PRIMENA NUMERIČKI UPRAVLJANIH MAŠINA

Najčešće se primena numeričkog upravljanja povezuje sa upravljanjem mašina alatki u

industriji obrade metala ili nekog drugog materijala (na primer drveta). Mašinska obrada jeste
bila oblast prve primene NC tehnologije i još uvek je jedna od najvažnijih i najdominantnijih.
Međutim, numerički upravljane mašine imaju primenu u svim granama industrije, samo što
tamo ne vrše neposrednu obradu. Tako su na primer, u tekstilnoj industriji našle masovnu
primenu u upravljanju procesima sečenja, pletenja, tkanja i slično. Takođe i u ostalim granama
industrije: farmaceutskoj, procesnoj, elektroindustriji i u drugim granama.

Osnovne prednosti primene numerički upravljanih u odnosu na konvencionalne mašine alatke

su:
• povećanje produktivnosti smanjenjem ukupnog vremena, usled smanjenja glavnog i
pomoćnog vremena,
• visoka tačnost obrade i neznatna kontrola obratka,
• obrada delova složenijih profila koji se teško mogu da ostvare na konvencionalnim mašinama,
• povećanje vremenskog stepena iskorišćenja mašine,
• smanjenje broja i trajanja pripremnih operacija (obeležavanje, zabušivanje i sl.),
• jednostavnije upravljanje procesom proizvodnje,
• izbegnuta potreba za visokostručnim poslužiocem mašine alatke,
• poslužilac mašine alatke ima više slobodnog vremena i može da prati rad druge mašine i tako
dalje.

Nedostaci primene su:

• obavezno planiranje rada do detalja, kao kod svake automatizovane proizvodnje,
• veliki investicioni troškovi povećavaju troškove mašinskog sata,
• potreba za visokostručnim programerima,
• pouzdanost numerički upravljane u odnosu na konvencionalnu mašinu alatku može biti niža,
• veći efekti se ostvaruju u automatizaciji velikoserijske proizvodnje i tako dalje.

STRUKTURA NUMERIČKI UPRAVLJANIH MAŠINA ALATKI

Numerički upravljani sistem je skup podsistema sa određenim konstruktivnim karakteristikama

koji su međusobno funkcionalno povezani u celinu, ali tako da se svaki podsistem može tretirati
kao posebna celina sa potpunom strukturom podsistema.

S obzirom da se numerički upravljana mašina može smatrati kao numerički upravljani obradni
sistem, to je njena opšta strukturna šema.

Strukturu numerički upravljane mašine alatke čine:

• numerički upravljačka jedinica - NUJ,
• pogonski sistem - PS,
• upravljani sistem - US i
• merni sistem – MS.
Programiranje obradnih procesa na numerički upravljanim obradnim sistemima obuhvata niz
aktivnosti na sistematizaciji obradnih informacija, njihovom ispisivanju određenim
redosledom prema pravilima programskog jezika u formi upravljačkog programa. Preko
upravljačkog programa numerički upravljana mašina dobija, na određeni način kodirane, sve
potrebne informacije za automatsku obradu nekog elementa. To su informacije o potrebnim
kretanjima (glavnim i pomoćnim), informacije za uključivanje i isključivanje izvršnih organa
mašine, početak i završetak programa, informacije za automatsku izmenu alata, podatke o
režimima obrade i dr.

Upravljački programi unose se u numeričkom obliku u numerički upravljačku jedinicu – NUJ.

Upravljačka jedinica tako pripremljene informacije obrađuje i prema stepenu prioriteta
saopštava izvršnim organima mašine. Na taj način se ostvaruje upravljanje procesom obrade
radi ostvarenja potrebne konfiguracije izratka.

Pogonski sistem - PS treba da realizuje naredbe dobijene od NUJ. On vrši pokretanje radnih
organa mašine, brzinama i pomacima datim upravljačkim programom, vodi ih po zadatim
putanjama i dovodi u zadate položaje.

Upravljani sistem - US čini mašina alatka. Ona treba da ostvari programom zadate naredbe. Na
nju se postavljaju alati i pripremak koji, vršenjem relativnih kretanja, formiraju konturu izratka.

Tačno vođenje i dovođenje radnih organa u zadate položaje značajno je za tačnost oblika i
veličina izratka. Tu ulogu preuzima merni sistem - MS koji daje signal o položaju, poziciji ili
stanju radnog organa mašine.