic
folk populations coexisted, with different standards and spiritual,
intellectual and artistic demands and needs.15 Therefore, Yugoslavism
ideologies were simultaneously present, mutually intertwined and
occasionally opposed, and architectural policy was not consistent
until the beginning of WWII.16
12
Ibid.
13
Ibid., 13-33.
14
Ibid., 317.
15
Palavestra (1994) cited in: Miloš Perović, Srpska arhitektura XX veka, od isto-
ricizma do drugog modernizma (Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta
u Beogradu, 2003), 75-76
16
Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941, 455.
106
Ignjatović has researched systems of constructing and represent-
ing knowledge on Yugoslavism in architecture. His research ques-
tions why and how certain cultural elements of different historical
epochs became suitable forms of Yugoslav, ethnic, racial and cultural
identity.17 He argued that the construction of the Yugoslav identity in
the discourse of architecture stabilized through three dominant para-
digms: Primordial, Syncretic and Universal. Each architectural text of
the period could belong to more than one paradigmatic framework,
which make it subject to various interpretations.
The Primordial paradigm of Yugoslav identity developed in the
widest range of its representative architectural forms. Primordial fo-
cus on the knowledge of Yugoslavism included the highest number
of identical types – racial, ethnical, national and cultural. Thus, only
Primordialism (neither Syncretism nor Universalism) was suitable for
the “forced expression of the fiction of Yugoslavism as an autono-
mous cultural phenomenon”18.
In order to form the new “autonomous Yugoslav civilization”,19
authenticity was sought in vernacular mobilization of folklore orna-
ments20 in the time “when all of us [Croats, Serbs and Slovenians]
were pagans and had our old Slavic blood”21. After WWI, Yugoslavi-
sation of modernist architecture began with the aim of solving the
identity crises that appeared after the foundational reconstruction
of the European geo-political system.22 The rapid breakthrough of
modern architecture in a conservative environment such as Serbia,
was possible due to a series of circumstances. The crucial point was
the introduction of the January 6th dictatorship by King Alexander I
Karađorđević, which supported the legalization of the break with the
past.23 In that way, the modernist breakthrough was a constitutive
discourse of the ideology and political course change in the Monar-
chy. “Modernism was not … burdened with a load of established na-
tional and ethnic imagination, thus it became the most appropriate
means of representation of an ideal environment for the “new Yugoslav
man” and the idealized image of the new Yugoslav culture.”24
17
Ibid., 60.
18
Ibid., 456.
19
Jovan Cvijić, “Jedinstvo i psihički tipovi dinarskih Južnih Slovena”, in Au-
tobiografija i drugi spisi, ed. Vladimir Stojančević (Beograd: Srpska književna
zadruga, 1965), 251.
20
Ibid., 121-122.
21
Milivoj Savić, “Osnovi našeg narodnog jedinstva”, Novi život, V (1922): 100.
22
23
Ibid., 233.
24
Ibid., 234.
107
The rapid population growth and the development of Belgrade
in the third decade of the 20th century, divided the architects on the
further urban strategies. National style and academism were propa-
gated alongside modernist architecture. Four young architects – Bra-
nislav Kojić, Milan Zloković, Jan Dubovy and Dušan Babić – founded
the Group of Architects of the Modern Movement in 1928, with the
overall goal to promote modernist architecture in Serbia. Their de-
mands were formulated in a pragmatic and non-political speech
about the need to find an authentic national style: “As a result of the
pressing need for better architecture in Belgrade, it is necessary to
create our own style. (...) Belgrade has to seek self-expression in free
work and unbounded creation.”25 Belgrade modernists advocated
their architecture as the expression of the “cultural level of a nation”
that propagates general and “social equality”26. In the first decades
of architectural modernist development in European cultural func-
tionalism, abstraction and social programs were questioned. Since
“the foundation of the social program is the understanding of archi-
tecture as a tool for social reform”, Perović pointed out that the de-
velopment of modernism can be considered from visual and ideologi-
cal points of view.27
Modernism in Yugoslavia had its non-historical metamorphosis
through the binding with the omnipresent vernacular building. The
relation of principals and elements of modernist architecture with lo-
cal, Balkanic, profane building (that had already passed the process of
“Yugoslavisation”), created the idea of belonging of Yugoslav culture
within the universal system of values of the contemporary Western
civilization.28 Until WWII, there was a search for authentic elements
of architecture under the cultural deposits of the West, Central Eu-
rope and the East - Byzantium and the Ottoman Empire. After 1941,
the ideology that strived to remove the boundaries of ethnical and
cultural dichotomy among Serbs, Croats and Slovenians, definitely
burned out, and Primordial focus was suppressed.
The Syncretic paradigm implied the concept of knowledge as the
synthesis of diversity. The model of Yugoslavian identity, as “unity in
diversity” of races and ethnicities, was a necessary condition to main-
tain the particular regional identities. The epistemological frame-
work of the Syncretic paradigm is summarized in a formula: external
25
Branislav Kojić, “Arhitektura Beograda”, Vreme, 6-9.1.1929.
26
Zloković (1933) cited in Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941,
275.
27
Miloš Perović, Srpska arhitektura XX veka, od istoricizma do drugog mod-
ernizma [Serbian 20th century architecture: from historicism to second mod-
ernism] (Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2003), 74.
28
108
unity versus internal synthesis of diversity.29 Since identity is never
manifested isolated, but through the interaction with other identi-
ties, the image of Yugoslavism was built in relation to the particular
identities.30
The Universal paradigm was a common manifestation of culture
in almost every European nationalism. With regards to the building
of the Yugoslav identity, the Universal paradigm implied the step for-
ward from the traditional local values and provincial character in or-
der to enable Yugoslav culture to stand side by side with developed,
civilized and progressive cultures, states and nations of the European
West.31 This need for emphasizing the deep connection with the cul-
tural and political heritage of the West, in order Yugoslavia to join the
European society of “civilized nations”, was also confirmed through
the Vidovdan Constitution of 1921 and the Octroyed Constitution of
1931, as well as in the historicism of architecture of the state palaces
built in Belgrade between the two World Wars.
3. Milan Zloković: Original Contribution to the Development of the

Yugoslavian Identity in Architecture
“The key to Zloković’s game is in his work, in which the practices of

modernity and tradition, and of design and theory, are interrelated,
without one claiming precedence over the other.”32
Zloković grew up on Adriatic coast, where architectural design is
deeply rooted in geometry, harmony and poetry of numbers. He ad-
opted and further developed the mathematical approach in design,
realizing the great importance of “the science of proportions”33. His
early studies of traditional architecture and experiments with tradi-
tional elements in his own designs were a necessary step towards
his Modernist Movement’s expression. Since the Yugoslav identity
in architecture is reflected in public building designs - such as Pavil-
ions in international exhibitions, state buildings, schools, post offices,
memorial architecture, etc. – Zloković’s opus of public buildings most
eloquently illustrate his standings on the subject.
In order to illuminate Zloković’s contribution to the creation of the
Yugoslavian identity in architecture, we divided his work into three
29
Ibid., 369-71.
30
Ibid., 350.
31
Ibid., 428.
32
33
Milan Zloković, “Uloga neprekidne podele ili ‘Zlatnog preseka’ u arhitekton-
skoj kompoziciji”, Pregled Arhitekture, 3 (1955): 85.
109
main fields, in chronological order in which they appeared in public:
(1) Traditional architecture, (2) Proportional systems and modular co-
ordination studies, and their application in (3) Public buildings.
3.1 Traditional Architecture
Vernacular architecture is a spontaneous expression of building ex-

periences of a people. Zloković considered the critical review of cus-
toms and traditions as one of the basic principles in the process of
architectural creation. Therefore, he wrote: “Architecture from the
East left a powerful and useful clue in Yugoslavia. In the existing tra-
ditional architecture, there can be discerned new and important mo-
ments for the progress of the Yugoslav architecture.”34
He was fascinated by the architectural ethnographic expedition
which included tours of the old Balkan cities like Ohrid in Macedonia,
old cities of Kosovo and Metohija and Montenegrin coast. During the
summer of 1923, Zloković joined Vladimir Petković’s expedition and
visited the Ohrid and Prespan districts, collecting data for twelve dif-
ferent monuments, mostly from the Slavic and Byzantine epochs.35
Afterwards, he continued this type of field research, regularly pub-
lishing his conclusions and comments36. However, the mostly elabo-
rated and illustrated article on Balkan wooden architecture was con-
sidered to be lost until recently.37
Zloković’s pre-war work is based on the studies of traditional
heritage, as well as the studies of modern architects. In traditional
stone houses of Boka Kotorska he had researched “the economy of
space and object”, as well as “great rules of harmony and propor-
tion set in stone by anonymous old master craftsmen rather than to
evoke nostalgia for patriarchal handicraft culture”38. He argued that
vernacular architecture exceeds the limits of ordinary folklore, thus
it offers “new moments of great importance for the progress of con-
34
Milan Zloković,“Uticaj istoka na našu folklornu arhitekturu”, Umetnički
pregled, 9 (1940): 262.
35
Milan Zloković, “Stare crkve u okolini Prespe i Ohrida”, Starinar, serija III,
book III (1925): 115-149.
36
See: Zloković 1925, 1936, 1940.
37
The manuscript – Jugoslaviens balkanische Holzarchitekturen – Baukün-
stlerische Analogien zwischen Japan und der Balkanhalbinsel als Grenzgebiste
orientalisch-asiatischer Kulturzonen - was received in Tokyo in 1941 for the
international scientific competition regarding the 2600 anniversary of the
foundation of the Japanese Empire. Due to the WWII the competition results
were not announced.
38
110
temporary Yugoslavian architecture”39. This illustrates the primordial
character of modern architecture, which forms part of the general
structure of the Yugoslav myth of continuity -”perhaps the strongest
motivational factor of any nationalism”40.
Traditional values are incorporated into several architectural
achievements of Milan Zloković. The search for his own architectural
expression began with competition projects in 1925 for the Pavilion
of the Kingdom of SCS designed for the Exhibition of decorative arts
in Paris (Figure 2) and the Pavilion in Philadelphia (Figure 3). Both
projects have similarities: flat facades with no ornaments, hipped
roofs with wide protruding eaves and vaults. The design of the Paris
pavilion, with folkloristic motifs and a decorative chimney head, was
followed with the motto: ”Through the people, towards a new art”.
Figure 2. Exhibition of decorative arts in Paris, 1925,

drawing by Zloković
Figure 3. Pavilion in Philadelphia, 1925, drawing by Zloković
39
Milan Zloković,“Uticaj istoka na našu folklornu arhitekturu”, Umetnički
pregled, 9 (1940): 262.
40
111
However, his contemporary critics found that, in some of his
works with complex modernist/romantic characteristics, Zloković
achieved additional value by combining simple shapes of modern as
well as traditional architecture.41 On the other hand, his work around
1930 was criticized to vary between sentimental gentle historicism
and modernism’s rationality.42
Villa Zloković (1927-28) was the anticipation of the birth of the
Modernist Movement in Belgrade. The traditional design elements
were transformed in a modern expression, losing the obvious rela-
tion with heritage – ornaments and hipped roofs, but still keeping
the inbuilt principals of proportions in window openings and cubic
architectural composition.
3.2 Systems of Proportions and Modular Coordination
In his work, Zloković reflected the ancient thought that held geom-
etry as intrinsic to nature, not just a framework for describing it. He
considered the measures and numbers in architectural composition
crucial for achieving harmony. Zloković wrote that even before he
started a systematic research in the science of proportions and me-
trology, he intuitively applied classic proportions in his practice. For
example, for the National Home in Bijela (1935) in Boka Kotorska he
used the 4:3 ratio for window openings on the floors, and 5:4 ratio for
window frames. He unknowingly achieved similarity with the most
often used type of window on the Adriatic coast even though he
worked on this project from Belgrade.43 Nevertheless, he criticized
the contemporary use of proportions “based solely on the artistic in-
tuition and a sense of proportion or just the use of pleasant ratios,
something innate, and something that cannot be and must not be
mastered by reason”44. Although, he shared his viewpoint with many
contemporary architects (Auguste Perret, Frank Lloyd Wright, Le Cor-
41
“Otvaranje Prvog salona arhitekture”, Politika, 1929. Cited in: Zoran
Manević, Arhitekt Milan Zloković (Beograd: Muzej savremene umetnosti u
Beogradu, 1989), 15.
42
Manević, Arhitekt Milan Zloković, 16.
43
Milan Zloković, “Antropomorfni sistemi mera u arhitekturi: njihovo integri-
sanje u kompoziciske metode prošlosti, posebno objašnjeno na nekoliko ka-
rakterističnih primera drugostepene kamene plastike Boke Kotorske, Korčule
i Dubrovnika”, Zbornik zaštite spomenika kulture, 1953/54, IV-V (1955):193.
44
Milan Zloković, “Uloga neprekidne podele ili ‘Zlatnog preseka’ u arhitekton-
skoj kompoziciji”, Pregled Arhitekture, 3 (1955): 82.
112
busier, Mies van der Rohe), he was aware that the struggle for the
application of proportions had just started.45
During WWII, Zloković was marginalized and thus unable to work.
Therefore, he dedicated himself to theoretical work, mostly studying
systems of proportions and modular coordination. Although he fol-
lowed the ideas of Le Corbusier, who offered more rhetorical and less
rational arguments, Zloković’s work was very systematic and math-
ematically precise. Le Corbusier’s Modulor was published in 1949, but
with a mathematically incorrect setting. When the error was math-
ematically proven, Le Corbusier faced it in quite poetical way without
showing the will to improve it. However, Zloković provided a concrete
proposal how to overcome the problem of fractioned numbers of Le
Corbusier’s blue and red sequence for the metric measuring system.46
After WWII, an important economic issue of prefabrication had
risen in the world and the Yugoslav architectural scene, related to the
problem of building large numbers of housing units in a short period
of time. Zloković was among the first to deal with the problem of
modular coordination of measures in architectural design. The mod-
ular coordination is a system of dimensional coordination of build-
ing elements in order to enhance productivity and reduce building
expenses. Zloković advocated the use of anthropometric measures,
rather than the metric system, and worked on the adjustment of
international standards. He also demonstrated the importance and
power of geometry and traditional principles, arguing that this meth-
od leaves a wide range of choice to a designer, without endangering
his creative freedom. He participated in numerous international con-
ferences - International Organization for Standardization (1957), Eu-
ropean Productivity Agency (1957), Conseil International du Batiment
(1959) and International Modular Group (1960-63) – and published his
studies in various journals and international conferences as the offi-
cial Yugoslav representative for Modular Coordination in architecture
(1946-65).
After thorough research, Zloković was aware that the science of
proportions does not belong to the past, but like all sciences, it leaves
room for new scientific contributions and achievements. He tended
to prove that the presence of the proportional system and harmony
in architectural design is not conditioned by the style or period of con-
struction. His most important researches were focused on detailed
mathematical and geometrical analyses of the, according to him, two
key proportional systems: the rational harmonic system (the musi-
45
Ibid., 85.
46
Milan Zloković, “Integrisanje Modulora u Internacionalni modularni si-
stem”, Arhitektura i Urbanizam, 16 (1960): 28-31.
113
cal harmony) and irrational system based on the Golden Section, as
well as their mutual relations.47 The advantage of the Golden Section
is that it contains all other systems of proportions including the har-
monic system.48
Zloković was familiar with three different types of compasses from
Ancient Greece and Rome and endeavoured to interpret their pos-
sible use.49 He underlined the importance of the compass whose leg
length provide the ratio of 9:5 (found near Posušje, Bosnia and Delos,
Greece). This ratio, as he tended to prove, offers vast compositional
possibilities and stands in correlation to the Golden Section. It played
an important role in the architectural composition of the past, but
also in contemporary building design, though Zloković does not men-
tion the examples except in his own designs for public buildings.50
Since his contemporaries did not support his standings, Zloković’s
work on proportional systems remained unrecognized. Neverthe-
less, Zloković expressed firm attitude despite “reservations” by col-
leagues, and some of his students, who later became professors,
continued his work.51 As a result of his analysis of intuitive applica-
tion of the Golden Section proportional system in architecture of the
past, Zloković derived his final recommendation for contemporary
architects that proportioning is an indispensable part of the design
47
Analysing various proportional systems, Zloković argued that the Golden
Section has granted the widest range of compositional possibilities. See: Mi-
lan Zloković, “Uloga neprekidne podele ili ‘Zlatnog preseka’ u arhitektonskoj
kompoziciji”, Pregled Arhitekture, 1 (1954): 11-17; 2, (1954): 44-48; 3,(1955):
80-85.
48
Milan Zloković, “Uloga neprekidne podele ili ‘Zlatnog preseka’ u arhitek-
tonskoj kompoziciji”, Pregled Arhitekture, 1 (1954): 11-17. Also see: Minja
Marjanović, “Milan Zloković. Il problema delle proporzioni del novecento
nell’architettura moderna” (doctoral thesis, Politecnico di Milano, Faculty of
Architecture, 2012), 220-225.
49
There are three different ratios defined by the length of dividers’ asymmet-
rical legs: 2:1, 8:5 and 9:5. Milan Zloković, “Za ulogata i značenjeto na pro-
porcionite šestari vo kompoziciskite metodi na antičkata likovna umetnost“,
Zbornik Tehničkog fakulteta u Skoplju 1957/1958, II (1960): 43-94.
50
See: Milan Zloković, “Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera
na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema”, Tehnika 6 and 7 (1954):
1002-1003; Milan Zloković, “Uticaj modularne koordinacije na estetsku kom-
ponentu u arhitekturi”, Savetovanje o modularnoj koordinaciji u građevinarstvu
(Beograd: Savezni zavod za produktivnost rada, 1958): 15-16; Milan Zloković,
“La coordinazione modulare”, in Industrializzazione dell’edilizia (Bari: Istituto
di Architettura della Facoltà di Ingegneria, Università degli Studi di Bari, Deda-
lo libri, 1965), 159.
51
Students of Milan Zloković were Slobodan Vasiljević, Branislav Milenković,
Vojislav Korać, Nevenka Petrović Spremo, Milka Čanak-Medić, Đorđe Petrović,
Tine Kurent, etc.
114
process; such a procedure does not restrict artistic freedom and it
represents a necessary tool for every modern architect.52
3.3 Public Buildings

The Yugoslav identity in architecture is expressed in public building
designs, such as Pavilions in international exhibitions, state build-
ings, schools, memorial architecture, etc. The national political aim
was to reject the provincial and local values, and stand side by side
with developed, progressive cultures, states and nations of Western
Europe. This direction demanded a break with the past, which was
confirmed with the January 6th dictatorship. Certainly, the architec-
tural discourse was an important cultural instrument in achieving this
objective. The adequate expression for a “new Yugoslavian man”
was found in modernism which was not “burdened with established
national and ethnic imagination”53. The breakthrough of modernism
represented the constructive discourse of change in ideology and
political course in the Kingdom of Yugoslavia. Since the construction
of public buildings was mainly commissioned by the state, Zloković’s
work reflected this ideological shift and spirit of the ideas of the Mod-
ernist movement. Also, private organisations that invested in the
design of their headquarters, often choose the modern expression.
Here we highlight only a few of his most important buildings.
In 1928 Zloković designed three public buildings: the Kolarac Na-
tional University (Figure 4), the Maritime Museum in Split (Figure 5)
and the Mortgage Bank in Sarajevo (Figure 6). The first two repre-
sented the first public buildings conceived in the modernist style. The
Maritime Museum in Split was exhibited at the GAMP exhibition in
1929, where Zloković was paid compliments as the most original de-
signer, as his cubic volume deprived of ornaments and styles repre-
sented a postulate of contemporary expression which modernist ar-
chitecture should aspire to.54 On the other hand, the Mortgage Bank
in Sarajevo (in collaboration with Vojin Petrović) represented his last
project with traces of academic eclectic design elements. The build-
52
Milan Zloković, “Uloga neprekidne podele ili ‘Zlatnog preseka’ u arhitek-
tonskoj kompoziciji”, Pregled Arhitekture, 1 (1954): 11-17; 2 (1954): 44-48;
3 (1955): 80-85. Also see: Milan Zloković, “Antropomorfni sistemi mera u
arhitekturi: njihovo integrisanje u kompoziciske metode prošlosti, posebno
objašnjeno na nekoliko karakterističnih primera drugostepene kamene plas-
tike Boke Kotorske, Korčule i Dubrovnika”, Zbornik zaštite spomenika kulture,
1953/54, IV-V (1955): 181-216.
53
54
Vanja Panić, Milan Zloković, afirmacija modernizma (Beograd: Arhitektonski
fakultet Univerzitet u Beogradu, 2011), 67.
115
ing is “modernization” of academicism, the basic concept that was
already present in Europe in the second half of the thirties, fitting the
dominating totalitarian spirit.55
Figure 4.
Kolarac
National
University,
1928
Figure 5.
Maritime
Museum in
Split, 1928
Figure 6. Mortgage Bank in Sarajevo, 1928
55
116
In his designs for the Commercial Hall in Skopje (Figure 7) Zloković
achieved “very bold iconological construction as he decided to turn
the house of creative working people into a visual model of the house
of creative businessmen”56. Despite the comparisons of this building
with examples of contemporary Italian rationalism and Russian Con-
structivism, Blagojević referred to it as one of the most innovative
works of Serbian modernism in architecture, where Zloković inverted
“the traditional understanding of structural hierarchy”57. The heavy
mass of the upper floors was designed to be supported by the dou-
ble-height mezzanine with a transparent glass façade.
Figure 7. Commercial Hall in Skopje, 1934-5
In the first great modernist building in the small coastal town of

Risan, the Risan Healthcare Center (Figure 8), Zloković affirmed tra-
ditional Mediterranean architecture, but also strict proportions and
modular measures. The best examples of his modernist views and
original creative expression can be found in the building of the Chil-
dren’s University Clinic in Belgrade (Figure 9) and the Elementary
school in Jagodina (Figure 10).
56
Perović, Srpska arhitektura XX veka, 108.
57
117
Figure 8.
Health
Center Risan,
1938-41
Figure 9. Children’s
University Clinic in
Belgrade, 1933-40
Figure 10.
Elemenatry
school in
Jagodina,
1937-40
Considered as one of the most important works of the period,
the University Clinic was built at the time when the Serbian Modern-
ist movement reached its peak. In his last article, Zloković showed
this building as an example of the convenience of modular buildings,
underlying that it ascertains the determining procedure of compo-
sition.58 He pointed out the combination of the continuous modular
system and the harmony of 3:2 and 2:3 ratios applied in the rhythm of
longitudinal axes. Dominating proportional ratios on the facade are
1:2 and 1:Φ.
Although completely unknown at the time of construction, the
Elementary school in Jagodina is today considered one of Zloković’s
key achievements, due to an extremely pure architectural expres-
sion, the application of the proportional system and its similarity to
Italian rationalism.59 He used the proportional ratio of 4:9 which is
close to 1:√5 derived from his preferred Golden Section proportional
system (Figure 11).
Figure 11. Elemenatry school in Jagodina - proportional analysis of

the main façade, based on the 9:4 ratio
58
Milan Zloković, “La coordinazione modulare”, in Industrializzazione dell’edi-
lizia (Bari: Istituto di Architettura della Facoltà di Ingegneria, Università degli
Studi di Bari, Dedalo libri, 1965), 140-196.
59
For example, Casa del Fascio, Como, 1927, Giuseppe Terragni. See:
119
The “Fiat” building in Belgrade (Figure 12) was Zloković’s last
building before the war. Although it was built at the time of strong
totalitarian ideology, the architecture of Fiat shows neither monu-
mental tendencies of the late modernism, nor ideological basis of the
rational architecture of totalitarian regimes.60 Here, he deviated from
his earlier works, deciding in favour of white stone framed windows
and a brick facade. Besides these quotations of Italian rationalism,
this building “remains deeply Zloković’s”.61
Figure 12. The “Fiat“ building, Belgrade 1939-40
In 1960, together with his son Đorđe and daughter Milica, he real-
ized the first prefabricated building in Yugoslavia - a Teacher training
school in Prizren (Figure 13). Here they applied the modulated pref-
erential measures based on figures derived from the 9:5 ratio (Fig-
ure 14), previously proven to offer vast compositional possibilities.
Moreover, elements of traditional architecture of Prizren were incor-
porated into the new school building by emphasizing rough stone
gable walls. Thus, the traditional and prefabricated elements were
confronted in the unique expression of Zloković.
60
Panić, Milan Zloković, afirmacija modernizma, 104.
61
Perović, Srpska arhitektura XX veka, 109.
120
Figure 13. Teacher’s Training School, Prizren 1960
Figure 14. Teacher’s Training School, Prizren 1960
121
4. Concluding Remarks
Milan Zloković contributed to the development of the Yugoslav iden-

tity through his extensive research of traditional architectural values
of the Balkans and the analysis of proportional systems, as well as
his effort to implement his research results in the public building de-
signs. The Primordial paradigm of the Yugoslav identity reflected the
continuous quest for authenticity in the common root for all Slavic
people. The early experimental work of Zloković had an emphasized
primordial character, with quotations of folklore motifs and ver-
nacular architecture elements. Later, he purified architectural form,
summed up and retained only principles useful for the future, quitting
romantic visions of the past. Due to his talent for mathematics, ratio-
nal deduction and systematic approach, he scientifically enlightened
the problem of harmonious relations, proportional regulating lines
and preferential numbers in the composition, known and used since
Antiquity. The quest for original elements in local Balkan architecture,
aimed at eliminating the ethnic and cultural dichotomy of the peo-
ple of Yugoslavia, lasted until 1941, when the primordial focus was
suppressed.
During the German occupation and after WWII, Zloković deep-
ened his personal endeavours and published his research results on
proportional systems, sets of preferential numbers and, later on,
modular coordination. By means of his mathematical approach, he
succeeded in creating something new in his environment, non-ethni-
cal and ethnologically independent, striving only to rationalize archi-
tectural composition. Though derived from common history, this way
he created an original approach, as Yugoslavism initially requested.
His architectural opus is considered to be one of the most remarking
representations of Serbian Modernism in its language - functional-
ism, abstraction and social programme. However, these buildings are
based on original compositional methods of Zloković - the applica-
tion of proportional systems and preferential numbers retained from
Antiquity - which made them the marking monuments of the epoch.
The language of Modernism became an instrument of represen-
tation of the Yugoslavian ideology. Thus, the involvement of Milan
Zloković in public competitions and projects became representative
of a cultural level of a nation. These buildings investments by the state
– the Mortgage Bank in Sarajevo, the Children’s University Clinic, the
Elementary School in Jagodina, the Teachers Training School in Priz-
ren - or by private investors - Kolarac National University, Maritime
Museum in Split, Commercial Hall in Skoplje, and “Fiat” building.
The Syncretic paradigm had the least influence on Zloković’s archi-
tectural expression. As we demonstrated, the Primordial paradigm
122
was dominant and it coexisted, interlaced and reflected in Zloković’s
work together with the Universal paradigm. He studied the architec-
tural heritage of various cultural and ethnic backgrounds and epochs,
with the intention to summarize this knowledge and justify their mo-
dernity by mathematical means. Therefore, he treated without preju-
dice each culture, ethnic entity and forgotten traditional architecture.
His overall goal was to recognize and underline what is necessary for
further progress in the architectural profession, in the technological
and aesthetic sense. His research into Balkanic patrimony and the
study of proportions were built into the designs of his School in Jago-
dina, the Children’s University Clinic, and the Teachers Training School
in Prizren. On the other hand, the results of his theoretical work are
systematically and scientifically impeccable, and the recognition of
his buildings by various critics, placed Zloković’s opus in the context
of Yugoslav culture side by side with developed, civilized and progres-
sive cultures, states and nations of the European West.
Sources of Referenced Illustrations
Figure 1. Downloads November 25, 2015, http: //www.blic.rs/kultura

/vesti/pedest-godina-od-smrti-milana-zlokovica-utemeljivaca-moderne-
arhitekture-u-srbiji/hnrxxxz.
Figure 2. Zoran Manević, “Zlokovićev put u modernizam”, Godišnjak
grada Beograda, XXIII (1976): 289.
Figure 3. Ibid.
Figure 4. Zoran Manević, “Naši neimari”, Izgradnja 7/80 (1980): 47.
Figure 5. Ibid.
Figure 6. Downloads November 29, 2015, www.panoramio.com
Figure 7. Downloads November 29, 2015,
https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/dd/a1/56/dda15689f2fe1cb6
3ebb25bdb4478447.jpg.
Figure 8. Ljiljana Blagojević, Modernism in Serbia: the Elusive Margins of
Belgrade Architecture, 1919-1941 (Cambidge, Mass.: The MIT Press Har-
vard University Graduate School of Design, 2003), 95.
Figure 9. Downloads November 25, 2015, http://www.blic.rs/kultura/vesti/
pedest-godina-od-smrti-milana-zlokovica-utemeljivaca-moder
ne-arhitekture-u-srbiji/hnrxxxz.
Figure 10. Branislav Milenković, Učitelji (Beograd: Eparhijska radionica,
2011), 57.
Figure 11. Minja Marjanović, “Milan Zloković. Il problema delle proporzio-
ni del novecento nell’architettura moderna” (doctoral thesis, Politecnico
di Milano, Faculty of Architecture, 2012), 337.
123
Figure 12. Zoran Manević, “Naši neimari”, Izgradnja 7/80 (1980): 50.
Figure 13. Milan Zloković, Milica Mojović and Đorđe Zloković, “Učiteljska
škola u Prizrenu. Studijska primena modularne koordinacje mera na pro-
jekat zgrade montažnog tipa”, Arhitektura i Urbanizam 36 (1966): 49.
Figure 14. Ibid, 48.
References
1. Blagojević, Ljiljana. Itinereri: Moderna i Mediteran. Beograd: Službeni

glasnik, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, 2015.
2. Blagojević, Ljiljana. Modernism in Serbia: the Elusive Margins of Bel-
grade Architecture, 1919-1941. Cambidge, Mass.: The MIT Press Har-
vard University Graduate School of Design, 2003.
3. Cvijić, Jovan. “Jedinstvo i psihički tipovi dinarskih Južnih Slovena”. In
Autobiografija i drugi spisi, edited by Vladimir Stojančević. Beograd:
Srpska književna zadruga,1965.
4. Ignjatović, Aleksandar. Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1914. Beo-
grad: Građevinska knjiga, 2007.
5. Kojić, Branislav. “Arhitektura Beograda”. Vreme, 6-9.1.1929.
6. Manević, Zoran. Arhitekt Milan Zloković. Beograd: Muzej savremene
umetnosti u Beogradu, 1989.
7. Manević, Zoran. “Naši neimari”. Izgradnja 7/80 (1980): 45-50.
8. Manević, Zoran. “Zlokovićev put u modernizam”. Godišnjak grada
Beograda, XXIII (1976): 287-297.
9. Marjanović, Minja. “Milan Zloković. Il problema delle proporzioni del
novecento nell’architettura moderna”. Doctoral thesis, Politecnico
di Milano, Faculty of Architecture, 2012.
10. Milenković, Branislav. Učitelji. Beograd: Eparhijska radionica, 2011.
11. Panić, Vanja. Milan Zloković, afirmacija modernizma. Beograd: Arhi-
tektonski fakultet Univerzitet u Beogradu, 2011.
12. Perović, Miloš. Srpska arhitektura XX veka, od istoricizma do drugog
modernizma [Serbian 20th century architecture: from historicism to
second modernism]. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2003.
13. Savić, Milivoj. “Osnovi našeg narodnog jedinstva”. Novi život, V
(1922): 100-102.
14. Zloković, Milan, Milica Mojović and Đorđe Zloković. “Učiteljska škola
u Prizrenu. Studijska primena modularne koordinacje mera na pro-
jekat zgrade montažnog tipa”. Arhitektura i Urbanizam, 36 (1966):
48-50.
124
15. Zloković, Milan. “Antropomorfni sistemi mera u arhitekturi: njihovo
integrisanje u kompoziciske metode prošlosti, posebno objašnjeno
na nekoliko karakterističnih primera drugostepene kamene plastike
Boke Kotorske, Korčule i Dubrovnika”. Zbornik zaštite spomenika kul-
ture, 1953/54, IV-V (1955): 181-216.
16. Zloković, Milan. “Gradačka crkva, zadužbina kraljice Jelene”. Glasnik
Srpskog naučnog društva, XV-XVI (1936): 4-5.
17. Zloković, Milan. “Integrisanje Modulora u Internacionalni modularni
sistem”. Arhitektura i Urbanizam, 16 (1960): 28-31.
18. Zloković, Milan. “La coordinazione modulare”. In Industrializzazione
dell’edilizia, 140-196. Bari: Istituto di Architettura della Facoltà di In-
gegneria, Università degli Studi di Bari, Dedalo libri, 1965.
19. Zloković, Milan. “O problemu modularne koordinacije mera u arhi-
tektonskom projektovanju”. Tehnika, 2 (1954): 169-182.
20. Zloković, Milan. “Stara i nova shvatanja”. Arhitektura, 5 (1931):
143-144.
21. Zloković, Milan. “Stare crkve u okolini Prespe i Ohrida”, Starinar,
serija III, book III (1925): 115-149.
22. Zloković, Milan. “Uloga neprekidne podele ili ‘Zlatnog preseka’ u
arhitektonskoj kompoziciji”. Pregled Arhitekture, 1 (1954): 11-17; 2
(1954): 44-48; 3 (1955): 80-85.
23. Zloković, Milan. “Uticaj istoka na našu folklornu arhitekturu”.
Umetnički pregled, 9 (1940): 261-262.
24. Zloković, Milan. “Uticaj modularne koordinacije na estetsku kom-
ponentu u arhitekturi”. In Savetovanje o modularnoj koordinaciji u
građevinarstvu, 5-27. Beograd: Savezni zavod za produktivnost rada,
1958.
25. Zloković, Milan. “Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih
razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema”. Tehnika
6 and 7 (1954): 833-840, 1001-1006.
26. Zloković, Milan. “Za ulogata i značenjeto na proporcionite šestari
vo kompoziciskite metodi na antičkata likovna umetnost”. Zbornik
Tehničkog fakulteta u Skoplju 1957/1958, II (1960): 43-94.
125
Зoрaнa З. Ђoрђeвић
Унивeрзитeт у Бeoгрaду, Институт зa мултидисциплинaрнa
истрaживaњa, Београд
Mињa З. Mитрoвић
Нaрoдни музej у Бeoгрaду
ИДEНTИTET AРХИTEКTУРE 20. ВEКA У JУГOСЛAВИJИ:

ДOПРИНOС MИЛAНA ЗЛOКOВИЋA
Култура је кључна одредница сваког социјалног идентитета, те ар-

хитектура као њен важан део учествује у успостављању колективних
идентитета. Југословенство се и као знање и као идеолошка структу-
ра градило, између осталог, и у архитектури. Идентитет југословен-
ства био је систематски конструисан идеологијама југословенства,
односно сложеним и структурисаним системима знања. Ослањајући
се на истраживања Александра Игњатовића о систему конструисања
и репрезентовања знања о југословенству у архитектури, у овом раду
представљен је допринос Милана Злоковића (1898‒1965). Игњатовић
је показао да се конструисање југословенског идентитета у дискур-
сима архитектуре усталило кроз три доминантна парадигматска об-
расца: (1) примордијалистички – национални с�ил, где се аутентич-
ност тражила у мобилизацији фолклорне орнаментике и елемената
народног градитељства; (2) синкретички – синтеза различитости ре-
гионалних идентитета; (3) универзалистички – искорак из традиције
и приближавање вредностима Запада. Основна теза овог рада јесте
да Злоковићева дела не припадају само једном парадигматском
оквиру, већ су подложна различитим интерпретацијама. Архитектон-
ски објекти који јасно исказују ставове у конструкцији југословенског
идентитета јесу објекти јавне намене, као што су павиљони на међуна-
родним изложбама, државне зграде, посланства, соколски домови,
школе, поште, представништва бановина, меморијална архитектура
и слично. С обзиром на чињеницу да Злоковић није раздвајао пре-
ма важности теоријска истраживања и своју архитектонску праксу,
у раду смо хронолошки разматрале три тематске целине његовог
рада: (1) истраживање и примену елемената традиционалне архитек-
туре Балкана; (2) истраживање и примену пропорцијских система и
модуларне координације; (3) архитектуру јавних објеката. Показа-
ле смо да су рани Злоковићеви радови стварани под доминантним
окриљем примордијалистичког парадигматског обрасца. Он није
126
дословно репродуковао елементе вернакуларне архитектуре, већ
их је иновативно ишчитавао и прочишћавао, издвајајући оно што је
сматрао самом есенцијом. Томе у прилог говоре конкурсна решења
из 1925. године Павиљона Краљевине СХС на изложби декоративних
уметности у Паризу и у Филаделфији. У послератном периоду Зло-
ковић се интензивно бавио истраживањем пропорција и развојем
модуларне координације, с намером да пружи висококвалитетне
одговоре на текуће проблеме европског градитељства. Он је мате-
матичким језиком показао да системи пропорција не само да нису
превазиђена тема, већ представљају одраз хармоније независне од
стила и времена градње. Пропорционисање је неодвојив део процеса
пројектовања, који не ограничава уметничке слободе ствараоца, већ
представља неопходни алат сваког савременог архитекте. Продор
модернизма је конструктиван дискурс промене идеолошког и поли-
тичког курса у Краљевини Југославији, обележеног шестојануарском
диктатуром. Тежило се националној унификацији, раскиду с тради-
цијом и стварању идеалног окружења за ново� ју�ословенско� човека.
Овим учвршћена универзалистичка парадигма подстицала је прибли-
жавање југословенске културе прогресивним културама европског
Запада. Злоковић је за пројекте јавних објеката бирао модернистички
израз – било државних (Хипотекарна банка у Сарајеву, Универзитет-
ска дечја клиника у Београду, Основна школа у Јагодини), било при-
ватних поруџбина (Коларчев народни универзитет, Поморски музеј у
Сплиту, Дом трговачко-индустријске коморе у Скопљу, зграда Фија�а
у Београду). У раду је показано то да је Злоковић доприносио развоју
идентитета југословенства у архитектури, док је при томе стварао
под окриљем примордијалистичке и универзалистичке парадигме.
Кључнe рeчи: Mилaн Злoкoвић, идeнтитeт aрхитeктурe, Бaлкaнскo
нaслeђe, Jугoслaвиja, сaврeмeнa aрхитeктурa
127
brief or preliminary announcement UDC 712.2(470)
711.4(470)
Andrey G.Vaytens1
Saint Petersburg State University of Architecture and Civil Engineering,
Faculty of Architecture,
Saint Petersburg
THE LANDSCAPE SCENARIOS IN THE CITY PLANS

AND GENERAL PLANS OF SAINT PETERSBURG-LENINGRAD
IN 20th CENTURY
Abstract
The historical basis of one of the theoretical principles of
Landscape Urbanism: “...perception of the city as a landscape,
the common visual and mental image” could be traced in the
stages of development of European cities, as well as Russian.
Thus, landscape scenarios are not an invention of contemporary
practice, but could be traced in the city plans of many European
cities, including Saint Petersburg and the Soviet Leningrad. The
study of such experiences is especially important for today’s Saint
Petersburg, where the city landscape scenarios are not evident
and have only been partially implemented.
Keywords: Landscape scenario, City plan, General plan of city
development, City regeneration, Parks, boulevards
1. Introduction: Improving the Cityscape of Saint Petersburg:

1910–1914
In the urban development of Saint Petersburg, former capital of the

Russian Empire, one can trace the definite landscape scenarios in the
City plans only to the beginning of the 20th century. Before this time,
1 avaytens@gmail.com; spbgrado@spbgasu.ru
129
city landscapes (mainly Imperial gardens) were located in the city
center and were not unified into one system.
In 1910, architects Leon Benois (1856- 1928), Marian Peretjatkovich
(1872 – 1916), together with engineer Fedor Enakiew (1852 – 1915)
developed the “Plan of Transformation of Saint Petersburg” (Figure 1).
Figure 1. The City Plan of Transformation of Saint Petersburg
Although this Plan was the urban planning initiative of these

architects and was not confirmed by the city authorities, it was a very
important event in the development of the Russian capital. Guidelines
for the further development of the city towards the North and the
East were presented in this plan. They were the high level, green
areas. For the first time, the metro system, connecting all existing
railway stations, was proposed in this plan.
The plan included local landscape scenarios. The key idea was to
form a new boulevard over the Krukow Canal, connecting the new
City railway station square with the Theater Square and, further,
through the Blagoweshensky Bridge, with the Vassiliewsky Island.
(Figure 2,3).
130
Figure 2. The
Prospect of
Nicolas II the
boulevard over
Obwodny Canal
Figure 3. The Prospect of Nicolas II (perspective)
131
The economical substantiation of this project was developed by
one of the authors - Fedor Enakiew himself. World War I prevented
this landscape concept from realization.
2. The 1930 – 1950’s: Ideology and Recreation
After the October Revolution of 1917, the Soviet Government regard-

ed city landscapes as an important ideological tool. The architects of
the Soviet Petrograd, later (from 1924) Leningrad, developed the
traditions of landscape architecture in this city. The results of this
work, the landscape scenarios, were presented in the General Plans
of Leningrad of 1935, 1948, 1966 and 1987. Certain fragments of
these scenarios were realized during different periods of the city’s
development.
The next landscape scenario, already in Soviet times and
cityscapes, was presented in the General Plan of Leningrad, which
was developed by the renowned Russian architect and city planner
Lev Iljin (1880-1942) in 1935 (Figure 4).
Figure 4. General Plan of Leningrad (1935)
132
The idea behind this scenario was in the formation of a system
of parks on the Elagine, Krestowsky and Kamenny islands, in the
northern part of the city. On the Krestowsky Island, the site of the
City stadium for 70 000 spectators was determined2 (Figure 5).
Figure 5. City Park (Krestowsky Island) and the location of the City
Stadium
Also according to this scenario, the north-western part of Basil
Island, orientated towards the Gulf of Finland, was planned as the city
recreation zone with small parks and sports facilities. Furthermore,
this landscape scenario envisaged the creation of an uninterrupted
system of parks along the western, southern and south-eastern city
boundaries. In addition, a system of landscaped spaces in the south-
western part of the city, located southwards of the Cargo port and
orientated towards the Gulf of Finland, was proposed. The realization
of this landscape scenario would have provided the inhabitants of
the central zone of Leningrad with recreation facilities. World War II
prevented from realization, the southern and western sections of this
scenario.
2 Журнал Архитектура Ленинграда, 3 (1945):10.
133
Figure 6. General Plan of Reconstruction of Leningrad (1948)
The post-war landscape scenario of Leningrad was part of

the General Plan of reconstruction and development of the city,
confirmed in 19483 (Figure 6).
3 Каталог выставки Гра�ос�рои�ельное величие Санк�-Пе�ербур�а.

300 ле� е�иной �осу�арс�венной �ра�ос�рои�ельной �ея�ельнос�и в
Санк�-Пе�ербур�е. 1706 – 2006 ��. (Санкт-Петербург: Туристический и куль-
турный центр „Эклектика“, 2006 ), 56.
134
Figure 7. Nicolas Figure 8. The City Park in the diagram
Baranov (1909 of reconstruction of Leningrad (1948)
– 1989)
This plan and scenario were developed by the City architect

Nicolas Baranow4 (1909 – 1989) (Figure 7).
This scenario stipulated the formation of the City Park – a
continuous system of green spaces, 6 km long, along the Malaja
Neva, from the Peter and Paul fortress up to the end of Petrowsky
Island.( Figure 8). This City Park would have been part of the common
landscape with the developed green spaces of Krestowsky and
Elagine Islands.
Unfortunately, this Park, being so important for the city center,
never came to realization. During the 1950 – 1960’s, these areas were
developed for the industrial use, and partly for residential dwelling.
The post-war landscape scenario also included an ideological
goal – to commemorate the victory of the USSR in World War II. The
creation of the memorial Park of Victory was planned in the center of
the city avenue – the Moscow prospect (Figure 9).
4Каталог юбилейной выставки 100 ле� со �ня рож�ения Николая Варфо-

ломеевича Баранова (1909 – 1989) (Санкт-Петербург: Союз архитекторов
России, 2009), 20.
135
Figure 9. The Park of Victory (1945 – the 1950’s)
136
This Park was established in 1945 and was later developed in
connection with the construction of the Sports arena in its eastern
section.
3. Landscape Scenario as a System
In the General Plan of Leningrad, approved in 1966 for a period of 20

years, the city landscape scenario was also proposed5 (Figure 10). It
was different from the previous versions.
Figure 10. The General Plan of Leningrad (1966 – 1986). Planning

structure and the centers.
In the early 1960’s, the green spaces were allocated very unevenly
in Leningrad. The landscape scenario of the General Plan of 1966
envisaged an even distribution of green spaces of different scales in
all the city zones. This scenario proposed the following hierarchy of
green spaces: city parks and forest parks (throughout the city level),
parks within the planned zones of the city with sports facilities,
5Валентин Александрович Каменский, Генеральный �лан разви�ия Ле-

нин�ра�а (Ленинград: „Лениздат“, 1972), 87–89.
137
Figure11. The General Plan of Leningrad (1966). The landscape
diagram.
residential block landscapes (level of several residential zones),

protective green spaces along the traffic routes6 (Figure 11).
The realization of this scenario could have enlarged the total area
of city green spaces by more than twofold – from 18 km2 up to 38 km2
7. In the following 20 years, this scenario was only partially realized
due to economic reasons, and the necessity for the development of

free territories.
4. Commercial Development Against Landscapes (the 1990’s – 2000’s)
In the ensuing urban city plans, the General Plan of development of

Leningrad and the Greater Leningrad region (1987- 2005)8 (Figure
6 Ibid., 110.
7 Ibid., 115.
8 Ibid.
138
Figure 12.
The General
Plan of
Development
and the
Greater
Leningrad
Region (1987
– 2005)
Figure 13. The General Plan of Saint Petersburg (2005 – 2025)
12), and The General Plan of development of Saint Petersburg 2005 –

20259 (Figure 13), there were no precise, defined landscape scenarios
on the city level. There were certain reasons for this.
The General Plan of development of Leningrad and the Greater
Leningrad region (1987- 2005) was too functional and was orientated
towards social and economic needs of Leningrad and its suburbs.
The General Plan of development of Saint Petersburg 2005 – 2025 is
mainly orientated towards commercial development.
9 Ibid., 116.
139
These city Plans proposed to preserve and reconstruct green
spaces of different scales (parks, city historical gardens, boulevards),
which already existed.
These proposals were only partially implemented. As a result
of dense commercial development in the historical center of Saint
Petersburg, in the 1990’s – 2000’s, many small gardens, typical for
the central city zone – disappeared. No new green spaces of the city
level were planned, both in the city center and in the new residential
zones.
5. Conclusion
What should be done to improve this situation in Saint Petersburg?

In present, for the creation of a sustainable and ecologically and
aesthetically attractive environment of the Russian cities, including
Saint Petersburg, it is necessary to apply Landscape Urbanism
concepts for the reconstruction of the former industrial and traffic
zones within the city, as well as embankments. Since the majority
of the city zones of Saint Petersburg are densely developed, also
with the addition of new commercial residential complexes, the
former industrial and traffic zones could become reservations for
future landscape scenarios of this city. These scenarios should be
commercially and socially attractive to the city authorities as well as
prospective investors.
References
1. Журнал Архи�ек�ура Ленин�ра�а 3 (1945), 10.

2. Каменский Александрович В. Генеральный �лан разви�ия Ле-
нин�ра�а. Ленинград: Лениздат, 1972.
3. Каталог выставки Гра�ос�рои�ельное величие Санк�- Пе�ер-
бур�а. 300 ле� е�иной �осу�арс�венной �ра�ос�рои�ельной
�ея�ельнос�и в Санк�-Пе�ербур�е. 1706 – 2006 ��. Санкт-Петер-
бург: Туристический и культурный центр „Эклектика“, 2006.
4. Каталог юбилейной выставки 100 ле� со �ня рож�ения Николая
Варфоломеевича Баранова (1909 – 1989). Санкт-Петербург: Союз
архитекторов России, 2009.
140
Aндрej Г. Вajтeнс
Држaвни aрхитeктoнски и грaђeвински унивeрзитeт Сaнкт Пeтeрсбург,
Aрхитeктoнски фaкултeт
ПEJЗAЖНИ СЦEНAРИJИ У ГРAДСКИM И ГEНEРAЛНИM ПЛAНOВИMA

СAНКT ПETEРСБУРГA И ЛEЊИНГРAДA У 20. ВEКУ
Истoриjскa oснoвa jeднoг oд тeoриjских принципa зa пejзaжни

урбaнизaм: «... пeрцeпциja грaдa кao пejзaжa, зajeднички визуeлни и
мeнтaлни идeнтитeт» мoжe сe прaтити крoз eтaпe рaзвoja eврoпских
грaдoвa, укључуjући и руских. Прeмa тoмe, пejзaжни сцeнaриjи нису
изуми сaврeмeнe прaксe, вeћ сe мoгу прaтити у урбaнистичким
плaнoвимa мнoгих eврoпских грaдoвa, укључуjући и Сaнкт Пeтeрсбур-
гa, кao и сoвjeтскoг Лeњингрaдa. Изучaвaњe тaквих искустaвa je
oд пoсeбнe вaжнoсти зa сaврeмeни Сaнкт Пeтeрсбург, гдe грaдски
пejзaжни сцeнaриjи нису oчиглeдни и сaмo су дeлимичнo рeaлизoвaни.
Кључнe рeчи: Пejзaжни сцeнaриo, Урбaнистички плaн, Гeнeрaлни
плaн рaзвoja грaдa, Урбaнa рeгeнeрaциja, Пaркoви, булeвaри
141
научна критика УДК 06.05 Нобел::54"2016"
54.929Стадорт Ф.
Огњен Ш. Миљанић1
Универзитет у Хјустону, Департман за хемију,
Хјустон
OСВРТ НА РАД У ЛАБОРАТОРИЈИ НОБЕЛОВЦА:

ТРИ ГОДИНЕ СА ФРЕЈЗЕРОМ СТОДАРТОМ
Апстракт
Нобелова награда из области хемије за 2016. годину додељена
је тројици научника: Жан-Пјеру Соважу (Jean-Pierre Sauvage),
Бену Феринги (Ben Feringa) и Фрејзеру Стодарту (Fraser
Stoddart) за развој молекулских машина. Ове минијатурне тво-
ревине претварају хемијску, електричну или соларну енергију
у користан рад, али на најмањим могућим димензијама. Због
тога су молекулске машине од фундаменталног значаја за раз-
вој хемије, али су истовремено и потенцијално применљиве
уколико се њихов рад успе амплификовати до макроскопског
нивоа. Овај чланак ће укратко описати област истраживања за
коју је Нобелова награда додељена, а тај научни део ће допуни-
ти личним импресијама аутора о његовом раду у лабораторији
једног од добитника, Фрејзера Стодарта, у периоду између
2005. и 2008. године.
Кључне речи: Нобелова награда, супрамолекулска хемија, моле-
кулске машине, Фрејзер Стодарт
Почетком октобра 2016. године, Шведска краљевска академија

наука је саопштила да је за ту годину Нобелова награда за хемију
додељена тројици научника и то за развој молекулских машина:
Французу Жан-Пјеру Соважу (Jean-Pierre Sauvage), Холанђанину
Бену Феринги (Ben Feringa) и Фрејзеру Стодарту (Fraser Stoddart),
који је двојни држављанин Сједињених Америчких Држава (САД)
1
miljanic@uh.edu
143
и Велике Британије.2 Радећи на додирној тачци између органске и
неорганске хемије, као и хемије материјала, ова тројица хемичара
су створили молекулске аналоге макроскопских машина. Међу
микроскопским и макроскопским машинама постоје многобројне
сличности, али и разлике. Најважнија сличност им је у сврси: и
једне и друге претварају енергију у користан рад. Заједничко им
је такође и то што користе неку врсту горива (обично хемијског
или електричног), што имају покретне делове, и што се ти делови
крећу веома контролисано. И једна и друга категорија машина
може се укључити или искључити. Разлике су такође важне:
микроскопске машине морају превазићи проблем Брауновог
(то јест насумичног, неконтролисаног) кретања3 њихових
компонената, док тај проблем не постоји у макроскопском свету.
Макроскопске машине су често под директном механичком
контролом интелигентног оператера (на пример, радника), док
директна механичка контрола молекула није могућа. Управо ове
две разлике представљале су највећи изазов у развоју молекулских
машина: хемичари су морали синтетисати комплексне молекуле
који би се сами по себи, без људске интервенције, могли
контролисано кретати.
Први кораци ка молекулским машинама направљени су у доме-
ну фундаменталне координационе хемије. Почетком осамдесетих
година прошлог века, Жан-Пјер Соваж је публиковао синтезу меха-
нички преплетеног (mechanically interlocked) молекула званог [2]
катенан, који изгледа као ланац са две карике.4 Хемијска синтеза
таквих молекула је пре Соважовог открића била могућа, али у јако
ниским приносима, због тога што је статистичка вероватноћа пре-
плитања два реактанта била мала у раствору.5 Соваж и сарадници
су пронашли начин да овај „сусрет” учине много вероватнијим,
тако што су привремено хемијски везали два реактанта. Наиме,
оба реактанта су у својој структури имала 1,10-фенантролин (Сли-
ка 1), који је одличан лиганд за бакар (I). Након координације два
фенантролинска језгра за бакар у тетраедарској конфигурацији,
затварање прстенова је произвело [2]катенан у далеко вишем
приносу него што је то раније било могуће. Ово фундаментално
2
Jonathan C. Barnes i Chad A. Mirkin, „Profile of Jean-Pierre Sauvage, Sir J.
Fraser Stoddart and Bernard L. Feringa, 2016 Nobel Laureates in Chemistry”,
Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA, 114, 4 (2017): 620.
3
Роберт Браун (Robert Brown).
4
C. O. Dietrich-Buchecker, J. P. Sauvage i J. P. Kintzinger, „Une nouvelle fa
mille de molecules: Les metallo-catenanes”, Tetrahedron Letters, 24, 46
(1983): 5095.
5
Edel Wasserman, „The Preparation of Interlocking Rings: A Catenane”, Jour-
nal of the American Chemical Society, 82, 16 (1960): 4433.
144
откриће омогућило је да синтеза механички преплетених молеку-
ла постане готово рутински задатак, што је било од великог зна-
чаја у њиховом каснијем коришћењу у молекулској машинерији.
Механички преплетени молекули састоје се из неколико компо-
нената које нису хемијски везане, али се не могу раздвојити без
раскидања барем једне хемијске везе, као што се и карике у ланцу
не могу раздвојити док се једна од њих не прекине. Ова механичка
веза омогућава контролисано кретање делова механички испре-
плетених молекула у односу на остатак система, отварајући врата
њиховој примени у молекулској машинерији.
Слика 1. Соважова синтеза [2]катенана уз помоћ јона бакра, који

држи два реактанта на окупу.
Користећи другу врсту механички преплетених молекула, по-

знатијих под именом ротаксани, Фрејзер Стодарт и сарадници су
1994. године припремили систем у коме једна компонента може
да се контролисано помера уз и низ другу компоненту.6 Најједно-
ставнији ротаксан састоји се од линеарне молекулске компоненте
са великим функционалним групама на оба краја; око те линеарне
компоненте налази се прстен, који не може „спасти” са линеарног
дела молекула, јер га велике групе на крајевима у томе спреча-
вају. Стодарт је конструисао ротаксан, користећи донор-акцеп-
тор интеракције: тетракатјонски прстен сиромашан електронима
(Слика 2, плаво обојен), који се у почетку овог кретања налази око
дела молекула који је најбогатији електронима: бензидина, обоје-
ног у зелено. Бензидин је, пак, могуће електрохемијски оксидова-
ти у радикал-катјон или протоновати у дикатјон; након једног од
та два процеса, бензидин и тетракатјонски прстен су позитивно
наелектрисани и почињу да се одбијају, па се тетракатјонски пр-
стен пребацује на бифенолску „станицу” (црвена боја), која је
првобитно имала нижи афинитет за њега. Пошто су и оксидација
6
Richard A. Bissell, Emilio Córdova, Angel E. Kaifer i Fraser J. Stoddart, „A
Chemically and Electrochemically Switchable Molecular Shuttle”, Nature, 369
(1994): 133.
145
и протоновање бензидина повратни процеси, његова редукција
или депротоновање враћају овој станици већи афинитет за те-
тракатјонски прстен, који се сада креће назад на „прву” станицу.
Овим експериментом су Стодарт и сарадници доказали да се ком-
поненте молекулских машина могу кретати контролисано у јед-
ном или другом смеру.
Слика 2. У Стодартовом молекулском шатлу, додатак киселине

или оксиданта помера тетракатјонски прстен (плав) са бензидин-
ске (зелене) на бифенолску (црвену) „станицу”. Додатак базе или
редукција враћају тетракатјонски прстен на полазну позицију.
Да покрене прстен између две станице на ротаксану, Стодар-
тов „молекулску шатл” користио је или киселинско-базне реак-
ције или електрохемијску комбинацију оксидације и редукције.
Проблем код коришћења киселина и база за овакво манипули-
сање лежи у томе што се током процеса нагомилавају соли у рас-
твору, које могу непредвидљиво утицати на сам процес. Трећи, и
најмлађи добитник Нобелове награде за 2016. годину, елегантно
је решио тај проблем почетком 1999. године, тако што је напра-
вио систем у коме се једносмерно кретање молекула остварује
146
Слика 3. Користећи
комбинацију две фото-
хемијске и две термалне
изомеризације, Феринга
и сарадници су демон-
стрирали ситуацију да
се ротација горњег дела
молекула 1 око осе цен-
тралне двоструке везе
одиграва само у једном
смеру.
тако што се користи светлост (то јест, решава се фотохемијски).7

Седамдесетих година прошлог века, као докторант у групи Ханса
Винберга (Hans Wynberg), Феринга је изучавао алкене чије су
двоструке везе супституисане јако великим групама (overcrow-
ded alkenes). Након што је наследио свог ментора као предавач
на Универзитету у Гронингену, Феринга је са сарадницима
конструисао једносмерни молекулски ротор (unidirectional mole-
cular rotor), управо заснован на веома супституисаним алкенима.
Молекул 1 (Слика 3, горе лево) састоји се од две идентичне поло-
вине повезане двоструком везом. Због величине супституената на
двострукој вези, периферни делови молекула више не могу бити у
једној равни. Након фотохемијске изомеризације двоструке везе
на ниској температури (−55 °C), „горњи” део молекула се окреће
у правцу обрнутом од кретања казаљке на сату, дајући као про-
извод молекул 2. Када се овај нестабилни молекул загреје до 20
°C, два бензенова прстенова могу да прођу један поред другог,
дајући стабилнији изомер 3. Поновно озрачивање изомера 3 по-
мера „горњи” део молекула улево – дајући молекул 4, док понов-
но загревање, сада на 60 °C, враћа систем у почетно, стабилније
стање. Користећи интелигентну комбинацију неуобичајене геоме-
трије овог молекула и селективног озрачивања (које два пута про-
изводи мање стабилан производ), Феринга и сарадници су кре-
ирали молекул чија се ротација одиграва само у једном правцу.
Ово откриће је касније коришћено у низу других студија, од којих
7
Nagatoshi Koumura, Robert W. J. Zijlstra, Richard A. van Delden, Nobuyuki
Harada i Ben L. Feringa, „Light-driven Monodirectional Molecular Rotor”, Na-
ture, 401 (1999): 152.
147
вероватно најспектакуларнија користи милијарде ових минијатур-
них молекулских машина да покрене макроскопски објекат.8
Моја прва интеракција с једним од три именована нобеловца
догодила се током 2004. године, када сам уживо одслушао преда-
вање Бена Феринге на Калифорнијском универзитету у Берклију
(где сам у то време радио докторат). Сећам се тог предавања као
фасцинантног. Када сам 2005. године докторирао у области орга-
нометалне хемије, желео сам да се током постдокторског рада
окушам у другој области – првенствено супрамолекулској и у хе-
мији материјала. Искрено речено, Ферингину групу нисам разма-
трао као могућност, јер нисам добро познавао холандску науку, а
такође и зато што сам академску каријеру после постдоктората
желео да наставим у Америци. У то доба, на једном од састанака
Америчког хемијског друштва, први пут сам чуо предавање Фреј-
зера Стодарта, након чега сам убрзо одлучио да конкуришем за
позицију у његовој групи на Калифорнијском универзитету у Лос
Анђелесу (University of California, Los Angeles; UCLA). У тој значај-
ној одлуци доста ми је помогао савет проф. Јовице Бађића, који је
тада управо био завршио постдокторат код Стодарта и започео
независну академску каријеру као доцент на Државном универзи-
тету у Охају (Ohio State University). На моје велико задовољство,
Стодарт ми је понудио посао, па сам у његовој лабораторији ра-
дио као постдокторант у периоду од октобра 2005. до маја 2008.
године.
Када сам тог октобра 2005. године први пут дошао на посао,
у његовом кабинету сам затекао Стодарта окруженог чланцима.
Попричали смо, после чега сам ја кренуо да организујем много-
бројне детаље око започињања мог рада. Нисам слутио да ћу га у
следећих неколико недеља виђати јако ретко; Стодарт је тада пу-
товао веома често, и по целом свету. Његова истраживачка група,
која је бројала тридесетак сарадника, врло брзо ме је прихватила;
током следећих неколико дана, срео сам се појединачно са сва-
ким од колега и поразговарао о њиховим пројектима. Стекавши
тако увид о томе на чему све колеге раде, могао сам боље да де-
финишем оно што би мене занимало; таква стратегија, у којој Сто-
дарт није додељивао пројекте сарадницима, него су их они сами
идентификовали, показала се изузетно добром за мој професио-
нални развој у независног истраживача. Током следећих неколико
месеци, испробавао сам своје идеје; већина њих је водила у науч-
не ћорсокаке, али се једна показала успешном, те сам њу наставио
8
Rienk Eelkema, Michael M. Pollard, Javier Vicario, Nathalie Katsonis, Blanca
S. Ramon, Cees W. M. Bastiaansen, Dirk. J. Broer i Ben L. Feringa, „Molecular
Machines: Nanomotor Rotates Microscale Objects”, Nature, 440 (2006): 163.
148
да развијам. Паралелно с тим, упознавао сам и Стодартове радне
навике, које су превазилазиле све његове сараднике: он је дола-
зио у кабинет веома рано, око пет сати ујутро, и ту остајао, ра-
дећи на чланцима, пројектима и кореспонденцији, све до касних
вечерњих сати. Пошто сам и сâм раноранилац, често сам око шест
сати ујутро имао прилику да натенане с њим попричам о детаљима
свог пројекта, пре него што би се остатак групе појавио. Стодарт
је остао удовац после преране смрти његове супруге Норме 2004.
године, и изгледало је као да његова посвећеност раду попуњава
ту велику празнину. Током мог боравка у групи, Стодарт је добио
и прве унуке, који ће неких десетак година касније путовати с њим
на доделу Нобелове награде у Стокхолм.
Формални састанци групе одржавали су се два пута сваке не-
деље. Средом у шест сати поподне дискутовало се о литератури у
семинарима који би трајали од једног до два сата, док се петком
у четири сата поподне радила „групна терапија”, тако што су ода-
брани сарадници говорили о свом оригиналном истраживању, а
остатак групе би то коментарисао. У већини случајева, атмосфера
је била шаљива и пријатељска, али би група врло брзо идентифи-
ковала и оштро критиковала експерименталне грешке, немар-
ност, као и нелогичне закључке. Понекад су се ти групни састанци
претапали у серију индивидуалних састанака, при чему би неколи-
ко сарадника и Стодарт разговарали или о чланцима у припреми
или о напретку на појединачним пројектима.
Неколико месеци пошто сам започео рад, стигли су и први ре-
зултати који су били вредни публиковања. Сарадња на припреми
чланака за штампу била је један од најинтензивнијих и најимпре-
сивнијих делова мог рада са Стодартом. До данас, његова група
је објавила преко 1.100 чланака у најпрестижнијим хемијским ча-
сописима, а у доба мог боравка у групи, објављивала је педесетак
чланака годишње, у просеку један сваке недеље! Таква ефикас-
ност је зачуђујућа, када се зна да је Стодарт веома детаљно читао
и редиговао сваки од тих чланака. Често бих ја, или неки други
коаутор, чекали на њега да заврши састанак са аутором претход-
ног чланка, да бисмо одмах почели рад на следећем. Процес је
почињао тако што би се прво припремила почетна верзија члан-
ка. Стодарт би у тој верзији само кориговао графичке елементе
– формуле, графиконе, спектре, и тако даље, и ту прву редиговану
верзију је звао „медведић” (teddy bear), јер смо је свуда носили
са собом, и с њом се враћали на следећи састанак. Тек када би
се ти графички делови чланка довели до савршенства, пажња би
се пребацила на сам текст. Стодарт је поједине делове текста де-
таљно преформулисао и преписивао руком (и то наливпером!),
149
а сарадници би онда то превели у електронски формат. Сличан
приступ група је имала и у припреми презентација за конферен-
ције и предавања – Стодарт и његови студенти су постали познати
широм света по веома квалитетној графичкој опреми докумената
и предавања. Завршна фаза у припреми чланка била је читање це-
локупног текста наглас; у почетку ми се таква пракса чинила непо-
требном, али сам касније увидео да је у ствари јако корисна, јер
се нелогичне и граматички неисправне конструкције много лакше
проналазе кад се текст „чује у уву”, а не само прочита. Једна од
реченица која је многим његовим студентима остала у сећању је-
сте: „Нема првог у науци” (There are no firsts in science!), којом би
Стодарт обично пропратио изјаве његових студената који би твр-
дили да су управо они неки феномен први открили.
Стодарт је великој већини својих студената (а било их је не-
колико стотина) био од огромне и несебичне помоћи у каријери,
како током њихове сарадње с њим, тако и након што се она зав-
ршила. Ова помоћ се огледала у његовим писмима препоруке за
добијање послова и касније при конкурсима за пројекте и профе-
сионална признања, али и у неформалној подршци својим бившим
студентима, тако што је о њима говорио на својим предавањима.
Такву подршку сам и ја добио приликом мог преласка са места
постдоктора и унапређења у доцента на Универзитету у Хјустону
крајем 2008. године, а и током следећих неколико година у карије-
ри. Такође, значајна је и корисна и она подршка коју бивши Сто-
дартови студенти пружају једни другима, у облику савета или по-
зива да одрже предавања на конференцијама и универзитетима.
Та колегијална мрежа ми је омогућила сарадње и професионал-
не посете Сингапуру, Кини, Кореји, Саудијској Арабији, Бразилу и
другим земљама.
Без обзира на његов огроман професионални успех и много-
бројне обавезе, Фрејзер Стодарт је проналазио времена да својим
студентима, како тренутним, тако и бившим, посвети много вре-
мена и на личном плану, како уживо, тако и кроз писма и елек-
тронску комуникацију. На пример, кад год је био у могућности,
долазио је на њихова венчања и слао честитке поводом рођења
деце. Дошао је тако на моје венчање у Букурешту 2008. године; у
то време се нашао у Лондону, па је на један дан долетео авионом,
како би се придружио нашој прослави. По његовом пресељењу
са UCLA на Северозападни универзитет (Northwestern University,
NU) 2008. године, многи од његових студената су били запање-
ни открићем да је Стодарт и веома добар кувар! У Лос Анђелесу
је живео у малом стану у који није позивао студенте, али се то
150
променило одласком на североисток, где је за своју групу и че-
сте госте спремао разноврсна јела (а прилично често и шкотску
јагњетину).
Вести о Нобеловој награди у Америку стижу веома рано ују-
тро; у Стокхолму саопштавају имена добитника око једанаест сати
ујутро, што је четири сата ноћу у средњоамеричкој часовној зони.
Када сам се тог јутра пробудио, примио сам честитку од једног
од мојих колега, а минут-два касније сам схватио о чему се ради.
Тада је почела веома интензивна размена ове вести телефонима,
мејловима, као и друштвеним мрежама. У сличној, али вероватно
узбудљивијој ситуацији, нашао се и мој бивши студент Душан Ко-
ларски, који је студент код Бена Феринге, и чији је јутарњи саста-
нак са Ферингом прекинуо позив из Стокхолма! Са Стодартом сам
се први пут после ових вести чуо тек крајем октобра; причао ми
је о томе како је почео да саосећа са глумцима које свуда прате
камере и колико времена и припрема треба да обави до одласка
у Стокхолм почетком децембра. Наиме, додела Нобелових награ-
да је само кулминација такозване Нобелове недеље, током које
добитници присуствују бројним конференцијама за штампу, држе
предавања, срећу се са амбасадорима и другим званичницима, па
тек 10. децембра примају награду од шведског краља. Неколици-
на одабраних бивших студената и постдоктора обично прате до-
битника током те недеље, што сигурно представља непоновљив
доживљај. Ти и остали његови бивши студенти окупиће се у Енгле-
ској у јулу 2017. године, када Стодарт слави 75. рођендан; плани-
рање ове прославе почело је још пре вести о Нобеловој награди,
али ће сада фешта свакако бити много већа. Славићемо 75 година
живота и преко 50 година научног рада особе која је на наше жи-
воте оставила неизбрисив професионални и лични траг.
Литература
1. Barnes, Jonathan C. i Chad A. Mirkin. „Profile of Jean-Pierre Sauvage,

Sir J. Fraser Stoddart, and Bernard L. Feringa, 2016 Nobel Laureates
in Chemistry”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the
USA, 114, 4 (2017): 620.
2. Bissell, Richard A., Emilio Córdova, Angel E. Kaifer i J. Fraser Stoddart.
„A Chemically and Electrochemically Switchable Molecular Shuttle”.
Nature, 369 (1994): 133.
151
3. Dietrich-Buchecker, C. O., J. P. Sauvage i J. P. Kintzinger. „Une nou
velle famille de molecules: Les metallo-catenanes”. Tetrahedron Let-
ters, 24, 46 (1983): 5095.
4. Eelkema, Rienk, Michael M. Pollard, Javier Vicario, Nathalie Katsonis,
Blanca S. Ramon, Cees W. M. Bastiaansen, Dirk. J. Broer i Ben L.
Feringa. „Molecular Machines: Nanomotor Rotates Microscale
Objects”. Nature, 440 (2006): 163.
5. Koumura, Nagatoshi, Robert W. J. Zijlstra, Richard A. van Delden,
Nobuyuki Harada i Ben L. Feringa. „Light-driven Monodirectional
Molecular Rotor”. Nature, 401 (1999): 152.
6. Wasserman, Edel. „The Preparation of Interlocking Rings: A Cate
nane”. Journal of the American Chemical Society, 82, 16 (1960): 4433.
152
Ognjen Š. Miljanić
University of Houston, Department of Chemistry, Houston
WORKING WITH A NOBEL PRIZE LAURATE:

THREE YEARS WITH FRASER STODDART
The 2016 Nobel Prize in Chemistry was awarded to three scientists:

Jean-Pierre Sauvage, Ben Feringa, and Fraser Stoddart–for the develop-
ment of molecular machines. These miniature creations convert chemi-
cal, electrical, or solar energy into useful work on the smallest possible
length scales. Molecular machines are fundamentally important chemical
discoveries, but are also potentially applicable if their useful work can
be amplified to the macroscopically useful levels. This article briefly de-
scribed the area of research for which the Nobel Prize was awarded, and
will complement this scientific part with the author’s personal impres-
sion about his work in the laboratory of one of the laureates–Fraser Stod-
dart–between 2005 and 2008.
Keywords: Nobel prize, supramolecular chemistry, molecular machi
nes, Fraser Stoddart

153
критичко издање научне грађе УДК 55(497.11)(091)
Александар Грубић1
Универзитет у Београду,
Рударско-геолошки факултет, Београд
ГЕОЛОГИЈА У ЕСТЕСТВОСЛОВИЈУ
ПАВЛА КЕНГЕЛЦА ИЗ 1811. ГОДИНЕ
Апстракт
У Ес�ес�вословију Павла Кенгелца
налазе се знања која су о Земљи,
постојала у 18. веку а заснована
су претежно на деистичкој фило-
зофији и мешавини елемената неп-
тунизма, катастрофизма и једно
ставног актуализма. Тумачи се на-
станак и развој Земље, затим се го-
вори о планинама, па о подземним
шупљинама, вулканима, земљотре-
сима, изворима, окаменотинама и
другом. Аутор је нарочито оригина-
лан у објашњавању постанка Земље
у води, као и по редоследу догађаја
при формирању „каменитих”пла-
нина. Уз то, има у виду „хиљаде ве- Слика 1. Архимандрит
кова” дугу историју планете. Изло- Павле Кенђелац
жени су и неки занимљиви детаљи
из геологије српских крајева.
Кључне речи: Земља, геологија, планине, нептунизам, катастрофи-
зам
1 aleksandar_grubic@yahoo.com
155
1 Увод
У првој деценији 19. века објављено је неколико природњачких

књига на српском језику. Најобимнија од њих јесте тротомна
еклектичка Фисика Атанасија Стојковића (1800–1803), а најориги-
налнија Ес�ес�вословије (Приро�о�ис) Павла Кенгелца (књижев-
ни псеудоним Павлa Кенђелцa) из 1811. године. Остале књиге су
биле, више или мање, успешни преводи немачких уџбеника2.
У овом спису користе се оба презимена: породично и псеудо-
ним. Право презиме се налази на свим местима на којима се гово-
ри о Кенђелцу као о личности. Псеудоним је употребљен свагде
где је реч о Кенгелцу као аутору Ес�ес�вословија. (То је неопход-
но јер се често погрешно мисли и пише као да су то две личности).
Павле Кенђелац (1766–1834), архимандрит манастира Свети
Ђурђе на Брзави (код Темишвара), био је први доктор теологије
међу Србима и доктор филозофије (односно, природних наука).
Својим објављеним књигама показао је да се може сврстати међу-
озбиљне научнике и оригиналне истраживаче првих деценија 19.
века. Уз два доктората наука, био је најобразованији, док је по
нарочитој памети био најзначајнији српски интелектуалац свог
времена. Знањем, властитим идејама и тумачењима у геологији
и биологији човека, он је једини научник из тадашње српске сре-
дине који је у то време био равноправан с истакнутим европским
природњацима.
За наше друштвене прилике, Кенђелац је пре времена постао
високо образован природњак, па није могао да ради и живи од
знања. Није било школа нити средина у којима би преносио и при-
мењивао своје знање. Због тога је био приморан да се посвети
другим пословима, који су му обезбеђивали битне услове за опс-
танак. Између осталог, то му је омогућавао и монашки живот.
О Кенђелчевом необичним животном путу сачувано је дос-
та докумената, што је било веома важно за састављање његове
што потпуније биографије.3 Такође, посебно је значајно то што
је коначно пронађена и објављена и његова својеручно напи-
сана Ау�обио�рафија из 1803. године,4 за коју се дуго времена
2 Јоаким Вујич, Ес�ес�вословие в �олзу нај�аче јунос�и, с�исано Г. Х. Раф-

фом (Будим: Краљевско Свеучилиште Пештанско, 1809).
3 Александар Грубић и Миодраг Јовановић, „Павле Кенгелац (1766–
1834)”, у Живо� и �ело ср�ских научника, ур., Владан Д. Ђорђевић (Бео-

град: Српска академија наука и уметности, 2010), 5–69.
4 Стеван Бугарски, „Аутобиографија Архимандрита Павла (Кенгелца)”, у
Зборник Ма�ице ср�ске за ис�орију, ур. Војин Дабић (Нови Сад: Copyright
© Матица српска, 2012), 67–77.
156
сматрало да је изгубљена. Ово се нарочито истиче због чињенице
да је током времена о Кенђелцу написано много нетачних и на-
мерно извитоперених података. Главне су неистине, на пример,
да је похађао школе и студирао у Енглеској, Француској, Бечу и
Пешти и докторирао у Јени, затим, како је о научним питањима
расправљао са Бифоном (Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon),
као и то да је био члан Краљевског института наука у Лондону,
Краљевске академије наука у Берлину и Царске академије наука
у Сант Петербургу5. Због свега тога, заинтересовани читалац се
упућује на прва два наведена списа из којих може релевантно и
тачно да се информише о његовом животу и раду.
Ес�ес�вословије јесте прво аутентично дело које припада те-
мељима српских природних наука. Пре њега, а и дуго после њега,
међу Србима није било природњачког текста са тако сигурно из-
ложеним научним знањима и властитим идејама, тумачењима
и личним печатом. Речју, то је прва српска нововековна књига, у
којој се, поред осталих, налазе и знања из геолошке науке друге
половине 18. века.
Да је неким случајем, као што је то могло бити, ова књига
објављена на немачком или француском језику, аутор би био до-
бро познат и издашно цитиран у европској геолошкој литератури
19. века. Кенђелцу, међутим, то уопште није била намера. Он се
вратио кући после школовања, током кога је „као ревносна пчела
сабирао мирисне цветове светског знања” 6, замонашио се, напи-
сао и објавио свој Приро�о�ис и у њему потпуно свесно стечена и
властита знања наменио, пре свега – свом српском народу.
Ес�ес�вословије није популистичка, већ веома озбиљна науч-
на књига високог квалитета. О томе сведочи чињеница да се писац
у њој позива на 92 аутора, што нема премца у целокупној српској
науци почетком 19. века. Међутим, књига је у целини била добро
осмишљена и тако логично и јасно написана да је у нашој средини
имала функцију и уџбеника и популарног научног текста.
Због тога што је написана предвуковским српским књижевним
језиком (црквенословенским), књига је после Вукове реформе
углавном била скрајнута. Јосиф Панчић и Јован Жујовић је нису
помињали. Када се о њој и писало, онда су то биле само опште
констатације, а не стручни прикази и квалификовани коментари.
Изузеци од тога су ретки и већином су новијег датума: Никола
Гавриловић (1961), Божидар Д. Јовановић (1995), Видојко Јовић
(1995), Живојин Гавриловић и Милорад Велисављев (1995). Шта
5 „Paul Kengyelatz (Der Weise von St. Georgen)”, Budapester Tagblatt,

Feuillton: 2-3, Budapest, 248, 1888.
6 Павле Кeнгeлaц, Jeс�eс�вoслoвиje (Будим: 1811).
157
више, било је и ретких негативних оцена – и књиге и њеног аутора
(Светислав Марић, 1956).
Поводом две стотине година од објављивања, Ес�ес�восло-
вије је на савремени српски књижевни језик успешно превео епис-
коп Лукијан Пантелић 2011. године, па треба очекивати да ће се
потпуно променити игнорантски однос према овом изузетно зна-
чајном делу из историје целе српске науке. У том смислу, писац
ових редова сматра својом веома важном обавезом издвајање
и приказивање основних геолошких знања из Кенгелчевог дела.
Ово је утолико пре потребно, узимајући у обзир чињеницу да се ни
књига ни аутор не помињу у историјама српске геологије. То је ос-
тављало погрешан утисак – као да књига није имала значаја у том
времену и за увођење геолошке науке у српску средину.
За читаоце, који слабије познају историју геологије, писац ових
редова је дописао кратке напомене, на одговарајућим местима, о
томе од ког аутора потичу важније идеје и тумачења појава о који-
ма пише Кенгелац. Нарочито у случајевима када он то не наводи.
2. Геологија у Ес�ес�вословију
Павле Кенгелац је Ес�ес�вословије, односно Приро�о�ис, написао
као први том тетралогије, у којој су остали томови били посвећени
царству биљака, животиња и камења7. Дело је било замишљено
а, како изгледа, и написано као српска енциклопедија природе.
Међутим, штампан је само први том, који је представљао увод у
читаво дело. Остала три тома Приро�о�иса нису објављена, што се
може тумачити на разне начине.
Књига има осам поглавља: (1) о постанку Земље и знатним про-
менама које су се догодиле на њој; (2) о планинама, шупљинама
у подземљу, пећинама и јамама; (3) о морима, појавама у њима,
морским струјама и језерима; (4) о изворима и рекама; (5) о вет-
ровима; (6) о трусовима и вулканима; (7) о календару и разликама
у времену; и (8) о човеку. Из овог садржаја се види да је Кенгел-
чева књига претежно посвећена Земљи, а делом и човеку, па је
аутор у њу унео научна знања из геологије, физичке географије,
астрономије и биологије човека. Знања из геологије у овом тексту
изложена су по темама, а не према поглављима у којима се налазе.
2.1. Како је постала наша Земља

На почетку текста о постанку Земље Кенгелац пише следеће ре-
дове: „Први писац о настанку света пророк Мојсије у књ. 1, гл.
7 Ibid., 15–16.
158
1, стих 1 и 2 пише: „‘У почетку створи Бог небо и земљу”8. Аутор
наглашава како оваква констатација није довољна једном „зна-
тижељном природњаку” и одмах поставља питања: „Када је пак
тај почетак био; … како се појавило копно; како се повећавала и
згуснула Земља; како су се планине издигле; како се стврднуло
камење; речју: како је Земља добила свој садашњи изглед и сас-
тав. О томе нема ни речи, нити природног узрока, нити помиње
деловање природних сила. Само каже, наредба или реч Божија
проузроковала је настанак света, а о томе сумње нема. Рече Бог
да буде, и би све”9.
Затим, Кенгелац наставља: „Поред питања са почетка ове гла-
ве, колико мојим добрим разумом могу да схватим, у Мојсије-
вој повести о стварању света пише: ‘У почетку створи Бог небо и
Земљу’. Али коју земљу, ову на којој ми сада станујемо или неку
другу, која је пре постојала а затим земљотресима и поплавама
била разорена и опустошена и претворена у бездан из чијих оста-
така је била саздана наша садашња”. Ту се аутор позива на друге
делове Мојсијеве повести, где се „јасно показује да је пре ове већ
постојала нека друга земља, али невидљива и неуређена; а по мом
мишљењу то значи: материје које улазе у састав садашње Земље
већ су раније биле створене али су биле помешане са водом и не-
одвојене од ње”10.
Нажалост, ову, за оновременску литературу, оригиналну идеју
Кенгелац доста замагљује у даљем излагању. Ту се види да му ми-
сао о „првој” и „другој” земљи није била до краја јасна; јер, под
пропашћу „прве земље”, услед „стихија”, аутор и подразумева и
не подразумева да је она била – потпуно уништена. На истој стра-
ници он тврди и једно и друго.
Кенгелац пише: „Према томе, пре ове Земље постојала је нека
друга земља, која је претрпела велика колебања стихија па је
спуштена у бездан и помешана са њим. Пошто Мојсије о постанку
воде ништа не помиње, као и за остале материје, него само каже:
‘Изнад бездана је била тама’, по мом мишљењу вероватно је ово.
Бездан разумемо као дубину многих вода које су претходно по-
кривале васиону. Када не би било Земље, ни бездан нити вода не
би могли да остану на свом месту: она би се разлила и потопила би
звезде и Сунце (sic). Бездан је лежала на Земљи као на патосу или
на својој постељи и била помешана са њим. Та бездан или вода,
дуго времена је мировала у тишини и носила је собом тамо-амо
честице материје оне прве земље потопљене безданом. Силе
8 Ibid., 1.
9 Ibid., 1, 2.
10 Ibid., 6.
159
привлачења и њихове прилепљивости постепено су их спуштале
и слагале негде више негде мање и тако се постављаху основе са-
дање Земље и планина”11.
Нејасноћа у тумачењу порекла Земље, међутим, има, и то зато
што аутор под „земљом” некада подразумева „планету”, а нека-
да опет мисли само на „копно” или „земљиште”. Када се овоме
дода ауторова констатација како Кордиљери „нису били потопље-
ни у бездан”12, онда нејасноће постају још израженије.
Генерално узевши, Кенгелчево тумачење постанка Земље по-
лази од идеје како је прво настало једно „несређено” васионско
тело, које је услед катастрофалних догађаја нестало у општем
„бездану”. При томе, оно је у исто време, у некаквој форми, било
„на дну бездана” и „размућено” у његовим дубоким водама али,
можда, делом и извиривало из опште воде. Потом, услед сила
гравитације и кохезије, дуготрајним нагомилавањем разних мате-
рија у водама бездана, формирала се наша савремена слојевита
Земља.
У овом тумачењу занимљиве су две Кенгелчеве идеје. Прва
је о настанку Земље у води и то постепеним таложењем честица
суспендованих у бездану. Идеја о настанку свега, па и Земље, из
воде (заправо, из течности коју симболизује вода) веома је стара.
Заступали су је јонски филозофи (на пример, Талес). Касније је о
томе писао Николас Стено (Nicolaus Steno), али није имао след-
бенике. Међутим, Кенгелац је у том смислу сасвим јасно написао:
„Пре свих ствари створени су ветар, ваздух и вода бездана”13.
Друго схватање односи се на тумачење да ништа не може постати
од „ничега” него од неке материје која је већ постојала.
2.2. Када је постала наша Земља

Питању о времену настанка Земље посвећивана је знатна пажња
међу богословима. Третирали су га и научници и лаици, резултати
су били различити, а полемике велике, загрижене и непремости-
ве. Кенгелац је, међутим, без устезања, писао о томе.
„Љубопитљивог човека, коме није довољно моје искрено
признање како ја не знам да му кажем тачно време када је на-
стао свет, упућујем на Мојсија пророка да се обавести од њега,
а затим да јави мени, како бих могао да мало допринесем овом
11 Ibid.,, 7.
12 Ibid., 51.
13 Ibid., 11.
160
‘Природопису’. Достојно би било труда који изискује тако велико
и тамом обавијено дело” 14.
Настављајући излагање о овом питању, аутор истиче: „На сва-
ки начин, почетак настанка света и уређења садашње Земље пре-
вазилази наше рачунање времена од стварања света, како ћемо
то доказати необоривим доказима и многим примерима”. Овој
изјави додаје како је време постанка Земље замршено и због раз-
личитих календара који су у употреби. Тако, на пример, „Индуси
кажу, да од постанка света до 1809. година после Христа, броје
3.892.900 година”15.
Кенгелац констатује да је разматрање времена протеклог од
настанка Земље веома непоуздано још и због тога што су „… и
сами Мојсијеви дани, када је свет створен, били далеко дужи него
што су садашњи; … јер ако би наши и његови дани били исти не би
могла, из загрљаја нагло изронила Земља, за један дан тако да се
згусне и отврдне како би звери и гмизавци већ другог дана, после
њеног настанка и одвајања од воде, могли ходати по њој”16.
Након тога аутор напушта ово питање да би се њиме бавио још
у два наврата у даљем тексту. Прво,17 каже да у пределу Модене
у Италији на дубини од шездесет лаката под земљом лежи велико
ограђено језеро, па се пита: „Колико ли је хиљада векова прошло
од када је оно лежало под небом и ваздухом? Колика је старост
овога?”.
Коначно, у одељку посвећеном подземним шупљинама, Кенге-
лац пише: „Није непримерено место овде навести мишљење гос-
подина Хецла о старости наше Земље у свом тумачењу прве књи-
ге Мојсијеве, где пишући о томе он каже: ‘У познатој Баумановој
пећини каменотворна вода, која капље на доле, свако лето про-
изведе годишње један нови камени слој. Тамо налазимо таквих
камених наслага, произашлих из воде, више од двадесет хиљада.
Дакле, наша Земља је стара толико година колико тамо има ка-
мених слојева.’А ја на то одговарам, ако Бауманова пећина по-
стоји од почетка овог света а камена вода, која капље доле, може
да произведе само један слој у једној години, онда је мишљење
господина Хецла ван сваке сумње оправдано. Ако ли је Баумано-
ва пећина касније настала природним силама а она каменоносна
вода може да произведе не у једној већ у више година један или
више таквих слојева, онда се господин Хецел само шалио о томе.
Пре него што би се њему поверовало, треба се уверити како она
14 Ibid., 4, 5.
15 Ibid., 5.
16 Ibid.
17 Ibid., 18.
161
каменотворна вода може да роди не више него само један такав
каменити слој, па тек онда закључивати о старости наше Земље”18.
Из овог излагања јасно се уочава да је Кенгелац у потпуности
напустио израчунавање старости Земље по библијским казивањи-
ма. У својим разматрањима он тражи поуздане научне доказе за
то питање, јер има у виду некакво дуже („геолошко”) време, а то
је већ било написано у књигама Бифона, Ломоносова (Михаил Ва-
сиильевич Ломоносов) и других.
2.3. Како је Земља повећавала свој обим

Под јаким утицајем Вернерових (Abraham Gottlob Werner, 1787)
нептунистичких идеја, које су доминирале науком седамдесетих
и осамдесетих година 18. века у Немачкој, Кенгелац је сматрао да
је полагана и дуготрајна седиментација разних материја из вода у
бездану била главни узрок повећавању обима наше Земље. На то
указују слојеви који се свугде виде у Земљи, као и њихово верти-
кално смењивање.
Аутор објашњава да су се честице разних материја таложиле у
водама бездана, па сада видимо како „под љуштурцем леже мер-
мер и гвожђе, бакар и олово, под жељезом и оловом опет љуш-
турац, песак, креда, печени алабастер, кости, крљушти, биљке,
лишће, стабла, маховине и друге лаке материје из дубине”19. За-
тим, констатује: „Као што у најдубљим рудницима до 250 хвати
под земљом, тако у срединама, и на врховима до сада познатих
планина које надвишују облаке, налазимо онакве материје и тела
као што су на дну мора. На пример, разне врсте окамењених мор-
ских љуштура, рибљих кости и крљушти, биља, стабала, маховина,
лишћа и томе сличне морске творевине (sic). И у најтврђем ка-
мењу и мермерима налазимо такве ствари, које сведоче, како је
садашња наша Земља, и брда и планине, ако не и сва, а онда бар
њен већи део, врло, врло дуго времена била помешана с водом и
лежала под водом”20. Занимљиво је да се таква тумачења и тач-
но овакав редослед фосилних остатака налазе већ у првој поло-
вини 18. века код Хенкела (Johann Friedrich Henckel) у немачким
књигама.
На другом месту, Кенгелац каже: „Сви слојеви наше Земље
леже водоравно и на истој дубини, што се види тамо где су се у
Земљу усекле реке и потоци” и додаје, како слојеви „по пружању
18 Ibid., 58–59.
19 Ibid., 7–8.
20 Ibid., 8.
162
имају исти изглед, материјални састав и исту дебљину са обе стра-
не река и потока”21.
По Кенгелцу, из вода бездана таложене су различите честице
„лаке на тешке, тешке на лаке”22, јер „нема воде без земљаних
честица”. У то се може свако уверити ако скупи воду од падавина
у некакав суд и остави је да одстоји. Када после неког времена
пажљиво излије ту воду, видеће како се налазе „на дну бурета
најобичније земне честице … Ако се то целе године ради и по-
навља један или два пута недељно… до половине оног суда ће
бити блато. Ако се то изложи Сунцу, ветру и ваздуху отврднуће и
ево ти нове земље. У њој неће бити само онолико слојева колико
си пута додавао и сипао воду, него ће бити и материја разне врсте,
које је вода у себи садржавала и постепено слагала једно на друго.
Видећеш, на пример, блато, глину, песак и др.”23. На овај начин,
у складу с научним методама свог времена, аутор и експеримен-
талним путем доказује како се постепено и дуготрајно увећавала
наша садашња Земља таложењем честица пореклом од првобит-
не „пропале земље”24.
У наставку овог разматрања Кенгелац констатује: „Земљане
честице се налазе увек у води и дотле су са њом помешане и по-
крећу се док се она креће и таласа а када се вода смири тада оне
падају на дно мора услед силе теже и прилепљивања. И уколико је
тамнија вода и у себи има више земних честица и других материја,
утолико, када се умири, спушта на дно више смећа и блата. Онде
где се више таквих честица и материја спуштало на једно место,
тамо се Земља више уздизала и тако настадоше брда. А где је тога
било мање, тамо су остале равнице и удолине”, те закључује: „на
тај начин наша Земља је добила свој садашњи састав и изглед”25.
У погледу проучавања слојева у Земљи аутор пише: „Колико
је човек могао да уђе у унутрашњост Земље, а сишло се и копа-
ло до 1000 лаката у дубину, свуда су налажени остаци из морских
вода и материја али до чисте или првобитне Земље још се није
стигло”26. Такво гледиште нарочито су заступали Лине (Carl von
Linné) и Бифон. Из оваквог тумачења видљиве, слојевите земљине
грађе произилази да Кенгелац у профилу Земље разликује само
претпостављен, исконски (примарни) и седиментни терен. Дакле,
само делимично је прихватио Вернерову (1787) примитивну
21 Кeнгeлaц, Jeс�eс�вoслoвиje, 14.

22 Ibid., 7.
23 Ibid., 9.
24 Ibid., 7, 42.
25 Ibid., 9–10.
26 Ibid., 31–32.
163
нептунистичку стратиграфију по којој се разликују: (1) исконски,
(2) прелазни, (3) седиментни, (4) вулкански и (5) наносни терени.
У стихијски неред, који је владао разноврсним „помешаним
материјама”, по Кенгелцу, успостављен је ред „речима из уста
Свемогућег”. Процеси и материје „оделише се, почеше својим
силама да помажу уређењу садашње наше Земље и да обављају
своје дужности”27. То је имало за последицу успостављање три
главна нова процеса: откривање копна, настанак и издизање ка-
менитих планина и вулкана и развој копнене ерозије.
2.4. Како су настајала копна и планине

Наводећи, опет, Мојсијеве речи како се „над безданом налазио дух
Божији”, Кенгелац објашњава да пророк, заправо, мисли на „ветар
и ваздух”28. То образлаже на следећи начин: „Страшна дејства
подземних огњева и вулкана, који су разбацивали дим, искре и
пламен из својих гротла отворених усред бездана, и издизали
планине… следили су бурни ветрови и трусови. У шупљине и јаме,
из подземним огњем подигнуте земље, спустише се вода и ваздух
и изазваше трусове… Дим и пламен, избачени из утробе вулкана,
растерао је ваздух на све стране и, помешавши своју топлоту са
хладноћом изнад воде, подиже буран северни ветар, који је дуго
времена без престанка дувао, и већи део воде одагнао према
Антарктичком полу”29. „Земља откри своје блатно лице помешано
са сумпором и сољу … На лице блатне Земље Сунце спусти своје
топле зраке и Земља се стврдну”30. Тако настаде копно.
Овом самосталном тумачењу Мојсијевих речи, аутор додаје:
„Али да неко не помисли, како је толика вода брзо одагнана са
лица Земље. Требало је дуго времена, и много векова, док се
вода слила у своја саборишта или у мора и открили се врхови
планина”31.
Поред поменутих процеса, по Кенгелцу, „Исконски огњи, који
су врили испод бездани и у недрима првог земљиног слоја, распи-
рише своју ватрену силу сумпором, салитром, смолом и другим
погодним запаљивим материјама које су доспеле у бездан”. Ове
ватре „издигоше земљу ту и тамо и истопише њен део чак до
стања стакластог тела и настадоше камените планине”32. О томе,
27 Ibid., 12.
28 Ibid., 11.
29 Ibid., 70.
30 Ibid., 11.
31 Ibid., 71.
164
Слика 2. Цен-
трални огањ
(А) и систем
шупљина са
подземним
огњем (B и C)
у унутрашњо-
сти Земље и
његова веза с
вулканима на
површини – по
Кирхеру
на другом месту, аутор пише: „Планине узете у правом смислу,

зване камените планине, чија висина иде од 1.500 до 10.000 и више
лаката, никако нису могле да задобију такво тело и састав у води,
како то неки природњаци мисле, већ само од подземног огња”33.
Насупрот каменитим, првобитна „брда и планине у којима
нема камена су творевине воде”34. Настале су још у време када је
формирана наша Земља у водама бездана и то тако што су „расле
из дана у дан” таложењем и нагомилавањем разних материја, које
су приношене водом из удаљених крајева. Те планине су „добиле
свој положај и пружање услед кретања мора, његовог издизања и
спуштања, од морских струја и дувања ветрова”35. Овакве идеје
налазе се у текстовима Де Мелеа (Benoit de Maillet), Бифона и Дви-
губског (Иван Алексеевич Двигубский).
Кенгелац нарочито детаљно говори о каменитим планинама:
„Уколико су више ватрене хране захватали на свом правом или
кривудавом путу подземни огњеви утолико су свирепије махнита-
ли и беснели и утолико су тамо издигли веће планине. То треба
овако разумети: пре него што је наша Земља формирана и добила
свој садашњи изглед и састав, подземни огњеви су деловали дале-
ко ужасније… После повлачења воде подземни огњеви су палили
33 Ibid., 43.
34 Ibid.
35 Ibid., 42, 100–101.
165
и потстрекивали све потопољене запаљиве материје, које су им
стајале на путу док их све нису претворили у пепео”. „Не само у
оно време него и сада непрекидно под Земљом и планинама бес-
не и клокоћу исконски огњеви али не са онаквим успехом као у
почетку. Изнемогла је њихова снага од деловања током тако дугог
времена”. У наставку, Кенгелац каже да „исконски огњеви… и у
дубинама морским и под водом непрекидно клокоћу”36.
За разлику од вулканских локалних подземних огњева Кенге-
лац сматра да су „исконске” ватре регионалне. То схватање, по-
сле Декарта (Rene Descartes) и Кирхерове (Athanasius Kircher)37
шеме земљине унутрашњости, било је веома распрострањено38.
Карактеристично је, међутим, да наш аутор не повезује вулкане с
постојањем „централног огња” у планети о коме се не изјашњава.
О регионалном положају планина аутор истиче: „Планине се
налазе свуда већином у јединственом низу, следећи једна за дру-
гом. Нема примера да би једна планина, узета у правом смислу,
била усамљена, далеко од других”39. У даљем тексту наставља:
„Као што висина планина није иста, тако и наслаге или њихов сас-
тав су од разних врста камења и материја… Наслаге неких плани-
на леже водоравно, правилно и у равној линији, у некима стрмо,
попреко и неправилно. Планине, у којима слојеви и њихов састав
леже у равној линији и правилно, нису претрпеле никакве измене
и колебања, него су остале онакве како је вода материје собом но-
сила и слагала једне на друге. У којима су слојеви и састав попреч-
ни и стрми и леже непревилно, претрпеле су измене и колебања,
што се по мени овако догодило. Подземни огањ у унутрашњости
Земље у почетку је непрекидно врио и кипео а на крају је на повр-
шину Земље избацио све сагореле материје и за собом остављао
подземне шупљине и развалине. У те шупљине и развалине, које
нису имале одушка улазио је ваздух и силом свог кретања изази-
вао трусова. Земљотреси су раскидали и стропоштавали планине,
а некадашње правилне слојеве померише па једни леже попреко,
једни уздужно а једни стрмо и неправилно. Извори, који пробијају
камење, подлокали су основе планина па су настале шупљине и
пећине. Тела, која су лежала над пећинама и шупљинама, обруши-
ла су се у њих силом земљине теже и тако је дошло до неправил-
ног мешања планинских слојева. Вода која се спуштала од горе но-
сила је земљане честице, биље, песак, шљунак, љуштуре… и друге
36 Ibid., 43–44, 46.

37 Kircher, Mundus subterraneus, 1664, 69.
38 Лајбниц (Gottfried Wilhelm Freiherr Leibniz), Бифон, Вудворд (John
Woodward).
166
материје, испунила је тиме шупљине и пећине и планинске разва-
лине. Тако су састави и слојеви неких планина заједно сливени да
их није лако разликовати и раставити једно од другог. Те планине
су, под утицајем огромне силе распиреног и дуго горућег подзем-
ног огња, до такве креде и тврдине саливене”40. У овим тумачењи-
ма преплићу се идеје које се налазе код Декарта, Кирхера, Сте-
ноа, Бифона, Бергмана (Olof Torbern Bergman), Ардуина (Giovanni
Arduino) и Паласа (Peter Simon Pallas). Треба имати у виду и Кен-
гелчево лично искуство из Ђердапа, у којем је он засигурно уочио
поремећене слојеве док се бавио тамошњим пећинама. Он о ово-
ме не пише непосредно, али је то веома вероватно.
Издизање планина имало је вишеструке последице. По Кенгел-
цу, „на местима где је из земље изашао из дубина подземни огањ,
а земља се у планинама подигла, понирала је вода. И уколико су
снажније деловали и насртали подземни огњеви и издизале се
планине, утолико је вода страшније тежила да испуни шупљине и
јаме у Земљи. Тако се вода смањивала и уступала место копну”41.
Ове идеје се налазе код Бифона и Паласа.
Осим тога, услед подземног огња „у Земљи, делом од сунче-
вих зрака, делом и од подземног огња, вулкани отворише своја
гротла и изазваше земљотресе. Земљу су до основе и планине до
својих врхова потресали трусови, који су раскидали Земљу, из-
раседали су камените планине, и настадоше развалине и раседи
у које су запале… различите најситније честице од разних врста
материја, из ваздуха и претвориле се у разноврсне руде”42. Ово
гледиште преузето је од Вернера.
У погледу теренског проучавања каменитих планина, аутор
пише: „Као козорози с људским лицем вредни природњаци су, с
великом знатижељом стремели и пењали се на планине које су
више од облака… Попеше се на Кордиљерске планине и утврди-
ше да на њиховим врховима нема морских ствари, што значи да
нису биле покривене безданом. Али њихов унутрашњи састав и на-
слаге упознали су исто као и ја који нисам био на Кордиљерима”43.
Затим, додаје: „Многи су много писали о планинама и њиховој
унутрашњости али ни један није пронашао истину, сви су гађали
у мраку. Ко је ушао у њихову унутрашњост да би могао да их оп-
ише какве су оне изнутра. Ни један. А на основу површинског и
спољашњег састава планина закључивати о њиховим унутрашњим
наслагама и саставу је исто као што је Венецијански Дужд некада
40 Ibid., 47–48.
41 Ibid., 12.
42 Ibid., 12–13.
43 Ibid., 50–51.
167
Слика 3. Настанак планина
Редослед догађаја, према Кенђелцу: 1. Првобитна седиментна
брда, хумови и планине без камена настали у „бездану”;
2. Секундарне, камените планине издигнуте услед подземног
огња; 3. Разламање планина због земљотреса; 4. Обрушавање
делова планина у подземне шупљине са поремећајем слојева;
5. Ерозија и смањивање висине планина. – Хипотезе:
I. обрушавање, по античким природњацима и Аристотелу;
II. земљотресна, по Ератостену; III. ерозиона, по Агриколи;
IV. нептунистичка (примарне камените и секундарне седиментне
планине), по Вернеру; и V. издизање услед подземног огња,
по Бифону и Ломоносову, а нарочито, по Паласу.
бацао прстен у море и прстом показивао где он лежи. Не само

код овде поменутих, већ и у других мањих планина, унутрашњост
познајемо толико: колико и унутрашњост наше Земље, односно
ништа. Боље је рећи истину и своје незнање о тим стварима, него
ловити признања код људи који мало знају, празним речима и ла-
жиним измишљотинама”44.
44 Ibid., 49–50.
168
Издизање планина и отварање вулкана успоставили су нове ус-
лове. Кенгелац сматра: „Таквој промени на Земљи следиле су чес-
те и дуготрајне кише, које, огњем сагорели муљ и пену са испече-
них врхова планина, и песак, стаклене угарке или честице и остат-
ке стаклених и других материја изнетих из подземних шупљина на
површину Земље, разнеле су свуда и направише погодне услове
за ширење биљака. Цела површина Земље се састоји од мешавине
праха од животињских тела и иструнулих биљака. Колико много
милиона животињских тела, и колико безбројна множина биљака
иструнулих на површини Земље, претворени су у прах и у таквом
облику ветар их разноси и распростире по лицу Земље и васио-
не”45. Последњи наводи представљају Линеове идеје.
Описивани процес се наставља, па „кишне воде, које се сливају,
спирају муљ, песак, шљунак … камење и друге материје са врхова
планина… Ово није било само у оно време… него се и сада сноси
и распростире. Због тога планине из дана у дан бивају мање и од
своје првобитне висине много су изгубиле. И доклегод киша пада
оне ће се смањивати а расти ће и издизати се долине и равнице
које окружују планине”46.
Кенгелцу је позната чињеница да и ветар може бити значајан
геолошки фактор. Он наводи примере из Египта и Саудијске Ара-
бије. „Око Црвеног мора у Египту у пролеће дува ветар пун праха,
који својим смртоносним најситнијим прахом помрачује све под
Сунцем… Тај ветар Египћани зову хамзин”47. Још јача су деловања
ветра у пешчаним пустињама Арабије. Тамо „бура са Земље поди-
же толики песак, мали шљунак и камење и уврће их као Вавилон-
ску кулу и узноси их чак до облака. Тако подигнуте до небеских
висина и сједињене с облацима после их спушта на земљу као јаку
кишу… Године 1719. 6. априла, по римским календару, такав пе-
сак је падао из облака над Атлантиком као киша од 10 часова уве-
че до један сат поподне сутра”48.
2.5. О подземним шупљинама

Описујући камените планине и њихов настанак, Кенгелац говори
и о томе да се испод њих налазе подземне просторије – као ве-
ома карактеристична појава и важан елеменат земљине грађе.
Он разликује три врсте таквих објеката, које назива „подзизди”,
„пештери или развалине” и „пропасти”. Уз те називе користио је
45 Ibid., 13.
46 Ibid., 14.
47 Ibid., 135.
48 Ibid., 138.
169
Слика 4.
Систем шупљина
с водом у
унутрашњости
Земље,
подземни
токови и језера –
по Кирхеру
појам „скважине” за мале и узане шупљине у Земљи. При томе, ау-

тор није имао у виду њихову морфологију него генезу повезану са
подземним огњем или водом. Корени таквог тумачења налазе се
још код античких природњака, а Кирхер их је у 17. веку применио
на пресецима кроз Земљу49.
Подземне шупљине („подзизди”) настале су деловањем изво-
ра и подземних река и наставиле да постоје као њихови трагови.
Реке су временом мењале своје токове отварајући нове пролазе,
чиме су „оставиле за собом дугачка празна места”50. О њиховом
настанку аутор пише: „Овакве шупљине се већином налазе у кред-
навим и кречњачким планинама, јер се извори и подземне реке
лакше пробијају кроз ситне честице креднавог и кречњачког или
вапновитог камена па си тако отварају пут и шупљине”51.
Затим, Кенгелац на неколико страна наводи примере под-
земних шупљина којих „има на свим странама света52: почев од
најпознатије на Криту, код истоименог града, преко Пасје јаме код
Напуља, Бауманове пећине у Брауншвајгу (Немачка), јаме на остр-
ву Антипариј, до таквих облика у Мехадинцима и на Дунаву код
Оградине”.
49 Kircher, Mundus subterraneus, 1664, 69; Athanasius Kircher, Mundus sub-

terraneus, Third edition, T. I (Amsterdam: Off. Janson & Weyerstraten, 1678),
186.
50 Кенгелац, Јес�ес�вословије, 55.
51 Ibid., 62.
170
У време када је књига настајала, и даље су се сви аутори по-
зивали на чувену Бауманову пећину. Пошто је својевремено три
дана разгледао ову пећину, Кенгелац је поступио исто тако. У књи-
зи описује просторије од којих се пећина састоји, пећинске украсе,
као и на шта све могу потсећати. Ту се позива и на већ помињано
мишљење истраживача Хецла о „старости наше Земље”. Такође
је занимљив податак да је аутор посећивао „подземне шупљи-
не” у Мехадији и код Оградине. То се јасно види из описа наве-
дених подземних облика. Као и други природњаци тог времена,
очекивао је да ће једино ту у подземљу наћи неке важне доказе о
постанку планина.
Пећине и пећински канали, које аутор назива „пештере и раз-
валине”, формиране су изгарањем запаљивих материја у вулкани-
ма53. Те подземне просторије настале су на следећи начин: „Вул-
канске планине, сагоревши запаљиве материје, које су се у њима
налазиле, и избацивши их на површину Земље, створиле су пеште-
ре и развалине”54.
За поменуте подземне облике аутор, такође, наводи низ при-
мера из Италије, Немачке, Швајцарске, САД (Вирџинија), Угарске и
Румуније. У описима, поред њиховог изгледа, обично се напомињу
и неки детаљи карактеристични за сваку пећину понаособ. Посеб-
но се задржао на познатој пећини код Молдаве у којој се гнездила
„голубачка мушица” опасна за стоку55.
О „пропастима” Кенгелац је писао најмање. Овај назив требало
је да обухвати вертикалне „јаме”, али ту има и одступања. Тако је,
на пример, међу њих убројао Постојнску јаму (Adelsberg је немач-
ки назив за Постојну) само на основу њеног формалног назива56.
За аутора је, међутим, битан податак да су сви ти облици наста-
ли деловањем „подземног огња, који захвата више запаљивих и
ватрених материја него вулкани, па се распростире на све стране,
слично муњама, и подиже Земљу” у виду планина57.
2.6. О вулканима и земљотресима

O вулканима, које назива „огњене планине”, аутор је писао опшир-
но, нарочито о катастрофалним последицама њиховог дејства.
Суштину вулканизма, међутим, приказао је на следећи начин:
53 Ibid., 62–66.
54 Ibid., 62.
55 Ibid., 66.
56 Ibid., 67.
57 Ibid., 66.
171
„Вулкани су планине или брда која избацују „пару, дим, пепео,
ватру, камење и ужарени материјал”. Пре него што те материје
пронађу „излаз или одушку, подрхтавају и тресу околне пределе
и планине”. Затим се „Земља раседа, планине отварају гротла, и
из њих излази дим, пара, пушење, пламен и пепео који подневну
светлост претварају у крваве облаке и поноћну таму… Камење
изванредне величине избацују на више попришта као из ватрених
метница. Изливају се реке растопљених материја и прокључале
воде и тиме потапају пределе, градове и села. Претварају копно у
море, море у копно, долине у планине а планине у долине. Износе
острва из морских дубина а друга пак спуштају у бездан”58.
О узроцима вулканских појава Кенгелац пише: „У земаљским
недрима и планинама налази се изобиље сумпорног и кречног
комађа, каменог угља, смоле, нафте, гвожђа, и других запаљивих
материја, које се тамо, натопљене влагом и водом, међусобно до
крајности зажаре”59. Овакво мишљење о узроцима вулканизма
јавља се већ половином 17. века, али га је тек Вернер увео у свој
нептунистички систем.
Кенгелац истиче како „сви до сада познати вулкани леже на
острвима и у пределима близу мора. Према томе, имају некакву
везу или савез с морима и тиме удвостручују своју снагу и дејство.
Јер ако хладна вода не би доспела до оних међусобно зажарених
материја у подземљу и у неким планинама и квасила их, оне не би
могле деловати тако јако као што је то случај”60. При томе, он се
позива61 на познату Листерову (Martin Lister) хипотезу о последи-
цама овлажене мешавине струготине гвожђа, сумпора и салитре,
као и на експериментални Лемеријев (N. Lemery) модел вулкана.
У књизи се помињу европски вуклани Везув, Етна и Хекла на
Исланду. Осим тога има их и под морем. Након тога, аутор на
осам страница описује ерупције из три поменута вулкана и детаље
о тешким последицама тих ерупција. Нарочито подробно говори
о чувеној ерупцији Везува из 79. године, када су затрпани Херку-
ланум и Помпеја. У наставку аутор пише и о вулканима из других
делова света62.
Аутор зна да „планине, које се непрестано диме без огња и кло-
коћу, садрже запаљиве материје али немају воде како би појачале
58 Ibid., 142.
59 Ibid., 141.
60 Ibid., 153.
61 Ibid., 154.
62 Ibid., 142–153.
172
своју снагу да избаце пепео и излију се на површину или да се прет-
воре у вулкане”63.
Постоје и „многи вулкани, који су избацивши запаљиве мате-
рије из своје утробе престали да раде. Таквих некадашњих вулка-
на видимо свуда где има планина. Могу се познати по положају и
особитом стању: удаљени су од осталих планина и сложени налик
на стогове”64.
Затим Кенгелац пише о земљотресима: „Као што вулкани и
подземни огањ узрокују велика пустошења и разарања, исто то
може да учини и подземни ваздух који, затворен у шупљинама,
нема одушке”65. Аутор то тумачи на следећи начин: „Сва Земља
а нарочито камените планине снабдевени су шупљинама, јамама,
пећинама и провалијама. Када у њих улази, ваздух снажно делује”.
Подземне запаљене материје, уз садејство ваздуха, повећавају ко-
личину дима и паре. Тако згуснути гасови „траже простор и одуш-
ку, шире се на све стране и испуњавају све шупљине, јаме и пећи-
не, поноре и провалије … Дубоко под земљом тај ваздух не може
Земљу и планине изнад себе да пробије и отвори пут према одуш-
ки па силом свог кретања из основа потреса свет почевши одонуд
где је котао ужарених материја”66. Ови земљотреси су увек много
снажнији од оних које производе вулкани67. Овакво тумачење уз-
рока трусова провлачи се међу резултатима истраживача још од
античких природњака.
Кенгелац о вези земљотреса и вулкана још пише: „Земљотре-
си нису увек претече, или весници вулканског дејства, како то ми-
сле неки природњаци. Трусови бивају и у угашеним вулканима…
Земљотреси проузроковани вулканима без подршке ваздуха не
простиру се далеко, једва 50 попришта а у већој мери код самог
вулкана”68. С друге стране, „Трусови изазвани подземним вазду-
хом, у угашеним вулканима, потресају и до темеља један, често
два и три дела овог света”69.
Поред ових битних тумачења земљотреса као појаве, аутор је
на дванаестак страница70 писао и о последицама многих и великих
земљотреса, као што је то, на пример, био Лисабонски земљотрес
из 1755. године.
63 Ibid., 53.
64 Ibid., 154.
65 Ibid., 157.
66 Ibid., 161.
67 Ibid., 161–162.
68 Ibid., 161.
69 Ibid., 161–162.
70 Ibid., 160–172.
173
2.7. О изворима
Кенгелац о изворима наводи углавном општепознате ствари, и ау-
тентичан је само онда када тумачи загревање воде у њима.
Аутор најпре упознаје читаоца о пореклу воде у изворима,
који настају од атмосферских падавина. За воду из њих каже:
„Када падне на земљу и натопи је, спушта се у унутрашњост и
тамо скупља, као у своја склоништа или мешине…тамо је добро
заштићена па када се толико накупи…тражи излаз и настају речни
и поточни извори”71. Вода која потиче од отопљеног снега у пла-
нинама такође понире у „пукотине и раседе па се слива кроз јаме
чак до подземних стена и чини изворе”72. Осим тога, у планинама
постоје и извори који „непрекидно теку, пошто су од доле кроз
јаме повезани са морима, језерима и рекама”73.
Кенгелац наводи како из неких извора истиче више а из неких
мање воде, што зависи од „веће или мање количине кише и сне-
га”74. Затим расправља о томе како на топлоту воде у изворима
утиче Сунце, које „у време лета воду и слојеве над изворима за-
грејава све до зиме… Затим, та топлота, заостала у отворима у
земљи, спушта се до извора па они почињу да дају воду умерене
топлоте. Опет, мало-помало, зими хлади се материја изнад изво-
ра и до пролећа се сасвим охлади па тада онај извор током лета
излива хладну воду”75. Извори са истом температуром „покриве-
ни су глином и густим камењем, кроз које до њих не допире ни
сунчева топлота да би их загрејала, нити хладноћа, да би их више
расхладила”76.
Аутор укратко пише о бањским изворима, од којих су неки
„топли а неки изливају воду разног укуса. Топли извори теку пре-
ко гвожђа, кречњака, креде и сумпора, и чине лековите купке,
као што су, Мехадијска, Даруварска, Будимска, Великоварадска,
Карлсбадска, Баденска, Теплецка и друге. Извори са водом раз-
ног укуса су кисели, слани, горкослани и гадни”77. Ту аутор наво-
ди примере и особине бања, те посебно истиче познате изворе у
Базјашу (Банат) и код Сибиња у Ердељу.
Занимљив је податак да је аутор у овај део књиге уврстио
и информације о артеским бунарима које назива „водометни
71 Ibid., 112.
72 Ibid., 112–113.
73 Ibid., 113.
74 Ibid., 112.
75 Ibid., 113–114.
76 Ibid., 114.
77 Ibid.
174
кладенци”. Наводи како су то зачуђујуће човекове творевине
остварене у Кастлу (Kastl), Сент-Клуу код Париза (Saint-Cloud) и
Херенхаузену код Хановера (Herrenhausen).
Поменути вештачки „извори”, по Кенгелцу, „нису ништа у по-
ређењу према природним изворима са водом загрејаном до кљу-
чања. Тај извор, назван Гејзир, налази се на Исланду, дванаест по-
пришта удаљен од вулкана Хекле. Он избацује своју воду два или
три пута дневно у виду стуба широког пола лакта а високог 110
лаката. Пре него што ће почети да избацује своју воду, страшни
звук грми под земљом као гром у облацима… У сваком случају
овај извор је повезан са вулканом Хеклом”78.
Коначно, аутор описује и веома познату вруљу код Специје
(La Spezia) у Италији, из које у мору веома енергично избија
слатка вода, тако да издиже његову површину и прави снажне
турбуленције.
У трећој глави Кенгелац пише о „морима и језерима”, али у тим
излагањима или уопште нема геолошких елемената или су они не-
знатни. На пример, када говори о морима аутор каже: „Каква је
површина и унутрашњост Земље, такво је и океанско дно. Морем
су покривене долине, равнице, хумови, и планине које имају разне
материје и руде … Од морског дна зависи морска дубина, као и у
другим водама и рекама. Усред океана има и такве морске дуби-
не у којој, купајући се човек, могао би ногама досегнути морско
дно. Тамо су обично наноси пескова и врхови високих планина,
које почивају на морском дну”79.
2.8. О фосилима
О остацима некадашњег живог света Кенгелац не пише система-
тизовано. Вероватно је то имао на уму да опише у четвртој књизи.
На овом месту он само набраја многобројна налазишта и приме-
ре фосилних остатака као доказ бројних и значајних промена на
површини Земље. Зато се позива на налазишта таквих објеката и
окамењених живих бића, која су некада морала бити на површини
или у воденој средини, а сада се налазе дубоко под Земљом или
су окамењени.
На дванаестак страница писао је о археолошким налазима код
Модене у Италији и Жидовина у Банату;80 о фосилизованим људи-
78 Ibid., 117–118.
79 Ibid., 72.
80 Ibid., 17, 26–27.
175
ма81, о окамењеном дрвећу и читавим шумама82. Исцрпно је на-
вео налазишта фосилних слонова, носорога, „једнорога” и других
„звери”83 у Европи и Сибиру.
Важно је истаћи да је Кенгелац јасно разликовао остатке од
„слона” и „мамута” (односно „еноха”)84. Шта више, он је умео и
да одреди кости мамута, о чему пише: „Недалеко села Ваљапај, у
Крашовачком комитету, људи су ископали 1773. године… кости
китова, слонова и још неке непознате зверке које сам ја 7. октобра
1807. године видео својим очима у Немачкој Васиови код Георгија
Паточика комитетског порезника, и просудио да су мамутове кос-
ти, јер величином и тврдином превазилазе све слоновске кости
које сам видео до сада”85.
Занимљиво је, уз наведено, и оно што аутор пише о фосилним
остацима животиња из морске средине. Тако, он наводи податке
о „морским љуштурама” из околине Турена (Turenne) и Ремса
(Reims) у Француској, из околине Амстердама и Женеве, са плани-
на у Британији, Норвешкој, Шведској, Немачкој, Чешкој, Францу-
ској, Швајцарској и Италији86. Осим тога, помиње и китове кости
из Норвешке и Румуније (Решица, Ваљапој)87.
За нас је од особитог значаја чињеница да је Кенгелац знао за
постојање фосила на Велебиту, у Ердељу, Мехадији и по Банату. У
Ердељским рудницима соли пронађени су окамењени морски је-
жеви, љуштуре и кости китова, и то на знатној дубини88. У наставку
аутор каже: „Вршачка равница се састоји од самих морских љуш-
тура претворених у белу земљу, коју људи купују и користе за кре-
чење својих домова. Тамо су вршачки становници копали бунар
и из њега извадили главу и кости од слона, која је дуго времена
чувана као драгоцена утвара у Епископском двору”. Исто тако код
села Бутин ,,близу манастира светог Георгија, људи су ископали
много таквих глава и кости од слонова и њихових младунаца. Од
тих реткости и ја имам једну главу од слона и строго је чувам”89.
Кенгелац се посебно задржао на проблему фосилних остатака
„јужних животиња и биљака”, који су пронађени на високим север-
ним ширинама. Ова тема је занимала све ондашње природњаке,
81 Ibid., 15–17.
82 Ibid., 19–22.
83 Ibid., 21–26.
84 Ibid., 25–26.
85 Ibid., 27–28.
86 Ibid., 24.
87 Ibid., 25, 27, 28.
88 Ibid., 25.
89 Ibid., 26.
176
који су тада, без икаквог знања о стратиграфији, а уз помоћ при-
митивног актуализма, покушавали да реше ово сложено питање.
При томе, једни су мислили да су остатке тих биљака и животиња
донеле морске струје са југа, а други да су оне ту и живеле. Овом
проблему Кенгелац прилази на следећи начин.
Најпре наводи низ примера о наласцима остатака слонова у
Сибиру, у многим деловима Европе, чак и у Банату, затим о кости-
ма крокодила у Британији, носорога и слонова код Москве и тако
даље. У наставку наводи: „Слонови по својој природи подносе
само топле и јужније пределе, никако северније а нарочито не си-
бирске. Они заиста тамо нису дошли терани од људи нити ношени
својим ногама, већ ношени морским водама”90.
Даље аутор каже: „Што се тиче оних животиња, звери, дрвећа,
биљака, риба, љуштура и других ствари које су рођене и одрасле
у јужним топлијим пределима, по мом мишљењу овако се догоди-
ло”… „Услед промена, изазваних водом и подземним огњем, и
спуштања наше Земље на југу, ове звери и животиње из тих пре-
дела су брзим ногама побегле од поплава и погибељи у северније
крајеве оставивши своју домовину”, али су „и тамо настале попла-
ве и колебања Земље па су оне изгинуле. Њихова тела је преноси-
ла вода и спуштала на дно бездана и слагала их негде мање негде
више.”
„Или је, цела наша земљина кугла своје претходно кретање и
стање изменила тако да је своју полудневну страну променила у
северну и западну са свим животињама. И тако оне звери и жи-
вотиње нису могле да поднесу хладноћу оних предела, сви њи-
хови родови су изумрли и престало је њихово размножавање”91.
Ову хипотезу изложили су Стено и Ломоносов, а Кенгелац је не
прихвата.
Даље, Кенгелац пише како је сав тај органски свет био поре-
клом из јужних крајева у којима је био и прилагођен на живот. На-
супрот томе, он истиче да до сада на југу Земље нису нађени ни-
какви остаци животиња и биљака које живе на северу и западу92.
И категорично тврди: “Дакле, дотле ће ова моја претпоставка и
мишљење остати истина док се не оповргне противним доказима,
опитима и појавама”93.
Из целог ауторовог излагања о фосилима произилази тврдња
да он осећа важност фосила за разумевање крупних промена и
90 Ibid., 22.
91 Ibid., 29–30.
92 Ibid., 30.
93 Ibid., 30–31.
177
старости Земље. У том смислу, он пише: „Ти остаци животиња из
јужних предела… су остаци и знаци великих колебања… и свака-
ко су далеко млађи од старости наше Земље”94. Међутим, исто је
тако сасвим јасно да Кенгелац још не разуме њихов прави значај
за откривање геолошке историје планете. То је и природно, јер су
баш у његово време постављани темељи савремене стратигра-
фије, док он, усамљен у манастиру, о томе није знао ништа.
2.9. О променама на Земљи

Павле Кенгелац без икаквих резерви тврди: „Као и свако тело
под Сунцем, тако и наша Земљина кугла била је подложна и
подложна је променама… Недокучива дејства природних
узрока и многомоћне силе стихија су учиниле и даље чине велике
промене и разарања… Реке су напустиле своје првобитне токове
и образоваше нове… језера су се претворила у шуме и пашњаке.
Безводни предели су наводњени каналима… куда сада плове
лађе”95.
Овој констатацији аутор додаје запажање: „Када људи могу да
проузрокују такве промене на Земљи чије силе су ништавне у по-
ређењу са снагама подземних огњева, вулкана, трусова, ветрова,
вода и других недокучивих природних дејстава: шта све ове по-
следње силе својом снагом могу да учине на лицу Земље и у мор-
ским дубинама”96.
Наведено уводно излагање Кенгелац је доказивао у разним
поглављима књиге. Навео је многе више или мање познате при-
мере из стручне литературе, хроника, записа и црквених књига
о променама на Земљи које су изазвале наведене силе. У већини
случајева то су раније забележени и описивани примери који су
имали крупне и драматичне последице.
Међу првим примерима аутор истиче да у подручју Модене у
Италији, на дубини од 20 и више лаката, лежи „црна земља”, која
је обрађивана и то „испод љуштурца, песка, шљунка, глине и дру-
гих материја”, што сведочи о „превеликој старости, значајним
колебањима и променама наше Земље”97. Након овога, Кенге-
лац наводи петнаестак примера о томе како су подземни огње-
ви проузроковали издизања нових острва у морима и океанима
и спуштања и потапања морских обала98. Између осталих, описује
94 Ibid., 31.
95 Ibid., 33.
96 Ibid., 33–34.
97 Ibid., 18.
98 Ibid., 34–42, 44–46.
178
појаву острва “Санторино“ и потапање Зеланда (Zeeland) у Холан-
дији 1682. године. Он пише о томе како воде наносе материјал и
затрпавају људе, стоку, дрвеће, читаве шуме, села и градове99. За
ова излагања аутор је користио палеонтолошки али и археолошки
материјал, како би што уверљивије доказао некадашње значајне
промене на Земљи.
У наставку текста, пишући о вулканима, Кенгелац наводи чиње-
нице о последицама ерупција Везува и Хекле (на Исланду), али
помиње и друге примере из Азије, Африке, Северне Америке и Ат-
лантика100. Исто тако, књига обилује примерима катастрофа које
су изазвали земљотреси101. Последице тридесетак трусова у свету
аутор је приказао редом по годинама када су се дешавали, почев
од пропасти легендарне Платонове Атлантиде па до земљотреса
у Трансилванији и Холандији у 19. веку. Тако је чувени Лисабонски
земљотрес из 1755. године доспео на последње место мада, по
својим последицама и научном значају, има примат над свим ос-
талим трусовима.
Када се све узме у обзир, произилази закључак да је Кенгелац
као доказе за своја тумачења навео неких шездесетак страни-
ца текста. Много је ту чињеница и цитата који су добри, тачни и
поуздани. Међутим, има и таквих цитата са претеривањима која
тешко могу поднети научну критику. За то ипак не треба ставља-
ти примедбу аутору, јер није он измишљао те примере, он их је
само преносио и трудио се да буде што реалнији. Због тога се на
појединим местима и одлучно ограђује од онога што је записано
о неком догађају102.
У сваком случају, Кенгелац своје погледе о променама на
Земљи, распоређене у књизи на више одговарајућих места, субли-
мира на следећи начин. Природне силе, подземни огњеви, вулка-
ни, земљотреси, ветрови, воде и друга дејства „раседају камените
планине, претварају море у копно, копно пак у језера и мора, гра-
дове и села са свим што у њима живи спуштају у подземље. Шуме
и лугове са дубоким корењем, као малокоренити вучац, чупају и
преносе као перје из једног краја у други далеко удаљен. Преносе
острва с једног на друго место, а друга износе из морског наручја
за нова станишта људима и животињама, друга спуштају са свим
животињама у гротла бездани”103.
99 Ibid., 15–32.
100 Ibid., 142–160.
101 Ibid., 162–172.
102 Ibid., 166.
103 Ibid., 34.
179
3. Коментари аутора приказа
1. Кенгелац је изнедрио потпуно нову књигу, и то на основу свог

целокупног знања стеченог током школовања, коришћењем лите-
ратуре, затим посматрањем природе, експериментисањем и раз-
мишљањем. Он није механички преводио и преписивао из лите-
ратуре, већ је преносио, препричавао туђа знања, проверавао их,
комбиновао са својим сазнањима, идејама и интерпретацијама, и
све то излагао аутентично и оригинално властитим речима. Чиње-
ница да је овакав његов модеран научни приступ настао у време
када је српска наука била још преводилачка и преписивачка (Све-
тислав Марић, 1949) или, у најбољем случају еклектичка, заиста је
необично – али истинито.
2. Главни извори ауторових знања из �риро�о�иса биле су ин-
формације и познавање фосила са студија у Русији (код професо-
ра Крафта, којег аутор нарочито истиче)104; предавања, разгово-
ри, приватна библиотека и збирке професора Форштера (Johan
Reinhold Forster) у Халеу105; немачки превод (из 1750. године) пр-
вог тома Приро�о�иса од Бифона (1749); властити експерименти и
лична посматрања природе. Бифонова књига му је била стално при
руци, пошто је њу наследио из богате библиотеке свог заштитника
темишварског владике Петра Петровића. Несрећа је била, међу-
тим, што је у том немачком преводу, као богохулан, изостављен
цео одељак о настанку Земље.
Кенгелац цитира многе ауторе у књизи, што не мора значити
да је сва та дела имао у рукама. Извесно је да је нека од њих чи-
тао у Форштеровој личној библиотеци, али је вероватније да је до
мишљења већине старих аутора дошао посредним путем. Нарочи-
то преко Бифоновог дела. Важан је, наиме, начин на који Кенгелац
то ради. Он тако и преноси општеприхваћена знања, а понекад и
каже „Сви се природњаци слажу…”106. За остале хипотезе он се
у свом тексту позива на мишљења других аутора, па се слаже с
њима или износи супротне доказе и полемише. Тиме је његова
књига, по форми и садржају, добила особине једног аутентичног,
веома озбиљног и модерног научног дела.
3. Ес�ес�вословије је изашло из штампе на самом почетку дру-
ге деценије 19. века, али се у њему налазе знања и схватања која су
доминирала у науци друге половине 18. века. Из онога што је на-
писано и начина на који је изведено јасно се види да Кенгелац није
104 Ibid., Georg Wolfgang Kraft, професор астрономије и природописа на

Духовној академији, 22.
105 Ibid., 76.
106 Ibid., 20.
180
знао за неке важне књиге107, као и то да потпуно није имао увид у
литературу која се појавила после 1790. године. Отуда он није знао
за принципијелан и значајан сукоб нептуниста (као што је Вернер)
и плутонисте Хатона (James Hutton), ни за космогонијске идеје
Канта (Immanuel Kant) и Лапласа (Pierre-Simon de Laplace), нити
за дела Жоржа Кивјеа (Georges Cuvier) и Ламарка (Jean-Baptiste
Pierre Antoine de Monet Lamarck). Да је знао, он не би пропустио
прилику да понешто каже о њиховим идејама.
4. У сукобу линеовских емпиричара и бифоновских теоретича-
ра, Кенгелац је био „разапет“. Он је знао да само проучавање при-
роде и експерименти могу дати поуздане научне информације.
Зато је огледима проверавао све што је било могуће и учио је у
природи. По томе је био изразити емпиричар. Отуда је цела књи-
га препуна емпиријских доказа и детаља. У основној концепцији
књиге, међутим, он је несумњиво знатно ближи Бифону. Тиме је
спонтано превазишао сукобе и замке чистог емпиризма и суштог
теоретисања, те је написао, за оно време, јединствено дело, у
коме се описује, а делом и објашњава, свет око нас. По природи
ствари, при томе је наилазио на огромне несавладиве тешкоће у
ондашњим околностима.
5. Геологија, коју су у то време називали „геогнозија”, била је
у стању још увек нејасно издиференцираних и формулисаних кон-
цепција катастрофизма, униформизма и еволуционизма, те је све
то било помешано и изражавало се у виду појединачних елемена-
та. Само су идеје нептунизма (Вернер) биле изложене као заокру-
жена целина, али је њихов утицај био већ доста ослабљен. Због
тога су проблеми у науци решавани недоследно, па су се у тума-
чењима геолошких појава преплитали елементи свих поменутих
концепција у различитим комбинацијама. Отуда се у делу архи-
мандрита Кенгелца напоредо налазе нептунистичка, катастрофис-
тичка и примитивна актуалистичка (односно, рана униформистич-
ка) тумачења, док се скромна схватања о развоју тек наслућују.
6. Павле Кенгелац, као немачки ђак с краја 18. века (доктори-
рао је природне науке 1794. године), тешко је могао избећи то да
не буде нептуниста, али у томе није био доследан. Под јаким ути-
цајем литературе и првог тома Бифоновог Приро�о�иса (1749) за-
ступао је, заправо, катастрофистичку варијанту нептунизма уз низ
специфичних тумачења. (У последњој деценији 18. века то је било
модерно, захваљујући резултатима озбиљних Паласових истражи-
вања у Русији. О томе је аутор могао сазнати током студија у Сант
Петербургу).
107Buffon, Georges Louis Leclerc. Des epoques de la nature, t. XXIX (Paris: Im-
primerie royale, 1778).
181
Аутор тумачи настанак садашње Земље у „бездану” или „дуби-
ни многих вода”, које су „покривале васиону”108. Дакле, од самог
почетка, вода има главну улогу у настанку и развоју Земље. Већ
сама ова изјава сасвим довољно открива његово основно непту-
нистичко опредељење. Кенгелац то понавља и касније као опште-
прихваћену научну истину: „Сви се природњаци слажу у једноме,
да је Земља или бар већи њен део, дуго време била измешана са
водом и лежала под водом”109. Ово поткрепљују и друга схва-
тања: да су под водом таложењем настала брда и хумови „без
камења”110, затим, да су узвишења настала деловањем морских
струја111; како су распоређени и како настају вулкани112; како се
окаменотине од морских организама налазе на највишим плани-
нама и остала схватања (Све то изведено је из хипотеза Вернеро-
ве нептунистичке школе).
Кенгелац признаје да је постојао потоп113, али му не придаје ни-
какав значај, чак се подсмева озбиљности која му се приписује114.
Исто тако, на великом броју места у књизи налазе се катастро-
фистичке формулације. Аутор, додуше, те догађаје већином нази-
ва „колебања”, али значење таквих реченица показује да се мисли
на катастрофе 115. У том смислу, први и најстрашнији догађај јесте
пропаст „прве земље” у бездан. Касније, Кенгелац се опет пози-
ва на ауторе: „Сви се природњаци слажу… да је (Земља) многе
велике катаклизме претрпела, једне под водом, друге на другом
месту”116. Друга велика катастрофа догодила се на југу, када су
животиње приликом спасавања из јужних крајева побегле и изги-
нуле, па су касније водом разнете на све стране117. Затим аутор
наводи многе примере који доказују конкретна „колебања”118.
Помиње, према Платону, пропаст Атлантиде119 и пише о општем
„светском” земљотресу из 365. године, праћеном појавом

109 Ibid., 20.
110 Ibid., 43.
111 Ibid., 42.
112 Ibid., 153.
113 Ibid., 29–30.
114 Ibid., 51.
115 Лукијан Пантелић, Приро�ослов о� Павла Кен�елца, Превод на српски
(Кикинда: Историјски архив Кикинда, 2011), 33, 40.

117 Ibid., 29–31.
118 Ibid., 13, 18, 19, 25, 30–31, 34, 155.
119 Ibid., 162.
182
разорног таласа, кога данас називамо цунами120. У овај кастрофис-
тички арсенал спада и признавање, макар да је и само формално,
натприродних сила (именованих као „Свесилни”, „Творац”, „Све-
вишњи”) и њихових творевина121.
Карактеристично је то да се Кенгелац не придржава стрикт-
но ни нептунизма ни катастрофизма. Он у своја тумачења уводи
Бифонову и Паласову идеју о снажном „подземном огњу”, који је
имао прворазредну улогу у променама изгледа и унутрашњости
планете. Силама тог огња издигнуте су „праве”, високе или „каме-
ните планине”122, настале су подземне шупљине123 и проузрокова-
не катастрофе124. То није огањ из периферних вулканских појава,
већ дубинска и изузетно снажна ватрена сила. Али то није ни та-
козвани „централни огањ” из средине планете по Кирхеру125. Тај
подземни огањ, који по аутору и сада делује126, био је нека врста
наслућивања „плутонизма”, о коме Кенгелац, међутим, ништа не
зна. Овај огањ као последицу оставља за собом „стакласто тело”
у језгрима каменитих планина и велике шупљине. У почетку је де-
ловао много јаче, а касније је ослабио127. (Све ове идеје, преузете
из Бифоновог дела, не спадају у учења нептуниста).
У књизи постоји веома много места из којих се јасно види да се
Кенгелац углавном ослањао на здрав разум, логичко расуђивање,
емпиријско искуство проматрањима природе и експерименти-
сање. Неколико примера то убедљиво илуструје. Аутор пише о
томе како су се таложили седименти у води128, како блатњава
површина Земље није могла да се осуши на сунцу за један дан129,
како кише преносе материјал са планина у долине, па се плани-
не смањују а долине затрпавају и издижу130 и тако даље. У овом
смислу занимљива је и идеја како би реке током времена доне-
ле толико материјала да би могле да затрпају мора само када би
вода у морима мировала131. Сва ова схватања представљају еле-
менте актуалистичког тумачења природе, односно заснована су
120 Ibid., 165.

121 Ibid., 12.
122 Ibid., 12, 43, 70.
123 Ibid., 47.
124 Ibid., 29.
125 Kircher, Mundus subterraneus, 1664, 69.
127 Ibid., 43.
128 Ibid., 9–10.
129 Ibid., 5, 71.
130 Ibid., 14.
131 Ibid., 98.
183
на упоређивању садашњих појава са оним што се могло дешавати
у прошлости.
7. О фосилним остацима органског света Кенгелац пише само
набрајајући налазишта и оно што је тамо откривено. Не говори о
фосилизацији, нити о особинама пронађених облика. Међутим,
веома је значајно то што је аутор 1807. године извео прву палеон-
толошку детерминацију у домаћој науци. Из гомиле разних кос-
тију издвојио је и одредио кости мамута132.
8. Особито занимљиве су Кенгелчеве оригиналне идеје и тума-
чења, која су „расута“ у различитим деловима књиге. То су сва она
места на којима он без околишања каже: „тако ја мислим”, „само
тако може да буде”, „по мом мишљењу” и тако даље. Довољно
је овде навести само неколико примера. Потпуно је оригинално
схватање о постанку Земље од материјала који је већ постојао у
природи. (Реч је о идеји, за коју модерним језиком можемо рећи
да претпоставља да је Земља заправо космичко тело „друге ге-
нерације”). Оригинална је и концепција о етапама у развоју каме-
нитих планина и тако даље. Има, међутим, и решења која аутор
не истиче експлицитно, али она проистичу из написаног. Такви су
примери: (1) (све) планине нису исте, већ се разликују по врста-
ма стена у њима и структури, односно по положају слојева; и (2)
раздвајање процеса издизања планина (орогенеза) и настанак
структура у њима (тектогенеза). Оба наведена става антиципирају
темеље савремених знања.
9. Кенгелац се у својој књизи бавио и филозофијом и теоријом
српске науке. У филозофију геолошких наука спадају ауторови од-
лучни ставови – од изјаве да „предмет стварања света није тема
за богослове већ за природњаке”133, преко констатације да „не
може бити мудар нити у правом смислу образован човек који
природу и суштину ствари не познаје”134 , до критике како „са-
мозвани мудраци… својим сујетним мудровањем се горде…” и
препоруке: „Престани мудровати о натприродном: ништа нећеш
постићи… разгледај… природопис и испитуј тачно суштину ства-
ри, њихову корист и намену, да будеш благоразуман”135. Ту спа-
дају и она многобројна питања, која аутор поставља на почетку
прве и треће главе: о постанку Земље, појави копна, формирању
камења, издизању планина и о томе како је уопште Земља добила
„свој садашњи изглед и састав”136. Све то су питања која од истра-
132 Ibid., 27–28.

133 Ibid., 23.
134 Ibid., 6.
135 Ibid., 8–9.
136 Ibid., 1–2, 68.
184
живача природе траже одговор у виду научне истине. Тако, цита-
ти из Мојсијеве књиге Пос�ања и из других црквених списа служе
Кенгелцу само као повод да постави филозофска питања. Потом
она покрећу трагање за истином, јер у тим списима „нема ни речи
о узроцима догађаја и природним силама”137.
У сфери теорије и методике природних наука Кенгелац се
највише бавио поступцима истраживања138, доказивања139, прет-
постављања140 и критиковања141. О самом истраживању пише како
природњак детаљно испитује природу и појаве да би упознао „уз-
роке и силу њиховог настанка”. Није му довољно само сазнање
да постоје. О доказивању аутор принципијелно пише: „Мишљење,
међутим, које није поткрепљено опитом и необоривим доказом,
је сумњиво. Сумња се не прихвата као тврда основа истине”142.
Критичких осврта и доказа о погрешним ставовима у литератури
има безброј у књизи. Нарочито их много има у делу текста у коме
се говори о језерима143.
10. За општи дух Приро�о�иса веома је значајно то што је Кен-
гелац добро разликовао и оштро одвајао свој монашки „посао”
и ухлебље од етике научног истраживача. Зато се у књизи залаже
или за сигурно доказану научну истину144 или отворено признаје
да не зна одговор на неко питање145.
11. Као последицу рационалистичког образовања на Универ-
зитету у Халеу, Кенгелац је саставио књигу која је у суштини де-
истичка и материјалистичка. Деизам се нескривено види из ау-
торовог описа начина на који су се измешане материје и стихије
Земље оделиле „речима из уста Свесилног … и почеше да помажу
уређење наше садашње Земље својим силама и чинити своје дуж-
ности”146. Тај волтеријански деизам у Ес�ес�вословију потпуно ис-
правно је утврдио већ Никола Гавриловић (1961). На више места у
спису постоје и теистичке формулације. Тако, на пример, Кенгелац
пише да је дрвеће „укорењено мишицом Творца природе”147. Има
у тексту, међутим, и ретких пантеистичких и агностицистичких об-
137 Ibid., 2.
138 Ibid.
139 Ibid., 33–34.
140 Ibid., 30.
141 Ibid., 90–92, 127.
142 Ibid., 92.
143 Ibid., 102–111.
144 Ibid., 92.
145 Ibid., 4, 16, 50.
146 Ibid., 11–12.
147 Ibid., 21.
185
разложења148. Ауторов материјализам јасно долази до изражаја у
Пре��овору, пошто ту он одлучно каже како „од познавања живих
и неживих материја зависи и познавање њиховог Творца и Сазда-
теља”149. Дакле, истраживање материјалног света јесте основа по-
знавања и откривања његовог „саздања” и духовног тумачења – а
не „мудровање о натприродном”.
Због оваквих филозофских основа целе књиге и онога шта је
конкретно у њој написано, Кенгелац је био унапред свестан да не-
ким читаоцима њен садржај неће бити по вољи, о чему износи свој
став: „Ово дело пишем и књигу не издајем на претплату или пре-
нумерацију јер, ако претплатницима не би била по вољи, бојао бих
се какве критике”150.
12. Има у књизи и озбиљних грешака. Највећу је запазио још
Јован Стерија Поповић151. Кенгелац, наиме, пише како се Земља
окреће „око своје осовине од истока к западу” и то понавља че-
тири пута152. То указује да није реч о случајној омашци, већ о не-
сигурном знању, које је вероватно последица његовог убрзаног
средњошколског образовања. Веома је погрешно и ауторово од-
лучно залагање да у Мртвом мору има „до изобиља слатководних
риба”153. Он то пише тако сигурно као да се управо тада вратио
са обала Мртвог мора. Има и недопустиво наивних навођења из
разних лоших извора, на пример, о ужасном цичању гмизаваца
из једне „јаме на Арарату”, па о „страшној Постојинској јами”154.
Ово последње може се тумачити само жељом аутора да буде за-
нимљив и мање образованим читаоцима књиге.
13. Својим Приро�о�исом Кенгелац је једним одлучним кора-
ком, у име српске геологије, премостио јаз од неколико стотина
година и у погледу познавања Земље изједначио свој народ са раз-
вијеним и најнапреднијим народима тадашње Европе. Узимајући у
обзир Стојковићеву и његову књигу, знања писмених Срба о гео-
логији више нису била на нивоу средњовековља.
14. Нажалост, штета је и за српску и словенску, али и за светску
науку, што је Кенгелац за собом оставио само једно природњачко
дело од 290 страница у коме је изнео и део свог оригиналног тума-
чења појава и знања о макро и микрокосмосу, односно о Земљи
148 Ibid., 121, 20, 32, 34.

149 Ibid., 10.
150 Ibid., 12.
151 Јован Стерија Поповић, „Карактеристика српских списатеља. 2. Павао
Кенгелац”, О�ле�ало ср�ско, 1, 4 (1864): 118–120.

152 Кeнгeлaц, Jeс�eс�вoслoвиje, 86, 131.
153 Ibid., 104.
154 Ibid., 66–67.
186
и човеку. Упркос нападима и лошој оцени коју је добила од дела
црквене јерархије, књига је уживала велики углед међу малоброј-
ним српским школованим људима, јер је била веома озбиљна,
аутентична и оригинална. И поред тога, убрзо је због црквенос-
ловенског језика којим је писана и победе Вукове реформе пала
у заборав. То је тужан разлог због кога Кенгелац у историји науке
није заузимао место које му је реално припадало – „раме уз раме“
са истакнутим европским природњачким научницима с краја 18. и
почетка 19. века.
4. Закључак
Главни ставови Павла Кенгелца о геолошким особинама и развоју

Земље могу се резимирати на следећи начин.
1. Праматерије, које су прве настале, јесу вода и ваздух.
2. Пре Земље која данас постоји постојала је једна ранија плане-
та која је пропала у катастрофама. Од њеног материјала, великим
делом размућеног у великим водама „бездана”, нагомилавањем
талога настала је наша Земља. (Дакле, настала је као нека врста
васионског тела „друге генерације”).
3. Главне геолошке силе на Земљи су вода, подземни огањ и
ваздух.
4. У води „бездана”, седиментацијом су настали слојеви од
разних материја и тако је повећан обим Земље. Неравномерним
нагомилавањем талога у води и струјама постала су првобитна
брда, хумови и све „некамените планине” (фаза 1 на слици 3).
Вода је и данас важан агенс и делује у морима, језерима, извори-
ма и рекама.
5. Услед подземног огња, који има огромну снагу, истопљени су
дубљи делови Земље и тако задобили особине „стакластог тела”.
Издигнуте су високе, праве камените планине, у којима се налазе
те „стакласте стене” (фаза 2 на слици 3). Испод ових планина за-
остале су шупљине од деловања подземног огња. Због снажнијег
огња у почетку настајале су веће планине.
Све планине на Земљи нису исте ни по саставу стена, ни по
структурама (односно по положају слојева).
6. Већ издигнуте планине и њихови делови разламају се и об-
рушавају у велике подземне шупљине, делом и услед земљотре-
са (фаза 3 на слици 3). Ремети се хоризонталан положај слојева
у њима. Односи стена се компликују и постају нејасни (фаза 4 на
слици 3). Тако је аутор, искористивши све главне хипотезе (од
којих су неке већ одавно биле напуштене), осмислио потпуно
187
оригиналан редослед у формирању планина, чиме је међу првима
у свету одвојио „орогенезу” (фаза 2 на слици 3) од „тектогенезе”
(фаза 4 на слици 3).
После издизања планина почиње њихово постепено разарање
и снижавање деловањем атмосверилија (фаза 5 на слици 3).
7. Вулкани настају у морима и на суседним деловима копна
услед сагоревања овлажених разних запаљивих материја натало-
жених у горњим слојевима Земље. Када њихова ватра потроши
сав запаљиви материјал и избаци пепео на површину Земље, вул-
кани престају да раде.
8. После подземног огња у каменитим планинама, затим под
угашеним вулканима, као и иза напуштених подземних водених
токова остају разне подземне шупљине, пећине и јаме кроз које
циркулишу ваздух, дим и подземне воде. Део те воде потиче од
понирања првобитног „бездана”, а други део од вода из мора,
језера и река. С том водом су такође у вези стални извори у
планинама.
9. Згуснути ваздух и дим, заробљени у шупљинама, траже излаз
из подземља. Они се крећу, па својим ударима изазивају земљо-
тресе, који могу бити изузетно снажни када су потпомогнути
огњем. Они потресају и читаве делове света.
10. Ваздух, у облику ветра, такође, има утицај на Земљи. Јаки
северни ветрови су одагнали велике воде првобитног „бездана”
према Антарктику, па се копно ослободило на тај начин. Касније су
ветрови утицали и на изглед планина.
11. Сви главни геолошки агенси, током протеклих „хиљада
векова”, мењали су лик наше Земље кроз многобројне веће или
мање катастрофе све до њеног садашњег изгледа. О томе све-
доче многобројни сигурни трагови попут остатака некадашњих
морских животиња у планинским стенама, дубоко затрпаних ока-
мењених шума и дрвећа, насеља, фосилних животиња пореклом
са југа пронађених у северним областима и тако даље.
Извори преузетих илустрација
Слика 2. Athanasius Kircher, Mundus subterraneus, First edition, T. I

(Amsterdam: Off. Janson & Weyerstraten, 1664), 9.
Слика 4. Athanasius Kircher, Mundus subterraneus, Third edition, T. I
(Amsterdam: Off. Janson & Weyerstraten, 1678), 186.
188
1. Buffon, Georges Louis Leclerc. Histoire naturelle generale et

particuliere, t. I. Paris: Imprimerie royale, 1749; Histoire et theorie de la
terre. Paris: Imprimerie royale, 1749.
2. Buffon, Georges Louis Leclerc. Des epoques de la nature, t. XXIX. Paris:
Imprimerie royale, 1778.
3. Бугарски, Стеван. „Аутобиографија архимандрита Павла (Кенгел-
ца).” У Зборник Ма�ице ср�ске за ис�орију, уредик Војин Дабић,
67–77. Нови Сад: Матица српска, 2012.
4. Гавриловић, Живојин и Милорад Велисављев. „Јестествословије;
Глава, человјецје Павла Кенгелца.” У Зборник ра�ова научно� ску�а
Приро�не и ма�ема�ичке науке у Срба у XVIII и �рвој �оловини XIX
века, приредио Војислав Марић, 321–330. Нови Сад: Матица срп-
ска, 1995.
5. Гавриловић, Никола. „Волтеријански деизам природњака Павла
Кенгелца.” У Зборник Ма�ице ср�ске за �риро�не науке, 146–154.
Нови Сад: Матица српска, 1961.
6. Грубић, Александар. „Оригинално тумачење настанка планина у
делу Павла Кенгелца.” За�исници Ср�ско� �еолошко� �руш�ва за
2008. �о�ину (2011): 13–18.
7. Грубић, Александар и Миодраг Јовановић. „Павле Кенгелац
(1766–1834).” У Живо� и �ело ср�ских научника, приредио Владан
Ђорђевић, 1–72. Београд: Српска академија наука и уметности,
2010.
8. Henckel, Johann Friedrich. Kleine Mineralogische und Chymische
Schriften. Deutsche ubersetzung Carl Friedrich Zimmermann; Dresden
und Leipzig: Friedrich Hekel, 1744.
9. Јовановић, Божидар Д. „Астрономија у Војводини до краја прве
половине XIX века.” У Зборник ра�ова научно� ску�а Приро�не и
ма�ема�ичке науке у Срба у XVIII и �рвој �оловини XIX века, прире-
дио Војислав Марић, 71–77. Нови Сад: Матица српска, 1995.
10. Јовић, Видојко. „Геологија у Срба у првој половини XIX века”. У
Зборник ра�ова научно� ску�а Приро�не и ма�ема�ичке науке у
Срба у XVIII и �рвој �оловини XIX века, приредио Војислав Марић,
229–232. Нови Сад: Матица српска, 1995.
11. Кенгелац, Павле. Ес�ес�вословие. Будим: Краљевско Свеучи-
лиште Пештанско,1811.
12. Кенгелац, Павле. „Аутобиографија из 1803.” У Зборник Ма�ице
ср�ске за ис�орију, уредник Војин Дабић, 70–76. Нови Сад: Матица
српска, 2012.
13. Kircher, Athanasius. Mundus subterraneus. First edition, T. I,
Amsterdam: Off. Janson & Weyerstraten, 1664.
189
14. Kircher, Athanasius. Mundus subterraneus. Third edition, T. I.
Amsterdam: Off. Janson & Weyerstraten, 1678.
15. Марић, Светислав. „Природне и математичке науке код Срба у
Војводини крајем XVIII и почетком XIX века”, 1949. У О�абрани с�и-
си, приредио Светислав Марић, 75–88. Нови Сад: Матица српска,
1979.
16. Марић, Светислав. „Стари војвођански писци као научни извори”,
1956. У О�абрани с�иси, приредио Светислав Марић, 67–74. Нови
Сад: Матица српска, 1979.
17. Пантелић, Лукијан. Приро�ослов о� Павла Кен�елца. Превод на срп-
ски. Кикинда: Историјски архив Кикинда, 2011.
18. Поповић, Јован Стерија. „Карактеристика српских списатеља. 2.
Павао Кенгелац.” О�ле�ало ср�ско, 1, 4 (1864): 118–120.
19. „Paul Kengyelatz (Der Weise von St. Georgen).” Budapester Tagblatt,
1888, Feuillton: 2-3, Budapest, 248.
20. Стојковић, Атанасије. Фисика. Част I, Будим: Краљевски универси-
тет, 1801: 1–320.
21. Стојковић, Атанасије. Фисика. Част II, Будим: Краљевски универси-
тет, 1802: 1–330.
22. Стојковић, Атанасије. Фисика. Част III. Будим: Краљевски универ-
ситет, 1803: 1–284.
23. Вујич, Јоаким. Ес�ес�вословие в �олзу нај�аче јунос�и, с�исано Г.
Х. Раффом. Будим: Краљевско Свеучилиште Пештанско, 1809.
24. Werner, Abraham Gottlob. Klassifikation und Beschreibung der
verschiedenen Gebirgsarten. Dresden: Selbsverlag, 1787.
190
Aleksandar Grubić
University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology, Belgrade
GEOLOGY IN “THE ESTESTVOSLOVY”

OF PAVLE KANDJELAC, FROM 1811
The Estestvoslovy (Natural History) of Pavle Kendjelac was the first

and only printed volume of the planned tetralogy (citation from the
“Chapter content”). It contains systematized knowledge about the ori-
gin and development of the Earth and changes in it, about mountains, un-
derground cavities, the seas and lakes, springs and rivers, the winds, vol-
canoes, earthquakes, and more. The interpretations of nature are based
on ideas of deism, in which, in the spirit of the times, elements from the
then conception of neptunism, catastrophism and primitive actualism in-
tertwine. Particularly original parts of the book include the origin of the
Earth and the formation of mountains.
Our planet was created in large and deep waters of a “bottomless
pit” through the accumulation of suspended sedimentary material,
which originated from a previously destroyed object from outer space. It
evolved under the influence of natural laws, through a series of major or
minor disasters – right up to its present state.
The first hills, mounts and smaller mountains without rocks were
formed from uneven sedimentary material back in the waters of the
“bottomless pit”. The real, high, rocky mountains were raised under the
influence of massive forces of the “underground fire”. Later, they crum-
bled and descended into large underground cavities, partly due to strong
earthquakes. This was followed by disturbances of mountain deposits.
(Thus, the author, among the first in the world, differentiates and sepa-
rates orogeny and tectogenesis.) Volcanic activity was the side effect of
all these events.
In addition to general knowledge of the geology of the Earth, the
author put forward certain specific details from our areas with regards
to caves, spas and fossils. Here it is very important to note that Kend-
jelac was certainly capable of differentiating and arranging the bones of
mammoths and was also the first to locally perform a paleontological
determination.
Because of the archaic Church-Slavic language that it was written in,
the book was neglected during the 19th century, and there are no traces
of its existence in the history of Serbian geology.
Keywords: Earth, geology, mountains, neptunism, catastrophism

191
Нaпoмeнa
Рaд aутoрa Mирoслaвa Х. Бeнишeкa и Брaнимирa С. Joвaнo-
вићa пoд нaзивoм Teслинa ис�рaживaњa у oблaс�и мaшинс�вa,
кaтeгoрисaн кao критичкo издaњe истoриjскo – aрхивскe нaучнe
грaђe, oбjaвљeн у 24. брojу чaсoписa Phlogiston пoсвeћeнoм 160.
гoдишњици Teслинoг рoђeњa, прeтхoднo je oбjaвљeн пoд нaзивoм
„Истрaживaњe Никoлe Teслe у oблaсти мaшинствa“, Eлeк�рo�ри-
врe�a, 2 (2006): 3-15, ИССН 0013-5755.
192
СТРУЧНИ РАДОВИ
УДК - :
.
Весна П. Тодорчевић
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука и
Математички институт Српске академије наука и уметности,
Београд
Стајка Б. Рајић
Универзитет у Београду, Интердисциплинарне студијe, Историја и
филозофија природних наука и технологије, Ректорат Универзитета,
Београд
МАТЕМАТИКА И МУЗИКА – СПОЈ НАУКЕ И УМЕТНОСТИ
Апстракт
Пoсмaтрaнo са аспекта друштва, као и на основу поделе нау-
ке и уметности у целини, математика и музика су веома раз-
личите области и међу њима нема суштинских веза и односа.
Априори посматрано, наука и уметност, математика и музика,
међусобно су неспојиве. Ако, пак, проникнемо у основ и мате-
матике и музике, темељније истражимо њихове зачетке, као и
научну и теоријску поставку, откривају нам се неслућене везе
и упућује се на значајан однос између њих. Рад има за циљ да
укаже на зачетке развоја Ма ема ичке еорије музике, ос-
нове математике и математичких законитости на којима се
развија музичка теорија, као и да презентује значај музике за
развој логичког и математичког мишљења. Полазећи од најра-
нијег периода, од славног математичара Питагоре и његових
следбеника, преко мислилаца, филозофа и научника каснијих
периода развоја науке, уметности и друштва, покушали смо да
одгонетнемо везу математике и музике и покажемо како су на-
ука и уметност чврсто повезане и неодвојиве, и како узајамно
подстичу развој, градећи нова сазнања и у науци и у уметности.
Кључне речи: наука, уметност, математика, музика, однос броја и
музичког тона
vesnam@fon.bg.ac.rs
rajiccaca@gmail.com
195
. Увод
„Док стварамо, бивамо стварани”

Коменски (Jan Amos Komenski)
Мaтематика је као наука повезана са готово свим областима људ-

ске активности, које на било који начин укључују у себе простор и
време. Музика је уметност која је заснована на протоку времена.
То је пре свега временска уметност, „њена остварења се примају
(слухом) и доживљавају (духом) као својеврстан процес звучних
догађања у протоку времена, па их је могуће повезати у целину
једино кроз свест слушаоца, која памти оно што је прошло, надо-
везује му оно што се тренутно чује и слути оно што предстоји”.
Истраживања која су се бавила питањима односа математике
и музике допринела су зачетку нове научне дисциплине – Ма е-
ма ичке еорије музике, која има за циљ да укаже на математич-
ку основу музичке теорије, илуструје музичка дела математичким
језиком и обратно, као и да истакне обострани утицај између ма-
тематике и музике. У оној мери у којој математика доприноси му-
зичкој теорији, музика пропорционално враћа утицајем на развој
логичког и математичког мишљења, а истовремено и на развој
стваралаштва, креативности и спонтаности.
Док је музика моментална и свеобухватна, математика нас учи
чекању. Лепота и снага неких дела не могу се видети одмах, мо-
рају се неко време гледати како би се осетиле, разумеле, упиле.
Али, дело не сме предуго стајати пред људима јер изгуби чаролију
лепог. Тако је и са математичким теоремама.
Рад има за циљ да представи зачетке развоја математичке тео-
рије музике, упозна читаоце са основним појмовима и концептима
и да свету науке и свету савременог доба у којем се математика и
музика у највећој мери посматрају као два краја једног континуума
приближи свет математике и музике, њихове нераскидиве везе и
односе. Први део рада усмерен је на питање односа математике
и музике на просторима Старе Грчке, наглашавајући законитости
до којих су, у односу међу овим дисциплинама, дошли Питагора и
његови следбеници. Указује се на везу природних бројева и тоно-
ва, на основне музичке интервале и тонски систем, према учењу
питагорејаца. Разматра се и објашњава појам аликво ни онови,
који се узима као основа за разумевање разлике у боји звука коју
производе различити музички инструменти, као и људски гласови.
Завршни део рада посвећен је питању темпа и ритма у музици с
нагласком на њихове математичке заснованости и основе.
Дејан Деспић, Теорија музике (Београд: Завод за уџбенике и на-

ставна средства, ), .
196
. Сусрет науке и уметности
„Видeо сам анђела у мрамору и клесао

док га нисам ослободио.”
Микеланђело (Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni)
Од најранијег периода људске цивилизације, велики филозофи,

научници и уметници бавили су се питањем односа математике и
музике, и свако од њих дао је значајан допринос утемељењу и раз-
воју савремене математичке теорије музике. Још су стари грчки
филозофи увиђали сличност и истраживали везе између ове две
области. У Старој Грчкој се веровало да је музика део математи-
ке, те су је уврстили међу квадривијум (quadrivium) математичких
вештина, заједно с геометријом, аритметиком и астрономијом.
Музика, етика, естетика и математика биле су у Старој Грчкој не-
раскидиво повезане. Музика тела, душе, инструмената, космичка
музика – узајамно су се пресецале.
Питагора је још у Старој Грчкој развио теорију бројева и ука-
зао на тесну везу бројева и музичких тонова. Развио је учење о
пропорцијама, али су пропорције истовремено доживљаване кроз
музику. Према Питагори, однос појединих бројева одређивао је
одговарајући консонантни или дисонантни музички интервал. Пи-
тагора је своје ученике упућивао у знања из космологије, матема-
тике, науке о природи и естетици. Говорио је да је принцип свих
ствари број, те да он граничи стварност и пружа јој уређеност и
појмљивост. Веровао је да је сазнање о битним стварима сазнање
о бројевима. „Хармонија природе је хармонија бројева!”, узвики-
вао је. Питагорејци су знали да различити музички модуси имају
различит психолошки утицај на појединца. Разликовали су јаке,
умерене, меке ритмове, ритмове подесне за крепко васпитање
деце.
Архита из Тарента, најзначајнији питагорејски теоретичар му-
зике, који је указао на поделу интервала у тонској лествици по-
моћу одговарајућих пропорција, говорио је да у музици постоје
три средине: аритметичка, геометријска и инверзна. На тај начин и
сам је истакао значај односа математике и музике, као две тесно
повезане дисциплине.
У Тимају Платон помиње музику сфера, уводећи пет идеалних
тела у контексту светске душе, идеалних односа у самој души.
Представља лепоту геометријских тела, којима додељује ватру,
земљу, ваздух, воду и етар.
Платон је сматрао да је улога музике да хармонизује душу и
тело, да обликује човека. Неки Платонови дијалози у Гозби имају
музичку структуру. Слично је мислио и Аристотел који у Пое ици
197
наводи да катарза човека очисти од страха и сажаљења. Дакле,
музика је у античком периоду имала значајну улогу, а музика и ма-
тематика нису биле строго подељене дисциплине.
Кеплер (Јohannes Kepler) је читао Питагору и Платона, па је у
својим раним радовима повезао пет идеалних тела и музику сфе-
ра са орбитама планета. У својој Хармонији универзума објаснио је
која од планета свира алт, сопран, тенор, бас.
Њутн (Isaac Newton) је с великом наклоношћу помињао музику
сфера и применио је на оптику и теорију боја.
На тесну везу математике и музике указао је и Леонард Ојлер
(Leonhard Euler), стварајући свој координатни систем, који је, како
Ојлер истиче, по својој природи веома погодан за истраживања
у математичкој теорији музике. „Његове координате су октавне,
квинтне и терцне, а уласком у овај простор, оживљавају поједине
његове тачке и са свих страна допиру звуци и акорди.”
Готфрид Лајбниц (Gottfried Wilhelm Leibniz) је . године пи-
сао: „Музика је вежба тајне аритметике и онај који се у њу упусти,
не доживљава је као баратање бројевима.”
На јаку везу математике и уметности указао је, кроз четири ос-
новна принципа, велики уметник и сликар, Василиј Кандински (Ва-
силий Васильевич Кандинский). Према Кандинском, конструкција,
импровизација, интуиција и композиција, базични су принципи од
којих у свом стваралаштву полазе и математичар и уметник.
Посматрано са аспекта математике и музике, веома је важно и
за математичара, као и за музичара, то на који начин ће констру-
исати своју нову теорију или теорему, односно музичко дело, то
јест нову композицију; импровизација се осликава кроз слободу
ума и саставни је део музичке уметности. Посебно је важна и за
математичаре, јер добар математичар ствара слободним и ства-
ралачким умом. Интуиција, као осећање предвиђања, отвара
даље путеве истраживања и стварања, како у науци тако и у умет-
ности. Композиција, као последњи принцип, осликава склад, грађу
научног (математичког) и уметничког (музичког) дела.
Осећај за присуство математике у музици почео је да се губи
упоредо с развојем природних наука и јасним диференцирањем
науке од уметности. Данашње доба, иако и даље круто у поде-
ли, све више усваја потребу интеграције различитих природних и
друштвених наука, те уметности, у јединствену целину, као и уоча-
Милош Чанак, Ма ема ика и музика, ис ина и ле о а: је на зла на
хармонијска ни (Београд: Завод за уџбенике, ), .
Ibid.
Василиј Кандински, О уховном у уме нос и (Београд: IP ESOTHERIA,
).
198
вања и разумевања суштинских веза и односа међу њима. Отуда
се отварају и нова научна питања. У смеру односа математике и
музике, можемо се најпре запитати: на који начин математика до-
приноси развоју музичке теорије и музичке мисли? Како се музич-
ки појмови и закони могу представити математичким законима,
теоремама и формулама? У којим аспектима музика доприноси
развоју математичке мисли и стваралаштва у једној апстрактној
науци као што је математика?
. Природни бројеви и музички тонови
„Све је број.”
Питагора
Ако се вратимо у време око – година пре нове ере, у време

које се може означити као време настанка математичке теорије
музике, можемо видети колико су се људска свест, начин расуђи-
вања и сензибилитет људи тога доба разликовали од поменутих
особина савременог човека, као и како су се те особине током
времена мењале и развијале.
За време Старе Грчке, музика је имала важно место у образо-
вању током свакодневног живота људи. Велики грчки филозофи
указивали су на значај музике за развој човека и друштва. Платон
је музици доделио важну улогу у образовању, наглашавајући да
музика доприноси изградњи унутрашње хармоније код човека. У
питагорејској школи музика је била на истом нивоу, као и арит-
метика, геометрија и астрономија. Музика је била наука звука и
хармоније, па је често занемаривана њена уметничка страна.
. . Питагорина перцепција односа природног броја

и музичког тона
Почеци теорије музике везују се за грчког математичара Питагору
и његове следбенике питагорејце. Према Питагориној филозофији,
математика и број представљају основ за сазнавање света. Бројеве
треба разумети и као материју света и као начин да се он опише.
Питагора је поставио математичке основе не само музике,
већ и читавог свемира. Сматрао је да у целом свемиру влада ред
бројева по којем се све креће и који најверније изражава суштину
бића. Бројеви су стални и непроменљиви, а њихов склад скрива
Stephen Handel, „Using polyrithms to study rithm”, Music Percept, ,

( ): – .
199
свет звукова и хармоније. У питагорејским школама владало је је-
динство математике, музике и мистике.
Музика нам понекад омогућава да духовно проживимо број.
„Звуче бројеви и ми осећамо естетско задовољство”, говорио је
Декарт (René Descartes).
Сличан вантелесни доживљај броја попут Питагоре имао је и
индијски математичар Рамануџан (Srinivāsa Aiyangār Rāmānujan),
који је до те мере видео и осећао правилности и односе да то пре-
вазилази концепт људског разума. Углавном је до својих открића
долазио у сну.
Питагорејци су сматрали да се хармонија универзума заснива
на хармоничним односима међу бројевима. Открили су Закон ма-
лих бројева, који истиче правило да су два тона консонантна ако
им фреквенције стоје у односу малих природних бројева.
Истражујући порекло и разлику у висини тонова, Питагора је
извео експеримент на монокорду (инструменту код кога је преко
резонантног корпуса квадратног облика затегнута једна жица).
Жица је на једном крају учвршћена, док је други крај преко котура
оптерећен тегом који одржава стално исти напон жице. Питагореј-
ци су мењали дужину жице и на основу тога запажали односе међу
музичким тоновима и интервалима. Висина тона коју жица произ-
води обрнуто је сразмерна дужини жице: што је жица краћа, то је
тон виши. Установили су, на основу резултата, да када половимо
жицу (однос : ) добија се тон за октаву виши од основног тона,
потом ако жицу скратимо за једну трећину (однос : ) добија се
квинта основног тона, а ако жицу скратимо за једну четвртину тон
ће скочити за кварту (однос : ).
На основу изведеног експeримента, питагорејци су дефиниса-
ли и однос висине тонова и њихових фреквенција. Ако је основни
тон фреквенције f, октава основног тона је фреквенција / f (јер је
однос између основног тона и октаве : ); квинта основног тона
биће фреквенција / f (јер је однос основног тона и квинте : ),
док је фреквенција кварте / f (јер је однос основног тона и квар-
те : ).
Интервали кварта, квинта и октава у питагорејској школи сма-
трани су консонантима, то јест интервалима који остављају утисак
хармоничности, склада и реда. Насупрот томе, секста ( : ) и
терца ( : ) звучале су непријатно и неочекивано за ухо, те су
сматране дисонантима.
До сада наведено илуструје математичку заснованост музике
онако како су је Питагора и његови следбеници посматрали и из-
учавали. Ипак, даља истраживања су показала да је утицај између
математике и музике реципрочан.
200
Доводећи у везу однос природног броја и музичких теоријских
поставки, питагорејци су допринели новим открићима у матема-
тичкој науци. Полазећи од става да октави одговара однос : ,
поставило се питање: колика је дужина жице чији тон дели ту окта-
ву на два једнака дела?
Ако непознату дужину означимо са Х, поставља се једначина:
: Х = Х : , то јест = .
Из ове једначине следи да је Х = , што је ирационалан број.
Јасно се види да су питагорејци до открића ирационалности броја
дошли израчунавајући један природан музички проблем, чиме
се додатно наглашавају узајамна веза и односи између математи-
ке, базично научне дисциплине, и музике као гране уметности.
Како је однос од којег су питагорејци пошли у представљању
ирационалног броја , : , даља математичка анализа показује
да важи и супротно: Ирационалан број може се изразити и
само помоћу целих бројева и .
= + - = +( - )x = +
+ = + = +
= +
. . Питагорејски тонски систем – однос низа бројева и тонова

„Тонски систем подразумева целокупни систем тонова који су у
употреби у одређеној стилској музичкој епохи и сређен је акустич-
ким или естетским принципима.”
Тонска лествица (скала) јесте једносмеран и постепен систем
тонова у распону октаве, у оквиру једног тонског система. У раз-
личитим културама широм света користе се различите скале. У
основи западњачке музичке културе налазе се дијатонске скале.
Све оне користе тонове једне октаве коју чини полустепена.
Најпознатије скале које су изграђене из комбинације полустепена
и целих степена јесу молска (еолска) и дурска (јонска) скала. Обе
ове скале могу се уочити још код старих Грка.
Питагорејски тонски систем једноставно се изводи на основу
добијених односа међу тоновима и њиховим фреквенцијама. Ако
фреквенцију тона C узмемо као основу, односно као број , јед-
Чанак, Ма ема ика и музика, .
201
ноставно се израчунавају и фреквенције осталих тонова Це-дур
лествице.
C = ; квинта од тона C у Це-дур лествици јесте тон G, па је
фреквенција тона G / ; кварта од тона C је тон F, те је фреквенција
тона F / . Даље фреквенције израчунавамо: D’ = ( / ) x ( / ) = / ,
па октава на доле, D = ( / ) ( / ) = / . Из овога следи да је A = ( / )
x ( / ) = / , E’ = ( / ) x ( / ) = / , октава на доле Е = ( / )
( / )= / и H=( / )x( / )= / .
Од сваког од наведених тонова можемо изградити дурску, од-
носно молску скалу, које се могу добити помоћу „квинтног кру-
га”. Ако кренемо од тона C, од Це-дур лествице, односно њој па-
ралелне молске, А-мол лествице, и померамо се за квинту на горе,
градимо нову лествицу, додавањем једне повисилице / снизилице
на седми тон нове лествице. Након квинтних скокова поново
долазимо до броја , чиме би се квинтни круг затварао. Принцип
по коме се сви тонови могу извести из једног низа квинти основа
је питагорејског тонског система.
Питагора је открио да квинтних скокова јесте скоро исто
као и итерација седам октава. Наведено можемо математички за-
писати као:
= = ~ 129, 75
= 128
Интервал између је: = = ~ ,

Следи да је Питагорејски тонски систем математички перфек-
тан у односу на почетни тон, тон од кога смо кренули, али да има
своје недостатке и то онда када се за нотни центар узме неки дру-
ги тон, то јест, када дође до промене тоналитета. Ако се пође од
тона C и направи пун круг у квинтном кругу, поновни тон C није
сасвим тачан C који је за седам октава виши од полазног. Он би мо-
рао имати фреквенцију која је = пута већа од полазне, а ако
идемо квинтних скокова, добијамо фактор = , .
Решење за овај проблем понудио је математичар Марин Мер-
сен (Marin Marsenne) својом једнако темперираном скалом у којој
сваки полустепен у свакој октави има однос фреквенција . Ко-
ристећи овако темприрану скалу, композиције су се могле транс-
поновати из једног тоналитета у други, а да однос између тонова
остане исти. На тај начин су се на било ком инструменту, без до-
датног штимовања, могле свирати композиције у свих дурских
и молских тоналитета.
202
Питагорејски тонски систем усавршаван је вековима кроз дија-
тонски принцип штимовања који узима за основ интервал терце и
изградњу дурског трозвука .
. . Аликвотни тонови
Звук који чујемо јесте комплексан звук састављен од много чистих
звукова. Наше чуло слуха раздваја комплексан звучни талас на
спектар једноставних таласа. Боја људског гласа је због тога
специфична: сваки човек производи свој „лични” спектар звучних
таласа и када се препознаје нечији глас, заправо се детектује тај
лични, специфични спектрограм. На исти начин, када се одсвира
одређени тон на виолини, флаути или клавиру, људско ухо чује
тонове исте висине, али потпуно различите боје.
За боју тона одговорни су такозвани аликвотни тонови (виши
хармоници), који се чују поред основног произведеног тона.
Аликвотне тонове не разабирамо слухом као самосталне тонове,
него као призвук, односно боју главног тона. Звучни извор генери-
ше звук са основном фреквенцијом, као и призвуке – аликвотне
тонове у односу на основни тон. Различити број присутних аликво-
та и њихова различита јачина у склопу укупног звучања одређују
боју звука.
Низ аликвотних тонова је као природни феномен открио Ма-
рин Мерсен . године, а математички га је формулисао Жозеф
Совер (Joseph Sauveur) . године.
Аликвоте се називају и парцијалним тоновима, то јест парција-
лима у односу на фреквенцију основног тона. Ако је основни тон
фреквенције f, аликвотни тонови, које стварају наши инструмен-
ти, представљају спектар тонова мање јачине, чије су фреквенције
целобројни умношци од f, то јест f, f, f, као и нецелобројни
умношци основне фреквенције. Према Питагорином закону ма-
лих бројева, они тонови чије су фреквенције заступљене у спектру
аликвотних тонова налазе се у хармонији са основним тоном.
У низу аликвотних тонова посебан значај заузимају октаве. Њи-
хове фреквенције се односе као : : : : …, односно образују
геометријску прогресију, чији је количник . Октава је најважнији
интервал у музици и најсавршенија консонанца. С једне стране,
Rozália Madarász-Szilágyi, „Математика и музика” (Први фестивал науке

у Новом Саду, Департман за математику и информатику, Природно мате-
матички факултет, Нови Сад, ).
Зоран Миливојевић и Драгиша Баласенковић, „Enhancement Of The Per-
ceptive Quality Of The Noisy Speech Signal ByUsing Of DFF-FBC Algorithm”,
FACTA UNIVERSITATIS, , ( ): – .
203
основни тон и његова октава нису идентични, док с друге стране,
оба тона у човеку побуђују квалитативно исти субјективни осећај.
. . Дијатонски тонски систем

„Настанак дијатонске лествице доводи се у везу са именом Диди-
моса (рођен . године пре нове ере). Ако се покретна кобилица
на монокорду постави тако да осцилира четири петине дужине
жице добија се велика терца. Реципрочна вредност / пред-
ставља одговарајући фреквенцијски број. И управо интервал тер-
це игра главну улогу у изградњи дијатонске лествице.”
Полазећи од познатих фреквенција дефинисаних кроз питаго-
рејски тонски систем, одређују се фреквенције основних музич-
ких интервала дијатонске лествице.
Фреквенције тонова: v (c) = , v (e) = / , v (f) = / , v (g) = / , v
(c’) = . Из наведених фреквенција следи да је:
• Мала секунда: v (f) : v (e) = ( / ) : ( / ) = / ;
• Септима: v (c’) : v (h) = : v (h) = : . Одавде следи да је v
(h) = , односно v (h) = / ;
• Секста: v (a) = v (f) ·( / ) = ( / ) · ( / ) = / ;
• Велика секунда: v (d) : v (c) = v (g) : v (f). Даље следи: v (d) :
= ( / ) : ( / ), односно v (d) = / .
На основу изложеног могу се представити они тонови и
фреквенције које тонови тонског система имају у односу на почет-
ни тон. Дијатонски тонски систем могао би се приказати следећим
фреквенцијама тонова:
• Тонови тонског система: c d e f g a h c’;
• Фреквенције тонова у односу на почетни тон „c”: , / , / , / ,
/ , / , / , .
• Фреквенције тонова у односу на нижи суседни тон: / , / ,
/ , / , / , / , / .
• За основни тонички дурски трозвук (c – e – g) добија се након
скраћивања бројна пропорција : : .
Архитас из Тарента, питагорејски теоретичар музике, истицао
је да постоје три средине у музици: аритметичка, геометријска и
инверзна (хармонијска) средина. Архитас је интервале у музици
делио помоћу одговарајућих пропорција. Његова подела интерва-
ла приказује се следећом шемом:
Чанак, Ма ема ика и музика, .
204
:
: :
: : : : и тако даље.
Према аритметичкој (A), геометријској (G) и хармонијској (H)
средини за два реална броја а и b важи:
А (а, b) = (а + b) /
G (а, b) =
H (a, b) = ab/(a + b)
За a = и b = , помоћу аритметичке и хармонијске средине,
на једноставан начин се може изградити горепоменута лествица.
А ( , ) = ( + ) / = / (квинта)
H ( , ) = · · / ( + ) = / (кварта)
А ( , / ) = ( + / ) / = / (терца)
А ( / + ) / = / (секста)
А ( , / ) = ( + / ) / = / (велика секунда)
H ( / , / ) = / , следи / (септима)
На основу истраживања математичке законитости музике, де-
финисани су релативни фреквенцијски бројеви за основне тонске
интервале, на основу којих се може сагледати повезаност са дија-
тонском лествицом (октава ( : ), квинта ( : ), кварта ( : ), ве-
лика терца ( : ), секста ( : ), секунда ( : ), а према којима се
може сагледати повезаност са дијатонском лествицом.
Допринос питању изградње тонске лествице и утврђивању
фреквенцијских односа међу интервалима, те значајан допринос
математичкој теорији музике, дао је и Леонард Ојлер ( – ).
Полазећи од дијатонског система у границама једне октаве, он је
сваком тону придружио по један број, при чему су сви бројеви об-
лика (m је из домена бројева { , , , }, а n из домена
бројева { , , }).
Ојлер је тоновима придружио следеће бројеве:
• c: ;
• d: · ;
• e:
• f: ·
• g:
• a:
• h:
• c’:
205
Према Ојлеру, општи израз представља каракте-
ристику тонског система, јер сви његови делиоци индукују тонове
унутар сразмере : и испуњавају интервал октаве. Како Чанак
наводи у својој књизи Ма ема ика и музика: „Ојлеров тонски
систем је у потпуној сагласности са дијатонском лествицом јер се
количник било која два броја облика тачно поклапа с
бројном вредношћу за одговарајући музички интервал”.12
Интервали према Ојлеровом бројном систему дефинишу се на
следећи начин: Секунда (c – d): = = . Истим поступком за
остале интервале добијамо вредности: терца (c – e) / ; кварта (c
– f) / ; квинта (c – g) / ; секста (c – a) / ; септима (c – h) / ;
октава (c – c’) .
. . Хроматска темперована тонска лествица

Питање усавршавања тонског система и прилагођавање тонске
скале новијим захтевима у музици јавило се тек петнаест векова
касније од појаве дијатонске скале.
Да би се задовољио захтев да у инструменту са фиксираним по-
ложајем тонова сви тонови који стоје на располагању буду у стању
да преузму функцију основног тона, дошло је до стварања хро-
матске темпероване лествице. Стварање темперованих система
наметнуло се у историји музике као потреба практичног музици-
рања, јер се природни тонови не могу увек употребити у музици.
По законитостима темпероване лествице, два тонска интер-
вала су једнака ако су коефицијенти њихових фреквенција исти.
Друга законитост која је карактерише гласи: фреквенција која је
равномерно распоређена на тонских полустепена, по октавном
закону треба да се дуплира.
Оба захтева су задовољена ако је количник броја трептаја два
суседна, произвољно изабрана тона q = , одакле је = . Тако
се добија бројни низ :
c , cis ,d , dis ,e ,f , fis , g , gis ,a
, ais ,h , c’ .
Овај низ представља један логаритамски систем са основом
, а логаритми су експоненти , , , ,... до . Формирање ло-
гаритамских таблица и сукцесивно израчунавање логаритама има
исто значење као и равномерно темперовање једног музичког
инструмента.
С математичке, акустичке и техничке стране, темперованим
принципом штимовања био је припремљен и пут за велике клавир-
Ibid., .
206
ске композиторе и виртуозе , и . века. Овај тонски систем,
по коме се данас музицира, представља достигнуће вишевеков-
ног истраживања.
Равномерно темперовани штим први пут је нашао примену на
оргуљама, које су израђене за цркву Светог Јакова (St. Jakobi) у
Хамбургу, у периоду од . до . године. Ипак, највише заслу-
га за постављање темперованог тонског система има оргуљаш и
теоретичар музике Андреас Веркмајстер (Andreas Werckmeister).
Значајан допринос дао је и велики композитор Јохан Себастијан
Бах (Johann Sebastian Bach), који је своје инструменте штимовао на
нов начин и у том духу написао прелудијума и фуга за „Добро
темперован клавир”. На тај начин, Бах је показао да се на равно-
мерно темперованим инструментима могу изводити све тонске
скале и родови, а да се при томе не појављују никакве нежељене
дисонанце у акордима, нити „фалшеви” у мелодији.
Са хроматском темперованом лествицом заокружује се и
комплетира принцип средњих вредности. У дијатонској тонској
скали значајно је присутна аритметичка средина. У хармонијском
низу аликвотних тонова значајна је хармонијска средина, док у
хроматској темперованој лествици доминира геометријска сре-
дина. Сваки члан фреквенцијског низа представља геометријску
средину два суседна или два симетрична члана низа. Помоћу ге-
ометријске средине, лако се може изградити цела темперована
тонска лествица.
На основу наведеног, уочава се да постоји јака веза између ма-
тематике и музике. Тонска скала не може се разумети без помену-
тих математичких појмова, као што су: средња вредност (аритме-
тичка, геометријска, хармонијска), бројни низови, бројни скупови,
интерполација, рачунске операције (степеновање, кореновање,
логаритмовање…). Разумевање развоја и усложњавања тонске
скале кроз историју, као и њена детаљна анализа, јасно наглаша-
вају важност познавања математике и математичких законитости
за разумевање законитости градње тонских система.
. Математичке основе ритма и темпа
„Онога дана када наука почне проучавати нефизичке појаве, у

наредних десет година напредоваће више него у свим ранијим
вековима своје историје.”
Никола Тесла
Као што је број основ математичке науке, тако је ритам основа за

музику. Ритам у музици мери време, док мера и темпо служе како
207
би се поставила правила о ритму за поједина музичка дела. Мера
је број који нам говори колико јединица мере има у сваком такту,
као и која је вредност ноте јединица мере. Темпо, пак, указује на
брзину извођења музичког дела.
У литератури се ритам дефинише као низање тонова различи-
тог трајања и међусобне сразмере по трајању. Ритам може бити
равномеран – када се музички ток одвија у равномерном ритму,
то јест у трајном пулсирању једнаких ритмичких вредности. С дру-
ге стране, говори се о карактеристичном ритму, који се може де-
финисати као ритам који није равномеран, то јест ритам у којем се
комбинују различите ритмичке вредности и различите сразмере
звучних трајања.
Математичка теорија музике омогућава да прецизним језиком
опишемо метрику и збивање у оквиру музичког простора, укљу-
чујући и временско протицање у једном музичком делу. Посма-
трано паралелно с тродимензионалним Еуклидским простором,
где се положај сваке тачке у њему може одредити координатама,
то јест уређеном тројком реалних бројева, тонови се у музичком
простору могу представити тачкама у Декартовом дводимензио-
налном координантном систему.
Сваки тон (тачка) одређена је двема координатама, од којих
једна указује на временску компоненту (трајање тона), а друга на
тонске особине (висину тона). У овакво представљеном музичком
простору, временска компонента се изражава дуж апсцисне (х
оса), док су просторна, то јест тонска растојања међу тоновима
представљена дуж ординатне (y осе) координантног система.
У музичкој теорији ритма прави се јасна разлика између физич-
ких и музичких временских параметара. Физичко време мери се
сатима, минутама, секундама, а музичко половинама, четвртина-
ма, осминама тона… Веза између музичких и физичких времен-
ских параметара изражава се преко такозване „темпо-функције”
и дефинише такозвану агогику једног музичког комада.
„Временска природа музике одређује да се у њеном запису
мора поћи од ознака за трајање појединих звукова – пре свега,
за релативно трајање, то јест међусобни однос низа звукова по
трајању (што представља основу музичке ритмике), а онда и апсо-
лутно, у мерама реалног времена.”
Реч а и о ика представља уобичајен музички термин за мања одсту-

пања од основног ритма или темпа неке музичке целине, односно мања
продужавања или скраћивања трајања једног или више тонова у делу
композиције...
Деспић, Теорија музике, .
За ознаку релативног музичког трајања користе се нотни знаци
(ноте), чији различити облици указују на њихову ритмичку вред-
ност, то јест означавају релативно трајање у односу на неки основ-
ни знак, као јединицу мере. Јединицу мере чини цела нота, док
су све остале ноте њени различити подеоци. Притом је правилна
подела доследно парна: свака ритмичка вредност се даље дели
на две једнаке, мање. Тако цела нота садржи две половине, поло-
вина ноте, две четвртине, четвртина две осмине, осмина две ше-
снаестине и редом до најмањег трајања ноте, стодвадесетосмине.
Посматрано у односу на целу ноту, може се исказати и на други
начин. У целој ноти садржане су две половине, четири четвртине,
осам осмина, шеснаест шеснаестина, тридесет две тридесет двој-
ке, шездесет четири шездесет четворке и сто двадесет осам – сто
двадесет осмина.
Из наведеног произилази чињеница да само читање дужина
трајања и односа у погледу трајања нота захтева основна позна-
вања математичких разломака. На тај начин се још једном нагла-
шава веза математике и музике као суштинска основа развоја те-
орије музичке уметности.
. Закључак
Значајно је открити научну поставку музичке теорије на којој се

заснива музика као уметност и која музику доводи у значајан
контакт и везу са математиком као апстрактном науком.
Иако делује да су веома различите, математика и музика су
повезане заједничким темељним принципима. С једне стране, ма-
тематика објашњава како настају тонови и по којим принципима
композитори од њих праве складне музичке целине. С друге стра-
не, музика је значајна основа за тестирање математичких закони-
тости и начела.
У тексту смо се само дотакли основних математичких постав-
ки музичке уметности у циљу подстицања нових истраживања и
примену појединих законитости на конкретним музичким приме-
рима и у различитим музичким правцима. Веза између природ-
них бројева и тонова, како ју је Питагора представио, представља
буквар разумевања везе између математике и музике. Могућ-
ност израчунавања фреквенција одређеног тона и на основу тога
утврђивања положаја и интервала који тон заузима у односу на
основни тон, приближава музику математици и њеним начели-
ма. Сваки тон, његов положај у тонском систему, записивање и
одређивање дужине трајања, ритам једног музичког дела, брзи-
209
на и метрика, све се може математички изразити и израчунати.
Музички запис у нотном систему математички је поткован. Сваки
такт има музички равномерно распоређено трајање и израчунава
се у односу на дату јединицу мере. Свако искакање и неуклапање у
дату јединицу мере изводи музичко дело из склада и прецизности
коју као целина преноси.
Овај рад, који презентује спој математике као науке и музике
као уметности, полазна је основа за даља истраживања у оквиру
ма ема ичке еорије музике. Нека од питања која се отварају
за даља истраживања су и следећа: како се кроз епохе и техни-
ке стварања музичких дела усложњавају и математички принципи
и законитости који су у њима примењивани; како нова открића у
математици као науци доприносе усложњавању музичке теорије,
као и како су поједина музичка остварења и дела одређених ком-
позитора кроз епохе математички заснована? Све су то питања
чији ће одговори обогатити једну младу научну дисциплину као
што је ма ема ичка еорија музике, а нама проширити поља ис-
траживања и донети нова сазнања.
. Arbib, Michael. Language, music and the brain, A Mysterious

Relationship. Cambridge: Massachusetts Institute of Technology and
the Frankfurt Institute for Advanced Studies, .
. Beer, Michael. How mathematics and music do relates to each other?
Brisbane: East Coast College, .
. Гостушки, Драгутин. Време уме нос и. Београд: Просвета, .
. Деспић, Дејан. Теорија музике. Београд: Завод за уџбенике и на-
ставна средства, .
. Despić, Dejan. Teorija tonaliteta. Beograd: Akademija muzičkih
umetnosti, .
. Despić, Dejan. Harmonija sa harmonskom analizom. Beograd: Zavod
za udžbenike, .
. Ђурић, Оливера. Во ич кроз ис орију музике. Београд: Војна
штампарија, .
. Кандински, Василиј. О уховном у уме нос и. Београд: IP
ESOTHERIA, .
. Lewin, David. Musical Form and Transformation: Analytic Essays. New
Haven: Yale University Press, .
210
. Madarász-Szilágyi, Rozália. „Математика и музика”. Први фестивал
науке у Новом Саду, Департман за математику и информатику,
Природно математички факултет, Нови Сад, .
. Milivojević, Zoran i Dragisa Balanesković. „Enhancement Of The
Perceptive Quality Of The Noisy Speech Signal By Using Of DFF–FBC
Algorithm”. FACTA UNIVERSITATIS , ( ): – .
. Stevens, Kate. „Cross-cultural studies of musical pitch and time”.
Acoustical Science and Technology , ( ): – .
. Handel, Stephen. „Using polyrhythms to study rhythm”. Music
Percept, ( ): – .
. Чанак, Милош. Ма ема ика и музика, ис ина и ле о а: је на
зла на хармонијска ни . Београд: Завод за уџбенике, .
. White, Sylvia. Music as organized sound. USA: The Edwin Mellen Press,
.
. Wright, David. Mathematics and music. USA: American Mathematican
society, .
211
Vesna P. Manojlović
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences and
Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade
Stajka B. Rajić
University of Belgrade, Interdisciplinary Studies, The history and
philosophy of natural science and technology, University Rectorate,
Belgrade
MATHEMATICS AND MUSIC – THE MERGING OF SCIENCE AND ARTS
By studying the two, a priori observed, completely opposite fields,

mathematics as a science and music as an art, from the earliest periods
of human civilization, great thinkers, philosophers and mathematicians
have identified significant connections and relationships between them.
The degree to which mathematical science explains and contributes
to the development of musical rules and musical theory suggests that
mathematics and music are intertwined and, by means of one-way or
two-way influences, contribute to their mutual development.
Starting from the earliest period of human civilization and emphasizing
positions of important scientists and artists, this article indicates the
close connection between music and mathematics.
In ancient Greece, Pythagoras already stressed the importance of the
connection between mathematics and music, starting from the position
that everything is a number and that musical intervals can be displayed
as relations between integers. Pythagorean tuning was developed and
built on this premise. Further development of science and art creates a
diatonic tonal system, which is complemented and perfected with the
tempered musical scale, which also forms the basis of today’s tonal
systems. The work was complemented with mathematical examples and
explanations of the creation of musical intervals in the construction of a
(certain) musical scale.
In addition to pointing out the characteristics and development of
individual tonal systems, as well as the role of mathematical rules and
principles in it, the article also indicates the following terms: overtones,
and the rule that explains occurrence of different timbres, as well as the
concepts of rhythm and tempo, and metrics, as concepts and attributes
that determine the characteristics of certain musical compositions and
musical work.
212
The aim of this article is to step into the world of research and
connection between science and art, and in this way discover some new
questions, which will form the basis for further research and identifying
the connections and the intertwining of art and science, mathematics
and music.
Keywords: science, art, mathematics, music, the ratio between a
number and musical tone
Прихваћено за објављивање на сас анку

Уређивачко о бора . . .
213
УДК 75.071.1 Кандински В. В.
7.01 Кандински В.В.
Весна П. Тодорчевић1
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука
и Математички институт Српске академије наука и уметности,
Београд
Тања П. Лазин2
Procescom d.o.o, Београд
МУЗИКА И МАТЕМАТИКА У ТЕОРИЈИ

И ДЕЛУ ВАСИЛИЈА КАНДИНСКОГ
Апстракт
Сликaр, писац, песник Василиј Кандински (Василий Васильевич
Кандинский) успева да споји неспојиво. Он повезује сликар-
ство с музиком и математиком. Рад има за циљ да прикаже
математичке и музичке принципе које Кандински користи у
својој уметности и начин на који су му ти принципи помогли у
тумачењу и дефинисању апстрактне слике. Први део рада бави
се математичким појмовима, асиметријом и приказом дефи-
нисања геометријских елемената код Кандинског. Други део
рада презентуje кључнe тренутке који су утицали на професио-
нално усмерење Кандинског, као и музичке принципе које Кан-
дински користи у уметничком приступу.
Кључне речи: апстракција, асиметрија, композиција, дисонанца
1. Увод
,,У уметности теорија никада не предњачи, и никада не вуче праксу

за собом, већ обрнуто. Овде је све, и нарочито на почетку, ствар
осећања.”3
Осећање је покретач свега, чак и математике, јер математика је
креативна, као и сликарство и музика. Мишљење да је математика
1
vesnam@fon.bg.ac.rs
2
tanjalazin@gmail.com
3
Василиј Кандински, О �уховном у уме�нос�и (Београд: IP ESOTHERIA,
2004), 92.
215
статична и прецизна настало је због начина на који се идеје презен-
тују, не и начина на који математичари долазе до идеја. Креативни
процеси у сликарству, музици и математици су веома слични. Ма-
тематичари проналазе, стварају, откривају, на начин како то раде
сликари или композитори.Као што је Кандински (Василий Василье-
вич Кандинский) створио апстрактну слику, тако је, могли бисмо
рећи у математици ,,откривена имагинарна јединица i.”4
Ако изузмемо геометрију, грану математике која је много че-
сто коришћена у сликарству, можемо уочити важну спону мате-
матике и сликарства – апстракцију. И математика и сликарство
теже ка представљању апстрактног. прецизније, ка човековом
стремљењу за схватањем стварности у много ширем аспекту од
пуке физичке реалности.
Василиј Кандински, творац прве апстрактне слике, један од
најкомплекснијих пионира апстракције, у свом писаном раду и
уметности повезује сликарство с математиком и музиком. Лите-
ратура о њему је веома бројна и изазива расправе, можда баш
због тога што спаја оно што је наизглед неспојиво.
2. Математички принципи у раду Кандинског

Не морамо бити математичари како бисмо уочили основне
геометријске пoјмове на сликама Василија Кандинског, као што су
троугао, круг, права, крива.5 [Слика 1.]
Оно што није на први поглед уочљиво јесте равнотежа која по-
стоји на његовим сликама. Равнотежа је у сликарству веома бит-
на. Код Кандинског, равнотежа је асиметрична.
Асиметрија је важна. Свет без асиметрије био би једноличан и
досадан. Природа сама слаже симетрије у асиметричне облике,
градећи прогресивно асиметрије вишег реда. Кандински је био
мајстор асиметрије. На његовим платнима доминирају дијагонала
и права наспрам криве, круг наспрам троугла, жута наспрам љу-
бичасте. Ако би само један облик на платну изостао, асиметрична
равнотежа би била нарушена. [Слика 2.]
Кандински је 1922. године у Државној школи Баухаус (Das
Staatliche Bauhaus) у Вајмару држао предавања о боји, аналитич-
ком цртању и апстрактној форми елемената. Као резултат дубо-
ке аналитичке студије елемената слике, Кандински пише књигу
4
Henrik Jeldtoft Jensen, Mathematics and paintings, преузето 20.6.2015,
http://wwwf.imperial.ac.uk/~hjjens/Math_Paint.pdf.
5
Није ни зачуђујуће што се уметност Кандинског користи за едукацију
геометрије у оквиру NCETM-National Centre for Excellence in the Teaching
of Mathematics.
216
Слика 1. Композиција VIII, 1923, уље на платну 140.0 × 201.0 цм
Слика 2. Кругови у кругу, 1923, уље на платну 98.7 × 95.6 цм
217
Тачка и линија на равни (Punkt und Linie zu Fläche)6 у којој користи
дедуктивни метод7 за тумачење геометријских појмова, наводећи
дефиниције којима се они образлажу, што би могло да се пореди
са аксиоматичним заснивањем геометрије. Професор Хенрик Јен-
сен (Henrik Jeldtoft Jensen) у једном предавању8 истиче сличност
Еуклидових аксиома и тежње Кандинског ка аналитичној и дефи-
нисаној уметности слике. Поређењем Еуклидовог дела Елемен�и
и књиге Punkt und Linie zu Fläche Кандинског, можемо уочити слич-
ности у образлагању дефиниција геометријских појмова тачке, ли-
није и површи.
Еуклидова дефиниција тачке гласи:

,,I. Тачка је оно чији је део ништа”.9
Кандински дефинише геометријску тачку као невидљиву, бе-
стелесну ствар и изједначава је с нулом, у смислу највеће могуће
сажетости.10 Пише о позитивној и негативној тачки. Као у матема-
тици, где нула може бити позитивна или негативна, тако и тачка,
која доводи до прекида, представља негативан елемент, а када
тачка спаја два постојања, онда представља позитиван елемент.
Еуклидове дефиниције о линији гласе:
,,II. Линија је дужина без ширине.
III. Границе линије су тачке.
IV. Права је линија једнако постављена у односу на све своје
тачке”.11
За Кандинског линија је невидљива ствар, траг тачке која се
креће. Линија је продукт тачке. На тај начин статично постаје ди-
намично. Линија јесте антитеза тачке, секундарни елемент.12 У слу-
чају праве линије формира се бесконачан покрет. Хоризонтална
6
Књига је издата 1926. године. Кандински ју је написао након дубоке
аналитичке студије елемената слике.
7
Дедуктивним методом се установљују општа тврђења како би се добила
појединачна сазнања.
8
Henrik Jeldtoft Jensen, „Mathematics is painting without the brush;
painting is mathematics without the chalk” (рад представљен на
International conference Excellence: Education & Human development,
Atina, Grčka, 1–4. jula 2009).
9
Драгомир Лопандић, Геоме�рија, преузето 26.6.2015, http://www.matf.
bg.ac.rs/p/files/34-Geometrija_Dragomir_Lopandic.pdf.
10
Wassily Kandinsky, Point and line to plan (New York: Solomon R. Guggenheim
Foundation, 1947), 25.
11
Видети фусноту број 8.
12
Kandinsky, Point and line to plan, 57.
218
линија представља облик хладног покрета,13 вертикална топлог, а
дијагонална линија хладно-топлог покрета.14 И док је права линија
негација површи, крива линија је ,,семе површи”15, јер може да
формира круг, површ, а у исто време је најнестабилнија и најста-
билнија од свих површи.
Неколико дефиниција о површи из Еуклидовог дела Елемен�и:
,,V. Површ је оно што има само дужину и ширину.
VI. Границе површи су линије.
VII. Раван је површ једнако постављена у односу на све своје
праве итд.”16
Kандински означава површ са БП (акроним енглеског израза
basic plane). Она представља смирај и објективност,17 јер је чине
две хоризонталне и две вертикалне линије. Најобјективнији облик
јесте квадрат, јер су хладно и топло у еквилибријуму.
На крају другог дела књиге Punkt und Linie zu Fläche, Кандински
пише о потреби за нумеричком експресијом у уметности:18
,,Тек након освајања нумеричке експресије биће потпуно реа-
лизована, прецизна теорија композиције. Једноставнији односи
повезани са нумеричким изражавањем су се користили у архитек-
тури, музици и неком облику у поезији; док сложенији односи још
увек нису нашли своју нумеричку експресију” .19
У овом делу књиге, Кандински својим речима предвиђа про-
блеме данашње дигиталне продукције слике. Потпуно нумеричко
представљање уметности. Он представља слику која је сачињена
од нула и јединица.
3. Музички принципи у раду Кандинског

У уметности није необично приближавање различитих уметничких
израза. Уметници траже инспирацију у другим изразима поред
оних којима се баве, композитори могу бити и сликари, сликари
могу бити писци и песници. Василиј Кандински је био један од
таквих уметника – сликар, писац и песник. Био је кључна фигура
13
Ibid., 58.
14
Ibid., 59.
15
Ibid., 81.
16
17
Kandinsky, Point and line to plan, 115.
18
Ibid., 92.
19
Ibid., 93.
219
немачке експресионистичке групе Плави јахач.20 Писао је о прибли-
жавању различитих уметности и о „монументалној” уметности,
која би обухватила музичку, сликарску и плесну уметност:
„Долази до уједињења посебних снага различитих уметно-
сти. На основу тог уједињења настаће током времена уметност
коју данас можемо само да наслућујемо, истински монументална
уметност”.21
Вођен том идејом, Кандински је написао синтетичко дело
Жу�и звук, сценску композицију, која спаја музику, сценски покрет
и светлост, слично као и Скрјабиновљево (Алекса́ндр Никола́евич
Скря́бин) дело Проме�еј – Поема ва�ре. Сличност је у томе што у
делу Проме�еј постоји соло деоница која носи назив Luce,22 а писа-
на је за светлосни клавир.23 Сваки тон деонице одређен је бојом.
Правило по којем је Скрјабин тоновима одређивао боју било је у
кругу квинти, тако да се редом од тона до тона нижу боје спектра.
Кандински је био веома заинтересован за Скрјабиновљев рад, а
нарочито за односе боја и тонова, пошто је проучавао хармонију
боја и о томе писао у својој књизи Духовно у уме�нос�и.
У књизи, између осталог, истиче и сродност сликарства и му-
зике. При томе, више пута цитира Гетеову (Johann Wolfgang von
Goethe) тврдњу да је сликарству потребан генералбас или басо
континуо.24 Које значење је генералбас имао за Кандинског у сли-
карству? Професор Петер Верго (Peter Vergo) у свом есеју Музика
и а�с�рак�но сликарс�во: Кан�ински, Ге�е и Шенбер� примећује
како Кандински „некада изједначава бас континуо и ‘граматику’
20
Почетком 20. века у Немачкој су се појавиле две групе уметника
истомишљеника: Мос� и Плави јахач. Група Плави јахач распала се након
четири месеца, а имали су само две изложбе. Слике су биле оштро
критиковане. У том тренутку немачка публика није била спремна за
апстрактне приказе. Важнији од изложби био је Алманах Плаво� јахача,
који је садржао радове чланова групе.
21
Кандински, О �уховном у уме�нос�и, 64.
22
Luce – италијанска реч, чије је значење све�лос�.
23
Почетком 18. века настала је идеја о светлосном клавиру (tastiera per
luce), а сматра се да је идеју предложио Луј Бертран Кастел (Louis Bertrand
Castel, 1688–1757), француски математичар. Идеја је оштро критикована
и иницирала је дискусију међу мислиоцима тог времена. Никако нису
могли да се договоре која би боја одговарала ком музичком тону.
24
У музици, нарочито у периоду барока, басо континуо, генералбас
или шифровани бас је пракса свирања хармонске подлоге у музичким
композицијама. Испод нотне деонице генералбаса исписани бројеви
указују на жељену хармонију.
220
боје, а некада је повезује са теоријом хармоније, коју је Кандински
намеравао да једног дана напише”.25
„Из особина наше данашње хармоније само по себи следи да
је у нашем времену мање него икада могуће да се изгради једна
потпуно довршена теорија, да се сачини један конструисани сли-
карски генералбас… тврдити да у сликарству никада неће бити
чврстих начела, која би подсећала на генералбас, или пак да ова
начела увек воде само академизму, било би ипак преурањено.”26
Кандински не раскида са свим правилима и принципима,
већ тежи ка конструисаној апстракцији. Каква је та сликарска
конструкција?
У којој мери је Кандински успевао да своју теорију примени у
сликарству, да створи апстрактну слику и како су то музички прин-
ципи утицали на уметнички приступ Кандинског?
Да бисмо разумели Кандинског и дошли до неких одговора на
постављена питања, могли бисмо најпре да сагледамо личну сли-
ку: човек од тридесет година, који живи у Русији крајем 19. века,
студира права и народну економију, у том моменту је асистент
права, пред собом има врло стабилну будућност, међутим, одлу-
чује да напусти све чиме се бави и посвети се уметности. Тај човек
био је Кандински. Нека унутарња сила, која је постојала у Кандин-
ском још од раног детињства, ослободила се баш у том тренутку.
За откривање потребе за стварањем заслужна су два иску-
ства. Прво, снажан доживљај који је Кандински осетио на изложби
француских импресиониста, 1896. године. Док је гледао Монеову
(Claude Monet) слику Плас�ови сена, схватио је да је препозна-
вање објекта на слици од секундарног значаја и да слика задржа-
ва пажњу без обзира на предмет. У том тренутку увиђа да је емо-
тивно надјачало визуелно. Други доживљај је везан за извођење
Вагнерове (Wilhelm Richard Wagner) опере Лоен�рин у Бољшој теа-
тру (Большой театр) у Москви, исте године. Опера је код Кандин-
ског покренула снажан доживљај синестезије.27 Он схвата колико
је велика моћ уметности, као и да је могуће јединство две уметно-
сти, музике и сликарства. И није зачуђујуће што је управо Вагнеро-
ва опера била покретач таквих визија, јер је тематика опере запра-
во средњовековна немачка легенда, тајанствени, бајколики свет,
који је био близак Кандинском, о којем је он дубоко размишљао.
25
Peter Vergo, „Music and abstract painting: Kandinsky, Goethe, Schoenber”,
u Towards a new art essays on the background to abstract art 1910-20 (London:
The Tate Gallery, 1980), 41–63.
26
27
Претпоставља се да је Кандински имао неуропсихолошки феномен –
синестезију. Могао је да види боје или слике када чује музику.
221
Кандински је желео да постигне апстрактност у својим слика-
ма. Када кажемо апстрактно, на шта се тачно мисли? Апстракција
је нешто мисаоно, нешто ван материјалног, што постоји само као
појам. Музика је апстрактна. Апстрактност музике проистиче из
чињенице да је ослобођена од материје. Музичар нема потребу
за материјалом, на начин као што је сликару потребно платно,
скулптору камен или неки други материјал. Музика се бави зву-
ком, не нечим видљивим, ослобађа од заблуде очију.
Кандински је имао јасну идеју шта жели да постигне, међу-
тим, реализација није била лака. Уметници су се предуго бавили
објектима којим су окружени. Потешкоћа је утолико била већа,
самим тим што је Кандински био сам „на врху највишег врха”.28
Постојала је потреба да се утврде правила која би објаснила не
тако видљиву логичност. Напуштањем пуког представљања обје-
ката, слика је морала да добије нешто што би заменило форму, па
је Кандински решење видео у композицији и конструкцији. Било
је потребно створити композициону основу и конструкцију нове,
апстрактне слике.
Сусрет који ће му помоћи у реализацији идеје и вероватно
оставити најјачи утисак на њега, догодио се у Минхену, јануара
1911. године, у тренутку када је Кандински већ издао своју књигу
Духовно у уме�нос�и. Био је то сусрет са музиком Арнолда Шен-
берга (Arnold Schönberg).
На концерту у Минхену, Кандински је чуо две Шенбергове ком-
позиције Дру�и �у�ачки квар�е�, оп. 10 и Три клавирска кома�а, оп.
11, које су компоноване делимично или целокупно29 у техници сло-
бодне атоналности.
Арнолд Шенберг је био аустријски композитор, теоретичар му-
зике и сликар, који је најдоследније од свих30 корачао у компоно-
вање без тоналног центра и у својим композицијама примењивао
пантоналност.31
28
29
Атоналност је примењена у четвртом ставу Гу�ачко� квар�е�а и у
целини у Три клавирска кома�а.
30
Примена атоналности је била присутна почетком 20. века међу
композиторима, пре свега у каснијем стваралаштву Скрјабина.
31
Шенберг себе није сврставао у атоналисте, јер је био против појма „ато-
нализам”. У Науци о хармонији пише: „Под атоналним се може разумети
само нешто што уопште нема везе са природом звука” и још „назвати
какав било однос тонова атоналним, једнако је тешко, као када бисмо
хтели да однос боја назовемо аспектралним или акомплементарним”
(Arnold Schönberg, Harmonielehre (Wien: Universal edition, 1956), 487), ра-
дије је користио термине �оли�оналнос� или �ан�оналнос� настале са
�оли- (мноштво), односно �ан– (све, свеобухватан). „Налазим да је израз
222
Шенбергове композиције биле су онакве какве никада до тада
нису компоноване, а у том тренутку су представљале логичан на-
ставак низа историјског развоја праксе компоновања музике. Пре
појаве потпуно ослобођене дисонанце, Вагнер је у својој опери
Трис�ан и Изол�а отишао најдаље могуће у одлагању разрешења
дисонанце у тонални центар, то јест у структуру, која одржава му-
зичко дело. До тада је, да подсетимо, свака композиција писана
у неком тоналитету (у некој музичкој лествици). Из почетног то-
налитета, модулацијом се одлази у друге тоналитете, ближе или,
чак, веома удаљене од почетног. Дисонантна сазвучја, нескладног
звучања, теже разрешењу у консонантно, у склад. Тако је морало
бити, али… Шенберг све то одбацује, тврдећи да не постоји разли-
ка између консонанце и дисонанце, јер, по њему, дисонанце нису
ништа друго него мало удаљеније консонанце.
Занимљиво је колико су приступи Кандинског и Шенберга били
слични. Писали су своје књиге у исто време – Кандински Духов-
но у уме�нос�и, а Шенберг Науку о хармонији, тежећи у својим
теоријама раскидању с постојећим правилима. Шенберг руши
основни принцип дијатонског приступа, одлучује се за „естетику
избегавања свих до тада важећих музичких закона”.32 Одлучује
се за компоновање без тоналног центра, ослобађајући тонове
од структуре и стварајући еманциповану дисонанцу – дисонанцу
којој није потребно разрешење. На тај начин оставља слушаоца
без очекиваног разрешења. Кандински ослобађа облике од пуког
подражавања природе, користи их за приказивање „унутрашњег
звука”.33 По Кандинском, апстрактне форме не описују реалне
објекте, као што и независна звучања код Шенберга немају оче-
кивано разрешење.
Шта је за Кандинског дисонанца у сликарству и на чему је за-
снована конструкција његових композиција?
Употреба слободне дисонанце код Кандинског може се упо-
редити са ефектима супротности и неразрешене тензије, мада је
његова структура композиције врло слична и принципима дијатон-
ског тоналног система.
Након концерта у Минхену уследила је кореспонденција из-
међу уметника, која је обојици подједнако значила. Овако је Кан-
дински у једном од писама Шенбергу тумачио дисонанцу:
‘атонална музика’, најнесретнији могући – то би било као када бисмо уме-

сто летења користили израз ‘уметност непадања’ или за пливање ‘умет-
ност недављења’”. Arnold Schoenberg, “Hauer’s Theories”, u Style and Idea
(New York: St. Martins Press, 1975), 210.
32
Цтирад Кохоутек, Техника ком�оновања у музици XX века (Београд,
Универзитет уметности у Београду, 1984), 83.
33
223
„Независан живот индивидуалних гласова у твојим компози-
цијама, управо је оно што ја покушавам да нађем у мојим сликама.
У овом тренутку, постоји велика тежња у сликарству да се пронађе
‘нова’ хармонија у конструктивном смислу, при чему је ритмич-
ност створена на скоро геометријској форми… Уверен сам да се
наша модерна хармонија неће наћи на том ‘геометријском’ путу,
већ негеометријском, нелогичном путу. А тај пут су ‘дисонанце у
уметности’ у сликарству, исто колико и у музици. И данашње дис-
онанце у сликарству и музици су само консонанце сутрашњице”.34
До тада су у сликарској пракси биле пожељне одређене комби-
нације боја и као такве су коришћене. Кандински пише о дозвоље-
ним и забрањеним комбинацијама боја, о дисхармонији:
„На истом начелу антилогике сада се боје које су дуго времена
сматране дисхармоничним ређају једна поред друге”.35
За њега нелогично постаје оно исто што и дисонанца код Шен-
берга, тако да би принципи такозване нове модерне хармоније
требало да буду засновани на нелогичном, на дисонанцама, док
је конструкција модерне хармоније сакривена, неочигледна и није
експресивна. Основ конструкције су дисонанце, што значи да је
таква конструкција заснована на супротностима и контрастима.
Кандински је своје идеје о сликарској композицији јасније тума-
чио након сусрета и кореспонденције са Шенбергом, допуњујући
своју књигу о мелодијским и симфонијским типовима конструк-
ције. По Кандинском, мелодијска конструкција подређена је једно-
ставној форми, градећи мелодијску композицију, док симфонијска
обухвата више форми које су подређене основној, образујући на
тај начин симфонијску композицију. У музици, симфонија је орке-
старска композиција, а мелодија је глас, низ тонова који звуче це-
ловито. Симфонију чини мноштво мелодија, мада мелодија може
да постоји и самостално. И код Кандинског, симфонијска компо-
зиција садржи мелодијске форме, као подређене делове, док ме-
лодијска композиција садржи једноставне геометријске облике и
линије, као што мелодија у музици садржи тонове са одређеним
трајањем, ритам којим се тонови изводе и одређену динамику ме-
лодије. Кандински затим разликује три врсте симфонијске компо-
зиције: импресије, импровизације и композиције.
Слике назване „Импресије” настају под утицајем спољашњег
доживљаја. Тако је слика Им�ресија III (слика 3) настала након већ
поменутог концерта 1911. године, као импресија на музику Арнол-
да Шенберга. [Слика 3.]
34
Arnold Schoenberg, Wassily Kandinsky i Jelena Hahl-Koch, Letters, Pictures
and Documents (London: Faber and Faber, 1984), 21.
35
224
Слика 3. Импресија III
„Импровизације” настају из „унутрашње потребе”.36 Пред-

стављају несвесно у уметнику, несвесну конструкцију. Такве слике
настају без припреме. Конструкција слика названих „Компози-
ције” је умна, док је покретачка снага унутрашња потреба, и на тај
начин се несвесно ставља у оквире свесног.
Примећујемо да је речник којим се Кандински користи у својој
теорији – музички: симфонија, мелодија, хармонија, генералбас и
тако даље. Чак тумачи изразе по музичким принципима, а пример
за то је израз „композиција”. У сликарској пракси композиција
представља организацију елемената на слици, док је код Кандин-
ског исто као и у музичкој пракси – композиција, заправо целокуп-
но дело.
Оно што је било потребно Кандинском јесте тумачење ап-
страктне идеје апстрактним, а опет познатим и јасним терминима,
какви постоје у музици. Отуда, између осталог, и коришћење му-
зичког израза „контрапункт”.37 У музици је контрапункт правило
по којем се уклапају различити гласови вишегласне композиције.
36
Ibid.
37
Значење речи потиче из латинског језика – punctus contra punctum, тачка
у односу на тачку. Контрапункт је однос између хармонијски зависних, а
ритмички независних гласова, за дефинисање сликарског приступа.
225
Код Кандинског је контрапункт принцип којем када додамо и боје
долазимо до сликарског контрапункта, то јест до композиције.
4. Закључaк
Пажљивим читањем литературе коју је Кандински написао,

увиђамо значај конструисане унутрашње нужности у његовом
уметничком приступу. Схватамо да је визија Кандинског била
јасна и да није било лако представити је у теорији, а још је теже
у пракси. Кандинском је био потребан модел за представљање
своје идеје. Музика и математика су послужиле Кандинском као
модел у конвергирању визуелног ка апстрактном. При томе,
не на такав начин да копира музичке и математичке принципе
у свом сликарству, већ да помоћу њих јасније тумачи сликарску
апстракцију.
Извори преузетих илустрација
Слика 1. Преузето 26.6.2015, http://www.wassilykandinsky.net/work-

50.php.
Слика 2. Преузето 26.6.2015, http://www.wassilykandinsky.net/work-
247.php.
Слика 3. Преузето 27.9.2014, http://www.wikiart.org/en/
wassily-kandinsky/impression-iii-concert-1911.
1. Annis, Shannon M. „Kandinsky’s dissonance and the Schoenbergian

view of Composition VI”. Мастер теза, Универзитет Јужне Флориде,
Факултет визуелних и извођачких уметности, 2008.
2. Ashmore, Jerome. „Sound in Kandinsky’s Painting”. Journal of
Aesthetics and Art Criticism (1977): 329–336.
3. Behr, Shulamith. „Kandinsky and Theater: The Monumental Artwork
of the Future”. U Vasily Kandinsky and the Total Work of Art: from
Blaue Reiter to Bauhaus, 64–85. Njujork: Nova galerija i Ostfildern:
Hatje Kantz, 2013.
226
4. Davies, Penelope J. E., Walter B. Denny, Frima Fox Hofrichter, Joseph
Jacobs, Ann M. Roberts i David L.Simon. Janson’s history of art: The
western tradition, 7th edition. New Jersey: Pearson education, Inc.,
Upper Saddle River, 2007.
5. Jensen, Henrik Jeldtoft. Mathematics is painting without the brush;
painting is mathematics without the chalk. Rad predstavlјen na
Međunarodnoj konferenciji, „Excellence: Education & Human
development”, Atina, Grčka, 1–4 jula 2009.
6. Кандински, Василиј. О �уховном у уме�нос�и. Београд: IP
ESOTHERIA, 2004.
7. Кандински, Василиј. Point and line to plan. Њујорк: Solomon R.
Guggenheim Foundation, 1947.
8. Кохоутек, Цтирад. Техника ком�оновања у музици XX века. Бео-
град: Универзитет уметности у Београду, 1984.
9. Ku, Oleg. Преузето 7.8.2014. http://www.wassilykandinsky.net/.
10. Лопандић, Драгомир. Геоме�рија. Преузето 26. 6. 2015. http://
www.matf.bg.ac.rs/p/files/34-Geometrija_Dragomir_Lopandic.pdf.
11. Magdalena Dabrowski. Преузето 19.8.2014. http://www.artchive.
com/artchive/K/kandinsky.html
12. Rogers, Mimi Fronczak. „Abstraction and Atonality”. The Prague
Post. Преузето 19.8.2014. http://www.praguepost.cz/night-and-day/
galleries/9377-abstraction-and-atonality.html.
13. Rаymond Coffer. Преузето 7.8.2014. http://www.richardgerstl.com/.
14. Schoenberg, Arnold, Wassily Kandinsky i Jelena Hahl-Koch. Letters,
Pictures and Documents. London: Faber and Faber, 1984.
15. Searl, Dan. „A Visual Musician: Musical Elements Within the Paintings
of Vassily Kandinsky”. Преузето 7.8.2014. http://www.dansearl.com/
writing.
16. Vergo, Peter. „Music and abstract painting: Kandinsky, Goethe,
Schoenberg”. U Towards a new art essays on the background to
abstract art 1910-20, 41–63. London: The Tate Gallery, 1980.
227
Vesna P. Todorčević
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences and
Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade
Tanja P. Lazin
Procescom d.o.o, Belgrade
MUSIC AND MATHEMATICS IN THE THEORY AND WORK OF WASSILY

KANDINSKY
Wassily Kandinsky, one of the most complex pioneers of abstraction,

connects painting to mathematics and music in his art. The first part of
the article presents mathematical principles that Kandinsky used in his
painting and theory. The first is the deductive approach to the analysis
of elements of a painting, which is close to the mathematical method
of defining geometrical concepts. This is followed by comparison of
definitions of point, line and surface in Kandinsky’s work with Euclid’s
definitions of the same concepts. Paintings of Wassily Kandinsky are
abundant in circles, lines, triangles, which stand in the asymmetric
balance, and nothing on them is superfluous, and nothing needs to
be added. By applying analytical approach in his work, Kandinsky
envisages problems of today’s digital production of images, numerical
representations of the art. The second part of the article deals with
musical principles in Kandinsky’s theory and work, the key moments that
influenced Kandinsky’s professional orientation, the idea of convergence
of various arts, the art which could include the art of music, painting
and dance, difficulties in the realization of an abstract paintings and the
method in which music helped in the realization of an idea, an encounter
that significantly affects the work and further development of Kandinsky,
encounter with music and the theory of Arnold Schoenberg. Kandinsky
manages to, with the help of mathematics and music, create an abstract
image, and, on that journey, with his patient theoretical work, justify and
explain his actions, facilitate and enable further development of fine arts,
and development of the visual arts.
Keywords: abstraction, asymmetry, composition, dissonance

228
УДК 007.52
Мирјана М. Филиповић1
Универзитет у Београду, Институт Михајло Пупин, Београд
Љубинко Б. Кевац2
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет и Иновациони
центар Електротехничког факултета, Београд
РОБОТИ – ПАМЕТНЕ МАШИНЕ3
Апстракт
У oвoм рaду приказан је историјски осврт на развој роботике,
од самог настанка оруђа као човековог помагала, па до дана
шњих дана. Кроз историју, човек је желео да самом себи што
више олакша рад. Из ове потребе проистекли су првобитно
примитивни уређаји, а затим и велики број модерних уређаја,
који човеку омогућавају бржи и ефикаснији рад у скоро свим
делатностима. Човека су током његовог развоја веома при
влачиле машине које би могле да опонашају њега самог или,
чак, да му омогуће остварење нечега што му природа није
доделила. На тај начин су настале и у данашње време веома
популарне машине – роботи. Реч робо� је први пут поменуo
чешки писац Карел Чапек (Karel Čapek) у својој позоришној
представи4 и на тај начин увео нов термин у научну област.
Након тога је реч робо� дефинисана, чиме је прецизирано
да роботи представљају електромеханичке системе, који су
1
mira@robot.imp.bg.ac.rs
2
ljubinko.kevac@gmail.com
3
Овај рад је подржан од стране Министарства за науку и технолошки развој
Републике Србије кроз финансирање пројекта „Динамика хибридних
система сложених структура”, ОИ-174001, и пројекта „Истраживање и
развој амбијентално интелигентних сервисних робота антропоморфних
карактеристика”, ТР-35003.
4
„R.U.R. (Rossum’s Universal Robots)”, Readingroo, преузето 06.07.2015,
http://preprints.readingroo.ms/RUR/rur.pdf.
229
у стању да аутономно или мануленим управљањем од стране
човека изводе одређене задатке.5 Убрзаним развојем роботи
ке у савременом времену, ови системи налазе своје место у
свим областима живота и рада. Данас имамо различите врсте
подела робота, и то према облику, области примене, нивоу
аутономности и сличним факторима. Општеприхваћена поде
ла не постоји, јер се одређени типови робота могу сврстати у
више области по својим карактеристикама. Зато смо се овде
ограничили на роботе следећих група: хуманоидни роботи, ин
дустријски роботи, сервисни роботи, мобилни роботи, летећи
роботи и слично. У овом раду ће кроз неколико поглавља бити
представљени ови роботи, прецизније, њихов настанак, при
мена и будућност.
Кључне речи: роботика, хуманоиди, индустријски роботи, сервис
ни роботи, мобилни роботи, нанороботи, микророботи
1 Хуманоидни роботи
Хуманоидни роботи представљају врсту робота који имају

облик тела налик човечијем и они данас представљају можда и
најпопуларнију скупину робота. Људска бића су током миленијума
постојања својим богатим стваралаштвом непрекидно
покушавала да себи пронађу замену и помоћ у свакодневном
животу. Таква тежња дубоко је усађена у човековом бивствовању,
што је видљиво и код деце.
Жеља за креирањем бића сличног човеку датира још од антич
ке Грчке, када су становници, за
окупљени разарајућим ратови
ма, направили џина Тауруса који
би одбранио острво Крит од не
пријатеља. Прошло је много вре
мена од стварања оваквих мито
лошких бића до реализације пр
вих роботских система који су се
појавили током 15. века, када је
један од највећих истраживача у
Слика 1. Да Винчијев
робот- ратник
5
„Robot”, Merriam-Webster Dictionary, преузето 21.05.2015, http://www.
merriam-webster.com/dictionary/robot.
230
људској историји, Леонардо да Винчи (Leonardo da Vinci) скицирао
механички систем који личи на првог робота-ратника. Скице овог
механизма приказане су на слици 1.6 Леонардов робот је могао да
стоји, седи, подигне своје визире и да маневрише руком у којој је
држао оружје. Читав механизам је покретала је серија котурова и
каблова.
Механизам сличан Леонардовом дизајнирао је професор Џорџ
Мур (George Moore) 1893. године (слика 2). Он је креирао чове
ка-ратника који је покретан помоћу парне машине, која је имала
снагу од 0.5 КС (коњских снага), те је могао да се креће брзином
Слика 2. Џорџ Муров човек на пару
од 14 км/х, иако је сам систем био веома крут.7

Почетком 20. века, тачније 1928. године, Вилијам Рикардс
(William Rickards) и Алан Рефел (А. H. Refell) креирали су првог
Лимено� човека, који је могао да се покреће у оквиру платформе
на којој се налазио.8 Овај робот, назван Ерик (Eric), приказан на
6
Michael E. Moran, „The da Vinci robot”, Journal of Endourology, 20, 12
(2006): 986–990.
7
„Prof. George Moore’s Steam Man”, David Backley, преузето 21.05.2015,
http://davidbuckley.net
8
„1928-Eric Robot – Capt. Richards & A.H. Reffell (English)”, Reu
ben Hoggett, преузето 21. 05. 2015, http://cyberneticzoo.com/robots/
231
слици 3, ногама је био повезан на одређену
платформу, а могао је да помера труп и руке.
Ово је био први робот који се састојао од
електромотора као покретачких јединица.
Након успешног презентовања робота
Ерика, четрдесетих година 20. века, ком
панија Westinghouse Electric Corporations
направила је два робота у којима су се
електромотори користили за комплетно
кретање робота. Произвели су човеколиког
робота и његовог најбољег пријатеља – ро
бота који личи на пса и који се звао Спарко
(Sparko), док је његов газда носио име Елек
тро (Elektro) (слика 4).9
Средином 20. века, Норберт Винер Слика 3. Робот
(Norbert Wiener) је објавио низ радова из Ерик
области Теорије у�рављања, чиме је ство
рио базу за развој многих области. Робо
тика је само једна од области које кори
сте његове резултате. Он је дефинисао
низ теорија о кибернетици: кибернетика
представља трансдисциплинарни приступ
за истраживање регулаторних система,
њихове структуре, ограничења и могућно
сти.10 Његови радови и данас представљају
једну од инспирација у развоју савремених
машина.11
Процват роботике на нашим просто
рима почео је 1963. године. Као резултат
сарадње Електротехничког факултета у
Београду и Института Михајло Пупин из Слика 4. Електро са
Београда, настала је прва роботизована својим пријатељем
шака – „Београдска шака” (слика 5). Идеј Спарком
ни креатор ове шаке јесте Рајко Томовић,
а она и данас представља подстицај на
1928-eric- robot-capt-richards-english/.
9
New Scientist, „The return of Elektro, the first celebrity robot”, New Sci-
entist, преузето 21. 05. 2015, http: // www.newscientist.com/article/mg
20026873.000 -the-return-of-elektro-the-first-celebrity-robot.html.
10
Albert Müller, „A Brief History of the BCL”, Österreichische Zeitschrift für
Geschichtswissenschaften 11, 1 (2000): 9–30.
11
Norbert Wiener, Cybernetics, or Control and Communication in the Animal
and the Machine (Cambridge: MIT Press, 1948).
232
учницима и истраживачима широм
света за даљи рад и истраживања у
роботици.12
Једним од пионира савремене
хуманоидне роботике сматра се
Миомир Вукобратовић. Екипа на
учника је 1968. године у Институту
Михајло Пупин, под руководством Слика 5. Београдска шака
Миомира Вукобратовића, дизајни
рала први егзоскелет, који је наред
них година развијан и унапређиван
и представља, такође, један од пио
нирских подухвата у роботици, како
у Србији тако и у свету (слика 6).13
Један од најзначајнијих резултата из
овог плодног периода развоја робо
тике јесте Тачка Нула Момента (Zero
Moment Point – ZMP). Миомир Ву
кобратовић је, заједно са својим ко
легом Давором Јуричићем, први пут
дефинисао ZMP за двоножне робо
те.14 Тиме је направљен нови помак
у развоју роботике. ZMP представља
један од битних услова кретања не
само човеколиких робота већ свих Слика 6. Вештачки ходач
робота који остварују кретање рит дизајниран у Београду
мичним ходањем. Многи роботи,
који су стекли светску славу, поред осталих услова, засновани су и
на овом принципу и потврђују значај концепта ZMP-а.
Наведени пионирски подухвати подстакли су развој двонож
них локомоционих робота широм света. У годинама након дефи
нисања ZMP-а, па до данашњих дана, креиране су разне двоножне
конструкције које су базиране на тим принципима.
Јапански гигант Хон�а (Honda) почео је активно да учествује у
развоју хуманоидне роботике крајем седамдесетих година про
шлог века. Током развоја својих хуманоидних робота, пролазећи
кроз разне фазе, уложили су много новца и времена да би стиг
ли до данас најпознатијег и најомиљенијег робота под називом
12
„Rajko Tomović – biografija”, Bmit, преузето 06.07.2015, http://bmit.etf.rs/
biografije/Tomovic.pdf.
13
„Istorijat”, Институт Михајло Пупин, преузето o 21.05.2015, http://www.
pupin.rs/o-institutu/istorijat/.
14
Dаvor Juričić i Miomir Vukobratović, „Contribution to the synthesis of biped
gait”, IEEE Transactions on Bio-Medical Engineering, B (1969): 1–6.
233
АСИМО (Advanced Step in Innovative Mоbility–ASIMO). Његови
претходници представљали су системе који су могли да испуња
вају многе задатке, а свака нова верзија постајала је напреднија
у односу на претходну. Почетком новог миленијума настала је
најновија верзија Хон�ино� робота названа АСИМО. АСИМО пред
ставља једну од најсавршенијих машина данашњице и има бројне
могућности: ходање, трчање, пењање уз степенице, ношење обје
ката одређене величине, препознавање особа и тaко даље. Његов
ход је заснован на принципима ZMP-а.15 На слици 7 приказан је
АСИМО, заједно са својим претходницима.
Слика 7. АСИМО и његови претходници
Иако АСИМО представља један од најатрактивнијих робота

данашњице, он још увек не личи потпуно на човека. Постоји низ
других робота које покушавају да опонашају човека. Једна од
тих машина јесте ЕЋЕ (ЕССЕ) робот (слика 8), који се састоји од
низа вештачких мишића који опонашају људске мишиће. Дизајни
рани су труп и глава ЕЋЕ робота, и урађени су алгоритми који му
омогућавају да се еластичније креће од АСИМО робота. На овом
пројекту је у једном временском периоду радио и тим са Електро
техничког факултета из Београда.16
„ASIMO”, Honda, преузето 21.05.2015, http://world.honda.com/ASIMO/.
15
16
„ECCEROBOT”, ETF Robotics, преузето 21.05.2015, http://robot.etf.rs/in
dex.php/eccerobot/.
234
Још један од хуманоид
них робота који се развија у
Србији, тачније у Новом Саду
на Факултету техничких наука
(ФТН), носи име МАРКО (мул
тимодални, антропоморфни
робот когнитивних особина)
(слика 9). Развој овог робота
од идеје до реализације води
Бранислав Боровац са својим
тимом сарадника. Овај робот
представља једног од првих
медицинских робота који ће
моћи самостално да води
дијалог са људима.17 Робот
МАРКО треба да мотивише
децу која су на терапији да
што дуже раде вежбе. Његов
основни циљ јесте да се деца
афективно вежу за робота,
као за било коју другу играчку. Слика 8. ЕЋЕ робот
Сви наведени роботи су чо
веколики, али ипак немају потпуну слич
ност са људским бићима. Од почетка
новог миленијума до данас, научници су
развијали роботе који и по спољашњем
изгледу подсећају на човека. Ти роботи
се називају Андроиди (Аndroid) и Гино
иди (Gynoid).18 Андроид (од грчке речи
andr – мушкарац и eides – припадни
ци, сродници) јесте робот направљен
по узору на мушкарца, обично опона
шајући његов изглед и понашање, док
Гиноид означава хуманоида који изгле
дом и понашањем подсећа на жену. Је Слика 9. Робот МАРКО
дан од примера Гиноида приказан je на
слици 10. Андроиди и Гиноиди имају мо
гућност опонашања људских бића и они
17
Srđan Savić, Mirko Raković i Branislav Borovac, „Mechanical design and
control algorithm for the arm of humanoid robot Marko” (rad predstavljen
na The 6th PSU-UNS International Conference on Engineering and Technology
(ICET), Novi Sad, Serbia, May 15–17, 2013).
18
Julie Сarpenter et al., „Gender representation in humanoid robots for do
mestic use”, International Journal of Social Robotics 1, 3 (2009): 261.
235
користе алгоритме који им омогућавају да
препознају особе у околини и комуници
рају са њима.
Иако су истраживачи много раније уна
предили и ставили у функцију индустријске
роботе, у овом раду смо најпре приказали
развој хуманоидних робота, јер су они од
самих зачетака роботике непрекидни иза
зов за истраживаче и научнике. У следећем
поглављу представићемо преглед инду
стријских робота.
Слика 10. Гиноид
дизајниран у
Јапану
2. Индустријски роботи
Индустријски роботи представљају системе који изгледом

најчешће подсећаају на људску руку. Они се и даље упоредо раз
вијају с хуманоидним роботима. У данашње време имају велику
примену у разним делатностима, као што су: заваривање, бојење,
склапање производа, дохватање елемената и слично. Индустриј
ски роботи се већ деценијама успешно користе као помоћ човеку
при обављању неких тешких и опасних индустријских послова.19
Ови роботи се још називају и манипулаторима, јер могу да мани
пулишу разним објектима који се налазе у њиховом окружењу –
односно у њиховом радном простору (радни простор представља
простор око робота у којем он може несметано извршавати све
своје задатке).
Идеја за креирањем индустријских робота покренута је почет
ком 20. века. Научници су покушавали да дизајнирају систем који
би могао заменити људе у неким тешким и опасним пословима.
Тако је 1937. године Грифит П. Тејлор (Griffith P. Taylor) компле
тирао првог индустријског робота, чији је дизајн објављен у ча
сопису.20 Овај уређај је изгледао као кран, којег је покретао један
електромотор.
Педесетих година 20. века настали су и први патенти из ове об
ласти. Џорџ Девол (George Devol) је био први носилац патената
из области индустријске роботике, на основу којих је, заједно са
својим колегом Џозефом Енгелбергером (Joseph Engelberger), от
ворио прву фабрику за израду индустријских робота – Unimation
19
Shimon Y. Nof, ed., Handbook of Industrial Robotics (New York: John Wiley,
1999), 1378.
20
Griffith P. Taylor, „An Automatic Block-Setting Crane”, Meccano Magazine
23, 3 (1938): 172.
236
robots.21 Ови роботи су могли да
преносе објекте с једног места
на друго, и то уз велику прециз
ност и могућност понављања.
Индустријски роботи су, на
кон првог патента, постајали све
популарнији, па је тако један од
пионира данашње индустријске
роботике, Виктор Шајнман (Vic
tor Scheinman) на Универзитету
Стенфорд (Stanford University)
дизајнирао чувену Станфорд
ску Руку (Stanford Аrm), која је Слика 11. ПУМА робот
била покретана електромотори
ма и могла је да се креће у шест оса, што јој је омогућило да се
несметано позиционира у тачке у свом окружењу. Ови роботи су
успешно употребљавани за заваривање и склапање уређаја. Након
израде ове роботске руке, Шајнман је дизајнирао и нову руку на
Универзитету МИТ (Massachusetts Institute of Technology – MIT),
која је такође носила симболично име – МИТ Рука (MIT Аrm). Кас
није је Шајнман продао права на своје роботе фирми Unimation
robots, како би започела серијска производња његових робота.
Касније су ти роботи унапређени, па је на тај начин настао један
од најпознатијих индустријских робота данашњице – ПУМА робот
(Programmable Universal Machine for Assembly – PUMA), који је
приказан на слици 11.
Убрзо након популаризације роботике у Сједињеним Америч
ким Државама, индустријски роботи су нашли своје место и у
Европи. Настале су две компаније које и данас успешно продају
роботске механизме – KUKA Robotics, ABB Robotics. Ове компаније
су почетком седамдесетих година прошлог века пласирале своје
роботе на европско тржиште. Први робот произведен у компа
нији KUKA Robotics носио је име ФАМАЛУС (FAMULUS), док је први
робот којег је произвела компанија ABB Robotics био назван ИРБ
6 (IRB 6).22
Током седамдесетих година 20. века дошло је и до развоја ин
дустријске роботике на просторима бивше Југославије, па је тако
1978. године представљен први српски индустријски робот који је
назван УМС-1. Он је био инсталиран у Телео��ику у Земуну за кали
21
Barnaby J. Feder, „He Brought Robot to Life”, The New York Times,
March 21, 1982, преузето 21. 05. 2015, http://www.nytimes.com/.../
he-brought-the-robot-to-lif.
22
„History of Industrial Robots”, International Federation of Robotics,
преузето 21.05.2015, http://www.ifr.org/history/.
237
брацију аутомобилских термостата (слика 12). Овај робот је био
пројектован у Институту Михајло Пупин у Београду.23
Слика 12.
Први српски
индустријски
робот – УМС-1
Почетком осамдесетих година 20. века интересовање за ин

дустријском роботиком попримило је велике размере и од тада
настају бројне компаније у Јапану, које и данас држе примат у
роботици уопште. У Србији је 1990. године отворена прва српска
фабрика робота, ЛОЛА Робо�и, која, нажалост, није преживела
економске проблеме с којима се Србија суочавала деведесетих
година, због чега је 2001. године престала с радом. Едукациони
робот индустријске конфигурације РОБЕД03 развијен је крајем 20.
века у Институту Михајло Пупин у Београду.24
Данас постоји велики број компанија које развијају инду
стријске роботе и ти роботи су готово потпуно усавршени да могу
извршавати разне постављене задатке. Компанија KUKA Robotics
је пре пар година представила једну од најмоћнијих роботских ма
шина, која се одликује импозантним карактеристикама и приказа
на је на слици 13.25
3. Сервисни роботи
Сервисни робот је машина која обавља корисне послове за

потребе људи и уређаја које људи користе. Ови роботи имају
широку примену у разноврсним људским делатностима.
23
„Iskustva i mogućnosti primene robota u Srbiji”, Инжењерска комора
Србије, преузето 21.05.2015, http://www.ingkomora.org.rs/materijalpo/
download/2015/PBPetrovic-ROBOTIKA.pdf.
24
IMP, „ROBED03”, IMP Robotics, преузето 07. 07. 2015, http://www.pupin.
rs/RnDProfile/robed03.html.
25
KUKA Robotics, „Our Industrial Robots”, KUKA, преузето 21.05.2015,
http://www.kukarobotics.com/en/products/industrial_robots/.
238
Слика 13. Нови робот КУКА Робо�икса
Обично су потпуно или делимично

самостални. Креирани су тако да не
могу нашкодити кориснику, то јест
човеку.26
Једна од првих група робота који
помажу човеку у обављању неких
свакодневних послова јесте гру
па под називом Доместик роботи
(Domestic robot), која подразумева
роботе намењене за помоћ у до
маћинству. Један од најпопуларнијих
робота из ове групе јесте робот-уси
сивач. На слици 14 приказан је Румба
робот (Roomba robot), којег је напра Слика 14. Румба робот
26
„Definition of Service Robots”, International Federation of Robotics,
преузето 21.05.2015, http://www.ifr.org/service-robots/.
239
вила фирма iRobot.27 Овај робот може несметано да се креће по
домаћинству и по већ предефинисаном алгоритму скупља праши
ну у кући без помоћи корисника.
Поред помоћи у домаћинствима, сервисни роботи се користе
и као помоћ у истраживању космоса. Један од данас најпозна
тијих робота јесте Кјуриозити ровер (Curiosity rover), који је 2012.
године слетео на планету Марс, где и данас врши истраживање
о стању на црвеној планети. Пре Кјуриозитија, велики број робо
та је послат на Марс, али је након неког времена с већином њих
изгубљен сваки контакт. Поред Кјуриозитија (слика 15), и робот
под именом Опортјунити (Opportunity) и даље успешно истражује
црвену планету.28
Слика 15. Кјуриозити на Марсу
Сервисни роботи су нашли своју примену и као испомоћ у ме

дицини. Најпознатији систем који се користи у овој области јесте
Да Винчи Систем за операције (Da Vinci Surgical System), којег је
производила америчка фирма Intuitive Surgical.29 Овај систем се
састоји од конзоле којој приступа доктор без директног контак
та с пацијентом. Предност овог система јесте лапароскопски при
ступ унутрашњости тела пацијента (слика 16). До краја јуна 2014.
27
„About iRobot”, iRobot, преузето 21. 05. 2015, http://www.irobot.com/
About-iRobot.aspx.
28
Science, „Curiosity – Exploring Martian Habitability”, Science AAAS,
преузето 21. 05. 2015, http://www.sciencemag.org/site/extra/curiosity/.
29
„History”, Intuitive Surgical, преузето 21. 05. 2015, http://www.intuitivesur
gical.com/company/history/; Timothy Lenoir, Semiotic Flesh: Information and
the Human Bodyarious (Seattle, WA: University of Washington Press, 2002),
28–51.
240
Слика 16. Систем за опе
рације Да Винчи
године, нешто преко 3000

оваквих система било је ин
сталирано у болницама ши
ром света. Они су успешно
примењени у преко пола ми
лиона операција.
На Кореанском институ
ту за океанске науке и тех
нологије (Korean Institute of
Ocean Science and Technology
Слика 17. Кребстер ЦР200
– KIOST) развијен је велики подводни краба-робот под називом

Кребстер ЦР200 (Crabster CR200). Овај робот има шест великих
ногу. Димензије су му: 2.4x2.4x1.3 м, тежина је 650 кг и може да
се креће до 200 м у дубину.30 Овај робот, дакле, припада групи
подводних истраживачких сервисних робота и представља један
од најпопуларнијих робота данашњице из ове области. Кребстер
ЦР200 приказан je на слици 17.
30
„Huge Six-Legged Robot Crabster Goes Swimming”, IEEE Spectrum, пре
узето 21. 05. 2015, http://spectrum.ieee.org/automaton/robotics/industrial
-robots/six-legged-underwater-robot-crabster.
241
Слика 18. Кабловски вођени систем – ЦПР систем
Сервисни роботи, поред наведеног, могу бити примењени и на

спортским и сличним манифестацијама. На Светском првенству
у фудбалу у Бразилу 2014. године коришћен је кабловски систем
за вођење камере у тродимензионалном простору, чиме се при
посматрању дешавања на терену постижевеома упечатљив ефе
кат. Овакви системи се називају Кабловски вођени паралелни
роботски системи (Cable Suspended Parallel Robotic System – CPR
System). Аутори из Србије раде на новом концепту и конструкцији
кабловски вођеног механизма. Један тип овог система приказан је
на слици 18. Приказани систем може се користити и у многе друге
сврхе: војне, безбедносне, као помоћ старијим особама, деци и
слично.31
4. Мобилни роботи
Мобилни роботи су машине које се аутономно крећу у 3Д простору.

То могу бити: хуманоидни роботи, летећи роботи, аутономна во
зила и слично. На примеру мобилних робота очигледно је да фор
миране поделе робота у различите групације нису стриктно огра
ничене и да се међусобно преплићу. За разлику од индустријских
робота, мобилни роботи нису везани за једну платформу, него се
могу кретати у свом окружењу. Осим тога што се мобилни роботи
могу несметано кретати у свом окружењу, коришћењем додатних
уређаја (на пример, сензора). Употребом адекватних алгоритама,
они могу при кретању обилазити препреке које им се нађу на пу
31
Mirjana Filipovic, Ana Djuric i Ljubinko Kevac, „The significance of adopted
Lagrange principle of virtual work used for modeling aerial robots”, Applied
Mathematical Modelling, 39, 7 (2015): 1804–1822.
242
Слика 19.
Станфордска
колица
ту.32 Први мобилни роботи су се појавили током Другог светског

рата и то су, нажалост, биле летеће аутономне бомбе. Ракете В1
(V1) и В2 (V2), које су поседовале груб аутопилотски и аутоматски
систем детонирања, представљају претечу данашњих крстарећих
ракета.33
Прве ракете су подстакле развој нове области роботике, а у
годинама након Другог светског рата покренути су многобројни
пројекти широм света из области мобилне роботике. Тако су, то
ком шездесетих година 20. века, представљени разни мобилни
роботи, а један од њих је Робот косилица (Mowbot), који је био
први робот за аутоматско кошење травњака.34 Убрзо након пред
стављања првог робота-косилице, представљена су Станфордска
колица (Stanford Cart), што је назив за првог робота који је могао
да прати белу линију на путу, користећи уграђену камеру за препо
знавање (слика 19).35
Даљи развој мобилних робота био је прилично убрзан, па је
почетком осамдесетих година 20. века тим научника под руковод
ством Ернста Дикманса (Ernst Dickmanns) на Универзитету Бун
32
Paul M. Moubarak i Pinhas Ben-Tzvi, „Adaptive Manipulation of a Hybrid
Mechanism Mobile Robot”, (rad predstavljen na IEEE International Sympo
sium on Robotic and Sensors Environments (ROSE), Montreal, Canada, 2011).
33
Alan J. Levine, The Strategic Bombing of Germany, 1940–1945 (New York:
Praeger, 1992), 137, 139.
34
„Introduction to Autonomous Mobile Robots”, ROBOTEE, преузето
07.07.2015, http://www.robotee.com/EBooks/Introduction_to_Autonomous
_Mobile_Robots.pdf.
35
Hans P. Moravec, „The Stanford Cart and the CMU Rover”, Proceedings of
the IEEE, 71, 7 (1983): 872–884.
243
десвер у Минхену (Bundeswehr University Munich) направио први
аутомобил-робот, који је могао сам да се креће брзином од око
90 км/ч. Из безбедносних разлога, први тестови на овом роботу су
урађени на празној улици.36
Током деведесетих година 20. века учињени су још већи пома
ци у производњи мобилних робота. Тим Ернста Дикманса унапре
дио је аутомобила-робота, па се тада робот кретао брзином од
око 120 км/ч и могао је да пређе знатно већу удаљеност. Такође
је НАСА (National Aeronautics and Space Administration – NASA)
представила неколико мобилних робота које је послала у мисију
истраживања космоса, a неки од њих су наведени у претходном
поглављу. Средином последње деценије 20. века појавили су се и
први мобилни роботи који су, због приступачне цене, били доступ
ни за куповину широј популацији. Свако је могао да, користећи
своје знање и имагинацију, испрограмира робота и генерише ње
гово кретање.
Као логичан наставак овог појединачног истраживања кретања
мобилног робота, покренут је пројекат под називом Сворм-бо�с
(Swarm-bots), а односио се на роботе који би се заједно кретали у
ројевима и решавали разне задатке.37 Једна група оваквих робота
приказана је на слици 20.
Слика 20.
Група Сворм
– ботса
Једна од угледнијих компанија из области роботике данас,

Boston Dynamics, 2008. године је представила робота који се сма
тра једним од атрактивнијих робота данашњице, а назван је Вели
ки Пас (BigDog). Овај робот може да се самостално креће великим
брзинама и оспособљен је да носи веома тешке терете. Такође,
има могућност кретања по залеђеним теренима и подизања у слу
36
Еrnst D. Dickmanns, Dynamic Vision for Perception and Control of Motion
(London: Springer, 2007), 413–437.
37
„Swarm robotics: A review from the swarm engineering perspective”,
IRIDIA, преузето 07.07.2015, http://iridia.ulb.ac.be/IridiaTrSeries/link/Iridi
aTr2012-014.pdf.
Слика 21. Робот Велики Пас (Бостон Дајнамикс)
Слика 22. Летећи робот (дрон)
чају да га неко удари са стране и покуша да га обори на земљу.38

Два примерка овог робота приказана су на слици 21. Такође, јед
на од најразвијенијих и најпопуларнијих врста мобилних робота
у овом тренутку су летећи роботи, такозвани дронови (drone) и
они се користе у разним областима, на пример у војној индустрији
(слика 22).39
38
„BigDog – The Most Advanced Rough-Terrain Robot on Earth”, преузето
21.05.2015, http://www.bostondynamics.com/robot_bigdog.html.
39
„AR.Drone”, Parrot, преузето 07.07.2015, http://ardrone2.parrot.com/
media/uploads/support_ardrone_1/ar.drone_user-guide_uk.pdf.
245
5. Микрoроботи
Микророботи су минијатурни роботи, чија величина износи до 1

мм. Настали су у последњој декади 20. века, захваљујући појави и
развоју минијатурних микроконтролора (микроконтролор пред
ставља саставни део робота и користи се за управљање роботом).
Такође, инспирацију за развој микроробота представљао је и на
станак Микро-Електро-Механичких-Система (МЕМС), који су се
развијали током 20. века.40 Прва идеја за настанак микроробота
појавила се седамдесетих година 20. века и то је тада, нажалост,
укључивало мале механизме који би могли помоћи затвореници
ма при бежању из затвора. Ти системи нису били довољно добро
развијени у то време, па њихова примена није била успешна.
Слика
23. Група
микроробота
Први микророботи, који су успешно обављали задатке, појави

ли су се почетком новог миленијума, па је развојем бежичне кому
никације управљање њима још више олакшано. На Универзитету
Харвард (Harvard University) направљена је група од 1024 микро
робота који су могли формирати разне облике и тиме опонашају
неке друге уређаје. Системи који извршавају задатке у групи, од
носно у „роју”, поменути су већ у претходном поглављу, с том раз
40
Reza Ghodssi i Pinyen Lin, MEMS Materials and Processes Handbook (Berlin:
Springer, 2001), 1-10.
246
ликом што су ови роботи још минијатурнији. Група микроробота,
који су широки око 3 цм, приказани су на слици 23.41
6. Нанороботи
Нанороботика је нова област роботике која истражује роботске

системе чија је величина неколико нанометара (1 нм=10–9 м). Ови
системи су тренутно углавном у истраживачко-развојној фази, али
је до сада већ тестирано неколико првих уређаја из ове области.42
Једна од идеја примене наноробота јесте у медицини, где би се
они користили за препознавање и (надамо се) уништавање ћелија
рака у човековом организму.43 Поред примене у уклањању ћелија
рака, нанороботи се могу користити и у откривању токсичних
материја, као и за мерење њихове концентрације у роботовом
окружењу. Истраживачи са Универзитета Рајс (Rice University)
су демонстрирали такозвани наноауто (Nanocar), који се може
кретати кроз разне неприступачне делове човековог организма
и слично. Хемијска структура наноаута приказана је на слици 24.
Слика 24. Хемијска структура наноаута
41
„Microrobot Design Using Fiber Reinforced Composites”, Harvard, пре
узето 07.07.2015, http://micro.seas.harvard.edu/papers/JMD08_Wood.pdf.
42
Joseph Wang, „Can Man-Made Nanomachines Compete with Nature Bio
motors?”, ACS Nano, 3, 1 (2009): 4–9.
43
Geeta M. Patel et al., „Nanorobot: A versatile tool in nanomedicine”, Jour-
nal of Drug Targeting 14, 2 (2006): 63–67.
247
1. „1928-Eric Robot – Capt. Richards & A.H. Reffell (English)”.

Reuben Hoggett. Преузето 21.05.2015. http://cyberneticzoo.com/
robots/1928-eric-robot-capt-richards-english/.
2. „About iRobot”. iRobot. Преузето 21.05.2015. http://www.irobot.
com/About-iRobot.aspx.
3. „ASIMO”. Honda. Преузето 21.05.2015. http://world.honda.com/
ASIMO/.
4. „BigDog – The Most Advanced Rough-Terrain Robot on Earth”. Пре
узето 21.05.2015. http://www.bostondynamics.com/robot_bigdog.
html.
5. Сarpenter, Julie, Joan M. Davis, Norah Erwin-Stewart, Tiffany Lee,
John Bransford, i Nancy Vye. „Gender representation in humanoid
robots for domestic use”. International Journal of Social Robotics 1,
3 (2009): 261.
6. „Definition of Service Robots”. International Federation of Robotics.
Преузето 21.05.2015. http://www.ifr.org/service-robots/.
7. Dickmanns, Еrnst D. Dynamic Vision for Perception and Control of
Motion. London: Springer, 2007.
8. „ECCEROBOT”. ETFRobotics. Преузето21.05.2015. http://robot.etf.
rs/index.php/eccerobot/.
9. Feder, Barnaby J. „He Brought Robot to Life”. The New York Times,
March 21, 1982. Преузето 21.05.2015. http://www.nytimes.com/.../
he-brought-the-robot-to-lif.
10. Filipovic, Mirjana, Ana Djuric i Ljubinko Kevac. „The significance of
adopted Lagrange principle of virtual work used for modeling aerial
robots”. Applied Mathematical Modelling, 7, 39 (2015): 1804–1822.
11. Ghodssi, Reza i Pinyen Lin. MEMS Materials and Processes Handbook.
Berlin: Springer, 2001.
12. „History”. Intuitive Surgical. Преузето21.05.2015.http://www.intu
itivesurgical.com/company/history/.
13. „History of Industrial Robots”. International Federation of Robotics.
Преузето 21.05.2015. http://www.ifr.org/history/.
14. „Huge Six-Legged Robot Crabster Goes Swimming”. IEEE Spectrum.
Преузето 21.05.2015. http://spectrum.ieee.org/automaton/robotics/
industrial-robots/six-legged-underwater-robot-crabster.
15. IMP „ROBED03” IMPRobotics. Преузето 07.07.2015. http://www.pu
pin.rs/RnDProfile/robed03.html.
16. „Introduction to Autonomous Mobile Robots”. ROBOTEE. Преузето
07.07.2015. http://www.robotee.com/EBooks/Introduction_to_Au
tonomous_Mobile_Robots.pdf.
248
17. „Istorijat”. Институт Михајло Пупин. Преузето 21.05.2015. http://
www.pupin.rs/o-institutu/istorijat/.
18. „Iskustva i mogućnosti primene robota u Srbiji”. Inženjerska komora
Srbije. Преузето 21.05.2015.http://www.ingkomora.org.rs/materi
jalpo/download/2015/PBPetrovic-ROBOTIKA.pdf.
19. Juričić, Dаvor i Miomir Vukobratović. „Contribution to the synthesis
of biped gait”. IEEE Transactions on Bio-Medical Engineering B (1969):
1–6.
20. KUKA Robotics. „Our Industrial Robots”. KUKA. Преузето 21.05.2015.
http://www.kukarobotics.com/en/products/industrial_robots/.
21. Lenoir, Timothy. Semiotic Flesh: Information and the Human Bodyari-
ous. Seattle, WA: University of Washington Press, 2002.
22. Levine, Alan J. The Strategic Bombing of Germany, 1940–1945. New
York: Praeger, 1992.
23. Moran, Michael E. „The da Vinci robot”. Journal of Endourology, 20,
12 (2006): 986–990.
24. Moubarak, Paul M. i Pinhas Ben-Tzvi. „Adaptive Manipulation of
a Hybrid Mechanism Mobile Robot”. Rad predstavljen na IEEE
International Symposium on Robotic and Sensors Environments
(ROSE), Montreal, Canada, 2011.
25. Moravec, Hans P. „The Stanford Cart and the CMU Rover.”
Proceedings of the IEEE, 71, 7 (1983): 872–884.
26. Müller, Albert. „A Brief History of the BCL”. Österreichische Zeitschrift
für Geschichtswissenschaften 11, 1 (2000): 9–30.
27. New Scientist. „The return of Elektro, the first celebrity robot”.
New Scientist. Преузето 21.05.2015. http://www.newscientist.com/
article/mg20026873.000-the-return-of-elektro-the-first-celebrity-
robot.html.
28. Nof, Shimon Y., ed. Handbook of Industrial Robotics. New York: John
Wiley,1999.
29. Patel, Geeta M., Gayatri C. Patel, Ritesh B. Patel, Jayvadan K. Patel
i Madhabhai Patel. „Nanorobot: A versatile tool in nanomedicine”.
Journal of Drug Targeting, 14, 2 (2006): 63.
30. „Prof. George Moore’s Steam Man”. David Backley. Преузето
21.05.2015. http://davidbuckley.net/DB/History Makers /1893 Moore
SteamMan.htm.
31. „RajkoTomović - biografija”, Bmit. Преузето06.07.2015. http://bmit.
etf.rs/biografije/Tomovic.pdf.
32. „Robot”. Merriam-Webster Dictionary. Преузето 21.05.2015. http://
www.merriam-webster.com/dictionary/robot.
33. „R.U.R. (Rossum’s Universal Robots)”. Readingroo. Преузето
06.07.2015. http://preprints.readingroo.ms/RUR/rur.pdf.
249
34. Savić, Srđan, Mirko Raković i Branislav Borovac. „Mechanical design
and control algorithm for the arm of humanoid robot Marko”. Rad
predstavljen na The 6th PSU-UNS International Conference on
Engineering and Technology (ICET), Novi Sad, Serbia, May 15–17,
2013.
35. Science. „Curiosity – Exploring Martian Habitability”. Science AAAS.
Preuzeto 21. 05. 2015. http://www.sciencemag.org/site/extra/curi
osity/.
36. „Swarm robotics: A review from the swarm engineering perspective”.
IRIDIA. Преузето 07.07.2015. http://iridia.ulb.ac.be/IridiaTrSeries/
link/IridiaTr2012-014.pdf.
37. Taylor, Griffith P. „An Automatic Block-Setting Crane”. Meccano
Magazine, 23, 3 (1938): 172.
38. Wiener, Norbert. God & Golem, Inc.: A Comment on Certain Points
Where Cybernetics Impinges on Religion. Cambridge: MIT Press, 1964.
39. Wiener, Norbert. Cybernetics, or Control and Communication in the
Animal and the Machine. Cambridge: MIT Press, 1948.
40. Wang, Joseph. „Can Man-Made Nanomachines Compete with
Nature Biomotors?” ACS Nano, 3, 1 (2009): 4–9.
250
Mirjana M. Filipović
University of Belgrade, Mihajlo Pupin Institute, Belgrade
Ljubinko B. Kevac
University of Belgrade, Faculty of Electrical Engineering, and Innovation
Center of the Faculty of Electrical Engineering, Belgrade
ROBOTS – SMART MACHINES
In this article, we present the development of robots as human aids

through the history of our existence. Man has always aspired to create
tools that will help him solve all of his tasks more easily (plough, axe,
hammer, etc.), and robots were created in a similar way. The article
reviews the history of development of six groups of robots, which are
now most popular: humanoid robots, industrial robots, service robots,
mobile robots, micro-robots and nanorobots. We present an overview
of these mechanisms from the inception of the first idea about robots,
to the present day. The first ideas related to robotic systems concerned
humanoid robots, and the first designs were presented as early as the
15th century, while the first movable mechanisms were presented in the
late 19th and early 20th century. Humanoid robots are systems designed
to emulate humans, and they have not yet found their full use in helping
people at work, while the industrial, service and mobile robots are used
to assist people in everyday operations. These robots have found their
application in various fields of industry, agriculture, medicine, etc. In
addition to these, in recent years we find more and more micro-robots
and nanorobots, which are gradually gaining their purpose in medicine
and related areas of research. All these areas of robotics are today
developing very rapidly thanks to the minds and imagination of scientists
and engineers, and new results can be expected in the near future.
In addition to the concept of making human work easier, another
purpose of building robotic mechanisms is to define the robot of the
future, which will be able to integrate into human society and, together
with the people, live and perform common everyday tasks. According to
analysts, approximately ten years from now, we will have smart robots
that will be able to have a complete picture of their environment, and
these robots will be able to live with people in the households and do
certain housework. In parallel with this, they are also planning to create
a “robot brain”, which will be based on computers that will execute 100
billion instructions per second and will be more powerful than the human
brain. All these claims are still in the domain of science fiction, but we
251
are yet to wait and see whether we will soon have “robot friends” in our
society. The future has begun long time ago.
Because of the wide spectrum of robotic machines, this article
presents only the most attractive systems. There is still a lot that the
readers can research for themselves and gain more in-depth knowledge
in a multidisciplinary field such as robotics.
Keywords: Robotics, humanoids, industrial robots, service robots,
mobile robots, nanorobots, micro-robots

252
УДК 725.4(497.11)"19"
069.51:72(497.11)
Снежана Д. Тошева1
Музеј науке и технике, Београд
ИНДУСТРИЈСКО НАСЛЕЂЕ У ПЛАНОВИМА, ИДЕЈНИМ

РЕШЕЊИМА И ПУБЛИКАЦИЈАМА – ИЗ ЗБИРКИ МУЗЕЈА
НАУКЕ И ТЕХНИКЕ II
Апстракт
У другом делу рада као и у првом објављеном у Phlogistonu,
број 22, истражује се, приказује и вреднује мање позната грађа
из области индустријске изградње. Објављујући до сада углав-
ном непознат материјал из збирки Музеја науке и технике,
овога пута приказујемо рад неких од најзначајнијих архитеката
српског градитељства 20. века - Бранислава Којића и Зорана Б.
Петровића, као и богату продукцију једног од највећих грађе-
винских предузећа бивше Југославије – Комбината монтажне
градње (КМГ) Тру�беник. Откривањем и представљањем до
сада недовољно познатих и вреднованих остварења, жели-
мо да укажемо на неопходност даљих истраживања богатог
фонда индустријског наслеђа, коме припада особено место у
српској архитектури новијег доба.
Кључне речи: архитектура, индустрија, индустријски објекти, пројекти
Вредновање и заштита индустријског наслеђа као значајног

сегмента градитељства постепено су заузимали адекватно
место у историји архитектуре новијег доба. О готово потпуној
незаинтересованости за архитектонске вредности индустријских
објеката писао је архитекта Стјепан Гамбош (Stjepan Gamboš)2
1950. године. Он указује на равнодушност управа фабрика према
ауторским остварењима, која су често преправљана, нарушавајући
1
snezana.toseva@muzejnt.rs
2
Stjepan Gamboš, „Industrijska arhitektura (referat održan na prvom saveto-
vanju studenata arhitekture FNRJ)”, Arhitektura 1–2 (1950): 13.
253
првобитну замисао пројектаната. Са друге стране, и предмети о
индустријском градитељству на факултетима били су занемарени.
Иако су, по Гамбошу, грађевинске инвестиције у тој области биле
у самом врху, индустријски објекти нису сматрани равноправним
са другим архитектонским здањима, нити подједнако вредним за
пројектовање.
Овакво стање могло се делимично правдати тиме што су инду-
стријски објекти били нова област у пројектантском опусу поједи-
них градитеља. Управо је због тога било неопходно да прође од-
ређено време да би се успоставило објективније сагледавање те
нове области архитектонског пројектовања. Временом се однос
према индустријском наслеђу мењао, па је оно све више постајало
део историје градитељства, док су пројекти за индустријске ком-
плексе почели да заузимају подједнако важно место као и други
типови објеката.
Свесни чињенице да је индустријско наслеђе могуће објектив-
но вредновати, али и заштитити једино захваљујући његовом адек-
ватном истраживању, овим приказом смо желели да расветлимо
један значајан сегмент историје српског градитељства новијег
доба. Тако је други део рада о индустријском наслеђу из збирки
Музеја науке и технике посвећен архитектама Браниславу Којићу
и Зорану Б. Петровићу, дипломском раду студента архитектуре
Драгољуба Вукшића, као и једном од највећих грађевинских пре-
дузећа бивше Југославије – КМГ Тру�беник. Остварења која ћемо
приказати сведоче о томе да су врло често искусни архитекти
били ангажовани на решавању сложених грађевинских програма
индустријских објеката, док су у периоду након Другог светског
рата кључну улогу у пројектовању и изградњи индустријских ком-
плекса углавном преузела велика грађевинска предузећа.
Индустријски објекти нису били главна преокупација архи-
теката Бранислава Којића и Зорана Б. Петровића, који су своју
међусобну сарадњу започели на Архитектонском факултету у
Београду. Зоран Б. Петровић је примљен као Којићев асистент на
предмету Пројек�овање �ривре�них и ин�ус�ријских з�ра�а, када
се детаљније упознао са овим новим пољем деловања у области
архитектонског пројектовања. За разлику од његовог млађег ко-
леге, рад Бранислава Којића у области индустријске архитектуре
био је вишеструк. Осим што се индустријским градитељством ба-
вио као наставник на Архитектонском факултету Универзитета
у Београду, о чему је било речи у претходном тексту3, Којић је и
пројектовао објекте везане за индустрију.
3
Снежана Тошева, „Индустријско наслеђе у плановима, идејним решењи-
ма и публикацијама – из збирки Музеја науке и технике”, Phlogiston 22
(2014): 177–194.
254
Штампарско-издавачко предузе
ће Време, чији је дневни лист играо
значајну улогу у друштвеном животу
престонице између два светска рата,
покренуло је акцију за подизање
нове зграде по угледу на модерне
издавачке куће у Европи.4 Којић је
после детаљних анализа и студија
1937. године израдио планове који
су требали да задовоље разноврстан
програм установе овакве врсте. Јед-
ноставну силуету објекта хармонич-
них облика аутор је постигао правоу-
гаоном безорнаменталном фасадом
складних површина и уједначеним
односом масе и отвора. Истичући се
висином, модерним стилом и мону-
менталношћу у односу на оронуле
грађевине у ближој околини, палата
листа Време доминирала је доста
Слика 1. арх. Бранислав
дуго у визури тог дела Београда.5
Којић, Штампарско-
Иако није учествовао на конкур- издавачко предузеће
су за Институт Никола Тесла 1940. Време, 1937, Београд
године, Којић је израдио неколико
варијанти пројекта са намером да ис-
каже своје мишљење о томе како би
будући Институт требало да изгле-
Слика
2. арх.
Бранислав
Којић,
Институт
Никола
Тесла, 1940,
Београд
4
„Време: најбоље уређени лист у нашој земљи”, Време 28, 29. и 30. 5.
1939, 12.
5
Снежана Тошева, Архи�ек�а Бранислав Којић (Београд: Грађевинска
књига, Музеј науке и технике, Републички завод за заштиту споменика
културе, 1998), 92–94.
255
да.6 Све варијанте основе су једноставно просторно конципиране,
уз максимално уважавање прецизних захтева наручилаца. Један
од три пројекта екстеријера израђен је у академизованој варијан-
ти касне фазе модерне архитектуре, са наглашеном монументал-
ношћу и уз поштовање осне симетрије.
Слика 3. арх. Бранислав Којић, Типска зграда за раднике самце

у рударском насељу
За разлику од предходна два пројекта, која су настала у пери-

оду када се аутор интензивно бавио пројектовањем, недатирани
пројекат типске зграде за раднике-самце у рударском насељу
Којић је израдио после Другог светског рата, о чему сведочи њего-
во писмо које је упутио Министарству руда Федеративне Народне
Републике Југославије (ФНРЈ).7 Композиција је решена симетрич-
но, са применом елемената народне архитектуре. На безорнамен-
талној фасади наглашене хоризонтале и унифицираних прозор-
ских отвора посебно се истичу централно постављен улаз са при-
лазним степеништем и балкони са стране, где су као заједнички
мотиви који оживљавају читаву композицију коришћени стубови
од опеке и сегментни луци.8
У заоставштини архитекте Бранислава Којића сачуван је до-
кумент из 1949. године који сведочи о једном од начина на који
је држава желела да промовише индустрију. Министарство за
науку и културу ФНРЈ намеравало је да распише општи јавни кон-
курс за израду идејних скица за зграду Сталне индустријске из-
ложбе на Новом Београду. У договору са Министарством грађе-
вина формиран је оцењивачки суд чији је један од чланова био и
6
Ibid., 108–110.
7
Ibid., 112–113.
8
Остали пројекти индустријске архитектуре Бранислава Којића: Штампа-
рија, 1931. године, Скопље; Изложбени павиљон Аранђеловић А. Д. на Бе-
оградском сајму, 1937. године, Београд; Водовод, пречишћавање воде,
Беле воде, Београд.
256
Којић, тада већ професор на предмету Пројек�овање �ривре�них
и ин�ус�ријских з�ра�а9. Јула 1949. године одржана је конферен-
ција посвећена изради програма за Сталну индустријску изложбу,
где је Којић, као руководилац његове израде, истакао да је тешко
утврдити грађевински програм ако се не зна програм наше инду-
стријске производње.
На основу програма конкурса, који је у међувремену био из-
рађен, сазнајемо да је била планирана изградња комплекса зграда
за Сталну индустријску изложбу, који је требало да представља је-
динствену архитектонску и урбанистичку целину. Сврха изложбе
била је да прикаже индустријску производњу са свим њеним глав-
ним производима и да има „пропагандни, васпитни и обавештајни
карактер”. Министарство за науку и културу ФНРЈ је у сагласности
са Министарством грађевина и Савезном планском комисијом
расписало општи југословенски конкурс за израду идејних проје-
ката Сталне индустријске изложбе у Београду у октобру 1949. го-
дине. Оцењивачки суд, који се састао почетком јануара 1950. годи-
не, констатовао је да конкурс у целини није успео ни по квалитету
конкурсних радова, ни по идејној, а такође ни по техничкој страни.
На крају су предложили да се, уз сагласност Министарства грађе-
вина ФНРЈ, распише нов, ужи конкурс којим би била позвана др-
жавна предузећа из целе бивше Југославије. Иако нам није позна-
то до које фазе је реализована ова идеја, иницијатива државе да
презентује целокупну индустрију на овакав начин била је логичан
след индустријализације земље у послератном раздобљу интен-
зивне обнове и изградње. Држава је тежила да интензиван развој
земље у области привреде и индустрије прикаже на једном месту,
а Стална индустријска изложба била је могућност да се представе
најважније индустријске и привредне гране излагањем машина,
уређаја, производа, макета, модела и фотографија.
Захваљујући чланству Бранислава Којића у оцењивачком суду,
у његовој заоставштини сачувана је и документација везана за кон-
курс за израду идејног плана за изградњу београдског сајмишта,
која садржи услове конкурса, опште податке и грађевински про-
грам.10 Инвеститор је у изградњи сајма видео многоструки зна-
9
Међу члановима жирија било је архитеката из различитих средина
бивше Југославије: Стјепан Гамбош (Stjepan Gamboš), Едо Михелић (Edo
Mihelić) (сматрамо да је овде начињена грешка у презимену, да је члан
жирија био словеначки архитекта Едо Михевц (Edo Mihevc), Богдан
Игњатовић, Љубодраг Илић и Никола Шерцер.
10
Осим Којића, чланови оцењивачког суда биле су и друге знамените ар-
хитекте: Мате Бајлон, Михаило Радовановић, Александар Секулић, Стан-
ко Мандић, Коста Поповић и Алексеј Бркић. Оловком су прецртани Стан-
ко Мандић и Алексеј Бркић, а поред тога код Мандићевог имена написано
је Сомборски, што указује на чињеницу да су се чланови жирија мењали.
257
чај, који је најбоље дефинисао у програму конкурса: „Изградњом
комплекса Сајма Београд треба да добије још један центар који
ће наменом и склопом захваљујући свом територијалном поло-
жају и програмској садржини, бити један од значајних чинилаца за
привредни, општедруштвени и културни живот града”. Осим пи-
сане документације, сачуване су и фотографије макета комплекса
учесника, које би требало детаљније истражити.
Којић је о индустријском градитељству размишљао егзактно,
покренувши многа значајна питања о којима је архитекта треба-
ло да води рачуна приликом пројектовања. Од педесетих година
20. века почео је да се бави проблемима осветљења, изучавајући
посебно област дневног осветљења, са нарочитим освртом на ње-
гову примену у индустрији. Техници осветљења је приступио науч-
но, изучавајући проблеме дневног осветљења радних просторија,
за чије решење је предлагао нове методе.11 Сматрао је да развој
услова рада захтева све већу бригу о исправном осветљењу про-
сторија, што је директно било везано и са продуктивношћу рада
у индустрији. Године 1962. Којић је објавио посебну студију о ос-
ветљењу у индустрији, у којој је детаљно изложио улогу дневног
осветљења у индустрији, чиме је допринео да се у области архи-
тектонског пројектовања егзактно приступи овој сложеној теми.12
На крају, разматрајући Којићев допринос у различитим сегмен-
тима индустријске архитектуре, можемо закључити да је њего-
во деловање у овој комплексној области било најразноврсније и
најслојевитије. Он се индустријом бавио као пројектант, научник,
професор и члан многих комисија, што је, можда, на први поглед
тешко уочити у његовом разноврсном стваралачком опусу, а што
га сврстава у сам врх српске архитектуре 20. века када је реч о
овој области.
Архитекта Зоран Б. Петровић је у сложену област индустријске
архитектуре ушао као асистент на предмету посвећеном привред-
ним и индустријским зградама.13 Када је реч о конкретним пројек-
11
Снежана Тошева, Архи�ек�а Бранислав Којић (Београд: Грађевинска
књига, Музеј науке и технике, Републички завод за заштиту споменика
културе, 1998), 130–131.
12
Ibid., 131.
13
Зоран Б. Петровић (1925–2000) завршио је Архитектонски факултет
у Београду 1952. године. Учествовао је на многим конкурсима и изра-
дио пројекте за објекте најразличитије намене, од кућа, преко конака,
до јавних објеката, као и урбанистичке планове. Дуги низ година бавио
се истраживањем старих градова, проблемима тумачења аутентичних
вредности, њиховом заштитом и уклапањем у савремене животне токо-
ве. О Зорану Б. Петровићу видети: Сеоска и с�ара �ра�ска насеља у �елу
Зорана Б. Пе�ровића, архи�ек�онска и е�но�рафска ис�раживања (Бео-
град: Етнографски музеј у Београду, 1997); Пое�ика �ра�а у �елу Зорана Б.
258
тима, то су углавном били пратећи објекти који су били део ве-
ликих индустријских комплекса. Будући да индустријски објекти
углавном нису могли да у целини испуне сложене захтеве произ-
водње, грађени су и многи помоћни објекти, који су имали особе-
но место и важност.14 Груписани у сложени комплекс и разноврс-
ни по намени, ови објекти сврставани су у две главне зоне: радну
и зону опште службе.15 По садржини и програму разликовали су се
од самих индустријских објеката, али су заједно са њима чинили
јединствену целину великих и комплексних система.
Слика 4. арх. Зоран Б. Петровић, Зграда за привредне, друштвене

и кадровске делатности, Рембас 3, Ресавица
Пројекат за зграду привредних, друштвених и кадровских де-

латности, Рембас 3, у Ресавици, рађен је на Архитектонском фа-
култету у Београду. Архитекта Петровић је у једноставно конци-
пирану основу сместио учионицу, као и малу и велику салу, које је
одвојио холом. Тежњу за применом елемената народног гради-
тељства у савременој архитектури препознајемо у косом крову,
дубокој стрехи, на старе доксате, које је аутор зналачки употре-
био и трансформисао са јасном асоцијацијацијом.
Зоран Б. Петровић је са архитектом Петром Радивојевићем
1979. године, такође у Ресавици, израдио пројекат за зграду клуба
Друштва инжењера и техничара. И овог пута је носилац пројекта
Пе�ровића (Београд: Културни центар Београда, 1999); Снежана Тошева,

„Петровић Б. Зоран”, у Лексикон неимара, Encyclopedia architectonica, ур.
Зоран Маневић (Београд: Грађевинска књига, 2008), 317–318; Горан М.
Бабић, Тра�ом �рошлос�и, архи�ек�онско и е�но�рафско ис�раживање
Шар �ланине у �елу Зорана Б. Пе�ровића и Божи�ара Пе�ровића (Бео-
град: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2011).
14
Бранислав Којић, Ин�ус�ријске з�ра�е, за IV разре� Грађевинске �ехнич-
ке школе (Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републи-
ке Србије, 1969), 7.
15
Ibid., 8.
259
Слика 5. арх. Зоран Б. Петровић и арх. Петар Радивојевић, Зграда
клуба Друштва инжењера и техничара, 1979, Ресавица
био Архитектонски факултет у Београду. Постојећи део зграде

аутори су адаптирали у салу за састанке, уводећи нове садржаје
који су на адекватан начин одговорили намени објекта. Скромним
размерама и једноставним језиком архитектонског обликовања
тежили су да задовоље захтеве инвеститора и прилагоде стари
објекат новим потребама.
Слика 6. арх.
Зоран Б.
Петровић,
Пословница
штедно-
кредитне
задруге
топлане,
1992, Сента
Идејно решење Пословнице штедно-кредитне задруге Топла-

не у Сенти Зоран Б. Петровић је израдио 1992. године. Плакар,
полице и радни пулт су једноставно обликовани и распоређени
око централног елипсастог дела за смештај запослених. Основни
мотив представља банкарски пулт прочишћених линија, док су се-
дишта за клијенте у облику клупа инспирисана традицијом, о чему
сведочи и њихов назив сећија.
Условно речено, истом типу пратећих објеката припада и онај
који је представљен у дипломском раду Драгољуба Вукшића16, из
16
Драгољуб Вукшић (1899–1994) дипломирао је на архитектонском
одсеку Техничког факултета у Београду 1930. године. Био је власник
техничког предузећа Ренесанс, где је радио као овлашћени архитекта и
предузимач.
260
Слика 7. арх. Драгољуб Вукшић, Дом Удружења индустријалаца
са берзом, 1929.
1929. године, а који доноси пројекат за Дом удружења индустрија-

лаца са берзом студената архитектуре. Нажалост, нема података
за који је предмет израђен овај пројекат који има све елементе
академског језика. Прецизно проучени и исцртани детаљи, сигу-
ран цртеж и препознатљиви елементи обликовања сведоче о об-
разовању које је Вукшић стекао на факултету, као и о стилу који је
углавном биран за јавне објекте.
Иако је дуго била у другом плану у односу на друге врсте
здања, индустријска архитектура је често пружала једнаке могућ-
ности градитељима да у потпуности искажу своју креативност.
До сада размотрени пројекти сведоче о тежњи аутора да, осим
испуњења конкретних захтева инвеститора, дају ауторски печат
својим остварењима и воде рачуна и о естетској компоненти у њи-
ховом обликовању. Тако се Бранислав Којић, као један од главних
протагониста модерне архитектуре у међуратном периоду, врло
често опредељивао за модеран језик архитектонског изража-
вања, али је примењивао и елементе народног градитељства, што
је било у складу са његовим интересовањем за традицију. Зоран
Б. Петровић је, такође, користио елементе народне архитектуре
у складу са својим опредељењима и вишедеценијским истражи-
вањима. За разлику од радова Којића и Петровића, који су већ
били афирмисани ствараоци, Вукшићев дипломски рад најбоље
осликава систем школовања на Београдском универзитету, као и
261
главне трендове који су владали на архитектонској сцени у трећој
деценији 20. века.
Након Другог светског рата, изградња индустријских објеката
је била најчешће повезана са великим грађевинским предузећи-
ма, која су једина, захваљујући својим стручним, кадровским и
оперативним капацитетима, могла да реализују тако велике по-
духвате. Значајно место свакако припада КМГ Тру�беник, који је
настао 1947. године спајањем многих предузећа.17 Део грађе КМГ
Тру�беник чува се у Музеју науке и технике.
Ово предузеће је пројектовало и изграђивало објекте високе
и ниске градње, индустријске објекте по сопственим монтажним
системима, и доносило урбанистичка решења стамбених и инду-
стријских комплекса. Године 1952. почела је интензивна градња
већих индустријских објеката различитих врста и намена, као што
су: фабрике, бродоградилишта, термоелектране, ватрогасне цен-
трале, телефонске централе, црпне станице и друго.
Иновације у области грађевинарства које су развијане у КМГ
Тру�беник утицале су и на индустријске објекте чија се изградња
заснивала на новој концепцији грађења. Тако се „у оквиру Комби-
ната оснива центар за преднапрегнути бетон, са посебним пројект-
ним бироом и специјализованом оперативом, у циљу неговања и
развијања монтажног начина грађења, уз примену преднапрегну-
тог бетона”.18 У изградњи Фабрике каблова у Светозареву, 1955.
године, у преднапрегнутом монтажном бетону, КМГ Тру�беник је
први у земљи применио масовну префабрикацију и монтажу, чиме
је започео формирање основних карактеристика рада по коме је
био препознатљив у земљи и иностранству.
Убрзан развој индустрије у периоду након Другог светског рата
поставио је пред грађевинарство све обимније и сложеније задат-
ке.19 Комплексна градња индустријских објеката, која је морала
да буде све квалитетнија и бржа, утицала је и на КМГ Тру�бенк,
који се прилагођавао новим околностима. Његова грађевинска
оператива је убрзано јачала и усавршавала се пратећи савремена
техничка достигнућа. У вишедеценијској пракси КМГ Тру�беник је
изградио значајне индустријске објекте сложених конструкција,
17
О КМГ Тру�беник видети: Комбина� за �ројек�овање и извођење
мон�ажних о�ш�е�рађевинских ра�ова КМГ Тру�беник Бео�ра� (Бео-
град: КМГ Тру�беник); 20 �о�ина Комбина�а за �ројек�овање и извођење
мон�ажних и о�ш�е�рађевинских ра�ова КМГ Тру�беник (Београд: Но-
винско предузеће Ра�ничка ш�ам�а).
18
20 �о�ина Комбина�а за �ројек�овање и извођење мон�ажних и
о�ш�е�рађевинских ра�ова КМГ Тру�беник (Београд: Новинско преду-
зеће Ра�ничка ш�ам�а), 6.
19
Ibid., 25.
262
Слика 8. арх. Милорад Пантовић и инж. Бранко Жежељ,
Београдски сајам, Хала 1, 1954–1957, Београд
употребљавајући савремена техничка достигнућа и примењујући

модел брзе и економичне изградње.
Међу најзначајнијим објектима посебно место заузима Хала 1
Београдског сајма (1954–1957), ремек-дело грађевинарства, које
је квалитетом и оригиналношћу решења превазилазило границе
тадашње Југославије. Као замисао архитекте Милорада Панто-
вића20 и инжењера Бранка Жежеља21, хала је била величине 10.000
20
Милорад Пантовић (1910–1986) завршио је Архитектонски одсек Тех-
ничког факултета у Београду 1935. године. На почетку каријере био је Ле
Корбизјеов (Le Corbusier) сарадник у Паризу. Радио је у Министарству
грађевина, а био је и професор на Архитектонском факултету у Београду.
Учествовао је на конкурсима, и пројектовао је многе јавне објекте, међу
којима особено место припада Београдском сајму. О Милораду Панто-
вићу видети: Зоран Маневић, „Пантовић Милорад”, у Лексикон неимара,
Encyclopedia architectonica, ур. Зоран Маневић (Београд: Грађевинска
књига, 2008), 310–315.
21
Бранко Жежељ (1910–1995) завршио је Грађевински одсек Техничког
факултета у Београду 1932. године. Радио је као научни саветник у Инсти-
туту за испитивање материјала Србије, у Београду, чији је директор био
дуги низ година, а био је и редовни професор на Грађевинском факул-
тету у Београду. Истраживао је бетон, патентирао префабриковану ске-
летну конструкцију од преднапрегнутог бетона, а пројектовао је и више
значајних мостова. О Бранку Жежељу видети: Добросав Јефтић, „Јубилеј
професора Бранка Жежеља дипл. инж. грађ., редовног члана Српске ак-
демије наука и уметности”, Из�ра�ња, 6 (1980): 75–79; Бошко Петровић,
263
Слика 9. Фабрика суперфосфата, 1960, Прахово
м2, изграђена од преднапрегнутог бетона и са конструкцијом рас-

пона 100 метара. Због сложених захтева монтаже армирано-бе-
тонских елемената, конструисана је специфична грађевинска ме-
ханизација, тако да је изградња ове хале представљала велики
грађевински подухват.
У монографији поводом 20 година рада истакнута је Фабрика
суперфосфата у Прахову (1960) као „изванредно архитектонско
решење”.22 Величине 33.600 м2, изграђена је у армирано-бетонској
љускастој конструкцији, са кровним површинама у облику цилин-
дричних љуски.
Значајно место припада и фабрикама целулозе и папира у
Сремској Митровици и Иванграду. Изграђене су у армирано-бе-
тонској конструкцији и делимично у монтажном систему приме-
ном преднапрегнутог бетона. Иако технички врло компликоване
и захтевне, захваљујући доброј сарадњи пројектаната, инвестито-
ра и извођача фабрике су биле изграђене у рекордном року.23
„Бранко Жежељ (1910–1995)”, у Живо� и �ело ср�ских научника, 10 (Бео-

град: Српска академија наука и уметности, 2005), 187–237.
22
20 �о�ина Комбина�а за �ројек�овање и извођење мон�ажних и
о�ш�е�рађевинских ра�ова КМГ Тру�беник (Београд: Новинско преду-
зеће Ра�ничка ш�ам�а), 26.
23
Остали пројекти индустријске архитектуре КМГ Тру�беник: Железара,
Смедерево; Азотара, Панчево; Фабрика хартије, Београд; Пристаниште и
264
Слика 10. Фабрика целулозе и папира, Иванград
Овом приликом осврнули смо се на само мали део великог

опуса индустријских комплекса, али свесни смо величине и зна-
чаја овог грађевинског предузећа, које је једно од највећих у
Србији, те желимо да овај рад буде само почетак истраживања
његове богате историје у области индустријског градитељства.
Током вишедеценијске изградње индустријских објеката различи-
тих намена, величина и конструктивних решења КМГ Тру�беник
се специјализовао на том пољу. Његови пројекти и реализовани
објекти у различитим областима индустрије заузели су истакнуто
место у грађевинарству, превазилазећи по свом значају и вредно-
сти границе бивше Југославије.
Пројекти индустријске архитектуре из збирки Музеја науке и
технике који су представљени у овом раду и овом приликом све-
доче о важности ове области и неопходности да се она детаљније
истражи. Остварења Бранислава Којића и Зорана Б. Петровића
потврђују тезу да су у настајању индустријских комплекса врло
често ангажована најзначајнија имена српске архитектуре, што
представља довољно снажан мотив да се крене у откривање до-
сад недовољно истраженог поља индустријске архитектуре, које
су својим ауторским делима обележили многи ствараоци. Осим
тога, готово потпуно непозната област су и многобројна грађе-
лука, Београд; Фабрика шећера, Сремска Митровица; Бродоградилиште

Ти�о, Београд; Фабрика електромотора Север, Суботица.
265
винска предузећа, која су имала значајну улогу у пројектовању и
изградњи многих индустријских комплекса. Будућа истраживања
би требало не само да открију ауторе индустријских здања, већ
и да укажу на сву лепоту и сложеност њиховог осмишљавања и
њихове реализације. До сада анализирана остварења потврђују да
је већина аутора, поштујући захтеве наручилаца, уткала у пројек-
те индустријске архитектуре и особености свог ауторског изра-
за. Полазећи од ових чињеница, сматрамо да би даље истражи-
вање њихових опуса допринело адекватнијем вредновању инду-
стријског наслеђа, које сигурно заслужује особено место у српској
архитектури новијег доба.
1. Gamboš, Stjepan. „Industrijska arhitektura (referat održan na prvom

savetovanju studenata arhitekture FNRJ)”. Arhitektura 1–2 (1950):
13–19.
2. 20 �о�ина Комбина�а за �ројек�овање и извођење мон�ажних и
о�ш�е�рађевинских ра�ова КМГ Тру�беник. Београд: Новинско
предузеће Ра�ничка ш�ам�а.
3. Којић, Бранислав. Ин�ус�ријске з�ра�е, за IV разре� Грађевинске
�ехничке школе. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјали-
стичке републике Србије, 1969.
4. Комбина� за �ројек�овање и извођење мон�ажних о�ш�е�рађе-
винских ра�ова КМГ Тру�беник Бео�ра�. Београд: КМГ Тру�беник.
5. Тошева, Снежана. „Индустријско наслеђе у плановима, идејним
решењима и публикацијама – из збирки Музеја науке и технике”.
Phlogiston 22 (2014): 177–194.
266
Snežana D. Toševa
Museum of Science and Technology, Belgrade
INDUSTRIAL HERITAGE IN DESIGNS, CONCEPTS AND PUBLICATIONS -

FROM THE MUSEUM OF SCIENCE AND TECHNOLOGY COLLECTIONS II
The second part of the paper, just like the first, published in issue 22
of Phlogiston, also aims to present, explore and evaluate lesser-known
materials in the field of industrial construction. By publishing until now
predominantly unknown material from the Museum of Science and Tech-
nology collections, we present the work of some of the most important
individuals in Serbian architecture of the 20th century (Branislav Kojic and
Zoran B. Petrovic), as well as the abundant production of one of the larg-
est construction companies in the former Yugoslavia (KMG Trudbenik).
The achievements of Branislav Kojic and Zoran B. Petrovic confirm
the thesis that, as we have previously concluded, some of the most im-
portant names in Serbian architecture were involved in the creation of
industrial complexes. This fact constitutes a sufficiently strong incentive
for embarking on the discovery of an unexplored field that has been
marked by the work of many creators. On the other hand, an almost
completely unknown field of study is the work of numerous construction
companies that have played a significant role in the design and construc-
tion of a number of industrial complexes. Future research should not only
reveal the names of the designers of industrial buildings, but also draw
attention to the beauty and complexity of their designs and implemen-
tations. The so far analyzed achievements confirm that the majority of
designers, while respecting the clients’ requirements, have woven into
these industrial architectural projects, certain peculiarities of their own
creative expressions. With this in mind, we believe that further study of
their oeuvre will contribute to a more adequate evaluation of industrial
heritage, which certainly deserves a particular place in the Serbian archi-
tecture of the recent era.
Keywords: architecture, industry, industrial buildings, projects

267
УДК 504.75:330.15
Александра Савић1
Природњачки музеј,
Београд
ЕКОНОМСКА ВРЕДНОСТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

И НАША САЗНАЊА О ТОМЕ
Апстракт
Смaтрa се да екологија, очување животне средине и биодивер-
зитет немају никакве додирне тачке са економијом и појмом
новца. Многи су мишљења да је етички недопустиво да се био-
лошке вредности изражавају новцем, а други опет сматрају да
се све заснива на економској оправданости опстанка, па чак
и природни екосистеми и биодиверзитет на планети. На таква
питања одговор може пружити једна од нових научних дисци-
плина - економија живо�не сре�ине или еколошка економија.
Кључне речи: екологија, биодиверзитет, економија, еколошка
економија, политика, очување природе
Природа обезбеђује људском друштву храну, воду, земљиште,

енергију, сировине и друго. Ови ресурси су јавна добра, a многи
од њих су бесплатни и не вреднују се тржиштем и ценама. Међу-
тим, бројне штетне промене у погледу смањења биодиверзитета
и оштећења екосистема планете узроковане су углавном човеко-
вим деловањем, a штетним променама доприноси нам и увећање
људске популације.
Научници, креатори јавне политике и шира јавност почели су
све више да се баве питањем будућности природних ресурса на
планети, у циљу спречавања иреверзибилне штете у природним
системима. Једно од најважнијих питања које се поставља у по-
следње време јесте економска анализа �и�ања живо�не сре�ине.
Многи научници сматрају да је етички недопустиво да се биолош-
1
aleksandra.savic@nhmbeo.rs
269
ке вредности изражавају новцем. Други су, опет, мишљења да се
све заснива на економској оправданости опстанка, па чак и при-
родни екосистеми и биодиверзитет на планети.2
Сведоци смо ситуације да се све више природних ресурса
посматра као нешто што је потенцијално исплативо чему се може
израчунати монетарна вредност, што се дешава управо због кон-
фликта између развоја и задовољавања људских потреба, с једне
стране, и заштите животне средине, с друге стране.3
Једно од актуелних питања данашњег доба јесте и да ли еко-
номски развој нужно захтева веће трошкове очувања животне
средине, али и питање да ли постоји такав економски развој који
не угрожава животну средину. На поменута питања одговор може
пружити једна од нових научних дисциплина - економија живо�не
сре�ине.4
Ова нова еколошка парадигма наглашава принцип одрживости
модерних друштава у свим њиховим димензијама - економској,
просторној, демографској, културној, али и еколошкој, те такав
принцип представља нови стратешки �лобални еколошко-економ-
ски �рен� савременог одрживог друштва. Она пред економ-
ску науку поставља етичко становиште о поштовању природе и
живота, стварајући нове односе у релацији енергија - економија
– екологија.5
Економија природе
Истражујући различите изворе утврђено је да приликом проуча-

вања економије природних ресурса постоје три приступа:
1. Традиционални економски приступ, који користи скуп мето-
да из економије које се примењују на животну средину;
2. Еколошка економија, која тежи да економске и људске ак-
тивности стави у контекст биолошких система који одржавају жи-
вот на Земљи;
3. Економија биодиверзитета.
2
Robert Costanza i Lisa Wainger, Ecological Economics:The science and
management of sustainability (New York: Columbia University Press, 1991), 3-9.
3
Paul C. Sutton i Robert Costanza, „Global estimates of market and non-
market values derived from nighttime satellite imagery, land cover, and
ecosystem service valuation”, Ecological Economics, 3, 41 (2002): 509–527.
4
Jonathan Harris, Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa, savremeni
pristup (Beograd: Data status, 2009), 4-10.
5
Hans-Jörg Spangenberg i Josef Settele, „Precisely incorrect? Monetising the
value of ecosystem services”, Ecological Complexity, 7 (2010): 327–337.
270
1. Традиционалан економски приступ
У оквиру ове класичне економске теорије постоје два модела која
проучавају питања животне средине: a) Расподела - алокација ре-
сурса током времена и б) Теорија екстерналија.
а) Расподела (алокација) ресурса током времена
Једноставна верзија ове економске анализе почиње прет-
поставком да имамо познату и ограничену количину ресурса коју
можемо да користимо током два различита временска периода:
сада и у будућности. Намеће се питање: Како да расподелимо и/
или одложимо коришћење тог ресурса из данашњег периода у
будућности?
Узмимо за пример искоришћење руде бакра: власници руде
треба да одлуче да ли ће данас експлоатисати руду или ће то од-
ложити за будућност. Ова економска анализа процењује вред-
ност бакра у садашњости и пореди је с ценом бакра у будућности,
при чему се изводи крива �раничне не�о корис�и за бакар у са-
дашњем тренутку, која представља разлику између криве понуде
и криве тражње. Експлоатација престаје онда када је понуда већа
од тражње, јер тада почиње пад цене бакра, због чега се више не
исплати експлоатисати руду бакра у данашњем тренутку, већ се то
оставља за будућност.6
Нето вредност добијена од коришћења ресурса у садашњем
времену пореди се са нето вредношћу њихове потенцијалне упот-
ребе у будућности. За поређење вредности у временским перио-
дима користимо �искон�не с�о�е како бисмо измерили садашњу
вредност будуће потрошње. Уколико ресурсе користимо данас,
намећемо неке трошкове будућим потенцијалним потрошачима.
Трошак корисника се укључује у цену и самим тим се одражава на
тржишну цену, тако што ће смањити данашњу потрошњу и оста-
виће више ресурса за будућност. Уколико власници ресурса пред-
виде будући недостатак ресурса, доћи ће до пораста цене ресур-
са, како би се у будућности продавао по већој цени, па тако ресурс
остаје за будуће коришћење.
Уколико владе држава желе дугорочно да сачувају ресурсе не-
обновљивих извора за будућност, могу да ин�ернализују �рошко-
ве корисника помоћу пореза на исцрпљивање ресурса, тако што,
нa пример, уведу порез на загађивање. Ове економске методе
примењују се с циљем да стимулишу остављање ресурса будућим
генерацијама на коришћење, а да дестимулишу данашњу кратко-
рочну потрошњу.7
6
Harris, Ekonomija životne sredine, 90-97.
7
Ibid.
271
б) Теорија екстерналија
Појам теорије екстерналија, односно екс�ерних �рошкова и
корис�и, обезбеђује оквир за анализирање трошкова оштећења
животне средине, која су проузрокована економским активности-
ма, као што су, на пример, претерана експлоатација рибљих фон-
дова, исцрпљења фосилних горива, очување шума и друго.
Овај традиционални економски приступ користи исту врсту
економског вредновања која се примењује и на факторе произ-
водње, добара и услуга. Таква анализа тежи да одреди цену сва-
ком ин�у�у у економији, који потиче од природних ресурса и жи-
вотне средине, укључујући и процену за инпуте који не учествују у
тржишним трансакцијама, као што су чист ваздух, вода, разноврс-
ност биљног и животињског света.8
Класичне економске методе могу се успешно користити у про-
цени штета које су настале загађењима или одлагањем отпада.
Међутим, однос између тражње и понуде неког производа мо-
жемо паралелно представити и кроз вредности животне среди-
не. На пример, однос између тражње неког производа, као што
је аутомобил, и понуде тог истог производа даје тржишну равно-
тежу, која показује размењене цене и количине производа. Про-
извод који је предмет продаје – аутомобил- ствара негативан ути-
цај на животну средину. Овај негативни утицај се у том облику не
појављује у економској анализи и цени тог предмета све дотле док
се не донесу посебни закони који ће се бавити и односом животне
средине у том контексту – и то представља екс�ерналију живо�не
сре�ине.
Аутомобили доприносе загађењу ваздуха, стварају смог и ки-
селе кише, повећавају емисију угљен-диоксида, такође су и један
од узрочника оштећења озонског омотача. Приликом производње
аутомобила користе се токсични материјали који се испуштају у
животну средину, а сам систем путева заузима велику површину
руралних хектара и плодног земљишта. То значи да производња
аутомобила ствара многе трошкове који нису укључени у образац
трошкова производње. Занемаривање тих трошкова ствара ис-
кривљену слику стварности, јер укључивањем „трошкова живот-
не средине” у производњу аутомобила ми уносимо све те трош-
кове у коначну цену производње и на тај начин „интернализујемо
екстерналије”. На овај начин производи се могу опорезовати, па
се нпр. у стабилним државним системима, кроз трошкове такси
може повратним ефектом утицати на животну средину и то тако
8
Ibid., 39-41.
272
што ће део новца зарађеног продајом аутомобила бити намењен
животној средини.9
Поставља се питање како тачно израчунати колика је вредност
оштећене животне средине аутомобилом, на које не постоји кон-
кретан одговор, као и на питање да ли ће тај новац заиста бити
наменски утрошен за побољшање животне средине, а не за нешто
друго. Ово правило функционише у уређенијим системима, али
тешко је уводити овај приступ тамо где су људи финансијски по-
гођени додатним наметима.10
Вредновање животне средине

а) Анализа трошкова и користи
Мере политике држава за заштиту животне средине помоћу поре-
за, субвенција и дозвола дају компанијама могућности да одлучују
о коришћењу ресурса и производњи добара. Власти доносе спе-
цифичне одлуке које ће утицати како на животну средину, тако
и на економију својих држава. Креатори одлука у таквом случају
користе анализу �рошкова и корис�и (Cost Benefit Analysis – CBA),
како би уравнотежили позитивне и негативне последице предло-
жених мера.
Као пример објашњења ове економске анализе можемо узе-
ти изградњу велике бране на реци – хидроцентрале. Директна
вредност овог пројекта представља корист од хидоелектричне
енергије, стварања сталне залихе воде за наводњавање и контро-
ла поплава. Постоје и негативни утицаји овог пројекта: поплављи-
вање пољопривредног земљишта и станишта дивљих животиња,
нестанак биљних заједница на ободу реке, угроженост врста риба
у току реке. Стварају се нове могућности за рекреацију, риболов,
спорт, а умањују могућности, рецимо, за рекреацију или сплава-
рење реком. Како проценити однос трошкова и користи од овог
пројекта?11
б) Процена вредности
Економисти користе разне методе за процену вредности, а
најочигледнија је употребна вредност. У нашем примеру вредност
пољопривредног земљишта које ће бити поплављено представља
директну употребну вредност, која има своју тржишну цену. Ин-
директну употребну вредност представља начин на који шуме и
9
Драгољуб Тодић, Еколошки менаџмен� у условима �лобализације (Бео-
град: Мегатренд универзитет, 2008), 399-401.
10
Harris, Ekonomija životne sredine, 42.
11
Ibid., 106-110.
273
мочваре користе екосистему, тако што филтрирају падавине, шти-
те од поплава и апсорбују потенцијална загађења. Такве услуге жи-
вотне средине доносе реалну корист, али су оне мање видљиве,
тачније, посредне су.
Постоји и неупотребна вредност, која је, посматрано из угла
биодиверзитета, готово једнако важна. На пример, изградња
бране условиће смањење броја врста риба и другог живог света
у реци, јер се тиме ствара вештачко језеро, долази до промене
микроклиме, до промене екосистема из речног у језерски. Многи
еколози претпоставиће да је ова биолошка вредност изнад сваке
материјалне вредности, јер се њен губитак не може надокнади-
ти новцем, што јесте тачно. Постоји и егзистенцијална вредност
живог света реке, као што је биљни и животињски свет, који ће
неминовно бити промењен.
Још једна од неупотребних вредности представља вредност
избора.12 Уколико одлучимо да изградимо брану, потопљене фар-
ме, плодно земљиште и мали екосистеми који окружују реку биће
иреверзибилно изгубљени. С друге стране, можемо направити из-
бор и временски одложити изградњу бране, чиме ће бити сачуване
пређашње природне вредности. Ова вредност избора представља
веома значајну ставку, јер њоме управљамо одлукама о промени
директним и индиректним вредностима. Код доношења важних
одлука о коришћењу ресурса, постоји и вредност остављања нео-
штећених или побољшаних услова живота будућим генерацијама
– то је вредност оставштине. Иако их је тешко преточити у новча-
не вредности, јасно је да су егзистенцијална вредност и вредност
оставштине од суштинског значаја онда када се доносе одлуке о
животној средини.13
ц) Технике вредновања
Економија је у могућности да разноврсним техникама нетр-
жишне вредности, као што су сплаварење реком, планинарење
или улога мочвара у апсорбовању загађења, преведе неновчане
у новчане вредности помоћу одабраних метода. Према Харису
(Jonathan Harris) (2009) постоји више метода:
• Ме�о� условно� вре�новања представља метод анкетирања
људи ради прикупљања одређених мишљења и ставова пово-
дом неке појаве: на пример, колико би били спремни да плате
за очување могућности сплаварења или коришћења рекреа-
12
Jean-Michel Salles, „Valuing biodiversity and ecosystem services: Why put
economic values on Nature?”, Comptes Rendus Biologies, 5-6, 334 (2011):
469–482.
13
Harris, Ekonomijа životne sredine, 106-110.
274
ције за неке друге функције животне средине. Овакав тип вред-
новања увек је паушалан и служи за доношење даљих одлука
на вишем нивоу, јер ту нема реалне вредности новца.
• С�ремнос� за �рихва�ање јесте вредност коју би становници
неке области били спремни да приме у виду новчане надокна-
де услед неког губитка, на пример, услед истребљења врсте
која живи у њиховој области. Неки људи би сматрали да је так-
ва вредност етички неприхватљива. Све ове новчане вредно-
сти су фиктивне и служе за паушалну новчану процену неког
биолошког појма, рецимо истребљења врсте животиње или
биљке. Увек је новчана вредност спремности за прихватање
већа од спремности за плаћање, јер су људи у свакој прилици
пре спремни да прихвате неку надокнаду, него да је плате.
• Ме�о� �о�с�ицања �ражње руководи се особинама људи у
смислу личног угођаја – хедонистичког формирања цена, што
представља покушај да се вреднују услуге животне средине
на начин којим се угађа људима. На пример, кућа која се на-
лази у националном парку имаће већу новчану вредност него
кућа која се налази у индустријској зони или близу депоније.
Метод хедонистичких одлука није хипотетички, он се заснива
на стварним тржишним одлукама којима се људи руководе,
што значи да су спремни да дају већи новац уколико постоји
и додатна вредност животне средине коју би они посредно
користили.
• Ме�о� �о�с�ицања �ону�е има за циљ да евалуира трошак
удвостручења или замену услуга животне средине. На пример,
постројење за санирање загађења може заменити способност
мочварног земљишта да апсорбује загађење, те приликом из-
рачунавања цене градње таквог постројења можемо израчуна-
ти избегнут трошак мочваре која би обављала примарну функ-
цију заштите од загађења.
• Ме�о�а анализе еквивален�но� с�аниш�а пружа могућност
еквивалентне новчане надокнаде због неког уништеног под-
ручја: уколико нека компанија направи еколошку катастрофу
изливањем нафте у екосистем мочваре, принуђена је да плати
новчани износ који би био искоришћен за враћање мочваре у
првобитно стање. Уколико то није могуће, непоходно је да се у
близини створе услови за сличну мочвару.
Иако се сматра да је питање очувања животне средине од не-
процењиве вредности и да се не може новчано евалуирати, многи
стварни проблеми очувања животне средине зависе од новца. Ре-
алност је често таква да се неко подручје може очувати уколико
се прикупи довољно новца за његово очување. У супротном, оно
275
може бити искоришћено за неке друге, профитабилније сврхе. У
многим случајевима управо метод новчаног вредновања може
истаћи неку природну вредност и обезбедити јавну подршку за
њено очување.14
Међутим, многе су процене вредновања животне средине па-
ушалне и са етичког становишта неприхватљиве. То се посебно
односи на очување угрожених врста.
Врсту не можемо посматрати кроз финансијску вредност, иако
постоје случајеви куповине или продаје јединки одређене врсте
(на пример, тржиште животиња за зоолошке вртове и друго).
Вредност врсте превазилази укупну економску анализу и може
бити контроверзна.
Вредновање животне средине јесте веома компликован подух-
ват. Уобичајено је мишљење да оно што нам даје природа пред-
ставља непроцењиву вредност коју не можемо исказати новцем.
Неки научници сматрају да је додељивање економских вредности
еколошким функцијама од суштинског значаја, јер друга алтерна-
тива вредновања еколошког система не показује ефекат.15
Коришћењем методе анализе трошкова и користи указане су
тешкоће да се процени вредност животне средине, посебно кад
се узме у обзир �уховна вре�нос�, �сихичка вре�нос�, нема�е-
ријална вре�нос�, вре�нос� заје�нице или биолошка вре�нос�.
Неразумно је претпоставити да је могуће свему што постоји до-
делити економску вредност, али такве претпоставке економског
вредновања могу допринети томе да креатори политике држава
донесу корисне одлуке у циљу општег добра и одрживе равноте-
же у природи.
Посебна питања јављају се у случајевима када треба вредно-
вати људски живот и здравље, ризик и неизвесност утицаја на бу-
дућност. Овакве анализе изазивају контроверзе, али алтернатива
економском вредновању ризика јесте �ринци� �ре�узимања мера
о�реза, чиме се избегавају штетни исходи. Тада је корисно узети у
обзир економски прорачун, како би се увео с�ан�ар� минималне
шко�љивос�и за заштиту људског здравља и животне средине.
14
Constanza, Ecological Economics, 234–236.
15
Милан Милановић, Драго Цвијановић и Горица Цвијановић,
Приро�ни ресурси – ресурси економија – еколо�ија – у�рављање
(Београд: Институт за економику пољопривреде, 2008), 11–15.
276
2. Еколошка економија
Еколошка економија користи ширу перспективу која се тиче пи-

тања животне средине и ослања се на законе природних наука,
јер проучава однос између питања животне средине, природних
ресурса и економског система.
Основни принцип еколошке економије јесте то да људска ак-
тивност мора бити ограничена „носивошћу” животне средине.
Носивост се дефинише као ниво популације и потрошачких ак-
тивности људи и животиња, које расположива база природних
ресурса може подржати без исцрпљивања (на пример, када крдо
животиња користи одређени пашњак за испашу, уколико дође до
повећања јединки стада, неминовно ће се смањити храна, што ће
утицати на пад популације јединки).
Међутим, повећање броја становника на планети јесте питање
које тражи сложенија решења. На првом месту овог проблема на-
лази се извор хране, затим коришћење енергије из необновљивих
извора, као и активирање обновљивих извора енергије. Еколошки
економисти указују на то да извори енергије, све оскуднији ресур-
си и кумулативна оштећења животне средине ограничавају еко-
номски развој.
Примена стандардног економског приступа на проблем гло-
балних климатских промена често резултира препорукама да се
примењују ограничене мере политике животне средине, како би
се избегли велики економски трошкови и очувала равнотежа у
природи у оквиру стабилности екосистема.16
а) Методе економске анализе

Према Харису (2009) већина економских модела заснива се на
два фактора производње, а то су: ка�и�ал и ра�. Еколошка еконо-
мија уводи још један појам – �риро�ни ка�и�ал.
Природни капитал јесте целокупан капацитет земљишта и ре-
сурса који су нам доступни, укључујући ваздух, воду, плодно тле,
шумски и биљни покривач, риболовишта, минералне ресурсе, еко-
системе и комплетан биодиверзитет. Природни капитал је битан,
као и капитал који је створен од стране човека.
Када се бавимо принципима одржавања природног капитала,
неопходно је да комбинујемо економске анализе са еколошким
принципима, а то су:
• Физичко рачуново�с�во �риро�но� ка�и�ала, које показује из-
обиље или несташицу природних ресурса и процењује његово
16
Harris, Ekonomija životne sredine, 137-142.
277
варирање из године у годину. Ове ставке могу показати и наго-
милавање загађења, квалитет воде, варирање плодности тла и
друге физичке показатеље стања животне средине.
• О�рживи �ринос, који представља однос економске експлоата-
ције природних ресурса и његових еколошких капацитета. Ут-
врђивањем еколошке анализе природних система који се црпе
за људску употребу може се одредити ниво одрживог приноса,
по којем систем може бесконачно функционисати без после-
дица (на пример, принос рибе, изловљавање дивљачи и друго).
• Утврђивање а�сор��ивно� ка�аци�е�а живо�не сре�ине –
који има важну улогу у апсорпцији отпадних продуката индус-
тријског развоја, посебно израженим у индустријски развије-
нијим земљама.
Упоредо с повећањем глобалне економске активности, ток
отпадних производа (чврсти и течни отпад, канализација, токсич-
ни и радиоактивни отпад, емисија штетних гасова у атмосферу)
се повећава и прети да преплави системе животне средине, што
захтева локална, регионална и глобална решења. Апсорптивни
капацитет животне средине подразумева и апсорпцију отпада
којег стварају домаћинства. Природни процеси током времена
могу разградити многе отпадне продукте и реапсорбовати их без
штетних последица. Али, животна средина не може разградити
хлорофлуор – угљенике, пестициде са хлором, као ни радиоактив-
ни отпад.17
б) Кључни фактори економског раста

Важне детерминанте економског раста једног друштва пред-
стављају: акумулација капитала, увећање фондова капитала,
као и повећање продуктивности сваког радника. Са становишта
еколошке економије постоје и три додатна фактора, која су од
суштинског значаја за економски раст једне државе, а то су: изво-
ри енер�ије, �риро�ни ка�и�ал и а�сор��ивни ка�аци�е� живо�-
не сре�ине.
Индустријски раст човечанства зависио је управо од иско-
ришћења извора енер�ије, као што је коришћење угља у 19. веку,
а затим и нафте у 20. веку. Нафта, природни гас и угаљ тренутно
обезбеђују више од 85% залиха енергије за САД, Европу, Јапан
и друге развијене индустријске земље у свету. Економски раст
пољопривреде и индустрије јесте процес који је заменио људски
рад енергијом добијеном од фосилних горива.
Приро�ни ка�и�ал је ресурс земљишта и готово све економске
активности захтевају исцрпљивање овог ресурса. Како су те актив-
17
Spangenberg, Precisely incorrect, 327–337.
278
ности у сталном порасту, повећавају се притисци на земљиште да
се из природног стања прилагоди пољопривредној, индустријској
и стамбеној намени.18
О�рживи менаџмен� �риро�них ресурса подразумева ком-
бинацију економског и еколошког становишта, при чему је еко-
номско искоришћење у равнотежи с процесима природе, који се
не нарушавају. Концепт одрживог развоја покушава да подмири
економске циљеве и циљеве животне средине. Одрживе технике
пољопривреде, потрошње енергије, управљања природним ре-
сурсима и индустријске производње имају велики потенцијал за
будућност, али још увек нису широко примењене. Такође, кон�ро-
ла рас�а �о�улације представља суштински елемент одрживог
развоја, јер обухвата политику образовања, социјалну и економ-
ску политику, здравствену заштиту и културну надградњу, што су
све суштински услови за квалитет људског живота.
ц) Будућност економског раста и животне средине

Контроверзе пораста популације уско су повезане с питањи-
ма ресурса и животне средине. Трка између пораста популације
и извора хране, коришћења ресурса и хедонистичког приступа
животу, увелико утичу на правац економског развоја једне држа-
ве. Проблем производње хране решава се на глобалном нивоу на
различите начине, али притисци на животну средину, повезани с
растом популације и тражњом за ресурсима, захтевају свеобух-
ватније промене у начину понашања човека.
Пораст популације
За разлику од многих предвиђања на другим пољима, која нису
извесна, предвиђање пораста броја становника на планети јесте
извесно и сматра се да ће 2030. године популација људи на Земљи
бити повећана за 50% у односу на садашњу. Када је реч о овом
проблему, постављају се многа практична и етичка питања, међу
којима су: �роблем исхране, с�амбени развој, као и повећање по-
требе за �о�рошњом енер�ена�а, што директно изазива ширење
насеља на природне екосистеме у околини градова. Такав при-
тисак становништва на животну средину присутан је у земљама
са већим бројем становника, као што су Индија (794 становника/
км2) или Бангладеш (2320 становника/км2), за разлику од САД (74
становника/км2). Развој предграђа градова стално врши притисак
на обрадиво земљиште и природна подручја, тако да постоји кон-
18
Constanza, Ecological Economics, 168–176.
279
фликт између пољопривредне производње, коришћења ресурса и
очувања животне средине.19
Раст експлоатације ресурса и њихово исцрпљивање

Многе залихе кључних необновљивих ресурса, као што су то,
на пример, руде метала, ограничене су, због чега постоји проблем
њиховог исцрпљивања. Због тога је потребно развијати алтерна-
тивну енергију, како би се заштитили необновљиви ресурси за
будућност. Постоји велики притисак и на обновљиве ресурсе, као
што су риболовишта, јер њиховом претераном експлоатацијом
долази до озбиљних оштећења животне средине, што резултира
неповратним губитком живих врста.
Пораст коришћења енергије

Енергија је од фундаменталног значаја за економску активност
и сам живот, а омогућава и коришћење свих других ресурса. Про-
блеми исцрпљивања фосилних горива и ограничење залиха ства-
рају могућност за прелазак на алтернативне енергетске изворе
(сунце, ветар, вода, таласи, метан и тако даље).
Зaгaђeњe
Постоји проблем раста кумулативних загађујућих материја,
токсичног и нуклеарног отпада, који потреса нашу планету, због
чега је неопходно увести контролу емисије гасова у атмосферу
и безбедно депоновање других врста отпада (хлорофлуор угљо-
водоника, органских хлорида - ДДТ, радиоактивног отпада). Раз-
вијање индустријске екологије може допринети смањењу глобал-
ног загађења.20
д) Мерење благостања: друштвена и еколошка димензија

Еколошка економија применом економских метода процене
благостања једног друштва, изградила је смернице према који-
ма можемо утврдити степен развијености и благостања неког
подручја:
• Слаба о�рживос� сис�ема подразумева замену једне мате-
ријалне вредности другом. Могуће је доделити некој природ-
ној вредности новчани износ, па је онда заменити неком дру-
гом вредношћу. Може се навести пример губитка једног мили-
она долара у дрвној грађи, који је могуће заменити зарадом од
19
Harris, Ekonomija životne sredine, 199–209.
20
Ibid.
280
милион долара у некој роби. Слаба одрживост система карак-
теристична је за сиромашна друштва.
• Јака о�рживос� сис�ема разликује типове природног капита-
ла и не дозвољава њихову супституцију. На пример, природни
капитал не може бити замењен неким новчаним капиталом,
осим ако тај облик капитала нема сличну намену. Овде наво-
димо пример исцрпљивања фосилних горива које мора бити
замењено добијањем извора из, рецимо, соларне енергије,
што има сличну енергетску вредност. Јака одрживост система
карактеристична је за богатија друштва.
• Вре�новање ош�ећења живо�не сре�ине могуће је надокна-
дити неким другим природним системом. На пример, једно
оштећење животне средине какво је последица ерозије, на-
докнађује се заменом за неке друге вредности, ко што су по-
шумљавање, физичко наношење земљишта, ђубрење и тако
даље.
• Вре�новање услу�а живо�не сре�ине – вредност животне сре-
дине много је већа него што се то може измерити економским
показатељима: чист ваздух, биодиверзитет, лепота преде-
ла, естетска и рекреативна вредност, психолошка вредност.
Техника економског вредновања није валидна за овакав тип
вредности.
• До�ринос �лобалном ош�ећењу живо�не сре�ине - у овом слу-
чају поставља се питање да ли нека држава врши прекогра-
нично оштећење или глобално загађење. Чест је случај да на-
ционални производ који нека држава ствара није угрожен, али
она својим активностима оштећује територије суседне земље
или глобално подручје, као што је случај с изливањем нафте у
океане.
• Је�накос� и основне �о�ребе; повећање бруто националног
дохотка (ГДП)21 неједнако је распоређено, при чему највише
користи имају богате земље. Према повељи Уједињених на-
ција (УН)22 сваки човек има права на здравље, образовање,
писменост, доступност чисте воде, храну и становање. Али,
ова питања се тесно преплићу и са деградацијом животне сре-
дине, јер сиромаштво приморава људе да користе непосредне
ресурсе животне средине, док богате земље воде рачуна и о
томе као о једној од основних људских потреба.23
21
Gross Domestic Product (GDP).
22
United Nations (UN).
23
Ibid.
281
3. Економија биодиверзитета
Заштита биодиверзитета представља основни циљ екологије, без

којег би односи у природи били потпуно поремећени. Губитак
биодиверзитета погодио би опстанак човечанства на више начи-
на, међу којима би се тај губитак, осим општих, немерљивих вред-
ности природе, одразио и на економски просперитет.24
Претње биодиверзитету од стране човека укључују губитак
станишта и његову фрагментацију, увођење алохтоних врста, пре-
терано убирање приноса, загађење, климатске промене.
Губици у свету природе имају директне економске последи-
це, које се систематски процењују.25 Дајући материјалну вред-
ност природном капиталу, који постаје видљив и за економију и
за друштво, на прави начин се може скренути пажња на његову
угроженост, чиме би се повећали напори заједнице за решавање
тог проблема.26
У последњих педесет година две трећине укупних екосисте-
ма на планети је угрожено. Шуме производе CO2, дрвну грађу, а
представљају део екосистема многих биљних и животињских вр-
ста. Влажна станишта служе за одбрану од поплава и помажу про-
чишћавању воде, мангрова вегетација штити обалу од цунамија и
олује, док корални гребени представљају извор хране и станишта
многим биљним и животињским врстама океана, али и велики ре-
сурс за локално становништво који подазумева риболов, туризам
и спорт.
Вредности које природни капитал носи са собом су бројне, али
су често лоше процењене или се уопште не разумеју. Такве вред-
ности се ретко узимају у обзир за кретање економских парамета-
ра на тржишту или приликом доношења свакодневних пословних
одлука у друштву.
Због свега навденог и економисти су се позиционирали у на-
чинима развијања стратегије очувања биодиверзитета, јер по-
моћу економских метода и давања одређене новчане вредности
екосистемима може се расветлити шта су најугроженије, али и
највредније компоненте биодиверзитета, укључујући анализу вр-
ста, вредност ресурса и вредност услуга екосистема. Пропуштене
24
Peter Nijkamp, Gabriella Vindigni i Paulo A.L.D. Nunes, „Economic
valuation of biodiversity: A comparative study”, Ecological Economix,
2, 67 (2008): 217 - 231.
25
Yves Meinard i Philippe Grill, „The economic valuation of biodiversity
as an abstract good”, Ecological Economics, 10, 70 (2011): 1707–1714.
26
TEEB – The Economics of Ecosystems and Biodiversity for National
and International Policy Maker – Summary: Responding to the Value
of Nature 2009, преузето маја 2012, http://www.teebweb.org/.
282
прилике за инвестирање у овом природном капиталу доприносе
трајном губитку биодиверзитета. Јавна политика очувања биоди-
верзитета даје стратегију очувања многих девастираних подручја:
заустављање сече шума, посебно тропских кишних шума; очување
влажних станишта – (wetlands); очување тропских коралних гре-
бена; очување мангрове вегетације (у последње 2 деценије нес-
тало је 35% мангрове); очување глобалног рибарства и сродних
послова, који ризикују да буду на губитку више од 50 милијарди
долара, уколико дође до трајне угрожености рибљег фонда.27
Губитак биодиверзитета или деградација екосистема може се
одразити директно или индиректно на бројне друге сфере. Може
се у првом тренутку учинити да су екосистеми отпорни на проме-
не, али уколико нагло дође до њиховог пропадања, то се директно
може зрачунати и материјалном штетом. Потребно је препознати
дубок јаз између деградације екосистема и повећања сиромаштва
у свету и надокнадити те разлике усклађивањем политика у раз-
ним секторима на бази кључних Миленијумских циљева развоја.28
Закључак
Економска процена екосистема и његових ресурса захтева мул-

тидисциплинарни приступ, са еколошког и економског аспекта.
Екологија обезбеђује неопходне информације који се односе на
биолошке факторе, док економија користи алате за израчунавање
тих вредности. Ови прорачуни базирају се на дубоком разуме-
вању природних процеса на планети.
Мора се разумети да та природна добра нису на продају, нити
постоји, условно речено, њихово тржиште (осим енергената и тр-
жишта горива), већ се промене у биолошком свету прате и изра-
чунавају путем економских мерила – новца, како би се појачала
и усмерила пажња човечанства ка чињеници да губитак тих при-
родних ресурса може довести до реалног губитка у новцу, индус-
трији, привреди и другим сферама.
Ова врста економског прорачуна служи и доносиоцима одлука
и светској политици, на локалном и глобалном нивоу, како би до-
нели прописе који би сачували природне вредности ангажовањем
законодавства и увођењем такси у циљу заштите природних
ресурса. Оваква врста политике може се спровести у земљама
развијеног света, где постоји висока свест о значају заштите при-
родне средине, ресурса и биодиверзитета. Међутим, сиромашне
27
Ibid.
28
283
земље нису у стању да воде рачуна о животној средини више него
о свом опстанку, а услед неразвијености привреде много више
се ослањају на природу и њена богатства, што може изазвати за-
гађења животне средине, и локално и глобално.
Међународна организација за економију екосистема и зашти-
ту биодиверзитета (The Economics of Ecosystems and Biodiversity,
TEEB)29 дала је неке од предлога који служе као будући оквир свет-
ске политике:
• Истражити узроке губитка биодиверзитета и израчунати њихо-
ву (виртуелну) економску вредност;
• Проценти све могућности увођења прописа, закона и страте-
гија са којима се доносиоци одлука суочавају (предвидети
најбољи и најгори сценарио неке студије случаја);
• Израчунати економску цену и добит од активне заштите при-
родних ресурса и биодиверзитета, чиме се олакшава доно-
шење правих одлука и прописа у циљу заштите;
• Идентификовати ризике од недоношења одлука о заштити;
• Извршити утицај на активности заштите животне средине не
само локално, већ и глобално;
• Увек имати на уму да су природни системи угрожени, у са-
дашњости много више него раније.30
Требало би напоменути и чињеницу да ће социјална правда на
Земљи бити угрожена уколико богати буду утврђивали прописе
сиромашнима, у смислу ограничења ресурса и загађења животне
средине. Та глобална политика треба да се креће у смеру опште
добробити човечанства, у циљу очувања општих природних вред-
ности без којих живот не би био могућ, ни у богатим, ни у сиро-
машним државама.
Оно што можемо истаћи као закључак јесте важна чињеница
да економија може постојати само ако постоји и екологија, али са
или без економије, екологија ће увек постојати, јер она је услов за
људски опстанак.
29
TEEB – The Economics of Ecosystems and Biodiversity for National and
International Policy Maker, преузето маја 2012, http://img.teebweb.org/
wpcontent/uploads/Study%20and%20Reports/Reports/National%20and%20
International%20Policy%20Making/TEEB%20for%20National%20Policy%20
Makers%20report/TEEB%20for%20National.pdf.
30
Ibid.
1. Constanza, Robert and Lisa Wainger. Ecological Economics: the

science and management of sustainability. New York: Columbia
University Press, 1991.
2. Harris, Jonathan. Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa,
savremeni pristup. Beograd: Data status, 2009.
3. Meinard, Yves and Philippe Grill. „The economic valuation of
biodiversity as an abstract good.” Ecological Economics, 10, 70
(2011): 1707–1714.
4. Милановић, Милан, Драго Цвијановић и Горица Цвијановић. При-
ро�ни ресурси – ресурси економија - еколо�ија – у�рављање. Бео-
град: Институт за економику пољопривреде, 2008.
5. Nijkamp, Peter, Gabriella Vindigni i Paulo A.L.D. Nunes. „Economic
valuation of biodiversity: A comparative study.” Ecological Economix,
2, 67 (2008): 217–231.
6. Salles, Jean-Michel. „Valuing biodiversity and ecosystem services:
Why put economic values on Nature?” Comptes Rendus Biologies,
5-6, 334 (2011): 469–482.
7. Spangenberg, Hans-Jörg i Josef Settele. „Precisely incorrect?
Monetising the value of ecosystem services.” Ecological Complexity,
7 (2010): 327–337.
8. Sutton, Paul C. and Robert Costanza. „Global estimates of market
and non-market values derived from nighttime satellite imagery,
land cover, and ecosystem service valuation.” Ecological Economics,
3, 41 (2002): 509–527.
9. Тодић, Драгољуб. Еколошки менаџмен� у условима �лобализа-
ције. Београд: Мегатренд универзитет, 2008.
10. TEEB – The Economics of Ecosystems and Biodiversity for National
and International Policy Maker – Summary: Responding to the Value
of Nature 2009. Преузето маја 2012. http://www.teebweb.org/.
11. TEEB - The Economics of Ecosystems and Biodiversity for National
and International Policy Makers – Responding to the Value of
Nature, an interim report, European Communities, 2008. Преузето
маја 2012. http://www.teebweb.org/.
12. TEEB – The Economics of Ecosystems and Biodiversity for National
and International Policy Maker. Преузето маја 2012. http://www.
teebweb.org/publications/teeb-study-reports/foundations/.
285
Aleksandra Savić
Museum of Natural History,
Belgrade
ECONOMIC VALUE OF THE ENVIRONMENT AND OUR KNOWLEDGE

ABOUT IT
It is believed that many harmful changes with respect to the decrease

in biodiversity and damage to the planet’s ecosystem are caused primarily
by humans and the increase in human population. This raises the question
of the future resources on the planet, which is the topic of the economic
analysis of environmental issues, which causes controversies among
scientists because of the unethical approach to the evaluation. Many
questions concerning the relationship between biology, ecology, energy
and economy are answered through a new discipline – environmental
economics. Different models of analysis and evaluation used by the
economists, are in this case applied to the ecology and natural processes.
The goal of the new ecological-economic approach is to add to biological
values (e.g. forests, seas, oceans, marshes, coral reefs, biodiversity, etc.)
a fictitious economic – monetary value, not for the purpose of their sale
(with the exception of power and fuel, the market does not exist ), but to
raise the awareness of humanity that the loss of these natural resources
can lead to a real loss of money, industry, economy and other areas.
The final objective is that global policy should move in the direction of
the general welfare of mankind in order to preserve the natural values
without which life would not be possible, both in the rich and the poor
countries.
Keywords: ecology, biodiversity, economics, ecological economics,
politics, nature conservation

286
ПРИКАЗИ
Mиодраг Марковић1
Филозофски факултет и Српска академија наука и уметности,
Београд
Гојко Суботић, Бојан Миљковић, Ирена Шпадијер и Ида Тот

На��иси ис�оријске са�ржине у зи�ном сликарс�ву
Београд, Византолошки институт САНУ, 2015
У круговима српске медиевистике одавно је познато да академик

Гојко Суботић припрема израду корпуса натписа историјске са-
држине исписаних на споменицима средњовековне уметности. У
том циљу он је током последњих неколико деценија предузео не-
бројена теренска истраживања неуморно обилазећи манастире,
цркве и пустиножитељске испоснице у областима на којима су се
током средњег века и у такозвано поствизантијско доба прости-
рале српска држава и црква. Трагајући за узорима и аналогијама,
али и деловању српских ктитора ван матице, истовремено је оби-
шао и многа знатно удаљенија подручја. Успињао се по висовима
Свете Горе Атонске и Меникејске горе, посетио тешко доступна
испосничка станишта на стенама Метеора или на стрмим узви-
шењима изнад реке Алиакмон. Тако дуготрајан и темељит терен-
ски рад резултирао је сакупљањем изузетно богате грађе. Поједи-
ни њени делови су с времена на време објављивани, јасно нагове
штавајући да је реч о обилном ресурсу из кога ће се драгоценим
подацима напајати не само историја уметности, него и остале
историјске дисциплине које се баве средњим веком. Подсетимо
се, на пример, збирке од неколико десетина натписа сабраних и
публикованих пре готово четири деценије у Суботићевој књизи о
охридској сликарској школи 15. века. Без ње би наша знања о по-
литичким, друштвеним, црквеним и културним приликама у Охри-
ду и његовој околини у првом столећу турске управе била знатно
сиромашнија. Пажљиво ишчитавање натписа на дечанском живо-
пису, изведено у приближно исто време, донело је важне исправ-
ке и појашњења у хронологији најобимније и најбоље очуване фре-
ско-целине источнохришћанског света. Студија о натписима исто-
ријске садржине на фрескама 11. и 12. века у разним подручјима
тадашње Византије, од Скопља и Касторије на западу, па до Кипра
на истоку, скренула је пажњу на разноврсност и литерарне вредно-
1
mmarkovic@vektor.net
289
сти таквих споменика старе писмености. Поред једноставних нат-
писа, који доносе штуру комеморативну белешку или најчешће ос-
новне податке о ктиторима и времену настанка одређеног храма,
посебно су истакнути они што су написани у поетском духу, у виду
епиграма чија садржина занемарује суву фактографију, а истиче
духовне побуде и побожна надања дародаваца, откривајући њи-
хов префињени укус и високо образовање. Нека скорија издања,
попут публиковања тешко читљивих фрагмената раније непозна-
те, такозване Треће жичке �овеље, исписане у предворју католи-
кона Спасове цркве, или натписа у Моливоклисији код Кареје, на
основу ког су коначно разјашњења питања ктитора и хронологије
изградње и украшавања те светогорске келије, донела су, поред
нових чињеница, и нов методолошки приступ у објављивању епи-
графске грађе. Основни подаци о обрађеном натпису пропраћени
су не само издавањем текста и снимака, него и детаљним тума-
чењем свих података којe он доноси. Стога су лако разумљиви
разлози због којих је књига коју приказујемо с нестрпљењем оче-
кивана у научној и стручној јавности. Њени истраживачки домети и
доприноси поузданије ће бити вредновани у месецима и годинама
који су пред нама, али већ након првог прелиставања уочавају се
многе врлине и методолошки помаци. У књизи су објављени нат-
писи прикупљени из петнаестак споменика, од којих они најста-
рији потичу из последње деценије 12, а најмлађи су датирани на
сам крај 13. столећа. Сви се налазе у средишњем делу Балкана,
у сливовима река Мораве, Дрима, Вардара и Струме. Највише је
оних који су византијског порекла – Курбиново, Скопска тврђава,
Манастир у Мориову, Свети Никола у Мелнику, Свети Димитрије и
Свети Никола у Прилепу, охридска Богородица Перивлепта. Њима
су у засебном прилогу додати натписи из још две мелничке црк-
ве – Свете Тројице и Богородице Пантанасе, као и записи са две
иконе настале на подручју Охрида почетком друге половине 13.
века. Ту су, такође, четири српска споменика – Студеница, пећки
Свети Апостоли, Сопоћани и Ариље, као и један бугарски, Бојана,
с натписима на српскословенском, односно на бугарском језику.
Најчешће су то ктиторски натписи, али има и преписа владарских
повеља, кратких молитвених записа за спас душе и још краћих за-
белешки о започињању сликарских радова у одређеном храму.
Материјал је разнородан и по садржини и по пореклу, јер је такав
и карактер Суботићевог истраживачког рада посвећеног епиграф-
ској грађи. Као што аутор напомиње у преговору књиге, узајамне
везе и сличности византијских и старословенских натписа на ста-
рим фрескама, показане у науци још пре више од стотину година
заслугом Владимира Ћоровића, подстакле су рађање идеје да се
систематско истраживање те грађе прошири ван граница српских
290
земаља средњег века, што је, између осталог, резултирало и не-
ким заједничким пројектима наших и грчких научних институција.
У односу на раније издавачке подухвате сличног карактера,
књига коју представљамо доноси упадљиво скромнији материјал.
То је последица сасвим новог приступа у обради, промовисаног у
већ поменутом чланку о ктиторском натпису из Моливоклисије.
Сваком натпису посвећено је засебно поглавље, у коме су поред
графичког приказа, заснованог на верном теренском препису, на-
ведени сви важни подаци о самом натпису и његовом пореклу, то
јест о споменику, укључујући ранија издања и осталу релевантну
литературу. Текст натписа издат је уз навођење варијаната пред-
ложених од стране претходних издавача, с напоменама о писму
и преводом на савремени српски језик. Поред тога, детаљно се
коментаришу просопографски, топографски и хронолошки пода-
ци које натпис доноси, понегде уз расветљавање друштвено-поли-
тичких прилика у којима је настао. О концепцији књиге, и уопште о
методологији Суботићевог приступа обради епиграфске грађе са-
чуване на старом живопису, читалац се детаљно може информи-
сати у опширном предговору књиге. Ту је, поред осталог, сачињен
кратак историографски преглед сакупљања и публиковања натпи-
са на фрескама у Србији, Бугарској и Грчкој, а такође је предочен
значај који та грађа има као историјски извор и саопштен исто-
ријат ауторовог рада на сакупљању и обради натписа. За будуће
ентузијасте средњовековне епиграфике посебно су занимљиви и
корисни одељци који говоре о томе шта је све подразумевала и на
који начин је вршена обрада грађе, почев од рада на терену, где
је настао основни део документације, па до кабинетског рада који
је укључивао разноврсну стручну обраду, пре свега графичку и је-
зичку, а затим и писање научних коментара. Разуме се, у оквиру
тих одељака наведена су имена свих сарадника у замашном по-
слу. Овде ваља посебно истаћи оне који су учествовали у завршној
припреми књиге. Исцрпне коментаре, писане у складу са методо-
логијом која се примењује у савременим издањима историјских
извора, било да је реч о наративним списима, повељама или печа-
тима, написао је Бојан Миљковић, сарадник Византолошког инсти-
тута САНУ, док су приликом објашњења особености писма и језика
појединих старословенских и грчких натписа своју стручну помоћ
пружиле универзитетски професори Ида Тот и Ирена Шпадијер.
Миљковићеви коментари дају књизи посебну вредност јер до-
носе многа нова запажања, закључке и претпоставке, који ће без
сумње бити узимани у обзир приликом свих будућих проучавања
публикованих натписа и споменика у којима су они исписани. По-
ред објашњења непосредно везаних за садржину натписа, могу
се наћи и занимљиве опаске другачијег карактера, које се више
291
тичу самог споменика у коме се натпис налази, посебно оних који
се односе на зидно сликарство, питања мајстора, њихове „руко-
писе”, стилске и иконографске особености. Уз сву занимљивост,
по природи ствари, оне одражавају субјективне ставове аутора,
односно средине и епохе којој он припада, а зависе, разуме се,
и од актуелних домета науке. Из тих разлога, као и сви текстови
сличног карактера, имају ограничен „рок трајања”. Сама грађа,
напротив, има непролазну вредност, која се упоредо с временом
све више увећава, јер су натписи, нарочито они исписани на живо-
пису, склони пропадању. Стога и у овом случају дајемо приоритет
изворном материјалу, изражавајући наду да ће академик Суботић
у догледно време предочити научној јавности и преосталу грађу
коју је сакупио и на тај начин је сачувао за будућа поколења.

292
Бранислав Митровић1
Архитектонски факултет
и Српска академија наука и уметности,
Београд
Александра Мокрањац,
Архи�ек�онски све�ови и сазвежђа књи�е
Гра� и Храм
Београд, Службени гласник, 2015
Годину-две дана после Антологије архитектуре и цивилизације

Александре Мокрањац, дела о ком сам и писао и радо говорио
на представљањима, ишчитавам њене нове есеје и студије у чијој
су жижи, очекивано, поново Архитектонски светови и сазвежђа.
Архитектура је ту још једном главни јунак, почесто несхваћен
и скрајнут, па и злоупотребљен од стране оних који би требало
да о њему / њој највише воде бригу… Архитектура је, дакле, у
средишту, у опажајном и мисаоном фокусу аутора; Архитектура
са свим својим паралелним и пратећим феноменима, а нарочито
хотимичним, пре него случајним, превидима везаним за – како то
често подвлачи архитекта Александра Мокрањац – „конститутивну
улогу Архитектуре у настанку и развоју цивилизације”. Одакле
таква привилегована улога Архитектуре? Колико год се и
савремена архитектонска продукција и градитељско наслеђе
најчешће кроз историју третирају у оквирима стилова и владајућих
уметничких токова – �уха и укуса времена – свим тим естетско-
естетичким поделама, поетикама и разматрањима, увек измиче
она најбитнија компонента. А то је етичка… Етички аспекти
архитектуре посебан су мотивациони слој књиге Град и храм.
Надаље, нови Архи�ек�онски слај�ови архитекте Мокрањац
осликавају речито капиталне дарове архитектуре, какви и јесу
храмови и градови од свог прадавног постања. Са особеним афи-
нитетом према истицању онога што је колико год било очигледно,
још више заборављано и потискивано, архитект-писац у прапоче-
цима архитектуре ишчитава истовремену колевку уметности и
градотворства: „У тренутку избијања, град је појава нове �риро�е,
хумане, неутажива намера њеног трајног утискивања у пажљиво
1
office@mitarh.rs
293
одабран локалитет и задат климат. И већ од тада, град је човеко-
во највеће надзначење”. Управо од те преломне тачке гледишта
– како се према свом највећем Над-значењу личности односе – мо-
жемо сагледати и ново сврставање и пресврставање епоха, затим
читавих слојева друштва, па све до појединаца – почевши од „не-
спознајне нам прошлости” до савременог тренутка.
Промишљање архитектуре и кроз призму књижевности и на-
око јасно литерарних тема и јунака – од Борхеса (Jorge Francisco
Isidoro Luis Borges), визираног кроз призму паралеле његовог
и Ешеровог (Maurits Cornelis Escher) уметничког поступка, пре-
ко Кристофа Рифена (Jean-Christophe Rufin) … , па све до Бекета
(Samuel Beckett), потврда је става аутора да су и корени писма и
потребе за �исменима – такође у архитектури: „Стамени видови
грађења, као најкомплекснија колективна људска делатност ви-
шеструког планираног усклађивања просторне и временске сук-
цесије, одиграли су пресудну улогу у настанку најсвеобухватнијег
облика памћења – писане форме језика”.
Од есеја Гра� и храм, Про�окалеи�оско�а Шовеа и Насле�с�ва:
Ис�орија заблу�а, у којима је најозбиљније уздрмано модерно по-
имање стваралаштва и просвећености, преко преиспитивања фи-
лософских дуговања архитектури у тексту Пар�енон и вршњаци,
уз бројне осврте на текућа и све помоднија девастирања урбаних
целина и матрица…, архитект Александра Мокрањац ће као кул-
минацију свог дела представити правог јунака једног такође ар-
хитектонског подвига. Педагошки спектри деловања нашег савре-
меника, академика, плодног ствараоца и професора архитектуре
– Милана Лојанице, затвориће на оригиналан начин круг архитек-
тонског значења и зрачења књиге пред нама.
У ери великог принудног одлива архитеката и наших других
образованих сународника, с немалом радошћу примећујем – ста-
сала је ипак и генерација стручњака који у остварењима и пожрт-
вованости својих професора разоткривају свеколике мотиве ис-
трајности вредне истраживања и писане речи. О томе и многим
другим благодатима архитектуре, коју све више узимамо здраво
за готово, дакле управо против инерције таквог наопаког подразу-
мевања, добили смо још једно значајно сведочанство, те га у том
смислу препоручујем као добродошло штиво за мапирање Храмо-
ва и �ра�ова у нама. Постоје ли заиста, и до које мере? … Или су
разрушени – па их ваља обнављати…
294
Elizabeta Dimitrova1
Institute for the History of Art and Achaeology,
Skopje
Ed. Ljubomir Maksimović and Jelena Trivan

Byzantine Heritage and Serbian Art I–III (Визан�ијско наслеђе
и ср�ска уме�нос� I–III)
Belgrade, The Serbian National Committee of Byzantine Studies:
Institute for Byzantine Studies, 2016
If one should talk about Byzantine science, they should never omit
putting Belgrade on the pedestal of leading academic centers that has
produced the most important results of investigation of Byzantine
history, art and culture. Generations and generations of renowned
scholars have succeeded in converting their efforts into a long list
of research attainments published in influential papers, prestigious
monographs and a representative collection of conference/sympo-
sia materials. As a logical consequence of the above, in August 2016,
Belgrade hosted the 23rd International Congress of Byzantine Studies
which gathered scholars from all over the world in a mutual, fruitful
and highly productive intellectual forum for the presentation of sci-
entific results, extensive discussions, prolific exchange of ideas and
inspiring brainstorming. More than 1300 participants from around
the Globe presented their research results in the spheres of Byzan-
tine art, literature, hagiography, architecture, music, political, social,
economic, as well as ecclesiastical history, archaeology, linguistics,
etc, covering the period of some fifteen centuries and the entire terri-
tory of the Rhomean Commonwealth. In honor of this great assembly
of science and intellectualism, the Belgrade academia, i.e. Byzantine
scholars of different generations and various branches in the domain
of humanities have prepared a unique, highly representative and re-
splendently designed edition dedicated to the orthodox medieval
legacy, entitled Byzantine Heritage and Serbian Art I–III (Визан�ијско
наслеђе и ср�ска уме�нос� I-III). Although the investigation into
the mutual relations and influence between Byzantium as a “cradle”
and the Balkan areas as “its zones of interest” has been a subject of
numerous scholarly works in the domain of cultural heritage, it has
thus far never attained the magnitude of such a monographic study;
1
elizabeta@fzf.ukim.edu.mk
295
the three volume project “Byzantine Heritage and Serbian Art I–III” is
the first, genuine venture in that regard, which in a very sustainable
and methodically substantive manner, sublimes all previous research
results of the most renowned scientific authorities of the Serbian
academic elite in the sphere of history, art history, archaeology and
cultural studies. Synthesizing the research energy and academic at-
tainments of a century-long scientific tradition of the Belgrade Uni-
versity and its intellectual orbits, Byzantine Heritage and Serbian Art
I – III is the most comprehensive achievement of Serbian scholars, the
benefits of which are generously donated to the vast horizons of uni-
versal knowledge.
In that context, the first volume of the trilogy entitled Processes
of Byzantinisation and Serbian Archaeology, besides the papers dedi-
cated to the archaeological stratigraphy of Serbian culture, encom-
passes the Foreword of the Editor-in-Chief, Academician Ljubomir
Maksimović on the aim and goals of this representative monograph,
the production of which has been inspired by the then forthcoming
23rd International Congress of Byzantine Studies that was about to
take place in Belgrade. The first volume also encompasses the Pref-
ace of the members of the Editorial Board in which, through the sus-
tainably argumented commentary on the significance of the Serbian
cultural heritage from the Byzantine era, one can see the first and
foremost aim of the monograph, i.e. representation of the Serbian
cultural legacy through the analysis of creative contacts with the
Byzantine cultural treasury and its impact over the production of
the medieval and post-medieval works of art. In this coherent and
substantial exposition, the Editorial Board pinpoints the complex
concept of this voluminous scientific work through its three-volume
size and reveals the methodological approach of the creation of
each volume – the first (I) is mostly conceived as an elaborated and
picturesque insight into the archaeological investigations on a large
number of sites of different typology, the second (II) with an exten-
sive panorama of the development of the Serbian medieval culture
through analysis of the works of art, and the third (III) as a volume
of papers dedicated to the creative treatment, as well as specific ap-
proach to the medieval legacy of Serbian-Byzantine provenience in
the context of styling the contemporary cultural idiom until the post-
modern epoch.
The contents of volume I, entitled Processes of Byzantinisa-
tion and Serbian Archaeology (Процеси визан�инизације и ср�ска
археоло�ија), edited by Vesna Bikić, refers to the stratigraphy of
archeo-culture of the Serbian Middle Ages and is divided into three
separate sections – I. Byzantinisation in the Archaeological Context
(Визан�инизација у археолошком кон�екс�у) conceived as a schol-
296
arly review of: the Byzantine-Serbian diplomatic interaction through
the ages (Srđan Pirivatrić, The Dynamics of Byzantine-Serbian Political
Relations), the social significance of Byzantino-Serbian historical co-
habitation (Mihailo Popović, The Medieval Serbian Oecumene – Fiction
or Reality?), the Byzantinisation of the Serbian royal court (Stanoje
Bojanin and Bojana Krsmanović, Byzantine Influence on Administra-
tion in the Time of the Nemanjić Dynasty), the development of me-
dieval settlements (Marko Popović, From the Roman Castel To the
Serbian Medieval City) and monastic complexes (Vladimir Simić, The
Byzantine Model of a Serbian Monastery: Construction and Organisa-
tional Concept), the evolution of elements of medieval jewelry (Ivana
Popović, The Splendour of Roman Ornaments and the Jewellery of the
Middle Ages) and the broader context of impact of the earlier epoch
on the historical habitus of the Serbian territory (Ivan Bugarski and
Milica Radišić, The Central Balkans in the Early Middle Ages: Archaeo-
logical Testimonies to Change).
The second section, entitled Adoption of Models: Byzantine Forts
and Serbian Proto-Urban Centers (11th–13th Century (Преузимање
мо�ела: визан�ијска у�рвђења и ср�ска �ро�оурбана сре�иш�а
XI-XIII векa) is focused on: the important strongholds of Serbian urban
culture such as Braničevo (Predrag Komatina, Military, Administrative
and Religious Strongholds on the Danubian Frontier: The Example of
Morava and Braničevo; Dragana Spasić-Đurić, A Note on New Archeo-
logical Explorations in Byzantine Braničevo; Gordana Milošević-Jevtić,
The Suburb of the Town of Braničevo – A Model of a 12th Century Settle-
ment), the important elements of urban trade in the period of the high
medieval era (Vesna Bikić, Trade in the Central Balkans (11th – 13th Cen-
tury): Between Necessity and Luxury), as well as the import of religious
artefacts of Byzantine origin into Serbia (Perica Špehar, Objects for
Private Worship and Relics of the Christian East). The third section, en-
titled Byzantine Sources and European Trends: Forming a National Style
in the Artistic Crafts (14th–15th Century) (Визан�ијска извориш�а и
евро�ски �окови: уобличавање национално� зана�ско-уме�ничко�
с�ила (XIV-XV век) brings a research view of the Late Byzantine era
in the domains of: minting (Marina Odak Mihailović, Political Ideology
of Coinage – Development and Messages of Serbian Medieval Coins), de-
velopment of urban centers (Marko Popović, The Cosmopolitan Milieu
of Serbian Towns), governmental archeo-horizon (Miloš Ivanović and
Uglješa Vojvodić, The Marks of Nobility in the Archeological Context),
ceramics (Vesna Bikić, Byzantine Inspiration in Serbian Medieval Pot-
tery) and artistic crafts (Emina Zečević and Mila Gajić, Byzantine Tem-
plates and the Style of Gothic – Internationality of Serbian Artisanal and
Artistic Expression). In the preparation of this volume, twenty one
authors in seventeen papers, on 206 pages, have exposed the results
297
of their investigations from all walks of medieval archaeology as a dis-
cipline, creating an extensive, consistent and academically legitimate
scholarly synthesis.
The contents of the second volume Sacral Art of the Serbian Lands
in the Middle Ages (Сакрална уме�нос� ср�ских земаља у сре�њем
веку), edited by Dragan Vojvodić and Danica Popović, is, understand-
ably, the amplest, since the elaboration of the evolution of Serbian
artistic practice, as well as its attainments and qualities, had to be
structured in seven voluminous sections. In that regard, the opening
section entitled Cultural Spaces and Sacral Frameworks (Кул�урни
�рос�ори и свеш�ени оквири), is actually the background of the
entire volume, tracing the main coordinates of the historical, politi-
cal, social, cultural and artistic stratigraphy of medieval Serbia and its
place in the commonwealth of Byzantine creative tradition. Hence,
in the first chapter of this section (Dragan Vojvodić, On the Bound-
ary Among Worlds and Cultures – The Essence and Spaces of Serbian
Medieval Art), the author gives a compact overview of the cultural
specificity of Serbian people across its medieval orbit, thus directing
the readers through the contents of the second volume, which is a
genuine, modern and highly efficient synthesis of the medieval art his-
tory of Serbian creators. Further on, Bojana Krsmanović and Ljubomir
Maksimović (title of chapter – Byzantium in Serbia – Serbian Authen-
ticity and Byzantine Influence) expose the Serbian-Byzantine military
and political conflicts, diplomatic contacts and, in that context, the
penetration of Rhomean cultural influences, while Miodrag Marković
(title of chapter – Serbia in Byzantium – The Patronage of Serbian Kte-
tors in the Byzantine Empire) meticulously discloses the commission-
erships and donation of sacral edifices and monastic communities by
Serbian rulers in Constantinople, Mount Athos, Palestine, Jordan, Si-
nai, Thessalonica, etc, between late 12th and mid-15th century. In refer-
ence to this paper, Miloš Živković and Miroslava Kostić (Serbian Paths
of Rhomean Culture – The Role of Serbia in Spreading Byzantine-Style
Art Towards the West and North of Europe) provide substantial data
on the significance of dissemination of Byzantine and Post-Byzantine
artistic trends from Serbia to the territory of Hungary, Bosnia, Croa-
tia, Romania etc. Vladimir Vukašinović (The Liturgical Framework of
Serbian and Byzantine Religious Art) traces the historical coordinates
of the development of liturgical services of the Serbian Orthodox
Church between the 13th and the 17th century, Dubravka Preradović
and Ljubomir Milanović offer an interpretation of the origin and de-
velopment of universal saintly cults in Serbian medieval art (Pan-Chris-
tian Saints in Serbian Cult Practice and Art), while Danica Popović (A
National “Pantheon”: Saintly Cults at the Foundation of Serbian Medi-
eval State and Church) provides a precious contribution to the exami-
298
nation of Serbian saintly cults and their social significance, as well as
the cult of the relics („God Dwelt Even in Their Bodies in Spiritual Wise“
– Relics and Reliquaries in Medieval Serbia) which played a crucial role
in the processes of establishment of the state authority in medieval
Serbia.
The first section of the second volume, entitled In the West of the
Byzantine – Empire: On a Quest for Identity (На за�а�у Визан�ијско�
царс�ва: у �ра�ању за и�ен�и�е�ом) is dedicated to the earli-
est period in the evolution of the medieval artistic production, with
contributions by Miodrag Marković, Jadranka Prolović and Miloš
Živković, who have succeeded in creating a detailed picture of the
oldest art works of the Serbian cultural treasury. In that regard, Mio-
drag Marković, in both of his chapters (Beginnings of Artistic Activity
in the Serbian Lands (9th – 11th Century); On the Trail of Unique Solu-
tions – Serbian Art in the 12th Century) examines the origin of the ear-
liest creative matrixes in architecture, decorative sculpture, fresco
painting and manuscripts from the period 9th – 11th century, as well
as the specific features of the architectonic and artistic production
of the 12th century rulers from Raška, including the reign of Nemanja.
Jadranka Prolović (The Early Period of Illuminations in Serbian Manu-
scripts) utilizes her knowledge on the characteristic ornaments in the
oldest Serbian miniatures from the chronological diapason of the 10th
– 13th century, while Miloš Živković (Studenica: The Funerary Church of
the Dynastic Founder – The Cornerstone of Church and State Indepen-
dence) points to the most significant aspects of the Studenica Monas-
tery as the fundament of the ecclesiastical and artistic stratigraphy of
the Serbian Middle Ages. The next (second) section, entitled Achieve-
ment of Independence and Finding an Identity: On the Ruins of Byzan-
tium (Ос�варење самос�алнос�и и �роналажење и�ен�и�е�а: на
рушевинама Визан�ије) refers to the Serbian art of the 13th century
in the domain of fresco painting (Branislav Todić, Serbian Monumen-
tal Art of the 13th century), architecture and sculpture (Milka Čanak-
Medić (Raška Architecture of the 13th Century and Its Sculptural Deco-
ration), the arrangement of the frescoes in the programs of sacral
edifices (Dragana Pavlović, Thematic Programs of Serbian Monumen-
tal Painting), as well as in the sphere of oriental influences in Serbian
fresco painting and manuscripts (Tatjana Starodubcev, Echo of the
Ancient Christian Orient in Late 12th and 13th Century Serbian Art), com-
pleting the story on the creative dynamics of Serbian art in the time of
collapse of the Byzantium, its visual energy, ideological features and
aesthetic qualities.
The sacral art of the Serbian cultural treasury of the 14th century
is the subject of the third section, entitled Competing With the Re-
stored Byzantine Empire: An Epoch of Dynamic Byzantinisation (У
299
на�ме�ању с обновљеним Ромејским царс�вом: �оба убрзане
визан�инизације), which encompasses seven chapters. The opening
chapter, authorized by Dragan Vojvodić (Serbian Art From the Begin-
ning of the 14th Century Untill the Fall of the Nemanjić State) speaks
about the origin of the new matrixes in different artistic disciplines
and their evolution until the collapse of the Empire; the second chap-
ter (Smilja Marjanović-Dušanić and Dragan Vojvodić, The Model of
Empire – The Idea and Image of Authority in Serbia (1299 – 1371) is all
about the ideological, as well as political background of Serbian ruling
iconography of that time; the third chapter (Ivan Stevović, Byzantine
and Romanesque-Gothic Conceptions in Serbian Architecture and Sculp-
ture in the 14th Century (untill 1371) is a contribution to the concepts
of the architectural production and key khtetorial initiatives until the
year 1371, while in the fourth chapter, Jadranka Prolović provides a
detailed list of the 14th century Serbian manuscripts with an explica-
tion of their decorative paradigms (Illumination of Serbian Manuscripts
of the High Middle Ages (1299-1471). Further in the second volume,
Smiljka Gabelić (Rise of Late Feudalism – The Endowments of the Ser-
bian Nobility) presents the features of the noblemen’s endowments
and their painterly decorations. Valentina Živković (In Encountering
Western Culture - The Art of the Pomorje (Maritime Lands) in the 14th
Century) exposes the architectural practice and painterly attainments
at the coasts of medieval Serbia, while Marka Tomić-Đurić (New King-
dom in the South – Art in the Mrnjavčević State) offers an insight into
the artistic creativity in Macedonia during the reign of the royal fam-
ily of King Vukašin and his son, King Marko. In that manner, within
this section, the 14th century visual culture is almost monographically
disclosed, the historical, ideological, cultural and artistic structure of
which is articulated in the papers of eight scholars, who depict the
most significant works of the painterly production of this era.
Ascent in the Northern and Western regions: New Centres of Byz-
antine-Style Art (Узле� у северним и за�а�ним облас�има: нова
сре�иш�а уме�нос�и визан�ијско� израза) is the title of the fourth
section of the second volume of the Monograph, the aim of which
is to analyze and represent the artistic heritage created after 1371.
This chronological resonance, which encompasses the late 14th and
the first half of the 15th century, discloses the cultural identity and
painterly spectroscopy of Serbian art from the Late Byzantine hori-
zon through the works of: Tatjana Starodubcev (Art in the Lands of
Lazarević and Branković Dynasties) on the painterly decoration of the
temples, miniatures and icons of the State established by the suc-
cessors of the Nemanjides, Marka Tomić Đurić (Artistic Trends on
the Periphery – The Lands of the Balšić, Kosača and Crnojević Families)
on the features of artistic creativity in the regions of Zeta, Hum and
300
Bosnia during the closing decades of the 14th century until the end
of the 15th century, and Branislav Cvetković (In Search of Legitimacy:
Ideology and Art of the New Serbian Dynasts) on the socio-ideological
elements of iconography in the time after the Nemanjides. Further
in this section, Ivan Stevović (Sacral Building in Moravan Serbia) ex-
amines the basic concepts of the Morava school of architecture, Du-
bravka Preradović (Architectural Sculpture and the System of Decora-
tion of Moravan Churches) speaks about the decorative principles of
architectural sculpture in the Morava school, while Jadranka Prolović
(Late Medieval Serbian Manuscript Illumination (1371-1459) discloses
the specific decorative design of the Serbian miniatures in the late
14th and the first half of the 15th century.
The fifth section, entitled In the Shadow of a Struggle for Sur-
vival: Art After the Loss of State and Church Independence (У сенци
борбе за о�с�анак: уме�ничко �рајање након �уби�ка �ржавне и
црквене самос�алнос�и) refers to the time after the collapse of the
Serbian Empire under Ottoman rule. In that context, Svetlana Pejić
(Art in the Serbian Lands in the First Century Under Ottoman Rule) ex-
plains how the changes after the establishment of the new admin-
istrative system were reflected in the works of art created until the
mid-16th century, marked by national traditionalism; Vladimir Džamić
(The Syrmium, Branković Dynasty and Founding the Holy Mount of
Fruška Gora) reveals how the Krušedol monastery was established,
while Miroslav Lazić paints a picture of the centers of Serbian illumi-
nation from the 15th and 16th century, as well as of the features of
their miniature decoration and iconography (Serbian Printed Book
Decoration in the 15th and 16th Centuries: Centres and Creative Produc-
tion). The last, sixth section of the second volume, entitled Christian
Theocratic Realm Within аn Islamic Empire: A Great Post-Byzantine Re-
newal (Хришћанско �еокра�ско царс�во у Исламској им�ерији:
велика �ос�визан�ијска обнова) is dedicated to the art of the so-
called Turkish period, exhibiting the creativity of the late medieval
era. This final section is opened by the chapter authorized by Zoran
Rakić entitled Art of the Restored Patriarchate of Peć (1557-1690),
who discusses the ideological background of artistic activities in the
period of the revitalized Patriarchal initiatives, as well as the role of
the patriarchal authorities of the Sokolović family and their succes-
sors. Adding to this opening paper, the texts of Svetlana Pejić (The
Old State in the Foundations of the Renewed Church), Miljana Matić
(Serbian Icon Painting in the Territory Under the Jurisdiction of the Re-
newed Patriarchate) and Zoran Rakić (Illumination of the 16th and 17th
Century Serbian Manuscripts) reveal the most representative architec-
tural achievements and painterly attainments (frescoes, miniatures,
icons) of this era. This section, also includes the paper by Mila Gajić
301
referring to the character and visual qualities of objects produced
in precious metals (“All Holy and Honorable Things” – Serbian Sacral
Goldsmithing of the 16th and 17th Century), while the mega-talented zo-
graph Longin and his career are the subject of the chapter authorized
by Irena Špadijer and Branislav Todić (Emergence of Versatile Artistic
Personalities – Longin), in which both scholars follow his artistic path
through the chronological arrangement of his painterly attainments.
In the closing chapter, Ljiljana Ševo (Islamic Influences on Serbian Art
during Ottoman Rule) exposes the oriental impact on the Serbian ar-
tistic production in the domain of crafts, liturgical vessels, miniatures,
architecture and ornamental decoration. Encompassing the period
between the 12th and the 17th century, the second (largest) volume
of the monograph (627 pages), provides a picturesque panorama
of the chronological development, artistic concepts, creative ideas,
extraordinary works of art and highly talented builders and painters,
who have created the colossal treasury of Serbian medieval culture
through the centuries of historical changes.
Following the consistent methodological approach to the forma-
tion of the scientific contents of the monograph, the third volume,
entitled Imagining the Past and the Reception of the Middle Ages in Ser-
bian Art from the 18th to the 21st Century (Замишљање прошлости и
рецепција средњег века у српској уметности XVIII-XXI века), edited
by Lidija Merenik, Vladimir Simić and Igor Borozan, is composed of
three separate sections, united through the chronological principle
in the investigation of the influence of Serbian medieval creativity on
the artistic production of the latest era. In that context, the first sec-
tion, From Tradition to History: Mapping the Past in 18th Century Art
(I. О� �ра�иције �о ис�орије: Ма�ирање �рошлос�и у уме�нос�и
XVIII века), refers to the art of the Baroque era and includes six schol-
arly papers which analyze the degree of absorption of medieval
painterly matrixes within the new visual aesthetics of works of art
created in the 18th century. In that direction, the analytical discourse
of the authors (Vladimir Simić, The Image of the Past as a Historical
Argument; Ljiljana Stošić, On Old Wine in New Wineskins. Traditional
Painting Among the Serbs in the Late 17th and Early 18th Century; Ana
Milošević, Old Icon Painting and the Religious Revival in the Kingdom
of Serbia During Austrian Rule; Aleksandra Kučeković, The Reception
of Traditional Themes on the Early Baroque Iconostases in Slavonia;
Miroslava Kostić, Art and the Renewal of Medieval Political tradition in
the Metropolitanate of Karlovci in the Mid-18th Century; Dragana Grbić,
Between Evidence and Imagination. The Shaping of tradition and Art
in the Service of the 19th Century Serbian Monarchy) refer to the pro-
gram, iconography, as well as the aesthetic character of the sacral
edifices, their fresco arrangements, icons, manuscripts and literary
302
works through the prism of their ideological and political significance
in the changed historical circumstances of the 17th – 18th century.
In the second section of the third volume, entitled The Imag-
inery Reconstruction of the Middle Ages in 19th Century Serbian Art
(Има�инарна реконс�рукција сре�њовековља у ср�ској уме�нос�и
XIX века), seven authors analyze the artworks from the time of Ro-
manticism and Symbolism created during the 19th century and the
opening decades of the 20th century, in order to discover and repre-
sent the survival of the historical and saintly cults of the Serbian Mid-
dle Ages in the painterly production of this period (Igor Borozan), the
creation of the so called profane icons of Anastas Jovanović (Danijela
Vanušić), the epic works of art of painters Đorđe Krstić, Marko Murat
and Stefan Aleksić (Jovana Nikolić; Jasna Jovanov), the survival of the
elements of Byzantine architecture in its 19th century make-up assem-
blage (Dragan Damjanović), as well as the concept of courtly dynasti-
cal architecture of the early 20th century (Igor Borozan; T. Borić). In
the third section, entitled Identities of the Modern and the New Middle
Ages in Serbian Art of the 20th and 21st Centuries (III. И�ен�и�е�и
мо�ерне и ново сре�њовековље у ср�ској уме�нос�и XX и XXI
века), the academic attention of eight scholars is directed to the rec-
ognition and interpretation of medieval inspiration within the artistic
products of Serbian artisans of the modern stylistic expression (Irina
Tomić, The Serbian Legacy in Serbian Modern Art; Serbian Icon Painting
of the 20th Century). In that sense, the influence of the “old” icons and
Byzantine ornaments over the concept of the contemporary works
of art from the 20th century is represented in a very vivid manner
through the analysis of the painting (Mileta Prodanović, Aleksandar
Tomašević – The Path from the Substance of the Fresco to the Spirit of
Byzantium) and architecture (Aleksandar Kadijević, Between Artistic
Nostalgia and Civilizational Utopia) in which certain exotic memorabil-
ia are found in the form of decorative accents, associative elements
and epic quotes (Katarina Mitrović, The Byzantine Legacy in Contem-
porary Art; Srđan Marković, The Medieval Serbian Vertical in the Work
of Serbian Artists in Kosovo and Metohija). The traces of Byzantine aes-
theticism in the 20th century Serbian artistry, i.e. the drops of memo-
rable times inserted into post-modern structure of the contemporary
artistic attainments (Lidija Merenik, Contemporary Art, Postmodern-
ism – The New Middle Ages), as well as the efforts for preservation of
what has been left as a creative spring for the modern generations
(Milan Popadić, The Preservation and Presentation of Medieval Heri-
tage in Serbia), are the components of the idea to design the last sec-
tion of the monograph as the final contribution to the great story of
Byzantino-Serbian cultural cohabitation and its long-term productive
impact. Complemented with historical maps, list of bibliography and
303
a register of authors, in the same manner as the other two volumes,
the third volume of the monograph Byzantine Heritage and Serbian
Art (250 pages) is a complex, poly-structural, scholarly convincing and
academically productive image of the artistic creativity of the modern
times, inspired by the Byzantine cultural heritage.
Systematically organized, appropriately designed, unrivaled by
any previous scientific work and created by a highly competent and
experienced team of authors, the three-volume monograph Byzantine
Heritage and Serbian Art represents a thematically genuine, method-
ologically consistent and academically substantiated project, which
encompasses an extensive and fundamental analysis of the creative
continuity of Serbian artistic production through its developmental
phases of architectonic and painterly creation, archeological stratifi-
cation and historical legacy, as well as a picturesque insight into its
impact over the broader Balkan and European region. In that regard,
seventy five authors, in 78 chapters, organized into 13 sections and
encompassed by the three-volume thematic resolution, have given
their contribution to the scientific presentation of Serbian cultural
treasury and its significance for the colossal legacy of Byzantium.
The systematically structured exposition of facts, permeated with
inventive hints of illuminative scholarly ornaments, consistently uti-
lized methodology of academic expression and meticulously elabo-
rated scientific articulation are the basic features of this monumental
publication, which can be easily marked as a “need to have” among
the most valuable books of any library. Enriched with representative
illustrations, maps and bibliographic sources for each volume sepa-
rately, the majestic monograph Byzantine Heritage and Serbian Art I–III
(Визан�ијско наслеђе и ср�ска уме�нос� I–III) is a masterpiece in
the domain of modern science, with monumental proportions in the
sphere of scholarly elaboration of the Byzantine influence on the Ser-
bian cultural habitus in the medieval and modern era, published both
in English and Serbian. Documenting the continuity of the historical
evolution of artistic creation, evaluating the aesthetic qualities as an
argumentation of the cultural diapason of the artistry, and forming
an extensively elaborated document on the creative achievements of
artists on the Serbian historical territories over a period of sixteen
centuries, the monograph Byzantine Heritage and Serbian Art I-III is
more than a scholarly evidence of the phases of development of vi-
sual culture in medieval Serbia; it is a precious testimony to the ways
and manners of creating an immortal artistic legacy, wholeheartedly
donated to the grandiose treasury of universal cultural values.
One of the wisest men in the history of mankind, Leonardo da Vin-
ci, once said “Art is the Queen of all sciences, communicating knowl-
edge to all the generations of the world”. In that regard, one has to
304
admit that the monograph Byzantine Heritage and Serbian Art I–III
(Византијско наслеђе и српска уметност I–III) is a modern testimo-
ny to the truthfulness of Leonardo’s thought; it is more than precious
evidence of the communication of art through scientific knowledge
with all the Byzantine scholars in the world.
305
Миланка Тодић1
Универзитет уметности,
Факултет примењених уметности,
Београд
Љиљана Благојевић
И�инерери: Мо�ерна и Ме�и�еран, �ра�овима архи�ека�а
Николе Добровића и Милана Злоковића
Београд, Службени гласник и Архитектонски факултет, 2015
Међународна награда Ранко Ра�овић, основана у част архитекте,

урбанисте и професора архитектуре, коју су установили Удружење
ликовних уметника примењених уметности и дизајна (УЛУПУДС),
као оснивач, Архитектонски факултет у Београду, Факултет тех-
ничких наука у Новом Саду – Департман за архитектуру и урба-
низам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије и Коларчева
задужбина, као суоснивачи, додељена је на крају 2015. године
професорки др Љиљани Благојевић за књигу И�инерери: Мо�ерна
и Ме�и�еран, �ра�овима архи�ека�а Николе Добровић и Милана
Злоковића. Баш ово монографско дело издвојено је као најупе-
чатљивије у категорији критичко-теоријских текстова о архитекту-
ри, урбанизму и граду, јер доноси задивљујуће обимна, изузетно
продубљена и добро документована истраживања спроведена у
области модерне архитектуре.
Награђена књига поставила је компаративистички, мултидис-
циплинарни и интермедијални методолошки приступ у коме се
рефлектују и укрштају сазнања из историје и теорије архитектуре,
историје и теорије уметности, путописне књижевности, геогра-
фије, екологије, из студија културе и студија меморије. Детаљна
истраживачка пажња посвећена је ишчитавању бројних архивских
извора, преписке и фотографске документације, како у приватним
и породичним фондовима двојице славних архитеката, Николе
Добровића и Милана Злоковића, тако и у јавним институцијама.
Читав корпус хетерогене грађе наведен је на крају књиге, као и
врло исцрпна библиографија и вебографија, иза чега следи списак
илустрација и индекс имена, што је све скупа изузетно корисно за
будуће интерпретације архитектонског наслеђа.
1
milanka.todic@fpu.bg.ac.rs
306
Колико је читава значењска структура текста професорке др
Љиљане Благојевић, насловљеног И�инерери: Мо�ерна и Ме�и�е-
ран, �ра�овима архи�ека�а Николе Добровића и Милана Злоко-
вића, слојевита и флуидна, како у просторно-временским тако и
у ментално-идеолошким координатама, већ се на први поглед
може наслутити, будући да се у садржају књиге, кроз девет по-
главља, на место линеарног излагања нуди ризомска наративна
структура. Дакле, после уводних разматрања, следе итинерери
који воде читаоца – са Запада на Исток, од краја 19. до краја 20.
века, од вернакуларне до модерне архитектуре, од традиције до
авангарде и од индивидуалног животног и уметничког искуства
Николе Добровића и Милана Злоковића до универзалних етичких
и естетских принципа. Ово стога јер, како ауторка каже, „следећи
Фукоову идеју чворова у мрежи, места и догађаји, велики историј-
ски наративи и приватни животи појединаца могу се сагледавати у
међусобно повезаној структури…”.
Узбудљива, иновативна, оригинална и изузетно надахнуто на-
писана студија о модерни на Медитерану, прати градитељску кре-
ативност и мисаоне конструкције Николе Добровића и Милана
Злоковића кроз призму вишеслојне транспозиције идеолошких
равни модернизма у митски медитерански простор, али и обрну-
то. У том смислу, треба нагласити ширину интерпретативних за-
хвата које ауторка предузима како би са више аспеката продиску-
товала о концепцији модерног медитеранског реда у архитекту-
ри, а онда, као ужу категорију, посматрала појам медитеранског
модернизма. „Дакле, паралелно функционалистичкој, универ-
залној Модерни у приморју, тврдили бисмо да се у архитектури
Николе Добровића у дубровачком подручју и у објектима Милана
Злоковића на црногорском приморју развијају веома специфични
концепти и идеје Модерне о Медитерану или, прецизније речено,
модерног медитеранства” – један је од кључних закључака профе-
сорке Благојевић.
И�инерери: Мо�ерна и Ме�и�еран, �ра�овима архи�ека�а
Николе Добровића и Милана Злоковића, јесте научна монографска
студија највишег домета, али и узбудљиво литерарно штиво. Наи-
ме, књига је писана на основу претходног вишегодишњег обимног
истраживања целокупног градитељско-теоријског рада сваког ау-
тора понаособ, а коначно је утемељена на ерудитском познавању
широких културних конекција које ауторка смело успоставља.
Интердисциплинарним укрштањем знања и лепим реченичним
склоповима, Љиљана Благојевић успешно изазива пажњу и код чи-
таоца којем модерна архитектура није део примарне сфере инте-
ресовања. Вишеслојан и фокусиран рад на прикупљању и критич-
ком интерпретирању �екс�уално� (референтни есеји, теоријски
307
текстови, писма), визуелно� (фотографије, разгледнице, гвашеви,
репродукције) и архи�ек�онско� (оригинални пројекти, пројект-
на документација, скице) материјала омогућили су ауторки да на
један иновативан и научно утемељен начин уобличи и историзује
феномен модерног медитеранства. Концепт модерног медите-
ранства јесте и кључна хипотеза књиге која се критички преиспи-
тује и темељно утврђује на основу обиља поменутог �екс�уално�,
визуелно�, архи�ек�онско� аналитички проученог материјала.
Текст професорке Љиљане Благојевић представља узорно
дело успешне и подстицајне интерпретације различитих аутор-
ских опуса у пољу модерне архитектуре, пре свега, а потом и у
сфери модернизма. Али, оно што читаву студију – И�инерери:
Мо�ерна и Ме�и�еран, �ра�овима архи�ека�а Николе Добровића
и Милана Злоковића – посебно разликује од свега до сада написа-
ног о модерни јесте чињеница да она сагледава микроисторијске
и индивидуалне доприносе у контексту ширег, превасходно, ме-
дитеранског и европског културног дискурса.

308
Слaвeнкo Teрзић1
Српска академија наука и уметности,
Историјски институт,
Београд
Александар Растовић
Ен�лези и Балкан 1837–1914
Београд, Завод за уџбенике, 2015
Књига Ен�лези и Балкан 1837–1914, Александра Растовића, доно-

си већ раније објављене текстове из оквира главне теме, које је
аутор потпуно с правом разврстао у пет ужих проблемских це-
лина: Бри�анска �оли�ика на Балкану у 19. и �оче�ком 20. века;
Ср�ско �и�ање у балканској �оли�ици Велике Бри�аније; Велика
Бри�анија и С�ара Србија; Ен�лези о Босни и Херце�овини; Велика
Бри�анија и Маке�онија. Професор Растовић је и тематски и ме-
тодолошки систематизовао своје радове, полазећи од ширих
ка ужим истраживачким целинама. На првом месту је изложио
опште принципе и главне правце британске балканске политике
у 19. и почетком 20. века, затим је као нешто ужу целину издвојио
српско питање и његово место у оквирима те политике, а у другом
делу књиге своју пажњу је усмерио на три српске историјске по-
крајине – Стару Србију, Босну и Херцеговину и Македонију.
Несумњиво је да се књига бави, за српску историографију, врло
важном историографском темом. Растовић је своје научне резул-
тате сместио у оквире Источног питања, као једног од кључних
питања европске дипломатије 19. и почетка 20. века, које је она, с
мање или више добре воље, и уз доста супротстављених интере-
са покушавала да реши. Своја истраживања Растовић је засновао
на архивској грађи домаћих и страних архива, као и на зналачкој
анализи објављених извора и релевантне историографске литера-
туре. Поменутим радовима он је осветлио важну чињеницу – да је
балканско питање у британској дипломатији и британском јавном
мњењу по правилу сагледавано у контексту британских супрот-
стављених интереса према Русији, и, разуме се, у складу са трај-
ним британским војно-стратегијским и економским интересима
на Медитерану, Блиском истоку и путевима који су водили према
Индији. Растовићеве анализе британских становиштва о Балкану
1
slavenko.terzic@gmail.com
309
су доста слојевите. На првом месту он представља анализу основ-
них стратешких праваца британске дипломатије 19. и 20. века,
објашњава средства којима она то постиже и доноси краће пор-
трете оновремених британских дипломата, као спроводника те
стратегије. Професор Растовић је затим неколицином радова ис-
тражио британско-српске односе у том периоду, од успостављања
дипломатских односа, па до почетка Првог светског рата. Треба
нарочито истаћи његов систематичан и исцрпан приказ виђења
српских земаља у путописима или путописно-историографским
делима британских дипломата, истраживача, новинара и других
јавних личности британског друштва.
Књига је писана прегледно, јасним стилом и језиком. Уверен
сам да ће на овај начин у једној књизи сабране и обједињене сту-
дије професора Растовића бити лакше доступне читаоцима, а
нарочито будућим истраживачима ове значајне теме за српску и
балканску историографију.

310
Иван Рашковић1
Архитектонски факултет, Департман за архитектуру,
Београд
Игор Марић
Ре�ионализам у ср�ској мо�ерној архи�ек�ури
Београд , Институт за архитектуру и урбанизам (ИАУС), 2015
Појам регионализма у домаћој архитектури, на начин како

је обрађен у новој монографији Игора Марића, представља
унапређење тумачења поменутог феномена. Напредак се огледа у
прецизнијем одређењу појединих појмова из посматране области,
ширини сагледавања предмета рада, као и у осавремењеном
разликовању елемената који га сачињавају.
Пет основних делова монографије дефинише линеарни
временски низ у оквиру ког је постављена тема – и то од раног
средњег века до данас, а у склопу којег се приказује развој аутор-
ског приступа домаћој архитектури регионалних обележја.
Зачеци ре�ионалних �ен�енција – сре�њи век представља прву
целину, односно својеврсни увод у основно разматрање, будући
да утврђује изворишта онога што ће аутор касније означити као
регионални приступ архитектури у Србији. Овде се даје преглед
средњовековног српског градитељства кроз четири основна исто-
ријска периода: преднемањићки, рашки, српско-византијски и
моравски. Они се постављају као полазиште за каснији наставак
развоја домаће архитектуре у оквиру независне државе 19. века.
Друга целина, под насловом: Развој национално�, ср�ско� с�ила
у архи�ек�ури у 19. и 20. веку, осветљава природну везу архитека-
та Србије 19. века са националним историјским узорима, што је ре-
зултирало претежно романтичарском концепцијом, ослоњеном
на средњовековну прошлост. Приказани објекти сакралне и јавне
намене дела су домаћих стручњака школованих на европским
универзитетима, као и значајног броја странаца, међу којима се
у првој половини 20. века истичу архитекти емигрирали из Ру-
сије после комунистичке револуције. Изабрани примери испоља-
вају поменути романтизирани приступ у оквиру кога доминирају
1
ivan.raskovic@agm.rs
311
средњовековни обликовни елементи и детаљи, који су исти као
и у случају храмова – просторне шеме темељене на историјским
матрицама. Објекти јавне намене овде представљају потврду др-
жавног, програмског аспекта националног романтизма, односно,
својеврсног консензуса стваралаца и државе да на тај начин кон-
ципирају репрезентативну архитектуру своје епохе.
Трећа целина, названа: Наро�на архи�ек�ура, �ерио� 1815.
– 1920., обрађује стамбену архитектуру руралне и урбане среди-
не. С правом се истиче разлика у приступима грађењу у сеоској
и градској архитектури, где ова прва наставља са ослањањем на
искуства обичајности и на знање самоуких мајстора, док она друга
прихвата иностране утицаје. Појавом модернизма у нашој среди-
ни у трећој деценији 20. века, отпочиње de facto свесни раскид са
традицијом и искуствима архитектонског наслеђа.
Упркос доминацији академизма и надолазећег модернизма у
међуратном периоду, једна немала група значајних аутора реа-
лизује запажена дела инспирисана фолклорним наслеђем; идеје
Бранислава Којића то и потврђују, док опус Момира Коруновића
сведочи о томе на који начин се сакрално и урбано архитектон-
ско наслеђе успешно користило у савременој архитектури оног
времена.
Два претходно описана поглавља монографије показују шири-
ну Марићевог схватања у вези са облашћу којом се бави. Посеб-
ну вредност представља чињеница да се фолклоризам, најчешће
схваћен искључиво као феномен руралне средине, овде препо-
знаје и у урбаној архитектури, чиме се разбија поменута предрас-
уда. Утицаји народног градитељства, сакралне средњовековне ар-
хитектуре и иностраних утицаја у овим деловима монографије су
приказани у многим својим облицима испољавања, што је сасвим
примерено и уочљиво из анализиране праксе посматране епохе.
Четврти део Ре�ионализам инс�ирисан наро�ном архи�ек�у-
ром, �ерио� 1920. – 1945., обрађује узбудљив период насту-
пајућег модернизма и његових веза са градитељским наслеђем
као својеврсним антиподом. Поред истакнутих аутора који нису
прихватали модернизам (Александар Дероко), занимљиви су при-
мери стваралаца који су покушавали да повежу модернистички
израз са наслеђем. Посебно је интересантан један од оснивача
Групе архитеката модерног правца, Јан Дубови (Jan Dubový), који
се залаже за повезивање интернационалног стила са регионалним
и националним просторним и обликовним матрицама.
Најзад, последњи део монографије, који је насловљен Нас�а-
вак �ражења заснован на ре�ионалној, вернакуларној архи�ек�у-
ри, време мо�ерне архи�ек�уре, �ерио� 1945. – 2015., представља
312
својеврсну завршницу, где је обухваћен период од завршетка Дру-
гог светског рата до данас. Изабрани период и његово именовање
„временом модерне архитектуре” још једном потврђују ауторову
тежњу за широким захватима у тумачењу догађања у епохи, која,
поред несумњиве доминације модернизма, садржи и појаву пост-
модернизма у осмој деценији 20. века. Поред изнесеног, чињени-
ца да је и сам аутор истакнути актер описиваног периода видљива
је у обради и тумачењима овог поглавља.
Примарна вредност овог монографског штива односи се на
прилог разјашњавању појма регионализма и то, првенствено, ње-
говим проширивањем и продубљивањем. Ширином тумачења и
бројем наведених примера аутор обогаћује обрађивани појам;
укључујући одређене „случајеве” у његов оквир, он показује да је
регионализам одувек био широко заступљен приступ архитектури
у нашој средини. С друге стране, разликовањем урбаног и рурал-
ног историцизма, указивањем на градско наслеђе и традицију, Ма-
рић доприноси разбијању неких уврежених предрасуда. Најпре је
то уверење да су традиција и наслеђе тежишно, чак искључиво
везани за сеоску средину, па стога једино рурална средина може
послужити као узор стваралачком процесу. Такву погрешну и по-
вршну тезу Марић исправља елаборирањем примера који сведоче
о непрекинутој урбаној архитектонској традицији наше средине и
њеном присуству у различитим епохама развоја домаће архитек-
туре. Прецизнијим одређивањем појма фолклоризам, аутор моно-
графије поставља архитектуру инспирисану сеоским наслеђем на
њој примерено место. Таквим поступком ублажава се и својеврс-
но фаворизовање руралног наслеђа као стваралачке супстанце,
које је иначе у великој мери заступљено у домаћим професионал-
ним круговима.
Битан квалитет теоретске основе посматраног текста јесте
истицање одреднице Лазара Трифуновића у вези са приступом
традицији као стваралачкој основи. Наиме, указујући на разлику
између формалистичког и суштинског приступа традицији, Три-
фуновић се залаже за „…аналитички креативни поступак који се
ослања на субјективни доживљај интерпретације традиције…”.2
Прихватање традиције треба да буде вид ослањања на кри�е-
ријум, а не кул�. Оваквим предлогом створен је основ за квали-
тативни, а не за, рецимо, параметарски однос према вредностима
традиције и наслеђа, које се уграђују у савремено архитектон-
ско дело; оно, дакле, треба да изрази систем вредности епохе
у којој настаје, као и да буде интерпретација ауторског става о
прошлости, што, додуше, једино и може бити. Описани став по-
2
Игор Марић, Ре�ионализам у ср�ској мо�ерној архи�ек�ури (Београд:
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2015), 117.
313
стаје и својеврсни инструмент одређеног метода и најзад, што је
можда и најважније, одражава схватање правих основа уметнич-
ког стваралачког процеса. Отуда и инсистирање на субјек�ивном
доживљају интерпретације традиције, а не на „…директној визу-
елној препознатљивости…”.3 Прихватањем и истицањем изнетих
теза, Марић је указао на суштински исправан однос према наслеђу
у свој његовој сложености.
Поменута ширина захвата обрађиване материје као последицу
има и документационо вредан преглед домаћих архитектонских
дела кроз епохе, а на основу класификационог критеријума при-
мене наслеђа и традиције. Почев од средњовековних манастира,
преко 19. века, па до данас наведени су примери који, као што је
речено, проширују опсег одређених уврежених појмовних окви-
ра. Многи од наведених примера појављују се први пут у литера-
тури и стоје равноправно са неким, већ увелико афирмисаним
делима, што потврђује оправдану тежњу аутора монографије да
се изабрана тема продуби.
Методолошка структура за коју се аутор определио преглед-
ног је типа; феномени и епохе се анализирају и приказују у лине-
арном низу од средњег века до данас, док је временски оквир по-
дељен на четири карактеристична периода, осветљена прегледом
дешавања унутар српске културе и иностраних утицаја. Посма-
трано са уже схваћеног типолошког аспекта, приказана дела нису
проматрана по основи намене, већ на основу архитектонских
особености, а у односу на присуство обележја традиције. Отуда
и разлика по основи садржаја међу поглављима, па се у првом, на
пример, анализирају искључиво сакрални објекти, док поглавље
о народној архитектури, логично, садржи претежно породичне
објекте.
Број и избор обрађиваних примера у монографији свакако
представља, као што је већ истакнуто, вредан материјал који ће,
с једне стране послужити као подршка сваком будућем разма-
трању дотичне теме, а с друге даљем евентуалном анализирању
сваког појединачног наведеног дела.
Структура описивања и анализирања наведених примера је
уједначена. Мера обраде је равномерно распоређена на објекте
и ауторе с малим одступањима, што штиву даје тон сведености, и
погодна је за свеукупни �ре�ле� изложене материје без посебног
истицања специфичних или важнијих дела и периода. Тиме аутор
монографије заузима неутралну позицију у односу на, ипак, разли-
чит значај појединих наведених примера или аутора. Наравно, уо-
бичајено је истаћи ствараоце који су се више или чак тежишно по-
3
Ibid.
314
светили теми традиције током својих професионалних каријера.
Деловање Момира Коруновића, Александра Дерока, Бранислава
Којића или Божидара Петровића заслужују, можемо рећи, већи
простор и дубљу анализу у оквиру прегледног разматрања об-
ласти којом су се бавили. Део опуса Бранка Таназевића приказан
је у нешто већој мери, али само квантитативно, док би истицање
савремених стваралаца, по обиму невеликог, али натпросечно
квалитетног домета у разматраној области, као што је, на пример,
Благота Пешић, засигурно допринело конфи�урисању излагања об-
рађиване материје.
Изнесене особине начина излагања теме у овој монографији
последица су, између осталог, и чињенице да је њен аутор, поред
тога што је доктор наука, уједно и активни, савремени стваралац
на пољу архитектуре. Његова пројектантска активност извесно
„боји” и његове ставове. Ауторски приступ било ком виду ства-
ралаштва претежно је субјективан, па се поставља питање да ли је
неко ко се тиме претежно бави кадар да демонстрира минималну
објективност уколико се упусти у теоријски рад. Постављено пи-
тање заправо је сувишно – активни стваралац у односу на теорети-
чаре свакако може бити мање, условно речено, објективан, али ће
он засигурно понудити нешто много вредније – оцену и мишљење
профилисано практичним, оперативним приступом стварању, које
ће и читаоца увести у свет непосредног творачког искуства.

315
Миодраг Марковић1
Београд
Милан Кашанин,
Гра�ови и �ворци у сре�њовековној Србији,
прир. Бранка Иванић
Београд, Народни музеј, 2014
О српским средњовековним градовима и дворцима писано је у

нашој науци још од 19. века. Па ипак, осим књиге Александра Де-
рока, Сре�њовековни �ра�ови у Србији, Црној Гори и Маке�онији,
објављене у Београду 1950. године, не постоји ниједан синтети
чки преглед тог значајног сегмента градитељске делатности код
Срба у средњем веку. Познато је, међутим, да је Милан Кашанин
(1895–1981), угледни књижевник и свестрани научник, који је, по-
ред осталог, написао и синтетичке студије о српској уметности
и књижевности, деценијама припремао грађу за писање свеобу
хватног прегледа историје и архитектуре српских средњовеков-
них градова и двораца. Она се састоји од теренских бележака, фо-
тографија, исписа из целокупне релевантне литературе, каталога
споменика са детаљним описима, коментарима и запажањима,
као и од другог мање важног материјала. Нажалост, та изузетно
богата грађа никада није систематизована и приређена за штам-
пу. Бројне друге обавезе, а на крају и смрт, спречили су Кашанина
да то учини. Стога је поменута грађа до сада била неупотребљи-
ва за научна истраживања, иако представља прворазредан извор
за проучавање историје и архитектуре старих српских градова и
двораца. Њена вредност данас је још већа него за Кашанинова
живота, јер су у међувремену многи обрађени споменици знатно
страдали или сасвим пропали. Пријатељима и блиским сарадници-
ма Бранке Иванић, кустоса Народног музеја у Београду, одавно
је било познато да она има стручни задатак, а и велику жељу, да
поменуту грађу учини доступном научној јавности. Знали су и то да
је реч о крупном и храбром подухвату, чије је реализовање под-
разумевало не само дигиталну обраду, систематизовање и ката-
логизирање Кашаниновог материјала, него и критичке коментаре
његових текстова о старим градовима и дворцима. Подухват је
1
316
после дугог рада завршен и данас имамо пред собом једну мону-
менталну књигу. Овде ћемо покушати да је укратко представимо.
У уводној речи, читаоцу је представљен историјат настојања да
се Кашанинова грађа после ауторове смрти систематизује и пу-
бликује. Затим следи прва глава књиге, проистекла такође из пера
њеног приређивача. Она је издељена на неколико поглавља. У пр-
вом се износи оцена Кашаниновог рада на проучавању и заштити
старих градова до Другог светског рата, док се преостала чети-
ри поглавља непосредно односе на грађу коју је Милан Кашанин
прикупио у намери да напише књигу о српским средњовековним
градовима и дворцима. Најпре је сачињен кратак попис грађе и
подељен на писани и фото-материјал, затим је изложен начин на
који се приступило њеном излагању, док је на крају грађа критички
оцењена, уз посебан осврт на композицију, језик и стил Кашанино-
вог рукописа, као и на његов данашњи значај.
Најважнији део књиге посвећен је систематизовању грађе. Об-
рађени материјал издељен је на шест целина. У првој су Кашани-
нови општи погледи о градовима и дворцима у средњовековној
Србији, изложени у оквиру двадесетак засебних одељака. На-
вешћемо наслове оних најзанимљивијих: Први �ра�ови – хроника
и �о�о�рафија; Циљ и намена �ра�а; Власници �ра�ова; Зи�ање, о�р-
жавање и чување �ра�а; Освајање, о�брана; Снаб�евање храном,
во�ом, оружјем; Све�и�ељи заш�и�ници �ра�ова; Гра�ске цркве,
болнице, хо�ели, �амнице; С�ановниш�во и занимања у �ра�ови-
ма; Живо� у �ра�у; Дворац; Вла�арски �ворци; Дворови влас�еле;
При�ворне цркве; Живо� на �вору; Манас�ирска у�врђења. На-
ведене опште погледе богато илуструје чак стотину црно-белих
фотографија.
Другу целину у презентовању грађе чини исцрпни и изузетно
корисни Ка�ало� �ра�ова и �вораца, кога употпуњује и обогаћује
106 фотографија.
Следи попис фото-материјала, па спискови Кашанинове упо-
требљене и неупотребљене литературе о градовима и дворцима
средњег века у српским земљама, да би на крају у засебном при-
логу били изложени неупотребљени делови рукописних бележака
(дупликати, спискови градова, неупотребљене одреднице и збир-
ни наслови).
Трећа глава књиге, такође веома значајна, презентује рукопис-
ну грађу о српским средњовековним градовима и дворцима у ње-
ном изворном виду на 125 страна.
Књига коју је приредила Бранка Иванић према свим критерију-
мима представља вишеструко корисну и занимљиву књигу. По-
ред Кашанинове грађе, која се не тиче само градова саграђених
317
у време српске самосталне државе, већ и старијих градова који
су се дуже или краће време налазили у рукама српских владара
или велможа, она има вредност и због тога што је у њој на јед-
ном месту сакупљен велики број писаних извора о разматраној
теми. Од знатне вредности је и приређивачева критичка оцена
грађе коју је Кашанин употребио и прикупио за писање свог рада,
а вредна пажње је и дата оцена данашњег значаја и актуелности
Кашанинове књиге. Ту је направљен добар пресек знања савреме-
не историјске науке о српским средњовековним градовима. Због
свега наведеног, сматрамо да ће књига коју је приредила Бранка
Иванић бити од велике користи за будућа истраживања српских
средњовековних градова и двораца, а због низа занимљивих по-
датака топло је препоручујемо и широј читалачкој публици.

318
Нaђa Куртoвић-Фoлић1
Универзитет у Новом Саду,
Факултет техничких наука, Одсек за архитектуру,
Нови Сад
Злaтa Вуксaнoвић-Maцурa
СAН O ГРAДУ – мeђунaрo�ни кoнкурс зa урбaнис�ичкo урeђeњe
Бeo�рa�a 1921–1922
Београд, Орион арт, 2015
Toкoм 2015. гoдинe oбjaвљeнa je вeoмa дрaгoцeнa књигa мoнo-

грaфскoг типa у пoтпунoсти посвећена мeђунaрoднoм кoнкур-
су зa урбaнистичкo урeђeњe Бeoгрaдa, кojи сe укупно сa при-
прeмaмa, рaсписивaњeм и трajaњeм изрaдe кoнкурсних рaдoвa,
тe oцeњивaњeм, oбjaвљивaњeм и кoмeнтaрисaњeм рeзултaтa
oдвиjao 1922. и 1923. гoдинe. Aутoркa, Злaтa Вуксaнoвић-Ma-
цурa, вeћ je пoзнaтa пo истрaживaњу тeмa зa кoje су пoтрeбнa
дугoтрajнa и исцрпљуjућa трaгaњa у зeмљи и инoстрaнству, чeстo
несигурна и бeз гаранција дa ћe сe прoнaћи извoрнa, oригинaлнa
грaђa, кojoм сe може oсигурaти и пoтврдити испрaвнoст свojих
пoлaзиштa. Oдaвнo сe у кругу истрaживaчa урбaнистичкo-aрхитeк-
тoнскe истoриje Бeoгрaдa ниje пojaвилa књигa сличнe кoнзистeн-
циje и jaснoћe кaзивaњa. Moj прикaз књигe зaснивa сe нa чињeни-
ци дa сaм, читajући je, пoстaлa свeснa утицaja кojу ћe oнa имaти зa
бoљe рaзумeвaњe и дoпуњaвaњe сaзнaњa o брojним дoгaђajимa
у рaзвojу Бeoгрaдa свe дo дaнaс. Идeje, принципи, дилeмe,
пoнуђeнa рeшeњa за Београд, изнeтa у кoнкурсним рaдoвимa нa
сaмoм пoчeтку уoбличaвaњa зajeдничкe држaвe, Крaљeвинe Србa,
Хрвaтa и Слoвeнaцa, свoj oдрaз у нeпoсрeдним или трaнсфoрмисa-
ним oблицимa, имajу у сaврeмeнoj прaкси урeђeњa oвoг грaдa.
Зa aутoркинo истрaживaњe oвe изузeтнo знaчajнe тeмe, издaвaч
Oриoн Aр� имао је много разумевања и joш jeднoм је пoкaзao
дa je писaнa рeч у oсвeтљaвaњу урбaнистичких и aрхитeктoнских
тeмa вeoмa вaжнa.
Пoд пoeтичним нaслoвoм Сaн o �рa�у, заправо се крије књигa у
кojoj сe изнoсe фaктoгрaфиja, рeзултaти истрaживaњa пo брojним
aрхивимa, oбjeктивнe aнaлизe и зaкључци, тако да у пojeдиним
сeгмeнтимa дeлуje чaк и сувoпaрнo. Пa ипaк, крajњи рeзултaт, кojи
1
nfolic@uns.ac.rs
319
сe нaмeћe читaoцу кaдa пaжљивo прoчитa тeкст, прoучи плaнoвe,
цртeжe и другe прилoгe, зaистa jeстe тeжњa свих учeсникa кoнкур-
сa, oргaнизaтoрa, aутoрa кoнкурсних рaдoвa дa пoнудe начине за
oствaрeњe снa o бoљeм, квaлитeтниjeм, удoбниjeм живoту стaнoв-
никa Бeoгрaдa.
Meђунaрoдни кoнкурс зa урбaнистичкo урeђeњe Бeoгрaдa
1921–1922 и Гeнeрaлни плaн зa грaд Бeoгрaд, кojи je услeдиo
1923. године, чeстa су и интригaнтнa тeмa у прoфeсиoнaлним кру-
гoвимa, aли кaдa сe прoчитa Сaн o грaду, кaдa сe кoнтинуирaнo
прaти рaзвoj jeднoг тaкo знaчajнoг дoгaђaja кojи je oтвoриo читaв
низ тeмa кojимa сe урбaнисти и aрхитeкти баве дo дaнaс, схвaтaмo
дa je нaшe знaњe билo или пoвршнo или сaмo пaрциjaлнo.
Структурa књигe мeтoдoлoшки је рaзjaшњeнa нa сaмoм пoчeт-
ку, у прeдгoвoру и у дeтaљнo рaзрaђeнoм сaдржajу. Taкo oд-
мaх сaзнajeмo дa je циљ Злaтe Вуксaнoвић-Maцуре дa прикaжe
кoнкурс oд рaсписa дo oбjaвљивaњa рeзултaтa, oд гeoдeтских
пoдлoгa дo кoнкурсних рaдoвa и дa ћe сe у истрaживaњу служи-
ти oбимним мaтeриjaлoм прикупљeним у инoстрaним и дoмaћим
aрхивaмa, музejимa, привaтним кoлeкциjaмa и зaoстaвштинaмa,
као и у oбjaвљeнoj литeрaтури. Притом нe криje дa ћe нa oснoву
тих сaзнaњa укaзaти и нa нeкe пoгрeшнe интeрпрeтaциje кoje су
сe нeкритички прeнoсилe крoз гeнeрaциje. Крoз сaдржaj сe уoчaвa
чврстинa нити кojoм сe читaлaц вoди крoз цeo прoцeс кoнкурсa.
Књигa je сaстaвљeнa из двa дeлa. У првoм дeлу најпре je дат крaтaк
кoмeнтaр o кaрaктeру урбaнистичких кoнкурсa кojи су рaсписивa-
ни крajeм 19. и пoчeткoм 20. вeкa, пoлaзeћи oд eврoпских иску-
стaвa, прeкo кoнкурсa у Крaљeвини Jугoслaвиjи, па дo кoнкурсa у
Бeoгрaду. Tу би сe aутoру мoглa упутити примeдбa дa je нaслoвoм
унeтa oдрeђeна зaбуна, с oбзирoм на то дa je Крaљeвинa Jу-
гoслaвиja, пoд тим нaзивoм, прoглaшeнa тeк 1929. гoдинe, нeкo-
ликo гoдинa кaсниje oд дaтумa кaдa je кoнкурс зa урeђeњe Бeo-
грaдa биo oбaвљeн. Нaмeрa je, вeрoвaтнo, билa дa сe прeдстaвe
кoнкурси нa тeритoриjи кoja ћe пoслe Првог свeтскoг рaтa бити
oбjeдињeнa, тaкo дa сe упoрeднoм aнaлизoм мoгу уoчити сличнo-
сти и рaзликe у приступимa кoнкурсним зaдaцимa и рeшeњимa.
Oсим тoгa, нa пojeдиним кoнкурсимa су учeствoвaли, пa бивали и
нaгрaђeни, нeки oд aутoрa кojи ћe потом учeствoвaти и нa кoнкур-
су зa уређење Бeoгрaда. Кaко би сe што веродостојније oсeтилa
друштвeнa, културнa, eкoнoмскa и урбaнистичкa климa у кojoj
сe Бeoгрaд пoчeo oбнaвљaти нaкoн Првог свeтскoг рaтa, Злaтa
Вуксaнoвић-Maцурa je укрaткo oписaлa мaтeриjaлну и хумaнитaр-
ну штeту кojу je Бeoгрaд прeтрпeo тoкoм те чeтири гoдинe (1914–
1918), затим рaзвojнe пeрспeктивe кoje су прojeктoвaнe, прилив
стaнoвништвa кojи je услeдиo пoслe рaтa, и збoг чeгa je урбaнo
320
ткивo, упркoс рaду нaдлeжних служби, трпeлo нeкoнтрoлисaнe
прoмeнe, нaрoчитo нa пeрифeриjи. У кoнтeксту тaквoг пoслeрaт-
нoг рaзвoja, ауторка је посветила пaжњу и инфрaструктури грaдa,
кoja je мoрaлa прaтити урбaни рaзвoj, иaкo сe из прилoжeних
плaнoвa види дa je пaжњa, ипaк, билa усмeрeнa нa цeнтрaлну зoну.
Нaкoн oвих припрeмних, вeoмa кoрисних пoглaвљa, изнeтa je
aнaлизa прoцeсa рeaлизaциje кoнкурсa. Сaбрaни су и aнaлизирa-
ни рaзни мoтиви зa пoкрeтaњe кoнкурсa, дилeмe oкo поступкa из-
рaдe кoнкурснoг прoгрaмa, нaчин припрeмe пoдлoгa, oдjeк рaспи-
сивaња кoнкурсa у мeђунaрoднoj стручнoj jaвнoсти, сaстaвљaњe
жирија и рeaкциje поводом тога, тoк oцeњивaњa, oбjaвљивaњe
рeзултaтa и имeнa нaгрaђeних тимoвa сa aутoримa рaзличитих
прoфилa, кoмeнтaри дoмaћe и стручнe jaвнoсти o пoнуђeним
рeшeњимa. У oвoм дeлу књигe пoсeбну врeднoст представља
aнaлизa oригинaлних тeкстуaлних oбрaзлoжeњa aутoрa, кao и
плaнoви, пeрспeктивни цртeжи пojeдиних грaдских мoтивa. Пре
саме анализе конкурсних радова, Злaтa Вуксaнoвић-Maцурa нaм
je приближилa личнoсти учeсникa, oписуjући у крaтким цртaмa
њихoвe биoгрaфиje и, штo je пoдjeднaкo знaчajнo, њихoвe aутoрскe
зaхвaтe кojи су били нaгрaђивaни нa кoнкурсимa сличним бeoгрaд-
скoм. Tим пoдaцимa je, у вeликoj мeри, пojaснилa рaзлoгe зa идeje
и рeшeњa кoja су учесници пoнудили зa урeђeњe Бeoгрaдa. Пoрeд
нeсумњивoг пoзнaвaњa урбaнизмa, сaoбрaћajних прoблeмa, као и
инфрaструктурe, чак и у рaдoвимa кojи су нaгрaђeни кao нajбoљи,
пoткрaлe су сe грeшкe, које карактеришу нeдoвoљнo пoзнaвaњe
лoкaлних приликa и aрхитeктурe. Taкo су, у jeднoм oд нajбoљих
нaгрaђeних рaдoвa, Singidunum novissima, црквe у пeрспeктивним
скицaмa нaцртaнe сa типичним руским лукoвичaстим купoлaмa.
Jaвнe згрaдe, тaкoђe прeдстaвљeнe у скицaмa, углaвнoм су
прикaзaнe у пoзнoм aкaдeмскoм духу. Веoма je мaли брoj цртeжa
нa кojимa су грaђeвинe у aктуeлним интeрнaциoнaлним изрa-
зимa. Пojeдинe кoнкурснe рaдoвe или сaмo њихoвe aутoрe, Злaтa
Вуксaнoвић-Maцурa je вeћ рaниje истрaжилa, па је и тe рeзултaтe
oбjaвилa у низу рaдoвa публикованих у нaшoj пeриoдици. To joj je
нeсумњивo oлaкшaлo сaглeдaвање шире слике oкoлнoсти кoje су
истовремено прaтилe трајање кoнкурсног прoцeса. Билo би нe-
примeрeнo у oвoм прикaзу прeпричaвaти тeкстoвe и oписивaти
плaнoвe и цртeжe кojи су чинили кoнкурснe рaдoвe. Moгу сe сaмo
истаћи и пoхвaлити исцрпнoст и oбjeктивнoст при прeдстaвљању
свих рaдoва, такође при рeкoнструисaњу пojeдиних нeдoстajућих
сeгмeната, као и нaвођењу дeлoва пojeдиних рaдoвa, кojи joш
увeк нису прoнaђeни или су у међувремену уништeни. Подједнaкo
брижљивo је нaвeдeнo мишљeњe жириja, уз нeкoликo прeпoрукa
кoje су члaнoви фoрмулисaли нa oснoву уoчeних рeшeњa пoнуђe-
321
них у кoнкурсним рaдoвимa. С oбзирoм на чињеницу дa нeмa
зaбeлeжeних врeднoсних критeриjумa нa oснoву кojих je жири
oцeњивao радове, aутoркa je успeлa, упoрeднoм aнaлизoм
рeшeњa, дa издвojи приoритeтe кoje су пoсeбнo врeднoвaни. Нa
првoм мeсту, пo пaжњи кojу им je жири пoсвeтиo, oцeњивaнa су
рeшeњa жeлeзничкoг сaoбрaћaja, пoлoжaj и вeзe жeлeзничких стa-
ницa и увoђeњe кружнe жeлeзницe, у то време oд стрaтeгиjскoг
знaчaja. Зaтим следе пристaништa, урeђeњe цeнтрaлнoг дeлa
грaдa, урбaнистичкe кoмпoзициje фoкaлних прoстoрa, рaспoрeд
индустриjских и пeрифeрних, нoвих стaмбeних дeлoвa. Стaвoви
aутoрa кoнкурсa сe рaзликуjу, нeки поменутe дeловe прeдвиђajу
ближe цeнтру, нeки дaљe од њега, док стaмбeнa нaсeљa мoгу
бити вртнoг типa или крутe oртoгoнaлнe структурe. Oд интeрeсa
зa дaнaшњe урбaнистичкe зaхвaтe свaкaкo су прeдлoзи зa мoст
прeкo Aдe, пoвлaчeњe oдрeђeних oсoвинa кoje и дaнaс имajу вeли-
ки знaчaj, нaсeљaвaњe нa лeвoj стрaни Сaвe, увoђeњe мeтрoa. Oви
прeдлoзи укaзуjу нa грaдитeљску лoгику aутoрa, кojи иако нису до-
бро пoзнaвали дeтaљe и кaрaктeристикe грaдa зa кojи прeдлaжу
рeшeњe, искуствeнo су знaли штa je пoтрeбнo увeсти у рaзвojну
стрaтeгиjу грaдa кojи je нoминaлнo прeстoницa, aли тeк трeбa дa
сe физички у пoтпунoсти рaзвиje у мeтрoпoлу.
Нa oснoву тeкстуaлних oбрaзлoжeњa, као и крoз плaнoвe и
цртeжe, Злaтa Вуксaнoвић-Maцурa урaдилa је грaфичкe aнaлизe
зa свaки кoнкурсни рaд, чимe је знaчajнo oмoгућилa читљивoст
пoнуђeних рeшeњa. Oвe aнaлизe прeдстaвљajу вeлики дoпринoс
aутoркe, jeр сe зoнe пojeдиних функциja мoгу, с једне стране,
мeђусoбнo упoрeђивaти у кoнкурсним рeшeњимa, a са друге,
сaврeмeни плaнeри и урбaнисти мoгу прoвeрaвaти свoje идeje и
врeднoвaти их у oднoсу нa данас вeћ истoриjскe прeдлoгe.
У другoм дeлу књигe дaт je прeвoд тeкстoвa и oбjaшњeњa
плaнoвa кoнкурсних рaдoвa. Aутoркa je oвaj дeo oбрaдилa
зaхвaљуjући квaлитeтним прeвoдимa сa фрaнцускoг (Jeлeнa Вoлч-
кoв-Бoжoвић и Живojин Кaрaпeшић) и нeмaчкoг (др Рaнкa Гaшић)
језика, дoк су нeки учесници имaли тeкст нa српскoм. Дaт je интe-
грaлни тeкст jeдaнaeст кoнкурсних рaдoвa (Urbs Magna, Santé,
beauté, commerce et trafic, Danubius, Vojvoda Mišić, Impartial, Oj na
more, Beograd 1918–1948, Forum, Prestonica Karađorđevića, A fur et
mesure, Tempo). Oвaj пoдухвaт je врeдaн пaжњe, jeр сe читaoци
мoгу нeпoсрeднo упoзнaти сa стaвoвимa и пoнуђeним рeшeњимa
aутoрa, бeз пoсрeдникa и слoбoднoг oписивaњa кojи су изнoшe-
ни у неким претходним рaдoвимa. Teкст пojeдиних рaдoвa дaт је
у сaжeтиjoj фoрми или је наведен кao тeкст бeз тaксaтивнoг из-
двajaњa рeшeњa пojeдиних прoблeмa, дoк je у другимa рeшeњe
изнeтo систeмaтичнo, пo oдрeђeним стaвкaмa. Нo, бeз oбзирa
322
на то дa ли су тeкстoви стрoгo oргaнизoвaни или су у слoбoд-
нoj фoрми, жири je, нeсумњивo, врeднoвao суштину пoнуђeних
рeшeњa. Пoштo првa нaгрaдa ниje дoдeљeнa, другoплaсирaнa су
билa три рaдa: Singidunum novissima, Urbs magna i Santé, beauté,
commerce et trafic; трeћeплaсирaни су били: Sveti Sava i Danubius;
чeтврти: Vojvoda Mišić, Impartial, i Oj na more. Oткуп је дoдељен за
чeтири рaдa: Beograd 1918–1948, Sapienti Sat, Forum i Prestonica
Karađorđevića. Пoдeљeнa je и нaкнaдa зa труд, у рaзличитим из-
нoсимa, следећим рaдoвимa: SHS, A fur et mesure, Car Lazar, Veliki
Beograd, Tempo i Praha-Beogradu. Чeтири рaдa нису oсвojилa ни
признaњe, нити нaгрaду зa труд. To су: Sv. Sava, Ya 100 godina, V. S.
Zelengrid и Pour petites maisons. Jeдaн рaд, Veliki Beograd, стигao је
сa вeликим зaкaшњeњeм и због тога ниje жирирaн. Нa крajу дру-
гoг дeлa књигe дaти су, тaкoђe, дрaгoцeни пoдaци, који су срeђeни
тaкo дa oлaкшaвajу свaкo дaљe истрaживaњe и других aутoрa. Сa-
чињeнa je хрoнoлoгиja кoнкурсa, такође и библиoгрaфиja, кoja сe
сaстojи oд пoписa институциja из кojих потиче кoришћeнa aрхивскa
грaђa, зaтим су пoписaни извoри и литeрaтурa, у кojимa aутoркa
нaвoди зaвидaн брoj свojих рaдoвa. Tимe пoкaзуje чињеницу дa сe
дугo и истрajнo бaви друштвeним и урбaнистичким прoблeмимa
кojи су прaтили рaзвoj Бeoгрaдa измeђу двa свeтскa рaтa. Индeкс
кojи je oбрaђeн пo aбeцeднoм рeдoслeду имeнa кoja сe помињу у
рaду, тaкoђe je дрaгoцeнo помоћно средство зa лaкo снaлaжeњe у
тeксту. Сaжeтaк нa eнглeскoм jeзику, кojим сe зaвршaвa oвa књигa
oд 309 стрaницa, прeвишe je крaтaк дa би квaлитeтнo oдрaзио из-
узeтaн дoпринoс oвe књигe. Интeгрaлни прeвoд нa jeдaн oд jeзикa
кojи су дoминирaли у кoнкурсним рaдoвимa нeсумњивo би oвo
дeлo приближиo и мeђунaрoднoj стручнoj jaвнoсти.
Билo би можда нeумeснo тврдити дa књигa Сaн o �рa�у,
пoрeд нeвeрoвaтнo jaснoг, прeцизнoг aнaлитичкoг jeзикa кojим
je написaнa, као и избoрoм тeмe кoja je oбрaђeнa, прeдстaвљa и
свojeврсну лeкциjу о томе кaкo сe истрaживaчкoм упoрнoшћу и
нeвeрoвaтнo дoбрим пoвeзивaњeм рaсутих пoдaтaкa дoлaзи дo
висoкoквaлитeтних рeзултaтa. Ипaк, тo je чињeницa, и убeђeнa
сaм дa ћe oвa књигa подстаћи мнoгe истраживаче дa дajу сличнe
дoпринoсe и тимe oбoгaтe нaшa сaзнaњa o Бeoгрaду, грaду o кojeм
joш увeк нeдoвoљнo знaмo.

323
Jeлeнa Ћaлић1
Гeoгрaфски институт Јован Цвијић
Српске академије наука и уметности,
Бeoгрaд
Ур. Видојко Јовић и Александар Костић

Јован Цвијић – живо�, �ело, време: �ово�ом 150 �о�ина
о� рођења
и
Jovan Cvijić – Life, Work, Times: on the occasion of 150th anniversary
of Jovan Cvijić’s birth
Београд, Српска академија наука и уметности
и Географски институт Јован Цвијић САНУ, 2015
Непосредни повод за издавање монографије Јован Цвијић –

живо�, �ело, време био је велики јубилеј значајан за целу Србију
– 150. годишњица рођења једног од највећих српских научника и
друштвених радника – Јована Цвијића. Иницијатива за свеобух-
ватно обележавање овог јубилеја потекла је из матичне куће наше
науке – Српске академије наука и уметности. Активности поводом
јубилеја укључивале су, поред издавачке делатности, такође и
организацију Међународне научне конференције Век и �о Јована
Цвијића, те поставку изложбе Бео�ра�ски а�лас Јована Цвијића у
Галерији САНУ.
Уредници монографије, академик Видојко Јовић и Александар
Костић, дописни члан САНУ, изабрали су да у једној књизи обје-
дине и биографски и научно-аналитички приступ, тo јeст да читао-
цима пруже комплетну слику Цвијићевог живота и дела. Значајна
надградња, која ову публикацију нарочито истиче међу великим
бројем других биографских и научних дела о Цвијићу, односи се
управо на трећу компоненту назива монографије – време. Концепт
књиге је такав да се на ненаметљив, али ипак јасно видљив начин,
откривају споне прошлог и садашњег времена, кроз трајање и ак-
туелност Цвијићевих идеја и приступа.
Монографија Јован Цвијић – живо�, �ело, време састоји се од
12 ауторских поглавља и обимног пратећег материјала у виду фак-
симила Цвијићевих писама и бележница, те библиографије радо-
ва. Објављене су две књиге – једна на српском, а друга на енгле-
ском језику, под називом Jovan Cvijić – Life, Work, Times. Издања су
1
j.calic@gi.sanu.ac.rs
324
и по садржају и графички готово истоветна, са једином разликом
у поглављу Пре�иска Јована Цвијића, где српска верзија садржи ко-
респонденцију са домаћим, а енглеска верзија са страним колега-
ма, пријатељима и сарадницима.
Међу ауторским поглављима, прва три су биографско-исто-
ријског карактера и обједињена су у целину под насловом Живо�
научника. Најобимније поглавље је управо Био�рафија, коју потпи-
сује велики познавалац Цвијићевог живота и рада, професор Сте-
ван Станковић са Географског факултета Универзитета у Београ-
ду. Аутор је настојао да комбинује објективне, фактографске, али
и донекле романсиране детаље из Цвијићевог живота, укључивши
како личне, тако и професионалне и друштвене аспекте.
Проф. Мира Радојевић са Филозофског факултета Универзите-
та у Београду написала је поглавље под насловом Јован Цвијић у
�руш�вено-�оли�ичком живо�у ср�ске и ју�ословенске �ржаве, у
коме објашњава историјске околности Цвијићевог живота и рада,
те елементе преплитања друштвених и научних улога, као што
је то случај код објављивања едиције Насеља и �орекло с�анов-
ниш�ва. Наглашава се Цвијићева решеност да не улази у политич-
ке партије, али и његови чврсти и принципијелни ставови везани за
важна државна питања, као што је учешће на Конференцији мира
у Паризу 1919. године, питања територијалног разграничења, и
тако даље.
Важан сегмент у приказу Цвијићевог рада представља његова
активност у оквиру Српске краљевске академије, о чему је у овој
монографији писала др Софија Божић из Института за новију исто-
рију Србије. Поглавље Јован Цвијић и Ср�ска краљевска ака�емија
хронолошки прати Цвијићев пут у овој националној институцији,
од пријема за „дописника” 1896. године, до функције председника
у периоду 1921–1927. године.
Целина Пу�еви ис�раживања посвећена је научном доприносу
Јована Цвијића у тематским областима којима се бавио. Ова цели-
на монографије приближно је једнаког обима као и Живо� науч-
ника, али садржи чак девет краћих поглавља, како из природних,
тако и из друштвених наука, чиме се осликава Цвијићева свестра-
ност и мултидисциплинарност његовог рада.
Прва Цвијићева научна истраживања била су везана за геомор-
фолошке и хидролошке одлике карстних (крашких) терена. Осим
што је била хронолошки прва, ова тематска област његовог рада
уједно је и оно што га је највише прославило на светском нивоу –
откако је у Бечу објављена његова дисертација Das Karstphänomen,
готово да не постоји међународно монографско дело из области
карстологије које не наглашава пионирску улогу Јована Цвијића у
325
научном приступу истраживањима карста. Ову улогу детаљно је
описао и анализирао проф. др Зоран Стевановић са Рударско-ге-
олошког факултета Универзитета у Београду, у поглављу Јован
Цвијић – оснивач карс�оло�ије и карс�не хи�ро�еоло�ије. Осим
основне анализе Цвијићевог доприноса, он кроз низ коментара
и анегдота преноси ставове савремених карстолога о Цвијићевој
улози у овој тематској области.
Последњих година 19. века, Цвијић објављује доказе о по-
стојању трагова некадашњих ледника на планини Рили у Бугарској,
што је било веома значајно откриће, јер се до тада мислило да у
леденом добу ледници нису допирали јужније од Алпа. Поглавље
Јован Цвијић и ис�раживање �ра�ова �лацијације на Балканском
�олуос�рву, с нагласком на хронологији открића и допуни типо-
логије ледника, написао је др Срђан Белиј из Завода за заштиту
природе Србије.
Осим карста и глацијације, Цвијић је истраживао и друге гео-
морфолошке процесе, чији преглед је представила др Јелена Ћа-
лић из Географског института Јован Цвијић САНУ, у поглављу Науч-
ни �о�ринос Јована Цвијића у облас�и о�ш�е �еоморфоло�ије. Ту
се издвајају бројне тематске области из његовог капиталног дела
Геоморфоло�ија, објављеног у две књиге 1924. и 1926. године.
С обзиром на чињеницу да је Цвијић имао и географско и гео-
лошко формално образовање, треба нагласити и то да је и у гео-
логији Балканског полуострва оставио значајан траг, нарочито на
пољу тектонике. Професор др Александар Грубић са Рударско-ге-
олошког факултета Универзитета у Београду детаљно је анализи-
рао овај допринос у поглављу Тек�оника у �елу Јована Цвијића. Он
даје прилагођену верзију Цвијићеве тектонске скице југоисточне
Европе, док у потпоглављу Ори�иналне и�еје и ин�ер�ре�ације на-
води низ примера у којима су Цвијићеве аргументације послужиле
за формулисање нових тектонских модела.
Група поглавља која се односе на друштвене науке започиње
поглављем Цвијићева ан�ро�о�ео�рафска школа, чији је аутор про-
фесор др Мирко Грчић са Географског факултета Универзитета у
Београду. У том поглављу он објашњава како је Цвијић конципирао
антропогеографију као синтезну науку о везама и интеракцијама
природе, друштва и човека, те подсећа на то да је Цвијићев метод
подразумевао „непосредно посматрање и опсервацију предмета
на терену”, уз укључивање конкретних података и превазилажење
дескрипције. Велики број следбеника ове концепције антропоге-
ографије, који су у наредним годинама и деценијама усавршили
овај приступ, оправдава употребу израза „школа”.
326
Поглавље Цвијићева ис�раживања с�ановниш�ва и ми�рација
написао је такође проф. др Грчић, надовезујући се на претходно
поглавље и разрађујући важност ових тема за време и простор у
коме су се развијале (почетак 20. века, Балканско полуострво). Он
наглашава значај Цвијићеве теорије метанастазичких кретања ста-
новништва и укратко је преноси и образлаже, цитирајући проф. др
Милована Радовановића, који их је дефинисао као „сеобе веков-
но утврђених праваца, у етапама (...) уз различите облике етнич-
ког и социјалног прилагођавања и изједначавања”.
Цвијићеве анализе и типологију насеља у монографији је пред-
ставио професор др Слободан Ћурчић, географ са Природно-ма-
тематичког факултета Универзитета у Новом Саду, поглављем
Насеља у ра�овима Јована Цвијића. Он притом скреће пажњу на
два квалитета географског положаја – локални положај (код
Цвијића то су „топографске погодбе”) и регионални положај („ге-
ографске погодбе”). Ова проблематика продубљује се додатном
анализом сеоских насеља и њихове повезаности са природним
предиспозицијама.
У поглављу Цвијићева �оли�ичка ан�ро�о�ео�рафија проф. др
Мирко Грчић даје сиже научниковог рада на националним и тери-
торијалним питањима, кроз преглед Цвијићевих теза о географ-
ском положају Србије, даље кроз његову улогу у заступању идеје
југословенства, те ангажовање у контексту питања државних гра-
ница Србије и потом Југославије.
О Цвијићевој улози у позиционирању етнологије у српској нау-
ци и образовању писала је др Драгана Радојичић из Етнографског
института САНУ у поглављу Јован Цвијић и наука о наро�у. Кроз
анализу Цвијићевог доприноса, она даје и приказ појединих зна-
чајних догађаја за развој српске етнологије, почевши од средине
19. века, па све до данашњих дана.
Посебно богатство монографије представљају факсимили
Цвијићевих писама и бележница – оригиналног материјала, који
је овом приликом први пут пред очима јавности, и који на посебан
начин дочарава личност и активности овог научника.
Поглавље под називом Пре�иска Јована Цвијића конципирали
су академик Видојко Јовић и архивиста Миле Станић из Архива
Српске академије наука и уметности. Оно садржи факсимиле шест
писама: по пет оних које су Цвијићу слали Јован Скерлић, Бранис-
лав Нушић, Исидора Секулић, Иван Мештровић и Михајло Пупин,
као и једно које је Цвијић упутио на адресу Љубомира Стојано-
вића. Ова писма похрањена су у Архиву САНУ. Уводни текст по-
главља садржи детаљан опис структуре и организације овог ма-
теријала, са информацијама о томе колико писама је примљено
327
од којих појединаца. Енглеска верзија монографије садржи писма
и разгледнице које су Цвијићу упутили угледни научници Албрехт
Пенк (Albrecht Penck), Едвард Бенеш (Edvard Beneš), Фридрих
Кацер (Friedrich Katzer), Јиржи Данеш (Jiří Daneš), Арчибалд Гики
(Archibald Geikie), Емануел де Мартон (Emmanuel de Martonne),
Роберт Ситон-Вотсон (Robert Seton-Watson), Раул Бланшар (Raoul
Blanchard), Кирил Пуркиње (Cyril Purkyně) и Лајош Лоци (Lajos
Lóczy ).
Избор страница из Теренских бележница Јована Цвијића напра-
виле су Јелена Ћалић из Географског института Јован Цвијић САНУ
и Марија Стошић из Музеја града Београда. Седам страница из
различитих свезака приказано је у форми факсимила, а свака од
њих укратко је стручно прокоментарисана од стране савремених
аутора, којима је разматрана проблематика блиска (Драган Не-
шић, Марко В. Милошевић, Јелена Ћалић, Милован Миливојевић
и Александар Грубић).
Последња целина у монографији посвећена је библиограф-
ским подацима. Она садржи, између осталог, библиографију свих
објављених Цвијићевих радова, где су укупно 182 рада разврстана
по годинама објављивања. Ту је такође и листа од 47 одабраних
радова других аутора о Јовану Цвијићу. О његовом животу и раду
написано је више десетина научних и стручних чланака и неколико
монографија. Велики број тих публикација је биографског карак-
тера, иако значајно место заузимају и анализе Цвијићевог научног
рада и доприноса. Међу ауторима биографских дела треба из-
двојити Павла Вујевића, Војислава Радовановића, Ника Жупанића,
Јиржи Данеша, Јована Ердељановића, Васу Чубриловића, Милора-
да Васовића, Стевана Станковића.
Већ на први поглед, читалац примећује да је монографија Јо-
ван Цвијић – живо�, �ело, време опремљена великим бројем вео-
ма квалитетних илустрација. За разлику од осталих биографских
и научних радова о Цвијићевом делу, графички прилози у овој
књизи обухватају и велики број скица и фотографија из садашњег
времена, које имају двојаку улогу. С једне стране, оне треба да
у пуном колориту дочарају читаоцу оно што је Цвијић заиста ви-
део на терену, јер се основне црте рељефа од тада до данас нису
мењале, па можемо да гледамо пределе „његовим очима”. С дру-
ге стране, скице савремених аутора, у комбинацији са Цвијиће-
вом графиком, пружају могућност за поређење техника и начина
представљања природних објеката и појава. Већина савремених
фотографија у овој књизи представља оригиналне ауторизоване
фотографије које су снимили стручњаци из датих области. Оне у
овом случају имају и естетску, али и информативну функцију. За
све ликовне прилоге дат је детаљни списак извора и аутора.
328
Важно је нагласити и чињеницу коју истичу и уредници, а то је
да основну циљну групу ове књиге представља широки круг чи-
талаца са општим, а не нужно и специјалистичким образовањем.
Ускостручна знања нису неопходна за праћење садржаја, јер су ау-
тори, према сугестијама уредника, настојали да поједноставе тер-
минологију или барем да пруже додатна појашњења стручних из-
раза. Ове чињенице додатно учвршћују уверење да ће књига Јован
Цвијић – живо�, �ело, време наћи пут до великог броја садашњих
и будућих поштовалаца овог великана наше науке у земљи и у
иностранству.
Прихваћено за објављивање
на сас�анку Уређивачко� о�бора 26. 10. 2017.
329
Ружица Богдановић1
Архитектонски факултет,
Београд
Татјана Мрђеновић, Александра Ђукић и др.

О�ржи �ра�: �изајн и о�рживи развој за �аме�није и еколошки
з�раве заје�нице
Београд, Архитектонски факултет, 2015
Монографија О�ржи �ра�: �изајн и о�рживи развој за �аме�није и

еколошки з�раве заје�нице, аутора Татјане Мрђеновић, Алексан-
дре Ђукић и других, представља резултат истраживања аутора,
као и истраживачког пројекта (међународни пројекат COST TU
1205) Прос�орни, еколошки, енер�е�ски и �руш�вени ас�ек�и
развоја насеља и клима�ске �ромене – узајамни у�ицаји.
Књига се састоји од четири дела, заједно са закључним
поглављем:
1. Урбани �изајн за �аме�нију и еколошки о�рживу урбану ре�е-
нерацију; Тематски, уз овај део су прикључене С�у�ије слу-
чаја и Иниција�иве за о�рживи и еколошки �изајн: �ројека�
урБИНизација;
2. Рециклажа о��а�а у Србији – инс�румен� у�рављања о��а�ом.
Тематски, уз овај део је и Примери рециклаже: �о�с�ицај и
ала�ка о�рживо� развоја;
3. Економски ас�ек� а�ликације �о�ло�них �ријемника сунчеве
енер�ије на омо�ач више�оро�ичне с�амбене з�ра�е.
Први део, ауторке др Татјане Мрђеновић, Урбани �изајн за
�аме�нију и еколошки о�рживу урбану ре�енерацију, интерпрети-
ра консеквентан спој између теме књиге, теме засебно посматра-
ног дела књиге, теоријске интерпретације методолошког присту-
па анализи, што је видљиво и у избору и обради примера који илу-
струју теоријске поставке. Запажања су заснована на претходним
истраживањима ауторке, а такође утемељена на релевантним
изворима и примењена на тему књиге, чији је мото – �изајн и о�р-
живи развој, урбана ре�енерација.
1
urbs@eunet.rs
330
Методолошки приступ урбаној регенерацији константно се
мења од шездесетих година 20. века до данас, усклађујући се са
комплексом питања на која регенерација даје одговор, од рекон-
струкције до еколошког приступа. Издвајајући елементе значајне
за однос урбаног дизајна, урбане регенерације, одрживог развоја
/ регенерације, ауторка предлаже могући оквир за интегрални ур-
бани дизајн.
Овај теоријски приступ и методолошки оквир елаборирани су
кроз студије изабраних примера, који допуњавају и истичу значај
овог дела књиге (дизајн за одрживу регенерацију). Посебан сег-
мент представља један пример домаће праксе, али и допринос
теми едукативног процеса, чији је значај истицан на више места,
а који би требало да обједини и повеже све теме носи назив Ини-
ција�иве за о�рживи и еколошки �изајн: �ројека� урБИНизација.
Други део књиге, ауторке др Александре Ђукић, Рециклажа
о��а�а у Србији – инс�румен� у�рављања о��а�ом, интерпре-
тира низ тема релевантних за тему рециклаже уопште, као и ре-
циклаже у Србији, почевши од историјата рециклаже, преко по-
веља, стратегија и законског оквира, затим управљања отпадом,
врстама и количином отпада, будућности управљања отпадом,
па до потребе за едукацијом становништва. У посебној теми – Ре-
циклажа у функцији ре-�изајна о�ворених �ра�ских �рос�ора –
успостављена је релација са основном темом књиге, односно са
урбаним дизајном, као и са резултатима примена технолошких
решења на урбани дизајн и регенерацију.
Интегрални део овог поглавља књиге јесте обједињен насло-
вом Примери рециклаже: �о�с�ицај и ала�ка о�рживо� развоја.
Успостављајући критеријум за избор, функционални, просторни,
физички карактер, реализацију и материјализацију, учеснике и ко-
риснике, овај део јасно елаборира тему рециклаже у корелацији
са дизајном и успоставља везу са првим поглављем књиге.
Трећи део књиге, који потписује група аутора: др Александра
Крстић Фурунџић, Татјана Косић, мр Марија Грујић насловљен
је Економски ас�ек� а�ликације �о�ло�них �ријемника сунчеве
енер�ије на омо�ач више�оро�ичне с�амбене з�ра�е и представља
један од резултата истраживачког пројекта под називом Прос�ор-
ни, еколошки, енер�е�ски и �руш�вени ас�ек�и развоја насеља и
клима�ске �ромене – узајамни у�ицаји.
Поменуто истраживање има експлицитно постављене истра-
живачке теме, као и резултате: „Анализа трошкова у животном
веку зграде у циљу оцене економске ефикасности и исплативости
улагања у различите варијанте примене активних соларних си-
стема ради постизања редукције потрошње енергије и очувања
331
животне средине”. Коришћена методологија приликом конкрет-
не анализе издваја ово поглавље књиге у односу на остала, пред-
стављајући истовремено и методолошки приступ, али и конкретан
пример истраживања, због чега иза овог дела не следе изабрани
примери, као у првом и другом делу књиге. Како је истраживање
урађено на конкретном пројекту вишепородичне зграде, успо-
ставља се спонтано веза са темом књиге – урбани дизајн, регене-
рација и одрживост.
Након овог дела следи закључак који се односи на целокупну
монографију, у којем су елаборирани резултати у ширем контек-
сту принципа урбане регенерације.
Разматрано дело, уз много јаких аргумената, заслужује да се
правовремено препоручи будућим стручњацима, архитектама,
урбанистима, планерима и истраживачима урбанолошких тема,
којима ће монографија, аутора др Татјане Мрђеновић и др Алек-
сандре Ђукић са групом аутора, обезбедити начелан истраживач-
ки подстицај и добро усмеравање кроз методолошке дилеме и
празнине у принципима интегралног дизајна и одрживог развоја
за паметније и еколошки здраве заједнице.

332
Миодраг Марковић1
Београд
Ур. Бојан Миљковић и Дејан Џелебџић

ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ: Зборник у час� Мирјане Живојиновић, књ. 1–2
Београд, Византолошки институт САНУ, Задужбина светог
манастира Хиландара, 2015
Зборник Периволос [ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ], симболично назван по халкиди

чком перивоју Пресвете Богородице, својом тематиком верно
осликава историографску делатност личности којој је посвећен.
Готовo све области истраживачких трагања академика Мирја
не Живојиновић, која су резултирала расветљавањем многих
скривених кутака богате историје Свете Горе и њених манасти
ра, посебно Хиландара, нашле су место у књизи коју овде пред
стављамо. Хрисовуље, повеље, писма, уговори и други докумен
ти из светогорских архива, који су већ деценијама у жижи њених
научних интересовања били су природно најбогатији извор нада
хнућа њеним колегама и пријатељима у овој пригодној прилици.
Поменућемо најпре радове у којима је уз одговарајуће коментаре
предочена садржина неких раније неиздатих докумената. Оливије
Делуи (Olivier Delouis) публиковао је купопродајни уговор којим је
Теодора Кавасила с мужем Анастасијем Дуком Торником продала
земљу у околини Солуна манастиру Каракалу. Било је то 1321. го
дине, у несигурним временима сукоба двојице Андроника. Дејан
Џелебџић показује како су, четири века касније, нагомилани дуго
ви присилили Светогорски протат да прода све своје келије. Ону
која је била посвећена Светим Арханђелима, саграђену поред са
мог Протата, купио је најпре манастир Пантелејмон, а одмах за
тим је та руска обитељ келију продала Хиландару. О томе сведоче
две омологије, које су сада лако доступне у грчком изворном об
лику и српском преводу.
Скоро општеприхваћена гледишта у науци која се тичу хроно
логије и аутентичности појединих повеља из епохе Немањића и
1
333
Бранковића, оспорена су у студијама Срђана Пириватрића, Драга
на Војводића и Станоја Бојанина. Пириватрић је преиспитао хроно
логију три Милутинове повеље које се односе на манастире и црк
ве у скопској области, у светлу претпоставке да су Срби крајем 13.
века два пута морали да освајају Скопље – најпре на почетку Ми
лутиновог похода на југ, а затим и 1296/1297. године, након што су
Византинци успели да поврате град на Вардару. Драган Војводић
је показао да се Душанове повеље којима се Хиландару потврђује
даривање манастира Светог Ђорђа са селом Уложиштем, а Хру
сијском пиргу власништво над Богородичином црквом у Липљану,
не могу прецизно датовати у 1336/1337. годину, како се то обично
веровало на основу погрешног тумачења једног општег места у
наведеним документима. Станоје Бојанин обелодањује да повеље
бр. 58 и 59 из Хиландарског архива, истоветне садржине, не доно
се аутентични текст, него у себи крију текстове две друге повеље,
сада изгубљене – једне којом Гргур и Вук Бранковић уступају неко
лико баштинских села свом брату Роману, хиландарском монаху,
и друге, позније, којом Вук Бранковић додељује Хиландару четири
села у Дреници.
Наша знања о појединим формалним питањима која се тичу
дипломатичке грађе сачуване на Светој Гори проширују Ђорђе
Бубало, Раул Естангви Гомез (Raul Estangüi Gomez) и Небојша
Порчић. Расправљајући о односу грчке и српске верзије хрисо
вуље цара Уроша издате манастиру Лаври 1361. године, Бубало
уноси више светла у разумевање тог занимљивог владарског акта,
исправљајући једну заблуду у читању повеље која се одавно одо
маћила у историографији. Естангви Гомез је показао на основу јед
ног рукописа из париске Националне библиотеке да су поједини
документи (четири простагме и једна хрисовуља), које је Манојло
Палеолог издао светогорским манастирима, написани управо
царевом руком. На основу најшире могуће дипломатичке грађе,
Порчић анализира употребу менологема, особене византијске
формуле за датовање царских и архијерејских аката, у српским
владарским канцеларијама.
Два општа правна питања – уговор о поклону који ступа на сна
гу после дародавчеве смрти и стицање својине путем уговора о
купопродаји – анализирају на основу светогорских аката Тамара
Матовић и Срђан Шаркић, док Андреас Роби (Andreas Rhoby) и
Гордана Јовановић посматрају поједине атонске повеље са фило
лошког аспекта. Роби се фокусира на лексику разматраних доку
мената, нарочито на хидрониме, деминутиве и речи словенског
порекла. Гордана Јовановић испитује језичке одлике повеље коју
су Бранковићи – деспоти Ђорђе и Јован, као и деспотица Ангелина
– издали манастиру Светог Павла на Атосу 1495. године. При томе,
334
даје и темељан приказ ранијих издања акта и прилаже његов пре
вод на савремени српски језик.
Такозвана друга Хиландарска повеља Стефана Првовенчаног,
у којој се описује Немањина визија Свете Горе као рајске ливаде,
била је једна од полазних основа мултидисциплинарног истражи
вања Ирене Шпадијер, посвећеног алегорији раја у делима по
менутог српског владара и његовог млађег брата Саве. У светлу
новог датовања поменуте повеље у 1207/1208. годину, износи се
гледиште да је у ствари Савин опис Хиландара у Жи�ију све�о� Си-
меона утицао на Стефанову песничку слику раја у повељи, то јест
да није било обрнуто, како се раније сматрало.
И рукописи из Хиландарске библиотеке послужили су као по
лазна основа већем броју истраживања чији су резултати објавље
ни у Зборнику који приказујемо. Виктор Савић је помоћу лексич
ко-семантичких анализа изнова скренуо пажњу на везу између
Хилан�арско� �и�ика и Ус�ава за �ржање �сал�ира, који се та
кође приписује Светом Сави. Снежана Јелисијевић истражује дру
го Савино дело, Карејски �и�ик, али у препису руског јеромонаха
Арсенија Суханова, начињеном на Светој Гори 1654. године. При
томе објашњава разлоге настанка преписа, помињући нарасло по
штовање првог српског архиепископа у Русији, а нуди и критичко
издање Сухановљево� �ре�иса, праћено језичком анализом. Ђорђе
Трифуновић публикује у Зборнику упутство за одређивање хро
нологије, садржано у хиландарском псалтиру с последовањем из
прве четвртине 17. века. Издање је пропраћено детaљним описом
упутства и објашњењем најважнијих појмова. Даница Петровић и
Весна Пено истражиле су музичке рукописе 18. и 19. века из хилан
дарске збирке. Тимe су се знатно умножила наша знања о појачкој
пракси код Срба у поствизантијској ери. Објашњени су принципи
настанка српскословенских појачких зборника, прилагођавањем
српскословенског текста грчком нотном запису; истакнути су
најважнији писари, попут монаха Кипријана, даскала Теодосија и
Василија; показан је утицај цариградских даскала.
Питања из историје манастира Хиландара, омиљено истражи
вачко поље Мирјане Живојиновић, обрађена су у радовима Бојане
Крсмановић, Бојана Миљковића и Михаила Ст. Поповића. Крсма
новићева је разјаснила због чега неки од најважнијих светогорских
манастира нису били присталице оснивања самосталне српске
монашке заједнице на Атосу. При томе је указано на разлику из
међу приступа који су према наведеном питању имали политички
прагматични византијски цар, потпомогнут протом Герасимом, и
поједини манастири оптерећени сопственим имовинским интере
сима. Бојан Миљковић детаљно претреса све податке о додели
игуманског штапа Хиландару од стране цара Алексија III Анђела
335
1199. године. Описао је облик и украс штапа, налазећи најближе
аналогије на средњовековним уметничким делима. Михаило По
повић разматра развој сточарства на хиландарским пашњацима у
Македонији током 14. века. На основу грчких и српских докумена
та, убицира пашњаке и у светлу исте грађе проучава односe Влаха
и њихових суседа.
Бројнији су, очекивано, текстови који се односе на питања
из опште историје Свете Горе, њених манастира и монаштва.
Предраг Коматина нас својим истраживањем упозорава да се по
четак монашког живота на Атосу поуздано може довести у везу
једино са Јефтимијем Новим и његовим доласком на Халкидик
859. године, док се познати исказ из Ис�орије царева, приписа
не Генесију, мора посматрати са озбиљном резервом. Фредерик
Лауритсен (Frederick Lauritzen) испитивао је податке о монашким
сабрањима на Светој Гори, забележене у типику цара Константина
XI Мономаха. Из њих проистиче занимљив закључак да одлуке о
појединим важним питањима нису доношене прегласавањем, већ
се до њих долазило на основу убедљивости аргумената које су
износили учесници сабора. Антонио Риго (Antonio Rigo) и Бојана
Павловић враћају нас у време када се у перивоју Пресвете Бого
родице подвизавао Григорије Палама. Изванредно упознат са од
говарајућом епистолографском и просопографском грађом, као и
са приликама на Светој Гори средином 14. века, Риго доноси више
нових запажања о односима Паламе и Јована Калеке, односно о
улози манастира Лавре у подршци Палами и његовом учењу, уз
одрeђене хронолошке помаке на пољу епистолографије. Бојана
Павловић у екскурсу о Светој Гори у Ромејској ис�орији, Нићифо
ра Григоре, открива прикривени напад на Паламу и паламизам,
али посредно и на цара Јована Кантакузина.
Кирил Павликијанов (Kyrill Pavlikianov) својим запажањима о
сасвим позном развоју снажнијег поштовања према Константину
Великом на Светој Гори показује да култ светог цара у монашком
окружењу није ни изблиза имао оно значење какво је имао на вла
дарском двору и у владарској идеологији.
Четири прилога објављена у Периволосу могу бити сврстани у
једну целину, јер разматрају историјат мањих монашких станишта
или појединачних градитељских споменика, доносећи нова и вред
на запажања о њиховим архитектонским решењима. Тако је Плу
тархос Теохаридис (Ploutarchos L. Theocharides) сакупио скромне
писане и материјалне изворе о историји и архитектури старог ма
настира Светог Пантелејмона, у коме је Растко Немањић започео
свој монашки живот, примивши расофорни постриг. Пасхалис Ан
друдис (Paschalis Androudis) бави се Савиним пиргом у Хиландару
на основу археолошких истраживања спроведених 1999. године.
336
Трагајући за најближом аналогијом, он помиње ватопедски пирг
Преображења, а посебно се осврће на градитељски слој пирга,
који је проистекао у време Милутинове обнове. Николаос Мерзи
мекис (Nikolaos Arg. Mertzimekis) је, на основу свих расположивих
извора, укључујући и необјављену архивску грађу, реконструисао
живот келије Светог Филипа у периоду од 14. до 19. века. Уз подат
ке о историји тог виноградарског метоха манастира Ксенофонта,
изнео је корисна запажања о његовом градитељском наслеђу и
епиграфској грађи сачуваној на зидовима келијских здања. Гојко
Суботић открива занимљиву везу између седишта Охридске архи
епископије и саборног храма у Кареји. Она се односи на сличности
иконографије простора у припратама Свете Софије и цркве Прота
тона. Обе грађевине на спрату нартекса имају параклис посвећен
Светом Јовану Претечи. Објашњење је нађено у чињеници да су
у време обнове протатонске припрате 1507/1508. године, веома
важно место у карејској управи заузимали јеромонаси Серафим и
Гаврило који су пореклом, а можда и образовањем, били везани
за Охридску архиепископију. Управо је Герасим бринуо о помену
тим градитељским пословима на Протатону, који су изведени по
четком 16. столећа.
С наведеним радовима који доносе запажања о појединим
питањима светогорског градитељства може се довести у везу и
занимљив прилог Јелене Богдановић о мање познатим путним бе
лешкама славног швајцарско-француског архитекте Ле Корбизјеа
(Le Corbusier). Белешке су настале 1911. године, приликом њего
вог двонедељног боравка на Светој Гори. Објављене су 1965. и
2007. године, а због Корбизјеовог угледа утицале су, по мишљењу
ауторке, на нека новија схватања светогорске и византијске
архитектуре.
Поред архитектуре, у Зборнику којим обележавамо јубилеј
академика Мирјане Живојиновић заступљена су и остала поља
уметничког стварања на Светој Гори. Ако се гледа по времену на
станка разматраног дела, на првом месту ваља поменути прилог
Љубомира Милановићa посвећен програму и иконографији укра
са драгоценог Хиландарског диптиха, који се обично приписује
млетачким мајсторима из времена краља Милутина. Ту се тражи
објашњење за укључење две сцене из циклуса Христових посмрт
них јављања у програм диптиха, с нагласком на мотиву физичког
контакта између актера поменутих сцена, односно на порасту ин
тересовања за улогу чула у домену спознаје у европској уметности
13. и 14. века. Делима које обично сврставамо у примењену умет
ност позабавила се и Катја Ловерду Цигаридас (Katia Loverdou-
Tsigarida). Проверени зналац уметничке обраде метала, она пу
бликује три непозната или мало позната окова икона из Ватопеда
337
и Ивирона. За нашу средину посебно је важно то што је детаљно
обрађена једна од најстаријих сачуваних икона Светог Саве, про
нађена у ватопедској ризници. И Евтимиос Цигаридас (Euthymios
N. Tsigaridas) презентује једну раније непубликовану икону, чиме
шири наша знања о италокритском иконопису на Светој Гори. Реч
је о представи Богородице с Христом, типа della Consollazione,
из ризнице Велике Лавре. Она је убедљиво приписана угледном
зографу Емануилу Занесу и датована у трећу четвртину 17. века.
Татјана Стародубцев подсећа на живе везе између Хиландара и
острва Лезбос током 18. столећа, изнова и детаљно обрадивши
икону Ваведења са попрсним представа Светог Саве, Светог Си
меона и Светог Харалампија из Црквено-византијског музеја у Ми
тилени. Миодраг Марковић у прегледном чланку о представама
Светог Саве у Ватопеду скреће пажњу читалаца на два мало позна
та непубликована дела с ликовима првог српског архиепископа.
Једно је икона с представом Сабора арханђела и одабраних све
тих, настала у 17. веку, а друго је фреска из протезиса параклиса
Светог Димитрија, настала вероватно 1721. године.
Никос Дионисопулос (Nikos Dionysopoulos) на занимљив начин
показује како је и у области уметничког стварања понекад кршен
светогорски аватон. За то су заслужне две жене са српским гени
ма – принцеза Јелена Рареш, рођена Бранковић, и њена кћер Рок
сандра Лапушњану. Искористивши своју моћ и утицај, оне су, као
регенткиње малолетних синова на престолу молдавских војвода,
поручиле своје представе у оквиру ктиторских композиција нас
ликаних у манастирима Дионисијату и Дохијару 1546/1547, однос
но 1567/1568. године. И прилог Милоша Живковића односи се на
светогорски живопис. Њиме је прелиминарно обрађена предста
ва Светог Сисоја над гробом Александра Великог, насликана 1803.
године на јужном зиду хиландарске спољне припрате. Објашња
вајући појаву те теме њеном омиљеношћу у поствизантијској умет
ности Балкана, Живковић доноси неке нове, раније неуочене при
мере из старе српске уметности. Зоран Ракић се побринуо за то
да Периволос не остане без осврта на илуминацију светогорских
рукописних књига. Овом приликом посветио се сликаном украсу
два српска четворојеванђеља с краја 16. и почетка 17. века, из хи
ландарске збирке. Највећу пажњу посветио је великим заставица
ма, проучивши њихову типологију и порекло, нашавши најближе
аналогије у орнаментици рукописа насталих у периоду од 14. до
17. столећа на Балкану.
Иако трајно опчињена лепотом перивоја Пресвете Богороди
це, Мирјана Живојиновић је, разумљиво, повремено напуштала
његове прелепе стазе, дрвореде и цветњаке, окрећући се неким
другим историографским темама, од историје права, хагиогра
338
фије, просопографије до византијско-српских односа, као и важ
ним питањима из живота и делатности појединих истакнутих
представника династија Немањића и Палеолога. О разноврсности
тих интересовања најбоље сведочи детаљна библиографија коју
су сачиниле Гордана Радојчић-Костић и Бојана Павловић, а која је
постављена на почетак првог тома Периволоса. Нарочито нагла
шавамо отклон од светогорских тема који се повремено дешавао
у научној делатности Мирјане Живојиновић због тога што је он
симболично одражен у Зборнику који представљамо у виду чети
ри рада, који се не тичу непосредно атонске монашке насеобине,
али својом тематиком улазе у научни видокруг наше јубиларке.
Поменућемо најпре просопографску студију Жан-Клод Шенеа
(Jean-Claude Cheynet), засновану на сигилографском материјалу,
понекад ексклузивном, који помаже да се боље расветли порекло
и значај Цинцилука. Та породица јерменског порекла имала је ви
сок друштвени положај у Византији од почетка 11. до средине 12.
века. Радови Љубомира Максимовића и Смиље Марјановић-Душа
нић богате знања о владарској идеологији Немањића. Максимо
вић на занимљив начин третира питање односа српских владара
према месту свог вечног покоја, запажајући да су Немањини на
следници на српском престолу следили пример родоначелника
династије, градећи своје маузолеје по узору на Студеницу. При
томе је наглашено и то да акт заснивања личног маузолеја није
био лишен жеље за сопственом глорификацијом. Смиља Марјано
вић фокусира пажњу на епитет равноа�ос�олни који се сусреће у
интитулацијама српских владара садржаним у повељама издатим
манастиру Светог Петра на Лиму. На тај начин показује како је је
дан стари добро проверени образац преузет из Византије с циљем
да се изразе специфичне идеолошке идеје, значајне у државном
програму Немањића. Коначно, Даница и Марко Поповић својим
прилогом о келијама манастира Светог Николе Дабарског доносе
нове податке о анахоретском животу у области Доњег Лима. По
себно су драгоцена запажања о пећинској испосници Бјеличкови
ци, која су пропраћена убедљивом реконструкцијом уочених гра
дитељских фаза. Поред те келије, у којој су изгледа преписиване
књиге, истражена је и испосница Грабовица, о којој је остао траг у
писаним изворима. Она је убедљиво поистовећена са такозваном
Стан-пећином, лоцираном на високој и недоступној литици.
Завршавајући шетњу Периволосом, изражавамо своје уверење
да она у највећој могућој мери подсећа на духовне ужитке које
доноси боравак у халкидичком перивоју, рајском насељу богатом
„красним дрветима, слатким појуштим птицама и неметежним,
богоудним животом”. Реч је о издању којим се заиста на достојан
начин одаје признање и захвалност академику Мирјани Живоји
339
новић за њен дугогодишњи научни рад. Због тога се вреди још
једном захвалити издавачима Зборника – Византолошком инсти
туту САНУ и Задужбини светог манастира Хиландара, а посебно
онима који су се највише побринули да Периволос изгледа онако
каквим га данас видимо пред собом. То су уредници Бојан Миљко
вић и Дејан Џелебџић, као и секретари Бојана Павловић и Милош
Живковић.

340
Мила Љ. Николић1
Алфа универзитет,
Београд
Ур. Јелена Богдановић, Лилијен Филиповић Робинсон

(Lilien Filipovitch Robinson) и Игор Марјановић
На самој ивици. Мо�ерна и мо�ернос� у уме�нос�и и
архи�ек�ури међура�не Србије (1918–1941)
(On the Very Edge. Modernism and the Modernity in the Arts and
Architecture of Interwar Serbia [1918–1941])
Левен, Leuven University Press (дистриб.: Cornell University
Press), 2014
Појачано интересовање за модерну, модерни пројекат и улогу

уметности и архитектуре у њима већ готово две деценије не јењава
у другом таласу ревизије њихових легата у теорији и пракси ових
дисциплина, који није заобишао ни српски интелектуални простор.2
Највидљивији знак тог интересовања у широј архитектонској
јавности представљало је Бијенале архитектуре у Венецији 2014.
године. Темом А�сорбујући мо�ерни�е�: 1914–2014 (Absorbing
Modernity: 1914–2014), која је објединила поставке у државним
павиљонима, ова међународна изложба под руководством Рема
Колхаса (Rem Koolhaas) покушала је да укаже на плуралитет
модерне архитектуре као један од Фун�амена�а3 њене данашње
позиције и њене будућности.
1
mila.nikolic@gmail.com
2
Терминологија, међутим, постаје све динамичнији и клизавији терен.
Културни и друштвени обрт у науци и уплив литературе из различитих
дисциплина и на различитим језицима донели су појмовима „модерна”,
„модернитет” и „модернизам” вишеструка и променљива значења, која
се често мешају, означавајући и укупну модерну књижевност, ликовну
уметност и архитектуру и њихове поједине периоде и правце, али и нови
век и модерно савремено доба. Архитектонска литература, нарочито
шпанска, немачка и докомомовска, те појмове јасно разграничава, те ко-
ристи и даље термине „модерни покрет” и „модерна” за стваралаштво
и период у историји уметности о коме овде говоримо, док је „модерни-
зам” – пре свега каталонски – резервисан за сецесију, односно ар нуво,
као једну од претходница модерне архитектуре. Ауторка се држи ове
традиције и користи радије термине „модерна”, „модерно” и „модер-
ност”, сматрајући да су у духу нашег језика и утицаја који су формирали
овај период и покрет.
3
Генерална тема изложбе.
Исте године, Левенска универзитетска штампа објавила је ака-
демски зборник радова На самој ивици. Мо�ерна и мо�ернос� у
уме�нос�и и архи�ек�ури међура�не Србије (1918–1941). Уреди-
ли су га Јелена Богдановић, Лилијен Филиповић Робинсон (Lilien
Filipovitch Robinson) и Игор Марјановић, професори српског по-
рекла на универзитетима у Сједињеним Америчким Државама,
активни у Северноамеричком друштву за српске студије (North
American Society for Serbian Studies) и његовом часопису Ср�ске
с�у�ије (Serbian Studies).
Зборник На самој ивици је плод живих активности и интелекту-
алне размене мреже аутора различитих специјализација и интере-
совања. Својом мултидисциплинарном шароликошћу, разнород-
ним приступима и амбицијама он надопуњује серију публикација
и студија аутора млађе и зреле генерације, који, након генерације
актера и генерације историчара, ревалоризују модерну литерату-
ру, визуелне уметности и архитектуру у нашим земљама.
Штампано на 360 страница формата 170 x 230 мм, ово једно-
томно издање састоји се од увода уреднице Јелене Богдановић
и 14 поглавља-есеја, са 113 црно-белих илустрација и научним
апаратом који садржи спискове литературе, сарадника и илустра-
ција, као и индексе општих појмова и појмова везаних за Београд.
Писан јасно и читљиво, Зборник употребом енглеског језика гло-
бализује доступност обрађених тема. Обраћа се не само научној
и стручној, већ и широј јавности, доприносећи томе да „блиско
друго” српске међуратне модерне, како га дефинише Пјотровски,
постане мало ближе и разумљивије свима.
Скидајући велове предрасуда и комплекса, на шта већ на ко-
рицама указује фотографија Милене Павловић Барили из чувене
серије портрета Карла ван Вехтена (Carl van Vechten), На самој
ивици открива различита „блиска друга” лица модерности у Ср-
бији: барбарогенијално, женско, експресионистичко, соколско…
У распону од мање познатих до већ конвенционалних тема, кроз
есеје се преламају шира питања односа између себе и другог, тра-
диције и модернитета, метрополе и колоније, центра и маргине,
рода и моћи. Уредничким уводом Јелена Богдановић та питања
смешта у јасну перспективу генералне академске дебате која, као
и поменуто Бијенале, преиспитује уврежену идеју о модерни као
западноевропском феномену и о регионалним варијантама као
њеним мање вредним дериватима.
Пишући у првом есеју о синтези традиционалне основе и мо-
дерних теоретских и техничких новина у делима Уроша Предића
и Паје Јовановића, Лилијен Филиповић Робинсон, као и наведени
српски сликари, „припрема сцену за храбрије експерименте на-
редних генерација аутора” (стр. 57). Кроз критички рад авангарди
342
у пресеку уметности, архитектуре, литературе и политике, пре-
цизније кроз рад Зенитистичког покрета и групе „Облак”, Игор
Марјановић, Милош Р. Перовић и Јасна Јованов у наредна три
есеја расветљавају нестабилни и ограничавајући социополитички
и економски простор Србије у трансформацији као плодно тло за
уметничко трагање, а модерност као иновацију. Географски и кре-
ативни помак који захтевају зенитисти Марјановић тумачи кроз
привидну тензију између њихове жеље за учешћем у интернаци-
оналној динамици и тежње да Балкан без комплекса сиромаштва
и заосталости4 ослободи своје стваралаштво и свој геније, одба-
цујући евроцентризам и новоуспостављене хијерархије. Тиме даје
тон овом сегменту, али и целом издању, које задржава истоветну
улогу у савременој дебати о модерни и модерном етосу.
Следећа четири есеја чине други сегмент књиге, који нам
приближава још једно скрајнуто лице модерности у међуратној
Србији: женско лице. Модерна, међутим, овде излази из оквира
књижевности (Светлана Томић о првим модерним списатељица-
ма Драги Гавриловић и Јелени Ј. Димитријевић), сликарства (Љу-
бомир Милановић о велу у делима Милене Павловић Барили),
примењене уметности (Бојана Поповић о дамама које су мењале
статус примењених уметности у Србији5) и архитектуре (Ана Нова-
ков о образовању, првим женама архитектама у Србији Јелисаве-
ти Начић и Милици Крстић и о школама које су оне пројектовале
у Београду). Она се преводи у модернизовање читавог друштва,
традиционалних вредности, начина живота, образовања, про-
изводње и „потрошње” уметности и уметности саме, где још
увек малобројне уметнице и интелектуалке нису маргинални ни
маргинализовани ствараоци, већ носиоци модерног дискурса
једнакости.
У неизбежном преплитању околности, учесника, тема и идеја
у текстовима, есеј Ане Новаков уједно најављује шест последњих
поглавља, односно трећи блок, посвећен архитектури и урбаниз-
му у Србији између два рата. Александар Кадијевић и Тадија Сте-
фановић враћају се неправедно запостављеном експресионизму.
Анализирају његова два модалитета – романтичарски и модерни
– и улогу у наглашавању симболике, односно „величине и значаја”
(стр. 180) монументалних здања, као и у популаризацији науке и
технологије и кристализацији модерне архитектуре. Принципи
4
Такав комплекс оптерећује и друге лиминалне стваралачке просторе
модерности, попут португалског, на пример.
5
О вајарки Вукосави Вуки Велимировић, вајарки, сликарки и дизајнерки
Маргити Гити Предић, архитекти и ентеријеристи Даници Којић, модној
креаторки Катарини Младеновић, костимографкињи Милици Бабић и
другима.
343
хигијене, рационалности и функционалности, према којима се ар-
хитектура и урбанизам све видније окрећу након Великог рата и
Велике кризе6, у наредним текстовима повезују модерне школе
(Новаков), насеља (Драгана Ћоровић и Викторија Камилић о коо-
перативама и самоодрживим вртним градовима и предграђима,
односно „колонијама”), бање (Небојша Станковић о интензивном
развоју Нишке бање у том периоду), виле (Станковић, Марина
Ђурђевић о опусу браће Крстић) и стадионе (Дејан Зец о архитек-
тури за спорт током три деценије великих културних, друштвених
и политичких промена у Србији). Упркос или баш захваљујући фи-
нансијским ограничењима, они остају отворени за експеримент
и промоцију једне нове глобалне културе, која овде има призвук
југословенства.
Ове теме, као и опис Београда Лене Јовичић, којим Јелена Бог-
дановић започиње свој увод, готово да застрашују својом актуел-
ношћу. Опис међуратне Србије који даје Богдановићева – културно
и политички нестабилна, осиромашена, са 80–85% становништва
на ивици или испод границе беде, 40% неписмених и са тек номи-
налним улагањем у уметност и архитектуру – болно подсећа на
данашњу ситуацију у земљи. О балканизацији Европе версус евро-
пеизације Балкана да и не говоримо. Тај додатни слој понављања,
преобртања и препознавања чини ову књигу занимљивом и под-
стицајном за даља истраживања, али је препоручује и широј пу-
блици. Подсећа нас и опомиње да идеје и стваралаштво у оваквим
условима захтевају отварање хоризоната и слободу експеримен-
та, како би могли да достигну високе домете и уцртају своје ме-
сто „на плуралистичким мапама” (стр. 18) света који непрестано
флуктуира.

6
прочишћавајући и канонизујући Интернационални стил.
344
Слaвeнкo Teрзић1
Српска академија наука и уметности,
Историјски институт,
Београд
Александар Растовић
Велика Бри�анија и Косовски вилаје� 1877–1912. �о�ине
Београд, Завод за уџбенике, 2015
Професор др Александар Растовић се већ до сада низом својих

монографија и расправа представио као одличан зналац британске
балканске политике у другој половини 19. и првих деценија 20.
века. Његово најновије дело Велика Бри�анија и Косовски вилаје�
1877–1912. �о�ине бави се односом Велике Британије према Старој
Србији, односно Косовском вилајету, у периоду од формирања
овога вилајета као административно-управне јединице Османског
царства, па све до његовог нестанка.
Период историје Старе Србије, односно Косовског вилајета,
којим се бави дело Александра Растовића, јесте најдраматич-
нији период историје ове области, препун политичких догађаја,
унутрашњих сукоба, анархије и насиља. Убрзани ритам историје
диктирали су, с једне стране активна национална политика балкан-
ских држава, а с друге стране снажно политичко присуство вели-
ких сила, првенствено западних сила. Најактивнију улогу међу си-
лама имала је Аустроугарска, али је и Велика Британија, у оквиру
своје традиционалне источне политике, мање или више активно
пратила догађаје на Балкану.
Након Предговора и Увода, Растовић је своје излагање систе-
матизовао у три основне главе: Бри�анска �оли�ика �рема Ко-
совском вилаје�у у �ру�ој �оловини XIX века; Ен�лези и Косовски
вилаје� у Пре�вечерје Прво� све�ско� ра�а и Бри�анска јавнос�
о Косовском вилаје�у. У првој глави, аутор је најпре дао шири по-
глед на политику Велике Британије према Османском Царству у
19. и на почетку 20. века. Затим је већу пажњу посветио британ-
ским активностима и њиховом виђењу стања у Косовском вилаје-
ту током Велике источне кризе (1875–1878), стављајући посебан
акценат на улогу британске дипломатије у настанку и стратегији
Албанске ли�е, у годинама непосредно после Берлинског конгреса.
1
slavenko.terzic@gmail.com
345
У историографији је добро познат проблем протеривања Срба из
Косовског вилајета у поменутом периоду и многобројног насиља
над њима, док је Растовић прегледно и документовано осветлио
британска виђења и тумачења ових догађаја.
Почетак 20. века био је у знаку све интензивнијих сукоба на
Балкану, који су неминовно наговештавали расплет Балканског и
Источног питања. Аутор је пажљиво анализирао држање британ-
ске дипломатије према покушајима реформи у балканском делу
Османског царства, који, као и сви покушаји током 19. века, нису
донели видљивије резултате. У књизи је систематично дат преглед
расправа у британском парламенту о догађајима у Косовском ви-
лајету. Посебна пажња поклоњена је ставовима Велике Британије
током Првог балканског рата 1912–1913. године. У трећој глави
свога дела, Растовић је анализирао ставове британске јавности
о Косовском вилајету. Дата је прегледна слика писања британске
штампе о догађајима у Косовском вилајету почетком 20. века.
Завршни део рукописа чини утемељена и врло разложна анализа
савремене англосаксонске историографије о Косову и Метохији,
Србима и Албанцима, као и о српско-албанским односима.
Рад професора др Александра Растовића Велика Бри�анија
и Косовски вилаје� 1877–1912. �о�ине има сва својства савесно и
темељно урађене научно-истраживачке монографије. Аутор је
користио домаће и стране архивске изворе, релевантну домаћу
и инострану литературу о овом питању, као и стенографске бе-
лешке и оновремене новине. Књига професора Растовића свака-
ко представља значајан допринос осветљавању политике Велике
Британије на Балкану у 19. и почетком 20. века.

346
Петар М. Цигић1
Београд
Krunoslav Ivanišin, Wolfgang Thaler and Ljiljana Blagojević

Dobrović in Dubrovnik. A Venture in Modern Architecture
Berlin, Jovis, 2015
Архитект Никола Добровић (12. фебруар 1897, Печуј – 11. јану-

ар 1967, Београд) један је од пионира и главних актера модерне
архитектуре у југословенском културном простору. Почетак До-
бровићеве архитектонске делатности везан је за град Праг, где
је 1923. године завршио студије на Одсеку за архитектуру Висо-
ке техничке школе, након чега је стручно усавршавање наста-
вио у приватним атељеима и кроз самосталну праксу. Око 1933.
године сели се у Дубровник, средиште специфичног културно-и-
сторијског, природног и митско-поетског предела. Током Другог
светског рата, након капитулације Италије, Добровић напушта
дубровачко подручје, да би се крајем 1944. године, након краћег
боравка у Јужној Италији и на острву Вису, коначно настанио у но-
воослобођеном Београду.
Књига Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture
објављена је 2015. године на енглеском језику, у издању берлин-
ске издавачке куће Јовис (Jovis). Предмет књиге чини развој До-
бровићевог архитектонског модернизма у природном, друштве-
но-економском и културно-историјском контексту дубровачког
подручја. У ширем смислу, књигу покрећу питања везана за поло-
жај модерне архитектуре, између процеса модернизације и аван-
гардних уметничких покрета с једне и локалног начина живота и
традиција грађења с друге стране, у синхронијској и дијахронијској
перспективи. Позиционирано у такав проблемски контекст, архи-
тектонско наслеђе дубровачког опуса Николе Добровића репре-
зентовано је кроз поглавља попут утваре која прогони савремени
простор, чинећи преовлађујуће конфликте и окрутности видљи-
вим на сопственом телу.
Књигу отвара научни есеј др Крунослава Иванишина (Krunoslav
Ivanišin), архитекте и доцента Архитектонског факултета Универ-
1
petar.cigic@arh.bg.ac.rs
347
зитета у Загребу (Sveučilište u Zagrebu – Arhitektonski fakultet)
Reading Nikola Dobrović, Looking at His Architecture. Након прегледа
оштрих дебата и кључних догађаја који прате Добровићево сту-
пање на архитектонску сцену Краљевине Југославије и Дубровни-
ка, преко учешћа на архитектонским конкурсима, израде пројека-
та и једне архитектонске реализације, као и излагања хронологије
дубровачког опуса архитекте, Иванишин истражује еколошке
и друштвене аспекте Добровићевих пројеката и објеката у ду-
бровачком подручју кроз анализу њихове конструкције, форме,
функционалне организације и материјализације. Заинтересован
за комплексну прожетост дубровачких вила с припадајућим кул-
турним и природним окружењем, ослоњен на функционалистички
приступ пројектовању и на традицију архитектонске дисциплине,
а отворен за техничке експерименте, Добровић је, како показује
прво поглавље књиге, остварио истовремено економски и еко-
лошки рационалне и просторно луксузне објекте. Тиме су Добро-
вићева тумачења односа објекта и урбаног и природног пејзажа
постављена као далеко садржајнија алтернатива савременим
принципима еколошке и друштвене одрживости у архитектон-
ском пројектовању.
У средишњем делу књиге, Dobrović in Dubrovnik, 2010, насупрот
архитектонским цртежима планoва, пресека и изгледа, стоје фо-
тографске секвенце из савременог живота изведених објеката
Николе Добровића: Споменика Виктору Дику (Лопуд–Шуњ, 1936),
хотела Гран� (Лопуд, 1931–1936), затим виле На�рс�ек (Сребре-
но, 1937), виле Русалка (Дубровник, 1937–1938), виле Весна (Ло-
пуд, 1937–1939), Дома Феријалног савеза (Дубровник–Лапад,
1938–1939), виле А�онис (Дубровник–Средњи Коно, 1939–1940) и,
најзад, виле Сви� (Затон, 1940–1941). Објектив аустријског фото-
града Волфганга Талера (Wolfgang Thaler) сведочи о различитим
видовима и степенима прожимања архитектонског, урбаног и
природног простора, не скривајући трагове утиснуте током више
од седамдесет година на сва три елемента ове спреге. Талерове
фотографије прате низ различитих ситуација у којима се на веома
речит начин срећу трагови медитеранске климе и свакодневног
живота на површинама бетона, камена или малтера, као и у про-
стору објеката и вртова са последицама савремене друштвене
праксе на урбани и природни дубровачки пејзаж.
Приступ разумевању и репрезентацији слојевитог модерниз-
ма Добровићевог дубровачког опуса, као изразито резонант-
ног с проблемима везаним за концепт одрживости у савременој
архитектури, наставља и продубљује у поглављу A Lifetime of a
Mediterranean Modern др Љиљана Благојевић, архитекта и ванред-
ни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
348
На основу компаративне студије обимне и разнородне архивске
документације – Добровићевих писама, бележака, рукописа, цр-
тежа, пројеката и фотографија из тог периода, али и савремених
снимака и интерпретација Добровићеве архитектонске делатно-
сти, Благојевић пише о темама које леже у основи интересoвања
модерне архитектуре за куративне ефекте архитектонског про-
стора, као и за питања о пролазности и трајности архитектонске
мисли и дела. Вишеструким преламањем тема здравља и болести,
живота и смрти кроз конкретан историјски случај Добровића у Ду-
бровнику, у закључном делу остварују се неочекивани склопови
између личних и професионалних биографија архитекте и њего-
вих клијената, интернационалних и локалних покрета у уметности
и култури периода, као и друштвених катастрофа и процеса мо-
дернизације. Ови склопови нуде нове позиције тумачења Добро-
вићевог опуса, истовремено објашњавајући сасвим специфичне
елементе архитектуре, попут имена утиснутих у зидове дубровач-
ких вила. Наизглед маргинални елементи указују на дубок смисао
Добровићеве архитектуре у односу на савремени простор.
Поред приказаних поглавља, књига садржи и нову редакцију
превода чланка Николе Добровића Дубровник као �ра�о�ворачко
све�очанс�во на енглески језик (Dubrovnik as a Testimony to Urban
Formation), који је изворно објављен 15. маја 1966. године у бео-
градском часопису НИН. У склопу додатка Dobrović on Dubrovnik,
поменути чланак илустрован је серијом разгледница Дубровника
и његове околине из периода треће деценије 19. века.
Јасноћа и систематичност излагања, интердисциплинарна
оријентација, али и дисциплинарна утемљеност тематског окви-
ра научних есеја који чине уводно и закључно поглавље, као и
документарни и уметнички карактер средишњег фотографског
поглавља, чине књигу Dobrović in Dubrovnik од интереса, како за
ширу публику, тако и за стручну и академску заједницу. С обзиром
на чињеницу да књига представља прво издање на енглеском јези-
ку о дубровачком опусу архитекте Николе Добровића, очигледан
је њен значај у приказивању међународној публици једне темат-
ске, географске и историјске архитектонске целине.

349
Мирко Грчић1
Географски факултет,
Београд
Ed. Vidojko Jović and Ana M. Petrović

150th Anniversary of Jovan Cvijić’s Birth: Proceedings of the
International Conference held at the Serbian Academy of Sciences
and Arts, October 12–14, 2015
Belgrade, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2016
Српска академија наука и уметности (САНУ) издала је 2016. годи-

не на енглеском језику зборник радова са међународног научног
симпозијума, одржаног од 12. до 14. октобра 2015. године, под на-
словом 150th Anniversary of Jovan Cvijic’s birth (150 �о�ина о� рођења
Јована Цвијића). Осим овог Зборника, САНУ је издала још и мо-
нографију на српском и енглеском језику Јован Цвијић – живо�,
�ело, време (Jovan Cvijić – Life, Work, Times) и припремила каталог
Бео�ра�ски а�лас Јована Цвијића (The Belgrade Atlas of Jovan Cvijić).
Тиме се САНУ на достојан начин одужила некадашњем председни-
ку Српске краљевске академије и бившем ректору Универзитета
у Београду. САНУ је и раније издала неколико зборника радова са
научних скупова посвећених овом великану српске науке: У с�о-
мен 30-�о�ишњице смр�и Јована Цвијића (1957); Цвијићев зборник
у с�омен 100. �о�ишњице ње�ово� рођења (1968); Научно �ело Јова-
на Цвијића – �ово�ом �е�есе�е �о�ишњице ње�ове смр�и (1982);
Зборник ра�ова са научно� ску�а Друш�вено-�оли�ичка �ела�-
нос� Јована Цвијића, о�ржано� у САНУ �ово�ом с�о�о�ишњице
ње�ове смр�и 2002 (2005).
Наведени Зборник којим је обележен век и по од рођења Јо-
вана Цвијића, садржи 820 страница текста у две књиге. Уредници
– академик Видојко Јовић, председник Организационог одбора и
др Ана Петровић из Географског института Јован Цвијић САНУ –
истакли су у Предговору да је на истоименом научном скупу пре-
зентовано преко 100 радова, као и да су присуствовали аутори из
15 европских земаља: Аустрије, Босне и Херцеговине, Бугарске,
Италије, Мађарске, Немачке, Румуније, Русије, Словеније, Турске,
Украјине, Француске, Црне Горе, Чешке и Швајцарске. Као што се
примећује, међу њима је било представника скоро свих суседних
1
mirko@gef.bg.ac.rs
350
земаља, изузев Хрватске, Македоније и Албаније. Сама чињеница
да се на скупу окупио велики број научника из немалог броја зе-
маља сведочи о томе да је научна и друштвено-политичка мисао
овог великог српског, европског и светског географа и данас ак-
туелна и значајна.
Мало је српских научника којима је посвећивана толика пажња
домаће и светске научне јавности, као што је Јован Цвијић. То је
разумљиво, с обзиром на чињеницу да је Цвијић био не само вели-
ки научник, него и историјски важна личност. Његовим доласком
у Београд после студија географије у Бечу (1893), историја Уни-
верзитета у Београду, као и историја Српске краљевске академије
крећу другим током. Као што су Вук Караџић и Доситеј Обрадовић
били велики српски просветитељи, тако за Цвијића можемо рећи
да је био велики реформатор науке у Србији. Правци његовог на-
учног и „националног” рада били су необично значајни не само за
развој научне мисли у Срба, него и за територијално формирање и
развој српске и југословенске државе.
У поменутом Зборнику нашло се 60 одабраних радова, по-
дељених у пет тематских целина: Живо� и �ело, Геоморфоло�ија и
�еоло�ија, Ан�ро�о�ео�рафија, Е�ноло�ија и Поли�ичка �ео�рафија.
Прва тематска целина, под насловом Живо� и �ело, садржи
пет радова који осветљавају најважније аспекте Цвијићевог рада.
Мирко Грчић је у раду Geopolitical ideas of Jovan Cvijic приказао
Цвијића као геополитичара и визионара. Цвијић је стекао углед
у научним круговима Европе као академски неутралан истражи-
вач-аналитичар, али и као објективан геополитичар, уважени екс-
перт за територијална и гранична питања на Балкану након Бал-
канских ратова и Првог светског рата. Јоханес Матес (Johannes
Mattes) са Универзитета у Бечу (Universität Wien), у раду Coming
from Abroad: The discourse on scientific centralism and Cvijic’s studies
in Vienna, на основу различитих архивских материјала, разматра
Цвијићеву активност на студијама географије у Бечу од 1889. до
1893. године, са гледишта теорије: центар (Аустроугарска) – пе-
риферија (Балканско полуострво), у контексту социокултурних
утицаја на продукцију и трансфер научног знања. Јасминко Мула-
омеровић (Jasminko Mulaomerović) из Центра за крш и спелеоло-
гију у Сарајеву, у раду Eduard Alfred Martel and Jovan Cvijić: Excerpts
from the correspondence, бави се преписком Едуарда Мартела
(Eduard Alfred Martel), оснивача Спелеолошког друштва у Паризу,
и Цвијића, члана тог друштва, која је, по речима аутора, до сада
била непозната. Александар Прњат у раду Jovan Cvijic on scientific
work разматра Цвијићеве погледе на научни рад, посебно његову
методологију научног рада и научну етику, што баца ново светло
на личност Јована Цвијића. Стеван Станковић је у раду Jovan Cvijić
351
and the Serbian Geographical Society исцрпно приказао Цвијића
као организатора научног рада на пољу географије, као оснива-
ча Српског географског друштва (1910) и покретача Гласника СГД
(1912) – најстаријег географског друштва и најстаријег географ-
ског часописа на Балкану.
Друга тематска целина, под насловом Geomorphology and
geology, садржи 23 рада. То је најобимнија тематска целина, што је
разумљиво с обзиром на то да је управо на пољу геоморфологије
и геологије Цвијић, још у младости, стекао реноме великог науч-
ника и природњака.
Јелена Ћалић је у свом раду Karstic uvala: Evolution of the term
– from the time of Cvijić to nowdays изложила допринос Јована
Цвијића проучавању генезе, морфологије и класификације затво-
рених карстних депресија као фаза једног еволутивног процеса
од долине до увале и крашког поља. Гаел Халар (Gaëlle Hallair), из
Француског националног истраживачког центра у Паризу (Centre
national de la recherche scientifique), разматра интересантну ар-
хивску грађу на тему Circulation of photographic plates between
Jovan Cvijić and Emmanuel de Martonne, у оквиру које анализира
везе између Јована Цвијића и француских географа, посебно Ема-
нуела де Мартона у чијој је колекцији сачувано око 65 Цвијићевих
фотографија са терена. Kонстантин Kостов (Konstantin Kostov),
Алексеј Бендерев (Aleksey Benderev), Бојка Михајлова (Boyka
Mihailova), Јорданка Донкова (Yordanka Donkova), Габријел Нико-
лов (Gabriel Nikolov), Валентин Николов (Valentin Nikolov) и Цве-
телина Јоцова (Tsvetelina Yotsova) из Геолошког института Бугар-
ске академије наука у Софији (Геологически институт на Българ-
ската академия на науките), у раду под насловом A hundred year
anniversary of an important karst geomorphology book, анализирају
одјек Цвијићевих радова о красу у књизи бугарског геоморфолога
Жека Радева (Zheko Radev) о карстним теренима на западу Ста-
ре планине. Јелена Ковачевић-Мајкић, Марко Урошев, Драгољуб
Штрбац, Зоран Срдић и Драгана Миљановић у раду Problems
relаted to the determination of River network density in Serbia раз-
матрају развој методологије одређивања густине речне мреже
у Србији од Јована Цвијића до данас, у светлу различитих инди-
катора. Андреј Крањц (Аndrej Kranjc) из Словеначке академије
наука (Slovenska akademija znanosti), у свом раду Impact of Cvijić
on Slovene karstology and geomorphology, разматра цитираност
Цвијићевих дела из карстологије и геоморфологије у Словенији,
и на крају прилаже библиографију са 39 одредница у којима се
такви цитати појављују, као и 34 референце цитираних Цвијићевих
радова. Из те библиографије проистиче да су први у Словенији
Цвијића цитирали Павел Кунавер (Pavel Kunaver) у раду Краш-
352
ки све� и ње�ови феномени (1922) и Милан Кабај (Milan Kabaj) у
раду о Церкнишком језеру (1925), а највише су га цитирали вели-
ки словеначки географи Антон Мелик (Anton Melik) и Иван Гамс
(Ivan Gams). Иво Лучић (Ivo Lučić) у раду Beginnings and follow-up of
karstology knowledge transfer on two dinaric karst examples, говори
о два нивоа Цвијићевог проучавања карста (крша) – теоријском и
емпиријском, с посебним освртом на његова спелеолошка истра-
живања пећине Вјетренице у Поповом пољу и пећинског система
Омбле код Дубровника.
Дмитри Магрицки (Dmitry Magritsky), Вадим Михаилов (Vadim
Mikhailov), Валентина Кравцова (Valentina Kravtsova) и Марија Ми-
хаилова (Maria Mikhailova) са Московског државног универзитета
Ломоносов (Московский государственный университет имени М.
В. Ломоносова) и из Руске академије наука (Российская Академия
Наук), у раду Curent and hazardous morphological processes in the river
deltas of the Caspian sea, разматрају геоморфолошки и хидрографски
проблем у вези са динамиком ширења делтастих ушћа и мењањем
обалске линије Каспијског мора (језера). Душан Мијовић у свом тек-
сту под насловом Jovan Cvijić’s research as an incentive to geoheritage
conservation in Serbia пише о значају Цвијићевих истраживања на
пољу физичке географије и геологије са аспекта инвентаризације
и заштите геонаслеђа у Србији. У посебној табели и функционално
уклопљеној карти, наведена су 52 заштићена локалитета, као и зоне
и ареали које је Цвијић својевремено проучавао и скренуо пажњу на
њих. Ана Милановић Пешић, из Института Јован Цвијић САНУ, обра-
дила је у раду Physical geographic research of Šumadija area from Jovan
Cvijić to date Цвијићева истраживања палеоабразионих тераса и је-
зерске пластике у Шумадији, која су инспирисала плејаду истражи-
вача на допуњавање, продубљивање, али и критичко преосмишља-
вање Цвијићеве хипотезе о генези рељефа Шумадије. Саша Мила-
новић, Весна Ристић Вакањац, Љиљана Васић, Милорад Кличковић
и Марина Чокорило Илић у раду под насловом Exploration of the
Mlava river source by Cvijić and since, баве се феноменом крашког
извора реке Млаве, дубоког преко 70 м, и мониторингом режима
тог извора који може бити кључ за решење подземне хидрографије
ширег подручја карста Бељанице.
Драгана Милијашевић, Ана Милановић Пешић и Јарослав
Викљук у раду Jovan Cvijić’s hydrological research of the Timok river
basin (Eastern Serbia), анализирају Цвијићева истраживања карстне
хидрографије у Тимочком басену, која су и данас незаобилазна
основа за проучавање хидролошких и морфолошких феноме-
на и проблема у том пределу и на широј територији источне Ср-
бије. Милован Миливојевић у тексту Pleistocene glaciation of mt.
Prokletije in Plav-Gusinje area разматра Цвијићева открића геомор-
353
фолошких трагова плеистоцене глацијације на простору Прокле-
тија и њихов значај са гледишта савремених научних истраживања
тог феномена. Марко Милошевић у свом раду History of the study
of landslides in Serbian geography анализира историју истраживања
клизишта у Србији, почев од Јована Цвијића до данас, у светлу
различитих методолошких парадигми и појмовних одређења, те
на тај начин открива необичну сложеност и ширину проблема ге-
ографских истраживања клизишта. Бошко Миловановић, Милан
Радовановић, Горица Станојевић, Драгољуб Штрбац и Нина Ћур-
чић у раду The climate of karst terrains in Serbia, на бази хидроме-
теоролошких података, издвојили су три основна климатска аре-
ала, и то: А – континентални климат, Б – измењени континентални
климат и В – модификовани медитерански климат, са неколико
суптипова и варијетета унутар сваког ареала, а такође и размо-
трили њихове карактеристике, с посебним освртом на карстне
терене. Иванка Митровић, Лукас План (Lukas Plan), Иво Барон (Ivo
Baron), Бернард Грасеман (Bernhard Graseman), у раду Speleotect:
Neotectonics recorded in caves, презентовали су SPELEOTECT проје-
кат који је фокусиран на палеосеизмичка и неотектонска проуча-
вања микропокрета дуж великих раседних система у Источним
(аустријским) Алпима, регистрованих у пећинама. Драган Нешић
у раду Gravel deposits in the valleys of mt. Maljen, in the context of
Cvijic’s climatogenic concept презентује резултате својих теренских
истраживања флувијалних наноса у речним долинама серпен-
тинитске планинске морфоструктуре Маљена у западној Србији.
Аутор разматра утицај климата на флувијалну полифазност у кон-
тексту Цвијићеве иницијалне идеје и каснијих проблема у развоју
флувијалне и климатске геоморфологије.
Зоран Никић, Петар Докмановић, Милена Анђелић и Миле-
на Лекић у раду A contribution to Jovan Cvijić’s consideration of the
Visočica river source, расправљају о проблему неподударности
надземног и подземног слива реке Височице на јужним падинама
Старе планине (источна Србија), те на основу анализа метеоро-
лошких, хидролошких, геолошких и хидрогеолошких података
верификују Цвијићеве хипотезе о подземној хидрографији тог те-
рена. Валентина Николова (Valentina Nikolova), са Универзитета
рударства и геологије у Софији (Минно-геоложки университет),
презентовала је рад Morphometric analysis of Golyama Kamchia
Catchment using GIS technology, у којем анализира морфометријске
параметре слива реке Велика Камчија у источном делу Бугарске,
до којих је дошла на бази ASTER дигиталног елевационог модела
и коришћењем географског информационог система (GIS). Ана Пе-
тровић у раду Floods of torrential tributaires in the Zapadna Morava
river basin анализира поплаве бујичних токова у сливу Западне Мо-
354
раве, на основу серија података за период 1915–2013. године. При-
ложени графикони указују на то да су такве поплаве најчешће у јуну
и мају, а да се дугорочно њихова фреквенција повећава. Размештај
локалитета са разорним последицама, материјалним штетама и
смртним случајевима, приказан је на карти. Весна Ристић Вакањац,
Саша Милановић, Љиљана Васић и Марина Чокорило Илић, у раду
Hydrogeological characteristics of Suva planina in the eyes of Jovan Cvijić
and today, баве се хидрогеологијом краса и крашких извора који
могу бити искоришћени за водоснабдевање становништва источ-
не Србије, и истичу да Сува планина није тако сува као што јој име
каже. Прва истраживања карстних одлика, подземних вода, под-
земних токова и извора у источној Србији вршио је Јован Цвијић и
објавио их у Гласнику СКА (1895. и 1896. године), а посебно је зна-
чајан његов рад Сува �ланина и карс� Валожја, публикован у првом
броју Гласника Ср�ско� �ео�рафско� �руш�ва (1912).
Весна Ристић Вакањац, Борис Вакањац, Саша Милановић,
Љиљана Васић и Милорад Кличковић, у раду Prekonoška cave
at the end of the 19th century and today, откривају да су прва спе-
леолошка истраживања, која је вршио Јован Цвијић крајем 19.
века (објавио 1891. године), била везана за Преконошку пећину
у Сврљишким планинама, дугу око 435 метара, која је данас за-
штићена као споменик природе. Џелал Шенгур (Celâl Şengör) са
Рударско-геолошког факултета у Истанбулу (ITÜ Maden Fakültesi,
Jeoloji Bölümü, Istambul), изложио је рад на мало познату тему:
Jovan Cvijić in Turkey: his legacy and influence. У њему откривамо да
је Цвијић два пута био у Турској (1895. и 1905. године), ради терен-
ских проучавања геоморфологије Трачког полуострва и његове
природне екстензије у Малу Азију. Цвијића је првенствено инте-
ресовао компликован проблем настанка теснаца Босфор и Дар-
данели. У овом раду, аутор веома компетентно и документовано,
са низом картографских и графичких прилога, од којих су неки
оригинални Цвијићеви, развија ту тему и верификује Цвијићево ре-
шење. Аутор истиче да је Цвијићев рад о карсту дуго био главно
упутство и инспирација за турске геоморфологе који су се бавили
феноменом краса. На крају истиче да је Цвијић био бриљантан при-
родњак који се може упоредити са Александром фон Хумболтом
(Alexander von Humboldt), те да је Цвијићево име остало запамће-
но у турским круговима наука о земљи све до данас. Владимир
Толмачев (Vladimir Tolmachev) и Станислав Махнатов (Stanislav
Makhnatov) из Русије завршавају ову тематску целину текстом On
variety of karst risk and impacts on construction, in the conditions of
covered karst. Рад презентује дискусију о утицају карактеристика
краса на грађевинске конструкције, са гледишта процене ризика
у „покривеном красу”. Аутори истичу да је Цвијић ударио темеље
355
инжењерској карстологији и био први научник који је уочио раз-
лике између „голог карста” и „покривеног карста”. Концепт кар-
стног ризика схваћен је као вероватноћа негативних утицаја кар-
стних особина који могу узроковати различите штете социјалног,
економског и/или еколошког карактера. Наведен је низ примера и
илустрација различитих врста карстног ризика.
Трећа тематска целина, под насловом Anthropogeography, са-
држи 21 рад. Још као млад и европски образован географ, Цвијић
је утицао на еманципацију антропогеографије као научне дисци-
плине и на њену институционализацију, али и на покретање гео-
графских публикација у Србији. Његова дела била су инспиративна
за читаву плејаду следбеника познатих као „Цвијићева антропоге-
ографска школа”, који су ударили темеље низу не само географ-
ских дисциплина него и друштвених наука у Србији (етнологији и
етнопсихологији, социологији, руристици и другим).
Горан Баровић, Душко Вујачић и Милан Миленковић, у раду
Cartographic representation in Cvijic’s book on the Balkan peninsula –
anthropogeographic characteristics, обрађују картографске прилоге
у Цвијићевом делу Балканско �олуос�рво. Цвијић је много пажње
посвећивао блок дијаграмима, попречним профилима, панорам-
ским цртежима и картама, који су служили бољем разумевању
текста и акцептирању садржаја. Његове карте климатских зона,
културних појасева, порекла становништва и миграција, типова
села и кућа, и данас представљају својеврсни документ времена,
али и професионалног мајсторства аутора. У овом раду анализи-
рани су картографски знаци, описана садржина карата, коришће-
не картографске методе. Жељко Бјељац, Стеван Станковић, Јова-
на Бранков и Александра Терзић, у раду From turistika to tourism
studies, осветљавају Јована Цвијића као оснивача научне дисци-
плине „туристике”, на чијој је бази изникла туристичка геогра-
фија и шире – туризмологија као интердисциплинарни студијски
програм. Жељко Бјељац и Невена Ћурчић у раду Social geography
research in AP Vojvodina (Serbia) from Jovan Cvijić to date разматрају
утицај Јована Цвијића на развој друштвено-географских (односно
антропогеографских) истраживања у Војводини. Истраживања
која је иницирао Цвијић у Матици српској, интензивирали су ње-
гови следбеници (посебно академик Бранислав Букуров), након
оснивања Департмана за географију на Природно-математичком
факултету (ПМФ) у Новом Саду шездесетих година 20. века. У
раду су приказани најважнији правци истраживања и најзначајнији
пројекти. Мирјана Бобић и Милица Весковић Анђелковић у тексту
Migration potential of citizens of the Jablanički and Pčinjski districts
фокусирале су пажњу на социолошку анализу миграционог потен-
цијала становништва недовољно развијених подручја – Јабланич-
356
ког и Пчињског округа. На основу анкете и демографских каракте-
ристика потенцијалних миграната (старост, пол, место становања,
образованост, запосленост, брачни и породични статус) сагледа-
ни су „push” и „pull” фактори.
Милка Бубало-Живковић, Тамара Лукић и Бојан Ђерчин, у
раду под насловом Migration tо Vojvodina in research of Jovan Cvijić
and during 20th century, баве се метанастазичким миграционим
струјама које су прешле Саву и Дунав, а идентификовао их је Јо-
ван Цвијић, затим колонизацијом из динарских подручја у Војво-
дину после Другог светског рата, као и избегличким миграцијама
после грађанских ратова у Хрватској и БиХ. Аутори констатују да
постоји сличност између узрока ових миграција током векова, као
и сличност у погледу порекла миграната. Марија Дробњаковић,
Александра Спалевић и Радмила Милетић презентовале су рад под
насловом Development of Scientific approaches in the Geography of
settlements in Serbia. У њему оне анализирају методолошки развој
географије насеља у Србији од Цвијића па до данас, и дају исцр-
пан преглед аутора и најзначајнијих дела. Ауторке су анализирале
око 500 научних радова о насељима у периоду од око 120 година,
и систематизовале их према периодима, просторном обухвату и
првенствено према теоријском приступу и истраживачком мето-
ду. Aдријана Галвани (Adriana Galvani), са Слободног универзите-
та Ме�и�еранеа у Напуљу (Free University Mediterranea Napoli),
представила је рад на тему The Mediterranean bridge for „asylum
seekers”, у којем разматра различите аспекте (географске, со-
цијалне, демографске, правно-политичке) везане за избегличке
миграције и тражиоце азила из земаља северне Африке, који прате
руту преко Медитерана у земље чланице Европске уније. Надежда
Илијева (Nadezhda Ilieva) и Венета Лобутова (Veneta Lobutova), из
Бугарске академије наука (Българска академия на науките), у раду
под насловом Spatial segregation of Roma population in Bulgarian
cities анализирају трендове промена броја и размештаја ромских
заједница у градовима Бугарске. Ауторкe констатују да у Бугарској
живи око 650 хиљада Рома, од чега је преко 90 % њих насељено у
градовима. Сондажно истраживање извршено је у граду Самоко-
ву, при чему су анализирани трендови у демографским процесима
ромске популације, динамика просторне сегрегације, фактори који
утичу на ромско суседство. Милорад Кличковић у раду The concept
of wild caving обрађује проблематику спелеолошког туризма у не-
уређеним пећинама, као и авантуристичког туризма, који се тек
почињу развијати у Србији. Сузана Ловић Обрадовић и Стефана Ба-
бовић обрадиле су тему Cvijić’s etnopsychology – the case of suicides
in Europe. Почетак развоја етнопсихологије у Србији везује се за
другу књигу Цвијићевог дела Балканско �олуос�рво. Тај део њего-
357
вог научног рада био је критикован због природњачког приступа и
географског детерминизма, посебно због истицања рељефа и кли-
ме у диференцијацији етнопсихичких типова и варијетета. Аутори
у овом раду истражују узроке суицида у Европи и констатују да је
та појава више заступљена у северној него у јужној Европи, што се
може довести у везу са климом, али и са друштвено-економским
чиниоцима. Марина Лукић Тановић и Данијел Даниловић у раду
Internal migrations of population of the Eastern part of the Republic of
Srpska баве се избегличким и повратничким миграцијама у источ-
ном делу Републике Српске, у време и након грађанског рата у
Босни и Херцеговини. У раду је извршена компаративна анализа
миграционог биланса Источног Сарајева и Горњег Подриња, а ис-
такнуте су и неке разлике и фактори који су их узроковали.
Добрила Лукић и Снежана Пуношевац су у раду Turist valoriza-
tion of geoheritage of the Serbian Danube region презентовале ква-
литативне и квантитативне карактеристике геонаслеђа у подуна-
вском басену у Србији, са аспекта туристичке валоризације. На
бази низа показатеља извршена је класификација и хијерархија
локалитета локалног, регионалног, националног и међународног
значаја. Марија Мартиновић у раду Scientific significance of system
approach in Cvijić’s anthropogeographical studies of settlements бави
се компарацијом Цвијићевог логичког и гносеолошког модела и
модерног системског приступа и метода у антропогеографским
истраживањима насеља. На основу тога, она у Цвијићевим радо-
вима проналази елементе системске логике и уочава везе између
класичне антропогеографије и модерне системске парадигме у
друштвеној географији. Ирена Медар-Тањга приложила је рад
Patron Saint in Zmijanje – Contemporary state and diachronic prospect,
у којем са етнолошке тачке гледишта обрађује крсну славу код
Срба у региону Змијања (западно од Бања Луке), у прошлости и
данас. Јово Медојевић обрадио је тему The Historical-demographic
study of Jews in Belgrade 1717–1941. У раду је истакнута дуга исто-
рија Јевреја у Београду, као и интензивне миграције и демограф-
ски раст све до 1941. године. У Другом светском рату доживели су
трагичну судбину попут многих Срба и Рома. Рад је историјско-де-
мографског карактера и добро је документован релевантним
подацима. Драгица Мијановић у раду Cvijić’s study of metanastasic
movements with special reference to migrations flow of peoples from
Dinarides обрађује узроке и последице метанастазичких миграција
становништва из динарских предела. Та тема била је једна од три
најважније теме Цвијићевих антропогеографских истраживања,
поред насеља и етнопсихичких особина. Милован Пецељ у раду
под насловом Contribution of Jevto Dedijer and Vojislav Radovanović
to development of Serbian Anthropogeographical school of Jovan
358
Cvijić, на документован начин и у надахнутом стилу, осврнуо се на
двојицу Цвијићевих сарадника на пољу антропогеографије – Јев-
та Дедијера и Војислава Радовановића, али и на њихову улогу у
развоју Цвијићевог антропогеографског метода и Цвијићеве ан-
тропогеографске школе. Милена Спасовски и Даница Шантић у
раду Reafirmation of the population origin studies in Serbia in erly 21st
century расправљају о стању у науци о миграцијама код нас и у све-
ту, почев од пионирских радова Јована Цвијића до данас. Указале
су на значај и могућности реафирмације истраживања популаци-
оне мобилности у Србији, уз ослонац на велике научне традиције
које нам је у наслеђе оставио Јован Цвијић и примену модерних
квантитативних метода и анкетних снимања појединих проблема
миграција. Јелена Стојиљковић Гњатовић и Радмила Јовановић у
раду под насловом Confesional structure in Montenegro one century
after Jovan Cvijić баве се компарацијом конфесионалне структуре
Црне Горе, коју је приказао Јован Цвијић на својој карти 1913. годи-
не, као и савременог стања на основу пописа становништва 2011.
године. Ауторке закључују да је у наведеном периоду Црна Гора
од једне религиозно- монолитне земље постала хетерогена. Алек-
сандра Терзић, Марко Петровић и Ана Јовичић, у раду на тему The
role of Cvijić’s research in identification of intangible cultural heritage,
пишу о нематеријалним културним наслеђима балканских народа
о којима се говори у Цвијићевим антрополошким и етнографским
радовима, а која се могу заштитити и презентовати. Јована Тодо-
рић и Тамара Јојић Главоњић у раду под насловом Urban Geography
in Serbia: From „Varošica” to conurbation, представиле су развој ур-
бане географије и еволуцију појмова и метода проучавања насеља
градског типа у Србији, од Цвијића до данас.
Четврта тематска целина под насловом Etnology садржи 6 ра-
дова и представља, на неки начин, наставак претходне тематске
целине, с обзиром на то да Цвијић није строго раздвајао антропо-
географију од етнологије.
Ивана Башић у раду под насловом Jovan Cvijić’s psychological
characteristics of Southern Slavs and „еthnopsychology” in Serbia
даје критички осврт на Цвијићев научни дискурс о етнопсихичким
типовима на Балканском полуострву, са аспекта модерне психо-
логије и културне антропологије. Милина Ивановић Баришић у
раду под насловом Following Jovan Cvijić Paths: The traditional rural
architecture after World War II обрађује Цвијићева истраживања
традиционалне сеоске архитектуре у Србији, као и њене промене
после Другог светског рата. Ауторка указује на потребу ревитали-
зације оронулих архитектонских објеката и њихову адаптацију за
потребе руралног и културног туризма. Промене намене тради-
ционалне руралне архитектуре условљене су променама сеоског
начина живота у односу на Цвијићево доба. Ивајло Марков (Ivaylo
359
Markov), из Бугарске академије наука, у раду под насловом Jovan
Cvijić and ethnological study of (Balkan) Migrations, истиче значај пи-
онирских радова Јована Цвијића о регионалним миграцијама на
Балканском полуострву. Аутор критички разматра Цвијићева ис-
траживања, наводећи неке контроверзе, али и доприносе проуча-
вању миграција на Балкану, посебно истичући теоријске и методо-
лошке аспекте, које смешта у шири контекст савремених мигра-
ционих теорија. Марина Мартинова (Marina Martynova), из Руске
академије наука, у раду Jovan Cvijić and ethnology / anthropology
in Russia, интерпретира радове познатог руског етнолога Сeргеја
Токарева (Sergei Tokarev) о Јовану Цвијићу, упоређујући Цвијиће-
ве „цивилизацијске зоне” на Балканском полуострву с концеп-
том „економских и културних типова и историјско-етнографских
провинција” руских научника Максима Григорјевича Левина
(Maksim Grigoryevich Levin) и Николаја Николајевича Чебоксарова
(Nikolai Nikolayevich Cheboksarov) из педесетих година 20. века.
Јана Поспишилова (Jana Pospíšilová) и Мирослав Валка (Miroslav
Válka), из Академије наука Чешке Републике (Akademie věd České
republiky), изложили су рад на тему Reflection of Jovan Cvijić’s
Anthropogeographic work in the Czech inter-war ethnology, у којем су
истакли значај Цвијићевих антропогеографских радова и метода
за развој етнологије у Чешкој. Напомињу и то да је Цвијић био по-
часни председник Првог конгреса словенских географа и етноло-
га који је одржан у Прагу 1924. године, под покровитељством та-
дашњег председника Чехословачке Републике – Томаша Масари-
ка (Tomáš Garrigue Masaryk). Такође је истакнуто да је Цвијић био
члан Чехословачког етнографског друштва, као и добитник по-
часног доктората Карловог универзитета (Univerzita Karlova). Је-
лена Вићентијевић и Ивана Ковачeвић у раду под насловом House
typology by Jovan Cvijić and its ethnological importance приказују
Цвијићева истраживања типова кућа на Балканском полуострву, у
вези са географском средином и потребама сеоских домаћинста-
ва. Неке од ових кућа су и данас заштићене и обитавају као музеји
са културним, етнолошким и туристичким значајем.
Пета тематска целина под насловом Political geography садржи
пет радова. Као и Е�ноло�ија, и ова целина на неки начин пред-
ставља наставак Ан�ро�о�ео�рафије, само у другом правцу. Наи-
ме, традиционална антропогеографија у Цвијићево доба генерал-
но се делила на физичку (која проучава становништво и насеља),
културну и политичку антропогеографију.
Стеван Радојчић, Саша Бакрач и Младен Амовић, у раду Jovan
Cvijić and heardquarters map of the Kingdom of Serbia 1:75.000, раз-
матрају до сада готово непознате активности и заслуге Јована
Цвијића у вези са израдом генералштабне карте Краљевине Ср-
360
бије у размери 1:75.000. Дејан Шабић, Мила Павловић и Снежана
Вујадиновић, у раду под насловом Geographical research of isolation
and separation features of the Balkans in the time of Cvijić and today,
изложили су једну латентну особину Балканског полуострва која
проистиче из рељефа и природних баријера за кретање људи, а то
је особина изоловања и одвајања. Наиме, Цвијић је говорио о осо-
бинама изоловања и одвајања, као и о њима супротним особинама
спајања и прожимања, али су аутори фокусирали пажњу само на
прве две особине и њихово савремено значење у контексту еко-
номског развоја и интеграционих процеса. Драган Умек (Dragan
Umek), са Универзитета у Трсту (Università degli Studi di Trieste),
у раду под насловом Ethnicity on the paper: Ethnographic mapping
on the Italian-Yugoslav border разматра проблем недоследности
примене етнографског принципа приликом повлачења границе
између Италије и бивше Југославије, документујући своје тезе
оригиналним етнографским картама из тог доба. Јелена Вукои-
чић у раду под насловом Jovan Cvijić’s Yugoslav ideology – between
national utopia and political realism, са аспекта политикологије и по-
литичке историје, анализира идеолошке и политичке основе идеје
националног ослобођења и уједињења југословенских народа,
која је промовисана у радовима Јована Цвијића, али и критички
разматра Цвијићев идеализам у том погледу. Небојша Вуковић у
раду Jovan Cvijić as a geopolitician истиче разлику између политичке
географије и геополитике у делима Јована Цвијића, разматрајући
при томе ову другу страну његове делатности.
Из овог кратког прегледа садржаја Зборника очигледно је да
се ради о веома квалитетним и разноврсним радовима. Ово је до
сада најобимнији зборник радова који мултидисциплинарно ос-
ветљава различите аспекте Цвијићевог научног и друштвено-по-
литичког рада. Долазе нове парадигме и нови аспекти у ширем
контексту научне спознаје, који усложњавају разумевање предме-
та домаће науке и суштину позиције човека у савременом свету.
Идући напред, у корак са временом, треба се понекад осврнути
уназад, присетити се традиција српске науке и духа или надахнућа
наших духовних предака. С тим у вези, парафразираћу великог
филозофа Имануела Канта (Immanuel Kant): „Онај ко не зна ко је,
одакле је кренуо и куда иде, тај вероватно неће знати ни шта му
је чинити”. Један такав поглед у дубину душе домаће науке пред-
ставља и поменути скуп, односно разматрана публикација, која ће
несумњиво много значити новим генерацијама у налажењу инспи-
рације да истрају на свом путу у науци и мудрости, као и да адек-
ватно одговоре на изазове свог времена.
361
Горан М. Бабић1
Београд
Војислав Кујунџић
Дрвене конс�рукције у мојој архи�ек�онској �ракси –
Ау�омоно�рафија
Београд, ЛКВ Центар, Архитектонски факултет, 2014
После више објављених стручних књига и уџбеника, др Војислав

Кујунџић (1941), професор универзитета у пензији, објавио је мо-
нографију Дрвене конс�рукције у мојој архи�ек�онској �ракси –
Ау�омоно�рафија, обележивши на тај начин пет деценија профе-
сионалног делања у архитектури. Већ на први поглед монографија
делује монументално и то не само визуелно, тo јест форматом,
обимом и ликовном опремом, већ и богатством садржаја. Публи-
кација чије су димензије 29,5 цм x 27,5 цм, а обим 291 страна, по-
ред текста, цртежа и табела, обилује великим бројем фотографија
изузетног квалитета, како црно-белих, тако и оних у боји. Моно-
графија садржи седам тематских целина састављених од разли-
читог броја поглавља, која се међусобно разликују по садржају и
обиму.
У уводном тексту под називом Проло�, професор Кујунџић из-
носи своје животне ставове и делатне принципе којих се придржа-
вао током досадашњег рада на пољу архитектуре.
У тематској целини Трак�а�, аутор монографије описује на-
станак и развој савремених дрвених конструкција, примењених
код архитектонских објеката, којима је посветио већи део свог
радног века дајући значајан допринос њиховој промоцији како у
нашој средини тако и ван њених граница. Реч је о лаким кровним
везачима (ЛКВ), лепљеном ламелираном дрву (ЛЛД) и крстасто
ламелираном дрву (КЛД).
У трећој, уједно и најобимнијој тематској целини, под називом
Ре�рос�ек�ива, професор Кујунџић пружа увид у свој допринос
афирмацији дрвених конструкција помоћу научноистраживачког,
публицистичког и промотивног делања, као и пројектовања и ре-
ализација ЛКВ, ЛЛД и КЛД система градње. Ова тематска целина,
1
gary@arh.bg.ac.rs
362
која обухвата близу 200 страница, уједно представља и тежиште
монографије. Текстом и илустрацијама приказани су најзначај-
нији радови професора Кујунџића, на основу којих је 2001. годи-
не стекао звање редовног члана Инжењерске академије Србије, у
Одељењу за архитектуру, грађевинарство и геодезију, а на пред-
лог Научно-наставног већа Архитектонског факултета у Београду.
Четврта тематска целина названа Е�ило� представља посве-
ту следбеницима, млађим колегама и сарадницима професора
Кујунџића, њиховом раду и делу.
Следећа тематска целина, Генералије, садржи кратку биогра-
фију аутора (Аутобиографију) и одабран списак студија, пројек-
тованих и изведених значајних конструктивних система објеката
у лепљеном ламелираном дрву (142 артефакта) и систему лаких
кровних везача, закључно са 2003. годином (113 артефаката).
Шеста тематска целина Post Scruptum посвећена је ауторовом
колеги и пријатељу архитекти Петру Марковићу (1935–1991), с
којим је остварио неколико веома запажених (и награђиваних)
конструктивних решења.
На крају су Референце, тематска целина посвећена литератури,
са 131 библиографском јединицом.
Изласком монографије Дрвене конс�рукције у мојој ар-
хи�ек�онској �ракси – Ау�омоно�рафија, професор др Војислав
Кујунџић обележио је пет деценија од стицања титуле дипломира-
ног инжењера архитектуре (1964–2014) и педесет година изузетне
каријере која је имала више паралелних токова, међусобно испре-
плетених у чврсту, јединствену целину.
Након одслужења обавезног војног рока, архитекта Кујунџић
1966. године започиње своје стручно делање у Институту зa aр-
хитeктуру и урбaнизaм Србиje (ИАУС), као сарадник на пројекто-
вању и изради пројеката конструкција архитектонских објеката.
На Архитектонски факултет Универзитета у Београду прелази
1968. године, где је изабран за асистента на Катедри за статику
конструкција. Последипломске студије одслушао је на Грађевин-
ском факултету у Београду.
Ангажовање на више статичко-конструктивних предмета на
Архитектонском факултету (бетон, конструктивни системи, дрве-
не и металне конструкције, фундирање и други) омогућило му је
стручно усавршавање и савладавање основних вештина у обла-
сти архитектонског конструкторства. Захваљујући томе, у првој
деценији професионалног делања учествовао је на пројектовању
и реализацији неколико великих пројеката, где је примењена ар-
миранобетонска и челична конструкција (зграда Електротехнич-
ког факултета на Новом Београду професора Николе Добровића,
363
пословне зграде новинске куће Дневник у Новом Саду, хотел Ал-
ба�рос у Цавтату, хотел Ас у Петровцу на Мору, Фабрикa обуће у
Дебељачи, стамбена насеља Јулино брдо и Лабудово брдо у Бео-
граду и други).
Током свог рада руководио се девизом да је сваки материјал
добар ако се адекватно примени, на прави начин и на правом ме-
сту, сходно својим карактеристикама. Професионална оријента-
ција ка конструкцијама од дрвета последица је његовог запажања
да је дрво као конструктивни материјал било прилично занемаре-
но у савременом градитељству, а да има и места и интереса инве-
ститора за његову разноврсну примену.
После специјализације у Институту Centre Technique du Bois у Па-
ризу 1976/1977. године, готово у потпуности се посвећује пројек-
товању и реализацији савремених дрвених конструкција у грађе-
винарству, превасходно у високоградњи. Као аутор конструкција
у лепљеном ламелираном дрву, остварио је већи број запажених
решења, која су и награђена од стране стручних жирија. На основу
додељеног признања за Салон намештаја Нови �ом у Зрењанину,
он стиче звање доцента на предмету: Конструктивни системи – по-
себни проблеми конструисања.
Врхунац научне каријере представља докторат под насловом
Примена ин�ус�ријализованих мон�ажних сис�ема са ас�ек�а
рационализације �ра�ње �рвених кровних с�рук�ура, који је од-
брањен 1987. године на Архитектонском факултету у Београду.
Ангажовање професора Кујунџића у настави и на пољу науке ре-
зултирало је бројним научним и стручним радовима у домаћој и
страној периодици, као и учествовањем на бројним научноструч-
ним скуповима, уз запажене реферате. Поред тога, одржао је низ
промотивних, научнопопуларних предавања из области архитек-
тонског конструктерства, уводио иновације у постојеће конструк-
тивне системе, осмислио неколико конструкторских програма, од
којих је неке пласирао и у иностранству. За ванредног професора
изабран је 1988. године, док је током 1992. године добио звање
редовног професора на предмету: Металне и дрвене конструк-
ције. Одржавао је и водио наставу на више последипломских
курсева на Архитектонском факултету у Београду. Отишао је у
пензију 2006. године, што не значи да је престао да дела. У потпу-
ности је посвећен развоју ЛКВ цeн�рa, породичне фирме коју је
основао са супругом Снежаном и децом. Данас фирму воде ње-
гови ћерка и син, а професор Кујунџић се посветио реализацији
својих идеја и патената, међу којима је и оригинална ветрењача
– ветрогенератор.
Лепота ове монографије није изражена само у успешном ди-
зајнерском решењу архитекте Владимира Ковача, који је за своје
364
делање награђен на 52. Нишком сајму књига 2015. године, већ и
у њеном квалитету који се огледа у концепцији, начину писања и
садржају тематских целина, као и одсуству (само)промоције, што
је највећа опасност оваквих врста дела. Наиме, упоредо с педа-
гошком и научном каријером, професор Кујунџић је веома успеш-
но градио и стручну каријеру, сарађујући с бројним архитектама, у
земљи и иностранству. Због тога ова монографија не представља
само личну карту једног пројектанта и градитеља, већ презентује
слику једног времена, тадашње актере у свету архитектуре и гра-
дитељства у нашој земљи и шире, међу којима многи данас нису
међу живима. Сарађивао је са архитектама Петром Марковићем,
др Крешимиром Мартинковићем, академиком Миланом Лојани-
цом, др Михаилом Чанком, Александром Ђокићем и другима.
Последње деценије 20. века обележила је масовна изградња
стамбених и пословних зграда, реконструкције постојећих и при-
мена нових конструктивних решења. То се огледа у разноврсној
примени дрвених конструкција приликом надзиђивања стамбених
и пословних зграда у Београду, Нишу и другим местима Србије, у
ЛКВ и ЛЛД систему, изградњи нових школа, фискултурних двора-
на, трговачких центара и сличних објеката у ЛЛД систему градње.
Посебан акценат у монографији стављен је на пројекте и реализа-
ције мостова и пасарела грађених током више деценија делања
професора Кујунџића, доказујући и то да својом конструкторском
вештином ни мало не заостаје за грађевинским инжењерима.
Напротив, његов допринос овој грани конструкторства видљив
је у естетској компоненти артефаката, која је својствена само ар-
хитектама. Све је то богато документовано фотографијама, које
највећим делом припадају личној архиви аутора.
Комплексност, односно садржајно богатство ове монографије,
огледа се у њеној вишеструкој намени. Мoгуће ју је користити као
уџбеник, научну публикацију, стручни приручник или каталог ауто-
рових објављених и изведених дела. У том смислу, монографија
може послужити као узор за будућа издања Архитектонског фа-
култета, али и других сличних институција.

365
Драган Булатовић1
Филозофски факултет,
Београд
Питер ван Менш

Ка ме�о�оло�ији музеоло�ије
Ур. Марина Ђурђевић
Београд, Музеј науке и технике, 2015
На штампану појаву рукописа Питера ван Менша (Peter van

Mensch) – Ка ме�о�оло�ији музеоло�ије – тешко је применити било
који издавачки стандард. Редакторске интервенције на електрон-
ски доступном, у највећој мери, тексту докторске дисертације,
одбрањене код професора музеологије на Филозофском факул-
тету у Загребу, др Ива Мароевића (Ivo Maroević), наjпре се могу
разумети као позитиван инцидент једног експанзивног музеја.
Чињенице на које у почетку усмеравамо пажњу нагоне нас на при-
сећање да актуелност расправе коју нуди ово издање утемељује
једна, по много чему импресивна историја развоја музеологије
као науке, започета у академској заједници Средње и Југоисточне
Европе. Наиме, када је професор Мароевић, почетком осамдесе-
тих година, један тематски блок у тада, а и сада, једином специја-
лизованом музеолошком часопису на српском и хрватском јези-
ку, посветио дилеми: музеоло�ија – наука или научна �исци�лина,
имао је у виду да би одзив југословенских аутора могао приказати
степен усвајања искустава које су наши тадашњи кустоси стицали
на Ле�њем музеолошком универзи�е�у у Брну, код др Збињека
Странског (Zbynek Z. Stránský). Тај један број, као и неки одјеци
у наредном броју Informatice Muselogice, иако су показали реално
стање споредне академске дисциплине у програмима само неких
универзитета у Југославији, преместио је питање разлике између
музеологије и музеографије из сфере лагодних арбитража у сфе-
ру методологије �емеља научнос�и. Овај и�алик којим је синтаг-
ма обележена представља присећање на први превод система-
тизације музеологије као самосталне науке Збињека Странског,
којег je израдио загребачки професор Антон Бауер (Anton Bauer)
(у другом важном часопису Музеоло�ија), а који је најзаслужнији
1
dbulatov1@gmail.com
366
посленик УНЕСКО-вих (Организацијa Уједињених нација за обра-
зовање, науку и културу)2 едукативних програма библио�екар-
с�ва, архивис�ике и музеоло�ије у Хрватској, па и широм бивше
Југославије. Само у једном налету су сви тада млади кустоси из
Војводине, у организацији Музејско� �руш�ва, завршили магисте-
риј из музеологије. Управо то је био један од ресурса на које се
ослонио др Иво Мароевић када је урадио програм академизације
студија музеологије у оквиру новооснованих студија Информа-
цијских знанос�и на Филозофском факултету у Загребу. И први
тематски блок у стручној периодици о научности музеологије и
акредитација програма на свеучилишту збивају се истовремено
с рађањем новог комитета ИКОМ (Међународни савет музеја)3,
који је специјализован за питања формирања музеологије и музе-
олошког профила научности – ИКОФОМ (Међународни комитет
за музеологију).4 Аутор ових редова се и даље живо сећа радости
професора Мароевића, с којом му је приликом консултација о уна-
пређењу академске наставе музеологије показивао прве, шапиро-
графисане бројеве публикације овог комитета (MuWoP). Питер
ван Менш, аутор књиге која нам доноси и осећај носталгије, добар
део своје докторске тезе засновао је управо на институционали-
зацији академизованог музеолошког знања, оличеној у раду ИКО-
ФОМ-а, чији је био дугогодишњи активиста у актуелним утицајним
публикацијама музејских студија, данашњи актери музејске делат-
ности занемарују значај овог комитета, како и сам с резигнацијом
констатује у писму које ће пратити овај приказ. ИКОФОМ је до-
брим делом настао заслугом В. Софке, једног од оснивача школе
у Брну, о чему се може читати у прилогу М. Попадића.
Међутим, није могуће отети се утиску да је на исти начин како
је скромни темат у загребачком часопису Informatica Museologica
показао дубоку укорењеност доктрине Школе Лувра (професори
Ђорђе Мано Зиси и Сергеј Вришар) у академским програмима,
исто тако и потоњи професор Лајденске школе музеологије био
у сталном расцепу између музеја и музејске вре�нос�и као пред-
мета свог теоретисања. Хабилитацију за свој академски програм
на Универзитету у Амстердаму добио је на основу докторске тезе
коју је израдио у једној изузетно креативној сарадничко-ментор-
ској активности професора Мароевића. У том смислу, крајње је
неочекивано то што му није одао признање у С�оменици5. Поред
2
UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization).
3
ICOM (International Council of Museums).
4
ICOFOM (International Committee for Museology).
5
Žаrka Vujić i Marko Špikić, ur., Ivi Maroeviću baštinici u spomen (Zagreb:
Zavod za informacijske studije Odsjeka za informacijske znanosti Filozofskog
fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 2009).
367
предговара за издање Меншове тезе, у коме смо анализирали
различите аспекте његове тезе, овај осврт биће усмерен на изре-
чену дилему као на недовршен пројект.
Код Менша је, бар у овом делу које се публикује, заправо у пи-
тању музео�рафија, а професионални контекст у којем се појављује
радикални интерес за промену праксе, па и овај Лајденске ака-
демије, настаје из инертности дотадашњег генератора и чувара
стандарда професије – Школе Лувра. Истини за вољу, не треба
заборавити и чињеницу да се ова стандардизација у САД одвија-
ла у доброј мери кроз заборав порекла Музејско� �риручника и са
доследним укључивањем музејског трезорирања у општи доку-
ментацијски стандард. Како год да је било, тек привлачни модели
освежавања и осавремењавања музејске комуникације који су сти-
зали из Високе школе за архитектуру и дизајн у Лајдену, од када је
Питер ван Менш тамо засновао музејске студије, имали су добар
пријем, пре свега код оних који су били заинтересовани за �изајн
и �ласман културне �оруке. Сасвим извесно је то био, за већину
до тада нерегрутованих музејских конзумената, нов и привлачан
производ. Истом мером привлачности, музеј је постао предмет
не само непрофитног, већ и врло стабилног профитног маркетин-
га, пре свега у оквиру кул�урно� �уризма. А та област економије
имала је своје стандарде који никако нису могли да апсорбују
огромну меру инертности накупљене у музејским институцијама.
Тако је у скроман асортиман научних и културних информација,
које је у складу са својим „оикономи” принципом нудио традици-
онални музеј, ушла економија продаје надражаја за задовољство.
Принцип „оикономи” (οίκονομία), који је у изворном смислу до-
маћинског газдовања чувао смисао, у другој половини 20. века
све распрострањенијег културног трезорирања, као памћења мо-
дела опстанка и смисленог егзистирања кроз одржање хуманих
система вредности, тешко је било брзо прилагодити нарастајућим
апетитима културног тржишта. У сваком случају, спорост којом
је у оквиру музејских наука редефинисана изворна културна ин-
формација из позиције трезорског сведока (класичне музеалије)
допринела је да развој музејских производа постане предмет изу-
чавања и иновација у оквиру маркетинга, пре свега, непрофитних
делатности. Ништа рђаво, може се рећи, у случају да заједно с тим
није дошла и опасност од занемаривања темељног смисла музе-
ализације. Наиме, према темељној теоретизацији у музеологији,
темељни смисао сваког трезорирања јесте у томе да се изабра-
ни носиоци сведочанствених својстава претворе у документа о
времену, месту и друштву које их је начинило, употребљавало и
одржавало, али и створило као знаковите белеге памћења. Најпре
због овог потоњег, музеализација не рачуна на пуко конзумирање
368
информација, већ на изградњу индивидуалног меморијског имет-
ка – своје оикономи, или газдовања својом вољом. Бојим се да је
више него очигледна чињеница да је од прве експанзије доктри-
не маркетинга увећана култура конзумеризма у коме је особени
музејски маркетинг био на удару деконструкције основног смисла
своје оикономи. То је највидљивије код такозваног а�ресивно� мар-
ке�ин�а, који се појављије као последњи стадијум ове доктрине, у
коме је основни музејски хумани производ, за кога се иначе еко-
номским језиком с правом каже да има статус драгоценог ресур-
са, заправо прекривен шареним асортиманом лепљивог фетиша.
Када се залази у радикалне промене у музејској комуникацији,
како је својевремено поступио Питер ван Менш, мора се поћи од
наречене опасности. Склони смо тврдњи да је он свој педагошки
рад усмерио на истраживање базичног музејског ентитета, па и
да је његова теза, као и ова књига, слика тог напора. У том напо-
ру, како смо у предговору за српско издање писали, постоји јед-
на полазна паралакса – на ентитет се гледа из нешто померене
позиције. Наиме, када и у педантном историографском читању
утврди да се тај ентитет ситуира у меморијској твари, у апстрак-
цији сећајуће вредности, у језичкој тешкоћи да се документује оно
нема�еријално и оно кул�урно као је�инс�вена информација, он
се враћа закони�ос�и инс�и�уције. Ово не би био велики грех
да музејска институција већ није имала нерешену ситуацију, да му-
зејска информација није увек другачија за другачији интерес, увек
друга за �ру�у музејску науку и увек друга за другог корисника ин-
формације. За класичне музејске хуманистичке науке то је био ти-
пичан брак из интереса, док су разне идеологије, различити хедо-
низми, супротстављене политике, увек интерпретирале музејски
документ као једновалентну информацију, а сав вишак говорљи-
вости музеалија препуштале, као мртав ресурс, скривеној бризи
мртвих трезора. Дакако, и њима је ова огромна ентропија, која се
накупљала у музејском документовању, била одличан алиби о на-
учнос�и њихове злоупотребе. Наиме, све што је у једној строго
научној интерпретацији историје, археологије, естетике, филозо-
фије остајало недоречено о музејском ентитету као о културном
сведочанству, остављало је простор за манипулацију. Научност
се увек односила на нешто друго, али је бивала згодна за пози-
вање на статус недодирљивости. Ова упорност одвела је Менша
у потоњим радовима на тло менаџмента, које се показало плодо-
носнијим за његову дилему о музеичком ентитету. С намером на-
глашавам придев музеичком, јер су законитости менаџмента гло-
балне и подразумевају укидање свих граница, а нарочито зидова
музеја. Све то у остваривању основне намере да се производња и
производ одвијају и пласирају слободно, па, сходно томе се музеј-
369
ски ентитет као отелотворени културни производ може јавити и у
музеју, музејском програму ван музеја, али и у неком инкубатору
културе и томе слично.
Но, у овој �раксеолошкој констелацији којој је Менш у потпуно-
сти предан, могли би се наћи трагови његовог поновног сусрета с
темељним смислом музејског трезорирања. Наиме, захваљујући
менаџментском промишљању добрих пракси, он је заправо до-
принео афирмацији основних начела музејске оикономи, иако се
нигде код њега не може наћи таква референца. Оно што је у овој
књизи остало као научно неизведено, поткрепљено само низом
форумских саопштења, добија у његовим потоњим радовима
једну интерпретацију која охрабрује везе музејског делања са
општом организацијом памћења и, сходно праксеолошкој доктри-
ни, производњи сећајућих слика, перформанса, музејских нарати-
ва, идентитетских каламбура и сличног.
370
Дaмe и гoспoдo, дрaгe кoлeгe,6
Oвo je вeлики трeнутaк зa мeнe личнo, кao и зa свe oнo изa чeгa стojим прoфe-
сиoнaлнo, и зaистa ми je жao штo нeћу бити у стaњу дa дaнaс будeм oвдe, личнo
присутaн. Moje здрaвствeнo стaњe зaхтeвa дa смaњим aктивнoсти, бaрeм зa
сaдa. Нaдaм сe дa су прoблeми сaмo приврeмeнe прирoдe, тaкo дa сaм увeрeн дa
ћe бити приликe у блискoj будућнoсти дa oбнoвим свoje вeзe сa вaшом зeмљом,
вaшим грaдoм, и музeoлoшкoм прaксoм у Србиjи.
Зaбринутoст збoг мoг здрaвствeнoг стaњa мe чини свeсним чињeницe дa
прeдстaвљaм гeнeрaциjу музeoлoгa кoja пoлaкo нeстajу сa пoзoрницe. Нeки oд вaс
су мoждa упoзнaти сa имeнимa кao штo су Винoш Сoфкa (Vinoš Sofka) и Збињeк
Стрaнски (Zbynĕk Stránský), кojи су нeдaвнo прeминули. Mислим дa je oвa гeнeрa-
циja oдигрaлa прeсудну улoгу у успoстaвљaњу музeoлoгиje кao прaвe aкaдeмскe дис-
циплинe, сa ICOM-овим Meђунaрoдним кoмитeтoм зa музeoлoгиjу (ICOFOM),
кao глaвнoм пoкрeтaчкoм снaгoм.
Првoбитнa нaмeрa књигe кoja je дaнaс прeд вaмa, билa je дa сe испитajу нeки
oснoвни кoнцeпти кao пoтeнциjaлни тeмeљи oквирa кojи би нaм пoмoгao дa
рaзумeмo музeoлoгиjу - и кaкo би сe рaзвиjao рaд музeja и срoдних институциja.
У рeтрoспeктиви мoжeмo рeћи дa je у истo врeмe књигa и пoкушaj дa сe oпишe
“стaњe” рaзмишљaњa у музeoлoгиjи крajeм 20. вeкa, у oблику у кojeм сe jaвилa у
цeнтрaлнoj Eврoпи, и извршилa утицaj нa мнoгe другe дeлoвe свeтa, oд Брaзилa
дo Кинe.
Иaкo сaм у oвoj књизи пoкушao дa прoнaђeм вeзe сa бритaнским и aмeричким
рaзмишљaњимa, aнглoсaксoнски свeт jeдвa дa je учeствoвao у ICOFOM-овом
дискурсу. Бeз мнoгo прeтeривaњa мoжe сe рeћи дa je у тo врeмe музeoлoшкo
рaзмишљaњe у Вeликoj Бритaниjи, СAД, Aустрaлиjи и Нoвoм Зeлaнду билo
мaњe нaпрeднo. Двaдeсeт пeт гoдинa нaкoн зaвршeткa књигe (која је била
прeдстaвљeна кao дoктoрскa дисeртaциjа нa Свеучилишту у Зaгрeбу), свeт
музeoлoшкoг рaзмишљaњa сe пoтпунo прoмeниo. Пo мoм личнoм мишљeњу,
Цeнтрaлнo-eврoпскa трaдициja музeoлoшкoг рaзмишљaњa je зaмeњeнa нoвoм,
“aнглoсaксoнскoм”, кoja je у вeликoj мeри мaргинaлизoвaлa улoгу ICOFOM-a.
У дoминaнтнoм дискурсу у oвoм трeнутку, тeрмин музeoлoгиje сe свe вишe
зaмeњуje музejским студиjaмa. Нajвaжниja публикaциja кoja oдрaжaвa oвo нoвo
рaзмишљaњe je чeтвoрoтoмнo издaњe Meђунaрoдних приручникa зa музejскe
студиje (International Handbooks of Museum Studies) oбjaвљeних у jулу 2015.
гoдинe. У свoм увoду првoм тoму (Teoриja музeja), урeдницe Кajли Meсиџ (Kylie
Message) и Aндрea Виткoмб (Andrea Witcomb), oписуjу нaстaнaк и рaну истoриjу
музejских студиja. У oвoм oпису, oнe пoтпунo игнoришу рaд ICOFOM-a и дискусиje
o музeoлoгиjи кoje су прeтхoдилe њeгoвoм oснивaњу (1976). To je симптoмaтичнo
зa Приручникe у цeлини: прoфeсиoнaлни дoпринoс зeмaљa кoнтинeнтaлнe
Eврoпe, Лaтинскe Aмeрикe, Aфрикe и Aзиje су скoрo у пoтпунoсти игнoрисaни.
Oвo ниje мeстo дa сe aнaлизирajу рaзлoзи зa тo. Дa будeм искрeн, мислим дa
имa дoстa вeзe и сa културнoм aрoгaнциjoм. Meђутим, тo je зaнимљив изaзoв:
6
Писмо господина Питера Ван Менша прочитано на промоцији српског издања ње-
гове књиге Кa мeтoдoлoгиjи музeoлoгиje, одржаној 8. априла 2016. године у Музеју нау-
ке и технике. Оригиналан текст писма превела агенција Das Wort.
371
штa мoжeмo ми у цeнтрaлнoj Eврoпи (и другим зaнeмaрeним дeлoвимa свeтa)
искoристи из oвoг нoвoг нaчинa рaзмишљaњa, и кaкo мoжeмo oбнoвити нaшe
трaдициje? Ниje случајно дa je мoja тeзa нeдaвнo oбjaвљeнa у рускoм, a сaдa и у
српскoм прeвoду. Из истoг рaзлoгa битнo je дa су нeдaвнo у Чeшкoj, пa “чaк” и у
Брaзилу oргaнизoвaнe кoнфeрeнциje рaди прoучaвaњa музeoлoшкoг рaзмишљaњa
Збињeкa Стрaнскoг.
Синтeзa oвe двe трaдициje трeбa дa рeзултирa вишe друштвeнo-aктив-
нoм улoгoм музeja и музejскe струкe. Чврстo вeруjeм у кoнцeпт “рaдикaлнe
трaнспaрeнтнoсти” Џeнeт Maрстин (Janet Marstine). У oвoм свeту дeзинфoр-
мaциja и кoнцeптуaлнe нeписмeнoсти, мoрaмo ojaчaти критичку свeст грaђaнa.
Oвo пoдрaзумeвa чињeницу дa и сaми, кao прoфeсиoнaлци, будeмo критични
прeмa пристрaснoсти сoпствeних мeтoдa. Tрeбaлo би дa будeмo трaнспaрeнт
ни у oднoсу нa тo кo смo и зa штa сe зaлaжeмo.
Пoрeд aнaлизe музeoлoшкoг дискурсa кaснoг 20. вeкa, глaвни циљ мoг рaдa биo
je (и joш увeк jeстe) дa рaзвиja инструмeнтe зa дoстизaњe тoг нивoa свeсти.
Нaдaм сe дa ћe oвaj српски прeвoд мoг рaдa дoпринeти рaзвojу сaмoпуздaњa, aли
и критичкoг oднoсa измeђу музejских стручњaкa, у функциjи aктивнe - чaк и aк-
тивистичкe - улoгe музeja у друштву, зa бoљу будућнoст цeлoг свeтa.
Хвaлa.

372
Драгана Ј. Мецанов1
Агенција за Инжењерске делатности MДAП, Београд
Бранислав Крстић
А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и урбанис�а ФНРЈ 1950-их
Београд, Атом штампа Ђуринци, 2014
Књига аутора Бранислава Крстића представља најкомплетнији до-

садашњи приказ и анализу Саветовања архитеката у Дубровнику,
а осим тога и расветљава одређене непознанице везане за тај зна-
чајан догађај. Саветовање архитеката било је више пута помињано
у расположивој литератури, али увек у одређеним контекстима.
Недостајала је целовита слика о овом догађају битном за новију
историју архитектуре, као и излагања, теме и важна питања која
су покренута или помињана на скупу. Захваљујући ентузијазму,
преданом истраживачком раду, као и доброј синтези извора ин-
формација, аутор Бранислав Крстић је након посвећеног рада (јер
се дело оваквог карактера не може остварити на другачији начин)
успео да објави монографију о значајном Саветовању из 1950. го-
дине, под насловом А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и урба-
нис�а ФНРЈ 1950-их. Истраживачки и публицистички рад архитек-
те Бранислава Крстића није довољно познат стручној и широј јав-
ности, тако да приказ дела А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и
урбанис�а ФНРЈ 1950-их представља скроман покушај и допринос
осветљавању и обзнањивању вредног рада овог истраживача.
Конципирано у форми монографије, жанровски се ово дело
може окарактерисати и на друге начине – као историографско
дело, научна монографија, стручна литература и слично.
Дело је подељено и структурирано у три целине.
Први део је општи, самим тим и најзначајнији по томе што са-
држи синтезу, затим ауторове личне опсервације, запажања и ва-
лоризацију тековина и наслеђа архитектонских идеја половином
20. века, које су у великој мери приказане и провејавају кроз на-
редна поглавља.
1
mecanov@gmail.com
373
Други део чине реферати за Прво саветовање архитеката и
урбаниста Југославије, и то три реферата из савезних органа, 10
реферата архитеката из Србије, и по један из Македоније и Црне
Горе. Осим тада значајног функционера Владислава Рибникара,
излагале су и архитекте: Мате Бајлон, Нада Богојевић, Антун По-
точњак, Милорад Пантовић, Бранислав Којић, Милан Злоковић,
Јован Крунић, Милорад Мацура, Братислав Стојановић, Оливер
Минић, Ратомир Богојевић, Иван Здравковић, Љубе Пота из Маке-
доније, а Крсто Филиповић из Црне Горе.
Треће поглавље чине реферати архитеката из Хрватске, попут
Виктора Хећимовића (Viktor Hećimović), Владимира Поточњака
(Vladimir Potočnjak), Иве Бартолића (Ivo Bartolić), Бранка Тучко-
рића (Branko Tučkorić), Маријана Хаберлеа (Marijan Haberle), Ива-
на Витића (Ivan Vitić), Жарка Винцека (Žarko Vincek), Јосипа Сајсе-
ла (Josip Seissel) и Зденка Стрижића (Zdenko Strižić).
Четврти део чине реферати учесника из Словеније. Ови рефера-
ти дати су у оригиналу, на словеначком језику. Излагали су Едвард
Равникар (Edvard Ravnikar), Тоне Клеменчич (Tone Klemenčič), Да-
нило Фирст (Danilo Fürst), Јоже Платнер (Jože Platner), Миро Гре-
горич (Miro Gregorič), Нико Бежек (Niko Bežek), Душан Грабријан
(Dušen Grabrijan).
У последњем делу закључних разматрања, наведене су белеш-
ке аутора Бранислава Крстића, као и више информација са самог
скупа. Значајан допринос представља осврт на Прво саве�овање
с�у�ена�а архи�ек�уре ФНРЈ, које је одржано од 12. до 19. фе-
бруара 1950. године у Загребу. На самом крају књиге дат је преглед
богатог и оригиналног истраживачког рада Бранислава Крстића.
Историјски контекст у коме је Саветовање одржано условило
је и тематске целине које су доминирале у рефератима. Доми-
нантне теме биле су становање, економичност градње, објекти
друштвеног стандарда, као и односи архитеката и других профе-
сија и актера у процесу градње, реконструкције, пољопривредни и
производни објекти, градитељско наслеђе и друго.
Искуство архитеката, њихов професионални ангажман и те-
оријске теме које су их заокупљале током њиховог рада среди-
ном прошлог века, најуже су повезане с темама реферата које су
приложили на Саветовању. Тако је за читаоца очекивано излагање
Братислава Стојановића на тему града и планирања, затим рефе-
рат Милана Злоковића о модуларним мрежама, као и реферат
Мате Бајлона о становању и други.
Аутор овог целовитог представљања својим специфичним при-
ступом, који подразумева свеобухватно и у оригиналу приказане
све реферате значајног Саветовања, не само да је допринео бољем
374
увиду и објективнијем сагледавању архитектуре средине 20. века,
него је изразио и својеврсни став – исправно приказивање неког
догађаја јесте управо његово презентовање у оригиналу. Прика-
зивање на другачији начин или реинтерпретација догађаја не би
пружали целовиту слику. Интересантан је став аутора, односно
његов приступ делу, који се односи на одлуку да реферате при-
каже у оригиналном облику, па самим тим приреди вишејезично
дело (на српском, хрватском и словеначком језику).
Данас, 67 година након одржавања Саветовања, постоји извес-
на историјска дистанца и могуће је сагледати одређене чињенице,
интерпретације, те повезати узрочно-последичне односе у плани-
рању и пројектовању.
С тим у вези, важно је поменути да је ово година јубилеја још
неколико важних догађаја везаних за модернизам, стамбену
архитектуру и сличног. Истраживачи и историографи све већу
пажњу поклањају темама везаним за модернистичко наслеђе,
архитектуру друге половине 20. века и стамбену архитектуру. По-
већани обим литературе и публикованих чланака о архитектури
друге половине 20. века олакшава читаоцима и заинтересованим
истраживачима да поред упознавања са мање познатим детаљи-
ма о градитељству ове епохе, уоче одређене узрочно-последич-
не везе и релације појединих актера у планирању, пројектовању
и извођењу.
Овакво тумачење могуће је поткрепити неколиким цитатима
из самог дела. „Изградња стамбених зграда није само технички,
нити само економски проблем. То је у првом реду социјални про-
блем. Људима треба створити амбијент који не спутава слободу
њиховог приватног живота.”2 Овакво гледиште својствено је и
заједничко, како Владиславу Рибникару, тако и другим учесници-
ма Саветовања, попут Јована Крунића, те и самом аутору моно-
графије – Крстићу.
Додатну вредност овако конципираног и приказаног Савето-
вања чине различите платформе и гледишта на једну тему. Ту се,
између осталог, мисли на теме индустријализације привреде и
градње. Будући да је Саветовање одржано 1950. године, управо на
половини периода Првог петогодишњег плана индустријализације
земље, ова тема је провејавала у мањој или већој мери у већини
реферата. Владо Антолић је заузимао став да се „морамо опреде-
лити за децентрализацију или централизацију индустрије, имајући
у виду да обе имају и предности и мане”.3 Учесник Нико Бежек
2
Бранислав Крстић, А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и урбанис�а
ФНРЈ 1950-их (Београд: Атом штампа Ђуринци, 2014), 17.
3
Ibid., 23.
375
заступао је став о централизацији индустрије, наводећи: „Инду-
стријализација земље треба да је усклађена са њеним развојем у
граду. Градња радних простора треба да је у складу с просторима
становања”.4
Занимљиве и мање познате информације везане су за социјал-
ни моменат педесетих година. Према тексту Крста Филиповића, у
Црној Гори је радило свега троје архитеката. Било је само девет
гимназија, једно позориште и није постојала железничка инфра-
структура.5 Узевши то у обзир, стиче се утисак да је напредак јед-
не регије био у одређеном смислу политички инструисан у циљу
смањења разлика неравномерно развијених делова ФНРЈ.
Читалачку публику овакве врсте литературе у највећој мери
чине архитекте и истраживачи архитектуре 20. века, али је мате-
рија доступна и занимљива и најширој публици свих профила.
Многобројне архитекте, историографе и истраживаче архи-
тектуре и урбанизма друге половине прошлог века радује вишего-
дишњи ентузијазам и рад аутора Бранислава Крстића на објављи-
вању дела А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и урбанис�а ФНРЈ
1950-их, те подстицајно обавезује на посвећенији и темељнији са-
мостални рад у предметној области.

4
Ibid., 24.
5
Крсто Филиповић, „Грађевинарство друштвеног стандарда у НР Црној
Гори 1947–1950.”, у А�инска �овеља и мисао архи�ека�а и урбанис�а
ФНРЈ 1950-их, ур. Бранислав Крстић (Београд: Атом штампа Ђуринци
2014), 235–249.
376
Phlogiston часопис за историју науке
Упутство за ауторе
Уредништво часописа за историју науке ФЛОГИСТОН одлучило је да
доследном применом Ак�а о уређивању научних часо�иса1 Ми-
нистарства за науку и технолошки развој Републике Србије, којим
се посебно одређује опремање часописа у целини, унапреди ква-
литет ФЛОГИСТОНА и на тај начин допринесе његовом потпунијем
укључивању у међународни систем размене научних информа-
ција. Из тих разлога, радови који се предају редакцији морају бити
опремљени на стандардан начин. Уредништво ФЛОГИСТОН-a је
такође прихватило препоруку Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије о доследној примени правила цитирања
литературе, тако да се саставни делови референци (ауторска имена,
наслов рада, извор итд.) наводе у свим радовима објављеним у ча-
сопису на исти начин, у складу са усвојеном формом навођења.
У складу са светском традицијом заступљеном у часописима из
области историје и других хуманистичких наука, Уредништво ФЛО-
ГИСТОН-a одлучило се за 16. издање система навођења извора и
литературе Универзитета у Чикагу (The Chicago Manual of Style. 16th
edition),2 и то за стил хуманистичких наука (Humanities Style), Notes-
Bibliography верзију. Тај стил цитирања је веома прилагодљив
разноврсним информацијама и обрађује изворе које не предвиђају
други стилови цитирања. Он подразумева цитирања која пред-
стављају библиографску јединицу у напоменама (фуснотама) и
библиографији ( литератури). У даљем тексту УПУТСТВА биће при-
казани начини цитирања извора који се најчешће користе као рефе-
ренсна литература у научном раду.
У складу са Ак�ом о уређивању научних часо�иса и О�ш�им ме-
рилима за о�абир �омаћих часо�иса за �раћење, вре�новање у
1
Ак� о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www.
nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
2
Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of
Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html
377
оквиру библиоме�ријско� извеш�аја о часо�исима и реферисање у
ср�ском ци�а�ном ин�ексу,3 у часопису ФЛОГИСТОН објављиваће
се следеће врсте прилога:
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ
IV ПРИКАЗИ
V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
1. ори�иналан научни ра� (рад у коме се износе необјављивани
резултати сопствених истраживања научним методом);
2. �ре�ле�ни ра� (рад који садржи оригиналан, детаљан и
критички приказ истраживачког проблема или подручја у
коме је аутор остварио одређени допринос, видљив на основу
аутоцитата);
3. кра�ко или �ре�хо�но сао�ш�ење (оригиналан научни
рад пуног формата, али мањег обима или прелиминарног
карактера);
4. сао�ш�ење (претходно поднето на научном скупу, ако није и
објављено);
5. научна кри�ика, односно полемика (расправа о одређеној
научној теми заснована искључиво на научној аргументацији) и
осврти.
Изузетно, у неким областима, научни рад у часопису може има-

ти облик монографске студије, као и критичког издања научне
грађе (историјско-архивске, лексикографске, библиографске,
прегледа података и сл.) – дотад непознате или недовољно при-
ступачне за научна истраживања.
II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ
– прилози у којима се излажу искуства корисна за унапређење про-
фесионалне праксе, али која нису нужно заснована на научном ме-
тоду (искуства из праксе, баштина, казуистика, студије случаја и сл.);
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ

– осврти, коментари, полемике, критике, уводници и сл. (ако су на-
учног карактера);
3
CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
378
IV ПРИКАЗИ
– прикази књига (само под условом да имају аутора), монографија
или зборника радова научних скупова, случаја, научног догађаја и сл.
V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА

– посебне врсте прилога карактеристичне за поједине дисциплине,
нпр. историјски прикази, хронике и хронологије, коментари закона
и других нормативних аката (уредаба, декларација, резолуција и сл.).
Упутство за припрему рада

У складу с пропозицијама које одређује Ак� о уређивању научних
часо�иса4 Министарства за науку и технолошки развој Републике
Србије, радови који се предају редакцији морају бити опремљени
на стандардан начин. Сваки рад треба да садржи:
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА

II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
III КОНТАКТ-ПОДАТКЕ
IV НАСЛОВ РАДА
V АПСТРАКТ
VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
VII ОСНОВНИ ТЕКСТ
VIII ТАБЕЛАРНЕ И ГРАФИЧКЕ ПРИЛОГЕ
IX ЛИТЕРАТУРУ
X РЕЗИМЕ
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА

Аутор или аутори рада треба да наведу своје пуно име и презиме,
укључујући и средње слово.
II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
Аутор или аутори треба да наведу пун (званичан) назив и седиште

установе у којој су запослени или назив установе у којој су обавили
4
Ак� о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www.
nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
379
истраживање чије резултате објављују. Сложени називи установа
наводе се у целини (нпр.: Универзитет у Београду, Филозофски
факултет – Одељење за историју уметности, Београд). Исписује се
непосредно након имена аутора. Функција и звање аутора се не
наводе.
III КОНТАКТ-ПОДАЦИ
Адреса или е-адреса аутора даје се у напомени при дну прве стра-
нице чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, обично
првог аутора.
IV НАСЛОВ РАДА
Наслов треба прецизно да упути на садржај рада, укључујући речи
прикладне за индексирање и претраживање. Ако таквих речи нема
у наслову, потребно је да се наслову придода поднаслов.
V АПСТРАКТ
Апстракт је кратак информативан приказ садржаја рада, на језику
основног текста, у обиму од 100 до 250 речи. Треба да садржи по-
датке као што су циљ истраживања, метод, резултати истраживања
и закључак. Пожељно је да садржи термине који се често користе
за индексирање и претрагу рада. Треба да стоји између заглавља
(имена аутора, афилијације, наслова рада) и кључних речи, након
којих следи текст рада.
VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
Кључне речи треба да буду учестали термини или фразе који нај-
боље упућују на садржај рада, а омогућавају лако индексирање
и претраживање. Треба их додељивати у складу с неким најшире
прихваћеним међународним извором (попис, речник или тезаурус;
на пример: листа кључних речи Web of Science). Број кључних речи
не треба да буде већи од 10. Стоје непосредно након апстракта.
VII ОСНОВНИ ТЕКСТ

– Рад доставити у електронској форми, у Microsoft Wordu у
формату А4.
– Рад куцати ћирилицом, у фонту Times New Roman или Arial
(величина фонта: 12 pts).
– Не користити табулатор на почетку пасуса.
– Не користити више од једног спејса између речи.
– Радови не би требало да прелазе два ауторска табака (32
стране), у формату А4 укључујући напомене и илустратив-
ни део.
380
– Страна имена и називи у основном тексту пишу се у транс-
крипцији, са изворним обликом у загради када се помињу
први пут. Такође, при првом навођењу мање познатих
скраћеница у загради треба навести и њихов пун назив у
оригиналу.
VIII ТАБЕЛАРНИ И ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

– Графички прилози се достављају у посебном директорију-
му и не треба да буду у саставу основног текста (Word вер-
зије рада).
– Илустрације треба да буду у TIFF, PSD или JPG формату и
обележене редним бројевима које
носе у тексту.
– Резолуција за илустрације износи 300 dpi (могу имати и
резолуцију 72 dpi, али онда морају бити великих димен-
зија – нпр. 80 цм и више).
– Потписи за илустрације могу се дати као посебан фајл или
на крају текста.
ТАБЕЛЕ
– Табела не треба да буде шира од 12 цм.
– Фонт може да буде мањи од основног текста (12 pts), али
не мањи од 9 pts.
Уређивачки одбор задржава право да графичке прилоге који не
задовољавају техничке стандарде часописа не уврсти у коначан рад.
IX ЛИТЕРАТУРА (листа референци)

Цитирана литература обухвата, по правилу, библиографске изворе
(чланке, монографије и сл.) који су коришћени приликом писања
рада и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе
референци. Референце се наводе на доследан начин, по азбучном
односно абецедном (уколико је текст на страном језику) редоследу
иницијала презимена аутора или почетног слова у називу и дела
уколико аутор или уредник нису назначени. Литература се не пре-
води на језик рада, већ се исписује на језику и писму на коме је
објављена.
X РЕЗИМЕ
Резиме треба да садржи исто што и апстракт, али у проширеном
обиму који не би смео да прелази 1/10 обима текста. Резиме се даје
на крају чланка, након одељка Литература.
381
ОЗНАКА ПРОЈЕКТА (ЗАХВАЛНИЦА)
Назив и број (код) пројекта, односно назив програма у оквиру кога
је чланак настао, као и назив институције која је финансирала проје-
кат или програм наводе се у посебној напомени на сталном месту,
по правилу при дну прве стране чланка.
ПРЕТХОДНЕ ВЕРЗИЈЕ РАДА

Ако је чланак у претходној верзији био изложен на скупу у виду
усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о
томе треба да буде наведен у посебној напомени, по правилу при
дну прве стране чланка. Рад који је већ објављен у неком часопису
не може се објавити у другом (прештампати) ни под сличним насло-
вом ни у измењеном облику.
НАПОМЕНЕ (ФУСНОТЕ)
Напомене (фусноте) дају се при дну стране на којој се налази ко-
ментарисан део текста. Могу садржати мање важне детаље, одгова-
рајућа допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима, али
не могу бити замена за цитирану литературу.
Библиографска напомена се састоји од два дела: броја у тексту и
броја у напомени на дну стране (фуснота). Напомене се означавају
у низу, почевши од броја 1, кроз цео чланак, поглавље или текст.
Бројеви у тексту морају бити у експоненту (superscript) и морају да
следе реченице, мисли, наводе (обавезно обележене знацима на-
вода), знаке интерпункције и затворене заграде. Напомена мора да
има број нормалне величине.5
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА
Аутори свих прилога у часопису ФЛОГИСТОН имаће и објављене био-
графије у истом броју. Неопходно је да биографије, писане у трећем
лицу, обима до 500 карактера, садрже следеће податке:
• име и презиме
• годину рођења
• о образовању (о завршеним, односно тренутним студијама)
• о запослењу и другим професионалним (стручним) активно-
стима и ангажманима
5
„Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline.
http://www.chicagomanualofstyle. org/tools_citationguide.html
382
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ И ОРИГИНАЛНОСТИ РУКОПИСА
И ПРЕНОС АУТОРСКИХ ПРАВА НА ЧАСОПИС ФЛОГИСТОН
Уз рад треба приложити писану изјаву о ауторству и оригиналности
рукописа („Publication ethics statement“), као и о преносу ауторских
права на часопис ФЛОГИСТОН.
РЕЦЕНЗИЈЕ
Сваки научни рад оцењују барем два рецензента. Рецензентима
се не открива идентитет аутора, и обратно, осим када обе стране
изразе спремност на непосредну комуникацију. У случају да рад
добије једну позитивну и једну негативну рецензију, уредништво
одређује трећег рецензента. Аутори који добију условно позитивне
рецензије дужни су да уваже примедбе рецензената, као и лекто-
ра и уређивачког одбора, а, уколико то не желе, да повуку рад из
штампе. Коначну одлуку о објављивању позитивно рецензираног
текста доноси уређивачки одбор. Измене текста након достављених
рецензија нису дозвољене, осим ако се односе на примедбе рецен-
зената. Уређивачки одбор такође одлучује о категоризацији пози-
тивно оцењених рукописа, на основу критеријума наведених у Ак�у
о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије.
НАВОЂЕЊЕ ИЗВОРА
Саставни делови библиографских јединица (ауторска имена, на-
слов рада, извор итд.) наводе се у складу са усвојеном формом
навођења. У примерима који следе наведене су најчешће цитиране
врсте референци. Неопходно је обратити пажњу на то да се библио-
графска одредница истог дела разликује у зависности од тога да ли
се налази у оквиру фусноте или у списку литературе на крају текста.
Испред сваке одреднице треба да стоји редни број.
I КЊИГЕ
1 аутор:
напомена или фуснота
Име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања: Издавач,
година), страна.6
Пример: Павле Миленковић, Школа Анала, о�ле�и о социо-
лошкој ис�орио�рафији (Нови Сад: Stylos, 2004), 25.
литература
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач,
година.
6
или стране, ако се наводи већи део текста.
383
Пример: Миленковић, Павле. Школа Анала, о�ле�и о социо-
лошкој ис�орио�рафији. Нови Сад: Stylos, 2004.
Ако аутор има иницијал, он се у фусноти наводи између имена и
презимена, а у литератури иза имена (уколико је први наведени
аутор, а ако то није, онда као и у фусноти).
2 аутора:
Име и презиме и име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место
издања: Издавач, година), страна.
Пример: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate
History, 1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52.
Презиме, име и име и презиме аутора. Наслов књи�е. Место из-
дања: Издавач, година.7
Пример: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate
History, 1941–1945. New York: Knopf, 2007.
4 или више аутора:
Име и презиме аутора и др.,8 Наслов књи�е (Место издања: Из-
давач, година), страна.
Презиме, име, име и презиме, име и презиме, име и презиме
и име и презиме аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач,
година.
Примарна одговорност уредника, преводиоца или приређивача,
када није наведен аутор:
Име и презиме, ур., гл. и одг. ур., прев., прир., Наслов књи�е (Ме-
сто издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име, ур., гл. и одг. ур., прев., прир. Наслов књи�е. Ме-
сто издања: Издавач, година.
Ауторизоване књиге са придодатим именом уредника или се-
кундарна одговорност (уредник, преводилац или приређивач уз
аутора):
Име и презиме аутора, Наслов књи�е, ур., гл. и одг. ур., прев.,
прир. Име и презиме (Место издања: Издавач, година), страна.
7
Код три аутора додаје се и треће име и презиме, а прво и друго се одвајају
зарезом.
8
За књиге штампане на страном језику користи се у наставку скраћеница et al.
384
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Уредник, Главни и одговор-
ни уредник, Превео, Приредио Име и презиме.9 Место издања:
Издавач, година.
Поглавље или неки други део књиге – чланци из зборника
радова:
Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у Наслов књи�е, ур.10
Име и презиме (Место издања: Издавач, година), страна.
Пример: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”, in Anthropology and Global
Counterinsurgency, ed. John D. Kelly et al. (Chicago: University of
Chicago Press, 2010), 77.
Пример: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik
Beogradske otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd:
BOŠ, 2008), 175.
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. У Наслов књи�е, уред-
ник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач, година.
Пример: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”. In Anthropology and Global
Counterinsurgency, edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T.
Mitchell and Jeremy Walton, 67–83. Chicago: University of Chicago
Press, 2010.
Пример: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik
Beogradske otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187.
Beograd: BOŠ, 2008.
Поглавље приређеног тома књиге оригинално објављено на
другом месту (као у примарном извору):
Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у Наслов књи�е, уред-
ник Име и презиме, том Наслова књи�е, уредник Име и презиме
(Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. У Наслов књи�е, уред-
ник Име и презиме. Том Наслова књи�е, уредник Име и презиме,
страна. Место издања: Издавач, година.11
9
Уколико има више лица која носе секундарну одговорност, наводе се сва.
10
Уколико је приређено издање збирка или зборник, обавезно се наводи
уредник или приређивач.
11
Уколико је том оригинално издат негде другде, додаје се и: Оригинално
објављено у Име, презиме, ур., Наслов, �ом (Место издања: Издавач,
година).
385
Предговор, уводник, поговор или сличан део књиге:
Име и презиме, предговор, уводник, поговор у Наслов књи�е,
Име и презиме аутора (Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име. Предговор, уводник, поговор у Наслов књи�е, Име
и презиме аутора, страна.
Место издања: Издавач, година.
Електронско издање књиге:
Ако је књига доступна у више формата, требало би навести ону
верзију која је коришћена у раду.
Име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања: Издавач,
година), преузето датум, http://adresa.
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач,
година. Преузето датум. http://adresa.
II ПЕРИОДИКА
Рад у часопису у штампаном облику (један аутор):
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, број,
свеска (година): страна.12
Пример: Далибор Денда, „Војни фактор и изградња фабрике ауто-
мобила у Краљевини Југославији“, Токови ис�орије 3–4 (2008): 10.
Презиме, име. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, број, свеска
(година): стране.13
Пример: Денда, Далибор. „Војни фактор и изградња фабрике
аутомобила у Краљевини Југославији“. Токови ис�орије 3–4
(2008): 9–27.
Рад у часопису (више аутора):
Име презиме и име и презиме, „Наслов текста“, Наслов часо�и-
са, број, свеска (година): страна.
Презиме, име и име и презиме. „Наслов текста“. Наслов часо�и-
са, број, свеска (година): стране.
12
Наводе се само стране које су консултоване приликом писања рада.
13
Наводе се све странице чланка.
386
Чланак у популарном часопису:
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, датум
излажења, страна.
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, датум
излажења.
Чланак у новинама:
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов новина, рубрика,
датум.
Новине било ког дана могу да имају неколико издања или по-
себна издања за одређене географске области (као што је, нa
пример, београдско издање Поли�ике, Блиц за Војводину, итд.),
тако да јединице могу да се помере или избаце у различитим
издањима. Због тога је најбоље прескочити број страна (по
CMS-у).14
Новине се обично наводе у фуснотама или напоменама, али не
и у библиографији (по CMS-у).
Уколико се ипак наведу као библиографска јединица, то треба
учинити на следећи начин:
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов новина, датум,
рубрика.
Приказ или рецензија књиге у часопису:
Име и презиме, „Наслов текста“, приказ Наслов књи�е, Име и
презиме аутора, Наслов часо�иса, датум, година, страна.
Презиме, име. „Наслов текста“. Приказ Наслов књи�е, Име и пре-
зиме аутора. Наслов часо�иса, датум, година.
Текст у on-line часопису:
Име и презиме аутора,15 „Наслов текста“, Наслов часо�иса број,
свеска (година): страна, преузето датум, http://adresa.
14
„Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://
www.chicagomanualofstyle. org/index.html
15
Због боље прегледности модела, у неким примерима се наводи само
један аутор. Међутим, ако постоји више аутора, поступак је исти као што је
објашњено у примерима за опис књига са два или четири аутора.
387
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов часо�иса број,
свеска (година): стране. Преузето датум. http://adresa.
Магистарска теза или докторска дисертација:
Име и презиме аутора, „Наслов тезе или дисертације“ (магистар-
ска теза или докторска дис., Назив факултета, година), страна.
Презиме, име аутора. „Наслов тезе или дисертације“. Магистар-
ска теза или докторска дис., Назив факултета, година.
Рад изложен на научном, стручном скупу или конференцији:
Име и презиме, „Наслов рада“ (рад представљен на Назив скупа
или конференције, Град, Држава, датум одржавања, година).
Презиме, име аутора. „Наслов рада“. Рад представљен на, На-
зив скупа или конференције, Град, Држава, датум одржавања,
година.
III МУЛТИМЕДИЈАЛНА ДОКУМЕНТА

Музичка композиција или партитура:
Име и презиме аутора, „Наслов композиције“, у Наслов �убли-
кације, ур. Име и презиме, страна (Место издања: Издавач,
година).
Презиме, име аутора. „Наслов композиције“. У Наслов �ублика-
ције, уредник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач,
година.
Звучни запис:
Име и презиме аутора, Наслов за�иса, продуцентска кућа
– медиј.
Презиме, име аутора. Наслов за�иса. Име продуцентске куће,
издавача – медиј.
По CMS-у, звучни записи се наводе под именом композитора,
писца или друге особе задужене за садржај. Име извођача се
може додати после наслова. Продуцентска кућа и број записа су
обично довољни да се запис идентификује.16
„Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://

16
www.chicagomanualofstyle. org/index.html
388
Видео-запис:
Наслов филма, медиј, редитељ Име и презиме (Место издања:
Издавач, година).
Наслов филма. Редитељ Име и презиме. Место издања: Издавач,
година. Медиј.
CMS каже да су подаци за видео-записе углавном слични запи-
сима за књиге, са додатком у виду податка о врсти медија. Сце-
не које су појединачно доступне на DVD-у, могу се третирати као
поглавља и цитирати по наслову или броју. Документа која се
могу повремено појављивати, а ту се мисли на критички комен-
тар нпр., цитирају се по аутору и наслову.17
Навођење необјављених радова
Интервју:
Име и презиме аутора интервјуа, Интервју аутора, Место, датум,
година.
Презиме, име аутора интервјуа. Интервју аутора. Место, датум,
година.
Препорука у CMS-у је да је интервјуе најбоље цитирати у напо-
менама, а само повремено их наводити у библиографији.18
Документи извршних владиних органа:
Име министарства, Наслов �екс�а, Име и презиме аутора (Ме-
сто издања: Издавач, година), преузето датум, http://adresa.
Име министарства. Наслов �екс�а. Име и презиме аутора. Ме-
сто издања: Издавач, година. Преузето датум. http://adresa.
Веб сајт (web site):
Овде се не може наћи прецизан модел навођења, јер из ис-
куства знамо да извори са интернета често немају потребне
податке за навођење.19 Најчешће немају ауторе текстова, па чак
ни наслове, а нејасно је и коме припада сајт. Уколико елементи
постоје, наводе се као текстови из часописа, са додатком адре-
се. Ако елемената за навођење нема, најчешће се наводи само
17
Ibid.
18
Ibid.
19
Изузетак представљају електронски часописи који имају све неопходне
податке. Начин њиховог навођења је наведен у тексту.
389
адреса и датум преузимања. Ако неких података ипак има, они
се наводе на следећи начин:
Име организације, „Наслов текста“, Име власника сајта, преузето
датум, http://adresa.
Име организације. „Наслов текста“. Име власника сајта. Преузето
датум. http://adresa.
Или:
Име и презиме аутора, Наслов �ела, издање Име и презиме
уредника или издавача, у Име базе података, преузето датум,
http://adresa.
Име базе података. Преузето датум. http://adresa.
Блог (blog) запис или коментар:
Име и презиме, датум слања коментара (време), коментар на
Име и презиме, „Наслов текста“, Име бло�а датум, година, преу-
зето датум преузимања, http://adresa.
Име бло�а. http://adresa.
Е-mail порука:
Име и презиме, е-mail порука аутору, датум.
Ове поруке се готово никада не наводе у библиографији или
литератури.
Додатне напомене:
– Након првог навођења, једна иста одредница се у наредним
фуснотама може свести на презиме аутора, део наслова и број
стране.
– Ако је фуснота идентична претходној, користи се скраћеница
,,Ibid.“ Уколико је разлика само у броју стране, наводи се ,,Ibid.,
број стране.“ Скраћенице ,,нав. дело“ и ,,н. д.“ се не користе.
– Фусноте које се састоје од неколико извора који доказују једну
чињеницу требало би одвајати знаком тачка са запетом.
– Вишеструки наводи једне фусноте требало би да упућују на прет-
ходну фусноту (нпр.: Види фусноту број... изнад).
– Када се ради о анонимном делу, фуснота и библиографска једи-
ница почињу насловом рада.
390
– а директно цитирање извора без броја страна, требало би кори-
стити назив поглавља, број пасуса, или неку другу организацио-
ну поделу рада.
РАДОВЕ ПРИПРЕМЉЕНЕ ЗА ШТАМПУ ПРОСЛЕДИТИ У ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБ-

ЛИКУ НА СЛЕДЕЋУ Е-МAIL АДРЕСУ:
phlogiston@muzejnt.rs
ГЛАВНИ УРЕДНИК ФЛОГИСТОНА МАРИНА ЂУРЂЕВИЋ, ШЕФ СЛУЖБЕ ИЗДА-
ВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
ТЕЛЕФОН 011/3037962, Е-МAIL АДРЕСА: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
ЗА СВА ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА МОЖЕТЕ СЕ ОБРАТИТИ СЕКРЕТАРУ УРЕД-
НИШТВА МИРЈАНИ БАБИЋ НА ТЕЛЕФОН 011/ 3037962 ИЛИ НА Е-MAIL АДРЕ-
СУ: mirjana.babic@muzejnt.rs
Упутство за ауторе можете преузети са сајта Музеја науке и технике
391
MUSEUM OF SCIENCE AND TECHNOLOGY - BELGR ADE
Phlogiston Journal of the History of Science
Instructions for Authors
The editorial board of The Phlogiston, Journal of the History of Science,

decided to improve the quality of The Phlogiston, thus contributing
to its fuller integration into the international system of exchange of
scientific information, through consistent compliance with the Act on
Editing of Scientific Journals20 adopted by the Ministry of Science and
Technological Development of the Republic of Serbia, which specifies
journal editing in general. Therefore, the works submitted to the
editorial office shall be edited in a standard manner. Moreover, the
editorial board of The Phlogiston accepted the recommendation of the
Ministry of Science and Technological Development of the Republic of
Serbia regarding the consistent application of the rules on references,
meaning that the reference components (names of authors, title,
source etc.) are cited in the same manner in all the works published in
the journal, in accordance with the adopted form of referencing.
In line with the global tradition represented in the journals in the field
of history and other humanities, the editorial board of The Phlogiston,
opted for The Chicago Manual of Style. 16th edition21, specifically the
Humanities Style, Notes-Bibliography version. This referencing style is
very adaptable to various information and it processes sources which
are not provided for in other styles. It includes referencing which
represents bibliography in footnotes and literature. Hereinafter, we
will present manners of source referencing that are commonly used as
reference literature in a scientific work.
Pursuant to the Act on Editing of Scientific Journals and General criteria
for selection of domestic journals for monitoring, evaluation within
the bibliometric report on magazines and referencing in the Serbian
20
Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science
and Technological Development of the Republic of Serbia is available on the
Ministry’s website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/
akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
21
Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of
Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html
393
Citation Index22, the following types of articles will be published in the
Phlogiston Journal:
I SCIENTIFIC ARTICLES
II TECHNICAL ARTICLES
III NEWS ITEMS
IV REVIEWS
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES
I SCIENTIFIC ARTICLES
1. Original scientific paper (paper presenting unpublished results of
one’s own scientific research);
2. Review (paper containing original, detailed and critical review of
the research problem or area in which the author has made a
contribution, visible on the basis of self-quotation);
3. Short or preliminary communication (original scientific, full format
paper, but with small-scale or preliminary character);
4. Communication (previously submitted at a scientific conference, if
not published);
5. Scientific review and/or thesis (discussion on a specific scientific
topic based exclusively on scientific argumentation) and reviews.
Exceptionally, in some areas, scientific paper in the journal can take the
form of monographic study, as well as the critical edition of scientific
material (historical and archival, lexicographic, bibliographic, data
review, etc.) - hitherto unknown or poorly accessible for scientific
research.
II TECHNICAL ARTICLES
Articles presenting experiences useful for improvement of professional
practice, which are not necessarily based on the scientific method
(practices, heritage, casuistry, case studies etc.);
III NEWS ITEMS

- Reviews, comments, discussions, criticism, editorials etc. (if
scientific);
IV REVIEWS
- Book reviews (provided that they have an author), monographs or
collections of papers from scientific conferences, cases, scientific
events etc.
22
CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
394
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES
Special types of articles characteristic for specific disciplines, e.g.
historical reviews, chronicles and chronologies, comments on laws and
other normative acts (regulations, declarations, resolutions, etc.).
Instruction for Preparation of Manuscript
In accordance with the propositions specified under the Act on

Editing of Scientific Journal23 adopted by the Ministry of Science and
Technological Development of the Republic of Serbia, papers submitted
to the editorial office have to be edited in the standard manner. Every
paper shall contain:
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME

II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)
III CONTACT DATA
IV NAME OF THE PAPER
V ABSTRACT
VI KEY WORDS
VII BODY TEXT
VIII TABLES AND CHARTS
IX REFERENCES
X SUMMARY
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME

Author or authors of the paper should provide their full name, including
middle initial.
II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)

Author or authors should provide the full (official) name and registered
address of the institution in which they are employed or the name of
the institution where they conducted research whose results they are to
publish. Long names of institutions are cited as a whole (e.g. University
23
Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science
and Technological Development of the Republic of Serbia is available on the
Ministry’s website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/
akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
395
of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of History Arts,
Belgrade). It is written directly after the author’s name. The function
and title of the author are not specified.
III CONTACT DATA

Address or e-mail address of the author is given in the footnote on the
first page of the article. If there are more than one author, only one
address is specified, usually the first author’s address.
IV NAME OF THE PAPER

Title should accurately refer to the content of the work, including words
suitable for indexing and search. If there is no such word in the title, a
subtitle should be added.
V ABSTRACT
The abstract is a brief informative presentation of the content of work
in the language of the body text, containing from 100 to 250 words. It
should include information such as research objective, method, results
and conclusion. It is desirable that it contains terms that are often used
for indexing and search. The abstract should be placed between the
header (the author’s name, affiliation, title of paper) and key words,
followed by the body text.
VI KEY WORDS
Keywords should be common terms or phrases that best indicate the
content of the work, and allow easy indexing and search. They should
be awarded in accordance with a widely accepted international sources
(list, dictionary or thesaurus, for example: the list of keywords Web
of Science). The number of keywords should not be higher than 10.
Keywords are placed immediately after the abstract.
VII BODY TEXT

- The paper should be submitted in electronic form, in Microsoft
Word in A4 format.
- The paper should be typed in Times New Roman or Arial (font size:
12 pts.).
- Do not use the tab at the beginning of the paragraph.
- Do not use more than one space between words.
- Papers should not exceed two author sheets (32 pages), in A4
format including notes and illustrative part.
- Foreign names and titles in the body text are written in
transcription, the original form in parenthesis when first mentioned.
396
Moreover, when less known abbreviations are used for the first time
their full name in the original should be specified in the parenthesis.
VIII TABLES AND CHARTS

- Graphic images are delivered in a separate directory and should not
be included in the body text (Word version of the work).
- Illustrations should be in TIFF, PSD or JPG format and marked with
numbers used in the text.
- Resolution for illustrations should be 300 dpi (they may have
resolution 72 dpi but with great dimensions – e.g. 80 cm or more).
- Signatures for illustrations may be given as a separate file or at the
end of the text.
TABLES
- Table should not be wider than 12 cm.
- Font cannot be smaller than the body text (12 pts.), but not smaller
than 9 pts.
The Editorial Board reserves the right not to include the illustrations
that do not meet the technical standards of the journal in the final
work.
IX REFERENCES (Reference list)

References include, as a rule, bibliographic sources (articles,
monographs, etc.), which were used during writing and it is exclusively
given in a separate section of the article, in the form of a reference list.
References are cited in a consistent way, in alphabetical order based
on the initial of the author’s surname or the first letter in the name of
the work unless an author or editor are not indicated. References are
not translated into the language of the paper, but it is written in the
language in which it was published.
X SUMMARY
Summary should contain the same as an abstract, but in the extended
scope which should not exceed 1/10 of the text volume. Summary is
given at the end of the article, after the section References.
PROJECT CODE (ACKNOWLEDGEMENTS)

The name and number (code) of the project and/or program name
under which the article originated, as well as the name of the institution
that funded the project or program shall be specified in a separate
footnote at the usual place, as a rule at the bottom of the first page.
397
PREVIOUS VERSIONS OF THE PAPER
If the article in the previous version was presented at a conference in
the oral form (under the same or similar title), information about that
ought to be listed in a separate footnote, as a rule at the bottom of the
first page. The work that has already been published in a journal cannot
be published in some other journal (reprinted) not even under a similar
title or in a modified form.
NOTES (FOOTNOTES)
Notes (footnotes) are provided at the bottom of the page containing the
commented text. It may contain fewer important details, corresponding
explanations, indication of sources used, but it cannot substitute
references.
Bibliographic note consists of two parts: the number in the text and
number in the note at the bottom of the page (footnotes). Notes are
indicated in sequence, starting with number 1, throughout the article,
chapter or text. The numbers in the text should be superscript and
must follow sentences, thoughts, statements (mandatory marked with
quotation marks), punctuation and closing parenthesis. Note must have
a normal sized number.24
AUTHORS’ BIOGRAPHIES
Biographies of all the authors of articles in The Phlogiston Journal will
be published. The biographies, written in a third person, containing 500
characters, shall include the following data:
• Name and surname
• Year of birth
• Education (completed and/or current studies)
• Employment and other professional activities and engagements
STATEMENT OF AUTORSHIP AND ORGINALITY OF THE MANUSCRIPT

AND COPYRIGHT ASSIGNMENT TO THE PHLOGISTON JOURNAL
Manuscript should be accompanied by a written statement of
authorship and originality of the manuscript (“Publication Ethics
Statement”), as well as on copyright assignment to the Phlogiston
Journal.
REVIEWS
Every scientific work is evaluated by at least two reviewers. Reviewers
cannot reveal the identity of the author, and vice versa, except when
both parties express willingness to direct communication. In the event
24
“Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline.
http://www.chicagomanualofstyle. org/ tools_citationguide.html
398
that the work gets one positive and one negative review, the editorial
board appoints the third reviewer. Authors who receive conditional
positive reviews are obliged to take into account the remarks of the
reviewers, editors and the editorial board, and, if they do not want
that, to withdraw the work from the press. The final decision on
the publication of a positive evaluated manuscript is adopted by
the editorial board. Amendments to the text, after the review are
not allowed, unless they relate to the remarks of the reviewers. The
editorial board also decides on categorization of the positively evaluated
manuscript, based on the criteria listed in the Act on Editing of Scientific
Journals of the Ministry of Science and Technological Development of
the Republic of Serbia.
LISTING SOURCES
Main components of bibliographic units (copyright name, title,
source, etc.) shall be specified in accordance with the adopted form of
reference. In the examples that follow, the common types of reference
are specified. It is necessary to pay attention to the fact that the
bibliographic units of the same work differ depending on whether it is
located within the footnotes or in the reference list at the end of the
text. There should be a serial number in front of each reference.
I BOOKS
1 author:
Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication:
Publisher, year), page.25
Example: Pavle Milenković, Škola Anala, ogledi o sociološkoj
istoriografiji (Novi Sad: Stylos, 2004), 25.
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication:
Publisher, year.
Example: Milenković, Pavle. Škola Anala, ogledi o sociološkoj
istoriografiji (Novi Sad: Stylos, 2004).
If the author has an initial, it is stated between the first name and
surname in the footnote, and after the name in the references (if the
first listed author, and if it is not, then, as in a footnote).
2 authors:
Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication:
Publisher, year), page.
Example: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate
History, 1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52.
25
Or pages, if a larger part of a text is quoted.
399
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication:
Publisher, year.26
Example: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate
History, 1941–1945. New York: Knopf, 2007.
4 or more authors:
Note or footnote
Author’s name and surname,27 Book title (Place of publication:
Reference
Surname, name, name and surname, name and surname, name and
surname and name and surname of the author. Book title Place of
publication: Publisher, year.
The primary responsibility of the editor, translator or publisher, when
the author is not specified:
Note or footnote
Name and surname, editor, editor in chief, translator, publisher,
Book title (Place of publication: Publisher, year), page.
References
Surname, name, editor, editor in chief, translator, publisher, Book
title (Place of publication: Publisher, year), page.
Authorised books accompanied by the editorćs name or secondary
responsibility (editor, translator or publisher with the author):
Note or footnote
Name and surname of the author, Book title, editor, editor in chief,
translator, publisher. Name and surname (Place of publication:
Reference
Surname, name of the author. Book title. Editor, editor in chief,
translated by, published by Name and surname.28 Place of
publication: Publisher, year.
Chapter or other part of the book - articles from the collection of
works:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title,
editor.29 Name and surname (Place of publication: Publisher, year),
page.
Example: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”, in Anthropology and Global
26
In case of three authors, third name and surname is added and the first and
seconda name are separated by a comma.
27
For books printed in a foreign language, abbreviation et al. is used.
28
In case of more than one person bearing the secondary responsibility, all of
them are mentioned.
29
In case of a collection or anthology, it is mandatory to specify the editor or
publisher.
400
Counterinsurgency, ed. John D. Kelly et al. (Chicago: University of
Chicago Press, 2010), 77.
Example: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik
Beogradske otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd:
BOŠ, 2008), 175.
References
Surname, name of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor.
Name and surname, page. Place of publication: Publisher, year.
Example: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”. In Anthropology and Global
Counterinsurgency, edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T.
Mitchell and Jeremy Walton, 67–83. Chicago: University of Chicago
Press, 2010.
Example: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik
Beogradske otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187.
Beograd: BOŠ, 2008.
Chapter of the prepared volume of a book originally published
elsewhere (as in the primary source):
Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title,
editor. Name and surname, volume of Book title, editor Name and
surname (Place of publication: Publisher, year), page.
References
Surname, name of the author, “Chapter Title“. In Book title, editor
Name and surname. Volume of Book title, editor Name and
surname, page. Place of publication: Publisher, year.30
Preface, foreword, afterword, or a similar part of the book:
Note or footnote
Name and surname, preface, foreword, afterword in Book title,
Name and surname of the author (Place of publication: Publisher,
year), page.
References
Surname, name. Preface, foreword, afterword in Book title, Name
and surname of the author, page. Place of publication: Publisher,
year.
Electornic publication of a book:
If a book is available in a number of formats, the version used in the
work should be mentioned.
Note or footnote
Name and surname of the author, Book title (Place of publication:
Publisher, year) downloaded date, http://address.
References:
Surname, name of the author. Book title (Place of publication:
Publisher, year) downloaded date, http://address.
30
If the volume was originally published elsewhere, the following is added:
Originally published in Name, surname, editor, Title, volume (Place of
publication: Editor, year).
401
II PERIODICALS
Paper in a journal in the printed form (one author):
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, number,
volume (year): page.31
Example: Dalibor Denda, „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila
u Kraljevini Jugoslaviji“, Tokovi istorije 3-4 (2008): 10.
References
Surname, name. “Text title“. Journal title, number, volume (year):
page.32
Example: Denda, Dalibor. „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila
u Kraljevini Jugoslaviji“. Tokovi istorije 3-4 (2008): 9-27.
Paper in a journal in the printed form (moree author):
Note or footnote
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title,
number, volume (year): page.
References
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title,
number, volume (year): page.
Article in a popular magazine:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, date of
publication, page.
References
Surname, name of the author. “Text title“. Journal title, date of
publication.
Newspaper article:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Newspaper title,
column, date.
Newspaper can have several edition or special editions for specific
geographic areas (such as, for example, Belgrade edition of Politika,
Blic for Vojvodina, etc.), thus the units may be repositioned or
deleted in various editions. Therefore it is recommended to skip the
number of pages (in accordance with CMS).33
Newspapers are usually specified in footnotes and notes, but not in
the references (in accordance with CMS).
However, if they are mentioned as bibliographic unit, it should be
done in the following manner:
References
Surname, name of the author. “Text title“. Newspaper title, date,
column.
31
Only pages used during writing are specified.
32
Article pages are specified.
33
“Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style.
http://www.chicagomanualofstyle. org/index. html
402
Book review in a journal:
Note or footnote
Name and surname, “Text title“, review of Book title, Name and
surname of the author, Magazine title, date, year, page.
References
Surname, name. “Text title“. Review of Book title, Name and
surname of the author. Magazine title, date, year.
Text in on-line magazine:
Note or footnote
Name and surname,34 “Text title“, Magazine title number, volume
(year): page, downloaded date, http://address.
References
Surname, name of the author. “Text title“, Magazine title number,
volume (year): page. Downloaded date, http://address.
Master thesis or PhD thesis
Note or footnote
Name and surname of the author, “Thesis name“ (Master or PhD
thesis, Name of the faculty, year), page.
References
Surname, name of the author, “Thesis name“. Master or PhD thesis,
Name of the faculty, year.
Paper presented at a scientific, professional meeting or conference
Note or footnote
Name and surname, “Paper name“ (paper presented at the Name of
a meeting or conference, City, State, date, year).
References
Surname, name of the author. “Paper name“. Paper presented at the
Name of a meeting or conference, City, State, date, year.
III MULTIMEDIA DOCUMENTS

Musical composition or score:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Composition title“, in Publication
title, editor. Name and surname, page (Place of publication:
Publisher, year).
References
Surname, name of the author. “Composition title“. In Publication
title, editor. Name and surname, page. Place of publication:
Publisher, year.
34
For easier reference models, in some cases, only one author is listed.
However, if there are several authors, the procedure is the same as described in
the examples in the book description with two or four authors.
403
Sound recording:
Note or footnote
Name and surname of the author, Recording title, production house
– media.
References
Surname, name of the author. Recording title. Name of the
production house, publisher – media.
According to CMS, sound recordings are specified under the name
of the composer, writer or other person in charge of the contents.
Name of the performer may be added after the title. Production
house and recording number are usually sufficient to identify the
recording.35
Video recording:
Note or footnote
Film title, media, director Name and surname (Place of publication:
Publisher, year).
References
Film title. Director Name and surname. Place of publication:
Publisher, year. Media.
According to CMS, data for video recordings are usually similiar
to book recordings, with addition of data on media type. Scenes
individually available on DVD, may be treated as chapters and
referred to according to title or number. Documents which may
occassionaly appear, such as critical commentary, e.g. quoted
according to the author and title.36
Listing unpublished works Interview:
Note or footnote
Name and surname of the author, Author’s interview, Place, date,
year.
References
Surname, name of the author. Author’s interview. Place, date, year.
In accordance with CMS recommednations, interviews should be
quoted in footnote, and ocasionaly quoted in references.37
Documents of executive state authorities:

Note or footnote
Name of the ministry, Text title, Name and surname of the author
(Place of publication: Publisher, year), downloaded date, http://
address.
35
“Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style.
http://www.chicagomanualofstyle. org/index. html
36
Ibid.
37
Ibid.
404
References
Name of the ministry. Text title. Name and surname of the author.
Place of publication: Publisher, year. Downloaded date. http://
address.
Web site:
Hereinafter the precise referencing model is presented, since we
know from experience that the sources from the Internet often do
not have the necessary referencing data.38 Generally there are no
authors of texts, or even titles, and it is unclear to whom the site
belongs. If these elements exist, they are referred to as articles
from the magazine, with the addition of address. If there are no
referencing elements, only address and donwloading date are
specified. If there are some data, they are listed as follows:
Note or footnote
Name of organization, “Text title“, Name of the website owner,
downloaded date, http://address.
References
Name of organization. “Text title“, Name of the website owner,
Or:
Note or footnote
Name and surname of the author, Paper title, edition Name and
surname of the editor or publisher, in Name of the database,
References
Name of database. Downloaded date. http://address.
Blog recording or comments:
Note or footnote
Name and surname, date of comments posting (time), comments
on Name and surname, “Text title“, Blog title date, year, dowloaded
date, http://address.
References
Blog title. http://address.
E-mail message:
Note or footnote
Name and surname, e-mail message to the author, date.
References
These messages are always never mentioned in bibliography or
references.
Additional notes:
- After the first mentioning, the same reference in subsequent
footnotes may be reduced to the author’s surname, part of the
title and page number.
38
Exception are electronic magazines which have all the necessary data. The
manner of referencing is mentioned in the text.
- If a footnote is identical to the previous, the abbreviation Ibid. is
used. If the difference is just in the page number, Ibid. and page
number. Abbreviation “above mentioned“ work is note used.
- Footnotes including several sources which prove one fact should
be divided by a comma.
- Multiple references of a single footnote should refer to a previous
footnote (e.g. Look the footnote number...above).
- In case of an anonimous work, footnote and bibliographic unit
begin with the work title.
- For direct source referencing without page numbers, chapter title,
paragraph number or other organizational part should be used.
PAPERS PREPARED FOR PRINTING ARE TO BE SENT IN ELECTRONIC FORM TO THE

FOLLOWING E-MAIL ADDRESS: phlogiston@muzejnt.rs
EDITOR IN CHIEF OF THE PHLOGISTON JOURNAL IS MARINA DJURDJEVIC, HEAD
OF PUBLISHING DEPARTMENT, TEL. +381 11 3037962, E-MAIL ADDRESS: marina.
djurdjevic@muzejnt.rs
FOR FURTHER EXPLANATIONS, PLEASE DO NOT HESITATE TO CONTACT THE
SECRETARY OF THE EDITORIAL BOARD, MIRJANA BABIC, TEL. +381 11 303 79 62
OR E-MAIL ADDRESS: mirjana.babic@muzejnt.rs
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
001
ФЛОГИСТОН : часопис за историју науке =

Phlogiston : journal of the History of Science/ главни
уредник Марина Ђурђевић. - 1995, бр. 1-
. - Београд : Музеј науке и технике, 1995-
(Нови Сад : Sajnos). - 24 cm
Годишње. – Главни стварни наслов од бр. 13 (2005)

Phlogiston. - Текст на срп. и енгл. језику.
ISSN 0354-6640 = Флогистон
COBISS.SR-ID 102451463
ISSN 0354-6640
9 770354 664005 ˃

Phlogiston 25

Uploaded by

Copyright:

You might also like

Phlogiston 25

Uploaded by

Document Information

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Phlogiston 25

Uploaded by

Copyright:

БРОЈ 25 ГОДИНА 2017

МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Сви научни радови се рецензирају

83 Karl H.C. Ludwig

129 Andrey G. Vaytens

143 Огњен Ш. Миљанић

155 Александар Грубић

195 Весна П. Тодорчевић

253 Снежана Д. Тошева

269 Александра Савић

289 Миодраг Марковић

293 Бранислав Митровић

295 Elizabeta Dimitrova

306 Миланка Тодић

309 Слaвeнкo Teрзић

311 Иван Рашковић

316 Миодраг Марковић

319 Нaђa Куртoвић-Фoлић

324 Jeлeнa Ћaлић

330 Ружица Богдановић

333 Миодраг Марковић

341 Мила Љ. Николић

345 Слaвeнкo Teрзић

347 Петар М. Цигић

350 Мирко Грчић

362 Горан М. Бабић

373 Драгана Ј. Мецанов

377 У�у�с�во ау�орима

SYMBIOSIS OF LANDSCAPE AND URBAN PLANNING

ference: “Capital A”; The research is a result of integral scientific project

Key words: landscape urbanism, identity of the city, riverfront areas,

4Barbara Engel, “Perspectives of public spaces in Irkutsk. Visions. Allianc-

5Elina E. Krasilnikova, Landscape Urbanism. Theory↔Practice (Volgograd: Re-

State of the Matter

These questions were the focus of numerous publications from differ-

8 Charles Waldheim, The Landscape Urbanism Reader (New York: Princeton

chitecture (New York: Princeton Architectural Press, 1999), 25.

Figure 1. The project of revival of the Sanlihe River Ecological

Figure 2. Sanlihe river project. “Steel city” is rejuvenated to be a

Figure 4. Sanlihe river project. The creation of bead-like wetlands

Thus, Turenscape projects made the necessary transition from the

11Konjian Yu, “The Big-Foot Revolution”, Turenscape, accessed November

ture networks. So, green infrastructure creates conditions for further

The Irwell City Park project is part of the regeneration of central

able asset and a catalyst of the regeneration process again became

scapes included the establishment of a system of design of publicly

We analyzed the experience of the Nordic countries in the creation

12Stig L. Andersson, “About Nature”, SLA, last modified October 3, 2015,

Figure 25, 26. The concept of development of Kaban lake system

13 Isabelle Lomholt, “Kalvebod Waves, Denmark”, e-architect, an online

14Liliana Nabiullina and Vladimir Kazantsev, “Kaban 2.0: What a Treasure

15 Sarah W. Goldhagen, “Park Here”, New Republic Journal of Opinion 92010,

Sverdlovsk (building and architecture) (Moscow: Stroyizdat, 1980), 56.

17Justin Hollander and Ann Sussman, Cognitive Architecture: Designing for

“We reject concrete in favor of ecological materials, purify water,

Here, the authors of the paper, based on an analysis of foreign

The basic approaches and methods of architectural and landscape

The authors have identified the main approaches (directions) and

pedestrian street. This approach will implement a principally new

Proposals for architectural and landscape organization of riverside

Consideration of project proposals and models for architectural and

riverfront areas and objects located on it, objects of Landscape Ar-