1. Često osećam bol u predelu čela i korena nosa.

Da li to može da bude
posledica zapaljenja sinusa?
Isidora, Vranje

2. Svakih 10ak dana grlo mi se zacrveni i boli me, iako nemam temperaturu.
Šta može da bude u pitanju?
Miroslav, Negotin

3. Kako se može prepoznati devijacija nosa kod odojčadi? Moja beba ponekad
otežano diše i sumnjam da je to u pitanju.
Nina, Sremska Mitrovica

1. Bol u predelu čela i korena nosa može da bude posledica akutne ili hronične upale čeonog
sinusa, ali i posledica otežanog disanja na nos zbog devirane nosne pregrade ili
alergijskog rinitisa. U obzir mogu da dodju i benigni tumori čeonog sinusa (najčešće su u
pitanju koštani tumori- osteomi). Opisani bol može da se javi i zbog povećanog očnog
pritiska- glaukoma, ali i zbog dehidriranosti, hipertenzije, hipotireoze. Takođe, migrena ili
klaster glavobolja mogu da daju bol koji opisujete. Za definitivno postavljanje dijagnoze
neophodan je pregled otorinolaringologa sa radiološkom dijagnostikom (skener
paranazalnih sinusa) i eventualnim alergološkim ispitivanjem, a ukoliko je ORL nalaz
uredan, savetuje se pregled oftalmologa, neurologa, neurohirurga i interniste.

2. Najverovatnije se radi o hroničnom faringitisu, stanju kod kog je sluznica ždrela

osetljiva i sklona čestim upalama. Najčešće je razlog iritacije otežano disanje na nos
(zbog devijacije nosnog septuma, alergijskog rinitisa, uvećanih nosnih školjki). Disanje
na nos podrazumeva filtraciju, zagrevanje i vlaženje vazduha, a ukoliko pacijent diše na
usta, nepročišćen vazduh iritira sluznicu ždrela. Takođe, hroničnu upalu ždrela može da
izazove izlaganje isparenjima i aerozagadjenjima na poslu ili u uslovima životne sredine,
kao i veliki vokalni napor (kod zanimanja kao što su profesori, vaspitači, glumci,
pevači…). Ždrelo može da iritira i refluks želudačne kiseline iz želuca kroz jednjak, kao i
svakodnevno konzumiranje nikotina. Moguće je da hronična infekcija nosa, krajnika ili
zuba dovodi do Vaših tegoba. Bris nosa i ždrela, alergološko ispitivanje, kao i pregled
otorinolaringologa sa uzimanjem podataka o navikama i izloženosti štetnostima trebalo bi
da dovedu do definitivne dijagnoze.
3. Devijacija nosnog septuma prisutna je kod oko 20 posto novorođenčadi i odojčadi. Najčešći
razlog devirane nosne pregrade jeste pritiskanje nosića u toku intrauterinog razvoja ili prilikom
porođaja, a ređe do devijacije dovode povrede u toku detinjstva. Ukoliko se radi o iskrivljenosti u
prednjim partijama septuma, vrh nosića nije simetričan u odnosu na srednju liniju lica, već
vidljivo "skreće" u levo ili desno. Kod devijacija koje su u zadnjim partijama, spoljašnji izgled
nosića je nepromenjen. Deca koja imaju značajnu devijaciju nosnog septuma otežano i čujno dišu
kroz nosić, imaju slabiji apetit i zamaraju se dok jedu, sklonija su krvarenjima iz nosića i
infekcijama nosa, kao i upalama srednjeg uva.

Definitivna dijagnoza se dobija nakon pedijatrijskog i ORL pregleda. Nekada se i u samom

porodilištu, prilikom sumnje na izrazenu devijaciju septuma uradi test prohodnosti nosića.
Akrilne ili silikonske šuplje cevčice prečnika 4mm, i dužine 10 cm, plasiraju se u jednu pa u
drugu nozdrvu. Ukoliko cevčice neometano prolaze dužinu od 4 centimetra, smatra se da ne
postoji značajna devijacija, a samim tim ni smanjenje protoka vazduha kroz nosne šupljine.
Ukoliko cevčice ne mogu da prođu dužinu od 4 cm, smatra se da devijacija postoji.
Operacija devijacije nosnog septuma (septoplastika) izrazito retko se radi pre 18. godine zivota
zbog rasta i razvoja kostiju lica u detinjstvu i pubertetu. Ipak, u slucaju izrazito otezanog disanja
za koje je potvrdjeno da je posledica krive nosne pregrade, moguce je operisati nos i ranije. U
svakom slucčju, ukoliko dete izrazito otezano dise na nosic, savetuje se pregled
otorinolaringologa, s obzirom da te tegobe mogu da budu posledica i drugih stanja (uvećani treći
krajnik, izraštaji u nosu, strano telo nosića).