Ivan Klajn • Milan [ipka

VELIKI RE^NIK STRANIH RE^I I IZRAZA

 BIBLIOTEKA RE^NICI
Kwiga 1

Ivan Klajn • Milan [ipka

VELIKI RE^NIK STRANIH RE^I I IZRAZA

Recenzenti:
prof. dr MILORAD RADOVANOVI], dopisni ~lan SANU
prof. dr BOGDAN L. DABI]

Izdava~
PROMETEJ
Trg Marije Trandafil 11, Novi Sad

Direktor i urednik
ZORAN KOLUNXIJA

Elektronska obrada i prelom

DAVOR PAL^I]

Korice i grafi~ka oprema

LASLO KAPITAW

Tehni~ki urednik
SIBIN SLAVKOVI]

[tampa
KULTURA, Ba~ki Petrovac

Tira`
5000 primeraka

Novi Sad, 2008

Pokroviteq izdawa: Izvr{no ve}e AP Vojvodine

 IVAN KLAJN • MILAN [IPKA

VELIKI RE^NIK
STRANIH RE^I
I IZRAZA
TRE]E DOPUWENO I ISPRAVQENO IZDAWE
SARADNICI

Konsultanti:
prof. dr Darinka Gortan-Premk
prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU
prof. dr Danko [ipka, red. prof. slavistike, Arizona State University (SAD)

Saradnici za primarnu obradu gra|e:

dr Jovan Ajdukovi}, mr Jelena Ajxinovi}, Biqana Babi}, mr Isidora Bjelakovi},
Ivana Bojovi}, mr Gordana Bursa}, mr Nata{a Vulovi}, mr Mirjana Go~anin, mr
Nata{a Dragin, Tatjana Pivni~ki-Drini}, dr Radmila @ugi}, mr Dragana Kita-
novi}, Aleksandra Kolari}, mr Ivana Kowik, mr Marija Milosavqevi}, mr Dragana
Radovanovi}, dr Sreto Tanasi}, Zvezdana [elmi}, mr Gordana [trbac (definicije
zna~ewa), Alma Ota{evi} i dr \or|e Ota{evi} (etimologije), dr Zoran Milivoje-
vi} (terminologija iz psihologije i psihijatrije), Angelina ^ankovi}-Popovi}
(sakralna pravoslavna terminologija), Predrag Raji} (me|unarodne latini~ne skra-
}enice), Davor Pal~i} (Prilozi: merne jedinice).

Nau~ni sekretar projekta, koordinator primarne obrade i obra|iva~ novih re~i:

dr \or|e Ota{evi}

Stru~no-tehni~ka pomo}:
Predrag Kova~evi}, Borka Kolunxija, Branislav Kordi}, Sla|ana Novakovi}

Re~nik je izra|en u okviru projekta IK œPROMETEJŒ Novi Sad, uz delimi~nu finan-

sijsku podr{ku Izvr{nog ve}a Vojvodine i Ministarstva kulture i medija Srbije.

© Izdava~ka ku}a œPROMETEJŒ, Novi Sad

SARADNICI NA PRIPREMI TRE]EG IZDAWA

Saradnici za obradu gra|e:

prof. dr Darko Tanaskovi} (orijentalne pozajmqenice), prof. dr Danko [ipka
(ra~unarska i automehani~arska terminologija), dr \or|e Ota{evi} (nove i ne-
zabele`ene strane re~i), teatrolog Jovan ]irilov (pozori{na i filmska termi-
nologija), mr Aida Kr{o (ujedna~avawe leksikografskog postupka i primarna elek-
tronska obrada).

Stru~no-tehni~ka pomo}:
Angelina ^ankovi}-Popovi}, Predrag Kova~evi}, Predrag Raji}, Sla|ana Nova-
kovi}, Tijana Tanasi}.
 SADR@AJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Uz tre}e, popravqeno i dopuweno izdawe . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Ç. U V O D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Uputstva za kori{}ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Izvori gra|e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i . . . . . . . . . . . . . . . 37
Prefiksi i prefiksoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Sufiksi i sufiksoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
ÇÇ. R E ^ N I K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
PRVI DEO: Adaptirane re~i i izrazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
DRUGI DEO: Izvorni izrazi, izreke i skra}enice . . . . . . . . . 1507
1. Izvorni izrazi i izreke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1509
2. Me|unarodne (latini~ke) skra}enice . . . . . . . . . . . . . 1627
ÇÇÇ. P R I L O Z I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1661
Zakonske merne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1663
Pravila upotrebe i pisawa mernih jedinica i fizi~kih veli~ina . 1672
Merne jedinice koje nisu u SI sistemu. . . . . . . . . . . . . . . . . 1673
Periodni sistem elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1676

5
 PREDGOVOR

Ovaj re~nik rezultat je intenzivnog troipogodi{weg rada autora i sa-

radnika okupqenih na projektu zasnovanom u IK œPrometejŒ Novi Sad 2003.
godine. U toku rada nastojali smo da ostvarimo dvostruku namenu kwige: prvo,
da {irokom krugu korisnika u razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota, pre
svega onima u {kolstvu, nauci, kulturi, administraciji i informativnim me-
dijima, poslu`i kao bogat, savremen i pouzdan izvor informacija o izgovoru,
pisawu, poreklu, zna~ewu i upotrebi stranih re~i, i, drugo, da svojim sadr`a-
jem i na~inom obrade doprinese daqem prou~avawu stranih leksi~kih nanosa
u srpskom jeziku. S obzirom na takvu namenu, izrada Velikog re~nika stranih
re~i i izraza zahtevala je obavqawe niza slo`enih stru~nih operacija, po~ev
od kriti~kog pretresa postoje}ih re~nika te vrste u nas, uz ispravqawe wiho-
vih brojnih propusta, zabluda i gre{aka u izboru leksema za obradu, etimolo-
gijama i definicijama zna~ewa, posebno u Vujaklijinom Leksikonu stranih
re~i i izraza, preko utvr|ivawa obuhvatnog i funkcionalnog alfabetara, do
same obrade odabranih leksema u skladu sa savremenim leksikografskim prin-
cipima. U tom mukotrpnom poslu nailazili smo na mnoge te{ko}e, uglavnom
zbog nedostatka prethodnih stru~nih elaboracija, tako da smo iskrsle proble-
me morali re{avati œu hoduŒ kako bi se ve} u prvom izdawu zadovoqili prak-
ti~ni i nau~ni kriterijumi utvr|eni na po~etku rada. I pored tih napora,
ostalo je, zbog kratkog vremena za tako obiman posao, jo{ dosta toga {to tek
treba da se istra`i i re{i, pa se stoga uz drugo, pro{ireno izdawe (za dve ili
tri godine) predvi|a objavqivawe analiti~ke monografije Strane re~i, a u
me|uvremenu i ve}eg broja rasprava i ~lanaka u lingvisti~kim ~asopisima o
stranim leksi~kim nanosima u srpskom jeziku. Tako }e se na{ rad nastaviti u
dva pravca: (1) dopuwavawa Re~nika novom gra|om i (2) svestranog prou~avawa
statusa i upotrebe stranih re~i u srpskom jeziku, {to }e, nadamo se, doprineti
i poboq{awu funkcionalne i nau~ne vrednosti ovog priru~nika.

7
 Predgovor

U realizaciji ovog projekta u~estvovao je ve}i broj saradnika: konsulta-

nata, pomo}nih obra|iva~a etimologija i definicija zna~ewa, stru~no-teh-
ni~kih pomaga~a i drugih. Svima wima izra`avamo zahvalnost za pomo} u radu.
Posebnu zahvalnost dugujemo konsultantima: prof. dr Darinki Gortan-Premk,
prof. dr Aleksandru Lomi i prof. dr Danku [ipki, koji su nam svojim drago-
cenim savetima pomogli u koncipirawu Re~nika i re{avawu leksikografskih
problema u wegovoj izradi, a prof. dr Darinka Gortan-Premk i u kona~nom ob-
likovawu teksta, kao i dr \or|u Ota{evi}u, koordinatoru primarne obrade i
nau~nom sekretaru projekta, koji je ulo`io dosta truda da se poslovi na projek-
tu obave kvalitetno i u planiranim rokovima, a uz to je i sam u~estvovao u pri-
marnoj obradi etimologija i obradio znatan broj novih re~i. Zahvaqujemo i
prof. dr Darku Tanaskovi}u, koji nam je pomogao u obja{wavawu nekih speci-
fi~nih orijentalizama i time doprineo da date informacije budu kompletni-
je i pouzdanije. Od velike koristi u zavr{noj fazi rada bile su nam primedbe i
sugestije recenzenata: prof. dr Milorada Radovanovi}a i prof. dr Bogdana L.
Dabi}a, za poboq{awe teksta, pa i wima dugujemo veliku zahvalnost.
Treba na kraju ista}i da je inicijativa za izradu ovoga re~nika potekla
od gospodina Zorana Kolunxije, direktora IK œPrometejŒ iz Novog Sada, koji
je obezbedio finansijsko pra}ewe realizacije celokupnog projekta i u toku ra-
da davao autorima svesrdnu podr{ku i pru`ao tehni~ku pomo} kad god je to za-
trebalo, za {ta mu i ovom prilikom najsrda~nije zahvaqujemo. Unapred zahva-
qujemo za poverewe i korisnicima priru~nika, posebno onima koji budu ose-
tili potrebu da nam se jave sa svojim kriti~kim primedbama ili predlozima za
oboga}ivawe sadr`aja i usavr{avawe na~ina obrade u novim izdawima, jer re-
~i iz drugih jezika, danas ponajvi{e iz engleskog, neprestano nam sti`u, pa ih
je potrebno svakodnevno bele`iti i stru~no obra|ivati. Zbog toga je ovaj
re~nik otvorena kwiga, kao {to smo i mi u tom pogledu otvoreni za `ivu sarad-
wu sa korisnicima, spremni da im iza|emo u susret i olak{amo snala`ewe u
razumevawu i upotrebi stranih re~i u na{em jeziku.

U Beogradu, 1. septembra 2006.

Autori

8
 UZ TRE]E, POPRAVQENO I DOPUWENO IZDAWE

Nepunu godinu i po dana od objavqivawa prvog izdawa Velikog re~nika

stranih re~i i izraza (krajem decembra 2006) pojavquje se, evo, i tre}e popra-
vqeno i dopuweno izdawe ove na{e kwige. Time izvr{avamo obe}awe dato u
Predgovoru prvom izdawu da }emo i daqe pratiti, bele`iti, prou~avati i ob-
ra|ivati strane re~i u na{em jeziku kako bismo korisnicima Re~nika omogu-
}ili boqe razumevawe i pravilnu upotrebu i najnovijih re~i koje u srpski je-
zik neprestano ulaze iz drugih jezika, ponajvi{e iz engleskog. U tome poslu od
ne male pomo}i bili su nam saradnici na pripremi drugog izdawa, istaknuti
stru~waci u leksikografiji i poznavaoci pojedinih podru~ja stru~no-na-
u~nih terminologija: prof. dr Darko Tanaskovi}, orijentalista i islamolog
(sa Filolo{kog fakultet u Beogradu), prof. dr Danko [ipka, red. prof. slavi-
stike (Arizona State Univrersity, U.S.A.), dr \or|e Ota{evi} (vi{i nau~ni sa-
radnik Instituta za srpski jezik SANU), teatrolog i leksikograf Jovan ]iri-
lov, mr Aida Kr{o i drugi, ali i sami korisnici koji su se odazvali na{em po-
zivu u prvom izdawu œda nam se jave svojim kriti~kim primedbama ili predlo-
zima za oboga}ivawe sadr`aja i usavr{avawe na~ina obrade u novim izdawi-
maŒ. Najvi{e korisnih sugestija za dopunu Re~nika dobili smo od na{eg is-
taknutog epidemiologa, prof. dr Zorana Radovanovi}a iz Beograda, zatim dr
\or|a Vukmanovi}a, profesora matematike na Gra|evinskom fakultetu u Beo-
gradu, dr Sne`ane Petrovi} iz Instituta za srpski jezik SANU, potpukovnika
Bobana Stevanovi}a, dipl. arabiiste iz Beograda, mr \or|a Sredanovi}a iz
Lastve Trebiwske, kao i ~italaca NIN-a Vladana Zdanskog iz Novog Sada, Zo-
rana Leki}a iz Stokholma i gosp. Dragomira Radivojevi}a. Svima wima duguje-
mo zahvalnost za trud ulo`en u temeqito i pa`qivo i{~itavawe Velikog
re~nika stranih re~i i izraza, koji }e, zahvaquju}i i wihovim nastojawima, u
ovom, tre}em, popravqenom i dopuwenom izdawu, biti potpuniji i boqi, a sa-
mim tim i korisniji.
U pripremi ovog izdawa, uz u~e{}e, pored ostalih, i stru~no-tehni~kih
saradnika iz Prometeja, koji nam je kao izdava~ i ina~e pru`ao svu potrebnu
tehni~ku podr{ku, na ~emu zahvaqujemo posebno gosp. Zoranu Kolunxiji, tekst
prethodna dva izdawa pa`qivo je pregledan, pri ~emu nisu otklawani samo

9
 Predgovor

tehni~ki propusti prilikom {tampawa ({tamparske i sl. gre{ke: slovne, ak-

cenatske i druge, propu{tene upu}iva~ke odrednice i sl.) nego je, u okviru po-
pravki i poboq{awa teksta, ujedna~en i leksikografski postupak u obradi po-
jedinih odrednica koje nisu bile u skladu s koncepcijom Re~nika. Najve}a pa-
`wa posve}ena je dopunama, koje su podrazumevale dva postupka: prvo, uno{e-
we i kompletnu obradu novih odrednica, koje nisu bile zastupqene u prethod-
nim izdawima, a u me|uvremenu se, zbog wihove ~este upotrebe u govornoj prak-
si i interesovawa korisnika, pokazalo da ih je potrebno uneti i, drugo, pre-
stilizacije nekih definicija zna~ewa, koje nisu bile dovoqno precizne ili
jasne, ili pak dodavawe novih zna~ewa iz oblasti stru~no-nau~nih terminolo-
gija u {iroj op{toj upotrebi. Pri tome su kori{}eni i dodatni izvori i lite-
ratura, kao {to su kwige: Da li znate?, tomovi Ç do ç, Fond Ribnikar — Poli-
tika, Beograd 2004–2007, dr Aleksandra Vrane{, Od rukopisa do biblioteke
— Pojmovnik, izd. Filolo{ki fakultet Beograd, 2006, Jovan ]irilov, Re~ ne-
deqe 1995–2005, Prosveta, Beograd, 2006, Tawa Popovi}, Re~nik kwi`evnih
termina, Logos Art, Beograd, 2007. Sve te publikacije unesene su naknadno me-
|u izvore gra|e u prvom, uvodnom delu Re~nika.
Ovo izdawe razlikuje se od prethodnih najvi{e po tome {to se u wemu na-
lazi vi{e od hiqadu novoobra|enih re~i, izraza i skra}enica i isto toliko,
ako ne i vi{e, prestilizacija i dopuna definicija zna~ewa ranije uvr{tenih
odrednica.
Pri izboru re~i koje smo uneli u tre}e izdawe rukovodili smo se, pre
svega, potrebama korisnika. Idu}i wima u susret, obradili smo vi{e stru~nih
termina koji su u{li u op{tu upotrebu, prvenstveno iz onih oblasti koje su u
tesnoj vezi sa svakodnevnim `ivotom i problemima na{ih qudi: iz medicine,
farmacije, sporta, muzike, tehnike, mode, politike, informatike i uop{te ko-
munikacija, sakralne sfere i sl. Tu su, naravno uvr{tene i najnovije pozajmqe-
nice iz stranih jezika, koje se susre}u u {tampi, na radiju i televiziji, ili sva-
kodnevnom govoru, a za koje nemamo svoje dobre zamene, ili ih uop{te nemamo.
Po{to je na{ re~nik zami{qen i kao priru~nik koji treba da doprine-
se razvijawu kulture govora, gde god je to bilo potrebno upozoravali smo, ~e-
{}e nego u ranijim izdawima, na pogre{ne oblike, ali i na pogre{nu i prete-
ranu upotrebu stranih re~i i izraza, sve uz upu}ivawa na pravilna, boqa, ili
bar druk~ija re{ewa. Pri tome smo se ~uvali puristi~kih intervencija, po-
sebno onih ekstremnih, koje su karakteristi~ne za savremeni hrvatski je-
zi~ki standard. Na drugoj strani, opet, nastojali smo da upozorimo korisni-
ke i na drugu krajnost — ovaj put karakteristi~nu za srbistiku — na nemaran
odnos prema prodoru stranih re~i za koje ve} imamo svoje doma}e ili odavno
odoma}ene strane re~i istoga zna~ewa. S tim u vezi prof. Milorad Radovano-
vi} dobro je rekao:

10
 Predgovor

œ... biti protiv uticaja stranih jezika (a osobito engleskoga) na jezike

sveta, u leksikonu naro~ito, pa i na srpski, zaludno je i besmisleno, a
prepu{tawe toga toka stihiji i slu~ajnostima, opasno je nekulturno.Œ
Slede}i tako aktivan, ali umeren i odmeren odnos prema upotrebi stranih
re~i, nastojali smo da na{ re~nik bude putokaz i u tom pogledu, pa smo u vezi s
tim na jo{ vi{e mesta nego ranije u ovom izdawu davali neophodne napomene.
U pripremi Re~nika za {tampu izdava~ je nastojao da se prostor za ovako
obimne dopune obezbedi funkcionalnijom tehni~kom obradom, a ne na u{trb
sadr`aja, tako da je ukupni obim kwige tek neznatno pove}an pa ne}e izazivati
pote{ko}e pri wenom kori{}ewu.
Tre}im, dopuwenim izdawem Velikog re~nika stranih re~i i izraza ne
zavr{ava se na{ rad na pra}ewu, bele`ewu, prou~avawu i obradi stranih lek-
si~kih nanosa u srpskom jeziku. Stoga ova kwiga i daqe ostaje otvorena za nove
dopune i usavr{avawa, u kome poslu o~ekujemo, kao i dosada, punu saradwu ko-
risnika, dakle onih kojima je namewena.

U Beogradu, 15. aprila 2008.

Autori

11
 Ç. U V O D

UVODNE NAPOMENE

0. Predaju}i ovo delo zainteresovanim korisnicima i kulturnoj javnosti,

ose}amo obavezu da ka`emo ne{to vi{e o potrebi izrade i izdavawa re~ni-
ka stranih re~i uop{te, zatim o osnovnim razlozima za izradu ovoga pri-
ru~nika, te o wegovom nazivu, sadr`aju, izboru gra|e i na~inu obrade.
1. Potreba izrade i izdavawa re~nika stranih re~i
1.1. Svi civilizovani narodi s izgra|enim i razvijenim standardnim jezi-
kom, pored drugih leksikografskih izdawa, imaju i re~nike stranih re-
~i. Na nema~kom govornom podru~ju poznat je, na primer, Duden Fremd-
worterbuch, na ruskom postoje: Slovarâ inostrannáh slov (Izdatelâstvo
œRusskiè àzákŒ, Moskva, 1998), L. P. Krásin: Tolkováè slovarâ
inoàzá~náh slov (Izdatelâstvo œRusskiè àzákŒ, Moskva, 1998) i drugi
sli~ni wima, na engleskom (gde se, naro~ito u Americi, takve re~i ob-
ra|uju u okviru op{teg leksika) ima ih ~ak vi{e razli~itih, kao {to su:
The Browser’s Dictionary of Foreign Words and Phrases (Mary Varchaver
and Frank Ledlie Moore), A Dictionary of Foreign Words and Phrases in Cur-
rent English (A. J. Bliss), The Facts on File Dictionary of Foreign Words and
Phrases (Martin H. Manser, associate editor, David H. Pickering) i sl., a tako
je i na francuskom, italijanskom, {panskom, poqskom, ~e{kom, slove-
na~kom, bugarskom itd. Ni mi u tom pogledu, bar po broju izdawa takvih
dela, ne zaostajemo za ostalima. Prema bibliografskom priru~niku
Danka [ipke A Bibliography of Serbo-Croatian Dictionaries: Serbian, Cro-
atian and Bosnian Muslim (Dunwoody Press, Springfield VA, USA, 2000), od
1830. godine, kad je izra|en prvi na{ re~nik stranih re~i (Vasilije
Cerna~ki, Primje~anije na serbskij jazik s prilo`enijem Sovokupleni-

13
 Ç. Uvod

ja Arabsko-Persijsko-Turskih rje~ij vo o~i{}enije zaraznago tjemi to-

go`e jazika), do kraja dvadesetog veka objavqeno je sedamdeset leksiko-
grafskih priru~nika u kojima se, u mawem ili ve}em obimu i s razli~i-
tim sadr`ajima i namenom, obra|uju strane re~i u na{em jeziku. Ve}ina
wih (Vujaklija, Klai} i drugi, oni {ire namene) {tampani su u vi{e
(Klai} ~ak u petnaest) obnovqenih i dopuwenih izdawa. U novije vreme,
od 2000. do sada, u Zagrebu su objavqena tri obimna re~nika stranih re-
~i: [ime Ani} — Nikola Klai} — @elimir Domovi}, Rje~nik stranih rije~i. Tu-
|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001), Vladimir Ani} — Ivo Goldste-
in, Rje~nik stranih rije~i, drugo do{tampano izdanje (2002) i Bratoljub Klai},
Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice, obnovljeno izdanje, priredio @elj-
ko Klai} (2002), a tako isto i u Beogradu: Milan Vujaklija, Leksikon
stranih re~i i izraza, 5. dopuweno i redigovano izdawe (2002), Qubo
Mi}unovi}, Re~nik stranih re~i (2005) te, nedavno, Radomir Jovanovi},
Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006). To samo po sebi govori o {iro-
kom interesovawu za takve priru~nike, a samim tim i o potrebi wihovog
izdavawa.
1.2. Iako su uglavnom nameweni {irem krugu korisnika razli~itog nivoa
obrazovawa (osim onog najni`eg), kako bi s razumevawem mogli ~itati
ozbiqnije tekstove u kojima se u mawoj ili ve}oj meri upotrebqavaju ta-
kve re~i, ti su priru~nici, ako su vaqano ura|eni, u isto vreme i nau~na,
odnosno stru~na dela, koja u odgovaraju}oj leksikografskoj obradi pre-
zentiraju i obja{wavaju strane nanose u leksiku odre|enog jezika, pa se
zato, bar oni ozbiqniji, uzimaju i kao izvori gra|e za izradu jednotomnih
ili vi{etomnih re~nika pojedinih jezika (kao npr. u nas Vujaklijin i
Klai}ev u Re~niku Matice srpske ili Re~niku SANU). Uz to, oni su va-
`ni i za razvijawe kulture govora: za boga}ewe re~nika, a time i {irewe
spoznajnih vidika, zatim svrsishodno kori{}ewe sinonimnog bogatstva,
uspostavqawe kriti~kog odnosa prema upotrebi nepotrebnih tu|ica, jer
nude razli~ite mogu}nosti wihove zamene doma}im re~ima itd. Ukratko,
dakle, izrada i izdavawe re~nika stranih re~i nau~na je i kulturna po-
treba svugde u civilizovanom svetu, pa tako i kod nas.
2. Razlozi izrade ovoga priru~nika
2.1. Po{to ve} imamo nekoliko ve}ih i mawih re~nika stranih re~i, me|u
kojima se svojim obimom i popularno{}u isti~u ve} pomenuti re~nici
Milana Vujaklije, Bratoquba Klai}a, pa onda Ani}-Gold{tajnov i ra-
nije izdati Aleksi}ev, ne ra~unaju}i tu najnovije (Mi}unovi}, Jovano-
vi}), koji svojim kvalitetom ne zavre|uju pa`wu, kao i znatan broj onih
posebnih namena ili xepnog formata, postavqa se, sasvim opravdano,

14
 Uvodne napomene

pitawe da li nam je, i za{to, potreban jo{ jedan takav re~nik. Mi sma-
tramo da jeste, i to iz slede}ih razloga:
2.1.1. Veliki broj re~i preuzetih iz stranih jezika u posledwe vreme, posebno
onih iz engleskog (preko zabavne muzike, sporta, filma, politike, mar-
ketinga, turizma, kozmetike, kompjuterske tehnike itd.), ali i onih koje
su ranije prihva}ene, adaptirane i ukqu~ene u leksik srpskoga stan-
dardnog jezika, a kojima zna~ewa nisu jasna, ili nisu dovoqno jasna,
prose~no obrazovanom izvornom govorniku ili pak korisniku na{eg je-
zika, diktiraju potrebu da se sve takve re~i sakupe, popi{u, opi{u i ak-
centuju, te da im se utvrdi bli`e i daqe poreklo (etimologija) i zna~e-
we, odnosno zna~ewa.
2.1.2. Novije pozajmqenice i leksi~ke inovacije na bazi re~i stranog porekla
obra|ene su u nas u vi{e posebnih publikacija (v. daqe u poglavqu Iz-
vori gra|e, t. 1.3.). Novu gra|u koju donose ti re~nici, me|utim, ne obu-
hvata u celini, pogotovo ne s odgovaraju}om leksikografskom obradom,
nijedan na{ op{ti re~nik stranih re~i. A ni re~nici novih re~i nisu
sve pobele`ili, pa su ostale neobra|ene u nas neke ve} sasvim obi~ne
pozajmqenice (naj~e{}e anglo-ameri~kog porekla), koje se javqaju u raz-
li~itim podru~jima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksi-
kon stranih re~i i izraza (~ak i sa svojim dopuwenim izdawima) uveli-
ko je zastareo. On npr. ne donosi, ~ak ni u najnovijem izdawu (2002), u
vreme kad i na{a deca barataju kompjuterima i slu`e se internetom i
mobilnim telefonima, uobi~ajene termine iz tih oblasti, kao {to su
ata~ment, apdejt, apdejtovati, aplikacija, blog, veb, vebsajt, mejl,
pasvord, fajl, kompakt-disk (CD), modem, ROM, displej, roming, DVD
(di-vi-di) i sl., ili iz drugih oblasti: aerobik, bilbord, bingo, bizni-
smen, tajkun, brend, oma`, toples, pa ~ak ni kriminal, ili {iroko ras-
prostrawene anglicizme in (u zna~ewu: œkoji je popularan, aktuelan, koji
je u modiŒ) i, suprotno tome, aut (izvorno out — œkoji vi{e nije popula-
ran, aktuelan, u modiŒ). A upravo su te re~i kod nas danas — œinŒ. Ni ne-
{to savremeniji i obimniji Klai}ev Rje~nik stranih rije~i ne razlikuje se u
tome mnogo od Vujaklije. Drugi re~nici izdati u posledwe vreme, kao {to
su npr. Mi}unovi}ev Re~nik stranih re~i (2005) i Jovanovi}ev Veliki lek-
sikon stranih re~i i izraza (2006), iako donose dosta novijih pozajmqenica,
na~inom su obrade nedostatni, imaju veliki broj gre{aka (ovaj posledwi
npr. uzima i re~ `utokljunac kao stranu!?), a ne zadovoqavaju ni nau~ne
leksikografske kriterijume, kao, uostalom, ni sam Vujaklija.
2.2. Sve to pokazuje da je bilo neophodno da se izradi i izda obiman, savre-
men i funkcionalan re~nik stranih re~i u srpskom jeziku, koji bi odgo-

15
 Ç. Uvod

varao aktuelnim potrebama na{e kulture i u tom smislu u potpunosti

zamenio ve} pomenuti Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza, a uz
to bogatstvom i aktuelno{}u sadr`aja omogu}io i izradu mawih savre-
menih re~nika stranih re~i s posebnim namenama. Ura|en po principi-
ma nau~ne leksikografske obrade, on ujedno mo`e biti i podsticaj za
daqa prou~avawa stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku i izvor
gra|e za izradu savremenog re~nika na{eg kwi`evnog (i standardnog) je-
zika, {to je danas jedan od va`nijih zadataka lingvisti~ke srbistike.
Zato je izdavawe novog re~nika stranih re~i bila nasu{na potreba ne
samo na{e kulture nego i na{e nauke o jeziku.

3. Naziv re~nika
3.1. Naj~e{}i i najjednostavniji naziv re~nika ove vrste jeste Re~nik stra-
nih re~i, kako je glasio i radni naslov na{eg projekta. Umesto toga, kod
nekih se autora susre}e u naslovu Leksikon, npr. kod Vujaklije. Ukoliko
takav re~nik, odnosno leksikon, obuhvata i strane izraze, ili i izraze i
skra}enice, onda se obi~no i to dodaje. Postoji npr. Aleksi}ev Re~nik
stranih re~i i izraza (1978), Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza
(1954, i druga izdawa), Klai}ev Rje~nik stranih rije~i, izraza i kratica
(1951) itd. Uz kra}i ili potpuniji naslov ovakvih dela neki autori do-
daju jo{ i poseban atribut. Tako je npr. naslov jednog izdawa kod Klai}a
glasio: Veliki rje~nik stranih rije~i, izraza i kratica (1968), a u novije vreme
pojavio se Mi}unovi}ev Savremeni re~nik stranih re~i (1988). Novija izda-
wa Klai}evog re~nika, kao i najnovije izdawe re~nika stranih re~i tro-
jice zagreba~kih autora, imaju podnaslove. Kod Klai}a to je: Rje~nik
stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice (1978), a kod trojice autora: [ime Ani} —
Nikola Klai} — @elimir Domovi}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice,
izrazi, kratice i fraze (2001).
3.2. S obzirom na ovoliko {arenilo naslova dosada{wih izdawa re~nika
stranih re~i na srpskom i/ili hrvatskom govornom podru~ju, a samim
tim i razli~ite mogu}nosti izbora, postavilo se pitawe kako nasloviti
na{ re~nik.
3.2.1 Prvo se trebalo odlu~iti izme|u naziva Re~nik i Leksikon. Ta odluka
nije zavisila samo od opredeqewa za na{u ili stranu re~ nego i od sa-
mog sadr`aja. Leksikon, naime, zna~i isto {to i Re~nik, ali mo`e da
zna~i i ne{to vi{e — kwigu œu kojoj su alfabetskim redom izlo`eni i
protuma~eni razni pojmoviΠ(RMS). Budu}i da na{ re~nik ima prven-
stveno leksikografsku, a ne enciklopedijsku namenu, odlu~ili smo se
za naziv Re~nik.

16
 Uvodne napomene

3.2.2. Naslov re~nika, kao i svakoga drugog dela, treba uskladiti sa sadr`a-
jem. Kad bi obuhvatao samo re~i stranog porekla (a ne i izraze i skra}e-
nice), onda ne bi bilo potrebe za {irim naslovom, u kome bi se to ista-
klo. U na{em re~niku obra|uju sve tri te kategorije, a uz to jo{ i izvor-
ne strane izreke i skra}enice. Ipak, prvi, najobimniji deo, {tampan
}irilicom, sadr`i uglavnom adaptirane strane re~i i izraze, i to u ve-
likom broju, pa smo se stoga opredelili za naslov Veliki re~nik stra-
nih re~i i izraza. Taj naslov zahteva jo{ neke dodatne napomene.
3.2.3. Budu}i da se na{ re~nik, i pored izostavqawa neodgovaraju}ih odred-
nica, kakve nalazimo u Klai}a (v. daqe u t. 3.), po broju uvr{tenih re~i
i {irini obrade, ubraja me|u obimnije re~nike te vrste (poput Klai}e-
vog, Ani}-Gold{tajnovog, pa i Vujaklijinog), nazvali smo ga Veliki
re~nik stranih re~i i izraza. Ali to nije i jedini razlog takvog izbora.
Pored ve}eg obima, on treba i samim naslovom da se razlikuje od plani-
ranih mawih wegovih izdawa razli~itih sadr`aja i namena. Oznaka œsa-
vremeniŒ, kako je kod Mi}unovi}a (u izdawu 1988), ne bi odgovarala sa-
dr`aju, jer se u nas obra|uju ne samo najnovije pozajmqenice nego i re~i
koje su se ranije upotrebqavale u kwi`evnosti i uop{te u standardno-
jezi~koj praksi ranijih vremena (Sima Milutinovi} Sarajlija, Wego{,
Igwatovi}, Zmaj, Ko~i}, [anti} itd.).
3.2.4. U podnaslovu Klai}eva Rje~nika (1978) stoji, kako je ve} re~eno, ozna-
ka: Tu|ice i posu|enice. Tako stoji, pored ostalih oznaka, i u podnaslo-
vu re~nika trojice zagreba~kih autora (2001) — v. gore (u t. 3.1). Mada i
na{i i strani leksikografi obi~no razvrstavaju re~i preuzete iz dru-
gih jezika u dve skupine: 1. tu|ice, odnosno strane, neodoma}ene re~i
(nem. Fremdworter, engl. foreign words) i 2. pozajmqenice ili posu|e-
nice, tj. odoma}ene re~i stranog porekla (nem. Lehnworter, engl. borro-
wed words ili loanwords), takvu oznaku nismo stavili u podnaslov, jer
je veoma te{ko ta~no utvrditi granicu izme|u jednih i drugih, a i ste-
pen odoma}enosti mo`e biti razli~it. Uz sve to, ta podela nije bitna
za sadr`aj re~nika niti za na~in wegove obrade, bar ne s obzirom na da-
tu koncepciju.
3.2.5. Nijedan od na{ih op{tih re~nika stranih re~i nema oznaku jezika na
koji se odnosi: srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski, hrvatski i sl.,
jer se to samo po sebi podrazumeva (iskazuje se u jeziku samog naslova).
Nema, dakle, potrebe da se naslov optere}uje jo{ i tim podatkom, pa smo
se i mi toga dr`ali. A da je to re~nik koji obra|uje strane re~i u srp-
skom jeziku, mo`e se lako zakqu~iti, i bez posebnog isticawa: prvo, po
tome {to su u alfabetar uvr{tavane prvenstveno re~i iz srpskih izvo-

17
 Ç. Uvod

ra; drugo, {to su odrednice davane u obliku koji je u skladu sa srpskom

standardnojezi~kom normom, dok su oblici koji odgovaraju drugim no-
vo{tokavskim standardima upu}ivani na srpske (uz retke oznake odakle
poti~u); tre}e, {to normativne napomene o prihvatqivosti ili nepri-
hvatqivosti pojedinih tu|ica polaze od srpske filolo{ke tradicije,
bez ekstremnog purizma. Sve to jasno pokazuje da je ovaj priru~nik name-
wen pre svega korisnicima na srpskom govornom prostoru, iako to ne
zna~i da se wime ne mogu slu`iti i drugi, kao {to se mi slu`imo npr.
Ani}-Gold{tajnovim re~nikom, koji je namewen hrvatskim korisnici-
ma i stoga obra|en u duhu savremene hrvatske standardnojezi~ke norme.
4. Sadr`aj
4.1. Kad se uporedi sadr`aj dosad iza{lih re~nika stranih re~i u na{em je-
ziku, posebno Vujaklijinog i Klai}evog, mo`e se konstatovati da se oni,
i po obimu, i po odnosu prema leksi~kim nanosima iz pojedinih stranih
jezika, i po izboru leksema za obradu, me|usobno znatno razlikuju, {to
zna~i da wihovi autori nisu imali jedinstvenih kriterijuma u izboru
gra|e. (Sli~no je i sa autorima re~nika stranih re~i kod drugih naroda
u svetu.) Tako, na primer, Vujaklija ima u nas retko upotrebqavani an-
glicizam beging (engl. bagging) — platno za pakovawe. U Klai}a, me|u-
tim, odrednice bagging nema. Klai} ima brojnije orijentalizme, kao
{to su bedem, ~elenka, hazreti, jorgan, pamuk, pervaz, sijaset i mnogi drugi
kojih kod Vujaklije nema. Nasuprot tome, Vujaklija ima bogatiji izbor
pozajmqenica iz klasi~nih jezika (gr~kog i latinskog), dok je iz savre-
menih evropskih jezika, naro~ito francuskog, engleskog i italijanskog,
neretko preuzimao i re~i za koje nema potvrda da su se ikada upotrebqa-
vale u srpskom.
4.2. Zbog svega toga, ve} na samom po~etku, tj. u pristupu izradi novog re~ni-
ka stranih re~i za op{tu upotrebu, javio se, kao krupan problem, odnos
prema obuhvatawu re~i stranog porekla iz razli~itih jezika, primqe-
nih i upotrebqavanih u razli~ito vreme, zbog ~ega su neke arhaizovane
i iskqu~ene iz op{te upotrebe, dok su druge `ive i upotrebqavaju se u
savremenom jeziku, a uz to su i jedne i druge u razli~itoj meri odoma}e-
ne. S obzirom na veliki broj takvih re~i (prema nekim procenama, one
~ine oko jedne ~etvrtine ukupnog leksika srpskog jezika), javqa se i
problem utvr|ivawa kriterijuma nu`nog odbira (selekcije) materijala,
jer je nepotrebno i nesvrsishodno u re~nik ovoga tipa, koji nije enci-
klopedijski, unositi ba{ svaku re~ stranog porekla koja je nekad posto-
jala ili koja sada postoji u razli~itim sferama jezi~ke upotrebe. Zato
su u projektnom elaboratu dati op{ti okviri i osnovni elementi za

18
 Uvodne napomene

utvr|ivawe kriterijuma po kojima }e se formirati sadr`aj novog

re~nika, a u toku rada na projektu ti kriterijumi su se iskristalizova-
li i dokraja formirali.

4.3. Krucijalno je pitawe {ta uop{te treba, a {ta ne treba da u|e u jedan
re~nik stranih re~i za op{tu upotrebu.

4.3.1. Da bismo do{li do pravog odgovora na to pitawe, po{li smo obrnutim

redom i utvrdili, pre svega, {ta u takav re~nik n e t r e b a da u|e, tj.
{ta ne bi bilo u skladu s wegovim karakterom i namenom, a mo`e se na}i
u nekim dosad izdatim re~nicima stranih re~i, kao {to je npr. Klai}ev.
Kao polazi{te u tom smislu uzeli smo upravo jedno od wegovih obimni-
jih izdawa: Bratoljub Klai}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice, Pri-
redio @eljko Klai}, Nakladni zavod MH, Zagreb 1978, kasnije ponavqano
uglavnom bez bitnijih izmena.
Sagla{avaju}i se u potpunosti sa Stjepanom Babi}em, koji u svome osvr-
tu u zagreba~kom ~asopisu Jezik, godi{te XXVI (1978/1979), br. 1, str.
23–29, isti~e da se naslov Klai}eve kwige œne sla`e sa sadr`ajemŒ, kako
œnema ~vr{}ih rje~ni~kih kriterijaŒ, te da to œzapravo i nije samo rje~nik stra-
nih rije~i, ve} i rje~nik stranih jezika, leksikon izreka, sentencija i poslovica na
stranim jezicima, on je ~esto leksikon i enciklopedijaŒ, uz to nalaze}i i sami
jo{ dosta nepotrebnih detaqa u Klai}evom re~niku, utvrdili smo da
na{ novi re~nik stranih re~i ne treba da sadr`i slede}e:

4.3.1.1. Li~na imena (antroponime) stranog porekla s obja{wewima wihovog

izvornog zna~ewa, jer to ne pripada re~niku stranih re~i op{te namene.
Ta se gra|a unosi obi~no u specijalne re~nike stranih re~i preuzetih
iz odre|enih jezika, kao {to je npr. [kaqi}ev re~nik orijentalizama, a
u svakom slu~aju donose je antroponimikoni, kakvih ima i u nas (Grko-
vi}kin, Bosan~ev, [imundi}ev, Smailovi}ev i dr.). Toga kriterijuma
dr`ali su se uglavnom sastavqa~i na{ih re~nika stranih re~i (Vuja-
klija, Aleksi}, Ani}-Klai}-Domovi}, pa i Mi}unovi}, mada ne dosled-
no). Klai}, me|utim, donosi gotovo kompletan na{ antroponimikon
stranog porekla, po~ev od biblijskih imena Adam, Eva, Kain, Mojsije,
Isus/Jezus, Petar, Pavle, Matej itd., preko imena iz evropskih i drugih je-
zika, kao {to su Adalbert, Adela, Adolf, Dolores i sl., do mno{tva imena
orijentalnog porekla: Abid, Adil, Adila, Agan, Aganlija, Ahmed, Ai{a itd.,
itd. Na{ re~nik ne obuhvata takvu gra|u, osim onih imena koja pripada-
ju politeisti~kim i monoteisti~kim religijama i koja ~esto imaju op-
{te zna~ewe, a va`na su i za op{tu kulturu.

19
 Ç. Uvod

4.3.1.2. Klai}, a za wim, delimi~no, i neki drugi re~nici stranih re~i, dono-
si veliki broj enciklopedijskih podataka o razli~itim pojavama, kao
{to su: a) zna~ajne istorijske li~nosti (Atila, Atik Tit Pomponije, Cice-
ron, Cezar, Napoleon, Neron, Luter, Luter King…), b) druge zna~ajnije
li~nosti iz sveta umetnosti i sl. (Lili/Lully, Jean Baptiste/@an Batist, Ver-
di…), v) geografski pojmovi (Afrika, Azija, Australija, Evropa, Amerika,
Ada Kale, Austrija, Austro-Ugarska, Malga{ka Republika, Golan, Kreta, Ne-
va, Nevada…), g) istorijski doga|aji (Martovske Ide, Bartolomejska no},
Kristalna no}, Pariska komuna, Oktobarska revolucija…), d) pojedine kwi-
`evne grupe (Serapionova bra}a), e) zna~ajnija kwi`evna i programatska
dela (Ramajana, Mahabharata, Manifest Komunisti~ke partije) i tako re-
dom. Sve to, me|utim, pripada op{tim enciklopedijama i leksikonima,
pa ne mo`e biti uvr{teno u re~nik stranih re~i op{te namene.
4.3.1.3. Samo se po sebi razume da se u re~nik s t r a n i h re~i, izraza i skra}e-
nica ne mogu unositi odrednice koje nemaju nikakve veze sa stranim po-
reklom, kao {to su npr. u Klai}a automobilske registarske oznake, ve-
likim delom (bar u Bosni i Hercegovini) ve} iskqu~ene iz upotrebe:
BG (Beograd), BI (Biha}), BL (Bawa Luka), SA (Sarajevo), [A ([abac), SK
(Skopje), ZG (Zagreb), LJ (Qubqana), ili u Jovanovi}a ve} pomenuti `u-
tokljunac, a tu su jo{ i belika (mladi deo stabla i grana drveta ispod ko-
re), Zeleni (naziv politi~kog pokreta), `arulja (sijalica) itd.
4.3.2. Nakon pregleda sadr`aja koji, sasvim sigurno, ne pripadaju op{tem
re~niku stranih re~i (izraza i skra}enica), treba re}i {ta u takav
re~nik treba da u|e i {ta korisnik mo`e o~ekivati da na|e u na{em
re~niku. Generalno, on sadr`i leksi~ke pozajmqenice u savremenom
srpskom standardnom jeziku, u svim wegovim funkcionalnim stilovi-
ma, pa i svakodnevnom govoru, kao i prihva}ene strane skra}enice i iz-
raze, ukqu~uju}i tu i terminolo{ke jedinice iz razli~itih oblasti na-
uke, tehnike i umetnosti koje ulaze u op{ti leksik. Nisu ukqu~ene jedi-
no one re~i stranog porekla koje su se potpuno uklopile u na{ leksi~ki
fond, a zna~ewe im je jasno svakom izvornom govorniku srpskog jezika,
pa se vi{e i ne ose}aju kao strane (npr. livada, koliba, krevet i sl., ko-
jima ni u Re~niku Matice srpske nije ozna~eno strano poreklo). Takve
re~i ukqu~i}e se kasnije u Enciklopedijski re~nik stranih re~i i izra-
za, ako se na wemu bude radilo.
4.3.2.1. To zna~i da }e zainteresovani korisnik ovde mo}i da na|e:
1) re~i stranog porekla koje se upotrebqavaju u svim stilovima savreme-
nog standardnog jezika: kwi`evnoumetni~kom, publicisti~kom, na-
u~nom, administrativnom i razgovornom;

20
 Uvodne napomene

2) re~i stranog porekla zastupqene u ranijoj literaturi, narodnim pesma-

ma i drugim vidovima narodnog stvarala{tva, {to se sve jo{ prou~ava u
{kolama i izdaje za {iru ~itala~ku publiku;
3) termine stranog porekla iz razli~itih oblasti nauka i umetnosti koji
se upotrebqavaju u obi~nom govoru i popularnonau~noj literaturi i
koji ~ine sr`ni deo pojedinih terminosistema, ali ne i one koji pripa-
daju uskostru~nom i nau~nom terminosistemu u celini;
4) strane re~i, imena i termine iz oblasti mitologije i religije;
5) eponimizme, kao {to su bazedov (Bazedovqeva bolest), volt, om, vat, ka-
la{wikov, mauzer, kvisling, cepelin i sl.;
6) najnovije pozajmqenice iz stranih jezika, posebno iz engleskog;
7) odoma}ene izraze stranog porekla;
8) skra}enice stranih naziva i op{tih pojmova;
9) internacionalne hemijske, fizi~ke i druge simbole;
10) me|unarodne merne jedinice i wihove latini~ke skra}enice, kao i dru-
ge merne jedinice koje su jo{ u upotrebi;
11) strane izvorne izraze terminolo{kog karaktera, kao {to su termini ca-
sus belli lat. uzrok rata; povod za rat, ius primae noctis lat. ist. pravo prve
no}i i sl., kao i drugi izvorni termini iz oblasti politike, ekonomije,
muzike, kulinarstva itd., koji nisu u{li u naj{iru upotrebu, pa stoga
nisu dokraja adaptirani i ne mogu se, osim retkih izuzetaka, pisati }i-
rilicom.
12) izvorne latinske ili na latinski prevedene starogr~ke izreke, poslo-
vice i sentence, kao i originalne citate iz `ivih evropskih jezika: po-
znatije stihove ili mudre izreke iz kwi`evnih dela ili aforizme po-
znatih filozofa, kwi`evnika i drugih velikih qudi (Dantea, [ekspi-
ra, Rusoa, i dr.), s oznakom izgovora i prevodom.
4.3.2.2. Prema stro`im kriterijumima, gra|a navedena u prethodnoj ta~ki pod
11) i 12) ne bi, zapravo, trebalo da u|e u op{ti re~nik stranih re~i, ali
smo se ipak odlu~ili da je unesemo u ovaj re~nik, i to iz dva razloga: pr-
vo, {to takve izraze i izreke donose i drugi ve}i priru~nici te vrste (u
nas npr. Klai}ev i Ani}-Gold{tajnov) i, drugo, {to se oni ipak upotre-
bqavaju u odre|enim situacijama u usmenoj i pismenoj komunikaciji,
~esto sasvim pogre{no, pa je korisnike potrebno uputiti na pravilan
izgovor i na~in pisawa. Ta je gra|a, zajedno s onom pod 8) i 9), uvr{tena
u latini~ni deo kwige, a neki uobi~ajeniji izrazi, kao {to su npr. al-
ter ego ili status kvo i sl., mogu se na}i i u }irili~kom delu, s osnov-
nim zna~ewem i uputom na izvorni latini~ki lik (alter ego, status quo),
gde se nalaze {ira obja{wewa i kompletna obrada.

21
 Ç. Uvod

4.4. Iako se na odre|enim mestima (po azbu~nom ili abecednom redu) nalaze
i u drugom, glavnom delu kwige, na kraju prvoga dela dati su, radi kom-
pletnijeg uvida, strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i, a na kraju, u
tre}em delu, i nekoliko posebnih priloga: Me|unarodni sistem mera,
Pregled ostalih mernih jedinica (angloameri~kih, ruskih i turskih) i
Periodi~ni sistem elemenata (sa stranim i na{im nazivima i simbo-
lima). Na taj na~in sva tri dela kwige ~ine me|usobno povezanu i funk-
cionalnu celinu, koja korisniku nudi potrebne informacije u obliku
koji mu najvi{e odgovara.
5. Na~in obrade
5.1. U radu na realizaciji projekta koji nam je poveren, a ~iji je rezultat
ovaj re~nik, dr`ali smo se dva osnovna kriterijuma, jednog prakti~ne, a
drugog nau~ne naravi. To su:
1. zadovoqavawe potreba u pogledu edukacije, komunikacije, kulture govo-
ra i op{te kulture mogu}ih korisnika i
2. zadovoqavawe nau~nih, lingvisti~kih (leksikolo{kih i leksikograf-
skih) potreba pra}ewa i prou~avawa stranih leksi~kih nanosa u na{em
jeziku i pribavqawa gra|e za izradu ili dopunu leksikografskih dela
razli~itog sadr`aja i namene.
Ti kriterijumi diktirali su sadr`aj i na~in obrade gra|e, pa smo stoga
te`ili da obuhvatimo re~i, izraze, fraze i skra}enice koji se ~e{}e ja-
vqaju u govornoj praksi, u svim stilovima standardnog jezika, ali i u ne-
kim sociolektima (`argonu i sl.), za koje smo pretpostavqali da im ve}i-
na prose~no obrazovanih qudi ne}e znati zna~ewa, a uz to da damo {to vi-
{e neophodnih podataka o wihovim gramati~kim svojstvima, statusu u
standardnom jeziku, akcentuaciji, poreklu (etimologiji), zna~ewima i
podru~jima upotrebe. Stoga je bilo nu`no obaviti slede}e operacije:
1) utvr|ivawe alfabetara i unos odrednica: re~i, izraza, fraza i skra}e-
nica, po azbu~nom redu (u prvom, }irili~kom delu) i abecednom (u dru-
gom, latini~kom);
2) akcentovawe odrednica (ozna~avawe standardnih naglasaka i postakce-
natskih du`ina vokala, a u nekim slu~ajevima i uobi~ajene akcentuaci-
je u svakodnevnom govoru na{ih qudi, koja odstupa od standardne);
3) obele`avawe gramati~kih svojstava (vrsta re~i, kategorija roda i broja
imenskih re~i, karakteristi~ni oblici u promeni imenskih re~i i gla-
gola);
4) obja{wewe etimologije — bli`e (oznaka jezika davaoca, tj. jezika iz ko-
ga je ta re~ neposredno preuzeta) i daqe (izvorno poreklo, gde se moglo
utvrditi);

22
 Uvodne napomene

5) definisawe zna~ewa, s naznakom sfera upotrebe i najnu`nijim podaci-

ma o vezama s drugim re~ima i izrazima;
6) ozna~avawe statusa (pravilnosti ili nepravilnosti, pa i opravdanosti
upotrebe) pojedinih stranih re~i i izraza u savremenom standardnom
jeziku (normativisti~ke napomene);
7) obja{wavawe ustaqenih sintagmi terminolo{kog karaktera i frazema
u ~iji sastav ulaze re~i uz koje stoje.
5.2. S obzirom na te{ko}e i nedoumice na koje smo nailazili u realizaciji
pojedinih postupaka i kona~na re{ewa u ovom re~niku, uz prikaz op-
{teg sadr`aja leksikografskih jedinica (v. t. 5.1.), potrebno je dati jo{
nekoliko napomena u vezi s na~inom obrade.
5.2.1. Prvi problem s kojim smo se sreli pri uspostavi alfabetara bila je di-
lema: da li dati i obraditi svaku re~ posebno ili ih vezati i obra|iva-
ti po gnezdima u sastavu jednog leksikografskog ~lanka. Suprotno Kla-
i}u, koji lekseme uglavnom obra|uje po œgnezdimaŒ (upor. npr. esenc, pod
kojom se odrednicom nalaze re~i esencija, esencijalan, esencijalizam, esen-
cijalist(a), esencijalisti~ki), odlu~ili smo se za princip da se sve izvede-
nice u okviru jedne porodice re~i daju kao posebne odrednice, a da se
etimologija nazna~uje samo kod jedne od wih (po pravilu kod osnovne
lekseme).
Autor ve} citiranog osvrta na Klai}ev Rje~nik stranih rije~i svakako je u
pravu kad ka`e da wegov (Klai}ev) na~in obrade œnije svrhovit jer se njime
mnogo gubi, a malo ili ni{ta se ne dobiva. To je uvidio i sam autor pa je dobrim
dijelom napustio sustav gnijezda…Œ. U pravu je i kad konstatuje da œsvrsta-
vanje po gnijezdima nije dobro s jo{ jednoga razloga. Tako mnoge rije~i ne-
maju svoga zna~enja pa se i ne zna {to zapravo zna~e jer nije dovoljno {to se
nalaze uz osnovnu rije~Œ.
Klai}ev na~in obrade po œgnezdimaŒ jeste racionalniji, ali to ide nau-
{trb informativnosti, {to ne odgovara ni na{em kriterijumu prak-
ti~nosti, tj. te`wi da se olak{a kori{}ewe priru~nika, pa takav na~in
obrade nismo mogli prihvatiti, a nisu ga prihvatili ni ostali na{i
re~nici stranih re~i. Izuzetno, uz imeni~ke odrednice davali smo od-
nosne prideve koji nemaju posebnih zna~ewa i koji ne ulaze u sastav
ustaqenih izraza terminolo{kog karaktera ili frazema, pa se za wih
niko ne}e posebno ni interesovati.
5.2.2. Akcentuacija uop{te, a posebno akcentuacija stranih re~i u srpskom
standardnom jeziku, najproblemati~nije je i najneobra|enije podru~je
na{e normativistike. Zbog toga je tu u izradi ovog re~nika bilo i najvi-
{e te{ko}a, posebno s obzirom na nesaglasnosti normativaca u vezi s

23
 Ç. Uvod

primenom standardnih (novo{tokavskih) naglasaka i postakcenatskih

du`ina u izgovoru re~i stranog porekla, ali i razli~ito akcentovawe
mnogih odrednica u na{im re~nicima stranih re~i.
5.2.2.1. Iako autori nekih re~nika (kao npr. Ani} i Gold{tajn) uz standardne
daju i izvorne (neprenesene) akcente, uobi~ajene u govornoj praksi, mi
smo se odlu~ili za standardnu akcentuaciju. Ovo pre svega zato {to ta
materija jo{ nije dovoqno istra`ena, a nema ni saglasnosti lingvista o
slu~ajevima kad se mo`e, i mora, odstupati od novo{tokavske akcentua-
cije u izgovoru stranih, pa i nekih na{ih re~i. Osim toga, s obzirom na
raznolikosti u govornoj praksi, veoma je te{ko odrediti granice ta-
kvih odstupawa. Napokon, tu je i jo{ jedan razlog {to smo se opredelili
da dajemo samo standardne akcente i du`ine. Korisnici bi, naime, do-
datne informacije o uobi~ajenim neprenesenim akcentima mogli shva-
titi kao na{e opredeqewe i normativni stav, a mi takav stav, bez ~vr-
{}eg upori{ta u rezultatima ozbiqnijih istra`ivawa, nikako ne bi-
smo mogli zauzimati.
5.2.2.2. Ipak smo, u nekim slu~ajevima, gde standardni akcenti u re~ima stra-
nog porekla zvu~e nategnuto i neprirodno, jer ih ba{ niko tako ne izgo-
vara, stavqali smo uobi~ajenu akcentuaciju. To smo ~inili i kada stra-
ne re~i (npr. muzi~ki termini, preuzeti iz italijanskog), zbog ograni-
~enog podru~ja upotrebe, nisu u dovoqnoj meri, ili uop{te nisu, adap-
tirane, pa, pored ostalog, zadr`avaju i izvorni akcenat.
5.2.3. Gramati~ke oznake, kao {to je to uobi~ajeno u sli~nim leksikografskim
delima, davali smo na dva na~ina: 1) etiketama (skra}enicama) koje upu-
}uju na vrstu nepromenqivih re~i ili na imenske re~i koje nemaju pro-
mene, koje su indeklinabilne (pril., uzv., prid. indekl. i sl.), ili pak na od-
govaraju}i oblik u promeni (dat., lok., gen. mn., 3. l. mn. i sl.) i 2) samim ob-
likom u promeni: kod imenica genitivom jednine, uz oznaku roda (m, `
ili s), kod prideva nastavcima za mu{ki, `enski i sredwi rod jednine, a
kod glagola nastavkom za prvo lice jednine prezenta. Navo|eni su i dru-
gi karakteristi~ni oblici koji u praksi izazivaju nedoumice (duga i
kratka mno`ina imenica mu{kog roda s osnovom na suglasnik, genitiv
mno`ine, naro~ito kod imenica `enskog roda 3. vrste, gde se mogu ja-
vqati razli~iti nastavci: -a, -i, imenica mu{kog roda prve vrste, gde
se javqa nepostojano a, itd.).
5.2.4. Etimologije, u uglastim zagradama, davali smo samo radi upu}ivawa na
poreklo pojedinih stranih re~i, kao informaciju iz koga su jezika pre-
uzete, i to navo|ewem izvornog lika u latini~noj transkripciji, bez ob-
zira na pismo kojim se taj jezik slu`i (gr~ki alfabet, hebrejsko pismo,

24
 Uvodne napomene

arapsko pismo i sl.). Daqu etimologiju, gde god je to bilo mogu}e, dava-
li smo uz skra}enicu naziva jezika iz koga je preuzeta u jezik davalac, a
re|e smo skra}enicom samo ozna~avali jezik iz koga je preuzeta. Treba,
naime, imati u vidu da u re~nicima stranih re~i nema mesta detaqnijem
bavqewu etimologijama, jer za to postoje posebni etimolo{ki re~nici,
kakav je poznati Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika Petra
Skoka, ili onaj koji se, pod rukovodstvom ~lana SANU prof. dr Alek-
sandra Lome, upravo izra|uje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
5.2.5. Definicije zna~ewa, koje su sa stanovi{ta korisnika i najva`nije, da-
vali smo kako je to uobi~ajeno u op{tim re~nicima stranih re~i.
5.2.5.1. Uz odrednice su navedena kratka obja{wewa zna~ewa, prvo op{ta (opi-
sno i pomo}u sinonima), pa potom terminolo{ka (s odgovaraju}im eti-
ketama). Op{irnije enciklopedijske podatke, kakvi se ~esto susre}u
kod Klai}a, pa i u nekim drugim re~nicima stranih re~i, nismo davali,
jer bi to uticalo na znatno pove}awe obima re~nika, a uz to bi na{
re~nik stekao i karakter enciklopedijskog leksikona, {to ne bi odgova-
ralo sadr`aju i nameni leksikografskog dela ove vrste.
5.2.5.2. U op{tim re~nicima kwi`evnog ili kwi`evnog i narodnog jezika, ka-
kvi su Re~nik Matice srpske i Re~nik Srpske akademije nauka i umet-
nosti, zna~ewa re~i ilustruju se, i potvr|uju, primerima iz pregleda-
nih izvora u okviru odre|enog korpusa tekstova za ekscerpciju (obi~no
celim re~enicama ili delovima re~enica, ve} zavisno od toga {ta se
uzima kao dovoqan kontekst). U re~nicima stranih re~i op{te namene
takva praksa nije uobi~ajena, jer bi u tom slu~aju ti re~nici bili preo-
bimni i neprakti~ni, a i priprema i obrada tako koncipiranog re~nika
stranih re~i zahtevala bi mnogo vi{e vremena i stru~nih snaga, a u~i-
nak ne bi bio od nekog prakti~nog zna~aja, jer korisnik u re~niku ovog
tipa o~ekuje kratku i ta~nu informaciju {ta koja strana re~ zna~i u na-
{em jeziku. To se, me|utim, ne odnosi na specijalne re~nike stranih re-
~i, kakav je [kaqi}ev re~nik orijentalizama Turcizmi u srpskohrvatskom
jeziku, Re~nik novijih anglicizama V. Vasi}, T. Pr}i}a i G. Nejgebauer, ili
pak Klajnov Re~nik novih re~i, koji uz ostale obra|uje i strane re~i, gde
su takve ilustracije potrebne i dobrodo{le.
5.2.6. Uz neke odrednice davali smo normativisti~ke napomene, kojima smo
(skra}enicom nepr.) nastojali da korisnike upozorimo na grama-
ti~ko-pravopisnu nepravilnost pojedinih oblika, upu}uju}i ih na pra-
vilne, npr. kontraverzan nepr. v. kotroverzan, ili pak da uka`emo na ne-
potrebno posezawe za stranim re~ima i wihovu neumerenu upotrebu, kad
umesto wih imamo svoje sasvim dobre odoma}ene zamene, npr. destina-

25
 Ç. Uvod

cija, -e ` ‰lat. destinatio /destinacio/Š odre|ivawe, ciq, odredi{te; kraj-

wi ciq putovawa i sl. ({to su dobre zamene pa ih treba ~e{}e upotre-
bqavati umesto stranog destinacija). Tim napomenama na{ re~nik
ostvaruje i posebnu ulogu u borbi za razvijawe i {irewe jednog vida
kulture govora.
5.2.7. Uz odrednice koje ulaze u sastav sintagmi terminolo{kog karaktera ili
frazema navo|ene su i obja{wene i te leksi~ke jedinice, i to u okviru
istog leksikografskog ~lanka.

UPUTSTVA ZA KORI[]EWE

0. Da bi se predupredila nepotrebna lutawa i nedoumice u pronala`ewu

strane re~i o ~ijem se izgovoru, zna~ewu, poreklu, upotrebi ili vezama s
drugim re~ima i izrazima korisnik `eli da obavesti, potrebno je pre
svega pa`qivo pro~itati Predgovor i Uvod, a potom se upoznati i sa Iz-
vorima gra|e, Skra}enicama i Znakovima. Uz to treba slediti ove prak-
ti~ne napomene i uputstva za kori{}ewe.
1. Budu}i da su u na{ priru~nik uvr{tene, i to u {irokom izboru, prila-
go|ene strane re~i, koje su se u celini, ili glavnim delom, uklopile u
akcenatski i gramati~ki sistem srpskog jezika, pa se kao i sve na{e re~i
doma}eg porekla pi{u srpskim }irili~kim ili latini~kim pismom,
ali i re~i, izrazi, izreke i skra}enice koje su zadr`ale svojstva prene-
sena iz jezika davaoca, ukqu~uju}i i izvornu grafiju i ortografiju, tu-
ma~ewe ove ili one re~i ili izraza, skra}enice i sl., ve} prema tome ko-
joj skupini pripada, treba potra`iti u odgovaraju}em delu kwige: pr-
vom, }irili~kom (gde se nalaze prilago|ene re~i), ili drugom, lati-
ni~nom (gde se daju izvorni, neadaptirani izrazi, izreke i skra}enice,
po pravilu u latini~koj grafiji).
2. Mada najve}i broj korisnika ne poznaje (ili ne poznaje u dovoqnoj meri)
akcenatske znakove i prirodu na{e standardne akcentuacije, sve odred-
nice su akcentovane.
2.1. Iz ve} iznesenih razloga (v. gore, u Uvodnim napomenama, u t. 5.2.2.1.)
data je standardna novo{tokavska akcentuacija: asistent, deterxent,
komandant (a ne asistent, deterxent, komandant). Nestandardna ak-
centuacija, preuzeta iz jezika davaoca, ozna~ena je u slu~ajevima kad su
preuzeti akcenti toliko pro{ireni u govornoj praksi da se standardni
retko susre}u ili se gotovo nikako ne ~uju. Prema tome su nestandardni
akcenti i ozna~eni na dva na~ina:

26
 Uputstva za kori{}ewe

2.1.1. u zagradi, s etiketom uob., kao u primerima:

bikini, -ija (uob. bikini, bikinija) m ‰prema ostrvu Bikini u Tihom okeanuŠ
`enski kupa}i kostim od dva dela.
lakirovka, -e `, gen. mn. lakirovki (uob. i lakirovka) ‰rus. lakirovka, v. lakŠ naro-
~ito ulep{avawe radi postizawa samo spoqa{weg sjaja, spoqa{we lepote, la`no
ulep{avawe, la`an sjaj (up. Potemkinova sela).

2.1.2. samo sa nestandardnim akcentom, kao u primerima:

andante ‰it. andanteŠ muz. 1. pril. umereno, ne prebrzo. 2. m lagani stav ili deo
kompozicije.
andantino ‰it. andantino, dem. od andanteŠ muz. 1. pril. umereno, ne{to br`e od an-
dantea. 2. m stav ili deo kompozicije u umereno sporom tempu.

2.2. Uz akcenat osnovnog oblika, koji se nalazi u odrednici, u svim slu~aje-

vima kad se akcentuacija u promeni re~i mewa, dati su i ti oblici, ili
bar oni frekventniji, npr.:
bakalar, -ara m, mn. bakalari, gen. mn. bakalara ‰ital. baccala od {p. bacalao, od hol. ka-
beljauwŠ zool. vrsta ribe koja `ivi u severnim morima, Gadus morrhua, jede se osu{ena.
abjudicirati, abjudiciram, 3. l. mn. abjudiciraju, pril. sad. abjudiciraju}i ‰lat.
abiudicareŠ prav. sudski osporiti, uskratiti.

2.3. Akcenatske dublete (podjednako pravilne u standardnom jeziku) date su

naporedo, kao u primeru:
avenija, -e i avenija, -e ` ‰fr. avenueŠ {iroka ulica oivi~ena drve}em.
abdomen, -a i abdomen, -a m ‰lat. abdomen, abdominisŠ 1. anat. trbuh, trbu{na {u-
pqina. 2. zool. zadak, zadwi deo tela (kod insekata).

2.4. Radi redukovawa akcenatskog dubletizma, u latinskim nazivima bole-

sti na -itis, u kojima se u standardnom jeziku javqaju dvojaki naglasci
(artritis i artritis, gastritis i gastritis, uretritis i uretri-
tis, cistitis i cistitis i sl.), ili u slo`enicama sa -metar, gde
Re~nik Matice srpske ima i oblike bez postakcenatske du`ine i one s
du`inom (npr. barometar i barometar) ozna~en je, u prvom slu~aju sa-
mo jedan akcenat, onaj kra}i, i po tome ra{ireniji (artritis, gastri-
tis, uretritis, cistitis), a u drugom uobi~ajeni naglasak prvoga dela
slo`enice, bez du`ine u drugom (barometar). To, me|utim, ne zna~i da
se te re~i ne mogu izgovarati i druk~ije, ako ih neko tako izgovara (ar-
tritis, gastritis, uretritis, cistitis; barometar i sl.).
3. Uz odrednice u osnovnim oblicima (imenske re~i u nom. jednine, a gla-
goli u prvom licu jednine prezenta) dati su i karakteristi~ni oblici u
promeni, gde god je to bilo potrebno kako bi se ukazalo na morfolo{ke
karakteristike obra|ene re~i.
3.1. Kod svih imenica dat je u jednini genitivni nastavak i oznaka roda (m, `
ili s), a kod onih koje imaju samo mno`inu (pluralia tantum), ili je odred-

27
 Ç. Uvod

nica data u mno`ini, i oznaka broja (mn.). Uz to su, u slu~ajevima gde se u

govornoj praksi javqaju kolebawa, davani puni standardni oblici, naj-
~e{}e nominativa i genitiva mno`ine, ali i dativa i lokativa jednine,
kao u primerima:
~agaq, -gqa m, mn. ~agqevi ‰tur. cakal od pers. {egalŠ pokr. v. {akal.
patent, -a m, mn. patenti, gen. mn. patenata…
`urka, -e `, dat. `urci, gen. mn. `urki fam. v. `ur.

3.2. Fonetsko-morfolo{ke dublete (npr. imenice s razlikama u glasovnoj

strukturi, ili imenice istog ili razli~itog roda izvedene od istoga
korena ili osnove a s istim zna~ewem i sl.) povezane su su znakom =, kao
u primerima:
gabarden, -ena = gabardin, -ina m ‰engl. gabardine, gaberdineŠ visokokvalitetna tka-
nina za odela, obi~no jednobojna, s kosim prugama. x gabardenski, gabardinski.
galo{e, -o{a = galo{ne, galo{ni ` mn. ‰fr. galocheŠ plitka gumena obu}a za sneg,
blato, vodu i sl. koja se nosi preko cipela, kaqa~e.
jonizacija, -e = ionizacija, -e ` ‰v. jonŠ fiz. hem. stvarawe jona i elektrona iz ne-
utralnih ~estica (atoma ili molekula).
baga`, -a`a m = baga`a, -e ` ‰fr. bagageŠ 1. neophodne stvari spakovane u kofere i
torbe koje se nose prilikom putovawa, prtqag. 2. pej. olo{, fukara. 3. fig. pej. lite-
rarne, nau~ne i druge vrednosti koje se odr`avaju po navici, ~esto nepotrebne.

3.3. Ukoliko je drugi oblik po azbu~nom redu udaqen od prvoga, korisnik se

posebnom odrednicom upu}uje da tamo potra`i zna~ewa i drugo {to ga
zanima u vezi s tom re~i, npr.:
ionizacija = jonizacija (v.)

3.4. Skra}enica v. (vidi) zna~i uputu na pravilniji ili boqi oblik, npr.:
bazardan v. bazar|an.
bazardan-ba{a v. bazar|an-ba{a.
bazr|an v. bazar|an.

3.5. Ako je takav oblik u suprotnosti sa standardnojezi~kom normom, pa je

kao takav potpuno neprihvatqiv, uz wega je stavqena etiketa nepr. (ne-
pravilno), {to je ponovqeno i uz odrednicu gde se nalazi pravilan ob-
lik (kao u slu~aju |imrija — ximrija ili pejsa` — pejza` i sl.), ili
samo uz pravilan oblik, ako nepravilni oblici po azbu~nom redu slede
odmah iza wega (kao u prvom slede}em primeru).
bicikl, -a m, mn. bicikli, gen. mn. bicikla i bicikala ‰fr. bicycle, bicyclette, v. bi-,
cyclus od gr~. kyklos krugŠ vrsta vozila na dva to~ka koje se pokre}e okreta-
kasnolat.
wem, potiskivawem pedala; nepr. bicikla, biciklo.
|imrija nepr. v. ximrija.
ximrija, -e m, mn. ximrije, gen. mn. ximrija; nepr. |imrija ‰tur. cimri od pers. gimri
{krtica, propalica, prostakŠ tvrdica, {krtica. x ximrijski.
pejsa` nepr. v. pejza`.
pejsa`ist(a) nepr. v. pejza`ist(a).

28
 Uputstva za kori{}ewe

pejza`, -a`a m, pejza`i, gen. mn. pejza`a; nepr. pejsa` ‰fr. paysage predeoŠ 1. pre-
deo, kraj, krajolik. 2. lik. predstavqawe jednog kraja, predela, krajolika na crte`u,
slici. 3. fig. opis neke situacije, stawa.
pejza`ist(a), -e m, pejza`isti; nepr. pejsa`ist(a) ‰fr. paysagiste, v. pejza`Š likov-
ni umetnik koji slika pejza`e;

3.6. Oblici koji se re|e upotrebqavaju u srpskoj standardnojezi~koj praksi

dodati su, u oblim zagradama, uz one koji prevladavaju u toj praksi, npr.:
barijum, -a (i barij, -a) m ‰nlat. barium od gr~. barys te`akŠ hem. hemijski element,
metal iz grupe zemnoalkalnih metala (hemijski simbol Ba, atomski broj 56). x bari-
jumov (i barijev).
Vujaklija je takve re~i bele`io kao jedinstvenu odrednicu: barij(um) i
sl. To, me|utim, nije prihvatqivo ne samo iz navedenog razloga nego i
zbog razli~ite akcentuacije, ta~nije razlika u postakcenatskim du`i-
nama (barijum, naime, nema, a barij ima dugo i u drugom slogu).
3.7. Imenice tipa avanturist(a), aktivist(a), bilansist(a), komunist(a),
sportist(a) i sl. u srpskom se standardnom jeziku prete`no upotre-
bqavaju u obliku na -a: avanturista, aktivista, bilansista, komunista,
sportista, ali i kad se u nominativu upotrebqavaju u obliku na sugla-
snik, avanturist, aktivist, bilansist, komunist, sportist, geni-
tivni im je nastavak redovno -e: aktivist, -e m (s nastavcima 3. dekli-
nacione vrste i u ostalim pade`ima jednine), a samo izuzetno -a: akti-
vist, -a m (s kompletnom promenom po 1. deklinacionoj vrsti). Zato smo
uz takve imenice stavqali genitivni nastavak -e, s oznakom m (mu{ki
rod) i oblikom mno`ine, koji u oba slu~aja odgovara iskqu~ivo prvoj
deklinacionoj vrsti mu{koga roda, kao u primeru:
akvarelist(a), -e m, mn. akvarelisti ‰v. akvarelŠ slikar koji se slu`i vodenim bo-
jama.

3.8. Re~i razli~itog zna~ewa i porekla koje se jednako izgovaraju, tj. imaju
isti glasovni sastav i naglasak (homonimi), ozna~ene su broj~anim eks-
ponentima i obra|ene posebno:
bar1, -a m, lok. (u) baru, mn. barovi, gen. mn. barova ‰engl. barŠ 1. no}ni zabavni lokal
sa muzikom ili programom. 2. gostionica, kafana u kojoj se pije za {ankom stoje}i;
bife. 3. deo name{taja obi~no s policama, u staklu i ogledalima u kojem se dr`e fla-
{e sa pi}em, ku}ni bife. 4. {ank. y bar-dama barska dama (v. barski).
bar2, -a m, mn. bari ‰gr~. baros te`inaŠ fiz. jedinica za merewe atmosferskog pri-
tiska.
Ili:
galon1, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰engl. gallonŠ 1. engleska i ameri~ka je-
dinica za te~nost (u Engleskoj iznosi 4,546 litara, u Americi 3,785 litara).
galon2, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰fr. galonŠ {irit, traka od zlata, srebra
ili svile koja ukra{ava uniformu, odelo, zastavu i sl.

29
 Ç. Uvod

4. Mada ve}inu korisnika re~nika stranih re~i, kad je u pitawu etimolo-

gija, uglavnom zanima samo podatak odakle je koja re~ preuzeta u na{ je-
zik, ipak se na odre|enom mestu ‰u uglastim zagradamaŠ mo`e na}i dosta
zanimqivih podataka i od {ireg interesa.
4.1. Uz gotovo sve odrednice dat je izvorni oblik te re~i u jeziku davaocu, a
uz ve}inu wih i weno daqe poreklo, npr.:
ubikvitet, -eta m ‰nlat. ubiquitas, prema lat. ubique svudaŠ postojawe na svakom me-
stu, sveprisutnost.
pavijan, -a m ‰nem. Pavian od hol. baviaan od fr. babouin budalaŠ zool. vrsta divqeg
dugodlakog majmuna (Papia hamadryas) iz roda Papio, `ivi na visoravnima Arapskog
poluostrva i u predelima severoisto~ne Afrike. 2. stra`ar pored ~amca. x pavi-
janski.

4.2. Uz neke karakteristi~nije izvorne oblike dato je i obja{wewe zna~ewa,

kao u ovom primeru:
pejsmejker, -a m ‰engl. pacemaker, prema pace ritam, make pravitiŠ 1. med. aparat
koji se ugra|uje u telo bolesnika da bi elektronskim impulsima stimulisao rad sr-
~anog mi{i}a. 2. sp. `arg. trka~ koji u prvom delu trke (na sredwe ili duge staze) dik-
tira poja~an tempo kako bi favoriti ostvarili vrhunski rezultat; zec.

4.3. Uz imenice nastale prema vlastitim imenima data su i ta imena (eponi-

mi), s pokojim dodatnim podatkom, npr.:
begonija, -e ` ‰prema imenu francuskog botani~ara Mi{ela Begona (Begon)Š bot.
ukrasna sobna biqka krupnih cvetova iz familije Begoniaceae.
labanotacija, -e ` ‰engl. labanotation, prema imenu svoga tvorca R. LabanaŠ naziv
za plesno pismo, na~in bele`ewa, zapisivawa pokreta tela pri plesu koji je razra-
dio Dance Notation Bureau.

5. Zna~ewa pojedinih re~i ozna~ena su arapskim brojevima, a ona termino-

lo{ka i etiketama koje upu}uju na wihovo podru~je upotrebe:
bagatela, -e ` ‰ital. bagatellaŠ 1. bezna~ajna stvar, sitnica, malenkost. 2. sasvim
niska cena, jeftino}a. 3. muz. kratka kompozicija lakog sadr`aja.

6. U latini~kom delu kwige, gde se nalaze izvorni izrazi, izreke i me|una-

rodne skra}enice, uz {ire fraze, aforizme, sentence i sl., u kosim zagra-
dama dosledno je data }irili~ka transkripcija, ~ak i u slu~ajevima kad
nema razlika u na~inu pisawa i ~itawa, ovo ponajvi{e zbog ozna~avawa
mesta akcenta i celovitosti transkribovanoga teksta, a varijante pojedi-
nih izreka ili pravnih maksima, koje mogu zanimati neke korisnike, upu-
}ene su jedne na druge skra}enicom. up. (uporedi), kao u primeru:
Tria sunt iuris praecepta: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribu-
ere ‰trija sunt juris precepta: honeste vivere, alterum non ledere, suum kuikve tri-
buereŠ lat. Tri su pravna propisa: po{teno `iveti, drugoga ne vre|ati, svakome dati
{to mu pripada (Ciceron); up. Iuris praecepta sunt haec…

30
 Izvori gra|e

7. Slu`ewe ovim re~nikom olak{ano je i time {to su sve re~i uno{ene i

obja{wavane pojedina~no, a ne po tzv. gnezdima (v. u Uvodu, t. 5.2.1). Je-
dino su pridevi izvedeni od re~i date u odrednici, s izuzetkom onih ko-
ji se odnose i na druge re~i ili ulaze u sastav veza terminolo{kog ka-
raktera ili nekog frazema, date u okviru istog leksikografskog ~lanka
s oznakom x:
abdikacija, -e ` ‰lat. abdicatioŠ odricawe od prestola. x abdikacioni.
aba, -e ` ‰tur. aba, iz ar.Š 1. gruba doma}a (seqa~ka) tkanina od vune ili kozje dlake
(kostreti). 2. mu{ki ogrta~ (gorwi deo mu{ke ode}e) od takve tkanine. 3. pej. (obi~no
u mn.) izno{eno, ru`no, poderano odelo; drowci. x aben.
Prema tome, svaku re~ treba tra`iti tamo gde joj je mesto po azbu~nom
redu (u prvom) ili po abecednom (u drugom delu kwige), a slo`ene ter-
minolo{e izraze uz re~i koje ~ine wihov osnovni deo.

IZVORI GRA\E

1. Polaze}i od nazna~ene namene i sadr`aja re~nika, pri utvr|ivawu od-

rednica i wihovoj obradi, uz nu`nu selekciju, kori{}eni su, ili su u
toku rada konsultovani, slede}i izvori:
1.1. Re~nici savremenog kwi`evnog i narodnog jezika:
1) Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog jezika Matice srpske (I–VI)
2) Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika SANU (I–XVII)
1.2. Re~nici stranih re~i:
1) Milan Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza (2002)
2) Bratoljub Klai}: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i pozajmljenice (2002)
3) Vladimir Ani} — Ivo Goldstein: Rje~nik stranih rije~i (2002)
4) Abdulah [kalji}: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (1965)
5) Dr Radomir Aleksi}: Re~nik stranih re~i i izraza (1978)
Uz to su, iskqu~ivo radi ostvarivawa uvida u obuhva}enost novijih i
najnovijih pozajmqenica, jer nivo i na~in obrade u wima nije za ugled,
pregledana i tri novija priru~nika: Ani}–Klai}–Domovi}: Rje~nik stra-
nih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001), Qubo Mi}uno-
vi}: Re~nik stranih re~i (2005) i Radomir Jovanovi}: Veliki leksikon stra-
nih re~i i izraza (2006).
1.3. Re~nici novih re~i:
1) Jovan ]irilov: Re~nik novih re~i (1982)
2) Jovan ]irilov: Novi re~nik novih re~i (1991)

31
 Ç. Uvod

3) Ivan Klajn: Re~nik novih re~i (1992)

4) \or|e Ota{evi}: Veliki re~nik novih i nezabele`enih re~i (1. sv.
2004, 2. sv. 2005)
5) \or|e Ota{evi}: Re~nik novih i nezabele`enih re~i (rukopis)
6) Vera Vasi} — Tvrtko Pr}i} — Gordana Nejgebauer: Du yu speak anglosrpski?
RE^NIK NOVIJIH ANGLICIZAMA (2001)
7) Danko [ipka: Dictionary of Serbian, Croatian and Bosnian New Words (2002)
1.4. Studije i ~lanci o stranim leksi~kim nanosima
U toku rada na re~niku pregledane su studije o op{toj stranoj (u ovom
slu~aju orijentalnoj) leksici u na{em jeziku, kao {to su npr. Orijentali-
zmi u knji`evnom djelu – Lingvisti~ka analiza Hanke Vajzovi} (1999), ili
kwiga Asima Pece Turcizmi u Vukovim rje~nicima (1987), zatim kwige u
kojima se raspravqa o terminosistemima pojedinih struka, kakva je Auto-
mehani~arska terminologija: Lingvoterminolo{ke paradigme na primjeru auto-
mehani~arske terminologije (studija sa rje~nikom) Danka [ipke (2005) i
sli~ne publikacije, koje, pored ostalih, donose i obiqe re~i stranog po-
rekla i razmatraju wihovu upotrebu u razli~itim stilovima standardnog
jezika ili u narodnim govorima. Uzeti su u obzir i nau~ni ~lanci o stra-
nim re~ima u na{em jeziku, kao {to je npr. niz radova Bogdana L. Dabi}a
o pozajmqenicama iz slovenskih i neslovenskih jezika i sl.
1.5. Popularni stru~ni leksikoni i terminolo{ki re~nici
Tako|e je, uz odre|enu selekciju, preuzimana i obra|ivana gra|a iz po-
pularnih stru~nih leksikona, kakav je npr. Medicinski leksikon grupe
autora (pored Medicinske enciklopedije), Seksolo{ki leksikon dr Marijana
Ko{i~eka, Rje~nik religijskih pojmova dr Ive Cvitkovi}a, Re~nik pravo-
slavne teologije dr Jovana Brije, Mali uporedni muzi~ko-terminolo{ki
re~nik Vlastimira Peri~i}a, kao i drugih terminolo{kih re~nika iz
razli~itih oblasti: politikologije, trgovine, bankarstva, marketinga,
sporta, muzike, pozori{ta, filma, automobilizma, poqoprivrede, in-
dustrije, tehnike, informatike, farmaceutike itd. Iz tih izvora, na-
ravno, do{li su u obzir i preuzeti samo oni termini koji su u{li u {i-
ru upotrebu i koji ~ine osnovu pojedinih terminosistema, a ne strogo
stru~no-nau~na terminologija pojedinih nau~nih, tehni~kih ili umet-
ni~kih disciplina u celini.
Za dopunu tre}eg izdawa kori{}eni su i slede}i priru~nici: dr Alek-
sandra Vrane{ Od rukopisa do biblioteke — Pojmovnik, izd. Filo-
lo{ki fakultet Beograd, 2006. i Tawa Popovi}, Re~nik kwi`evnih
termina, Logos Art, Beograd, 2007.

32
 Izvori gra|e

1.6. Re~nici stranih i mawe poznatih re~i uz izdawa sabranih dela na-
{ih pisaca
I ovi re~nici nude pregled razli~itih re~i stranog porekla koje su
upotrebqavali na{i stariji i noviji pisci, a koje savremeni ~italac
treba da zna da bi bez te{ko}a i s razumevawem mogao ~itati wihova de-
la. To je u skladu s jednim od ciqeva izdavawa ovakvog re~nika: da se
uti~e na boga}ewe re~nika na{ih obrazovanih qudi na taj na~in {to }e
aktivno, ili bar pasivno, ovladati i re~ima stranog porekla u okviru
ukupnog leksika srpskog kwi`evnog i standardnog jezika.
1.7. Popularnonau~ne publikacije iz oblasti leksikologije i leksiko-
grafije
Kwige kao {to su Pri~e o re~ima i Za{to se ka`e? M. [ipke, Re~ ne-
deqe Jovana ]irilova (1. kwiga: Oktoih, Podgorica 1996; 2. kwiga:
1995–2005, Prosveta, Beograd, 2006) Da li znate?, tomovi I do V, Fond
Ribnikar — Politika, Beograd 2004–2007. i sl., donose iscrpnija obja-
{wewa re~i i izraza stranog porekla, wihove upotrebe i zna~ewa, pa su
i one poslu`ile kao dopunski izvor za kompletirawe alfabetara, a u iz-
vesnom smislu i orijentacija u definisawu zna~ewa pojedinih odred-
nica u Re~niku, pri ~emu su za tre}e izdawe posebno konsultovani druga
kwiga J. ]irilova i Politikine kwige Da li znate?
1.8. Popularnonau~ni ~asopisi iz drugih oblasti nauke i umetnosti
Radi sticawa uvida u upotrebu re~i stranog porekla u razli~itim sti-
lovima standardnog jezika, i to upravo onih koje su u{le u {iru upotre-
bu, pa bi ih stoga trebalo da poznaje svaki prose~no obrazovan ~italac,
pregledani su uzorci ~asopisa, kao {to je nekad veoma popularna Pri-
roda i sl.
1.9. Publicisti~ki i `urnalisti~ki ~lanci u medijima
Redovnim pra}ewem {tampe i razli~itih emisija na radiju i televiziji
bele`ene su re~i stranog porekla, s podacima u kojim se sve zna~ewima
javqaju u op{toj upotrebi, pa su naj~e{}e od wih, ukoliko ve} nisu za-
stupqene u ostalim izvorima, unete u re~nik.
1.10. Vlastito poznavawe re~i stranog porekla (obra|iva~a i drugih
~lanova istra`iva~kog tima)
1. U leksikografskoj praksi prilikom izrade pojedinih re~nika uobi~a-
jeno je da se kao odrednice, definicije ili potvrde daju i primeri koji
nisu na|eni u korpusu, ali su poznati ~lanovima redakcije, a po tome,
sigurno, i {irem krugu izvornih govornika na{eg jezika. U tom slu~aju
obi~no se daje oznaka Red., {to zna~i da je primer redakcijski i da nije

33
 Ç. Uvod

potvr|en u istra`ivanom korpusu. Ta korisna praksa primewena je i u

izradi na{eg re~nika.
2. Verujemo da smo na taj na~in obuhvatili najve}i deo ranije primqenih
i novijih, pa i najnovijih, stranih re~i u srpskom jeziku, pri ~emu smo
posebnu pa`wu posvetili ovim drugim. To je, me|utim, `iva materija,
jer se stalno pojavquju nove strane re~i i izrazi, koje treba redovno be-
le`iti i obra|ivati, pa }e se te leksi~ke inovacije na}i u narednim
(izmewenim i dopuwenim) izdawima ovog re~nika.

SKRA]ENICE
avij. avijacija varv. varvarizam
agr. agronomija vezn. veznik
adm. administracija venec. venecijanski
alb. albanski vet. veterina
akuz. akuzativ voj. vojno
amer. ameri~ki (iz ameri~ke varijante vok. vokativ
engleskog) vulg. vulgarno
amh. amharski
anat. anatomija gal. galski
antrop. antropologija gen. genitiv
ar. arapski gen. mn. genitiv mno`ine
aram. aramejski geogr. geografija
arheol. arheologija geod. geodezija
arhit. arhitektura geol. geologija
asir. asirski geom. geometrija
astron. astronomija germ. germanizam
astrol. astrologija gimnast. gimnastika
astronaut. astronautika gl. glagol, glagolski
augm. augmentativ gl. im. glagolska imenica
austr. austrijski (iz austrijske varijante got. gotski
nema~kog) gra|. gra|evinarstvo
autom. automobilizam gram. gramatika
automeh. automehanika graf. grafika, grafi~ki
gruz. gruzijski
balk. balkanizam gr~. gr~ki
bank. bankarstvo
bask. baskijski dan. danski
bezl. bezli~no dat. dativ
beng. bengalski dekl. deklinacija
berz. berzanski dem. deminutiv
biol. biologija dijal. dijalekatski
bot. botanika dipl. diplomatija
br. broj (vrsta re~i) dosl. doslovno
braz. brazilski
brod. brodarstvo egz. egzoti~no; re~ iz nekog uro|eni~kog
bug. bugarski jezika
ezoter. ezoteri~ki
v. vidi ek. ekavski
vaj. vajarstvo ekol. ekologija
var. varijanta, varijacija ekon. ekonomija

34
 Skra}enice

ekspr. ekspresivno kin. kineski

elektr. elektrotehnika kinol. kinologija
elektron. elektronika klat. kasnolatinski
engl. engleski kwigov. kwigovodstvo
eskim. eskimski kwi`. kwi`evnost
estet. estetika kozm. kozmetika
etim. etimologija kolokv. kolokvijalno
etiop. etiopski komp. komparativ
etnogr. etnografija kosmogr. kosmografija
etnol. etnologija kosmol. kosmologija
euf. eufemizam kulin. kulinarstvo

` `enski rod (gramati~ki) l. lice

`. oblik za `enski pol lat. latinski
`arg. `argonski, `argonizam lik. likovna umetnost
`el. `eleznica lingv. lingvistika
litv. litvanski
zam. zamenica lov. lovstvo
zan. zanatstvo log. logika
zast. zastarelo lok. lokativ
zb. zbirno
zend. zendski m mu{ki rod
zool. zoologija ma|. ma|arski
malaj. malajski
izv. izvorno malg. malga{ki (madagaskarski)
izved. izvedenica mat. matematika
izg. izgovor ma~ev. ma~evawe
ideol. ideologija ma{. ma{instvo
ijek. ijekavski med. medicina
im. imenica meks. meksi~ki
imp. imperativ meteor. meteorologija
impf. imperfekt meton. metonimija
ind. indijski metr. metrika
indekl. indeklinabilno (nepromewqivo po meh. mehanika
pade`ima) miner. mineralogija
indiv. individualno mitol. mitologija
indijan. indijanski mn. mno`ina
industr. industrija mong. mongolski
instr. instrumental muz. muzika
inform. informatika
ir. irski nvnem. novovisokonema~ki
iron. ironi~no ngr~. novogr~ki
isl. islandski nem. nema~ki
islm. islamski neob. neobi~no
ist. istorija, istorijski neodr. neodre|eni vid (prideva)
ital. italijanski neol. neologizam
nepr. nepravilno
jav. javanski nesvr{. nesvr{en, imperfektivan (glagol)
jap. japanski nlat. novolatinski
jah. jahawe novin. novinarstvo
jd. jednina nom. nominativ
norv. norve{ki
kavk. kavkaski norm. normanski
kanc. kancelarijski num. numizmatika
kat. katoli~ki
kgr~. kasnogr~ki ob. obi~no
kelt. keltski odr. odre|eni vid (prideva)

35
 Ç. Uvod

okult. okultno, okultistika svr{. svr{en, perfektivan (glagol)

opt. optika seks. seksologija
ortogr. ortografija sem. semitski
osn. osnovni sijam. sijamski
sital. severnoitalijanski
paleogr. paleografija sin. sinonim, sinonimno
paleont. paleontologija sir. sirijski
pedag. pedagogija skr. skra}eno, skra}enica
pej. pejorativno (pogrdno) slik. slikarstvo
peruan. peruanski slova~. slova~ki
pers. persijski sloven. slovena~ki
pesn. pesni~ki soc. sociologija
povr. povratni (glagol) sp. sport
pozor. pozori{te srengl. sredwovekovni engleski
pokr. pokrajinski srlat. sredwovekovni latinski
pol. politika srp. srpski
polin. polinezijski stand. standardno
poq. poqski stma|. staroma|arski
poqopr. poqoprivreda stvnem. starovisokonema~ki
pom. pomorstvo sten. stenografija
port. portugalski stengl. staroengleski
posl. poslovi~no stnord. staronordijski
prav. pravo stpers. staropersijski
pravosl. pravoslavni stsl. staroslovenski
praznov. praznoverje (koji je u vezi stfr. starofrancuski
s praznoverjem) supr. suprotno
predl. predlog suf. sufiks
pren. preneseno tamil. tamilski
pref. prefiks tat. tatarski
privr. privreda tah. tahi}anski
prid. pridev tel. televizija
prid. indekl. indeklinabilni (nepromewivi) teol. teologija
pridev tehn. tehnika
pril. prilog tehnol. tehnologija
pril. sad. prilog sada{wi tibet. tibetanski
prov. provansalski tipogr. tipografija
psih. psihologija trg. trgovina
tur. turski
rab. rabinisti~ki turist. turisti~ki, turizam
rad. radio, radijski turkm. turkmenski
raz. razgovorno
ra~. ra~unarstvo uzv. uzvik
rel. religija ukr. ukrajinski
retor. retorika um. umetnost
rib. ribarstvo uob. uobi~ajeno
rom. romski up. uporedi
roman. romanski
rsl. ruskoslovenski fam. familijarno
rud. rudarstvo farm. farmaceutika
rum. rumunski fen. feni~ki
rus. ruski fig. figurativno
r~c. re~ca (vrsta re~i) fiz. fizika
fiziol. fiziologija
s sredwi rod film. filmska umetnost, kinematografija
sakr. sakralno filoz. filozofija
sanskr. sanskrtski filol. filologija
saobr. saobra}aj fin. finski
svah. svahili finans. finansije, finansijski

36
 Znakovi

flam. flamanski hotent. hotentotski

fon. fonetika, fonetski hrv. hrvatski
fort. fortifikacija crkv. crkveno
fot. fotografija, fotografski (zanat i csl. crkvenoslovenski
umetnost)
fr. francuski ~e{. ~e{ki
hald. haldejski {aq. {aqivo
hebr. hebrejski {atr. {atrova~ki
hem. hemija
hig. higijena {ah. {ahovski
hidr. hidrologija i hidrografija {ved. {vedski
hind. hindu {p. {panski
hip. hipokoristik {tamp. {tamparstvo
hol. holandski {um. {umarstvo

ZNAKOVI
x pridev izveden od imenice uz koju stoji
y veza re~i terminolo{kog karaktera, slo`eni termin
z frazeolo{ki izraz, frazem
= re~i jednake po zna~ewu i statusu u standardnom jeziku
‹ izostavqena re~ (data kao odrednica)
< poti~e od
> prelazi u

STRANI AFIKSI I AFIKSOIDI

ZA TVORBU RE^I

1. Prefiksi i prefiksoidi
A
a-1, an- ‰gr~. a-Š bez, ne: kao prefiks ozna~ava
odsustvo, nemawe onoga {to zna~i osnovna re~.
a-2, ab- (ap-), aps- ‰lat. a-, ab-, abs-Š kao prvi
deo re~i ozna~ava odvajawe, izdvajawe, odba-
civawe, gubqewe, ukidawe, poput na{ih pre-
fiksa od-, iz-, raz-.
avio- ‰fr. avion od lat. avis pticaŠ ozna~ava
ono {to se odnosi na avione, avijaciju, vazdu-
hoplovstvo.
agri-, agro- ‰lar. ager poqe, od gr~. agros ob-
ra|ena zemqaŠ koji se odnosi na zemqu i ze-
mqoradwu.
ad- ‰lat. ad pri, uz, doŠ ozna~ava prisajedi-
wavawe, pomagawe, dodavawe.
adipo- ‰lat. adeps gen. adipis mastŠ koji ima
veze s ma{}u, salom ili gojazno{}u.
aer-, aeri-, aero- ‰lat. aer, gr~. aer vazduhŠ
koji se odnosi na vazduh ili vazduhoplovstvo.
akva-, akve- ‰lat. aqua vodaŠ ozna~ava vezu s
vodom.
alg-, algo- ‰gr~. algos bolŠ koji se odnosi na
bol, bolan.
alelo- ‰gr~. allelon uzajamnoŠ ono {to je me-
|usobno, naspramno, jedno prema drugom.

37
 Ç. Uvod
alo- ‰gr~. allos drugiŠ zna~i drugi, druk~iji,
razli~it, stran; mo`e zna~iti i varijantu
onoga {to ozna~ava drugi deo slo`enice.
ambi- ‰lat. ambo oba, obojeŠ dvojan, dvojak,
sa obe strane ili sa dve mogu}nosti.
amino- ‰prema amin (v.)Š o hemijskom jedi-
wewu koje sadr`i grupu NH2 u kombinaciji s
drugim radikalima.
amfi- ‰gr~. amphi s obe straneŠ zna~i obo-
strano, uokolo, sa svih strana.
an- ‰gr~. an-Š oblik prefiksa a-1 ispred vo-
kala (npr. analfabeta — onaj koji ne poznaje
alfabet, nepismen ~ovek).
ana- ‰gr~. ana, ana-Š ozna~ava ne{to {to je
gore (na, iznad) ili pored ne~ega (uz ne{to,
pri ne~emu).
angi-, angio- ‰gr~. angeion `ilaŠ koji se od-
nosi na krvne sudove.
anglo- ‰lat. Anglus EnglezŠ koji se odnosi
na Engleze, Englesku ili engleski jezik.
andr-, andro- ‰gr~. aner, andros mu{karac,
~ovekŠ koji se odnosi na mu{karca, odnosno na
odraslog ~oveka.
anemo- ‰gr~. anemos vetarŠ koji se odnosi na
vetar.
anizo- ‰v. an-, izo-Š ozna~ava nejednakost po
obliku, nameni i sl.
ankilo- ‰gr~. ankylos iskrivqenŠ upu}uje na
stezawe, su`avawe (organa).
ante- ‰lat. ante preŠ koji dolazi pre (vremen-
ski) ili pred, ispred (u prostoru).
ant(i)- ‰gr~. anti protivŠ koji deluje suprot-
no; koji deluje naspramno ili naporedo s ne-
~im drugim.
antropo- ‰gr~. anthropos ~ovekŠ koji se odno-
si na ~oveka odnosno qudski rod.
ap-, apo- ‰gr~. apo od, izŠ zna~i odvajawe, iz-
dvajawe, nastajawe, smawivawe i sl.
aps- ‰lat. abs-Š varijanta od ab- (v.).
arheo- ‰gr~. arche po~etakŠ upu}uje na veli-
ku starinu, starinski.
arhi- ‰gr~. archos stare{ina, vo|aŠ stariji,
glavni, vrhovni; nad-; vi{i.
38
astro-, astero- ‰gr~. astron, aster, zvezdaŠ ko-
ji se odnosi na zvezde i nebeska tela uop{te,
vasionu.
atmo- ‰gr~. atmos para, dahŠ koji se odnosi
na vazduh.
audi-, audio- ‰lat. audio, audire ~uti, slu{a-
tiŠ koji se odnosi na sluh, slu{awe, ~ujnost,
ili na reprodukciju zvuka; up. video-.
auri-, auro- ‰lat. aurum zlatoŠ zlatan, koji
sadr`i zlato ili ima veze sa zlatom.
austro- ‰nlat. AustriaŠ koji se odnosi na
Austriju ili Austrijance.
auto-1 ‰gr~. autos sam, jediniŠ upu}uje na sa-
mostalnost, samostalno delovawe ili ne{to
{to se odnosi na samog sebe, vlastito.
auto-2 ‰skr. automobil (v.)Š koji se odnosi na
automobil ili automobilizam.
afro- ‰lat. AfricusŠ koji se odnosi na Afri-
ku ili Afrikance; koji je u afri~kom stilu.
B
bari-, baro- ‰gr~. barys te`ak, baros te`ina,
pritisakŠ koji se odnosi na te`inu i pritisak.
bati-, bato- ‰gr~. bathos dubokŠ koji se odno-
si na dubinu (mora, okeana).
bi- ‰lat. bis dvaput, bini po dvaŠ ozna~ava da
se ne{to javqa u paru ili dvaput, da je udvoje-
no ili obostrano.
biblio- ‰gr~. biblion kwigaŠ koji se odnosi
na kwige i kwi`arstvo.
bio- ‰gr~. bios `ivotŠ upu}uje na vezu drugog
dela re~i sa `ivotom, `ivim svetom ili `i-
vim bi}ima.
bradi- ‰gr~. bradys spor, usporenŠ ukazuje na
usporenost onoga {to zna~i drugi deo re~i.
brahi-1 ‰gr~. brachys kratakŠ kazuje da je ono
{to zna~i drugi deo re~i kratko.
brahi-2 ‰lat. brachium rukaŠ koji se odnosi
na ruku (do ramena).
bronho- ‰gr~. bronchos du{nikŠ koji se od-
nosi na bronhije.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
V gliko-, glicero- ‰gr~. glykys i glykeros sla-
vazo- ‰lat. vas sud, posudaŠ koji se odnosi na
krvne sudove.
vario- ‰lat. varius raznolikŠ iskazuje razno-
likost.
video- ‰lat. video, videre videtiŠ kazuje da
se drugi deo re~i odnosi na ne{to {to se vi-
di, {to se prima ~ulom vida, ili na elektron-
ske naprave kao {to su televizor ili moni-
tor; up. audio-.
vice- ‰lat. vice, ablativ od vicis promena,
smena, mestoŠ ozna~ava zamenika ili pomo}ni-
ka osobe ozna~ene u drugom delu re~i.
G grafo- ‰gr~. graphein pisatiŠ odnosi se na
galakto- ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ koji
se odnosi na mleko ili mle~ne `lezde.
galo- ‰lat. Gallus GalŠ koji se odnosi na Gale
i Galiju; koji se odnosi na Francuze, Francu-
sku ili francuski jezik.
galvano- ‰prema imenu italijanskog fizi-
ologa L. Galvanija, 1737–1798Š ozna~ava vezu
sa elektri~nom strujom, naj~e{}e jednosmer-
nom.
gam-, gamo- ‰gr~. gamos brakŠ u biologiji
ukazuje na vezu s polnom reprodukcijom.
gastro-, gastero- ‰gr~. gaster, gen. gastros, ga-
steros `eludacŠ koji se odnosi na `eludac.
geno- ‰lat. genus, gr~. genos rod, vrstaŠ koji
se odnosi na rod, ra|awe odnosno srodstvo.
geo- ‰gr~. ge zemqaŠ koji se odnosi na Zemqu,
Zemqinu koru ili povr{inu Zemqe.
germano- ‰lat. Germanus NemacŠ koji ima veze
s Nemcima ili s germanskim narodima uop{te.
geronto- ‰gr~. geron, gen. gerontos staracŠ ko-
ji se odnosi na starost i starije osobe.
giga- ‰gr~. gigas gigant, divŠ ozna~ava jedi-
nicu milijardu puta ve}u od one ozna~ene dru-
gim delom (npr. gigavat = milijardu vati); u
ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 230 puta ve}u
(gigabajt = 230 bajta, tj. 1.073.741.824 bajta).
gineko-, gino- ‰gr~. gyne, gen. gynaikos `e-
naŠ u nau~nim terminima ozna~ava `enu ili
`enski rod.
dakŠ u hemijskim i fiziolo{kim terminima:
sladak, slast.
glos-, gloso- ‰gr~. (jonski) glossa jezikŠ ozna-
~ava ono {to ima veze s jezikom (organom), kat-
kad i s jezikom kao sredstvom za sporazumevawe.
glot-, gloto- ‰gr~. (ati~ki) glotta jezikŠ
ozna~ava ono {to ima veze s jezikom kao sred-
stvom za sporazumevawe, katkad i s jezikom
(organom).
goni-, gonio- ‰gr~. gonia ugaoŠ koji se odno-
si na ugao ili merewe uglova.
gono- ‰gr~. gonos semeŠ ozna~ava ono {to ima
veze sa semenom, kod biqaka i `ivotiwa.
pisawe, rukopis, zapise i sl.
greko- ‰lat. Graecus GrkŠ ono {to ima veze s
Grcima, Gr~kom ili gr~kim jezikom.
D
daktilo- ‰gr~. daktylos prstŠ u slo`enim re-
~ima: ono {to se odnosi na prste ili ima ob-
lik prsta.
de- ‰lat. de od, iz, raz; fr. de- od lat. dis-Š
ozna~ava poreklo, odvajawe, uklawawe, ukida-
we i drugo.
deka- ‰gr~. deka desetŠ u jedinicama mere
zna~i deset puta ve}u jedinicu (npr. dekagram
— deset grama).
dekstro- ‰lat. dexter desniŠ ono {to je desno
ili se uvija udesno.
deci- ‰lat. decimus desetiŠ ispred jedinica
mere ozna~ava deseti deo, npr. decimetar —
deseti deo metra.
demo-1 ‰gr~. demos narodŠ ono {to se odnosi
na narod ili stanovni{tvo; mo`e biti i skra-
}eni oblik od demokratija (v.), npr. demohri-
{}anski.
demo-2 ‰engl. demo, skr. od demonstrationŠ
ozna~ava ono {to slu`i za demonstraciju,
prikazivawe, kao probni primerak.
dendro- ‰gr~. dendron drvoŠ u stru~nim ter-
minima ozna~ava drvo, stablo ili drvenastu
masu.
39
 Ç. Uvod
derm-, derma-, dermato, dermo- ‰gr~. derma
ko`aŠ ozna~ava ono {to se odnosi na ko`u, pre
svega qudsku.
des-, dez- ‰fr. des-, des- od lat. dis-Š ozna~ava
odvajawe, ra{~lawavawe, ili ukidawe onoga
{to kazuje drugi deo re~i; od-, raz-, ne-.
di- ‰gr~. di(s) dvaput, od dyo dvaŠ ozna~ava
dvojnost ili udvajawe.
dija- ‰gr~. dia kroz, (iz)me|uŠ ozna~ava raz-
liku, razvrstavawe, posredstvo; kroz, preko,
me|u-, raz-, pro-.
dinamo- ‰gr~. dynamis snagaŠ koji se odnosi
na silu ili energiju.
dipl-, diplo- ‰gr~. diploos dvostrukŠ u slo-
`enicama zna~i dvostruk ili udvojen.
dis-1 ‰gr~. dys-Š kao prefiks negira osnovnu
re~, ozna~ava te{ko}u, nemogu}nost ili ne-
pravilno delovawe.
dis-2 ‰lat. dis-Š ozna~ava deqewe, razdvaja-
we, raspadawe; raz-, od-.
disko- ‰gr~. diskos diskŠ koji se odnosi na
gramofonske plo~e, ili na kasete i druge no-
sa~e zvuka.
dodeka- ‰gr~. dodekaŠ koji obuhvata 12 ele-
menata, dvanaestodelan.
doliho- ‰gr~. dolichosŠ dug, duguqast, izdu-
`en.
E ergo- ‰gr~. ergon radŠ koji se odnosi na rad,
e-1 varijanta od eks-1 (v.)
e-2 ‰engl. e-, skr. od electronic elektronskiŠ
koji se obavqa ili nalazi u elektronskom ob-
liku, npr. e-gotovina, e-korpa, e-po{ta.
evro- ‰prema na{em Evropa, od gr~. EuropeŠ
evropski, koji pripada Evropi, va`i ili de-
luje u Evropi.
egza- ‰engl. exa-Š veli~ine 1018 jedinica; up.
egzabajt.
egzo-, ekso- ‰gr~. exo izvana, spoqaŠ {to je
izvan ne~ega; spoqni; ono {to deluje spoqa.
ek- varijanta od eks-1 (v.)
ekvi- ‰lat. aequus jednakŠ ono {to je podjed-
nako, ravnomerno, u ravnote`i.
40
eko- ‰skr. od ekologija (v.)Š ekolo{ki; {to se
ti~e prirodne sredine ili ambijenta.
eks-1 ‰lat. ex-, gr~. ex-, ek-Š koji je izvan ne-
~ega; koji poti~e od ne~ega; koji izlazi odne-
kud; izveden do kraja; iz-, izvan-, od-.
eks-2 ‰engl. ex, od lat. ex izŠ biv{i, nekada-
{wi.
ekstra- ‰lat. extra izvan, spoqaŠ ono {to je
napoqu, izvan ~ega; ono {to je izuzetno, po-
sebnog kvaliteta.
ekto- ‰gr~. ektos spoqniŠ koji je spoqa; spo-
qa{wi.
elektro- ‰skr. od elektrika, gr~. elektron }i-
libarŠ koji se odnosi na elektricitet, elek-
tri~ni.
embrio- ‰ gr~. embrionŠ koji se odnosi na em-
brion, zametak, odnosno na po~etnu fazu raz-
voja `ivih bi}a.
en- (em-) ‰gr~. enŠ u (~emu), usred, unutar (~e-
ga); varijanta em- se javqa ispred osnova s po-
~etkom na p-, b-, m- ili f-.
end-, endo- ‰gr~. endon unutraŠ koji je unutar
~ega, unutra{wi, koji poti~e iznutra.
enter-, entero- ‰gr~. enteron crevo; utrobaŠ
koji se odnosi na creva.
ep-, epi- ‰gr~. epi na, nad, preko, poredŠ koji
{to koji je na ne~emu, nad ne~im, uz ne{to, pri
ne~emu; dodatni, uzgredni.
radne navike ili metode rada.
eritro- ‰gr~. erythros crvenŠ koji je crvene
boje; koji se odnosi na crvena krvna zrnca.
eroto- ‰gr~. eros gen. erotos qubavŠ koji se
odnosi na qubav ili erotiku.
etno- ‰gr~. ethnos narodŠ koji se odnosi na
narod, narodnost, nacionalnost.
eu- ‰gr~. eu dobroŠ u slo`enim re~ima ozna-
~ava ono {to je dobro, korisno, ugodno, {to
pravilno deluje i sl.
euro- v. evro-.
eho- ‰gr~. echo jeka, odjekŠ koji se odnosi na
odjek; koji deluje putem odbijawa zvu~nih ta-
lasa.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
Z intro- ‰lat. intro- u, unutarŠ koji je u ne~e-
zepto- ‰proizvoqna varijanta od lat. septi-
mus sedmiŠ ozna~ava jedinicu pomno`enu sa
10–21, to jest hiqaditi deo milijarditog dela
milijarditog dela osnovne jedinice.
zoo- ‰gr~. zoon `ivo bi}e, `ivotiwaŠ koji se
odnosi na `ivotiwe i `ivotiwski svet.
I nosi na ribe.
i-1 varijanta od in-1 (v.).
i-2 ‰engl. e- skr. od electronic prema izvornom
izgovoru /ilektronik/Š elektronski; up. i-mejl.
ideo- ‰gr~. ideaŠ koji se odnosi na ideju, po-
jam, predstavu.
idio- ‰gr~. idiosŠ osoben, svojstven, poseban.
izo- ‰gr~. isos istiŠ u mnogobrojnim nau~nim
terminima zna~i isti, jednak ili sli~an.
ijatro- ‰gr~. iatros lekarŠ koji se odnosi na
lekara ili na medicinu.
ikono- ‰gr~. eikon slikaŠ koji se odnosi na
ikone; koji se odnosi na slike, likove, likov-
ni prikaz.
im-1 varijanta od in-1 (v.) ispred osnova ko-
je po~iwu na p, b, m.
im-2 varijanta od in-2 (v.) ispred osnova ko-
je po~iwu na p, b, m.
imuno- ‰lat. immunisŠ koji se odnosi na
imunitet.
in-1 ‰lat. in-Š zna~i poricawe, poni{tava-
we, nemogu}nost: ne-, bez-.
in-2 ‰lat. in u, in-Š zna~i uno{ewe, uvo|ewe u
ne{to, postojawe u ne~emu: u-, na-.
indo- ‰gr~. IndosŠ koji se odnosi na Indiju
ili Indijce.
inter-1 ‰lat. inter (iz)me|uŠ ozna~ava polo-
`aj izme|u ne~ega, ili me|usobni odnos, vezu.
inter-2 ‰skra}eno od internacionalan (v.)Š
koji deluje {irom sveta, me|unarodni, me|u-
dr`avni.
intra- ‰lat. intraŠ unutar, usred, u okviru
onoga {to ozna~ava drugi deo re~i.
mu; koji ulazi u ne{to; okrenut ka sebi, ka
unutra{wosti.
infra- ‰lat. infra ispod, ni`eŠ koji je ni`i
od onoga {to kazuje drugi deo re~i, ispod-, pod-.
italo- ‰lat. ItalusŠ koji se ti~e italskih na-
roda u starom veku; italijanski; italijanskog
porekla (npr. italo-ameri~ki).
ihti- (ihtio-) ‰gr~. ichthys ribaŠ koji se od-
J
jatro- v. ijatro-.
juris- ‰lat. ius, gen. iuris pravoŠ koji se odno-
si na pravo i pravne nauke.
K
kako- ‰gr~. kakos lo{, zaoŠ u slo`enim re~i-
ma ozna~ava ne{to ru`no, lo{e ili nepravilno.
kali-, kalo- ‰gr~. kalos lepŠ u slo`enim re-
~ima ozna~ava ne{to {to je lepo ili dobro.
kalor-, kalori- ‰lat. calor toplotaŠ {to se
odnosi na toplotu odnosno grejawe.
kancero- ‰lat. cancer rakŠ koji se odnosi na
rak ili tumore.
kardio- ‰gr~. kardia srceŠ koji se ti~e srca.
kario- ‰gr~. karyon orah, jezgroŠ u biologiji
ozna~ava ono {to se ti~e }elijskog jezgra (jedra).
karcino- ‰gr~. karkinos rakŠ koji se odnosi
na rak ili tumore.
kata- ‰gr~. kata sa, niz, poŠ nadole, niz, pre-
ma, po, protiv; u gr~kim slo`enicama ima i
razna druga zna~ewa.
kvadri-, kvadro-, kvadru- ‰lat. quadri- pre-
ma quattuor ~etiriŠ ~etvoran, ~etvorostruk,
~etvorodelni.
kvazi- ‰lat. quasi kao, poputŠ prividan, pri-
bli`an, sli~an; nazovi-, nadri-.
keno-1 ‰gr~. koinosŠ zajedni~ki.
keno-2 ‰gr~. kainosŠ noviji, skora{wi.
kerato- ‰gr~. keras rogŠ u nau~nim termini-
ma zna~i ro`nat, od ro`nate materije, ili ono
{to se odnosi na ro`wa~u oka.
41
 Ç. Uvod
kefalo- ‰gr~. kephale glavaŠ koji se odnosi
na glavu.
kiber- ‰skr. od kiberneti~ki, od gr~. kyber-
net(es) kormilarŠ kiberneti~ki: up. kiber-pro-
stor, kiber-seks.
kiberno- ‰skr. od kiberneti~ki, od gr~. kyber-
net(es) kormilarŠ kiberneti~ki; up. kiberno-pro-
stor, kiberno-seks.
kilo- ‰fr. kilo od gr~. chilioi hiqadaŠ ispred
jedinica mere ozna~ava jedinicu hiqadu puta
ve}u (npr. kilogram = hiqadu grama); u ra~u-
narstvu ozna~ava jedinicu 1.024 puta ve}u (ki-
lobajt = 1.024 bajta, tj. 210 bajta).
kine-, kinema-, kinemato- ‰skr. od kinema-
tograf, od gr~. kinema kretawe i graphein pi-
satiŠ koji se odnosi na kinematografiju,
filmsku umetnost.
kinezi(o)-, kineto- ‰gr~. kinesis kretawe,
kinetikos pokretanŠ koji se odnosi na kretawe.
kino-1 ‰gr~. kyon, gen. kynos pasŠ koji se od-
nosi na pse.
kino-2 ‰nem. Kino, skr. od Kinematograph, v.
kine-Š koji se odnosi na bioskope ili film.
klavi- ‰lat. clavis dirkaŠ koji sadr`i dirke
odnosno klavijaturu.
klepto- ‰gr~. kleptein krastiŠ koji se odnosi
na kra|u i kradqivce.
ko-, kom-, kon- ‰lat. con saŠ ozna~ava zajed-
ni{tvo, vezu, naporedno delovawe; uz, pored;
sa-, su-
kontra-, kontro- ‰lat. contraŠ protiv, na-
spram; u nekim re~ima ozna~ava ni`i ~in
(kontraadmiral), u muzici glasove ili in-
strumente dubokih tonova (kontraalt, kon-
trafagot).
kosm-, kosmo- ‰gr~. kosmos svemir; sklad,
redŠ koji se odnosi na kosmos, vasionu; koji se
odnosi na ceo svet.
krio- ‰gr~. kryos mraz, studenŠ koji se odno-
si na zamrzavawe ili jaku hladno}u.
kript-, kripto- ‰gr~. kryptos skrivenŠ ta-
jan, potajan, prikriven.
kseno- ‰gr~. xenos stranacŠ koji se odnosi na
strance.
42
ksero- ‰gr~. xeros suvŠ ozna~ava ne{to {to je
suvo ili ima veze sa su{ewem.
ksilo- ‰gr~. xylon drvoŠ koji je od drveta
ili sli~an drvetu.
L
lalo- ‰gr~. lalein brbqati, mucatiŠ koji ima
veze sa sposobno{}u govora.
laringo- ‰gr~. larynx grkqan, grloŠ koji se
odnosi na grkqan ili gu{u.
leuk-, leuko- ‰gr~. leukos beoŠ koji je beo,
svetle boje, ili ima veze sa belinom.
limf-, limfo- ‰lat. lympha vodaŠ u medici-
ni, koji se odnosi na limfu ili limfne organe.
lipo- ‰gr~. lipos mastŠ u medicini, koji se
odnosi na masno}u, salo ili masno tkivo.
lito- ‰gr~. lithos kamenŠ koji je od kamena;
koji se odnosi na kamen ili stenu.
log-, logo- ‰gr~. logos re~Š koji se odnosi na
govor ili na re~i.
M
magneto- ‰v. magnetŠ koji se odnosi na mag-
net ili magnetizam.
makro- ‰gr~. makros duga~ak, krupanŠ ozna~a-
va ono {to je veliko, obimno, velikih razmera,
ili {to se posmatra u celini; up. MIKRO-.
maksi- ‰engl. maxi, skr. od maximumŠ koji je
vrlo velikih dimenzija, ve}i od uobi~ajenog;
po na{em Pravopisu pi{e se odvojeno, npr.
maksi ukr{tenica.
medi-, medio- ‰lat. medius sredwiŠ koji je u
sredini; koji je osredwih razmera.
mega-, megalo- ‰gr~. megas velikŠ koji je iz-
razito velik; koji ima veze sa veli~inom; uz
nazive jedinica mere ozna~ava jedinicu mili-
on puta ve}u (npr. megavat = milion vati); u
ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 220 puta ve}u
(megabajt = 220 bajta, tj. 1.048.576 bajta).
mez-, mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ u nau~nim
terminima zna~i sredwi, koji je u sredini.
melano- ‰gr~. melas, gen. melanos crnŠ ozna-
~ava ono {to je crno, tamno, ili sadr`i tamni
pigment.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
met-, meta- ‰gr~. meta me|u, uz, pored, izaŠ
ozna~ava ono {to je uz ne{to, za ne~im, posle
ne~ega, s druge strane ne~ega; ono {to je izvan
poqa istra`ivawa neke nauke (metafizika);
u re~ima koje zna~e promenu (metamorfoza); u
hemiji ozna~ava jediwewa nastala zamenom
atoma ili izvo|ewem iz drugih jediwewa.
meteoro- ‰gr~. meteoros koji je u vazduhuŠ ko-
ji je na nebu, u visini; koji ima veze sa vremen-
skim uslovima, s meteorologijom.
metro-1 ‰gr~. metron meraŠ koji se odnosi na
meru i merewe.
metro-2 ‰gr~. metra materica prema meter
majkaŠ koji se odnosi na matericu.
metro-3 ‰skr. od metropola (v).Š koji pripa-
da metropoli, velegradski.
mehano- ‰gr~. mechane ma{inaŠ koji se oba-
vqa pomo}u ma{ina; koji ima veze s mehanikom.
mi-, mio- ‰gr~. mys mi{; mi{i}Š koji se od-
nosi na mi{i}e.
miz-, mizo- ‰gr~. misos mr`waŠ koji mrzi,
koji ose}a odbojnost prema onome {to je iska-
zano drugim delom re~i.
mijel-, mijelo- ‰gr~. myelos sr`Š koji se od-
nosi na ko{tanu sr` ili ki~menu mo`dinu.
miko- ‰gr~. mykes gqivaŠ koji se odnosi na
gqive (pe~urke) ili na gqivice.
mikro- ‰gr~. mikros maliŠ koji je vrlo mali,
malih razmera; koji je umawen; up. makro-; is-
pred jedinica mere ozna~ava milioniti deo,
npr. mikroamper = milioniti deo ampera.
mili- ‰lat. mille hiqadaŠ ozna~ava hiqadi-
ti deo jedinice mere, npr. milimetar = hiqa-
diti deo metra.
mini- ‰engl. mini, skr. od miniature minijatu-
ranŠ mawi ili kra}i od uobi~ajenih dimenzi-
ja; po na{em Pravopisu pi{e se s crticom
(mini-golf) odnosno odvojeno u izrazima kao
mini moda, mini sukwa.
mio- v. mi-.
mono-, mon- ‰gr~. monos sam, jedanŠ jednode-
lan, sam, jedini; koji se odnosi samo na jednu
stvar; koji se odnosi na reprodukciju zvuka
putem jednog kanala (up. stereo-).
moto- ‰lat. motus pokret, motor pokreta~Š
koji se kre}e pomo}u motora, motorni, moto-
rizovan; koji se odnosi na motocikle.
multi- ‰lat. multus mnogiŠ ~ega ima mnogo;
koji ima mnogo delova; mnogo~lan, vi{estruk.
N
nano- ‰gr~. nanos patuqakŠ ispred imena
merne jedinice ozna~ava milijarditi deo
(npr. nanosekund — milijarditi deo sekunde).
narko- ‰gr~. narke omamqenostŠ u medicini
upu}uje na san, spavawe; u novijim izrazima iz
medijskog jezika odnosi se na narkotike odno-
sno drogu.
nekro- ‰gr~. nekros mrtavŠ koji se odnosi na
mrtvace, le{eve ili na mrtvo tkivo.
neo- ‰gr~. neos novŠ ozna~ava novu, obnovqe-
nu ili moderniju verziju onoga {to se iskazu-
je drugim delom re~i.
neur-, neuro- ‰gr~. neuron nerv, `ivacŠ koji
se odnosi na nerve, nervni sistem ili nervne
bolesti.
nefro- ‰gr~. nephros bubregŠ koji se odnosi
na bubrege.
nitro- ‰gr~. nitron {alitraŠ koji se odnosi
na azot ili wegova jediwewa.
nomo- ‰gr~. nomos zakonŠ koji se odnosi na
zakone, norme ili pravila.
non- ‰lat. non neŠ ozna~ava negaciju ili su-
protnost.
nukleo- ‰lat. nucleus jezgroŠ u biologiji, ko-
ji se odnosi na }elijsko jezgro (jedro); u fizi-
ci, koji se odnosi na atomsko jezgro ili na nu-
klearnu energiju.
O
odont-, odonto- ‰gr~. odous, gen. odontos zubŠ
koji se odnosi na zube ili zubarstvo.
oksi- ‰fr. oxygene kiseonik od gr~. oxys
o{tar; kiseoŠ koji se odnosi na kiseonik ili
wegova jediwewa.
okta-, okto- ‰gr~. okto, lat. octo osamŠ koji
ima osam delova, osmo~lan, osmostruk.
43
 Ç. Uvod
ole-, oleo- ‰lat. oleum uqeŠ koji se odnosi
na uqe ili na masno}e uop{te.
olig-, oligo- ‰gr~. oligos malen, malobro-
janŠ u slo`enicama ozna~ava mali broj ili ma-
lu koli~inu.
omni- ‰lat. omnis savŠ u slo`enicama zna~i
sav, sve-, potpuno, svuda.
onko- ‰gr~. onkos zadebqawe, otokŠ koji se
odnosi na tumore, na rak ili na le~ewe raka.
onto- ‰gr~. on, gen. ontos bi}eŠ u filozofiji,
koji se ti~e bi}a, bivstvovawa; u biologiji,
koji se odnosi na `ivo bi}e.
oo- ‰gr~. oion jajeŠ koji se odnosi na jaje ili
jajnu }eliju.
opto- ‰gr~. optikos vidan, koji se vidiŠ ozna-
~ava ono {to je u vezi s vidom.
ornito- ‰gr~. ornis, gen. ornithos pticaŠ koji
se odnosi na ptice.
oro- ‰gr~. oros brdo, goraŠ koji se odnosi na
brda, planine, reqef.
orto- ‰gr~. orthos prav, uspravanŠ koji je
prav, ravan; koji je pod pravim uglom; ispra-
van, pravilan, u skladu s pravilima.
osteo- ‰gr~. osteon kostŠ koji se odnosi na
kosti.
ot-, oto- ‰gr~. ous, gen. otos uhoŠ koji se odno-
si na u{i.
oftalmo- ‰gr~. ophthalmos okoŠ koji se od-
nosi na o~i.
P pneumo-1, pneumato- ‰gr~. pneuma, gen. pne-
paleo- ‰gr~. palaios starŠ stari, davna{wi,
iz starih vremena.
palin- ‰gr~. palin natrag, opetŠ ponovni, po-
novqen; koji se povla~i ili vra}a.
pan-, panto- ‰gr~. pan sve, gen. pantosŠ koji
obuhvata sve ono {to se kazuje drugim delom
re~i; sav, sveop{ti, celovit, sve-.
par-, para- ‰gr~. para kod, uz, pokraj, premaŠ
zna~i da je ne{to nalik onome {to kazuje dru-
gi deo re~i, da se javqa pored wega ili da ga
podra`ava; ~esto u smislu ne~eg nezvani~nog
ili nepriznatog (paravojni).
44
pato- ‰gr~. pathos ose}awe, trpqewe, bolŠ
koji se odnosi na bolest.
ped-1, pedo-1 ‰gr~. pais, gen. paidos deteŠ koji
se odnosi na dete ili decu.
ped-2, pedo-2 ‰gr~. pedon tloŠ koji se odnosi
na zemqu, tlo ili zemqi{te.
penta-, pent- ‰gr~. pente petŠ koji koji ima
pet delova, peto~lan, petostruk.
per- ‰lat. perŠ kroz; preko; potpuno, do kraja;
u hemiji ozna~ava jediwewa s ve}om koli~i-
nom nekog elementa od uobi~ajene, ili s ve}om
valencijom.
peri- ‰gr~. peri oko, okoloŠ koji okru`ava
ne{to, okolni; koji je u blizini ne~ega; koji
se doga|a pribli`no u isto vreme.
peta- ‰proizvoqno prema penta- (v.)Š is-
pred imena merne jedinice zna~i trilion
(1015) puta ve}i.
petro-1 ‰gr~. petra kamenŠ kao prvi deo na-
u~nih termina ozna~ava kamen ili stenu.
petro-2 ‰skr. od petrolej (v.)Š koji se odnosi
na petrolej ili naftu; koji poti~e od nafte.
piko- ‰prema ital. piccolo maliŠ ispred
imena merne jedinice zna~i bilion puta ma-
wi, npr. pikofarad — bilioniti deo farada.
piro- ‰gr~. pyr vatraŠ koji se odnosi na va-
tru, vatromet ili paqewe; u medicinskim ter-
minima, koji se odnosi na groznicu ili viso-
ku temperaturu.
plan-, plani- ‰lat. planus ravanŠ koji je ra-
van, koji je u ravni, dvodimenzionalan.
umatos dah, disaweŠ koji se odnosi na vazduh
ili na gasove.
pneumo-2 ‰gr~. pneumon plu}aŠ koji se odno-
si na plu}a.
pod-, podo- ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ koji se
odnosi na nogu, naro~ito na stopalo; u botani-
ci, koji se odnosi na stabqiku.
poli- ‰gr~. polys mnogoŠ vi{estruk, mnogo-
struk, koji ima mnogo oblika ili primena.
porno- ‰gr~. porne bludnica, v. pornograf-
skiŠ posve}en pornografiji, koji sadr`i por-
nografske prizore ili opise.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
pre- ‰lat. prae-Š pre|a{wi, prethodan; koji
je ispred ~ega; pre-, pred-.
prim-, primi, primo- ‰lat. primus prviŠ
koji je prvi, koji je ispred svih; koji se prvi
put doga|a.
pro-1 ‰lat. pro zaŠ ozna~ava pristajawe uz ne-
{to, sklonost prema ne~emu, podr`avawe ~ega.
pro-2 ‰lat. pro zaŠ uz imenice koje zna~e zva-
we pokazuje da je u pitawu zamenik, pomo}nik
ili ni`i ~in (prokonzul; prorektor).
pro-3 ‰gr~. pro ispred, unapredŠ ozna~ava
ono {to ide napred, {to je ispred ~ega u pro-
storu ili mu prethodi u vremenu.
prot-, proto- ‰gr~. protos prviŠ prvi, glav-
ni; prvobitan, izvorni; najstariji, pra-.
pseudo- ‰gr~. pseudos la`Š la`an, tobo`wi;
prividni; navodni; nadri-, nazovi-.
psiho- ‰gr~. psyche du{aŠ koji se odnosi na
du{u, na psihi~ki `ivot ili na psihologiju.
pter-, ptero- ‰gr~. pteron kriloŠ koji ima
krila, krilat; koji se odnosi na krilo.
R speleo- ‰gr~. spelaion pe}inaŠ koji se odnosi
radio-1 ‰lat. radius zrakŠ koji se odnosi na
zra~ewe ili na radioaktivnost; rendgenski.
radio-2 ‰v. radioŠ koji se odnosi na radio,
radijski; koji se emituje preko radija.
re- ‰lat. re-Š ozna~ava ponavqawe; u nekim
re~ima podrazumeva prepravku, uz poni{tava-
we prethodne radwe.
reo- ‰gr~. reos struja, rein te}iŠ koji se odno-
si na elektri~nu struju; koji se odnosi na
struju ili strujawe uop{te.
retro- ‰lat. retro nazad, unazadŠ koji je otpoza-
di; koji deluje unazad; koji se vra}a u pro{lost.
rino- ‰gr~. ris, gen. rinos nosŠ koji se odnosi
na nos.
ruso- ‰sr. lat. RussiaŠ koji se odnosi na Ruse,
Rusiju ili ruski jezik.
S (up. mono-).
santi- ‰fr. centi-Š v. centi-.
seizmo- ‰gr~. seismos potresŠ koji se odnosi
na zemqotrese.
semi- ‰lat. semi- pola, napolaŠ polovi~an,
polu-; delimi~an, nepotpun.
servo- ‰lat. servus rob, slugaŠ ozna~ava po-
mo}ne mehanizme koji kontroli{u rad neke
ma{ine i poja~avaju manuelnu energiju ~oveka
— upravqa~a.
sidero- ‰gr~. sideros `elezoŠ koji se odnosi
na gvo`|e.
sin-, sim- ‰gr~. syn saŠ koji je sa ne~im, uz
ne{to, propratni, naporedan; istovremen; za-
jedni~ki; s-, sa-, su-; varijanta sim- se javqa
ispred osnova s po~etkom na p-, b-, m- ili f-.
sklero- ‰gr~. skleros suv, uvenuo, stvrdnutŠ u
medicinskim terminima ozna~ava otvrdnu}e
ili ukru}enost.
somato- ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ koji se
odnosi na telo i pojedine organe; somatski.
socio- ‰lat. socius drug, societas dru{tvoŠ
koji se ti~e dru{tva i odnosa me|u qudima.
spektro- ‰lat. spectrumŠ koji se odnosi na
spektar.
na pe}ine.
spermato- ‰gr~. sperma, gen. spermatos semeŠ
koji se odnosi na spermu, na qudske i `ivo-
tiwske semene }elije.
spiro-1 ‰lat. spirare disatiŠ koji se odnosi
na disawe.
spiro-2 ‰gr~. speira spiralaŠ koji je spiral-
nog oblika, koji se uvija u krug.
sporo- ‰gr~. spora sejawe; semeŠ koji se odno-
si na seme, na spore ili razmno`avawe primi-
tivnih organizama.
steno- ‰gr~ stenos tesan, uzakŠ su`en, prite-
{wen (u medicinskoj terminologiji); skra}en
(u izrazima kao stenografija).
stereo- ‰gr~. stereos tvrd, ~vrst, prostranŠ
koji se odnosi na geometrijska tela; prostor-
ni, vi{edimenzionalan; koji se odnosi na re-
produkciju zvuka putem dva ili vi{e kanala
stomato- ‰gr~. stoma, gen. stomatos ustaŠ koji
se odnosi na usta: koji se odnosi na negu usta i
zuba.
45
 Ç. Uvod
sub-, sup- ‰lat. sub pod, ispodŠ koji je ni`i,
ispod ~ega po polo`aju ili po va`nosti; uma-
wen, ne potpuno izra`en; blizak ne~emu (npr.
suptropski); koji predstavqa podvrstu ili
u`u podelu; u hemiji ozna~ava jediwewa s ma-
wom koli~inom nekog elementa od uobi~ajene.
sulf-, sulfa-, sulfo- ‰lat. sulphur sumporŠ
koji se odnosi na sumpor i wegova jediwewa.
super- ‰lat. super nad, iznad, prekoŠ iskazuje
ono {to je izra`eno u najve}oj meri; u poja~a-
nom stepenu, vi{i, boqi; dodatni; nad-.
supra- ‰lat. supra nad, prekoŠ koji je iznad
ne~ega, u prostoru ili po autoritetu.
sfigmo- ‰gr~. sphygmos puls, biloŠ koji se
odnosi na puls.
shizo- ({izo-) ‰gr~. schizein cepatiŠ koji se
odnosi na rascep, podeqenost; koji se odnosi
na shizofreniju (v.).
T sti~ki.
takso-, taksi- ‰gr~ taxis red, poredakŠ koji
se odnosi na raspored, razvrstavawe, sistema-
tizaciju.
talaso- ‰gr~. thalassa moreŠ koji se odnosi na
more, morski.
tanato- ‰gr~. thanatos smrtŠ koji se odnosi
na smrt.
tauto- ‰gr~. tauto, od to auto istoŠ izra`ava
jednakost ili ponavqawe istog.
tahi-, taho- ‰gr~. tachys brzŠ koji se odnosi
na brzinu.
tele1- ‰gr~. tele daleko, udaqŠ koji deluje na
daqinu, daqinski.
tele2- ‰skr. od televizija (v.)Š televizijski.
teo- ‰gr~. theos bogŠ koji se odnosi na boga
ili bo`anstvo.
tera- ‰gr~. teras ~udo, ~udovi{teŠ ispred
imena merne jedinice uve}ava je bilion puta
(1012).
terato- ‰gr~. teras, gen. teratos ~udovi{teŠ
koji je ~udovi{nog oblika, nakazan.
termo- ‰gr~. thermos vru}, topaoŠ toplotni;
koji se odnosi na toplotu, temperaturu ili
grejawe.
46
tetr-, tetra- ‰gr~. tettares, tessares ~etiriŠ
~etvorni, ~etvorodelni, ~etvorostruk.
tehno- ‰gr~. techne ve{tina, ume{nostŠ koji
se odnosi na tehniku ili tehnologiju.
topo- ‰gr~. topos mesto, kraj, podru~jeŠ koji
se odnosi na mesto, polo`aj.
trans-, tra- ‰lat. trans prekoŠ koji prelazi
granice ~ega, koji je sa one strane; nad-, preko-.
tri- ‰lat. tres, tria, gr~. treis, tria triŠ trojni,
trodelni, tro~lan, trostruk.
trofo- ‰gr~. trophe hranaŠ koji se odnosi na
ishranu ili na~in ishrane.
turbo- ‰lat. turbo, gen. turbinis vrtlog, vi-
horŠ koji ima pogon na turbinu, turbinski.
U
ultra- ‰lat. ultra preko (toga), daqeŠ s druge
strane ~ega, izvan ~ega, preko granice ~ega;
potpuno, do krajnosti; u politici: ekstremi-
uni- ‰lat. unus jedanŠ jedinstven, ujediwen;
jednostruk, jedno~lan; ujedna~en.
urano- ‰gr~. ouranos neboŠ koji se odnosi na
nebo, nebeski.
uro- ‰gr~. ouron mokra}aŠ koji se ti~e mokra-
}e, mokrewa ili mokra}nih organa.
F
fago- ‰gr~. phagein jestiŠ koji jede, koji pro-
`dire.
farmako- ‰gr~. pharmakon lekovita biqkaŠ
koji se odnosi na lekove ili apotekarstvo.
femto- ‰dan. femten petnaestŠ pred imenom
merne jedinice, zna~i trilion (10–15) puta mawi.
feri- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ u nazivima he-
mijskih jediwewa ozna~ava prisustvo trova-
lentnog gvo`|a.
fero- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ u tehnici i far-
maciji odnosi se na gvo`|e; u nazivima hemij-
skih jediwewa ozna~ava prisustvo dvovalent-
nog gvo`|a.
fizio- ‰gr~. physis prirodaŠ koji se odnosi
na prirodu, na fizi~ke metode le~ewa ili na
fiziologiju.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
fil-, filo-1 ‰gr~. philos prijateq, philein
voletiŠ koji je sklon ~emu, qubiteq ili pri-
stalica ~ega; up. pro-1.
filo-2 ‰gr~. phylon rod, plemeŠ koji se odno-
si na razvoj i poreklo `ivih bi}a.
fito- ‰gr~. phyton biqkaŠ koji se odnosi na
biqke i biqni svet.
flebo- ‰gr~. phleps, gen. phlebos `ila, venaŠ
koji se odnosi na vene.
fon-, fono- ‰gr~. phone glasŠ koji se odnosi
na zvuk, posebno na qudski glas; koji se odno-
si na glasove u jeziku.
foto- ‰gr~. phos, gen. photos svetloŠ koji se od-
nosi na svetlost; koji se odnosi na fotografiju.
franko- ‰sr. lat. Francus FrancuzŠ koji se
odnosi na Francuze ili Francusku.
freno- ‰gr~. phren um, svestŠ koji se odnosi
na um ili du{u; mentalni.
H povi{ewe, poja~awe, vi{ak; nad-, pre-, preko-.
hagio- ‰gr~. hagios svet, posve}enŠ koji se
odnosi na sveca ili svetiwu.
halko- ‰gr~. chalkos bakarŠ koji se odnosi na
bakar, koji sadr`i bakar.
halo- ‰gr~. hals, gen. halos soŠ koji ima veze sa
solima.
haplo- ‰gr~. haploos jednostavanŠ upro{}en;
koji se sa dva elementa svodi na jedan.
heks-, heksa- ‰gr~. hex {estŠ koji se odnosi
na broj {est; {estodelni, {esto~lan.
hekt-, hekto- ‰fr. hecto- od gr~. hekaton stoŠ
ispred jedinice mere ozna~ava sto puta ve}u
jedinicu (hektar — sto ari, hektolitar —
sto litara).
helio- ‰gr~. helios sunceŠ koji se odnosi na
Sunce ili Sun~evu svetlost.
hema-, hemato-, hemo-1 ‰gr~. haima krvŠ koji
se odnosi na krv, krvni.
hemi- ‰gr~. hemi- pola; up. lat. semi-Š koji za-
hvata samo polovinu ~ega; polu-.
hemo-2 ‰skr. od hemija, hemijski (v.)Š koji se
slu`i hemijskim sredstvima.
hendeka- ‰gr~. hendeka jedanaestŠ koji obu-
hvata 11 elemenata, jedanaestodelan.
hepat-, hepato- ‰gr~. hepar, gen. hepatos je-
traŠ koji se odnosi na jetru.
hepta- ‰gr~. hepta sedamŠ koji koji se odnosi
na broj sedam; sedmodelni, sedmo~lan.
heter-, hetero- ‰gr~. heteros razli~itŠ koji se
odnosi na ne{to drugo, razli~ito; raznovrstan.
higr-, higro- ‰gr~. hygros vla`anŠ koji se
odnosi na vlagu ili vla`nost.
hidr- (hidro-) ‰gr~. hydor vodaŠ koji se od-
nosi na vodu; u pojedinim hemijskim termini-
ma, koji se odnosi na vodonik.
hijal- (hijalo-) ‰gr~. hyalos stakloŠ koji je
od stakla ili sli~an staklu.
hijer- (hijero-) ‰gr~. hieros svet, sve{teniŠ
koji se odnosi na sve{tenike ili svetiwe.
hip-1, hipo-1 ‰gr~. hypo ispod, podŠ nedovo-
qan, umawen, sni`en; mawi od ~ega; pod-.
hip-2, hipo-2 ‰gr~ hippos kowŠ koji se odnosi
na kowe, kowski.
hiper- ‰gr~. hyper iznad, prekoŠ ozna~ava
hipn-, hipno- ‰gr~. hypnos sanŠ koji se odno-
si na san ili na hipnozu.
hipso- ‰gr~. hypsos visinaŠ koji je visok; ko-
ji se odnosi na visinu, pre svega nadmorsku.
hir-, hiro- ‰gr~ cheir rukaŠ ru~ni; koji se
obavqa rukama.
histo- ‰gr~. histos tkawe, tkala~ki razbojŠ
koji se odnosi na tkiva.
hloro- ‰gr~. chloros zelen, `u}kastŠ u biolo-
{koj terminologiji, koji se odnosi na zelenu
boju; u hemijskoj, koji sadr`i hlor.
hol-, holo- ‰gr~. holos ~itav, ceoŠ koji obu-
hvata sve, koji je potpun, celovit.
homeo- ‰gr~. homoios sli~anŠ koji je sli~an
ili jednak; koji se slu`i sli~nim sredstvima;
ujedna~en.
homo-1 ‰gr~. homos jednak, sli~anŠ istovr-
stan, zajedni~ki; jednak; isto-.
homo-2 ‰skr. od homoseksualan (v.)Š koji se
odnosi na homoseksualnost.
horo-1 ‰gr~. chora prostor, zemqaŠ koji se od-
nosi na oblast, kraj, zemqu.
horo-2 ‰lat. hora, gr~. hora sat, vremeŠ koji se
odnosi na sate, ~asove.
47
 Ç. Uvod
hrizo- (hriso-) ‰gr~. chrysos zlatoŠ koji je
zlatan ili zlatne boje.
hroma-, hromato-, hromo- ‰gr~. chroma bojaŠ
koji je obojen, koji se odnosi na boju, pigmente
i sli~ne materije.
hron-, hrono- ‰gr~. chronos vremeŠ koji se
odnosi na vreme.
C
ceno- v. keno-.
centi- ‰lat. centum stoŠ ispred jedinice za
meru, ozna~ava wen stoti deo (npr. centime-
tar — stoti deo metra).
centri-, centro- ‰lat. centrum, gr~. kentronŠ
koji je u vezi sa centrom, koji polazi iz centra
ili te`i ka centru.
2. Sufiksi i sufiksoidi
A
-abilan, -ibilan ‰lat. -abilis, -ibilisŠ na ko-
me se mo`e obaviti radwa opisana glagolom u
osnovi (npr. varijabilan, konvertibilan); od-
govara na{em sufiksu -iv, -qiv.
-agog, -agogija ‰gr~. agogikos koji vodi, agein
voditiŠ ozna~ava vo|stvo, upravqawe, vaspitawe.
-a` ‰fr. -ageŠ, -a`a ‰fr. -age /a`/, preko nem.
-ageŠ ozna~ava radwu; uz jedinice mere ozna~a-
va koliko je pre|eno (kilometra`a) ili ko-
liki je kapacitet (kubika`a).
-aza ‰fr. -ase, izdvojeno iz re~i diastase,
kako je nazvan prvi otkriveni enzimŠ sufiks
za enzime u hemijskoj i biolo{koj terminolo-
giji.
-al ‰lat. -alis, -aleŠ sufiks za hemijske proiz-
vode i lekove.
-algija, -algi~an ‰gr~. algos bolŠ koji se od-
nosi na bol.
-an ‰lat. -anusŠ u hemijskoj terminologiji
ozna~ava zasi}ene ugqovodonike.
-ana ‰tur. -haneŠ ozna~ava prostoriju ili
zgradu za obavqawe odre|enih delatnosti.
48
cefalo- v. kefalo-.
ciklo- ‰gr~. kyklos krugŠ koji je kru`nog ob-
lika; koji se kre}e u krugu, cikli~an.
cirkum- ‰lat. circum oko, naokoloŠ koji se
nalazi oko ~ega, koji opkoqava ili zaobilazi
ne{to.
cis- ‰lat. cis s ove straneŠ koji je s ove stra-
ne, bli`i (obi~no uz geografska imena); supr.
trans-.
cito- ‰gr~. kytos {upqinaŠ koji se odnosi
na }eliju (u biologiji).
X
xamp- ‰engl. jump, koji ska~e, od jump skaka-
tiŠ ra~. koji se odnosi na spoqne memorijske je-
dinice koje se bez posebne pripreme ubacuju u
portove ra~unara; up. xamp-disk, xamp-drajv.
-ant, -ent ‰lat. -ans gen. -antis, -ens gen. -entis,
nastavci participa prezentaŠ ozna~ava vr{i-
oca radwe ili ~oveka sa odre|enom osobinom.
-arh, -arhija ‰gr~. -archos vo|a, vladar, ar-
chein zapovedatiŠ koji vlada; vrsta vladavine.
-at ‰lat. -atus, -atumŠ ozna~ava ustanove (kon-
zulat), dr`avu pod odre|enom vrstom vladara
(emirat) i drugo; u hemijskoj terminologiji
ozna~ava soli pojedinih kiselina (nitrat,
karbonat).
-acija, -icija ‰lat. -atio, -itioŠ sufiks koji
ozna~ava radwu.
B
-bija, -bioza, -biotik ‰gr~. bios `ivotŠ ozna-
~avaju ono {to ima veze sa `ivotom ili `ivim
bi}ima (amfibija, simbioza, antibiotik).
-blast, -blastija ‰gr~. blastos klicaŠ koji se
odnosi na po~etni razvoj `ivih bi}a, klicu
ili zametak.
-burger ‰engl. burger, skr. od hamburgerŠ
ozna~ava razne vrste sendvi~a s mesom,
sli~nih hamburgeru.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
-bus ‰engl. bus, skr. od omnibus svima, za sveŠ
ozna~ava razne vrste vozila za javni prevoz.
V -edar, -edri~an ‰gr~. hedra osnovaŠ u nazi-
-vor, -voran ‰lat. -vorus, od voro pro`di-
remŠ koji jede odre|enu vrstu hrane.
G -ektomija ‰gr~. ektome odsecaweŠ uklawawe
-gam, -gaman, -gamija ‰gr~. gamos brakŠ
ozna~ava razne vrste bra~nih zajednica (poli-
gam, monogaman, bigamija i sl.).
-gejt ‰engl. -gate, od Watergate, po aferi sa
zgradom Votergejt u Va{ingtonu 1972. godineŠ
u medijskom jeziku za razne vrste skandala u
vezi s politi~arima i zloupotrebom vlasti.
-gen, -genija, -geneza ‰gr~. genos rod, genesis
ra|awe, postajaweŠ koji se odnosi na ra|awe,
poreklo, nastanak, razvoj `ivih bi}a; koji iza-
ziva pojavu ozna~enu prvim delom re~i, npr.
kancerogen — koji izaziva rak.
-gon1, -gonalan ‰gr~. gonia ugaoŠ koji se od-
nosi na broj uglova u geometrijskim figurama.
-gon2, -gonija, -gonski ‰gr~. gonos (gone) ro-
|eweŠ koji se odnosi na ro|ewe, nastajawe, po-
stanak.
-gram, -gramski, -gramatski ‰gr~. gramma
slovoŠ koji se odnosi na slovo, na~in pisawa
ili pismene oznake; zapis na~iwen metodom
koju kazuje prvi deo re~i (telegram, steno-
gram, radiogram).
-graf, -grafija, -grafizam, -grafi~ki
‰gr~. graphein pisati, graphikos pismeniŠ koji
se odnosi na pisawe; koji se odnosi na crtawe
ili slikawe; koji ozna~ava tehniku dobijawa
pisanog ili vizuelnog zapisa (tipografija,
fotografija); nau~no opisivawe (etnogra-
fija) i dr.
D ti, sportske aktivnosti, vrste pona{awa,
-derm, -derma ‰gr~. derma ko`aŠ koji se od-
nosi na ko`u ili wene delove.
-drom ‰gr~. dromos put, staza, trkali{teŠ
ozna~ava trkali{te, mesto za vo`wu ili tak-
mi~ewe, mesto za uzletawe i sletawe.
E
-ez ‰ital. -eseŠ sufiks za stanovnike gradova
(Milanez) ili dr`ava (Kinez).
vima geometrijskih tela (poliedara) ograni-
~enih odre|enim brojem poligona (npr. te-
traedar).
nekog organa ili dela tela hirur{kim putem.
-emija, -emi~an ‰gr~. haima krvŠ ukazuje na
odre|eno stawe krvi ili prisustvo neke mate-
rije u krvi.
-en ‰gr~. -ene, sufiks koji ukazuje na pore-
kloŠ u hemijskoj terminologiji ozna~ava neza-
si}ene ugqovodonike.
-ent v. -ant.
-eta ‰fr. -etteŠ ozna~ava mawu, kra}u ili
lak{u verziju onoga {to kazuje osnovna re~
(noveleta, opereta); katkad slu`i i za `enska
zanimawa (striptizeta).
Z
-zoa ‰gr~. zoia, mn. od zoion `ivo bi}eŠ u na-
zivima za pojedine vrste ni`ih `ivotiwa.
-zoik ‰gr~. zoikos `ivotniŠ u nazivima geo-
lo{kih era u kojima je postojao `ivot (paleo-
zoik i dr.).
-zom v. -som.
I
-ibilan v. -abilan.
-id1 ‰fr. -ide, izdvojeno iz re~i oxyde ok-
sidŠ u hemijskoj terminologiji sufiks za raz-
li~ite vrste jediwewa.
-id2 v. -oid.
-izam ‰gr~. -ismosŠ sufiks sa mnogo zna~ewa:
dru{tveni, politi~ki, umetni~ki i sl. pokre-
li~ne osobine, navike ili mane, fizi~ke poja-
ve i dr.
-izovati, -izirati ‰gr~. -izeinŠ sufiks ko-
jim se obrazuju glagoli od imenica ili pride-
va, prete`no sa zna~ewem uvesti ne{to, pre-
49
 Ç. Uvod
tvoriti u ne{to, dati ~emu osobinu onoga {to
je izra`eno osnovom re~i.
-izacija ‰kasnolat. -isatioŠ sufiks za imeni-
ce izvedene od glagola na -izovati (-izirati).
-ijada ‰prema olimpijadaŠ sufiks za prigod-
ne sve~anosti i takmi~ewa (npr. gitarijada).
-ijaza ‰gr~. -iasisŠ u medicini ozna~ava poje-
dina oboqewa ili patolo{ka stawa.
-ijatar, -ijatrija ‰gr~. iatros lekar, iatreia
lekarstvoŠ ozna~ava vrstu lekara odnosno me-
dicinsku specijalnost.
-il ‰fr. -yle prema gr~. hyle materijaŠ sufiks
za razne vrste radikala u organskoj hemiji.
-in ‰lat. -inus, pridevski sufiksŠ ozna~ava
razne vrste hemijskih jediwewa, lekova, droga,
preparata za ku}nu upotrebu i sl.
-irati ‰lat. -are, fr. -er, primqeno preko
nem.-ierenŠ sufiks za izvo|ewe glagola od gla-
gola ili imenica stranog porekla, katkad u
konkurenciji s doma}im -ovati (npr. {ifri-
rati = {ifrovati).
-isati ‰gr~. -izeinŠ sufiks za izvo|ewe gla-
gola od imenica ili glagola stranog porekla
(npr. dekorisati, eliminisati, sevdisati).
-ist(a), -isti~ki ‰gr~. -istesŠ ozna~ava osobe
koje se bave aktivnostima ili imaju osobine
iskazane imenicama na -izam (v.); pored toga
ozna~ava razna zanimawa, nau~ne specijalno-
sti, svira~e na odre|enim instrumentima,
sportiste, sledbenike kwi`evnih i umet-
ni~kih `anrova i drugo.
-it ‰gr~. -itesŠ sufiks sa zna~ewem soli (sul-
fit), minerala (boksit), raznih hemijskih
proizvoda i materijala (dinamit, lesonit) itd.
-it(a) ‰lat. -ita od gr~. -itesŠ koji pripada ne-
kom mestu, narodu, pokretu, udru`ewu i sl.
(Izraelit, jezuit).
-itis ‰gr~. -itis, prvobitno `. rod od pridev-
skog sufiksa -itesŠ u medicini ozna~ava zapa-
qewe ili zapaqewski proces (npr. bronhitis
zapaqewe bronhija).
K ludost, preteranu strast za onim {to kazuje
-kefal, -kefalan, -kefalija ‰gr~. kephale
glavaŠ koji se odnosi na glavu.
50
-kineza, -kinezija, -kineti~ki ‰gr~. kine-
sis kretawe, kinetikos pokretanŠ koji se odnosi
na kretawe.
-krat, -kratija, -kratski ‰gr~. kratos snaga,
mo}, kratein vladatiŠ koji se odnosi na na~in
vladavine.
L
-lalija ‰gr~. lalein brbqati, govoritiŠ koji
se odnosi na govor ili na~in govora.
-latrija ‰gr~. latreia obo`avaweŠ ozna~ava
kult ili obo`avawe onoga {to je iskazano pr-
vim delom slo`enice.
-li ‰tur. -liŠ koji je na~iwen od ne~ega, koji
ima odre|enu osobinu (u starijim i narodskim
pridevima).
-liza ‰gr~. lysis od lyein rastvaratiŠ u hemij-
skim i medicinskim terminima ozna~ava ras-
tvarawe, raspadawe, odvajawe i drugo.
-lija ‰tur. -li, s dodatkom na{eg -ja da bi se
od prideva napravila imenicaŠ ozna~ava zani-
mawe, pripadnost, tipi~nu osobinu, katkad i
stanovnika grada (Ni{lija, Sarajlija).
-lit1, -litik, -litski ‰gr~. lithos kamenŠ
ozna~ava ono {to je na~iweno od kamena (mo-
nolit) ili pojedine faze kamenog doba (pale-
olit/paleolitik).
-lit2 ‰gr~. lytos rastvorqivŠ koji je u ras-
tvoru ili se odnosi na rastvore (elektro-
lit); up. -liza.
-log ‰gr~. logos re~Š ono {to je u vezi s govo-
rom (monolog, prolog); stru~wak za odre|enu
nauku (biolog).
-logija ‰gr~. -logia od logos re~Š ozna~ava
pojedine grane nauke, struke ili na~ine raz-
mi{qawa.
-luk ‰tur. -l›k, -lik, -lukŠ ozna~ava osobinu,
na~in pona{awa, zanate, katkad i mesta (kom-
{iluk), teritorije (pa{aluk) i drugo.
M
-man, -manija ‰gr~. maniaŠ ozna~ava pomamu,
prvi deo slo`enice, odnosno ~oveka obuzetog
tom stra{}u.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
-mant, -mantija ‰gr~. manteiaŠ ozna~ava raz-
ne vrste gatawa i proricawa, odnosno osobu
koja se time bavi.
-mer, -merija ‰gr~. meros deoŠ u nau~nim
terminima ozna~ava sastavni deo ili ne{to
{to je slo`eno od vi{e delova.
-metar, -metrija ‰gr~. metron meraŠ ozna~a-
va mere za du`inu (kilometar), instrumente
za merewe (ampermetar), geometrijske pojmo-
ve (dijametar); u metrici ozna~ava stih sa od-
re|enim brojem stopa (heksametar).
-micin ‰gr~. mykes gqivaŠ drugi deo naziva
za lekove, pre svega antibiotike, dobijene od
gqivica.
-mneza, -mnezija, -mnesti~ki ‰gr~. -mnesis
od mimneskein se}ati seŠ koji se odnosi na se-
}awe odnosno pam}ewe.
-morf, -morfan, -morfija, -morfizam,
-morfoza ‰gr~. morphe oblikŠ koji se odnosi na
oblik, koji ima odre|en oblik, koji mewa ob-
lik.
N ran: koji ra|a `ive mladunce).
-naut, -nautika ‰gr~. nautes, lat. nauta more-
plovacŠ koji se odnosi na plovidbu, vo`wu ili
letewe; koji upravqa brodom ili letelicom.
-nom, -noman, -nomija ‰gr~. nomos zakonŠ
koji se odnosi na zakone ili na zakonitost; ko-
ji se odnosi na pravila odre|ene struke.
O vawe pojedinih ve{tina (logoped).
-odont, -odontija ‰gr~. odous, gen. odontos
zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo.
-oza ‰gr~. -osisŠ u medicinskoj i botani~koj
terminologiji ozna~ava odre|eno stawe ili
oboqewe.
-oid, -oida, -oidan ‰gr~. -oeides prema eidos
vid, uzorŠ koji je sli~an ne~emu, koji pripada
odre|enoj vrsti; koji je zamena za ne{to; u geo-
metriji naziv za pojedine krive linije (sinu-
soida) odnosno geometrijska tela (elipsoid).
-ol ‰lat. oleum uqeŠ u hemiji u nazivima raz-
li~itih organskih jediwewa; u trgovini u
imenima lekova, higijenskih proizvoda i dr.
-om (-oma) ‰gr~. -omaŠ u medicini u nazivi-
ma izra{taja, tumora (sarkom, melanom), kat-
kad i otoka ili podliva (hematom).
-on1 ‰gr~. -oneŠ u hemiji sufiks za jediwewa
koja sadr`e ketonsku grupu -SO-, npr. aceton.
-on2 ‰gr~. -on, nastavak za sr. rod pridevaŠ u
fizici sufiks za atomske ~estice (elektron,
neutron, proton itd.).
-onim, -onimija ‰gr~. onyma, var. od onoma
imeŠ koji predstavqa odre|enu vrstu imena
ili naziva (toponim), ili odre|eni odnos
prema drugoj re~i na osnovu oblika ili zna~e-
wa (homonim, sinonim).
-opija, -opsija, -opti~ki ‰gr~. ops, gen.
opos oko, opsis vidŠ koji se odnosi na vid ili
gledawe.
P
-para, -paran ‰lat. pario, parere roditiŠ u
medicini i biologiji, ozna~ava ono {to se od-
nosi na porodiqu (npr. primipara prvorot-
ka), na poro|aj ili na na~in ra|awa (vivipa-
-pat, -patija, -patski ‰gr~. pathos patwaŠ
ono {to se odnosi na ose}awa ili psihi~ka
stawa; u medicini, ono {to se odnosi na odre-
|ene vrste oboqewa.
-ped1, -pedija1 ‰lat. pes, gen. pedis nogaŠ koji
se odnosi na noge, posebno na stopalo.
-ped2, -pedija2 ‰gr~. paideia odgajawe, vaspi-
taweŠ koji se odnosi na vaspitawe ili uve`ba-
-penija ‰gr~. penia oskudica, nedostatakŠ u
medicinskim terminima ozna~ava mawak ili
odsustvo onoga {to kazuje prvi deo slo`enice.
-plazija ‰gr~. plasis oblikovaweŠ u medi-
cinskim terminima ozna~ava nepravilnosti u
obliku i rastu pojedinih organa ili tkiva.
-plan ‰lat. planus ravanŠ u slo`enicama
ozna~ava pojedine vrste aviona (biplan, hi-
droplan i sl.).
-plast ‰gr~. plastos oblikovan, plassein ob-
likovatiŠ u biolo{koj terminologiji ozna~a-
va pojedine delove }elije odnosno protopla-
zme.
51
 Ç. Uvod
-plegija, -plegi~ar ‰gr~. plege udarŠ kao
drugi deo medicinskih slo`enica ozna~ava
razne vrste uzetosti odnosno paralize (hemi-
plegija, kvadriplegija).
-pod, -podija ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ u zo-
olo{kim terminima ozna~ava razne vrste ili
broj nogu kod `ivotiwa.
-pter ‰gr~. pteron kriloŠ odnosi se na krila
kod insekata (koleopter) ili kod letilica
(helikopter).
R rezawa, otvarawa ili rasecawa, stru~waka za
-reja, -rei~an ‰gr~. rein te}iŠ zna~i te~ewe
ili vi{ak te~nosti, u medicinskim termini-
ma (dijareja), katkad i figurativno (logoreja).
S gvistici, koji se odnosi na mesto ili vrstu ak-
-skop, -skopija, -skopski ‰gr~. skopein gle-
dati, posmatratiŠ koji se odnosi na nau~no po-
smatrawe uz pomo} instrumenata.
-som, -somatski, -somija ‰gr~. soma, gen. so-
matos teloŠ u biolo{kim i medicinskim ter-
minima ozna~ava telo.
-stat, -statik, -statika, -staza, -stazija
‰gr~. states, -statos postavqen, koji stoji, stati-
kos koji zaustavqa, stasis zastojŠ kao drugi deo
nau~nih termina ozna~ava nepomi~nost, pre-
stanak, odr`avawe postoje}eg stawa, odr`ava-
we u vazduhu (aerostat) i drugo.
-stil ‰gr~. stylosŠ u arhitektonskim termi-
nima zna~i stub (npr. peristil).
-sfera ‰gr~. sphaira kuglaŠ kao drugi deo slo-
`enice ozna~ava Zemqine omota~e (atmosfe-
ra) ili delove Zemqine kore (litosfera).
T
-taksa, -taksija, -takti~ki ‰gr~. taxis red,
poredak, taktikos ure|enŠ koji se odnosi na red,
poredak, raspored.
-taf ‰gr~. taphos grobŠ koji se odnosi na
grob (npr. epitaf).
-teka ‰gr~. theke zbirka, spremi{teŠ ozna~a-
va zgrade ili ustanove u kojima se ~uvaju kwi-
ge, plo~e, filmovi i drugo.
52
-terij(um) ‰gr~. therion, dem. od ther zverŠ u na-
u~nim terminima zna~i œ`ivotiwaŒ ili œzverŒ.
-terma, -termija, -termika ‰gr~. thermos
topaoŠ koji se odnosi na toplotu ilki grejawe.
-tip, -tipija ‰gr~. typos lik, oblikŠ u na-
u~nim terminima odnosi se na tip, vrstu ili
uzorak; u tehni~kom smislu na metode {tampa-
wa ili reprodukovawa slika (fototipija,
dagerotipija).
-tom, -tomija ‰gr~. -tomia od temnein se}iŠ u
medicinskim terminima ozna~ava operacije
taj posao ili instrument kojim se obavqa
(npr. mikrotom).
-ton, -tona, -tonija ‰gr~. tonos napetost, na-
glasakŠ koji se odnosi na ton ili zvuk; u lin-
centa.
-top, -topija ‰gr~. topos mestoŠ koji se odno-
si na neko mesto; koji se nalazi na mestu koje je
iskazano prvim delom slo`enice.
-tron ‰izdvojeno iz re~i (elek)tronŠ ozna-
~ava aparate za ubrzavawe atomskih ~estica.
-trop, -tropija ‰gr~. tropos okret, smer, na-
~inŠ u nau~nim terminima ozna~ava razne vr-
ste kretawa, promene pravca ili preobra`aja.
-trof, -trofija ‰gr~ trophe hranaŠ u na-
u~nim terminima ozna~ava ishranu, uhrawe-
nost, nedovoqnu (atrofija) ili preteranu
razvijenost (hipertrofija).
U
-urija ‰lat. urina, gr~. ouron mokra}aŠ u medi-
cini se odnosi na na~in i koli~inu mokrewa,
odnosno na hemijski sastav mokra}e.
F
-fag, -fagija ‰gr~. phagein (po)jestiŠ koji
jede (ono {to je iskazano prvim delom slo`e-
nice); na~in ili navika jedewa, gutawa (aero-
fagija — gutawe vazduha) ili grickawa (oni-
hofagija — grickawe noktiju).
-fazija ‰gr~. phasis govorŠ koji se odnosi na
na~in govora ili govorne mane.
 Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
-fikat, -fikacija, -fikovati (-ficira-
ti) ‰lat. -ficare, prema facere ~initiŠ ozna~ava
postajawe, pretvarawe u ne{to, pridavawe ne-
ke osobine.
-fil, -filan, -filija ‰gr~. philos qubi-
teq, philein voletiŠ ozna~ava sklonost ili qu-
bav prema onome {to kazuje prvi deo slo`eni-
ce, ~oveka koji je ne~emu sklon, katkad i pred-
mete (npr. hidrofilan — koji upija vlagu).
-fit, -fita, -fitija ‰gr~. phyton biqkaŠ u
nau~nim terminima zna~i biqku ili ono {to
poti~e od biqaka.
-fob, -fobija ‰gr~. phobos strahŠ ozna~ava
nesklonost ili mr`wu prema onome {to kazu-
je prvi deo slo`enice, odnosno osobu koja ne-
{to ili nekoga mrzi.
-fon, -fonija ‰gr~. phone glasŠ koji se odno-
si na glas ili zvuk.
-for, -foreza, -forija ‰gr~. -phoros koji no-
si, od pherein nositiŠ u nau~nim terminima
zna~i œkoji nosiŒ, œkoji sadr`iŒ ili œkoji
izazivaŒ, sa odgovaraju}im apstraktnim ime-
nicama.
-form, -forman ‰lat. -formis koji je nalik,
forma oblikŠ koji ima odre|en oblik.
-fren, -frenija ‰gr~. phren umŠ ozna~ava po-
jedine vrste psihi~kih poreme}aja.
H -xija ‰tur. -ci, s dodatkom na{eg -jaŠ ozna~a-
-holi~ar ‰engl. -holic, izdvojeno iz alcoholic
alkoholi~arŠ u novijim kovanicama ozna~ava
naviku ili zavisnost od ~ega (npr. ~okoholi-
~ar — osoba koja neprestano jede ~okoladu).
C
-cefal, -cefalan, -cefalija v. -kefal,
-kefalan, -kefalija.
-cen ‰gr~. kainos novŠ drugi deo naziva za po-
jedine razdele kenozojske ere (holocen, plei-
stocen itd.).
-cenoza ‰gr~. koinosis zajedni{tvoŠ u biolo-
giji ozna~ava pojedine vrste biqnih ili `i-
votiwskih zajednica.
-centar ‰lat. centrum, gr~. kentronŠ ozna~ava
pojedine vrste sredi{ta, u geometriji (orto-
centar) i seizmologiji (epicentar).
-cid ‰lat. -cidium, -cida od occidere ubitiŠ
zna~i pojedine vrste ubistva (matricid, geno-
cid) ili sredstva za uni{tavawe {teto~ina
(insekticid).
-cikl ‰gr~. kyklos krugŠ zna~i to~ak (bi-
cikl) ili krug (epicikl).
-cit, -citoza ‰gr~. kytos {upqinaŠ koji se
odnosi na }elije ili pojedine vrste krvnih zr-
naca.
X
va zanate (prete`no stare), zanimawa ili ti-
pi~ne osobine qudi.
53
 ÇÇ

RE^NIK

PRVI DEO

Adaptirane re~i i izrazi

 A
A, a muz. {esti ton u Ce-dur lestvici, la.
a ‰fr. aŠ finans. po, za (u navo|ewu cena, npr.
15 komada a 5 din.).
a- ‰gr~. a-Š alfa steretikon, lat. alfa priva-
tivum (alpha privativum) bez, ne: kao prefiks
ozna~ava odsustvo, nemawe onoga {to ozna~ava
osnovna re~, npr. amoralan — bez morala, ati-
pi~an — netipi~an; ispred osnove koja po~i-
we samoglasnikom dobija oblik an-, kao u
analfabet (an+alfabet) — nepismen, koji
ne poznaje alfabet (pismo).
ab, -a m ‰hebr. abŠ osmi mesec po arapskom ka-
lendaru, odgovara avgustu po gregorijanskom
kalendaru.
ab- ‰lat. ab odŠ prefiks za negirawe, kao u
abnormalan nenormalan, nepravilan.
aba, -e ` ‰tur. aba od ar. ’abaŠ 1. gruba doma}a
(seqa~ka) tkanina od vune ili kozje dlake (ko-
streti). 2. mu{ki ogrta~ od takve tkanine. 3.
pej. (obi~no u mn.) izno{eno, ru`no, poderano
odelo; drowci. x aben.
abab nepr. v. ahbab.
aba`ur, -ura m, mn. aba`uri, gen. mn. aba`ura
m ‰fr. abat-jourŠ {tit na lampi kojim se zakla-
wa svetlo, senilo, zaslon.
abazija, -e ` ‰gr~. a- ne, basis hodaweŠ med. ne-
mogu}nost hodawa usled nervnog poreme}aja.
abaija, -e = abahija, -e (pored abaja, -e i
abajlija, -e) ` ‰tur. abai, v. abaŠ pokriva~ od abe
za kowe; uop{te sukneni kowski pokriva~.
abaja v. abaija. abacijalan
abajlija v. abaija.
abakus, -a m, mn. -i ‰lat. abacusŠ 1. ra~unaq-
ka. 2. daska za ra~unawe; sto posut peskom za
geometrijske crte`e i ra~unawe. 3. ist. sve~a-
ni sto za vaze i drugo skupoceno posu|e kod
starih Rimqana. 4. crkv. stalak pored oltara u
katoli~koj crkvi. 5. arhit. ~etvrtasta plo~a ko-
ja pokriva kapitel, glavicu stuba.
abakcija, -e ` ‰lat. abactio (partus)Š med. v.
abortus.
abalijenacija, -e ` ‰lat. ab od, alienus tu|Š
prav. otu|ewe, ustupawe drugome (u vlasni-
{tvo), preno{ewe na drugoga (kakve nekretni-
ne i sl.).
abalijenirati, abalijeniram, 3. l. mn. aba-
lijeniraju svr{. i nesvr{. ‰v. abalijenacijaŠ prav.
otu|i(va)ti, ustupiti, ustupati drugome (u vla-
sni{tvo), preneti, prenositi na drugoga.
abanacija, -e ` ‰lat. ab od, annus godinaŠ
prav.progonstvo na godinu dana (kaznena mera
u starom rimskom pravu).
abandon, -ona m ‰fr. abandonŠ prav. odrica-
we, odustajawe, ustupawe (npr. osiguravaju}em
dru{tvu broda ili robe o{te}ene prilikom
prevoza, uz obavezu da osiguraniku isplati
pun iznos osigurawa).
abanija, -e ` ‰tur. abanŠ 1. platno na kome su
svilom izvezene grane. 2. `enska marama od ta-
kvog platna.
abartikulacija, -e ` ‰lat. ab od, v. artiku-
lacijaŠ anat. 1. zglob, zglavak, gle`aw. 2. med.
i{~a{ewe zgloba.
abat, -a m, mn. -i ‰nlat. abbas -atis iz gr~., iz
aram. ab otacŠ opat, stare{ina manastira.
abatisa, -e ` ‰nlat. abbatissa iz gr~.Š opatica,
nadstojnica manastira.
57
abaton
abaton, -a m, mn. -i ‰gr~. abatos nepristupa-
~anŠ crkv. deo hrama u koji ne smeju u}i svetov-
na lica; up. aditon.
abatstvo, -stva i abatstvo, -stva s ‰v. abatŠ
zast. opatija (v.).
abahija = abaija (v.).
abacijalan, -lna, -lno ‰nlat. abbatialis od
abbas: v. abatŠ 1. koji se odnosi na abate, opate,
opatski. 2. opatijski, manastirski.
abaxija, -e m ‰tur. abac›, v. abaŠ zanatlija ko-
ji izra|uje odela od abe, grube tkanine; seoski
kroja~. x abaxijin; abaxijski i abaxinski.
abaxika, -e i abaxika, -e `, dat. abaxiki i
abaxiki ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijina `ena; 2. `ena
abaxija.
abaxiluk, -a m, mn. abaxiluci, gen. mn. aba-
xiluka ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijski zanat. 2. aba-
xijska radwa.
abaxinica, -e i abaxinica, -e ` ‰v. abaxi-
jaŠ 1. abaxijska radionica. 2. abaxijina `ena.
abaxinka, -e i abaxinka, -e `, dat. i lok.
abaxinci i abaxinci, gen. mn. abaxinki i aba-
xinki ‰v. abaxijaŠ 1. velika igla kojom {iju
abaxije. 2. v. abaxika.
abvilijen, -a m ‰fr. abbevillien, po gradu Ab-
bevilleŠ geol. najstarija faza paleolitika.
abd m indekl. ‰ar. abdŠ sluga, rob; ~esto u
arapskim slo`enim imenima, kao Abdalah (u
nas Abdulah) œsluga AlahovŒ.
abdal, -a m, mn. abdali, gen. mn. abdala m ‰tur.
abdal od ar. abdalŠ pokr. glupak, blesan, naiv~ina.
abderit, -ita m, mn. abderiti, gen. mn. abde-
rita = abderi}anin m, mn. abderi}ani, gen. mn.
abderi}ana ‰po stanovnicima grada Abdere u
Trakiji, koji su takvima smatraniŠ priglup,
ograni~en ~ovek. x abderitski = abderi}an-
ski.
abderitizam, -zma m = abderitstvo, -stva s
‰v. abderitŠ glupost, ograni~enost.
abderitstvo = abderitizam (v.).
abderi}anin = abderit (v.).
abdesana, -e `, gen. mn. abdesana ‰v. abdes(t)Š
posebno mesto u starim ku}ama gde se uzima ab-
des(t); gde se obavqa muslimansko ritualno
prawe.
58
abecedarijum
abdes(t), -a m, mn. abdes(t)i, gen. mn. abdes(t)a
‰tur. abdest od pers. abdestŠ kod muslimana, ri-
tualno prawe lica, ruku i nogu pre molitve.
abdikacija, -e ` ‰lat. abdicatioŠ odricawe
od prestola. x abdikacioni.
abdicirati, abdiciram, 3. l. mn. abdicira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. abdicareŠ odre}i se, odri-
cati se prestola; fig. odre}i se, odricati se
nekog zvawa, po~asti ili odgovornosti.
abdomen, -a i abdomen, -a m, mn. -i ‰lat. abdo-
men, -minisŠ 1. anat. trbuh, trbu{na {upqina.
2. zool. zadak, zadwi deo tela (kod insekata).
abdominalan, -lna, -lno ‰lat. abdominalisŠ
1. anat. trbu{ni; koji je u trbu{noj {upqini.
2. zool. koji se odnosi na zadak (kod insekata).
abduktor, -a m, mn. -i ‰lat. abductor od abdu-
cere odvoditi, odvla~itiŠ anat. mi{i} odmi-
ca~; up. aduktor.
abdukcija, -e ` ‰lat. abductioŠ 1. odvo|ewe,
odvla~ewe, odmicawe. 2. med. razmicawe zglo-
bova. 3. filoz. silogizam ~ija je druga premisa
samo verovatna, pa je i zakqu~ak takav.
abe, -ea m ‰fr. abbe, v. abatŠ opat; u Francu-
skoj uobi~ajena titula za sve{teno lice,
abewak, -aka m, mn. abewaci, gen. mn. abewaka
‰v. abaŠ kapa od abe; up. abewa~a.
abewa~a, -e ` ‰v. abaŠ abena kapa, kapa od abe
(u atributskoj slu`bi kao deo izraza kapa abe-
wa~a).
aber nepr., v. haber.
aberacija, -e ` ‰lat. aberratioŠ 1. skretawe,
zastrawivawe, odstupawe, lutawe. 2. fiz. u op-
tici, pojava da se svetlosni zraci ne susti~u u
istoj `i`i, usled osobina sabirnog so~iva
(sferna ‹) ili zbog razli~itog prelamawa zra-
kova razli~ite talasne du`ine (hromatska ‹).
3. astron. prividna promena polo`aja nebeskog
tela. 4. biol. odstupawe od normalnog tipa; fig.
nastranost, abnormalnost. x aberacioni.
aberdar v. haberdar.
abecedar, -ara m ‰v. abecedarijumŠ 1. zast. la-
tini~ki bukvar. 2. v. abecedarijum.
abecedarijum, -a (i abecedarij, -a) m ‰srlat.
abecedarium od prva ~etiri lat. slova A, B, C,
D /a-be-ce-de/Š 1. spisak, popis ili registar
po abecednom redu. 2. ist. u XIV i XV veku, re-
gistar propisa iz rimskog i kanonskog prava i
abzac
wihovih tuma~ewa. 3. zast. akrostih u kome se
prva slova re|aju po abecedi.
abzac, -a m, mn. abzaci, gen. mn. abzaca ‰nem.
AbsatzŠ 1. stav (u tekstu), pasus. 2. uvu~en prvi
red u pasusu, alineja (v.).
abiogeneza, -e i abiogeneza, -e ` ‰gr~. a-, bi-
os `ivot, genesis postanakŠ postanak `ive ma-
terije od ne`ive, spontana generacija; up. ar-
higonija.
abioza, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivotŠ nedostatak
ili nemogu}nost `ivota.
abiologija, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivot, v. -logi-
jaŠ nauka o ne`ivoj, neorganskoj prirodi.
abiostatika, -e `, dat. i lok. abiostatici
‰gr~. a-, bios `ivot, v. statikaŠ nauka o be`ivot-
nim telima.
abioti~ki, -a, -o ‰gr~. a-, bios `ivotŠ u kome
nema `ivota; koji ne pripada `ivoj prirodi.
abiotrofija, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivot, trophe
hranaŠ med. degeneracija, prerano starewe ili
izumirawe tkiva i }elija.
abisal, -a i abisal, -ala m, mn. abisali, gen.
mn. abisala ‰v. abisusŠ 1. zona najve}ih morskih
dubina. 2. zool. zajednica `ivih bi}a u tim du-
binama.
abisalan, -lna, -lno ‰v. abisusŠ koji pripa-
da dubokom moru; veoma dubok, bezdan.
abisus, -a m ‰lat. abyssus od gr~. abyssos bez-
danŠ 1. ponor, provalija; up. ambis. 2. morska
dubina.
abitura, -e ` ‰nem. Abitur od lat. abiturus koji
}e oti}iŠ zast. ispit zrelosti u sredwoj {koli,
matura.
abiturijent, -a m, mn. abiturijenti, gen. mn.
abiturijenata (`. abiturijentkiwa, -e i abi-
turijentkiwa, -e) ‰nem. Abiturient: v. abituraŠ
zast. svr{eni sredwo{kolac, maturant.
abiturijum, -a (i abiturij, -a) m = abitu-
ra, -e ` (v.).
abjudikacija, -e ` ‰lat. abiudicatioŠ prav. ne-
priznavawe, uskra}ivawe, sudsko osporavawe.
abjudicirati, abjudiciram, 3. l. mn. abju-
diciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abiudicareŠ prav.
sudski osporiti, osporavati; uskratiti, us-
kra}ivati.
ablocirati
abjuracija, -e ` ‰lat. abiuratioŠ prav. odrica-
we pod zakletvom.
abjurirati, abjuriram, 3. l. mn. abjuriraju
svr{. ‰lat. abiurareŠ prav. pod zakletvom odre}i,
pore}i.
ablaktacija, -e ` ‰v. ab-, lat. lac lactis mle-
koŠ med. odbijawe od sise.
ablaktirati, ablaktiram, 3. l. mn. ablakti-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. ablaktacijaŠ med. od-
bi(ja)ti od sise.
ablata, ablata s mn. ‰lat. ablatus, v. ablativŠ
prav. oduzete ili otete stvari.
ablativ, -a m ‰lat. ablativus od auferre ablatus
odnetiŠ gram. u latinskom i u nekim drugim je-
zicima, pade` sa zna~ewem odvajawa, udaqava-
wa, porekla i sl.
ablativni, -a, -o koji se odnosi na ablativ;
y ablativni genitiv gram. genitivni oblik
kojim se iskazuje odvajawe, udaqavawe, poti-
cawe i sl.
ablaut, -a m ‰nem. AblautŠ v. apofonija.
ablacija, -e ` ‰lat. ablatioŠ 1. odvajawe, ukla-
wawe. 2. hidr. odsecawe, odstrawivawe. 3. geol.
odno{ewe ili topqewe lednika. 4. avij. otapa-
we povr{inskog sloja na avionu ili raketi. x
ablacioni.
ablegat, -ata m, vok. ablegate, mn. ablegati,
gen. mn. ablegata ‰lat. ablegare udaqiti; posla-
tiŠ 1. poslanik, izaslanik (ob. papin). 2. ko je
nekuda poslat da bi bio uklowen s polo`aja;
prognanik. x ablegatski.
ablendati v. ablendovati.
ablendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. ab-
blendenŠ autom. 1. prigu{i(va)ti svetlo; 2. sig-
nalizirati naizmeni~nim paqewem i ga{e-
wem svetla.
ablepsija, -e ` ‰gr~. a-, blepein gledatiŠ sle-
pilo (fig.), zaslepqenost.
ablefarija, -e ` ‰gr~. a-, blepharon trepavi-
caŠ med. nemawe trepavica ili o~nih kapaka
(uro|eno ili kao posledica bolesti).
ablokacija, e ` ‰lat. ablocatioŠ prav. davawe
u zakup, iznajmqivawe.
ablocirati, ablociram, 3. l. mn. ablocira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. ablocareŠ prav. da(va)ti u
zakup, iznajmiti, iznajmqivati.
59
abluirati
abluirati, abluiram, 3. l. mn. abluiraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. abluere, ablutusŠ isprati,
umi(va)ti.
ablutomanija, -e ` ‰v. abluirati, manijaŠ
psih.bolesni nagon za stalnim prawem.
ablucija, -e ` ‰lat. ablutioŠ prawe, ispira-
we, umivawe.
abnegacija, -e ` ‰lat. abnegatioŠ 1. po`rtvo-
vawe, samoodricawe, samopregor. 2. poricawe,
odbijawe.
abnormalan, -lna, -lno ‰v. ab-, normalanŠ 1.
nenormalan, nepravilan, neobi~an. 2. nastran,
protivprirodan.
abnormalnost, -i ` ‰v. abnormalanŠ osobi-
na onoga {to je abnormalno.
abnorman ‰lat. abnormisŠ v. abnormalan.
abnormitet, -eta m, mn. abnormiteti, gen. mn.
abnormiteta ‰lat. abnormitasŠ 1. abnormalnost,
nepravilnost. 2. nakazno bi}e, nakaza.
abnormnost, -osti ` ‰v. abnormanŠ osobina
onoga {to je abnormno.
ab ovo ‰lat. ab ovo od jajetaŠ od samog po~et-
ka; v. ab ovo usque ad mala.
abolirati, aboliram, 3. l. mn. aboliraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. abolereŠ 1. ukinuti, ukidati, poni-
{titi, poni{tavati. 2. prav. provesti, provodi-
ti aboliciju, obustaviti sudski postupak pre
pravosna`nosti presude.
abolicija, e ` ‰lat. abolitioŠ 1. ukidawe, po-
ni{tewe. 2. prav. oslobo|ewe od krivi~nog go-
wewa, obustava sudskog postupka.
abolicionizam, -zma m ‰v. abolicijaŠ 1. ist.
pokret za ukidawe ropstva u SAD, u XIX veku.
2. pokret za ukidawe nekog zakona ili propisa.
abolicionist(a), -e m, mn. abolicionisti
‰v. abolicijaŠ pristalica abolicionizma.
abominacija, -e ` ‰lat. abominatioŠ grozota,
gadost, gnusoba; sramno delo.
abonent, -a m, mn. abonenti, gen. mn. abonena-
ta (`. abonentkiwa, -e) ‰nem. Abonnent od fr.
abonnerŠ pretplatnik. x abonentski.
abonirati (se), aboniram (se), 3. l. mn.abo-
niraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. abonnerŠ pretpla-
titi se, pretpla}ivati se.
60
abraziv
abonman, -ana m, mn. abonmani, gen. mn. abon-
mana ‰fr. abonnementŠ pretplata (na predstave,
koncerte i sl.).
abonos, -a i abonos, -a m, mn. -i ‰tur. abanoz
od ar. abnus preko pers., iz gr~. ebenosŠ 1. bot.
biqka iz tropskih krajeva, s crnim, tvrdim,
te{kim drvetom. 2. drvo abonosa, ebanovina.
aborda`a, -e ` ‰fr. abordageŠ ist. napad na
neprijateqski brod pristajawem uz wegov bok
i prelaskom mornara u wega.
aborigini, aborigina (uob. aborigini,
aborigina) m mn. ‰lat. ab origine iz po~etkaŠ sta-
rosedeoci, prastanovnici, uro|enici. x abo-
riginalan i aboriginalan.
aborixini, aborixina (i aborixini, abo-
rixina) m mn. ‰engl. Aborigines, v. aboriginiŠ
australijski uro|enici, starosedeoci. x abo-
rixinski.
abort, -a m, mn. aborti, gen. mn. aborta/abora-
ta m ‰nem. AbortŠ pokr. zast. nu`nik, zahod.
abortiv, -iva m, mn. abortivi, gen. mn. abor-
tiva ‰lat. abortivus od abortusŠ med. sredstvo za
izazivawe poba~aja.
abortivan, -vna, -vno ‰v. abortivŠ 1. med. ko-
ji izaziva poba~aj. 2. prerano ro|en, nedone-
sen; nezreo. 3. fig. neuspeo, ugu{en u za~etku;
neplodan, jalov.
abortivum m (mn. s abortiva) v. abortiv.
abortirati, abortiram, 3. l. mn. abortiraju
svr{. i nesvr{. ‰nlat. abortireŠ med. pobaci(va)ti.
aborticidijum (i aborticidij, -a) m ‰v.
abortus, -cidium od caedere ubitiŠ med. nasilan
poba~aj, ubijawe ploda u maj~inoj utrobi.
abortus, -a m, mn. -i ‰lat. abortusŠ med. prekid
trudno}e, poba~aj, prekid trudno}e, abakcija
(v.).
abocirati, abociram, 3. l. mn. abociraju
svr{. i nesvr{. ‰ital. abbozzareŠ slik. skicirati.
aboco, -a m, mn. aboca ‰ital. abbozzoŠ slik. na-
crt, skica.
abradirati, abradiram, 3. l. mn. abradiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. abradere abrasusŠ 1. (o)stru-
gati, (sa)strugati. 2. odroniti, odrowavati;
odnositi trewem, razarati.
abraziv, -a i abraziv, -iva m, mn. abrazivi,
gen. mn. abraziva ‰nlat. abrasivus; v. abradiratiŠ
abrazivan
sredstvo za bru{ewe, polirawe ili ~i{}ewe
tvrdih povr{ina.
abrazivan, -vna, -vno ‰v. abrazivŠ koji gre-
be, o{tar, hrapav; koji slu`i za bru{ewe.
abrazija, -e ` ‰nlat. abrasio, v. abradiratiŠ 1.
strugawe, ~i{}ewe strugawem ili grebawem.
2. meh. o{te}ewe povr{ine usled trewa. 3. geol.
odrowavawe zemqe pod dejstvom talasa. x
abrazioni.
abrakadabra, -e ` ‰izmi{qena re~, prvo-
bitno u gr~komŠ 1. u sredwem veku, magijska
formula na amajlijama; danas, {aqiva re~ za
vra~awe up. hokus-pokus. 2. besmislica, nesu-
vislo brbqawe.
abraksas, -a m, mn. -i ‰izmi{qena re~Š ~a-
robna re~ ili formula (up. abrakadabra).
abrahamiti, abrahamita m mn. ‰po Abraha-
mu, osniva~u sekte, i po starozavetnom proro-
ku AvramuŠ 1. hri{}anska sekta u Siriji u IX
veku. 2. sekta u ^e{koj u XVIII veku, potomci
husita (v.).
abrahija, -e ` ‰gr~. a-, brachion rukaŠ med.
bezrukost, uro|eni nedostatak ruku.
abra{, -a m, mn. abra{i, gen. mn. abra{a ‰tur.
abras od ar. abra{Š 1. kow sa belim pegama na wu-
{ci ili ispod repa. 2. ~ovek pegava lica. 3.
osip po ko`i.
abra{ast, -a, -o ‰v. abra{Š pegav (o kowu),
{aren, lisast.
abreagovati, -ujem svr{. ‰nem. abreagieren, v.
reagovatiŠ psih. osloboditi se potisnutih ose-
}awa ili uspomena dovode}i ih u svest.
abreakcija, -e ` ‰v. abreagovatiŠ psih. pro-
ces abreagovawa.
abrevijatura, -e ` ‰nlat. abbreviare, od brevis
kratakŠ skra}enica (ob. u starim rukopisima).
abrevijacija, -e ` ‰v. abrevijaturaŠ 1. skra-
}ivawe. 2. skra}enica.
abre`e, -ea m, mn. abre`ei, gen. mn. abre`ea
‰fr. abregeŠ kratak sadr`aj, sa`etak.
abrihtati = abrihtovati (v.).
abrihtovati, -ujem svr{. ‰nem. abrichtenŠ
pokr. zast. 1. doterati, podesiti, 2. izve`bati,
izmu{trati, dresirati.
abrogacija, -e ` ‰lat. abrogatioŠ prav. opoziv,
ukidawe, poni{tewe (propisa).
aval
abrogirati, abrogiram, 3. l. mn. abrogiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. abrogareŠ prav. opoz(i)vati,
poni{titi, poni{tavati, povu}i.
abrono{a nepr. v. habrono{a.
abruptan, -tna, -tno ‰lat. abruptusŠ nagao,
odse~an, iznenadan.
abs- v. aps-.
abu = ebu (v.).
abu-zemze, -eta s i abu-zemzem, -a m ‰tur., od
pers. ab vodaŠ 1. sveta voda iz izvora Zemzem u
Meki. 2. fig. retkost, dragocenost.
abuzivan, -vna, -vno ‰lat. abusivusŠ neovla-
{}en, bespravan, protivpravan; sklon zloupo-
trebama.
abuzija, -e ` ‰lat. abusioŠ pogre{na upotre-
ba re~i; up. katahreza.
abuzus, -a m, mn. -i ‰lat. abususŠ zloupotreba,
nedozvoqena primena.
abulija, -e ` ‰gr~. abulia, od a- i bule odluka,
voqaŠ med. bezvoqnost, nedostatak voqe.
abuli~ar, -a m, mn. -i ‰v. abulijaŠ onaj koji je
oboleo od abulije; bezvoqan ~ovek.
abundantan, -tna, -tno ‰lat. abundansŠ obi-
lan.
abundancija, -e ` ‰lat. abundantiaŠ izobiqe,
mno{tvo.
ab{id v. ap{id.
ab{minkati v. ap{minkati.
av, -a ‰hebr. abŠ jedanaesti mesec jevrejske
godine, odgovara julu/avgustu po gregorijan-
skom kalendaru.
ava v. hava.
avaz, -a i avaz, -aza m, mn. avazi, gen. mn. avaza
‰tur. avaz od pers. awazŠ glas, vest.
avazile i avazile pril. ‰tur. avazileŠ pokr.
glasno, na sav glas.
avajlija, -e ` ‰tur. ayvaliŠ vrsta jabuka, po
ukusu sli~na duwi.
avaks, -a m, mn. avaksi, gen. mn. avaksa ‰engl.
AWACS, od a(irborne) w(arning) a(nd) c(ontrol)
s(ystem)Š ameri~ki vojni avion opremqen ure-
|ajem za otkrivawe neprijateqskih niskolete-
}ih aviona.
aval, -ala m, mn. avali, gen. mn. avala ‰fr. avalŠ
finans. meni~no jemstvo, potpis na menici.
61
avalirati
avalirati, avaliram, 3. l. mn. avaliraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. avaliserŠ finans. potpis(iv)ati me-
nicu kao jemac, `irirati (v.).
avalist(a), -e m, mn. avalisti ‰v. avalŠ finans.
potpisnik na menici, `irant (v.).
avalit, -a i avalit, -ita m ‰po Avali kraj
Beograda, gde je na|enŠ mineral iz grupe lisku-
na, zelene boje.
avam, -ama m ‰tur. avamŠ pokr. masa, puk, {i-
roki slojevi naroda.
avan, -a m, mn. avani, gen. mn. avana ‰tur. havan
od pers. hawenŠ 1. metalna posuda s tu~kom, za
tucawe oraha, {e}era, bibera i dr. 2. prangija,
merzer.
avangarda, -e `, gen. mn. avangardi ‰fr.
avant-gardeŠ 1. voj. prethodnica, prvi redovi
vojske. 2. fig. novi pravci, najmodernija stru-
jawa (u umetnosti, kulturi, politici).
avangardizam, -zma m ‰v. avangardaŠ sklo-
nost ka novosti, izmenama (u kulturi, umetno-
sti, politici, ideologiji); te`wa da se no-
vim, revolucionarnim idejama izmeni posto-
je}e stawe.
avangardni, -a, -o ‰v. avangardaŠ onaj koji
predwa~i, koji ide ispred svoga vremena, naj-
noviji, moderan. y avangardni xez muz. moder-
ni stil u xezu (nastao po~etkom druge polovi-
ne XX veka u Americi), karakteristi~an po
slobodnim improvizacijama; avangardni te-
atar novije te`we u pozori{tu, uglavnom u
vidu eksperimentalnih dramskih ostvarewa.
avanzman, -ana m, mn. avanzmani, gen. mn. ava-
zmana ‰fr. avancementŠ 1. napredovawe (u slu-
`bi), unapre|ewe. 2. v. avans.
avanzovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. avan-
cerŠ 1. napredovati (u slu`bi), biti unapre-
|en. 2. da(va)ti predujam.
avans, -a m, mn. avansi, gen. mn. avansa ‰fr.
avanceŠ finans. predujam, akontacija.
avansen, -ena m, mn. avanseni, gen. mn. avanse-
na ‰fr. avant-sceneŠ pozor. predwi deo pozorni-
ce (izme|u zavese i gledali{ta).
avansman v. avanzman.
avansovati = avanzovati (v.).
avanscena v. avansen.
62
averim
avantura, -e ` ‰fr. aventureŠ 1. pustolovina,
do`ivqaj. 2. rizi~an, neizvestan poduhvat. 3.
prolazna qubavna veza.
avanturizam, -zma m ‰v. avanturaŠ sklonost
ka avanturama, pustolovni duh.
avanturin, -ina m ‰fr. aventurineŠ miner. vr-
sta kremena s komadi}ima liskuna.
avanturist(a), -e m, mn. avanturisti (`.
avanturistkiwa, -e) ‰v. avanturaŠ pustolov,
qubiteq avantura.
avanturisti~ki, -a, -o ‰v. avanturist(a)Š
koji se odnosi na avanture i avanturiste, pu-
stolovni. y avanturisti~ki roman roman u
kome se opisuju uzbudqive pustolovine i pod-
vizi; avanturisti~ki film film takvog sa-
dr`aja, pun dinamike i uzbu|ewa.
avarija i avarija v. havarija.
avatar, -a m ‰sanskr. avatara silazak (bo`an-
stva)Š 1. otelovqewe, reinkarnacija bo`an-
stva (u hinduskoj mitologiji). 2. preobra`aj,
promena. 3. ra~. ne~iji lik u virtuelnoj stvar-
nosti, npr. na kompjuterskim sajtovima.
avgust, -a m ‰lat. augustusŠ 1. osmi mesec u
godini. 2. ist. (Avgust) uzvi{eni, veli~an-
stveni: titula Oktavijana i kasnijih rimskih
careva.
avgustovski, -a, -o ‰v. avgustŠ koji se doga|a
u avgustu; koji je svojstven avgustu.
avdesana v. abdesana.
avdes(t) v. abdes(t).
ave uzv. ‰lat. aveŠ 1. zdravo! 2. zbogom! ostaj
mi zdravo!
avedersun v. afedersun.
Aveq, -a m ‰hebr. HebelŠ rel. mla|i sin Adama
i Eve, pastir, koga je ubio wegov stariji brat
Kain (Prva kwiga Mojsijeva, 4:8).
Ave Marija ` vok. ‰lat. Ave MariaŠ zdravo,
Marijo!: po~etak katoli~ke molitve Bogoro-
dici (zvane i Avemarija, Zdravomarijo).
avenija, -e i avenija, -e ` ‰fr. avenueŠ {i-
roka ulica oivi~ena drve}em.
averzija, -e ` ‰nlat. aversio od lat. avertere,
odvratitiŠ odvratnost, odbojnost, nesklonost;
x averzioni.
averim nepr., v. aferim.
averoizam
averoizam, -zma m filoz. u~ewe Averoesa
(Ibn Ru{d), arapskog filozofa i lekara iz XII
veka.
avers, -a m, mn. aversi, gen. mn. aversa ‰nem.
Avers od fr. aversŠ predwa strana, lice kovanog
novca ili medaqe; supr. revers.
avertirati, avertiram, 3. l. mn. avertiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. avertirŠ 1. javiti, javqati,
obavestiti, obave{tavati. 2. opomenuti, opo-
miwati, upozoriti, upozoravati.
avertisman, -ana m, mn. avertismani, gen. mn.
avertismana ‰fr. avertissementŠ opomena, upo-
zorewe.
avertiti se, -im se svr{. ‰ital. avvertireŠ
pokr. osvestiti se, do}i k sebi.
Avesta, -e ` ‰pers.Š zbirka svetih tekstova
zoroastrizma (v.).
avestanski, -a, -o = avesti~ki, -a, -o ‰v.
AvestaŠ naziv jezika kojim je pisana Avesta; up.
zend.
avet, -i i avet, -i `, gen. mn. aveta i aveta
‰tur. afet od ar. aftŠ sablast, utvara, privi|ewe.
avetan, -tna, tno i avetan, -tna, -tno = ave-
tast, -a, -o ‰v. avetŠ avetiwski, sablastan.
avetast = avetan (v.).
avetati, avetam, 3. l. mn. avetaju nesvr{. ‰v.
avetanŠ pokr. govoriti gluposti, lupetati; po-
na{ati se sabla`wivo.
avetiwa, -e ` ‰v. avetŠ 1. sablast, prikaza. 2.
koji se pona{a sablasno, luda, stra{ilo. x
avetiwski.
avivirati, aviviram, 3. l. mn. aviviraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. aviverŠ o`iviti, o`ivqava-
ti, osve`iti, osve`avati (boju, prawem ili uz
pomo} sode, kiselina i sl.).
avidan, -dna, -dno ‰lat. avidusŠ lakom, gram-
ziv, pohlepan.
aviz nepr. v. hafiz.
aviza, -e ` ‰ital. avvisoŠ 1. obave{tewe, upo-
zorewe; oglas. 2. trg. obave{tewe o poslatoj ro-
bi ili novcu. x avizni.
avizirati, aviziram, 3. l. mn. aviziraju
svr{. i nesvr{. ‰v. avizaŠ obavestiti, obave{ta-
vati, javiti, javqati.
avijaran, -rna, -rno ‰lat. aviaris od avis pti-
caŠ pti~ji. y avijarna influenca vet. zarazna
aviomodelar
bolest ptica i doma}e peradi izazvana viru-
som (~iji je visokopatogeni tip H5N1 preno-
siv sa obolelih ptica i na qude), pti~ji grip.
avijarijum, -a (i avijarij, -a) m ‰lat. aviari-
um od avis pticaŠ veliki kavez za ptice, pti-
~arnik; odeqewe ptica u zoolo{kom vrtu.
avijatika, -e `, dat. avijatici ‰v. avijacijaŠ
ve{tina upravqawa avionom.
avijati~ar, -a m, instr. -om/-em, mn. -i (`.
avijati~arka, -e, dat. i lok. avijati~arki, gen.
mn. avijati~arki) ‰fr. aviateur od lat. avis pti-
caŠ leta~ na avionu, pilot; x avijati~arski.
avijacija, -e ` ‰fr. aviation od lat. avis pti-
caŠ 1. vazduhoplovstvo, vazduhoplovne snage.
2. (v.) avijatika.
avikultura, -e ` ‰lat. avis ptica, cultura ga-
jeweŠ 1. gajewe ptica. 2. `ivinarstvo.
avio- ‰v. avionŠ kao prvi deo slo`enica
ozna~ava vezu sa avionima ili sa avijacijom.
aviobiologija, -e ` ‰v. avio-, biologijaŠ
grana biologije koja prou~ava mogu}nosti op-
stanka `ivih bi}a na velikim visinama.
aviokarta, -e `, gen. mn. aviokarata (i avio-
karti) ‰v. avio-, kartaŠ 1. karta za avion. 2. geo-
grafska karta koja pokazuje vazduhoplovne li-
nije.
aviokompanija, -e ` ‰v. avio-, kompanijaŠ
vazduhoplovna kompanija.
aviokonstruktor, -a m, instr. -om ‰v. avio-,
konstruktorŠ konstruktor aviona.
aviolinija, -e ` ‰v. avio-, linijaŠ avionska
linija.
aviomaterijal, -ala m ‰v. avio-, materijalŠ
materijal neophodan za redovni let aviona.
aviomehani~ar, -a m, instr. -om/-em ‰v.
avio-, mehani~arŠ stru~wak zadu`en za kon-
trolu i popravku aviona.
aviomodel, -ela m, mn. aviomodeli, gen. mn.
aviomodela ‰v. avio-, modelŠ umaweni model
aviona, sposoban da leti, s motorom ili bez
wega.
aviomodelar, -ara m, mn. aviomodelari, gen.
mn.aviomodelara ‰v. aviomodelŠ onaj koji pra-
vi modele aviona.
63
aviomodelarstvo
aviomodelarstvo, -stva s ‰v. aviomodelŠ
pravqewe modela aviona, kao hobi ili u ciqu
takmi~ewa.
avion, -ona m, mn. avioni, gen. mn. aviona ‰fr.
avion od lat. avis pticaŠ letelica te`a od va-
zduha, aeroplan. x avionski.
aviopark, -a m, mn. aviparkovi, gen. mn. avio-
parkova ‰v. avio-, parkŠ skup svih aviona neke
kompanije.
avioprevoznik, -a m, mn. avioprevoznici,
gen. mn. avioprevoznika ‰v. avio-Š preduze}e ko-
je avionima prevozi putnike i robu.
aviotransport, -a m ‰v. avio-, transportŠ
prevoz pomo}u aviona.
avioturizam, -zma m ‰v. avio-, turizamŠ tu-
rizam uz upotrebu malih privatnih aviona.
aviohorizont, -a m, mn. aviohorizonti, gen.
mn. aviohorizonata ‰v. avio-, horizontŠ instru-
ment u pilotskoj kabini koji pokazuje polo`aj
letelice u odnosu na horizont.
a vista pril. ‰ital. a vista (v.)Š finans. po vi-
|ewu (oznaka na ~ekovima, menicama i sl.).
avitaminoza, -e ` ‰gr~. a-, v. vitaminŠ med.
oboqewe zbog nedostatka vitamina u hrani.
avlija, -e `, gen. mn. avlija ‰tur. avl› od ngr~.
avli od gr~. auleŠ dvori{te.
avlijaner, -a i avlijaner, -a m ‰v. avlijaŠ
`arg. dvori{ni pas, obi~an pas neodre|ene ra-
se, xukac.
avlijara, -e ` ‰v. avlijaŠ brbqiva `ena koja
u selu prenosi vesti od avlije do avlije, abro-
no{a (v.).
avokado, -a m ‰engl. avocado od meksi~kog {p.
aguacate, a ovo iz jezika nahuatlŠ bot. tropska
biqka iz porodice lovora, Persea gratissima;
plodovi se jedu sve`i ili prire|eni kao salata.
avokacija, -e ` ‰lat. avocatioŠ prav. opoziv;
zahtev za povra}aj nekog akta.
avra, -e (i havra, -e) `, gen. mn. (h)avri ‰tur.
havra iz hebr.Š jevrejska bogomoqa, sinagoga.
avret, -a m, gen. mn. avreta ‰tur. avret od ar.
’awraŠ pokr. mesta na ~ove~jem telu koja treba
prekrivati, stidna mesta.
avulzija, -e ` ‰nlat. avulsio od avellere otrg-
nuti, otkinutiŠ prav. odvajawe jednog dela ima-
wa (ob. uz reku) pod dejstvom vi{e sile.
64
agar-agar
aga, -e m, dat. i lok. agi, gen. mn. aga ‰tur. agaŠ 1.
zemqoposednik u Osmanlijskom carstvu. 2.
vojni stare{ina u Turskoj. 3. gospodin, gazda:
nekada{wa titula iz po{tovawa (dodaje se iza
imena, npr. Omeraga, Smailaga). x agin, agin-
ski.
agabeg, -a m ‰tur. aga-bey, v. aga, begŠ stariji
brat.
agava, -e ` ‰gr~. agauos plemenit, uzvi{enŠ
bot. biqka mesnatog li{}a, poreklom iz Ju`ne
i Sredwe Amerike.
agaz v. agazli i jagrz.
agazija v. jagrz.
agazli prid. indekl. ‰tur. yagizŠ pokr. crn,
sjajnocrne boje (obi~no o kowu).
aga-kan, aga-kana m ‰v. aga, kanŠ nasledna ti-
tula verskog poglavara u muslimanskoj sekti
ismailita (v.).
agalaktija, -e ` ‰gr~. a-, gala galaktos mlekoŠ
med. bezmle~nost, nedostatak mleka kod majke.
agalari, agalara m mn. ‰tur. agalar, mn. od aga,
v. agaŠ prvaci, uglednici, imu}ni qudi.
agaluk, -a m, mn. agaluci, gen. mn. agaluka ‰tur.
agal›kŠ 1. agino imawe, aginska zemqa. 2. zvawe,
dostojanstvo age. 3. deo prihoda koji se davao
agi. 4. fig. samovoqno, nasilno pona{awe.
agame, agama ` mn. ‰gr~. a-, gamos brakŠ bot.
biqke koje se razmno`avaju samostalno, bez
oplo|ivawa sa strane.
agami, -ija m ‰{p. agami od egz.Š zool. ptica iz
porodice `dralova, zvana i œtruba~Œ zbog gla-
sa kojim se ogla{avaju mu`jaci; `ivi u Gvaja-
ni i u amazonskim pra{umama.
agamija, -e ` ‰gr~. a-, gamos brakŠ 1. stawe
onoga ko nije u braku, bezbra~nost. 2. bot. bes-
polnost cvetova. 3. zool. razmno`avawe bez
oplo|ivawa, partenogeneza.
agamist(a), -e m, mn. agamisti ‰v. agamijaŠ 1.
ne`ewa, be}ar. 2. onaj ko `ivi u divqem braku
sa osobom suprotnog pola.
agapa, -e `, gen. mn. agapa ‰gr~. agape qubavŠ 1.
zajedni~ka ve~era prvih hri{}ana, znak brat-
stva i qubavi. 2. hri{}anska qubav.
agar-agar, -a m ‰malajska re~Š vrsta `elati-
na iz azijskih morskih algi (upotrebqava se
pre svega kao podloga za gajewe bakterija).
agarjanin
agarjanin, -a m, mn. agarjani, gen. mn. agarja-
na ‰hebr. prema Agariji, mestu na SinajuŠ ist.
zast. naziv za muslimane uop{te (Turke, Arape
i druge), nevernik (sa stanovi{ta hri{}ana).
x agarjanski.
agatobiotika, -e `, dat. i lok. agatobiotici
‰gr~. agathos dobar, bios `ivotŠ u~ewe o isprav-
nom na~inu `ivota.
agatodemon, -ona m ‰gr~. agathos dobar, dai-
mon duhŠ mitol. dobar duh, duh za{titnik.
agatologija, -e ` ‰gr~. agathos dobar, v. -lo-
gijaŠ filoz. deo etike koji u~i o najvi{em dobru.
agbaba m ‰tur. akbabaŠ v. atmaxa.
agda, -e `, gen. mn. agdi ‰tur. agda od ar. ’aqidaŠ
pokr. ukuvani, {pinovani {e}er; slatki{ od
takvog {e}era.
agditi se, -im se nesvr{. ‰v. agdaŠ pokr. skida-
ti dlake s lica pomo}u ukuvanog {e}era.
agenda, -e `, gen. mn. agenda i agendi ‰lat.
agenda ono {to treba uraditiŠ 1. podsetnik,
bele`nica, notes. 2. skup obaveza, program ra-
da.
agenezija, -e ` ‰gr~. a-, genesis ra|aweŠ 1.
biol. nesposobnost ra|awa, jalovost. 2. med. ne-
potpuna razvijenost embriona, uz nedostatak
nekog dela organizma. 3. teol. u~ewe hri{}an-
ske crkve po kome Bog nema ni po~etka ni svr-
{etka.
agens, -a m, gen. mn. agensa ‰lat. agens koji de-
lujeŠ 1. pokretna sila, delotvorni princip. 2.
hem. supstanca koja izaziva hemijske reakcije.
3. gram. vr{ilac radwe.
agent, -a m, gen. mn. agenata ‰engl. agent, od lat.
agens gen. agentis koji delujeŠ 1. zastupnik, opu-
nomo}enik; koji posluje za ra~un drugih; trgo-
va~ki posrednik. 2. tajni policajac, obave-
{tajac; {pijun. y agent provokator prikri-
veni policijski agent koji se ubacuje me|u
sumwiva lica da bi otkrio wihove namere.
agentura, -e ` ‰nem. Agentur, v. agentŠ pred-
stavni{tvo, zastupni{tvo (ob. u negativnom
smislu); organ neprijateqa; {pijunska orga-
nizacija.
agencija, -e i agencija, -e ` ‰fr. agence,
ital. agenzia, od lat. agere delovatiŠ 1. poslov-
nica, predstavni{tvo; ustanova koja organi-
zuje prevoz putovawa, turizam. 2. ustanova koja
aglobulija
prikupqa vesti i prodaje ih sredstvima in-
formisawa.
ager, -a m, mn. ageri, gen. mn. agera ‰lat. ager
poqe, oranicaŠ ist. 1. zemqi{te za javnu upo-
trebu. 2. osvojena zemqa koja se poklawala
islu`enim vojnicima. y ager publikus (lat.
ager publicus) dr`avno zemqi{te; osvojena ze-
mqa koja je poklawana ratnim veteranima.
ageuzija, -e i ageuzija, -e ` ‰gr~. a-, geusis
ukusŠ med. gubitak ose}aja za ukus; o{te}ewe
~ula ukusa.
ageustija v. ageuzija.
agijazma v. a|ijazma.
agilan, -lna, -lno ‰lat. agilisŠ 1. vredan,
preduzimqiv, snala`qiv. 2. gibak, okretan,
spretan, hitar.
agilnost, -i ` ‰v. agilanŠ svojstvo onoga ko
je agilan.
aginija, -e ` ‰gr~. a-, gyne `enaŠ be`enstvo,
neo`ewenost, `ivot bez `ene. x agini~an.
aginica, -e ` ‰v. agaŠ agina `ena. x agini-
~in.
aginski, -a, -o ‰v. agaŠ koji se odnosi na age.
agio v. a`io.
agirati, agiram, 3. l. mn. agiraju nesvr{. ‰lat.
agereŠ raditi, delovati, poslovati.
agitator, -a m (`. agitatorka, -e, dat. i lok.
agitatorki, gen. mn. agitatorki) ‰v. agitovatiŠ
osoba koja agituje; podstreka~, propagandista.
x agitatorski.
agitacija, -e ` ‰lat. agitatioŠ podbadawe,
podstrekivawe; delovawe na mase radi prido-
bijawa za odre|eni, ob. politi~ki ciq, putem
govora, letaka, sastanaka, parola i sl.
agitka, -e `, dat. i lok. agitki, gen. mn. agitki
‰rus.Š tekst (kwi`evni ili novinski) ~iji je je-
dini ciq agitacija; propagandni spis.
agitovati, -ujem nesvr{. ‰lat. agitare pokre-
tati, trestiŠ vr{iti agitaciju, zalagati se (za
ne{to).
agitprop, -a m ‰ruska skra}enicaŠ odeqewe
za agitaciju i propagandu (pri dr`avnoj upra-
vi).
aglobulija, -e ` ‰gr~. a-, lat. globulus lopti-
caŠ med. nedovoqan broj krvnih zrnaca.
65
aglomerat
aglomerat, -ata m, mn. aglomerati, gen. mn.
aglomerata ‰lat. agglomeratum od agglomerare
skupiti, nagomilatiŠ 1. slepqena masa, gru-
dva; skupina, gomila. 2. miner. masa od razli~i-
tih deli}a rude spojenih ujedno. 3. gusto nase-
qeno mesto.
aglomeracija, -e ` ‰lat. agglomeratio od ag-
glomerareŠ 1. skupqawe, nagomilavawe; spaja-
we raznorodnih elemenata. 2. v. aglomerat (1).
aglosija, -e ` ‰gr~. a-, glossa jezikŠ med. uro-
|eni nedostatak govornih organa; nemost, mu-
tavost.
aglosostomija v. aglosija.
aglutinativan, -vna, -vno ‰v. aglutinacijaŠ
kome je svojstveno srastawe, slepqivawe;
lingv. aglutinativni jezici oni (kao turski,
ma|arski) u kojima se na re~ dodaju redom su-
fiksi za pojedine gramati~ke kategorije, a ne
mewa joj se oblik kao u flektivnim jezicima.
aglutinacija, -e ` ‰lat. agglutinare slepi-
tiŠ 1. slepqivawe, srastawe. 2. med. zgru{ava-
we, nagomilavawe (krvnih zrnaca, bakterija i
dr.). 3. lingv. dodavawe sufiksa za izra`avawe
gramati~kih kategorija (v. aglutinativan).
aglutinirati, aglutiniram, 3. l. mn. aglu-
tiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. aglutinacijaŠ sle-
piti, slepqivati, spojiti, spajati, sras(ta)ti,
zgru{a(va)ti.
agluticija,-e ` ‰gr~. a-. lat. glutire gutatiŠ
med. nesposobnost gutawa.
aglucija = agluticija (v.).
agma, -e ` ‰gr~. agmaŠ lingv. naziv za zadwo-
nep~ani izgovor glasa n kada stoji ispred k
ili g.
agnat, -ata m, mn. agnati, gen. mn. agnata ‰lat.
agnatusŠ u rimskom pravu, srodnik po ocu; up.
kognat.
agnatija, -e ` ‰gr~. a-, gr~. gnathos vilicaŠ
med. nedostatak vilice. x agnati~an; up. or-
tognatija, prognatija.
agnacija, -e ` ‰lat. agnatioŠ u rimskom pra-
vu, srodnost s o~eve strane.
agnec, -a m ‰csl. jagweŠ 1. jagwe, kao simbol
nevine `rtve u hri{}anstvu. 2. rel. pravosl.
vladi~anski pla{t. 3. rel. komad posve}enog
hleba koji se prinosi na `rtvu.
66
agonizam
agnicija, -e ` ‰lat. agnitioŠ prepoznavawe,
spoznaja (ob. u pozori{nom komadu).
agnozija, -e i agnozija, -e ` ‰gr~. a-, gr~. gno-
sis saznaweŠ 1. med. nesposobnost prepoznavawa
~ulno opa`enih predmeta. 2. filoz. svesno ne-
znawe (polazna ta~ka Sokratovog u~ewa).
agnominacija v. anominacija.
agnostik, -a m, mn. agnostici, gen. mn. agno-
stika = agnosti~ar, -a m, mn. -i ‰gr~. agnostos
nepoznatŠ pristalica agnosticizma; onaj koji
smatra da je nemogu}e znati da li Bog postoji.
agnosticizam, -zma m ‰v. agnostikŠ 1. filoz.
u~ewe o nemogu}nosti objektivnog saznavawa
stvarnosti. 2. neprihvatawe religije, usled
uverewa da je nemogu}e znati da li postoji Bog.
agnosti~ar = agnostik (v.).
agnoscirati, agnosciram, 3. l. mn. agnostici-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. agnoscereŠ prizna(va)ti,
prihvatiti, prihvatati (potpis, menicu i sl.).
agnus, -a ‰lat. agnus jagweŠ 1. simbol nevine
`rtve u hri{}anstvu, oli~ava vaskrsloga
Hrista; ikonografski prikaz `rtvenog jagwe-
ta. 2. molitva u kojoj se pre pri~e{}a zaziva
spas bo`ji; muzika koja prati ovu molitvu. y
Agnus Dei ‰lat. Agnus Dei Jagawac Bo`jiŠ kod
katolika simbol Hrista Spasiteqa.
agovati, agovati i agovati, -ujem nesvr{.
‰v. agaŠ 1. imati vlast, dostojanstvo age. 2. `i-
veti kao aga, u`ivati.
-agog, -agogija, -agogi~ki ‰gr~. agogikos ko-
ji vodi, agein voditiŠ ozna~ava vo|stvo, upra-
vqawe, vaspitawe.
agogika, -e ` ‰gr~. agein voditiŠ muz. naziv za
sitne izmene tempa pri izvo|ewu muzi~kog de-
la, radi izra`ajnosti. x agogi~an, agogi~ki.
-agogi~ki v. -agog.
agon, -ona m ‰gr~. agonŠ 1. ist. borba; takmi-
~ewe (sportsko, pesni~ko) u staroj Gr~koj. 2.
popri{te, arena.
agona, -e i agona, -e ` ‰gr~. agonos neplodanŠ
geogr. linija koja na karti spaja mesta na kojima
je magnetska deklinacija jednaka nuli.
agonalan, -lna, lno ‰v. agonijaŠ 1. koji se
odnosi na borbu, takmi~ewe. 2. v. agoni~an.
agonizam, -zma m ‰gr~. agonismosŠ v. agoni-
stika.
agonija
agonija, -e i agonija, -e ` ‰gr~. agonia borba,
mukaŠ samrtne muke, umirawe, izdisawe; z bi-
ti u agoniji biti na samrti, (fig.) na izmaku,
pred propa{}u.
agonist(a), -e m, mn. agonisti ‰gr~. agonistesŠ
borac, takmi~ar. x agonisti~ki.
agonistika, -e `, dat. i lok. agonistici ‰v.
agonist(a)Š 1. takmi~ewe (u rvawu, gimnastici
itd., ili u pesni{tvu). 2. gimnasti~ka (ili
rva~ka, atletska) ve{tina.
agoni~an, -~na, -~no i agoni~ki, -a, -o ‰v.
agonijaŠ koji je u agoniji, samrtni, umiru}i.
agonotet, -eta m, agonoteti, gen. mn. agonote-
ta ‰gr~. agonothetesŠ ist. nadzornik sportskih
takmi~ewa u staroj Gr~koj.
agora, -e i agora, -e ` ‰gr~. agoraŠ ist. 1. glav-
ni trg u starogr~kim gradovima. 2. sastajali-
{te, zbori{te. 3. narodna skup{tina (u Ati-
ni).
agorafobija, -e ` ‰gr~. agora trg, v. fobijaŠ
psih.strah od velikih otvorenih prostora i
javnih mesta.
agorot, -a m, -i ‰hebr.Š 1. kod semitskih naro-
da te`inska mera za srebro. 2. izraelska nov-
~ana jedinica, stoti deo {ekela.
agr prid. indekl. ‰tur. ag›rŠ pokr. 1. jak (o kafi),
te`ak. 2. ohol, uobra`en. 3. vredan, skupocen.
agravacija, -e ` ‰lat. aggravare ote`atiŠ
ote`awe, pogor{awe, poo{trewe.
agraisati v. ograisati.
agrama v. ograma.
agramatizam, -zma m ‰gr~. a-, gramma slovoŠ
psih. nesposobnost gra|ewa re~enica usled
nervnog oboqewa.
agramatist(a), -e m, mn. agramatisti ‰v.
agramatizamŠ osoba obolela od agramatizma;
nepismena osoba.
agramati~an, -~na, -~no ‰v. agramatizamŠ 1.
koji ne zna gramatiku; nepismen. 2. lingv. koji
nije u skladu s gramati~kim pravilima.
agranulocitoza, -e ` ‰v. a-, granulocitŠ med.
osetno smawewe broja granulocita (v.) u krvi,
{to izaziva groznicu i osetno smawewe od-
brambenih mo}i organizma.
agregatni
agrar, -ara m ‰v. agrarniŠ sve {to se odnosi
na poqoprivredu, zemqi{ni posed, zemqi-
{ne odnose i sl.
agrarac, -rca m, mn. agrarci, gen. mn. agrara-
ca ‰v. agrarniŠ 1. zemqoposednik. 2. pristali-
ca politike koja {titi interese zemqoposed-
nika.
agrarizam, -zma m ‰v. agrarniŠ pokret za
unapre|ewe i za{titu poqoprivrede.
agrarizacija, -e ` ‰v. agrarniŠ pretvarawe
nepoqoprivrednog zemqi{ta u poqoprivred-
no.
agrarizirati = agrarizovati (v.).
agrarizovati, -ujem = agrarizirati, agra-
riziram, 3. l. n. agrariziraju svr{. i nesvr{. ‰v.
agrarniŠ (iz)vr{iti agrarizaciju.
agrarije, agrarija ` mn. ‰v. agrarniŠ poqo-
privredni proizvodi.
agrarni, -a, -o i agrarni, -a, -o ‰lat. agrarius
od ager poqeŠ poqoprivredni, zemqi{ni, ze-
mqoradni~ki. y agrarna reforma deqewe ze-
mqe velikih posednika seqacima bezemqa{ima
ili onima sa malo zemqe; agrarni protekcio-
nizam za{titne mere i povlastice kojima se
{titi doma}a poqoprivredna proizvodwa od
konkurencije razvijenijih agrarnih zemaqa.
agrafa, agrafa s mn. ‰gr~. a-, graphein pisa-
tiŠ rel. Hristove izreke sa~uvane usmenim
predawem, nezapisane u jevan|eqima.
agrafa, -e ` ‰fr. agrafeŠ kop~a, spona, spaja-
lica.
agrafija, -e ` ‰gr~. a-, graphein pisatiŠ med.
nesposobnost pisawa usled poreme}aja u ner-
vnom sistemu; up. paragrafija.
agregat, -ata m, mn. agregati, gen. mn. agregata
‰lat. aggregatus od aggregare pridru`iti, nago-
milatiŠ 1. skup, spoj; masa od vi{e me|usobno
spojenih delova. 2. geol. stena sastavqena od
raznih minerala. 3. gra|. me{avina peska i
{qunka koji slu`e pri pravqewu betona. 4.
ma{. sprega dveju ma{ina (generatora s moto-
rom, elektromotora s pumpom, dizel-motora s
pumpom i sl.).
agregatni, -a, -o ‰v. agregatŠ koji se odnosi
na agregat. y agregatno stawe fiz. jedno od tri
ili ~etiri stawa u kojima se materija javqa —
~vrsto, te~no, gasovito ili plazma.
67
agregacija
agregacija, -e ` ‰lat. aggregatio, v. agregatŠ
1. spajawe, zdru`ivawe, nagomilavawe. 2. pri-
mawe u neko udru`ewe ili organizaciju. 3. u
Francuskoj, profesorsko zvawe koje se sti~e
konkursom posle diplome.
agregirati, -agregiram, 3. l. mn. agregiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. aggregare, v. agregatŠ spoji-
ti, spajati, skupiti, skupqati, udru`i(va)ti,
pridru`i(va)ti.
agre`e, -ea m ‰fr. agrege, v. agregacijaŠ u
Francuskoj, profesor sredwe {kole s polo-
`enim dr`avnim ispitom.
agreman, -ana m, mn. agremani, gen. mn. agre-
mana ‰fr. agrement pristanakŠ pol. pristanak
vlade da nekoga primi za diplomatskog pred-
stavnika druge dr`ave; up. egzekvatura.
agresivan, -vna, -vno ‰nlat. aggressivus, v.
agresijaŠ 1. sklon napadima na druge, napa-
da~ki, nasrtqiv. 2. koji ume da se nametne, na-
metqiv, prodoran. 3. med. koji zadire u telo pa-
cijenta, koji izaziva bolove; supr. neagresivan.
agresivac, -vca m, mn. agresivci, gen. mn.
agresivaca ‰v. agresijaŠ `arg. agresivan, nasr-
tqiv ~ovek.
agresivnost, -i ` ‰od agresivanŠ osobina
onoga koji je agresivan, nasrtqivost.
agresija, -e ` ‰lat. aggressio od aggredi pri-
stupiti, napastiŠ 1. napad u ciqu osvajawa;
upotreba sile u me|udr`avnim odnosima. 2.
psih. v. agresivnost.
agresor, -a m, mn. -i ‰lat. aggressor od aggredi,
v. agresijaŠ onaj koji vr{i agresiju, napada~. x
agresorski.
agrest, a m ‰ital. agresto ili lat. agrestis
poqski, divqiŠ sitno nezrelo gro`|e; sok od
takvog gro`|a (upotrebqava se kao za~in, za
pravqewe sir}eta i dr.).
agri- v. agro-.
agrikola, -e m ‰lat. agricolaŠ ratar, poqo-
privrednik, seqak.
agrikultura, -e ` ‰v. agro-, kulturaŠ zemqo-
radwa, ratarstvo. x agrikulturni.
agripnija, -e ` ‰gr~. agrypnia budnost, bde-
weŠ med. nesanica.
agrluk, a m, mn. agrluci, gen. mn. agrluka ‰tur.
ag›rl›kŠ pokr. oprema koju mlada dobije od mla-
do`ewe prema muslimanskim obi~ajima.
68
agromanija
agro-, agri- ‰lat. ager, gr~. agros poqe, ora-
nicaŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava vezu s
poqoprivredom, zemqom, zemqoradwom.
agrobiznis, -a m ‰v. agro-, biznisŠ poqopri-
vreda organizovana kao trgova~ki posao.
agrobiolog, -a m, mn. agrobiolozi, gen. mn.
agrobiologa ‰v. agro-, biologŠ stru~wak za
agrobiologiju.
agrobiologija, -e ` ‰v. agro-, biologijaŠ na-
uka koja izu~ava rastewe i iskoristivost bi-
qaka s obzirom na kvalitet zemqi{ta.
agrobiotehnolog, -a m, mn. agrobiotehnolo-
zi, gen. mn. agrobiotehnologa ‰v. agrobiotehno-
logijaŠ stru~wak za agrobiotehnologiju.
agrobiotehnologija, -e ` ‰gr~. agro-, bio-,
tehnologijaŠ tehnologija koja se bavi proiz-
vodwom zdrave hrane pomo}u `ivih organiza-
ma i organskih materija.
agrobotanika, -e `, dat. i lok. agrobotanici
‰v. agro-, botanikaŠ grana botanike koja izu~ava
biqke upotrebqive u zemqoradwi.
agroekologija, -e ` ‰v. agro-, ekologijaŠ na-
uka o sme{taju poqoprivrednih kultura, wi-
hovom uticaju na okolinu i obrnuto.
agroindustrija, -e ` ‰v. agro-, industrijaŠ
industrija koja se bavi preradom poqopri-
vrednih proizvoda.
agroindustrijski, -a, -o ‰v. agro-, indu-
strijaŠ koji se odnosi na agroindustriju; po-
qoprivredni i industrijski; agroindustrij-
ski kompleks ekon. spoj poqoprivrednih kom-
binata s velikim fabrikama koje prera|uju
wihove proizvode.
agroklimatologija, -e ` ‰v. agro-, klimato-
logijaŠ deo klimatologije koji izu~ava uticaj
klime na poqoprivredu.
agrokompleks, -a m (v. gr~. agro-, lat. kom-
pleksŠ zajedni~ki naziv za oblast poqopri-
vrede (poqoprivredne proizvo|a~e, wihove
proizvode i preradu tih proizvoda).
agromaksimum, -a m, mn. -i ‰v. agro-, maksi-
mumŠ najve}i zemqi{ni posed dozvoqen zako-
nom u odre|enoj dr`avi.
agromanija, -e ` ‰v. agro-, manijaŠ psih. bo-
lesna `eqa za boravkom na selu ili u osami.
agromelioracija
agromelioracija, -e ` ‰v. agro-, meliora-
cijaŠ negovawe zemqi{ta racionalnom obra-
dom, |ubrewem, za{titom od erozije i sl.
agrometeorolog, -a m, mn. agrometeorolozi,
gen. mn. agrometeorologa ‰v. agrometeorologijaŠ
nau~nik koji se bavi agrometeorolo{kim is-
tra`ivawima; stru~wak u agrometeorologiji.
agrometeorologija, -e ` ‰v. agro-, meteoro-
logijaŠ grana meteorologije koja izu~ava uti-
caj meteorolo{kih pojava na razvitak useva. x
agrometeorolo{ki.
agrominimum, -a m, mn. -i ‰v. agro-, mini-
mumŠ najmawa koli~ina zemqi{nog poseda ko-
ju treba da ima pojedini vlasnik.
agronom, -a m, mn. -i ‰gr~. agronomos od agros
poqe i nomos zakonŠ poqoprivredni in`e-
wer, fakultetski obrazovan stru~wak za po-
qoprivredu.
agronomija, -e ` ‰v. agronomŠ nauka o poqo-
privredi.
agronomski, -a, -o ‰v. agronomŠ koji se odno-
si na agronomiju i agronome.
agropedolog, -a m, mn. agropedolozi, gen. mn.
agropedologa ‰v. agropedologijaŠ stru~wak za
agropedologiju.
agropedologija, -e ` ‰v. agro-, pedologijaŠ
nauka koja se bavi zemqi{tem, tlom, radi gaje-
wa biqnih kultura.
agrostemin, -ina m ‰Agrostemma, lat. na-
u~ni naziv za kukoqŠ farm. alkaloid koji se na-
lazi u korenu kukoqa.
agrostografija, -e ` ‰gr~. agrostis, ime ne-
kih trava, v. grafijaŠ bot. opisivawe trava.
agrostolog, -a m, mn. agrostolozi, gen. mn.
agrostologa ‰v. agrostologijaŠ nau~nik koji se
bavi agrostologijom, stru~wak u agrostologi-
ji.
agrostologija, -e ` ‰v. agrostografija, -lo-
gijaŠ bot. nauka o travama.
agrosfera, -e ` ‰v. agro-, sferaŠ deo biosfere
u kome je mogu}na poqoprivredna proizvodwa.
agrotehnika, -e `, dat. i lok. agrotehnici ‰v.
agro-, tehnikaŠ obra|ivawe zemqe upotrebom
tehni~kih sredstava. x agrotehni~ki.
agrotehni~ar, -a m, mn. -i ‰od agrotehnikaŠ
stru~wak za agrotehniku.
adamant
agrohemija, -e (uob. agrohemija) ` ‰v. agro-,
hemijaŠ deo hemije koji ispituje kru`ewe he-
mijskih sastojaka izme|u biqke i tla, kao i
primenu ve{ta~kog |ubriva, za{titnih sred-
stava i sl. x agrohemijski.
agrumi, agruma i agrumi, agruma m mn. ‰ital.
agrumi od agro opor, kiseoŠ bot. zajedni~ki na-
ziv za ju`no vo}e nakiselog ukusa (limun, po-
moranxa, mandarina, grejpfrut i wihove sor-
te); up. citrusi.
agr{ak, agr{ka m, mn. agr{ci, gen. mn. agr-
{aka m ‰tur. ag›rsakŠ pokr. 1. koluti} od kosti
ili roga koji se nati~e na vreteno da bi bilo
te`e. 2. drveni plovak s fitiqem u kandilu.
aguti, -ija m ‰{p. aguti iz jezika gvaraniŠ
zool. ju`noameri~ki stepski glodar.
ad predl. ‰lat. ad, ad-Š kao predlog ozna~ava
dativ ili zna~i na, ka, prema; kao prefiks
zna~i pri-, uz-, do-.
ad- v. ad.
ad v. had.
-ada ‰ital. -ataŠ kao drugi deo re~i u kuli-
narskoj terminologiji upu}uje na specijali-
tet (safalada) ili go{}ewe jelom ozna~enim
u prvom delu (bakalarada, {al{ada).
ada, -e `, gen. mn. ada ‰tur. adaŠ re~no ili je-
zersko ostrvo.
ada|eto, -a m ‰ital. adagetto, dem. od adagioŠ
muz. malo br`i tempo od ada|a.
ada|o, -a m ‰ital. adagio polakoŠ muz. lagani
tempo (br`i od larga, sporiji nego andante).
ad akta ‰lat. ad actaŠ u akta, me|u re{ene
spise: o predmetu koji je re{en ili vi{e nije
aktuelan.
adaktilija, -e ` ‰gr~. a-, daktylos prstŠ med.
uro|eni nedostatak prstiju.
adaktirati, adaktiram, 3. l. mn. adaktiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. ad aktaŠ odlo`iti, odlagati
me|u akta, u arhivu.
adalet, -a m ‰tur. adalet od ar. ’adalaŠ pravda,
pravednost; pravilan postupak.
adam, -a m ‰tur. adam iz ar., a ovo od hebr.
AdamŠ ~ovek, qudsko bi}e. x adamski.
adamant, -a m, mn. adamanti, gen. mn. adamana-
ta ‰gr~. adamas, adamantosŠ zast. dijamant.
69
adamelit
adamelit, -a m, mn. -i ‰po planini Adamello
u italijanskim AlpimaŠ miner. dubinska erup-
tivna stena, vrsta granita.
adamizam, -zma m ‰od AdamŠ 1. u~ewe adami-
ta (v.). 2. kwi`evni pravac koji nagla{ava pri-
mitivno i nagonsko u ~oveku.
adamit, -ita m, mn. adamiti, gen. mn. adamita
‰od AdamŠ 1. rel. pripadnik starohri{}anske
sekte koja je propovedala povratak prirodnom
na~inu `ivota i golotiwi. 2. v. nudist(a).
adamli pril. ‰v. adamŠ pokr. qudski, ~ove~no,
pristojno.
adamluk, -a m ‰v. adamŠ pokr. ~ove~nost.
adamsit, -ita m ‰po pronalaza~u, Ameri-
kancu R. AdamsuŠ hem. vrsta otrovnog gasa, na-
ro~ito deluje na ko`u i na disajne organe.
adamski v. adam.
adansonija, -e ` ‰po fr. biologu M. Adanso-
nuŠ bot. baobab (v.).
adaptabilan, -lna, -lno ‰nlat. adaptabilisŠ
prilagodqiv.
adaptabilnost, -i ` ‰v. adaptabilanŠ pri-
lagodqivost.
adaptator, -a m, mn. -i ‰nlat. adaptatorŠ onaj
koji vr{i adaptaciju.
adaptacija, -e ` ‰lat. adaptatioŠ 1. prilago|a-
vawe, pode{avawe. 2. biol. prilago|enost orga-
nizma na uslove `ivota u okolini. 3. arhit. pre-
ure|ewe zgrade, prostorije, lokala, uz osposo-
bqavawe za neku novu svrhu. 4. um. prerada kwi-
`evnog dela radi prikazivawa u pozori{tu, na
filmu, na televiziji ili na radiju. 5. lingv.
prilago|avawe strane re~i jeziku u koji je pre-
uzeta: y fonetska adaptacija prilago|avawe
izgovora, grafi~ka adaptacija prilago|ava-
we pisawa, morfolo{ka adaptacija prilago-
|avawe promene oblika.
adapter, -era m, mn. adapteri, gen. mn. adapte-
ra ‰engl. adaptorŠ tehn. ure|aj za povezivawe dva
uzajamno neprilago|ena elementa.
adaptivan, -vna, -vno ‰engl. adaptiveŠ koji se
odnosi na adaptaciju, koji pokazuje svojstvo
prilago|enosti.
adaptivnost, -i ` ‰v. adaptivanŠ osobina
onoga {to je adaptivno.
adaptirati, adaptiram, 3. l. mn. adaptiraju
svr{. i nesvr{.‰lat. adaptareŠ 1. preurediti, pre-
70
adverzativan
ure|ivati (ku}u, prostoriju), prepraviti,
prepravqati za upotrebu u druge svrhe. 2. pri-
rediti, prire|ivati (kwi`evni tekst za pri-
kazivawe na sceni, na televiziji ili na radi-
ju); adaptirati se, adaptiram se, 3. l. mn. adap-
tiraju se svr{. i nesvr{. prilagoditi se, prila-
go|avati se, privi}i se, privikavati se.
adar, -a (izvorno adar) m, mn. adari, gen. mn.
adara ‰hebr.Š {esti mesec jevrejske godine (dva-
naesti po crkvenom kalendaru), pada u febru-
ar i po~etak marta.
a dato ‰lat. a datoŠ od danas, od ovog datuma.
ada{, -a{a m, mn. ada{i, gen. mn. ada{a ‰tur.
adasŠ pokr. onaj koji ima isto ime, imewak.
advekcija, -e ` ‰lat. advectio od advehere do-
nositi, dovozitiŠ meteor. horizontalno pome-
rawe vazduha, a s wim i wegovih svojstava
(vlage, toplote i dr.).
advent, -a m ‰lat. adventus dolazakŠ rel. 1.
predstoje}i Hristov dolazak na Zemqu. 2. kod
katolika posledwe ~etiri nedeqe pre Bo`i}a.
x adventski.
adventivan, -vna, -vno ‰nlat. adventivusŠ 1.
slu~ajan, koji je slu~ajno nastao, nepredvi|en.
2. bot. koji ne raste na svom mestu. y adventiv-
ni koren koren koji raste na samoj stabqici.
adventizam, -zma m ‰v. adventŠ rel. u~ewe i
pokret adventista.
adventist(a), -e m, mn. adventisti (`. adven-
tistkiwa, -e) ‰v. adventŠ rel. ~lan Hri{}anske
adventisti~ke crkve, koja veruje u skori dola-
zak Hristov i praznuje subotu umesto nedeqe
(otuda naziv subotari). x adventisti~ki.
adverb, -a m, mn. adverbi, gen. mn. adverba
‰lat. adverbium, od ad verbum uz glagolŠ gram.
prilog (vrsta re~i).
adverbijal, -ala m ‰nlat. adverbialis prilo-
{kiŠ gram. prilo{ka odredba.
adverbijalan, -lna, -lno ‰v. adverbijalŠ pri-
lo{ki.
adverbijalizacija, -e ` ‰v. adverbijalŠ gram.
prelaz u kategoriju priloga.
adverzativan, -vna, -vno ‰nlat. adversativus
od adversus nasuprotŠ protivan, suprotan,
opre~an; y adverzativni veznik gram. veznik
koji izra`ava suprotnost, npr. ali, nego.
advertajzing
advertajzing, -a m ‰engl. advertising, od adver-
tise dati oglas, oglasiti, reklamiratiŠ medij-
sko reklamirawe proizvo|a~a, proizvoda i
usluga, savremeni na~in reklame; reklama.
advokat, -ata m, mn. advokati, gen. mn. advoka-
ta (`. advokatkiwa, -e i advokatica, -e) ‰lat.
advocatus od advocare dozvati (u pomo})Š prav-
ni zastupnik; branilac (optu`enog); fig. onaj
ko se zauzima za nekoga ili za ne{to. x advo-
katski.
advokatisati, -i{em nesvr{. ‰v. advokatŠ
raditi kao advokat; iron. izigravati advokata.
advokatura, -e ` ‰nlat. advocaturaŠ zvawe i
posao advokata.
adekvatan, -tna, -tno ‰lat. adaequatus izjed-
na~enŠ prikladan, podesan, primeren, odgova-
raju}i; pril. adekvatno.
adekvatnost, -i ` ‰v. adekvatanŠ osobina
onoga {to je adekvatno.
adekvacija, -e ` ‰v. adekvatanŠ filoz. podu-
darawe mi{qewa i stvarnosti kao izraz isti-
nite spoznaje.
adelfizam, -zma m ‰gr~. adelphos bratŠ brat-
stvo, bratimqewe, pobratimstvo.
adelfija, -e ` ‰gr~. adelphos bratŠ 1. bot. sra-
slost pra{ni~kih niti. 2. v. adelfizam.
adend, -a m, mn. adendi, gen. mn. adenada ‰lat. ad-
dendum ono {to treba da se dodaŠ mat. sabirak.
adenda, adenda s mn. ‰lat. addenda, mn. od ad-
dendum, v. adendŠ dodaci, prilozi, dopune.
adenin, -ina m ‰v. adeno-Š biol. azotna baza,
sastavni deo nukleinskih kiselina u `ivim
}elijama.
adenitis, -a m ‰v. adeno-Š med. zapaqewe `le-
zda; zapaqewe limfnih ~vorova.
adeno- ‰gr~. aden `lezdaŠ u slo`enicama
zna~i: koji se odnosi na `lezde, `lezdani.
adenografija, -e ` ‰adeno-, v. grafijaŠ med.
opisivawe `lezda.
adenoid, -ida m, mn. adenoidi, gen. mn. adeno-
ida ‰v. adeno-, -oidŠ med. limfati~ni izra{taj
u zadwem delu nosa. x adenoidan.
adenom, -oma m, mn. adenomi, gen. mn. adenoma
‰v. adeno-, -om(a)Š med. dobro}udni tumor `le-
zdanog tkiva.
adi|ar
adenopatija, -e ` ‰v. adeno-, -patijaŠ med.
oboqewe `lezdanog sistema.
adenoskleroza, -e ` ‰v. adeno-, sklerozaŠ
med. otvrdnu}e, zakre~avawe limfnih ~vorova,
ob. kao posledica sifilisa.
adenotomija, -e ` ‰v. adenoid, -tomijaŠ med.
operativno uklawawe adenoida.
adenoflegmon, -ona m ‰v. adeno-, gr~. phleg-
mone upalaŠ med. gnojno zapaqewe `lezde.
adeps, -a m ‰lat. adepsŠ `ivotiwska mast, salo.
adept, -a m, mn. adepti, gen. mn. adepata ‰lat.
adeptus od adipisci zadobiti, ste}iŠ 1. sledbe-
nik, pristalica (nekog u~ewa ili sekte). 2. ist.
alhemi~ar koji je dostigao vrhunac tajnih ve-
{tina.
aderacija, -e ` ‰v. ad, lat. aes aeris bronza,
novacŠ pretvarawe izvesne vrednosti u novac,
unov~avawe.
adespot, -a m (mn. ~esto adespota, prema lat.)
‰gr~. adespotos, v. a-, despotes gospodarŠ filol.
delo kome se ne zna autor.
adespota v. adespoton.
adespotan, -tna, tno ‰v. adespotŠ filol. (o
kwizi, spisu, rukopisu) kome se ne zna autor,
anoniman.
adespoton, -a m, mn. adespotoni (po gr~. mn. s
adespota) ‰gr~. a-, despotes gospodarŠ 1. imawe
bez gospodara, ni~ije vlasni{tvo. 2. (ob. mn.)
kwi`. delo kome se ne zna autor.
adet, -a m, mn. adeti, gen. mn. adeta ‰tur. adet od
ar. ’ada(t)Š obi~aj, navika; obi~ajno pravo u
islamu.
adeta pril. ‰tur. adetŠ pokr. 1. obi~no. 2. upra-
vo, sasvim.
adetan, -tna, -tno ‰v. adetŠ uobi~ajen, obi~a-
jan.
adetile pril. ‰v. adetŠ pokr. po obi~aju, uobi-
~ajeno.
adetosum pril. ‰tur. adet olsunŠ pokr. reda ra-
di, obi~aja radi.
adi|ar, -ara m, mn. adi|ari, gen. mn. adi|ara
‰tur. yadigar uspomenaŠ 1. skupocen ukras, na-
kit; dragocenost; draguq (i fig., o ~oveku). 2.
uspomena, predmet darovan za uspomenu. 3. u
atributskoj slu`bi: divan, krasan (u Vukovim
nar. pesmama adi|ar-Ajkuna).
71
adi|arnica
adi|arnica, -e ` ‰v. adi|arŠ prodavnica
adi|ara, juvelirska radwa.
adi|arxija, -e m ‰v. adi|arŠ zlatar, juvelir.
adijagnosti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. dijag-
nozaŠ med. koji se ne da raspoznati, utvrditi.
adijatermi~an, -~na, -~no i adijater-
mi~ki, -a, -o ‰gr~. a-, v. dijatermijaŠ fiz. koji ne
provodi toplotu.
adijafon, -a m, mn. -i ‰v. a-, dija-, -fonŠ muz.
1. instrument s dirkama sli~an harmonici. 2.
klavir koji umesto `ica ima viqu{ke.
adijafora, adijafora mn. s ‰gr~. adiaphoros,
od a- i diaphoros razli~itŠ u stoi~koj filozo-
fiji sve ono {to je sa eti~kog gledi{ta bezna-
~ajno, jer nije ni vrlina ni porok. x adijafo-
ri~an.
adijaforija, -e ` ‰v. adijaforaŠ filoz. mo-
ralna ravnodu{nost prema svemu onome {to
nije ni vrlina ni porok.
adijaforist(a), -e m, mn. adijaforisti ‰v.
adijaforaŠ filoz. sledbenik adijaforije; rav-
nodu{an ~ovek.
adikt, -a m, mn. adikti, gen. mn. adikta ‰engl.
addict od lat. addicere odati, dodelitiŠ zavi-
snik, ovisnik; narkoman.
adikcija, -e ` ‰engl. addiction, v. adiktŠ zavi-
snost; robovawe (drogi, {tetnoj navici i sl.).
adinamija, -e ` ‰gr~. a-, dynamis snagaŠ med.
klonulost, slabost, iznemoglost. x adinami-
~an.
ad interim v. ad interim.
adio (uob. adio) uzv. ‰ital. addioŠ pokr. fam.
zbogom!
adipoza, -e ` ‰lat. adeps adipis mast, saloŠ
med. gojaznost, ugojenost.
adipozaan, -zna, -zno ‰v. adipozaŠ gojazan,
ugojen.
adipoznost, -i ` ‰v. adipozaŠ gojaznost.
adipsija, -e ` ‰gr~. a-, dipsa `e|Š med. nedosta-
tak ose}aja `e|i (kod nekih du{evnih bolesti).
adirati, adiram, 3. l. mn. adiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. addereŠ sab(i)rati, doda(va)ti, pri-
ra~una(va)ti.
a diritura pril. ‰ital. a dirittura, od diritto
pravŠ trg. neposredno, pravim putem, bez preto-
vara (o robi koja se {aqe).
72
adjtdicirati
aditiv, -iva m, mn. aditivi, gen. mn. aditiva
(uob. aditiv, -iva) ‰v. aditivanŠ sredstvo, ob.
ve{ta~ko, koje se dodaje nekom proizvodu radi
poboq{awa ukusa, promene boje, boqe konzer-
vacije i dr.
aditivan, -vna, -vno ‰nlat. additivus od adde-
re dodatiŠ koji treba dodati; dodatni.
aditivnost, -i ` ‰v. aditivanŠ svojstvo ono-
ga {to je aditivno; mogu}nost sabirawa.
aditon, -a m, mn. -i ‰gr~. adyton ono {to je ne-
pristupa~noŠ unutra{wi deo gr~kog hrama,
svetili{te, u koje je pristup dozvoqen samo
sve{tenicima; up. abaton.
adicija, -e ` ‰lat. additio od addere dodava-
tiŠ sabirawe, dodavawe.
adicirati, adiciram, 3. l. mn. adiciraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. addicereŠ dodeliti, dodeqi-
vati, dosuditi, dosu|ivati, dozna~iti, dozna-
~avati.
adjacent, -a m, mn. adjacenti, gen. mn. adjace-
nata ‰lat. adiacens od adiacere le`ati pored,
grani~iti seŠ prav. ko ima posed neposredno uz
drugoga, sused, me|a{.
adjektiv, -a m, mn. -i ‰nlat. adiectivus od adi-
cere adiectum dobaciti, dometnuti, prilo`i-
tiŠ gram. pridev. x adjektivan.
adjektivacija v. adjektivizacija.
adjektivizacija, -e ` ‰v. adjektivŠ gram.
pretvarawe re~i neke druge vrste u pridev, po-
pridevqewe.
adjekcija, e ` ‰lat. adiectio od adicere, v.
adjektivŠ 1. dodavawe, dometawe. 2. trg. pove}a-
we ponu|ene sume novca.
adjuvans, -a m, mn. adjuvansi, gen. mn. adjuvan-
sa ‰lat. adiuvans od adiuvare pomagati, podr`a-
vatiŠ farm. dodatni lek, koji doprinosi dej-
stvu glavnog.
adjuvant, -a m, mn. adjuvanti, gen. mn. adjuva-
nata ‰v. adjuvansŠ pomo}nik, pomaga~.
adjudikativan, -vna, -vno ‰v. adjudikacijaŠ
dosudni, kojim se dosu|uje.
adjudikacija, -e ` ‰lat. adiudicatio od adiu-
dicareŠ prav. dosu|ivawe, dodela, sudsko pri-
znawe; presuda u ~iju korist.
adjtdicirati, -adjudiciram, 3. l. mn. adju-
diciraju svr{. i nesvr{. ‰v. adjudikacijaŠ prav.
adjunkt
dodeliti, dodeqivati, dosuditi, dosu|ivati,
presuditi, presu|ivati u ~iju korist.
adjunkt, -a m, mn. adjunkti, gen. mn. adjunkta i
adjunkata ‰lat. adiunctus od adiungere pridoda-
tiŠ pomo}ni ~inovnik, pristav.
adjunktura, -e ` ‰nlat. adiunctura, v. adjunktŠ
zvawe adjunkta; pomo}no nadle{tvo.
adjunkcija, -e ` ‰nlat. adiunctio, v. adjunktŠ
dodavawe, spajawe, pridru`ivawe.
adjuracija, -e ` ‰lat. adiuratioŠ prav. zakli-
wawe, polagawe zakletve.
adjusta`a, -e = a|usta`a, -e ` ‰v. adjustira-
tiŠ doterivawe, pode{avawe.
adjuster, -era m, mn. adjusteri, gen. mn. adju-
stera ‰v. adjustiratiŠ radnik koji adjustira,
doteruje.
adjustirati, adjustiram, 3. l. mn. adjustira-
ju = a|ustirati, a|ustiram, 3. l. mn. a|ustiraju
svr{. i nesvr{. ‰nlat. adiustareŠ doter(iv)ati, po-
desiti, pode{avati.
adjutant v. a|utant.
adjutor, -a m, mn. -i ‰ lat. adiutorŠ pomaga~,
pomo}nik.
adjutum, -a m, mn. -i ‰lat. adiutumŠ pomo};
nov~ana pomo}, potpora.
adlatus, -a m, mn. -i ‰lat. ad latus uz bokŠ po-
mo}nik, savetnik, mla|i slu`benik.
adlerizam, -zma m psih. u~ewe austrijskog
psihologa Alfreda Adlera (1870–1937), tzv.
individualna psihologija.
adligat, -ata m, mn. adligati, gen. mn. adliga-
ta ‰lat. adligare privezatiŠ u bibliotekarstvu,
delo koje je povezano u istu svesku s drugim de-
lima. x adligatski.
administrativa, -e ` ‰v. administrativanŠ
upravna vlast, uprava.
administrativan, -vna, -vno ‰nlat. admini-
strativusŠ koji se odnosi na administraciju,
upravni.
administrativac, -vca m, mn. administra-
tivci, gen. mn. administrativaca ‰v. admini-
strativanŠ slu`benik u administraciji.
administrator, -a m, mn. -i ‰lat. administra-
torŠ 1. onaj koji upravqa nekom ustanovom,
upravnik, na~elnik. 2. privremeni upravqa~,
vr{ilac du`nosti upravnika. 3. onaj ko upra-
admisija
vqa crkvenom obla{}u (mitropolijom, bisku-
pijom itd.) u odsustvu naimenovanog veliko-
dostojnika. 4. ra~. osoba koja upravqa ra~unar-
skim serverom = y administrator servera.
administracija, -e ` ‰lat. administratioŠ 1.
uprava, upravqawe. 2. upravna vlast; (u SAD)
skup dr`avnih ~inovnika koji su na vlasti od
jednih do drugih izbora. 3. kancelarijski po-
slovi; odeqewe u kome se obavqaju ti poslovi.
administrirati, administriram, 3. l. mn.
administriraju nesvr{. ‰lat. administrareŠ upra-
vqati, voditi poslove; obavqati du`nost ad-
ministratora.
admirabilan, -lna, -lno ‰lat. admirabilis od
admirari diviti seŠ divqewa vredan, izvrstan,
~udesan.
admiral, -ala m, mn. admirali, gen. mn. admi-
rala ‰nem. Admiral, od ar. amir al-bahr zapoved-
nik mora, ukr{teno sa lat. admirabilisŠ 1. najvi-
{i oficirski ~in u ratnoj mornarici. 2. zool.
vrsta velikog {arenog leptira, Vanessa ata-
lanta. x admiralski.
admiralitet, -eta m ‰nem. AdmiralitatŠ vr-
hovna komanda ratne mornarice; skup svih ad-
mirala ratne mornarice jedne dr`ave. x admi-
ralitetski.
admiral{tab, -a m ‰v. admiral, {tabŠ glav-
ni {tab ratne mornarice. x admiral{tabni
i admiral{tabni.
admirativ, -a m ‰v. admiriratiŠ lingv. 1.
upotreba prideva sa zna~ewem najvi{eg stup-
wa osobine koju taj pridev ozna~ava. 2. vrsta
na~ina u albanskom jeziku koji izra`ava ~u|e-
we.
admirator, -a m, mn. -i ‰nlat. admiratorŠ onaj
koji se divi, obo`avalac, poklonik.
admiracija, -e ` ‰lat. admiratioŠ divqewe.
admirirati, admiriram, 3. l. mn. admirira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. admiror diviti se, ~uditi
seŠ (za)diviti se, obo`avati; (za)~uditi se.
admisibilan, -lna, -lno ‰nlat. admissibilis
od admittere prihvatiti, primitiŠ prihva-
tqiv, dopustiv.
admisija, -e ` ‰lat. admissioŠ primawe, pri-
hvatawe.
73
admitansa
admitansa, -e = admitancija, -e ` ‰engl. ad-
mittanceŠ elektr. recipro~na vrednost impe-
dancije (v.).
admitancija = admitansa (v.).
admonitivan, -vna, -vno ‰lat. admonere opo-
menutiŠ opomiwu}i, upozoravaju}i.
admonicija, -e ` ‰lat. admonitioŠ opomena,
ukor.
adna|, -a = hadna|, -a m, mn. -i (h)adna|i
‰ma|. hadnagyŠ zast. 1. poru~nik grani~ne poli-
cije. 2. `andarm.
adneks, -a m, mn. adneksi, gen. mn. adneksa ‰lat.
adnexus od adnectere svezati, spojitiŠ 1. (ob.
mn.) med. `enski organi uz matericu, jajnici i
jajovodi. 2. v. aneks.
adneksitis, -a m ‰v. adneksŠ med. zapaqewe
jajnika i jajovoda.
adnominalan, -lna, -lno ‰lat. ad nomen uz
imeŠ gram. koji stoji uz imenicu.
adnotacija, -e ` ‰lat. adnotatioŠ prav. zabele-
{ka, primedba, napomena; upis ~iwenica zna-
~ajnih za vlasnika u zemqi{nu kwigu.
adnotirati, adnotiram, 3. l. mn. adnotiraju
svr{. ‰lat. adnotareŠ zapisati, pribele`iti.
adolescent, -a m, mn. adolescenti, gen. mn. ado-
lescenata ‰lat. adolescens od adolescere rasti, do-
zrevatiŠ osoba u razdobqu adolescencije.
adolescentkiwa, -e ` ‰v. adolescentŠ jo{
nedozrela devojka, {iparica.
adolescencija, -e ` ‰v. adolescentŠ prva
mladost; `ivotno doba izme|u puberteta i ra-
ne zrelosti.
Adonaj, -a m ‰hebr. Adonai moj GospodŠ rel.
naziv za Boga, umesto imena Jahve (v.) koje je za-
braweno izgovoriti.
adonej, -a m ‰lat. versus adoniusŠ kwi`. u an-
ti~koj metrici, stih sastavqen od jednog dak-
tila i jednog troheja ili spondeja.
Adonis, -a m (uob. i Adonis) 1. u gr~koj mi-
tologiji veoma lep mladi}, qubimac Afrodi-
tin, simbol prole}a. 2. fig. lepotan. 3. (ado-
nis, adonis) zool. vrsta leptira plave boje.
adoniski, -a, -o (i adonski) koji se odnosi
na Adonisa. y adoniski stih isto {to i ado-
nej (v.).
74
adresa
adoptant, -a m, mn. adoptanti, gen. mn. adop-
tanata ‰lat. adoptans, v. adoptiratiŠ onaj koji
nekog usvaja, usvojiteq; poo~im, pomajka.
adoptat, -ata m, mn. -i ‰lat. adoptatus, v. adop-
tiratiŠ usvojeno dete, posvoj~e, posinak, po-
}erka.
adoptator ‰lat. adoptatorŠ = adoptant (v.).
adoptacija, -e ` ‰lat. adoptatioŠ = adopcija
(v.).
adoptivan, -vna, -vno ‰nlat. adoptivusŠ 1.
usvojen, posiwen. 2. koji je posvojio (nekoga).
x adoptivni otac poo~im.
adoptirati, adoptiram, 3. l. mn. adoptiraju
svr{. ‰lat. adoptareŠ 1. posvojiti, posiniti,
pok}eriti. 2. fig. usvojiti, prihvatiti (mi-
{qewe, obi~aj i sl.).
adopcija, -e ` ‰lat. adoptioŠ = adoptacija
posvojewe (deteta), usvojewe, posinovqewe.
adorant, -a m, mn. adoranti, gen. mn. adorana-
ta ‰lat. adorans od adorare obo`avatiŠ obo`ava-
lac, iskreni poklonik.
adoracija, -e ` ‰lat. adoratioŠ 1. obo`avawe,
klawawe, duboko po{tovawe. 2. slik. poklon-
stvo pastira ili tri mudraca novoro|enom
Isusu.
adorirati, adoriram, 3. l. mn. adoriraju
nesvr{. ‰v. adoracijaŠ neob. obo`avati, iskazi-
vati duboko po{tovawe.
adrapovac, -ovca m, vok. adrapov~e, mn. adra-
povci, gen. mn. adrapovaca ‰mo`da od nem. Ha-
derlump propalicaŠ 1. lo{e odeven ~ovek, odr-
panac. 2. skitnica, propalica, probisvet.
adren, -a, -o ‰nem. hadrigŠ pokr. zast. prepre-
den; svadqiv.
adrenalin, -ina m ‰lat. ad ren uz bubregŠ
fiziol. hormon sr`i nadbubre`ne `lezde, lu-
~i se prilikom napora i uzbu|ewa; podsti~e
rad srca i priliv krvi u mi{i}e; daje se kao
lek u slu~aju {oka, astme, alergijskih napada.
x adrenalinski.
adrewak, -aka m, mn. adrewaci, gren. mn. adre-
waka ‰v. adrenŠ pokr. zast. prepredewak, mangup.
adresa, -e `, gen. mn. adresa ‰fr. adresseŠ 1.
mesto, ulica i broj gde neko `ivi ili radi. 2.
na po{iqci, ime primaoca s podacima o mestu
stanovawa. 3. ra~. broj ili {ifra koji odre|uju
ta~an polo`aj nekog podatka u memoriji ra~u-
adresant
nara. 4. prav. zast. kolektivna predstavka upu}e-
na vladaru ili visokom organu vlasti; z (upu-
titi) na ~iju adresu na ~iji ra~un (prigovor
i sl.).
adresant, -a m, mn. adresanti, gen. mn. adresa-
nata ‰nem. Adressant od fr. adresserŠ 1. po{iqa-
lac (pisma, poruke); 2. nepr. adresat (v.).
adresar, -ara m, mn. adresari, gen. mn. adresa-
ra ‰v. adresaŠ azbu~ni spisak imena s adresama;
sveska ili kwiga s adresama.
adresat, -ata m, mn. adresati, gen. mn. adresa-
ta ‰nem. Adressat od fr. adresserŠ onaj na koga je
adresovana po{iqka, primalac; u ovom zna~e-
wu nepr. adresant.
adresirati, adresiram, 3. l. mn. adresiraju
= adresovati, -ujem svr{. ‰fr. adresserŠ 1. napi-
sati adresu; uputiti na odre|enu adresu; z
adresirati na koga nameniti, uputiti kome
(ob. kritiku, zamerku).
adresovati = adresirati (v.).
adresograf, -a m, mn. -i ‰v. adresa, -grafŠ ma-
{ina za brzo ispisivawe adresa na po{iqkama.
ad referendum ‰lat. ad referendumŠ dato na
izja{wavawe, na javnu potvrdu.
adskribirati, adskribiram, 3. l. mn. ad-
skribiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adscribereŠ pri-
pisati, pripisivati.
adskriptor, -a m, mn. -i ‰lat. adscriptorŠ 1.
onaj koji pripisuje. 2. supotpisnik.
adskripcija, -e ` ‰lat. adscriptioŠ pripisi-
vawe, pismeni dodatak.
adsorbat, -ata m, mn. adsorbati, gen. mn. ad-
sorbata ‰v. adsorbiratiŠ telo podlo`no ad-
sorpciji.
adsorbens = adsorbent (v.).
adsorbent, -a = adsorbens, -a m, mn. -i ‰v. ad-
sorbiratiŠ hem. telo koje na svojoj povr{ini
vr{i adsorpciju (ko{tani ugaq, isitwen kao-
lin i dr.).
adsorbirati, adsorbiram, 3. l. mn. adsorbi-
raju = adsorbovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
adsorbere od sorbere srkatiŠ hem. primiti, pri-
mati u sebe povr{inskim delom (gas, paru,
te~nost); up. apsorbovati.
adsorbovati = adsorbirati (v.).
A-dur
adsorpcija, -e ` ‰lat. adsorptio, v. adsorbi-
ratiŠ hem. sposobnost ~vrstog tela da za svoju
povr{inu ve`e gas, paru ili te~nost; up. ap-
sorpcija.
adstrat, -ata m, mn. adstrati, gen. mn. adstra-
ta ‰lat. ad- uz, po analogiji sa supstrat, v.Š lingv.
jezik koji je prema nekom drugom jeziku u odno-
su dugotrajnog me|usobnog uticaja.
adstrikcija, -e ` ‰lat. adstrictio, v. adstrin-
giratiŠ stezawe, skupqawe; su`avawe, za~e-
pqivawe.
adstringens, -a = adstringent, -a m, mn. -i
‰lat. adstringens, v. adstringiratiŠ farm. sred-
stvo za stezawe, skupqawe tkiva ili za zgru-
{avawe krvi.
adstringent = adstringens (v.).
adstringentan, -tna, -tno ‰v. adstringira-
tiŠ koji skupqa, ste`e, zatvara.
adstringirati, adstringiram, 3. l. mn. ad-
stringiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adstringereŠ steg-
nuti, stezati, skupiti, skupqati, zatvarati.
aduktor, -a m, mn. -i ‰lat. adductorŠ anat. mi-
{i} primica~; up. abduktor.
adukcija, -e ` ‰lat. adductioŠ 1. dovo|ewe,
privla~ewe. 2. anat. primicawe mi{i}a (supr.
abdukcija). 3. prav. izno{ewe dokaza, poziva-
we na razloge u sudskom postupku; up. abduk-
cija.
adular, -ara m ‰Mons Adula, nekada{we ime
alpskog prevoja Sankt GothardŠ miner. vrsta ka-
lijumovog feldspata, slu`i kao ukrasni kamen.
adulter, -a m, mn. -i ‰lat. adulterŠ prequbnik,
brakolomac.
adultera, -e ` ‰lat. adulteraŠ prequbnica,
brakolomnica.
adulteracija, -e ` ‰lat. adulteratioŠ krivo-
tvorewe, falsifikovawe; iskrivqavawe, kva-
rewe.
adulterijum, -a (i adulterij, -a) m ‰lat.
adulteriumŠ prequba, neverstvo, brakolomstvo.
adum i adumac v. hadum i hadumac.
adumbracija, -e ` ‰lat. adumbratioŠ pribli-
`no nazna~avawe, nacrt, po~etna skica.
A-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~i-
ji je osnovni ton A.
75
adut
adut, -uta m, mn. aduti, gen. mn. aduta ‰fr. atout
od a tout na sveŠ najja~a karta, karta koja dobija;
fig. uspe{no sredstvo, ono {to osigurava po-
bedu u borbi ili raspravi. x adutski.
adutirati, adutiram, 3. l. mn. adutiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. adutŠ upotrebiti adut; fig.
posti}i, postizati prednost u raspravi, po-
bi(ja)ti protivnika ja~im dokazima.
aducirati, aduciram, 3. l. mn. aduciraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. adducereŠ 1. prima}i, pri-
micati, privla~iti. 2. dovesti, dovoditi do
(~ega).
adhezivan, -vna, -vno ‰nlat. adhaesivusŠ koji
priawa, prijem~iv; lepqiv.
adhezija, -e ` ‰lat. adhaesio od adhaerere
priawatiŠ 1. fiz. uzajamno privla~ewe moleku-
la dva razli~ita tela pri dodiru; up. kohezija;
priawawe, priqubqivawe. 2. med. nenormalno
srastawe tkiva; sraslica, priraslica. 3. prav.
vezivawe jednog privatnopravnog gra|anskog
predmeta za neko krivi~no delo. 4. prav. naknad-
no pristupawe neke dr`ave nekom ugovoru.
adhezioni, -a, -o ‰v. adhezijaŠ koji se odnosi
na adheziju. y adhezioni postupak prav. kri-
vi~ni postupak u kome se zajedno s izricawem
kazne odre|uje naknada {tete, povra}aj oduze-
tog i sl.
adherent, -a m, mn. adherenti, gen. mn. adhere-
nata ‰lat. adhaerens od adhaerere, v. adhezijaŠ
pristalica, sledbenik, privr`enik.
adherentan, -tna, -tno ‰lat. adhaerens, v. ad-
hezijaŠ 1. koji priawa uz ne{to, srastao, spo-
jen sa ~im. 2. koji odgovara ~emu.
adherencija, -e ` ‰nlat. adhaerentiaŠ 1. pria-
wawe, bliska spojenost, sraslost. 2. pristaja-
we uz ne{to, privr`enost ~emu.
ad hok ‰lat. ad hocŠ adm. samo za ovu svrhu, is-
kqu~ivo za ovu priliku, y ad hok komisija
komisija formirana za re{avawe odre|enog
slu~aja; v. ad hoc.
ad hominem v. ad hominem.
ad honorem v. ad honorem.
adhortacija, -e ` ‰lat. adhortatioŠ 1. podsti-
cawe, bodrewe, ohrabrivawe. 2. opomena, upo-
zorewe. x adhortativan.
a|azma = a|ijazma (v.).
76
aerirati
a|ara-bu|ara prid. indekl. ‰tur. egri-bugru,
reduplikacija od egri nagnut, iskrivqenŠ od-
ba~eno, rashodovano, neupotrebqivo, pokva-
reno.
a|ijazma, e = a|azma, -e ` ‰gr~. hagiasma od
hagios svetiŠ crkv. sveta vodica; voda koju ha-
xije donose sa Hristovog groba.
a|itato pril. ‰ital. agitatoŠ muz. burno, uz-
burkano, u`urbano.
a|ornamento, -a m ‰ital. aggiornamentoŠ 1. u
katoli~koj crkvi, hvatawe koraka sa savreme-
nim svetom, prilago|avawe potrebama novog
doba. 2. osavremewivawe, modernizacija uop-
{te.
a|usta`a = adjusta`a (v.).
a|ustirati = adjustirati (v.).
a|utant, -a m, mn. a|utanti, gen. mn. a|utanata
‰nem. Adjutant od lat. adiutare potpomagatiŠ voj.
mla|i oficir zvani~no dodeqen vi{em ofi-
ciru kao pratilac. x a|utantski.
a|utantura, -e ` ‰v. a|utantŠ voj. 1. a|utant-
ski polo`aj, a|utantsko zvawe. 2. kancelarija
u kojoj rade a|utanti.
aed, aeda m, mn. aedi, gen. mn. aeda ‰gr~. aeidosŠ
putuju}i peva~ i pesnik u staroj Gr~koj u doba
pre Homera, stvaralac epskih pesama; up. rap-
sod.
aer- v. aero-.
aer, -a m ‰gr~. aer, lat. aerŠ 1. vazduh. 2. u pra-
voslavnoj crkvi, pokriva~ kojim se pokrivaju
putir i diskos.
aerarijum, -a (i aerarij, -a) m ‰lat. aerari-
umŠ terasa za vazdu{ne kupke u le~ili{tima.
aerat, -ata m ‰v. aerŠ te~nost u koju je unet
vazduh.
aeracija, -e ` ‰fr. aeration od lat. aer vazduhŠ
1. izlagawe vazduhu, provetravawe. 2. uvo|ewe
vazduha u biolo{ke filtre za pro~i{}avawe
teku}ih voda.
aerenhim, -ima m ‰gr~. aer vazduh, enchyma
ulivaweŠ bot. }elijsko tkivo u biqkama s veli-
kim vazdu{nim prostorima izme|u }elija.
aerirati, aeriram, 3. l. mn. aeriraju = aeri-
sati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. aerer od lat. aer
vazduhŠ izlo`iti, izlagati vazduhu, provetri-
ti, provetravati.
aerifikacija
aerifikacija, -e ` ‰gr~. aer vazduh, v. -fi-
kacijaŠ pretvarawe ~vrstih ili te~nih mate-
rija u gas.
aero- ‰gr~. aero- od aer vazduhŠ u slo`enica-
ma: 1. koji se odnosi na vazduh, vazdu{ni. 2.
koji se odnosi na vazduhoplovstvo.
aerob, -oba i aerob, -oba m, mn. -i ‰gr~. aer va-
zduh, bios `ivotŠ biol. organizam kome je za `i-
vot neophodan kiseonik; supr. anaerob.
aeroban, -bna, -bno (odr. aerobni, -a, -o) ‰v.
aerobŠ biol. kome je za `ivot neophodan kiseo-
nik; supr. anaeroban.
aerobat, -ata m, mn. aerobati, gen. mn. aeroba-
ta ‰gr~. aer vazduh + (akro)bat, v.Š akrobat(a) ko-
ji leti kroz vazduh; hoda~ po u`etu.
aerobija ` ‰up. aerobŠ = aerob (v.).
aerobik, -a m = aerobika, -e ` ‰engl. aerobics,
od aerobic (excercises)Š posebne gimnasti~ke ve-
`be za ja~awe disajnih organa i srca, koje se iz-
vode na ~istom vazduhu (obi~no uz ritmi~nu
muziku), namewene uglavnom `enama.
aerobika = aerobik (v.).
aerobioza, -e ` ‰v. aerobŠ biol. `ivot orga-
nizama kojima je neophodan kiseonik.
aerobiont, -a m, mn. aerobionti, gen. mn. aero-
bionata ‰gr~. aer vazduh, bios `ivot, on ontos bi-
}eŠ = aerob (v.).
aerobomba, -e `, gen. mn. aerobombi ‰v. aero-,
bombaŠ vazdu{na bomba, bomba iz aviona.
aerobus, -a m, mn. -i ‰v. aero-, (auto)busŠ avi-
on za prevoz vi{e stotina putnika.
aerogel, -a m ‰v. aero-, gelŠ ~vrsti materijal
veoma male gustine, dobijen kada se te~na kom-
ponenta u gelu zameni gasom; koristi se pre
svega kao izolator.
aerogen, -a, -o aerogen, -a, -o ‰v. aero-, -genŠ
koji nastaje od vazduha, koji dolazi iz vazduha.
aerogram, -a i aerogram, -a m, mn. -i ‰v.
aero-, skr. od (tele)gram ili (dija)gramŠ 1. pi-
smo ili po{iqka upu}ena vazdu{nim putem.
2. meteor. aerolo{ki dijagram.
aerograf, -a i aerograf, -a m, mn. -i ‰v.
aero-, -grafŠ 1. ure|aj koji stalno bele`i pro-
mene odre|enih meteorolo{kih vrednosti u
vazduhu. 2. sprava za prskawe boje na obrez
kwige.
aeroklimatologija
aerografija, -e ` ‰v. aero-, -grafijaŠ meteor.
opisivawe fizi~kih i hemijskih svojstava va-
zduha.
aerodin, -a i aerodin, -a m, mn. -i m ‰skr. od
aerodinami~an, v.Š svaka letelica te`a od va-
zduha, koja se odr`ava pomo}u aerodina-
mi~kih sila (zmaj, jedrilica i sl.).
aerodinamika, -e `, dat. i lok. aerodinami-
ci ‰v. aero-, dinamikaŠ fiz. nauka o kretawu ga-
sova; nauka o kretawu ~vrstih tela kroz va-
zduh.
aerodinami~an, -~na, -~no ‰v. aero-, dina-
mikaŠ oblikovan tako da pri kretawu izaziva
{to mawi otpor vazduha.
aerodinami~ki, -a, -o ‰v. aero-, dinamikaŠ
1. koji se odnosi na aerodinamiku. 2. v. aero-
dinami~an.
aerodrom, -a i aerodrom, -a m, mn. -i ‰v.
aero-, -dromŠ mesto za uzletawe i sletawe avi-
ona. x aerodromski i aerodromski.
aeroduktor, -a m, mn. -i ‰v. aero-, lat. ductor
vodi~, provodnikŠ dovod vazduha: ure|aj za do-
vo|ewe vazduha pri poro|ajima.
aeroelektrana, -e ` ‰v. aero-, elektranaŠ
elektri~na centrala s pogonom na vetar.
aeroembolija, -e i aeroembolija, -e ` ‰v.
aero-, embolijaŠ med. stvarawe gasnih mehuri}a
u krvi i tkivima usled izlagawa organizma
sni`enom pritisku koji vlada na velikim vi-
sinama.
aeroza, -e ` ‰gr~. aer vazduh, v. -ozaŠ med. raz-
vijawe vazduha u telu.
aerozaga|ewe, -ewa s ‰v. aero-Š zaga|ewe va-
zduha.
aerozoe, -oza ` mn. ‰v. aero-, gr~. zoon `ivo-
tiwaŠ aerobi (v. aerob).
aerokar, -a m, mn. -i ‰v. aero-, engl. car kolaŠ
specijalno vozilo koje se mo`e kretati i po
vazduhu i po zemqi.
aerokartograf, -a m, mn, -i ‰v. aerokarto-
grafijaŠ aparat za izradu topografskih karata
na osnovu snimka iz vazduha.
aerokartografija, -e ` ‰v. aero-, kartogra-
fijaŠ izrada karata pomo}u aerokartografa.
aeroklimatologija, -e ` ‰v. aero-, klimato-
logijaŠ izu~avawe klime u troposferi i u stra-
tosferi uop{te.
77
aeroklinoskop
aeroklinoskop, -a m, mn -i ‰v. aero-, klino-
skopŠ ure|aj za merewe vazdu{nih struja.
aeroklub, -a m, mn. aeroklubovi, gen. mn. aero-
klubova ‰v. aero-, klubŠ 1. klub qubiteqa aero-
nautike. 2. organizacija za unapre|ivawe ci-
vilne avijacije.
aerokonvoj, -a m, mn. -i ‰v. aero-, konvojŠ voj.
grupa aviona koji prate neki vazdu{ni tran-
sport da bi ga za{titili.
aerolinija, -e ` ‰v. aero-, linijaŠ redovna
linija vazdu{nog saobra}aja.
aerolit, -ita m, mn. aeroliti, gen. mn. aero-
lita ‰v. aero-, -litŠ meteorit (v.) prete`no ka-
menitog sastava.
aerolog, -a m, mn. aerolozi, gen. mn. aerologa
‰v. aero-, -logŠ stru~wak za aerologiju.
aerologija, -e ` ‰v. aero-, -logijaŠ nauka ko-
ja izu~ava svojstva slobodne atmosfere, izvan
podru~ja pod uticajem Zemqine povr{ine (za
razliku od meteorologije). x aerolo{ki.
aeromagnetometar, -tra m, mn. aeromagno-
metri, gen. mn. aeromagnometara ‰v. aero-, mag-
net, -metarŠ instrument pomo}u koga se iz va-
zduha utvr|uju magnetske pojave u zemqi{tu.
aeromagnetometrija, -e ` ‰v. aero-, magnet,
-metrijaŠ istra`ivawe magnetskih osobina
tla i otkrivawe ruda iz vazduha.
aeromedicina, -e ` ‰v. aero-, medicinaŠ gra-
na medicine koja se bavi prou~avawem i le~e-
wem zdravstvenih poreme}aja koji su posledi-
ca du`eg letewa (naj~e{}e kod pilota i stju-
ardesa).
aerometar, -a m, mn. aerometri, gen. mn. aero-
metara ‰v. aero-, -metarŠ aparat za merewe gu-
stine i te`ine gasovitih tela.
aerometrija, -e ` ‰v. aerometarŠ nauka koja
se bavi merewem i prou~avawem gustine i te-
`ine gasova.
aeromehanika, -e `, dat. i lok. aeromehani-
ci ‰v. aero-, mehanikaŠ fiz. nauka koja izu~ava
zakone kretawa i ravnote`e vazduha i drugih
gasova.
aeromiting, -a i aeromiiting, -a m, mn.
aeromitinzi/aeromitinzi ‰v. aero-, mitingŠ
javna priredba sa izvo|ewem vazduhoplovnih
akrobacija i ve{tina.
78
aeroskop
aeromotor, -ora m, aeromotori, gen. mn.
aeromotora ‰v. aero-, motorŠ motor koji se po-
kre}e snagom vetra.
aeromotorist(a), -e m, mn. aeromotoristi
‰v. aero-, motoristaŠ tehni~ar koji vodi brigu
o motorima aviona.
aeronavigacija, -e ` ‰v. aero-, navigacijaŠ
ve{tina upravqawa avionom po odre|enom pu-
tu uz pomo} karata, kompasa, radija i drugih
oru|a.
aeronaut, -a m, mn. -i ‰v. aeronautikaŠ vazdu-
hoplovac; stru~wak za aeronautiku.
aeronautika, -e `, dat. i lok. aeronautici ‰v.
aero-, nautikaŠ 1. vazduhoplovstvo. 2. nauka o
konstrukciji i proizvodwi letelica svih vr-
sta i o tehnici letewa; x aeronauti~ki.
aeronomija, -e ` ‰v. aero-, gr~. nomos zakonŠ
izu~avawe hemijskih i fizi~kih procesa u vi-
sokim slojevima atmosfere, naro~ito pomo}u
geofizi~kih raketa i meteorolo{kih satelita.
aerootitis, -a m ‰v. aero-, otitisŠ med. obo-
qewe sredweg uha izazvano naglim promenama
atmosferskog pritiska pri uzletawu i sleta-
wu aviona ili padobranskim skokovima.
aeropauza, -a i aeropauza, -e ` ‰v. aero-, pa-
uzaŠ slojevi atmosfere (iznad 25 km) gde je va-
zduh toliko prore|en da ne mo`e podr`ati let
aviona.
aeroplan, -a m, mn. -i ‰v. aero-, fr. plan ra-
vanŠ zast. avion. x aeroplanski i aeroplan-
ski.
aeroplast, -a i aeroplast, -a m, mn. -i ‰v.
aero-, plast(ika)Š med. proziran materijal ko-
jim se prekriva rana da bi se spre~ila infek-
cija.
aeroprojektor, -a m, mn. -i ‰v. aero-, projek-
torŠ ure|aj za izradu topografskih karata na
osnovu fotografija snimqenih iz aviona.
aeroreli, -ija m, mn. aeroreliji, gen. mn.
aerorelija ‰gr~. aero-, engl. rallyŠ sp. etapno tak-
mi~ewe sportskih vazduhoplovaca.
aerosaonice, aerosaonica ` mn. ‰v. aero-Š
saonice koje se kre}u pomo}u propelera.
aeroskop, -a i aeroskop, -a m, mn. -i ‰v. aero-,
-skopŠ ure|aj za merewe koli~ine pra{ine u
vazduhu.
aeroskopija
aeroskopija, -e ` ‰v. aero-, -skopijaŠ pre-
gled, ispitivawe vazduha.
aerosnimak, -aerosnimka m, mn. aerosnim-
ci, gen. mn. aerosnimaka ‰v. aero-Š snimak na~i-
wen iz vazduha.
aerosol, -a m ‰v. aero-, lat. sol(utio) rastvorŠ
1. koloidno raspr{ene ~estice te~nosti ili
~vrstih materija u vazduhu. 2. sredstvo za ras-
pr{ivawe u metalnoj bombici pod pritiskom
(osve`iva~ vazduha, insekticid, sredstvo za
dezinfekciju itd.).
aerosonda, -e `, gen. mn. arosondi ‰v. aero-,
sondaŠ balon ispuwen lakim gasom koji nosi
kutiju sa instrumentima za ispitivawe atmos-
fere.
aerostat, -a m, mn. -i ‰v. aero-, gr~. statos koji
stojiŠ 1. letelica lak{a od vazduha, balon. 2.
med. vrsta aparata za inhalaciju; up. diri`abl.
aerostatika, -e `, dat. i lok. aerostatici ‰v.
aero-, statikaŠ fiz. nauka koja izu~ava ravnote-
`u gasova, odnosno ravnote`u tela u vazduhu.
aerotaksi, -ija m ‰v. aero-, taksiŠ vazdu{ni
taksi, avion za prevoz putnika na mawim uda-
qenostima.
aerotank, -a m ‰v. aero-, tankŠ bazen za aera-
ciju (v.) teku}ih voda.
aeroterapija, -e i aeroterapija, -e ` ‰v.
aero-, terapijaŠ med. le~ewe vazduhom, klimat-
sko le~ewe.
aerotermodinamika, -e `, dat. i lok. aero-
termodinamici ‰v. aero-, termo-, dinamikaŠ
nauka koja prou~ava pojave zagrevawa pri letu
na velikim visinama. x aerotermodina-
mi~ki.
aeroterorizam, -zma m ‰v. aero-, terorizamŠ
1. bombardovawe iz vazduha u ciqu zastra{i-
vawa stanovni{tva. 2. delovawe terorista u
avionu i pomo}u aviona.
aerotehnika, -e `, dat. i lok. aerotehnici ‰v.
aero-, tehnikaŠ grana tehnike koja se bavi kon-
strukcijom letelica i problemima vezanim za
letewe. x aerotehni~ki.
aerotopografija, -e ` ‰v. aero-, topografi-
jaŠ izrada topografskih karata pomo}u snima-
ka iz vazduha.
aerofotografija
aerotransport, -a m ‰v. aero-, transportŠ
vazdu{ni saobra}aj; prevoz robe vazdu{nim
putem.
aerotriangulacija, -e ` ‰v. aero-, triangu-
lacijaŠ geod. odre|ivawe polo`aja ta~aka na te-
renu pomo}u trouglova koji na aerofotogra-
fijama povezuju te ta~ke.
aerotropizam, -zma m ‰v. aero-, tropizamŠ
bot. osobina biqke da se kre}e i oblikuje pre-
ma smeru strujawa vazduha.
aerotunel, -ela m, mn. aerotuneli, gen. mn.
aerotunela ‰v. aero-, tunelŠ tehn. specijalni tu-
nel kroz koji se pu{ta struja vazduha da bi se
ispitali avioni ili wihovi delovi.
aeroturbina, -e ` ‰v. aero-, turbinaŠ sprava
za pretvarawe energije vetra u elektri~nu
energiju.
aerofagija, -e ` ‰gr~. aer vazduh, phagein je-
stiŠ med. gutawe vazduha pri jelu, znak oboqewa.
aerofilatelija, -e ` ‰v. aero-, filatelijaŠ
skupqawe samo onih maraka koje se upotre-
bqavaju za avionsku po{tu.
aerofiltar (uob. aerofiltar), -tra m, mn.
aerofiltri (aerofiltri), gen. mn. aerofiltara
‰v. aero-, filtarŠ filtar ispuwen {qakom
kroz koji se propu{ta teku}a voda radi aera-
cije (v.).
aerofit, -ita m, mn. aerofiti, gen. mn. aero-
fita = aerofita, -e ` ‰gr~. aer vazduh, phyton
biqkaŠ bot. biqka koja `ivi na drugoj biqci,
ali nije parazit; up. epifit.
aerofita = aerofit (v.).
aerofobija, -e ` ‰v. aero-, fobijaŠ psih. bo-
lesni strah od vazduha i od promaje.
aerofon, -a, -o ‰gr~. aer vazduh, phone glasŠ
koji proizvodi glas pomo}u vazduha (duvawa). y
aerofoni instrumenti duva~ki instrumenti.
aerofor, -a m, mn. -i ‰gr~. aer vazduh, -phoros
koji nosiŠ dovod vazduha, sprava za disawe pod
vodom ili u sredini gde nema ~istog vazduha.
aerofotogrametrija, -e ` ‰v. aero-, foto-
gram, -metrijaŠ snimawe zemqi{ta iz vazduha,
uz izradu karata, otkrivawe arheolo{kih na-
lazi{ta i dr.
aerofotografija, -e ` ‰v. aero-, fotogra-
fijaŠ 1. snimawe iz vazduha (aviona, satelita
79
a`daja
i sl.). 2. tako dobijena fotografija, aerosni-
mak.
a`daja, -e `, vok. a`dajo, gen. mn. a`daja
(stilski obele`eno a`daha) ‰tur. ejderha, ejde-
haŠ 1. velika pro`drqiva neman, zmaj. 2. fig.
zla opaka `ena. x a`dajski.
a`daha v. a`daja.
a`delija v. e`delija.
a`der m, gen. mn. a`dera, stand. a`daja (v.).
a`ija, stand. a`io (v.).
a`io, a`ija m, mn. a`iji i a`io, a`ija, m,
mn. a`iji ‰fr. agio od ital. aggioŠ finans. vi{ak
prodajne vrednosti (novca, deviza, vredno-
snih papira) nad nominalnom.
a`iota`a, -e ` ‰fr. agiotageŠ finans. {peku-
lacija novcem, deonicama, vrednosnim papi-
rima u ciqu nezakonite dobiti.
a`ioter, -era m, mn. a`ioteri, gen. mn. a`io-
tera ‰fr. agioteurŠ finans. onaj ko se bavi a`io-
ta`om.
a`iotirati, a`iotiram, 3. l. mn. a`iotira-
ju nesvr{. ‰fr. agioterŠ finans. baviti se a`iota-
`om.
a`ur, -ura m, mn. a`uri, gen. mn. a`ura ‰fr.
ajourŠ vez, pletivo sa {upqinama; ornament s
naizmeni~nim otvorima.
a`uran, -rna, -rno ‰fr. a jour na danŠ koji se
obavqa na vreme, koji se vodi bez zaostatka, ta-
~an.
a`urirati, a`uriram, 3. l. mn. a`uriraju
svr{. i nesvr{. ‰v. a`uranŠ 1. dovesti, dovoditi
u a`urno stawe, voditi bez zaostatka (podatke,
trgova~ke kwige i sl.). 2. praviti a`ur; ukra-
siti a`urom.
a`urnost, -i ` ‰v. a`uranŠ svojstvo onoga
{to je a`urno.
az i az s ‰csl. jaŠ naziv za prvo slovo (a) sta-
roslovenske azbuke; z od az do i`ice od po~et-
ka do kraja.
-aza kao drugi deo re~i u biolo{koj i he-
mijskoj terminologiji ozna~ava enzim.
azab, -aba m ‰tur. azab, azap od ar. ’adabŠ pokr.
1. muka, patwa. 2. bo`ja kazna.
azad prid. indekl. ‰tur. azad od pers. azadŠ pokr.
slobodan, oslobo|en, re{en obaveza.
80
azigija
azaleja, -e ` ‰gr~. azaleos suvŠ bot. vrsta
ukrasne biqke iz porodice vresova, s cvetovi-
ma u varijacijama od bele do crvene boje, Rho-
dodendron obtusum.
azant, -a m ‰nem. Asant od pers. asa smolaŠ iz-
lu~evina biqke Ferula asa foetida, neprijatnog
mirisa, nekada upotrebqavana kao lek.
azap, -a m, mn. azani, gen. mn. azana ‰tur. azap,
azab od ar. ’azapŠ 1. ist. strelac, pe{adinac
(pripadnik posebnog roda vojske u Osmanlij-
skoj carevini). 2. ne`ewa, be}ar.
azar, -ara m ‰ar.Š ~etvrti mesec u arapskom
kalendaru, odgovara na{em aprilu.
aza~ki, -a, -o ‰od Azak, tur. naziv za grad
Azov na Crnom moruŠ samo u izrazu aza~ka
tamnica, u narodnoj pesmi.
azba{~a v. hazba{~a.
azbest,-a m ‰gr~. asbestos neugasivŠ mineral
vlaknaste strukture, otporan na vatru i kise-
line, upotrebqava se u gra|evinarstvu ili za
izradu nesagorive tkanine. x azbestni.
azbestoza, -e ` ‰v. azbestŠ med. profesionalna
bolest izazvana dugotrajnim udisawem azbest-
ne pra{ine.
azgin prid. indekl. ‰tur. azg›n od glagola azmak
pomamiti seŠ pokr. nemiran, pomaman, obestan,
plahovit.
azginast, -a, -o = azgin (v.).
azginluk, -a m, mn. azginluci, gen. mn. azgin-
luka ‰v. azginŠ pokr. pomama, obest, plahovi-
tost.
azdija, -e `, gen. mn. azdija ‰gr~. hasdionŠ pokr.
vrsta skupocenog ogrta~a.
azdisati, -i{em ‰tur. azd› od glagola azmakŠ
pokr. pomamiti se, osiliti se, postati obestan.
azeotropija, -e ` ‰gr~. a-, zein kqu~ati, tro-
pos od trepein okretatiŠ fiz. pojava da smese ne-
kih te~nosti u odre|enom razmeru kqu~aju na
stalnoj temperaturi i daju pare istog sastava
kao i te~nost.
azi, aza m mn. ‰nem. Asen iz staroislandskogŠ
mitol. starogermanska nebeska bo`anstva, koja
predstavqaju prirodne sile; wihov vrhovni bog
je Odin, a wihovo boravi{te zove se Azgard.
azigija, -e ` ‰gr~. a-, zygon jaram, zdru`iva-
we, sparivaweŠ bezbra~nost, neo`eweno ili
neudato stawe.
azijanizam
azijanizam, -zma m ‰od Azija u smislu Male
AzijeŠ ist. kitwast, visokoparan besedni~ki
stil, kakav se gajio u Joniji, suprotstavqen
aticizmu (v.).
Azijat, -a m, mn. -i ‰od Azija, fen. as izlazak
sunca, istokŠ stanovnik Azije, obi~no u po-
grdnom smislu divqa{tva, varvarstva. x azi-
jatski.
azijatizirati, azijatiziram, 3. l. mn. azija-
tiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. AzijatŠ uneti, uno-
siti u ne{to azijski, isto~wa~ki duh (nasu-
prot evropskom), (po)azijatiti.
azil, -ila m, mn. azili, gen. mn. azila ‰lat.
asylum od gr~. asylos nepovrediv, neprikosno-
venŠ 1. uto~i{te, skloni{te, pribe`i{te. 2.
prav. za{tita koja se odobrava stranom dr`a-
vqaninu od politi~kih progona u vlastitoj
zemqi. y pravo azila pravo na za{titu u dru-
goj zemqi 3. dom za sme{taj nezbrinutih, ma-
loletnih, umobolnih i sl. x azilski.
azilant, -a m, mn. azilanti, gen. mn. azilana-
ta ‰v. azilŠ prav. onaj ko u`iva pravo azila u
stranoj zemqi. x azilantski.
azilijen, -ena m ‰fr. azylien prema selu Mas
d’Azyl, gde su na|eni ostaciŠ geol., ist. posled-
wa faza mezolitika (sredweg kamenog doba).
azima, -e ` ‰gr~. a-, zyme kvasacŠ 1. jevrejski
beskvasni hleb. 2. praznik beskvasnog hleba.
azimut, -a m, mn. -i ‰ar. as-sumut od samt stra-
naŠ astron. ugaono odstojawe neke ta~ke na nebu
od meridijana. x azimutalan i azimutski.
azman, -a m, mn. azmani, gen. mn. azmana ‰tur.
azman veoma krupanŠ pokr. neu{kopqen ovan.
azna v. hazna.
azobenzen, -ena m ‰v. azot, benzenŠ hem. organ-
sko jediwewe u vidu naranxastih kristala,
zna~ajno u proizvodwi azo-boja.
azo-boje, azo-boja ` mn. ‰v. azotŠ hem. sinte-
ti~ke organske boje koje sadr`e azo-grupu (v.).
azo-grupa, -e ` ‰v. azotŠ hem. dvovalentni ra-
dikal od dva atoma azota (—N=N—), ulazi u sa-
stav azo-boja i drugih organskih jediwewa.
azoik, -a m ‰gr~. azoos be`ivotanŠ geol. naj-
starije razdobqe Zemqinog razvoja u kome jo{
nije bilo `ivota, arhaik (v.).
azoi~an, -~na, -~no ‰v. azoikŠ li{en `ivota,
be`ivotan.
aja
azo-jediwewa, azo-jediwewa s mn. ‰v. azotŠ
hem. jediwewa koja sadr`e azo-grupu (v.).
azojski, -a, -o ‰v. azoikŠ geol. koji pripada
najstarijem dobu Zemqinog razvoja. y azojski
period = azoik (v.).
azola, -e ` ‰Azolla, nau~no ime, nejasnog po-
reklaŠ bot. plove}a biqka iz tropskih krajeva,
vodena paprat.
azot, -a i azot, -ota m ‰gr~. a- i zoe `ivotŠ
hem. element atomske te`ine 14,008, simbol N,
na 7. mestu u periodnoj tabeli, glavni sastojak
vazduha; nitrogen.
azotara, -e ` ‰v. azotŠ fabrika ve{ta~kog
|ubriva.
azotemija, -e ` ‰v. azot, gr~. haima krvŠ med.
nagomilavawe azotnih jediwewa u krvi.
azoturija, -e ` ‰v. azot, gr~. ouron mokra}aŠ
med. prisustvo velike koli~ine azotnih jedi-
wea u mokra}i.
Aztek nepr., stand. Astek (v.).
azur, azurala v. hazur, hazurala.
azur, -ura m ‰fr. azur, ital. azzurro, oba iz ar.
lazuward, a ovo iz pers. lazwardŠ plavetnilo,
plava boja neba.
azuran i azuran, -rna, -rno ‰v. azurŠ plave-
tan, nebeski plav.
azuri, azura m mn. ‰ital. azzurri plaviŠ fami-
lijarni naziv za italijanske reprezentativce
u raznim sportovima, po plavoj boji dresova.
azurit, -a i azurit, -ita m ‰v. azurŠ miner.
mineral plave boje, karbonat bakra.
aikido, aikida m ‰jap. ai uskladiti, ki dah,
du{a, do put, na~inŠ borila~ki sport sli~an
xudou i karateu.
aip, -a m ‰tur. ay›p od ar. ’aybŠ sramni ~in,
sramota.
airli nepr., v. hairli.
airlija v. hairlija.
ais s indekl. ‰nem. aisŠ muz. nota A povi{ena
za pola tona.
aistori~an, -~na, -~no, aistorijski, -a, -o
‰gr~. a-, v. istorijaŠ protivan zakonima istori-
je, koji se ne obazire na istoriju.
aja, -e ` ‰nem. Aja od {p. ayaŠ ist. vaspita~i-
ca, dadiqa; up. ajo.
81
ajakolija
ajakolija, -e ` ‰tur. ayakyolu od ayak noga i
yol putŠ pokr. zast. poqski nu`nik.
ajalet, -a m, mn. -i ‰tur. ayaletŠ ist. oblast, po-
krajina, podru~je pod nadle`no{}u valije.
ajam, ajma m ‰tur. oyumŠ pokr. 1. deo hama koji
se stavqa kowu na vrat. 2. ham (v.).
ajan, -ana, m, vok. ajane, mn. ajani, gen. mn. aja-
na ‰tur. ayanŠ 1. pokr. prvak, velika{, ugledan
~ovek. 2. ist. funkcioner lokalne uprave u
Osmanlijskom carstvu XVIII veka. x ajanski.
ajanluk, -a m, mn. ajanluci, gen. mn. ajanluka
‰tur. ayanl›kŠ pokr. 1. zvawe, po~ast ajana. 2. pod-
ru~je kome je na ~elu ajan.
ajanstvo, -stva s ‰v. ajanŠ v. ajanluk (1).
ajar1, -ara m ‰tur. ayar od ar. ’iyarŠ pokr. 1. me-
ra, stepen ~isto}e zlata; karat. 2. doterivawe
sata; ta~no vreme na satu.
ajar2, -ara m ‰ar. ’ayyarŠ mesec arapskog ka-
lendara, odgovara na{em maju.
ajatolah, -aha m, mn. ajatolasi, gen. mn. ajato-
laha ‰ar. ayatu-llah znak Bo`ji, u iranskom izgo-
voru ayetollahŠ visoki dostojanstvenik u {iit-
skoj grani islama, autoritet u pitawima vere.
ajbi{, -a m ‰nem. EibischŠ pokr. slez (Althea).
ajvaz m, mn. ajvazi, gen. mn. ajvaza ‰poreklo ne-
izvesnoŠ 1. sluga. 2. ist. upravnik doma}instva.
ajvan v. hajvan.
ajvar, -ara m ‰tur. hayvarŠ 1. vrsta salate od
isitwenih plavih patlixana i pe~enih papri-
ka, hajvar (2). 2. v. kavijar.
ajgir, -ira m, mn. ajgiri, gen. mn. ajgira ‰tur.
ayg›rŠ 1. neu{kopqen kow sposoban za rasplod,
pastuv. 2. fig. pohotqiv ~ovek.
ajgira~a, -e = ajgirica, -e ` ‰v. ajgirŠ `dre-
bica, kobila.
ajgirica = ajgira~a (v.).
ajgirovit, -a, -o ‰v. ajgirŠ neu{kopqen (o
kowu); fig. pohotan, strastven.
ajgiru{a, -e ` ‰v. ajgirŠ 1. v. ajgira~a. 2.
fig. pohotna `ena.
ajdak v. ajdamak.
ajdamak, -a m, mn. ajdamaci, gen. mn. ajdamaka
‰tur. haydamak terati kowa, stokuŠ pokr. batina,
motka, toqaga.
ajdama~iti, -im nesvr{. ‰v. ajdamakŠ pokr.
udarati toqagom, batinati.
82
ajna
ajduk nepr., stand. hajduk (v.).
ajerkowak, -a m ‰nem. Eier jaja, v. kowakŠ li-
ker od kowaka s jajima i {e}erom.
ajer{pajz, -a m, mn. -i ‰nem Eier jaja, Speise
jeloŠ jelo od jaja, kajgana.
ajet, -a m, mn. ajeti, gen. mn. ajeta ‰ar. aya(t)Š
rel. re~enica, red, stav iz Kurana.
ajzena{i, ajzena{a m mn. ist. pristalice
Karla Marksa, nazvani po gradu Ajzenahu (Eise-
nach) u Tiringiji, gde je 1869. odr`an osni-
va~ki kongres Nema~ke socijalisti~ke rad-
ni~ke partije.
ajz(l)iban, -a m, mn. -i ‰nem. EisenbahnŠ pokr.
zast. voz, `eleznica.
a(j)in, a(j)inin v. hain, hainin.
ajkuna, -e `, gen. mn. ajkuna ‰od Ajka, tepawe
od imena Aj{aŠ pokr. draga, qubavnica; dem. aj-
kunica.
ajlaz i ajlaz v. hajlaz.
ajlaziti i ajlaziti v. hajlaziti.
ajlajner, -a m, mn. -i ‰engl. eyeliner, od eye
oko, line crtaŠ kozmeti~ko sredstvo i pribor za
oivi~avawe o~nih kapaka.
ajlugxija, -e m ‰tur. ayl›kc›, v. ajlukŠ radnik,
name{tenik s mese~nom platom.
ajluk, -a i ajluk, -a m, mn. ajluci/ajluci, gen.
mn. ajluka/ajluka ‰tur. ayl›kŠ mese~na plata; stal-
na zarada.
ajluk~ija v. ajlugxija.
ajmak, -a m, mn. ajmaci, gen. mn. ajmaka ‰mong.
ajmag okrugŠ ist. upravna jedinica u sredwoa-
zijskim sovjetskim republikama s ve}inskim
muslimanskim stanovni{tvom (u biv{em
SSSR-u).
ajman v. ajmana.
ajmana, -e `, gen. mn. ajmana ‰tur. haymana pa-
{wakŠ pokr. `ivotiwa, `ivin~e; up. hajvan.
ajme i ajme uzv. ‰ital. ahimeŠ pokr. jao, kuku,
avaj.
ajmokac, -kca m, mn. ajmokci, gen. mn. ajmoka-
ca ‰nem. EingemachtesŠ vrsta guste ~orbe s me-
som i drugim dodacima.
ajna, -e `, gen. mn. ajni ‰tur. ayna od pers.
ayineŠ pokr. ogledalo.
ajnak
ajnak, -a m, mn. ajnaci, gen. mn. ajnaka ‰tur.
ahenk muzika, zabava ili oynak igraŠ pokr. {a-
la, zavitlavawe.
ajnakter, -a m, mn. -i ‰nem. EinakterŠ zast. po-
zori{ni komad u jednom ~inu, jedno~inka.
ajna~iti (se), -im (se) nesvr{. ‰v. ajnakŠ pokr.
zbijati {alu, {ega~iti se.
ajngebildet prid. indekl. ‰nem. eingebildetŠ
uobra`en, umi{qen.
ajngemahtes v. ajmokac.
ajnzac, -a m, mn. ajnzaci, gen. mn. ajnzaca ‰nem.
EinsatzŠ 1. umetak, ulo`ak. 2. muz. upad (peva~a,
instrumenta), ta~an po~etak kompozicije ili
muzi~ke fraze, s uklapawem u svirawe drugih.
ajnleger, -a m, mn. -i ‰nem. Einleger od einle-
gen staviti, ubacitiŠ 1. tipogr. radnik koji
ubacuje hartiju u {tamparsku ma{inu, umeta~,
ulaga~. 2. tipogr. deo {tamparske ma{ine u ko-
ji se ubacuje hartija. 3. radnik u strugari koji
ume}e drvo pod testeru.
ajnpren, -a m, mn. ajnpreni, gen. mn. ajnprena
‰nem. einbrennen upr`itiŠ zapr{ka. y ajn-
pren-supa ~orba od prepr`enog bra{na.
ajntopfgeriht, -a m ‰nem. Eintopfgericht od
ein jedan, Topf lonac, Gericht jeloŠ ist. propis
(u doba nacizma) da se u odre|ene dane u nede-
qi u doma}instvu i u restoranima sme kuvati
samo jedno jelo.
ajnc, -a m ‰nem. eins jedanŠ 1. vrsta igre s kar-
tama. 2. u istoj igri, najve}i zbir od 21 poena
ili dva keca.
ajn{lag, -a m, mn. ajn{lazi, gen. mn. ajn{laga
‰nem. EinschlagŠ 1. udar, zabijawe, zakucavawe.
2. autom. puni okret volana na jednu ili drugu
stranu.
ajn{tajnijum, -a (i ajn{tajnij, -a) m ‰po
Albertu Ajn{tajnuŠ hem. ve{ta~ki proizveden
radioaktivan element, redni broj 99, atomska
te`ina 252, znak Es.
ajo, -a m ‰nem. Ajo iz {p. ayoŠ ist. 1. vaspita~,
ku}ni u~iteq. 2. upraviteq plemi}kog dvora.
up. aja.
ajo{ v. hajo{.
ajo{, -a m, mn. -i ‰tur. haylazŠ 1. hajduk, od-
metnik. 2. propalica, bitanga.
ajp v. aip.
akademizovati
ajpod, -a m ‰engl. IPod, ime proizvoda firme
Apple, skr. od Internet Pod, internetska ~auri-
caŠ mobilni elektronski ure|aj za reproduk-
ciju audio i video sadr`aja u digitalnom ob-
liku.
ajri{ kofi ‰engl. Irish coffee irska kafaŠ
vrela kafa s dodatkom viskija, prelivena {la-
gom.
ajsdajving, -a m ‰engl. ice diving: ice led, dive
ronitiŠ sp. rowewe pod zale|enom povr{inom
vode, pod ledom.
ajskastn, -a m ‰nem. Eiskasten od Eis led i Ka-
sten sandukŠ pokr. zast. hladwak, hladwa~a, or-
man s ledom.
ajskafe, -ea m ‰nem. EiskaffeeŠ ledena crna
kafa, obi~no sa {lagom.
ajta{, -a{a m ‰ma|. hajtasŠ pokr. zast. 1. vode-
ni~ki to~ak. 2. vrsta kolskog to~ka sa isture-
nim paocima.
ajtem, -a m, ajtemi, gen. mn. ajtema ‰engl. itemŠ
jedinica, stavka, odrednica, podatak.
ajurveda, -e ` ‰sanskr. ayurveda od ayur `i-
vot i veda znaweŠ tradicionalno indijsko le-
karstvo, zasnovano na lekovitim travama, ma-
sirawu uqem, sredstvima za ~i{}ewe i sl.
ajferovati, -ujem = ajfrovati, -ujem nesvr{.
‰nem. eifernŠ zast. biti qubomoran.
ajfon, -a m ‰engl. IPhone, ime proizvoda fir-
me Apple, skr. od Internet Phone, internetski te-
lefonŠ integrisani mobilni telefon, pregle-
da~ Interneta i prikaziva~ digitalnih audio
i video klipova.
ajfrovati = ajferovati (v.).
akademac, akademca m, mn. akademci, gen. mn.
akademaca ‰v. akademijaŠ pitomac akademije
(obi~no vojne).
akademizam, -zma m ‰v. akademijaŠ 1. u nau-
ci, preterano teoretisawe, odvojenost od `i-
vota, formalizam. 2. u umetnosti, podra`ava-
we tradicionalnih uzora, bez li~nih ose}awa
i bez ma{te.
akademizirati = akademizovati (v.).
akademizovati, -ujem = akademizirati,
-miziram, 3. l. mn. akademiziraju nesvr{. ‰v. aka-
demijaŠ biti sledbenik akademizma; u~eno ali
besplodno raspravqati.
83
akademija
akademija, -e ` ‰gr~. akademeia od Akade-
mos, imena vlasnika vrta u kome je pou~avao
PlatonŠ 1. ist. Platonova filozofska {kola u
blizini Atine. 2. ist. u XVI veku i kasnije,
u~eno dru{tvo ili udru`ewe qubiteqa umet-
nosti. 3. najvi{a nau~na i(li) umetni~ka usta-
nova u zemqi, skup akademika (v.). 4. naziv ne-
kih vi{ih stru~nih ili umetni~kih {kola
(vojna ‹, trgova~ka ‹, muzi~ka ‹). 5. sve~ana
priredba povodom nekog zna~ajnog doga|aja
ili praznika. x akademijski.
akademik, -a m, mn. akademici, gen. mn. akade-
mika ‰gr~. akademikosŠ ~lan akademije nauka
i(li) umetnosti. x akademi~ki.
akademi~ar, -a m, mn. -i (`. akademi~arka,
dat. i lok. akademi~arki, gen. mn. akademi~arki)
‰v. akademijaŠ 1. osoba koja poha|a ili je zavr-
{ila vi{u {kolu ili fakultet; student; di-
plomirani student; 2. zast. v. akademik.
akademski, -a, -o i akademski, -a, -o ‰v. aka-
demijaŠ 1. koji se odnosi na akademiju ili aka-
demike. 2. koji se odnosi na univerzitet ili
vi{u {kolu. y akademski gra|anin student;
akademsko obrazovawe {kolovawe potvr|eno
univerzitetskom diplomom; akademski sli-
kar slikar koji je zavr{io umetni~ku akade-
miju; akademske slobode slobode u mi{qewu
i istra`ivawu koje se garantuju autonomijom
univerziteta; akademska ~etvrt po~iwawe
~asa ~etvrt sata posle objavqenog vremena, ra-
di pripreme studenata. 3. teoretski, apstrak-
tan, dalek od `ivota; koji se pridr`ava usta-
qenih obrazaca. y akademsko pitawe pitawe
bez prakti~nog zna~aja.
akaid, -a m ‰ar. ‘aqa’id verovawaŠ nauka o
islamskim verskim propisima, islamska dog-
matika.
akalkulija, -e ` ‰gr~. a-, lat. calculare ra~u-
natiŠ med. nesposobnost bilo kakvog ra~unawa,
ob. usled o{te}ewa mozga.
akampsija, -e ` ‰gr~. a-, kamptein savijatiŠ
med. krutost, nepokretnost zglobova.
akant = akantus (v.).
akantestezija, -e ` ‰gr~. akanthe trn, aisthe-
sis ose}ajŠ med. ose}aj nalik na ubode iglicama
na povr{ini odre|enog dela tela.
84
akausti~an
akantus, -a m, mn. -i = akant, -a m, mn. akanti,
gen. mn. akanata ‰lat. acanthus od gr~. akanthosŠ 1.
bot. biqka s jasno izrezanim rebrastim listo-
vima, primog, matruna, medve|a stopa. 2. arhit.
ukras u obliku lista te biqke, pre svega na ka-
pitelu korintskog stuba.
akaparisati, -i{em svr{. ‰fr. accaparer od
ital. accaparrare, v. kaparaŠ 1. zakupiti daju}i
kaparu; unapred nakupovati u ciqu {pekula-
cije. 2. fig. prigrabiti, prisvojiti.
a kapela pril. ‰ital. a cappella kao u kapeli,
tj. na na~in crkvenog horaŠ muz. bez instrumen-
talne pratwe (ob. o horskom pevawu).
akardija, -e ` ‰gr~. a-, kardia srceŠ 1. med.
uro|eni nedostatak srca. 2. fig. malodu{nost,
kukavi~luk.
akardijus, -a m ‰v. akardijaŠ med. dete mrtvo-
ro|eno zbog nedostatka srca.
akarijaza, -e ` ‰gr~. akari griwaŠ med. ko`na
bolest izazvana griwama, kod qudi i `ivotiwa.
akarinoza, -e ` ‰v. akarijazaŠ bot. bolest vi-
nove loze izazvana griwama, griwavost.
akarpija, -e ` ‰gr~. a-, karpos plodŠ bot. ne-
dostatak plodova na biqci, besplodnost, jalo-
vost.
akastile pril. v. kastile.
akat nepr., stand. akt (v.).
akatalekti~ki, -a, -o i akatalekti~an,
-~na, -~no ‰gr~. a-, v. katalekti~kiŠ neokrwen; (o
stihu) koji se zavr{ava potpunom stopom; up.
katalekti~ki.
akatalepsija, -e ` ‰gr~. a-, katalepsis razu-
mevaweŠ 1. filoz. kod gr~kih stoika, nemo-
gu}nost sigurne spoznaje sveta. 2. med. nespo-
sobnost shvatawa, razumevawa. 3. med. potres
mozga. x akatalepti~an.
akatapoza, -e ` ‰gr~. a-, kataposis gutawe, pi-
jeweŠ med. te{ko}a ili nemogu}nost gutawa.
akatarzija, -e ` ‰gr~. a-, katharsis o~i{}e-
weŠ 1. ne~isto}a, nesklonost prema ~isto}i. 2.
med. ne~isto}a krvi.
akatist, -a i akatist, -a m, mn. -i ‰gr~. akathi-
stos koji ne sediŠ rel. u pravoslavnoj crkvi, po-
hvalna pesma Bogorodici koja se peva stoje}i.
akausti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. kausti~anŠ
nesagoriv, nezapaqiv, vatrostalan.
akacija
akacija, -e i akacija, -e ` ‰gr~. akakia nevi-
nostŠ bot. 1. rod bodqikavog ukrasnog drve}a
ili {ibqa s mirisavim cvetovima, poreklom
iz suptropskih krajeva. 2. bagrem.
akva, -e ` ‰lat. aquaŠ voda. y akva destilata
med. destilisana voda.
akva-aerobik, -a m ‰engl. aqua aerobicsŠ sp.
gimnasti~ke ve`be koje se izvode u bazenu, u
zagrejanoj vodi; up. aerobik.
akvabatik, -a m, mn. akvabatici, gen. mn.
akvabatika ‰lat. aqua voda, gr~. bathys dubokŠ
plovilo od stakla i plastike na elektri~ni
pogon, slu`i za posmatrawe podvodnog `ivota
na mawim dubinama; up. batiskaf.
akvavit, -a i akvavit, -ita m ‰nem. Aquavit
od lat. aqua vitae voda `ivotaŠ vrsta rakije.
akvadukt nepr., stand. akvedukt (v.).
akvakultura, -e ` ‰lat. aqua voda, v. kultu-
raŠ ve{ta~ko odgajawe riba, quskara ili algi
u slatkim i slanim vodama, za potrebe qudske
ishrane.
akvalung, -a m, mn. akvalunzi, gen. mn. akva-
lunga ‰lat. aqua voda, engl. lung plu}aŠ aparat s
komprimovanim vazduhom, koji roniocima
omogu}ava disawe pod vodom.
akvamarin, -ina m ‰lat. aqua marina morska
vodaŠ 1. miner. vrsta dragog kamena plavozelene
boje. 2. plavozelena boja, boja morske vode. x
akvamarinski.
akvanaut, -a m, mn. -i ‰lat. aqua voda, v. nau-
tikaŠ istra`iva~ morskih dubina.
akvanautika, -e `, dat. i lok. akvanautici ‰v.
akvanautŠ plovidba pod vodom; istra`ivawe
morskih dubina. x akvanauti~ki.
akvaplan, -a m ‰lat. aqua voda, v. (aero)planŠ
1. {iroka daska koju vu~e motorni ~amac, vode-
na skija. 2. skijawe na vodi pomo}u takve daske.
akvaplaning, -a m, akvaplaninzi, gen. mn.
akvaplaninga ‰lat. aqua voda, engl. planing kli-
zawe, lebdeweŠ 1. klizawe vozila usled sloja
vode koji se stvara izme|u gume i mokrog as-
falta. 2. v. akvaplan (2).
akvarel, -a m, mn. -i ‰ital. acquerello od ac-
qua vodaŠ slik. 1. vodena bojica. 2. tehnika sli-
kawa vodenim bojama. 3. slika ura|ena vode-
nim bojama.
akviziter
akvarelisati, -i{em nesvr{. ‰v. akvarelŠ
slikati vodenim bojama.
akvarelist(a), -e m, mn. akvarelisti ‰v.
akvarelŠ slikar koji se slu`i vodenim bojama.
akvarijum, -a (i akvarij, -a) m ‰lat. aquari-
um od aquarius vodeniŠ 1. staklena posuda ili
mali bazen za dr`awe riba i drugih vodenih
`ivotiwa i biqaka. 2. ustanova u kojoj se pu-
blici prikazuju retke morske `ivotiwe u ve-
likim akvarijumima.
akvarist(a), -e m, mn. akvaristi ‰v. akvari-
jumŠ onaj ko se bavi akvaristikom.
akvaristika, -e `, dat. i lok. akvaristici ‰v.
akvarijumŠ negovawe vodenih `ivotiwa u
akvarijumu kao hobi.
akvatel, -a i akvatel, -a m, mn. -i ‰lat. aqua
voda, fr. hotelŠ hotel na vodi; brod preure|en
kao hotel.
akvaterarijum, -a (i akvaterarij, -a) m
‰lat. aqua voda, v. terarijumŠ posuda s vodom i
ne{to suvog tla, za ~uvawe `aba, korwa~a i
drugih vodozemaca.
akvatilije, akvatilija ` mn. ‰lat. aquatilis
vodeniŠ biol. vodene `ivotiwe i vodeno biqe.
akvatinta, -e ` ‰ital. acqua tinta, doslovno
’obojena voda’Š lik. vrsta bakroreza izra|ena
uz upotrebu kiselina i posebnog praha.
akvatorija, -e ` = akvatorijum, -a (i akva-
torij, -a) m ‰lat. aqua voda i (teri)torija, v.Š
deo morske ili jezerske povr{ine oko nekog
zna~ajnijeg grada ili luke.
akvatorijum (i akatorij) = akvatorija
(v.).
akvafortis, -a m ‰lat. aqua fortis sna`na vo-
daŠ 1. hem. zast. azotna kiselina. 2. lik. vrsta
gravire izra|ene na bakarnoj ili cinkanoj
plo~i nagrizawem pomo}u azotne kiseline.
akvedukt, -a m, mn. akvedukti, gen. mn. akve-
dukata ‰lat. aquae ductus, od aqua voda i ductus
vodŠ stari rimski vodovod, otvoreni kanal za
vodu na stubovima; nepr. akvadukt.
akviziter, -era m, mn. akviziteri, gen. mn.
akvizitera (`. akviziterka, -e, dat. i lok. akvi-
ziterki, gen. mn. akviziterki) ‰v. akvizicijaŠ
trg. osoba koja prikupqa naruxbine, oglase,
pretplatu; putuju}i prodavac (ob. kwiga);
prodavac osigurawa. x akviziterski.
85
akvizicija1
akvizicija1, -e ` ‰lat. acquisitioŠ 1. zadobi-
jawe, nabavqawe. 2. ono {to je ste~eno, tekovi-
na; novonabavqena stvar, prinova. 3. trg. pri-
kupqawe naruxbina.
akvizicija2, -e ` ‰engl. acquisitionŠ firma
koju je kupilo neko drugo preduze}e.
akvijescencija, -e ` ‰nlat. acquiescentiaŠ
pristanak, odobravawe; pomirenost (sa ~im).
akviline, akvilina ` mn. ‰lat. aquila orao,
aquilinus orlovskiŠ zool. rod orlova.
akvilon, -ona m ‰lat. aquilo -onisŠ severni
vetar, severac.
akvitirati, akvitiram, 3. l. mn. akvitiraju
= akitirati, akitiram, 3. l. mn. akitiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. acquitterŠ isplatiti, ispla-
}ivati, izravna(va)ti dug.
akedija v. acedija.
akefal = acefal m ‰v. akefalanŠ med., zool.
stvorewe bez glave, bezglavac.
akefalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, kephale glavaŠ
1. bezglav, obezglavqen. 2. kwi`. (o stihu, o sta-
rogr~koj metrici) kome nedostaje po~etni
slog. 3. filol. (o kwizi, rukopisu) kome nedo-
staje naslov ili prve strane.
akefalija, -e = acefalija, -e ` ‰v. akefa-
lanŠ med. uro|eni nedostatak glave.
akizam, -zma m ‰gr~. akkismos od akkizomai
praviti se ravnodu{nimŠ prividna nezaintere-
sovanost, prikrivawe `eqe, œkiselo gro`|eŒ.
akik, -ika m, mn. akici, gen. mn. akika ‰tur.
akik od ar. ’aqiqŠ pokr. crveni poludragi kamen,
karneol.
akikat v. hakikat.
akil prid. indekl. ‰tur. ak›l od ar. ’aqilŠ pokr.
razuman, razborit; pronicqiv.
akin1, -a m ‰tur. ak›n upadŠ ist. turski voj-
ni~ki pohod pra}en pqa~kom.
akin2, -a m ‰turkmenska re~Š pesnik impro-
vizator i peva~ kod Kazaha, Kirgiza i drugih
azijskih naroda.
akineza, -e = akinezija, -e ` ‰gr~. a-, kinesis
kretaweŠ med. nepokretnost, uko~enost jednog
dela tela usled bolesti.
akinezija = akineza (v.).
86
akmeizam
akinxija, -e m ‰tur. ak›nc›, v. akin1Š ist. pri-
padnik juri{ne kowice u nekada{woj osman-
lijskoj vojsci.
akitirati = akvitirati (v.).
akl, -a m ‰v. akilŠ pokr. pamet, um, razum.
akla (hakla) pril. = aklaja (haklaja) ‰ar.
‘aqla, up. akilŠ pokr. napamet, odoka, bez merewa.
aklamacija, -e ` ‰lat. acclamatioŠ 1. burno
odobravawe, klicawe. 2. usmeno glasawe; jed-
noglasan izbor; z prihvatiti (usvojiti)
aklamacijom prihvatiti pristankom svih,
bez pojedina~nog glasawa.
aklamirati, aklamiram, 3. l. mn. aklamira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. acclamare izvikivati, do-
vikivatiŠ bu~no odobriti, odobravati, po-
zdraviti, pozdravqati klicawem.
aklimatizacija, -e ` ‰v. aklimatizovatiŠ
1. prilago|avawe novim klimatskim i geo-
grafskim uslovima. 2. (fig.) privikavawe,
odoma}ivawe. x aklimatizacijski i akli-
matizacioni.
aklimatizirati (se) = aklimatizovati
(se) (v.).
aklimatizovati (se) i aklimatizovati (se,
-ujem (se) = aklimatizirati (se), aklimatizi-
ram (se), 3. l. mn. aklimatiziraju (se) svr{. i
nesvr{. ‰nem. akklimatisieren od lat. ad (v.) i Kli-
ma (v. klima)Š 1. prilagoditi (se), prilago|a-
vati (se) novim, neuobi~ajenim klimatskim
uslovima. 2. (fig.) privi}i (se), privikavati
(se) na novu sredinu, odoma}iti (se).
akmak, -a m, mn. akmaci, gen. mn. akmaka (i ah-
mak) ‰tur. ahmak glup, iz ar.Š glupan, budala.
akmakluk, -a m, mn. akmakluci, akmakluka (i
ahmakluk) ‰tur. ahmaklikŠ glupost, budala{tina.
akmaxa, -e atmaxa, -e ` ‰tur. atmacaŠ mlad
soko ili kobac, pripitomqen i obu~en za lov
na ptice.
akme, -ea m ‰gr~. akme vrh, {iqakŠ 1. vrhu-
nac, najvi{a ta~ka. 2. med. prelomno, kriti~no
stawe u razvoju bolesti.
akmeizam, -zma m ‰v. akmeŠ struja u ruskoj
kwi`evnosti, u drugoj deceniji HH veka, ob-
lik ruskog larpurlartizma (v.); glavni pred-
stavnik pesnikiwa Ana Ahmatova. x akmei-
sti~ki.
akmeist(a)
akmeist(a), -e m, mn. akmeisti ‰v. akmeŠ sled-
benik akmeizma.
akna, -e `, mn. akne, gen. mn. akni ‰nlat. acne
od pogre{no pro~itanog gr~. akme, v. akmeŠ;
med. (ob. mn.) bubuqica, gnojni ~iri} na ko`i,
naj~e{}i u pubertetu.
akoazam, -zma m = akoazma, -e ` ‰gr~. akoe
sluh i (phant)asma uobra`eweŠ med. slu{na ha-
lucinacija.
akoazma = akoazam (v.).
akov, -a m, mn. akovi, gen. mn. akova ‰ma|. akoŠ
1. stara mera za te~nost (56,5891 litara). 2.
stara mera za `ito (51 litar). 3. jedinica po-
reza na vino u sredwem veku; dem. akov~e, -eta.
akolada, -e ` ‰fr. accolade zagrqajŠ 1. ist.
ceremonija proizvo|ewa u viteza u sredwem
veku (udarac ma~em po ramenu i zagrqaj). 2. ve-
lika viti~asta zagrada koja obuhvata vi{e re-
dova ili, u muzici, vi{e notnih sistema.
akolirati, akoliram, 3. l. mn. akoliraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. accolerŠ sastaviti, sastavqa-
ti, objediniti, objediwavati zagradom ili cr-
tom (ob. o stavkama u kwigovodstvu).
akolit, -ita m, mn. akoliti, gen. mn. akolita
‰nlat. acolytus od gr~. akolouthos pratilacŠ 1.
crkv. pomo}nik sve{tenika pri obavqawu slu-
`be bo`je u katoli~koj crkvi. 2. verni sledbe-
nik, pristalica.
akolitat, -ata m ‰v. akolitŠ crkv. ~etvrti od
~etiri ni`a sve{teni~ka reda u katoli~koj
crkvi.
akolitirati, akolitiram, 3. l. mn. akoli-
tiraju nesvr{. ‰v. akolitŠ crkv. obavqati slu`bu
akolita.
akomodabilan, -lna, -lno ‰v. akomodiratiŠ
prilagodqiv, upotrebqiv.
akomodacija, -e ` ‰nlat. accommodatioŠ 1.
prilago|avawe, pode{avawe, privikavawe. 2.
fiziol. pode{avawe o~nog so~iva na odre|enu
daqinu vi|ewa.
akomodirati (se), akomodiram (se), 3. l. mn.
akomodiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. accommo-
der od lat. commodusŠ 1. prilagoditi, prilago-
|avati (se), pode{avati (se). 2. namiri(va)ti
se, nagoditi se.
akordion
akomodman, -ana m, mn. akomodmani, gen. mn.
akomodmana ‰fr. accommodementŠ poravnawe,
nagodba, sporazum.
akompawirati, akompawiram, 3. l. mn.
akompawiraju nesvr{. ‰fr. accompagnerŠ prati-
ti; posebno: pratiti na klaviru (u muzici).
akonitin, -ina m ‰lat. Aconitum od gr~. ako-
niton jedi}Š farm. otrovni alkaloid u korenu
biqke jedi} (nalep), nekada upotrebqavan kao
lek za bolove.
akontacija, -e ` ‰v. akontoŠ finans. 1. pri-
mawe ili davawe jednog dela nekog iznosa una-
pred. 2. novac primqen ili dat unapred, pred-
ujam, avans. x akontacioni.
akontirati, akontiram, 3. l. mn. akontiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. akontoŠ da(va)ti ili uzeti,
uzimati jedan deo novca unapred.
akonto, -a m ‰ital. acconto od a conto na ra-
~unŠ finans. 1. v. akontacija (1). 2. (u prilo-
{koj slu`bi) na ra~un (ukupne isplate), una-
pred, kao predujam. 3. (u predlo{koj slu`bi,
fam.) na ra~un (~ega), zahvaquju}i (~emu).
akonfesionalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. kon-
fesionalanŠ koji ne pripada nijednoj veroi-
spovesti, nevezan za religiju, bezverski.
akonfesionalnost, -i ` ‰v. akonfesiona-
lanŠ nevezanost za veru, nedostatak religio-
znih obele`ja.
akord, -a m, mn. akordi, gen. mn. akorda ‰ital.
accordo, fr. accordŠ 1. muz. istovremeno zvu~awe
triju ili vi{e tonova, sazvu~je. 2. trg. pla}awe
po u~inku, prema koli~ini obavqenog posla; z
raditi na akord. 3. dogovor, pogodba. x
akordni.
akordant, -a, mn. akordanti, m, gen. mn. akor-
danata = akorda{, -a{a m, mn. akorda{i, gen.
mn. akorda{a ‰v. akord (2)Š radnik koji radi na
akord.
akorda{ = akordant (v.).
akordeon, -a = akordion, -a m ‰fr. accordeon
od nem. fabri~kog naziva AkkordionŠ muz. veli-
ka ru~na harmonika, up. bandoneon.
akorder, -era m, mn. akorderi, gen. mn. akor-
dera ‰fr. accordeur, v. akordiratiŠ muz. onaj ko
ude{ava instrumente, {timer.
akordion v. akordeon.
87
akordirati
akordirati, akordiram, 3. l. mn. akordiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. accorderŠ 1. muz. udesiti, ude{a-
vati, {timovati (instrument). 2. da(va)ti posao
na akord. (v.) 3. raditi na akord, po u~inku.
akorporacija, -e ` ‰nlat. accorporatioŠ sje-
diwavawe, pripajawe, zdru`ewe.
akorporisati, -i{em svr{. ‰nlat. accorpora-
reŠ sjediniti, pripojiti, zdru`iti.
akosmizam, -zma m ‰gr~. a-, kosmos svet, va-
sionaŠ filoz. shvatawe po kome fizi~ki svet ne
postoji nezavisno od svesti, odnosno Boga.
akotiledone, akotiledona ` mn. ‰gr~. a-, v.
kotiledonŠ bot. biqke bez kotiledona, biqke
bescvetnice.
akr, -a m, mn. akri, gen. mn. akra ‰engl. acreŠ an-
glosaksonska mera za povr{inu zemqe, ne{to
mawa od na{eg jutra (4047 m2).
akran, -ana m, vok. akrane, mn. akrani, gen. mn.
akrana ‰tur. akran od ar. aqranŠ pokr. 1. vr{wak.
2. ko je ravan drugome, par, premac.
akranija, -e ` ‰gr~. a-, kranion lobawaŠ 1.
med. uro|ena nakaznost glave, nedostatak svoda
lobawe. 2. (mn.) zool. najprimitivniji red
ki~mewaka, bezlobawci.
akraniti se, akranim se svr{. i nesvr{. ‰v.
akranŠ pokr. izjedna~i(va)ti se s kim.
akrap nepr., stand. akrep (v.).
akratoterme, akratotermi ` mn. ‰gr~. akratos
jak, koji je u punoj snazi, v. termeŠ tople leko-
vite vode s vrlo malo mineralnih sastojaka.
akreba, -e `, gen. mn. akreba ‰tur. akraba od ar.
aqriba’Š pokr. 1. rodbina, svojta. 2. ro|ak, srodnik.
akrebaluk, -a m, mn. akrebaluci, gen. mn.
akrebaluka ‰tur. akrabal›k, v. akrebaŠ pokr. srod-
stvo, rodbinski odnos.
akreditacija, -e ` ‰fr. acreditationŠ 1. pi-
smeno ovla{}ewe o zastupawu. 2. odluka o pri-
hvatawu diplomatskih predstavnika u nekoj
zemqi, novinara koji prate odre|enu poli-
ti~ku, kulturnu ili sportsku manifestaciju
i sl.
akreditiv, -iva m, mn. akreditivi, gen. mn.
akreditiva ‰fr. accreditifŠ 1. dipl. (ob. mn.) pi-
smeno punomo}je diplomatskom predstavniku
da u stranoj zemqi zastupa interese svoje ze-
mqe. 2. finans. nalog banci ili kreditnoj usta-
88
akroamati~an
novi da donosiocu isplati odre|enu sumu
novca.
akreditivan, -vna, -vno ‰v. akreditivŠ koji
se odnosi na akreditiv; y akreditivno pismo
punomo}je kojim se donosilac ovla{}uje da za-
stupa potpisnika u odre|enim poslovima, od-
nosno da raspola`e odre|enom sumom novca.
akreditovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. ac-
crediterŠ da(va)ti ovla{}ewe, opunomo}iti;
ovlastiti diplomatskog predstavnika da za-
stupa svoju zemqu u stranoj.
akrep, -a m, mn. akrepi, gen. mn. akrepa (nepr.
akrap) ‰tur. akrapŠ 1. {korpija. 2. fig. nakaza;
ru`na, mr{ava `ena.
akrescencija, -e ` ‰nlat. accrescentia od lat.
accrescere uve}avatiŠ prirast, prira{taj.
akrecija, -e ` ‰nlat. accretio od lat. accresce-
reŠ = akrescencija (v.).
akribija, -e i akribija, -e = akribi~nost,
-osti ` ‰gr~. akribeia o{trinaŠ ta~nost, bri-
`qivost, savesnost, posebno u istra`iva~kom
radu. x akribi~an.
akribi~nost = akribija (v.).
akrije, akrija ` mn. ‰lat. acria mn. od acer
o{tarŠ farm. quti, opori lekovi.
akrilik, -a m ‰fr. acrylique od acroleine, v.
akroleinŠ vrsta slikarske boje visokog sjaja
koja zamewuje uqanu boju.
akrilni, -a, -o ‰v. akrilikŠ hem. koji sadr`i
radikal akrilika; o jediwewima koja se kori-
ste za proizvodwu ve{ta~kih smola, smola, bo-
ja, vlakana, lepka itd. y akrilna kiselina
hem. bezbojna te~nost, H2C=CHCOOH, ~ijom se
polimerizacijom dobija akrilna smola.
akrimonija, -e ` ‰lat. acrimoniaŠ oporost,
jetkost, gor~ina.
akriti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. kriti~anŠ
nekriti~an; kome nedostaje sposobnost rasu-
|ivawa.
akro- ‰gr~. akros gorwi, krajwiŠ kao prvi
deo slo`enica ozna~ava ne{to {to je na visi-
ni, na kraju, ili za{iqenog oblika.
akroamati~an, -~na, -~no i akroama-
ti~ki, -a, -o ‰gr~. akroamatikos od akroasthai
slu{atiŠ usmen, namewen slu{awu (re~eno o
Aristotelovim u~ewima koja je iznosio samo
usmeno, u razgovoru sa u~enicima). y akroa-
akrobat(a)
mati~na (akroamati~ka) metoda pedag. oblik
nastave koji se slu`i samo predavawem gra|e,
bez uxbenika i ispitivawa.
akrobat(a), -e m, mn. akrobati (`. akrobat-
kiwa, -e) ‰gr~. akrobatos koji hoda na vrhovima
prstiju, od akron vrh i baino idemŠ osoba koja
izvodi akrobatije, cirkuski ve{tak, pelivan.
akrobatija, -e ` ‰v. akrobatŠ 1. ve`ba koja
zahteva izuzetnu smelost i ve{tinu, vratolo-
mija. 2. fig. slo`en, ve{to izveden, katkad i
opasan poduhvat.
akrobatika, -e `, dat. i lok. akrobatici ‰v.
akrobatŠ ve{tina izvo|ewa akrobatskih ve-
`bi.
akrobatski, -a, -o ‰v. akrobatŠ koji se odno-
si na akrobate i akrobatiju.
akrobacija v. akrobatija.
akrodinija, -e ` ‰v. akro-, gr~. odyne bolŠ
med. bolest male dece koja se odlikuje bolovi-
ma i oticawem prstiju na rukama i nogama, ne-
sanicom i razdra`qivo{}u.
akrokefalija, -e ` ‰v. akro-, gr~. kephale
glavaŠ anat. {iqatost glave, deformacija loba-
we sa za{iqenim temenom.
akrokefal(os), -a m, mn. -i ‰v. akrokefalijaŠ
anat. ~ovek za{iqene glave.
akrolein, -ina m ‰lat. acer o{tar, qut, olere
mirisatiŠ hem. `uta ili bezbojna zapaqiva
te~nost o{trog mirisa, aldehid glicerina.
akrolit, -a i akrolit, -ita m, mn. akroliti,
gen. mn. akrolita ‰v. akro-, gr~. lithos kamenŠ um.
ist. kip na kome su glava, noge i ruke od kamena,
a odeveni delovi od drveta.
akromegalija, -e ` ‰v. akro-, gr~. megas ve-
likŠ med. nenormalno uve}awe i izobli~ewe
{ake, stopala, nosa, dowe vilice, u{iju i dru-
gih isturenih delova tela, izazvano pretera-
nim lu~ewem hormona rasta.
akromikrija, -e ` ‰v. akro-, gr~. mikros ma-
liŠ med. nenormalna umawenost jednog ili vi-
{e udova.
akromion, -ona m ‰v. akro-, gr~. omos rameŠ
anat. najvi{i deo ramena.
akronim, -a m, mn. -i ‰v. akro-, gr~. onoma
imeŠ lingv. skra}enica sastavqena od po~etnih
slova ili slogova nekog vi{e~lanog naziva.
aksel
akropetalan, -lna, -lno ‰v. akro-, gr~. peta-
lon listŠ bot. koji se pojavquje pri vrhu sta-
bqike (re~eno o novim organima); supr. bazi-
petalan.
akropola, -e ` = akropoq, -a m ‰gr~. akropo-
lis gorwi gradŠ arhit. ist. tvr|ava na vrhu brda,
obi~no propra}ena hramovima i drugim gra|e-
vinama, u Atini i drugim gr~kim gradovima.
akropoq = akropola (v.).
akrostih, -a m, mn. akrostihovi ‰v. akro-, gr~.
stichos red, stihŠ 1. kwi`. pesma u kojoj po~etna
slova stihova, ~itana odozgo nadole, obrazuju
neko ime, re~ ili re~enicu. 2. ist. porez koji
su u sredwem veku gradovi Bar i Budva pla}ali
srpskom vladaru.
akrostihoid, -ida m, mn. akrostihoidi, gen.
mn. akrostihoida ‰v. akrostih, -oidŠ kwi`. akro-
stih u kome po~etna slova ~ine anagram tra`e-
nog izraza.
akroterijum, -a (i akroterij, -a) m ‰gr~.
akroterionŠ arhit. ist. ukras na vrhovima zabata
anti~kih gra|evina, ob. u obliku `ivotiwe
ili biqke.
akrofobija, -e ` ‰v. akro-, v. fobijaŠ psih.
bolestan strah od pogleda s visine u dubinu.
akrocefal, akrocefalija v. akrokefal,
akrokefalija.
akrocijanoza, -e ` ‰v. akro-, v. cijanozaŠ med.
modra boja krajwih delova tela ({ake, stopala,
nosa, u{iju, usana) usled poreme}aja cirkula-
cije, gangrene i drugih uzroka.
aksa, -e `, gen. mn. aksa i aksi ‰lat. axisŠ os,
osovina.
aksaga, -e, dat. i lok. aksazi, gen. mn. aksaga i
aksagija, -e ` = aksad, -a m, mn. aksadi, gen. mn.
aksada ‰gr~. hexagion {estinaŠ ist. stara mera za
plemenite metale, bisere i sl., iznosi jednu
{estinu unce.
aksagija = aksaga (v.).
aksad = aksaga (v.).
aksamit, -ita m ‰gr~. hex {est, mitos nitŠ
ist. 1. vrsta te{ke svile, tkane u {est niti. 2.
ode}a od takve svile.
aksan, -ana m, mn. aksani, gen. mn. aksana ‰fr.
accentŠ tipogr. akcenatski znak.
aksel, -a m, mn. akseli, gen. mn. aksela ‰po Ak-
selu Paulsenu, norve{kom kliza~uŠ vrsta sko-
89
akselband
ka u umetni~kom klizawu: odraz napred, obrt
za jedan ili vi{e krugova i doskok na drugu
nogu.
akselband, -a m ‰nem. Achselband od Achsel
rame i Band trakaŠ voj. dekorativna traka koja
pada s ramena na grudi, kao oznaka posebne slu-
`be u nekim vojskama.
aksen-bolcna, -e, gen. mn. aksen-bolcni;
nepr. ak{en-bolcna ‰nem. Achsenbolzen, oso-
vinska zakivkaŠ meh. zast. zakivka ili osovini-
ca kojom se osovina povezuje sa drugim delovi-
ma.
aksenija, -e ` ‰gr~. a-, xenos stranacŠ nego-
stoqubivost, nequbaznost prema strancima.
aksi pril. ‰tur. aksi iz ar. ’aksŠ pokr. protiv-
no, suprotno; naopako.
aksijalni, a, o ‰fr. axial, od lat. axis, osovi-
naŠ koji se odnosi na osovinu, osovinski.
aksilaran, -rna, -rno ‰lat. axilla pazuhoŠ pa-
zu{ni.
aksiologija, -e ` ‰gr~. axios vredan, dosto-
jan, v. -logijaŠ filoz. teorija vrednosti, nauka o
vrednostima.
aksiom, -oma m,, mn. aksiomi, gen. mn. aksio-
ma = aksioma, -e ` ‰gr~. axioma dostojnost, do-
stojanstvoŠ filoz., mat. osnovno na~elo, o~i-
gledna istina koju nije potrebno dokazivati.
x aksiomatski.
aksioma = aksiom (v.).
aksiomatika, -e `, dat. i lok. aksiomatici
‰gr~. axiomatikosŠ sistem aksioma, skup osnov-
nih pojmova neke nauke.
aksiomati~an, -~na, -~no ‰gr~. axiomatikosŠ
sam po sebi o~igledan, koji se ne dokazuje.
aksios uzv. ‰gr~. axios vredan, dostojanŠ rel.
pravosl. Dostojan! Da bude dostojan! (liturgij-
ska aklamacija odobravawa vernika prilikom
hirotonije (v.) pravoslavnog crkvenoslu`ite-
qa); up. anaksios.
aksolotl, -a m, mn. aksolotli, gen. mn. akso-
lotla ‰re~ iz jezika nahuatlŠ zool. vrsta repa-
tog vodozemca sli~nog da`devwaku, `ivi pre-
te`no u Meksiku.
akson, -ona m ‰nlat. axon, od gr~. akson osovi-
naŠ anat. izdanak nervne }elije preko koga se
prenose impulsi na druge nervne }elije; up.
neurit.
90
aktivizam
aksonometrija, -e ` ‰gr~. axon osovina, v.
-metrijaŠ mat. projekcija predmeta u ravni na
osnovu triju osa koje odgovaraju visini, {i-
rini odnosno du`ini.
akt, -a m, mn. akti, gen. mn. akata (1), akta, gen.
mn. akata (2) i aktovi, gen. mn. aktova (3) ‰lat. ac-
tus od agere delovatiŠ 1. ~in, delo, radwa. 2.
slu`beni spis, dokument. 3. um. slika ili
skulptura koja prikazuje nago qudsko telo. 4.
zast. pozor. ~in.
aktalah v. haktalah.
aktant, -a m, mn. aktanti, gren. mn. aktanata
‰fr. actant od lat. actus deloŠ lingv. onaj ko delu-
je; u~esnik u radwi.
akt(e)nta{na, -e `, gen. mn. akt(e)nta{ni
‰nem. Aktentasche od Akten spisi i Tasche tor-
baŠ ta{na za spise, aktovka (v.).
akter, -era m, mn. akteri, gen. mn. aktera ‰fr.
acteurŠ 1. u~esnik, onaj koji dejstvuje; `. akter-
ka, dat. -ci. 2. zast. glumac. x akterski.
aktiv, -iva m, mn. aktivi, gen. mn. aktiva ‰nem.
Aktiv od lat. activus, up. aktivanŠ 1. grupa qudi
zadu`ena za neki posao. 2. gram. radno stawe
glagola, koje pokazuje da subjekt re~enice vr-
{i glagolsku radwu; supr. pasiv.
aktiva, -e ` ‰nem. Aktiva od lat. activus, up.
aktivanŠ ekon. celokupna imovina s potra`iva-
wima; supr. pasiva.
aktivan, -vna, -vno ‰lat. activus od agere ac-
tus delovatiŠ 1. radan, delatan, preduzimqiv;
koji se zala`e, koji svesno deluje; supr. pasi-
van. 2. koji radi, koji je u slu`bi, npr. aktiv-
ni slu`benik (supr. penzionisani), aktivni
oficir (supr. rezervni). 3. koji deluje, npr. ‹
vulkan. 4. trg. kod koga su potra`ivawa ve}a od
dugova (aktivni bilans) 5. gram. koji pokazuje
da subjekt vr{i radwu; supr. pasivan.
aktivator m ‰v. aktiviratiŠ 1. onaj koji ili
ono {to aktivira, pokreta~. 2. hem. supstanca ko-
ja pokre}e ili poja~ava neki hemijski proces.
aktivac, -vca m, mn. aktivci, gen. mn. aktiva-
ca ‰v. aktivanŠ `arg. homoseksualac koji u sek-
sualnom odnosu ima ulogu mu{karca; supr. pa-
sivac.
aktivacija v. aktivizacija.
aktivizam, -zma m ‰v. aktivanŠ 1. `ivo u~e-
{}e u nekom radu, anga`ovanost za ostvarewe
aktivizacija
odre|enih (naro~ito politi~kih) zadataka. 2.
filoz. shvatawe po kome sve znawe treba stavi-
ti u slu`bu `ivota i akcije.
aktivizacija, -e ` ‰v. aktivan, -izacijaŠ po-
kretawe na aktivnost, stavqawe u dejstvo.
aktivizirati, aktivizovati (se) v. akti-
virati (se).
aktivizovati, aktivizirati (se) = akti-
virati (se) (v.).
aktivirati (se), aktiviram (se), 3. l. mn. ak-
tiviraju (se) svr{. ‰fr. activerŠ 1. u~initi (se)
aktivnim, pokrenuti (se); stavqati (stupiti)
u dejstvo; ubrzati, podsta}i; supr. pasivizi-
rati. 2. voj. prevesti (pre}i) u aktivnu slu-
`bu.
aktivist(a), -e m, mn. aktivisti (`. akti-
vistkiwa, -e) ‰v. aktivanŠ osoba koja je aktiv-
na, koja se posebno zala`e u nekoj, prvenstveno
politi~koj delatnosti.
aktivitet, -eta m ‰lat. activitasŠ aktivnost.
aktivnost, -i ` ‰v. aktivanŠ 1. osobina ono-
ga koji je aktivan. 2. delatnost, rad u odre|enoj
oblasti.
aktinidi, aktinida m mn. ‰v. aktinijumŠ hem.
grupa radioaktivnih elemenata koji u period-
nom sistemu dolaze posle aktinijuma, s broje-
vima od 83 do 103.
aktinidija, -e ` ‰lat. Actinidia od gr~. aktis
gen. aktinos zrakŠ bot. biqka sa sme|im plodovi-
ma bogata vitaminom C, kivi (v.).
aktinije, aktinija ` mn. ‰lat. Actiniae od gr~.
aktis zrakŠ zool. morske `ivotiwe mekog tela,
morske anemone, moruzgve.
aktinijum, -a (i aktinij, -a) m ‰gr~. aktis
zrakŠ hem. radioaktivni element, atomski broj
89, simbol Ac.
aktinograf, -a m, mn. -i ‰gr~. aktis zrak, v.
-grafŠ ure|aj koji bele`i ja~inu Sun~evog zra-
~ewa.
aktinoidi v. aktinidi.
aktinometar, -tra m, mn. aktinometri, gen.
mn. aktinometara ‰gr~. aktis zrak, v. -metarŠ in-
strument za merewe ja~ine zra~ewa.
aktinometrija, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. -me-
trijaŠ 1. grana meteorologije koja ispituje ja-
~inu Sun~evog zra~ewa u atmosferi. 2. grana
aktuarstvo
astrofizike koja prou~ava ukupnu ja~inu zra-
~ewa nebeskih tela koje dopire do Zemqe.
aktinomikoza, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. miko-
zaŠ med. zarazna bolest goveda i sviwa, izazvana
aktinomicetama (v.), prenosi se i na qude.
aktinomicete, aktinomiceta ` mn. = akti-
nomiceti, aktinomiceta m mn. ‰gr~. aktis zrak,
mykes gqivaŠ vrsta {tapi}astih mikroorga-
nizama na prelazu izme|u bakterija i gqiva,
izaziva~i aktinomikoze (v.).
aktinomiceti = aktinomicete (v.).
aktinon, -ona m ‰gr~. aktis zrakŠ hem. radio-
aktivni izotop radona, atomski broj 86, sim-
bol An.
aktinoterapija, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. tera-
pijaŠ med. le~ewe zra~ewem, posebno ultraqu-
bi~astim zracima.
aktovka, -e `, dat. i lok. aktovki/aktovci,
gen. mn. aktovki ‰v. aktŠ 1. pozor. drama u jednom
~inu, jedno~inka, ~esto propagandnog sadr`a-
ja. 2. ta{na za spise, aktenta{na (v.).
aktualan v. aktuelan.
aktualizam, -zma m ‰v. aktuelanŠ filoz. teo-
rija po kojoj je su{tina bi}a u neprekidnoj de-
latnosti. 2. psih. teorija po kojoj je du{evni
`ivot stalno zbivawe, proces. 3. geol. teorija
po kojoj su se i u pro{losti na Zemqi de{ava-
li isti procesi kao danas, pod delovawem
istih sila, up. katastrofizam.
aktualizacija, -e ` ‰fr. actualisation, v. ak-
tuelanŠ ~iwewe ~ega aktuelnim.
aktualizovati, -ujem i aktualizirati,
-liziram, 3. l. mn. aktualiziraju svr{. i nesvr{.
‰fr. actualiser, v. aktuelanŠ ~initi, u~initi ne-
{to aktuelnim, dovesti, dovoditi u sklad sa
sada{wim stawem.
aktualist(a), -e m, mn. aktualisti ‰v. aktua-
lan, aktualizamŠ pristalica aktualizma (v.).
aktualitet, -eta m ‰lat. actualitasŠ v. aktuel-
nost.
aktualnost v. aktuelnost.
aktuar, -ara m, vok. aktuaru i aktuare, mn. ak-
tuari, gen. mn. aktuara ‰lat. actuariusŠ 1. zast. sud-
ski pisar, perovo|a. 2. ekon. stru~wak za mate-
matiku osigurawa `ivota. x aktuarski.
aktuarstvo, -stva s ‰v. aktuarŠ zast. ve{tina
matemati~kog utvr|ivawa finansijskih oba-
91
aktuacija
veza izme|u osiguravaju}e organizacije i osi-
guranika.
aktuacija, -e ` ‰nlat. actuatioŠ 1. ostvarewe,
sprovo|ewe. 2. med. delovawe nekog leka na or-
ganizam.
aktuelan, -lna, -lno ‰nem. aktuel od fr. actu-
el, od lat. actualis, od actus ~in, deloŠ 1. koji je
od zna~aja u datom trenutku, o kome se govori;
savremen. 2. sada{wi, trenutni.
aktuelizacija v. aktualizacija.
aktuelizovati, aktuelizirati v. aktua-
lizovati.
aktuelnost, -i ` ‰v. aktuelanŠ 1. osobina
onoga {to je aktuelno. 2. savremenost, sada-
{wost. 3. (ob. mn.) skora{wi doga|aj; aktuelna
vest.
akuzativ, -a i akuzativ, -a m ‰lat. accusati-
vus od accusare optu`itiŠ gram. ~etvrti pade`,
pade` direktnog objekta, odgovara na pitawe
œkoga ili {taŒ.
akulturacija, -e ` ‰engl. acculturationŠ usva-
jawe elemenata tu|e kulture, prilago|avawe
kulturi sredine u kojoj se `ivi, up. inkultu-
racija.
akumen, -a m ‰lat. acumenŠ o{troumqe, do-
mi{qatost, pronicqivost.
akumetar, -tra m, mn. akumetri, gen. mn. aku-
metara ‰gr~. akuein ~uti, v. -metarŠ med. sprava za
merewe ja~ine ~ula sluha.
akumulat, -ata m ‰lat. accumulatum, v. aku-
muliratiŠ ne{to nagomilano; naslaga; sle-
pqena masa, konglomerat.
akumulativan, -vna, -vno ‰v. akumulacijaŠ
ekon. koji ostvaruje akumulaciju; koji obezbe-
|uje pro{irenu reprodukciju.
akumulativnost, -i ` ‰v. akumulacijaŠ ekon.
sposobnost akumulacije, plo|ewa (umno`ava-
wa) kapitala.
akumulator, -a m, mn. -i ‰lat. accumulatorŠ
fiz. sprava za ~uvawe elektri~ne energije; z
napuniti akumulatore fig. okrepiti se, od-
morom ste}i potrebnu snagu za daqi rad.
akumulacija, -e ` ‰lat. accumulatioŠ 1. nago-
milavawe, skupqawe. 2. geol. skupqawe, nago-
milavawe taloga i tro{nog materijala. 3. ekon.
odvajawe jednog dela dobiti za potrebe inve-
sticija i rezervnih fondova. y akumulacija
92
akut
kapitala ekon. proces pretvarawa vi{ka vred-
nosti u kapital; prvobitna akumulacija
ekon. u marksizmu, stvarawe neophodnog kapi-
tala da bi se omogu}ila wegova reprodukcija u
ranom stadijumu kapitalizma. x akumulacij-
ski i akumulacioni.
akumulirati, akumuliram, 3. l. mn. akumu-
liraju svr{. i nesvr{. ‰lat. accumulare od cumu-
lus gomilaŠ 1. (na)gomilati, (s)kupiti. 2. fiz.
skupiti, skupqati energiju, naj~e{}e elek-
tri~nu.
akupresura, -e ` ‰lat. acus igla, premere
pressus stiskatiŠ med. metod le~ewa pritiska-
wem pojedinih ta~aka na telu, varijanta aku-
punkture (v.).
akupunktura, -e ` ‰lat. acus igla, punctura
od pungere bostiŠ med. metod le~ewa zabadawem
igala u odre|ene ta~ke na ko`i, poreklom iz
tradicionalne kineske medicine up. akupre-
sura. x akupunkturni.
akupunkturist(a), -e m, mn. akupunkturisti
‰v. akupunkturaŠ medicinski stru~wak koji pri-
mewuje akupunkturu.
akupunkturolog, -a m, mn. akupunkturolo-
zi, gen. mn. akupunkturologa ‰v. akupunkturaŠ
prou~avalac akupunkture; stru~wak za aku-
punkturu.
akupunkturologija, -e ` ‰v. akupunktutraŠ
nauka o akupunkturi.
akuratan, -tna, -tno ‰lat. accuratusŠ bri-
`qiv, pa`qiv, ta~an, uredan; savesno ura|en.
akuratnost, -osti i akuratnost, -i ` ‰v.
akuratanŠ ta~nost, pa`qivost, bri`qivost.
akustika, -e `, dat. i lok. akustici ‰gr~. ako-
ustikos slu{ni, ~ujni, od akouein ~utiŠ 1. nauka
o zvuku i sluhu. 2. v. akusti~nost. x aku-
sti~ki.
akusti~an, -~na, -~no ‰v. akustikaŠ koji od-
govara zakonima akustike, koji dobro prima i
prenosi zvuk; u kome nema prigu{ivawa zvuka
niti suvi{nog odjeka (dvorana).
akusti~ki v. akustika.
akusti~nost, -osti ` ‰v. akustikaŠ svojstvo
onoga {to je akusti~no.
akut, -uta m ‰lat. acutus o{tarŠ lingv. 1. u ne-
kim jezicima, akcenatski znak nagnut udesno
(¾) up. gravis. 2. vrsta silaznog akcenta u ne-
akutan
kim ~akavskim i kajkavskim govorima (bele`i
se znakom ¾). x akutski.
akutan, -tna, -tno ‰lat. acutus o{tarŠ 1. med.
koji se naglo razvija, o bolesti; up. hroni~an. 2.
koji se javqa u svoj silini, koji je trenutno vrlo
ozbiqan, kriti~an; koji treba brzo re{avati.
aku{er, -era m, vok. aku{eru, mn. aku{eri,
gen. mn. aku{era (`. aku{erka, -e, dat. i lok. aku-
{erki, gen. mn. aku{erki) ‰fr. accoucheur, od ac-
coucher pora|atiŠ med. lekar(ka) specijalista
za poro|aje up. opstetri~ar. x aku{erski.
aku{erstvo, -stva s ‰v. aku{erŠ med. grana
medicine koja se bavi trudno}om i poro|ajem,
porodiqstvo, up. opstetricija.
akcelerator, -a m, mn. -i ‰lat. accelerator od
accelerare ubrzavatiŠ ubrziva~. y akcelerator
~estica fiz. ure|aj u kome se naelektrisane
atomske ~estice ubrzavaju do visokih energija
pomo}u elektri~nog ili magnetskog poqa.
akceleracija, -e ` ‰lat. acceleratioŠ ubrza-
we, ubrzavawe, supr. deceleracija. x akcele-
racioni.
akcelerometar, -tra m, mn. akcelerometri,
gen. mn. akcelerometara ‰v. akcelerator, -metarŠ
fiz. instrument za merewe ubrzawa.
akcen(a)t, -nta m, mn. akcenti, gen. mn. akce-
nata ‰lat. accentusŠ 1. fon. isticawe jednog slo-
ga u re~i ja~im ili vi{im izgovorom, nagla-
sak. 2. fon. znak za bele`ewe akcenta: u srp-
skom kratkosilazni (ku}a), kratkouzlazni (se-
lo), dugosilazni (sunce) i dugouzlazni (trava).
3. fig. ono {to se posebno nagla{ava, isti~e; z
staviti akcen(a)t na ne{to naglasiti ne-
{to, pridati (~emu) posebnu va`nost. 4. na~in
izgovora karakteristi~an za odre|eni jezik
ili dijalekt. 5. ton, prizvuk, izraz. x akce-
natski.
akcentovati, -ujem = akcentuirati, ak-
centuiram, 3. l. mn. akcentuiraju svr{. i nesvr{.
‰v. akcentŠ 1. fon. izgovoriti, izgovarati po-
sebnom ja~inom, naglasiti, nagla{avati. 2.
fon. staviti, stavqati akcenatske znake (na
slovo, re~). 3. fig. naglasiti, nagla{avati, is-
ta}i, isticati va`nost (~ega).
akcentolog, -a m, mn. akcentolozi, gen. mn.
akcentologa ‰v. akcentŠ lingvista koji se bavi
akcentima, stru~wak za akcentologiju.
akcesoran
akcentologija, -e ` ‰v. akcent, -logijaŠ fon.
nauka o akcentima i nagla{avawu.
akcentolo{ki, -a, -o ‰v. akcentŠ koji se od-
nosi na akcentologe i akcentologiju.
akcentuacija, -e ` ‰fr. accentuation, v. ak-
centŠ fon. 1. nagla{avawe (sloga, samoglasni-
ka). 2. akcenatski sistem (u datom jeziku ili
dijalektu); na~in akcentovawa. 3. stavqawe
akcenatskih znakova.
akcentuirati = akcentovati (v.).
akcepis, -a m, mn. -i ‰v. akceptŠ potvrda pri-
jema.
akcept, -a m, mn. akcepti, gen. mn. akcepata
‰lat. acceptum od accipere primitiŠ 1. prav. sa-
glasnost o sklapawu ugovora. 2. finans. potpis
na menici kojim se jam~i uplata u odre|enom
roku. 3. finans. prihvatawe menice.
akceptabilan, -lna, -lno ‰lat. acceptabilisŠ
prihvatqiv.
akceptant, -a m, mn. akceptanti, gen. mn. ak-
ceptanata ‰v. akceptiratiŠ 1. primalac. 2.
finans. osoba koja prihvata menicu, tj. koja svo-
jim potpisom jam~i da }e je isplatiti.
akceptacija, -e ` ‰lat. acceptatioŠ 1. prihva-
tawe. 2. finans. prihvatawe menice.
akceptirati, akceptiram, 3. l. mn. akcepti-
raju = akceptovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
acceptareŠ primiti, primati, prihvatiti.
akceptovati = akceptirati (v.).
akceptor, -a m, mn. -i ‰lat. acceptorŠ prima-
lac; usvojilac.
akcepcija, -e ` ‰lat. acceptioŠ 1. primawe,
prihvatawe, usvajawe. 2. lingv. usvojeno zna~e-
we neke re~i; jedno od mogu}ih zna~ewa.
akcesija, -e ` ‰lat. accessio od accedere pri-
stupitiŠ 1. pristupawe, prilazak. 2. dolazak
na neku po~ast, funkciju; stupawe na vlast. 3.
prav. preno{ewe prava vlasni{tva sa glavne na
sporedne stvari.
akcesist(a), -e m, mn. akcesisti ‰lat. acces-
sus pristupaweŠ zast. ni`i ~inovnik u dr`av-
noj upravi, pripravnik.
akcesit, -a m ‰lat. accessit pristupio jeŠ zast.
pohvalnica u~eniku; druga ili ute{na nagrada.
akcesoran, -rna, -rno ‰lat. accessoriusŠ prav.
pomo}ni, dodatni, sporedan, uzgredan. y akce-
93
akcidens
sorni ugovor dopunski ugovor koji se prikqu-
~uje glavnom; akcesorna tu`ba tu`ba kojom se
novi tu`ilac pridru`uje ranijoj tu`bi dru-
gog tu`ioca protiv istog tu`enika.
akcidens v. akcidencija.
akcident, -a m, mn. akcidenti, gen. mn. akci-
denata ‰engl. accident, lat. accidens od accidere
dogoditi seŠ 1. nezgoda, nesre}an slu~aj. 2.
filoz. slu~ajno, nebitno, promenqivo svojstvo
predmeta.
akcidental, -ala m ‰nlat. accidentalis od ac-
cidens, v. akcidentŠ muz. hromatski znak, pred-
znak (povisilica, snizilica, razre{ilica).
akcidentalan, -lna, -lno ‰v. akcidentalŠ
slu~ajan, uzgredan, nebitan; koji nema veze sa
su{tinom stvari.
akcidentalije, akcidentalija ` mn. ‰v. ak-
cidentalŠ 1. filoz. slu~ajne osobine neke stva-
ri; sporedne, uzgredne pojave. 2. muz. hromat-
ski znaci; v. akcidental.
akcidencija, -e ` ‰lat. accidentia, mn. od ac-
cidens, v. akcidentŠ slu~ajna okolnost; nebit-
na, uzgredna osobina; sticaj okolnosti.
akciza, -e `, mn. akcize, gen. mn. akciza ‰nem.
Akzise od srlat. accisiaŠ finans. porez na potro-
{wu; tro{arina.
akcija, -e `, gen. mn. akcija ‰lat. actio od age-
re delovatiŠ 1. delatnost, dejstvo, radwa. 2. or-
ganizovana dru{tvena ili politi~ka delat-
nost: kampawa; y radna akcija ist. masovni
rad ve}eg broja qudi, ob. omladine, na izgrad-
wi `elezni~kih pruga, drumova ili na drugim
zadacima od op{teg zna~aja. 3. finans. doku-
ment o posedovawu dela kapitala akcionar-
skog dru{tva, deonica.
akcija{, -a{a m, mn. akcija{i, gen. mn. akci-
ja{a ‰v. akcijaŠ ist. u~esnik radne akcije.
akcionar, -ara m, vok. akcionaru i akciona-
re, mn. akcionari, gen. mn. akcionara ‰nem. Aktio-
narŠ finans. vlasnik akcije, deoni~ar.
akcionarski ‰v. akcionarŠ koji pripada
akcionarima, koji se odnosi na akcionare; y
akcionarsko dru{tvo deoni~ko, deoni~ar-
sko dru{tvo.
akcioner = akcionar (v.).
akcioni, -a, -o ‰v. akcijaŠ koji se odnosi na
akciju, koji podrazumeva akciju, radni, delat-
94
alabastar
ni. y akcioni radijus najve}e rastojawe koje
avion (ili brod) mo`e da pre|e bez ponovnog
uzimawa goriva; akcioni film film sa uzbu-
dqivom, dinami~nom radwom; akcioni pro-
gram program za sprovo|ewe nekog plana u de-
lo.
akcipirati, akcipiram, 3. l. mn. akcipira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. accipere primitiŠ 1. spa-
ziti, osetiti, ose}ati, shvatiti, shvatati. 2. v.
akceptirati.
ak~e, -eta s ‰tur. akce od ak beoŠ ist. sitan
turski srebrni nov~i}.
ak{am, -a m, mn. ak{ami, gen. mn. ak{ama ‰tur.
aksam, mo`da iz pers.Š 1. prvi mrak, prvi deo ve-
~eri neposredno po zalasku sunca. 2. ~etvrta od
pet dnevnih muslimanskih molitava, koja se
obavqa odmah po zalasku sunca. x ak{amski.
ak{amlija, -e m ‰v. ak{amŠ u~esnik u ak{a-
mluku (v.).
ak{amluk, -a m, mn. ak{amluci, gen. mn. ak-
{amluka ‰tur. aksaml›kŠ ve~erwa sedeqka i raz-
govor uz pijuckawe rakije.
ak{amlu~iti, ak{amlu~im nesvr{. ‰v. ak-
{amlukŠ sedeti u predve~erje u dru{tvu i }a-
skati.
ak{am hajrola ‰tur. aksam hay›rola neka je
sre}no ve~eŠ pokr. ve~erwi pozdrav me|u mu-
slimanima, dobro ve~e.
ak{amxija, -e m ‰tur. aksamc›Š v. ak{amli-
ja.
ak{amxinica, -e ` ‰v. ak{amxijaŠ kafana u
kojoj se provodi ak{amluk.
ak{en-bolcna nepr. v. aksen-bolcna.
al odre|eni ~lan u arapskom jeziku, npr. u
al-koran, Al Fatah.
al prid. indekl. ‰tur. alŠ rumen, otvorenocr-
ven, ru`i~ast.
a la ‰fr. a laŠ na na~in (~ega), u stilu, po
ugledu (na).
ala prid. indekl. ‰tur. alaŠ {aren, vi{ebojan;
pegav.
ala, -e `, gen. mn. ala ‰tur. ala zmija, zmajŠ pro-
`drqivo mitsko bi}e sli~no zmaju; neman, ~u-
dovi{te.
alabastar, -tra = alabaster, -era m ‰gr~. ala-
bastronŠ miner. vrsta belog, tvrdog, sitnozrna-
alabaster
stog gipsa, koji se upotrebqava naro~ito za va-
ze i statue; u ranija vremena simbol beline. x
alabastrov, alabastren i alabastarski.
alabaster = alabastar (v.).
ala breve prid. indekl. ‰ital. alla breve, od
breve kratakŠ muz.: y takt ala breve takt od ~e-
tiri ~etvrtine koji se broji kao dvodelni.
alabuka v. halabuka.
alav, -a, -o ‰od alaŠ pro`drqiv, halapqiv.
alavac, alavca m, mn. alavci, gen. mn. alavaca
‰v. alavŠ alav ~ovek, pro`drqivac.
alavica, -e ` ‰v. alavŠ alava `enska osoba,
pro`drqivica.
alaj, -a i alaj, -aja m ‰tur. alayŠ 1. svetina,
masa, mno{tvo. 2. sve~ana povorka, sve~anost,
parada. 3. ve}a vojna jedinica, puk.
alaj-barjak, alaj-barjaka m, mn. alaj-barja-
ci, gen. mn. alaj-barjaka ‰v. alaj, barjakŠ 1. zasta-
va jednog alaja, puka. 2. sve~ana, paradna zasta-
va.
alaj-barjaktar, -ara m, alaj-barjaktari, gen.
mn. alaj-barjaktara ‰v. alaj, barjakŠ ist. nosilac
zastave alaja u staroj turskoj vojsci. 2. nosi-
lac dr`avne zastave u staroj Crnoj Gori.
alajbeg m, mn. alajbezi i alajbegovi ‰tur.
alaybey›Š ist. 1. komandant puka, pukovnik. 2.
zapovednik spahija u sanxaku (v.); z alajbego-
va slama imovina bez gospodara, ne{to sa ~im
svako mo`e raditi {ta mu je voqa.
alajbegovica, -e ` ‰v. alajbegŠ alajbegova
`ena.
alajka v. halajka.
alak, -a m ‰v. alakatiŠ pokr. urnebesna vika,
graja, galama.
alaka, -e `, dat. i lok. alaci, gen. mn. alaka
‰tur. alaka od ar. ’alaqaŠ pokr. veza, odnos.
a la kart ‰fr. a la carteŠ prema jelovniku, po
slobodnom izboru (za razliku od utvr|enog me-
nija).
alakati, ala~em i alakati, -am nesvr{. ‰v.
AlahŠ 1. vikati œAlah, AlahŒ (kod Turaka, pri
juri{u, ili kao izraz ~u|ewa). 2. glasno vika-
ti, galamiti.
alaknuti, alaknem svr{. od alakati.
alal = halal (v.).
alalem = alahualem (v.).
alarmirati
alali prid. indekl. ‰v. alŠ pokr. ru`i~ast; cr-
venkast.
alalija, -e ` ‰gr~. a-, lalein brbqatiŠ med. ne-
sposobnost artikulisanog govora.
alaliti = halaliti (v.).
alaman, -ana m, mn. alamani, gen. mn. alamana
‰tur. Alaman, Alman NemacŠ zast. 1. gladnica,
`derowa. 2. obestan ~ovek, pustahija.
alamanka `, dat. i lok. alamanci, gen. mn. ala-
manki ‰tur. Alaman, Alman NemacŠ u narodnoj
pesmi, vrsta sabqe nema~ke izrade.
alambik, -a m, mn. alambici, gen. mn. alambi-
ka ‰ar. al-anbiq od gr~. ambixŠ ist. ure|aj za he-
mijsku destilaciju kod alhemi~ara.
alame m indekl. ‰tur. allame od ar. ’allamaŠ
pokr. veliki u~ewak, svestrano obrazovan ~o-
vek.
alamet, -a m, mn. -i ‰tur. alamet od ar. ’alamaŠ
pokr. 1. predznak, simptom, najava. 2. proklet-
stvo.
alametwak, -a m, mn. alametwaci, gen. mn.
alametwaka ‰v. alametŠ pokr. oblak koji naja-
vquje oluju.
ala milaneze ‰ital. alla milanese na milan-
ski na~inŠ s narezanim komadi}ima {unke (o
testenini).
alanin, -ina m ‰skr. od aldehid, s dodatkom
-an-Š hem. aminokiselina, va`an sastojak ve}i-
ne proteina, ~esto kori{}ena u biohemijskom
istra`ivawu.
alantijaza, -e ` ‰gr~. allas gen. allantos koba-
sicaŠ v. botulizam.
alantoida, -e ` ‰gr~. allas gen. allantos koba-
sica, v. -oidŠ zool. organ koji slu`i disawu i
izlu~ivawu u zamecima ptica, gmizavaca i si-
sara; kod sisara u~estvuje u formirawu poste-
qice.
alarm, -a m, mn. alarmi, gen. mn. alarma ‰fr.
alarme od ital. all’arme na oru`jeŠ 1. uzbuna; po-
ziv na uzbunu. 2. mehanizam koji proizvodi
zvu~ne ili svetlosne signale u slu~aju kra|e,
provale itd. x alarmni.
alarmantan, -tna, -tno ‰v. alarmiratiŠ 1.
krajwe zabriwavaju}i, uznemiruju}i. 2. koji
uzbuwuje; uzbudqiv.
alarmirati, alarmiram, 3. l. mn. alarmira-
ju svr{. i nesvr{. ‰fr. alarmerŠ 1. (po)zvati na uz-
95
alarmist(a)
bunu, (uz)buniti 2. uznemiriti, uznemiravati,
(za)pla{iti.
alarmist(a), -e m, mn. alarmisti ‰fr. alarmi-
steŠ ko je sklon uzbuwivawu, raznosa~ uznemi-
ruju}ih vesti. x alarmisti~ki.
alas (biti, u~initi), alasiti se v. halas.
alas, -a i alas, -asa m, vok. alase, mn. alasi,
gen. mn. alasa = halas i halas ‰ma|. halaszŠ ri-
bar, ribolovac. x alaski i alaski.
alaska `, dat. i lok. alaski, gen. mn. alaski ‰v.
alasŠ alasova `ena.
alaskiwa, e i alaskiwa, -e ` ‰v. alasŠ `ena
koja se bavi ribarstvom.
alast, -a, -o ‰v. alŠ pokr. ru`i~ast, rumen.
alat, -a m, mn. alati, gen. mn. alata ‰tur. al-at,
od al (v. al) i at (v. at)Š kow crvenkaste dlake,
ri|an.
alat, -ata m ‰tur. alat od ar. alatŠ oru|a, pri-
bor, sprave za obavqawe nekog posla; nepr. ha-
lat. x alatni.
alatast, -a, -o ‰v. alatŠ ri|ast, crvenkast (o
kowu).
alatka, -e `, dat. i lok. alatki, gen. mn. alatki
‰v. alatŠ jedan komad alata, oru|e.
alatqika, -e `, dat. i lok. alatqici, gen. mn.
alatqika ‰v. alatŠ alatka. y ma{ina alatqi-
ka ma{ina sastavqena od vi{e alata za naro-
~itu obradu materijala.
alatnica, -e ` ‰v. alatŠ prostorija u kojoj se
dr`i ili proizvodi alat.
alatni~ar, -a m, mn. -i ‰v. alatnicaŠ radnik
koji proizvodi alat ili radi na alatqikama.
alatura, -e ` ‰nlat. allatura od afferre allatum
donositiŠ pokretna i nepokretna imovina ko-
ju `ena donosi u brak; miraz.
alaturka, ala turka pril. ‰ital. alla turcaŠ
na turski na~in, prema turskom, isto~wa~kom
obi~aju.
alau`a, -e ` ‰ngr~. alachosyneŠ pokr. sitna
ki{a sa snegom, susne`ica, lapavica.
alauka, -e dat. i lok. alauci, gen. mn. alauka `
‰v. alau`aŠ pokr. 1. jak vetar sa snegom, me}ava.
2. alau`a (v.).
alaun, -a i alaun, -a m ‰nem. AlaunŠ stipsa. x
alaunski i alaunski.
96
alba2
alafranga, alafranka pril. ‰ital. alla fran-
caŠ zast. na francuski, tj. na evropski, zapad-
wa~ki na~in; up. alaturka.
Alah, -aha m, vok. Alahu ‰tur. Allah od ar. Al-
lahŠ naziv za Boga kod muslimana.
Alah, xele {anuhu v. xele {anuhu.
alahati v. alakati.
Alah versun i alahversun uzv.‰tur. Allah
versinŠ pokr. dabogda! dao Bog!
alahemanet uzv. ‰tur. Allaha emanet olaŠ pokr.
Bog te ~uvao! zbogom! (pozdrav).
alahimanet v. alahemanet.
alahraziola uzv. ‰tur. Allah, razi zadovo-
qan, saglasan, voqan, ola neka budeŠ pokr. neka
Bog da! Neka bi Bog odobrio (kao odgovor na
pozdrav ili ~estitku).
Alah rahmetile uzv. ‰tur. Allah rahme-
teyleyeŠ pokr. Bog mu se smilovao! Pokoj mu du-
{i!
alahselamet uzv. ‰tur. Allah selamet versinŠ
pokr. da ti je Bog na pomo}i!
alahualem = alalem pril. ‰ar. Allah-u-a’lam
Bog boqe znaŠ bogzna, sva je prilika.
Alahu-ekber uzv. ‰ar. Allah-u-akbarŠ Bog je
veliki (prve re~i ezana, tako|e kao uzvik ~u|e-
wa ili divqewa).
alaxa, -e `, gen. mn. alaxa ‰tur. alaca kumas
{areno platnoŠ pokr. pamu~na tkanina sa utka-
nim uzdu`nim prugama; mu{ka ili `enska ha-
qina od takve tkanine.
alaxak, ala~ka m, mn. ala~ci, gen. mn. alaxaka
‰tur. alacakŠ pokr. potra`ivawe od du`nika, ono
{to se ima primiti.
alaxi prid. indekl. ‰v. alaxaŠ pokr. od alaxe
(v.); {aren.
ala{, -a{a m ‰ma|. allasŠ pokr. skela (za pre-
voz preko reke).
ala{a, -e `, gen. mn. ala{a ‰tur. alasaŠ pokr. 1.
~opor mladih kowa. 2. fig. ruqa, gomila.
alba1, -e `, gen. mn. albi i alba ‰lat. albus beoŠ
1. {iroka bela ode`da s dugim rukavima koju
nosi katoli~ki sve{tenik prilikom mise. 2.
ist. rimska dowa bela tunika.
alba2, -e `, gen. mn. albi i alba ‰prov. alba zo-
raŠ kwi`. trubadurska qubavna pesma koja se
pevala u rano jutro, obada (v.).
albanizacija
albanizacija, -e ` ‰v. albanski, -izacijaŠ
pol. 1. proces {irewa albanskog etni~kog pro-
stora potiskivawem drugih naroda (Kosova i
Metohije). 2. ist. samoizolacija (ob. dr`avna,
kao u vreme vladavine Envera Hoxe u Albaniji
u drugoj polovini XX veka).
albanolog, -a m, mn. albanolozi, gen. mn. alba-
nologa ‰v. -logŠ stru~wak za albanologiju (v.).
albanologija, -e ` ‰v. -logijaŠ prou~avawe
albanskog jezika, kwi`evnosti i kulture.
albanski, -a, -o ‰Alban(ija), srp. -skiŠ koji
se odnosi na Albaniju i Albance (jezik).
albatros, -a m, mn. -i ‰engl. albatross, od port.
alcatraz, neizvesnog poreklaŠ zool. velika bela
ptica ju`nih mora.
alba{~a, -e `, gen. mn. alba{~i ‰tur. al bahüe,
v. al, ba{~aŠ pokr. ba{ta sa mnogo crvenog cve-
}a; ru`i~wak.
albedo, -a m ‰lat. albedo od albus beo, sjajanŠ
fiz. mo} odbijawa svetlosti; odnos odbijawa
svetlosti sa nekog tela prema koli~ini pri-
mqene (ob. Sun~eve) svetlosti.
albiber, -a m ‰v. alŠ pokr. crveni biber.
albigenzi v. albi`anac.
albi`anac, -nca m, mn. albi`anci, gen. mn.
albi`anaca ‰srlat. albigensis, po gradu Albiju u
ju`noj FrancuskojŠ ist. pripadnik hri{}an-
ske sekte u Francuskoj u XII i XIII veku,
sli~ne na{im bogumilima, u sukobu s papom i
Katoli~kom crkvom.
albin, -ina m, mn. albini, gen. mn. albina =
albino, albina m ‰port. albino od lat. albus beo:
prvobitno naziv za crnce svetle ko`eŠ ~ovek
ili `ivotiwa sa obele`jima albinizma (v.). x
albinski.
albinizam, -zma m ‰v. albinŠ 1. med. nedosta-
tak pigmenta melanina usled ~ega je ko`a (a i
kosa) takvih bolesnika bela, a wihov imuni-
tet smawen. 2. bot. odsustvo hlorofila kod bi-
qaka, {to izaziva gubitak zelenila.
albino = albin (v.).
albit, -ita m ‰lat. albus beoŠ miner. vrsta
mle~nobelog feldspata (glinenca), natri-
jum-aluminijum-silikat, upotrebqava se za
proizvodwu keramike.
album, -a m, mn. albumi, gen. mn. albuma i al-
bum, -uma m, mn. albumi, gen. mn. albuma ‰lat. al-
algebra
bum belina; bela tablicaŠ 1. kwiga, sveska za
sakupqawe fotografija, maraka, ise~aka iz
{tampe i sl. 2. lepo ukra{ena sveska za upisi-
vawe, spomenar. 3. umetni~ki, pesni~ki ili
muzi~ki zbornik. 4. jedna ili vi{e gramofon-
skih plo~a ili kaseta koje ~ine tematsku celi-
nu i koje se prodaju zajedno. 5. gramofonska
plo~a odnosno CD sa vi{e kompozicija.
albumen, -a m ‰lat. albumen belanceŠ 1. be-
lance. 2. belan~evina.
albumin, -ina m, mn. albumini, gen. mn. albu-
mina ‰v. albumenŠ hem. vrsta jednostavnih be-
lan~evina, nalazi se u jajetu, mleku, krvi i dr.
albuminat, -ata m ‰v. albumenŠ hem. spoj al-
bumina s drugom materijom.
albuminozan, -zna, -zno ‰nlat. albuminosus,
v. albumenŠ koji sadr`i belan~evinu, belan~e-
vinast.
albuminoidi, albuminoida m mn. ‰v. albu-
menŠ biol. grupa prirodnih organskih jediwe-
wa sli~nih belan~evinama.
albuminurija, -e ` ‰v. albumen, gr~. ouron mo-
kra}aŠ med. prisustvo belan~evina u mokra}i.
al-burunxuk, -a m ‰v. al, burunxukŠ pokr. ru-
`i~asta tanka prozirna tkanina.
alva i alva = halva (v.).
alvaluk = halvaluk (v.).
alvat = halvat (v.).
alvaxija = halvaxija (v.).
alveol, -ola m, mn. alveoli, gen. mn. alveola =
alveola, -e `, gen. mn. alveola ‰lat. alveolus, dem.
od alveus udubqeweŠ 1. {upqina, jamica. 2.
anat. le`i{te zuba u vilici. 3. anat. mehuri}i u
plu}ima u kojima se vr{i izmena gasova tokom
disawa. 4. }elije u p~eliwem sa}u.
alveola = alveol (v.).
alveolaran, -rna, -rno ‰v. alveolŠ 1. anat. ko-
ji se odnosi na alveole. 2. fon. koji se izgovara
dodirom jezika iza alveola predwih gorwih
zuba; alveolarni suglasnici su l, r, n.
alga, -e i alga, -e `, dat. i lok. algi/algi, gen.
mn. algi/algi ‰lat. algaŠ bot. svaka od raznih bi-
qaka bescvetnica bez korena i `ila koje `ive
u slatkim i slanim vodama; morska trava.
algebra, -e (uob. i algebra) ` ‰ar. al-gabr us-
postavqawe, sjediwavaweŠ mat. grana matema-
97
algebrist(a)
tike koja istra`uje odnose i svojstva brojeva,
brojnih izraza i jedna~ina, upotrebqavaju}i
slovne simbole umesto cifara. x algebarski
(uob. i algebarski).
algebrist(a), -e m, mn. algebristi ‰v. alge-
braŠ stru~wak za algebru.
-algija, -algi~an ‰v. algijaŠ kao drugi deo
re~i ozna~ava bol.
algija, -e `, gen. mn. algija ‰gr~. algos bolŠ
med. bol `ivaca, neuralgija.
-algi~an v. -algija.
algol, -a m ‰skr. od engl. algo(rithmic) l(angua-
ge) — algoritamski jezikŠ ra~. programski je-
zik u kome se podaci izra`avaju algebarskim
simbolima.
Algol, -ola m ‰ar. al ghul zloduhŠ astron. zve-
zda promenqivog sjaja u sazve`|u Perseja.
algolagnija, -e ` ‰gr~. algos bol, lagneia po-
`udaŠ psih. u`ivawe u bolu; up. mazohizam, sa-
dizam.
algolog, -a m, mn. algolozi, gen. mn. algologa
‰v. alga, -logŠ stru~wak za alge.
algologija, -e ` ‰v. alga, -logŠ nau~no istra-
`ivawe algi.
algonkij, -a i algonkijum, -a m ‰po Indi-
jancima iz algonkinske jezi~ke grupe, koji su
`iveli u oblasti Velikih jezera i u KanadiŠ
geol. mla|i period prekambrijuma (v.) u kome se
javqaju rani oblici `ivota.
algoritam, -tma m ‰od Al-Hvarizmi, nadi-
mak Muhameda ibn Muse, arapskog matemati-
~ara iz IX veka, ukr{teno sa gr~. arithmos brojŠ
1. postupak ra~unawa za re{avawe odre|enog
problema, po odre|enom redosledu. 2. ra~. lo-
gi~ki niz operacija koje treba da izvr{i kom-
pjuterski program.
algoritamski, -a, -o ‰v. algoritamŠ koji se
odnosi na algoritam. y algoritamski jezik
svaki programski jezik koji probleme re{ava
algoritmima; v. algol.
algospazam, -zma m ‰gr~. algos bol, spasmos
gr~Š med. bolni gr~ mi{i}a.
algofilija, -e ` ‰gr~. algos bol, v. -filijaŠ
psih. u`ivawe u telesnom bolu.
algofobija, -e ` ‰gr~. algos bol, v. -fobijaŠ
psih. preterani strah od bola.
98
alegorizirati
algrafija, -e ` ‰skr. od aluminijum, v. gra-
fijaŠ tipogr. metod ravnog {tampawa na alumi-
nijumskoj plo~i.
alderman, -a m, mn. -i ‰engl. aldermanŠ ~lan
op{tinskog ve}a u anglosaksonskim zemqama,
odbornik.
aldehid, -ida m, mn. aldehidi, gen. mn. alde-
hida ‰skr. od lat. al(cohol) dehyd(rogenatum), al-
kohol li{en vodonikaŠ hem. zajedni~ki naziv
za organska jediwewa koja nastaju oksidacijom
primarnih alkohola.
aldine, aldina ` mn. ‰lat. (litterae) aldinaeŠ
tip slova koja je upotrebqavao mleta~ki
{tampar Aldo Manucio (1450–1515); kwige
{tampane tim slovima.
aldov, -ova m, mn. aldovi, gen. mn. aldova ‰ma|.
ald blagoslovitiŠ pokr. `rtva.
aldovan, -vna, -vno ‰v. aldovŠ pokr. koji se
odnosi na `rtvu, `rtven.
aldovati, -ujem nesvr{. ‰v. aldovŠ pokr. `r-
tvovati.
aldoma{, -a m = alduma{, -a m ‰ma|. aldo-
masŠ pokr. ~a{}ewe (ob. pi}e) koje ~ini kupac
posle kupovine; napojnica.
aldum prid. indekl. ‰tur. ald›m zlatoŠ pokr.
zlatan.
alduma{ v. aldoma{.
aleat v. ajalet.
aleatiko, aleatika m ‰ital. aleaticoŠ vrsta
slatkog vina iz Toskane.
aleatoran, -rna, -rno ‰lat. aleatorius od alea
kocka, slu~ajŠ slu~ajan, nasumi~an, proizvo-
qan.
aleatorika, -e `, dat. i lok. aleatorici ‰v.
aleatoranŠ muz. na~in komponovawa u modernoj
muzici u kome se izbor nota prepu{ta slu~aju.
x aleatori~ki.
alev, -a, -o = ‰od al, v.Š jasnocrven. y aleva
paprika crvena paprika, obi~no tucana.
alevast, -a, -o ‰v. alevŠ crvenkast.
alegat, -ata m ‰lat. allegatumŠ prav. navedeno
mesto; pravni spis na koji se poziva.
alegacija, -e ` ‰lat. allegatioŠ prav. 1. navod,
citat; pozivawe na neki spis ili ~iwenicu. 2.
izjava, tvrdwa.
alegorizirati = alegorisati (v.).
alegorija
alegorija, -e ` ‰gr~. allegorein slikovito go-
voritiŠ 1. pripovedawe koje se slu`i metafo-
rom da bi izrazilo neku op{tu ili apstraktnu
ideju. 2. simboli~na slika neke ideje, npr. sr-
ce probodeno strelom kao alegorija zaqubqe-
nosti. x alegorijski i alegori~an (v.).
alegorika, -e `, dat. i lok. alegorici ‰v. ale-
gorijaŠ na~in izra`avawa u alegorijama.
alegorisati, -i{em = alegorizirati, ale-
goriziram, 3. l. mn. alegoriziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. alegorijaŠ slu`iti se alegorijama;
govoriti slikovito, uvijeno.
alegorist(a), -e m, mn. alegoristi ‰v. alego-
rijaŠ kwi`. pisac koji se slu`i alegorijama.
alegori~an, -~na, -~no ‰v. alegorijaŠ koji je
izra`en u alegorijama, prikazan simboli~no.
alegreto pril. ‰ital. allegretto, dem. od alle-
groŠ muz. umereno brzo, malo sporije od alegra.
alegreto, -a m ‰ital. allegretto, dem. od allegroŠ
muz. umereno brz stav kompozicije.
alegro pril. ‰ital. allegro veseoŠ muz. dosta
brzo, `ivahno, veselo.
alegro, -a m ‰ital. allegro veseoŠ muz. brz ko-
mad ili stav u brzom tempu.
alegro asai, alegro viva~e, alegro |oko-
zo, alegro kon brio, alegro kon moto, alegro
kon fuoko, alegro maestozo, alegro ma non
tropo, alegro moderato, alegro non tanto, v.
allegro.
aleja, -e ` ‰fr. alleeŠ 1. ulica ili put oivi-
~en drve}em i drugim zelenilom. 2. drvored.
alejkum(u)-selam uzv. ‰ar. ‘alaykum-u-ssa-
lam vama neka je pozdravŠ otpozdrav na pozdrav
selam alejkum (v.).
alejhilane, -eta s ‰tur. aleyhillane od ar.
‘alayh-i-lla’naŠ |avo, ne~astivi.
alejhiselam, skr. s. ‰ar. ‘alayh-i-ssalamŠ 1.
neka je blagosloven: dodatak iza imena musli-
manskih i drugih verovesnika: Muhamed alej-
hiselam, Isa (Isus) alejhiselam. 2. u samo-
stalnoj upotrebi, s velikim po~etnim slovom
Alejhiselam = Muhamed.
aleksandrinac, -nca m, mn. aleksandrinci,
gen. mn. aleksandrinaca ‰fr. alexandrin, po sta-
rofrancuskom epu iz XII veka Roman d’Ale-
xandre, koji je pisan tim stihomŠ kwi`. dvanae-
alergen
sterac, stih od 12 slogova sa cezurom u sredi-
ni; naj~e{}i stih francuske poezije.
aleksandrinizam, -zma m ‰od Aleksandri-
jaŠ 1. duh i stil aleksandrijske, helenisti~ke
kulture u posledwa tri veka pre nove ere. 2.
dekadencija, izve{ta~enost, rafiniranost u
umetnosti.
aleksandrit, -ita m ‰po ruskom caru Alek-
sandru IŠ miner. vrsta hrizoberila (v.), ceni se
kao dragi kamen.
aleksija, -e ` ‰gr~. a-, lexis ~itaweŠ med. gu-
bitak sposobnosti ~itawa usled o{te}ewa ve-
likog mozga.
alektriomantija, -e ` ‰gr~. alektryon petao,
v. -mantijaŠ vra~awe po kukurikawu petlova.
alektriomahija, -e ` ‰gr~. alektryon petao,
mache borbaŠ borba petlova, omiqena zabava
kod starih Grka i drugih naroda.
alel, -a = alelomorf, -a m, mn. -i ‰gr~. allelon
uzajamno, jedan drugoga, morphe oblikŠ biol. je-
dan od dva gena koji zauzimaju isto mesto u
hromozomu, a dovode do razli~itog razvoja da-
tog obele`ja.
alelomorf = alel (v.).
alelomorfan, -fna, -fno ‰v. alelomorfŠ
koji ima osobine alelomorfa; uzajamno zamen-
qiv, alternativan.
aleluja v. aliluja.
alem, -a m ‰tur. alem od ar. ‘alam znak, sim-
bol, zastavaŠ 1. dragi kamen; dijamant. 2. fig.
dragocenost, izuzetna vrednost.
alem, -a m ‰tur. alem od ar. ’alamŠ pokr. svet; z
butum alem ceo svet.
alemana i alemanka v. alamanka.
alemanda, -e ` ‰fr. (danse) allemande ne-
ma~ki plesŠ muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu, ~esta
u muzici XVI–XVIII veka.
alemdar, -ara m, vok. alemdaru i alemdare,
mn. alemdari, gen. mn. alemdara ‰tur. alemdar od
ar. ‘alam zastava i pers. dar ima, dr`iŠ zastav-
nik, barjaktar.
alen, -a, -o ‰v. alŠ pokr. ru`i~ast.
alergen, -ena m, mn. alergeni, gen. mn. alerge-
na ‰v. alergija, -genŠ med. supstancija koja iza-
ziva alergiju.
99
alergija
alergija, -e ` ‰gr~. allos drugi, ergon rad, de-
loŠ 1. med. preosetqivost organizma, reakcija
koja se ispoqava promenama na ko`i, stezawem
bronhija i drugim simptomima. 2. fig. odboj-
nost, nepodno{qivost prema nekome ili ne-
~emu.
alergi~an, -~na, -~no ‰v. alergijaŠ med. koji
pati od alergije; z alergi~an na nekoga, ne-
{to koji ne podnosi nekoga, ne{to, koji ose}a
odbojnost prema nekome, ne~emu.
alergolog, -a m, mn. alergolozi, gen. mn. aler-
gologa ‰v. alergija, -logŠ med. lekar specijali-
sta za alergologiju.
alergologija, -e ` ‰v. alergija, -logijaŠ med.
grana medicine koja se bavi istra`ivawem i
le~ewem alergije.
alergolo{ki, -a, -o ‰v. alergologŠ koji se
odnosi na alergologe ili alergologiju.
alertor, -a m ‰fr. alerter uzbuniti, alarmi-
ratiŠ ure|aj na lokomotivi koji se mora priti-
snuti svakih 18 sekundi, kao kontrola da su
ma{inovo|a i wegov pomo}nik budni.
aleuromantija, -e ` ‰gr~. aleuron bra{no, v.
-mantijaŠ proricawe na osnovu bra{na koje se
prinosilo na `rtvu.
aleurometar, -tra m, mn. aleurometri, gen.
mn. aleurometara ‰gr~. aleuron bra{no, v. -me-
tarŠ instrument za ispitivawe kvaliteta bra-
{na.
aleuron, -ona m ‰gr~. aleuron bra{noŠ bot. be-
lan~evinasta materija u `itu i semewu.
alef, -a m ‰hebr. alephŠ prvo slovo hebrejskog
i feni~anskog alfabeta; up. alfa.
alibi, -ija m, mn. alibiji, gen. mn. alibija
‰lat. alibi drugde, na drugom mestuŠ 1. prav. dokaz
da je okrivqeni u vreme nekog krivi~nog dela
bio na drugom mestu. 2. izgovor, isprika.
aligator, -a m, mn. -i ‰engl. alligator od {p. el
lagarto gu{terŠ zool. vrsta krokodila s kratkom
wu{kom, `ivi u rekama i mo~varama u SAD,
Kini, Australiji. x aligatorski.
aligacioni, -a, -o ‰lat. alligatio me{avinaŠ
u y aligacioni ra~un trg. ra~un za pronala-
`ewe odnosa u kome treba izme{ati dve vrste
robe razli~itih cena da bi se dobila sredwa
vrsta po unapred odre|enoj ceni.
100
alimentacija
alizarin, -ina m ‰{p. alizari od ar. al-’a{arahŠ
hem. crvena boja prvobitno dobijana iz korena
bro}a, danas se dobija sinteti~ki.
alijansa, -e ` ‰fr. allianceŠ savez; udru`iva-
we; bra~na veza. y Sveta alijansa ist. savez
sklopqen izme|u Rusije, Austrije i Pruske
1815. godine.
alijas pril. ‰lat. alias u drugo vreme, na dru-
gi na~inŠ 1. druk~ije nazvan, tako|e poznat kao:
upotrebqava se ispred pseudonima ili jednog
od dva imena iste li~nosti. 2. ra~. alternativna
adresa elektronske po{te ili servera.
alijenabilan, -lna, -lno ‰nlat. alienabilis od
alienus tu|Š otu|iv.
alijenacija, -e ` ‰nlat. alienatio od alienus
tu|Š 1. otu|ivawe, otu|ewe. 2. psih. du{evna
otu|enost, rastrojstvo, ose}aj nelagodnosti i
bespomo}nosti.
alijenirati, alijeniram, 3. l. mn. alijeni-
raju sv{. i nesvr{. ‰nlat. alienare od alienus tu|Š
otu|i(va)ti; preneti, prenositi (svojinu) na
drugoga.
alikvantan, -tna, -tno ‰lat. aliquantus neki,
poprili~anŠ mat. ka`e se o broju koji je deo ve-
}eg broja, ali ovaj nije deqiv wime bez ostat-
ka, npr. 8 je alikvantni deo broja 25; up. ali-
kvotan.
alikvota, -e ` ‰lat. aliquot nekolikoŠ mat.
broj koji se sadr`i u nekom ve}em broju bez
ostatka.
alikvotan, -tna, -tno ‰v. alikvotaŠ mat. koji
se sadr`i u ve}em broju bez ostatka; up. ali-
kvantan. y alikvotni tonovi (alikvoti)
muz. niz slabijih tonova koji se javqaju uz
osnovni ton i daju mu karakteristi~nu boju i
puno}u; harmonski, gorwi tonovi.
aliluja i aliluj uzv. ‰gr~. halleluiah od hebr.
hallelu yah hvalite JehovuŠ rel. 1. hvalite Boga,
pripev u crkvenim pesmama. 2. m indekl. uzvik
radosti; pesma u slavu Boga.
alim, -a m, mn. -i ‰tur. alim iz ar.Š pokr. obra-
zovan ~ovek, u~ewak.
alimentaran, -rna, -rno ‰lat. alimentariusŠ
koji se odnosi na hranu; prehrambeni. y ali-
mentarna intoksikacija med. trovawe hranom.
alimentacija, -e ` ‰lat. alimentatio hraweweŠ
1. ishrana. 2. novac koji se po sudskoj odluci mo-
alimenti
ra pla}ati za izdr`avawe dece, ili bra~nom
drugu posle razvoda. x alimentacioni.
alimenti, alimenata m mn. ‰lat. alimentum
hranaŠ v. alimentacija (2).
alimentirati, alimentiram, 3. l. mn. ali-
mentiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alimentareŠ
(is)hrawivati, snabde(va)ti hranom; pothra-
wivati, potpomo}i, potpomagati, izdr`avati.
a limine pril. ‰lat. a limine s pragaŠ odmah,
otprve, odlu~no.
alimfocitoza, -e ` ‰gr~. a-, v. limfocitŠ
med. nedostatak limfocita u krvi.
alineja, -e i alineja, -e ` ‰lat. a linea od li-
nijeŠ 1. nov red, po~etak pasusa. 2. stav, stavka
(deo ~lana u zakonu).
alir, -ira m = alira, -e ` ‰fr. allureŠ pona-
{awe, dr`awe, vladawe.
alira = alir (v.).
alis prid. indekl. ‰tur. halisŠ pokr. ~ist, pra-
vi, istinski.
aliskaf, -a i aliskaf, -a m, mn -i ‰lat. ala
krilo, gr~. skaphe brodŠ pom. brod s krilima,
hidrokrilac.
aliteracija, -e ` ‰lat. ad- (v.), littera slovoŠ
kwi`. stilska figura, ponavqawe istih sugla-
snika u vi{e re~i u stihu. x aliterativan.
aliterirati = aliterisati (v.).
aliterisati, -i{em = aliterirati, ali-
teriram, 3. l. mn. aliteriraju svr{. i nesvr{. ‰v.
aliteracijaŠ (na)praviti aliteraciju.
alitirati, alitiram, 3. l. mn. alitiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. aliter naslagatiŠ tehn. presvu-
}i, prevla~iti metal materijom koja donekle
prodire u wega stvaraju}i tvrdu smesu.
alifati~an, -~na, -~no ‰gr~. aleiphar gen.
aleiphatos mast, mazivoŠ u y alifati~na jedi-
wewa hem. organska jediwewa u kojima su ato-
mi ugqenika povezani u vidu otvorenog lanca.
alica, -e `, gen. mn. alica ‰v. alŠ pokr. 1. krup-
na rana tre{wa svetlocrvene boje. 2. crvena
boja za {erbet i druge napitke.
alixija, -e m, vok. alixijo ‰tur. al›c› od almak
uzeti, kupitiŠ mu{terija; prosac.
ali{-veri{, -a i ali{-veri{, -i{a m
‰tur. alis-verisŠ 1. trgovina, pazar. 2. potajno do-
govarawe, {urovawe.
alkaloid
ali{kan = ali{kin (v.).
ali{kin = ali{kan prid. indekl. ‰tur.
al›skan od al›smak navi}i seŠ pokr. naviknut, na-
u~en, ve{t.
ali{ma, -e ` ‰tur. al›sma od al›smak navi}i
seŠ pokr. navikavawe, upu}ivawe (u ne{to).
ali{tisati, -i{em ‰tur. al›smakŠ pokr. na-
vi}i se, priu~iti se, izve{titi se.
alka, -e i alka, -e = halka, -e i halka, -e `,
dat. i lok. (h)alci i (h)alci, gen. mn. (h)alki i
(h)alki ‰tur. halka od ar. halqaŠ 1. prsten, kolut,
beo~ug. 2. metalni prsten na vratima, zvekir.
3. vite{ka igra ga|awa kopqem kroz alku
(Siwska ‹).
alkazar, -a m ‰{p. alcazar od ar. al qasr, od lat.
castrum tvr|avaŠ palata; dvorac mavarskih vla-
dara u [paniji.
Al Kaida i Al Kaida, -e ` (uob. i Al Kai-
da, -e) ‰ar. al qa’ida baza, logor, prvobitno prema
bazi za obuku islamskih boraca u blizini Xa-
lalabada u AvganistanuŠ pol. sveislamski po-
kret koji se bori za odbranu i {irewe islam-
skih vrednosti protiv zapadnih uticaja, slu-
`e}i se individualnim terorom, naj~e{}e uz
li~no `rtvovawe (bomba{i samoubice); oku-
pqa raznorodne teroristi~ke grupe koje pove-
zuje islamski fundamentalizam i ideja o na-
silnim metodama ostvarivawa ciqeva.
alkalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. alka-
lijŠ (u)~initi alkalnim.
alkalij, -a m ‰ar. al-qiliŠ so koja se dobija iz
pepela morskih biqaka, pota{a.
alkalije, alkalija ` mn. ‰v. alkalijŠ hidrok-
sidi ili oksidi alkalnih metala; supstance
koje neutrali{u kiselinu, baze.
alkalimetar, -tra m, mn. alkalimetri, gen.
mn. alkalimetara ‰v. alkalij, -metarŠ hem. in-
strument za alkalimetriju.
alkalimetrija, -e ` ‰v. alkalij, -metrijaŠ hem.
merewe koli~ine alkalija u nekom rastvoru.
alkalni, -lna, -lno ‰v. alkalijŠ hem. koji
ima osobine alkalija, bazni, lu`nat. y alkal-
ni metali jednovalentni elementi iz prve
grupe periodnog sistema (litijum, natrijum,
kalijum, rubidijum, cezijum, francijum).
alkaloid, -ida m ‰v. alkalijŠ hem. naziv za
organska jediwewa biqnog porekla, bazne re-
101
alkan
akcije, ve}inom otrovna, poneka lekovita, kao
{to su kofein, nikotin, atropin itd.
alkan, -ana m ‰alk(alij), v. -anŠ hem. zajed-
ni~ki naziv za zasi}ene ugqovodonike (for-
mula CnH2n+2) koji ne poseduju vi{estruke ve-
ze me|u atomima ugqenika (metan, etan, pro-
pan, butan, pentan, heksan itd.).
alkar, -ara m, vok. alkaru i alkare, mn. alka-
ri, gen. mn. alkara ‰v. alkaŠ takmi~ar u Siwskoj
alci. x alkarov i alkarev; alkarski.
alka-selcer, -a m ‰skr. od alkalij (v.), engl.
seltzer od nem. Selterser, v. seltersŠ farm. sred-
stvo koje se uzima posle preterivawa u jelu
ili pi}u.
alkast, -a, -o ‰v. alkaŠ koji je u obliku alke.
alkatmer, -a m, mn. -i ‰v. al, katmerŠ pokr. bot.
crveni karanfil.
alkejski, -a, -o ‰prema Alkeju, gr~. pesniku
iz VI veka pre n.e.Š koji pripada Alkeju, koji
poti~e od Alkeja. y alkejski stih naziv za od-
re|ene vrste gr~kih i latinskih stihova od 4,
5 ili 6 stopa; alkejska strofa strofa od dva
jedanaesterca, jednog deveterca i jednog dese-
terca.
alkermes, -a m ‰{p. alquermes od ar. al-qir-
mizŠ crvena boja za likere i slatki{e, dobija
se od va{i Coccus ilicis.
alkil, -ila m ‰v. alkoholŠ hem. jednovalentni
organski radikal izveden iz zasi}enih ugqe-
nih hidrata.
alkion, -ona m ‰gr~. alkyonŠ mitol. mitska
morska ptica za koju se verovalo da predskazu-
je sre}u.
alkmanski, -a, -o ‰prema Alkmanu, gr~. lir-
skom pesniku iz VII veka pre n.e.Š koji pripada
Alkmanu, koji poti~e od Alkmana y alkman-
ski stih stih od dva puta po dva daktila; alk-
manska strofa strofa od jednog heksametra i
jednog alkmanskog stiha.
alkov, -a = alkov(e)n, -a m ‰nem. Alkoven od
{p. alcoba, od ar. al-qubba svod, lukŠ 1. udubqe-
we u zidu ili zavesom ogra|eni deo sobe za
krevet. 2. lo`nica.
alkov(e)n = alkov (v.).
al-koran = al-kuran v. Kuran.
102
almasija
alkotest, -a m, mn. alkotestovi ‰skr. od alko-
hol, v. testŠ ure|aj za utvr|ivawe koli~ine al-
kohola u organizmu, naro~ito kod voza~a.
alkohol, -a i alkohol, -a m ‰ar. al-kuhl anti-
monski pra{ak, potom primeweno na te~nosti
dobijene destilacijomŠ 1. hem. op{ti naziv za
jediwewa ugqovodonika u spoju s jednom ili
vi{e hidroksilnih grupa. 2. etil-alkohol,
etanol, S2N5ON: bezbojna, zapaqiva i ispar-
qiva opojna te~nost. 3. alkoholno pi}e. x al-
koholni i alkoholni.
alkoholizam, -zma m ‰v. alkoholŠ zavisnost
od alkohola, hroni~no trovawe alkoholnim
pi}ima.
alkoholizirati = alkoholizovati (v.).
alkoholizovati, -ujem = alkoholizirati,
alkoholiziram, 3. l. mn. alkoholiziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. alkoholŠ 1. uneti, unositi (u {to)
alkohol, zasi}ivati alkoholom. 2. alkoholi-
zovati se = alkoholizirati se oda(va)ti se
alkoholnim pi}ima, posta(ja)ti alkoholi~ar.
alkoholi~ar, -a m ‰v. alkoholŠ zavisnik od
alkohola, hroni~ni pijanac.
alkoholi~arka, -e `, dat. i lok. alkoholi-
~arki, gen. mn. alkoholi~arki ‰v. alkoholŠ `ena
alkoholi~ar.
alkoholometar, -tra m, mn. alkoholometri,
gen. mn. alkoholometara ‰v. alkohol, -metarŠ
sprava za merewe koli~ine alkohola u pi}u.
al-kuran = al-koran v. Kuran.
almaz, -aza m ‰rus. almaz ili tur. elmaz, od ar.
almas, iz gr~.Š = alem (v.); dragi kamen, dija-
mant. x almazan.
almazli prid. indekl. = almazan, -zna, -zno ‰v.
almazŠ ukra{en dragim kamenom; dijamantski.
alma mater v. alma mater.
almanah, -a m, mn. almanasi, gen. mn. almana-
ha ‰srlat. almanachus, arapskog ili mo`da
gr~kog poreklaŠ 1. povremeni ili godi{wi
spis s prilozima vi{e autora; zbornik. 2. ist.
astronomski kalendar za upotrebu u astrolo-
giji.
almandin, -ina m ‰po gradu Alabanda u Ma-
loj AzijiŠ miner. crvenoqubi~asti granat, vr-
sta dragog kamena.
almasija, -e ` ‰tur. elmasiye od elmas, up. al-
mazŠ pokr. vrsta slatkog `elatina.
almemar
almemar, -ara m ‰hebr. almemar od ar. al-min-
bar govornicaŠ propovedaonica u sinagogi.
almoraham, -a m ‰ar.Š prvi mesec u godini
po arapskom kalendaru.
alo = halo (v.).
alo- pref. ‰gr~. allos drugiŠ u slo`enicama
zna~i druk~iji, razli~it, ino-, ili ozna~ava
jednu od mogu}ih varijanata.
alov, -ova m, mn. -i ‰ma|. haloŠ velika re~na
ribarska mre`a.
alovit, -a, -o ‰v. alaŠ nalik na alu; plaho-
vit, silovit, pomaman.
alogamija, -e ` ‰v. alo-, gametŠ biol. oplod-
wa izme|u gameta koji se nisu razvili na istoj
jedinki, heterogamija.
alogen, -a, -o ‰v. alo-, gr~. genos rodŠ drugog
porekla, druge narodnosti, inorodan.
alogizam, -zma m, alogizmi, gen. mn. alogiza-
ma ‰gr~. a-, v. logikaŠ nelogi~nost, nedostatak
logi~nosti.
alogija, -e ` ‰gr~. alogiaŠ nerazumnost, be-
smisao.
alogi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. logi~anŠ ko-
me nedostaje logika, nelogi~an.
alogi~nost, -osti ` ‰v. alogi~anŠ nedosta-
tak logike, nelogi~nost.
aloglot, -a m, mn. -i ‰v. alo-, gr~. glotta jezikŠ
osoba koja govori nekim drugim jezikom; pri-
padnik jezi~ke mawine. x aloglotski.
alograf, -a m, mn. -i ‰v. alo-, gr~. graphein pi-
satiŠ 1. tu| rukopis; tu| potpis. 2. lingv. druk-
~iji, varijantni oblik grafeme (v.). x alograf-
ski.
alodijum, -a (i alodij, -a) m ‰srlat. allodium
od frana~kog al sav, od imovinaŠ ist. nasledno
imawe van plemi}kog poseda, kojim je vlasnik
mogao slobodno da raspola`e. x alodijalan.
aloin, -ina m ‰v. alojŠ gorki sastojak li{}a
aloje.
aloj, a m = aloja, -e (uob. aloja, -e) ` ‰gr~.
aloeŠ 1. bot. tropska ukrasna biqka iz porodice
qiqana. 2. farm. osu{eni sok aloje, upotre-
bqava se kao lek.
aloja = aloj (v.).
alokacija, -e ` ‰lat. allocatio od locus mestoŠ
1. sme{tawe, raspore|ivawe; dozna~ivawe. 2.
alosati se
ekon. odobravawe (ra~una, tro{kova); dodela
(zadu`ewa, sredstava).
alokvijum (i alokvij) = alokucija (v.).
alokucija, -e ` ‰lat. allocutio od ad (v.) i lo-
qui govoritiŠ 1. oslovqavawe, obra}awe. 2.
kratka beseda, pozdravna re~; govor kojim se
papa obra}a zboru kardinala.
alolalija, -e ` ‰v. alo-, gr~. lalia govor, br-
bqaweŠ pravqewe oma{ki u govoru, pogre{an
govor.
alometrija, -e ` ‰v. alo-, -metrijaŠ biol. po-
java nejednake brzine rastewa pojedinih delo-
va organizma kod `ivotiwa ili biqaka.
alomorf, -a m, mn. alomorfi, gen. mn. alo-
morfa ‰v. alo-, gr~. morphe oblikŠ 1. lingv. vari-
janta morfeme uslovqena kontekstom (npr.
bes- u beskraj, be{- u be{~a{}e, alomorfi od
bez-). 2. miner. ma koji od razli~itih kristal-
nih oblika supstance istog hemijskog sastava.
x alomorfan.
alomorfizam, -zma m ‰v. alomorfŠ miner. po-
stojawe alomorfa; razli~itost kristalnih
oblika kod supstanci istog hemijskog sastava.
alomorfija, -e ` ‰v. alomorfŠ v. alotropija.
alon`, -a m ‰fr. allongeŠ 1. produ`etak, na-
stavak, dodatak. 2. papir koji se lepi na meni-
cu ako na woj nema dovoqno mesta za potpise.
alonim, -a i alonim, -ima m ‰v. alo-, -onimŠ
pseudonim koji je istovremeno ime drugog po-
znatog ~oveka.
alopat, -a m, mn. alopati, gen. mn. alopata ‰v.
alo-, gr~. pathos patwa, trpqewe, bolestŠ med.
lekar koji le~i pomo}u alopatije, pristalica
alopatije. x alopatski.
alopatija, -e m ‰v. alopatŠ med. le~ewe leko-
vima koji imaju suprotno dejstvo od bolesti;
up. homeopatija.
alopecija, -e (i alopekija, -e) ` ‰gr~. alope-
kia lisi~ja {ugaŠ med. oboqewe koje izaziva de-
limi~no }elavqewe, opadawe kose u vidu kru-
`nih poqa; up. psiloza.
aloplastika, -e `, dat. i lok. aloplastici ‰v.
alo-, plastikaŠ med. zamewivawe izgubqenog
dela tela neorganskim materijalima.
alosati se, -{em se ‰v. alosijaŠ pokr. pretera-
no se ugojiti, raskrupwati se, izobli~iti se.
103
alosija
alosija, -e ` ‰v. alaŠ pokr. suvi{e krupna
osoba, grdosija.
alotigen, -a, -o i alotigen, -a, -o ‰gr~. allot-
hi drugde, genos rodŠ koji je nastao drugde.
alotman, -ana m, mn. altomani, gen. mn. alto-
mana ‰engl. allotment, izgovoreno prema fr.Š
ugovor kojim hotel stavqa na raspolagawe put-
ni~koj agenciji odre|en broj le`aja, apartma-
na ili pansiona.
alotrija, -e ` ‰nem. Allotria od gr~. allotrios
tu|, stranŠ 1. {ale, ludorije; neumesne ili ne-
pristojne izjave. 2. sporedne stvari, tri~arije.
alotriofagija, -e ` ‰gr~. allotrios tu|, pha-
gein jestiŠ med. bolesna sklonost ka jedewu ne-
jestivih stvari.
alotropija, -e ` ‰v. alo-, gr~. tropos obrt,
okret, na~inŠ 1. hem. svojstvo nekih elemenata
da se pojavquju u vi{e oblika, npr. ugqenik
kao ugaq, grafit, dijamant. 2. lingv. postojawe
dubleta (v.); istovremeno postojawe razli~i-
tih re~i istog porekla. x alotropan i alo-
tropski.
alotrofija, -e ` ‰v. alo-, gr~. trophe hranaŠ v.
heterotrofija.
alofan, -ana m ‰v. alo-, -fanŠ miner. materija
koja nastaje tro{ewem silikatnih minerala.
alofon, -a m, mn. alofoni, gen. mn. alofona
‰v. alo-, gr~. phone glasŠ lingv. kombinatorna va-
rijanta foneme (v.), npr. razli~it izgovor fo-
neme n u Ana i u Anka.
alohroizam, -zma m ‰v. alohroi~anŠ mewa-
we, prelivawe boja.
alohroi~an, -~na, -~no ‰gr~. allochroos koji
je promewene bojeŠ koji mewa boje, koji se pre-
liva.
alohton, -a, -o ‰v. alo-, gr~. chthon zemqaŠ ko-
ji je poreklom iz inostranstva; supr. autohton.
alocirati, alociram, 3. l. mn. alociraju
nesvr{. i svr{. ‰srlat. allocare, lat. ad- + locare,
smestiti, od locus , mestoŠ. raspodeliti odre-
|eni resurs, npr. ra~unarsku memoriju.
alpaka1, -e `, dat. i lok. alpaki, gen. mn. alpa-
ka ‰{p. alpaca iz indijanskog jezika ajmaraŠ 1.
zool. vrsta lame s dugom dlakom, gaji se kao do-
ma}a `ivotiwa u Peruu i Boliviji. 2. vuna od
alpake; tkanina od te vune.
104
altamirski
alpaka2, -e `, dat. i lok. alpaki ‰neizvesnog
poreklaŠ legura bakra, cinka i nikla sli~na
srebru; novo srebro, pakfong (v.).
al pari i al pari (uob. al pari) ‰ital. al pa-
riŠ 1. prid. indekl. jednak, iste vrednosti; finans.
kome je nominalna vrednost jednaka stvarnoj. 2.
pril. ravnopravno, na ravnoj nozi.
alpijski v. alpski.
alpin = alpinac (v.).
alpinac, -nca m, mn. alpinci, gen. mn. alpi-
naca = alpin, -a m, mn. alpini, gen. mn. alpina
‰lat. AlpinusŠ 1. stanovnik Alpa, alpski gor-
{tak. 2. pripadnik specijalnih planinskih
jedinica u nekim vojskama. 3. skija{ koji se
takmi~i u alpskim disciplinama.
alpinizam, -zma m ‰fr. alpinismeŠ pewawe
na Alpe, istra`ivawe Alpa; planinarstvo
uop{te.
alpinist(a), -e m, mn. alpinisti ‰fr. alpini-
steŠ onaj ko se bavi alpinizmom, planinar.
alpinistika, -e `, dat. i lok. alpinistici
‰v. alpinistŠ v. alpinizam.
alpinistkiwa,-e ` ‰v. alpinistŠ `ena al-
pinista, planinarka.
alpinski ‰lat. AlpinusŠ v. alpski.
alpinum, -a m ‰lat. alpinumŠ botani~ka ba-
{ta sa alpskim biqkama; ve{ta~ki bre`uqak
zasa|en alpskim biqkama.
alpski, -a, -o koji se odnosi na Alpe, koji
pripada Alpima. y alpske discipline sp.
takmi~arske skija{ke discipline (spust, sla-
lom, veleslalom, superveleslalom); alpska
kombinacija sp. kombinovano skija{ko tak-
mi~ewe u spustu i slalomu.
alrauna, -e ` ‰nem. AlrauneŠ koren mandrago-
re, po izgledu sli~an ~oveku; upotrebqavao se
kao afrodizijak, ili kao uspavquju}e sredstvo.
alster v. ulster.
alt, -a m, mn. altovi, gen. mn. altova ‰ital. alto
visokŠ muz. 1. `enski ili de~a~ki glas dubqi od
soprana. 2. peva~ica takvog glasa. 3. instru-
ment s dubqim opsegom tonova od uobi~ajenog
(alt-saksofon, alt-klarinet i sl.). x altovski.
altamirski, -a, -o ‰po pe}ini Altamira u
[paniji, gde su na|eni crte`i preistorij-
skih qudiŠ koji pripada Altamiri, koji je iz
altan1
Altamire. y altamirsko doba geol. starije ka-
meno doba.
altan1 v. altana.
altan2 v. altin.
altana, -e `, gen. mn. altana ‰ital. altana od al-
to visokŠ arhit. 1. izbo~eni balkon na gorwim
spratovima zgrade, doksat. 2. lo|a ili pavi-
qon na vrhu zgrade u obliku torwa.
alt-daj~ v. alt-doj~.
alt-doj~ prid. indekl. ‰nem. altdeutsch staro-
nema~kiŠ um. u staronema~kom stilu (o name-
{taju), u stilu nema~ke renesanse.
alteracija, -e ` ‰nlat. alteratio od lat. alter
drugiŠ 1. promena, izmena (ob. nagore), preina-
~ewe, izopa~ewe. 2. muz. povi{ewe ili sni`e-
we za pola tona (bele`i se povisilicom odno-
sno snizilicom).
alter ego, -a m ‰lat. alter ego drugo jaŠ prisni
prijateq, dvojnik; nezamenqivi pomo}nik, za-
stupnik ili istomi{qenik.
alterirati, alteriram, 3. l. mn. alteriraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. alterare od alter drugiŠ mewa-
ti, preina~iti, izopa~avati.
alterkacija, -e ` ‰lat. altercatioŠ prepirka,
raspra, sva|a.
alternativa, -e ` ‰v. alternativanŠ 1. izbor
izme|u dveju mogu}nosti. 2. jedna od dveju mo-
gu}nosti. 3. drugi na~in delovawa ili stvara-
wa, razli~it od op{teprihva}enog (u umetno-
sti, nauci, medicini, politici); nepr. tri, ~e-
tiri alternative, pet alternativa itd.
alternativan, -vna, -vno ‰nlat. alternativus
od lat. alternare, v. alterniratiŠ 1. naizmeni-
~an. 2. koji predstavqa drugu mogu}nost, koji
postoji pored onoga {to je slu`beno priznato.
y alternativna medicina med. le~ewe pri-
rodnim sredstvima, biqem, akupunkturom,
tradicionalnim narodnim lekovima i sl.; al-
ternativna kultura soc. na~in `ivota, odeva-
wa, umetni~kog stvarawa, razli~it od onoga
{to se priznaje u gra|anskom dru{tvu.
alternativac, -vca m, mn. alternativci, gen.
mn. alternativaca ‰v. alternativanŠ `arg. 1.
pripadnik alternativnog politi~kog pokreta,
opozicionar. 2. onaj koji se bavi alternativ-
nom medicinom, vidar.
altruist(a)
alternator, -a m, mn. -i ‰nlat. alternator, v. al-
terniratiŠ fiz. generator naizmeni~ne struje.
alternacija, -e ` ‰lat. alternatioŠ 1. smewiva-
we, razmewivawe, uzajamna zamena. 2. pozor. po-
stojawe dva glumca (ili peva~a) koji tuma~e
istu ulogu; glumac (peva~) koji zamewuje glav-
nog. 3. pojava dva glasa ili dveju glasovnih kom-
binacija u razli~itim oblicima iste re~i.
alternirati, alterniram, 3. l. mn. alterni-
raju nesvr{. ‰lat. alternare od alternus naizmeni-
~anŠ smewivati se, odmewivati se, naizme-
ni~no se pojavqivati u istoj funkciji.
alterum tantum v. alterum tantum.
altiluk, -a m, mn. altiluci, gen. mn. altiluka
‰tur. alt›l›k od alt› {estŠ ist. srebrni nov~i} kovan
u Osmanlijskom carstvu, vredan {est gro{a.
altimetar, -tra m, mn. altimetri, gen. mn. al-
timetara ‰lat. altus visok, v. -metarŠ sprava za
merewe visina, visinomer, ob. u letelicama.
altimetrija, -e ` ‰v. altimetarŠ ve{tina
merewa visine pomo}u instrumenata.
altin, -ina m, mn. altini, gen. mn. altina ‰tur.
alt›n zlatoŠ 1. zlatan novac u Osmanlijskom
carstvu, turski dukat. 2. nekada{wi srebrni
ili bakarni novac u Rusiji.
altiparmak, -a m, vok. altiparma~e, mn. al-
tiparmaci, gen. mn. altiparmaka ‰tur. alt› par-
mak {est prstijuŠ ~ovek sa {est prstiju na ru-
ci.
altipatlak, -a m, mn. altipatlaci, gen. mn.
altipatlaka ‰tur. alt› {est i patlar od patlamak
pucatiŠ revolver sa {est metaka.
altistkiwa, -e ` ‰v. altŠ muz. peva~ica koja
peva alt.
altokumulus, -a m, mn. -i ‰lat. altus visok, v.
kumulusŠ meteor. beli~ast ili sivkast oblak na
visini iznad dva kilometra.
altostratus, -a m, mn. -i ‰lat. altus visok, v.
stratusŠ meteor. razvu~en sloj oblaka sive ili
plavkaste boje, na visini iznad dva kilometra.
altruizam, -zma m ‰fr. altruisme prema ital.
altrui drugi, tu|Š spremnost da se pomogne dru-
gima, po`rtvovanost, nesebi~nost. x altrui-
sti~ki.
altruist(a), -e m, mn. altruisti (`. altru-
istkiwa, -e). ‰v. altruizamŠ nesebi~na osoba,
spremna da pomogne drugima.
105
altun
altun v. altin.
altuni prid. indekl. ‰tur. altuniŠ pokr. zlatne
boje, zlatast.
aluvijalan, -lna, -lno ‰v. aluvijumŠ geol. koji
je nastao talo`ewem re~nih nanosa, naplavni.
aluvijum, -a (i aluvij, -a) m ‰lat. alluvies na-
plavina, alluvio poplavaŠ 1. sloj zemqi{ta ko-
ji je nastao vodenim nanosima; up. eluvijum,
diluvijum. 2. geol. doba naplavina, najmla|e
geolo{ko doba, deo kvartara.
aludirati, aludiram, 3. l. mn. aludiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. alludereŠ ciqati, upu}ivati
na ne{to, natuknuti; indirektno govoriti o
~emu, praviti aluzije.
aluzija, -e ` ‰lat. allusio, up. aludiratiŠ in-
direktno ukazivawe, ciqawe na ne{to {to se
izri~ito ne spomiwe.
aluminijum, -a (i aluminij, -a) m ‰lat. alu-
men aluminis stipsaŠ hem. element, redni broj
13, simbol Al, srebrnastobeo metal, zbog ~vr-
stine i male te`ine mnogo se primewuje u teh-
nici. x aluminijumov (aluminijev) i alu-
minijski.
aluminoza, -e ` ‰v. aluminijumŠ med. bolest
koja se javqa usled udisawa aluminijumove
pra{ine.
aluminotermija, -e ` ‰v. aluminijum, gr~.
thermos topaoŠ zavarivawe pomo}u sagorevawa
aluminijumovog praha.
alumnat, -ata m, mn. alumnati, gen. mn. alum-
nata ‰lat. alumnus pitomacŠ vaspitni dom, vas-
pitni zavod; up. internat.
alunirati, aluniram, 3. l. mn. aluniraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. alunir, od lat. luna MesecŠ
spustiti se, spu{tati se na Mesec, sleteti na
Mesec; up. amerirati, aterirati.
alufolija, -e ` ‰skr. od aluminijum, v. fo-
lijaŠ aluminijumska folija, pre svega za umo-
tavawe hrane.
alfa, -e ` ‰gr~. alphaŠ prvo slovo u gr~koj
azbuci (a). y alfa zraci fiz. mlazovi alfa-~e-
stica koje ispu{taju pojedine radioaktivne
materije; alfa ~estice fiz. ~estice od dva ne-
utrona i dva protona (helijumova jezgra); alfa
privativum v. a-; z alfa i omega, po~etak i
kraj ne~ega, sve i sva (po{to su alfa i omega
prvo i posledwe slovo gr~ke azbuke).
106
al~akluk
alfabet, -a i alfabet, -eta m ‰od alpha i be-
ta, dva prva slova gr~ke azbukeŠ 1. gr~ka azbuka.
2. abeceda. x alfabetski.
alfabetar, -ara m, mn.alfabetari, gen. mn.
alfabetara ‰v. alfabetŠ spisak re~i, pojmova
ili imena po azbu~nom i abecednom redu.
alfabetirati, alfabetiram, 3. l. mn. alfa-
betiraju svr{. i nesvr{. ‰v. alfabetŠ (po)re|ati
po azbu~nom ili abecednom redu.
alfavit zast. v. alfabet.
alfanumeri~ki, -a, -o ‰skr. od alfabet, lat.
numerus brojŠ koji se u razvrstavawu slu`i
slovima i brojevima, za razliku od ~isto slov-
nog (alfabetskog) i ~isto brojevnog (nume-
ri~kog) obele`avawa.
Al Fatah v. Fatah.
al fresko pril. ‰ital. al fresco na sve`emŠ
lik. na vla`nom malteru, pomo}u boja rastvor-
qivih u vodi (o tehnici slikawa fresaka).
Alhambra, -e ` ‰ar. al hamrah ’crvena’Š pa-
lata mavarskih kraqeva u Granadi, najslavni-
ji spomenik mavarske arhitekture.
alhamijado, -a m ‰{p. aljamiado od ar. al-‘aga-
miyy stran, tu|Š tekst pisan prilago|enim
arapskim pismom na jeziku koji nije arapski.
y alhamijado literatura kwi`. naziv za kwi-
`evna dela na doma}em jeziku pisana u Bosni
arabicom (do I svetskog rata).
alhemija, -e ` ‰ar. al-himyaŠ sredwovekovno
okultno u~ewe, za~etak budu}e hemije, usred-
sre|eno na pretvarawe obi~nih metala u zlato.
x alhemijski.
alhemi~ar, -a m ‰v. alhemijaŠ onaj koji se ba-
vi alhemijom.
alhidada, -e ` ‰ar. al-idadah polupre~nikŠ
obrtni lewir na sekstantu ili teodolitu, za
merewe uglova.
Alchajmerov, -a, -o ‰lekar A. Alzheimer,
1864–1915Š u y Alchajmerova bolest med. de-
generativna bolest mozga kod starijih osoba,
vremenom dovodi do te{ke demencije (v.).
al~ak, -a m, vok. al~a~e, mn. al~aci, gen. mn.
al~aka ‰tur. alâakŠ pokr. 1. vragolan, obe{ewak.
2. prepredewak, varalica. x al~a~ki.
al~akluk, -a m, mn. al~akluci, gen. mn. al~a-
kluka ‰tur. alâakl›kŠ pokr. 1. vragolija, mangu-
pluk. 2. varawe, prepredewa{tvo.
al~ija
al~ija ` ‰tur. alâiŠ pokr. gips.
AM /a-em/ m indekl. ‰engl. AM, skr. od amplitu-
de modulationŠ elektron. sistem radio-emisije u
kome amplituda nose}eg talasa varira u skla-
du sa signalom koji treba preneti; up. FM.
am nepr., stand. ham (v.).
amabile pril. ‰ital. amabileŠ muz. qupko, ne-
`no, umilno.
amazonka, -e `, dat. i lok amazonki, gen. mn.
amazonki ‰gr~. Amazones, od a- bez i mazos doj-
ka, zbog verovawa da im je spaqivana desna doj-
ka da bi lak{e rukovale lukom i strelomŠ 1.
`ena ratnik iz starogr~ke mitologije. 2. fig.
ratoborna `ena; mu{kobawa; `ena sklona ja-
hawu i sportu.
amazonski, -a, -o ‰v. amazonkaŠ 1. koji se od-
nosi na amazonke; y amazonsko odelo `ensko
odelo za jahawe. 2. koji se odnosi na reku Ama-
zon i oblast oko we.
amajlija, -e = hamajlija, -e ` ‰tur. hamail,
hamayliŠ predmet za za{titu od uroka, amulet,
talisman.
amal, -ala, mn. amali, gen. mn. amala (i ama-
lin, -a, mn. amali, gen. mn. amala) = hamal, -ala,
mn. hamali, gen. mn. hamala (i hamalin, -a, mn.
hamali, gen. mn. hamala) m ‰tur. hamal od ar. ham-
malŠ nosa~.
amalgam, -ama m ‰ar. al-malgham od gr~. ma-
lagma omek{iva~, od malassein omek{avatiŠ 1.
hem. smesa `ive s drugim metalom. 2. u zubar-
stvu: smesa srebra, kalaja i `ive za plombira-
we zuba. 3. fig. me{avina, spoj.
amalgamacija, -e ` ‰v. amalgamŠ 1. amalga-
mirawe. 2. dobijawe zlata ili srebra iz rude
pomo}u `ive. 3. ekon. spajawe dva ili vi{e
preduze}a u jedno, fuzija.
amalgamirati, amalgamiram, 3. l. mn. amal-
gamiraju svr{. i nesvr{. ‰v. amalgamŠ 1. (na)pra-
viti amalgam; rastvoriti, rastvarati drugi
metal u `ivi. 2. fig. stopiti, stapati, spojiti,
spajati, (po)me{ati.
amalin = hamalin v. amal.
amam, -ama = hamam, -ama m, mn. (h)amami,
gen. mn. (h)amama ‰tur. hamam od ar. hammamŠ 1.
javno kupatilo sa vrelom vodom ili parom. 2.
malo kupatilo u muslimanskoj ku}i.
aman v. haman.
amater
aman! uzv. 1. milost! zaboga! pomagaj! 2. (za
poja~avawe) bogami! vere mi! auh!
aman, -ana m ‰tur. aman od ar. amanŠ pokr. mi-
lost, sa`aqewe, opro{taj.
amandman, -ana m, mn. amandmani, gen. mn.
amandmana ‰fr. amendementŠ prav. predlog za
dopunu ili izmenu predlo`enog zakona; doda-
tak ve} gotovom zakonu.
amanet, -a m, mn. -i ‰tur. emanet od ar. ama-
na(t)Š 1. preporuka, zavet, sve~ana poruka. 2.
predmet koji se ostavqa na ~uvawe, zave{tawe;
z ostaviti u amanet (v. amanet 1) ostaviti na
~uvawe ili izvr{ewe. 3. dar koji daje mladi}
devojci ili ona mladi}u prilikom veridbe. 4.
vrednosna po{iqka, preporuka. x amanetni.
amanetiti, -im svr{. ‰v. amanetŠ ostaviti u
amanet, zavetovati, zave{tati.
amanetnik, -a m, mn. amanetnici, gen. mn.
amanetnika ‰v. amanetŠ 1. kwiga u koju se zavode
po{tanske po{iqke. 2. konac za pro{ivawe
zvani~nih spisa, jemstvenik.
amaniti, amanim nesvr{. ‰v. amanŠ zast. zvati
u pomo}, moliti za milost, prekliwati.
amara, amara s mn. ‰lat. amarus gorakŠ farm.
gorki lekovi (sredstva za pobu|ivawe apetita).
amarant, -a m, mn. amaranti, gen. mn. amarana-
ta ‰gr~. amarantos koji ne veneŠ 1. bot. rod biqa-
ka od kojih se neke gaje kao ukrasno cve}e, a ne-
ke slu`e za hranu. 2. vrsta ~vrstog i te{kog dr-
veta iz Ju`ne Amerike, Amarantus caudatus. 3.
tamnocrvena boja.
amarela, -e ` ‰nem. Amarelle od lat. amarus
gorakŠ bot. vrsta krupne nakisele vi{we.
amarena, -e ` ‰ital. amarenaŠ vrsta sirupa
od vi{we; sok od takve vi{we.
amarilis, -a m mn. -i ‰lat. Amaryllis, po ime-
nu jedne pastirice iz Vergilijevih bukolikaŠ
bot. ukrasna biqka iz porodice sunovrata, s
belim ili ru`i~astim cvetovima.
amater, -era m, mn. amateri, gen. mn. amatera
(`. amaterka, -e) ‰fr. amateur od lat. amator za-
qubqenikŠ 1. osoba koja se ne~im bavi iz qu-
bavi, a ne u vidu zanata: supr. profesionalac.
2. neve{ta, nestru~na osoba, diletant (dile-
tantkiwa). x amaterski.
107
amaterizam
amaterizam, -zma m = amaterstvo, -stva s ‰v.
amaterŠ 1. neprofesionalno bavqewe ne~im,
amaterska delatnost. 2. neve{t, nestru~an rad.
amaterstvo = amaterizam (v.).
amatofobija, -e ` ‰gr~. amathos pra{ina, pe-
sak, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od pra{ine.
amauroza, -e ` ‰gr~. amauros mra~anŠ med. pot-
puno slepilo bez spoqa{wih vidqivih prome-
na na oku.
amba`ura, -e ` ‰fr. embouchure pisak, usnikŠ
muz. tehnika upravqawa usnenim mi{i}ima kod
duva~a.
ambala`a, -e ` ‰fr. emballageŠ pakovawe;
kutija, sanduk i sve drugo {to slu`i za pako-
vawe robe. x ambala`ni.
ambar v. ambra.
ambar, -a m, mn. -i ‰tur. ambar, hambar od pers.
anbarŠ spremi{te za zrnastu hranu, skladi{te,
`itnica.
ambasada, -e ` ‰fr. ambassadeŠ diplomatsko
predstavni{tvo najvi{eg ranga u stranoj ze-
mqi.
ambasador, -a m, mn. -i ‰fr. ambassadeurŠ pr-
vi ~ovek ambasade, diplomatski predstavnik
najvi{eg ranga. x ambasadorov, ambasador-
ski.
ambasadorka, -e `, dat. i lok. ambasadorki,
gen. mn. ambasadorki ‰v. ambasadorŠ `ena amba-
sador.
ambi- pref. ‰lat. ambo oba, obojeŠ kao prvi
deo slo`enice zna~i dvojno, dvojako, obostra-
no.
ambivalentan, -tna, -tno ‰v. ambi-, lat. vale-
re vredetiŠ koji je dvojake vrednosti, dvozna-
~an; koji se mo`e tuma~iti na dva na~ina.
ambivalentnost, -osti ` ‰v. ambivalentanŠ
v. ambivalencija.
ambivalencija, -e ` ‰v. ambivalentanŠ dvo-
jaka vrednost, dvozna~nost, podvojenost; isto-
vremena pojava suprotnih ose}awa, npr. quba-
vi i mr`we prema istoj osobi.
ambivertovanost, -osti i ambivertova-
nost, -osti ` ‰v. ambi-, lat. vertere okretatiŠ
psih. 1. osobina li~nosti koja nije ni izrazito
otvorena (ekstrovertna) ni izrazito zatvorena
(introvertna). 2. seksualna sklonost prema
osobama oba pola, biseksualnost.
108
amblemati~an
ambigvitet, -eta m, mn. ambigviteti, gen. mn.
ambigviteta ‰lat. ambiguitas od ambiguus dvo-
smislenŠ dvosmislenost, podvojenost, neodre-
|enost. x ambigvitetan.
ambidekster, -a m, mn. -i ‰v. ambi-, lat. dexter
desniŠ 1. med. osoba koja se jednako dobro slu`i
desnom i levom rukom. 2. fig. dvoli~wak, vara-
lica, oportunista.
ambidekstrija, -e ` = ambidekstritet,
-eta m ‰v. ambideksterŠ med. jednaka spretnost u
slu`ewu desnom i levom rukom (ili nogom,
kod fudbalera).
ambidekstritet = ambidekstrija (v.).
ambijent, -a m, mn. ambijenti, gen. mn. ambi-
jenata ‰lat. ambiens koji obilazi, koji opkoqa-
vaŠ okolina, sredina, `ivotni prostor; skup
uslova u kojima neki organizam `ivi ili neki
~ovek deluje. x ambijentalan.
ambijentirati, ambijentiram, 3. l. mn. am-
bijentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ambijentŠ 1. uklo-
piti, uklapati u ambijent, smestiti, sme{tati
u odre|enu sredinu; prilagoditi, prilago|ava-
ti okolini. 2. um. utvrditi, utvr|ivati poreklo
i na~in postanka nekog umetni~kog dela.
ambis, -a m, mn. ambisi, gen. mn. ambisa ‰gr~.
abyssosŠ 1. ponor, provalija, bezdan. 2. fig. ve-
lika opasnost, propast.
ambiseksualan, -lna, -lno v. biseksualan.
ambitus, -a m ‰lat. ambitusŠ 1. opseg, raspon.
2. muz. raspon od najni`eg do najvi{eg tona ne-
~ijeg glasa (ili instrumenta, kompozicije).
ambicija, -e ` ‰lat. ambitio od ambire i}i
unaokolo, obilaziti (uticajne qude)Š 1. ~asto-
qubqe, slavoqubivost, izrazita `eqa za uspe-
hom. 2. `eqa da se postigne odre|en ciq.
ambiciozan, -zna, -zno ‰v. ambicijaŠ 1. `eqan
da uspe, slavoqubiv, ~astohlepan. 2. (o projektu
i sl.) koji zahteva mnogo truda, izazovan.
ambicioznost, -i ` ‰v. ambicijaŠ osobina
onoga ko je ili {to je ambiciozno.
amblem, -ema m, mn. amblemi, gen. mn. amble-
ma ‰fr. embleme od gr~. emblemaŠ simboli~ki
znak, obele`je, znamewe (grb, zna~ka, zastava i
sli~no).
amblemati~an, -~na, -~no ‰v. amblemŠ koji
predstavqa amblem; simboli~an, karakteri-
sti~an.
amblijafija
amblijafija, -e ` ‰gr~. amblys tup, slab, ap-
he pipaweŠ med. slabost ili neosetqivost ~ula
dodira.
ambliopija, -e ` ‰gr~. amblys tup, slab, ops
gen. opos okoŠ med. slabovidost bez jasne organ-
ske promene na oku.
ambo, amba m, mn. ambi, gen. amba ‰ital. amboŠ
pogodak od dva broja (na tomboli, lotu).
ambon v. amvon.
ambra, -e ` ‰fr. ambre od ar. ‘anbarŠ 1. (siva
‹) mirisna smolasta materija koja se dobija iz
`lezda uqe{ure, vrste kita, upotrebqava se u
proizvodwi parfema. 2. (`uta ‹) fosilna
smola, }ilibar (v.).
ambrazura, -e ` ‰fr. embrasureŠ otvor u zidu
tvr|ave kroz koji se provla~i cev topa.
ambrel = amrela v. amrel.
ambrinirati, ambriniram, 3. l. mn. ambri-
niraju svr{. i nesvr{. ‰fr. embrunirŠ slik. prevu-
}i, presvla~iti tamnim bojama, potamniti.
ambrozija, -e i ambrozija, -e ` ‰gr~. ambro-
sia od ambrosios besmrtanŠ 1. mitol. hrana bogo-
va na Olimpu. 2. fig. izuzetno ukusno jelo. 3.
bot. biqka iz porodice glavo~ika koja raste
kao korov, opasna kao izaziva~ alergijskih
oboqewa. x ambrozijski.
ambrozijanski, -a, -o ‰po imenu AmbrozijeŠ
muz. o na~inu pevawa karakteristi~nom za naj-
starije katoli~ke himne, ~iji je tekst, a mo`da
i muziku, napisao sv. Ambrozije, biskup Mi-
lana u IV veku.
ambulanta, -e i ambulanta, -e `, gen. mn. am-
bulanata/ambulanti ‰v. ambulantanŠ med. 1. po-
kretna, poqska bolnica. 2. medicinska stani-
ca za pru`awe jednostavnijih zdravstvenih
usluga.
ambulantan, -tna, -tno ‰lat. ambulans {eta-
ju}i, hodaju}iŠ 1. koji se kre}e, putuju}i, po-
kretni. y ambulantni bolesnik med. bolesnik
koji ne mora da le`i, nego dolazi lekaru radi
le~ewa. 2. koji se odnosi na le~ewe u ambulan-
ti; ambulantno le~ewe med. le~ewe bez hospi-
talizacije; up. klini~ki.
ambulatoran, -rna, -rno ‰nlat. ambulatorius
od ambulare hodatiŠ v. ambulantan.
ambulatorijum, -a (i ambulatorij, -a) m ‰v.
ambulatoranŠ ambulanta.
amerikanizacija
amvon, -ona m, mn. amvoni, gen. mn. amvona
‰gr~. ambon ispup~eweŠ crkv. uzdignuto mesto
ispred ikonostasa u pravoslavnoj crkvi, pro-
povedaonica.
amvrosija v. ambrozija.
ameba, -e ` ‰lat. amoeba od gr~. amoibe pro-
menaŠ zool. jednostavna pra`ivotiwa, nevi-
dqiva golim okom, koja stalno mewa oblik.
amebijaza, -e ` ‰v. amebaŠ med. crevna infek-
cija izazvana jednom vrstom amebe (Entamoeba
histolytica).
ameblirati v. meblirati.
amebni, -a, -o ‰v. amebaŠ koji se odnosi na
amebe. y amebna dizenterija med. te{ko crev-
no oboqewe izazvano amebom Entamoeba dysen-
teriae.
ameboidan, -dna, -dno ‰v. amebaŠ biol. koji
po obliku ili po na~inu kretawa podse}a na
amebu.
amel, -a m, mn. ameli, gen. mn. amela ‰tur. amel
od ar. ’amalŠ pokr. posao, rad, postupak.
amelija, -e ` ‰gr~. a-, melos udŠ med. uro|eni
nedostatak jednog ili vi{e udova.
amelioracija, -e ` ‰fr. amelioration od lat.
melior boqiŠ popravqawe, poboq{awe, promena
na boqe. x amelioracioni i amelioracijski.
amen v. amin.
amenore(j)a, -e ` ‰gr~. a-, men mesec, rein te-
}iŠ med. izostanak menstruacije.
amencija, -e ` ‰lat. amentia ludiloŠ psih. 1.
uro|ena umna zaostalost. 2. akutno psihoti~no
stawe, du{evna poreme}enost, rastrojstvo.
amerikan, -ana m ‰engl. AmericanŠ 1. grubo,
neobeqeno platno od debelog prediva, pre sve-
ga za ~ar{ave i jastu~nice. 2. v. ameriken.
amerikanidi, amerikanida m mn. (jednina
amerikanid, -ida) antrop. zajedni~ki naziv za
starosedela~ke rase Severne, Sredwe i Ju`ne
Amerike.
amerikanizam, -zma m ‰engl. AmericanismŠ
1. skup osobina svojstvenih ameri~kom na~inu
`ivota. 2. lingv. re~ ili druga pojava (izgovor-
na, gramati~ka, pravopisna) svojstvena samo
engleskom jeziku u SAD.
amerikanizacija, -e ` ‰od AmerikanacŠ 1.
uvo|ewe ameri~kih obi~aja, verovawa, metoda
109
amerikanizovati
i sl. 2. (o useqenicima u SAD) sticawe ame-
ri~kih navika, uklapawe u ameri~ku sredinu.
amerikanizovati, -ujem i amerikanizi-
rati, amerikaniziram, 3. l. mn. amerikanizira-
ju svr{. i nesvr{. ‰od AmerikanacŠ 1. da(va)ti
(kome, ~emu) obele`ja ameri~ke kulture i ame-
ri~kog na~ina `ivota. 2. amerikanizovati
se, -ujem se postati, postajati sli~an Ameri-
kancima, poamerikaniti se.
amerikanijada, -e ` ‰od Amerikanac, v. -ija-
daŠ 1. kwi`evno, scensko ili filmsko delo po
ukusu ameri~ke prose~ne publike, s burnom
akcijom, jeftinim efektima, sladuwavim ma-
logra|anskim moralom i sl. 2. bu~na i name-
tqiva reklama ili propaganda u ameri~kom
stilu.
amerikanist(a), -e m, mn. amerikanisti ‰fr.
americanisteŠ 1. nau~nik koji izu~ava jezik, kul-
turu i istoriju Indijanaca na ameri~kom kon-
tinentu. 2. stru~wak za jezik, kulturu i isto-
riju SAD.
amerikanistika, -e `, dat. i lok. amerika-
nistici ‰v. amerikanist(a)Š nauka koja se bavi
prou~avawem indijanskih jezika i kulture na
ameri~kom kontinentu. 2. izu~avawe ameri~kog
engleskog jezika i kulture izgra|ene na tom je-
ziku.
ameriken, -ena m, mn. amerikeni, gen. mn.
amerikena ‰fr. americainŠ vrsta kadra u filmu,
snimak ~ovekove figure do kolena.
amerirati, ameriram, 3. l. mn. ameriraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. amerrir od mer moreŠ sleteti,
sletati (avionom) na vodu; up. aterirati.
americijum, -a (i americij, -a) m ‰od Ame-
rikaŠ hem. radioaktivni hemijski element,
atomski broj 95, simbol Am.
ametabolija, -e ` ‰gr~. a-, metabole preobra-
`ajŠ zool. razvoj insekata u kome mlade jedinke
potpuno li~ne na odrasle.
ametaboli~an, -~na, -~no ‰v. ametabolijaŠ
zool. koji se razvija bez prolaska kroz stadijum
larve.
ametist, -a m ‰gr~. amethystos od a- i methyo
opijam se, jer se verovalo da deluje protiv pi-
janstvaŠ miner. poludragi kamen qubi~aste bo-
je, vrsta kremena. x ametistov, ametistni.
ametice = ametom (v.).
110
amin
ametom = ametice i ametimice pril. ‰tur.
ammeten od ar. ammatanŠ potpuno, sasvim; z
ametom poraziti (potu}i) poraziti do nogu.
ametrija, -e ` ‰gr~. a-, metron meraŠ nerav-
nomernost, nejednakost, nepravilnost.
ametri~an, -~na, -~no ‰v. ametrijaŠ nerav-
nomeran, nejednak; supr. simetri~an.
ametropija, -e ` ‰gr~. a-, metron mera, ops
opos okoŠ med. nepravilno prelamawe svetlo-
sti u oku, zajedni~ki naziv za kratkovidost i
dalekovidost.
amigdalin, -ina m ‰gr~. amygdale bademŠ
hem. otrovni sastojak gorkog badema, ko{tice
{qiva i drugog vo}a; iz wega se hidrolizom
dobija cijanovodoni~na kiselina.
amigdaloid, -ida m ‰gr~. amygdale bademŠ
preistorijsko oru|e od kremena, oblikom
sli~no bademu.
amid, -ida m, mn. amidi, gen. mn. amida ‰v.
amonijakŠ hem. svako jediwewe amonijaka u ko-
me je jedan atom vodonika zamewen organskom
kiselinom.
amidopirin v. aminopirin.
amizantan, -tna, -tno ‰fr. amusant od amuser
zabavqatiŠ zast. zabavan, zanimqiv, prijatan.
amizirati, amiziram, 3. l. mn. amiziraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. amuserŠ zast. zabavqati, uve-
seqavati, razonoditi.
amiksija, -e ` ‰gr~. a-, mixis me{aweŠ biol.
nemogu}nost sparivawa izme|u dveju bliskih
`ivotiwskih vrsta.
amil, -ila m ‰gr~. amylon skrobŠ u y amil-al-
kohol hem. alkohol (S5N11ON) neprijatnog mi-
risa, otrovan, prisutan u quskama krompira,
lo{oj rakiji.
amilaza, -e ` ‰gr~. amylon skrobŠ fiziol. en-
zim koji razla`e skrob.
amimija, -e ` ‰gr~. a-, v. mimikaŠ med., psih.
potpuna ili delimi~na nesposobnost da se po-
kretima mi{i}a lica izraze ose}awa.
amin -ina m, mn. amini, gen. mn. amina ‰v.
amonijakŠ hem. svako jediwewe koje se dobija od
amonijaka kad se atom vodonika zameni radi-
kalom ugqovodonika.
amin uzv. ‰hebr. amenŠ 1. rel. neka tako bude!
tako je!, uobi~ajena re~ na zavr{etku molitve.
2. fig. svr{eno! gotova stvar!
amina{
amina{, -a{a m, mn. amina{i, gen. mn. ami-
na{a ‰v. aminŠ ko sve odobrava, ko na sve pri-
staje, poslu{nik.
aminovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. aminŠ
da(va)ti pristanak, potvrditi, potvr|ivati
bez protesta.
aminogrupa, -e ` ‰v. aminŠ hem. organska
grupa koja sadr`i jedan atom azota i dva atoma
vodonika (NH2).
aminokiselina, -e ` ‰v. aminŠ hem. organska
kiselina koja sadr`i jednu ili vi{e amino-
grupa; spojene u lance (v. polipeptid), amino-
kiseline obrazuju proteine, usled ~ega su neo-
phodan sastojak biqnog i `ivotiwskog sveta.
aminopirin, -ina m ‰v. amin, gr~. pyr vatraŠ
farm. beli kristalni pra{ak, sredstvo protiv
bolova i temperature.
aminoplast, -a m ‰v. amin, plastikaŠ hem.
plasti~na masa koja se dobija delovawem ami-
no-jediwewa na formaldehid.
amir, -a m, mn. amiri, gen. mn. amira ‰ar. amir;
up. emir, admiralŠ zapovednik, stare{ina.
amitoza, -e ` ‰gr~. a-, v. mitozaŠ biol. nepo-
sredna deoba }elija, obi~nim raspadawem je-
dra i citoplazme na dva dela.
amixa, -e m, mn. amixe, gen. mn. amixa ‰tur.
amuca, amcaŠ pokr. 1. stric. 2. starac, deda, ~ika.
amixinica, -e ` ‰v. amixaŠ pokr. amixina
`ena, strina.
amixi}, -a m, mn. -i ‰v. amixaŠ pokr. amixin
sin, brat od strica, stri~evi}.
ami{, -a m, mn. ami{i, gen. mn. ami{a ‰engl.
Amish od nem. Amisch, po osniva~u Jakobu Ama-
nu (Ammann)Š rel. pripadnik protestantske
sekte koja se u XVIII veku doselila u SAD pro-
povedaju}i skromno odevawe i starinski na-
~in `ivota.
ami{ag v. ami{nost.
ami{an, -{na, -{no ‰ma|. hamisŠ pokr. 1. sa-
mo`iv, pohlepan, sebi~an. 2. lukav, prepreden.
ami{nost, -osti ` ‰v. ami{anŠ pokr. 1. samo-
`ivost, sebi~nost, pohlepa. 2. lukavost, pre-
predenost.
amnezija, -e i amnezija, -e ` ‰gr~. a-, mnesis
se}aweŠ gubitak pam}ewa, potpuno ili deli-
mi~no zaboravqawe doga|aja iz pro{losti,
amonit
pod dejstvom oboqewa ili jakih du{evnih po-
tresa.
amnestija, -e ` ‰gr~. amnestia zaboravŠ prav.
akt najvi{eg organa dr`avne vlasti kojim se
jedan ili vi{e osu|enika potpuno ili deli-
mi~no osloba|aju od izdr`avawa kazne.
amnestirati, amnestiram, 3. l. mn. amnesti-
raju svr{. ‰v. amnestijaŠ 1. prav. oprostiti ka-
znu, pomilovati. 2. fig. osloboditi odgovor-
nosti, oprostiti kome {to.
amnion, -a i amnion, -ona m ‰gr~. amnionŠ
anat. vodewa~a, providna opna oko embriona
koja sadr`i amnionsku te~nost (plodovu vodu,
vodewak).
amniocenteza, -e ` ‰gr~. amnion, kentesis bo-
deweŠ med. uzimawe uzorka plodove vode bu{e-
wem amnionske opne.
amnitis, -a m ‰v. amnion, -itisŠ med. zapaqe-
we vodewa~e, amniona.
amok, -a m ‰malaj. amokŠ 1. malajsko ludilo,
napad besa u kome bolesnik nekontrolisano ju-
ri i ubija qude koje sretne. 2. besomu~nost,
mahnitost uop{te.
A-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet
~iji je osnovni ton A, a koji odgovara ce-duru.
Amon, -a m ‰’tajanstveni’Š mitol. vrhovni
bog starih Egip}ana (poput Zevsa kod Grka i
Jupitera kod Rimqana); poistove}en s bogom
Ra, pa se uzima kao Amon Ra, Amona Ra.
amonal, -ala m ‰v. amonijumŠ eksplozivna
smesa, sadr`i amonijum nitrat, aluminijum-
ski pra{ak i trinitrotoluol.
amonijak, -a m ‰lat. sol ammoniacum, od gr~.
ammoniakos Amonov, po soli koja se nalazila
blizu Amonovog hrama u Egiptu ili u LibijiŠ
hem. bezbojan gas o{trog mirisa, jediwewe azo-
ta i vodonika (NH3), slu`i za proizvodwu ve-
{ta~kog |ubriva, azotne kiseline i drugo. x
amonijakov i amonija~ni.
amonijum, -a (i amonij, -a) m ‰lat. ammoni-
um, v. amonijakŠ hem. spoj azota i vodonika
(NH4), s kiselinama obrazuje soli kao {to su
amonijum-hlorid (ni{ador), amonijum-nitrat
(amonijumska {alitra) i druge. x amonijumov
(i amonijev).
amonit, -ita m ‰srlat. cornu Ammonis Amo-
nov rog, po obliku qu{tureŠ zool. geol. rod izu-
111
Amor
mrlih glavono`aca iz mezozoika sa spiralno
gra|enom kre~wa~kom ku}icom.
Amor, -a m ‰lat. amor qubavŠ mitol. rimski
bog qubavi, odgovara gr~kom Erosu; prikazuje
se obi~no kao krilati mali{an s lukom i stre-
lama.
amoral, -a m ‰gr~. a-, moralŠ v. amoralnost.
amoralan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. moralanŠ koji
ne prihvata moralna na~ela, kome nedostaje spo-
sobnost moralnog rasu|ivawa; up. imoralan.
amoralizam, -zma m ‰v. amoralanŠ filoz. u~e-
we o nepostojawu morala, odbacivawe morala
kao filozofski princip; up. imoralizam.
amoralist(a), e m, mn. amoralisti ‰v. amora-
lizamŠ filoz. pristalica amoralizma (v.); up.
imoralist(a).
amoralnost, -i ` ‰v. amoralanŠ osobina
onoga ko je amoralan ili {to je amoralno.
amoret, -a m, mn. -i ‰ital. amoretto, dem. od
Amore AmorŠ um. slika (ili kip, figura) kri-
latog de~a~i}a, prikaz boga Amora.
amortizacija, -e ` ‰v. amortizovatiŠ ekon. 1.
postepeni, zakonom propisani otpis vredno-
sti; smawewe vrednosti imovine usled upo-
trebe, habawa, dotrajalosti. 2. nadoknada
sredstava ulo`enih u proizvodwu ili neku
drugu privrednu aktivnost. 3. zvani~no poni-
{tewe, progla{avawe neva`e}im (~eka obve-
znice, zajma i dr.). x amortizacioni i amor-
tizacijski.
amortizer, -era m, mn. amortizeri, gen. mn.
amortizera ‰fr. amortisseur od amortir, v. amor-
tizovatiŠ meh. ure|aj za ubla`avawe potresa u
motornom vozilu ili na letelici.
amortizovati, -ujem (i amortizirati,
amortiziram, 3. l. mn. amortiziraju) svr{. i
nesvr{. ‰nem. amortisieren od fr. amortir ubla`i-
ti, ugasiti, prigu{itiŠ 1. ubla`iti, ubla`a-
vati, potpuno ili delimi~no otkloniti, ot-
klawati (udarac, potres, {tetu i sl.). 2. ekon.
prihodima pokriti, pokrivati ulo`eni no-
vac, izvu}i korist jednaku tro{kovima; fig.
amortizovati se isplatiti se, pru`iti dobit
jednaku ulo`enom novcu.
amorfan, -fna, -fno ‰gr~. a-, morphe oblikŠ
1. miner. koji nema kristalnu gra|u; supr. kri-
stalan. 2. bezobli~an, neuobli~en, neodre|en.
112
ampula
amorfizam, -zma m ‰v. amorfanŠ miner. nepo-
stojawe kristalne gra|e.
amorfnost, -osti ` ‰v. amorfanŠ bezo-
bli~nost, neuobli~enost.
ampelografija, -e ` ‰gr~. ampelos vinova
loza, v. grafijaŠ istra`ivawe i opisivawe po-
jedinih vrsta vinove loze.
amper, -a m, mn. amperi, gen. mn. ampera ‰nem.
AmperŠ kofa, vedro.
amper, -era m, mn. amperi, mn. ampera ‰po
francuskom fizi~aru A. Amperu (Ampere),
1775–1836Š fiz. jedinica za merewe ja~ine
elektri~ne struje, skr. A.
ampera`a, -e ` ‰v. amperŠ fiz. ja~ina elek-
tri~ne struje izra`ena u amperima.
ampermetar, -tra m, mn. ampermetri, gen. mn.
ampermetara ‰v. amper, -metarŠ fiz. instrument
za merewe ja~ine elektri~ne struje.
amper-sat, -a m ‰v. amperŠ fiz. jedinica za
merewe koli~ine elektriciteta.
ampir, -ira m ‰fr. empire carstvoŠ umet-
ni~ki stil u Francuskoj po~etkom XIX veka, u
doba Napoleona; odlikuje se obiqem kitwa-
stih detaqa i imitacijom rimske umetnosti
iz doba careva.
amplituda, -e ` ‰lat. amplitudo obim, veli-
~inaŠ 1. mat., fiz. raspon izme|u najmawe i naj-
ve}e vrednosti neke promenqive veli~ine (ta-
lasnog kretawa, oscilacije klatna, naizme-
ni~ne struje i sl.). 2. astron. udaqenost na ho-
rizontu izme|u ta~ke izlaska i ta~ke zalaska
neke zvezde. 3. prostranstvo, {irina, opseg.
amplifikator, -a m, mn. -i ‰lat. amplifica-
torŠ ure|aj za poja~avawe, poja~iva~.
amplifikacija, -e ` ‰lat. amplificatioŠ 1.
poja~awe. 2. pro{irewe, razrada, razvijawe; (u
anti~koj retorici) iscrpno govorni~ko izla-
gawe.
amplifikovati, -ujem = amplificirati,
amplificiram, 3. l. mn. amplificiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. amplificareŠ 1. poja~ati, poja~avati
2. pro{iri(va)ti, razraditi, op{irnije izlo-
`iti, izlagati (misao).
amplificirati = amplifikovati (v.).
ampula, -e ` ‰lat. ampulla, dem. od amphoraŠ
1. farm. hermeti~ki zatvorena staklena cev~i-
ca za ~uvawe lekova i drugih te~nosti. 2. ist. u
amputacija
starom Rimu bo~ica za vino, vodu ili uqe. 3.
crkv. u katoli~koj crkvi, sud u kome se dr`i vi-
no i voda za pri~est. 4. anat. pro{ireni deo ce-
vastih organa.
amputacija, -e ` ‰lat. amputatioŠ odsecawe,
nasilno odvajawe. x amputacioni i amputa-
cijski.
amputirati, amputiram, 3. l. mn. amputira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. amputareŠ 1. med. (od)se}i,
ukloniti, uklawati (deo tela, organ, tkivo). 2.
fig. nasilno odvojiti, odvajati, otcepiti.
amrel, -ela m, mn. amreli, gen. mn. amrela =
amrela, -e `, gen. mn. amrela ‰ital. ombrelloŠ 1.
ki{obran. 2. suncobran.
amrela = amrel (v.).
amuzija, -e ` ‰gr~. amusiaŠ 1. nenaklonost
muza; nedostatak smisla za umetnost. 2. med. ne-
sposobnost raspoznavawa muzi~kih tonova. x
amuzi~an.
amulet, -a m, mn. -i ‰srlat. amuletum, neizve-
snog poreklaŠ amajlija, talisman.
amur, -a i amur, -ura m ‰rus. amurŠ zool. naziv
dveju vrsta krupnih riba iz porodice {arana
(crni ‹ , beli ‹) koje `ive u slivu reke Amur i
u kineskim rekama.
amuret v. amoret.
amureta, -e `, gen. mn. amureta ‰fr. amourette
od amour qubavŠ kratka, prolazna qubav, flert.
amfetamin, -ina m ‰skr. od alfa-metil-fe-
nil-etil-aminŠ hem. bezbojna isparqiva
te~nost, C9H13N, u obliku sulfata ili fosfa-
ta, slu`i za le~ewe pojedinih nervnih oboqe-
wa; suzbija pospanost i ose}aj umora, zloupo-
trebqava se kao droga. x amfetaminski.
amfi- pref. ‰gr~. amphi okoŠ kao prvi deo
slo`enica zna~i: okolo, okolni; s obe strane;
dvostran, dvojak.
amfibija, -e ` ‰v. amfi-, gr~. bios `ivotŠ 1.
biol. vodozemac, `ivotiwa koja `ivi i na kopnu
i u vodi. 2. motorno vozilo koje mo`e da se kre-
}e i po vodi. 3. letelica koja mo`e da se spu{ta
na vodu; up. hidroplan. x amfibijski.
amfibol, -a i amfibol, -a m, mn. -i ‰gr~.
amphibolos dvosmislen, dvoli~anŠ miner. zajed-
ni~ki naziv za grupu silikatnih minerala ko-
ji sadr`e gvo`|e, kalcijum, magnezijum i dru-
anabaza
ge metale; sastavni su deo vulkanskih i meta-
morfnih stena.
amfibolija, -e ` ‰v. amfibolŠ dvosmisle-
nost, dvosmislica, dvozna~nost.
amfibrah, -a m, mn. amfibrasi, gen. mn. am-
fibraha ‰v. amfi-, gr~. brachys kratakŠ metr. sto-
pa od dugog sloga izme|u dva kratka, ili nagla-
{enog izme|u dva nenagla{ena.
amfimakros, -a = amfimacer, -a m, mn. -i
‰v. amfi-, gr~. makros duga~ak, velikiŠ metr. sto-
pa kratkog sloga izme|u dva duga, kretikus (v.).
amfimacer = amfimakros (v.).
amfimiksija, -e ` ‰v. amfi-, gr~. mixis me-
{aweŠ biol. spajawe rasplodnih }elija dvaju
roditeqa.
amfioks, -a = amfioksus, -a m, mn. -i ‰v. am-
fi-, gr~. oxys o{tarŠ zool. mala ribolika mor-
ska `ivotiwa bez lobawe, ki~me i srca, ko-
pqa~a; smatra se prelaznim stepenom izme|u
pla{ta{a i ki~mewaka.
amfioksus = amfioks (v.).
amfiteatar, -a i amfiteatar, -tra m, mn.
amfiteatri/amfiteatri, gen. mn. amfiteatara
‰v. amfi-, teatarŠ 1. ist. arhit. u rimsko doba
gra|evina s borili{tem (arenom) oko koga se
stepenasto uzdi`e polukru`no gledali{te. 2.
dvorana, slu{aonica u obliku amfiteatra.
amfiteatralan, -lna, -lno ‰v. amfiteatarŠ
koji je u obliku amfiteatra.
amfora, -e i amfora, -e `, gen. mn. amfora i
amfora ‰lat. amphora od gr~. amphoreusŠ ist. 1.
anti~ki glineni }up, ispup~en, sa uskim grli-
}em i dve dr{ke, za vino, uqe, `ito itd. 2. an-
ti~ka mera za te~nost (gr~ka 19,44, rimska
26,26 litara).
amfoteran, -rna, -rno ‰gr~. amphoterosŠ dvo-
jak; u hemiji: koji je i baza i kiselina u isto
vreme.
an- (prefiks) v. a-.
ana- pref. prefiks sa vi{e raznih zna~ewa:
kretawe navi{e, unazad, ponavqawe, promena
smera, suprotnost i dr.
ana, -e `, gen. mn. ana ‰hindu anaŠ nekada{wi
sitan novac u Indiji, {esnaesti deo rupije.
anabaza, -e i anabaza, -e `, gen. mn. anabaza i
anabaza ‰gr~. anabasis od anabainein pewati seŠ
1. ist. vojni pohod persijskog kraqa Kira Mla-
113
anabaptizam
|eg protiv Artakserksa II u V veku pre n. e.; na-
slov Ksenofontove kwige o tom pohodu. 2. med.
razvoj bolesti, napredovawe bolesnog stawa;
up. katabaza.
anabaptizam, -zma m ‰gr~. ana- ponovoŠ v.
baptizam. x anabaptisti~ki.
anabaptist(a), -e m, mn. anabaptisti ‰gr~.
ana- ponovoŠ v. baptist(a).
anabati~ki, -a, -o ‰gr~. anabates koji se pe-
weŠ meteor. (o vetru) koji duva odozdo navi{e;
supr. katabati~ki.
anabioza, -e ` ‰gr~. anabiosis ponovno o`i-
vqavaweŠ biol. vra}awe u `ivot posle privid-
ne smrti usled nepovoqnih uslova `ivota (su-
{e, prevelike hladno}e i sl.). x anabioti~an
i anabiotski.
anabolizam, -zma m ‰gr~. anabole uspon, uz-
dizaweŠ biol. proces izgradwe }elija i tkiva,
pretvarawe hrane u `ivu materiju, biosinte-
za. x anaboli~an i anaboli~ki.
anabolik, -a m, mn. anabolici, gen. mn. anabo-
lika ‰v. anabolizamŠ med., farm. jediwewe koje
podsti~e izgradwu proteina, uve}ava mi{i}nu
masu i ja~a kostur; zloupotrebqava se kao do-
ping (v.).
anaboli~ki ‰engl. anabolicŠ koji se odnosi
na anabolike; y anaboli~ki steroid sinte-
ti~ki hormon kojim se pove}ava obim i snaga
mi{i}a (naj~e{}e ga uzimaju sportisti).
anageneza, -e i anageneza, -a `, gen. mn. ana-
geneza/anageneza ‰v. ana-, genezaŠ biol. pretvara-
we jedne vrste u drugu bez sporednih ogranaka.
anaglipti, anaglipta m mn. (jd. anaglipt,
-a) ‰gr~. anaglyptaŠ um. polureqefni umetni~ki
radovi.
anagliptika v. gliptika.
anagliptografija, -e ` ‰v. ana-, gr~. glyptos
urezan, v. grafijaŠ {tampawe reqefnih slova
za potrebe slepih i slabovidih.
anaglif, -a m, mn. -i ‰gr~. anaglypheŠ 1. um.
polureqef, bareqef, anaglipt (v.). 2. fotogra-
fija na~iwena iz dva pribli`na ugla, u dve
komplementarne boje, tako da daje trodimenzi-
onalni efekat.
anaglifni, -a, -o ‰v. ana-, gr~. glyphein dup-
sti, urezivatiŠ koji je {tampan u dve komple-
114
anaerobiont
mentarne boje, tako da se kroz posebne nao~are
vidi reqefno (ob. o geografskim kartama).
anagnoriza, -e ` ‰gr~. anagnorisisŠ ponovno
prepoznavawe (ro|aka, prijateqa), uobi~ajen
element starogr~ke drame.
anagnosti, anagnosta m mn. ‰gr~. anagnostesŠ
kod starih Grka i Rimqana, obrazovani robo-
vi i slobodwaci koji su svojim gospodarima
~itali iz kwiga. 2. kod prvih hri{}ana, ~ita-
~i odlomaka iz Biblije.
anagoga, -e `, dat. i lok. anagogi = anagogija,
-e ` ‰gr~. anagoge od ana- gore i ago vodimŠ mi-
sti~ko, alegori~no tuma~ewe pojedinih mesta
iz Svetog pisma, koje te`i da otkrije skriveno
duhovno zna~ewe. x anagogi~an.
anagogija = anagoga (v.).
anagram, -a m, mn. -i (uob. i anagram) ‰gr~.
anagramma obratno pisaweŠ re~ ili izraz do-
bijen promenom reda slova neke druge re~i ili
izraza, npr. krasna dela od Aleksandar, jao zla
i crne slike od socijalne razlike. x anagram-
ski (uob. anagramski).
anagramirati, anagramiram, 3. l. mn. ana-
gramiraju svr{. i nesvr{. ‰v. anagramŠ (is)pretu-
rati slova (re~i, izraza) tako da se dobije ana-
gram.
anagraf, -a m, mn. -i (uob i anagraf) ‰gr~.
anagraphe od ana- (v.) i graphe pisaweŠ regi-
star, popis stanovni{tva. x anagrafski (uob.
i anagrafski).
anadiploza, -e ` ‰gr~. anadiplosis od anadi-
ploo udvajamŠ kwi`. stilska figura, ponavqa-
we posledwe re~i re~enice (ili stiha) u prvoj
re~i slede}e re~enice (ili stiha).
anadromni, -a, -o ‰v. ana-, -dromŠ zool. (o ri-
bama) koji se u vreme mresta seli iz mora u re-
ke, npr. losos i jesetra; supr. katadromni.
anaerob, -oba m = anaeroba, -e ` i anaero-
biont, -a m, mn. anaerobionti, gen. mn. anaerobi-
onata ‰gr~. a(n)-, v. aerobniŠ biol. mikroorgani-
zam koji mo`e da `ivi bez kiseonika, ili koji
ne podnosi kiseonik; supr. aerob.
anaeroba = anaerob (v.).
anaeroban, -bna, -bno (odr. anaerobni, -a,
-o) ‰v. aerobŠ koji mo`e opstati samo u sredini
bez kiseonika; supr. aeroban.
anaerobiont = anaerob (v.).
anakatarza
anakatarza, -e ` ‰gr~. anakathairein o~isti-
tiŠ med. ~i{}ewe grudi od sluzi, iska{qava-
we. x anakatarti~an.
anakatartik, -a m, mn. anakatartici gen. mn.
anakatartika ‰v. anakatarzaŠ sredstvo za ~i-
{}ewe grudi od sluzi.
anakolut, -uta m ‰gr~. anakolouthon nedo-
slednoŠ gram. nedosledna konstrukcija re~eni-
ce, sintakti~ki nesklad izme|u prvog i drugog
dela, npr.: ono {to si rekao, ja se sla`em. x
anakolutski i anakoluti~an.
anakonda, -e i anakonda, -e `, gen. mn. ana-
kondi i anakondi ‰mo`da od sinhaleskog hena-
kandaya, naziv za jednu cejlonsku zmijuŠ zool.
najve}a zmija tropske Amerike, vrsta udava.
anakreontik v. anakreonti~ar.
anakreontika, -e `, dat. i lok. anakreontici
‰gr~. Anakreon -ntos, pesnik iz druge polovine
VI veka pre n.e.Š poezija u duhu i stilu Anakre-
onta, posve}ena u`ivawu u vinu i pesmi, uz
podse}awe na prolaznost `ivota. x anakre-
ontski i anakreonti~ki.
anakreonti~ar, -a m, mn. -i ‰v. anakreontikaŠ
pesnik koji peva u anakreontskom duhu (posebno
o grupi nema~kih pesnika iz XVIII veka).
anakruza, -e ` ‰gr~. anakrousis od anakrouein
natrag udaritiŠ 1. metr. jedan ili vi{e nena-
gla{enih slogova na po~etku stiha koji se ne
ra~unaju u metar. 2. muz. predtakt, nepotpuni
takt na po~etku kompozicije.
anaksios uzv. ‰v. an-, aksiosŠ rel. pravosl. Ne-
dostojan! (liturgijsko osporavawe od strane
vernika u toku hirotonije (v.) pravoslavnog
crkvenoslu`iteqa); up. aksios.
analan, -lna, -lno ‰nlat. analis od lat. anus
~marŠ anat. koji se odnosi na ~mar, guzni, ~marni.
analgezija, -e = analgija, -e ` ‰gr~. analge-
sia, up. analgetikŠ med. bezbolnost, neosetqi-
vost za bol pri svesnom stawu.
analgetik, -a m, mn. analgetici (i s. analge-
tika), gen. mn. analgetika ‰gr~. analgetikos od
a(n)- i algos bolŠ farm. sredstvo za ubla`avawe
bola.
analgija = analgezija (v.).
anale, anala m ‰lat. annalis godi{wiŠ naziv
za priredbu koja se odr`ava svake godine; up.
bijenale, trijenale.
analitika
analekta, analekta s mn. = analekti, anale-
kata m mn. ‰gr~. analektaŠ odabrana {tiva; zbor-
nik, antologija.
analekti = analekta (v.).
analepsa, -e = analepsija, -e ` ‰fr. analep-
sie od gr~. analepsisŠ 1. kwi`. pripovedawe pret-
hodnih doga|aja, vra}awe u pro{lost,
fle{bek (v.); up. prolepsa. 2. med. oporavak,
ozdravqewe, ja~awe.
analepsija = analepsa (v.).
analeptik, -a m, mn. analeptici (i s ana-
leptika), gen. mn. analeptika ‰gr~. analeptikosŠ
farm. sredstvo za ja~awe i okrepqewe. x ana-
lepti~an.
anali, anala m mn. ‰lat. (libri) annales godi-
{we kwigeŠ godi{waci, letopis; z u}i u ana-
le biti od velike va`nosti, ostati zapam}en.
analiza, -e ` ‰gr~. analysis od analyein
ra{~lawivati, razre{avatiŠ 1. ra{~lawiva-
we, rastavqawe na sastavne delove kao metod
nau~nog istra`ivawa. 2. hem. istra`ivawe sa-
stava neke materije (kvalitativna ‹), po po-
trebi uz utvr|ivawe me|usobnog odnosa sasto-
jaka (kvantitativna ‹). 3. med. ispitivawe sa-
stojaka krvi, mokra}e i drugih telesnih
te~nosti. 4. mat. grana matematike koja obuhva-
ta teoriju funkcija, diferencijalni i inte-
gralni ra~un, teoriju diferencijalnih jedna-
~ina i drugo. 5. psih. v. psihoanaliza i tran-
sakciona analiza.
analizator, -a m, mn. -i ‰v. analizaŠ 1. ~ovek
koji obavqa analizu. 2. ure|aj za analizu. x
analizatorski.
analizirati, analiziram, 3. l. mn. analizi-
raju = analizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
analyser, nem. analysieren, v. analizaŠ 1. (iz)vr-
{iti analizu, ra{~laniti, ra{~lawivati;
supr. sintetizirati, sintetizovati. 2. is-
pit(iv)ati, prou~iti, prou~avati.
analizovati = analizirati (v.).
analist(a), -e m, mn. analisti ‰v. analiŠ pi-
sac anala, letopisac.
analistika, -e `, dat. i lok. analistici ‰v.
analiŠ 1. pisawe anala. 2. prou~avawe anala.
analitika, -e `, dat. i lok. analitici ‰gr~.
analytike (techne)Š 1. filoz. u~ewe o analizirawu,
115
analiti~an
ve{tina ra{~lawavawa slo`enih sudova ili
zakqu~aka. 2. mat. analiti~ka geometrija (v.).
analiti~an, -~na, -~no ‰gr~. analytikosŠ koji
se slu`i analizom; koji ume da analizira.
analiti~ar, -a m, mn. -i ‰v. analiti~anŠ onaj
ko obavqa analizu; onaj ko se u razmi{qawu
oslawa na analizu.
analiti~ki, -~ka, -~ko ‰gr~. analytikosŠ koji
se odnosi na analizu, koji se slu`i analizom.
y analiti~ki metod nau~ni metod pri kome
se izdvajaju pojedini elementi problema i za-
sebno ispituju, a potom se povezuju u celinu;
analiti~ka geometrija mat. grana geometrije
koja se slu`i algebarskim jedna~inama i li-
nijama u koordinatnom sistemu; analiti~ki
jezici lingv. jezici koji gramati~ke odnose pa-
de`a, lica, vremena i dr. prete`no izra`avaju
posebnim re~ima (predlozima, zamenicama,
pomo}nim glagolima) a ne promenom oblika
re~i (kao u sinteti~kim jezicima).
analogan, -gna, -gno ‰gr~. analogosŠ 1. koji je
po nekoj osobini ne~emu sli~an, odgovaraju}i,
istovrstan; y analogni organi biol. organi
kod razli~itih organizama koji obavqaju istu
funkciju, mada se razlikuju po gra|i i postan-
ku (npr. {krge i plu}a). 2. ra~. koji promenqi-
ve veli~ine predstavqa neprekidno promen-
qivim fizi~kim pojavama, kao {to je elek-
tri~na struja; up. digitalan.
analogizam, -zma m ‰gr~. analogismosŠ filoz.
zakqu~ak po analogiji.
analogija, -e ` ‰gr~. analogiaŠ 1. delimi~na
sli~nost izme|u dve pojave ili pojma, istovr-
snost, podudarnost. 2. prav. izuzetna primena
pravnog propisa koji vredi za jedan slu~aj na
drugi koji mu je sli~an po osnovnim obele`ji-
ma. 3. lingv. pojava da se neki jezi~ki oblici
povode za drugima koji su im sli~ni, npr. mo-
`em (u de~jem govoru ili u dijalektima) pre-
ma mo`e{, mo`e itd. 4. teol. metoda spoznaje
Boga koja je saobrazna sa sposobno{}u ~oveka
da primi œOtkroveweŒ. x analogijski i ana-
lo{ki.
analogon, -ona m, analogoni, gen. mn. analo-
gona ‰gr~. sredwi rod od analogosŠ sli~an ili
odgovaraju}i predmet; sli~na ili odgovaraju-
}a pojava; up. ekvivalent, pandan.
116
anaplastika
analoj, -a m ‰gr~. analogeionŠ v. nalow.
analfabet, -a i analfabet, -eta m = anal-
fabeta, -e m, mn. analfabete, gen. mn. analfabeta
‰gr~. analphabetos koji ne zna azbukuŠ 1. nepi-
smen ~ovek, nepismewak. 2. fig. neupu}en ~o-
vek, nestru~wak, neznalica.
analfabeta = analfabet (v.).
analfabetizam, -zma m ‰v. analfabetŠ nepi-
smenost.
analfabetski, -a, -o ‰v. analfabetŠ koji se
odnosi na analfabete i analfabetizam. y
analfabetski te~aj pedag. te~aj za opismewa-
vawe.
anamneza, -e ` ‰gr~. anamnesis se}aweŠ 1. med.
podaci koje pacijent daje lekaru o prethodnom
stawu svoje bolesti; istorija bolesti. 2. filoz.
u Platonovoj filozofiji, teorija po kojoj du-
{a sti~e ideje na osnovu se}awa na raniju eg-
zistenciju. x anamnesti~ki.
anamnestik, -a m, mn. anamnestici, gen. mn.
anamnestika ‰gr~. anamnestikos, v. anamnezaŠ
farm. lek za ja~awe pam}ewa. x anamnesti~an.
anamorfoza, -e ` ‰gr~. anamorphosis izobli-
~ewe, od morphe oblikŠ 1. fiz. izobli~ewe sli-
ke, pomo}u zakrivqenog ogledala ili sistema
so~iva, na taj na~in da slika opet dobije svoj
pravi izgled ako se gleda pod odre|enim
uglom. 2. biol. postepena promena oblika biq-
ke ili `ivotiwe tokom evolucije.
ananas, -a m, mn. -i ‰port. ananas, iz nekog ju-
`noameri~kog indijanskog jezikaŠ bot. tropska
biqka sa so~nim, mirisnim plodom oblika ve-
like {i{arke, Ananas comosus.
ananim, -a m, mn. -i ‰v. ana-, gr~. onyma = ono-
ma imeŠ pseudonim dobijen ~itawem imena
ili prezimena unatrag.
anapest, -a m, mn. -i (uob. i anapest) ‰gr~.
anapaistos udaren natrag, preokrenutŠ metr. sto-
pa od dva kratka (nenagla{ena) i jednog dugog
(nagla{enog) sloga, obrnut daktil. x anape-
sti~ki.
anaplastika, -e `, dat. i lok. anaplastici
‰gr~. anaplassein preoblikovatiŠ med. operacija
kojom se rekonstrui{u delovi tela presa|iva-
wem ko`e, mi{i}a i sl. s drugog mesta na telu.
x anaplasti~ki.
anaptiksa
anaptiksa, -e ` = anaptiksis, -a m ‰gr~.
anaptyxis razvijawe, otvaraweŠ fon. umetawe
samoglasnika u suglasni~ku grupu koja je te-
{ka za izgovor.
anaptiksis = anaptiksa (v.).
anarhizam, -zma m ‰v. anarhijaŠ u~ewe po kome
treba ukinuti svaki oblik vlasti, makar i na-
silnim putem, u ime slobode li~nosti; pokret
za ukidawe vlasti, naro~ito jak u XIX veku.
anarhija, -e ` ‰gr~. anarchia od a(n)- i arche
vlastŠ 1. nepostojawe vlasti, bezvla{}e. 2. fig.
potpuni nered, pometwa, haos.
anarhist(a), -e m, mn. anarhisti (`. anar-
histkiwa, -e) ‰v. anarhijaŠ pristalica anarhi-
zma, pripadnik pokreta za ukidawe vlasti.
anarhi~an, -~na, -~no ‰v. anarhijaŠ 1. koji je
bez vlasti. 2. fig. koji je u neredu, zbrkan, hao-
ti~an.
anarhi~nost, -osti ` ‰v. anarhijaŠ stawe
onoga {to je anarhi~no.
anarhoidan, -dna, -dno ‰v. anarhija, -oidŠ
sli~an anarhiji; sklon anarhizmu.
anarhoindividualizam, -zma m ‰v. anarhi-
ja, individualizamŠ u~ewe o apsolutnoj slobo-
di pojedinca, kome se ne smeju nametati nika-
kve obaveze ni pravila (osnovao ga je nema~ki
filozof Maks [tirner, 1806–1856). x anar-
hoindividualisti~ki.
anarhoindividualist(a), -e m, mn. anarho-
individualisti ‰v. anarhija, individualistaŠ
pristalica anarhoindividualizma.
anarholiberal, -ala m, mn. anarholibera-
li, gen. mn. anarholiberala = anarholibera-
list(a), -e m, mn. anarholiberalisti ‰v. anarhi-
ja, liberalŠ pristalica anarholiberalizma.
anarholiberalizam, -zma m ‰v. anarhija,
liberalizamŠ liberalizam s primesama anar-
hije: upotrebqeno u jugoslovenskoj poli-
ti~koj praksi oko 1970. kao pogrdna oznaka za
intelektualce koji su te`ili ultralevi~ar-
stvu i slabqewu mo}i komunisti~ke partije.
anarholiberalist(a) = anarholiberal
(v.).
anarhosindikalizam, -zma m ‰v. anarhija,
sindikalizamŠ struja u sindikalnom pokretu
koja zahteva da se radnici bore za svoja prava
samo udru`ivawem i organizovawem {trajko-
anatemisati
va, bez u~e{}a u politi~kom i parlamentar-
nom `ivotu.
anarhosindikalist(a), -e m, mn. anarhosin-
dikalisti ‰v. anarhija, sindikalistaŠ prista-
lica anarhosindikalizma.
anasarka `, dat. i lok. anasarci ‰gr~. ana-,
sarx mesoŠ med. skupqawe telesne te~nosti u
potko`nom tkivu.
anason ‰gr~. anesonŠ = anis (v.).
anasonka = anasonlija (v.).
anasonlija, -e = anasonka, -e ` ‰v. anasonŠ
rakija aromatizovana osu{enim plodovima
anasona; up. anizeta.
anastaza, -e i anastaza, -e ` ‰gr~. anastasis
ponovno ustajaweŠ uskrsnu}e.
anastati~ki, -a, -o i anastatski, -a, -o
‰engl. anastatic od gr~. anastasis, v. anastazaŠ koji
obnavqa. y anastati~ka {tampa, anasta-
ti~ka kopija tipogr. postupak za umno`avawe
starih {tampanih tekstova (prvobitno hemij-
skim i litografskim putem, danas fotokopi-
rawem); up. reprint.
anastigmat, -ata m, mn. anastigmati, gen. mn.
anastigmata ‰gr~. a(n)-, v. astigmatizamŠ fot.
objektiv od kombinovanih so~iva, ~ije slike
zadr`avaju punu o{trinu do samih ivica. x
anastigmati~an i anastigmatski.
anastomoza, -e ` ‰gr~. ana-, stoma ustaŠ med.
1. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva
`ivca. 2. spajawe cevastih organa (jedwak, `e-
ludac, creva) hirur{kim putem.
anastrofa, -e ` ‰gr~. anastrophe okretawe
unazadŠ kwi`. promena uobi~ajenog reda re~i,
inverzija.
anat, -ata m, mn. anati, gen. mn. anata ‰srlat.
annatus od lat. annus godinaŠ papin godi{wi
prihod.
anateksa, -e ` ‰gr~. anatexis topqeweŠ geol.
delimi~no stapawe stena na velikoj dubini
pod uticajem visoke temperature i pritiska.
anatema, -e ` ‰gr~. anathemaŠ iskqu~ewe iz
crkvene zajednice, prokletstvo, javna osuda.
anatemisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. ana-
temaŠ baciti, bacati anatemu, prokleti, pro-
kliwati, izop{titi iz crkvene zajednice;
prokazati.
117
anatemwak
anatemwak, -a m, mn. anatemwaci, gen. mn.
anatemwaka ‰v. anatemaŠ 1. onaj na koga je ba~e-
na anatema, prokletnik, nevaqalac. 2. zao duh,
|avo, ne~astivi.
anatoksin, -ina m ‰v. ana-, toksinŠ med. tok-
sin bakterije kome su uklowena otrovna svoj-
stva, tako da mo`e poslu`iti za vakcinisawe.
anatom, -a m, mn. -i ‰v. anatomijaŠ stru~wak
za anatomiju.
anatomizirati = anatomizovati (v.).
anatomizovati, -ujem = anatomizirati,
anatomiziram, 3. l. mn. anatomiziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. anatomijaŠ ra{~laniti, ra{~lawi-
vati, razu|ivati, rastaviti, rastavqati na sa-
stavne delove.
anatomija, -e ` ‰nlat. anatomia od gr~. anato-
me rasecaweŠ 1. nauka koja izu~ava sklop tela
i sastav organa qudi i `ivotiwa. 2. fig.
ra{~lawivawe, detaqno ispitivawe, prou~a-
vawe gra|e. 3. telesni sastav, gra|a tela. x ana-
tomski.
anatocizam, -zma m ‰nlat. anatocismus, v.
ana-, gr~. tokismos lihvareweŠ napla}ivawe in-
teresa na interes, lihvarewe, zelena{ewe.
anafaza, -e ` ‰v. ana-, fazaŠ biol. tre}a faza
u indirektnoj deobi }elija (mitozi).
anafilaksa, -e ` i anafilaksija, -e ` ‰v.
ana-, gr~. phylaxis za{titaŠ med. krajwa preose-
tqivost organizma prema nekoj materiji na
koju je senzibilizovan prethodnim kontaktom.
anafilaksija = anafilaksa (v.).
anafilakti~ki, -a, -o ‰v. anafilaksijaŠ
med. koji se odnosi na anafilaksu. y anafi-
lakti~ki {ok med. jaka alergijska reakcija,
opasna po `ivot, do koje dolazi po uno{ewu
alergena u krv.
anafora, -e ` ‰gr~. anaphora ponavqaweŠ 1.
kwi`. stilska figura koja se sastoji u ponavqa-
wu istih re~i na po~etku vi{e uzastopnih sti-
hova ili re~enica. 2. lingv. upu}ivawe na re~
ili izraz iz prethodnog teksta, putem zamenice
ili sinonima. 3. rel. pravosl. sredi{wi deo li-
turgije, skup molitava za vreme kojih se sveti
darovi pretvaraju u svete tajne. x anafori~ki.
anaforeza, -e ` ‰v. ana-, v. elektroforezaŠ
fiz. kretawe ~estica prema anodi prilikom
elektroforeze (v.).
118
anga`ovati
anafrodizija, -e ` ‰gr~. a(n)-, aphrodisia qu-
bavno u`ivaweŠ med. smawewe ili izostanak
polnog nagona.
anafrodizijak, -a m, mn. anafrodizijaci,
gen. mn. anafrodizijaka = antafrodizijak, -a
m, mn. antafrodizijaci, gen. mn. antafrodizija-
ka ‰v. anafrodizijaŠ farm. sredstvo za umawewe
polnog nagona, supr. afrodizijak.
anahoret, -a m, mn. -i ‰gr~. anachoretes koji se
povla~iŠ pustiwak, usamqenik, isposnik. x
anahoretski; up. ot{elnik, eremit.
anahronizam, -zma, mn. anahronizmi, gen. mn.
anahronizama m ‰gr~. anachronismos ono {to se
doga|a u nevremeŠ 1. gre{ka u ra~unawu vreme-
na odnosno doga|aja, vremenska poreme}enost,
stavqawe ne~ega u epohu kojoj ne pripada. 2.
ne{to {to je preostalo iz pro{losti, zastare-
la ili pre`ivela pojava. x anahronisti~ki i
anahronisti~an.
anacionalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. naciona-
lanŠ koji nema ose}aja za nacionalno; koji ne
pripada nijednoj narodnosti.
an blok pril. ‰fr. en blocŠ u celini, u koma-
du, sve zajedno, |uture.
anvelopa, -e `, gen. mn. anvelopa ‰fr. enve-
loppeŠ 1. omot, omota~, zavoj. 2. geom. nepomi~na
krivuqa ili povr{ina u odnosu na koju neka
pokretna krivuqa ili povr{ina uvek ostaje
tangenta.
anga`man, -ana m, mn. anga`mani, gen. mn. an-
ga`mana ‰fr. engagementŠ 1. obaveza, ugovor, za-
du`ewe; anga`ovawe glumca, peva~a itd. za od-
re|eni umetni~ki posao. 2. anga`ovanost (v.).
anga`ovan, -a, -o ‰v. anga`ovatiŠ 1. zapo-
slen (po ugovoru). 2. aktivan, ukqu~en (u poli-
ti~ku delatnost, pokret, dru{tvenu akciju i
sl.); ideolo{ki opredeqen, svestan.
anga`ovanost, -osti ` ‰v. anga`ovatiŠ sta-
we onoga ko je anga`ovan.
anga`ovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. enga-
gerŠ 1. primiti, primati u slu`bu po ugovoru,
(privremeno) zaposliti, zapo{qavati; dati,
davati ulogu (glumcu, peva~u). 2. (pri)dobiti
(nekoga za ne{to), pokrenuti (na ne{to). 3. an-
ga`ovati se zalo`iti se, zauzimati se (za ne-
{to). 4. anga`ovati se ume{ati se, ukqu~iti
se, uplesti se (u ne{to).
an gard
an gard uzv. ‰fr. en garde, v. gardŠ upozorewe
protivniku u ma~evawu da zauzme odbrambeni
stav.
angarija, -e ` ‰tur. angarya, gr~. angariaŠ zast.
te`ak posao, kulu~ewe, kuluk; patwa, muka.
angelizam, -zma m ‰gr~. angelos an|eoŠ po-
kret nastao u Parizu 1948. godine, zasnovan na
verovawu da svakog ~oveka kroz `ivot prati
an|eo ~uvar.
angelika, -e `, dat. i lok. angelici, gen. mn.
angelika ‰lat. angelicus an|eoskiŠ 1. bot. leko-
vita biqka iz porodice {titarki, siri{, an-
|eoski koren, Angelica archangelica. 2. muz. vr-
sta starog instrumenta sli~nog gitari.
angelus, -a m, mn. -i ‰po po~etku latinske
molitve, Angelus Domini nuntiavit Mariae - An-
|eo Gospodwi objavi MarijiŠ rel. u katoli~koj
crkvi, molitva uz ve~erwe i jutarwe zvowewe;
samo to zvowewe.
angiektazija, -e ` ‰v. angio-, gr~. ektasis ras-
tezaweŠ med. pro{irewe krvnih sudova.
angin ‰neizvesno porekloŠ = inlet (v.).
angina, -e ` ‰lat. angina od angere stezati,
gu{itiŠ med. zapaqewe grla, gu{oboqa; zapa-
qewe krajnika. y angina pektoris (lat. pectus
gen. pectoris grudi) med. oboqewe sr~anih arte-
rija pra}eno bolnim stezawem u grudima.
angio- pref. ‰gr~. angeion `ila, sudŠ med. u
slo`enicama ozna~ava da se ne{to odnosi na
krvne sudove.
angiografija, -e ` ‰v. angio-, grafijaŠ med.
rendgensko snimawe krvnih sudova uz upotre-
bu kontrasta; up. arteriografija. x angio-
grafski.
angiolog, -a m, mn. angiolozi, gen. mn. angio-
loga ‰v. angiologijaŠ med. lekar specijalista za
angiologiju.
angiologija, -e ` ‰v. angio-, -logijaŠ med. na-
uka o krvnim sudovima.
angiom, -oma m, mn. angiomi, gen. mn. angioma
‰v. angio-, -omŠ med. crvena pega ili izraslina
na ko`i, nastala usled pro{irewa i pove}awa
krvnih ili limfnih sudova.
angiopatija, -e ` ‰v. angio-, -patijaŠ med.
op{ti naziv za oboqewa krvnih sudova.
angioplastika, -e `, dat. i lok. angiopla-
stici ‰v. angio-, plastikaŠ med. povezivawe ili
anglicizam
produ`avawe krvnih sudova putem mikrohi-
rurgije.
angiosarkom, -oma m, mn. angiosarkomi, gen.
mn. angiosarkoma ‰v. angio-, sarkomŠ med. tumor
sastavqen od sitnih krvnih sudova oblo`enih
endotelnim }elijama.
angiospazam, -zma m = angiospazmus, -a m
‰v. angio-, spazamŠ med. gr~ krvnih sudova.
angiospazmus = angiospazam (v.).
angiosperme, angiospermi ` mn. = angio-
spermije, angiospermija ` mn. ‰v. angio-, gr~.
sperma semeŠ bot. skrivenosemewa~e, biqke ~i-
ji su zameci zatvoreni u plodi{te; up. gimno-
sperme.
angiospermije = angiosperme (v.).
angiostenoza, -e ` ‰v. angio-, stenozaŠ med.
su`avawe krvnih sudova.
angir v. ajgir.
angitis, -a m ‰v. angio-, -itisŠ med. zapaqe-
we krvnih sudova.
angleza, -e ` ‰fr. (danse) anglaise engleska
igraŠ muz. ist. naziv za vi{e raznih plesova en-
gleskog porekla u Evropi od XVII do XIX veka.
anglezit, -a i anglezit, -ita m ‰prema ostr-
vu Anglesey u Velsu, gde je prvi put na|enŠ
miner. beli~asto`uti ili sme|i mineral izra-
zitog sjaja, olovni sulfat.
anglizam = anglicizam (v.).
anglizirati v. anglicizovati.
anglikanac, -nca m, mn. anglikanci, gen. mn.
anglikanaca ‰v. anglikanskiŠ pripadnik an-
glikanske crkve.
anglikanski, -a, -o ‰srlat. anglicanus engle-
skiŠ koji pripada anglikancima. y anglikan-
ska crkva engleska dr`avna crkva, nastala ot-
cepqewem od katoli~ke crkve u XVI veku.
anglist(a), -e m, mn. anglisti (`. anglist-
kiwa, -e) ‰lat. Anglus EnglezŠ stru~wak za an-
glistiku (v.).
anglistika, -e `, dat. i lok. anglistici ‰v.
anglist(a)Š nau~no istra`ivawe engleskog je-
zika i kwi`evnosti.
anglicizam, -zma m, mn. anglicizmi, gen. mn.
anglicizama = anglizam, -zma m, mn. anglizmi,
gen. mn. anglizama ‰lat. anglicus engleskiŠ lingv.
119
anglicizovati
re~ ili karakteristi~na osobina engleskog je-
zika, preuzeta u nekom drugom jeziku.
anglicizovati, -ujem i anglicizirati,
angliciziram, 3. l. mn. angliciziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. angliciser od lat. anglicus engleskiŠ
(u)~initi sli~nim engleskom, poengleziti.
anglo- ‰lat. Anglus EnglezŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da se ne{to odnosi na En-
gleze, Englesku ili engleski jezik.
anglo-ameri~ki, -a, -o ‰v. anglo-Š engleski
i ameri~ki; delom engleski a delom ameri~ki.
angloameri~ki, -a, -o ‰v. anglo-Š koji se od-
nosi na Amerikance engleskog porekla.
angloman, -a i angloman, -ana m, mn. anglo-
mani, gen. mn. anglomana ‰v. anglomanijaŠ ko
preterano ceni i hvali sve {to je englesko. x
anglomanski i anglomanski.
anglomanija, -e ` ‰v. anglo-, v. manijaŠ neo-
buzdano odu{evqewe Englezima i engleskim
obi~ajima.
anglosaksonski, -a, -o ‰srlat. Anglo-Saxo-
nesŠ 1. koji se odnosi na Angle i Saksonce (Sa-
se), pretke dana{wih Engleza. 2. (o jeziku) sta-
roengleski, jezik Anglo-Saksonaca, koji se go-
vorio pribli`no do XII veka. 3. koji se odnosi
na Engleze, Amerikance i druge narode engle-
skog jezika.
anglofil, -a i anglofil, -ila m, mn. anglo-
fili, gen. mn. anglofila ‰v. anglofilijaŠ onaj
koji voli Engleze (supr. anglofob). x anglo-
filski i anglofilski.
anglofilija, -e ` ‰v. anglo-, v. -filijaŠ na-
klonost prema Englezima i Engleskoj; supr. an-
glofobija.
anglofob, -oba m, mn. anglofobi, gen. mn. an-
glofoba ‰v. anglofobijaŠ mrziteq Engleza i
svega {to je englesko; supr. anglofil. x an-
glofobni i anglofopski.
anglofobija, -e ` ‰v. anglo-, fobijaŠ mr`wa
prema svemu {to je englesko.
anglofon, -ona m, mn. anglofoni, gen. mn. an-
glofona ‰fr. anglophone, gr~. phone glasŠ osoba
kojoj je materwi jezik engleski.
anglofonski, -a, -o ‰v. anglofonŠ koji govo-
ri ili u kome se govori engleski jezik.
120
andergraund
angora, -e ` ‰Angora, nekada{wi naziv An-
kareŠ vuna od angorske koze ili drugih `ivo-
tiwa sa sli~nom dlakom (v. angorski).
angorski, -a, -o ‰v. angoraŠ koji je iz Ango-
re. y angorska koza, angorski kuni}, angor-
ska ma~ka zool. koza (kuni}, ma~ka) s dugom
svilenkastom dlakom.
angostura, -e ` ‰prema gradu Angosturi u
VenecueliŠ 1. osu{ena kora jednog ju`noame-
ri~kog drveta, nekada upotrebqavana kao lek
protiv groznice. 2. liker s dodatkom angostu-
ra-kore.
an gro i angro pril. ‰fr. en grosŠ trg. na veli-
ko (o prodaji, kupovini). supr. an detaj.
angrosist(a), -e m, mn. angrosisti, neob., v.
grosist(a).
angstrem, -a m, mn. angstremi, gen. mn. ang-
strema ‰prema {vedskom fizi~aru A. J. Ong-
stremu (Angstrom), 1814–1874)Š fiz. stomilio-
niti deo centimetra: jedinica za merewe tala-
sne du`ine svetlosti i drugih zrakova.
angularan, -rna, rno ‰lat. angulus ugaoŠ uga-
oni.
angus-govedo, angus-goveda s ‰prema {kot-
skoj pokrajini AngusŠ vrsta gove~eta bez rogo-
va.
andabat, -ata m, mn. andabati, gen. mn. andaba-
ta ‰lat. andabataŠ ist. u starom Rimu gladijator
koji se borio naslepo, sa {lemom preko glave;
slu`io za uveseqavawe gledalaca.
andaluzit, -a i andaluzit, -ita m ‰po {p.
pokrajini AndaluzijiŠ miner. vrsta ukrasnog
kamena, aluminijum-silikat.
andante pril. ‰ital. andanteŠ muz. umereno, ne
prebrzo.
andante, andantea m ‰ital. andanteŠ muz. laga-
ni stav ili deo kompozicije.
andantino pril. ‰ital. andantino, dem. od an-
danteŠ muz. umereno, ne{to br`e od andantea.
andantino, -a m stav ili deo kompozicije u
umereno sporom tempu.
andezit, -a i andezit, -ita m ‰po Andima u
Ju`noj AmericiŠ miner. vrsta vulkanskog kame-
na sive ili tamnosme|e boje.
andergraund, -a m, mn. -i ‰engl. underground
podzemqeŠ umetni~ka delatnost (u muzici,
anderkat
filmu, kwi`avnosti) izvan zvani~no prizna-
tih tokova; up. avangarda.
anderkat, -a m, mn. anderkati, gen. mn. ander-
kata ‰engl. undercutŠ udarac u boksu (odozgo na-
dole); up. aperkat.
an detaj pril. ‰fr. en detailŠ trg. na malo, poje-
dina~no; supr. an blok i angro.
andosirati, andosiram, 3. l. mn. andosiraju
endosserŠ finans. potpisati (menicu)
svr{. ‰fr.
na pole|ini, ~ime se prenosi na drugoga; in-
dosirati.
andosman, -ana m, mn. andosmani, gen. mn. an-
dosmana ‰fr. endossementŠ finans. potpis na po-
le|ini (menice), prenos menice.
andragog, -a m, mn. andragozi, gen. mn. andra-
goga ‰v. andragogijaŠ stru~wak za andragogiju.
andragogija, -e ` ‰v. andro-, (peda)gogijaŠ
grana pedagogije usmerena na vaspitawe odra-
slih.
andrak, -a m ‰neizvesnog poreklaŠ |avo,
vrag; nevoqa; obi~no samo u izrazu koji ti je
‹? = {ta ti je?
andramoqe, andramoqa ` mn. ‰neizvesnog
poreklaŠ prwe, drowci, nepotrebne stvari.
andreceum, -a m ‰v. andro-, gr~. oikion ku}a,
stani{teŠ bot. skup svih pra{nika u cvetu.
-andrija ‰v. andro-Š kao drugi deo re~i poka-
zuje da se ne{to odnosi na ~oveka, mu{karca.
andro- ‰gr~. aner andros ~ovekŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da se ne{to odnosi na ~o-
veka ili posebno na mu{karca.
androgeneza, -e i androgeneza, -e ` ‰v. an-
dro-, genezaŠ biol. razvitak jajne }elije u kome ne
u~estvuje materinsko jedro; supr. ginogeneza.
androgeni, androgena m mn. (jednina andro-
gen, -ena) ‰v. andro-, -genŠ fiziol. mu{ki polni
hormoni; najva`niji su testosteron i andro-
steron.
androgin, -ina m, mn. androgini, gen. mn. an-
drogina ‰gr~. androgynos od andro- (v.) i gyne
`enaŠ 1. mitol. prabi}e ~ijim su polovqewem
nastali prvi qudi (mu{karci i `ene). 2. ~o-
vek ili `ivotiwa s mu{kim i `enskim osobi-
nama, dvopolac, hermafrodit. 3. bot. biqka ko-
ja ima istovremeno i mu{ke i `enske cvetove.
an|eo
androginija, -e ` ‰v. androginŠ 1. dvopol-
nost, hermafroditizam. 2. bot. prisustvo mu-
{kih i `enskih cvetova na istoj biqci.
android, -ida m, mn. androidi, gen. mn. an-
droida ‰v. andro-, -oidŠ ve{ta~ki ~ovek, robot
sa izgledom ~oveka.
androidan, -dna, -dno ‰v. androidŠ koji se
odnosi na androida; sli~an ~oveku, ~oveko-
lik.
androkefal, -a m, mn. -i ‰v. andro-, gr~. kep-
hale glavaŠ mitol. bi}e s qudskom glavom i `i-
votiwskim telom (npr. Minotaur, Sfinga).
androkefaloid, -ida m, mn. androkefaloi-
di, gen. mn. androkefaloida ‰v. androkefal, -oidŠ
miner. kamen koji ima oblik ~ove~je glave.
androlepsija, -e ` ‰gr~. androlepsia od an-
dro- (v.) i lambanein hvatatiŠ ist. u Atini, zva-
ni~no uzimawe talaca ili hap{ewe stranaca
kao odmazda za Atiwane zarobqene u inostran-
stvu.
androlit, -a i androlit, -ita m, mn. andro-
liti, gen. mn. androlita ‰v. andro-, gr~. lithos ka-
menŠ geol., arheol. okamewene qudske kosti ili
kostur.
andrologija, -e ` ‰v. andro-, -logijaŠ med. na-
uka koja ispituje bolesti mu{karaca; up. gine-
kologija.
andromanija, -e ` ‰v. andro-, manijaŠ neza-
sita po`uda za mu{karcima, nimfomanija.
andropauza, -e ` ‰v. andro-, pauzaŠ med. tele-
sne i psihi~ke promene kod mu{karca posle
50 godina starosti; up. menopauza.
androsteron, -ona m ‰v. andro-, steroidŠ
fiziol. mu{ki polni hormon.
androfobija, -e ` ‰v. andro-, fobijaŠ psih.
bolesni strah od mu{karaca; up. ginekofobija.
anduz, a m, mn. anduzi, gen. mn. anduza ‰tur.
and›z-otu od and›z {ikara i ot travaŠ pokr. biq-
ka oman; wen osu{eni koren, koji se upotre-
bqava za ka|ewe.
an|eo, an|ela m, mn. -i ‰gr~. angelos glasnikŠ
1. rel. bo`ji glasnik, duhovno bi}e koje posre-
duje izme|u Boga i qudi. 2. fig. ~ovek izuzetne
dobrote; qupko i bezazleno dete ili `ena. x
an|elski, an|elski, an|eoski, an|eoski, an-
|eoski.
121
anegdota
anegdota, -e i anegdota, -e ` ‰gr~. anekdota
neobjavqeno: prvobitno naslov dela Prokopi-
ja, vizantijskog istori~ara iz VI vekaŠ istini-
ta pri~ica o nekom zanimqivom doga|aju,
obi~no vezana za poznate li~nosti. x anegdot-
ski i anegdotski; anegdotalan.
anegdotika, -a `, dat. i lok. anegdotici ‰v.
anegdotaŠ 1. prou~avawe anegdota. 2. skup aneg-
dota o odre|enoj li~nosti.
aneks, -a m, mn. aneksi, gen. mn. aneksa ‰lat. an-
nexus pripojenŠ 1. prilog, dodatak, nastavak
(ugovora ili nekog drugog spisa). 2. pomo}na
zgrada; pro{ireni deo zgrade.
aneksija, -e ` ‰lat. annexio pripajawe, pri-
vezivaweŠ pripajawe, prisajediwewe ili jed-
nostrano prisvajawe neke teritorije. x anek-
sioni.
aneksionizam, -zma m ‰v. aneksijaŠ politi-
ka prisvajawa tu|ih teritorija.
aneksionist(a), -e m, mn. aneksionisti ‰v.
aneksijaŠ pristalica aneksionizma. x aneksi-
onisti~ki.
anektirati, anektiram, 3. l. mn. anektiraju
svr{. ‰lat. annectereŠ izvr{iti aneksiju, pripo-
jiti; nasilno prisvojiti.
anekumena, -e ` ‰gr~. a(n)-, oikoumene nasta-
weni deo svetaŠ delovi Zemqine povr{ine na
kojima se qudi ne mogu nastaniti (pustiwe,
mo~vare, polarne oblasti itd.).
anelidi, anelida m mn. ‰lat. anellus prstenŠ
zool. prstenaste gliste.
anemija, -e ` ‰gr~. a(n)-, haima krvŠ med. ne-
dostatak hemoglobina i crvenih krvnih zrna-
ca, malokrvnost, slabokrvnost.
anemi~an, -~na, -~no ‰v. anemijaŠ 1. med. ma-
lokrvan, slabokrvan. 2. fig. bled, neubedqiv,
neizrazit, be`ivotan.
anemi~ar, -a m, mn. -i (`. anemi~arka, dat.
anemi~arki) ‰v. anemijaŠ osoba koja pati od
anemije.
anemi~nost, -osti ` ‰v. anemijaŠ 1. malo-
krvnost. 2. fig. slabost, be`ivotnost, nedo-
voqna ubedqivost.
anemo- ‰gr~. anemos vetarŠ u slo`enim re~i-
ma zna~i vetar.
anemogaman, -mna, -mno ‰v. anemogameŠ bot.
(o biqci) koji se oplo|uje pomo}u vetra.
122
anerotizam
anemogame, anemogama ` mn. ‰v. anemo-, gr~.
gamein ven~ati seŠ bot. biqke kod kojih vetar
prenosi cvetni prah.
anemograf, -a m = anemometrograf, -a m,
mn. -i ‰v. anemo-, metro-, -grafŠ meteor. ure|aj
koji na hartiji ili magnetnoj traci bele`i
pravac i brzinu vetra; up. anemoskop.
anemografija, -e ` ‰v. anemografŠ meteor.
prou~avawe i opisivawe vetrova.
anemometar, -tra m, mn. anemometri, gen. mn.
anemometara ‰v. anemo-, -metarŠ meteor. sprava
za merewe brzine vetra ili brzine kojom leti
neka letelica.
anemometrograf = anemograf (v.).
anemona, -e ` ‰gr~. anemoneŠ bot. biqka s be-
lim ili plavim cvetovima, {umarica, sasa.
anemoskop, -a m, mn. -i ‰v. anemo-, -skopŠ ve-
trokaz, sprava koja pokazuje duvawe vetra.
anemostat, -ata m ‰v. anemo-, gr~. statos po-
stavqenŠ ure|aj za provetravawe prostorija.
anemofilan, -lna, -lno ‰v. anemofileŠ v.
anemogaman.
anemofile, anemofila ` mn. ‰v. anemo-, gr~.
philos prijateqŠ v. anemogame.
anemofilija, -e ` ‰v. anemofileŠ bot. opra-
{ivawe biqaka posredstvom vetra.
anenkefalija, -e i anencefalija, -e ` ‰gr~.
a(n)-, enkephalos mozakŠ med. uro|eni nedosta-
tak mozga.
anenkefal(os), -a m -i anencefal(os), -a m
‰v. anenkefalijaŠ med. nakaza ro|ena bez mozga.
anepigraf, -a m, mn. -i ‰gr~. a(n)-, v. epigrafŠ
spis ili kwiga bez naslova.
anepija, -e ` ‰gr~. a(n)-, epos re~Š nesposob-
nost govorewa, nemost, nemu{tost.
anergija, -e ` ‰gr~. a(n)-, ergon radŠ med. ne-
dovoqna sposobnost organizma da reaguje na
odre|en alergen.
aneritropsija, -e ` ‰gr~. a(n)-, erythros cr-
ven, ops okoŠ med. slepilo za crvenu boju.
aneroid, -ida m, mn. aneroidi, gen. aneroida
‰gr~. a-, neros te~anŠ barometar (v.) bez `ive, s
elasti~nom metalnom plo~om koja reaguje na
promene vazdu{nog pritiska.
anerotizam, -zma m ‰gr~. a(n)-, v. erotizamŠ
gubitak `eqe za polnim odnosom.
anestezija
anestezija, -e i anestezija, -e ` ‰gr~. anaist-
hesia od a(n)- i aisthesis ose}ajŠ med. 1. gubitak
osetqivosti za bol (usled povrede nerava ili
mozga). 2. davawe sredstava koja neutrali{u
ose}aj bola, obi~no radi hirur{ke interven-
cije; up. narkoza y lokalna anestezija ona
koja zahvata samo jedan deo tela. x anesteti-
~an i anesteti~ki.
anesteziolog, -a m, mn. anesteziolozi, gen. mn.
anesteziologa ‰v. anestezija, -logŠ med. 1. lekar
koji se bavi anesteziologijom. 2. anesteti~ar.
anesteziologija, -e ` ‰v. anestezija, -logi-
jaŠ med. grana medicine koja izu~ava klini~ku
anesteziju.
anestetik, -a m, mn. anestetici, gen. mn. ane-
stetika ‰gr~. anaisthetikos neosetqivŠ med. sred-
stvo koje izaziva neosetqivost u celom telu
ili na mestu primene.
anesteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. anestetikŠ med.
onaj ko daje anesteziju.
aneurizma, -e ` ‰gr~. aneurysma pro{irewe,
rastezaweŠ med. lokalno pro{irewe krvnog su-
da usled oboqewa wegovih zidova.
aneurin, -ina m ‰gr~. a-, neuron nervŠ farm.
vitamin B1, tiamin; najvi{e ga ima u kvascu i
u klicama `itarica; wegov nedostatak izaziva
bolest beri-beri.
an`ambman, -ana m ‰fr. enjambementŠ kwi`.
opkora~ewe, prela`ewe nedovr{ene re~enice
u slede}i stih.
an `eneral pril. ‰fr. en generalŠ uop{te,
uop{te uzev{i.
anzipovati, -ujem 3. l. mn. anzipuju svr{.
‰engl. unzipŠ ra~. vratiti kompjuterski doku-
ment na wegovu prvobitnu veli~inu (izra`e-
nu u kilobajtima) pomo}u odgovaraju}eg pro-
grama po{to je prethodno bio smawen, kompre-
sovan, zipovan; raspakovati (dokument). v. zi-
povati.
anzihtskarta, -e `, gen. mn. anzihtskarti
‰nem. Ansichtskarte od Ansicht pogledŠ zast. raz-
glednica.
aniverzarija = aniverzarijum (v.).
aniverzarijum, -a (i aniverzarij, -a) m =
aniverzarija, -e ` ‰lat. anniversariumŠ godi-
{wica.
animalnost
anizeta, -e ` ‰fr. anisetteŠ rakija za~iwena
anisom; liker od anisa; up. anasonka.
anizo- ‰gr~. anisos nejednakŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava nejednakost onoga {to se kazuje
u drugom delu.
anizogamija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. gamos
brakŠ biol. spajawe semenih }elija nejednake
veli~ine i strukture; supr. izogamija.
anizokorija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. kore zeni-
caŠ med. nejednakost zenica.
anizotropan, -pna, -pno ‰v. anizotropijaŠ
koji u razli~itim pravcima ima druk~ija svoj-
stva.
anizotropija, -e ` ‰v. anizo-, -tropijaŠ oso-
bina nekih tela da u razli~itim pravcima
imaju druk~ija fizi~ka svojstva; supr. izotro-
pija.
anizohromija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. chroma
bojaŠ med. nejednaka obojenost crvenih krvnih
zrnaca.
anil, -a i anil, -ila m ‰ar. al-nil, primqeno
preko {p. anilŠ biqka iz koje se dobija indigo
(v.).
anilidi, anilida m mn. ‰v. anilinŠ hem. jedi-
wewa koja nastaju od anilina delovawem or-
ganskih kiselina.
anilin, -ina m ‰v. anilŠ bezbojna uqasta
te~nost karakteristi~nog mirisa, slu`i za
dobijawe boja (anilinske boje). x anilinski.
anima, -e ` ‰lat. anima du{aŠ psih. po u~ewu
K. G. Junga, `enski princip u qudskoj du{i,
prisutan i kod mu{karaca; up. animus.
animalan, -lna, -lno ‰lat. animalis, up. ani-
mal `ivotiwaŠ `ivotiwski; svojstven ili
sli~an `ivotiwi.
animalizam, -zma m ‰lat. animal `ivotiwaŠ
1. `ivotiwska priroda, animalnost. 2. kult
`ivotiwa, kod primitivnih naroda. 3. filoz.
u~ewe po kome se ~ovek u su{tini ne razlikuje
od `ivotiwe.
animalist(a), -e m, mn. animalisti ‰v. ani-
malizamŠ 1. um. slikar ili vajar koji prikazuje
`ivotiwe. 2. pristalica animalizma. x ani-
malisti~ki.
animalnost, -i ` ‰v. animalanŠ `ivotiwska
priroda; po`ivotiwenost.
123
animato
animato pril. ‰ital. animatoŠ muz. `ivo, `i-
vahno.
animator, -a m, mn. -i ‰lat. animatorŠ 1. onaj
ko animira, pokreta~; osoba kadra da podstak-
ne qude na u~e{}e u kulturnim ili zabavnim
delatnostima. 2. crta~ po~etnih i zavr{nih
pokreta u crtanom filmu.
animacija, -e ` ‰lat. animatioŠ 1. o`ivqava-
we, pokretawe, bu|ewe. 2. `ivost, budnost, ak-
tivnost. 3. tehnika postizawa pokreta u crta-
nom filmu, odskora i pomo}u kompjutera
(kompjuterska ‹).
animizam, -zma m ‰fr. animisme od lat. anima
du{aŠ verovawe da sve, pa i ne`ive stvari
imaju du{u; primitivna religija koja prirod-
nim silama pridaje duhovna svojstva. x ani-
misti~ki.
animirati, animiram, 3. l. mn. animiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. animareŠ 1. uneti, unositi
`ivost, pokrenuti, pokretati, (o)bodriti,
podsta}i, podsticati. 2. stvoriti, svarati
iluziju pokreta, u crtanom filmu, ili prime-
nom kompjuterske tehnike; u lutkarstvu: o`i-
viti, o`ivqavati lutke stavqaju}i ih u po-
kret; y animirani film crtani film.
animir-dama, -e ` ‰nem. Animierdame, v.
animiratiŠ barska dama, privla~na `ena koja
zabavqa goste i navodi ih da {to vi{e tro{e.
animist(a), -e m, mn. animisti ‰v. animizamŠ
sledbenik animizma.
animozan, -zna, -zno ‰lat. animosusŠ ozloje-
|en, srdit, neprijateqski.
animozitet, -eta m ‰lat. animositasŠ = ani-
moznost, -i ` neprijateqski stav, zlovoqa,
srxba.
animoznost = animozitet (v.).
animozo pril. ‰ital. animosoŠ muz. sr~ano,
poletno, smelo.
animus, -a m ‰lat. animus duhŠ psih. po u~ewu
K. G. Junga, mu{ki princip u qudskoj du{i,
prisutan i kod `ena; up. anima.
anion, -a i anion, -ona m ‰od an(oda) i ion =
jon (v.)Š fiz. negativno naelektrisan jon, u
elektri~nom poqu kre}e se prema anodi; up.
kation.
aniridija, -e ` ‰gr~. a(n)-, iris dugaŠ med. ne-
dostatak du`ice u oku.
124
ankilostoma
anis, a m, mn. anisi, gen. mn. anisa ‰lat. ani-
sum od gr~. anesonŠ biqka s mirisnim plodovi-
ma koji slu`e kao lek i kao za~in, Pimpinella
anisum.
anihilacija, -e ` ‰lat. annihilatio, v. anihi-
liratiŠ uni{tewe, poni{tewe.
anihilirati, anihiliram, 3. l. mn. anihi-
liraju svr{. i nesvr{. ‰lat. annihilare od nihil ni-
{taŠ (u)ni{titi, (po)ni{titi, ukinuti, uki-
dati.
anjon nepr., stand. anion i anion (v.).
ank, -a ankh, -a m ‰egipatska re~, du{a, `i-
votŠ krst sa dr{kom, simbol `ivota u starom
Egiptu.
anker, -a m, mn. ankeri, gen. mn. ankera ‰nem.
AnkerŠ sidro, kotva, lenger.
ankerit, -a i ankerit, -ita m ‰po austrij-
skom mineralogu M. S. AnkeruŠ miner. mineral
sli~an dolomitu.
anketa, -e `, gen. mn. anketa ‰fr. enquete is-
pitivawe, istra`ivaweŠ prikupqawe mi{qe-
wa ve}eg broja qudi, ispitivawe javnog mwe-
wa ili tr`i{ta pomo}u upitnika.
anketar, -ara m, mn. anketari, gen. mn. anketa-
ra ‰v. anketaŠ osoba koja vr{i anketirawe.
anketirati, anketiram, 3. l. mn. anketiraju
svr{. nesvr{. ‰v. anketaŠ sprovesti, sprovoditi
anketu.
anketni, -a, -o ‰v. anketaŠ koji se odnosi na
anketu ili na anketirawe. y anketni list
list s pitawima za anketu, upitnik; anketna
komisija pol. odbor koji bira vlada ili par-
lament radi prikupqawa podataka o datom
problemu (bukvalni prevod francuskog com-
mission d’enquete — istra`ni odbor).
ankiloblefaron, -a m ‰gr~. ankylos iskri-
vqen, blepharon o~ni kapakŠ med. uro|ena sra-
slost gorweg i doweg o~nog kapka.
ankiloglosa, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqen,
glossa jezikŠ med. delimi~na ili potpuna sra-
slost jezika.
ankiloza, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqenŠ med.
uko~enost zglobova usled srastawa kostiju u
zglobu.
ankilostoma, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqen,
stoma ustaŠ med. bolest koja onemogu}ava nor-
malno otvarawe usta.
ankilostomijaza
ankilostomijaza, -e ` ‰v. ankilostomaŠ med.
bolest koju u toplim krajevima izaziva tzv. ru-
darska glista (Ankylostoma duodenale), parazit
koji `ivi u dvanaestopala~nom crevu.
anksiozan, -zna, -zno ‰lat. anxiosus od anxia
teskoba, od angere stezatiŠ teskoban, uznemi-
ren, zapla{en.
anksioznost, -i ` ‰v. anksiozanŠ psih. pato-
lo{ka strepwa, teskoba, zebwa, ose}awe straha
pred celokupnom `ivotnom situacijom.
anksiolitik, -a m, mn. anksiolitici, gen.
mn. anksiolitika ‰v. anksiozan, gr~. lytikos koji
razre{ava, rastvaraŠ farm. sredstvo koje deluje
na smawewe anksioznosti (straha i teskobe).
ankh v. ank.
anlaser, -a m, mn. -i ‰nem. AnlasserŠ tehn. ure-
|aj za pokretawe motora, starter (v.).
an mas pril. ‰fr. en masseŠ u masi, u gomili,
svi zajedno.
anogen, -a, -o (i anogen, a, -o) ‰gr~. ano navi-
{e, v. -genŠ geol. koji je postao kretawem odozdo
navi{e (o eruptivnim stenama); supr. katogen.
anoda, -e ` ‰gr~. anodos uzlazak, usponŠ fiz.
pozitivna elektroda; up. katoda.
anodin, -dina m ‰gr~. a(n)-, odyne bolŠ farm.
zast. sredstvo za ubla`avawe bolova.
anodinija, -e ` ‰v. anodinŠ med. bezbolnost,
odsustvo poro|ajnih bolova.
anodni, -a, -o ‰v. anodaŠ fiz. koji se odnosi
na anodu; y anodni zraci roj pozitivnih jona
koji pri visokom naponu izbijaju iz anode.
anozmija v. anosmija.
anoksija, -e ` ‰gr~. a(n)-, v. oksigenŠ med. ne-
dostatak kiseonika u krvi i tkivima.
anomalan, -lna, -lno ‰gr~. anomalosŠ koji
odstupa od pravila, nepravilan, izuzetan, neu-
obi~ajen.
anomalija, -e i anomalija, -e ` ‰gr~. ano-
maliaŠ nepravilnost, izuzetnost, neobi~nost.
anomija, -e ` ‰gr~. anomia, od a- i nomos za-
konŠ neprihvatawe zakona, bezakowe; neposto-
jawe dru{tvenih normi.
anominacija, -e ` ‰nlat. annominatio od ad-
i nominatio imenovaweŠ = paronomazija (v.).
anomi~an, -~na, -~no ‰v. anomijaŠ koji je van
zakona, nepodvrgnut zakonima.
anorhija
anonim v. anonimus.
anoniman, -mna, -mno i anoniman, -mna,
-mno ‰gr~. anonymos od a(n)- (v.) i onyma = onoma
imeŠ 1. bezimen, nepoznat, nepotpisan. y ano-
nimno pismo nepotpisano pismo u kome se ne-
{to dostavqa, kritikuje, preti ili ucewuje;
anonimno dru{tvo ekon. drugi naziv (pre svega
u Francuskoj) za deoni~arsko dru{tvo. 2. fig.
nepoznat u javnosti, bez ugleda, bezna~ajan.
anonimitet, -eta m ‰nlat. anonymitasŠ = ano-
nimnost, -i i anonimnost, -osti ` osobina
onoga {to je anonimno, bezimenost, nepozna-
tost.
anonimnost = anonimitet (v.).
anonimus, a i anonimus, -a m, mn. -i ‰lat.
anonymus iz gr~kog, v. anonimanŠ nepoznat ~o-
vek, ~ovek bez ugleda u javnosti, niko i ni{ta.
anonsa, -e ` ‰fr. annonceŠ oglas u novinama;
obave{tewe.
anonsirati, anonsiram, 3. l. mn. anonsiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. annoncerŠ oglasiti, ogla{a-
vati, objaviti, objavqivati, obznaniti.
anopistograf, -a m ‰v. a-, gr~. opisthen poza-
di, v. -grafŠ filol. tekst ispisan samo na jednoj
strani lista (naro~ito rukopisi na papirusu
i pergamentu). x anopistografski.
anorak, -a m, mn. anoraci, gen. mn. anoraka
‰engl. anorak iz eskimskogŠ debela vindjakna s
kapuqa~om, ob. postavqena krznom.
anorgazmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, v. orgazamŠ med.
nemogu}nost do`ivqavawa orgazma iz razli-
~itih uzroka.
anorganski, -a, -o ‰gr~. a(n)- (v.), v. organ-
skiŠ 1. ne`iv, be`ivotan, mrtav. 2. hem. koji ne
spada u organsku hemiju, neorganski. y anor-
ganska hemija nauka koja se bavi neorganskim
materijama.
anoreksija, -e ` ‰gr~. a(n)-, orexis `eqa,
`udwaŠ med. potpuni nedostatak apetita, ga|e-
we prema hrani. x anoreksi~an.
anorektalan, -lna, -lno ‰lat. anus ~mar, rec-
tum zadwe crevoŠ med. koji se odnosi istovre-
meno na ~mar i zadwe crevo.
anormalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. normalanŠ
v. abnormalan.
anorhija, -e ` ‰gr~. a(n)-, orchis mudoŠ med.
nedostatak testisa.
125
anoskop
anoskop, -a i anoskop, -a, mn. -i m ‰lat. anus
~mar, v. -skopŠ med. instrument za pregledawe
sluzoko`e ~mara.
anosmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, osme mirisŠ med.
prolazna (kod kijavice) ili trajna nesposob-
nost ose}awa mirisa.
anotacija, -e = adnotacija, -e ` ‰lat. adno-
tatio, annotatio, v. anotiratiŠ zabele{ka, pri-
medba, napomena.
anotirati, anotiram, 3. l. mn. anotiraju =
adnotirati, adnotiram, 3. l. mn. adnotiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. adnotare, annotare, od ad- i
notare bele`itiŠ (pri)bele`iti, (za)pisati,
napomenuti; propratiti bele{kama. y anoti-
rana bibliografija spisak publikacija koji
pored bibliografskih podataka navodi i kra-
tak sadr`aj i osnovne podatke o delu.
anofeles, -a m, mn. -i ‰gr~. anopheles nekori-
stan, {tetanŠ zool. komarac koji prenosi mala-
riju.
anoftalmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, ophthalmos
okoŠ med. nedostatak o~iju.
an pasan ‰fr. en passant prolaze}iŠ 1. uzgred
(re~eno), usput, u prolazu. 2. u {ahu, pravilo
po kome pe{ak mo`e uzeti protivni~kog pe{a-
ka na poqu desno ili levo od sebe ukoliko je
ovaj tu stigao prelaze}i dva poqa iz po~etne
pozicije.
anplagd, -a m ‰engl. unplugged prema unplug
izvu}i utika~Š 1. svirawe (na akusti~kim gi-
tarama i drugim instrumentima) bez poja~ala.
2. zvu~ni zapis (snimak) takvog svirawa.
an profil pril. ‰fr. en profilŠ iz profila,
sa strane; up. anfas.
ansambl, -a m, mn. ansambli, gen. mn. ansam-
bla i ansambala ‰fr. ensemble zajednoŠ 1. celi-
na, skup; zajednica. 2. muz. sastav, grupa muzi-
~ara ili peva~a, ob. ve}a od kvarteta. 3. pozor.
skup glumaca; grupa za zajedni~ko izvo|ewe
scenskog dela. 4. komplet `enske ode}e, kaput
i sukwa; up. komplet (4).
ansila`a, -e ` ‰fr. ensilageŠ sme{tawe `i-
ta i druge hrane u silose.
ansilirati, ansiliram, 3. l. mn. ansiliraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. ensiler od silo silosŠ smesti-
ti, sme{tati u silos.
126
antedatirati
ant- prefiks u re~ima u kojima osnova po~i-
we samoglasnikom, npr. Antarktik; v. anti-.
anta, -e `, gen. mn. anti ‰ma|. hantŠ humka ze-
mqe, ob. kao me|a{ na wivama.
antabus, -a m ‰fabri~ko imeŠ farm. sredstvo
koje izaziva ga|ewe prema alkoholu, tetrae-
til-diuram disulfid.
antagonizam, -zma m ‰gr~. antagonisma od
ant- (v.) i agonizomai boriti seŠ protivqewe,
neprijateqstvo, trvewe, opre~nost; nepomir-
qivi sukob.
antagonizovati, -ujem i antagonizirati,
antagoniziram, 3. l. mn. antagoniziraju svr{. i
nesvr{. ‰v.antagonizamŠ izazvati, izazivati an-
tagonizam, o{tro sukobqavati.
antagonist(a), -e m, mn. antagonisti ‰gr~. an-
tagonistes, v. antagonizamŠ 1. protivnik, supar-
nik, takmac (`. antagonistkiwa, -e). 2. fiziol.
organ ili sistem koji deluje suprotno nekom
drugom. 3. farm. lek suprotnog dejstva u odnosu
na neki drugi.
antagonisti~ki, -a, -o ‰v. antagonistŠ koji
deluje suprotno; suprotstavqen, protivan, u
sukobu.
antal, -a m, mn. -i ‰ma|. antalagŠ stara ma|ar-
ska mera za vino, 50 litara.
antalast v. hantalast.
antanta, -e ` ‰fr. ententeŠ savez, sporazum
izme|u dr`ava. y Velika Antanta ist. savez
Rusije, Francuske i Engleske po~etkom HH ve-
ka, usmeren protiv Austrougarske i Nema~ke;
Mala Antanta ist. savez Jugoslavije, Rumuni-
je i ^ehoslova~ke izme|u dva svetska rata.
Antarktik, -a m ‰v. ant-, ArktikŠ geogr.
oblast Zemqe oko Ju`nog pola. x antarkti~ki.
antafrodizijak ‰v. ant-, afrodizijakŠ =
anafrodizijak (v.).
antacid, -ida m, mn. antacidi, gen. mn. anta-
cida (mn. i antacida) ‰v. ant-, lat. acidus kiseoŠ
farm. sredstvo koje neutralizuje vi{ak kiseli-
ne u `elucu.
ante- pref. ‰lat. ante preŠ kao prvi deo re~i
zna~i pre-, pred-, ranije.
antedatirati, antedatiram, 3. l. mn. ante-
datiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ante-, datiratiŠ sta-
viti, stavqati raniji datum umesto pravoga;
up. retrodatirati.
antediluvijalan
antediluvijalan, -lna, -lno ‰v. ante-, lat.
diluvium potopŠ prepotopski, veoma star (nepr.
antidiluvijalan); supr. postdiluvijalan.
Antej, a m ‰gr~.Š prema starogr~koj legendi,
nepobedivi junak, sin boga mora Posejdona i
bogiwe zemqe Geje; snagu je dobijao u doticaju
s majkom zemqom, pa ga je Herakle pobedio tako
{to ga je podigao uvis i odvojio od zemqe. x
Antejev, antejski.
antemion, -ona m, mn. antemioni, gen. mn. an-
temiona ‰gr~. anthemion, dem. od anthos cvetŠ
arhit. ukrasni motiv u obliku cveta, ob. na jon-
skim stubovima.
antena, -e ` ‰lat. antenna pre~aga na jarboluŠ
1. `ica ili metalna {ipka za slawe ili za
prijem elektromagnetskih talasa, na oda{i-
qa~ima, radio i TV prijemnicima. 2. zool. pi-
pak kod insekata. x antenski.
antenat, -ata m, mn. antenati, gen. mn. antena-
ta ‰lat. ante pre, natus ro|enŠ predak.
antenatalan, -lna, -lno ‰v. ante-, lat. natalis
koji se ti~e ro|ewaŠ med. koji se doga|a pre ro-
|ewa, pretporo|ajni.
antepenultima, -e ` ‰v. ante-, penultimaŠ
fon. tre}i slog od kraja re~i, slog ispred pret-
posledweg.
antepozicija, -e i antepozicija, -e ` ‰nlat.
antepositio, v. anteponiratiŠ lingv. stavqawe
(jedne re~i) ispred (druge).
anteponirati, anteponiram, 3. l. mn. ante-
poniraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. anteponere, od an-
te pre i ponere stavitiŠ staviti, stavqati is-
pred; (fig.) pretpostavqati ({to, ~emu), dava-
ti prvenstvo.
antera, -e `, gen. mn. antera ‰gr~. antheros
cvetniŠ bot. pra{nica, deo pra{nika koji sa-
dr`i polen.
anteridija, -e ` = anteridijum, -a m ‰v. an-
teraŠ bot. mu{ki polni organ kod bescvetnica.
anteridijum = anteridija (v.).
anterija, -e ` ‰tur. entari od ar. ’antariŠ ist.
starinska mu{ka i `enska ode}a, bogato ukra-
{ena, s dugim rukavima i dubokim izrezom.
anterioritet, -eta m ‰lat. anterioritasŠ pret-
ho|ewe, prvenstvo u vremenu, prioritet.
antiapeks
antefiks, -a m, mn. -i ‰lat. antefixum od ante-
(v.) i fixus pri~vr{}enŠ arhit. ukras na rubu
krovnog venca u anti~kim gra|evinama.
antefleksija, -e ` ‰lat. anteflexio od ante-
(v.) i flexio savijaweŠ 1. med. savijawe ispru`e-
nog ekstremiteta prema napred. 2. anat. savije-
nost materice unapred, prema grlu.
antecedens, -a m, mn. antecedensi, gen. mn.
antecedensa = antecedent, -a m, mn. anteceden-
ti, gen. mn. antecedenata ‰lat. antecedens od ante-
cedere i}i ispredŠ 1. prethodnik; raniji doga-
|aj. 2. gram. re~i ili deo re~enice na koji se od-
nosi odnosna re~enica. x antecedentan.
antecedent v. antecedens.
antecedencija, -e ` ‰v. antecedensŠ pret-
hodnost, ono {to prethodi; raniji doga|aj.
anti- pref. ‰gr~. antiŠ ispred druge re~i zna-
~i: protiv, protivan; suprotan; naspraman.
antiagregacijski, -a, -o = antiagregacio-
ni, -a, -o ‰v. anti, lat. agrregare nagomilavatiŠ
farm. koji spre~ava nagomilavawe, talo`ewe
~estica, ~ime se predupre|uje pojava tromboze
i embolija kod kardiovaskularnih i cerebro-
vaskularnih bolesti.
antialergijski, -a, -o ‰v. anti-, alergijaŠ
farm.a. koji ubla`ava ili spre~ava alergijske
reakcije. b. koji ne izaziva alergijske reakcije.
antialergik, -a m, mn. antialergici, gen. mn.
antialergika ‰v. anti-, alergijaŠ farm. lek koji
se koristi za spre~avawe ili ubla`avawe
alergijskih reakcija, lek protiv alergije.
antialkoholizam, -zma m ‰v. anti-, alkoho-
lizamŠ borba protiv zloupotrebe alkoholnih
pi}a.
antialkoholi~ar, -a m, mn. -i (`. antial-
koholi~arka, -e, dat. i lok. antialkoholi~ar-
ki, gen. mn. antialkoholi~arki) ‰v. anti-, alko-
holi~arŠ protivnik u`ivawa alkoholnih pi-
}a, trezvewak.
antianemik, -a m, mn. antianemici, gen. mn.
antianemika ‰v. anti-, anemijaŠ farm. apotekar-
ski preparat koji spre~ava ili le~i anemiju,
malokrvnost.
antiapeks, -a m ‰v. anti-, apeksŠ ta~ka na ne-
bu suprotna apeksu (v.).
127
antiaritmik
antiaritmik, -a m, mn. antiaritmici, gen.
mn. antiaritmika ‰v. anti-, aritmijaŠ farm. lek
protiv aritmije (nepravilnog rada srca).
antiartriti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, ar-
tritisŠ farm. koji deluje protiv artritisa.
antiastmatik, -a m, mn. antiastamatici,
gen. mn. antiasmatika ‰v. anti-, astmaŠ farm. le-
kovita sredstva koja ubla`avaju simptome ast-
me tako {to smawuju spazam du{nica i time
olak{avaju disawe.
antiastmati~an, -~na, -~no i antiastma-
ti~ki, -a, -o ‰v. anti-, astmaŠ farm. koji suzbija
napade astme.
antibalisti~ki, -a, -o ‰v. anti-, bali-
sti~kiŠ koji je protiv balisti~kih sredstava.
y antibalisti~ki projektil voj. projektil
koji slu`i za presretawe i uni{tavawe bali-
sti~kih projektila u letu.
antibarbarus, -a m ‰v. anti-, lat. barbarus
varvarinŠ 1. lingv. naziv priru~nika za borbu
protiv varvarizama u jeziku. 2. kwi`. pole-
mi~ki spis protiv varvarstva u dru{tvu i
kulturi.
antibahijus = palimbahijus (v.).
antibe(j)bi prid. indekl. ‰engl. antibabyŠ
farm. koji spre~ava za~e}e. y antibe(j)bi pi-
lula pilula za kontracepciju.
antibioza, -e ` ‰v. anti-, gr~. biosis na~in
`ivota, od bios `ivotŠ med. spre~avawe razvoja
jednog mikroorganizma, {tetnog po zdravqe,
delovawem drugog.
antibiotik, -a m, mn. antibiotici, gen. mn.
antibiotika ‰v. antibiozaŠ biol., farm. supstan-
ca koja ubija mikroorganizme ili suzbija wi-
hov rast, dobijena iz gqivica, bakterija ili
sinteti~kim putem. x antibioti~an i anti-
bioti~ki.
antibirokratski, -a, -o ‰v. anti-, birokra-
tijaŠ koji je protiv birokratske vlasti i biro-
kratije uop{te. y antibirokratska revolu-
cija pol. populisti~ki pokret u Srbiji i Crnoj
Gori koji je krajem osamdesetih godina HH veka
doveo do ru{ewa starih dr`avnih struktura i
u~vrstio vlast Slobodana Milo{evi}a.
antiblokovski, -a, -o ‰v. anti-, blokovskiŠ
pol. koji se protivi blokovima. y antiblokov-
ska politika politika koja se protivi pode-
128
antidetonator
li sveta na suprotstavqene vojnopoliti~ke
blokove i zagovara miroqubivu koegzistenci-
ju dr`ava s razli~itim ure|ewem.
antivertiginozan, -zna, -zno ‰v. anti-, lat.
vertigo vrtoglavicaŠ farm. koji spre~ava nasta-
nak vrtoglavice ili je ubla`ava.
antivirusni, -a, -o ‰v. anti-, virusŠ 1. med.
koji deluje protiv virusa, protivvirusni. 2.
ra~. (o programu) koji uni{tava kompjuterske
viruse.
antigen, -a i (re|e) antigen, -ena m ‰v. an-
ti-, -genŠ biol. svaka supstanca koja unesena u
organizam izaziva stvarawe antitela (v.). x an-
tigen i antigenski.
antiglobalizam, -zma m ‰v. anti-, globali-
zamŠ pol. protivqewe globalizmu; pokret koji
se suprotstavqa politici globalizacije, u ko-
joj vidi imperijalnu politiku porobqavawa i
iskori{}avawa malih i ekonomski zaostalih
zemaqa.
antiglobalist(a), -e m, mn. antiglobalisti
‰v. antiglobalizamŠ pol. pristalica antigloba-
lizma; u~esnik u antiglobalisti~kim demon-
stracijama.
antiglobalisti~ki, -a, -o ‰v. antiglobali-
zamŠ pol. koji se odnosi na globalizam i globa-
liste.
Antigona, -e ` ‰gr~.Š mitol. k}i kraqa Edipa
i majke Jokaste, oli~ewe sestrinske qubavi, po
kojoj je poznata kao junakiwa anti~kih drama.
antidamping, -a m ‰engl. antidumpingŠ ekon.
sistem mera kojima se {titi doma}a proizvod-
wa od nelojalne strane konkurencije, na taj na-
~in {to se spre~ava prodaja uvozne robe po ce-
nama ni`im od cena doma}ih proizvoda. x an-
tidampin{ki.
antidatirati = antedatirati (v.).
antidemokrat(a), -e m, mn. antidemokrati
‰v. anti-, demokratijaŠ neprijateq demokrati-
je, onaj ko te`i samovoqi, ko ne toleri{e su-
protna mi{qewa. x antidemokratski.
antidepresiv, -iva m, mn. antidepresivi,
gen. mn. antidepresiva ‰v. anti-, depresijaŠ farm.
lekovito sredstvo koje ubla`ava ili spre~ava
depresivna psihi~ka stawa.
antidetonator, -a m, mn. -i ‰v. anti-, detona-
torŠ sredstvo koje se dodaje gorivu za motore s
antidizenterik
unutra{wim sagorevawem da bi se spre~ilo
prerano paqewe.
antidizenterik, -a m, mn. antidizenterici,
gen. mn. antidizenterika ‰v. anti-, dizenterijaŠ
farm. sredstvo protiv dizenterije.
antidijabetik, -a m, mn. antidijabetici,
gen. mn. antidijabetika = antidijabetikum, -a
m ‰v. anti-, dijabetesŠ farm. sredstvo protiv
{e}erne bolesti.
antidijabeti~ki, -a, -o ‰v. antidijabetikŠ
farm. koji le~i {e}ernu bolest, koji ubla`ava
simptome te bolesti.
antidijaroik, -a m, mn. antidijaroici, gen.
mn. antidijaroika ‰v. anti-, dijarejaŠ farm. lek
protiv proliva.
antidijaroi~an, -~na, -~no ‰v. antidijaro-
ikŠ farm. koji spre~ava u~estale stolice i pro-
liv.
antidiluvijalan nepr., stand. antediluvi-
jalan (v.).
antidinasti~ki, -a, -o ‰v. anti-, dinastijaŠ
neprijateqski raspolo`en prema dinastiji.
antidiuretik, -a m, mn. antidiuretici, gen.
mn. antidiuretika ‰v. anti-, diuretikŠ farm.
sredstvo koje spre~ava ~esto ili prekomerno
mokrewe.
antidifteri~an, -~na, -~no ‰v. anti-, dif-
terijaŠ farm. koji deluje protiv difterije.
antidolorozum, -a m ‰v. anti-, lat. dolorosus
bolanŠ farm. sredstvo protiv bolova, analge-
tik (v.).
antidoping prid. indekl. ‰v. anti-, dopingŠ
usmeren protiv dopinga, koji spre~ava doping
(v.).
antidoron, -ona ‰v. anti-, gr~. doron darŠ rel.
pravosl. u gr~koj pravoslavnoj crkvi, deqewe
vernicima posve}enog hleba (nafore) koji je
ostao posle pri~e{}ivawa.
antidot, -a m ‰gr~. antidoton od antididomai
dati protivŠ 1. med. sredstvo koje ubla`ava po-
sledice otrova, protivotrov. 2. ra~. kompjuter-
ski program koji pronalazi viruse, izdvaja ih
i uni{tava. x antidotski.
antidrama, -e `, gen. mn. antidrama ‰v. anti-,
dramaŠ avangardna struja u pozori{tu HH veka
(Jonesko i dr.), u kojoj smisleni dijalog ustupa
mesto apsurdu. x antidramski.
antika
antiejxing prid. indekl. ‰engl. antiageing pro-
tiv starewa, od age staritiŠ koji je protiv sta-
rewa. y antiejxing preparat farm. sredstvo za
uklawawe bora i drugih znakova starewa.
antiemetik, -a m, mn. antiemetici, gen. mn.
antiemetika ‰v. anti-, gr~. emetikos koji izaziva
povra}aweŠ farm. sredstvo protiv povra}awa.
antiemeti~ki, -a, -o ‰v. antiemetikŠ farm.
koji spre~ava povra}awe.
antiepileptik, -a m, mn. antiepileptici,
gen. mn. antiepileptika ‰v. anti-, epilepsijaŠ
farm. sredstvo protiv epilepsije.
antiepilepti~ki, -a, -o ‰v. antiepileptikŠ
farm. koji spre~ava epilepsiju ili ubla`ava
wene simptome.
antiesteti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, esteti-
kaŠ koji se protivi pravilima estetike; ru-
`an, neugledan.
antiimperijalizam, -zma m ‰v. anti-, impe-
rijalizamŠ protivqewe imperijalizmu; borba
protiv imperijalizma. x antiimperijali-
sti~ki.
antiimperijalist(a), -e m, mn. antiimpe-
rijalisti ‰v. anti-, imperijalizamŠ protivnik
imperijalizma.
antiintelektualizam, -zma m ‰v. anti-, lat.
intellectualis intelektualanŠ 1. odbacivawe in-
telektualne aktivnosti kao beskorisne. 2.
onemogu}avawe delovawa i uticaja intelektu-
alaca u dru{tvu. x antiintelektuali-
sti~ki.
antiinflamatoran, -rna, -rno ‰v. anti-,
lat. inflammatorius zapaqivŠ farm. koji delu-
je protiv zapaqewa, koji spre~ava ili ubla`a-
va upalne procese u organizmu.
antiinflamatorik, -a m, mn. antiinfla-
matorici, gen. mn. antiinflamatorika ‰v. anti-
inflamatoranŠ farm. sredstvo protiv upalnih
procesa u organizmu.
antiinflatoran, -rna, -rno ‰v. anti-, in-
flacijaŠ ekon. koji je usmeren na spre~avawe
inflacije.
antika, -e `, dat. i lok. antici ‰nem. Antike
od lat. antiquus star, drevanŠ 1. doba gr~ke i
rimske kulture; stari vek. 2. kultura, umet-
nost i filozofija stare Gr~ke i starog Rima.
3. v. antikvitet.
129
antikancerogen
antikancerogen, -a, -o = antikancerozan,
-zna, -zno ‰v. anti-, kancerŠ i antikarcinogen,
-a, -o ‰v. anti-, karcinomŠ farm. koji deluje pro-
tiv kancerogenih supstanci, koji spre~ava na-
stanak malignih oboqewa (zlo}udnih tumora,
}elija raka) ili takva oboqewa suzbija.
antikariozan, -zna, -zno ‰v. angti, lat. cari-
osus truoŠ farm. koji spre~ava nastanak karije-
sa u ko{tanom tkivu zuba ili slu`i za le~ewe
karijesa.
antikva, -e ` ‰lat. antiqua (littera) staro (pi-
smo)Š vrsta latini~kog pisma, sa uspravnim i
ravnim crtama, nastala u XV veku u Italiji.
antikvar, -ara m, mn. antikvari, gen. mn. an-
tikvara ‰lat. antiquarius od antiquus starŠ trgo-
vac starinama (posebno starim kwigama), sta-
rinar.
antikvaran, -rna, -rno ‰v. antikvarŠ 1. po-
lovan, upotrebqavan. 2. starinski; koji ima
vrednost antikviteta.
antikvarijat, -ata m, mn. antikvarijati,
gen. mn. antikvarijata ‰v. antikvarŠ trgovawe
starim stvarima (posebno kwigama, rukopisi-
ma, mapama, umetni~kim predmetima).
antikvarnica, -e ` ‰v. antikvarŠ prodavni-
ca starina od vrednosti, starinarnica.
antikvarstvo, -stva s ‰v. antikvarŠ struka
ili zanat antikvara.
antikvitet, -eta m, mn. antikviteti, gen. mn.
antikviteta ‰nem. Antiquitat od lat. antiquitasŠ
starina, stara stvar od umetni~ke ili istorij-
ske vrednosti.
antiklerikalan, -lna, -lno ‰v. anti-, kle-
rikalanŠ usmeren protiv crkve i sve{tenstva.
antiklerikalac, -lca m, mn. antiklerikal-
ci, gen. mn. antiklerikalaca ‰v. antiklerika-
lanŠ pristalica antiklerikalizma.
antiklerikalizam, -zma m ‰v. antiklerika-
lanŠ borba protiv prevelikog uticaja sve-
{tenstva u javnom `ivotu; zalagawe za odvaja-
we crkve od dr`ave.
antiklimaks, -a m ‰v. anti-, klimaksŠ 1. niza-
we po smislu srodnih izraza od ja~ih ka slabi-
jima. 2. nagli prelazak sa uzvi{enog na obi~no
ili banalno, s razo~aravaju}im efektom.
antiklinala, -e ` ‰v. anti-, gr~. klinein na-
slawati se, nalegatiŠ geol. hrbat, uzdignuti na-
130
antikoroziv
bor u Zemqinoj kori s koga se slojevi pu{taju
nani`e; supr. sinklinala.
antikni, -a, -o ‰fr. antique od lat. antiquus
starŠ stari, starinski, drevan; koji predsta-
vqa antikvitet.
antikoagulans, -a m, mn. antikoagulansi ‰v.
anti-, koagulacijaŠ farm. sredstvo protiv zgru-
{avawa krvi.
antikoagulancije, -cija ` mn. ‰v. anti-, ko-
agulacijaŠ farm. sredstva protiv zgru{avawa
krvi; up. antikoagulans.
antikomunizam, -zma, m ‰v. anti-, komuni-
zamŠ protivqewe komunizmu, borba protiv ko-
munizma.
antikomunist(a), -e m, mn. antikomunisti
(`. antikomunistkiwa, -e) ‰v. anti-, komu-
nist(a)Š protivnik komunizma. x antikomu-
nisti~ki.
antikonvulziv, -iva m, mn. antikonvulzi-
vi, gen. mn. antikonvulziva ‰v. antikonvulzi-
vanŠ farm. sredstvo koje spre~ava ili uklawa
gr~eve.
antikonvulzivan, -vna, -vno ‰v. anti-, kon-
vulzivanŠ farm. koji deluje protiv gr~eva i tr-
zaja.
antikonstitucionalan, -lna, -lno ‰v. an-
ti-, konstitucijaŠ pol. prav. koji je protiv usta-
va, protivustavan.
antikonstitucionalizam, -zma m ‰v. anti-,
konstitucijaŠ pol. prav. suprotstavqawe usta-
vu, neprihvatawe ustava kao osnovnog zakona
zemqe.
antikonstitucionalist(a), -e m, mn. anti-
konstitucionalisti ‰v. antikonstituciona-
lizamŠ pol. protivnik ustava.
antikonformizam, -zma m ‰v. anti-, kon-
formizamŠ soc. neprihvatawe stavova, pona{a-
wa i mi{qewa koja prevladavaju u dru{tvu;
suprotstavqawe slepom, nekriti~nom uklapa-
wu u va`e}e dru{tvene norme pona{awa i
ideolo{ke kalupe. x antikonformisti~ki.
antikoncepcionalan, -lna, -lno ‰v. anti-,
koncepcijaŠ farm. koji deluje protiv za~e}a,
kontraceptivan.
antikoroziv, -iva m, mn. antikorozivi, gen.
mn. antikoroziva ‰v. anti, korozijaŠ hem. sred-
antikorozivan
stvo koje spre~ava r|awe i koroziju metala, ko-
je slu`i za za{titu od korozije.
antikorozivan, -vna, -vno ‰v. antikorozivŠ
hem. koji spre~ava koroziju metala i proizvoda
od wih. y antikorozivna za{tita gra|. za-
{tita metalnih delova gra|evine (oluka, ogra-
da i dr.) od delovawa korozije.
antikritika, -e i antikritika, -e `, dat. i
lok. antikritici ‰v. anti-, kritikaŠ odgovor na
kritiku, odbrana od napada.
antiliberalizam, -zma m ‰v. anti-, libera-
lizamŠ pol. 1. protivqewe liberalnim shvata-
wima i slobodnom pona{awu. 2. skup ideja i
postupaka suprotstavqenih liberalizmu. x
antiliberalisti~ki.
antilogija, -e ` ‰v. anti-, -logijaŠ filoz.
protivre~nost izme|u dva mi{qewa u tekstu
istog autora.
antilogi~an, -~na, -~no ‰v. anti-, logi~anŠ
koji je u protivnosti s logikom; nedosledan;
besmislen.
antilopa, -e ` ‰fr. antilope od gr~. antholops
cvetno oko (zbog lepih o~iju)Š zool. tropska `i-
votiwa iz porodice {upqorogih pre`ivara.
antimalarik, -a m, mn. antimalarici, gen.
mn. antimalarika ‰v. anti-, malarijaŠ farm. lek
koji uni{tava uzro~nike malarije, koji spre~a-
va pojavu malarije ili slu`i za weno le~ewe.
antimalari~an, -~na, -no ‰v. antimalarikŠ
farm. koji deluje protiv malarije.
antimaterija, -e ` ‰v. anti-, materijaŠ fiz.
materija u kojoj je elektri~ni naboj atomskih
~estica suprotan onome u normalnoj materiji
(jezgro atoma je od antiprotona i antineutrona
a oko wega kru`e pozitroni umesto elektrona).
antimemoari, -ara m mn. ‰v. anti-, memoariŠ
kwi`. delo u kome, za razliku od memoara, pi-
sac ne pi{e o sebi i onome {to je sam do`iveo,
nego o drugim qudima na osnovu svoga se}awa.
antimerija, -e ` ‰v. anti-, gr~. meros deoŠ
kwi`. stilska figura koja nastaje zamenom re-
~i, npr. upotrebom imenice umesto prideva
(lepota devojka).
antimikotik, -a m, mn. antimikotici, gen.
mn. antimikotika ‰v. anti-, gr~. mykos gqivaŠ
farm. sredstvo za uni{tavawe gqivica.
antioksidans
antimikoti~an, -~na, -~no ‰v. antimiko-
tikŠ farm. koji deluje protiv gqivica, koji
slu`i za le~ewe gqivi~nih oboqewa.
antimilitarizam, -zma m ‰v. anti-, milita-
rizamŠ protivqewe militarizmu, borba pro-
tiv preteranog uticaja vojske u dru{tvu.
antimilitarist(a), -e m, mn. antimilita-
risti ‰v. anti-, militarist(a)Š pristalica an-
timilitarizma. x antimilitaristi~ki.
antimins, -a m ‰srlat. antimensium od anti-
(v.) i lat. mensa stoŠ crkv. pla{tanica, platno
ili svila sa slikom polagawa Hrista u grob i
u{ivenom ~esticom nekog svetiteqa; obave-
zna prilikom liturgije.
antimon, -a m ‰srlat. antimonium, mo`da ar.
poreklaŠ hem. element, atomski broj 51, simbol
Sb: srebrnastobeo metal kristalne strukture,
veoma krt, upotrebqava se u legurama. x anti-
monov i antimonski.
antimonit, -a i antimonit, -ita m ‰v. anti-
monŠ miner. antimonov sulfid, najva`nija ruda
antimona.
antimonopolizam, -zma m ‰v. anti-, mono-
polizamŠ pol. ekon. protivqewe monopolizmu u
ekonomiji i drugim oblastima dru{tvenog
`ivota; stav kojim se negira monopolisti~ko
pona{awe na tr`i{tu.
antinacionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, naci-
onalanŠ koji se protivi nacionalnom ose}awu,
nenarodni, protivnarodni.
antineuralgik, -a m, mn. antineuralgici,
gen. mn. antineuralgika ‰nlat. antineuralgicaŠ
farm. sredstvo protiv neuralgi~nih bolova.
antineuralgi~an, -~na, -~no ‰v. antineu-
ralgikŠ koji smawuje ose}aj bola.
antinomija, -e ` ‰gr~. antinomia od anti- (v.)
i nomos zakonŠ protivre~nost izme|u dveju is-
pravnih teza; suprotnost, uzajamno iskqu~i-
vawe dvaju sudova, pravila ili zakqu~aka. x
antinomijski.
antioksidans, -a m, gen. mn. antioksidansa =
antioksidant, -a m, gen. mn. antioksidanata ‰v.
anti-, oksidŠ hem. med. svaka od supstanci (vita-
mina, minerala i pojedinih organskih jediwe-
wa) koje spre~avaju oksidaciju u tkivima, ~i-
me usporavaju starewe i ja~aju otpornost orga-
131
antipapa
nizma. x antioksidantan i antioksidati-
van.
antipapa, -e m ist. ‰v. anti-, papaŠ ist. sve-
{tenik progla{en za papu nasuprot odlukama
rimske crkve (najpoznatije antipape bile su u
Aviwonu, u Francuskoj, u XIV veku).
antipapizam, -zma m ‰v. anti-, nem. Papi-
smusŠ pol. suprotstavqawe papinskoj vlasti.
antiparazitik m, mn. antiparazitici, gen.
mn. antiparazitika ‰v. anti-, parazitŠ farm.
sredstvo protiv parazita na qudima, `ivoti-
wama ili biqkama. x antiparazitski i anti-
parazitski.
antipasat, -ata m, mn. antipasati, gen. mn.
antipasata ‰v. anti-, pasatiŠ meteor. jedan od ve-
trova koji u ve}im visinama duvaju u smeru su-
protnom od pasata.
antipatija, -e ` ‰gr~. antipatheia od anti-
(v.) i pathos patwa, ose}aweŠ psih. nesklonost,
odbojnost, odvratnost, znak neprijateqstva,
bezose}ajnost; supr. simpatija.
antipatisati, -i{em nesvr{. ‰v. antipati-
jaŠ psih. ose}ati antipatiju (prema kome); supr.
simpatisati.
antipati~an, -~na, -~no ‰v. antipatijaŠ ko-
ji izaziva odbojnost, mrzak, neprivla~an, ne-
mio; supr. simpati~an.
antipatriotizam, -zma m ‰v. anti-, patrio-
tizamŠ neprijateqski stav i pona{awe prema
svojoj zemqi i narodu.
antipiretik m, mn. antipiretici (i anti-
piretika s), gen. mn. antipiretika ‰v. anti-, gr~.
pyretos vru}icaŠ farm. sredstvo koje smawuje
visoku temperaturu; x antipireti~an i an-
tipireti~ki.
antipod, -a m, mn. -i ‰gr~. antipodes (mn.) od
anti- (v.) i pous gen. podos nogaŠ 1. (ob. mn.) ono
{to je na suprotnoj strani Zemqine kugle; z
biti na antipodima razlikovati se u svemu,
zauzimati potpuno suprotna gledi{ta. 2. fig.
onaj koji je su{ta suprotnost (drugome). x an-
tipodni.
antiporta, -e ` ‰srlat. antiporta, od lat. ante
ispred, porta vrataŠ filol. u starim kwigama,
za{titni list ispred naslovne strane, pred-
naslovni list.
132
antiserum
antipsihijatrija, -e ` ‰v. anti-, psihija-
trijaŠ med. pokret koji se zala`e za humaniji
tretman du{evnih bolesnika, nastao kao kri-
tika klasi~ne psihijatrije.
antipsihotik, -a m, mn. antipsihotici, gen.
mn. antipsihotika ‰v. anti-, psihozaŠ farm.
sredstvo koje se koristi za le~ewe psihoza.
antireligiozan, -zna, -zno ‰v. anti-, reli-
giozanŠ koji se suprotstavqa religiji.
antirepublikanac, -nca m, mn. antirepu-
blikanci, gen. mn. antirepublikanaca ‰v. anti-,
republikanacŠ protivnik republikanskog
ure|ewa.
antireumatik, -a m ‰v. anti-, reumaŠ farm.
sredstvo za uklawawe ili ubla`avawe reumat-
skih tegoba.
antireumati~an, -~na, -~no ‰v. antireuma-
tikŠ farm. koji deluje protiv reumatizma.
antirid, -a m ‰fr. antirides, v. anti-, fr. ride
boraŠ kozm. sredstvo protiv bora (‹ krem).
antiroman, -ana m, mn. antiromani, gen. mn.
antiromana ‰v. anti-, romanŠ novi roman u
francuskoj kwi`evnosti HH veka, koji do-
sledno napu{ta strukturna obele`ja tradici-
onalnog romana.
antisemit, -ita m, mn. antisemiti, gen. mn.
antisemita ‰v. anti-, SemitŠ pristalica anti-
semitizma; x antisemitski.
antisemitizam, -zma m ‰v. antisemitŠ do-
sledno neprijateqstvo prema Jevrejima, na
verskoj ili rasnoj osnovi; ideologija po kojoj
su Jevreji opasni za druge narode i kulture.
antisepsa, -e ` med. ‰v. anti-, sepsaŠ uni{ta-
vawe zaraznih klica hemijskim i fizi~kim
sredstvima; up. asepsa.
antiseptik, -a m, mn. antiseptici, gen. mn.
antiseptika = antiseptikum, -a m, mn. -i ‰v. an-
tisepti~anŠ farm. sredstvo za uni{tavawe za-
raznih klica.
antiseptikum = antiseptik (v.).
antisepti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, septi-
~anŠ farm. koji spre~ava razvijawe zaraznih
klica; koji ne sadr`i zarazne klice.
antiserum, -a m ‰v. anti-, serumŠ farm. serum
koji sadr`i specifi~na antitela (v.) protiv
odre|enih antigena (v.).
antisocijalan
antisocijalan, -lna, -lno ‰v. anti-, socija-
lanŠ koji se kosi sa dru{tvenim normama, koji
{teti dru{tvu, opasan po op{te dobro.
antispazmodik, -a m, mn. antispazmodici,
gen. mn. antispazmodika ‰v. anti-, gr~. spasmos
gr~Š farm. sredstvo koje ubla`ava gr~eve.
antispazmodi~ki, -a, -o ‰v. antispazmodikŠ
farm. koji ubla`ava ili uklawa gr~eve.
antispast, -a m, mn. -i ‰gr~. antispastos povu-
~en na drugu stranuŠ metr. ~etvoroslo`na stopa
u kojoj su spoqni slogovi kratki a unutra{wi
dugi.
antispastik, -a m, mn. antispastici (i an-
tispastika) v. antispazmodik.
antistrofa, -e i antistrofa, -e ` ‰gr~. anti-
strophe, v. anti-, strofaŠ kwi`. u starogr~koj
drami otpev, deo horske pesme kojim se odgova-
ra na prethodnu strofu.
antitalen(a)t, -nta m, mn. antitalenti, gen.
mn. antitalenata ‰v. anti-, talenatŠ osoba bez
ikakvog smisla, talenta za ne{to.
antiteatar, -tra i antiteatar, -tra m, mn.
antiteatri/antiteatri, gen. mn. antiteatara ‰v.
anti-, teatarŠ kwi`. smer u savremenoj drami
koji odbacuje tradicionalnu dramsku radwu i
uvodi apsurdne situacije.
antiteza, -e i antiteza, -e ` ‰gr~.antithesis,
v.anti-, tezaŠ 1. suprotnost, suprotstavqawe,
opreka. 2. filoz. u Hegelovoj dijalektici, tvrd-
wa suprotna tezi (jednoj i drugoj sledi sinte-
za). 3. kwi`. stilska figura zasnovana na pove-
zivawu dva suprotna pojma. y slovenska anti-
teza u narodnim pesmama, figura u kojoj se na-
brajaju vi{e predmeta ili bi}a koja imaju za-
jedni~ko svojstvo sa upore|ivanim predme-
tom, a zatim se negiraju (npr. u Hasanaginici:
œ[ta se b’jeli u gori zelenoj? / Al’ je snijeg,
al’ su labudovi? / (...) / Nit je snijeg, nit su la-
budovi, / ve} je {ator age HasanageŒ).
antitela, antitela s mn. ‰v. anti-, telaŠ biol.
imunoglobulini koje stvaraju limfociti za
za{titu od {tetnih materija (antigena, v.), ka-
da ove u|u u organizam.
antiteti~an, -~na, -~no i antiteti~ki, -a,
-o ‰gr~. antithetikos, v. antitezaŠ koji predstavqa
antitezu; suprotan, suprotstavqen, opre~an.
antifonija
antitoksik, -a m, mn. antitoksici, gen. mn.
antitoksika = antitoksin, -ina m, mn. anti-
toksini, gen. mn. antitoksina ‰v. anti-, toksinŠ
farm. materija koja neutrali{e odre|ene otro-
ve, toksine, protivotrov.
antitoksi~ki, -a, -o ‰v. antitoksikŠ farm.
koji deluje protiv toksina, otrova.
antituberkulozni, -a, -o ‰v. anti-, tuberku-
lozaŠ med. koji spre~ava ili le~i tuberkulozu.
y antituberkulozni dispanzer medicinska
ustanova u kojoj se le~i tuberkuloza.
antitusik, -a m, mn. antitusici ‰v. anti-,
lat. tussis ka{aqŠ farm. sredstvo za ubla`avawe
ili spre~avawe ka{qa.
antiutopija, -e ` ‰v. anti-, utopijaŠ negativ-
na utopija, distopija (v.). x antiutopijski.
antifa{izam, -zma m ‰v. anti-, fa{izamŠ
ideologija protivna fa{izmu, borba protiv
fa{izma. x antifa{isti~ki.
antifa{ist(a), -e m, antifa{isti (`. an-
tifa{istkiwa, -e) ‰v. antifa{izamŠ protiv-
nik fa{izma; borac protiv fa{izma.
antifeminizam, -zma m ‰v. anti-, femini-
zamŠ protivqewe feminizmu i femini-
sti~kom pokretu. x antifeministi~ki.
antifeminist(a), -e m, antifeministi (`.
antifeministkiwa, -e) ‰v. antifeminizamŠ
protivnik feminizma.
antiflogistik, -a m, mn. antiflogistici
(i antiflogistika s), gen. mn. antiflogistika
‰v. anti-, gr~. phlogistos zapaqivŠ farm. sredstvo
protiv zapaqewa. x antiflogisti~an.
antifon -a m = antifona2, -e ` ‰v. anti-, gr~.
phone glasŠ sredstvo za za{titu od buke ({tit-
nik za u{i, ~epi} i sl.).
antifona1, -e ‰gr~. antiphoneo odgovaramŠ
crkv. pravosl. muz. melodija koju u toku slu`be
bo`je naizmeni~no pevaju peva~ i hor, ili dva
hora; up. antifonija.
antifona2 v. antifon.
antifonarijum, -a (i antifonarij, -a) m
‰srlat. antiphonarium, v. antifonaŠ crkv. zbirka
gregorijanskih melodija za pevawe u crkvi.
antifonija, -e ` ‰v. antifona1Š crkv. pravosl.
muz. naizmeni~no pevawe dva hora ili jednog
peva~a i hora.
133
antifraza
antifraza, -e ` ‰gr~. antiphrasis govorewe
suprotnoŠ stilska figura u kojoj se re~i upo-
trebqavaju suprotno od pravog zna~ewa (npr.
’lepo, bogami’).
antifriz, -a (uob. antifriz) m ‰engl. anti-
freeze od freeze smrzavatiŠ autom. te~nost koja
se dodaje vodi da bi se spre~ilo weno smrzava-
we u hladwaku vozila.
antiftizik, -a m, mn. antiftizici (i an-
tiftizika mn. s), gen. mn. antiftizika ‰v. anti-,
gr~. phthisis su{icaŠ farm. sredstvo protiv tu-
berkuloze.
antihelmintik, -a m, mn. antihelmintici
(i antihelmintika mn. s), gen. mn. antihelmin-
tika ‰v. anti-, gr~. helmins helmintos glistaŠ med.
sredstvo za isterivawe glista.
antihemoragik, -a m, mn. antihemoragici,
gen. mn. antihemoragika ‰v. anti-, hemoragijaŠ
farm. sredstvo protiv krvarewa.
antihemoragi~an, -~na, -~no ‰v. antihemo-
ragikŠ farm. koji deluje protiv krvarewa.
antihemoroidalan, -lna, -lno ‰v. anti-, he-
moroidiŠ farm. med. koji deluje protiv hemoro-
ida.
antiheroj m ‰v. anti-, herojŠ glavni junak
kwi`evnog dela ili filma koji nema tradici-
onalne vrline heroja, a koji mo`e biti i nega-
tivna li~nost.
antihipertenziv, -iva m, mn. antihiper-
tenzivi, gen. mn. antihipertenziva ‰v. anti-, hi-
pertenzijaŠ farm. sredstvo protiv povi{enog
arterijskog pritiska, hipertenzije.
antihipertonik, -a m, antihipertonici,
gen. mn. antihipertonika ‰v. anti-, hipertoni-
jaŠ = antihipertenziv (v.).
antihipnotik, -a m, mn. antihipnotici (i
antihipnotika mn. s), gen. mn. antihipnotika ‰v.
anti-, hipnoti~anŠ farm. sredstvo protiv pre-
terane pospanosti.
antihistaminik, -a m, mn. antihistamini-
ci (i antihistaminika mn. s), gen. mn. antihi-
staminika ‰v. anti-, histaminŠ farm. lek koji
spre~ava delovawe histamina u organizmu;
upotrebqava se u slu~aju alergijskih bolesti.
antihrist, -a m, mn. -i ‰v. anti-, HristŠ 1.
(Antihrist) rel. protivnik Hrista, satansko
bi}e koje }e se pojaviti uo~i Sudweg dana. 2.
134
antonimija
fig. bezbo`an ~ovek, neprijateq hri{}anstva.
3. {aq. nesta{an de~ak, mangup, nevaqalac.
anticiklon, -ona m, mn. anticikloni, gen.
mn. anticiklona ‰v. anti-, ciklonŠ meteor. poja-
va suprotna ciklonu, podru~je visokog atmos-
ferskog pritiska na kome vlada lepo vreme.
anticiklona, -e ` v. anticiklon.
anticipativan, -vna, -vno ‰v. anticipaci-
jaŠ unapred donet, prevremen.
anticipacija, -e ` ‰lat. anticipatioŠ 1. pret-
postavka doneta unapred, predvi|awe, o~eki-
vawe. 2. ekon. uzimawe novca unapred, predu-
jam. 3. muz. prevremeni nastup jednog ili vi{e
tonova u akordu.
anticipirati, anticipiram, 3. l. mn. anti-
cipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. anticipacijaŠ 1.
predvideti, predvi|ati, o~ekivati. 2. delova-
ti unapred, preduhitriti. 3. ekon. unapred is-
platiti.
anti~ki, -a, -o ‰lat. antiquus, up. antikaŠ sta-
ri, drevni, starovremski; koji poti~e iz sta-
rog veka.
anti{ambrirati, anti{ambriram, 3. l. mn.
anti{ambriraju nesvr{. ‰nem. antichambrieren
od fr. antichambre predsobqeŠ obilaziti kabi-
nete va`nih li~nosti, ~ekati pred vratima,
obijati pragove (radi postizawa odre|enog
ciqa).
antozoe, antozoa ` mn. ‰gr~. anthos cvet, zoon
`ivotiwaŠ zool. korali.
antolit, -a antolit, -ita m, antoliti, gen.
mn. antolita ‰gr~. anthos cvet, lithos kamenŠ geol.
okameweni cvet ili otisak cveta u kamenu.
antologija, -e ` ‰gr~. anthologia skupqawe
cve}a, od anthos cvet i legein skupqatiŠ zbirka
odabranih tekstova raznih pisaca, zbornik;
up. florilegijum.
antologijski, -a, -o ‰v. antologijaŠ 1. koji je
uvr{ten u antologiju. 2. koji zaslu`uje da u|e
u antologiju, redak, izuzetan.
antologi~ar, -a m, mn. -i ‰v. antologijaŠ sa-
stavqa~ antologija.
antonim, -a m, mn. -i ‰gr~. antonymon, od an-
ti- (v.) i onyma = onoma imeŠ lingv. re~ suprot-
nog zna~ewa; up. sinonim, paronim, homonim.
antonimija, -e ` ‰v. antonimŠ lingv. odnos
izme|u dva antonima, suprotnost zna~ewa.
antonomazija
antonomazija, -e ` ‰gr~. antonomasia druk-
~ije imenovaweŠ stilska figura koja se sastoji
u upotrebi li~nog imena umesto op{teg pojma,
npr. Rokfeler u zna~ewu ’veliki bogata{’.
antocijan, -ana = antocijanin, -ina m ‰gr~.
anthos cvet, kyanos tamnoplava bojaŠ bot. biq-
ni pigment od koga poti~e crvena ili plava
boja cvetova, crvena boja jeseweg li{}a, cve-
kle i mnogih drugih plodova.
antrakoza, -e ` ‰v. antraksŠ med. talo`ewe
ugqene pra{ine u plu}ima, profesionalno
oboqewe rudara.
antraks, -a m ‰gr~. anthrax ugaqŠ med. opasna
zarazna bolest stoke i qudi izazvana bakteri-
jom, crni pri{t, bedrenica.
antrakt, -a m, mn. antrakti, gen. mn. antrakta
‰fr. entracteŠ pozor. odmor izme|u ~inova, pauza.
antracen, -ena m ‰nem. Anthrazen od gr~. an-
thrax ugaqŠ hem. aromatski ugqovodonik, dobi-
ja se iz katrana kamenog ugqa.
antracit, -a i antracit, -ita m ‰nem. An-
thrazit od gr~. anthrax ugaqŠ najstariji fosilni
ugaq, kameni ugaq crne boje, sjajan i visokoka-
lori~an.
antre, -ea m ‰fr. entreeŠ 1. ulazna soba, pred-
sobqe, predvorje. 2. predjelo ili prvo jelo (ob.
na sve~anim ru~kovima).
antre{eq, -a m ‰srlat. intersellare staviti
(kowu, magarcu) na le|a, od inter me|u i sella se-
dloŠ zast. 1. mesto na le|ima kowa izme|u bisa-
ga. 2. teret, tegoba, nevoqa. 3. nered u sobi.
antr nu ‰fr. entre nousŠ me|u nama (re~eno),
u poverewu.
antropizam v. antropocentrizam.
antropo- pref. ‰gr~. anthropos ~ovekŠ kao pr-
vi deo slo`enice zna~i da se ono {to je u dru-
gom delu odnosi na ~oveka, na qude.
antropobiologija, -e ` ‰v. antropo-Š deo
biologije koji izu~ava `ivot ~oveka.
antropogeneza, -e i antropogeneza, -e ` =
antropogenetika, -e `, dat. i lok. antropogene-
tici ‰v. antropo-, geneza, genetikaŠ nauka koja
izu~ava nastanak ~oveka na zemqi.
antropogenetika = antropogeneza (v.).
antropogeografija, -e ` ‰v. antropo-Š deo
geografije koji izu~ava rasprostrawenost ~o-
antropometrija
veka na zemqi, ~ovekov uticaj na okolinu i
obrnuto. x antropogeografski.
antropografija, -e ` ‰v. antropo-, grafijaŠ
deo antropologije koji izu~ava fizi~ke i psi-
hi~ke osobine pojedinih rasa i ~oveka kao vr-
ste. x antropografski.
antropozoik, -a m ‰v. antropo-, gr~. zoikos
`ivotniŠ geol. drugi naziv za kvartar, kao pe-
riod u kome se javqa ~ovek.
antropozojski, -a, -o ‰v. antropozoikŠ u: y
antropozojski period antropozoik.
antropozofija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. sophia
mudrostŠ misti~no u~ewe po kome ~ovek mo`e
razviti sposobnost da neposredno opa`a Boga i
nat~ulnu stvarnost: osniva~ je Austrijanac Ru-
dolf [tajner (1861–1925). x antropozofski.
antropoid, -ida m, mn. antropoidi, gen. mn.
antropoida ‰v. antropo-, -oidŠ 1. bi}e sli~no
~oveku. 2. zool. ~ovekoliki majmun.
antropoidan, -dna, -dno ‰v. antropoidŠ sli-
~an ~oveku, ~ovekolik.
antropolatrija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. latre-
ia obo`avaweŠ obo`avawe ~oveka; shvatawe po
kome je ~ovek sli~an Bogu.
antropolog, -a m, mn. antropolozi, gen. mn.
antropologa ‰v. antropo-, -logŠ stru~wak za an-
tropologiju.
antropologizam, -zma m ‰v. antropologijaŠ
1. shvatawe po kome je svaka misao i spoznaja
uslovqena ~ove~jom prirodom. 2. filozofska
struja koja ~oveka stavqa u sredi{te sveta.
antropologija, -e ` ‰v. antropo-, -logijaŠ
nauka koja prou~ava ~oveka i wegov razvoj na
osnovu fizi~kih i psihi~kih osobina, isto-
rije, arheologije, sociologije i nauke o jeziku.
antropolo{ki, -a, -o ‰v. antropologijaŠ ko-
ji se odnosi na antropologe i antropologiju.
antropometar, -tra m, mn. antropometri,
gen. mn.antropometara ‰v. antropo-, -metarŠ
sprava za merewe visine ~oveka.
antropometrija, -e ` ‰v. antropo, -metrijaŠ
merewe ~ove~ijeg tela i pojedinih wegovih
delova; koristi se u nau~ne svrhe, kao i pri
izradi stolica, kreveta i sl. x antropome-
trijski.
135
antropomorf
antropomorf, -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~.
morphe oblikŠ 1. model ili kalup koji prika-
zuje oblik ~ove~jeg tela. 2. v. antropoid.
antropomorfan, -fna, -fno ‰v. antropo-
morfŠ sli~an ~oveku, prikazan u ~ove~jem ob-
liku.
antropomorfizam, -zma m ‰v. antropomorfŠ
1. prikazivawe bo`anstva, `ivotiwa ili pri-
rodnih pojava u qudskom obliku. 2. pripisi-
vawe qudskih karaktera, misli i ose}awa `i-
votiwama ili ne`ivim stvarima.
antropomorfizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰v. antropomorfŠ po~ove~iti; pripisati, pri-
pisivati qudske osobine (bo`anstvu, `ivoti-
wi, prirodnoj pojavi, predmetu).
antroponim, -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~.
onyma = onoma imeŠ lingv. ime ~oveka (li~no
ime, prezime, nadimak) kao predmet nau~nog
istra`ivawa.
antroponimija, -e ` ‰v. antroponimŠ lingv.
izu~avawe qudskih imena.
antropopitek(us), -a m, mn. -i ‰v. antropo-,
gr~. pithekos majmunŠ zool. bi}e izme|u majmuna
i ~oveka, ~ovekov predak; up. pitekantrop.
antroposfera, -e ` ‰v. antropo-, sferaŠ deo
Zemqine povr{ine koji je pod uticajem ~oveka.
antropoteizam, -zma m ‰v. antropo-, teizamŠ
obogotvorewe ~oveka, predstavqawe onoga
{to je ~ove~je kao bo`ansko.
antropotizija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. thysia
`rtvaŠ prino{ewe qudi na `rtvu.
antropofag, -aga m, mn. antropofazi, gen. mn.
antropofaga ‰v. antropo-, -fagŠ onaj ko se hra-
ni qudskim mesom, qudo`der.
antropofagija, -e ` ‰v. antropo-, -fagijaŠ
qudo`derstvo; up. kanibalizam.
antropofob, -oba m, mn. -i ‰v. antropo-,
-fobŠ koji strahuje od qudi.
antropofobija, -e ` ‰v. antropo-, fobijaŠ
bolesni strah od qudi uop{te.
antropocentrizam, -zma m ‰antropo-, cen-
tarŠ filoz. shvatawe po kome je ~ovek osnovno
merilo i svrha svega {to se doga|a u prirodi.
x antropocentri~an.
antropocentrist(a), -e m, mn. antropocen-
tristi ‰v. antropocentrizamŠ pristalica an-
tropocentrizma.
136
anhidrid
antrfile, -ea m ‰fr. entrefiletŠ umetak u tek-
stu, obi~no uokviren, mali napis uba~en u ve-
}i ~lanak.
antr{a, antr{aa m ‰fr. entrechat od ital. in-
trecciato upletenŠ u baletu, skok uz udarawe no-
ge o nogu.
anthipnotik v. antihipnotik.
anualan, -lna, -lno ‰lat. annualisŠ godi{wi,
koji se doga|a svake godine.
anuarijum, -a (i anuarij, -a) m ‰lat. annuari-
umŠ letopis, godi{wak.
anuelan v. anualan.
anuitet, -eta m, mn. anuiteti, gen. mn. anuite-
ta ‰srlat. annuitas od lat. annus godinaŠ finans.
deo otplate (duga, zajma) koji se pla}a jednom
godi{we.
anulacija, -e ` ‰srlat. annullatioŠ poni{ta-
vawe, poni{tewe, ukidawe.
anulirati, anuliram, 3. l. mn. anuliraju
svr{. i nesvr{. ‰srlat. annullare od lat. nullus ni-
jedanŠ poni{titi, poni{tavati, ukinuti, uki-
dati, brisati; proglasiti neva`e}im.
anuri, anura m mn. ‰gr~. a(n)-, oura repŠ zool.
bezrepci, bezrepi vodozemci, `abe.
anurija ` ‰gr~. a(n)-, ouron mokra}aŠ med.
prestanak stvarawa mokra}e.
anus, -a m, mn. -i ‰lat. anusŠ anat. zavr{etak
zadweg creva, ~mar.
anfan teribl, -a m, mn. -i ‰fr. enfant terrible
stra{no deteŠ 1. nesta{ko, nemirko. 2. fig. od-
rasla osoba koja svojim izjavama ili pona{a-
wem izaziva {ok u dru{tvu.
anfas pril. ‰fr. en faceŠ lik. spreda, s lica,
licem prema gledaocu (za razliku od profila
ili poluprofila).
anfilada, -e ` ‰fr. enfiladeŠ 1. voj. bo~na va-
tra. 2. dug red, niz; niz me|usobno povezanih
soba.
anhedonija, -e ` ‰gr~. a(n)-, hedone zadovoq-
stvoŠ psih. nesposobnost bilo kakvog u`ivawa,
usled emocionalnog poreme}aja.
anhidrid, -ida m ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ hem.
oksid koji nastaje oduzimawem vode nekoj ki-
selini (re|e bazi); reaguju}i s vodom ponovo
daje tu kiselinu.
anhidrija
anhidrija, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ bez-
vodnost, su{a.
anhidrit, -ita m ‰v. anhidridŠ hem. bezvod-
ni kalcijum-sulfat; s dodatkom vode daje gips.
anhidrobioza, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor voda,
bios `ivotŠ biol. obamrlost biqaka i ni`ih
`ivotiwa usled nedostatka vode.
anhidroza, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ med.
nesposobnost znojewa.
anceps, -a i anceps, -a m, mn. ancepsi, gen.
mn. ancepsa ‰lat. anceps dvoglavŠ metr. slog u
stihu koji mo`e biti dug ili kratak.
ancug, -a m, mn. ancuzi, gen. mn. ancuga ‰nem.
AnzugŠ pokr. zast. mu{ko odelo.
anxak pril. ‰tur. ancakŠ pokr. 1. ali, ama. 2.
upravo, ba{.
an{lus, -a m, an{lusi, gen. mn. an{lusa ‰nem.
AnschlussŠ pripajawe, prikqu~ewe, aneksija;
prvenstveno Hitlerovo pripajawe Austrije
nema~kom Rajhu 1938. godine.
aorist, -a m. ‰gr~. aoristos neome|en, od a- i
horizein ograni~avatiŠ gram. pre|a{we svr{e-
no vreme (npr. do|oh, videh). x aoristni.
aorta, -e `, gen. mn. aorti ‰gr~. aorte od aeiro
podi`emŠ anat. glavni krvni sud koji polazi iz
leve sr~ane komore, a od koga polaze sve arte-
rije. x aortin, aortalan i aortni.
aortitis, -a m ‰v. aorta, -itisŠ med. zapaqe-
we aorte.
apa, -e ` ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. dah, is-
parewe; zadah, smrad.
apage! uzv. ‰lat. apage od gr~. apage, impera-
tiv od apagein povu}i seŠ odlazi, gubi se; y
apage! satanas! rel. odlazi, Sotono!
apagoga, -e ` ‰gr~. apagogeŠ log. posredan do-
kaz, dokaz putem obarawa suprotne tvrdwe. x
apagogi~ki.
apadana, -e ` ‰pers. apadanaŠ ist. prestona
dvorana u dvorovima persijskih vladara iz di-
nastije Ahemenida.
apana`a, -e ` ‰fr. apanage od lat. panis hlebŠ
1. ist. novac ili imawe koje je vladar davao
svojim mla|im sinovima i wihovim potomci-
ma radi izdr`avawa. 2. novac koji dr`avna
blagajna godi{we ispla}uje ~lanovima vla-
darske porodice.
apatit
aparat, -ata m, mn. aparati, gen. mn. aparata
‰lat. apparatus od apparare pripremitiŠ 1. spra-
va, naprava, ure|aj. 2. skup osobqa i sredstava
potrebnih za obavqawe nekog posla ili javne
delatnosti (dr`avni ‹, partijski ‹). 3. po-
mo}ni delovi teksta u nau~noj literaturi (na-
u~ni ‹): obja{wewa, primedbe, tabele, citati,
pozivawe na druge autore i sl. 4. anat. skup or-
gana koji imaju zajedni~ku funkciju (disajni
‹). y {alter-aparat, -ata m ‰nem. Schaltergerat,
preklopnik, v. aparat Š tehn. ure|aj za prekida-
we i mewawe dovoda elektri~ne energije.
aparatura, -e ` ‰nem. Apparatur, v. aparatŠ
skup aparata, ure|aja u nekoj ustanovi, ili za
obavqawe datog posla; tehni~ki pribor; ma-
{inerija.
aparat~ik, -a m, mn. aparat~ici, gen. mn. apa-
rat~ika ‰rus. apparat~ik, v. aparatŠ pripadnik
dr`avnog ili partijskog aparata, birokrata,
profesionalni politi~ki radnik.
aparentan, -tna, -tno ‰lat. apparensŠ vi-
dqiv, jasan, o~igledan.
apartan, -tna, -tno 1. ‰nem. apart od fr. a part
po strani, posebnoŠ osobit, izuzetan, jedin-
stven. 2. koji pada u o~i, upe~atqiv, impresi-
van.
aparte, -ea m ‰ital. a parte sa straneŠ pozor.
deo teksta koji glumac ne upu}uje partneru ve}
samom sebi ili publici.
apartman, -ana m, mn. apartmani, gen. mn.
apartmana ‰fr. appartementŠ 1. otmeni stan sa
vi{e soba. 2. hotelska soba gra|ena kao stan, sa
vi{e odeqewa i nusprostorijama.
aparthejd, -a m ‰afrikans apartheid odvoje-
nostŠ podvajawe na rasnoj osnovi, jedan od ob-
lika rasne diskriminacije: naziv za politiku
koja je primewivana u Ju`noafri~koj Repu-
blici i Rodeziji dok su belci bili na vlasti.
apasionato pril. ‰ital. appassionatoŠ muz.
strastveno, s puno ose}awa.
apatija, -e ` ‰gr~. apatheia neosetqivost, od
a- i pathos ose}awe, patwaŠ ravnodu{nost, otu-
pelost, bezvoqnost, utrnulost ose}awa, nedo-
statak odu{evqewa i saose}awa.
apatit, -a i apatit, -ita m ‰gr~. apate preva-
ra, po{to ~esto izgleda kao drugi mineralŠ
137
apati~an
miner. kalcijum-fosfat s fluorom ili hlorom;
koristi se u proizvodwi ve{ta~kih |ubriva.
apati~an, -~na, -~no ‰v. apatijaŠ ravnodu-
{an, bezvoqan, nezainteresovan.
apatrid, -ida m, mn. apatridi, gen. mn. apa-
trida ‰gr~. a-, patris patridos otaxbinaŠ osoba
bez domovine, bez dr`avqanstva; up. apolid.
ap-a~ik (i apa~ik) prid. indekl. ‰tur. apaüik
od prefiksa za poja~awe ar- i prideva aüik, v.
a~ikŠ pokr. sasvim otvoren, sasvim jasan; up.
apa{i}are.
apa{, -a i apa{, -a{a m, mn. apa{i, gen. mn.
apa{a (`. apa{kiwa, -e) ‰fr. apache, od imena
indijanskog plemena Apa~aŠ pripadnik grad-
skog olo{a, propalica, razbojnik. x apa{ki i
apa{ki.
apa{i}are pril. ‰tur. apaôikare od prefiksa
za poja~awe ar- i aôikare, v. a{i}areŠ pokr. sa-
svim otvoreno, sasvim jasno.
apgrejd, -a m ‰engl. upgradeŠ ra~. nadgradwa
hardvera ili softvera radi poboq{awa mani-
pulativnih mogu}nosti.
apgrejdovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. ap-
grejdŠ ra~. dograditi, unaprediti, usavr{iti
(softver).
apdejt, -a m ‰engl. updateŠ 1. dopuna teksta
najnovijim podacima. 2. ra~. inovirana verzija
kompjuterskog programa; inovirawe programa.
apdejtovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. apdejtŠ
1. inovirati, a`urirati tekst. 2. ra~. instali-
rati apdejt (2).
apeiron, -a i apeiron, -ona m ‰gr~. apeiron
bezgrani~noŠ filoz. ve~ni i neuni{tivi pra-
po~etak iz koga je sve nastalo i u koji se sve
vra}a, po u~ewu Anaksimandra.
apeks, -a m, mn. -i 1. ‰lat. apex vrh, {iqakŠ
astron. ta~ka na nebeskom svodu prema kojoj se
vr{i neko kretawe, npr. pri obrtawu Zemqe.
2. ist. {iqasta kapa starorimskih sve{tenika
ili nekih azijskih vladara. 3. a. bot. vrh biq-
nog organa. b. anat. vrh srca; vrh jezika; up. api-
kalan.
apel, -a m, mn. apeli, gen. mn. apela ‰fr. appelŠ
1. poziv, pozivawe, molba (za pomo}, za u~e{}e
u ne~emu). 2. v. apelacija (2). 3. voj. zbor radi
prozivke; prozivka.
138
aperitiv
apelant, -a m, mn. apelanti, gen. mn. apelana-
ta ‰lat. appellans od appellare, v. apelovatiŠ prav.
onaj ko podnosi `albu vi{em sudu.
apelat, -ata m, mn. apelati, gen. mn. apelata
‰lat. appellatus od appellare, v. apelovatiŠ prav.
lice protiv koga apelant podnosi `albu.
apelativ, -a m, mn. -i gram.‰lat. appellativumŠ
gram. zajedni~ka imenica (nasuprot vlastitoj).
x apelativan.
apelatorija, -e ` ‰lat. appellatorius, v. ape-
lovatiŠ prav. vi{i, prizivni sud za crkvene
sporove.
apelacija, -e ` ‰lat. appellatio, v. apelovatiŠ
prav. 1. vi{i sud kojem se podnosi `alba na
presudu ni`eg suda. 2. `alba vi{em sudu, pri-
ziv.
apelacioni, -a, -o ‰v. apelacijaŠ prav. koji
se odnosi na apelaciju, `albeni, prizivni. y
apelacioni sud v. apelacija (1).
apelovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. appella-
reŠ 1. pozivati (na ne{to), obra}ati se (nekom);
moliti za razumevawe ili pomo}. 2. prav. ulo-
`iti `albu vi{em sudu protiv odluke ni`eg
suda.
apendektomija, -e ` ‰v. apendiks, gr~. ekto-
me odsecaweŠ med. uklawawe crvuqka, opera-
cija slepog creva.
apendiks, -a m, mn. -i ‰lat. appendix prilog,
dodatakŠ 1. dodatak na kraju kwige i dokumen-
ta, sa obja{wewima, bele{kama i sl. 2. anat.
crvuqak, produ`eni deo slepog creva.
apendikularije, apendikularija ` mn. ‰lat.
appendicula dem. od appendix, v. apendiksŠ zool.
mali prozirni morski pla{ta{i s repom za
veslawe.
apendicitis, -a m ‰v. apendiks, -itisŠ med.
zapaqewe slepog creva (ta~nije apendiksa, cr-
vuqka).
apepsija, -e ` ‰gr~. a-, pepsis vareweŠ med. lo-
{e varewe, neprobavqawe uzete hrane.
apepti~an, -~na, -~no ‰v. apepsijaŠ med. 1.
koji ne vari dobro. 2. nesvarqiv.
aperiodi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-Š mat., fiz.
koji nije periodi~an.
aperitiv, -a i aperitiv, -iva m, mn. aperi-
tivi, gen. mn. aperitiva ‰fr. aperitif od lat. aperi-
aperkat
re otvaratiŠ pi}e koje se uzima pre jela, kao
sredstvo za otvarawe apetita.
aperkat, -a m, mn. -i ‰engl. uppercutŠ u boksu,
udarac odozdo nagore, s rukom savijenom u lak-
tu pod pravim uglom; up. anderkat.
apertura, -e ` ‰lat. apertura otvarawe,
otvorŠ 1. fiz. otvor na opti~kom instrumentu
kroz koji prolazi svetlost. 2. anat. otvor, ka-
nal; stepen otvorenosti govornog kanala pri
izgovarawu glasova.
apercepcija, -e ` ‰nem. Apperzeption od lat.
ad- (v.) i percipere, v. percepcijaŠ; psih., filoz.
svesno opa`awe, spoznaja; sticawe jasne pred-
stave o zapa`enom. x aperceptivan.
apercipirati, apercipiram, 3. l. mn. aper-
cipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apercepcijaŠ psih.,
filoz. svesno zapaziti, zapa`ati, umom primi-
ti, primati ~ulni utisak.
apetala, -e ` ‰gr~. a-, petalon listŠ bot. biq-
ka bez latica na cvetu.
apetalan, -lna, -lno ‰v. apetalaŠ bot. beskru-
ni~ni, koji nema latice.
apetit, -ita m ‰lat. appetitusŠ 1. `eqa za je-
lom, je{nost; z otvoriti apetit podsta}i `e-
qu za jelom. 2. fig. prohtev, `eqa uop{te.
apetitlih prid. indekl. ‰nem. appetitlich, v.
apetitŠ ukusan; primamqiv, privla~an po iz-
gledu.
apijarijum, -a (i apijarij, -a) m ‰lat. apiari-
um od apis p~elaŠ p~eliwak; ko{nica.
apikalan, -lna, -lno ‰fr. apical od lat. apex,
v.apeksŠ fon. koji se izgovara vrhom jezika (o
suglasnicima kao {to su t, d, n, l, r).
apikultura, -e ` ‰lat. apis p~ela, cultura ga-
jeweŠ gajewe p~ela, p~elarstvo.
apirenija, -e ` ‰gr~. a-, pyren ko{ticaŠ bot.
obrazovawe grozdova vinove loze bez semena i
bez oplo|ivawa.
apireni~an, -~na, -~no ‰v. apirenijaŠ bot.
koji nema ko{tice.
apireti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, pyretos vru-
}icaŠ med. koji nema povi{enu telesnu tempe-
raturu.
apirija, -e ` ‰gr~. apeiriaŠ neiskustvo, neis-
kusnost.
aplikacija1
apiri~an1, -~na, -~no ‰v. apirijaŠ koji je bez
iskustva, neiskusan.
apiri~an2, -~na, -~no ‰gr~. a-, pyr vatraŠ va-
trostalan, nezapaqiv.
Apis, -a m ‰gr~. Apis od egipatskog HapiŠ sve-
ti bik po{tovan u starom Egiptu, simbol
plodnosti i zemqoradwe.
apifobija, -e ` ‰lat. apis p~ela, v. fobijaŠ
bolesni strah od p~ela.
aplazija, -e ` ‰gr~. a-, plasis oblikovaweŠ
med. zastoj u razvitku nekog organa ili jednog
wegovog dela usled nepravilnosti tokom em-
brionalnog razvoja.
aplanat, -ata m ‰gr~. a-, planasthai lutatiŠ
fot. objektiv dobijen kombinacijom dva so~i-
va, ~ime se uklawa sferna aberacija (v.). x
aplanati~an.
aplaudirati, aplaudiram, 3. l. mn. aplau-
diraju nesvr{. ‰lat. applaudereŠ 1. pqeskati,
tap{ati u znak odobravawa. 2. fig. javno hvali-
ti, pozdravqati, podr`avati.
aplauz, -a m, mn. aplauzi, gen. mn. aplauza ‰lat.
applaususŠ pqesak, pqeskawe u znak odobravawa.
aplet, -a m ‰engl. applet program~i}, od
app(lication) (kompjuterska) aplikacija + -let,
deminutivni sufiksŠ mawi ra~unarski pri-
meweni program koji se poziva iz drugog pro-
grama.
aplika, -e `, dat. i lok. aplici ‰fr. appliqueŠ
um. ukrasni predmet koji je jednom stranom
pri~vr{}en uza zid.
aplikabilan, -lna, -lno ‰nlat. applicabilisŠ
primenqiv, upotrebqiv, prikladan.
aplikata, -e ` ‰lat. applicataŠ mat. tre}a osa
u prostornom koordinatnom sistemu, kota.
aplikativan, -vna, -vno ‰v. aplikacijaŠ ko-
ji se odnosi na aplikaciju; namenski; primen-
qiv.
aplikator, -a m, mn. -i ‰nlat. applicatorŠ {ta-
pi} s vatom na vrhu, za mazawe ili ~i{}ewe
mawih telesnih {upqina.
aplikatura, -e ` ‰nlat. applicaturaŠ muz. pr-
stomet, prstored; pravilan polo`aj prstiju
pri svirawu.
aplikacija1, -e ` ‰lat. applicatioŠ 1. prime-
na, prakti~na upotreba. 2. nano{ewe, name-
{tawe, utiskivawe (tkanine, boje, ukrasa i
139
aplikacija2
sl.); na{iveni ili umetnuti vez. 3. med. nano-
{ewe nekog leka na ko`u ili sluzoko`u; oblo-
ga, zavoj.
aplikacija2, -e ` ‰engl. applicationŠ 1. adm.
molba, prijava na konkurs. 2. ra~. namenski kom-
pjuterski program = y kompjuterska aplika-
cija.
aplikovati, -ujem = aplicirati1, aplici-
ram, 3. l. mn. apliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. ap-
plicareŠ 1. primeniti, primewivati, upotrebi-
ti, upotrebqavati. 2. naneti, nanositi,
(pri)lepiti, pri~vrstiti, pri~vr{}ivati;
pri{i(va)ti (vez, ukras, ~ipku).
aplicirati1 = aplikovati (v.).
aplicirati2, apliciram, 3. l. mn. aplici-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. aplikacija2Š podneti,
podnositi molbu, konkurisati.
apnea, -e ` ‰gr~. apnoia od a- i pnein disatiŠ
1. med. nedisawe, namerni ili bole{}u izazvan
prestanak disawa. 2. sportsko rowewe na dah
(bez boca s kiseonikom); up. dispneja, eupneja.
apo- pref. ‰gr~. apoŠ kao prefiks u re~ima
gr~kog porekla ozna~ava udaqavawe, odvajawe,
razliku i drugo: sli~an na{im prefiksima
od-, iz- ili raz-.
apogamija, -e ` ‰v. apo-, gamein ven~ati seŠ
zool. bespolno razmno`avawe, razmno`avawe
bez oplo|avawa (kod najni`ih jedno}elijskih
`ivotiwa).
apogej, -eja m ‰gr~. apogaios daqi od ZemqeŠ
astron. ta~ka u kojoj su Mesec ili neki satelit
najudaqeniji od Zemqe; supr. perigej.
apograf, -a m ‰v. apo-, -grafŠ filol. prepis
na~iwen sa originala; kopija.
apodan, -dna, -dno ‰v. apodiŠ zool., med. koji
nema nogu, beznog.
apodi, apoda m mn. (jednina apod, a) ‰gr~. a-,
pous podos nogaŠ zool. beznogi vodozemci.
apodija, -e ` ‰v. apodiŠ med. ra|awe bez nogu,
bezno`nost.
apodikti~an, -~na, -~no i apodikti~ki,
-a, -o ‰gr~. apodeiktikosŠ 1. odlu~an u tvrdwi,
bezuslovan, nepomirqiv (o ~oveku; o sudu,
ideji, mi{qewu). 2. dokazan, neoboriv, neo-
sporan.
apodoza, -e i apodoza, -e ` ‰gr~. apodosis od
apodidomai vratitiŠ gram. re~enica koja izra-
140
apokopirati
`ava posledicu uslova iskazanog zavisnom po-
godbenom re~enicom (protazom).
apo|atura, -e ` ‰ital. appoggiaturaŠ muz. me-
lodijski ukras od jednog ili vi{e tonova koji
prethodi glavnom tonu, predudar.
apoen, -ena m, mn. apoeni, gen. mn. apoena ‰fr.
appointŠ finans. 1. ta~an iznos potreban za pod-
mirewe nekog duga. 2. iznos u kome se ispla}u-
je neka valuta ili vrednosni papiri; ispla-
titi u velikim (malim) apoenima isplatiti
u krupnim (sitnim) nov~anicama.
apozitiv, -a m, mn. -i ‰lat. appositus od appo-
nere pridodatiŠ gram. naknadno dodata pridev-
ska odredba ve} odre|enog pojma, npr.: Za~u se
maj~in glas, drhtav od uzbu|ewa.
apozicija, -e ` ‰lat. appositioŠ gram. imenica
(sama ili s dopunama) koja odre|uje i dodatno
opisuje drugu imenicu, npr.: hotel Union;
bra}a Rajt, graditeqi prvog aviona na svetu.
x apozicijski i apozitivan.
apokalipsa, -e i apokalipsa, -e ` ‰gr~. apo-
kalypsis otkroveweŠ 1. (A-) Otkrovewe Jovano-
vo, posledwa kwiga Biblije, koja govori o svr-
{etku sveta. y ~etiri jaha~a Apokalipse
rat, kuga, glad i smrt (v. Otkr. Jov. 6:1–8). 2.
fig. op{ta propast, strahovita katastrofa.
apokalipti~an, -~na, -~no ‰gr~. apokalypti-
kos, v. apokalipsaŠ 1. koji govori o sudwem da-
nu, o svr{etku sveta. 2. koji predskazuje kata-
strofu svetskih razmera; mra~an, zlokoban,
zloslutan.
apokalipti~ar, -a m, mn. -i ‰v. apokalipsaŠ 1.
rel. tuma~ ili istra`iva~ Apokalipse, Otkro-
vewa Jovanovog; verski zanesewak. 2. fig. onaj ko
predvi|a op{tu propast, zloguki prorok.
apokatastaza, -e ` ‰gr~. apokatastasisŠ 1.
filoz. vra}awe u pre|a{we stawe, prema u~ewu
o ve~itom ponavqawu u prirodi. 2. rel. u~ewe
o obnovi sveta posle zavr{nog uni{tewa. 3.
med. potpuno ozdravqewe.
apokopa, -e i apokopa, -e ` ‰gr~. apokope od-
secaweŠ lingv. ispadawe jednog ili vi{e glaso-
va ili slogova na kraju re~i; up. afereza.
apokopirati, apokopiram, 3. l. mn. apoko-
piraju svr{. i nesvr{. ‰v. apokopaŠ lingv. skrati-
ti, skra}ivati re~ izbacivawem jednog ili vi-
{e glasova na kraju.
apokrif
apokrif, -a m, mn. -i ‰gr~. apokryphos od apo-
(v.) i krypto sakrivamŠ 1. rel. jedna od kwiga s
biblijskim motivima koje nisu u{le u zva-
ni~no prihva}enu Bibliju, jer ih ne priznaje
jevrejska vera (Stari zavet) odnosno hri{}an-
ske crkve (Novi zavet). 2. fig. spis sumwive
autenti~nosti, ~ije poreklo nije dokazano.
apokrifan, -fna, -fno ‰v. apokrifŠ koji je
nastao kao apokrif, koji je nepoznatog pore-
kla, sumwiv, neautenti~an, podmetnut.
apolepsa, -e ` ‰gr~. apolepsis zadr`avawe,
spre~avaweŠ med. prekid ili prestanak neke
organske funkcije, npr. disawa, cirkulacije,
govora.
apolid, -ida m, mn. apolidi, gen. mn. apolida
‰gr~. apolis apolidos, od a- i polis grad, dr`avaŠ
osoba bez dr`avqanstva; up. apatrid.
apolinski, -a, -o ‰lat. Apollineus ApolonovŠ
koji pripada umetnosti; koji se zasniva na
skladu, jasno}i i lepoti; up. dionizijski.
apolit ‰gr~. a- i polites gra|aninŠ = apolid
(v.).
apolitizam = apoliticizam v. apoli-
ti~nost.
apoliticizam = apolitizam v. apoli-
ti~nost.
apoliti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-Š nezaintere-
sovan za politiku; (o delu, spisu i sl.) koji ne
sadr`i ni{ta o politici.
apoliti~nost, -osti ` ‰gr~. a-Š ravnodu-
{nost prema politici, neu~estvovawe u poli-
ti~kom `ivotu.
apolog, -a m, mn. apolozi, gen. mn. apologa
‰gr~. apologos pri~aŠ pou~na basna, pri~a izmi-
{qena s ciqem da pru`i neku moralnu pouku.
apologet, -eta m = apologeta, -e m, mn. apo-
logete, gen. mn. apologeta ‰nem. Apologet od gr~.
apologeisthai pobijati, braniti seŠ 1. branilac
neke ideje; zastupnik; onaj koji veli~a (nekoga,
ne{to), hvaliteq. 2. ist. braniteq i zastupnik
hri{}anstva. apologetski.
apologeta = apologet (v.).
apologetika, -e `, dat. i lok. apologetici
‰gr~. apologetikos, v. apologetŠ 1. rel. deo teolo-
gije koji se bavi odbranom hri{}anske vere i
dokazivawem hri{}anskog u~ewa. 2. odbrana,
zastupawe neke ideje ili nauke.
aport
apologeti~an, -~na, -~no ‰v. apologetikaŠ
odbramben, braniteqski; koji zastupa (ne-
{to).
apologija, -e ` ‰gr~. apologiaŠ odbrana, od-
brambeni spis ili govor u prilog nekog ~ove-
ka i u~ewa. x apologijski.
apologist(a) m = apologet (v.).
Apolon, -ona m ‰gr~. ApollonŠ 1. mitol. staro-
gr~ki bog sunca, poezije, muzike, proro~anstva
itd., sin Zevsa i Lete, pokroviteq umetnosti,
simbol mladala~ke lepote. 2. fig. veoma lep
~ovek.
apolonski, -a, -o 1. koji pripada Apolonu.
2. v. apolinski.
aponija, -e ` ‰gr~. aponia od a- (v.) i ponos
muka, trudŠ filoz. bezbolnost, spokojstvo, du-
hovna vedrina.
aponirati, aponiram, 3. l. mn. aponiraju
svr{. ‰lat. apponereŠ prilo`iti, pridodati, do-
metnuti; up. apozicija.
apopleksija, -e ` ‰gr~. apoplexiaŠ med. izne-
nadni prekid delatnosti mozga (ili plu}a, sr-
ca), pra}en paralizom pojedinih delova tela;
kap, udar. x apoplekti~an i apoplekti~ki.
apoplekti~ar, -a m, mn. -i ‰v. apopleksijaŠ
med. bolesnik koji je pretrpeo apopleksiju ili
je sklon apopleksiji.
aporem, -a m = aporema, -e ` ‰gr~. aporema od
aporeo u nedoumici samŠ filoz. logi~ka te{ko-
}a; sporno pitawe; te`ak zadatak.
aporema = aporem (v.).
aporemati~an, -~na, -~no = aporematski,
-a, -o ‰v. aporemaŠ logi~ki sporan, nejasan, te-
{ko razumqiv.
aporematski = aporemati~an (v.).
aporija, -e ` ‰gr~. aporia te{ko}a, nedoumi-
caŠ filoz. nere{iv problem koji proizlazi iz
sukoba dva protivre~na logi~ka suda. Najpo-
znatiji autor aporija bio je Zenon, u V veku
pre n. e.
aport! ‰fr. apporteŠ donesi! (komanda dre-
siranom psu).
aport, -a m ‰fr. apport od apporter donositiŠ
prav.ulog, udeo u zajedni~kom poslu, deo-
ni~kom dru{tvu, bra~noj zajednici i sl.
141
aporter
aporter, -era m, mn. aporteri, gen. mn. apor-
tera ‰v. aportiratiŠ lova~ki pas izve`ban da
prona|e i donese ustreqenu lovinu.
aportirati, aportiram, 3. l. mn. aportiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. apporterŠ doneti, donositi
(o dresiranom psu).
aposiopeza, -e ` ‰gr~. aposiopesis od aposio-
pao za}utimŠ kwi`. stilska figura zasnovana
na prekinutom iskazu, pre}utkivawu (npr.
’Nemoj da ti ja... !’).
apostaza, -e = apostazija, -e ` ‰gr~. apostasia
od apostateo otpadamŠ otpadni{tvo, odmetawe,
odvajawe (od vere, ideologije i sl.).
apostazija = apostaza (v.).
apostazirati, apostaziram, 3. l. mn. aposta-
ziraju svr{. i nesvr{. ‰v. apostazaŠ odmetnuti se,
odvojiti se, odvajati se, odre}i se, odricati
se (vere, ideja, principa).
apostat(a), -e m, mn. apostati ‰gr~. apostates,
up. apostazaŠ otpadnik, odmetnik, onaj ko je iz-
neverio (veru, ideologiju i sl.).
aposterioran, -rna, -rno ‰v. a posterioriŠ
naknadno donet, zasnovan na iskustvu.
a posteriori (stand. i aposteriori) ‰lat. a
posteriori iz kasnijeg, iz potowegŠ naknadno, na
osnovu iskustva, induktivnim putem; supr. a
priori.
apostil, -a m, mn. -i ‰nlat. apostillusŠ overeni
dodatak nekoj poveqi ili dokumentu; uzgredna
primedba, primedba na margini.
apostol, -a i apostol, -a m, mn. -i ‰gr~. aposto-
los izaslanikŠ 1. rel. svaki od 12 Hristovih u~e-
nika koji su preneli Jevan|eqe u druge zemqe.
2. fig. vatreni propovednik, zagovornik neke
ideje. 3. crkv. pravosl. kwiga koja sadr`i dela
svetih apostola i sve apostolske poslanice iz
Novog zaveta, osim Otkrovewa Jovanovog.
apostolat, -ata m ‰v. apostolŠ apostolska
delatnost, stalni rad na propovedawu i {ire-
wu vere.
apostolski, -a, -o i apostolski, -a, -o ‰v.
apostolŠ rel. 1. koji se odnosi na apostole, koji
pripada apostolima. 2. u jeziku katoli~ke cr-
kve, papski. y apostolska stolica sedi{te
pape u Rimu (jer ga je osnovao apostol Petar).
apostrof, -a i apostrof, -a m, mn. -i ‰gr~.
apostrophes okrenut unazadŠ 1. znak koji poka-
142
apofiza
zuje da je izostavqeno jedno ili vi{e slova; u
transliteraciji ruske }irilice upotrebqava
se da ozna~i umek{awe prethodnog suglasni-
ka, umesto mekog znaka (â). 2. v. apostrofa.
apostrofa, -e ` ‰gr~. apostrophe odvra}awe,
okretawe (od slu{alaca ka drugoj osobi)Š kwi`.
stilska figura u kojoj se govornik obra}a ne-
kom licu, obi~no odsutnom, ili ne`ivoj stva-
ri, ~esto povi{enim ili prekornim tonom.
apostrofirati, apostrofiram, 3. l. mn.
apostrofiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apostrof, apo-
strofaŠ 1. staviti, stavqati apostrof (umesto
ispu{tenog slova). 2. u govoru, obratiti se,
obra}ati se kome, obi~no `ivqim ili o{tri-
jim tonom. 3. pomenuti, pomiwati, obi~no s
posebnim naglaskom.
apoteka, -e `, dat. i lok. apoteci, gen. mn. apo-
teka ‰gr~. apotheke skladi{te, odlagali{teŠ
prodavnica lekova; odeqewe u bolnici u kome
se dr`e lekovi; y ku}na apoteka orman~e ili
kutija u kojoj se dr`e lekovi.
apotekar, -ara m, vok. apotekaru i apoteka-
re, mn. apotekari, gen. mn. apotekara (`. apote-
karka, -e, dat. i lok. apotekarki, gen. mn. apote-
karki) ‰lat. apothecarius, v. apotekaŠ stru~wak
za izradu i prodaju lekova; farmaceut koji ra-
di u apoteci. x apotekarski.
apotema, -e ` ‰gr~. apothema od apotithemi
spu{tamŠ geom. normala spu{tena iz sredi{ta
pravilnog mnogougaonika (ili pravilnog po-
liedra) na jednu wegovu stranu (odn. povr{i-
nu).
apoteoza, -e ` ‰gr~. apotheosis od apo- (v.) i
theos bogŠ 1. mitol. uzdizawe ~oveka me|u bo-
`anstva. 2. fig. veli~awe, slavqewe. 3. pozor.
zavr{na scena u kojoj se slavi neki junak ili
vi{e wih. x apoteozni i apoteozni.
apotropej, -eja m ‰gr~. apotropaion od apo- (v.)
i trepein odvra}atiŠ etnogr. amajlija, molitva,
uzre~ica i sl. pomo}u kojih se odvra}aju ne-
sre}e. x apotropejski.
apofatika, -e `, dat. i lok. apofatici ‰v.
apo-, gr~. phanai re}i, izgovoriti; opovrgavati,
osporavatiŠ teol. saznawe i napredovawe putem
negirawa.
apofiza, -e ` ‰gr~. apophysis od apo- (v.) i
physein rastiŠ 1. med. izra{taj na kosti, nastao
apofonija
od vlakana mi{i}nih tkiva. 2. miner. sloj jedne
rude u drugoj.
apofonija, -e ` ‰gr~. apo- (v.) i phone glasŠ
lingv. alternacija (3) samoglasnika me|u srod-
nim re~ima, naj~e{}e e i o (npr. te}i - tok,
unesem - unosim); prevoj, ablaut.
apoftegma, -e ` ‰gr~. apophthegmaŠ sa`eto
izre~ena misao, izreka, poslovica.
apoftegmati~an, -~na, -~no ‰v. apoftegmaŠ
sa`eto i mudro izre~en, sadr`ajan, jezgrovit.
apohromat, -ata m ‰gr~. apo- (v.) i chroma bo-
jaŠ opt. objektiv sastavqen od vi{e so~iva da
bi se uklonila hromatska aberacija.
apohromati~an, -~na, -~no = apohromat-
ski, -a, -o ‰v. apohromatŠ opt. kome je uklowena
hromatska aberacija (v.). y apohromatski
objektiv v. apohromat.
apraksija, -e ` ‰gr~. apraxia od a- i praxis, v.
praksaŠ med. nesposobnost izvo|ewa odre|enih
pokreta uprkos sa~uvanoj pokretqivosti udova.
apreter, -era m, mn. apreteri, gen. mn. apretera
‰v. apreturaŠ radnik koji obavqa apreturu (v.).
apretirati, apretiram, 3. l. mn. apretiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. appretieren od fr. appreter
priprematiŠ obaviti, obavqati apreturu (v.).
apretura, -e ` ‰nem. Appretur od fr. appreter
priprematiŠ 1. postupak kojim se nekom mate-
rijalu (tkanini, ko`i, hartiji, krznu) daje ve}a
~vrstina, sjaj ili nepromo~ivost. 2. materija
(premaz i sl.) koja slu`i za takav postupak.
aprehenzija, -e ` ‰lat. apprehensio od ad- (v.)
i prehendere dohvatitiŠ 1. shvatawe, poimawe,
spoznaja. 2. strahovawe, bojazan, zabrinutost.
aprecijacija, -e ` ‰srlat. appretiatioŠ bank.
podizawe kupovne mo}i valute, odnosno wene
vrednosti u odnosu na druge valute; supr. de-
precijacija.
april, -ila m ‰lat. aprilis, mo`da u vezi sa
aperire otvaratiŠ ~etvrti mesec u godini. x
aprilski.
a prima vista ‰ital. a prima vista na prvi
pogledŠ 1. muz. vokalno ili instrumentalno iz-
vo|ewe melodije bez prethodne pripreme i
uve`bavawa. 2. ekon. isplata ra~una odmah po
primitku.
aprioran, -rna, -rno ‰v. a prioriŠ unapred
donet, nezavisan od iskustva.
apsentan
a priori (stand. i apriori) ‰lat. a priori iz
ranijeg, iz onoga napredŠ unapred, zasnovano
na pretpostavkama a ne na iskustvu; deduktiv-
nim putem; supr. a posteriori.
apriorizam, -zma m ‰v. a prioriŠ filozof-
ski pravac koji dr`i da ima spoznaja nezavi-
snih od iskustva. x aprioristi~ki.
aprobant, -a m, aprobanti, gen. mn. aprobana-
ta = aprobator, -a m, mn. -i ‰v. aprobacijaŠ
stru~wak koji pregleda i odobrava pu{tawe u
promet prehrambenih proizvoda.
aprobativan, -vna, -vno ‰nlat. approbativus,
up. aprobacijaŠ koji izra`ava odobravawe.
aprobator = aprobant (v.).
aprobacija, -e ` ‰lat. approbatio od approba-
re odobravatiŠ slu`beno odobrewe, dopu{te-
we, pristanak.
aprovizacija, -e ` ‰v. aproviziratiŠ orga-
nizovano snabdevawe `ivotnim namirnicama.
x aprovizacioni.
aprovizirati, aproviziram, 3. l. mn. apro-
viziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. approvisieren, od
lat. ad- (v.) i providere snabdevatiŠ nabaviti,
nabavqati i raspodeqivati `ivotne namir-
nice.
aproksimativan, -vna, -vno ‰lat. approxi-
mativusŠ pribli`an, otprilike odre|en.
aproksimacija, -e ` ‰lat. approximatioŠ 1.
mat. pribli`na vrednost; pribli`no izra~u-
navawe. 2. ono {to se pribli`ava istini,
stvarnim ~iwenicama, bez mogu}nosti da se
one sasvim ta~no utvrde.
apropo i apropo ‰fr. a proposŠ 1. pril. zbi-
qa; kad je o tome re~. 2. (u funkciji predloga)
povodom (~ega), {to se ti~e (~ega).
aproprijacija, -e ` ‰lat. appropriatio od pro-
prius vlastitŠ prisvajawe, uvo|ewe (neke imo-
vine) u privatno vlasni{tvo; up. eksproprija-
cija.
aproprijacioni, -a, -o ‰v. aproprijacijaŠ
koji se odnosi na aproprijaciju.
aproprisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. ap-
propriare od proprius vlastitŠ prisvojiti, pri-
svajati.
aps nepr., stand. haps (v.).
apsentan, -tna, -tno ‰lat. absensŠ neob. odsu-
tan.
143
apsentizam
apsentizam, -zma m ‰engl. absenteeism od ab-
sentee onaj ko je odsutan, od absent odsutan, od
lat. absensŠ 1. odsutnost veleposednika sa ima-
wa izdatog u zakup. 2. ~esto ili redovno izo-
stajawe s radnog mesta.
apsentist(a), -e m, mn. apsentisti ‰v. apsen-
tizamŠ veleposednik koji `ivi daleko od svog
imawa.
apsida, -e `, gen. mn. apsida ‰gr~. hapsis hapsi-
dos svod, lukŠ 1. arhit. zadwi, polukru`ni pro-
stor crkve, nadsvo|en polukupolom. 2. astron.
ta~ka na putawi nekog nebeskog tela gde je ono
najbli`e centralnom telu ili najdaqe od we-
ga (perihel ili afel, perigej ili apogej).
apsidiola, -e ` ‰fr. absidiole od abside, v.
apsidaŠ arhit. malo polukru`no udubqewe uz
apsidu.
apsidni, -a, -o ‰v. apsidaŠ koji se odnosi na
apsidu. y apsidna linija astron. linija koja
spaja najbli`u i najudaqeniju ta~ku na puta-
wi nekog nebeskog tela.
apsint, -a m ‰gr~. absinthion pelinŠ alkohol-
no pi}e za~iweno pelinom i anisom.
apsolvent, -a m, mn. apsolventi, gen. mn. ap-
solvenata (`. apsolventkiwa i apsolventki-
wa) ‰lat. absolvens od absolvere razre{itiŠ stu-
dent koji je odslu{ao sve propisane predmete
i sprema diplomski ispit. x apsolventski.
apsolvirati, apsolviram, 3. l. mn. apsolvi-
raju svr{. ‰lat. absolvere razre{itiŠ 1. odslu-
{ati propisan broj semestara, ste}i status
apsolventa. 2. raspraviti, razre{iti (neko
pitawe); zavr{iti glavni deo (nekog posla).
apsolut, -a m ‰v. apsolutanŠ filoz. ono {to je
apsolutno, apsolutni duh, apsolutna ideja,
ve~na osnova svemira.
apsolutan, -tna, -tno i apsolutan, -tna,
-tno ‰lat. absolutus od absolvere razre{itiŠ 1.
koji va`i sam za sebe, slobodan od svih ogra-
ni~ewa, neuslovqen. y apsolutna vrednost
mat. veli~ina broja bez obzira na predznak +
ili —; apsolutna visina visinska udaqenost
neke ta~ke od povr{ine mora; apsolutni re-
kord sp. najboqi rezultat u nekoj disciplini
bez obzira na uslove pod kojima je postavqen
(u dvorani ili na otvorenom, na travi ili na
tvrdom terenu i sl.); apsolutni sluh muz. spo-
144
apsolucija
sobnost da se identifikuje ta~na visina tona,
bez upotrebe instrumenata; apsolutna mo-
narhija soc. dr`ava u kojoj vladar vlada bez
ikakvih ustavnih ograni~ewa. 2. savr{en,
~ist, potpun; krajwi; y apsolutna nula fiz.
najni`a mogu}a temperatura (–273,15 ¿C); ap-
solutna temperatura fiz. temperatura merena
od apsolutne nule; apsolutni alkohol hem.
~ist etil-alkohol, ili onaj u kome nema vi{e
od 1% vode; apsolutna muzika muz. ona ~iji je
sadr`aj iskqu~ivo muzi~ki, koja ni{ta ne
opisuje (up. programska muzika); apsolutno
bi}e rel. Bog, bo`anstvo.
apsolutizam, -zma m ‰v. apsolutanŠ poli-
ti~ki sistem u kome je sva vlast u rukama jed-
nog vladara ili grupe qudi, neograni~ena
vlast, samodr`avqe.
apsolutizovati, -ujem (i apsolutizirati,
apsolutiziram, 3. l. mn. apsolutiziraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. apsolutanŠ (u)~initi apsolutnim;
predstaviti, predstavqati kao apsolutno;
primeniti, primewivati neko mi{qewe na
sve mogu}e slu~ajeve, bez ograni~ewa.
apsolutist(a), -e m, mn. apsolutisti (`. ap-
solutistkiwa, -e) ‰v. apsolutanŠ 1. vladar ko-
ji vlada bez ograni~ewa, samodr`ac. 2. prista-
lica apsolutizma.
apsolutno pril. ‰v. apsolutanŠ 1. na apsolu-
tan na~in. 2. potpuno; svakako, bez sumwe, bez
daqweg; (uz negaciju) nipo{to.
apsolutnost, -i i apsolutnost, -osti ` ‰v.
apsolutanŠ osobina onoga {to je apsolutno;
bezuslovnost, potpunost, neograni~enost, sa-
vr{enost.
apsolutoran, -rna, -rno ‰lat. absolutorius od
absolvere razre{itiŠ koji razre{ava, osloba-
|a. y apsolutorna presuda prav. osloba|aju}a
presuda.
apsolutorijum, -a (i apsolutorij, -a) m
‰lat. absolutorium od absolvere razre{itiŠ 1.
dokument o razre{avawu, otpusnica, razre-
{nica. 2. zast. svedo~anstvo o zavr{enim stu-
dijama i ste~enom pravu na polagawe diplom-
skog ispita.
apsolucija, -e ` ‰lat. absolutio od absolvere
razre{itiŠ 1. prav. oslobo|ewe od krivice, po-
milovawe. 2. rel. opro{taj grehova.
apsorbovati
apsorbovati, -ujem (i apsorbirati, apsor-
biram, 3. l. mn. apsorbiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat.
absorbereŠ 1. hem. uvu}i, uvla~iti u sebe, usi-
sa(va)ti, upi(ja)ti; up. adsorbovati. 2. fig.
prihvatiti, usvojiti, usvajati (ideju, ose}a-
we); pro`eti se, pro`imati se (~ime). 3. zao-
kupiti, obuzeti (~oveka); sasvim utro{iti
(ne~ije vreme, interesovawe).
apsorpcija, -e ` ‰lat. absorptioŠ hem., fiz.
usisavawe, upijawe, primawe u sebe; up. sorp-
cija, adsorpcija. x apsorpcijski i apsorp-
cioni.
apstencija, -e ` ‰lat. abstentio od abstinere
uzdr`ati seŠ prav. 1. odustajawe od nasledstva.
2. udaqewe po~initeqa od mesta gde je po~i-
nio delo.
apstergent, -a m, mn. apstergenti, gen. mn. ap-
stergenata ‰lat. abstergere obrisati, o~istitiŠ
med. sredstvo za ~i{}ewe, ispirawe (rane).
apsterzivan, -vna, -vno ‰v. apsterzijaŠ med.
koji slu`i za ~i{}ewe, ispirawe.
apsterzija, -e ` ‰lat. abstersio od abstergere
obrisati, o~istitiŠ med. 1. ~i{}ewe, ispira-
we (rane). 2. ~i{}ewe creva.
apstinent, -a m, mn. apstinenti, gen. mn. ap-
stinenata (`. apstinentkiwa, -e i apsti-
nentkiwa, -e) ‰lat. abstinens od abstinere uzdr-
`ati seŠ 1. ko se uzdr`ava, odri~e od ~ega; tre-
zvewak, antialkoholi~ar. 2. pol. ko ne glasa na
izborima. x apstinentski.
apstinencija, -e ` ‰lat. abstinens od abstine-
re uzdr`ati seŠ 1. uzdr`avawe, odricawe (od
jela, pi}a, polnog op{tewa). 2. pol. namerno
neu~estvovawe u glasawu.
apstinencijalan, -lna, -lno ‰v. apstinen-
cijaŠ koji se odnosi na apstinenciju; y apsti-
nencijalna kriza kriza koju u organizmu iza-
ziva odvikavawe od zavisnosti (po prekidawu
uzimawa opojnih droga, alkohola i sl.).
apstinirati, apstiniram, 3. l. mn. apsti-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abstinereŠ 1. uzdr`ati
se, uzdr`avati se, odricati se (jela, pi}a, fi-
zi~ke qubavi). 2. pol. ne glasati na izborima.
apstrakt, -a m, mn. apstrakti, gen. mn. ap-
strakta/apstrakata ‰engl. abstract od lat. abstrac-
tus, v. apstraktanŠ kratak sadr`aj neke raspra-
ve ili studije; sa`etak, rezime.
apsurdnost
apstraktan, -tna, -tno ‰lat. abstractus od ab-
strahere, v. apstrahovatiŠ koji postoji samo kao
pojam, koji nije opipqiv, mislen, misaon;
supr. konkretan. y apstraktna umetnost
umetnost koja ne prikazuje vidqivu stvarnost,
nego su joj jedini sadr`aji linija, oblik, boja,
povr{ina ili masa; apstraktan broj mat. nei-
menovan broj, broj koji nije pra}en mernom je-
dinicom.
apstraktnost, -osti ` ‰v. apstraktanŠ oso-
bina onoga {to je apstraktno.
apstraktum, -a m ‰lat. abstractum, v. apstra-
hovatiŠ ono {to je apstraktno, {to postoji sa-
mo u mislima, apstraktan pojam; mislena ime-
nica.
apstrakcija, -e ` ‰lat. abstractio od abstrahe-
re, v. apstrahovatiŠ 1. filoz. misaona radwa ko-
jom se od nekog pojma odbacuju sporedni, slu-
~ajni elementi, a zadr`ava ono {to je bitno;
rezultat te radwe. 2. v. apstraktnost. 3. fam.
puko mudrovawe, zamisao bez oslonca u stvar-
nosti. 4. apstraktna umetnost (v. apstraktan).
apstrakcionizam, -zma m ‰v. apstrakcijaŠ
filoz. mi{qewe koje se ne bazira na realnosti
iz koje je apstrakcija izvedena, koje zanemaruje
iskustvenu realnost.
apstrahovati, -ujem (i apstrahirati, ap-
strahiram, 3. l. mn. apstrahiraju) svr{. i nesvr{.
‰lat. abstrahere izvla~iti, odvajati, od trahere
vu}iŠ odvojiti u mislima, izuzeti, odeliti;
odbaciti ono {to je slu~ajno ili nebitno.
apstruzan, -zna, -zno ‰lat. abstrusus od ab-
strudere gurnuti u stranu, sakritiŠ te{ko razu-
mqiv, te{ko doku~iv, zamr{en, nejasan.
apstruznost, -osti ` ‰v. apstruzanŠ osobina
onoga {to je apstruzno.
apsumpcija, -e ` ‰lat. absumptio od absume-
re potro{itiŠ istro{enost; iscrpqenost.
apsurd, -a m, mn. apsurdi, gen. mn. apsurda =
apsurdum ‰v. apsurdanŠ besmislica, besmisao,
logi~ka nemogu}nost.
apsurdan, -dna, -dno ‰lat. absurdusŠ besmi-
slen, logi~ki nemogu}; nerazuman.
apsurditet, -eta m ‰nem. Absurditat od lat. ab-
surditasŠ = apsurdnost, -osti ` osobina onoga
{to je apsurdno.
apsurdnost = apsurditet (v.).
145
apsurdum
apsurdum v. apsurd.
apsces, -a m, mn. apscesi, gen. mn. apscesa ‰lat.
abscessus od abscedere oti}i, uzmicati, zbog
verovawa da telesne te~nosti odlaze u otokŠ
med. gnojno zapaqewe tkiva, gnojni otok, gnoj-
nica.
apscisa, -e `, gen. mn. apscisa ‰lat. abscissa
(linea) otrgnuta (linija), od abscindere otrgnu-
ti, odse}iŠ mat. prva koordinata u koordinat-
nom sistemu, ob. predstavqena kao horizon-
talna, na kojoj se meri rastojawe od ordinate
(v.). x apscisni.
ap-tu-dejt prid. indekl. ‰engl. up-to-dateŠ u
skladu s vremenom, savremen, moderan, po po-
sledwoj modi.
apcigovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. abzie-
henŠ 1. pokr. fam. oduzeti, oduzimati, odbijati
(od plate, honorara i sl.). 2. pokr. otakati, pre-
takati (vino). 3. tipogr. zast. uzeti prvi otisak
sloga.
ap{id, -a m ‰nem. AbschiedŠ pokr. zast. rasta-
nak, opro{taj.
ap{minkati, -am = ap{minkovati, -ujem
svr{. ‰nem. abschminkenŠ pozor. skinuti {minku,
o~istiti lice.
ap{minkovati = ap{minkati (v.).
ar1, -a m, mn. ari, gen. mn. ari ‰fr. are od lat.
area povr{inaŠ mera za povr{inu, 100 metara
kvadratnih.
ar2 v. ahar.
ara1, -e `, gen. mn. ara ‰ara(ra), iz ju`noame-
ri~kog indijanskog jezika gvaraniŠ zool. vrsta
dugorepog {arenog papagaja iz tropskih kraje-
va Ju`ne Amerike.
ara2, -e `, gen. mn. ara ‰lat. araŠ oltar, `rtve-
nik.
araba, -e `, gen. mn. araba ‰tur. arabaŠ zast. te-
retna zapre`na kola.
arabatija v. harabatija.
arabaxija v. rabaxija.
arabaxiluk v. rabaxiluk.
araber, -a m, mn. -i ‰nem. Araber ArapinŠ kow
arapske rase.
arabeska, -e i arabeska, -e `, dat. i lok. ara-
besci/arabesci, gen. mn. arabeski/arabeski i
arabesaka ‰fr. arabesque od ital. arabesco u
146
aramija
arapskom stiluŠ 1. um. {ara od isprepletanih
geometrijskih i biqnih motiva, tipi~na za
islamsku umetnost; {ara uop{te. 2. muz. vrsta
`ivahne kompozicije, naj~e{}e za klavir. x
arabeskni i arabeskni.
arabizam, -zma m, mn. arabizmi, gen. mn. ara-
bizama ‰fr. arabismeŠ lingv. 1. re~ pozajmqena
iz arapskog jezika. 2. izraz ili konstrukcija
karakteristi~na za arapski jezik.
arabizirati, -arabiziram, 3. l. mn. arabi-
ziraju i arabizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
arabiserŠ da(va)ti (kome, ~emu) arapske osobi-
ne, poarabiti; arabizirati se (o narodu, ple-
menu) pre}i u Arape.
arabist(a), -e m, mn. arabisti ‰fr. arabisteŠ
stru~wak za arapski jezik, kwi`evnost i kul-
turu.
arabistika, -e `, dat. i lok. arabistici ‰v.
arabistaŠ poznavawe i prou~avawe arapskog je-
zika, kwi`evnosti i kulture.
arabica, -e ` ‰od arabqanski = arapskiŠ
arapsko pismo.
aragonit, -ita m ‰po {panskoj pokrajini
Aragon, gde je otkrivenŠ miner. bezbojan ili
`u}kast mineral, kalcijum-karbonat, sa pri-
zmati~nim kristalima.
araisati, -{em nesvr{. ‰tur. yaramakŠ pokr.
prijati, goditi, pristajati.
arajdati se, -dam se nesvr{. ‰neizvesnog po-
reklaŠ pokr. zast. 1. u`ivati, nasla|ivati se. 2.
veseliti se, radovati se.
arajstvo, -stva s ‰neizvesnog poreklaŠ pokr.
u`ivawe; zabava, razonoda.
arak, araka m ‰ar. ’araq, v. rakijaŠ `estoko
pi}e od pirin~a, {e}erne trske ili kokosovog
mleka, poreklom iz Indije.
arak, arka m, mn. arci, gen. mn. araka ‰lat. ar-
cus lukŠ tabak (hartije).
arakanga v. ara1.
araluk, -a m, mn. araluci, gen. mn.araluka ‰tur.
aral›kŠ pokr. zast. me|uprostor; hodnik ili pro-
lazna prostorija u starim bosanskim ku}ama.
aram v. haram.
aramba{a nepr., stand. haramba{a (v.).
aramzada v. haramzada.
aramija nepr., stand. haramija (v.).
aran
aran, -rna, -rno ‰gr~. charis milost, quba-
znostŠ zast. 1. dobar, lep, vaqan. 2. sna`an, hra-
bar.
aran|el nepr., stand. arhan|el (v.).
aran`er, -era m, mn. aran`eri, gen. mn. aran-
`era ‰fr. arrangeurŠ 1. onaj ko aran`ira (npr.
izloge). 2. prire|iva~, organizator. 3. muz. onaj
ko pravi aran`man.
aran`irati, aran`iram, 3. l. mn. aran`ira-
ju svr{. i nesvr{. ‰fr. arrangerŠ 1. urediti, ure|i-
vati, udesiti, ure|ivati; slo`iti, slagati (bu-
ket cve}a); rasporediti, raspore|ivati robu (u
izlogu). 2. srediti, udesiti, ude{avati, orga-
nizovati. 3. muz. napraviti aran`man.
aran`man, -ana m, mn. aran`mani, gen. mn.
aran`mana ‰fr. arrangementŠ 1. dogovor, nagod-
ba, sporazum. 2. unapred organizovano turi-
sti~ko putovawe. 3. odre|en raspored detaqa,
sre|ivawe dekorativnih elemenata. 4. muz. is-
pisana obrada za orkestar ili mawi ansambl.
arancini, arancina m mn. ‰ital. arancino,
dem. od arancio naranxa, s venecijanskim izgo-
voromŠ sitne u{e}erene naranxe; u{e}erena
kora naranxi.
arar v. harar.
araret v. hararet.
aratos i aratos ‰gr~. aratos prokletŠ: ‹ te
(ga, ih) bilo! proklet da si (da je, da su)! |avo
da te (ga, ih) nosi!
aratosiqati se, aratosiqam se svr{. ‰od
aratos (v.) i blagosiqatiŠ zast. otarasiti se,
otresti se, ratosiqati se.
arahid, -ida m, mn. arahidi, gen. mn. arahida
‰lat. nau~no Arachis, nejasnog poreklaŠ bot.
biqka kikiriki (v.).
arahnide, arahida ` mn. ‰gr~. arachne paukŠ
zool. red paukova.
arahnodaktilija, -e ` ‰gr~. arachne pauk,
daktylos prstŠ med. nenormalna du`ina i ista-
wenost prstiju.
arahnoid, -ida m = arahnoida, -e ` ‰gr~.
arachne pauk, v. -oidŠ anat. pau~inasta mo`dana
opna.
arahnoida = arahnoid (v.).
arahnologija, -e ` ‰gr~. arachne pauk, v. -lo-
gijaŠ zool. nauka o paucima.
argatin
arbaleta, -e `, gen. mn. arbaleta ‰fr. arbaleteŠ
ist. samostrel, oru`je nalik na pu{ku na kojoj
je luk za izbacivawe strela.
arbija v. harbija.
arbitar, -tra m, mn. arbitri, gen. mn. arbita-
ra (nepr. arbiter) ‰lat. arbiterŠ 1. sudija, presu-
diteq; najmerodavniji stru~wak u nekoj obla-
sti (modi, umetnosti i sl.). 2. sportski sudija.
arbiter nepr., stand. arbitar (v.).
arbitra`a, -e ` ‰fr. arbitrage, v. arbitrira-
tiŠ 1. prav. postupak u posebnim sudovima ili
organima za re{avawe sporova (izme|u predu-
ze}a, dr`ava itd.). 2. finans. istovremena kupo-
vina i prodaja robe na berzi, {to omogu}ava
zaradu na osnovu razlike u cenama. 3. (u spor-
tu) su|ewe. x arbitra`ni.
arbitraran, -rna, -rno ‰lat. arbitrariusŠ 1.
koji postupa po li~nom naho|ewu, a ne po zako-
nu; samovoqan. 2. proizvoqan; odoka odre|en.
arbitrator, -a m, mn. -i ‰lat. arbitratorŠ sudi-
ja koga biraju zava|ene strane radi re{avawa
nekog svog spora.
arbitrirati, arbitriram, 3. l. mn. arbi-
triraju nesvr{. ‰lat. arbitrari od arbiter sudijaŠ
presu|ivati u nekom sporu, biti arbitar, vr-
{iti arbitra`u.
arboretum, -a m, mn. -i ‰lat. arboretum od ar-
bor drvoŠ zbirka drve}a; nasad razli~itog dr-
ve}a u parkovima, vrtovima, rasadnicima i sl.
arborikultura, -e ` ‰lat. arbor drvo, cultura
gajeweŠ uzgajawe drve}a u parkovima, vrtovi-
ma, rasadnicima i sl.
arboricid, -ida m ‰lat. arbor drvo, v. -cidŠ
poqopr. sredstvo koje uni{tava ne`eqeno dr-
ve}e i grmqe.
arbun, -una m, mn. arbuni, gen. mn. arbuna
‰venec. arboroŠ zool. vrsta morske ribe ru`i~a-
ste boje i ukusnog mesa, Pagellus erythrinus.
argat1, -a m, mn. argati, gen. mn. argata ‰tur.
arg›tŠ pu{karnica, rupa u zidu tvr|ave kroz ko-
ju se puca.
argat2, -a = argatin, -a m, mn. argati, gen. mn.
argata ‰tur. ›rgat od gr~. ergates radnikŠ fizi~ki
radnik, nadni~ar (`. argatkiwa, -e).
argatar, -ara i argata{, -a{a m = v. argat2.
argatin = argat2 (v.).
147
argatovati
argatovati, -ujem nesvr{. ‰v. argat2Š 1. radi-
ti za nadnicu, nadni~iti. 2. raditi te{ke fi-
zi~ke poslove, kulu~iti, mu~iti se.
argental = argentan v. alpaka2.
argentan, -ana m = argental, -ala m ‰lat. ar-
gentum srebroŠ v. alpaka2.
argentit, -ita m ‰lat. argentum srebroŠ
miner. srebrni sulfid, najva`nija ruda srebra.
argirija, -e = argirijaza, -e i argiroza, -e
` ‰gr~. argyros srebroŠ med. trovawe srebrom;
sivkasta boja ko`e koja se javqa posle du`e
upotrebe preparata srebra.
argirijaza = argirija (v.).
argiroza = argirija (v.).
argo, -oa m, mn. argoi, gen. mn. argoa ‰fr. argotŠ
{atrova~ki govor, `argon, sleng.
argon, -ona m ‰gr~. argos nedelotvoran, lew,
od a- (v.) i ergon radŠ hem. element iz grupe
inertnih gasova, atomski broj 18, simbol Ar;
upotrebqava se za svetle}e cevi sli~ne neon-
skim.
argonaut, -a m, mn. -i ‰v. ArgonautiŠ zool. vr-
sta glavono{ca.
Argonauti, Argonauta m mn. ‰gr~. Argo, nau-
tes moreplovacŠ mitol. gr~ki junaci koji su na
brodu Argo, pod Jasonovim vo|stvom, otplovi-
li do Kolhide na Crnom moru da na|u Zlatno
runo.
argotizam, -zma m ‰fr. argotisme, v. argoŠ
lingv. re~ ili oblik koji pripada argou, `argo-
nizam.
argumen(a)t, -nta m, mn. argumenti, gen. mn.
argumenata ‰lat. argumentumŠ 1. dokaz, dokazno
sredstvo; obrazlo`ewe, opravdawe. 2. mat. ele-
ment na koji se primewuje neka operacija od-
nosno funkcija.
argumentativan, -vna, -vno ‰v. argumento-
vatiŠ koji obrazla`e, koji slu`i kao dokazno
sredstvo, dokazni.
argumentacija, -e ` ‰lat. argumentatioŠ 1.
dokazivawe, obrazlagawe; na~in izno{ewa i
raspore|ivawa dokaza. 2. skup argumenata, do-
kaza za neku tvrdwu.
argumentovati, -ujem (i argumentirati,
argumentiram, 3. l. mn. argumentiraju) svr{. i
nesvr{. ‰lat. argumentariŠ potkrepiti, potkre-
148
arenozan
pqivati dokazima, dokaz(iv)ati, obrazlo`iti,
obrazlagati.
Argus, -a m ‰gr~. ArgosŠ 1. div iz gr~ke mito-
logije, stooki ~uvar Zevsove qubavnice. 2. fig.
~uvar koji sve vidi; z gledati Argusovim
o~ima sve videti, strogo paziti.
ardija, e `, gen. mn. ardija ‰tur. ardiyeŠ pokr.
mala pomo}na prostorija iza radwe.
ardit, -ita m, mn. arditi, gen. mn. ardita
‰ital. ardito smeoŠ ist. pripadnik italijanskih
paravojnih jedinica u razdobqu odmah posle I
svetskog rata.
ardi~, -a m, mn. ardi~i, gen. mn. ardi~a ‰tur.
ard›ü, ard›sŠ pokr. smreka.
ardov, -ova m, mn. ardovi, gen. mn. ardova ‰ma|.
hordoŠ pokr. bure, ba~va; hardov (v.).
area, -ee `, gen. mn. area ‰lat. areaŠ 1. ravan
prostor, ravnina; povr{ina. 2. oblast, pod-
ru~je.
areal, -ala m, mn. areali, gen. mn. areala ‰nem.
Areal od nlat. arealis povr{inski, v. areaŠ pod-
ru~je, oblast rasprostrawenosti neke biqne
ili `ivotiwske vrste.
arena, -e ` ‰lat. (h)arena pesak, borili{te
prekriveno peskomŠ 1. ist. prostor za gladija-
torske borbe i sli~na takmi~ewa; rimski sta-
dion, amfiteatar. 2. prostor za izvo|ewe cir-
kuskih ve{tina. 3. fig. popri{te.
arenda, -e `, gen. mn. arendi ‰srlat. arrendaŠ 1.
zakup zemqi{ta; z dati u arendu dati pod za-
kup. 2. ~ist prihod od zemqi{ta izdatog u za-
kup. x arendalan.
arendar, -ara m, vok. arendaru i arendare,
mn. arendari, gen. mn. arendara ‰srlat. arren-
da(ta)riusŠ v. arenda{.
arendator, -a m, mn. -i ‰srlat. arrendatorŠ v.
arenda{.
arenda{, -a{a m, mn. arenda{i, gen. mn. aren-
da{a (`. arenda{ica, -e) ‰v. arendaŠ 1. ko uzi-
ma zemqu u zakup, zakupac. 2. ko izdaje zemqu
pod zakup.
arendisati, -i{em (i arendirati, arendi-
ram, 3. l. mn. arendiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. aren-
daŠ 1. izda(va) ti u zakup. 2. uzeti, uzimati u za-
kup.
arenozan, -zna, -zno ‰lat. arenosusŠ pe{~an,
peskovit.
areola
areola, -e `, gen. mn. areola ‰lat. areola, dem.
od area, v. areaŠ 1. anat. tamni prsten oko brada-
vice na dojki. 2. med. crvenilo ko`e oko zapa-
qenog ili povre|enog mesta.
areometar, -tra m, mn. areometri, gen. mn.
areometara ‰gr~. araios redak, v. -metarŠ sprava
za merewe gustine te~nosti.
areopag, -aga m ‰lat. Areopagus, od gr~. Areios
pagos Aresovo brdo, bre`uqak u Atini posve-
}en bogu rata Aresu, gde je verovatno zasedao
vrhovni atinski sudŠ vrhovni sud u staroj
Atini.
Ares, -a m ‰gr~. AresŠ starogr~ki bog rata.
arest, -a m, mn. aresti, gen. mn. aresta ‰nem. Ar-
rest, ital. arresto zaustavqawe, hap{eweŠ 1. zast.
zatvor, kazna zatvora. 2. med. zastoj (ob. sr~anog
mi{i}a).
arestant, -a m, mn. arestanti, gen. mn. aresta-
nata ‰v. arestovatiŠ 1. onaj ko hapsi. 2. (nepr.)
uhap{enik, ka`wenik.
arestovati, -ujem (i arestirati, aresti-
ram, 3. l. mn. arestiraju) svr{. i nesvr{. ‰ital. ar-
restareŠ (u)hapsiti, zatvoriti (koga).
aretirati ‰fr. arreterŠ v. arestovati.
aretologija, -e ` ‰ gr~. arete vrlina, v. -logi-
jaŠ nauka o vrlini.
arza, -e `, gen. mn. arza ‰gr~. arsis dizaweŠ metr.
nagla{eni slog u stopi; supr. teza1 (3).
arzi-odaja, arz-odaja, -e ` ‰tur. arz, v. arzi-
ti, i tur. oda, v. odajaŠ ist. prostorija za prima-
we posetilaca u carskom dvoru.
arziti, -im nesv{. ‰tur. arz od ar. ’ard izlo-
`iti, iskazatiŠ pokr. prijavqivati, optu`iva-
ti, `aliti se na koga.
arzohal = arzuhal (v.).
arzuhal, -ala m = arzohal, -ala m, mn. -i ‰tur.
arzuhal, v. arzitiŠ pokr. molba, predstavka.
arivizam, -zma m ‰fr. arrivisme od arriver
sti}i, posti}iŠ nastojawe da se uspe po svaku
cenu, karijerizam, lakta{tvo. x arivi-
sti~ki.
arivist(a), -e m, mn. arivisti ‰fr. arriviste,
v. arivizamŠ 1. ko se trudi da uspe po svaku ce-
nu, karijerista, lakta{. 2. skorojevi}.
aridan, -dna, -dno ‰lat. aridusŠ 1. su{an, si-
roma{an padavinama. 2. fig. suvoparan.
aristokrat(a)
ariditet, -eta m ‰lat. ariditasŠ 1. suvo}a kli-
me, su{nost. 2. fig. suvoparnost.
arizacija, -e ` ‰v. arijevacŠ ist. pretvarawe
u arijevce; nasilno prevo|ewe pojedinih
preduze}a iz jevrejskih u arijevsko vlasni-
{tvo, u Hitlerovoj Nema~koj.
arija, -e i arija, -e ` ‰ital. ariaŠ muz. 1. ta~ka
solo peva~a u operi ili opereti, melodija na
odre|eni tekst. 2. kompozicija za glas solo, ob.
uz orkestarsku pratwu.
Arijadna, -e ` ‰gr~.Š prema gr~koj mitologi-
ji k}i kraqa Minosa, koja je pomo}u klupka
konca pomogla Tezeju da iza|e iz lavirinta. y
Arijadnina nit spasonosni izlaz iz te{ke
situacije, spasonosno sredstvo.
arijanac, -nca m, mn. arijanci, gen. mn. arija-
naca sledbenik arijanizma (v.).
arijanizam, -zma m rel. u~ewe Arija, alek-
sandrijskog sve{tenika iz IV veka, koji je tvr-
dio da Hristos nije bog nego obi~an ~ovek.
arijac = arijevac (v.).
arijevac, -vca m, mn. arijevci, gen. mn. arije-
vaca = arijac, -jca m, mn. arijci, gen. mn. arijaca
(`. arijevka, -e, dat. i lok. arijevki, gen. mn. ari-
jevki) ‰nem. Arier od sanskr. arya plemi}, veli-
ka{Š 1. (Arijevac) pripadnik naroda koji je u
preistorijsko doba `iveo u Iranu i severnoj
Indiji, a govorio indoevropskim jezikom. 2.
po rasisti~koj teoriji, pripadnik evropske
vi{e rase, posebno nejevrejin. x arijevski,
arijski.
arijergarda, -e `, gen. mn. arijergardi ‰fr.
arriere-garde od arriere pozadiŠ voj. ~eta koja
brani odstupawe, za{titnica.
arijerist(a), -e m, mn. arijeristi ‰fr. arriere
pozadiŠ neob. nazadwak, reakcionar.
arijes, a m, mn. -i ‰lat. ariesŠ ist. ratna sprava
za razbijawe zidina, duga~ka klada s ovnujskom
glavom, ovan.
arijeta, -e `, gen. mn. arijeta ‰ital. arietta,
dem. od ariaŠ muz. mala, kratka arija.
ariozo pril. ‰ital. ariosoŠ muz. peva~ka ta~ka
s me{avinom arije i re~itativa.
aristokrat(a), -e m, mn. aristokrati (`.
aristokratkiwa, -e) ‰gr~. aristokrates od ari-
stos najboqi, v. -krat(a)Š pripadnik aristokra-
tije, velika{, plemi}.
149
aristokratizam
aristokratizam, -zma m ‰v. aristokratijaŠ
1. aristokratska vladavina. 2. aristokratsko
dr`awe. 3. odanost aristokratiji.
aristokratija, -e ` ‰gr~. aristokratia od ari-
stos najboqi, v. -kratijaŠ 1. ist. vladavina vi-
{eg stale`a s naslednim privilegijama, naro-
~ito u staroj Gr~koj. 2. ist. vi{i stale`, plem-
stvo, velika{i. 3. klasa najotmenijih i najbo-
gatijih, gospoda, dru{tvena elita. x aristo-
kratski.
aristotelizam, -zma m ‰gr~. AristotelesŠ u~e-
we gr~kog filozofa Aristotela (384–322. pre
n.e.).
aritmetika, -e `, dat. i lok. aritmetici ‰gr~.
arithmetikos od arithmos brojŠ mat. nauka o ra~u-
nawu; deo matematike koji prou~ava prirodne,
cele i racionalne brojeve.
aritmeti~ki, -a, -o ‰v. aritmetikaŠ mat. koji
se odnosi na aritmetiku. y aritmeti~ka sre-
dina mat. broj koji se dobija kada se zbir n bro-
jeva podeli sa n; aritmeti~ka progresija,
aritmeti~ki red mat. niz brojeva u kome je
razlika izme|u dva uzastopna broja stalna,
npr. 1, 4, 7, 10 itd.
aritmija, -e ` ‰gr~. a- i rythmos meraŠ 1. od-
sustvo ili nepravilnost ritma. 2. med. nepra-
vilan rad srca. x aritmi~an.
aritmogrif, -a m, mn. -i ‰gr~. arithmos broj,
griphos ribarska mre`a, odakle fig. zagonetkaŠ
zagonetka zasnovana na brojevima.
aritmologija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, v.
-logijaŠ nauka o brojevima.
aritmomanija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, v.
-manijaŠ psih. nagon za stalnim brojawem, pre-
brojavawem svega oko sebe.
aritmomantija, -e ` ‰gr~. arithmos broj,
manteia proricaweŠ vra~awe pomo}u brojeva.
aritmometar, -tra m, mn. aritmometri, gen.
mn. aritmometara ‰gr~. arithmos broj, v. -metarŠ
sprava za ra~unawe, ra~unaqka.
ari{, -a m, mn. ari{i, gen. mn. ari{a ‰venec.
larisse, ital. lariceŠ bot. vrsta listopadnog drve-
ta, Larix europaea.
arka, -e `, dat. i lok. arci, gen. mn. arki ‰lat.
arcaŠ rel. 1. kov~eg u kome su ~uvani relikvije i
druge dragocenosti. 2. kov~eg (brod) u kome se
po Starom zavetu Noje spasao od potopa.
150
arlekinada
arka, -e `, dat. i lok. arci, gen. mn. arki ‰tur.
arka pozadinaŠ pokr. 1. le|a, zadwa strana. 2.
zadwa, tupa strana kose ili no`a. 3. fig. zale-
|e, za{tita; protekcija.
arkada, -e `, gen. mn. arkada ‰fr. arcade od
ital. arcata od arco lukŠ 1. arhit. nadsvo|en trem,
niz lukova na stubovima. 2. anat. deo ~eone ko-
sti iznad oka u obliku luka.
arkadijski = arkadski (v.).
arkadski, -a, -o = arkadijski, -a, -o ‰gr~.
ArkadiaŠ koji je iz Arkadije; idili~an, seoski,
pastoralan.
arkanum, -a m, mn. -i ‰lat. arcanumŠ 1. verske
tajne, molitve koje se otkrivaju samo posve}eni-
ma. 2. tajno sredstvo protiv bolesti, tajni lek.
ar-kapija, -e `, gen. mn. ar-kapija = ar-ka-
pixik, -a m, mn. ar-kapixici, gen. mn. ar-kapi-
xika ‰tur. art zadwi i kap› vrataŠ vrata iz dvo-
ri{ta, zadwa vrata, sporedan ulaz.
ar-kapixik = ar-kapija (v.).
arkato pril. ‰ital. arcato od arco gudaloŠ muz.
prevla~e}i gudalom; up. picikato.
arka{, -a{a m ‰tur. artkaô od art zadwi i kaô,
v. ka{Š zadwi uzdignuti deo sedla, up. unka{.
arkebuza, -e ` ‰nem. Arkebuse od fr. arquebu-
se od hol. haakbus kukasta pu{kaŠ ist. stara pu-
{ka kremewa~a s dugom cevi, u upotrebi
uglavnom u XVI i XVII veku.
arkebuzir, -ira m, mn. arkebuziri, gen. mn.
arkebuzira ‰nem. Arkebusier, v. arkebuzaŠ ist.
vojnik naoru`an arkebuzom.
arkosolijum, -a (i arkosolij, -a) m ‰lat. ar-
cus luk, solium kameni mrtva~ki kov~egŠ arheol.
starohri{}anski grob sa svodom u obliku luka.
Arktik, -a m ‰gr~. arktikos severniŠ oblast
oko severnog pola. x arkti~ki.
arlekin, -ina m = harlekin, -ina m ‰ital.
Arlecchino od starofr. hellequin, neizvesnog
poreklaŠ 1. (Arlekin) {aqivi lik iz ital. ko-
medije del arte (v.), sa {arenom ode}om i drve-
nom sabqom. 2. {aqiv~ina, lakrdija{; prevr-
tqivac.
arlekinada, -e ` ‰fr. arlequinadeŠ 1. pozori-
{na predstava u kojoj se pojavquje Arlekin
(v.). 2. fig. farsa, lakrdija; neozbiqnost.
arli
arli prid. indekl. ‰tur. arl›, harl›Š pokr. 1. do-
bro vaspitan, vaqan, ~estit. 2. silan, `estok,
plahovit.
armagan, -a m, mn. -i ‰tur. armaganŠ pokr. dar,
poklon.
armagedon (Armagedon), -dona m ‰naziv me-
sta u Bibliji, Otkr. Jov. 16:16Š mesto kona~ne
bitke izme|u dobra i zla; fig. odlu~uju}a, pre-
sudna borba.
armada, -e ` ‰{p. armada od lat. arma oru`jeŠ
1. vojska, oru`ana sila, armija. 2. velika ratna
flota. x armadni.
armales, -a m ‰srlat. (litterae) armales, od ar-
ma oru`je, grbŠ ist. poveqa kojom vladar ple-
mi}u dodequje grb.
armalist(a), -e m, mn. armalisti ‰v. arma-
lesŠ ist. plemi} bez poseda, u stalnoj vojnoj
slu`bi (naro~ito u Ma|arskoj).
arman = harman (v.).
armanxija = harmanxija (v.).
armawak, armawka m ‰fr. Armagnac, naziv
pokrajineŠ `estoko alkoholno pi}e, vrsta ko-
waka.
armatura, -e ` ‰lat. armatura od armare nao-
ru`atiŠ 1. gra|. gvozdene {ipke ili mre`e ko-
jima se poja~ava gra|evina. 2. pom. brodska
oprema i naoru`awe. 3. elektr. sastavni delovi
elektri~nih instalacija. 4. muz. v. akcidenta-
lije (2).
armija, -e `, vok. armijo, gen. mn. armija ‰fr.
armeeŠ 1. ukupna oru`ana sila neke dr`ave,
vojska. 2. najve}a operativna jedinica u voj-
sci, formirana radi izvr{ewa odre|enih ci-
qeva, koja kombinuje vi{e rodova vojske. 3.
fig. mno{tvo qudi, masa. x armijski.
armilaran, -rna, -rno ‰srlat. armillaris od
armilla narukvicaŠ okrugao, prstenast. y armi-
larna sfera astron. stari astronomski instru-
ment za odre|ivawe koordinata nebeskih tela.
armirati, armiram, 3. l. mn. armiraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. armerŠ gra|. (o)ja~ati, u~vrstiti,
u~vr{}ivati beton ugra|uju}i u wega gvozdene
{ipke ili mre`u.
armirac, -rca m, mn. armirci, gen. mn. armi-
raca = armira~, -a~a m, mn. armira~i, gen. mn.
armira~a ‰v. armiratiŠ radnik ili in`ewer
koji pravi armirani beton.
arondisman
armira~ = armirac (v.).
arwevi, arweva m mn. ‰ma|. ernyo za{titaŠ
platneni krov na zapre`nim kolima.
arogantan, -tna, -tno ‰lat. arrogans od arro-
gare prisvajati, zahtevatiŠ drzak, nadmen,
ohol, naprasit, osoran.
arogantnost = arogancija (v.).
arogancija, -e ` = arogantnost, -osti ` ‰v.
arogantanŠ nadmenost, drskost, naprasitost,
bezobzirnost.
arogacija, -e ` ‰lat. arrogatio od arrogare
prisvojitiŠ prav. usvojewe lica koje vi{e nije
pod o~inskom vla{}u.
arogirati, arogiram, 3. l. mn. arogiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. arrogareŠ 1. svojatati; (neo-
snovano) polagati prava na ne{to. 2. prav.
usvojiti, posvojiti.
aroma, -e ` ‰gr~. aroma -tos za~in, mirisna
travaŠ 1. ugodan miris (biqke, jela, pi}a i sl.).
2. fig. ose}aj, nagove{taj, prizvuk.
aromat, -ata ‰v. aromaŠ mirisna materija,
materija koja odaje prijatan miris.
aromaterapija, -e i aromaterapija, -e ` ‰v.
aroma, terapijaŠ med. le~ewe pomo}u esencijal-
nih uqa i biqnih ekstrakata, vrsta alterna-
tivne medicine.
aromatizacija, -e ` ‰v. aromatizovatiŠ 1.
dodavawe mirisa nekom proizvodu. 2. hem. pre-
vo|ewe parafinskih ugqovodonika u aroma-
ti~ne.
aromatizovati, -ujem i aromatizirati,
aromatiziram, 3. l. mn. aromatiziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. aromatiser, v. aromaŠ da(va)ti ugodan
miris nekom prehrambenom proizvodu ili le-
ku.
aromati~an, -~na, -~no, aromati~ki, -a, -o
= aromatski, -a, -o ‰gr~. aromatikos, v. aromaŠ
hem. koji prijatno miri{e, koji ima aromu. y
aromati~ni ugqovodonici hem. benzol i de-
rivati benzola.
aromatski = aromati~an (v.).
arondacija, -e ‰nepravilno od fr. arrondir
zaokru`itiŠ grupisawe malih zemqi{nih po-
seda, wihovo spajawe u ve}e radi racionalni-
jeg iskori{}avawa.
arondisman, -ana m, mn. arondismani, gen.
mn. arondismana ‰fr. arrondissementŠ 1. admini-
151
arpasuj
strativna jedinica u Francuskoj, deo depart-
mana. 2. (u Parizu) gradska ~etvrt.
arpasuj, -a m ‰tur. arpa je~am, su vodaŠ pokr.
voda u kojoj je kuvan je~am; je~meno pivo.
arpaxik, -a m ‰tur. arpac›kŠ sitan crni luk
za sa|ewe.
arpa{, -a m ‰tur. arpa je~am, pers. aô jeloŠ pokr.
je~mena ka{a.
arpe|irati, arpe|iram, 3. l. mn. arpe|iraju
nesvr{. ‰v. arpe|oŠ muz. svirati arpe|o, svirati
akorde razlomqeno.
arpe|o, arpe|a m, mn. s arpe|a, gen. mn. arpe|a
‰ital. arpeggio od arpa harfaŠ muz. svirawe tono-
va jednog akorda ne istovremeno nego razlo-
mqeno, jedan za drugim, kao na harfi.
arsa, -e `, gen. mn. arsa ‰tur. arsaŠ pokr. prazno
gradili{te, plac.
arsen, -ena m ‰gr~. arsen mu{ki, jakŠ hem. ele-
ment, redni broj 33, simbol As, ~ija su jediwe-
wa jako otrovna. x arsenov i arsenski.
arsenal, -ala m, mn. arsenali, gen. mn. arsena-
la ‰fr. arsenal od ar. dar as-sina’a radionicaŠ 1.
skladi{te oru`ja, oru`nica, naro~ito u mor-
skim lukama. 2. skup oru`ja, naoru`awe. 3. fig.
velika koli~ina ne~ega {to je uvek na raspo-
lagawu.
arsenat, -ata m ‰v. arsenŠ hem. so arsenove ki-
seline.
arsenik, -ika m ‰gr~. arsenikon, v. arsenŠ hem.
arsenov trioksid (As2O3), jak otrov. x arse-
ni~ni.
arsenit, -ita m ‰v. arsenŠ hem. so arsenove
kiseline.
arslan, -a i arslan, -ana m, mn.arslani, gen.
mn. arslana ‰tur. arslanŠ 1. lav. 2. fig. hrabar ~o-
vek, junak; nasilnik.
arsuz, -a m, mn. arsuzi, gen. mn. arsuza ‰tur.
ars›z od ar stid i s›z bezŠ pokr. bestidnik, bezo-
braznik.
arsuzluk, -a m, mn. arsuzluci, gen. mn. arsu-
zluka ‰tur. ars›zl›k, v. arsuzŠ pokr. bezobrazluk,
nevaqalstvo.
art-direktor, -a m ‰engl. art directorŠ 1. teh-
ni~ki i likovni urednik ~asopisa ili kwige. 2.
umetni~ki direktor (festivala, filma i sl.).
152
artik(a)l
arteq, -a m, mn. arteqi, gen. mn. arteqa ‰rus.
artel⊠1. radna zadruga. 2. ist. udru`ewe za za-
{titu radnika.
Artemida, -e ` ‰gr~. ArtemisŠ mitol. bogiwa
lova i meseca, k}i Zevsova, sestra Apolonova;
odgovara rimskoj Dijani.
artemizijum, -a (i artemizij, -a) m ‰gr~. Ar-
temisionŠ ist. svetili{te bogiwe Artemide.
arterija, -e ` ‰gr~. arteria `ilaŠ 1. anat. krv-
ni sud koji iz srca odvodi krv oboga}enu kise-
onikom u razne delove tela, `ila kucavica. 2.
fig. vrlo prometna ulica, va`na saobra}ajni-
ca. x arterijski i arterijalan.
arteriografija, -e ` ‰v. arterija, grafijaŠ
med. rendgensko snimawe arterija; up. angio-
grafija.
arteriole, arteriola ` mn. ‰nlat. arteriola,
dem. od arteriaŠ anat. najsitnije arterije, posle
kojih dolaze kapilari.
arterioskleroza, -e ` = arteroskleroza ‰v.
arterija, sklerozaŠ med. zadebqawe i zakre~a-
vawe zidova arterija.
arterisati, -i{em ‰tur. art›rmakŠ pokr. li-
citirati, povi{avati cenu, nadmetati se nov-
cem.
arterski nepr. v. arteski.
arteski, -a, -o = arte{ki, -a, -o (nepr. ar-
terski) ‰fr. artesien od Artois (Artoa), ime pro-
vincije u kojoj su najpre kopani takvi bunariŠ
u: y arteski/arte{ki bunar bunar koji se ko-
pa do vode izme|u dva nepropusna sloja, tako
da ona isti~e pod sopstvenim pritiskom.
artefakt, -a m, mn. atefakti, gen. mn. artefa-
kata ‰lat. arte factum ve{ta~ki na~iwenoŠ pro-
izvod qudske ruke (za razliku od prirodnog),
rukotvorina.
arte{ki = arteski (v.).
artizam, -zma m ‰v. artistŠ 1. umetni~ka ve-
{tina; potpuno vladawe tehnikom i formom
neke umetnosti. 2. prenagla{avawe formalne
strane neke umetni~ke tvorevine.
artizan, -ana m, mn. artizani, gen. mn. artiza-
na ‰fr. artisanŠ 1. zanatlija. 2. majstor u svojoj
struci; ve{t glumac. 3. osniva~, pokreta~, za-
~etnik.
artik(a)l, -kla m, mn. artikli, gen. mn. arti-
kala (uob. i artikl, -a, mn. artikli, gen. mn. ar-
artikulacija
tikala) ‰nem. Artikel od lat. articulumŠ 1. proiz-
vod, odre|eni primerak robe u trgovini. 2.
prav. ~lan (zakona), paragraf.
artikulacija, -e ` ‰lat. articulatio, v. arti-
kulisatiŠ 1. fon. stavqawe govornih organa u
polo`aj za izgovor nekog glasa; jasno i razgo-
vetno izgovarawe. 2. ra{~lawivawe, razrada,
oblikovawe. 3. muz. na~in izvo|ewa i me|usob-
nog povezivawa tonova. 4. anat. a. zglob, zgla-
vak. b. na~in kako su dve kosti me|usobno
uzglobqene. x artikulacijski i artikula-
cioni.
artikulisati, -i{em (i artikulirati, ar-
tikuliram, 3. l. mn. artikuliraju) svr{. i nesvr{.
‰lat. articulareŠ 1. fon. jasno, razumqivo izgova-
rati re~i, glasove i slogove. 2. ra{~laniti,
ra{~lawivati, razraditi, razra|ivati.
artilerija nepr., stand. artiqerija (v.).
artiqerac, -rca m, mn. artiqerci, gen. mn.
artiqeraca ‰v. artiqerijaŠ vojnik koji slu`i
u artiqeriji, tobxija.
artiqerija, -e ` (nepr. artilerija) ‰fr. ar-
tillerieŠ 1. topovi i druga velika vatrena
oru`ja (haubice, baca~i, rakete i sr.). 2. rod
vojske opremqen tim naoru`awem. x artiqe-
rijski.
artiodaktili, artiodaktila m mn. ‰gr~. arti-
os paran, daktylos prstŠ zool. red papkara koji
imaju paran broj prstiju; up. perisodaktili.
artist(a), -e m, mn. artisti (`. artistkiwa)
‰fr. artiste od art umetnost, ve{tinaŠ 1. ve{tak
koji nastupa u cirkusu, varijeteu, no}nom lo-
kalu i sl. kao akrobata, ma|ioni~ar, `ongler i
sl. 2. umetnik koji je dobro ovladao tehnikom
svoje umetnosti.
artistika, -e `, dat. i lok. artistici ‰v. arti-
sti~kiŠ skup ve{tina koje prikazuju artisti.
artisti~ki, -a, -o ‰fr. artistiqueŠ 1. koji se
odnosi na artiste: ve{t, uve`ban, virtuozan.
2. umetni~ki.
artifeks, -a m, mn. artifeksi, gen. mn. arti-
feksa ‰lat. artifex od ars gen. artis umetnost i fa-
cere ~initiŠ ve{t umetnik, stvaralac u umet-
nosti, majstor.
artificijelan, -lna, -lno ‰fr. artificiel od
lat. artificialis, v. artifeksŠ ve{ta~ki, izve{ta-
~en, neprirodan.
-arh
artificijelnost, -i ` ‰v. artificijelanŠ
izve{ta~enost.
arti~ok, -a m, mn. arti~oci, gn. mn. arti~oka
= arti~oka, -e i arti{oka, -e ` ‰severnoital.
articiocco, nem. Artischocke, od ar. al-har{ufŠ bot.
biqka s glavicama od vi{e slojeva mesnatog
li{}a, Cynara scolymus, jede se kao povr}e ili
u salati.
arti~oka, arti{oka = arti~ok (v.).
arti{oka, arti~oka = arti~ok (v.).
artralgija, -e ` ‰gr~. arthron zglob, algos
bolŠ med. bol u zglobovima.
artritizam, -zma m ‰v. artritisŠ med. sastav
tela koji je sklon oboqewima izazvanim uspo-
renim metabolizmom (kostoboqa, {e}erna bo-
lest, neuralgije, arterioskleroza i dr.).
artritis, -a m ‰gr~. arthron zglob, v. -itisŠ
med. zapaqewe zglobova.
artriti~an, -~na, -~no ‰v. artritisŠ koji
boluje od artritisa, zahva}en artritisom.
artro- pref. ‰gr~. arthron zglobŠ kao prvi deo
slo`enih re~i pokazuje da se ne{to odnosi na
zglob ili zglobove.
artroza, -e ` ‰nlat. arthrosis od gr~. arthron
zglobŠ med. hroni~no degenerativno oboqewe
zglobova.
art-rok, -a m ‰engl. art umetnost, v. rokŠ rok
muzika s ve}im umetni~kim pretenzijama, u
kombinaciji s klasi~nom muzikom, pozori-
{tem, slikarstvom itd.
artropatija, -e ` ‰v. artro-, -patijaŠ med. op-
{ti naziv za oboqewa zglobova.
artropod, -a m, mn. artropodi, gen. mn. artro-
poda (i artropoda mn. s) ‰v. artro-, gr~. pous gen.
podos nogaŠ zool. zglavkar, ~lankono`ac.
artroskopija, -e ` ‰v. artro-, -skopijaŠ med.
pregled unutra{wosti zgloba pomo}u naro~i-
tog instrumenta.
art-film, -a m, mn. art-filmovi, gen. mn.
art-filmova ‰engl. art filmŠ eksperimentalni
umetni~ki film, za u`i krug zainteresovanih
gledalaca.
arh- v. arhe-, arheo-
-arh, -arhija ‰gr~. arkhein biti prvi, vlada-
ti, zapovedatiŠ kao drugi deo re~i ozna~ava
153
arhaizam
onoga koji vlada (-arh) ili vladawe, upravqa-
we (-arhija).
arhaizam, -zma m, mn. arhaizmi, gen. mn. arha-
izama ‰gr~. archaismos od archaios star, drevanŠ
1. lingv. zastarela re~ ili oblik. 2. zastareli
obi~aj, na~in pona{awa i sl.
arhaizovati, -ujem (i arhaizirati, arhai-
ziram, 3. l. mn. arhaiziraju) svr{. i nesvr{. ‰gr~.
archaizein podra`avati jezik starih pisacaŠ
(u)~initi ne{to arhai~nim, da(va)ti ~emu ar-
hai~an oblik.
arhaik, -a m ‰gr~. archaikos od archaios star,
drevanŠ geol. najstarije doba u geolo{kom raz-
voju Zemqe, sa stenama u kojima jo{ nema `i-
vota ili se tek javqaju prvi tragovi `ivota;
azoik (v.).
arhai~an, -~na, -~no ‰v. arhaikŠ starinski,
zastareo, koji je iza{ao iz upotrebe.
arhai~nost, -sti ` ‰v. arhai~anŠ zastare-
lost.
arhajski, -a, -o ‰gr~. archaios star, drevanŠ
pradavni, po~etni, iskonski; arhajsko doba =
arhaik (v.).
arhan|eo, -|ela i arhan|el, -a m (nepr.
aran|eo, aran|el) ‰v. arhi-, an|eoŠ rel. jedan
od an|ela vi{eg reda, po hri{}anskom verova-
wu.
arhe-, arheo- ‰gr~. archaios star, drevanŠ kao
prvi deo slo`enih re~i ozna~ava ne{to davno,
prastaro, iskonsko.
arheografija, -e ` ‰v. arheo-, grafijaŠ opi-
sivawe arheolo{kih nalaza.
arheozoik, -a m ‰v. arheo-, zoon `ivo bi}eŠ v.
azoik. x arheozojski.
arheolog, -a m, mn. arheolozi, gen. mn. arheo-
loga ‰v. arheo-, -logŠ nau~nik koji se bavi arhe-
ologijom.
arheologija, -e ` ‰v. arheo-, -logijaŠ nauka
koja prou~ava `ivot qudi u dalekoj pro{lo-
sti na osnovu sa~uvanih ili iskopanih spome-
nika kulture.
arheolo{ki, -a, -o ‰v. arheologŠ koji se od-
nosi na arheologiju ili na arheologe.
arheopteriks, -a m, mn. -i ‰v. arheo-, gr~.
pteryx kriloŠ zool. ptica iz doba jure, sa osobi-
nama gmizavca, na|ena kao fosilni ostatak.
154
arhidijeceza
arheornis, -a m, mn. -i ‰v. arheo-, gr~. ornis
pticaŠ zool. vrsta ptica iz davne pro{losti,
srodnih arheopteriksu.
arhetip, -a m, mn. arhetipovi, gen. mn. arhe-
tipova ‰gr~. archetypon od arche po~etak, v. tipŠ
1. prauzor, praslika, izvorni obrazac. 2. psih.
u Jungovoj psihoanalizi kolektivni nesvesni
motiv, zajedni~ki svim qudima. 3. prvi otisak
ili prvi primerak nekog izdawa.
arhi- ‰gr~. archi- od archein predwa~iti, bi-
ti prvi, vladatiŠ kao prvi deo re~i zna~i: 1.
prvi, glavni, nad-. 2. vi{e od svega, u krajwoj
meri, npr. arhilopov, arhipoznat.
arhiv, -iva m, mn. arhivi, gen. mn. arhiva ‰lat.
archivum od gr~. archeion javni ured, nadle-
{tvoŠ 1. ustanova u kojoj se ~uvaju stari doku-
menti i pisani spomenici. 2. odeqewe u usta-
novi u kome se registruju i ~uvaju obra|eni
spisi. 3. zbirka dokumenata o delatnosti neke
ustanove ili ~oveka. 4. naziv pojedinih na-
u~nih ~asopisa. x arhivski.
arhiva, -e ` ‰v. arhivŠ v. arhiv (2, 3).
arhivalije, arhivalija ` mn. ‰nem. Archiva-
lien, v. arhivŠ gra|a koja se ~uva u arhivu, ar-
hivski dokumenti.
arhivar, -ara m, mn. arhivari, gen. mn. arhi-
vara (`. arhivarka, -e, dat. i lok. arhivarki, gen.
mn. arhivarki) ‰v. arhivŠ slu`benik u arhivu. x
arhivarov i arhivarev, arhivarski.
arhivirati, arhiviram, 3. l. mn. arhiviraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. archivieren, v. arhivŠ stavi-
ti, odlo`iti, odlagati u arhiv.
arhivist(a), -e m, mn. arhivisti (`. arhi-
vistkiwa) ‰v. arhiv, arhivistikaŠ 1. stru~wak
za prou~avawe arhiva. 2. arhivar.
arhivistika, -e ` ‰v. arhiv i arhivaŠ nauka
o organizaciji arhiva.
arhivolt, -a m, mn. -i ‰ital. archivolto od ar-
chi- (v. arhi-) ukr{teno sa arco luk, volta svodŠ
arhit. 1. glavni luk koji spaja dva stuba. 2. niz
lukova na glavnom crkvenom portalu.
arhigonija, -e ` ‰v. arhi-, gr~. gonos ro|e-
weŠ biol. spontano postawe `ivota iz neorgan-
ske materije; up. abiogeneza.
arhidijeceza, -e ` ‰v. arhi-, dijecezaŠ crkv.
oblast pod upravom nadbiskupa odnosno arhi-
episkopa, arhiepiskopija, nadbiskupija.
arhi|akon
arhi|akon, -a i arhi|akon, -a m, mn. -i ‰v.
arhi-, |akonŠ crkv. vi{i crkveni dostojanstve-
nik.
arhiepiskop, -a m, mn. -i ‰gr~. archiepisko-
pos, v. arhi-, episkopŠ visoki dostojanstvenik
u pravoslavnoj crkvi, iznad episkopa. x arhi-
episkopski.
arhiepiskopija, -e ` ‰v. arhiepiskopŠ
oblast pod duhovnom upravom arhiepiskopa.
arhijatar, tra i arhijatar, -tra m, mn. ar-
hijatri/arhijatri, gen. mn. arhijatara/arhijata-
ra ‰gr~. archiatros, v. arhi-, iatros lekarŠ ist. vr-
hovni lekar; li~ni lekar helenisti~kih vla-
dara.
arhijerej, -eja m, vok. arhijereju, mn. arhije-
reji, gen. mn. arhijereja ‰gr~. archiereus, v. arhi-,
jerejŠ crkv. visoki sve{tenik; drugi naziv za
vladiku, episkopa.
arhijerejski, -a, -o ‰v. arhijerejŠ crkv. koji
se odnosi na arhijereja. y Arhijerejski sabor
najvi{e crkveno-zakonodavno telo u Srpskoj
pravoslavnoj crkvi; Arhijerejski sinod naj-
vi{a izvr{na vlast u Srpskoj pravoslavnoj
crkvi, ~ine ga patrijarh i ~etiri eparhijska
arhijereja.
arhilohijski, -a, -o ‰gr~. ArchilochosŠ kwi`.
naziv za vi{e vrsta stilova koje je prona{ao
najstariji gr~ki liri~ar Arhiloh, u VII veku
pre n.e.
arhimandrit, -a i arhimandrit, -ita m
‰gr~. archimandrites, v. arhi-, mandra stado, ma-
nastirŠ crkv. najvi{i mona{ki ~in do vladike
u pravoslavnoj crkvi. x arhimandritski i
arhimandritski.
arhipastir, -ira m, mn. arhipastiri, gen. mn.
arhipastira ‰v. arhi-Š crkv. arhiepiskop; arhi-
jerej.
arhipelag, -aga m, mn. arhipelazi, gen. mn.
arhipelaga ‰v. arhi-, gr~. pelagos moreŠ grupa
ostrva, ostrvqe (prvobitno naziv za ostrva u
Egejskom moru).
arhitekt(a), -e m, mn. arhitekti, gen. mn. arhi-
tekata ‰gr~. architekton, v. arhi-, tekton zidar,
graditeqŠ 1. stru~wak koji projektuje zgrade i
nadzire wihovu gradwu, {kolovan gra|evinar,
neimar. 2. fig. ko planira i marqivo ostvaruje
neki posao, graditeq, tvorac. x arhitekatski.
asaba
arhitektonika, -e `, dat. i lok. arhitekto-
nici ‰v. arhitektonskiŠ 1. ve{tina gra|ewa,
neimarstvo; nauka o gra|evinskim oblicima i
stilovima. 2. skladnost konstrukcije nekog
umetni~kog dela; ve{tina sastavqawa eleme-
nata u celinu.
arhitektoni~ki = arhitektonski (v.).
arhitektonski, -a, -o = arhitektoni~ki,
-a, -o ‰gr~. architektonikos, v. arhitektŠ 1. koji se
odnosi na arhitektoniku. 2. koji se odnosi na
arhitekturu.
arhitektura, -e ` ‰lat. architectura od gr~. ar-
chitekton, v. arhitektŠ 1. ve{tina projektovawa
zgrada, gra|evinska umetnost, neimarstvo. 2.
stil i oblik gra|evine. 3. raspored elemenata,
sklop, struktura (kwi`evnog ili umetni~kog
dela). x arhitekturni.
arhitip nepr., v. arhetip.
arhitrav, -a m, mn. -i ‰ital. architrave, v. ar-
hi-, ital. trave gredaŠ arhit. glavna greda koja po-
vezuje dva ili vi{e stubova i po~iva na wima.
arhont, -a m, mn. arhonti, gen. mn. arhonata
‰gr~. archon -ntosŠ ist. 1. jedan od devetorice
~lanova dr`avne uprave u staroj Atini; naziv
za najvi{eg ~inovnika u drugim gr~kim grado-
vima. 2. vladar, poglavar; naziv za strane vla-
dare u vizantijskim spisima. x arhontski.
arhontat, -ata m ‰v. arhontŠ vreme vladawa
jednog arhonta.
ar~iti v. har~iti.
arxija, -e m, mn. arxije, gen. mn. arxija ‰v. ar2Š
zast. sluga u {tali, kowu{ar.
ar{in, -ina m, mn. ar{ini, gen. mn. ar{ina
‰tur. arô›nŠ 1. stara mera za du`inu, lakat (izme-
|u 65 i 75 cm). 2. fig. merilo, kriterijum, stan-
dard.
ar{lama ` = a{lama (v.).
as1, -a m, mn. asovi, gen. mn. asova m ‰nem. As od
lat. asŠ 1. karta s vredno{}u jedan, kec. 2. pr-
vak, {ampion, najboqi (u sportu, u auto-trka-
ma, u pilotirawu). 3. u tenisu, poen postignut
iz servisa. 4. ist. starorimski sitan novac i
jedinica za te`inu.
as2 s indekl. ‰nem. AsŠ muz. nota A sni`ena za
pola tona. y as-dur muz. durski tonalitet ~iji
je osnovni ton as (sni`eno A).
155
asabaluk
asaba, -e ` ‰tur. asabe od ar. ’asabaŠ pokr. 1.
srodnici po mu{koj liniji. 2. zakonski na-
slednici po {erijatskom pravu.
asabaluk, -a m, mn. asabaluci, gen. mn. asaba-
luka ‰tur. asabel›k, v. asabaŠ pokr. srodstvo po
mu{koj lozi.
asaki prid. indekl. ‰tur. haseki sultan majka
sultanijaŠ ist. titula prve ili povla{}ene
sultanove `ene, majke prestolonaslednika,
obi~no uz ime.
asambleja, -e `, gen. mn. asambleja ‰fr. assem-
bleeŠ 1. skup{tina, sabor, skup. 2. naziv za ple-
narnu sednicu Skup{tine OUN.
asanator, -a m, mn. -i ‰v. asaniratiŠ onaj ko
vr{i asanaciju.
asanacija, -e ` ‰v. asaniratiŠ skup postupa-
ka radi poboq{awa zdravstvenih i higijen-
skih prilika u nekom mestu. x asanacijski,
asanacioni.
asanirati, asaniram, mn. asaniraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. assanieren od fr. assainir, lat. sanus
zdravŠ popraviti, popravqati higijenske i
zdravstvene prilike, otklawaju}i ne~isto}u,
mo~vare, izvore zaraze i sl.
asas, -a m, mn. asasi, gen. mn. asasa = asasin, -a
m, mn. asasi, gen. mn. asasa ‰tur. ’asas od ar. ’asasŠ
no}ni stra`ar, no}ni ~uvar.
asasin, -a m. mn. asasini, gen. mn. asasina
‰srlat. assassinus od ar. ha{{a{in u`ivalac ha{i-
{aŠ ist. pripadnik ekstremne islamske sekte
za borbu protiv krsta{a, XI–XIII veka.
asvalt nepr., stand. asfalt (v.).
ASEAN, -a m ‰engl. ASEAN, skr. od Associati-
on of South-East Asian NationsŠ udru`ewe za
privrednu i kulturnu saradwu me|u zemqama
jugoisto~ne Azije, osnovano 1968.
asebija, -e ` ‰gr~. asebeiaŠ bezbo`nost, bez-
verstvo.
aseverativan, -vna, -vno ‰lat. asseverare
ozbiqno tvrditi, uveravatiŠ potvrdan, doka-
zni.
aseveracija, -e ` ‰lat. asseveratioŠ ozbiqna
tvrdwa, uveravawe, dokazivawe.
aseitet, -eta m ‰srlat. aseitas od lat. a se po
sebiŠ filoz. 1. postojawe po sebi, nezavisnost
od ma ~ega drugog (svojstvo Boga po shola-
156
asesor
sti~koj teologiji). 2. duhovna samostalnost,
slobodna voqa.
aseksualan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. seksŠ 1.
biol. bespolan; koji se ne razmno`ava spajawem
mu{kih i `enskih }elija. 2. koji nema erotske
privla~nosti ni seksualnih `eqa.
aselgija, -e ` ‰gr~. aselgeiaŠ 1. razvrat, poho-
tqivost. 2. obest, drskost.
aseleni~an, -~na, -~no = aselenski, -a, -o
‰gr~. a-, Selene MesecŠ koji je bez Meseca, bez
mese~ine.
aselenski = aseleni~an (v.).
asembler, -a m ‰engl. assembler od assemble
sastaviti, sklopitiŠ ra~. program koji simbo-
li~ka uputstva prevodi u oblik pogodan za
primenu u ra~unaru.
asemblerski, -a, -o ‰v. asemblerŠ ra~. koji se
odnosi na asembler, koji pripada asembleru. y
asemblerski ispit datoteka stvorena pomo}u
asemblera; asemblerski jezik vrsta program-
skog jezika = asembler (v.).
asentacija, -e ` ‰lat. assentatio od assentari
ulagivati seŠ neiskreno, licemerno odobrava-
we. x asentacijski i asentacioni.
asepsa, -e ` ‰gr~. a-, v. sepsaŠ med. otklawawe
mogu}nosti da zarazne klice do|u do rane ili
mesta operacije.
asepsol -ola m ‰v. asepsaŠ farm. jako bakteri-
cidno sredstvo, rastvor alkil-dimetil-ben-
zil-amonijum hlorida.
asepti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. septi~anŠ
za{ti}en od zaraznih klica, potpuno ~ist.
asepti~ki, -a, -o ‰v. asepti~anŠ koji se od-
nosi na asepsu; koji spre~ava zaga|ivawe zara-
znim klicama.
asertivan, -vna, vno ‰lat. assertus potvr|en,
dokazan, od asserere tvrditiŠ koji veruje u sebe,
samopouzdan, samosvestan. y asertivni tre-
ning uve`bavawe samopouzdawa.
asertoran, -rna, -rno ‰lat. assertorius od as-
serere tvrditiŠ kojim se tvrdi, potvrdan. y
asertoran sud filoz. sud koji je istinit ali
nije i nu`an.
asesor, -a m, mn. -i ‰lat. assessorŠ prav. 1. su-
dijski pomo}nik, pripravnik. 2. porotnik. x
asesorski.
asi
asi m indekl. = asija, -e m ‰tur. asi od ar. ’asiŠ
pokr. 1. gre{nik; nasilnik, silexija. 2. odmet-
nik, buntovnik; z u~initi se asi pobuniti se,
odmetnuti se.
asibilacija, -e ` ‰lat. assibilatio, up. sibi-
lantŠ fon. pretvarawe dentalnih (v.) ili velar-
nih (v.) suglasnika u afrikate (v.).
asignant, -a m, asignanti, gen. mn. asignana-
ta ‰lat. assignans od assignare, v. asigniratiŠ da-
valac asignacije, dozna~ilac.
asignat, -ata m, mn. asignati, gen. mn. asigna-
ta ‰lat. assignatus od assignare, v. asigniratiŠ 1.
doznaka; asignacija. 2. ist. papirni novac iz-
davan u vreme Francuske revolucije radi is-
plate dr`avnih dugova. 3. v. asignatar.
asignatar, -ara m, mn. asignatari, gen. mn.
asignatara ‰lat. assignatarius, v. asigniratiŠ
primalac asignacije.
asignator, -a m, mn. -i ‰lat. assignator, v.
asigniratiŠ v. asignant.
asignatura v. asignacija.
asignacija, -e ` ‰lat. assignatio, v. asignira-
tiŠ 1. doznaka, uputnica, nalog za isplatu. 2.
preuzimawe isplate tu|eg duga. x asignacij-
ski i asignacioni.
asignirati, asigniram, 3. l. mn. asigniraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. assignare od signum znak, pe-
~atŠ da(va)ti nalog za isplatu, dozna~i(va)ti.
asija = asi (v.).
asiluk, -a m, mn. asiluci, gen. mn. asiluka
‰tur. as›l›k, v. asiŠ pokr. 1. gre{ewe; nasilni-
{tvo, obest. 2. odmetni{tvo, nepokornost.
asimetrija, -e ` ‰gr~. a-, v. simetrijaŠ nedo-
statak simetrije, nesimetri~nost, neuskla|e-
nost; supr. simetrija.
asimetri~an, -~na, -~no ‰v. asimetrijaŠ ko-
ji nije simetri~an, nesimetri~an.
asimetri~nost, -osti ` ‰v. asimetrijaŠ ne-
jednakost, nepodudarnost dveju strana.
asimilant, -a m, mn. asimilanti, gen. mn.
asimilanata ‰lat. assimilans od assimilare, v.
asimilovatiŠ onaj ko se asimiluje, ukqu~uje u
nacionalnu, kulturnu ili versku zajednicu;
posebno: Jevrejin koji se, nasuprot cionizmu,
zala`e za asimilaciju s nacijom me|u kojom
`ivi.
asistent
asimilativan, -vna, -vno = asimilato-
ran, -rna, -rno ‰v. asimilovatiŠ koji asimiluje
ili se asimiluje; koji je vezan za asimilaciju.
asimilator, -a m, mn. -i ‰lat. assimilator, v.
asimilovatiŠ onaj ko vr{i asimilaciju.
asimilatoran = asimilativan (v.).
asimilacija, -e ` ‰lat. assimilatioŠ 1. prila-
go|avawe, izjedna~avawe; etnol. stapawe jednog
naroda ili plemena s drugim, preuzimawem
wegovih obi~aja, kulture i jezika. 2. fon. jed-
na~ewe, prelaz dva razli~ita (ob. susedna) gla-
sa u isti ili sli~an; supr. disimilacija. 3.
biol. proces kojim }elije preobra}aju hranu u
materije od kojih se same sastoje. x asimila-
cijski i asimilacioni.
asimilovati, -ujem i asimilirati, asi-
miliram, 3. l. mn. asimiliraju svr{. i nesvr{.
‰lat. assimilare od similis sli~anŠ 1. sprovesti,
sprovoditi asimilaciju; prilagoditi, prila-
go|avati, izjedna~i(va)ti; usvojiti, usvajati,
uneti, unositi u sebe. 2. asimilovati se, asi-
milirati se prilagoditi se, prilago|avati
se, izjedna~iti se sa okolinom.
asimptota, -e ` ‰gr~. asymptotos koji se ne
poklapaŠ mat. prava u odnosu na koju neka kriva
le`i tako da joj se sve vi{e pribli`ava, ali je
dodiruje tek u beskona~nosti. x asimptotski
i asimptoti~an.
asindeti~an, -~na, -~no ‰v. asindetonŠ kome
nedostaje me|usobna veza, nevezan, nespojen.
asindet(on), -a m, mn. -i ‰gr~. a- i syndetos ve-
zanŠ lingv., kwi`. izostavqawe veznika izme|u
re~i ili re~enica. x asindetski.
asinhron, -a, -o ‰gr~. a-, v. sinhroni~anŠ vre-
menski neuskla|en, neistovremen. y asinhro-
ni motor elektr. motor na naizmeni~nu struju
~iji se rotor okre}e mawom brzinom nego mag-
netsko poqe.
asinhronija, -e ` ‰gr~. a-, v. sinhronijaŠ ne-
podudarawe u vremenu, vremenska neuskla|e-
nost, neistovremenost.
asinhroni~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. sinhro-
ni~anŠ vremenski neuskla|en, neistovremen.
asirologija, -e ` ‰v. -logijaŠ nauka o jeziku,
ki`evnosti i kulturi Asiraca.
asistent, -a m, mn. asistenti, gen. mn. asiste-
nata (`. asistentkiwa) ‰lat. assistens od assi-
157
asistentura
stere pomagatiŠ 1. pomo}nik; y asistent re-
`ije pomo}nik rediteqa, koji se brine u prvom
redu za tehni~ke pripreme. 2. pomo}nik profe-
sora na univerzitetu, zadu`en za ve`be i za rad
sa studentima; mla|i nastavnik koji se sprema
za profesorsko zvawe. x asistentski.
asistentura, -e ` ‰v. asistentŠ zvawe i slu-
`ba asistenta.
asistencija, -e ` ‰srlat. assistentia od lat. as-
sistere, v. asistiratiŠ 1. pomo}, ispomo}. 2. u ko-
{arci i drugim sportovima, dodavawe lopte
suigra~u kako bi ovaj mogao posti}i pogodak.
asistirati, -asistiram, 3. l. mn. asistiraju
nesvr{. ‰lat. assistere stajati uz, pomagatiŠ 1. po-
magati. 2. obavqati du`nost asistenta (v.). 3.
prisustvovati (nekom poslu).
asistolija, -e ` ‰gr~. a-, v. sistolaŠ med. in-
suficijencija (v.), nedevoqna snaga, slabost
sr~anog mi{i}a; prekid rada srca.
asitija, -e ` ‰gr~. asitia od a- i sitos hranaŠ
gladovawe, post; nedostatak apetita.
asiti se, asim se ‰up. asiŠ biti nadmen, pra-
viti se va`an.
askardioza = askaridijaza (v.).
askaride, askarida ` mn. ‰gr~. askarisŠ zool.
crevne gliste, de~je gliste.
askaridijaza, -e ` = askaridioza, -e ` ‰v.
askarideŠ med. parazitska bolest prouzrokova-
na glistama.
askeza, -e ` ‰gr~. askesis ve`baweŠ asketski
`ivot, samoodricawe, isposni{tvo.
asker, -a m, mn. askeri, gen. mn. askera ‰tur.
asker od ar. ’askarŠ ist. 1. vojnik (ob. turski). 2.
vojska. x askerski.
askerija, -e ` ‰v. askerŠ ist. 1. vojska; vojna
slu`ba. 2. porez koji su pla}ali nesposobni za
slu`bu u vojsci.
askerluk, -a m ‰tur. askerl›k, v. askerŠ ist.
slu`ba u vojsci.
askeru{a, -e `, vok. askeru{o ‰v. askerŠ ist.
`ena koja se zabavqa s vojnicima, soldatu{a.
asket, -eta m, mn. asketi, gen. mn. asketa =
asketa, -e i asketa, -e m, mn. askete/askete, gen.
mn. asketa/asketa ‰gr~. asketes od askein ve`ba-
tiŠ ~ovek koji se odri~e u`ivawa, koji poti-
skuje u sebi strasti i prohteve, isposnik. x
asketski i asketski.
158
Asmodej
asketa = asket (v.).
asketizam, -zma m = asketstvo, -stva i
asketstvo, -stva s ‰v. asketŠ asketski `ivot.
asketika, -e `, dat. i lok. asketici ‰v. asketŠ
u~ewe o askezi.
asketstvo i asketstvo = asketizam (v.).
aski, -ja m ‰engl. skr. za A(merican) S(tandard)
C(ode for) I(nformation) I(nterchange), Ame-
ri~ki standardni kod za razmenu informaci-
jaŠ ra~. standard od 128 znakovnih mesta za raz-
menu informacija na ra~unarima.
asklepijad, -a m ‰po imenu gr~. pesnika
AsklepijadaŠ = asklepijadski stih (v.).
asklepijadski, -a, -o ‰v. asklepijadŠ metr.
naziv za vrstu stiha: y mali asklepijadski
stih sastoji se od dva horijamba (v.), veliki
asklepijadski stih od tri horijamba sa tro-
hejom (v.) ili spondejom (v.) na po~etku i jed-
nim jambom (v.) na kraju; asklepijadska stro-
fa strofa od asklepijadskih stihova u kombi-
naciji s drugim vrstama stiha.
asklepijadski stih = asklepijad ‰v.
asklepijadŠ metr. zajedni~ki naziv za dve vrste
Asklepijadovih stihova, mali i veliki; v.
asklepijadski.
Asklepije, -a m ‰gr~. AsklepiosŠ mitol. slav-
ni starogr~ki lekar, kasnije bog lekarstva.
askomicete = askomiceti (v.).
askomiceti, askomiceta m mn. = askomicete,
askomiceta ` mn. ‰v. askus, gr~. mykos gqivaŠ bot.
red gqiva koje stvaraju spore u askusima (v.).
askur|el, -a m ‰neizv. porekloŠ predak pre
~ukundede; daleki predak.
askus, -a m ‰gr~. askos me{inica, kesicaŠ bot.
organ za razmno`avawe kod gqiva.
asli ‰tur. asl› glavni, od ar. asliŠ pokr. 1. prid.
indekl. pravi, su{ti. 2. pril. sigurno, zacelo;
sasvim, potpuno.
asma, -e ` = asmaluk, -a m ‰tur. asmaŠ pokr. 1.
vrsta loze, ~ardaklija (v.). 2. zemqana pe} koja
se lo`i iz sobe a ne iz predsobqa.
asmaluk = asma (v.).
Asmodej, -a m ‰gr~. Asmodaios iz hebr.Š mitol.
zao duh, neprijateq bra~ne sloge; vrhovni de-
mon.
asomati~an
asomati~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, soma teloŠ
koji nije otelovqen, bestelesan.
asonanca, -e = asonancija, -e ` ‰nem. Asso-
nanz od lat. assonare odzvawatiŠ kwi`. 1. zvu~na
sli~nost, sazvu~je. 2. stilska figura od dve ili
vi{e re~i sa istim vokalima. 3. vrsta nepotpu-
ne rime u kojoj se podudaraju samo vokali.
asonancija = asonanca (v.).
asortiman, -ana m, mn. asortimani, gen. mn.
asortimana ‰fr. assortimentŠ trg. izbor robe raz-
li~itih vrsta i veli~ina.
asocijalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. socijalanŠ
koji nije ukqu~en u dru{tvo, neprilago|en
dru{tvenim normama; nedru`evan, nedru`e-
qubiv.
asocijalnost, -i ` ‰v. asocijalanŠ nedru-
{tvenost, nedostatak ose}aja za potrebe zajed-
nice.
asocijativan, -vna, -vno ‰v. asociratiŠ koji
navodi na asocijacije, koji asocira; koji se sa-
stoji od asocijacija.
asocijativnost, -i ` ‰v. asocijativanŠ 1.
sposobnost da se dve pojave pove`u u mislima.
2. mat. osobina nekih algebarskih operacija da
na~in grupisawa ~lanova ne uti~e na rezultat,
npr. u sabirawu (a + b) + c = a + (b + c).
asocijacija, -e ` ‰lat. associatioŠ 1. psih. po-
vezivawe dveju predstava u mislima, tako da
jedna izaziva drugu. 2. udru`ewe, dru{tvo. x
asocijacijski i asocijacioni.
asocirati, asociram, 3. l. mn. asociraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. associare udru`iti, poveza-
ti, od socius drug, ortakŠ psih. povezati, pove-
zivati u mislima jednu predstavu s drugom;
podsetiti, podse}ati (na ne{to).
asparagus, -a m, mn. -i ‰gr~. asparagosŠ bot.
rod biqaka iz porodice qiqana, od kojih se
neke gaje kao ukrasne a druge su jestive; up.
{pargla.
aspek(a)t, -kta m, mn. aspekti, gen. mn. aspeka-
ta ‰lat. aspectusŠ 1. izgled, vid, pojavni oblik.
2. gledi{te, stanovi{te, ugao posmatrawa. 3.
gram. glagolski vid (svr{eni, nesvr{eni).
aspektualan, -lna, -lno ‰nlat. aspectualisŠ
gram. koji se odnosi na glagolski vid.
aspergiloza, -e ` ‰srlat. aspergillum {kro-
pilica, od aspergere {kropitiŠ med. gqivi~na
aspra
bolest disajnih organa qudi i `ivotiwa, iza-
zvana gqivicama iz roda Aspergillus.
asperm(at)izam, -zma m = aspermija, e `
‰gr~. a-, v. spermaŠ med. uro|ena ili ste~ena ne-
mogu}nost izlu~ivawa sperme, uzrok neplod-
nosti. x aspermati~an i aspermi~an.
aspermija = asperm(at)izam (v.).
aspida, -e `, gen. mn. aspida ‰gr~. aspis aspi-
dosŠ 1. (u biblijskom jeziku) zmija otrovnica,
guja. 2. fig. zla `ena, rospija.
aspik, -a m, mn. aspici, gen. mn. aspika ‰fr.
aspicŠ kulin. ohla|eni iskuvani sok od mesa,
pihtija.
aspirant, -a m, mn. aspiranti, gen. mn. aspi-
ranata ‰lat. aspirans od aspirare, v. aspiriratiŠ
1. onaj ko te`i za ne~im (polo`ajem, zvawem).
2. ist. u vojsci i drugim hijerarhijama, ~in pre
dobijawa `eqenog zvawa, npr. oficirskog ~i-
na po zavr{enoj vojnoj {koli.
aspirat, -ata m = aspirata, -e ` ‰lat. (littera)
aspirata, v. aspiriratiŠ fon. u nekim jezicima
suglasnik pra}en aspiracijom, npr. ph, bh, dh.
aspirata = aspirat (v.).
aspirator, -a m, mn. -i ‰lat. aspirator, v. aspi-
riratiŠ 1. sprava za usisavawe pra{ine, usi-
siva~. 2. med. aparat za uklawawe krvi i drugih
telesnih te~nosti pri hirur{kim interven-
cijama.
aspiracija, e ` ‰lat. aspiratioŠ 1. usisavawe,
uvla~ewe u sebe. 2. `eqa, te`wa, stremqewe
(ka uspehu, polo`aju i sl.). 3. fon. poja~avawe
daha pri izgovoru odre|enog glasa, {to daje
akusti~ki utisak sli~an glasu h.
aspirin, -ina m, mn. aspirini, gen. mn. aspiri-
na ‰nem. Aspirin, skr. od A(cetyl) i Spir(saure) sali-
cilna kiselinaŠ farm. acetil-salicilna kiseli-
na, lek koji se od kraja XIX veka upotrebqava
protiv bolova i za sni`ewe temperature.
aspirirati, aspiriram, 3. l. mn. aspiriraju
nesvr{. ‰lat. aspirare od spirare disatiŠ 1. udisa-
ti, uvla~iti vazduh. 2. te`iti za ~im, polagati
nade u ne{to. 3. fon. izgovarati s poja~anim
dahom, sa aspiracijom.
aspra, -e `, gen. mn. aspri ‰novogr~. aspron od
aspros beoŠ ist. sitan turski srebrni nov~i},
para.
159
aspur
aspur, -ura m ‰tur. aspur, asfur {afranŠ pokr.
tanka crvena marama.
aspurlija, -e ` ‰tur. aspurli, v. aspurŠ pokr.
crveni veo kojim se pokrivaju neveste.
astazija, -e ` ‰gr~. a-, stasis stajaweŠ med. 1.
nemir, bacakawe te{kog bolesnika. 2. nemo-
gu}nost uspravnog stajawa usled o{te}ewa ma-
log mozga.
astakolit, -ita m, mn. astakoliti, gen. mn.
astakolita ‰gr~. astakos rak, lithos kamenŠ geol.
okameweni rak.
astal, -ala m, mn. astali, gen. mn. astala ‰ma|.
asztalŠ sto. x astalski.
astar, -ara m ‰tur. astarŠ pokr. postava; platno
za postavu.
Astarta, -e ` ‰gr~. Astarte od hebr. A{toretŠ
mitol. semitska bogiwa plodnosti i polne qu-
bavi, kod Feni~ana i drugih isto~nih naroda.
astat v. astatin.
astatizam, -zma m ‰gr~. a-, lat. status ustavŠ
otpor protiv dr`avnog ure|ewa.
astatin, -ina m ‰gr~. astatos nepostojanŠ hem.
radioaktivni halogeni element, atomski broj
85, simbol At.
astati~an, -~na, -~no ‰gr~. astatos neposto-
janŠ koji nije vezan za odre|eni smer i polo-
`aj, koji nema orijentaciju.
Astek m, mn. Asteci, gen. mn. Asteka (nepr.
Actek i Aztek) ‰{p. Azteca iz jezika nahuatlŠ
pripadnik indijanskog naroda u oblasti dana-
{weg Meksika, koji je imao razvijenu civiliza-
ciju pre dolaska {panskih osvaja~a u XVI veku.
astenija, -e ` ‰gr~. astheneia od a- (v.) i sthe-
nos snagaŠ med. nemo}, slabost, malaksalost;
supr. stenija.
astenik v. asteni~ar.
asteni~an, -~na, -~no ‰v. astenijaŠ med. slab;
suvowav; supr. steni~an. y asteni~na gra|a
anat. (konstitucija) visoko i mr{avo telo, s
malom glavom, uzanim licem, duga~kim i tan-
kim udovima.
asteni~ar, -a m, mn. -i ‰v. astenijaŠ med. ~o-
vek asteni~ne gra|e (v.).
aster, -a m, mn. asteri, gen. mn. astera ‰gr~.
aster zvezdaŠ bot. ukrasna biqka iz porodice
glavo~ika, lepa kata.
160
astraganski
asterizam, -zma m ‰gr~. asterismos od aster
zvezdaŠ opti~ka pojava zbog koje se (npr. pri
posmatrawu kroz neke vrste liskuna) od sve-
tle}e ta~ke {ire zraci u svim pravcima.
asterije, asterija ` mn. ‰gr~. asterias zvezdo-
likŠ zool. red morskih beski~mewaka zrakastog
tela; morske zvezde.
asterisk, -a m, mn. asterisci, gen. mn. asteri-
ska = asteriskus, -a m, mn. -i ‰gr~. asteriskos zve-
zdicaŠ tipogr. znak u obliku zvezdice.
asteriskus = asterisk (v.).
asteri~an, -~na, -~no ‰v. asteriskŠ zvezdast,
zvezdolik.
asteroid, -ida m, mn. asteroidi, gen. mn. aste-
roida ‰gr~. asteroides zvezdolikŠ astron. mala
planeta, planetoid; jedno od mawih nebeskih
tela koja kru`e u pojasu izme|u Marsa i Jupi-
tera.
asteronim, -a m, mn. -i ‰gr~. aster zvezda,
onyma = onoma imeŠ tekst koji umesto autoro-
vog potpisa ima tri zvezdice (* * *).
astigmatizam, -zma m ‰gr~. a-, stigma ta~kaŠ
fiziol. nepravilna zakrivqenost o~nog so~iva
i ro`wa~e usled koje se zraci iz iste ta~ke ne
susti`u u istoj ta~ki na mre`wa~i, tako da je
slika neo{tra. x astigmati~an.
astigmatik, -a m, mn. astigmatici, gen. mn.
astigmatika = astigmati~ar, -a m, mn. -i ‰v.
astigmatizamŠ osoba koja pati od astigmatizma.
astigmati~ar = astigmatik (v.).
astma, -e `, gen. mn.astmi ‰gr~. asthmaŠ med.
bolest koja dovodi do ote`anog disawa zbog
gr~a bronhija, sipwa.
astmatik, -a m, mn. astmatici, gen. mn. astma-
tika = astmati~ar, -a m, mn. -i (`. astmati~ar-
ka, -e, dat. i lok. astmati~arki, gen. mn. astmati-
~arki) ‰v. astmati~anŠ bolesnik od astme.
astmati~an, -~na, -~no ‰gr~. asthmatikosŠ 1.
koji boluje od astme, sipqiv. 2. koji se odnosi
na astmu.
astmati~ar = astmatik (v.).
astragal, -a m, mn. -i ‰gr~. astragalosŠ 1. arhit.
ukrasni venac na stubu ispod kapitela. 2. anat.
jedna od no`nih ko{~ica.
astragan = astrahan (v.).
astraganski = astrahanski v. astrahan.
astralan
astralan, -lna, -lno ‰lat. astralis od astrum
zvezdaŠ 1. zvezdani, koji se odnosi na zvezde,
koji poti~e sa zvezda. 2. bestelesan, nemateri-
jalan, nestvaran; y astralno telo po okulti-
sti~kom verovawu, nematerijalno telo koje du-
hovi uzimaju na sebe kad se pojavquju; ete-
ri~no telo koje je dvojnik zemaqskog tela ~o-
vekovog.
astratizam, -zma m ‰ital. astrattismo od
astratto apstraktanŠ lik. apstraktna umetnost.
astrahan, -a i astrahan, -ana = astragan, -a
i astragan, -ana m ‰po ruskom gradu Astraha-
nuŠ sjajnocrno, kovr~avo krzno, od ko`e vrlo
mladog jagweta astrahanske ovce. x astrahan-
ski i astrahanski = astraganski i astra-
ganski.
astringent, -a m, mn. -i, gen. mn. astringenata
‰v. astringentanŠ farm. sredstvo za stezawe,
skupqawe tkiva.
astringentan, -tna, -tno ‰v. ad-, lat. stringe-
re stezatiŠ med. koji ste`e, skupqa tkiva, spre-
~avaju}i krvarewe i izlu~ivawe te~nosti.
astrionika, -e `, dat. i lok. astrionici ‰v.
astro-, (elektr)onikaŠ elektronika primewena
na svemirska istra`ivawa.
astro- pref. ‰gr~. astron i aster zvezdaŠ kao
prvi deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi
na zvezde, svemir ili istra`ivawe svemira.
astrobiologija, -e ` ‰v. astro-, biologijaŠ
nauka koja se bavi prou~avawem mogu}eg `ivo-
ta u vasioni, na drugim nebeskim telima.
astrogeodezija, e ` ‰v. astro-, geodezijaŠ na-
uka koja prou~ava razmere i oblike nebeskog
svoda.
astrognozija, -e ` ‰v. astro-, gr~. gnosis spo-
znajaŠ poznavawe zvezda, izu~avawe zvezda s ob-
zirom na wihov polo`aj, nazive i podelu na
sazve`|a, u ciqu izrade zvezdanih atlasa.
astrognost, -a m, mn. -i ‰v. astro-, gnostes
znalacŠ stru~wak za astrognoziju, poznavalac
zvezda.
astrograf, -a m, mn. -i ‰v. astro-, -grafŠ 1.
teleskop koji slu`i za fotografisawe zvezda
i odre|ivawe wihovih koordinata. 2.
stru~wak za astrografiju.
astronautika
astrografija, -e ` ‰v. astro-, -grafijaŠ opi-
sivawe zvezda; izu~avawe zvezda putem foto-
grafije. x astrografski.
astrodrom, -a m, mn. -i ‰v. astro-, -dromŠ v.
kosmodrom.
astrokompas, -a m, mn. -i ‰v. astro-, kompasŠ
sprava za utvr|ivawe smera putem posmatrawa
nebeskih tela.
astrolab, -a = astrolabijum, -a (i astro-
labij, -a) m ‰gr~. astrolabion od astron zvezda i
lambanein hvatatiŠ stara astronomska sprava za
merewe visine Sunca i zvezda; x astrolabni.
astrolabijum (i astrolabij) = astrolab
(v.).
astrolatrija, -e ` ‰v. astro-, -latrijaŠ obo-
`avawe zvezda i drugih nebeskih tela.
astrolit, -ita m, mn. astroliti, gen. mn.
astrolita ‰v. astro-, -litŠ geol. okamenotina u
obliku zvezde.
astrolog, -a m, mn. astrolozi, gen. mn. astro-
loga ‰v. astro-, -logŠ onaj ko se bavi astrologi-
jom.
astrologija, -e ` ‰v. astro-, -logijaŠ pseudo-
nau~na ve{tina utvr|ivawa ~ovekove sudbine
pod navodnim uticajem nebeskih tela i wiho-
vih kretawa.
astrolo{ki, -a, -o ‰v. astrologŠ koji se od-
nosi na astrologiju i na astrologe.
astromant, -a m, mn. astromanti, gen. mn.
astromanata ‰v. astromantijaŠ onaj ko se bavi
astromantijom.
astromantija, -e = astromantika, -e `, dat.
i lok. astromantici ‰v. astro-, -mantijaŠ prori-
cawe budu}nosti iz zvezda.
astromantika = astromantija (v.).
astrometrija, -e ` ‰v. astro-, -metrijaŠ gra-
na astronomije koja izu~ava polo`aj i promene
polo`aja nebeskih tela.
astronavigacija, -e ` ‰v. astro, navigacijaŠ
upravqawe vasionskim letelicama.
astronaut, -a m ‰astro-, nautikaŠ v. kosmo-
naut.
astronautika ‰v. astro-, nautikaŠ v. kosmo-
nautika.
161
astronom
astronom, -a m, mn. -i ‰v. astronomijaŠ na-
u~nik koji se bavi astronomijom, zvezdozna-
nac.
astronomija, -e ` ‰v. astro-, gr~. nomos za-
konŠ nauka koja prou~ava zvezde i druga nebe-
ska tela.
astronomski, -a, -o ‰v. astronomijaŠ 1. koji
se odnosi na astronomiju. y astronomska je-
dinica udaqenost jednaka prose~nom odstoja-
wu Sunca od Zemqe (oko 150 miliona kilome-
tara). 2. fig. vrlo velik, ogroman; (o ceni) ne-
verovatno visok.
astrofizika, -e `, dat. i lok. astrofizici
‰v. astro-, fizikaŠ izu~avawe fizi~kih pojava
na nebeskim telima, grana astronomije. x
astrofizi~ki.
astrofizi~ar, -a m, mn. -i ‰v. astrofizikaŠ
stru~wak za astrofiziku.
astrofi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. strofaŠ
kwi`. (o pesmi) koji nije podeqen na strofe.
astrofotografija, -e ` ‰v. astro-, fotogra-
fijaŠ fotografsko snimawe nebeskih tela, po-
sredstvom teleskopa.
astrofotometrija, -e ` ‰v. astro-, fotome-
trijaŠ merewe ja~ine svetlosti nebeskih tela.
asugrin, -ina m ‰gr~. a-, engl. sugar {e}erŠ ve-
{ta~ki zasla|iva~ na bazi saharina.
asura, -e `, gen. mn. asura ‰tur. hasir od ar. hasirŠ
prostirka od rogozine; rogozina; hasura (v.).
asurxija v. hasurxija.
asfalt, -a m (nepr. asvalt) ‰gr~. asphaltosŠ 1.
miner. zemna smola, vrsta bitumena; obi~no me-
{an s peskom ili tucanikom, upotrebqava se
kao drumska podloga ili za izolaciju. 2. fig.
gradska sredina, gradski `ivot; udaqenost od
prirode. x asfaltni.
asfalter, -era m, mn. asfalteri, gen. mn. as-
faltera ‰v. asfaltŠ radnik koji radi na asfal-
tirawu.
asfaltirati, asfaltiram, 3. l. mn. asfal-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰v. asfaltŠ prekri(va)ti
slojem asfalta.
asfiksija, -e ` ‰gr~. asphyxia od a- (v.) i
sphyzein kucati (o srcu, pulsu)Š med. gu{ewe i
gubitak svesti zbog nedostatka kiseonika;
obamrlost, prividna smrt. x asfiksi~an i
asfikti~an.
162
atar
asfodel, -a m ‰gr~. asphodelosŠ bot. rod biqa-
ka iz porodice qiqana, ~apqan, s bledo`utim
cvetovima; po starogr~kom verovawu rastao je
u podzemnom svetu.
ashab, -aba m, vok. ashabe, mn. ashabi, gen. mn.
ashaba ‰tur. ashab, ashap od ar. ashabŠ pokr. drug,
kolega.
ascendent, -a m, mn. ascendenti, gen. mn. ascen-
denata ‰lat. ascendens koji se peweŠ 1. srodnik po
uzlaznoj liniji, predak; supr. descendent. 2.
astrol. podznak (zodijaka).
ascendencija, -e ` ‰srlat. ascendentia od
ascendere pewati seŠ uzlazna, direktna linija
srodstva, srodstvo po uzlaznoj liniji.
ascidija, -e ` ‰nau~no lat. Ascidia od gr~.
askidion, dem. od askos me{inaŠ zool. vrsta pla-
{ta{a koji `ivi pripijen na kamenu.
ascites, -a m ‰gr~. askites od askos me{inaŠ
med. skupqawe te~nosti u trbu{noj dupqi,
simptom raznih bolesti.
-at ‰lat. -atum, -atusŠ kao drugi deo re~i u he-
mijskoj terminologiji ozna~ava so neke kise-
line (acetat, nitrat, oleat, silikat).
at, -a m mn. atovi, gen. mn. atova (nepr. hat)
‰tur. atŠ kow plemenite rase.
atavizam, -zma m ‰lat. atavus praotac, pre-
dakŠ 1. biol. pojavqivawe osobina dalekih pre-
daka, koje su se ina~e izgubile u doti~noj vr-
sti. 2. zaostatak iz pro{losti, ne{to {to je
vreme pregazilo. x atavisti~ki.
atak, -a m, mn. ataci, gen. mn. ataka (neob. ata-
ka, -e `) ‰fr. attaqueŠ napad, nasrtaj, navala; voj-
ni udar, akcija; napad re~ima, o{tra kritika.
atakovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. attaqu-
erŠ napasti, nasrnuti na koga; napadati re~i-
ma, vre|ati.
ataksija, -e ` ‰gr~. ataxia od a- (v.) i taxis
redŠ med. te{ko}a ili nemogu}nost vr{ewa
pravilnih pokreta. x atakti~an.
ataman, -ana m, mn. atamani, gen. mn. atamana
‰rus. atamanŠ koza~ki komandir, vo|a odreda;
up. hetman. x atamanski.
atanazija, -e ` ‰gr~. athanasia od a- (v.) i tha-
natos smrtŠ besmrtnost, neumrlost.
atar, -a m, mn. -i ‰ma|. hatarŠ podru~je koje
pripada nekom nasequ, okolna teritorija;
podru~je op{tinske nadle`nosti.
ataraksija
ataraksija, -e ` ‰gr~. ataraxia od a- (v.) i ta-
rassein uznemiravatiŠ psih. du{evni mir, pot-
puno spokojstvo, stawe bez strasti.
Ataturk, -a m ‰tur. Ataturk otac TurakaŠ na-
dimak Mustafe Kemala (1881–1939), reforma-
tora moderne Turske.
ata~ment, -a m, mn. ata~menti, gen. mn.
ata~menata ‰engl. attachmentŠ ra~. fajl (v.) koji
se {aqe elektronskom po{tom kao prilog (do-
datak) osnovnoj poruci.
ata{e, -ea m, mn. ata{ei, gen. mn. ata{ea ‰fr.
attache od attacher, up. ata{iratiŠ slu`benik u
diplomatskom predstavni{tvu zadu`en za od-
re|ene oblasti, naro~ito za vojsku i za kulturu.
ata{irati, ata{iram, 3. l. mn. ata{iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. attacherŠ dodeliti, dodeqi-
vati (na slu`bu); prikqu~i(va)ti.
ata{man, -ana m, mn. ata{mani, gen. mn. ata-
{mana ‰fr. attachementŠ odeqewe, odsek.
atebrin, -ina m ‰fabri~ko imeŠ farm. jedan
od lekova protiv malarije, sinteti~ki deri-
vat akridina.
ateizam, -zma m ‰fr. atheisme od gr~. a- (v.) i
theos bogŠ bezbo`nost, bezverstvo; neverovawe
u postojawe Boga ili bo`anstava; supr. teizam.
ateist(a), -e m, mn. ateisti (`. ateistkiwa, -e)
‰v. ateizamŠ onaj ko ne veruje u postojawe Boga.
ateisti~ki, -a, -o ‰v. ateizamŠ koji se odno-
si na ateizam ili na ateiste.
ateknija, -e ` ‰gr~. ateknia od a- (v.) i teknon
deteŠ nedostatak poroda, bezdetnost, be{~ed-
nost.
atelana, -e ` ‰lat. atellana po gradu Atella u
ju`noj ItalijiŠ ist. improvizovana narodska
komedija s tipiziranim likovima, u starom
Rimu.
atelija, -e ` ‰gr~. ateleia od a- (v.) i telos svr-
haŠ nesvrsishodnost, besciqnost, nefunkcio-
nalnost.
ateqe, -ea m, mn. ateqei, gen. mn. ateqea ‰fr.
atelierŠ umetni~ka (naro~ito slikarska, vajar-
ska, fotografska) radionica.
atemati~an, -~na, -~no = atematski, -a, -o
‰gr~. a-, v. temaŠ 1. muz. koji nema teme, motiva
(ob. u muzici HH veka, za razliku od klasi~ne).
2. gram. koji se gradi dodavawem nastavka di-
rektno na osnovu, bez tematskog vokala (v.).
atestacija
atematski = atemati~an (v.).
Atena, -e ` ‰gr~. AthenaŠ mitol. gr~ka bogiwa
mudrosti, Zevsova k}i, za{titnica nauke,
umetnosti i grada Atine.
atenej, -eja m, mn. ateneji, gen. mn. ateneja ‰v.
AteneumŠ 1. vi{a {kola, univerzitet; u~eno
dru{tvo. 2. v. Ateneum.
Ateneum, -a m ‰lat. Athenaeum od gr~. Athena-
ion Atenin hramŠ ist. vi{a {kola za retoriku,
poetiku i filozofiju u starom Rimu, osnovana
u vreme cara Hadrijana.
atentat, -ata m, mn. atentati, gen. mn. atenta-
ta ‰lat. attentare poku{ati, napastiŠ 1. poku{aj
ubistva i ubistvo neke osobe iz javnog `ivota.
2. fig. napad, nasrtaj na ne~ija prava, ose}awa,
bezbednost i sl.
atentator, -a m, mn. -i (`. atentatorka, -e,
dat. i lok. atentatorki, gen. mn. atentatorki) ‰v.
atentatŠ izvr{ilac atentata. x atentatorski.
atenuator, -a m ‰lat. attenuare ubla`itiŠ fiz.
ure|aj za prigu{ivawe, prigu{iva~.
a tergo pril. ‰lat. a tergo s le|aŠ 1. na pole|i-
ni. 2. otpozadi, odostrag; y re~nik a tergo
lingv. obratni re~nik, sre|en po azbu~nom re-
du zavr{etka re~i.
aterenizacija, -e ` ‰up. terenŠ bot. prilago-
|avawe biqaka novom tlu.
aterirati, ateriram, 3. l. mn. ateriraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. atterrir od terre ZemqaŠ prize-
mqiti se, sleteti, sletati. up. alunirati i
amerirati.
atermalan, -lna, -lno ‰gr~. athermos bez to-
ploteŠ fiz. koji ne propu{ta ili koji lo{e
sprovodi toplotu.
aterom, -oma m, mn. ateromi, gen. mn. ateroma
‰nlat. atheroma od gr~. athera ka{aŠ med. cista na-
stala pro{irewem lojne `lezde, znojnice ili
arterije; potko`ni otok.
ateroskleroza, -e ` ‰gr~. athera ka{a, v.
sklerozaŠ = arterioskleroza (v.).
atest, -a m, mn. atesti, gen. mn. atesta = ate-
stat, -ata m, mn. atestati, gen. mn. atestata ‰lat.
attestari svedo~itiŠ pismena potvrda o poreklu
i kvalitetu nekog proizvoda.
atestat = atest (v.).
atestacija, -e ` ‰lat. attestatioŠ overavawe,
utvr|ivawe; svedo~anstvo, potvrda.
163
atestirati
atestirati, atestiram, 3. l. mn. atestiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. attestariŠ svedo~iti, potvr-
diti, overiti, overavati; izdati potvrdu.
ateteza, -e ` ‰gr~. athetesis odbacivaweŠ filol.
u prire|ivawu teksta, brisawe re~i, slogova
ili du`ih odlomaka za koje se smatra da ne po-
ti~u od autora.
ate{, -a m ‰tur. atesŠ pokr. vatra, ogaw.
atika, -e `, dat. i lok. atici, gen. mn. atika
‰fr. attique, po gr~koj pokrajini AticiŠ arhit.
nizak zid iznad glavnog venca na fasadi, koji
zaklawa krov.
atila, -e `, gen. mn. atila ‰ma|. atila, po Ati-
li, hunskom kraqu iz V vekaŠ kratak kowi~ki
ogrta~ op{iven gajtanima, deo ma|arske na-
rodne no{we ili uniforme.
atimija, -e ` ‰gr~. atimia od a- (v.) i time ~a-
stŠ ist. li{avawe ~asti, li{avawe gra|anskih
prava, vrsta kazne u staroj Atini.
Atina, -e ` ‰gr~. AthenaiŠ ime glavnoga grada
Gr~ke; drugo je Atena (v.).
atipija, -e ` ‰v. atipi~anŠ med. neti-
pi~nost, osobenost u razvoju neke bolesti.
atipi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. tipi~anŠ ne-
tipi~an, nesvojstven; o bolesti: koja se ne is-
poqava ili ne razvija na uobi~ajen na~in.
aticizam, -zma m ‰gr~. atikismos, od imena po-
krajine AtikeŠ 1. ist. u starom veku, te`wa ka
podra`avawu stila ati~kih govornika; up. azi-
janizam. 2. duhovitost, prefiwenost, otmenost
u izra`avawu, osobine karakteristi~ne za
Atiku; up. dorizam (2). 3. lingv. re~ ili oblik iz
ati~kog dijalekta (u gr~kom jeziku).
ati~ki, -a, -o 1. koji pripada Atici, pokra-
jini u kojoj je Atina. 2. duhovit, ugla|en, pre-
fiwen.
Atlant, -a m = Atlas, -a m ‰gr~. Atlas -ntosŠ
mitol. titan koji na svojim ple}ima dr`i ceo
svet; personifikacija planine u severozapad-
noj Africi.
Atlantida, -e ` ‰gr~. Atlantis -tidosŠ legendar-
na zemqa s visokorazvijenom civilizacijom, ko-
ja je po Platonu le`ala zapadno od Gibraltara,
pre vi{e hiqada godina potonula u more.
atlantizam, -zma m ‰v. atlantskiŠ poli-
ti~ko delovawe u duhu Severnoatlantskog pak-
ta (NATO-a).
164
atman
atlantizacija, -e ` ‰v. atlantskiŠ prilago-
|avawe neke dr`ave zahtevima Severnoatlant-
skog pakta.
Atlantik, -a m ‰engl. Atlantic, gr~. atlantikos,
v. AtlantŠ Atlantski okean.
atlantski, -a, -o ‰v. AtlantŠ 1. koji se odno-
si na Atlanta; divovski, gorostasan. 2. koji se
odnosi na planinu Atlas. y Atlantski okean
geogr. okean izme|u Evrope, Afrike i Amerike;
Atlantska poveqa ist. poveqa o na~elima sa-
radwe me|u narodima koju su 1941. godine pot-
pisali Ruzvelt i ^er~il.
Atlas v. Atlant.
atlas1, -a m, mn. atlasi, gen. mn. atlasa m ‰po
imenu diva Atlanta, koji je ~esto prikazivan
na koricama starih atlasaŠ 1. kwiga sa geo-
grafskim ili astronomskim kartama. 2. anat.
prvi vratni pr{qen, na kome po~iva lobawa.
atlas2, -a m ‰tur. atlas od ar. atlasŠ vrsta sjajne
svilene tkanine.
atlet, -a i atlet, -eta m, mn. -i = atleta, -e i
atleta, -e m, mn.atlete/atlete ‰gr~. athletesŠ 1.
ist. takmi~ar u javnim igrama u staroj Gr~koj;
rva~, borac. 2. sna`an, lepo razvijen ~ovek.
atleta i atleta = atlet i atlet (v.).
atletika, -e `, dat. i lok. atletici ‰gr~. athle-
tikosŠ grana sporta, takmi~ewe u brzini, snazi
i spretnosti; laka atletika obuhvata tr~a-
we, skokove i bacawe; te{ka atletika je di-
zawe tegova, a nekada su u wu ubrajani i boks i
rvawe.
atleti~ar, -a m, mn. -i (`. atleti~arka, -e,
dat. i lok. atleti~arki, gen. mn. atleti~arki) ‰v.
atletikaŠ onaj ko se bavi atletikom.
atletski, -a, -o i atletski, -a, -o ‰v. atletŠ
koji se odnosi na atletiku, na atlete ili atle-
ti~are. y atletski tip anat. ~ovek sna`ne te-
lesne gra|e, dobro razvijen; atletska staza sp.
staza za trke s mekom podlogom, elipti~nog ob-
lika, ob. du`ine 400 metara.
atlija, -e m, gen. mn. atlija ‰tur. atli, up. atŠ
pokr. kowanik.
atman, -a m ‰sanskr. atman `ivotni dahŠ 1. u
indijskoj filozofiji, du{a sveta, op{ti `i-
votni princip. 2. osve{}eni pojedinac koji
ima spoznaju da je jedno sa Brahmom.
atmaxa
atmaxa, -e m, gen. mn. atmaxa ‰tur. atmacaŠ ko-
bac ili soko obu~en za lov.
atmejdan, -ana m, mn. atmejdani, gen. mn. at-
mejdana ‰tur. at-meydani, up. at, mejdanŠ pokr. 1.
trkali{te za kowe, hipodrom. 2. kowsko sajmi-
{te, pijaca gde se prodaju kowi.
atmidijatrija = atmijatrija (v.).
atmidometar, -tra m, mn. atmidometri, gen.
mn. atmidometara ‰gr~. atmis -idos para, dah, v.
-metarŠ meteor. sprava kojom se meri isparava-
we vode.
atmijatrija, -e ` = atmidijatrija, -e `
‰gr~. atmis -idos para, iatreia le~eweŠ med. le~ewe
pomo}u pare, parnih kupatila.
atmometar v. atmidometar.
atmosfera, -e ` ‰gr~. atmos para, dah, v. sfe-
raŠ 1. gasoviti omota~ koji obavija Zemqu i ne-
ka druga nebeska tela. 2. fig. okolina, prilike,
raspolo`ewe. 3. fiz. jedinica za merewe pri-
tiska. y fizi~ka atmosfera pritisak koji
vr{i stub `ive visok 760 mm na jedan cm2 na
visini mora; tehni~ka atmosfera pritisak 1
kilograma na 1 cm2. x atmosferski.
atmosferilije, atmosferilija ` mn. ‰nem.
Atmospherilien, v. atmosferaŠ 1. padavine (ki-
{a, sneg, grad). 2. sastavni delovi atmosfere
(voda, kiseonik, ugqen-dioksid) koji zajedno
nagrizaju minerale i gra|evine.
atmosferografija, -e ` ‰v. atmosfera, gra-
fijaŠ opisivawe atmosfere.
atmosferologija, -e ` ‰v. atmosfera, -logi-
jaŠ nauka o atmosferskim pojavama.
ato- ‰dan. atten osamnaestŠ kao prvi deo na-
ziva mera ozna~ava kvadrilioniti deo neke je-
dinice (milijarditi deo milijarditog dela,
10 na minus osamnaesti stepen).
atoksi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. toksi~anŠ
koji ne sadr`i otrov, neotrovan.
atol, -a m, mn. atoli, gen. mn. atola i atol,
-ola m, mn. atoli, gen. mn. atola ‰engl. atoll od ato-
lu, re~i sa Maldivskih ostrvaŠ geogr. koralni
greben prstenastog ili polukru`nog oblika.
atom, -oma m, mn. atomi, gen. mn. atoma ‰gr~.
atomos nedeqiv, od a- (v.) i tome se~eweŠ 1. hem.
najmawa ~estica hemijskog elementa koja odre-
|uje wegova svojstva; sastoji se od pozitivno
atonija
nabijenog jezgra i negativnih elektrona koji
kru`e oko jezgra. 2. fig. najsitniji deli} ~ega.
atomajzer, -a m, mn. -i ‰engl. atomiserŠ sprava
za raspr{ivawe te~nosti, raspr{iva~; up.
atomizer.
atomizam, -zma m ‰v. atomŠ = atomistika
(v.). y logi~ki atomizam filoz. shvatawe Ber-
tranda Rasela, po kome je svet izgra|en od mno-
{tva logi~kih odnosa.
atomizacija, -e ` ‰v. atomizovatiŠ 1. razbi-
jawe na atome; raspar~avawe, usitwavawe. 2.
napad atomskom bombom.
atomizer, -era m, mn. atomizeri, gen. mn. ato-
mizera ‰fr. atomiseurŠ ure|aj za usitwavawe,
raspr{iva~, sprej; up. atomajzer.
atomizovati, -ujem (i atomizirati, ato-
miziram, 3. l. mn. atomiziraju) svr{. i nesvr{.
‰fr. atomiser, engl. atomize, v. atomŠ razbi(ja)ti u
najmawe delove, usitniti do krajnosti.
atomist(a), -e m, mn. atomisti ‰v. atomŠ na-
u~nik koji se bavi atomistikom.
atomistika, -e `, dat. i lok. atomistici ‰v.
atomŠ nauka o atomima, o atomskoj strukturi
materije. x atomisti~ki.
atomski, -a, -o ‰v. atomŠ koji se odnosi na
atome. y atomska masa fiz. relativna te`ina
atoma nekog elementa: broj koji pokazuje koli-
ko puta je masa atoma ve}a od 1/12 atoma ugqe-
nikovog izotopa S12; atomska energija fiz.
energija koja se osloba|a fisijom ili fuzijom
atomskog jezgra; atomska bomba voj. bomba
strahovitog razornog dejstva ~ija je eksplozi-
ja izazvana cepawem jezgra uranijuma ili plu-
tonijuma; atomska pe~urka masa dima, gasova
i pra{ine, pe~urkastog oblika, koja se vidi u
vazduhu posle atomske eksplozije.
atona, -e i ob. atona, -e ` ‰gr~. atonos od a-
(v.) i tonos zvukŠ fon. re~ bez naglaska.
atonalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. tonalanŠ muz.
koji nije vezan ni za kakav odre|eni tonalitet.
atonalnost, -i ` ‰v. atonalanŠ muz. na~in
komponovawa koji se ne vezuje ni za jedan tona-
litet, u kome se ne zna osnovni ton lestvice:
osobina jednog dela muzike HH veka.
atonija, -e ` ‰gr~. atonia od a- (v.) i tonos na-
pon, zatezaweŠ 1. med. gubitak tonusa, klonu-
165
atoni~an
lost, mlitavost. 2. fon. odsustvo naglaska, ne-
nagla{enost. 3. fon. bezglasnost.
atoni~an, -~na, -~no ‰v. atonijaŠ 1. med. koji
nema tonusa, klonuo, malaksao. 2. fon. nenagla-
{en.
atonski, -a, -o ‰v. AtosŠ koji se odnosi na
Svetu goru (Atos), svetogorski.
Atos, -a m ‰gr~. AthosŠ Sveta gora, naji-
sto~niji od tri kraka poluostrva Halkidik,
autonomna mona{ka teritorija, sa mnogo ma-
nastira me|u kojima je i Hilandar.
atraktivan, -vna, -vno ‰nlat. attractivus, v.
atrakcijaŠ 1. privla~an, lepog izgleda; prima-
mqiv, koji privla~i pa`wu. 2. fiz. koji pri-
vla~i; supr. repulzivan.
atraktivnost, -i ` ‰v. atraktivanŠ pri-
vla~nost, primamqivost.
atrakcija, -e ` ‰lat. attractio od attrahere
privla~itiŠ 1. fiz. privla~na sila; privla~e-
we. 2. stvar koja privla~i pa`wu, zanimqi-
vost.
atrezija, -e ` ‰gr~. a- i tresis bu{ewe, otvorŠ
anat. 1. zatvorenost nekog od telesnih otvora
ili kanala. 2. nedostatak nekog telesnog otvo-
ra ili {upqeg organa kod embriona.
atribuirati, atribuiram, 3. l. mn. atribui-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. attribuereŠ pri-
pis(iv)ati, pridavati.
atribut, -uta m, mn. atributi, gen. mn. atri-
buta ‰lat. attributus od attribuere pridavatiŠ 1.
karakteristi~no obele`je, osobina, svojstvo.
2. gram. pridev, zamenica ili broj koji stoji uz
drugu re~, obi~no imenicu, i bli`e je odre|u-
je. x atributni i atributski.
atributiv, -a m, mn. -i ‰v. atributŠ gram. ime-
nica u slu`bi atributa, npr. sin jedinac (um.
jedini sin).
atributivan, -vna, -vno ‰v. atributŠ koji
pripisuje, koji pridaje.
atribucija, -e ` ‰lat. attributio od attribuere,
v. atribuiratiŠ 1. pridavawe, pripisivawe. 2.
um. odre|ivawe autora i vremena nastanka
umetni~kog dela.
atrijum, -a (i atrij, -a) m ‰lat. atriumŠ 1. ist.
predsobqe u starorimskoj ku}i. 2. arhit. pre-
dvorje sa stubovima. 3. arhit. predwi deo hrama.
166
augmentacija
atrihija, -e ` ‰gr~. a-, thrix dlaka, kosaŠ med.
uro|eni nedostatak kose.
atricija, -e ` ‰lat. attritio treweŠ 1. trewe.
2. med. ojedawe ko`e, ojed. 3. rel. prividno kaja-
we, spoqa{wa pogru`enost; up. kontricija.
atropin, -ina m ‰Atropa, nau~ni naziv vele-
biqa, od gr~. atropos neumitanŠ farm. otrovan
alkaloid iz velebiqa (beladone); upotrebqa-
va se u medicini pre svega za {irewe zenica. x
atropinski.
atrofija, -e ` ‰gr~. atrophia od a- (v.) i trophe
hranaŠ med. zakr`qalost, postepeno su{ewe
(nekog organa); gubqewe (nekog ose}aja, osobi-
ne); up. distrofija.
atrofirati, atrofiram, 3. l. mn.atrofira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. atrofijaŠ kr`qati, zakr-
`qati, (u)venuti, (o)kopniti; (iz)gubiti spo-
sobnost usled slabe ishrane ili dugog neupo-
trebqavawa.
atrofi~an, -~na, -~no ‰v. atrofijaŠ zakr-
`qao, uvenuo, slab, sasu{en.
atula, -e ` ‰tur. hat›lŠ 1. greda na kojoj po~i-
va krovna konstrukcija. 2. ukrasni obrub ili
ispust na fasadi ispod strehe; up. gesims,
sims, friz1.
athezija nepr., stand. adhezija (v.).
augzilijaran v. auksilijaran.
Augija, -e m = Augije, -a m ‰gr~. AugeiasŠ
mitol. kraq u Elidi, ~ija {tala nije bila ~i-
{}ena trideset godina: o~istio ju je Herakle,
skrenuv{i u wu dve reke. y Augijeve (Augiji-
ne) {tale ne{to {to je zapu{teno, {to treba
temeqito o~istiti.
Augije = Augija (v.).
augit, -ita m ‰gr~. auge svetlost, zrakŠ miner.
poludragi kamen, bledozelen ili crn, sastojak
vulkanskih stena.
augment, a m, mn. augmenti, gen. mn. augmenata
‰lat. augmentum pove}awe, prira{tajŠ gram.
glagolski prefiks kojim se u staroindijskom
i gr~kom obrazuju pro{la vremena.
augmentativ, -a m ‰nem. Augmentativ od lat.
augmentare pove}atiŠ gram. oblik imenice ko-
jim se iskazuje uve}awe, npr. sobetina, ru~er-
da; supr. deminutiv.
augmentacija, -e ` ‰lat. augmentatioŠ 1. po-
ve}awe, uve}awe. 2. gram. gra|ewe augmentati-
augur
va. 3. muz. ponavqawe neke fraze sa uve}anim
(ob. udvostru~enim) trajawem tonova.
augur, -a i augur, -ura m, mn. auguri, gen. mn.
augura ‰lat. augurŠ ist. rimski sve{tenik koji
je po letu ptica ili drugim nebeskim pojavama
proricao budu}nost; prorok, vra~. x augurski
i augurski.
auguralan, -lna, -lno ‰lat. auguralisŠ pro-
ro~ki, predskaziva~ki.
augurijum, -a (i augurij, -a) m ‰lat. auguri-
um, up. augurŠ proro~anstvo, predznak, zname-
we.
audijencija, -e ` ‰srlat. audientia od audire
~utiŠ zvani~an prijem kod vladara ili visokog
predstavnika vlasti.
audimutizam, -zma m ‰lat. audire ~uti, mutus
nemŠ med. uro|ena nesposobnost govora uz nor-
malan sluh.
audio- ‰lat. audio ~ujemŠ kao prvi deo slo`e-
nica pokazuje da se re~ odnosi na sluh, slu{a-
we, ~ujnost ili akusti~ke aparate.
audio, -ija m ‰lat. audio ~ujemŠ 1. ~ujni deo
filmskog ili televizijskog programa, ton. 2.
ure|aj za reprodukciju zvuka; up. video.
audiovizuelan, -lna, -lno ‰v. audio-, vizue-
lanŠ koji se odnosi na slu{awe i gledawe isto-
vremeno. y audiovizuelni metod u nastavi je-
zika, govor (ob. sa magnetofonske trake ili di-
ska) propra}en slikama ili projekcijama.
audiogram, -a m, mn. -i ‰v. audio-, -gramŠ gra-
fi~ki prikaz osetqivosti uha za pojedine
frekvencije zvuka, dobijen na audiometru (v.).
audio-kaseta, -e `, gen. mn. audio-kaseta ‰v.
audio-, kasetaŠ magnetofonska traka u pla-
sti~nom ku}i{tu za snimawe zvuka, ili sa ve}
snimqenom muzikom ili govorom.
audio-klip, -a m, mn. audio-klipovi, gen. mn.
audio-klipova ‰engl. audio clipŠ deo zvu~nog
snimka koji se mo`e kompjuterski reproduko-
vati.
audiologija, -e ` ‰v. audio-, -logijaŠ nauka o
sluhu, deo medicine.
audiometar, -tra m, audiometri, gen. mn.
audiometara ‰v. audio-, -metarŠ med. sprava za
ispitivawe ja~ine sluha odnosno gluvo}e.
aukcioner
audiometrija, -e ` ‰v. audio-, -metrijaŠ med.
merewe ja~ine sluha odnosno gluvo}e pomo}u
audiometra. x audiometrijski.
audiomikser, -a m, mn. -i ‰v. audio-, engl. mix
me{atiŠ tehni~ar koji radi na tonskom delu
televizijskog programa.
auditivan, -vna, -vno ‰nlat. auditivus od
audire ~utiŠ koji se odnosi na sluh. y auditiv-
ni tip osoba koja najboqe pamti ono {to ~uje;
up. vizuelan.
auditor, -a m, mn. -i ‰lat. auditor od audire ~u-
tiŠ 1. slu{alac. 2. vojni sudija; istra`ni su-
dija. 3. osoba koja proverava kwigovodstvene
ra~une, ra~unoispita~, revizor (v.).
auditorijum, -a (i auditorij, -a) m ‰lat.
auditorium od audire ~utiŠ 1. slu{aonica, dvo-
rana za predavawe. 2. slu{aoci, publika; up.
spektatorijum.
audifon, -a i audifon, -ona m, audifoni,
gen.mn audifona ‰lat. audire ~uti, v. -fonŠ slu-
{ni aparat, sprava koja omogu}ava nagluvima
da ~uju.
audicija, -e i audicija, -e ` ‰lat. auditio od
audire ~utiŠ probni nastup glumca, peva~a ili
muzi~ara, provera radi potpisivawa ugovora.
auzvajs = ausvajs (v.).
a uzo pril. ‰ital. a usoŠ trg. po obi~aju, u re-
dovnom roku.
auksanometar, -tra m, auksanometri, gen. mn.
auksanometara ‰gr~. auxanein rasti, uve}avati,
v. -metarŠ sprava koja bele`i brzinu rasta bi-
qaka.
auksilijaran, -rna, -rno ‰lat. auxiliaris od
auxilium pomo}Š pomo}ni. y auksilijarni
glagoli gram. pomo}ni glagoli.
auksin, -ina m ‰gr~. auxein rastiŠ bot. biqni
hormon koji podsti~e rast }elija.
auksopatija, -e ` ‰gr~. auxein rasti, v. -pati-
jaŠ med. nepravilan rast ~oveka.
aukcija, -e i aukcija, -e ` ‰lat. auctioŠ pro-
daja robe javnim nadmetawem, licitacija (v.).
x aukcijski i aukcioni.
aukcionator, -a m = aukcioner, -era m ‰v.
aukcijaŠ onaj ko obavqa aukciju, licitator.
aukcioner = aukcionator (v.).
167
aukcionirati
aukcionirati, aukcioniram, 3. l. mn. auk-
cioniraju svr{. i nesvr{. ‰v. aukcijaŠ obaviti,
obavqati aukciju; proda(va)ti na aukciji.
aul, -a i aul, -a m, mn. -i ‰turkmensko awul,
aw›lŠ selo kavkaskih gor{taka i nekih tur-
ki~kih naroda.
aula, -e `, gen. mn. aula ‰lat. aulaŠ 1. veliko
predvorje na ulazu u zgradu. 2. sve~ana dvora-
na, velika slu{aonica. 3. ist. dvori{te ispred
starogr~kih zgrada.
aulet, -a m, mn. -i ‰gr~. auletes od aulos svira-
laŠ starogr~ki frula{.
auletika, -e `, dat. i lok. auletici ‰gr~. aule-
tikos, v. auletŠ ve{tina svirawa u frulu.
aulos, -a i aulos, -a m, mn. -i ‰gr~. aulosŠ
gr~ka frula, svirala, ob. sa dve cevi; dvojnice.
aura, -e `, gen. mn. aura ‰lat. aura od gr~. aure
dah, vetri}Š 1. po nekim okultnim u~ewima,
zra~ewe, omota~ oko qudskog bi}a, vidqiv sa-
mo posmatra~u s parapsiholo{kim sposobno-
stima. 2. med. posebno ose}awe koje prethodi
epilepti~nom ili histeri~nom napadu.
aureola, -e i aureola, -e ` ‰lat. aureola (co-
rona) zlatna (kruna)Š 1. svetli krug oko glave
svetaca, oreol. 2. fig. slava, ugled. 3. astron. pr-
sten oko Meseca ili Sunca, korona.
auriga, -e m, dat. i lok. aurigi ‰lat. aurigaŠ ist.
ko~ija{, voza~ trka~kih kola u starom Rimu.
aurikula, -e ` ‰lat, auricula, dem. od auris
uhoŠ anat. 1. u{na {koqka. 2. deo sr~ane pret-
komore.
aurikularan, -lna, -lno ‰v. aurikulaŠ anat.
koji se odnosi na uho, u{ni.
auripigment, -a m, mn. auripigmenti, gen.
mn. auripigmenata ‰lat. aurum zlato, v. pigmentŠ
miner. kristalni arsenov sulfid, zlatno`ute
boje.
auriskop, -a m, mn. -i ‰lat. auris uho, v. -skopŠ
med. instrument ili ogledalo za pregled uha.
aurist(a), -e m, mn. auristi ‰lat. auris uhoŠ
med. lekar specijalista za u{i, otolog.
aurora, -e ` ‰lat. auroraŠ kwi`. zora, jutarwe
rumenilo. y aurora borealis polarna sve-
tlost, svetle pulsiraju}e trake vidqive po
no}i u oblasti blizu Arktika (u oblasti An-
tarktika: aurora australis).
168
austroazijski
Aurora, -e ` ‰lat. AuroraŠ mitol. bogiwa zore
kod Rimqana.
ausvajs, -a = ausvajz -a m, mn. -i ‰nem. Auswe-
isŠ fam. propusnica, legitimacija.
auskultant, -a m, mn. auskultanti, gen. mn.
auskultanata = auskultator, -a m, mn. -i ‰lat.
auscultans, auscultator od auscultare slu{atiŠ
prav. sudijski pripravnik, pomo}ni sudija bez
prava glasa.
auskultator = auskultant (v.).
auskultatoran, -rna, -rno ‰v. auskultira-
tiŠ koji se odnosi na auskultaciju.
auskultacija, -e ` ‰lat. auscultatio, v.
auskultiratiŠ med. pregled unutra{wih orga-
na, ob. srca i plu}a, pomo}u stetoskopa.
auskultirati, auskultiram, 3. l. mn.
auskultiraju nesvr{. ‰lat. auscultare slu{atiŠ
med. vr{iti auskultaciju.
auspicije, auspicija ` mn. ‰v. auspicijumŠ
okriqe, za{tita, pokroviteqstvo; y pod
auspicijama pod okriqem (koga, ~ega).
auspicijum, -a (i auspicij, -a) m ‰lat. auspi-
cium od avis ptica i specere gledatiŠ 1. ist. kod
starih Rimqana, prorokovawe prema letu pti-
ca. 2. predznak, izgledi, slutwa.
auspuh, -a m, mn. auspusi, gen. mn. auspuha
‰nem. AuspuffŠ autom. izduvna cev, ispust.
australopitek, -a m, mn. australopiteci,
gen. mn. australopiteka ‰lat. australis ju`ni, gr~.
pithekos majmunŠ ~ovekoliki majmun iz plio-
cena, predak ~oveka, ~iji su ostaci na|eni u
Ju`noj Africi.
austrijan{tina, -e ` pej. duh Austrije (do
1918. godine), austrijski obi~aji i na~in `i-
vota.
austrijacizam, -zma m ‰srlat. austriacus
austrijskiŠ lingv. austrijski dijalektalizam,
re~ i osobina svojstvena nema~kom jeziku ka-
kav se govori u Austriji.
austro-1 ‰lat. AustriaŠ kao prvi deo slo`ene
re~i ozna~ava ono {to se odnosi na Austriju
ili Austrijance.
austro-2 ‰lat. australis ju`niŠ kao prvi deo
slo`ene re~i zna~i: ju`ni.
austroazijski, -a, -o ‰v. austro-2, AzijaŠ
lingv. naziv za porodicu jezika koji se govore u
austromarksizam
jugoisto~noj Aziji, me|u kojima su vijetnam-
ski i kmerski.
austromarksizam, -zma m ‰v. austro-1, mark-
sizamŠ ist. skup shvatawa koja su preovladava-
la u Socijaldemokratskoj partiji Austrije od
kraja XIX veka do po~etka II svetskog rata.
Austronezija, -e ` ‰v. austro-2, gr~. nesos
ostrvoŠ naziv za ostrva sredweg i ju`nog Pa-
cifika.
austronezijski, -a, -o ‰v. AustronezijaŠ
lingv. naziv za porodicu jezika koji se govore
na ostrvima sredweg i ju`nog Pacifika, na
Filipinima, u Maleziji i na Madagaskaru.
austroslavizam, -zma m ‰v. austro-1, slavi-
zamŠ ist. politi~ki pravac me|u ^esima u XIX
veku koji je te`io da Habzbur{ku monarhiju
pretvori u federalnu dr`avu kojom bi domi-
nirali Sloveni.
austrofil, -a i austrofil, -ila m, mn.
austrofili, gen. mn. austrofila ‰v. austro-1,
-filŠ pristalica Austrije i Austrijanaca;
supr. austrofob.
austrofilija, -e ` = austrofilstvo, -stva
s ‰v. austro-1, -filijaŠ nesklonost prema
Austriji i Austrijancima; up. austrofobija.
austrofilstvo = austrofilija (v.).
austrofob, -oba m ‰v. austro-1, -fobŠ nepri-
jateq Austrije i svega {to je austrijsko.
austrofobija, -e ` ‰v. austro-1, fobijaŠ ne-
sklonost, mr`wa prema Austriji, odnosno
Austrougarskoj.
aut, -a i aut1, -a m ‰engl. outŠ 1. u fudbalu i
drugim sportovima, prostor izvan (bo~ne) gra-
ni~ne linije igrali{ta (aut-linije). z biti u
autu biti iskqu~en iz ne~ega, biti van igre;
fam. biti psihi~ki odsutan, ose}ati se nespo-
sobnim za rad. 2. izbacivawe lopte preko
(bo~ne) grani~ne linije.
aut2 prid. indekl. ‰engl. outŠ koji nije aktuelan,
u modi, koji nije vi{e popularan; supr. in.
autarkija, -e ` ‰gr~. autarkeiaŠ ekon. sistem u
kome se potrebe podmiruju vlastitom proiz-
vodwom, bez uvoza. x autarki~an.
autarh, -a m, vok. autar{e, mn. autarsi, gen.
mn. autarha ‰gr~. autarchosŠ samovladar, samodr-
`ac, apsolutni vladar.
autobiografski
autarhija, -e ` ‰gr~. autarchia od autos sam i
archein vladatiŠ samovlada, samodr{tvo, apso-
lutizam (v.). x autarhijski i autarhi~an.
aut-aut ‰lat. aut aut ili iliŠ 1. m. indekl. ne-
zaobilazna alternativa, izbor izme|u samo dve
mogu}nosti, nu`na odluka. 2. (kao izraz) ili
jedno ili drugo.
autentifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
autenti~an, lat. -ficere = facere ~initiŠ
da(va)ti ~emu autenti~nost, potvrditi, potvr-
|ivati, overiti, overavati.
autenti~an, -~na, -~no ‰gr~. authentikosŠ
pravi, istinski, izvorni, verodostojan; koji
nije falsifikovan.
autenti~nost, -osti ` ‰v. autenti~anŠ isti-
nitost, izvornost, verodostojnost.
autizam, -zma m ‰gr~. autos samŠ 1. med. te{ka
bolest koja nastaje u ranom detiwstvu, s nespo-
sobno{}u za razgovor i za uspostavqawe odno-
sa s drugim qudima. 2. fig. povla~ewe u sebe,
gubqewe dodira sa stvarno{}u, preterana zao-
kupqenost sopstvenim mislima. x auti-
sti~ki.
autist(a), -e m, mn. autisti ‰v. autizamŠ 1.
med. bolesnik od autizma. 2. fig. ~ovek koji `i-
vi u ma{ti, koji se potpuno odvaja od stvarno-
sti.
auto, -a m, mn. auta s, gen. mn. auta ‰skr. od
automobilŠ fam. automobil.
auto-1 ‰gr~. autos samŠ kao prvi deo slo`eni-
ce ozna~ava radwu okrenutu ka sebi, ka subjek-
tu; samo-.
auto-2 ‰v. automobilŠ kao prvi deo slo`eni-
ce zna~i automobilski, automobilisti~ki.
autoalarm, -a m ‰v. auto-2, alarmŠ automeh.
alarmni ure|aj za za{titu automobila od pro-
vala i kra|e.
autoanaliza, -e ` ‰v. auto-1, analizaŠ ispi-
tivawe samoga sebe, ponirawe u sebe.
autobiograf, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, biografŠ
pisac vlastitog `ivotopisa.
autobiografija, -e ` ‰v. auto-1, biografijaŠ
tekst u kome pisac opisuje sopstveni `ivot.
autobiografski, -a, -o ‰v. autobiografŠ ko-
ji se odnosi na autobiografiju ili autobio-
grafa.
169
auto-bomba
auto-bomba, -e ` ‰v. auto-2, bombaŠ parkira-
ni automobil napuwen eksplozivom, u ciqu
teroristi~kih napada.
autobus, -a i autobus, -a m, mn. -i ‰v. auto-2,
-bus od omnibus, v.Š motorno vozilo za prevoz
ve}eg broja putnika u javnom saobra}aju. x
autobuski i autobuski.
autovakcina, -e ` ‰v. auto-1, vakcinaŠ med.
vakcina pripremqena od zaraznih klica uze-
tih iz tela samog bolesnika.
autogamija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. gamein ven-
~ati seŠ 1. bot. samoopra{ivawe, oplo|ivawe
polenom iz istog cveta. 2. biol. kod dvopolnih
`ivotiwa, spajawe jaja{ca i sperme iz jedne
iste jedinke.
autogen, -a, -o i autogen, -a, -o ‰v. auto-1, gr~.
genos rodŠ koji nastaje sam od sebe, samorodan.
y autogeno zavarivawe spajawe metalnih de-
lova u jednu celinu topqewem wihovih ivica
i uno{ewem metalnog dodatka; autogeni tre-
ning med. postupak za psihofizi~ko opu{ta-
we, pri kome pacijent kontroli{e reakcije
pojedinih organa i uti~e na wih.
autogol, -a m, mn. autogolovi, gen. mn. autogo-
lova ‰v. auto-1, golŠ 1. gol gre{kom zadat sop-
stvenoj ekipi. 2. fig. postupak na sopstvenu
{tetu.
autogravira, -e ` ‰v. auto-1, graviraŠ lik.
metod za umno`avawe gravira u bojama.
autogram, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -gramŠ svoje-
ru~an potpis, obi~no od neke poznate li~no-
sti.
autograf, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -grafŠ 1.
tekst napisan rukom samog autora, izvorni ru-
kopis. 2. instrument za izradu topografskih
planova putem fotogrametrije (v.).
autografizam, -zma m ‰v. auto-1, gr~. graphe-
in pisatiŠ med. reakcija ko`e na grebawe nekim
o{trim predmetom, iza ~ega ostaje ispup~ena
brazda koja se posle izvesnog vremena gubi.
autografija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. graphein pi-
satiŠ preno{ewe crte`a ili teksta sa hartije
na litografski kamen ili cinkanu plo~u.
autografski, -a, -o ‰v. autografŠ svojeru-
~an, svojeru~no napisan.
autodafe, -ea (uob. i autodafe, -ea) m, gen.
mn. autodafea ‰port. auto da fe ~in vereŠ 1. ist.
170
autoinfekcija
pogubqewe osu|enih jeretika, obi~no spaqi-
vawem, u vreme inkvizicije u [paniji i Por-
tugalu. 2. spaqivawe zabrawenih kwiga.
autodeterminizam, -zma m ‰v. auto-1, deter-
minizamŠ filoz. u~ewe o samoodre|ivawu ~ove-
kove delatnosti na osnovu svesne voqe i ideja.
autodidakt, -a m, mn. autodidakti, gen. mn.
autodidakta ‰gr~. autodidaktos, v. auto-1, didak-
tikaŠ samouk.
autodidaktika, -e `, dat. i lok. autodidak-
tici ‰v. autodidaktŠ u~ewe bez u~iteqa i {ko-
le, samou~ewe. x autodidakti~ki.
autodikija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. dike pravda,
pravosu|eŠ pravo nekoga da sudi sam sebi.
autodinami~an, -~na, -~no ‰v. auto-1, dina-
mi~anŠ koji deluje sam po sebi.
auto-drezina = auto-dresina (v.).
auto-dresina, -e = auto-drezina, -e ` ‰v.
auto-2, dresinaŠ dresina koja se pokre}e pomo-
}u automobilskog motora.
autodrom, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, -dromŠ trka-
li{te za automobilska i motociklisti~ka tak-
mi~ewa.
autoelektri~ar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, elek-
tri~arŠ stru~wak za elektri~ne ure|aje na
automobilu. x autoelektri~arski.
autoerotizam, -zma m ‰v. auto-1, erotizamŠ
psih. nala`ewe seksualnih podsticaja u sop-
stvenom telu; (u u`em smislu) seksualno samo-
zadovoqavawe. x autoerotski.
auto`ir i auto`iro, -a m, mn. -i ‰{p. autogi-
ro sa izgovorom prema fr., v. auto-1, gr~. gyros
krugŠ v. `iroplan.
autoimun, -a, -o ‰v. auto-1, imunŠ koji sam
stvara antitela. y autoimune bolesti med. bo-
lesti koje nastaju usled stvarawa antitela ko-
ja reaguju protiv sopstvenog organizma.
autoimunitet, -eta m ‰v. auto-1, imunitetŠ
med. nenormalna reakcija organizma na neki od
sopstvenih proteina.
autointoksikacija, -e ` ‰v. auto-1, intok-
sikacijaŠ med. trovawe materijama koje nastaju
u samom organizmu usled metabolizma, samoo-
trovawe.
autoinfekcija, -e ` ‰v. auto-1, infekcijaŠ
med. oboqewe izazvano zaraznim klicama koje
se ve} odranije nalaze u organizmu.
autoironija
autoironija, -e i autoironija, -e ` ‰v. auto-1,
ironijaŠ ironi~an stav prema samom sebi.
autokar, -a m ‰fr. autocar prema engl. car ko-
laŠ veliki automobil za izlete i turizam, vr-
sta kombija.
autokataliza, -e ` ‰v. auto-1, katalizaŠ hem.
kataliza izazvana proizvodima same hemijske
reakcije koju ta kataliza podsti~e.
autokefalan, -lna, -lno ‰v. auto-1, gr~. kep-
hale glavaŠ samostalan, nezavisan (o pravo-
slavnim nacionalnim crkvama koje same so-
bom upravqaju).
autokefalnost, -i ` ‰v. autokefalanŠ samo-
stalnost, nezavisnost.
autoklav, -a m ‰fr. autoclave od auto-1 i lat.
clavis kqu~Š 1. hem. zatvorena metalna posuda za
izvo|ewe hemijskih reakcija pod visokim
pritiskom uz visoku temperaturu. 2. med. apa-
rat za sterilizaciju medicinskih instrume-
nata.
autoknips, -a m ‰nem. Autoknips od auto-1 i
nem. knipsen {kqocnutiŠ fot. ure|aj za odlo`e-
no okidawe na fotoaparatu, koji omogu}ava
snimatequ da snimi sam sebe.
auto-kozmetika, -e `, dat. auto-kozmetici
‰v. auto-2, kozmetikaŠ sredstva za ~i{}ewe i
gla~awe spoqa{wih delova na automobilu.
auto-kolona, -e ` ‰v. auto-2, kolonaŠ dugi
niz automobila u pokretu.
auto-komanda, -e `, gen. mn. auto-komandi ‰v.
auto-2, komandaŠ zast. vojna ustanova koja upra-
vqa motornim vozilima.
autoko{, -a m, mn. autoko{evi, gen. mn. auto-
ko{eva ‰v. auto-1, ko{Š u ko{arci, pogodak u
vlastiti ko{.
autokrat(a), -e m, mn. autokrati ‰fr. autocra-
te od auto-1 i gr~. kratos vlast, mo}Š samodr`ac,
samovladar, neograni~eni vladar. x auto-
kratski.
autokratizam, -zma m ‰v. autokratŠ v. auto-
kratija.
autokratija, -e ` ‰v. autokratŠ neograni~e-
na vladavina jednog ~oveka, samodr`avqe, sa-
movla{}e.
autokritika, -e `, dat. i lok. autokritici
‰v. auto-1, kritikaŠ kritika vlastitih postupa-
ka, samokritika.
automati~ar
autokriti~an, -~na, -~no ‰v. auto-1, kriti-
kaŠ kriti~an prema samom sebi, samokriti~an.
auto-lakirer, -a m ‰v. auto-2, lakirerŠ zana-
tlija koji farba i lakira karoserije automo-
bila.
autolatrija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. latreia obo-
`avaweŠ obo`avawe samoga sebe.
autoliza, -e `. ‰v. auto-1, gr~. lysis rastvara-
weŠ med., biol. 1. spontano razlagawe tkiva po-
sle smrti. 2. uni{tavawe }elija serumom koji
se stvara u samom telu.
auto-limar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2Š, zanatlija
koji popravqa limene delove karoserije mo-
tornih vozila. x autolimarski.
automat, -ata m, mn. automati, gen. mn. auto-
mata ‰gr~. automatos koji se kre}e sam od sebeŠ
1. ure|aj koji obavqa koristan rad bez ~oveko-
vog u~e{}a. 2. ma{ina koja po ubacivawu nov-
~i}a ili `etona izbacuje karte, napitke, slat-
ki{e, cigarete i sl. 3. voj. vatreno oru`je koje
jednim okidawem izbacuje niz metaka, ma{in-
ska pu{ka, ma{inka. 4. fig. ~ovek koji radi po
navici ili po tu|im naredbama, bez vlastite
inicijative.
automatizam, -zma m ‰v. automatŠ 1. automat-
sko delovawe, ustaqen na~in rada, bez potrebe
za spoqnom intervencijom. 2. fiziol. neho-
ti~ni pokreti kao reakcija na spoqne i unu-
tra{we podsticaje, bez u~e{}a voqe.
automatizacija, -e ` ‰v. automatizovatiŠ 1.
uvo|ewe i primena automata u procesu proiz-
vodwe. 2. psih. pretvarawe pojedinih radwi u
automatske, bezvoqne.
automatizovati, -ujem (i automatizira-
ti, automatiziram, 3. l. mn. automatiziraju)
svr{. i nesvr{. ‰fr. automatiser, v. automatŠ 1.
uvoditi, uvesti automate; omogu}iti samo-
stalno delovawe. 2. pretvoriti, pretvarati
(radwu, postupak) u automatske.
automatika, -e `, dat. i lok. automatici ‰v.
automatŠ 1. skup, sistem automatskih mehani-
zama. 2. nau~no-tehni~ka disciplina koja pro-
u~ava sisteme za upravqawe tehnolo{kim
procesima.
automati~ar, -a m, mn. -i ‰v. automatŠ 1.
stru~wak za automate ili za automatiku. 2. voj-
nik naoru`an automatom.
171
automatski
automatski, -a, -o 1. samokretan, ustaqen,
koji radi bez potrebe za intervencijom spoqa;
y automatski pilot v. autopilot. 2. mahina-
lan, mehani~ki. y automatski pokreti fiziol.
nehoti~ni pokreti do kojih dolazi usled na-
dra`aja nekog nervnog centra. 3. pril. samim
tim, kao posledica, neizbe`no.
automehani~ar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, mehani-
~arŠ radnik koji odr`ava i popravqa automo-
bilske i sli~ne motore; x automehani~arski.
automobil, -a i automobil, -ila m, mn. auto-
mobili, gen. mn. automobila ‰fr. automobile, od
auto-2 (v.) i lat. mobilis pokretanŠ motorno vozi-
lo sa ~etiri to~ka, nameweno pre svega prevozu
qudi. x automobilski i automobilski.
automobilizam, -zma m ‰v. automobilŠ puto-
vawe i bavqewe automobilom kao hobi; auto-
mobilski sport, automobilske trke.
automobilizacija = motorizacija (v.).
automobilist(a), -e m, mn. automobilisti
(`. automobilistkiwa, -e) ‰fr. automobiliste,
v. automobilŠ 1. voza~ ili vlasnik automobila.
2. takmi~ar u automobilskom sportu. x auto-
mobilisti~ki.
automorfizam, -zma m ‰v. auto-1, gr~. morphe
oblikŠ psih. 1. sklonost ~oveka da du{evni `i-
vot drugih qudi zami{qa kao jednak svome. 2.
pretpostavqawe tu|eg duhovnog `ivota svome,
{to uti~e na rasu|ivawe.
autonim, -a i autonim, -ima m ‰v. auto-,
-onimŠ filol. delo objavqeno pod pravim ime-
nom pisca (za razliku od pseudonima).
autoniman, -mna, -mno i autoniman, -mna,
-mno ‰v. autonimŠ objavqen pod pravim imenom.
autonoman, -mna, -mno ‰gr~. autonomos, v.
auto-1, nomos zakonŠ samostalan, samosvojan,
koji upravqa sam sobom. y autonomni nervni
sistem med. v. vegetativni nervni sistem.
autonoma{, -a{a m, mn. autonoma{i, gen. mn.
autonoma{a ‰v. autonomanŠ pol. pristalica
autonomije neke oblasti ili dela neke slo`e-
ne dr`ave. x autonoma{ki.
autonoma{tvo, -{tva s ‰v. autonoma{Š pol.
pokret za samoupravu ili nezavisnost neke
oblasti ili dela neke slo`ene dr`ave.
autonomizam, -zma m ‰v. autonomanŠ te`wa
ka autonomiji, zalagawe za autonomiju.
172
autor
autonomija, -e ` ‰gr~. autonomia, v. autono-
manŠ 1. samostalnost, nezavisnost; pravo sta-
novni{tva neke nacionalno-teritorijalne je-
dinice da samo odlu~uje o pitawima unutra-
{we uprave, kulture i obrazovawa. 2. avij. y
autonomija leta vreme koje letelica mo`e da
provede u vazduhu bez spu{tawa radi uzimawa
goriva.
autonomist(a), -e m, mn. autonomisti ‰fr.
autonomiste, v. autonomanŠ v. autonoma{.
autooksidacija, -e ` ‰v. auto-1, oksidacijaŠ
hem. spontano spajawe neke materije s kiseoni-
kom, bez zagrevawa.
autoopservacija, -e `. ‰v. auto-1, opserva-
cijaŠ posmatrawe i istra`ivawe vlastitih
postupaka, samoposmatrawe.
auto-park, -a m, mn. auto-parkovi, gen. mn.
auto-parkova ‰v. auto-2, parkŠ skup svih auto-
mobila koje poseduje neka organizacija.
autopilot, -ota m, mn. autopiloti, gen. mn.
autopilota ‰v. auto-1, pilotŠ avij. ure|aj za
automatsko vo|ewe aviona bez intervencije
pilota.
autoplastika, -e `, dat. i lok. autoplastici
‰v. auto-1, plastikaŠ med. operacija presa|iva-
wa uzimawem tkiva sa samog bolesnika; supr.
heteroplastika. x autoplasti~ki.
autoportret, -eta m. mn. autoportreti, gen.
mn. autoportreta ‰v. auto-1, portretŠ slika, cr-
te` ili skulptura na kojoj umetnik prikazuje
sam sebe.
autopsija, -e ` ‰gr~. autopsia, v. auto-1, opsis
gledaweŠ 1. med. pregled i secirawe le{a da bi
se utvrdio uzrok smrti, obdukcija. 2. neob. gle-
dawe sopstvenim o~ima, li~no posmatrawe.
autoput, -a m, mn. autoputevi, gen. mn. auto-
puteva ‰v. auto-2Š drum za brz automobilski sa-
obra}aj, sa dva ili vi{e odvojena jednosmerna
kolovoza, sa zaustavnom trakom i izlaznim
rampama.
autor, -a m, mn. autori, gen. mn. autora (`.
autorka, -e, dat. autorki, gen. mn. autorki) ‰lat.
auctor od augere pove}avati, umno`avatiŠ tvo-
rac, stvaralac; pisac kwi`evnog dela; umet-
nik koji je stvorio odre|enu sliku, skulpturu,
kompoziciju itd.; za~etnik neke ideje, projek-
ta i sl.
autoreferat
autoreferat, -ata m ‰v. auto-1, referatŠ re-
ferat o samom sebi.
autorizacija, -e ` ‰v. autorizovatiŠ ovla-
{}ewe; odobrewe autora ili nosioca autor-
skog prava za objavqivawe nekog kwi`evnog
ili nau~nog teksta.
autorizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. auto-
riser, v. autorŠ 1. da(va)ti punomo}, ovla{}ewe
2. odobriti tekst za objavqivawe, po{to se
utvrdi da se podudara sa autorovim re~ima.
autoritaran, -rna, -rno ‰fr. autoritaire, v.
autoritetŠ koji zahteva slepo pokoravawe
autoritetu, vlastima; supr. liberalan, demo-
kratski.
autoritarizam, -zma m ‰v. autoritaranŠ si-
stem vladavine koja se zasniva na autoritetu
vo|e (staqinizam, titoizam).
autoritarnost, -i ` ‰v. autoritaranŠ oso-
bina onoga {to je autoritarno.
autoritativan, -vna, -vno ‰srlat. auctoritati-
vus, v. autoritetŠ koji ima autoriteta, ugledan,
po{tovan; merodavan.
autoritet, -eta m, mn. autoriteti, gen. mn.
autoriteta ‰lat. auctoritasŠ 1. ugled, dostojan-
stvo; uticaj zasnovan na ugledu. 2. osoba koja
ima ugled zasnovan na znawu i sposobnosti,
merodavan stru~wak.
autorski, -a, -o ‰v. autorŠ koji pripada
autoru, koji se odnosi na autora. y autorsko
pravo prav. skup pravnih normi koje {tite
autora i wegovo delo; autorski tekst potpi-
sani tekst (u {tampi) koji odra`ava mi{qewe
i stil pisca, za razliku od redakcijskih tek-
stova; autorski film film snimqen po zami-
sli i stvarala~kim idejama odre|enog redite-
qa; autorski tabak tipogr. mera za du`inu tek-
sta, 16 kucanih strana ili 30.000 znakova;
autorska strana tipogr. mera za du`inu tek-
sta, ob. 30 ili 31 red od po 60 znakova ra~una-
ju}i i beline.
autorstvo, -stva m ‰v. autorŠ pripadawe ne-
kog dela, ideje, patenta i sl. wegovom tvorcu.
auto-saobra}aj, -a m ‰v. auto-2Š saobra}aj
motornim vozilima.
auto-servis, -isa m, mn. auto-servisi, gen.
mn. auto-servisa ‰v. auto-2, servisŠ radionica
auto-trka
za pregled, popravku, ~i{}ewe i odr`avawe
automobila.
autoskop, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -skopŠ med.
instrument za lekarski pregled grla bez ogle-
dala.
autoskopija, -e ` ‰v. autoskopŠ 1. med. pre-
gled grla autoskopom. 2. halucinacija u kojoj
se ~ovek privi|a samom sebi.
auto-sport, -a m ‰v. auto-2, sportŠ automo-
bilski sport; v. automobilizam.
auto-stop, -a m ‰fr. auto-stop od auto-2 (v.) i
engl.stop zaustavitiŠ zaustavqawe vozila na
drumu (ob. sa uzdignutim palcem) uz molbu vo-
za~u za besplatan prevoz.
auto-stoper, -a m, mn. -i (`. auto-stoperka,
-e, dat. i lok. auto-stoperki, gen. mn. auto-sto-
perki) ‰v. auto-stopŠ onaj ko se prevozi
auto-stopom.
autostopirati, autostopiram, 3. l. mn.
autostopiraju nesvr{. ‰v. auto-stopŠ putovati
pomo}u auto-stopa.
autostrada, -e ` ‰ital. autostrada od strada
putŠ v. autoput.
autosugestija, -e ` ‰v. auto-1Š sugestija upu-
}ena samom sebi; supr. heterosugestija.
auto-taksi, -ija m ‰v. auto-2, taksiŠ automo-
bil kojim se putnici prevoze uz naplatu, taksi.
autoterapija, -e ` ‰v. auto-1, terapijaŠ le~e-
we samog sebe prirodnim sredstvima.
autotip, -a m, mn. autotipi, gen. mn. autotipa
‰v. autotipijaŠ otisak dobijen autotipijom, ko-
pija, faksimil.
autotipija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. typos lik, ob-
likŠ tehnika reprodukovawa fotografija ili
crte`a preno{ewem na metalnu plo~u, cinko-
grafija, kli{irawe.
autotomija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. tome rezaweŠ
spontano otkidawe jednog dela tela kod `ivo-
tiwa da bi se izvukle iz klopke ili neke druge
opasnosti.
auto-transport, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, tran-
sportŠ prevoz kamionima i drugim motornim
vozilima.
auto-trka, -e `, gen. mn. auto-trka ‰v. auto-2Š
takmi~ewe trka~kih automobila.
173
autotrofan
autotrofan, -fna, -fno ‰v. auto-1, gr~. trophe
hranaŠ koji sam sebe hrani, v. autotrofija;
supr. heterotrofan.
autotrofija, -e ` ‰v. autotrofanŠ bot. spo-
sobnost zelenih biqaka da organska jediwewa
potrebna za gra|ewe }elija same sintetizuju iz
neorganskih materija.
autohemoterapija, -e ` ‰v. auto-1, hemotera-
pijaŠ med. le~ewe ubrizgavawem sopstvene ven-
ske krvi.
autohipnoza, -e ` ‰v. auto-1Š hipnoza izazva-
na autosugestijom, bez uticaja druge osobe.
autohton, -a, -o i autohton, -a, -o ‰gr~. autoc-
hthon, v. auto-1, chthon zemqaŠ koji od davnine
boravi u nekom kraju, doma}i, starosedela~ki,
prastanovni~ki.
autohtonija, -e ` ‰v. autohtonŠ samoni-
klost, uro|enost, starosedela{tvo.
autohtonost, -osti i autohtonost, -i `, v.
autohtonija.
autocenzura, -e ` ‰v. auto-1, cenzuraŠ svesna
kontrola i uskla|ivawe vlastitog pona{awa i
postupaka sa va`e}im dru{tvenim normama;
samokontrola.
auto-cisterna, -e `, gen. mn. auto-cisterni
‰v. auto-2, cisternaŠ kamion s posebno gra|e-
nom karoserijom u obliku velikog vaqka, za
prevoz te~nosti.
autput, -a m ‰engl. outputŠ 1. ra~. podaci koji
izlaze iz kompjutera (tekst, brojevi, crte`i);
up. input. 2. rezultat rada, ostvarewe.
autsajder, -a m, mn. -i ‰engl. outsider od outsi-
de izvanŠ 1. onaj ko nije ~lan zajednice, grupe,
klike, ko ne u~estvuje u radu; neupu}en ~ovek;
up. insajder. 2. u sportskom takmi~ewu, onaj
ko nema nikakvih izgleda na pobedu; supr. fa-
vorit.
autfit, -a m ‰engl. outfitŠ komplet odevnih
predmeta i ukrasa koji ~ine skladnu celinu.
aufenger v. aufhenger.
aufhenger, -a m, mn. -i ‰nem. Aufhanger od
aufhangen obesitiŠ ve{alica za ode}u.
afabilan, -lna, -lno ‰lat. affabilis od affari
razgovarati, oslovqavatiŠ qubazan, prijazan,
pristupa~an.
afagija, -e ` ‰gr~. a-, phagein jestiŠ med. ne-
mogu}nost gutawa hrane.
174
afelijum
afazija, -e ` ‰gr~. a-, phasis govorŠ med. deli-
mi~na ili potpuna nesposobnost govora usled
o{te}ewa mozga ili nervnog sistema.
afazi~ar, -a m, mn. -i ‰v. afazijaŠ osoba koja
boluje od afazije.
afare, -eta s ‰tur. afare od ar. ’afaraŠ pokr. na-
kaza, nakarada, rugoba.
afgan, -a m, mn. afgani, gen. mn. afgana ‰pers.
Afghani AvganistanacŠ nov~ana jedinica u Av-
ganistanu, sadr`i 100 pula.
afedersun! afedersum! ‰tur. affedersin od
affetmek oprostitiŠ pokr. izvini! oprosti!
pardon!
afek(a)t, -kta m, mn. afekti, gen. mn. afekata
‰lat. affectus od afficere uticati (na koga)Š psih.
1. svako veoma sna`no ose}awe, emocija (naj~e-
{}e qutwa, bes, mr`wa), ~esto nekontrolisa-
no, impulsivno reagovawe. 2. u psihoanalizi
bilo koje ose}awe. z u afektu u besu, neobu-
zdano, bez razmi{qawa. x afekatski; up.
afektivan.
afektacija, -e ` ‰lat. affectatioŠ neprirodno,
izve{ta~eno pona{awe, prenemagawe, a~ewe.
afektivan, -na, -vno ‰nlat. affectivus, v. afe-
katŠ psih. koji je vezan za uzbu|ewe, koji izra-
`ava ose}awa; uzrujan, ose}ajan. y afektivna
vrednost: v. afekcioni; afektivni poreme-
}aj du{evni poreme}aj izra`en kao depresija
i manija, euforija.
afektiran, -a, -o ‰v. afektiratiŠ izve{ta-
~en, neprirodan.
afektirati, afektiram, 3. l. mn. afektiraju
nesvr{. ‰fr. affecter la`no predstavqati, od lat.
affectareŠ neprirodno se pona{ati, prenemaga-
ti se, a~iti se.
afekcija, -e ` ‰lat. affectio uticaweŠ 1. na-
klonost, simpatija. 2. v. afek(a)t.
afekcioni, -a, -o ‰v. afekcijaŠ koji je u vezi
s naklono{}u. y afekciona vrednost (afek-
tivna vrednost) vrednost koju neki predmet
ima za odre|eno lice, ali ne i za druge (npr.
porodi~na uspomena).
afel, -a = afelijum, -a m ‰gr~. apo od i helios
SunceŠ astron. najve}a udaqenost planete ili
komete od Sunca; supr. perihel, perihelijum.
afelijum = afel (v.).
afera
afera, -e ` ‰fr. affaireŠ ne~astan ili nepri-
li~an posao, spor ili sukob koji du`e traje i
ima odjeka u javnosti.
afera{, -a{a m, vok. afera{u, mn. afera{i,
gen. mn. afera{a ‰v. aferaŠ onaj ko je ume{an u
afere, ko je sklon pravqewu afera.
afereza, -e ` ‰gr~. aphairesis oduzimaweŠ fon.
1. izostavqawe po~etnog glasa ili sloga re~i;
up. apokopa. 2. izostavqawe kratkog vokala is-
pred dugog u govoru.
aferentan, -tna, -tno ‰lat. afferens od afferre
donositiŠ fiziol. koji vodi prema centru orga-
nizma, posebno od ~ula ka centralnom nervnom
sistemu; supr. eferentan.
aferim uzv. ‰tur. aferim od pers. aferim po-
hvala, aplauzŠ bravo! tako vaqa!
afidavit, -a m, mn. -i ‰engl. iz srlat. affidavit
posvedo~io jeŠ prav. pismena izjava data sudu
pod zakletvom.
afidat, -ata m, mn. afidati, gen. mn. afidata
‰v. afidacijaŠ 1. vazal, kletvenik. 2. prav. onaj
ko je vezan afidacijom, potpisnik ugovora.
afidacija, -e ` ‰srlat. affidatio od affidare
posvedo~itiŠ prav. ugovor, sporazum o me|u-
sobnim odnosima i obavezama.
afijun v. afion.
afiks, -a m, mn. afiksi, gen. mn. afiksa ‰lat.
affixum od affigere pri~vrstiti, prika~itiŠ
gram. zajedni~ki naziv za prefikse (v.), sufikse
(v.) i infikse (v.).
afiksacija, -e ` ‰v. afiksŠ tvorba novih
re~i pomo}u afiksa.
afilijacija, -e ` ‰srlat. affiliatio od filius
sinŠ 1. zast. usvojewe, posiwewe. 2. prijem u ne-
ki red, udru`ewe ili savez. 3. trg. sporedno
preduze}e pripojeno glavnom; up. filijala.
afilirati, afiliram, 3. l. mn. afiliraju
svr{. i nesvr{. ‰v. afilijacijaŠ trg. pripojiti,
pripajati nekoj firmi ili preduze}u kao po-
dru`nicu.
afili~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, phyllon listŠ
bot. koji nema li{}a, bezlistan.
afina`a, -e ` = afinacija, -e ` ‰fr. affina-
ge od affiner pre~istitiŠ pro~i{}avawe, ~i-
{}ewe od primesa (sirovog {e}era, rude i
dr.); odvajawe zlata od srebra pomo}u sumpor-
ne kiseline.
aforizam
afinacija = afina`a (v.).
afinitet, -eta m, mn. afiniteti, gen. mn.
afiniteta ‰lat. affinitas od affinis srodanŠ 1.
srodnost, bliskost. 2. hem. sklonost odre|enih
materija ka sjediwavawu. 3. naklonost, sklo-
nost (ka nekom poslu, delatnosti).
afion, -ona m ‰tur. afyon od gr~ opion opi-
jumŠ 1. sirovi opijum, sok od makovih semenki.
2. mak.
afirmativ, -a m ‰lat. affirmativusŠ lingv. po-
tvrdna re~ ili re~enica.
afirmativan, -vna, -vno ‰v. afirmativŠ po-
tvrdan, koji potvr|uje.
afirmacija, -e ` ‰lat. affirmatioŠ 1. potvr-
|ivawe, potvrdan iskaz; supr. negacija. 2. po-
stizawe nekog uspeha, sticawe ugleda.
afirmisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. affi-
rmare od firmus ~vrstŠ 1. potvrditi, potvr|i-
vati, podr`ati. 2. afirmisati se potvrditi
se u javnosti, dokazati se, ste}i priznawe.
aficirati, aficiram, 3. l. mn. aficiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. afficereŠ 1. uzbuditi, dirnu-
ti; nadra`iti. 2. uticati na zdravqe; povre-
diti; zaraziti.
afi{, -a m, mn. afi{i, gen. mn. afi{a =
(obi~nije) afi{a, -e `, gen. mn. afi{a ‰fr. af-
ficheŠ oglas, javno obave{tewe, plakat.
afi{a = afi{ (v.).
afi{irati, afi{iram, 3. l. mn. afi{iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. afficherŠ saop{titi, saop-
{tavati javnosti putem oglasa, ogla{avati,
plakatirati.
aflatoksin, -ina m ‰skr. od A(spergillus)
fla(vus), v. toksinŠ otrovno, kancerogeno or-
gansko jediwewe iz gqive Aspergillus flavus.
afluencija, -e ` ‰engl. affluence od lat. afflu-
ere priticatiŠ obiqe materijalnih dobara,
imu}nost, bogatstvo.
afonija, -e ` ‰gr~. a-, phone glasŠ med. 1. te-
{ka promuklost, bezglasnost. 2. gubitak glasa
usled oboqewa govornih organa. x afoni~an.
aforizam, -zma m, mn. aforizmi, gen. mn. afo-
rizama ‰gr~. aphorismos od aphorizein odrediti,
definisatiŠ kratka, sa`eta, duhovito izre~e-
na misao.
175
aforistika
aforistika, -e `, dat. i lok. aforistici ‰v.
aforizamŠ pisawe aforizama kao kwi`evni
rod. x aforisti~an i aforisti~ki.
aforisti~ar, -a m, mn. -i ‰v. aforizamŠ pi-
sac aforizama.
a fortiori ‰lat. a fortiori od fortior ja~iŠ
utoliko pre, tim vi{e, s jo{ vi{e razloga.
afresko v. alfresko.
Afrikander, -a m, mn. -i ‰hol. Afrikaner ukr-
{teno sa Hollander Holan|aninŠ beli stanov-
nik Ju`noafri~ke Republike, Bur.
Afrikaner v. Afrikander.
afrikanerski, -a, -o ‰hol. AfrikanerŠ koji se
odnosi na Afrikan(d)ere; y afrikanerski
jezik v. afrikans.
afrikanist(a), -e m, mn. afrikanisti ‰lat.
AfricanusŠ stru~wak za afrikanistiku.
afrikanistika, -e `, dat. i lok. afrikani-
stici ‰v. afrikanist(a)Š nauka koja izu~ava jezi-
ke, kulturu i civilizaciju afri~kih naroda.
afrikans, -a m ‰afrikaans = hol. afrikaansch
afri~kiŠ jezik belih stanovnika Ju`ne Afri-
ke, zasnovan na holandskom iz XVII veka.
afrikat, -ata m, mn. afrikati, gen. mn. afri-
kata = afrikata, -e `, gen. mn. afrikata ‰lat. af-
fricare natrqatiŠ fon. slo`eni suglasnik, spoj
okluzivnog (pregradnog) i frikativnog (struj-
nog) suglasnika izgovorenih na istom mestu,
npr. c od t + s, ~ od t + {, x od d + ` i dr.
afrikata = afrikat (v.).
afro- ‰skr. od AfrikaŠ kao prvi deo slo`e-
nih re~i zna~i afri~ki, afri~kog porekla
ili u afri~kom stilu.
afroazijski, -a, -o ‰v. afro-Š koji pripada
Africi i Aziji, koji se odnosi na Afriku i
Aziju.
afroameri~ki, -a, -o ‰v. afro-Š koji se od-
nosi na ameri~ke Crnce, na Amerikance
afri~kog porekla.
afrodizija, -e ` = afrodizijazam, -zma m
‰gr~. aphrodisios AfroditinŠ qubavno ludilo,
stawe seksualne nadra`enosti.
afrodizijazam = afrodizija (v.).
afrodizijak, -a m, mn. afrodizijaci, gen. mn.
afrodizijaka ‰gr~. aphrodisiakos koji pripada
176
ahval
AfroditiŠ sredstvo za poja~awe polnog nago-
na, u obliku hrane ili leka.
Afrodita, -e i Afrodita, -e ` ‰gr~. Aphro-
diteŠ mitol. gr~ka bogiwa qubavi i lepote, od-
govara rimskoj Veneri. x afroditski i afro-
ditski.
afrokubanski, -a, -o ‰v. afro-Š koji se od-
nosi na Kubance afri~kog porekla.
afront, -a m, mn. afronti, gen. mn. afronata
‰fr. affrontŠ uvreda, napad, verbalni nasrtaj.
afro-frizura, -e ` ‰v. afro-Š frizura u
afri~kom stilu, s dugim pletenicama, prihva-
}ena kao moda ili kao znak emancipacije ame-
ri~kih Crnaca.
afte, afta/afti ` mn. ‰lat. aphthae od gr~.
aphtha osipŠ med. oboqewe sluzoko`e usne du-
pqe, u vidu belih ili `u}kastih mehuri}a ko-
ji bole.
after{ejv, -a m ‰engl. aftershave, od after po-
sle i shave brijati seŠ losion za upotrebu po-
sle brijawa.
ahar, -a m, mn. ahari, gen. mn. ahara ‰tur. ah›r
od pers. ahor, ahurŠ pokr. zast. 1. {tala, kowu-
{nica. 2. gostinska soba; deo ku}e za gazdu i
mu{ke goste.
Ahasver, -a m ‰hebr. ime za persijskog kraqa
KserksaŠ ’Ve~iti Juda’, prema sredwovekovnoj
legendi ~ovek bez domovine, besku}nik, osu-
|en na ve~ito lutawe jer je uvredio Hrista na
putu do Golgote.
ahasverski, -a, -o ‰v. AhasverŠ koji se ne mo-
`e smiriti, lutala~ki, besku}ni~ki.
ahat, ahata i ahat, -ata m ‰gr~. achatesŠ vrsta
kalcedona, poludragi kamen razli~itih boja.
x ahatni i ahatni, ahatski i ahatski.
ahatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. ahatŠ
da(va)ti (~emu) izgled ahata, sa {arenim pre-
livima.
ahbab, -aba m, mn. ahbabi, gen. mn. ahbabi
(nepr. abab, habab) ‰tur. ahbab od ar. ahbabŠ pokr.
prijateq, drug.
ahbabluk, -a m, mn. ahbabluci, gen. mn. ahba-
bluka (re|e ahbabluk, -a) ‰v. ahbabŠ prijateq-
stvo.
ahval, -ala m ‰tur. ahval od ar. ahwalŠ pokr.
stawe, prilike, okolnosti.
ahdnama
ahdnama, -e ` ‰tur. ahdname od ar. ’ahd oba-
veza i pers. name pismo, kwigaŠ ist. dokument
kojim se daje neka povlastica; poveqa.
ahenija, -e ` ‰lat. achenium od gr~. a- (v.) i
chainein zjapitiŠ bot. ro{ka, suvi plod s jednom
semenkom.
Aheron(t), -a m ‰gr~. Acheron -ontosŠ mitol. 1.
reka u Hadu, podzemnom svetu, preko koje Ha-
ron prevozi du{e pokojnika. 2. fig. podzemni
svet.
Ahil, -a = Ahilej, -eja m ‰gr~. AchilleusŠ
mitol. najve}i gr~ki junak u Trojanskom ratu,
sin Peleja i bogiwe Tetide; y Ahilova peta
rawivo mesto, slaba ta~ka, slabost (po legen-
di, Ahil je bio nerawiv na ~itavom telu osim
na jednoj peti).
Ahilej = Ahil (v.).
ahileja, -e `, gen. mn. ahileja ‰gr~. achilleios
Ahilov: Ahilova travaŠ bot. hajdu~ka trava,
stolisnik, Achillea millefolium.
ahilija, -e ` ‰gr~. a-, chylos sokŠ med. nedo-
statak hlorovodoni~ne kiseline i nekih fer-
menata u `eluda~nom soku.
ahimsa, -e ` ‰sanskr. ahimsa neozle|ivaweŠ
zabrana ubijawa `ivih bi}a (iz ~ega proisti~e
vegetarijanstvo, nenasiqe i dr.), osnovni mo-
ralni zakon budizma, hinduizma i xainizma.
ahipnija, -e ` ‰gr~. a-, hypnos sanŠ med. nedo-
statak sna, nesanica, nespavawe.
ahiret, -a m ‰tur. ahiret od ar. ahiraŠ drugi
svet, zagrobni `ivot po muslimanskom u~ewu.
z preseliti na ahiret preseliti, oti}i na
drugi svet, umreti, preminuti.
ahistorizam, -zma m ‰gr~. a-, v. istorijaŠ ne-
dostatak smisla za istoriju, neuva`avawe
istorije pri obja{wavawu dru{tvenih doga-
|aja.
ahlak, -aka m ‰tur. ahlak od ar. ahlaqŠ pokr. 1.
}ud, narav. 2. moral, lepo vaspitawe.
ahlakli prid. indekl. ‰tur. ahlakl›, v. ahlakŠ pokr.
lepo vaspitan, pristojan; ~edan, neporo~an.
ahlaksuz prid. indekl. tur. ahlaks›z, v. ahlak,
sa sufiksom -s›z bezŠ pokr. nepristojan, neva-
spitan.
ahlaksuzluk, -a m, mn. ahlaksuzluci, gen. mn.
ahlaksuzluka ‰v. ahlaksuzŠ pokr. nepristojnost,
nevaspitanost.
acetil
ahmak m, vok. ahma~e, mn. ahmaci, gen. mn. ah-
maka ‰tur. ahmak od ar. ahmaqŠ pokr. ograni~en
~ovek, glupak, budala.
ahmakluk m, mn. ahmakluci, gen. mn. ahma-
kluka ‰tur. ahmakl›k, v. ahmakŠ pokr. ograni~e-
nost, glupost, blesavost.
ahmedija, -e ` ‰tur. ahmediye od ar. ahma-
diyyaŠ platneni {al kojim se obavija fes, ~al-
ma, saruk.
aholija, -e ` ‰gr~. acholos od a- (v.) i chole
`u~Š med. prestanak lu~ewa `u~i.
ahondroplazija, -e ` ‰gr~. a-, chondros hrska-
vica, plassein oblikovatiŠ med. uro|eni poreme-
}aj u formirawu ko{tanog tkiva koji dovodi do
patuqastog rasta i deformacije skeleta.
Ahriman, -ana m mitol. po Zaratustrinom
u~ewu na~elo zla, bog zla; up. Ormuzd.
ahromazija, -e ` ‰gr~. a-, chroma bojaŠ med.
nedostatak normalne pigmentacije ko`e, ble-
dilo.
ahromatizam, -zma m ‰v. ahromati~anŠ 1.
bezbojnost. 2. opt. odsustvo spektralnog bojewa
slike. 3. v. ahromazija.
ahromatin, -ina m ‰v. ahromati~anŠ biol.
materija u }elijskom jezgru koja te{ko prima
boju pod mikroskopom.
ahromati~an, -~na, -~no ‰gr~. achromatos od
a- (v.) i chroma bojaŠ 1. bezbojan. 2. opt. (o pri-
zmi, so~ivu) koji propu{ta belu svetlost bez
spektralno obojenih rubova.
ahromatopsija, -e ` ‰gr~. a-, chroma boja, op-
sis vidŠ med. slepilo za boje, daltonizam.
ahroni~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, chronos vre-
meŠ vanvremenski, koji ne zavisi od vremena,
koji je izvan vremena.
acedija, -e ` ‰srlat. acedia od gr~. akedeia, od
a- (v.) i kedos brigaŠ duhovna tupost, ravnodu-
{nost, nezainteresovanost za `ivot.
acetaldehid, -ida m ‰lat. acetum sir}e, v. al-
dehidŠ hem. lako isparqiva te~nost, CH2CHO,
proizvod destilacije etil-alkohola.
acetat, -ata m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. so ili
ester sir}etne kiseline.
acetil, -a m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. radikal
sir}etne kiseline, CH3CO.
177
acetilen
acetilen, -ena m ‰lat. acetum sir}e, prema
etilen (v.)Š hem. zapaqiv gas, nezasi}eni ugqo-
vodonik C2H2, upotrebqava se za osvetqewe i
zavarivawe. x acetilenski.
acetilenka `, dat. acetilenki/acetilenci
‰v. acetilenŠ fam. acetilenska lampa, svetiqka
u kojoj gori acetilen.
acetilsalicilna kiselina = aspirin (v.).
acetilholin, -ina m ‰v. acetil, gr~. chole
`u~Š biol. jediwewe koje se nalazi u mnogim
tkivima, slu`i za preno{ewe nervnih impul-
sa; u farmaciji se upotrebqava za {irewe krv-
nih sudova.
acetilceluloza, -e ` ‰v. acetil, celulozaŠ
hem. acetatni ester celuloze, slu`i za izradu
acetatne svile, lakova i dr.
acetisal, -ala m ‰skr. od aceti(l)sal(icilna
kiselina)Š farm. drugi naziv za aspirin (v.).
acetoza, -e ` ‰srlat. acetosus nakiseo od lat.
acetum sir}eŠ 1. bot. kiseqak (biqka). 2. kisela
voda, mineralna voda.
acetometar, -tra m, mn. acetometri, gen. mn.
acetometara ‰lat. acetum sir}e, v. -metarŠ spra-
va za merewe kiselosti sir}eta.
aceton, -ona m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. bez-
bojna zapaqiva te~nost, CH3CHCO3, najjedno-
stavniji keton (v.), slu`i kao rastvara~ laka za
nokte.
acetonemija, -e ` ‰v. aceton, gr~. haima krvŠ
med. prisustvo acetona u krvi, naro~ito kod
dijabeti~ara.
acetonurija, -e ` ‰v. aceton, gr~. ouron mo-
kra}aŠ med. prisustvo acetona u mokra}i, naro-
~ito kod dijabeti~ara.
acefal = akefal (v.).
acefalan, -lna, -lno ‰gr~. akephalos od a- (v.)
i kephale glavaŠ 1. filol. (o kwizi, izdawu) ko-
me nedostaje naslov ili prva strana. 2. metr. (o
stihu, stopi) kome nedostaje prvi slog.
acefalija, -e ` ‰v. acefalanŠ 1. med. bezgla-
vost, nedostatak glave kod deteta. 2. filol. ne-
dostatak prvog sloga u stihu ili stopi.
acidimetar, -tra m, mn. acidimetri, gen. mn.
acidimetara ‰lat. acidus kiseo, v. -metarŠ hem.
sprava za merewe kiselosti.
acidimetrija, -e ` ‰v. acidimetarŠ hem. me-
rewe ja~ine kiselina.
178
a{elejen
aciditet, -eta m ‰lat. aciditasŠ kiselost, po-
stojawe kiseline u nekom rastvoru ili smesi.
acidoza, -e ` ‰lat. acidus kiseoŠ med. poreme-
}aj do koga dolazi usled gomilawa kiselina
ili acetona u organizmu.
acidofilan, -lna, -lno ‰lat. acidus kiseo,
gr~. philos qubiteqŠ hem. koji dobro podnosi
kiselost (o biqkama; o bakterijama koje slu`e
za kiseqewe mleka).
acijanoblepsija, -e ` ‰gr~. a-, kyanos plav,
blepein gledatiŠ med. slepo}a za plavu boju, ne-
sposobnost o~iju da opa`aju plavu boju.
acikli~an, -~na, -~no i acikli~ki, -a, -o
‰v. a-, cikli~kiŠ koji se ne odvija u pravilnim
razmacima; koji nije kru`ni, koji je u pravoj
liniji. y acikli~ka jediwewa hem. organski
spojevi s atomima ugqenika u nizu, u lancu;
acikli~ko kretawe fiz. kretawe tela razli-
~itom brzinom, u nejednakim intervalima i
razli~itim pravcima.
aciniforman, -mna, -mno ‰lat. acinus bobi-
ca, zrno gro`|a, v. formaŠ koji je po obliku
sli~an zrnu gro`|a.
acinozan, -zna, -zno ‰srlat. acinosusŠ = aci-
niforman.
Actek nepr., stand. Astek (v.).
a~akatura, -e ` ‰ital. acciaccaturaŠ muz. ukras
u vidu vrlo kratkog tona koji se stapa sa slede-
}im, glavnim.
a~ik pril. ‰tur. aü›k od aümak otvoritiŠ otvo-
reno, jasno, slobodno.
a~ikluk, -a m ‰tur. aü›kl›kŠ otvorenost, ja-
sno}a, ~istina.
a~kosum = a{kosum uzv. ‰tur. aôkolsun od aôk
(v. a{ik) i olsun neka budeŠ pokr. bravo! `iveo!
tako vaqa!
axamija, -e m ‰tur. acami od ar. ’agamiyy, na-
ziv za strance koji slabo govore arapskiŠ 1. ne-
iskusan ~ovek, po~etnik, novajlija. 2. neuve-
`ban kow.
a{ar, a m ‰tur. aôar od ar. a’{arŠ pokr. deseti-
na, porez na zemqu.
a{arija v. ha{arija.
a{elejen, -ena m ‰fr. acheuleen, prema nala-
zi{tu St. Acheul u FrancuskojŠ geol. drugo raz-
dobqe starijeg kamenog doba, paleolitika (v.).
a{ena
a{ena prid. indekl. ‰tur. aôina, aôna od pers.
a{naŠ pokr. ve{t, upoznat, upu}en.
a{ik, -a m, mn. a{ici, gen. mn. a{ika ‰tur.
aô›k od ar. ’i{qŠ 1. qubavnik, dragan; momak koji
a{ikuje. 2. qubavna veza, udvarawe, a{ikova-
we.
a{iklija, -e m i ` ‰tur. aô›kl›, v. a{ikŠ 1. (m)
onaj ko a{ikuje, udvara~. 2. (`) qubavna pesma.
a{ikluk, -a m, mn. a{ikluci, gen. mn. a{i-
kluka ‰tur. aô›kl›k, v. a{ikŠ qubavna veza, a{i-
kovawe.
a{ikovati, -ujem nesvr{. ‰v. a{ikŠ voditi
qubavne razgovore, udvarati se.
a{i}are, a{}are pril. ‰tur. aôikare od pers.
a{karŠ pokr. otvoreno, javno, o~igledno.
a{k, -a m ‰v. a{ikŠ pokr. qubav, qubavni za-
nos, ~e`wa.
A{kenaz, -aza m ‰hebrejska re~, nekad zna-
~ila ’Nemac’Š Jevrejin iz sredwe ili isto~ne
Evrope; up. Sefard.
a{kosum, a{kosun = a~kosum (v.).
a{kuna uzv. ‰tur. aôk›naŠ pokr. nazdravqe, u
tvoje zdravqe.
a{lama, -e `, gen. mn. a{lama ‰tur. aôlama,
aô›lama, od aô›lamak kalemitiŠ pokr. 1. vrsta ra-
a{~inica
ne kalemqene tre{we. 2. vrsta crnog luka du-
guqastih glavica.
a{lama~a, -e ` = a{lamu{a, -e ` ‰v. a{la-
maŠ pokr. pita od tre{awa.
a{lamu{a = a{lama~a (v.).
a{luk, -a m, mn. a{luci, gen. mn. a{luka ‰tur.
aôl›k namirnice i harül›k tro{akŠ pokr. tro{ak;
novac za svakodnevne potrebe.
a{ov, -a m, mn. a{ovi, gen. mn. a{ova ‰ma|.
asoŠ alatka za kopawe, riqawe, ~ije se se~ivo
pritiska nogom.
a{ram, -a m ‰sans. asrama od a prema i srama
trud, ispa{taweŠ hinduisti~ka verska zajed-
nica, mesto za miran `ivot i meditaciju.
a{}are = a{i}are (v.).
a{~ija, -e m, mn. a{~ije, gen. mn. a{~ija ‰tur.
aôü›, ahü› od pers. i{ jelo, kuvana hranaŠ kuvar,
gostioni~ar. x a{~ijski.
a{~iluk, -a m, mn. a{~iluci, gen. mn. a{~i-
luka ‰tur. aôü›l›k, v. a{~ijaŠ 1. kuvarska ve{ti-
na, kulinarstvo. 2. deo ~ar{ije u kome se nala-
ze a{~inice.
a{~inica, -e `, gen. mn. a{~inica ‰v. a{~i-
jaŠ narodna kuhiwa, gostionica.
179
 B
B v. B-kompleks; B-film; B-produkcija.
baba = babo (v.).
baba, -e m ‰tur. baba otac, od pers. babaŠ naziv
iz po{tovawa za starijeg ~oveka: pi{e se iza
ili ispred imena (Ali-baba, baba-Ahmet).
babazeman, -ana m ‰v. baba, zemanŠ prastaro
vreme, davnina, up. birzeman.
baba-kan, -a m ‰pers.Š kraqev otac.
babaluk, -a m, mn. babaluci, gen. mn. babaluka
‰v. baba, -lukŠ 1. `enin otac, tast, punac. 2. ta-
stova porodica, tazbina. 3. v. babovina.
babizam, -zma m ‰prema osniva~u Bab ud-Di-
nu, od ar. bab al-din vrata vereŠ u~ewe {iita,
persijske sekte osnovane polovinom XIX veka,
koje se bori protiv nasiqa, ropstva, alkohola
i mnogo`enstva.
Babilon v. Vavilon.
babit, -a m ‰engl. Babbitt metal, prema imenu
pronalaza~aŠ tehn. legura olova, bakra, kalaja i
antimona, slu`i za premazivawe le`aja da bi
se smawilo trewe.
babo, baba i babe = baba, babe m (u isto~nim
i vojvo|anskim srp. govorima) m ‰v. babaŠ otac,
poo~im; deda; svekar, tast. x babov i babin (:
babo), samo babin (: baba).
babovina, -e ` ‰v. baboŠ 1. imawe nasle|eno
od baba/babe, o~evina. 2. zavi~aj, postojbina.
babu, -ua m ‰ind.Š indijska titula: knez, go-
spodar.
Babu-alija, -e (i Babu-alija, -e) ` ‰tur.
Bab-i ali od pers. bab vrata i ali uzvi{en, visokŠ
ist. rezidencija velikog vezira u Osmanskom
carstvu, Visoka porta.
180
babuvizam, -zma m ‰fr. babouvisme, od pre-
zimena BabeufŠ pol. u~ewe francuskog revolu-
cionara F. N. Babefa (1760–1797), po kojem
svi qudi treba da imaju jednaka prava.
babun, -una m ‰engl. baboonŠ v. pavijan.
babu{ka, -e ` ‰rus. babu{kaŠ 1. bakica, sta-
ra `ena (ob. u Rusiji). 2. v. matrjo{ka.
bavela, -e `, gen. mn. bavela ‰ital. bavellaŠ
svilena tkanina; otpaci od svile.
bag1, -a m ‰engl. bug bubaŠ 1. ra~. gre{ka u ope-
rativnom sistemu ra~unara. 2. mali skriveni
ure|aj za prislu{kivawe, „bubicaŒ.
bag2, -a m, mn. bagovi i bazi ‰tur. bag od pers.
bagŠ lanac, lan~i}.
baga, -e ` ‰tur. baga oklop korwa~eŠ (kod ~o-
veka) `uq na nozi; (kod kowa) `uqevita izra-
slina na no`nim zglobovima usled oboqewa.
bagav, -a, -o v. bangav.
Bagavad-Gita, -e ` v. Bhagavad-Gita.
bagavata, -e ` ‰sanskr. bhagavataŠ drugo ime
za pan~aratru (v.).
bagavost v. bangavost.
baga`, -a`a m = baga`a, -e ` ‰fr. bagageŠ 1.
neophodne stvari spakovane u kofere i torbe
koje se nose prilikom putovawa, prtqag. 2. pej.
olo{, fukara. 3. fig. pej. literarne, nau~ne i
druge vrednosti koje se odr`avaju po navici,
~esto nepotrebne.
baga`a = baga` (v.).
bagana, -e `, gen. mn. bagana ‰tur. baganŠ ko`a
mladog jagweta ili jareta; {ubara od jagwe}e
ko`e.
bagane
bagane, -eta s ‰tur. baganŠ sasvim mlado jag-
we ili jare; fig. dete, mom~e.
bagasa, -e ` ‰fr. bagasse od {p. bagazoŠ 1. ono
{to ostane prilikom prerade {e}erne trske u
{e}er, otpaci, kom od {e}erne trske. 2. kom od
gro`|a, {qiva, maslina i dr.
bagat, -a = pagat, -a m, mn. -i ‰ital. bagattoŠ u
taroku: prvi od 22 taroka ili aduta.
bagatela, -e ` ‰ital. bagatellaŠ 1. bezna~ajna
stvar, sitnica, malenkost. 2. sasvim niska ce-
na, jeftino}a. 3. muz. kratka kompozicija lakog
sadr`aja.
bagatelan, -lna, -lno ‰v. bagatelaŠ (obi~no o
cenama) sasvim mali, ni{tavan, izuzetno jef-
tin. y bagatelni postupak prav. gra|anski
spor po tu`bama zbog mawih iznosa.
bagatelisati, -i{em nesvr{. ‰nem. bagatelli-
sieren, v. bagatelaŠ omalova`avati, nipoda{ta-
vati, potcewivati.
bagatin, -ina m, mn. bagatini, gen. mn. baga-
tina ‰ital. bagattinoŠ ist. 1. sitan mleta~ki
sredwovekovni srebrni novac, dvanaesti deo
gro{a. 2. najsitniji srebrni novac u sredwo-
vekovnoj Slavoniji.
bagdalin, -ina m ‰prema ira~kom gradu Bag-
daduŠ vrsta {arene pamu~ne tkanine.
bager, -a m, mn. -i ‰nem. Bagger iz hol.Š tehn.
ma{ina za kopawe i izbacivawe iskopane ze-
mqe, peska, rude i sl., za ~i{}ewe re~nog ili
morskog dna od peska i muqa, produbqivawe
kanala i dr., jaru`ar; brod opremqen takvom
ma{inom.
bagerist(a), -e m, mn. bageristi ‰v. bagerŠ
radnik koji upravqa, rukuje bagerom.
bagerovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. bagerŠ
bagerom (u)raditi, (is)kopati, (o)~istiti.
baget, -a m, gen. mn. bageta ‰fr. baguette {tap,
motkaŠ kulin. vrsta duga~kog tankog hleba,
francuska vekna.
bagi, -ja m ‰engl. buggyŠ automobil s otvore-
nom karoserijom, bez vrata i s velikim guma-
ma, pogodan za sve vrste terena.
bagija, -e m ‰tur. bagi od ar. bagiŠ buntovnik.
baglama, -e `, gen. mn. baglama ‰tur. baglama
vezaŠ 1. {arka na vratima ili prozoru. 2. muz.
tamburica sa tri `ice.
badminton
bagra, -e ` ‰rus. bagrànnáè tamnocrveniŠ 1.
crvena boja koje se dobija od borove kore. 2.
zool. vrsta morske ribe.
bagra, -e i bagra, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ 1.
soj, pasmina. 2. najgori sloj dru{tva, qudi ko-
ji zaslu`uju prezir, olo{, fukara.
bagun, -una m = baguna, -e ` ‰srlat. baco gen.
baconisŠ vrsta sviwe s kovrxavim ~ekiwama.
baguna v. bagun.
bagunast, -a, -o ‰v. bagunŠ koji ima kovrxavu
dlaku.
badava pril. ‰tur. bedava od pers. badihewa,
od pers. bad, ar. hawa vazduhŠ 1. besplatno, xabe;
budza{to, u bescewe. 2. uzalud, bez uspeha. 3.
beskorisno, bez posla. 4. re~ca za poja~avawe:
nema {ta, mora se priznati.
badavaxija, -e m (`. badavaxika, -e, dat. ba-
davaxiki) ‰v. badavaŠ besposlena osoba, bespo-
sli~ar(ka), neradnik; gotovan.
badavaxijski, -a, -o ‰v. badavaŠ zaludan, ne-
radan; gotovanski.
badavaxiluk, -a m, mn. badavaxiluci, gen.
mn. badavaxiluka ‰v. badavaŠ 1. besposli~ewe,
nerad. 2. ono {to se dobija badava, besplatno
ili vrlo jeftino.
badavaxisati, -i{em nesvr{. ne raditi ni-
{ta, besposli~iti.
badekostim, -ima m, mn. badekostimi, gen.
mn. badekostima ‰nem. Badekostum od baden ku-
pati, KostumŠ zast. kupa}i kostim.
bademantil, -ila m, mn. bademantili, gen.
mn. bademantila ‰nem. Bademantel od baden ku-
pati, Mantel kabanicaŠ ogrta~, obi~no od fro-
tira, koji se obla~i posle kupawa.
badi`on, -ona m ‰fr. badigeonŠ 1. vrsta fi-
nog maltera za spoqne zidove i fasade (me{a-
vina kre~a, bizmutovog hlorida i boje); slu`i
i kao kit (v.) u vajarstvu. 2. ~etka.
badija1, -e `, gen. mn. badija ‰ital. badiaŠ opa-
tija, opatijska crkva.
badija2, -e `, gen. mn. badija ‰poreklo neja-
snoŠ drvena posuda, ~abar.
badminton, -a m ‰engl. badminton, prema Bad-
mintonu u Engleskoj, sedi{tu vojvode od Bo-
fortaŠ sp. igra sli~na tenisu, igra se lakim
reketima s dugim dr{kama i lopticom na kojoj
su pri~vr{}ena perca; nepr. badmington.
181
ba`dar
ba`dar, -ara m, vok. ba`daru i ba`dare, mn.
ba`dari, gen. mn. ba`dara ‰tur. bacdar od pers.
bagdarŠ 1. kontrolor merewa, mera~. 2. onaj ko-
ji napla}uje ba`darinu (v.), tro{arinac. 3.
proveren, ispravan, precizno pode{en javni
kantar, kontrolna vaga. x ba`darov i ba`da-
rev, ba`darski.
ba`darina, -e ` ‰v. ba`darŠ zast. 1. a. taksa
za proveru mera. b. taksa za merewe na javnom
kantaru. 2. taksa za prelaz granice ili vode;
mostarina, carina, tro{arina.
ba`dariti, ba`darim svr{. i nesvr{. ‰v. ba-
`darŠ 1. slu`beno ispit(iv)ati, kontrolisati
ispravnost mernog instrumenta pode{avaju}i
ga, `igo{u}i ga. 2. odrediti, odre|ivati nosi-
vost broda. 3. zast. a. (iz)meriti na javnom kanta-
ru. b. naplatiti, napla}ivati ba`darinu.
ba`darnica, -e ` ‰v. ba`darŠ zast. zgrada u
kojoj se meri roba i napla}uje ba`darina.
baza, -e `, gen. mn. baza ‰fr. base od gr~. basis
podno`je, osnovaŠ 1. osnova, oslonac, temeq. 2.
oblast, mesto iz kojeg se vr{i snabdevawe ne-
~im. 3. voj. mesto koje slu`i kao upori{te,
centar, polazi{te za ratne operacije. 4. hem.
supstanca koja s kiselinama gradi soli, a u vo-
denom rastvoru daje samo hidroksilne jone,
alkalija, lu`ina. 5. mat. osnova pri stepenova-
wu. 6. geom. osnovica kod nekih geometrijskih
slika i tela, npr. trougla, prizme, piramide,
kupe i dr. 7. osnovni sastojak; y na bazi kami-
lice, na bazi alkohola itd. s kamilicom, al-
koholom itd. kao glavnim sastojkom.
bazalit, -a i bazanit, -ita m ‰gr~. basanos
probni kamenŠ tvrd kamen crne boje od koga su
stari Egip}ani izra|ivali kipove.
bazalni koji se odnosi na bazu, koji ~ini
bazu, osnovni; y bazalni metabolizam med.
energija koju organizam tro{i za odr`avawe
svojih osnovnih funkcija u stawu potpunog
mirovawa, bez uzimawa hrane.
bazalt, -a m ‰nem. Basalt od lat. basaltes od gr~.
basanitesŠ miner. vrlo tvrda stena vulkanskog
porekla crne ili zelene boje.
bazar, -ara m, mn. bazari, gen. mn. bazara ‰pers.
basarŠ 1. a. pokrivena isto~wa~ka ~ar{ija, pija-
ca, va{ar. b. sitni~arska, sva{tarska trgo-
va~ka radwa; ve}i broj mawih razli~itih za-
182
bazilisk
natskih radwi na jednom mestu. v. paviqon, ha-
la sa svakovrsnom robom. 2. modni ~asopis,
modni list. x bazarski koji se odnosi na bazar.
bazardan v. bazar|an.
bazardan-ba{a v. bazar|an-ba{a.
bazar|an, -ana = bazer|an, -ana m, mn. bazar-
|ani/bazer|ani, gen. mn. bazar|ana/bazer|ana
‰tur. bezirgan od pers. bazergan, v. bazarŠ trgo-
vac, prodavac.
bazar|an-ba{a, -e = bazer|an-ba{a, -e m,
gen. mn. bazar|an-ba{a/bazer|an-ba{a ‰v. bazar-
|an, ba{aŠ ist. stare{ina trgovaca; {ef cari-
narnice.
bazar|anluk = bazer|anluk ‰v. bazar|anŠ 1.
trgovina, trgovawe. 2. trgova~ka ~ar{ija.
bazati, bazam nesvr{. ‰tur. basmakŠ i}i ta-
mo-amo bez odre|enog ciqa, {vrqati, tumarati.
bazedov, -a m ‰prema nema~kom lekaru K. A.
fon Bazedovu (Basedow)Š = y Bazedovqeva
(nepr. Bazedova) bolest med. oboqewe {titne
`lezde, ~iji su simptomi gu{avost, buqave
o~i, lupawe srca, znojewe, mr{avqewe i dr.
bazen, -ena = basen, -ena m, mn. bazeni/base-
ni, gen. mn. bazena/basena ‰fr. bassinŠ 1. ozidano
udubqewe ispuweno vodom, koje slu`i za ku-
pawe, uzgoj ribe, za ukras ili za razne teh-
ni~ke svrhe. 2. geogr. prirodno udubqewe na
povr{ini Zemqe; more sa svojim obalskim po-
jasom. 3. geogr. re~ni sliv. 4. podru~je na kojem
postoje naslage ugqa i drugih ruda, rudarska
oblast.
bazer|an, bazer|an-ba{a, bazer|anluk v.
bazar|-.
bazilika, -e `, dat. bazilici ‰lat. basilica od
gr~.basilike (oikia) kraqevska ku}aŠ 1. ist. dvo-
rana u kojoj je zasedao arhont (u staroj Atini);
kod Rimqana: svetovna, javna zgrada ~etvorou-
gaone strukture, u kojoj se trgovalo i u kojoj su
obavqani pravni i sudski poslovi. 2. rano-
hri{}anska crkva gra|ena po uzoru na bazili-
ku (1); kod katolika, saborna, glavna crkva, se-
di{te nadbiskupa.
bazilisk, -a m, mn. bazilisci, gen. mn. bazi-
liska ‰lat. basiliscus od gr~. basiliskosŠ 1. mitol.
fantasti~na zmija, gu{ter ili zmaj koji disa-
wem ili pogledom mo`e da nanese zlo ili ubi-
bazipetalan
je. 2. zool. vrsta gu{tera, Basiliscus americanus,
koji `ivi u Ju`noj Americi i Aziji.
bazipetalan, -lna, -lno ‰v. baza, gr~. petalon
listŠ bot. (o listu, izdanku) koji se pojavquje
pri dnu stabqike; supr. akropetalan.
bazirati (se), baziram (se), 3. l. mn. baziraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. baser, v. bazaŠ uzeti, uzimati
kao osnovu za svoje zakqu~ke, postaviti, po-
stavqati kao bazu.
bazirati se imati za osnovu, temeq, zasno-
vati se, zasnivati se.
bazicitet, -eta m ‰v. bazi~anŠ hem. svojstvo
supstance da se s kiselinama neutrali{e gra-
de}i soli, alkalnost.
bazi~an, -~na, -~no ‰fr. basique, engl. basic, v.
bazaŠ 1. koji ~ini bazu (~ega), osnovan, temeq-
ni. 2. v. bazni.
bazlama~a, -e ` ‰tur. baslamacŠ pokr. vrsta
pite od sira, jaja i bra{na, uqevu{a.
bazni, -a, -o ‰v. bazaŠ hem. koji predstavqa
bazu, alkalni.
bazr|an v. bazar|an.
bazuka, -e `, dat. bazuci/bazuki, gen. mn. bazu-
ka ` 1. ‰engl. bazookaŠ voj. ru~ni protivtenkov-
ski baca~ granata na raketni pogon.
bazulmet, -a = bazument, -a m, mn. bazulme-
ti/bazumenti, gen. bazulmeta/bazumenata ‰tur.
bazubent od pers. bazubendŠ vrsta (h)amajlije,
kutijica sa zapisom, za koju se veruje da {titi
od nesre}e, bolesti i uroka.
bazument = bazulmet (v.).
bail(d)isati v. baldisati.
bair, -a i bair, -a m, mn. -i ‰tur. bayirŠ 1. oba-
la (obi~no re~na). 2. breg, padina.
baj uzv. v. baj-baj.
bajage = bajagi (v.).
bajagi i bajagi = bajage pril. ‰tur. bayagiŠ
(~esto u izrazu kao bajagi, u istom zna~ewu)
tobo`e, kao, kao da.
bajader, era m ‰v. bajaderaŠ 1. svilena ukra-
sna {iroka traka koja se na nekada{woj `en-
skoj no{wi vezivala oko struka; vrsta male
marame. 2. prozirna svetlucava tkanina s ra-
znobojnim prugama.
bajadera, -e ` ‰fr. bayadere od port. bailadei-
ra plesa~icaŠ 1. indijska ritualna igra~ica u
bajt
hramu. 2. v. bajader. 3. vrsta ~okoladne bombo-
ne s naizmeni~nim slojevima tamnije i sve-
tlije ~okolade.
bajam, -a m ‰varijanta od tur. badem od pers.
badamŠ pokr. badem.
bajat, -a, -o ‰tur. bayat od ar. ba’it koji je pre-
no}ioŠ 1. koji nije sve`, ustajao, star. 2. fig.
uveo, izan|ao; zastareo, neaktuelan.
bajaco, -a m, mn. bajaci m ‰nem. Bajazzo od
ital. pagliaccioŠ v. pajac.
baj-baj uzv. ‰engl. bye-byeŠ fam. `arg. zbogom,
}ao: pozdrav pri odlasku (~esto i ironi~an);
katkad samo baj.
bajbok, -a m, mn. bajboci, gen. mn. bajboka ‰nem.
bei Wache pod stra`omŠ `arg. zatvor, buvara.
bajlag, -a m, mn. bajlazi, gen. mn. bajlaga ‰nem.
BeilageŠ `arg. prilog, dodatak.
bajon, -ona m ‰port. baiaoŠ vrsta plesa koji je
bio popularan sredinom HH veka.
bajonet, -eta m, mn. bajoneti, gen. mn. bajoneta
= bajoneta, -e ` ‰fr. baionnette prema gradu Ba-
joni (Bayonne), gde je najpre proizvo|enŠ voj.
duga~ak, {iqat no`, bode` koji se natakne na
cev pu{ke i slu`i za borbu prsa u prsa. y bajo-
net-spoj, bajonet-prikqu~ak tehn. spoj (dveju
cevi, sijalice i sl.) sa ispup~ewem na jednom
delu koje se okretawem uvla~i u prorez na dru-
gom delu.
bajoneta = bajonet (v.).
bajpas, -a i bajpas, -a m, mn. bajpasi i bajpa-
si, gen. mn. bajpasa ‰engl. bypassŠ med. premo{}a-
vawe obolelog, o{te}enog krvnog suda pomo}u
zdrave vene ili ve{ta~kog krvnog suda.
bajrak v. barjak.
Bajram, -a m, mn. -i ‰tur. i pers. bayramŠ jedan
od dva velika muslimanska praznika: ramazan-
ski bajram je na zavr{etku ramazanskog posta,
haxijski (Kurban-bajram) 70 dana kasnije.
bajronizam, -zma m ‰prema engl. ByronŠ kwi`.
kult ose}ajnosti i pobune u ime idealisti~ki
usmerenog individualizma, koji oko 1820. god.
postaje jedno od osnovnih obele`ja evropskog
romantizma, neposredno inspirisan junacima
iz spevova engleskog pesnika X. G. Bajrona.
bajt, -a m, mn. bajti i bajtovi, gen. mn. bajta i
bajtova ‰engl. byteŠ ra~. jedinica za merewe kom-
183
bajta
pjuterske memorije jednaka koli~ini od osam
bitova (v.); up. kilobajt, megabajt, gigabajt.
bajta, -e `, gen. mn. bajti ‰ital. baitaŠ baraka,
koliba; zemunica.
bajc, -a m ‰nem. BeizeŠ sredstvo za natapawe
odnosno premazivawe predmeta, tkanine i dr.
pre bojewa da bi se boja boqe fiksirala, mo~i-
lo; vrsta boje za drvo.
bajcovati, -ujem nesvr{. ‰nem. beizenŠ prema-
zivati ili natapati bajcom.
bak uzv. ‰tur. bak, imperativ od bakmak vi-
deti, pogledatiŠ gle, vidi, eno; pazi.
baka! baka-baka! uzv. ‰v. bakŠ poja~ano bak
(v.).
bakalar, -ara m, mn. bakalari, gen. mn. baka-
lara ‰ital. baccala od {p. bacalao, od hol. kabelja-
uwŠ zool. vrsta ribe koja `ivi u severnim mo-
rima, Gadus morrhua, jede se osu{ena.
bakalaureat, -ata m, bakalaureati, gen. mn.
bakalaureata ‰srlat. baccalaureatus stariji stu-
dentŠ 1. zast. ispit zrelosti. 2. ist. prvi, najni-
`i fakultetski stepen na zapadnoevropskim
fakultetima.
bakalaureus, -a m ‰srlat. baccalaureus prema
baccalarius {titono{a, pa`Š ist. 1. mla|i ple-
mi}, zakupac seoskog imawa. 2. u zapadnim ze-
mqama osoba koja je zavr{ila kolex ili fa-
kultet.
bakalin, -a m, mn. bakali, gen. mn. bakala ‰tur.
bakkal od pers. baqqalŠ trgovac, prodavac na-
mirnica.
bakaliti, bakalim nesvr{. ‰v. bakalinŠ ra-
diti kao bakalin, baviti se bakalskim poslom,
dr`ati bakalnicu.
bakalka, -e `, dat. bakalki, gen. mn. bakalki
‰v. bakalinŠ bakalinova `ena; `ena koja se bavi
bakalskim poslom, `ena bakalin.
bakalnica, -e ` ‰v. bakalinŠ bakalska rad-
wa, prodavnica hrane.
bakalski, -a, -o ‰v. bakalinŠ koji se odnosi
na bakalina, bakalnicu, robu kojom bakali tr-
guju; fig. prosta~ki, malogra|anski, sitni~ar-
ski.
bakaluk, -a m, mn. bakaluci, gen. mn. bakaluka
‰tur. bakkall›k, v. bakalinŠ 1. bakalska roba;
prodavnica takve robe. 2. trgovawe bakalskom
robom, bakalski posao.
184
baksuzan
bakam, -a m ‰tur. bakkam od ar. baqqamŠ zast.
rumenilo za lice, obi~no biqnog porekla.
bakanxa, -e `, gen. mn. bakanxi ‰ma|. bakancs,
bokkancsŠ te{ka vojni~ka cipela; uop{te glo-
mazna, te{ka cipela, cokula, gojzerica.
bakara, -e ` ‰fr. baccaratŠ hazardna karta-
{ka igra sa dva {pila, u kojoj sudeluju tri
igra~a.
bakelit, -a i bakelit, -ita m ‰prema belgij-
skom istra`iva~u L. H. Bakelandu (Baeke-
land)Š hem. ve{ta~ka smola, tvrda, netopqiva,
jedna od prvih plasti~nih masa.
bakenbard, -a = bakenbart, -a m (obi~no u mn.
bakenbardi, bakenbarti) ‰nem. Backe obraz,
Bart bradaŠ brada pu{tena samo na gorwem de-
lu obraza od uva do linije usta, dok je podbra-
dak izbrijan, zuluf.
bakenbart = bakenbard (v.).
bakija, -e ` ‰tur. baki od ar. baqiŠ pokr. 1.
ostatak, preostatak. 2. ono {to je ostavqeno,
napu{teno, {to nije vi{e u modi.
baklava, -e `, gen. mn. baklava ‰tur. baklava
od ar. baqlawaŠ vrsta orijentalne poslastice,
slatka pita od oraha ili le{nika prelivena
kuvanim sirupom od {e}era ili meda.
bakla`a, -e ` ‰fr. baclageŠ pom. naknada, tak-
sa koju pla}aju brodovi da bi uplovili u luku.
bakqa, -e `, gen. mn. bakqi ‰klat. fac(u)la od
lat. faxŠ palica ~iji je vrh natopqen smolom i
zapaqen, buktiwa, zubqa.
bakqada, -e ` ‰v. bakqaŠ sve~ana ve~erwa
povorka u kojoj se nose zapaqene bakqe.
bakra~, -a~a m, mn. bakra~i, gen. mn. bakra~a
‰tur. bakrac od bakir bakarŠ bakarni kotao za ku-
vawe na otvorenoj vatri; z (ma) kakvi bakra-
~i kakve trice, koje{ta, to ne dolazi u obzir.
bakra~lija, -e ` (obi~no u mn. bakra~lije)
` ‰v. bakra~, -lijaŠ {iroki stremen, {iroka
uzengija.
baksuz, -a m, mn. baksuzi, gen. mn. baksuza ‰tur.
bahts›z, od baht sre}a, -s›z bezŠ 1. onaj koji nema
sre}e; onaj koji nekome donosi nesre}u; supr.
batlija (bahtlija). 2. v. baksuzluk. 3. u pri-
devskoj slu`bi u zna~ewu baksuzan (v.).
baksuzan, -zna, -zno ‰v. baksuzŠ 1. nesre}an,
koji nema sre}e. 2. koji donosi nesre}u.
baksuzirati
baksuzirati, baksuziram, 3. l. mn. baksuzi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. baksuzŠ a. (u)~initi da se
ne{to pokvari, da krene po zlu, doneti, dono-
siti nesre}u. b. (na)slutiti, prizvati, prizi-
vati nesre}u.
baksuzluk, -a m, mn. baksuzluci, gen. mn. bak-
suzluka ‰v. baksuz, -lukŠ nedostatak sre}e, zla
sre}a, nevoqa.
bakteriemija, -e ` ‰v. bakterija, gr~. haima
krvŠ med. prodirawe bakterija kroz krvne i
limfne sudove u krvotok.
bakterija, -e ` ‰gr~. bakterion {tapi}Š biol.
jedno}elijski mikroskopski `ivi organizam
koji se razmno`ava prostom deobom, mikrob; x
bakterijski.
bakterioza, -e ` ‰v. bakterijaŠ agr. svaka bo-
lest na biqci ~iji su izaziva~i bakterije.
bakterioliza, -e ` ‰v. bakterija, -lizaŠ hem.
rastvarawe, uni{tavawe bakterija imunim se-
rumom.
bakteriolog, -a m, mn. bakteriolozi, gen. mn.
bakteriologa ‰v. bakterija, -logŠ nau~nik,
stru~wak koji se bavi bakteriologijom.
bakteriologija, -e ` ‰v. bakterija, -logijaŠ
med. nauka o bakterijama.
bakteriolo{ki, -a, -o ‰v. bakterija, -logi-
jaŠ koji se odnosi na bakteriologiju; y bakte-
riolo{ki rat voj. projekat ratne strategije u
kojem bi se {irewem bakterijskih bolesti
uni{tavalo neprijateqsko civilno stanovni-
{tvo.
bakterioskopija, -e ` ‰v. bakterija, -skopi-
jaŠ med. mikroskopsko pregledawe (posmatra-
we) bakterija uzetih s mesta infekcije u di-
jagnosti~ke i druge svrhe; x bakterioskop-
ski.
bakteriostatik, -a m, mn. bakteriostatici,
gen. mn. bakteriostatika ‰v. bakterija, -statikŠ
med. lek koji zaustavqa razvoj i razmno`avawe
bakterija; up. antibiotik, sulfamidi).
bakterioterapija, -e ` ‰v. bakterija, tera-
pijaŠ le~ewe pomo}u bakterija.
bakteriofag, -a m mn. bakteriofazi, gen. mn.
bakteriofaga m ‰v. bakterija, -fagŠ virus koji
uni{tava bakterije, klico`der.
balada
bakteriurija, -e ` ‰v. bakterija, gr~. ouron
mokra}aŠ med. postojawe, prisustvo bakterija u
mokra}i.
baktericid, -ida m, mn. baktericidi, gen.
mn. baktericida ‰v. bakterija, -cidŠ sredstvo
koje uni{tava bakterije.
bakfi{, -a m, mn. -i ‰nem. BackfischŠ 1. zast.
pr`ena riba. 2. fig. fam. mlada devojka, {ipa-
rica.
Bakh, -a m i Bakhus, -a m v. Bahus.
bakhej, -eja m v. bahej.
bakcil nepr. v. bacil.
bak{i{, -a m, mn. bak{i{i, gen. mn. bak{i-
{a ‰tur. baksis, bahsis od pers. bak{i{Š novac koji
se daje preko utvr|ene cene kao nagrada za
trud, napojnica; poklon, nagrada za u~iwenu
uslugu; mito.
Bal, Bala m ‰hebr. Baal gospodinŠ mitol. bog
plodnosti, kraq svih bogova u mitologiji se-
mitskih naroda na Sredwem istoku.
bal1, bala m, lok. (na) balu, mn. balovi, gen
mn. balova ‰fr. bal, ital. balloŠ sve~ana igranka,
zabava sa plesom.
bal2, -a m, mn. bali ‰poreklo nejasnoŠ broj
poena koje {ahista mora da sakupi na turniri-
ma da bi osvojio odre|enu titulu.
bala, -e `, gen. mn. bala ‰fr. balle sve`awŠ 1.
sve`aw, uvezano breme, dewak (sena, drva, suk-
na i dr.). 2. jedinica za merewe razli~itih
predmeta i materijala: 1 bala hartije = 10 ri-
sa, 12 bala sukna = 32 lakta, 1 bala pamuka (u
SAD) = 226,8 kg.
balaban1, -a m ‰pers. palavunŠ pokr. kijavica,
prehlada, nazeb.
balaban2, -a m, mn. -i ‰tur. balabanŠ 1. zool.
ptica bukavac, vodeni bik, Botaurus stellaris. 2.
pokr. krupan petao; krupan, jak ~ovek. 3. zast.
dresiran medved s kojim se nekada nastupalo
po va{arima. 4. {tap kojim se udara u bubaw.
balada, -e ` ‰fr. ballade od ital. ballata pesma
uz plesŠ 1. kwi`. a. na romanskom jezi~kom pod-
ru~ju, od XI do XIII veka, pesma od jedne ili vi-
{e strofa, obi~no s refrenom. b. u XVIII veku
i u doba romantizma, lirsko-epska pesma u
kra}im stihovima, tragi~nog ili vite{kog sa-
dr`aja. 2. muz. a. vrsta vokalne ili instrumen-
185
baladi~an
talne kompozicije. b. u xezu, melodi~na pesma
laganog ritma.
baladi~an (odr. baladi~ni), baladeskan
(odr. baladeskni), baladni koji se odnosi na
baladu, koji ima karakter balade; romanti~an,
setan, sentimentalan.
balalajka, -e `, dat. balalajci, gen. mn. bala-
lajki ` ‰rus. balalaikaŠ muz. ruski narodni `i-
~ani instrument sli~an gitari, tambura u ob-
liku trougla s tri `ice.
balanitis, -a m ‰gr~. balanos `ir, glavi}, v.
-itisŠ med. povr{insko zapaqewe glavi}a pe-
nisa ili klitorisa.
balanoidan, -dna, -dno ‰gr~. balanos `irŠ
koji ima oblik `ira.
balans, -a m, mn. balansi, gen. mn. balansa ‰fr.
balanceŠ 1. ravnote`a, sklad; odr`avawe rav-
note`e, balansirawe. 2. u baletu, figura kad
telo stoji na jednoj nozi. 3. finans. poravnava-
we dugova i potra`ivawa.
balanser, -era m, mn. balanseri, gen. mn. ba-
lansera ‰v. balans, -erŠ onaj koji balansira, ko-
ji uspeva da odr`i ravnote`u u poslovawu, ko-
ji se snalazi u kriznim situacijama.
balansirati, balansiram, 3. l. mn. balansi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. balancer, v. balansŠ 1.
odr`(av)ati ravnote`u; dovesti, dovoditi u
ravnote`u, uravnote`i(va)ti. 2. biti neodlu-
~an izbegavaju}i jasno opredeqivawe za jednu
od strana.
balans-{tang(l)a, -e `, gen. mn. balans-
-{tang(l)i ‰nem. Balancierstange, {ipka za
uravnote`avawe, modifikovano pod uticajem
fr. balance f.Š automeh. {ipka za uravnote`ava-
we, deo upravqa~kog mehanizma.
balast, -a m, mn. balasti, gen. mn. balasta ‰nem.
BallastŠ 1. teret (obi~no kamewe, pesak i sl.)
koji se stavqa u brod, avion, balon da se odr`i
stabilnost. 2. fig. suvi{an, nekoristan teret,
optere}ewe, smetwa, breme.
balatura, -e ` ‰srlat. ballatoriumŠ pokr. 1. ga-
lerija, veranda, trem (u ku}i ili crkvi). 2.
stepenice na spoqa{wem zidu koje vode iz
dvori{ta do sprata ku}e.
balboa, -e `, gen. mn. balboa ‰prema {pan-
skom osvaja~u Vasku Nuwezu de BalboiŠ nov~a-
na jedinica u Panami.
186
balzam
baldahin, -ina m, mn. baldahini, gen. mn. bal-
dahina ‰ital. baldacchino tkanina iz BagdadaŠ 1.
krov, nadstre{nica od tkanine nad prestolom,
oltarom, krevetom i sl. 2. skupocena tkanina
razapeta na ~etiri motke koja se nosi na liti-
jama, u procesijama, nebo. 3. arhit. mali krov u
obliku kvadrata na konzolama ili stubovima
(u crkvi).
baldisati, -i{em svr{. ‰tur. bajylmakŠ pokr.
iznemo}i, posustati, klonuti; izgubiti svest,
onesvestiti se.
balduza, -e `, gen. mn. balduza ` ‰tur. bald›zŠ
pokr. svastika.
balenologija, -e ` ‰lat. bal(l)ena kit, v. -lo-
gijaŠ nauka o kitovima.
balenoptera, -e ` ‰lat. bal(l)ena kit, gr~. pte-
ron krilo, peroŠ zool. kit sa jednim le|nim pe-
rajem.
balerina, -e ` ‰ital. ballerina prema ballare
plesatiŠ baletska igra~ica, plesa~ica.
balet, -a i balet, -eta m ‰fr. ballet od ital.
balletto, dem. od ballo, v. balŠ 1. a. scensko, pozo-
ri{no plesno delo uz muziku u kojem se pokre-
tima tela i ritmi~kim koracima do~arava od-
re|ena dramska radwa i prenosi umetni~ka za-
misao. b. vrsta takvog plesa (klasi~ni ‹, mo-
derni ‹). 2. pozori{na trupa, plesni ansambl
koji izvodi balet. x baletski i baletski, ba-
letni i baletni.
baletan, -ana m, mn. baletani, gen. mn. baleta-
na ‰v. baletŠ baletski igra~, mu{karac koji
igra balet.
baletanka, -e `, gen. mn. baletanki ‰v. baletŠ
1. posebna obu}a za plesawe klasi~nog baleta.
2. laka `enska cipela, sli~na obu}i balerina.
balet-majstor, -a m ‰nem. Ballettmeister, v.
balet, majstorŠ vo|a baleta, koreograf; prvi
igra~ u baletu.
baletoman, -a m ‰v. balet, -manŠ strastveni
qubiteq baleta.
balza v. balsa.
balzam, -a m, mn. balzami, gen. mn. balzama m
(i balsam) ‰lat. balsamum od gr~. balsamonŠ mi-
ri{qava smesa biqnih smola i eteri~nih uqa
koja se koristi u medicini kao melem i u ko-
zmeti~ke svrhe; melem uop{te; fig. lek, uteha,
balzaminka
spokojstvo. x balzamov, balzamni, balzam-
ski, balzami~an (odr. balzami~ni).
balzaminka, -e `, dat. -ki ‰nlat. balsaminaŠ
bot. vrsta jednogodi{we ukrasne biqke, Impa-
tiens balsamina, koja raste u vla`nim oblasti-
ma, poznata kao œlepi ~ovekŒ ili nedirak.
balzamirati = balzamovati (v.).
balzamovati, -ujem (i balsamovati, -ujem)
= balzamirati, balzamiram, 3. l. mn. balzami-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. balzamŠ naro~itim po-
stupkom i naro~itim sredstvima (za){tititi
le{ od raspadawa.
baliza`a, -e ` ‰fr. balisage prema balise
plovak, orijentirŠ pom. na~in ozna~avawa plo-
vidbenog puta, opasnosti i ta~aka va`nih za
orijentaciju pomo}u opti~kih oznaka.
balizam, -zma m ‰gr~. ballismosŠ med. 1. izne-
nadan, sna`an trzaj jednog ili oba ekstremite-
ta, naj~e{}e na istoj strani tela, koji mo`e
bolesnika oboriti na pod. 2. bolesna, histe-
ri~na `eqa za plesawem.
balija, -e m, gen. mn. balija m ‰ar. bali stari-
naŠ 1. a. prost, neobrazovan, primitivan mu-
slimanski seqak. b. neotesan ~ovek, prostak.
2. pogrdan naziv za muslimana koji `ivi u Bo-
sni i Hercegovini. x balijski.
balijati, -am nesvr{. ‰v. balijaŠ pona{ati
se neotesano, prosta~ki.
Balila, -e ` ‰ital. Balilla prema de~aku Ba-
lili koji je 1746. godine u~estvovao u ustanku
\enovqana protiv AustrijeŠ ist. fa{isti~ka
poluvojni~ka organizacija u Italiji za de~ake
od 11 do 14 godina.
balinku{a, -e ` ‰v. balijaŠ pej. `ena balija
(v.).
balirati, baliram, 3. l. mn. baliraju svr{. i
nesvr{. ‰v. balaŠ vez(iv)ati u balu.
balisa`a, -e ` v. baliza`a.
balist(a), -e, mn. -i ‰prema alb. Balli Kombe-
tarŠ pripadnik {iptarske fa{isti~ke organi-
zacije, albanski fa{ist.
balista, -e ` ‰lat. ballista od gr~. ballistraŠ voj.
ist. vrsta oru`ja, sprava za bacawe kamewa kod
starih Rimqana.
balistika, -e `, dat. balistici ‰gr~. ballisti-
kos prema ballein bacatiŠ fiz. nauka o kretawu
balkanizovati
projektila odnosno zrna izba~enog iz vatre-
nog oru`ja.
balisti~ar, -a m ‰ v. balistikaŠ onaj koji se
bavi balistikom.
balisti~ki1, -a, -o ‰gr~. ballistikosŠ koji se
odnosi na balistiku; y balisti~ka linija
fiz. voj. linija, putawa zrna od mesta izbaciva-
wa do mesta pada; balisti~ka raketa voj. rake-
ta ve}eg dometa koja mo`e biti dirigovana u
po~etku, ali je kasnije u slobodnom padu.
balisti~ki2 ‰v. balistaŠ koji se odnosi na
baliste; y balisti~ka organizacija ist. alban-
ska fa{isti~ka organizacija Balli Kombetar ko-
ja je za vreme Drugog svetskog rata delovala na
Kosovu i u Albaniji poma`u}i okupatore.
balistogram, -a m ‰v. balistika, -gramŠ sni-
mak napravqen pomo}u balistoskopa.
balistoskop, -a m ‰v. balistika, -skopŠ u
sudskoj medicini: sprava pomo}u koje se utvr-
|uje, identifikuje oru`je iz kojeg je ispaqeno
odre|eno zrno.
balistoskopija, -e ` ‰v. balistika, -skopijaŠ
identifikacija oru`ja pomo}u balistoskopa.
balistofobija, -e ` ‰v. balistika, v. fobi-
jaŠ med. patolo{ki strah od pu{~anog zrna,
projektila.
balkanizam, -zma m ‰Balkan, v. -izamŠ 1. ka-
rakteristi~na osobina Balkanaca, postupci
svojstveni Balkancima, na~in `ivota naroda
koji `ive na Balkanu; fig. nedovoqna kulturna
i civilizacijska razvijenost. 2. lingv. izraz
ili jezi~ka osobina karakteristi~na za vi{e
balkanskih jezika, bez obzira na postojawe ili
nepostojawe genetske srodnosti me|u wima.
balkanizacija, -e ` ‰Balkan, v. -izacijaŠ 1.
proces nametawa i prihvatawa balkanskog na-
~ina `ivota. 2. pol. rascepkanost, podeqenost
me|u narodima i dr`avama jednog regiona, uz
stvarawe sukoba i zategnutih odnosa koje ve-
like sile potpoma`u.
balkanizirati v. balkanizovati.
balkanizovati, -zujem (i balkanizirati,
-iziram, 3. l. mn. balkaniziraju) svr{. i nesvr{.
‰Balkan, v. -izovatiŠ 1. sprovesti, sprovoditi
balkanizaciju (1). 2. pol. u stranoj politi~koj
literaturi: (po)deliti neki region na vi{e
novih malih dr`ava. y balkanizovati se,
187
balkanijada
balkanizirati se biti zahva}en balkaniza-
cijom.
balkanijada, -e ` ‰BalkanŠ takmi~ewe
predstavnika balkanskih zemaqa u sportskim
ili nau~nim disciplinama.
balkanistika, -e `, dat. balkanistici ‰Bal-
kanŠ nauka koja se bavi prou~avawem `ivota,
jezika, kulture, istorije balkanskih naroda
kao specifi~ne istorijsko-kulturne celine,
balkanologija.
balkanologija, -e ` ‰Balkan, v. -logijaŠ v.
balkanistika.
balkon, -ona m, mn. balkoni, gen. mn. balkona
‰ital. balconeŠ isturena i ogra|ena mawa terasa
na nekom od spratova ku}e povezana vratima s
unutra{wim prostorijama. 2. galerija (v.) u
pozori{noj ili bioskopskoj sali.
balneo- ‰lat. balneum od gr~. balneion kupa-
we, kupatiloŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje
da se re~ odnosi na kupawe, kupali{ta ili le-
kovite vode.
balneogeografija, -e ` ‰v. balneo-, geogra-
fijaŠ nauka o geografskom razme{taju bawa i
uticaju prirodnih i dru{tvenih uslova na
wihov razvoj.
balneografija, -e ` ‰v. balneo-, -grafijaŠ
nau~ni opis bawa.
balneolog, -a m mn. balneolozi, gen. mn. bal-
neologa ‰v. balneo-, v. -logŠ nau~nik, stru~wak
koji se bavi balneologijom.
balneologija, -e ` ‰v. balneo-, -logijaŠ med.
nauka koja se bavi prou~avawem lekovitosti i
delovawa bawa i bawskih voda; x balneolo-
{ki.
balneoterapija, -e ` ‰v. balneo-, terapijaŠ
med. terapija koja se obavqa u kadi ili u baze-
nu; bawsko le~ewe.
balneotehnika, -e ` dat. balneotehnici ‰v.
balneo-, tehnikaŠ bawsko gra|evinarstvo, ume-
}e gra|ewa i ure|ewa bawskih le~ili{ta. x
balneotehni~ki.
balon, -ona m, mn. baloni, gen. mn. balona ‰fr.
ballon od severnoital. ballone, ital. pallone, pre-
ma palla loptaŠ 1. a. {upqe telo obi~no lopta-
stog oblika na~iweno od lake materije koje se
ispuwava gasom lak{im od vazduha da bi se po-
diglo u vazduh i slu`ilo za letewe. b. de~ja
188
baltoslovenski
igra~ka napravqena po uzoru na takvo telo. v.
mehur (od sapunice). 2. ve}a boca okruglastog
oblika, spoqa ~esto opletena pru}em. 3. med.
lopta, kru{ka od gume ili svile kao deo pri-
bora za poro|aj. 4. sp. a. vrsta jedra. b. `arg. vi-
soko naba~ena lopta (u fudbalu, tenisu, sto-
nom tenisu i dr.). 5. u atributskoj slu`bi u
zna~ewu: koji slu`i za izradu balona (1), ne-
promo~ive ode}e i sl., koji je napravqen od ta-
kve materije (‹ svila, ‹ mantil). x balonski.
balota, -e ` ‰venec. balota, ital. pallotta od
palla kuglaŠ 1. kuglica, lopta, grudva; glasa~ka
kuglica. 2. pu{~ano ili topovsko zrno.
balota`a, -e ` ‰fr. ballottage od stfr. ballot-
te, v. balotaŠ pol. glasawe putem ubacivawa ku-
glice u glasa~ku kutiju; ponovno glasawe kada
nijedan kandidat nema potrebnu ve}inu tako
da u drugi krug glasawa idu samo dva kandida-
ta koja su u prvom krugu dobila najve}i broj
glasova.
balsa, -e `, gen. mn. balsa i balsi ‰{p. balsaŠ
veoma lako drvo iz Ju`ne Amerike, koristi se
kao gra|a za izradu avionskih modela i pojasa
za spasavawe.
balsam, balsamovati itd. v. balzam, bal-
zamovati itd.
balski, -a, -o ‰v. bal1Š koji slu`i za bal, ko-
ji je namewen balovima: balska haqina, balska
dvorana i sl.
balta, -e i balta, -e `, gen. mn. balti i balti
‰tur. baltaŠ zast. sekira, naro~ito kao vrsta
hladnog oru`ja.
balti~ki, -a, -o ‰Balti, grupa indoevrop-
skih narodaŠ koji se odnosi na Baltik, Bal-
ti~ko more. y balti~ki jezici lingv. ogranak
indoevropske porodice jezika kojem pripadaju
litvanski, letonski i staropruski.
baltoslavistika, -e `, dat. baltoslavisti-
ci ‰v. balti~ki, slavistikaŠ nauka koja prou~a-
va veze izme|u balti~kih i slovenskih jezika i
izme|u nekada{wih Balta i Slovena; x balto-
slavisti~ki.
baltoslovenski, -a, -o ‰v. balti~kiŠ koji se
odnosi na zajednicu balti~kih i slovenskih
jezika, koji je zajedni~ki balti~kim i sloven-
skim narodima.
balugxija
balugxija, -e m ‰tur. bal›kc›Š ribar, ribolo-
vac; x balugxijski.
baluk1, -a m, mn. baluci, gen. mn. baluka ‰tur.
bal›k ribaŠ 1. zast. riba. 2. vrsta veza, {are; vu-
nena tkanina naro~ite vrste tkawa koju devoj-
ke spremaju za miraz. 3. v. balukot.
baluk2, -a m, mn. baluci, gen. mn. baluka ‰pers.
balukiŠ pom. vrsta otvorenog ~amca na vesla (za
{est vesla~a koji veslaju stoje}i) za prevoz
qudi i robe (zadr`ao se oko Istanbula).
balukot, -a m ‰tur. bal›k riba, ot trava,
otrovŠ plod indijske biqke, Anamirta cocculus,
koji se koristi kao sredstvo za trovawe riba.
balukotan, -tna, -tno ‰v. balukotŠ neispa-
van posle pijanke.
balun, -una m, mn. baluni, gen. mn. baluna
‰venec. balon, ital. pallone od palla kugla, v. ba-
lonŠ pokr. 1. lopta; fudbalska lopta. 2. balon.
balustar, tra = baluster, -era m, mn. balu-
stri i balusteri ‰fr. balustre od ital. balaustro
od gr~. balaustion cvet divqeg naraŠ arhit. ele-
ment balustrade, vrsta potpornog ukrasnog
stubi}a u arhitekturi renesanse i baroka.
baluster = balustar (v.).
balustrada, -e ` ‰fr. balustrade, ital. balau-
strata, v. balustarŠ arhit. ograda od balustara,
stubi}a na balkonu, stepenicama i sl.
bal~ak, -a m, mn. bal~aci, gen. mn. bal~aka
‰tur. balcakŠ dr`ak, dr{ka od sabqe, jatagana,
ma~a, kopqa, buzdovana, gusala.
baqemez, -a m ‰tur. balyemezŠ 1. ist. voj. veli-
ki starinski top. 2. fig. visok, razvijen, kru-
pan ~ovek.
bambadava pril. ‰tur. bam sasvim, potpuno,
v. badavaŠ 1. sasvim uzalud, niza{ta. 2. potpu-
no besplatno; up. badava.
bamba{ka pril. ‰tur. bam sasvim, potpuno,
v. ba{kaŠ sasvim posebno, mimo svih ostalih.
bambino, -a m, mn. bambini ‰ital. bambinoŠ 1.
de~ak; dete. 2. u italijanskoj umetnosti: Isus
prikazan kao dete.
bambula, -e ` ‰fr. bamboula iz bantu jezikaŠ
1. crna~ki bubaw u Zapadnoj Africi. 2. ples
koji se ple{e uz pratwu tog bubwa.
bambus, -a m ‰nem. Bambus od mal. bambuŠ 1.
bot. vrsta tropske trske, Bambusa arundinacea.
2. sirovina koja se dobija od te biqke, bambu-
banauzija
sovo drvo, bambusovina, koristi se za izradu
name{taja, kao gra|evinski materijal, za pro-
izvodwu finog papira itd.
bambusov, -a, -o ‰v. bambusŠ koji se sastoji
ili je na~iwen od bambusa: bambusova trska,
bambusov {tap.
bamija, -e (i bamja, -e, bamwa, -e) ` ‰tur.
bamyaŠ bot. pokr. jednogodi{wa zeqasta biqka s
jestivim mahunastim plodovima, Hibiscus escu-
lentus; jelo spravqeno od plodova te biqke.
banak, -nka m, mn. banci, gen. mn. banaka ‰nem.
BankŠ pokr. zast. 1. ogwi{te. 2. ozidano uzvi{e-
we oko pe}i u vidu klupe. 3. nagrnuta zemqa
izme|u redova loze u vinogradu. 4. sloj kame-
wa; nasip od kamena.
banak, -nka m, mn. banci, gen. mn. banaka ‰ital.
bancoŠ pokr. zast. 1. klupa. 2. a. tezga (u radioni-
ci). b. {ank (u kafani).
banalan, -lna, -lno (uob. i banalan) ‰fr. ba-
nalŠ obi~an, otrcan, bezvredan; prosta~ki, ne-
ukusan.
banalizovati, -zujem (uob. i banalizova-
ti, -ujem) (banalizirati, banaliziram, 3. l.
mn. banaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. banalanŠ
(u)~initi banalnim. y banalizovati se (ba-
nalizirati se) posta(ja)ti banalan.
banalnost, -i ` ‰v. banalanŠ 1. osobina ono-
ga {to je banalno. 2. ono {to je banalno, banal-
na stvar, banalni ~in i sl.
banana, -e ` ‰{p. banana, preko port. od nekog
afri~kog jezikaŠ 1. bot. tropsko drvo sli~no
palmi, Musa paradisiaca, ~iji je plod jestiv i
vrlo ukusan; plod te biqke. 2. sp. `arg. u ko{ar-
ci blokada {uta protivni~kog igra~a visokim
skokom i ispru`enom rukom, rampa. 3. elektr.
mali jednopolni utika~. y banana-dr`ava,
banana-republika pol. mala, nestabilna ze-
mqa u kojoj vlada bezakowe, podlo`na velikim
silama od kojih je ekonomski zavisna.
bananizacija, -e ` ‰v. bananaŠ pol. stvarawe
banana-republike, pot~iwavawe male dr`ave
nekoj velikoj sili.
banauzija, -e ` ‰gr~. banausia od banausos za-
natlijaŠ zanatlijsko, rutinsko bavqewe nau-
kom ili umetno{}u bez qubavi i razumevawa;
filistarstvo (v.).
189
bang
bang uzv. ‰engl. bangŠ uzvik za podra`avawe
pucwa, praska, udarca i sl.
bangav ‰od baga (v.), sa umetnutim nŠ koji
ima debela, nate~ena stopala i noge usled ~ega
te{ko hoda; hrom, {epav.
bangavko, bangavka m ‰v. bangavŠ bangav ~o-
vek.
bangavost, -osti ` ‰v. bangavŠ osobina, sta-
we onoga koji je bangav.
bangav~e, -eta s ‰v. bangavŠ bangavo dete.
bangati, -am nesvr{. ‰v. bangavŠ hramati, {e-
pati.
banda1, -e `, gen. mn. bandi ‰fr. bande, ital.
banda od stvnem. bandwa barjakŠ 1. a. grupa raz-
bojnika, lopovska, razbojni~ka dru`ina; r|ava
dru`ina; fig. grupa lica s istom osobinom,
porokom, manom. b. fig. ve}i broj, grupa. 2.
`arg. pojedinac iz takve grupe, bandit, lopov,
razbojnik. 3. grupa svira~a; vojna muzika, voj-
ni orkestar.
banda2, -e `, gen. mn. bandi ‰ital. bandaŠ pokr.
strana, kraj: na ovu bandu, na drugu bandu na ovu
stranu, na drugu stranu.
banda` v. banda`a.
banda`a, -e ` ‰fr. bandageŠ 1. a. med. utega,
zavoj na ve}oj rani, prelomu kosti i sl. b. utega
kod ma~evalaca i boksera. 2. obru~, okov na
to~ku.
banda`irati, banda`iram, 3. l. mn. banda-
`iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. bandager, v. banda`aŠ
1. staviti, stavqati banda`u, zavoj, utegu na
ranu, prelom, previ(ja)ti ranu. 2. staviti, sta-
vqati okov na to~ak.
banda`ni, -a, -o ‰v. banda`aŠ koji se odnosi
na banda`u: ‹ materijal.
bandera, -e ` ‰ital. bandiera zastavaŠ 1. visok
drveni ili gvozdeni stub za koji su vezane `i-
ce, telegrafski, telefonski stub; stub na kome
je uli~na svetiqka. 2. v. bandijera.
banderijum, -a (i banderij, -a) m ‰lat. ban-
deriumŠ vojni~ka zastava nekada{wih plemi-
}a, feudalaca; odred vojske koji se bori pod
tom zastavom.
banderiqa, -e ` ‰{p. banderilla zastavicaŠ
kratko kopqe sa zastavicom koje se upotrebqa-
va u borbi s bikovima.
190
banzaj
banderiqero, -a m, mn. banderiqerosi ‰{p.
banderillero, v. banderiqaŠ toreador ~iji je za-
datak da razdra`i bika zabadaju}i mu banderi-
qu u vrat.
banderola, -e ` ‰fr. banderole, ital. banderu-
olaŠ 1. papirna traka, uzani omota~ (na kutiji
cigareta, boci pi}a i sl., kao znak pla}ene tak-
se). 2. {arena vrpca kao ukras na trubi ili
bubwu. 3. zastavica. 4. lik. traka s natpisom
koji ozna~ava osobu ili prizor na slici.
bandijera, -e i bandijera, -e ` ‰ital. bandie-
ra zastava, stub na koji se ve{a zastavaŠ pokr. za-
stava.
bandist(a), -e m, mn. bandisti ‰ital. bandista,
bandaŠ ~lan muzi~ke bande, vojnog orkestra,
v.
muzikant.
bandit, -ita m, mn. banditi, gen. mn. bandita
‰ital. bandito prognan, proka`enŠ 1. razbojnik,
lopov, otima~; zlo~inac. 2. pogrdni naziv za
pripadnika neprijateqske vojske, odreda; x
banditski.
banditizam, -zma m ‰fr. banditisme, v. ban-
ditŠ razbojni{tvo, vr{ewe zlo~ina~kih dela.
bandola, -e ` = bandolon, -ona m, mn. bando-
loni, gen. mn. bandolona ‰{p. bandola, augmenta-
tiv bandolonŠ muz. `i~ani muzi~ki instrument
sli~an gitari, sa 4 do 10 `ica, karakteristi-
~an za Severnu Ameriku i Meksiko; up. mando-
ra, mandola.
bandoneon, -a m ‰prema pronalaza~u H. Ban-
du (Band), up. akordeonŠ muz. ~etvorougaona
harmonika za razvla~ewe sa ve}im brojem to-
nova nego akordeon (v.).
bandura, -e ` ‰ukr. banduraŠ muz. ukrajinski
i poqski `i~ani muzi~ki instrument sli~an
balalajci.
bandura{, -a{a m, mn. bandura{i, gen. mn.
bandura{a ‰v. banduraŠ svira~ na banduri.
baner, -a m ‰engl. bannerŠ ra~. deo stranice na
Internetu kojim se reklamira neki drugi sajt
na Internetu i preko koga se klikom taj sajt
mo`e u~itati.
banzaj uzv. ‰jap. banzai doslovno: dabogda `i-
veo deset hiqada godina!Š `iveo! ura! (izgova-
ra se sna`no u ratu i karateu, kao izraz odu{e-
vqewa i `eqe za pobedom).
bank
bank, -a m, mn. bankovi m ‰ital. banco, fr. ban-
queŠ ulo`eni novac svih igra~a u kartawu,
kockawu. y va bank ‰fr. va banqueŠ na sve: naja-
va u hazardnoj igri da se ula`e iznos jednak
celom banku, da se igra za sve; igrati va bank
staviti sve na kocku, igrati na sve ili ni{ta,
rizikovati.
banka, -e `, dat. banci, gen. mn. banaka ` ‰ital.
banca tezga, sto mewa~a novca, od stvnem. bankŠ
1. nov~ani zavod, ustanova koja posluje s nov-
cem, u koju se ula`e novac radi {tedwe, koja
daje zajmove uz kamatu, kupuje i prodaje hartije
od vrednosti i dr.; zgrada, prostorije u kojima
je sme{tena takva ustanova. 2. `arg. nov~anica
ili metalni novac od deset dinara. 3. v. bank.
4. mesto gde se ne{to ~uva, spremi{te ( ‹ krvi,
‹ podataka). x bankovni.
bankar, -ara m, mn. bankari, gen. mn. bankara
‰v. bankaŠ 1. vlasnik ili suvlasnik banke (1);
osoba koja se bavi nov~anim poslovima. 2. u
kockawu, kartawu: onaj koji dr`i banku (3),
bank. x bankarev i bankarov, bankarski.
bankarac, -rca m, mn. bankarci, gen. mn. ban-
karaca ‰v. bankaŠ radnik u banci, bankarski ~i-
novnik.
bankarstvo, -a s ‰v. bankaŠ 1. bankarski po-
slovi, poslovawe banaka. 2. deo ekonomije koji
prou~ava banke; bankarsko poslovawe.
banket, -a m = banketa, -e `, gen. mn. banketa
‰fr. banquetteŠ 1. voj. uzvi{ewe, stepenik u
streqa~kom zaklonu, rovu na kome stoji stre-
lac prilikom osmatrawa i ga|awa. 2. na ko-
wi~kim takmi~ewima: prepona od zemqe koju
kow treba da presko~i. 3. redovi slo`ene ci-
gle pripremqene za pe~ewe; gomila, hrpa (ro-
be ili kakvih predmeta).
banket, -eta m, mn. banketi, gen. mn. banketa
‰nem. Bankett od fr. banquetŠ sve~ani obed (ru-
~ak ili ve~era), gozba prire|ena u ne~iju ~ast
ili povodom kakve proslave.
banketa = banket (v.).
bankiza, -e ` ‰fr. banquiseŠ velika, debela,
neprobojna santa leda u polarnoj oblasti, le-
deno poqe, ve~iti led.
bankina, -e ` ‰ital. banchinaŠ 1. pro{irewe,
uzvi{ewe pored puta koje oivi~ava kolovoz i
{titi ga od odrowavawa; nasip.
bantam
banknota, -e i banknota, -e ` ‰nem. Bankno-
te, engl. bank noteŠ papirni novac, nov~anica.
bankokrat(a), -e m, mn. bankokrati ‰v. banka,
gr~.kratos vlastŠ 1. onaj koji poseduje veliki
kapital, krupni kapitalista. 2. pristalica
bankokratije.
bankokratija, -e ` ‰v. bankokratŠ uticaj ba-
naka na dr`avne poslove; vladavina velikih
nov~anih zavoda i wihovih vlasnika, pred-
stavnika.
bankokratski, -a, -o ‰v. bankokratŠ koji se
odnosi na bankokrate ili bankokratiju.
bankomat, -ata m, mn. bankomati, gen. mn. ban-
komata ‰v. banka, (auto)matŠ ma{ina, automat
obi~no postavqen u zidu sa spoqa{we strane
banke, za podizawe gotovog novca s bankovnog
ra~una pomo}u elektronske kartice.
bankrot, -a m, mn. -i ‰nem. Bankrott od ital.
bancarotta, od banca rotta slomqena tezga: me-
wa~ima koji bi ostali bez novca razbijali su
tezge, v. bankaŠ 1. v. bankrotstvo. 2. onaj koji je
bankrotirao, propao; bankrotirani posloda-
vac; (u govoru) bankroter. x bankrotski.
bankroter, -era m, mn. bankroteri, gen. mn.
bankrotera (`. bankroterka, -e, dat. bankro-
terki) ‰v. bankrotŠ onaj koji je potro{io sav
novac, koji je ostao bez prebijene pare.
bankrotirati, -krotiram, 3. l. mn. bankro-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bankrottieren, v. ban-
krotŠ 1. pasti, padati pod ste~aj, posta(ja)ti
nesposoban za izvr{avawe svojih nov~anih
obaveza. 2. potpuno propasti, propadati.
bankrotstvo, -a s ‰v. bankrotŠ stawe, situa-
cija onoga koji je bankrotirao; finansijska
propast nekog preduze}a, trgovine; ekonomski
krah.
bansek, -a m, mn. banseci, gen. mn. banseka (i
banseg, -a, mn. bansezi) m ‰nem. BandsageŠ ma-
{inska testera u obliku duga~ke trake, traka-
sta testera.
bantam, -a m ‰prema indone`anskoj pokra-
jini i gradu Bantamu iz kojeg su se izvozili
pili}iŠ vrsta veoma sitne koko{i; ratoboran
petli}. y bantam-kategorija sp. kategorija
boksera ~ija se te`ina kre}e izme|u 50,80 kg i
53,52 kg.
191
banteng
banteng, -a m, mn. bantenzi, gen. mn. bantenga
‰mal. bantengŠ zool. vrsta indijskog goveda.
bantustan, -a i bantustan, -ana m ‰ju`no-
afri~ki engl. prema Hindustan i sl.Š 1. rezervat
za domoroda~ko crna~ko stanovni{tvo u Ju-
`noafri~koj Republici za vreme aparthejda.
2. izolovan prostor, region i sl. koji sa spoq-
nim svetom nema mnogo dodira. 3. ekonomski i
politi~ki slaba dr`ava, prividno nezavisna,
~iju unutra{wu i spoqnu politiku odre|uju
velike sile.
banxi, -ija m, mn. banxiji, gen. mn. banxija
‰novozelandsko engl. bungeeŠ u`e s kukama na oba
kraja koje slu`i za pri~vr{}ivawe (npr. tere-
ta na vozilu).
banxi-xamping, -a m ‰v. banxi, engl. jumping
skakaweŠ sp. vrsta ekstremnog sporta, skakawe
s velike visine pomo}u duga~kog elasti~nog
u`eta koje je pri~vr{}eno za noge i koje povu-
~e nazad skaka~a pre nego {to udari u zemqu
ili vodu.
banxo v. benxo.
bawa, -e `, gen. mn. bawa ‰klat. balnea, ital.
bagno kupaweŠ 1. a. kupali{te i le~ili{te na
mineralnim izvorima, prirodno le~ili{te.
b. izvor tople vode. 2. a. javno kupatilo; up.
amam. b. kupatilo u stanu. 3. kupawe, prawe u
toploj vodi, bawawe. x bawski.
bawati, -am nesvr{. ‰v. bawaŠ 1. kupati (se),
obi~no u toploj vodi; prati, kvasiti. 2. bawa-
ti se kupati se, obi~no u toploj vodi.
baobab, -a m, mn. -i ‰fr. baobab iz nekog
afri~kog jezikaŠ bot. vrsta tropskog afri~kog
drveta iz porodice dudova, Adansonia digitata,
velikog stabla (mo`e dosti}i 9 m u pre~niku
i 18 m u visinu) s jestivim plodovima.
baptizam, -zma m ‰gr~. baptismos kr{teweŠ
rel. hri{}ansko protestantsko u~ewe po kome
treba krstiti samo odrasle vernike i to pot-
punim urawawem u vodu.
baptist(a), -e m, mn. baptisti (`. baptist-
kiwa, -e) ‰lat. baptista od gr~. baptistesŠ rel. pri-
padnik hri{}anske protestantske vere koja
propoveda dobrovoqno kr{tavawe samo odra-
slih osoba.
baptisterijum, -a (i baptisterij, -a) m
‰lat. baptisterium od gr~. baptisterionŠ krstioni-
192
bara`ni
ca, kapela pored crkve ili deo crkve u kome se
obavqa kr{tewe.
baptisti~ki, -a, -o ‰v. baptistaŠ koji se od-
nosi na baptizam ili baptiste.
bar1, -a m, lok. (u) baru, mn. barovi, gen. mn. ba-
rova ‰engl. barŠ 1. no}ni zabavni lokal sa muzi-
kom ili programom. 2. gostionica, kafana u
kojoj se pije za {ankom stoje}i; bife. 3. deo na-
me{taja obi~no s policama u staklu i ogleda-
lima u kojem se dr`e fla{e sa pi}em, ku}ni
bife. 4. {ank (v.). y bar-dama barska dama, v.
barski.
bar2, -a m, mn. bari ‰gr~. baros te`inaŠ fiz. je-
dinica za merewe atmosferskog pritiska.
-bara ‰gr~. baros te`ina, pritisakŠ kao dru-
gi deo re~i upu}uje na pritisak (izobara).
baraba, -e m, gen. mn. baraba ‰prema imenu
razbojnika Barabe (Varave), koji je trebalo da
bude raspet pored Hrista, Mat. 27:15–26Š
prost ~ovek, grubijan; propalica, skitnica;
probisvet, nitkov. x barapski.
baraban, -ana m, mn. barabani, gen. mn. bara-
bana ‰v. barabaŠ 1. lupwava koju katoli~ki ver-
nici izvode na Veliki petak kad se spomene
ime biblijskog razbojnika Barabe. 2. fig. ru-
svaj, tu~a.
barabar pril. ‰tur. beraber od pers. beraber
prsa u prsaŠ jednako, na ravnoj nozi; naporedo,
uporedo; zajedno.
barabariti, barabarim nesvr{. ‰v. barabarŠ
1. izjedna~avati, poistove}ivati, stavqati u
isti red. 2. odr`avati ravnote`u. 3. barabari-
ti se meriti se, porediti se, izjedna~avati se.
barabiti (se), -im (se) nesvr{.‰v. barabaŠ
`iveti kao baraba, skitati se.
bara`, -a`a m, mn. bara`i, gen. mn. bara`a =
bara`a, -e ` ‰fr. barrageŠ 1. prepreka; brana,
ustava. 2. voj. sistem prepreka za spre~avawe
prodora neprijateqske vojske, mornarice ili
avijacije u odre|ena podru~ja. 3. sp. naknadno
odigravawe utakmica za one ekipe koje su u
predtakmi~ewu postigle jednak broj bodova a
nisu uspele direktno da se kvalifikuju.
bara`a = bara` (v.).
bara`ni, -a, -o ‰v. bara`Š koji se odnosi na
bara`(u). y bara`na vatra voj. zapre~na arti-
barak
qerijska vatra kojom se spre~ava pribli`ava-
we i napad neprijateqskih aviona.
barak, -a m, mn. baraci, gen. mn. baraka ‰tur.
barakŠ 1. fig. pej. patuqak, kepec, nakaza. 2. vr-
sta vunenog zastora. 3. (kao prid. indekl.) ko-
smat, rutav, dlakav; koji ima dugu grivu (o ko-
wu); kudrav, ~upav (o psu).
baraka, -e `, dat. baraci, gen. mn. baraka ` ‰fr.
baraque, nem. Baracke od {p. barraca kolibaŠ 1.
jednostavna ku}a od dasaka, naj~e{}e za pri-
vremene potrebe (sme{tawe trupa, zarobqeni-
ka, bolesnika, na gradili{tima i dr.), da{~a-
ra. 2. mala prodavnica pi}a, hrane i sitnih
potreba obi~no pri kasarnama.
barakan, -ana m, mn. barakani, gen. mn. bara-
kana ‰ital. barracano od ar. barakanŠ vrsta gusto
tkane, te{ke vunene tkanine; pokriva~ od ta-
kve tkanine; {iroki arabqanski ogrta~ od ta-
kve tkanine.
barakuda, -e ` ‰{p. barracuda iz nekog ka-
ripskog jezikaŠ zool. vrsta ribe grabqivice iz
porodice morskih {tuka, Sphyraena barracu-
da, `ivi u tropskim morima.
baranda, -e `, gen. mn. barandi ‰{p. barrandaŠ
ograda u areni u kojoj se odr`avaju borbe s bi-
kovima.
baratati, -am nesvr{. ‰ital. barattare trampi-
ti se, trgovatiŠ 1. rukovati, upravqati, slu-
`iti se (~ime); raditi, poslovati (sa ~im). 2.
preturati, tra`iti, ~eprkati (po ~emu). 3.
imati posla, petqati, {urovati s kim.
baraterija, -e ` ‰fr. baraterie prevaraŠ pom.
propust, {teta, svaka nepo{tena i protivza-
konita radwa koju kapetan ili brodska posada
namerno pri~ine brodu ili teretu.
barba, -e m, gen. mn. barbi ‰venec. barba, ital.
barba bradaŠ pokr. fam. (u Dalmaciji, primorju)
naziv i re~ kojom se oslovqava: a. stric, ujak; b.
stariji ~ovek, ~ika, ~i~a; v. kapetan na brodu.
barbakan, -ana, mn. barbakani, gen. mn. bar-
bakana m = barbakana, -e `, gen. mn. barbakana
‰ital. barbacane, mo`da iz ar.Š 1. voj. ist. spoqa-
{wi zid utvr|ewa s pu{karnicama, osma-
tra~nicama, bedem; grudobran ispred utvr|e-
wa. 2. uzak otvor u zidu terase za odvo|ewe vo-
de ili propu{tawe svetlosti.
barbakana = barbakan (v.).
bardak
barbekju, -a m ‰engl. barbecue od {p. barba-
coaŠ kulin. 1. a. meso ispe~eno na ro{tiqu pod
vedrim nebom. b. dru{tveno okupqawe, zabava
na kojoj se ovo meso pe~e i jede. 2. metalna na-
prava, ro{tiq na kojem se pe~e meso pod ve-
drim nebom.
barbika, -e `, dat. barbiki, gen. mn. barbika
‰engl. Barbie, prema }erki Rut Hendler (Han-
dler), kreatorke lutkeŠ 1. popularna lutka koja
ima oblik i izgled savremene mlade devojke,
duga~ke, obi~no plave kose, opremqena moder-
nom garderobom, obu}om, nakitom i dr. 2. fig.
{aq. ka}iperka, plavu{a lutkastog izgleda.
barbit(on), -a m, mn. -i ‰gr~. barbitonŠ ist. muz.
1. starogr~ki instrument s mnogo `ica sli~an
liri. 2. `i~ani instrument kru{kolikog ob-
lika i dubqeg tona, basovska lutwa (iz XVIII
veka).
barbiturat, -ata m, mn. barbiturati, gen. mn.
barbiturata m ‰po li{aju Usnea barbataŠ med.
derivat barbiturne kiseline, u malim dozama
deluje kao sedativ; osnovni sastojak lekova ko-
ji se koriste protiv nesanice, nervoze i sl.
barbudos, -a m, mn. -i ‰{p. barbudo, mn. barbu-
dos, bradatŠ popularni naziv za gerilce pod
vo|stvom Fidela Kastra, koji se u vreme borbi
za vlast na Kubi (1956–1958) nisu brijali.
barbun, -una m, mn. barbuni, gen. mn. barbuna
‰ital. barboneŠ zool. vrsta morske ribe s mesom
crvene boje, Mullus barbatus, trqa.
barbut, -a m ‰tur. barbut od pers. bar-bed ru-
`an dobitakŠ vrsta hazardne igre kockama.
bard, -a m, mn. bardi i bardovi ‰engl. bard od
kelt.barddŠ 1. naziv za nekada{we keltske pe-
snike i peva~e koji su pevali u slavu junaka i
bogova. 2. najugledniji, najistaknutiji nacio-
nalni pesnik, glumac.
bardagxija, -e = bardak~ija, -e m ‰v. bardak,
-xijaŠ zanatlija koji pravi i prodaje bardake i
drugo glineno posu|e.
bardak, -aka m, mn. bardaci, gen. mn. bardaka
‰tur. bardak od pers. bardanŠ 1. pokr. a. zemqan
ili bakarni sud sa dr{kom za rakiju i vino,
kr~ag. b. zemqani sud u obliku ~a{e za hvata-
we vode. 2. mera za pi}e.
193
bardaklija
bardaklija, -e ` ‰v. bardakŠ 1. bot. vrsta
krupne {qive, Prunus damascena. 2. rakija od
te {qive.
bardak~ija = bardagxija (v.).
bardiqo, -a m ‰ital. bardiglioŠ vrsta mermera
sive ili pepeqastoplave boje.
bardit, -a = barditus, -a m ‰klat. barditus, v.
bardŠ ratni~ka pesma starih germanskih naroda.
barditus = bardit (v.).
bare`, -e`a m ‰fr. barege prema selu Bare` u
FrancuskojŠ vrsta lake tkanine od svile, vune
ili pamuka.
barel, -a m, mn. bareli, gen. mn. barela m ‰engl.
barrel bure, burenceŠ 1. mera za naftu, 158,96
litara (42 galona u SAD). 2. mera za zapreminu
te~nih i ~vrstih materija, razli~itih vred-
nosti u zavisnosti od toga {ta se meri. 3. dr-
veno bure, ba~va.
bareqef, -a i bareqef, -efa m, mn. bareqe-
fi i bareqefi, gen. mn. bareqefa i bareqefa
‰fr. bas-relief plitki reqefŠ lik. vajarski rad
na ravnoj povr{ini sa slabije izra`enim is-
pup~ewima; supr. oreqef.
bar`a, -e ` ‰engl. barge od stfr.Š plovni obje-
kat u obliku kutije bez vlastitog pogona, koji
se potiskuje ili tegli; up. {lep2.
barzoj, -a m, mn. -i ‰rus. borzoi brzŠ vrsta ru-
skog hrta, visokog, vitkog psa duge dlake.
bari- ‰gr~. barysŠ prvi deo slo`enica sa
zna~ewem: te`ak.
bariglosija, -e ` ‰gr~. barys te`ak, v. -glo-
sijaŠ = barilalija (v.).
barijera, -e ` ‰fr. barriereŠ pregrada, pre-
preka, brana; smetwa, zapreka. y zvu~na bari-
jera fiz. granica brzine zvuka (koju obi~no
probijaju mlazni avioni); jezi~ka barijera
te{ko}a sporazumevawa me|u qudima razli-
~itih materwih jezika; carinska barijera
ekon. ograni~ewe za uvoz strane robe.
barijum, -a (i barij, -a) m ‰nlat. barium od gr~.
barys te`akŠ hem. hemijski element, metal iz
grupe zemnoalkalnih metala, hemijski simbol
Ba, atomski broj 56. x barijumov (i barijev).
barikada, -e ` ‰fr. barricadeŠ 1. prepreka na-
~iwena od balvana, kamewa, vre}a sa peskom i
sl., obi~no za odbranu u uli~nim borbama. 2.
uop{te prepreka, pregrada, brana.
194
barjak
barikadirati, barikadiram, 3. l. mn. bari-
kadiraju svr{. i nesvr{. ‰v. barikadaŠ (na)pravi-
ti barikadu; prepre~i(va)ti, zakr~i(va)ti ba-
rikadom (ulicu, most i dr.).
baril ‰ital. barileŠ v. barel.
barilalija, -e ` ‰gr~. barys te`ak, v. -lalijaŠ
med. ote`ano, nerazumqivo govorewe, kod bo-
lesnika s o{te}ewima mozga.
barin, -a m (`) ‰rus. barinŠ ist. u carskoj Ru-
siji naziv za spahiju, vlastelina, a u govoru
prostog naroda za gospodina uop{te.
bariwa, bari{wa ‰rus. barinà, bari{nàŠ
ist. u carskoj Rusiji: gospo|a, milostiva.
barioni, bariona m mn. ‰v. bari-, (ferm)ionŠ
fiz. op{ti naziv za nukleone i hiperone (v.).
barirani, -a, -o ‰fr. barrer precrtatiŠ pre-
crtan. y barirani ~ek bank. ~ek precrtan s
predwe strane dvema paralelnim crtama, koji
mo`e da naplati samo banka, mewa~nica ili
po{ta (ako se izme|u crta upi{e naziv neke
bankarske ustanove, tada jedino ona mo`e da ga
realizuje).
barisfera, -e ` ‰gr~. barys te`ak, v. sferaŠ
geol. sredi{wi deo Zemqe za koji se pretposta-
vqa da se sastoji od te{kih metala, Zemqino
jezgro.
barit, -a i barit, -ita m ‰gr~. barys te`akŠ
miner. vrsta minerala, sulfat barijuma.
baritoza, -e ` ‰v. barit, -ozaŠ med. vrsta pneu-
mokonioze (v.), oboqewa plu}a, nastalog zbog
udisawa pra{ine barita i talo`ewa u plu}ima.
bariton, -ona m, mn. baritoni, gen. mn. bari-
tona ‰ital. baritono od gr~. barytonos prema barys
dubok, v. tonŠ muz. dubok mu{ki glas izme|u ba-
sa i tenora; onaj koji ima takav glas, koji peva
taj glas. x baritonski, baritonalni.
baritona, -e i baritona, -e ` = baritonon,
-a m ‰gr~. barys te`ak, v. tonŠ te{ki akcenat, gra-
vis; gram. re~ u kojoj posledwi slog nije nagla-
{en, akcentovan; supr. oksitona.
baritonon = baritona (v.).
barifonija, -e ` ‰gr~. barys dubok, v. -foni-
jaŠ dubok glas, bas.
barjak, -a m, mn. barjaci, gen. mn. barjaka m
‰tur. bayrak od pers. bayraqŠ 1. zastava. 2. odred
vojske koji ima svoju zastavu.
barjaktar
barjaktar, -ara m, vok. barjaktaru i barjak-
tare, mn. barjaktari, gen. mn. barjaktara ‰tur.
bayraktar, v. barjakŠ 1. onaj koji nosi barjak, za-
stavnik. 2. zast. stare{inski ~in u vojsci, za-
stavnik, vodnik. 3. fig. vo|a, predvodnik. x
barjaktarov i barjaktarev, barjaktarski.
barjaktariti, barjaktarim nesvr{. ‰v. bar-
jaktarŠ predvoditi, zapovedati, komandovati;
biti na ~elu, predwa~iti.
barjaktarstvo, -a s ‰v. barjaktarŠ posao koji
obavqa barjaktar, no{ewe barjaka; zvawe i do-
stojanstvo barjaktara.
bark, a m, mn. barkovi ‰engl. bark od stfr. bar-
que, klat. barcaŠ vrsta velikog jedrewaka sa tri
jarbola.
barka, -e `, dat. barci, gen. mn. barki ` ‰ital.
barca od klat. barcaŠ 1. mawa la|a, ve}i ~amac.
2. pokr. zatvoren ribarski ~amac sa izbu{enim
dnom u kome se dr`i `iva, ulovqena riba.
barkariol, -ola m, mn. barkarioli, gen. mn.
barkariola = barkarol, -ola m, mn. barkaroli,
gen. mn. barkarola ‰venec. barcar(i)ol, ital. bar-
car(u)olo, barcaiolo, v. barkaŠ la|ar, onaj koji
vozi barku.
barkarola, -e ` ‰venec. barcar(i)ola, ital. bar-
car(u)ola, v. barkarolŠ muz. pesma venecijanskih
gondolijera, popularna po~ev od XVIII veka;
muzi~ka kompozicija u duhu takve pesme, u tak-
tu 6/8.
barkas, -a m v. barkasa.
barkasa, -e ` ‰fr. barcasseŠ pom. 1. veliki ~a-
mac ravnog dna, slu`i prvenstveno za prevoz
putnika ili robe s jednog broda na drugi. 2.
omawi parni brod. 3. vrsta sredwovekovnog je-
drewaka.
barka~a, -e ‰ital. barcacciaŠ v. barkasa.
barketa, -e ` ‰ital. barchettaŠ pokr.1. mali ~a-
mac, barkica. 2. zast. sprava za merewe brzine
broda.
bar-kod, -a m, mn. bar-kodovi, gen. mn. bar-ko-
dova ‰engl. bar codeŠ {ifra u vidu paralelnih
linija razli~ite {irine, koja slu`i za iden-
tifikaciju proizvoda na kojem se nalazi i we-
govih karakteristika (naziva, cene i dr.), de-
{ifruje se pomo}u bar-kod skenera.
barometar
bar-kod skener, -a m ‰v. bar-kod, skenerŠ la-
serski (opti~ki) skener pomo}u koga se i{~i-
tava, de{ifruje bar-kod.
barmen, -a m, mn. -i ‰engl. barmanŠ onaj koji u
baru, kafi}u priprema pi}a, koji radi za {an-
kom (v.), {anker.
bar micva, -e ` ‰aram. bar sin, hebr. miswah
zapovest, zakonŠ rel. jevrejska sve~anost kojom
de~ak s navr{enih 13 godina postaje puno-
pravni ~lan verske zajednice.
barn, -a m, mn. barni, gen. mn. barna ‰engl.
barnŠ fiz. u nuklearnoj fizici jedinica za me-
rewe povr{ine (10–28 m2), simbol b.
barnumski, -a, -o ‰engl. BarnumŠ u stilu F.
T. Barnuma (1810–1891), ameri~kog organiza-
tora cirkuskih atrakcija; spektakularan, cir-
kuski, opsenarski.
baro- ‰gr~. baros te`ina, pritisakŠ prvi deo
slo`enica sa zna~ewem: te`ina, pritisak.
barogram, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -gramŠ krivu-
qa, crte` koji ispisuje barograf bele`e}i
promene u atmosferskom pritisku.
barograf, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -grafŠ meteor.
sprava, barometar koji bele`i promene vazdu-
{nog pritiska.
barok, -a m ‰fr. baroque od ital. barrocco, ne-
jasnog poreklaŠ umetni~ka i kwi`evna epoha u
evropskim zemqama XVI–XVIII veka, glavne
odlike su prenagla{eno ukra{avawe i ki}e-
nost, a u kwi`evnosti gomilawe izra`ajnih
sredstava i preteranost u izrazu.
barokan, -a, -o (odr. barokni, -a, -o) ‰v. ba-
rokŠ koji se odnosi na barok, koji je u stilu ba-
roka; preterano ukra{en, kitwast, rasko{an,
bombasti~an.
barokomora, -e ` ‰v. baro-, komoraŠ herme-
ti~ki zatvorena prostorija u kojoj se ve-
{ta~ki mo`e mewati vazdu{ni pritisak, slu-
`i za le~ewe, za prou~avawe uticaja povi{e-
nog ili sni`enog vazdu{nog pritiska na orga-
nizme, kao i za proveru sposobnosti pilota
odnosno ronilaca.
barometar, -tra m, mn. barometri, gen. mn. ba-
rometara ‰v. baro-, -metarŠ 1. meteor. sprava za
merewe atmosferskog, vazdu{nog pritiska, sa
`ivinim stubom ili sa {upqim metalnim di-
195
barometrija
skom; v. aneroid. 2. fig. mera~, merilo, pokaza-
teq. x barometarski.
barometrija, -e ` ‰v. baro-, -metrijaŠ mere-
we vazdu{nog pritiska. x barometrijski.
barometrograf, -a m ‰v. barometar, -grafŠ v.
barograf.
baron, -ona m, mn. baroni, gen. mn. barona ‰fr.
baron od frana~kog baro slobodan ~ovekŠ ple-
mi}ka titula ni`eg reda. x baronov, baronski.
baronat, -ata m, mn. baronati, gen. mn. baro-
nata ‰v. baronŠ dostojanstvo, titula barona; po-
sed barona, baronija (v.).
baronesa, -e ` ‰ital. baronessa, v. baronŠ ba-
ronova k}i.
baronet, -a m ‰engl. baronet, v. baronŠ engle-
ska plemi}ka titula ni`eg reda, ispod barona.
baronija, -e ` ‰fr. baronnieŠ posed koji pri-
pada baronu (v.).
baronica, -e ` ‰v. baronŠ `ena ili k}i baro-
nova. x baroni~in.
baroskop, -a i baroskop, -a m, mn. -i ‰v. ba-
ro-, -skopŠ fiz. 1. stariji naziv za barometar. 2.
vrsta elektronskog barometra. 3. vrsta vage ko-
ja pokazuje koliko telo izgubi na te`ini kad
se nalazi u vazduhu.
baroterapija, -e ` ‰v. baro-, terapijaŠ le~e-
we pomo}u promene atmosferskog pritiska u
barokomori (v.).
barotermograf, -a m ‰v. baro-, termo-,
-grafŠ meteor. instrument koji istovremeno be-
le`i promenu atmosferskog pritiska i tempe-
rature vazduha.
barotrauma, -e ` ‰v. baro-, traumaŠ med. po-
vrede koje nastaju usled nagle promene vodenog
ili vazdu{nog pritiska (npr. povreda bubne
opne pri jakim eksplozijama).
barski, -a, -o ‰v. bar1Š koji se odnosi na bar;
y barska dama (bar-dama) v. animir-dama.
bartvi{ v. partvi{, partfi{.
barter, -a m ‰engl. barter trampaŠ ekon. oblik
vezanog poslovawa, trgovine izme|u dva part-
nera u kojem se roba zamewuje za robu.
bartolinitis, a m ‰prema danskom lekaru
K. Bartolinu (Bartholin), -itisŠ med. zapaqewe
Bartolinovih `lezda, dveju `lezda koje slu`e
za vla`ewe ulaza u vaginu.
196
baset
barhana, -e ` ‰tur. barhana skup, poselo, iz
pers.Š1. bu~no veseqe. 2. skupno pevawe i svi-
rawe.
bar{un, -a i bar{un, -una m ‰ma|. barsonyŠ
fina, mekana tkanina sa sitnim dla~icama na
povr{ini, somot, kadifa.
bar{unast, -a, -o ‰v. bar{unŠ 1. koji je od
bar{una. 2. koji je kao bar{un, koji li~i na
bar{un; fig. mek, ne`an. y bar{unasta revo-
lucija v. pli{ana revolucija.
bas1, -a m, mn. basovi ‰ital. basso nizak, dubok
od lat. bassusŠ muz. 1. a. najdubqi mu{ki glas. b.
onaj koji ima takav glas, koji peva taj glas. 2.
najni`i tonski registar u muzici. 3. v. kon-
trabas. 4. mn. dugmad na levoj strani harmoni-
ke, za izvo|ewe akorda. 5. kao prvi deo polu-
slo`enica ozna~ava instrument koji je po re-
gistru najni`i, koji posti`e najni`e tonove:
bas-gitara, bas-klarinet i sl. y bas-kqu~
znak na po~etku notnog sistema koji slu`i za
bele`ewe ni`ih tonova, ob. kao pratwa onih u
violinskom kqu~u (v.). x basovski.
bas2, -a m,mn. basovi ‰engl. bus autobusŠ 1.
`arg. autobus. 2. elektr. jedan ili vi{e provod-
nika preko kojih se prenosi energija ili in-
formacija sa bilo kojeg izvora do bilo kojeg
odredi{ta.
basama, -e `, gen. mn. basama ‰ma|. baszni pol-
no op{titiŠ ~esta ma|arska psovka.
basamak, -a i basamak, -a mn. basamaci i ba-
samaci, gen. mn. basamaka i basamaka ‰tur. basa-
makŠ 1. stepenik, stepenica; mn. stepenice,
stepeni{te. 2. pre~aga na lestvicama.
basamati, -am, basamekati, basametam, ba-
samikati, basamikam nesvr{. ‰v. basamaŠ kleti,
psovati, bogarati (na ma|arskom).
basa otava v. bassa ottava.
bas-bariton, -ona m ‰v. bas, baritonŠ muz.
glas izme|u basa i baritona, niski bariton.
bas-gitara, -e ` ‰v. bas, gitaraŠ muz. gitara
sa osam ili vi{e `ica, za izvo|ewe dubqih
tonova od obi~ne gitare, slu`i za pratwu.
basen = bazen (v.).
baset, -a m ‰engl. basset od fr.Š kinol. rasni
pas kratkih nogu i dugih u{iju.
basetni
basetni, -a, -o ‰ital. corno di bassettoŠ y muz.
basetni rog klarinet sa osnovnim tonom F,
ni`i od obi~nog a vi{i od bas-klarineta.
basirati, basiram, 3. l. mn. basiraju nesvr{.
‰v. bas1Š pevati, svirati ili govoriti u basu.
basist(a), -e m, mn. basisti, gen. mn. basista
‰v. bas1Š 1. onaj koji svira na bas-instrumentu
(na bas-gitari, bas-klarinetu i sl.); up. bas1
(3). 2. onaj koji peva bas, v. bas1 (1).
basket ‰skr. od basketbolŠ `arg. ko{arka; ko-
{arka koju igra proizvoqan broj igra~a na je-
dan ko{.
basketbol, -a m ‰engl. basket-ballŠ sp. ko{arka.
baskija, -e `, gen. mn. baskija ‰tur. bask›Š 1.
grubo otesana uska duga~ka daska, `ioka, le-
tva. 2. alatka u obliku ~eki}a za obradu drveta.
baskijati, -am nesvr{.‰v. baskijaŠ pokr. pri-
bijati baskije (1), `io~iti.
bas-klarinet ‰v. bas, v. klarinetŠ muz. kla-
rinet sa opsegom tonova za oktavu ni`im od
obi~nog klarineta, po obliku sli~an sakso-
fonu.
basma, -e ` ‰tur. basma od basmak {tampati,
pritisnuti, udaritiŠ 1. vrsta lake pamu~ne
tkanine sa {tampanim {arama, cic. 2. {tam-
pa, {tampawe. 3. vrsta turskog duvana.
basmaxija, -e i basmaxija, -e m ‰v. basma,
-xijaŠ onaj koji izra|uje ili prodaje basmu (1).
baso kontinuo ‰v. bas, ital. continuo nepre-
kidanŠ u muzici XVII i XVIII veka, bas-deoni-
ca ozna~ena samo pojedina~nim notama ili
brojevima, na osnovu koje su izvo|a~i impro-
vizovali pratwu.
baso ostinato ‰v. bas, ostinatoŠ muz. stalno
ponavqawe jedne teme, melodije u basu.
baso profondo ‰v. bas, ital. profondo dubokŠ
muz. izrazito dubok glas, bas najni`eg regi-
stra.
baso ripijeno ‰v. bas, ital. ripieno ispuwenŠ
muz. bas-deonica koju izvode svi svira~i u or-
kestru.
basta uzv. ‰ital. basta dovoqno jeŠ dosta, ne
vi{e, prekini.
bastard, -a m, mn. bastardi, gen. mn. bastarda
‰nem. Bastard od stfr. bastardŠ 1. vanbra~no dete,
kopile. 2. biol. `ivotiwa, ~ovek ili biqka na-
stala ukr{tawem dve rase, vrste ili roda, me-
batalija
lez, me{anac, hibrid. 3. fig. ne`eqena me{a-
vina, neuspela kombinacija dva raznorodna
elementa. x bastardni.
bastati, bezl. basta nesvr{. ‰ital. bastareŠ 1.
biti dovoqan, odgovarati 2. usu|ivati se, sme-
ti, mo}i. 3. i}i, polaziti od ruke, uspevati.
bastiqa, -e ` ‰fr. Bastille od prov. bastideŠ
tvr|ava, utvr|ewe, upori{te (prema nekada-
{woj tvr|avi i tamnici Bastiqi u Parizu).
bastion, -ona m, mn. bastioni, gen. mn. basti-
ona ‰fr. bastion, ital. bastioneŠ 1. istureni deo
bedema tvr|ave, obi~no ~etvorostran ili pe-
tostran; kula tvr|ave. 2. isturen, zgodan polo-
`aj za odbranu; fig. pouzdan oslonac, ~vrsto
upori{te za odbranu neke ideologije, mi{qe-
wa i sl.
bastisati, -i{em ‰tur. bast› udario je, pre-
ma basmak udaritiŠ svr{. 1. pokvariti, uni-
{titi, pogaziti. 2. iznenada do}i, banuti,
upasti; izvr{iti pretres. 3. nasrnuti, nava-
liti.
bastonada, -e ` ‰fr. bastonnadeŠ batinawe;
batinawe po tabanima (u Turskoj).
bastun, -una m ‰ital. bastoneŠ pokr. {tap, pa-
lica, jedan od znakova u italijanskim kartama.
basur, -ura m ‰tur. basur od ar. asurŠ pokr. {u-
qevi, hemoroidi.
bat v. baht2.
batavija, -e ` ‰Batavija, nekada{we ime
XakarteŠ vrsta polusvilene tkanine.
batagxija, -e = batak~ija, -e m ‰tur. batakciŠ
pokr. rasipnik, raspiku}a.
batagxiluk, -a m, mn. batagxiluci, gen. mn.
batagxiluka = batakluk, -a m, mn. batakluci,
gen. mn. batakluka ‰v. batagxijaŠ pokr. 1. rasipni-
{tvo, tro{ewe uludo. 2. lo{ posao, ono {to ne
donosi korist.
batakluk = batagxiluk (v.).
batak~ija = batagxija (v.).
batal prid. indekl. ‰tur. battal od ar. battalŠ 1.
neispravan, neupotrebqiv, pokvaren, zapu-
{ten (o stvarima); pokvaren, r|av (o ~oveku).
2. (pre)velik, (pre)krupan, glomazan.
batalija, -e ` ‰v. batalŠ ono {to je pokvare-
no, zapu{teno, neupotrebqivo; zapu{tena wi-
va, parlog.
197
bataliti
bataliti, batalim svr{. i nesvr{. ‰v. batalŠ 1.
ostaviti, ostavqati (neki posao); presta(ja)ti
upotrebqavati, zanemari(va)ti. 2. (po)kvariti,
(o){tetiti.
batalmajstor, -a m ‰v. batal, majstorŠ onaj
koji je nespretan, koji ~esto batali, kvari,
upropa{}ava (ne{to).
bataqon, -ona m, mn. bataqoni, gen. mn. bata-
qona ‰fr. bataillonŠ voj. vojna jedinica sasta-
vqena od dve do ~etiri ~ete. x bataqonski.
batar, -ara m ‰ma|. batar od fr. batardeŠ v. ba-
tard.
batard, -a m, mn. batardi, gen. mn. batarda ‰fr.
batardeŠ zast. otmena pokrivena kola, ko~ija, ka-
ruce.
baterija, -e ` ‰fr. batterieŠ 1. elektr. jedna
ili vi{e galvanskih }elija koje slu`e kao iz-
vor jednosmerne struje. 2. fam. xepna svetiqka
koja radi pomo}u baterije (1). 3. voj. osnovna
artiqerijska jedinica obi~no sa 4 do 6 topo-
va. 4. vi{e povezanih istih predmeta, vi{e
istih predmeta uop{te. x baterijski.
baterisati, -i{em svr{. ‰tur. bat›rmakŠ pokr.
1. upropastiti, uni{titi; potro{iti, pro-
}erdati. 2. pokvariti se, propasti.
baterflaj, -a m ‰engl. butterfly leptirŠ sp. na-
~in plivawa pri kome pliva~, okrenut licem
prema vodi, obema rukama istovremeno pravi
kru`ne pokrete, leptir stil, delfin stil.
bati-, bato- ‰gr~. bathos dubokŠ prvi deo
slo`enica sa zna~ewem: dubina, dubinski.
batik pril. ‰mal. batikŠ 1. na~in bojewa tka-
nine pomo}u p~eliweg voska (karakteristi~an
za zemqe isto~ne Azije). 2. tkanina bojena na
takav na~in; {are na tkanini dobijene takvim
bojewem.
batil, -a m, mn. -i ‰tur. batil od ar. batilŠ pokr.
pokvarewak, nevaqalac.
batimetar, -tra m, mn. batimetri, gen. mn. ba-
timetara ‰bati-, -metarŠ i batometar fiz. pom.
instrument za merewe morske dubine, dubino-
mer.
batimetrija, -e ` ‰v. batimetarŠ postupak
merewa morske dubine, batometrija. x batime-
trijski.
198
batoskopija
batisati, -i{em svr{. ‰tur. batmakŠ pokr. 1.
upropastiti, uni{titi; pogaziti. 2. krepati,
lipsati.
batiskaf, -a m, mn. -i ‰v. bati-, gr~. skaphos
brodŠ fiz. pom. naro~ito opremqen ure|aj za ro-
wewe i istovremeno spu{tawe ve}eg broja qu-
di na velike morske dubine.
batist, -a m ‰fr. batiste, verovatno prema
imenu pronalaza~aŠ vrsta finog tankog lane-
nog ili pamu~nog platna.
batisfera, -e ` ‰v. bati-, -sferaŠ ~eli~na
komora loptastog oblika povezana u`etom sa
mati~nim brodom za posmatrawe i istra`iva-
we velikih morskih dubina.
batitermograf, -a m ‰v. bati-, termografŠ
fiz. pom. instrument za merewe temperature
mora u zavisnosti od dubine.
batler, -a m, mn. -i ‰engl. butlerŠ glavni sluga
u ku}i; nadzornik posluge.
batli (bahtli) prid. indekl. ‰tur. bahtl› od
pers.Š koji ima uspeha, sre}e, sre}an.
batlija (bahtlija), -e m, gen. mn. batlija (ba-
htlija) ‰v. batliŠ onaj koji ima sre}e, sre}an
~ovek, sre}nik, sre}kovi}; supr. baksuz.
Batman v. Betmen.
batman, -a m ‰tur. batmanŠ persijska i turska
mera za te`inu razli~ite veli~ine.
bato- v. bati-.
batolit, -a i batolit, -ita m ‰v. bato-, -litŠ
miner. masivna stena koja nastaje tako {to mag-
ma iz ve}ih dubina prodire u gorwe slojeve Ze-
mqine kore.
batometar, batometrija v. batimetar, ba-
timetrija.
baton, -ona m ‰fr. batonŠ 1. {tap, palica, na-
ro~ito mar{alska ili dirigentska palica. 2.
gimnasti~ka sprava, prvenstveno za ve`bawe u
ma~evawu.
batos, -a m ‰gr~. bathos dubinaŠ niskost, pro-
stota u govoru i pisawu; banalnost, vulgar-
nost; jeftina sentimentalnost.
batoskop, -a m, mn. -i ‰v. bato-, -skopŠ ure|aj
za merewe, posmatrawe i prou~avawe morske
dubine, up. batimetar.
batoskopija, -e ` ‰v. batoskopŠ prou~avawe,
posmatrawe i merewe morskih dubina.
batofobija
batofobija, -e ` ‰v. bato-, fobijaŠ psih.
strah od dubine i visine obi~no pra}en vrto-
glavicom.
batrahologija, -e ` ‰gr~. batrachos `aba, v.
-logijaŠ deo zoologije koji se bavi izu~avawem
vodozemaca. x batraholo{ki.
Batrahomiomahija, -e ` ‰gr~. Batrac-
homyomachia od batrachos `aba, mys mi{, mac-
he bitkaŠ œBoj `aba s mi{evimaŒ, ~uveni sta-
rogr~ki komi~ni ep nepoznatog autora koji
predstavqa parodiju œIlijadeŒ.
batrokefalija, -e ` ‰gr~. bathron stepeni-
ce, kephale glavaŠ med. lobawa stepeni~astog
izgleda, nastaje kao posledica poreme}aja ko-
{tanog razvoja.
batuta, -e ` ‰ital. battutaŠ muz. takt; rit-
mi~ka jedinica takta.
ba}u{ka, -e m, gen. mn. ba}u{ka ‰rus.
batä{kaŠ 1. fam. (kod nas) naziv za Rusa uop-
{te. 2. (kod Rusa) familijarni na~in oslovqa-
vawa: prijatequ, dragi moj. 3. otac, tata. 4. sve-
{teno lice, sve{tenik.
bafer, -a m ‰engl. bufferŠ ra~. deo memorije u
kojem se, pri ulaznim/izlaznim operacijama,
privremeno memori{u podaci.
bahaizam, -zma m ‰pers. baha’i sjajanŠ novija
religija u Iranu, zasnovana na babizmu (v.), ko-
ja ima sledbenika i u Evropi i Americi.
bahaist(a), -e m, mn. -i ‰v. bahaizamŠ sledbe-
nik bahaizma.
bahanal, -ala m = bahanalije, bahanalija `
mn. ‰lat. BacchanaliaŠ 1. ist. u starom Rimu, svet-
kovine u ~ast Bakha (Bahusa), boga vina i vese-
qa. 2. razuzdano veseqe, pijanka, terevenka;
orgije.
bahanalije = bahanal (v.).
bahant, -a m, mn. -i ‰od gr~. Bakhos, lat. bac-
chansŠ ist. sve{tenik boga Bakha; u~esnik u ba-
hanalijama (1). x bahantski.
bahantkiwa, -e ` ‰v. bahantŠ ist. sve{teni-
ca boga Bakha; u~esnica u bahanalijama (1).
bahasa, -e ` ‰mal. bahasa Indonesia indone-
zijski jezikŠ slu`beni jezik u Indoneziji, in-
donezijska varijanta malajskog jezika.
bahej, -a m, gen. mn. baheja ‰lat. baccheus od gr~.
Bakkheios (pous) Bakhova stopa, prema pesmama
u ~ast boga Bakha, BahusaŠ kwi`. metri~ka sto-
baxa1
pa koja se sastoji od jednog kratkog i dva duga
sloga odnosno jednog nenagla{enog i dva na-
gla{ena.
baht1, -a m ‰tur. baht od pers. bahtŠ sre}a, do-
bra sre}a.
baht2, -a m, mn. bahti, gen. mn. bahta ‰tajski
batŠ nov~ana jedinica u Tajlandu.
bahtli v. batli.
bahtlija v. batlija.
bah(t)suz v. baksuz.
bahur, -a m ‰hebr. bachurŠ jevrejski student
koji se bavi prou~avawem Talmuda, poznava-
lac hebrejskih zakona.
Bahus, -a m = Bakh, -a m ‰lat. Bacchus, gr~.
BakhosŠ mitol. 1. kod starih Rimqana bog vina
i veseqa, sin Zevsa i Semele (odgovara bogu
Dionisu kod starih Grka). 2. fig. a. vino. b.
onaj koji pije mnogo vina, vinopija, bekrija.
bacil, -a i bacil, -ila m ‰lat. bacillus {ta-
pi}Š biol. bakterija koja ima oblik {tapi}a,
uzro~nik mnogih te{kih zaraznih bolesti. x
bacilaran.
bacilofobija, -e ` ‰v. bacil, fobijaŠ psih.
preteran strah od bacila i bakterija uop{te;
strah od zaraze, pobolevawa.
ba~, ba~a m ‰rum. baciu ~obaninŠ 1. glavni
ili najstariji pastir u ba~iji, stare{ina ba-
~ije. 2. v. ba~ijar. 3. onaj koji je na ba~iji zadu-
`en za mu`u i preradu mleka.
ba~i m. indekl. ‰ma|. bacsiŠ ~ika, ~i~a, pri
oslovqavawu starije mu{ke osobe, redovno
iza imena (npr. [awi-ba~i = ~ika [awi).
ba~ija, -e `, gen. mn. ba~ija ‰v. ba~Š sto~arsko
naseqe u planini s kolibama i torovima kuda
se leti stoka izgoni na zajedni~ku ispa{u, gde
se muze, prera|uje dobijeno mleko i ~uvaju
mle~ni proizvodi, katun.
ba~ijar, -ara, vok. ba~ijaru m, mn. ba~ijari,
gen. mn. ba~ijara ‰v. ba~ijaŠ sto~ar, pastir koji
izgoni stoku na ba~iju, ~lan ba~ije.
ba~ijati, -am nesvr{. ‰v. ba~ijaŠ 1. izgoniti
stoku na ba~iju, dr`ati stoku na ba~iji. 2. mu-
sti stoku i prera|ivati mleko na ba~iji.
bax, -a m v. baxa2.
baxa1, -e `, gen. mn. baxa ‰tur. baca dimwak, od
pers. bage veliki otvor, prozorŠ otvor, rupa na
199
baxa2
krovu ili u zidu kroz koju izlazi dim, ulazi
svetlost; otvor, rupa na pekarskoj pe}i, rakij-
skom kazanu za dim, vazduh i sl.; dimwak.
baxa2, -e ` = bax, -a m ‰tur. bac od pers. bag po-
rez, danak; carinaŠ vrsta da`bine, tro{arine,
v. ba`darina (2).
baxa1, -e `, gen. mn. baxa ` ‰tur. bac› sestra;
stara slu`avkaŠ 1. sirota `ena; starija `ena;
stara ku}na pomo}nica. 2. ru`na, ra{~upana
`ena sli~na ve{tici; ve{tica.
baxa2, -e = baxo, -a (i baxo, -e) m 1. mali, kr-
`qav ~ovek. 2. v. baxanak.
baxak, -a m, mn. baxaci, gen. mn. baxaka ‰tur. ba-
cakŠ pokr. 1. noga od kuka do kolena, bedro, steg-
no. 2. odrana ko`a s predwih i zadwih nogu.
baxakli prid. indekl. ‰tur. bacakl›, v. baxakŠ
krakat, dugonog.
baxaklija, -e m ‰v. baxakliŠ 1. krakat, dugo-
nog ~ovek. 2. dukat na kome je s jedne strane
prikazan raskora~en ~ovek.
baxanak, baxanka m, mn. baxanci, gen. mn. ba-
xanaka ‰tur. bacanakŠ pokr. mu` `enine sestre,
pa{enog.
baxanac, baxenog, bexenok v. baxanak.
baxo = baxa2 (v.).
baxomet, -a m, mn. -i ‰v. baxa1, mestiŠ pokr.
zast. dimni~ar, oxa~ar.
ba{, ba{a m ‰tur. bas glava, prvi, po~etakŠ
1. kao prvi deo poluslo`enica sa zna~ewem:
glavni, najstariji, najboqi (ba{-knez,
ba{-~ar{ija i sl.). 2. pokr. predwi kraj la|e,
pramac.
ba{a, -e m, gen. mn. ba{a ‰tur. basa poglavar,
stare{ina, generalŠ 1. poglavar, stare{ina,
prvak; up. pa{a. 2. kao drugi deo slo`enica sa
zna~ewem: glavni, najstariji (npr. }ur~iba{a,
terziba{a i sl.).
ba{a-ba{ pril. ‰tur. basa-bas glava za glavuŠ
pokr. jedno za drugo, tante za tante.
ba{aba{, a{a m, mn. ba{aba{i, gen. mn. ba-
{aba{a ‰v. ba{Š predvodnik, vo|a u de~jim
igrama.
ba{aga, -e m, dat. ba{agi ‰v. ba{, agaŠ glavni
aga, stare{ina aga.
ba{aluk, -a m, mn. ba{aluci, gen. mn. ba{a-
luka ‰v. ba{a, -lukŠ zvawe, dostojanstvo ba{e;
200
ba{ta
mo} koju ba{a ima, obesno pona{awe ba{e; po-
sed kojim ba{a upravqa; up. pa{aluk.
ba{eskija, -e m ‰tur. baseski, v. ba{, eski
starŠ ist. voj. biv{i, islu`eni jani~ar.
ba{iboz(l)uk, -a m, mn. ba{iboz(l)uci, gen.
mn. ba{iboz(l)uka ‰tur. basibozlikŠ 1. ist. neka-
da{wa neregularna turska vojska; nedisci-
plinovana, raspu{tena i samovoqna vojska
uop{te. 2. razuzdanost, raspu{tenost, obest. x
ba{iboz(l)u~ki.
ba{ica, -e `, gen. mn. ba{ica ‰v. ba{Š pokr.
prva rakija koja pote~e iz kazana (pri pe~ewu
rakije).
ba{ka pril. ‰tur. baskaŠ 1. posebno, odvoje-
no, zasebno; na stranu, napose. 2. (u pridevskoj
slu`bi) poseban, odvojen; osobit, druk~iji.
ba{kaluk, -a m, ba{kaluci, gen. mn. ba{ka-
luka ‰v. ba{ka, -lukŠ pokr. 1. odvojena prostori-
ja u ku}i ili posebna mawa ku}a za goste pored
ku}e u kojoj se `ivi; soba, odaja za `enu (kod
muslimana). 2. odvojeno `ivqewe, izdvajawe.
3. li~na, privatna svojina jednog zadrugara,
ono {to je odvojeno.
ba{kalu~iti, -im nesvr{. ‰v. ba{kalukŠ 1.
dr`ati po strani, odvajati. 2. `iveti odvojeno.
ba{kot v. be{kot.
ba{lija, -e `, gen. mn. ba{lija ` ‰tur. basli
glavat, s glavomŠ pokr. igla s glavicom za pri-
badawe, pribada~a, ~ioda.
ba{lik, -a m, mn. ba{lici, gen. mn. ba{lika
= ba{lika, -e `, gen. mn. ba{lika ‰tur. basl›kŠ
pokr. 1. kapuqa~a s duga~kim krajevima koji se
omotavaju oko vrata. 2. v. ba{luk (1).
ba{lika = ba{lik (v.).
ba{luk, -a m, mn. ba{luci, gen. mn. ba{luka
‰tur. basl›kŠ 1. muslimanski nadgrobni kamen,
ni{an. 2. v. ba{lik (1). 3. pokr. oglav, ular. 4.
pokr. gorwi kraj preslice. 5. arhit. zast. glava na
stubu, kapitel.
ba{-muktar, -ara m, ba{-muktari, gen. mn.
ba{-muktara ‰v. ba{, muktarŠ glavni muktar
(v.), stare{ina.
ba{ta, -e i ba{ta, -e ‰tur. bahce, bagce od
pers. bag~eŠ 1. zemqi{te obi~no uz ku}u na ko-
me se gaji povr}e, vo}e, cve}e i dr., vrt, gradi-
na. 2. ure|en prostor na otvorenom sa stolovi-
ba{tenski
ma i suncobranima nekog restorana, kafane
ili kafi}a.
ba{tenski = ba{~eni ‰v. ba{taŠ koji se
odnosi na ba{tu.
ba{tovan, -ana m, mn. ba{tovani, gen. mn. ba-
{tovana ‰v. ba{taŠ onaj koji se bavi ure|ewem
ba{te, gajewem cve}a, povr}a i dr., vrtlar.
ba{tovanka, -e `, dat. ba{tovanki, gen. mn.
ba{tovanki ` ‰v. ba{tovanŠ `ena ba{tovan;
ba{tovanova `ena.
ba{tovanluk, -a m, mn. ba{tovanluci, gen.
mn. ba{tovanluka ‰v. ba{tovanŠ 1. v. ba{tovan-
stvo. 2. ono {to se gaji u ba{ti, ba{tenski
proizvodi.
ba{tovanstvo, -a s ‰v. ba{tovanŠ rad u ba-
{ti, gajewe povr}a, vo}a, cve}a i dr., ba{to-
vanski posao, vrtlarstvo.
ba{tun v. bastun.
ba{una, -e `, gen. mn. ba{una ‰v. ba{Š 1. pokr.
jagwe}a glava. 2. fig. glavurda, glavuxa.
ba{unsagosum uzv. ‰tur. bas›n sag olsunŠ ~e-
sta izjava u razgovoru me|u muslimanima, i
kao izraz sau~e{}a povodom smrtnog slu~aja,
œda ti je glava zdravaŒ (odgovara se: dostumsa-
gosum œzdrav mi bio, prijatequŒ).
ba{~a, -e, ba{~a, -e i ba{~a, -e ` = ba{ta
(v.).
ba{-~ar{ija, -e `, gen. mn. ba{-~ar{ija ‰v.
ba{, ~ar{ijaŠ 1. glavna ~ar{ija (trgova~ka ~e-
tvrt grada), na otvorenom prostoru ili nat-
krivena. 2. Ba{-~ar{ija naziv starog dela
Sarajeva, sa zanatlijskim radwama i trgovina-
ma.
ba{-~au{, -a i ba{-~au{, -a m, mn. -i ‰v.
ba{, ~au{Š glavni ~au{, narednik u turskoj
vojsci.
ba{~eluk, -a m, mn. ba{~eluci, gen. mn. ba-
{~eluka ‰v. ba{~aŠ pokr. ba{ta, povrtwak;
vo}wak.
ba{~eni = ba{tenski (v.).
B-dur v. be.
be s indekl. ‰nem. V /be/Š muz. naziv za sni`eni
ton h (ha). y be-dur durski tonalitet ~iji je
osnovni ton be; be-mol molski tonalitet ~iji
je osnovni ton be, a koji odgovara des-duru.
bevut
beamter, -a m, mn. -i ‰nem. Beamte(r)Š zast. slu-
`benik u kancelariji, ~inovnik. x beamter-
ski.
beamterka, -e `, dat. beamterki, gen. mn. be-
amterki ‰v. beamterŠ `ena beamtera.
beatifikacija, -e ` ‰lat. beatificatio, v. bea-
tifikovatiŠ rel. sve~ani ~in progla{ewa umr-
log za bla`enog odlukom pape i odobravawe
wegovog javnog po{tovawa.
beatifikovati, -ujem (i beatificirati,
-ficiram) svr{. i nesvr{. ‰lat. beatificare pro-
glasiti bla`enim, od beatus bla`enŠ rel.
(iz)vr{iti beatifikaciju, proglasiti, pro-
gla{avati za bla`enog.
bebi ` indekl. ‰engl. babyŠ 1. `arg. malo dete,
detence, beba. 2. u bliskom, emocionalnom
obra}awu voqenoj osobi: draga, mala moja
(obi~no mu{karac `eni, katkad i obrnuto).
bebi-bif, -a m ‰engl. baby beefŠ meso naro~i-
to tovqenog teleta za klawe, godinu do dve sta-
rog, meko june}e meso.
bebi-bum, -a m ‰engl. baby boomŠ veliki po-
rast broja ro|ene dece u nekoj grupi qudi u od-
re|enom vremenskom periodu.
bebi-dol, -a m ‰po nazivu filma Elije Kaza-
na œBaby DollŒ, 1956Š vrsta `enske pixame,
kratka spava}ica veoma kratkih, obi~no nabo-
ranih rukava.
bebi-siter, -a, m i ~e{}e bebi-siterka, -e,
`, dat. bebi-siterki, gen. mn. bebi-siterki (i
uob. bebisiter, bebisiterka) ‰engl. babysitterŠ
osoba, obi~no devojka, koja za novac ~uva decu
u ku}i dok su roditeqi odsutni, dadiqa.
bebi-fejs, -a m, mn. bebi-fejsovi, gen. mn. be-
bi-fejsova ‰engl. baby-faceŠ 1. mladala~ko, de-
tiwsko lice. 2. osoba s takvim licem.
bevab, -aba m, mn. bevabi, gen. mn. bevaba ‰tur.
bevvab od ar. bawwabŠ pokr. zast. vratar, portir.
bevanda, -e `, gen. mn. bevandi ‰venec. bevan-
da, ital. bevanda pi}eŠ pokr. vino kojem je doda-
ta voda, razvodweno vino.
bevatron, -a m, mn. -i ‰engl. bevatron, od jedi-
nice BeV (billion electron-volts) i (ciklo)tron
(v.)Š fiz. vrlo jak elektri~ni akcelerator spo-
soban da daje milijardu i po volti.
bevut = behut (v.).
201
beg
beg, -a m, vok. be`e, mn. begovi i bezi ‰tur.
bey, begŠ 1. ist. a. muslimanska plemi}ka titu-
la, veliki posednik, vlastelin u Turskom car-
stvu. b. zapovednik, upravnik jedne oblasti
(npr. sanxakbeg, alajbeg, beglerbeg i dr.). 2.
zast. gospodin, gospodar.
begenisati, begeni{em svr{. i nesvr{. ‰tur.
begendiŠ 1. osetiti, ose}ati simpatije, qubav
prema kome, (za)voleti. 2. odobriti, odobrava-
ti, biti saglasan sa ~im. 3. odabrati, birati
po svom ukusu. 4. (raz)gledati s divqewem;
(o)ceniti.
bege{, -a m, mn. -i ‰ma|. bogoŠ muz. tambura ko-
ja daje duboke tonove; bas, kontrabas; up. berde.
bege{ar, -ara m, mn. bege{ari, gen. mn. bege-
{ara ‰v. bege{Š onaj koji svira u bege{.
begin, -ina m ‰amer. engl. beguine od fr. dijal.
beguineŠ muz. ples poreklom sa Jamajke i Mar-
tinika, popularan u zabavnoj muzici u godina-
ma pre Drugog svetskog rata.
begina, -e `, gen. mn. begina ‰fr. beguine iz
hol.Š ist. pripadnica sredwovekovnog lai~kog
udru`ewa devojaka i udovica koje `ive samo-
stanskim `ivotom ali ne pola`u zavet, najpre
u Holandiji, potom i u Belgiji, Francuskoj,
Nema~koj.
beginica, -e ` ‰v. begŠ pokr. 1. begova k}i. 2.
begova `ena, begovica (v.). x begini~in.
beglajter, -a m, mn. -i ‰nem. BegleiterŠ 1. pra-
tilac. 2. muz. osoba koja peva ili svira drugi
glas, prati glavnu melodiju, obi~no u tercama
ili kvintama.
beglerbeg, -a m, mn. beglerbezi i, re|e, be-
glerbegovi, gen. mn. beglerbega i beglerbegova
‰tur. beylerbeyiŠ ist. vrhovni vojni i gra|anski
zapovednik, stare{ina oblasti u nekada{woj
turskoj carevini.
beglerbegat v. beglerbegluk.
beglerbegluk, -a m, mn. beglerbegluci, gen.
mn. beglerbegluka = beglerbegat, -ata m, mn. be-
glerbegati, gen. mn. beglerbegata ‰v. beglerbegŠ
ist. oblast kojom je upravqao beglerbeg.
begluk, -a m, mn. begluci, gen. mn. begluka ‰tur.
beylikŠ ist. 1. dr`avno imawe u vreme turske vla-
davine. 2. begovo imawe, begov posed. 3. oblast,
podru~je kojim upravqa beg. 4. besplatan, pri-
silan rad raje na begovskom imawu; kuluk.
202
bedel
beglu~iti, -im nesvr{. ‰v. beglukŠ ist. besplat-
no, uz prisilu raditi, kulu~iti na begluku.
begovat, -ata m ‰v. begŠ ist. 1. svi begovi, be-
govski stale`. 2. begovska vlast, begovski po-
lo`aj.
begovati, begujem ‰v. begŠ ist. 1. biti beg, vr-
{iti begovsku vlast. 2. u`ivati, `iveti ras-
ko{no, u izobiqu kao beg.
begovina, -e ` ‰v. begŠ ist. 1. begovo imawe,
posed, up. begluk (2). 2. oblast kojom upravqa
beg, up. begluk (3).
begovi}, -a m ‰v. begŠ begov sin; ~ovek begov-
skog porekla. x begovi}ki.
begovica, -e ` ‰v. begŠ 1. begova `ena. 2. `e-
na begovskog roda. 3. ime odmila koje tek dove-
dena mlada daje mladoj `enskoj osobi u ku}i. 4.
poqopr. vrsta jabuke. x begovi~in.
begonija, -e ` ‰prema imenu francuskog bo-
tani~ara Mi{ela Begona (Begon)Š bot. ukrasna
sobna biqka krupnih cvetova iz familije Be-
goniaceae.
begum ` indekl. ‰ind. begam od tur. begum, v.
begŠ indijska princeza; indijska gospo|a vi-
sokog ranga.
bed (i bet) prid. indekl. ‰tur. bed od pers. bedŠ
ru`an, r|av, zao; neprijatan.
bedak, -aka m, mn. bedaci, gen. mn. bedaka ‰tur.
bedaf, od pers. bedak glupanŠ glup, umno zaostao
~ovek.
bed-blu-bojsi, -bojsa m mn. ‰engl. Bad Blue
Boys lo{i plavi momciŠ sp. naziv za navija~e
zagreba~kog Dinama, poznate po ispadima i
huliganskom pona{awu.
bed-dova, -e `, gen. mn. bed-dova ‰tur. beddua
od pers. bed i ar. du’a’, v. dovaŠ kletva, proklet-
stvo.
bedevija, -e ` ‰tur. bedevi od ar. badawiyy be-
duinŠ 1. kobila dobre pasmine, obi~no arap-
ske. 2. fig. zdrava a lewa `ena.
bedeker, -a m, mn. -i ‰prema imenu nema~kog
izdava~a Bedekera (Baedecker)Š kwiga u kojoj
su dati podaci, slike i obja{wewa o nekom
gradu, kraju i wegovim znamenitostima, turi-
sti~ki priru~nik, vodi~.
bedel, -a m, mn. bedeli, gen. mn. bedela ‰tur.
bedel od ar. badal zamenikŠ ist. 1. (u BiH za vre-
me turske i austrijske vlasti) osoba koja za no-
bedem
vac slu`i vojsku umesto nekoga; zamenik. 2. ot-
kup od vojne obaveze.
bedem, -a i bedem, -a m, mn. bedemi i bedemi,
gen. mn. bedema ‰tur beden od ar. badan teloŠ 1. a.
visok, debeo zid podignut radi za{tite nekog
utvr|ewa, grada i sl., zidina. b. fig. za{tita,
odbrana, brana, nasip. 2. ono {to li~i na be-
dem, {to ima oblik bedema. 3. geogr. a. planin-
ski lanac, masiv. b. obala.
bediner, -a m, mn. -i ‰nem. Bediener od bedie-
nen poslu`itiŠ zast. sluga, sobar.
bedinerka, -e `, dat. bedinerki, gen. mn. be-
dinerki ‰nem. BedienerinŠ `ena koja dolazi da
obavqa ku}ne poslove u odre|ene dane ili sa-
te, ku}na pomo}nica. x bedinerkin.
bedinovati, bedinujem nesvr{. ‰nem. bedie-
nenŠ raditi kao bediner, kao bedinerka.
bedminton v. badminton.
beduin, -ina m, mn. beduini, gen. mn. beduina
‰nem. Beduin od ar. badawiyyun pustiwskiŠ sta-
novnik pustiwe, pripadnik nomadskih arap-
skih plemena koja `ive u pustiwama Arabije i
Severne Afrike. x beduinski.
beduina, -e ` ‰ital. beduina, v. beduinŠ `en-
ski ogrta~ sli~an onome koji nose beduini.
beduinka, -e `, dat. beduinki, gen. mn. bedu-
inki ‰v. beduinŠ 1. `ena beduin. 2. vrsta du-
ga~ke pu{ke.
be-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet
~iji je osnovni ton V (be, sni`eno N); up.
be-mol.
be` prid. indekl. ‰fr. beigeŠ bledosme|a boja.
bez, -a m ‰tur. bez od ar. bazzŠ pamu~no platno
uglavnom doma}e izrade; platno uop{te.
bezbeli pril. ‰tur. besbelliŠ 1. zaista, naravno,
sigurno, dabome; up. beli. 2. mirno, spokojno.
bezbol v. bejzbol.
beze, -ea m ‰fr. baiser poqubacŠ 1. vrsta ru`a
za usne. 2. kulin. vrsta veoma tankih kora za
tortu od belanaca i {e}era. 3. v. puslica.
bezecovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. beset-
zenŠ fam. unapred zauzeti, zauzimati, rezervi-
sati.
bezistan, -a i bezistan, -ana m, mn. bezista-
ni i bezistani, gen. mn. bezistana i bezistana
‰tur. bezistan od pers. bezistan mesto gde se pro-
bekap
daje bezŠ 1. pokriven trg, pokrivena ulica sa
prodavnicama. 2. du}an u kome se prodaju tka-
nine i razne sitnice.
bezoar, -ara m, mn. bezoari, gen. mn. bezoara
‰nem. Bezoar od pers. pad-zahrŠ kamen koji se
stvara u `elucu pre`ivara od dlaka ili biq-
nih vlakana.
bejaz, -aza m, mn. bejazi, gen. mn. bejaza ‰tur.
beyazi od ar. bayaziŠ kow bele ili sive boje.
bejan, -ana m ‰tur. beyan od ar. bayanŠ pokr. 1.
videlo, javnost (iza}i na ‹ : iza}i na videlo).
2. izlazak pred bo`ije lice, tj. smrt (oti}i
bogu na ‹ oti}i bogu na istinu, umreti).
bejbi v. bebi.
bejbi-fejs v. bebi-fejs.
bejzbol, -a m = bezbol, -a, m ‰engl. baseballŠ sp.
igra popularna naro~ito u SAD, igraju dva ti-
ma sa po devet igra~a: jedan igra~ udara lopti-
cu palicom i poku{ava da optr~i ~etiri baze
na velikom poqu (terenu) pre nego {to protiv-
ni~ki tim vrati lopticu i na taj na~in svojoj
ekipi obezbedi poene. y bejzbol-kapa platnena
kapa sa {titnikom, poreklom iz SAD; bej-
zbol-palica palica sa zaokrugqenim vrhom
kojom se u bezbolu udara lopta, ~esto se upo-
trebqava i kao oru`je.
bejsik, -a m, nepr. bejzik ‰engl. BASIC, B(egin-
ner’s) A(ll-purpose) S(ymbolic) I(nstruction)
C(ode)Š kompjuterski programski jezik koji ko-
risti instrukcije sli~ne engleskom jeziku.
bejturan, -ana m, mn. bejturani, gen. mn. bejtu-
rana ‰tur. abeyturan od ar. ’abayturanŠ bot. vrsta
pelina, Artemisia annua.
bek, beka m, mn. bekovi, gen. mn. bekova ‰engl.
backŠ sp. igra~ koji u timu igra odbranu, igra~
zadwe linije (u fudbalu, ko{arci, rukometu
itd.).
bek-kros, -a m ‰engl. back nazad, ponovo,
cross ukr{taweŠ biol. povratno ukr{tawe, ukr-
{tawe hibrida prvog pokolewa s jednim od ro-
diteqa.
bekap, -a m ‰engl. backupŠ ra~. 1. rezervna ko-
pija sadr`aja neke diskete ili diska, celog
ili samo jednog dela (datoteke, programa ili
sistema), koji je snimqen, prepisan na neki
memorijski medij i zatim arhiviran radi za-
{tite od gubitka podataka. 2. postupak snima-
203
bekapovati
wa takve kopije. 3. muz. vokalni ansambl koji
prati glavnog peva~a.
bekapovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. bekapŠ
ra~. izraditi, izra|ivati kopiju datoteke ili
diska radi za{tite od gubitka podataka.
bekasina, -e ` ‰fr. becassineŠ zool. barska,
ritska {quka, Gallinago gallinago.
be-kvadrat, -ata m ‰v. kvadratŠ muz. znak sli-
~an ~etvorouglastom latini~nom œbŒ s produ-
`enom dowom linijom, kojim se povi{ena ili
sni`ena nota vra}a na prvobitnu vrednost,
razre{ilica.
bekgamon, -a m ‰engl. backgammonŠ igra na
tabli obele`enoj duga~kim trouglovima, u ko-
joj u~estvuju dve osobe.
bekgraund, -a m ‰engl. backgroundŠ 1. a. poza-
dina; zadwi zid na pozornici, zadwa kulisa. b.
(muzi~ki ‹ ) muzika koja prati dijalog i radwu
na sceni, u filmu, na radiju i sl. 2. fig. ono {to
je iza ~ega, u drugom planu; dru{tvene, istorij-
ske, kulturne prilike koje obja{wavaju neki
doga|aj ili situaciju. 3. a. dru{tveno poreklo
nekog pojedinca, porodi~na loza, pred`ivot. b.
li~no iskustvo, obrazovawe, predsprema. 4. ra~.
sve ono {to je izvan, u pozadini aktivnog pro-
zora kompjutera.
bekdor, -a m ‰engl. back door stra`wa vrataŠ
ra~. rupa u bezbednosti sistema koju su progra-
meri namerno ostavili.
bekerel, -a m, mn. -i ‰prema francuskom na-
u~niku A. A. Bekerelu (Becquerel), 1852–1908Š
fiz. jedinica za merewe aktivnosti radioak-
tivnih supstanci (oznaka Bq), predstavqa je-
dan radioaktivni raspad u sekundi.
bekerelit, -a i bekerelit, -ita m ‰v. beke-
rel, -itŠ miner. radioaktivni mineral `ute do
naranxaste boje, uranov oksid s vodom.
bekija, -e ` ‰tur. bekiye, bakiye od ar. baqiyya
ostatakŠ deo koji je preostao da se plati, osta-
tak, zaostatak (od pla}awa).
bekovski, -a, -o ‰v. bekŠ koji se odnosi na be-
kove, koji pripada bekovima. y bekovski pro-
stor kazneni prostor, ~etvorougao ispred go-
la u kome se prekr{aji u napadu ka`wavaju je-
danaestercem; bekovski udarac {ut kojim
bek, na znak sudije, izbacuje loptu postavqenu
ispred gola.
204
belvedere
bekon, -ona m ‰engl. baconŠ vrsta mesnate
slanine.
bekrija, -e m, gen. mn. bekrija ‰tur. bekri od ar.
bukra jutro, u zna~ewu œonaj koji ve} od jutra
po~iwe da pijeŒŠ pijanica, ispi~utura, qubi-
teq kafanskog `ivota. x bekrijski.
bekrijanka, -e `, dat. bekrijanci, gen. mn. be-
krijanki ` ‰v. bekrijaŠ bekrijska pesma.
bekrijati, -am nesvr{. ‰v. bekrijaŠ pijan~i-
ti, lumpovati, ban~iti.
bekriluk, -a m, mn. bekriluci, gen. mn. bekri-
luka ‰v. bekrijaŠ bekrijski `ivot, bekrijawe.
bekstejx, -a m ‰engl. backstage od back pozadi,
stage pozornicaŠ prostor iza pozornice; y u
bekstejxu iza kulisa, nevidqivo za gledaoce.
bekta{, -a m = bekta{ija, -e m ‰prema {ei-
ku Haxi Bekta{ VelijuŠ pripadnik dervi{kog
reda bekta{ija, dervi{.
bekta{ija = bekta{.
bekhend, -a m, mn. bekhendi, gen. mn. bekhenda
‰engl. backhandŠ sp. udarac (u tenisu i sl.) pri
kojem je ruka savijena, okrenuta dlanom prema
telu nepr. bekend; supr. forhend.
bel, -a m, mn. beli, gen. mn. bela ‰prema {kot-
skom fiziologu Aleksandru Grahamu Belu
(Bell)Š jedinica za merewe ja~ine zvuka (simbol
B); u praksi se obi~no koristi decibel (v.).
belavista, -e ` ‰ital. bella vistaŠ mesto na uz-
vi{ewu sa kojeg se pru`a lep pogled na okoli-
nu, vidikovac.
beladona, -e ` ‰ital. bella donna lepa `enaŠ 1.
bot. biqka velebiqe, Atropa belladonna. 2. farm.
alkaloid iz velebiqa, koristi se u medicini.
beladonin, -ina m ‰v. beladonaŠ hem. organ-
ska baza koja se dobija od korena i li{}a vele-
biqa, upotrebqava se kao sredstvo za ulep{a-
vawe (za pove}awe zenica).
belaj, -aja m, mn. belaji, gen. mn. belaja ‰tur. be-
la od ar. bala’Š 1. zlo, nesre}a, nevoqa, muka, be-
da. 2. vrag, |avo; z nosi ga belaj |avo da ga nosi.
belajisati, -i{em nesvr{. ‰v. belajŠ 1. a. biti
u nevoqi, mu~iti se, zlopatiti se. b. petqati,
raditi bilo {ta. 2. pri~iwavati (kome) muke,
te{ko}e, nevoqe, mu~iti, kiwiti (nekoga).
belvedere, belvedera m ‰ital. bel vedere lep
izgledŠ uzdignuto mesto, zamak, dvorac, vila
na uzvisini ili mali toraw na zgradi odakle
belvi
se pru`a lep pogled na okolinu, vidikovac; up.
mirador.
belvi, -ija i uob. belvi, belvija, gen. mn.
belvija m ‰fr. bellevueŠ = belavista (v.), belve-
dere (v.).
belegija, -e ` ‰tur. bilegiŠ pokr. kamen za
o{trewe, brus.
belegijati, -am nesvr{.‰v. belegijaŠ pokr. 1.
o{triti belegijom, brusiti. 2. laskati, podi-
laziti.
beledija, -e ` ‰tur. belediye od ar. balodiyaŠ
pokr. op{tina; op{tinska uprava.
belemnit, -ita m, mn. belemniti, gen. mn. be-
lemnita ‰nem. Belemnit od gr~. belemnon kopqe;
udarac (groma)Š zool. geol. okameweni ostaci
glavono`aca iz doba mezozoika.
belenzuk, -a m, mn. belenzuci, gen. mn. belen-
zuka = belenzuka, -e `, dat. -ci `, gen. mn. belen-
zuka (obi~no u mn. belenzuci, belenzuka i be-
lenzuke, belenzuka) ‰tur. bilezikŠ 1. narukvica,
grivna. 2. okov na rukama i nogama; lisice. 3.
karika kao ukras na pu{ci.
belenzuka = belenzuk (v.).
bel epok, -a m v. belle epoque.
Belerofont, -a m ‰gr~. Bellerophon gen.
-phontosŠ mitol. kraq Likije, junak koji je zau-
zdao krilatog kowa Pegaza (v.), iz oholosti
hteo da uzleti na Olimp, pa ga je Zevs kaznio
ludilom.
bel-espri, -ija m v. bel esprit.
beletristika, -e `, dat. beletristici ‰fr.
belles lettresŠ kwi`evnost u u`em smislu re~i;
lepa, zabavna kwi`evnost (romani, pripovetke,
novele, putopisi i sl.); nepr. belatristika.
Belzebub, -a m ‰hebr. Baal-Sebub ili ba’al
zebhubhŠ 1. bo`anstvo starih Filistinaca. 2.
vrhovni |avo, satana. x belzebupski.
beli i beli pril. ‰tur. belli, ar. balaŠ zaista,
doista, tako je; vala, bogme.
belijal, -ala m ‰hebr. beliya’alŠ mitol. 1. zlo-
ba, sila zla. 2. (Belijal) jedan od palih an|e-
la; demon, vrag, |avo.
belikozan, -zna, -zno ‰lat. bellicosusŠ koji
stalno tra`i sva|u ili tu~u, ratoboran, sva-
dqiv.
ben2
belinogram, -a m, mn. -i ‰v. belinograf,
-gramŠ zast. slika, reprodukcija snimqena be-
linografom.
belinograf, -a m, mn. -i ‰prema imenu fran-
cuskog fizi~ara A. Belena (Belin), -grafŠ zast.
telefotografski aparat koji omogu}ava brz
prenos fotografija, crte`a, tekstova i sl. na
ve}u udaqenost.
belicist(a), -e m, mn. belicisti ‰lat. belli-
cus ratni od bellum ratŠ ratoboran, svadqiv
~ovek; pristalica re{avawa me|unarodnih
sporova ratom.
belkanto, -a i belkanto, -a m ‰ital. bel can-
toŠ muz. italijanski na~in pevawa u kojem se na-
ro~ita pa`wa poklawa lepoti glasa i vokalnoj
tehnici, lepo pevawe.
belogardejac, -ejca m, mn. belogardejci, gen.
mn. belogardejaca ‰rus. belogardeecŠ ist. 1. u Ok-
tobarskoj revoluciji pripadnik kontrarevo-
lucionarne vojske koja se borila protiv boq-
{evika (v.). 2. pripadnik œBele gardeŒ u Slo-
veniji za vreme Drugog svetskog rata.
Belona, -e ` ‰lat. BellonaŠ mitol. bogiwa rata
kod Rimqana, `ena Marsova.
belot, -a m ‰fr. beloteŠ vrsta karta{ke igre.
belpaeze, belpaeza m ‰ital. belpaeseŠ vrsta
italijanskog mekog sira.
bel}im pril. ‰tur. belkimŠ 1. vaqda, mo`da,
verovatno. 2. tobo`e, bajagi.
beluga, -e `, dat. beluzi, gen. mn. beluga ‰rus.
belugaŠ 1. riba jesetra, moruna. 2. vrsta najfi-
nijeg kavijara.
beluk = benluk (v.).
bema, -e `, gen. mn. bema ‰gr~. bema uzvi{eweŠ
1. ist. govornica, tribina. 2. odvojeno mesto za
sve{tenike u gr~kim pravoslavnim crkvama,
naro~ito vladi~in sto.
be-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet
~iji je osnovni ton V (be, sni`eno N); up.
be-dur.
ben1 m indekl. ‰hebr. ben sinŠ sin, kod semit-
skih li~nih imena stavqa se ispred o~evog
imena, npr. Solomon ben David = Solomon,
sin Davidov.
ben2, bena i ben, bena m, mn. benovi i benovi,
gen. mn. benova i benova ‰tur. benŠ zast. mlade`,
izra{taj.
205
bena
bena, -e gen. mn. bena ` ‰tur. bonŠ budalasta
osoba, luda, budala, glupan.
benaviti, benavim nesvr{. ‰v. benaŠ 1. pri-
~ati koje{ta, bulazniti. y benaviti se izi-
gravati budalu, neozbiqno se pona{ati, glu-
pirati se.
beng v. bang.
bengalski, -a, -o koji se odnosi na oblast
Bengal u Indiji. y bengalska vatra plamen
razli~itih boja koji se koristi za postizawe
svetlosnih efekata pri vatrometu; vatromet.
bend, -a m, mn. bendovi, gen. mn. bendova m
‰engl. bandŠ muz. mawa grupa muzi~ara koji za-
jedno sviraju obi~no modernu muziku, mu-
zi~ki sastav, grupa; up. big bend.
bendati, -am nesvr{. ‰verovatno tur. bende
rob, slugaŠ pokr. pridavati va`nost (nekome),
priznavati, zarezivati; fermati, mariti.
bendi, -ija m ‰engl. bandyŠ sp. 1. stara igra
sli~na hokeju. 2. u hokeju, udarac po plo~ici
koja miruje ili polako klizi.
ben|eluk, -a m, mn. ben|eluci, gen. mn. ben|e-
luka ‰tur. beng od pers. beng, benc od ar. bang, bu-
nikaŠ trava koja omamquje, opija; napitak
spravqen od takve trave, opojni napitak.
beneventana, -e ` ‰prema ital. gradu Bene-
ventuŠ ist. vrsta latinskog sredwovekovnog
pisma, prenesenog iz Italije u Dalmaciju u H
veku.
benevolentan, -tna, -tno ‰lat. benevolens
koji `eli dobraŠ raspolo`en prema kome, na-
klowen, blagonaklon.
benevolencija, -e ` ‰lat. benevolentiaŠ bla-
gonaklonost, dobronamernost.
benevreke, benevreka ` mn. = benevreci, be-
nevreka m mn. ‰poreklo nejasno, drugi deo od
lat. bracae ~ak{ireŠ zast. uske suknene ~ak{ire
sa {irokim turom, deo narodne no{we.
benevreci = benevreke (v.).
benediktinac, -nca m, mn. benediktinci,
gen. mn. benediktinaca ‰lat. benedictinus od ime-
na Benedictus, blagoslovenŠ 1. kalu|er, pri-
padnik reda sv. Benedikta. 2. v. benediktiner.
x benediktinski.
benediktiner, -a m ‰nem. BenediktinerŠ vrsta
likera koji su spravqali benediktinski kalu-
|eri.
206
benzen
benediktinka, -e `, dat. benediktinki, gen.
mn. benediktinki ‰v. benediktinacŠ kalu|eri-
ca, pripadnica reda sv. Benedikta.
benediktus, -a m ‰lat. benedictus blagoslo-
venŠ rel. katoli~ka molitva, deo mise.
benedikcija, -e ` ‰lat. benedictioŠ u kato-
li~koj crkvi: blagoslov, blagosiqawe. y bene-
dikcija apostolika v. benedictio apostolica.
benedicite m indekl. ‰lat. benedicite blago-
sloviteŠ rel. katoli~ka molitva pre obeda.
benemerit, -ita m, mn. benemeriti, gen. mn.
benemerita ‰lat. bene meritusŠ veoma zaslu`an
~ovek.
benefaktor, -a, mn. -i, gen. mn. benefaktora =
‰nlat. benefactorŠ onaj koji ~ini dobro drugome,
koji poma`e drugom, dobrotvor, dobro~initeq.
beneficija, -e ` ‰lat. beneficiumŠ povlasti-
ca, privilegija, korist.
beneficijar, -ara m, mn. beneficijari, gen.
mn. beneficijara ‰nlat. beneficiariusŠ korisnik,
u`ivalac; onaj koji prima pomo}, stipendiju,
rentu i sl.
beneficijat, -ata m, mn. beneficijati, gen.
mn.beneficijata ‰nlat. beneficiatusŠ v. benefi-
cijar.
beneficijent, -a m v. benefaktor.
beneficijum, -a m (i beneficij, -a m) v. be-
neficija.
beneficiran, -a, -o ‰v. beneficiratiŠ koji
u`iva beneficije, povla{}en; y beneficira-
ni (radni) sta` skra}en radni sta` za lica
koja se bave napornim zanimawima.
benz- ‰srlat. benzoe, od ar. luban gawi javanski
tamjanŠ hem. kao prvi deo slo`enica ozna~ava
organske molekule koji poti~u od benzola.
benzaldehid, -ida m ‰v. benz-, aldehidŠ hem.
najva`niji aromatski aldehid, bezbojna
te~nost s mirisom badema.
benzedrin, -ina m ‰v. benz-, v. efedrinŠ farm.
sulfat amfetamina, pra{ak bele boje, lako
rastvorqiv u vodi, uno{ewem u organizam po-
ve}ava ose}aj sigurnosti, izaziva `equ za ra-
dom i aktivno{}u, stvara zavisnost i izaziva
niz {tetnih posledica po organizam.
benzen = benzol (v.).
benzer
benzer prid. indekl. ‰tur. benzer prema benze-
mek li~itiŠ sli~an, nalik.
benzin, -ina m, mn. benzini, gen. mn. benzina
‰v. benz-, -inŠ hem. sme{a lako zapaqivih te~nih
ugqovodonika koja se dobija destilacijom
nafte ili ugqa, koristi se kao pogonsko gori-
vo. x benzinski.
benzinac, -nca m, mn. benzinci, gen. mn. ben-
zinaca ‰v. benzinŠ motor, automobil koji kori-
sti benzin kao pogonsko gorivo.
benzol, -ola m ‰v. benz-, -olŠ hem. bezbojan, te-
~an, aromati~ni ugqovodonik, C6H6, dobija se
iz katrana kamenog ugqa, koristi se u hemij-
skoj i farmaceutskoj industriji.
benigan, -gna, -gno ‰lat. benignusŠ 1. dobro-
}udan, koji ima blagu, dobru narav. 2. med. do-
bro}udan, bezopasan (o tumorima); supr. mali-
gan.
benignitet, -eta m ‰lat. benignitasŠ 1. dobro-
ta, dobrodu{nost, blagost. 2. med. bezopasnost,
prolaznost bolesti.
benluk, -a = beluk, -a m, mn. be(n)luci, gen.
mn. be(n)luka ‰tur. bellikŠ pokr. vrsta `enske i
mu{ke ode}e od sukna, s rukavima ili bez wih.
bensaukluk, -a i bensaukluk, -a m ‰tur. bel-
sogukluguŠ pokr. veneri~na bolest, kapavac,
triper, gonoreja.
bensilah, -aha m, mn. bensilasi gen. mn. ben-
silaha i bensilah, -aha m, mn. bensilasi, gen.
mn. bensilaha ‰tur. belsilah›Š {irok ko`ni pojas
za koji se ka~i oru`je i koji s predwe strane
ima pregrade za novac, pribor za pu{ewe i dr.
bent, a m, mn. bentovi, gen. mn. bentova ‰tur.
bent, bendŠ pokr. 1. a. brana, nasip, ustava. b. ja-
rak, jaz. 2. zast. propis, paragraf.
bentonit, -a i bentonit, -ita m ‰prema me-
stu Fort Benton u Montani, SADŠ miner. vrsta
svetle gline, ima vi{estruku primenu u indu-
striji.
bentos, a m ‰gr~. benthos dubinaŠ biol. naziv
za biqke i `ivotiwe koje `ive ili se du`e za-
dr`avaju na morskom dnu.
bentoskop, -a m, mn. -i ‰v. bentos, -skopŠ ~e-
li~na komora loptastog oblika za posmatrawe
i fotografisawe na velikim morskim dubina-
ma, up. batisfera (1).
bere
benxo, -a m, mn. ob. s. benxa ‰engl. banjo,
afri~kog poreklaŠ muz. crna~ki muzi~ki in-
strument sli~an gitari, omiqen na jugu SAD.
berak, berka, mn. berci, gen. mn. beraka i be-
rak, berka m, mn. berci, gen. mn. beraka ‰ma|. be-
rekŠ pokr. gaj, lug, {umarak.
berat, -ata m, mn. berati, gen. mn. berata ‰tur.
berat od ar. baratŠ ist. sultanova poveqa, carski
dekret kojim su davane naro~ite povlastice,
odlikovawa i sl.
beratlija, -e m ‰v. berat, -lijaŠ ist. onaj koji
je dobio neke povlastice beratom; spahija ili
knez koji je to postao sultanovim beratom. x
beratlijski.
berat-spahiluk, -a m, mn. berat-spahiluci,
gen. mn. berat-spahiluka ‰v. berat, spahilukŠ ist.
imawe dobijeno sultanovim ukazom.
beraha, e `, gen. mn. beraha ‰hebr. berachaŠ je-
vrejska molitva zahvalnica.
berbat prid. indekl. ‰tur. berbat od pers. ber-
badŠ pokr. 1. prqav, zaprqan, umazan. 2. propao,
upropa{}en, osramo}en.
berber v. berberin.
berberin, -a m, mn. berberi, gen. mn. berbera
‰tur. berber od pers. berberŠ 1. zanatlija koji bri-
je i {i{a, mu{ki frizer. 2. zast. zubar i vidar.
x berberski.
berberka, -e `, dat. berberki, gen. mn. berber-
ki ‰v. berberŠ `ena koja se bavi berberskim za-
natom; berberinova `ena.
berbernica, -e ` ‰v. berberŠ berberska rad-
wa.
bergsonizam, -zma m ‰fr. bergsonisme od
BergsonŠ idealisti~ka filozofija, u~ewe
francuskog filozofa Anrija Bergsona
(1859–1941).
berdanka, -e `, dat. berdanci, gen. mn. ber-
danki ‰prema pronalaza~u, Amerikancu Berda-
nuŠ voj. pu{ka starijeg tipa.
berde, berdeta s, mn. berdeta, gen. mn. berdeta
m ‰tur. berdeŠ muz. tambura{ki muzi~ki instru-
ment za pratwu, bas, kontrabas, up. bege{.
bere, -ea m, mn. berei, gen. mn. berea = bereta1,
-e `, gen. mn. bereta i beretka, -e `, dat. bereci i
beretki, gen. mn. beretki ‰fr. beret od klat. bir-
rumŠ francuska kapa, plitka, pqosnata, okru-
gla, s œpeteqkomŒ na vrhu.
207
berek
berek = berak (v.).
berekin, -ina m, mn. berekini, gen. mn. bere-
kina ‰venec. berechin, ital. birichinoŠ pokr. ne-
sta{an, raspu{ten de~ak, deran, mangup; x be-
rekinski.
bereta1 i beretka = bere (v.).
bereta2, -e ` ‰Beretta, ime fabrike u pred-
gra|u Bre{eŠ voj. mali poluautomatski pi-
{toq italijanske proizvodwe.
ber`era, -e ` ‰fr. bergereŠ duboka foteqa s
jastu~i}ima.
berza, -e `, gen. mn. berza i berzi ` ‰nem. Borse
od hol. beurs, po imenu trgova~ke porodice Van
der Burse, a ovo od klat. bursa torba, kesaŠ
finans. ustanova, tr`i{te na kome se vr{i
procena, kupovina i prodaja vrednosnih har-
tija, deonica i sl., zakqu~ivawe bankarskih i
trgova~kih poslova i dr.; zgrada u kojoj je ta
ustanova sme{tena. x berzanski.
berzijanac, -nca m, mn. berzijanci, gen. mn.
berzijanaca ‰nem. Borsianer, v. berzaŠ onaj koji
se bavi berzanskim poslovima, koji posluje,
trguje na berzi.
beriberi, -ija m ‰sinhaleski beri beri vrlo
slabŠ med. bolest tropskih krajeva, izazvana ne-
dostatkom vitamina B1 u ishrani, o~ituje se
zapaqewem `ivaca, slabo{}u srca, deli-
mi~nom uzeto{}u.
beril, -a i beril, -ila m ‰gr~. beryllosŠ miner.
tvrd, sjajan mineral, berilijum-aluminijum
silikat; wegovi su varijeteti akvamarin i
smaragd.
berilijum, -a (i berilij, -a) m ‰lat. berylli-
umŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zem-
noalkalnih metala, hemijski simbol Be, atom-
ski broj 4.
berit-mila, -e ` ‰hebr. berit savez, zavet, mila
od mal obrezatiŠ obred obrezivawa kod Jevreja,
koji se vr{i osam dana nakon ro|ewa deteta.
beri}et, -a m, mn. beri}eti, gen. mn. beri}eta
‰tur. bereket od ar. baraka blagoslov, sre}aŠ 1. a.
izobiqe, obiqe; korist, dobit. b. sre}a, na-
predak, uspeh. 2. dobar prinos, dobar rod, le-
tina.
beri}etan, -tna, -tno ‰v. beri}etŠ 1. sre}an,
koji donosi sre}u, uspe{an. 2. plodan, rodan;
obilan.
208
bersaqer
berkelijum, -a (i berkelij, -a) = berkli-
jum, -a m ‰prema gradu Berkliju (Berkeley) u Ka-
liforniji, gde je prvi put dobijenŠ hem. radio-
aktivan, ve{ta~ki dobijen hemijski element,
hemijski simbol Bk, atomski broj 97.
berklij = berkelijum (v.).
berklijanizam, -zma m = berklijanstvo, -a
s ‰prema prezimenu Berkli (Berkeley)Š filoz. su-
bjektivno-idealisti~ko u~ewe engleskog bi-
skupa Berklija koje negira postojawe materi-
jalnog sveta, tvrde}i da stvari i pojave postoje
samo kao subjektivne predstave pojedinca.
berklijanstvo = berklijanizam (v.).
berk{ir, -a = berk{irac, -rca m, mn. berk-
{irci, gen. mn. berk{iraca ‰engl. Berkshire, po-
krajina u EngleskojŠ engleska rasa crnih sviwa.
berk{irac = berk{ir (v.).
berlina, -e ` ‰fr. berline, ital. berlinaŠ vrsta
ko~ije sa ~etiri sedi{ta.
berlinerblau m indekl. ‰nem. BerlinerblauŠ
berlinsko plavo, nijansa plave boje.
berma, -e ` ‰fr. berme od hol. bermŠ prilaz
brani ili nasipu; stazica, puteqak pored ka-
nala.
berma, -e `, gen. mn. bermi ‰klat. firma od fir-
mare potvrditiŠ rel. crkveni ~in kojim se kr-
{tewe potvr|uje miropomazawem, krizma.
bermet, -a m ‰nem. Wermut pelinŠ vrsta aro-
mati~nog, desertnog vina; vermut.
bermude, bermuda ` mn. ‰prema Bermudskim
ostrvimaŠ letwe pantalone do kolena.
bermudski, -a, -o koji se odnosi na Bermu-
de. y bermudski trougao podru~je u Sarga-
skom moru u obliku trougla u kojem, po~ev od
~etrdesetih godina HH veka, na neobja{wiv
na~in nestaju brodovi i avioni.
bernardinac1, -nca m, mn. bernardinci, gen.
mn. bernardinaca ‰nem. Bernhardiner, prema pre-
voju sv. Bernarda u {vajcarskim AlpimaŠ rasa
krupnih pasa dresiranih da spasavaju nastra-
dale u snegu.
bernardinac2, -nca m, mn. bernardinci, gen.
mn. bernardinaca ‰prema imenu Sv. Bernarda
od KlervoaŠ rel. pripadnik reda sv. Bernarda.
bersaqer, -era m, mn. bersaqeri, gen. mn. ber-
saqera ‰ital. bersagliereŠ voj. vojnik specijal-
besa1
nog korpusa italijanske pe{adije. x bersa-
qerski.
besa1, -e `, gen. mn. besa ‰alb. bese veraŠ data
re~, obe}awe koje se smatra svetiwom i mora se
odr`ati.
besa2, -e ` ‰fr. baisseŠ bank. pad cena akcija,
hartija od vrednosti, robe i dr. na berzi; tr-
`i{na politika koja se zasniva na o~ekivawu
pada cena na berzi.
bese`e, -ea m ‰fr. BCG, skr. od Bacille Cal-
mette-Guerin, po prezimenima pronalaza~aŠ
vakcina protiv tuberkuloze.
bese`irati, bese`iram, 3. l. mn. bese`iraju
nesvr{. ‰v. bese`eŠ med. vakcinisati, cepiti ra-
di za{tite od tuberkuloze bese`e vakcinom.
besemer, -a m ‰prema pronalaza~u H. Beseme-
ru (Henry Bessemer)Š ure|aj za proizvo|ewe ~e-
lika.
Besemerov, -a, -o ‰v. besemerŠ koji pripada
Besemeru, koji se odnosi na Besemera. y Bese-
merov aparat v. besemer; Besemerova metoda
postupak pro~i{}avawa sirovog gvo`|a pomo-
}u toplog vazduha; Besemerov ~elik ~elik ko-
ji se dobija Besemerovom metodom, oksidaci-
jom sirovog gvo`|a.
besist(a), -e m, mn. besisti ‰v. besa2Š vlasnik
vrednosnih papira koji trguje ra~unaju}i s
padom cena na berzi.
beskompromisan, -sna, -sno ‰v. kompromisŠ
koji ne pristaje da pravi kompromis, koji ne
~ini ustupke, nepopustqiv, nepomirqiv.
beskonfliktan, -ktna, -ktno ‰v. konfliktŠ
koji se odvija bez konflikta, sukoba; miroqu-
biv.
beskrupulozan, -zna, -zno ‰v. skrupulaŠ koji
nema skrupula, koji zadovoqava svoj interes
bez obzira na {tetu ili te{ko}e koje pri tom
stvara drugima, bezobziran.
besleisati beslei{em nesvr{. ‰tur. besle-
mekŠ pokr. 1. hraniti, izdr`avati. 2. podnosi-
ti, trpeti. besleisati se hraniti se, izdr`a-
vati se.
beslema, -e ` ‰tur. beslemeŠ pokr. izdr`ava-
we, hrawewe, hrana.
bestija, e `, gen. mn. bestija ‰lat. bestiaŠ 1.
opaka `ivotiwa, zver. 2. v. be{tija.
beterisati
bestijalan, -lna, -lno ‰klat. bestialisŠ
zverski, `ivotiwski; surov, okrutan.
bestijalnost, -i ` ‰v. bestijaŠ osobina ono-
ga koji je bestijalan, onoga {to je bestijalno,
ne~ove~nost, svirepost; svirep postupak,
zverstvo.
bestijarijum, -a (i bestijarij, -a) m ‰nlat.
bestiarium, v. bestijaŠ 1. ist. kwiga sa slikama
`ivotiwa, kwiga s pri~ama o `ivotiwama ko-
jima su pripisivana natprirodna svojstva. 2.
niz skulptura koje prikazuju `ivotiwe i ~u-
dovi{ta, na sredwovekovnim zgradama.
bestijarijus, -a m ‰lat. bestiariusŠ ist. gladi-
jator osu|en da se bori sa zverima u areni (kod
starih Rimqana).
bestiq, -iqa m ‰tur. pestil od ital. pastigliaŠ
pokr. gust pekmez od {qiva.
bestseler, -a m, mn. -i ‰engl. best sellerŠ naj-
prodavanija, najtra`enija kwiga (re|e neki
drugi proizvod) u odre|enom periodu.
bet v. bed
beta, -e ` ‰gr~. betaŠ 1. drugo slovo gr~ke
azbuke (b), koje se koristi u matematici, fizi-
ci i hemiji da se ozna~e odre|eni pojmovi. y
beta-~estice fiz. elektroni koje izbacuju ra-
dioaktivne materije; beta-zraci fiz. vrsta ra-
dioaktivnih zraka koji se sastoje od beta-~e-
stica; beta-blokatori med. grupa lekova koji
ubla`uju stimuluse u simpati~kom nervnom
sistemu, koriste se za le~ewe povi{enog krv-
nog pritiska i sr~anih aritmija. 2. ra~. pro-
gram koji je u fazi testirawa. Odmah iza toga
dodati izraze: y ra~. beta-testirawe testira-
we programa putem davawa na kori{}ewe we-
gove prve verzije; beta-verzija verzija ra~u-
narskog programa za testirawe. Ostali izrazi
ostaju.
betatron, -a m, mn. -i ‰v. beta, (ciklo)tronŠ
fiz. ure|aj za ubrzavawe elektrona.
beter1, -a i beter, -a m, mn. -i ‰tur. beter goriŠ
pokr. lo{ ~ovek, nevaqalac, propalica.
beter2 prid. ‰v. beter1Š pokr. lo{iji, gori,
nevaqaliji.
beteran, -rna, -rno ‰v. beterŠ pokr. 1. ru`an,
nakazan; zao, grozan. 2. nesre}an.
beterisati v. baterisati.
209
beternik
beternik, -a m, mn. beternici, gen. mn. beter-
nika ‰v. beteranŠ pokr. nevaqalac, propalica;
nesretnik.
betl, -a m ‰nem. Bettel prosja~eweŠ u karta-
{koj igri preferans takva licitirana igra u
kojoj igra~ koji vodi igru ne sme da odnese ni-
jedan {tih.
Betmen, -a m ‰engl. Batman od bat {i{mi{,
man ~ovekŠ lik iz stripova i filmova, super-
junak u kostimu slepog mi{a, koji se zajedno sa
svojim pomo}nikom Robinom bori protiv kri-
minala; up. Spajdermen.
beton, -ona m ‰fr. beton od lat. bitumenŠ tvrd
gra|evinski materijal, me{avina cementa,
{qunka i vode u odre|enim razmerama. y ar-
mirani beton beton izme{an sa {ipkama ili
re{etkama od gvo`|a ili ~elika koje mu poja-
~avaju otpornost; prednapregnuti beton ar-
mirani beton u kome je armatura prethodno za-
tegnuta radi ve}e izdr`qivosti na pritisak.
x betonski.
betonirati, betoniram, 3. l. mn. betoniraju
svr{. i nesvr{. ‰v. betonŠ oblo`iti, oblagati be-
tonom; (na)praviti, (iz)graditi od betona.
betonirac, -rca m, mn. betonirci, gen. mn. be-
toniraca ‰v. betoniratiŠ radnik koji izvodi
betonske radove.
betowara, -e ` ‰v. betonŠ ma{ina za me{awe
i pravqewe betona, me{alica za beton.
betowerka, -e `, dat. betowerci, gen. mn. be-
towerki ‰fr. betonniere, v. betonŠ fabrika u ko-
joj se pravi beton i predmeti od betona.
be}ar, -ara m, mn. be}ari, gen. mn. be}ara ‰tur.
bekar od pers. bikarŠ 1. neo`ewen ~ovek, momak.
2. onaj koji je sklon pi}u, vesequ, `enama, be-
krija, mangup, lola. 3. ist. ratnik dobrovoqac;
vojnik najamnik (naro~ito u doba Prvog srp-
skog ustanka).
be}arac, -rca m, mn. be}arci, gen. mn. be}ara-
ca ‰v. be}arŠ 1. vesela, {aqiva pesma, naj~e{}e
od dva deseterca, koja se peva na jednu istu me-
lodiju (ob. u Vojvodini). 2. kolo koje se igra uz
melodiju be}arca (1).
be}arisati, -i{em = be}ariti (se), be}a-
rim (se), = be}arovati, -arujem nesvr{. ‰v. be-
}arŠ biti be}ar, `iveti kao be}ar, momkovati;
provoditi se.
210
be{lija
be}ariti (se) = be}arisati (v.).
be}arluk, -a m, mn. be}arluci, gen. mn. be}ar-
luka ‰v. be}ar, -lukŠ be}arski `ivot, momkova-
we, be}arstvo.
be}arovati = be}arisati (v.).
be}aru{a, -e ` ‰v. be}arŠ `ena koja `ivi be-
}arskim `ivotom, raskala{na `ena.
beut, -uta m v. behut.
befel, -ela m, mn. befeli, gen. mn. befela
‰nem. BefehlŠ pokr. naredba, zapovest, nalog.
behar, -ara m ‰tur. behar od pers. beharŠ cvet,
cve}e na vo}ki; latice takvog cveta.
beharati, -am i behariti, beharim nesvr{.
‰v. beharŠ 1. cvetati (o vo}ki). 2. beleti, sedeti
(o kosi).
behemot, a m ‰hebr. behemothŠ 1. `ivotiwa
opisana u Bibliji, u Kwizi o Jovu, 40:15–24;
2. fig. gorostasna `ivotiwa, neman.
behut, -uta m ‰tur. bihudŠ omamqenost, opije-
nost, zanos.
becirk, -a m, mn. becirci, gen. mn. becirka
‰nem. BezirkŠ 1. okrug, srez. 2. rejon, gradska ~e-
tvrt (kada se govori o Be~u).
bex, bexa m, mn. bexevi, gen. mn. bexeva ‰engl.
badgeŠ zna~ka s natpisom, slikom ili simbo-
lom, naj~e{}e politi~kog sadr`aja, koja se po-
put bro{a pri~vr{}uje za ode}u.
be{amel, -a m ‰fr. bechamel, po imenu mar-
kiza Be{amela, dvorskog nadzornika Luja
XIVŠ ukuvan, gust, beli sos od butera, bra{na
i mleka.
be{ika1, -e ` gen. mn. be{ika ‰tur. besikŠ ko-
levka.
be{ika2, -e ` gen. mn. be{ika ‰rum. besica, lat.
vesicaŠ 1. a. opnasta kesa u telu ~oveka i nekih
`ivotiwa u kojoj se skupqa te~nost, vazduh i
dr., a naro~ito mokra}ni mehur. b. zast. mehur,
klobuk (pri kqu~awu vode, od sapunice i dr.).
2. osu{ena opna od `ivotiwskog mokra}nog me-
hura koja se koristi u doma}instvu kao kesa ili
za zatvarawe tegli pri konzervirawu zimnice.
be{kot, -a m (ital. biscottoŠ pokr. prepe~en
hleb, dvopek; up. pi{kota.
be{lija, -e `, gen. mn. be{lija m ‰tur. besliŠ
ist. najamni, pla}eni vojnik u nekada{woj tur-
skoj vojsci.
be{tek
be{tek, -a m ‰nem. BesteckŠ zast. pribor za je-
lo (no`, ka{ika, viqu{ka i dr.), escajg.
be{tija, -e ` ‰v. bestijaŠ okrutan, bezose}a-
jan ~ovek, ne~ovek; nevaqalac, bitanga.
bi- ‰lat. bis dvaputŠ prvi deo slo`enica ko-
jim se ozna~ava da se ne{to javqa dvaput, da je
udvojeno, dvostruko i sl.
biandrija, -e ` ‰v. bi-, gr~. aner gen. andros
mu{karacŠ brak jedne `ene s dva mu{karca u
isto vreme.
bianuelan, -lna, -lno ‰fr. biannuel, v. bi-,
lat. annus godinaŠ koji se javqa, koji izlazi
dvaput godi{we, polugodi{wi (npr. ~aso-
pis).
biartikularan, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. arti-
culus ~lanak, zglobŠ koji ima dva zgloba, dvo-
zgloban.
biarhija, -e ` ‰v. bi-, gr~. archein predvodi-
tiŠ istovremeno vladawe dvojice vladara u
jednoj zemqi, dvovla{}e; up. diarhija.
biatlon, -a m ‰v. bi-, gr~. athlon takmi~eweŠ
sp. skija{ka disciplina u kojoj se kombinuju
nordijsko skijawe i streqa{tvo (ga|awe u me-
te iz stoje}eg ili le`e}eg polo`aja).
bibap, -a m ‰engl. bebopŠ muz. stil u xezu na-
stao ~etrdesetih godina dvadesetog veka, koji
se odlikuje nagla{enom ulogom bubwara, bi-
bop.
bibacitet, -eta m ‰nlat. bibacitasŠ `eqa,
strast za pi}em, sklonost pi}u.
biblizam, -zma m v. biblicizam.
Biblija, -e ` ‰gr~. biblia kwigeŠ rel. Sveto pi-
smo, kwiga koju sa~iwavaju Stari i Novi zavet.
biblijski, -a, -o ‰v. BiblijaŠ koji se odnosi
na Bibliju. y biblijski papir specijalan ta-
nak otporan bezdrvni papir, koji se koristi za
{tampawe Biblije, obimnih re~nika i drugih
kwiga s velikim brojem stranica.
biblio- gr~. ‰gr~. biblion kwigaŠ kao prvi deo
slo`enica sa zna~ewem: kwiga, koji se odnosi
na kwige.
bibliobus, -a m, mn. -i ‰v. biblio-, v. -busŠ
autobus s kwigama koji slu`i kao putuju}a bi-
blioteka.
bibliognozija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. gnosis
poznavaweŠ poznavawe kwiga, razumevawe u
kwige.
bibliomantija
bibliograf, -a m, -i ‰v. biblio-, -grafŠ onaj
koji se bavi bibliografijom, koji sastavqa
bibliografiju.
bibliografija, -e ` ‰v. biblio-, -grafijaŠ
1. spisak, popis publikacija (kwiga, ~lanaka,
radova i sl.) iz nekog perioda, o nekom pitawu,
predmetu, doga|aju i sl.; up. literatura (3). 2.
nauka koja se bavi popisivawem publikacija i
wihovim uno{ewem u kataloge. x biblio-
grafski.
biblioklast, -a m ‰v. biblio-, gr~. klaein lo-
miti, ru{itiŠ onaj koji o{te}uje kwige, ob.
iscepquju}i iz wih pojedine listove.
biblioklastija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. kla-
stos od klan razbijati, lomitiŠ uni{tavawe
kwiga; bolesna potreba za o{te}ivawem kwiga.
biblioklept, -a m, gen. mn. biblioklepata i
biblioklepta ‰v. biblio-, gr~. kleptein krastiŠ
kradqivac kwiga, pre svega iz biblioteka.
bibliokleptomanija, -e ` ‰v. biblio-,
kleptomanijaŠ psih. bolesna potreba, manija za
kra|om kwiga.
bibliolatrija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. latreia
slu`baŠ 1. preterano po{tovawe i qubav pre-
ma kwizi. 2. slepo verovawe svemu {to je napi-
sano, objavqeno. 3. preterano, zanesewa~ko po-
{tovawe Svetog pisma.
bibliolit, -a, mn. biblioliti, gen. mn. bi-
bliolita i bibliolit, -ita m, mn. biblioliti,
gen. mn. bibliolita ‰v. biblio-, gr~. lithos kamenŠ
anti~ki rukopis koji je usled delovawa pri-
rodnih sila, naro~ito vulkanskih, pretrpeo
o{te}ewa te je napola ugqenisan.
bibliologija, -e ` ‰v. biblio-, -logijaŠ 1.
nauka o kwizi i kwi`arstvu uop{te. 2. pozna-
vawe Biblije, nauka o Svetom pismu; izu~ava-
we raznih izdawa Biblije.
biblioman, -a m mn. bibliomani, gen. mn. bi-
bliomana i biblioman, -ana, mn. bibliomani,
gen. mn. bibliomana ‰v. bibliomanijaŠ onaj koji
ima strast za skupqawem kwiga.
bibliomanija, -e ` ‰v. biblio-, manijaŠ
strast, manija za skupqawem kwiga.
bibliomantija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. mante-
ia proricaweŠ proricawe na osnovu onog mesta
na kojem se najpre zaustavi pogled kad se kwi-
ga, naro~ito Sveto pismo, nasumce otvori.
211
bibliometrija
bibliometrija, -e ` ‰v. biblio-, -metrijaŠ
skup metoda za dobijawe statisti~kih podata-
ka o objavqenim tekstovima: brojawe publika-
cija u pojedinim oblastima, merewe u~estalo-
sti citata, {irine upotrebe me|u ~itaocima,
frekvencije pojedinih izraza i sl.; up. info-
metrija. x bibliometrijski.
bibliopeja, -e ` ‰v. biblio-, poieo ~inimŠ
ve{tina sastavqawa, pisawa kwiga, spisa-
teqstvo; pravqewe, izrada kwiga.
biblioteka, -e `, dat. biblioteci, gen. mn.
biblioteka ‰v. biblio-, -tekaŠ 1. zbirka kwiga,
kwi`nica; ustanova i zgrada u kojoj se ~uvaju i
~itaju, nekad i pozajmquju kwige. 2. serija
kwiga istog izdawa, tematski ili na neki dru-
gi na~in povezanih, edicija (v.). 3. orman u ko-
jem se dr`e kwige. x bibliote~ki.
bibliotekar, -ara m, vok. bibliotekare i
bibliotekaru, mn. bibliotekari, gen. mn. bibli-
otekara ‰v. bibliotekaŠ stru~ni radnik u bi-
blioteci. x bibliotekarski.
bibliotekarstvo, -a s ‰v. bibliotekaŠ orga-
nizacija biblioteka i bibliote~ki poslovi;
bibliotekarska struka.
biblioterapija, -e ` ‰v. biblio-, terapijaŠ
1. med. preporu~ivawe, izbor odre|enih kwiga
za ~itawe u terapijske svrhe. 2. œle~eweŒ kwi-
ga, popravqawe o{te}enih stranica, kori~e-
we, lepqewe, dezinfekcija i sl.
bibliofil, -a m, mn. bibliofili, gen. mn.
bibliofila i bibliofil, -ila m, mn. biblio-
fili, gen. mn. i bibliofila ‰v. biblio-, -filŠ
qubiteq i sakupqa~ kwiga, obi~no starih,
retkih, zna~ajnih, skupocenih.
bibliofilija, -e ` = bibliofilstvo, -a s
‰v. biblio-, -filijaŠ qubav prema kwigama,
skupqawe kwiga.
bibliofilski, -a, -o ‰v. bibliofilŠ koji se
odnosi na bibliofile ili bibliofiliju. y
bibliofilsko izdawe izdawe kwige na finoj
hartiji, s posebnom grafi~kom opremom, u
ograni~enom broju primeraka.
bibliofilstvo = bibliofilija (v.).
biblist(a), -e m, mn. biblisti = bibli-
cist(a), -e m. mn. biblicisti ‰nlat. biblicus, v.
BiblijaŠ poznavalac Biblije, prou~avalac Bi-
blije, tuma~ Biblije.
212
bigar
biblistika, -e `, dat. biblistici = bibli-
cistika, -e, dat, biblicistici ‰v. biblist(a)Š
stru~no bavqewe Svetim pismom, nauka o Sve-
tom pismu; up. bibliologija.
biblicizam, -zma m ‰nlat. biblicus, v. Bibli-
jaŠ 1. pravac u evangelisti~koj teologiji po
kojem se Biblija shvata kao jedinstven otkri-
veni sistem misli ili `ivota. 2. lingv. biblij-
ska re~, biblijski izraz.
biblicist(a) = biblist(a) (v.).
biblicistika = biblistika (v.).
biblo, -oa m, mn. -oi m ‰fr. bibelotŠ mali
ukrasni predmet, ukrasna sitnica.
biblo-papir v. biblijski papir.
bi-bop, -a m ‰engl. be-bopŠ muz. stil u xezu ko-
ji je zavladao oko 1945. godine, karakteri{e se
slo`enim harmonijama i instrumentalnom
virtuozno{}u = bibap.
biva, -e ` ‰jap. biwaŠ muz. japanski narodni
instrument, sli~an lauti, sa ~etiri `ice po
kojima se udara drvenim {tapi}ima.
bivak, -aka m, mn. bivaci, gen. mn. bivaka ‰fr.
bivouacŠ voj. privremeni vojni~ki logor pod
otvorenim nebom.
bivakovati, -ujem nesvr{. ‰fr. bivouaquerŠ
boraviti u bivaku, logorovati.
bivalentan, -tna, -tno ‰v. bi-, valencijaŠ
hem. koji ima dve valencije, (o atomu) sposoban
da se ve`e sa dva atoma vodonika ili da ih za-
stupa u jediwewima, dvovalentan.
biga, -e `, dat. bigi, gen. mn. biga ` ‰lat. bigaŠ
dvopreg; dvopre`na kola na dva to~ka za trke u
anti~kom cirkusu, areni.
bigajri-hak (ob. na bigajri-hak) pril. ‰tur.
bigayrihakk od ar. bigayri haqqŠ pokr. nepraved-
no, bespravno, bez razloga; na pravdi boga.
bigamija, -e ` ‰srlat. bigamia, v. bi-, gr~. ga-
mos brakŠ brak sa dve osobe u isto vreme, dvo-
bra~nost, dvo`enstvo (javqa se u dve varijan-
te: biandrija i biginija).
bigamist(a), -e m, mn. bigamisti ‰v. bigami-
ja, -istŠ onaj koji `ivi u bigamiji, dvo-
bra~nik, dvo`enac.
bigar, -gra m ‰poreklo neizvesnoŠ miner. vr-
sta {upqikave kre~wa~ke stene belo`u}kaste
boje, nastale talo`ewem u vodi; koristi se kao
gra|evinski materijal.
bigat
bigat, -ata m, mn. bigati, gen. mn. bigata ‰lat.
(denarius, nummus) bigatus, v. bigaŠ ist. najsta-
riji rimski srebrni novac iz doba Republike,
sa slikom dvoprega.
big beng, big benga i big-beng, -a m ‰engl. big
bangŠ astron. œveliki prasakŒ, teorija po kojoj
je svemir nastao prvobitnom eksplozijom koja
se dogodila pre 12 do 20 milijardi godina.
big bend, big benda m, mn. big bendovi ‰engl.
big band, v. bendŠ muz. veliki xez orkestar (do
20 ~lanova), naro~ito popularan u tridesetim
i ~etrdesetim godinama HH veka.
bigeminija, -e ` ‰lat. bigeminus dvostrukŠ
med. poreme}aj sr~anog ritma, vrsta aritmije.
bigeneri~an, -~na, -~no ‰v. bi-, lat. genus
rodŠ biol. dvorodni; koji spada u dva roda ili je
potekao od dva razli~ita roda (o hibridima).
biginija, -e ` ‰v. bi-, gr~. gyne `enaŠ dvo-
`enstvo, istovremeni brak jednog mu{karca
sa dve `ene.
biglisati, -i{em nesvr{. ‰gr~. biglizeinŠ
pokr. pevati, izvijati melodiju (o pticama, na-
ro~ito o slavuju).
bigot, -a i bigota, -e m, mn. bigoti (`. bigot-
kiwa, -e) ‰nem. Bigott od fr. bigotŠ osoba koja je
preterano pobo`na, bogomoqac.
bigotan, -tna, -tno ‰v. bigotŠ preterano po-
bo`an, verski zatucan, zadrt; licemerno pobo-
`an.
bigoterija, -e ` ‰fr. bigoterie, v. bigotŠ pre-
terana pobo`nost, verska zatucanost, zadr-
tost; licemerna pobo`nost.
bigotizam, -zma m ‰fr. bigotisme, v. bigotŠ v.
bigoterija.
bigotnost, -osti ` ‰v. bigotŠ v. bigoterija.
bidat, -ata m, mn. bidati, gen. mn. bidata ‰tur.
bid’at od ar. bida’Š 1. nezakonit porez, namet,
globa, hara~. 2. novotarija; moda.
bide, -ea m, mn. bidei, gen. mn. bidea m ‰fr. bi-
detŠ kadica, {koqka s teku}om vodom, za prawe
intimnih delova tela.
bidermajer, -a m ‰nem. Biedermeier, izmi-
{qeno prezime, od bieder ~estit, po{tewa~i-
naŠ 1. umetni~ki stil u zemqama sredwe Evro-
pe u prvoj polovini XIX veka, prvenstveno u
name{taju, oli~ewe jednostavnosti i udobnog
gra|anskog `ivota. 2. buket koji baca nevesta
bijenalan
na ven~awu, za koji se veruje da }e obezbediti
brzu udaju onoj devojci koja ga prva uhvati. x
bidermajerski.
bidon, -ona m, mn. bidoni, gen. mn. bidona ‰fr.
bidonŠ 1. kanta, limenka, posuda od pet litara
za vodu, ~aj i sl. 2. sp. plasti~na boca za vodu
pri~vr{}ena za okvir bicikla.
bidonvil, -a m ‰fr. bidonville od bidon kanta,
limeno bure, ville gradŠ sirotiwska ~etvrt, di-
vqe naseqe na periferiji grada, jatagan-mala.
bi`u, -ua m ‰fr. bijouŠ nakit, ukras, dragi
kamen; dragocenost.
bi`uterija, -e ` ‰fr. bijouterieŠ nakit na-
pravqen od jeftinih materijala: plastike,
stakla, metala i sl. x bi`uterijski.
bizam, -a m, mn. bizami, gen. mn. bizama ‰nem.
Bisam od nlat. bisamum, hebr. basamŠ 1. krzno
bizamskog pacova. 2. v. mo{us.
bizamski, -a, -o ‰v. bizamŠ koji se odnosi na
bizam, mo{usni. y bizamski pacov zool. vrsta
pacova cewenog po krznu, Fiber zibethicus.
bizaran, -rna, -rno ‰fr. bizarreŠ krajwe neo-
bi~an, ~udan, nastran.
bizarnost, -i ` ‰v. bizaranŠ osobina onoga
{to je bizarno, neobi~nost, ~udnovatost, na-
stranost.
bizmut, -a m ‰nlat. bismutum od nem. Wis-
smut(h)Š hem. hemijski element, lako topqiv
metal koji se obi~no upotrebqava u leguri s
drugim metalima, hemijski simbol Bi, atom-
ski broj 83.
biznis, -a m, mn. biznisi, gen. mn. biznisa
‰engl. businessŠ unosan, prakti~an posao, trgo-
vina.
biznismen, -a m, mn. biznismeni, gen. mn. bi-
znismena ‰engl. businessmanŠ poslovan ~ovek;
trgovac.
bizon, -ona m, mn. bizoni, gen. mn. bizona
‰srlat. bisonŠ zool. vrsta divqeg goveda s ispup-
~enim ~elom, razvijenom grbinom i dugom dla-
kom posebno na glavi, Bos bison; up. bufalo.
bizonalan, -lna, -lno ‰v. bi-, zonaŠ koji je
podeqen na dve zone, koji ima dve zone.
-bij, -biotik ‰gr~. bion onaj koji `ivi, `ivo
bi}eŠ kao drugi deo re~i upu}uje na ne{to `ivo.
bijenalan, -lna, -lno ‰lat. biennalisŠ 1. koji
se doga|a svake druge godine. 2. dvogodi{wi.
213
bijenale
bijenale, bijenala s mn. ‰ital. biennale, up.
bijenalanŠ kulturna manifestacija, obi~no
izlo`ba slika i drugih umetni~kih tvorevi-
na, koja se odr`ava svake dve godine; up. anale.
bijenalije, -a ` mn. ‰v. bijenalanŠ bot. dvogo-
di{we biqke.
bijenijum, -a (i bijenij, -a) m ‰lat. bienni-
umŠ vremenski period od dve godine, dvogodi-
{te.
bikameralan, -lna, -lno ‰v. bi-, kameraŠ ko-
ji ima dve komore, obi~no o parlamentu koji
ima dva doma (gorwi i dowi), dvodoman.
bikamerizam, -zma m ‰v. bi-, kameraŠ dvo-
domni parlamentarni sistem; up. bikamera-
lan.
bikarbonat, -ata m ‰v. bi-, karbonatŠ hem. kise-
la so ugqene kiseline, dvostruki karbonat (v.).
bikarboni, -a, -o ‰v. bi-, nlat. carboniumŠ ko-
ji se odnosi na bikarbonat; y bikarbona soda
hem. natrijum bikarbonat, pra{ak bele boje,
koristi se kao sredstvo za ~i{}ewe, protiv
kiseline u `elucu i dr.
bikvadrat, -a mn. bikvadrati, gen. mn. bikva-
drata i bikvadrat, -ata m, mn. bikvadrati, gen.
mn. i bikvadrata ‰lat. biquadratus, v. bi-, kva-
dratŠ mat. kvadrat na kvadrat, ~etvrti stepen.
bikefalan, -lna, -lno ‰v. bi-, gr~. kephale
glavaŠ 1. koji ima dve glave, dvoglav. 2. koji
istovremeno ima dva poglavara.
bikini, -ija (uob. bikini, bikinija) m
‰prema ostrvu Bikini u Tihom okeanuŠ `enski
kupa}i kostim od dva dela.
bikoloran, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. color bojaŠ
u dve boje, dvobojan.
bikonveksan, -sna, -sno ‰v. bi-, konveksanŠ
opt. koji je s obe strane
ispup~en (o so~ivu);
supr. bikonkavan.
bikoni~an, -~na, -~no ‰v. bi-, koni~anŠ geom.
dvostruko koni~an, sastavqen od dva konusa (v.).
bikonkavan, -vna, -vno ‰v. bi-, konkavanŠ
opt. koji je s obe strane
udubqen (o so~ivu);
supr. bikonveksan.
bilabijal, -ala m, mn. bilabijali, gen. mn.
bilabijala ‰v. bi-, labijalŠ gram. dvousneni su-
glasnik (bilabijali su p, b, m).
214
bilder
bilabijalan, -lna, -lno ‰v. bilabijalŠ fon. u
~ijoj artikulaciji, izgovoru u~estvuju obe
usne, dvousneni.
bilav, -a i bilav, -ava = bilan, -a i bilan,
-ana m ‰tur. bilanŠ deo kowske opreme, trokraki
kai{ kojim se sedlo pri~vr{}uje za grudi ko-
wa; kai{ kojim se prite`e kowu glava da se ne
propiwe pri jahawu.
bilan i bilan = bilav i bilav (v.).
bilans, a m, mn. bilansi, gen. mn. bilansa
‰nem. Bilanz od ital. bilancioŠ 1. ekon. prikaz po-
slovawa, prihoda i rashoda, zavr{ni ra~un
(obi~no godi{wi). 2. fig. krajwi ishod, rezul-
tat ne~ega; x bilansni.
bilansirati, bilansiram, 3. l. mn. bilan-
siraju svr{. i nesvr{. ‰v. bilansŠ ekon. sastaviti,
sastavqati bilans, (iz)vr{iti bilans.
bilansist(a), -e m, mn. bilansisti ‰v. bi-
lans, -istŠ kwigovo|a koji vr{i, sastavqa bi-
lans.
bilateralan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. latus gen.
lateris stranaŠ pol. koji obavezuje obe ugovorne
strane, dvostran, obostran.
bilateralizam, -zma m ‰v. bilateralanŠ 1.
pol. te`wa ka razvijawu bilateralnih odnosa.
2. ekon. razmena robe izme|u dve zemqe takva da
se zarada ste~ena wenom prodajom mo`e kori-
stiti samo za uzajamna pla}awa.
bilahi! (bilahi! bilah!) uzv. ‰ar. bi-lahhiŠ
pri zakliwawu kod muslimana obi~no uz va-
lah(i): tako mi boga, boga mi.
bilboke, -ea (uob. bilboke, -ea) m ‰fr. bilbo-
quetŠ de~ja igra u kojoj je ciq da se kugla s ru-
pom, koja visi na uzici pri~vr{}enoj za {tap,
zawi{e i nabaci na {tap.
bilbord, -a m, mn. bilbordi, gen. mn. bilbor-
da ‰engl. billboardŠ veliki reklamni pano posta-
vqen na javnom mestu.
bild-ap, -a m ‰engl. build up izgraditi, raz-
vitiŠ poja~ana reklama, intenzivno ogla{ava-
we novog proizvoda s namerom da postane po-
znat, popularan.
bildati, -am v. bildovati.
bilder, -a m, mn. -i ‰skr. od bodi-bilderŠ onaj
koji bilda, bilduje, koji ve`bama i dizawem te-
gova razvija mi{i}e; razvijen, sna`an ~ovek;
strastveni qubiteq fizi~kog ve`bawa.
bildovati
bildovati, -ujem nesvr{. ‰v. bilderŠ raz. ve-
`baju}i, di`u}i tegove i sl. razvijati mi{i-
}e, telesnu masu; up. bodi-bilding.
bildung, -a m ‰nem. BildungŠ zast. obrazovawe,
vaspitawe.
bildungsroman, -ana m ‰nem. Bildungsroman,
v. bildung, romanŠ kwi`. vrsta romana u kojem
se opisuje sazrevawe glavnog junaka, wegov mo-
ralni i psiholo{ki razvoj.
bilet, -eta m, mn. bileti, gen. mn. bileta = bi-
leta, -e ` ‰nem. Billett od fr. billetŠ 1. ulaznica,
karta. 2. vozna karta (`elezni~ka, tramvajska i
sl.). 3. zast. pisamce, ceduqa; posetnica. 4. zast.
javna isprava, dokument (potvrda, uverewe, po-
zivnica, propusnica i sl.).
bileta = bilet (v.).
biletar, -ara m, mn. biletari, gen. mn. bile-
tara ‰v. biletŠ onaj koji izdaje, prodaje bilete.
biletarnica, -e ` ‰v. biletŠ mesto gde se iz-
daju, prodaju bileti (karte, ulaznice i sl.),
blagajna.
biliverdin, -ina m ‰lat. bilis `u~, fr. verdir
zelenetiŠ biol. sastojak `u~i, `u~nog soka,
pigment zelene boje.
biligrafija, -e ` ‰lat. bilis `u~, v. grafijaŠ
med. lekarski, rendgenski pregled i ispitiva-
we `u~nog mehura.
bilijar, -ara m mn. bilijari, gen. mn. bilijara
‰fr. billard, nem. BillardŠ sto presvu~en zelenom
~ohom, uzdignutih ivica, na kome se igra kugla-
ma od slonova~e i naro~itim {tapovima; igra
koja se igra na takvom stolu. x bilijarski.
bilijaran, -rna, -rno ‰nlat. biliaris prema lat.
bilis `u~Š anat. koji se odnosi na `u~, `u~ni.
bilijarda nepr., v. bilion i trilion.
bilikum, -a m ‰stvnem. willekommen, danas
willkommen dobrodo{aoŠ 1. dobrodo{lica,
zdravica. 2. pove}a ~a{a iz koje se pije dobro-
do{lica.
bilin, -ina m ‰lat. bilis `u~Š biol. glavni sa-
stojak `u~i.
bilina, -e `, gen. mn. bilina ‰rus. bálinaŠ
ruska narodna epska pesma, ob. o junacima iz
doba Kijevske Rusije (X–XII vek).
bilingvalan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. lingua
jezikŠ koji govori dva jezika kao materwa, dvo-
jezi~an; up. trilingvalan, diglosija.
biqina
bilingvizam, -zma m ‰v. bilingvalanŠ zna-
we, govorewe dvaju jezika kao da su oba mater-
wa, dvojezi~nost.
bilingvist(a), -e m, bilingvisti ‰v. bilin-
gvalan, -istŠ dvojezi~na osoba, onaj koji pod-
jednako dobro govori dva jezika, kao da su mu
oba materwa.
bilingvitet, -eta m ‰v. bilingvalanŠ v. bi-
lingvizam.
biliozan, -zna, -zno ‰lat. biliosus prema bilis
`u~Š 1. `u~ni, pun `u~i; `utozelen. 2. fig. na-
prasit, razdra`qiv, mrzovoqan.
bilion, -ona m, mn. bilioni, gen. mn. biliona
‰fr. billionŠ hiqadu milijardi, milion milio-
na (1 000 000 000 000). (U engleskom billion zna-
~i milijarda.).
bilirubin, -ina m ‰lat. bilis `u~, lat. ruber
crvenŠ biol. sastojak `u~i, `u~nog soka, pig-
ment crvenkaste boje.
bilifulvin, -ina m ‰lat. bilis `u~, fulvus
mrko`utŠ biol. sastojak `u~i, `u~nog soka,
pigment tamno`ute ili crvenkasto`ute boje.
bilmez, -a m, mn. bilmezi, gen. mn. bilmeza
‰tur. bilmezŠ 1. neznalica, glupak, budala. 2. ne-
radnik, len{tina.
bilogija, -e ` ‰v. bi-, logijaŠ dva kwi`evna
dela jednog pisca koja ~ine celinu, up. trilo-
gija.
bilokacija, -e ` ‰v. bi-, lokacijaŠ istovre-
mena prisutnost na dva mesta.
bilten, -ena m, mn. bilteni, gen. mn. biltena
‰fr. bulletinŠ 1. kratak zvani~an izve{taj o ne-
~em aktuelnom, va`nom {to interesuje javnost
(o stawu na boji{tu, o bolesti neke istaknute
li~nosti i sl.). 2. naziv za mnoga periodi~na i
povremena izdawa.
biluks, -a m, mn. biluksi, gen. mn. biluksa ‰v.
bi-, lat. lux svetloŠ vrsta svetle}e reklame na-
pravqene od fluorescentnih cevi.
bilharcija, -e = bilharcijaza, -e ` ‰nlat.
bilharzia, po nema~kom parazitologu Teodoru
Bilharcu (Th. M. Bilharz, 1825–1862)Š med. pa-
razitska bolest tropskih krajeva, koju izazi-
vaju metiqi iz roda Schistostoma, pa se po tome
naziva jo{ i {istosomijaza (shistosomijaza).
biqant = brilijant (v.).
biqina v. bilina.
215
biqur
biqur, -ura m, mn. biquri, gen. mn. biqura
‰tur. billur od ar. billur, prema gr~. beryllos berilŠ
1. miner. kristalizovani bezbojni kvarc, gor-
ski kristal. 2. izbru{eno staklo, kristalno
staklo, kristal.
bim, -a m, mn. bimovi ‰engl. beam zrakŠ 1. ve-
liki javni ekran za ogla{avawe. 2. radio sig-
nal koji se prenosi kroz uzan koridor, a upo-
trebqava se za navo|ewe aviona u mraku, po ru-
`nom vremenu i sl. 3. uzak snop elektrona ka-
kav se emituje sa katodne cevi elektronskog
topa; up. video-bim.
bima, -e `, gen. mn. bima ‰jidi{ bime od hebr.
bimah iz gr~., v. bemaŠ 1. uzvi{ewe, obi~no u
sredini sinagoge, koje slu`i za ~itawe Petok-
wi`ja. 2. podijum, pozornica.
bimba{a, -e m ‰tur. binbas›Š ist. 1. komandant
nad hiqadu vojnika u nekada{woj turskoj voj-
sci (odgovara dana{wem ~inu majora). 2. vojni
i administrativni stare{ina u vreme dahija.
bimestar, -stra m, bimestri, gen. mn. bime-
stara ‰lat. bimestris dvomese~niŠ vremenski pe-
riod od dva meseca, dvomese~je. x bimestra-
lan.
bimetal, -a m, mn. -i ‰v. bi-, metalŠ fiz. spoj
dve metalne trake s razli~itim temperatur-
nim koeficijentom, koristi se u termoregula-
torima kao prekida~ki element.
bimetalizam, -zma m ‰v. bi-, metalŠ ekon.
nov~ani sistem u kome postoji i zlatna i sre-
brna podloga nov~anoj vrednosti; up. monome-
talizam.
bimetalist(a), -e m, mn. bimetalisti ‰v. bi-
metalizamŠ pristalica bimetalizma.
bimilenijum, -a (i bimilenij, -a) m ‰v. bi-,
milenijumŠ jubilej kojim se obele`ava dve hi-
qade godina od nekog doga|aja.
bimodalan, -lna, -lno ‰v. bi-, modusŠ koji
ima dva modusa, dva na~ina delovawa ili po-
stojawa; koji ima dva oblika.
bin1 br. ‰tur. binŠ pokr. 1. hiqada. 2. v. bin-
luk.
bin2 v. ibn.
bina1, -e ` ‰nem. BuhneŠ deo pozori{ta na
kojem se prikazuju predstave, pozornica, sce-
na; improvizovana konstrukcija na kojoj se iz-
vodi neki program. x binski.
216
binluk
bina2, -e ` ‰tur. bina od. ar. bina’Š pokr. ku}a,
zgrada.
bina-emin ‰v. bina2, eminŠ ist. nadzornik
javnih gra|evinskih radova u vreme turske
vladavine.
binar, -ara m, binari, gen. mn. binara ‰v. bi-
naranŠ 1. celina sastavqena od dva dela. 2.
metr. osnovna ritmi~ka jedinica, sastavqena
od arze (v.) i teze (v. (3)).
binaran, -rna, -rno ‰lat. binariusŠ sastavqen
od dva dela, dvojni, dvostruk, dvo~lan.
binacija, e ` ‰lat. bini po dvaŠ crkv. ~itawe
dveju misa u istom danu uz posebnu dozvolu
(npr. u slu~aju da isti sve{tenik slu`i dva
sela).
bingo1, -a m ‰alternativni oblik (1935–40)
od beano, slo`enice od engl. bean `arg. novac +
keno, ameri~ka kockarska igra (prilago|eni
loto iz 1805–1815) prema fr. quine pet (dobit-
nih brojeva)Š 1. prvobitno, lutrija, igra na sre-
}u sa kuglicama ili tiketima na kojima su poje-
dina~no ispisana latini~na slova B, I, N, G i
O i neki slu~ajni brojevi, a pobednik mora da
ima ili skupi svih pet brojeva koji u jednom re-
du ili dijagonalno daju re~ BINGO. 2. u novije
vreme, tombola, igra na sre}u u kojoj dobitnik
mora na svojim tiketima da ima sve ’objavqene’
ili ’prozvane’ brojeve kako bi dobio nagradu u
novcu ili nekoj drugoj vrednosti.
bingo2, uzv. ‰prema engl. bean `arg. novac, ti-
ket, kartica (nov~ane vrednosti) i beans `arg.
uzv. za nevericu, iznena|eweŠ uzvik kojim neko
izra`ava radost ili likovawe zbog uspeha, ot-
kri}a ili dobitka do kojeg se do{lo, sasvim
ili delimi~no, u neo~ekivanom trenutku ili
u neizvesnim okolnostima (umesto na{ih uz-
vika: zgoditak!, dobitak!, evo ga!, pogodak!).
binda, -e `, gen. mn. bindi ‰nem. BindeŠ 1. hi-
gijenski ulo`ak koji `ena upotrebqava za vre-
me menstruacije. 2. povez, vrpca.
binen{prahe m indekl. ‰nem. Buhne pozorni-
ca, Sprache jezikŠ pozori{ni, scenski govor i
izgovor, jezik kakvim govore glumci na pozor-
nici; uzor standardnog nema~kog jezika.
binluk, -a m, mn. binluci, gen. mn. binluka
‰tur. binlikŠ pokr. zast. novac od hiqadu jedini-
ca, hiqadarka.
binokl
binokl, -a m, mn. binokli, gen. mn. binokla
‰fr. binocle, v. binokularanŠ dvogled (za oba
oka); up. monokl.
binokularan, -rna, -rno ‰lat. bini po dva,
oculus okoŠ koji je konstruisan za oba oka (o op-
ti~kim aparatima).
binom, -oma m, mn. binomi, gen. mn. binoma
‰fr. binome, v. binomijumŠ mat. dvo~lani alge-
barski izraz. x binomni, binomski.
binomizam, -zma m ‰v. bi-, gr~. nomos zakon,
v. -izamŠ filoz. shvatawe po kome postoje dve
vrste zakonitosti kojima se obja{wavaju poja-
ve: kauzalni (uzro~ni) odnosi, na kojima se
osnivaju prirodne pojave, i wima odgovaraju-
}i zakoni, na kojima se osnivaju du{evne (psi-
hi~ke) pojave.
binomijum, -a (i binomij, -a) m ‰srlat. bino-
mium, v. bi-, lat. nomen imeŠ dvojstvo.
binub, -a m, mn. binubi, gen. mn. binuba ‰lat.
binubus, v. bi-, lat. nubere ven~ati seŠ ~ovek ko-
ji se dvaput `eni.
binuba, -e ` ‰lat. binuba, v. binubŠ `ena koja
se dvaput udaje.
biwak, -aka m, mn. biwaci, gen. mn. biwaka =
biwek, -a m, mn. biweci, gen. mn. biweka ‰tur. bi-
nekŠ 1. jaha}i kow. 2. v. biwekta{.
biwaxija, -e = biwexija, -e m ‰v. biwakŠ do-
bar, ve{t jaha~.
biwek = biwak (v.).
biwekta{, -a{a m, biwekta{i, gen. mn. bi-
wekta{a ‰tur. binek tas›Š pokr. zast. kamen sa ko-
jeg se uzjahuje na kowa.
biwexija = biwaxija (v.).
biwi{, -a m, mn. biwi{i, gen. mn. biwi{a
‰tur. binisŠ {iroki ogrta~ s duga~kim rukavi-
ma, obi~no od crvene ~ohe.
bio- ‰gr~. bios `ivotŠ prvi deo slo`enice sa
zna~ewem: koji se odnosi na `ivot, `ivotni.
bioarhitektura, -e ` ‰v. bio-, arhitekturaŠ
sistem gradwe ku}a koji izbegava ve{ta~ke ma-
terijale, {tedi energiju i umawuje zaga|ivawe
okoline.
bioastronautika, -e `, dat. bioastronauti-
ci ‰v. bio-, astronautikaŠ nauka koja se bavi
prou~avawem uticaja boravka u svemiru na `i-
ve organizme.
bioelektri~ni
bio-bibliografija, -e ` ‰v. bio-, biblio-
grafijaŠ spisak, popis dela i kwiga koje se od-
nose na `ivot i rad nekog ~oveka; x bio-bi-
bliografski.
biogas, -a m ‰v. bio-, gasŠ hem. gas koji nastaje
fermentacijom organskog otpada, a koristi se
kao gorivo.
biogeneza, -e i biogeneza, -e ` ‰v. bio-, gene-
zaŠ postanak i razvoj `ivota. x biogeneti~ki
i biogenetski.
biogenija, -e ` ‰v. biogenezaŠ istorija raz-
vitka `ivota; nauka koja izu~ava razvoj `ivih
organizama.
biogeografija, -e ` ‰v. bio-, geografijaŠ na-
uka koja prou~ava geografsku rasprostrawe-
nost `ivih bi}a na Zemqi.
biograf, -a m, mn. -i ‰v. biografijaŠ pisac
biografije.
biografem, -ema m, mn. biografemi, gen. mn.
biografema ‰v. bio-, grafemŠ biografski poda-
tak koji mo`e biti od zna~aja za tuma~ewe
umetni~kog ili filozofskog dela.
biografija, -e ` ‰gr~. biographia, v. bio-, gr~.
graphein pisatiŠ opis `ivota neke li~nosti,
`ivotopis. x biografski.
biodegradabilan, -lna, -lno ‰engl. biode-
gradable, v. bio-, degradiratiŠ (o proizvodima,
otpacima) koji se u prirodi raspada pod dej-
stvom mikroba, tako da ne izaziva hemijsko za-
ga|ewe.
biodegradacija, -e ` ‰v. bio-, degradacijaŠ
pogor{avawe uslova za `ivot ili zaga|ewe ~o-
vekove okoline.
biodiverzitet, -eta m ‰v. bio-, lat. diversus
razli~itŠ biolo{ka raznovrsnost.
biodinamika, -e `, dat. biodinamici ‰v.
bio-, dinamikaŠ nauka koja prou~ava kako `iva
bi}a stvaraju energiju i kako je tro{e. x bio-
dinami~ki.
bioekologija, -e ` ‰v. bio-, ekologijaŠ nauka
koja prou~ava me|usobne odnose izme|u `ivih
bi}a i spoqa{we sredine u kojoj `ive. x bioe-
kolo{ki.
bioelektri~ni, -a, -o ‰v. bio-, elektrikaŠ
koji se ti~e elektri~nih pojava u organizmu
biqaka i `ivotiwa.
217
bioelektronika
bioelektronika, -e ` ‰v. bio-, elektronikaŠ
nauka koja se bavi primenom elektronskih me-
toda i ure|aja na `ive organizme, radi biolo-
{kih istra`ivawa ili u medicinske svrhe. x
bioelektronski.
bioenergetika, -e `, dat. bioenergetici ‰v.
bio-, energetikaŠ energetika svega `ivoga,
svih `ivotnih procesa, zbivawa.
bioenergeti~ar, -a m (`. bioenergeti~arka,
dat. i lok. bioenergeti~arki, gen. mn. bioenerge-
ti~arki) ‰v. bioenergetikaŠ osoba koja raspo-
la`e bioenergijom i u stawu je da je koristi za
le~ewe drugih qudi.
bioenergetski, -a, -o i bioenergeti~ki,
-a, -o ‰v. bioenergetikaŠ koji se odnosi na bioe-
nergiju ili na bioenergetiku.
bioenergija, -e ` ‰v. bio-, energijaŠ energi-
ja koju u sebi ima `ivo bi}e; pojava da neki
qudi imaju posebnu snagu kojom mogu da uti~u
na `ivotne sile u drugom qudskom bi}u.
-bioza ‰gr~. bios `ivotŠ kao drugi deo re~i
upu}uje na `ivot, `ivqewe (simbioza).
bioin`ewering, bioin`eweringa m ‰v.
bio-, in`eweringŠ 1. primena in`eweringa i
tehnike u biologiji i medicini, npr. razvoj
medicinskih aparata, opreme za odr`avawe
qudskog `ivota, ugradwa ve{ta~kih organa i
dr. 2. v. genetski in`ewering.
biokatalizator, -a m ‰bio-, katalizatorŠ
biol. supstanca u `ivom organizmu koja izazi-
va i ubrzava hemijsku reakciju (hormoni, enzi-
mi, vitamini).
biokibernetika, -e `, dat. biokibernetici
‰v. bio-, kibernetikaŠ primena kibernetike u
biologiji radi prou~avawa i razumevawa pro-
cesa koji se odvijaju u `ivim organizmima. x
biokiberneti~ki.
bioklimatika, -e ` = bioklimatologija,
-e ` ‰v. bio-, klima, -logijaŠ nauka koja prou~ava
uticaj klime na `iva bi}a, kao i uticaj `ivih
bi}a, posebno biocenoza i vegetacije, na klimu.
x bioklimatski i bioklimatolo{ki.
bioklimatologija = bioklimatika (v.).
biolingvistika, -e `, dat. biolingvistici
‰v. bio-, lingvistikaŠ nauka koja prou~ava go-
vor i jezik s obzirom na wihove neurofizio-
218
biometrija
lo{ke i druge biolo{ke aspekte. x biolin-
gvisti~ki.
biolit, -a m, mn. bioliti, gen. mn. biolita i
biolit, -ita m, mn. bioliti, gen. mn. biolita ‰v.
bio-, gr~. lithos kamenŠ miner. stena koja je posta-
la od `ivih organizama (biqaka i `ivotiwa).
biolog, -a m, mn. biolozi, gen. mn. biologa ‰v.
bio-, -logŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi bio-
logijom.
biologizam, -zma m ‰v. biolog, -izamŠ filoz.
svo|ewe filozofskih ili nekih drugih pro-
blema na biolo{ke pojave i wihovo re{avawe
na osnovu metoda i rezultata biologije.
biologija, -e ` ‰v. bio-, -logijaŠ nauka o `i-
vim bi}ima, wihovom postanku, razvoju,
strukturi, funkcionisawu itd. x biolo{ki.
biologist(a), e m, mn. biologisti ‰v. biolog,
-istŠ filoz. pristalica biologizma.
bioluminiscencija, -e ` ‰v. bio-, lumini-
scencijaŠ hladno, vidqivo isijavawe svetlo-
sti kod nekih `ivih organizama (npr. svitac,
neke ribe, glavono{ci itd.).
biomagnetizam, -zma m i biomagnetika, -e
` ‰v. bio-, magnetŠ ispitivawe uticaja delova-
wa magnetskih poqa na `iva bi}a. x biomag-
netski.
biomantija, -e ` ‰v. bio-, gr~. manteia prori-
caweŠ 1. ~itawe i proricawe sudbine na osnovu
telesnih karakteristika (crta na dlanu, raspo-
reda mlade`a i sl.). 2. sudsko-lekarsko utvr|i-
vawe, prema izvesnim znacima na telu, da li se
novoro|en~e rodilo `ivo ili mrtvo.
biomasa, -e ` ‰v. bio-, masaŠ 1. ukupna masa
`ivih organizama u jednoj `ivotnoj zajednici
u odre|enom trenutku. 2. razli~iti otpaci or-
ganskog porekla koji se mogu koristiti kao go-
rivo.
biomatematika, -e `, dat. biomatematici
‰v. bio-, matematikaŠ primena matematike u bi-
ologiji i medicini. x biomatemati~ki.
biometeorologija, -e ` ‰v. bio-, meteorolo-
gijaŠ prou~avawe uticaja vremenskih prilika
i klime na `ive organizme. x biometeorolo-
{ki.
biometrija, -e ` ‰v. bio-, -metrijaŠ primena
matemati~ko-statisti~kih metoda na prou~a-
vawe `ivih bi}a, naro~ito promena koje na-
biomehanika
staju usled spoqa{wih faktora i naslednih
osobina. x biometrijski.
biomehanika, -e `, dat. biomehanici ‰v.
bio-, mehanikaŠ prou~avawe mehanike procesa
u `ivim bi}ima (npr. mehanika krvotoka). x
biomehani~ki.
biominerali, -a m mn. ‰v. bio-, mineralŠ
biol. neorganska jediwewa (prete`no karbona-
ti i fosfati kalcijuma, silicijuma ili gvo-
`|a) koja proizvode `ivi organizmi u ciqu
stvarawa kostura, {koqke ili qu{ture.
biomorfan, -fna, -fno ‰v. bio-, gr~. morphe
oblikŠ (u likovnoj umetnosti) koji oblikom
podse}a na `ivo bi}e.
bionika, -e `, dat. bionici ‰skr. od bioelek-
tronikaŠ v. bioelektronika. x bioni~ki.
bionomija, -e ` ‰v. bio-, gr~. nomos zakonŠ na-
uka koja prou~ava zakonitosti koje reguli{u
`ivot jedne `ivotne zajednice i wene okoline.
-biont v. -bij.
biont, a m, mn. bionti, gen. mn. bionata ‰v.
bio-, gr~. on, gen. ontos bi}eŠ biol. zasebna jedin-
ka, samostalno `ivo bi}e, organizam.
bioplazma, -e `, gen. mn. bioplazmi ‰v. bio-,
plazmaŠ `iva materija, protoplazma.
biopoqe, -a s ‰v. bio-Š biol. poqe energije
koja navodno zra~i oko `ivih organizama.
biopsija, -e ` ‰v. bio-, gr~. opsis vi|eweŠ med.
uzimawe i analizirawe uzorka tkiva nekog or-
gana radi postavqawe precizne dijagnoze.
biopsihizam, -zma m ‰v. bio-, gr~. psyche du-
{a, v. -izamŠ filoz. shvatawe po kome svaka `i-
votna pojava uvek ima i svoju psihi~ku kompo-
nentu.
biorizacija, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ steri-
lizacija, pasterizacija mleka putem raspr{i-
vawa na visokoj temperaturi i pod visokim
pritiskom.
bioritam, -tma m ‰v. bio-, ritamŠ 1. ciklus
periodi~nih promena u temperaturi, krvnom
pritisku, lu~ewu hormona i drugim pojavama
u `ivom organizmu. 2. uro|eni ritam pojedin-
ca, ispoqava se u emocionalnom, intelektual-
nom i fizi~kom pona{awu.
biosatelit, -ita m, mn. biosateliti, gen. mn.
biosatelita ‰v. bio-, satelitŠ astron. kosmi~ka
letelica sa `ivim organizmima (bakterijama,
bioterapeut
biqkama, `ivotiwama, tkivima) na kojima se
za vreme letewa prou~ava uticaj promewenih
`ivotnih uslova u kosmosu.
biosenzor, -a m ‰engl. biosensor, bio- v. + sen-
zor v.Š ure|aj koji prima i prenosi informa-
cije o biolo{kim funkcijama ispitivane oso-
be ili `ivotiwe, kakve su temperatura, puls,
krvni pritisak i sl.
biosinteza, -e ` ‰v. bio-, sintezaŠ 1. biol.
sinteza, stvarawe slo`enih hemijskih jediwe-
wa u }elijama `ivih organizama, npr. foto-
sinteza. 2. farm. proizvodwa organskih jedi-
wewa uz pomo} mikroorganizama.
bioskop, a i bioskop, -a m ‰Bioscope, ime
jedne kompanije za proizvodwu i distribuciju
filmova po~etkom HH veka, od gr~. bios `ivot,
skopein gledatiŠ 1. mesto, dvorana gde se pri-
kazuju filmovi, kinematograf. 2. aparat za
prikazivawe filmova. y ku}ni bioskop si-
stem ure|aja (DVD plejer, zvu~nici i dr.) za
prikazivawe filmova u ku}nim uslovima. x
bioskopski i bioskopski.
bioskopija, -e ` ‰v. bio-, gr~. skopein gleda-
tiŠ 1. ispitivawe da li organizam ima sposob-
nosti za `ivot. 2. (u sudskoj medicini) ispi-
tivawe da li je u nekom telu bilo `ivota.
biosociologija, -e ` ‰v. bio-, sociologijaŠ
grana sociologije koja izu~ava odnose izme|u
biolo{kih i dru{tvenih pojava.
biostatika, -e `, dat. biostatici ‰v. bio-,
statikaŠ nauka o zdravstvenom stawu i pro-
se~nom trajawu `ivota qudi koji `ive u odre-
|enim uslovima, npr. stanovnika nekog grada,
neke oblasti, dr`ave itd. x biostati~ki.
biosfera, -e ` ‰v. bio-, sferaŠ celokupan
prostor na Zemqinoj povr{ini naseqen `i-
vim bi}ima (atmosfera, litosfera, hidrosfe-
ra).
biotelemetrija, -e ` ‰v. bio-, telemetrijaŠ
med. pra}ewe i merewe osnovnih `ivotnih
funkcija kod ~oveka ili `ivotiwe na udaqe-
nosti (npr. pra}ewe zdravstvenog stawa pilo-
ta ili kosmonauta). x biotelemetrijski.
bioterapeut, -a m (`. bioterapeutkiwa, -e)
‰v. bio-, terapeutŠ med. osoba koja le~i pomo}u
bioenergije, bioenergeti~ar.
219
bioterapeutika
bioterapeutika, -e `, dat. i lok. bioterape-
utici ‰v. bioterapeutŠ med. alternativna medi-
cinska metoda i ve{tina le~ewa pomo}u bioe-
nergije.
bioterorizam, -zma m ‰v. bio-, terorizamŠ
terorizam koji se sprovodi pomo}u biolo-
{kih sredstava, {irewem bakterija, virusa
ili toksina. x bioteroristi~ki.
biotehnika, -e `, dat. biotehnici ‰v. bio-,
tehnikaŠ deo tehnike koji se ti~e `ivih bi}a i
`ivota uop{te: nasle|a, prilago|avawa, meha-
nike razvitka, prakti~ne eugenike i medici-
ne. x biotehni~ki.
biotehnologija, -e ` ‰v. bio-, tehnologijaŠ
1. primena molekularne biologije, genetskog
in`eweringa i drugih biolo{kih discipli-
na u razvoju novih procesa ili proizvoda (npr.
namirnica, lekova itd.). 2. grana tehnologije
koja se bavi razvojem i kori{}ewem ma{ina u
skladu s potrebama qudi. x biotehnolo{ki.
-biotika ‰v. biotikaŠ kao drugi deo re~i
upu}uje na `ivot, `ivqewe (makrobiotika).
biotika, -e `, dat. i lok. biotici ‰gr~. bios
`ivotŠ nauka o `ivotu.
biotip, -a m ‰v. bio-, tipŠ ~ist tip, ~ista rasa,
skup jedinki identi~nih naslednih osobina.
biotipologija, -e ` ‰v. bio-, tipologijaŠ
prou~avawe razli~itih tipova qudi, wihovih
biolo{kih, psihi~kih, funkcionalnih i dru-
gih karakteristika, u istoj etni~koj grupi. x
biotipolo{ki.
biotit, -ita m ‰prema francuskom astrono-
mu, hemi~aru i fizi~aru Biou (Biot)Š miner.
mineral iz grupe liskuna.
bioti~an, -~na, -~no i bioti~ki, -a, -o ‰gr~.
biotikosŠ koji se ti~e `ivota, `ivotni.
biotop, -a m ‰v. bio-, gr~. topos mestoŠ biol.
mesto, podru~je `ivqewa jedne biocenoze,
stani{te.
biofenomenologija, -e ` ‰v. bio-, fenome-
nologijaŠ nauka o `ivotnim pojavama. x bio-
fenomenolo{ki.
biofidbek, -a m ‰v. bio-, fidbekŠ med. tehni-
ka uspostavqawa kontrole nad izvesnim emo-
cionalnim stawima (npr. anksioznost, depre-
sija) uz pomo} elektronskih ure|aja koji daju
220
bipolaran
informacije o fiziolo{kim procesima u or-
ganizmu.
biofizika, -e `, dat. biofizici ‰v. bio-,
fizikaŠ nauka koja se bavi ispitivawem fi-
zi~kih procesa u organizmu. x biofizi~ki.
biofizi~ar, -a m ‰v. biofizikaŠ stru~wak,
nau~nik koji se bavi biofizikom.
biohemija, -e ` ‰v. bio-, hemijaŠ nauka koja
se bavi ispitivawem hemijskog sastava i he-
mijskih procesa koji se odigravaju u `ivim
organizmima. x biohemijski.
biohemi~ar, -a m ‰v. biohemijaŠ stru~wak,
nau~nik koji se bavi biohemijom.
biocenoza, -e ` ‰v. bio-, gr~. koinos zajed-
ni~kiŠ `ivotna zajednica razli~itih biqnih
i `ivotiwskih organizama na odre|enom sta-
ni{tu, biotopu.
biocenologija, -e = biocenotika, -e `, dat.
biocenotici ‰v. bio-, gr~. koinos zajedni~ki, v.
-logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem bio-
cenoza.
biocenotika = biocenologija (v.).
bio~ip, -a m, mn. bio~ipovi, gen. mn. bio~i-
pova ‰v. bio-, ~ipŠ ~ip napravqen od organske
materije umesto od silicijuma, v. silicijum-
ski ~ip.
bipartijski, -a, -o ‰v. bi-, partijaŠ pol. dvo-
strana~ki, dvopartijski.
biparticija, -e ` ‰v. bi-, lat. partiri delitiŠ
deqewe na dva dela, polovqewe.
biped, -a m, mn. bipedi, gen. mn. bipeda i bi-
ped, -eda m, mn. bipedi, gen. mn. bipeda ‰lat. bi-
pes, v. bi-, pes nogaŠ onaj koji se kre}e na dve
noge, dvono`ac.
bipedalan, -lna, -lno ‰lat. bipedalis, v. bi-,
pedalis no`niŠ 1. dvono`ni. 2. koji sadr`i dve
stope, dvostopni.
biper, -a m. mn. -i ‰engl. beeper prema beep
pi{tatiŠ 1. ure|aj koji emituje periodi~ni
zvu~ni signal, zujalica. 2. v. pejxer.
biplan, -a m, mn. -i ‰v. bi-, (aero)planŠ avion
sa dva para krila raspore|enih jedan iznad
drugog, dvokrilac; up. monoplan.
bipolaran, -rna, -rno ‰v. bi-, v. polŠ 1. koji
ima dva pola, dvopolan. 2. koji u sebi sadr`i
opre~ne tendencije, opre~na svojstva ili sta-
vove.
bipolarizirati
bipolarizirati = bipolarizovati (v.).
bipolarizovati, -ujem (i bipolarizira-
ti, bioplariziram, 3 l. mn. bipolariziraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. bi-, polarizovatiŠ (po)deliti
na dva suprotstavqena tabora ili struje, pola-
rizovati, podvojiti.
bir br. ‰tur. birŠ 1. jedan. 2. u pridevskom
zna~ewu: prvi, najboqi. 3. u vezni~kom zna~e-
wu: ~im, tek {to.
birvaktile pril. ‰tur. birvaktile, v. bir, va-
katŠ nekad, jednom, u staro vreme.
birger, -a m, mn. birgeri, gen. mn. birgera
‰nem. BurgerŠ zast. gra|anin, varo{anin, purger.
birgermajster, -era m, mn. -i ‰nem. Burger-
meisterŠ predsednik gradske op{tine, gradona-
~elnik.
birema, -e ` ‰lat. biremisŠ ist. pom. 1. la|a,
brod sa dva reda vesala jedan iznad drugog. 2.
~amac sa dva vesla.
biret, -a m = bireta1, -e ` ‰srlat. birrettum,
up. bereŠ ~etvorouglasta kapa s ki}ankom u sre-
dini koju nose katoli~ki sve{tenici pri vr-
{ewu crkvenih obreda, a u nekim zemqama no-
se je i sudije, univerzitetski profesori i dr.
bireta2, -e `, gen. mn. bireta ` ‰fr. buretteŠ
hem. uska staklena cev sa obele`enim kubnim
centimetrima za merewe zapremine te~nosti.
birzeman, -ana m ‰tur. birzeman, v. bir, ze-
manŠ davnina, staro vreme; up. babazeman.
birzemanile pril.‰tur. birzemanileŠ u davna
vremena, nekad davno, od starine.
birinxi prid. indekl. ‰tur. birinciŠ prvi, naj-
boqi.
birka, -e `, dat. birci, gen. mn. birki i bir-
ka, -e `, dat. birci, gen. mn. birki ‰ma|. birkaŠ
pokr. ovca kratkog kudravog runa.
birling, -a m ‰amer. engl. birlŠ vrsta igre u
kojoj protivnici stoje na dva kraja balvana
spu{tenog u brzu reku i poku{avaju da okreta-
wem balvana nogama jedan drugog zbace u vodu
(na severu SAD).
biro, -oa, mn. biroi, gen. mn. biroa m ‰fr. bu-
reauŠ 1. poslovnica ili mawe preduze}e za oba-
vqawe raznih poslova. 2. ured, nadle{tvo,
kancelarija. 3. organ koji rukovodi radom neke
politi~ke organizacije.
bis
birov, -ova m, mn. birovi, gen. mn. birova
‰ma|. biro sudijaŠ ist. 1. stare{ina op{tinske
uprave u Srbiji. 2. op{tinski pozivar, vika~.
birokrat(a), -e m, mn. birokrati ‰fr. burea-
ucrate, v. biro, -krat(a)Š 1. onaj koji je deo biro-
kratskog aparata, ~inovnik uop{te. 2. slu`be-
nik koji se kruto, slepo dr`i propisa slu`be.
birokratizam, -zma m ‰v. birokratijaŠ 1.
ono {to je svojstveno birokratiji, {to karak-
teri{e birokratiju; preterani formalizam u
sprovo|ewu propisa, sporo i komplikovano
poslovawe. 2. v. birokratija (1).
birokratizacija, -e ` ‰v. birokratijaŠ uvo-
|ewe birokratije (1).
birokratizirati v. birokratizovati.
birokratizovati, -ujem (i birokratizi-
rati, birokratiziram, 3. l. mn. birokratiziraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. birokratijaŠ (u)~initi da ne-
{to primi obele`ja birokratije, da postane bi-
rokratsko (dr`avni organi, administracija).
birokratija, -e ` ‰v. biro, -kratijaŠ 1. bi-
rokratski sistem upravqawa, vlast zasnovana
na ~inovnicima i administrativnom aparatu.
2. zb. birokrati, birokratski sloj. 3. dug, spor,
komplikovan i besmislen postupak izdavawa
administrativnih papira i dozvola.
birokratski, -a, -o ‰v. birokratijaŠ koji se
odnosi na birokrate ili na birokratiju.
birotehnika, -e `, dat. birotehnici ‰v. bi-
ro, tehnikaŠ ukupnost postupaka, pribora i
tehni~kih pomagala za obavqawe kancelarij-
skih poslova. x birotehni~ki.
biro{, -a m, mn. -i ‰ma|. birosŠ najamni rad-
nik koji `ivi na imawu gazde, obi~no onaj ko-
ji ~uva stoku na pa{i, sviwar ili govedar.
birt, -a m ‰nem. WirtŠ zast. kr~mar.
birta{, -a{a m, mn. birta{i, gen. mn. birta-
{a ‰v. birtijaŠ onaj koji dr`i birtiju, kr~mar,
gostioni~ar.
birtija, -e `, gen. mn. birtija ‰v. birtŠ
kr~ma, kafana.
birtuglija, -e m ‰tur. birtuglu, v. birŠ pa{a
od jednog tuga (v.).
bircuz, -uza m, mn. bircuzi, gen. mn. bircuza
‰nem. WirtshausŠ kr~ma, kafana, birtija.
bis uzv. ‰lat. bis dvaputŠ 1. jo{, jo{ jednom,
ponovo (uzvik kojim se tra`i ponavqawe ne-
221
bisage
kog dela programa ili nastavak, dodatak pro-
gramu na koncertu, priredbi i sl.). 2. (mn. biso-
vi ili bisevi) ponovqeni deo programa ili do-
datak programu, iznu|en uzvicima i aplauzom.
bisage, bisaga ` mn. ‰klat. bisacc(i)um, v.
bi-, saccus vre}aŠ torba na~iwena iz dva me|u-
sobno spojena dela koja se nosi preko sedla
ili samara, ili preba~ena preko ramena.
bisekstilan, -lna, -lno ‰lat. bisextilisŠ pre-
stupni, s jednim prestupnim danom. y bisek-
stilna godina prestupna godina (sa Z66 da-
na); up. bisekstus.
bisekstus, -a m, mn. -i ‰lat. bisextusŠ prestup-
ni dan, tj. dan koji se javqa svake ~etvrte godi-
ne kao 29. februar.
biseksualan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. sexus
polŠ 1. koji ima oba pola, dvopolan, hermafro-
dit. 2. koji seksualno op{ti s oba pola.
biseksualac, -lca m, mn. biseksualci, gen.
mn. biseksualaca ‰v. biseksualanŠ onaj koji sek-
sualno op{ti s oba pola.
biseksualizam, -zma m = biseksualnost (v.).
biseksualnost, -i ` = biseksualizam, -zma
m ‰v. biseksualanŠ biol. 1. postojawe mu{kih i
`enskih polnih `lezda u organizmu jedne je-
dinke, dvopolnost, hermafroditizam. 2. sek-
sualna sklonost ka osobama oba pola; up. in-
terseksualnost.
bisektrisa, -e `, gen. mn. bisektrisa ` ‰fr.
bissectrice od lat. bissectrix, od bis dvaput, secare
se}iŠ mat. prava ili poluprava koja polazi iz
temena ugla i deli ga na dva jednaka dela, sime-
trala ugla.
bisekcija, -e ` ‰v. bi-, lat. sectio se~eweŠ de-
qewe na dva (obi~no jednaka) dela, polovqewe.
bisilabi~an, -~na, -~no ‰v. bi-, gr~. syllabe
slogŠ koji ima dva sloga, dvoslo`an.
bisirati, bisiram, 3. l. mn. bisiraju svr{. i
nesvr{. ‰v. bisŠ ponovo izvesti, izvoditi na
bis; ponoviti, ponavqati.
biskvit, -ita m, mn. biskviti, gen. mn. bi-
skvita ‰fr. biscuit od lat. bis coctus dvaput pe-
~en, dvaput kuvanŠ 1. vrsta tankih kola~i}a od
jaja, {e}era i bra{na; vrsta testa, kore za tor-
te i kola~e koja se pravi od jaja, {e}era i bra-
{na, pi{kota. 2. dvopek, be{kot. 3. dvaput pe-
~en, neglaziran porcelan.
222
bitisati
biskup, -a m, mn. biskupi, gen. mn. biskupa
‰gr~. episkopos nadzornik, ~uvarŠ 1. visoki cr-
kveni dostojanstvenik u katoli~koj i evange-
listi~koj crkvi; poglavar jedne crkvene obla-
sti (dijeceze) kod katolika. 2. pokr. v. bi{kup.
x biskupski.
biskupija, -e ` ‰gr~. episkopiaŠ 1. crkvena
oblast kojom upravqa biskup, dijeceza. 2. bi-
skupov dvor i kancelarija.
bismilah uzv. ‰tur. besmele od ar. bismi-llahŠ
u ime bo`je, pomozi bo`e.
bisolit, -ita m ‰gr~. byssos pamuk, lithos ka-
menŠ miner. azbestu srodan mineral svilasta
sjaja.
bista, -e `, gen. mn. bista ‰fr. buste grudiŠ 1.
vaj. kip koji predstavqa glavu, ramena i gorwi
deo grudi, poprsje. 2. fig. lep oblik gorweg de-
la tela, naro~ito kod `ene.
bistrirati, bistriram, 3. l. mn. bistriraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. bistrerŠ lik. (na)slikati,
(o)bojiti ~a|avom akvarelnom bojom.
bistro, -oa, mn. bistroi, gen. mn. bistroa m
‰fr. bistrotŠ bife, kafi}; ekspresni restoran.
bisus, -a m ‰gr~. byssos pamukŠ 1. fina, sku-
pocena pamu~na ili lanena tkanina kod starih
naroda. 2. zool. elasti~na vlakna koja lu~e neke
{koqke i koja slu`e za pri~vr{}ivawe za
podlogu.
bit, -a m ‰engl. beatŠ muz. (u engleskoj mu-
zi~koj terminologiji) metri~ka jedinica tak-
ta; (u xez muzici) stalno, ravnomerno pulsira-
we, ritam koji predstavqa osnovu xeza.
bit, -a m, mn. biti, gen. mn. bita m ‰engl. bit, skr.
od binary digitŠ ra~. osnovna jedinica informa-
cije, koja mo`e poprimiti jednu od dve binar-
ne vrednosti, 0 ili 1; up. bajt.
bitanga, -e m i `, dat. bitangi, gen. mn. bitan-
gi ‰ma|. bitangŠ propalica, probisvet, varali-
ca, ni{tarija.
bitematizam, -zma m ‰v. bitematskiŠ muz.
upotreba dveju osnovnih tema (obi~no u prvom
stavu simfonije, sonate ili kvarteta).
biter, -a m ‰engl. bitter gorakŠ vrsta gorkog
alkoholnog ili bezalkoholnog pi}a.
bitisati, -i{em svr{. ‰tur. bitmekŠ 1. pro-
}i, minuti, zavr{iti se. 2. uginuti, umreti,
bitls
propasti, skon~ati. z bilo i bitisalo bilo
pa pro{lo.
bitls, -a m, mn. -i ‰engl. The Beatles, ukr{ta-
wem re~i beetle buba i beat ritamŠ 1. ~lan en-
gleske muzi~ke grupe Bitlsi, vrlo popularne
60-tih godina HH veka. 2. fig. mladi} koji iz-
gledom podse}a na Bitlse (duga kosa, osoben
na~in odevawa).
bitmapa, -e ` ‰engl. bitmapŠ ra~. rasterska
slika dobijena raspore|ivawem ta~aka na
utvr|en na~in.
bitnik, -a m, mn. bitnici, gen. mn. bitnika
‰engl. beatnikŠ 1. pripadnik ameri~ke kwi`ev-
ne grupe Beat generation (A. Ginzberg, X. Keru-
ak), koja je istupala protiv konvencija gra|an-
skog dru{tva. 2. pripadnik grupe studenata,
60-tih godina pro{log veka u SAD, koja je pre-
zirala gra|anski `ivot i zagovarala slobodu u
umetnosti i `ivotu. 3. osoba sklona neuobi~a-
jenom pona{awu i odevawu. x bitni~ki.
bitometrija, -e ` ‰gr~. bythos dubina, v. -me-
trijaŠ merewe dubine pomo}u viska ili prora-
~unavawem.
bitonalnost, -i ` ‰v. bi-, tonalnostŠ muz.
istovremeno zvu~awe dva razli~ita tonalite-
ta (javqa se tek u muzici HH veka).
bitpazar, -a m ‰tur. bitpazar od bit va{ka, v.
pazarŠ zast. trg gde se prodaju stare stvari, bu-
vqa pijaca.
bitulit,-a i bitulit, -ita m ‰v. bitu(men),
gr~. lithos kamenŠ hem. smesa u kojoj je bitumen
glavni sastojak i koja slu`i za poplo~avawe
drumova.
bitumen, -a m ‰lat. bitumenŠ miner. zemna
smola, te~na ili ~vrsta smesa crne ili sme|e
boje nastala raspadawem biqnih ili `ivo-
tiwskih ostataka, pome{ana s kre~wakom daje
ve{ta~ki asfalt.
bituminizacija, -e ` ‰v. bitumen, -izacijaŠ
pretvarawe u zemnu smolu, u bitumen.
bituminozan, -zna, -zno ‰v. bitumenŠ koji
sadr`i bitumena.
bi}erin, -ina m, mn. bi}erini, gen. mn. bi}e-
rina ‰ital. bicchierinoŠ pokr. mala ~a{a, ~a{ica
(obi~no za rakiju).
bifazan, -zna, -zno ‰v. bi-, fazaŠ koji ima
dve faze, dvofazan (npr. struja).
biheviorist(a)
bife, -ea, mn. bifei, gen. mn. bifea ‰fr. buf-
fetŠ 1. mawa gostionica, kafana u kojoj se slu-
`e alkoholna i bezalkoholna pi}a, kafa i
hladna jela, obi~no stoje}i. 2. ormar ili deo
name{taja u kome se dr`i pi}e, vo}e, kola~i.
3. postavqen sto s pi}em i hladnim jelima za
goste sa kojeg se oni sami slu`e.
bifexija, -e m ‰v. bife, -xijaŠ onaj koji dr-
`i bife, vlasnik bifea; radnik, prodavac u
bifeu.
bifilaran, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. filum nit,
konacŠ fiz. dvonitan, koji se sastoji od dva
konca ili dva provodnika.
biflati, -am nesvr{. ‰nem. buffelnŠ u~iti na-
pamet, bubati.
bifokalan, -lna, -lno ‰v. bi-, fokusŠ koji
ima dva fokusa, dve `i`e. y bifokalna so~i-
va stakla za nao~are dvojake dioptrije, ~iji je-
dan deo slu`i za ~itawe a drugi za gledawe u
daqinu.
bifora, -e `, gen. mn. bifora ` ‰lat. biforis
koji ima dva otvoraŠ arhit. prozor podeqen ka-
menim stubi}em na dva mawa prozora ~iji gor-
wi deo ima oblik luka, ~est u sredwovekovnom
graditeqstvu; up. trifora.
biforman, -a, -o ‰nlat. biformis, v. bi-, for-
maŠ sa dve forme, dva oblika, dvoobli~an.
biformitet, -eta m ‰nlat. biformitasŠ dvoo-
bli~nost.
biftek, -a m, mn. bifteci, gen. mn. bifteka m
‰fr. bifteck od engl. beefsteakŠ kulin. odrezak go-
ve|eg mesa obi~no upola pe~en na jakoj vatri.
bifurkacija, -e ` ‰nlat. bifurcatio, v. bi-,
lat. furca vileŠ 1. razdvajawe, ra~vawe, granawe
na dva dela. 2. geogr. oticawe vode jedne reke u
dva razli~ita sliva, ra~vawe reke u dva toka;
up. trifurkacija.
biheviorizam, -zma m ‰engl. behaviour pona-
{aweŠ 1. psih. u~ewe zasnovano na pretpostav-
ci da se jedino posmatrawem qudskog pona{a-
wa mo`e do}i do vaqanih podataka o du{ev-
nim stawima i procesima. 2. psih. vrsta psiho-
terapije izvedena iz nauke o pona{awu. 3.
lingv. prou~avawe jezika na osnovu pona{awa
jezi~kih zajednica. x bihevioristi~ki.
biheviorist(a), -e m, mn. bihevioristi ‰v.
biheviorizamŠ sledbenik biheviorizma. y bi-
223
bihromati~an
hevior terapeut psih. terapeut koji se slu`i
bihevioristi~kim metodama.
bihromati~an, -~na, -~no ‰v. bi-, gr~. chro-
ma bojaŠ od dve boje, dvobojan.
bihuzur prid. indekl. ‰tur. bihuzurŠ pokr. uzne-
miren, nespokojan. z bihuzur (u)~initi uzne-
miravati, uznemiriti, dosa|ivati, smetati.
bihuzuriti, bihuzurim nesvr{. ‰v. bihuzurŠ
pokr. uznemiravati; grditi.
bihuzurluk, -a m, mn. bihuzurluci, gen. mn.
bihuzurluka ‰v. bihuzurŠ pokr. uznemirenost,
nespokojstvo, nemir; nesloga.
bicentri~an, -~na, -~no ‰v. bi-, centarŠ ko-
ji ima dva centra, koji se pru`a oko dva cen-
tra, sredi{ta.
biceps, -a m, mn. bicepsi, gen. mn. bicepsa m
‰lat. biceps, v. bi-, caput glavaŠ anat. dvoglavi
mi{i} na predwoj strani nadlaktice; up. tri-
ceps.
bicikl, -a, mn. bicikli, gen. mn. bicikla i
bicikala ‰fr. bicycle, bicyclette, v. bi-, klat.
cyclus od gr~. kyklos krugŠ vrsta vozila na dva
to~ka koje se pokre}e okretawem, potiskiva-
wem pedala; nepr. bicikla, biciklo.
bi~ak~ija, -e m ‰tur. b›cakc› od b›cak no`Š
zast. onaj koji pravi ili prodaje no`eve, no`ar.
bi~bol, -a m ‰engl. beach ballŠ sp. igra loptom
na pla`i.
bi~kija, -e `, gen. mn. bi~kija ‰tur. biüki od
bicmek se}iŠ pokr. 1. no` s polukru`nim se~i-
vom za se~ewe ko`e, bureka i dr. 2. xepni no-
`i} na sklapawe, britva. 3. testera.
bi~kixija, -e m ‰v. bi~kijaŠ pokr. strugar,
tesar.
bi~-la-mar, -a m ‰engl.-{p. beach-la-mar od
fr. beche-de-mer od port. bicho do mar morski
crvŠ vrsta pixina (v.), me{avina jezika sa en-
gleskim u osnovi, koji se koristi kao sredstvo
sporazumevawa u jugozapadnom delu Tihog oke-
ana.
bixa, -e m, vok. bixo ‰tur. bucurŠ 1. mali, za-
kr`qao ~ovek, patuqak, kepec. 2. mali kow.
bi{kup, -a m ‰v. biskupŠ pokr. trtica od `i-
vine.
bi{of, a m, mn. bi{ofi, gen. mn. bi{ofa
‰nem. Bischof biskupŠ pi}e, koktel od crnog vi-
224
blamirati
na, pomoranxine kore i soka, sa cimetom, ka-
ranfili}em i {e}erom.
bjanko m indekl. ‰ital. bianco beoŠ v. blanko.
bjonda ‰ital. biondaŠ pokr. plavu{a.
bjondina ‰ital. biondinaŠ pokr. mala plavu-
{a, plavu{ica; up. blondina, blondinka.
bjuti-biznis, -a m, mn. bjuti-biznisi, gen.
mn. bjuti-biznisa ‰engl. beauty businessŠ zajed-
ni~ki naziv za modu, kozmetiku, `ensku {tam-
pu i manekenstvo.
B-kompleks /be -ko mpleks/, -a m ‰v. kom-
pleksŠ farm. grupa hemijski nesrodnih vitami-
na koji se nalaze u kvascu, u xigerici i drugim
namirnicama, a obuhvataju vitamine B1 (tija-
min), B2 (riboflavin), B6, B12 i druge.
blavor i blavor, -a m, mn. -i ‰poreklo neiz-
vesno, up. rum. balaurŠ zool. 1. vrsta zmijolikog
gu{tera bez nogu, Ophisaurus apodus. 2. vrsta
morske ribe, Saurus griseus.
blagodejanac, -nca m, mn. blagodejanci, gen.
mn. blagodejanaca ‰v. blagodejaweŠ zast. onaj koji
prima pomo} za {kolovawe i izdr`avawe, sti-
pendist.
blagodejawe, -a s ‰rus. blagodeànie dobro~in-
stvoŠ zast. 1. pomo} koja se daje dobrom a siroma-
{nom u~eniku, stipendija. 2. uop{te pomo},
potpora u novcu ili kakvoj drugoj vrednosti.
bladi meri, -ija m ‰engl. Bloody MaryŠ kok-
tel od votke i soka od paradajza.
blaziran, -a, -o ‰nem. blasiert, fr. blaseŠ 1. ko-
ji je zasi}en `ivotom i `ivotnim u`ivawima,
kojemu je sve dosadilo, otupeo. 2. koji glumi
ravnodu{nost, zasi}enost, umi{qen, nadu-
van.
blaziranost, -osti ` ‰v. blaziranŠ stawe
ili osobina onoga koji je blaziran, zasi}e-
nost, ravnodu{nost, otupelost.
blajhati, -am = blajhovati, -ujem nesvr{.
‰nem. bleichenŠ raz. blediti, izbeqivati kosu,
bojiti kosu u izrazito svetlu nijansu.
blajhovati = blajhati (v.).
blam, -a m ‰v. blamiratiŠ `arg. v. blama`a.
blama`a, -e ` ‰nem. Blamage, v. blamiratiŠ
sramota, bruka, brukawe.
blamirati, blamiram, 3. l. mn. blamiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. blamieren od fr. blamer
blank
okrivitiŠ 1. izvrgnuti, izvrgavati blama`i,
(o)sramotiti, (o)brukati. 2. blamirati se
(o)sramotiti se, (o)brukati se.
blank prid. indekl. ‰nem. blank, fr. blancŠ v.
blanko.
blankvers, -a m, mn. -i ‰engl. blank verseŠ
kwi`. nerimovan, nevezan, slobodan stih, na-
ro~ito nerimovani petostopni jamb koji je ka-
rakteristi~an za englesku dramu i ep.
blanket, -eta m, mn. blanketi, gen. mn. blan-
keta = blanketa, -e `, gen. mn. blanketa ‰fr. blan-
quetteŠ {tampan obrazac, formular.
blanketa = blanket (v.).
blankizam, -zma m ‰prema fr. socijalisti
Blankiju (Blanqui)Š struja u francuskom revo-
lucionarnom pokretu XIX veka koja je bila
protiv klasne borbe proletarijata.
blanko ‰nem. blanko od ital. bianco ukr{te-
nog sa nem. blankŠ beo, ~ist, neispisan; y blan-
ko ~ek ~ek koji je potpisan, ali je ostavqeno
primaocu da upi{e iznos.
blan{irati, blan{iram, 3. l. mn. blan{i-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. blanchir izbeqivatiŠ
kulin. kratko (pro)kuvati (povr}e ili vo}e),
(po)pariti.
blast ‰engl. blast eksplozijaŠ u: y blast sin-
drom, blast povrede med. te{ke, ~esto i smrto-
nosne povrede unutra{wih organa koje nastaju
pod dejstvom udarnog talasa eksplozije, bez
vidqivih spoqnih rana.
-blast, -blastija ‰v. blasto-Š kao drugi deo
re~i upu}uje na klicu, klijawe, nicawe.
blastem, -ema m, mn. blastemi, gen. mn. bla-
stema = blastema, -e ` ‰gr~. blastema pupoqakŠ
biol. neizdiferencirano embrionalno tkivo
iz koga se razvija `ivotiwski ili biqni or-
gan.
blastema = blastem (v.).
blasto- ‰gr~. blastos klica, zametakŠ kao pr-
vi deo slo`enice pokazuje da se izraz odnosi
na klicu ili zametak.
blastogeneza, -e i blastogeneza, -e ` ‰v.
blasto-, genezaŠ biol. vegetativno, bespolno
razmno`avawe (npr. kod mahovina, korala,
sun|era i dr.).
blastoderm, -a m, mn. -i ‰v. blasto-, gr~. der-
ma ko`aŠ biol. ko`ica blastule (v.).
blenda
blastom, -oma m, mn. blastomi, gen. mn. bla-
stoma ‰v. blasto-Š vrsta tumora sa }elijama em-
brionalnog tipa.
blastomera, -e ` ‰v. blasto-, meros deoŠ biol.
}elija koja nastaje od oplo|ene jajne }elije u
toku perioda brazdawa, deo blastule (v.).
blastomikoza, -e ` ‰v. blasto-, mykes gqi-
vaŠ med. akutno i hroni~no oboqewe ko`e iza-
zvano jednom vrstom gqivica.
blastopor, -a m, mn. -i ‰v. blasto-, poros
otvorŠ biol. otvor na pracrevu kod gastrule (v.).
blastocista, -e ` ‰v. blasto-, kystis mehurŠ
biol. zametni mehuri}, vrsta blastule.
blastula, -e ` ‰nlat. blastula od gr~. blastos
klica, zametakŠ biol. stadijum u razvoju zamet-
ka, jajne }elije, kojim se zavr{ava brazdawe,
zametni mehur.
blasfeman, -mna, -mno ‰gr~. blasphemosŠ bo-
gohulan; krajwe uvredqiv, pogrdan.
blasfemija, -e ` ‰gr~. blasphemiaŠ huqewe
na boga, bogohuqewe; huqewe, grdwa, psovawe.
blaumontag, -a m, mn. blaumontazi, gen. mn.
blaumontaga ‰nem. Blaumontag plavi ponede-
qakŠ `arg. stawe mamurluka posle ban~ewa u
nedequ.
blau{trumpf, -a m ‰nem. blau plav, Strumpf
~arapaŠ zast. v. blu-stoking.
blejzer, -a (i blezer, -a) m mn. -i ‰engl. blazerŠ
1. lagani sako u boji (ob. tamnoplav sa svetlom
metalnom dugmadi), ~esto znak pripadnosti
nekom kolexu, klubu, udru`ewu i sl. 2. fam.
`enski sako.
blekaut, a m, mn. -i ‰engl. blackoutŠ 1. pre}ut-
kivawe, skrivawe, zaba{urivawe nekih ~iwe-
nica od strane vlasti u politi~ke svrhe. 2.
mrak, zamra~ewe.
blek-botom, a m ‰engl. black-bottomŠ vrsta
ameri~kog crna~kog plesa, nastao posle Prvog
svetskog rata.
blekxek, -a m ‰engl. blackjackŠ hazardna kar-
ta{ka igra u kojoj je ciq da zbir karata bude
21, ajnc.
blenda, -e `, gen. mn. blendi ‰nem. BlendeŠ 1.
fot. deo fotografskog aparata kojim se reguli-
{e veli~ina otvora objektiva i ulaz svetlosti
u objektiv. 2. fot. plo~a koja odbija svetlost i
koja se koristi pri snimawu da bi osvetlila
225
blendati
zasewena mesta. 3. sp. u streqa{tvu: a. {titnik
od slu~ajno ispaqenih, zalutalih ili odbije-
nih zrna. b. zid na streli{tu preko kojeg se ga-
|a. 4. brana, pregrada, zaklon.
blendati, -am v. blendovati.
blender, -a m ‰engl. blender od to blend me{a-
tiŠ mali elektri~ni ku}ni aparat za usitwa-
vawe i me{awe meke hrane ili te~nosti.
blendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. blen-
denŠ 1. fot. regulisati blendu. 2. (u)~initi
zvuk ili sliku slabijim (npr., pri montirawu
filma). 2. v. ablendovati.
blenoragija v. blenoreja.
blenoreja, -e ` ‰gr~. blenna sluz, rein te}iŠ
med. 1. gnojno zapaqewe ve`wa~e oka, izazvano
obi~no gonokokama. 2. lu~ewe sluzavo-gnojne
te~nosti iz mokra}ne cevi kao posledica zapa-
qewa.
blef, blefa m, mn. blefovi, gen. mn. blefova
‰engl. bluffŠ obmana, varka; zavaravawe, obma-
wivawe tobo`wom sigurno{}u.
blefaritis, -a m ‰gr~. blepharon o~ni kapak,
v. -itisŠ med. zapaqewe o~nih kapaka.
blefarospazam, -zma m ‰gr~. blepharon o~ni
kapak, v. spazamŠ med. gr~evito stiskawe o~nih
kapaka usled zapaqewa ili osetqivosti oka na
svetlost.
blefer, -a m, mn. -i ‰v. blefŠ onaj koji blefi-
ra, obmawiva~; x bleferski.
blefirati, blefiram, 3. l. mn. blefiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. blefŠ obmanuti, obmawivati,
zavara(va)ti; u karta{koj igri: zavara(va)ti
tobo`e dobrim kartama.
bleh v. pleh.
bleh-instrument, -a m ‰nem. Blechinstru-
mentŠ muz. limeni duva~ki instrument.
bleh-muzika, -e ` ‰nem. BlechmusikŠ muz. li-
meni duva~ki orkestar; vojna banda.
bleh-orkestar, -tra m v. bleh-muzika.
blinda`a, -e ` ‰fr. blindageŠ voj. 1. ~eli~ni
za{titni oklop (na brodu, vozu, automobilu i
dr.). 2. oblagawe (broda, automobila i dr.) ta-
kvim oklopom.
blindirati, blindiram, 3. l. mn. blindira-
ju svr{. i nesvr{. ‰nem. blindieren od fr. blinderŠ
za{tititi, za{ti}ivati, osigura(va)ti, oja-
226
blogovati
~a(va)ti ~eli~nim oklopom, za{titnim zaklo-
nom i sl.
blind-ram ‰nem. blind slep, v. ramŠ slik. dr-
veni okvir preko koga se zate`e platno sa sli-
kom, spoqa nevidqiv.
blini, blina m mn. ‰rus. blinአruski kola-
~i, sli~ni pala~inkama, od finog p{eni~nog
bra{na, pr`eni na puteru, s premazom ili pu-
wewem.
blinker, -a m, mn. blinkeri, gen. mn. blinke-
ra ‰nem. BlinkerŠ 1. trep}u}e signalno svetlo na
raskrsnici, pruzi i dr. koje upozorava voza~e
na opasnost. 2. slu`beni uli~ni telefon po-
licije sa signalnim svetlom. 3. mamac na udi-
ci u obliku ribice od metala ili plastike za
hvatawe ve}e ribe, varalica. 4. nao~waci u ob-
liku kape za trka}e kowe.
blinkera{, -a{a m, mn. blinkera{i, gen. mn.
blinkera{a ‰v. blinkerŠ ribolovac koji lovi
uz pomo} blinkera (v.).
blister, -a m, mn. -i ‰engl. blister plikŠ 1. avij.
kupolasti ispust od prozra~nog plasti~nog
materijala na telu aviona, slu`i za razme{taj
naoru`awa i ni{anskih sprava. 2. pakovawe u
plasti~nu foliju oblikovanu prema kontura-
ma proizvoda (npr. ~etkice za zube) ispod ko-
jeg je ravna kartonska podloga. 3. sirov bakar.
blic, blica m, mn. blicevi, gen. mn. bliceva
‰nem. Blitz muwaŠ fot. deo fotoaparata ili do-
datak fotoaparatu koji proizvodi svetlo za
snimawe u tami (ranije magnezijevo svetlo),
fle{; svetlost koju proizvede taj deo ili ure-
|aj, blesak.
blickrig, -a m, mn. blickrizi, gen. mn. blic-
kriga ‰nem. BlitzkriegŠ voj. silovit rat kojim se
za kratko vreme nastoji poraziti neprijateq,
brz, muwevit rat.
blog, -a m ‰engl. blog, prema (we)b mre`a, log
dnevnikŠ ra~. personalna strana na Internetu,
na kojoj autor vodi svojevrstan dnevnik sa sop-
stvenim razmi{qawima i komentarima, ~esto
tematski orijentisan.
bloger, -a ‰engl. bloggerŠ ra~. autor bloga.
blogovati, -ujem nesvr{. i svr{. ‰v. blogŠ pi-
sati unoske na blogu, tematski ure|enoj stra-
nici na Internetu.
blok
blok, -a m, mn. blokovi, gen. mn. blokova ‰engl.
block, fr. blocŠ 1. veliki, masivan komad ~ega
(betona, kamena, leda, metala i sl.). 2. izvestan
broj zgrada, obi~no stambenih, sazidanih jed-
na kraj druge tako da ~ine celinu. 3. pol. vi{e
udru`enih dr`ava ili politi~kih stranaka,
savez. 4. a. sveska, bele`nica s listovima
obi~no povezanim na u`oj strani. b. korice,
obi~no od kartona, u kojima se nalaze listovi
za crtawe. v. velik broj ulaznica, priznanica,
formulara i sl. povezanih u kwi`icu tako da
se lako mogu odvojiti. 5. potvrda za upla}enu
sumu na koju se dobija roba, ra~un. 6. `ele-
zni~ki ure|aj za automatsko otvarawe i zatva-
rawe pruge; ku}ica u kojoj je sme{ten takav ure-
|aj. 7. sp. na~in odbrane u raznim sportovima
(npr. u odbojci na mre`i, u fudbalu pred go-
lom, u vaterpolu i dr.). 8. (na radiju, televizi-
ji) nekoliko tematski povezanih priloga ili
vi{e uzastopno emitovanih reklama. 9. tehn.
sredi{wi deo motora sa unutra{wim sagore-
vawem, u kome se nalaze cilindri. y blok-pi-
smo, blok-slova; blok-dijagram, blok-grafi-
kon ra~. slikovni model procesa ili sistema.
tipogr. pismo kod kojeg su sva slova jednake de-
bqine.
blokada, -e ` ‰nem. BlockadeŠ 1. voj. potpuno
opkoqavawe neprijateqskog polo`aja, grada,
utvr|ewa i sl. vojnom silom, opsada. 2. izola-
cija neke dr`ave kao oblik pritiska; ekonom-
ska izolacija, zatvarawe granica prema nekoj
zemqi radi obustavqawa privrednog prometa.
3. bank. obustava isplate novca sa ra~una, dava-
wa kredita. 4. med. prestanak funkcije kakvog
organa; sredstvo kojim se izaziva takav presta-
nak, obi~no lokalna anestezija u vidu inekci-
je. 5. psih. raz. trenutna nemogu}nost prise}awa
nau~enog ili poznatog, stawe smawene misao-
ne aktivnosti. 6. sp. manevar kojim se spre~ava
napredovawe protivnika; zaustavqawe pro-
tivni~kog udarca podmetawem {ake ili noge;
zaustavqawe protivni~kog {uta, udarca (npr.
u ko{arci pred ko{em, u rukometu pred go-
lom); u {ahu: zaustavqawe kretawa protiv-
ni~kog pe{aka.
bloka`a, -e ` ‰fr. blocageŠ 1. odlomci kame-
wa ili opeke za popuwavawe praznina u zido-
vima. 2. tipogr. stavqawe izvrnutih slova radi
bluza
popuwavawa redova ili umesto slova koja nisu
pri ruci, a koja }e kasnije biti zamewena pra-
vim slovima.
blokbaster, -a m ‰engl. blockbusterŠ film
ili kwiga koji su izuzetno gledani, odnosno
~itani i donose veliku zaradu.
blokej, -eja m, mn. blokeji, gen. mn. blokeja
‰poreklo neizvesnoŠ metalna plo~ica za za-
{titu vrha cipele ili potpetice.
bloker, -a m ‰v. blokiratiŠ sp. igra~ koji ume
da blokira, ometa kretawe protivni~kog igra~a.
blokirati, blokiram, 3. l. mn. blokiraju,
svr{. i nesvr{. ‰nem. blockieren, fr. bloquer, v.
blokŠ 1. a. (iz)vr{iti blokadu, prepre-
~i(va)ti, obi~no iz bezbednosnih razloga
(npr. most, put, prilaz ~emu). b. sp. zaustaviti,
spre~iti u kretawu (protivni~kog igra~a). 2.
onemogu}i(va)ti (npr. dono{ewe odluke, rad
motora, isplatu novca i dr.).
blokovski, -a, -o ‰v. blokŠ koji se odnosi na
blok (3).
blokflauta, -e i blok-flauta ` ‰nem. Bloc-
kflote, v. flautaŠ muz. mali drveni duva~ki in-
strument s rupama za prste, sli~an fruli.
blokhaus, -a m, mn. -i ‰nem. BlockhausŠ 1. voj.
malo betonsko utvr|ewe, ranije brvnara, za od-
branu nekog polo`aja, bunker. 2. brvnara.
blomba nepr. v. plomba.
blombirati nepr. v. plombirati.
blond prid. indekl. ‰nem. blond, fr. blondŠ koji
ima plavu kosu, plavokos.
blondin, -ina m, mn. blondini, gen. mn. blon-
dina ‰fr. blondinŠ 1. mu{karac plave kose, pla-
vu{an; 2. fig. kico{, udvara~ `enama.
blondina, -e = blondinka, -e `, dat. blon-
dinki, gen. mn. blondinki ‰nem. BlondineŠ `ena
plave kose, plavu{a.
blondinka = blondina (v.).
bluz, -a m ‰engl. bluesŠ muz. 1. pesma ame-
ri~kih Crnaca, s re~ima setnog sadr`aja, u
strofama od tri rimovana stiha od kojih su
prva dva jednaki. 2. muzi~ki stil, vrsta xeza
zasnovanog na crna~kom bluzu.
bluza, -e `, gen. mn. bluza ‰fr. blouseŠ 1. gor-
wi deo `enske ode}e, naj~e{}e od lakog mate-
rijala, kop~a se po sredini. 2. vrsta gorwe
227
bluzer
uniforme na kop~awe (vojni~ka, radni~ka,
oficirska ‹ i sl.).
bluzer, -a m ‰v. bluzŠ muz. fam. izvo|a~ bluza.
bluzon, -ona m, mn. bluzoni, gen. mn. bluzona
‰fr. blouson, v. bluzaŠ `enska jakna od ~vr{}e
tkanine, sa su`enim i oja~anim strukom.
bluzon noar, -a m, mn. bluzon noari, gen. mn.
bluzon noara ‰fr. blouson noirŠ „crna bluzaŒ,
francuski naziv za mladi}e koji obi~no nose
crne ko`ne jakne i uske pantalone s no`evima,
huligan, silexija.
blu piter, -a m, mn. -i ‰engl. blue peterŠ pom. sig-
nalna zastava s belim ~etvorouglom na plavom
poqu, kojom brod najavquje da napu{ta luku.
blu-stoking, -a m, blu-stokinzi, gen. mn.
blu-stokinga ‰engl. blue-stockingŠ 1. zast. iron.
œplava ~arapaŒ, podrugqivo ime za `enu inte-
lektualnih i duhovnih sklonosti; up. blau-
{trumpf. 2. naziv za `enske grupe u Engle-
skoj koje su se sredinom XVIII veka sastajale u
salonima i raspravqale o kwi`evnosti i
umetnosti.
blutut v. BlueTooth.
blu-xin m ‰engl. blue-jeanŠ v. blu xins.
blu-xins, -a m ‰eng. blue jeansŠ 1. vrsta ~vr-
ste pamu~ne tkanine, obi~no plave boje, od ko-
je se prave odevni predmeti, teksas (platno). 2.
ode}a od takve tkanine, naj~e{}e pantalone
farmerke.
b-mol v. be.
boa, -e `, gen. mn. boa ‰nlat. boaŠ 1. zool. vrsta
zmije Boa constrictor, zmijski car, udav. 2. `en-
ska ogrlica u obliku zmije od krzna ili perja.
boabab nepr. v. baobab.
bob, boba m, mn. bobovi, gen. mn. bobova = bob-
slej, -a m, mn. -i ‰engl. bob-sleighŠ sp. 1. sanke sa
dva ili ~etiri sedi{ta, sa upravqa~em na
predwem delu. 2. olimpijska sportska disci-
plina spu{tawa takvim sankama niz unapred
pripremqenu, zale|enu stazu.
bobi, bobija m, mn. bobiji, gen. mn. bobija
‰engl. bobby, po nadimku Roberta Pila, premi-
jera u prvoj polovini XIX vekaŠ popularni na-
ziv za londonskog policajca.
bobina, -e ` ‰fr. bobineŠ 1. kalem za konac,
predivo, filmsku traku i sl.; elektr. 2. kalem s
228
bodi-art
namotajima bakarne `ice, indukcioni kalem;
nepr. bombina.
bobinet, -a m ‰engl. bobbinet od fr. bobineŠ
vrsta lake, prozirne, ~ipkaste tkanine za ha-
qine i zavese, til.
bobi-sokserka, -e `, dat. bobi-sokserki ‰engl.
bobby-soxer prema bobby-socks, kratke `enske
~arapeŠ ist. u Americi naziv za sentimentalnu,
romanti~nu tinejxerku sredinom HH veka.
bobslej = bob (v.).
bova, e `, gen. mn. bova ‰ital. boaŠ ukotvqena
metalna pluta~a, za vezivawe brodova i za obe-
le`avawe plovnog puta.
bovarizam, -zma m ‰prema junakiwi romana
G. Flobera œGospo|a BovariŒŠ ose}awe koje se
javqa kod mladih `ena zbog nezadovoqstva
vlastitim `ivotom, beg od stvarnosti i `eqa
za ne~im vi{im, boqim.
bogaz, a m, mn. bogazi, gen. mn. bogaza = bogaza,
-e `, gen. mn. bogaza ‰tur. bogazŠ 1. uzak prolaz,
klanac, planinski tesnac. 2. pokr. grlo, gu{a,
`drelo. 3. pokr. pre|a za hvatawe ribe. z znati
(poznavati) staze i bogaze znati sve skrivene,
te{ko prohodne puteve.
bogaza = bogaz (v.).
bogatir, -ira m, mn. bogatiri, gen. mn. boga-
tira ‰rus. bogatár⊠1. junak ruskih narodnih
pesama; uop{te junak, vitez. 2. zast. bogat ~o-
vek, bogata{.
bogda, -e `, gen. mn. bogdi ‰tur. bogdayŠ 1. zrno
p{enice. 2. ne{to veoma malo, sitno, mrvica.
bogdo-lama -e m ‰mong. bogdo-lamaŠ vrhovni
sve{tenik, duhovni poglavar u Tibetu koji za-
jedno s dalaj-lamom upravqa zemqom.
bognsek, -a m, mn. bognseci, gen. mn. bognseka
‰nem. Bogensage, lu~na pilaŠ pila s okvirom u
obliku luka izme|u ~ijih je krajeva razapeto
se~ivo; lu~na pila.
bodega, -e `, dat. bodegi, gen. mn. bodega ‰{p.
bodegaŠ 1. vinski podrum, vinara, kr~ma. 2. ba-
kalnica, butiga (v.).
bodi, -ija m ‰engl. body teloŠ vrsta steznika,
`enska dowa ode}a pripijena uz telo, zamewu-
je kombinezon i majicu.
bodi-art, -a m ‰engl. body artŠ um. pravac u
umetnosti 60-tih i 70-tih godina HH veka, va-
rijanta konceptualizma u kojoj telo umetnika,
bodi-bilder
sa svojim pokretima i gestovima, postaje izra-
`ajno sredstvo.
bodi-bilder, -a i bodibilder, -a m, mn. -i
‰engl. body-builder od body telo, build graditiŠ
onaj koji se bavi bodi-bildingom, up. bilder.
bodi-bilding, -a i bodibilding, -a m, mn.
bodibildinzi, gen. mn. bodibildinga ‰engl.
body-buildingŠ sp. dizawe tegova i ve`bawe ra-
di razvijawa i oblikovawa mi{i}ne mase, up.
bildovati.
bodigard, -a m ‰engl. bodyguardŠ telohrani-
teq.
bodi-~ek i bodi~ek, -a m ‰engl. body checkŠ
sp. zaustavqawe protivni~kog igra~a telom
(kukom, ramenom ili prsima) u hokeju na ledu.
bodoni, -ija m ‰po imenu ital. tipografa \.
Bodonija, 1740–1813Š tipogr. vrsta {tampar-
skog sloga.
bodul, -a m, mn. boduli, gen. mn. bodula ‰venec.
bodoloŠ pokr. onaj koji `ivi na ostrvu, ostr-
vqanin.
bodulka, dat. bodulki, gen. mn. bodulki ‰v.
bodulŠ `ena bodul, ostrvqanka.
boem, -ema m, mn. boemi, gen. mn. boema ‰fr. bo-
heme boemski `ivotŠ ~ovek, obi~no umetnik,
kwi`evnik, glumac, koji vodi bezbri`an, neu-
redan, kafanski `ivot; x boemski.
boemija, -e ` ‰v. boemŠ 1. boemski na~in `i-
vota, osobina onoga koji je boem, boemstvo. 2.
zb. boemi, dru{tvo boema.
bo`ole, -ea m ‰fr. beaujolaisŠ vrsta francu-
skog vina, proizvodi se severno od Liona.
boza, -e ` ‰tur. boza od pers. buzaŠ 1. napitak
kiselkastog ukusa od prevrelog prosenog ili
kukuruznog bra{na i {e}era. 2. fig. fam. ono
{to je bez ikakve vrednosti; ono {to je jedno-
stavno, jako lako.
bozaxija, -e m ‰tur. bozac›, v. bozaŠ onaj koji
pravi i prodaje bozu. x bozaxijski.
bozon, -ona m, mn. bozoni, gen. mn. bozona
‰prema indijskom fizi~aru S. N. BozeuŠ fiz.
subatomska ~estica sa celim kvantnim brojem
spina.
boj1 m, indekl. ‰engl. boyŠ 1. de~ak, mom~e,
mladi}. 2. livrejisani sluga.
boj2, boja, lok. boju, mn. bojevi, gen. mn. bojeva
‰tur. boyŠ 1. sprat. 2. qudski rast, visina, stas.
bokser2
bojagi nepr. v. bajagi.
bojar = boqar (v.).
bojkot, -a m, mn. bojkoti, gen. mn. bojkota ‰engl.
boycott, prema ^arlsu Bojkotu, engleskom
upravniku poseda u Irskoj, protiv koga su se
Irci 1880. godine borili nenasilnim putemŠ
odbijawe i prekid saradwe, uzdr`avawe od ra-
da ili u~estvovawa u ne~em, u znak protesta
ili radi postizawa nekog ciqa.
bojkotovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl.
boycott, v. bojkotŠ (iz)vr{iti bojkot; biti u
bojkotu.
bojler, -a (uob. bojler, -a) m, mn. bojleri i
bojleri, gen. mn. bojlera ‰engl. boilerŠ rezervoar,
obi~no vaqkastog oblika, sa ugra|enim greja-
~em vode (naj~e{}e u kupatilu).
bojfrend, -a m ‰engl. boyfriendŠ fam. de~ko,
momak (s kojim se neka devojka zabavqa).
boka, -e `, dat. boki i boci ` ‰ital. bocca us-
taŠ zaliv (npr. u nazivu Boka Kotorska).
bokal, -ala m, mn. bokali, gen. mn. bokala
‰ital. boccale od gr~. baukalisŠ pove}i, obi~no
obao sud sa dr{kom, za vodu, vino ili neko
drugo pi}e; sadr`ina takvog suda, koli~ina
koja stane u bokal.
boka~ovski, -a, -o ‰ital. boccacesco prema
BoccaccioŠ kwi`. koji je duhu Boka~ovog Deka-
merona (v.), raskala{an, lascivan.
boks1, -a m ‰engl. box udarac {akomŠ sp. borba
dva protivnika u ringu, borba pesnicama u na-
ro~itim rukavicama koje ubla`uju udarac. x
bokserski.
boks2, -a m ‰engl. box kutija, od lat. buxus, gr~.
pyxos {im{irŠ 1. pregrada za jednog kowa, u
ergeli ili na hipodromu. 2. kutija s vi{e pa-
kovawa cigareta.
boks3, -a m ‰skr. od engl. boxcalfŠ {tavqena
tele}a ko`a za obu}u.
bokser1, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera i
bokser, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera ‰engl.
boxerŠ 1. onaj koji se bavi boksom. 2. vrsta gvo-
zdenog oru`ja za tu~u, sa izbo~inama ili {iq-
cima, koje se navla~i na prste. x bokserski i
bokserski.
bokser2, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera i
bokser, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera ‰nem.
229
bokserice
Boxer iz engl., v. bokser1Š rasa pasa sredwe ve-
li~ine sli~na buldogu.
bokserice, -rica ` mn. ‰engl. boxer shortsŠ
mu{ke ga}e s nogavicama, koje podse}aju na
bokserski {orts.
boksit, -a i boksit, -ita m ‰fr. bauxite, pre-
ma mestu Les Baux u FrancuskojŠ miner. mine-
ral crvene, `ute ili mrke boje, ruda iz koje se
dobija aluminijum.
boks-me~, boks-me~a m, mn. boks-me~evi, gen.
mn. boks-me~eva ‰v. boks, me~Š sp. takmi~ewe u bok-
su izme|u dva protivnika, utakmica u boksu.
boksovati, -ujem nesvr{.‰v. boksŠ baviti se
boksom, boriti se kao bokser; udarati pesni-
cama.
boks-ofis, -a m ‰engl. box-officeŠ 1. mesto u
bioskopu ili pozori{tu na kojem se prodaju
karte, blagajna. 2. zarada od prodatih karata ko-
ju ostvari neka pozori{na predstava ili film.
3. rang-lista filmova ili pozori{nih pred-
stava na osnovu zarade od prodatih karata.
bokun, -una m, mn. bokuni, gen. mn. bokuna
‰ital. bocconeŠ pokr. komad, par~e, zalogaj.
bokuseki, -ija m ‰jap. trag mastilaŠ kali-
grafsko pismo japanske budisti~ke zen-sekte.
bola1, -e `, gen. mn. bola ‰engl. bowl zemqana
posudaŠ 1. zemqani sud za pi}e. 2. pi}e od vina,
{e}era i vo}a.
bola2, -e `, gen. mn. bola ‰{p. bola loptaŠ vr-
sta lova~kog oru`ja (u Ju`noj Americi), laso s
kamenim ili gvozdenim kuglama na oba kraja
kojim se ga|a i sapli}e plen.
bold, -a m ‰engl. boldŠ tipogr. masna ili polu-
masna slova, fet.
boldirati, boldiram, 3. l. mn. boldiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. boldŠ ra~. (na)pisati boldom,
(za)crneti, podebqa(va)ti slova.
bolero, -a m ‰{p. boleroŠ 1. {panski ples u
3/4 taktu, pra}en gitarama i kastawetama. 2.
kratak `enski `aket bez rukava.
bolivar, -a m, mn. -i ‰po Simonu Bolivaru,
borcu za oslobo|ewe ju`noameri~kih koloni-
jaŠ nov~ana jedinica u Venecueli.
bolivijano, -a m, mn. -i ‰{p. (peso) bolivianoŠ
nov~ana jedinica u Boliviji.
bolid, -ida m, mn. bolidi, gen. mn. bolida ‰fr.
bolide od gr~. bolis oru`je koje se bacaŠ 1. astron.
230
bomba
veliki sjajan meteor. 2. sp. naro~ito izra|en
trka~ki automobil koji razvija velike brzine.
3. `arg. budala, glupak, idiot.
bolometar, -tra m, mn. bolometri, gen. mn. bo-
lometara ‰gr~. bole zrak, v. -metarŠ fiz. vrsta
termometra za merewe energije toplotnog zra-
~ewa.
boloweze ‰ital. bologneseŠ v. {pageti.
boluk v. bonluk.
bolus, -a m ‰lat. bolus od gr~. bolos grudvaŠ 1.
miner. vrsta `ute, crvenkaste ili mrke gline
koja se upotrebqava kao boja ili materijal u
vajarstvu. 2. med. zalogaj hrane loptastog obli-
ka. 3. farm. velika okrugla pilula, danas samo u
veterinarstvu.
bolcna, -e `, gen. mn. bolcni ‰nem. BolzenŠ
meh. 1. metalna spojnica, zaglavak, ~ivija. 2. za-
vrtaw s maticom.
boqar, -ara m, mn. boqari, gen. mn. boqara =
bojar, -ara m, mn. bojari, gen. mn. bojara (uob. bo-
qar, -a, mn. boqari, boqara) m ‰rus. boàrinŠ ist.
plemi}, vlastelin u carskoj Rusiji. x boqar-
ski.
boq{evizam, -zma m ‰rus. bolâ{evizm, v.
boq{evikŠ ist. pravac u ruskom socijali-
sti~kom radni~kom pokretu koji je utemeqio
Lewin, boq{evi~ki poredak.
boq{evizacija, -e ` ‰v. boq{evizamŠ pre-
vo|ewe na boq{evi~ki poredak, zavo|ewe
boq{evizma.
boq{evik, -ika m, mn. boq{evici, gen. mn.
boq{evika ‰rus. bolâ{evik prema bolâ{e vi-
{e, ve}inaŠ 1. a. ist. ~lan ve}inske frakcije u
ruskoj Socijaldemokratskoj partiji. b. pri-
stalica boq{evizma; pripadnik komuni-
sti~ke partije u Sovjetskom Savezu. 2. ~ovek
levi~arskih shvatawa i delovawa u o~ima kon-
zervativaca, komunista. x boq{evi~ki.
bomba, -e `, gen. mn. bombi ‰fr. bombe od gr~.
bombos tutwavaŠ 1. voj. eksplozivna naprava
razli~itog oblika za razarawe, uni{tavawe,
paqewe i sl. 2. fig. ekspr. ne{to izvrsno, iz-
vanredno, odli~no; ne{to neo~ekivano {to
proizvodi jak utisak, senzacija. 3. geol. otvr-
dli komadi lave loptastog oblika koji nastaju
pri erupciji vulkana. 4. sp. `arg. skok u vodu
pri kojem je telo savijeno tako da se rukama ob-
bomba`a
uhvate zgr~ene noge. y automobil bomba,
auto-bomba automobil sa skrivenim eksplo-
zivom koji se aktivira u odre|eno vreme ili
pri pokretawu automobila.
bomba`a, -e ` ‰fr. bombage prema bombe is-
pup~enŠ a. ispup~enost konzerve kao znak da se
sadr`aj u woj pokvario. b. ispup~enost veli-
kih staklenih povr{ina na specijalnim pro-
zorima pojedinih zgrada.
bombazen, -ena m ‰fr. bombasinŠ vrsta svile-
ne tkanine, pamu~na svila; vrsta pamu~ne tka-
nine za postavu.
bombarda, -e `, gen. mn. bombardi ‰ital. bom-
barda od stfr. bombarde, v. bombaŠ 1. voj. a. sta-
rinska ratni~ka sprava za bacawe kamena, up.
lumbarda. b. vrsta starinskog topa. 2. kugla
koja se izbacivala iz takvog oru|a. 3. muz. vrsta
starog duva~kog instrumenta.
bombarder, -era m, mn. bombarderi, gen. mn.
bombardera ‰fr. bombardeurŠ 1. voj. a. avion iz
koga se bacaju bombe. b. onaj koji baca bombe. 2.
`arg. bokser jakog, razornog udarca. x bombar-
derski.
bombardovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
bombarderŠ 1. voj. (iz)vr{iti napad avionskim
bombama, granatama, ili sl. projektilima. 2.
zasuti, zasipati ga|aju}i bilo kakvim predme-
tima. 3. fiz. obasuti, obasipati atomskim ili
drugim si}u{nim ~esticama. 4. dosaditi, do-
sa|ivati (kome) pitawima, molbama, po{iq-
kama i sl.
bombardon, -ona m, mn. bombardoni, gen. mn.
bombardona ‰ital. bombardoneŠ muz. 1. vrsta sta-
rog fagota. 2. limeni duva~ki instrument, vr-
sta bas-trube.
bombast, -a m, mn. bombasti, gen. mn. bombasta
m ‰engl. bombast od srlat. bombax, gr~. bombyx, v.
bombiksŠ 1. pamu~na postava; vrsta svilene
tkanine, up. bombazen. 2. preterano nadmen,
kitwast govor, izraz ili stil.
bombast, -a, -o = bombasti~an (v.).
bombasti~an, -~na, -~no ‰engl. bombastic, v.
bombastŠ preterano kitwast, retori~an, pate-
ti~an (o stilu, govoru, izrazu i sl.).
bombasti~nost, -osti ` ‰v. bombasti~anŠ
osobina onoga {to je bombasti~no, naki}e-
nost, prenagla{enost.
bonbona
bomba{, -a{a m, mn. bomba{i, gen. mn. bomba-
{a ‰v. bombaŠ onaj koji baca ru~ne bombe. x
bomba{ki.
bombiks, -a m, mn. bombiksi, gen. mn. bombik-
sa ‰gr~. bombyxŠ 1. svilena buba. 2. svila, svi-
lasta materija.
bombon, -ona m, mn. bomboni, gen. mn. bombo-
na = bombona, -e `, mn. bombone, gen. mn. bombo-
na ‰fr. bonbonŠ 1. mali slatki{ od {e}era, vo-
}a ili ~okolade; 2. fig. ono {to je lepo, slatko,
privla~no poput bombone; nepr. bonbon, bon-
bona.
bombona = bombon (v.).
bombonijera, -e ` ‰fr. bonbonniereŠ kutija
ili posuda za bombone; dekorativna kutija u
kojoj su ~okoladne bombone; nepr. bonbonije-
ra, bombowera.
bon, bona, lok. bonu, mn. bonovi, gen. mn. bo-
nova ‰fr. bonŠ 1. a. privremena potvrda o krat-
koro~nom zadu`ewu. b. nalog, obveznica na od-
re|eni iznos novca plativa po vi|ewu. 2.
{tampana markica ili kupon za pla}awe robe
kojom se ograni~ava koli~ina koja se mo`e ku-
piti.
bona, -e `, gen. mn. bona ‰fr. bonneŠ dadiqa,
guvernanta.
bonang, -a m, mn. bonanzi, gen. mn. bonanga
‰jav. bonangŠ muz. javanski muzi~ki instrument
sastavqen od 10 do 12 gongova.
bonapartizam, -zma m ‰po Napoleonu Bona-
partiŠ 1. ist. politi~ki pokret pristalica di-
nastije Bonaparta u Francuskoj. 2. pokret ko-
me je ciq likvidacija revolucije pomo}u dik-
tature nekog popularnog, obi~no vojnog lica.
x bonapartisti~ki.
bonapartist(a), -e m, mn. bonapartisti ‰po
Napoleonu BonapartiŠ pristalica dinastije
Bonaparta.
bona fide pril. ‰lat. bona fide u dobroj veriŠ
po{teno, bez zadwih namera; (kao prid. indekl.)
iskren, dobronameran.
bonaca, -e `, gen. mn. bonaca ‰ital. bonacciaŠ
1. potpuno mirno more, kad nema vetra; 2. fig.
mirno razdobqe, zati{je.
bonbon nepr. v. bombon.
bonbona nepr. v. bombona.
231
bonvivan
bonvivan, -ana m, mn. bonvivani, gen. mn.
bonvivana ‰fr. bonvivantŠ onaj koji voli lak,
ugodan `ivot, koji je sklon u`ivawu; sladoku-
sac, hedonista. x bonvivanski.
bongo, -a m = bongos, -a m, mn. -i ‰amer. {p.
bongoŠ muz. afri~ki instrument, dva spojena
mawa bubwa po kojima se svira tako {to se
udara rukama.
bongos = bongo (v.).
bondruk, -a m, mn. bondruci, gen. mn. bondru-
ka ‰nem. BonddruckŠ drvena konstrukcija za ku-
}u na~iwena od greda koja se popuwava nepe~e-
nom ciglom.
bonzo, -a m, mn. bonzi, gen. mn. bonza ‰jap. bon-
so, bonzo obi~an sve{tenikŠ 1. naziv koji su
Evropqani dali budisti~kim sve{tenicima
u Japanu i Kini. 2. fig. pej. sveznaju}i vo|a gru-
pe, stranke, glave{ina.
bonitet, -eta m, mn. boniteti, gen. mn. boni-
teta ‰nem. Bonitat od lat. bonitasŠ 1. ekon. vaqa-
nost, vrednost, kvalitet (robe, preduze}a, ze-
mqi{ta, vrednosnih papira i sl.). 2. bank. spo-
sobnost pla}awa.
bonitirati, bonitiram, 3. l. mn. bonitira-
ju svr{. i nesvr{. ‰nem. bonitieren, v. bonitetŠ
utvrditi, utvr|ivati bonitet, proceniti,
procewivati.
bonifikacija, -e ` ‰fr. bonification, nlat.
bonificatioŠ 1. nagrada, premija koja se daje kup-
cu, vrsta popusta. 2. a. od{teta, naknada. b.
odobrewe (ra~una). 3. popravka, poboq{awe
zemqi{ta, up. melioracija.
bonifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
bonificare od bonus dobarŠ 1. a. da(va)ti popust,
diskont. b. odobriti, odobravati (ra~un). 2.
da(va)ti od{tetu. 3. popraviti, poboq{ati.
bonluk, -a m, mn. bonluci, gen. mn. bonluka ‰tur.
bollukŠ pokr. bogatstvo, izobiqe, blagostawe.
bonomija, -e ` ‰fr. bonhommieŠ srda~nost,
dobrodu{nost, qubaznost.
bonsaj, -a i bonsai, -ja m, mn. -i ‰jap. bon sai
saditi u posudiŠ minijaturno, patuqasto drvo
uzgojeno naro~itom metodom, koje zadr`ava iz-
gled pravog drveta vrste kojoj pripada; ve{ti-
na gajewa ovih biqaka u saksijama.
bonsek v. bansek.
232
borda`a
bonton, -ona m ‰fr. bon tonŠ 1. lepo pona{a-
we, dobro vaspitawe. 2. pravila o lepom pona-
{awu.
bonus, -a m, mn. -i ‰lat. bonus dobarŠ 1. ono
{to se dobija pride, dodatak, nagrada; poseban
dodatak na platu, isplata iznad utvr|ene vi-
sine zarade zbog dobrog rada, poslovawa, na-
grada, premija. 2. popust na premiju osigurawa
usled povoqnog odnosa izme|u prethodno
upla}enih i iskori{}enih sredstava. 3. jed-
nokratna isplata deoni~arima iznad dividen-
de zbog dobrog godi{weg poslovawa. 4. sp. broj
prekr{aja u ko{arci (~etiri) do kojeg se ne
svira izvo|ewe slobodnih bacawa.
bop = bi-bop (v.).
bor, bora, lok. boru m ‰nlat. borum prema bo-
rax, v. boraksŠ hem. crn, kristalast element (he-
mijski simbol B, atomski broj 5, sastojak bo-
raksa i borne kiseline.
boraks, -a m ‰nlat. borax, boracium od ar. bu-
raqŠ hem. natrijum tetraborat, upotrebqava se u
industriji, medicini, doma}instvu.
boranija, -e ` ‰tur. borani, burani od ar. bura-
niyyaŠ 1. zelene mahune pasuqa; jelo od tih ma-
huna. 2. fig. ekspr. a. sitnica, bezna~ajna stvar;
ono {to je vrlo lako, jednostavno. b. mali, be-
zna~ajni qudi; onaj koji je mlad, neiskusan, ze-
len; nepr. buranija.
borat, -ata m ‰v. borŠ hem. so borne kiseline.
boracit, -a i boracit, -ita m ‰v. boraksŠ
miner.vrsta minerala, magnezijumov borat i
hlorid, slu`i za dobijawe borne kiseline i
borata.
bor-vazelin, -ina m ‰v. bor, vazelinŠ borna
kiselina pome{ana s vazelinom, upotrebqava
se kao za{titna medicinska mast.
borgis, -a m ‰nem. Borgis od fr. Bourgeois,
prema imenu {tamparaŠ tipogr. vrsta {tampar-
skih slova veli~ine 9 tipografskih ta~aka;
tekst {tampan takvom veli~inom slova.
bord, -a m, mn. bordovi, gen. mn. bordova ‰engl.
boardŠ odbor, kolegijum; poslovni skup direk-
tora.
borda`a, -e ` ‰fr. bordageŠ 1. oblagawe la|e
daskama; materijal za oblagawe la|e. 2. op{i-
vawe, porubqivawe, perva`ewe.
bordel
bordel, -a m, mn. bordeli, gen. mn. bordela
‰fr. bordel, ital. bordelloŠ javna ku}a, kupleraj.
borderlajn, -a m ‰engl. borderlineŠ 1. rubna,
grani~na linija; grani~na podru~ja. 2. med.
stawe koje je na granici bolesti.
bordi`ati, -am svr{. i nesvr{. ‰ital. bordeg-
giareŠ pom. manevrisati plove}i protiv vetra.
bording, -a m, mn. bordinzi, gen. mn. bordin-
ga ‰engl. boardingŠ ukrcavawe, presedawe (na
avion ili brod).
bording karta, -e `, gen. mn. bording karata
‰engl. boarding passŠ karta izdata na aerodromu
za izlazak iz aerodromske zgrade i ukrcavawe
na avion.
bordingpas, -a m ‰engl. boarding passŠ v. bor-
ding karta.
bordirati, bordiram, 3. l. mn. bordiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. borderŠ 1. (na)praviti,
(iz)vesti borduru (v.); op{i(va)ti. 2. oblo`i-
ti, oblagati (la|u) daskama. 3. slik. (pre)maza-
ti platno osnovnom bojom, grundirati.
bordo, -oa m ‰fr. bordeauxŠ 1. tamnocrvena
boja, boja crnog vina. 2. vrsta francuskog cr-
nog vina.
bordun, -una m, mn. borduni, gen. mn. borduna
‰ital. bordoneŠ v. burdon.
bordura, -e ` ‰fr. bordureŠ porub, ukrasna
ivica; izvezena ili utkana {ara du` ivice.
borealan, -lna, -lno ‰lat. borealis, gr~. borei-
aiosŠ geogr. severni. y borealna klima meteor.
vrlo hladna, o{tra klima, poput klime na
krajwem severu; borealne rase antrop. evroa-
zijske rase: evropejci i mongoli.
boreas, -a = borej, -a m ‰gr~. boreasŠ severni
vetar, severac.
borej = boreas (v.).
borer, -a m, mn. -i ‰nem. BohrerŠ burgija, svr-
dlo.
borid, -ida m ‰v. borŠ hem. jediwewe bora s
razli~itim metalima.
borija, -e ` ‰tur. boruŠ zast. vrsta trube.
borijati, -am nesvr{. ‰v. borijaŠ zast. svira-
ti u trubu, trubiti.
bor-ma{ina, -e ` ‰nem. Bohrmaschine prema
bohren bu{itiŠ tehn. elektri~na bu{ilica.
bosa`a
borneol, -ola m ‰prema ostrvu BorneuŠ hem.
svetla te~nost ukusa mente koja se dobija iz
biqke Dryobalanops aromatica, upotrebqava
se u proizvodwi kamfora i parfema.
borni, -a -o ‰v. borŠ hem. koji sadr`i bor; ko-
ji se odnosi na bor. y borna kiselina jediwe-
we kiselog ukusa, H3BO3, upotrebqava se za
izradu specijalnog stakla, glazura i emajla, i
u medicini kao blago antisepti~ko sredstvo.
borniran, -a, -o ‰fr. borneŠ ograni~en, pri-
glup.
borniranost, -osti ` ‰v. borniranŠ ograni-
~enost, duhovna sku~enost, glupavost.
borozan, -a m, mn. -i ‰tur. boruzenŠ 1. truba~.
2. vojni~ka truba.
borsalino, -a m ‰prema imenu proizvo|a~aŠ
vrsta veoma cewenih, kvalitetnih mu{kih
{e{ira, popularnih 30-tih godina pro{log
veka.
bort, -a m ‰engl. bortŠ miner. vrsta dijamanta
nepravilno sraslih kristala, usled ~ega se ne
upotrebqava za izradu nakita; sitni kristali
dijamanata koji otpadaju prilikom wihovog
bru{ewa.
bortati, -am nesvr{. ‰poreklo neizvesnoŠ
pokr. te{ko `iveti, kuburiti; pobolevati.
bortna, -e `, gen. mn. bortni ‰nem. BorteŠ tra-
ka, {irit, gajtan za op{ivawe.
borusomanija, -e ` ‰nlat. Borussia Prusija,
v. manijaŠ preterana qubav prema Prusima i
svemu {to je prusko.
borusofobija, -e ` ‰nlat. Borussia Prusija,
v. fobijaŠ strah od Prusa, mr`wa prema Prusi-
ma i svemu {to je prusko.
bor{a, -e `, gen. mn. bor{i ` ‰ital. borsaŠ
pokr. torba, torbica.
bor{~, -a m ‰rus. boræŠ kulin. rusko narodno
jelo, gusta ~orba od cvekle i drugog povr}a s
mesom.
bos, bosa, mn. bosovi, gen. mn. bosova ‰engl.
bossŠ `arg. onaj koji je glavni u poslu, gazda,
{ef.
bosa`a, -e ` ‰fr. bossageŠ 1. gra|. grubo ote-
sana povr{ina kamena; naro~ita obrada kame-
na tesanika. 2. vaj. sirova obrada kamena, pri-
prema kamena za daqu obradu.
233
bosa nova
bosa nova, -e ` ‰port. bossa nova novi talasŠ
muz. 1. vrsta brazilskog plesa sli~nog sambi. 2.
pravac u ju`noameri~kom xezu.
bosacu, -ua m ‰jap.Š u japanskom budizmu uz-
vi{eno bi}e koje se pribli`ilo stupwu bude.
bosirati, bosiram, 3. l. mn. bosiraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. bossieren od fr. bosselerŠ 1. obradi-
ti, obra|ivati, (o)tesati (kamen). 2. (na)pravi-
ti (figure, skulpture) od gipsa, ilova~e, vo-
ska i sl.
bosjak, -a m, mn. bosjaci, gen. mn. bosjaka ‰rus.
bosàkŠ prosjak, besku}nik, siromah; propalica.
bosja~iti, bosja~im nesvr{. ‰v. bosjakŠ `i-
veti kao bosjak (v.).
boson v. bozon.
bostan, -a m ‰tur. bostan od pers. bustanŠ 1. za-
jedni~ki naziv za lubenice i diwe. 2. bostani-
{te. 3. pokr. ba{ta, vrt, cvetwak.
bostani{te, -a s ‰v. bostanŠ zemqi{te na
kojem se gaje lubenice i diwe.
bostanxiba{a, -e m ‰tur. bostanc›bas›, v. bo-
stanxija, ba{aŠ stare{ina bostanxija.
bostanxija, -e m ‰tur. bostanc›, v. bostan, -xi-
jaŠ 1. onaj koji proizvodi i prodaje lubenice;
onaj koji ~uva bostan. 2. mn. ist. jani~arski rod
vojske koji je u po~etku imao du`nost da se
brine o carskim vrtovima.
bostanxiluk, -a m ‰tur. bostanc›l›k, v. bo-
stanŠ gajewe i prodavawe bostana.
boston, -ona m, mn. bostoni, gen. mn. bostona
i boston, -a m, mn. bostoni, gen. mn. bostona ‰fr.
boston po gradu BostonuŠ 1. vrsta valcera, po-
pularna posle Prvog svetskog rata. 2. kartaro-
{ka igra.
botana, -e ` ‰ital. bottanaŠ pokr. grubo pa-
mu~no platno.
botanizirati, botaniziram, 3. l. mn. bota-
niziraju = botanisati, -i{em nesvr{. ‰v. bota-
nikaŠ baviti se botanikom.
botanika, -e `, dat. botanici ` ‰gr~. botanike
prema botane trava, biqkaŠ nauka o biqkama;
uxbenik za tu nauku; nastavni predmet. x bota-
ni~ki.
botanisati = botanizirati (v.).
botani~ar, -ara m, mn. -i ‰v. botanikaŠ onaj
koji se bavi botanikom. x botani~arski.
234
boca
botani~arka, -e `, dat. botani~arki, gen. mn.
botani~arki ‰v. botanika, botani~arŠ `ena bo-
tani~ar.
botanoliti, botanolita m mn. ‰gr~. botane,
lithos kamenŠ geol. okamewene biqke.
botanologija v. botanika.
botanomantija, -e ` ‰gr~. botane, v. -manti-
jaŠ gatawe, proricawe sudbine iz biqaka.
botel, -a m, mn. boteli, gen. mn. botela ‰engl.
boatel, od boat brod i (ho)telŠ usidreni brod ko-
ji slu`i kao hotel.
botoks, -a m ‰engl. BotoxŠ kozm. sintetska sup-
stanca koja se ubrizgava u ko`u lica, naj~e{}e
oko o~iju, kako bi se smawile bore i postiglo
da ko`a izgleda mla|a.
botriolit, -ita m, mn. botrioliti, gen. mn.
botriolita ‰gr~. botrys grozd, lithos kamenŠ
miner. kamen grozdasta oblika.
botulizam, -zma m ‰v. botulinŠ med. trovawe
botulinom, posledica jedewa pokvarenog mesa
ili mesnih prera|evina.
botulin, -ina m ‰lat. botulus kobasicaŠ med.
otrov koji nastaje delovawem bakterije Clo-
stridium botulinum, izaziva botulizam.
botun, -una m, mn. botuni, gen. mn. botuna
‰ital. bottoneŠ pokr. dugme.
bo}a, -e `, gen. mn. bo}a ‰ital. bocciaŠ kugla,
obi~no drvena, za igru; igra takvim kuglama.
bo}ati se, -am se nesvr{. ‰v. bo}aŠ igrati bo-
}e, kuglati se s ciqem da se izba~ena bo}a {to
vi{e pribli`i ciqu, maloj kugli (bulinu).
bofl, -a m ‰austr.-nem. BafelŠ 1. roba lo{eg
kvaliteta, roba s gre{kom, lo{a roba. 2. u
atributskoj slu`bi: vrlo lo{, nekvalitetan;
up. bavela.
bofor, -ora m, mn. bofori, gen. mn. bofora
‰prema imenu britanskog admirala F. Bofora
(Beaufort)Š meteor. skala od 12 stepeni za mere-
we ja~ine vetra (0 — ti{ina, 2 — slab, 4 —
umeren, 6 — jak, 8 — vrlo jak, 10 sna`na oluja,
12 — orkan).
bohemizam, -zma m, mn. bohemizmi, gen. mn.
bohemizama ‰prema lat. Bohemia ^e{kaŠ lingv.
re~ preuzeta iz ~e{kog u neki drugi jezik.
boca, -e `, gen. mn. boca ` ‰venec. bozzaŠ 1.
fla{a, staklenka. 2. stakleni sud za konzervi-
bocel
rawe vo}a ili povr}a, tegla. 3. pokr. drveni sud
za vodu. 4. zast. mera za zapreminu.
bocel, -a m, mn. boceli, gen. mn. bocela ‰ital.
bozzelloŠ pom. pokr. ~ekrk, kotur za dizawe jedra
ili kakvog tereta na brodu.
bocman, -a m, mn. -i ‰nem. Bootsmann od Boot
brod, Mann ~ovekŠ pom. pokr. stare{ina palube
na brodu.
bocun, -una m, bocuni, gen. mn. bocuna ‰venec.
bozzonŠ 1. v. boca (1). 2. v. balon (2).
bo{ prid. indekl. ‰tur. bosŠ pokr. uzaludan,
prazan, beskoristan. y bo{ laf prazan govor,
besposlen razgovor, tru}awe; bo{ posla uza-
lud, ne vredi.
bo{luk, -a m, mn. bo{luci, gen. mn. bo{luka
‰tur. bosluk, v. bo{Š 1. praznina, {upqina. 2.
nema{tina, siroma{tvo.
bo{~a, -e `, gen. mn. bo{~a ‰tur. bohca od pers.
bog~e, dem. od bog zave`qajŠ 1. ve}a marama ko-
jom muslimanke pokrivaju glavu i lice. 2. po-
ve}e platno za prekrivawe ili uvijawe ne~ega,
prekriva~. 3. sve`aw, zave`qaj. 4. bot. vrsta
finog duvana, Nicotiana latissima, koji se ~uva
u bo{~i.
bo{~aluk, -a m, mn. bo{~aluci, gen. mn. bo-
{~aluka ‰tur. bohcal›k, v. bo{~aŠ 1. svadbeni
dar, koji obi~no dariva mlada, uvijen u bo{~u
(naj~e{}e ko{uqa, ga}e i ~arape). 2. mn. vrsta
kola~a od testa, sira i jaja, pr`enog na masti.
B-produkcija /be-produkcija/, -e ` ‰v.
B-filmŠ proizvodwa drugorazrednih filmo-
va, ob. izvan velikih producentskih ku}a.
Brabansona, -e ` ‰fr. Brabanconne, po po-
krajini BrabantŠ belgijska himna.
brabansoni, brabansona m mn. ‰fr. braban-
consŠ ist. brabantski vojnici u engleskoj ili
francuskoj slu`bi koji su, naro~ito u XII ve-
ku, bili ~uveni po svojim pqa~ka{kim akcija-
ma po Francuskoj.
bravisimo uzv. ‰ital. bravissimoŠ poja~awe
od bravo (v.).
bravo uzv. ‰ital. bravo dobar, ve{tŠ uzvik za
odobravawe, ~estitawe, divqewe, pohvalu: od-
li~no, izvrsno, svaka ~ast.
bravura, -e `, gen. mn. bravura ‰fr. bravoure,
ital. bravuraŠ 1. izuzetna ve{tina u izvo|ewu
brajda
~ega. 2. delo izvedeno sa velikom ume{no{}u;
smeo, divqewa vredan postupak.
bravur-arija, -e ` ‰v. bravura, arijaŠ muz.
tehni~ki zahtevna kompozicija koja omogu}ava
peva~u da izrazi svoje izvo|a~ke sposobnosti.
bravurozan, -zna, -zno ‰v. bravuraŠ koji ima
odlike bravure, izveden s velikom ve{tinom,
majstorski.
braga, -e `, gen. mn. braga ‰venec. braga, ital.
bracaŠ pokr. ~eli~no u`e za dizawe i prekrca-
vawe tereta u luci.
bragoc, -a m, mn. bragoci, gen. mn. bragoca
‰ital. bragozzoŠ pokr. vrsta maweg ribarskog je-
drewaka s dva jarbola.
bradi- ‰gr~. bradys sporŠ kao prvi deo slo`e-
nica ozna~ava sporost, tromost, usporenost.
bradikardija, -e ` ‰v. bradi-, kardia srceŠ
med. usporen rad srca (ispod 50 otkucaja u mi-
nutu).
bradikineza, -e ` ‰v. bradi-, kinezaŠ med.
usporenost pokreta, kretawa.
bradilalija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. lalia govorŠ
med. usporen i ote`an govor, naj~e{}e usled
o{te}ewa mozga; up. bradifazija.
bradipepsija, -e ` ‰v. bradi-, pepsis kuva-
we; vareweŠ med. te{ko, sporo varewe hrane.
bradipsihija, -e ` ‰v. bradi-, psihaŠ med.
op{te usporewe psihi~kih procesa; up. bra-
difrenija.
bradiseizmi~ki, -a, -o ‰v. bradi-, seizmi~kiŠ
koji se pomera u toku du`eg perioda (o tlu).
bradifazija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phasis iz-
raz, govorŠ psih. ote`an, usporen govor; up. bra-
dilalija.
bradifrazija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phrasis govo-
reweŠ psih. usporenost u formirawu re~enica.
bradifrenija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phren um,
razumŠ psih. usporenost misli i emocija; up.
bradipsihija.
brazleta, -e `, gen. mn. brazleta = brazletna,
-e `, gen. mn. brazletni ‰fr. braceletŠ narukvica,
grivna.
brazletna = brazleta (v.).
brajda, -e `, gen. mn. brajdi ` ‰ital. dijal. brai-
daŠ stubovi s popre~nim letvama ili `icama
po kojima se pewe vinova loza; up. pergola.
235
Brajeva azbuka
Brajeva azbuka, -e ` ‰prema pronalaza~u L.
Braju (Louis Braille)Š me|unarodna azbuka za
slepe, sa slovima od ispup~enih ta~aka koje se
mogu opipati prstima.
brakada, -e ` ‰ital. braccata od bracco lo-
va~ki pasŠ lov s psima goni~ima.
brakirac, -rca m, mn. brakirci, gen. mn. bra-
kiraca ‰nem. brackieren od ital. bracco, v. braka-
daŠ vrsta lova~kog psa goni~a, kratke dlake i
dugih klempavih u{iju.
brakteja, -e `, gen. mn. brakteja ‰lat. bractea
listŠ bot. za{titni list u ~ijem se pazuhu na-
lazi cvet ili cvast, priperak, zalistak.
Brama, -e = Brahma, -e m ‰sanskr. BrahmaŠ vr-
hovno indijsko bo`anstvo, jedan od tri glavna
boga u hinduizmu.
braman, -ana m, mn. bramani, gen. mn. brama-
na, bramanac, -nca m, mn. bramanci, gen. mn. bra-
manaca = brahman, -ana m, mn. brahmani, gen. mn.
brahmana, brahmanac, -nca m, mn. brahmanci,
gen. mn. brahmanaca ‰sanskr. brahmanaŠ pripad-
nik najvi{e sve{teni~ke kaste u Indiji.
bramanac = braman (v.).
bramanizam, -zma = brahmanizam, -zma m
‰v. bramanŠ indijska religija zasnovana na u~e-
wu o Brami (v.).
bramanist(a), -e m, mn. bramanisti = brah-
manist(a), -e m, mn. brahmanisti ‰v. bramanŠ
sledbenik bramanizma.
bramanski, -a, -o = brahmanski, -a, -o ‰v.
bramanŠ koji se odnosi na bra(h)mane, koji
pripada bra(h)manima.
branda, -e `, gen. mn. brandi ` ‰ital. brandaŠ
pokr. vise}i mornarski krevet, le`aqka.
brander, -a m, mn. branderi, gen. mn. brandera
‰nem. Brander od Brand po`arŠ ist. pom. mawi,
dotrajali brod natovaren zapaqivim materi-
jalom, koji se palio i slao prema neprijateq-
skom brodu da na wemu izazove po`ar.
bran`a = bran{a (v.).
branhijati, branhijata m mn. ‰nlat. branchia-
tus, v. branhijeŠ zool. `ivotiwe koje di{u na
{krge.
branhije, branhija ` mn. ‰gr~. branchiaŠ {krge.
brancin, -ina m, mn. brancini, gen. mn. bran-
cina ‰ital. branzinoŠ zool. pokr. vrsta morske ri-
be, lubin, Dicentrarchus labrax.
236
brahikatalekti~an
bran~, -a m ‰engl. brunch, od br(eakfast) doru-
~ak i (l)unch ru~akŠ prepodnevni lak{i obrok
koji zamewuje i doru~ak i ru~ak.
bran{a, -e `, gen. mn. bran{i = bran`a, -e `,
gen. mn. bran`i ` ‰fr. brancheŠ struka, specijal-
nost, grana nekog posla, delatnosti i sl.
braon = braun prid. indekl. varv. ‰nem. braunŠ
kestewaste boje, mrk, sme|.
brauzer, -a m ‰engl. browser od browse pre-
tra`ivatiŠ ra~. program koji omogu}ava pre-
tra`ivawe drugih programa odnosno Interne-
ta, pretra`iva~.
braun = braon (v.).
brauning, -a m, mn. brauninzi, gen. mn. brau-
ninga ‰po konstruktoru, Amerikancu X. M.
Brauningu (Browning)Š vrsta automatskog pi-
{toqa; nepr. brovning, broving.
brahi- ‰gr~. brachysŠ kao prvi deo slo`eni-
ca sa zna~ewem: malen, kratak.
brahialgija, -e ` ‰v. brahijum, gr~. algos
bolŠ med. bol uzdu` ruke.
brahigrafija, -e ` ‰v. brahi-, grafijaŠ ve-
{tina pisawa pomo}u skra}ivawa re~i; up.
stenografija i tahigrafija.
brahidaktilija, -e ` ‰v. brahi-, gr~.
daktylos prstŠ med. uro|ena kratko}a prstiju.
brahijalan, -lna, -lno ‰lat. brachialis, v. bra-
hijumŠ 1. anat. koji se odnosi na mi{icu, po-
dlakticu, ruku. 2. fig. nasilan, nasilni~ki.
brahijarijum, -a (i brahijarij, -a) m ‰srlat.
brachiarium, v. brahijumŠ ist. rel. prostorija u
kojoj se ~uva sveta ruka, ruka koja se pripisuje
nekom svecu.
brahijator, -a m, mn. -i ‰nlat. brachiator, v.
brahijumŠ zool. `ivotiwa koja se kre}e pomo}u
brahijacije (v.).
brahijacija, -e ` ‰nlat. brachiatio, v. brahi-
jumŠ zool. kretawe kroz kro{we drve}a hvataju-
}i se rukama za grane, kao {to ~ine neki ~ove-
koliki majmuni.
brahijum, -a m ‰lat. brachiumŠ 1. ruka (do
lakta), mi{ica, podlaktica. 2. fig. mo}, sila.
brahikatalekti~an, ~na, -~no ‰v. brahi-,
gr~.katalektikosŠ metr. nepotpun, tj. (stih) koji
na kraju nema jednu ili dve stope.
brahikefal
brahikefal, -a m, mn. -i ‰v. brahi-, gr~. kep-
hale glavaŠ anat. onaj koji je brahikefalan, koji
ima kratku i {iroku glavu.
brahikefalan, -lna, -lno ‰v. brahikefalŠ
anat. koji ima kratku, {iroku, okruglastu loba-
wu; up. dolihokefalan.
brahikefalija, -e ` ‰v. brahikefalŠ anat.
osobina, svojstvo onoga koji je brahikefalan;
up. dolihokefalija.
brahilogija, -e ` ‰v. brahi-, -logijaŠ ve{ti-
na kratkog, elipti~nog izra`avawa.
brahiopode, brahiopoda ` mn. ‰v. brahijum,
gr~.pous, gen. podos nogaŠ zool. morski bes-
ki~mewaci sa dve qu{ture koji `ive pri~vr-
{}eni za kakvu stenu, sli~ni {koqkama.
brahiotomija, -e ` ‰v. brahijum, -tomijaŠ
med. hirur{ko odsecawe ruke.
brahipetalan, -lna, -lno ‰v. brahi-, gr~. pe-
talon listŠ bot. koji ima kratke cvetne listi}e,
koji je kratkih latica.
brahipodan, -dna, -dno ‰v. brahi-, gr~. pous,
gen. podos nogaŠ kratkonog, kratkih nogu.
brahipteran, -rna, -rno ‰v. brahipteriŠ ko-
ji je kratkih krila, kratkokrilan.
brahipteri, brahiptera m mn. (i brahipte-
ra ` mn.) ‰v. brahi-, gr~. pteron kriloŠ zool. `ivo-
tiwe (naro~ito insekti) koje imaju kratka
krila.
brahisilabus, -a m, mn. -i ‰v. brahi-, gr~.
syllabe slogŠ metr. stopa koja se sastoji samo od
kratkih slogova.
brahistohrona, -e ` ‰gr~. brachistos najkra-
}i, chronos vremeŠ mat. linija po kojoj neko te-
lo pod dejstvom gravitacije za najkra}e vreme
sti`e iz vi{e u ni`u ta~ku.
Brahma = Brama (v.).
brahman = braman (v.).
Brahmana, -e ` ‰sanskr. brahmanaŠ staroin-
dijske svete kwige koje tuma~e tekstove Veda,
po~etak indijske epske poezije.
brahmanac = bramanac v. braman.
brahmanizam = bramanizam (v.).
brahmanist(a) = bramanista (v.).
brahmanski = bramanski (v.).
brejk
bracera, -e ` ‰venec. brazzera od lat. brachia
katarkeŠ pokr. obalni teretni jedrewak {iro-
kog korita.
bra~, bra~a, mn. bra~evi, gen. mn. bra~eva m
‰nem. Bratsche od ital. viola da braccioŠ muz. 1. vi-
ola. 2. vrsta tambure dubqeg registra.
bre uzv. ‰tur. be, bre od gr~. more, vokativ od
moros ludaŠ ~est uzvik za isticawe, skretawe
pa`we, ~esto s neodobravawem, qutinom; za
zapovest, opomenu, pretwu; za podsticawe,
hrabrewe; kao znak ~u|ewa.
breve, breva, mn. brevi m ‰lat. breve kratkoŠ
crkv. papino pismo neformalnog karaktera,
obi~no o svetovnim pitawima.
brevijar, -ara m, mn. brevijari, gen. mn. bre-
vijara ‰lat. breviariumŠ 1. kod katolika kwiga
molitava koje sve{tenik ~ita svakoga dana, ~a-
soslov. 2. fig. neophodni priru~nik; kwiga ko-
ja se rado i ~esto ~ita.
brevijarijum, -a (i brevijarij, a) m ‰lat.
breviariumŠ v. brevijar (1).
brevilokventan, -tna, -tno ‰lat. brevis kra-
tak, loqui govoritiŠ kratak, {krt na re~ima, sa-
`et, malorek.
brevilokvijum, -a (i brevilokvij, -a) m
‰lat. brevis kratak, loqui govoritiŠ kratak, sa-
`et, jezgrovit govor.
brevis, -a m ‰lat. brevis kratakŠ muz. nota koja
vredi dva cela takta.
brege, -ea m, mn. bregei, gen. mn. bregea = bre-
gejac, -jca m, bregejci, gen. mn. bregejaca ‰prema
imenu francuskog konstruktora Bregea (Louis
Charles Breguet, 1880–1955)Š tip aviona, kori-
{}en u Prvom svetskom ratu.
bregejac = brege (v.).
breda, -e `, gen. mn. breda ‰prema italijan-
skoj fabrici oru`ja BredaŠ tip mitraqeza
italijanske proizvodwe.
brejk, -a m, mn. brejkovi, gen. mn. brejkova
‰engl. breakŠ 1. `arg. prekid, prestanak, pauza. 2.
muz. kratka improvizacija u xezu koju izvodi
neki instrumentalist izvan osnovne melodi-
je. 3. sp. a. naredba sudije da se bokseri razdvo-
je iz klin~a. b. u tenisu, pobeda u gemu u kojem
je protivnik servirao. y brejk lopta mo-
gu}nost da se dobije gem na protivnikov ser-
vis ukoliko se osvoji slede}i poen; brejk po-
237
brejk-dens
en poen kojim se dobija gem iako je protivnik
na servisu. v. niz pogodaka u bilijaru. 4.
tipogr. razmak, belina izme|u slova ili redova.
brejk-dens, -a i brejkdens, -a m ‰engl. bre-
ak-danceŠ vrsta akrobatskog plesa, nastao
80-tih godina HH veka, u kojem se neke figure
izvode igraju}i na rukama.
brejn-vo{ing, -a m ‰engl. brainwashingŠ is-
pirawe mozga, podvrgavawe duhovnom nasiqu,
propaganda i prevaspitavawe usled kojih `r-
tva mewa mi{qewe.
brejn-drejn, -a m ‰engl. brain drainŠ odliv mo-
zgova, odlazak {kolovanih qudi i stru~waka u
razvijenije zemqe.
brejnstorming, -a m ‰engl. brainstorming od
brain mozak, storm olujaŠ postupak kolektivnog
razmi{qawa i su~eqavawa mi{qewa o nekoj
temi kako bi se re{io odre|eni problem ili
da bi se do{lo do novih ideja.
brejn-trast, -a m ‰engl. brain trustŠ œtrust mo-
zgovaŒ, grupa eksperata okupqena u ciqu re-
{avawa nekog problema.
bremza, -e, gen. mn. bremzi (uob. i bremza, -e,
gen. mn. bremzi) ` ‰nem. BremseŠ fam. ko~nica.
bremzati, = bremzovati, -ujem nesvr{. ‰nem.
bremsenŠ 1. ko~iti radi usporavawa brzine
kretawa. y bremzati se uzdr`avati se, savla-
|ivati se.
bremzovati = bremzati (v.).
brenajzl, -a m, mn. brenajzli, gen. mn. brenaj-
zla ‰nem. BrenneisenŠ 1. naprava za kovrxawe ko-
se. 2. obu}arska alatka za gla~awe potpetica.
brend, brenda m ‰engl. brandŠ 1. fabri~ka
marka; za{titni znak; tip ili vrsta proizvo-
da. 2. proizvod, postupak, obi~aj, popularna
li~nost i sl. koji su postali poznati u svetu.
brendi, -ija m ‰engl. brandyŠ vrsta `estokog
pi}a, viwak, kowak.
brendomanija, -e ‰v. brendŠ 1. manija pro-
gla{avawa svega i sva~ega za œbrendŒ; 2. nasto-
jawe da ime nekog proizvoda postane poznato
na tr`i{tu. 3. preterana, neopravdana upotre-
ba re~i brend umesto drugih re~i istog ili
sli~nog zna~ewa.
brener, -a m, mn. -i ‰nem. Brenner od brennen
pe}i, goreti, palitiŠ 1. deo karbidske ili ga-
sne lampe iz kojeg izbija plamen, plamenik. 2.
238
brigada
v. brenajzl (2). 3. radnik koji rukuje pe~ewem u
rotacionoj pe}i (u industriji cementa).
brenovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. bren-
nen pe}i, goreti, palitiŠ 1. (is)kovrxati (kosu)
brenajzlom (1). 2. (iz)gla~ati (potpetice) bre-
najzlom (2) i voskom. 3. (obi~no u odri~nom ob-
liku) obazreti se, obzirati se (na koga, na {to),
prida(va)ti va`nost, zna~aj (kome, ~emu).
brenta, -e `, gen. mn. brenti ‰ital. brentaŠ 1.
drveni sud u koji se u berbi stavqa gro`|e i
nosi na le|ima, putuwa. 2. visoka, uzana ~a-
brica za sir.
bren{er, -a m, mn. -i ‰nem. brennen paliti,
Schere makazeŠ gvozdena naprava sli~na maka-
zama za kovrxawe kose, upotrebqava se zagre-
jan, figaro.
bretela, -e ` (ob. mn.) ‰fr. bretelleŠ 1. narame-
nica kao deo grudwaka, potko{uqe, kombine-
zona, letwe majice ili haqine. 2. naramenica
za dr`awe pantalona, hozntreger (v.). 3. uprta,
remen, kai{ za no{ewe tereta.
brefotrofeum = brefotrofijum (v.).
brefotrofijum, -a = brefotrofeum, -a m
‰gr~. brephos novoro|en~e, tropheus hranilacŠ
zavod za naho~ad, zavod za ishranu i podizawe
dece.
bre~a, -e `, gen. mn. bre~a ‰ital. brecciaŠ geol.
sedimentna stena sastavqena od slepqenih
uglastih komada. x bre~ast.
bre{a1, -e `, gen. mn. bre{a ‰fr. brecheŠ 1. ru-
pa, otvor, prolaz nastao usled proloma (na zi-
du, tvr|avi i sl.). 2. voj. prolaz nastao probo-
jem fronta.
bre{a2, -e `, gen. mn. bre{a ‰prema italijan-
skom gradu Bre{i (Brescia)Š voj. starinska pu-
{ka, prvobitno izra|ivana u Bre{i.
bre{ka, -e `, dat. bre{ci, gen. mn. bre{ki =
bre{a2 (v.).
br`olica, -e ` ‰venec. brisiolaŠ pokr. gove|a
pe~enica.
brig, -a m, mn. brigovi, gen. mn. brigova ‰engl.
brig, skr. od brigantine, v. brigantinŠ pom. 1. laka
jedrilica s dve katarke ili s veslima. 2. ist.
ranije vrsta ratnog broda sa 10–20 topova, gu-
sarska la|a.
brigada, -e `, gen. mn. brigada ‰fr. brigade,
ital. brigataŠ 1. vojna jedinica sastavqena
brigadir
obi~no od dva ili tri puka istog roda vojske (u
NOB-u sastavqena od dva, tri ili vi{e bata-
qona). 2. radna jedinica, mawi kolektiv odre-
|en za neki posao.
brigadir, -ira m, mn. brigadiri, gen. mn.
brigadira ‰fr. brigadierŠ 1. voj. komandant bri-
gade (1). 2. rukovodilac brigade (2). 3. v. bri-
gadist. x brigadirski.
brigadirka, -e `, dat. brigadirki, gen. mn.
brigadirki ‰v. brigadirŠ 1. `ena brigadira
(1). 2. a. `ena brigadir (2). b. `ena brigadist,
brigadistkiwa.
brigadirstvo, -a s ‰v. brigadirŠ zvawe, po-
lo`aj brigadira.
brigadist(a), -e m, mn. brigadisti ‰v. briga-
daŠ (`. brigadistkiwa, -e) pripadnik, ~lan
brigade (2).
brigadni, -a, -o ‰v. brigadaŠ koji se odnosi
na brigadu, koji pripada brigadi; y brigadni
general najni`i generalski ~in u nekim ze-
mqama.
brigant, -a m, mn. briganti, gen. mn. brigana-
ta ‰ital. briganteŠ drumski razbojnik, pqa~ka{,
hajduk (obi~no o italijanskim razbojnicima).
brigantin, -ina m, mn. brigantini, gen. mn.
brigantina = brigantina, -e ` ‰ital. brigantinoŠ
pom. ist. jedrewak sa dva jarbola, naoru`an topo-
vima, nekada kori{}en za pra}ewe i obezbe|e-
we trgova~kih brodova, ili kao piratski brod.
brigantina = brigantin (v.).
brigela, -e `, gen. mn. brigela ` ‰prema ime-
nu BrighellaŠ stalan komi~an lik u italijan-
skoj komediji del arte, spletkar, lukavi sluga,
smutqivac.
brigma, -e ` = brigmos, -a m ‰gr~. brygmos
{krgutŠ med. {krgutawe zubima.
brigmos = brigma (v.).
briza, -e ` ‰fr. briseŠ blag i sve` povetarac.
brizantan, -tna, -tno ‰fr. brisantŠ koji naglo
izgara i izaziva brzu eksploziju; y brizantna
granata voj. tempirna granata koja se rasprska-
va u vazduhu.
brizantnost, -osti ` ‰v. brizantanŠ sposob-
nost rasprskavawa, razornost, razorna snaga.
brizle, brizli ` mn. ‰nem. BrieselŠ kulin. pe-
~ena jagwe}a ili tele}a grudna `lezda kao gur-
manski specijalitet.
brimer
brik, -a m ‰fr. brick od engl. brigŠ = brig (v.).
briket, -a m, mn. briketi, gen. mn. briketa i
briket, -eta m, mn. briketi, gen. mn. briketa ‰fr.
briquette od brique opekaŠ sabijeni sitni koma-
di ugqa ili drugog rastresitog materijala
(ugqene pra{ine, strugotine, slame i sl.) u
obliku kocke, lopte ili jajeta, koji se koriste
kao gorivo.
briketa`a, -e ` ‰fr. briquetageŠ bojewe zida
tako da izgleda kao da je od opeke; izrada fasa-
de tako da se vide opeke; up. fugovawe.
briketirati, briketiram, 3. l. mn. briketi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. briqueterŠ 1. (na)praviti
brikete. 2. poplo~a(va)ti ciglama; (o)bojiti
(zid) tako da izgleda kao da je od cigala.
briksizam, -zma m ‰od gr~. brychein {krguta-
tiŠ {kripawe, {krgutawe zubima u snu; up.
brigma, brigmos.
brilijant, -a m, mn. brilijanti, gen. mn. bri-
lijanata = briqant, -a m, mn. briqanti, gen. mn.
briqanata ‰fr. brillantŠ 1. dijamant bru{en u
obliku dve spojene piramide, tako da se po-
stigne lep sjaj. 2. tipogr. najmawa slova u {tam-
parstvu, veli~ine 3 tipografske ta~ke.
brilijantski, -a, -o = briqantski, -a, -o
‰v. brilijantŠ koji se odnosi na brilijant, koji
ima svojstva brilijanta.
briqantan, -tna, -tno i briqantan, -tna,
-tno ‰fr. brillant prema briller blistatiŠ 1. bli-
stav, sjajan. 2. izvanredan, odli~an, sjajan, iz-
vrstan.
briqantin, -ina m ‰fr. brillantineŠ miri-
{qavo uqe za kosu koje joj daje sjaj i poma`e da
se oblikuje frizura.
briqantnost, -osti ` ‰v. briqantanŠ svoj-
stvo, osobina onoga koji je ili onoga {to je
briqantno, sjaj, izvrsnost.
briqantski = brilijantski (v.).
briqirati, briqiram, 3. l. mn. briqiraju
nesvr{. ‰fr. briller blistatiŠ 1. naro~ito se is-
ticati, imati najve}eg uspeha, biti izvanre-
dan. 2. sjajiti, blistati.
brimer, -era m ‰fr. brumaire od brume maglaŠ
ist. u republikanskom francuskom kalendaru,
drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24. no-
vembra.
239
brinet
brinet prid. indekl. ‰nem. brunett od fr. bru-
netŠ sme| (o boji kose), sme|okos; crnomawast.
brinet, -a m, mn. brineti, gen. mn. brineta m
‰fr. brunetŠ mu{karac sme|e ili crne kose.
brineta, -e `, gen. mn. brineta ‰fr. brunetteŠ
`enska osoba sme|e ili crne kose; crnka, gara-
vu{a.
brio, brija m ‰ital. brioŠ `ivahnost, polet,
snaga; up. con brio.
briozo pril. ‰fr. briosoŠ muz. `ivahno, polet-
no, vatreno; up. brio.
briozoe, -oa ` mn. ‰nlat. Bryozoa od gr~. bryon
mahovina, zoon `ivotiwaŠ zool. sitne morske,
re|e slatkovodne, `ivotiwe nalik na mahovi-
ne koje `ive u kolonijama.
brioidan, -dna, -dno ‰gr~. bryon mahovinaŠ
bot. sli~an mahovini, mahovinast.
briologija, -e ` ‰gr~. bryon mahovina, v. -lo-
gijaŠ bot. nauka o mahovinama.
briofiti, briofita m mn. ‰gr~. bryon maho-
vina, phyton biqkaŠ bot. zajedni~ki naziv za
sve vrste mahovina.
brio{, -o{a m ‰fr. briocheŠ meko slatko pe-
civo, slu`i se uz kafu ili ~aj.
brisolej, brisoleja m, mn. brisoleji, gen. mn.
brisoleja ‰fr. brise-soleil prema briser lomiti,
soleil sunceŠ istureni okvir prozora na fasa-
di, za{titnik od sunca.
britanija-metal, -ala m ‰engl. Britannia me-
talŠ hem. legura kalaja i antimona s ne{to ba-
kra, cinka i bizmuta, upotrebqava se za izradu
pribora za jelo.
britanika, -e `, dat. britanici ‰lat. britan-
nica britanskaŠ 1. (Britanika) = Britanska
enciklopedija (Encyclopedia Britannica). 2. vr-
sta cigara. 3. v. britanija-metal.
brifing, brifinga m, mn. brifinzi, gen. mn.
brifinga ‰engl. briefingŠ 1. kratak sastanak ra-
di dogovora pred odlazak na kakav zadatak. 2.
kratka konferencija za novinare s uputstvima
za pisawe.
brifovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. brief,
v. brifingŠ dati, davati uputstva, pripremiti
(saradnika, pot~iwenog) za javni nastup.
brix, -a m, mn. brixevi, gen. mn. brixeva m
‰engl. bridgeŠ vrsta karta{ke igre sa 52 karte i
4 igra~a.
240
brokoli
brixer, -a m ‰v. brixŠ igra~ brixa.
bri{kula, -e ` ‰ital. briscolaŠ pokr. vrsta
karta{ke igre ra{irene u primorskim kraje-
vima, igra se sa tzv. italijanskim kartama. 2.
tri iste karte (npr. tri kraqa).
brnistra, -e ` ‰lat. genistaŠ bot. `uk, `uko-
vina, {ib ili grm `utog cveta, Spartium junce-
um, od ~ije se like izra|uju grube tkanine za
omota~e i prekriva~e.
brodbend, -a m ‰engl. broadband, {iroki po-
jasŠ {irokopojasna veza za primopredaju ra~u-
narskih podataka i usluga takve veze, npr. za
ku}ni ili poslovni ra~unar.
broving nepr. v. brauning.
brovning nepr. v. brauning.
brodet, a m, mn. brodeti, gen. mn. brodeta m
‰ital. brodettoŠ kulin. pokr. vrsta za~iwenog ri-
bqeg paprika{a; nepr. brudet.
brodirati, brodiram, 3. l. mn. brodiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. broderŠ (na)praviti op{ivku,
(iz)vesti zlatom, srebrom, svilom; (u)krasiti,
ulep{a(va)ti uop{te (pri~aji}i, pi{u}i).
brodjaga, -e m, dat. brodjagi ‰rus. brodàga od
broditâ lutatiŠ skitnica, besku}nik.
brodkasting, -a m, mn. brodkastinzi, gen. mn.
brodkastinga ‰engl. broadcastingŠ emitovawe
radio i TV programa.
brojler, -a m, mn. brojleri, gen. mn. brojlera
m ‰engl. broilerŠ tovno pile hraweno koncentra-
tom, uzgojeno za pe~ewe.
brokat, -ata m ‰ital. broccatoŠ svilena tka-
nina protkana zlatnim ili srebrnim nitima.
x brokatni.
brokatel, -a m ‰ital. broccatelloŠ 1. polusvi-
lena ili pamu~na ~vrsta tkanina sa utkanim
ili izvezenim cvetovima. 2. miner. vrsta mer-
mera.
broker, -a m, mn. -i ‰engl. brokerŠ bank., ekon.
onaj koji na berzi trguje akcijama ili posredu-
je pri wihovoj kupovini i prodaji, berzanski
posrednik; x brokerski.
brokera`a, -e ` ‰engl. brokerŠ bank. provizi-
ja koju broker zara~unava za obavqeni posao,
up. broker.
brokoli v. brokule.
brokule
brokule, brokula ` mn. (jd. brokula) ‰ital.
broccoliŠ bot. biqka iz roda kupuswa~a, vrsta
karfiola zelene cvasti, jede se barena.
brom, broma i, obi~nije, brom, broma m ‰fr.
brome od gr~. bromos smradŠ 1. hem. hemijski
element (simbol Br, atomski broj 35), crvena
lako isparqiva te~nost jakog mirisa, koristi
se u medicini, fotografiji i tehnici. 2. fam.
v. bromid.
bromat, -ata m ‰v. bromŠ hem. so bromne kise-
line.
bromatografija, -e ` ‰gr~. broma jelo, -gra-
fijaŠ opisivawe jela i sredstava za ishranu.
bromatologija, -e ` ‰gr~. broma jelo, -logi-
jaŠ nauka o ishrani, o `ivotnim namirnicama,
wihovom sastavu i spravqawu.
bromid, -ida m ‰v. bromŠ hem. so bromovodo-
ni~ne kiseline.
bromizam, -zma m ‰v. bromŠ med. trovawe bro-
mom.
bronza, -e ` ‰fr. bronze, ital. bronzoŠ 1. legu-
ra bakra i kalaja. 2. zvono od bronze koje se sta-
vqa na stoku, medenica, klepetu{a. 3. sp. bron-
zana medaqa koja se dodequje kao nagrada za
osvojeno tre}e mesto na takmi~ewu.
bronzan 1. koji je od bronze. 2. koji je boje
kao bronza. y bronzano doba arheol. preisto-
rijsko razdobqe u kojem se bronza po~ela upo-
trebqavati za izradu oru|a i oru`ja.
bronzar, -ara m, mn. bronzari, gen. mn. bron-
zara ‰v. bronzaŠ ovan, vo, magarac koji nosi
bronzu (2).
bront, -a m ‰nem. BrandŠ zast. truqewe, izu-
mirawe tkiva, gangrena.
brontologija, -e ` ‰gr~. bronte grmqavina,
-logijaŠ nauka o grmqavini, o nepogodama uop-
{te.
brontometar, -tra m, mn. brontometri, gen.
mn. brontometara ‰gr~. bronte grmqavina, -me-
tarŠ tehn. ure|aj za merewe ja~ine groma.
brontosaur(us), -a m, mn. -i ‰gr~. bronte gr-
mqavina, sauros gu{terŠ paleont. zool. izumrla
xinovska `ivotiwa iz grupe dinosaura koja je
`ivela u periodu krede.
brontofobija, -e ` ‰gr~. bronte grmqavina,
fobijaŠ psih. preteran strah od groma, grmqa-
vine.
bro{irati
bronh, -a m, mn. bronhi, gen. mn. bronha ‰lat.
bronchus od gr~. bronchionŠ v. bronhija.
bronhiektazija, -e ` ‰v. bronh, gr~. ektasis
{ireweŠ uro|eno ili ste~eno pro{irewe
bronhija u kojem se sakupqa sekret koji izazi-
va ka{aq.
bronhija, -e `, gen. mn. bronhija ‰gr~. bron-
chiaŠ anat. jedan od dva kanala na koje se ra~va
du{nik, du{nica. x bronhijalan.
bronhiole, bronhiola ` mn. ‰nlat. bronchio-
lumŠ anat. ogranci bronhija.
bronhitis, -a m ‰v. bronh, -itisŠ med. zapa-
qewe sluznica bronhija, pra}eno ka{qem, ~e-
sto i kijawem.
bronho- ‰v. bronhŠ kao prvi deo slo`enice
pokazuje da se ne{to odnosi na bronhije.
bronhografija, -e ` ‰v. bronho-, grafijaŠ
med. rendgenski pregled bronhija, uz ubaciva-
we kontrastnog sredstva.
bronhodilatator, -a m, mn. -i ‰v. bronho-,
lat. dilatare pro{irivatiŠ med. svaka supstanca
koja se koristi za {irewe du{nika i bronhija,
obi~no kod astmati~ara.
bronhopneumonija, -e ` ‰v. bronho-, pneu-
monijaŠ med. akutno zapaqewe bronhija koje za-
hvata plu}no tkivo i izaziva zapaqewe plu}a.
bronhoskop, -a m, mn. -i ‰v. bronho-, -skopŠ
med. savitqiva cev s naro~itim ogledalom za
pregledawe bronhija.
bronhoskopija, -e ` ‰v. bronho-, -skopijaŠ
med. pregled bronhija pomo}u bronhoskopa.
bronhotomija, -e ` ‰v. bronho-, -tomijaŠ med.
operativno otvarawe ili zasecawe bronhija.
bronhus, -a m v. bronh.
brocak, -a m, mn. brocaci, gen. mn. brocaka
‰nem. BrotsackŠ pokr. torba koja se nosi preko
jednog ramena, obi~no kao deo opreme planina-
ra, lovaca i dr.
bro{, bro{a m, mn. bro{evi, gen. mn. bro{eva
‰fr. brocheŠ vrsta `enskog nakita sa iglom za
prikop~avawe, koji se obi~no nosi na grudima.
bro{iran, -a, -o ‰v. bro{iratiŠ koji je u me-
kom povezu, s mekim koricama (o kwizi).
bro{irati, bro{iram, 3. l. mn. bro{iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. brocherŠ povez(iv)ati (kwi-
gu) u meki povez.
241
bro{ura
bro{ura, -e `, gen. mn. bro{ura ‰fr. brochu-
reŠ kwi`ica u mekom povezu, obi~no o nekom
aktuelnom pitawu; nepr. bro{ira.
bruder{aft, -a m, mn. bruder{afti, gen. mn.
bruder{afta ‰nem. BruderschaftŠ pobratimstvo,
bratimqewe, obi~no uz pi}e.
brudet nepr. v. brodet.
bruksizam, -zma m, mn. bruksizmi, gen. mn.
bruksizama ‰engl. bruxism od gr~. brychein {kr-
gutatiŠ med. {kripawe ili gr~evito stiskawe
zuba usled nervnog poreme}aja, naj~e{}e u snu.
brum, -a m, mn. brumovi, gen. mn. brumova
‰engl. brougham, po lordu Brumu, dr`avniku,
1778–1868Š zast. zatvorena laka ko~ija sa dva
sedi{ta i jednim kowem.
brunirati, bruniram, 3. l. mn. bruniraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. brunirŠ 1. da(va)ti ne~emu
(metalu, name{taju, drvetu) tamnu, mrku boju;
premaz(iv)ati (obi~no metal) za{titnim sred-
stvom. 2. (iz)gla~ati, (u)gla~ati.
brustton, -a m, mn. brusttonovi ‰nem. Brust
prsa, v. tonŠ muz. glas iz prsa; up. kopfton.
brusthalter, -a m, mn. -i ‰nem. BrusthalterŠ
deo `enskog doweg ve{a, grudwak, prslu~e za
pridr`avawe grudi; nepr. brushalter.
brutalan, -lna, -lno ‰srlat. brutalis prema
lat. brutus zverŠ preterano grub, surov, bezobzi-
ran, divqa~ki.
brutalitet, -eta m = brutalnost, -i ` 1.
osobina onoga koji je brutalan, onoga {to je
brutalno, preterana grubost, surovost. 2. bru-
talan postupak.
brutalnost = brutalitet (v.).
bruto prid. indekl. ‰nem. brutto prema stari-
jem ital. bruttoŠ 1. oznaka za te`inu robe zajed-
no sa ambala`om, objediweni neto (v.) i tara
(v.). 2. koji je bez odbitaka ili sa svim tro{ko-
vima (o koli~ini novca, dohotku i sl.).
bruh, -a m, mn. bruhovi, gen. mn. bruhova ‰nem.
Bruch prelomŠ med. bolest spu{tawa trbu{nih
organa, obi~no creva, u susedne {upqine, her-
nija, kila.
bruhgold, -a m ‰nem. BruchgoldŠ izlomqeno,
neprera|eno zlato.
bruceloza, -e ` ‰prema imenu bakterije, a
ova po australijskom lekaru D. Brusu (Bruce),
koji ju je otkrioŠ op{ti naziv za oboqewa do-
242
budaliti
ma}ih `ivotiwa i qudi koja prouzrokuju bak-
terije iz roda Brucella, manifestuje se viso-
kim temperaturama kod qudi, a kod `ivotiwa
poba~ajem.
bubikopf, -a m ‰nem. BubikopfŠ zast. vrsta
`enske frizure kod koje je kosa o{i{ana krat-
ko, kao u de~aka, sa {i{kama na ~elu.
buboni, bubona m mn. ‰lat. bubo od gr~. bou-
bonŠ med. zapaqewe limfnih `lezda, najizra-
`enije ispod pazuha i u predelu prepona.
bugarija, -e ` ‰arap. tambur bulgariŠ 1. vrsta
tambure za muzi~ku pratwu pevawa. 2. setno
pevawe; setna pesma, tu`balica, `alopojka.
buga~ica, -e ` ‰venec. bugazar upijatiŠ zast.
hrv. upija}a hartija, upija~.
bugenvilija, -e ` ‰prema francuskom more-
plovcu Bugenvilu (L. A. de Bougainville,
1729–1811)Š bot. ukrasna biqka pewa~ica, Bou-
gainvillea spectabillis, poreklom iz Ju`ne Ame-
rike.
bugzirati, bugziram, 3. l. mn. bugziraju nesvr{.
‰nem. bugsieren iz hol.Š pom. vu}i la|u pomo}u te-
gqa~a za koji je la|a vezana konopcima.
bugi, -ija m = bugi-vugi (v.).
bugi-vugi, -ija m ‰engl. boogie woogieŠ muz.
`ivahan ples, popularan u xezu 30-ih i 40-ih
godina HH veka, s pratwom u osminama.
bugija, -e `, gen. mn. bugija ` ‰tur. buguŠ 1. pa-
ra, dim; ono {to se di`e u vis u obliku magle
oblaka; pra{ina. 2. jak zadah, smrad.
budak, -a m, mn. budaci, gen. mn. budaka ‰tur.
budakŠ 1. jednokraka (u vidu {iqka) ili dvo-
kraka ({iqak i moti~ica) alatka za kopawe
tvrde zemqe, iskopavawe korewa, kamewa i sl.,
trnokop, pijuk. 2. pej. glupak, ograni~en ~ovek.
budala, -e m, vok. budalo, mn. budale, gen. mn.
budala ` ‰tur. budalaŠ 1. glupak, luda, blesan. 2.
onaj koji je lakoveran, naiv~ina. y dvorska bu-
dala dvorski lakrdija{, zabavqa~ vladara; {e-
ret budala ~ovek koji se pretvara da je glup.
budala{, -a{a, vok. budala{u, mn. budala-
{i, gen. mn. budala{a ‰v. budalaŠ 1. v. budala (1).
2. pokr. vrlo krupan beli pasuq.
budalesati, budalesam, 3. l. mn. budalesaju
nesvr{. ‰v. budalaŠ pokr. v. budaliti.
budaliti, -im nesvr{.‰v. budalaŠ 1. praviti
ili govoriti budala{tine, gluposti. 2. (za
budizam
kim) biti ludo zaqubqen (u koga), ludovati (za
nekim). y budaliti se praviti se budalom,
blesaviti se.
budizam, -zma m ‰sanskr. BuddhaŠ filozof-
sko u~ewe Bude, religija i filozofski sistem
rasprostrawen u sredwoj i isto~noj Aziji. x
budisti~ki.
budist(a), -e m, mn. budisti (` budistkiwa)
‰v. budizamŠ pripadnik budizma.
budo, -a m ‰jap. budoŠ sp. naziv za sve japanske
borila~ke ve{tine.
budoar, -ara m, mn. budoari, gen. mn. budoara
‰fr. boudoirŠ mali damski salon, mawa prosto-
rija obi~no u blizini spava}e sobe, namewena
dovr{avawu `enske toalete.
bu|, -i ` = bu|a, -e ` ‰tur. bugeŠ 1. bot. vrsta
gqivice koja `ivi na organskim materijama,
izaziva wihovo kvarewe i truqewe, plesan. 2.
zadah na bu|. 3. fig. ono {to ne vaqa, {to je
kvarno, trulo.
bu|a = bu| (v.).
bu|av, -a, -o ‰v. bu|Š ubu|ao, plesniv.
bu|aviti = bu|ati (v.).
bu|avost, -i ` ‰v. bu|avŠ stawe onoga {to je
bu|avo, plesnivost.
bu|ati, -am = bu|aviti, bu|avim nesvr{. ‰v.
bu|Š 1. postajati bu|av, plesniviti. 2. ekspr.
propadati, zapu{tati se.
bu|elar, -lara m ‰ma|. bugyelaris, prema lat.
pugillaris koji je veli~ine {ake, koji je nado-
hvat {akeŠ nov~anik.
bu|onovka, -e `, dat. bu|onovki, gen. mn. bu-
|onovki ‰prema ruskom vojskovo|i Bu|onijuŠ
voj. ist. ruska kapa sli~na {lemu.
buza pokr. v. boza.
buzdovan, -ana m, mn. buzdovani, gen. mn. bu-
zdovana ‰tur. bozdoganŠ 1. vrsta starinskog
oru`ja, dr{ka sa gvozdenom kuglom na jednom
kraju, topuz. 2. `arg. pej. ograni~en ~ovek, glu-
pak, prostak.
buz(e)nhalter m ‰nem. BusenhalterŠ v. brust-
halter.
buzerant v. buzurant.
buzuki, -ija m ‰novogr~. mpouzouki, vero-
vatno iz tur.Š muz. gr~ki narodni instrument sa
`icama, sli~an mandolini.
buket
buzurant, -a m, mn. buzuranti, gen. mn. buzu-
runata ‰ital. buggerareŠ vulg. zast. homoseksua-
lac.
bujatrika, -e `, dat. bujatrici ‰gr~. bous go-
vedo, iatros lekarŠ vet. grana veterine koja se ba-
vi le~ewem goveda.
bujon, -ona = buqon, -ona m ‰fr. bouillonŠ
kulin. 1. gove|a supa, ~esto za~iwena razmu}e-
nim jajetom. 2. ekstrakt od gove|eg mesa, slu`i
za pripremawe drugih jela.
bujrum uzv. ‰tur. buyrun! od buyurmak zapove-
diti, nareditiŠ pri go{}ewu, ~a{}ewu, nu|e-
wu: izvolite, poslu`ite se, zapovedajte.
bujruntija, -e ` ‰tur. buyrultuŠ pismena za-
povest, naredba, odobrewe, ukaz.
bujur uzv. v. bujrum.
buk, -a m, mn. bukovi ‰engl. book kwigaŠ album
s fotografijama manekenke, fotomodela i sl.,
potreban pri tra`ewu zaposlewa.
bukagije, bukagija ` mn. ‰tur. bukag›Š okovi
za noge, negve.
bukadar pril. ‰tur. bakadarŠ pokr. mnogo, puno.
bukanir, -ira m, mn. bukaniri, gen. mn. buka-
nira ‰engl. bucaneer, fr. boucanierŠ ist. gusar,
pomorski pustolov, pirat (naro~ito oni koji
su se u XVII veku, kraj obala Sredwe Amerike,
borili protiv [panaca).
bukara, -e `, gen. mn. bukara ‰ital. buccheroŠ
sud za pi}e, velika ~a{a, vr~.
bukardija, -e ` ‰gr~. bous vo, govedo, kardia
srceŠ med. uve}awe, hipertrofija srca, kao po-
sledica ja~awa sr~ane muskulature, obi~no
usled gojaznosti.
bukvalan, -lna, -lno ‰rus. bukvalânáè pre-
ma bukva slovoŠ 1. koji od re~i do re~i odgova-
ra originalu, doslovan. 2. suvi{e doslovan;
uzak, ograni~en.
bukvalizam, -zma m ‰v. bukvalanŠ bukvalno
shvatawe ne~ega, ograni~enost.
bukvalnost, -i ` ‰v. bukvalanŠ osobina ono-
ga {to je bukvalno, doslovnost.
buke, -ea m ‰fr. bouquetŠ 1. miris, aroma vi-
na. 2. v. buket (1).
buket, -eta m, mn. buketi, gen. mn. buketa ‰nem.
Bukett od fr. bouquetŠ 1. sve`aw, kita cve}a. 2.
v. buke (1).
243
Bukefal
Bukefal, -a m ‰gr~. bous vo, govedo, kephale
glavaŠ ist. ime kowa Aleksandra Makedonskog.
buki s indekl. ‰stsl. *buky slovoŠ naziv slova
B u staroslovenskoj azbuci.
buking, bukinga, mn. bukinzi, gen. mn. bukin-
ga ‰engl. bookingŠ rezervisawe hotelske sobe,
turisti~kog aran`mana, avionskih karata i
sl., rezervacija.
bukinist(a), -e m, mn. bukinisti ‰fr. bouqui-
nisteŠ uli~ni preprodavac kwiga; trgovac sta-
rim kwigama, antikvar.
bukirati, bukiram, 3. l. mn. bukiraju svr{. i
nesvr{. ‰engl. bookŠ
(na)praviti buking, najaviti,
najavqivati, rezervisati sme{taj u hotelu, avi-
onske i dr. karte, turisti~ki aran`man i sl.
bukle, -ea m ‰fr. boucleŠ vrsta vunene ~upave
~vrste tkanine, satkane od ~vorova kovrxavog
prediva.
buklet, -a m ‰engl. booklet, dem. od bookŠ bro-
{ura, kwi`ica; prospekt; program u obliku
kwige.
buklija, -e `, gen. mn. buklija ‰ngr~. mpoukli-
on od lat. bucculaŠ pqosnat drveni sud, ~utura
(v.), pqoska.
bukmark, -a m ‰engl. bookmarkŠ ra~. obele`e-
no mesto, pre~ica preko koje se mo`e direktno
pristupiti nekom sajtu na Internetu.
bukme(j)ker, -a m, mn. -i ‰engl. bookmakerŠ
onaj koji na kowskim trkama prima opklade. x
bukme(j)kerski.
bukme(j)king, -a m ‰engl. bookmakerŠ posao
bukme(j)kera, kladioni~arstvo.
bukmol, -a m ‰norv. bokmalŠ lingv. kwi{ki,
dr`avni norve{ki jezik, za razliku od land-
smola (v.) ili ninorska (v.); v. ninorsk.
bukolika, -e ` ‰lat. bucolica od gr~. boukoli-
kos pastirskiŠ kwi`. pesma s temom iz pastir-
skog `ivota, pastorala, idila.
bukoli~ar, -a m, mn. -i ‰v. bukolikaŠ pesnik
bukolika. x bukoli~arski.
bukoli~ki, -a, -o ‰v. bukolikaŠ koji se odno-
si na bukolike, pastirski, idili~an.
bukram, -a m ‰engl. buckramŠ ~vrsto, kruto
platno od jute, konopqe ili pamuka, upotre-
bqava se za platneni povez kwiga.
244
bulbus
bukranij, -a m = bukranije, bukranija ` mn.
‰gr~. bous govedo, kranion lobawaŠ arhit. um. de-
korativni motiv u reqefu u obliku volovske
glave.
bukranije = bukranij (v.).
buksirati, buksiram, v. bugzirati.
bula, -e `, gen. mn. bula ‰tur. bula strina, tet-
kaŠ 1. a. verski obrazovana muslimanka koja
umesto imama obavqa izvesne verske du`nosti
za `ene, b. u~iteqica devoj~ica u musliman-
skoj verskoj osnovnoj {koli (mektebu). 2. pokr.
majstorovica (œbulom zove {egrt majstorovu
`enuŒ — [kaqi}).
bula1, -e `, gen. mn. bula ‰tur. bula strina, tet-
kaŠ 1. muslimanska `ena. 2. pokr. a. strina, ujna.
b. naziv koji mlada od milo{te daje jetrvi ili
zaova snahi. 3. ime raznim doma}im `ivotiwa-
ma (kobili, ovci, kravi i dr.).
bula2, -e `, gen. mn. bula ‰lat. bulla mehurŠ 1. a.
ispup~en, okrugao vo{tani pe~at na javnim
poveqama. b. poveqa s takvim pe~atom; papsko
ili vladarsko zvani~no pismo. 2. kutija u kojoj
se ~uva pe~at. 3. pokr. po{tanska ili taksena
marka. 4. jedinica obra~unavawa u kartaro-
{kim igrama, poen, bod. 5. pokr. raskokano ku-
kuruzno zrno, kokica. 6. ist. ko`na vre}ica ili
zlatna kutijica u kojoj se ~uvala amajlija, koja
se nosila oko vrata.
bulava, -e ` ‰rus. bulavaŠ atamanova, hetma-
nova palica kao znak vlasti.
bulan`izam, -zma m ‰prema francuskom ge-
neralu Bulan`eu (Boulanger)Š ist. politi~ki
pokret u Francuskoj u periodu 1885–1889,
usmeren protiv re`ima.
bularijum, -a (i bularij, -a) m ‰nlat. bullari-
umŠ zbirka papskih bula ili odredaba.
bulbaran v. bulbus.
bulbiferan, -rna, -rno ‰lat. bulbus lukovi-
ca, fero donosimŠ bot. koji ra|a lukovi~astim
podzemnim stablom.
bulbozan, -zna, -zno ‰lat. bulbosusŠ lukovi-
~ast, glavi~ast, krompirast, okrugao.
bulbul, -a m, mn. bulbuli, gen. mn. bulbula
‰tur. bulbul od ar. bulbulŠ slavuj.
bulbus, -a m, mn. -i ‰lat. bulbusŠ 1. lukovica,
glavica. 2. med. svako ispup~ewe, otok na telu u
buldog
obliku lukovice. 3. anat. o~na jabu~ica. x bul-
baran.
buldog, -a m, mn. buldozi, gen. mn. buldoga
‰engl. bulldogŠ 1. rasa krupnih pasa kratkog de-
belog tela, jakih vilica i zatupaste wu{ke. 2.
`arg. vrsta malog revolvera.
buldo`er, -a m, mn. -i ‰engl. bulldozerŠ po-
kretna ma{ina s velikim plugom spreda kojim
se iskopava i izbacuje zemqa. x buldo`erski.
bulevar, -ara m, mn. bulevari, gen. mn. bule-
vara ‰fr. boulevardŠ {iroka gradska ulica s dr-
voredima, avenija (v.).
bulevarski, -a, -o ‰v. bulevarŠ koji je na bu-
levaru, koji se odnosi na bulevar. y bulevar-
ska {tampa `uta {tampa, listovi koji uga|a-
ju lo{em ukusu ~italaca.
buli, -ija m ‰engl. bullyŠ sp. 1. mesto odakle se
izvode kazneni udarci u hokeju na ledu i sam
taj udarac. 2. u hokeju, po~etak igre posle pre-
kida kada dva protivni~ka igra~a stoje pri-
pravni sa {tapovima a sudija baca plo~icu.
bulimija, -e ` ‰gr~. boulimiaŠ med. psih. veli-
ka, neodoqiva, `ivotiwska glad, bolest u kojoj
~ovek neprestano ima ose}aj da je gladan.
bulin, -ina m, mn. bulini, gen. mn. bulina
‰ital. dijal. bullinoŠ sp. najmawa i glavna bo}a (v.),
kuglica kojoj treba pribli`iti ostale bo}e.
bulion, -ona m, mn. bulioni, gen. mn. buliona
‰engl. bullionŠ zlatne poluge ili {ipke koje
slu`e kao pokri}e za papirni novac.
bulterijer, -a m, mn. -i ‰engl. bull terrierŠ vr-
sta borbenog psa, nastao u Engleskoj ukr{ta-
wem buldoga i belog engleskog terijera.
bulumenta, -e `, gen. mn. bulumenti ‰klat.
bullimentum vrewe, previraweŠ gomila qudi,
ruqa, gu`va; mete`, vreva.
buqa, -e i buqa, -e ` ‰ma|. bulyalŠ 1. pokr. a.
gomila, zave`qaj prqavog rubqa. b. izno{en
komad ode}e, rita, drowak. 2. vulg. stra`wica.
buqon = bujon (v.).
buquba{a, -e = buqugba{a, -e m ‰tur. boluk-
bas›, v. buquk, ba{aŠ ist. stare{ina buquka (1)
u nekada{woj turskoj vojsci; komandir ~ete.
buqugba{a = buquba{a (v.).
buquk, -a m, mn. buquci, gen. mn. buquka ‰tur.
bolukŠ 1. ist. jedinica turske vojske, ~eta. 2. go-
mila, mno{tvo; stado, krdo.
bund
bum, buma i bum, buma m ‰engl. boomŠ 1. ekon.
nagli uspon, porast cena trgova~kih proizvo-
da i berzanskih kurseva. 2. veliki, obi~no na-
gli uspeh, prodor; senzacija, odu{evqewe; v.
bebi-bum.
buma{ka, -e `, dat. i lok. buma{ki, gen. mn.
buma{ki ‰rus. buma`kaŠ 1. papiri}, hartijica.
2. fam. isprava, potvrda, dokument, legitima-
cija.
bumbar, -ara m ‰tur. bumbar od pers. bunbar,
bumbarŠ kulin. vrsta orijentalnog slanog jela
(spravqa se tako da se lojna ko{uqica ili si-
ri{te brav~eta nadene me{avinom iseckane
xigerice s ne{to pirin~a i iseckanog luka,
za{ije i stavi da se pe~e).
bumba{ir, -a m ‰tur. mubasir od ar. muba{irŠ
izaslanik, glasnik; up. muba{ir.
bumerang, -a m, mn. bumeranzi, gen. mn. bume-
ranga ‰engl. boomerang od aborixinskogŠ 1.
oru`je australijskih uro|enika, Aborixina,
zakrivqenog oblika, koje se baca tako da se
vrati baca~u ukoliko ne pogodi ciq. 2. fig.
postupak, sredstvo i sl. koji se okre}e protiv
onoga koji se wime slu`i.
buna, -e ` ‰skr. od bu(tadijen) na(trijum)Š
hem. ve{ta~ka guma, sinteti~ki kau~uk.
bunar, -a m, mn. bunarevi i bunari, gen. mn.
bunara i bunareva i bunar, -ara m, mn. bunari,
gen. mn. bunara ‰tur. bunar, punar izvorŠ 1. isko-
pana uska duboka jama, obi~no ozidana, za sku-
pqawe podzemne vode ili ki{nice, studenac,
zdenac. 2. izvor, obi~no ogra|en, pode{en da
se iz wega vadi voda.
bunarxija, -e m ‰v. bunarŠ onaj koji kopa bu-
nare, koji se bavi gra|ewem bunara.
bungalov, -a m ‰engl. bungalow od ind. bangla
bengalska ku}aŠ 1. drvena ku}ica (obi~no pri-
zemna) s verandom, koja slu`i za odmor. 2. ku-
}ica od jedne ili vi{e soba koja slu`i za iz-
najmqivawe; deo turisti~kog naseqa u kampu
ili hotelskog kompleksa.
bungur, -a m ‰tur. bulgurŠ kukuruzna ili p{e-
ni~na prekrupa; jelo spremqeno od takve pre-
krupe.
bund, -a m, mn. bundovi, gen. mn. bundova ‰nem.
BundŠ 1. savez, dru{tvo, liga. 2. (Bund) ist. op-
245
bunda
{ti radni~ki savez Jevreja u Rusiji, Litvani-
ji i Poqskoj krajem XIX i po~etkom HH veka.
bunda, -e `, gen. mn. bundi ` ‰ma|. bunda ka-
putŠ krzneni ili krznom postavqeni kaput. x
bundast.
bunda{, -a{a m, mn. bunda{i, gen. mn. bunda-
{a ‰od nem. Bund savezŠ ist. pripadnik nema~ke
fa{isti~ke organizacije Kulturbund (Pro-
svetni savez) u Jugoslaviji pre Drugog svet-
skog rata, hitlerovski petokolona{.
Bundesliga, -e `, dat. bundesligi, gen. mn.
bundesliga ‰nem. BundesligaŠ savezna fudbal-
ska liga u Nema~koj.
Bundesrat, -a m ‰nem. BundesratŠ savezno ve-
}e, jedan od dva doma parlamenta u Nema~koj;
up. Bundestag.
Bundestag, -a m ‰nem. BundestagŠ savezna
skup{tina Nema~ke, predstavni~ki dom par-
lamenta; up. Bundesrat.
bunker, -a m, mn. bunkeri, gen. mn. bunkera
‰engl. bunkerŠ 1. voj. nadzemno malo betonsko
utvr|ewe za odbranu. 2. skladi{te za ~uvawe
raznog materijala; skladi{te za ugaq na paro-
brodu. 3. `arg. ilegalno skladi{te razli~ite
robe (naj~e{}e pi}a, cigareta i dr.). 4. prtqa-
`nik autobusa. 5. sp. ~vrsta, zatvorena odbrana
u fudbalu, rukometu i sl.
bunkera{, -a{a m, mn. bunkera{i, gen. mn.
bunkera{a ‰v. bunkerŠ 1. izuzetno hrabar borac
koji juri{a na bunkere. 2. ist. pogrdan naziv za
one koji su se u vreme NOB-a krili da ne bi
i{li u rat.
bunkerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. bun-
kerŠ smestiti, sme{tati u bunker; sakri(va)ti.
bunraku, -ua m ‰jap. od kin.Š japansko lutkar-
sko narodno pozori{te, uz pevawe i muzi~ku
pratwu.
bunt, -a m, mn. buntovi, gen. mn. buntova ‰nem.
Bund savez, urotaŠ 1. ustanak protiv vlasti,
buna, pobuna. 2. nezadovoqstvo, otpor, revolt.
buntar, -ara m ‰v. buntŠ v. buntovnik. x bun-
tarski.
buntdruk, -a m ‰nem. Buntdruck od bunt {a-
renŠ zast. tipogr. tehnika {tampawa u olovnom
slogu; {tampawe u vi{e boja.
246
burdon
buntovan, -vna, -vno ‰v. buntŠ 1. koji se buni
protiv vlasti, koji je spreman na bunu, pobu-
nu. 2. koji se odnosi na buntovnika.
buntovnik, -a, mn. buntovnici, gen. mn. bun-
tovnika ‰v. buntŠ 1. onaj koji se buni protiv po-
stoje}eg stawa, protiv vlasti, koji u~estvuje u
buni. 2. nezadovoqnik, pobuwenik, onaj koji
protestuje. x buntovni~ki.
Bur, Bura, mn. Buri, gen. mn. Bura ‰hol. Boer
seqakŠ potomak holandskih doseqenika koji
su se u XVII veku iskrcali u ju`noj Africi;
Ju`noafrikanac bele rase.
burag, -aga m, mn. burazi, gen. mn. buraga ‰rum.
buric od lat. umbilicus pupakŠ 1. `eludac kod
pre`ivara. 2. pej. `eludac u ~oveka.
burazer, -a m, mn. -i ‰tur. birader od pers. bira-
derŠ 1. `arg. brat. 2. fam. drug, prijateq.
burak, -aka m ‰ar. buraqŠ mitol. rajsko bi}e u
liku krilatog kowa na kojem se, po islamskom
verovawu, Muhamed uspeo na nebo.
buranija nepr. v. boranija.
burbon, -ona m ‰engl. bourbon, po okrugu Bo-
urbon County u Kentakiju, gde se najpre proiz-
vodioŠ ameri~ki viski, dobijen destilacijom
kukuruza i ra`i.
burg, -a m, mn. burgovi, gen. mn. burgova ‰nem.
BurgŠ zamak, dvorac; mala tvr|ava.
burgija, -e `, gen. mn. burgija ` ‰tur. burguŠ 1.
zavojna, spiralna alatka za bu{ewe, svrdlo. 2.
fig. besmislica, budala{tina, glupa {ala.
burgijati, -am nesvr{. ‰v. burgijaŠ 1. bu{iti
burgijom. 2. zbijati glupe {ale. 3. spletkari-
ti, rovariti (protiv nekoga).
burgija{, -a{a m, mn. burgija{i, gen. mn.
burgija{a ‰v. burgijaŠ 1. onaj koji pravi i pro-
daje burgije. 2. onaj koji zbija neslane {ale,
lakrdija{. 3. onaj koji podsti~e na pobunu,
podbada~.
burgundac, burgunca m ‰prema fr. pokraji-
ni Burgundiji (Bourgogne)Š 1. sorta vinove lo-
ze iz francuske pokrajine Burgundije koja daje
crno gro`|e. 2. vrsta vina od tog gro`|a.
burda, -e `, gen. mn. burda ‰ar. burdaŠ ogrta~,
pla{t, obi~no od vune.
burdeq, -a m, mn. burdeqi, gen. mn. burdeqa
‰fr. bordelŠ 1. ku}ica, koliba. 2. = bordel (v.).
buregxija
burdon, -ona m ‰fr. bourdonŠ muz. duboki re-
gistar na orguqama; duboki bas uop{te.
buregxija, -e m ‰v. burek, -xijaŠ onaj koji
pravi i prodaje burek. x buregxijin, bureg-
xijski.
buregxinica, -e ` ‰v. buregxijaŠ buregxij-
ska radwa, radwa u kojoj se pravi i prodaje bu-
rek.
burek, -a m, mn. bureci, gen. mn. bureka ‰tur.
borekŠ vrsta pite od kora, naj~e{}e sa sirom,
re|e s mesom, jabukama i sl.
buret, -a m ‰fr. bourretteŠ vrsta tkanine od
otpadaka svile za letwu ode}u. x buretski.
burexik, -a m, mn. burexici, gen. mn. burexi-
ka ‰tur. borecik dem. od burekŠ vrsta pite s me-
som.
bur`oazija, -e (uob. i bur`oazija, -e) ` ‰fr.
bourgeoisieŠ 1. ist. gra|anska klasa u feudal-
nom poretku (nasuprot plemstvu i sve{ten-
stvu). 2. u kapitalisti~kom dru{tvu, dru{tve-
ni sloj koji je vlasnik kapitala, sredstava za
proizvodwu. x bur`oaski i bur`oaski.
bur`uj, -uja m, mn. bur`uji, gen. mn. bur`uja
‰rus. bur`uè od fr. bourgeoisŠ 1. pripadnik
bur`oazije, gra|anske klase, gra|anin. 2. pej.
malogra|anin, }ifta. 3. `arg. onaj koji ima ka-
pital, bogat ~ovek, bogata{. x bur`ujski.
bur`ujka, dat. -ki, gen. mn. -ki ` ‰v. bur`ujŠ
`ena bur`uj.
burza (hrv.) v. berza.
Buridanov magarac, Buridanovog magarca
m ‰fr. Buridan, lat. BuridanusŠ filoz. primer za
nemogu}nost slobodne voqe, koji se pripisuje
francuskom sholasti~kom filozofu @anu Bu-
ridanu (1300–1358): gladan magarac izme|u
dva potpuno jednaka snopa sena uginu}e od gla-
di, po{to se ne mo`e odlu~iti koji bi pre jeo.
burin, -ina m, mn. burini, gen. mn. burina
‰venec. burin od gr~. boreas severni vetarŠ meteor.
slab isto~ni vetar u Dalmaciji, slabija bura.
burina, -e `, gen. mn. burina ` ‰venec. borina,
ital. bolina od engl. bow-lineŠ pom. konopac za za-
tezawe jedra kad je vetar protivan.
burka, -e `, dat. burci, gen. mn. burki ‰rus.
burka; hind. burga’Š 1. ogrta~ od vaqane vune i
kozje dlake (uobi~ajen na Kavkazu). 2. u musli-
buruntija2
manskim zemqama, ogrta~ koji pokriva celo
telo `ene, s uskim prorezom za o~i.
burlak, -a m, mn. burlaci, gen. mn. burlaka
‰rus. burlakŠ radnik koji sa obale u`etom vu~e
la|u po reci (ob. na Volgi).
burleska, -e `, dat. burlesci, gen. mn. burle-
ski i burleska, -e `, dat. burlesci, gen. mn. bur-
leski ‰ital. burlesco {aqiv, fr. burlesqueŠ 1.
kwi`. scenski komad s preteranom, ~esto gru-
bom komikom, farsa, lakrdija. 2. muz. kra}a ve-
sela muzi~ka kompozicija.
burleskni i burleskni, -a, -o ‰v. burleskaŠ
koji se odnosi na burlesku, koji ima karakte-
ristike burleske, sme{an, lakrdija{ki.
burma, -e `, gen. mn. burmi ‰tur. burma od bur-
mak zavrtetiŠ 1. jednostavan prsten, obi~no
bez kamena, koji se nosi kao znak bra~ne veze,
ven~ani prsten. 2. zast. zavrtaw, {raf. 3. zast.
uvojak kose, kovrxa.
burmut, -a m ‰tur. buruntu od burun nos i ot
travaŠ u prah samleven duvan za {mrkawe.
burmuta{, -a{a m, mn. burmuta{i, gen. mn.
burmuta{a ‰v. burmutŠ onaj koji {mr~e burmut.
burmutiti, -im nesvr{. ‰v. burmutŠ {mrkati
burmut.
burmutica, -e ` ‰v. burmutŠ kutija za bur-
mut.
burnus, -a m, mn. -i ‰tur. bornuz od ar. burnusŠ
duga~ki arapski ogrta~ s kapuqa~om, kakav no-
se beduini.
burov, -a m ‰prema nem. lekaru Burovu iz
XIX vekaŠ = burova voda (ta~nije: Burovqeva
voda) farm. bezbojna te~nost, rastvor alumini-
jum acetata, upotrebqava se za obloge kod rana,
otoka, ~ireva i dr.
burova voda = burov (v.).
bursitis, -a m ‰nlat. bursa kesicaŠ med. akut-
no ili hroni~no zapaqewe sluznih kesica.
burski koji se odnosi na Bure. y Burski
rat ist. rat izme|u Bura i Engleza vo|en po~et-
kom HH veka, u kojem su Buri izgubili samo-
stalnost.
buruntija1 nepr. v. bujruntija.
buruntija2, -e ` ‰tur. guruh gomilaŠ dru`i-
na, ~eta, banda.
247
burunxuk
burunxuk, -a m, mn. burunxuci, gen. mn. bu-
runxuka ‰tur. buruncuk ~aura svilene bubeŠ 1.
tanka, providna svilena tkanina. 2. svileni
veo kojim `ene pokrivaju lice. 3. u pridevskoj
slu`bi: v. burunxukli.
burunxukli prid. indekl. ‰v. burunxukŠ koji
je od burunxuka.
burunxuklija, -e ` ‰v. burunxukŠ ko{uqa
od burunxuka.
bururet, -a m ‰tur. burudet od ar. buruda hlad-
no}aŠ 1. nered, pometwa; galama. 2. vrtoglavi-
ca, nesvestica.
bur{, -a m, mn. bur{evi, gen. mn. bur{eva
‰nem. BurschŠ ist. 1. ~lan studentskog udru`e-
wa, student. 2. oficirski sluga, posilni.
-bus ‰lat. -bus pade`ni nastavak za dativ
mno`ine, od omnibus svimaŠ osamostaqeni su-
fiksoid za tvorbu novih re~i (autobus, {ino-
bus i sl.).
bus, -a m, mn. busovi, gen. mn. busova ‰engl. busŠ
v. bas2.
busija, -e `, gen. mn., busija ` ‰tur. buô, puôŠ
zaseda, mesto podesno za skrivawe i iznenadni
napad; skrovito mesto sa kojeg lovac vreba di-
vqa~.
busola, -e `, gen. mn. busola i busola, -e `,
gen. mn. busola ‰ital. bussolaŠ kompas.
bustrofedon, -ona m ‰gr~. bous govedo, strop-
he okret, obrtajŠ na~in pisawa na epitafskim
spomenicima starih Grka i Feni~ana, gde re-
dovi teku naizmeni~no: jedan red sleva nade-
sno, a drugi obrnuto (nalik na okretawe volo-
va pri orawu).
buta, -e `, gen. mn. buta ‰ind. butaŠ lik. orna-
ment u indijskoj umetnosti koji prikazuje ve-
nac cve}a sa stilizovanim listovima.
butada, -e ` ‰fr. boutadeŠ duhovita {ala, do-
setka.
butan, -ana m ‰nem. Butan od lat. butyrum ma-
slacŠ hem. vrsta gasa, zasi}eni ugqovodonik
(C4H10) x butanski.
butarga, -e `, dat. butargi, gen. mn. butargi `
‰ital. bottargaŠ su{ena ikra morske ribe, avgutar.
butaforija, -e ` ‰ital. buttafuori pozori{ni
inspicijentŠ 1. pozor. rekviziti, delovi in-
scenacije. 2. la`ni predmeti koji slu`e za po-
248
butum
kazivawe ili reklamu; makete koje treba da
pru`e iluziju pravog.
buteqa, -e `, gen. mn. buteqa ` ‰fr. bouteilleŠ
boca, fla{a; boca za vino od 0,7 litara.
buter, -a = puter, a m ‰nem. Butter od lat.
butyrum maslac, gr~. boutyronŠ maslac.
buterbrot, -a m ‰nem. ButterbrotŠ pokr. zast.
hleb s buterom.
butiga, -e, butiga, -e i butiga, -e ` ‰ital.
bottegaŠ pokr. prodavnica, du}an, radwa; up. bo-
dega (2).
butigar, -ara m, mn. butigari, gen. mn. butiga-
ra ‰v. butigaŠ 1. vlasnik butige. 2. prodavac u
butigi, trgovac.
butik, -a m, mn. butici, gen. mn. butika = bu-
tika, -e `, gen. mn. butika ‰fr. boutiqueŠ otmena
prodavnica modne ode}e.
butika = butik (v.).
butira`a, -e ` ‰fr. bouturageŠ agr. razmno-
`avawe biqaka zasa|ivawem izdanaka u ze-
mqu.
butirati, butiram, 3. l. mn. butiraju nesvr{.
i svr{. ‰engl. to boot skr. od bootstrap pertla, od-
nosno, uraditi pertlom, {to bi odgovaralo
na{em: uraditi pomo}u {tapa i kanapaŠ ra~.
pokrenuti ra~unar.
butirometar, -tra m, mn. butirometri, gen.
mn.butirometara ‰gr~. boutyron maslac, v. -me-
tarŠ sprava za merewe sadr`aja masti u mleku.
butleg, -a m, mn. butlezi, gen. mn. butlega ‰engl.
bootleg krijum~aritiŠ piratsko izdawe (mu-
zi~kog snimka na kompakt disku, kaseti i sl.).
butovawe, -a m ‰od engl. bootŠ ra~. podizawe,
pokretawe operativnog sistema.
butovati, butujem svr{. i nesvr{. ‰engl. bootŠ
uneti, unositi prvi put operativni sistem u
ra~unar, {to se kasnije obavqa automatski pri
svakom ukqu~ivawu i resetovawu ra~unara.
buton, -ona m, mn. butoni, gen. mn. butona ‰fr.
bouton, ital. bottoneŠ 1. dugme. 2. min|u{a sa
dragim kamenom u obliku dugmeta.
butrast, -a, -o ‰tur. badurŠ puna~ak, bucmast,
debeo.
butum prid. indekl. ‰tur. butunŠ sav, ceo.
bu}ma
bu}ma, -e ` ‰tur. bukme od bukmek usukatiŠ
pokr. 1. debela upredena vrpca, gajtan; predmet
izra|en od bu}me. 2. vrsta veza.
bufalo, -a m, mn. bufali, gen. mn. bufala
‰engl. buffalo od ital. bufaloŠ zool. vrsta bizona,
ameri~ki bizon, up. bizon.
bufer, -a m, mn. buferi, gen. mn. bufera ‰engl.
bufferŠ gvozdeni kolut izme|u dva vagona koji
spre~ava wihovo sudarawe.
bufo, prid. indekl. ‰ital. buffo sme{anŠ 1. muz.
komi~an, koji ukazuje na komi~an karakter mu-
zi~kih dela ili uloga. 2. muz. komi~ni peva~ u
italijanskoj operi; up. opera bufa.
bufon, -ona m, mn. bufoni, gen. mn. bufona
‰venec. bufon, ital. buffoneŠ lakrdija{, komi-
~ar, {aqiv~ina.
bufonerija, -e ` ‰fr. bouffonnerieŠ 1. jefti-
na {ala, lakrdija. 2. pozori{ni komad koji se
zasniva na lakom, komi~nom zapletu.
buhara, -e ` ‰prema imenu grada Buhara u
UzbekistanuŠ vrsta }ilima s karakteri-
sti~nim {arama.
buhtla, -e `, gen. mn. buhtli ‰nem. BuchtelŠ vr-
sta kola~a od kiselog testa, puwenog xemom.
buhur, -a m ‰tur. buhur od ar. bahurŠ pokr. mi-
risna smola za ka|ewe (obi~no tamjan).
buhurdar, -ara m, mn. buhurdari, gen. mn. bu-
hurdara ‰tur. buhurdan, v. buhurŠ pokr. kadionica.
buh{tabirati, buh{tabiram, 3. l. mn. buh-
{tabiraju nesvr{. ‰nem. buchstabieren od Buc-
hstabe slovoŠ izgovarati re~i slovo po slovo,
sricati, spelovati (v.).
Bucefal v. Bukefal.
bucov, -a i bucov, -a m, mn. -i ‰ma|. buczoŠ
zool. 1. vrsta re~ne ko{qoribe, Aspius rapax;
vrsta re~ne ko{qoribe, Alburnus mento. 2. fig.
glupak, som.
bu~uk, -a m, mn. bu~uci, gen. mn. bu~uka ‰tur.
bucukŠ 1. pokr. polovina, pola. 2. zast. zapre-
minska mera za `ito, merica.
buxa, -e ` ‰tur. cubbŠ 1. batina sa zadebqa-
nim krajem, kija~a. 2. `arg. ~ovek na va`nom po-
lo`aju, mo}an, imu}an ~ovek, velika zverka. 3.
pokr. rupa, jama.
bhakti
buxak, -aka, mn. buxaci, gen. mn. buxaka ‰tur.
bucakŠ 1. ugao, }o{ak. 2. zaba~eno, skriveno me-
sto; neugledno, ru`no mesto ili prostorija,
}umez.
buxaklija, -e m ‰v. buxak, -lijaŠ 1. pej. onaj
koji bez stru~ne spreme vr{i neki posao. 2.
onaj koji se bavi sitnim advokatskim poslovi-
ma, drveni advokat.
buxast, -a, -o ‰v. buxaŠ koji je nalik na buxu,
koji ima oblik buxe.
buxet, -a m, mn. buxeti, gen. mn. buxeta m ‰engl.
budgetŠ 1. finans. predra~un prihoda i rashoda,
obi~no za godinu dana, u nekom preduze}u,
ustanovi, dr`avi i dr. 2. nov~ane mogu}nosti;
li~ni prihodi. x buxetski.
buxetirati, buxetiram, 3. l. mn. buxetiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. buxetŠ finansirati iz buxet-
skih sredstava.
buxovan v. buxa (2).
bu{a, -e ` ‰ma|. busaŠ 1. a. sitno, trbu{asto
planinsko gove~e. b. mali kow ili kobila. v.
mr{ava, kr`qava ovca. 2. pej. a. omalena trbu-
{asta osoba. b. osoba bez vrednosti, {u{a.
bu{el, -a m, mn. bu{eli, gen. mn. bu{ela m
‰engl. bushelŠ engleska i ameri~ka mera za `ito
(oko 35 litara).
bu{ido, -a m ‰jap. put ratnikaŠ kodeks pona-
{awa samuraja u Japanu (kult predaka, hra-
brost, odanost, prezirawe smrti itd.).
bu{on, -ona m, mn. bu{oni, gen. mn. bu{ona
‰fr. bouchonŠ elektr. zast. uti~nica, prikqu~na
kutija.
B-film, -a m, mn. B-filmovi, gen. mn. B-fil-
mova (po engl. B-picture, B-movie) kra}i film
kakav je nekada sniman radi prikazivawa uz
glavni film, konvencionalnog sadr`aja, sa
slabo poznatim izvo|a~ima; fig. drugorazred-
no filmsko delo.
Bhagavad-Gita ‰sanskr., pesma bla`enogŠ
religiozno-filozofska poema u vidu dijalo-
ga, deo Mahabharate (v.).
bhakti, bhaktija m ‰sanskr.Š qubav i preda-
we bo`anstvu (u hinduizmu).
249
 V
va! ‰fr. va idiŠ mo`e, va`i, nastavqam (izraz
koji se koristi u hazardnim karta{kim igrama u
trenutku kada igra~ stavqa novac na kartu).
va bank v. bank.
Vavilon, -a i Vavilon, -ona m ‰hebr. Babel,
prema akadskom Bab-ilu vrata bogaŠ geogr. 1. su-
merski grad na reci Eufrat u Mesopotamiji,
dostigao vrhunac u VI veku pre n. e. 2. azijska
dr`ava u starom veku na prostoru izme|u reka
Eufrat i Tigar.
vavilonski, -a, -o ‰v. VavilonŠ koji pripa-
da Vavilonu. y Vavilonska kula kula koju su
qudi, prema Bibliji (Postawe 11:1–9), hteli
da podignu do neba; Bog ih je kaznio time {to
je stvorio razli~ite jezike, pa se vi{e nisu
razumeli me|u sobom.
vaga, -e `, dat. i lok. vagi ‰nem. WaageŠ sprava
za merewe te`ine, kantar. y `iva vaga te`ina
`ivotiwe u `ivom stawu. z staviti na vagu
uzeti u obzir razne okolnosti, proceniti.
vagabund, -a m, mn. vagabundi, gen. mn. vaga-
bunda ‰lat. vagabundus prema vagari lutatiŠ pej.
skitnica, lutalica, besku}nik; protuva, pro-
bisvet, vucibatina. x vagabundski.
vagan, -a m, mn. vagani, gen. mn. vagana ‰ngr~.
bagenonŠ 1. drveni sud za merewe. 2. stara mer-
na jedinica za `ito. 3. vrsta posude; ~anak, dr-
vena zdela.
vagant, -a m, mn. vaganti, gen. mn. vaganata
‰lat. vagans prema lat. vagari lutatiŠ 1. sredwo-
vekovni |ak koji je putovao od {kole do {kole.
2. putuju}i svira~ i lakrdija{. 3. v. vagabund.
vagantan, -tna, -tno ‰v. vagantŠ koji skita,
luta, neuhvatqiv.
250
vagarina, -e ` ‰v. vagaŠ plata dobijena za va-
gawe, merina.
vagati, vagam nesvr{. ‰v. vagaŠ 1. a. meriti na
vagi. b. odmeravati, procewivati. 2. biti te-
`ak, te`iti.
vaga{, -a m, mn. vaga{i, gen. mn. vaga{a ‰ma|.
vagasŠ 1. duboko use~en trag to~ka u vla`noj
zemqi, kolovoz. 2. jarak, rov.
vagina, -e ` ‰lat. vaginaŠ anat. kanal koji po-
vezuje spoqni deo `enskog polnog organa i ma-
tericu; rodnica, stidnica. x vaginalan.
vaginaleta, -e ` ‰v. vagina, vaginalanŠ farm.
tableta koja se stavqa u vaginu.
vaginizam, -zma m ‰v. vaginaŠ med. preterano
stezawe mi{i}a vaginalnog ulaza i karli~nog
dna kao posledica preosetqivosti.
vaginitis, -a m ‰v. vagina, -itisŠ med. upala,
zapaqewe vagine.
vaginoskopija v. kolposkopija. x vagino-
skopski.
vagnerijanac, -nca m, mn. vagnerijanci, gen.
mn. vagnerijanaca ‰nem. Wagnerianer prema
WagnerŠ muz. 1. poznavalac i qubiteq muzike
nema~kog kompozitora Riharda Vagnera
(1813–1883). 2. zagovornik i nastavqa~ Vagne-
rovog na~ina komponovawa. 3. operski peva~
koji je spreman da otpeva zahtevne uloge u Vag-
nerovim delima. x vagnerijanski.
vagnerijanstvo, -stva s ‰v. vagnerijanacŠ
sklonost ka Vagnerovoj muzici.
vagon, -ona m, mn. vagoni, gen. mn. vagona
‰engl. waggon od hol. wagenŠ 1. `elezni~ka ili
tramvajska kola. 2. koli~ina robe (oko 10.000
kg) koja staje u jedan teretni vagon.
vagona{
vagona{, -a{a m, mn. vagona{i, gen. mn. vago-
na{a ‰v. vagonŠ neol. 1. radnik koji vr{i utovar
robe u vagone ili istovar robe iz wih. 2. rad-
nik koji vu~e ili gura vagonet. 3. indiv. onaj
koji `ivi u vagonu. x vagona{ki.
vagonet, -a i vagonet, -eta m, mn. vagoneti,
gen. mn. vagoneta ‰fr. wagonnet, v. vagonŠ mali
vagon koji slu`i za prevoz tereta (naj~e{}e
gra|evinskog materijala, rude i sl.).
vagonirati, vagoniram, 3. l. mn. vagoniraju
nesvr{. ‰v. vagonŠ tovariti robu u vagone.
vagon-kiper, -a m, mn. -i ‰v. vagon, kiperŠ
`elezni~ki vagon s ure|ajem za istovarivawe,
kipovawe.
vagon-li, vagon-lija m ‰fr. wagon-lit prema
lit krevetŠ spava}a kola u vozu.
vagon-restoran, -ana m ‰fr. wagon-restaurant,
v. vagon, restoranŠ kola za obedovawe u vozu.
vagonski, -a, -o ‰v. vagonŠ koji se odnosi na
vagon, koji pripada vagonu. y vagonska roba
trg. roba u velikim koli~inama, koja se mora
prevoziti vagonima.
vagotomija, -e ` ‰v. vagus, -tomijaŠ med. pre-
secawe pojedinih delova vagusnog `ivca (v.);
vr{i se da bi se smawilo lu~ewe `eluda~ne
kiseline.
vagotonija, -e ` ‰v. vagus, -tonijaŠ med. pore-
me}aj ravnote`e u autonomnom `iv~anom si-
stemu koji se manifestuje pove}anom osetqi-
vo{}u.
vagus, -a m ‰lat. vagus (nervus) lutaju}i (`i-
vac)Š anat. deseti mo`dani `ivac, koji reguli-
{e nadra`aje za grlo, plu}a, srce, jedwak i
druge organe.
vada, -e ` ‰tur. vade od ar. wa'da obe}aweŠ
zast. 1. vreme za koje treba ne{to uraditi, oba-
viti; termin, rok. 2. menstruacija.
vademekum, -a m, mn. -i ‰lat. vade mecum haj-
de sa mnomŠ naziv za kwigu koja se koristi sva-
kodnevno kao priru~nik ili podsetnik.
vadimonijum, -a (i vadimonij, -a) m ‰lat.
vadimoniumŠ prav. 1. jemstvo, garancija (da }e
neko odre|enog dana do}i na sud). 2. utvr|eni
termin, rok dolaska na sud.
vaz, vaza m, mn. vazovi, gen. mn. vazova ‰tur.
va’z od ar. wa'zŠ pokr. 1. propoved kod muslima-
na. 2. beseda, govor.
vazomotori
vaza, -e ` (boqe nego vazna) ‰fr. vase, nem.
Vase od lat. vas sud, posudaŠ 1. ukrasni, dekora-
tivni predmet, posuda za cve}e. 2. anti~ki
umetni~ki sud izra|en od ilova~e.
vazal, -ala m, mn. vazali, gen. mn. vazala (`.
vazalka, -e, dat. i lok. vazalki, gen. mn. vazalki)
‰srlat. vassallus od kelt. vassus slugaŠ 1. ist. oso-
ba u feudalnom dru{tvenom ure|ewu koja je u
podre|enom, zavisnom polo`aju u odnosu na
nekog feudalca vi{eg ranga, v. senior. 2. fig.
onaj koji je nekome pot~iwen, koji ne mo`e sa-
mostalno da odlu~uje. x vazalan i vazalski.
vazektomija, -e ` ‰lat. vas sud, gr~. ektome
isecaweŠ med. odrezivawe i podvezivawe seme-
nih kanala kod mu{karca s ciqem spre~avawa
daqeg oplo|avawa, a da se pri tom ne uti~e na
umawewe seksualnog potencijala.
vazelin, -ina m ‰vaseline fabri~ko ime pro-
izvoda prema nem. Wasser voda, gr~. elaion uqeŠ
1. hem. mast dobijena destilacijom nafte koja
se upotrebqava u medicini, farmaciji i ko-
zmetici za poboq{awe ko`e lica ili ruku. 2.
tehn. vrsta maziva koje slu`i za podmazivawe
ma{ina u industriji. x vazelinski.
vaziti, vazim nesvr{. ‰v. vazŠ pokr. 1. dr`ati
propoved, propovedati. 2. dr`ati govor, bese-
diti.
vazna v. vaza.
vazo- ‰lat. vas sud, posudaŠ kao prvi deo slo-
`enica ozna~ava krvni sud.
vazodilatator, -a m, mn. -i ‰v. vazo-, lat. dila-
tare {iriti, rastezatiŠ 1. anat. `ivac, nerv ko-
ji u~estvuje u {irewu (dilataciji) krvnih su-
dova. 2. farm. sredstvo koje uti~e na {irewe
krvnih sudova.
vazodilatacija, -e ` ‰nlat. vasodilatatio, v.
vazo-, dilatacijaŠ med. {irewe krvnih sudova.
vazokonstriktor, -a m ‰v. vazo-, konstrik-
torŠ 1. anat. `ivac koji u~estvuje u stezawu
(konstrikciji) krvnih sudova. 2. farm. sred-
stvo koje su`ava krvne sudove.
vazokonstrikcija, -e ` ‰v. vazo-, konstrik-
cijaŠ med. su`avawe krvnih sudova.
vazomotori, vazomotora m mn. ‰v. vazo-, lat.
motor prema movere pokretatiŠ anat. `ivci ko-
ji u~estvuju u {irewu ili su`avawu krvnih
sudova.
251
vazomotorika
vazomotorika, -e `, dat. i lok. vazomotorici
‰v. vazomotoriŠ med. zajedni~ki naziv za proce-
se {irewa krvnih sudova (vazodilatacije) i
wihovog su`avawa ili stezawa (vazokonstrik-
cije).
vazomotorni, -a, -o ‰v. vazomotoriŠ koji se
odnosi na vazomotore, koji pripada vazomoto-
rima. y vazomotorna neuroza med. bolest vazo-
motora, `ivaca koji u~estvuju u pro{irivawu
ili su`avawu krvnih sudova.
vazopresin, -ina m ‰v. vazo-, lat. pressio pri-
tiskaweŠ fiziol. hormon zadweg dela hipofize
koji ste`e arterije, podi`e arterijski priti-
sak i kontroli{e rad bubrega.
vazotomija, -e ` ‰v. vazo-, gr~. -tomia od tem-
nein se}iŠ med. presecawe semenih kanala; up.
vazektomija.
vaiz, -a m, mn. -i ‰tur. vaiz od ar. wa’izŠ rel. 1.
osoba koja propoveda, propovednik kod musli-
mana. 2. uop{te poznavalac muslimanske ver-
ske literature.
vai{e{ika, -e `, dat. i lok. vai{e{ici
‰sanskr. vaisesika specifi~nostŠ filoz. naziv za
jedan od {est sholasti~kih sistema u indij-
skoj filozofiji.
vai{ija, -e ` ‰sanskr. vaisyaŠ tre}a kasta u
nekada{wem dru{tvenom ure|ewu Indije koju
sa~iwavaju seqaci, trgovci i zanatlije.
vajat, -ata m, mn. vajati, gen. mn. vajata ‰tur.
hayat od ar. hayat `ivotŠ etnol. 1. mawa zgrada u
dvori{tu seoske ku}e, obi~no namewena mla-
dencima. 2. prostorija pored kuhiwe u kojoj se
dr`e vo}e, drva i dr., ostava. 3. trem, doksat (u
seoskoj ku}i).
vajda = fajda (v.).
vajdskrin, -a m ‰engl. wide screenŠ {iroko
bioskopsko platno, veliki ekran.
vajzbratna, -e ` ‰nem. WeissbratenŠ 1. belo
(obi~no sviwsko) meso uz ki~mu. 2. pe~ewe od
takvog mesa.
vajsmanizam, -zma m ‰prema nem. Weis-
smannŠ biol. u~ewe nema~kog biologa Augusta
Vajsmana (1834–1914) prema kome su i procesi
u organizmu zasnovani na principu prirodnog
odabirawa; vrsta neodarvinizma.
252
vakuum
vakantan, -tna, -tno ‰lat. vacans od vacare
biti prazanŠ prazan, upra`wen, slobodan, ne-
popuwen, nezauzet.
vakancija, -e ` ‰nlat. vacantia, v. vakantanŠ
1. slobodno, prazno, nepopuweno mesto (u {ko-
li ili na poslu). 2. upra`wenost, nepopuwe-
nost, nezauzetost. 3. {kolski raspust. 4. sud-
ski odmor.
vakasuz, -a m ‰tur. vakats›z, v. vakatŠ pokr. ne-
zgodno doba, nevreme.
vakat, -kta m ‰tur. vakit od ar. waqtŠ 1. vreme,
~as, doba; pravo vreme. y dok je vakat dok jo{
ima vremena. 2. vreme za molitvu kod muslima-
na. 3. molitva, klawawe kod muslimana, namaz.
vakacija, -e ` ‰lat. vacatioŠ 1. zast. {kolski
raspust. 2. v. vakancija.
vakif, -a m, mn. -i ‰tur. vak›f od ar. waqifŠ 1.
osoba koja je zave{tala imawe u verske ili hu-
manitarne svrhe. 2. osniva~ vakufa (v.).
vaktija, -e ` ‰tur. vaktiye od ar. waqtiyyaŠ
vremenski raspored bogoslu`ewa kod musli-
mana, satnica obavqawa muslimanskih ver-
skih slu`bi.
vaktile pril. ‰tur. vaktiyle, v. vakatŠ pokr. 1.
nekada, u staro vreme, svojevremeno. 2. na vre-
me, pravovremeno, u pravi ~as.
vaktisahat, -a m ‰tur. vakt-i saat, v. vakat, sa-
hatŠ pokr. samrtni, su|eni ~as.
vakuitet, -eta m ‰lat. vacuitasŠ 1. praznina,
prazan prostor; upra`wenost. 2. sujetnost, ta-
{tina, ispraznost.
vakuola, -e i vakuola, -e ` ‰nlat. vacuola od
lat. vacuus prazanŠ biol. {upqina u `ivoj }eli-
ji, popuwena te~no{}u; mehuri}, me{~i}.
vakuum, -a m (nepr. vakum) ‰lat. vacuum, sr.
rod od vacuus prazanŠ 1. fiz. prazan, bezvazdu-
{ni prostor; prostor s veoma razre|enim va-
zduhom. y vakuum-pakovawe pakovawe namir-
nica u plasti~nu ambala`u iz koje je isisan
vazduh da bi se spre~ilo kvarewe. vaku-
um-pumpa pumpa za isisavawe vazduha iz za-
tvorenog prostora. vakuum-ko~nice automeh.
meh. ko~nice koje rade na principu isisavawa
vazduha, vazdu{ne ko~nice; vakuum-regula-
tor (uob. i vakuum–regulator) tehn. ure|aj za
regulaciju isisavawa vazduha. 2. fig. prazni-
na, ispraznost, pusto{. x vakuumski.
vakuumiran
vakuumiran, -a, -o (nepr. vakumiran) ‰v. va-
kuumŠ koji se nalazi u vakuum-pakovawu.
vakuumirati, vakuumiram, 3. l. mn. vakuu-
miraju svr{. i nesvr{. (nepr. vakumirati) ‰v. va-
kuumŠ (s)pakovati (kvarqive namirnice) u am-
bala`u iz koje je isisan vazduh.
vakuummetar, -tra m, mn. vakuummetri, gen.
mn. vakuummetara ‰v. vakuum, -metarŠ fiz. aparat
koji slu`i za merewe razre|enosti vazduha.
vakuf, -a i vakuf, -a m, gen. mn. vakufa ‰tur.
vakif od ar. waqfŠ zadu`bina kod muslimana ko-
ja se koristi u verske i humanitarne svrhe,
slu`i za podizawe i izdr`avawe xamija, {ko-
la i sl. x vakufski i vakufski.
vakufnama, -e ` ‰tur. vak›fname, v. vakuf,
pers. name pismoŠ dokument o osnivawu vaku-
fa; propis kojim se reguli{e vo|ewe i upo-
treba nekog vakufa.
vakufsko-mearifski, -a, -o ‰v. vakuf, mea-
rifŠ koji se odnosi na upravqawe vakufom. y
vakufsko-mearifsko ve}e vrhovni organ
islamske zajednice u vakufu.
vakcina, -e ` ‰lat. variola vaccina kravqe
bogiweŠ med. farm. supstanca na bazi virusa
ili mikroba koja stvara imunitet protiv zara-
znih bolesti, cepivo.
vakcinator, -a m ‰v. vakcinaŠ 1. osoba koja
obavqa, vr{i vakcinisawe. 2. aparat, instru-
ment pomo}u koga se obavqa vakcinisawe.
vakcinacija, -e ` ‰nlat. vaccinatio, v. vakci-
naŠ med. ubrizgavawe, uno{ewe vakcine u orga-
nizam.
vakcinisati, vakcini{em nesvr{. ‰v. vak-
cinaŠ med. davati (nekome) vakcinu, cepiti. y
vakcinisati se primati vakcinu, cepiti se.
vakcinoterapija, -e ` ‰v. vakcina, terapi-
jaŠ med. le~ewe vakcinisawem.
val, vala m ‰fr. voileŠ 1. veliki veo od tanke,
providne tkanine namewen nevesti za ven~a-
we; prozirni pokriva~, koprena za lice. 2.
starinski {upqikavi vez.
vala v. vala(j).
vala, -e `, gen. mn. vala ‰ital. valleŠ pokr. 1.
uska i duga~ka dolina. 2. zaliv, uvala.
valabi, ija m ‰engl. wallaby od aborixinskog
wolabaŠ zool. vrsta maweg kengura.
valencija
vala(j) = valah uzv. ‰v. valahiŠ bogme, odi-
sta, zaista, ba{.
valahi! ‰tur. vallahi! vallah! od ar. wa-llahi!
wa-llah!Š bogme, zaista, ba{; do |avola.
valahi, bilahi! ‰tur. vallahi, billahi, v. valahi,
bilahiŠ uzv. sve~ana zakletva u muslimanskom
svetu, koja bi zna~ila: tako mi boga, boga mi.
valahi, bilahi, talahi! ‰tur. vallahi, billa-
hi, tallahi od ar. wa-llahi, bi-llahi, ta-llahiŠ najsve-
tija muslimanska zakletva, u kojoj sve tri re~i
zna~e zakliwawe u Boga.
valvacija, -e ` ‰v. valviratiŠ fin. odre|i-
vawe, procewivawe vrednosti novca.
valvacioni, -a, -o ‰v. valvacijaŠ koji se od-
nosi na valvaciju. y valvaciona tabela bank.
kursna lista; spisak nov~anih valuta i wiho-
vih trenutnih vrednosti.
valvirati, valviram, 3. l. mn. valviraju svr{.
i nesvr{. ‰izvedeno iz (de)valvirati, (re)valvi-
ratiŠ (iz)vr{iti procenu vrednosti ne~ega,
utvrditi, utvr|ivati vrednost, cenu ne~emu.
valvula, -e ` ‰lat. valvulaŠ anat. zalistak (sr-
~ani, venski ili crevni).
valdenzi m mn., gen. valdenza ‰srlat. Valden-
ses prema osniva~u P. Valdusu iz LionaŠ rel.
pripadnici katoli~kog reformatorskog po-
kreta, osnovanog krajem XII veka, sa u~ewem
sli~nim evangelizmu.
valdhorn, -a m ‰nem. Waldhorn od Wald {u-
ma, Horn rogŠ muz. {umski rog, vrsta duva~kog
instrumenta.
valentan, -tna, -tno i valentan, -tna, -tno
‰v. valencijaŠ hem. koji ima, poseduje valenciju
(naj~e{}e je drugi deo u slo`enicama: jedno-
valentan, polivalentan i sl.).
valentinit, -ita m ‰prema nem. sredwovekov-
nom alhemi~aru ValentinusuŠ miner. vrsta be-
log minerala, prirodni antimonov trioksid.
valentnost, -osti i valentnost, -osti ` ‰v.
valencijaŠ hem. osobina onoga {to je valentno.
valencija, -e ` ‰lat. valentia, prema valens
sna`anŠ 1. hem. sposobnost hemijskog privla-
~ewa nekog atoma ili atomske grupe, izra`ena
brojem atoma vodonika koje bi bio u stawu da
ve`e. 2. lingv. svojstvo re~i, obi~no glagola, da
otvara mesta u re~enici za druge re~i (subjekt,
objekt, nepravi objekt i dr.).
253
valer
valer, -era m, mn. valeri, gen. mn. valera ‰fr.
valeurŠ slik. naziv za odnos svetlog i tamnog u
tonu jedne boje ili za odnos me|u raznim tono-
vima.
valerijana, -e ` ‰lat. valeriana iz Valerije,
panonske provincije koja je postojbina ove
biqkeŠ 1. bot. vrsta lekovite biqke, odoqen,
Valeriana officinalis. 2. farm. te~ni lek u vidu
kapqica napravqen na bazi korena valerijane
koji slu`i za smirivawe `ivaca.
validan, -dna, -dno ‰lat. validus, prema vale-
re vredetiŠ 1. sna`an, zdrav, krepak. 2. prav. va-
`e}i, punopravan, punova`an; koji je u skladu
s va`e}im propisima.
validacija, -e ` ‰nlat. validatio, v. validanŠ
prav. postupak kojim se vr{i potvr|ivawe,
overavawe nekog akta ili priznavawe usagla-
{enosti dokumenta s va`e}im zakonom; potvr-
da, overa.
validitet, -eta m = validnost, -i ` ‰nlat.
validitas, v. validanŠ prav. punova`nost, puno-
pravnost; vrednost, vaqanost nekog dokumenta
ili postupka prema pravnim kriterijumima.
vali`a, -e ‰venec. valisa, ital. valigiaŠ pokr.
kofer.
valiza, -e ` ‰fr. valiseŠ 1. ko`na putna tor-
ba. 2. zape~a}ena po{tanska torba koju preno-
si diplomatski kurir.
valija, -e m, gen. mn. valija ‰tur. vali od ar. wa-
liŠ ist. carski, vojno-administrativni izasla-
nik koji je upravqao vilajetom u Osmanlij-
skom carstvu.
valijat = valiluk (2) (v.).
valijum, -a m ‰engl. Valium, fabri~ko imeŠ
farm. sredstvo za umirewe, popularno u SAD,
odgovara na{em bensedinu.
valiluk, -a m, mn. valiluci, gen. mn. valilu-
ka ‰tur. valilik, v. valijaŠ ist. 1. oblast, podru~je,
prostor u nadle`nosti odnosno pod upravom
valije. 2. = valijat, -ata m du`nost, zvawe va-
lije. 3. namesni{tvo, uprava vilajeta.
valkire, valkira ` mn. ‰nem. Walkuren od
stnord. valkyriaŠ u staroj skandinavskoj mitolo-
giji bogiwe koje su donosile odluke o pobed-
niku i poginulima u borbama, a du{e najhra-
brijih boraca odvodile u Valhalu (v.), gde su
ih slu`ile pi}em bogova.
254
valcer
valov, -a m, mn. -i ‰ma|. valu, valyuŠ 1. korito
ugra|eno u zid ili u samu gra|evinu, koje se
koristi za ostavqawe hrane ili vode doma}im
`ivotiwama. 2. geogr. dolina u obliku korita.
valorizator, -a m, mn. -i ‰v. valorizovatiŠ
osoba koja valorizuje, procewuje vrednost ne-
~ega, procewiva~.
valorizacija, -e ` ‰v. valorizovatiŠ 1.
utvr|ivawe vrednosti prema realnim merili-
ma. 2. ekon. odre|ivawe vrednosti (imovine,
rada) koje se sprovodi na osnovnim i obrtnim
sredstvima zbog promene kupovnog kursa nov-
~ane jedinice. 3. fig. isticawe vrednosti ne-
~ega, vrednovawe.
valorizovati, valorizujem (i valorizi-
rati, valoriziram, 3. l. mn. valoriziraju) svr{.
i nesvr{. ‰fr. valoriser od lat. valor vrednostŠ 1.
(iz)vr{iti valorizaciju, procenu vrednosti
ne~ega. 2. ukaz(iv)ati na ve}u vrednost.
valpurgijski, -a, -o ‰od nem. Walpurgis,
WalpurgisnachtŠ koji se odnosi na Valpurgu. y
valpurgijska no} mitol. no} uo~i prvog maja,
posve}ena Valpurgi, benediktinskoj monahi-
wi iz VIII veka: po nema~kom verovawu tada se
ve{tice okupqaju na planini Broken.
vals ‰fr. valseŠ v. valcer.
valung, -a m, mn. valunzi, gen. mn. valunga
‰nem. WallungŠ 1. strujawe, talasawe. 2. naglo
pove}awe temperature tela, naj~e{}e kod `ena
u klimaksu.
valuta, -e ` ‰ital. valuta vrednostŠ finans.
nov~ana jedinica koja je sredstvo pla}awa u
jednoj dr`avi. y zdrava valuta, ~vrsta valu-
ta novac postojane vrednosti.
valutarni v. valutni.
valutacija, -e ` ‰v. valutaŠ v. valvacija.
valutni, -a, -o ‰v. valutaŠ koji se odnosi na
valutu. y valutni papiri finans. hartije od
vrednosti koje glase na stranu monetu, pa sto-
ga imaju nestalan kurs.
Valhala, -e ` ‰stnord. Valholl od valr ubiti i
holl dvoranaŠ u staroj skandinavskoj mitologi-
ji dvorana u kojoj Odin, vrhovni bog, prima
du{e poginulih ratnika.
valcer, -a m, mn. valceri, gen. mn. valcera
‰nem. WalzerŠ muz. 1. vrsta okretne igre u 3/4
taktu, proizi{la iz lendlera (v.), posebno
vaqenke
omiqena u Be~u u HIX veku. 2. muzika kompo-
novana za tu igru. x valcerski.
vaqenke, vaqenki ` mn. ‰rus. valenkiŠ ruske
zimske ~izme od vaqanog sukna ili ~ohe.
vamp1, -a m ‰engl. vamp, od nem. Vampir, v.
vampirŠ privla~na, izazovna `ena, zavodnica;
fatalna `ena.
vamp2, -a m ‰engl. vamp, od stfr. avanpie gor-
wi deo stopalaŠ muz. improvizovana pratwa u
xezu, sa~iwena od niza jednostavnih akorda.
vampir, -ira m, mn. vampiri, gen. mn. vampi-
ra ‰poreklo nejasnoŠ 1. praznov. mrtvac koji
prema narodnom verovawu no}u ustaje iz gro-
ba, napada qude i sisa im krv. 2. fig. osoba koja
iskori{}ava, izrabquje druge, krvopija. 3.
zool. vrsta ju`noameri~kog slepog mi{a,
Vampyrus spectrum. 4. bot. biqka pupoqica,
Denothera biennis. x vampirski.
vampirizam, -zma m ‰v. vampirŠ 1. verovawe
u postojawe vampira. 2. med. i psih. bolest koja
se manifestuje patolo{kom potrebom za kr-
vqu. 3. fig. pohlepa, gramzivost osoba koje bo-
gatstvo sti~u tu|im radom.
vampum, -uma m, mn. -i ‰engl. wampum od egz.Š
etnol.vrsta amajlije severnoameri~kih Indi-
janaca, sastavqene od nanizanih {koqki.
vanadijum, -a (i vanadij, -a) m ‰nlat. vanadi-
um po imenu staronordijske bogiwe VanadisŠ
hem. hemijski element, oznaka V, atomski broj
23, sivi metal koji slu`i za oplemewivawe ~e-
lika.
vangl, -a m = vangla, -e i vangla, -e `, gen.
mn. vangli i vangla ‰nem. Weingel ili WeidlingŠ
1. ve}a, duboka, kuhiwska posuda sa u`im dnom
i {irim otvorom. 2. zidarski sud s dr{kom,
kojim se zahvata `itki malter.
vandal, -ala m, mn. vandali, gen. mn. vandala
‰lat. VandaliŠ 1. (Vandal) pripadnik staroger-
manskog plemena koje je 455. godine opqa~kalo
i opusto{ilo Rim uni{tavaju}i kulturne
vrednosti. 2. (vandal) fig. osoba koja se pona-
{a bezobzirno, ru{ilac; onaj koji uni{tava
kulturne vrednosti. x vandalski.
vandalizam, -zma m ‰v. vandalŠ divqa~ko
pona{awe, razarawe, pqa~kawe i uni{tavawe
kulturnih vrednosti.
vanparlamentaran
vandemijer, -era m ‰fr. vendemiaire od lat.
vendimia berbaŠ prvi mesec francuskog revo-
lucionarnog kalendara, po~iwao je na dan da-
na{weg 22. septembra.
vandrovati, vandrujem i vandrovati, van-
drujem nesvr{. ‰nem. wandern putovatiŠ zast. 1.
putovati od mesta do mesta radi trgovine, sti-
cawa znawa i ovladavawa nekim zanatom. 2.
skitati, lutati.
vandrovac, -ovca m, mn. vandrovci, gen. mn.
vandrovaca ‰v. vandrovatiŠ zast. 1. putuju}i tr-
govac; putuju}i zanatlija. 2. lutalica, skitni-
ca, probisvet.
vandrovka, -e `, dat. i lok. vandrovci, gen.
mn. vandrovki ‰v. vandrovatiŠ zast. 1. vreme pu-
tovawa, lutawa radi trgovine ili zanata. 2.
skitwa, lutawe. 3. pesma o vandrovawu, skita-
wu i vandrovcima, skitnicama.
vandrovka{, -a{a m = vandroka{, -a{a m,
mn. vandro(v)ka{i, gen. mn. vandro(v)ka{a ‰v.
vandrovatiŠ skitnica, lutalica. x van-
dro(v)ka{ev, vandro(v)ka{ki.
vanila, -e ` ‰fr. vanille, {p. vainilla male ko-
riceŠ bot. tropska biqka s plodom karakteri-
sti~nog mirisa koji se dodaje slatki{ima kao
aroma, Vanilla planifolia.
vanilin, -ina m ‰v. vanilaŠ hem. aromati~na
materija prisutna u plodu vanile koja se mo`e
dobiti i ve{ta~kim putem, a ima {iroku upo-
trebu u proizvodwi parfema ili slatki{a. y
vanil(in)-{e}er {e}er s dodatkom vanilina.
vanilokventnost, -osti ` = vanilokven-
cija, -e ` ‰lat. vaniloquentiaŠ hvalisawe, razme-
tawe, isprazan govor, blebetawe, brbqawe.
vankel-motor, va nkel-moto ra m ‰nem. Wan-
kelmotor , od prezimena izumiteqa motora Fe-
liksa Vankela (Felix Wankel )Š tehn. obrtni
klipni motor.
vanpansionski, -a, -o ‰v. pansionŠ koji se
odnosi na ono {to nije ukqu~eno u sadr`aj
upla}enog aran`mana u nekom hotelu ili
sli~nom objektu. y vanpansionska potro-
{wa ekon. tro{ewe novca na sve ono {to nije
ukqu~eno u pansionsku ponudu (izleti, izla-
sci i sl.).
vanparlamentaran, -rna, -rno ‰v. parla-
mentŠ pol. koji deluje van parlamenta.
255
vanpartijski
vanpartijski, -a, -o ‰v. partijaŠ pol. koji je
izvan partije.
vantoz, -oza m ‰fr. ventose prema lat. vento-
sus vetrovitŠ {esti mesec u francuskom revo-
lucionarnom kalendaru, po~iwao je 20, 21.
ili 22. februara.
vantuza, -e ` ‰fr. ventouseŠ med. posebna vrsta
~a{e koja se zagrejana stavqa na obolelo mesto
kako bi se umawio bol ili poja~ao krvotok.
vancaga, -e `, dat. i lok. vancagi, gen. mn. van-
caga ‰poreklo nejasnoŠ 1. veliki, stari, tupi
no`, bradva ili sekira. 2. propalica, probi-
svet.
vawku{, -a m, mn. -i ‰ma|. vankosŠ pokr. ja-
stuk.
vapor, -ora m, mn. vapori, gen. mn. vapora
‰venec. vapor, ital. vapore paraŠ pokr. brod na pa-
ru, parobrod.
vaporizator, -a m, mn. -i ‰v. vaporizovatiŠ
naprava koja slu`i za raspr{ivawe te~nosti,
raspr{iva~, sprej; pumpica za mirise.
vaporizacija, -e ` ‰v. vaporizovatiŠ 1. hem.
pretvarawe ~vrstih i te~nih materija u paru,
proces isparavawa. 2. farm. uno{ewe lekova u
vidu sitnih ~estica u organizam radi terapije.
vaporizovati, -ujem i vaporizirati, va-
poriziram, 3. l. mn. vaporiziraju svr{. i nesvr{.
‰fr. vaporiser od lat. vapor paraŠ 1. pretvoriti,
pretvarati u paru. 2. pretvoriti, pretvarati u
sitne kapqice, raspr{i(va)ti.
vaporimetar, -tra m, mn. vaporimetri, gen.
mn. vaporimetara ‰lat. vapor para, v. -metarŠ
tehn. 1. sprava kojom se meri pritisak ili za-
premina pare. 2. instrument kojim se utvr|uje
koli~ina alkohola u vinu.
varan, -ana m ‰fr. varan od ar. waran, waralŠ
zool. vrsta velikih gu{tera (do 3 metra du`i-
ne) iz porodice Varanidae, koji `ive u Afri-
ci, ju`noj Aziji i Australiji.
varvarizam, -zma m, mn. varvarizmi, gen. mn.
varvarizama ‰gr~. barbarismos, v. varvarinŠ 1.
ist. varvarski na~in `ivota; faza u razvoju ~o-
ve~anstva neposredno iznad divqa{tva, var-
varstvo. 2. divqa~ko pona{awe, surovost, gru-
bost. 3. lingv. zastareli naziv za re~ stranog
porekla, posebno onu koja se ne javqa u stan-
dardnom jeziku.
256
varijanta
varvarizacija, -e ` ‰v. varvarizamŠ 1. soc.
nametawe i prihvatawe varvarskog na~ina `i-
vota. 2. lingv. prekomerno i nekontrolisano
uno{ewe stranih re~i i izraza, uz potiskiva-
we doma}ih.
varvarizirati = varvarizovati (v.).
varvarizovati, -ujem = varvarizirati,
varvariziram, 3. l. mn. varvariziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. varvarizacijaŠ podvr}i, podvrgava-
ti varvarizaciji.
varvarin, -a m, mn. varvari, gen. mn. varvara
(`. varvarka, -e, dat. i lok. varvarki, gen. mn.
varvarki) ‰gr~. barbarosŠ 1. ist. naziv za stranca
u staroj Gr~koj i Rimu. 2. fig. grub, surov, neo-
tesan ~ovek; ~ovek bez obrazovawa.
varvarski, -a, -o ‰v. varvarinŠ 1. koji pri-
pada varvarima. 2. surov, grub, divqa~ki.
varvarstvo, -stva s ‰v. varvarinŠ v. varva-
rizam (1).
varzilo, -a m ‰prema Brazilu, odakle poti-
~eŠ crvena boja koja se dobija iz drveta Caesal-
pinia brasiliensis, slu`i za farbawe uskr{wih
jaja.
varijabila, -e ` ‰v. varijabilanŠ promen-
qivi deo neke veli~ine, naro~ito plate.
varijabilan, -lna, -lno ‰lat. variabilis od
variare, v. variratiŠ koji varira, promenqiv,
nestalan.
varijabilnost, -i ` = varijabilitet, -eta
variabilitas, v. varijabilanŠ sposobnost
m ‰nlat.
varirawa, promenqivost, nepostojanost.
varijabl, -a m = varijabla, -e `, gen. mn. va-
rijabli ‰fr. variable, v. varijabilanŠ mat. pro-
menqiva veli~ina, promenqiva; up. konstanta.
varijanta, -e, gen. mn. varijanti i varijan-
ta, -e `, gen. mn. varijanata ‰nem. Variante od lat.
varians, v. variratiŠ 1. jedan od postoje}ih, raz-
li~itih oblika istog osnovnog sadr`aja. 2. mn.
filol. mesta u rukopisima jednog istog dela
koja se me|usobno razlikuju. 3. sp. promena
osnovne taktike ili tehnike kretawa (ob. u
{ahu). 4. biol. novonastali organizam koji je
do`iveo promenu pod uticajem spoqa{wih
~inilaca (modifikacija) i naslednih fakto-
ra (mutacija). x varijantni i varijantni,
varijantski i varijantski.
varijanca
varijanca, -e `, gen. mn. varijanci ‰fr. vari-
ance od lat. variantiaŠ mat. aritmeti~ka sredina
kvadriranih razlika odre|enih rezultata i
wihove aritmeti~ke sredine; kvadrirana
standardna devijacija.
varijato pril. ‰ital. variatoŠ muz. promenqi-
vo, nepostojano.
varijacija, -e ` ‰lat. variatio, v. variratiŠ 1.
jedan od dva ili vi{e oblika istog predmeta
ili doga|aja, koji se ponavqaju ili naizme-
ni~no pojavquju u okviru iste strukture, pro-
mena, mewawe. 2. muz. postupak varirawa neke
melodijski i ritmi~ki uobli~ene celine koji
se zasniva na promeni ritma, tonaliteta, tem-
pa i dr., ali tako da osnovna tema ostaje prepo-
znatqiva (tema s varijacijama; varijacije na
temu). 3. biol. izdvajawe jedinke usled odstu-
pawa u odnosu na tipi~na obele`ja biqne ili
`ivotiwske vrste kojoj pripada. 4. geogr. i fiz.
ugao koji severni kraj magnetne igle zaklapa s
pravim meridijanom; magnetna deklinacija.
varijacioni, -a, -o ‰v. varijacijaŠ koji se
odnosi na varijaciju. y varijacioni kompas
fiz. sprava koja slu`i za merewe magnetne de-
klinacije (v.).
varijete, -ea m (uob. varijete) ‰fr. variete
od lat. varietas, v. varijetetŠ pozori{te ili
no}ni klub u kome se izvode predstave zasno-
vane na pesmi, plesu, zabavnoj muzici, akro-
batskim ili `onglerskim ve{tinama. x vari-
jetski.
varijetet, -eta m, mn. varijeteti, gen. mn. va-
rijeteta ‰lat. varietas prema varius raznolikŠ 1.
jedan iz grupe srodnih oblika, vrsta, sorta. 2.
biol. jedinica ni`eg reda od vrste u sistema-
tizaciji, podvrsta, podtip. x varijetetski.
varijetetkiwa, -e ` ‰v. varijeteŠ `enska
osoba koja u~estvuje u programu varijetea.
varikozan, -zna, -zno ‰lat. varicosus, v. va-
riksŠ med. koji ima pro{irene, ote~ene vene,
kvrgav.
varikocela, -e ` ‰lat. varix ~vorasta `ila,
gr~. kele prosutost, kila, oteklinaŠ med. 1. pr-
skawe vena u mi{i}ima. 2. ote~enost testisa
kao posledica pro{irenih vena.
variks, -a m ‰lat. varix ~vorasta `ilaŠ med.
pro{irena, ote~ena, kvrgava vena.
varo{anin
variola, -e ` ‰srlat. variolaŠ med. akutna, vi-
rusna zarazna bolest koja se manifestuje poja-
vom ospi po telu, velike bogiwe, Variola vera;
danas u Evropi iskorewena zahvaquju}i vak-
cinaciji.
variole, variola i variole, variola ` mn.
v. variola.
variometar, -tra m, mn. variometri, gen. mn.
variometara ‰lat. varius razli~it, v. -metarŠ 1.
fiz. sprava promenqive samoinduktivnosti
koja se u elektrotehnici koristi za mewawe
rezonantne frekvencije pokretnog kruga. 2.
fiz. instrument za otkrivawe promena u mag-
netskim poqima, magnetometar. 3. avij. instru-
ment za merewe brzine uzdizawa i spu{tawa
aviona.
variorama, -e ` ‰lat. varius razli~it, gr~.
horama prizorŠ tehnika snimawa i projektova-
wa filmova na velikom platnu u prostoru na
otvorenom.
varirati, variram, 3. l. mn. variraju nesvr{.
‰lat. variareŠ 1. javqati se u razli~itim obli-
cima, biti promenqiv, nepostojan. 2. mewati
oblik ne~emu, unositi izmene u ne{to. 3. muz.
razvijati temu bez promene osnovnog motiva.
varicele, varicela ` mn. ‰nlat. varicellae, v.
variolaŠ med. akutna, zarazna de~ja bolest, pro-
pra}ena visokom temperaturom i osipom na
telu, ov~ije bogiwe.
vari~ele, vari~ela ` mn. ‰ital. varicellaŠ v.
varicele.
varme|a, -e ` ‰ma|. varmegyeŠ ist. 1. `upani-
ja, oblast u nekada{woj Ugarskoj. 2. sedi{te
`upanije, `upanijski ured. 3. zgrada u kojoj se
nalazi sedi{te `upanije. x varme}ki.
varme|a{, -a{a m. varme|a{i, gen. mn. var-
me|a{a ‰v. varme|aŠ ist. varme}ki, `upanijski
~inovnik.
varo{, -a m ‰ma|. varosŠ zast. naseqe ispod
tvr|ave; predgra|e (danas uglavnom u slo`e-
nim imenima kao Kotor-Varo{).
varo{, -i ` ‰ma|. varosŠ mawi grad. x varo-
{ki.
varo{anin, -a m, mn. varo{ani, gen. mn. va-
ro{ana (`. varo{anka, -e, dat. i lok. varo{an-
ki, gen. mn. varo{anki) ‰v. varo{Š osoba iz varo-
{i, stanovnik varo{i, gra|anin.
257
Vartolomejska no}
Vartolomejska no}, Vartolomejske no}i `
‰po prazniku sv. VartolomejaŠ 1. ist. no} 24. av-
gusta 1572, kada su hugenoti (v.) pobijeni u Pa-
rizu po nare|ewu kraqice Katarine Medi~i.
2. fig. masovni pokoq.
vaser-vaga, vaser-vage ` ‰nem. Wasserwaage
prema Wasser voda, v. vagaŠ fam. sprava za odre|i-
vawe vodoravnog polo`aja, ravwa~a, libela (v.).
vaserdiht prid. indekl. ‰nem. wasserdicht pre-
ma Wasser voda, v. dihtovatiŠ fam. koji ne pro-
pu{ta vodu, nepromo~iv, nepropustqiv.
vaserdruk, -a m ‰nem. WasserdruckŠ zast. vode-
ni `ig na hartiji (ob. na nov~anicama); vodo-
tisak.
vaser-pumpa, -e `, gen. mn. -i ‰nem. Wasser-
pumpe, prema Wasser voda, v. pumpaŠ tehn. pum-
pa za vodu kao deo tehni~kih sistema.
vasija, -e m, gen. mn. vasija ‰tur. vasi od ar. wa-
siyyŠ 1. starateq, tutor. 2. kraqevski name-
snik.
vasijet, -a m ‰tur. vasiyet od ar. wasiyyaŠ te-
stament, oporuka.
vasijetnama, -e ` ‰tur. vasiyetname, v. vasi-
jet, pers. name pismo, kwigaŠ pisana oporuka,
testament.
vasilevs, -a m ‰gr~. basileusŠ titula vizan-
tijskih careva.
vasimuhtar, -ara m ‰tur. vasi muhtar, v. vasi-
ja, ar. muhtar izabranŠ izvr{ilac testamenta,
oporuke.
vaskularan, -rna, -rno (nepr. vaskulni)
‰srlat. vascularis od lat. vasculum mali sud, `i-
licaŠ 1. anat. koji se odnosi na krvne sudove;
koji je pun krvnih sudova. 2. bot. koji se odnosi
na kanale u tkivu biqke; koji je sastavqen od
kanala.
vaskulitis, -a m ‰lat. vasculum mali sud,
`ilicaŠ med. upala, zapaqewe krvnih sudova.
vat, -a m, mn. vati, gen. mn. vata ‰po {kotskom
fizi~aru Xemsu Vatu (James Watt,
1736–1819)Š fiz. jedinica za snagu (oznaka W),
jednaka radu od jednog xula u jednoj sekundi.
vata, -e ` (nepr. fata) ‰nem. Watte od fr.
ouateŠ higijenski pamuk, pre~i{}ena vlakna
finog pamuka koja slu`e za brisawe, ~i{}ewe
i sl.
258
vau~er
vatan, -a i vatan, -ana m ‰tur. vatan od ar. wa-
tanŠ pokr. 1. a. domovina, zavi~aj, rodni kraj. b.
mesto stalnog prebivali{ta. 2. vojni logor. y
vatan se u~initi naseliti se, nastaniti se.
vataniti, vatanim nesvr{. ‰v. vatanŠ pokr.
boraviti, prebivati; naseqavati se.
vatelin, -ina m ‰v. vataŠ mre`asta tanka
tkanina ili pletivo ispuweno vunenom pre-
|om koje slu`i kao me|upostava za zimske sa-
koe, kapute.
vaterpolist(a), -e m, mn. vaterpolisti ‰v.
vaterpoloŠ sp. igra~ vaterpola.
vaterpolisti~ki, -a, -o ‰v. vaterpoloŠ koji
se odnosi na vaterpolo ili vaterpoliste.
vaterpolo, vaterpola m ‰engl. water-poloŠ sp.
igra s loptom na vodi, u bazenu odre|enih di-
menzija, igra po sedam igra~a i ciq je da se po-
stigne {to vi{e golova.
vaterpruf v. voterpruf.
vatirati, vatiram, 3. l. mn. vatiraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. wattieren, v. vataŠ postaviti, posta-
vqati, oblo`iti, oblagati vatom.
vatmetar, -tra m, mn. vatmetri, gen. mn. vat-
metara ‰v. vat, -metarŠ sprava za merewe snage
elektri~ne struje.
vatoni, vatona m mn. ‰v. vataŠ umeci, jastu-
~i}i od vate za popuwavawe oblika tela.
vatsat, -a (i vat~as, -a) m ‰v. vat, satŠ fiz. je-
dinica za merewe koli~ine elektri~ne ener-
gije (1Wh = 360 xula).
vat-sekunda, -e `, gen. mn. vatsekundi ‰v. vat,
sekundaŠ fiz. jedinica za merewe rada i ener-
gije, jednaka je jednom xulu (1Ws= 1 J).
va tu ‰fr. va tout ide sveŠ izraz koji zna~i:
igram na sve, ula`em sav novac (prilikom kar-
tawa); stavqam sve na kocku.
vatu, -ua m ‰vatuŠ nov~ana jedinica Vanua-
tua (Novi Hebridi).
vau1, vau-vau uzv. ‰nem. wauŠ onomatopeja
pse}eg lajawa, av(-av).
vau2 ‰engl. wowŠ fam. uzvik divqewa: auh,
oho, opa, ma nemoj!
vau~er, -a m, mn. -i ‰engl. voucher prema vo-
uch jam~itiŠ bank. vrsta ~eka koji slu`i za pla-
}awe ugostiteqskih usluga ili putnih tro-
{kova.
vafl
vafl, -a m i vafla, -e ` ‰nem. WaffelŠ 1. tan-
ko pe~eno testo re{etkastog izgleda, obi~no
zasla|eno ili s puwewem od krema i sl., napo-
litanke (v.). 2. vrsta pamu~ne tkanine mre`a-
ste strukture. 3. ra~. tanki, pqosnati deo kri-
stala koji se koristi pri izradi ~ipova.
vehabije, vehabija m mn. (jd. vehabija) (u nas
uobi~ajen naziv za vehabite ili vahabite) ‰po
verskom vo|i Muhamedu ibn Abdel Vehabu (ar.
‘Abdu-l-Wahhab Rob Bo`jiŠ rel. islm. pripad-
nici verskog reformisti~kog pokreta u okvi-
ru islama, nastalog u XVIII stole}u; zastupaju
xihad (v.) i vra}awe izvornim principima
islamske vere i teokratskom re`imu. U novije
vreme pro{irili su se po Iraku, Egiptu i Si-
riji, a na na{im prostorima, posebno u Bosni
i Hercegovini, pojavili su se u toku posled-
weg rata (1992–1995).
vahabiti v. vehabije.
vahtmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. WachtmeisterŠ
voj. zast. stare{ina stra`e, narednik.
va{ar, -a m, mn. -i ‰ma|. vasarŠ 1. sajam, pro-
dajna izlo`ba na kojoj se, osim trgovine, mogu
videti i razne vrste zabave. 2. fig. nered, is-
preme{tane ili ispreturane stvari, haos. x
va{arski.
va{arina, -e ` ‰v. va{arŠ naknada koju pla-
}a prodavac kako bi mogao prodavati robu na
va{aru, sajmarina.
va{ariti, va{arim nesvr{. ‰v. va{arŠ 1.
odr`avati, organizovati va{ar. 2. praviti ne-
red, preturaju}i, preme{taju}i stvari s jed-
nog mesta na drugo.
va{ari{te, -{ta s ‰v. va{arŠ 1. mesto na
kome se odr`ava va{ar, sajmi{te. 2. fig. mesto
koje podse}a na va{ar, zbrka, nered, mete`.
va{arxija, -e m ‰v. va{arŠ 1. trgovac, pro-
davac robe na va{aru. 2. posetilac va{ara.
va{ka, -e ` ‰tur. vasak risŠ pokr. zast. pas,
pseto (obi~no ov~ar).
va{lapna, -e ` ‰nem. Waschlappen od
waschen prati, Lappen krpaŠ fam. zast. rukavi-
ca, navlaka od frotira koja slu`i za trqawe
ko`e.
VGA /ve-ge-a/ ‰engl. skr. od V(ideo) G(raphics)
A(rray) videografi~ki nizŠ ra~. standard viso-
vegetativan
ke definicije za prikaz grafi~kih informa-
cija na monitoru.
veb, -a m ‰engl. web od World Wide WebŠ ra~.
1. ogranak Interneta koji ~ini skup me|usob-
no povezanih dokumenata u sistemu hipertek-
sta (v.) i kojem se pristupa preko po~etne stra-
nice. 2. svetska kompjuterska mre`a koja pu-
tem telefona i satelita povezuje mawe kompju-
terske mre`e.
veber, -a m, mn. -i ‰po nema~kom fizi~aru V.
E. Veberu, 1804–1891Š fiz. jedinica za merewe
magnetnog fluksa, simbol Wb.
veb-sajt, -a m ‰engl. Web siteŠ ra~. lokacija na
Internetu, koju ~ini skup povezanih dokume-
nata o jednoj temi ili oblasti.
veganac, -nca m ‰engl. vegan, skr. od vegetari-
anŠ onaj koji ne jede nikakvu hranu `ivotiw-
skog porekla (dakle ni mleko, sir, jaja i sl.) i
ne koristi proizvode od vune, ko`e, perja ili
krzna. x veganski.
vegetabilan, -lna, -lno ‰lat. vegetabilis, v.
vegetiratiŠ bot. koji ima svojstvo biqaka, koji
pripada biqkama, biqni.
vegetabilije, vegetabilija ` mn. ‰lat. vege-
tabilia, v. vegetiratiŠ biqno rastiwe, biqke;
namirnice biqnog porekla, biqna hrana.
vegetarijanac, -nca m, vegetarijanci, gen.
mn. vegetarijanaca (nepr. vegeterijanac) ‰v. ve-
getarijanskiŠ osoba koja se hrani samo namir-
nicama biqnog porekla, nikada ne jede meso,
mesne prera|evine i mast.
vegetarijanski, -a, -o (nepr. vegeterijan-
ski) ‰engl. vegetarian prema vegetable povr}e,
biqka, v. vegetabilanŠ koji se sastoji samo od
biqne hrane.
vegetarijanstvo, -stva s ‰v. vegetarijanacŠ
vegetarijanska ishrana; pokret vegetarijanaca
i wihovo shvatawe da ishrana namirnicama
biqnog porekla donosi telesno i du{evno
zdravqe.
vegetativan, -vna, -vno ‰v. vegetiratiŠ 1.
biol. koji se odnosi na rast, ishranu, disawe
kao autonomne `ivotne procese. 2. koji se od-
nosi na rastiwe, biqni. y vegetativni ner-
vni sistem anat. autonomni nervni sistem, deo
nervnog sistema koji kontroli{e aktivnost
unutra{wih organa, sastoji se od simpatikusa
259
vegetacija
i parasimpatikusa; vegetativni organi bot.
organi vi{ih biqaka koji imaju prehrambenu
ulogu (koren, stabqika, list); vegetativno
razmno`avawe bot. bespolno rasplo|avawe
biqaka, uz pomo} pelcera, sadnice ili kalema.
vegetacija, -e ` ‰nlat. vegetatio, v. vegetira-
tiŠ bot. 1. sve biqne zajednice jednoga kraja,
fitocenoza (v.). 2. biqke, rastiwe, biqni
svet. 3. rast, razvijawe, bujawe biqaka.
vegetirati, vegetiram, 3. l. mn. vegetiraju
nesvr{. ‰lat. vegetare o`ivetiŠ 1. rasti, razvija-
ti se (biqke). 2. `ivotariti, `iveti pasivno.
3. odr`avati se u `ivotu uz pomo} medicin-
skih aparata.
vedanta, -e ` ‰sanskr. vedanta, v. Veda, anta
krajŠ sistem indijske monisti~ke filozofije,
zasnovan na Vedama.
Vede, Veda ` mn. ‰sanskr. veda vid, znaweŠ naj-
stariji spomenici sanskritske kwi`evnosti,
bramanske svete kwige koje sadr`e molitve,
himne, obredne pesme i sl.
vedeta, -e `, gen. mn. vedeta ‰fr. vedetteŠ 1. po-
znati, slavni, ~uveni umetnik ili umetnica,
zvezda. 2. voj. zast. kowi~ka patrola koja se
obi~no sastojala od tri izvi|a~a. 3. voj. zast.
mali patrolni brod, izvidni~ki brod.
veduta, -e ` ‰ital. veduta prema vedere vide-
tiŠ lik. 1. panorama, vidik, pogled. 2. slika ili
grafi~ko predstavqawe grada, predela; iz-
gled.
vezikula, -e ` ‰lat. vesicula, dem. od vesica
be{ikaŠ med. plik, mehuri}.
vezikularan, -rna, -rno ‰nlat. vesicularis, v.
vezikulaŠ med. koji ima oblik vezikule; pokri-
ven plikovima.
vezir, -ira m, mn. veziri, gen. mn. vezira ‰tur.
vezir od ar. wazirŠ ist. titula visokog dr`avnog
~inovnika u Osmanlijskom carstvu: ministar,
guverner pokrajine ili upravnik vilajeta. y
veliki vezor prvi ministar, predsednik
osmanlijske vlade. x vezirski.
vezirat, -ata m = vezirstvo, -stva s ‰v. ve-
zirŠ zvawe, vladavina, dostojanstvo vezira, ve-
zirovawe.
vezirluk v. vezirat = vezirstvo.
260
veleslalom
veker, -a m, mn. -i = vekerica, -e ` ‰nem. Wec-
ker prema wecken buditiŠ fam. budilnik (~a-
sovnik).
vekna, -e `, gen. mn. vekni ‰nem. WeckenŠ hleb
duguqastog oblika, komad hleba kakav se pro-
daje u pekari.
veksla, -e `, gen. mn. veksli ‰nem. WechselŠ
pokr. zast. menica.
vektor, -a m, mn. -i ‰lat. vectorŠ 1. mat. fiz.
orijentisana du`, prikaz sile koja ima odre-
|enu veli~inu i pravac; up. skalar1. x vektor-
ski. 2. med. `ivotiwa (obi~no insekt) koja je
prenosilac uzro~nika zarazne bolesti.
velar, -ara m, mn. velari, gen. mn. velara ‰v.
velarŠ fon. zadwonep~ani suglasnik, sugla-
snik koji se artikuli{e na mekom nepcu.
velaran, -rna, -rno ‰lat. velaris, v. velumŠ
fon. zadwonep~ani, koji se odnosi na zadwe
nepce.
velarizacija, -e ` ‰v. velarŠ fon. pretvarawe
u velar, pribli`avawe artikulacije nekog gla-
sa artikulaciji zadwonep~anih suglasnika.
vela havle! i vela havle — vela kuvete!
‰ar. Wa la hawla wa la quwwata illa bi-lla-
hi-l-’allyyil-’azim! sila i mo} samo Bogu uzvi-
{enom pripada!Š uzvik kojim se izra`ava ~u-
|ewe: budi bog s nama.
velvet, -a m ‰engl. velvet od lat. villutus od vil-
lus runoŠ trg. somot, kadifa.
velemajstor, -a m ‰vele = veliki, v. majstorŠ
1. najvi{a {ahovska titula koju dodequje Me-
|unarodna {ahovska federacija na osnovu po-
stignutog rejtinga. 2. raz. veliki majstor u ne-
koj ve{tini.
velen, -ena m ‰fr. velin od lat. vitulinus od vi-
tulus teleŠ 1. fini glatki papir. 2. pergament
od tele}e ko`e.
velerizam, -zma m , mn. veleri zmi, gen. mn.
veleri za ma ‰po Samu Veleru (Weller ), liku iz
Dikensovog romana œPikvikov klubŒŠ kwi`.
izreka ili poslovica koja se pripisuje nekoj
izmi{qenoj li~nosti sa humoristi~kim
efektom, npr.: œNesre}a nikad ne dolazi sama,
{to re~e devojka kad je rodila blizanceŒ.
veleslalom, -a m ‰vele-, v. slalomŠ sp. skija-
{ka disciplina, vrsta slaloma s ve}im brojem
kapija i du`om stazom.
velizam
velizam, -zma m ‰v. vela, -izamŠ sp. sportsko
jedrewe, jedrewe nameweno zabavi.
velist(a), -e m, mn. velisti ‰v. velaŠ sp. osoba
koja plovi i upravqa jedrilicom, jedrili~ar.
veliti, velita m mn. ‰lat. velitesŠ ist. laka pe-
{adija u rimskoj vojsci.
velna, -e ` ‰nem. WelleŠ pokr. fam. talasast
uvojak kose, kovrxa.
velnes, -a m ‰engl. wellnessŠ dobro fizi~ko i
psihi~ko ose}awe kao rezultat osmi{qenih
napora (programa rekreacije); y velnes centar
rekreacioni centar sa razli~itim sadr`ajima
koji doprinose poboq{awu zdravqa, fizi~koj
kondiciji i psihi~koj uravnote`enosti.
velodrom, -a i velodrom, -a m, mn. -i ‰fr. ve-
lodrome od lat. velox brz, gr~. dromos trkali-
{teŠ sp. ure|ena staza za biciklisti~ke trke i
treninge; trkali{te za bicikliste.
velosiped, -a m ‰fr. velocipede od lat. veloci-
tas brzina, v. -pedŠ a. bicikl, to~ak. b. vrsta
starinskog bicikla sa uve}anim predwim
to~kom u odnosu na zadwi. x velosipedski.
velosipedist(a), -e m, mn. velosipedisti ‰v.
velosipedŠ osoba koja vozi velosiped, bici-
klista.
velo~e pril. ‰ital. veloceŠ muz. brzo, hitro.
velo~isimo pril. ‰ital. velocissimoŠ muz. ve-
oma brzo.
veltan{aung, -a m, mn. veltan{aunzi, gen.
mn. veltan{aunga ‰nem. Weltanschauung prema
Welt svet, anschauen posmatratiŠ pogled na
svet, `ivotna filozofija, svetonazor.
velter, -a m ‰engl. welterweightŠ: y velter-
-kategorija sp. kategorija boksera izme|u lake
i sredwe, te`ine od 63,5 do 67 kg.
velt{merc, -a m ‰nem. Weltschmerz prema
Welt svet, Schmerz bolŠ svetski bol, izraz iz
doba romantizma, uverewe da patwa i zlo preo-
vla|uju u svetu; sentimentalna melanholija.
velum, -a m ‰lat. velumŠ anat. zadwe, meko
nepce; up. palatum.
velur, -ura m ‰fr. velours od lat. villosus dla-
kavŠ 1. tkanina od pamuka ili ve{ta~kih vlaka-
na s mekom, neravnom spoqnom i ravnom unu-
tra{wom povr{inom; vrsta somota, kadife. 2.
obra|ena unutra{wa strana ko`e, sli~na bar-
{unu; antilop ko`a. x velurni, velurski.
ventil
vena, -e ` ‰lat. venaŠ 1. anat. krvni sud koji
vodi krv do srca (up. arterija). 2. bot. ogranak
lisnog `ivca. 3. geol. sloj minerala u steni,
`ila. x venski i venozan.
venesekcija, -e ` ‰lat. venae sectio rasecawe
veneŠ med. drugi naziv za flebotomiju (v.).
vendeta, -e ` ‰ital. vendetta osvetaŠ krvna
osveta (u obra~unima me|u porodicama u ju-
`noj Italiji, naro~ito u okviru mafije).
venepunkcija, -e ` ‰v. vena, punkcijaŠ med.
pu{tawe krvi iz `ile kao terapijska metoda;
venesekcija.
Venera, -e ` ‰lat. Venus od venus qubav, po-
hotaŠ 1. mitol. bogiwa qubavi i qupkosti kod
starih Rimqana. 2. astron. druga po redu plane-
ta u Sun~evom sistemu.
venerabilan, -lna, -lno ‰lat. venerabilis od
venerari {tovatiŠ po{tovan, cewen, uva`en.
veneri~an, -~na, -~no ‰lat. venereus od ve-
nus, v. VeneraŠ koji se odnosi na pol, polni. y
veneri~ne bolesti med. bolesti koje se preno-
se polnim odnosom, polne bolesti.
venerolog, -a m, mn. venerolozi, gen. mn. ve-
nerologa ‰v. veneri~an, -logŠ med. lekar speci-
jalista za veneri~ne (polne) bolesti.
venerologija, -e ` ‰v. veneri~an, -logijaŠ
med. nau~na oblast koja se bavi izu~avawem ve-
neri~nih bolesti i wihovim le~ewem. x vene-
rolo{ki.
venetski, -a, -o koji se odnosi na Venete,
stanovnike severne Italije u predrimsko do-
ba, ili na wihov jezik.
venijat, -a m ‰veniat neka do|eŠ prav. poziv za
sud, naredba.
Venov dijagram, -a m ‰po imenu engleskog
logi~ara Xona Vena (John Venn)Š mat. dijagram
koji koristi krugove da predstavi odnose me|u
skupovima.
ventil, -ila m, mn. ventili, gen. mn. ventila
‰nem. Ventil od nlat. ventilis od lat. ventilare, pre-
ma ventus vetarŠ 1. sprava koja zatvara ili
osloba|a otvor za propu{tawe te~nosti, va-
zduha ili gasova, odu{ak. 2. elektr. ure|aj koji
dopu{ta prolaz struje samo u jednom smeru. 3.
muz. zatvara~ rupe na cevi limenih duva~kih
instrumenata, koji omogu}ava izvo|ewe razli-
~itih tonova. 4. fig. aktivnost koja se upra-
261
ventilator
`wava kao razonoda, relaksacija od svakodnev-
nih obaveza; odu{ka, olak{awe. x ventilski.
ventilator, -a m, mn. -i ‰nlat. ventilator, v.
ventiliratiŠ sprava koja slu`i za provetrava-
we, isisavawe i usisavawe vazduha; sprava ko-
ja usmerava vazdu{nu struju u ciqu rashla|i-
vawa. x ventilatorski.
ventilacija, -e ` ‰lat. ventilatio, v. ventili-
ratiŠ 1. dovod sve`eg vazduha provetravawem
ili pomo}u nekog ure|aja. 2. sistem ure|aja za
provetravawe; up. klimatizacija. x ventila-
cioni.
ventilirati, ventiliram, 3. l. mn. venti-
liraju = ventilisati, ventili{em svr{. i
nesvr{. ‰lat. ventilare, prema ventus vetarŠ 1.
provetriti, provetravati (zatvorene prosto-
rije) ispuwavaju}i ih sve`im vazduhom. 2.
pretres(a)ti, razmotriti, razmatrati neki
problem, pitawe i sl. (posebno u prefiksnim
tvorenicama: proventilisati i sl.).
ventrikulografija, -e ` ‰v. ventrikul(us),
-grafijaŠ med. ispitivawe trbu{ne {upqine
ili sr~anih i mo`danih komora u ciqu dijag-
noze oboqewa.
ventrikul(us), -a m, mn. -i ‰lat. ventriculus
dem.od venter trbuhŠ anat. 1. naziv za razne {u-
pqine u telu. 2. sr~ana pretkomora. 3. mo`da-
na komora. x ventrikularan.
ventrilokvencija, -e ` ‰lat. venter trbuh,
loqui govoritiŠ sposobnost, ve{tina govorewa
iz trbuha.
ventrilokvija v. ventrilokvencija.
ventrilokvist(a), -e m, mn. ventrilokvisti
‰lat. ventriloquus od venter trbuh, loqui govori-
tiŠ osoba koja govori iz trbuha, trbuhozborac.
vewa, -e ` ‰ma|. fenyo, fenyuŠ bot. 1. kleka, Ju-
niperus communis. 2. smreka, Picea excelsa.
veranda, -e ` ‰nem. Veranda od port. varandaŠ
pokriven i naj~e{}e zastakqen trem ili tera-
sa u okviru ku}e, ili napravqen kao zasebna
gra|evina. x verandni.
veratrin, -ina m ‰lat. veratrumŠ farm. me{a-
vina veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze
u korenu biqke ~emerike, Veratrum album; ko-
risti se kao mast protiv `iv~anih bolesti i
reumatizma.
262
vergl
verbalan, -lna, -lno ‰lat. verbalis od verbum
re~, glagolŠ 1. koji se izra`ava, iskazuje re~i-
ma; koji sadr`i, sastoji se od re~i; usmen. 2.
koji se svodi samo na re~i (za razliku od dela).
3. gram. glagolski. y verbalna nota u diploma-
tiji, saop{tewe bez potpisa, koje se prenosi
usmenim putem.
verbalizam, -zma m ‰v. verbalanŠ 1. besadr-
`ajna upotreba i nagomilavawe re~i, prazno-
slovqe. 2. pedag. nastavni postupak koji se za-
sniva na davawu samo verbalnih obja{wewa,
bez upotrebe drugih pomo}nih sredstava.
verbalizacija, -e ` ‰v. verbalizovatiŠ 1.
iskazivawe, izra`avawe re~ima. 2. prav. pra-
vqewe, pisawe, sastavqawe protokola; pisme-
no saslu{awe. 3. gram. tvorba glagola izvo|e-
wem iz druge vrste re~i.
verbalizovati, verbalizujem (i verbali-
zirati, verbaliziram, 3. l. mn. verbaliziraju)
svr{. i nesvr{. ‰fr. verbaliser, v. verbalanŠ 1. is-
kaz(iv)ati, re~ima. 2. prav. (na)pisati proto-
kol, saslu{(av)ati pismeno. 3. gram. izvesti,
izvoditi glagol (od neke druge vrste re~i).
verbalist(a), -e m, mn. verbalisti ‰v. verba-
lanŠ osoba koja besadr`ajno upotrebqava i na-
gomilava re~i, koja uludo tro{i re~i, blebe-
talo, pri~alo.
verbalisti~ki, -a, -o ‰v. verbalanŠ koji se
karakteri{e verbalizmom (1), praznore~iv.
verbatim pril. ‰srlat. verbatim od lat. ver-
bum re~Š od re~i do re~i, doslovno.
verbigeracija, -e ` ‰nlat. verbigeratio od lat.
verbigerare brbqati, pri~atiŠ med. besmisleno
ponavqawe re~i ili re~enica kao simptom du-
{evnog oboqewa.
ver blan v. vers blanc.
verbomanija, -e ` ‰lat. verbum re~, v. mani-
jaŠ psih. patolo{ka govorqivost, logoreja (v.).
verbum v. verbum.
vergija, -e ` ‰tur. vergiŠ zast. porez, danak,
hara~.
vergija{, -a{a m, mn. vergija{i, gen. mn. ver-
gija{a ‰v. vergijaŠ zast. osoba koja pla}a porez,
danak, hara~, poreski obveznik.
vergl, -a m, mn. -i ‰austr. nem. WerkelŠ muz. me-
hani~ka muzi~ka sprava koja se pokre}e okre-
tawem ru~ice i proizvodi mali broj melodija.
verglati
verglati, verglam nesvr{. ‰v. verglŠ 1. svi-
rati vergl. 2. brzo, dosadno i dugo govoriti,
blebetati, brbqati.
vergla{, -a{a m, mn. vergla{i, gen. mn. ver-
gla{a ‰v. verglŠ svira~ vergla, osoba koja svira
vergl.
vere`xija, -e m ‰v. veresijaŠ onaj koji stal-
no uzima na veresiju.
verem, -a m ‰tur. verem od ar. waramŠ pokr.
etnol. 1. tuberkuloza, su{ica. 2. psih. stawe ve-
like tuge kome se ne zna pravi uzrok, poti{te-
nost, jad.
veresija, -e ` ‰tur. veresi prema vermek da-
tiŠ odlagawe pla}awa kupqene robe ili izvr-
{ene usluge na neko vreme, pla}awe na po~ek,
kredit. z napraviti od gotovog veresiju na-
praviti od sigurnog nesigurno, pokvariti ne-
{to {to je ve} bilo utvr|eno.
verz v. vers.
verzal, -ala m ‰lat. versus stihŠ tipogr. 1. ve-
liko slovo. 2. na~in {tampawa uz kori{}ewe
samo velikih slova.
verzalan, -lna, -lno ‰v. verzalŠ koji je u ver-
zalu, koji je pisan velikim slovima.
verzija, -e `, gen. mn. verzija ‰srlat. versio od
lat. vertere obrnuti, okrenutiŠ 1. jedan od vi{e
raznolikih tekstova sa istom sadr`inom, va-
rijanta, ina~ica. 2. pri~a koja nije potvr|ena,
glasina; li~no vi|ewe nekog doga|aja. 3. pre-
vod s jednog jezika na drugi.
verziran, -a, -o ‰fr. verse od lat. versatus is-
kusanŠ ve{t, iskusan u ~emu, dobro upu}en u
ne{to, obave{ten, uve`ban.
verziranost, -osti ` ‰v. verziranŠ osobina
onoga ko je verziran, uve`banost, obave{te-
nost, upu}enost.
verizam, -zma m ‰ital. verismo od vero isti-
nitŠ um. pravac u umetnosti s kraja XIX veka,
ogranak naturalizma, koji propagira prikazi-
vawe realnog `ivota; u kwi`evnosti glavni
predstavnik je \ovani Verga, u muzici Maska-
wi i Leonkavalo.
verist(a), -e m, mn. veristi ‰v. verizamŠ
sledbenik, zagovornik verizma.
veristi~ki, -a, -o ‰v. verizamŠ koji se odno-
si na veriste i verizam.
vernisa`
verifikator, -a m, mn. -i ‰nlat. verificator, v.
verifikovatiŠ osoba koja utvr|uje ta~nost ili
istinu o ne~emu, potvr|uje ili proverava ne-
{to, kontrolor.
verifikacija, -e ` ‰nlat. verificatio, v. veri-
fikovatiŠ potvrda, provera, utvr|ivawe isti-
nitosti ili ta~nosti ne~ega.
verifikovati, verifikujem svr{. i nesvr{.
‰nem. verifizieren od srlat. verificareŠ 1. (iz)vr-
{iti verifikaciju. 2. potvrditi, potvr|iva-
ti, dokaz(iv)ati.
ver-libr v. vers libre.
verlibrizam, -zma m ‰fr. vers-librisme pre-
ma vers libre slobodni stihŠ kwi`. upotreba
slobodnog stiha; pesni~ka {kola koja zagovara
upotrebu slobodnog stiha.
verlibrist(a), -e m, mn. verlibristi ‰v. ver-
librizamŠ kwi`. zagovornik upotrebe slobod-
nog stiha, pesnik koji pi{e u slobodnom stihu.
Vermaht, -a m ‰nem. Wehrmacht odbrambena
snagaŠ ist. naziv za nema~ku vojsku u vreme Dru-
gog svetskog rata. x vermahtovski.
vermifugi, vermifuga m mn. ‰nlat. vermifu-
ga prema vermis crv, fugare naterati u bekstvoŠ
farm. lekovi koji se upotrebqavaju za izbaci-
vawe glista iz organizma.
vermi~eli, vermi~ela m mn. ‰ital. vermicel-
li, dem. od verme crvŠ vrsta tankih, finih ita-
lijanskih rezanaca ili {pageta.
vermut, -a m ‰engl. vermouth od nem. Wermut
pelinŠ vrsta desertnog gorkoslatkog vina na
bazi pelina, aromatskih trava i drugih biq-
nih sastojaka; bermet (v.).
vernakular, -ara m ‰lat. vernacularis doma}i
od verna rob ro|en u ropstvu, rob po ro|ewuŠ
lingv. govor grada, oblasti ili regiona koji
poseduje karakteristike dijalekta kome pri-
pada, ali ima i neke osobenosti preuzete iz
drugih dijalekata i poddijalekata.
vernakularan, -rna, -rno ‰v. vernakularŠ
koji pripada ili se odnosi na doma}e, starose-
dela~ko stanovni{tvo, domoroda~ki.
vernisa`, -a`a m ‰fr. vernissageŠ um. 1. sve-
~ano otvarawe izlo`be kojem prisustvuju sa-
mo zvanice. 2. premazivawe slike lakom, laki-
rawe, glazirawe.
263
veronal
veronal, -ala m ‰fabri~ko ime, prema ita-
lijanskom gradu VeroniŠ farm. zast. naziv za di-
etilbarbiturnu kiselinu koja se koristila u
medicini kao sredstvo protiv nesanice.
veronika, -e `, dat. i lok. veronici ‰{p. ve-
ronica, po imenu sv. VeronikeŠ u borbi s biko-
vima, figura u kojoj toreador svojim pla{tom
navede bika da pro|e pored wega.
vers, -a m, mn. versi, gen. mn. versa ‰lat. versus
stihŠ kwi`. zast. stih, red u pesmi u kome su re-
~i povezane u ritmi~ku i zvu~nu celinu.
versifikator, -a m, mn. -i ‰lat. versificator,
v. versifikovatiŠ kwi`. osoba koja stvara sti-
hove, stihotvorac. x versifikatorski.
versifikacija, -e ` ‰lat. versificatio, v. ver-
sifikovatiŠ kwi`. 1. stvarawe i organizovawe
stihova, metrika, stihotvorstvo. 2. nauka o
stihu.
versifikovati, -ujem (i versificirati,
versificiram, 3. l. mn. versificiraju) svr{. i
nesvr{. ‰lat. versificare, v. vers, -ficare od facere
~initiŠ (na)pisati, (na)praviti stihove, verse.
verso m indekl. ‰lat. verso (folio) okrenuv{i
listŠ leva strana otvorene kwige, supr. rekto.
vertebralan, -lna, -lno ‰nlat. vertebralis od
lat. vertebra pr{qenŠ anat. koji se odnosi na pr-
{qene, pr{qenski.
verteks, -a m ‰lat. vertexŠ 1. geom. teme, vrh. 2.
astron. najvi{a ta~ka prividnog kretawa nekog
nebeskog tela.
vertep, -a m ‰rus. vertepŠ 1. jaslice, prikaz
vitlejemske pe}ine koji deca simboli~no nose
za Bo`i} od ku}e do ku}e uz pesmu. 2. minija-
turno lutkarsko pozori{te koje predstavqa
scene Hristovog ro|ewa.
verterizam, -zma m ‰po junaku romana œJadi
mladog VerteraŒ J. V. GeteaŠ kwi`. preterana
romanti~nost sa dozom patetike, veoma izra-
`ena sentimentalnost (po ugledu na Geteov
lik Vertera).
verterovski, -a, -o ‰po junaku romana œJadi
mladog VerteraŒ J. V. GeteaŠ koji se odnosi na
Vertera; koji podse}a na Vertera, preterano
romanti~an, sentimentalan.
vertiginozan, -zna, -zno ‰lat. vertiginosusŠ
1. koji izaziva vrtoglavicu, nesvesticu. 2. ko-
ji pati od vrtoglavice, nesvestice.
264
vestibul
vertigo, -a m ‰lat. vertigoŠ med. vrtoglavica,
nesvestica.
vertikala, -e ` ‰nlat. verticalis od lat. vertex
teme, vrhŠ prava koja se pod pravim uglom spu-
{ta na horizontalnu ravan, uspravna linija.
vertikalan, -lna, -lno ‰v. vertikalaŠ us-
pravan, okomit, koji se uzdi`e pravo uvis; up.
horizontalan.
verthajm, -a m ‰po nema~kom konstruktoru
Verthajmu (Wertheim)Š sigurnosna brava,
obi~no na ~eli~nim kasama.
verthajmica, -e ` ‰v. verthajmŠ fam. kasa ko-
ja je konstruisana po Verthajmovom sistemu
obezbe|ewa.
verukoza, -e ` ‰lat. verruca bradavicaŠ med.
u~estalo pojavqivawe bradavica, bradavi~a-
vost.
verukozan, -zna, -zno ‰v. verukozaŠ med. koji
ima bradavice, bradavi~av.
vespa, -e `, gen. mn. vespi ‰ital. vespa osicaŠ
1. mali italijanski skuter koji se pojavio
50-ih godina HH veka. 2. voj. ist. a. motocikl sa
ugra|enim mitraqezom ili protivtenkovskim
topom koji su koristili nema~ki vojnici u
Drugom svetskom ratu. b. motorizovani baca~
plamena.
vesper, -a m ‰lat. vesper ve~eŠ rel. popodnev-
na ili ve~erwa slu`ba u katoli~koj crkvi.
vesta, -e `, gen. mn. vesti ‰nem. Weste od lat.
vestis ode}aŠ hrv. vuneni prsluk na kop~awe.
vestalinke, vestalinki = vestalke, -i `
mn. ‰lat. Vestalis, prema rimskoj bogiwi VestiŠ
ist. sve{tenice i ~uvarke svete vatre u hramu
bogiwe Veste, zakletvom obavezane na ve~nu
nevinost.
vestern, -a m ‰engl. western zapadniŠ film
koji prikazuje uzbudqive avanture sa ame-
ri~kog Divqeg zapada, kaubojski film.
vesternizacija, -e ` ‰engl. western zapadniŠ
1. proces stvarawa prilika kao u filmo-
soc.
vima o Divqem zapadu. 2. prihvatawe zapad-
wa~kih obi~aja i ideja.
vestibil ‰fr. vestibuleŠ v. vestibul.
vestibul, -a m, mn. -i ‰lat. vestibulumŠ ulazna
prostorija u ku}i, predsobqe, trem.
vestijarijum
vestijarijum, -a (i vestijarij, -a) m ‰lat.
vestiariumŠ prostorija u kojoj je sme{tena ode-
}a, garderoba.
vestitura, e ` ‰nlat. vestituraŠ rel. obla~ewe
sve~ane mona{ke ode`de kao ~in zakalu|eri-
vawa isku{enika u katoli~anstvu.
vetativ, -a m ‰lat. veto zabrawujemŠ lingv. ob-
lik i na~in kojim se u pojedinim jezicima
ozna~ava zabrana.
veteran, -ana m, mn. veterani, gen. mn. vetera-
na (`. veteranka, dat. i lok. veteranki, gen. mn.
veteranki) ‰lat. veteranus, od vetus starŠ 1. ist.
rimski islu`eni legionar koji je, posle zavr-
{etka slu`be, dobijao zemqu i druge benefi-
cije. 2. stari, penzionisani vojnik, iskusan
borac u ratu. 3. stari, iskusni radnik na ne-
kom poslu; sportista na zavr{etku karijere. x
veteranski.
veterina, -e ` ‰lat. veterinaŠ med. 1. medicin-
ska nauka koja se bavi za{titom i le~ewem `i-
votiwa. 2. visoka {kola za obrazovawe lekara
za `ivotiwe, veterinarski fakultet.
veterinar, -ara m, mn. veterinari, gen. mn.
veterinara ‰lat. veterinariusŠ med. lekar koji vo-
di brigu o zdravqu i za{titi `ivotiwa.
veterinarski, -a, -o ‰v. veterinarŠ koji se
odnosi na veterinu i veterinare.
veto, -a (uob. veto, -a) m ‰lat. veto zabrawu-
jemŠ prav. pol. pravo vladara, dr`ave ili ~lana
nekog zakonodavnog tela da spre~i izglasava-
we ili dono{ewe neke odluke.
ve}il, -ila m, mn. ve}ili, gen. mn. ve}ila ‰tur.
vekil od ar. wakilŠ zast. zastupnik, opunomo}e-
nik.
vehabiti v. vehabije.
vehementan, -tna, tno ‰lat. vehemensŠ `e-
stok, `ustar, nagao, plah.
vehementnost, -osti = vehemencija, -e `
‰lat. vehementiaŠ vatrenost, `estina, silovi-
tost, plahovitost.
ve-ce ‰WC, skr. od engl. water closetŠ nu`nik,
toalet.
vecozamente ‰ital. vezzosamenteŠ v. vecozo.
vecozo pril. ‰ital. vezzosoŠ muz. umiqato, me-
ko, ne`no.
ve{, ve{a m ‰nem. Wasche prema waschen
pratiŠ rubqe, presvlaka, preobuka. z iznosi-
vibracija
ti (~iji) prqav ve{ javno obznaniti ne~iju
moralnu prqav{tinu, pokvarenost ili druge
neprijatne ~iwenice.
ve{eraj, -aja m ‰nem. Wascherei, v. ve{Š 1.
prostorija u kojoj se obavqa prawe raznog ru-
bqa, perionica ili servis za prawe rubqa. 2.
zast. razno rubqe.
ve{erka, -e `, dat. i lok. ve{erki, gen. mn. ve-
{erki ‰v. ve{Š `ena koja se bavi prawem ru-
bqa, praqa. x ve{erkin.
ve{ernica, -e ` ‰v. ve{erkaŠ prostorija u
okviru ku}e u kojoj se pere rubqe; perionica,
zanatska radionica za prawe rubqa.
ve{korpa, -e ` ‰v. ve{Š korpa za odlagawe
prqavog rubqe pre prawa.
ve{ma{ina, -e ` ‰nem. WaschmaschineŠ ma-
{ina za prawe rubqa.
ve{plav, -a m ‰nem. WaschblauŠ zast. plavilo
za ispirawe rubqa, ve{plav.
vibrant, -a m, mn. vibranti, gen. mn. vibrana-
ta ‰v. vibrantanŠ fon. glas koji se izgovara tre-
perewem pokretnog govornog organa, titravi
suglasnik (pre svega r).
vibrantan, -tna, -tno i vibrantan, -tna,
-tno ‰lat. vibrans, v. vibriratiŠ 1. koji podrhta-
va, treperi, vibrira. 2. ustreptao, `ivahan,
poletan.
vibrato, vibrata m ‰ital. vibrato od vibrare,
v. vibriratiŠ muz. oscilacija visine tona, tre-
perewe glasa (pri pevawu) ili tona (na gu-
da~kim i duva~kim instrumentima).
vibrator, -a m, mn. -i ‰lat. vibrator prema vi-
brare, v. vibriratiŠ 1. ure|aj koji proizvodi
vibracije, treperewe. 2. tehn. ma{ina koja se
koristi za nabijawe zemqe u obliku plo~e, na-
bija~a ili elektri~nog cilindra. 3. sprava u
obliku mu{kog polnog organa koja se koristi
za polno samozadovoqavawe.
vibrafon, -a m, mn. -i ‰engl. vibraphone, v. vi-
brirati, -fonŠ muz. instrument iz grupe uda-
raqki s metalnim plo~icama ispod kojih su
rezonatorske cevi, u kojima se elektri~nim
putem izaziva vibrato; upotrebqava se najvi-
{e u xezu. x vibrafonski.
vibracija, -e ` ‰nlat. vibratioŠ 1. fiz. perio-
di~no wihawe, talasawe male amplitude i ve-
like brzine oko ta~ke ravnote`e, oscilacija.
265
vibracioni
2. treperewe, titrawe, podrhtavawe; tresewe
vozila ili broda pod dejstvom brzog kretawa
ili spoqnih sila. 3. fig. ose}awe, uzbu|ewe
koje se prenosi sa ~oveka na ~oveka.
vibracioni, -a, -o ‰v. vibracijaŠ koji vi-
brira, treperi, podrhtava. y vibraciona bo-
lest med. oboqewe kostiju, zglobova, nervnog
sistema izazvano dugotrajnim radom na mestu
gde su u~estale vibracije.
vibrion, -ona m ‰nlat. vibrioŠ biol. svaki
~lan roda bakterija u obliku kuke ili slova S,
koje `ive u vodi i izazivaju bolesti kod qudi
i `ivotiwa, pre svega koleru.
vibrirati, vibriram, 3. l. mn. vibriraju
nesvr{. ‰lat. vibrareŠ imati vibracije, treperi-
ti, titrati.
vibrogram, -a i vibrogram, -a m, mn. -i ‰v.
vibrirati, -gramŠ fiz. zvu~na kriva koja se do-
bija pomo}u vibrografa.
vibrograf, -a i vibrograf, -a m, mn. -i ‰v.
vibrirati, -grafŠ fiz. sprava za uo~avawe i
automatsko bele`ewe treptaja zvu~nih tela
posredstvom slobodnog vazduha.
vibrografija, -e ` ‰v. vibrirati, -grafijaŠ
fiz. nauka o treperewu zvu~nih tela.
vibroterapija, -e ` ‰v. vibrirati, terapi-
jaŠ med. le~ewe atrofiranih mi{i}a ve{ta~ki
izazvanim vibrirawem.
vivarijum, -a (i vivarij, -a) m ‰lat. vivari-
um prema vivus `ivŠ mesto na kome se uzgajaju
sitnije `ivotiwe u uslovima sli~nim wiho-
vom prirodnom stani{tu.
viva~e pril. ‰ital. vivaceŠ muz. `ivo, `ivahno.
viviparija, -e ` ‰lat. viviparus od vivus
`iv, parere ra|atiŠ zool. ra|awe `ive mladun-
~adi.
vivisekcija, -e ` ‰lat. vivus `iv, sectio se-
~eweŠ secirawe, otvarawe `ivih `ivotiwa
radi nau~nih ispitivawa.
vivisecirati, viviseciram, 3. l. mn. vivi-
seciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. vivus `iv, secare
se}iŠ (iz)vr{iti vivisekciju.
vivo pril. ‰ital. vivoŠ muz. oznaka za `ivahan
i brz tempo.
vigvam, -a m, mn. -i ‰engl. wigwam od egz.Š {a-
tor ili koliba severnoameri~kih Indijanaca.
266
videografi~ki
vigilantan, -tna, -tno ‰lat. vigilansŠ budan,
oprezan, obazriv, pa`qiv.
vigilancija, -e ` ‰lat. vigilantiaŠ budnost,
opreznost, obazrivost, pa`qivost.
vigorozamente v. vigorozo.
vigorozo pril. ‰ital. vigorosoŠ muz. ener-
gi~no, sna`no, poletno.
vide ‰lat. vide, imperativ od videre videtiŠ
vidi, pogledaj, sravni, uporedi (oznaka u tek-
stovima).
video- ‰v. videoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava
da se re~ odnosi na ono {to je vidqivo ili do-
`ivqeno ~ulom vida; ono {to deluje preko te-
levizora ili ekrana.
video, -a m ‰lat. video vidim, videre videtiŠ
1. tehn. tehnika elektronskog snimawa, obrade
i reprodukovawa pokretnih slika i prate}eg
zvuka. 2. tehn. vizuelni deo TV signala. 3. ra~.
tehnologija koja se upotrebqava za iscrtavawe
i pojavu grafi~kih slika na ekranima. 4. v. vi-
deo-rikorder. y ra~.video-kartica ra~unar-
ska kartica koja obra|uje sliku i prebacuje je
na monitor; video-kontroler ra~unarski
sklop koji kontroli{e obradu slike; vi-
deo-memorija memorija za obradu ra~unarske
slike; video-projektor projektor koji prika-
zuje sliku sa ra~unarskog ekrana; video-ter-
minal ra~unarski terminal sa monitorom.
video-art, -a m ‰v. video-, artŠ um. oblik
umetnosti zasnovan na videotehnici, koji na-
gla{ava vizuelne efekte.
video-bim, -a m ‰engl. video-beamŠ ra~. 1. ve-
liki javni ekran za ogla{avawe. 2. kompjuter-
ski ure|aj za projektovawe slike na zid, plat-
no ili neku sli~nu ravnu povr{inu. 3. kom-
pjuterski ure|aj koji ~ini vi{e ekrana posta-
vqenih u obliku pravougaonika, na kojima se
prikazuje uve}ana video slika.
video-gejm, -a m ‰v. video-, engl. gameŠ v. vi-
deo-igra.
videografika, -e `, dat. i lok. videografi-
ci, gen. mn. videografika ‰v. video-, grafikaŠ
kompjutersko grafi~ko oblikovawe, ob. za po-
trebe televizije ili filma.
videografi~ki, -a, -o ‰v. videografikaŠ
ra~. koji se odnosi na ra~unarsku videografi-
ku, npr. na grafi~ku karticu ra~unara.
video-digitalizator
video-digitalizator, -a m ‰engl. videodigi-
talisator, prema v. video-, digitalizovatiŠ ure-
|aj koji pretvara signal iz video-kamere u di-
gitalni oblik i memori{e ga radi kasnije
analize ili modifikacije.
video-disk, -a m ‰v. video-, diskŠ ra~. op-
ti~ki disk koji slu`i za ~uvawe sadr`aja vi-
deo-snimaka i audio-kaseta.
video-igra, -e ` ‰v. video-Š 1. elektronska
igra(~ka) u kojoj se pronalaze re{ewa za razne
zadatke na ekranu pomo}u xojstika (v.). 2. ra~.
kompjuterski program namewen zabavi kori-
snika.
video-kaseta, -e ` ‰v. video-, kasetaŠ kaseta za
snimawe na video-rikorderu, magnetoskopu (v.).
video-klip, -a m ‰v. video-, engl. clip ise~akŠ
v. video-spot.
video-klub, -a m ‰v. video, klubŠ radwa u ko-
joj se iznajmquju video-kasete na kojima su naj-
~e{}e snimqeni filmovi.
video-konferencija, -e ` ‰v. video-, kon-
ferencijaŠ 1. kompjuterski podr`an teleko-
munikacioni sistem koji omogu}ava trenutnu
zvu~nu i vizuelnu komunikaciju me|u qudima
koji se nalaze na razli~itim mestima. 2. komu-
nikacija omogu}ena ovim sistemom, obi~no u
okviru televizijske emisije.
video-mikser, -a m ‰v. video-, mikserŠ teh-
ni~ar koji, za vreme TV snimawa sa vi{e kame-
ra, uklapa signale pojedinih kamera i dodatne
informacije s drugih ure|aja za finalni iz-
laz slike.
video-mikseta, -e ` ‰v. video-, miksetaŠ
ure|aj kojim video-mikser ukqu~uje signal
jedne od vi{e prikqu~enih televizijskih ka-
mera ili nekog drugog ure|aja (magnetoskop,
telekino) u finalni izlaz slike.
video-plejer, -a m ‰engl. videocassette player,
prema play sviratiŠ ure|aj koji slu`i za gleda-
we video-snimaka s kasete; pomo}u wega se ne
mo`e vr{iti snimawe.
video-rikorder, -era m ‰engl. videocassette
recorder, prema record snimatiŠ ure|aj pomo}u
koga se vr{i snimawe i reprodukovawe snima-
ka sa video-kaseta, magnetoskop.
video-signal, -ala m ‰v. video-, signalŠ
elektronska informacija koja sadr`i podatke
viza`ist(a)
o pokretnoj slici i prate}e podatke bitne za
sinhronizaciju slike ili tona; naj~e{}e se
prenosi radio-talasima.
video-snimak, -mka m, mn. video-snimci, gen.
mn. video-snimaka ‰v. video-, snimakŠ vizuelni,
filmski zapis o nekom doga|aju, video-zapis.
video-spot, -a m ‰v. video-, engl. spot pega,
mrqaŠ kratki televizijski program namewen
vizuelnom prikazu muzike, javne li~nosti i
sl.; kratka televizijska reklama.
video-tejp, -a m ‰engl. video tapeŠ magnetna
traka za snimawe i reprodukovawe na vi-
deo-rikorderu, video-traka.
videoteka, -e `, dat. i lok. videoteci, gen. mn.
videoteka ‰v. video-, -tekaŠ 1. klub za iznajm-
qivawe video-kaseta. 2. mesto gde se ~uvaju vi-
deo-snimci. 3. zbirka video-snimaka u ne~i-
jem vlasni{tvu.
video-tekst, -a m ‰v. video-, tekstŠ ra~. pro-
gramski sklop koji omogu}ava da se, kori{}e-
wem tastature, TV prijemnika i telefona, sa-
~ini terminal za pristup servisima koji pru-
`aju informacije.
videotelefon, -ona m v. videofon.
videofon, -a m ‰v. video-, -fonŠ telefon sa
malim ekranom na kome se pojavquje slika oso-
be sa kojom se razgovara. x videofonski.
video-xokej, -eja m ‰v. video-, xokej, prema
disk-xokejŠ onaj koji bira, najavquje i pu{ta
video-spotove na televiziji ili u diskoteci;
up. vi-xej.
vidimacija, -e ` ‰lat. vidimatioŠ zvani~na
overa nekog dokumenta i potvrda kojom se uka-
zuje na istovetnost prepisa sa originalom.
viza, -e ` ‰lat. visa, mn. od visum vi|eno, pre-
gledanoŠ 1. dozvola strane vlade, uneta u pa-
so{, za ulazak, boravak ili prolazak kroz te-
ritoriju date dr`ave. 2. fig. sredstvo za posti-
zawe nekog ciqa, ulaznica, dozvola za ostvare-
we ciqa.
vizavi pril. ‰fr. vis-a-visŠ 1. preko puta, na-
suprot, naspram ne~ega. 2. fam. vizavi ~ega u
odnosu na ne{to.
viza`ist(a), -e m, mn. viza`isti ‰fr. visagi-
ste prema visage liceŠ stru~wak koji se brine o
izgledu glumaca, televizijskih voditeqa i
267
vizantika
drugih javnih li~nosti, putem kozmetike i
frizure.
vizantika, -e ` ‰gr~. ByzantionŠ 1. vizantij-
ski stil u umetnosti. 2. vizantijska kultura i
kwi`evnost u celini.
vizantinizam, -zma m ‰gr~. Byzantion, v.
-izamŠ 1. vizantijska umetnost. 2. sistem vla-
sti u kojoj je vladar istovremeno glava dr`ave
i crkve. 3. fig. pokorno slu`ewe vladarima i
udovoqavawe wihovim `eqama; izra`ena po-
kornost prema nadre|enima i nadmenost u od-
nosu na podre|ene.
vizantolog, -a m, mn. vizantolozi, gen. mn.
vizantologa ‰gr~. Byzantion, v. -logŠ nau~nik,
stru~wak za vizantologiju.
vizantologija, -e ` ‰gr~. Byzantion, v. -logi-
jaŠ nauka koja se bavi izu~avawem duhovne i
materijalne kulture stare Vizantije.
vizantolo{ki, -a, -o ‰gr~. ByzantionŠ koji
se odnosi na vizantologiju i vizantologe.
vizibilan, -lna, -lno ‰lat. visibilis, prema
videre videtiŠ 1. vidqiv, jasan. 2. primetan,
uo~qiv.
vizibilitet, -eta m = vizibilnost, -i `
‰nlat. visibilitasŠ vidqivost, o~iglednost,
uo~qivost.
vizija, -e ` ‰lat. visio, prema videreŠ 1. psih.
slika stvorena u ma{ti kao rezultat haluci-
nacije, bez istinskog upori{ta u stvarnom
svetu, privi|ewe, utvara. 2. dalekose`na za-
misao o predvidqivom i `eqenom razvoju do-
ga|aja ili nekog poduhvata.
vizionar, -ara m, mn. vizionari, gen. mn. vi-
zionara (`. vizionarka, dat. i lok. vizionarki,
gen. mn. vizionarki) ‰nlat. visionariusŠ 1. osoba
koja ima vizije. 2. onaj koji ima dalekose`ne
planove, koji zami{qa budu}nost; zanesewak,
idealista.
vizionarski, -a, -o ‰v. vizionarŠ 1. koji ima
proro~ki dar. 2. opsednut vizijama, ma{tom i
sawarewima.
vizionarstvo, -stva s ‰v. vizionarŠ sposob-
nost onoga koji je vizionar, odlika vizionara.
vizir, -ira m, mn. viziri, gen. mn. vizira
‰nem. Visier od fr. visiereŠ 1. ist. pokretni, re-
{etkasti deo kacige ili {lema, koji se stavqa
na lice radi za{tite. 2. za{titna mre`ica za
268
vizuelan
lice kod ma~evalaca. 3. a. opti~ki ure|aj za
usmeravawe pogleda (na instrumentima za me-
rewe uglova i sl.). b. ni{anski dogled na va-
trenom oru`ju. v. tra`ilo, zuher (na foto-
grafskom aparatu).
vizirati1, viziram, 3. l. mn. viziraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. visieren, v. vizaŠ overiti, overava-
ti (putne isprave) vizom.
vizirati2, viziram, 3. l. mn. viziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. viser prema lat. visere gledati, za-
gledatiŠ usmeri(va)ti opti~ki instrument na
objekat koji se posmatra; (na)ni{aniti.
vizita, -e i ob. vizita, -e ` ‰fr. visite od lat.
visitare posetitiŠ 1. poseta. 2. med. redovan le-
karski obilazak pacijenata koji le`e u bolni-
ci. 3. zast. lekarski pregled.
vizitator, -a m, mn. -i ‰nlat. visitatorŠ sve-
{teno lice zadu`eno za vizitaciju.
vizitacija, -e ` ‰lat. visitatioŠ obilazak i
pregled stawa u kojem se nalazi neka ustanova
(npr. crkva, bolnica); pregled eparhije (u pra-
voslavnoj crkvi) odnosno biskupije (u kato-
li~koj).
vizitirati, vizitiram, 3. l. mn. vizitiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. vizitaŠ 1. med. (iz)vr{iti le-
karski pregled. 2. (iz)vr{iti kontrolu, pro-
veru, pretres. 3. posetiti, pose}ivati.
vizitkarta, -e `, gen. mn. vizitkarti ‰nem. Vi-
sitkarte, v. vizitaŠ posetnica, karta koja se kori-
sti za predstavqawe, sa imenom i prezimenom,
zanimawem, adresom i drugim podacima.
vizitni, -a, -o ‰v. vizitaŠ zast. koji slu`i za
vizite, posete.
vizitcimer, -a m, mn. -i ‰nem. Visitzimmer, v.
vizita, nem. Zimmer sobaŠ zast. soba za primawe,
gostinska soba.
vizni, -a, -o ‰v. vizaŠ koji se odnosi na vizu.
vizon, -ona m ‰fr. visonŠ 1. zool. `ivotiwa iz
porodice kuna, Mustela vison, koja se lovi zbog
dragocenog krzna. 2. krzno te `ivotiwe, nerc.
x vizonski.
vizualizovati, -ujem ‰lat. visualis od visus
vidŠ 1. u~initi vidqivim. 2. predo~iti vizu-
elno (slikom, tabelom, grafikonom i sl.).
vizuelan, -lna, -lno ‰nem. visuell od fr. visuel
od lat. visualis od visus vidŠ 1. koji pripada ~ulu
vizuelnost
vida, vidni. 2. koji se vidi, vidqiv. 3. koji se
kontroli{e pomo}u vida; up. auditivan.
vizuelnost, -i ` ‰v. vizuelanŠ svojstvo ono-
ga {to je vizuelno.
vizum, -a m ‰nem. Visum od lat. visumŠ zast. v.
viza.
vizura, -e ` ‰nlat. visura od lat. videre vide-
tiŠ 1. pogled sa posebnog, istaknutog mesta. 2.
a. vidno poqe, ono {to se mo`e videti okom. b.
dobra vidqivost. 3. opt. zami{qena crta koja
polazi iz oka posmatra~a i ide kroz durbin do
predmeta posmatrawa.
vija (nepr. via) ‰lat. via put, putemŠ (u funk-
ciji predloga s nominativom) preko (npr. Beo-
grad–London vija Frankfurt).
vijagra, -e ` ‰Viagra, fabri~ki naziv lekaŠ
med. lek protiv mu{ke impotencije.
vijadukt, -a m, mn. vijadukti, gen. mn. vijadu-
kata ‰nem. Viadukt od lat. via put, ductus vo|eweŠ
most za drumski i `elezni~ki saobra}aj koji
premo{}uje naj~e{}e neku dolinu, nadvo`wak.
vijatikum, -a m ‰lat. viaticum prema via putŠ
1. putni tro{ak, putarina. 2. rel. posledwa
pri~est umiru}em u katoli~anstvu.
vija fakti ‰lat. via factiŠ samim tim ~inom,
samo po sebi; u stvarnosti.
vikar, -ara m ‰lat. vicarius zamenikŠ u kato-
li~koj crkvi, namesnik ili pomo}nik `upni-
ka; namesnik ili zamenik biskupa, naro~ito u
oblastima koje jo{ nisu progla{ene za dijece-
zu. x vikarni i vikarski.
vikarijat, -ata m, mn. vikarijati, gen. mn. vi-
karijata ‰v. vikarŠ kancelarija crkve, namesni-
{tvo na ~ijem je ~elu vikar.
vikend, -a m, mn. vikendi, gen. mn. vikenda
‰engl. week-endŠ neradni dani na kraju sedmice
(subota i nedeqa).
vikenda{, -a{a m, mn. vikenda{i, gen. mn.
vikenda{a ‰v. vikendŠ osoba koja dane vikenda
provodi izvan stalnog prebivali{ta; vlasnik
vikendice.
vikendica, -e ` ‰v. vikendŠ ku}a za odmor,
vila izvan grada.
viking, -a m, mn. vikinzi, gen. mn. vikinga
‰stnord. vikingrŠ 1. ime germanskih stanovnika
Skandinavije, u sredwem veku poznatih po
viktorijanski
osvajawima. 2. fig. borac, junak, ratnik. x vi-
kin{ki.
Vikipedija, -e ` ‰engl. Wikipedia, od havaj-
skog wiki œbrzoŒ, v. (enciklo)pedijaŠ op{ta en-
ciklopedija na Internetu, sa izdawima na
preko dvesta svetskih jezika, ~iji se ~lanci
stalno mewaju i dopuwavaju po potrebi.
vikler, -a m, mn. -i ‰nem. Wickler od wickeln
omotavati, savijatiŠ vaqak koji slu`i za pra-
vqewe kovrxa u kosi.
viklifiti, viklifita m mn. ‰engl. Wyclif-
feŠ rel. pristalice engleskog teologa Xona Vi-
klifa, prethodnika reformacije u HÇç veku,
koji se zalagao za ~istotu hri{}anskog u~ewa.
viklovati, viklujem nesvr{. ‰nem. wickeln
omotavati, savijatiŠ tehn. fam. praviti nove na-
motaje (u elektromotoru).
vikont, -a m, mn. vikonti, gen. mn. vikonta
‰fr. vicomte od srlat. vicecomes, up. konteŠ ple-
mi}ka titula u rangu izme|u barona i grofa.
vikontesa, -e `, gen. mn. vikontesa ‰fr. vi-
comtesseŠ }erka ili `ena vikonta.
viks, -a m ‰nem. WichseŠ mast za glancawe
(krema za cipele, pasta za parket i sl.).
viksati, viksam = viksovati, viksujem
nesvr{. ‰nem. wichsenŠ ~istiti, mazati pastom,
viksom (obu}u, name{taj, parket i sl.).
viktimizovati, viktimizujem svr{. i
nesvr{. ‰od lat. victima `rtvaŠ soc. proglasiti,
progla{avati `rtvom.
viktimolog, -a m, mn. viktimolozi, gen. mn.
viktimologa ‰lat. victima `rtva, v. -logŠ osoba
koja se bavi viktimologijom.
viktimologija, -e ` ‰lat. victima `rtva, v.
-logijaŠ nau~na oblast koja prou~ava `rtve ra-
ta i drugih nesre}a u dru{tvu.
viktimolo{ki, -a, -o ‰v. viktimologŠ koji
se odnosi na viktimologiju i viktimologe.
viktorija, -e ` ‰po engl. kraqici Viktori-
jiŠ 1. otvorena ko~ija iz druge polovine HÇH
veka, s posebnim mestom za ko~ija{a napred. 2.
`arg. igrawe fudbala na jedan gol, ob. kao de~ja
igra.
viktorijanski, -a, -o ‰engl. VictorianŠ ist.
koji pripada vremenu vladavine kraqice Vik-
torije (1837–1901); koji se odlikuje strogim
269
viktualije
gra|anskim moralom, konzervativno{}u, po-
bo`no{}u i sl.
viktualije, viktualija ` mn. ‰nlat. victualiaŠ
`ivotne namirnice, hrana.
vikuwa, -e ` ‰{p. vicuna iz egz.Š zool. ju`noa-
meri~ka `ivotiwa sli~na lami. 2. krzno te
`ivotiwe, sa finom sivo`utom dlakom.
vila, -e `, gen. mn. vila ‰lat. villa, fr. villeŠ 1.
udobna ku}a s vrtom gra|ena na zahtev i po planu
vlasnika, na periferiji ili izvan grada. 2. ist.
imawe izvan grada, s rasko{nim letwikovcem.
vilajet, -a m, mn. -i ‰tur. vilayet od ar. wilayaŠ
1. mesto ro|ewa, zavi~aj. 2. oblast u kojoj je na
~elu valija. y tamni vilajet zemqa ve~itog
mraka (iz narodne pri~e), (fig.) zemqa pod dik-
taturom, zemqa bez slobode; z udariti namet
na vilajet opteretiti qude da`binama. x vi-
lajetski.
vilajetlija, -e m ‰tur. vilayetli, v. vilajetŠ
zemqak.
vilanela, -e ` ‰ital. villanella prema villano
seqa~kiŠ muz. vi{eglasna pastirska pesma na-
politanskog porekla, popularna naro~ito u
XVI veku.
viqamovka, -e, dat. i lok. viqamovki ‰engl.
Williams, prezime odgajiva~aŠ 1. bot. vrsta kru-
{ke. 2. rakija od te kru{ke.
vindikativan, -vna -vno ‰nlat. vindicativusŠ
koji `eli osvetu, osvetoqubiv; koji ima za
ciq odmazdu, kazneni.
vindikacija, -e ` ‰lat. vindicatioŠ prav. po-
lagawe prava na oduzetu imovinu i tra`ewe
wenog povra}aja; za{tita vlasni~kih prava. 2.
osveta, kazna.
vindikacioni, -a, -o ‰v. vindikacijaŠ koji
se odnosi na vindikaciju, koji ima svojstva
vindikacije. y vindikaciona tu`ba prav. tu-
`ba za za{titu svojine. vindikaciono pravo
prav. pravo kojim se tra`i da se isporu~ena ro-
ba vrati vlasniku ako je kupac, pre isplate,
postao insolventan (v.).
vindicirati, vindiciram, 3. l. mn. vindi-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. vindicareŠ 1. prav.
(za)tra`iti povra}aj oduzetih stvari ili pra-
va. 2. (od)braniti, (za){tititi.
vindjak(n)a, -e `, gen. mn. vindjakni ‰nem.
Windjacke prema Wind vetar, v. jaknaŠ kratka
270
vin~esterka
sportska jakna od nepropusnog materijala, ve-
trovka.
vindous, -a m ‰engl. windows okna, prozoriŠ
ra~. operativni kompjuterski sistem, koji ima
podru~ja s prozorima na ekranu.
vindsurfer, -a m, mn. -i ‰v. vindsurfingŠ
osoba koja jedri na dasci pod pritiskom vetra.
vindsurfing, -a m ‰engl. windsurfingŠ jedre-
we na dasci pod udarima vetra.
vinegret, -a m ‰fr. vinaigrette prema vinaigre
sir}eŠ kulin. sos od sir}eta sa uqem, biberom i
drugim za~inima.
viner-{nicla, -e ` ‰nem. WienerschnitzelŠ
kulin. be~ka {nicla, pohovani tele}i odrezak.
vinil, -a i vinil, -ila m ‰engl. vinyl od lat.
vinum vinoŠ hem. jednovalentni, slobodni ra-
dikal ~ija jediwewa, polimerizovana, slu`e
za proizvodwu plasti~nih masa.
vinkl, -a m, mn. vinklovi, gen. mn. vinklova
‰nem. Winkel ugao; u zna~ewu 3 od nem. Winkel-
steifeŠ fam. 1. uglomer. 2. {ablon koji odmerava
prav ugao (90¿). 3. pozor. podupira~ kulise,
{prajc (v.).
vinklati, am nesvr{. ‰v. vinklŠ fam. 1. oba-
vqati zanatske poslove slu`e}i se vinklom,
postavqati u prav ugao. 2. odstupati od mere
(za du`inu ili povr{inu).
vinkulacija, -e ` ‰lat. vincula okoviŠ bank.
ograni~ewe u raspolagawu vrednosnim papi-
rima wihovim vezivawem za neki drugi akre-
ditiv. x vinkulacioni.
vinkulirati, vinkuliram, 3. l. mn. vinku-
liraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. vinculare od lat. vin-
cula okoviŠ 1. (s)vezati, spojiti, spajati. 2.
bank. (za)braniti prenos vrednosnih papira na
drugoga.
vinoteka, -e `, dat. i lok. vinoteci, gen. mn.
vinoteka ‰v. vino, -tekaŠ zbirka ili prodavni-
ca vina.
vintovka, -e `, dat. i lok. vintovci, gen. mn.
vintovki ‰rus. vintovka od vint zavrtawŠ vrsta
pu{ke.
vincilir, -ira m, mn. vinciliri, gen. mn.
vincilira ‰ma|. vinceller od nem. WinzerŠ ~uvar
vinograda, pudar.
vin~esterka, -e `, dat. i lok. vin~esterki,
gen. mn. vin~esterki ‰po imenu ameri~kog indu-
viweta
strijalca i konstruktora O. F. Vin~estera
(Winchester, 1810–1880)Š tip vojni~ke i lo-
va~ke pu{ke, omiqene na Divqem zapadu.
viweta, -e `, gen. mn. viweta ‰fr. vignetteŠ 1.
a. ukras na sredwovekovnim rukopisnim kwi-
gama. b. {tampani ukras u obliku {are s biq-
nim motivom, na naslovnom listu, na po~etku
poglavqa ili na kraju kwige. 2. nalepnica,
etiketa.
viola, -e `, gen. mn. viola ‰ital. viola, fr. vio-
leŠ muz. 1. guda~ki istrument sli~an violini,
ne{to ve}i od we i dubqeg zvuka. 2. naziv vi-
{e starih guda~kih instrumenata. y viola
d’amore ‰ital. viola d’amore qubavna violaŠ gu-
da~ki instrument sa sedam `ica, omiqen u
HVII i HVIII veku; viola da gamba ‰ital. viola
da gamba no`na violaŠ guda~ki instrument
koji se dr`ao me|u nogama, prete~a dana{weg
violon~ela, ra{iren u HVII i HVIII veku; vio-
la da bra~o muz. ‰ital. viola da braccio ru~na vi-
olaŠ guda~ki instrument koji se dr`ao u ruci,
ra{iren po~ev od XVI veka, prete~a dana{we
viole.
violacija, -e ` ‰lat. violatioŠ prav. 1. povreda
prava, kr{ewe zakona. 2. silovawe, obe{~a-
{}ewe.
violentan, -tna, -tno i violentan, -tna,
-tno ‰lat. violentusŠ a. `estok, silan, goropadan,
intenzivan. b. nasilan.
violentnost, -osti ` violentnost, -osti `
= violencija, -e ` ‰lat. violentiaŠ osobina ili
postupak onoga ko je violentan, `estina, silo-
vitost; nasilnost.
violet prid. indekl. v. violetan.
violetan, -tna, -tno ‰ital. violetto, fr. violetŠ
koji je qubi~aste boje, qubi~ast.
violina, -e ` ‰nem. Violine od ital. violinoŠ
muz. najpoznatiji guda~ki instrument, sa ~eti-
ri `ice, solisti~ki i orkestarski. y prva vi-
olina vode}i instrument u guda~kom kvartetu
i u simfonijskom orkestru; (fig.) onaj koji
ima glavnu re~ u ~emu, predvodnik.
violinar, -ara m ‰v. violinaŠ stru~wak koji
gradi violine i druge guda~ke instrumente.
violinista, -e m, mn. violinisti (`. vio-
linistkiwa) ‰v. violinaŠ svira~ na violini.
virginitet
violinski, -a, -o ‰v. violinaŠ muz. koji se
odnosi na violinu, namewen violini; y vio-
linski kqu~ G-kqu~, znak na po~etku notnog
sistema u obliku {are sli~ne osmici, koji
ozna~ava vi{e tonove u odnosu na bas-kqu~.
violista, -e m, mn. violisti (`. violistki-
wa) ‰v. violaŠ svira~ na violi.
violon~elist(a), -e m, mn. violon~elisti
(`. violon~elistkiwa) ‰v. violon~eloŠ muz.
svira~ na violon~elu.
violon~elisti~ki, -a, -o ‰v. violon~eloŠ
koji se odnosi na violon~elo ili na violon~e-
liste.
violon~elo, violon~ela m ‰ital. violoncel-
loŠ muz. guda~ki instrument sa ~etiri `ice, du-
bqeg tona od viole, svira se sede}i i dr`i se
izme|u nogu.
VIP, -a m ‰skr. od engl. very important person
vrlo va`na li~nostŠ fam. poznata, va`na osoba
iz javnog `ivota, velika zverka.
vipera, -e ` ‰lat. viperaŠ 1. zmija otrovnica,
guja. 2. zla `ena.
viraginitet, -eta m ‰v. viragoŠ pojava mu-
{kih polnih osobina kod `ena uzrokovanih
hormonskim poreme}ajima (dubok glas, brko-
vi, brada i sl.).
virago, viraga m ‰lat. viragoŠ mu{kobawasta
`ena, mu{kara~a, `enska osoba koja izgleda i
pona{a se kao mu{karac.
vira`, -a`a m ‰fr. virageŠ 1. avij. nagao okret
aviona, spu{tawe aviona pod nagibom. 2. fot.
jednolika boja ili ton naknadno naneseni na
crno-beli film da bi ostao u jednoj boji.
viranija, -e ` ‰tur. virane od pers. wiraneŠ
pokr. stara tro{na ku}a, ru{evina.
virbl, -a m ‰nem. WirbelŠ muz. tremolo na bub-
wu, niz brzih uzastopnih udaraca u bubaw.
virginal, -a m, mn. -i ‰engl. virginal od lat.
virginalis devi~anski, jer je bio namewen devoj-
kama iz dobre ku}eŠ muz. `i~ani instrument
sli~an ~embalu, popularan u Engleskoj u doba
Elizabete I.
virginalan, -lna, -lno ‰lat. virginalis od vir-
go devicaŠ devi~anski, devoja~ki.
virginitet, -eta m ‰lat. virginitasŠ 1. netak-
nutost `enskog devi~waka (himena), devi~an-
stvo, polna nevinost. 2. fig. ~ednost, ~istota.
271
virgo intakta
virgo intakta ‰lat. virgo intactaŠ netaknuta,
nevina devojka.
virilan, -lna, -lno ‰lat. virilis od vir mu-
{karacŠ 1. koji se isti~e mu{kim osobinama,
mu`evan, hrabar. 2. koji je zreo.
virilizam v. viraginitet.
virilitet, -eta m ‰lat. virilitasŠ mu{kost,
mu`evnost, zrelost, zrelo doba.
virman, -ana m, mn. virmani, gen. mn. virma-
na ‰fr. virementŠ bank. obrazac za bezgotovinski
prenos novca s jednog ra~una na drugi putem
bankovnog naloga. x virmanski.
viroza, -e ` ‰v. virus, v. -ozaŠ med. zarazna bo-
lest izazvana virusom.
virtualan v. virtuelan.
virtuelan, -lna, -lno ‰nem. virtuell od fr. vir-
tuel od lat. virtualisŠ 1. prividan, nestvaran. 2.
koji u praksi ima odre|ena svojstva, mada for-
malno nije takav. 3. jo{ neostvaren, mogu}, po-
tencijalan. y virtuelna stvarnost ra~. ono
{to postoji u ra~unarskom ili kakvom drugom
obliku neopipqive stvarnosti; virtuelna
memorija ra~. tehnika koja omogu}ava kori-
sniku da radi na kompjuteru kao da ima vi{e
memorije nego {to je stvarno ima; virtuelni
lik opt. lik koji je dobijen odbijawem svetlo-
sti o ogledalo ili prelamawem kroz so~ivo. 4.
ra~. koji postoji na ra~unaru ili na internetu
(virtuelna razglednica, virtuelna prezenta-
cija).
virtuelnost, -i ` ‰v. virtuelanŠ svojstvo
onoga {to je virtuelno.
virtuoz, -a i virtuoz, -oza m, mn. -i (nepr.
virtouz) ‰ital. virtuoso od lat. virtus vrlinaŠ 1.
osoba (naj~e{}e umetnik, muzi~ar) koja poka-
zuje savr{enu ve{tinu ili vrhunsko ume}e u
ne~emu, savr{en tehni~ar, ve{tak. 2. fig. oso-
ba koja pokazuje ume{nost u ne~emu.
virtuozan, -zna, -zno ‰v. virtuozŠ koji ima
vrhunsko znawe i ume}e (u ne~emu), koji pose-
duje neku savr{enu ve{tinu.
virtuozitet, -teta m = virtuoznost, -i ` ‰v.
virtuozŠ vrhunsko ume}e, savr{ena ve{tina.
virulentan, -tna, -tno ‰lat. virulentus otro-
van prema virus otrovŠ 1. koji izaziva bolest i
nanosi {tetu; zarazan, ku`an. 2. fig. krajwe
zloban, neprijateqski nastrojen, zagri`en.
272
viskozitet
virulencija, -e ` ‰nlat. virulentia, v. viru-
lentanŠ 1. med. sposobnost zaraznih mikroorga-
nizama da izazovu bolest, zaraznost. 2. fig. zlo-
ba, neprijateqstvo, mr`wa.
virus, -a m, mn. -i ‰lat. virus otrovŠ 1. biol.
med. parazitski mikroorganizam koji izaziva
zarazne bolesti, nevidqiv na obi~nom mikro-
skopu, sastavqen od nukleinske kiseline
(DNK ili RNK) u proteinskom oklopu. 2. ra~.
program koji inficira kompjuterske datote-
ke, dovode}i do brisawa podataka i drugih
{tetnih posledica. x virusni.
virusolog, -a m, mn. virusolozi, gen. mn. vi-
rusologa ‰v. virus, -logŠ nau~nik, stru~wak ko-
ji prou~ava viruse.
virusologija, -e ` ‰v. virus, -logijaŠ biol.
grana mikrobiologije koja se bavi prou~ava-
wem virusa i bolesti koje izazivaju.
virusolo{ki, -a, -o ‰v. virusologŠ koji se
odnosi na virusologiju i virusologe.
virxinal, -ala m ‰engl. virginal, nejasnog po-
reklaŠ muz. ist. mali prenosivi klavi~embalo
iz XVI veka.
virxinija, -e ` ‰prema dr`avi Virxiniji
(Virginia) u SADŠ 1. bot. vrsta duvana. 2. duga,
tanka cigara sa slam~icom.
vir{la, -e `, gen. mn. vir{li ‰nem. WurstelŠ
vrsta malih kobasica, hrenovka.
viski, -ija m ‰engl. whiskyŠ `estoko alko-
holno pi}e, rakija od ra`i, je~ma ili kukuru-
za.
viskoza, -e ` ‰v. viskozanŠ 1. hem. lepqiva
celulozna masa koja slu`i kao sirovina za iz-
radu sinteti~kih vlakana i celofana. 2. tka-
nina od celuloznih vlakana koja se obi~no me-
{aju sa ve{ta~kom svilom.
viskozan, -zna, -zno ‰lat. viscosus lepqiv,
od viscum lepak od imeleŠ lepqiv, tegqiv,
gust; qigav.
viskozimetar, -tra m, mn. viskozimetri, gen.
mn. viskozimetara ‰v. viskoza, -metarŠ sprava za
merewe viskoznosti te~nosti.
viskozitet, -eta m = viskoznost, -i m ‰nlat.
viscositas, v. viskozanŠ 1. svojstvo te~nosti da
se opire promeni polo`aja svojih molekula. 2.
lepqivost, tegqivost, gustina.
vis major
vis major m (ob. indekl.) ‰lat. vis maiorŠ vi{a
sila, okolnosti protiv kojih se ~ovek ne mo`e
boriti.
Visoka Porta = Porta (v.).
vispren, -a, -o ‰rus. vásprennáèŠ 1. o{trou-
man, uman, pronicqiv. 2. ve{t, snala`qiv,
duhovit.
vist, -a m ‰engl. whistŠ engleska igra karata
sa ~etiri igra~a, popularna u XIX veku, iz ko-
je se razvio brix.
vistavi`n, -a m ‰engl. Vistavision, za{ti}e-
ni naziv, prema ital. vista pogled, vidik, i visi-
on vi|eweŠ tehnika snimawa filma za {iroko
platno, danas napu{tena, osim za snimawe
specijalnih efekata.
visceralan, -lna, -lno ‰srlat. visceralis od
lat. viscera utrobaŠ 1. anat. koji se odnosi na
utrobu, utrobni. 2. fig. koji dolazi iz dna du-
{e, duboko ukorewen, instinktivan.
vitalan, -lna, -lno ‰lat. vitalisŠ 1. sposoban
za `ivot; pun `ivotne snage, izdr`qiv, otpo-
ran. 2. neophodan za `ivot, va`an, bitan (vi-
talne funkcije).
vitalizam, -zma m ‰v. vitalanŠ filoz. u~ewe
koje `ivotne pojave tuma~i delovawem poseb-
ne `ivotne energije ili nematerijalnog `i-
votnog principa, koji se razlikuje i od du{e i
od hemijsko-fizi~kih procesa.
vitalizacija, -e ` ‰v. vitalanŠ osposobqa-
vawe za `ivot; pove}avawe `ivotne energije.
vitalizirati = vitalizovati (v.).
vitalizovati, -ujem = vitalizirati, vi-
taliziram, 3. l. mn. vitaliziraju svr{. i nesvr{.
‰v. vitalanŠ (u)~initi sposobnim za `ivot, vi-
talnim.
vitalist(a), -e m, mn. vitalisti ‰v. vitali-
zamŠ zagovornik, pristalica vitalizma. x vi-
talisti~ki.
vitalitet, -eta m = vitalnost, -i ` ‰lat. vi-
talitasŠ 1. sposobnost za `ivot, `ivotna snaga;
mo} delovawa. 2. soc. sposobnost nekih dru-
{tvenih grupa da opstanu uprkos nepovoqnim
uslovima u dru{tvu.
vitamin, -ina m, mn. vitamini, gen. mn. vita-
mina ‰lat. vita `ivot, v. aminŠ biol. i hem. jedna
od prirodnih ili hemijskih proizvedenih
hranqivih materija koje su neophodne za pre-
viciozitet
`ivqavawe i funkcionisawe organizma. x
vitaminski.
vitaminizirati, vitaminiziram, 3. l. mn.
vitaminiziraju svr{. i nesvr{. snabde(va)ti,
obogatiti, oboga}ivati vitaminima.
vitiligo, -a m ‰lat. vitiligoŠ med. bolest gu-
bitka pigmenta u ko`i, s pojavom bledih mr-
qa, bez te{kih posledica.
vitra`, -a`a m = vitra`a, -e ` ‰fr. vitrage;
zna~ewe pod (1) od fr. vitrailŠ 1. ukrasna kompo-
zicija od delova obojenog stakla, koji su pove-
zani olovnim trakama. 2. ukrasna staklena vra-
ta, pregrada ili prozor.
vitrina, -e ` ‰fr. vitrine od lat. vitrum sta-
kloŠ zastakqeni ormar u kome se obi~no nalaze
razni sitniji ukrasni predmeti.
vitriol, -ola m ‰fr. vitriol, nem. Vitriol od lat.
vitreus staklenŠ 1. hem. stari naziv za sulfat, so
sumporne kiseline. 2. fam. sumporna kiselina
(H2SO4).
vic, vica m, mn. vicevi, gen. mn. viceva ‰nem.
WitzŠ kratka, {aqiva pri~a sa iznenadnim
obratom i neo~ekivanom, sme{nom poentom; y
vic sa bradom stari, odavno poznat vic.
vice- ‰lat. vice umestoŠ prvi deo slo`enica
u zna~ewu pomo}nik, zamenik osobe koja se
ozna~ava u drugom delu (viceadmiral).
vice verza pril. ‰lat. vice versaŠ obrnuto,
obratno, recipro~no.
vicenijum, -a (i vicenij, -a) m ‰klat. vicen-
nium od lat. vicies po dvadeset, annus godinaŠ
period od dvadeset godina.
vice{ampion, -ona m ‰v. vice-, {ampionŠ
sp. osvaja~ drugog mesta na ekipnom ili poje-
dina~nom takmi~ewu, viceprvak.
vicijum, -a m ‰lat. vitiumŠ 1. mana, nedosta-
tak. 2. gre{ka, proma{aj, oma{ka. 3. porok,
krivica, greh; v. vitium cordis; vitium naturae.
vicinalan, -lna, -lno ‰lat. vicinalis prema
vicinus susedŠ sporedni, lokalni; op{tinski;
koji je u susedstvu.
viciozan, -zna, -zno ‰lat. vitiosus prema viti-
um porokŠ 1. pokvaren, poro~an, nevaqao. 2.
med. koji ima neku manu ili nedostatak.
viciozitet, -eta m = vicioznost, -i ` ‰lat.
vitiositasŠ poro~nost, pokvarenost, r|avost.
273
vickav
vickav, -a, -o = vickast, -a, -o ‰v. vicŠ sklon
pri~awu i pravqewu viceva, {aqiv i duhovit;
neozbiqan.
vicmaher, -a m, mn. -i ‰nem. Witzmacher, v. vic,
machen pravitiŠ zast. 1. {aqivxija, duhovit ~o-
vek. 2. fig. osoba koja o va`nim i ozbiqnim stva-
rima govori kao neznalica; hecmaher (v.).
vicoteka, -e ` ‰v. vic, -tekaŠ emisija u kojoj
se govore vicevi, {ale, po{alice.
vi-xej ‰engl. vee-jay, po analogiji sa di-xej
(v.)Š muz. a. osoba koja pu{ta muziku i pri tom
koristi video-bim za prikazivawe nekog sadr-
`aja; b. voditeq TV emisije sa video-spotovi-
ma; video-xokej.
vi{ijevski, -a, -o ‰po gradu Vi{i (Vichy),
gde je bilo sedi{te vladeŠ ist. koji se odnosi
na deo Francuske koji nije bio pod neposred-
nom nema~kom okupacijom, a kojim je upravqao
kolaboracionista Peten (1940–1944).
Vi{nu, -ua m ‰ind.Š jedno od indijskih bo-
`anstava u bramanizmu, prvobitno bog Sunca.
voajer, -era m, mn. voajeri, gen. mn. voajera
‰fr. voyeur, prema voir videtiŠ psih. osoba koja
se potajno seksualno zadovoqava gledawem
seksualnog ~ina ili golotiwe. x voajerski.
voajerizam, -zma m ‰v. voajer, -izamŠ 1. psih.
sklonost ka u`ivawu u posmatrawu polnih od-
nosa i nagih tela. 2. fig. preterana radozna-
lost, `eqa da se sve vidi i sve zna u javnom i
dru{tvenom `ivotu.
voajerstvo, -stva s ‰v. voajerŠ psih. patolo-
{ka sklonost seksualnog zadovoqavawa gleda-
wem golotiwe ili polnog odnosa drugih oso-
ba, v. voajerizam (1).
voal, -ala m ‰fr. voile veoŠ vrsta tanke, fine
tkanine za `enske haqine, naro~ito za veo.
vodviq, -iqa m, mn. vodviqi, gen. mn. vodvi-
qa ‰fr. vaudevilleŠ 1. kra}i scenski komad {a-
qive sadr`ine s popularnim melodijama, sli-
~an kabareu. 2. zast. nekada{wa francuska sa-
tiri~na pesma, pra}ena pantomimom. x vo-
dviqski.
vodviqist(a), -e m, mn. vodviqisti ‰v. vo-
dviqŠ stvaralac, pisac vodviqa.
vodka nepr., v. votka.
vokabular, -ara m ‰lat. vocabularium prema
vocabulum re~Š 1. fond re~i u jednom jeziku,
274
volan
re~nik. 2. sve re~i koje koristi i razume neki
pojedinac ili dru{tvena grupa.
vokal, -ala m, mn. vokali, gen. mn. vokala ‰lat.
vocalis glasan, zvu~an, prema vox glasŠ 1. fon.
samoglasnik. 2. muz. fam. vokalni deo kompozi-
cije; qudski glas u odnosu na muzi~ki instru-
ment.
vokalan, -lna, -lno ‰v. vokalŠ 1. fon. koji se
odnosi na vokale, samoglasni~ki. 2. muz. koji se
peva, koji je namewen za pevawe, koji se izvodi
qudskim glasom; up. instrumentalan.
vokaliza, -e ` ‰fr. vocalise, ital. vocalizzoŠ
muz. 1. vokalna kompozicija bez teksta, izvodi
se pevawem jednog istog vokala kao ve`ba u pe-
vawu. 2. podu`a melodijska linija nad jednim
slogom teksta, u kompozicijama u kojima se
qudski glas koristi kao instrument.
vokalizam, -zma m ‰fr. vocalisme, v. vokalŠ
fon. skup znawa i ~iwenica o samoglasnicima
i wihovim odnosima u datom jeziku.
vokalizacija, -e ` ‰nlat. vocalisatio, v. vo-
kalŠ 1. fon. prelaz suglasnika u samoglasnike.
2. muz. izvo|ewe vi{e tonova na jednom vokalu.
vokalski, -a, -o ‰v. vokalŠ koji se odnosi na
vokale, samoglasni~ki. y vokalska harmoni-
ja fon. pojava da izbor vokala u nastavku zavisi
od vokala u osnovi, u jezicima kao {to su tur-
ski ili ma|arski.
vokativ, -a m ‰lat. vocativusŠ gram. pade`
obra}awa, dozivawa, peti pade`. x vokativni.
vokacija, -e ` ‰lat. vocatio prema vocare po-
zivatiŠ 1. teol. dejstvo bo`je milosti, usled
koga neki ~ovek ose}a da je pozvan da bude sve-
{tenik. 2. sklonost prema odre|enom zanima-
wu, dar za odre|eni posao.
voki-toki, -ija m (nepr. toki-voki) ‰engl.
walkie-talkie prema walk hodati, talk govoritiŠ
prenosivi radio-telefon.
vokmen, -a m, mn. -i ‰engl. Walkman, prvobit-
no trgova~ka marka fabrike œSoniŒ, prema
walk hodati, man ~ovekŠ prenosivi radio-apa-
rat ili kasetofon sa slu{alicama.
voks populi v. vox populi.
volan, -ana m, mn. volani, gen. mn. volana ‰fr.
volantŠ 1. upravqa~ automobila. 2. nabrana
traka od tankog materijala na `enskoj haqini
ili zavesama.
volapik
volapik, -a i volapik, -a m ‰volapuk od engl.
world svet, speak govoritiŠ me|unarodni, svet-
ski jezik, izum nema~kog sve{tenika J. M.
[lajera (1879), napu{ten posle pojave espe-
ranta (v.).
volat, volta m pokr. v. volta.
volatilizacija, -e ` ‰nlat. volatilisatio od
lat. volatilis isparqivŠ hem. isparavawe, pre-
tvarawe ne~ega u paru.
volvulus, -a m, mn. -i ‰lat. volvulusŠ med. zave-
zanost, zapletenost creva, uvrtawe tankog ili
debelog creva oko svoje osovine.
volej, -a i volej, -eja m ‰engl. volleyŠ sp. uda-
rac (u fudbalu, tenisu i sl.), koji se izvodi
dok je lopta u letu, dok ne dotakne tlo.
volens-nolens ‰lat. volens-nolensŠ ho-
}e{-ne}e{, hteo-ne hteo.
volijera, -e ` ‰fr. voliere prema voler lete-
tiŠ veliki kavez, ogra|eni prostor u kome su
ptice zatvorene ali mogu da lete, pti~arnik.
volitiv, -a m ‰v. volitivanŠ lingv. oblik ili
konstrukcija koji izra`avaju voqu, `equ, hte-
we.
volitivan, -vna, -vno ‰srlat. volitivus od lat.
volere htetiŠ 1. voqan, koji poti~e iz qudske
voqe. 2. gram. `eqni, voqni.
volicija, -e ` ‰lat. volitio od volere htetiŠ
psih. voqa, htewe; pojedina~ni akt, izraz voqe.
volonter, -era m, mn. volonteri, gen. mn. vo-
lontera (`. volonterka, -e, dat. i lok. volonter-
ki, gen. mn. volonterki) ‰fr. volontaire, prema
lat. voluntariusŠ osoba koja dobrovoqno i bes-
platno, bez nadoknade radi neki posao, dobro-
voqac. x volonterov (volonterkin), volon-
terski.
volonterstvo, -stva m ‰v. volonterŠ dobro-
voqni, besplatni rad u nekoj oblasti.
volontirati, volontiram, 3. l. mn. volon-
tiraju nesvr{. ‰v. volonterŠ dobrovoqno i bes-
platno obavqati neki posao, raditi kao vo-
lonter.
volt, -a m, mn. volti, gen. mn. volta ‰po itali-
janskom fizi~aru A. VoltiŠ fiz. jedinica za
merewe elektri~nog napona, simbol V u Me|u-
narodnom sistemu jedinica; defini{e se kao
napon izme|u dve ta~ke provodnika kroz koji
voluminozitet
te~e struja od jednog ampera, a utro{ena snaga
iznosi jedan vat.
volta, -e `, gen. mn. volti ‰fr. volte, ital. vol-
taŠ 1. arhit. pokr. svod, luk na gra|evinama pri-
morske arhitekture kao deo trema. 2. sp. a. jaha-
we u malom krugu. b. nagli skok ili korak u ma-
~evawu. 3. muz. `ivahna igra u taktu 6/8, popu-
larna u XVI i XVII veku u drugim zemqama. 4.
tipogr. jedna vrsta {tamparskog sloga.
volta`a, -e ` ‰fr. voltageŠ fiz. napon struje
izra`en u voltima.
volt(a)metar, -tra m, mn. volt(a)metri, gen.
mn. volt(a)metara ‰v. volt, -metarŠ elektr. in-
strument za merewe elektri~nog napona.
voltamper, -era m ‰v. volt, amperŠ fiz. jedi-
nica za merewe prividne snage naizmeni~ne
struje, proizvod jednog volta i jednog ampera.
volterizam, -zma m = volterijanizam, -zma
m ‰v. volterijanskiŠ filozofija i na~in mi-
{qewa francuskog pisca i mislioca Voltera
(1694–1778), posebno wegova borba protiv cr-
kve i feudalizma.
volterijanac, -nca m ‰v. volterijanskiŠ
pristalica, sledbenik Voltera.
volterijanski, -a, -o ‰fr. voltairien prema
VoltaireŠ koji se odnosi na Voltera; koji je u
Volterovom duhu.
volubilan, -lna, -lno ‰lat. volubilisŠ 1. ne-
postojan, prevrtqiv. 2. brz na re~ima, glasan,
temperamentan.
volubilitet, -eta m = volubilnost, -i ` ‰lat.
volubilitasŠ osobina onoga koji je volubilan.
volumen, -a i volumen, -a m, mn. -i ‰lat. volu-
men zavoj, svitakŠ 1. geom. zapremina. 2. muz. ja-
~ina zvuka. 3. a. spis, rukopis; stara kwiga. b.
jedna od dve ili vi{e kwiga nekog dela, tom,
sveska.
volumetrija, -e ` ‰v. volumen, -metrijaŠ 1.
hem. skup metoda kvantitativne hemijske ana-
lize koje se koriste za odre|ivawe koli~ine
rastvorene materije. 2. fiziol. ve{tina mere-
wa zapremine i promena u zapremini pojedi-
nih delova tela.
voluminozan, -zna, -zno ‰nlat. voluminosusŠ
obiman, opse`an, glomazan.
voluminozitet, -eta m = voluminoznost,
-i ` ‰nlat. voluminositasŠ svojstvo onoga {to je
275
voluntarizam
voluminozno, obimnost, opse`nost, gloma-
znost.
voluntarizam, -zma m ‰lat. voluntarius voq-
ni od voluntas voqaŠ 1. filoz. pravac u filozo-
fiji koji po~iva na voqi (a ne umu) kao osnov-
nom principu i pokreta~u svih stvari. 2. pol.
i soc. samovoqno, diktatorsko, autoritarno
istupawe, bez obzira na va`e}e zakone i dru-
{tvene norme. 3. delovawe koje se zasniva na
htewu bez profesionalne stru~nosti i pozna-
vawa predmeta.
voluntarist(a), -e m, mn. voluntaristi ‰v.
voluntarizamŠ zagovornik, pristalica volun-
tarizma.
voluntaristi~ki, -a, -o ‰v. voluntarizamŠ
koji pripada voluntarizmu, koji se odnosi na
voluntarizam. y voluntaristi~ka psiholo-
gija psih. pravac u empirijskoj psihologiji
koji isti~e zna~aj voqnih procesa.
voluntativ, -a m ‰lat. voluntas voqaŠ v. vo-
litiv.
voluptuozan, -zna, -zno ‰lat. voluptuosus,
prema voluptas pohotaŠ pohotan, sladostra-
stan, razbludan.
voluta, -e ` ‰ital. voluta od lat. volutus pre-
ma volvere okretati, savijatiŠ ist. arhit. spi-
ralno uvijen dekorativni element na stubovi-
ma jonskog stila.
volfram, -a m ‰nem. WolframŠ hemijski ele-
ment, simbol W, atomski broj 74, sivkastobe-
li metal visoke ta~ke topqewa, koristi se za
sijalice, za proizvodwu ~elika i u raketnoj
tehnici.
vol{eban, -bna, -bno ‰rus. vol{ebnáèŠ ~u-
dotvoran, magi~an, tajanstven, natprirodan.
vol{ebnik, -a m, mn. vol{ebnici, gen. mn.
vol{ebnika ‰rus. vol{ebnikŠ ~arobwak, ma|i-
oni~ar.
vombat, -a m ‰engl. wombat iz aborixinskogŠ
zool. australijski torbar nalik na malog me-
dveda, Vombatus ursinus.
vomitus, -a m ‰lat. vomitusŠ med. povra}awe,
bquvawe.
von, -a m, mn. -i ‰korejskiŠ nov~ana jedinica
u Severnoj i Ju`noj Koreji, sadr`i 100 juna (u
Severnoj) odnosno 100 ~ona (u Ju`noj Koreji).
276
vrsta
vonderbra m indekl. ‰engl. wonderbraŠ grud-
wak s ulo{kom u kojem `enske grudi izgledaju
ve}e.
voracitet, -eta m ‰lat. voracitas, od vorax
pro`drqivŠ pro`drqivost, nezaja`qivost,
gramzivost.
vord, -a m ‰v. WordŠ ra~. popularni procesor
teksta firme Majkrosoft.
vord-procesor, a m ‰engl. word processorŠ
ra~. kompjuterski program za obradu teksta.
vorkaholizam, -zma m ‰v. vorkaholikŠ pre-
terana voqa za rad, zavisnost od rada, nespo-
sobnost da se predahne.
vorkaholik, -a m, mn. vorkaholici, gen. mn.
vorkaholika, i vorkaholi~ar, -a m ‰engl. wor-
kaholic prema work rad, (alco)holicŠ osoba koja
neprekidno radi, koja ne mo`e bez rada.
vork{op, -a m, mn. vork{opi, gen. mn. vork-
{opa ‰engl. workshop radionicaŠ te~aj ili se-
minar u kome svi aktivno u~estvuju i na kome
se isprobavaju nove metode.
votant, -a m, mn. -i ‰lat. votans prema votare
glasatiŠ osoba koja ima pravo glasa, glasa~.
votacija, -e ` ‰lat. votatioŠ glasawe, izgla-
savawe.
voterpruf prid. indekl. ‰engl. waterproof
prema water voda, proof isku{an, proverenŠ ko-
ji ne propu{ta vodu, vodootporan.
votiv, -iva m ‰lat. votivus prema votum za-
vetŠ etnol. i rel. zavetni dar ili prinesena `r-
tva bo`anstvu, svecu ili crkvi kao ~in molbe
(za ne{to) ili izraz nekog o~ekivawa.
votivan, -vna, -vno ‰v. votivŠ zavetovan, za-
vetni.
votka, -e `, gen. mn. votki ‰rus. vodkaŠ `esto-
ko alkoholno pi}e dobijeno fermentacijom i
destilacijom krompira ili `itarica, ruska
rakija.
vra`da, -e ` ‰rus. vra`daŠ 1. sva|a, neprija-
teqstvo, zavada. 2. krvnina. 3. plemenski mi-
rovni sud (krvno kolo).
vremja ‰rus. vremà vremeŠ u: y vo vremja ono
u ono vreme, nekada davno.
vrsta, -e `, gen. mn. vrsta ‰rus. verstaŠ stara
ruska mera za du`inu (oko 1066,7 m).
vrhu{ka
vrhu{ka, -e `, dat. i lok. vrhu{ki, gen. mn.
vrhu{ki ‰rus. verhu{kaŠ politi~ki ili vojni
vrh u nedemokratskim dr`avnim sistemima.
vsjo ravno ‰rus. vse ravnoŠ fam. svejedno; ni-
je va`no, ba{ me briga.
vudu, -ua m = vuduizam, -izma m ‰engl. voodoo
iz egz.Š kult na Haitiju i Antilima, afri~kog
porekla, s verovawem u feti{e i crnu magiju.
vuduist(a), -e m, mn. vuduisti ‰v. vuduŠ sled-
benik vudua.
vuduisti~ki, -a, -o ‰v. vuduist(a)Š koji se
odnosi na vudu i vuduiste.
vulva, -e ` ‰lat. vulvaŠ anat. spoqa{wi deo
`enskog polnog organa, stidnica, sramnica.
vulvitis, -a m ‰v. vulva, -itisŠ med. zapaqe-
we spoqa{weg dela `enskog polnog organa.
vulgaran, -rna, -rno ‰lat. vulgaris prema vul-
gus narod, svetinaŠ 1. a. nepristojan, pro-
sta~ki. b. koji nema ukusa, banalan, priprost.
2. lingv.: y vulgarni latinski narodni latin-
ski, govorni oblik latinskog jezika, iz koga su
se razvili romanski jezici.
vulgarizam, -a m ‰v. vulgaranŠ 1. lingv. pro-
sta, nepristojna re~ ili izraz u govoru i jezi-
ku. 2. prostakluk, nevaspitanost.
vulgarizator, -a m, mn. -i ‰v. vulgarizovatiŠ
onaj koji vulgarizuje.
vulgarizacija, -e ` ‰v. vulgarizovatiŠ 1.
vulgarizovawe, preterano upro{}avawe i po-
jednostavqivawe. 2. stawe onoga {to je vulga-
rizovano; pristupa~niji oblik (~ega), prosto-
narodna verzija.
vulgarizovati, -zujem (i vulgarizirati,
vulgariziram, 3. l. mn. vulgariziraju) svr{. i
nesvr{. ‰fr. vulgariser, v. vulgaranŠ 1. (u)~initi
prosta~kim, vulgarnim. 2. uprostiti, upro-
{}avati spu{taju}i na najni`i nivo.
vulgaritet, -eta m = vulgarnost, -i ` ‰nlat.
vulgaritas, v. vulgaranŠ svojstvo onoga {to je
ili onoga koji je vulgaran, prostakluk.
Vulgata, -e ` ‰nlat. VulgataŠ latinski pre-
vod Svetog pisma koji je u IV veku napisao sve-
ti Jeronim, prihva}en kao zvani~an u kato-
li~koj crkvi.
Vulkan, -ana m ‰lat. VulcanusŠ mitol. staro-
rimski bog vatre i za{titnik kova~a.
vulnerabilan
vulkan, -ana m, mn. vulkani, gen. mn. vulkana
‰lat. vulcanusŠ 1. otvor u Zemqinoj kori kroz
koji izbija lava, usijano kamewe i rastopqene
stene. 2. brdo nastalo od izba~enih vulkan-
skih materija. 3. fig. izliv strasti, burno is-
kazivawe emocija.
vulkanizam, -zma m ‰v. vulkanizamŠ 1. geol.
vulkanske aktivnosti i posledice wima iza-
zvane u Zemqinoj kori. 2. u~ewe prema kome je
Zemqa svoj oblik dobila pod uticajem vatre.
vulkanizacija, -e ` ‰engl. vulcanization, v.
vulkanŠ postupak kojim se vulkanizuju gume.
vulkanizer, -era m, mn. vulkanizeri, gen. mn.
vulkanizera ‰v. vulkanizovatiŠ radnik koji
vulkanizuje, koji vr{i vulkanizaciju; zana-
tlija koji popravqa automobilske gume. x vul-
kanizerski.
vulkanizovati, -ujem (i vulkanizirati,
vulkaniziram, 3. l. mn. vulkaniziraju) svr{. i
nesvr{. ‰engl. vulcanize, v. vulkanŠ a. preraditi,
prera|ivati sirovi kau~uk u gumu zagrevawem
uz dodatak sumpora. b. popraviti, popravqati
o{te}ene gumene predmete istim postupkom.
vulkanist(a), -e m, mn. vulkanisti ‰v. vul-
kanŠ geol. zagovornik, pristalica teorije da je
Zemqa svoj dana{wi oblik dobila pod utica-
jem vatre.
vulkaniti, vulkanita m mn. ‰v. vulkanŠ geol.
stene nastale erupcijom vulkana.
vulkanolog, -a m, mn. vulkanolozi, gen. mn.
vulkanologa ‰lat. vulcanus, v. -logŠ nau~nik,
stru~wak za vulkanologiju.
vulkanologija, -e ` ‰v. vulkan, v. -logijaŠ
geol. nauka koja se bavi prou~avawem vulkana i
vulkanskih pojava.
vulkanolo{ki, -a, -o ‰v. vulkanologŠ koji
se odnosi na vulkanologiju i vulkanologe.
vulkanski, -a, -o ‰v. vulkanŠ 1. koji se odno-
si na vulkane; koji poti~e iz vulkana. 2. fig.
koji je kao vulkan, silovit, `estok, vatren. y
vulkanske stene stene nastale hla|ewem i
kristalizacijom magme.
vulnerabilan, -lna, -lno ‰lat. vulnerabilis
prema vulnerare raniti od vulnus ranaŠ rawiv,
neotporan, slab.
277
vulnerabilitet
vulnerabilitet, -eta m = vulnerabilnost,
-i ` ‰nlat. vulnerabilitasŠ rawivost, neotpor-
nost, krhkost; sklonost povredama.
vunderkind, -a m, mn. vunderkindi, gen. mn. vun-
derkinda ‰nem. Wunderkind od Wunder ~udo, Kind
deteŠ fam. izrazito nadareno dete, ~udo od deteta.
278
vhod
vufer, -a m ‰engl. wooferŠ zvu~nik koji re-
produkuje niske tonove; up. tviter.
vhod, -a m ‰rus. vhod ulazakŠ rel. pravosl. deo
liturgije kada sve{tenik iz oltara ulazi u deo
crkve gde stoje vernici i nose darove (veliki
‹) ili jevan|eqe (mali ‹).
 G
gabaj, -a m, mn. gabaji, gen. mn. gabaja ‰hebr.
gabba’y blagajnikŠ 1. nastojnik, ~uvar u sina-
gogi. 2. ist. glavni administrator u jevrejskim
op{tinama u dijaspori.
gabarden, -ena = gabardin, -ina m ‰engl. ga-
bardine, gaberdineŠ visokokvalitetna tkanina
za odela, obi~no jednobojna, s kosim prugama.
x gabardenski, gabardinski
gabarit, -a, mn. gabariti, gen. mn. gabarita i
gabarit, -ita m, mn. gabariti, gen. mn. gabarita
‰fr. gabaritŠ 1. spoqna mera u arhitekturi i
gra|evinarstvu; dimenzija nekog predmeta,
promer, veli~ina. 2. ne{to {to slu`i kao
obrazac, model ili daje formu ne~emu; kalup.
x gabaritni i gabaritni.
gabela, -e `, gen. mn. gabela ‰ital. gabellaŠ 1.
ist. namet, porez koji se pla}a dr`avi; danak,
da`bina, tro{arina. 2. mesto gde se napla}uje
tro{arina.
gabor1, -a m, mn. -i ‰poreklo nejasnoŠ vrsta
morske ribe.
gabor2, -a m, mn. -i ‰poreklo nejasnoŠ `arg.
vrlo ru`na osoba, rugoba.
gabro, -a m, mn. -i ‰ital. gabbroŠ miner. mag-
matska stena tamnozelene boje, krupnog zrna i
velike specifi~ne te`ine.
gavaz v. kavaz.
gavijal, -ala m, mn. gavijali, gen. mn. gavijala
‰fr. gavial od ind. gharriyalŠ zool. vrsta krokodi-
la u Indiji, Gavialis gangeticus, ima usku wu-
{ku i telo duga~ko do {est metara.
gavota, -e `, gen. mn. gavota ‰fr. gavotte od
starog prov. gavotoŠ muz. lagana francuska igra
u dvodelnom taktu, uobi~ajena na otmenim ba-
lovima u XVII i XVIII veku, ~esta u delima
kompozitora toga doba.
gavro{, -a m, mn. -i ‰po Gavro{u (Gavroche),
jednom od likova u romanu œJadniciŒ Viktora
IgoaŠ pariski mangup, obe{ewak, simpati~an,
dovitqiv i velikodu{an de~ak.
gavun, -una m, mn. gavuni, gen. mn. gavuna
‰ital. gavoneŠ zool. vrsta morske ribe, Atherina
hepsetus.
gavunara, -e i gavunara, -e `, gen. mn. gavu-
nara (i gavunarnica) ‰v. gavunŠ mre`a kojom se
love gavuni.
gagat, -ata m ‰gr~. Gagates (lithos), kamen iz
Gagata, grada u LikijiŠ miner. vrsta tamnosme-
|eg kamenog ugqa bogata smolom, koja se uglav-
nom koristi za izradu nakita; crni }ilibar.
gadar, -a i gadar, -a m, mn. -i ‰tur. gadir od ar.
gadr izdajaŠ 1. zlo, nasiqe, {teta, pohara. 2. ve-
lika nepravda. z gadar u~initi izvr{iti na-
siqe, poharati.
gadar, -ara m, mn. gadari, gen. mn. gadara = ga-
dara (v.).
gadara, -e, gen. mn. gadara i gadara, -e `, gen.
mn. gadara ‰tur. gaddare od ar. gaddaraŠ starinska
dvosekla sabqa.
gadijum, -a m ‰lat. gadiumŠ ist. testament,
oporuka koja se diktira direktno u pero.
gadolinijum, -a (i gadolinij, -a) m ‰nlat.
gadolinium, prema finskom hemi~aru Gadoli-
nu (1760–1852)Š hem. metal, element iz grupe
lantanida, simbol Gd, atomski broj 64.
gadolinit, -a, mn. gadoliniti i gadolinit,
-ita m, mn. gadoliniti, gen. mn. gadolinita ‰v. ga-
279
gaelski
dolinijumŠ tamnosme|i mineral koji sadr`i
berilijum, cezijum, itrijum i dr. retke metale.
gaelski, -a, -o ‰fr. gaelique, engl. GaelicŠ lingv.
naziv za grupu keltskih jezika kojima se govori
u [kotskoj i Irskoj = gelski, gojdelski.
ga`a, -e `, gen. mn. ga`a ‰fr. gageŠ 1. nagrada
za ura|eni posao; plata. 2. posao pod ugovorom,
na odre|eno vreme; anga`man.
ga`irawe, -a s ‰v. ga`aŠ zapo{qavawe pod
ugovorom, anga`ovawe.
gaz1 zast. v. gas.
gaz2 zast. v. gaza.
gaza, -e ` ‰fr. gazeŠ mre`asta pamu~na ili
svilena tkanina, nekad kori{}ena i za ode}u,
danas uglavnom za previjawe rana. x gazni.
gazal, gazel = gazela2 (v.).
gazap, -a m, mn. -i ‰tur. gazap, gazab od ar. ga-
dabŠ 1. srxba, qutina, bes. 2. nesre}a, nevoqa,
beda, zlo. 3. nesre}nik, prokletnik. z gazap
u~initi unesre}iti, upropastiti, satrti.
gazapluk, -a m, mn. gazapluci, gen. mn. gaza-
pluka ‰tur. gazapl›k, v. gazapŠ nesre}a, nevoqa,
beda, zlo.
gazda, -e m, gen. mn. gazda ‰ma|. gazda od stsl.
gospodaŠ 1. lice koje ima ne{to pod svojom
vla{}u, gospodar; poslodavac, {ef. 2. vla-
snik, posednik imovine; vlasnik stana (nasu-
prot stanaru). 3. imu}an ~ovek, bogata{. 4. do-
ma}in, glava porodice, stare{ina. x gazdin,
gazdinski.
gazdarica, -e `, gen. mn. gazdarica ‰v. gazdaŠ
1. `ena koja je stare{ina ili rukovodi nekim
poslom, {efica, poslodavka. 2. vlasnica neke
vredne imovine ili bogatstva, bogata{ica; ga-
zdina `ena. 3. `ena koja dobro upravqa doma-
}instvom, doma}ica. 4. `ena koja izdaje stan
ili sobu, stanodavka. x gazdari~in.
gazdinstvo, -a s, gen. mn. gazdinstava i ga-
zdinstvo, -a s, gen. mn. gazdinstava ‰v. gazdaŠ 1.
ve}e poqoprivredno imawe, dobro. 2. organi-
zacija ku}nog imawa i poslova, doma}instvo;
gazdovawe. 3. zast. privreda; poslovawe.
gazdovati, gazdujem nesvr{. ‰v. gazdaŠ 1. vo-
diti gazdinstvo ili doma}instvo; upravqati
imawem. 2. a. gospodariti, vladati. b. `iveti
kao gazda.
280
gaila
gazela1, -e, gen. mn. gazela i gazela, -e `, gen.
mn. gazela ‰fr. gazelle od ar. gazalŠ zool. vrsta
afri~ke antilope, Gazella dorcas, poznate po
vitkom i gracioznom telu.
gazela2, -e, gen. mn. gazela i gazela `, gen. mn.
gazela = gazal, -a i gazel, -a m ‰tur. gazel od ar.
gazalŠ kwi`. lirska pesma u sredwovekovnoj
persijskoj, arapskoj, turskoj i indijskoj kwi-
`evnosti kod koje se prva susedna rima ili
grupa re~i ponavqaju na kraju parnih stihova.
gazep nepr. v. gazap.
gazeta, -e `, gen. mn. gazeta ‰ital. gazzetta od
venec. gazeta nov~i} za pla}awe novinaŠ 1.
dnevni list, novine. 2. ist. nekada{wi mle-
ta~ki sitan bakarni novac.
gazi m indekl. = gazija, -e m, gen. mn. gazija
‰tur. gazi od ar. gazi od gaza ratovatiŠ 1. titula
islamskih vojskovo|a koji su se borili protiv
nemuslimana. 2. osvaja~, pobednik; heroj, rat-
ni junak. 3. fig. razmetqivac, hvalisavac. x ga-
zijski.
gazija = gazi (v.).
gaziluk, -a m, mn. gaziluci, gen. mn. gaziluka
‰v. gazijaŠ 1. juna~ko delo, juna{tvo, herojstvo.
2. fig. razuzdano, obesno pona{awe, hvalisa-
vost.
gazirati1, gaziram, 3. l. mn. gaziraju svr{. i
gazer, v. gasŠ 1. dod(av)ti gas (ob.
nesvr{. ‰fr.
ugqen-dioksid) u razli~ita pi}a da bi se do-
bio rezak ukus. 2. ugu{i(va)ti, ubi(ja)ti ga-
som.
gazirati2, gaziram, 3. l. mn. gaziraju svr{. i
nesvr{. ‰v.
gazaŠ obavi(ja)ti gazom, uvi(ja)ti u
gazu.
gazofilacijum, -a m ‰srlat. gazophylacium
od gr~. gazophylakion, od gaza blago, phylattein
~uvatiŠ 1. ist. crkv. ormari} u kome se ~uvaju
svete stvari. 2. spremi{te za dragocenosti,
riznica. 3. fig. re~nik, leksi~ko blago.
gaib (i gajb) = gaip (gajp) prid. indekl. ‰tur.
gaib, gaip od ar. ga'ib od gaba, gaybŠ nevidqiv;
prikriven; nedoku~iv ~ove~jem oku. z gaib se
u~initi nestati, izgubiti se.
gaila, -e i gajla, -e ` ‰tur. gaile od ar. ga'ilaŠ
1. nevoqa, briga, muka, napast. 2. mu~an, dosa-
dan posao.
gajba
gajba, -e `, gen. mn. gajbi ‰ital. gabbiaŠ 1. mali
re{etkast sanduk, obi~no od da{~ica ili pla-
stike, za preno{ewe vo}a, fla{a i sl. 2. kavez.
3. `arg. stan, stan~i}; garsowera. 4. `arg. zatvor.
gajger, -a m = Gajgerov broja~ ‰prema ne-
ma~kom fizi~aru Hansu Gajgeru (H. Geiger,
1882–1945)Š ure|aj koji registruje i meri
elektromagnetne ~estice i gama zrake; aparat
za otkrivawe radioaktivnosti.
Gajgerov broja~ = gajger (v.).
gajdamak, -a m (ob. u mno`ini, gajdamaci,
gen. mn. gajdamaka) ‰rus. gaèdamak od turkm.
haydamak terati (stoku); opqa~katiŠ 1. u XVI-
II veku ukrajinski pobuwenik koji se borio
protiv ugwetavawa poqskog plemstva. 2. u Ru-
siji od 1917. do 1919. naziv za vojsku kontrare-
volucionarne centralne ukrajinske vlade.
gajda{, -a{a, mn. gajda{i, gen. mn. gajda{a ‰v.
gajdeŠ svira~ u gajde. x gajda{ev, gajda{ki.
gajde, gajdi ` mn. ‰tur. gayda od ar. qai-daŠ na-
rodni duva~ki muzi~ki instrument koji se sa-
stoji od velikog meha i svirale.
gajeta, -e `, gen. mn. gajeta ‰srlat. gayetana, po
mestu Gaeta u ju`noj ItalijiŠ pom. omawi brod
s pokrivenom palubom i jednom katarkom.
Gajret, -a m ‰v. gajretŠ ime muslimanskog
kulturno-prosvetnog dru{tva u Bosni i Her-
cegovini, osnovanog 1903.
gajret, -a m ‰tur. gayret od ar. gayraŠ pokr. 1.
pomo}, potpora, solidarnost. 2. predanost, za-
uzimawe, privr`enost; upornost, usrdnost.
gajretiti, gajretim nesvr{. ‰v. gajretŠ tru-
diti se, svojski raditi, istrajavati.
gajri-muslim, -a m, mn. gajri-muslimi, gen.
mn. gajri-muslima ‰tur. gayrimuslim od ar. gayr
drugi, muslim muslimanŠ neko ko nije islam-
ske vere, nemusliman.
gajtan, -a, mn. gajtani, gen. mn. gajtana i gaj-
tan, -a m, gen. mn. gajtana ‰tur. gaytan, kaytan od
ar. qaytanŠ 1. predena ili pletena uzana traka
za porubqivawe ode}e ili ukras; u`e od pamu-
ka ili svile. 2. elektri~na `ica ili izolova-
ni elektri~ni provodnik, kabl. y gajtan-tra-
va bujna, svilenkasta trava; z poslati (kome)
svilen gajtan fig. dati kome na znawe da mu je
do{ao kraj, da je otpisan (turski sultani sla-
galaktometrija
li su svilen gajtan dostojanstvenicima kao
znak da treba da se obese).
gajtanast, -a, -o i gajtanast, -a, -o ‰v. gajtanŠ
koji je u obliku gajtana.
gajtanski i gajtanski, -a, -o ‰v. gajtanŠ na-
~iwen od gajtana.
gajtanxija, -e m ‰tur. gaytanc›, v. gajtanŠ za-
natlija koji izra|uje i prodaje gajtane, gajta-
nar. x gajtanxijski.
gala1, -e ` ‰{p. galaŠ 1. sve~ano, paradno ode-
lo. 2. pom. ki}ewe broda u luci povodom pro-
slava ili praznika, brodskom i dr`avnom za-
stavom (mala ‹ ), a po potrebi i signalnim za-
stavama i svetlostima (velika ‹ ).
gala2 ‰v. gala1Š prid. indekl. sve~an, rasko-
{an, luksuzan.
galabija, -e `, gen. mn. galabija ‰ar. galabiŠ
beli ogrta~ kod Egip}ana i drugih Arapa, xe-
laba.
galaksija, -e, gen. mn. galaksija i ‰gr~. gala-
xia mle~ni put, prema gala mlekoŠ 1. astron. veli-
ki skup od vi{e miliona ili milijardi zvezda
u svemiru. 2. astron. zvezdani sistem u kome smo
mi, Mle~ni put, Kumova slama. 3. fig. skup slav-
nih, genijalnih osoba, sazve`|e, plejada (v.).
galaktika, -e `, dat. galaktici, gen. mn. ga-
laktika ‰v. galakti~kiŠ v. galaksija (1) i (2).
galaktit, -a i galaktit, -ita m, mn. galak-
titi, gen. mn. galaktita ‰gr~. gala gen. galaktos
mlekoŠ miner. mle~ni kamen, mle~ni kvarc, ja-
spis (v.); up. kalcedon.
galakti~ki, -a, -o ‰gr~. galaktikosŠ koji se
odnosi na galaksiju, koji pripada galaksiji.
galakto- ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ kao
prvi deo slo`enice zna~i œmlekoŒ, œmle~niŒ.
galaktogen, -ena m ‰v. galakto-, genŠ hem.
hranqivi preparat koji se dobija od mle~nog
kazeina (v.).
galaktoza, -e ` ‰v. galakto-Š hem. izomer glu-
koze, vrsta prostog {e}era dobijena pri deobi
mle~nog {e}era.
galaktometar, -tra m, mn. galaktometri, gen.
mn. galaktometara ‰v. galakto-, -metarŠ ure|aj za
merewe gustine mleka + laktometar (v.).
galaktometrija, -e ` ‰v. galakto-, -metrijaŠ
nauka koja se bavi analizom mleka.
281
galaktoreja
galaktoreja, -e ` ‰v. galakto-, -rejaŠ med.
obilno patolo{ko lu~ewe mleka iz dojke.
galalit, -a m, mn. galaliti, gen. mn. galalita
i galalit, -ita m, mn. galaliti, gen. mn. galalita
‰gr~. gala mleko, lithos kamenŠ vrlo ~vrst pla-
sti~ni materijal za pravqewe dugmadi, ~e-
{qeva i dr.; ve{ta~ki rog.
galama, -e `, gen. mn. galama ‰tur. aglama
pla~, dreka, kukwavaŠ vika, buka, dreka, graja;
gu`va, vreva, raspaqena gomila.
galamiti, galamim nesvr{. ‰v. galamaŠ 1. bi-
ti suvi{e glasan, vikati, dizati galamu. 2.
psovati, grditi, vikati na nekoga; protestova-
ti, negodovati.
galamxija, -e m ‰v. galamaŠ 1. onaj koji gala-
mi, pravi galamu, larmaxija; onaj koji prote-
stuje, negoduje. 2. ~ovek koji se razme}e, prete-
rano hvali, pravi va`an. x galamxijski.
galant, -a m, mn. galanti, gen. mn. galanata ‰v.
galantanŠ zast. 1. predusretqiv, pa`qiv, quba-
zan ~ovek. 2. qubavnik, udvara~, kavaqer.
galantan, -tna, -tno ‰fr. galantŠ 1. a. quba-
zan, u~tiv, ugla|en, uqudan, s dobrim maniri-
ma. b. koji se odlikuje elegancijom. 2. dare-
`qiv, koji nije {krt, koji voli da tro{i. 3.
qubavni, udvara~ki, kavaqerski. y galantna
kwi`evnost naziv za sentimentalne romane i
qubavnu poeziju u doba kasnog baroka i roko-
koa (kraj XVII i po~etak XVIII veka).
galantar, -ara = galanter, -era m, mn. galan-
tari/galanteri, gen. mn. galantara/galantera ‰v.
galanterijaŠ zast. trgovac galanterijskom ro-
bom, up. galanterist(a).
galanter = galantar (v.).
galanterija, -e ` ‰fr. galanterieŠ 1. a. ga-
lantnost, kavaqerstvo, u~tivost, qubaznost.
b. osobina onog ko voli da poklawa; dare`qi-
vost. 2. sitne ukrasne stvari koje slu`e za
li~nu upotrebu ili su deo toalete (npr. ruka-
vice, trake, dugmad, ~e{qevi itd.) 3. prodav-
nica takvih predmeta. 4. laskava re~ ili iz-
raz, kompliment; qubazan postupak.
galanterijski, -a, -o ‰v. galanterijaŠ koji
se odnosi na galanteriju. y galanterijska
radwa prodavnica galanterijske robe, galan-
terije; galanterijska roba dekorativni
predmeti za ku}u, igra~ke i sl.
282
galvano-
galanterist(a), -e m, mn. galanteristi ‰v. ga-
lanterijaŠ trgovac galanterijskom robom, pro-
davac galanterije (2).
galantnost, -osti ` ‰v. galantanŠ osobina
galantnog ~oveka.
galata, -e `, gen. mn. galata ‰tur. galat od ar.
galat od galtaŠ 1. pogre{ka, mana; lo{ postupak,
zamisao. 2. psovka, nepristojne re~i; prosta-
kluk.
galatan, -a, -o ‰v. galataŠ nepristojan, pro-
sta~ki.
galatiti, galatim nesvr{. ‰v. galataŠ 1. pr-
qati, poganiti. 2. upotrebqavati nepristojne
izraze, nagr|ivati re~ima; psovati.
galban, -a m, mn. galbani, gen. mn. galbana
‰lat. galbanum od gr~. halbane od hebr. halbbanah
izbeqivaweŠ vrsta miri{qave smolaste droge
dobijene iz biqke Ferula galbaniflua, koja slu-
`i za za~in.
galvanizam, -a m ‰v. galvano-Š fiz. 1. elek-
tri~ne pojave koje nastaju pri hemijskom dodi-
ru metala s kiselinom ili soqu; deo fizike
koji se bavi ovim pojavama. 2. metod le~ewa u
medicini pomo}u jednosmerne elektri~ne
struje.
galvanizacija, -e ` ‰v. galvano-Š 1. pokriva-
we metalne povr{ine tankim slojem nikla, sre-
bra ili zlata putem elektrolize. 2. primena
elektri~ne struje sredweg napona (30–80 vol-
ti) i male snage (do 50 miliampera) u medicin-
ske i tehni~ke svrhe; up. darsonvalizacija.
galvanizer, -era m, mn. galvanizeri, gen. mn.
galvanizera ‰v. galvanizacijaŠ 1. radnik koji se
bavi galvanizacijom (1), galvanoplasti~ar. 2.
~ovek koji primewuje galvanizaciju (2) u me-
dicinske svrhe.
galvanizovati, galvanizujem (i galvani-
zirati, galvaniziram, 3. l. mn. galvaniziraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. galvanizacijaŠ 1. (iz)vr{iti
galvanizaciju. 2. fig. podsta}i, osna`iti,
o`iveti.
galvano- ‰prema italijanskom fizi~aru i
lekaru L. Galvaniju (Luigi Galvani, 1737–1798)Š
kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi
na galvanizam ili galvanizaciju.
galvano
galvano, -a m, mn. galvani, gen. mn. galvana
‰skr. od galvanografijaŠ {tamparski kli{e do-
bijen putem galvanoplastike.
galvanografija, -e ` ‰v. galvano-, -grafijaŠ
izrada {tamparskih kli{ea putem galvano-
plastike.
galvanokaustika, -e `, dat. galavanokau-
stici ‰v. galvano-, kaustikaŠ 1. med. spaqivawe
`ivih }elija metalnim {iqcima (galvanokau-
terima) pomo}u jednosmerne elektri~ne stru-
je. 2. tipogr. na~in dobijawa reqefne slike na
metalnoj plo~i pomo}u kiseline ili galvan-
ske struje.
galvanokauter, -a m ‰v. galvano-, kauterŠ
med. instrument za spaqivawe tkiva pomo}u
elektri~ne struje.
galvanometalurgija, -e ` ‰v. galvano-, me-
talurgijaŠ na~in izrade ili dobijawa metala
pomo}u jednosmerne elektri~ne struje.
galvanoplastika, -e `, dat. galvanoplasti-
ci ‰v. galvano-, -plastikaŠ 1. izrada otisaka
(matrica, kli{ea) putem elektrolize. 2. v. gal-
vanostegija.
galvanoskop, -a m, mn. -i ‰v. galvano-, -skopŠ
fiz. ure|aj za odre|ivawe prisutnosti i snage
jednosmerne elektri~ne struje.
galvanostegija, -e ` ‰v. galvano-, gr~. stegein
pokrivatiŠ prekrivawe nekog predmeta meta-
lom, pozla}ivawe, posrebrivawe i sl. putem
elektrolize.
galvanoterapija, -e ` ‰v. galvano-, terapi-
jaŠ med. upotreba galvanske struje u le~ewu od-
re|enih bolesti mi{i}a i zglobova.
galvanotehnika, -e `, dat. galvanotehnici
‰v. galvano-, tehnikaŠ deo primewene elektro-
hemije koji se bavi elektrolitskim talo`e-
wem metala iz rastvora wihovih soli; obuhva-
ta galvanoplastiku (v.) i galvanostegiju (v.).
galvanotipija, -e ` ‰v. galvano-, gr~. typos
lik, oblikŠ dobijawe reqefne slike putem
galvanoplastike (v.).
galvanski, -a, -o ‰v. galvanizacijaŠ 1. koji
se odnosi na galvansku struju. 2. koji se odno-
si na galvanizam. y galvanska struja fiz. jed-
nosmerna elektri~na struja; galvanski ele-
ment fiz. ure|aj koji pretvara hemijsku ener-
giju u elektri~nu, osnovni deo baterije.
galeta
galgenhumor, -a m ‰nem. Galgenhumor prema
Galgen ve{alaŠ humor o~ajnika, crni humor.
galenizam, -a m ‰lat. GalenusŠ sholasti~ki
pravac u medicini zasnovan na u~ewima Gale-
na, rimskog lekara iz II veka n. e.
galenit, -a i galenit, galenita m ‰lat. gale-
naŠ miner. olovni sulfid srebrnobelog metal-
nog sjaja; mineral s visokim procentom olova.
galenski, -a, -o ‰lat. GalenusŠ 1. koji se od-
nosi na Galena ili galenizam (v.). 2. koji se
odnosi na galenske lekove. y galenski leko-
vi, galenski preparati lekovi koji se izra-
|uju u apoteci, za razliku od fabri~kih.
galeomahija, -e ` ‰gr~. gale ma~ka, machest-
hai boriti seŠ borba ma~aka.
galeomiomahija, -e ` ‰gr~. galeomyomachia,
prema gale ma~ka, mys mi{, machesthai boriti
seŠ borba ma~aka i mi{eva: naslov dela vizan-
tijskog pisca Teodora Prodroma.
galeot = galijot (v.).
galera, -e i galera, -e ` ‰ital. galeraŠ 1.
sredwovekovni ratni jedrewak na kome su ve-
slali robovi, osu|enici ili zarobqenici; ga-
lija (v.). 2. veslawe kao kazna ili prinudni rad
za osu|enike, robove ili zarobqenike. 3. pokr.
fig. prepredewak, lopu`a.
galerija, -e i galerija, -e ` ‰fr. galerie od
srlat. galeria, verovatno od galilaea, v. galilejaŠ
1. a. duga~ka i uska natkrivena prostorija koja
spaja odvojene delove zgrade. b. duga~ak natkri-
ven balkon du` zidina zgrade. 2. gorwi sprat u
pozori{noj ili bioskopskoj dvorani, balkon.
3. podzemni hodnik koji spaja pojedine delove
rudnika i utvr|ewa. 4. a. zgrada, prostorija u
kojoj je sme{tena stalna postavka umetni~kih
dela. b. stalna umetni~ka postavka.
galerijski, -a, -o ‰v. galerijaŠ koji pripada
galeriji. y galerijske {ume geogr. {umski po-
jas uz reke (posebno u su{nim oblastima).
galerist(a), -e m, mn. galeristi ‰v. galerijaŠ
1. vlasnik galerije, koji se brine za umetni~ka
dela i poma`e razvoj slikarstva. 2. stru~wak
za umetni~ka dela ili skulpture koji radi u
galeriji.
galeta, -e ` ‰fr. galetteŠ 1. mornarski dvo-
pek. 2. vrsta biskvita koji se uma~e u kafu ili
~aj.
283
galiba
galiba, -e ` ‰ma|. galibaŠ 1. neugodna situa-
cija, neprijatnost; nezgoda, neprilika, tegoba.
2. galama, vika, graja.
galizirati, galiziram, 3. l. mn. galiziraju
svr{. i nesvr{. ‰prema nema~kom hemi~aru L.
Galu (L. Gall, 1791–1863)Š zast. doda(va)ti {e-
}er i vodu u vino radi poboq{awa ukusa i kva-
liteta.
galija, -e `, gen. mn. galija ‰ital. galea od
srgr~. galaiaŠ 1. starinski brod na vesla i jedra
na kome su veslali osu|enici. 2. pesn. brod
uop{te, la|a, jedrewak.
galija{, -a m, mn. galija{i, gen. mn. galija{a
‰v. galijaŠ vesla~ na galiji. x galija{ki.
galijot, -a m, mn. -i ‰ital. galeotto, v. galijaŠ
1. a. ~ovek koji vesla na galiji, galija{. b. ist.
robija{ osu|en da vesla na galiji. 2. fig. po-
kvarewak, nitkov, lopu`a.
galijum, -a (i galij, -a) m ‰nlat. gallium:
imenovao ga je francuski hemi~ar P. Lekok de
Boabodran, 1875, po Galiji (Francuskoj) i po
svom prezimenu koje zna~i ’petao’ (fr. le cocq
lat. gallus)Š hemijski element, lako topqiv sre-
brnastobeli metal, simbol Ga, atomski broj 31.
galika, galika s mn. ‰lat. gallica, v. galici-
zamŠ sve kwige napisane na francuskom jeziku
ili o Francuzima.
galikanac, -nca m, mn. galikanci, gen. mn. ga-
likanaca ‰v. galikanizamŠ sledbenik galikani-
zma.
galikanizam, -zma m, mn. galikanizmi, gen. mn.
galikanizama ‰fr. gallicanismeŠ religiozno-po-
liti~ki pokret nastao u XIII veku u Francuskoj
koji se borio za autonomiju Francuske kato-
li~ke crkve.
galikanski, -a, -o ‰lat. gallicanusŠ rel. koji
se odnosi na galikance i galikanizam. y gali-
kanska crkva rimokatoli~ka crkva u Francu-
skoj, naro~ito pre 1870. godine; galikanski
obred crkveni ritual u francuskoj crkvi u ra-
nom sredwem veku, kasnije zamewen rimskim
obredom.
galileja, -e ` ‰fr. galilee, prema Galileji,
oblasti na severu Izraela, gde se rodio IsusŠ
1. trem na zapadnoj ulaznoj strani crkve. 2.
prostor u crkvi gde se skupqaju oni kojima ni-
je dozvoqen ulaz.
284
galopiraju}i
galilejski, -a, -o ‰v. galilejaŠ 1. koji se od-
nosi na Galileju. 2. rel. hri{}anski, u duhu
Hristovog u~ewa.
galimatijas, -a m ‰fr. galimatias, nejasnog
poreklaŠ zbrka re~i, nerazumqiv govor ili
pisawe; smu{eno, besmisleno izlagawe.
galinacee, galinacea ` mn. ‰nlat. gallinaceae
od lat. gallinaceus koko{jiŠ zool. naziv za sve
ptice iz roda koko{i, ukqu~uju}i }urke, fa-
zane, tetrebe itd.
galion, -ona m, mn. galioni, gen. mn. galiona
‰ital. galeone, {p. galeon od galea galijaŠ ist.
pom. vrsta velikog ratnog i trgova~kog jedre-
waka, s tri ili ~etiri jarbola.
galiot v. galijot.
galica, -e ` ‰nem. Galitzenstein kamen iz Ga-
licijeŠ naziv za sulfate gvo`|a, bakra i cin-
ka. y plava galica plavi kamen, bakarni sul-
fat; bela galica cinkov sulfat; zelena gali-
ca sulfat gvo`|a, ferosulfat.
galicizam, -zma m, mn. galicizmi, gen. mn. ga-
licizama ‰fr. gallicisme od lat. gallicus galski,
francuskiŠ lingv. re~, izraz ili re~eni~ni
obrt pozajmqeni iz francuskog jezika.
galoman, -a m ‰v. galomanijaŠ ko preterano
ceni i hvali sve {to je francusko; v. franko-
man.
galomanija, -e ` ‰lat. Gallus Gal, v. manijaŠ
preterana qubav prema svemu {to je francu-
sko; v. frankomanija.
galon1, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona
‰engl. gallonŠ 1. engleska i ameri~ka jedinica za
te~nost (u Engleskoj iznosi 4,546 litara, u
Americi 3,785 litara).
galon2, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰fr.
galonŠ {irit, traka od zlata, srebra ili svile
koja ukra{ava uniformu, odelo, zastavu i sl.
galonirati, galoniram, 3. l. mn. galoniraju
svr{. i nesvr{. ‰v. galon2Š ukrasiti, ukra{avati
trakama, galonima (ode}u, uniformu); (na)kin-
|uriti.
galop, -a m, mn. galopi, gen. mn. galopa ‰fr. ga-
lopŠ 1. najbr`i na~in kowskog hoda, trk. 2. muz.
vrsta brzog plesa u 2/4 taktu, omiqenog u XIX
veku.
galopiraju}i, -a, -o ‰v. galopŠ nagao, muwe-
vit. y galopiraju}a tuberkuloza med. nagla
galopirati
pojava i razvitak tuberkuloze; galopiraju}a
inflacija veoma brza, nezadr`iva inflacija.
galopirati, galopiram, 3. l. mn. galopiraju
nesvr{. ‰v. galopŠ 1. tr~ati u galopu (o kowu). 2.
jahati u galopu. 3. juriti, tr~ati.
galofak, -a m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1.
sredstvo za dopunsku hranu nekih doma}ih `i-
votiwa. 2. fam. a. hrana koja sadr`i hemijska
sredstva. b. preterano razvijena osoba koja
konzumira hemijski prera|enu hranu.
galofil = frankofil (v.).
galofob = frankofob (v.).
galofobija = frankofobija (v.).
galo{e, -o{a = galo{ne, galo{ni ` mn. ‰fr.
galocheŠ plitka gumena obu}a za sneg, blato,
vodu i sl. koja se nosi preko cipela, kaqa~e.
galski, -a, -o ‰lat. GalliaŠ 1. ist. koji se odno-
si na Gale i na Galiju. 2. fig. francuski. y gal-
ski petao simbol Francuske; galski rat ist.
rat u kome je Julije Cezar osvojio Galiju i koji
je opisao u svom delu œDe bello GallicoŒ.
gama1, -e ` ‰gr~. gammaŠ 1. tre}e slovo
gr~kog alfabeta, G, g. 2. fiz. jedinica mase jed-
naka milionitom delu grama. 3. fiz. jedinica
snage magnetskog poqa. y gama-globulin med.
belan~evine krvnog seruma koje se upotrebqa-
vaju kao sredstvo za sticawe imuniteta; gama
zraci fiz. zraci visoke frekvencije koji po-
ti~u iz atomskih jezgara radioaktivnih ele-
menata.
gama2, -e ` ‰gr~. gammaŠ 1. muz. skala, lestvi-
ca. 2. povezani niz boja koji se koristi u stva-
rawu umetni~kog dela (po~iwe, na primer, cr-
venom bojom, a zavr{ava se crnom). 3. uzastop-
ni niz istorodnih predmeta, pojava i sl.
gamarografija, -e ` ‰gr~. kammaros vrsta
raka, v. -grafijaŠ zool. prou~avawe, opisivawe
quskara (rakova).
gamarolog, -a m, mn. gamarolozi, gen. mn. ga-
marologa ‰v. gamarologijaŠ nau~nik, stru~wak
za gamarologiju.
gamarologija, -e ` ‰gr~. kammaros vrsta raka,
v. -logijaŠ zool. nauka o quskarima (rakovima).
gama{e, gama{a = gama{ne, gama{ni ` mn.
‰nem. Gamasche od fr. gamacheŠ 1. gle`waci ko-
ji {tite noge od upadawa snega, vode, blata u
ganglija
obu}u, kama{ne (v.). 2. platnene ili ko`ne do-
kolenice.
gambit, -ita m ‰fr. gambit od ital. gambetto
saplitaweŠ 1. a. otvarawe {ahovske igre `r-
tvovawem pe{aka ili figure radi prelaska u
napad. b. prvi potez u {ahovskoj igri ili u
igri dama. 2. fig. po~etni manevar, varka ili
kombinacija s ciqem da se postigne aktivna
pozicija; v. damin gambit.
gambuzija, -e ` ‰nlat. gambusia od {p. gam-
businoŠ zool. sitna riba iz Severne Amerike,
Gambusia affinis, preba~ena u Evropu i Aziju
radi borbe protiv komaraca koji prenose ma-
lariju.
gamelan, -ana m ‰javanska re~Š muz. narodni
orkestar u Indoneziji, uglavnom sastavqen od
udaraqki.
gamen, -ena m, mn. gameni, gen. mn. gamena ‰fr.
gaminŠ mangup, uli~ni deran, besprizornik;
obe{ewak, ~apkun. x gamenski.
gamet, -a m, gen. mn. gameta = gameta, -e `, gen.
mn. gameta ‰gr~. gamete udata `enaŠ biol. mu{ka
ili `enska polna }elija kod `ivotiwa ili bi-
qaka.
gameta = gamet (v.).
gametogeneza, -e i gametogeneza, -e ` ‰v. ga-
meta, genezaŠ proces razvoja mu{kih i `enskih
polnih }elija kod `ivotiwa i biqaka.
-gamija ‰gr~. gamein `eniti seŠ kao sufik-
soid ozna~ava da se prvi deo odnosi na udru-
`ivawe jedinki razli~itog pola (bigamija
dvo`enstvo, poligamija mnogo`enstvo).
gams, -a m, mn. gamsovi, gen. mn. gamsova ‰nem.
GamsŠ v. gemza.
ganak, -nka m, mn. ganci i gankovi = gawak,
-wka m, mn. gawci i gawkovi ‰nem. GangŠ pokr.
hodnik na ulazu u ku}u.
gang1, -a m, mn. gangovi, gen. mn. gangova ‰engl.
gangŠ grupa qudi koja se bavi razbojni~kim de-
lom, banda; dru`ina maloletnika.
gang2, -a m ‰nem. GangŠ pokr. `arg. jedno servi-
rawe nekog jela u restoranu.
ganglija, -e `, gen. mn. ganglija ‰lat. ganglia
od gr~. ganglionŠ 1. anat. ~vor sastavqen od ner-
vnih }elija, vlakana i prate}eg tkiva. 2. zool.
nervni sistem kod ni`ih `ivotiwa. 3. med. tu-
285
gangrena
mor pihtijastog sadr`aja koji se razvija iz
zglobnog omota~a. x ganglijski.
gangrena, -e `, gen. mn. gangrena ‰lat. gangra-
ena od gr~. gangrainaŠ med. odumirawe delova
tkiva, organa ili delova tela u organizmu
usled poreme}aja u snabdevawu krvi. y
gas-gangrena, gasna gangrena specifi~an ob-
lik gangrene, ob. posledica infekcija ratnih
ozleda.
gangrenozan, -zna, -zno ‰v. gangrenaŠ koji se
odnosi na gangrenu; koji je zahva}en gangre-
nom.
gangsta-rep, -a m ‰amer. engl. gangsta rapŠ muz.
pod`anr repa nastao po~etkom 90-ih, s provo-
kativnim tekstovima protiv nasiqa i pre-
stupni{tva.
gangsta-reper, -a m ‰v. gangsta-repŠ muz. iz-
vo|a~ gangsta-repa.
gangster, -a (i gangster, -a) m, mn. gangste-
ri, gen. mn. gangstera ‰engl. gangster, v. gangŠ 1.
u~esnik dobro organizovane mafija{ke grupe.
2. zlikovac, razbojnik, kriminalac. 3. pej. fam.
osoba bez karaktera i morala. x gangsterski.
gangsteraj, -aja m, mn. gangsteraji, gen. mn.
gangsteraja ‰nem. Gangsterei, v. gangsterŠ gang-
sterski ~in, pqa~ka, razbojni{tvo; gangster-
sko pona{awe.
gangsterizam, -zma m ‰v. gangsterŠ 1. skup
gangsterskih aktivnosti u dru{tvu, organizo-
vani kriminal. 2. v. gangsteraj.
gandizam, -zma m ‰prema indijskom politi-
~aru Mahatmi Gandiju, (1869–1948)Š socijal-
no-politi~ko i religiozno-filozofsko u~e-
we koje je nastalo u periodu borbe Indije za
nezavisnost, a ~iji je idejni tvorac bio Gandi.
gani prid. indekl. ‰tur. gani od ar. ganiyyŠ bo-
gat, obilan.
ganiluk, -a m. mn. ganiluci, gen. mn. ganiluka
‰tur. ganilikŠ obiqe, bogatstvo.
ganoidi, ganoida m mn. ‰gr~. ganos sjaj, v.
-oid(i)Š zool. ribe koje imaju sjajnu krqu{t
romboidnog oblika i delimi~no hrskavi~av
kostur.
ganc pril. ‰nem. ganzŠ fam. sasvim, potpuno, u
punoj meri.
gawak = ganak (v.).
286
gargantuanski
gara`a, -e `, gen. mn. gara`a ‰fr. garage, pre-
ma garer sklonitiŠ zgrada za sme{taj ili po-
pravku automobila i drugih motornih vozila.
x gara`ni.
gara`irati, gara`iram, 3. l. mn. gara`ira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. gara`aŠ smestiti, sme{ta-
ti u gara`u, parkirati.
garaz, -a m ‰tur. garaz od ar. garad namera, `e-
qaŠ 1. pakost, zloba, mr`wa. 2. namera, ciq,
`eqa.
garaziti se, garazim se nesvr{. ‰v. garazŠ
o{tro se prepirati, sva|ati se.
garant1, -a m, mn. garanti, gen. mn. garanata
‰fr. garantŠ osoba, ustanova ili dr`ava koja da-
je garanciju, jemac.
garant2 re~ca ‰skr. od garantovanoŠ fam.
`arg. sigurno, pouzdano, zajam~eno.
garantija = garancija (v.).
garantni, -a, -o ‰v. garancijaŠ koji se odno-
si na garanciju. y garantni rok trajawe ga-
rancije za ispravnost kupqenog proizvoda;
garantno pismo bank. dokument, potvrda kojom
se neko obavezuje da isplati ne{to ili da sno-
si odre|enu odgovornost.
garantovati, garantujem svr{. i nesvr{. ‰v.
garancijaŠ 1. da(va)ti garanciju, jemstvo za ne-
{to. 2. (za)jam~iti za ta~nost neke tvrdwe. 3.
preuzeti, preuzimati odgovornost za ne{to.
garantol, -ola m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ
preparat za konzervirawe jaja.
garancija, -e = garantija, -e ` ‰fr. garantieŠ
1. izjava odgovornosti za nekoga ili ne{to,
jemstvo. 2. novac ili imovina koja se prila`e
kao jemstvo. 3. potvrda kojom se proizvo|a~
obavezuje da }e u garantnom roku ukloniti sve
neispravnosti na proizvodu.
garbin, -ina m ‰ital. garbino od ar. garbi za-
padniŠ jugozapadni vetar na Jadranu.
garbinada, -e i garbinada, -e ` ‰v. garbinŠ
pokr. visoki talasi izazvani jugozapadnim ve-
trom.
gargantuanski, -a, -o = gargantuovski, -a,
-o ‰fr. gargantuesque od GargantuaŠ koji podse-
}a na Gargantuu, glavnog junaka istoimenog ro-
mana Fransoa Rablea (1534). y gargantuanski
apetit silan, nezaja`qiv apetit; gargantu-
anske porcije ogromne koli~ine jela.
gargara
gargara, -e ` ‰tur. gargara od ar. gargara od
gr~. gargaraŠ 1. lekovito sredstvo za dezinfek-
ciju. 2. ispirawe grla vodom, grgqawe: deo ri-
tualnog prawa kod muslimana.
gargarizacija, -e ` ‰srlat. gargarizare, v.
gargarizmaŠ ispirawe grla vodom uz speci-
fi~ni {um, grgqawe.
gargarizma, -e ` ‰gr~. gargarismosŠ 1.
te~nost za gargaru. 2. v. gargarizacija.
gargija, -e `, gen. mn. gargija ‰tur. karg›Š za-
{iqena drvena ili gvozdena motka, kopqe.
gard, -a m ‰fr. gardeŠ odbrambeno dr`awe,
stav u boksu, ma~evawu i sl. z zauzeti gard po-
di}i pesnice ispred lica; fig. pripremiti se
za odbranu od napada.
garda, -e `, gen. mn. gardi ‰fr. gardeŠ 1. tele-
sna stra`a najvi{ih dr`avnih i vojnih lica.
2. odabrana vojna jedinica za za{titu najvi-
{ih dr`avnih i vojnih lica ili objekata po-
sebne namene. 3. grupa istomi{qenika; zajed-
nica; nara{taj, pokolewe. y stara garda pri-
padnici starije generacije; mlada garda novi
nara{taji, prinova; bela garda ist. kontrare-
volucionarna vojska u Oktobarskoj revoluci-
ji; crvena garda ist. revolucionarna vojska u
istom periodu; u Kini 60-ih godina pro{log
veka, studentske i omladinske grupe organizo-
vane radi podr{ke kulturnoj revoluciji.
gardaroba nepr. v. garderoba.
gardedama, -e `, gen. mn. gardedama ‰nem. Gar-
dedame od fr. garder ~uvati, v. damaŠ zast. osoba
koja prati devojku prilikom izlazaka, dru`be-
nica.
gardelin, -ina m, mn. gardelini, gen. mn. gar-
delina ‰venec. gardelin, ital. cardellinoŠ {arena
ptica peva~ica, Carduelis carduelis, ~e{qugar,
{tiglic.
gardenija, -e ` ‰nlat. gardenia, prema ame-
ri~kom botani~aru A. Gardenu (1730–1791)Š bot.
vrsta tropskih i suptropskih zimzelenih biqa-
ka, Gardenia florida, s mirisnim cvetovima.
garden-parti, garden-partija m ‰engl. gar-
den partyŠ zabava, proslava, sve~anost prire|e-
na u vrtu.
garderoba, -e ` ‰fr. garde-robeŠ 1. veliki or-
mar za ode}u i rubqe. 2. sva ode}a koju neki ~o-
vek poseduje. 3. prostorija u pozori{tu, jav-
garmond
nim dvoranama i sl. gde se odla`u kaputi i
druge li~ne stvari posetilaca. 4. prostorija u
kojoj se scenski umetnik priprema za nastup.
5. prostorija na autobuskoj ili `elezni~koj
stanici gde putnici daju na ~uvawe svoj pr-
tqag; nepr. gardaroba.
garderober, -era m, mn. garderoberi, gen. mn.
garderobera (`. garderoberka, -e, dat. gardero-
berki) ‰v. garderobaŠ osoba koja radi u gardero-
bi, koja prima i izdaje stvari koje joj se povere
na ~uvawe; nepr. gardarober, gardaroberka.
gardijac, -jca m, mn. gardijci, gen. mn. gardija-
ca ‰v. gardaŠ vojnik pripadnik garde, gardista.
gardijski, -a, -o ‰v. gardaŠ koji se odnosi na
gardu, koji pripada gardi. y gardijska jedi-
nica voj. jedinica garde (brigada, puk i sl.);
gardijski oficir voj. oficir u gardijskoj je-
dinici.
gardina, -e ` ‰nem. Gardine od fr. courtine,
srlat. cortinaŠ 1. zavesa koja pokriva prozor,
vrata, postequ. 2. pozori{na zavesa.
gardirati, gardiram, 3. l. mn. gardiraju
nesvr{. ‰fr. garder ~uvati, pazitiŠ zast. biti gar-
dedama (v.), pratiqa, pratiti.
gardist(a), -e m, mn. gardisti ‰v. gardaŠ voj-
nik pripadnik garde.
garet, -a m ‰tur. garet od ar. garaŠ pokr. pqa~ka-
we, otimawe, grabe`, nasiqe.
garib, -iba m, mn. garibi, gen. mn. gariba ‰tur.
garib, garip od ar. garibŠ pokr. 1. osoba bez igde
ikoga; sirotan. 2. neugledan ~ovek, ~ovek bed-
nog izgleda; rugoba. 3. (u funkciji prideva)
~udnovat, neobi~an, kuriozan.
garibaldi, -ja m ‰prema italijanskom revo-
lucionaru \uzepeu Garibaldiju, 1807–1882)Š
1. crvena ko{uqa; `enska ili de~ja bluza. 2.
{e{ir sa {irokim mekanim obodom.
garibaldinac, -nca m, mn. garibaldinci,
gen. mn. garibaldinaca ‰v. garibaldiŠ ist. pri-
padnik revolucionarne vojske \. Garibaldija,
koji se sredinom XIX veka borio za oslobo|e-
we Italije od austrijskog ropstva i weno na-
cionalno ujediwewe. x garibaldinski.
gariful, -a m, mn. -i ‰gr~. karyophyllon, ital.
garofano, garofaloŠ pokr. karanfil.
garmond, -a m ‰prema francuskom slovore-
zbaru Klodu Garamonu (C. Garamond,
287
garni
1499–1561)Š tipogr. vrsta {tamparskih slova ve-
li~ine 10 ta~aka.
garni v. hotel garni.
garnizon, -ona m, mn. garnizoni, gen. mn. gar-
nizona ‰fr. garnisonŠ 1. vojna jedinica stalno
ili privremeno stacionirana u naseqenom
mestu ili utvr|ewu, radi obuke ili odbrane,
vojna posada. 2. kompleks zgrada koji slu`i za
sme{taj vojske. x garnizoni, garnizonski.
garnijerit, -a i garnijerit, -ita m ‰prema
francuskom geologu Garnijeu (J. Garnier)Š miner.
vodeni silikat nikla i magnezijuma, svetloze-
lene boje, slu`i kao ukrasni kamen.
garnirati, garniram, 3. l. mn. garniraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. garnieren od fr. garnirŠ 1. do-
da(va)ti kao prilog jelu. 2. snabde(va)ti za~i-
nom, za~initi, za~iwavati. 3. ukrasiti, ukra-
{avati (jelo), ulep{a(va)ti.
garnirung, -a m, mn. garnirunzi, gen. mn. gar-
nirunga ‰nem. GarnierungŠ 1. prilog, obi~no od
povr}a, koji se slu`i uz jelo s mesom ili ri-
bom. 2. ono {to se dodaje ili slu`i za ukras,
dodatak, dopuna.
garnitura, -e ` ‰fr. garnitureŠ 1. komplet
predmeta koji slu`e istoj svrsi (npr. delova
name{taja); oprema, pribor; up. set. 2. fig. gru-
pa qudi na odre|enom poslu, tim, ekipa.
garni{(n)a nepr. v. karni{a.
garota, -e `, gen. mn. garota ‰{p. garroteŠ sred-
wovekovni obru~ u [paniji i Portugalu koji
se stavqao oko vrata i slu`io za egzekuciju gu-
{ewem.
garotirati, garotiram, 3. l. mn. garotiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. garotaŠ (u)gu{iti pomo}u ga-
rote.
garson, -ona m, mn. garsoni, gen. mn. garsona
‰fr. garconŠ 1. neo`ewen mladi}; momak, de~ak.
2. poslu`iteq u hotelu ili restoranu, kono-
bar, kelner.
garsonijera, -e = garsowera, -e ` ‰fr. gar-
conniere, doslovno moma~ki stanŠ mali jedno-
sobni stan s ~ajnom kuhiwom i pomo}nim pro-
storijama.
garsowera = garsonijera (v.).
gas, gasa m, lok. gasu, mn. gasovi gen. mn. gasova
‰re~ je stvorio flamanski hemi~ar Van Hel-
mont prema gr~kom chaos, v. haosŠ 1. materija
288
gasometar
vazdu{astog agregatnog stawa. 2. med. vazdu{a-
sta materija u stomaku i crevima. 3. gorivo u
vazdu{astom agregatnom stawu, plin. y bar-
ski gas hem. metan; z da(va)ti gas autom. `arg.
pritiskati papu~icu za pove}awe brzine; pod
punim gasom autom. `arg. najve}om brzinom;
(biti) pod gasom fam. (biti) pripit, pijan.
gasal, -ala m, mn. gasali, gen. mn. gasala ‰tur.
gassal od ar. gassalŠ naziv za ~oveka koji kupa
mrtvaca po muslimanskim verskim obi~ajima.
gasara, -e `, gen. mn. gasara ‰v. gasŠ fabrika,
postrojewe za proizvodwu gasa, plinara.
gas-generator, -a m, mn. -i ‰v. gas, generatorŠ
ure|aj za preradu ugqa i drugih ~vrstih mate-
rija u gorivi gas.
gasifikacija, -e ` ‰nlat. gasificatio, v. gasŠ
1. dobijawe gasa od ~vrstog ili te~nog goriva.
2. ugradwa gasnih instalacija u doma}instvu
ili kod pravnih lica.
gaskonada, -e ` ‰fr. gasconnade od gasconner
hvalisati seŠ u francuskoj kwi`evnosti na-
ziv za hvalisawe, razmetqivost (prema pro-
vinciji Gaskowi, ~iji su stanovnici bili po-
znati po hvalisavosti).
gasluk, -a m, mn. gasluci, gen. mn. gasluka ‰rus.
galstuk od nem. HalstuchŠ traka ili marama koja
se ve`e oko vrata, ovratnik.
gas-maska, -e `, dat. gas-masci/maski, gen. mn.
gas-maski ‰v. gas, maskaŠ za{titna naprava koja
spre~ava udisawe otrovnih isparewa ili ~e-
stica.
gasni, -a, -o ‰v. gasŠ 1. koji se odnosi na gas.
2. koji koristi gas kao izvor energije; plin-
ski. y gasna komora prostorija u kojoj su `r-
tve ubijane otrovnim gasom, u nacisti~kim
koncentracionim logorima.
gasovit, -a, -o ‰v. gasŠ koji je gasnog agregat-
nog stawa, koji ima svojstva gasa.
gasovod, -a m, mn. -i ‰v. gasŠ cev ili veliki
broj me|usobno povezanih cevi kroz koje se
provodi gas.
gasometar, -tra m, mn. gasometri, gen. mn. ga-
sometara ‰v. gas, -metarŠ 1. instrument za mere-
we koli~ine gasa. 2. skladi{te za sakupqawe
ili ~uvawe gasa.
gasohol
gasohol, -a m ‰v. gas, (alko)holŠ hem. naziv za
etanol koji se koristi kao automobilsko gorivo.
gaspa~o, -a m ‰{p. gazpachoŠ kulin. {panska
~orba od paradajza sa seckanim krastavcima,
paprikom i lukom, koja se slu`i hladna.
gastarbajter, -a m (`. gastarbajterka, -e,
dat. gastarbajterki, gen. mn. gastarbajterki) ‰nem.
Gastarbeiter od Gast gost, Arbeiter radnikŠ 1.
ekonomski emigrant (naro~ito s teritorije
biv{e Jugoslavije) koji `ivi i radi u ino-
stranstvu. 2. ekonomski emigrant koji se vra-
tio u svoju domovinu, pe~albar. x gastarbaj-
terski.
gaster, -a m ‰gr~. gaster trbuhŠ anat. `eludac.
gasteropodi, gasteropoda m. mn. ‰v. gaster,
pous, podos nogaŠ zool. `ivotiwe koje trbuh ko-
riste za kretawe; pu`evi.
gastralgija, -e ` ‰v. gastro-, -algijaŠ med.
bol u `elucu nejasnog porekla.
gastrektazija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ektasis
pro{ireweŠ med. pro{irewe `eluca zbog su-
`ewa pilorusa ili zbog operativnih kompli-
kacija.
gastrektomija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ektome
isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe `eluca
ili jednog wegovog dela.
gastrin, -ina m ‰v. gastro-Š med. hormon koji
stimuli{e lu~ewe `eluda~nog soka.
gastritis, -a m ‰v. gastro-, -itisŠ med. upala
sluzoko`e `eluca ili trbu{nih organa.
gastri~ki, -a, -o ‰gr~. gaster trbuhŠ med. `e-
luda~ni, stoma~ni; trbu{ni.
gastro- ‰gr~. gaster trbuhŠ prvi deo slo`e-
nice u zna~ewu `eludac, trbuh, varewe.
gastrografin, -ina m ‰v. gastro-, gr~. grap-
hein pisatiŠ med. kontrastno sredstvo pri
rendgenskom snimawu organa za varewe.
gastroenteritis, -a m ‰v. gastro-, enteri-
tisŠ med. upala sluznice `eluca i creva.
gastroenterolog, -a m, mn. gastroenterolo-
zi, gen. mn. gastroenterologa ‰v. gastroentero-
logijaŠ med. nau~nik, stru~wak za gastroente-
rologiju.
gastroenterologija, -e ` ‰v. gastro-, ente-
ro-, -logijaŠ grana medicine koja izu~ava
funkcije i bolesti `eluca i creva.
gastrocela
gastroza, -e ` ‰v. gastro-Š med. op{ti naziv
za oboqewa `eluca.
gastrointestinalni, -a, -o ‰v. gastro-, lat.
intestinum crevoŠ med. koji se odnosi na `elu-
dac i creva. y gastrointestinalni trakt `e-
ludac i creva kao sistem organa za varewe.
gastrolatrija, -e ` ‰v. gastro-, -latrijaŠ
sladokustvo, blagoutrobije, gurmanstvo.
gastromanija, -e ` ‰v. gastro-, manijaŠ pre-
terano u`ivawe u jelu i pi}u.
gastromantija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. manteia
proricaweŠ proricawe, gatawe po `elucu `r-
tvenih `ivotiwa.
gastronom, -a m, mn. -i ‰v. gastronomijaŠ 1.
qubiteq i poznavalac ve{tine kulinarstva. 2.
sladokusac, gurman, qubiteq odabranih jela.
gastronomija, -e ` ‰gr~. gastronomia, prema
v.gastro-, -nomijaŠ 1. poznavawe ve{tine pri-
premawa jela. 2. kult ukusne hrane; u`ivawe u
hrani, sladokustvo.
gastronomski, -a, -o ‰v. gastronomijaŠ koji
se odnosi na gastronome i gastronomiju.
gastropatija, -e ` ‰v. gastro-, -patijaŠ med.
op{ti naziv za bolesti `eluca.
gastropodi v. gasteropodi.
gastroptoza, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ptosis pada-
weŠ med. bolest spu{tenog `eluca.
gastroragija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. -ragia od
regnymai prsnuti, pu}iŠ med. krvarewe iz `e-
luca.
gastroskop, -a m, mn. -i ‰v. gastro-, -skopŠ
med. aparat sa ugra|enim izvorom svetlosti ko-
ji slu`i za pregled unutra{wosti `eluca. x
gastroskopski.
gastroskopija, -e ` ‰v. gastroskopŠ med. pre-
gled `eluca pomo}u gastroskopa.
gastrostomija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. stoma
ustaŠ med. operacija kojom se stvara spoqni
otvor na `elucu radi izlivawa gnoja ili uno-
{ewa hrane.
gastrotomija, -e ` ‰v. gastro-, -tomijaŠ med.
hirur{ko otvarawe stomaka.
gastrocela, -e ` ‰v. gastro-, gr~. kele kilaŠ
med. hernija ili kila u trbu{noj dupqi.
289
gastrula
gastrula, -e ` ‰nlat. gastrula, prema gr~. ga-
ster `eludacŠ biol. tre}i stadijum u razvoju em-
briona vi{e}elijskih `ivotiwa.
gasul, -a m ‰tur. gasil od ar. gaslŠ kupawe umr-
log ~oveka pre sahrane, po muslimanskom ob-
redu.
gasuliti, gasulim svr{. i nesvr{. ‰v. gasulŠ
obaviti, obavqati gasul, (o)kupati umrlog pre
sahrane.
gasulhana, -e `, gen. mn. gasulhana ‰tur. gasil-
hane, v. gasul, pers. hane ku}aŠ posebna zgrada
ili wen unutra{wi deo gde se kupaju umrli
pre sahrane.
gat, -a m, dat. i lok. gatu, mn. gatovi i gat, -a m,
mn. gatovi ‰nem. GattŠ 1. a. jaz, kanal. b. pokretna
ustava za vodu. 2. kamena brana oko pristani-
{ta, lukobran.
gater, -a m, mn. gateri, gen. mn. gatera ‰nem.
GatterŠ 1. prostor ogra|en jakom ogradom ili
re{etkom. 2. vi{estruka elektri~na testera
za rezawe balvana.
gatirati, gatiram, 3. l. mn. gatiraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. gattierenŠ doda(va)ti odre|ene ele-
mente rudi prilikom topqewa.
gauda, -e ` ‰hol. gouda, prema gradu GoudaŠ
vrsta punomasnog tvrdog sira holandskog po-
rekla.
gaudeamus, -a m ‰lat. gaudeamus od gaudere
veseliti seŠ 1. naziv studentske himne u zna~e-
wu œradujmo seŒ, œveselimo seŒ; up. Gaudea-
mus igitur. 2. radosno raspolo`ewe, veseqe,
slavqe.
gaulajter, -a m, mn. -i ‰nem. Gauleiter, prema
Gau pokrajina, Leiter vo|a, upraviteqŠ 1. ist.
rukovodilac odre|ene pokrajine u naci-
sti~koj Nema~koj, direktno odgovoran Hitle-
ru. 2. fig. lokalni rukovodilac koji se pona{a
nasilni~ki, kabadahija. x gaulajterski.
gaus, -a m, mn. gausi, gen. mn. gausa ‰prema ne-
ma~kom fizi~aru Gausu (K. F. Gauss,
1777–1855)Š fiz. jedinica ja~ine magnetne in-
dukcije.
gau~o, -a m, mn. -i ‰{p. gauchoŠ pastir, sto-
~ar u ravnicama Argentine i Urugvaja, ju`no-
ameri~ki kauboj.
290
gvardijan
gaf1, -a m, mn. gafovi, gen. mn. gafova ‰fr. gaf-
feŠ {tap s metalnom kukom na vrhu koji slu`i
za privla~ewe ~amaca obali.
gaf2, -a m, mn. gafovi, gen. mn. gafova ‰fr. gaf-
feŠ neumestan, nesmotren, nepromi{qen po-
stupak; nenamerna gre{ka s odre|enim posle-
dicama.
gafil, -a m, mn. -i ‰tur. gafil od ar. gafilŠ pokr.
onaj koji je nehajan, nemaran, nebriga.
gaflet, -a m ‰tur. gaflet od ar. gaflaŠ pokr. ne-
mar, nehaj, neosetqivost.
gaxet, -a m ‰engl. gadgetŠ 1. fam. naprava,
sprava, omawe tehni~ko sredstvo, ure|aj. 2.
fig. zanimqiva sitnica, dosetka, stvar~ica.
gaxo, -e m, vok. gaxo, mn. gaxe, gen. mn. gaxa
‰romska re~Š ~ovek koji nije pripadnik romske
zajednice, neciganin.
gvajak, -jaka m, mn. gvajaci, gen. mn. gvajaka
‰{p. guayacoŠ bot. tropsko stablo Ju`ne Ameri-
ke i zapadne Indije, vrlo tvrdog drveta, iz ~i-
je se kore dobija smola.
gvajakol, -a m ‰v. gvajakŠ organsko jediwewe,
tvrda, bezbojna, kristalna materija koja se do-
bija destilacijom smole, slu`i kao analgetik
i antiseptik.
gvanako, -a m, mn. gvanaci, gen. mn. gvanaka
‰{p. guanaco od egz.Š zool. vrsta lame iz Ju`ne
Amerike.
gvanit, -a i gvanit, -ita m ‰v. gvanoŠ vrsta
rude koja se nalazi u gvanu.
gvano, -a m ‰{p. guano od egz. huanu izmetŠ na-
slage `ivotiwskog izmeta i ostataka uginu-
lih ptica na obalama Ju`ne Amerike koje se
koriste kao |ubrivo.
gvarani, -ja m ‰{p. guaraniŠ 1. (Gvarani) in-
dijanski narod koji `ivi izme|u reke Para-
gvaj i Atlantskog okeana. 2. jezik Gvaranija,
srodan s tupijem. 3. paragvajska nov~ana jedi-
nica od 100 centima.
gvarapo, -a m ‰{p. guarapo od egz.Š prevreo
sok {e}erne trske, sli~an pivu.
gvardija, -e i gvardija, -e ` ‰ital. guardiaŠ
1. zast. v. garda. 2. pokr. brodska stra`a. 3. zast.
pokr. policija. 4. u nekada{woj Crnoj Gori
sudsko-upravna oblast.
gvardijan, -a, mn. -i ‰ital. guardiano ~uvarŠ
1. crkv. stare{ina fraweva~kog ili kapucin-
gvardinfante
skog samostana. 2. zast. pokr. ~uvar, stra`ar. x
gvardijanov; gvardijanski.
gvardinfante, -a m ‰ital. guardinfanteŠ ta-
nak obru~ od metala, bambusa ili nekog drugog
materijala za {iroke sukwe (krinoline) kakve
su bile u modi sredinom XIX veka.
gvarneri(jus), -ja (-a) m ‰ital. GuarneriŠ muz.
naziv za vrstu violine proizvedene u radioni-
ci porodice Gvarneri iz Kremone; up. stradi-
vari(jus).
gva{, -a m ‰fr. gouache od ital. guazzoŠ lik. 1.
gusta mineralna boja za slikawe koja se kori-
sti u pravqewu plakata ili u dekorativnom
slikarstvu. 2. slika ura|ena takvom bojom.
gvelf, -a m, mn. gvelfi, gen. mn. gvelfa ‰ital.
guelfo po imenu nema~ke porodice WelfŠ ist.
pripadnik politi~ke struje u Italiji tokom
XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a
protiv nema~kih careva; up. gibelin.
gvineja, -e ` ‰engl. guineaŠ a. nekada{wi
britanski zlatnik u vrednosti od 21 {ilinga,
tj. jedne funte i {ilinga. b. nov~ana jedinica
od 21 {ilinga, kojom se izra`avaju honorari,
cene umetni~kih predmeta i sl.
gvint v. gevint.
G-dur v. ge.
ge, Ge s indekl. ‰nem. G /ge/Š 1. naziv slova g u
abecedi. 2. muz. slovna oznaka petog tona dija-
tonske lestvice (sol). 3. muz. naziv ~etvrte od-
nosno tre}e `ice na violini i violon~elu. y
Ge-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni
ton G (sol); ge-mol muz. molski tonalitet ~iji
je osnovni ton G (sol).
gebelsovski, -a, -o ‰nem. GoebbelsŠ 1. ist. ko-
ji se odnosi na Jozefa Gebelsa, Hitlerovog do-
glavnika. 2. sli~an metodama fa{isti~ke pro-
pagande koje je Gebels primewivao radi {ire-
wa rasizma, nasiqa i okupatorskog rata.
gever, -era m = gevera, -e ` ‰nem. GewehrŠ
pokr. zast. pu{ka.
gevera = gever (v.).
geverma{ina, -e ` ‰nem. GewehrmaschineŠ
zast. automatska pu{ka, ma{inka.
gevint, -a m, mn. gevinti, gen. mn. gevinta
‰nem. GewindeŠ zast. navoj, loza (na zavrtwu).
gelazam
geviht, -a m, mn. gevihti, gen. mn. gevihta ‰nem.
GewichtŠ zast. gvozdeni teg na vagi za merewe.
geg, -a m, mn. gegovi, gen. mn. gegova ‰engl. gagŠ
komi~ni efekat u radwi filma; neo~ekivani
efektni obrt u dramskoj radwi; {tos.
gegmen, -a m ‰engl. gag manŠ stru~wak koji
izmi{qa gegove (v.) na filmu, na televiziji
ili u pozori{tu.
gedore, -a ` mn. ‰skr. za Gebruder Dowidat
Remscheid , firma bra}e Dovidat iz nema~kog
grada Rem{ajdaŠ tehn. set nasadnih mehani~ar-
skih kqu~eva.
Ge-dur v. ge.
gezginxija, -e ` ‰tur. gezginciŠ pokr. onaj ko-
ji mnogo voli da putuje, stranstvuje; lutalica,
ve~iti putnik.
geistika, -e `, dat. geistici ‰gr~. ge ZemqaŠ
nauka o planeti Zemqi.
gej, -a m, mn. gejovi, gen. mn. gejova ‰engl. gay,
prvobitno ’veseo’Š 1. a. istopolno orijentisa-
ni mu{karac, homoseksualac. b. neob. istopol-
no orijentisana `ena, lezbijka; supr. strejt. 2.
prid. indekl. homoseksualni, lezbijski.
gejzir, -ira m, mn. gejziri, gen. mn. gejzira
‰islandski Geysir, ime jednog od gejzira na
IslanduŠ 1. izvor iz koga povremeno izbija
mlaz vru}e vode i pare (obi~no na mestima gde
ima aktivnih ili uga{enih vulkana). 2. fig.
obiqe, mno{tvo, izvor bogatstva. x gejzirski.
gejmer, -a m ‰engl. gamer prema game igraŠ
strastveni igra~ kompjuterskih igara.
gej{a, -e `, gen. mn. gej{i ‰jap., prema gei
umetnost, sha osobaŠ u Japanu na banketima,
prijemima i sl. mestima profesionalna ple-
sa~ica, peva~ica i zabavqa~ica.
gekoni, gekona m mn. ‰engl. gecko, nlat. gekko-
nes od mal. ge'kokŠ zool. porodica gu{tera koja
dosti`e du`inu do 30 cm, u tropskom i sup-
tropskom pojasu.
gel, -a m, mn. gelovi, gen. mn. gelova ‰nem. Gel,
prema fr. gelatine, prema lat. gelare zamrznutiŠ
koloidna, `elatinska masa; oblik u kome se
danas proizvode mnoga lekovita ili kozme-
ti~ka sredstva, umesto masti ili krema.
gelazam, -zma = gelazmus, -a m ‰nlat. gela-
smus od gr~. gelasma smehŠ med. gr~evit smeh,
naj~e{}e pri napadu histerije i {izofrenije.
291
gelazmus
gelazmus = gelazam (v.).
geleng, -a m, mn. gelenzi, gen. mn. gelenga
(uob. geleng) ‰nem. Gelenk zglobŠ tehn. zglobni
element mehani~kih sistema.
gelender, -a m, mn. gelenderi, gen. mn. gelen-
dera ‰nem. GelanderŠ za{titna konstrukcija
du` ivice stepenica, terase i sl., ograda.
geler, -a m, mn. geleri, gen. mn. gelera i ge-
ler, -a m, mn. geleri, gen. mn. gelera ‰nem. GellerŠ
rasprsnuti komad granate, metka i sl.
gelipter, -a m ‰nem. Geliebter voqeniŠ `arg.
1. dragi; qubavnik. 2. iron. nespretwakovi},
neznalica.
gelolepsija, -e = geloplegija, -e ` ‰gr~. ge-
los smeh, lepsis hvatawe, v. -plegijaŠ napad krat-
kotrajnog jakog smeha ili nagla{enog izra`a-
vawa emocija.
gelski v. gaelski.
gem1, gema m, mn. gemovi, gen. mn. gemova ‰engl.
gameŠ sp. deo seta (v.) u tenisu, koji se zavr{ava
kada jedan igra~ osvoji vi{e od 40 poena.
gem2, gema, mn. gemovi, gen. mn. gemova i gem,
-a m, mn. gemovi, gen. mn. gemova ‰ma|. gemŠ zool.
krupna ptica pliva~ica s velikom kesom is-
pod kquna, pelikan.
gema, -e `, gen. mn. gema ‰lat. gemma draguq,
pupoqakŠ 1. ugraviran skupoceni poludragi
ili dragi kamen s uklesanim ili ispup~enim
crte`om koji se koristi kao pe~at, ukras i sl.
2. biol. pupoqak; zametak.
gematrija, -e ` ‰hebr. gimatriya od gr~. geo-
metria, v. geometrijaŠ 1. deo Kabale koji izu~a-
va numeri~ka zna~ewa re~i. 2. ve{tina tuma-
~ewa zapisa pomo}u numeri~kih vrednosti
slova.
gemacija, -e ` ‰nlat. gemmatioŠ bot. formi-
rawe pupoqka, pupqewe, klijawe.
gemza, -e ` ‰nem. GemseŠ zool. planinski ko-
pitar {upqih rogova, divokoza.
geminata, -e ` ‰lat. geminatio, prema gemi-
natus udvostru~en, udvojenŠ fon. dva ista su-
sedna segmenta nekog glasa u morfemi; udvoje-
ni suglasnik.
geminacija, -e ` ‰v. geminataŠ udvajawe,
udvostru~avawe; reduplikacija (v.).
292
general
geminirati, geminiram, 3. l. mn. geminira-
ju ‰nem. geminieren od lat. geminareŠ udvojiti,
udvajati, udvostru~iti, udvostru~ivati.
gemitlih prid. indekl. ‰nem. gemutlichŠ 1. (o
~oveku) dobro raspolo`en, qubazan; dobro}u-
dan; opu{ten, neusiqen. 2. (o prostoriji, sre-
dini i sl.) udoban, prijatan.
gemiferan, -rna, -rno ‰lat. gemmifer, prema
gemma pupoqak, ferre nositiŠ bot. koji nosi
pupoqke, pupoqast.
gemi{t, -a m, mn. gemi{ti, gen. mn. gemi{ta
‰nem. gemischt od mischen me{atiŠ hrv. 1. pi}e
koje se sastoji od jednake koli~ine belog vina
i mineralne vode, {pricer (v.). 2. fig. smesa,
me{avina svega i sva~ega.
ge-mol v. ge.
gemologija, -e ` ‰lat. gemma draguq, pupo-
qak, v. -logijaŠ nauka o dragom kamewu.
gemula, -e ` ‰lat. gemmula mali pupoqakŠ
biol. unutra{wi pupoqak pojedinih sun|era,
algi ili mahovina.
-gen ‰lat. genus rod, pleme, vrsta, prema gr~.
genosŠ kao drugi deo slo`enice zna~i œvezan
poreklomŒ, œkoji poti~e odŒ (onoga {to ozna-
~ava prvi deo slo`enice).
gen, -a m, mn. geni, gen. mn. gena ‰nem. Gen, pre-
ma lat. genus rod, pleme, vrsta, gr~. genosŠ biol.
sastavni deo hromozoma, osnovni nosilac po-
jedinih naslednih osobina.
genealogija, -e ` ‰gr~. genealogia od genea
rod, pleme, koleno, v. -logijaŠ 1. istorijska di-
sciplina koja prou~ava srodstvo i rodbinske
veze me|u pripadnicima raznih generacija. 2.
rodoslov, rodoslovqe, istorija roda; poreklo.
3. rodoslovna tablica, kwiga, zapis s pregle-
dom istorije roda. x genealo{ki.
-geneza ‰v. geneza (1)Š kao drugi deo re~i
ozna~ava poreklo i razvitak neke pojave.
geneza, -e i geneza, -e ` ‰gr~. genesis ra|awe,
postajaweŠ 1. istorija nastanka i razvitka ne-
~ega, poreklo. 2. rel. naziv prve kwige u Bibli-
ji, Postawe.
general, -ala m, mn. generali, gen. mn. genera-
la ‰v. generalanŠ 1. ~in u vojsci ili policiji u
rangu iznad pukovnika. 2. poglavar crkvenog
reda ili kongregacije. y general armije voj.
generalan
najvi{i generalski ~in. x generalov, gene-
ralski.
generalan, -lna, -lno (odr. generalni, -a,
-o) ‰lat. generalis op{ti, prema genus rod, ple-
me, vrstaŠ 1. op{ti, sveop{ti, sveobuhvatan. 2.
obi~an, uobi~ajen, redovan. 3. pribli`an, pa-
u{alan, uop{teno uzet, u glavnim crtama. 4.
najva`niji, vrhovni, glavni. y generalni se-
kretar pol. glavni sekretar partije ili poli-
ti~ke organizacije; adm. na~elnik u ministar-
stvu, prefekturi i sl.; generalni remont tehn.
detaqni pregled i popravka; kompletno servi-
sirawe nekog ure|aja, ma{ine, sprave i sl.; ge-
neralni {trajk op{ti {trajk svih zaposle-
nih u dr`avi; generalna skup{tina vrhovni
organ neke ustanove (npr. Organizacije Ujedi-
wenih nacija); generalna proba pozor. posled-
wa proba komada, neposredno pre premijere.
generalat, -ata m, mn. generalati, gen. mn. ge-
neralata ‰v. general, generalanŠ 1. podru~je,
oblast pod upravom generala. 2. skup najvi{ih
oficira u ~inu generala, generalitet (v.).
generalizacija, -e ` ‰v. generalanŠ 1. lo-
gi~ki prelaz od pojedina~nog ka op{tem, uop-
{tavawe; uop{tena tvrdwa. 2. med. {irewe ne-
ke bolesti iz jednog dela na ceo organizam.
generalizovati, -ujem, generalisati,
-i{em (i generalizirati, generaliziram, 3. l.
mn. generaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. genera-
lanŠ 1. izvesti, izvoditi op{ti, uop{ten za-
kqu~ak, uop{titi, uop{tavati. 2. re}i, govo-
riti neodre|eno, svode}i sve pod jedan pojam.
generalije, generalija ` mn. ‰nem. Generali-
en, v. generalanŠ osnovni podaci o nekom licu,
kao {to su ime, prezime, datum i mesto ro|e-
wa, adresa i dr.
generalisimus, -a m ‰nlat. generalissimus, v.
generalŠ najvi{i ~in u vojsci; vrhovni zapo-
vednik vojske.
generalitet, -eta m, mn. generaliteti, gen.
mn. generaliteta ‰v. generalanŠ najvi{i ko-
mandni kadar oru`anih snaga; sva lica s gene-
ralskim ~inom.
generalka, -e `, dat. generalci, gen. mn. gene-
ralki ‰v. generalanŠ fam. 1. generalna proba (v.).
2. op{ta geografska karta. 3. generalni pre-
gled, generalni remont (v.).
generi~an
general-major, general-majora, m, mn. gene-
ral-majori, gen. mn. general-majora ‰v. general,
majorŠ voj. najni`i generalski ~in.
general-potpukovnik, general-potpukov-
nika, m, mn. general-potpukovnici, gen. mn. ge-
neral-potpukovnika ‰v. generalŠ voj. oficir-
ski ~in iznad general-majora.
general-pukovnik, general-pukovnika, m,
mn. general-pukovnici, gen. mn. general-pukov-
nika ‰v. generalŠ voj. oficirski ~in iznad ge-
neral-potpukovnika.
general{tab, -a m ‰nem. Generalstab, v. gene-
ralan, {tabŠ voj. najvi{e centralno telo u voj-
sci, glavni {tab. x general{tabni, general-
{tapski.
generativan, -vna, -vno ‰srlat. generativus,
prema generare roditiŠ 1. koji stvara, proizvo-
di. 2. koji slu`i za razmno`avawe, rasplodan.
y generativna gramatika lingv. grana lingvi-
stike nastala pod uticajem ideja N. ^omskog
polovinom HH veka, zasnovana na nizu pravila
kojima se mo`e objasniti stvarawe svih is-
pravnih re~enica u datom jeziku; up. tran-
sformaciona gramatika.
generator, -a m, mn. generatori ‰lat. genera-
tor tvorac, roditeqŠ 1. ure|aj koji slu`i za
proizvodwu ~ega (gasova, nuklearnih ~estica
itd.). 2. ure|aj koji proizvodi elektri~nu
energiju, dinamo-ma{ina. 3. onaj koji ne{to
stvara, stvaralac, tvorac.
generatrisa, -e ` ‰fr. generatrice od lat. ge-
neratrixŠ geom. ta~ka, kriva ili ravan ~ije kre-
tawe stvara krivu, povr{inu odnosno telo.
generacija, -e ` ‰lat. generatioŠ 1. svi ~lano-
vi jednog roda ili jedne vrste (`ivotiwa, bi-
qaka, qudi); pokolewe, nara{taj. 2. ra|awe,
stvarawe, proizvodwa.
generacionizam, -zma m ‰v. generacijaŠ teol.
u~ewe po kome du{a deteta vodi poreklo od ro-
diteqa.
generisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. gene-
rare ra|atiŠ proizvesti, proizvoditi,
izaz(i)vati; (pro)uzrokovati.
generi~an, -~na, -~no i generi~ki, -a, -o ‰v.
generisatiŠ 1. uop{ten, zajedni~ki. 2. koji se
ti~e roda, genusa, vrste. 3. farm. (o nazivu leka)
koji nije za{ti}en fabri~kim znakom.
293
generozan
generozan v. `enerozan.
genetika, -e `, dat. genetici ‰gr~. genetikos,
v. genezaŠ biol. nauka o nasle|ivawu i varija-
bilnosti organizama.
geneti~ar, -a m, mn. -i ‰v. genetikaŠ biol.
stru~wak, ekspert u oblasti genetike.
geneti~ki, -a, -o ‰v. genetikaŠ 1. koji se od-
nosi na genetiku. 2. koji se odnosi na genezu,
poreklo, srodnost ~ega.
genetski, -a, -o ‰v. genetikaŠ 1. koji je uslo-
vqen ili se nasle|uje genima; nasledni. 2. v.
geneti~ki. y genetski kod biol. raspored ~e-
tiri hemijske baze u molekulima DNK, na
osnovu koga se prenose nasledne osobine; ge-
netski in`ewering v. in`ewering.
genij = genije (v.).
-genija ‰lat. genus, od gr~. genos rod, genesis
ra|awe, nastajaweŠ kao drugi deo re~i ozna~a-
va postojawe ~ega; up. -geneza.
genijalan, -lna, -lno ‰lat. genialis, v. genijeŠ
1. koji ima svojstva genija. 2. izuzetno talento-
van, nadaren; izvanredno ve{t.
genijalac, -lca m, mn. genijalci, gen. mn. ge-
nijalaca ‰v. genijalanŠ fam. genijalan ~ovek.
genijalnost, -i ` ‰v. genijalanŠ 1. svojstvo
onog {to je genijalno. 2. najvi{i nivo nadare-
nosti, stvarala~ke kreativnosti, talenta, ve-
{tine.
genije, -ija = genij, -a m ‰lat. genius duhŠ 1.
najvi{i nivo stvarala~ke nadarenosti, talen-
ta. 2. ~ovek koji je izuzetno nadaren, talento-
van. 3. a. u rimskoj mitologiji duh koji {titi
i prati ~oveka tokom `ivota, upravqa wego-
vim postupcima i namerama. b. dobar ili zao
duh. v. poseban ili preovla|uju}i duh, atmos-
fera.
genikulacija, -e ` ‰lat. geniculum, dem. od
genu kolenoŠ odavawe po~asti klawawem, tj.
savijawem u kolenu.
geniografija, -e ` ‰v. genije, -grafijaŠ 1.
opisivawe duhova. 2. u~ewe u katoli~koj cr-
kvi o an|elima ~uvarima.
genitalan, -lna, -lno ‰lat. genitalisŠ anat. 1.
koji se odnosi na polne organe, polni. 2. koji
se odnosi na ra|awe dece.
genitalije, genitalija ` mn. ‰lat. genitalia, v.
genitalanŠ anat. reproduktivni, polni organi.
294
genualan
genitiv, -a m ‰lat. genitivus, prema gignere ro-
ditiŠ gram. naziv za drugi pade` u fleksivnim
jezicima (v.), kojim se izra`ava pripadnost, po-
reklo, deo celine i druge vrste odnosa.
genitura, -e ` ‰lat. genituraŠ 1. polo`aj zve-
zda u trenutku ro|ewa. 2. stari termin za na-
talnu kartu, horoskop. 3. ro|ewe, ra|awe.
geno- ‰lat. genus, gr~. genos rodŠ kao prvi deo
slo`enice ozna~ava ne{to {to se odnosi na
rod, pleme, vrstu ili narod.
genom, -oma m, mn. genomi, gen. mn. genoma ‰v.
geno-, (hromoz)omŠ biol. skup gena koji se nala-
ze u jednostrukom hromozomskom sistemu jedne
`ivotiwske ili biqne }elije.
genopatija, -e ` ‰v. geno-, -patijaŠ med. na-
sledna bolest izazvana mutacijom gena.
genoplastika, -e `, dat. genoplastici ‰lat.
gena obraz, v. plastikaŠ med. plasti~na opera-
cija obraza.
genotip, -a m, mn. -ovi ‰v. geno-, tipŠ biol. 1.
nasledna osnova organizma; skup gena koji se
nalazi u hromozomima; up. fenotip. 2. ukup-
nost naslednih faktora organizma.
genotropizam, -zma m ‰v. geno-, -tropizamŠ
biol. me|usobna privla~nost qudi usled istih
ili srodnih latentnih gena.
genofond, -a m ‰v. gen, fondŠ biol. sveukup-
nost gena svih vrsta odre|enog podru~ja.
genocid, -a m ‰v. geno-, -cidŠ zlo~in po~i-
wen u ciqu istrebqewa odre|ene grupe sta-
novni{tva na rasnoj, verskoj ili nacionalnoj
osnovi. x genocidan.
genocidnost, -i ` ‰v. genocidanŠ svojstvo
onoga ko je genocidan, sklonost ka genocidu.
gens, -a m, mn. gensovi, gen. mn. gensova ‰lat.
gensŠ ist. kod starih Rimqana srodni~ka grupa
povezana zajedni~kom o~evom linijom, rod.
genski, -a, -o ‰v. genŠ koji se odnosi na gene.
y genski kod v. genetski kod.
gentili, gentila m mn. ‰lat. gentilis prema
gens, v. gensŠ ist. pripadnici roda, gensa, pre-
ma rimskom pravu.
gentilni, -a, -o ‰v. gentiliŠ koji se odnosi
na rod, rodovski.
genualan, -lna, -lno (odr. genualni, -a, -o)
‰lat. genualis, prema genu kolenoŠ anat. koji se
ti~e kolena, kolenski.
genuin
genuin, -a, -o ‰lat. genuinusŠ 1. prirodan,
priro|en. 2. pravi, istinski, autenti~an.
genuinitet, -eta m ‰nlat. genuinitas, v. genu-
inŠ istinitost, stvarnost, autenti~nost.
genus, -a m, mn. -i ‰lat. genusŠ 1. biol. rod,
skup vi{e vrsta (kategorija mawa od porodi-
ce). 2. gram. kategorija roda (mu{ki, `enski,
sredwi).
genufleksija, -e = genikulacija, -e ` ‰nlat.
genuflexio, prema lat. genu koleno, flectere sa-
vijatiŠ izra`avawe po{tovawa kratkim povi-
jawem kolena (ob. ispred oltara); klawawe.
geo- ‰gr~. ge ZemqaŠ kao prvi deo slo`enice
ozna~ava odnos prema Zemqi, Zemqinoj kori,
zemqi{tu.
geobiologija, -e ` ‰v. geo-, biologijaŠ nauka
o uslovima `ivota na Zemqi.
geobiont, -a m, mn. geobionti, gen. mn. geobi-
onata ‰v. geo-, biontŠ `ivotiwa koja `ivi samo
na ~vrstom tlu.
geoblasti, geoblasta m mn. ‰v. geo-, gr~. blaste
klicaŠ bot. biqke koje ostavqaju kotiledone
pod zemqom.
geobotanika, -e `, dat. geobotanici ‰v. geo-,
botanikaŠ nauka koja prou~ava rasprostrawe-
nost biqaka na Zemqi; fitocenologija (v.). x
geobotani~ki.
geobotani~ar, -a m ‰v. geobotanikaŠ
stru~wak, ekspert za geobotaniku.
geognozija, -e ` ‰v. geo-, -gnozijaŠ nauka koja
prou~ava Zemqinu koru, sastav i svojstva ste-
na, kao i rudna nalazi{ta.
geognostika, -e `, dat. geognostici ‰v. geog-
nozijaŠ stari naziv za op{tu geologiju.
geogonija, -e ` ‰v. geo-, gr~. gonos pokoleweŠ
nauka o postanku Zemqe.
geograf, -a m, mn. -i ‰v. geografijaŠ 1.
stru~wak, ekspert za geografiju, zemqopisac.
2. fam. nastavnik geografije u {koli.
geografija, -e ` ‰gr~. geographia, v. geo-,
-grafijaŠ 1. sistem prirodnih (fizi~ko-geo-
grafskih) i dru{tvenih (ekonomsko-geograf-
skih) nauka koji prou~ava prirodne uslove,
razme{taj stanovni{tva i ekonomske resurse
na Zemqi. 2. nastavni predmet u {koli, ze-
mqopis. y lingvisti~ka geografija lingvi-
sti~ka disciplina koja se bavi teritorijal-
geoid
nom raspodelom jezi~kih pojava; medicinska
geografija nauka o zakonitostima geografske
rasprostrawenosti bolesti ~oveka i faktori-
ma wihovog nastanka; politi~ka geografija
deo geografije koji prou~ava povr{inu Zemqe
na osnovu politi~kog ure|ewa, teritorijal-
nih podela, stanovni{tva i naseqenih mesta;
socijalna geografija nauka koja ispituje od-
nose izme|u dru{tvenih pojava i geografskih
obele`ja teritorije; fizi~ka geografija deo
geografije koji prou~ava osobine kopna i oke-
ana, atmosfere, klime, raspored biqnog i `i-
votiwskog sveta i sl.
geografski, -a, -o ‰v. geografijaŠ 1. koji se
odnosi na geografiju. 2. koji se ti~e prirod-
nih uslova, strukture terena ili polo`aja na
Zemqinoj povr{ini. y geografska du`ina
uglovna udaqenost meridijana koji prolazi
kroz odre|enu ta~ku u pravcu istoka ili zapa-
da u odnosu na grini~ki meridijan, longituda;
geografska {irina uglovna udaqenost odre-
|ene ta~ke od ekvatora u pravcu severa ili ju-
ga, latituda.
geodezija, -e ` ‰gr~. geodaisia, v. geo-, daiest-
hai delitiŠ nauka koja prou~ava oblik i dimen-
zije Zemqe, kao i metode utvr|ivawa polo`aja
ta~aka na Zemqinoj povr{ini.
geodepresija, -e ` ‰v. geo-, depresijaŠ uleg-
nuti deo u Zemqinoj kori nastao usled spu-
{tawa pojedinih wenih delova.
geodet, -eta m, mn. geodeti, gen. mn. geodeta ‰v.
geodezijaŠ stru~wak, ekspert za geodeziju.
geodetski, -a, -o ‰v. geodezijaŠ koji se odno-
si na geodeta ili na geodeziju.
geodinamika, -e `, dat. geodinamici ‰v.
geo-, dinamikaŠ deo geologije koji se bavi geo-
lo{kim pojavama i procesima vezanim za spo-
qa{wost i unutra{wost Zemqe, odnosno po-
vr{inskim i dubinskim kretawima masa u
vremenu i prostoru. x geodinami~ki.
geoelektricitet, -eta m ‰v. geo-, elektrici-
tetŠ elektricitet Zemqinih slojeva, ~ijim se
merewem mogu utvrditi nalazi{ta ruda.
geoid, -ida m, mn. geoidi, gen. mn. geoida ‰v.
geo-, -idŠ geometrijski oblik Zemqe, elipsoid
donekle spqo{ten na polovima usled rotacije.
295
geoizoterme
geoizoterme, geoizotermi ` mn. ‰v. geo-, izo-
termaŠ linije koje povezuju mesta iste tempe-
rature na povr{ini ili u unutra{wosti Ze-
mqe.
geokarpija, -e ` ‰v. geo-, gr~. karpos plodŠ
bot. svojstvo biqaka da obrazuju plod i seme
ispod povr{ine tla.
geokratija, -e ` ‰v. geo-, -kratijaŠ geol. pre-
vlast kopna nad morima (v. geokratski).
geokratski, -a, -o ‰v. geokratijaŠ geol. ob. u:
y geokratski periodi razdobqa u istoriji
Zemqe kada se mora povla~e i kopno zauzima
veliki deo Zemqine povr{ine; supr. talaso-
kratski.
geokriologija, -e ` ‰v. geo-, krio-, -logijaŠ
geolo{ko izu~avawe ve~ito zamrznutog ze-
mqi{ta na dalekom severu, pre svega u Sibi-
ru. x geokriolo{ki.
geolit, -a i geolit, -ita ‰v. geo-, gr~. lithos
kamenŠ ve{ta~ka smola od koje se izra|uju dug-
mad.
geolog, -a m, mn. geolozi, gen. mn. geologa ‰v.
geologijaŠ stru~wak, ekspert za geologiju.
geologija, -e ` ‰v. geo-, -logijaŠ nauka o sa-
stavu, gra|i, istoriji, procesima i pojavama
vezanim za spoqa{wost i unutra{wost Ze-
mqe.
geolo{ki, -a, -o ‰v. geologijaŠ 1. koji se od-
nosi na geologiju i geologe. 2. koji se odnosi
na istoriju Zemqine kore.
geomagnetizam, -zma m ‰v. geo-, magnetizamŠ
1. magnetno poqe Zemqe. 2. v. geomagnetika.
geomagnetika, -e `, dat. geomagnetici ‰v. ge-
omagnetizamŠ deo geofizike koji prou~ava Ze-
mqin magnetizam i magnetna poqa oko Zemqe.
geomantija, -e ` ‰gr~. geomanteia, v. geo-,
-mantijaŠ gatawe ili proricawe budu}nosti
na osnovu peska ili grudvica zemqe.
geomedicina, -e ` ‰v. geo-, medicinaŠ grana
medicine koja se bavi uticajem geografskih
faktora na `ivotne pojave kod qudi. x geome-
dicinski.
geometar, -tra m, mn. geometri, gen. mn. geome-
tara ‰gr~. geometres, v. geometrijaŠ 1. stru~wak
za premeravawe zemqi{ta; geodet. 2. osoba ko-
ja se bavi geometrijom, geometri~ar.
296
georgina
geometrizam, -zma m ‰v. geometrijaŠ uskla-
|enost prema strogim pravilima geometrije.
geometrija, -e ` ‰gr~. geometria, v. geo-, -me-
trijaŠ 1. deo matematike koji prou~ava odnose
i veze izme|u linije, povr{ine i tela u pro-
storu; nauka o prostornim formama. 2. {kol-
ski predmet u kome se izu~ava ova matemati~ka
disciplina.
geometrijski, -a, -o ‰v. geometrijaŠ 1. koji se
odnosi na geometriju. 2. koji sadr`i geometrij-
ske figure. y geometrijska progresija mat. v.
progresija; up. aritmeti~ka progresija.
geometri~ar, -a m ‰v. geometrijaŠ stru~wak
za geometriju; osoba koja se bavi geometrijom.
geomehanika, -e `, dat. geomehanici ‰v. geo-,
mehanikaŠ 1. nauka koja izu~ava mehani~ka
svojstva zemqi{ta i stena. x geomehani~ki.
geomicin, -ina m ‰v. geo-, -micinŠ farm. vr-
sta antibiotika.
geomorfologija, -e ` ‰v. geo-, morfologijaŠ
deo fizi~ke geografije koji se bavi nastankom
i razvojem reqefa Zemqine povr{ine (kopna,
dna okeana i mora). x geomorfolo{ki.
geonim, -a m, mn. -i ‰v. geo-, -onimŠ 1. naziv
mesta prihva}en kao li~no ime ili prezime. 2.
pseudonim zasnovan na mestu porekla autora.
geoplastika, -e `, dat. geoplastici ‰v. geo-,
plastikaŠ reqefno prikazivawe Zemqine po-
vr{ine.
geopolitika, -e `, dat. geopolitici ‰v. geo-,
politikaŠ nauka koja se bavi uzajamnim utica-
jem geografskih i politi~kih faktora. x geo-
politi~ki.
geopoliti~ar, -a m, mn. -i ‰v. geopolitikaŠ
stru~wak za geopolitiku; osoba koja se bavi
geopolitikom.
georama, -e ` ‰v. geo-, gr~. horama pogled,
prizor, pojavaŠ reqefni globus Zemqe.
georgika, -e `, dat. georgici ‰prema Vergi-
lijevom delu œGeorgikaŒ (Georgica, prema lat.
georgicus od gr~. georgikos zemqoradni~ki)Š u
anti~koj kwi`evnosti pesma koja veli~a seo-
ski `ivot.
georgina, -e ` ‰nem. GeorgineŠ gomoqasta
biqka poreklom iz Meksika, drugi naziv za da-
liju (v.).
geosinklinala
geosinklinala, -e ` ‰v. geo-, sinklinalaŠ
geol. udubqen prostor u Zemqinoj kori izme|u
kontinentalnih masa, koji se karakteri{e
tektonskim kretawima i vulkanskom aktivno-
{}u.
geosinhroni, -a, -o ‰v. geo-, sinhroniŠ = ge-
ostacionaran (v.).
geostatika, -e `, dat. geostatici ‰v. geo-,
statikaŠ nauka o ravnote`i ~vrstih tela.
geostacionaran, -rna, -rno ‰v. geo-, stacio-
naranŠ koji se nalazi uvek nad istom ta~kom na
povr{ini Zemqe. y geostacionarna orbita
astron. orbita na kojoj je brzina satelita ista
kao brzina okretawa planete oko svoje ose; ge-
ostacionarni satelit astron. ve{ta~ki sate-
lit koji se okrene oko Zemqe za isto vreme za
koje se ona okrene oko svoje ose.
geostrategija, -e ` ‰v. geo-, strategijaŠ izu-
~avawe strate{kih ~iwenica s obzirom na ge-
ografske i demografske okolnosti. x geostra-
te{ki.
geosfera, -e ` ‰v. geo-, sferaŠ ukupni Ze-
mqin omota~, koji obuhvata litosferu, hi-
drosferu, biosferu i atmosferu.
geotektonika, -e `, dat. geotektonici ‰v.
geo-, tektonikaŠ deo geologije koji se bavi
strukturom, kretawem, deformacijama i razvo-
jem nekog dela Zemqine kore i wene povr{ine.
geotermalan, -lna, -lno ‰v. geo-, termikaŠ
koji se odnosi na toplotu u unutra{wosti Ze-
mqe. y geotermalna energija toplotna ener-
gija iz unutra{wosti Zemqe; geotermalne vo-
de zagrejane vode koje dolaze iz izvora na veli-
koj dubini.
geotermika, -e `, dat. i lok. geotermici ‰v.
geo-, termikaŠ 1. deo geofizike koji izu~ava
toplotne procese u unutra{wosti Zemqe. 2.
toplotni procesi koji se odigravaju u unutra-
{wosti Zemqe.
geotermi~ki, -a, -o ‰v. geo-, termi~kiŠ 1. ko-
ji se odnosi na geotermiku. 2. v. geotermalan.
geotermometar, -tra m, mn. geotermometri,
gen. mn. geotermometara ‰v. geo-, termometarŠ ter-
mometar za merewe temperature u dubini tla.
geotehnika, -e `, dat. geotehnici ‰v. geo-,
tehnikaŠ prou~avawe fizi~kih svojstava i me-
hani~kog pona{awa tla i stena u ciqu izrade
gepard
gra|evinskih i rudarskih objekata. x geoteh-
ni~ki.
geotropizam, -zma m ‰v. geo-, tropizamŠ bot.
sklonost delova biqaka da pod uticajem gra-
vitacione sile zauzimaju odre|eni pravac
rastewa.
geofagija, -e ` ‰v. geo-, -fagijaŠ sklonost ka
gutawu zemqe, kod dece ili nekih primitiv-
nih plemena, zemqo`derstvo.
geofizika, -e `, dat. geofizici ‰v. geo-, fi-
zikaŠ nauka o Zemqi uop{te i fizi~kim pro-
cesima koji se odigravaju u wenom omota~u
(atmosferi, hidrosferi i litosferi). x geo-
fizi~ki.
geofizi~ar, -a m ‰v. geo-, fizikaŠ nau~nik,
stru~wak za geofiziku.
geofit, -ita m, mn. geofiti, gen. mn. geofita
‰v. geo-, -fit(i)Š 1. bot. vi{egodi{wa biqka
~iji se rasplodni organi nalaze u zemqi (npr.
krompir, luk i dr.). 2. biqka koja raste na ze-
mqi (za razliku od vodenih biqaka).
geofon, -a m, mn. -i ‰v. geo-, -fonŠ ure|aj za
hvatawe zvu~nih talasa koji nastaju u gorwim
slojevima Zemqine kore.
geohemija, -e ` ‰v. geo-, hemijaŠ nauka o sa-
stavu i distribuciji hemijskih elemenata i
hemijskim promenama u Zemqinoj kori. x geo-
hemijski.
geohemi~ar, -a m ‰v. geo-, hemi~arŠ nau~nik,
stru~wak za geohemiju.
geohidrografija, -e ` ‰v. geo-, hidrografi-
jaŠ deo fizi~ke (v.) geografije koji izu~ava vo-
de na Zemqinoj kori. x geohidrografski.
geohronologija, -e ` ‰v. geo-, hronologijaŠ
nauka koja izu~ava vreme nastanka Zemqe i po-
jedinih wenih delova. x geohronolo{ki.
geocentrizam, -zma m ‰v. geocentri~anŠ ist.
u~ewe da je Zemqa centar vasione i da se oko
we okre}u Sunce i druge planete; geocen-
tri~ni sistem sveta, prema Ptolomeju.
geocentri~an, -~na, -~no ‰v. geo-, centarŠ 1.
orijentisan prema Zemqi kao sredi{tu kreta-
wa; supr. heliocentri~an. 2. koji se odnosi na
geocentrizam.
gepard, -a i gepard, -a m, mn. -i ‰fr. guepard
od ital. gattopardoŠ veoma brza grabqiva `ivo-
297
gepek
tiwa iz porodice ma~aka, Acinonyx jubatus, `i-
vi u Africi i Aziji.
gepek, -a m, mn. gepeci, gen. mn. gepeka ‰nem.
GepackŠ 1. prostor za prtqag u unutra{wosti
motornih vozila. 2. prtqag, stvari putnika.
gepektreger, -a m ‰nem. GepacktragerŠ nosa~,
oslonac za prtqag, obi~no na krovu motornog
vozila.
gera, -e `, gen. mn. gera ‰hebr. gerahŠ hebrejski
novac, dvadeseti deo {ekela.
geranijum, -a (i geranij, -a) m ‰gr~. geranion,
prema geranos `dralŠ bot. 1. vrsta travaste
biqke, iglica. 2. cvetna biqka koja slu`i u
dekorativne svrhe i za dobijawe eteri~nog
uqa; up. pelargonija, mu{katla.
gerga, -e `, gen. mn. gergi ‰ma|. gorgoŠ zast. go-
mila, masa, povorka qudi.
gerz, -a = |erz, -a m ‰tur. gerzŠ pokr. momak;
delija.
gerijatar, -tra m, mn. gerijatri, gen. mn. ge-
rijatara ‰v. gerijatrijaŠ med. lekar i uop{te
stru~wak koji se bavi gerijatrijom (v.).
gerijatrija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -ija-
trijaŠ deo gerontologije (v.) koji se bavi dijag-
nostikom i le~ewem stara~kih bolesti; up. ge-
rontoterapija.
gerijatrijski, -a, -o ‰v. gerijatrijaŠ koji se
odnosi na gerijatre i gerijatriju; stara~ki.
gerila, -e ` ‰{p. guerrilla mali ratŠ 1. parti-
zansko ratovawe u [paniji i zemqama Latin-
ske Amerike. 2. na~in ratovawa malih parti-
zanskih odreda u planinama. 3. odred gerila-
ca; gerilska vojska. x gerilski.
gerilac, -lca m, mn. gerilci, gen. mn. gerila-
ca ‰v. gerilaŠ 1. partizan iz vremena [panske
revolucije. 2. partizanski borac, u~esnik u
gerili.
geriqero, -a m, mn. geriqerosi ‰{p. guerril-
lero, v. gerilaŠ borac, naoru`ani u~esnik ge-
rilskih borbi u Latinskoj Americi.
gerla, -e `, gen. mn. gerli ‰engl. girl devojkaŠ 1.
fam. devojka. 2. igra~ica u grupi, ob. u kabareu,
no}nom lokalu i sl.
gerlin, -ina m, mn. gerlini, gen. mn. gerlina
‰ital. gherlinoŠ pokr. debelo brodsko u`e; sajla.
germa, -e ` ‰austr. nem. GermŠ pokr. kvasac.
298
germanofil
germanizam, -zma m, mn. germanizmi, gen. mn.
germanizama ‰lat. Germanus NemacŠ 1. re~ ili
izraz pozajmqeni iz nema~kog jezika. 2. re~ ili
izraz poreklom iz nekog od germanskih jezika.
germanizator, -a m ‰v. germanizovatiŠ onaj
koji sprovodi germanizaciju. x germaniza-
torski.
germanizacija, -e ` ‰v. germanizovatiŠ na-
silno preobra}awe drugih naroda u Nemce ili
u Germane, ponem~avawe.
germanizovati, -ujem (i germanizirati,
germaniziram, 3. l. mn. germaniziraju) svr{. i
nesvr{. ‰nem. germanisieren, prema lat. Germanus
NemacŠ ponem~i(va)ti, nametati nema~ki je-
zik i kulturu.
germanijum, -a (i germanij, -a) m ‰nlat. Ger-
manium, prema latinskom imenu Nema~keŠ he-
mijski elemenat sivkastobele boje, simbol Ge,
atomski broj 32, zna~ajan kao poluprovodnik,
upotrebqava se u elektronici.
germanika s mn. ‰nlat. GermanicaŠ sve kwige
napisane na nema~kom ili nekom drugom ger-
manskom jeziku; literatura o Nemcima ili
Germanima.
germanist(a), -e m, mn. germanisti (`. ger-
manistkiwa) ‰nem. Germanist, v. germanizamŠ
1. stru~wak za nema~ki ili neki drugi german-
ski jezik i kwi`evnost. 2. student germani-
stike.
germanistika, -e `, dat. germanistici ‰nem.
Germanistik, v. germanizamŠ nauka o german-
skim jezicima, kwi`evnostima i kulturi (na-
ro~ito nema~kog); germanska filologija.
germanoman, -ana m, mn. germanomani, gen.
mn. germanomana ‰lat. Germani Nemci, v. -manŠ
osoba koja je preterano naklowena Nemcima i
drugim Germanima i svemu {to je nema~ko,
germansko.
germanomanija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v.
-manijaŠ preterana naklowenost Nemcima i
drugim Germanima i svemu {to je nema~ko,
germansko; x germanomanski.
germanofil, -ila m, mn. germanofili, gen.
mn.germanofila ‰lat. Germani Nemci, v. -filŠ
osoba koja voli Nemce, wihov jezik, kwi`ev-
nost i kulturu; supr. germanofob.
germanofilija
germanofilija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v.
-filijaŠ qubav prema nema~kom jeziku, kwi-
`evnosti i kulturi; supr. germanofobija. x
germanofilski.
germanofob, -oba m, mn. germanofobi, gen.
mn. germanofoba ‰lat. Germani Nemci, v. -fobŠ
osoba koja mrzi Nemce ili je neprijateqski
raspolo`ena prema wima i svemu {to je ne-
ma~ko; supr. germanofil.
germanofobija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v.
-fobijaŠ mr`wa ili neprijateqsko raspolo-
`ewe prema svemu {to je nema~ko; strah od Ne-
maca; supr. germanofilija. x germanofoban i
germanofopski.
germanofon, -ona m, mn. germanofoni, gen.
mn. germanofona ‰lat. Germani Nemci, v. -fonŠ
osoba kojoj je nema~ki materwi jezik; izvorni
govornik nema~kog jezika. x germanofoni,
germanofonski.
germanski, -a, -o ‰lat. Germanus NemacŠ ko-
ji se odnosi na Germane, posebno na Nemce.
germinalan, -lna, -lno ‰lat. germinalis pre-
ma germen klicaŠ 1. koji se odnosi na klicu, na
zametak, embrionalni. 2. koji se odnosi na po-
~etak; po~etni, za~etni.
germinacija, -e ` ‰lat. germinatioŠ klijawe,
period klijawa.
germicid, -a m i germicid, -ida m, mn. ger-
micidi, gen. mn. germicida ‰lat. germen klica,
pupoqak, v. -cidŠ sredstvo za uni{tavawe biq-
nih izdanaka.
germtajg, -a m ‰austr. nem. Germteig, v. germaŠ
pokr. testo s kvascem za kola~e.
gerovital, -ala m ‰fabri~ki naziv, prema
gr~. geron starac, v. vitalanŠ naziv leka koji se
koristi u le~ewu stara~kih bolesti.
gerok, -a m, mn. geroci, gen. mn. geroka ‰nem.
GehrockŠ zast. vrsta sve~anog mu{kog kaputa, v.
redengot (2).
geront, -a m, mn. geronti, gen. mn. geronata
‰gr~. geron staracŠ ~lan saveta stare{ina u sta-
roj Gr~koj, ~lan ve}a staraca.
gerontojatrija, -e ` ‰gr~. geron starac, v.
-(i)jatrijaŠ = gerijatrija (v.).
gerontokomijum, -a (i gerontokomij, -a) m
‰lat. gerontocomium od gr~. gerontokomeion, pre-
ma gr~. geron starac, komein brinuti seŠ usta-
ges
nova za zbriwavawe starih osoba, stara~ki
dom.
gerontokrat(a), -e m, mn. gerontokrati ‰v.
gerontokratijaŠ pripadnik vladaju}eg sloja
staraca.
gerontokratija, -e ` ‰gr~. geron starac, v.
-kratijaŠ vladavina staraca; re`im u kome vr-
hovnu vlast dr`e rukovodioci u poodmaklom
`ivotnom dobu.
gerontokratski, -a, -o ‰v. gerontokratijaŠ
koji se odnosi na gerontokrate ili geronto-
kratiju.
gerontolog, -a m, mn. gerontolozi, gen. mn. ge-
rontologa ‰gr~. geron starac, v. -logŠ, nau~nik,
stru~wak za gerontologiju.
gerontologija, -e ` ‰gr~. geron starac, v.
-logijaŠ grana medicinsko-biolo{kih nauka
koja se bavi starewem organizma i `ivotom
starijih osoba.
gerontolo{ki, -a, -o ‰v. gerontologijaŠ koji
se odnosi na gerontologe i na gerontologiju.
gerontoterapija, -e ` ‰gr~. geron starac, v.
terapijaŠ med. specifi~ne metode i postupci
za le~ewe starijih osoba; up. gerijatrija.
gerontofilija, -e ` ‰gr~. geron starac, v.
-filijaŠ psih. seksualna sklonost prema sta-
rim osobama.
geruzija, -e ` ‰gr~. gerousiaŠ ve}e staraca u
gradovima-dr`avama u staroj Gr~koj.
gerund, -a m, mn. gerundi, gen. mn. gerunda =
gerundijum (v.).
gerundiv, -a m i gerundiv, -iva m ‰lat. ge-
rundivusŠ gram. pasivni particip budu}eg vre-
mena u latinskom jeziku, izra`ava radwu koja
treba da se uradi.
gerundijum, -a (i gerundij, -a) m ‰lat. gerun-
diumŠ gram. 1. glagolska imenica, u latinskom i
nekim drugim jezicima. 2. glagolski prilog
pro{li i sada{wi.
ger{la, -e ` ‰nem. Gerste, Gerstel je~amŠ 1.
oqu{teni je~am. 2. jelo od kuvanog oqu{tenog
je~ma.
ges, -a s ‰nem. GesŠ muz. ton ge (G) sni`en za
pola stepena. y ges-dur muz. durski tonalitet
~iji je osnovni ton ges.
299
gesims
gesims, -a m ‰nem. GesimsŠ izba~eni dekora-
tivni deo na fasadi ispod krova, iznad vrata;
friz (v.), sims (v.); up. friz1.
geslo, -a s, mn. gesla ‰~e{. hesloŠ 1. vode}e na-
~elo, `ivotni moto, parola, deviza. 2. ugovo-
rena re~, lozinka.
gest, -a m, mn. gestovi, gen. mn. gestova ‰lat. ge-
stus od gerere ~initi, vr{itiŠ 1. pokret ruke,
glave ili nekog drugog dela tela kojim se poja-
{wava govor, zamewuje izraz. 2. fig. izvr{ena
radwa, postupak, delo, ~in.
Gestapo, -poa m ‰skr. od nem. Geheime Staat-
spolizeiŠ ist. tajna dr`avna policija u fa{i-
sti~koj Nema~koj.
gestapovac, -vca m, mn. gestapovci, gen. mn.
gestapovaca ‰v. GestapoŠ pripadnik, ~lan Ge-
stapoa.
gestapovski, -a, -o ‰v. GestapoŠ 1. koji se od-
nosi na Gestapo i gestapovce. 2. koji se pona{a
na na~in Gestapoa, tj. nemilosrdno, nasilno,
zloupotrebqavaju}i vlast.
gestacija, -e ` ‰lat. gestare nositiŠ 1. med.
period u kome se oplo|ena jajna }elija razvija
u plod; trudno}a, bremenitost. 2. priprema,
stvarawe, nastanak.
gestikulacija, -e ` ‰lat. gesticulatio, v. gestŠ
izra`avawe gestovima, pokreti ruku koji pra-
te govor. x gestikulacioni.
gestikulisati, gestikuli{em (i gestiku-
lirati, gestikuliram, 3. l. mn. gestikuliraju)
nesvr{. ‰lat. gesticulari, v. gestŠ praviti gestove,
pokrete rukama za vreme govora; mahati rukama.
gestoze, gestoza ` mn. ‰lat. gestare nositi, v.
-ozaŠ med. patolo{ke pojave u periodu trudno}e
kao {to su povra}awe, oticawe bubrega i dr.
getit, -a i getit, -ita m ‰prema J. V. Geteu
(Goethe)Š miner. ruda gvo`|a, razli~itih ni-
jansi od crne do mrke boje; ferooksid (v.) s vo-
dom.
geto, -a m, mn. s geta, gen. mn. geta ‰ital. ghetto,
prvobitno ostrvo pored Venecije na kojem su u
XVI veku Jevreji bili prisilno sme{teni, ne-
jasnog poreklaŠ 1. deo grada koji je namewen za
prinudno naseqavawe Jevreja (postojali u
mnogim sredwovekovnim gradovima, kao i za
vreme nacizma). 2. gradska ~etvrt u zapadnim
zemqama naseqena diskriminisanom nacio-
300
ge{talt
nalnom ili rasnom mawinom, s lo{im uslovi-
ma `ivota. 3. fig. prinudna izolovanost, iz-
dvojenost neke dru{tvene mawine.
getoizacija, -e ` ‰v. getoŠ pretvarawe u ge-
to, izolacija od sveta, drugih naroda, wihovih
ideja i iskustava.
getoizovati, -ujem i getoizirati, getoizi-
ram, 3 l. mn. getoiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. getoŠ
zatvoriti, zatvarati u geto, odvojiti, odvajati
od dru{tva, izolovati.
getriba, -e ` ‰nem. Getriebe(nkasten) pogon-
ska kutijaŠ autom. 1. mehanizam zup~anika u me-
wa~u. 2. kutija mewa~a.
getsemanski, -a, -o ‰hebr. gath zeyettim presa
za maslineŠ koji se odnosi na Getseman(ij)ski
vrt, u podno`ju Maslinske gore u Jerusalimu,
u koji je Isus s u~enicima do{ao uo~i raspe}a
(Mat. 26:36).
gefrajter, -a m, mn. -i ‰nem. GefreiterŠ najni-
`i podoficirski ~in u austrougarskoj ili
nema~koj vojsci, desetar.
gexa, -e m, vok. gexo, mn. gexe, gen. mn. gexa =
gexo, -e m, vok. gexo, mn. gexe, gen. mn. gexa ‰tur.
gece ludak, budalaŠ 1. a. neprosve}en, prost ~o-
vek, seqak. b. pej. seqa~ina, prosta~ina, vojni-
~ina. 2. a. ~ovek iz u`e Srbije, naro~ito [u-
madije. b. ~ovek iz Srbije, Srbijanac. 3. a. sla-
bo razvijen ~ovek; kepec, patuqak. b. kr`qavo
prase.
gexo = gexa (v.).
gexov, gexovan v. gexa (1).
ge{enk, -a m ‰nem. GeschenkŠ pokr. zast. dar,
poklon.
ge{eft, -a m ‰nem. GeschaftŠ zast. 1. prodav-
nica, radwa. 2. trgova~ki posao, trgovawe. 3.
nepo{ten, ne~astan posao, {pekulacija.
ge{pant prid. indekl. ‰nem. gespanntŠ pokr.
zast. 1. nategnut, zapet, krut. 2. koji je u stawu
nervne napetosti, napet; uzbu|en od `eqe da
vidi ili da sazna ne{to novo, radoznao, znati-
`eqan.
ge{talt, -a m ‰nem. Gestalt obli~jeŠ psih. orga-
nizovana celina, skup iskustava koji formira-
ju psihologiju pojedinca. y ge{talt psiholo-
gija grana psihologije stvorena 20-ih godina
HH veka u Nema~koj, koja sve psihi~ke pojave
posmatra kao deo strukturirane celine.
ge{taltizam
ge{taltizam, -zma m ‰v. ge{taltŠ = ge-
{talt psihologija (v.).
ge{tetner, -a m ‰nem. Gestatner, fabri~ko
imeŠ vrsta ure|aja za kopirawe i umno`avawe
pomo}u matrica.
gibelin, -ina m, mn. gibelini, gen. mn. gibe-
lina ‰ital. ghibellino od stvnem. WibelingŠ ist.
pripadnik politi~ke struje u Italiji tokom
XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a
protiv nema~kih careva; up. gvelf.
gibet, -a m ‰tur. giybet od ar. gibaŠ pokr. ogova-
rawe, kleveta, spletkarewe.
gibetiti, -im nesvr{. ‰v. gibetŠ pokr. ogova-
rati, olajavati, klevetati.
gibozan, -zna, -zno ‰lat. gibbosus od gibbus
grbaŠ grbav; iskrivqen; neravan.
gibon, -ona m, mn. giboni, gen. mn. gibona ‰fr.
gibbon od egz.Š zool. ~ovekoliki majmun koji ima
veoma duge udove, Hylobates hooloch, `ivi na
ostrvima Java i Sumatra.
gig, -a m, mn. gigovi, gen. mn. gigova ‰engl. gigŠ
1. ist. vrsta lake ko~ije sa dva to~ka. 2. sp. ~a-
mac za ve`bawe na vesla s niskim stranicama.
3. zapovedni~ki ~amac na ratnom brodu.
giga- ‰gr~. gigas gigant, xinŠ kao prvi deo
slo`enice ozna~ava jednu milijardu jedinica
ozna~enih drugim delom.
gigabajt, -a m, mn. gigabajti, gen. mn. gigabaj-
ta ‰v. giga-, bajtŠ ra~. jedinica koli~ine infor-
macije koja iznosi 1.024 megabajta.
gigametar, -tra m, mn. gigametri, gen. mn. gi-
gametara ‰v. giga-, -metarŠ mera za du`inu koja
iznosi milijardu metara (milion kilometara).
gigant, -nta m, mn. giganti, gen. mn. giganata
‰gr~. gigas gen. gigantos GigantŠ 1. u gr~koj mito-
logiji ogromno ~ovekoliko bi}e, sin bogiwe
Gee. 2. fig. a. ~ovek, biqka ili `ivotiwa
ogromnih dimenzija; gorostas, xin, div. b. ne-
ko ko se isti~e duhovnom veli~inom, zna~ajem.
3. fig. predmet, gra|evina i sl. ogromnih raz-
mera. x gigantski.
gigantizam, -a m ‰v. gigant, -izamŠ pretera-
ni rast ~oveka, `ivotiwe i biqke ili nekog
wihovog dela.
gigantografija, -e ` ‰v. gigant, -grafijaŠ
jako uve}ana fotografija, obi~no reproduko-
vana na kartonu ili drvetu.
giqotina
gigantomastija, -e ` ‰v. gigant, gr~. mastos
dojkaŠ med. nesrazmerno pove}awe dojke kod `ena.
gigantomahija, -e ` ‰v. gigant, gr~. machia
bojŠ u gr~koj mitologiji borba giganata protiv
bogova.
gigantomelija, -e `, ‰v. gigant, gr~. melos
udŠ med. preterana razvijenost nogu ili ruku.
gigantopitek, -a m, mn. gigantopiteci, gen.
mn. gigantopiteka ‰v. gigant, gr~. pithekos maj-
munŠ zool. geol. xinovski ~ovekoliki majmun iz
doba tercijara (~ije postojawe nije sigurno
dokazano).
gigantosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. gigantosa-
urus, v. gigant, gr~. sauros gu{terŠ izumrli xi-
novski gu{ter iz doba mezozoika.
gigatona, -e ` ‰v. giga-, tonaŠ milijarda tona.
gigerl, -a m, mn. -i ‰nem. GigerlŠ zast. prazno-
glav i lakomislen mladi}; kico{, fi}firi};
zvekan.
gida, -e `, gen mn. gida ‰tur. gida od ar. gida’
hranaŠ pokr. 1. mera, koli~ina ~ega; porcija,
obrok. 2. odre|eni ~as, pravo vreme.
gijotina, gijotinirati v. giqotina, gi-
qotinirati.
gijo{e, gijo{ea ` mn. = giqo{e, giqo{ea `
mn. ‰fr. guilloche, v. gijo{iratiŠ vrsta dekora-
tivnog ornamenta, splet {ara.
gijo{irati, gijo{iram, 3. l. mn. gijo{iraju
= giqo{irati, giqo{iram, 3. l. mn. giqo{ira-
ju svr{. i nesvr{. ‰fr. guillocherŠ ukrasiti, ukra{a-
vati, dekorisati (naj~e{}e nov~anice) talasa-
stim crtama koje se simetri~no ukr{taju.
gilbert, -a m, mn. gilberti, gen. mn. gilberta
‰prema engleskom lekaru i fizi~aru iz XVI
veka V. GilbertuŠ jedinica magnetnog napona u
CGS sistemu, oznaka Gb.
gilda, -e `, gen. mn. gilda/gildi ‰nem. GildeŠ
1. ist. u zapadnoj Evropi, u sredwem veku, udru-
`ewe trgovaca ili zanatlija, esnaf. 2. udru-
`ewe, savez, zadruga uop{te.
giqotina, -e ` ‰fr. guillotine, prema francu-
skom lekaru Giqotenu (Guillotin, 1738–1814)Š
1. sprava za odrubqivawe glava osu|enika na
smrt. 2. se~ivo pri~vr{}eno za okvir koje slu-
`i za rezawe razli~itih materijala. x giqo-
tinski.
301
giqotinirati
giqotinirati, giqotiniram, 3. l. mn. gi-
qotiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. giqotinaŠ (iz)vr-
{iti smrtnu kaznu obezglavqivawem, pogubi-
ti, pogubqivati na giqotini.
giqo{e = gijo{e (v.).
giqo{irati = gijo{irati (v.).
gimel, -a m ‰hebr. gimel, prema gammal kami-
laŠ tre}e slovo hebrejskog alfabeta.
gimkana, -e `, gen. mn. gimkana ‰ind. gendkha-
na igrali{te, ukr{teno sa engl. gym gimna-
sti~ka dvoranaŠ takmi~ewe u savladavawu neo-
bi~nih, {aqivih prepreka; trka s preponama.
gimnaestrada, -e ` ‰v. gimna(stika), estra-
daŠ sve~ana gimnasti~ka priredba na velikom
otvorenom prostoru, slet.
gimnazija, -e ` ‰gr~. gymnasion ve`bali-
{teŠ 1. sredwa op{teobrazovna {kola. 2. zgra-
da u kojoj je sme{ten takav tip {kole. 3. v. gim-
nazijum. x gimnazijski.
gimnazijada, -e ` ‰v. gimnazijaŠ kulturno-
-obrazovna priredba u~enika gimnazije koja
ima takmi~arski karakter.
gimnazijalac, -lca, mn. gimnazijalci, gen.
mn. gimnazijalaca (`. gimnazijalka, -e, dat.
gimnazijalki) = gimnazist(a), -e m, mn. gimna-
zisti (`. gimnazistkiwa, -e) ‰v. gimnazijaŠ
u~enik gimnazije.
gimnazijarh, -a m, mn. gimnazijarsi, gen. mn.
gimnazijarha ‰v. gimnazijum, gr~. archein ruko-
voditiŠ ist. upravnik ve`bali{ta u staroj
Gr~koj.
gimnazijum, -a m (i gimnazij, -a) m ‰lat.
gymnasium od gr~. gymnasionŠ 1. v. gimnazion.
2. zast. gimnazija.
gimnazion, -a m ‰gr~. gymnasionŠ u staroj
Gr~koj, igrali{te, ve`bali{te, zgrada za te-
lesne ve`be i takmi~ewa.
gimnazist(a) = gimnazijalac (v.).
gimnast, -a m, mn. gimnasti, gen. mn. gimnasta
‰gr~. gymnastesŠ 1. vaspita~ i nastavnik gimna-
stike u staroj Gr~koj. 2. zast. gimnasti~ar.
gimnastika, -e `, dat. gimnastici ‰gr~.
gymnastike prema gymnazein raditi telesne ve-
`be, prema gymnos nagŠ 1. skup fizi~kih ve`bi
koje pospe{uju zdravqe i op{ti fizi~ki raz-
voj. 2. vrsta sportske discipline koja ukqu~uje
302
gingivitis
slo`ene fizi~ke i druge ve`be sa spravama
ili bez wih. x gimnasti~ki.
gimnasticirati, gimnasticiram, 3. l. mn.
gimnasticiraju i gimnasti~iti, gimnasti-
~im nesvr{. ‰v. gimnastikaŠ raditi gimna-
sti~ke ve`be, baviti se gimnastikom.
gimnasti~ar, -a m (` gimnasti~arka, -e, dat.
gimnasti~arki) ‰v. gimnastikaŠ sportista koji
trenira gimnastiku; nastavnik gimnastike.
gimni~ki ‰gr~. gymnikos, v. gimnastikaŠ =
gimnasti~ki.
gimnozof, -a m, mn. -i = gimnozofist(a), -e
m, mn. gimnozofisti ‰gr~. gymnosophistai prema
gymnos nag, sophos mudracŠ pripadnik indij-
ske sekte ili indijski asketski filozof koji
hoda polunag.
gimnozofist(a) = gimnozof (v.).
gimnopedija, -e ` ‰v. gimnastika, gr~. paide-
ia vaspitaweŠ ist. sve~ane igre u Sparti na ko-
jima su mladi}i izvodili ratne igre.
gimnosperme, gimnospermi ` mn. ‰nlat.
gymnospermae od gr~. gymnos go, v. spermaŠ bot.
biqke s golim semenom, golosemewa~e; up. an-
giosperme.
ginandrija, -e ` ‰gr~. gynandros dvopolno
bi}e, prema gyne `ena, aner ~ovek, mu{karacŠ
1. bot. srastawe pra{nika i tu~ka kod biqaka
cvetwa~a. 2. v. ginantropija.
ginandromorfizam, -zma m = ginandro-
morfija, -e ` ‰v. ginandrija, gr~. morphe ob-
likŠ pojava mu{kih i `enskih karakteristika
kod iste jedinke.
ginandromorfija = ginandromorfizam
(v.).
ginantropija, -e ` ‰gr~. gyne `ena, anthro-
pos ~ovekŠ dvopolnost, hermafroditizam.
gingav, -a, -o ‰ma|. gyongeŠ pokr. slab, mli-
tav, trom; nesiguran, slaba{an.
gingiva, -e ` ‰lat. gingivaŠ anat. zubno meso,
desni.
gingivalni, -a, -o ‰v. gingivaŠ anat. koji se
odnosi na desni, koji pripada desnima.
gingivitis, -a m ‰lat. gingiva desni, v.
-itisŠ med. upala desni, zubnog mesa.
gineko
gineko- ‰gr~. gyne gen. gynaikos `enaŠ kao pr-
vi deo slo`enice zna~i: koji se odnosi na `ene.
ginekokratija, -e ` ‰gr~. gynaikokratia, v.
gineko-, -kratijaŠ vladavina `ena.
ginekolog, -a m, mn. ginekolozi, gen. mn. gi-
nekologa ‰v. gineko-,. -logŠ med. lekar specija-
lista za ginekologiju.
ginekologija, -e ` ‰v. gineko-, -logijaŠ 1.
grana medicine koja se bavi bolestima repro-
duktivnog sistema kod `ena i devojaka. 2. bol-
ni~ko odeqewe gde se le~e `ene koje pate od
bolesti reproduktivnog sistema.
ginekolo{ki, -a, -o ‰v. ginekologijaŠ koji
se odnosi na ginekologiju ili na ginekologe.
ginekoman, -a, mn. ginekomani, gen. mn. gine-
komana i ginekoman, -ana m, mn. ginekomani,
gen. mn. ginekomana ‰v. ginekomanijaŠ mu{karac
koji pati od ginekomanije.
ginekomanija, -e ` ‰gr~. gynaikomania, v. gi-
neko-, -manijaŠ bolesna `eqa za `enama.
ginekomast, -a m, mn. -i ‰v. ginekomastijaŠ
mu{karac koji boluje od ginekomastije.
ginekomastija, -e ` ‰gr~. gynaikomastos, v.
gineko-, mastos dojkaŠ med. uve}awe grudi kod
mu{karaca usled hormonskih poreme}aja ili
primene hormonske terapije.
ginekomorfan, -fna, -fno ‰v. gineko-,
morphe oblikŠ koji ima karakteristi~ne `en-
ske osobine, `enskast.
ginekofob, -a m, mn. i ginekofob, -oba, mn.
ginekofobi, gen. mn. ginekofoba ‰v. gineko-,
-fobŠ mu{karac koji pati od ginekofobije,
`enomrzac.
ginekofobija, -e ` ‰v. gineko-, -fobijaŠ jaka
odbojnost ili patolo{ki strah od `ena.
ginekofon, -a, -o = ginekofoni~an, -~na,
-~no ‰v. gineko-, gr~. phone glasŠ (o mu{karcu)
koji ima `enski glas.
ginekofoni~an = ginekofon (v.).
ginecej, -eja, mn. gineceji, gen. mn. gineceja =
gineceum, -a, mn. gineceumi, gen. mn. gineceuma
‰lat. gynaeceum od gr~. gyne gen. gynaikos `enaŠ
1. ist. unutra{wi deo ku}e kod starih Grka re-
zervisan za `ene. 2. bot. `enski deo cveta kod
skrivenosemewa~a.
gineceum = ginecej (v.).
gis
-ginija ‰gr~. gyne `enaŠ kao drugi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na `ene ili
na udaju.
ginko, -a m, mn. ginki, gen. mn. ginka ‰nlat.
ginkgo od jap. gynkyo, prema jap. gin srebro, kin.
kyo kajsijaŠ azijsko ukrasno drvo s lepezastim
listovima, Ginkgo biloba.
ginogeneza, -e i ginogeneza, -e ` ‰gr~. gyne
`ena, v. -genezaŠ biol. na~in razmno`avawa kod
koga se spermatozoid ne spaja s jajnom }elijom,
nego samo podsti~e wenu deobu; supr. androge-
neza.
ginseng, -a m ‰engl. ginseng od kin. ren shen od
ren ~ovek, shen vrsta traveŠ bot. koren biqke za
koji se smatra da ima lekovita svojstva i pro-
du`ava `ivot, `en{en.
giwol, -ola, m, mn. giwoli, gen. mn. giwola
‰fr. guignolŠ 1. pozori{te lutaka, marionetsko
pozori{te. 2. lik iz francuskog lutkarskog
pozori{ta iz XVIII veka; up. grangiwol.
gipir, -a m = gipira, -e ` ‰fr. guipureŠ ~ip-
ka s istaknutim {arama, ispup~en vez.
gips, -a m ‰gr~. gypsos kredaŠ miner. 1. mine-
ral, kalcijum-sulfat, obi~no bezbojan ili be-
le boje. 2. beli prah dobijen od tog minerala
koji se brzo stvrdne posle dodira s vodom. 3.
med. povez od gipsanog praha kojim se imobili-
{e odre|eni deo tela. x gipsan, gipsen.
gipsovati, gipsujem (i gipsirati, gipsi-
ram, 3. l. mn. gipsiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. gipsŠ
1. izvesti, izvoditi ukrasne radove od gipsa.
2. med. staviti, stavqati povez od gipsa. 3. do-
da(va)ti gips (u vino) radi boqe boje, bistri-
ne.
gipsoteka, -e `, dat. gipsoteci ‰v. gips, -te-
kaŠ zbirka kipova i reqefa odlivenih u gipsu.
gira, -e ` = girica (v.).
girica ‰dem. od gira, dalmatski gira od lat.
gerresŠ zool. vrsta sitne morske ribe Smaris vul-
garis iz porodice Maenidae, jede se pr`ena.
girlanda, -e ` ‰ital. ghirlandaŠ 1. ukrasni
venac od cve}a koji se ka~i na zid. 2. ornament
u obliku venca na spomeniku, zgradi i sl.
girtl, -a m (i girtla, -e `) ‰nem. GurtelŠ re-
men kao deo ode}e, pojas; up. gurtna.
gis, -a m ‰nem. GisŠ muz. ton ge (G) povi{en za
pola stepena.
303
git
git v. kit2.
gitara, -e ` ‰{p. guitarra od gr~. kithara od ar. qi-
tarŠ muz. instrument koji se sastoji od duga~kog
vrata, tela u obliku osmice i obi~no {est `ica
koje se okidaju prstima ili trzalicom.
gitarijada, -e ` ‰v. gitaraŠ takmi~ewe u
svirawu na gitari.
gitarist(a), -e m, mn. gitaristi (`. gita-
ristkiwa, -e) ‰v. gitaraŠ muzi~ar koji svira na
gitari.
gitaristi~ki, -a, -o ‰v. gitaraŠ koji se od-
nosi na gitaru ili na gitariste.
gitaron, -ona m, mn. gitaroni, gen. mn. gita-
rona ‰{p. guitarron, augm. od guitarraŠ velika gi-
tara, vrsta bas-gitare.
gitovati v. kitovati.
giht, -a m ‰nem. GichtŠ med. bolest zglobova, s
izrazitim bolom u no`nom palcu, kostoboqa,
podagra.
glagoli m indekl. ‰csl.Š naziv slova g u cr-
kvenoslovenskoj azbuci.
gladijator, -a m ‰lat. gladiator, prema gladius
ma~Š 1. ist. u starom Rimu rob, osu|enik ili
ratni zarobqenik koji je specijalno obu~en da
se bori protiv drugih qudi ili divqih `ivo-
tiwa u areni. 2. profesionalni borac u cirku-
skim igrama. x gladijatorski.
gladiola, -e ` ‰nem. Gladiole prema lat. gla-
diolus, dem. od gladius ma~Š bot. vi{egodi{wa
ukrasna biqka, Gladiolus, s dugim za{iqenim
li{}em i raznobojnim cvetovima.
glaze prid. indekl. ‰fr. glaceŠ 1. na~iwen od
fine, meke, sjajne ko`e. 2. sjajan, blistav, ugla-
~an.
glaziran, -a, -o ‰v. glaziratiŠ koji je pre-
kriven glazurom, ugla~an, koji daje sjaj.
glazirati, glaziram, 3. l. mn. glaziraju svr{.
i nesvr{. ‰nem. glasieren od fr. glacer, v. glazuraŠ
pokri(va)ti glazurom; (u)gla~ati; da(va)ti sjaj.
glazura, -e ` ‰nem. Glasur od fr. glacureŠ 1.
tanak, staklast, nepropustan sloj na keramici,
gle|. 2. kulin. gusta {e}erna smesa za ukra{a-
vawe torti i drugih poslastica. 3. fig. sred-
stvo za ulep{avawe, spoqni sjaj; ugla|enost;
{minka.
glajhgeviht, -a m ‰nem. Gleichgewicht od gle-
ich isti, Gewicht te`inaŠ kulin. kola~ spra-
304
Glauberova so
vqen od te`inski jednake koli~ine jaja, bute-
ra, {e}era i bra{na.
glajh{altovati, glajh{altujem svr{. i
nesvr{. ‰nem. gleichschaltenŠ izjedna~i(va)ti upra-
vqaju}i u istom smeru, ujedna~i(va)ti, unifor-
misati (u politi~kom ili ideolo{kom smislu).
glajh{altung, -a m ‰nem. GleichschaltungŠ
sistem dru{tvenog ili bilo kakvog drugog iz-
jedna~avawa, uravnilovka; izjedna~ewe, nive-
lisawe.
glamur, -ura m ‰engl. glamourŠ sjaj, ble{ta-
vost; rasko{, luksuz, otmenost; privla~nost.
glamurozan, -zna, -zno ‰v. glamurŠ koji pose-
duje glamur; rasko{an, otmen, ble{tav.
glamuroznost, -i ` ‰v. glamurŠ svojstvo ono-
ga {to je glamurozno, ble{tavost, otmenost,
privla~nost.
glandula, -e ` ‰lat. glandulaŠ anat. `lezda. x
glandularan.
glans, -a m ‰lat. glansŠ anat. vrh mu{kog pol-
nog organa, glavi}.
glanc, -a m ‰nem. GlanzŠ sjaj, blistavost, ble-
sak; ugla~anost. z udariti glanc fam. udesiti,
doterati, ulep{ati.
glancarica, -e ` ‰v. glancŠ 1. ~etka za glan-
cawe cipela. 2. ma{ina za glancawe parketa.
glancati, glancam i glancati, glancam
nesvr{. ‰nem. glanzen, v. glancŠ 1. ~initi sjaj-
nim, gla~ati. 2. ~initi lep{im, ulep{avati.
glasnost, -osti ` ‰rus. glasnost⊠ist. poli-
tika otvorenog izno{ewa dru{tvenih proble-
ma u javnost, karakteristi~na za period vlada-
vine Mihaila Gorba~ova u Sovjetskom Savezu.
glasharmonika, -e `, dat. i lok. glasharmo-
nici ‰engl. glass harmonica prema glass staklo,
~a{aŠ muz. ist. stari muzi~ki instrument sa-
stavqen od niza ovla`enih staklenih cevi na
kojima se tonovi proizvode trqawem: prona-
{ao ga je Benxamin Franklin 1762. godine.
glat pril. ‰nem. glatt gladak, glatkoŠ `arg. 1.
jednostavno, lako. 2. naprosto, na~isto, odmah.
glauberit, -a m i glauberit, -ita m = Glaube-
rova so ‰prema nema~kom lekaru i hemi~aru J. R.
Glauberu (J. R. Glauber, 1604–1668)Š hem. kalci-
jum-sulfat, bezbojan mineral gorkoslanog ukusa,
gorka so, upotrebqava se kao purgativ.
Glauberova so = glauberit (v.).
glaukom
glaukom, -oma m ‰gr~. glaukoma, prema glau-
kos plavkastozelenŠ med. o~na bolest koja na-
staje usled povi{enog pritiska u jabu~ici i
dovodi do gubitka vida; zelena mrena.
glaukoma v. glaukom.
glaukomatozan, -zna, -zno ‰v. glaukomŠ med.
koji ima glaukom, zelenu mrenu.
glaukonit, -a i glaukonit, -ita m ‰gr~. glau-
kos plavkastozelenŠ mineral zelene boje, vode-
ni alumosilikat gvo`|a, magnezijuma i kali-
juma iz grupe liskuna.
glacijal, -a m ‰v. glacijalanŠ geol. ledeno
doba u istoriji Zemqe.
glacijalan, -lna, -lno ‰lat. glacialis od gla-
cies ledŠ geol. koji se odnosi na ledeno doba ili
iz wega poti~e. 2. koji se odnosi na led ili na
lednike.
glacijacija, -e ` ‰lat. glaciatus zale|en od
glaciare zaleditiŠ geol. 1. stvarawe, formira-
we, pravqewe leda; zale|ivawe. 2. ledeno do-
ba.
glaciolog, -a m, mn. glaciolozi, gen. mn. gla-
ciologa ‰v. glaciologijaŠ nau~nik, stru~wak za
glaciologiju.
glaciologija, -e ` ‰lat. glacies led, v. -logi-
jaŠ geol. nauka o fizi~kim svojstvima leda i
snega, kretawu i evoluciji lednika, gle~era.
gledi~ija, -e ` ‰prema nema~kom botani~a-
ru J. G. Gledi~u (J. G. Gleditsch)Š bot. vrsta li-
stopadnog drve}a, Gleditschia triacantha, koja
se koristi kao ukrasno drvo ili `iva ograda,
poreklom iz Severne Amerike.
glenitis, -a m ‰gr~. glene zenicaŠ med. upala
zenice.
gletovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. glattenŠ
(iz)gla~ati, (iz)gladiti, (po)ravnati zid radi
pripreme za farbawe ili lepqewe tapeta.
gleukometar, -tra m ‰gr~. gleukos {ira, v.
-metarŠ instrument za merewe koli~ine {e}e-
ra u mladom vinu.
gle~er, -a m, mn. -i ‰nem. Gletscher od lat. gla-
ciariumŠ geogr. ledena masa koja se spu{ta niz
strminu, lednik.
glivajn, -a m ‰nem. GluhweinŠ pokr. zast. kuva-
no vino sa {e}erom, cimetom i limunovom ko-
rom, omiqeno kao sredstvo protiv prehlade.
gliptika
glikemija, -e ` ‰gr~. glykys sladak, gr~. hai-
ma krvŠ med. 1. sadr`aj {e}era u krvi. 2. povi-
{en sadr`aj {e}era u krvi.
gliko- ‰gr~. glykys sladakŠ kao prvi deo slo-
`enice ozna~ava vezu s ne~im {to je slatko
({e}er i sl.).
glikogen, -ena m ‰gr~. glykys sladak, v. -genŠ
biol.ugqeni hidrat (polisaharid) kod `ivo-
tiwa i ~oveka, predstavqa rezervni izvor
energije.
glikogenoza, -e ` ‰v. glikogen, -ozaŠ med. bo-
lest nastala poreme}ajem enzima koji u~estvu-
ju u metabolizmu glikogena.
glikoza, -e ` ‰v. gliko-, -ozaŠ hem. organsko
jediwewe iz grupe monosaharida, koje slu`i
kao va`an izvor energije `ivotiwa i mikro-
organizama; gro`|ani {e}er.
glikozidi, glikozida m mn. ‰v. glikozaŠ hem.
organska jediwewa biqnog porekla, derivati
{e}era, koriste se u medicini kao lek za ja~a-
we sr~ane aktivnosti.
glikozurija, -e ` ‰v. glikoza, -urijaŠ med.
prisustvo {e}era u urinu.
glikometar, -tra m, mn. glikometri, gen. mn.
glikometara ‰gr~. glykys sladak, v. -metarŠ med.
aparat za merewe nivoa {e}era u urinu.
glikonej, -eja (i glikoneus, -a) m ‰gr~.
Glykoneios, prema starogr~kom pesniku Gli-
konuŠ metr. anti~ki stih koji ~ine jedan daktil
i tri troheja.
glikopeksija, -e ` ‰gr~. glykys sladak, pexis
u~vr{}ivaweŠ med. nagomilavawe {e}era u krvi.
glikopenija, ‰gr~. glykys sladak, penia
oskudicaŠ -e ` med. nedovoqna koli~ina {e}e-
ra u krvi.
glimerica, -e ` ‰nem. Glimmlampe, prema
glimmen tiwatiŠ elektr. tiwalica, instrument
kojim se proverava da li ima struje u nekom
provodniku.
gliom, -oma m, mn. gliomi, gen. mn. glioma
‰gr~. glia lepak, v. -om(a)Š med. vrsta tumora na
tkivu nervnog sistema.
gliptika, -e `, dat. gliptici ‰gr~. glyptikos
duborezniŠ umetnost gravirawa dragog i polu-
dragog kamewa; kamenoreza~ka ve{tina.
305
gliptografija
gliptografija, -e ` ‰gr~. glyptos izrezba-
ren, urezan, v. -grafijaŠ opis graviranih dra-
gih kamenova.
gliptodon i gliptodont, -a m, mn. -i ‰nlat.
glyptodon, prema gr~. glyptos izrezbaren, ure-
zan, v. -odontŠ zool. vrsta izumrlog xinovskog
krezubog sisara iz ranog kvartara (v.), koji je
imao oklop kao korwa~e.
gliptoteka, -e `, dat. gliptoteci ‰gr~.
glyptos izrezbaren, urezan, v. -tekaŠ 1. zbirka
izrezbarenog dragog kamewa. 2. zbirka ili mu-
zej skulptura; up. pinakoteka.
glisando, -a m ‰ital. glissando od fr. glisser
klizati seŠ muz. lak i brz prelazak prstima po
nizu uzastopnih dirki ili `ica; niz uzastop-
nih tonova na duva~kom instrumentu.
gliser, -a m, mn. gliseri, gen. mn. glisera ‰v.
glisiratiŠ 1. mali brod s jakim motorom koji
klizi velikom brzinom po povr{ini vode. 2.
vrsta aviona, hidroavion.
glisirati, glisiram, 3. l. mn. glisiraju
nesvr{. ‰fr. glisserŠ 1. voziti gliser. 2. brzo vo-
ziti ~amac prave}i talase.
glif, glifa, mn. glifovi, gen. mn. glifova
‰gr~. glyphe prema glyphein urezivati, rezbari-
tiŠ 1. urezana brazda ili kanal u drvetu, kame-
nu, metalu i dr. 2. lik ili pisani znak izra|en
u duborezu; up. hijeroglifi.
glicerin, -ina m ‰fr. glycerine prema gr~.
glykeros sladakŠ organsko jediwewe, trova-
lentni alkohol, bezbojna sladuwava te~nost
koja se dobija od `ivotiwske masti i biqnog
uqa. x glicerinski.
glicinija, -e ` ‰gr~. glykys sladakŠ bot.
ukrasna biqka poviju{a s qubi~astim miri-
snim cvetovima, Wistaria sinensis.
global, -ala m ‰v. globalanŠ sveukupnost,
uop{tenost, celina; z u globalu u celini,
ukupno uzeto.
globalan, -lna, -lno i globalan, lna, -lno
‰fr. global prema globe zemaqska kugla od lat.
globus loptaŠ 1. koji se odnosi na ~itavu teri-
toriju Zemqe; svetski, planetaran. 2. sve-
stran, potpun, sveobuhvatan, univerzalan, {i-
rok. 3. pribli`an, uop{ten.
globalizam, -zma m ‰v. globalanŠ na~in gle-
dawa na stvari u celini, globalno (naro~ito u
306
glokn
politici i ekonomiji); te`wa ka uop{tavawu;
up. mondijalizam.
globalizacija, -e ` ‰v. globalanŠ pol. ekon.
proces povezivawa ekonomskih i finansij-
skih tokova na svetskom nivou; te`wa ka uje-
diwavawu tr`i{ta i {irewu ekonomske ak-
tivnosti na globalne razmere, izvan nacio-
nalnih granica, uz ja~awe me|usobne zavisno-
sti u svetskoj ekonomiji.
globalizovati, globalizujem svr{. i
nesvr{. ‰v. globalanŠ 1. (u)~initi globalnim,
op{tim, zanemaruju}i pojedina~ne razlike. 2.
(iz)vr{iti globalizaciju.
globalnosistemski, -a , -o ‰pseudoangli-
cizam od global globalni, system sistemski,
odgovaraju}i engleski termin je systemwideŠ
tehn. koji se odnosi na sistem u celini.
globalnost, -i ` ‰v. globalŠ osobina onoga
{to je globalno, sveobuhvatnost, sveukupnost.
globin, -ina m ‰skra}eno od. lat. globula
loptica, zrnce, -in od (prote)inŠ biol. prote-
inski sastojak hemoglobina.
globoid, -ida m ‰v. globus, -oidŠ geom. telo
loptastog ili pribli`no loptastog oblika.
globoidan, -dna, -dno ‰v. globoidŠ koji ima
oblik globoida.
globtroter, -a m, mn. -i ‰engl. globe-trotterŠ
~ovek koji mnogo putuje po svetu; svetski put-
nik. x globtroterski.
globula, -e ` ‰nem. Globule, prema lat. globu-
lus kuglicaŠ 1. loptica, kuglica. 2. astron.
oblak pra{ine ili tamna maglina loptastog
oblika. 3. farm. lek u obliku kuglice.
globulin, -ina m ‰v. globulaŠ fiziol. vrsta
proteina u krvi, mleku, jajima i mahunastim
biqkama.
globus, -a m ‰lat. globusŠ 1. kartografski mo-
del Zemqe, Meseca i drugih planeta u Sun~e-
vom sistemu predstavqen na povr{ini kugle i
koji slu`i kao {kolsko u~ilo. 2. Zemqina ku-
gla. 3. aba`ur u obliku kugle.
globusni, -sna, -sno ‰v. globusŠ neob. koji
li~i na globus; kuglast, okrugao.
glokn, -a m = glokna, -e ` ‰nem. Glocke zvo-
noŠ `enska sukwa ili deo ode}e u obliku zvona
(gore uska, dole {iroka).
glomerulonefritis
glomerulonefritis, -a m ‰lat. glomerulus
dem. od glomus klup~e, v. nefritisŠ med. zapaqe-
we bubrega koje zahvata snopi}e malih krvnih
sudova koji filtriraju krv.
glorija, -e ` ‰lat. gloriaŠ 1. slava, ugled,
priznawe. 2. sjaj, divota, uzvi{enost. 3. oreol,
krug oko glave sveca. 4. meteor. opti~ka pojava u
atmosferi u vidu jednog ili vi{e obojenih
prstenova. 5. crkv. a. motiv u misi iskazan re-
~ima Gloria in excelsis Deo (slava Bogu na visi-
nama). b. zvowewe koje prati taj motiv.
glorijeta, -e ` ‰fr. glorietteŠ 1. ku}ica u vr-
tu. 2. pamu~na tkanina prefiwenih niti.
gloriola, -e ` ‰lat. gloriolaŠ krug oko glave
sveca, oreol.
glorifikator, -a m ‰v. glorifikovatiŠ oso-
ba koja glorifikuje, hvalilac.
glorifikacija, -e ` ‰lat. glorificatio, v. glo-
rifikovatiŠ uzdizawe, veli~awe, slavqewe;
slavopojka, neumerena pohvala.
glorifikovati, -ujem (i glorificirati,
glorificiram, 3. l. mn. glorificiraju) nesvr{.
‰lat. glorificareŠ hvaliti, slaviti, uzdizati.
glos- v. gloso-.
glosa, -e i glosa, -e ` ‰gr~. glossa jezikŠ 1.
prevod, tuma~ewe ili kratak komentar nepo-
znate re~i ili izraza u starom rukopisu. 2. na-
u~ni komentar zakona ili sudskih odluka. 3.
primedba, napomena, opaska. 4. kwi`. pesma od
~etiri strofe ~iji se posledwi stihovi rimu-
ju me|u sobom i ~ine novu strofu.
glosalgija, -e ` ‰v. gloso-, -algijaŠ med. bol u
jeziku.
glosar, -ara m, mn. glosari, gen. mn. glosara
‰lat. glossarium, prema v. glosaŠ deskriptivni
re~nik nepoznatih, zastarelih ili neuobi~a-
jenih re~i i izraza u nekom tekstu.
glosarijum (i glosarij) v. glosar.
glosator, -a m, mn. -i ‰srlat. glossator, v. glo-
saŠ 1. sastavqa~ glosa, ob. u starim rukopisi-
ma. 2. lice koje dopisuju}i obja{wewa uz tekst
tuma~i zakone ili sudske odluke. 3. fig. tuma~,
popularizator.
glosem, -ema m, mn. glosemi, gen. mn. glosema
= glosema, -e ` ‰gr~. glossema jezik, govorŠ
lingv. 1. najmawi jezi~ki izraz kome se mo`e
gloto-
pridru`iti zna~ewe. 2. minimalni apstrakt-
ni nepromenqiv oblik u glosematici.
glosema = glosem (v.).
glosematika, -e `, dat. glosematici ‰v. glo-
semŠ jedan od pravaca strukturalizma, metod
danskog lingviste L. Hjelmsleva (1899–1965),
koji istra`uje jezik kao sistem odnosa koji ne
zavisi od realizacije jezi~kih jedinica u ob-
liku konkretnih glasova ili konkretnih zna-
~ewa.
-glosija ‰gr~. glossa jezikŠ kao drugi deo re-
~i upu}uje na vezu s jezikom.
glosirati, glosiram, 3. l. mn. glosiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. glosaŠ (pro)tuma~iti glosama,
komentarisati.
glositis, -a m ‰gr~. glossa jezik, -itisŠ med.
upala jezika.
gloso- ‰gr~. glossa jezikŠ kao prvi deo slo`e-
nice pokazuje da se re~ odnosi na jezik (organ)
ili jezik (govor).
glosodinija ‰v. gloso-, gr~. odyne bolŠ v.
glosalgija.
glosolalija, -e ` ‰v. gloso-, -lalijaŠ 1. u ra-
nom hri{}anstvu i u pojedinim sektama izgo-
varawe besmislenih re~i u stawu ekstaze, koje
ostali vernici tuma~e kao predskazivawe. 2.
besmislen govor male dece, osoba u stawu
transa ili u dubokom snu.
glosologija = glotologija (v.).
glosoplegija, -e ` ‰v. gloso-, -plegijaŠ med.
paraliza jezika.
glosotomija, -e ` ‰v. gloso-, -tomijaŠ med.
amputacija jezika.
glot1, glota m = klot1 ‰nem. glatt gladakŠ cr-
na, gusto tkana sjajna pamu~na tkanina, saten.
glot2 v. glat i klot.
glotalan, -lna, -lno ‰v. glotisŠ 1. anat. koji
se odnosi na glotis. 2. fon. koji se obrazuje u
glotisu.
glotis, -a m i glotida, -e ` ‰gr~. glottisŠ anat.
otvor izme|u glasnica, glasnih `ica.
gloto- ‰gr~. glotta, varijanta od glossa, v. glo-
so-Š kao prvi deo slo`enica zna~i: jezi~ki,
lingvisti~ki.
307
glotogonija
glotogonija, -e ` ‰v. gloto-, -gonijaŠ deo
lingvistike koji se bavi postankom i razvojem
jezika.
glotograf, -a m ‰v. gloto-, v. -grafŠ ure|aj za
ispitivawe qudskog glasa u ciqu korekcije
gre{aka.
glotodidakti~ki, -a, -o ‰v. gloto-, didakti-
kaŠ lingv. koji se odnosi na nastavu jezika.
glotologija, -e = glosologija, -e ` ‰v. glo-
to-, v. -logijaŠ nauka o jeziku, lingvistika.
glotohronologija, -e ` ‰v. gloto-, hronolo-
gijaŠ lingv. metod za procenu vremena kada su se
pojedine grane neke jezi~ke porodice odvojile
od ostalih. x glotohronolo{ki.
glukagon, -ona m ‰v. gluk(oza), gr~. agein vo-
ditiŠ fiziol. hormon gu{tera~e koji stimuli-
{e raspadawe glikogena i uti~e na pove}awe
koncentracije {e}era u krvi.
glukoza v. glikoza.
glukozidi v. glikozidi.
glutamat, -ata m ‰v. glutaminŠ hem. 1. so glu-
taminske kiseline. 2. fam. natrijum glutamat,
dodatak prehrambenim proizvodima radi po-
boq{awa ukusa.
glutamin, -ina m ‰v. glut(en), amin(i)Š bez-
bojna rastvorqiva aminokiselina u obliku
kristala.
glutealan, -lna, -lno ‰v. gluteusŠ anat. koji
se odnosi na gluteus, koji pripada gluteusu.
gluten, -ena m ‰lat. gluten lepakŠ fiziol. hem.
1. lepqiva smesa od belan~evina koja ima vi-
soku hranqivu vrednost i nalazi se u p{e-
ni~nom zrnu. 2. jedna vrsta lepka `ivotiwskog
porekla.
gluteus, -a m ‰nlat. gluteus, prema gr~. glou-
tosŠ anat. stra`wi~ni mi{i}.
glutinozan, -zna, -zno ‰lat. glutinosus le-
pqiv, prma gluten lepakŠ lepqiv.
g-mol v. ge.
gnajs, -a m, mn. gnajsovi, gen. mn. gnajsova ‰nem.
GneissŠ miner. vrsta kristalnog {kriqca, me-
{avina kvarca, feldspata i liskuna.
gnatalgija, -e ` ‰gr~. gnathos ~equst, v. -al-
gijaŠ med. bol u vilici, u licu, u obrazu.
gnoza, -e ` i gnozis, -a m ‰gr~. gnosis spozna-
ja, saznaweŠ filoz. uzvi{eno duhovno saznawe
308
goblen
koje se sti~e otkrovewem, prema u~ewu gnosti-
~ara.
-gnoza, -gnozija ‰gr~. gnosis saznawe, svestŠ
kao drugi deo slo`enice zna~i saznawe, sazna-
vawe.
gnom, -a m, mn. gnomi, gen. n. gnoma ‰nem.
Gnom od srlat. gnomusŠ u zapadnoevropskoj mi-
tologiji demonsko bi}e, ru`an patuqak koji
~uva podzemna blaga.
gnoma, -e `, gen. mn. gnoma ‰gr~. gnome misao,
duh, pametŠ 1. pesni~ki aforizam, mudra izre-
ka, sentencija. 2. misao, sud.
gnomi~ar, -a m ‰v. gnomaŠ autor gnome.
gnomologija, -e ` ‰gr~. gnomologia, prema v.
gnoma, -logijaŠ 1. nauka o gnomama. 2. zbirka
gnoma.
gnomon, -ona m, mn. gnomoni, gen. mn. gnomona
‰gr~. gnomon tuma~, pokaziva~Š ist. stari astro-
nomski ure|aj, vertikalni stub prema ~ijoj
senci se odre|ivalo vreme, sun~ani sat.
gnomski, -a, -o ‰v. gnomaŠ 1. koji se odnosi
na gnomu, koji ima osobine gnome. 2. lingv. (o
izrazu, gramati~kom obliku) karakteristi~an
za izreke i poslovice.
gnoseologija, e ` ‰gr~. gnosis znawe, sazna-
we, v. -logijaŠ deo filozofije koji se bavi iz-
vorima, oblicima i metodima saznawa; teori-
ja saznawa.
gnostik v. gnosti~ar.
gnosticizam, -zma m ‰nem. Gnostizismus, v.
gnostikŠ religiozno-filozofski pravac ra-
nog hri{}anstva prema kome se vera zasniva na
znawu.
gnosti~ar, -a = gnostik, -a m, mn. gnostici,
gen. mn. gnostika ‰gr~. gnostikos saznajniŠ sled-
benik gnosticizma.
gnu, gnua m, mn. gnuovi, gen. mn. gnuova ‰engl.
gnu iz hotentotskogŠ zool. vrsta velike antilo-
pe koja `ivi u otvorenim ravnicama isto~ne i
jugoisto~ne Afrike.
go m indekl. ‰jap. go od kin.Š vrsta japanske
igre crnim i belim kamen~i}ima na kvadrat-
noj dasci.
goblen, -ena m, mn. gobleni, gen. mn. goblena
‰fr. gobelinŠ 1. ru~no izra|ena dekorativna
tkanina visoke umetni~ke vrednosti u obliku
Gog i Magog
zidne slike, draperije i dr. 2. tapiserija uop-
{te. 3. vez u tehnici polukru`i}a.
Gog i Magog ‰hebr., v. Jezekiq 38:2, Otkri-
vewe Jovanovo 20:8Š opasan neprijateq koji
sve uni{tava (Gog je vladar naroda Magog koji
je sa severa prodro u zemqu Izrael i bio potu-
~en).
go-go prid. indekl. ‰engl. go-goŠ `arg. z go-go
muzika vrsta rok muzike koja se svira u disko-
tekama i no}nim lokalima; go-go gerl (go-go
devojka) barska plesa~ica, obi~no polunaga,
koja igra uz takvu muziku.
godimenat, godimenta m, mn. godimenti, gen.
mn. godimenata ‰ital. godimentoŠ pokr. u`ivawe,
zadovoqstvo.
godron, -ona m, mn. godroni, gen. mn. godrona
‰fr. godronŠ arhitektonski i zlatarski okru-
gao ispuwen ukras u obliku masline.
goeleta, -e ` ‰fr. goeletteŠ mala brza jedri-
lica s dva jarbola.
goeteja, -e = goitija, -e ` ‰gr~. goeteiaŠ baja-
we, vra~awe; dozivawe zlih duhova pomo}u
vraxbina.
goitija = goiteja (v.).
goj, -a m ‰hebr. goy, u mno`ini goyimŠ osoba
koja nije jevrejske nacionalnosti, nejevrejin.
gojdelski, -a, -o ‰engl. Goidelic od staroir-
skog GoidelŠ = gaelski (v.).
gojzerica, -e ` ‰nem. Goiserer, prema mestu
Goisern u AustrijiŠ okovana cipela za skija{e
i planinare.
gol, gola m, lok. golu, mn. golovi ‰engl. goalŠ 1.
u sportskim igrama naziv za prostor ograni-
~en dvema stativama i pre~kom kroz koji treba
ubaciti loptu. 2. u fudbalu, hokeju i drugim
sportskim igrama pogodak koji se daje ubaci-
vawem lopte kroz taj prostor protivnika. y
gol-diferencija sp. zast. gol-razlika, odnos
izme|u broja datih i primqenih golova;
gol-linija sp. linija koja spaja stative, preko
koje lopta mora pre}i da bi bio priznat pogo-
dak.
golgeter, -a m, mn. -i ‰engl. goal-getterŠ igra~
u fudbalu, hokeju, rukometu i sl. koji daje naj-
vi{e golova; najboqi strelac. x golgeterski.
Golgota, -e i Golgota, -e ` ‰hebr. gulgelet,
aram. golgatha lobawaŠ 1. brdo blizu Jerusali-
gong
ma na kome su se izvr{avale kazne i gde je pre-
ma Jevan|equ razapet Isus. 2. (golgota) gubi-
li{te, mesto mu~ewa i patwi. 3. (golgota) ve-
lika muka, patwa, stradawe. x golgotski.
goleada, -e ` ‰{p. goleada prema golear dava-
ti goloveŠ sp. serija golova u jednoj utakmici.
golijardi, golijarda m mn. ‰fr. goliardŠ ist.
nesvr{eni studenti, putuju}i glumci, odbe-
gli monasi i dr. koji su u sredwem veku u
Francuskoj davali predstave i pevali pesme
uglavnom lascivnog i satiri~nog sadr`aja.
Golijat, -a m ‰hebr. golyath ogroman, veli-
~anstvenŠ 1. prema biblijskom predawu velik
i sna`an Filistejac koga je u dvoboju pobedio
David (Prva kwiga Samuilova, gl. 17). 2. (go-
lijat) fig. krupan, sna`an ~ovek, gorostas,
div.
golman, -a m, mn. golmani, gen. mn. golmana
‰nem. Goalmann, v. golŠ u fudbalu, hokeju, ruko-
metu i dr. sportskim igrama naziv za sporti-
stu koji stoji na golu i brani ga.
golf, -a m ‰engl. golfŠ sportska igra na trav-
natom terenu u kojoj igra~ treba da sa {to ma-
we udaraca {tapom ubaci lopticu u pripre-
mqenu jamicu.
gomba, -e `, gen. mn. gombi ‰ma|. gombŠ 1. ve}e
dugme. 2. vrsta ukrasa u obliku kugle.
Gomora, -e ` ‰hebr.Š grad u Palestini koji je
spaqen zbog grehova i razvrata stanovni{tva;
v. Sodoma.
-gon1, -gonalan ‰gr~. gonia ugaoŠ kao drugi
deo slo`enica zna~i ugao, ugaoni.
-gon2, -gonija, -gonski ‰gr~. gonos ro|eweŠ
kao drugi deo slo`enica pokazuje da se re~ od-
nosi na ro|ewe, nastanak ili poreklo.
gonada, -e ` ‰nlat. gonas, mn. gonades od gr~.
gone seme, ra|aweŠ anat. mu{ki ili `enski re-
produktivni organ koji proizvodi polne }e-
lije, jaja{ca i spermatozoide.
gonalgija, -e ` ‰gr~. gony koleno, v. -algijaŠ
med. bol u kolenima.
gong, -a m, mn. gongovi, gen. mn. gongova ‰malaj.
gongŠ 1. indonezijska udaraqka u obliku me-
talnog diska koji proizvodi zvuk kad se u wega
udari drvenim ~eki}em. 2. zvonce za davawe
signala.
309
gongorizam
gongorizam, -zma m ‰prema {panskom pe-
sniku L. de Gongori (1561–1627)Š kwi`. izve-
{ta~en, suvi{e kitwast kwi`evni stil, svoj-
stven dobu baroka; up. marinizam2.
Gondvana, -e ` ‰po istoimenoj oblasti u
sredi{woj IndijiŠ geol. hipoteti~ni konti-
nent iz paleozoika, koji je obuhvatao dana{wu
Indiju, Australiju, Afriku, Ju`nu Ameriku
i Antarktik; up. Pangea, Laurazija.
gondola, -e ` ‰venec. i ital. gondola, nejasnog
poreklaŠ 1. dug i pqosnat venecijanski ~amac
s izdignutom krmom kojim se upravqa pomo}u
jednog vesla, danas pre svega namewen turisti-
ma. 2. korpa ili kabina privezana za diri`abl
odnosno aerostat (v.) koja slu`i za sme{taj po-
sade, putnika i opreme. 3. polica na kojoj stoji
roba u samoposluzi.
gondolijer, -era m. mn. gondolijeri, gen. mn.
gondolijera ‰ital. gondoliere, v. gondolaŠ ~ovek
koji stoji na gondoli i vesla; vesla~ na gondoli.
goni-, gonio- ‰gr~. gonia ugaoŠ kao prvi deo
re~i upu}uje na ugao.
goniometar, -tra m, mn. goniometri, gen. mn.
goniometara ‰gr~. gonia ugao, -metarŠ 1. op-
ti~ki ure|aj za merewe ugla. 2. u antropologi-
ji sprava za merewe uglova na glavi ili loba-
wi. 3. radio-ure|aj koji pokazuje iz kog pravca
dolaze signali nekog predajnika.
goniometrija, -e ` ‰gr~. gonia ugao, -metri-
jaŠ 1. deo geometrije koji se bavi merewem
uglova. 2. med. merewe ugla pokreta u zglobovi-
ma. x goniometrijski.
gonitis, -a m ‰gr~. gony koleno, v. -itisŠ med.
upala zgloba kolena.
gonokok, -a m = gonokoka, -e `, dat. gonoko-
ki, mn. gonokoka ‰lat. gonococcus, v. gonoreja,
gr~. kokkos ko{tica, zrnoŠ med. bakterija oval-
nog oblika koja izaziva gonoreju.
gonokoka = gonokok (v.).
gonoreja, -e ` ‰lat. gonorrhoea od gr~. gonorr-
oia prema gone seme, rein te}iŠ med. zarazna ve-
neri~na bolest koju izaziva bakterija gono-
kok; triper, kapavac.
gonohorizam, -zma m ‰gr~. gone seme, razmno-
`avawe, horizein delitiŠ biol. odvojenost mu-
{kih i `enskih polova kod biqaka i `ivotiwa.
310
gosudar
gonfalon, -ona m, mn. gonfaloni, gen. mn.
gonfalona ‰ital. gonfaloneŠ zastava obe{ena o
kopqe, simbol nekih italijanskih republika
u sredwem veku; danas zastava italijanskih
op{tina ili crkvenih udru`ewa.
gonfalonijer, -era m ‰ital. gonfaloniereŠ 1.
ist. gradski poglavar u Firenci i drugim ita-
lijanskim gradovima–republikama. 2. zastav-
nik, barjaktar, stegono{a. 3. titula, odlikova-
we koje papa dodequje osobama zaslu`nim za
crkvu.
gonxe, -eta s ‰tur. gonce od pers. gungaŠ pokr.
zast. pupoqak.
gopak, -a m ‰ukr. gopakŠ 1. ukrajinski narod-
ni ples. 2. muzika uz taj ples.
gorge|o, -a m ‰ital. gorgheggioŠ muz. modula-
cija glasa pri pevawu s veoma brzim promena-
ma tonova, nalik na pti~je pevawe.
Gorgona, -e ` ‰gr~. GorgoŠ 1. u starogr~koj
mitologiji, jedna od triju sestara ~udovi{nog
izgleda, sa zmijama umesto kose, od ~ijeg po-
gleda su se qudi pretvarali u kamen; najstra-
{nija od wih bila je Meduza (v.). 2. fig. stra-
{na, odvratna `ena.
gorgonzola, -e ` ‰ital. gorgonzola, prema
gradi}u Gorgonzola u LombardijiŠ vrsta ita-
lijanskog sira s gqivicama plesni.
Gordijev ~vor ‰lat. nodus GordiusŠ vrlo za-
mr{en problem, te{ko}a koja se mo`e samo si-
lom re{iti (po gr~koj legendi, frigijski
kraq Gordije privezao je jaram uz rudo svojih
kola ~vorom koji niko nije mogao da razmrsi;
Aleksandar Makedonski ga je presekao ma~em).
gorila, -e m, mn. gorile ` ‰nlat. gorilla od gr~.
Gorillai, kosmate afri~ke `ene iz putopisa Ha-
nona iz KartagineŠ 1. zool. najve}a vrsta ~ove-
kolikog majmuna koja `ivi u ekvatorijalnoj
Africi. 2. fig. primitivan, grub ~ovek, di-
vqak, snagator. 3. telohraniteq, bodigard. x
gorilski.
gospel, -a m ‰engl. gospel jevan|eqeŠ muz. tra-
dicionalna religiozna pesma crnaca na ame-
ri~kom jugu, s ritmi~kim wihawem tela, uz
pratwu hora.
gosudar, gosudara m ‰rus. gosudar⊠titula
ruskog cara, gospodar.
gotika
gotika, e `, dat. gotici ‰nem. Gotik, prema
lat.gothicusŠ umetni~ki stil u Zapadnoj Evro-
pi koji se razvio u XI veku, s vertikalnim li-
nijama, visokim o{trim lukovima, svodovima,
kitwastom ornamentikom i dr.
gotica, -e `, dat. gotici ‰v. gotikaŠ lati-
ni~no pismo s uglastim, {iqastim slovima
koje se upotrebqavalo u kasnom sredwem veku, a
u Nema~koj se odr`alo do kraja II svetskog rata.
gotski, -a, -o ‰v. gotikaŠ 1. koji se odnosi na
Gote. 2. koji se odnosi na gotiku, koji je u sti-
lu gotike. y gotski roman kwi`. tip romana sa
atmosferom jeze i misterije, omiqenih u En-
gleskoj u drugoj polovini XVIII i prvoj polo-
vini XIX veka.
gofra`a, -e ` ‰fr. gaufrageŠ 1. utiskivawe
reqefnih {ara na tkaninu. 2. utisnute {are.
gofrirati, gofriram, 3. l. mn. gofriraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. gaufrerŠ 1. (na)praviti go-
fra`u, talasaste nabore na trakama, tkanina-
ma, metalnim listovima, plo~ama, kartonu i
sl. radi poja~avawa wihove ~vrsto}e. 2. uti-
snuti, utiskivati u reqefne {are (u tkaninu).
go~, go~a m, mn. go~evi, gen. mn. go~eva ‰alb.
gocŠ vrsta velikog bubwa, dobo{a.
go{izam, -zma m ‰fr. gauchisme, prema gauc-
he leviŠ francuska levica; levi~arstvo, levi-
~arewe.
go{ista, -e m, mn. go{isti ‰fr. gauchisteŠ
francuski levi~ar.
grabancija{, -a{a m, mn. grabancija{i, gen.
mn. grabancija{a ‰ital. dijal. gramanzia od ne-
gromanzia od gr~. nekromanteia, v. nekromanti-
jaŠ 1. prema narodnom verovawu |ak koji je izu-
~io trinaestu, vilewa~ku {kolu i mo`e zapo-
vedati |avolima, voditi oblake i ulaziti u vr-
zino kolo. 2. fig. neuredan, nesre|en ~ovek; ne-
miran duh; boem. x grabancija{ev, graban-
cija{ki.
gravamen, -ena m ‰lat. gravamen od gravare
teretitiŠ 1. prepreka, te{ko}a, tegoba. 2. `al-
ba, tu`ba, pritu`ba.
gravamina, -a s mn. ‰lat. mno`ina od grava-
men, v. gravamenŠ `albe, tu`be.
grave pril. ‰ital. graveŠ muz. ozbiqno, dosto-
janstveno, sve~ano; oznaka laganog tempa.
gravitirati
graveolentan, -tna, -tno ‰lat. graveolens,
prema gravis te`ak, olere mirisatiŠ koji vowa,
koji je neprijatnog mirisa.
graver, -era m, mn. graveri, gen. mn. gravera
‰fr. graveurŠ 1. radnik koji se bavi gravira-
wem, urezivawem crte`a ili slova u odre|eni
materijal. 2. umetnik koji radi gravire. x gra-
verski.
graviditet, -eta m = gravidnost, -i ` ‰lat.
graviditas, prema gravida trudna, bremenitaŠ
med. trudno}a, bremenitost.
gravidna prid. ` ‰lat. gravidaŠ nose}a, bre-
menita, trudna.
gravidnost = graviditet (v.).
gravimetar, -tra m, mn. gravimetri, gen. mn.
gravimetara ‰lat. gravis te`ak, v. -metarŠ ure|aj
za merewe malih varijacija u ja~ini gravita-
cionog poqa.
gravimetrija, -e ` ‰lat. gravis te`ak, v. -me-
trijaŠ 1. nauka koja se bavi promenama sile te-
`e na razli~itim ta~kama Zemqe i wenih sate-
lita. 2. hem. kvantitativna hemijska analiza
zasnovana na merewu te`ine pojedinih sasto-
jaka. x gravimetrijski.
gravira, -e = gravura, -e ` ‰fr. gravureŠ lik.
1. kli{e dobijen gravirawem, urezivawem u
tvrdu povr{inu; zajedni~ki naziv za bakrorez,
drvorez, linorez itd. 2. otisak tako dobijenog
kli{ea.
gravirati, graviram, 3. l. mn. graviraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. graver, v. graviraŠ lik. urez(iv)ati
sliku u metal, drvo ili koji drugi tvrd materi-
jal; ulep{a(va)ti gravirama.
gravis, -a m ‰lat. gravisŠ lingv. akcent nagnut
ulevo (¾), kao u francuskom chere, ou; up. akut.
gravisimo pril. ‰ital. gravissimo, v. graveŠ
muz. vrlo dostojanstveno, vrlo te{ko, sporo.
gravitacija, -e ` ‰nlat. gravitatio, prema lat.
gravitas te`inaŠ fiz. osobina tela da se uzajam-
no privla~e; sila te`e, privla~ewe, x gravi-
tacijski i gravitacioni.
gravitet, eta m ‰lat. gravitas, prema gravis
te`akŠ ozbiqnost, va`nost.
gravitirati, gravitiram, 3. l. mn. gravitira-
ju nesvr{. ‰engl. gravitate prema lat. gravitas, v. gra-
vitacijaŠ 1. fiz. te`iti ka nekoj ta~ki pod utica-
311
gravura
jem gravitacije. 2. te`iti, stremiti ka ~emu;
biti usmeren ka ne~emu, nagiwati ne~emu.
gravura = gravira (v.).
grad, -a m, mn. gradi, gen. mn. gradi m ‰lat. gra-
dusŠ 1. jedinica za merewe uglova i lukova koja
je jednaka 1/360 kruga, deli se na 60 minuta i
3.600 sekunda, stepen. 2. jedinica za merewe
temperature koja ima razli~itu vrednost u za-
visnosti od temperaturne skale, stepen. 3.
uslovna jedinica za merewe gustine te~nosti,
koncentracije rastvora ili sadr`aja alkoho-
la, stepen.
gradacija, -e ` ‰lat. gradatioŠ 1. postepe-
nost, postupnost; postepeni rast ili padawe.
2. kwi`. stilska figura u kojoj se izrazi ni`u
prema ja~awu ili opadawu smisla ili emocio-
nalnog sadr`aja.
gradela, -e `, gen. mn. gradela ‰venec. gradela,
ital.gratellaŠ gvozdena re{etka; ro{tiq; z na
gradeli, na gradelama na ro{tiqu.
gradijent, -a m, mn. gradijenti, gen. mn. gra-
dijenata ‰lat. gradiens koji kora~aŠ 1. razlika va-
zdu{nog pritiska izme|u dva mesta na istoj
nadmorskoj visini. 2. mat. vektor koji pokazuje
pravac najbr`eg rasta neke funkcije. 3. fiz. me-
ra promene neke fizi~ke veli~ine po pojedi-
na~noj promeni varijable u jedinici du`ine.
gradirati, gradiram, 3. l. mn. gradiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. gradŠ 1. odrediti, odre|ivati,
izra~una(va)ti stepen ja~ine ne~ega. 2. (za)be-
le`iti stepene na skali mernog instrumenta.
3. rasporediti, raspore|ivati po stepenima,
po ja~ini. 4. postepeno pove}a(va)ti.
gradl, -a m ‰nem. GradelŠ vrsta debqeg platna
s utkanim {arama.
gradual, -ala m, mn. graduali, gen. mn. gradua-
la ‰srlat. gradualeŠ crkv. 1. deo katoli~kog bogo-
slu`ewa. 2. priru~nik s pesmama za misu.
gradualan, -lna, -lno ‰srlat. gradualis, v.
gradŠ postepen, stepenast, stupwevit.
gradualizam, -zma m ‰v. grad, gradualanŠ pol.
ekon.taktika napredovawa prema ciqu lagano,
postepeno, malim koracima.
graduacija, -e ` ‰nlat. graduatio, v. gradŠ v.
gradacija.
312
gramatika
graduirati, graduiram, 3. l. mn. graduiraju
svr{. i nesvr{. ‰nlat. graduare, v. gradŠ v. gradi-
rati.
gra`danka, -e ` ‰csl.Š ist. svetovna, gra|an-
ska }irilica (za razliku od crkvene).
grajzler, -a m, gen. mn. grajzlera ‰nem. Grei-
slerŠ pokr. zast. trgovac na malo, trgovac sitnom
robom, bakalin. x grajzlerski.
grajzleraj, -aja m ‰v. grajzlerŠ pokr. zast. sit-
ni~arska radwa; bakalnica.
grajfer, -a i grajfer, -a m ‰nem. Greifer od
greifen zahvatatiŠ teh. hvataqka, oru|e na kraju
dizalice kojim se zahvata pesak, {qunak, ugaq
i drugi rastresiti materijali.
gral, -a m, lok. gralu ‰stfr. graal od srlat. gra-
dalis ~inija, posudaŠ 1. (tako|e sveti Gral)
prema sredwovekovnom predawu ~udotvorni
pehar u koji je usuta Isusova krv dok je bio ra-
zapet. 2. tajanstvena, ~udotvorna svetiwa. 3.
ono {to svi bezuspe{no tra`e, ono {to niko
nije video.
-gram ‰gr~. -gramma slovo od graphein pisa-
tiŠ kao drugi deo slo`enice ozna~ava slovni
zapis ili grafi~ki prikaz, crte`.
gram, -a m, mn. grami, gen. mn. grama ‰lat. gram-
ma mala te`ina od gr~. gramma slovoŠ 1. osnov-
na jedinica mere za te`inu, hiqaditi deo ki-
lograma. 2. fig. vrlo mala koli~ina ~ega, trun-
ka, zrnce.
gramata, -e ` ‰rus. gramota od gr~. gramma
slovoŠ zast. poveqa, ukaz, diploma.
gramatej, -eja m, mn. gramateji, gen. mn. grama-
teja ‰gr~. grammateus od gramma slovoŠ ist. pi-
sar, ~inovnik (u Vizantiji).
gramatizirati, gramatiziram, 3. l. mn. gra-
matiziraju (i gramatizovati, gramatizujem)
svr{. i nesvr{. ‰v. gramatikaŠ 1. formalisti~ki
prou~avati jezik. 2. suvoparno predavati jezik
ili u~iti gramatiku.
gramatik zast. v. gramati~ar.
gramatika, -e `, dat. gramatici ‰lat. gram-
matica od gr~. grammatike (techne) ve{tina pi-
sawa, gramatika, prema gramma slovoŠ 1. deo
lingvistike koji prou~ava morfolo{ki i sin-
taksi~ki sistem nekog jezika. 2. kwiga, uxbe-
nik iz ove lingvisti~ke discipline. 3. raniji
gramatikalizovati
naziv za ni`e razrede gimnazije. x grama-
ti~ki.
gramatikalizovati, -ujem i gramatika-
lizirati, gramatikaliziram, 3. l. mn. gramati-
kaliziraju svr{. ‰v. gramatikaŠ lingv. postati
deo gramatike; pot~initi gramati~kim pravi-
lima.
gramati~ar, -a m ‰v. gramatikaŠ 1. a.
stru~wak, nau~nik koji se bavi gramatikom. b.
pisac gramatike. 2. osoba koja dobro poznaje
gramatiku, osoba kojoj le`i gramatika.
gramatura, -e ` ‰v. gramŠ te`ina kvadratnog
metra hartije izra`ena u gramima.
graminacee ` mn., gen. graminacea = grami-
nee ` mn., gen. graminea ‰lat. gramen travaŠ bot.
porodica trava.
gram-kalorija, -e ` ‰v. gram, kalorijaŠ fiz.
jedinica za merewe koli~ine toplote.
gram-mol, -a m ‰v. gram, mol2Š fiz. moleku-
larna te`ina izra`ena u gramima.
gram-molekul, -a m ‰v. gram, molekulŠ fiz.
vansistemska jedinica za koli~inu materije.
gramota, -e ` ‰rus. gramota od gr~. gramma
slovoŠ 1. znawe ~itawa i pisawa; pismenost. 2.
v. gramata.
gramoteka zast. = diskoteka (v.).
gramofon, -a i gramofon, -ona m, mn. gramo-
foni, gen. mn. gramofona ‰gr~. gramma slovo, za-
pis, v. -fonŠ aparat za reprodukciju zvuka s
plo~a. x gramofonski i gramofonski.
gram-sila, -e ` ‰v. gramŠ fiz. sila koja masi
od jednog grama daje ubrzawe od 9,81 m na se-
kundu.
gran, -a m, lok. granu, mn. grani, gen. mn. grana
‰nem. Gran, prema lat. granum zrno, semeŠ zast.
nekada{wa vrlo sitna mera za te`inu, kori-
stila se u apotekarstvu i pri merewu dragih
kamenova.
granat1, -ata m ‰nem. Granat, prema lat. (lapis)
granatusŠ tamnocrveni mineral velike ~vrsti-
ne, koristi se kao ukrasni kamen.
granat2, -ata m, mn. granati, gen. mn. granata
‰ital. granata, prema lat. granum zrno, semeŠ bot.
vrsta ju`nog vo}a s nakiselim bobicama u unu-
tra{wosti krupnog ploda, Punica granatum,
nar, mograw.
granolit
granata, -e ` ‰nem. Granate od ital. granataŠ voj.
artiqerijski projektil s eksplozivnim puwe-
wem kojim se uni{tava `iva sila i tehnika.
granatirati, granatiram ‰v. granataŠ voj.
obasipati granatama, ga|ati artiqerijskom
vatrom.
grangiwol, -ola m ‰fr. grand-guignol, v. gi-
wolŠ pozori{na predstava puna jezivih i mor-
bidnih scena.
grangiwoleskan, -skna, -skno i grangi-
wolski, -a, -o ‰prema imenu pariskog pozori-
{ta Gran-Giwol (Grand-Guignol)Š u`asan, je-
ziv, zastra{uju}i.
grand, -a m, mn. grandovi, gen. mn. grandova
‰{p. grandeŠ ist. 1. nasledna plemi}ka titula u
[paniji do 1931. godine. 2. plemi} koji ima
tu titulu.
grandeca, -e ` ‰ital. grandezza veli~inaŠ
pokr. otmenost, rasko{, sjaj.
grandilokvencija, -e ` ‰lat. grandiloquens,
prema grandis veliki, loqui govoritiŠ re~i-
tost; frazerstvo; visokoparnost.
grandiozan, -zna, -zno ‰ital. grandioso od
lat. grandis velikiŠ koji zadivquje snagom, mo-
}i, veli~inom; veli~anstven, velelepan.
grandiozitet = grandioznost (v.).
grandioznost, -i ` = grandiozitet, -eta m
‰v. grandiozanŠ svojstvo onoga {to je grandio-
zno; rasko{, sjaj, veli~anstvenost.
grandoman, -a i grandoman, -ana m, mn. gran-
domani, gen. mn. grandomana (`. grandomanka, -e,
dat. grandomanki) ‰v. grandomanijaŠ onaj ko pa-
ti od grandomanije, preterano ambiciozan ~o-
vek, megaloman (v.). x grandomanski i grando-
manski.
grandomanija, -e ` ‰lat. grandis veliki, v.
-manijaŠ preterana ambicija; nadmenost, oho-
lost; manija veli~ine, megalomanija.
grand slem v. grend slem.
granit, -a i granit, -ita m ‰nem. Granit od
ital. granito zrnastŠ miner. veoma ~vrsta magma-
ti~na stena sastavqena od feldspata, kvarca i
drugih minerala, koja se koristi u gra|evi-
narstvu i vajarstvu. x granitni.
granolit, -a i granolit, -ita m ‰lat. granum
zrno, gr~. lithos kamenŠ ve{ta~ki proizveden
sitan kamen, smesa granita i cementa.
313
gran pri
gran pri, gran prija m ‰fr. grand prixŠ 1. pr-
va nagrada (na takmi~ewu, konkursu). 2. naziv
pojedinih turnira, trka i sl. na kojima se do-
dequje takva nagrada.
gransewer, -era m, mn. granseweri, gen. mn.
gransewera ‰fr. grandseigneurŠ veliki gospo-
din; krupan feudalac; ~ovek otmenih, gospod-
skih manira.
granula, -e ` ‰lat. granulum zrnce, prema
granum zrnoŠ 1. komadi} neke materije lako
rastvorqiv u vodi, zrnce. 2. farm. mala, okru-
gla pilula, ob. u homeopatiji. 3. astron. ta~ka
ja~eg sjaja na vidqivoj Sun~evoj povr{ini.
granularan, -rna, -rno = granulozan, -zna,
-zno ‰v. granulaŠ koji se sastoji iz zrna, zrnast.
granulat, -ata m ‰v. granulaŠ masa zrnastog
sastava.
granulacija, -e ` ‰v. granulaŠ 1. drobqewe,
pretvarawe neke mase u zrnca. 2. u zlatarstvu,
ukra{avawe nakita nano{ewem i lemqewem
zlatnih zrnaca. 3. med. stvarawe mladog sve`eg
tkiva pri zarastawu rana. 4. astron. zrnasti iz-
gled Sun~eve povr{ine koja se vidi pomo}u
teleskopa ili na snimku.
granulirati, granuliram, 3. l. mn. granuli-
raju nesvr{. ‰nem. granulieren, v. granulaŠ 1. pre-
tvarati neku materiju u zrnca; sitniti, usit-
wavati. 2. med. zarastati uz pomo} granulacije.
granulozan = granularan (v.).
granulom, -oma m, mn. granulomi, gen. mn.
granuloma ‰nlat. granuloma, v. granula, -omŠ med.
izraslina, ~vori} u tkivu koji nastaje kao po-
sledica zapaqewa.
granulocit, -a m ‰v. granula, -citŠ fiziol.
leukocit kod koga se prilikom bojewa vide od-
re|ena zrnca (granule).
granceola, -e ` = grancigula, -e ` ‰venec.
granceola, ital. grancevolaŠ vrsta velikog mor-
skog raka, Maja squinado.
grancigula = granceola (v.).
granx, -a m ‰engl. grunge (rock)Š muz. vrsta
rok-muzike nastale iz panka i hevi-metala u
ranim 90-im godinama HH veka.
granxer, -a m ‰v. granxŠ muz. izvo|a~ granxa.
grao prid. indekl. ‰nem. grauŠ fam. zast. siv, si-
ve boje.
314
grafika
grapa, -e ` ‰ital. grappaŠ vrsta rakije, komo-
vica.
gratinirati, gratiniram, 3. l. mn. gratini-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. gratinieren od fr. grati-
nerŠ kulin. pustiti, pu{tati da se ispe~e po po-
vr{ini; zape}i tako da se formira kora.
gratis pril. i prid. indekl. ‰lat. gratisŠ koji se
ne pla}a, besplatno, bez nadoknade.
gratulant, -a m, mn. gratulanti, gen. mn. gra-
tulanata ‰v. gratuliratiŠ osoba koja ~estita,
~estitar.
gratulacija, -e ` ‰lat. gratulatioŠ ~estitawe,
~estitka.
gratulirati, gratuliram, 3. l. mn. gratuli-
raju, pril. sad gratuliraju}i ‰nem. gratulieren od
lat. gratulareŠ ~estitati.
-graf, -grafija ‰gr~. graphein pisati, -grap-
hia pisaweŠ drugi deo slo`enice koji zna~i
pisawe, crtawe, opisivawe, opis.
graf1, -a m ‰gr~. graphein pisatiŠ 1. mat. si-
stem ta~aka (temena) od kojih su neke spojene
linijama; koristi se za re{avawe topolo-
{kih, logi~kih i kombinatornih problema. 2.
dijagram, grafikon.
graf2 ‰nem. GrafŠ v. grof.
grafem, -ema m = grafema, -e ` ‰gr~. graphe-
ma slovoŠ lingv. znak kojim se obele`ava glas,
slovo ili kombinacija slova.
grafizam, -zma m ‰v. grafikaŠ 1. lik. na~in
slikawa kao u grafici. 2. estetski aspekt pi-
sanog prikazivawa jezi~kih elemenata.
-grafija v. -graf.
grafija, -e ` ‰gr~. graphia pismoŠ lingv. na-
~in pisawa, prikazivawa glasova slovima. x
grafijski.
grafik, -a m, mn. grafici, gen. mn. grafika ‰v.
grafikonŠ mat. prikaz funkcije u koordinat-
nom sistemu; linija koja povezuje sve ta~ke u
kojima apscisi iks (h) odgovara ordinata ip-
silon (y).
grafika, -e `, dat. grafici, gen. mn. grafika
‰gr~. graphike slikarstvoŠ lik. 1. grana slikar-
ske umetnosti, crtawe linijom, potezima, bez
dodavawa boje. 2. {tampana umetni~ka dela u
~ijoj osnovi se nalazi takav crte` (gravira,
litografija i sl.).
grafikon
grafikon, -a i grafikon, -ona m, mn. grafi-
koni, gen. mn. grafikona ‰gr~. graphikos slikar-
skiŠ prikaz pojava pomo}u geometrijskih li-
nija, figura i sl.; dijagram (v.).
grafit1, -a i grafit, -ita m ‰nem. Graphit, v.
graf1, -itŠ 1. hem., miner. prirodni kristalni
alotropski oblik ugqenika, sivocrni mekani
mineral koji se upotrebqava za izradu mine
od olovke, za pravqewe boje. 2. srce grafitne
olovke, mina. x grafitni i grafitni.
grafit2, -ita m, mn. grafiti, gen. mn. grafita
‰ital. graffitoŠ crte` ili poruka dru{tvene ili
li~ne prirode na zidu zgrade ili na nekoj dru-
goj javnoj povr{ini.
grafito, -a m, gen. mn. grafita ‰ital. graffito,
prema graffiare urezivati, grebatiŠ lik. tehnika
izrade crte`a ili natpisa urezivawem u tvrdu
povr{inu.
grafi~ar, -a m, mn. -i ‰v. grafikaŠ 1. umet-
nik koji se bavi grafikom. 2. radnik zaposlen
u {tampariji, grafi~ki radnik, tipograf.
grafi~ki, -a, -o ‰v. grafikaŠ 1. koji se odno-
si na grafiku i grafi~are. 2. koji se odnosi na
pisawe, grafijski. 3. ra~. koji se odnosi na vi-
zuelno predstavqawe, naj~e{}e na monitoru
(grafi~ka kartica, ‹ akcelerator).
grafo- ‰gr~. graphe pismoŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na pismo i
pisawe.
grafolog, -a m, mn. grafolozi, gen. mn. grafo-
loga ‰v. grafo-, -logŠ 1. stru~wak za grafologi-
ju, sudski ve{tak u oblasti grafologije. 2.
osoba koja po rukopisu poga|a karakter ~oveka.
grafologija, -e ` ‰v. grafo-, -logijaŠ 1. ve-
{tina tuma~ewa rukopisa neke osobe da bi se
utvrdio wen karakter i psihi~ko stawe. 2.
upore|ivawe pisanih tekstova ili rukopisa
radi dokazivawa autorstva.
grafoman, -ana, mn. grafomani, gen. mn. gra-
fomana ‰v. grafomanijaŠ ~ovek koji boluje od
grafomanije, skriboman. x grafomanski.
grafomanija, -e ` ‰v. grafo-, -manijaŠ bole-
sna strast za pisawem, naro~ito kod qudi koji
nemaju kwi`evnog dara; up. skribomanija.
graforeja, -e ` ‰v. grafo-, -rejaŠ v. grafoma-
nija.
gregorijanski
grafoskop, -a m, mn. -i ‰v. grafo-, -skopŠ op-
ti~ki aparat koji slu`i za projektovawe tek-
sta, crte`a i sl. s providnih folija na platno
ili zidnu povr{inu.
grafospazam, -zma m ‰v. grafo-, gr~. spasmos
gr~Š med. neurolo{ka bolest koja se manifestu-
je kao gr~ u prstima, {aci ili celoj ruci pri
poku{aju pisawa.
grafoteka, -e `, dat. grafoteci ‰v. grafo-,
-tekaŠ zbirka grafikona, crte`a.
graft1, -a m, mn. graftovi, gen. mn. graftova
‰engl. graftŠ med. organ ili tkivo koje se presa-
|uje, transplantat.
graft2 v. graht.
graham, -a m ‰prema ameri~kom lekaru S.
Grejamu (Graham, 1794–1851)Š 1. integralno
bra{no. 2. hleb ili pecivo bez kvasca dobije-
no od takvog bra{na. y Grahamov hleb v. gra-
ham (2).
graht, -a m, mn. grahovi, gen. mn. grahtova ‰hol.
grachtŠ jedan od malih kanala u ulicama ho-
landskih gradova.
gracija, -e ` ‰lat. gratiaŠ 1. u starorimskoj
mitologiji svaka od tri bogiwa lepote: Agla-
ja, Eufrosina i Talija. 2. qupkost, dra`e-
snost, elegancija, naro~ito u pokretima i po-
zama.
gracilan, -lna, -lno ‰lat. gracilisŠ 1. koji je
ne`ne fizi~ke gra|e; krhak, neotporan, ose-
tqiv. 2. tanak i vitak.
graciozan, -zna, -zno ‰lat. gratiosusŠ qubak,
dra`estan, prefiwen, elegantan; vitak, gibak;
skladan, harmoni~an.
gracioznost, -i ` ‰v. graciozanŠ osobina
onoga koji je graciozan, onoga {to je gracio-
zno; qupkost, dra`esnost, prefiwenost.
graciozo pril. ‰ital. graziosoŠ muz. qupko,
umiqato, dra`esno.
gregarizam, -a m ‰lat. gregarius koji pripada
stadu, prema grex stadoŠ sklonost nekih `ivo-
tiwa da `ive u ~oporima.
gregorijanski, -a, -o ‰nlat. GregorianusŠ ko-
ji se odnosi na pape po imenu Grgur (Gregori-
je) ili wima pripada. y gregorijanski ka-
lendar ist. v. kalendar; gregorijanski koral
muz. na~in jednoglasnog pevawa u katoli~koj
crkvi.
315
gre`
gre`, -a m ‰fr. gregeŠ 1. sirova neobra|ena
svila. 2. konac dobijen od takve svile.
grej, -a m, mn. greji, gen. mn. greja ‰engl. gray,
prema engleskom radiobiologu L. Greju (L. H.
Gray, 1905–1960)Š fiz. jedinica apsorbovane
doze jonizuju}eg zra~ewa, skra}enica Gy.
grejder, -a m, grejderi, gen. mn. grejdera ‰engl.
graderŠ prikqu~na ili samohodna gra|evinska
ma{ina za strugawe i izravwavawe puteva.
grejpfrut, -a m, mn. grejpfruti, gen. mn. grej-
pfruta ‰engl. grapefruitŠ bot. vrsta ju`nog vo}a,
Citrus paradisi, s krupnim so~nim plodovima
`ute boje, pomalo gorkog ukusa.
grejs-period, -a m ‰engl. grace dobronamer-
nostŠ period u kojem zajmoprimalac nije du-
`an da zapo~ne vra}awe zajma, kredita.
greka v. graeca et latina.
greko- ‰lat. Graecus gr~kiŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na Grke ili
gr~ki jezik.
greko, -a m ‰ital. greco gr~kiŠ 1. severoi-
sto~na strana sveta. 2. severoisto~ni vetar.
grekoman, -ana m, mn. grekomani, gen. mn. gre-
komana ‰v. grekomanijaŠ ~ovek koji iskazuje
preteranu qubav prema svemu {to je gr~ko,
obo`avalac gr~ke kulture. x grekomanski.
grekomanija, -e ` ‰lat. Graecus Grk, v. mani-
jaŠ preterana qubav prema svemu {to je gr~ko.
gremijal, -ala m ‰lat. gremialeŠ u katoli~koj
crkvi komad tkanine sa izvezenim krstom koji
se stavqa biskupu preko kolena dok sedi na
tronu.
gremijum, -a m (i gremij, -a) m ‰nem. Gremi-
um od lat. gremium kriloŠ sastanak {efova
odeqewa u nekoj ustanovi; upravni odbor.
gremlin, -a m ‰engl. gremlinŠ u `argonu ame-
ri~kih pilota: zlo}udan nevidqivi stvor ko-
ji dovodi do kvara u motoru.
gren, -a m, mn. greni, gen. mn. grena ‰fr. grain
od lat. granumŠ v. gran.
grenadin, -ina m ‰fr. grenadine, prema
{panskoj pokrajini GranadaŠ vrsta tanke svi-
lene tkanine.
grenadina, -e ` ‰fr. grenadine, prema grena-
de granat, narŠ sok od nara.
316
grizeta
grenadir, -ira m, mn. grenadiri, gen. mn. gre-
nadira ‰nem. Grenadier od fr. grenadierŠ 1. ist. u
mnogim armijama od XVII do XIX veka oficir
ili vojnik elitnih pe{adijskih ili ko-
wi~kih jedinica. 2. visok, sna`an ~ovek; qu-
deskara, qudina.
grenadir-mar{ ‰austr. nem. Grenadier-
marsch, v. grenadir, mar{Š kulin. flekice od
testa s kuvanim krompirom, nekada omiqeno
vojni~ko jelo.
grend slem, grend slema m ‰engl. grand slamŠ
sp. oznaka za najve}e svetske turnire u tenisu,
ragbiju, golfu i sl. sportovima; pobeda na ta-
kvom turniru; nepr. gren slem.
grep v. grejpfrut.
greh, greha m ‰tur. girah od pers. giragŠ zast.
mera za du`inu, {esnaesti deo ar{ina.
grecizam, -zma m ‰lat. Graecus gr~kiŠ 1. re~
ili izraz pozajmqen iz gr~kog jezika. 2. na~in
izra`avawa prema gr~kom modelu.
grecizirati, greciziram, 3. l. mn. grecizi-
raju, pril. greciziraju}i ‰klat. graecizareŠ 1. iz-
ra`avati se u duhu gr~kog jezika. 2. pona{ati
se kao Grk.
grecist(a), -e m, mn. grecisti ‰v. grecizamŠ
nau~nik, stru~wak za gr~ki jezik, kwi`evnost
i kulturu.
grecistika, -e `, dat. grecistici ‰v. greci-
zamŠ nauka o gr~kom jeziku, kwi`evnosti i
kulturi.
gre{qa, -e `, gen. mn. gre{qa/gre{qi ‰austr.
nem. GroschelŠ ist. vrsta starog austrijskog ko-
vanog sitnog novca.
griveliran, -a, -o ‰fr. griveleŠ poprskan be-
lim i sivim pegama, pirgav.
grivenik, -ika m, mn. grivenici, gen. mn.
grivenika ‰rus. grivenikŠ stari ruski srebrni
novac od 10 kopejki.
griz, -a m ‰nem. GriesŠ krupno samlevena
p{enica, krupno bra{no, krupica.
grizaj, -a m ‰fr. grisaille siviloŠ 1. jednoboj-
na slika izra|ena u nijansama sive boje. 2. upo-
treba sivih i crnih {ara za dekoracije na tek-
stilu, keramici, name{taju i sl.
grizeta, -e `, gen. mn. grizeta ‰fr. grisetteŠ 1.
u francuskoj kwi`evnosti mlada gradska `e-
grizli
na lakog morala, obi~no kroja~ica, majstorica
i sl. 2. prodava~ica u pariskim radwama.
grizli, -ja m, mn. grizliji, gen. mn. grizlija
‰engl. grizzlyŠ zool. veliki sivi ili svetlosme-
|i severnoameri~ki medved, Ursus horribilis.
grija`, -a`a m, mn. grija`i, gen. mn. grija`a
‰fr. grillageŠ 1. arh. potporni temeq od unakr-
sno postavqenih greda. 2. u rudarstvu izlaga-
we visokim temperaturama, pe~ewe. 3. kulin.
prepr`eni, za{e}erani orasi; vrsta ~okolad-
nih bombona s takvim orasima.
grijer, grijera m ‰fr. gruyere, prema {vaj-
carskom mestu GruyereŠ vrsta tvrdog poluma-
snog {vajcarskog sira.
gril, grila m, mn. grilovi, gen. mn. grilova
‰engl. grillŠ 1. zatvoreni ro{tiq s mehanizmom
koji okre}e pe~ewe. 2. v. grilrum. y gril-re-
storan otmeni restoran sa grilom.
grila` v. grija`.
grilon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ
naziv za ve{ta~ke, sinteti~ke tkanine.
grilrum, -a m ‰engl. grillroomŠ 1. u restoranu
prostorija gde se ro{tiq pe~e pred gostima.
2. otmeni deo restorana.
griqe, griqa ` mn. ‰ital. grigliaŠ pokr. 1. po-
kretni prozorski kapci od tankih da{~ica,
{aloni, rebrenice. 2. gvozdena re{etka za pe-
~ewe mesa, ro{tiq.
grimasa, -e `, gen. mn. grimasa ‰fr. grimaceŠ
iskrivqeno, izobli~eno lice kojim se izra-
`ava neko ose}awe; z praviti grimase kreve-
qiti se, be~iti se.
grimiz, -a m ‰arap. qirmizŠ 1. qubi~astocr-
vena tkanina. 2. qubi~astocrvena, purpurna
boja. 3. vrsta morskog pu`a, Murex brandaris.
gringo, -a m, mn. gringosi, gen. mn. gringosa
‰meksikanski {p. gringoŠ u Latinskoj Americi
naziv za stranca, u prvom redu Amerikanca
ili Engleza.
Grinpis, -a m ‰engl. Greenpeace od green ze-
len, peace mirŠ me|unarodna organizacija za
o~uvawe ~ovekove sredine.
grinta, -e `, gen. mn. grinti ‰nem. GrindŠ pokr.
1. de~ja ko`na bolest, s krastama na glavi. 2. v.
grintavac.
grintav, -a, -o ‰v. grintaŠ pokr. 1. slaba~ak,
kr`qav. 2. koji gun|a, xangrizav.
grogi
grintavac, -vca m ‰v. grintavŠ pokr. 1. nedo-
voqno razvijen ~ovek, kr`qavko. 2. xangriza-
lo, gun|alo.
grinhorn, -a m, mn. -i ‰engl. greenhornŠ po-
~etnik, novajlija, `utokqunac.
grincajg, -a m ‰nem. GrunzeugŠ pokr. zeleno
biqe koje slu`i za ishranu qudi; povr}e, ze-
len.
griot, -a m, mn. grioti. gen. mn. griota = gri-
ota, -e `, gen. mn. griota ‰fabri~ko ime proiz-
voda, prema fr. griotte vi{waŠ trgova~ki naziv
za vi{wu oblo`enu ~okoladom.
grip, -a m ‰fr. grippeŠ med. lako prenosiva
virusna infekcija disajnog sistema, s viso-
kom temperaturom, koja, ako se ne le~i, mo`e
da dovede do komplikacija; influenca (v.).
grip-kle{ta, -a s mn. ‰engl. grip uhvat + kle-
{taŠ stezna kle{ta.
gripozan, -zna, -zno ‰v. gripŠ 1. koji se odno-
si na grip. 2. koji boluje od gripa; grozni~av,
febrilan (v.).
grisini, grisina m mn. (uob. grisini) ‰ital.
grissinoŠ vrsta slanog peciva u obliku {tapi}a.
grif, -a m v. grifon.
grif, -a m, mn. grifovi, gen. mn. grifova ‰nem.
GriffŠ 1. dr{ka na sabqi ili drugom hladnom
oru`ju, bal~ak, rukohvat. 2. muz. drvena ili
plasti~na da{~ica prilepqena na gorwi deo
guda~kog instrumenta. 3. na~in hvatawa, za-
hvat (u borila~kim sportovima). 4. na~in ru-
kovawa. 5. ve{tina, majstorija.
grifoza, -e ` ‰gr~. grypos savijen, v. -ozaŠ sa-
vijenost noktiju u obliku kanxi.
grifon, -ona m, grifoni, gen. mn. grifona
‰fr. griffon od lat. gryphus od gr~. grypsŠ 1. mitol.
krilato ~udovi{te koje ima glavu orla, a telo
lava. 2. o{trodlaki lova~ki pas pti~ar.
gro, groa m (u prvom zna~ewu obi~no indekl.)
‰fr. grosŠ 1. glavni, najve}i deo, glavnina. 2.
vrsta te`e i gu{}e svile sli~ne taftu.
grog, groga m ‰engl. grog, prema nadimku Old
Grog engleskog admirala iz XVIII veka E. Ver-
nonaŠ jako alkoholno pi}e od ruma ili kowaka
s dodatkom vru}e vode i {e}era.
grogi prid. indekl. ‰engl. groggyŠ 1. sp. o{a-
mu}en od udaraca (o bokseru). 2. iscrpqen,
umoran, slab, iznemogao.
317
grogirati
grogirati, grogiram, 3. l. mn. grogiraju
svr{. ‰v. grogiŠ o{amutiti (udarcima), dovesti
u polusvesno stawe; slomiti, iscrpsti, iznu-
riti.
grojer, -a m v. grijer.
gromada, -e `, gen. mn. gromada ‰rus. gromadaŠ
1. veliki komad stene nepravilnog oblika, ka-
meni blok. 2. planinski masiv. 3. ne{to veli-
ko i te{ko, grdosija; masa, gomila.
grombi, -ija m ‰poreklo nejasnoŠ 1. vrsta pu-
nijeg rebrastog sukna koje se koristi za pra-
vqewe zimskih kaputa. 2. zimski kaput od ta-
kvog sukna.
gro-plan, -a m, mn. gro-planovi ‰fr. gros ve-
liki, v. planŠ prvi plan, snimak izbliza; uveli-
~ana slika predmeta ili nekog detaqa filmske
scene.
gros, -a m, lok. grosu, mn. grosovi, gen. mn. gro-
sova ‰nem. GrosŠ zast. merna jedinica koja izno-
si 12 tuceta, tj. 144 komada.
grosist(a), -e m, mn. grosisti (`. grosistki-
wa, -e) ‰fr. grossiste, nem. GrossistŠ trgovac koji
radi na veliko, veletrgovac. x grosisti~ki.
groso modo v. grosso modo.
grotesk, -a m ‰fr. grotesqueŠ tipogr. vrsta
{tamparskog sloga s jednostavnim slovima i
linijama jednake debqine.
groteska, -e `, dat. groteski/grotesci ‰ital.
grottesco, po crte`ima koji su na|eni u rim-
skim ru{evinama zvanim grotte, pe}ineŠ 1. lik.
vrsta ornamenta koji se sastoji od slobodno
ukomponovanih motiva qudskih likova, biqa-
ka, `ivotiwa, ~udovi{ta i sl. 2. kwi`. a. is-
krivqeno, fantasti~no ili karikirano pri-
kazivawe qudi. b. kratka pripovetka, novela
ili drama sa ekscentri~nim i neobi~nim ju-
nacima u zagonetnoj radwi.
groteskan, -skna, -skno ‰fr. grotesque od
ital. grottescoŠ 1. koji ima osobine groteske;
neobi~an, preteran, sme{an, neprirodan. 2.
veoma ru`an, koji izaziva podsmeh.
grotesknost, -osti ` ‰v. groteskanŠ osobina
onoga koji je groteskan ili onoga {to je gro-
teskno.
grof, grofa m, mn. grofovi, gen. mn. grofova
‰ma|. grof od nem. GrafŠ a. u ranom sredwem veku,
u Zapadnoj Evropi, feudalac, zemqoposednik;
318
gruntovni~ar
kraqev vazal. b. visoka plemi}ka titula. z `i-
veti kao grof `iveti rasko{no, u izobiqu. x
grofovski.
grofica, -e ` ‰v. grofŠ grofova `ena; `ena
s grofovskom titulom.
grofovija, -e ` ‰v. grofŠ 1. grofov posed. 2.
ist. oblast pod upravom grofa. 3. okrug, pokra-
jina (u Engleskoj i Irskoj: u originalu co-
unty).
gro{, -a m, mn. gro{evi, gen. mn. gro{eva ‰nem.
Groschen od srlat. (denarius) grossus debeli (di-
nar)Š 1. novac razli~ite vrednosti u raznim
zemqama: u Austriji stoti deo {ilinga, u Sr-
biji 20 para, u Poqskoj stoti deo zlota itd. 2.
sitan novac uop{te; nov~i}, parica; z (biti,
ostati) bez prebijena gro{a bez pare u xepu;
ne vredi ni gro{a ne vredi ba{ ni{ta; radi-
ti za svoj gro{ raditi za sopstveni ra~un;
tri za gro{ ne{to bezvredno.
gruv, -a m ‰engl. grooveŠ muz. instrumentalne
varijacije osnovnog ritma u fank(i) (v.) muzici.
grum, -a m ‰engl. groomŠ 1. sluga koji ja{e na
kowu ispred gospodarevih ko~ija ili wima
upravqa; kowu{ar. 2. livrejisani slu`iteq u
bogatim ku}ama ili hotelima.
grund, -a m ‰nem. Grund temeq, zemqi{te,
podlogaŠ 1. slik. osnovna boja slike, podloga. 2.
v. grunt.
grundirati, grundiram, 3. l. mn. grundiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. grundieren, v. grundŠ slik. na-
neti, nanositi osnovnu boju preko koje dolazi
druga boja.
grundfarba, -e `, gen. mn. grundfarbi ‰nem.
GrundfarbeŠ = grund (1).
grunt, -a m ‰nem. Grund temeq, zemqi{te,
podlogaŠ 1. zemqi{ni posed, zemqi{te, ima-
we. 2. v. grund (1). x gruntovni.
gruntkorna, -e `, gen. mn. gruntkorni ‰nem.
GrundgarnŠ pokr. velika ribarska mre`a izme-
|u dva ~amca koja pada na dno.
gruntovnik v. gruntovni~ar.
gruntovnica, -e ` ‰v. gruntŠ 1. zemqi{na
kwiga u kojoj se vode nekretnine, vlasni~ki
odnosi, hipoteke. 2. slu`ba u kojoj se vode ze-
mqi{ne kwige; slu`ba katastra.
gruntovni~ar, -a m (`. gruntovni~arka,
-e, dat. gruntovni~arki) ‰v. gruntŠ slu`benik
grup
koji vodi zemqi{ne kwige, ~inovnik u zemqi-
{nom katastru. x gruntovni~arski.
grup, -a m ‰fr. group, v. grupaŠ bankarska
vrednosna po{iqka koja sadr`i nov~anice,
vrednosne papire ili dokumenta.
grupa, -e `, gen. mn. grupa ‰fr. groupe od ital.
gruppoŠ 1. skup qudi ili istorodnih predme-
ta, skupina. 2. qudi povezani nekim zajed-
ni~kim obele`jem, istim poslom ili aktivno-
{}u. 3. muzi~ki ansambl, sastav. y krvna gru-
pa med. jedan od ~etiri tipa krvi (s podrazre-
dima) koji se moraju odrediti prilikom dava-
wa krvi da se ona ne bi zgru{ala; interesna
grupa grupa gra|ana koji deluju radi postiza-
wa zajedni~kog ciqa; platna grupa platni
razred; pop-grupa grupa muzi~ara koji izvode
zabavnu ili rok muziku.
grupacija, -e ` ‰v. grupaŠ 1. svrstavawe, de-
qewe u grupe. 2. grupa, skupina.
grupa{, -a{a m, vok. grupa{u, mn. grupa{i,
grupa{a ‰v. grupaŠ pripadnik neke u`e
gen. mn.
grupe, obi~no politi~ke. x grupa{ki.
grupa{iti, grupa{im nesvr{. ‰v. grupaŠ
stvarati frakciju unutar neke ve}e politi~ke
zajednice.
grupeto, -a m ‰ital. gruppetto, dem. od gruppo
grupaŠ muz. ukras od ~etiri note, koji pored
dvaput ponovqenog osnovnog tona sadr`i ton
iznad i ton ispod wega.
grupi, ` indekl. ‰engl. groupieŠ devojka koja
prati pop-grupu na gostovawima.
grupisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. grupaŠ
rasporediti, raspore|ivati, svrsta(va)ti u
grupu, deliti po grupama.
grupni, -a, -o ‰v. grupaŠ koji se odnosi na
grupu; koji se obavqa u grupi. y grupna tera-
pija psihoterapija s vi{e pacijenata koji
razgovaraju me|u sobom pod nadzorom psihija-
tra; grupni seks vo|ewe qubavi s dva ili vi-
{e partnera istovremeno; grupni skok isto-
vremeni skok vi{e padobranaca, koji treba da
se uhvate za ruke formiraju}i zadatu figuru.
grupwak, -aka m ‰v. grupniŠ `arg. grupni
seks.
guava, -e `, gen. mn. guava ‰{p. guayava iz egz.Š
bot.drvo iz Sredwe Amerike, sa ukusnim plo-
guverner
dovima bledoru`i~aste boje (Psidium
guayava).
guba, -e ` ‰tur. kuba od ar. quba’Š 1. med. te{ka
infektivna bolest koja dovodi do promena na
ko`i i nervima, lepra (v.). 2. vet. `ivotiwska
{uga, naj~e{}e kozja, ov~ija ili pse}a. 3. na-
ziv za neke vrste gqiva. 4. fig. pej. gad, poganac,
prokletnik.
gubav, -a, -o ‰v. gubaŠ 1. bolestan od gube, le-
prozan. 2. {ugav (o ovci i drugim `ivotiwama).
gubavac, -vca m, mn. gubavci, gen. mn. gubava-
ca ‰v. gubavŠ 1. bolesnik od gube; 2. fig. osoba
koju svi izbegavaju. x gubav~ev.
guber, -a m, mn. guberi, gen. mn. gubera ‰ma|.
gubaŠ pokriva~ od uvaqane vune; z prostrti
se prema guberu `iveti prema mogu}nostima,
ne tra`iti previ{e.
gubernator, -a m ‰rus. gubernator, prema lat.
gubernator kormilarŠ 1. najvi{e administra-
tivno izabrano lice, {ef administracije,
upraviteq, guverner. 2. u carskoj i dana{woj
Rusiji najvi{i dr`avni ~inovnik u guberni-
ji. x gubernatorov, gubernatorski.
gubernatorka, -e `, dat. gubernatorki, gen.
mn. gubernatorki ‰v. gubernatorŠ 1. `ena guber-
nator. 2. `ena gubernatora. x gubernatorkin.
gubernija, -e ` ‰rus. gubernià, v. guberna-
torŠ 1. u carskoj Rusiji najvi{a administra-
tivno-teritorijalna jedinica. 2. administra-
tivna oblast, pokrajina. x gubernijski.
guvernadur, -ura m, mn. guvernaduri, gen. mn.
guvernadura ‰venec. governador, ital. governato-
re, v. guvernerŠ ist. upravnik Crne Gore u vreme
mleta~ke vlasti. x guvernadurski.
guvernal, -ala m, mn. guvernali, gen. mn. gu-
vernala ‰fr. gouvernailŠ upravqa~ na biciklu
ili motociklu.
guvernanta, -e `, gen. mn. guvernanti i guver-
nanta, -e `, gen. mn. guvernanata ‰fr. gouvernanteŠ
doma}a vaspita~ica, pla}ena `ena koja vaspi-
tava i u~i decu u ku}i bogatije porodice.
guverner, -era m, mn. guverneri, gen. mn. gu-
vernera ‰fr. gouverneur upravnik, prema gou-
verner upravqatiŠ 1. upraviteq pokrajine, gu-
bernije ili zemqe; namesnik, gubernator. 2.
najvi{i rukovodilac neke ustanove, naro~ito
dr`avne banke. x guvernerski.
319
guvernman
guvernman, -ana m, mn. guvernmani, gen. mn.
guvernmana ‰nem. Generalgouvernement od fr.
gouvernement vladaŠ ist. 1. slu`ba namesnika,
upravnika; uprava pokrajine, namesni{tvo. 2.
vojni okrug.
gugol, -a m ‰engl. googol, izmi{qena re~Š
mat. broj napisan jedinicom sa sto nula (10100),
ve}i od ukupnog broja atoma u svemiru.
gugolpleks, -a m ‰engl. googolplex, v. gugol,
-plex iz duplex dvostruk, triplex trostruk itd.Š
mat. broj napisan jedinicom sa gugol nula (10
podignuto na 10100 stepen), primer nezamisli-
vo velikog broja.
gudbaj ‰engl. good-bye, goodbyeŠ pozdrav na
rastanku, do vi|ewa, zbogom.
gudok, -a m ‰rus. gudokŠ ruski muzi~ki in-
strument s tri `ice.
gudron, -ona m ‰fr. goudronŠ 1. katran. 2. pa-
pir premazan katranom koji slu`i za izolaci-
ju, terpapir.
Gulag, -a m, mn. (pod 2) gulazi, gen. mn. gulaga
‰rus. skr. Glavnoe upravlenie ispravitelâ-
no-trudováh lagereèŠ 1. skra}eni naziv za si-
stem staqinisti~kih koncentracionih logo-
ra. 2. (gulag) logor u tom sistemu.
gulanfer, -a m. mn. -i ‰tur. gulampare homo-
seksualac od ar. gulam mladi}, pers. bare qubav-
nikŠ 1. uli~ar, gola}, besku}nik, skitnica. 2.
mangup, baraba, besposli~ar, izelica.
gula{, -a i gula{, -a{a m ‰ma|. gulyas od
gulyashus pastirsko mesoŠ kulin. jelo od koma-
di}a gove|eg mesa s lukom, paprika{.
gulden, -a m, mn. guldeni, gen. mn. guldena
‰hol. gulden (florijn) zlatni (florin)Š 1. ho-
landska nov~ana jedinica do zamene evrom. 2.
ist. od XIV do XVI veka zlatni, a od XVII do
XIX veka srebrni novac u Nema~koj, Austrou-
garskoj i nekim drugim susednim zemqama.
gum, -a m ‰fr. goum od magrepskog ar. gaumŠ 1.
prvobitna qudska zajednica, pleme kod Arapa.
2. u severnoj i sredwoj Africi utvr|en broj
kowice koji je davalo jedno pleme.
guma, -e `, gen. mn. guma ‰lat. gumma, gummi
od gr~. kommi, egipatskog poreklaŠ 1. ela-
sti~ni materijal koji se dobija obradom siro-
vog kau~uka. 2. autom. obru~ od gume ispuwene
vazduhom, pneumatik. 3. komadi} gume koji se
320
gumirati
koristi za brisawe ne~ega napisanog olovkom.
4. (u govoru filatelista) lepak na marki. 5.
`arg. gumeno sredstvo za kontracepciju, pre-
zervativ, kondom. y `vaka}a guma masa za
`vakawe proizvedena od soka tropskih biqaka
s dodatkom arome i zasla|iva~a.
gumara, -e `, gen. mn. gumara ‰v. gumaŠ radio-
nica, fabrika gumenih proizvoda.
gumarabika, -e `, dat. gumarabici ‰srlat.
gumma arabica, v. gumaŠ `uta biqna smola, ras-
tvorqiva u vodi, koja se upotrebqava kao le-
pak i u proizvodwi lekova.
gumast, -a, -o ‰v. gumaŠ koji je sli~an gumi,
mek, elasti~an.
guma{, -a{a m, mn. guma{i, gen. mn. guma{a
‰v. gumaŠ v. gumewak.
gumen, -a, -o ‰v. gumaŠ na~iwen od gume.
gumewak, -aka m, mn. gumewaci, gen. mn. gume-
waka ‰v. gumenŠ fam. gumeni opanak; cipela s gu-
menim |onom; gumeni mantil; predmet od gume.
gumi- ‰nem. Gummi, v. gumaŠ prvi deo slo`e-
nice koji se odnosi na gumu ili gumene proiz-
vode.
gumiarabika v. gumarabika.
gumigeleng, -a m, mn. gumigelenzi, gen. mn.
gumigelenga ‰nem. Gummigelenk od Gummi gu-
ma, v. gelengŠ zglob od gume kao deo mehani~kih
ure|aja.
gumigut, -a m ‰nem. GummiguttŠ `uta materi-
ja dobijena od smole biqke Garcinia Hanburii,
koja se upotrebqava u medicini i slikarstvu.
gumi|onka, -e, `, dat. gumi|onci, gen. mn. gu-
mi|onki i gumi|onka, -e `, dat. gumi|onci, gen.
mn. gumi|onki ‰v. guma, |onŠ fam. obu}a s gume-
nim |onom.
gumielastika, -e `, dat. gumielastici ‰v.
guma, elasti~anŠ 1. rastegqiva, elasti~na gu-
ma; lasti{. 2. kau~uk.
gumilastika v. gumielastika.
gumina, -e ` ‰ital. gomenaŠ pom. debelo u`e
koje slu`i za vu~u velikih brodova.
gumirati, gumiram, 3. l. mn. gumiraju svr{.
i nesvr{. ‰v. gumaŠ 1. prevla~iti gumenim slo-
jem; impregnirati gumom. 2. premazati slojem
lepka (o markama, kovertu).
gumica
gumica, -e `, gen. mn. gumica ‰v. gumaŠ 1. guma
za brisawe. 2. elasti~ni obru~i} od gume.
gungula, -e ` ‰tur. gulgule od pers. gulguleŠ
masa qudi, gu`va, stiska; mete`, vreva.
guw, guwa m, mn. guwevi, gen. mn. guweva ‰ka-
snolat. gunna krznoŠ 1. kratki srpski sukneni
seqa~ki kaput. 2. pokriva~ od uvaqane vune,
guber.
gurabija, -e ` ‰tur. gurabiye od ar. gurabiyyaŠ
kola~i} od meda, masla, bra{na i badema.
gurbet, -a m, mn. gurbeti, gen. mn. gurbeta ‰tur.
gurbet od ar. gurba tu|inaŠ 1. ~ovek iz strane ze-
mqe, tu|in, stranac. 2. besku}nik, skitnica;
nomadski Ciganin, ~ergar. 3. v. gurbetluk.
gurbetin v. gurbet (1).
gurbetluk, -a m, mn. gurbetluci, gen. mn. gur-
betluka ‰v. gurbetŠ 1. `ivot i rad u stranim ze-
mqama, pe~alba. 2. potucawe u stranim zemqa-
ma, skitwa. 3. druge zemqe, tu|ina, inostran-
stvo.
gurbla nepr. v. kurbla.
gurema, -e `, gen. mn. gurema ‰tur. gurema, gu-
rama od ar. mn. gurama’ verovniciŠ 1. proporci-
onalna podela tro{kova izme|u du`nika i po-
verioca. 2. skup osoba koje imaju pravo na na-
sledstvo. 3. gomila qudi koji se guraju; gu`va,
stiska.
gurman, -a, mn. -i i gurman, -ana m, mn. gur-
mani, gen. mn. gurmana ‰fr. gourmandŠ 1. qubi-
teq dobrog jela, sladokusac. 2. fig. izbirqiv
~ovek, ~ovek prefiwenog ukusa.
gurmanluk, -a m, mn. gurmanluci, gen. mn. gur-
manluka ‰v. gurmanŠ 1. osobina onoga ko je gur-
man, gurmanstvo. 2. ukusno jelo, dobar zalogaj.
gurmanski, -a, -o i gurmanski, -a, -o ‰v. gur-
manŠ koji pripada ili se odnosi na gurmane i
gurmanluk.
gurmanstvo, -a s ‰v. gurmanŠ osobina onoga
ko je gurman, sklonost ka dobrom jelu.
gurtna, -e `, gen. mn. gurtni ‰nem. GurtŠ 1. {i-
roka i ~vrsta traka koja se koristi kao pojas, za
povla~ewe roletne, ili u tapetarstvu. 2. voj.
mitraqeski redenik.
guru, gurua m, mn. gurui, gen. mn. gurua ‰ind.
guru od sanskr.Š 1. duhovni u~iteq u hinduizmu
i budizmu. 2. fig. prorok, propovednik, mu-
drac.
gu{t
gus, -a m ‰nem. Guss liveweŠ liveno gvo`|e;
liveni metal ili legura metala.
gust, -a m ‰ital. gustoŠ 1. ose}aj za lepo, u`i-
vawe, naklonost prema ne~emu; ukus, merak,
apetit. 2. ose}aj zadovoqstva, prijatnosti,
u`ivawe.
gustati, -am nesvr{. ‰ital. gustareŠ 1. jesti s
u`ivawem. 2. prijati, svi|ati se. 3. v. gustirati.
gusterna v. gustijerna.
gustijerna, -e `, gen. mn. gustijerni ‰dalmat-
ski gusterna od lat. cisterna, v. cisternaŠ bunar
za skupqawe ki{nice u primorskim krajevi-
ma; cisterna.
gustiozan, -zna, -zno ‰ austr. nem. gustios, v. gu-
stiratiŠ ukusan; koji prija, koji otvara apetit.
gustirati, gustiram, 3. l. mn. gustiraju
gustieren od ital. gustareŠ 1.
nesvr{. ‰austr. nem.
probati neko jelo ili pi}e. 2. u`ivati u jelu
ili u posmatrawu ne~ega, nasla|ivati se. 3.
otvarati voqu za ~im, preporu~iti nekom ne-
{to {to je ukusno, lepo, prijatno.
gut prid. indekl. ‰nem. gut dobarŠ pokr. obi~no
u: z imati gut imati prednost, imati potra-
`ivawa kod nekoga.
guta, -e `, gen. mn. guta ‰dalmatski guta od lat.
guttaŠ 1. v. giht. 2. izraslina ili ~vor na telu, gu-
ka, oteklina. 3. gomila, klupko, kvrga, grumen.
gutaperka, -e ` ‰engl. guttapercha od malaj.
getah sok iz drveta, perca krpa, drowakŠ mate-
rija sli~na kau~uku, sok od zimzelenog drveta
iz Malezije koji se zgu{wava na sobnoj tempe-
raturi.
gutatim pril. ‰lat. guttatimŠ farm. kap po kap
(uputstvo za davawe leka).
gutural, -ala m, mn. guturali, gen. mn. gutura-
la ‰lat. guttur grloŠ fon. glas koji se artikuli-
{e u zadwem delu usne dupqe uz u~e{}e mekog
nepca, grleni glas.
guturalan, -lna, -lno ‰nlat. gutturalis, v. gu-
turalŠ fon. koji se artikuli{e u zadwem delu
usne dupqe, grleni.
guc, guca m, mn. gucevi, gen. mn. guceva ‰ital.
gozzoŠ pom. brodi} sa {iqatim pramcem i kr-
mom, koji se pokre}e na vesla i pomo}u jedra.
gu{t, gu{tati v. gust, gustati.
321
 D
dab, -a m ‰engl. dub od double dupliratiŠ 1.
dabovawe (v.), nahsinhronizacija. 2. muz. `arg.
instrumentalni motiv s ponavqawem iste
ritmi~ke figure, naro~ito u regeu (v.).
daba, -e = dabo, -e m, ‰gr~. diabolosŠ etnol. zast.
|avo, satana, vrag. z hromi daba = hromi dabo
|avolski poglavar, predvodnik |avola.
dabeter = dahabeter prid. indekl. ‰tur. daha
beter od daha jo{ i pers. beter goriŠ ekspr. jo{
gori, sasvim lo{; najgori.
dabing, -a m ‰engl. dubbing presnimavaweŠ
presnimavawe ili naknadno ozvu~avawe vi-
deo-trake.
dabl v. dubl.
dabl ju s indekl. ‰engl., œdvostruko UŒ, po{to
se u sredwovekovnom pismu nije razlikovalo
U od VŠ engleski naziv za slovo W.
dabo = daba (v.).
dabovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. dub od
double dupliratiŠ nahsinhronizovati (v.) go-
vor ili zvu~ne efekte prilikom adaptacije
filma ili televizijske drame.
dabulhana (davulhana), -e = dambulhana,
-e ` ‰tur. daulhane, davulhane, tablhane od tur.
daul, davul, tabl bubaw od ar. tabl, pers. hane ku-
}aŠ zast. 1. vojna muzika, sastav od zurli, talam-
basa i bubweva. 2. talambas.
dava, -e = davija, -e ` ‰tur. dava od ar. da'waŠ
pokr. tu`ba, optu`ba; parnica; potra`ivawe.
davija = dava (v.).
davijati (se), -am (se) ‰v. davaŠ pokr. tu`iti,
optu`ivati koga; parni~iti se.
322
davran = davrana uzv. ‰tur. davran od davran-
mak odupreti se, do~ekati seŠ pokr. ne daj se!
dr`i se! samo hrabro!
davrana = davran (v.).
davranisati se, -i{em se svr{. ‰v. davranŠ
pokr. odupreti se, osloboditi se, otresti se.
davulbaz (davulbas, daulbaz, daulbas) =
talambas (v.).
davulhana v. dabulhana.
davuxija, -e m ‰tur. davac›Š pokr. 1. tu`iteq
na sudu, parni~ar. 2. ~ovek sklon parni~ewu.
daganxija, -e m ‰pers. dag `ig utisnut usija-
nim gvo`|emŠ zast. ~inovnik koji `igo{e robu,
carinik.
dagara, -e `, gen. mn. dagara ‰tur. dagar meri-
ca za `itoŠ etnol. 1. posuda u koju se stavqa `e-
ravica kako bi se zagrejala prostorija, `erav-
nik. 2. zemqana posuda. 3. drvena posuda sa dve
ru~ice u koju se stavqa hrana za stoku.
dagerotipija, -e ` ‰fr. daguerreotypie, pre-
ma francuskom slikaru i izumitequ Dageru
(L. J. M. Daguerre), gr~. typos otisakŠ zast. 1. naj-
stariji postupak fotografisawa pomo}u sre-
brnih soli, prona|en 1838. godine. 2. slika
dobijena tim postupkom.
dagma, -e `, gen. mn. dagmi = damga, -e `, gen.
mn. damgi ‰tur. razg. dagma, stand. tagma od pers.
temgaŠ 1. pe~at, `ig. 2. za{titni znak, fa-
bri~ka marka. 3. obele`je, o`iqak; up. danga.
dagmalaisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur.
damgalamak, up. dagmaŠ zast. udariti, udarati
pe~at, `igosati.
dada, dadija = dadiqa (v.).
dadaizam
dadaizam, -zma m ‰fr. dada, de~je tepaweŠ
umetni~ka i kwi`evna struja nastala po~et-
kom HH veka u Francuskoj pod vo|stvom Tri-
stana Caraa (Tzara), zasnovana na negaciji
smisla i odbacivawu umetni~kih konvencija.
dadiqa, -e ` ‰tur. dad› od pers. dadaŠ `ena ko-
ja ~uva decu, negovateqica. x dadiqin; da-
diqski.
dadofor, -a m, mn. -i ‰fr. dadophore od gr~.
daidophorosŠ um. bakqono{a: ~est motiv an-
ti~kih reqefa.
dazimetar, -tra m, mn. dazimetri, gen. mn. da-
zimetara ‰gr~. dasys gust, v. -metarŠ fiz. instru-
ment za merewe gustine vazduha.
daiko v. taiko.
daikon v. dajkon.
daira1, -e ` ‰tur. daire od ar. da’ira krugŠ pokr.
1. grupa skladi{ta ili ambara pod jednim kro-
vom oko zajedni~kog dvori{ta. 2. ist. carska
dvorana za ve}awe ili primawe. 3. skup, zbor.
daira2, -e ` = daire, -eta s (noviji akcenat
daire, daira) ‰tur. daire od ar. da’ira krugŠ muz.
vrsta udara~kog instrumenta, ru~ni bubaw
(def) s praporcima oko ivice.
daire = daira2 (v.).
daixa, -e i daixa, -e m, gen. mn. daixa ‰tur.
day›Š pokr. maj~in brat, ujak. x daixin i dai-
xin.
daixinica, -e ` ‰v. daixaŠ pokr. ujakova `e-
na, ujna. x daixini~in.
daixi}, -a m, mn. -i ‰v. daixaŠ pokr. ujakov
sin, uj~evi}.
daixi}na, -e ` ‰v. daixaŠ pokr. ujakova k}i,
sestra od ujaka.
dajak, -a m, mn. dajaci, gen. mn. dajaka ‰tur.
dayakŠ pokr. 1. podupira~, potporaw. 2. soha,
stub. 3. {tap za potiskivawe re~nog ~amca.
dajana, -e ` ‰tur. dayanmak izdr`ati, odole-
tiŠ pokr. 1. izdr`qivost, istrajnost. 2. (kao uz-
vik) samo tako! nastavi! ne daj se!
dajanisati (se), -i{em (se) nesvr{. ‰v. daja-
naŠ pokr. podnositi, izdr`avati, odolevati.
dajkon, -a m ‰jap.Š vrsta bele rotkve (Rapha-
nus sativus longipinnatus), japanska rotkva, ki-
neska rotkva.
daktilomantija
dajm, -a m ‰amer. engl. dime od stfr. disme od
lat. decimus desetiŠ nov~i} od 10 centi, deseti
deo dolara.
dajn~ica, -e ` ‰prema imenu DajnkoŠ lati-
ni~ko pismo za slovena~ki jezik, kasnije napu-
{teno, koje je 1823. sastavio filolog Peter
Dajnko.
dajxest, -a m, mn. dajxesti, gen. mn. dajxesta
‰engl. digestŠ 1. kra}i opis ili sa`eta verzija
nekog pisanog dela. 2. zbornik odabranih od-
lomaka ve}ih tekstova, rasprava ili studija.
3. zbirka zakona.
da kapo ‰ital. da capo od po~etkaŠ muz. nazna-
ka koja upu}uje da celu muzi~ku partiju treba
ponoviti ispo~etka.
dakl, -a m ‰nem. DackelŠ pas jazavi~ar.
dakron, -a m ‰engl. dacron, fabri~ko imeŠ 1.
vrsta otpornog sinteti~kog vlakna sli~nog
najlonu; tkanina od takvog vlakna. 2. sinte-
ti~ko tkivo koje slu`i za pravqewe krvnih
sudova. x dakronski.
daksl ‰nem. Dachsel, dem. od Dachshund pre-
ma Dachs jazavacŠ v. dakl.
daktil, -a m, mn. daktili, gen. mn. daktila
‰gr~. daktylos prst, palac (mera za du`inu)Š
metr. troslo`na stihovna stopa koja se sastoji
od jednog nagla{enog (dugog) i dva nenagla{e-
na (kratka) sloga, osnovni element gr~kog i la-
tinskog heksametra (v.).
daktilitis, -a m ‰gr~. daktylos prstŠ med.
upala prsta, ~ir na prstu.
daktilo- ‰gr~. daktylos prstŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na prste.
daktilogram, -a m, mn. -i ‰v. daktilo-, -gramŠ
otisak prstiju u daktiloskopiji.
daktilograf, -a m, mn. -i (`. daktilograf-
kiwa, -e) ‰v. daktilo-, -grafŠ onaj koji pi{e na
pisa}oj ma{ini, ra~unaru i drugim ure|ajima
s tastaturom.
daktilografija, -e ` ‰v. daktilo-, -grafi-
jaŠ ve{tina kucawa na ure|ajima s tastaturom.
daktilografski, -a, -o ‰v. daktilografŠ koji
se odnosi na daktilografe i daktilografiju.
daktilologija, -e ` ‰v. daktilo-, -logijaŠ
ve{tina govorewa pomo}u prstiju.
daktilomantija, -e ` ‰v. daktilo-, -manti-
jaŠ proricawe, gatawe pomo}u prstenova.
323
daktilosimfiza
daktilosimfiza, -e ` ‰v. daktilo-, gr~.
symphysis sraslostŠ anat. sraslost prstiju na
ruci ili nozi.
daktiloskopija, -e ` ‰v. daktilo-, -skopijaŠ
identifikacija qudi pomo}u otisaka prstiju,
u okviru policijske istrage. x daktiloskop-
ski.
daktiloskript, -a m, mn. -i ‰v. daktilo-, lat.
scriptum napisanoŠ tekst ispisan na pisa}oj
ma{ini ili sl. ure|aju s tastaturom; up. manu-
skript.
daktilski, -a, -o ‰v. daktilŠ koji se odnosi
na daktil, koji se sastoji od daktila. x dak-
tilski heksametar metr. stih od {est stopa od
kojih prve ~etiri mogu biti daktili ili spon-
deji, peta je daktil a {esta daktil ili trohej.
dalavera, -e ` ‰tur. dalavereŠ pokr. varka,
trik, smicalica, podvala.
dalaverxija, -e m ‰v. dalaveraŠ pokr. podva-
laxija, me{etar, mutivoda.
dalaj-lama, -e m ‰tibet.Š vrhovni verski i
svetovni poglavar tibetanskog budizma sa se-
di{tem u Lasi, koga vernici smatraju otelo-
vqenim bogom; up. lama.
dalak, -lka m, mn. dalci, gen. mn. dalaka ‰tur.
dalakŠ 1. slezina. 2. bolest uve}awa slezine,
megalosplenija.
dalang, -a m ‰jav. re~Š izvo|a~ predstava ja-
vanskog pozori{ta senki Vajang kulit, koji uz
pratwu tradicionalnog orkestra gamelan (v.)
pokre}e lutke, govori, peva i izvikuje tekst.
dalasi, -ija m, mn. dalasiji, gen. mn. dalasija
m ‰egz.Š nov~ana jedinica u Gambiji, deli se na
100 bututa.
dalba, -e `, gen. mn. dalbi ‰nem. Dalbe, prema
fr. duc d’Albe vojvoda od Albe, {panski voj-
skovo|a koji ih je u XVI veku prvi upotrebioŠ
pom. snop {ipova pobijenih u dno mora ili re-
ke, slu`i za privezivawe brodova kada se teret
iskrcava bez pristajawa; up. dolfin.
dalga, -e `, dat. i lok. dalgi, gen. mn. dalgi
‰tur. dalgaŠ nalet vetra na vodenu povr{inu ko-
ji izaziva talase; talas, talasawe.
dalgin prid. indekl. ‰tur. dalg›n od dalmak, v.
daldisatiŠ pokr. zami{qen, utonuo u misli.
daldisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. dald›
od dalmakŠ pokr. 1. zadubiti se u misli, zami-
324
dama
sliti se. 2. zanositi se, zabaviti se nekim ili
ne~im.
dalija, -e ` ‰nlat. dahlia, prema {vedskom
botani~aru A. Dalu (A. Dahl)Š bot. vrsta ukra-
sne biqke, qubi~asta georgina, Dahlia variabi-
lis.
dalmatika, -e `, dat. i lok. dalmatici ‰lat.
dalmatica (vestis) dalmatinska ode}aŠ 1. vrsta
ukrasne ode}e u starom Rimu. 2. crkv. gorwa
ode`da koju katoli~ki biskup ili |akon nosi
prilikom mise.
dalmatinac, -nca m, mn. dalmatinci, gen. mn.
dalmatinaca = dalmatiner, -a m, mn. dalmati-
neri, gen. mn. dalmatinera ‰nem. DalmatinerŠ vr-
sta psa kratke bele dlake s crnim ili sme|im
mrqama.
dalmatiner = dalmatinac (v.).
dal sewo pril. ‰ital. dal segno od znakaŠ muz.
oznaka po kojoj deo kompozicije treba ponovi-
ti od znaka (u vidu slova S precrtanog kosom
crtom sa dve ta~ke) do kraja.
dalton, -ona m ‰po engleskom hemi~aru X.
Daltonu (John Dalton, 1766–1844)Š hem. jedini-
ca atomske mase, jednaka masi vodonikovog
atoma (1,67 × 10–24 grama).
daltonizam, -zma m ‰po X. Daltonu, koji je
patio od tog nedostatka)Š 1. med. nesposobnost
oka da razlikuje boje, neraspoznavawe boja, na-
ro~ito crvene; up. protanopija. 2. fig. nespo-
sobnost da se razlikuju finese, slepilo za od-
re|ene pojave, naro~ito u politici.
daltonist(a), -e m, mn. daltonisti ‰v. dalto-
nizamŠ 1. med. osoba koja ne razlikuje boje. 2.
fig. osoba nesposobna da sagleda sitnije raz-
like.
dalton-plan = daltonski plan ‰prema
ameri~kom gradu DaltonuŠ pedag. didakti~ki
metod ~ija je karakteristika da u~enici pod
nadzorom nastavnika sami odabiraju i prou~a-
vaju nau~nu gra|u (metod primewen po~. HH
veka u Daltonu).
daltonski plan = dalton-plan (v.).
dama, -e `, gn. mn. dama ‰fr. dame od lat. do-
minaŠ 1. otmena `ena, obi~no iz vi{eg stale-
`a, koja dr`i do sebe. 2. `enska osoba uop{te;
partnerka u plesu. 3. karta za igrawe koja pri-
kazuje kraqicu, tre}a po ja~ini (posle keca i
damar
kraqa). 4. u {ahu, najja~a figura, koja se kre}e
u oba pravca po horizontalnim i po vertikal-
nim redovima i po dijagonali, kraqica. 5. (ob.
mn.) igra na {ahovskoj tabli, sa po 12 jednakih
figura (okruglih plo~ica) na svakoj strani. y
dvorska dama `ena u kraqi~inoj pratwi; pr-
va dama supruga predsednika dr`ave.
damar, -a i damar, -a m, mn. damari, gen. mn.
damara ‰tur. damarŠ 1. krvna `ila koja pulsira;
bilo, puls. 2. podzemni tok vode, vodena `ila.
damar, -a m ‰malaj. dammaraŠ hem. svetlo`uta
prirodna prozirna smola tropskog drve}a iz
porodice Dipterocarpaceae koje raste u jugoi-
sto~noj Aziji, koristi se u proizvodwi lakova
(damar-lak).
damarati, -am nesvr{. ‰v. damarŠ kucati, lu-
pati (o krvi, pulsu).
damase, -ea m (uob. damase, -ea) ‰fr. damasse
od damas damastŠ vrsta tkane svile koja se upo-
trebqava za postavu kaputa, kostima i sl.
damaskija v. demiskiwa.
damaskini, damaskina m mn. ‰po gr~kom pi-
scu Damaskinu SuidotuŠ zbornici propovedi
i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od
XVII do XIX veka javqaju kod Srba, Makedona-
ca i Bugara.
damaskiwa v. demiskija.
damast, -a m ‰nem. Damast, prema Damasku u
SirijiŠ vrsta ukra{ene svilene, vunene ili
platnene tkanine koja slu`i za dekoraciju na-
me{taja. x damastni.
damascirati, damasciram, 3. l. mn. dama-
sciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. damaszieren, prema
Damasku u SirijiŠ ukrasiti, ukra{avati zla-
tom i srebrom metalne predmete, obi~no no-
`eve, ma~eve i sl.
dambulhana = dabulhana (v.).
damga = dagma (v.).
damenval, -a m ‰nem. Damenwahl, v. dama,
Wahl izborŠ zast. obi~aj na balu da dame biraju
partnera s kojim }e plesati.
damenizacija, -e ` ‰prema muzi~koj abece-
di da-me-ni-po-tu-la-beŠ muz. zast. metod ~ita-
wa nota prema nema~kom pedagogu Graunu, uve-
den u nastavu pevawa u Nema~koj u prvoj polo-
vini XVII veka.
dan
damenkapela, -e ` ‰nem. DamenkapelleŠ `en-
ski salonski orkestar.
damin, -a, -o ‰v. damaŠ koji pripada dami,
koji se odnosi na damu. z damin gambit {a-
hovsko otvarawe karakteristi~no po povla~e-
wu pe{aka pred damom.
damla, -e ` ‰tur. damlaŠ pokr. 1. sr~ana ili
mo`dana kap, apopleksija. 2. mn. ki{ne kapi
koje padaju s krovova.
damlaisati se, -i{em se svr{. ‰v. damlaŠ
pokr. paralizovati se od kapi, {logirati se.
damnatur, -a m ‰lat. damnatur osu|uje seŠ cen-
zorska oznaka kojom se zabrawuje da se neka kwi-
ga (ili deo u woj) {tampa; supr. imprimatur.
Damoklov, -a, -o ‰Damokle, dvoranin kraqa
Dionizija Mla|eg, u Sirakuzi u IV veku pre n.
e., koga je kraq na gozbi postavio ispod ma~a
obe{enog o dlaku, da bi mu pokazao kakva je ne-
sigurnost vlastiŠ u: z Damoklov ma~ opa-
snost koja neprestano preti, opasna situacija,
pretwa.
damper, -a m, mn. damperi, gen. mn. dampera
‰engl. dumper, dump truckŠ tehn. 1. kamion s po-
kretnim delom za teret, koji se nagiwawem mo-
`e odjednom isprazniti, kiper (v.). 2. sam ure-
|aj za istovar takvog tereta.
damping, -a m, mn. dampinzi, gen. mn. dampin-
ga ‰engl. dumping od dump baciti, preturitiŠ
ekon. prodaja robe ili kakve druge usluge po
znatno sni`enim cenama kako bi se elimini-
sala konkurencija i osvojilo novo tr`i{te. x
dampin{ki.
dampirati, dampiram, 3. l. mn. dampiraju
nesvr{. i svr{. ‰engl. dump, izbacitiŠ prebaci-
ti, prebacivati ra~unarske podatke sa jednog
mesta na drugo bez wihove obrade.
dampfer, -a m ‰nem. DampferŠ zast. parobrod.
damp{if, -a m ‰nem. DampfschiffŠ zast. paro-
brod.
damski, -a, -o ‰v. damaŠ koji pripada dami,
koji se odnosi na damu; namewen damama.
dan, -a m ‰jap. danŠ sp. nivo, rang koji posti-
`u takmi~ari u isto~nim borila~kim ve{ti-
nama (postoji izme|u 5-og i 10-og nivoa, od 1.
do. 5. dobija se crni pojas, od 6. do 8. crve-
no-beli, 9. i 10. crveni pojas).
325
danajski
danajski, -a, -o ‰gr~. Danaoi DanajciŠ koji
pripada Danajcima z danajski poklon (dar)
podmukao dar koji donosi nesre}u, poklon koga
se treba ~uvati (po legendi o trojanskom kowu
koga su Danajci, tj. Grci, poklonili Trojanci-
ma da bi na taj na~in u{li u opkoqeni grad).
danga, -e `, dat. i lok. dangi, gen. mn. dangi ‰v.
dagmaŠ `ig za bele`ewe stoke; otisak takvog
`iga.
danickiwa, -e ` ‰prema nema~kom nazivu
za poqski grad Gdawsk — DanzigŠ vrsta starin-
skog revolvera.
dansing, -a m ‰engl. dancing od dance igratiŠ
1. ugostiteqski lokal u kome se igra, ple{e. 2.
igranka, ples.
dansing-bar, -a m ‰v. dansing, barŠ bar u ko-
jem se igra, ple{e.
dans makabr ‰fr. danse macabre jeziva igraŠ
mrtva~ki ples, sredwovekovni alegorijski
prikaz igre u kojoj igraju qudi svih stale`a, a
koja simboli{e jednakost svih qudi nakon
smrti; ~est motiv likovnih i muzi~kih dela.
danteovski, -a, -o ‰prema italijanskom pe-
sniku Danteu Aligijeriju (Dante Alighieri,
1265–1321)Š sli~an Danteu; u duhu Danteove
poezije, pre svega wegove Bo`anstvene kome-
dije.
danteologija, -e ` ‰v. danteovski, -logijaŠ
nauka o Danteu i wegovim delima.
dantonovski, -a, -o ‰prema francuskom re-
volucionaru Dantonu (Georges-Jacques Dan-
ton, 1759—1794)Š koji je sli~an Dantonu, koji
je kao u Dantona.
danuncijada, -e ` ‰po prezimenu D’Anun-
cio (D'Annunzio)Š 1. ist. avanturisti~ki podu-
hvat italijanskog kwi`evnika Gabrijela
D’Anuncija (1863—1938), koji je posle Prvog
svetskog rata kao legionar vladao Rijekom vi-
{e od godinu dana. 2. fig. sme{na avantura,
jeftina pustolovina.
dar, -a m ‰ar. darŠ 1. ku}a, zemqa. 2. prav. ugo-
vor kojim se neko pravo ustupa, daruje drugome
bez otplate.
dara, -e ` ‰tur. dara od ar. tarhŠ te`ina mate-
rijala za pakovawe koja se odbija od ukupne te-
`ine neke robe; z pre{la dara meru pretera-
326
darmar
lo se; skupqa dara nego mera ve}i je tro{ak
(ili {teta) nego korist.
darbar, -a m ‰engl. durbar od ind. darbarŠ ist. 1.
u Indiji i drugim engleskim isto~nim kolo-
nijama skup{tina koju saziva najvi{a dr`av-
na vlast. 2. sve~ani prijem kod indijskog raxe
ili potkraqa.
darvinizam, -zma m ‰engl. Darwinism, prema
DarwinŠ biol. teorija engleskog prirodwaka
^arlsa Darvina (1809–1882) o evoluciji biq-
nih i `ivotiwskih vrsta putem prirodne se-
lekcije, tj. odr`avawa u `ivotu najsposobni-
jih u borbi za opstanak.
darvinist(a), -e m, mn. darvinisti ‰v. dar-
vinizamŠ pristalica Darvinovog u~ewa, sled-
benik darvinizma.
darvinisti~ki, -a, -o ‰v. darvinist(a)Š ko-
ji se odnosi na darvinizam ili darviniste.
dargin prid. indekl. ‰tur. darg›nŠ pokr. prgav,
qut, razdra`qiv.
darginluk, -a m, mn. darginluci, gen. mn.
darginluka ‰tur. darg›nl›k, v. darginŠ pokr. 1.
temperamentnost, `estina. 2. prgavost, raz-
dra`qivost.
darda, -e ` ‰ital. dardo strelaŠ 1. voj. lako ko-
pqe. 2. ko~i}, omawe par~e drveta pobodeno u
zemqu kao znak granice, me|e, zabrane i sl. 3.
vrsta karta{ke igre. 4. figura u kartawu kad se
na|u tri karte iste boje pore|ane po vrednosti.
dardagan prid. indekl. ‰tur. darmadag›n, dar-
daganŠ pokr. rasut, razbacan, rasejan.
darik, -a m, mn. darici, gen. mn. darika ‰gr~.
Dareikos (stater) Darijev nov~i}Š ist. staroper-
sijski zlatan novac, nazvan po persijskom kra-
qu Dariju.
darker, -a m, mn. -i ‰engl. dark tamanŠ pripad-
nik omladinskog stila odevawa u kome preo-
vladava crna boja.
darling, -a m ‰engl. darlingŠ 1. qubimac, mi-
qenik. 2. (u obra}awu) dragi, draga, du{o moja.
darma, -e ` ‰sanskr. dharma zakonŠ 1. po hin-
duisti~koj filozofiji, op{ti princip koji
upravqa svemirom. 2. ispravno pona{awe.
darmar, -a m (i dar-mar) ‰tur. tarumar od
pers. tar-u marŠ nered, pometwa, mete`; ono {to
je nesre|eno, izme{ano, ispreturano.
darmol
darmol, -ola m ‰fabri~ko ime, od nem. Darm
crevoŠ farm. zast. vrsta industrijski proizve-
denog leka za ~i{}ewe.
darsonvalizacija, -e ` ‰prema francuskom
fizi~aru @. D’Arsonvalu (Jacques-Arsene
d'Arsonval, 1851–1940)Š med. terapija strujom
visoke frekvencije koja se koristi u le~ewu
nervnih i dr. oboqewa; up. galvanizacija (2).
darul-mualimin, -ina m ‰tur. darulmualli-
min od ar. dar ku}a, mua'llimin u~iteqŠ {kola za
mualime (v.), u~iteqska {kola.
dasimetar v. dazimetar.
daskal, -a i ob. daskal, -a m, mn. daskali, gen.
mn. daskala ‰gr~. didaskalosŠ zast. u~iteq, na-
stavnik. x daskalski i daskalski.
daskalica, -e i daskalica, -e ` ‰v. daskalŠ
zast. u~iteqica, nastavnica.
data- v. dejta-.
datacija, -e ` ‰lat. datatioŠ 1. stavqawe da-
tuma na pismo ili kakav dokumenat. 2. odre|i-
vawe vremena nastanka nekog spisa, umet-
ni~kog dela, arheolo{kog nalaza i dr. 3. prav.
formula kojom se ozna~ava mesto i vreme skla-
pawa pravnog ~ina, odnosno izdavawa isprave
o wemu.
dativ, -a i dativ, -a m ‰lat. dativus (casus)
pade` davawa, prema gr~. dotike (ptosis)Š gram.
pade` koji slu`i za iskazivawe namene, ciqa,
tre}i pade`; odgovara na pitawe kome, ~emu. x
dativni i dativni.
datizam, -a m ‰gr~. Datismos, prema Datisu,
vojskovo|i persijskog kraqa DarijaŠ neob. je-
zi~ke pogre{ke govornika kome jezik kojim se
slu`i nije materwi.
datirati, datiram, 3. l. mn. datiraju = dato-
vati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. datareŠ 1. stavi-
ti, zapisati datum. 2. odrediti datum nastan-
ka, postanka ~ega (npr. neke pojave, nekog spisa
i sl.). 3. poticati, postojati od neke vremen-
ske granice.
dato pril. ‰lat. de dato od danasŠ bank. trg. da-
nas, od danas, od dana potpisa; obavezna oznaka
u bankarskim i trgova~kim poslovima pomo}u
koje se odre|uje dan pla}awa.
datovati = datirati (v.).
dato-menica, -e ` ‰v. dato, menicaŠ bank. trg.
menica kojoj rok pla}awa te~e od dana izdavawa.
dahija
datoteka, -e `, dat. i lok. datoteci, gen. mn.
datoteka ‰lat. i engl. data podaci, v. -tekaŠ ra~.
skup upisanih podataka ili informacija koje
imaju svoje ime i mogu se ~itati pomo}u ra~u-
nara, fajl.
datula, -e ` ‰venec. datolo (ital. dattero), pre-
ma gr~. daktylos prstŠ bot. vrsta palme Phoenix
dactylifera i wen plod, urma.
datum, -a m, mn. -i ‰lat. datum dato, napisanoŠ
1. odre|eno kalendarsko vreme (dan, mesec, go-
dina). 2. fig. va`an doga|aj, pojava koju treba
pamtiti.
datumski, -a, -o ‰v. datumŠ koji se odnosi na
datum; y datumska granica geogr. linija na Ze-
mqinoj kugli iza koje se smatra da po~iwe no-
vi dan, pribli`no odgovara 180. meridijanu.
daturin, -ina m ‰sanskr. dhatturaŠ hem. alka-
loid koji se dobija iz semena ku`waka, tatule.
daun, -a m ‰engl. down doleŠ fam. depresija,
poti{tenost; z biti u daunu biti neraspolo-
`en, lo{e voqe.
daunlodirati, daunlodiram, 3. l. mn. daun-
lodiraju nesvr{. i svr{. v. daunloudovati.
daunloud, -a m ‰engl. downloadŠ ra~. proces
povezivawa i preuzimawa datoteke (fajla) iz
udaqenog kompjutera.
daunloudovati, -dujem svr{. i nesvr{. ‰engl.
downloadŠ ra~. preuzeti/preuzimati datoteku
(fajl) sa udaqenog kompjutera.
Daunov sindrom ‰po engleskom lekaru X.
L. H. Daunu (Down, 1828–1896)Š = mongolizam
(v.).
dafin, -ina m i dafina, -e ` ‰gr~. daphneŠ
bot. lovor, lovorovo drvo, Elaegnus angustifo-
lia. x dafinov.
dafnija, -e ` ‰nlat. daphniaŠ zool. vrsta ra~i-
}a koji `ivi u slatkim vodama, vodenbuha,
Daphnia pulex.
dafnomantija, -e ` ‰gr~. daphne lovor,
-mantijaŠ proricawe sudbine uz pomo} lovo-
rove grane ba~ene u vatru.
dahabeter v. dabeter.
dahija, -e m, gen. mn. dahija ‰tur. day› ratni ju-
nakŠ 1. ist. jedan od ~etvorice jani~arskih sta-
re{ina koji su u Srbiji 1801. god. prigrabili
vlast. 2. fig. nasilnik, silexija. x dahijski.
327
dahiluk
dahiluk, -a m, mn. dahiluci, gen. mn. dahilu-
ka ‰tur. day›l›k juna{tvoŠ 1. ist. dahijska vlast,
dahijsko zvawe. 2. fig. nasilni{tvo, silexij-
stvo.
dacar, -ara = dacijer, -a m ‰venec. dazier, v.
dacijaŠ ist. ubira~ dacije, carinik.
dacija, -e ` ‰ital. dazioŠ 1. carina. 2. porez,
da`bina.
dacit, -a m ‰nem. Dazit, prema Dacia, anti~ki
naziv za dana{wu RumunijuŠ miner. eruptivna
povr{inska stena, sastavqena prete`no od
kremena, amfibola i angita.
da~a, -e `, gen. mn. da~a ‰rus. da~aŠ ku}a koja
slu`i za odmor, letwikovac.
DVD /di-vi-di/, -ija m ‰engl. DVD, skr. od Di-
gital Video DiscŠ ra~. vrsta kompakt diska s koga
se na monitoru mogu gledati filmovi, televi-
zijske emisije i sl.
D-dur v. de.
de- ‰lat. de-, fr. de-Š kao prefiks ozna~ava
suprotnu radwu od one koja je ozna~ena osnov-
nom re~ju, odstrawivawe, udaqavawe, preki-
dawe, ukidawe ranijeg stawa; od-, raz-, ne-.
de s indekl. ‰nem. D /de/Š muz. naziv za drugi
ton dijatonske lestvice, re. y de-dur muz. dur-
ski tonalitet ~iji je osnovni ton D; de-mol
molski tonalitet ~iji je osnovni ton D, a koji
odgovara ef-duru.
deagrarizacija, -e ` ‰v. de-, agrarizamŠ soc.
pove}awe udela nepoqoprivrednog stanovni-
{tva u ukupnom stanovni{tvu.
deaktivirati, deaktiviram, 3. l. mn. deak-
tiviraju svr{. ‰v. de-, aktiviratiŠ 1. u~initi da
ne{to vi{e ne bude aktivno; iskqu~iti iz po-
gona ili dejstva. 2. voj. onemogu}iti (mini,
bombi i sl.) da eksplodira, ob. skidawem upa-
qa~a.
deambulatorijum, a m (i deambulatorij,
-a) m ‰srlat. deambulatorium, prema deambulare
i}i u {etwuŠ arhit. u sredwovekovnim crkva-
ma, otvoren hodnik oko kojeg se ni`u kapele.
deartikulacija, -e ` ‰nlat. dearticulatio, v.
de-, artikulacijaŠ med. i{~a{ewe, uganu}e.
deba, -e ` = debe, -eta s ‰tur. debbe od ar. dab-
ba meh, tikvaŠ pokr. okrugli drveni ili bakar-
ni sud s poklopcem u kome se nosi sir, kajmak,
med i dr.
328
debet
debager, -a m ‰engl. debugger, v. debagovatiŠ
ra~. program ili komponenta programa koja po-
ma`e u otkrivawu gre{aka u ra~unarskim pro-
gramima.
debagirati, debagiram nesvr. i svr. (gl. im.
debagirawe, -a s) v. debagovati, -a s). ‰engl. de-
bug odstrawivati gre{ke, de-, prefiks za ne-
gaciju + bug, gre{kaŠ ra~. otkriti, otkrivati
gre{ke u ra~unarskim programima.
debagovati, -ujem i debagirati, debagiram
nesvr{. i svr{. ‰engl. debug odstrawivati gre-
{ke, de-, prefiks za negaciju, v. bag1Š ra~. ot-
kriti, otkrivati gre{ke u ra~unarskim pro-
gramima.
debakl, -a m ‰fr. debacleŠ 1. finansijska
propast, bankrot. 2. te`ak poraz, veliki neu-
speh, krah, slom.
debala`a, -e ` ‰fr. deballageŠ 1. raspakiva-
we robe, va|ewe iz omota. 2. ispitivawe raspa-
kovanog sadr`aja.
debalans, -a m, mn. -i ‰v. de-, balansŠ 1. naru-
{avawe ravnote`e, neuravnote`enost, neujed-
na~enost. 2. ekon. gubitak uravnote`enosti u
poslovawu, npr. izme|u uvoza i izvoza, ili
prihoda i izdataka.
debalkanizovati, -ujem = debalkanizira-
ti, debalkaniziram, 3. l. mn. debalkaniziraju
svr{. i nesvr{. ‰v. de-, balkanizovatiŠ ukloniti,
uklawati balkanske crte, profiniti, evrope-
izirati.
debarkman, -ana m ‰fr. debarquementŠ pom.
istovar robe sa broda, iskrcavawe robe.
debata, -e `, gen. mn. debata ‰nem. Debatte od
fr. debatŠ rasprava, prepirka, diskusija.
debatni, -a, -o ‰v. debataŠ koji se odnosi na
debatu, koji je u vezi s debatom. y debatni
klub mesto na kojem se sastaju qudi samo radi
diskusija, ne sprovode}i svoje ideje u delo.
debatovati, -ujem nesvr{. ‰fr. debattreŠ vo-
diti debatu, raspravqati, diskutovati.
debe v. deba.
debelacija, -e ` ‰srlat. debellatio, prema de-
bellare porazitiŠ voj. potpuno uni{tewe ne-
prijateqa u ratu.
debet, -a m ‰lat. debet dugujeŠ u kwigovodstvu
oznaka za rubriku dugovawa, œduguje seŒ.
debi
debi, -ija m (uob. debi) ‰fr. debutŠ 1. prvi
javni nastup, prvi izlazak pred publiku (npr.
u pozori{tu, na igrali{tu i sl.). 2. zast. for-
malno predstavqawe mlade `ene otmenom dru-
{tvu.
debil, -ila m, mn. debili, gen. mn. debila ‰lat.
debilis slabŠ 1. med. onaj koji boluje od debilno-
sti, slaboumnik. 2. fam. budala, glupak.
debilan, -lna, -lno ‰v. debilŠ umno nesposo-
ban, slabouman.
debilitacija, -e ` ‰lat. debilitatioŠ slabqe-
we, postajawe nemo}nim.
debilnost, -i ` ‰v. debilŠ 1. med. najbla`i
stepen mentalne zaostalosti, koja mo`e biti
uro|ena ili ste~ena zbog organskih o{te}ewa
ili bolesti nervnog sistema. 2. `arg. glupo po-
na{awe, nezrelost, nedoraslost.
debirokratizacija, -e ` ‰v. de-, birokrati-
zacijaŠ nastojawe da se iz nekog rada ukloni
birokratski postupak.
debirokratizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, birokratizovatiŠ ukloniti, uklawati bi-
rokratske pojave, smawiti uticaj birokratije
u dru{tvu.
debitant, -a m, mn, debitanti, gen. mn. debi-
tanata (`. debitantkiwa, -e) ‰fr. debutant, v.
debiŠ onaj koji prvi put javno nastupa.
debitovati, -ujem svr{. ‰fr. debuterŠ prvi
put javno nastupiti, pojaviti se prvi put pred
publikom (npr. kao glumac, peva~ i sl.).
debitor, -a m, mn. -i ‰lat. debitor od debere du-
govatiŠ prav. du`nik.
deblokada, -e ` ‰v. de-, blokadaŠ uklawawe
blokade, osloba|awe od blokade.
deblokirati, deblokiram, 3. l. mn. debloki-
raju svr{. ‰fr. debloquer, v. de-, blokiratiŠ 1.
ukloniti, skinuti blokadu, opsadu kakvog me-
sta. 2. ukloniti prepreke, osloboditi prolaz.
3. bank. osloboditi, ponovo dozvoliti, otvori-
ti (ra~un i sl.).
deborda`a, -e ` ‰fr. debordage, prema debor-
der iskrcatiŠ pom. iskrcavawe s broda.
debrecinka, -e `, dat. i lok. debrecinki, gen.
mn. debrecinki ‰prema ma|arskom gradu Debre-
cinuŠ vrsta kobasice, sli~na hrenovki ali de-
bqa.
deveku{a
deva1, -e `, gen. mn. deva ‰tur. deveŠ kamila. x
devin.
deva2, -e m ‰sanskr. devaŠ rel. 1. bog, dobri duh
ili ni`e bo`anstvo u Iranu i Indiji (~esto i
naziv za trojstvo: Brahma, Vi{nu i [iva). 2.
zli duh, demon u persijskoj religiji.
devalvacija, -e ` ‰nlat. devalvatio, v. deval-
viratiŠ 1. ekon. smawewe zvani~ne, nominalne
vrednosti valute (v.). 2. fig. gubqewe vredno-
sti ili ugleda, obezvre|ivawe.
devalvirati, devalviram, 3. l. mn. devalvi-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. devalvieren, v. de-, lat.
valere vredetiŠ 1. ekon. sprovesti, sprovoditi
devalvaciju; supr. revalvirati. 2. fig. smawi-
ti ili izgubiti vrednost, ugled (o stvarima i
osobama); obezvrediti.
devalorizacija, -e ` ‰v. de-, valorizacijaŠ
opadawe vrednosti, smawewe ili oduzimawe
vrednosti, obezvre|ivawe.
devaluacija, -e ` ‰v. de-, valuacijaŠ odbram-
beni psihi~ki mehanizam oduzimawa emotiv-
ne vrednosti nekoj osobi ili pojavi.
devalutacija, -e ` ‰v. de-, valutacijaŠ ekon.
privremeno napu{tawe zvani~nog kursa naci-
onalne nov~ane jedinice do odre|ivawa novog
kursa.
devanagari, -ija m ‰sanskr. devanagari, v. de-
va2, nagara pisaweŠ indijsko pismo od oko 50
znakova, kojim se pi{u sanskrt i ve}ina sever-
noindijskih jezika.
devar, -a m ‰tur. devr-i iskat od pers. dawr
okretawe, isqat oboriti, ukinutiŠ islamski
verski obi~aj po kojem se povodom ne~ije smr-
ti novcem dariva sirotiwa za otkup pokojni-
kove du{e.
devarvarizovati, -ujem = devarvarizira-
ti, devarvariziram, 3. l. mn. devarvariziraju
svr{. i nesvr{. ‰v. de-, varvarizovatiŠ suzbiti,
suzbijati varvarstvo, osloboditi varvarskih
obi~aja, civilizovati.
devastacija, -e ` ‰lat. devastatioŠ pusto{e-
we, uni{tewe, razarawe.
devastirati, devastiram, 3. l. mn. devasti-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. devastareŠ (o)pusto{i-
ti, razoriti, razarati; raznim neprimerenim
radovima uni{titi, uni{tavati lepotu ~ega.
deveku{a = devku{ (v.).
329
developman
developman, -ana m ‰fr. developpementŠ 1. voj.
razvijawe vojne jedinice na odre|enom prosto-
ru, terensko razvijawe jednog odreda ili armi-
je. 2. arhit. detaqan prikaz kakve gra|evine u
planu sa svim pojedinostima.
devendel ‰tur. develden od sre}eŠ pokr. samo
u: z od devendela oduvek, odvajkada.
devenisati, v. deverati.
dever, -a m ‰tur. devir od ar. dawrŠ pokr. `i-
votna borba, `ivotne tegobe; muka, nevoqa, ku-
bura.
deverati, -am nesvr{. ‰v. deverŠ pokr. mu~iti
se, te{ko `iveti, kuburiti.
deverbal, -ala m = deverbativ, -a m ‰v. de-,
lat.verbum re~, glagolŠ gram. re~ izvedena od
glagola.
deverbalan, -lna, -lno = deverbativan, -vna,
-vno ‰v. de-, lat. verbum re~, glagolŠ gram. izve-
den od glagola.
deverika, -e `, dat. i lok. deverici, gen. mn.
deverika ‰ma|. deverŠ zool. vrsta slatkovodne
ribe iz porodice {arana, siw, Abramis brama.
deviza, -e ` ‰fr. deviseŠ 1. parola, lozinka,
geslo; kratka mudra izreka koja slu`i kao ru-
kovode}e pravilo u `ivotu. 2. geslo u heraldi-
ci, uz grb, na zastavi, na medaqama, odlikova-
wima i dr. 3. (mn.) bank. strana, konvertibilna
valuta. 4. ekon. kratkoro~no potra`ivawe, me-
nica ili ~ek koji glasi na stranu valutu. 5. u
zlatarstvu `ig zlatara, wegova marka.
devizni, -a, -o ‰v. deviza (3)Š koji se odnosi
na devize, koji se obavqa stranom valutom. y
devizni ra~un bank. teku}i ra~un na koji se
upla}uje samo konvertibilna strana valuta;
devizni re`im skup pravila i zakona kojima
se reguli{u odnosi u me|unarodnom nov~anom
poslovawu; devizna kvota ograni~eni izvoz i
uvoz strane valute, koji odre|uje nacionalna
banka ili ministarstvo finansija.
devijacija, -e ` ‰lat. deviatioŠ 1. odstupawe,
skretawe, zastrawivawe, otklon od predvi|e-
nog obi~aja, mesta ili pravca. 2. mat. razlika
izme|u jedne od niza posmatranih vrednosti i
wihovog proseka. 3. anat. y devijacija nosne
pregrade iskrivqenost nosne pregrade (sep-
tuma), uro|ena ili izazvana povredom, koja za-
330
devolucioni
tvara jednu od dveju nozdrva, a mo`e se ukloni-
ti hirur{kim putem.
devinkulacija, -e ` ‰v. de-, vinkulacijaŠ
bank. poni{tewe vinkulacije (v.).
devinkulirati, devinkuliram, 3. l. mn. de-
vinkuliraju svr{. ‰v. de-, vinkuliratiŠ bank. po-
ni{titi vinkulaciju.
devirginacija ‰v. de-, lat. virgo devicaŠ =
defloracija (v.).
Devis-kup, -a = Devisov kup ‰prema osni-
va~u Kupa, Amerikancu Dvajtu Devisu (Dwight
F. Davis, 1879–1945)Š sp. najpoznatije me|una-
rodno takmi~ewe u tenisu, u kome najboqa na-
cionalna ekipa dobija prelazni pehar.
Devisov kup v. Devis-kup.
devitalizacija, -e ` ‰v. de-, vitalizacijaŠ
umrtvqivawe, be`ivotnost; supr. vitaliza-
cija.
devitalizovati, -ujem (i devitalizirati,
devitaliziram, 3. l. mn. devitaliziraju) svr{.
‰v. de-, vitalizovatiŠ umrtviti, oduzeti osobi-
ne `ivotnosti.
devku{, -a m = deveku{a, -e ` ‰tur. deve kusu
ptica koja li~i na kamiluŠ pokr. 1. noj. 2. veli-
ka ptica, pti~urina.
devlet, -a m ‰tur. devlet od ar. dawla vlast, go-
spodstvoŠ pokr. 1. carevina, carstvo; sultanova
vlast; sultanova vlada, vezirsko ve}e. 2. sre}a,
blagostawe, rasko{.
devletluk, -a m, mn. devletluci, gen. mn. de-
vletluka ‰v. devletŠ pokr. dobro, sre}a, blago-
stawe.
devletovati, -ujem nesvr{. ‰v. devletŠ pokr.
u`ivati u sre}i, `iveti u blagostawu.
devolvirati, devolviram, 3. l. mn. devolvi-
raju svr{. ‰lat. devolvereŠ prav. 1. neku pravnu
stvar izneti pred vi{i forum. 2. preneti ne-
{to na drugog, ostaviti u nasledstvo.
devolucija, -e ` ‰lat. devolutio kotrqawe
nizbrdoŠ 1. prav. ostavqawe u nasledstvo, pre-
nos nekog nasle|enog prava ili imawa. 2. biol.
pogor{awe vrste; supr. evolucija.
devolucioni, -a, -o (i devolucijski, -a, -o)
koji se odnosi na devoluciju. y devoluciono
pravo pravo nasledstva po kojem, ako umre je-
dan od supru`nika, celokupno imawe pripada
deci; devolucioni rat ist. rat u ciqu izbaci-
devon
vawa suparni~ke dr`ave iz tre}e zemqe (npr.
Francuske protiv [panaca u Belgiji i Ho-
landiji u XVI veku).
devon, -ona m ‰prema engleskoj pokrajini
DevonuŠ geol. devonski period (v.).
devonski, -a, -o ‰v. devonŠ koji se odnosi na
devon. y devonski period geol. ~etvrto razdo-
bqe paleozoika (v.), u kome se javqaju mnogo-
brojne ribe i prve prave kopnene biqke i vo-
dozemci.
devotan, -tna, -tno ‰lat. devotusŠ posve}en
bogu, pobo`an, smeran.
devocija, -e ` ‰lat. devotio, prema devovere
predano po{tovatiŠ 1. posve}enost, predanost
bogu, pobo`nost. 2. kod katolika izraz pobo-
`nosti, posebno molitva koja se obavqa u sa-
mo}i.
devtero-, v. deutero-
dega`irati, dega`iram, 3. l. mn. dega`iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. degagerŠ 1. osloboditi, rastere-
titi koga kakve obaveze. 2. sp. u fudbalu, ponovo
ubaciti loptu u igru posle gol-auta. 3. sp. u ma~e-
vawu, osloboditi ma~ od protivnikovog ma~a.
dega`man, -ana m ‰fr. degagementŠ 1. oslo-
bo|ewe od neke obaveze, rastere}ewe. 2. omawa
prostorija koja slu`i za ostavqawe raznih
predmeta. 3. sp. oslobo|ewe ma~a od protivni-
kovog ma~a.
degazacija, -e ` ‰v. de-, gasŠ voj. uklawawe
otrovnih gasova; ~i{}ewe kraja, ode}e i raz-
li~itih predmeta zaga|enih otrovom.
degausacija, -e ` ‰v. de-, gausŠ demagnetiza-
cija brodskog magnetskog poqa radi za{tite
broda od dejstva oru`ja snabdevenog magnet-
skim upaqa~ima.
degdisati, -i{em svr{. ‰tur. degd› od deg-
mekŠ pokr. 1. pripasti, dopasti (kome). 2. pri-
speti, dospeti. 3. naleteti (na koga), sresti,
potrefiti.
degen, -ena m ‰skr. od degenerikŠ `arg. glupak,
kreten.
degenek, -a m, mn. degeneci, gen. mn. degeneka
‰tur. degnekŠ zast. 1. {tap za batinawe, batina.
2. udarac batinom.
degenerativan, -vna, -vno ‰nlat. degenerati-
vusŠ koji predstavqa degeneraciju; koji je pra-
}en degeneracijom, slabqewem, izopa~avawem.
degres
degeneracija, -e ` ‰lat. degeneratio, v. dege-
nerisati seŠ 1. proces opadawa, slabqewa bio-
lo{kih i psihi~kih osobina biqke, `ivoti-
we, ~oveka (ili pojedinih wihovih organa) to-
kom `ivota, starewe. 2. postepeno zaostajawe
nekog roda, vrste, zajednice, izro|avawe, izo-
pa~avawe.
degenerik, -a m, n. degenerici, gen. mn. dege-
nerika ‰v. degeneracijaŠ 1. med. degenerisan,
fizi~ki i umno zakr`qao ~ovek; potomak koji
je gori od svojih roditeqa, izrod. 2. ekspr. na-
kaza, ~udak; glupak, kreten.
degenerisati se, -i{em se svr{. i nesvr{.
‰lat. degenerareŠ izroditi se, izro|ivati se,
(is)kvariti se, (iz)gubiti dobre osobine pre-
daka.
degermanizacija, -e ` ‰v. de-, germanskiŠ 1.
proces uklawawa nema~kih elemenata iz jezi-
ka. 2. osloba|awe od nema~kog uticaja u javnom
i narodnom `ivotu.
degluticija, -e ` ‰lat. deglut(t)ire progutatiŠ
fiziol. potiskivawe hrane i pi}a u jedwak i `e-
ludac radom zuba, vilice i mi{i}a, gutawe.
degolizam, -zma m ‰prema prezimenu De Ga-
ulle, fr. gaullismeŠ politika i ideologija fran-
cuskog generala i dr`avnika [arla de Gola
(1890–1970).
degolist(a), -e m, mn. degolisti ‰v. degoli-
zam, fr. gaullisteŠ pristalica degolizma.
degolisti~ki, -a, -o ‰v. degolist(a)Š koji se
odnosi na degolizam i degoliste.
degradacija, -e ` ‰lat. degradatio od degrada-
tus sni`enŠ 1. smawivawe, sni`avawe nekog
svojstva; kvarewe, propadawe. 2. u slu`bi pre-
lazak s vi{eg na ni`i polo`aj, skidawe s po-
lo`aja (naj~e{}e po kazni); li{ewe ~ina u voj-
sci, vra}awe na ni`i ~in.
degradirati, degradiram, 3. l. mn. degradi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. degradere, v. de-, gradus
stepenŠ 1. sprovesti, sprovoditi degradaciju,
kvariti, obezvre|ivati. 2. vratiti na ni`i ~in
ili polo`aj u slu`bi; oduzeti ~in (oficiru).
degras, -a m ‰fr. degras, prema degraisser od-
mastitiŠ mast za {tavqewe ko`e.
degres, -a m ‰lat. degressus prema degredi si-
}i, spustiti seŠ odlazak, povla~ewe; supr. pro-
gres.
331
degresivan
degresivan, -vna, -vno ‰v. degresijaŠ koji se
polako smawuje, sni`ava, koji ide od ve}eg ka
mawem.
degresija, -e ` ‰srlat. degressio, prema degre-
di si}i, spustiti seŠ postepeno smawivawe ne-
kog svojstva ili koli~ine, opadawe, silazno
kretawe.
degrmenxija, -e m ‰tur. degirmenci od degir-
men mlinŠ pokr. vodeni~ar, mlinar.
degumirati, degumiram, 3. l. mn. degumiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. degommer, v. de-, gumaŠ 1.
osloboditi, osloba|ati od gume (ili lepka),
ukloniti gumu s ~ega. 2. u obradi tekstila
ukloniti gumeni sloj (naj~e{}e sa svile ili
pre|e) kuvawem u sapunici.
degustator, -a m, mn. -i ‰v. degustiratiŠ
stru~wak koji procewuje kvalitet vina i pre-
hrambenih proizvoda probawem i odre|iva-
wem ukusa, mirisa, boje i drugih va`nih oso-
bina. x degustatorski.
degustacija, -e ` ‰lat. degustatio, v. degusti-
ratiŠ probawe jela i pi}a radi ocewivawa
kvaliteta ili da bi se kupci upoznali s novim
proizvodom.
degustirati, degustiram, 3. l. mn. degusti-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. degustare, v. de-, gustare
probati, prema gustus ukusŠ probati, okusiti
neko jelo ili pi}e.
degutantan, -tna, -tno ‰fr. degoutantŠ gadan,
neukusan, odvratan.
degutirati, degutiram, 3. l. mn. degutiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. degouterŠ izazvati, izaziva-
ti ose}aj ga|ewa, odvratnosti; odvratiti, od-
vra}ati nekoga od ne~ega.
dedalije, dedalija ` mn. ‰gr~. DaidalaŠ ist.
beotske sve~anosti prire|ivane u staroj
Gr~koj u ~ast bogiwe Here.
dedalski, -a, -o ‰prema gr~. Daidalos Dedal,
Ikarov otacŠ 1. mitol. koji je svojstven Dedalu.
2. koji je neograni~enog duha, slobodouman,
poletan; umetni~ki, lepo izra|en.
dedivinizacija, -e ` ‰lat. dedivinatio, v. de-,
divinizacijaŠ proces oduzimawa, uklawawa
bo`anskih osobina.
dedikator, -a m, mn. -i ‰nlat. dedicator, prema
lat. dedicare posvetitiŠ onaj koji nekome ne{to
zave{tava, posve}uje.
332
de`mek
dedikacija, -e ` ‰lat. dedicatio, prema dedi-
care posvetitiŠ posveta, posve}ivawe, pokla-
wawe, poklon, zave{tawe.
dedicirati, dediciram, 3. l. mn. dedicira-
ju svr{. ‰lat. dedicareŠ neob. posvetiti, poklo-
niti s posvetom, zave{tati.
dedlajn, -a m ‰engl. deadlineŠ posledwi, kraj-
wi rok do kojeg se mora obaviti, izvr{iti ka-
kav posao.
dedo, -e m ‰tur. dede dedaŠ pokr. 1. hip. od der-
vi{. 2. uop{te za oslovqavawe starijeg mu-
slimana iz po{tovawa.
dedukovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. dedu-
cere, v. de-, ducere voditi, donositiŠ do}i, do-
laziti do zakqu~ka, izvesti zakqu~ak, zakqu-
~i(va)ti metodom dedukcije.
deduktivan, -vna, -vno ‰v. dedukcijaŠ koji se
odnosi na dedukciju, koji se slu`i dedukci-
jom; supr. induktivan.
dedukcija, -e ` ‰lat. deductioŠ zakqu~ak do-
bijen, izveden iz op{tih sudova, zakqu~ivawe
od op{teg ka pojedina~nom; supr. indukcija.
deeskalacija, -e ` ‰v. de-, eskalacijaŠ 1.
smawewe, ubla`avawe ratnih operacija; deli-
mi~no povla~ewe trupa sa fronta. 2. ubla`a-
vawe uop{te, popu{tawe, smirewe.
deeskalirati, deeskaliram, 3. l. mn. deeska-
liraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, eskaliratiŠ (iz)vr-
{iti deeskalaciju, postepeno smawiti ili
ubla`iti.
deetatizacija, -e ` ‰v. de-, etatizacijaŠ sma-
wewe dr`avnog u~e{}a u dru{tvu, redukova-
we dr`avnog aparata i ograni~avawa wegove
mo}i.
de`a vi indekl. ‰fr. deja vu ve} vi|enoŠ 1.
ono {to je ve} vi|eno; staromodno, iza{lo iz
mode. 2. psih. iluzija da je sada{wi trenutak
ve} jednom postojao i do`ivqen, da se ne{to i
ranije dogodilo, ili da je ~ovek ve} bio na od-
re|enom mestu. 3. u parapsihologiji: verovawe
u sposobnost da se prepoznaju mesta, osobe i
de{avawa u kojima onaj koji to do`ivqava ni-
je mogao prisustvovati.
de`ela, -e ` ‰sloven. de`ela zemqa, dr`avaŠ
{aqivi ili ironi~ni naziv za Sloveniju.
de`mek, -a m ‰tur. desmekŠ oni`i zdepast
~ovek.
de`mekav
de`mekav, de`mekast, -a, -o ‰v. de`mekŠ
omalen a debeo, puna~ak; mekan, mlitav.
de`uran, -rna, -rno ‰v. de`uratiŠ koji je od-
re|enog dana ili u odre|eno vreme na poslu,
koji du`e ili kra}e po slu`benoj du`nosti
ostaje u slu`benim prostorijama.
de`urati, -am nesvr{. ‰fr. etre de jour biti
na du`nostiŠ biti odre|enog dana ili u odre-
|eno vreme u slu`benim prostorijama, biti
de`uran.
de`urni, -og(a) m (poimeni~eni pridev) ‰v.
de`uratiŠ onaj koji je de`uran.
de`urstvo, -stva s ‰v. de`uratiŠ du`nost,
obaveza onoga koji de`ura.
dez- ‰fr. des-, des-Š v. de-.
dezavuisati, -i{em svr{. ‰fr. desavouerŠ 1.
pore}i ~ije tvrdwe, odre}i, osporiti ~iju
ovla{}enost. 2. ne priznati, odre}i se koga, ne
pru`ati podr{ku. 3. opovrgnuti koga, natera-
ti koga u la`.
dezagregacija, -e ` ‰v. dez-, agregacijaŠ 1.
rastvarawe, razjediwavawe, raspad. 2. geol. de-
qewe kristalne stene ili pe{~anika na poje-
dina~ne slojeve, kristale, zrnca peska i sl.
dezaktivirati v. deaktivirati.
dezanga`ovati (se), -ujem (se) svr{. ‰v. dez-,
anga`ovatiŠ prekinuti kakav anga`man, re{i-
ti se kakve obaveze, osloboditi se du`nosti.
dezen v. desen.
dezenirati v. desenirati.
dezert nepr. v. desert.
dezertni nepr. v. desertni.
dezerter, -era m, mn. dezerteri, gen. mn. de-
zertera ‰fr. deserteurŠ 1. voj. onaj koji samovoq-
no napusti vojnu slu`bu, koji se ne vrati na
vojnu du`nost u propisanom roku, vojni begu-
nac. 2. fig. onaj koji izbegava svoje gra|anske
ili dru{tvene du`nosti, koji napusti pove-
reni polo`aj. x dezerterski.
dezertirati, dezertiram, 3. l. mn. dezerti-
raju svr{. ‰fr. deserterŠ 1. voj. samovoqno napu-
stiti vojsku, pobe}i iz vojske. 2. fig. pobe}i od
neke obaveze, izvu}i se.
dezertifikacija, -e ` ‰engl. desertification,
prema lat. desertum pustiwa, v. -fikacijaŠ pro-
dezinformacija
ces pretvarawa polupustiwske zone u pustiw-
sku.
dezignacija, dezignativan, dezignirati
v. designacija, designativan, designirati.
dezideologizacija, -e ` ‰v. dez-, ideologi-
zovatiŠ nastojawe da se iz dru{tvenog `ivota,
obrazovawa i kulture odstrane ideolo{ki na-
metnuti, doktrinarni pogledi na svet.
deziderabilan, -lna, -lno ‰lat. desiderabi-
lisŠ neob. po`eqan, pri`eqkivan.
deziderata, -a s mn. ‰lat. desiderata, mn. od de-
sideratum, v. dezideratumŠ 1. ono {to se `eli,
tra`ene, potrebne stvari; uslovi koje treba
ispuniti. 2. (u bibliotekarstvu) kwige ili
~lanci koje treba nabaviti.
dezideratum, -a m ‰lat. desideratum `eqenŠ
po`eqna, tra`ena, potrebna stvar.
dezinsekcija, -e ` ‰v. dez-, insektŠ uni{ta-
vawe {tetnih insekata u prostorijama, na ode-
}i ili na telu.
dezintegracija, -e ` ‰v. dez-, integracijaŠ
1. raspadawe, razjediwewe, razbijawe. 2. fiz.
spontano raspadawe radioaktivnih atoma. 3.
geol. drobqewe, fragmentacija neke stene pod
uticajem erozije.
dezintegrisati (se), -i{em (se) svr{. i
nesvr{. ‰v. dez-, integrisatiŠ razdvojiti, raz-
dvajati, rastaviti, razbiti; raspasti se, ras-
padati se, razi}i se.
dezintoksikacija, -e ` ‰v. dez-, intoksika-
cijaŠ med. 1. ~i{}ewe organizma od otrovnih
ili {kodqivih materija. 2. odvikavawe od
opojnih droga.
dezintoksikovati, -ujem i dezintoksici-
rati, dezintoksiciram, 3. l. mn. dezintoksici-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. dezintoksikacijaŠ med.
vr{iti, izvr{iti dezintoksikaciju.
dezinfekcija, -e ` ‰v. dez-, infekcijaŠ med.
uni{tavawe zaraznih klica hemijskim, fi-
zi~kim i mehani~kim sredstvima, rasku`ivawe.
dezinfikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
dez-, lat. inficere zagaditi, zarazitiŠ vr{iti
dezinfekciju, rasku`i(va)ti.
dezinflacija v. deflacija.
dezinformacija, -e ` ‰v. dez-, informaci-
jaŠ pogre{no obave{tavawe, neta~an podatak,
namerno ili usled gre{ke.
333
dezinformisati
dezinformisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
dez-, informisatiŠ dati, davati la`ne infor-
macije, pogre{no informisati.
dezmo- ‰gr~. desmos vezaŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se izraz odnosi na vezivno
tkivo.
dezmografija, -e ` ‰v. dezmo-, -grafijaŠ anat.
opisivawe `ila i spletova.
dezmoid, -ida m ‰v. dezmo-, -oidŠ med. ~vrsti,
`ilavi tumor od vlaknastog tkiva koji ne me-
tastazira.
dezmologija, -e ` ‰v. dezmo-, -logijaŠ anat.
izu~avawe `ila, tetiva i vezivnog tkiva.
dezmopatija, -e ` ‰v. dezmo-, -patijaŠ med.
oboqewe `ila ili vezivnog tkiva.
dezodorans, -a m, mn. -i ‰nem. Desodorant, v.
dez-, lat. odorare mirisatiŠ kozmeti~ko sred-
stvo koje slu`i za odstrawivawe neprijatnog
mirisa, pre svega od znoja.
dezodorizacija, -e ` ‰fr. desodoriser, v. dez-,
lat. odorare mirisatiŠ uklawawe neprijatnih,
nepo`eqnih mirisa iz prostorija, sa stvari
ili qudi.
dezoksidator, -a m ‰v. dezoksidacijaŠ hem.
elemenat koji izdvaja kiseonik iz jediwewa.
dezoksidacija, -e ` ‰v. dez-, oksidacijaŠ hem.
osloba|awe od kiseonika, izvla~ewe kiseonika.
dezoksiribonukleinska kiselina ‰v. dez-,
gr~. oxys o{tar, fr. ribose (vrsta {e}era), lat.
nucleus jedroŠ biol. nukleinska kiselina u dvo-
strukim spiralnim lancima, koja se nalazi u
jedru }elija i predstavqa osnovni genetski
materijal; ~esto skra}ena u DNK.
dezolatan, -tna, -tno ‰lat. desolare zapusti-
ti, osamitiŠ 1. ucveqen, o`alo{}en, nesre}an.
2. napu{ten, ostavqen.
dezolatnost, -i ` ‰v. dezolatanŠ jad, tuga,
pusto{.
dezolacija, -e ` ‰v. dezolatanŠ v. dezolat-
nost.
dezorganizator, -a m, mn. -i ‰v. dezorganiza-
cijaŠ onaj koji prouzrokuje nered, naru{ava
red i disciplinu.
dezorganizacija, -e ` ‰v. dez-, organizova-
tiŠ stawe onoga {to je dezorganizovano, nered,
pometwa, rastrojstvo.
334
deicid
dezorganizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
dez-, organizovatiŠ izaz(i)vati dezorganiza-
ciju, (po)remetiti red, izazvati pometwu, ra-
strojiti.
dezorijentacija, -e ` ‰v. dezorijentisatiŠ
gubqewe orijentacije, nedostatak sposobno-
sti snala`ewa u prostoru, odnosno u datoj si-
tuaciji.
dezorijentisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
dez-, orijentisatiŠ onemogu}iti, onemogu}a-
vati, pomesti orijentaciju, zbuniti, navoditi
na pogre{an put.
deizam, -zma m ‰fr. deisme od lat. deus bogŠ
religiozno-filozofsko u~ewe (u XVII i XVIII
veku) koje dopu{ta postojawe boga samo kao pr-
vog uzroka sveta, a odbacuje wegov uticaj na da-
qi razvitak.
deizis, -a m ‰gr~. deisisŠ um. rel. likovna pred-
stava Isusa Hrista na prestolu, s Bogorodi-
com (s leve) i sv. Jovanom (s desne strane).
deiksa, -e ` ‰gr~. deixis dokaz, prikazŠ lingv.
skup jezi~kih elemenata koji upu}uju na pro-
storno-vremensko okru`ewe u trenutku komu-
nikacije.
deikti~an, -~na, -~no i deikti~ki, -a, -o
‰gr~. deiktikosŠ lingv. koji se odnosi na deiksu,
koji slu`i pokazivawu (npr. ovaj, tamo, sada
su deikti~ke re~i).
deinstitucionalizovati, -ujem svr{. ‰v.
de-, institucionalanŠ 1. oduzeti ~emu zva-
ni~ni status, ukinuti ga kao instituciju. 2.
osloboditi nekoga ili ne{to od stega i ogra-
ni~ewa neke institucije.
deist(a), -e m, mn. deisti ‰fr. deiste, prema
lat. deus bogŠ filoz. pristalica deizma.
deisti~ki, -a, -o ‰v. deizamŠ koji se odnosi
na deizam i deiste.
deifikacija, -e ` ‰lat. deificatio, prema dei-
ficatus od deificare obo`avatiŠ progla{avawe
koga za bo`anstvo; po{tovawe odre|ene osobe
ili pojave kao boga.
deifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dei-
fikacijaŠ proglasiti, progla{avati koga za
bo`anstvo, po{tovati ga kao boga.
deicid, -a m ‰nlat. deicidium, prema lat. deus
bog, v. -cidŠ rel. 1. ubistvo bo`anskog bi}a ili
dej
onoga {to simbolizuje to bi}e. 2. raspe}e Isu-
sa Hrista.
dej, -a ‰fr. dey od tur. day›, v. daixaŠ ist. titu-
la poglavara Al`ira i Tunisa pod osmanskom
vla{}u.
dejta- (engl. data od lat. data) kao prvi deo ra-
~unarskih termina pokazuje da se re~ odnosi
na podatke.
dejtabejs, -a m (engl. database, v. dejta-, base)
ra~. baza podataka.
dejtaglav, -a m (engl. dataglove, v. dejta-, glo-
ve) ra~. rukavica sa senzorima koji pokrete ru-
ke pretvaraju u digitalizovane podatke, po-
godne za obradu u kompjuteru.
dejta-procesor, -a m (engl. data processor, v.
dejta-, procesor) svaki kompjuter koji slu`i
za obradu podataka.
dejtonski, -a, -o ‰prema engl. DaytonŠ koji se
odnosi na vazduhoplovnu bazu Dejton kod
istoimenog grada u dr`avi Ohajo, SAD. y Dej-
tonski sporazum sporazum o Bosni i Hercego-
vini kao samostalnoj dr`avi sa dva entiteta,
koji su u novembru 1995. potpisali predsed-
nici BiH, Srbije i Jugoslavije; dejtonska
BiH dr`ava Bosna i Hercegovina kakva je us-
postavqena Dejtonskim sporazumom.
deka- ‰gr~. deka desetŠ kao prefiks ozna~ava
jedinicu deset puta ve}u od one u drugom delu
slo`ene re~i.
deka1, -e `, gen. mn. deka ‰skr.Š fam. dekagram.
deka2, -e `, gen. mn. deka ‰nem. DeckeŠ 1. po-
kriva~, }ebe, guber. 2. gra|. vodoravni sloj koji
se izliva na ku}i pre podizawa krovi{ta,
krovna plo~a.
dekabrist(a), -e, mn. dekabristi ‰rus. deka-
brist prema dekabrâ decembarŠ ist. u~esnik
ustanka protiv samodr`avqa u carskoj Rusiji
14. decembra 1825. x dekabristi~ki.
dekagon, -a m, mn. -i ‰v. deka-, -gonŠ geom. dese-
tougaonik, figura sa deset uglova.
dekagram, -a m ‰v. deka-, -gramŠ mera za te`i-
nu, deset grama.
dekada, -e ` ‰gr~. dekas grupa od desetŠ 1. pe-
riod od deset dana. 2. grupa od deset predmeta
ili qudi, desetka, desetorica. 3. nepr. pogre-
{no se upotrebqava umesto decenija (v.), bu-
kvalnim prevo|ewem engleskog decade.
Dekameron
dekadansa, dekadanca v. dekadencija.
dekadent, -a m, mn. dekadenti, gen. mn. dekade-
nata ‰fr. decadent prema lat. decadere opadatiŠ 1.
dekadentan ~ovek; onaj koji propada, koji nema
voqe za `ivot. 2. pristalica dekadencije (2) u
kwi`evnosti ili umetnosti. x dekadentski.
dekadentan, -tna, -tno ‰v. dekadentŠ 1. koji
ima svojstva dekadenta, koji se nalazi u opada-
wu. 2. koji pripada dekadenciji (2) u kwi`ev-
nosti ili umetnosti.
dekadenca v. dekadencija.
dekadencija, -e ` ‰fr. decadence prema lat.
decadere opadatiŠ 1. opadawe, nazadovawe, ne-
stajawe stvarala~kih snaga na razli~itim
podru~jima qudske delatnosti; razdobqe, pe-
riod takvog opadawa. 2. pravac u umetnosti i
kwi`evnosti krajem XIX veka kome su svoj-
stveni krajwi individualizam i formalizam.
dekadni, -a, -o ‰v. dekadaŠ koji se odnosi na
dekadu. y dekadni sistem mat. brojni sistem
koji ima za osnovu deset, decimalni sistem.
dekaedar, -dra m, mn. dekaedri, gen. mn. dekae-
dara ‰v. deka-, -edarŠ geometrijsko telo ograni-
~eno sa deset ravni, povr{ina.
dekalitar, -tra m, mn. dekalitri, gen. mn. de-
kalitara ‰v. deka-, litarŠ mera od deset litara.
dekalkirati, dekalkiram, 3. l. mn. dekalki-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. decalquer prema calque
otisakŠ preneti, prenositi otiske na hartiju,
drvo ili neku drugu povr{inu; kopirati, pre-
crtavati pomo}u providne hartije.
dekalkomanija, -e ` ‰fr. decalcomanie, v.
dekalkirati, manijaŠ 1. proces kojim se ovla-
`ene slike, zalepqene na ~vrstu hartiju, pre-
nose na drugu podlogu radi ukrasa. 2. tako do-
bijena slika, preslika~.
dekalog, -a m ‰gr~. dekalogos od deka deset,
logos re~Š rel. deset zapovesti koje je Mojsije
primio od Boga na Sinajskoj gori.
dekalumen, -a m, mn. -i ‰v. deka-, lumenŠ fiz.
mera u fotometriji, deset lumena.
dekalcifikacija, -e ` ‰v. de-, kalcijum,
-fikacijaŠ med. gubitak kalcijumovih soli iz
kostiju.
Dekameron, -ona m ‰ital. Decameron(e), gr~.
deka deset, hemega danŠ kwi`. glavno delo ita-
lijanskog pisca \ovanija Boka~a (1313–1375),
335
dekameronski
zbirka od sto novela koje pri~aju sedam devoja-
ka i tri mladi}a tokom deset dana, ve}inom
{aqivog ili lascivnog sadr`aja.
dekameronski, -a, -o ‰v. DekameronŠ koji
pripada Dekameronu, koji je nalik Dekamero-
nu; up. boka~ovski.
dekametar, -tra m, mn. dekametri, gen. mn. de-
kametara ‰v. deka-, -metarŠ mera za du`inu, de-
set metara.
dekan, -ana m, mn. dekani, gen. mn. dekana ‰lat.
decanusŠ 1. upraviteq, stare{ina fakulteta,
izabran me|u profesorima. 2. po~asna titula
u katoli~koj crkvi, kanonik na ~elu kaptola
(v.); u Vatikanu, kardinal na ~elu kardinal-
skog ve}a. x dekanski.
dekanat, -ata m ‰srlat. decanatus, v. dekan,
-atŠ 1. ured, kancelarija dekana fakulteta. 2.
crkv. kat. administrativna oblast od nekoliko
`upa.
dekantacija, -e ` ‰fr. decantation, v. dekan-
tiratiŠ hem. lagano otklawawe, odvajawe bi-
stre te~nosti od taloga laganim oticawem.
dekantirati, dekantiram, 3. l. mn. dekanti-
raju svr{. i nesvr{. ‰srlat. decanthare, prema
canthus ugaoŠ hem. odvojiti, odvajati, ocediti
te~nost od taloga koji se nalazi na dnu; razbi-
striti, razbistravati.
dekapirati, dekapiram, 3. l. mn. dekapiraju
svr{.i nesvr{. ‰fr. decaperŠ ~istiti, o~istiti
povr{inu metala zagrevawem, kuvawem u sodi,
ribawem kako bi se pripremila za galvanopla-
stiku.
dekapitalizacija, -e ` ‰v. de-, kapitaliza-
cijaŠ 1. odliv kapitala u neto iznosu iz jedne
zemqe u drugu. 2. smawewe kapitala u nekom
preduze}u. 3. oduzimawe kapitala, finansij-
sko slabqewe.
dekapitalizovati, -zujem (i dekapitali-
zirati, dekapitaliziram, 3.l. mn. dekapitali-
ziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, kapitalizovatiŠ
smawi(va)ti kapital, finansijski oslabiti.
dekapitacija, -e ` ‰fr. decapitation, prema
srlat. decapitare obezglaviti, v. de-, caput glavaŠ
odsecawe glave, obezglavqewe.
dekapitovati, -ujem svr{. ‰v. dekapitacijaŠ
odse}i glavu, obezglaviti.
336
deker
dekapod, -a m, mn. -i ‰nlat. decapoda, v. deka-,
gr~. pous nogaŠ zool. (mn.) 1. red meku{aca glavo-
no`aca sa osam nogu i dva dodatna pipka. 2.
red quskara sa deset nogu raspore|enih kru-
`no oko tela.
dekapsulacija, -e ` ‰v. de-, kapsulaŠ med.
operacija kojom se odstrawuje kapsula nekog
organa (npr. bubrega).
dekar, -a m, mn. -i ‰v. deka-, arŠ mera za povr-
{inu zemqi{ta, deset ari.
dekarbonizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, karbonizovatiŠ hem. uklawati, ukloniti,
osloboditi, osloba|ati od ugqenika ili
ugqene kiseline.
dekartelizacija, -e ` ‰v. de-, kartelŠ ekon.
likvidirawe kartela; mere dr`avnih organa
kojima se raspu{taju postoje}e monopoli-
sti~ke organizacije ili se zabrawuje wihovo
ponovno stvarawe.
dekartovac, -ovca m, mn. dekartovci, dekar-
tovaca ‰prema prezimenu Dekart (Descartes)Š
sledbenik Renea Dekarta (1596–1650), fran-
cuskog matemati~ara i filozofa.
dekartovski, -a, -o ‰v. dekartovacŠ koji se
odnosi na Dekarta ili wegovo u~ewe.
dekasilabi~an, -~na, -~no ‰v. deka-, gr~.
syllabe slogŠ kwi`. koji ima deset slogova, dese-
toslo`ni. y dekasilabi~an stih desetera~ki
stih, deseterac.
dekastilon, -ona m ‰gr~. dekastylos, v. deka-,
stylos stubŠ arhit. gra|evina sa deset stubova,
svodova.
dekastih, -a m ‰v. deka-, stihŠ strofa od de-
set stihova.
dekatirati, dekatiram, 3. l. mn. dekatiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. decatirŠ obraditi, obra|iva-
ti sukno parewem, izlagawem vreloj pari pod
pritiskom kako bi se pove}ala postojanost bo-
je i spre~ilo skupqawe.
dekatlon, -a m ‰v. deka-, gr~. athlon nagrada,
takmi~eweŠ sp. takmi~ewe u deset atletskih
disciplina (tr~awe na 100, 400, 1500 m, 110 m
s preponama, skok u daq, uvis i s motkom, baca-
we kopqa, diska i kugle), desetoboj.
deker, -a m, mn. -i ‰nem. Decker prema decken
pokrivatiŠ zast. u izradi nekada{wih crtanih
dekik
filmova umetnik koji nanosi boju na celofan-
sku foliju na kojoj je crte` u tu{u, kolorista.
dekik, -ika m = dekika, -e ` ‰tur. dekika, da-
kika od ar. daqiqaŠ pokr. minut.
dekika = dekik (v.).
dekintiran, -a, -o ‰v. dekintiratiŠ `arg. ko-
ji je bez novca, bez prebijene pare.
dekintirati, dekintiram, 3. l. mn. dekin-
tiraju svr{. ‰v. de-, kintaŠ `arg. li{iti novca,
ostaviti bez novca.
deklamando pril. ‰ital. declamandoŠ muz. ve-
oma izrazito, sve~anim tonom.
deklamator, -a m, mn. -i (`. deklamatorka,
-e, dat. i lok. deklamatorki, gen. mn. deklamator-
ki) ‰lat. declamator, v. deklamovatiŠ onaj koji
deklamuje, ve{tak u deklamaciji. x deklama-
torski.
deklamatoran, -rna, -rno ‰lat. declamatori-
us, v. deklamovatiŠ koji zvu~i kao deklamacija;
la`no sve~an, pateti~an, visokoparan.
deklamatorijum, -a (i deklamatorij, -a) m
‰nlat. declamatorium, v. deklamovatiŠ 1. ve`ba-
we u deklamovawu. 2. kwiga koja sadr`i pesme
za deklamovawe.
deklamacija, -e ` ‰lat. declamatioŠ 1. umet-
ni~ko recitovawe stihova ili proze. 2. tekst,
zadatak u {koli za deklamovawe. 3. fig. pateti-
~an, dirqiv govor; besadr`ajan, izve{ta~en
govor.
deklamovati, -ujem (i deklamirati, de-
klamiram, 3. l. mn. deklamiraju) nesvr{. ‰lat.
declamareŠ 1. umetni~ki recitovati neki
tekst; govoriti stihove napamet. 2. govoriti
besedni~kim tonom; govoriti neiskreno, iz-
ve{ta~eno.
deklarativan, -vna, -vno ‰lat. declarativus,
prema declarare objasniti, ozna~itiŠ 1. koji
ima oblik deklaracije; koji predstavqa samo
sve~anu izjavu, nezavisnu od stvarnih namera.
2. gram. iskazni, izri~ni.
deklaracija, -e ` ‰lat. declaratioŠ 1. izjava,
sve~ano progla{ewe principa, izno{ewe sta-
va o va`nim pitawima. 2. slu`bena prijava ro-
be ili imovine radi naplate carine ili pore-
za. 3. po{tanska isprava koja se prila`e nov~a-
nim vrednosnim po{iqkama u inostranstvo.
deklinometar
deklarisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. dec-
larare objasniti, ozna~itiŠ 1. objaviti, obja-
vqivati, izjaviti, izjavqivati, proglasiti,
progla{avati. 2. prijaviti (robu) carinskim
vlastima radi cariwewa. 3. deklarisati se
izjasniti se, iskazati se (deklari{e se kao
Srbin).
deklasiran, -a, -o ‰v. deklasiratiŠ koji je
izvan javnog `ivota, izdvojen iz klase, propao,
beskoristan.
deklasirati, deklasiram, 3. l. mn. deklasi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. declasserŠ 1. iskqu-
~i(va)ti nekoga iz wegovog dru{tvenog stale-
`a, klase, odbaci(va)ti, poniziti, poni`ava-
ti. 2. preneti u ni`i razred ili kategoriju,
prekvalifikovati, degradirati. 3. sp. te{ko
poraziti protivnika.
deklinabilan, -lna, -lno ‰nlat. declinabilisŠ
gram. koji se mo`e deklinirati, mewati, koji
ima mno`inu i promenu po pade`ima; supr. in-
deklinabilan.
deklinabilitet, -eta m = deklinabil-
nost, -i ` ‰lat. declinabilitasŠ osobina onoga
{to je deklinabilno ; supr. indeklinabil-
nost.
deklinabilnost = deklinabilitet (v.).
deklinatoran, -rna, -rno ‰nlat. declinatori-
us, v. dekliniratiŠ 1. koji odstupa, skre}e. 2.
kojim se odbija, odbacuje.
deklinacija, -e ` ‰lat. declinatioŠ 1. gram. me-
wawe oblika imenskih re~i po pade`ima,
sklawawe; obrazac pade{ke promene u odre|e-
nom jeziku, imenska vrsta (prva, druga, tre}a
‹). 2. fiz. odstupawe ili skretawe magnetne
igle od geografskog meridijana nekog mesta. 3.
astron. udaqenost jedne zvezde ili planete od
nebeskog ekvatora. 4. med. opadawe, popu{tawe
neke bolesti: supr. inklinacija.
deklinirati, dekliniram, 3. l. mn. dekli-
niraju nesvr{. ‰lat. declinare skretatiŠ 1. gram.
mewati po pade`ima. 2. fiz. skretati, biti pod
nagibom.
deklinometar, -tra m, mn. deklinometri,
gen. mn. deklinometara ‰v. deklinacija, -metarŠ
1. fiz. instrument za merewe magnetne dekli-
nacije. 2. astron. instrument za posmatrawe i
bele`ewe deklinacije.
337
dekovati
dekovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. deckenŠ
1. pokri(va)ti; prekri(va)ti, prevu}i, prevla-
~iti (~ime). 2. skloniti, sklawati; prikriti;
dekovati se skloniti se, na}i zaklon.
dekoviqski, -a, -o ‰prema imenu pronala-
za~a, Francuza Dekovila (Decauville)Š u: y de-
koviqski kolosek, dekoviqska pruga `el.
zast. pruga uskog koloseka (0,65 metara).
dekoder, -a m, mn. dekoderi, gen. mn. dekodera
‰fr. decodeur, engl. decoderŠ 1. ure|aj koji {i-
frovane poruke vra}a na izvorni oblik. 2.
tehn. ure|aj koji kodirani televizijski signal
(na satelitskim programima) pretvara u nor-
malnu televizijsku sliku.
dekodirati, dekodiram, 3. l. mn. dekodiraju
= dekodovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. decoder,
v. de-, kodiratiŠ 1. kodiranu poruku prevesti
na obi~an jezik, de{ifrovati. 2. fig. kwi`.
(pro)tuma~iti skrivenu, simboli~nu ili ale-
gorijsku poruku autora.
dekodovati = dekodirati (v.).
dekokt, -a m ‰lat. decoctum prema decoquere
skuvatiŠ farm. ekstrakt lekovite biqke dobi-
jen kuvawem u vodi; up. infuzum, macerat.
dekolonizacija, -e ` ‰v. dekoloniziratiŠ
osloba|awe zemqe ili ve}eg broja zemaqa od
kolonijalne zavisnosti, prestanak kolonijal-
ne uprave.
dekolonizirati, dekoloniziram, 3. l. mn.
dekoloniziraju = dekolonizovati, -ujem svr{.
i nesvr{. ‰v. de-, koloniziratiŠ osloboditi,
osloba|ati kolonijalne uprave, dati nezavi-
snost dotada{woj koloniji.
dekoloracija, -e ` ‰lat. decoloratio, v. de-,
color bojaŠ gubqewe boje, izble|ivawe.
dekolte, -ea m (uob. dekolte) ‰fr. decollete
prema collet okovratnikŠ izrez na `enskoj ha-
qini oko vrata i na gorwem delu grudi.
dekoltiran, -a, -o = dekoltovan, -a, -o ‰v.
dekoltiratiŠ koji ima veliki izrez, koji ot-
kriva gorwi deo grudi.
dekoltirati, dekoltiram, 3. l. mn. dekolti-
raju = dekoltovati, -ujem svr{. ‰fr. decolleter,
v. de-, collet okovratnikŠ (na)praviti dekolte,
obna`i(va)ti vrat i gorwi deo grudi.
dekompenzacija, -e ` ‰v. de-, kompenzacijaŠ
med. nedovoqno funkcionisawe, slabost nekog
338
dekontaminirati
organa (sr~anog mi{i}a, bubrega itd.) u odno-
su na potrebe organizma.
dekompozicija, -e ` ‰v. de-, kompozicijaŠ 1.
rastavqawe na sastavne delove, ra{~lawiva-
we. 2. raspadawe, razgra|ivawe.
dekomponovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-
komponovatiŠ 1. rastaviti, rastavqati na de-
love, ra{~laniti, ra{~lawivati. 2. dekompo-
novati se raspasti se, raspadati se, razgra|i-
vati se.
dekompresija, -e ` ‰v. de-, kompresijaŠ 1.
postepeni ili nagli prelaz s visokog na ni`i
vazdu{ni pritisak (u ure|ajima za rowewe,
kesonima i sl.); gubitak pritiska vazduha u
avionu ili kosmi~koj letelici, usled kvara
ure|aja ili o{te}ewa trupa. 2. med. sni`avawe
preterano visokog pritiska u lobawi ili ne-
koj telesnoj {upqini hirur{kim putem; supr.
kompresija.
dekompresioni, -a, -o ‰v. dekompresijaŠ ko-
ji se odnosi na dekompresiju. y dekompresio-
na bolest med. nenormalno stawe izazvano kod
ronilaca, pilota ili astronauta usled prebr-
zog pada pritiska i stvarawa azotnih mehuri-
}a u krvi i telesnim tkivima.
dekonstrukcija, -e ` ‰fr. deconstruction, v.
de-, konstrukcijaŠ ra{~lawivawe nekog teksta
ili slo`enog pojma na sastavne delove.
dekonstrukcionizam, -zma m ‰fr. decon-
structionnisme, v. dekonstrukcijaŠ kwi`. noviji
pravac u kritici koji te`i da osvetli jezi~ke,
stilske i formalne komponente nekog teksta,
odustaju}i od rekonstrukcije smisla celine.
dekontaminant, -a, gen. mn. dekontaminana-
ta ‰v. dekontaminiratiŠ hemijska supstanca
koja slu`i za dekontaminaciju.
dekontaminacija, -e ` ‰v. dekontaminira-
tiŠ 1. ~i{}ewe tla, gra|evinskih objekata, qu-
di, `ivotiwa i biqaka od otrova, nepo`eq-
nih hemijskih sredstava ili zaga|iva~a. 2. voj.
uklawawe radioaktivne zatrovanosti prawem
toplom vodom, sapunicom, strugawem zatrova-
nog sloja i drugim postupcima. 3. psih. osve-
{}ivawe pacijentovih zabluda; supr. konta-
minacija.
dekontaminirati, dekontaminiram, 3. l.
mn. dekontaminiraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, kon-
dekoncentracija
taminiratiŠ (iz)vr{iti dekontaminaciju,
osloboditi, osloba|ati otrova, zaga|iva~a,
radioaktivnih materija i sl.
dekoncentracija, -e ` ‰v. de-, koncentraci-
jaŠ 1. razme{taj, preba~aj daqe od centra (npr.
trupa, kapitala i sl.). 2. rasejanost, gubqewe
pa`we, nemogu}nost usredsre|ivawa na odre-
|enu temu. 3. hem. neob. razre|enost.
dekoncentrisan, -a, -o ‰v. de-, koncentri-
sanŠ rasejan, neusredsre|en, nesabran.
dekoncentrisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, koncentrisatiŠ 1. omesti, ometati, pokva-
riti koncentraciju; dekoncentrisati se gu-
biti, izgubiti koncentraciju, izgubiti pa-
`wu (pri radu, razmi{qawu, u~ewu i sl.). 2.
neob. razre|ivati, raspr{ivati.
dekor, -a m, mn. -i ‰fr. decorŠ 1. ukras, nakit,
ki}ewe. 1. pozor. kulise, name{taj i drugi
predmeti koji na pozornici prikazuju mesto
zbivawa radwe. 2. ukras, oprema. 3. fig. spoqa-
{wi znaci dostojanstva, ~asti.
dekorater, -era m, mn. dekorateri, gen. mn.
dekoratera ‰fr. decorateur, v. dekorŠ 1. onaj koji
pravi dekoracije, pozori{ni slikar. 2. rad-
nik koji postavqa dekor na scenu. 3. stru~wak
za opremawe i ukra{avawe prostorija.
dekorativan, -vna, -vno ‰fr. decoratif, v. de-
korŠ 1. koji slu`i ukra{avawu, dekorisawu
nekog prostora. 2. fig. koji lepo izgleda; koji
slu`i (samo) za ukras.
dekorativizam, -zma m ‰v. dekorativanŠ
preterano, nepotrebno kori{}ewe ukrasnih
elemenata u nekom umetni~kom delu.
dekorativnost, -osti ` ‰v. dekorativanŠ
svojstvo onoga {to je dekorativno; lep izgled.
dekoracija, -e ` ‰lat. decoratioŠ 1. dekor, ku-
lise na pozornici. 2. oprema, ukra{avawe, ki-
}ewe neke prostorije. 3. ono {to slu`i samo za
ukras. 4. zast. orden, odlikovawe.
dekorisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. decora-
re, v. dekorŠ 1. ukrasiti, ukra{avati, kititi, is-
kititi. 2. zast. dati, davati orden, odlikovati.
dekofeinizirati, dekofeiniziram, 3. l.
mn. dekofeiniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, ko-
feinŠ delimi~no ili potpuno ukloniti, ukla-
wati kofein (iz kafe) hemijskim postupkom.
dekubitus
dekrement, -a m ‰lat. decrementum prema
decrescere smawiti se, slabitiŠ 1. smawewe,
slabqewe, opadawe. 2. mat. malo smawewe pro-
menqive veli~ine.
dekrepitacija, -e ` ‰fr. decrepitation od lat.
crepitare pucketatiŠ hem. pucawe, prskawe kri-
stala koji imaju u sebi mehani~ki zatvorenu
vodu (npr. kuhiwska so) usled zagrevawa.
dekret, -a m, mn. -i ‰lat. decretumŠ pismena
naredba koja ima zakonsku mo}, odluka, ukaz.
dekretali, dekretala m mn. ‰lat. decretale
prema decretum, v. dekretŠ ist. papske odluke,
papina pisma koja su imala vrednost crkvenog
zakona.
dekretirati, dekretiram, 3. l. mn. dekreti-
raju svr{. i nesvr{. ‰srlat. decretare, v. dekretŠ
odlu~i(va)ti, izda(va)ti naredbe, propisati;
nametnuti neku odluku snagom autoriteta.
dekre{endo, -a m (nepr. dekre{~endo) pril.
‰ital. decrescendo prema decrescere opadatiŠ
muz. sve ti{e, sve slabije, postepeno uti{ava-
ju}i; supr. kre{endo.
dekriptovati, -ujem (i dekriptirati, de-
kriptiram, 3. l. mn. dekriptiraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. de-, gr~. kryptos skrivenŠ 1. otkriti,
otkrivati, izneti, iznositi na javu. 2. otkriti
sadr`aj poruke bez poznavawa {ifre.
deksiokardija, -e ` ‰gr~. dexios desni, kar-
dia srceŠ v. dekstrokardija.
dekstrin, -ina m ‰fr. dextrineŠ hem. polisa-
harid dobijen hidrolizom skroba, koristi se
kao lepak, za zgu{wavawe boja, u proizvodwi
hrane i dr.
dekstroza, -e ` ‰fr. dextrose, od lat. dexter
desni, jer polarizovanu svetlost prelama ude-
snoŠ hem. vrsta glukoze koja se nalazi u biqnim
i `ivotiwskim tkivima, gro`|ani {e}er,
skrobni {e}er.
dekstrokardija, -e ` ‰lat. dexter desni, gr~.
kardia srceŠ anat. anomalni polo`aj srca na de-
snoj umesto na levoj strani.
dekubitus, -a m, mn. -i ‰lat. decubitus od de-
cumbere le`atiŠ med. rana s crvenilom i raspa-
dawem mekog tkiva koja nastaje na le|ima i
drugim delovima tela usled dugotrajnog nepo-
mi~nog le`awa.
339
dekuver
dekuver, -era m ‰fr. decouvert otkrivenŠ trg.
prodaja robe koje nema, prodaja bez pokri}a.
dekung, -a m, mn. dekunzi, dekunga ‰nem. Dec-
kungŠ zast. voj. zaklon, skloni{te, rov.
dekura`irati, dekura`iram, 3. l. mn. deku-
ra`iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. decourager, v. ku-
ra`Š obeshrabri(va)ti, izazvati malodu{nost
kod koga; odvratiti, odvra}ati od ~ega.
dekurija, -e ` ‰lat. decuria desetinaŠ ist. 1. u
starorimskoj vojsci odeqewe od deset kowa-
nika, desetina. 2. svaka od deset grupa na koje
se delio rimski senat odnosno rimska kurija.
dekurion, -a m, mn. -i ‰lat. decurio, prema de-
curia desetinaŠ ist. 1. zapovednik dekurije u
rimskoj vojsci; up. centurion. 2. u sredwem
veku, jedan od ~lanova deseto~lanog op{tin-
skog ve}a.
delaktacija, -e ` ‰nlat. delactatio, v. de-, lat.
lac mlekoŠ odbijawe, odvikavawe deteta od maj-
~inog mleka.
delator, -a m, mn. -i ‰lat. delator, v. delacijaŠ
dou{nik, potkaziva~, {pijun.
delacija, -e ` ‰lat. delatio, prema delatus od
deferre podneti, prijavitiŠ tajna optu`ba,
potkazivawe, denuncijacija.
deleatur, -a m ‰lat. deleatur neka bude uni-
{teno od delere uni{titi, izbrisatiŠ korek-
torski znak kojim se upu}uje da se bri{e,
ukloni neki deo teksta.
delegant, -a m, mn. deleganti, gen. mn. delega-
nata ‰lat. delegans od delegare dozna~iti novacŠ
finans. du`nik koji svom zajmodavcu ustupa
potra`ivawe duga od nekog tre}eg lica; up. de-
legatar.
delegat, -ata m, mn. delegati, gen. mn. delega-
ta ‰lat. delegatus od delegare odrediti, poveri-
tiŠ ~lan delegacije, poverenik, izaslanik,
izabrani predstavnik.
delegatar, -ara m ‰srlat. delegatorius od dele-
gare dozna~iti novacŠ finans. poverilac kome
du`nik prepu{ta potra`ivawe od nekog tre-
}eg lica; up. delegant.
delegator, -a m, mn. -i ‰srlat. delegator, v. de-
legiratiŠ onaj koji ovla{}uje, {aqe neko li-
ce, delegata; naredbodavac.
delegatski, -a, -o ‰v. delegatŠ koji se odnosi
na delegate. y delegatski sistem politi~ko
340
delija
ure|ewe u kome se organi izvr{ne vlasti
obrazuju od delegata izabranih u teritorijal-
no-politi~kim zajednicama.
delegacija, -e ` ‰lat. delegatioŠ 1. grupa de-
legata, predstavnika neke zajednice, ustanove
ili dr`avnog organa, ob. u poseti nekoj drugoj
zajednici ili upravnom organu. 2. prav. delegi-
rawe, preno{ewe ovla{}ewa.
delegirati, delegiram, 3. l. mn. delegiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. delegareŠ 1. izabrati, bira-
ti, (po)slati, koga kao delegata. 2. prav. prene-
ti ovla{}ewe, nadle`nost ili vlast na drugo
lice ili organ.
delegitimisati, -i{em (i delegitimira-
ti, delegitimiram, 3. l. mn. delegitimiraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. de-, legitimisatiŠ 1. oduzeti
legitimnost, ukinuti nekom sudskom ili po-
liti~kom telu pravo dono{ewa odluka ili
propisa. 2. osporiti, osporavati kome pravo
zastupawa ili u~estvovawa u odlu~ivawu.
delenxija, -e ` ‰tur. dillenciŠ onaj koji mnogo
govori, pri~alica, brbqivac.
deli prid. indekl. ‰tur. deli, v. delijaŠ 1. hra-
bar, smeo, neustra{iv (u narodnim pesmama
upotrebqava se ispred imena, npr. deli-Musa,
deli-Radivoje). 2. mahnit, pomaman, silovit.
delibacija, -e ` ‰lat. delibatioŠ 1. smawiva-
we, prikra}ivawe. 2. probawe, ku{awe.
delibacioni, -a, -o ‰v. delibacijaŠ u: y de-
libacioni postupak prav. sudski postupak
koji se vodi pred doma}im sudom radi prizna-
vawa va`nosti odluke nekog stranog suda.
deliba{a, -e m ‰tur. delibas›, v. delija, ba{Š
1. prvi me|u delijama, najboqi junak. 2. ist. za-
povednik vojnika u turskoj vojsci. x deliba-
{in.
deliberato pril. ‰ital. deliberatoŠ muz. od-
lu~no.
deliberacija, -e ` ‰lat. deliberatio prema de-
liberare raspravqati, odlu~ivatiŠ savetovawe,
pretresawe, razmatrawe raznih mogu}nosti u
ciqu dono{ewa odluke. x deliberacioni i
deliberativan.
delija, -e m, mn. delija ‰v. deliŠ 1. junak; hra-
bar, zdrav i nao~it ~ovek. 2. ist. vojnik u tur-
skoj vojsci. 3. sp. `arg. navija~ Crvene zvezde. x
delijski.
delikanlija
delikanlija, -e m ‰tur. delikanl›, v. deli, tur.
kan krvŠ pokr. 1. mladi} u punoj snazi, mlad mo-
mak. 2. obesna, vesela mlade`.
delikatan, -tna, -tno ‰lat. delicatus ugodan,
profiwenŠ 1. ne`an, fin, osetqiv. 2. koji tre-
ba pa`qivo raditi (‹ posao); o kome treba do-
bro razmisliti (‹ problem).
delikates, -a m = delikatesa, -e ` ‰fr. delica-
tesseŠ 1. vrlo ukusno i fino jelo, poslastica. 2.
fig. du{evna poslastica, podatak ili vest za
u`ivawe. 3. prodavnica delikatesne robe.
delikatesa = delikates (v.).
delikatesni, -a, -o ‰v. delikatesŠ koji se od-
nosi na delikatese; odabran, fin, izuzetno
ukusan.
delikato pril. ‰ital. delicatoŠ muz. s ne`no-
{}u, ne`no.
delikvent nepr. v. delinkvent.
delikvencija nepr. v. delinkvencija.
delikvescentan, -tna, -tno ‰lat. delique-
scensŠ koji postaje te~an, koji upija vlagu iz
vazduha.
delikvescencija, -e ` ‰nlat. deliquescentia,
v. de-, lat. liquescere topitiŠ svojstvo nekih ma-
terija, naro~ito soli, da upijaju vodenu paru
postaju}i vla`ne ili pretvaraju}i se u
te~nost.
delikt, -a m, mn. delikti, gen. mn. delikata
‰lat. delictumŠ prav. protivzakonito delo, pre-
stup, zlo~in.
deliluk, -a m, mn. deliluci, gen. mn. delilu-
ka ‰tur. delilik, v. deliŠ pokr. ludost, mahnitost.
delimitacija, -e ` ‰fr. delimitation, v. de-,
lat. limes granicaŠ odre|ivawe granice, raz-
grani~ewe, ome|ivawe. x delimitacioni.
delimitirati, delimitiram, 3. l. mn. deli-
mitiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. delimitare, v. de-, li-
mitare ograni~itiŠ odrediti, odre|ivati gra-
nicu, razgrani~iti, ome|iti.
delineavit, v. delineavit.
delinkvent, -a m, mn. delinkventi, gen. mn. de-
linkvenata (`. delinkventkiwa, -e) ‰lat. delin-
quens prema delinquere skrivitiŠ prestupnik,
prekr{iteq, kriminalac. x delinkventski.
delinkvencija, -e ` ‰lat. delinquentiaŠ kr-
{ewe zakona, kriminal, prestupni{tvo.
delta
delirijum, -a (i delirij, -a) m ‰lat. deliri-
um, prema delirare ludovatiŠ 1. med. poreme}e-
nost svesti od bolesti, bunilo. 2. zanos, eksta-
za, opijenost; veliko uzbu|ewe, pomama. y de-
lirijum tremens ‰od lat. tremere drhtatiŠ med.
bolesno stawe izazvano preteranom upotre-
bom alkohola, pra}eno drhtawem, halucinaci-
jama, strahom i poja~anim znojewem.
deliri~an, -~na, -~no ‰v. delirijumŠ koji je
u delirijumu.
delicija, -e ` ‰ital. delizia od lat. deliciaeŠ 1.
slast, naslada, u`ivawe. 2. poslastica.
deliciozan, -zna, -zno ‰ital. deliziosoŠ pun
slasti, naslade, veoma ukusan.
deli{es, -a m (uob. deli{es) ‰engl. delicio-
us, v. deliciozanŠ sorta jabuke poreklom iz
Amerike.
delkredere, -ea m ‰nem. Delkredere od ital.
del credere na veruŠ trg. garancija, jemstvo po-
srednika da }e prodata roba biti pla}ena.
delo`acija, -e ` ‰v. delo`iratiŠ prav. pri-
silno iseqewe iz stana ili poslovnih pro-
storija.
delo`irati, delo`iram, 3. l.mn. delo`ira-
ju svr{. i nesvr{. ‰fr. deloger. v. de-, loger sme-
stiti, stanovatiŠ iseliti, iseqavati, izba-
ci(va)ti nekoga iz stana ili poslovnih pro-
storija.
delokalizacija, -e ` ‰v. de-, lokalizacijaŠ
oduzimawe osobina mesta u kome se radwa pr-
vobitno doga|a ili prilago|avawe novom me-
stu radwe.
delokalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-,
lokalizovatiŠ ukloniti, uklawati sva obe-
le`ja (u tekstu, umetni~kom delu i sl.) koja
upu}uju na odre|eno mesto.
delta, -e `, gen. mn. delta i delti ‰gr~. deltaŠ
1. ~etvrto slovo gr~kog alfabeta (D, d). 2. geogr.
u{}e reke koje se grana na vi{e rukavaca. y
delta-zraci fiz. elektroni ili protoni koji
izlaze iz atoma pod udarom alfa ~estica; del-
ta-talasi fiziol. najsporiji elektri~ni tala-
si u mozgu, javqaju se tokom sna ili kao znak
oboqewa; delta-metal hem. legura bakra, cin-
ka, gvo`|a i olova za okivawe brodova i metal-
nih povr{ina; delta-krilo avij. krilo trou-
gaonog oblika.
341
deltaplan
deltaplan, -a m, mn. -i ‰v. delta, (aero)planŠ
letelica u obliku trougla.
deltoid, -ida m, mn. deltoidi, gen. mn. delto-
ida ‰v. delta, -oidŠ anat. trouglasti mi{i} na
ramenom zglobu, koji di`e ruku u stranu.
deltoidan, -dna, -dno ‰v. deltoidŠ koji je u
obliku delte, pribli`no jednak ravnostranom
trouglu.
deluks (i uob. deluks) prid. indekl. ‰engl. de-
luxe od fr. de luxeŠ luksuzan, otmen, rasko{an.
delfijski, -a, -o ‰gr~. Delphoi DelfiŠ 1. ko-
ji se odnosi na starogr~ko proro~i{te Delfe
(delfijska proro~ica). 2. tajanstven, zagone-
tan.
delfin, -ina m, mn. delfini, gen. mn. delfi-
na ‰lat. delphinus od gr~. delphisŠ 1. zool. morska
`ivotiwa iz porodice kitova, pliskavica,
Delphinus delphis. 2. stil u plivawu.
delfinijum, -a m (i delfinij, -a m) ‰gr~.
delphinionŠ bot. rod cvetnih biqaka iz porodi-
ce quti}a, obi~no s plavim cvetovima, Delphi-
nium.
delfski v. delfijski.
demagnetizacija, -e ` ‰v. demagnetizovatiŠ
fiz. uklawawe ili smawewe magnetizma.
demagnetizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, magnetizovatiŠ fiz. oduzeti magnetske oso-
bine gvo`|u ili nekom drugom materijalu.
demagog, -a m, mn. demagozi, gen. mn. demagoga
‰gr~. demagogos vo|a narodaŠ 1. narodni govor-
nik u staroj Gr~koj koji je nastupao kao pred-
stavnik naroda. 2. onaj koji nastoji da stekne
poverewe naroda neosnovanim obe}awima,
apeluju}i na emocije, predrasude i sli~no.
demagogija, -e ` ‰gr~. demagogia, v. demagogŠ
politika i metod kojima se slu`e demagozi.
demago{ki, -a, -o ‰v. demagog, demagogijaŠ
koji se odnosi na demagoge i demagogiju.
demanti, -ija i (obi~nije) demanti, -ija m
‰fr. dementi, v. demantovatiŠ zvani~na izjava
kojom se pobija neka vest ili tvrdwa.
demantovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. de-
mentirŠ opovrgnuti, opovrgavati, pore}i, po-
ricati neku vest, tvrdwu ili izjavu.
demarkacija, -e ` ‰fr. demarcationŠ obele-
`avawe grani~ne linije, razgrani~ewe.
342
demeskiwa
demarkacioni, -a, -o ‰v. demarkacijaŠ koji
se odnosi na demarkaciju, koji slu`i razgra-
ni~ewu. y demarkaciona linija privremena
grani~na linija izme|u dve vojske koje su
sklopile mir ili primirje.
demarkirati, demarkiram, 3. l. mn. demar-
kiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. demarquerŠ obele`iti,
obele`avati, povu}i granicu, razgrani~iti.
demar{, -a m, mn. demar{i, gen. mn. demar{a
‰fr. demarcheŠ dipl. intervencija kojom se ula-
`e protest ili podnosi neki zahtev vlastima
druge dr`ave.
demaskirati, demaskiram, 3. l. mn. dema-
skiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. demasquerŠ 1. skinu-
ti, skidati masku, raskrinkati, raskrinkava-
ti. 2. fig. prikazati, prikazivati koga u pra-
vom svetlu, razotkriti, razotkrivati ~ije na-
mere.
dematerijalizacija, -e ` ‰v. de-, materija-
lizacijaŠ poni{tavawe materijalnih svojsta-
va, pretvarawe u ~isti duh ili u apstrakciju.
dematerijalizovati, -ujem (i dematerija-
lizirati, dematerijaliziram, 3. l. mn. demate-
rijaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, materijali-
zovatiŠ oduzeti, oduzimati ~emu svojstva ma-
terije, (u)~initi da ne{to izgubi opipqiv,
konkretan oblik.
dembel, -a m, mn. dembeli, gen. mn. dembela
‰tur. dembel, tembel od pers. tenbel lewŠ lew ~o-
vek, len{tina, gotovan, neradnik.
dembelija, -e ` ‰v. dembelŠ : (zemqa) dembe-
lija imaginarna zemqa u kojoj `ive dembeli,
neradnici, u kojoj se sve dobija bez napora.
dembelisati, -i{em nesvr{. ‰v. dembelŠ len-
~ariti, izle`avati se.
deme, -eta s ‰tur. demet od ngr~. dema, dematiŠ
pokr. naramak, sve`aw, snop; bala, dewak.
demek r~c. ‰tur. demekŠ pokr. dakle, {to se
ka`e, {to bi se reklo.
dementan, -tna, -tno ‰lat. demensŠ malou-
man, slabouman, sulud.
demencija, -e ` ‰lat. dementia, v. dementanŠ
med. 1. ludilo, gubqewe razuma, maloumnost. 2.
slabqewe pam}ewa i rasu|ivawa usled staro-
sti (stara~ka ‹), izlapelost.
demeskiwa, demeskija v. dimiskija.
demetropolizacija
demetropolizacija, -e ` ‰v. de-, metropolaŠ
preseqewe najvi{ih ustanova iz glavnog gra-
da u druga, mawa mesta.
demetropolizovati, -ujem ‰v. de-, metropo-
laŠ preneti deo uprave iz glavnog grada u unu-
tra{wost, decentralizovati.
demi- ‰fr. demi od klat. dimedius, od lat. me-
dius sredwiŠ kao prvi deo slo`enice ozna~ava
polovinu drugog dela: upola, polu-.
demi|ana, -e ` i demi`ana, -e ` ‰ital. dami-
gianaŠ = demi`on (v.).
demi`on, -ona m, mn. demi`oni, gen. mn. de-
mi`ona ‰engl. demijohn od fr. dame-jeanne, ne-
jasnog poreklaŠ opletena staklena boca od ne-
koliko litara za vino, sir}e i dr., pletenka.
demijurg, -a m, demijurzi, gen. n. demijurga
‰gr~. demiourgos, prema demios narodni, ergon
radŠ 1. filoz. graditeq sveta prema Platono-
vom u~ewu, onaj koji oblikuje materiju na
osnovu savr{enih ideja. 2. stvaralac, umet-
nik, kreativna osoba. 3. ist. vi{i ~inovnik u
starogr~kim gradovima-dr`avama.
demikoton, -ona m ‰fr. demicoton, v. demi-,
fr. coton pamukŠ ~vrsta polupamu~na tkanina.
demilitarizacija, -e ` ‰v. demilitarizo-
vatiŠ uklawawe vojske i vojnih postrojewa s
neke teritorije.
demilitarizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, militarizacijaŠ sprovesti ili sprovodi-
ti demilitarizaciju.
demimond, a m ‰fr. demimonde, v. demi-,
monde svetŠ zast. dru{tvo sumwivog morala,
svet sitnih kriminalaca, varalica i prosti-
tutki, polusvet.
deminutiv, -a m, mn. -i ‰lat. deminutivus,
prema deminutus umawenŠ gram. re~ koja je stvo-
rena dodavawem sufiksa za umawivawe, uma-
wenica; supr. augmentativ.
deminutivan, -vna, -vno ‰v. deminutivŠ
gram. koji se odnosi na deminutiv; koji slu`i
umawivawu.
deminucija, -e ` ‰lat. deminutio, prema de-
minuere smawivatiŠ 1. gram. umawivawe, tvorba
deminutiva. 2. muz. na~in komponovawa u kome
se dati motiv ponavqa zamewuju}i du`e note
kra}ima.
demo
demir, -a m ‰tur. demir, timurŠ 1. gvo`|e, `e-
lezo. 2. gvozdena re{etka na prozoru. 3. alatka
od gvo`|a. 4. (kao prid. indekl.) gvozden.
demirli prid. indekl. ‰tur. demirli, v. demirŠ
zast. 1. koji je od gvo`|a, gvozden. 2. (o prozoru)
prekriven gvozdenom re{etkom.
demirxija, -e m ‰tur. demirci, v. demirŠ zast.
trgovac gvozdenom robom, gvo`|ar.
demi-sek prid. indekl. ‰fr. demi-sec, v. demi-,
sec suvŠ polusuv (ob. o {ampawcu).
demisija, -e ` ‰lat. demissioŠ ~in kojim se
neko odri~e slu`benog polo`aja ili visoke
funkcije, ostavka.
demisionar, -ara m, mn. -i ‰fr. demissionnai-
re, v. demisijaŠ onaj koji je podneo ostavku, slu-
`benik u ostavci.
demisionirati, demisioniram, 3. l. mn. de-
misioniraju svr{. ‰fr. demissionner, v. demisi-
jaŠ podneti ostavku, zahvaliti se na slu`bi
ili polo`aju.
demiskija, demiskiwa v. dimiskija.
demistifikacija, -e ` ‰v. de-, mistifika-
cijaŠ postupak suprotan mistifikaciji, ot-
klawawe namernih zabuna, razja{wewe.
demistifikovati, -ujem ‰v. de-, mistifi-
kovatiŠ ukloniti mistifikaciju, la`nu tajan-
stvenost, razjasniti, ra{~istiti.
demitologizacija, -e ` ‰v. de-, mitologiza-
cijaŠ uklawawe mitskih tuma~ewa, zamewiva-
we mitolo{kih ideja stvarnim opisom ~iwe-
nica.
demitologizovati, -ujem (i demitologi-
zirati, demitologiziram, 3. l. mn. demitologi-
ziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, mitologizovatiŠ
osloboditi, osloba|ati mitskih elemenata,
mitolo{kih tuma~ewa, sagledati s realne
ta~ke gledi{ta.
demiurg v. demijurg.
demi{kiwa v. dimiskija.
demo- ‰gr~. demos narodŠ kao prvi deo slo-
`enice ozna~ava da se ne{to odnosi na narod,
na narodne mase.
demo, dema m ‰engl. demo, skr. od demonstrati-
on prikazivaweŠ prvi, probni snimak neke
kompozicije na traci, disku odnosno kaseti.
343
demobilizacija
demobilizacija, -e ` ‰v. de-, mobilizacijaŠ
1. vra}awe oru`anih snaga iz ratnog u mirno-
dopsko stawe. 2. otpu{tawe iz vojne slu`be. x
demobilizacijski i demobilizacioni.
demobilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. de-,
mobilisatiŠ vr{iti, izvr{iti demobiliza-
ciju.
demograf, -a m, mn. -i ‰v. demo-, -grafŠ onaj
koji se bavi demografijom.
demografija, -e ` ‰v. demo-, -grafijaŠ nauka
koja se bavi statisti~kim ispitivawem sta-
novni{tva na odre|enoj teritoriji ili u
okviru odre|ene dr`ave. x demografski.
demode (obi~nije demode) prid. indekl. ‰fr.
demode, v. demodiratiŠ koji je iza{ao iz mode,
zastareo, staromodan, prevazi|en.
demodirati (se), demodiram (se), 3. l. mn.
demodiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. demoder, v.
de-, modaŠ iza}i, izlaziti iz mode, postati, po-
stajati staromodan.
demodoksologija, -e ` ‰v. demo-, gr~. doxa
mi{qewe, v. -logijaŠ v. demoskopija.
demodulator, -a m, mn. -i ‰v. de-, modulatorŠ
ure|aj za demodulaciju; supr. modulator.
demodulacija, -e ` ‰v. de-, modulacijaŠ
elektron. postupak kojim se iz visokofrekvent-
nog nose}eg talasa izdvaja prvobitni signal
niske frekvencije.
demokrat(a), -e m, mn. demokrati ‰fr. democ-
rate, v. demokratijaŠ 1. pristalica demokratije.
2. ~lan demokratske ili neke sli~ne stranke.
demokratizam, -zma m ‰v. demokratijaŠ pri-
vr`enost demokratiji; skup ideja i ciqeva na-
dahnutih demokratijom.
demokratizacija, -e ` ‰v. demokratijaŠ uvo-
|ewe demokratije; ure|ivawe dr`ave i dru-
{tvenog `ivota po demokratskim na~elima.
demokratizovati, -ujem (i demokratizi-
rati, demokratiziram, 3. l. mn. demokratizira-
ju) svr{. i nesvr{. ‰v. demokratijaŠ uvesti, uvo-
diti demokratske ustanove, sprovesti, spro-
voditi mere koje svim gra|anima obezbe|uju
ravnopravnost.
demokratija, -e ` ‰gr~. demokratia, v. demo-,
-kratijaŠ 1. pol. dr`avno ure|ewe koje garantu-
je politi~ke slobode, ravnopravnost svih gra-
|ana, postojawe razli~itih stranaka, smewi-
344
demonetizacija
vost vlasti, slobodan pristup informacijama
itd. 2. ist. u staroj Gr~koj (posebno u Atini)
vladavina slobodnih gra|ana preko izabranih
predstavnika; supr. aristokratija. 3. demo-
kratsko pona{awe, jednako po{tovawe sva~i-
jih prava u odre|enom udru`ewu, kolektivu,
ustanovi i sl. y neposredna demokratija ure-
|ewe u kome narod neposredno uti~e na upra-
vqawe dr`avom; parlamentarna demokrati-
ja, predstavni~ka demokratija upravqawe
dr`avom preko izabranih narodnih predstav-
nika u skup{tini ili parlamentu; (zemqe)
narodne demokratije ist. naziv za komuni-
sti~ke dr`ave u sovjetskoj sferi do kraja
osamdesetih godina HH veka.
demokratski, -a, -o ‰v. demokratijaŠ koji se
zasniva na voqi naroda, koji je u duhu demo-
kratije. y demokratski centralizam ist. le-
winisti~ki princip ustrojstva komuni-
sti~kih partija koji je zna~io izbornost ruko-
vode}ih tela, ali i strogu disciplinu i po-
{tovawe odluka partije, uz nemogu}nost iz-
dvojenog mi{qewa; demokratska stranka na-
ziv politi~kih partija u mnogim zemqama, po-
sebno one u SAD koja je osnovana dvadesetih
godina XIX veka i koja je glavni rival Repu-
blikanske stranke.
demolirati, demoliram, 3. l. mn. demolira-
ju ‰lat. demoliriŠ (raz)ru{iti, razoriti, razara-
ti, razvaliti.
demolicija i demolicija, -e ` ‰lat. demoli-
tioŠ ru{ewe, razvaqivawe.
demologija, -e ` ‰v. demo-, -logijaŠ nauka o
narodnim obi~ajima; folkloristika.
demon, -ona m, mn. demoni, gen. mn. demona
‰gr~. daimonŠ 1. mitol. kod starih Grka polubo-
`anstvo, posrednik izme|u bogova i qudi;
natprirodno bi}e vezano za sudbinu jednog ~o-
veka ili kraja. 2. zao duh, satana. 3. fig. opak
~ovek, zlikovac. 4. oli~ewe kakve strasti, po-
mame (kockarski ‹, ‹ qubomore). 5. vrsta ra~u-
narskog programa koji je neaktivan, prisutan u
pozadini do momenta kada se aktivira.
demonetizacija, -e ` ‰v. de-, monetizacijaŠ
oduzimawe svojstva novca odre|enoj moneti,
povla~ewe novca iz opticaja.
demonizam
demonizam, -zma m ‰v. demon, -izamŠ 1. vero-
vawe u zle duhove. 2. ne~ove~nost, opakost, de-
monsko postupawe.
demonizacija, -e ` ‰v. demon, -izacijaŠ psih.
u politi~koj propagandi postupak dehumani-
zacije odre|ene klase qudi ili pojedinaca
{irewem uverewa da su zli i da ih zato treba
mrzeti.
demonizovati, -ujem (i demonizirati, de-
moniziram, 3. l. mn. demoniziraju) svr{. i
nesvr{. ‰fr. demoniser, v. demonŠ predstaviti
koga kao demona, ocrniti, satanizovati.
demonolatrija, -e ` ‰v. demon, -latrijaŠ
obo`avawe demona, |avola.
demonologija, -e ` ‰v. demon, -logijaŠ 1.
prou~avawe demona i natprirodnih bi}a (u
sredwem veku i kasnije). 2. nauka koja prou~ava
verovawa u demone. x demonolo{ki.
demonomanija, -e ` ‰v. demon, -manijaŠ 1.
bolestan strah od demona i zlih duhova. 2. du-
{evni poreme}aj izazvan tobo`wom opsednu-
to{}u zlim duhovima.
demonski, -a, -o ‰v. demonŠ koji pripada de-
monima, koji je sli~an demonu; opak, paklen,
|avolski.
demonstrant, -a m, mn. demonstranti, gen. mn.
demonstranata ‰lat. demonstrans, v. demonstri-
rati (2)Š onaj koji u~estvuje u demonstraciji.
demonstrativ, -a m ‰v. demonstrativanŠ
gram. 1. svaki jezi~ki element koji prati gest
pokazivawa (npr. ovo, eto, odre|eni ~lan i
sl.), koji poma`e da se izdvoji objekat na koji
se upu}uje, pokazuje. 2. pokazna zamenica.
demonstrativan, -vna, -vno ‰lat. demonstra-
tivus, prema demonstratusŠ 1. koji javno pokazuje
svoje raspolo`ewe i negodovawe, koji se buni
protiv ~ega. 2. koji slu`i za pokazivawe, poka-
zni; y demonstrativne zamenice gram. poka-
zne zamenice (ovaj, taj, onaj). 3. voj. koji zava-
rava, prividan.
demonstrator, -a m, mn. -i (`. demonstra-
torka, -e, dat. i lok. demonstratorki, gen. mn. de-
monstratorki) ‰lat. demonstratorŠ 1. onaj koji
pokazuje, tuma~i, obja{wava za vreme predava-
wa ili nastave; onaj koji pokazuje kako ne{to
radi, funkcioni{e (obi~no u svrhu prodaje).
2. u {ahu, osoba koja na demonstracionoj tabli
demoralisati
pokazuje gledaocima poteze iz partije koja se
odvija za stolom. x demonstratorski.
demonstracija, -e ` ‰lat. demonstratioŠ 1.
javno pokazivawe, o~igledno prikazivawe. 2.
javno izra`avawe nezadovoqstva ili negodo-
vawa protiv koga ili ~ega, masovan javni pro-
test. 3. voj. pokret trupa, prividni napad s ci-
qem da se drugoj dr`avi poka`e spremnost za
ratnu akciju. x demonstracioni i demon-
stracijski.
demonstracijski, -a, -o ‰engl. demonstration
demonstracija, predstavqaweŠ ra~. koji se od-
nosi na prvobitnu, prezentacijsku verziju
kompjuterskog programa ili sistema.
demonstrirati, demonstriram, 3. l. mn. de-
monstriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. demonstrareŠ 1.
na o~igledan na~in pokazati, pokazivati, iz-
lo`iti, izlagati, tuma~iti. 2. javno iskaziva-
ti svoje raspolo`ewe, u~estvovati u protest-
noj povorci.
demonta`a, -e ` ‰fr. demontage, v. de-, mon-
ta`aŠ 1. rastavqawe, rasklapawe ~ega na sa-
stavne delove. 2. fig. razgradwa, nestajawe.
demontirati, demontiram, 3. l. mn. demon-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. demonter, v. de-, mon-
tiratiŠ 1. rastaviti, rastavqati na delove. 2.
skinuti, skidati ne{to {to je bilo montira-
no, pri~vr{}eno.
demopsihologija, -e ` ‰v. demo-, psihologi-
jaŠ nauka o psihologiji naroda, o narodnom
predawu.
demoralizator, -a m, mn. -i ‰v. demoraliza-
cijaŠ onaj koji izaziva demoralizaciju. x de-
moralizatorski.
demoralizacija, -e ` ‰fr. demoralisation, v.
demoralisatiŠ 1. opadawe, slabqewe morala.
2. gubqewe hrabrosti i voqe, malodu{nost,
klonulost; popu{tawe discipline.
demoralizirati v. demoralisati.
demoralizovati = demoralisati (v.).
demoralisati, -i{em = demoralizovati,
-ujem (i demoralizirati, demoraliziram, 3. l.
mn. demoraliziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. demora-
liser, v. de-, moralŠ 1. li{iti koga hrabrosti
ili ose}awa vlastite vrednosti, obeshrabri-
ti koga. 2. navesti na pokvarenost, pokvariti,
izopa~iti u moralnom pogledu. 3. voj. izaziva-
345
demos
ti opadawe, slabqewe borbenosti u ratu; de-
moralisati se izgubiti voqu za borbu.
demos, -a m ‰gr~. demosŠ 1. ist. u staroj Gr~koj,
svi slobodni gra|ani izvan redova aristokra-
tije. 2. narod, nacija, puk; narodne mase.
demoskopija, -e ` ‰v. demo-, -skopijaŠ prou-
~avawe javnog mi{qewa. x demoskopski.
demoti~ki = demotski (v.).
demotski, -a, -o = demoti~ki, -a, -o ‰gr~. de-
motikos, v. demosŠ 1. koji pripada narodu, na-
rodni. 2. koji je naklowen narodu, demokrat-
ski. y demotsko pismo filol. staroegipatsko
pismo u upotrebi od VIII veka pre n. e. do kraja
starog veka, za razliku od hijerati~kog pisma
kojim je pisala sve{teni~ka kasta.
demofil, -a i demofil, -ila m ‰v. demo-,
-filŠ onaj koji voli narod, narodoqubac.
demofobija, -e ` ‰v. demo-, -fobijaŠ bole-
stan strah od mase, od ve}e grupe qudi.
demohri{}anin, -a m (`. demohri{}anka,
dat. i lok. demohri{}anki) ‰v. demohri{}an-
skiŠ pripadnik ili pristalica demohri{}an-
ske stranke.
demohri{}anski, -a, -o ‰ital. democristia-
no, v. demo-, hri{}aninŠ pol. naziv za stranke
demokratske orijentacije vezane za hri{}an-
sku crkvu, prete`no u katoli~kim zemqama.
demohri{}anstvo, -a s ‰v. demohri{}an-
skiŠ demohri{}ansko uverewe, demohri{}an-
ska politika.
demping v. damping.
dempfer v. demfer.
demfati, -am = demfovati, -ujem nesvr{.
‰nem. dampfenŠ 1. muz. prigu{ivati, slabiti ton.
2. fam. smirivati koga, ubla`avati ~iji gnev.
demfer, -a m, mn. -i ‰nem. Dampfer prema
dampfen prigu{ivatiŠ 1. muz. naprava za sla-
bqewe, ubla`avawe tona na muzi~kim instru-
mentima, prigu{iva~. 2. `el. odbojnik.
demfovati = demfati (v.).
denazalizacija, -e ` ‰v. denazalizovatiŠ fon.
gubqewe nosnog izgovora kod nekih vokala.
denazalizovati, -ujem = denazalizirati,
denazaliziram, 3. l. mn. denazaliziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. de-, nazalizovatiŠ fon. oduzeti, odu-
346
denga
zimati glasu nosnu artikulaciju, pretvoriti
nazalni samoglasnik u obi~an.
denar, -a = denarijus, -a m ‰lat. denarius,
prema deni po desetŠ ist. 1. stari rimski novac,
prvobitno vrednosti 10 asa (v.). 2. srebrni no-
vac razli~ite vrednosti u vi{e sredwovekov-
nih evropskih dr`ava.
denarijus = denar (v.).
denatalitet, -eta m ‰v. de-, natalitetŠ opa-
dawe prirasta stanovni{tva, smawewe nata-
liteta.
denaturalizacija, -e ` ‰v. de-, naturaliza-
cijaŠ oduzimawe dr`avqanstva, gubitak gra-
|anskih prava u odre|enoj zemqi.
denaturalisati, -i{em i denaturalizo-
vati, -ujem (i denaturalizirati, denaturali-
ziram, 3. l. mn. denaturaliziraju) svr{. i nesvr{.
‰v. de-, naturalisatiŠ 1. prav. oduzeti dr`a-
vqanstvo. 2. biol. preseliti, preseqavati
(biqku, `ivotiwu) u druk~ije, tu|e okru`ewe.
denaturisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. de-
naturer, v. de-, naturaŠ promeniti sastav, pri-
rodu ~ega; (u)~initi neupotrebqivim za qud-
sku ishranu dodavawem raznih primesa. y de-
naturisani alkohol alkohol koji slu`i samo
kao gorivo, {piritus.
denacionalizacija, -e ` ‰v. de-, naciona-
lizacijaŠ 1. ekon. ukidawe nacionalizacije,
vra}awe nacionalizovane imovine prethod-
nom vlasniku. 2. odnaro|ivawe, suzbijawe ili
ga{ewe narodnih osobina.
denacionalizovati, -ujem (i denaciona-
lizirati, denacionaliziram, 3. l. mn. denaci-
onaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, nacionali-
zovatiŠ 1. ekon. vra}ati iz dr`avnog vlasni-
{tva u privatno. 2. li{iti, li{avati narod
wegovih osobina, odnaro|ivati.
denacifikacija, -e ` ‰v. denacifikovatiŠ
uklawawe nacista iz javnog `ivota (ob. u Ne-
ma~koj posle 1945); iskorewivawe, uklawawe
tragova nacizma u svesti qudi, u simbolima,
ideologiji i dr.
denacifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, naci-, lat. -ficare prema facere ~initiŠ
sprovesti, sprovoditi denacifikaciju.
denga, -e ` ‰amer. {p. dengue od svah. dingaŠ
med. virusna bolest koju prenose komarci u
dendi
Sredozemqu i u tropskim krajevima, vrsta
groznice pra}ena bolovima u glavi i osipom
po telu.
dendi, -ija m ‰engl. dandyŠ onaj koji se uvek
elegantno obla~i, pomodar, kico{.
dendizam, -zma m ‰v. dendiŠ pomodarstvo,
kico{tvo.
dendrit, -ita m ‰gr~. dendritesŠ 1. miner. raz-
granati trag jednog minerala koji se kristali-
zovao u drugom. 2. anat. produ`etak nervne }e-
lije preko koga sti`u podra`aji.
dendro- ‰gr~. dendron stabloŠ kao prvi deo
slo`enice ozna~ava vezu sa drvetom.
dendroidan, -dna, -dno ‰v. dendro-Š koji je
sli~an drvetu, koji je kao drvo, razgranat.
dendroklimatologija, -e ` ‰v. dendro-,
klimatologijaŠ nauka koja izu~ava promene
klime u pro{losti na osnovu dendrohronolo-
gije (v.). x dendroklimatolo{ki.
dendrolit, -ita m, mn. dendroliti, gen. mn.
dendrolita ‰v. dendro-, -lit1Š bot. geol. (ob. mn.)
okameweno drve}e, fosili drve}a.
dendrologija, -{e ` ‰v. dendro-, -logijaŠ
deo botanike koji izu~ava drve}e i grmqe. x
dendrolo{ki.
dendrometrija, -e ` ‰v. dendro-, -metrijaŠ
bot. nau~ni metod merewa zapremine stabala i
brzine wihovog rastewa.
dendrohronologija, -e ` ‰v. dendro-, hrono-
logijaŠ arheol. utvr|ivawe starosti arheolo-
{kih nalaza brojawem i merewem prstenova
(godova) u fosilnom drve}u. x dendrohrono-
lo{ki.
denervacija, -e ` ‰v. de-, nervŠ med. stawe u
kome je neki organ ili deo tela li{en nervnih
nadr`aja usled povrede ili bolesti.
denzacija v. kondenzacija.
denzimetar, -tra m, mn. denzimetri, gen. mn.
denzimetara ‰lat. densus gust, debeo, v. -metarŠ in-
strument za merewe gustine te~nosti i gasova.
denzitet, -eta m ‰lat. densitas od densus gustŠ
fiz. stepen gustine te~nosti.
denzitometar, -tra m, denzitometri, gen. mn.
denzitometara ‰v. denzitet, -metarŠ 1. a. instru-
ment za merewe gustine zacrwewa u fotograf-
skom negativu; b. instrument za merewe inten-
ziteta boje u {tamparstvu. 2. v. denzimetar.
dens
denzitometrija, -e ` ‰v. denzitet, -metrijaŠ
1. merewe opti~ke gustine sivih ili tamnih
delova na fotografskim snimcima. 2. med. me-
rewe gustine ko{tanog tkiva putem svetlo-
snog ili radioaktivnog zra~ewa.
deni, -ija m ‰fr. denierŠ me|unarodna jedini-
ca za merewe debqine tekstilnog vlakna, jed-
naka te`ini od 0,1 grama na 900 metara.
denivelacija, -e ` ‰v. de-, nivelacijaŠ raz-
lika u nivou, u visini jedne povr{ine u odno-
su na drugu.
denim, -a m ‰engl. denimŠ ~vrsta tkanina za
farmerke i sli~nu ode}u, xins, teksas-platno.
denominal, -ala m i denominativ, -a m ‰v.
de-, lat. nominalis, nominativus od nomen imeŠ
gram. glagol, pridev ili bilo koja druga re~ iz-
vedena od imenice.
denominalan, -lna, lno i denominativan,
-vna, -vno ‰v. denominalŠ gram. izveden od ime-
nice.
denominator, -a m, mn. -i ‰nlat. denominatorŠ
mat. imeniteq, imenilac u razlomku.
denominacija, -e ` ‰lat. denominatioŠ 1.
imenovawe, naimenovawe. 2. bank. promena no-
minalne vrednosti nov~ane jedinice. 3. rel.
verska zajednica, ogranak anglikanske ili
protestantske crkve.
denonsirati, denonsiram, 3. l. mn. denonsi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. denoncer, v. denuncira-
tiŠ zast. otkazati, otkazivati neki dogovor ili
ugovor.
denotativan, -vna, -vno ‰v. denotiratiŠ
lingv. koji se odnosi na denotaciju. y denota-
tivno zna~ewe zna~ewe re~i ili znaka kojim
se neposredno upu}uje na predmet, pojam, pr-
venstveno zna~ewe koje re~ ima za ve}inu ko-
risnika datog jezika; up. konotativan.
denotacija, -e ` ‰lat. denotatioŠ lingv. upu-
}ivawe na prvo, osnovno zna~ewe re~i; up. ko-
notacija.
denotirati, denotiram, 3. l. mn. denotiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. denotareŠ lingv. uputiti,
upu}ivati na odre|eni pojam; ozna~avati, obe-
le`avati.
dens, -a m ‰engl. dance plesŠ popularna muzi-
ka za igru, naro~ito u no}nim lokalima i di-
347
denser
skotekama, uz upotrebu elektronskih instru-
menata.
denser, -a m (`. denserka, dat. i lok. denser-
ki) ‰v. densŠ fam. izvo|a~ dens muzike.
dental, -ala m, mn. dentali, gen. mn. dentala
‰lat. dentalis zubni od dens zubŠ fon. zubni su-
glasnik.
dentalan, -lna, -lno ‰v. dentalŠ fon. koji se
artikuli{e vrhom jezika neposredno iza gor-
wih zuba, zubni.
dentin, -ina m ‰lat. dens zub, v. -inŠ anat. zub-
na kost, ko{tano tkivo zuba.
dentist(a), -e m, mn. dentisti ‰fr. dentiste
prema dent od lat. dens zubŠ med. zubni lekar, zu-
bar, stomatolog.
denticija, -e ` ‰lat. dentitio od dens zubŠ med. 1.
dobijawe, izrastawe, nicawe zuba (kod male de-
ce). 2. broj, veli~ina i raspored zuba u vilici.
denudacija, -e ` ‰lat. denudatio, v. denudira-
tiŠ geol. ogoqavawe, odno{ewe gorweg sloja
pod dejstvom erozije.
denudirati, denudiram, 3. l. mn. denudiraju
svr{. ‰lat. denudareŠ otkriti, ogoliti.
denuklearizovati, -zujem (i denukleari-
zirati, denukleariziram, 3. l. mn. denukleari-
ziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, nuklearizovatiŠ
ukloniti, uklawati nuklearno oru`je, zabra-
niti upotrebu nuklearnog oru`ja na odre|enoj
teritoriji (denuklearizovana zona).
denuncijant, -a m, mn. denuncijanti, gen. mn.
denuncijanata ‰lat. denuntiansŠ potkaziva~, do-
u{nik, dostavqa~. x denuncijantski.
denuncijator, -a m ‰lat. denuntiatorŠ 1. onaj
koji iznosi javnu optu`bu protiv ~ega, kriti-
~ar. 2. v. denuncijant.
denuncijacija, -e ` ‰lat. denuntiatioŠ 1. pot-
kazivawe, klevetawe. 2. javna optu`ba, javna
kritika, ukazivawe na ne{to ili nekoga koji
se smatra {tetnim po dru{tvo.
denuncirati, denunciram, 3. l. mn. denun-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. denuntiareŠ 1. prija-
viti, prijavqivati, potkaz(iv)ati koga vla-
stima ili policiji. 2. javno kritikovati, op-
tu`ivati.
den~ani v. dew~ani.
dewak, -a m ‰tur. denk od pers. denkŠ omot, za-
ve`qaj, sve`aw, bala.
348
depersonalizacija
dew~ani, -a, -o ‰v. dewakŠ (o robi) koji je u
dewkovima, sve`wevima, balama.
deodorans v. dezodorans.
deontologija, -e ` ‰gr~. deon du`nost, v. -lo-
gijaŠ 1. filoz. nauka o du`nostima. 2. med. skup
pravila o lekarskoj etici.
deontolo{ki, -a, -o ‰v. deontologijaŠ 1. ko-
ji se odnosi na deontologiju. 2. koji se odnosi
na du`nosti i obaveze u odre|enoj profesiji;
eti~ki.
depadans, depadansa nepr. v. depandans, de-
pandansa.
depalatalizacija, -e ` ‰v. depalatalizova-
tiŠ fon. gubqewe palatalnosti, pretvarawe
mekih suglasnika u tvrde.
depalatalizovati, -ujem = depalatalizi-
rati, depalataliziram, 3. l. mn. depalatalizi-
raju svr{. ‰v. de-, palatalŠ fon. zameniti neki
palatalni (meki) suglasnik odgovaraju}im ne-
palatalnim (tvrdim).
depandans, -a m (nepr. depadans) = depan-
dansa, -e ` (nepr. depadansa) ‰fr. dependance
zavisnostŠ sporedna zgrada koja slu`i istim
funkcijama kao i glavna, ob. u hotelima.
depandansa = depandans (v.).
departman, ana m ‰fr. departementŠ 1. admi-
nistrativno-teritorijalno podru~je u Fran-
cuskoj i nekim drugim zemqama, srez, okrug. 2.
odsek, odeqewe u ustanovi.
depauperizacija, -e ` ‰srlat. depauperare od
lat. pauper siromahŠ osiroma{avawe, osiroma-
{ewe.
depedikulacija, -e ` ‰v. de-, lat. pediculus
va{Š uni{tavawe va{iju i gwida insektici-
dima ili primenom visokih temperatura.
depedikulisati, -i{em (i depedikulira-
ti, depedikuliram, 3. l. mn. depedikuliraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. de-, lat. pediculus va{Š uni-
{titi, uni{tavati va{i.
dependencija, -e ` ‰nem. Dependenz, prema
lat. dependere visitiŠ 1. zavisnost od nekoga
ili ne~ega 2. (ob. u mn. dependencije) prina-
dle`nosti koje idu uz funkciju i zavise od
zna~aja te funkcije.
depersonalizacija, -e ` ‰v. de-, personali-
zacijaŠ 1. psih. oblik du{evne bolesti pri ko-
me bolesnik sebe vi{e ne do`ivqava kao celo-
depersonalizovati
vitu li~nost. 2. fig. gubqewe posebnosti, uta-
pawe u gomilu, obezli~avawe.
depersonalizovati, -ujem (i depersonali-
zirati, depersonaliziram, 3. l. mn. depersona-
liziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, personalizova-
tiŠ ukloniti, uklawati li~na obele`ja, obez-
li~iti, obezli~avati.
depe{a, -e ` ‰fr. depecheŠ telegram, brzojav.
depigmentacija, -e ` ‰v. de-, pigmentacijaŠ
med. gubitak ko`nog pigmenta.
depilator ‰v. depiliratiŠ naprava, ure|aj
ili hemijsko sredstvo za depilaciju.
depilacija, -e ` ‰nlat. depilatio, v. depili-
ratiŠ skidawe, uklawawe dlaka s tela hemij-
skim ili mehani~kim sredstvima; up. epila-
cija.
depilirati, depiliram, 3. l. mn. depilira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. depilare, v. de-, pilus dlakaŠ
vr{iti, izvr{iti depilaciju.
deplasiran, -a, -o ‰v. deplasiratiŠ koji nije
na svom mestu, neumestan; koji ne prili~i si-
tuaciji; neprili~an, neprimeren.
deplasiranost, -osti m ‰v. deplasiranŠ oso-
bina onoga {to je deplasirano, neumesnost.
deplasirati, deplasiram, 3. l. mn. deplasi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. deplacer, v. de-, place me-
stoŠ promeniti mesto, preme{tati, pomerati.
deplasman, -ana m ‰fr. deplacementŠ 1. pom.
te`ina vode koju istiskuje trup broda, ujedno
i mera nosivosti iskazana u tonama. 2. preme-
{tawe, promena mesta.
depo, -oa m, mn. depoi, gen. mn. depoa ‰fr. depot
od lat. depositumŠ 1. zgrada za sme{taj i po-
pravku tramvaja, autobusa, `elezni~kih vago-
na. 2. zgrada za vatrogasne sprave i vozila. 3.
stovari{te, skladi{te; odeqewe u kome se ~u-
vaju muzejski predmeti koji nisu izlo`eni. 4.
mesto u banci koje slu`i za dr`awe i ~uvawe
vrednosti, sef.
depoetizacija, -e ` ‰v. de-, poetizacijaŠ ukla-
wawe onog {to je poeti~no, svo|ewe na svako-
dnevno, uobi~ajeno, prozai~no.
depoetizovati, -ujem (i depoetizirati, de-
poetiziram, 3. l. mn. depoetiziraju) svr{. i nesvr{.
‰v. depoetizacijaŠ li{iti, li{avati (umetni~ko
delo, opis, sliku) poeti~nosti, ~initi ga proza-
i~nim.
depolitizacija
depozit, -a i depozit, -ita m ‰lat. depositus
polo`en od deponere polo`itiŠ 1. prav. ugovor
kojim jedna strana predaje drugoj neku imovinu
na ~uvawe uz obavezu da je u odre|enom trenutku
vrati. 2. ono {to je dato na ~uvawe kod suda ili
u banci, ulog; odre|ena suma novca ili vredno-
sti poverenih banci da s wima posluje na odre-
|eno vreme, uz ugovorene kamate. 3. unapred
upla}en deo neke sume, zalog, kapara. 4. mesto
koje slu`i za ~uvawe, skladi{te, depo.
depozitar, -ara m, mn. -i ‰fr. depositaire, pre-
ma lat. depositarius, v. depozitŠ onaj koji prima
depozit, ~uvar depozita.
depozitni, -a, o i depozitni, -a, -o ‰v. depo-
zitŠ koji je u vezi s depozitom, koji se odnosi na
depozit. y depozitna banka nov~ani zavod koji
prima novac na ukama}ewe, dragocenosti i dru-
ge vrednosti na ~uvawe; depozitna menica
bank. menica koja se izdaje na novac uzet i ulo-
`en u radwu; depozitni novac bank. novac koji
se pola`e sudu radi ~uvawa, uzet uz interes ra-
di pro{irivawa posla. y depozitna bibliote-
ka a. biblioteka od nacionalnog zna~aja, kojoj
su izdava~i du`ni da {aqu obavezni primerak
svake kwige. b. biblioteka u kojoj se stara izda-
wa ~uvaju, ali se ne izdaju na ~itawe.
depozitor, -a m, mn. -i ‰lat. depositor, v. depo-
zitŠ onaj koji ula`e, pola`e depozit, depo-
nent.
depozitorijum, -a (i depozitorij, -a) m
‰nlat. depositoriumŠ odeqewe za ~uvawe, mesto u
sudu gde se stvari i novac ~uvaju.
depozicija, -e = deponovawe, -awa s ‰lat.
depositioŠ 1. ostavqawe vrednosti na ~uvawe,
ulagawe, zalog (obi~no u banci). 2. iskaz pred
sudom.
depolarizator, -a m, mn. -i ‰v. depolariza-
cijaŠ fiz. hemijska supstanca koja spre~ava
slabqewe galvanskih elemenata usled polari-
zacije.
depolarizacija, -e ` ‰v. de-, polarizacijaŠ
1. fiz. uklawawe, ukidawe polarizacije na gal-
vanskom elementu ili elektrodi. 2. opt. prela-
zak polarizovane svetlosti u nepolarizovanu.
depolitizacija, -e ` ‰v. de-, politizacijaŠ
odstrawivawe politike, osloba|awe od poli-
ti~kih uticaja.
349
depolitizovati
depolitizovati, -ujem i depolitizirati,
depolitiziram, 3. l. mn. depolitiziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. de-, politizovatiŠ osloboditi od
politike, oduzeti, oduzimati ~emu politi~ki
smisao.
deponent, -a m ‰lat. deponens, v. deponovatiŠ
onaj koji deponuje, koji ne{to daje na ~uvawe,
ulaga~.
deponentan, -tna, -tno ‰lat. deponens od de-
ponere ostaviti po straniŠ u: y deponentni
glagol gram. glagol (u latinskom) koji ima pa-
sivan oblik a aktivno zna~ewe.
deponija, -e ` ‰nem. Deponie, v. deponovatiŠ
mesto gde se odla`e, ostavqa gradsko sme}e i
otpaci.
deponovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. depo-
nere odlo`iti, smestitiŠ 1. ostaviti, osta-
vqati na ~uvawe novac ili druge vrednosti. y
deponovati potpis ostaviti svoj potpis u
banci, sudu i sl. radi kasnije provere auten-
ti~nosti. 2. ulo`iti, ulagati.
depo-posao, depo-posla m ‰v. depoŠ bank. ugo-
vor po kome banka u svojim sefovima ~uva
stvari od vrednosti uz odgovaraju}u naknadu.
depopularisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, popularisatiŠ smawiti, smawivati popu-
larnost, nepovoqno prikaz(iv)ati nekoga ili
ne{to; otu|iti nekoga ili ne{to od {iroke
publike.
depopulacija, -e ` ‰v. de-, populacijaŠ opa-
dawe broja stanovnika usled iseqavawa ili
zato {to je smrtnost ve}a od nataliteta.
deport, -a m ‰nem. Deport od fr. deportŠ
finans. 1. na berzi, otkup deonica uz obavezu da
se ponovo prodaju istom licu kada kurs bude
ni`i. 2. pad vrednosti deonica usled razlike
izme|u dnevnog i prodajnog kursa; up. report.
deportacija, -e ` ‰lat. deportatioŠ nasilno
odvo|ewe (politi~kih osu|enika) u logore
ili u progonstvo; prisilno preseqewe sta-
novni{tva.
deportirati, deportiram, 3. l. mn. deporti-
raju i deportovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
deportareŠ vr{iti, izvr{iti deportaciju (v.).
deportirac, -rca m, mn. deportirci, gen. m n.
deportiraca ‰v. deportiratiŠ onaj koji je de-
portiran.
350
deprecijacija
deposedirati, deposediram, 3. l. mn. depose-
diraju svr{. ‰fr. deposseder, v. de-, posseder pose-
dovatiŠ prav. li{iti koga posedovawa neke ze-
mqe ili stvari, prognati, oterati sa imawa.
depravacija, -e ` ‰lat. depravatio prema pra-
vus opak, zaoŠ stawe moralnog propadawa, po-
kvarenost, iskvarenost, izopa~enost.
depresivan, -vna, -vno ‰v. depresijaŠ 1. koji
se odnosi na depresiju. 2. koji je u depresiji,
obuzet depresijom. y depresivna oblast ekon.
oblast, podru~je zahva}eno dugotrajnom pri-
vrednom depresijom.
depresivac, -vca m ‰v. depresivanŠ ~ovek de-
presivnog karaktera, osoba sklona depresiji.
depresija, -e ` ‰lat. depressio, prema depri-
mere pritisnuti, utisnutiŠ 1. geol. ulegnu}e u
Zemqinoj povr{ini. 2. geogr. oblast ni`a od
okolne teritorije ili od nivoa mora. 3. meteor.
podru~je niskog atmosferskog pritiska, ~esto
zahva}eno nevremenom i ki{om. 4. fiz. smawen
pritisak. 5. psih. psihi~ko stawe koje se ogle-
da u gubitku radnog elana; psihi~ka klonu-
lost, pokuwenost, snu`denost, utu~enost pra-
}ena samooptu`ivawem. 6. te`ak psihi~ki po-
reme}aj pra}en rizikom od samoubistva. 7.
ekon. faza ekonomskog ciklusa posle krize, sa
usporavawem privredne aktivnosti, porastom
nezaposlenosti i padom standarda.
depresoran, -rna, -rno ‰nlat. depressorius
prema lat. deprimere, v. deprimiratiŠ y depre-
sorni nervi anat. nervi koji {ire krvne sudo-
ve i time smawuju pritisak krvi.
deprefiksacija, -e ` ‰v. de-, prefiksacijaŠ
gram.oduzimawe prefiksa od glagola sa pre-
fiksom da bi se dobio po zna~ewu i obliku
nov, prost glagol (npr. dre{iti od raz(d)re-
{iti).
deprecijativan, -vna, -vno ‰v. de-, lat. preti-
um cena, vrednostŠ koji izra`ava prezir, pot-
cewuju}i, omalova`avaju}i.
deprecijacija, -e ` ‰v. de-, lat. pretium cena,
vrednostŠ ekon. 1. opadawe vrednosti novca,
smawewe kupovne mo}i valute, obezvre|ivawe.
2. pad cena nekog proizvoda ili usluge usled
porasta ponude ili smawewa potra`we; supr.
aprecijacija.
deprivacija
deprivacija, -e ` ‰srlat. deprivatio, v. de-,
lat. privare li{itiŠ li{ewe, prikra}enost,
stawe onoga kome je uskra}en neki od bitnih
elemenata za `ivot. y deprivacija sna med.
namerno odr`avawe pacijenta u budnom stawu,
u eksperimentalne ili terapijske svrhe; kul-
turna deprivacija psih. nemogu}nost poje-
dinca da se ukqu~i u proces obrazovawa, iz
socijalnih razloga ili zbog nepoznavawa jezi-
ka doti~ne sredine.
deprimentan, -tna, -tno ‰lat. deprimens, v.
deprimiratiŠ koji izaziva deprimiranost, de-
presiju.
deprimiran, -a, -o ‰v. deprimiratiŠ koji je
u stawu depresije.
deprimiranost, -osti ` ‰v. deprimiranŠ
poti{tenost, utu~enost, depresija.
deprimirati, deprimiram, 3. l. mn. depri-
miraju svr{. i nesvr{. ‰lat. deprimere, v. de-, pre-
mere pritiskatiŠ oneraspolo`iti, obeshra-
briti, rastu`iti, izazvati, izazivati depre-
siju (5).
de profundis ‰lat. de profundis iz dubina:
po~etne re~i Psalma 130Š 1. pogrebna molitva
u katoli~koj crkvi. 2. posmrtna pesma; tu`ba-
lica, `alopojka.
depurgacija, -e ` ‰lat. depurgatio, v. de-, pur-
gare ~istitiŠ med. ~i{}ewe creva lekovima,
klistirom i sl.
deputat, -ata m, mn. deputati, gen. mn. deputa-
ta ‰lat. deputatus prema deputare ceniti, sma-
tratiŠ 1. poslanik, izabrani predstavnik, de-
legat. 2. zast. godi{wi prihod u naturi koji se
prima pored plate. x deputatski.
deputacija, -e ` ‰lat. deputatioŠ skup qudi
koji je izabran i poslan u ime neke organiza-
cije ili zajednice sa odre|enim zadatkom; de-
legacija.
deputirati, deputiram, 3. l. mn. deputiraju
svr{. ‰lat. deputareŠ izabrati koga kao svog pred-
stavnika; poslati koga sa odre|enim zadu`e-
wem.
deran`irati, deran`iram, 3. l. mn. deran-
`iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. derangerŠ remetiti,
poremetiti ~ije navike, uznemiravati, ometa-
ti, smetati kome.
derexa
deran`man, -ana m ‰fr. derangementŠ reme-
}ewe, uznemiravawe, nered.
deratizacija, -e ` ‰fr. deratisation, v. de-, rat
pacovŠ sistematsko uni{tavawe pacova i mi-
{eva.
deratizirati, deratiziram, 3. l. mn. dera-
tiziraju = deratizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰fr. deratiserŠ sprovesti, sprovoditi deratiza-
ciju.
deracionirati, deracioniram, 3. l. mn. de-
racioniraju (i deracionisati, -i{em) svr{.
‰v. de-, racioniratiŠ trg. staviti u slobodnu
prodaju; ukinuti racionirano snabdevawe.
derbenxija, -e m ‰tur. derbentci, derbendci
prema derbent, derbend klanacŠ zast. 1. ~uvar
klanaca, tesnaca, puteva. 2. vodi~ putnika po
visokim planinama.
derbi, -ija m ‰engl. derby, prema lordu Der-
biju, osniva~u trkeŠ 1. tradicionalna kowska
trka u Epsomu u Engleskoj, osnovana 1780. go-
dine. 2. sp. va`na ili najva`nija utakmica, su-
sret najboqih timova u takmi~ewu. 3. vrsta
{e{ira sli~na cilindru.
dervenxija v. derbenxija.
dervi{, -a m, mn. dervi{i, gen. mn. dervi{a
‰tur. dervis od pers. derwi{Š 1. rel. pripadnik mu-
slimanskog verskog reda koji te`i ka sjediwe-
wu s Bogom putem asketskog `ivota i ritual-
nih igara. 2. onaj koji `ivi skromno, pobo`no,
povu~eno. x dervi{ki.
derealizacija, -e ` ‰v. re-, realanŠ psih. do-
`ivqaj da je stvarnost izmewena, da je sve
druk~ije.
dereglija, -e i dereglija, -e ` ‰ma|. de-
reglyeŠ ve}i ~amac ravnog dna, bez sopstvenog
pogona, koji slu`i za prevoz qudi i tereta.
deregulacija, -e ` ‰v. de-, regulacijaŠ uki-
dawe suvi{nih propisa; oslobo|ewe od dr-
`avne intervencije u privredi.
dere`, -a m = dere{, -a m ‰ma|. deresŠ ist. pokr.
klupa na kojoj se izvodi kazna javnog batinawa.
derelikcija, -e ` ‰lat. derelictio prema dere-
linquere potpuno napustitiŠ 1. prav. napu{ta-
we poseda. 2. pom. napu{tawe broda s odustaja-
wem od vlasni{tva nad wime.
derexa, -e ` gen. mn. derexa ‰tur. derece od ar.
daragaŠ pokr. 1. stepen, stupaw. 2. polo`aj, sta-
351
dere{
we. z derexom umereno, s merom, postepeno; na
istoj derexi u istom polo`aju, u istoj situa-
ciji.
dere{ v. dere`.
derivat, -a ‰lat. derivatus izvedenŠ 1. hem. je-
diwewe dobijeno hemijskim procesom od neke
druge supstance (naftni derivati). 2. ono
{to je izvedeno ili dobijeno iz ~ega drugog,
novi oblik. 3. gram. izvedena re~, izvedenica.
derivativ, -a m ‰lat. derivativumŠ v. derivat
(2, 3).
derivativan, -vna -vno ‰lat. derivatusŠ koji
je nastao izvo|ewem iz ne~ega; naknadno pro-
izveden, sekundaran; neoriginalan.
derivacija, -e ` ‰lat. derivatio prema deriva-
re izvoditi, skrenutiŠ 1. izvo|ewe (iz ~ega),
poticawe, proisticawe; poreklo. 2. lingv. je-
dan od na~ina tvorbe re~i, izvo|ewe re~i po-
mo}u sufiksa. 3. odvo|ewe vode iz re~nog ko-
rita. 4. voj. odstupawe projektila od predvi|e-
ne putawe. 5. skretawe, zano{ewe broda ili
aviona usled vetra. 6. mat. dobijawe izvoda ne-
ke funkcije u odnosu na datu promenqivu, deo
matemati~ke analize. x derivacioni i deri-
vacijski.
derik, -a m ‰engl. derrick, po imenu Tomasa
Derika, londonskog xelata po~etkom XVII ve-
ka: prvobitno naziv za ve{alaŠ tehn. 1. metalna
konstrukcija sa ~ekrkom i kablom za utovar i
istovar tereta. 2. toraw za bu{ewe naftnih
izvora ili za geolo{ka istra`ivawa.
-derm, -derma, -dermija ‰v. dermaŠ kao dru-
gi deo slo`enice upu}uje na ko`u.
derma- v. dermato-.
derman, -ana m ‰tur. derman od pers. dermanŠ
pokr. lek, spas, pomo}; re{ewe, izlaz iz te{kog
stawa.
dermatin, -ina m ‰v. derma-Š pamu~no-pa-
pirna nepromo~iva tkanina koja se upotre-
bqava za presvla~ewe name{taja, uvezivawe
kwiga, za kofere i sl.
dermatitis, -a m ‰v. dermato-, -itisŠ med. za-
paqewe ko`e pra}eno otokom i crvenilom.
dermato- v. ‰gr~. derma gen. dermatos ko`aŠ
kao prvi deo slo`enice pokazuje da je re~ u ve-
zi s ko`om.
352
dermoprotektivan
dermatovenerolog, -a m, dermatovenerolo-
zi, gen. mn. dermatovenerologa ‰v. dermatovene-
rologijaŠ med. lekar za ko`ne i polne bolesti.
dermatovenerologija, -e ` ‰v. dermato-, lat.
venereus veneri~ni, v. -logijaŠ grana medicine
koja se bavi ko`nim i polnim bolestima. x
dermatovenerolo{ki.
dermatoglif, -a m ‰v. dermato-, gr~. glyphein
dupsti, urezivatiŠ anat. svaki od sitnih nabo-
ra (dermatoglifski nabori) na prstima ruku
i nogu, na dlanu i tabanu, koji mogu poslu`iti
za identifikaciju osobe i za utvr|ivawe
o~instva.
dermatoze, -toza ` mn. ‰nlat. dermatosis, v.
dermato-, -ozaŠ op{ti naziv za bolesti ko`e.
dermatolog, -a m, mn. dermatolozi, gen. mn.
dermatologa ‰v. dermato-, -logŠ med. lekar spe-
cijalista za ko`ne bolesti.
dermatologija, -e ` ‰v. dermato-, -logijaŠ
med. grana medicine koja se bavi ko`nim bole-
stima. x dermatolo{ki.
dermatom, -oma m, mn. dermatomi, gen. mn.
dermatoma ‰v. derma-Š med. otok ko`e.
dermatomikoza, -e ` ‰v. dermato-, v. mikozaŠ
med. svako oboqewe ko`e pruzrokovano gqivi-
cama.
dermatoplastika, -e `, dat. i lok. dermato-
plastici ‰v. dermato-, -plastikaŠ med. hirur-
{ka intervencija kojom se oboleli ili povre-
|eni deo ko`e zamewuje zdravom ko`om.
-dermija v. -derm.
dermo- v. dermato-.
dermografizam, -zma m = dermografija, -e
` ‰v. dermato-, grafijaŠ med. preosetqivost ko-
`e, usled koje ostaju beli ili crveni tragovi
kada se po woj prevu~e {iqastim predmetom.
dermoid, -ida m ‰v. dermo-, -oidŠ 1. med. uro-
|ena cista na ko`i, tvrdi otok u kome se nala-
ze i dlake, delovi znojnih `lezda i kostiju. 2.
vrsta ve{ta~ke ko`e.
dermopatija, -e ` ‰v. dermo-, -patijaŠ med.
op{ti naziv za bolesti ko`e.
dermoprotektivan, -vna, -vno ‰v. dermo-,
protektivanŠ farm. (o preparatu) koji slu`i za
za{titu ko`e.
dernek
dernek, -a m, mn. derneci, gen. mn. derneka
‰tur. dernek, d›rnekŠ 1. va{ar, sajam. 2. narodni
zbor, sabor, obi~no o crkvenom prazniku.
dernije kri m indekl. ‰fr. dernier criŠ po-
sledwi krik, najnovija moda.
derobirati, derobiram, 3. l. mn. derobiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. derober zakinutiŠ sp. u jaha-
wu zaobi}i, zaobilaziti prepreku koju bi tre-
balo presko~iti.
derogativan, -vna, -vno ‰lat. derogativusŠ
koji predstavqa derogaciju, koji se protivi
ranijem propisu.
derogacija, -e ` ‰lat. derogatioŠ prav. poni-
{tavawe, ukidawe, opozivawe nekog propisa
novim propisom.
derogirati, derogiram, 3. l. mn. derogiraju
derogare ograni~iti, v. de-, rogare
svr{. ‰lat.
tra`iti, pitatiŠ prav. ukinuti, staviti izvan
snage neki zakon, propis ili obi~aj dono{e-
wem novog zakona ili propisa.
dert, -a m, mn. dertovi, gen. mn. dertova ‰tur.
dert od pers. derdŠ 1. jad, bol, muka, nevoqa. 2.
sentimentalno raspolo`ewe, sevdah, obi~no
pod dejstvom pi}a (pasti u ‹).
derutan, -tna, -tno ‰lat. deruere sru{itiŠ
tro{an, ru{evan; zapu{ten, propao; pohaban,
izno{en, oliwao.
des, -a s ‰nem. DesŠ muz. ton de (D) sni`en za
pola stepena. y des-dur muz. durski tonalitet
~iji je osnovni ton des.
desalinizacija, -e ` ‰v. de-, lat. salinus
slanŠ hem. postupak uklawawa soli iz slane,
posebno morske vode.
desant, -a m, mn. desanti, gen. mn. desanata
‰fr. descente silazakŠ voj. iskrcavawe vojske s
mora na protivni~ku teritoriju; spu{tawe
vojske padobranima iz aviona.
desantni, -a, -o ‰v. desantŠ koji se odnosi na
desant, koji slu`i za desant. y desantni ~amac
voj. ~amac s plitkim gazom koji slu`i za iskrca-
vawe vojske na neprijateqsku teritoriju.
desegregacija, -e ` ‰v. de-, segregacijaŠ soc.
ukidawe segregacije, poni{tewe propisa i
obi~aja koji ne dopu{taju me{awe rasa, et-
ni~kih grupa ili dru{tvenih slojeva.
designacija
desegregirati, desegregiram, 3. l. mn. dese-
gregiraju svr{. i nesvr{. ‰v. desegregacijaŠ
sprovesti, sprovoditi desegregaciju.
desekvestracija, -e ` ‰v. de-, sekvestracijaŠ
prav. ukidawe sekvestracije, poni{tewe odlu-
ke o privremenom oduzimawu imovine.
deselektirati, deselektiram, 3. l. mn. dese-
lektiraju nesvr{. i svr{. ‰engl. deselect odzna~i-
ti, de-, prefiks za negaciju, select izabrati, za-
zna~itiŠ u ra~unarskim programima, u~initi
da se odre|ena opcija, npr. automatska provera
pravopisa, ne koristi, odzna~iti.
desen, -ena m (uob. i dezen) ‰fr. dessein na-
crtŠ {ara na tkanini, mustra, uzorak.
desenzibilizacija, -e ` ‰v. de-, senzibi-
lanŠ 1. med. smawewe preosetqivosti organi-
zma na neku supstancu, obi~no ubrizgavawem
malih koli~ina alergena. 2. fot. hemijski po-
stupak kojim se smawuje osetqivost ve} osve-
tqenog negativa.
desenzibilizovati, -ujem (i desenzibili-
rati, desenzibiliram, 3. l. mn. desenzibilira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, senzibilizovatiŠ spro-
vesti, sprovoditi desenzibilizaciju, (u)~i-
niti mawe osetqivim.
desenirati, deseniram, 3. l. mn. deseniraju
(uob. i dezenirati) svr{. i nesvr{. ‰v. desenŠ
(na)praviti, na~initi desene na tkanini,
i{arati, iscrtati.
desert, -a m, (nepr. dezert) ‰nem. Dessert od fr.
dessertŠ jelo koje se slu`i na kraju obeda,
obi~no slatki{.
desertni, -a, -o (nepr. dezertni) ‰v. desertŠ
koji se odnosi na desert, koji se slu`i kao de-
sert. y desertna vina poluslatka vina.
desi- ‰fr. deci-Š v. deci-.
designativan, -vna, -vno = designacioni,
-a, -o ‰v. designacijaŠ ‰nlat. designativus, v. de-
signiratiŠ 1. koji ozna~ava, obele`ava, odre-
|uje. 2. koji se odnosi na designaciju, koji ima
obele`je designacije. y designaciona presu-
da prav. sudska odluka o redosledu po kome }e
se ispla}ivati poverioci prilikom ste~aja.
designacija, -e ` ‰lat. designatioŠ 1. ozna~e-
we, odre|ewe, imenovawe unapred. 2. lingv.
ozna~avawe, funkcija kojom jezi~ki znak upu-
353
designirati
}uje na predmet, bi}e, radwu ili apstraktni
pojam.
designirati, designiram, 3. l. mn. designi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. designareŠ ozna~iti,
ozna~avati, odrediti, odre|ivati, imenovati
unapred.
desk, -a m, mn. deskovi, gen. mn. deskova ‰engl.
desk radni stoŠ 1. prostorija u redakciji u ko-
joj se vesti i drugi tekstovi pregledaju i pri-
premaju za objavqivawe. 2. pol. ured (obi~no
pri vladi SAD) zadu`en za komunikaciju s od-
re|enom dr`avom.
deskvamacija, -e ` ‰nlat. desquamatio, pre-
ma lat. desquamare qu{titi, prema squama kr-
qu{tŠ med. qu{tewe povr{inskih slojeva ko-
`e ili sluzoko`e.
deskriptivan, -vna, -vno ‰lat. descriptivusŠ
koji opisuje, opisan. y deskriptivna lin-
gvistika grana lingvistike koja se bavi
objektivnim opisivawem jezi~ke strukture u
datom vremenskom preseku (za razliku od pre-
skriptivne i istorijske lingvistike); de-
skriptivna geometrija mat. deo geometrije
koji se bavi prikazivawem prostornih objeka-
ta projekcijom u ravni, nacrtna geometrija.
deskriptivnost, -i ` ‰v. deskriptivanŠ
svojstvo onoga {to je deskriptivno, opisnost,
sklonost opisivawu.
deskriptor, -a m ‰lat. descriptor opisiva~
prema describere opisatiŠ lingv. 1. normirana
kqu~na re~, odrednica. 2. re~ ili grupa re~i
koja slu`i za katalogizaciju, klasifikaciju,
indeksirawe dokumenata i druge gra|e.
deskripcija, -e ` ‰lat. descriptioŠ opisiva-
we, opis, ocrtavawe.
desktop, -a m, mn. -i ‰engl. desktop povr{ina
radnog stolaŠ ra~. 1. ra~unar koji prilikom ra-
da stoji na stolu (up. laptop). 2. osnovna, pola-
zna slika na monitoru ra~unara, sa koje se
ukqu~uju razli~iti folderi (v.) odnosno pro-
grami.
desolidarizovati se, desolidarizirati
se = desolidarisati se (v.).
desolidarisati se, -i{em se svr{. i nesvr{.
‰v. de-, solidaranŠ izraziti svoje neslagawe,
odustati od pre|a{weg mi{qewa koje se podu-
daralo s mi{qewem okoline.
354
destabilizovati
desonorizacija, -e ` ‰v. desonorizovatiŠ
fon. pretvarawe zvu~nih suglasnika u be-
zvu~ne, obezvu~avawe.
desonorizovati, -ujem (se) (i desonorizi-
rati (se), desonoriziram, 3. l. mn. desonorizi-
raju) ‰v. de-, sonoranŠ fon. pretvoriti zvu~ni
suglasnik u bezvu~ni; izgubiti zvu~nost.
desocijalizacija, -e ` ‰v. de-, socijaliza-
cijaŠ gubqewe karakteristika dru{tvenosti,
pripadnosti dru{tvu.
desperado, desperada m, mn. desperadosi
‰amer. engl. desperado od {p. desesperado o~aj-
nikŠ odmetnik, razbojnik, bandit (ob. na Di-
vqem zapadu).
desperatan, -tna, -tno ‰lat. desperatusŠ 1.
beznadan, o~ajan. 2. koji je u o~ajni~koj situa-
ciji postao nasilan, re{en na sve.
desperater, -era m (`. desperaterka, -e, dat.
i lok. desperaterki, gen. mn. desperaterki) ‰v.
desperatanŠ onaj koji o~ajava, o~ajnik. x despe-
raterski.
desperatnost = desperacija (v.).
desperacija, -e = desperatnost, -i ` ‰lat.
desperatioŠ o~aj, o~ajawe.
despet, -a m, mn. despeti, gen. mn. despeta
‰venec. despeto, ital. dispettoŠ pokr. 1. prkos,
inat. 2. nepravda, uvreda.
despot, -a m, mn. -i ‰gr~. despotes gospodarŠ 1.
ist. titula nekih srpskih vladara posle kosov-
ske bitke. 2. vladar s neograni~enom vla{}u,
apsolutista. 3. fig. onaj koji prisiqava druge
da rade po wegovoj voqi, tiranin. x despotov,
despotski.
despotizam, -zma m = despotija, -e ` ‰v. de-
spot, -izamŠ neograni~ena, samovoqna i bezob-
zirna vladavina, tiranija.
despotija = despotizam (v.).
despotica, -e ` ‰v. despotŠ despotova `ena.
despotovina ‰v. despotŠ dr`ava pod vlada-
vinom despota.
destabilizacija, -e ` ‰v. destabilizovatiŠ
poreme}aj stabilnosti, gubitak sigurnosti,
pouzdanosti, ustaqenog reda.
destabilizovati, -ujem (i destabilizira-
ti, destabiliziram, 3. l. mn. destabiliziraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. de-, stabilanŠ poremetiti
destaqinizacija
stabilnost, (po)kvariti ravnote`u, uzdrmati,
uznemiriti, uznemiravati.
destaqinizacija, -e ` ‰v. de-, StaqinŠ ist.
postepeno ubla`avawe totalitarnog re`ima
posle Staqinove smrti 1953. godine, u Sovjet-
skom Savezu i zemqama isto~ne Evrope.
destilana, -e `, gen. mn. destilana ‰v. desti-
lisatiŠ prostorija u kojoj se vr{i destilaci-
ja; ure|aj za destilaciju.
destilat, -ata m, mn. destilati, gen. mn. de-
stilata ‰lat. destillatus, v. destilisatiŠ proiz-
vod, produkt destilacije.
destilater, -era m ‰fr. distillateur, v. desti-
lisatiŠ 1. onaj koji vr{i destilaciju; proiz-
vo|a~ `estokih pi}a. 2. v. destilator (1).
destilator, -a m ‰lat. destillatorŠ 1. aparat,
ure|aj za destilaciju. 2. v. destilater (1).
destilacija, -e ` ‰lat. destillatioŠ hem. izdva-
jawe isparqivih sastojaka neke me{avine ti-
me {to se te~nost pretvara u paru a potom po-
novo kondenzuje hla|ewem. y suva destilaci-
ja hem. zagrevawe organskih tela (drveta, ko-
stiju i sl.) u zatvorenim sudovima da bi se iz
wih dobili te~ni i gasni proizvodi. x desti-
lacioni.
destilisan, -a, -o = destilovan, -a, -o ‰v.
destilisatiŠ pro~i{}en, izdvojen putem de-
stilacije. y destilisana, destilovana voda
med. farm. ~ista voda dobijena destilacijom za
primenu u medicini, farmaciji, hemiji i sl.
destilisati, -i{em = destilovati, -ujem
(i destilirati, destiliram, 3. l. mn. destili-
raju) svr{. i nesvr{. ‰lat. destillare, v. de-, stilla
kapŠ (iz)vr{iti destilaciju, destilacijom
proizvesti, proizvoditi.
destimulativan, -vna, -vno ‰v. de-, stimu-
lativanŠ koji destimuli{e, koji odbija, obes-
hrabruje.
destimulacija, -e ` ‰v. destimulisatiŠ ne-
gativna stimulacija, obeshrabrivawe, odvra-
}awe od ~ega.
destimulisati, -i{em (i destimulirati,
destimuliram, 3. l. mn. destimuliraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. de-, stimulisatiŠ obeshrabri(va)ti,
odvratiti, odvra}ati od ~ega, (o)slabiti zani-
mawe, interesovawe za ne{to.
detant
destinatar, -ara m ‰nlat. destinatarius od lat.
destinare odreditiŠ onaj na koga je adresovana
neka po{iqka ili pismo, primalac, adresat;
primalac poklona, nagrade, pravnog akta i sl.
destinacija, -e ` ‰lat. destinatioŠ 1. mesto u
koje se putuje, odredi{te; pravac puta. 2. na-
mena, krajwi ciq.
destruirati, destruiram, 3. l. mn. destrui-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. destruereŠ (raz)ru{iti,
razoriti, razarati, uni{titi, uni{tavati.
destruktivan, -vna, -vno ‰nlat. destructivus,
prema lat. destructus od destruere razru{itiŠ
koji razara, razoran, ru{ila~ki, poguban.
destruktivnost, -i ` ‰v. destruktivanŠ oso-
bina onoga {to je destruktivno, razornost.
destrukcija, -e ` ‰lat. destructioŠ ru{ewe,
razarawe, uni{tavawe.
desublimacija, -e ` ‰v. de-, sublimacijaŠ
fiz. proces suprotan sublimaciji, u kojem neke
materije neposredno iz gasovitog stawa prela-
ze u ~vrsto stawe.
descendent, -a m, mn. descendenti, gen. mn.
descendenata ‰v. descendentanŠ potomak.
descendentan, -tna, -tno ‰lat. descendens od
descendere si}iŠ 1. koji silazi, silazni. 2. koji
se odnosi na potomstvo.
descendencija, -e ` ‰nlat. descendentia, v.
descendentanŠ prav. srodnost po silaznoj lini-
ji od predaka prema potomcima; potomstvo.
detabuizirati, detabuiziram, 3. l. mn. deta-
buiziraju svr{. ‰v. de-, tabuŠ osloboditi tabua,
zabrane; skinuti tabu sa ~ega.
detaq, -aqa m, mn. detaqi, gen. mn. detaqa
‰fr. detailŠ pojedina~ni deo ve}e celine, poje-
dinost, potankost; sitnica, malenkost.
detaqan, -qna, -qno ‰v. detaqŠ koji ulazi u
pojedinosti; op{iran, iscrpan, potpun.
detaqisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. deta-
iller, v. detaqŠ 1. u}i, ulaziti u detaqe, potan-
ko, do sitnica (is)pri~ati, opis(iv)ati. 2.
prod(av)ati na malo.
detaqist(a), -e m, mn. detaqisti ‰v. detaqŠ
1. onaj koji zalazi u detaqe, koji je suvi{e op-
{iran. 2. trgovac na malo.
detant, -a m ‰fr. detenteŠ pol. popu{tawe na-
petosti u me|unarodnim odnosima, smawewe
opasnosti od rata.
355
deta{iran
deta{iran, -a, -o ‰v. deta{iratiŠ odvojen,
otcepqen od celine. y deta{iran pogon deo
(industrijskog, gra|evinskog) preduze}a u
stranoj zemqi.
deta{irati, deta{iram, 3. l. mn. deta{ira-
ju svr{. i nesvr{. ‰fr. detacherŠ voj. odvojiti,
odvajati deo trupa ili brodova i poslati ih na
drugo mesto s nekim zadatkom.
deta{man, -ana m ‰fr. detachementŠ 1. voj. od-
red vojske izdvojen iz mati~ne jedinice i upu-
}en na izvr{ewe nekog zadatka. 2. deo (indu-
strijskog, gra|evinskog) preduze}a koji poslu-
je u stranoj zemqi.
detektiv, -iva m, mn. detektivi, gen. mn. de-
tektiva ‰engl. detective od lat. detegere otkritiŠ
policijski slu`benik u civilu koji skupqa
informacije o prestupnicima i vr{i istra-
gu. y privatni detektiv istra`iteq koji ra-
di po nalogu klijenata, za dogovoreni honorar.
detektivski, -a, -o ‰v. detektivŠ koji se od-
nosi na detektive. y detektivski roman kwi`.
kriminalisti~ki roman u kome je radwa zasno-
vana na otkrivawu po~inioca nekog zlo~ina.
detektovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. de-
tect od lat. detegere otkritiŠ opaziti, otkriti,
utvrditi postojawe (neke supstance, zra~ewa,
prirodne pojave i sl.).
detektor, -a m, mn. -i ‰lat. detector otkriva~Š
1. naziv za razne vrste elektronskih ure|aja
koji otkrivaju prisustvo metala, radioaktiv-
nost, {tetne gasove i drugo. 2. najprostija vr-
sta radio-prijemnika, sa iglom i kristalom, u
upotrebi po~etkom HH veka. y detektor la`i
ure|aj u kriminalistici koji bele`i vi{e vr-
sta fiziolo{kih procesa kako bi se utvrdio
stepen uzbu|ewa ispitanika i istinitost we-
govih izjava, poligraf (2). x detektorski.
detekcija, -e ` ‰engl. detection, v. detektova-
tiŠ otkrivawe, pronala`ewe.
detentor, -a m ‰lat. detentor od detinere zadr-
`atiŠ prav. onaj koji trenutno raspola`e nekom
stvari, korisnik, imalac, prite`alac.
detencija, -e ` ‰lat. detentioŠ prav. raspola-
gawe, kori{}ewe nekom stvari koja pripada
drugome.
deterent, -a m, mn. deterenti, gen. mn. detere-
nata ‰engl. deterrent od lat. deterrere zapla{itiŠ
356
determinisati
pol. sredstvo za zastra{ivawe, ono {to odvra-
}a neprijateqa od namere da napadne (u prvom
redu posedovawe atomskog oru`ja).
deterzivan, -vna, -vno ‰nlat. detersivus pre-
ma lat. detergere ~istitiŠ hem. koji slu`i za ~i-
{}ewe.
deterzija, -e ` ‰nlat. detersio prema lat. de-
tergere ~istitiŠ hem. ~i{}ewe.
deterioran, -rna, -rno ‰lat. deterior goriŠ
gori, lo{iji, mawe vredan, koji je niskog kva-
liteta.
deterioracija, -e ` ‰kasnolat. deteriorare
od lat. deterior goriŠ 1. kvarewe, pogor{avawe.
2. psih. slabqewe ili gubitak intelektualnih
i psihi~kih funkcija.
determinanta, -e `, gen. mn. determinan-
ti/determinanata ‰v. determinantanŠ 1. presu-
dan faktor, ~inilac koji odre|uje pravac i
ciq nekog razvoja. 2. mat. zbir proizvoda koji
se po odre|enom pravilu dobijaju iz kvadratne
matrice.
determinantan, -tna, -tno ‰lat. determinans
prema determinare, v. determinisatiŠ koji od-
re|uje, presudan, odlu~uju}i.
determinativ, -a m ‰lat. determinativus od-
re|uju}iŠ gram. 1. re~ koja odre|uje drugu re~,
npr. pridevska zamenica, redni broj, odre|eni
~lan. 2. u slo`enoj re~i onaj deo kojim se dru-
gi odre|uje (npr. auto- u autoput).
determinativan, -vna, -vno ‰lat. determina-
tivusŠ koji odre|uje, koji determini{e.
determinato pril. ‰ital. determinatoŠ muz.
odlu~no, o{tro, nagla{eno.
determinacija, -e ` ‰lat. determinatio ogra-
ni~eno podru~jeŠ odre|ivawe, opredeqivawe;
bli`e odre|ewe nekog pojma.
determinizam, -zma m ‰v. determinisati,
-izamŠ 1. filoz. u~ewe prema kojem su sve pojave
u svemiru neizbe`an rezultat ranijeg stawa;
shvatawe da ne postoji slu~ajnost. 2. filoz. u
etici, pravac koji ne priznaje postojawe slo-
bodne voqe. 3. ekon. shvatawe po kome je celo-
kupna qudska aktivnost uslovqena privre-
dom, tehnologijom i socijalnim faktorima.
determinisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. de-
terminare, v. de-, terminare ograni~iti, zatvoritiŠ
odrediti, odre|ivati, utvrditi, utvr|ivati.
determinist(a)
determinist(a), -e m, mn. deterministi ‰v.
determinizamŠ pristalica determinizma.
deterxent, -a m, mn. deterxenti, gen. mn. de-
terxenata ‰engl. detergent od lat. detergere ~i-
stiti, brisatiŠ hemijsko sredstvo za prawe
ili ~i{}ewe, u te~nom stawu ili u prahu.
deto = dito ‰ital. detto re~enoŠ to isto, na-
pred imenovano (ob. u trgova~kim spiskovi-
ma).
detoksikacija, -e ` (nepr. detoksinacija)
‰v. detoksikovatiŠ 1. uklawawe otrova; postu-
pak kojim se otrovna materija ~ini neotrov-
nom, ne{kodqivom. 2. fiziol. metaboli~no
pretvarawe (pre svega u jetri) otrovnih mate-
rija u mawe otrovne, koje se lak{e izlu~uju. 3.
v. dezintoksikacija.
detoksikovati, -ujem (i detoksicirati,
detoksiciram, 3. l. mn. detoksiciraju; nepr. de-
toksinirati) ‰v. de-, toksi~anŠ vr{iti, izvr-
{iti detoksikaciju.
detonator, -a m, mn. -i ‰v. detoniratiŠ ure|aj
koji izaziva paqewe eksploziva. x detonator-
ski.
detonacija, -e ` ‰v. detoniratiŠ 1. pucaw,
prasak izazvan eksplozijom. 2. tehn. u motorima
s unutra{wim sagorevawem, pucketawe iza-
zvano prebrzim paqewem me{avine.
detonirati, detoniram, 3. l. mn. detoniraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. detoner od lat. detonare prema
tonare grmetiŠ 1. prasnuti, praskati, eksplo-
dirati. 2. izazvati, izazivati eksploziju bom-
be, mine i sli~nih ure|aja.
detritus, -a m ‰lat. detritus trewe, gubqewe od
deterere istro{itiŠ 1. geol. proizvodi raspada-
wa, mrvqewa ili ru{ewa, ostaci, razdrobqeno
kamewe. 2. biol. masa sitnih ~estica organske ma-
terije nastala raspadawem organizama.
detronizacija, -e ` ‰v. detronizovatiŠ 1.
zbacivawe, svrgnu}e s prestola. 2. fig. skida-
we koga s nezaslu`enih visina, razbijawe mi-
ta o kome; supr. intronizacija.
detronizovati, -ujem (i detronizirati,
detroniziram, 3. l. mn. detroniziraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. de-, tronŠ 1. svrgnuti, svrgavati s
prestola. 2. fig. otkrivawem istine skinuti,
skidati nekoga s pijedestala, oduzeti mu neza-
slu`enu slavu; supr. intronizovati.
defanzivan
deturpacija, -e ` ‰lat. deturpatio prema tur-
pis ru`an, gadanŠ kvarewe, nagr|ivawe, unaka-
zivawe, skrnavqewe.
deus eks mahina v. deus ex machina.
deuteragonist(a), -e m, mn. deuteragonisti
‰gr~. deuteragonistes, v. deutero-, agonistes bo-
rac, takmi~arŠ ist. pozor. drugi glumac od ukup-
no tri glumca u anti~koj drami; up. protago-
nist(a), tritagonist(a).
deuterijum, -a (i deuterij, -a) m ‰gr~. deute-
ros drugiŠ hem. izotop vodonika koji u spoju sa
kiseonikom daje te{ku vodu; up. tricijum.
deutero- ‰gr~. deutero-; deuterosŠ kao prvi
deo re~i zna~i slede}i, drugi.
deuterokanonski i devterokanonski, -a,
-o ‰v. deutero-, kanonskiŠ: y deuterokanonske
kwige rel. kwige koje samo katolici uvr{ta-
vaju u Stari zavet (Kwiga o Tovitu, Kwiga o
Juditi, Kwiga Premudrosti, Kwiga Sirahova,
Kwiga Varuhova, Prva i Druga kwiga o Maka-
vejima).
Deuteronomijum i Devteronomijum, -a (i
Deuteronomij, Devteronomij, -a) m ‰nlat. Deu-
teronomium od gr~. deuteronomion, v. deutero-,
gr~. nomos zakonŠ deo Biblije, Peta kwiga Moj-
sijeva (u Dani~i}evom prevodu: Zakoni pono-
vqeni).
deuteropatija, -e ` ‰v. deutero-, -patijaŠ
med. bolest koja se javqa kao posledica neke
druge bolesti, sekundarno oboqewe.
def, defa m, mn. defovi, gen. mn. defova ‰tur.
def, tef od ar. daffŠ narodni muzi~ki instru-
ment s napetom ko`om po kojoj se udara dla-
nom, tamburin (v.); up. daire.
de fakto pril. ‰lat. de factoŠ u stvari, stvar-
no, zaista.
defanziva, -e ` ‰fr. defensive, v. defanzi-
vanŠ 1. voj. odbrambeni na~in ratovawa; povla-
~ewe pred nadmo}nijim neprijateqem. 2. stawe
u kojem je jedna strana u stavu odbrane (u pole-
mici, sukobu, borbi i sl.). 3. sp. koncepcija u
sportskoj igri ({ahu, boksu, fudbalu i sl.) za-
snovana na ~vrstoj odbrani; supr. ofanziva.
defanzivan, -vna, -vno ‰fr. defensif od de-
fendre, lat. defendere odbranitiŠ koji se odnosi
na defanzivu; usmeren na defanzivu, odbram-
ben.
357
defa{izacija
defa{izacija, -e = defa{istizacija, -e `
‰v. de-, fa{izamŠ proces uklawawa fa{izma.
defekacija, -e ` ‰lat. defaecatio, v. defeci-
ratiŠ 1. fiziol. pra`wewe creva, izbacivawe
izmeta. 2. hem. pre~i{}avawe, ~i{}ewe neke
te~nosti od suvi{nih primesa.
defekt, -a m, mn. defekti, gen. mn. defekata
‰lat. defectus gre{ka, slabost od deficere osla-
biti, pogre{itiŠ 1. nedostatak, pogre{ka, ma-
na. 2. kvar, neispravnost.
defektan, -tna, -tno ‰lat. defectus prema de-
ficere nedostajatiŠ koji ima kakav defekt, ne-
ispravan, o{te}en, pokvaren.
defektiv, -a m ‰v. defektivanŠ gram. promen-
qiva re~ kojoj nedostaju neki oblici promene.
defektivan, -vna, -vno ‰lat. defectivus, v. de-
fektanŠ gram. nepotpun, koji nema kompletnu
promenu. y defektivni glagoli glagoli koji
nemaju sve oblike (npr. velim, nemoj).
defektolog, -a m, mn. defektolozi, gen. mn.
defektologa ‰v. defekt, -logŠ med. lekar speci-
jalista za defektologiju.
defektologija, -e ` ‰v. defekt, -logijaŠ med.
nauka o uro|enim telesnim i psihi~kim nedo-
stacima. x defektolo{ki.
defektoskop, -a m, mn. -i ‰v. defekt, -skopŠ
sprava za otkrivawe defekata u proizvodima
(pomo}u rendgenskog snimawa, ultrazvuka i
sl.).
defektoskopija, -e ` ‰v. defekt, -skopijaŠ
otkrivawe, pronala`ewe gre{aka u materija-
lima i raznim proizvodima.
defekcija, -e ` ‰lat. defectioŠ 1. istupawe,
odmetawe iz kakve grupe (obi~no stranke, cr-
kve i sl.). 2. otpadni{tvo, izdaja.
defeminizacija, -e ` ‰v. de-, feminizaci-
jaŠ 1. med. gubitak `enskih polnih osobina
usled hormonskog poreme}aja. 2. fig. gubitak
`enstvenosti.
defenestracija, -e ` ‰v. defenestriratiŠ iz-
bacivawe kroz prozor (na~in ubistva, ~esto
prikazan kao samoubistvo skokom kroz prozor).
defenestrirati, defenestriram, 3. l. mn.
defenestriraju svr{. ‰nlat. defenestrare, v. de-,
fenestra prozorŠ izbaciti (koga) kroz prozor.
defenzor, a m, mn. -i ‰lat. defensorŠ branilac,
za{titnik (obi~no po~asna titula).
358
deficijentan
defetizam, -zma m ‰fr. defaitisme, prema de-
faite porazŠ sumwa u vlastite snage, neverova-
we u pobedu ili u uspeh neke vojne akcije; ma-
lodu{nost.
defetist(a), -e m, mn. defetisti ‰fr. defaitiste,
prema defaite porazŠ onaj koji je pro`et defeti-
zmom, koji {iri sumwu u mogu}nost pobede.
defetisti~ki, -a, -o ‰v. defetistaŠ koji se
odnosi na defetiste i na defetizam.
defecirati, defeciram, 3. l. mn. defecira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. defaecare, v. de-, faex ta-
log, izmetŠ 1. med. prazniti creva, vr{iti nu-
`du. 2. hem. (o)~istiti, pro~i{}avati, pro~i-
stiti (rastvor, te~nost).
defile, -ea m ‰fr. defileŠ sve~ana povorka,
paradni mar{, defilovawe.
defilovati, -ujem nesvr{. ‰fr. defilerŠ sve-
~ano prolaziti, pro}i ispred nekoga odaju}i
mu po~ast.
definisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nem. defi-
nierenŠ 1. dati, davati definiciju, precizno
odrediti zna~ewe neke re~i ili pojma. 2. odre-
diti funkciju, na~in na koji }e ne{to funk-
cionisati.
definitiva, -e ` ‰lat. definitiva, v. defini-
tivanŠ zast. zavr{ni ispit kojim se sti~e pravo
na stalnost u slu`bi.
definitivan, -vna, -vno ‰fr. definitif od lat.
definitivus koji odre|ujeŠ kona~an, zavr{en, za-
kqu~en; odlu~an, presudan.
definitor, -a m, mn. -i ‰srlat. definitor, pre-
ma lat. definire odre|ivatiŠ 1. onaj koji odre|u-
je, odlu~uje. 2. crkv. ~lan stare{instva u nekim
katoli~kim mona{kim redovima.
definitum, -a m ‰lat. definitumŠ ono {to je
odre|eno, utvr|eno, odre|eni pojam.
definicija, -e ` ‰lat. definitioŠ ta~no obja-
{wewe neke re~i ili izraza pomo}u drugih
izraza koji se smatraju poznatima; odre|ivawe
su{tine nekog pojma.
deficijent, -a m, mn. deficijenti, gen. mn.
deficijenata ‰v. deficijentanŠ 1. sve{tenik
udaqen iz slu`be zbog trajne nesposobnosti.
2. onaj koji ima mawak u kasi, na ra~unu; du-
`nik.
deficijentan, -tna, -tno ‰lat. deficiens pre-
ma deficere nedostajatiŠ 1. nepotpun, nedovo-
deficijentnost
qan, mawkav, neodgovaraju}i. 2. psih. du{evno
zaostao, slabouman.
deficijentnost = deficijencija (v.).
deficijencija, -e = deficijentnost,
-osti ` ‰v. deficijentanŠ 1. nedovoqnost, ne-
dostatak, nepotpunost. 2. med. mentalna zaosta-
lost, slaboumnost.
deficit, -a m ‰lat. deficit, 3. l. jd. od deficere
nedostajatiŠ mawak, negativna razlika izme|u
prihoda i rashoda; supr. suficit.
deficitan, -tna, -tno v. deficitaran.
deficitaran, -rna, -rno ‰v. deficitŠ 1.
finans. koji je u mawku, gubitku, koji ima vi{e
rashoda nego prihoda. 2. koga nema dovoqno,
koji se te{ko nalazi (deficitarni proizvo-
di); za koji nema dovoqno stru~waka (defici-
tarna zanimawa).
deflagracija, -e ` ‰lat. deflagratioŠ 1. burno
izgarawe, s visokom temperaturom i jakom sve-
tlo{}u; po`ar. 2. izgarawe eksplozivnih ma-
terija bez detonacije, pod normalnim priti-
skom.
deflator, -a m ‰v. deflacijaŠ ekon. koefici-
jent kojim se mno`e cene u periodu deflacije
da bi se mogle uporediti s ranijim cenama.
deflatoran, -rna, -rno ‰v. deflacijaŠ ekon.
koji podrazumeva deflaciju, koji deluje u smi-
slu deflacije; supr. inflatoran.
deflacija, -e ` ‰engl. deflation, v. de-, infla-
cijaŠ ekon. pojava suprotna inflaciji, smawi-
vawe koli~ine novca u opticaju uz odgovaraju-
}i pad op{teg nivoa cena; supr. inflacija. x
deflacioni.
deflacionist(a), -e m, mn. deflacionisti
‰v. deflacijaŠ pristalica finansijske poli-
tike kojoj je ciq da smawuju}i broj nov~anica
u opticaju podigne kupovnu mo} novca. x de-
flacionisti~ki.
deflegmator, -a m ‰v. deflegmacijaŠ ure|aj
za deflegmaciju.
deflegmacija, -e ` ‰v. de-, gr~. phlegma sluzŠ
hem. vrsta destilacije u kojoj se me{avina
te~nosti delimi~no osloba|a vode.
defleksija, -e ` ‰lat. deflexio prema deflec-
tere saviti, zakrenutiŠ 1. skretawe, savijawe,
odstupawe. 2. voj. razlika i udaqenost izme|u
ciqa i mesta na koje je pala avionska bomba.
defter
deflektor, -a m, mn. -i ‰v. de-, lat. flectere sa-
viti, okrenutiŠ 1. ure|aj koji skre}e mlaz
te~nosti ili gasa. 2. zavr{etak dimwaka izra-
|en tako da {titi od vetra.
deflorator, -a m, mn. -i ‰v. deflorisatiŠ
onaj koji je devojci oduzeo nevinost.
defloracija, -e ` ‰v. deflorisatiŠ med. ki-
dawe himena, devi~waka, razdevi~ewe, gubi-
tak nevinosti, devirginacija.
deflorisati, -i{em svr{.‰lat. deflorare, v.
de-, flos cvetŠ obaviti defloraciju, oduzeti
(devojci) nevinost, razdevi~iti.
defolijant, -a m ‰v. defolijacijaŠ hemijsko
sredstvo koje izaziva opadawe li{}a.
defolijacija, -e ` ‰nlat. defoliatio, v. de-,
lat. folium listŠ 1. bot. opadawe li{}a sa drve-
}a. 2. ogoqivawe drve}a hemikalijama.
defolt v. difolt.
deforestacija, -e ` ‰engl. deforestation, v.
de-, forest {umaŠ uklawawe, kr~ewe {uma da bi
se dobilo poqoprivredno zemqi{te.
deformacija, -e ` ‰lat. deformatioŠ 1. kvare-
we, promena oblika; izobli~avawe, izopa~ava-
we. 2. med. nepravilan razvoj kosti ili nekog
drugog organa. 3. deformisano, izmeweno, iz-
obli~eno mesto.
deformisan, -a, -o ‰v. deformisatiŠ 1. koji
je izgubio prvobitni oblik, izobli~en. 2. koji
ne izgleda normalno, nagr|en, unaka`en. 3. fig.
nastran, izopa~en.
deformisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. de-
formare, v. de-, formare oblikovatiŠ 1. (is)kva-
riti oblik, izobli~iti, izobli~avati, unaka-
ziti, unaka`avati. 2. deformisati se izgubi-
ti prvobitni oblik, izobli~iti se.
deformitet, -eta m ‰lat. deformitas, v. de-
formisatiŠ izobli~enost, unaka`enost.
defraudant, -a m, mn. defraudanti, gen. mn.
defraudanata (`. defraudantkiwa, -e) ‰v. de-
fraudiratiŠ proneverilac, utajiva~.
defraudacija, -e ` ‰lat. defraudatio, v. de-
fraudiratiŠ prevara, pronevera, utaja.
defraudirati, defraudiram, 3. l. mn. de-
fraudiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. defraudare vara-
tiŠ (u)~initi proneveru, utaju, proneveriti,
proneveravati.
defter v. tefter.
359
defterdar
defterdar v. tefterdar.
defterhana v. tefterhana.
dehelmintizacija, -e ` ‰v. de-, gr~. helmins
gen. helminthos crvŠ med. vet. uklawawe glista i
sli~nih parazita iz organizma.
dehidratacija = dehidracija (v.).
dehidracija, -e = dehidratacija, -e ` ‰v.
dehidriratiŠ 1. oduzimawe ili gubqewe vode.
2. dehidriranost (v.).
dehidriranost, -osti ` ‰v. dehidriratiŠ
med. stawe u organizmu koje nastaje usled veli-
kog gubitka te~nosti.
dehidrirati, dehidriram, 3. l. mn. dehi-
driraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, gr~. hydor vodaŠ 1.
oduzeti (~emu) vodu, li{iti vode. 2. med. izgu-
biti veliku koli~inu vode.
dehidrogenacija, -e ` ‰v. de-, v. hidrogenŠ
hem. oduzimawe vodonika nekom jediwewu.
dehiscentan, -tna, -tno ‰lat. dehiscens pre-
ma hiscere zevati, zjapitiŠ bot. koji se otvara
kad dostigne zrelost.
dehiscencija, -e ` ‰v. dehiscentanŠ 1. bot.
spontano otvarawe ~aure, ploda ili drugog
biqnog organa da bi iz wega iza{ao sadr`aj. 2.
med. popu{tawe hirur{kog {ava.
dehortacija, -e ` ‰lat. dehortatio, v. de-, hor-
tari ohrabrivati, podsticatiŠ odvra}awe, save-
tovawe da se ne{to ne u~ini.
dehumanizacija, -e ` ‰v. de-, humanŠ 1.
i{~ezavawe bitnih ~ovekovih osobina, gu-
bqewe qudskosti. 2. otu|ewe ~oveka u dana-
{wem svetu, podvrgavawe qudske prirode teh-
nologiji i zahtevima potro{a~kog dru{tva.
dehumanizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
de-, humanizovatiŠ (iz)vr{iti dehumanizaci-
ju, oduzeti kome bitne qudske osobine.
dehumidifikacija, -e ` ‰v. de-, lat. humidus
vla`an, v. -fikacijaŠ smawewe ili uklawawe
vlage iz prostorija, putem mehani~kih ure|aja
ili hemijskih sredstava.
decelerator, -a m, mn. -i ‰v. deceleracijaŠ
naprava za usporavawe (npr. vodene ili vazdu-
{ne struje). supr. akcelerator.
deceleracija, -e ` ‰v. de-, akceleracijaŠ fiz.
usporavawe, smawivawe brzine; postepeni gu-
bitak ubrzawa; supr. akceleracija.
360
decidan
decembar, -bra i decembar, -bra m ‰lat. de-
cember prema decem deset: deseti mesec po ka-
lendaru koji je po~iwao od martaŠ dvanaesti
mesec u godini.
decembarski, -a, -o ‰v. decembarŠ koji pada
u decembar; koji je kao u decembru.
decemvir, -ira m ‰lat. decemvir, prema de-
cem deset, vir mu{karacŠ ist. u starom Rimu, u
vreme republike, ~lan ve}a od deset qudi iza-
branih da pi{u zakone.
decemvirat, -ata m ‰lat. decemviratus, v. de-
cemvirŠ ist. ve}e od deset ~lanova.
decenalni, -a, -o ‰kasnolat. decennalis od
lat. decennis od decem deset, annus godinaŠ koji
se zbiva svake desete godine.
decenija, -e ` = decenijum, -a (i decenij,
-a) m ‰lat. decennium od decem deset, annus go-
dinaŠ razdobqe od deset godina, desetle}e. x
decenijski.
decenijum (i decenij) = decenija (v.).
decentan, -tna, -tno ‰lat. decens od decere
dolikovatiŠ koji dolikuje, pristojan, prikla-
dan; uzdr`qiv, neupadqiv.
decentralizacija, -e ` ‰v. de-, centraliza-
cijaŠ preno{ewe izvesnih poslova (u vlasti, u
privrednoj organizaciji i sl.) iz centra na
ni`a mesta, ili iz glavnog grada u regionalne
centre.
decentralizovati, -ujem (i decentrali-
zirati, decentraliziram, 3. l. mn. decentrali-
ziraju) ‰v. de-, centralizovatiŠ izvr{iti, iz-
vr{avati decentralizaciju.
decernat, -ata m ‰nem. Dezernat prema lat. de-
cernere odlu~itiŠ zast. opseg rada, delokrug po-
slova; nadle`nost.
deci- ‰fr. deci- od lat. decimus desetiŠ kao
prvi deo re~i ozna~ava deseti deo jedinice u
drugom delu re~i.
deci m indekl. ‰skr. od decilitarŠ fam. deci-
litar.
decibel, -a m ‰v. deci-, belŠ fiz. deseti deo
bela (v.), jedinica za merewe razlika u ja~ini
signala; naj~e{}e upotrebqavana jedinica za
ja~inu zvuka.
decigram, -a m, mn. -i ‰v. deci-, -gramŠ deseti
deo grama.
decidan nepr., v. decidiran.
decidiran
decidiran, -a, -o ‰nem. dezidiert od lat. deci-
dere odlu~itiŠ jasan, odlu~an, odre|en, nedvo-
smislen.
decizivan, -vna, -vno ‰nlat. decisivus, prema
decidere odlu~itiŠ 1. koji sadr`i odluku, re-
{ewe, kona~an. 2. odlu~uju}i, presudan.
decilitar, -tra m, mn. decilitri, gen. mn. de-
cilitara ‰v. deci-, litarŠ jedinica za zapremi-
nu te~nosti, deseti deo litra.
decima, -e ` ‰lat. decima (pars) deseti deoŠ
muz. 1. deseti ton ra~unaju}i od osnovnog tona.
2. interval od deset tonova. 3. ist. desetak, de-
setina, porez od desetog dela uroda. 4. kwi`.
strofa od deset stihova.
decimal, -ala m i decimala, -e ` ‰srlat. de-
cimalisŠ mat. svaka cifra koja dolazi iza deci-
malne zapete.
decimalan, -lna, -lno ‰v. decimalaŠ mat. 1.
koji se broji prema osnovi 10. 2. koji se odnosi
na decimale. y decimalni razlomak razlo-
mak prikazan samo brojem desetih, stotih, hi-
qaditih itd. delova, posle decimalne zapete;
decimalni ra~un mat. ra~un sa decimalnim
razlomcima; decimalni sistem mat. brojni
sistem ~ija je osnova broj 10; decimalna mera
sistem merewa u kome se jedinice dele na de-
set, sto, hiqadu itd. delova; decimalna vaga
vaga u obliku dvokrake raznokrake poluge po
kojoj se pomera teg deset puta lak{i od tereta;
decimalna klasifikacija sistem razvrsta-
vawa kwiga u bibliotekama uz upotrebu deci-
malnih brojeva, s ta~kom umesto zapete.
decimar, -ara m = decimator, -a m ‰nlat. de-
cimarius, decimator, v. decimaŠ ist. sakupqa~ de-
setine, desetinskog poreza.
decimator v. decimar.
decimetar, -tra m, mn. decimetri, gen. mn. de-
cimetara ‰v. deci-, -metarŠ jedinica mere za du-
`inu, deseti deo metra.
decimirati, decimiram, 3. l. mn. decimi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. decimareŠ 1. ist. kazni-
ti, ka`wavati smr}u svakog desetog vojnika
(kaznena mera u rimskoj vojsci). 2. fig. silno
smawiti broj qudi ili stoke, prorediti, de-
setkovati.
decimola, e ` ‰v. decima, up. triolaŠ muz.
grupa od deset nota iste vrednosti koje treba
diba
odsvirati u vremenu koje ina~e zauzimaju osam
nota.
decisekunda, -e `, gen. mn. decisekundi ‰v.
deci-, sekundaŠ deseti deo sekunde.
de~izo pril. ‰ital. decisoŠ muz. odlu~no, ener-
gi~no, ritmi~ki precizno.
de{ar`irati, de{ar`iram, 3. l. mn. de-
{ar`iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. dechargerŠ 1. is-
tovariti, istovarivati. 2. olak{ati, olak{a-
vati, rasteretiti, rastere}ivati koga brige,
zadu`ewa i sl.
de{ifrant, -a m, mn. de{ifranti, gen. mn.
de{ifranata ‰fr. dechiffrer, v. de{ifrovatiŠ
onaj koji razre{ava {ifre, kodove. x de{i-
frantski.
de{ifrovati, -ujem (i de{ifrirati, de-
{ifriram, 3. l. mn. de{ifriraju) svr{. i
nesvr{. ‰fr. dechiffrer, v. de-, {ifraŠ 1. (pro)~i-
tati ono {to je napisano {ifrom, prevesti
{ifrirani tekst na obi~ni jezik. 2. fig. pro-
~itati, rastuma~iti ne~itak ili te{ko razu-
mqiv tekst.
de{peratan v. desperatan.
de{peracija v. desperacija.
di- ‰gr~. di- prema dis dvaputŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava da se drugi deo uzima dvostruko.
diazo- ‰v. di-, azotŠ hem. koji sadr`i grupu
od dva atoma azota direktno spojena s nekim
organskim radikalom (diazo-jediwewa).
diamin, -ina m ‰v. di-, aminiŠ hem. organsko
jediwewe sa dve aminske grupe.
diandrija, -e ` ‰v. di-, gr~. aner gen. andros
mu{karacŠ soc. brak `ene sa dva zakonita mu`a
(u nekim dru{tvima); up. monoandrija, poli-
andrija.
diarh, -a m, mn. diarsi, gen. mn. diarha ‰v. di-,
-arhŠ ist. jedan od dvojice istovremenih vlada-
ra, suvladar; up. monarh.
diarhija, -e ` ‰v. di-, -arhijaŠ ist. vladavina
dvojice, dvovla{}e, suvladarstvo; up. biarhija.
diarhi~an, -~na, -~no ‰v. diarhijaŠ koji ima
dva vladara, koji ima dva gospodara.
diba, -e ` ‰tur. diba od pers. dibaŠ pokr. svile-
na tkanina protkana zlatnim i srebrnim `i-
cama, brokat.
361
dibek
dibek, -a m, mn. dibeci, gen. mn. dibeka ‰tur.
dibekŠ pokr. 1. avan, stupa od drveta ili izdu-
bqenog kamena za tucawe kafe. 2. ko`arska
stupa koja slu`i za {tavqewe ko`e.
dibetli prid. indekl. ‰v. dibaŠ pokr. na~iwen
od dibe.
dibiduz i dibidus (uob. i dibiduz, dibi-
dus) i pril. ‰tur. dubeduzŠ ekspr. fam. sasvim,
potpuno, totalno.
dibranhijati, -ata m mn. ‰nlat. dibranchiata,
v. di-, gr~. branchia {krgeŠ zool. vrsta morskih
`ivotiwa sa dve {krge, dvo{kr`waci.
dibrahis, -a m ‰gr~. dibrachys, v. di-, brachys
kratakŠ metr. stihovna stopa od dva kratka sloga.
dibuk, -a m ‰hebr. dibbuqŠ po jevrejskom na-
rodnom verovawu, du{a pokojnika koja se use-
li u `ivog ~oveka i ovlada wime.
diva, -e `, gen. mn. diva ‰ital. diva bo`anstve-
naŠ vrlo popularna glumica ili operska peva-
~ica, zvezda.
divagacija, -e ` ‰nlat. divagatio, prema lat.
divagari odlutatiŠ 1. med. govorewe bez veze,
sled nepovezanih re~i, trabuwawe. 2. prela-
`ewe na sporednu temu, digresija. 3. prav. osta-
vqawe doma}ih `ivotiwa bez nadzora na jav-
nom mestu kao pravni prekr{aj.
divan, -ana m ‰tur. divan od ar. diwan od pers.
diwanŠ 1. ist. carsko ili vezirsko ve}e, dr`av-
ni savet; carski dvor, carski presto. 2. pokr.
razgovor. 3. sastanak momaka i devojaka, pose-
lo. 4. kanabe, sofa, otoman, kau~. 5. kwi`. zbir-
ka isto~wa~kih pesama.
divana, divanana v. divanhana.
divanija1, -e ` ‰tur. divani od ar. i pers. hatt-i
diwani pismo divanijaŠ ist. arapsko pismo ko-
jim su pisani fermani (v.) u Osmanskom Car-
stvu.
divanija2, -e m ‰tur. divane od pers. diwane
ludŠ sulud ~ovek, budala, {a{avko.
divanisati v. divaniti.
divaniti, divanim nesvr{. ‰v. divanŠ pokr.
govoriti, razgovarati, }askati.
divan-kabanica zast. duga~ka kabanica od
crvenog sukna.
divanhana, -e `, gen. mn. divanhana ‰tur. di-
vanhane od pers. diwan-hane ku}a, mesto za razgo-
vorŠ 1. prostrana, velika prostorija na spratu u
362
divertikuloza
ku}ama orijentalne gradwe koja slu`i za bora-
vak, razgovor, pu{ewe. 2. deo balkona zatvoren
drvenim re{etkama, doksat.
divanxija, -e m ‰v. divanŠ 1. onaj koji u~estvu-
je u divanu (2). 2. razgovoran, pri~qiv ~ovek.
divergentan, -tna, -tno ‰srlat. divergens od
divergere, v. divergiratiŠ 1. koji se razilazi,
koji se kre}e u raznim pravcima; koji odstupa,
koji se razlikuje od ~ega. 2. mat. koji nije kon-
vergentan (v.).
divergentnost, -osti ` ‰v. divergentanŠ
osobina onoga {to je divergentno.
divergencija, -e ` ‰srlat. divergentiaŠ 1. ra-
zila`ewe, odstupawe, udaqavawe; neslagawe.
2. fiz. razila`ewe zraka iz neke ta~ke. 3. biol.
pojava razli~itih osobina u razvoju neke `i-
votiwske ili biqne vrste.
divergirati, divergiram, 3. l. mn. divergi-
raju svr{. i nesvr{. ‰srlat. divergere prema lat.
vergere skrenutiŠ razi}i se, razilaziti se,
udaqiti se, udaqavati se.
diverzant, -a m, mn. diverzanti, gen. mn. di-
verzanata (`. diverzantkiwa, -e) ‰nem. Diver-
sant, v. diverzijaŠ 1. onaj koji vr{i diverziju.
2. pripadnik specijalne jedinice sa zadatkom
da ru{i saobra}ajnice, pruge, mostove itd. x
diverzantski.
diverzija, -e ` ‰srlat. diversio prema lat. de-
vertere skrenuti, odvratitiŠ 1. voj. napad u po-
zadini; razarawe objekata u pozadini. 2. akci-
ja preduzeta da bi se odvratila pa`wa od pra-
vog ciqa ili da bi se zbunio protivnik. 3. na-
merno ometawe nekog poduhvata, destruktivan
postupak.
diverzifikacija, -e ` ‰v. diverzifikova-
tiŠ 1. uno{ewe promena, razlika, raznovrsno-
sti. 2. ekon. pro{irewe proizvodnog programa
ili asortimana robe koja se prodaje.
diverzifikovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰srlat. diversificare prema lat. diversus razli~it,
-ficare = facere ~initiŠ u~initi ne{to razno-
vrsnim, sprovesti diverzifikaciju.
divertikulitis, -a m ‰v. divertikul, -itisŠ
med. zapaqewe divertikula.
divertikuloza, -e m ‰v. divertikulŠ med. bo-
lest koja se odlikuje stvarawem ve}eg broja di-
vertikula u jednom organu.
divertikul(um)
divertikul(um), -a m, mn. -i ‰lat. diverticu-
lum prema divertere, devertere skrenutiŠ med.
mestimi~no pro{irewe {upqih organa, stva-
rawe malih izbo~ina u crevu, jedwaku, be{i-
ci i sl.
divertimento, -menta m ‰ital. divertimento
zabavaŠ muz. 1. instrumentalna kompozicija ve-
selog karaktera, bez odre|ene forme, posebno
negovana u XVIII veku. 2. u fugi, prelazni deo
izme|u dva ponavqawa teme.
divertisman, -ana m ‰fr. divertissement za-
bavaŠ 1. naziv za baletske ili pevane me|uigre
u francuskoj operi ili pozori{tu, naro~ito
u XVII veku. 2. aran`man operskih arija za or-
kestar ili klavir. 3. v. divertimento (1).
dividend, -a m, mn. dividendi, gen. mn. divi-
denada ‰lat. dividendum od dividendus ono {to
treba podelitiŠ mat. broj koji se deli, deqe-
nik.
dividenda, -e `, gen. mn. dividendi ‰lat. divi-
denda, mn. od dividendum, v. dividendŠ ekon. deo
~iste dobiti koji se ispla}uje za novac ulo-
`en u neki posao; deo zarade akcionarskog
dru{tva koji se deli svakom ~lanu srazmerno
akcijama koje poseduje.
di-vi-di, di-vi-dija m ‰engl. DVD, skr. od
Digital Video DiscŠ ra~. digitalni video-disk,
kompakt-disk koji omogu}ava da se na monito-
ru ra~unara gledaju filmovi ili televizijske
emisije; y di-vi-di plejer poseban ure|aj za
gledawe video-diskova.
diviz, -iza m ‰nem. Divis od lat. divisus pode-
qenŠ crtica (pravopisni znak).
divizi pril. ‰ital. divisi podeqeniŠ muz.
oznaka kojom se u orkestarskoj partituri na-
zna~ava prelazak iz jednoglasnog svirawa u
dvoglasno ili vi{eglasno.
divizija, -e ` ‰fr. division od lat. divisio po-
delaŠ voj. jedinica koju ~ini nekoliko brigada
ili pukova. x divizijski.
divizion, -ona m ‰fr. division od lat. divisio
podelaŠ voj. jedinica od dva ili tri eskadrona;
u artiqeriji, jedinica od dve ili tri bateri-
je. x divizionski.
divizionar, -ara m, mn. -i = divizioner,
-era m, mn. -i ‰fr. divisionnaire, v. divizijaŠ ko-
mandant divizije.
Digest
divizionizam, -zma m ‰fr. divisionnismeŠ
slikarska tehnika stvorena u Francuskoj kra-
jem XIX veka, s upotrebom vrlo malih obojenih
povr{ina koje gledane iz daqine daju celovi-
tu sliku; up. poentilizam.
divizor, -a m, mn. -i ‰lat. divisorŠ mat. broj ko-
jim se drugi broj deli, deliteq.
divinatoran, -rna, -rno ‰nlat. divinatorius
prema lat. divinare predskazivatiŠ koji se odno-
si na predvi|awe, vidovwa~ki, proro~ki.
divinacija, -e ` ‰lat. divinatioŠ predvi|a-
we, proricawe, predskazivawe.
divinizacija, -e ` ‰fr. divinisation, v. divi-
nizovatiŠ obo`avawe, progla{avawe koga za
bo`anstvo.
divinizovati, -ujem (i divinizirati, di-
viniziram, 3. l. mn. diviniziraju) svr{. i
nesvr{. ‰fr. diviniser, prema lat. divinus bo`an-
skiŠ slaviti koga kao bo`anstvo, uzdi}i, uzdi-
zati do neba, obo`avati.
divit, -a m, mn. diviti, gen. mn. divita ‰tur.
divit od pers. dewitŠ zast. kutija za pera s mastio-
nicom, pisa}i pribor.
divotamente pril. ‰ital. divotamenteŠ muz.
pobo`no, s pobo`no{}u.
divoto ‰ital. divotoŠ v. divotamente.
divulgator, -a m, mn. -i ‰lat. divulgare obzna-
nitiŠ 1. onaj koji prenosi vesti, razglasiva~,
propagator. 2. popularizator.
divulgacija, -e ` ‰lat. divulgatioŠ 1. razgla-
{avawe, razno{ewe, propagirawe. 2. obja{wa-
vawe (ob. nau~nih pitawa) na razumqiv i pri-
stupa~an na~in, popularizacija.
divus, -a m ‰lat. divusŠ ist. bo`anski, nebe-
ski (titula rimskih careva).
digama, -e ` ‰v. di-, gamaŠ slovo najstarijeg
gr~kog alfabeta u obliku udvojene game (G), ko-
je je ozna~avalo poluvokalni glas œuŒ.
digamija v. bigamija.
digerencija s mn. ‰lat. digerentia od digerere
raspore|ivati, varitiŠ med. sredstva koja pot-
poma`u varewe.
Digest, -a m i Digesta, -e ` ‰lat. digesta ono
{to je raspore|enoŠ ist. zbornik tekstova naj-
ve}ih rimskih pravnika, sastavqen 533. godi-
ne n. e. po nare|ewu cara Justinijana.
363
digestiv
digestiv, -a m, mn. -i ‰fr. digestif, v. digesti-
vanŠ 1. med. sredstvo koje podsti~e varewe. 2.
liker koji se obi~no pije posle obeda.
digestivan, -vna, -vno ‰nlat. digestivus, v.
digestijaŠ koji se odnosi na varewe, koji pod-
sti~e varewe, probavni.
digestija, -e ` ‰lat. digestio prema digerere
varitiŠ 1. fiziol. varewe, probava. 2. rastvara-
we, omek{avawe, usitwavawe ~vrstih materi-
ja u te~nosti, na povi{enoj temperaturi.
digestor, -a m, mn. -i ‰engl. digestor od lat. di-
gestus odvojen, rastopqenŠ hem. ure|aj za od-
strawivawe otrovne pare i gasova u hemijskim
laboratorijama, spojen s dimwakom ili venti-
latorom.
digitalan, -lna, -lno ‰lat. digitalis prema di-
gitus prst, engl. digit cifraŠ 1. koji podatke
prikazuje brojevima ili odvojenim fizi~kim
signalima; broj~ani, numeri~ki. 2. anat. koji
se odnosi na prste, prstni. y digitalni ra~u-
nar ra~unar koji podatke prikazuje digitalno,
up. analogan; digitalni ~asovnik sat koji
vreme ne pokazuje kazaqkama nego ciframa ko-
je se mewaju.
digitalizovati, -ujem svr{. ‰engl. digitalize,
v. digitalanŠ izraziti u digitalnom obliku.
digitalis, -a m ‰lat. digitalis prema digitus,
zbog cveta koji je sli~an prstuŠ bot. vi{egodi-
{wa zeqasta biqka, Digitalis purpurea, pusti-
kara, naprstak; koristi se kao lek za sr~ane bo-
lesti.
digitron, -a m, mn. -i ‰prema fabrici za iz-
radu xepnih ra~unara œDigitronŒ iz Buja u
IstriŠ elektronski xepni kalkulator.
diglosija, -e ` ‰fr. diglossie, prema gr~. di-
glossos koji govori dva jezika, v. di-, gr~. glossa
jezik, govorŠ lingv. kori{}ewe u istoj dru-
{tvenoj zajednici dveju varijanata istog jezi-
ka (kwi`evnog i dijalekta, nacionalnog i lo-
kalnog i sl.); up. bilingvizam.
dignitar, -ara m, mn. dignitari, gen. mn. dig-
nitara ‰srlat. dignitarius, prema lat. dignus do-
stojanŠ onaj koji je na visokom polo`aju, do-
stojanstvenik, visoki dr`avni ~inovnik.
dignitet, -eta m ‰lat. dignitas, prema dignus
dostojanŠ dostojanstvo, dostojanstveno dr`a-
we; ~ast, ugled.
364
didodekaedar
digram, -a m, mn. digrami, gen. mn. digrama ‰v.
di-, -gramŠ lingv. grupa od dva slova kojom se be-
le`i jedan glas (npr. u latinici lj, nj, d`).
digraf ‰engl. digraph, v. di-, -grafŠ v. di-
gram.
digresija, -e ` ‰lat. digressio zastrawivaweŠ
1. udaqavawe od osnovne misli, od teme razgo-
vora. 2. astron. najve}a prividna udaqenost
planeta od Sunca.
didaktizam, -zma m ‰v. didaktikaŠ sklonost
ka pou~avawu, ka didaktici.
didaktika, -e `, dat. i lok. didaktici ‰v. di-
dakti~anŠ grana pedagogije koja se bavi op-
{tim zakonima nastave i nastavnim metodama.
didakti~an, -~na, ~no i didakti~ki, -a, -o
‰gr~. didaktikos prema didaskein pou~avatiŠ koji
se odnosi na didaktiku, nastavni, pedago{ki.
Didaskalija, -e ` ‰skr. od Didascalia aposto-
lorumŠ rel. ist. najobimniji zbornik ranohri-
{}anskih rukopisa, verovatno iz ÇÇÇ veka.
didaskalije, didaskalija ` mn. ‰gr~. dida-
skalia pou~avawe, obja{wavaweŠ pozor. umetnu-
te napomene u tekstu scenskog dela kojima se
obja{wava {ta se vidi i {ta se zbiva na sceni
ili kako glumac treba da izgovori odre|enu
re~enicu.
Didahi, Didaha m mn. ‰skr. od gr~. Didachi ton
dodeka Apostolon u~ewe dvanaestorice aposto-
laŠ rel. uobi~ajeni naziv za ranohri{}anski
zbornik rukopisa iz ÇÇ veka; up. Didaskalija.
didekaedar, -dra m ‰v. di-, dekaedarŠ geom.
poliedar koji ima dvaput po deset, tj. dvadeset
povr{ina.
didim v. didimijum.
didimijum, -a m (i didimij, -a m) ‰nlat.
didymium od gr~. didymos dvostrukiŠ hem. smesa
prazeodimijuma (v.) i neodimijuma (v.), nekada
smatrana za hemijski element.
didimitis, -a m ‰gr~. didymos dvostruki,
blizanac, v. -itisŠ med. upala testisa, orhitis.
diditi, -ija m ‰skr. DDT izgovorena po en-
gleskomŠ dihlor-difenil-trihloretan, jak
insekticid, ograni~ene upotrebe zbog {tet-
nog dejstva na okolinu.
didodekaedar, -dra m ‰v. di-, dodekaedarŠ
geom. poliedar koji ima dvaput po dvanaest, tj.
dvadeset ~etiri povr{ine.
didrahma
didrahma, -e `, gen. mn. didrahmi ‰v. di-,
drahmaŠ ist. srebrni novac koji je nekada bio u
opticaju u Gr~koj i u Sredozemqu, novac od
dve drahme, dvodrahma.
diedar, -dra m ‰v. di-, -edarŠ geom. prostorni
ugao, dve poluravni koje polaze iz iste prave.
dielektrik, -a m ‰engl. dielectric, v. dija-, v.
elektrikaŠ fiz. lo{ provodnik elektri~ne
struje, izolator.
dielektricitet, -eta m ‰v. dielektrikŠ fiz.
osobina tela koje je dielektri~no.
dielektri~an, -~na, -~no ‰v. dielektrikŠ
koji slu`i za izolaciju, koji ne provodi elek-
tricitet.
diz, -a m i diza, -e ` ‰tur. diziŠ ono {to je po-
re|ano u jedan red, niz; up. dizija.
dizajn, -a m (uob. dizajn) ‰engl. design nacrtŠ
1. grana primewene umetnosti koja se bavi ob-
likovawem proizvoda (name{taja, odevnih
predmeta, tehni~kih ure|aja, kwiga i dr.). 2.
izgled, estetska i likovna obrada nekog proiz-
voda.
dizajner, -a m, mn. -i ‰engl. designerŠ onaj koji
se bavi dizajnom. x dizajnerski.
dizajnirati, dizajniram, 3. l. mn. dizajni-
raju svr{. i nesvr{. ‰engl. designŠ praviti dizajn
nekog proizvoda, oblikovati sa estetske i
prakti~ne strane.
dizartrija, -e ` ‰nlat. dysarthria, v. dis-1,
gr~. arthron spoj, vezaŠ med. poreme}aj govora ko-
ji se ogleda u nejasnoj artikulaciji glasova.
dizgin, -ina m, mn. dizgini, gen. mn. dizgina
‰tur. dizginŠ kai{ od uzde koji se dr`i u rukama
kada se upravqa kowima, povodac, vo|ica.
dizdar, -ara m, mn. -i ‰tur. dizdar od pers. di-
zdar, prema pers. diz tvr|ava, dar od da{ten dr`a-
ti, imatiŠ ist. zapovednik tvr|ave ili utvr|e-
nog grada.
dizel, -a m ‰prema pronalaza~u, Nemcu Ru-
dolfu Dizelu (R. Diesel, 1858–1913)Š 1. = di-
zel-motor motor sa ubrizgavawem goriva, koje
se pali zahvaquju}i kompresiji vazduha. 2. =
dizel-gorivo gorivo za dizel-motore, derivat
nafte, po sastavu sli~an uqu za lo`ewe. 3. di-
zel-pumpa pumpa za dizel-motore.
dizela{, -a{a m ‰v. dizelŠ 1. fam. vozilo s
dizel-motorom. 2. `arg. 90-ih godina HH veka,
dijabolo
mladi} koji neguje odre|en spoqa{wi izgled,
imix grubog momka (obrijana glava, debeli
lanci oko vrata, duks upasan u dowi deo tre-
nerke, ko`na jakna, patike s vazdu{nim jastu-
cima itd.).
dizelka, -e `, dat. i lok. dizelki, gen. mn. di-
zelki ‰v. dizelŠ fam. lokomotiva s pogonom na
dizel.
dizenterija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. enteron utro-
ba, crevaŠ med. zarazna bolest, crevna infekci-
ja pra}ena prolivom. x dizenterijski.
dizija, -e ` ‰tur. dizi, v. dizŠ niska (bisera,
korala, dukata i sl.), struka, ogrlica.
dizmenoreja v. dismenoreja.
dizna, -e `, gen. mn. dizni ‰nem. DuseŠ su`eni
otvor za rasprskavawe gasa, pare ili te~nosti,
mlaznica.
dizurija v. disurija.
dija- ‰gr~. diaŠ kao prvi deo re~i zna~i kroz,
preko, izme|u, pro-, me|u-.
dijabaz, -aza m ‰fr. diabase, prema gr~. diaba-
sis prelazŠ miner. stena vulkanskog porekla,
kristalne strukture, tamnozelene boje.
dijabetes, -a m (nepr. dijabetis) ‰gr~. diabe-
tes od diabainein prolazitiŠ med. {e}erna bo-
lest, hroni~ni nedostatak insulina usled ko-
ga se javqa vi{ak {e}era u krvi i mokra}i, sa
simptomima kao {to su `e|, glad i postepeni
gubitak te`ine.
dijabeti~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijabetesŠ onaj
koji boluje od dijabetesa, koji boluje od {e-
}erne bolesti, {e}era{. x dijabeti~arski.
dijabeti~ki, -a, -o ‰v. dijabetesŠ koji se od-
nosi na dijabetes.
dijabolik v. dijaboli~ar.
dijaboli~an, -~na, -~no ‰gr~. diabolikos od
diabolos |avoŠ |avolski, satanski, paklen,
opak.
dijaboli~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijaboli~anŠ
dijaboli~an ~ovek, zlikovac, sotona u qud-
skom obliku.
dijaboli~nost, -osti ` ‰v. dijaboli~anŠ
osobina onoga {to je dijaboli~no.
dijabolo, dijabola m ‰fr. diabolo, fabri~ko
imeŠ vrsta de~je igre poreklom iz Kine.
365
dijaglipti
dijaglipti, dijaglipata m mn. ‰gr~. di-
aglyptos izrezanŠ lik. figure urezane ili izdu-
bqene u tvrdom materijalu.
dijagliptika, -e `, dat. i lok. dijagliptici
‰v. dijagliptiŠ lik. ve{tina urezivawa, gravi-
rawa.
dijagnoza, -e ` ‰gr~. diagnosis, v. dija-, gr~.
gnosis znaweŠ 1. med. utvr|ivawe, odre|ivawe
vrste bolesti na osnovu pregleda bolesnika. 2.
fig. mi{qewe, zakqu~ak o nekom dru{tvenom
problemu i wegovim uzrocima. 3. ra~. poruka u
programu koja obave{tava o gre{ci u kompju-
teru ili pomo}nim ure|ajima.
dijagnostika, -e `, dat. i lok. dijagnostici
‰v. dijagnosti~kiŠ med. ve{tina i metodologija
postavqawa dijagnoze.
dijagnosticirati, dijagnosticiram, 3. l.
mn. dijagnosticiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. diagno-
stiquer, v. dijagnosti~kiŠ postaviti, postavqa-
ti dijagnozu, ustanoviti, ustanovqavati vrstu
bolesti.
dijagnosti~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijagno-
sti~kiŠ lekar koji prepoznaje vrstu bolesti,
koji postavqa dijagnozu.
dijagnosti~ki, -a, -o ‰gr~. diagnostikos koji
mo`e razlikovati, v. dijagnozaŠ koji se odnosi
na dijagnozu ili dijagnostiku.
dijagonala, -e ` ‰v. dijagonalanŠ 1. geom. du`
povu~ena iz jednog temena mnogougla u drugo
teme koje ne le`i na istoj strani s prvim. 2.
kosi pravac na {ahovskoj tabli po kojem se
kre}u neke figure (pre svega lovac i dama). 3.
sp. u fudbalu, rukometu, vaterpolu, tenisu i
sl. lopta upu}ena iz jednog ugla igrali{ta u
smeru suprotnog ugla.
dijagonalan, -lna, -lno ‰lat. diagonalis od
gr~.diagonios od ugla do uglaŠ koji je u smeru
dijagonale, kos, popre~an.
dijagram, -a m, mn. -i ‰gr~. diagramma crte`,
v.dija-, -gramŠ 1. grafi~ki prikaz koli~ina,
odnosa, kretawa i sl., grafikon. 2. grafi~ki
prikaz {ahovske table koji se upotrebqava
pri komentarisawu partija u novinama.
dijada, -e ` ‰gr~. dyas dvoje, par, dvojinaŠ
filoz., mat. dvojstvo, par. 2. biol. dvostruki hro-
mozom nastao prilikom deqewa }elije.
366
dijalekti~ki
dijadema, -e ` ‰gr~. diademaŠ 1. ukras u obli-
ku trake ili venca koji se stavqa na glavu. 2.
ist. u starom veku traka kojom se podvezivala
kosa; metalni krug oko glave kao simbol vla-
darske mo}i.
dijadoh, -a m, mn. dijadosi, gren. n. dijadoha
‰gr~. diadochos naslednikŠ ist. (ob. mn.) potomci
Aleksandra Velikog koji su nasledili delove
Aleksandrove dr`ave.
dijak, -aka m, mn. dijaci, gen. mn. dijaka ‰ma|.
diak, prema gr~. diakonos, v. |ak, |akonŠ zast. 1.
onaj koji u~i manastirsku {kolu, manastirski
|ak. 2. u~en ~ovek.
dijaklaza, -e ` ‰gr~. diaklasis lomqeweŠ geol.
prekid, pukotina u steni.
dijakriti~ki, -a, -o ‰gr~. diakritikos prema
diakrinein razlikovatiŠ koji slu`i za razliko-
vawe, za raspoznavawe. y dijakriti~ki znak
lingv. znak koji se stavqa iznad ili preko nekih
slova da bi im se promenila glasovna vrednost
(npr. u latini~kim slovima ~, }, |, {, `).
dijalekt, -a m, mn. dijalekti, gen. mn. dijale-
kata ‰gr~. dialektos prema dialegein razgovaratiŠ
lingv. skup lokalnih, narodnih govora koji
imaju zajedni~ke osobine, nare~je. x dijale-
katski.
dijalektizam, -zma m ‰v. dijalektŠ lingv. re~
koja pripada dijalektu; oblik ili crta u kwi-
`evnom jeziku koja poti~e iz dijalekta.
dijalektika, -e `, dat. i lok. dijalektici
‰gr~. dialektike (techne), v. dijalekti~kiŠ 1. ve-
{tina raspravqawa, izlagawa, dokazivawa
svojih tvrdwi. 2. filoz. proces kojim se dve su-
protnosti (teza i antiteza) paralelno razvija-
ju stvaraju}i novu celinu (sintezu).
dijalekti~ar, -a m ‰v. dijalektikaŠ 1. sled-
benik dijalekti~kih u~ewa u filozofiji. 2.
onaj koji je ve{t u raspravqawu i izno{ewu
dokaza.
dijalekti~ki, -a, -o ‰gr~. dialektikos prema
dialektos raspravaŠ filoz. 1. koji se odnosi na
dijalektiku; koji je zasnovan na dijalektici.
2. koji te`i ka ujediwewu suprotnosti (‹ pro-
ces). y dijalekti~ki materijalizam filozo-
fija marksizma, Marksov i Engelsov filozof-
ski pogled na svet, zasnovan na Hegelu.
dijalektolog
dijalektolog, -a m, mn. dijalektolozi, gen.
mn. dijalektologa ‰v. dijalekt, -logŠ lingv. onaj
koji se bavi dijalektologijom.
dijalektologija, -e ` ‰v. dijalekt, -logijaŠ
grana lingvistike koja ispituje dijalekte, na-
rodne govore.
dijalektolo{ki, -a, -o ‰v. dijalektologŠ
koji se odnosi na dijalektologiju i na dijalek-
tologe. y dijalektolo{ki atlas lingvi-
sti~ki atlas u kome su oblici odabranih re~i
u pojedinim dijalektima predstavqeni na geo-
grafskoj karti.
dijalektomanija, -e ` ‰v. dijalekt, -manijaŠ
preterana, prenagla{ena upotreba dijalekat-
skih crta u kwi`evnom delu.
dijalela, -e ` = dijalelon, -a m ‰gr~. dialle-
los uzajaman, od dia preko, allelon jedan drugogŠ
log. zakqu~ivawe u krugu, cirkulus viciozus
(v.); definicija pomo}u pojma koji tek treba
definisati.
dijalelon = dijalela (v.).
dijaliza, -e ` ‰gr~. dialysis prema dialyein
rastavqati, razlu~itiŠ med. postupak odstra-
wivawa iz organizma supstanci koje se nor-
malno izlu~uju preko bubrega.
dijalizator, -a m ‰v. dijaliziratiŠ aparat
za dijalizu.
dijalizirati, dijaliziram, 3. l. mn. dijali-
ziraju svr{. i nesvr{. ‰v. dijalizaŠ med. obavqati
dijalizu.
dijalog, -a m, mn. dijalozi, gen. mn. dijaloga
‰gr~. dialogosŠ 1. razgovor izme|u dve li~nosti
u scenskom ili kwi`evnom delu; razgovor
uop{te. 2. pol. pregovori, razmena mi{qewa
sa onima koji zastupaju druk~ije stavove. 3.
muz. kompozicija u kojoj se prepli}u dva ili
vi{e glasova ili instrumenata pevaju}i ili
sviraju}i naizmeni~no. y dijalog-lista za-
pis svih dijaloga i glasova koji se ~uju u fil-
mu, sastavqen ta~no po redosledu kadrova. z
dijalog gluvih rasprava izme|u dva sagovor-
nika koji ne `ele da saslu{aju argumente dru-
ge strane.
dijalogizam, -zma m ‰v. dijalogŠ stilska fi-
gura u kojoj su udru`eni pitawe i odgovor (kad
pisac samoga sebe pita i odgovara, ili pita
drugog a sam odgovara).
dijapozitiv
dijalogist(a), -e m, mn. dijalogisti ‰v. dija-
logŠ pisac dijaloga u filmu, saradnik koji na
osnovu scenarija pi{e dijaloge.
dijalo{ki, -a, -o ‰v. dijalogŠ koji se odnosi
na dijalog; koji je u obliku dijaloga.
dijamagnetizam, -zma m ‰v. dija-, magneti-
zamŠ fiz. svojstvo nekih materija (srebro,
cink, bizmut) da se odbijaju od oba pola magne-
ta. x dijamagnetski.
dijamant, -a m, mn. dijamanti, gen. mn. dija-
manata ‰fr. diamant, prema gr~. adamas nesavla-
div ukr{teno sa diaphanes proziranŠ 1. miner.
dragi kamen, najtvr|i mineral, ~isti ugqenik
u kristalnom obliku. 2. tipogr. veoma sitan
{tamparski slog.
dijamantni, -a, -o = dijamantski, -a, -o ‰v.
dijamantŠ koji se odnosi na dijamant; koji se
sastoji od dijamanata. y dijamantski jubilej,
dijamantska svadba proslava 60-godi{wice
braka.
dijamat, -a m ‰skr.Š dijalekti~ki materi-
jalizam (v.).
dijamb, -a = dijambus, -a m ‰v. di-, jambŠ metr.
stih od dva jamba, dvostruki jamb.
dijambus = dijamb (v.).
dijametar, -tra m, mn.dijametri, gen. mn. di-
jametara ‰gr~. diametros, v. dija-, -metarŠ geom.
du` koja spaja dve suprotne ta~ke na krugu ili
lopti prolaze}i kroz centar, pre~nik.
dijametralan, -lna, -lno ‰srlat. diametralis,
v. dijametarŠ 1. koji se odnosi na dijametar, na
pre~nik. 2. fig. koji je sasvim na drugoj strani.
y dijametralno suprotan potpuno suprotan,
apsolutno razli~it.
dijapazon, -ona m ‰lat. diapason od gr~. dia
pason chordon kroz sve struneŠ 1. muz. opseg,
obim ~ove~jeg glasa ili muzi~kog instrumen-
ta. 2. metalna sprava s dva kraka koja daje ton
A, zvu~na viqu{ka. 3. fig. opseg, {irina u ra-
du, u shvatawima i sl.; raspon, domet.
dijapauza, -e ` ‰gr~. diapausis, v. dija-, pauzaŠ
biol. period potpune neaktivnosti u `ivotu
neke `ivotiwske ili biqne vrste, ob. pod uti-
cajem okoline.
dijapozitiv, -a i dijapozitiv, -iva m ‰v.
dija-, pozitivŠ pozitivna fotografska slika
367
dijaprojektor
izra|ena na providnom materijalu radi proji-
cirawa.
dijaprojektor, -a m, mn. -i ‰v. dija-, projek-
torŠ projektor za dijapozitive.
dijareja, -e ` ‰gr~. diarroia proticawe, pre-
ma diarrein proticatiŠ med. u~estalo pra`wewe
creva u obliku te~ne ili sluzave stolice, pro-
liv.
dijarijum, -a (i dijarij, -a) m ‰lat. diarium
prema dies danŠ kwiga u koju se svakog dana
upisuju do`ivqaji, dnevnik.
dijasistem, -ema m ‰v. dija-, sistemŠ 1. na-
~in grafi~kog prikazivawa dvaju sistema tako
da se istaknu sli~nosti i razlike. 2. lingv. si-
stem koji obuhvata dva ili vi{e jezi~ka siste-
ma, skup srodnih dijalekata.
dijaskop, -a m, mn. -i ‰v. dija-, -skopŠ sprava
s koje se projektuju na platno slike iz kwiga,
dokumenata i sl.; up. epidijaskop, episkop2.
dijaskopija, -e ` ‰v. dija-, -skopijaŠ 1. med.
pregled ko`e kroz staklo koje je pritiska. 2.
med. rendgenski pregled. v. dijafanoskopija.
3. posmatrawe na mikroskopu objekata koji se
provide pod jakom svetlo{}u.
dijaskopski, -a, -o ‰v. dijaskopŠ koji se od-
nosi na dijaskop ili na dijaskopiju.
dijaspora, -e ` ‰gr~. diaspora rasejawe, ra-
{trkanostŠ 1. raseqewe, raseqavawe naroda.
2. deo nekog naroda koji `ivi u drugim zemqa-
ma, ekonomska i politi~ka emigracija.
dijastaza, -e ` ‰gr~. diastasis rastavqaweŠ 1.
biol. enzim koji se stvara u zrnima `itarica i
koji pretvara skrob u {e}er. 2. anat. udaqe-
nost, stalni razmak izme|u organa (mi{i}a,
zglobova i dr.) koji su ina~e jedan uz drugi.
dijastola, -e ` ‰gr~. diastole rastezaweŠ 1.
fiziol. faza {irewa sr~anog mi{i}a; up. si-
stola. 2. metr. rastezawe, produ`ivawe sloga
koji je sam po sebi kratak.
dijastolni, -lna, -lno = dijastoli~ki, -a,
-o ‰v. dijastolaŠ fiziol. koji se odnosi na dija-
stolu. y dijastolni (dijastoli~ki) priti-
sak minimalni (dowi) krvni pritisak; up. si-
stolni, sistoli~ki.
dijateza, -e ` ‰gr~. diathesis raspore|ivaweŠ
1. med. sklonost ka odre|enoj bolesti, obi~no
nasledna. 2. gram. glagolsko stawe, tj. odnos su-
368
dijafanoskopija
bjekta prema radwi i prema objektu (aktiv, pa-
siv ili medij).
dijateka, -e `, dat. i lok. dijateci ‰v. dijapo-
zitiv, -tekaŠ zbirka dijapozitiva; prostorija
za wihovo ~uvawe.
dijatermija, -e ` med. ‰v. dija-, gr~. thermon
toplotaŠ vrsta terapije, zagrevawe tkiva pomo-
}u struje visoke frekvencije, ultrazvuka ili
elektromagnetskih zrakova. x dijatermijski
i dijatermi~ki.
dijatomeje, -eja ` mn. bot. ‰nlat. diatomeae,
prema gr~. diatemnein rase}iŠ (u mn.) biol. raz-
red jedno}elijskih algi s dvodelnom silikat-
nom qu{turom koje lebde u vodi i koje su iz-
vor hrane za mnoge morske `ivotiwe.
dijatomejski, -a, -o ‰v. dijatomejeŠ koji se
odnosi na dijatomeje; y dijatomejska zemqa
porozna masa od qu{tura izumrlih algi, ko-
risti se za proizvodwu dinamita, kao sred-
stvo za upijawe i u druge svrhe.
dijatonija, -e ` i dijatonika, -e `, dat. i
lok.dijatonici ‰v. dijatoni~kiŠ muz. upotreba
tonova dijatonske skale (v.); up. hromatika.
dijatoni~ki v. dijatonski.
dijatonski, -a, -o ‰gr~. diatonikos od diatei-
nein pru`iti seŠ muz. koji se odnosi na dijato-
niju. y dijatonska skala pet tonova i dva po-
lutona koji ~ine sedam uzastopnih stupweva
durske ili molske lestvice, bez povi{enih
ili sni`enih tonova; up. hromatski.
dijatriba, -e ` ‰lat. diatriba od gr~. diatribe
slobodno vreme, bavqeweŠ 1. `u~na, zajedqiva
kritika, verbalni napad; o{tar polemi~ki
spis. 2. u staroj Gr~koj, javna rasprava o mo-
ralnim pitawima.
dijafan, -a, -o ‰gr~. diaphanesŠ proziran,
prozra~an.
dijafanitet, -eta m ‰v. dijafanŠ pro-
zra~nost, prozirnost.
dijafanoskop, -a m, mn. -i ‰v. dijafan, -skopŠ
med. aparat za dijafanoskopiju.
dijafanoskopija, -e ` ‰v. dijafan, -skopi-
jaŠ med. pregled organa (nosa, `eluca, oka i dr.)
pomo}u jakog svetlosnog izvora koji ih osve-
tqava iznutra.
dijafiza
dijafiza, -e ` ‰gr~. diaphysis prema di-
aphyesthai rasti izme|uŠ anat. sredwi deo ceva-
ste kosti; up. epifiza (2).
dijafonija, -e ` ‰v. dija-, -fonijaŠ 1. elek-
tri~na smetwa koja se usled indukcije javqa u
telefoniji; me{awe dva telefonska razgovo-
ra. 2. muz. u starogr~koj teoriji naziv za diso-
nancu (1).
dijafora, -e ` ‰gr~. diaphoros razli~itŠ fi-
gura anti~ke retorike, ponavqawe jedne iste
re~i s razli~itim zna~ewem ili s razli~itom
ulogom u re~enici.
dijaforeza, -e ` ‰gr~. diaphoresis znojeweŠ
med. znojewe, preznojavawe (obi~no kao tera-
pijski postupak u svrhu sni`avawa telesne
temperature).
dijaforetikum, -a m ‰v. dijaforezaŠ med.
sredstvo koje izaziva preznojavawe.
dijaforeti~an, -~na, -~no ‰gr~. diaphoreti-
kos, v. dijaforezaŠ med. koji podsti~e znojewe.
dijafragma, -e `, gen. mn. dijafragmi ‰gr~.
diaphragma, v. dija-, phragma ogradaŠ 1. pregra-
da, opna, membrana; pregradni zid. 2. anat. mi-
{i}na pre~aga u ~ove~jem telu koja odvaja
grudnu dupqu od trbu{ne. 3. med. sredstvo za
kontracepciju u vidu gumene kapice koja se na-
vla~i na grli} materice. 4. fiz. blenda za regu-
lisawe otvora na opti~kim instrumentima.
dijahron v. dijahroni~an.
dijahronija, -e ` ‰fr. diachronie, v. dija-,
gr~. chronos vremeŠ 1. zbivawe pojava u razli~i-
to vreme, raznovremenost. 2. lingv. prikaziva-
we razvitka nekog jezika u razli~itim perio-
dima; up. sinhronija.
dijahronijski = dijahroni~an (v.).
dijahroni~an, -~na, -~no = dijahronijski,
-a, -o ‰v. dijahronijaŠ koji se odnosi na dija-
hroniju; posmatran u razli~itim trenucima
razvoja, istorijski gledan; up. sinhroni~an. y
dijahroni~na (dijahronijska) lingvistika
pravac u nauci o jeziku ~iji su metodi ispiti-
vawa usmereni na istoriju jezika, na promene
u toku istorijskog razvoja.
dijegeza, -e ` ‰gr~. diegesis pripovedaweŠ
kwi`. izlagawe, izno{ewe okolnosti; prepri-
~avawe (za razliku od direktnog govora). x di-
jegeti~ki.
dike
dijereza, -e ` ‰lat. diaeresis od gr~. diairesis
izdvajawe, razdvajaweŠ 1. fon. razdvojeni, dvo-
slo`ni izgovor dvaju susednih samoglasnika
koji se ina~e izgovaraju kao jedan glas ili kao
diftong; bele`i se obi~no sa dve ta~ke iznad
drugog slova; supr. sinereza. 2. metr. u an-
ti~kom stihu, pauza koja se javqa prema pri-
rodnom ritmu kazivawa; up. cezura. 3. med.
odvajawe bolesnog od zdravog tkiva.
dijeta1, -e ` ‰lat. diaeta od gr~. diaita na~in
`ivqewaŠ re`im ishrane ograni~en na poje-
dine vrste namirnica, uz iskqu~ewe drugih, u
ciqu le~ewa ili radi mr{avqewa.
dijeta2, -e ` ‰nem. Diaten, fr. diete od lat. dies
danŠ 1. skup{tina, sabor u nekim zemqama. 2.
dnevnica ~lana parlamenta u nekim zemqama.
dijetalan, -lna, -lno ‰v. dijetaŠ 1. koji se
odnosi na dijetu. 2. koji je ograni~en na odre-
|ene vrste jela; koji ne izaziva gojewe i druge
ne`eqene posledice (dijetalna ishrana).
dijetetika, -e `, dat. i lok. dijetetici ‰gr~.
diaitetikos, v. dijeta1)Š nauka o pravilnoj ishra-
ni.
dijeteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijetetikaŠ onaj
koji prou~ava dijete, stru~wak za zdravu is-
hranu.
dijeteti~ki, -a, -o i dijetetski, -a, -o 1.
koji se odnosi na dijetetiku. 2. v. dijetalan.
dijetni v. dijetalan.
dijeceza, -e ` ‰lat. dioecesis od gr~. dioikesis
upravqaweŠ 1. crkv. podru~je pod upravom epi-
skopa, biskupa; episkopija, eparhija, biskupi-
ja. 2. ist. upravna jedinica Rimskog carstva od
kraja III veka n. e.
dijurna, dijurna, -e i dijurna, -e ` ‰lat. di-
urnus dnevniŠ zast. dnevna zarada, dnevnica.
dijurnist(a), -e m, mn. dijurnisti (`. dijur-
nistkiwa, -e) ‰v. dijurnaŠ zast. onaj koji dobija
dnevnice, dnevni~ar.
dikasterijum, -a (i dikasterij, -a) m ‰gr~.
dikasterion, prema dikazein suditiŠ ist. 1. na-
rodni sud u staroj Atini. 2. u sredwem veku
vi{a vlast, vlada.
dike indekl. ` ‰gr~. dikeŠ 1. (Dike) mitol.
gr~ka bogiwa pravde. 2. pravo, pravda, pra-
vi~nost.
369
dikefalan
dikefalan = dicefalan, -lna, -lno ‰v. di-
kefalusŠ dvoglav.
dikefalus = dicefalus, -a m ‰gr~. dikepha-
los, v. di-, gr~. kephale glavaŠ med., vet. nakaza s
dve glave.
dikirion, -a m ‰gr~. dikerion dvorogŠ crkv.
sve}wak sa dve ukr{tene sve}e koje simbolizu-
ju dvojnu prirodu Hristovu, qudsku i bo`an-
sku.
dikobraz, -a m, mn. -i ‰~e{. dikobrazŠ hrv. zool.
bodqikavo prase.
dikolon, -a, -o ‰gr~. dikolos dvo~lan, v. di-,
gr~. kolon ~lan, deoŠ kwi`. pesma koja se sastoji
od dve vrste stihova.
dikotiledone, -ona ` mn. ‰v. di-, v. kotile-
donŠ bot. biqke kod kojih se pri klijawu javqa-
ju dva klicina listi}a; up. monokotiledone.
diksi ‰lat. dixi, prvo lice perfekta od dice-
re kazatiŠ rekao sam {ta sam hteo, time sam za-
vr{io.
diksilend, -a m, mn. -i ‰amer. engl. dixieland
po Dixie Land, popularnom nazivu za ju`ne dr-
`ave SADŠ muz. vrsta xeza u brzom ritmu, u sti-
lu malih orkestara koji su posle 1915. svirali
po ugledu na crnce iz Wu Orleansa.
diktant, -a m, mn. diktanti, gen. mn. diktana-
ta ‰lat. dictans prema dictare, v. diktiratiŠ onaj
koji diktira.
diktat, -ata m, mn. diktati, gen. mn. diktata
‰lat. dictatum prema dictare, v. diktiratiŠ 1.
tekst koji se izgovara drugome da ga zapi{e,
kazivawe u pero. 2. fig. nare|ewe, zapovest, ul-
timativni zahtev.
diktator, -a m, mn. -i ‰lat. dictatorŠ 1. onaj ko-
ji ima apsolutnu vlast u nekoj zemqi. 2. ist. u
starom Rimu vrhovni slu`benik koji je pri-
vremeno biran u vreme opasnosti po dr`avu. x
diktatorski.
diktatura, -e ` ‰lat. dictatura, v. diktiratiŠ
neograni~ena vlast, diktatorski re`im. y
diktatura proletarijata pol. po marksi-
sti~koj teoriji, vlast radni~ke klase posle
ukidawa kapitalizma u dr`avi.
diktafon, -a m, mn. -i ‰engl. Dictaphone, fa-
bri~ko ime, v. diktirati, v. -fonŠ tehn. kancela-
rijski magnetofon za snimawe tekstova koje }e
naknadno zapisati sekretar ili daktilograf.
370
dilber
diktirati, diktiram, 3. l. mn. diktiraju
nesvr{. ‰lat. dictare, u~estali glagol prema dice-
re govoritiŠ 1. govoriti kome radi zapisiva-
wa, kazivati u pero. 2. nametati, prisiqavati
koga.
diktovati zast. v. diktirati.
dikcija, -e ` ‰lat. dictio re~, govorewe, pre-
ma dicere govoritiŠ na~in izgovarawa re~i,
slogova i glasova u govoru, recitovawu i peva-
wu; razgovetan odnosno nerazgovetan izgovor
(dobra ‹, lo{a ‹). x dikcijski.
dikcionar, -ara m, mn. dikcionari, gen. mn.
dikcionara ‰srlat. dictionarium, prema dictio
re~Š zast. re~nik, vokabular.
dil, -a m ‰engl. dealŠ fam. dogovor, sporazum
(obi~no tajni) o nekom poslu; sklopqeni po-
sao, obi~no bez pismenog ugovora.
dilaver, -a m, mn. -i ‰tur. dilaver od pers. dila-
werŠ ist. li~ni pratilac, a|utant velikodo-
stojnika.
dilatabilan, -lna, -lno ‰nlat. dilatabilis,
prema dilatare rastezatiŠ koji se mo`e {iriti,
pro{iriti, rastegqiv.
dilatator, -a m, mn. -i ‰lat. dilatator, v. dila-
tacijaŠ med. instrument kojim se raste`e, pro-
{iruje otvor na telu, rana ili cevasti organ,
u ciqu pregleda i le~ewa.
dilatacija, e ` ‰lat. dilatatio, prema dilatare
rastezatiŠ pro{irivawe, {irewe, rastezawe.
dilatacioni, -a, -o ‰v. dilatacijaŠ koji slu-
`i za dilataciju. y dilatacione spojnice
gra|. spojni elementi, obi~no na mostu, koji
omogu}avaju {irewe i su`avawe pod uticajem
temperature bez deformacije kolovoza.
dilatometar, -tra m, mn. dilatometri, gen.
mn. dilatometara ‰v. dilatacija, -metarŠ fiz.
ure|aj za merewe rastezawa, {irewa predmeta
ili te~nosti.
dilatoran, -rna, -rno ‰kasnolat. dilatorius,
v. dilacijaŠ koji slu`i odga|awu ili dobijawu
vremena; sklon odugovla~ewu.
dilacija, -e ` ‰lat. dilatio prema diferre dila-
tum odga|atiŠ prav. odugovla~ewe, odga|awe,
odgoda.
dilber, -a m, mn. dilberi, gen. mn. dilbera (`.
dilberka, -e, dat. i lok. dilberki, gen. mn. dil-
berki) ‰tur. dilber od pers. dilberŠ 1. dragan, mi-
dilema
qenik, lepotan; zavodnik. 2. (kao atribut uz
imenice `. roda) lepa (dilber-devojka, dil-
ber-An|elija).
dilema, -e `, gen. mn. dilema ‰gr~. dilemma, v.
di-, lemma pretpostavka, premisaŠ 1. situaci-
ja koja name}e izbor izme|u dve mogu}nosti;
neizvesnost, nedoumica. 2. log. dvo~lana pret-
postavka, zakqu~ivawe izme|u dveju opre~nih
premisa.
dilenxija, -e m ‰tur. dilenci od dilenmek pro-
sitiŠ pokr. prosjak.
diler, -a m, gen. mn. dilera ‰engl. dealerŠ 1. tr-
gova~ki posrednik, trgovac koji kupuje i pro-
daje hartije od vrednosti ili kakvu drugu robu.
2. fam. onaj ko ilegalno trguje devizama. 3. pre-
prodavac droge. 4. onaj koji u kockarnici ili
za karta{kim stolom deli karte. x dilerski.
diletant, -a m, mn. diletanti, gen. mn. dile-
tanata (`. diletantkiwa, -e) ‰ital. dilettante,
prema dilettarsi u`ivati, zabavqati seŠ 1. onaj
koji se bavi kakvom delatno{}u (ob. umetno-
{}u ili naukom) samo radi sopstvenog zado-
voqstva, amater. 2. onaj koji nestru~no, neve-
{to radi neki posao.
diletantizam, -zma m ‰v. diletant, -izamŠ
diletantsko pona{awe; nestru~nost, neve-
{tina.
diletantski, -a, -o ‰v. diletantŠ koji se od-
nosi na diletanta; amaterski; nestru~an, ne-
ve{t.
diligentan, -tna, -tno ‰lat. diligensŠ revno-
stan, marqiv; pa`qiv, savestan.
diligencija, -e ` ‰lat. diligentiaŠ osobina
onoga koji je diligentan, marqivost.
dili`ans = dili`ansa (v.).
dili`ansa, -e `, gen. mn. dili`ansi = dili-
`ans, -a m ‰fr. (carrosse de) diligence brza ko~i-
jaŠ ist. velika zatvorena ko~ija za prevoz put-
nika i po{te u vreme pre pronalaska `elezni-
ca; po{tanska kola.
dilovati, -ujem nesvr{. ‰v. dilŠ fam. 1. trgo-
vati, poslovati; sklopiti sporazum s nekim. 2.
preprodavati drogu, devize, krijum~arenu ro-
bu i sl.
diluvijalan, -lna, -lno ‰lat. diluvialis, v.
diluvijumŠ 1. koji poti~e iz diluvijuma, pra-
star, pradrevan. 2. fig. zastareo, prevazi|en.
diminuendo
diluvijum, -a (i diluvij, -a) m ‰lat. diluvi-
um potopŠ 1. geol. stari naziv za vreme topqe-
wa lednika, posledwi period kenozoika (v.). 2.
potop.
diluendo pril. ‰ital. diluendoŠ muz. postepe-
no uti{avaju}i.
diluens, -a m ‰lat. diluens prema diluere, v.
diluiratiŠ hem. sredstvo za razre|ivawe, raz-
re|iva~.
diluirati, diluiram, 3. l. mn. diluiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. diluere isprati, raskvasitiŠ
razrediti, razre|ivati, razbla`i(va)ti.
dil~ik, -a m ‰tur. dilcikŠ pokr. 1. jezi~ak na
vagi. 2. dr{ka, {ipka na preslici.
dimenzija, -e ` ‰lat. dimensio merewe, pre-
ma dimetiri meritiŠ 1. veli~ina kojom se meri
prostor; op{ti naziv za du`inu, {irinu i vi-
sinu. 2. fiz. na~in izra`avawa neke fizi~ke
veli~ine prema osnovama mernog sistema. 3.
opseg, obim, razmera, rasprostrawenost.
dimenzionalan, lna, -lno ‰v. dimenzijaŠ
mat., fiz. koji se odnosi na dimenzije (naj~e{}e
u slo`enicama jedno-, dvo-, trodimenziona-
lan, vi{edimenzionalan).
dimenzionirati, dimenzioniram, 3. l. mn.
dimenzioniraju svr{. i nesvr{. ‰v. dimenzijaŠ 1.
odrediti, odre|ivati dimenzije ~ega, ustano-
viti, ustanovqavati, odrediti, odre|ivati
veli~inu ~ega. 2. pove}a(va)ti ili sma-
wi(va)ti grafi~ki prikaz da bi se dobio `e-
qeni razmer.
dimetar, -tra m, mn. dimetri, gen. mn. dimeta-
ra ‰gr~. dimetron, v. di-, -metarŠ kwi`. 1. stih od
dve stope. 2. pesma pisana u takvim stihovima.
dimijaluk v. dimiluk.
dimija{, -a{a m, mn. dimija{i, gen. mn. di-
mija{a ‰v. dimijeŠ mu{karac koji nosi dimije.
dimije, dimija ` mn. ‰tur. dimi od gr~. dimitos
dvostruko tkanŠ {iroke `enske {alvare u ori-
jentalnom stilu koje se nose umesto sukwe,
uvezane ispod kolena.
dimiluk, -a m ‰tur. dimilikŠ koli~ina platna
dovoqna za izradu dimija.
diminuendo pril. ‰ital. diminuendo, v. dimi-
nuiratiŠ muz. oznaka za postepeno smawivawe
ja~ine tona, dekre{endo.
371
diminuirati
diminuirati, diminuiram, 3. l. mn. dimi-
nuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. diminuereŠ 1. uma-
witi, oslabiti. 2. muz. svirati diminuendo,
umawiti, umawivati ja~inu tona.
diminutiv v. deminutiv.
diminucija v. deminucija.
dimiskija, -e `, gen. mn. dimiskija ‰tur. dimi-
ski od ar. Dimi{q DamaskŠ ist. vrsta te{ke, krive
sabqe kakva je nekad pravqena u Damasku.
dimorfan, -fna, -fno ‰gr~. dimorphos, v.
di-, gr~- morphe oblikŠ 1. biol. koji se javqa u
dva oblika, dvoobli~an. 2. hem. koji se mo`e
kristalizovati u dva oblika.
dimorfizam, -zma m = dimorfija, -e ` ‰v.
dimorfanŠ 1. biol. osobina neke `ivotiwske
ili biqne vrste da se javqa u dva oblika. y
seksualni dimorfizam postojawe upadqi-
vih razlika izme|u mu`jaka i `enke. 2. hem. po-
java istog tela u dva kristalna oblika.
dimorfija = dimorfizam (v.).
dimotiki, -ija m ‰gr~. demotikos narodni od
demos narodŠ lingv. varijanta novogr~kog kwi-
`evnog jezika zasnovana na narodnom govoru;
up. katareusa.
din1, -ina m ‰tur. din od ar. din od pers. din ve-
raŠ vera, veroispovest (obi~no islamska).
din2, -a m, mn. dini, gen. mn. dina ‰fr. dyne od
gr~. dynamis silaŠ fiz. jedinica sile u sistemu
CGS, sila koja jednom gramu daje ubrzawe od
jednog centimetra u sekundi.
dina, -e ` ‰fr. duneŠ geogr. pe{~ani bre`u-
qak ili greben stvoren dejstvom vetra u pu-
stiwi.
dinamizam, -zma m ‰v. dinami~anŠ 1. filoz.
shvatawe po kome je su{tina materije u sili
odnosno energiji. 2. v. dinami~nost.
dinamizacija -e ` ‰v. dinami~anŠ o`ivqa-
vawe, sna`ewe, ja~awe.
dinamizovati, -ujem (i dinamizirati, di-
namiziram, 3. l. mn. dinamiziraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. dinami~anŠ uneti, unositi snagu,
energiju u ne{to, o`ivqavati, bodriti.
dinamika, -e `, dat. i lok. dinamici ‰v. di-
nami~anŠ 1. fiz. deo mehanike koji se bavi kre-
tawem tela pod dejstvom sile. 2. redosled pro-
mena, na~in razvoja, raspored po kome se odvi-
ja neki proces. 3. muz. poja~avawe odnosno sla-
372
dinarid
bqewe tona u toku odre|ene kompozicije. 4. v.
dinami~nost.
dinamit, -a m ‰gr~. dynamis sila, snagaŠ 1.
hem. eksploziv razorne snage, nitroglicerin
natopqen u neki porozni materijal. x dina-
mitni, dinamitski. 2. fig. senzacija, senza-
cionalan doga|aj.
dinamita{, -a{a m, mn. dinamita{i, gen.
mn. dinamita{a ‰v. dinamitŠ onaj koji se slu`i
dinamitom (radi minirawa zgrada, diverzija,
lovqewa ribe i sl.). x dinamita{ki.
dinamitirati v. dinamitovati.
dinamitovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. di-
namitŠ baciti u vazduh dinamitom, razoriti,
razarati.
dinami~an, -na, -~no ‰gr~. dynamikos prema
dynamis sila, snagaŠ pun snage, pokretqiv,
sposoban za brze i energi~ne promene; supr.
stati~an.
dinami~nost, -osti ` ‰v. dinami~anŠ svoj-
stvo onoga {to je dinami~no; `ivost, pokre-
tqivost, promenqivost.
dinamo, -a i dinamo, -a m = dinamo-ma{i-
na, -e ` ‰nem. Dynamo, skr. od dynamoelektrische
Maschine od gr~. dynamis sila, snagaŠ ma{ina
koja pretvara mehani~ku energiju u elek-
tri~nu; generator jednosmerne struje.
dinamograf, -a m, mn. -i ‰gr~. dynamis snaga,
v. -grafŠ instrument za merewe ja~ine pare (u
parnom motoru, na lokomotivi i sl.).
dinamo-ma{ina = dinamo (v.).
dinamometar, -tra m, mn. dinamometri, gen.
mn. dinamometara ‰gr~. dynamis snaga, v. -metarŠ
fiz. ure|aj za merewe sile, zasnovan na isteza-
wu opruge.
dinamometrija, -e ` ‰gr~. dynamis snaga, v.
-metrijaŠ fiz. merewe sila.
dinar, -a m ‰vizantijsko gr~. denarion od lat.
denarius, v. denarŠ 1. nov~ana jedinica u Srbiji
i u nekada{woj Jugoslaviji, podeqena na 100
para; nov~ana jedinica u vi{e arapskih zema-
qa. 2. fam. komad kovanog novca, nov~i}, kova-
nica. 3. jedna od ~etiri boje u kartama za bri-
{kulu (italijanskim kartama). x dinarski.
dinarid, -ida m, mn. dinaridi, gen. mn. dina-
rida ‰po planini DinariŠ antrop. dinarski te-
dinast(a)
lesni tip, visokog rasta, sna`ne konstituci-
je, tamne kose.
dinast(a), -e m, mn. dinasti, gen. mn. dinasta
‰gr~. dynastesŠ 1. ist. naziv za vladare mawih
podru~ja u staroj Gr~koj. 2. ~lan dinastije, na-
sledni vladalac, monarh.
dinastija, -e ` ‰gr~. dynasteiaŠ 1. vladarska
loza, niz vladara iz iste porodice. 2. fig. po-
rodica u kojoj se s kolena na koleno prenosi
bogatstvo, privilegije, uticaj u dru{tvu i sl.
dinasti~ki, -a, -o ‰v. dinastijaŠ koji pri-
pada dinastiji, koji se odnosi na dinastiju.
dinas-cigle, -e `, gen. mn. dinas-cigala ‰nem.
DinassteineŠ gra|. opeke na~iwene od pe{~ani-
ka, kvarcita i {qunka.
dingi, -ija m, mn. dingiji, gen. mn. dingija
‰engl. dinghy od ind. dingiŠ 1. pomo}ni ~amac na
trgova~kim, ratnim brodovima i jahtama. 2.
omawi sportski ~amac s katarkom, jedrilica.
3. gumeni splav na naduvavawe.
dingo, -a m, mn. dingi, gen. mn. dinga
‰aborixinski dingoŠ zool. australijski divqi
pas, Canis dingo.
din-du{manin, -a m, mn. din-du{mani, gen.
mn. din-du{mana ‰tur. dindusman, v. din1, du-
{manŠ verski neprijateq; krvni neprijateq,
zakleti protivnik.
diner, -a m, mn. -i ‰nem. DienerŠ zast. sluga; v.
kamerdiner.
dinleisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. din-
lemekŠ slu{ati, poslu{ati.
dinosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. dinosaurus od
gr~. deinos stra{an, sauros gu{terŠ 1. paleont.
red izumrlih ~etvorono`nih gmizavaca iz me-
zozojskog perioda, meso`dera i biqo`dera, od
kojih su neki bili sasvim mali a drugi dosti-
zali i do 30 metara du`ine. 2. fig. osoba zasta-
relih shvatawa, onaj ~ije je vreme pro{lo.
dinoterijum, -a (i dinoterij, -a) m ‰nlat. di-
notherium, prema gr~. deinos stra{an, therion
zverŠ zool. porodica izumrlih xinovskih sisa-
ra sa surlom i kqovama u dowoj vilici,
sli~nih slonovima.
dinstati, -am = dinstovati, -ujem nesvr{.
‰nem. dunstenŠ kuvati na pari; kuvati na malo
vode, na niskoj vatri, u poklopqenom loncu,
pirjaniti, pirjati (v.).
diorama
dinstovati v. dinstati.
dinsuz, -a m, mn. -i ‰tur. dinsiz, v. din1, siz bezŠ
pokr. bezverac, bezbo`nik.
dioda, -e `, gen. mn. dioda ‰v. di-, (an)odaŠ fiz.
1. elektronska lampa sa dve elektrode (kato-
dom i anodom). 2. poluprovodnik koji se upo-
trebqava u elektronskim ure|ajima, vrsta
tranzistora.
dioksid, -a i dioksid, -a m ‰v. di-, oksidŠ
hem. oksid ~iji molekul sadr`i dva atoma kise-
onika.
dioktaedar, -dra m ‰v. di-, oktaedarŠ geom.
poliedar sa dvaput po osam, tj. {esnaest povr-
{ina.
diolen, -ena m ‰fabri~ki nazivŠ vrsta sin-
teti~ke tkanine.
dionizije, dionizija ` mn. ‰gr~. Dionysia
(hiera)Š ist. starogr~ke sve~anosti u ~ast boga
Dionisa koje su se odr`avale ~etiri puta go-
di{we, sa orgijawem i pijan~ewem.
dionizijski, -a, -o ‰gr~. Dionysios prema Di-
onysos, v. DionisŠ 1. mitol. koji se odnosi na
Dionisa. 2. pun strasti, zanosa; pijan od vese-
qa, razuzdan, nesputan. 3. u Ni~eovoj filozo-
fiji, koji se zasniva na svesrdnom prihvatawu
`ivota, na strasti i `ivotnoj radosti; up.
apolinski. y dionizijske sve~anosti v. dio-
nizije.
Dionis, -a m ‰gr~. DionysosŠ mitol. bog vina,
vinogradarstva i u`ivawa kod starih Grka,
identifikovan s rimskim Bahusom.
diopter, -a m, mn. -i ‰nem. Diopter, prema gr~.
dioptraŠ 1. naprava za vizirawe, metalna {ipka
sa okularom i objektivom, za kartografske i
geodetske svrhe. 2. sp. vrsta zatvorenog ni{ana
u streqa{tvu.
dioptrija, -e `, gen. mn. dioptrija ‰fr. diop-
trie, prema gr~. dioptra, v. dija-, gr~. optos vi-
dqivŠ 1. opt. jedinica za merewe ja~ine so~iva,
ja~ina so~iva `i`ne daqine 1 metar; fam. ja-
~ina nao~ara (velika ‹, mala ‹). 2. fig. na~in
gledawa, shvatawe, perspektiva.
dioptrika, -e `, dat. i lok. dioptrici ‰gr~.
dioptrikos, v. dioptrijaŠ nauka o prelamawu
svetlosti u so~ivima.
diorama, -e `, gen. mn. diorama ‰v. dija-, gr~.
horama pogledŠ 1. u XIX veku, slika velikog
373
diorit
formata koja je ve{ta~kim osvetqavawem
stvarala iluziju stvarnog predela. 2. posebna
tehnika filmskog snimawa za postizawe {to
boqe plasti~nosti slike.
diorit, -a i diorit, -ita m ‰fr. diorite, pre-
ma gr~. diorizein razlikovatiŠ miner. eruptivna
stena tamne boje, zrnaste strukture.
Dioskuri, Dioskura i Dioskuri, Dioskura
m mn. ‰gr~. Dioskouroi sinovi ZevsoviŠ 1. mitol.
gr~ki polubogovi Kastor i Poluks, blizanci,
sinovi Lede i Zevsa. 2. fig. nerazdvojni prija-
teqi. 3. astron. Blizanci (sazve`|e i tre}i
znak zodijaka).
diofizit, -ita m ‰gr~. dyo dva, physis priro-
daŠ rel. pripadnik hri{}anske sekte koja je
smatrala da su u Hristu dve prirode, bo`anska
i qudska; up. monofizit.
dipetalan, -lna, -lno ‰v. di-, gr~. petalon li-
stŠ bot. koji ima dve latice, dva cvetna lista.
dipirihijus, -a m, mn. -i ‰v. di-, pirihijusŠ
metr. dvostuki pirihijus, stopa od ~etiri
kratka sloga.
diplati v. dipliti.
diple, dipala ` mn. ‰gr~. diploos dvostrukŠ
etnol. narodni duva~ki instrument od dve dr-
vene cevi, dvojnice.
dipliti, -im nesvr{. ‰v. dipleŠ svirati u
diple.
diploidan, -dna, -dno ‰gr~. diploos dvo-
strukŠ biol. koji ima dvaput ve}i broj hromozo-
ma nego u zrelim polnim }elijama, jer dobija
po jedan sa o~eve a jedan s maj~ine strane; up.
haploidan.
diploma, -e `, gen. mn. diploma ‰lat. diploma
slu`beni dokument od gr~. diploma dvostruko
(savijeno) pismo od diploun udvostru~itiŠ 1.
svedo~anstvo o zavr{enom fakultetu, vi{oj ili
stru~noj {koli. 2. sve~ano pismo kao znak pri-
znawa za zasluge. 3. ist. poveqa o pravima, povla-
sticama, naimenovawu, oslobo|ewu robova i sl.
diplomant, -nta m, mn. diplomanti, gen. mn.
diplomanata (`. diplomantkiwa, -e) v. di-
plomac.
diplomat(a), -e m, mn. diplomati (`. diplo-
matkiwa, -e `) ‰fr. diplomate, v. diplomaŠ 1.
onaj koji se bavi diplomatijom; zvani~ni
predstavnik dr`ave u inostranstvu. 2. fig.
374
diplopija
onaj koji ume da izbegava sukobe, koji je ve{t u
odnosima s drugim qudima.
diplomatija, -e ` ‰fr. diplomatie, v. diplo-
mataŠ 1. zvani~no posredovawe u me|usobnom
op{tewu izme|u dr`ava. 2. svi oni koji se ba-
ve diplomatijom. 3. ve{tina u opho|ewu, di-
plomatsko pona{awe.
diplomatika, -e `, dat. i lok. diplomatici
‰nem. Diplomatik, v. diplomaŠ pomo}na istorij-
ska nauka koja se bavi prou~avawem diploma,
poveqa, ugovora i slu`benih isprava.
diplomatisati, -i{em (i diplomatizira-
ti, diplomatiziram, 3. l. mn. diplomatiziraju)
nesvr{. ‰v. diplomatijaŠ 1. pona{ati se kao di-
plomata, biti diplomata, re{avati stvari pu-
tem pregovora i kompromisa. 2. fig. postupati
promi{qeno, bez `urbe, taktizirati.
diplomati~ar, -a m, mn. -i ‰v. diplomaŠ
stru~wak za diplomatiku.
diplomati~ki, -a, -o ‰v. diplomatikaŠ koji
se odnosi na diplomatiku, koji je u vezi s di-
plomatikom. y diplomati~ko izdawe filol.
izdawe koje verno reprodukuje sve grafi~ke
osobenosti izvornog teksta.
diplomatski, -a, -o ‰v. diplomataŠ 1. koji
pripada diplomati, koji se odnosi na diplo-
matu. 2. v. diplomati~ki. y diplomatski kor
pol. skup diplomata, telo koje sa~iwavaju svi
predstavnici stranih dr`ava akreditovani
kod neke vlade; diplomatski imunitet pol.
za{tita od sudskog progona koju u`ivaju stra-
ni diplomati na teritoriji dr`ave u kojoj su
akreditovani.
diplomac, -mca m ‰v. diplomaŠ student pred
diplomskim ispitom, koji diplomira ili se
sprema da diplomira.
diplomirati, diplomiram, 3. l. mn. diplo-
miraju svr{. i nesvr{. ‰nem. diplomieren, v. di-
plomaŠ polo`iti, polagati zavr{ni ispit na
visokoj {koli nakon kojeg se dobija diploma.
diplomski, -a, -o ‰v. diplomaŠ koji se odno-
si na diplomu, koji je u vezi s diplomom. y di-
plomski ispit zavr{ni ispit na visokoj
{koli.
diplopija, -e ` ‰nlat. diplopia, prema gr~.
diploos dvostruk, ops okoŠ med. dvostruko vi-
|ewe predmeta, obi~no usled oboqewa o~nih
mi{i}a.
dipnoje
dipnoje, -oja ` mn. ‰gr~. dipnoos v. di-, gr~.
pnoe disaweŠ zool. `ivotiwe koje di{u na plu-
}a i na {krge, dvodihalice.
dipodija, -e ` ‰gr~. dipodia, v. di-, gr~. pous
nogaŠ metr. u gr~koj i latinskoj poeziji, dve jed-
nake stope jedna za drugom.
dipsoman, -ana m ‰v. dipsomanijaŠ med. onaj
koji boluje od dipsomanije.
dipsomanija, -e ` ‰gr~. dipsa `e|, v. -manijaŠ
med. povremeno javqawe nenormalne potrebe za
alkoholom, periodi~ni alkoholizam.
dipter, -a m, mn. -i ‰v. di-, gr~. pteron kriloŠ
zool. svaki insekt (izme|u ostalih muve i ko-
marci) kome predwi par krila slu`i za lete-
we dok su zadwa zakr`qala i slu`e za odr`a-
vawe ravnote`e, dvokrilac.
diptih, -a m, mn. diptisi, gen. mn. diptiha
‰gr~. diptychos dvostruko presavijenŠ 1. lik.
dvodelna oltarska slika; up. triptih, polip-
tih. 2. u starom veku dve plo~ice spojene kao
kwiga, iznutra premazane voskom na kome se
pisalo. 3. mati~na kwiga u pravoslavnoj cr-
kvi. 4. dva kwi`evna ili umetni~ka dela pove-
zana po sadr`aju.
dip-friz, -a = dip-frizer, -a m ‰engl. deep
dubok, freeze smrznutiŠ ure|aj za duboko hla|e-
we, zamrziva~.
direk, -a m, mn. direci ‰tur. direkŠ drveni
stub, kolac, greda.
direkt, -a m, mn. direkti, gen. mn. direkata i
direkta ‰fr. direct, v. direktanŠ sp. 1. u boksu uda-
rac savijenom rukom pravo u lice. 2. u fudbalu
direktan udarac prema protivni~kom golu.
direktan, -tna, -tno ‰lat. directus neposre-
danŠ 1. koji se kre}e pravo ka ciqu. 2. koji se
odvija bez posrednika, neposredan. 3. otvoren,
jasan, bez uvijawa (‹ odgovor).
direktiva, -e ` ‰fr. directive, v. direktivanŠ
pol. naredba vi{ih organa o tome kako treba
postupati, nalog, smernica.
direktivan, -vna, -vno ‰srlat. directivus pre-
ma lat. directusŠ koji sadr`i direktivu, naredbu.
direktoar, -ara m ‰fr. directoireŠ stil po-
ku}stva i odevawa u duhu klasicizma, nastao u
Francuskoj (1795–1799) u vreme direktorijuma.
direktor, -a m ‰lat. director prema dirigere
upravqatiŠ 1. glavni rukovodilac ustanove,
dirigovati
upravnik. 2. poqopr. sorta ameri~ke loze ot-
porne na filokseru; vino od takve loze. 3. voj.
ure|aj za centralno ni{awewe i opaqivawe
oru`ja.
direktorat, -ata m ‰nlat. directoratusŠ 1. po-
lo`aj, funkcija direktora. 2. odsek ustanove u
kome je direktor.
direktorijum, -a (i direktorij, -a) m
‰srlat. directorium, v. direktorŠ 1. upravni od-
bor, rukovode}e telo. 2. ist. u Francuskoj, vla-
davina peto~lanog ve}a izabranog posle revo-
lucije (1795–1799). 3. ra~. spisak fajlova sa
osnovnim podacima o svakom od wih, grupisan
pod jednim imenom.
direktorisati, -i{em = direktorovati,
-ujem nesvr{. ‰v. direktorŠ upravqati, biti di-
rektor.
direktorski, -a, -o ‰v. direktorŠ koji pri-
pada direktoru, koji se odnosi na direktora.
direktrisa, -e ` ‰fr. directrice prema lat. di-
rectus upravqenŠ geom. prava koja zajedno s fo-
kusom i jednom brojnom konstantom (ekscen-
tricitetom) odre|uje konusni presek (elipsu,
parabolu ili hiperbolu).
direkcija, -e ` ‰lat. directio prema dirigere
upravqatiŠ 1. glavna uprava ustanove, predu-
ze}a i sl. 2. zgrada ili prostorija u kojoj se na-
lazi uprava.
dirigent, -a m, mn. dirigenti, gen. mn. diri-
genata ‰nem. Dirigent od lat. dirigens koji upra-
vqaŠ 1. muz. onaj koji upravqa orkestrom ili
horom. 2. sp. (obi~no u fudbalu) igra~ koji or-
ganizuje igru.
dirigentski, -a, -o ‰v. dirigentŠ koji pri-
pada dirigentu, koji se odnosi na dirigenta. y
dirigentska palica muz. {tapi} pomo}u koga
dirigent upravqa orkestrom ili horom.
dirigovan, -a, -o ‰v. dirigovatiŠ kojim se
upravqa; kojim se diriguje. y dirigovani
projektil voj. raketa sa ure|ajem za upravqa-
we koji omogu}uje promene u letu; dirigovana
privreda privreda kojom upravqa dr`ava, ko-
ja nije prepu{tena dejstvu tr`i{nih zakona.
dirigovati, -ujem nesvr{. ‰lat. dirigere upra-
vqatiŠ 1. upravqati, rukovoditi orkestrom
ili horom. 2. fig. upravqati ~ijim postupci-
ma; kontrolisati, nadzirati koga.
375
diri`abl
diri`abl, -a m, mn. -i ‰fr. (ballon) dirigeable
balon kojim se mo`e upravqatiŠ avij. aerostat
(v.) duguqastog trupa opremqen motorom i
ure|ajima za upravqawe, cepelin (v.).
dirin~iti, -im = dirinxiti, -im nesvr{.
‰verovatno iz tur., nejasnog poreklaŠ naporno
raditi, raditi te{ke poslove, rintati.
dirluk, -a m, mn. dirluci, gen. mn. dirluka
‰tur. dirlikŠ pokr. nadoknada za rad, plata; ono
{to je neophodno za izdr`avawe.
dirndl, -a m ‰nem. DirndelŠ haqinica krat-
kih rukava, vrsta austrijske i bavarske narod-
ne no{we.
dirham, -a m, mn. dirhami, gen. mn. dirhama
‰ar. dirham od gr~. drachme drahmaŠ nov~ana je-
dinica Ujediwenih Arapskih Emirata i Ma-
roka.
dirhem, -a m, mn. dirhemi, gen. mn. dirhema
‰tur. dirhem od ar. dirham, v. dirhamŠ ist. srebr-
ni novac u Osmanskom Carstvu i u drugim ze-
mqama.
dis, -a s ‰nem. DisŠ muz. ton de (D) povi{en za
pola stepena.
dis-1 ‰gr~. dys-Š kao prvi deo re~i ozna~ava
razliku, odstupawe, r|avo stawe, te{ko}u ili
nemogu}nost da se ostvari ono {to ozna~ava
drugi deo.
dis-2 ‰lat. dis-Š kao prvi deo re~i izra`ava
razila`ewe, razdvajawe, suprotnost.
disa`io, -ija m ‰v. dis-2, a`ioŠ bank. razlika
u kursu izme|u nominalne i stvarne vredno-
sti.
disaharid, -ida m ‰v. di-, saharidŠ hem. sva-
ki {e}er sastavqen od dva molekula monosaha-
rida uz eliminaciju vode (saharoza, laktoza,
maltoza).
disekcija, -e ` ‰lat. dissectio, prema disseca-
re rascepitiŠ med. rasecawe, ra{~lawivawe
(le{eva).
diseminacija, -e ` ‰lat. disseminatio, v.
dis-2, seminare sejatiŠ 1. bot. razno{ewe, razba-
civawe semena. 2. fig. razno{ewe, {irewe,
razgla{avawe (vesti i sl.).
disenter, -a m ‰engl. dissenter prema dissent
ne slagati seŠ 1. onaj koji druk~ije misli, ne-
istomi{qenik. 2. rel. engleski protestant ko-
ji ne pripada anglikanskoj crkvi.
376
disjunktivan
disertant, -a m, mn. disertanti, gen. mn. di-
sertanata ‰lat. dissertare raspravqati, v. diser-
tacijaŠ autor disertacije; onaj koji brani di-
sertaciju.
disertator, -a m ‰nlat. dissertatorŠ v. diser-
tant.
disertacija, -e ` ‰lat. dissertatio, prema dis-
sertare raspravqatiŠ 1. teza izra|ena radi sti-
cawa doktorske titule u nekoj nau~noj oblasti
(doktorska ‹). 2. iscrpna nau~na rasprava o
nekom problemu.
disident, -a m, mn. disidenti, gen. mn. disi-
denata ‰lat. dissidens koji se odvaja od dissidere
sedeti odvojenoŠ 1. ~ovek koji se razilazi u mi-
{qewu s grupom, organizacijom ili pokretom
kojem je pripadao, neistomi{qenik. 2. ist. in-
telektualac u komunisti~kim zemqama koji je
otvoreno izra`avao neslagawe s re`imom. x
disidentski.
disilabum, -a m, mn. -i ‰v. di-, gr~. syllabe
slogŠ gram. re~ od dva sloga, dvoslo`na re~.
disimilacija, -e ` ‰nlat. dissimilatio, v.
dis-2, asimilacijaŠ 1. biol. raspadawe, razgra-
|ivawe slo`enijih organskih materija organi-
zma na jednostavnije. 2. fon. razjedna~avawe gla-
sova, promena jednog od dvaju jednakih ili
sli~nih glasova (npr. samoglasnika u no`-em,
je`-om). x disimilacioni, disimilacijski.
disimilovati, -ujem (i disimilirati,
disimiliram, 3. l. mn. disimiliraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. disimilacijaŠ sprovesti, sprovodi-
ti disimilaciju, razjedna~iti.
disimulator, -a m ‰lat. dissimulator prema
dissimulare prikrivatiŠ onaj koji ne{to pri-
kriva, krije, taji.
disimulacija, -e ` ‰lat. dissimulatio prema
dissimulare prikrivatiŠ prikrivawe nekog sta-
wa ili ~iwenice; izbegavawe jasnog odgovora
o ~emu.
disipacija, -e ` ‰lat. dissipatio, prema dissi-
pare razbacatiŠ rasipawe, rasturawe, razbaci-
vawe.
disjunktivan, -vna, -vno ‰srlat. disiunctivus
prema lat. disiungere rastavitiŠ suprotan,
opre~an, koji sadr`i disjunkciju. y disjunk-
tivan sud log. sud kojim se o istom predmetu
izri~u dve ili vi{e tvrdwi od kojih samo jed-
disjunkcija
na mo`e biti istinita; disjunktivne re~e-
nice gram. rastavne re~enice (one koje kazuju
radwe od kojih se samo jedna mo`e dogoditi,
pre svega s veznikom ili).
disjunkcija, -e ` ‰lat. disiunctio prema disi-
ungere rastavitiŠ rastavqawe, razdvajawe; pro-
tivnost, suprotnost; uzajamno iskqu~ivawe.
disk, a m, mn. diskovi, gen. mn. diskova ‰gr~.
diskosŠ 1. sp. okrugla drvena plo~a s metalnim
jezgrom koja slu`i za bacawe u daq. 2. gramo-
fonska plo~a; v. kompakt-disk. 3. ra~. ure|aj
koji slu`i za memorisawe podataka (v.
hard-disk, flopi-disk, disketa). 4. okrugla
metalna plo~a kao deo mehani~kih ure|aja, po-
sebno automobilske ko~nice. 5. anat. plo~ica
od hrskavice ili vezivnog tkiva koja se nalazi
izme|u dva pr{qena, diskus. y disk-jedinica
ra~. hardverska komponenta ra~unara za ~itawe
i/ili pisawe na kompaktnim diskovima, dis-
kovna jedinica.
diskant, -a m ‰srlat. discantus, v. dis-2, lat.
cantus pesmaŠ muz. 1. rani, sredwovekovni ob-
lik polifonije (dvoglas, retko troglas). 2.
najvi{i glas u polifoniji, `enski ili de~ji.
3. registar orguqa koji obuhvata samo gorwu
polovinu klavijature. 4. nesklad, nesaglasje,
disonanca. x diskantni.
diska}, -a}a m ‰v. diskotekaŠ `arg. popula-
ran naziv za diskoteku.
diskvalifikacija, -e ` ‰v. diskvalifiko-
vatiŠ 1. odluka kojom se neko ili ne{to dis-
kvalifikuje; negativna ocena, poricawe ne~i-
jih sposobnosti ili vrednosti. 2. sp. mera ko-
jom se sportista ili ekipa iskqu~uju iz tak-
mi~ewa zbog prekr{aja pravila.
diskvalifikovati, -ujem (i diskvalifi-
cirati, diskvalificiram, 3. l. mn. diskvalifi-
ciraju) svr{. i nesvr{. ‰v. dis-2, kvalifikovatiŠ 1.
proglasiti, progla{avati nekoga ili ne{to ne-
sposobnim, neprikladnim. 2. iskqu~iti, is-
kqu~ivati igra~a iz sportskog takmi~ewa.
disketa, -e `, gen. mn. disketa ‰fr. disquette,
v. diskŠ ra~. mali disk u tvrdom omotu na koji
se magnetskim putem snimaju podaci s kompju-
tera, flopi-disk (v.).
diskinezija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. kinesis kreta-
weŠ med. 1. nevoqni, nekontrolisani pokreti
diskontinuiran
mi{i}a; trzaji, gr~evi i sl. 2. nesposobnost
kretawa usled gubitka kontrole nad mi{i}i-
ma. 3. ote`ano pra`wewe kod {upqih organa
(naj~e{}e `u~ne kese).
disk-ko~nica v. disk 4.
diskmen, -a m, mn. -i ‰engl. Discman, prvo-
bitno trgova~ka marka fabrike œSoniŒ, po
ugledu na vokmen (v.)Š prenosni ure|aj za re-
produkciju kompakt diskova, CD plejer sa slu-
{alicama.
disko- ‰v. diskŠ kao prvi deo slo`enica po-
kazuje da se re~ odnosi na plo~e, kasete i druge
nosa~e zvuka.
disko, -a m = 1. fam. skr. diskoteka (2), dis-
ko-klub. 2. vrsta popularne muzike za igru
upadqivog ritma, sa elementima latinoame-
ri~ke muzike i soula.
diskobol, -a m ‰gr~. diskobolos, v. disk, balle-
in bacatiŠ ist. baca~ diska, ob. u staroj Gr~koj.
diskovni, -a, -o ‰engl. disk diskŠ ra~. koji se
odnosi na diskove ili diskovne jedinice.
diskograf, -a m ‰v. disko-, -grafŠ onaj koji se
bavi diskografijom, proizvo|a~ nosa~a zvuka.
diskografija, -e ` ‰v. disko-, -grafijaŠ 1.
izdavawe, proizvodwa gramofonskih plo~a,
kaseta, kompakt-diskova i sl. 2. spisak disko-
va i kaseta koje je snimio odre|eni izvo|a~.
diskografski, -a, -o ‰v. diskografŠ koji se
odnosi na diskografa i diskografiju. y dis-
kografska ku}a preduze}e koje proizvodi,
umno`ava i prodaje diskove i druge nosa~e
zvuka.
diskoidan, -dna, -dno ‰v. diskŠ koji ima ob-
lik diska, plo~ast, tawirast.
disko-klub, -a m ‰v. disko-, klubŠ zgrada ili
prostorija u kojoj se skupqa omladina kako bi
se zabavqala uz modernu muziku.
diskoman, -a i diskoman, -ana m ‰v. disko-,
-manŠ strastveni qubiteq, skupqa~ diskova i
drugih nosa~a zvuka.
diskont, -a m, mn. -i ‰nem. Diskont iz ital., v.
diskontoŠ 1. popust, sni`ewe cena. 2. prodav-
nica u kojoj se roba kupuje po sni`enim cena-
ma. 3. v. diskonto.
diskontinuiran, -a, -o ‰srlat. discontinuusŠ
1. koji nije iz jednog dela; isprekidan. 2. koji
ne traje neprekidno; povremen.
377
diskontinuitet
diskontinuitet, -eta m ‰srlat. discontinui-
tas, v. diskontinuiranŠ osobina onoga {to je
diskontinuirano; prekid.
diskontirati v. diskontovati.
diskontni, -a, -o ‰v. diskontŠ koji pripada
diskontu, koji se odnosi na diskont. y dis-
kontni posao bank. kupovawe menica i drugih
tra`bina pre isteka roka za pla}awe, uz odbi-
jawe kamate, v. diskonto.
diskonto, -a m ‰staro ital. disconto, v. dis-2,
contare brojatiŠ bank. odbijawe procenta pri
ispla}ivawu menica kojima jo{ nije dospeo
rok pla}awa.
diskontovati, -ujem (i diskontirati,
diskontiram, 3. l. mn. diskontiraju) svr{. i
nesvr{. ‰v. diskontŠ bank. odbiti, odbijati dis-
konto, kamatu od jo{ nedospele menice.
disko-pirat, -ata m ‰v. disko-, piratŠ ile-
galni izdava~ gramofonskih plo~a, kaseta i
sl., koji ne pla}a porez na zaradu.
diskordantan, -tna, -tno ‰lat. discordansŠ
neskladan, nesaglasan, nepodudaran.
diskordancija, -e ` ‰srlat. discordantia,
prema lat. discordare ne slagati seŠ 1. nepoduda-
rawe, neslagawe, nesklad. 2. muz. istovremeno
zvu~awe tonova koji se harmonski ne mogu slo-
`iti me|u sobom. 3. geol. razlika u orijentaci-
ji slojeva jedne stene u pore|ewu sa susednim
stenama ili onima pored we.
diskos, -sa m ‰gr~. diskos okrugla plo~aŠ 1. v.
disk (1). 2. crkv. tawir na kojem stoji hleb za
pri~e{}e. 3. okrugao metalni tawir za sku-
pqawe pomo}i crkvi, tas.
diskoteka, -e `, dat. i lok. diskoteci ‰fr. di-
scotheque, v. disko-, -tekaŠ muz. 1. zbirka gramo-
fonskih plo~a, kaseta i sl. 2. omladinski klub
u kojem se pu{ta snimqena muzika za igru,
disko-klub.
diskofil, -a i diskofil, -ila m ‰v. disko-,
-filŠ skupqa~, qubiteq i poznavalac gramo-
fonskih plo~a i drugih nosa~a zvukova. x dis-
kofilski.
diskrazija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. krasis me{avi-
naŠ med. 1. bolesno stawe dela organizma. 2. po-
reme}aj ravnote`e me|u sastojcima krvi ili
drugih organskih te~nosti.
378
diskriminacija
diskreditacija, -e ` ‰v. diskreditovatiŠ
ru{ewe ~ijeg ugleda, poverewa u koga; sramo-
}ewe, obe{~a{}ewe.
diskreditovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
discrediter, v. dis-2, lat. creditus od credere vero-
vatiŠ uni{titi, uni{tavati poverewe koje ne-
ko u`iva, kvariti ~iji ugled, izaz(i)vati sum-
wu u koga.
diskrepantan, -tna, -tno ‰lat. discrepans
prema discrepare neskladno zvu~atiŠ koji od-
stupa, koji odudara od koga ili ~ega, neskla-
dan.
diskrepancija, -e ` ‰lat. discrepantia, v.
diskrepantanŠ nesklad, raskorak izme|u poj-
mova, ideja, zakqu~aka; nesaglasnost, protiv-
re~nost.
diskretan, -tna, -tno ‰lat. discretus od di-
scernere razlikovati, razdvajatiŠ 1. koji pazi
{ta govori, koji ~uva tajne. 2. koji ne `eli da
skrene pa`wu na sebe, obazriv, pa`qiv, odme-
ren. 3. mat. odvojen, poseban, diskontinuiran.
diskrecija, -e i diskrecija, -e ` ‰lat. di-
scretio, v. diskretanŠ 1. osobina, svojstvo onoga
koji je diskretan. 2. poverewe, poverqivost. 3.
mogu}nost, sposobnost da se deluje prema sop-
stvenom naho|ewu.
diskrecioni, -a, -o ‰v. diskrecijaŠ koji po-
stupa po sopstvenom naho|ewu. y diskrecio-
no pravo prav. pravo slu`benika da po sop-
stvenom naho|ewu odlu~uje o svemu {to se ne
protivi zakonu.
diskriminanta, -e ` ‰lat. discriminans od
discriminare, v. diskriminiratiŠ 1. obele`je
ili skup obele`ja po kojima se dva pojma bitno
razlikuju me|u sobom. 2. mat. algebarski izraz
pomo}u koga se proveravaju re{ewa neke jedna-
~ine.
diskriminacija, -e ` ‰v. diskriminiratiŠ
1. nejednako postupawe, neravnopravnost u
tretirawu stvari, pojedinaca ili grupa. 2.
prav. postupak kojim se unapred ograni~avaju
prava gra|anina ili naroda. y rasna diskri-
minacija uskra}ivawe gra|anskih i qudskih
prava pripadnicima mawinske ili pot~iwene
rase; pozitivna diskriminacija zakonom
propisana ve}a prava za pripadnike nacional-
nih i drugih mawina.
diskriminacioni
diskriminacioni, -a, -o koji se odnosi na
diskriminaciju.
diskriminirati, diskriminiram, 3. l. mn.
diskriminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. discrimina-
re odvajati, praviti razlikuŠ osporiti, ospo-
ravati ~ija prava, staviti (koga) u podre|en
polo`aj, sprovoditi diskriminaciju.
diskurzivan, -vna, -vno ‰srlat. discursivus, v.
diskursŠ 1. koji se odnosi na govor ili razgo-
vor. 2. filoz. koji se izvodi na osnovu logi~kog
zakqu~ivawa, zasnovan na razmi{qawu.
diskurs, -a m, mn. diskursi, gen. mn. diskursa
‰lat. discursus razgovor, prema discurrere tr~ati
uokoloŠ 1. razgovor, rasprava; verbalna komu-
nikacija. 2. govor ili pisawe o ~emu, izlagawe
neke teme. 3. lingv. skup vi{e iskaza, govor ili
tekst du`i od re~enice.
diskus, a m ‰lat. discus od gr~. diskosŠ 1. anat.
v.disk (2). y diskus hernija med. iskliznu}e
diska izme|u pr{qenova, koje dovodi do pri-
tiska na nerve, s bolovima u ki~mi ili ko~e-
wem vrata. 2. zool. vrsta male slatkovodne ribe
iz Ju`ne Amerike, Symphysodon discus.
diskusija, -e i diskusija, -e ` ‰lat. discus-
sio prema discutere, v. diskutovatiŠ rasprava,
razgovor, debata, obi~no na javnom skupu ili u
sredstvima informisawa.
diskutabilan, -lna, -lno (u fr. obliku di-
skutabl, indekl.) ‰fr. discutable, v. diskutovatiŠ
o kome jo{ treba diskutovati, koji je pod zna-
kom pitawa, neutvr|en, sporan.
diskutant (uob. diskutant; `. diskutant-
kiwa) ‰v. diskutovatiŠ u~esnik u diskusiji.
diskutovati, -ujem nesvr{. ‰lat. discutereŠ 1.
raspravqati, debatovati o ~emu, govoriti u
diskusiji. 2. razmi{qati o ~emu, prou~avati
neko pitawe.
disk-xokej, -eja m ‰engl. disc-jockeyŠ vodi-
teq i komentator radio programa sa snimqe-
nom muzikom; voditeq muzi~kog programa u
diskoteci.
dislalija, -e ` ‰v. dis-1, -lalijaŠ med. pore-
me}aj govora, nesposobnost pravilne artiku-
lacije, usled poreme}aja nervnog sistema,
o{te}ewa sluha i drugih uzroka.
disocirati
disleksija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. lexis ~itaweŠ
med.poreme}aj sposobnosti ~itawa usled uro-
|ene mane, bolesti ili povrede mozga.
dislokacija, -e ` ‰srlat. dislocatio, v. dislo-
ciratiŠ 1. razme{tawe, raspore|ivawe (npr.
oru`anih snaga, artiqerijskih oru|a, brodo-
va i sl.) 2. geol. izmena rasporeda geolo{kih
slojeva pod dejstvom tektonskih procesa. 3.
med. i{~a{ewe, uganu}e. x dislokacioni i
dislokacijski.
dislocirati, dislociram, 3. l. mn. dislo-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. dislocare, v. dis-2,
lat. locus mestoŠ pomeriti, pomerati, poma}i s
mesta; razmestiti, razme{tati, rasporediti,
raspore|ivati.
dismembracija -e ` ‰srlat. dismembratio, v.
dis-2, lat. membrum ud, ~lan, deoŠ med. anat.
odvajawe, komadawe udova (obi~no pri obduk-
ciji).
dismenoreja, -e ` ‰v. dis-1, menorejaŠ med.
smetwe u menstruaciji; menstruacija pra}ena
bolovima.
disolucija -e ` ‰lat. dissolutio prema dissol-
vere, v. dis-2, solvere razvezati, re{itiŠ 1. ras-
padawe, cepawe; kvarewe, rastrojavawe. 2. hem.
rastvarawe.
disonantan, -tna, -tno ‰lat. dissonans, v.
dis-2, sonum zvukŠ 1. muz. koji odudara od osta-
lih tonova, neskladan, disharmoni~an. 2. fig.
nesaglasan, koji odudara od mi{qewa ve}ine.
disonanca, -e = disonancija, -e ` ‰lat. dis-
sonantia, v. disonantanŠ 1. muz. nesklad tonova
koji istovremeno zvu~e, disharmonija. 2. fig.
nesklad, neslagawe, nesaglasje.
disonancija = disonanca (v.).
disopija, disopsija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. ops
okoŠ slabovidnost, lo{ vid.
disocijacija, -e ` ‰lat. dissociatio, v. diso-
ciratiŠ 1. razdvajawe, rastavqawe, razdru`i-
vawe. 2. hem. razdvajawe molekula na mawe mo-
lekule, atome ili jone pod uticajem toplote,
elektri~ne energije i sl. 3. psih. prekid posto-
je}e veze izme|u pojedinih delova li~nosti,
naj~e{}e u psihozama.
disocirati, disociram, 3. l. mn. disocira-
ju svr{. ‰lat. dissociare, v. dis-2, socius drugŠ ra-
379
dispanzer
staviti, razdvojiti; disocirati se prekinuti
vezu s kim ili ~im, distancirati se.
dispanzer, -era m ‰fr. dispensaire, prema dis-
penser razdeliti, razdavatiŠ med. zdravstvena
ustanova za le~ewe i spre~avawe raznih bole-
sti, bez stalnog boravka. x dispanzerski.
disparatan, -tna, -tno ‰lat. disparatus od
disparare razdvojitiŠ potpuno razli~it, nepo-
vezan, odvojen, nespojiv.
dispareunija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. pareunos ko-
ji le`i poredŠ med. pojava tegoba pri sno{aju,
bolan polni odnos, uglavnom kod `ene.
disparitet, -eta m ‰nlat. disparitas prema lat.
dispar nejednakŠ nesklad, nepodudarnost, nejed-
nakost. y disparitet cena razlika u cenama
istog proizvoda usled poreme}aja na tr`i{tu.
dispenza, -e ` ‰srlat. dispensa prema dispen-
sare podelitiŠ rel. u katoli~koj crkvi, oslobo|e-
we od neke obaveze ili propisa; dopu{tewe da
se ostvari ne{to {to je crkvenim propisima za-
braweno (npr. brak izme|u bliskih ro|aka).
dispenzacija, -e ` ‰lat. dispensatio prema
dispensare podelitiŠ v. dispenza.
dispenzirati, dispenziram, 3. l. mn. dis-
penziraju svr{. i nesvr{. ‰v. dispenzaŠ 1. oslo-
boditi od obaveze ili kazne; dati opro{taj. 2.
deliti, raspodeliti, razdavati. 3. farm. davati
lekove bolesnicima.
dispepsija, -e ` ‰nlat. dyspepsia, v. dis-1, gr~.
pepsis vareweŠ med. poreme}aj varewa, lo{e va-
rewe.
dispepti~an, -~na, -~no ‰nlat. dyspepticus,
v. dispepsijaŠ koji pati od dispepsije.
dispepti~ar, -a m ‰v. dispepti~anŠ osoba
koja pati od problema s varewem.
disperzivan, -vna, -vno ‰fr. dispersif od lat.
dispersus prema dispergere raspr{itiŠ koji se
odnosi na disperziju; koji se rasipa na razne
strane; rasut, raspr{en.
disperzija, -e ` ‰lat. dispersioŠ 1. rasipawe,
rasturawe, razbacivawe. 2. hem. smesa u kojoj su
jedna ili vi{e materija raspr{ene u nekoj dru-
goj materiji u obliku sitnih ~estica. 3. fiz. ras-
turawe svetlosnih, elektromagnetskih i drugih
zra~ewa. y disperzija svetlosti opt. razli~ito
lomqewe zrakova raznih boja pri prelazu iz jed-
ne sredine u drugu. x disperzioni.
380
disponenda
dispe~er, -a m ‰engl. dispatcher prema dis-
patch odaslati, otpremitiŠ slu`benik koji iz
jednog centra raspore|uje i nadzire rad celog
sistema u elektroprivredi, `elezni~kom sao-
bra}aju i sl. x dispe~erski.
displazija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. plassein obli-
kovati, obrazovatiŠ med. nenormalan rast, raz-
voj pojedinog organa ili tkiva.
displej, -a m ‰engl. displayŠ 1. mali ekran s
pisanim podacima, na digitalnom ~asovniku,
xepnom ra~unaru, mobilnom telefonu i dru-
gim elektronskim ure|ajima. 2. veliki ekran
koji slu`i za emitovawe oglasa i propagand-
nih poruka.
dispneja, -e ` ‰gr~. dyspnoia, v. dis-1, pnein
disatiŠ med. ote`ano disawe; zadihanost; up.
apnea.
dispnoja v. dispneja.
dispozitiv, -a i dispozitiv, -iva m ‰fr.
dispositif, prema disposer odreditiŠ prav. deo
presude ili re{ewa koji sadr`i odluku.
dispozitivan, -vna, -vno ‰v. dispozitivŠ
koji odlu~uje, re{ava, koji se odnosi na dispo-
zitiv.
dispozicija, -e ` ‰lat. dispositioŠ 1. razme-
{taj, raspored. 2. raspolagawe, rukovawe (nov-
cem, imovinom i sl.). 3. odluka, propis, odred-
ba. 4. sklonost, predodre|enost, dar za ne{to.
5. med. nasle|ena ili ste~ena sklonost ka odre-
|enoj bolesti.
dispozicioni, -a, -o (i dispozicijski, -a,
-o) ‰v. dispozicijaŠ koji se odnosi na dispozi-
ciju. y dispoziciono pravo prav. odredbe za-
kona koje se primewuju kada parni~ne stranke
nisu druga~ije ugovorom utvrdile odnos; dis-
poziciona sposobnost prav. sposobnost ras-
polagawa ~ime, sposobnost za pravne radwe, za
samostalno obavqawe poslova; dispozicioni
fond ekon. novac stavqen kome na raspolagawe
u odre|ene svrhe.
dispondej, -a m ‰v. di-, spondejŠ metr. stopa
od ~etiri duga sloga, dvostruki spondej.
disponenda, -e ` ‰lat. disponenda ono {to je
na raspolagawuŠ neprodate kwige koje ostaju
kod izdava~a ili ostaju kod kwi`ara do slede-
}eg obra~unskog perioda.
disponent
disponent, a m, mn. disponenti, gen. mn. dis-
ponenata ‰lat. disponens od disponere raspola-
gatiŠ trg. onaj ko je ovla{}en da vodi finansije
u nekom preduze}u; poslovo|a; opunomo}enik.
disponibilan, -lna, -lno ‰fr. disponible,
prema lat. disponere raspolagatiŠ 1. koji se mo-
`e upotrebqavati, koji je na raspolagawu, ras-
polo`iv. 2. koji se mo`e posvetiti ~emu, koji
je oslobo|en drugih obaveza.
disponibilitet, -eta m ‰nlat. disponibilitasŠ
stawe ne~ega {to je stavqeno na raspolagawe,
raspolo`ivost.
disponiran, -a, -o ‰v. disponiratiŠ raspo-
lo`en, spreman za ne{to.
disponirati, disponiram, 3. l. mn. dispo-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. disponere raspolaga-
tiŠ 1. imati na raspolagawu, raspolagati (kim,
~im). 2. izvr{iti, izvr{avati odluku, dispo-
ziciju.
disprozijum, -a (i disprozij, -a) m ‰gr~.
dysprositos te{ko pristupa~anŠ hemijski ele-
ment, metal iz grupe retkih zemaqa, atomski
broj 66, simbol Dy.
disproporcija, -e ` ‰v. dis-2, proporcijaŠ
nepostojawe odgovaraju}ih proporcija, ne-
sklad, nesrazmer.
disproporcionalan, -lna, -lno ‰v. dis-2,
proporcionalanŠ koji ima pogre{ne propor-
cije, nesrazmeran, neskladan.
disproporcionalnost, -i ` ‰v. dispropor-
cionalanŠ nesrazmernost, neskladnost, neu-
jedna~enost.
disput, -a m, mn. disputi, gen. mn. disputa
‰nem. Disput prema lat. disputare, v. disputovatiŠ
1. sukob mi{qewa, rasprava, debata. 2. pre-
pirka, sva|a.
disputabilan, -lna, -lno ‰lat. disputabilisŠ
v. diskutabilan.
disputant, -a = disputator, -a m ‰lat. dispu-
tans, disputator, v. disputovatiŠ 1. u~esnik u
raspravi, debati, diskutant. 2. onaj koji ne{to
dovodi u pitawe.
disputator = disputant (v.).
disputacija ‰lat. disputatioŠ v. disput.
disputovati, -ujem nesvr{. ‰lat. disputareŠ 1.
diskutovati, raspravqati, debatovati. 2. do-
voditi u sumwu, postavqati pitawe o ~emu.
distonija
distanazija, -e ` ‰v. dis-1, (eu)tanazijaŠ med.
te{ko umirawe; odlagawe klini~ke smrti ve-
{ta~kim sredstvima.
distanca, -e ` ‰lat. distantia prema distare
biti udaqenŠ 1. razdaqina, rastojawe, udaqe-
nost od ~ega u prostoru ili vremenu. 2. fig. uz-
dr`anost, hladno}a prema kome ili ~emu.
distancirati se, distanciram se svr{. i
nesvr{. ‰nem. (sich) distanzieren, v. distancaŠ bi-
ti uzdr`an, dr`ati se po strani; ograditi se,
ogra|ivati se od ~ega.
disteleologija, -e ` ‰v. dis-1, teleologijaŠ
filoz. u~ewe koje negira da bilo {ta u `ivotu
i prirodi ima svrhu, ciq. x disteleolo{ki.
distimija, -e ` ‰gr~. dysthymia, v. dis-1,
thymos voqaŠ psih. nedostatak voqe za `ivo-
tom, neraspolo`ewe, poti{tenost.
distingviran, -a, -o ‰nem. distinguiert, v. di-
stingviratiŠ 1. koji se razlikuje od drugih,
koji odstupa. 2. otmen, biran, izvrstan, istak-
nut.
distingvirati, distingviram, 3. l. mn. di-
stingviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. distinguereŠ raz-
likovati, praviti razliku.
distinktivan, -vna -vno ‰nlat. distinctivus
prema distinguereŠ 1. koji se razlikuje od osta-
lih, koji se jasno raspoznaje, poseban, osoben.
2. koji unosi razliku, koji slu`i kao merilo
za razlikovawe ~ega (distinktivno obe-
le`je).
distinkcija, -e ` ‰lat. distinctio prema di-
stinguereŠ 1. razlikovawe, pravqewe razlike,
pojmovno razlu~ivawe. 2. odlika, posebna oso-
bina. 3. otmenost, ugled, poseban polo`aj.
distih, -a m, mn. distisi, gen. mn. distiha
‰gr~. distichon, v. di-, stihŠ strofa od dva stiha.
distomat, -ata m ‰lat. distare biti na odsto-
jawu, (auto)matŠ v. distometar.
distomatoza, -e ` ‰nlat. distoma, v. dis-1, gr~.
stoma usta, -ozaŠ med. oboqewe jetre prouzroko-
vano parazitom Distoma hepaticum.
distometar, -tra m ‰lat. distare biti na od-
stojawu, v. -metarŠ elektronski daqinomer,
obi~no ugra|en na teodolit (v.).
distonija, -e ` ‰v. dis-1, v. tonusŠ med. pore-
me}aj tonusa, nedostatak normalne napetosti
mi{i}a i drugih tkiva.
381
distonirati
distonirati, distoniram, 3. l. mn. disto-
niraju nesvr{. ‰nem. distonieren, v. dis-2, tonŠ 1.
ne~isto svirati ili pevati, fal{irati. 2. fig.
odudarati od ~ega, biti u neskladu.
distoni~an, -~na, -~no ‰v. distonijaŠ med.
koji pati od distonije.
distopija, -e ` ‰v. dis-1, (u)topijaŠ kwi`. ne-
gativna utopija; zami{qen svet u kome su lo-
{e strane dana{we civilizacije dovedene do
maksimuma.
distorzija, -e ` ‰lat. distorsioŠ 1. med. uganu-
}e, i{~a{ewe, iskrivqewe zgloba ili mi{i-
}a. 2. fiz. iskrivqewe u rotacionom smislu,
uvrtawe. 3. fiz. izobli~enost elektri~nog ili
magnetskog poqa pri slawu ili prijemu. 4.
fiz. smetwe u zvuku, izobli~ewe tona. x dis-
torzioni.
distrakcija, -e ` ‰lat. distractio prema dis-
trahereŠ 1. odvajawe jednog dela od drugog, ra-
stavqawe, razvla~ewe. 2. psih. gubqewe kon-
centracije, rasejanost. 3. zabava, razonoda.
distrahirati, distrahiram, 3. l. mn. dis-
trahiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. distrahere rascep-
kati, razvu}iŠ 1. odvojiti, odvajati, rastaviti,
rastavqati. 2. odvratiti, odvu}i pa`wu od ~e-
ga; uznemiriti, poremetiti.
distribuirati, distribuiram, 3. l. mn. di-
stribuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. distribuere raz-
delitiŠ obaviti, obavqati distribuciju,
(raz)deliti, raspodeliti, raspodeqivati.
distributer, -era m ‰fr. distributeur, v. di-
stribucijaŠ onaj koji obavqa distribuciju,
koji deli, razdequje; snabdeva~, isporu~ilac.
x distributerski.
distributivan, -vna, -vno ‰nlat. distributi-
vusŠ 1. koji se odnosi na distribuciju, raspo-
delu. 2. koji se distribuira, deli na vi{e stra-
na. 3. lingv. koji se ti~e me|usobnog polo`aja
re~i, wihovog mesta u re~enici. y distribu-
tivni brojevi gram. brojevi u nekim jezicima
(npr. u latinskom) koji zna~e œpo jedanŒ, œpo
dvaΠitd.; distributivni glagoli glagoli ko-
ji podrazumevaju vi{e subjekata ili objekata
istovremeno, npr. izginuti, isprepadati.
distribucija, -e ` ‰lat. distributioŠ 1. deoba,
deqewe, raspodela; snabdevawe, dostavqawe,
isporu~ivawe. 2. raspore|ivawe, razvrstava-
382
disciplina
we, klasifikovawe. 3. lingv. odre|ivawe polo-
`aja nekog jezi~kog elementa, konteksta u kome
se mo`e na}i.
distribucionalizam, -zma m ‰v. distribu-
cijaŠ lingv. pravac u lingvistici koji se zasni-
va na distribuciji (3).
distrikt, -a m, mn. distrikti, distrikata i
distrikta ‰lat. districtusŠ 1. srez, okrug; pod-
ru~je, oblast. 2. deo grada.
distrofija, -e ` ‰nlat. dystrophia, v. dis-1,
gr~. trophe hranaŠ med. slabqewe ili zakr`qa-
lost nekog organa ili tkiva usled nedovoqnog
priliva hrane ili poreme}aja u metabolizmu;
up. atrofija.
distrofi~an, -~na, -~no ‰fr. dystrophique,
v. distrofijaŠ zahva}en distrofijom, neuhra-
wen, oslabqen.
distrofi~ar, -a m ‰v. distrofi~anŠ onaj ko-
ji boluje od distrofije.
disurija, -e ` ‰gr~. dysouria, v. dis-1, ouron
mokra}aŠ med. smetwe pri izlu~ivawu mokra}e,
te{ko mokrewe.
disfagija, -e ` ‰nlat. dysphagia, v. dis-1, gr~.
phagein pojestiŠ med. smetwe pri gutawu hrane.
disfazija, -e ` ‰v. dis-1, (a)fazijaŠ med.
smetwe pri govoru, obi~no kao posledica
o{te}ewa centralnog nervnog sistema.
disfunkcija, -e ` ‰v. dis-1, funkcijaŠ smet-
we ili potpuni zastoj u radu, nepravilno
funkcionisawe ~ega.
disfunkcionalan, -lna, -lno ‰v. disfunk-
cijaŠ 1. koji ne funkcioni{e pravilno. 2. ne-
funkcionalan, nesvrsishodan.
disharmonija, -e ` ‰v. dis-1, harmonijaŠ na-
ru{avawe harmonije, nesklad, nesaglasnost;
nesloga.
disharmoni~an, -~na, -~no ‰v. dis-1, harmo-
ni~anŠ kome nedostaje harmonija, neskladan,
nesaglasan.
disharmoni~nost, -osti ` ‰v. disharmoni-
~anŠ osobina onoga {to je disharmoni~no.
dishimija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. chymos sokŠ
med. r|av, nepovoqan sastav sokova u telu.
disciplina, -e ` ‰lat. disciplinaŠ 1. red, ste-
ga, poslu{nost; pokoravawe nametnutim pra-
vilima pona{awa. 2. posebno podru~je unutar
disciplinaran
neke nauke, ogranak, struka. 3. sp. u`a specijal-
nost u nekom sportu, posebno u lakoj atletici.
disciplinaran, -rna, -rno (odr. discipli-
narni, -a, -o ‰klat. disciplinaris, v. disciplinaŠ
koji se odnosi na disciplinu (2, 3).
disciplinovan, -a, -o ‰v. disciplinovanŠ
koji po{tuje disciplinu (1), poslu{an.
disciplinovati, -ujem (i disciplinira-
ti, discipliniram, 3. l. mn. discipliniraju)
svr{. i nesvr{. ‰v. disciplinaŠ sprovesti, spro-
voditi disciplinu, dovesti u red.
disciplinski, -a, -o ‰v. disciplinaŠ koji
se odnosi na disciplinu (1). y disciplinske
mere kaznene mere koje se izri~u slu`beniku,
vojniku, u~eniku i sl. zbog te`e povrede pro-
pisa; disciplinski postupak postupak ka-
`wavawa slu`benika za povredu radne disci-
pline; disciplinski sud poseban sud za ka-
`wavawe te`ih povreda slu`bene du`nosti.
ditetraedar, -dra m, mn. ditetraedri, gen.
mn. ditetraedara ‰v. di-, tetraedarŠ geom. polie-
dar (v.) sa dvaput po ~etiri povr{ine.
ditiramb, -a m ‰gr~. dithyrambosŠ 1. sve~ana
horska pesma u ~ast gr~kog boga Dionisa. 2.
kwi`. lirska pesma koja veli~a `ivot i priro-
du. 3. fig. pohvala, slavopojka, neumereno hva-
qewe koga.
dito v. deto.
ditografija, -e ` ‰gr~. dittos dvostruk, v.
grafijaŠ filol. gre{ka u rukopisu ili {tampa-
nom tekstu koja nastaje ponavqawem iste re~i
ili odlomka; supr. haplografija.
ditrohej, -eja m ‰v. di-, trohejŠ metr. stopa od
~etiri sloga, dvostruki trohej.
diureza i diureza, -e ` ‰nlat. diuresis, v. di-
ja-, gr~. ourein mokritiŠ fiziol. 1. stvarawe mo-
kra}e u bubrezima. 2. koli~ina mokra}e izlu-
~ena u odre|enom periodu.
diuretik, -a m, mn. diuretici, gen. mn. diure-
tika = diuretikum, -a m, mn. -i ‰gr~. diouretikos,
v. dija-, ourein mokritiŠ farm. sredstvo za br`e
izlu~ivawe mokra}e; lek za smawewe te~nosti
u organizmu, ob. radi sni`avawa krvnog pri-
tiska; supr. antidiuretik.
diuretikum = diuretik (v.).
diferencijalan
diureti~an, -~na, -~no i diureti~ki, -a, -o
‰v. diuretikŠ koji se odnosi na diurezu ili di-
uretik; koji potpoma`e izlu~ivawe mokra}e.
difamator, -a m, mn. -i ‰lat. diffamator, v. di-
famiratiŠ onaj koji se bavi difamacijama,
klevetnik.
difamacija, -e ` ‰lat. diffamatio, v. difamira-
tiŠ javno bla}ewe neke osobe, javno klevetawe.
difamija, -e ` ‰kasnolat. diffamia, v. difa-
miratiŠ ogovarawe, klevetawe.
difamirati, difamiram, 3. l. mn. difami-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. diffamare, v. dis-1, fama
slava, ugledŠ (po)kvariti ~iji ugled, (o)sramo-
titi, ogovarati, (o)klevetati.
diferencija, -e ` ‰lat. differentiaŠ 1. razli-
ka, razli~itost; neslagawe, nepodudarawe. 2.
mat. rezultat oduzimawa, razlika. y diferen-
cija specifika ‰lat. differentia specificaŠ log.
posebno svojstvo po kojem se neki predmet ili
bi}e razlikuje od drugih predmeta ili bi}a
iste vrste.
diferencijal, -ala m ‰v. diferencijalanŠ
1. mat. proizvod izvoda neke funkcije i prome-
ne vrednosti nezavisne varijable. 2. tehn. spoj
zup~anika izme|u dveju poluosovina koji omo-
gu}ava wihovo okretawe razli~itom brzinom
(pre svega pri skretawu vozila).
diferencijalan, -lna, -lno ‰nlat. differenti-
alisŠ 1. koji se odnosi na razliku, koji usposta-
vqa razliku. 2. koji se odnosi na diferencija-
le. y diferencijalni ra~un grana matemati-
ke koja se bavi diferencijalima i wihovim
primenama; diferencijalna jedna~ina mat.
jedna~ina koja sadr`i jedan ili vi{e dife-
rencijala ili izvoda funkcije; diferenci-
jalna geometrija deo geometrije u kojem se ge-
ometrijski objekti prou~avaju metodima mate-
mati~ke analize; diferencijalni prenos
tehn. v. diferencijal (2); diferencijalna ta-
rifa sistem obra~unavawa naplate prevoza na
`eleznicama po kome cena ne raste srazmerno
udaqenosti; diferencijalne carine carine
koje se za robu iste vrste razli~ito obra~una-
vaju; diferencijalni ispit ispit koji u~e-
nik ili student mora polo`iti da bi s jedne
{kole odnosno fakulteta pre{ao na drugi;
diferencijalni posao berzanski posao pri
kome se prima ili nadokna|uje samo razlika
383
diferencijacija
izme|u ugovorenog kursa i kursa na dan dospe-
vawa.
diferencijacija, -e ` ‰fr. differentiation, v.
diferenciratiŠ 1. razlikovawe, pronala`ewe
i isticawe razlika. 2. biol. tokom embrional-
nog razvoja, pojava specifi~nih oblika i
struktura u }elijama pojedinih tkiva ili or-
gana. 3. pol. izja{wavawe i opredeqivawe ~la-
nova neke politi~ke organizacije.
diferencirati, diferenciram, 3. l. mn.
diferenciraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. differentia-
re, v. diferencijaŠ 1. (na)praviti razliku iz-
me|u ~ega, razdvojiti, razdvajati. 2. diferen-
cirati se posta(ja)ti razli~it; odvojiti se od
drugih ~lanova iste grupe.
difozgen, -a m ‰v. di-, fozgenŠ hem. vrsta boj-
nog otrova sli~nog fozgenu koji izaziva na-
dra`aj plu}a.
difolt, -a m ‰engl. defaultŠ ra~. osnovno sta-
we, polazno stawe nekog ure|aja ili programa,
koje se automatski ukqu~uje ukoliko se druk-
~ije ne odredi.
diformitet, -eta m ‰nlat. difformitas prema
difformis izobli~en, v. dis-1, formaŠ 1. razli-
~itost, odstupawe u obliku. 2. v. deformitet.
difrakcija, -e ` ‰nlat. diffractio lomqewe,
prema diffrangere lomitiŠ fiz. {irewe, rastu-
rawe svetlosnih ili elektromagnetnih talasa
posle prolaska kroz uzan procep. x difrakci-
oni.
difterija, -e ` ‰fr. diphtherie prema gr~.
diphthera ko`aŠ med. zarazna bolest koja se od-
likuje zapaqewem sluzoko`e du{nika, uz otok
`drela i opasnost od gu{ewa.
difteri~an, -~na, -~no ‰v. difterijaŠ zara-
`en difterijom.
diftong, -a m, mn. diftonzi, gen. mn. difton-
ga ‰gr~. diphthongos, v. di-, phthongos zvukŠ fon.
dva uzastopna samoglasnika od kojih se jedan
pretvara u poluvokal (polukonsonant), tako da
se izgovaraju kao jedan slog, npr. ie u fr. ciel
(izg. sjel) ili au u nema~kom Haus (jednoslo-
`no); up. monoftong, triftong. x difton-
{ki.
diftongacija, -e ` ‰nlat. diphthongatioŠ na-
stajawe diftonga; pretvarawe samoglasnika u
diftonge.
384
dihotomija
diftongirati, diftongiram, 3. l. mn. dif-
tongiraju) svr{. ‰nlat. diphthongareŠ fon. pre-
tvoriti se u diftong.
difuzan, -zna, -zno ‰lat. diffusus od diffunde-
re razlivatiŠ 1. koji nije koncentrisan; ras-
prostrawen, raspr{en, razasut. 2. razvu~en,
preop{iran.
difuzija, -e ` ‰lat. diffusio prema diffundere
razlivatiŠ 1. {irewe, rasprostirawe, razliva-
we. 2. fiz. {irewe svetlosnih zraka u raznim
pravcima, posle prolaska kroz poluprovidnu
sredinu ili odbijawa od neravne povr{ine. 3.
hem. spontano prodirawe molekula iz jedne sre-
dine u drugu kroz wihove dodirne povr{ine;
up. osmoza. 4. v. radio-difuzija. x difuzioni.
difuziometar, -tra m, mn. difuziometri,
gen. mn. difuzmetara ‰v. difuzija, -metarŠ ure-
|aj za merewe brzine me{awa raznih vrsta ga-
sova.
difuzionizam, -zma m ‰v. difuzijaŠ soc. teo-
rija o {irewu kulturnih obrazaca iz razvije-
nije kulture u druga, mawe razvijena podru~ja.
difuzor, -a m ‰lat. diffusor, v. difuzijaŠ 1.
ure|aj za difuziju, {irewe gasova, te~nosti,
zra~ewa, energije i sl. 2. otvor s konusnim
pro{irewem koji usporava brzinu strujawa
te~nosti ili gasova.
difundirati, difundiram, 3. l. mn. difun-
diraju svr{. i nesvr{. ‰lat. diffundere razlivatiŠ
1. (ra){iriti, izli(va)ti, rasprostraniti,
rasprostrawivati. 2. hem. razlivati, cediti
difuzijom.
diheksaedar, -dra m, mn. diheksaedri, gen.
mn. diheksaedara ‰v. di-, heksaedarŠ geom. polie-
dar (v.) sa dvaput po {est, odn. dvanaest povr-
{ina.
dihogamija, -e ` ‰gr~. dicha dvostruko, v. -ga-
mijaŠ bot. na~in oplo|avawa kod biqaka pri
kojem se reproduktivni organi razvijaju jedni
za drugima, a ne u isto vreme.
dihotoman, -mna, -mno ‰v. dihotomijaŠ po-
deqen nadvoje; suprotan, opre~an.
dihotomija, -e ` ‰gr~. dichotomia od dicha
dvostruko, v. -tomijaŠ 1. podela na dva dela, dve
grane ili dve vrste; up. trihotomija. 2. log. od-
nos dva suprotna, opre~na pojma koji se me|u-
sobno uslovqavaju i pretpostavqaju.
dihroizam
dihroizam, -zma m ‰gr~. dichroos dvobojanŠ
fiz. svojstvo nekih kristala da pokazuju razli-
~itu boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada
svetlost.
dihromati~an, -~na, -~no ‰v. di-, v. hroma-
ti~anŠ koji je u dve boje, dvobojan.
dihtovati, -ujem nesvr{. ‰nem. dichten, prema
dicht gust, zbijenŠ biti ~vrsto priqubqen,
~vrsto dr`ati, dobro zaptivati (o spojevima,
cevima, poklopcima i sl.).
dihtung, a m, mn. dihtunzi, gen. mn. dihtunga
‰nem. Dichtung, v. dihtovatiŠ gumeni, plasti~ni
ili metalni obru~ koji spre~ava slu~ajno is-
ticawe te~nosti ili gasa, zaptiva~, zaptivka.
dicefalan v. dikefalan.
dicefalus v. dikefalus.
di-xej, -a m ‰engleski izgovor skr. DJ od
disc-jockeyŠ v. disk-xokej; up. vi-xej
di{ari! (di{eri! di{er!) uzv. ‰tur. d›sar›Š
napoqe! (uzvik kojim se neko grubo tera da ode).
di{arisati, -i{em, di{erisati, -i{em
svr{. ‰v. di{ariŠ isterati, izbaciti koga napoqe.
djewgi v. |ewgi, |engi.
djus, -a m, mn. djusovi, gen. mn. djusova ‰engl.
deuce od stfr. deus dva od lat. duo(s)Š sp. stawe u
tenisu ili stonom tenisu kad su bodovi izjed-
na~eni, posle ~ega jedan od takmi~ara mora dva-
put uzastopce da osvoji bod kako bi dobio gem.
djuti-fri prid. indekl. ‰engl. duty freeŠ koji
je oslobo|en da`bina, bescarinski. y dju-
ti-fri {op ‰engl. duty free shopŠ prodavnica,
trgovina oslobo|ena carinskog poreza.
d-mol v. de.
DNK /de-en-ka/ skr. indekl. ‰dezoksiribonu-
kleinska kiselinaŠ hem. supstanca prema kojoj
se utvr|uje identitet posmrtnih ostataka neke
osobe ili tragovi izvr{ioca krivi~nog dela;
up. DNA.
do indekl. ‰po prvom slogu prezimena \. Do-
nija, italijanskog muzi~ara iz XVII veka, koji
je uveo taj naziv namesto ranijeg utŠ muz. prvi
ton solmizacije, nota S (ce).
doajen, -ena m ‰fr. doyenŠ najstariji ~lan
diplomatskog kora; najstariji pripadnik neke
dru{tvene grupe ili profesije.
dogmatizovati
doberman, -a m ‰prema nema~kom uzgajiva~u
iz XIX veka L. Dobermanu (Dobermann)Š vrsta
sportskog psa izuzetne snage i brzine.
dobovati, -ujem nesvr{. ‰v. dobo{Š udarati u
dobo{, bubwati; udarati ~ime kao u dobo{ (‹
prstima po stolu).
dobo{, -a m ‰ma|. dobos bubwarŠ mali bubaw
u limenom orkestru; bubaw koji slu`i za po-
zivawe qudi ili javno obave{tavawe.
dobo{ar, -ara m ‰v. dobo{Š 1. onaj koji udara
u bubaw, bubwar. 2. telal (v.) koji udarcima u
dobo{/bubaw najavquje obave{tewe. x dobo-
{arov i dobo{arev, dobo{arski.
dobo{-torta, -e ` ‰prema be~kom poslasti-
~aru Dobo{u (Dobosch)Š vrsta torte s nekoli-
ko slojeva testa izme|u kojih je krem, pokrive-
na slojem pr`enog {e}era.
dova, -e `, gen. mn. dova ‰tur. dua od ar. du'a’Š
pokr. 1. molitva. 2. blagoslov. z dovu ~initi
moliti se Bogu.
dovale (eji dovale) ‰tur. eyi duale s dobrim
blagoslovom, prema eyi dobar, v. dovaŠ pokr. po-
zdrav pri rastanku.
dovija v. dohija.
dovijar v. dohijar.
doga, -e i doga, -e ` ‰nem. Dogge od engl. dogŠ
vrsta sna`nog, visokog psa ~uvara.
dogan, -a m, mn. dogani, gen. mn. dogana ‰tur.
doganŠ vrsta sokola za lov na sitnu divqa~.
doganxiba{a, -e m ‰tur. doganc›bas›, v. do-
ganxija, ba{Š stare{ina sokolara.
doganxija, -e m ‰tur. doganc›, v. doganŠ lovac
sa sokolima, sokolar.
dogma, -e `, gen. mn. dogmi ‰gr~. dogma mi-
{qewe, zakqu~akŠ 1. teol. zvani~no u~ewe cr-
kve. 2. fig. tvrdwa koja se usvaja bez diskusije,
zvani~ni stav, nametnuto mi{qewe.
dogmat(a), -e m, mn. dogmati v. dogmati~ar.
dogmatizam, -zma m ‰gr~. dogmatismosŠ 1.
svako filozofsko u~ewe koje tvrdi da je, pola-
ze}i od aksioma, mogu}no do}i do apsolutne
istine. 2. sklonost ka prihvatawu dogmi, ne-
kriti~ko mi{qewe koje ne podle`e sumwi.
dogmatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰gr~.
dogmatizein, v. dogmaŠ 1. pretvoriti, pretvara-
385
dogmatika
ti ne{to u dogmu. 2. govoriti dogmatski, izno-
siti tvrdwe odlu~nim i ubedqivim tonom.
dogmatika, -e `, dat. i lok. dogmatici ‰v. dog-
mati~anŠ 1. deo teologije koji se bavi crkve-
nim dogmama. 2. sistem u~ewa neke filozofske
ili nau~ne {kole.
dogmati~an, -~na, -~no, dogmati~ki, -a, -o
i dogmatski, -a, -o ‰gr~. dogmatikos, v. dogmaŠ
zasnovan na dogmi; koji prihvata nametnuto
u~ewe bez diskusije; koji ne dopu{ta sumwu
ni kritiku.
dogmati~ar, -a m ‰v. dogmati~anŠ 1. onaj ko-
ji prou~ava i interpretira dogmu, stru~wak za
dogmu. 2. ~ovek koji razmi{qa na dogmatski
na~in.
dogramaxija, -e ` ‰tur. dogramac›Š pokr. sto-
lar, drvodeqa; rezbar.
dogramaxiluk, -a m ‰tur. dogramac›l›k, v. do-
gramaxijaŠ pokr. stolarski zanat; rezbarstvo.
dodeka- ‰gr~. dodeka dvanaestŠ kao prvi deo
slo`enih re~i ozna~ava skup od dvanaest de-
lova, predmeta ili qudi.
dodekaedar, -dra m, mn. dodekaedri, gen. mn.
dodekaedara ‰gr~. dodekaedron, v. dodeka-, hedra
osnovaŠ 1. geom. geometrijsko telo ograni~eno
sa dvanaest pravilnih petouglova. 2. miner. ob-
lik kristala sa 12 povr{ina.
dodekarhija, -e ` ‰v. dodeka-, v. -arhijaŠ vla-
davina dvanaestorice.
dodekasilabi~an, -~na, -~no ‰v. dodeka-,
gr~. syllabe slogŠ koji se sastoji od dvanaest
slogova.
dodekafonija, -e ` ‰v. dodeka-, v. -fonijaŠ
muz. metod komponovawa razra|en u delu Ar-
nolda [enberga (Schonberg, 1874–1951), koji
ne poznaje tonalitete, nego tretira svih 12 to-
nova hromatske skale kao ravnopravne. x dode-
kafonski.
dodekafoni~ar, -a m ‰v. dodekafonijaŠ muz.
kompozitor dodekafonske muzike.
doza1, -e ` ‰nem. Dose prema gr~. dosis davaweŠ
1. farm. propisana mera leka koja se odjedanput
daje bolesniku. 2. uzeta ili primqena koli~ina
~ega (droge, hemijskog sastojka, zra~ewa itd.).
doza2, -e ` ‰nem. DoseŠ kutijica za duvan,
bombone i sl.
386
dokovati
dozator, -a m ‰v. doziratiŠ sprava za merewe,
dozirawe; kutijica s pregradama za tablete.
dozimetar, -tra m, mn. dozimetri, gen. mn. do-
zimetara ‰v. doza, -metarŠ aparat za dozimetriju.
dozimetrija, -e ` ‰v. doza, -metarŠ fiz. mere-
we koli~ine primqenog jonizuju}eg zra~ewa.
dozirati, doziram, 3. l. mn. doziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. dozaŠ 1. odrediti, odre|ivati dozu.
2. davati na razdele, davati povremeno, u ma-
lim koli~inama.
dozluci v. tozluci.
dozna, -e ` ‰nem. DoseŠ 1. elektr. fam. pri-
kqu~na kutija, uti~nica. 2. v. doza2.
dok, doka m, mn. dokovi ‰engl. dockŠ pom. unu-
tra{wi deo pristani{ta, bazen pored gata u
kome pristaju brodovi radi utovara ili iskr-
cavawa. y suvi dok kanal koji se mo`e ispra-
zniti, tako da brod ostaje na suvom radi po-
pravke; plivaju}i dok pokretni dok koji se
mo`e spustiti da brod u|e u wega, a zatim iz-
di}i da poslu`i kao suvi dok.
dokapitalizacija, -e ` ‰v. kapitalŠ ekon.
pribavqawe novog kapitala, dopuna sredstava
potrebnih za ostvarewe odre|enog posla.
dokvalifikacija, -e ` ‰v. kvalifikacijaŠ
naknadno obrazovawe u ciqu sticawa odre|e-
ne kvalifikacije.
dokvalifikovati (se), -ujem se ‰v. kvali-
fikovati (se)Š dopuniti {kolovawe na kurse-
vima, u ve~erwoj {koli i sl. radi sticawa po-
trebne kvalifikacije.
doker, -a m, mn. -i ‰engl. dockerŠ radnik koji
radi na utovaru i istovaru brodova, lu~ki
radnik. x dokerski.
doket, -a m, mn. -i ‰gr~. doketes, prema dokein
privi|ati seŠ rel. sledbenik doketizma.
doketizam, -zma m ‰v. doketŠ rel. sekta iz II i
III veka n. e. koja je verovala da Hristos nije
ro|en kao ~ovek i da je wegovo zemaqsko telo
samo privid.
dokimologija, -e ` ‰gr~. dokimos ispravan,
proveren, v. -logijaŠ nauka koja se bavi prou~a-
vawem sistema ocewivawa (obi~no u {koli i
sl.). x dokimolo{ki.
dokovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dokŠ pom.
staviti, stavqati brod u dok.
doksat
doksat, -a m ‰ngr~. toxatoŠ arhit. izbo~eno me-
sto na pro~equ ku}e s prozorima na tri stra-
ne, obi~no na prvom spratu, erker.
doksograf, -a m ‰gr~. doxa mi{qewe, v.
-grafŠ sastavqa~ zbirki mudrih izreka.
doksologija, -e ` ‰gr~. doxa mi{qewe, sla-
va, ~ast, v. -logijaŠ rel. pesma u slavu Boga i
Svete Trojice, deo slu`be u svim hri{}an-
skim crkvama, koja po~iwe re~ima œSlava Ocu
i Sinu i Duhu svetomeŒ (mala ‹) odnosno
œSlava Bogu na visinamaŒ (velika ‹).
doktor, -a m e ‰lat. doctor u~iteq od docere
podu~avatiŠ 1. najvi{i akademski stepen koji
se sti~e odbranom doktorske disertacije. 2.
lekar. x doktorov i doktorski.
doktorand, -a m ‰nlat. doctorandus, v. dokto-
riratiŠ onaj koji priprema doktorat.
doktorat, -ata m ‰nlat. doctoratus, v. doktori-
ratiŠ 1. zvawe doktora nauka, najvi{i akadem-
ski stepen. 2. doktorska disertacija (v.).
doktorirati, doktoriram, 3. l. mn. dokto-
riraju svr{. ‰srlat. doctorare, v. doktorŠ polo`i-
ti doktorski ispit, odbraniti doktorsku di-
sertaciju.
doktorisati, -{em ‰v. doktorŠ raditi kao
doktor, baviti se lekarskim poslom.
doktorka, -e `, dat. i lok. doktorki, gen. mn.
doktorki ‰v. doktorŠ lekarka.
doktrina, -e ` ‰lat. doctrina prema docere
pou~avatiŠ u~ewe, u~enost, ideologija; skup
prihva}enih sudova, principa i teorija neke
filozofske {kole, religije, pokreta i sl.
doktrinar, -ara m ‰v. doktrinaŠ onaj koji je
doktrinaran.
doktrinaran, -rna, -rno ‰nlat. doctrinarius
prema lat. doctrinaŠ koji se slepo dr`i neke
doktrine, koji ostaje pri ste~enim shvatawi-
ma, jednostran.
doktrinarstvo, -stva s ‰v. doktrinaranŠ
osobina onoga koji je doktrinaran, jednostra-
nost, krutost u stavovima.
dokudrama, -e ` ‰engl. docudrama, v. doku-
mentaran, dramaŠ drama zasnovana na istorij-
skim ili biografskim dokumentima.
dokumen(a)t, -nta m, mn. dokumenti, gen. mn.
dokumenata ‰lat. documentum primer, pouka,
prema docere pou~avatiŠ 1. spis, isprava, slu-
dolap
`beni akt. 2. ono {to se mo`e koristiti kao
dokaz ili istorijski izvor. 3. ra~. tekst sa~u-
van na kompjuterskom hard-disku u obliku jed-
nog fajla.
dokumentalist(a), -e m , mn. dokumenta li-
sti ‰fr. documentaliste Š stru~wak zadu`en za
prikupqawe i ~uvawe dokumentacije u nekoj
ustanovi.
dokumentalistika, -e `, dat. i lok. doku-
mentalistici ‰v. dokumentalist(a)Š nauka koja
prou~ava na~ine prikupqawa, obrade, anali-
ze, sre|ivawa i ~uvawa dokumenata.
dokumentaran, -rna, -rno ‰nlat. documenta-
rius, v. dokumentŠ koji se zasniva na dokumenti-
ma, koji slu`i kao zapis ili dokaz ~ega. y do-
kumentarni film film u kome se bez igrane
radwe i glumaca prikazuju pojave i doga|aji iz
`ivota.
dokumentarac, -rca m = dokumentarni
film (v.).
dokumentarist(a), -e m, mn. dokumentaristi
‰fr. documentariste, v. dokumentŠ 1. onaj koji se
bavi sakupqawem i prou~avawem dokumenata.
2. autor ili rediteq dokumentarnog filma.
dokumentarnost, -i ` ‰v. dokumentaranŠ
osobina onoga {to je dokumentarno.
dokumentacija, -e ` ‰fr. documentation, v.
dokumentŠ 1. skup dokumenata. 2. potkrepqiva-
we kakve tvrdwe dokumentima, pisanim svedo-
~anstvima.
dokumentovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
documentareŠ potkrepiti, potkrepqivati do-
kazima, dokumentima.
dokundisati, -i{em svr{. ‰tur. dokundu od
dokunmak na{koditiŠ 1. dozlogrditi, dodija-
ti, dosaditi. 2. nauditi, na{koditi.
dokusuriti, dokusurim svr{. ‰v. kusurŠ uni-
{titi do kraja, dokraj~iti.
dolama, -e `, gen. mn. dolama ‰tur. dolamaŠ 1.
starinska mu{ka i `enska ode}a s rukavima,
do kolena ili du`a. 2. kratak gorwi kaput ko-
wanika.
dolap, -apa m ‰tur. dolap od pers. dulabŠ 1. or-
man s policama pri~vr{}en uza zid ili uzi-
dan. 2. primitivna drvena pumpa za navodwa-
vawe koju okre}u kowi. 3. ~ekrk, vitao, moto-
vilo.
387
dolar
dolar, -a m ‰amer. engl. dollar prema nem. Taler,
v. talirŠ osnovna nov~ana jedinica u mnogim
zemqama (SAD, Kanadi, Australiji i dr.).
dolarski, -a, -o ‰v. dolarŠ koji se odnosi na
dolare; koji se ispla}uje u dolarima.
dolbi, -ja m ‰engl. Dolby, za{ti}eno imeŠ
elektroakusti~ki ure|aj za smawewe nivoa
{uma pri reprodukciji tonskog zapisa.
doldrma, -e = dondurma, -e ` ‰tur. dondurma,
od dondurmak smrznuti, sleditiŠ zast. slado-
led.
doldrmaxija, -e = dondurmaxija, -e m ‰tur.
dondurmac›, v. doldrmaŠ zast. poslasti~ar koji
pravi i prodaje sladoled, sladolexija.
dolente pril. ‰ital. dolente prema dolere bo-
letiŠ muz. tu`no, bolno.
doliba{a, -e m ‰v. dolija, ba{Š onaj koji se-
di na ~elu stola i nazdravqa, nazdravi~ar.
dolija, -e ` ‰tur. dolu (doli)Š 1. sto za kojim
se ~a{a dodaje iz ruke u ruku, od jednog do dru-
gog nazdravi~ara. 2. ~a{a iz koje se ispija
zdravica.
doli-kran, -a m ‰engl. dolly, v. kranŠ plat-
forma na to~kovima na koju se stavqa filmska
kamera radi snimawa u pokretu.
dolimen, -a m ‰engl. dolly, man ~ovekŠ onaj
koji vozi i pokre}e doli-kran.
dolihokefal, -a m ‰gr~. dolichos duga~ak,
kephale glavaŠ ~ovek s visokom, duguqastom
glavom, karakteristi~nom za pojedine rase.
dolihokefalan, -lna, -lno ‰v. dolihoke-
falŠ koji ima duguqastu glavu, dugoglav; up.
brahikefalan.
dolihokefalija, -e ` ‰v. dolihokefalanŠ
duguqast oblik glave; up. brahikefalija.
dolihocefal, dolihocefalan, dolihoce-
falija v. dolihokefal itd.
dolma, -e `, gen. mn. dolmi ‰tur. dolma nadevŠ
1. kulin. nadev od mlevenog mesa i pirin~a; je-
lo od takvog nadeva. 2. nasip, nanos. 3. drveni
okvir u konstrukciji starinske ku}e koji se
punio razli~itim materijalom; sam takav ma-
terijal (blato, pleva i sl.).
dolmen, -a m ‰fr. dolmen iz bretonskogŠ vr-
sta preistorijskog spomenika, sa dve kamene
plo~e zabodene u zemqu i tre}om postavqenom
preko wih kao krov; up. menhir.
388
dominantan
dolmiti, -im nesvr{. ‰tur. dolmak, v. dolmaŠ
nadevati dolmom, puniti, filovati.
dolozan, -zna, -zno ‰lat. dolosus od dolus, v.
dolusŠ prav. u~iwen sa zlom namerom, s predu-
mi{qajem, zlonameran.
dolomit, -a i dolomit, -ita m ‰prema fran-
cuskom geologu Dolomijeu (D. de Dolomieu,
1750–1801)Š miner. kre~wak kristalne struk-
ture, ~est u stenama. x dolomitski i dolo-
mitski.
dolorozo pril. ‰ital. doloroso prema dolore
bolŠ muz. bolno, tu`no.
dolus, -a ‰lat. dolusŠ prav. zla namera, predu-
mi{qaj; pakost; lukavstvo.
dolfin, -ina m ‰engl. dolphinŠ v. dalba.
dol~e pril. ‰ital. dolceŠ muz. slatko, ne`no,
umilno.
dom, -a m ‰port. dom od lat. dominusŠ 1. portu-
galska titula iz po{tovawa, analogna {pan-
skom don (v.). 2. crkv. titula dostojanstvenika
benediktinskog reda.
domazluk, -a m ‰tur. dam›zl›k od dam›z {ta-
laŠ 1. doma}instvo. 2. doma}e `ivotiwe koje se
odgajaju za priplod ili za potrebe doma}in-
stva. 3. ispa{a za stoku.
domen, -ena m ‰fr. domaine od lat. dominiumŠ
1. oblast, podru~je (znawa, struke, aktivno-
sti). 2. ist. zemqi{ni posed; podru~je pod vla-
{}u jednog feudalca. 3. mat. oblast dejstva
funkcije, skup svih vrednosti neke varijable
za koje va`i data funkcija. 4. ra~. y ime dome-
na — Internet-adresa u alfabetskom obliku.
domestikacija, -e ` ‰nlat. domesticatio od
lat. domesticus doma}iŠ pripitomqavawe di-
vqih `ivotiwa.
domina, -e ` ‰lat. dominaŠ 1. gospo|a (titula
iz po{tovawa). 2. crkv. nadstojnica `enskog
manastira, opatica, igumanija. 3. plo~ica u
dru{tvenoj igri: v. domine.
dominanta, -e ` ‰v. dominantanŠ 1. muz. peti
stepen dijatonske skale. 2. dominantna ideja,
glavni motiv.
dominantan, -tna, -tno ‰lat. dominans prema
dominare, v. dominiratiŠ 1. onaj koji prevlada-
va, koji dominira; prete`an, najistaknutiji;
up. recesivan. y dominantni gen biol. onaj ko-
ji preovla|uje u paru gena suprotnog dejstva.
dominat
dominat, -ata m ‰lat. dominatus prema domi-
nus gospodarŠ ist. sistem vladavine u starom
Rimu po~ev od III veka n. e., gde je car apsolut-
ni vladar, za razliku od principata (v.); up.
kondominat.
dominator, -a m ‰lat. dominatorŠ onaj koji
dominira, koji je premo}an.
dominacija, -e ` ‰lat. dominatioŠ 1. vlast,
mo}, gospodarewe. 2. prete`nost, prevlast,
nadmo}.
domine ` mn. ‰ital. dominoŠ dru{tvena igra
sa 28 plo~ica podeqenih na dva dela koje se
sla`u jedna uz drugu prema broju ta~kica na
svakom poqu.
dominijum, -a (i dominij, -a) m ‰lat. domini-
umŠ 1. vrhovna vlast. 2. posed, svojina; terito-
rija pod ~ijom kontrolom. 3. v. dominion.
dominikanac, -nca, mn. dominikanci, gen.
mn.dominikanaca ‰lat. Dominicanus, prema la-
tinizovanom imenu osniva~a reda Dominga de
Guzmana, 1170–1221Š katoli~ki kalu|er, ~lan
reda sv. Dominika.
dominikanski, -a, -o ‰v. dominikanacŠ 1.
koji pripada katoli~kom redu sv. Dominika. 2.
koji pripada Dominikanskoj Republici.
dominion, -ona m ‰engl. dominion od stfr. do-
minion od lat. dominiumŠ ist. nekada{wi naziv
za dr`ave (npr. Kanadu) koje su bile deo Bri-
tanskog carstva, ali su imale samoupravu.
dominirati, dominiram, 3. l. mn. domini-
raju nesvr{. ‰lat. dominariŠ 1. imati prevlast,
prevladavati, biti prete`an. 2. vladati, go-
spodariti.
domino, -a m, mn. domini ‰fr. dominoŠ 1. svi-
leni karnevalski ogrta~ s kapuqa~om, obi~no
crne i bele boje. 2. v. domine. y domino-efe-
kat pol. lan~ana reakcija, dejstvo koje se pre-
nosi s jednog elementa na drugi, kao kad domi-
ne padaju jedna za drugom (npr. kad susedne dr-
`ave jedna za drugom padaju pod uticaj protiv-
ni~kog politi~kog sistema).
dominus, -a m ‰lat. dominus gospodar, gospo-
dinŠ 1. ist. u Rimu, carska titula po~ev od Dio-
klecijana, apsolutni gospodar. 2. ist. titula
velikodostojnika u sredwem veku. 3. u kato-
li~koj slu`bi ime za Hrista.
don`uan
domicil, -a i domicil, -ila m ‰lat. domici-
liumŠ prav. 1. mesto stalnog boravka, mesto pre-
bivali{ta. 2. mesto u kome neki gra|anin
ostvaruje svoja zakonska prava i ispuwava oba-
veze.
domicilan, -lna, -lno ‰v. domicilŠ koji se
odnosi na domicil, na prebivali{te; doma}i,
mesni.
domicilijant, -a m, mn. domicilijanti, gen.
mn. domicilijanata ‰srlat. domicilians od domi-
ciliare, v. domicilŠ finans. onaj koji odre|uje
gde }e biti ispla}ena menica.
domicilijat, -ata m ‰srlat. domiciliatus od
domiciliare, v. domicilŠ finans. onaj koji u svom
mestu stanovawa ispla}uje menicu.
domuz, -a m, mn. domuzi, gen. mn. domuza ‰tur.
domuz, donuzŠ pokr. 1. sviwa, prasac, krmak. 2.
tvrdoglav ~ovek.
domuzluk, -a m, mn. domuzluci, domuzluka
‰tur. domuzluk, v. domuzŠ 1. sviwarija. 2. inat,
prkos, tvrdoglavost.
don m indekl. ‰ital. i {p. don od lat. dominusŠ
1. u zemqama {panskog jezika titula ispred
imena plemi}a. 2. gospodin (ispred li~nog
imena). 3. pokr. u primorskim krajevima titula
ispred imena sve{tenika.
dona, -e ` ‰ital. donnaŠ gospo|a, gospo|ica;
vladarka.
donator, -a m ‰lat. donator prema donare da-
rovatiŠ 1. onaj koji daje donacije, darivalac. 2.
naru~ilac umetni~kog dela, darodavac, kti-
tor. 3. med. davalac (krvi, tkiva ili organa za
presa|ivawe).
donacija, -e ` ‰lat. donatio prema donare da-
rovatiŠ 1. poklon, dar; prilog u dobrotvorne
svrhe; nov~ana pomo}. 2. poklowen predmet,
dragocenost ili umetni~ko delo.
dondurma = doldrma (v.).
dondurmaxija = doldrmaxija (v.).
don`on, -ona m ‰fr. donjonŠ 1. glavna, sredi-
{wa kula na sredwovekovnom utvr|ewu, zami-
{qena kao posledwe upori{te. 2. pom. oklo-
pqena kula na ratnom brodu.
don`uan, -ana m ‰Don Huan Tenorio, lik iz
komedije {panskog pisca Tirsa de Moline
(1584–1648), sa izgovorom po fr.Š veliki qu-
bavnik, zavodnik, `enskaro{. x don`uanski.
389
don`uanstvo
don`uanstvo, -a s ‰v. don`uanŠ don`uansko
pona{awe, jurewe za `enama.
donkihoterija, -e ` ‰prema Don Kihotu
({p. Don Quijote), junaku romana M. Servante-
saŠ sme{an, nesavremen, uzaludan poduhvat;
plemenit ali neostvarqiv poku{aj.
donkihotizam, -zma m ‰v. donkihoterijaŠ
pona{awe u stilu Don Kihota, zano{ewe neo-
stvarqivim fantazijama.
donkihotski, -a, -o ‰v. donkihoterijaŠ koji
podse}a na Don Kihota, nerealan, ideali-
sti~ki, utopijski.
donor, -a m, mn. -i ‰engl. donor, preko fr. od
lat. donare darovatiŠ v. donator.
dowa, -e ` ‰{p. dona, v. donŠ u zemqama
{panskog jezika gospo|a (titula ispred ime-
na); up. dona.
doping, -a m, mn. dopinzi, gen. mn. dopinga
‰engl. dope `argonski izraz za droguŠ podizawe
energije i izdr`qivosti uno{ewem u organi-
zam zabrawenih hemijskih sredstava, ob. u
sportu; lek ili supstanca koja se uzima s tim
ciqem.
dopingovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. do-
pingŠ 1. dati, davati (kome) doping. 2. dopin-
govati se uzimati nedozvoqena stimulativna
sredstva.
doplgenger, -a m ‰nem. DoppelgangerŠ dvoj-
nik; sablast koja izgleda isto kao neki ~ovek.
dopler, -a m ‰prema austrijskom fizi~aru
X. Dopleru (1803–1853)Š, med. tehnika kojom se
registruje odbijeni ultrazvuk i meri protok
krvi kroz vene i arterije (Dopler-ultrasono-
grafija). y Doplerov efekt fiz. prividna
promena talasne du`ine zvuka ili svetlosti
kada se izvor talasa bli`i odnosno udaqava
od primaoca.
dorat, -a i dorat, -a m, gen. mn. dorata ‰tur.
doru at zagasit kowŠ kow mrke, tamnori|e boje.
doratast, -a, -o ‰v. doratŠ koji je mrke, tam-
nosme|e boje (o kowu).
dorzalan v. dorsalan.
dorzum v. dorsum.
dorizam, -zma m ‰gr~. Dorikos dorskiŠ 1. re~
ili izraz iz dorskog dijalekta u starogr~kom
jeziku. 2. ist. grubo, tvrdo pona{awe, u stilu
Doraca; up. aticizam (2).
390
dost
dorka = doru{a (v.).
dormitorijum, -a (i dormitorij, -a) m ‰lat.
dormitorium, prema dormire spavatiŠ 1. spava}a
soba. 2. spavaonica u katoli~kom manastiru. 3.
preno}i{te zatvorenog tipa za goste nau~ne
ustanove, istra`iva~e i sl.
doromanija, -e ` ‰gr~. doron dar, v. -manijaŠ
psih. bolesna potreba za poklawawem, davawem
poklona.
doronga v. durunga.
dorsal, -ala m ‰v. dorsalanŠ fon. dorsalni
glas (v.).
dorsalan, -lna, -lno ‰lat. dorsalis, prema
dorsum le|aŠ anat. 1. koji se odnosi na le|a,
le|ni. 2. koji se odnosi na gorwi deo jezika. y
dorsalni glasovi fon. suglasnici koji se iz-
govaraju u dodiru izme|u gorweg dela jezika i
nepca.
dorski, -a, -o ‰gr~. DorikosŠ ist. koji se odno-
si na pokrajinu Doridu i wene stanovnike,
Dorane. y dorski stil arhit. najstariji stil u
starogr~koj arhitekturi, sa u`lebqenim stu-
bovima i jednostavnim kapitelima; dorska
lestvica muz. najva`niji modus u staroj gr~koj
muzici.
dorsum, -a m ‰lat. dorsumŠ anat. 1. le|a. 2. gor-
wi deo, gorwa povr{ina jezika.
dor}ol ‰tur. dort yol raskr{}e, mesto gde se
sastaju ~etiri puta, prema dort ~etiri, yol putŠ
1. raskrsnica, raskr{}e. 2. Dor}ol stari deo
Beograda blizu Dunava.
doru{a, -e `, gen. mn. doru{a = dorka, -e `,
gen. mn. dorki ‰v. doratŠ doratasta kobila.
dosije v. dosje.
dosje, -ea m ‰fr. dossierŠ 1. korice za akte,
omot, fascikla. 2. skup spisa, podataka o nekoj
osobi ili nekom predmetu.
dosluk, -a m, mn. dosluci, gen. mn. dosluka
‰tur. dostluk, v. dostŠ 1. prijateqstvo, drugar-
stvo. 2. dosluh.
dosovski, -a, -o ‰engl. DOS, diskovni opera-
tivni sistem v. + ov, posesivni sufiks + ski,
relacioni sufiksŠ koji se odnosi na DOS v.,
bilo koji od jednokorisni~kih operativnih
sistema pogowenih naredbama.
dost, -a m, mn. dostovi ‰tur. dost od pers. dost,
dustŠ prijateq, drug.
dostumsagosum
dostumsagosum ‰tur. dostum moj prijateqŠ
pokr. zdrav mi bio moj prijateq: odgovor na iz-
javu sau~e{}a ba{unsago(l)sun (v.).
dota, -e ` ‰ital. doteŠ pokr. miraz.
dotalan, -lna, -lno ‰lat. dotalisŠ prav. koji se
odnosi na miraz.
dotacija, -e ` ‰lat. dotatio, prema dotare dati
mirazŠ nov~ani iznos koji dr`ava, op{tina
ili neka druga ustanova daje pojedincu ili
preduze}u za ostvarewe odre|enih poslova, na-
ro~ito u kulturi; up. subvencija.
dotirati, dotiram, 3. l. mn. dotiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. dotare dati mirazŠ da(va)ti dotaci-
ju, finansijski potpomo}i, potpomagati.
dotkom, -a m, mn. -i ‰engl. dotcom od dot ta~ka
i com(pany), prema adresi koja se zavr{ava na
.com = companyŠ preduze}e, kompanija koja po-
sluje prvenstveno ili iskqu~ivo preko In-
terneta.
dofen, -ena m ‰fr. dauphinŠ ist. titula pre-
stolonaslednika u Francuskoj.
dohaberiti, -im svr{. ‰v. haberŠ javiti, do-
javiti, obavestiti.
dohakati, -am svr{. ‰tur. hak od ar. haqq pra-
vo, istinaŠ 1. do}i (kome) glave, uni{titi (ko-
ga). 2. stati (~emu) na put, onemogu}iti.
dohija, -e ` (uob. dovija, -e) ‰gr~. dokhe pri-
mawe, gozbaŠ crkv. pravosl. manastirska kuhiwa.
dohijar, -ara m, mn. dohijari, gen. mn. dohija-
ra (uob. dovijar, -ara) ‰gr~. dokheiariosŠ uprav-
nik dohije (v.); manastirski kuvar.
dohmij, -a = dohmijus, -a m ‰gr~. dochmios
koji ide u stranuŠ metr. petoslo`na stopa u sta-
roj gr~koj i rimskoj poeziji.
docent, -a m, mn. docenti, gen. mn. docenata
‰nem. Dozent od lat. docens koji pou~ava od doce-
re pou~avatiŠ samostalni predava~ na fakul-
tetu, vi{i od asistenta a ni`i od vanrednog
profesora. x docentov, docentski.
docentura, -e ` ‰nem. Dozentur, v. docentŠ
zvawe docenta.
docimologija = dokimologija (v.).
docirati, dociram, 3. l. mn. dociraju
nesvr{. ‰nem. dozieren od lat. docere pou~avatiŠ
pej. govoriti suvoparno, tonom predava~a, po-
povati, mudrovati.
drakonski
do{lepati, -am = do{lepovati, -ujem svr{.
‰v. {lepovatiŠ 1. dotegliti, dovu}i (ob. vozi-
lo). 2. fig. dovu}i koga preko voqe.
dravidski, -a, -o ‰sanskr. DravidaŠ koji pri-
pada Dravidima, starosedeocima Indijskog
poluostrva (dravidski jezici).
drager, -era m ‰fr. dragueurŠ pom. minolovac.
dragoman, -a m ‰ngr~. dragomanos od ar. targu-
manŠ ist. tuma~, slu`beni prevodilac kod
stranih diplomata, obi~no u Turskoj i na Bli-
skom istoku; up. terxuman.
dragon, -ona m ‰fr. dragon, prema zastavi na
kojoj je bio zmaj; lat. draco zmajŠ 1. ist. vojnik
lake kowice. 2. sp. jedrilica me|unarodne kla-
se sa tri ~lana posade. 3. v. dragoner (2). x
dragonski.
dragonada, -e ` ‰fr. dragonnadeŠ ist. prisilno
prevo|ewe protestanata u katoli~anstvo u
Francuskoj u vreme Luja XIV, uz pomo} dragona.
dragoner, -a m ‰nem. DragonerŠ 1. v. dragon
(1). 2. polupojas, pri{iveni kai{ na le|ima
kaputa.
dragstor, -a m ‰amer. engl. drugstore apotekaŠ
prodavnica, samoposluga koja je otvorena ne-
prekidno ili do kasno u no}.
dra`eja, -e ` ‰fr. drageeŠ 1. farm. zaobqena
pilula, prevu~ena {e}ernom smesom radi lak-
{eg gutawa. 2. mala okrugla bombona.
drajver, -a m ‰engl. driver prema drive pogonŠ
ra~. softver ili hardver koji kontroli{e ko-
munikaciju izme|u ra~unara i prikqu~nih
ure|aja.
drajv-in, -a m ‰engl. drive-inŠ 1. bioskop pod
vedrim nebom, u kome se film gleda iz automo-
bila. 2. (kao prid. indekl.) u kome mu{terije do-
bijaju poslu`ewe ne izlaze}i iz kola (‹ re-
storan).
drajer, -a m ‰engl. drier, dryer prema dry su-
{itiŠ ma{ina za su{ewe rubqa, su{ilica.
drajf, -a m, mn. drajfovi ‰engl. driveŠ u teni-
su, stonom tenisu i badmintonu silovit, te-
{ko odbrawiv udarac.
drakonski, -a, -o ‰prema starogr~kom zako-
nodavcu Drakonu iz VII veka pre n. e.Š veoma
strog, preterano o{tar, nemilosrdan (‹ zakon,
drakonske mere).
391
dram
dram, -a m ‰gr~. drachme, u zna~ewu (2) preko
tur.dirhemŠ 1. anglosaksonska apotekarska me-
ra za te`inu (3,89 grama, osmina unce). 2. ist.
turska mera za te`inu (3,207 grama). 3. nov~ana
jedinica u Jermeniji. 4. fig. vrlo mala koli~i-
na. z ni drama nimalo.
drama, -e i drama, -e ` ‰gr~. drama, prema
dran delovati, ~initiŠ 1. pozori{ni komad
ozbiqnog sadr`aja; kwi`evno delo nameweno
izvo|ewu na radiju ili na televiziji. 2. fig.
uzbudqiv, potresan doga|aj.
dramat, -ata m, mn. dramati, gen. mn. dramata
‰v. dramaŠ kratka drama.
dramatizacija, -e ` ‰fr. dramatisation, v.
dramaŠ prerada kakvog kwi`evnog dela radi
prikazivawa u pozori{tu.
dramatizovati, -ujem (i dramatizirati,
dramatiziram, 3. l. mn. dramatiziraju) svr{. i
nesvr{. ‰fr. dramatiser, v. dramaŠ 1. preraditi,
prera|ivati kwi`evno delo za prikazivawe na
sceni. 2. fig. praviti dramu od ~ega, preuveli-
~avati kakav doga|aj, pridavati mu nepotrebnu
ozbiqnost.
dramatika, -e `, dat. i lok. dramatici = dra-
mati~nost, -osti ` ‰v. dramati~anŠ stawe ono-
ga {to je dramati~no, napetost, uzbudqivost.
dramati~an, -~na, -~no ‰gr~. dramatikos, v.
dramaŠ koji izaziva duboka ose}awa; potresan,
ozbiqan, napet.
dramati~ar, -a m ‰v. dramati~anŠ pisac dra-
ma, pozori{nih komada, dramaturg.
dramati~nost = dramatika (v.).
dramaturg, -a m, mn. dramaturzi, gen. mn. dra-
maturga ‰gr~. dramatourgos, v. drama, gr~. ergon
radŠ 1. dramati~ar, dramski pisac. 2. stru~wak
za sastavqawe i izbor pozori{nog programa.
3. a. onaj koji prera|uje kakvo kwi`evno delo
radi scenskog prikazivawa. b. stru~wak koji
poma`e reditequ tokom proba u vezi s kwi-
`evnim i teatrolo{kim pitawima.
dramaturgija, -e ` ‰gr~. dramatourgia, v. dra-
maturgŠ 1. dramska kwi`evnost, pisawe drama.
2. ve{tina izgradwe dramskog dela i wegove
pripreme za izvo|ewe na sceni.
dramatur{ki, -a, -o ‰v. dramaturgŠ koji se
odnosi na dramaturga ili dramaturgiju.
392
drahma
dramiti, -im nesvr{. ‰v. dramaŠ fam. v. dra-
matizovati (2).
dramiti, -im nesvr{. ‰v. dramŠ zast. 1. meriti
na dram. 2. fig. sitni~arski odmeravati.
dramlija, -e ` ‰tur. dirhemli, v. dramŠ krupno
zrno, krupna sa~ma lova~ke pu{ke.
dramolet, -a m ‰v. dramaŠ zast. vrsta kra}e
drame, jedno~inka.
dramski, -a, -o i dramski, -a, -o ‰v. dramaŠ
koji se odnosi na dramu. y dramski program
odeqewe na radiju ili televiziji koje emituje
drame, TV serije i sl. y dramski sopran.
drang nah osten ‰nem. Drang nach Osten pro-
dor na istokŠ ist. prodor na istok, nema~ka eks-
panzivna politika usmerena ka slovenskim ze-
mqama na istoku Evrope.
drangulija, -e ` ‰tur. dram, gururlu koji se
kitiŠ sitnica bez velike vrednosti (ukras, su-
venir, bi`uterija i sl.).
drap prid. indekl. ‰austr. nem. drapp(farben)Š
koji je boje peska, `u}kast.
drapa, -e ` ‰stnord. drapaŠ vrsta staronor-
dijske pesme u ~ast bogova, vladara ili premi-
nulih junaka.
drape, -ea m ‰fr. drape naboranŠ 1. nabor na
tkanini. 2. vrsta tkanine od ~e{qane vune.
draperija, -e i draperija, -e ` ‰fr. drape-
rieŠ 1. duga~ka, neprovidna zavesa. 2. tkanina
koja visi u naborima kao zavesa. 3. lik. prikaz
nabora ode}e u slikarstvu i vajarstvu.
drasti~an, -~na, -~no ‰gr~. drastikos, prema
dran delovati, ~initiŠ koji naglo, sna`no de-
luje; grub, surov, `estok, neumeren.
drasti~nost, -osti ` ‰v. drasti~anŠ osobi-
na onoga {to je drasti~no.
draft, -a m ‰engl. draftŠ 1. koncept, nacrt. 2.
sp. u SAD, sistem kojim se klubovima u profe-
sionalnoj ligi (u ko{arci, hokeju, ragbiju
itd.) odre|uje s kojim igra~ima mogu potpisa-
ti ugovore.
drahma, -e ` ‰gr~. drachmeŠ 1. ist. stara atin-
ska mera za te`inu. 2. ist. stari gr~ki novac. 3.
nov~ana jedinica u modernoj Gr~koj do uvo|e-
wa evra 2001. godine, podeqena na 100 leptona
(2) (v.).
drebank
drebank, -a m ‰nem. Drehbank prema drehen
okretati, Bank tezgaŠ tokarski sto, strugarska
tezga, strug.
drebina, -e ` ‰nem. Drehbuhne prema drehen
okretati, v. binaŠ pozor. okretna pozornica, po-
deqena na vi{e delova od kojih je jedan okre-
nut publici dok se na ostalima priprema de-
kor za slede}e scene.
dred v. dredlok.
dredlok, -a m, mn. dredloci, gen. mn. dredloka
‰engl. dreadlock Š svaka od mnogo duga~kih, tan-
kih pletenica u frizuri kakvu nose rastafa-
rijanci (v.).
drednot, -a m ‰engl. dreadnought od dread
strah, nought ni{taŠ voj. pom. topovwa~a, ratni
brod s jakim oklopom i mnogo topova, u upo-
trebi od po~etka HH veka.
dreer, -a m ‰nem. DreherŠ metalostrugar.
drezina = dresina (v.).
drek, -a ‰nem. DreckŠ vulg. 1. izmet. 2. fig. ne-
{to bezvredno, bezna~ajno, koje{tarija.
dreksler, -a ‰nem. DrechslerŠ strugar, tokar.
drekslovati, -ujem nesvr{. ‰nem. drechselnŠ
rezbariti (drvo ili metal) na tokarskoj ma{i-
ni, strugu.
dren, -a m ‰fr. drain od engl. drain odvodŠ 1.
med. staklena ili gumena cev kojom iz rane oti-
~e gnoj i druge te~nosti. 2. podzemna odvodna
cev.
drena`a, -e ` ‰fr. drainage, v. drenŠ 1. isu-
{ivawe vla`nog ili mo~varnog zemqi{ta po-
mo}u sistema cevi ili kanala. 2. med. odvo|ewe
gnoja iz rane postavqawem drena. x drena`ni.
drenirati, dreniram, 3. l. mn. dreniraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. drainer, v. drenŠ obavqati,
obaviti drena`u, odvodwavati.
dres, dresa m, mn. dresovi ‰engl. dress ode}aŠ
sp. ode}a takmi~ara, obi~no s bojama kluba; ko-
{uqa, bluza igra~a.
dreser, -era m ‰nem. Dresseur od fr. dresseur,
v. dresiratiŠ onaj koji dresira `ivotiwe.
dresina, -e = drezina, -e ` ‰nem. Draisine po
imenu pronalaza~a, Nemca fon Drajsa (von
Drais), izgovoreno prema fr.Š 1. `el. vozilo sa
~etiri to~ka za kretawe po {inama, koje slu`i
za prevoz qudi i opreme prilikom radova na
drim-tim
pruzi. 2. ist. samohodno vozilo na dva to~ka iz
prve polovine XIX veka, prete~a bicikla.
dresing, -a m ‰engl. dressingŠ preliv za sala-
tu s razli~itim za~inima.
dresirati, dresiram, 3. l. mn. dresiraju
nesvr{. ‰nem. dressieren od fr. dresserŠ 1. obu~ava-
ti `ivotiwe raznim ve{tinama. 2. fig. disci-
plinovati koga, podvrgavati strogim ve`bama.
dresura, -e ` ‰nem. Dressur, v. dresiratiŠ ob-
u~avawe, uve`bavawe `ivotiwa.
dre{, dre{a m ‰nem. dreschen vr{iti `itoŠ
deo vr{alice gde se zrna odvajaju od slame i
pleve.
dre{-ma{ina, -e ` ‰v. dre{Š vr{alica.
driblati v. driblovati.
dribler, -a m ‰engl. dribblerŠ sp. onaj koji
dribluje; igra~ koji je ve{t u driblovawu.
driblovati, -ujem (i driblati, -am) nesvr{.
‰engl. dribbleŠ 1. sp. ve{to voditi loptu (naro-
~ito u fudbalu), ne dopu{taju}i protiv-
ni~kim igra~ima da je oduzmu. 2. fig. varati
koga, vu}i za nos.
drijada, e ` ‰gr~. dryas, prema drys drvo, hra-
stŠ mitol. {umska nimfa kod starih Grka.
driker, -a m, mn. drikeri, gen. mn. drikera
‰nem. DruckerŠ okrugla kop~a od dva dela koji se
spajaju pritiskawem.
dril, -a m ‰nem. DrillŠ 1. uve`bavawe, ve`ba-
we; obu~avawe. 2. voj. mehani~ki na~in obuke,
sa stalnim ponavqawem, kojim se posti`e po-
slu{nost i stroga disciplina.
drilih, -a m ‰nem. DrillichŠ ~vrsto laneno
ili pamu~no platno od tri `ice, slu`i za {i-
vewe posteqine, radni~kih odela i sl.
dril-kultura, -e ` ‰engl. drillŠ poqopr. setva
i sadwa po brazdama radi boqeg prinosa.
dril-ma{ina, -e ` ‰engl. drillŠ poqopr. seja-
~ica koja pravi rupe ili brazde i ubacuje seme
u wih.
drilovati, -ujem nesvr{. ‰v. drilŠ sprovo-
diti dril na kome; uve`bavati, obu~avati re-
grute.
drim-tim, -a m , mn. dri m-ti movi ‰engl. dre-
am team Š sp. tim snova; sastav neke ekipe (na-
ro~ito reprezentacije) koji obuhvata najboqe
mogu}e igra~e.
393
droga
droga, -e ` ‰fr. drogueŠ 1. opojno sredstvo,
narkotik. 2. sirov ili delimi~no prera|en
proizvod, naj~e{}e biqnog porekla, koji se
upotrebqava kao lek.
drogerija, -e i drogerija, -e ` ‰fr. drogue-
rieŠ prodavnica hemijskih i kozmeti~kih sred-
stava.
drogerist(a), -e m, mn. drogeristi ‰v. droge-
rijaŠ vlasnik drogerije; prodavac u drogeriji.
drogirati, drogiram, 3. l. mn. drogiraju ‰v.
drogaŠ 1. davati (kome) drogu, podvrgnuti uti-
caju opojnih droga. 2. drogirati se uzimati
drogu; biti zavisan od droge.
drozometar, tra m, mn. drozometri, gen. mn.
drozometara ‰gr~. drosos rosa, vlaga, v. -metarŠ
instrument za merewe koli~ine rose.
drozometrija, -e ` ‰gr~. drosos rosa, vlaga, v.
-metrijaŠ merewe koli~ine rose.
drozofila, -e ` ‰nlat. drosophila, prema gr~.
drosos rosa, vlaga, philos prijateqŠ zool. mali
insekt dvokrilac, vinska mu{ica, Drosophila
melanogaster; u nauci se koristi za ispitiva-
we naslednih osobina.
-drom ‰gr~. dromos od dramein tr~atiŠ kao
drugi deo re~i ozna~ava trkali{te, mesto za
vo`wu, uzleti{te i sl.
dromader, -a m ‰poq. dromader, up. dromedarŠ
mali avion poqske proizvodwe, upotrebqava
se za zapra{ivawe useva i ga{ewe po`ara.
dromedar, -dra m, gen. mn. dromedara ‰kasno-
lat. dromedarius od gr~. dromas trka~Š 1. zool.
jednogrba kamila. 2. pom. vrsta brze jedrilice.
dromomanija, -e ` ‰v. dromos, v. -manijaŠ
psih. bolestan nagon za neprekidnom {etwom.
dromon, -ona m ‰gr~. dromon od dromos tr~a-
weŠ ist. sredwovekovni vizantijski brod sa
tri katarke.
dromos, -a m ‰gr~. dromos od dramein tr~atiŠ
1. ist. trkali{te, trka~ka staza u staroj Gr~koj.
2. ist. starogr~ka trka na kratke staze. 3. arheol.
{iroki kolski drum, sa obe strane oivi~en
spomenicima.
drops, -a m ‰engl. drops kapiŠ vo}ne bombone
kiselkastog ukusa.
drot, -a m, mn. drotovi ‰nem. DrahtŠ 1. `ica. 2.
`arg. policajac, pajkan.
394
dualitet
drotar, -ara m ‰v. drotŠ zast. 1. majstor koji
popravqa lonce, kotlokrpa. 2. fig. skitnica,
odrpanac.
dro{ka, -e `, dat. i lok. dro{ki ‰nem.
Droschke od rus. dro`kiŠ niska ko~ija sa dva
ili tri sedi{ta, fijaker.
druda, -e ` ‰nem. DrudeŠ (ob. mn.) u germanskoj
mitologiji ve{tica, sablast koja pla{i decu
i ubija stoku.
druid, a m ‰lat. mn. druidae, iz kelt.Š ist. sve-
{tenik, vra~ kod starih Kelta. x druidski.
druk, -a m ‰nem. DruckŠ pokr. zast. 1. pritisak.
2. {tampa.
drukati, -am svr{. i nesvr{. ‰nem. druckenŠ 1.
`arg. potkaz(iv)ati, optu`i(va)ti. 2. hrv. `arg.
navijati (za koga).
druk-ventil, -ila m ‰nem. Druckventil, v.
druk 1, ventilŠ ventil, odu{ak pritiska.
druker ‰nem. dijal. DruckerŠ 1. `arg. potkazi-
va~, cinkaro{. 2. hrv. `arg. navija~. 3. v. dri-
ker.
druk-lager, -a m ‰nem. Drucklager, v. druk, la-
ger 4Š meh. obrtno le`i{te osovine, osovinski
le`aj.
drukovati, -ujem nesvr{. ‰nem. druckenŠ zast.
1. pritiskati, potiskivati. 2. v. drukati. 3. v.
trukovati.
drukfeler, -a m ‰nem. Druckfehler, v. druk,
felerŠ zast. {tamparska gre{ka.
dual, -a i dual, -ala m ‰lat. dualis dvojan pre-
ma duo dvaŠ gram. dvojina, oblik imenice, zame-
nice ili glagola koji se u mnogim jezicima ko-
risti uz brojeve dva, tri i ~etiri. x dualni.
dualizam, -zma m, gen. mn. dualizama ‰v. dualŠ
1. filoz. u~ewe koje polazi od dva principa
(npr. duha i materije) kao temeqnih kategori-
ja stvarnosti; supr. monizam, singularizam;
up. pluralizam. 2. rel. u~ewe o dobru i zlu kao
o dvema suprotstavqenim silama koje se odvaj-
kada bore za prevlast u svetu. 3. dvojnost, dvoj-
stvo uop{te.
dualist(a), -e m, mn. dualisti ‰v. dualŠ pri-
stalica dualizma.
dualisti~ki, -a, -o ‰v. dualist(a)Š koji se
odnosi na dualiste i dualizam.
dualitet, -eta m = dualnost, -i ` ‰nlat. dua-
litas, v. dualŠ 1. dvojnost, dvojstvo, dualizam
dualnost
(1). 2. log. odnos izme|u dva me|usobno suprot-
stavqena principa. 3. mat. dvosmerni odnos
dvaju elemenata (npr. ta~ke i prave) pri kome
se wihovom uzajamnom zamenom iz istinite
tvrdwe opet dobije istinita tvrdwa.
dualnost = dualitet (v.).
dubara, -e i dubara, -e ` ‰tur. dubara od pers.
du bara dva puta, duplo u igriŠ 1. dvostruka
dvojka u igri domina (up. duse, du{e{). 2. pre-
vara, varka.
dubioza, -e ` ‰lat. dubiosa s mn. od dubiosus, v.
dubiozanŠ 1. sumwa, nedoumica, dvoumqewe. 2.
ekon. potra`ivawe ~ija je mogu}nost naplate
neizvesna.
dubiozan, -zna, -zno ‰lat. dubiosus prema du-
bium sumwaŠ sumwiv, neizvestan, nepouzdan.
dubl, -a m ‰fr. doubleŠ 1. par; sportski par;
par u karta{kim igrama. 2. jednom ili vi{e
puta ponovqen filmski ili zvu~ni zapis (ka-
dar, replika, zvu~ni efekat).
dubla`a, -e ` ‰fr. doublageŠ 1. udvostru~e-
we, duplirawe; ponavqawe. 2. v. nahsinhro-
nizacija.
duble, -ea m ‰fr. doubleŠ metal presvu~en
drugim metalom, naj~e{}e zlatom.
dubler, -a m ‰fr. doubleurŠ na filmu onaj ko-
ji glavnog glumca zamewuje u opasnim scenama,
dvojnik; up. kaskader.
dublet, -eta = dubleta, -e `, gen. mn. dubleta
‰nem. Dublette od fr. doubletŠ 1. par jednakih
predmeta; jedan od dva primerka iste kwige u
biblioteci, duplikat. 2. lingv. dva oblika iste
re~i koji se razlikuju po izgovoru, akcentu
ili glasovnom sastavu; up. tripleta. 3. tipogr.
slovo gre{kom dvaput od{tampano.
dublirati, dubliram, 3. l. mn. dubliraju
svr{.i nesvr{. ‰fr. doublerŠ 1. biti dubler, za-
menik glavnog glumca. 2. udvojiti, udvostru-
~iti. 3. v. nahsinhronizovati.
dubl-skul, -a m ‰engl. double scullŠ sp. ~amac
za dva vesla~a sa po dva vesla.
dubura, -e ‰tur. duburŠ pokr. vulg. zadwica.
duvak, -vka, duvak, -vka i duvak, -aka ‰tur.
duvakŠ veo kojim se pokriva nevesta kada je vo-
de mlado`ewinoj ku}i, svadbeni veo.
duzen
duvar, -a i duvara, -ara m ‰tur. duvarŠ zid; z
doterati cara do duvara dovesti koga u beziz-
lazan polo`aj.
duvna, -e i duvna, -e = dumna, -e ` ‰lat. domi-
naŠ zast. monahiwa, kalu|erica.
dugong, -a m, mn. dugonzi, gen. mn. dugonga
‰engl. dugong od malaj. duyungŠ zool. morska kra-
va, sisar iz Indijskog okeana koji se hrani
morskom travom.
duduk, -a m, mn. duduci, gen. mn. duduka ‰tur.
dudukŠ 1. vrsta frule, svirale. 2. fig. ograni-
~en, priglup ~ovek; z glup kao duduk potpuno
glup; biti duduk za ne{to biti nesposoban,
nestru~an za ne{to.
du|un, -a m, mn. du|uni, gen. mn. du|una ‰tur.
dugunŠ pokr. svadba.
due volte pril. ‰ital. due volteŠ muz. dva puta,
oznaka za ponavqawe.
duel, -a m, mn. dueli, gen. mn. duela ‰nem. Duell
od srlat. duellum prema duo dvaŠ 1. dvoboj. 2.
fig. sukob mi{qewa, polemika. 3. sp. utakmica
sa mnogo emotivnog naboja.
duelant, -a m, mn. duelanti, gen. mn. duelana-
ta ‰nem. Duellant, v. duelŠ u~esnik u dvoboju.
duet, -eta m, mn. dueti, gen. mn. dueta ‰ital. du-
ettoŠ 1. muz. svirawe ili pevawe udvoje, u paru.
2. muz. kompozicija za dva glasa ili dva instru-
menta. 3. fig. par qudi koji rade ili govore
isto. z u duetu udvoje, naporedo.
due~entist(a), -e m, mn. due~entisti ‰v. due-
~entoŠ umetnik ili pisac iz XIII veka, ob. u
Italiji.
due~ento, -a m ‰ital. duecentoŠ u italijan-
skoj istoriji umetnosti naziv za pojave u XIII
veku.
du`d, -a m, instr. du`dem i du`dom ‰venec.
dose, ital. doge od lat. dux vo|aŠ ist. poglavar
Venecijanske Republike (mleta~ki ‹); pogla-
var \enove. x du`dev i du`dov, du`devski.
du`devati, du`dujem nesvr{. ‰v. du`dŠ biti
du`d, vladati u svojstvu du`da.
duz prid. indekl. ‰tur. duzŠ pokr. ravan, zarav-
wen.
duzen, -a m ‰tur. duzenŠ pokr. 1. ono ~ime se
`ene ulep{avaju (kozmeti~ka sredstva, nakit
i sl.). 2. {timovawe muzi~kog instrumenta.
395
duzenli
duzenli prid. indekl. ‰tur. duzenli, v. duzenŠ
pokr. doteran, ukra{en, naki}en.
duzina, -e i duzina, -e ` ‰ital. dozzina, fr.
douzaine tuceŠ pokr. paket, sve`aw koji sadr`i
dvanaest komada kakvih predmeta, tuce (v.).
duz-taban v. dustaban.
dujisati se, duji{em se svr{. i nesvr{. ‰tur.
duymak osetiti, ose}atiŠ pokr. dosetiti se, do-
se}ati se; prisetiti se, prise}ati se.
duka, -e m, mn. duke, gen. mn. duka ‰ital. duca od
gr~. douka od lat. dux vo|aŠ ist. vojvoda, hercog.
dukat, -a m, mn. dukati, gen. mn. dukata ‰v. du-
katŠ 1. nekada{wi mleta~ki zlatnik. 2. zlat-
nik uop{te.
dukat, -ata ‰ital. ducato, prema duca vojvodaŠ
1. vojvodstvo. 2. podru~je pod vladavinom
ist.
du`da.
duks, -a m ‰lat. dux vo|a, prema ducere voditiŠ
ist. 1. vojskovo|a u Rimskom Carstvu. 2. u sred-
wem veku, naziv za du`da, vojvodu ili kneza.
dukserica, -e ` fam. = duks-majica (v.).
duks-majica, -e ` ‰prema dizajnerskoj fir-
mi DuxŠ majica od debqe tkanine s duga~kim
rukavima na kojoj se obi~no nalazi stilizovan
tekst ili slika.
-dukt ‰lat. ductus vo|eweŠ kao drugi deo re-
~i upu}uje na provo|ewe ~ega (akvedukt, vija-
dukt).
duktilan, -lna, -lno ‰lat. ductilis, prema du-
cere voditi, vu}iŠ kovan, gibak, rastegqiv.
duktilitet, -eta m = duktilnost, -i ` ‰v.
duktilanŠ kovnost, gipkost, mogu}nost preo-
blikovawa.
duktilnost = duktilitet (v.).
duktus, -a m ‰lat. ductus vo|eweŠ 1. filol. na-
~in pisawa, rukopis karakteristi~an za odre-
|enu epohu. 2. stil, na~in izra`avawa. 3. anat.
kanal, vod.
dulek, -a m, mn. duleci, gen. mn. duleka ‰tur.
dolekŠ tikva; bundeva.
dulum v. dunum.
dul~ineja, -e ` ‰{p. Dulcinea, li~nost iz
Servantesovog œDon KihotaŒ, izgovoreno pre-
ma ital.Š {aq. voqena `ena; qubavnica, dragana.
396
dunum
duma, -e ` ‰rus. dumaŠ 1. pol. dowi dom ruskog
parlamenta. 2. ist. skup{tina (plemi}ka, grad-
ska i sl.) u carskoj Rusiji. 3. v. dumka.
duman, -ana m ‰tur. duman, tumanŠ 1. pra{i-
na; dim, magla. 2. fig. zami{qenost; briga.
dumati, -am nesvr{. ‰rus. dumat⊠pokr. dubo-
ko misliti, razmi{qati.
dum-dum, -a i dumdum, -a m (ob. u poluslo-
`enici dumdum-metak) ‰engl. dumdum, prema
mestu Dumdum kraj Kalkute, gde je prvo izra|i-
vanŠ voj. pu{~ani metak posebno obra|enog vr-
ha, koji se pri udaru rasprsne i izaziva te{ke
povrede.
dumen, -a m ‰tur. dumenŠ pokr. kormilo.
dumeniti, -im i dumenisati, -i{em ‰v. du-
menŠ pokr. upravqati brodom, kormilariti.
dumenxija, -e m ‰tur. dumenciŠ pokr. kormi-
lar, krmano{.
dumka, -e `, dat. i lok. dumki i dumci ‰rus.
dumkaŠ ukrajinska narodna epska pesma.
dumna = duvna (v.).
duna v. dina.
dundar, -a m ‰tur. dumdar od pers. dumdar za-
{titnica posledwih odreda vojskeŠ pokr. masa
qudi ili `ivotiwa; ~opor.
dun|er(in), -a m, mn. dun|eri, gen. mn. dun|e-
ra ‰tur. dulger od pers. durger, durugerŠ zast. gra-
diteq koji je drvodeqa, stolar i zidar u isto
vreme. x dun|erov, dun|erski.
dun|erisati, -i{em nesvr{. ‰v. dun|erŠ zast.
baviti se dun|erskim zanatom.
dun|erluk, -a m, mn. dun|erluci, gen. mn.
dun|erluka ‰tur. dulgerlik, v. dun|erŠ dun|erski
zanat.
dunkl prid. indekl. ‰nem. dunkelŠ pokr. zast. ta-
man, zagasit.
dunst, -a m ‰nem. Dunst paraŠ 1. para (pri ku-
vawu). 2. ono {to je skuvano na pari; ukuvano
vo}e, kompot. z nemati dunsta (o ~emu) `arg.
nemati pojma, biti potpuna neznalica.
dunster, -a m ‰v. dunstŠ `arg. nestru~wak, ne-
ve{t ~ovek, neznalica.
dunum ‰tur. donomŠ mera za povr{inu ze-
mqi{ta (10 ari).
duwa
duwa, -e `, gen. mn. duwa ‰ma|. dunyha od ~e{.
i poq. duchnaŠ pokriva~ ispuwen perjem, perja-
ni jorgan.
duwaluk, -a m, mn. duwaluci, gen. mn. duwa-
luka ‰tur. dunyal›kŠ pokr. 1. ovozemaqski svet,
~ove~anstvo. 2. materijalno bogatstvo, imovi-
na. x duwalu~ki.
duo, dua m ‰ital. duo od lat. duo dvaŠ muz. duet,
obi~no instrumentalni.
duodenalan, -lna, -lno ‰v. duodenumŠ med.
koji pripada dvanaestopala~nom crevu, koji se
odnosi na dvanaestopala~no crevo.
duodenitis, -a m ‰v. duodenum, -itisŠ med. za-
paqewe dvanaestopala~nog creva.
duodenum, -a m ‰lat. duodenum (digitorum)
dvanaest palacaŠ anat. po~etni deo tankog cre-
va, dvanaestopala~no crevo.
duodec, -a = duodecim, -a m ‰lat. in duodeci-
moŠ format kwige kod koje je {tampani tabak
podeqen na dvanaest listova.
duodecima, -e ` ‰lat. duodecima dvanaestaŠ
muz. interval od dvanaest tonova.
duodecimalan, -lna, -lno ‰lat. duodecim
dvanaestŠ koji se odnosi na broj 12. y duodeci-
malni sistem mat. brojni sistem koji kao te-
meq koristi broj 12 (npr. podela dana na 12 sa-
ti).
duodrama, -e ` ‰lat. duo dva, v. dramaŠ pozo-
ri{ni komad u kome igraju dva lica.
duola, -e ` ‰lat. duo dva, v. triolaŠ muz. grupa
od dve note koja vremenski traje kao grupa od
tri note.
duologija, -e ` ‰lat. duo dva, v. -logijaŠ dva
kwi`evna dela istog autora koja povezuje neka
zajedni~ka tema; up. trilogija, tetralogija.
duopol, -a m ‰lat. duo dva, v. (mono)pol1Š ekon.
struktura tr`i{ta u kojoj postoje samo dva
proizvo|a~a odre|ene robe.
duopsonijum, -a (i duopsonij, -a) m ‰lat. duo
dva, gr~. opsonion kupovawe hraneŠ nedovoqna
konkurencija na tr`i{tu u kojoj postoje samo
dva kupca odre|ene robe.
dupleks, -a m ‰lat. duplex dvojniŠ 1. telefon-
ska veza u kojoj dva korisnika naizmeni~no ko-
riste istu `icu; dvostruka radio-veza preko
jednog kanala. 2. stan na dva sprata, povezan
unutra{wim stepenicama. 3. prid. indekl. dvo-
durati
struki; y ra~. dupleks-kanal dvostruki kanal
za prenos informacija, dupleks-sistem, dvo-
struki ra~unarski sistem.
duplerica, -e ` ‰v. dupliŠ fam. 1. dve sused-
ne stranice u sredini ilustrovanog ~asopisa.
2. slika nage `ene na takvim stranama.
dupli, -a, -o ‰lat. duplus dvostrukŠ dvojak,
dvostruk; udvojen. y dupli pas sp. brzo uzajam-
no dodavawe lopte izme|u dva igra~a (u fudba-
lu, rukometu i sl.) kako bi se zaobi{ao pro-
tivni~ki igra~.
duplikat, -ata m ‰lat. duplicatus od duplicare
udvostru~itiŠ drugi primerak ~ega; kopija; z
u duplikatu u dva primerka.
duplikacija, -e ` ‰lat. duplicatio, prema du-
plicare udvostru~itiŠ udvajawe, udvostru~ewe.
y duplikacija kocke mat. problem odre|iva-
wa ivice kocke koja bi imala dvaput ve}u za-
preminu od date kocke.
duplir, -ira m ‰srlat. dupliarius, v. dupliŠ crkv.
1. dvostruki sve}wak. 2. debela vo{tanica.
duplirati, dupliram, 3. l. mn. dupliraju
svr{. i nesvr{. ‰v. dupliŠ (u)dvostru~iti; dva
puta raditi isti posao.
duplicirati ‰nem. duplizierenŠ v. duplirati.
duplicitet, -eta m ‰lat. duplicitas, v. dupli-
ciratiŠ 1. dvojnost, dvostrukost. 2. dvo-
li~nost, neiskrenost.
dur (i dura) uzv. ‰tur. dur od durmak stajati,
mirovatiŠ pokr. stani, stoj, ~ekaj (povik kowu
da stane, da bude miran).
dur, -a m ‰lat. durus tvrd, jakŠ muz. jedan od dva
glavna tonska roda, okarakterisan intervalom
velike terce izme|u prvog i tre}eg tona na
skali; up. mol1.
durak, -a (uob. durak) m ‰rus. durak budalaŠ
vrsta karta{ke igre.
duraluminijum, -a (i duraluminij, -a) m
‰po nema~koj fabrici Durener Metallwerke, po-
tom dovedeno u vezu sa lat. durus tvrd, v. alumi-
nijumŠ hem. veoma otporna legura aluminijuma
i mawih koli~ina bakra, mangana, magnezijuma
i silicijuma.
durati, -am nesvr{. ‰ital. durare trajati ili
tur. durmak mirovati, trpetiŠ 1. trajati, istra-
jati. 2. podnositi, izdr`avati, trpeti.
397
durativan
durativan, -vna, -vno ‰fr. duratif, prema lat.
durare trajatiŠ gram. trajan, nesvr{en (o glago-
lu, glagolskom vidu); koji izra`ava trajnu
radwu.
dura{an, -{na, -{no ‰v. duratiŠ 1. istrajan,
~vrst, uporan. 2. izdr`qiv, otporan.
dur-bak! uzv. ‰tur. dur-bak, prema dur imp. od
durmak stajati, bak imp. od bakmak gledati, po-
gledatiŠ pokr. stani i pogledaj: povik kojim se
nekome skre}e pa`wa.
durbin, -ina m ‰tur. durbun od pers. durbinŠ
instrument za posmatrawe udaqenih predme-
ta, ru~ni teleskop, dogled.
durma, durmadan pril. ‰tur. durmadan od
durmak stajatiŠ pokr. neprekidno, bez zastoja,
stalno.
durunga, -e m ‰ma|. dorongŠ 1. motka, kolac,
pritka. 2. fig. dugajlija, {trkqan; drvendeka.
durh pril. ‰nem. durchŠ fam. pokr. potpuno,
skroz naskroz.
durhcug, -a m ‰nem. Durchzug od durch kroz, v.
cugŠ fam. pokr. protok vazduha kroz cev; otvor
na pe}i ili dimwaku.
durh{lag, -a m, mn. durh{lazi, gen. mn. dur-
h{laga (nepr. dur{lag) ‰nem. Durchschlag , pro-
bojacŠ zast. {tapi}asti alat za izbijawe iz
otvora, probojac.
dur{lag nepr. v. durh{lag.
duse, -eta s ‰tur. duse dvaput po tri od pers.
du-se dva-triŠ pokr. dvostruka trojka u igri do-
mina, up. dubara, du{e{.
dustaban, -a m ‰tur. duztaban, prema tur. duz
ravan, v. tabanŠ ravni taban, spu{teno stopalo.
dustabanlija, -e m ‰v. dustabanŠ onaj koji
ima spu{tena, ravna stopala.
398
du{manski
du}an, -ana m ‰tur. dukkan od ar. dukkanŠ pro-
davnica, radwa. x du}anski.
du}anxija, -e ` ‰tur. dukkanc›, v. du}anŠ vla-
snik du}ana; prodavac u du}anu. x du}anxijski.
duumvir, -ira m ‰lat. duumvir, prema duo
dva, vir mu{karacŠ ist. ~lan vlade dvojice.
duumvirat, -ata m ‰lat. duumviratus, v. duum-
virŠ ist. vladavina dvojice ravnopravnih vla-
dara.
du~e, du~ea m ‰ital. duceŠ ist. vo|a, naziv za
Musolinija; up. firer (1).
du{ v. tu{1.
du{egupka, -e `, gen. mn. du{egupki = du{o-
gupka, -e `. gen. mn. du{ogupki ‰rus. du{egubkaŠ
1. ist. mesto na kojem su se vr{ila pogubqewa,
kazamat. 2. fig. zagu{qiva, smrdqiva, nepro-
vetrena prostorija.
du{ek, -a m, mn. du{eci, gen. mn. du{eka ‰tur.
dosekŠ debela prostirka za le`awe puwena vu-
nom, madrac.
du{e{, -a m ‰tur. duses od pers. du-{e{
dva-{estŠ pokr. dvostruka {estica u igri do-
mina, up. duse, dubara.
du{man(in), -a, mn. du{mani i du{man,
-ana m (`. du{manka, -e, dat. i lok. du{manki,
gen. mn. du{manki) ‰tur. dusman od pers. du{menŠ
quti neprijateq, protivnik, onaj koji `eli da
nas uni{ti.
du{manluk, -a m, mn. du{manluci, gen. mn.
du{manluka ‰tur. dusmanl›k, v. du{man(in)Š
mr`wa, neprijateqstvo.
du{manski, -a, -o i du{manski, -a, -o ‰v.
du{man(in)Š koji pripada du{maninu, koji se
odnosi na du{manina; neprijateqski, `estok,
opasan.
 \
|a (i |ah) vezn. i pril. ‰tur. gah, od pers. dah
nekad, ponekadŠ pokr. ob. kao udvojeni korela-
tiv |a...|a (|ah...|ah) 1. vezn. za ozna~avawe ne-
doumice s istim ishodom, ili … ili: |a ra-
dio, |a ne radio — isto ti je; |a amo, |a tamo
— svejedno je. 2. pril. za isticawe trenutka (ob.
naizmeni~nog) smewivawa u odre|enoj situa-
ciji, ~as…~as, sad…sad: (sunce iza oblaka) |a
se pojavi, |a nestane.
|avrk, -a m, mn. |avrci ‰tur. gevrekŠ pokr. ve-
liki komad hleba.
|a|a, -e m ‰rus. dàdàŠ 1. `arg. ujak, stric, te~a
(prema ruskim obi~ajima). 2. ist. voj. onaj koji
uve`bava regrute (u ruskom vojni~kom jeziku).
|aiz nepr., v. xaiz.
|ainizam v. xainizam.
|akon, -a m, mn. |akoni ‰gr~. diakonos slugaŠ u
pravoslavnoj, katoli~koj i anglikanskoj crkvi
sve{tenoslu`iteqski ~in i najni`i od tri
stepena crkvene hijerarhije; pomo}nik epi-
skopa ili sve{tenika, koji sam ne mo`e oba-
vqati nijedno bogoslu`ewe (jer nije rukopo-
lo`en za sve{tenika); kod protestanata laik
koji poma`e sve{teniku, slu`benik pri cr-
kvenoj op{tini, dobrotvorni radnik i sl. x
|akonov, |akonski.
|akonat, -ata m ‰v. |akonŠ 1. ~in, zvawe, do-
stojanstvo |akona. 2. stan |akonov.
|akonet, -a m, mn. -i ‰ital. giaconettaŠ 1. tanka
pamu~na tkanina (vrsta muslina). 2. haqina od
takve tkanine.
|akonija, -e ` ‰v. |akonŠ 1. odabrano jelo,
poslastica. 2. v. |akonat (1).
|akonik, -a m (retko u mn. |akonici) ‰gr~. di-
akonikosŠ crkv. udubqewe u zidu ili zasebna
odaja koja se nalazi s desne strane oltara gde se
~uvaju ode`de sve{tenika, bogoslu`bene kwi-
ge, sveti sasudi i œ~asni daroviŒ (hleb i vi-
no), a o kojima se obi~no stara |akon.
|akonisa, -e ` ‰srlat. diaconissa, v. |akonŠ 1.
ist. u staroj hri{}anskoj Crkvi `ena proizve-
dena za slu`iteqicu kojoj je, pored uloge po-
mo}nice u verskim obredima, poveravano sta-
rawe o `enskom delu pastve, kao i briga o zato-
~enicima, siroma{nima i bolesnima. 2. danas
kod protestanata `ena posebno obu~ena za ne-
gu bolesnika; u manastirima sestra koja slu`i
oko oltara.
|akuzi, -ija m ‰engl. Jacuzzi, po imenu prvog
proizvo|a~aŠ kada ili bazen sa ure|ajima za
stvarawe podvodnih mlazeva za hidromasa`u
(v.). Prema izvornom (engleskom) izgovoru tre-
balo bi da bude xakuzi, ali je u na{oj govornoj
praksi prevladao oblik sa | (kao i u slu~aju
|us umesto xus).
|am, |ama m, mn. |amovi ‰ma|. gyamŠ pokr.
etnol. potporna daska (npr. preko dna ba~ve).
|ankoza v. xankoza.
|aur, -a i |aurin,-a m, mn. |auri, gen. |aura
(`. |aurka, -e, dat. |aurki, gen. mn. |aurki) ‰tur.
gavur, od pers. gebrŠ = kaur i kaurin (`. kaur-
ka) ist. u Turskoj carevini podanik koji ne is-
poveda pravu veru, tj. nije musliman; pej. hri-
{}anin, krivovernik. x |aurov (`. |aurkin);
|aurski.
|ah v. |a.
|ahil v. xahil.
399
|eber(d)isati
|eber(d)isati, |eber(d)i{em svr{. ‰tur. ge-
bermekŠ pokr. umreti; cr}i, uginuti, lipsati,
krepati (za `ivotiwe a pej. i za qude).
|ebra, -e ` ‰tur. gebreŠ pokr. etnol. 1. rukavi-
ca od kozje dlake (kostreti) za timarewe kowa.
2. komad tkawa od kostreti.
|ebrati, -am nesvr{. ‰v. |ebraŠ 1. ~istiti |e-
brom, ~etkom. 2. mokrom krpom brisati kowi-
ma o~i, nozdrve i gole delove ko`e. 3. fig. pri-
govarati (nekome), koriti, udarati maltreti-
rati (nekoga).
|evahir v. xevahir.
|ev|ir, -ira m, mn. |ev|iri ‰tur. kevgir od
pers. kefgirŠ pokr. etnol. metalna posuda za ce|e-
we, cediqka.
|evregxija, -e m ‰v. |evrekŠ onaj koji pravi
i/ili prodaje |evreke.
|evrek, -a m, mn. |evreci, gen. |evreka ‰tur. ge-
vrekŠ pokr. 1. vrsta peciva u obliku koluta. 2.
fig. etnol. savijena marama ili obi~na krpa koja
se podme}e prilikom no{ewa tereta na glavi.
|e|eran, -rna, -rno ‰ma|. gyonge lagan, slabŠ
1. `arg. etnol. poletan, razdragan, veseo. 2. fig.
pripit.
|ezva nepr. v. xezva.
|ezentija, -e ` ‰tur. gezintiŠ pokr. 1. arhit.
etnol. hodnik; predsobqe, trem u ku}i orijen-
talnog tipa. 2. ist. uzan put ili prolaz koji po-
vezuje kule unutar tvr|ave.
|ezija, -e `, gen. mn. |ezija ‰tur. geziŠ pokr.
etnol. vrsta pamu~ne, svilene ili polusvilene
tkanine.
|ezma, -e ` ‰tur. gezmeŠ pokr. pe{a~ewe ume-
renim tempom radi razonode; {etwa, hodawe,
obilazak.
|eisija, -e ` ‰tur. giysi od giymek obu}iŠ
pokr. etnol. ode}a u orijentalnom stilu, naro-
~ito prazni~na, ukra{ena.
|el(a) uzv. ‰tur. gele od gelmek do}iŠ pokr. do-
|i! hodi! hajde! y |ela ma{ala(h) ‰tur. gele
masallahŠ = Dobro mi do{ao! kao pozdrav go-
stu (odgovor: I{te |eldum = Eto do|oh).
|em, -a m, mn. |emovi ‰tur. gemŠ gvozdeni deo
koji se kowu stavqa u usta, a s oba mu se kraja
pri~vr{}uje uzda; `vala.
|emija, -e `, gen. mn. |emija ‰tur. gemiŠ pokr.
zast. la|a i druga ve}a plovila na razli~ite po-
400
|erida
gone i s razli~itim namenama (skela, splav i
sl.).
|emixija, -e m ‰tur. gemici: v. |emijaŠ pokr.
onaj koji upravqa la|om, prevozi splav; la|ar,
splavar.
|emper nepr. v. xemper.
|enaza nepr. v. xenaza.
|en|er, -a m, mn. -i ‰tur. gengŠ pokr. bukagije,
negve, puto, sapon ({to se stavqa oko nogu ko-
wu na pa{i); okovi.
|ene i |ene pril. (i r~c.) ‰tur. dijal. gene,
stand. yineŠ jo{.
|ene-|ene i |ene-|ene pril. ‰v. |eneŠ
jo{-jo{, jo{ i kojekako, jo{ donekle, koli-
ko-toliko; mo`e se podneti; npr. to |ene-|ene
to jo{ donekle mo`e, na to bih mogao pristati.
|eneral, -ala m, gen. mn. |enerala ‰ital. gene-
rale, od lat. generalis op{tiŠ ist. voj. u srpskoj
vojsci u zna~ewu najvi{eg ~ina ustanovqenog
1837. godine; up. general.
|ewgi (|engi), -a m mn. ‰rus. denâgiŠ `arg. no-
vac, pare.
|eram, -rma m, mn. |ermovi ‰tur. germe, od
germek potegnutiŠ etnol. 1. duga poluga s pro-
tivtegom za izvla~ewe vode iz bunara. 2. sam
bunar s ovakvom napravom, koji nije na kolo. 3.
brana, brkqa, rampa (na ulazu).
|erdan, -ana m, mn. -i ‰tur. gerdan, od pers.
gerdan vratŠ etnol. ogrlica, naro~ito kao deo
narodne no{we (od zlatnika i dr.).
|erdap, -apa m, mn. -i ‰tur. girdap, od pers. gir-
dabŠ 1. geogr. vir, vrtlog, bujica; opasno mesto
na reci. 2. fig. opasno mesto uop{te, te{ka si-
tuacija.
|erdek, -a m, mn. |erdeci, gen. |erdeka ‰tur.
gerdek, od pers. gerdek mali ~adorŠ pokr. etnol. 1.
soba u kojoj mladenci provode prvu bra~nu
no}. 2. prva bra~na no}.
|er|ef, -a m, mn. |er|efi, gen. |er|efa ‰tur.
gergef, od germek rastegnuti, potegnuti, iz
pers.Š pokr. etnol. ram na koji se nate`e platno za
vez ili goblen.
|erz, -a m, mn. |erzi, gen. |erza = gerz ‰tur.
gurz, od pers. gurzŠ pokr. 1. momak, mladi} uop-
{te. 2. lep, nao~it mladi}. 3. kico{.
|erida nepr., v. xerida.
|eriz
|eriz, -a i |eriz, -iza m ‰tur. geriz, od pers.
karizŠ pokr. 1. odvodni kanal od nu`nika, kupa-
tila, {tale. 2. septi~ka jama. 3. poto~i} kroz
ba{tu ili dvori{te.
|erma v. |eram.
|er~ek pril. ‰tur. gercekŠ zast. pokr. odista,
zbiqa, zapravo.
|e~erma, -e `, gen. mn. |e~ermi ‰tur. gecirmeŠ
etnol. prsluk kao deo mu{ke i `enske narodne
no{we orijentalnog tipa; jelek.
|ida, -e m = |ido, -a (i |ido, -e) m hip. od |i-
dija (v.) 1. junak, delija. 2. mangup, obe{ewak.
x |idin (: |ida, -e i |ido, -e) i |idov (: |ido,
-a).
|idi ‰tur. gidiŠ 1. uzv. ta, more, bre (za izra-
`avawe prekora, nezadovoqstva i poja~avawe
iskaza). 2. u atributskoj funkciji za isticawe
pozitivnih ili negativnih osobina ime-
ni~kog pojma, npr. Aj |idi kow! Aj |idi momak!
|idija, -e m, gen. mn. |idija ‰tur. gidiŠ 1. ekspr.
delija, junak. 2. obe{ewak, mangup; up. |ida =
|ido.
|ido = |ida (v.).
|i|a v. xixa.
|izla, -e, |izlija, -e i |izlija, -e ` ‰tur. gi-
zli tajni, skrivenŠ pokr. raspusna, razuzdana
`ena; bludnica.
|iju-|icu nepr., v. xiju-xicu.
|ilas, -a m ‰tur. cilasun hrabar, odva`an, sr-
~anŠ pokr. 1. trka~, skaka~. 2. sr~an, okretan,
sposoban ~ovek. 3. raspusnik, razvratnik.
|ilasati, |ilasam nesvr{. ‰v. |ilasŠ 1. tr~a-
ti, skakati. 2. razuzdano, razvratno `iveti.
|ilasnuti, |ilasnem svr{. ‰v. |ilasatiŠ po-
sko~iti, jurnuti.
|ilko{, -a m, mn. -i ‰ma|. gyilkosŠ ekspr. obes-
tan mladi} pun snage, vetropir, neradnik,
danguba, kico{.
|imrija nepr. v. ximrija.
|in|a, -e ` ‰v. |in|uvaŠ 1. v. |in|uva (1). 2.
nakit.
|in|er, -a m, mn. |in|eri ‰srlat. gingiberŠ 1.
pokr. biser, privezak za ukras. 2. bot. vrsta biq-
ke iz porodice glavo~ika, Notobasis syriaca.
|in|uva, -e ` = |in|uha, -e ` ‰ma|. gyongy
biserŠ 1. stakleni, ve{ta~ki biser. 2. min|u-
|on
{a, nau{nica. 3. pej. (ob. u mn.) svaki preteran
ili mawe vredan nakit, bi`uterija.
|in|uha = |in|uva (v.).
|ip nepr. v. xip.
|ir, -a m, mn. |irovi i |irevi ‰ital. giroŠ
kru`ewe, kratka {etwa (ukrug).
|irandola, -e ` ‰ital. girandolaŠ 1. plameni
kolut. 2. sve}wak s vi{e krakova.
|irit-sapun, -una m ‰tur. Girit Krit, sapunŠ
pokr. zast. sapun koji se nekada nabavqao s ostr-
va Krita.
|ogat, -a m, mn. -i ‰tur. gokat od gok plav, sve-
tao, at kowŠ etnol. 1. kow bele boje, belac. 2. fig.
neznalica, glupak.
|ogatast, -a, -o ‰v. |ogatŠ koji je poput |oga-
ta, koji je kao |ogat.
|ogin v. |ogat.
|ogo v. |ogat.
|ogu{a, -e `, gen. mn. |ogu{a ‰v. |ogatŠ 1. ko-
bila bele boje. 2. fig. pokr. tvrdoglava, xandr-
qiva `ena.
|oz, -a m ‰tur. goz okoŠ pokr. 1. oko. 2. zle uro-
kqive o~i. 3. okno na prozoru. 4. {upqina,
prorez, u{ice (igle). 5. pregrada (stola, torbe
i sl.).
|ozbajaxija, -e m = |ozbojaxija ‰tur. goz
oko, bugucu ~arobwakŠ pokr. ~arobwak, opse-
nar, ma|ioni~ar.
|ozbajaxiluk, -a m, mn. -ci = |ozbojaxiluk
‰v. |ozbajxijaŠ pokr. varka, obmana, opsena, ma-
gija.
|ozbojaxija = |ozbajaxija (v.).
|ozbojaxiluk = |ozbajaxiluk (v.).
|ozluci m mn. (plurale tantum), gen. |ozluka
‰tur. gozluk, prema goz okoŠ pokr. nao~are.
|oja pril. ‰tur. guya, od pers. guyaŠ pokr. tobo-
`e, kobajagi.
|okozo pril. ‰ital. giocosoŠ muz. veselo, {a-
qivo, nesta{no.
|ol, a |ola m, mn. |olovi ‰tur. gol jezeroŠ pokr.
etnol. 1. jezero. 2. bara, lokva, kaquga.
|on, |ona m, mn. |onovi ‰tur. gon ko`aŠ 1. do-
wi deo obu}e koji pokriva taban. 2. sp. `arg. na
nedozvoqen na~in postavqena noga prema pro-
tivni~kom fudbaleru; udarac tako postavqe-
nom nogom, vrsta faula. z |on-obraz debeloko-
401
|oniti
`ac, bezobrazan, nepo{ten, koji nema ose}awa
stida, morala; i}i |onom (na koga) fam. grubo,
direktno napadati.
|oniti, |onim nesvr{. ‰v. |onŠ postavqati
|onove na obu}u, penxetirati.
|onlije m mn. ‰tur. gonuluŠ voj. ist. u Turskoj
carevini poseban rod vojske za opasne podu-
hvate koji se formirao od dobrovoqaca.
|or i |or, -a m ‰tur. gormeceŠ pokr. zamena odo-
ka. z |or na nevi|eno predlog za zamenu odoka.
|orati, |oram i (ob.) |orati, |oram nesvr{.
‰v. |orŠ pokr. mewati stvar za stvar; trampiti;
|orati se mewati se, trampiti se.
|orda v. }orda.
|or|orice v. zorzorile.
|ornut, -a, -o ‰tur. kormekŠ pokr. mrtav pijan,
tre{ten pijan.
|otluk, -a m, mn. -ci ‰tur. gotlukŠ pokr. etnol.
vre}asta zadwa strana pantalona orijentalnog
kroja.
|ubre, -eta m, mn. |ubreta, gen. mn. |ubreta
‰tur. gubre, od gr~. koprosŠ 1. stajsko gnojivo, |u-
brivo. 2. otpaci iz doma}instava, radionica
itd. koji se bacaju i organizovano odvoze; sme-
}e. 3. fig. ono {to je lo{eg kvaliteta, ono {to
ne vredi ni{ta, ono {to je za sme}e. 4. pej. ka-
rakterno i moralno veoma lo{a osoba.
|ubretar, -ara m, mn. |ubretari ‰v. |ubreŠ
onaj koji kupi |ubre, sme}ar, smetqar. x |u-
bretarski.
|ubretarac, -rca m, mn. |ubretarci, gen. mn.
|ubretaraca ‰v. |ubreŠ `arg. kaput s kapuqa~om
i kop~awem na om~e, kakav su svojevremeno no-
sili |ubretari, smetqari; u drugoj polovini
XX veka bio omiqen u nas me|u mladima.
|uvegija, -e m ‰tur. guveyiŠ pokr. mlado`ewa,
zaru~nik; momak za `enidbu.
|uvez prid. indekl. ‰tur. guvezŠ pokr. tamnocr-
ven, purpuran, qubi~ast.
|uvendija, -e ` ‰tur. guvendeŠ 1. plesa~ica,
igra~ica. 2. qubavnica. 3. pokr. raskala{na
`ena, bludnica, `ena lakog morala.
|uve~, -a m ‰tur. guvecŠ kulin. 1. zape~eno je-
lo od mesa sa pirin~om i razli~itim povr}em.
2. konzervirano meso pome{ano s raznim povr-
}em. 3. etnol. pokr. dubqi zemqani sud u kome se
peku |uve~ i sli~na jela.
402
|ulistan
|ugum, -a m, mn. |ugumi ‰tur. gugumŠ etnol. 1.
bakarni sud za vodu sa {irokim grli}em. 2. ma-
wa limena posuda u kojoj se kuva voda za kafu.
|uzel prid. indekl. ‰tur. guzelŠ 1. etnol. lep,
skladan, elegantan, gospodski. 2. lepotica,
dragana.
|uzeli prid. indekl. ‰v. |uzelŠ pokr. lep, pri-
kladan: |uzeli odelo.
|uzeluk, -a m, mn. |uzeluci ‰v. |uzel, -lukŠ
lepota, skladnost.
|ul, -a m, mn. |ulovi (pesn. |uli) ‰tur. gul, od
pers. gulŠ ru`a.
|ula v. |ulabija.
|ulabija, -e ` ‰tur. gulabi, od pers. gulabiŠ
pokr. 1. sorta jabuke, oskudne kiselinom, sa ze-
lenkastom korom i belim pegicama. 2. vrsta
slatkih kola~a.
|ul-baklava, -e ` ‰v. |ul, baklavaŠ kulin. ba-
klava kojoj se listovi kora smotaju i izre`u na
takav na~in da se u sredini dobije oblik |ula
(ru`e); |ul-pita.
|ulbastija = }ulbastija (v.).
|ul-ba{ta, -e ` ‰v. |ul, ba{taŠ vrt zasa|en
ru`ama, ru`i~wak.
|ulbek, -a m, mn. |ulbeci ‰tur. gulbank, od
pers. gulbangŠ pokr. etnol. 1. ukrasni predmet u
obliku jabuke koji stoji na sredini tavanice u
velikim sobama starijih bosanskih ku}a. 2.
ukrasna toka ili jabuka na prsima ili na ~elu
opremqenog kowa.
|ulbek-dova, -e ` ‰v. |ulbek, dovaŠ rel. kod
muslimana zajedni~ka jednoglasna molitva po-
vodom va`nog doga|aja.
|ul-behar, -ara ` ‰v. |ul, beharŠ pokr. ras-
cvetana ru`a, ru`in cvet.
|ule, -eta = |unle, -eta s, mn. |uleta = |un-
leta, gen. |uleta = |unleta, zb. |ulad/|unlad, -i
` ‰tur. gulleŠ 1. voj. ist. topovska kugla. 2. zast.
pu{~ano zrno, metak. 3. kugla (naj~e{}e gvo-
zdena) za razli~ite namene za gimnasti~ke ve-
`be, odr`avawe ravnote`e na kantaru i sl. 3.
okrugao predmet, lopta, grudva.
|ulija, -e ` ‰v. |ulŠ 1. ru`ica. 2. zool. vrsta
goluba s uzdignutim perjem na grudima u obli-
ku ru`e.
|ulistan, -a i |ulistan, -ana m ‰v. |ulŠ pokr.
vrt s ru`ama, ru`i~wak; |ul-ba{ta (v.).
|uli}
|uli}, -a m, mn. |uli}i ‰v. |ulŠ dem. mlada ru-
`a, ru`ica; ru`in pupoqak.
|ulnar, -a m, mn. |ulnari ‰v. |ul, tur. nar {i-
pakŠ pokr. krupan i kao ru`a crven zreo nar.
|uls, -a m = |ulsija, -e ` ‰tur. gulsuyuŠ ru-
`ina vodica.
|umbir, -ira m ‰ma|. gyomber, srlat. gingiberŠ
bot. biqka iz tropske Azije ~iji koren se kori-
sti kao lek i kao za~in, isiot, Zingiber officinale.
|umi{, -a m ‰tur. gumusŠ pokr. srebro.
|umi{li prid. indekl. ‰v. |umi{Š pokr. sre-
brn, od srebra: |umi{li pi{toq.
|umrugxija = |umruk~ija, -e m ‰tur. gu-
mrukcu, v. |umrukŠ ist. onaj koji napla}uje ca-
rinu, carinik, tro{arinac.
|umruk, -a m, mn. |umruci ‰tur. gumrukŠ ist.
carina, tro{arina, taksa za prolaz. x |u-
mru~ki.
|umrukana, -e `, gen. mn. |umrukana. ‰tur. gu-
mrukhane, v. |umrukŠ ist. carinarnica, tro{a-
rinska stanica.
|umruk~ija = |umrugxija (v.).
|unah, -aha m, mn. |unasi ‰tur. gunah, od pers.
gunahŠ rel. kod muslimana delo kojim se kr{i
zakon ili propis; greh.
|unduluk, -a m, mn. |unduluci ‰tur. gundelik
od gun danŠ pokr. nadnica, dnevnica.
|u~an
|unija, -e ` ‰tur. gonyeŠ pokr. 1. uglomer. 2.
fig. svoja voqa; na svoju |uniju = po svojoj voqi.
|unlari, -ara m mn. ‰v. |ule = |unleŠ posla-
stica spravqena od belanaca i ni{este (v.) u ob-
liku kuglica i prelivena ukuvanim {e}erom.
|unle = |ule (v.).
|unluk, -a m ‰tur. gunlukŠ pokr. tamjan.
|unulija, -e m ‰v. |unijaŠ ist. pokr. dobrovo-
qac.
|unup = xunup (v.).
|us, -a m, mn. |usovi/|usevi ‰engl. juiceŠ 1.
vo}ni sok. 2. sok od pomoranxe. (Prema engle-
skom izgovoru pravilno bi bilo xus, ali je u
na{oj govornoj praksi prihva}en oblik sa |-.).
|uture pril. ‰tur. goturuŠ 1. sve zajedno, sve
ukupno, pau{alno, bez pojedina~nog merewa
ili brojawa (ob. za proizvode koji se ina~e
prodaju na komad ili na kilogram). 2. iron. svi
qudi, svi problemi i sl. uzeti zajedno.
|uturum, -a m, mn. |uturumi ‰tur. goturumŠ
pokr. 1. osoba onemo}ala od starosti ili bole-
sti. 2. fig. pej. troma, flegmati~na, pasivna
osoba. 3. (kao prid. indekl.) nepokretan, oduzet,
nesposoban za rad; oronuo.
|u~an, -a, -o ‰tur. gucŠ pokr. te`ak, mu~an.
403
 E
e- pref. ‰lat. e-Š v. eks-.
eba, -e v. ebejka.
eban, -a = ebanos, -a m ‰gr~. ebenosŠ v. abonos.
ebanist(a), -e m, mn. ebanisti ‰v. ebanŠ sto-
lar koji izra|uje stilski name{taj od skupo-
cenog drveta (ebanovine).
ebanisterija, -e ` ‰ital. ebanisteria, v. ebanŠ
fina stolarija, izrada stilskog name{taja;
umetni~ki izra|eni predmeti od drveta, naro-
~ito od ebanovine.
ebanovina, -e ` ‰v. ebanŠ ebanovo drvo, abo-
nos.
ebanos = eban (v.).
ebedul-abad pril. ‰tur. ebedul’abad od ar.
abadu-l-abad ve~nost ve~nostiŠ za sva vremena,
doveka.
ebejka, -e ` ‰tur. ebeŠ 1. maj~ina ili o~eva
majka, baba. 2. pomajka. 3. babica, aku{erka.
ebionizam, -zma m ‰hebr. ’ebheyon siromahŠ
rel. ranohri{}anska sekta s elementima judai-
zma koja je Isusa Hrista smatrala prorokom, a
ne sinom bo`jim.
eblek, -a m = ebleka{, -a{a m ‰tur. eblek, od
ar. ablaqŠ pokr. kow sa {arenim pegama, {arac.
eblehu prid. indekl. ‰tur. eblehi od ar. ablah
budalaŠ luckast, sulud, }aknut.
ebola, -e ` ‰po reci Ebola u ekvatorijalnoj
AfriciŠ med. 1. opasna zarazna bolest, vrsta
hemoragijske groznice. 2. virus koji izaziva
tu bolest.
ebonit, -a i ebonit, -ita m ‰engl. ebony eba-
novinaŠ ~vrsta plasti~na masa tamne boje koja
404
se dobija vulkanizacijom kau~uka sa znatnom
koli~inom sumpora, tvrda guma.
ebriometar, -tra m, ebriometri, gen. mn.
ebriometara ‰lat. ebrius pijan, v. -metarŠ aparat
za merewe stepena pijanstva.
ebu = abu ‰ar. abu otacŠ sastavni deo arap-
skih imena (Ebu Bekr).
ebulioskop, -a m, mn. -i ‰lat. ebullire vreti,
kqu~ati, v. -skopŠ 1. hem. instrument za merewe
ta~ke kqu~awa nekog rastvora. 2. instrument
za odre|ivawe koli~ine alkohola u vinu na
osnovu ebulioskopije.
ebulioskopija, -e ` ‰lat. ebullire vreti,
kqu~ati, v. -skopijaŠ hem. odre|ivawe relativ-
ne molekularne mase neke te~nosti na osnovu
povi{ewa ta~ke kqu~awa prilikom rastvara-
wa neke supstance u woj.
ebur, -a m ‰lat. eburŠ slonova kost, slonova~a.
ev-, eu- ‰gr~. eu dobroŠ kao prvi deo re~i
upu}uje na ne{to dobro, lepo, povoqno, is-
pravno.
evadirati, evadiram, 3. l. mn. evadiraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. evadereŠ 1. izma}i, ute}i, izbe}i.
2. izbegavati obaveze, izja{wavawe ili preu-
zimawe odgovornosti.
evazivan, -vna, -vno ‰v. evazijaŠ koji zaobi-
lazi su{tinu stvari, uvijen; namerno nejasan,
dvosmislen.
evazija, -e ` ‰lat. evasio, prema evadereŠ 1.
izbegavawe obaveza, direktnog izja{wavawa
ili preuzimawa odgovornosti. 2. dvosmisle-
nost, namerna neodre|enost.
evakuacija, -e ` ‰lat. evacuatio od vacuus
prazanŠ 1. a. masovno napu{tawe mesta kojem
evakuisati
preti opasnost od neprijateqskog napada ili
elementarne nepogode. b. plansko otpremawe
vojne imovine, rawenika i bolesnika s mesta
vojnih operacija. 2. med. uklawawe {tetnih
materija iz tela, pra`wewe. 3. fiz. uklawawe
vazduha, stvarawe vakuuma.
evakuisati, evakui{em svr{. i nesvr{. ‰v.
evakuacijaŠ 1. (iz)vr{iti evakuaciju, napusti-
ti, napu{tati neko mesto, (is)prazniti od sta-
novni{tva i pokretne imovine. 2. med. izbaci-
ti, izbacivati iz tela {tetne materije.
evala v. ejvala.
evalvacija, -e ‰v. evaluacijaŠ 1. rel. kwiga
odlomaka iz jevan|eqa koji se ~itaju ili peva-
ju u toku pravoslavne slu`be nedeqom ili
praznicima. 2. v. evaluacija.
evalvirati v. evaluirati.
evaluacija, -e ` ‰fr. evaluation od srlat. eva-
luatioŠ odre|ivawe vrednosti ~ega, procena,
procewivawe.
evaluirati, evaluiram, 3. l. mn. evaluiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. evaluer, v. evalvacijaŠ odre-
diti, odre|ivati vrednost ~ega, oceniti, oce-
wivati, proceniti, procewivati.
evangelizam, -zma m ‰fr. evangelisme, v.
evangelist(a)Š rel. 1. te`wa ka {irewu i pro-
povedawu jevan|eqa. 2. evangelisti~ka veroi-
spovest (v. evangelik).
evangelizacija = evan|elizacija (v.).
evangelizirati = evan|elizirati (v.).
evangelik, -a m, mn. evangelici, gen. mn.
evangelika (`. evangelikiwa, -e) ‰gr~. euange-
likos, v. evan|eqeŠ rel. pripadnik hri{}anske
veroispovesti koja svoje u~ewe zasniva samo
na evan|equ (protestant, kalvinist i sl.). x
evangeli~ki.
evangelist(a), -e m, mn. evangelisti ‰gr~. euan-
gelistes, v. evan|eqeŠ rel. 1. v. evan|elist(a). 2. v.
evangelik.
evangelisti~ki, -a, -o ‰v. evangelist(a)Š ko-
ji se odnosi na evangeliste. y Evangeli-
sti~ka crkva verska zajednica evangelista.
evandrije, -a ` mn. ‰v. ev-, gr~. aner gen. andros
mu{karacŠ ist. takmi~ewe u dobrom telesnom
izgledu kod starih Grka.
evan|elizacija, -e = evangelizacija, -e `
‰v. evan|eqeŠ 1. {irewe, propovedawe ideja iz-
evaporirati
netih u evan|equ. 2. uvo|ewe ili prevo|ewe u
hri{}anstvo, (po)kr{tavawe.
evan|elizirati, evan|eliziram, 3. l. mn.
evan|eliziraju = evangelizirati, evangelizi-
ram, 3. l. mn. evangeliziraju = evan|elizovati,
-ujem = evangelizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
evan|eqeŠ 1. {iriti i propovedati evan|eqe.
2. prevoditi, prevesti u hri{}anstvo, pokr-
stiti, pokr{tavati.
evan|elist(a), -e m, mn. evan|elisti = je-
van|elist(a), -e m, mn. jevan|elisti ‰v. evan|e-
qeŠ rel. 1. pisac (jednog od) evan|eqa (Matej,
Marko, Luka, Jovan). 2. onaj koji ~ita, pripo-
veda ili recituje odlomke evan|eqa.
evan|elistar, -ara m ‰lat. evangeliarium, nlat.
evangelistariumŠ crkv. izborno evan|eqe, litur-
gijska kwiga u kojoj su skupqeni odlomci iz
evan|eqa koji se ~itaju ili pevaju nedeqom
ili o ve}im praznicima.
evan|eli~ki, -a, -o ‰v. evan|eqeŠ 1. v. evan-
|elski. 2. koji se odnosi na priznavawe evan-
|eqa kao jedinog pravog izvora vere.
evan|elski, -a, -o = evan|eoski, -a, -o ‰v.
evan|eqeŠ koji se odnosi na evan|eqe, koji se
zasniva na evan|equ, koji je u duhu evan|eqa.
evan|eqe, -a = jevan|eqe, -a m ‰gr~. euange-
lion dobra, radosna vest, v. ev-, gr~. angelos gla-
snik, vestŠ crkv. 1. deo Biblije, prve ~etiri
kwige Novog zaveta sa opisom `ivota, rada i
u~ewa Isusa Hrista (po Mateju, Marku, Luki
i Jovanu). 2. odlomak iz tog dela Biblije koji
se ~ita na bogoslu`ewu. 3. fig. skup temeqnih
znawa, osnova neke nauke ili oblasti stvara-
la{tva, vrhovni (moralni) zakon, dogma.
evaporativan, -vna, -vno ‰v. evaporacijaŠ
koji se odnosi na isparavawe; isparqiv.
evaporator, -a m ‰nlat. evaporator, v. evapo-
racijaŠ ure|aj za evaporaciju, ispariva~.
evaporacija, -e ` ‰lat. evaporatio, prema va-
por paraŠ pretvarawe te~nosti u paru, ispara-
vawe; odstrawivawe vlage radi dobijawa suve
ili kondenzovane supstancije.
evaporimetar, -tra m, mn. evaporimetri, gen.
mn. evaporimetara ‰v. evaporacija, -metarŠ ure-
|aj za odre|ivawe brzine isparavawa te~nosti.
evaporirati, evaporiram, 3. l. mn. evapori-
raju svr{. i nesvr{. i evaporisati, -i{em ‰lat.
405
evedra
evaporare, prema vapor paraŠ 1. podvr}i evapo-
raciji, osloboditi od vode, vlage. 2. ispariti,
isparavati. 3. fig. ishlapiti, i{~eznuti.
evedra, -e ` ‰gr~. ephedraŠ 1. plot, ograda od
trske ili kukuruzovine. 2. zaklon za stoku u
poqu, na~iwen od trske, pru}a, grawa, primi-
tivna koliba. 3. greda koja slu`i kao podme-
ta~, postoqe ili izolator od tla.
evekcija, -e ` ‰lat. evectioŠ astron. nejedna-
kost u Mese~evom kretawu koja se javqa pod
dejstvom Sun~eve privla~nosti.
evenak, evenka m = evenka, -e ` ‰tur. hevenk
od pers. awenkŠ kita od vinovog pru}a s gro-
`|em koje se ostavqa da se su{i.
eventracija, -e ` ‰fr. eventration, prema lat.
venter trbuhŠ med. ispad, ispup~enost trbu-
{nih organa u predwem delu trbu{ne dupqe,
vrsta hernije.
eventualan, -lna, -lno ‰nlat. eventualis, pre-
ma eventus doga|ajŠ koji se mo`e pojaviti, do-
goditi pod izvesnim okolnostima, mogu},
uslovan.
eventualije, eventualija ` mn. ‰nlat. eventu-
alia, v. eventualanŠ 1. ono {to se mo`e dogodi-
ti pod izvesnim uslovima, okolnostima, even-
tualnost. 2. stvari koje nisu na dnevnom redu
nekog skupa, ali se o wima mo`e raspravqati
ako ih neko iznese.
eventualno pril. ‰v. eventualanŠ pod odre-
|enim uslovima, zavisno od okolnosti, mo`da.
eventualnost, -i ` ‰v. eventualanŠ ono {to
se mo`e dogoditi pod izvesnim uslovima, mo-
gu}nost, slu~aj.
everglas, -a m ‰fabri~ki naziv, engl. ever
uvek, glass stakloŠ vrsta tkanine od plasti~ne
mase.
evergrin, -a m ‰engl. evergreen zimzelenŠ muz.
u xezu i savremenoj zabavnoj muzici uvek popu-
larno delo, kompozicija koja godinama ili de-
cenijama ne silazi sa standardnog repertoara.
everzivan, -vna, -vno ‰nlat. eversivus, v.
everzijaŠ prevratni~ki, ru{ila~ki, razoran.
everzija, -e ` ‰lat. eversio prema evertere
prevrnutiŠ obarawe, razarawe, prevrat, uni-
{tewe.
406
eviscerisati
everlasting, -a m ‰engl. everlasting ve~anŠ
vrsta prugaste vunene tkanine otporne na ha-
bawe.
evet r~c. ‰tur. evetŠ za potvr|ivawe: da, tako
je, jeste. y evet-efendija onaj koji sve odobra-
va, klimoglavac.
evza = egza, -e ` ‰tur. ecza deo, iz ar.Š kapi-
sla, upaqa~ na ~auri.
evzalija, -e = egzalija, -e ` ‰tur. eczal›Š vr-
sta stare pu{ke kapislare.
evzon, -ona m ‰gr~. euzonosŠ pe{adinac u
gr~koj vojsci.
evidentan, -tna, -tno ‰lat. evidens, prema vi-
dere videtiŠ jasan sam po sebi, vidqiv, o~evi-
dan, o~igledan.
evidentirati, evidentiram, 3. l. mn. evi-
dentiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. evidentieren, v.
evidentanŠ ubele`iti, ubele`avati, uvesti,
uvoditi u kwigu evidencije, popis(iv)ati;
imati, praviti pregled ne~ega.
evidenti~ar, -a m (`. evidenti~arka, -e,
dat. i lok. evidenti~arki, gen. mn. evidenti~ar-
ki) ‰v. evidentiratiŠ onaj koji po du`nosti vo-
di evidenciju.
evidentnost, -osti `, instr. evidentno-
sti/evidentno{}u ‰v. evidentanŠ svojstvo ono-
ga {to je evidentno, o~iglednost, dokazanost.
evidencija, -e ` ‰lat. evidentia, v. evidentanŠ
1. uvid u ne{to, konstatovawe ~iweni~nog sta-
wa; dokumentacija. 2. kontrolni popis, kontro-
la. 3. podaci na osnovu kojih se mo`e izvu}i za-
kqu~ak, dokazni materijal, dokazi.
evikcija, -e ` ‰lat. evictio prema evincere
dobiti sporŠ prav. oduzimawe stvari sudskom
odlukom radi vra}awa pravom vlasniku.
eviracija, -e ` ‰lat. eviratio, prema vir ~o-
vek, mu{karacŠ oduzimawe mu{kosti, {ko-
pqewe, kastracija.
evisceracija, -e ` ‰v. eviscerisatiŠ med. 1.
odstrawivawe unutra{weg organa hirur{kim
putem. 2. ispadawe organa kroz naprslu ranu
nakon operacije.
eviscerisati, evisceri{em i evisceri-
rati, evisceriram, 3. l. mn. evisceriraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. eviscerare, prema viscera utrobaŠ
med. rase}i, rasecati trbuh, (iz)vaditi utrobu.
evlad
evlad, evlada m ‰tur. evlat od ar. awlad, walad
deteŠ pokr. dete, porod, potomstvo.
evladsuz, -a m ‰v. evladŠ pokr. onaj koji nema
dece, bezdetan ~ovek ili nerotkiwa.
evlek, -a m ‰tur. evlekŠ pokr. mera za povr{i-
nu (oko 230 kv. metara), ~etvrtina dunuma (v.).
evlija, -e m ‰tur. evliya od ar. awliya’, waliyyŠ
sveti ~ovek, svetac; pravednik.
evnuh, -a m, mn. evnusi, gen. mn evnuha ‰gr~.
eunouchos ~uvar krevetaŠ 1. ist. kastrirani ~u-
var harema. 2. a. kastrirani mu{karac, u{ko-
pqenik. b. fig. ~ovek nesposoban za stvara-
la~ki rad, duhovni u{kopqenik.
evnuhoid, -ida m ‰v. evnuh, -oidŠ med. osoba s
nedovoqno razvijenim funkcijama polnih
`lezda.
evnuhoidizam, -zma m ‰v. evnuhoid, -izamŠ
med. stawe prouzrokovano oboqewem ili nedo-
voqnim razvojem mu{kih polnih organa, s po-
javama koje prate takvo stawe (visoki glas, ne-
dostatak maqavosti i sl.).
evokativan, -vna, -vno ‰v. evokacijaŠ koji
izaziva evokacije, koji budi uspomene ili ose-
}awa; izazovan, uzbudqiv.
evokator, -a m ‰v. evokacijaŠ onaj koji ne{to
evocira.
evokacija, -e ` ‰lat. evocatio, prema evocare
dozvatiŠ 1. o`ivqavawe, izazivawe u svesti
slike ~ega, uspomene na ne{to, prise}awe,
predo~avawe. 2. prizivawe duhova, spiriti-
sti~ki ~in.
evolventa, -e ` ‰lat. (linea) evolvens od evol-
vere razvijati, odmotavatiŠ geom. kriva linija
koju opisuje ta~ka tangente druge osnovne kri-
ve (evolute) kada se ova kotrqa po tangenti bez
klizawa.
evolvirati, svr{. i nesvr{. = evoluirati
(v.).
evoluirati, evoluiram, 3. l. mn. evoluiraju
= evolvirati, evolviram, 3. l. mn. evolviraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. evoluer, lat. evolvere razvija-
ti, odmotavatiŠ 1. razvijati se, postupno se
mewati, usavr{avati se. 2. biol. sticati nove
oblike i osobine u procesu evolucije. 3. me-
wati mi{qewe tokom vremena.
evoluta, -e ` ‰lat. (linea) evoluta od evolvere
razvijati, odmotavatiŠ geom. kriva linija koja
evroatlantski
spaja sredi{ta zakrivqenosti druge krive
(evolvente).
evolutivan, -vna, -vno ‰v. evolucija, evolu-
iratiŠ koji se odnosi na evoluciju, koji se raz-
vija putem evolucije, postepenim prelazom iz
jednog oblika u drugi; razvojni.
evolucija, -e ` ‰lat. evolutio, prema evolvere
razvijati, odmotavatiŠ 1. postepeni razvoj, po-
stanak vi{eg i slo`enijeg iz ni`eg i prosti-
jeg, postupni prelaz iz jednog stawa u drugo,
razvitak, napredak. 2. biol. po Darvinovoj teo-
riji, postanak novih biqnih i `ivotiwskih
vrsta iz ranijih putem prirodnog odabirawa,
pri ~emu opstaju one vrste koje su zahvaquju}i
mutacijama boqe prilago|ene okolini; supr.
devolucija.
evolucioni, -a, -o i evolucijski, -a, -o ‰v.
evolucijaŠ koji se odnosi na evoluciju, koji se
zasniva na evoluciji, evolutivan. y evolucio-
na eskadra voj. flota koja ~esto mewa polo`aj
da bi se za{titila od napada ili da bi iznena-
dila neprijateqa; evolucioni poredak voj.
kretawe jedinica u sferi neprijateqskog
osmatrawa s ciqem da se prikrije vlastiti
raspored, smawe gubici i da se jedinica lak-
{e razvije za borbu.
evolucionizam, -zma m ‰v. evolucijaŠ 1. fi-
lozofska ili nau~na doktrina ~iju osnovu ~i-
ni u~ewe o evoluciji. 2. biol. verovawe u razvoj
biqnih i `ivotiwskih vrsta putem evoluci-
je, po Darvinu.
evolucionist(a), -e m, mn. evolucionisti
‰v. evolucijaŠ pristalica, sledbenik evoluci-
onizma. x evolucionisti~ki.
evocirati, evociram, 3. l. mn. evociraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. evocareŠ 1. izaz(i)vati, o`i-
veti, o`ivqavati u svesti, u se}awu ne{to
ili nekoga. 2. pozivati, okupqati.
evro- ‰prema Evropa, evropskiŠ kao prvi
deo slo`enica zna~i Evropa, evropski.
evro, -a m mn. evri, gen. mn. evra ‰prema Evropa,
evropskiŠ osnovna jedinica zajedni~ke evropske
valute, zvani~no uvedene 1999. godine.
evroatlantski, -a, -o ‰v. evro-Š koji se od-
nosi i na Evropu i na zemqe Severne i Ju`ne
Amerike. y evroatlantske integracije pol.
savezi ili unije dr`ava u kojima se nalazi ve-
407
evrodolar
}ina razvijenih evropskih zemaqa (Evropska
unija), SAD i Kanada.
evrodolar, -a m ‰v. evro-, dolarŠ bank. ame-
ri~ki dolar u prometu izvan SAD. x evrodo-
larski.
evrokomunizam, -zma m ‰v. evro-, komuni-
zamŠ pol. izraz stvoren sedamdesetih godina
HH veka za politiku komunisti~kih partija u
zemqama zapadne Evrope, koje su te`ile da raz-
vijaju socijalizam u skladu sa specifi~nim
uslovima svojih zemaqa, nezavisno od Sovjet-
skog Saveza. x evrokomunisti~ki.
evrokratija, -e ` ‰v. evro-, -kratijaŠ pol. 1.
politi~ka klasa koja deluje u pravcu ja~awa
Evrope kao celine i zajedni~kog evropskog tr-
`i{ta. 2. te`wa ka politi~koj prevlasti
Evropske zajednice nad pojedinim dr`avama.
x evrokratski.
Evropa, -e ` ‰gr~. Europe u gr~koj mitologi-
ji qubavnica boga ZevsaŠ 1. kontinent izme|u
Azije i Atlantskog okeana. 2. astron. ~etvrti po
veli~ini Jupiterov satelit.
evropeizam, -zma m ‰gr~. Europaios evrop-
ski, v. -izamŠ 1. ono {to je svojstveno za evrop-
sku civilizaciju, kulturu, evropske jezike i
sl. 2. te`wa ka kulturnom i privrednom ujedi-
wewu evropskih zemaqa. 3. lingv. re~ ili ob-
lik koji se javqa u ve}ini evropskih jezika.
evropeizacija, -e ` ‰gr~. Europaios evrop-
ski, v. -izacijaŠ uvo|ewe evropske kulture i
obi~aja, evropeizirawe.
evropeizovati, -zujem i evropeizirati,
evropeiziram, 3. l. mn. evropeiziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. evropeizacijaŠ (u)~initi da ne{to
ili neko stekne, prihvati evropske osobine (u
na~inu `ivota, kulturi, umetnosti i sl.).
evropejac, -jca m (`. Evropejka, dat. Evropej-
ki) ‰lat. Europaeus od gr~. EuropaiosŠ 1. stanov-
nik Evrope, Evropqanin; ~ovek ro|en u Evro-
pi. 2. evropski vaspitana osoba, ~ovek evrop-
ske kulture.
evropijum v. europijum.
evropski, -a, -o ‰v. EvropaŠ 1. koji se odnosi
na Evropu, koji pripada Evropi. 2. koji odgovara
evropskim obi~ajima, evropskoj civilizaciji i
standardu `ivota. y Evropska unija poli-
ti~ko-ekonomski savez koji okupqa ve}inu
408
egalizir
evropskih dr`ava, osnovan ugovorom u Mastrih-
tu 1993. godine namesto dotada{we Evropske za-
jednice.
evroskeptik, -a m, mn. evroskeptici ‰v.
evro-, skeptikŠ pol. onaj koji ne veruje u uspeh
i potrebu udru`ivawa evropskih zemaqa u
Evropsku Uniju.
evroskepticizam, -zma m ‰v. evro-, skepti-
cizamŠ skepti~an stav prema Evropskoj Uniji
odnosno naporima za weno pro{irewe.
evrotr`i{te, -a s ‰v. evro-Š ekon. zajedni~ko
tr`i{te zemaqa ~lanica Evropske Unije.
evrocentrizam, -zma m ‰v. evro-, centarŠ
shvatawe po kojem je Evropa centar svetske ci-
vilizacije.
evrocentri~an, -~na, -~no ‰v. evro-, cen-
tarŠ veruje u evrocentrizam, koji Evropu sta-
vqa u centar svetskih zbivawa.
evulzija, -e ` ‰lat. evulsio, prema evellere
~upatiŠ ~upawe, prisilno va|ewe.
evharistija, -e ` ‰gr~. eucharistia, v. eu-, cha-
ris zahvalnostŠ rel. 1. (u ranohri{}ansko doba)
molitva zahvalnica pre osve}ivawa hleba i
vina prilikom pri~e{}ivawa. 2. pri~e{}e
kao sveta tajna; pretvarawe hleba i vina u telo
i krv Isusovu.
evharistijski, -a, -o = evharisti~ki, -a,
-o ‰v. evharistijaŠ koji se odnosi na evharisti-
ju, pri~esni.
evharistika, -e `, dat. i lok. evharistici ‰v.
evharistijaŠ u~ewe o evharistiji i o proslavi
tajne ve~ere.
evharisti~ki v. evharistijski.
egal prid. indekl. i pril. ‰fr. egal od lat. aequ-
alisŠ fam. 1. prid. ravan, jednak. 2. pril. ravno,
jednako, svejedno.
egalizacija, -e ` ‰fr. egalisation, v. egalizi-
ratiŠ izjedna~avawe, izravnavawe.
egalizacioni, -a, -o ‰v. egalizacijaŠ koji se
odnosi na egalizaciju. y egalizacioni fond
bank. fond namewen ujedna~avawu dobitaka i
gubitaka u spoqnoj trgovini nastalih zbog
razlike u cenama ili valutnim kursevima.
egalizir, -ira m ‰v. egaliziratiŠ voj. uzana
traka na pantalonama i rukavima oficirske
uniforme koja slu`i za oznaku roda vojske.
egalizirati
egalizirati, egaliziram, 3. l. mn. egalizi-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. egalisieren od fr. egali-
serŠ izjedna~iti, izjedna~avati, ujedna~iti,
ujedna~avati (po pravima, kvalitetu i sl.).
egalizirka, -e ` ‰v. egaliziratiŠ meh. izrav-
navawe, proces mehani~ke obrade.
egalizirke, -i ` mn. ‰nem. Egalisierschere v.
egalizirati, Schere makazeŠ posebne frizerske
makaze za izravnavawe kose.
egalitarizam, -zma m ‰fr. egalite jednakostŠ
pol.ideja o ostvarivawu potpune dru{tvene,
ekonomske i politi~ke jednakosti me|u qudima.
egbe v. hegbe.
egbexija v. hegbexija.
egedati, -am nesvr{. ‰v. egedeŠ pokr. zast. svi-
rati, guditi na egedama.
egeda{, -a{a, vok. egeda{u ‰v. egedeŠ pokr.
zast. svira~ na egedama, violinista.
egede, egeda ` mn. ‰ma|. hegduŠ pokr. zast. vio-
lina.
egejski, -a, -o ‰gr~. Aigeus EgejŠ koji se odno-
si na Egejsko more ili oblast oko wega. y egej-
ska kultura ist. naziv za predgr~ke kulture na
podru~ju kasnijih gr~kih zemaqa, naro~ito u
bronzano doba (Mikena, Krit i dr.).
egendija, -e ` ‰tur. egindi, egintiŠ pokr. pra-
{ina ili strugotina od metala.
egerija, -e ` ‰lat. EgeriaŠ 1. (Egerija) mitol.
nimfa koja je savetovala Numu Pompilija, po
predawu drugog kraqa starog Rima. 2. fig. `ena
koja poma`e svojim savetima; `ena koja inspi-
ri{e nekog mu{karca, ob. pisca ili umetnika;
up. muza (2).
egza = evza (v.).
egzabajt, -a m ‰engl. exabyte Š ra~. koli~ina
informacija obima 1018 bajtova.
egzaktan i egzaktan, -tna, -tno ‰lat. exactus
ta~anŠ koji potpuno odgovara stvarnosti, ta-
~an, precizan. y egzaktne nauke nauke koje
svoje probleme re{avaju putem merewa i eks-
perimenata, na osnivu ta~no utvr|enih zakona
(matematika, fizika, hemija, astronomija).
egzaktnost, -osti ` ‰v. egzaktanŠ svojstvo
onoga {to je egzaktno, ta~nost, ispravnost, od-
re|enost.
egzacerbacija
egzaktor, -a m ‰lat. exactor prema exigere po-
tra`ivatiŠ trg. 1. zvani~ni izvr{ilac sudskih
i zvani~nih odluka, napla}iva~. 2. sopstvenik
menice, onaj kod koga se nalazi menica.
egzalija = evzalija (v.).
egzaltacija, -e ` ‰lat. exaltatio, prema exal-
tare podi}iŠ 1. veliko uzbu|ewe, zanos, ushi}e-
nost, razdraganost. 2. uzdizawe na vi{i polo-
`aj, npr. ustoli~ewe pape.
egzaltiran, -a, -o ‰lat. exaltare podi}i, v. eg-
zaltacijaŠ 1. prenagqen u pona{awu, prenapet,
fanati~an. 2. pro`et egzaltacijom, preterano
uzbu|en, zanesen.
egzaltirati, egzaltiram, 3. l. mn. egzalti-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. egzaltacijaŠ dovesti, do-
voditi u stawe egzaltacije, preterano uzbudi-
ti, uzbu|ivati, ushititi, ushi}ivati.
egzamen, -a m ‰lat. examenŠ neob. 1. provera
ne~ijeg znawa, ispit. 2. pregled, ispitivawe.
egzaminand, -a m ‰lat. examinandus prema
examinare ispitatiŠ onaj koji pola`e ispit,
ispitanik.
egzaminator, -a m ‰lat. examinator prema
examinare ispitatiŠ onaj koji postavqa pita-
wa na ispitu, ispitiva~.
egzantem, -ema m ‰gr~. exanthema prema
exanthein cvetatiŠ med. osip po ko`i, pojava cr-
venila, bubuqica, mehuri}a i sl.
egzartikulacija, -e ` ‰v. eks-, lat. articulus
~lanak, ekstremitetŠ med. 1. i{~a{ewe, uganu-
}e. 2. hirur{ko odvajawe jednog uda u zglobu.
egzarh i egzarh, -a m ‰gr~. exarchosŠ 1. ist.
vojskovo|a, carski namesnik u Vizantiji. 2.
crkv. u pravoslavnoj crkvi patrijar{ijski na-
mesnik, episkop kojem je patrijarh ustupio
deo svojih prava; poglavar odre|ene crkvene
oblasti ili samostalne crkve.
egzarhat, -ata m ‰nlat. exarchatus, v. egzarhŠ
ist., crkv.
1. zvawe, dostojanstvo i delokrug eg-
zarha. 2. oblast kojom upravqa egzarh.
egzarhija, -e ` ‰v. egzarhŠ crkv. (nacionalna)
crkva na ~ijem je ~elu egzarh.
egzacerbacija, -e ` ‰nlat. exacerbatio, prema
lat. exacerbare razqutitiŠ med. pogor{awe u to-
ku bolesti, poja~avawe simptoma.
409
egzegeza
egzegeza, -e i egzegeza, -e ` ‰gr~. exegesis vo|e-
we, razlagaweŠ kriti~ko izlagawe, obja{wewe,
tuma~ewe nekog teksta (naro~ito biblijskog).
egzeget, -eta m ‰gr~. exegetes, v. egzegezaŠ onaj
koji tuma~i, obja{wava neke tekstove (obi~no
Bibliju).
egzedra, -e ` ‰gr~. exedra stolicaŠ arhit. 1. u
starim gr~kim i rimskim ku}ama, polukru`ni
prostor za razgovor i zabavu. 2. u crkvenoj ar-
hitekturi polukru`ni zavr{etak la|e; apsida
(v.), oltarska ni{a.
egzekvatura, -e ` ‰lat. exequaturaŠ 1. dipl. sa-
glasnost vlade da akreditovani konzul strane
dr`ave mo`e vr{iti svoje funkcije; up. agre-
man. 2. ist. vladarska potvrda papskih bula.
egzekvije, egzekvija ` mn. ‰lat. exsequiae,
prema exsequi ispratitiŠ pogreb, sprovod;
skup pogrebnih obreda.
egzekvirati, egzekviram, 3. l. mn. egzekvi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. exequi, exsequi izvr{i-
tiŠ napla}ivati nekome dug i druge da`bine
egzekucijom; up. egzekutirati (2).
egzekutiva, -e ` ‰nlat. executiva, v. egzekuci-
jaŠ 1. izvr{na vlast. 2. izvr{na, operativna
slu`ba.
egzekutivan, -vna, -vno ‰nlat. executivus, v.
egzekucijaŠ 1. koji se odnosi na egzekutivu, iz-
vr{ni. 2. koji se odnosi na egzekuciju, prinu-
dan, prisilan.
egzekutirati, egzekutiram, 3. l. mn. egzeku-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰v. egzekucijaŠ 1. izvr{i-
ti, izvr{avati sudsku presudu (prisilnom na-
platom duga, zaplenom imovine zadu`enog i
sl.), egzekvirati. 3. izvr{iti, izvr{avati
smrtnu kaznu, pogubiti, smaknuti.
egzekutor, -a m ‰lat. exsecutor, v. egzekucijaŠ
1. izvr{ilac sudske presude. 2. izvr{ilac
smrtne kazne, xelat, krvnik.
egzekucija, -e ` ‰lat. exsecutio, prema exse-
qui izvr{iti, sprovestiŠ 1. izvr{ewe, izvr-
{avawe, sprovo|ewe. 2. izvr{avawe sudske
ili administrativne odluke prinudnim mera-
ma (prisilna naplata duga, zaplena imovine
zadu`enog i sl.). 3. izvr{ewe smrtne kazne,
pogubqewe.
egzem v. ekcem.
410
egzibicija
egzemplar, -ara m ‰lat. exemplar prema
exemplum primerŠ primerak, uzorak; pojedi-
na~ni otisak.
egzemplaran, -rna, -rno ‰lat. exemplaris
prema exemplum primerŠ 1. koji slu`i kao
primer, primeran, uzoran. 2. koji slu`i za
opomenu, zastra{ivawe radi odvra}awa od
sli~nih dela (egzemplarna kazna).
egzemplifikativan, -vna, -vno ‰v. egzem-
plifikovatiŠ naveden primera radi.
egzemplifikacija, -e ` ‰nlat. exemplifica-
tio, v. egzemplifikovatiŠ navo|ewe primera,
dokazivawe pomo}u primera.
egzemplifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. (i
egzemplificirati, egzemplificiram, 3. l.
mn. egzemplificiraju) ‰nlat. exemplificare pre-
ma exemplum primerŠ navoditi primere, doka-
zivati, obja{wavati primerima.
egzempcija, -e ` ‰lat. exemptio, prema exi-
mere izuzetiŠ izuze}e, osloba|awe od neke du-
`nosti, obaveze.
egzenteracija, -e ` ‰v. eks-, gr~. enteron
utrobaŠ med. hirur{ko va|ewe utrobe, unutra-
{wih organa.
egzereza, -e ` ‰gr~. exairesis va|eweŠ med. ope-
racija kojom se iz qudskog organizma odstra-
wuje ono {to je strano, suvi{no ili {tetno.
egzercir, -a i egzercir, -ira m (nepr. egze-
cir/egzecir, ergzecir/ergzecir) ‰austr. nem.
Exerzier od lat. exercere ve`batiŠ uve`bavawe
vojnika, izvo|ewe vojnih ve`bi.
egzercirati, egzerciram, 3. l. mn. egzerci-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. exerzieren od lat. exer-
cere ve`batiŠ 1. obu~avati u vojnim ve{tina-
ma, ve`bati. 2. vr{iti vojne ve`be, u~iti se
vojnim ve{tinama, uve`bavati se.
egzercirmajstor, -a m ‰nem. ExerziermeisterŠ
ist. (u Austrougarskoj) podoficir koji s voj-
nicima izvodi vojne ve`be.
egzercirplac, -a, mn. egzercirplaci/egzer-
cirplacevi ‰nem. ExerzierplatzŠ vojno ve`bali-
{te na otvorenom.
egzecir i egzecir nepr. v. egzercir i egzer-
cir.
egzibicija, -e ` (mawe obi~no ekshibici-
ja, -e) ` ‰lat. exhibitio, prema exhibere pokaziva-
tiŠ 1. demonstrirawe neke ve{tine, prikazi-
egzibicioni
vawe, izvo|ewe ne~ega. 2. sp. egzibiciono tak-
mi~ewe (v.).
egzibicioni, -a, -o (mawe obi~no ekshibi-
cioni, -a, -o) ‰v.egzibicijaŠ koji se odnosi na
pokazivawe neke ve{tine. y egzibiciono tak-
mi~ewe nastup vrhunskih sportista pred pu-
blikom samo radi pokazivawa ve{tine, bez bo-
dovawa i klasifikacije.
egzibicionizam, -zma (mawe obi~no eks-
hibicionizam, -zma) m ‰v. egzibicijaŠ 1. sklo-
nost egzibicijama, izvo|ewe ne~ega radi de-
monstrirawa neke ve{tine. 2. psih. seksualna
nastranost koja se ispoqava u pokazivawu pol-
nih organa osobama suprotnog pola.
egzibicionist(a), -e m, mn. egzibicionisti
(mawe obi~no ekshibicionist(a), -e) ‰v. egzi-
bicionizamŠ 1. ~ovek koji je sklon egzibicio-
nizmu. 2. seksualno nastrana osoba koja voli da
se razgoli}uje pred osobama suprotnog pola.
egzil, -a i egzil, -ila m ‰lat. exiliumŠ 1. pri-
silni ili dobrovoqni boravak van domovine,
progonstvo, izgnanstvo. 2. mesto progonstva
ili boravka u inostranstvu.
egzistentan, -tna, -tno i egzistentan, -tna,
-tno ‰v. egzistiratiŠ koji postoji, postoje}i;
stvaran, realan.
egzistencija, -e ` ‰lat. existentia prema exi-
stere postojatiŠ 1. postojawe, bivstvovawe, `i-
vot. 2. na~in `ivota, odr`avawe `ivota, pre-
`ivqavawe, opstanak (boriti se za egzisten-
ciju).
egzistencijalan, -lna, -lno ‰v. egzistenci-
jaŠ koji se odnosi na egzistenciju, koji se zasni-
va na egzistenciji; koji se odnosi na pre`i-
vqavawe, opstanak. y egzistencijalni sud
filoz. vrsta suda kojim se izri~e postojawe ~e-
ga; egzistencijalna psihologija psiholo{ki
postupak zasnivan na opisivawu, klasifikaci-
ji i analizi unutarwih do`ivqaja; egzisten-
cijalni minimum najmawi prihod potreban
pojedincu ili porodici za pre`ivqavawe.
egzistencijalizam, -zma m ‰v. egzistencijaŠ
1. skup novijih filozofskih u~ewa (Kjerkegor
u XIX veku, Jaspers, Hajdeger i drugi u HH ve-
ku) koja nagla{avaju prednost egzistencije
nad esencijom. 2. pravac u francuskoj kwi`ev-
egzon
nosti HH veka (Sartr, Kami, Merlo-Ponti) za-
snovan na egzistencijalisti~koj filozofiji.
egzistencijalist(a), -e m (` egzistencija-
listkiwa) ‰v. egzistencijalizamŠ pristalica,
sledbenik egzistencijalizma.
egzistencijalisti~ki, -a, -o ‰v. egzisten-
cijalizamŠ koji se odnosi na egzistencijali-
zam ili na egzistencijaliste. y egzistencija-
listi~ka filozofija.
egzistirati, egzistiram, 3. l. mn. egzisti-
raju nesvr{. ‰lat. exsistere, v. egzistencijaŠ 1. po-
stojati, `iveti. 2. odr`avati se u `ivotu, pre-
`ivqavati.
egzitus, -a m ‰lat. exitus izlazakŠ 1. med. smrt-
ni ishod, smrt. 2. ishod, krajwi rezultat.
egzo-, ekso- ‰gr~. exo-Š prvi deo slo`enice u
zna~ewu spoqni, van-, izvan-.
egzobiologija, -e ` ‰v. egzo-, biologijaŠ di-
sciplina koja prou~ava mogu}nosti postojawa
`ivih organizama izvan Zemqe.
egzogamija, -e ` ‰v. egzo-, -gamijaŠ antrop.
obaveza uzimawa `ene izvan plemena, izvan
u`e zajednice.
egzogen, -a, -o i egzogen, -a, -o ‰v. egzo-, -genŠ
koji je spoqa{weg porekla, koji je stvoren na
osnovu spoqnih faktora; supr. endogen. y egzo-
geni procesi geol. procesi koji se odigravaju
na povr{inskim delovima Zemqine kore kao
rezultat delovawa mora, gle~era, vodenih to-
kova, atmosferskih uticaja i sl.
egzodinamika, -e `, dat. i lok. egzodinamici
‰v. egzo-, dinamikaŠ grana geologije koja prou-
~ava delovawe spoqnih sila na promenu Ze-
mqine kore. x egzodinami~ki.
egzodus, -a m ‰lat. exodus od gr~. exodos izla-
zak, ishodŠ 1. izlazak Izraelaca iz egipatskog
ropstva. 2. (Egzodus) u Bibliji, Druga kwiga
Mojsijeva, Izlazak. 3. dobrovoqni ili pri-
silni odlazak iz nekog kraja ili iz zajednice;
masovni odlazak izbeglica.
egzokrin i egzokrin, -a, -o ‰v. egzo-, gr~. kri-
nein lu~itiŠ fiziol. koji je sa spoqa{wim lu-
~ewem; supr. endokrin.
egzon, -ona m ‰v. egzo-Š biol. deo gena koji no-
si informaciju; prilikom sinteze proteina
odre|uje redosled aminokiselina.
411
egzonarteks
egzonarteks, -a m ‰v. egzo-, narteksŠ arhit.
spoqa{wi narteks, spoqna priprata, natkri-
veni trem pred crkvom.
egzonim, -a i egzonim, -ima m ‰v. egzo-,
-onimŠ lingv. naziv nekog mesta druga~iji od
onoga u zemqi kojoj pripada (npr. na{e Be~
prema nema~kom Wien).
egzorbitantan, -tna, -tno ‰lat. exorbitans
prema exorbitare si}i s putaŠ preteran, neume-
ren, prekomeran.
egzordijum, -a m (i egzordij, -a) m ‰lat. exor-
diumŠ uvodni deo besede, uvod.
egzorcizam, -zma m ‰gr~. exorkismos zakli-
waweŠ verski ili magijski postupak isteriva-
wa zlih duhova iz ~oveka; isterivawe |avola.
egzorcist(a), -e m, egzorcisti ‰srlat. exorci-
sta od gr~. exorkistes onaj koji zakliweŠ 1. onaj
koji isteruje zle duhove iz ~oveka, isteriva~
|avola. 2. u katoli~koj crkvi, pripadnik tre-
}eg od ~etiri ni`a sve{teni~ka reda, s pra-
vom da obavqa egzorcizme.
egzorcisti~ki, -a, -o ‰v. egzorcizamŠ koji
se odnosi na egzorcizam ili egzorciste.
egzosmoza, -e ` ‰v. egzo-, osmozaŠ biol. proces
prodirawa te~nosti iz }elije u okolno tkivo;
up. endosmoza.
egzostoza, -e ` ‰v. egzo-, gr~. osteon kostŠ med.
dobro}udni tumor na povr{ini kosti.
egzosfera, -e ` ‰v. egzo-, -sferaŠ geogr. spo-
qa{wi sloj atmosfere iznad 800 km, s vrlo
retkim vazduhom.
egzoterik, -a m, mn. egzoterici ‰v. egzoteri-
~anŠ laik koji je upu}en u najvi{e tajne neke
zajednice.
egzoteri~an ‰gr~. exoterikos spoqni, jedno-
stavanŠ namewen javnosti, svima pristupa~an,
otvoren; supr. ezoteri~an.
egzoterman v. egzotermi~an.
egzotermi~an, -~na, -~no = egzotermi~ki,
-a, -o ‰v. egzo-, termo-Š fiz. koji je propra}en
razvijawem toplote, pri kome se osloba|a to-
plota; supr. endotermi~an y egzotermi~ka
reakcija hemijski proces koji se odvija uz
osloba|awe toplote.
egzotizam, -zma, gen. mn. egzotizama ‰v. egzo-
ti~anŠ 1. svojstvo onoga {to je egzoti~no, egzo-
ti~nost, egzotika. 2. sklonost prema egzo-
412
egidono{a
ti~nim pojavama i stvarima. 3. lingv. re~ iz da-
lekog ili malo poznatog vanevropskog jezika,
primqena naj~e{}e preko jezika posrednika.
egzotika, -e dat. egzotici ` ‰v. egzoti~anŠ 1.
ono {to pripada dalekim, malo poznatim ze-
mqama. 2. ono {to je po ne~emu zanimqivo, in-
trigantno, neobi~no.
egzoti~an, -~na, -~no ‰gr~. exotikos spoqa-
{wi, straniŠ 1. koji poti~e iz dalekih, nedo-
voqno poznatih zemaqa (odelo, predmeti, na-
~in `ivota, obi~aji i sl.). 2. koji se odlikuje
ne~im neobi~nim, nesvakida{wim; tu|, dalek,
stran.
egzoti~nost, -osti ` ‰v. egzoti~anŠ svojstvo
onoga {to je egzoti~no, egzotika.
egzotoksin, -ina m ‰v. egzo-, toksinŠ hem.
otrovna materija koja se {iri iz bakterije u
tkivo doma}ina i koja je u stawu da izazove
stvarawe antitela.
egzotropija, -e ` ‰v. egzo-, -tropijaŠ med. ot-
klon oka prema spoqa{woj strani, divergent-
ni strabizam, razrokost.
egzoftalmus, -a m ‰v. egzo-, gr~. ophthalmos
okoŠ med. buqavost, ispadawe o~ne jabu~ice iz
o~ne dupqe usled zapaqewa ili bolesti.
egzocitoza, -e ` ‰v. egzo-, gr~. kytos {upqi-
naŠ fiziol. izbacivawe suvi{nih ostataka iz
}elije.
egzuberantan, -tna, -tno ‰lat. exuberans od
exuberare obilovatiŠ 1. koji se javqa u velikom
broju ili velikoj koli~ini; obilan, bujan, iz-
da{an. 2. preteran, prenagla{en u izra`ava-
wu, bombasti~an, pateti~an.
egzul, -ula m ‰lat. exulŠ izgnanik, prognanik.
egzultacija, -e ` ‰lat. exultatioŠ razdraga-
nost, ushi}ewe, odu{evqewe.
egzulceracija, -e ` ‰v. eks-, srlat. ulcer ul-
kusŠ med. stvarawe ~ira na ko`i ili sluzoko-
`i.
egida, -e ` ‰gr~. aigisŠ 1. u starogr~koj mito-
logiji Zevsov i Atenin {tit. 2. fig. pokrovi-
teqstvo, za{tita, okriqe.
egidono{a, -e m/` ‰v. egidaŠ mitol. onaj koji
nosi egidu, {titono{a (odnosi se na Zevsa i
Atenu).
egiptolog
egiptolog, -a, mn. egiptolozi, gen. mn. egip-
tologa m ‰Egipat, v. -logŠ stru~wak za egiptolo-
giju.
egiptologija, -e ` ‰Egipat, v. -logijaŠ nauka
koja se bavi prou~avawem istorije, jezika i
kulture starih Egip}ana.
egiptolo{ki, -a, -o ‰v. egiptologijaŠ koji
se odnosi na egiptologiju ili egiptologe.
eglen, -a m, mn. egleni, gen. mn. eglena ‰tur.
eglenmek zabavqati seŠ 1. razgovor, pri~awe,
}askawe. 2. zabava, razonoda.
eglendisati v. eglenisati.
eglenisati, -i{em nesvr{. ‰v. eglenŠ 1. raz-
govarati u dokolici, }askati. 2. provoditi
vreme u zabavi, zabavqati se.
eglenxe, -eta s ‰tur. eglenceŠ v. eglen.
eglenxija, -e m ‰tur. eglenci, v. eglenŠ govor-
qiv, re~it ~ovek, }eretalo, }askalo.
ego, ega m ‰lat. ego jaŠ 1. psih. u psihoanalizi
onaj deo psihi~kog mehanizma koji je nosilac
svesti osobe, koji stupa u odnose sa spoqnim i
unutra{wim svetom; up. id, super-ego. 2.
li~nost, personalnost, samosvest (isticati
svoj ‹ ).
egoizam, -zma m ‰fr. egoisme, v. egoŠ se-
bi~nost, samo`ivost, samoqubqe.
egoist(a), -e m, mn. egoisti ‰fr. egoiste, v.
egoŠ sebi~an, samo`iv ~ovek, sebi~wak.
egoisti~an, -~na, -~no ‰v. egoist(a)Š 1. sebi-
~an, samo`iv. 2. koji je pro`et egoizmom, koji
ima karakter egoizma.
egoisti~nost, -osti ` ‰v. egoist(a)Š egoi-
sti~ne osobine i postupci, samo`ivost.
egolatrija, -e ` ‰v. ego, -latrijaŠ psih. kult
samog sebe, samoobo`avawe; preterana qubav
prema samom sebi.
egoman, -a m ‰v. ego, -manŠ psih. onaj koji je
obuzet idejom veli~ine svoga ja i zna~ajem svo-
je li~nosti.
egomanija, -e ` ‰v. ego, -manijaŠ psih. opsed-
nutost samim sobom.
egotizam, -zma m ‰fr. egotisme, v. egoŠ psih.
jako izra`en egoizam; manija da se govori o se-
bi; shvatawe koje se upravqa samo ose}awem
svoga œjaŒ i ima koren u pranagonu sopstvenog
samoodr`awa.
edenski
egotist(a), -e m ‰v. egotizamŠ ~ovek koji se
odlikuje egotizmom.
egotisti~ki, -a, -o ‰v. egotizamŠ koji se od-
nosi na egotizam i egotiste.
egocentrizam, -zma m ‰v. ego, centarŠ = ego-
centri~nost, -osti ` ‰v. egocentri~anŠ psih.
nesposobnost sagledavawa situacije sa stano-
vi{ta drugih qudi, krajwi individualizam.
egocentrik, -a, mn. egocentrici ‰v. egocen-
tri~anŠ egocentri~na osoba.
egocentri~an ‰v. ego, centarŠ psih. koji sebe
smatra centrom sveta, koji sve prosu|uje sa
svog stanovi{ta.
egocentri~nost = egocentrizam (v.).
egreta, -e ` ‰fr. aigrette bela ~apqaŠ 1. perja-
nica od perja bele ~apqe. 2. ukras za glavu op-
to~en dragim kamewem.
Eda, -e ` ‰germ. EddaŠ kwi`. naziv dveju zbir-
ki staroislandske kwi`evnosti iz XIII veka,
jedne u poeziji a druge u prozi, koje sadr`e
osnovne motive germanske mitologije.
edamer, -a m ‰po holandskom gradu EdamŠ
vrsta punomasnog tvrdog sira s crvenom ko-
rom.
-edar, -edarski, -edrija ‰gr~. hedra osnovaŠ
kao drugi deo re~i ozna~ava geometrijsko telo
ome|eno sa vi{e mnogouglova (poliedar).
edafobiont, -a m ‰v. edafon, biontŠ biol.
stanovnik edafona.
edafon, -a m, mn. -i ‰gr~. edaphos zemqa, tloŠ
biol. zajednica `ivih bi}a (bakterija, algi,
gqiva, insekata itd.) koje `ive u zemqi{tu.
edba, -e ` ‰tur. etba’ od ar, atba’Š pokr. 1. svi-
ta, pratwa. 2. pristalice, sledbenici.
edvantix, -a m ‰engl. advantage prednostŠ sp.
u tenisu prvi poen posle djusa (v.), prednost.
edem, -ema m ‰gr~. oidema oteklinaŠ med. nago-
milavawe te~nosti u tkivu ili organima, vo-
deni otok.
eden, -a m ‰hebr. ’edhenŠ 1. rel. zemaqski raj,
rajski vrt u kome su po Starom zavetu `iveli
Adam i Eva. 2. fig. predivno mesto, mesto naj-
ve}eg u`ivawa.
edenski, -a, -o ‰v. edenŠ koji pripada edenu,
rajski, nebeski.
413
edeolo{ki
edeolo{ki, -a, -o ‰gr~. aidoia stid, zazorŠ ko-
ji se odnosi na delove tela i na radwe koje nije
pristojno pomiwati.
edepsuz, -a m, mn. -i ‰tur. edepsiz od ar. adab
vasitawe, tur. -siz bezŠ pokr. 1. nevaspitan, neu-
qudan ~ovek, prostak. 2. (kao prid. indekl.) ne-
vaspitan, neuqudan.
edepsuzluk, -a m, mn. edepsuzluci, gen. mn.
edepsuzluka ‰tur. edepsizlik, v. edepsuzŠ pokr. ne-
pristojnost, nevaspitanost, nevaqalstvo.
edikt, -a m, mn. edikti, gen. mn. edikta ‰lat.
edictum, prema edicere oglasiti, izre}iŠ 1. ist.
u starom Rimu zakonska odluka koju je donosio
dr`avni poglavar (konzul odnosno impera-
tor). 2. naredba, ukaz, zakon.
edikula, -e ` ‰lat. aedicula dem. od aedes ku-
}aŠ 1. rel. ist. u anti~kim hramovima malo sve-
tili{te, kapelica. 2. arhit. dekorativni pred-
met, gra|evina u obliku kapelice.
edil, -ila m ‰lat. aedilisŠ vi{i ~inovnik u
starom Rimu, zadu`en za gradske poslove i
odr`avawe reda.
Edip, -a m ‰gr~. OidipousŠ mitol. sin teban-
skog kraqa Laja, koji je u neznawu ubio sop-
stvenog oca i o`enio se svojom majkom Joka-
stom: tema Sofoklove tragedije i mnogih dru-
gih kwi`evnih dela. y Edipov kompleks psih.
podsvesna sklonost deteta da ose}a privr`e-
nost roditequ suprotnog pola i neprijateq-
stvo prema roditequ istog pola: po psihoana-
lizi mo`e biti izvor neuroza u kasnijem `i-
votu; up. Elektrin kompleks.
editovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. editŠ
ra~. ure|ivati tekst na ra~unaru, dodavati,
brisati, ispravqati, mewati tehni~ke karak-
teristike teksta i sl.
editor, -a m ‰engl. editor, up. editovatiŠ ra~.
program za ure|ivawe teksta na ra~unaru.
editor, -a m ‰lat. editor prema edere izdava-
tiŠ 1. onaj koji izdaje {tampana dela, izdava~.
2. onaj koji priprema tekst za {tampu, ured-
nik, redaktor. x editorski.
edifikativan, -vna, -vno ‰v. edifikacijaŠ
koji je vaspitnog, pou~nog karaktera.
edifikacija, -e ` ‰lat. aedificatioŠ 1. moral-
no uzdizawe, odgajawe, pou~avawe. 2. neob. zi-
dawe, gra|ewe.
414
ezopovski
edicija, -e ` ‰lat. editio, prema edere izdatiŠ 1.
{tampano delo, izdawe. 2. niz kwiga ili publi-
kacija koje ~ine jednu celinu, biblioteka (2).
edmemoar, -ara m ‰fr. aide-memoire prema
aider pomo}i, memoire se}aweŠ 1. spis koji u
sa`etom obliku sadr`i najva`nije podatke o
ne~emu i slu`i kao podsetnik. 2. dipl. polu-
zvani~an akt koji jedna dr`ava upu}uje drugoj
radi podse}awa na odre|ene ~iwenice.
edukativan, -vna, -vno ‰v. edukacijaŠ koji
slu`i vaspitawu, obrazovawu, vaspitni, pou-
~an.
edukator, -a m ‰lat. educator, v. edukacijaŠ
vaspita~, pedagog; nastavnik, u~iteq.
edukacija, -e ` ‰lat. educatioŠ obrazovawe,
obu~avawe, {kolovawe; vaspitawe, odgoj.
edukcija, -e ` ‰lat. eductio prema educere iz-
neti, izvestiŠ 1. filoz. u sholasti~koj filozo-
fiji, prelaz sa œpotencijeŒ na delo. 2. hem. iz-
dvajawe lu~ewem.
E-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~i-
ji je osnovni ton E.
e`delije, e`delija = e`derlije, e`derlija
‰v. e`derŠ etnol. pokr. ukrasne metalne plo~ice
i kop~e na `enskom pojasu i ode}i, u obliku
zmajeva i zmija.
e`der, -a m ‰tur. ejder od pers. e`der zmajŠ pokr.
1. a`daja (v.). 2. vrsta `enskog pojasa s ukra-
snim motivom zmije ili zmaja.
ezan, -ana m ‰tur. ezan od ar. edanŠ musliman-
ski poziv na molitvu koji mujezin upu}uje na
arapskom jeziku.
ezanta{, -a m ‰tur. ezan tas, v. ezan, ta{Š pokr.
kamen na ulazu u xamiju s kojeg hoxa upu}uje
ezan, ukoliko to ne ~ini s minareta.
ezberleisati, -i{em svr{. ‰tur. ezberlemek
od pers. ezber pam}eweŠ pokr. nau~iti ne{to od
re~i do re~i, nau~iti napamet.
ezberli pril. ‰tur. ezberle od ezberlemek, v.
ezberleisatiŠ pokr. napamet.
ezijet, -a m ‰tur. eziyet od ar. adiyyaŠ pokr. 1.
vre|awe, uznemiravawe. 2. muka, tegoba. 3. onaj
koji druge uznemirava, napast, dosada.
ezijetiti, -im nesvr{. ‰v. ezijetŠ pokr. vre|a-
ti, mu~iti, uznemiravati.
ezopovski, -a, -o ‰gr~. AisoposŠ kwi`. koji je
kao kod Ezopa, gr~kog basnopisca iz VI veka
ezoterija
pre n. e.; koji je nalik na basnu, pou~an. y ezo-
povski jezik, ezopovski govor na~in izra`a-
vawa kao u Ezopovim basnama, gde je pravi smi-
sao prikriven alegorijama i simbolima.
ezoterija, -e ` ‰v. ezoteri~anŠ 1. tajna nauka
koju su stari filozofi prenosili samo u`em
krugu svojih saradnika i u~enika. 2. ono {to je
razumqivo samo posve}enima.
ezoterik, -a m, mn. ezoterici, gen. mn. ezote-
rika i ezoteri~ar, -a ‰v. ezoteri~anŠ onaj koji
je upu}en u tajna u~ewa; onaj koji se bavi ezote-
ri~nim pitawima.
ezoteri~an, -~na, -~no ‰gr~. esoterikos unu-
tra{wi, unutarwiŠ koji je namewen samo po-
sve}enima, koji nije svakome pristupa~an;
skriven, tajan, nerazumqiv za laike; supr. egzo-
teri~an.
ezoteri~ar v. ezoterik.
ezoteri~nost, -osti ` ‰v. ezoteri~anŠ oso-
bina onoga {to je ezoteri~no, tajnost, nerazu-
mqivost.
ezofagektazija, -e ` ‰v. ezofagus, ektazijaŠ
med. pro{irewe jedwaka.
ezofagektomija, -e ` ‰v. ezofagus, ektomi-
jaŠ med. operativno odstrawivawe jedwaka ili
jednog wegovog dela.
ezofagoskopija, -e ` ‰v. ezofagus, -skopijaŠ
med. pregledawe unutra{wosti jedwaka pomo-
}u odgovaraju}ih instrumenata.
ezofagus, -a m ‰gr~. oisophagosŠ anat. jedwak.
eidetizam, -zma m ‰v. eidos, -izamŠ psih. spo-
sobnost da se slike do`ivqenog zadr`e neko
vreme u pam}ewu sa svim pojedinostima.
eidetika, -e `, dat. eidetici ‰v. eideti~kiŠ
psih. deo psihologije koji ispituje opa`awa i
po~etni stepen obrazovawa predstava u ranom
detiwstvu i kod primitivnih naroda.
eideti~ki i eidetski, -a, -o ‰gr~. eidetikos,
v. eidosŠ psih. koji se odnosi na lik i izgled, na
mentalne slike vi|enih predmeta.
eidolon, -a m ‰gr~. eidolon, v. idolŠ filoz. lik
bez stvarnog postojawa, privi|ewe, prikaza;
zabluda.
eidos, -a m ‰gr~. eidosŠ vid, slika, lik, oblik,
ideja.
eis muz. ton E povi{en za pola stepena, po
zvu~awu jednak tonu F.
ejxizam
eisoptrofobija, -e ` ‰gr~. eisoptron ogleda-
lo, v. fobijaŠ med. bolestan strah pred ogleda-
lima.
ejakulat, -ata m ‰lat. eiaculatum ono {to je
izba~enoŠ fiziol. semena te~nost koja se izba-
cuje prilikom ejakulacije.
ejakulator, -a m ‰v. ejakulacijaŠ onaj koji
ejakulira; izbaciva~.
ejakulacija, -e ` ‰lat. eiaculatio, prema
eiaculari izbacitiŠ fiziol. refleksno izbaci-
vawe semene te~nosti povezano sa orgazmom. y
ejakulacija prekoks ‰lat. praecox preranŠ med.
prerana ejakulacija, neposredno po zapo~iwa-
wu ili u toku sno{aja.
ejakulirati, ejakuliram, 3. l. mn. ejakuli-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. eiaculari izbacitiŠ
fiziol. izbacivati, izbaciti semenu te~nost,
spermu.
ejalat, -ata m = ejalet v. ajalet.
ejvala uzv. ‰tur. eyvallah od ar. iy wallahŠ pokr.
1. do vi|ewa, zbogom. 2. hvala, ba{ ti hvala. 3.
tako je, ba{ tako. 4. ~estitam, bravo, svaka ~ast.
ejdovale uzv. ‰tur. eyi dualeŠ pokr. zbogom; s
bo`jim blagoslovom.
ejektivan, -vna, -vno ‰v. ejektiratiŠ koji
slu`i izbacivawu, koji mo`e ne{to da izbaci.
ejektirati, ejektiram, 3. l. mn. ejektiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. eiectus izba~en prema eiicere
izbacitiŠ tehn. naglo izbaci(va)ti; izbaciti
posebnim mehanizmom ili pomo}u eksploziv-
nog puwewa (npr. pilotsko sedi{te u slu~aju
opasnosti).
ejektor, -a m ‰v. ejektiratiŠ 1. sprava za cr-
pqewe i usisavawe pare, plina ili te~nosti.
2. mehanizam koji nakon ispaqenog hica iz pu-
{ke ili drugog oru`ja automatski izbacuje
praznu ~auru, izbaciva~.
ejekcija, -e ` ‰lat. ejectio, prema eiicere izba-
citiŠ prav. izbacivawe, proterivawe s poseda.
ejluk, -a m ‰tur. eyilik, iyilik prema eyi dobarŠ
pokr. dobro delo, dobro~instvo, dobrota, ple-
menitost.
ejsadile = ejsahatile uzv. ‰tur. eyi saaatiyle
u dobar ~asŠ pokr. pozdrav na rastanku, odgovor
na ejdovale (v.).
ejxizam, -zma m, mn. ejxizmi, gen. mn. ejxizama
‰engl. ageism od age starost, doba starosti, po
415
ekarter
ugledu na racism rasizamŠ diskriminacija
prema starijim qudima; nejednako tretirawe
qudi na osnovu wihovih godina.
ekarter, -a m ‰fr. ecarteur prema ecarter raz-
dvajatiŠ med. instrument koji dr`i otvorenim
ivice rane ili telesne otvore.
ekvativ, -a m ‰lat. aequare izjedna~iti, upo-
reditiŠ lingv. pade`ni oblik u nekim jezicima
ugrofinske grupe koji ozna~ava poredbeni od-
nos.
ekvator, -a m ‰srlat. aequator, prema aequare
izjedna~iti, uporeditiŠ geogr. zami{qena kru-
`na linija oko Zemqe koja je podjednako udaqe-
na od oba Zemqina pola i koja Zemqu deli na se-
vernu i ju`nu poluloptu, polutar. y magnet-
ski ekvator linija koja spaja sve ta~ke na Ze-
mqi u kojima je magnetna inklinacija jednaka
nuli; nebeski ekvator ravan Zemqinog ekvato-
ra pro{irena na prividnu nebesku sferu; ter-
mi~ki ekvator linija koja spaja mesta sa naj-
vi{im godi{wim temperaturama na Zemqi.
ekvatorijal, -ala m ‰v. ekvatorŠ ekvatori-
jalni teleskop. v. ekvatorijalan.
ekvatorijalan, -lna, -lno ‰v. ekvatorŠ koji
se odnosi na ekvator, koji pripada ekvatoru. y
ekvatorijalne zemqe geogr. zemqe koje se na-
laze u pojasu ekvatora; ekvatorijalna Afri-
ka geogr. afri~ke zemqe u ekvatorskom pojasu;
ekvatorijalni stepen geogr. geografska mera
za du`inu (15 geografskih miqa ili 111,31
km); ekvatorijalni teleskop astron. teleskop
sa dve osovine okretawa, jednom paralelnom
osovini Zemqe a drugom normalnom na wu,
{to omogu}ava pra}ewe nebeskih tela.
ekvacija, -e ` ‰lat. aequatio izjedna~avaweŠ
1. log. tvrdwa kojom se uspostavqa jednakost
izme|u dva pojma. 2. mat. jedna~ina.
ekvestrika, -e `, dat. ekvestrici ‰lat. eque-
ster kowi~kiŠ jaha~ka ve{tina, naro~ito u
cirkusima.
ekvi- ‰lat. aequusŠ kao prvi deo slo`enica
zna~i jednak, isti.
ekvivalen(a)t, -nta m, mn. ekvivalenti, gen.
mn. ekvivalenata ‰v. ekvivalentanŠ ono {to ima
jednaku vrednost kao i ne{to drugo, ono {to
potpuno odgovara ~emu, {to mo`e da ga zame-
ni; up. analogan, pandan.
416
ekvilibristi~ki
ekvivalentan, -tna, -tno i ekvivalentan,
-tna, -tno ‰klat. aequivalens prema aequivalere, v.
ekvi-, valere vredetiŠ 1. koji je jednake vredno-
sti, jednakovredan. 2. geom. koji je iste povr{i-
ne ili zapremine kao neka druga figura odno-
sno telo, ali nije istog oblika.
ekvivalentnost, -osti i ekvivalencija,
-e ` ‰v. ekvivalentanŠ ista, jednaka vrednost,
izjedna~enost u pogledu vrednosti.
ekvivalencija v. ekvivalentnost.
ekvivokan, -kna, -kno ‰lat. aequivocusŠ koji
ima dva zna~ewa, dvosmislen, sumwiv.
ekvivokacija, -e ` ‰nlat. aequivocatio, v.
ekvivokanŠ dvosmislenost, dvosmislica.
ekvidi, ekvida m mn. ‰nlat. equidae, prema
lat. equus kowŠ zool. porodica kopitara u koju
spadaju kowi, mazge, magarci i zebre.
ekvidistanta, -e ` ‰v. ekvidistantanŠ geom.
prava koja u svim svojim ta~kama ima jednako
odstojawe od druge prave.
ekvidistantan, -tna, -tno ‰klat. aequidi-
stans prema aequidistare v. ekvi-, distare biti
udaqenŠ koji je na istom odstojawu od ~ega,
podjednako udaqen od ~ega.
ekvidistanc(ij)a, -e ` ‰v. ekvidistantanŠ
podjednaka udaqenost od ~ega ili koga.
ekvilibrizam, -zma m ‰v. ekvilibrijumŠ v.
ekvilibristika.
ekvilibrijum, -a m i ekvilibrij, -a m ‰lat.
aequilibrium, v. ekvi-, libra vagaŠ ravnote`a,
uravnote`enost, stabilnost.
ekvilibrirati, ekvilibriram, 3. l. mn. ekvi-
libriraju svr{. i nesvr{. ‰v. ekvilibrijumŠ odr-
`avati ravnote`u.
ekvilibrist(a), -e ` ‰v. ekvilibrijumŠ cir-
kuski artist koji ume da dr`i predmete u rav-
note`i; akrobata koji se odr`ava na u`etu,
trapezu i sl.
ekvilibristika, -e, dat. ekvilibristici `
‰v. ekvilibrist(a)Š 1. ve{tina odr`avawa rav-
note`e, ob. u cirkusu. 2. fig. ve{tina snala`e-
wa izme|u suprotstavqenih strana u poli-
ti~koj borbi.
ekvilibristi~ki, -a, -o ‰v. ekvilibrist(a)Š
koji se odnosi na ekvilibriste ili na ekvili-
bristiku.
ekvinocijalan
ekvinocijalan, -lna, -lno ‰v. ekvinocijumŠ
koji se odnosi na ekvinocijum.
ekvinocijum, -a m i ekvinocij, -a ‰lat.
aequinoctium, v. ekvi-, nox no}Š dva dana u godi-
ni kada su dan i no} jednako dugi, ravnodnevi-
ca. y jesewi ekvinocijum 23. septembar, prvi
dan jeseni, prole}ni ekvinocijum 21. mart,
prvi dan prole}a.
ekviparirati, ekvipariram, 3. l. mn. ekvi-
pariraju svr{. i nesvr{. ‰lat. aequiparareŠ izjed-
na~iti, izjedna~avati; da(va)ti istu vrednost
jednom kao i drugom.
ekvipolentan, -tna, -tno ‰lat. aequipollens,
v. ekvi-, pollere biti jakŠ koji je iste vrednosti,
iste va`nosti, istog zna~ewa; koji daje iste
rezultate.
ekvipolencija, -e ` ‰nlat. aequipollentia, v.
ekvipolentanŠ 1. jednaka vrednost, va`nost,
isto zna~ewe. 2. log. odnos izme|u dva suda koji
su iskazani na razli~it na~in, ali zna~e isto.
ekvipotencijalan, -lna, -lno ‰v. ekvi-, v.
potencijalŠ koji ima isti potencijal.
ekzibicija nepr. v. egzibicija.
eki, -ija m ‰fr. ecuŠ (retko eku) nov~ana jedi-
nica Evropske ekonomske zajednice 1979–1999
(zamewena evrom).
ekiklema, -e ` ‰gr~. ekkyklema, prema kyklos
to~akŠ pozor. u anti~kom gr~kom pozori{tu na-
prava u obliku odra na to~kovima, sli~na dana-
{woj rotacionoj pozornici.
ekipa, -e i ekipa, -e ` ‰fr. equipeŠ 1. grupa
stru~waka koji su okupqeni na jednom poslu
ili radi izvr{ewa nekog zadatka. 2. sp. tim, sa-
stav, postava.
ekipa`, -a`a m = ekipa`a, -e ` ‰fr. equipa-
geŠ 1. rasko{na ko~ija, elegantna kola s vi{e
kowa i poslugom. 2. posada na brodu, u avionu,
tenku i sl. 3. zast. zaprega sa opremom neke voj-
ne jedinice; vojna komora.
ekipiranost, -osti ` ‰v. ekipiratiŠ stawe
potrebnih radnika ili stru~waka u nekoj usta-
novi, popuwenost stru~wacima i osobqem.
ekipirati, ekipiram, 3. l. mn. ekipiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. equiper, v. ekipaŠ opremiti,
opremati snabde(va)ti potrebnim qudstvom
ili stvarima; skupiti, skupqati, organizova-
ti kao ekipu.
eklekti~an
ekipni, -a, -o i ekipni, -a, -o ‰v. ekipaŠ koji
se obavqa u ekipi, po ekipama, izme|u ekipa. y
ekipni sportovi sp. sportovi u kojima se tak-
mi~e iskqu~ivo ekipe, timovi sportista, a ne
pojedinci (fudbal, ko{arka, odbojka, rukomet
i sl.); ekipno takmi~ewe sp. takmi~ewe u ko-
me sa svake strane u~estvuje vi{e sportista
organizovanih u ekipe, timove.
eklampsija, -e ` ‰gr~. eklampsis sevaweŠ med.
bolesno stawe koje se ispoqava gr~ewem mi-
{i}a i gubqewem svesti, naj~e{}e kod trud-
nica.
eklatantan, -tna, -tno ‰fr. eclatant prema
eclater blistatiŠ jasan, lako uo~qiv, o~igle-
dan; neosporan, nepobitan ( ‹ primer).
eklezija, -e i eklezija, -e ` ‰gr~. ekklesiaŠ
ist. 1. u staroj Gr~koj narodna ili vojni~ka
skup{tina. 2. verska zajednica, crkvena op-
{tina, crkva.
eklezijarh, -a m, mn. eklezijarsi, gen. mn.
eklezijarha ‰v. eklezija, -arhŠ rel. stare{ina
crkve, onaj koji se stara o redu bogoslu`ewa u
pravoslavnoj crkvi.
eklezijast, -a m ‰gr~. ekklesiastes ~lan skup-
{tine, v. eklezijaŠ 1. sve{tenik, propovednik.
2. (Eklezijast) Kwiga propovednikova (u Sta-
rom zavetu).
eklezijastika, -e `, dat. eklezijastici ‰v.
eklezijaŠ crkveno u~ewe, crkvene stvari, cr-
kveni poslovi.
eklezijasti~ki, -a, -o ‰v. eklezijaŠ crkveni,
duhovni, sve{teni~ki.
ekleziologija, -e ` ‰v. eklezija, -logijaŠ
teol. nauka koja prou~ava istoriju i organiza-
ciju crkve. x ekleziolo{ki.
eklektik, -a m, mn. eklektici, gen. mn. eklek-
tika i eklekti~ar, -a ‰gr~. eklektikos koji bira,
prema eklegein odabratiŠ onaj koji je eklekti-
~an; onaj koji se slu`i razli~itim i raznovr-
snim izvorima.
eklekticizam, -zma m = eklektika, -e ` ‰v.
eklektikŠ stvarawe nekog sistema, celine oda-
birawem raznorodnih elemenata iz drugih si-
stema; mehani~ko spajawe razli~itih, pa i
protivre~nih ideja.
eklekti~an, -~na, -~no ‰v. eklektikŠ a. koji
sa raznih strana uzima sve ono {to mu se ~ini
417
eklekti~ar
dobro. b. nedovoqno originalan, koji nema
sopstvene ideje.
eklekti~ar v. eklektik.
eklekti~ki, -a, -o ‰v. eklektikŠ koji se od-
nosi na eklekticizam i eklekti~are.
ekler, -a m (uob. ekler) ‰fr. eclairŠ vrsta ma-
log, duguqastog kola~a puwenog kremom i pre-
livenog ~okoladom.
eklesijarh = eklezijarh (v.).
eklipsa, -e ` ‰gr~. ekleipsis izostavqaweŠ 1.
astron. prividno i{~ezavawe nebeskog tela
usled zaklawawa drugim telom, pomra~ewe. 2.
fig. pad u zaborav, propadawe, nestajawe. 3. med.
prolazna nesvestica, nemo}.
ekliptika, -e `, dat. ekliptici ‰srlat. eclip-
tica od gr~. ekleiptikos, up. eklipsaŠ astron. 1.
krug po kome se Sunce prividno kre}e po nebe-
skoj sferi u toku godine. 2. ravan u kojoj le`i
putawa Zemqe oko Sunca. eklipti~ki.
eklisijarh = eklezijarh (v.).
ekloga, -e i ekloga, -e ` ‰gr~. ekloge izbor,
biraweŠ 1. kwi`. vrsta pastirske idili~ne pe-
sme. 2. muz. instrumentalna kompozicija idi-
li~nog karaktera.
ekmek, -a m ‰tur. ekmek, etmekŠ pokr. hleb.
ekmek~ija = ekmexija (v.).
ekmexija, -e m = ekmek~ija, -e m ‰tur. ek-
mekci, v. ekmekŠ pokr. pekar.
ekmexinica, -e ` ‰v. ekmexijaŠ pokr. pekara.
eko- ‰skr. od ekologija, ekolo{kiŠ kao prvi
deo novijih slo`enica ozna~ava ono {to je u
vezi s ekologijom.
ekobrod, -a, mn. ekobrodovi ‰v. eko-, brodŠ
brod namewen za{titi mora od zaga|ivawa.
ekolog, -a, mn. ekolozi, gen. ekologa ‰gr~.
oikos dom, ku}a, v. -logŠ 1. stru~wak za ekologi-
ju. 2. ~lan ekolo{kog pokreta; onaj koji pri-
hvata i {iri ideje o za{titi zdrave prirodne
okoline.
ekologija, -e ` ‰gr~. oikos dom, ku}a, logijaŠ
1. biol. nauka koja prou~ava odnose `ivih bi}a
prema sredini i uticaj sredine na wih. 2. nau-
ka o prilago|avawu qudskih bi}a `ivotnoj
sredini i o za{titi prirode od {tetnih ~ove-
kovih uticaja.
418
ekonomika
ekolo{ki, -a, -o ‰v. ekologijaŠ 1. koji se od-
nosi na ekologiju i ekologe. 2. koji je na~iwen
tako da ne izaziva {tetne posledice po pri-
rodnu sredinu. y ekolo{ki pokret pokret ko-
ji se bori za zdravu `ivotnu sredinu; ekolo-
{ki standard brojna vrednost odre|enih pa-
rametara (u vodi, vazduhu) koja se, radi o~uva-
wa prirode, ne sme pre}i; ekolo{ka stabil-
nost otpornost ekosistema (v.) na promene
broja i u~estalosti vrsta pod dejstvom spoqa-
{wih uticaja; ekolo{ka katastrofa nagli
poreme}aj ekosistema (v.) prouzrokovan delo-
vawem ~oveka ili prirode; ekolo{ka psiho-
logija nauka koja prou~ava delovawe prirod-
ne i dru{tvene sredine na pona{awe pojedin-
ca.
ekonom, -a m, mn. -i ‰gr~. oikonomos doma}in,
gazda, v. ekonomijaŠ 1. slu`benik kome je pove-
rena nabavka, ~uvawe i raspodela potro{nog
materijala. 2. onaj koji upravqa poqoprivred-
nim gazdinstvom. 3. onaj koji racionalno ru-
kuje imovinom, koji ume da ekonomi{e.
ekonomajzer, -a m ‰engl. economizer, v. ekono-
misatiŠ greja~ vode u ure|aju parnog kotla.
ekonomat, -ata m ‰v. ekonomŠ 1. odeqewe u
preduze}ima i ustanovama koje nabavqa, ~uva i
raspore|uje potro{ni materijal. 2. slu`ba
ekonoma. 3. kancelarija ekonoma. 4. racional-
no organizovawe poslova u doma}instvu.
ekonometrija, -e ` ‰v. ekonomija, -metrijaŠ
nau~na disciplina koja primenom matema-
ti~kih metoda istra`uje ekonomske i dru-
{tvene pojave.
ekonomizam, -zma m ‰v. ekonomijaŠ pol. stru-
ja u okviru socijaldemokratskog pokreta pre-
ma kojoj radnici treba da vode samo ekonomsku
borbu protiv kapitalizma, a ne i politi~ku.
ekonomija, -e ` ‰gr~. oikos dom, ku}a, -nomi-
jaŠ 1. nauka koja prou~ava delovawe ekonom-
skih zakona u proizvodwi, raspodeli i potro-
{wi materijalnih dobara, kao i odnose me|u
qudima u procesu proizvodwe i raspodele. 2.
upravqawe imawem, gazdinstvom, privredom,
privre|ivawe, gazdovawe. 3. racionalna upo-
treba, {tedwa, u{teda. 4. poqoprivredno
imawe, gazdinstvo.
ekonomika, -e `, dat. ekonomici ` ‰v. ekono-
mijaŠ 1. privreda, privredni sistem. 2. prak-
ekonomisati
ti~na primena ekonomskih principa, gazdova-
we, privre|ivawe. 3. racionalna primena,
{tedwa.
ekonomisati, -i{em nesvr{. ‰fr. economi-
ser, v. ekonomijaŠ racionalno upravqati ne-
~im, {tedqivo, umereno tro{iti.
ekonomist(a), -e m ‰v. ekonomijaŠ onaj koji
se bavi ekonomijom, stru~wak za privredna
pitawa.
ekonomi~an, -~na, -~no ‰fr. economique, v.
ekonomijaŠ koji donosi u{tedu, racionalan u
tro{kovima, {tedqiv, ~uvaran.
ekonomi~nost, -osti ` ‰v. ekonomi~anŠ 1.
svojstvo onoga {to je ekonomi~no. 2. na~in po-
slovawa tako da se uz {to mawe tro{kove po-
stigne {to ve}i privredni efekat.
ekonomski, -a, -o ‰v. ekonomijaŠ koji se od-
nosi na ekonomiju, ekonomiku, privredni. y
ekonomska politika sistem pravnih, poli-
ti~kih i drugih mera koje sprovodi dr`avna
vlast u oblasti privrede; ekonomski materi-
jalizam shvatawe koje sve pojave dru{tvenog
`ivota svodi neposredno na ekonomiku, pot-
cewuju}i ulogu politi~kih ideja i psiholo-
{ke faktore u istorijskom razvoju; ekonom-
ska geografija nauka o prirodnim uslovima
ekonomije; ekonomska statistika statistika
koja se bavi broj~anim podacima o ekonomskim
pojavama u jednoj ili vi{e dr`ava; ekonomska
kriza period privrednog zastoja ili neuspeha
koji nastaje usled neuravnote`enosti proiz-
vodwe i potro{we; ekonomske sankcije ka-
znene mere koje se uvode prema odre|enim ze-
mqama kako bi se one prisilile da ispuwavaju
obaveze iz me|unarodnog prava.
ekosistem, -ema m ‰v. eko-, sistemŠ biol. eko-
lo{ki sistem, prirodna zajednica `ivih or-
ganizama na odre|enom prostoru.
ekotip, -a m ‰v. eko-, tipŠ biol. oblik neke
biqke ili `ivotiwe nasledno izmewen usled
prilago|avawa odre|enom tipu okoline.
ekofobija, -e ` ‰gr~. oikos dom, ku}a, -fobi-
jaŠ psih. bolesni strah pojedinca koji ostaje
sam u ku}i.
ekocid, -a m ‰v. eko-, -cidŠ uni{tavawe eko-
sistema (flore i faune) odre|enog podru~ja,
hemijskim ili biolo{kim sredstvima.
eksangvinacija
ekpiroza, -e ` ‰gr~. ekpyrosis, prema pyr va-
traŠ filoz. po Heraklitu i stoicima, propast
sveta u po`aru, kome sledi obnavqawe.
ekrazantan, -tna, -tno ‰fr. ecrasant od ecra-
ser zdrobiti, smrvitiŠ razoran, eksplozivan.
ekrazer, -era m ‰fr. ecraseurŠ med. hirur{ki
instrument za uni{tavawe obolelih delova
drobqewem.
ekrazit, -a i ekrazit, -ita m ‰fabri~ki na-
ziv, v. ekrazantanŠ amonijumova so pikrinske
kiseline, jak eksploziv kojim se pune bombe i
granate.
ekran, -ana m ‰fr. ecran zaklonŠ 1. bela povr-
{ina na koju se projektuju slike s filmske
trake, filmsko platno. 2. fluorescentna po-
vr{ina katodne cevi na kojoj se stvara slika
na televizoru. 3. deo monitora prikqu~enog
na kompjuter na kojem se pojavquju slike i
tekst nastali u kompjuteru. 4. fot. pomi~ni pa-
ravan od sjajnog lima za reflektovawe svetlo-
sti u fotografskom ateqeu.
ekranizacija, -e ` ‰fr. ecranisation, v.
ekranŠ prerada ili prilago|avawe nekog pozo-
ri{nog dela, romana, opere, operete i sl. za
prikazivawe na ekranu, tj. za film.
ekranizovati, -zujem i ekranizirati, ekra-
niziram, 3. l. mn. ekraniziraju svr{. i nesvr{. ‰v.
ekran, ekranizacijaŠ snimiti za film, preneti
na film.
ekrija{, -a m ‰tur. egri kriv, nagnutŠ pokr.
onaj koji ne dr`i re~, la`qivac.
eks pril. ‰lat. exŠ uzvik pri ispijawu pi}a
koji zna~i da sadr`aj iz ~a{e treba ispiti od-
jednom, naiskap (na ‹).
eks-1 ‰lat. ex izŠ prvi deo slo`enice u zna-
~ewu izvla~ewa, odstrawivawa, udaqavawa, po-
rekla; ispred samoglasnika obi~no se izgovara
egz-; ispred nekih suglasnika svodi se na e-.
eks-2 ‰engl. ex- od lat. ex izŠ prvi deo polu-
slo`enice u zna~ewu biv{i, nekada{wi, ra-
niji.
eks abrupto pril. ‰lat. ex abruptoŠ iznenada,
odjednom.
eksangvinacija, -e ` ‰v. eks1-, lat. sanguina-
tio krvareweŠ obilan gubitak krvi.
eksangvinacija, -e ` ‰v. eks1-, lat. sanguis
krvŠ med. smrt nastala usled gubitka krvi.
419
eksartikulacija
eksartikulacija, -e ` ‰v. eks1-, artikula-
cijaŠ med. hirur{ko odstrawivawe ekstremi-
teta ili jednog wegovog dela u zglobu.
eks voto ‰lat. ex votoŠ 1. pril. na osnovu zave-
ta, po zavetu, po zave{tawu. 2. (kao m indekl.) za-
vetni dar; plo~ica koja se ostavqa u crkvi u
znak zahvalnosti za usli{enu molitvu.
ekselentan, -tna, -tno = ekscelentan, -tna,
-tno ‰lat. excellens prema excellere prevazilazi-
tiŠ izvrstan, odli~an, izvanredan.
ekselencija, -e ` = ekscelencija, -e ` ‰srlat.
excellentia, v. ekscelentanŠ titula u oslovqava-
wu li~nosti visokog polo`aja ili dru{tve-
nog ranga.
ekser, -a m ‰tur. ekserŠ 1. klin, ~avao. 2. {atr.
srebrni novac. 3. `arg. v. ekstazi.
eksik i jeksik prid. indekl. ‰tur. eksikŠ pokr.
nepotpun, mawkav, fali~an, neispravan.
eksikator, -a m ‰nlat. exsiccator od lat. exsic-
care isu{itiŠ 1. sprava za su{ewe supstancija
ili za za{titu od vlage u hemijskim laborato-
rijama. 2. ma{ina za su{ewe u raznim granama
industrije.
eksikacija, -e ` ‰nlat. exsiccatio od lat. exsic-
care isu{itiŠ hem., farm. su{ewe, isu{ivawe.
eksikluk, -a m, mn. eksikluci, gen. mn. eksi-
kluka ‰tur. eksiklik, v. eksikŠ pokr. 1. nepotpu-
nost, mawkavost. 2. bo`ja kazna, nesre}a, nevo-
qa.
eksirati, eksiram, 3. l. eksiraju svr{. i
nesvr{. ‰v. eksŠ ispiti, ispijati u jednom gu-
tqaju, naiskap.
ekskavator, -a m ‰nlat. excavator, v. ekskava-
cijaŠ 1. ma{ina za kopawe, va|ewe i preme{ta-
we zemqe i drugog materijala, bager jaru`ar.
2. med. instrument za strugawe {upqina.
ekskavacija, -e ` ‰lat. excavatio, prema ex-
cavare izdubitiŠ 1. dubqewe, iskopavawe, va-
|ewe nekog materijala. 2. anat. udubqeno mesto,
praznina izme|u pojedinih organa.
eks katedra ‰lat. ex cathedraŠ s katedre, u~e-
no; s merodavnog, nadle`nog mesta.
eksklava, -e ` ‰v. eks-, lat. clavis kqu~Š 1.
deo teritorije jedne dr`ave koji je pod vla{}u
druge dr`ave; up. enklava (1). 2. biol. pojava
neke biqke ili `ivotiwe na mestima gde je
ina~e nema.
420
ekskorporirati
eksklamativan, -vna, -vno ‰v. eksklamaci-
jaŠ koji ima karakter uzvika, uzvi~an, uskli-
~an.
eksklamacija, -e ` ‰lat. exclamatioŠ uzvik,
uzvikivawe, usklik, povik.
eksklaustracija, -e ` ‰v. eks1-, lat. clau-
strum manastirŠ crkv. dobrovoqan ili namet-
nut privremeni boravak monaha izvan mana-
stira.
eksklerik, -a m, mn. eksklerici, gen. mn. eks-
klerika ‰v. eks2-, klerikŠ 1. student koji je na-
pustio studije teologije. 2. onaj koji je napu-
stio sve{teni~ko zvawe.
ekskludirati, ekskludiram, 3. l. mn. eks-
kludiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excludereŠ 1. is-
kqu~iti, iskqu~ivati, izuzeti, izuzimati. 2.
proterati, proterivati (iz dr`ave).
ekskluzivan, -vna, -vno ‰lat. exclusivus, v.
ekskludiratiŠ 1. koji je namewen izabranima,
povla{}enima, imu}nima ( ‹ no}ni lokal). 2.
koji se ne deli s drugima, kojim konkurenti ne
raspola`u ( ‹ intervju). 3. koji ne prihvata
tu|a mi{qewa, iskqu~iv u stavovima. 4. gram.
kojim se ne{to izuzima, iskqu~uje, iskqu~ni.
ekskluzivist(a), -e m, mn. ekskluzivisti (`.
ekskluzivistkiwa, -e) ‰v. ekskluzivanŠ onaj
koji je ekskluzivan, iskqu~iv.
ekskluzivnost, -i ` ‰v. ekskluzivanŠ osobi-
na onoga {to je ekskluzivno, iskqu~ivost.
ekskomunikacija, -e ` ‰nlat. excommunica-
tio, v. ekskomuniciratiŠ 1. crkv. iskqu~ewe iz
crkvene zajednice, anatema. 2. iskqu~ewe iz
dru{tva ili zajednice.
ekskomunicirati, ekskomuniciram, 3. l.
mn. ekskomuniciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excom-
municareŠ 1. iskqu~iti, iskqu~ivati iz cr-
kvene zajednice, baciti, bacati anatemu. 2. is-
kqu~iti, iskqu~ivati iz dru{tva ili zajed-
nice.
ekskorijacija, -e ` ‰lat. excoriatio, od v.
eks-, lat. corium ko`aŠ med. laka povr{inska po-
vreda ko`e, ogrebotina.
ekskorporacija, -e ` ‰v. ekskorporiratiŠ
izdvajawe iz neke celine.
ekskorporirati, ekskorporiram, 3. l. mn.
ekskorporiraju svr{. i nesvr{. ‰v. eks1-, lat. cor-
pus teloŠ izdvojiti, izdvajati iz neke celine.
ekskraq
ekskraq, -a m ‰v. eks2-Š biv{i kraq, svrgnu-
ti kraq.
ekskrement, -a m, mn. ekskrementi, gen. mn.
ekskremenata ‰lat. excrementum prema excerne-
re izdvojiti, izlu~itiŠ fiziol. neiskori{}eni
deo hrane koji izbacuje organizam, izmet.
ekskreti, ekskreta m mn. ‰lat. excreta od ex-
cernere, v. ekskrementŠ neupotrebqene materi-
je koje organizam izlu~uje prirodnim putem,
izlu~evine.
ekskretivan, -vna, -vno i ekskretoran,
-rna, -rno ‰nlat. excretorius, v. ekskretaŠ koji lu-
~i, izlu~uje, izbacuje.
ekskrecija, -e i ekskrecija, -e ` ‰nlat. ex-
cretio, v. ekskrementŠ 1. izlu~ivawe svih nepo-
trebnih i {tetnih materija iz `lezda ili or-
gana. 2. izlu~evina.
ekskulpacija, -e ` ‰v. ekskulpiratiŠ 1. prav.
osloba|awe od optu`be; supr. inkulpacija. 2.
isprika, opravdawe.
ekskulpirati, ekskulpiram, 3. l. mn. eks-
kulpiraju svr{. i nesvr{. ‰v. eks1-, lat. culpa
grehŠ osloboditi, osloba|ati optu`be ili
krivice.
ekskurzivan, -vna, -vno ‰v. ekskurzijaŠ koji
odstupa, koji se udaqava.
ekskurzija, -e ` ‰lat. excursio, prema excur-
rere istr~atiŠ 1. putovawe u zabavne, nau~ne,
sportske i dr. svrhe, grupni izlet, zajedni~ka
poseta nekom mestu, spomeniku i sl. 2. grupa
osoba koje putuju na takav izlet. 3. v. ekskurs.
ekskurzionist(a), -e m, mn. ekskurzionisti
(`. ekskurzionistkiwa, -e) ‰v. ekskurzijaŠ
u~esnik u ekskurziji, izletnik.
ekskurzist(a) v. ekskurzionist(a).
ekskurs, -a m, mn. ekskursi, gen. mn. ekskursa
‰lat. excursus, prema excurrere istr~atiŠ odstu-
pawe, udaqavawe od glavne teme govora ili pi-
sawa, digresija.
eksleks prid. indekl. ‰lat. exlex, v. eks1-, lat.
lex zakonŠ prav. vanzakonski, koji je nepodvrg-
nut zakonu, koji je bez za{tite zakona.
ekslibris, -a m ‰lat. ex libris iz kwiga, pre-
ma liber kwigaŠ listi} nalepqen na unutra-
{woj strani predwe korice kwige na kojem se
nalazi ime, monogram ili znak vlasnika ili
biblioteke.
ekspedijens
eksministar, -tra m, mn. eksministri, gen.
mn.eksministara ‰v. eks2-, ministarŠ biv{i
ministar.
ekso- v. egzo-
eksoda, -e ` ‰gr~. exodos izlazŠ zavr{ni deo
anti~ke gr~ke drame iza kojeg ne sledi horska
pesma.
eksodus v. egzodus.
eksonim v. egzonim.
eksordijum v. egzordijum.
ekspander, -a m ‰lat. expandere ra{iriti,
razapetiŠ gimnasti~ka sprava za ja~awe mi{i-
}a ruku.
ekspandirati, ekspandiram, 3. l. mn. eks-
pandiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. expandere ra{i-
riti, razapetiŠ 1. (ra){iriti, pro{iri(va)ti,
rasprostreti, rasprostirati, uve}ati dimen-
zije. 2. (ra){iriti se, rasprostreti se, ras-
prostirati se.
ekspanzivan, -vna, -vno ‰nlat. expansivus, v.
ekspanzija, ekspandiratiŠ 1. koji ima sposob-
nost da se {iri, raste`e, rastegqiv. 2. koji te-
`i da oja~a svoju mo}, da ra{iri svoj uticaj,
osvaja~ki, prodoran.
ekspanzivnost, -i ` ‰v. ekspanzivanŠ osobi-
na onoga {to je ekspanzivno.
ekspanzija, -e ` ‰nlat. expansio, v. ekspandi-
ratiŠ 1. {irewe, rasprostirawe, zauzimawe
ve}eg prostora. 2. pol. {irewe jedne dr`ave na
{tetu drugih. 3. ekon. {irewe i razvijawe pro-
izvodwe, osvajawe tr`i{ta.
ekspanzionizam, -zma m ‰v. ekspanzijaŠ pol.
ekon. te`wa ka osvajawu novih teritorija i tr-
`i{ta. x ekspanzionisti~ki.
ekspatrijacija, -e ` ‰nlat. expatriatio, v. eks-
patriratiŠ 1. dobrovoqno ili prisilno napu-
{tawe domovine, iseqewe ili izgnanstvo. 2.
istupawe iz dr`avqanstva.
ekspatrirati, ekspatriram, 3. l. mn. ekspa-
triraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. expatriare, v. eks1-,
lat. patria domovinaŠ dobrovoqno ili prisil-
no napustiti domovinu.
ekspedijens, -a m ‰lat. expediens, v. ekspedi-
cijaŠ lek, pomo}, re{ewe za problem, izlaz iz
nevoqe.
421
ekspedijent
ekspedijent, -a m, mn. ekspedijenti, gen. mn.
ekspedijenata ‰lat. expediens, v. ekspedicijaŠ v.
ekspeditor.
ekspedit, -ita m ‰lat. expeditus, v. ekspedi-
cijaŠ 1. po{tansko odeqewe za sortirawe i ot-
premawe po{iqki. 2. odeqewe izdava~ke ku}e
koje otprema publikaciju pretplatnicima. 3.
odeqewe u nekim ustanovama za prijem i ot-
premu slu`benih spisa ili robe.
ekspeditivan, -vna, -vno ‰nlat. expeditivus,
v. ekspedicijaŠ koji brzo obavqa posao, efika-
san na poslu, brz, hitar, okretan.
ekspeditivnost, -i ` ‰v. ekspeditivanŠ oso-
bina onoga {to je ekspeditivno; brzo, revno-
sno obavqawe poslova.
ekspeditor, -a m ‰lat. expeditor, v. ekspedi-
cijaŠ 1. slu`benik koji otprema po{iqke, ot-
premnik. 2. onaj koji {aqe pismo ili kakvu
drugu po{iqku, po{iqalac.
ekspedicija, -e ` ‰lat. expeditio, prema ex-
pedire slati, otpremitiŠ 1. slawe, oda{iqawe,
otpremawe ne~ega. 2. odeqewe za otpremawe
raznih po{iqki. 3. putovawe radi izvr{ewa
nekog zadatka (nau~nog, politi~kog i sl.). 4.
lica koja u~estvuju u takvom putovawu. 5. voj-
ni pohod, operacija.
ekspedicioni, -a, -o ‰v. ekspedicijaŠ koji
se odnosi na ekspediciju, koji ima karakter
ekspedicije.
ekspedovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. expe-
dire slati, otpremitiŠ 1. (po)slati, otpremati,
otpremiti. 2. fig. ekspr. (o)terati, najuriti.
ekspektorans, -a m, mn. ekspektoransi i
ekspektorancija, s mn. ‰lat. expectorans, v. eks-
pektoriratiŠ sredstvo za iska{qavawe, lek
koji olak{ava iska{qavawe.
ekspektoracija, -e ` ‰lat. expectoratio, v.
ekspektoriratiŠ med. 1. izbacivawe sluzi iz
plu}a, iska{qavawe; ispquvak. 2. fig. otvara-
we srca, poveravawe, olak{avawe du{e.
ekspektorirati, ekspektoriram, 3. l. mn.
ekspektoriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. expectorare,
v. eks1-, pectus prsaŠ izbaci(va)ti iz disajnih
organa ka{qu}i, iska{qavati, iska{qati,
izbaciti, izbacivati sluz.
ekspenzarijum, -a m i ekspenzarij, -a m
‰nlat. expensarium od lat. expendere tro{itiŠ
422
ekspiratoran
spisak tro{kova, ra~un s tro{kovima, tro-
{kovnik.
ekspenzivan, -vna, -vno ‰nlat. expensivusŠ
skup, skupocen, koji zahteva tro{kove.
eksperimen(a)t, -nta m, mn. eksperimenti,
gen. mn. eksperimenata ‰lat. experimentumŠ
ogled, opit koji se izvodi radi prou~avawa
prirodnih pojava, da bi se do{lo do istine
ili da bi se proverila neka hipoteza.
eksperimentalan, -lna, -lno ‰v. eksperi-
mentŠ koji se odnosi na eksperimente, koji se
zasniva na eksperimentu, ogledni, opitni.
eksperimentator, -a m (`. eksperimenta-
torka, dat. eksperimentatorki) ‰v. eksperi-
mentŠ 1. onaj koji vr{i eksperimente. 2. fig.
onaj koji stalno vr{i nepotrebne eksperimen-
te, koji bezuspe{no poku{ava da promeni ne-
{to.
eksperimentisati, -i{em nesvr{. ‰v. ekspe-
rimentŠ 1. vr{iti, izvoditi eksperimente. 2.
fig. uporno poku{avati da se ostvare neke na-
mere, isprobavati novine.
ekspert, -a m, mn. eksperti, gen. mn. eksperata
‰lat. expertus od experiri poku{atiŠ 1. stru~wak,
veliki poznavalac neke oblasti. 2. osoba koju
pozivaju da da svoje stru~no mi{qewe, ve-
{tak.
ekspertan, -tna, -tno ‰v. ekspertŠ 1. koji se
odnosi na eksperta. 2. koji je pun znawa, isku-
san, stru~an.
ekspertiza, -e ` ‰fr. expertise, v. ekspertŠ 1.
ispitivawe i re{avawe nekog pitawa, utvr|i-
vawe istine u pravnom sporu uz pomo}
stru~waka, ve{ta~ewe. 2. stru~na procena
umetni~kog dela.
ekspertni, -a, -o ‰engl. expert ekspert(ni)Š
ra~. o programu, koji je u stawu da daje odgovore
i nalazi re{ewa na osnovu postoje}e baze po-
dataka (ekspertni sistem).
ekspijatoran, -rna, -rno ‰nlat. expiatorius,
v. ekspijacijaŠ pokajni~ki, pokorni~ki.
ekspijacija, -e ` ‰lat. expiatio prema expiare
ispa{tatiŠ ispa{tawe, okajavawe greha, tr-
pqewe posledica gre{ke.
ekspiratoran, -rna, -rno ‰nlat. expiratorius
prena expirare izdahnutiŠ 1. koji se odnosi na
izdisawe, izdisajni. 2. fon. koji se odlikuje
ekspiracija
snagom izdisajne struje; y ekspiratorni ak-
cent naglasak zasnovan samo na ja~em izgova-
rawu jednog sloga (za razliku od melodijskog
ili muzikalnog akcenta, kakav postoji u srp-
skom).
ekspiracija, -e ` ‰lat. expiratio prema expi-
rare izdahnutiŠ 1. fiziol. ispu{tawe vazduha
iz plu}a, izdisawe, izdisaj. 2. prav. isticawe
roka, vremena trajawa ili va`nosti, dan na-
plate.
eksplanativan, -vna, -vno i eksplanato-
ran, -rna, -rno ‰nlat. explanativus, explanatorius,
v. eksplanacijaŠ v. eksplikativan.
eksplanacija, -e ` ‰lat. explanatio, v. eks1-,
planus ravan, jasanŠ obja{wavawe, obja{wewe,
razja{wavawe.
eksplantat, -ata m ‰v. eksplantacijaŠ med.
deo tkiva ili organa `ivog ili nedavno ugi-
nulog organizma koji se presa|uje u drugo telo.
eksplantacija, -e ` ‰nlat. explantatio, v.
eks1-, lat. plantare saditiŠ fiziol. presa|ivawe
tkiva ili organa u novu sredinu.
ekspletiv, -iva m ‰lat. expletivum, prema ex-
plere dopuniti, ispunitiŠ 1. re~ umetnuta sa-
mo radi dopune metra u stihu, koja ne uti~e na
smisao. 2. ~esto ponavqan izraz, po{tapalica,
uzre~ica.
ekspletivan, -vna, -vno ‰v. ekspletivŠ koji
dopuwuje, upotpuwuje, popuwava.
eksplikabilan, -lna, -lno ‰nlat. explicabi-
lis, v. ekspliciratiŠ koji se mo`e objasniti,
obja{wiv.
eksplikativan, -vna, -vno ‰nlat. explicati-
vus, v. eksplikacijaŠ koji obja{wava, koji slu-
`i za obja{wewe.
eksplikacija, -e ` ‰lat. explicatio, prema
explicare objasnitiŠ obja{wavawe, razja{wa-
vawe, tuma~ewe, izlagawe.
eksplicirati, ekspliciram, 3. l. mn. eks-
pliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. explicareŠ obja-
sniti, obja{wavati, (ras)tuma~iti, izlo`iti,
izlagati.
eksplicit, -a i eksplicit, -ita m ‰lat. ex-
plicit, v. ekspliciratiŠ zavr{ni deo teksta u
kome se iznosi zakqu~ak, sa`eti sadr`aj onoga
{to je prethodno re~eno.
eksplozivan
eksplicitan, -tna, -tno i eksplicitan,
-tna, -tno ‰lat. explicitus razmotan, razvijenŠ ko-
ji je jasno iskazan, o~igledan, izri~it, koji se
otvoreno izja{wava.
eksplicite i eksplicite = eksplicitno
i eksplicitno pril. ‰lat. explicite pril. prema
explicitus, v. eksplicitanŠ jasno, nedvosmisle-
no, izri~ito, otvoreno.
eksplicitnost, -osti i eksplicitnost,
-osti ` ‰v. eksplicitanŠ osobina onoga {to je
eksplicitno, izri~itost.
eksploatator, -a m ‰v. eksploatisatiŠ 1.
onaj koji iskori{}ava druge qude, koji pri-
svaja plodove tu|eg rada. 2. onaj koji se bavi
eksploatacijom prirodnih bogatstava, kori-
snik prava na neku privrednu delatnost.
eksploatacija, -e ` ‰fr. exploitation, prema
exploiter iskori{}avatiŠ 1. soc. prisvajawe
plodova tu|eg rada, iskori{}avawe drugih
qudi, izrabqivawe. 2. iskori{}avawe pri-
rodnih bogatstava. 3. iskori{}avawe na najbo-
qi mogu}i na~in, kako bi se postigao najboqi
efekat.
eksploatirati v. eksploatisati.
eksploatisati, -i{em i eksploatirati,
eksploatiram, 3. l. mn. eksploatiraju nesvr{.
‰fr. exploiter iskori{}avatiŠ 1. prisvajati
plodove tu|eg rada, iskori{}avati, izrabqi-
vati. 2. iskori{}avati prirodna bogatstva,
izvla~iti iz wih dobit, vrednost.
eksplodirati, eksplodiram, 3. l. mn. eks-
plodiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. explodere oterati
uz lupwavuŠ naglo se rasprsnuti, rasprskavati
uz prasak, pucaw.
eksploziv, -a i eksploziv, -iva m ‰lat. ex-
plosivus, v. eksplodiratiŠ materija, sredstvo
koje ima svojstvo da eksplodira, da razvija ra-
zornu hemijsku reakciju.
eksplozivan, -vna, -vno ‰v. eksplozivŠ 1. ko-
ji se mo`e rasprsnuti, praskav, razoran. 2. fig.
nagao, naprasit, `estok. 3. fon. pri ~ijem se iz-
govoru uspostavqa i naglo uklawa potpuna
pregrada vazdu{ne struje, praskav. y eksplo-
zivni motor tehn. motor koji se pokre}e uza-
stopnim eksplozijama benzina ili sirovih
uqa, motor s unutra{wim sagorevawem.
423
eksplozija
eksplozija, -e ` ‰lat. explosio, v. eksplodi-
ratiŠ 1. naglo rasprskavawe pra}eno jakom de-
tonacijom. 2. fig. nagli izliv ose}awa. 3. fon.
zavr{na faza izgovora suglasnika, pri kojoj se
uklawa pregrada za vazdu{nu struju.
eksplorator, -a m ‰v. eksploriratiŠ onaj koji
se bavi istra`ivawem, istra`iva~, izvidnik.
eksploracija, -e ` ‰lat. exploratioŠ istra-
`ivawe, ispitivawe, izvi|awe.
eksplorirati, eksploriram, 3. l. mn. eks-
ploriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. explorareŠ is-
tra`(iv)ati, ispit(iv)ati, izvideti, izvi|ati.
ekspoze, -ea m, gen. mn. ekspozea ‰fr. expose
prema exposer izlagatiŠ zvani~ni izve{taj, iz-
lagawe, referat o nekom pitawu.
ekspozimetar, -tra m, mn. ekspozimetri, gen.
mn.ekspozimetara ‰v. ekspozicija, -metarŠ fot.
sprava za odre|ivawe ekspozicije potrebne za
snimawe.
ekspozit, -ita m ‰lat. expositus izlo`enŠ v.
eksponat.
ekspozitura, -e ` ‰nlat. expositura, v. ekspo-
zicijaŠ 1. ispostava, odeqak, filijala. 2. u ka-
toli~koj crkvi mesto odvojeno od parohije ko-
je ima svog sve{tenika.
ekspozicija, -e ` ‰lat. expositio izlagaweŠ 1.
izno{ewe, izlagawe. 2. uvodni deo kwi`evnog
ili scenskog dela u kojem se ~itaoci ili gle-
daoci uvode u daqi tok radwe. 3. muz. izno{e-
we dveju osnovnih tema u prvom stavu simfo-
nije ili sonate. 4. fot. vreme izlo`enosti fo-
tografske emulzije delovawu svetlosnih zra-
ka sa objekta koji se snima. 5. prikazivawe
umetni~kog dela na izlo`bi i sl. 6. izlo`e-
nost suncu i atmosferskim pojavama, polo`aj.
eksponat, -ata m ‰nem. Exponat, v. eksponira-
tiŠ predmet koji se prikazuje na izlo`bi, iz-
lo`eni predmet, izlo`ak.
eksponent, -a m, mn. eksponenti, gen. mn. eks-
ponenata ‰lat. exponens koji izla`e od expone-
re izlo`iti, prikazatiŠ 1. onaj koji zastupa ne-
~ije interese, koji radi po ne~ijem nalogu, za-
stupnik. 2. osoba koja u~estvuje u izlo`bi, ko-
ja izla`e ne{to, izlaga~. 3. mat. broj koji ozna-
~ava stepenovawe, koji pokazuje koliko se puta
osnova stepena uzima kao ~inilac; y u ekspo-
424
ekspres
nentu tipogr. ({tampano) uzdignuto, sitnim
slogom.
eksponencijalan, -lna, -lno ‰lat. exponen-
tialis, v. eksponent, eksponiratiŠ 1. mat. koji se
odnosi na eksponent; u kojem je nepoznata, odn.
promenqiva veli~ina data u eksponentu. 2. ko-
ji raste sve ve}om brzinom. y eksponencijal-
na funkcija mat. funkcija koja realnom broju
h pridru`uje ah za zadati pozitivni broj a.
eksponibilan, -lna, -lno ‰nlat. exponibilis,
v. eksponiratiŠ koji se mo`e objasniti, obja-
{wiv, prikaziv, izlo`qiv.
eksponirati, eksponiram, 3. l. mn. ekspo-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. exponereŠ 1. izlo`i-
ti, izlagati, prikazati, prikazivati. 2. fot. iz-
lo`iti, izlagati (film) dejstvu svetlosti
propu{tene kroz objektiv.
eksport, -a m, mn. eksporti, gen. mn. eksporta
‰engl. export, prema lat. exportare izvozitiŠ trg.
1. izvoz robe u inostranstvo. 2. koli~ina i
vrednost robe izvezene u inostranstvo.
eksportabilan, -lna, -lno ‰nlat. exportabi-
lis, v. eksportŠ trg. koji se mo`e izvoziti, koji
je za izvoz.
eksporter, -era m ‰v. eksportŠ osoba, ustano-
va ili preduze}e koje se bavi izvozom, izvo-
znik.
eksportni, -a, -o ‰v. eksportŠ koji se odnosi
na eksport, izvozni. y eksportna premija
nov~ani iznos, razlika u ceni koju pla}a dr-
`ava izvozniku neke robe da bi se omogu}ila
prodaja te robe u inostranstvu po ni`oj ceni,
odn. pove}ala wena konkurentnost.
eksportovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. eks-
portŠ izvesti, izvoziti u inostranstvo.
ekspres prid. indekl. ‰engl. express od lat. ex-
pressus istisnutŠ 1. brz, hitan, ekspresan (eks-
pres lutrija, ekspres po{iqka). y ekspres re-
storan restoran u kojem gosti sami uzimaju
hranu i na poslu`avniku je odnose do stola. 2.
(kao pril.) hitno, {to je br`e mogu}e (uradio je
to ekspres).
ekspres, -a m, mn. ekspresi, gen. mn ekspresa
‰v. ekspresŠ 1. brzi voz ili brod kojim se putuje
na velike udaqenosti i koji se zaustavqa samo
u velikim stanicama odn. lukama; vozilo grad-
skog saobra}aja koje ne staje na usputnim sta-
ekspresan
nicama. 2. hitna po{tanska po{iqka, pismo,
telegram. 3. v. ekspres restoran.
ekspresan, -sna, -sno ‰v. ekspresŠ brz, hi-
tan; y ekspresni voz `el. direktan voz koji
staje samo na najve}im stanicama, ekspres.
ekspresivan, -vna, -vno ‰nlat. expressivus, v.
ekspresijaŠ izra`ajan, izrazit.
ekspresivnost, -i ` ‰v. ekspresivan, eks-
presijaŠ osobina onoga {to je ekspresivno, iz-
ra`ajnost.
ekspresija, -e ` ‰lat. expressio od exprimere
izraziti, istisnutiŠ 1. izraz, izra`avawe, iz-
ra`ajnost. 2. med. istiskivawe, pod pritiskom,
kakvog sadr`aja iz tkiva, organa i sl.
ekspresionizam, -zma m ‰fr. expressionni-
sme, prema expression ekspresijaŠ pravac u
umetnosti (kasnije pro{iren na kwi`evnost)
uo~i Prvog svetskog rata koji insistira na iz-
ra`avawu subjektivnih raspolo`ewa i
li~nih do`ivqaja bez odre|enih pravila o
spoqa{woj formi i bez obzira na estetsku do-
padqivost.
ekspresionist(a), -e m, mn. ekspresionisti
‰v. ekspresionizamŠ pripadnik, sledbenik eks-
presionizma.
ekspresionisti~ki, -a, -o ‰v. ekspresio-
nist(a)Š koji se odnosi na ekspresionizam i
ekspresioniste.
eksprompt, -a m ‰lat. expromptus pripra-
vqenŠ 1. kratak govor bez prethodne pripreme.
2. kwi`. kratka pesma {aqivog sadr`aja nasta-
la neo~ekivano, spontano.
ekspromptno pril. ‰v. ekspromptŠ bez pri-
preme, odjednom, iznenada.
eksproprijator, -a m ‰v. eksproprijacijaŠ
onaj koji vr{i eksproprijaciju, razvla{}i-
va~, oduzima~, otima~.
eksproprijacija, -e ` ‰srlat. expropriatio od
expropriare, v. eks-1, lat. proprius vlastitiŠ 1.
prav. prisilno oduzimawe imovine od privat-
nih lica u op{tem interesu. 2. oduzimawe
sredstava za proizvodwu, razvla{}ivawe; up.
aproprijacija. y eksproprijacija ekspro-
prijatora u marksisti~koj terminologiji,
oduzimawe preduze}a, zemqe i svih sredstava
za proizvodwu od vlasnika, kapitalista.
ekstenzivan
eksproprisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰srlat.
expropriare, v. eks-1, lat. proprius vlastitiŠ
(iz)vr{iti eksproprijaciju, oduzeti, oduzi-
mati, li{iti, li{avati imovine, vlasni{tva
nad sredstvima za proizvodwu.
ekspulzivan, -vna, -vno ‰nlat. expulsivus, v.
ekspulzijaŠ koji isteruje, proteruje, ~isti.
ekspulzija, -e ` ‰lat. expulsio, prema expel-
lere isteratiŠ izgon, progon, izbacivawe, is-
kqu~ewe, ~i{}ewe.
ekstabulacija, -e ` ‰nlat. extabulatio skida-
we, brisawe s table, v. eks1-, lat. tabula tablaŠ
brisawe iz zemqi{nih kwiga.
ekstabulirati, ekstabuliram, 3. l. mn. eks-
tabuliraju svr{. i nesvr{. ‰v. ekstabulacijaŠ
(iz)brisati iz zemqi{nih kwiga.
ekstaza, -e ` ‰gr~. ekstasis pomerawe, preme-
{taweŠ 1. psih. odu{evqewe, ushi}enost, za-
nos, bla`enstvo. 2. med. stawe transa koje se is-
poqava nepokretno{}u i neosetqivo{}u, di-
socijativno stawe svesti. 3. rel. u mistici ne-
kih religija stawe neposrednog sjediwavawa
sa bo`anstvom, bla`enstvo.
ekstazi, -ija m ‰engl. ecstasy, v. ekstazaŠ psih.
psihostimulativna sinteti~ka droga, koju
obi~no uzimaju pripadnici rejv (v.) supkultu-
re i obo`avaoci tehno-muzike (v.).
ekstati~an, -~na, -~no ‰v. ekstazaŠ psih. koji
se nalazi u stawu ekstaze, zanesen, pomaman.
ekstemporacija, -e ` ‰prema lat. ex tempore
smesta, bez pripreme, v. eks-1, lat. tempus vre-
meŠ izvo|ewe ne~ega nepredvi|enog, improvi-
zacija, improvizovana upadica koju ubacuje
glumac u tekst uloge.
ekstemporisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
ekstemporacijaŠ izvesti, izvoditi ne{to bez
pripreme, improvizovati.
ekstenzibilan, -lna, -lno ‰nlat. extensibilis,
v. ekstenzijaŠ koji se mo`e rastezati, raste-
gqiv.
ekstenzivan, -vna, -vno ‰nlat. extensivus, v.
ekstenzijaŠ koji se prostire u {irinu, a ne u
du`inu, koji podrazumeva kvantitativno po-
ve}awe, prostran, op{iran. y ekstenzivna
poqoprivreda ekon. poqoprivreda koja se od-
likuje malim utro{kom rada i sredstava za
proizvodwu po jedinici povr{ine; eksten-
425
ekstenzivnost
zivno tuma~ewe zakona prav. tuma~ewe koje
obuhvata i one slu~ajeve koji nisu izri~ito
pomenuti u tekstu pravne norme, ali se mo`e
smatrati da je zakonodavac i wih imao u vidu.
ekstenzivnost, -i ` = ekstenzitet, -eta m
‰v. ekstenzivan, ekstenzijaŠ osobina onoga {to
je ekstenzivno.
ekstenzija, -e ` ‰lat. extensio, prema exten-
dere rastegnuti, opru`itiŠ 1. istezawe, ispru-
`awe, {irewe, razvla~ewe. 2. med. odr`avawe
krajeva polomqene kosti u najpovoqnijem po-
lo`aju za zara{}ivawe pomo}u istezawa. 3. do-
punsko obrazovawe, stru~no usavr{avawe, na-
stavak u~ewa (na kursevima, seminarima i sl.)
po zavr{etku prethodnog {kolovawa. 4. ra~. je-
dan ili vi{e znakova na kraju datoteke, obi~no
nakon ta~ke, naj~e{}e da se obele`i wen tip.
ekstenzitet = ekstenzivnost (v.).
ekstenzor, -a m ‰nlat. extensor, v. ekstenzijaŠ
1. anat. mi{i} isteza~, koji dovodi neki organ
u ispru`eni polo`aj. 2. mehanizam koji ima
funkciju da u odre|enom polo`aju odr`ava
slomqeni ili povre|eni deo tela.
eksteran, -rna, -rno ‰lat. externusŠ spoqni,
spoqa{wi, koji dolazi ili deluje spoqa, sa
strane.
eksterijer, -era m ‰fr. exterieur od lat. exte-
rior spoqa{wiŠ 1. spoqa{wi izgled, spoqa-
{wost, spoqna strana gra|evine. 2. film scene
snimqene na otvorenom prostoru.
eksterioran, -rna, -rno ‰v. eksterijerŠ 1.
spoqa{wi. 2. koji je bez su{tine, povr{an.
eksteritorijalan, -lna, -lno ‰v. eks-1, v. te-
ritorijaŠ 1. koji se nalazi izvan svoje zemqe.
2. dipl. koji je izuzet od vlasti i nadle`nosti
organa zemqe u kojoj se nalazi.
eksteritorijalnost, -i ` = eksteritori-
jalitet, -eta m ‰v. eksteritorijalanŠ svojstvo
onoga {to je ili onoga koji je eksteritorija-
lan (2).
eksterminator, -a m ‰v. eksterminisatiŠ
uni{tava~, istrebqiva~.
eksterminacija, -e ` ‰nlat. exterminatio od
lat. exterminareŠ uni{tavawe, uni{tewe, is-
trebqivawe, istrebqewe, pokoq.
426
ekstra-
eksterminisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰lat.
exterminareŠ istrebiti, istrebqivati, uni-
{titi, uni{tavati.
eksternalije, eksternalija ` mn. ‰nlat. ex-
ternalis od lat. externus spoqa{wiŠ spoqna obe-
le`ja, spoqa{wost, privid.
eksternat, -ata m ‰lat. externus spoqa{wiŠ
{kola u koju |aci samo dolaze, a ne stanuju u
woj; supr. internat.
eksterni, -a, -o ‰lat. externus spoqa{wiŠ 1.
spoqni, spoqa{wi, inostrani. 2. koji samo
poha|a neku {kolu, a ne stanuje u wenom domu;
supr. interni.
eksternist(a), -e m (`. eksternistkiwa, -e)
‰v. eksternat, eksterniŠ 1. u~enik koji samo po-
ha|a {kolu, a ne stanuje u woj. 2. u~enik koji
u~i privatno i pola`e ispite u nekoj {koli
~ime sti~e prava redovnog u~enika. 3. med. bo-
lesnik koji ne le`i u bolnici, ve} u wu dolazi
da se le~i i prima lekove.
eksteroreceptor, -a i eksteroceptor, -a m
‰engl. exteroceptor, v. eksterni, v. receptorŠ med.
receptor koji prima nadra`aje s povr{ine te-
la ili iz okoline.
ekstinktor, -a m ‰nlat. exstinctor, v. ekstink-
cijaŠ 1. onaj koji gasi po`ar, vatrogasac. 2.
aparat za ga{ewe po`ara.
ekstinkcija, -e ` ‰lat. exstinctio, prema ex-
tinguere ugasitiŠ ga{ewe, slabqewe; i{~eza-
vawe, nestajawe, izumirawe.
ekstirpator, -a m ‰lat. exstirpator, v. ekstir-
piratiŠ tehn. poqoprivredna sprava za ~i{}e-
we od korova i riqawe zemqe.
ekstirpacija, -e ` ‰lat. exstirpatio, v. eks-
tirpiratiŠ 1. iskorewivawe, ~upawe, istre-
bqivawe, uni{tavawe. 2. med. odstrawivawe
bolesnih delova tela operacijom.
ekstirpirati, ekstirpiram, 3. l. mn. eks-
tirpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. extirpareŠ 1. od-
straniti, odstrawivati iz korena, iskorewi-
vati, iskoreniti. 2. med. otkloniti, otklawati
operacijom bolesne delove tela.
ekstra- ‰lat. extra izvanŠ 1. kao prvi deo
slo`enice ozna~ava da je ne{to izvan ~ega,
van-. 2. kao prvi deo slo`enice zna~i ne{to
izuzetno, posebno.
ekstra
ekstra prid. indekl. ‰lat. extraŠ 1. poseban, za-
seban, odvojen; izuzetan, izvanredan (ekstra
uslovi). 2. (kao pril.) posebno, odvojeno; preko
uobi~ajene mere (uraditi ekstra).
ekstravagantan, -tna, -tno ‰srlat. extrava-
gans od extravagari, v. ekstra-, lat. vagari lutatiŠ
1. koji odstupa od uobi~ajenog, ~udan, nastran,
preteran. 2. neumeren u zahtevima, neskroman,
rasipan.
ekstravagantnost, -osti ` ‰v. ekstravagan-
tanŠ neobi~nost, nastranost, neumerenost,
preteranost.
ekstravagancija, -e ` ‰nlat. extravagantio, v.
ekstravagantanŠ 1. v. ekstravagantnost. 2.
sklonost ka tro{ewu novca.
ekstravertan, ekstravertiran, ekstra-
vertiranost v. ekstrovertan itd.
ekstravilan, -lna, -lno ‰v. ekstra-, fr. ville
gradŠ koji je izvan grada, izvangradski, seoski;
supr. intravilan.
ekstradirati, ekstradiram, 3. l. mn. ekstra-
diraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. extradere, v. eks-1,
tradere predatiŠ prav. izru~i(va)ti, vratiti u
zemqu iz koje je krivac pobegao.
ekstradicija, -e ` (nepr. ekstradikcija)
‰nlat. extraditio, v. ekstradiratiŠ izru~ewe
krivca zemqi u kojoj je u~inio prestup.
ekstrakt, -a m, mn. ekstrakti, gen. mn. eks-
trakta i ekstrakata ‰lat. extractum, v. ekstrahi-
ratiŠ 1. zgusnuti sadr`aj neke materije, dobi-
jen ekstrahirawem. 2. jezgro, sr`, su{tina. 3.
izvod, izvadak, kratak pregled.
ekstraktivan, -vna, -vno ‰nlat. extractivus,
v.ekstrakcijaŠ koji izvla~i, koji vadi; koji se
koristi ekstrakcijom.
ekstraktor, -a m ‰lat. extractor, v. ekstrakci-
jaŠ 1. zatvorena posuda u kojoj se odvija proces
ekstrakcije u hemijskim laboratorijama. 2.
sprava za izvla~ewe vazduha, ventilator.
ekstrakcija, -e ` ‰lat. extractio, prema extra-
here izvu}i, izvaditiŠ 1. va|ewe, izvla~ewe
vode ili drugih te~nosti. 2. mat. va|ewe kore-
na. 3. filol. va|ewe dela teksta. 4. med. va|ewe
deteta pri poro|aju iz poro|ajnog kanala; va-
|ewe zuba; va|ewe predmeta ili bolesnog dela
tela iz organizma.
ekstrahirati
ekstramentalan, -lna, -lno ‰v. ekstra-, men-
talanŠ koji se nalazi izvan svesti.
ekstramundan, -a, -o ‰v. ekstra-, lat. munda-
nus svetski, svetovniŠ koji je izvan sveta.
ekstramuralan, -lna, -lno ‰v. ekstra-, lat.
murus gradski zidŠ koji je izvan zidina ili
granica nekog grada; koji se obavqa izvan uni-
verziteta ili druge {kolske ustanove.
ekstranet, -a m ‰engl. extranet, v. ekstra-, in-
ternetŠ ra~. internet-tehnologija iskori{}e-
na za povezivawe kompanija s wihovim poslov-
nim partnerima.
ekstraordinaran, -rna, -rno ‰v. ekstra-, lat.
ordinarius obi~an, redovanŠ 1. neobi~an, izuze-
tan, izvanredan. 2. koji odudara od uobi~aje-
nog rasporeda, vanredan.
ekstraordinarijus, -a m ‰lat. extraordinari-
us, v. ekstraordinaranŠ vanredni profesor na
visokoj {koli ili univerzitetu.
ekstrapolacija, -e ` ‰v. ekstra, v. interpo-
lacijaŠ 1. pro{irivawe zakonitosti ili za-
kqu~aka ustanovqenih za jedno podru~je na
{ire, jo{ neispitano podru~je. 2. mat. metod za
izra~unavawe pribli`ne vrednosti neke
funkcije f(x) van intervala u kojem su nam we-
ne vrednosti u nizu ta~aka date ili poznate.
ekstraprofit, -ita m ‰v. ekstra-, profitŠ po-
sebna zarada, vi{ak iznad prose~nog profita.
ekstrasens, -a m ‰v. ekstra-, lat. sensus ~uloŠ
osoba za koju se veruje da je u stawu da zapa`a
van~ulnim, parapsiholo{kim putem.
ekstrasistola, -e ` ‰v. ekstra-, v. sistolaŠ
med. anomalno, vanredno stezawe srca koje re-
meti sr~ani ritam.
ekstrasistolija, -e ` ‰v. ekstrasistolaŠ ne-
ujedna~eni ritam srca sa u~estalim sistola-
ma.
ekstrasubjektivan, -vna, -vno ‰v. ekstra-,
subjektivanŠ psih. koji se de{ava izvan subjek-
ta i wegovog delovawa, koji pripada spoqa-
{wem, objektivnom svetu; up. intersubjekti-
van, intrasubjektivan.
ekstrauterin(i), -a, -o = ekstrauterin-
ski, -a, -o ‰v. ekstra-, lat. uterus matericaŠ med.
vanmateri~ni.
ekstrahirati, ekstrahiram, 3. l. mn. ekstra-
hiraju i ekstrahovati, -ujem svr{. i nesvr{.
427
ekstrem
‰lat. extrahereŠ izdvojiti, izdvajati ekstrakci-
jom, izvu}i, izvla~iti, vaditi.
ekstrem, -ema m ‰lat. extremus krajwiŠ najvi-
{i stepen ne~ega, vrhunac, krajnost, pretera-
nost.
ekstreman, -mna, -mno ‰v. ekstremŠ 1. koji
dosti`e najvi{i stepen, krajwi, grani~ni;
koji te`i krajwim, radikalnim stavovima i
merama. 2. naj`e{}i, najja~i po snazi ose}awa
ili ispoqavawa. y ekstremni sportovi.
ekstremizam, -zma m ‰v. ekstremŠ sklonost
ka ekstremnim, krajwim, radikalnim stavovi-
ma i merama.
ekstremist(a), -e m, mn. ekstremisti (`. eks-
tremistkiwa) ‰v. ekstremŠ pristalica ekstre-
mizma, koji u delovawu i mi{qewu zauzima
ekstremne stavove.
ekstremitet, -eta m ‰lat. extremitasŠ anat. ru-
ka ili noga; (mn.) krajwi delovi tela, udovi.
ekstremnost, -i i ekstremnost, -osti ` ‰v.
ekstremanŠ osobina onoga {to je ekstremno.
ekstrovertan, -tna, -tno ‰engl. extrovert od
nlat. extravertere okrenuti napoqe, v. ekstra-,
lat. vertere okretatiŠ psih. koji je pona{awem i
postupcima okrenut okolini i qudima i s wi-
ma odr`ava intenzivne kontakte; supr. intro-
vertan.
ekstrovertiran v. ekstrovertan.
ekstrovertiranost, -i i ektrovertnost, i
`. ‰v. ekstrovertanŠ osobina onoga koji je eks-
trovertan, otvorenost ka spoqa{wem svetu, ka
drugim qudima; supr. introvertiranost.
ekstruder, -a m ‰engl. extruder, v. ekstrudira-
tiŠ tehn. 1. presa za izvla~ewe cevi i profila
od plasti~ne mase. 2. deo ma{ine za ispredawe
plasti~nih vlakana.
ekstrudiran, -a, -o ‰v. ekstrudiratiŠ koji je
oblikovan ili obra|en ekstruderom.
ekstrudirati, ekstrudiram, 3. l. mn. eks-
trudiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. extrudereŠ poti-
snuti, potiskivati, (iz)gurati, (is)terati.
ekstruzija, -e ` ‰lat. extrusioŠ 1. istiskiva-
we, isterivawe, izbacivawe. 2. geol. stvrdwa-
vawe vulkanske lave na povr{ini Zemqe.
eksuberantan v. egzuberantan.
eksudat, -ata m ‰lat. exsudatum, v. eksudaci-
jaŠ med. te~nost koja se skupqa u telesnim du-
428
ekshumacija
pqama usled zapaqewa, nakupqawe te~nosti u
organizmu.
eksudativan, -vna, -vno ‰v. eksudacijaŠ med.
koji se odnosi na eksudat ili eksudaciju.
eksudacija, -e ` ‰nlat. exsudatio od exsudare
znojiti seŠ fiziol. isticawe eksudata.
eksulceracija, -e ` ‰lat. exulceratio, v. eks-1,
lat. ulcer ~irŠ med. stvarawe ~ireva.
ekshalacija, -e ` ‰lat. exhalatio, v. ekshali-
ratiŠ 1. hem. ispu{tawe gasovitih materija,
isparavawe, para. 2. med. izdisawe, izbacivawe
vazduha.
ekshalirati, ekshaliram, 3. l. mn. ekshali-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. exhalareŠ 1. hem. (is)pu-
{tati paru, isparavati. 2. med. izdisati, iz-
dahnuti (vazduh).
ekshaustor, -a m ‰nlat. exhaustor od lat. exha-
urire iscrpstiŠ 1. sprava, ventilator za isisa-
vawe vazduha ili gasa. 2. pumpa za pra`wewe
septi~kih jama.
eksheredat, -ata m ‰lat. exheredatus, v. ekshe-
rediratiŠ prav. onaj koji je iskqu~en iz nasle|a.
eksheredacija, -e ` ‰lat. exheredatio, v. eks-
herediratiŠ prav. iskqu~ewe iz nasledstva,
oduzimawe prava nasle|a.
eksheredirati, eksherediram, 3. l. mn. eks-
herediraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. exheredare, v.
eks-1, hereditas nasle|eŠ oduzeti, oduzimati
pravo nasledstva, razba{tiniti.
ekshibicija, ekshibicioni, ekshibicio-
nizam, ekshibicionist(a) v. egzibicija, eg-
zibicioni, egzibicionizam, egzibicio-
nist(a).
ekshorta, -e ` ‰lat. exhortari podsticatiŠ
{kolska propoved, pouka; kra}i govor.
ekshortativan, -vna, -vno ‰lat. exhortari
podsticatiŠ koji bodri, ohrabruje, podsti~e,
pou~ava.
ekshortator, -a m ‰v. ekshortacijaŠ vaspi-
ta~, savetnik, propovednik.
ekshortacija, -e ` ‰lat. exhortatioŠ 1. pod-
sticawe, hrabrewe, bodrewe. 2. savet, nagovor,
pouka.
ekshumacija, -e ` ‰v. ekshumiratiŠ iskopa-
vawe tela iz groba (radi preno{ewa na drugo
mesto, radi sudske istrage itd.).
ekshumirati
ekshumirati, ekshumiram, 3. l. mn. ekshu-
miraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. exhumare, v. eks-1,
lat. humus zemqaŠ iskopa(va)ti telo iz groba.
ekscedirati, ekscediram, 3. l. mn. ekscedi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. excedereŠ praviti eks-
cese, ispade, pre}i, prelaziti granicu pri-
hvatqivog pona{awa, preterivati.
ekscelentan = ekselentan (v.).
ekscelencija = ekselencija (v.).
ekscelzior prid. indekl. ‰lat. excelsior kom-
parativ od excelsus uzvi{enŠ 1. vi{i, uzvi{e-
niji, sjajan. 2. (kao uzvik ili parola) sve vi{e,
uvis.
ekscentar, -tra m ‰v. ekscentri~anŠ ma{.
kru`na plo~a ~iji se centar ne poklapa sa cen-
trom osovine na koju je nasa|ena.
ekscentrik, -a m, mn. ekscentrici, gen. mn.
ekscentrika ‰v. ekscentri~anŠ 1. ekscentri-
~an, neuravnote`en ~ovek, ~udak. 2. v. ekscen-
tar.
ekscentri~an, -~na, -~no ‰srlat. excentricus,
prema gr~. ekkentros izvan centraŠ 1. (o dva kru-
ga, dva to~ka) koji nema isti centar. 2. kome je
osovina izvan centra. 3. fig. koji odstupa od
uobi~ajenog, nesre|en, neuravnote`en, na-
stran, ~udan.
ekscentri~nost, -osti ` ‰v. ekscentri~anŠ
1. ekscentri~an polo`aj, odstupawe od centra.
2. fig. odstupawe od uobi~ajenog, neuravnote-
`enost, nastranost.
ekscepcija, -e ` ‰lat. exceptio izuzetakŠ
prav. 1. odluka da u sudskom postupku ne u~e-
stvuje odre|eno sudsko ve}e ili ~lanovi ve}a
zbog sumwe u pristrasnost, izuze}e. 2. prigo-
vor u sudskoj parnici.
ekscepcionalan, -lna, -lno ‰nlat. exceptio-
nalis, v. ekscepcijaŠ koji predstavqa izuzetak,
izuzuetan, neobi~an; koji je iznad proseka, iz-
vanredan.
ekscerebracija, -e ` ‰v. eks-1, lat. cerebrum
mozakŠ med. va|ewe mozga fetusa.
ekscerpirati, ekscerpiram, 3. l. mn. eks-
cerpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excerpere izvadi-
tiŠ 1. ispis(iv)ati bele{ke, (iz)vaditi po-
trebne podatke, gra|u i sl. 2. lingv. pregledati
{tampane tekstove radi skupqawa primera za
izradu re~nika.
ekscitacija
ekscerpt, -a m, gen. mn. ekscerpta i ekscer-
pata ‰lat. excerptum, v. ekscerpiratiŠ izvadak,
ispis iz kwige, spisa, odlomak.
ekscerpcija, -e ` ‰lat. excerptio, v. ekscer-
piratiŠ ekscerpirawe, ispisivawe gra|e.
eksces, -a m, mn. ekscesi, gen. mn. ekscesa ‰lat.
excessus od excedere prekora~itiŠ prekora~e-
we normalnog, dopu{tenog, nedopu{ten ili
nedoli~an postupak, prestup, ispad, izgred.
ekscesivan, -vna, -vno i ekscesni, -a, -o
‰nlat. excessivus, v. ekscesŠ 1. preteran, preko-
meran; neumeren, neobuzdan. 2. v. ekscesni.
ekscesivnost, -i ` ‰v. ekscesivanŠ osobina
onoga {to je ekscesivno, neumerenost, prete-
ranost.
ekscesni, -a, -o ‰v. ekscesŠ koji ima karakter
ekscesa; sklon ekscesima, neuravnote`en, ne-
normalan (ekscesna situacija).
ekscidirati, ekscidiram, 3. l. mn. eksci-
diraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excidere ise}i, izre-
zatiŠ med. (iz)vr{iti eksciziju, (i)se}i,
(iz)vaditi se~ewem.
ekscizija i ekscizija, -e ` ‰v. ekscidira-
tiŠ med. hirur{ko isecawe, izrezivawe, va|e-
we se~ewem; ise~eno tkivo, izrezak.
ekscipirati, ekscipiram, 3. l. mn. eksci-
piraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excipereŠ 1. (iz)vaditi,
izuzeti, izuzimati, izdvojiti, izdvajati. 2. prav.
primetiti, prime}ivati, prigovoriti, prigo-
varati, odgovoriti, odgovarati na tu`bu.
ekscitabilan, -lna, -lno ‰nlat. excitabilis, v.
ekscitiratiŠ nadra`qiv, razdra`qiv, uzbu-
dqiv.
ekscitabilnost, -i ` ‰v. ekscitabilanŠ
razdra`qivost, uzbudqivost.
ekscitans, -a m, mn. ekscitansi i ekscitan-
cija, s mn. po latinskom ‰lat. excitans, prema ex-
citare pokrenuti, hrabritiŠ med. sredstvo za
razdra`ivawe.
ekscitativan, -vna, -vno = ekscitatoran,
-rna, -rno ‰nlat. excitativus, v. ekscitiratiŠ koji
podsti~e, pobu|uje, nadra`uje, izaziva, pod-
sticajan.
ekscitacija, -e ` ‰lat. excitatio, prema exci-
tare pokrenuti, hrabritiŠ 1. hrabrewe, podsti-
cawe, bodrewe. 2. dra`ewe, uzbu|ivawe, pod-
badawe.
429
ekscitirati
ekscitirati, ekscitiram, 3. l. mn. eksciti-
raju svr{. i nesvr{. ‰excitare pokrenuti, hrabri-
tiŠ podsta}i, podsticati, pobuditi, pobu|i-
vati, nadra`i(va)ti.
ektaza, -e ` = ektazija, -e ` ‰gr~. ektasisŠ 1.
med. rastezawe, protezawe, pro{irewe. 2. fon.
produ`avawe sloga ili samoglasnika.
ektlipsa, -e ` ‰gr~. ekthlibein istisnutiŠ
fon., metr. izbacivawe jednog ili vi{e glasova
da bi se izbegao hijat (v.).
ekto- ‰gr~. ektosŠ kao prvi deo slo`enice
ozna~ava da se drugi deo odnosi na ne{to {to
je izvan, spoqa{wi.
ektogeneza i ektogeneza, -e ` ‰v. ekto-, -ge-
nezaŠ biol. teorija prema kojoj evoluciju `ivih
bi}a pokre}u iskqu~ivo spoqa{wi faktori.
ektoderm, -a m ‰v. ekto-, gr~. derma ko`aŠ 1.
anat. spoqni sloj na zametku, embrionu. 2. bot.
spoqni klicin list.
ektomija, -e ` ‰gr~. ektome, v. -tomijaŠ med.
operativno odstrawivawe dela tela, dela or-
gana ili celog organa.
ektomorf, -a m ‰v. ekto-, gr~. morphe oblikŠ
biol., antrop. jedinka vitke, izdu`ene telesne
gra|e, ~ije su strukture nastale prete`no iz
povr{inskog sloja embriona; up. endomorf. x
ektomorfan.
ektoparazit, -a i ektoparazit, -ita m ‰v.
ekto-, parazitŠ biol. parazit koji `ivi na dru-
gom organizmu i s wegove ko`e prima hranu;
up. endoparazit.
ektopizam, -zma m = ektopija, -e ` ‰gr~. ek-
topos izme{ten, pomerenŠ med. prirodna nepra-
vilnost razvoja nekog organa, pojava nekog or-
gana na mestu gde se on ina~e ne nalazi.
ektoplazma, -e ` ‰v. ekto-, (cito)plazmaŠ
biol. 1. spoqa{wi sloj citoplazme. 2. posebna
supstanca koja se pod odre|enim uslovima na-
vodno pojavquje iz tela medijuma na spiriti-
sti~kim seansama.
ektropijum, -a m i ektropij, -a m ‰gr~. ektro-
pion prema ektrepein okretati upoqeŠ med. 1. iz-
vrtawe o~nog kapka prema spoqa{wosti. 2. iz-
vrtawe spoqa{we ivice u{}a materice.
eku v. eki.
ekumena, -e ` ‰gr~. oikoumene prema oikein
stanovatiŠ 1. ist. naziv anti~kih Grka za tada
430
elaborat
poznat naseqeni svet. 2. sve stalno naseqene
teritorije na Zemqi, svetska zajednica qudi,
vaseqena, ~ove~anstvo. 3. filoz. kod stoika za-
jednica mudrih na svetu bez obzira na klasu i
narodnost; svetska dr`ava.
ekumenizam, -zma m ‰v. ekumenaŠ rel. ideja o
saradwi svih vera i crkava (naro~ito hri-
{}anskih) na osnovu ravnopravnosti i zajed-
ni~kog zalagawa za mir i op{te dobro.
ekumenist(a), -e m ‰v. ekumenizamŠ prista-
lica ekumenizma, onaj koji unapre|uje ekume-
nizam.
ekumenski, -a, -o ‰v. ekumenaŠ 1. koji se od-
nosi na ceo svet, vaseqenski, svezemaqski. 2.
koji predstavqa celinu hri{}anskih crkava,
op{tehri{}anski. 3. koji je pro`et duhom
ekumenizma, sklon dogovoru, dijalogu; tole-
rantan.
ekfonetski, -a, -o ‰gr~. ekphonein viknuti,
povikati, prema phone glasŠ u y ekfonetska
notacija muz. ist. crkv. sistem znakova za sve~a-
no ~itawe liturgijskih tekstova u isto~nim
hri{}anskim crkvama izme|u 500. i 1500. go-
dine.
ekcem, -ema m ‰gr~. ekzema, od ek- iz, zein
kqu~ati, kipetiŠ med. ko`no oboqewe sa crve-
nilom, otokom i sitnim plikovima, pra}eno
qu{tewem poko`ice.
ekce homo ‰lat. ecce homoŠ evo ~oveka, re~i
kojima je Pilat predstavio Hrista Jevrejima
(Jovan 19:5).
ekcehomo, -a m ‰v. ekce homoŠ um. likovna
predstava Hrista s trnovim vencem na glavi.
ek{i prid. indekl. ‰tur. eksiŠ pokr. kiseo.
ek{ija, -e ` ‰v. ek{iŠ pokr. kompot od me{a-
nog vo}a.
ek{n pejnting, -a m ‰engl. action painting ak-
ciono slikaweŠ slik. slobodno nabacivawe bo-
je u mlazevima na platno (termin za tehniku
kakvu su upotrebqavali slikari HH veka Vi-
lem de Kuning i Xekson Polok); apstraktni
ekspresionizam.
elaborat, -ata m ‰lat. elaboratum izra|eno
od elaborare izraditiŠ detaqna pismena razra-
da nekog predmeta, projekta, ideje.
elaboracija
elaboracija, -e ` ‰lat. elaboratio od elaborare
izraditiŠ izra|ivawe, razra|ivawe, razrada.
elaborirati, elaboriram, 3. l. mn. elabori-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. elaborare izraditiŠ 1.
do tan~ina izraditi, izra|ivati, razraditi,
razra|ivati. 2. detaqno objasniti, razjasniti.
elajosterijum, -a i elajosterij, -a m ‰gr~.
elaion uqeŠ ist. prostorija u starogr~koj gim-
naziji u kojoj su se ve`ba~i pre ve`bawa maza-
li uqem.
elamet v. alamet.
elan, -ana m ‰fr. elanŠ polet, ponesenost,
odu{evqewe, zanos, `ar.
elastik, -a m, mn. elastici, gen. mn. elastika
= elastika, -e `, dat. elastici ‰fr. elastique, v.
elasti~anŠ elasti~na traka s gumenim nitima,
lasti{.
elastin, -ina m ‰v. elasti~anŠ fiziol. glavni
sastojak elasti~nog tkiva u `ivotiwskom or-
ganizmu, vrsta proteina.
elasticitet, -eta m = elasti~nost, -osti `
‰fr. elasticite, v. elasti~anŠ 1. osobina onoga
{to je elasti~no, rastegqivost, gipkost, savi-
tqivost. 2. fig. spretnost, okretnost, prilago-
dqivost.
elasti~an, -~na, -~no ‰gr~. elastikos prema
elaunein pokrenutiŠ 1. koji se vra}a u prvobi-
tan polo`aj nakon prestanka delovawa neke
spoqa{we sile, rastegqiv, gibak, savitqiv.
2. fig. koji se lako prilago|ava, prilagodqiv;
nedosledan, nestalan, povodqiv.
elasti~nost = elasticitet (v.).
elastomeri, elastomera m mn. ‰v. elasti~an,
polimerŠ hem. elasti~ni polimeri.
elativ, -a m ‰nlat. elativus prema lat. elatus
uzvi{enŠ gram. 1. oblik kojim se iskazuje visok,
poja~an stepen neke osobine bez pore|ewa s
drugim pojmovima, apsolutni superlativ. 2. u
ugrofinskim i nekim drugim jezicima pade`
za izricawe izla`ewa iz nekog mesta, odnosno
udaqavawa.
elacija, -e ` ‰lat. elatio polet, uzlet prema ef-
ferre elatus uznetiŠ 1. uzlet, uzdizawe. 2. psih.
umi{qenost, nadmenost, oholost, uobra`enost.
elbet i helbet = elbetena i helbetena pril.
‰tur. elbet, elbette od ar. albatt, albattaŠ pokr. 1.
elegijski
svakako, sigurno, bez sumwe. 2. vaqda, verovat-
no. 3. najzad, naposletku.
elver, -a m = elfer ‰nem. elf jedanaestŠ zast. 1.
sp. kazneni udarac u fudbalu, jedanaesterac. 2.
nekada{wi naziv za duvan koji se prodavao u
pakovawima po ceni od jedanaest krajcara.
elverisati, -i{em nesvr{. ‰tur. elvermekŠ
pokr. 1. pristajati, odgovarati, biti prikla-
dan. 2. razumeti, imati razumevawa. 3. pomo}i
kome.
eldorado, -a m ‰{p. el dorado zlatanŠ zemqa bo-
gatstva, blagostawa, izobiqa, obe}ana zemqa.
ele v. elem.
eleati, eleata = (obi~nije) elejci, elejaca
m mn. ‰gr~. Eleates stanovnici gr~ke kolonije
Eleje u ju`noj ItalijiŠ filoz. pripadnici sta-
rogr~ke filozofske {kole koji su sve obja-
{wavali razumom, odbacivali ~ulno isku-
stvo, smatraju}i da je svet ve~an, jedinstven i
nepromenqiv. x eleatski i elejski.
eleatizam, -zma m ‰v. eleatiŠ filoz. stav i
u~ewe eleata.
elevator, -a m ‰nlat. elevator od lat. elevare
podizatiŠ 1. sprava za dizawe tereta, kran, di-
zalica, lift. 2. sprava za dizawe, ukrcavawe
ili prekrcavawe rasutog tereta kao {to je `i-
to, pesak i sl. iz brodova u vagone ili skladi-
{ta. 3. anat. mi{i} podiza~. 4. med. instrument
za podizawe o~nog kapka. 5. avij. visinsko kor-
milo letelice.
elevacija, -e ` ‰lat. elevatio prema elevare
podizatiŠ 1. dizawe, uzdizawe, podizawe. 2. voj.
ugao do kojeg se podi`e topovska cev. 3. astron.
visina zvezde nad horizontom. x elevacioni.
elegantan, -tna, -tno ‰lat. elegans ukusan,
probirqiv od elegare = eligere izabratiŠ lepo
odeven, ukusan, skladan, otmen, gospodstven.
elegancija, -e ` ‰lat. elegantiaŠ otmenost,
ugla|enost, skladnost, fino}a.
elegija, -e ` ‰lat. elegia od gr~. elegeiaŠ 1.
kwi`. lirska pesma pro`eta setnim raspolo-
`ewem, tugom. 2. kwi`. u anti~koj poeziji svaka
pesma napisana u elegijskim distisima. 3. muz.
kompozicija tu`nog karaktera.
elegijski, -a, -o ‰v. elegijaŠ koji se odnosi
na elegiju; koji ima oblik elegije. y elegijski
431
elegi~an
distih metr. u anti~koj poeziji spoj heksame-
tra sa pentametrom.
elegi~an, -~na, -~no ‰gr~. elegiakos, v. elegi-
jaŠ setan, tu`an, `alostan, sklon razmi{qa-
wu, ~e`wiv.
elegi~ar, -a m ‰v. elegijaŠ kwi`. pesnik koji
pi{e elegije.
elejson v. kirije elejson.
elejci = eleati (v.).
elektivan, -vna, -vno ‰lat. electivus prema
eligere biratiŠ koji se bira, podle`e izbornoj
proceduri, izborni.
elektor, -a m ‰lat. elector, prema eligere bi-
ratiŠ 1. bira~, izbornik. 2. ist. knez, velika{
koji je imao pravo u~e{}a u birawu cara u
sredwovekovnoj nema~koj dr`avi. 3. ~lan elek-
torske grupe koja u svakoj ameri~koj dr`avi
bira predsednika i potpredsednika SAD.
elektoralan, -lna, -lno ‰v. elektorŠ izbor-
ni, bira~ki.
Elektra, -e ` ‰gr~. ElektraŠ mitol. k}i Aga-
memnona i Klitemnestre: ohrabrila je svog
brata Oresta da ubije wihovu majku i wenog
qubavnika nakon {to su ovi ubili Agamemno-
na; ~est motiv u tragedijama Sofokla, Euripi-
da i drugih pisaca; y Elektrin kompleks
psih. podsvesna sklonost devoj~ice da ose}a
privr`enost ka ocu i neprijateqstvo prema
majci; up. Edipov kompleks.
elektrana, -e ` ‰v. elektri~anŠ postrojewe
za proizvodwu elektri~ne energije.
elektri- v. elektro-.
elektrizacija, -e ` ‰v. elektrizovatiŠ 1.
nabijawe elektricitetom, izlagawe uticaju
elektriciteta. 2. med. le~ewe elektricitetom,
elektroterapija.
elektrizirati v. elektrizovati.
elektrizovati, -zujem = elektrisati, -ri-
{em i elektrizirati, elektriziram, 3. l. mn.
elektriziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. electriser, nem.
elektrisieren, v. elektri~anŠ 1. izaz(i)vati elek-
tricitet. 2. med. prodirati, prodreti elek-
tri~nom strujom u ~ove~je telo, le~iti elek-
tricitetom. 3. fig. izaz(i)vati napetost, uzbu-
diti, uzbu|ivati, odu{eviti, odu{evqavati.
432
elektri~an
elektrika, -e `, dat. i lok. elektrici ‰fr.
electrique, v. elektri~anŠ 1. v. elektricitet. 2.
elektri~no osvetqewe, rasveta.
elektrisati = elektrizovati (v.).
elektrifikacija, -e ` ‰v. elektro-, -fika-
cijaŠ 1. uvo|ewe elektri~ne energije. 2. razvi-
jawe elektroprivrede, izgradwa mre`e elek-
tri~nih centrala i sistema za preno{ewe
elektri~ne energije.
elektrifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. i
elektrificirati, elektrificiram, 3. l. mn.
elektrificiraju ‰nem. elektrifizieren, v. elek-
trika, -fikovatiŠ izvesti, izvoditi elektri-
fikaciju, snabde(va)ti sredstvima za upotre-
bu elektri~ne energije.
elektricitet, -eta m ‰nem. Elektrizitat, v.
elektri~anŠ 1. fiz. naro~ita energija, naboj
svojstven dvojakim elementarnim ~esticama,
od kojih se suprotne me|usobno privla~e, a
istoimene odbijaju; skup pojava kojima se odra-
`ava postojawe, kretawe i uzajamno delovawe
takvih naboja. 2. fig. napetost, napregnutost,
uzbu|ewe. y stati~ki elektricitet svojstvo
neke materije (}ilibara, stakla ili plasti~ne
materije) da privla~i laka tela ako se protrqa
vunenom krpom ili krznom; galvanski elek-
tricitet elektri~na struja koja se izaziva he-
mijskim procesom u Voltinim elementima;
`ivotiwski elektricitet elektromotorne
sile koje se razvijaju izme|u mi{i}a i `ivaca
i time proizvode galvansku struju.
elektri~an, -~na, -~no (odr. elektri~ni,
-a, -o) ‰fr. electrique od gr~. elektron }ilibarŠ
koji se odnosi na elektricitet, elektriku. y
elektri~no kolo sistem provodnika koji po-
vezuje izvor elektri~ne energije (npr. bateri-
ju, generator) s potro{a~ima; elektri~no po-
qe prostor oko naelektrisanog tela u kome se
ose}a dejstvo elektri~nog naboja; elektri~na
indukcija elektromagnetska indukcija (v.);
elektri~na centrala postrojewe koje proiz-
vodi elektri~nu struju za javnu upotrebu;
elektri~na mre`a mre`a koja slu`i za pre-
nos elektri~ne energije od izvora do potro{a-
~a; elektri~na stolica aparat za pogubqiva-
we osu|enih na smrt elektri~nom strujom;
elektri~na gitara muz. gitara kod koje se
elektro-
elektri~nim sredstvima titraji `ica prenose
na zvu~nik.
elektro- ‰gr~. elektron }ilibarŠ prvi deo
slo`enice kojim se kazuje da je ono {to drugi
deo slo`enice zna~i u vezi sa elektricitetom
i elektri~nom strujom.
elektroakustika, -e `, dat. i lok. elektroa-
kustici ‰v. elektro-, akustikaŠ grana elektro-
tehnike koja se bavi problemima pretvarawa
zvu~nih treptaja u elektri~ne i elektri~nih u
zvu~ne.
elektroakusti~ki, -a, -o ‰v. elektro-, aku-
sti~kiŠ koji se odnosi na elektroakustiku. y
elektroakusti~ka muzika metod komponova-
wa u kome se zvu~ni materijal podvrgava elek-
tronskoj obradi.
elektroanalgezija, -e ` ‰v. elektro-, anal-
gezijaŠ v. elektroanestezija.
elektroanaliza, -e ` ‰v. elektro-, analizaŠ
hem. izdvajawe elemenata iz rastvora wihovih
soli pomo}u elektrolize.
elektroanestezija, -e ` ‰v. elektro-, ane-
stezijaŠ med. stvarawe op{te ili lokalne neo-
setqivosti na bol pomo}u elektri~ne struje.
elektrobus, -a m ‰v. elektro-, (auto)busŠ
autobus na elektri~ni pogon.
elektrovarilac, -ioca m v. elektrozava-
riva~.
elektrovod, -a m ‰v. elektro-Š provodnik
struje, elektri~na `ica.
elektrogenerator, -a m ‰v. elektro-, genera-
torŠ ma{ina za proizvodwu elektri~ne struje
mehani~kim radom.
elektrografit, -a i elektrografit, -ita
m ‰v. elektro-, grafitŠ sinteti~ki grafit, do-
bija se grejawem ugqenika do 2.700 ¿S pomo}u
elektri~ne struje.
elektroda, -e ` ‰v. elektro-, gr~. hodos putŠ
fiz. provodnik kroz koji elektri~na struja
ulazi u neki ure|aj ili izlazi iz wega, koji
emituje ili sakupqa elektrone u elektronskoj
cevi (up. anoda, katoda).
elektrodijagnostika, -e `, dat. i lok. elek-
trodijagnostici ‰v. elektro-, dijagnostikaŠ
med. dijagnosti~ki postupak zasnovan na pri-
meni elektri~ne energije.
elektroinstalacije
elektrodinamika, -e `, dat. i lok. elektro-
dinamici ‰v. elektro-, dinamikaŠ fiz. nauka ko-
ja prou~ava kretawe elektri~ne struje kroz
provodnike i mehani~ke i magnetske pojave u
vezi s time; up. elektrostatika. x elektrodi-
nami~ki.
elektrodistribucija, -e ` ‰v. elektro-, di-
stribucijaŠ skup proizvo|a~a elektri~ne
energije i sistem wenog preno{ewa do potro-
{a~a. x elektrodistribucioni.
elektroenergetski, -a, -o ‰v. elektro-, ener-
getskiŠ koji se odnosi na elektri~nu energiju.
elektroenergija, -e ` ‰v. elektro-, energi-
jaŠ elektri~na struja, energija proizvedena u
elektranama.
elektroencefalogram, -a m ‰v. elektro-, en-
cefalogramŠ med. snimak aktivnosti kore veli-
kog mozga dobijen elektroencefalografijom.
elektroencefalograf, -a m ‰v. elektro-, en-
cefalografŠ med. aparat za snimawe i grafi~ko
prikazivawe elektri~nih aktivnosti mozga.
elektroencefalografija, -e ` ‰v. elektro-,
encefalografijaŠ med. snimawe bioelektri~nih
aktivnosti mozga pomo}u elektroda pri~vr-
{}enih na ko`i lobawe.
elektroerozija, -e ` ‰v. elektro-, erozijaŠ
postupak obra|ivawa metala putem elek-
tri~nog luka, varnica ili plazme.
elektrozavarivati, -ujem nesvr{. (gl. im.
elektrozavarivawe, -a s) ‰v. elektro-Š spajati
metalne delove elektri~nim lukom koji se
stvara izme|u elektroda aparata, zavarivati
pomo}u elektrike.
elektrozavariva~, -a~a m ‰v. elektro-Š rad-
nik koji spaja metalne i plasti~ne delove ala-
tima na elektri~nu struju.
elektroindukcija, -e ` ‰v. elektro-, induk-
cijaŠ elektromagnetska indukcija (v.).
elektroindustrija, -e ` ‰v. elektro-, indu-
strijaŠ 1. grana industrije koja se bavi proiz-
vodwom elektri~ne energije. 2. industrija
proizvodwe elektri~ne opreme i elektri~nih
ure|aja.
elektroinstalacije, -ija ` mn. ‰v. elektro-,
instalacijeŠ elektri~ni vodovi i ure|aji za
dovod elektri~ne energije.
433
elektrokardiogram
elektrokardiogram, -a m ‰v. elektro-, kar-
diogramŠ med. grafi~ki prikaz rada srca dobi-
jen elektrokardiografijom.
elektrokardiograf, -a m ‰v. elektro-, kar-
dio-, -grafŠ med. aparat za elektrokardiogra-
fiju.
elektrokardiografija, -e ` ‰v. elektro-,
kardio-, -grafijaŠ med. ispitivawe rada srca
bele`ewem bioelektri~nih struja koje nastaju
usled rada sr~anog mi{i}a.
elektrokardiografski, -a, -o ‰v. elektro-
kardiografijaŠ koji se odnosi na elektrokar-
diograf ili elektrokardiografiju.
elektrokaustika, -e `, dat. i lok. elektroka-
ustici ‰v. elektro-, v. kausti~anŠ med. paqewe
bolesnog tkiva `icom usijanom pomo}u elek-
tri~ne struje.
elektrokauter, -a m ‰v. elektro-, gr~. kauter
spaqiva~, prema kaiein palitiŠ med. instru-
ment koji se koristi u elektrokaustici.
elektrokauterizovati, -ujem i elektro-
kauterizirati, -riziram, 3. l. mn. -riziraju
svr{. i nesvr{. ‰v. elektrokauterŠ med. uklawati
bolesno tkivo pomo}u elektrokautera.
elektrokineti~ki, -a, -o ‰v. elektro-, ki-
neti~kiŠ koji je proizveden elektricitetom u
kretawu.
elektrokoagulacija, -e ` ‰v. elektro-, koa-
gulacijaŠ uklawawe ne`eqenog tkiva zagreva-
wem pomo}u visokofrekventne struje, u medi-
cinske ili kozmeti~ke svrhe.
elektrokucija, -e ` ‰engl. electrocution, v.
elektro-, (egze)kucijaŠ izvr{ewe smrtne kazne
na elektri~noj stolici.
elektroliza, -e ` ‰v. elektro-, gr~. lysis ras-
tvaraweŠ hem. razlagawe jediwewa na elemente
propu{tawem elektri~ne struje kroz wegov
rastvor. x elektroliti~ki.
elektrolit, -a m ‰v. elektro-, gr~. lytos ras-
tvorenŠ hem. svaka materija koja se u rastvoru
mo`e podvr}i elektrolizi.
elektroluminiscencija, -e ` ‰v. elektro-,
luminiscencijaŠ fiz. emisija svetlosne ener-
gije iz nekog gasa kad kroz wega prolazi elek-
tri~na struja.
elektromagnet, -eta m ‰v. elektro-, magnetŠ
fiz. gvozdeno ili ~eli~no jezgro s namotanom
434
elektromiografija
`icom, koje postaje magnet kada kroz `icu
prolazi elektri~na struja.
elektromagnetizam, -zma m ‰v. elektro-,
magnetizamŠ fiz. 1. uzajamno dejstvo magneti-
zma i elektriciteta; nauka koja prou~ava elek-
tri~no i magnetno poqe. 2. magnetizam izazvan
dejstvom elektri~ne struje.
elektromagnetni, -a, -o = elektromagnet-
ski, -a, -o ‰v. elektro-, magnetŠ fiz. koji se od-
nosi na elektromagnetizam. y elektromagnet-
na (-ska) indukcija izazivawe elektri~ne
struje u nekom strujnom kolu kada se ono kre}e
u poqu stalnog magneta ili elektromagneta;
elektromagnetni (-ski) talasi talasi koji
se {ire kroz prostor, izazvani oscilacijom
elektri~nog i magnetskog poqa; elektromag-
netno (-sko) zra~ewe elektromagnetni talasi
kra}ih talasnih du`ina; elektromagnetni
(-ski) spektar ceo raspon frekvencija elek-
tromagnetnog zra~ewa (radio-talasi, infra-
crveni zraci, vidqiva svetlost, ultraqubi-
~asta svetlost, rendgenski zraci i gama zra-
ci); elekromagnetna (-ska) terapija med. le-
~ewe u elektromagnetnom poqu.
elektroma{instvo, -stva s ‰v. elektro-, ma-
{instvoŠ grana tehnike, elektrotehnika i ma-
{inska tehnika.
elektrometalurgija, -e ` ‰v. elektro-, me-
talurgijaŠ grana metalurgije koja podrazumeva
dobijawe i pre~i{}avawe metala pomo}u
elektri~ne struje. x elektrometalur{ki.
elektrometar, -tra m, mn. elektrometri, gen.
mn. elektrometara ‰v. elektro-, -metarŠ fiz. apa-
rat za merewe elektrostati~nog naboja.
elektromehanika, -e `, dat. i lok. elektro-
mehanici ‰v. elektro-, mehanikaŠ upotreba
elektri~ne energije u mehanici. x elektrome-
hani~ki.
elektromehani~ar, -a m ‰v. elektro-, meha-
ni~arŠ onaj koji se bavi elektromehanikom.
elektromiogram, -a m ‰v. elektro-, mio-,
-gramŠ med. snimak elektri~ne aktivnosti u
mi{i}u.
elektromiograf, -a m ‰v. elektro-, mio-,
-grafŠ med. aparat za elektromiografiju.
elektromiografija, -e ` ‰v. elektro-, mio-,
-grafijaŠ med. merewe elektri~ne aktivnosti u
elektromobil
mi{i}ima radi postavqawa dijagnoze ili
pra}ewa perifernih nervnih i mi{i}nih
oboqewa.
elektromobil, -a i elektromobil, -ila m ‰v.
elektro-, (auto)mobilŠ vozilo na elektri~ni
pogon.
elektromonter, -era m ‰v. elektro-, monterŠ
onaj koji montira elektri~na postrojewa,
stru~wak (majstor) za elektromonta`u. x
elektromonterski.
elektromotor, -ora m ‰v. elektro-, motorŠ
tehn. motor na elektri~ni pogon.
elektromotoran, -rna, -rno ‰v. elektromo-
torŠ 1. koji se odnosi na elektromotor. 2. koji
se pokre}e elektromotorom. y elektromotor-
na vu~a vu~a pomo}u ma{ina na elektromotor-
ni pogon (npr. elektri~nih lokomotiva u `e-
lezni~kom saobra}aju). 3. fiz. koji proizvodi,
izaziva elektri~nu struju. y elektromotorna
sila razlika u potencijalu izme|u dva pola
izvora elektri~ne energije, obi~no merena u
voltima.
elektron, -ona m ‰gr~. elektron }ilibarŠ 1.
fiz. negativno naelektrisana ~estica, koja u
atomu kru`i oko pozitivno naelektrisanog je-
zgra. 2. v. elektrum.
elektronarkoza, -e ` ‰v. elektro-, narkozaŠ
med.anestezija koja se posti`e delovawem raz-
li~itih oblika elektri~nih impulsa na mozak.
elektronvolt, -a m ‰v. elektron, voltŠ fiz.
jedinica za energiju, defini{e se kao energi-
ja koju ima elektron kod razlike potencijala
od jednog volta.
elektronegativan, -vna, -vno ‰v. elektro-,
negativanŠ 1. fiz. (o jonu) koji ima negativan
naboj, koji prilikom elektrolize biva privu-
~en ka pozitivnoj elektrodi (anodi). 2. hem. (o
elementu) ~iji su atomi sposobni da preuzmu
elektrone iz susednih atoma.
elektronegativnost, -osti ` ‰v. elektrone-
gativanŠ fiz., hem. svojstvo onoga {to je elek-
tronegativno.
elektronika, -e `, dat. i lok. elektronici ‰v.
elektronŠ 1. fiz. nauka koja se bavi problemima
kretawa elektrona kroz gasove, kroz vakuum
ili poluprovodnike, kao i primenom tih poja-
elektropozitivan
va u prakti~ne svrhe. 2. obrada informacija
pomo}u elektronskih ure|aja.
elektronistagmografija, -e ` ‰v. elek-
tron, v. nistagmus, v. -grafijaŠ med. bele`ewe
spontanih titrajnih pokreta oka.
elektroni~ar, -a m (`. elektroni~arka,
dat.i lok. elektroni~arki) ‰v. elektronikaŠ
stru~wak za elektroniku.
elektronka, -e `, dat. i lok. elektronki, gen.
mn. elektronki ‰v. elektronŠ fiz. prazna ili ga-
som ispuwena cev s dve ili vi{e elektroda iz-
me|u kojih se kre}u elektroni oslobo|eni iz
u`arene katode, elektronska cev, radio-cev.
elektronski, -a, -o ‰v. elektronŠ fiz. koji se
odnosi na elektrone i elektroniku. y elek-
tronska konfiguracija raspored elektrona
u atomu; elektronska quska skup svih elek-
trona u atomu koji kru`e u istoj orbiti oko je-
zgra; elektronska cev v. elektronka; elek-
tronski mikroskop opti~ki instrument koji
upotrebqava snop elektrona da bi se dobila
uve}ana slika sitnih predmeta; elektronska
po{ta primawe i preno{ewe poruka pomo}u
kompjutera ili terminala prikqu~enih na ko-
munikacijsku mre`u, i-mejl; elektronski mo-
zak stari ili figurativni izraz za ra~unar;
elektronski mediji sva sredstva kojima se
elektronskim putem prenose informacije, u
prvom redu televizija i radio; elektronsko
oko TV kamera za nadzor iz daqine; elektron-
ska muzika muzika nastala pomo}u kompjutera
i elektroakusti~kih ure|aja.
elektrooptika, -e `, dat. i lok. elektroop-
tici ‰v. elektro-, optikaŠ fiz. nauka o pojavama
pomo}u kojih se mo`e dokazati bliska veza iz-
me|u elektriciteta i svetlosti; nauka o dej-
stvu elektri~nog poqa na opti~ka svojstva te-
la. x elektroopti~ki.
elektroosmoza, -e ` ‰v. elektro-, osmozaŠ
fiz. proticawe te~nosti kroz membranu iza-
zvano razlikom u elektri~nom potencijalu s
jedne i druge strane membrane: postupak koji
se primewuje za pre~i{}avawe vode.
elektropozitivan, -vna, -vno ‰v. elektro-,
negativanŠ 1. fiz. (o jonu) koji ima pozitivan
naboj, koji prilikom elektrolize biva privu-
~en ka negativnoj elektrodi (katodi). 2. hem. (o
435
elektropozitivnost
elementu) ~iji su atomi sposobni da prepuste
elektrone susednim atomima.
elektropozitivnost, -osti ` ‰v. elektro-
pozitivanŠ fiz., hem. svojstvo onoga {to je elek-
tropozitivno.
elektroporcelan, -ana m ‰v. elektro-, por-
celanŠ vrsta tvrdog porcelana koji slu`i kao
izolator u elektrotehnici.
elektroprivreda, -e ` ‰v. elektro-, privre-
daŠ grana privrede koja se bavi proizvodwom,
prenosom i distribucijom elektri~ne energi-
je. x elektroprivredni.
elektropunktura, -e ` ‰v. elektro-,
(aku)punkturaŠ med. vrsta akupunkture u kojoj
su igle spojene sa izvorom slabe struje.
elektrorafinacija, -e ` ‰v. elektro-, ra-
finiratiŠ ~i{}ewe metala elektrolizom.
elektroresekcija, -e ` ‰v. elektro-, resek-
cijaŠ med. presecawe, rasecawe tkiva ili orga-
na pomo}u elektri~ne struje.
elektroskop, -a m ‰v. elektro-, -skopŠ fiz.
sprava kojom se utvr|uje da li je neko telo nae-
lektrisano, kao i vrsta i koli~ina elektrici-
teta.
elektrostatika, -e `, dat. i lok. elektrosta-
tici ‰v. elektro-, statikaŠ fiz. deo nauke o
elektricitetu koji prou~ava stati~ki elek-
tricitet; up. elektrodinamika. x elektro-
stati~ki.
elektrostimulator, -a m ‰v. elektro-, sti-
mulatorŠ med. aparat s baterijom za podr`ava-
we rada srca impulsima elektri~ne energije,
pejsmejker (1).
elektrostimulacija, -e ` ‰v. elektro-, sti-
mulacijaŠ med. stimulacija mi{i}a ili srca
putem elektri~ne energije, u dijagnosti~ke
svrhe ili radi le~ewa.
elektroterapeut, -a m ‰v. elektro-, terape-
utŠ med. stru~wak za elektroterapiju.
elektroterapija, -e ` ‰v. elektro-, terapi-
jaŠ med. le~ewe pomo}u elektri~ne struje. x
elektroterapijski.
elektrotermija, -e ` ‰v. elektro-, -termijaŠ
fiz. grana elektrotehnike koja prou~ava proiz-
vodwu toplote iz elektri~ne energije i wenu
upotrebu.
436
elektrum
elektrotermoterapija, -e ` ‰v. elektro-,
termoterapijaŠ med. toplotni terapijski po-
stupak u kojem se primewuje elektri~na struja.
elektrotehnika, -e `, dat. i lok. elektroteh-
nici ‰v. elektro-, tehnikaŠ grana tehnike koja
se bavi proizvodwom elektri~ne energije i
wenom primenom u prakti~ne svrhe. x elek-
trotehni~ki.
elektrotehni~ar, -a m ‰v. elektro-, tehni-
~arŠ stru~wak za elektrotehniku.
elektrofor, -ora m ‰v. elektro-, -forŠ fiz.
aparat za proizvodwu stati~kog elektricite-
ta pomo}u plo~e od tvrde gume koja se okre}e i
podvrgava trewu.
elektroforeza, -e ` ‰v. elektro-, -forezaŠ 1.
fiz.protok naelektrisanih koloidnih ~esti-
ca ili molekula kroz te~nost ili gel pod uti-
cajem spoqnog elektri~nog poqa. 2. med. vrsta
fizikalne terapije pomo}u elektroda koje se
stavqaju na telo i koje omogu}avaju da lek pro-
dre pod ko`u.
elektrofotografija, -e ` ‰engl. electropho-
tography elektronska fotografijaŠ fotogra-
fija koja se pohrawuje u elektronskom, digi-
talnom obliku.
elektrohemija, -e ` ‰v. elektro-, hemijaŠ
grana fizi~ke hemije koja koja prou~ava delo-
vawe elektriciteta na fizi~ko-hemijske si-
steme i nastajawe elektri~ne energije usled
hemijskih promena.
elektrohemijski, -a, -o ‰v. elektro-, hemij-
skiŠ koji se odnosi na elektrohemiju. y elek-
trohemijski ekvivalent koli~ina nekog jona
izdvojena dejstvom jedinice ja~ine struje (1
amper) u jedinici vremena (1 sekunda).
elektrohirurgija, -e ` ‰v. elektro-, hirur-
gijaŠ med. svaka hirur{ka metoda u kojoj se pri-
mewuje elektri~na struja. x elektrohirur-
{ki.
elektro{ok, -a, mn. elektro{okovi i elek-
tro{okovi ‰v. elektro-, {okŠ med. izlagawe pa-
cijenta kratkim udarima elektri~ne struje
niske frekvencije u ciqu le~ewa nekih du-
{evnih bolesti.
elektrum, -a m ‰lat. electrum od gr~. elektron
}ilibarŠ 1. me{avina zlata i srebra, belo zla-
elekcija
to. 2. legura srebra i aluminijuma za patini-
rawe metalnih predmeta i podloga.
elekcija, -e ` ‰lat. electioŠ izbor, birawe.
elem r~c. ‰tur. hele ipak, dobroŠ dakle;
ukratko; kako god bilo.
elemek, -a m, mn. elemeci, gen. mn. elemeka ‰tur.
el emegi nagrada za rad ruku, prema el ruka, emek
trudŠ pokr. plata za posao obavqen rukama.
elemen(a)t, -nta m, mn. elementi, gen. mn. ele-
menata ‰lat. elementumŠ 1. hem. osnovna, prosta
materija koja se hemijskim putem ne mo`e raz-
lo`iti na prostije sastojke. 2. ist. jedna od ~e-
tiri stihije (osnovne materije) po anti~kom
verovawu: vatra, zemqa, voda, vazduh. 3. fig. sa-
stavni deo neke slo`ene celine. 4. fig. pol. po-
jedinac ili dru{tvena grupa odre|enih,
obi~no negativnih karakteristika ili pri-
padnosti (sumwiv ‹, seqa~ki ‹ ). 5. (mn.) stihi-
ja, prirodne sile; nepogoda, nevreme.
elementaran, -rna, -rno ‰lat. elementariusŠ
1. koji predstavqa osnovni elemenat u sklopu
ne~ega, osnovni, su{tinski. 2. koji predsta-
vqa najpre~u potrebu, puki, goli. 3. prvobi-
tan, iskonski, primitivan; koji se odnosi na
prirodne sile, stihijski. 4. sasvim prost, jed-
nostavan. y elementarne ~estice fiz. ~estice
za koje se veruje da nisu sastavqene od mawih,
prostijih ~estica; elementarna matematika
matematika bez matemati~ke analize i ostalih
slo`enih matemati~kih tehnika; elementar-
na snaga snaga prirodnih sila; elementarna
nepogoda nesre}a izazvana delovawem prirod-
nih sila (vetra, poplave, zemqotresa i sl.).
elemi, -ija m ‰ar. al-lami od pers. merhemŠ vr-
sta smole koja se dobija od razli~itog trop-
skog drve}a, a koristi se u proizvodwi lakova
i farmakologiji.
elemozina, -e ` ‰gr~. eleemosyne, prema elee-
in smilovati seŠ crkv. nov~ani prilozi crkvi,
milostiwa.
elenktika, -e `, dat. i lok. elenktici ‰gr~.
elenchos dokazŠ ve{tina logi~kog dokazivawa,
ube|ivawa i pobijawa izvo|ewem dokaza o su-
protnom; nauka o crkvenom polemisawu.
elesde, elesdea m (i el-es-de) ‰LSD, skr. od
engl. lysergic acid diethylamideŠ farm. dietila-
mid lizergi~ne kiseline, sinteti~ka droga
eliksir
koja izaziva halucinacije (posebno su je kori-
stili pripadnici psihodeli~nog pokreta).
eleuzinije, eleuzinija ` mn. ‰gr~. Eleusinia,
prema EleusisŠ ist. stare gr~ke sve~anosti koje
su odr`avane u ati~kom mestu Eleusis u ~ast
bogiwe zemqoradwe Demetre.
eleuterije, eleuterija ` mn. ‰gr~. Eleutheria
od eleutherios slobodanŠ ist. stare gr~ke sve~a-
nosti odr`avane u ~ast boga Zevsa i oslobo|e-
wa gradova.
elefant, -a m, mn. elefanti, gen. mn. elefana-
ta ‰gr~. elephas gen. elephantosŠ zast. slon. x ele-
fantski.
elefantijaza, -e ` = elefantijazis, -a m
‰gr~. elephantiasis, v. elefantŠ med. izobli~ewe i
uve}awe pojedinih delova tela izazvano zasto-
jem protoka limfe.
elzevir, -ira m ‰prema holandskoj porodi-
ci izdava~a i {tampara iz XVI veka ElzevierŠ
1. naziv za izdawa anti~kih klasika, Biblije
itd. u XVI i XVII veku. 2. u nekim zapadnim ze-
mqama naziv za kulturnu rubriku u novinama,
a naro~ito za feqton i esej.
elidirati, elidiram, 3. l, mn. elidiraju
svr{.i nesvr{. ‰lat. elidere izbiti, isteratiŠ 1.
izostaviti, izostavqati, izbaci(va)ti, ispu-
stiti, ispu{tati. 2. gram. (iz)vr{iti eliziju,
izostaviti, izostavqati samoglasnik.
elizej v. jelisej.
elizejski v. jelisejski.
elizija, -e ` ‰lat. elisio izbijawe, uklawa-
weŠ 1. izbacivawe, izostavqawe, ispu{tawe.
2. fon. izostavqawe samoglasnika na kraju re-
~i radi postizawa ritma ili da bi se izbegao
hijat (v.).
Elizijum, -a m ‰gr~. ElysionŠ 1. mitol. mesto
na koje posle smrti odlaze junaci i ~asni qu-
di; boravi{te bla`enih u podzemnom svetu;
jelisej (v.). 2. fig. predivan kraj, prelepa ze-
mqa.
eliksir, -a i eliksir, -ira m ‰ar. al-iksir od
gr~.xeros suvŠ 1. lekoviti napitak, najfiniji
ekstrakt neke materije. 2. ~udotvorni napitak
koji produ`ava `ivot. 3. pi}e koje okrepquje,
osve`avaju}e pi}e.
437
eliminatoran
eliminatoran, -rna, -rno ‰nlat. eliminatori-
us, v. eliminisatiŠ koji elimini{e; koji pod-
razumeva eliminaciju.
eliminacija, -e ` ‰lat. eliminatioŠ 1. izba-
civawe, uklawawe, odstrawivawe. 2. sp. is-
kqu~ivawe pora`enog takmi~ara ili ekipe iz
daqeg takmi~ewa.
eliminisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. eli-
minare izneti preko praga (limen)Š 1. iskqu-
~i(va)ti, izbaci(va)ti, ukloniti, uklawati,
odstraniti, odstrawivati. 2. sp. pobedom li-
{iti, li{avati protivnika prava na daqe tak-
mi~ewe. 3. fiziol. izlu~i(va)ti iz sebe, ispu-
stiti.
elint, -a m ‰skr. od engl. electronic intelligen-
ceŠ elektronska {pijuna`a; y elint-brodovi
tip malih brodova za {pijuna`u, snabdevenih
elektronskim ure|ajima poput detektora, ra-
dara, prislu{nih aparata itd.
elipsa i elipsa, -e ` ‰lat. ellipsis od gr~. el-
leipsis izostavqaweŠ 1. geom. zatvorena kriva
linija, sli~na spqo{tenom krugu, na kojoj
svaka ta~ka ima isti zbir rastojawa do dveju
`i`a (fokusa). 2. lingv. izostavqawe re~i ili
delova re~enice koji se podrazumevaju.
elipsast i elipsast, -a,- o ‰v. elipsaŠ koji
ima oblik elipse, sli~an elipsi.
elipsograf, -a m ‰v. elipsa, -grafŠ instru-
ment za crtawe, opisivawe elipse sa datim
osama.
elipsoid, -ida m ‰v. elipsa, -oidŠ geome-
trijsko telo koje se dobija okretawem elipse
oko svoje ose, spqo{tena lopta.
elipsoidan, -dna, -dno ‰v. elipsoidŠ koji
ima oblik elipsoida; koji se odnosi na elip-
soid.
elipti~an, -~na, -~no ‰gr~. elleiptikos de-
fektanŠ 1. v. elipsast. 2. lingv. koji se odnosi
na elipsu (2), skra}en, sa`et. y elipti~na re-
~enica gram. re~enica u kojoj je izostavqen
predikat (npr. Punom parom napred!).
elipti~nost, -osti ` = elipticitet, -eta
m ‰v. elipti~anŠ 1. geom. elipti~an, jajast ob-
lik. 2. lingv. elipti~no kazivawe, sa`etost.
elisa, -e ` ‰fr. helice od lat. helix od gr~. helix
zavojŠ obrtni deo koji pokre}e brodove, avio-
ne, helikoptere itd., propeler.
438
el-pi
elisejski v. jelisejski.
elita, -e ` ‰fr. elite prema elire odabratiŠ
odabrani, vrhunski, najistaknutiji krug qudi
u dru{tvu ili u odre|enom wegovom delu.
elitizam, -zma m ‰fr. elitisme, v. elitaŠ
ukupnost stavova elitista.
elitist(a), -e m, mn. elitisti ‰fr. elitiste, v.
elitaŠ onaj koji nagla{ava ulogu elite u dru-
{tvu.
elitisti~ki, -a, -o ‰v. elita, elitizamŠ ko-
ji se odnosi na elitizam i elitiste.
elitni, -a, -o ‰v. elitaŠ koji se odnosi na
elitu, koji pripada eliti, izabran, otmen, vr-
hunski.
elogijum, -a m i elogij, -a m ‰lat. elogiumŠ 1.
govor u pohvalu koga ili ~ega, pohvala, hvalo-
spev. 2. natpis na nadgrobnom spomeniku; ne-
krolog.
elokventan, -tna, -tno ‰lat. eloquens prema
eloqui beseditiŠ 1. ve{t u govoru, re~it, govor-
ni~ki uverqiv. 2. slatkore~iv, krasnore~iv.
elokventnost, -osti ` ‰v. elokventanŠ 1. ve-
{tina govorewa, re~itost. 2. slatkore~ivost,
krasnore~ivost.
elokvencija, -e ` ‰lat. eloquentia, v. elo-
kventanŠ sposobnost jezi~kog izra`avawa,
spretnost u govoru; re~itost.
eloksal, -ala m ‰skr. od el(ektrolitski)
oks(idisani) al(uminijum)Š tehn. eloksirani
aluminijum.
eloksirati, eloksiram, 3. l. mn. eloksiraju
‰skr. od el(ektrolitski) oks(idisati)Š tehn. ok-
sidisati povr{inu aluminijuma putem elek-
trolize radi za{tite od korozije.
elokucija, -e ` ‰lat. elocutio prema eloqui
beseditiŠ govorni~ka ve{tina, besedni{tvo,
umetnost govorewa u javnosti.
elongacija, -e ` ‰lat. elongatio prema elon-
gare udaqitiŠ 1. fiz. rastojawe tela koje osci-
lira od sredweg polo`aja. 2. astron. ugaono ra-
stojawe izme|u planeta i Sunca ili Meseca
izmereno sa Zemqe.
Elohim, -a m ‰hebr. ElohimŠ starozavetno
ime Boga, Jehove.
el-pi, el-pija m ‰engleski izgovor skra}e-
nice LP = long-playing, dugosviraju}iŠ velika
eluvijum
gramofonska plo~a sa vi{e snimqenih kompo-
zicija (33 obrtaja u minuti), longplejka (v.).
eluvijum, -a m (i eluvij, -a m) ‰nlat. eluvium,
prema lat. eluere opratiŠ geol. proizvodi nepogo-
da koji su zadr`ani na svom mestu od svog po-
stanka na Zemqinoj povr{ini; up. aluvijum.
elukubracija, -e ` ‰lat. elucubratioŠ mukotr-
pan, danono}ni rad; dugo, slo`eno razmi{qa-
we, mudrovawe.
elukubrirati, elukubriram, 3. l. mn. eluku-
briraju svr{. i nesvr{. ‰lat. elucubrare prema lu-
cubrum svetiqkaŠ marqivo, strpqivo prou~a-
vati ne{to, razmi{qati, mudrovati.
elul, -ula m ‰hebr. elulŠ dvanaesti mesec je-
vrejske godine.
elucija, -e ` ‰lat. elutio praweŠ hem. izdvaja-
we nekog elementa pomo}u adsorbenata (v.).
elf, -a m ‰{ved. elf od stnord. alfrŠ mitol. nat-
prirodno bi}e, duh, vilewak, |avolak.
elfer v. elver.
el~iba{a, -e ` ‰tur. elci bas›, v. el~ija, ba{aŠ
zast. prvi (po rangu) ~ovek diplomatskog pred-
stavni{tva.
el~ija, -e m, gen. mn. el~ija ‰tur. elci izasla-
nikŠ zast. izaslanik; poslanik u stranoj zemqi,
ambasador.
eqen! uzv. ‰ma|. eljenŠ `iveo!
em- v. en-.
emajl, -a i emajl, -a = emaq, -a m ‰fr. emailŠ
topqiva, obi~no neprovidna staklasta masa
kojom se prevla~e predmeti od metala, gline i
dr. radi ulep{avawa ili za{tite od korozije;
gle|, glazura.
emajlirati, emajliram, 3. l. mn. emajliraju
svr{. i nesvr{. ‰v. emajlŠ prevu}i, prevla~iti
emajlom.
emaq = emajl (v.).
emanatizam, -zma m ‰v. emanacijaŠ filoz.
u~ewe po kome je svet postao izdvajawem mawe
savr{enih bi}a iz najsavr{enijeg, iz vrhov-
nog prabi}a, bo`anstva.
emanacija, -e ` ‰lat. emanatio prema emana-
re izvirati, rasprostirati seŠ 1. izvirawe, is-
paravawe, isticawe, zra~ewe. 2. hem. gasovita
radioaktivna supstanca koja nastaje raspada-
wem radioaktivnih elemenata. 3. filoz. nasta-
embargo
jawe svih stvari iz jednog iskonskog, apsolut-
nog, najvi{eg prauzroka, prana~ela. 4. isija-
vawe i preno{ewe duhovnih uticaja; proiz-
vod, rezultat nekog stava, raspolo`ewa ili
ideje.
emanacioni, -a, -o ‰v. emanacijaŠ koji se od-
nosi na emanaciju. y emanaciona teorija
Wutnova teorija iz XVII veka, po kojoj sve-
tlost kao beskrajno fina materija izlazi stru-
jawem iz svetlog tela; emanacioni sistem
teol. u~ewe o proisticawu svega iz jednog naj-
vi{eg prabi}a.
emanet i emanet v. amanet.
emanirati, emaniram, 3. l. mn. emaniraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. emanareŠ 1. (pro)isticati,
(pro)iste}i, izlaziti, iza}i; odavati, zra~i-
ti. 2. ispoqavati se, ispoqiti se, izra`avati
se, izraziti se.
emancipator, -a m ‰v. emancipacijaŠ pobor-
nik emancipacije; oslobodilac, spasilac. x
emancipatorski.
emancipacija, -e ` ‰lat. emancipatioŠ 1. oslo-
ba|awe od zavisnosti, pot~iwenosti, podre|e-
nosti, osamostaqewe; osloba|awe od predra-
suda i svega onoga {to je zastarelo. 2. prav. pro-
gla{avawe koga punoletnim, slobodnim od ro-
diteqske ili starateqske vlasti.
emancipacionist(a), -e m, mn. emancipaci-
onisti (`. emancipacionistkiwa) ‰v. eman-
cipacijaŠ pobornik emancipacije; onaj ko se
zala`e za oslobo|ewe pot~iwenih, za ravno-
pravnost.
emancipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
emancipare, v. eks-1, mancipium kupqeni robŠ 1.
osloboditi, osloba|ati od zavisnosti ili
pot~iwenosti. 2. prav. proglasiti, progla{a-
vati punoletnim, slobodnim od roditeqske
ili starateqske vlasti. 3. emancipovati se
osloboditi se zavisnosti, pot~iwenosti; ste-
}i ravnopravnost.
emaskulator, -a m ‰v. eks-, lat. masculus
mu`jakŠ 1. onaj koji kastrira, u{kopquje. 2. in-
strument za {kopqewe mu`jaka kod `ivotiwa.
embargo, -a i embargo, -a m ‰{p. embargo
prema embargar staviti zabranuŠ 1. zabrana
uvoza ili izvoza odre|ene valute ili robe, naj-
~e{}e oru`ja; zabrana objavqivawa vesti ili
439
emblem
informacija (nametnuti, proglasiti ‹ ; bi-
ti pod embargom). 2. zadr`avawe ili zaplena
tovara stranog broda u pristani{tu.
emblem, -ema m v. amblem.
embolektomija, -e ` ‰v. embolus, ektomijaŠ
med. operativno odstrawivawe embolusa iz
krvnog suda.
embolija, -e ` ‰v. embolusŠ med. za~epqewe
krvnog suda vazduhom, stranom materijom ili
zgru{anom krvqu. y plu}na embolija med. za-
~epqewe jedne od grana plu}ne arterije ugru-
{kom krvi.
embolofrazija, -e ` ‰v. embolija, frazaŠ
smetwa u govoru pri kojoj obolela osoba uvek
ume}e istu frazu ili uzre~icu.
embolus, -a m ‰lat. embolus od gr~. embolos
klin, ~epŠ med. ono {to izaziva za~epqewe krv-
nog suda i zastoj cirkulacije, pri ~emu dolazi
do prestanka ishrane tkiva na mestu za~epqe-
wa.
embosirati, embosiram, 3. l. mn. embosira-
ju svr{. i nesvr{. ‰engl. embossŠ na~initi, pra-
viti ispup~ewa na nekoj povr{ini, ispup~ene
{are, crte`e ili slova.
embrio- ‰v. embrionŠ prvi deo slo`enice ko-
ji ozna~ava da se drugi deo odnosi na embrion.
embriogeneza i embriogeneza, -e ` ‰v. em-
brio-, genezaŠ biol. nastanak zametka.
embriologija, -e ` ‰v. embrio-, -logijaŠ deo
biologije koji prou~ava razvitak zametka.
embrion, -ona m ‰gr~. embryonŠ biol. 1. zame-
tak `ivog bi}a u prvim fazama razvoja; up. fe-
tus. 2. zametak, klica kod biqke.
embrionalan, -lna, -lno ‰v. embrioŠ 1. koji
se odnosi na embrion. 2. koji je u zametku, po-
~etni.
embriotom, -oma m ‰v. embrio-, -tomŠ med.
instrument kojim se izvodi embriotomija.
embriotomija, -e ` ‰v. embrio-, -tomijaŠ
med. zahvat kojim se se~e plod u maj~inoj utrobi
i nasilno izvla~i kad je pravi poro|aj nemo-
gu}. 2. secirawe embriona radi prou~avawa.
emeleja, -e ` ‰gr~. emmeleia sklad u muzici,
v. em-, melos pesmaŠ ist. pozor. u starogr~koj tra-
gediji sve~ani ples pra}en horskim pesmama.
440
emetin
em - em vezn. ‰tur. hem zajedno od pers. hemŠ
ob. udvojeno u re~enici: em...em ne samo…nego
(jo{) i…(em je pametan, em je vredan).
emendanda, -a s mn. ‰lat. emendanda, v. emen-
diratiŠ ono {to u jednom tekstu ili spisu tre-
ba ispraviti, ispravke.
emendator, -a m ‰lat. emendator, v. emendira-
tiŠ onaj koji u nekom tekstu ili spisu ispra-
vqa gre{ke, ispravqa~, korektor.
emendacija, -e ` ‰lat. emendatio ispravqa-
weŠ ispravqawe, ispravka.
emendirati, emendiram, 3. l. mn. emendira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. emendare, v. eks-1, menda
gre{kaŠ ispraviti, ispravqati pogre{na me-
sta u nekom tekstu ili spisu.
ementaler, -a i ementaler, -a m ‰po {vaj-
carskoj dolini Ementalu (Emmental)Š vrsta
punomasnog sira s velikim rupama.
emer, -a i emer, -a m ‰tur. emir od ar. amrŠ
pokr. zapovest, naredba, nalog.
emergencija, -e ` ‰srlat. emergentia od lat.
emergens onaj koji se pomaqa; engl. emergencyŠ
1. pojavqivawe, pomaqawe, iskrsavawe. 2. neo-
~ekivan doga|aj, nepredvi|en slu~aj. 3. te`ak
polo`aj, velika nevoqa, krizno stawe, opa-
snost. 4. filoz. spontano pojavqivawe novog
stepena na onom (ni`em) koji mu prethodi. 5.
bot. izraslina na biqnom tkivu ili organu.
emerzija, -e ` ‰lat. emersio prema emergere
izronitiŠ 1. izbijawe na povr{inu, pomaqa-
we, pojavqivawe, iskrsavawe. 2. astron. poma-
qawe jednog nebeskog tela iza drugog, npr. sa-
telita iz senke planete supr. imerzija. 3. geol.
izdizawe morskog dna na visinu ve}u od povr-
{ine mora.
emeritura, -e ` ‰v. emeritusŠ zast. svojstvo,
zvawe emeritusa, penzija.
emeritus, -a m ‰lat. emeritus prema emerere
odslu`itiŠ 1. ist. veteran rimske vojske koji je
~asno odslu`io vojnu slu`bu. 2. fakultetski
profesor u penziji.
emetik, -a m, mn. emetici = emetikum, -a m
‰nlat. emeticus od gr~. emetikos, prema emetos
povra}aweŠ farm. sredstvo koje tera na povra-
}awe.
emetin, -ina m ‰v. emetikŠ farm. materija iz
biqke ipekakuana (v.) koja izaziva povra}awe.
emeti~an
emeti~an, -~na, -~no ‰v. emeti~anŠ farm. koji
izaziva povra}awe.
emetropija, -e ` ‰gr~. emmetros u meri, v.
em-, metron mera, ops okoŠ med. normalno prela-
mawe svetlosti u oku, pravovidnost.
emigrant, -a m, mn. emigranti, gen. mn. emi-
granata (`. emigrantkiwa, -e) ‰v. emigriratiŠ
onaj koji se iselio, koji je napustio zemqu (iz
politi~kih, ekonomskih ili verskih razloga),
iseqenik. x emigrantski.
emigracija, -e ` ‰srlat. emigratioŠ 1. iseqa-
vawe iz domovine u stranu zemqu. 2. `ivot u
stranoj zemqi. 3. skup svih emigranata iz odre-
|ene zemqe. x emigracijski i emigracioni.
emigrirati, emigriram, 3. l. mn. emigrira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. emigrareŠ iseliti se, ise-
qavati se prisilno ili dobrovoqno iz domo-
vine, napustiti, napu{tati domovinu.
-emija, -emi~an, -emi~ki ‰ gr~. haima krvŠ
kao drugi deo slo`enica pokazuje da se re~ od-
nosi na krv.
emin1, -a m ‰tur. emin od ar. aminŠ pokr. 1. ist.
pouzdan ~ovek, poverenik; nadzornik, na~el-
nik. 2. (kao prid. indekl.) pouzdan, siguran.
emin2, -a m = jemin1 (v.).
eminens prid. indekl. ‰lat. eminens istaknutŠ
zast. izvrstan, odli~an (ranije ocena u {koli).
eminentan i eminentan, -tna, -tno ‰lat.
eminensŠ izvrstan, odli~an, ugledan, istaknut.
eminencija, -e ` ‰lat. eminentia od eminens
istaknutŠ 1. istaknutost, uzvi{enost. 2. med.
ispup~ewe, ispup~enost dela nekog organa. 3.
visost, preuzvi{enost: titula kardinala u ka-
toli~koj crkvi. y siva eminencija uticajna
li~nost koja se dr`i u pozadini.
eminluk, -a m, mn. eminluci, gen. mn. emin-
luka ‰tur. eminlik, v. eminŠ pokr. 1. sigurnost,
pouzdanost. 2. ~ast i dostojanstvo emina. 3.
podru~je kojim upravqa emin.
emir i emir, emira m ‰tur. emir od ar. amirŠ
1. poglavar, knez. 2. vrhovni vladar u dr`avi.
emirat, -ata m ‰v. emirŠ podru~je pod vla-
{}u emira.
emisar, -ara m ‰lat. emissariusŠ 1. li~nost
koju {aqe dr`avna ili politi~ka organizaci-
ja u drugu dr`avu radi obavqawa poverqivih
du`nosti, izaslanik. 2. onaj koga su poslali da
emotivnost
obavi tu|i posao, da prenese ne~iju poruku, da
za nekoga izvidi ili obavi ne{to.
emisija, -e ` ‰lat. emissioŠ 1. fiz. oda{iqa-
we, ispu{tawe svetlosne, zvu~ne ili elek-
tri~ne energije; oda{iqawe elektromagnet-
skih talasa. 2. program koji emituje radio-sta-
nica ili televizija. 3. finans. izdavawe nov~a-
nica i hartija od vrednosti. 4. med. izbaciva-
we, isticawe, izlivawe.
emisioni, -a, -o ‰lat. emissusŠ koji se ti~e
emisije, koji je u vezi s emisijom. y emisiona
banka finans. banka koja izdaje novac i hartije
od vrednosti; emisiona teorija v. emanacio-
na teorija; emisioni sistem v. emanatizam.
emitent, -a m, mn. emitenti, gen. mn. emitena-
ta ‰lat. emittensŠ 1. onaj koji {aqe emisara, iza-
slanika. 2. finans. ustanova koja izdaje nov~a-
nice, hartije od vrednosti i sl.
emiter, -era m ‰engl. emitter, v. emitovatiŠ 1.
ure|aj koji emituje elektromagnetne talase,
oda{iqa~. 2. fiz. elektroda u poluprovod-
ni~kim ure|ajima.
emitovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. emitte-
re odaslatiŠ 1. odaslati, oda{iqati svetlo-
snu, zvu~nu ili elektri~nu energiju; odasla-
ti, oda{iqati talase. 2. prenositi program. 3.
bank. izdati, izdavati, pustiti, pu{tati u op-
ticaj (nov~anice ili hartije od vrednosti).
emovirati, emoviram, 3. l. mn. emoviraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. emovereŠ psih. izaz(i)vati
emociju, pobuditi ose}awa, dirnuti, ganuti.
e-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet ~i-
ji je osnovni ton E, a koji odgovara ge-duru.
emolijens, -a m ‰lat. emolliens od emollire
prema mollis mekanŠ med., farm. sredstvo za za-
{titu ko`e, za omek{avawe i spre~avawe za-
paqewa.
emotivan, -vna, -vno ‰v. emocijaŠ psih. 1. ko-
ji se odnosi na emocije. 2. koji je sklon emoci-
jama, ose}ajan, osetqiv.
emotivac, -vca, mn. emotivci, mn. emotivaca
‰v. emotivanŠ fam. emotivan ~ovek, ~ovek koji
lako podle`e emocijama.
emotivnost, -i ` ‰v. emotivanŠ psih. osobina
i stawe onoga ko je emotivan, koji se lako uzbu-
|uje; ose}ajnost, osetqivost; sentimental-
nost.
441
emocija
emocija, -e ` ‰fr. emotion prema lat. emove-
re, prema movere pokrenutiŠ psih. du{evno sta-
we, ose}awe, ~uvstvo, sentiment; uzbu|ewe,
uzrujanost, tronutost.
emocionalan, -lna, -lno ‰v. emocijaŠ psih. 1.
koji se odnosi na emociju (emocionalna reak-
cija). 2. koji se lako uzbu|uje, dirqiv, ganu-
tqiv; ispuwen emocijama, ose}ajan, emotivan.
emocionalac v. emotivac.
emocionalizam, -zma m ‰v. emocijaŠ psih. te-
orija po kojoj emocije ~ine osnovu celokupnog
psihi~kog `ivota.
emocionalnost, -i ` ‰v. emocijaŠ osobina i
stawe onoga {to je emocionalno, ose}ajnost;
up. emotivnost.
empatija, -e ` ‰gr~. empatheia strast, v. em-,
patosŠ 1. psih. identifikacija s drugim, u wegov
na~in mi{qewa i ose}awa; saose}awe. 2. u`i-
vqavawe u neki doga|aj ili umetni~ko delo.
empijem, -ema m = empijema, -e ` ‰gr~.
empyema, v. em-, pyos gnojŠ med. nakupqawe gno-
ja u telesnim {upqinama.
empirej, -eja m ‰srlat. empireum od gr~.
empyrios, v. em-, pyr vatraŠ po staroj gr~koj ko-
smologiji najvi{i deo neba ispuwen ~istom
svetlo{}u, boravi{te bogova.
empirema, -e ` ‰v. empirijaŠ sud, zakqu~ak
do kojeg se dolazi empirijskim putem, na osno-
vu iskustva.
empireuma, -e ` ‰gr~. empyreuma u`areni
pepeoŠ o{tar miris i ukus koji se javqa kad za-
gori organska supstanca.
empireumatski, -a, -o ‰v. empireumaŠ hem.
koji se odnosi na empireumu; koji nastaje su-
vom destilacijom organske materije.
empirizam, -zma m ‰v. empirijaŠ 1. filoz.
u~ewe po kojem je iskustvo jedini izvor spo-
znaje; supr. racionalizam. 2. kori{}ewe em-
pirijskih metoda u nauci.
empirija, -e ` ‰gr~. empeiria iskustvoŠ 1.
znawe ste~eno iskustvom. 2. metod saznavawa
pomo}u iskustva.
empirijski, -a, -o ‰v. empirijaŠ 1. koji je za-
snovan na iskustvu, iskustven. 2. koji je dobi-
jen istra`ivawem i eksperimentalno, a ne iz-
vodi se iz teorije.
442
emsal
empiriokriticizam, -zma m ‰v. empirija,
kriticizamŠ filoz. idealisti~ko u~ewe Avena-
rijusa i Maha u drugoj polovini XIX veka, po
kojem jedinu realnost ~ine subjektivni ose}a-
ji i ono {to je neposredno dato u opa`aju.
empiriomonizam, -zma m ‰v. empirija, mo-
nizamŠ filoz. podvrsta empiriokriticizma,
filozofska teorija A. Bogdanova koja fizi~ko
svodi na psihi~ko.
empirioracionalizam, -zma m ‰v. empiri-
ja, racionalizamŠ filoz. pravac koji spaja ra-
cionalizam i empirizam.
empiriosimbolizam, -zma m ‰v. empirija,
simbolizamŠ filoz. podvrsta empiriokritici-
zma, pravac koji je osnovao P. Ju{kjevi~ i pre-
ma kome su na{a saznawa simboli na{ih opa-
`aja, a ne odraz realnih stvari u svesti.
empirist(a), -e m, mn. empiristi ‰v. empiri-
jaŠ v. empiri~ar.
empiri~an, -~na, -~no ‰v. empirijaŠ v. em-
pirijski.
empiri~ar, -a m ‰v. empirijaŠ pristalica
empirizma; onaj koji iskustvo uzima kao osno-
vu svog rada.
emplastra, -e ` = emplastrum, -a m ‰gr~. em-
plastron melem, v. em-, plassein graditi, tvori-
tiŠ med. melem za rane, obloga, lekoviti fla-
ster.
emplekton, -a m ‰gr~. emplektos upleten, v.
em-, plekein plestiŠ ist. u starom Rimu me{avi-
na kamena i opeke s malterom, kojom se ispuwa-
va unutra{wi deo zida.
empora, -e ` ‰v. emporijumŠ arhit. bo~ni iz-
dignuti deo unutar crkve, galerija, balkon.
emporijum, -a i emporij, -a m ‰gr~. empori-
onŠ 1. primorsko trgova~ko mesto. 2. veliko tr-
`i{te, tr`ni centar.
empuza, -e ` ‰gr~. Empousa avet, stra{iloŠ
1. mitol. no}na avet, vampir. 2. bot. rod mikro-
skopskih gqivica koje `ive kao paraziti u te-
lu insekata ili pu`eva. 3. zool. rod insekata iz
reda bogomoqki, neobi~nih oblika.
emsal, -ala m ‰tur. emsal od ar. mn. amtalŠ pokr.
pore|ewe, sli~nost, sli~na, odgovaraju}a
stvar, primer.
emu
emu, -a m ‰engl. emu od port. emaŠ zool. ptica
trka~ica iz reda kazuara, Dromaeus Novae Hol-
landiae, sli~na noju, koja `ivi u Australiji.
emulator, -a m ‰v. emulacijaŠ ra~. deo ra~u-
nara koji omogu}uje primenu programa nekog
drugog ra~unara.
emulacija, -e ` ‰lat. aemulatioŠ 1. takmi~e-
we, nadmetawe; podra`avawe. 2. ra~. tehnika
kojom se na jednom ra~unarskom sistemu po-
sti`u isti efekti kao na drugom.
emulgator, -a m ‰v. emulgiratiŠ sredstvo ko-
je potpoma`e stvarawe emulzije.
emulgirati, emulgiram, 3. l. mn. emulgiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. emulgere izmustiŠ 1. stvori-
ti, stvarati emulziju. 2. pretvoriti se, pre-
tvarati se u emulziju.
emulzivan, -vna, -vno ‰v. emulzijaŠ koji ima
svojstva emulzije.
emulzija, -e ` ‰nlat. emulsio prema lat. emul-
sum izmuzenŠ 1. hem. te~nost u kojoj se nalaze
sitne nerastvorene ~estice druge te~nosti. 2.
fot. tanak sloj `elatina na filmu, plo~i i sl.
koji sadr`i soli srebra osetqive na svetlost.
emulzionirati, emulzioniram, 3. l. mn.
emulzioniraju v. emulgirati.
emulirati, emuliram, 3. l. mn. emuliraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. aemulariŠ 1. nastojati da se
izjedna~e i prema{e dostignu}a nekog drugog;
podra`avati, imitirati; takmi~iti se. 2. ra~.
primeniti, primewivati program jednog kom-
pjutera na drugom bez promena u programu.
emfaza, -e ` ‰gr~. emphasis isticaweŠ 1. na-
gla{avawe pojedinih re~i ili delova re~eni-
ce. 2. izve{ta~en, prenagla{en, retori~ki na-
~in izra`avawa.
emfati~an, -~na, -~no = emfati~ki, -a, -o
‰gr~. emphatikos silovit, izra`ajanŠ 1. posebno
nagla{en, istaknut; izgovoren ja~e i vi{im
tonom. 2. koji je pun emfaze, preterano ki}en u
govoru; visokoparan.
emfati~ki = emfati~an (v.).
emfizem, -ema m ‰gr~. emphysema naduve-
nost, v. em-, physan duvatiŠ med. pojava vazduha u
tkivima ili organima. y emfizem plu}a med.
preterano pro{irewe plu}nih mehuri}a pra-
}eno gubitkom wihove elasti~nosti, javqa se
enantiotropija
kod pu{a~a i bolesnika od hroni~nog bronhi-
tisa.
emfizemati~an, -~na, -~no ‰v. emfizemŠ
med. 1. koji se odnosi na emfizem. 2. koji boluje
od emfizema, koji te{ko di{e.
emfiteuza, -e ` ‰gr~. emphyteusis prema
emphyteuein usaditiŠ prav. u rimskom pravu:
zakupni~ki odnos koji se mo`e preneti i na
naslednike, s tim {to se vlasniku mora pla}a-
ti zakupnina u novcu ili u naturi.
emfiteut, -a m ‰gr~. emphyteutes, v. emfite-
uzaŠ prav. nasledni zakupac, onaj kome pripada
pravo emfiteuze.
en- ‰gr~. en uŠ kao prefiks u re~ima gr~kog
porekla odgovara na{em u-; ispred usnenih su-
glasnika javqa se u obliku em-.
en- ‰gr~. en yŠ kao prvi deo re~i odgovara na-
{em u-, usred, na; ispred usnenih suglasnika
dobija oblik em-.
en s indekl. ‰nem. NŠ 1. naziv slova N u abece-
di. 2. oznaka proizvoqnog broja u matematici;
neodre|eni broj, ko zna koliko; up. enti.
enalaga, -e ` ‰gr~. enallage od enallassein za-
menitiŠ ret. zamena, zamewivawe jedne re~i ili
gramati~kog oblika drugim radi postizawa
stilskog efekta (npr. autorsko mi umesto ja).
enam, -ama m ‰ar. An'am ime {estog pogla-
vqa KuranaŠ pokr. kutijica ili torbica s cita-
tima iz Kurana koja se obi~no nosi oko vrata
kao amajlija.
enantem, -ema m ‰v. en-, gr~. anthein cvetatiŠ
med. osip na sluzoko`i.
enantiologija, -e ` ‰gr~. enantiologia, prema
enantios suprotan, v. -logijaŠ protivqewe, pro-
tivre~nost.
enantiomorfija, -e ` ‰gr~. enantios supro-
tan, grò. morphe oblikŠ hem. pojava da se moleku-
li istog jediwewa javqaju u dva oblika, jedan
okrenut udesno a drugi ulevo.
enantiosemija, -e ` ‰gr~. enantios suprotan,
gr~. sema znakŠ lingv. osobina nekih re~i da
imaju dva suprotstavqena zna~ewa, npr. pozaj-
miti - 1. dati na zajam (kome), 2. uzeti na zajam
(od koga).
enantiotropija, -e ` ‰gr~. enantios supro-
tan, v. -tropijaŠ hem. pojava da se kristali nekog
443
enargit
jediwewa na odre|enoj temperaturi pretvara-
ju iz jednog oblika u drugi.
enargit, -a i enargit, -ita m ‰gr~. enarges
sjajan, v. -itŠ mineral, zna~ajna ruda bakra.
enac nepr., v. hends.
englezirati, engleziram, 3. l. mn. englezi-
raju svr{. i nesvr{. ‰prema Englez, engleskiŠ 1.
jahati podi`u}i se i spu{taju}i se u sedlu u
ritmu kretawa kowa. 2. podse}i, podsecati ko-
wu repni mi{i} da bi rep stajao horizontal-
no. 3. poengleziti, anglicizovati.
engoba, -e ` ‰nem. Engobe od fr. engobeŠ gli-
nena smesa koja se nanosi na kerami~ke proiz-
vode pre pe~ewa kako bi se prekrila wihova
prirodna boja.
engram, -a m ‰v. en-, -gramŠ fiziol. trajna
promena koja nastaje u tkivu `ivih organizama
kao posledica delovawa spoqnih uticaja.
endek v. jendek.
endem, -ema m ‰gr~. endemos doma}i, v. en-,
demos narodŠ biol. biqna ili `ivotiwska vr-
sta koja `ivi samo na jednom ograni~enom pod-
ru~ju.
endemija i endemija, -e ` ‰v. endemŠ med.
trajno postojawe zarazne bolesti u jednom kra-
ju ili jednoj zemqi.
endemi~an, -~na, -~no = endemski, -a, -o ‰v.
endemŠ koji je vezan za odre|eno mesto, mesni,
lokalni (o bolestima; o biqnim i `ivotiw-
skim vrstama).
endivija, -e ` ‰nlat. endivia od fr. endiveŠ
bot. jednogodi{wa ili dvogodi{wa zeqasta
biqka, Cichorium endivia, uzgaja se kao salata.
endikija, -e ` ‰gr~. endikos pravedan, v. en-,
dike pravdaŠ primerenost pravnim shvatawi-
ma; moralna zasnovanost, pravednost.
endl, -a m, mn. endlovi ‰v. endlovatiŠ porub,
op{iv, ivica na platnu ili tkanini, porub na
`enskim ru~nim radovima.
endlerica, -e ` ‰v. endlovatiŠ 1. ma{ina za
porubqivawe. 2. `ena koja pravi porube.
endlovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. enden
zavr{itiŠ op{iti, op{ivati, porubqivati,
praviti ivice na `enskim ru~nim radovima.
endo- ‰gr~. endon unutra, kod ku}eŠ kao prvi
deo slo`enice zna~i unutra{wost, unutra-
{wi, unutar (~ega).
444
endokrinologija
endobioza, -e ` ‰v. endo-, -biozaŠ biol. zajed-
nica organizama od kojih jedan `ivi u drugome.
endovenozan, -zna, -zno ‰v. endo-, venaŠ med.
koji se uvodi u venu, koji se daje u venu, intra-
venozan.
endogamija, -e ` ‰v. endo-, -gamijaŠ soc. obi-
~aj sklapawa braka unutar jedne etni~ke ili
dru{tvene grupe.
endogen i endogen, -a, -o ‰v. endo-, -genŠ 1.
koji je unutra{weg porekla, koji nastaje usled
delovawa unutra{wih ~inilaca; supr. egzogen.
2. biol. koji raste u organizmu ili u unutra-
{wosti }elije. 3. geol. koji je izazvan toplotom
iz unutra{wosti Zemqe (o pojavama kao {to su
vulkanske erupcije, zemqotresi i sl.). 4. psih.
koji proizlazi iz vlastitih `eqa pojedinca.
endogeneza i endogeneza, -e ` ‰v. endo-, -ge-
nezaŠ poreklo iznutra, nastanak neke pojave
bez spoqa{wih uzroka.
endoderm, -a m = endoderma, -e ` ‰v. endo-,
gr~. derma ko`aŠ 1. biol. unutra{wi sloj }elija
u ranoj fazi razvitka gastrule. 2. bot. unutra-
{wi sloj }elija kore ili korena.
endokanibalizam, -zma m ‰v. endo-, kaniba-
lizamŠ antrop. obi~aj nekih plemena da jedu me-
so svojih umrlih saplemenika.
endokard, -a m = endokardijum, -a i endo-
kardij, -a m ‰v. endo-, gr~. kardia srceŠ anat. unu-
tra{wa sr~ana opna, sloj }elija koji obla`e
sr~ane {upqine.
endokarditis, -a m ‰v. endokard, -itisŠ med.
zapaqewe unutra{we sr~ane opne.
endokarpijum, -a m ‰v. endo-, gr~. karpos
plodŠ bot. unutra{wi sloj ploda.
endokrin, -a, -o ‰v. endo-, gr~. krinein lu~i-
ti, delitiŠ fiziol. koji lu~i hormone u unutra-
{wost organizma. y endokrine `lezde anat.
`lezde sa unutra{wim lu~ewem, koje proizvo-
de hormone i izlu~uju ih direktno u krv
({titna `lezda, polne, nadbubre`ne `lezde i
druge).
endokrinolog, -a m, mn. endokrinolozi ‰v.
endokrin, -logŠ med. lekar specijalista za en-
dokrinologiju.
endokrinologija, -e ` ‰v. endokrin, -logi-
jaŠ med. deo medicine koji izu~ava `lezde sa
unutra{wim lu~ewem i wihove funkcije.
endokrinolo{ki
endokrinolo{ki, -a, -o ‰v. endokrinologi-
jaŠ koji se odnosi na endokrinologe ili endo-
krinologiju.
endokrinopatija, -e ` ‰v. endokrin, -pati-
jaŠ med. oboqewe ili nepravilan rad jedne ili
vi{e endokrinih `lezda.
endolimfa, -e ` ‰v. endo-, limfaŠ anat. te~nost
koja ispuwava {upqine unutra{weg uha.
endometamorfoza, -e ` ‰v. endo-, metamor-
fozaŠ geol. promene na stenama i mineralima u
dubqoj unutra{wosti Zemqe pod dejstvom vi-
soke temperature, pritiska ili hemijskih
procesa.
endometrijum, -a i endometrij, -a m ‰v. en-
do-, gr~. metra matericaŠ fiziol. sluzoko`a ma-
terice koja se mewa tokom menstruacionog ci-
klusa.
endometrioza, -e ` ‰v. endometrijum, -ozaŠ
med. pojava endometrijuma na mestima gde se on
ina~e ne nalazi.
endometritis, -a m ‰v. endometrijum, -itisŠ
med. unutra{we zapaqewe materice.
endomitoza, -e ` ‰v. endo-, mitozaŠ biol. deo-
ba }elije pri kojoj se dele samo hromozomi,
dok jezgro ostaje nepodeqeno.
endoosmoza v. endosmoza.
endoplazma, -e ` ‰v. endo-, plazmaŠ biol.
unutra{wi deo citoplazme u `ivoj }eliji.
endoproteza, -e ` ‰v. endo-, protezaŠ med. ve-
{ta~ki zglob koji se ugra|uje na mestu zgloba
koji je oboleo ili koji nedostaje.
endoreja, -e ` ‰v. endo-, -rejaŠ med. unutra-
{we krvarewe.
endorfini, endorfina m mn. ‰engl. endo(ge-
nous) (m)orphineŠ fiziol. supstance sli~ne mor-
fijumu koje se prirodno stvaraju u organizmu.
endoskelet, -a m ‰v. endo-, skeletŠ anat. hr-
skavi~avi ili ko{tani skelet koji se nalazi u
unutra{wosti tela.
endoskop, -a m ‰v. endo-, -skopŠ med. instru-
ment koji osvetqava i pomo}u kojeg se vr{i
pregled uskih kanala i {upqina.
endoskopija, -e ` ‰v. endo-, -skopijaŠ med.
pregled unutra{wih organa pomo}u endosko-
pa (v.). x endoskopski.
enervirati
endosmoza, -e ` ‰v. endo-, osmozaŠ biol. pro-
dirawe materije iz spoqa{weg tkiva u }eliju;
up. egzosmoza.
endosperm, -a m ‰v. endo-, gr~. sperma semeŠ
bot. rezervna hrana u semenu biqke koja slu`i
za ishranu klice.
endospore, endospora ` mn. ‰v. endo-, sporaŠ
biol. spore bakterija, gqivica i algi koje na-
staju u unutra{wosti mati~ne biqke.
endotel, -a = endotelijum, -a i endotelij,
-a m ‰v. endo-, (epi)telŠ anat. unutra{wi epitel
koji obla`e srce, krvne sudove i neke druge
{upqine u organizmu.
endoteliom, -oma m ‰v. endotel, -omŠ med. tu-
mor nastao od endotela.
endoterman, -mna, -mno i endotermi~ki,
-a, -o ‰v. endo-, termi~kiŠ hem. koji vezuje toplo-
tu, koji je pra}en apsorpcijom toplote iz
spoqne sredine.
endotrahealan, -lna, -lno ‰v. endo-, trahejaŠ
med. koji ulazi ili se uvodi u du{nik.
en|a, en|ebula, en|ija v. jen|a.
eneagon, -ona m ‰gr~. ennea devet, v. -gonŠ
geom. poligon koji ima devet uglova, devetouga-
onik.
eneada, -e ` ‰gr~. enneas od ennea devetŠ 1.
skup ili niz od devet osoba, stvari, pojmova. 2.
period od devet dana, sedmica, meseci ili go-
dina.
enemon, -ona ‰gr~. henaimon (pharmakon) (lek)
koji zaustavqa krvŠ med. sredstvo, lek protiv
krvarewa.
eneolit, -a = eneolitik, -a m ‰lat. aeneus
bronzani, v. -litikŠ arheol. prelazni period iz
mla|eg kamenog doba, neolita, u bronzano do-
ba. x eneolitski i eneoliti~ki.
enervantan, -tna, -tno ‰nlat. enervans od
enervare, v. enerviratiŠ koji izaziva nervnu na-
petost, koji uzrujava, nervira, uzbu|uje.
enervacija, -e ` ‰lat. enervatio, v. enervira-
tiŠ 1. nervna iscrpqenost, rastrojenost, izmo-
`denost. 2. hirur{ko odstrawivawe `ivaca
radi uklawawa bolova ili ograni~ewa nekih
funkcija u organizmu.
enervirati, enerviram, 3. l. mn. enerviraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. enervare istro{iti, oslabi-
ti, v. eks-1, nervŠ (u)~initi nervoznim, uzru-
445
energana
ja(va)ti, razdra`i(va)ti, nervno iznuriti, iz-
nuravati.
energana, -e ` ‰v. energijaŠ postrojewe za
proizvodwu energije u industriji (elek-
tri~ne, atomske, nuklearne itd.).
energent, -a m ‰v. energijaŠ materija koja
slu`i kao izvor energije (ugaq, nafta itd.).
energetizam, -zma m ‰v. energetskiŠ filoz.
u~ewe po kojem se sve materijalne i duhovne
pojave svode na ispoqavawe energije.
energetika, -e `, dat. i lok. energetici ‰v.
energetskiŠ nauka o energiji; primena i isko-
ri{}avawe razli~itih oblika energije.
energeti~ar, -a m ‰v. energetikaŠ 1. onaj ko-
ji se bavi energetikom, stru~wak za energeti-
ku. 2. pristalica energetizma.
energetski, -a, -o ‰gr~. energetikos, v. energijaŠ
koji se odnosi na energiju ili na energetiku.
energida, -e ` ‰v. energijaŠ biol. }elija kao
fiziolo{ka jedinica; celina koju ~ini jezgro
}elije s delom citoplazme.
energija, -e ` ‰gr~. energeia rad, v. en-, ergon
deloŠ 1. fizi~ka veli~ina koja podrazumeva
sposobnost tela da se kre}u i uzajamno deluju,
ja~ina, snaga. 2. spremnost na rad, aktivnost,
odlu~nost, zamah, polet.
energi~an, -~na, -~no ‰v. energijaŠ 1. pun
energije, spreman na rad, odlu~an, odva`an. 2.
koji ima jako dejstvo, sna`an, silan.
energo- ‰gr~. energeia rad, v. en-, ergon deloŠ
kao prvi deo slo`enice ukazuje na vezu s ener-
gijom ili energetikom.
energumen, -a m ‰gr~. energoumenos od ener-
gein delovatiŠ ist. u starohri{}ansko doba na-
ziv za ~oveka koji je opsednut zlim duhom; be-
somu~nik, nasilnik, kavgaxija.
enzim, -ima m ‰nem. Enzym, v. en-, gr~. zyme
kvasacŠ hem. organsko jediwewe koje izaziva
ili ubrzava hemijske procese u `ivim organi-
zmima, ferment (v.).
enziforman, -mna, -mno ‰lat. ensis ma~, v.
formaŠ koji ima oblik ma~a, sabqast.
enzootija, -e ` ‰v. en-, gr~. zoon `ivotiwaŠ
stalna zaraza me|u `ivotiwama na odre|enom
podru~ju.
446
enkolpion
enigma, -e ` ‰gr~. ainigmaŠ 1. zagonetka, zada-
tak za re{avawe. 2. fig. nejasan, nere{iv slu-
~aj, ono {to je zagonetno.
enigmatika, -e `, dat. i lok. enigmatici ‰v.
enigmati~anŠ ve{tina sastavqawa i re{ava-
wa zagonetaka (rebusa, ukr{tenih re~i, slov-
nih igara, geometrijskih zadataka i sl.). x
enigmatski.
enigmati~an, -~na, -~no ‰gr~. ainigmatikos,
v. enigmaŠ zagonetan, nejasan, tajanstven.
enigmati~ar, -a m ‰v. enigmatika, enigma-
ti~anŠ onaj koji se bavi enigmatikom, sasta-
vqawem i re{avawem zagonetaka.
enkaustika, -e `, dat. i lok. enkaustici ‰gr~.
enkaustike, v. en-, kaiein palitiŠ lik. starogr~ka
tehnika slikawa u kojoj se razmrvqene boje me-
{aju sa zagrejanim voskom i u `itkom stawu
nanose na zid ili drvenu plo~u.
enkaustirati, enkaustiram, 3. l. mn. enkau-
stiraju svr{. i nesvr{. ‰v. enkaustikaŠ nagoreva-
wem utisnuti boje, impregnirati voskom ili
stearinom.
enkefal-, enkefalo- v. encefal-, encefa-
lo-.
enklava, -e ` ‰fr. enclave prema en u, lat. cla-
vis kqu~Š 1. podru~je tu|e dr`ave ukqu~eno u
drugu dr`avu; up. eksklava (1). 2. nacionalna
mawina koja `ivi na kompaktnom prostoru iz-
van mati~ne dr`ave.
enkliza, -e ` m ‰gr~. enklisis, v. en-, klinein
nagiwati seŠ gram. naslawawe nenagla{ene re-
~i na prethodnu re~.
enklitika, -e `, dat. i lok. enklitici ‰gr~.
enklitikos, v. enklizaŠ gram. re~ koja nema svoj
akcenat, ve} sa prethodnom re~ju ~ini akce-
natsku celinu (npr. ga, je, li).
enkliti~an v. enkliti~ki.
enkliti~ki, -a, -o ‰v. enklitikaŠ gram. koji
predstavqa enklitiku, koji nema sopstvenog
akcenta.
enkolpion, -ona m ‰v. en-, gr~. kolpos nedraŠ
1. krst na grudima pravoslavnih crkvenih ve-
likodostojnika i vizantijskih careva. 2. meda-
qon s Bogorodi~inim likom koji se upotre-
bqava u pravoslavnoj liturgiji, panagija (v.).
enkomijast
enkomijast, -a m ‰gr~. enkomiastikos slavi-
la~ki, v. en-, komos sve~ani ophodŠ onaj koji
peva hvalospeve, himnopojac.
enkomijastika, -e `, dat. i lok. enkomija-
stici ‰v. enkomijastŠ ve{tina hvaqewa i sla-
vqewa zaslu`nih qudi u govoru.
enkomijasti~an, -~na, -~no ‰gr~. enkomia-
stikos, v. enkomionŠ pohvalan, hvalospevan.
enkomijum, -a m i enkomij, -a m ‰lat. encomi-
umŠ v. enkomion.
enkomion, -ona m ‰gr~. enkomionŠ pohvalna
pesma, hvalospev.
enkratiti, enkratita m mn. ‰gr~. enkratites,
prema enkrateia uzdr`avaweŠ pripadnici hri-
{}anske sekte u Maloj Aziji u ÇÇ veku n. e.
enkripcija, -e ` ‰engl. encryption prema en-
crypt {ifrovati, v. kriptogramŠ ra~. kodirawe
podataka radi za{tite od neovla{}enog pri-
stupawa.
enografija, -e ` ‰gr~. oinos vino, v. -grafi-
jaŠ opisivawe vina.
enolog, -a m, mn. enolozi, gen. mn. enologa
‰gr~. oinos vino, v. -logŠ stru~wak za enologiju,
poznavalac vina.
enologija, -e ` ‰gr~. oinos vino, v. -logijaŠ
poznavawe vina; nauka o gajewu vinove loze,
pravqewu i ~uvawu vina.
enolo{ki, -a, -o ‰v. enologijaŠ koji se odno-
si na enologiju i enologe.
enometar, -tra m, mn. enometri, gen. mn. eno-
metara ‰gr~. oinos vino, v. -metarŠ instrument za
merewe ja~ine vina.
enorman i enorman, -mna, -mno ‰lat. enor-
misŠ preterano velik, prevelik, golem, ogro-
man.
enoteka, -e `, dat. i lok. enoteci ‰gr~. oinos
vino, v. -tekaŠ zbirka razli~itih vina; luksu-
zna prodavnica vina.
enofil, -ila m ‰gr~. oinophilos, prema oinos
vino, v. -filŠ qubiteq vina i vinogradarstva.
enoftalmus, -a m ‰v. en-, gr~. ophthalmos okoŠ
med. uvla~ewe o~ne jabu~ice.
ens ‰lat. ensŠ filoz. ono {to jeste, bi}e,
stvar, stvarnost.
entaza, -e ` ‰gr~. entasis ispup~enostŠ arhit.
u anti~koj arhitekturi neznatno zadebqawe na
enteroviroza
sredwem delu stuba, torwa ili stepenice kao
korekcija ne`eqene opti~ke varke.
entalpija, -e ` ‰gr~. enthalpein grejati iznu-
traŠ fiz. termodinami~ka veli~ina odre|ena
zbirom unutra{we energije, proizvoda iz
pritiska i zapremine nekog tela.
entasis v. entaza.
entega, -e ` ‰gr~. entheke ulog, v. en-, tithenai
stavqatiŠ prav. vrsta pomorskog ugovora prema
kojem se zarada deli izme|u brodovlasnika,
posade i trgovca ~ija se roba prevozi.
entezitis, -a m ‰nlat. enthesitis od gr~. enthe-
sis umetakŠ med. prenaprezawe u podru~ju pre-
laska mi{i}a u tetivu i u spoju tetive s kosti-
ma.
enteizam, -zma m ‰v. en-, gr~. theos bogŠ filoz.
u~ewe po kojem je sve u bogu i ni{ta izvan we-
ga ne postoji.
entelehija, -e ` ‰gr~. entelecheia potpuna
ostvarenost, v. en-, telos svr{etak, echein ima-
tiŠ filoz. 1. po Aristotelu, stawe apsolutnog
savr{enstva bi}a koje je ostvarilo svoju svr-
hu. 2. neprekidna delatnost duha, stvarala~ki
princip koji postoji u organizmima i odre|u-
je bivawa u wima.
entelogeneza i entelogeneza, -e ` ‰gr~. ente-
lesthai naru~iti, v. -genezaŠ med. ve{ta~ka
oplodwa.
enter- v. entero-.
enteralan, -lna, -lno ‰v. entero-Š koji se od-
nosi na creva, crevni.
enterektomija, -e ` ‰v. entero-, ektomijaŠ
med. operacija creva.
enterijer, -era m ‰fr. interieur unutra{wiŠ
unutra{wost neke prostorije ili gra|evine;
prikazivawe unutra{wosti (na slici, u fil-
mu i sl.); supr. eksterijer.
enterijerist(a), -e m, mn. enterijeristi ‰v.
enterijerŠ slikar koji prikazuje enterijer.
enteritis, -a m ‰v. enter-, -itisŠ med. upala
creva, crevni katar.
entero- ‰gr~. enteron crevo; utrobaŠ kao prvi
deo slo`enice ukazuje da se re~ odnosi na
utrobu, creva.
enteroviroza, -e ` ‰v. entero-, virozaŠ med.
infekcija virusima koji napadaju probavni
trakt i limfno tkivo.
447
enterokliza
enterokliza, -e ` ‰v. entero-, gr~. klyzein
spiratiŠ med. ispirawe creva.
enteroklizma, -e ` ‰v. entero-, gr~. klysma
te~nost za ispiraweŠ med. 1. ure|aj za ispirawe
creva. 2. v. enterokliza.
enterokolitis, -a m ‰v. entero-, kolitisŠ
med. zapaqewe tankog i debelog creva.
enterologija, -e ` ‰v. entero-, -logijaŠ med.
grana medicine koja izu~ava strukturu, funk-
ciju i bolesti creva. x enterolo{ki.
enteroptoza, -e ` ‰v. entero-, gr~. ptosis padŠ
med. spadawe utrobe usled slabqewa veza, na-
ro~ito posle trudno}e, jakog mr{avqewa itd.
enteroragija, -e ` ‰v. entero-, (hemo)ragijaŠ
med. krvarewe iz creva.
enteroskop, -a m ‰v. entero-, -skopŠ med. in-
strument sa ogledalom za osvetqavawe i pre-
gledawe creva.
enteroskopija, -e ` ‰v. entero-, -skopijaŠ
med. pregledawe i ispitivawe creva pomo}u
enteroskopa. x enteroskopski.
enterotoksini, enterotoksina m mn. ‰v. en-
tero-, toksiniŠ med. proteini proizvedeni u
nekim bakterijama koji izazivaju dijareju.
enti, -a, -o ‰po slovu N, koje u matematici
ozna~ava proizvoqnu veli~inuŠ bilo koji, ko
zna koji po redu.
entimem, -ema m ‰gr~. enthymema, v. en-,
thymos duhŠ log. skra}eni zakqu~ak izveden iz
jedne premise, dok druga ostaje neizre~ena.
entitet, -eta m ‰srlat. entitas od lat. ens bi}e
od esse bitiŠ 1. filoz. deo onoga {to postoji,
elemenat sveta, jedinka. 2. filoz. bi}e, bitnost,
su{tina, celina nekog predmeta. 3. pol. sastav-
ni deo dr`ave. x entitetski.
entomo- ‰gr~. entomos use~enŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na insekte.
entomogamija, -e ` ‰v. entomo-, v. -gamijaŠ
biol. opra{ivawe biqaka pomo}u insekata.
entomografija, -e ` ‰v. entomo-, v. -grafijaŠ
zool. opisivawe insekata.
entomoliti, entomolita m mn. ‰v. entomo-,v.
lit1Š geol. okameweni ostaci insekata.
entomolog, -a m, mn. entomolozi, gen. mn. ento-
mologa ‰v. entomo-, v. -logŠ nau~nik koji se bavi
entomologijom, stru~wak za entomologiju.
448
enumerisati
entomologija, -e ` ‰ v. entomo-, v. -logijaŠ
zool. deo zoologije koji prou~ava insekte.
entomolo{ki, -a, -o ‰v. entomologijaŠ koji
se odnosi na entomologiju i entomologe.
entomostrake, entomostraka ` mn. ‰v. ento-
mo-, ostrakon qu{turaŠ zool. velika grupa pri-
mitivnih rakova, razli~itog oblika, `ive u
morima i slatkim vodama.
entomofag, -a m ‰v. entomo-, v. -fagŠ zool. si-
sar koji se hrani insektima.
entremesa, -e ` ‰{p. entremesaŠ kwi`. kratka
jedno~inka {aqivog ili satiri~nog sadr`aja
koja se izvodi u {panskom pozori{tu izme|u
~inova glavnog komada.
entropija, -e ` ‰v. en-, gr~. trope okret, preo-
bra`ajŠ 1. fiz. mera koli~ine energije koja se u
zatvorenom termodinami~kom sistemu ne mo-
`e pretvoriti u mehani~ki rad. 2. mera stepe-
na neure|enosti u nekom sistemu. 3. u teoriji
informacija, mera neodre|enosti informa-
tivnog sadr`aja neke poruke.
entuzijazam, -zma m ‰gr~. enthousiasmos, v.
en-, theos bogŠ veliko odu{evqewe, zanos, po-
let, `ar.
entuzijast(a), -e m, mn. entuzijasti (`. entu-
zijastkiwa, -e) ‰gr~. enthousiastes bogom nadah-
nut, v. entuzijazamŠ onaj koji se lako odu{e-
vqava, zanesewak; onaj koji je predan nekom po-
slu, koji mu prilazi s posebnim `arom i vo-
qom za rad.
entuzijasti~ki, -a, -o ‰v. entuzijast(a)Š pun
entuzijazma, odu{evqen, ushi}en.
enukleacija, -e ` ‰lat. nucleus jezgroŠ 1. va|e-
we jezgra. 2. iscrpno obja{wavawe, razja{wa-
vawe. 3. med. hirur{ko odstrawivawe nekog or-
gana ili neke izrasline iz wenog le`i{ta.
enukleirati, enukleiram, 3. l. mn. enuklei-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. enucleare, v. enukleacijaŠ
1. iscrpno objasniti, obja{wavati, izlo`iti,
izlagati. 2. med. (iz)vr{iti enukleaciju (3).
enumeracija, -e ` ‰lat. enumeratioŠ nabraja-
we, brojawe, re|awe.
enumerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat.
enumerare, prema numerus brojŠ prebroja(va)ti,
nabrojiti, nabrajati.
enuncijativan
enuncijativan, -vna, -vno ‰lat. enuntiativusŠ
koji ima oblik iskaza ili izjave, izjavni, de-
klarativan.
enuncijacija, -e ` ‰lat. enuntiatioŠ izjava,
iskaz, kazivawe, izlagawe.
enureza, -e ` ‰lat. enuresis, v. en-, gr~. ourein
mokritiŠ med. nemogu}nost zadr`avawa mokra-
}e, nevoqno mokrewe, naj~e{}e kod dece u snu.
enfija, -e ` ‰tur. enfiye od ar. anfiyya nosnaŠ
pokr. duvanski prah za {mrkawe, burmut.
enfilada, -e ` ‰{p. enfilada prema enfilar na-
nizatiŠ arhit. na~in gradwe koji podrazumeva
da prostorije slede u nizu, jedna za drugom, da
se iz jedne prostorije ulazi u drugu.
enformel, -a m ‰fr. informel neformalanŠ
pravac u apstraktnoj umetnosti, nastao oko
1945. godine, koji odbacuje organizovan oblik
i oslawa se na umetnikov instinkt.
enharmonija, -e ` ‰naknadno sagra|eno pre-
ma pridevu enharmoni~an (v.)Š muz. 1. u an-
ti~koj muzici jedan od tri tonska roda; up. di-
jatonika, hromatika). 2. u temperiranom si-
stemu, jednako zvu~awe dvaju tonova koji su
razli~ito notirani.
enharmoni~an, -~na, -~no i enharmonski,
-a, -o ‰gr~. enharmonikos, v. en-, harmonijaŠ (o
dva tona) jednakozvu~ni ali razli~ito zabele-
`eni, u zavisnosti od toga kom tonalitetu
pripadaju (npr. sni`eno A i povi{eno G).
enhiridion, -ona m ‰gr~. encheiridion pri-
ru~na stvar, v. en-, cheir rukaŠ kratak uxbenik,
priru~nik iz neke oblasti.
enhondrom, -oma m = enhondroma, -e ` ‰v.
en-, gr~. chondros hrskavica, v. -omŠ med. dobro-
}udni tumor hrskavice.
encefal- v. encefalo-.
encefalini, encefalina m mn. ‰v. encefa-
lonŠ fiziol. materije koje se prirodno stvaraju
u mozgu i imaju delovawe sli~no morfijumu.
encefalitis, -a m ‰v. encefalon, -itisŠ med.
zapaqewe mozga.
encefalo- ‰v. encefalonŠ kao prvi deo slo-
`enice ukazuje da se re~ odnosi na mozak.
encefalogram, -a m ‰v. encefalo-, -gramŠ
med. rendgenski snimak mozga dobijen encefa-
lografijom.
enciklopedist(a)
encefalografija, -e ` ‰v. encefalo-, -gra-
fijaŠ med. snimawe mozga pomo}u rendgena u
ciqu dijagnoze.
encefalomalacija, -e ` ‰lat. encephaloma-
lacia, v. encefalo-, gr~. malakia omek{aweŠ med.
razmek{avawe mo`danog tkiva izazvano pore-
me}ajima cirkulacije.
encefalomeningitis, -a m ‰v. encefalo-,
meningitisŠ med. zapaqewe mozga i mo`dane
opne.
encefalomijelitis, -a m ‰v. encefalo-, gr~.
myelos mo`dina, ko{tana sr`, v. -itisŠ med. za-
paqewe mozga i ki~mene mo`dine.
encefalon, -ona m ‰gr~. enkephalos, v. en-,
gr~. kephale glavaŠ anat. deo centralnog nervnog
sistema koji se nalazi u lobawi, veliki mozak.
encefalopatija, -e ` ‰v. encefalo-, -pati-
jaŠ med. svaka bolest ili organska promena u
mozgu.
encefalotomija, -e ` ‰v. encefalo-, -tomi-
jaŠ med. rasecawe mozga.
enciklika, -e `, dat. i lok. enciklici ‰lat.
(epistola) encyclica od gr~. enkyklios kru`ni, op-
{ti, v. en-, gr~. kyklos krugŠ 1. crkv. papina sve-
~ana poslanica biskupima i katoli~kim ver-
nicima, o pitawima koja se ti~u morala, slu-
`be bo`je ili prilika u dru{tvu. 2. apostol-
sko pismo u Novom zavetu.
encikli~an, -~na, -~no i encikli~ki, -a,
-o ‰v. en-, cikli~anŠ koji se kre}e u krugu, koji
ide redom.
enciklopedizam, -zma m ‰v. enciklopedijaŠ
1. ist. u~ewa francuskih enciklopedista u
XVII veku. 2. svestrana obrazovanost, poznava-
we mnogih nau~nih disciplina.
enciklopedija, -e ` ‰v. en-, ciklo-, -pedijaŠ
nau~no delo sistematizovano kao re~nik koje
daje sa`ete podatke iz svih oblasti znawa ili
iz jedne oblasti posebno.
enciklopedijski, -a, -o ‰v. enciklopedijaŠ
koji pripada enciklopediji, koji se odnosi na
enciklopediju; koji ima oblik enciklopedije.
y enciklopedijsko znawe vrlo {iroko, sve-
strano znawe.
enciklopedist(a), -e m, mn. enciklopedi-
sti ‰v. enciklopedijaŠ 1. ist. u~esnik u izradi
velike francuske Enciklopedije u XVII veku,
449
encim
koja je okupila najnaprednije mislioce toga
vremena pod rukovodstvom Didroa i D’Alam-
bera. 2. autor enciklopedije; saradnik u enci-
klopediji. 3. onaj koji ima raznovrsno, sve-
strano znawe.
encim v. enzim.
enxin, -a ‰engl. engine motor, ma{inaŠ ra~. 1.
procesor ili softverski mehanizam posebne
namene. 2. matemati~ki model œfizi~kogŒ sve-
ta u kompjuterskim igrama koji odre|uje na~in
izvr{ewa komandi i izgled igre.
eo- ‰gr~. eos zora, svitaweŠ kao prvi deo slo-
`enice ima zna~ewe zora, rano-, prvo-.
eozin, -ina m ‰gr~. eos koji ima boju zoreŠ
hem. sjajnocrvena boja koja slu`i za bojewe vu-
nenih predmeta, prehrambenih proizvoda, za
dobijawe lakova, kao i za bojewe tkiva u mi-
kroskopiji.
eozinopenija, -e ` ‰v. eozin, gr~. penia osku-
dicaŠ med. smawewe broja eozinofilnih leuko-
cita u krvi.
eozinofilija, -e ` ‰v. eozinofilniŠ med.
pove}awe broja eozinofilnih leukocita u kr-
vi, naj~e{}e kod alergijskih bolesti.
eozinofilni, -a, -o ‰v. eozin, -filŠ med. koji
se pod mikroskopom lako boji pomo}u eozina.
eozoik, -a m ‰v. eo-, -zoikŠ geol. period u geo-
lo{koj istoriji Zemqe kada su se pojavili pr-
vi organizmi.
eo ipso ‰lat. eo ipsoŠ samim tim, samo po se-
bi, radi toga.
eojski, -a, -o ‰gr~. eos zora, svitaweŠ koji po-
ti~e sa istoka, isto~ni.
Eol, Eola m ‰gr~. AiolosŠ mitol. 1. bog vetrova
kod starih Grka. 2. tesalski kraq, legendarni
praotac Eolaca.
eolit, -a i eolit, -ita m ‰v. eo-, gr~. lithos ka-
menŠ geol. najstarija epoha kamenog doba, doba
najprimitivnijeg kamenog oru|a. x eolitski
i eolitski.
eolski, -a, -o ‰v. EolŠ 1. koji pripada vetru,
koji se odnosi na vetar. 2. ist. koji pripada
Eolcima, jednom od ~etiri glavna plemena u
Tesaliji. y eolski dijalekat lingv. najstariji
od tri glavna gr~ka dijalekta; eolski talozi
geol. talozi koji nastaju na zemqi od sitnog ka-
menog i mineralnog praha nanesenog vetrom;
450
eparhija
eolska harfa `i~ani instrument koji ispu-
{ta prijatne zvuke kad se izlo`i vetru.
eon, eona m ‰gr~. aionŠ 1. veoma dug vremenski
period, razdobqe u postojawu sveta. 2. vreme
bez po~etka i kraja, ve~nost.
Eos ` indekl. ‰gr~. EosŠ mitol. bogiwa zore
kod starih Grka.
eohipus, -a m ‰v. eo-, gr~. hippos kowŠ paleont.
najraniji poznati kow, pripadnik izumrlog
roda kowa iz doweg eocena.
eocen, -a m ‰c. eo-, -cenŠ geol. druga tercijar-
na formacija izme|u paleocena i oligocena,
doba talo`ewa sedimentnih stena. x eocenski.
ep, -a m, mn. epovi = epos, -a m ‰gr~. epos re~,
juna~ka pesmaŠ kwi`. du`i spev u kome se opi-
suju razli~iti doga|aji, legendarni ili isto-
rijski, i proslavqaju junaci.
epagoga, -e ` ‰gr~. epagogeŠ log. zakqu~ivawe
iz pojedina~nog o op{tem.
epakti, epakta m mn. ‰gr~. epaktos dovedenŠ
astron. ist. broj dana za koliko solarna godina
prema{uje lunarnu od dvanaest meseci: na
osnovu toga je u sredwem veku izra~unavan da-
tum Uskrsa.
epanadiploza, -e ` ‰gr~. epanadiplosis, v.
epi-, anadiplozaŠ 1. retor. stilska figura u ko-
joj se re~enica zavr{ava istom re~ju kojom je i
zapo~eta.
epanalepsa, -e ` = epanalepsija, -e ` ‰gr~.
epanalepsis, v. epi-, lepsis uzimaweŠ retor. pona-
vqawe iste re~i ili istih re~i u nizu.
epanastrofa v. anadiploza.
epanafora, -e ` ‰gr~. epanaphora, v. epi-,
anaforaŠ pesn. ponavqawe re~i s po~etka stiha
na wegovom kraju.
epanoda, -e ` = epanodos, -a m ‰gr~. epanodos
povratakŠ retor. 1. ponavqawe re~enice druk-
~ijim redom re~i. 2. vra}awe glavnom predme-
tu posle kratke digresije.
eparh, -a m, mn. eparsi, gen. mn. eparha ‰gr~.
eparchos stare{ina, v. epi-, -arhŠ namesnik,
upravnik, poglavar eparhije.
eparhija, -e ` ‰gr~. eparchia pokrajina, v.
epi-, -arhijaŠ 1. mawa administrativna oblast
u Vizantiji; politi~ko-administrativno
podru~je u savremenoj Gr~koj. 2. crkv. crkve-
epegzegeza
no-administrativna oblast kojom upravqa
episkop.
epegzegeza, -e ` ‰gr~. epexegesis obja{wewe,
v. ep-, hegeisthai voditiŠ gram. dopunsko obja-
{wewe ili opis neke re~i.
ependima, -e ` ‰gr~. ependyma gorwa haqi-
na, v. epi-, endyma ode}aŠ anat. tanka opna kojom
su oblo`ene mo`dane {upqine.
ependimom, -oma m ‰v. ependima, -omŠ med.
mo`dani tumor koji mo`e prouzrokovati hi-
drokefalus (v.).
epenteza i epenteza, -e ` ‰gr~. epenthesis
umetaweŠ fon. umetawe novih glasova u re~.
epentetski, -a, -o ‰v. epentezaŠ koji se odno-
si na epentezu; umetnut, dodat u sredini re~i.
epi- ‰gr~. epi na, uz, opetŠ kao prefiks ozna-
~ava blizinu, polo`aj iznad ~ega, spoqni omo-
ta~, dodavawe, ponavqawe i drugo.
epigamija, -e ` ‰gr~. epigamia naknadna `e-
nidba, v. epi-, -gamijaŠ 1. druga `enidba ili
udaja; brak izme|u ~lanova razli~itih stale-
`a. 2. pojava jarkih boja kod nekih `ivotiwa u
vreme parewa.
epigastrijum, -a m i epigastrij, -a m ‰gr~.
epigastrion, v. epi-, gaster stomakŠ anat. gorwi
deo trbuha, koji se nalazi neposredno iznad
`eluca.
epigeneza i epigeneza, -e ` ‰v. epi-, -genezaŠ
biol. teorija po kojoj se svi delovi organizma
razvijaju iz neizdiferencirane jajne }elije, a
nisu prisutni ve} u embrionu.
epigenija, -e ` ‰v. epi-, -genijaŠ geol. re~na
dolina u obliku klisure koja je use~ena u uzvi-
{ewu iznad ni`eg zemqi{ta.
epiglotis, -a m ‰gr~. epiglottis, v. epi-, glotta
jezikŠ anat. elasti~na hrskavica koja zatvara
ulaz u grkqan, poklopac grkqana.
epigon, -ona m ‰gr~. epigonos potomak, ka-
snije ro|en, v. epi-, gonos potomakŠ 1. potomak,
naslednik. 2. predstavnik nau~ne, politi~ke
ili umetni~ke {kole koji, u nedostatku sop-
stvenih ideja, primewuje ideje i metode svo-
jih prethodnika, imitator; neoriginalan
umetnik. x epigonski.
epigram, -a m ‰gr~. epigramma natpis, v. epi-,
-gramŠ ist. kwi`. 1. kod starih Grka i Rimqana
natpis na umetni~kim delima, nadgrobnim
epidot
spomenicima i sl. 2. kratka duhovita pesma
obi~no sa zajedqivim, satiri~nim prizvukom.
epigramatski ‰gr~. epigrammatikosŠ v. epi-
gramski.
epigramist(a), -e m, mn. epigramisti ‰v.
epigramŠ pisac epigrama.
epigramski, -a, -o ‰v. epigramŠ 1. koji se od-
nosi na epigram, koji je kao u epigramu. 2. kra-
tak, koncizan i duhovit, zajedqiv.
epigraf, -a i epigraf, -a m ‰gr~. epigraphe,
v. epi-, -grafŠ 1. natpis u obliku sentencije
ili citata, naj~e{}e na po~etku nekog kwi-
`evnog dela ili poglavqa; moto. 2. natpis na
ku}i, tabli, spomeniku i sl. x epigrafski i
epigrafski.
epigrafija, -e ` ‰v. epigrafŠ pomo}na isto-
rijska disciplina koja se bavi prou~avawem
starih natpisa na kamenu.
epidemija, -e ` ‰gr~. epidemia boravak na me-
stu, v. epi-, demos narodŠ 1. med. zarazna bolest
koja se veoma brzo {iri i zahvata veliki broj
stanovnika u nekoj oblasti, redwa, po{ast. 2.
fig. brzo {irewe neke pojave ili doga|aja.
epidemiolog, -a m, mn. epidemiolozi, gen.
mn. epidemiologa ‰v. epidemija, -logŠ stru~wak
za epidemiologiju.
epidemiologija, -e ` ‰v. epidemija, -logijaŠ
grana medicine koja se bavi ispitivawem i su-
zbijawem epidemija. x epidemiolo{ki.
epidemi~an, -~na, -~no ‰v. epidemijaŠ koji
se odnosi na epidemiju; koji ima svojstva epi-
demije.
epiderm, -a m = epiderma, -e ` ‰gr~. epider-
ma, v. epi-, derma ko`aŠ 1. anat. gorwi, povr-
{inski sloj ~ove~je ili `ivotiwske ko`e. 2.
bot. gorwi sloj }elija kod biqaka.
epididimis, -a m ‰gr~. epididymis, v. epi-,
didymos mudaŠ anat. organ s kanalima na gorwoj
i zadwoj strani testisa, pasemenik.
epididimitis, -a m ‰gr~. epididymis, v. epi-,
didymos muda, v. -itisŠ med. upala epididimisa.
epidijaskop, -a m ‰v. epi-, dijaskopŠ aparat
za projektovawe kako dijapozitiva tako i ne-
prozirnih objekata.
epidot, -a m ‰fr. epidote od gr~. epidotos pove-
}anŠ miner. silikat kalcijuma, aluminijuma i
gvo`|a, tamnozelene boje.
451
epiduralan
epiduralan, -lna, -lno ‰v. epidurusŠ anat.
koji se odnosi na epidurus, koji pripada epi-
durusu. y epiduralna anestezija med. ubrizga-
vawe lokalnog anestetika u prostor izme|u
pr{qena i ki~mene mo`dine.
epidurus, -a m ‰v. epi-, srlat. dur(a mater)
ovojnica ki~mene mo`dineŠ anat. posledwi od
tri za{titna sloja ki~mene mo`dine.
epizeugma, -e ` ‰v. epi-, gr~. zeugma most, ja-
ramŠ retor. ponavqawe iste re~i u jednom stihu
ili u jednoj re~enici.
epiziotomija, -e ` ‰gr~. episeion stidni deo
tela, v. -tomijaŠ med. rasecawe me|ice radi pro-
{irewa izlaznog dela poro|ajnog kanala.
epizoda, -e ` ‰gr~. epeisodion dodatak, ume-
tak, v. epi-, eis u, hodos putŠ 1. u starogr~koj
tragediji dijalo{ki deo izme|u horskih pesa-
ma; u kwi`evnim i scenskim delima umetnut,
sporedan deo koji je mawe-vi{e samostalan. 2.
mawi, sporedan doga|aj u toku ve}ih zbivawa.
3. (na radiju, televiziji) deo, nastavak igrane
serije.
epizodist(a), -e m, mn. epizodisti (`. epizo-
distkiwa, -e) ‰v. epizodaŠ 1. pisac koji u kwi-
`evnim delima naro~ito obra|uje epizode. 2.
glumac koji igra uglavnom epizodne, sporedne
uloge.
epizodni, -a, -o ‰v. epizodaŠ koji se odnosi
na epizodu; koji nije ~vrsto povezan s celi-
nom; prolazan, kratkotrajan, uzgredan, slu~a-
jan. y epizodna uloga uloga li~nosti koja ne
u~estvuje u osnovnom zapletu scenskog komada
ili filma.
epizona, -e ` ‰v. epi-, gr~. zone pojasŠ geol. zo-
na metamorfoze spoqa{weg dela kamene kore
Zemqe, gde je temperatura niska, a pritisci su
bo~ni.
epizoon, -ona m ‰v. epi-,Š zool. organizam ko-
ji `ivi na povr{ini ili u organizmu druge
`ivotiwe i u woj se hrani, parazit.
epizootija, -e ` ‰fr. epizootie, v. epi(demi-
ja), gr~. zoon `ivo bi}eŠ oboqewe ve}eg broja
`ivotiwa od neke zarazne bolesti, sto~na za-
raza.
epizootiologija, -e ` ‰v. epizootija, -logi-
jaŠ nauka o zaraznim bolestima doma}ih `ivo-
tiwa.
452
epilator
epik, -a m, mn. epici, gen. mn. epika ‰v. epikaŠ
epski pesnik, epi~ar.
epika, -e `, dat. i lok. epici ‰gr~. epikos ep-
ski, v. epŠ epsko pesni{tvo; po gr~kom shvata-
wu jedan od tri osnovna kwi`evna roda, uz li-
riku i dramu.
epikant, -a m = epikantus, -a m ‰nlat. epi-
canthus od gr~. epikanthis, v. epi-, kanthos ugao
okaŠ anat. polumese~ast nabor ko`nog tkiva ko-
ji prekriva unutra{wi ugao oka.
epikard, -a = epikardijum, -a i epikar-
dij, -a m ‰v. epi-, gr~. kardia srceŠ anat. spoqa-
{wi sloj sr~anog mi{i}a.
epikarp, -a m ‰v. epi-, gr~. karpos plodŠ bot.
povr{inski sloj kore na plodu.
epikleza, -e ` ‰gr~. epiklesis zazivawe, v.
epi-, kalein zvatiŠ rel. u liturgiji, odn. misi
prizivawe Svetog Duha na osve}ene darove i
prisutne vernike.
epiklera, -e ` ‰gr~. epiklerosŠ prav. ist. u sta-
roj Gr~koj k}i — naslednica, obavezna da se
uda za nekog od o~evih ro|aka, kako bi imovina
ostala u porodici.
epikriza, -e ` ‰gr~. epikrisis ponovno prosu-
|ivawe, v. epi-, krinein suditiŠ 1. ponovno
utvr|ivawe istinitosti onoga {to je re~eno
ili napisano; ponovno su|ewe, obnova kri-
ti~kog postupka. 2. med. kona~no obja{wewe i
utvr|ivawe jednog slu~aja oboqewa, s obzirom
na wegov nastanak, tok i ishod.
epikureizam, -zma m ‰v. epikurejacŠ 1. filoz.
u~ewe gr~kog filozofa Epikura po kojem tre-
ba te`iti sre}nom `ivotu, uz osloba|awe od
strasti, straha i praznoverica. 2. prema vul-
garizovanom tuma~ewu te`wa ka telesnim
u`ivawima, hedonizam, epikurejstvo.
epikurejac, -jca m, mn. epikurejci, gen. mn.
epikurejaca ‰gr~. EpikoureiosŠ 1. sledbenik
Epikurove filozofije. 2. onaj koji u`iva u
~ulnim zadovoqstvima, sladostrasnik.
epikurejski, -a, -o ‰v. epikurejacŠ 1. koji se
odnosi na epikurejce i epikureizam. 2. koji se
odnosi na u`ivawe u ~ulnim zadovoqstvima.
epikurejstvo, -a s v. epikureizam (2).
epilator, -a m ‰fr. epilatoire, v. epilacijaŠ
sredstvo za uklawawe dlaka.
epilacija
epilacija, -e ` ‰nlat. epilatio, v. eks-1, lat. pi-
lum vlasŠ uklawawe dlaka na telu zajedno s ko-
renom; up. depilacija.
epilepsija, -e ` ‰gr~. epilepsia, v. epi-, lam-
banein uzimati, hvatatiŠ med. oboqewe mozga za
koje je karakteristi~an gubitak svesti i gr~e-
we, padavica.
epileptik, -a m, mn. epileptici, gen. mn. epi-
leptika = epilepti~ar, -a m ‰v. epilepti~kiŠ
onaj koji boluje od epilepsije, padavi~ar.
epilepti~ar = epileptik (v.).
epilepti~ki, -a, -o i epilepti~an, -~na,
-~no ‰gr~. epileptikos, v. epilepsijaŠ koji se od-
nosi na epilepsiju, koji je uzrokovan epilep-
sijom.
epilij, -a m = epilion, -ona m ‰gr~. epyllion
mali epŠ kwi`. kratak epsko-lirski tekst u
daktilskim heksametrima.
epilion = epilij (v.).
epilog, -a m, mn. epilozi, gen. mn. epiloga ‰gr~.
epilogos pogovor, komentar, v. epi-, -logŠ 1. kwi`.
zavr{ni deo u kwi`evnom ili pozori{nom de-
lu u kojem se iznosi op{te razmatrawe ili se
ukratko opisuju daqi doga|aji. 2. krajwi, zavr-
{ni doga|aj, ishod u nizu zbivawa.
epimelet, -a m ‰gr~. epimeletes nadzornik, v.
epi-, meletan brinuti seŠ ist. dr`avni slu`be-
nik u Atini, u staroj Gr~koj.
epimorfoza, -e ` ‰v. epi-, -morfozaŠ 1. zool.
preobra`aj insekta iz larve. 2. regeneracija
delova nekih organizama umno`avawem povr-
{inskih }elija.
epinefrin, -ina m ‰v. epi-, gr~. nephros bu-
bregŠ v. adrenalin.
epinikion, -ona m ‰gr~. epinikion, v. epi-, ni-
ke pobedaŠ 1. sve~anost ili proslava povodom
pobede na anti~kim sportskim igrama. 2. pe-
sma u slavu pobednika na tim igrama.
epipelagijal, -ala m ‰v. epi-, gr~. pelagos
moreŠ biqni i `ivotiwski organizmi u vode-
nom sloju do kojeg dopire svetlost (do 400 me-
tara dubine).
epipleksija, -e ` ‰v. epi-, gr~. plettein uda-
ratiŠ med. oduzetost jedne strane tela.
epiplekti~ar, -a m ‰v. epipleksijaŠ onaj ko-
ji boluje od epipleksije.
epispadija
epirogenetski, -a, -o ‰gr~. epeiros kopno, v.
genetskiŠ u y epirogenetski pokreti geol.
jednoli~ni, dugotrajni pokreti Zemqine kore
koji dovode do stvarawa kontinenata i okeana.
episilogizam, -zma m, episilogizmi, gen.
mn. episilogizama ‰v. epi-, silogizamŠ log. za-
kqu~ak koji se izvodi iz drugog, prethodnog
zakqu~ka.
episkepsis, -a m ‰gr~. episkepsis razmi{qa-
weŠ lik. vizantijski tip ikonografskog prika-
za Bogorodice.
episkop1, -a m ‰gr~. episkopos nadzornik, v.
epi-, -skopŠ crkv. vrhovni poglavar episkopije,
vladika.
episkop2, -a m ‰v. epi-, -skopŠ tehn. opti~ka
sprava koja slu`i za projektovawe neprozir-
nih predmeta na ekran; up. dijaskop, epidija-
skop.
episkopalan, -lna, -lno ‰lat. episcopalis, v.
episkop1Š 1. koji se odnosi na episkope, epi-
skopiju. 2. koji se odnosi na anglikansku cr-
kvu. y Episkopalna protestantska crkva
naziv (do 1976. godine) za Episkopalnu crkvu
u Americi, nezavisnu od Anglikanske crkve,
koja priznaje biskupe kao nosioce hijerarhij-
ske vlasti.
episkopalizam, -zma m ‰v. episkopalanŠ jed-
na od hri{}anskih veroispovesti, u~ewe pro-
testantske episkopalne crkve.
episkopat, -ata m ‰lat. episcopatus, v. epi-
skopŠ crkv. 1 slu`ba, ~ast i dostojanstvo epi-
skopa ili biskupa. 2. skup svih episkopa ili
biskupa.
episkopija, -e ` ‰v. episkopatŠ crkv. 1.
oblast kojom upravqa episkop; oblik crkvene
administracije sa episkopom na ~elu. 2. sedi-
{te episkopa, episkopov dvor.
episkopski, -a, -o ‰v. episkopŠ 1. koji se od-
nosi na episkopa1. 2. koji se odnosi na epi-
skop2. y episkopska projekcija opt. prikazi-
vawe slika ili predmeta pomo}u odbijawa sve-
tlosti.
epispadija, -e ` ‰gr~. epispan privla~iti, v.
epi-, span vu}iŠ med. uro|ena anomalija mo-
kra}ne cevi kod mu{karca koja se sastoji u iz-
bacivawu mokra}e kroz pole|inu mu{kog pol-
453
epistaza
nog organa, tj. izlazni otvor nalazi se na wego-
vom gorwem delu.
epistaza, -e ` ‰gr~. epistasis zaustavqaweŠ
biol. spre~avawe funkcije jednog gena pod dej-
stvom jednog ili vi{e drugih gena.
epistaksa, -e ` ‰gr~. epistaxis, v. epi-, stazein
kapqatiŠ med. krvarewe iz nosa.
epistemi~ki, -a, -o ‰gr~. episteme znaweŠ ko-
ji se odnosi na znawe ili saznavawe.
epistemologija, -e ` ‰gr~. episteme znawe, v.
-logijaŠ filoz. nauka o spoznaji stvarnosti, te-
orija saznawa. x epistemolo{ki.
epistil ‰gr~. epistylion, v. epi-, stylos stubŠ
= arhitrav (v.).
epistola, -e ` ‰lat. epistola od gr~. epistole
pismo, v. epi-, stellein slatiŠ 1. pismena poru-
ka, pismo, poslanica; ~esta kwi`evna forma u
anti~koj i renesansnoj kwi`evnosti. 2. naziv
za apostolske poslanice u Novom zavetu. 3.
crkv. deo mise koji obuhvata ~itawe apostol-
skih poslanica.
epistolar v. epistolarijum.
epistolaran, -rna, -rno ‰lat. epistolaris, v.
epistolaŠ 1. koji se odnosi na epistolu, koji
ima oblik epistole. 2. kwi`. koji je pisan u vi-
du prepiske izme|u dve ili vi{e li~nosti. y
epistolarni roman roman u pismima, `anr
nastao u Engleskoj, omiqen naro~ito u XVIII
veku.
epistolarijum, -a i epistolarij, -a m ‰nlat.
epistolariumŠ 1. rel. kwiga u kojoj su zabele`ene
biblijske poslanice, zbirka biblijskih po-
slanica. 2. prepiska, skup pisama neke li~no-
sti ili dveju poznatih li~nosti.
epistolografija, -e ` ‰v. epistola, -grafi-
jaŠ 1. ve{tina sastavqawa pisama, naro~ito
onih zvani~nih ili sa uzvi{enim sadr`ajem.
2. pisawe pisama kao kwi`evni rod.
epistrofej, -eja i epistrofeus, -a m ‰gr~.
epistropheus, v. epi-, strephein okretatiŠ anat.
drugi vratni pr{qen, koji omogu}ava okreta-
we glave.
epistruktura, -e ` ‰v. epi-, strukturaŠ ono
{to je naknadno stvoreno na ve} postoje}oj
gradwi, nadgradwa.
episcija, -e ` ‰nlat. Episcia od gr~. episkios
zasen~enŠ bot. biqka poreklom iz Amerike s
454
epitrahiq
dlakavim li{}em i crvenim ili belim cveto-
vima.
epitalam, -a m = epitalamij, -a m ‰gr~. epit-
halamios svadbena pesma, v. epi-, thalamos
bra~na lo`nicaŠ 1. starogr~ka svadbena pesma
koju je pevao hor pred lo`nicom mladenaca. 2.
muz. naziv za kompoziciju sve~anog karaktera.
epitalamus, -a m ‰v. epi-, talamusŠ anat. deo
mozga iza talamusa, u kome se nalazi hipofiza.
epitaf, -a m, mn. -i ‰gr~. epitaphios nadgrob-
ni, v. epi-, taphos grobŠ natpis na nadgrobnom
spomeniku; nadgrobni spomenik.
epiteza, -e ` ‰gr~. epithesis dodatak, v. epi-,
thesis postavqaweŠ 1. gram. dodavawe glasa ili
sloga na kraju re~i. 2. med. ortopedsko ispra-
vqawe neke telesne mane.
epitel, -a m ‰nlat. epithelium, v. epi-, gr~. the-
le bradavicaŠ anat. povr{inski sloj ko`e i
sluzoko`e.
epitelizacija, -e ` ‰v. epitelŠ med. 1. stva-
rawe epitela pri zarastawu rane. 2. hirur{ka
transplantacija epitela.
epitelijum, -a i epitelij, -a m v. epitel.
epiteliom ‰v. epitel, -omŠ med. tumor epitela.
epitelni, -a, -o ‰v. epitelŠ koji se odnosi na
epitel, koji pripada epitelu.
epitet, -eta m ‰gr~. epithetos dometnut, v.
epi-, tithenai stavqatiŠ 1. lingv. re~ ili izraz
(pridev, imenica ili sintagma) kojim se bli-
`e odre|uje neki pojam. 2. fam. pogrdni naziv.
epitimija, -e ` ‰gr~. epitimia, v. epi-, time
kaznaŠ crkv. kazna koja se primewuje na sve{te-
nika ili vernika, a sastoji se u postu, izvr{e-
wu te{kog zadatka i sl.; up. penitencija.
epitom, -oma m = epitoma, -e ` ‰gr~. epitome
izvadak, v. epi-, temnein se}iŠ kratak izvod, sa-
`eti pregled, sa`etak, rezime.
epitomator, -a m ‰v. epitomiratiŠ pisac sa-
`etka, epitoma; onaj koji je ve{t u sa`etom
prepri~avawu sadr`aja nekog du`eg teksta.
epitomirati, epitomiram, 3. l. mn. epito-
miraju svr{. i nesvr{. ‰v. epitomŠ sa`eto izne-
ti, ukratko prepri~ati sadr`aj neke du`e ce-
line.
epitrahiq, -iqa m ‰v. epi-, gr~. trachelos
vratŠ crkv. deo ode`de pravoslavnih sve{teni-
epitrit
ka, izvezena traka sa izrezom za glavu koja se
nosi prilikom obreda.
epitrit, -ita m ‰gr~. epitritosŠ metr. ~etvoro-
slo`na pesni~ka stopa sastavqena od tri duga
i jednog kratkog sloga.
epitrop, -a m ‰gr~. epitropos, v. epi-, trepein
upravqatiŠ 1. upraviteq imawa, nadzornik. 2.
ist. dr`avni slu`benik u staroj Gr~koj.
epitropija, -e ` ‰gr~. epitropeia, v. epitropŠ
uprava crkvene imovine.
epifanija, -e ` ‰gr~. epiphaneia objavqiva-
we, v. epi-, phainein pokazivatiŠ 1. u starom veku
objava bo`anstva; dolazak imperatora u pro-
vinciju. 2. rel. dolazak Spasiteqa me|u qude, u
pravoslavnoj crkvi predstavqa su{tinu pra-
znika Bogojavqewe, a u katoli~koj crkvi pro-
slavqa se dolazak trojice kraqeva novoro|e-
nom Isusu. 3. fig. iznenadno otkri}e, prosve-
tqewe.
epifenomen, -ena m ‰ v. epi-, fenomenŠ 1.
filoz. sporedna, propratna pojava koja ne uti~e
na glavno zbivawe. 2. med. uzgredna, sporedna
pojava kod neke bolesti.
epifiza, -e ` ‰gr~. epiphysis izraslina, v.
epi-, phyesthai rastiŠ 1. anat. endokrina `lezda
koja se nalazi u gorwem delu mozga i uti~e na
razvitak polnih funkcija u organizmu. 2. jabu-
~asti zavr{etak dugih kostiju; up. dijafiza.
epifit, -ita m ‰nlat. epiphyta, v. epi-, -fitŠ
bot. biqka koja raste na drugoj biqci, ali od
we ne uzima hranu; up. aerofit.
epifonema, -e ` ‰gr~. epiphonema, v. epi-,
fonemaŠ efektna zavr{na misao na kraju izla-
gawa, zavr{avawe neke besede retori~kim us-
klikom.
epifora, -e ` ‰gr~. epiphora, v. epi-, -for(a)Š
1. kwi`. ponavqawe jedne re~i ili grupe re~i
na kraju uzastopnih stihova ili re~enica. 2.
med. lu~ewe suza.
epihorski, -a, -o ‰gr~. epichorios, v. epi-,
chora zemqa, oblastŠ koji pripada jednoj ze-
mqi ili regiji. y epihorski kult antrop. lo-
kalni kult.
epicedijum, -a i epicedij, -a m = epicedi-
on, -ona m ‰gr~. epikedeion, v. epi-, kedos tugaŠ
kwi`. pesma kojom se glasno `ali za nekim ili
ne~im, tu`balica, jadikovka.
epoha
epicentar, -tra m, mn. epicentri, gen. mn.
epicentara ‰gr~. epikentros koji je iznad cen-
tra, v. epi-, kentron sredi{teŠ 1. geol. mesto na
Zemqinoj povr{ini neposredno iznad `ari-
{ta zemqotresa. 2. fig. mesto ili ta~ka iz koje
se {iri neki proces, odnosno pojava.
epicikl, -kla m ‰gr~. epikyklos, v. epi-,
kyklos krugŠ astron. ist. krug ~iji se centar kre-
}e po obimu drugog, ve}eg kruga: naziv za puta-
wu planeta u geocentri~nom Ptolemejevom si-
stemu.
epicikloida, -e ` ‰v. epi-, ciklo-, -id(a)Š
geom. kriva linija koju opisuje jedna ta~ka na
obimu kruga koji se kotrqa sa spoqne strane
jednog nepomi~nog kruga.
epoda, -e ` ‰gr~. epodos pripev, v. epi-, ode pe-
smaŠ kwi`. 1. zavr{na pesma koju posle strofe i
antistrofe u starogr~kim dramama izvodi hor.
2. vrsta lirske pesme kod Horacija u kojoj naiz-
meni~no dolaze kra}i i du`i stihovi.
epoksi-smole, epoksi-smola `, mn. ‰engl.
epoxy, v. epi-, engl. oxy(gene) kiseonikŠ hem. po-
limeri velike tvrdo}e koji su otporni na vi-
soke temperature, a koriste se kao lepak ili za
lakirawe.
epoleta, -e `, gen. mn. epoleta ‰fr. epaulette
prema epaule rameŠ voj. naramenica na unifor-
mi sa oznakom ~ina.
epon`, -a m ‰fr. eponge sun|erŠ mekana sun-
|erasta tkanina od prirodnih i sinteti~kih
vlakana.
eponim, -a i eponim, -ima m ‰gr~. eponymos
koji daje ime, v. epi-, -onimŠ 1. ist. u anti~koj
Gr~koj naziv za osobu ~ijim se imenom ozna~a-
vala godina. 2. onaj koji daje ime ~emu, po kome
je ne{to imenovano. x eponimski.
epopeja, -e ` ‰fr. epopee od gr~. epopoiia ep-
ska pesma od epos ep, poiein ~initiŠ 1. kwi`. ve-
liki epski spev o istorijskim ili mitolo-
{kim doga|ajima. 2. dugi niz nezaboravnih do-
ga|aja; uzbudqivo, sudbonosno istorijsko raz-
dobqe.
epos = ep (v.).
epoha, -e `, dat. i lok. eposi i epohi ‰gr~.
epoche polo`aj zvezda, v. epi-, echein dr`atiŠ
1. du`i istorijski period. 2. geol. razdobqe u
istoriji Zemqe. 3. astron. polo`aj od koga
455
epohalan
uslovno po~iwe da se ra~una kretawe nekog ne-
beskog tela.
epohalan, -lna, -lno ‰v. epohaŠ koji daje obe-
le`je epohi, vrlo zna~ajan, znamenit.
epruveta, -e ` ‰fr. eprouvette prema eprouver
probatiŠ stakleni sud u obliku cev~ice koji
se upotrebqava u hemijskim analizama i ogle-
dima. y dete iz epruvete med. zametak dobijen
ve{ta~kim za~e}em u laboratoriji, naknadno
prenet u utrobu majke.
epsilon, -a m ‰gr~. epsilon (e)Š naziv za peto
slovo gr~kog alfabeta, kratko h; up. eta.
epski, -a, -o ‰v. epŠ 1. koji se odnosi na ep,
koji ima obele`je epa; herojski, juna~ki. 2.
preterano op{iran, razvu~en, sa puno pojedi-
nosti.
epsomit, -a i epsomit, -ita m ‰prema engle-
skom gradi}u Epsomu (Epsom), gde se nalazi u
lokalnoj mineralnoj vodiŠ miner. magneziju-
mov sulfat heptahidrat, mineral, bezbojni
kristal koji se upotrebqava kao purgativ, gor-
ka so.
epulis, -a m ‰gr~. epoulis, v. epi-, oulon de-
sniŠ med. benigni tumor, mekani izra{taj na
desnima.
epuloni, -a m, mn. ‰lat. epulonesŠ ist. u starom
Rimu, sve{tenici koji su obavqali obrede to-
kom `rtvenih gozbi posve}enih Jupiteru i
drugim bogovima.
era, -e `, gen. mn. era ‰klat. aeraŠ 1. vremensko
razdobqe s nazna~enim po~etkom ra~unawa go-
dina; y nova era ist. ra~unawe godina od Hri-
stovog ro|ewa. 2. doba koje se odlikuje krup-
nim promenama, doga|ajima i sl. 3. geol. najve-
}i vremenski odsek u geologiji, koji se deli na
periode.
erav v. herav.
eradikacija, -e ` ‰v. eradiciratiŠ med. pot-
puno uni{tewe uzro~nika zaraznih bolesti.
eradikovati, -ujem i eradicirati, eradi-
ciram, 3. l. mn. eradiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat.
eradicare iskoreniti, v. eks-1, radix korenŠ 1. med.
uni{titi, uni{tavati uzro~nike zaraznih bo-
lesti. 2. fig. istrebiti, istrebqavati, uni{ti-
ti, uni{tavati, iskoreniti, iskorewivati.
erar, erara m ‰lat. aerarium, prema aes bron-
za, novacŠ 1. dr`avna imovina, dr`avno dobro;
456
ergzecir
sva materijalna dobra koja su u dr`avnom vla-
sni{tvu; trezor, riznica, dr`avna blagajna. 2.
dr`ava kao nosilac imovinskog prava.
erata s mn. indekl. ‰lat. errata, prema errare
gre{itiŠ {tamparske gre{ke; spisak {tam-
parskih gre{aka koji obi~no dolazi na kraju
kwige.
erati~an, -~na, -~no ‰lat. erraticus prema er-
rare lutatiŠ nepostojan, nestalan, neredovan,
lutala~ki; y erati~ne bolesti med. bolesti
koje se javqaju s vremena na vreme, neredovne,
atipi~ne bolesti.
erbab, -aba m ‰tur. erbab, erbap od ar. mn. arbab
gospodari, vlasniciŠ pokr. ve{t, sposoban ~o-
vek; majstor, stru~wak.
erbas, -a m, mn. erbasovi ‰engl. airbus vazdu-
{ni autobusŠ avion za prevoz velikog broja
putnika, nazvan po istoimenoj fabrici u Tu-
luzi u Francuskoj; up. aerobus.
erbeg, -a m, mn. erbegovi ‰engl. airbag od air
vazduh, bag vre}aŠ autom. plasti~na vre}a koja
se trenutno naduvava u slu~aju sudara, {tite-
}i putnika.
erbijum, -a i erbij, -a m ‰nlat. erbiumŠ hem.
hemijski elemenat, metal iz grupe retkih ze-
maqa, simbol Er, atomski broj 68.
erbhof, -a m ‰nem. Erbhof od erben naslediti,
Hof imaweŠ prav. ist. u Nema~koj, imawe koje je
po zakonu mogao da nasledi samo jedan nasled-
nik (ob. najstariji sin), kako bi se spre~ilo
usitwavawe poqoprivrednih dobara.
erg1, -a m, mn. ergovi ‰gr~. ergon radŠ fiz. je-
dinica za rad u CGS sistemu, jednaka radu koji
obavi sila od 1 dina na rastojawu od 1 centi-
metra.
erg2, -a m ‰ar. dijal. ’erg, kwi`evno ’irqŠ geogr.
pe{~ani deo pustiwe s dinama, prvenstveno u
Sahari.
ergativ, -a m ‰gr~. ergates radnikŠ lingv. pa-
de` kojim se izra`ava izvor radwe pasivnog
glagola, naro~ito u kavkaskim jezicima.
ergela, -e ` ‰tur. hergele od pers. har magarac,
gele stadoŠ 1. prostor na kome se uzgajaju kowi.
2. ~opor, krdo, mno{tvo kowa. 3. fig. vi{e sku-
pocenih (ob. trka~kih) automobila u vlasni-
{tvu jednog ~oveka.
ergzecir nepr. v. egzercir.
ergo-
ergo- ‰gr~. ergon radŠ kao prvi deo re~i ozna-
~ava ono {to se odnosi na rad, delo.
ergo vezn. ‰lat. ergoŠ dakle, prema tome, stoga.
ergobicikl, -a m, mn. ergobicikli, gen. mn.
ergobicikala i ergobicikla ‰v. ergo-, biciklŠ
med. u~vr{}en, nepomi~an bicikl na kome se
okre}u pedale radi sticawa kondicije ili u
okviru medicinskih pregleda.
ergogram, -a m ‰v. ergo-, -gramŠ grafi~ki
prikaz rezultata na ergografu (v.).
ergograf, -a m ‰v. ergo-, -grafŠ aparat za me-
rewe rada koji izvr{e mi{i}i u laboratorij-
skim uslovima.
ergologija, -e ` ‰v. ergo-, -logijaŠ 1. prou~a-
vawe qudskog rada radi poboq{awa proizvod-
we. 2. antrop. grana etnologije koja prou~ava
materijalne proizvode ~oveka.x ergolo{ki.
ergometar, -tra m, mn. ergometri, gen. mn. er-
gometara ‰v. ergo-, -metarŠ med. ure|aj za merewe
izvr{enog rada mi{i}a.
ergometrija, -e ` ‰v. ergo-, -metrijaŠ med.
merewe rada mi{i}a.
ergonomija, -e ` ‰v. ergo-, -nomijaŠ nau~na
disciplina koja prou~ava uslove za rad, nasto-
je}i da uskladi proizvodnu sredinu i ma{ine
s ~ovekovim psihi~kim i fizi~kim mogu}no-
stima i obrnuto.
ergonomski, -a, -o ‰v. ergonomijaŠ koji se
odnosi na ergonomiju; koji omogu}ava lak{i
rad, u skladu sa zahtevima ergonomije.
ergosterol, -ola m ‰v. ergot, sterolŠ hem. ste-
rol koga ima u kvascu i mnogim biqkama, a ko-
ji pod dejstvom ultraqubi~astog zra~ewa pre-
lazi u vitamin D2.
ergot, -a m ‰fr. ergotŠ 1. bot. ra`ana glavnica
(Claviceps purpurea). 2. vet. otok na kolenu kowa.
ergotamin, -ina m ‰v. ergot, aminŠ farm. al-
kaloid koji se upotrebqava protiv migrene i
drugih vaskularnih glavoboqa.
ergotizam, -zma m ‰v. ergotŠ med. trovawe ra-
`anom glavnicom.
ergotin, -ina m ‰v. ergometrinŠ farm. alka-
loid ra`ane glavnice koji se u medicini upo-
trebqava za zaustavqawe krvarewa.
erdoglija v. herdoglija.
eristika
erektivan, -vna, -vno ‰v. erekcijaŠ koji se
odnosi na erekciju.
erektor, -a m ‰v. erekcijaŠ anat. mi{i} podi-
za~, uspravqa~.
erekcija, -e ` ‰lat. erectioŠ fiziol. 1. podiza-
we, uzdizawe (mi{i}a, dlaka). 2. ukru}ivawe,
nabreknu}e mu{kog polnog organa usled sek-
sualne nadra`enosti.
eremit, -ita m ‰lat. eremita od gr~. eremites
od eremos pustŠ usamqenik, pustiwak, ispo-
snik; up. anahoret, ot{elnik.
eremitorijum, -a i eremitorij, -a m ‰v. ere-
mitŠ ist. usamqeno mesto na koje se povla~e hri-
{}anski eremiti, isposnica, pustiwa~ki dom.
erepsin, -ina m ‰gr~. ereipein obarati, ras-
kidatiŠ fiziol. enzim sluzoko`e tankog creva
koji razla`e proteine.
eretizam, -zma m ‰gr~. erethismos, v. ereti-
~anŠ 1. med., psih. uznemirenost, razdra`qi-
vost; preosetqivost nekog organa ili tkiva.
ereti~an, -~na, -~no ‰gr~. erethein dra`itiŠ
psih. uznemiren, razdra`qiv.
ereti~nost, -osti ` ‰v. ereti~anŠ psih. ne-
mir, pove}ana razdra`qivost, uzbu|enost.
ereutofobija, -e ` ‰gr~. ereuthos crvenilo,
v. fobijaŠ strah stidqivih osoba da }e pocrve-
neti u nezgodnim situacijama, u nepoznatom
dru{tvu i sl.
erzak, -aka m ‰tur. erzak od ar. mn. arzaqŠ pokr.
hrana, jelo, namirnice.
erzac, -a m ‰nem. ErsatzŠ zamena za ne{to; ono
{to zamewuje pravu stvar.
erzoval, erzohal v. arzuhal.
erizipel, -a m ‰gr~. erysipelas koji ima crve-
nu ko`uŠ med. zarazna bolest koja napada ko`u,
sluzoko`u, potko`no tkivo i organe, crveni
vetar.
erir v. harir.
erist(a), -e m, mn. eristi = eristi~ar, -a m
‰v. eristikaŠ 1. onaj koji voli da se prepire,
raspravqa. 2. filoz. pristalica starogr~ke me-
garske filozofske {kole koja je posebno nego-
vala sklonost ka raspravqawu, polemisawu.
eristika, -e `, dat. i lok. eristici ‰gr~. eri-
stike techne ve{tina u prepirawu, prema erize-
457
eristi~ar
in sva|ati seŠ ve{tina prepirawa, polemisa-
wa, raspravqawa.
eristi~ar = erist (v.).
eritem, -ema m = eritema, -e ` ‰gr~. erythema
rumeniloŠ med. naziv za razne vrste crvenila
na ko`i.
eritremija, -e ` ‰v. eritro-, -emijaŠ med. po-
ve}awe broja crvenih krvnih zrnaca usled
prekomerne aktivnosti ko{tane sr`i.
eritrizam, -zma m ‰v. eritro-, -izamŠ pojava
da se u narodu ~iji su pripadnici ina~e crne
kose ra|aju osobe sa crvenom kosom.
eritro- ‰gr~. erythros crvenŠ kao prvi deo
slo`enice zna~i: koji je crven, crvene boje.
eritroblast, -a m ‰v. eritro-, gr~. blastos
klicaŠ fiziol. }elije iz kojih nastaju crvena
krvna zrnca.
eritroblastoza, -e ` ‰v. eritroblast, -ozaŠ
med. prisustvo eritroblasta u krvi.
eritroza, -e ` ‰v. eritro-, -ozaŠ med. 1. crve-
nilo ko`e i sluznice. 2. bujawe tkiva koje
stvara crvena krvna zrnca.
eritromicin, -ina m ‰v. eritro-, gr~- mykes
gqivicaŠ farm. makrolidski antibiotik dobi-
jen iz kulture Streptomyces erythreus, deluje
protiv ve}ine infekcija izazvanih gram-po-
zitivnim bakterijama.
eritropoeza, -e ` ‰v. eritro-, gr~. poiesis
stvaraweŠ fiziol. proizvodwa, razvoj i sazre-
vawe eritrocita.
eritropsija, -e ` ‰v. eritro-, gr~. opsis gle-
daweŠ med. poreme}aj ~ula vida usled koga se
sve vidi u crvenoj boji.
eritrofobija, -e ` ‰v. eritro-, -fobijaŠ
psih. 1. iracionalni strah od crvene boje i
predmeta crvene boje, ~esto povezan sa stra-
hom od krvi. 2. v. ereutofobija.
eritrohloropija, -e ` ‰v. eritro-, gr~. chlo-
ros zelen, ops okoŠ med. sposobnost da se vidi
crveno i zeleno, ali ne i plavo i `uto.
eritrociti, eritrocita m, mn., jd. eritro-
cit, gen. eritrocita ‰v. eritro-, -citŠ biol. cr-
vena krvna zrnca.
eritrocitoza, -e ` ‰v. eritro-, -citozaŠ med.
nenormalno pove}an broj crvenih krvnih zr-
naca.
458
erozija
eritrocitometar, -tra m, eritrocitometri,
gen. mn. eritrocitometara ‰v. eritrociti, -me-
tarŠ instrument za merewe eritrocita u krvi.
erker, -a m ‰nem. ErkerŠ arhit. istureni deo,
izbo~ina na fasadi ku}e ili na uglu, s prozo-
rima na svim stranama; produ`ewe unutra-
{weg prostora, doksat.
erkondi{n, -a m ‰engl. air-conditioned kli-
matizovanŠ sprava za odr`avawe ugodne, ume-
rene temperature vazduha u prostoriji, kli-
ma-ure|aj.
erl, -a m ‰engl. earlŠ plemi}ka titula u En-
gleskoj, grof.
erlav v. herlav.
er-lift, -a m ‰eng. airlift, prema air vazduh,
lift dizaweŠ avionski prevoz putnika, obi~no s
organizovanim turisti~kim boravkom.
ermita`, -a`a m ‰fr. ermitage od ermite pu-
stiwakŠ 1. pustiwakovo prebivali{te, ispo-
snica. 2. mali barokni dvorac ili paviqon u
parku neke feudalne rezidencije, namewen od-
moru. 3. (Ermita`) muzej u Sankt Peterburgu
koji je osnovala Katarina II, sa svetski ~uve-
nom kolekcijom slika.
erogator, -a m ‰lat. erogatorŠ prav. izvr{ilac
posledwe voqe.
erogacija, -e ` ‰lat. erogatioŠ prav. izdavawe,
ispla}ivawe; deqewe, podela.
erogen, -a, -o ‰v. eros, -genŠ seks. koji izaziva
ili podsti~e qubavnu po`udu, koji je osetqiv
na seksualnu stimulaciju; y erogena zona me-
sto na qudskom telu koje je osetqivo na seksu-
alne nadra`aje (milovawem, dodirom, qubqe-
wem i sl.).
erodirati, erodiram, 3. l. mn. erodiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. erodereŠ izaz(i)vati eroziju,
razjesti, razjedati, podloka(va)ti.
erozivan, -vna, -vno ‰lat. erosivusŠ 1. koji
vr{i eroziju, nagriza, razara. 2. koji je nastao
dejstvom erozije.
erozija, -e ` ‰lat. erosio, prema erodere izgri-
stiŠ 1. geol. razarawe i odno{ewe Zemqine po-
vr{ine delovawem vode, vetra, leda i sl. 2. tehn.
razarawe povr{ine predmeta dejstvom elektri-
citeta ili atmosferskih pojava. 3. med. povr-
{insko o{te}ewe ko`e, sluznice ili tkiva. 4.
fig. slabqewe, kvarewe, propadawe.
eroiko
eroiko pril. ‰ital. eroicoŠ muz. juna~ki, he-
rojski.
eros, -a m ‰gr~. eros qubavŠ 1. (Eros) mitol.
gr~ki bog qubavi, Afroditin sin. 2. (Eros)
astron. ime jednog od asteroida. 3. telesna qu-
bav, pohota, seksualna po`uda. 4. psih. u psiho-
analizi na~elo `ivota i stvarawa, libido.
erotematika, -e `, dat. i lok. erotematici ‰v.
erotematskiŠ ve{tina postavqawa pitawa,
spretnost u ispitivawu.
erotematski, -a, -o = erotemati~ki, -a, -o
‰gr~. erotema pitaweŠ koji se izvodi u obliku
pitawa i odgovora, dijalo{ki, razgovorni.
eroti, erota i eroti, erota m, mn. ‰gr~. ero-
tesŠ mitol. u starogr~koj mitologiji likovi u
pratwi bo`anstva qubavi.
erotizam, -zma m ‰v. erotikaŠ erotska pri-
vla~nost; erotski duh; erotsko raspolo`ewe.
erotizacija, -e ` ‰v. eroti~anŠ pridavawe
erotskog smisla nekom postupku, delu ili raz-
govoru; nametawe erotskih tema.
erotika, -e `, dat. i lok. erotici ‰gr~. erotikos
qubavniŠ 1. ~ulnost, qubavna strast, slado-
stra{}e, qubavna po`uda. 2. qubavna poezija;
eroti~na tematika u kwi`evnosti i umetnosti.
eroti~an, -~na, -~no = eroti~ki, -a, -o =
erotski, -a, -o ‰gr~. erotikos qubavni, v. erosŠ
koji se odnosi na erotiku, qubavnu strast,
strastan, po`udan; koji peva o ~ulnoj qubavi,
strasti, qubavni.
erotograf, -a m ‰v. erotika, -grafŠ onaj koji
pi{e dela erotske sadr`ine.
erotografija, -e ` ‰v. erotika, -grafijaŠ
kwi`evnost koja se bavi erotikom kao bitnom
temom.
erotolalija, -e ` ‰v. erotika, -lalijaŠ psih.
govor sa seksualnom tematikom koji ima za
ciq poja~avawe seksualnog uzbu|ewa.
erotologija, -e ` ‰v. erotika, -logijaŠ prou-
~avawe erotike. x erotolo{ki.
erotoman, -ana m ‰v. erotomanijaŠ onaj koji
pati od erotomanije.
erotomanija, -e ` ‰gr~. erotomania, v. eroti-
ka, -manijaŠ psih. qubavno ludilo, obuzetost
erotskim ose}awima; prenagla{eni polni
prohtev, seksualna nezasitost; up. satirijaza,
nimfomanija.
esapiti
erotopatija, -e ` ‰v. erotika, -patijaŠ op-
{ti naziv za abnormalnosti polnog nagona.
erotski = eroti~an (v.).
ersted, -a m ‰prema danskom fizi~aru H. K.
Erstedu (H. C. Oersted, 1777–1851)Š fiz. jedi-
nica ja~ine magnetskog poqa.
er}an, -ana m ‰tur. erkan od ar. mn. arkan, jd.
rukn deo, ~lanŠ pokr. 1. ve}e, savetovawe. 2. ~lan
ve}a, ve}nik, savetnik; ugledna li~nost. 3. de-
lovi namaza (molitve).
er}ek, -a m ‰tur. erkekŠ pokr. mu{karac, mu-
{ko; mu`jak.
er}elije, er}elija `, mn. ‰tur. ersekliŠ zast.
naziv za vrstu toka.
erudit, -a i erudit, -ita m ‰lat. eruditus, v.
erudicijaŠ onaj koji ima erudiciju, obrazovan
~ovek, u~ewak, znalac.
eruditan i eruditan, -tna, -tno ‰v. eruditŠ
koji je zasnovan na erudiciji, u~en, {iroko
obrazovan.
erudicija, -e ` ‰lat. eruditioŠ u~enost, veli-
ka obrazovanost, {iroko znawe, na~itanost.
eruktacija, -e ` ‰lat. eructatioŠ med. podri-
givawe.
eruktirati, eruktiram, 3. l. mn. eruktiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. eructareŠ med. podrignuti,
podrigivati.
eruptivan, -vna, -vno ‰fr. eruptif, prema lat.
erumpere izbiti, provretiŠ 1. geol. koji je nastao
erupcijom, koji je vulkanskog porekla, vulkan-
ski, magmatski. 2. fig. koji lako plane, nagao,
neobuzdan, eksplozivan. 3. med. koji je propra-
}en osipom, koji nastaje izbijawem (na ko`i).
erupcija, -e ` ‰lat. eruptioŠ 1. geol. izlazak la-
ve, vulkanskog kamewa i gasova kroz krater vul-
kana. 2. fig. naglo izbijawe, izlivawe nekog ja-
kog ose}awa; izliv, provala ( ‹ besa, ‹ odu{e-
vqewa). 3. med. osip, pojava crvenila na ko`i.
es s indekl. ‰nem. EsŠ muz. nota E sni`ena za
pola tona. y es-dur muz. durski tonalitet ~iji
je osnovni ton es (sni`eno E).
esanija, -e ` ‰verovatno od tur. senai ono
{to sadr`i pohvalu od ar. tana'iŠ pokr. pohvalno
pismo, pohvalnica.
esap v. hesab.
esapiti v. hesabiti.
459
esaul
esaul, -a m, mn. -i ‰turkm. esaulŠ ist. kowi~ki
kapetan u ruskim koza~kim vojnim jedinicama
(pre Revolucije).
esej, eseja m ‰fr. essai, engl. essay poku{aj,
ogledŠ kra}a rasprava o nekom `ivotnom, na-
u~nom, kwi`evnom ili umetni~kom pitawu,
pisana jasnim i te~nim stilom, ali ozbiqno i
studiozno.
esejist(a), -e m, mn. esejisti ‰v. esejŠ pisac
eseja.
esejistika, -e `, dat. i lok. esejistici ‰v.
esejist(a)Š pisawe eseja kao kwi`evni rod.
esejisti~ki, -a, -o ‰v. esejistikaŠ koji se od-
nosi na eseje, esejiste ili esejistiku.
esen, -ena ` ‰gr~. Essenoi, nejasnog poreklaŠ
rel. pripadnik jedne starojevrejske sekte u do-
ba Hrista, koja nije priznavala privatnu svo-
jinu, novac, porodicu i sl., smatraju}i da sva
materijalna dobra treba da budu zajedni~ka. x
esenski.
esencija i esencija, -e ` ‰lat. essentia od es-
se bitiŠ 1. filoz. priroda stvari, bit, bitnost,
su{tina. 2. ono {to je glavno u ~emu, osnova
~ega. 3. hem. te~ni sastojak koji se dobija desti-
lacijom iz neke supstance, ekstrakt iz neke
materije. 4. razg. osamdesetoprocentni rastvor
sir}etne kiseline iz kojeg se, dodavawem vode,
dobija sir}e za doma}u upotrebu.
esencijalan, -lna, -lno ‰lat. essentialis, v.
esencijaŠ 1. koji se odnosi na esenciju, bitan,
su{tinski. 2. neophodan, bez koga se ne mo`e.
eser1, -a m ‰tur. eser od ar. atarŠ pokr. 1. beleg,
trag, oznaka, znak. 2. rezultat ili proizvod ra-
da, plod, delo, u~inak.
eser2, -a m, gen. mn. esera ‰rus. od skra}enice
SR — socijalni revolucionarŠ ist. pripadnik
narodwa~ke partije u Rusiji na po~etku HH
veka koja se borila protiv boq{evizma, sma-
traju}i da je seqa{tvo revolucionarnija kla-
sa od proletarijata. x eserski.
esesovac, -ovca, mn. esesovci, gen. mn. eseso-
vaca ‰od nem. skra}enice SS — Schutzstaffel za-
{titni odredŠ pripadnik zloglasne policij-
sko-vojne organizacije u fa{isti~koj Ne-
ma~koj. x esesovski.
esid prid. indekl. ‰engl. acid kiselina, pri-
meweno na LSDŠ u popularnoj muzici, koji je
460
eskapada
vezan za upotrebu halucinogenih droga (u iz-
razima kao ‹ xez, ‹ rok, ‹ haus).
eskadra i eskadra, -e `, gen. mn. -i ‰fr. esca-
dreŠ voj. 1. operativna pomorska jedinica sa-
stavqena od ratnih brodova istog ili razli-
~itog tipa. 2. u nekim zemqama vazduhoplovna
jedinica u rangu brigade.
eskadrila, -e ` ‰fr. escadrille od {p. escua-
drillaŠ voj. osnovna formacija ratne avijacije
(8–12 aviona) za izvr{ewe mawih takti~kih
zadataka.
eskadron, -ona m ‰fr. escadronŠ voj. osnovna
takti~ka i formacijska jedinica kowice, ili
oklopno-mehanizovanih snaga, koja odgovara
~eti u pe{adiji. x eskadronski.
eskalada, -e ` ‰fr. escalade, prema lat. scala
merdevineŠ voj. ist. pewawe na bedem pomo}u ju-
ri{nih lestvica.
eskalator, -a m ‰amer. engl. escalator, prvo-
bitno fabri~ko ime proizvoda, ukr{tawem od
escalade (v. eskalada) i elevator liftŠ automat-
ske pokretne stepenice u robnim ku}ama, me-
trou i sl.
eskalacija, -e ` ‰v. eskaliratiŠ 1. progre-
sivno ja~awe i {irewe vojnih akcija. 2. {ire-
we, ja~awe, pove}awe uop{te ( ‹ mr`we, ‹ ra-
sizma, ‹ novinske kampawe).
eskalirati, eskaliram, 3. l. mn. eskaliraju
svr{. i nesvr{. ‰engl. escalate prema escalator, v.
eskalatorŠ 1. (pro){iriti se, (po)ja~ati (se).
2. (pro){iriti ratne operacije na nekoj teri-
toriji; supr. deeskalirati.
eskamota`a, -e ` ‰fr. escamotageŠ izvo|ewe
ma|ioni~arskih trikova; ve{to izvedena kra-
|a; ve{to skrivawe ne~ega, obmana, varawe.
eskamoter, -era m ‰fr. escamoteurŠ 1. ma|io-
ni~ar, opsenar. 2. lopov, ve{t kradqivac.
eskamotirati, eskamotiram, 3. l. mn. eska-
motiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. escamoterŠ izvesti,
izvoditi ma|ioni~arske trikove, opseniti,
opsewivati; ve{to prikri(va)ti, neopa`eno
ukloniti, uklawati.
eskapada, -e ` ‰fr. escapade od {p. escapada,
prema escapar uma}iŠ 1. pogre{an skok kowa,
skok u stranu. 2. fig. ispad, nepromi{qenost,
nesta{luk.
eskapizam
eskapizam, -zma m ‰engl. escapism prema
escape pobe}iŠ bekstvo u imaginarni svet, uda-
qavawe od stvarnosti, izbegavawe problema
(naro~ito u kwi`evnosti, u pozori{tu i na
filmu).
eskapist(a), -e m, mn. eskapisti ‰v. eskapi-
zamŠ onaj koji se prepu{ta eskapizmu kao traj-
nom stawu. x eskapisti~ki.
eskarpa, -e ` ‰fr. escarpeŠ voj. 1. zemqani na-
sip, unutra{wi bedem u sistemu odbrane tvr-
|ave. 2. zemqani usek koji spre~ava napredova-
we neprijateqskih tenkova, vu~ja jama; up.
{karpa.
eskarpine, eskarpina ` mn. ‰fr. escarpinsŠ
zast. cipele za ples; salonske `enske cipele,
salonke.
eskarpirati, eskarpiram, 3. l. mn. eskarpi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. eskarpaŠ (na)praviti,
(is)kopati bedem.
eskarpman, -ana m ‰fr. escarpementŠ geogr.
strmina, strma padina.
eskvajer, -a m ‰engl. Esquire od stfr. esquier
od srlat. scutarius {titono{aŠ 1. titula ni`eg
plemstva u Engleskoj. 2. titula kojom se oslo-
vqava svaki ugledniji ~ovek (sli~no na{em
po{tovani, blagorodni).
eski prid. indekl. ‰tur. eskiŠ pokr. 1. star,
drevni, davni, starinski. 2. mnogo upotrebqa-
van, istro{en, zastareo, izno{en, pohaban.
eskiva`a, -e ` ‰v. eskiviratiŠ 1. sp. pokret
kojim se izbegavaju protivnikovi udarci u
boksu. 2. fig. izbegavawe.
eskivirati, eskiviram, 3. l. mn. eskiviraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. esquiverŠ 1. sp. ve{to izma}i,
izmicati, izbegavati protivnikove udarce u
boksu. 2. izbe}i, izbegavati.
eskiza, -e ` ‰fr. esquisseŠ skica, povr{an
nacrt.
eskija, -e ` ‰v. eskiŠ pokr. 1. ono {to je do-
trajalo, zastarelo, stare stvari, starudija. 2.
staro posu|e.
eskont, -a m ‰fr. escompteŠ bank. kupovina iz-
vesnih potra`ivawa pre wihove dospelosti;
odbijawe kamate pri isplati menice kojoj jo{
nije dospeo rok pla}awa.
eskontni, -a, -o ‰v. eskontŠ koji se odnosi na
eskont. y eskontna stopa bank. kamatna stopa
esnafski
uz koju centralna banka pozajmquje novac ili
daje kredite poslovnim bankama.
eskort, -a m = eskorta, -e i eskorta, -e ` ‰fr.
escorteŠ 1. oru`ana pratwa radi za{tite, nad-
zora ili iz po~asti. 2. grupa ratnih brodova
koji prate i obezbe|uju trgova~ke brodove ili
konvoje.
eskorteri, eskortera m, mn. ‰v. eskortŠ ratni
brodovi odre|eni za pratwu trgova~kih bro-
dova.
eskortni, -a, -o ‰v. eskortŠ koji se odnosi na
eskort, koji prati, prate}i (eskortni brodovi).
eskortovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰fr. esco-
rter, v. eskortŠ 1. sprovesti, sprovoditi pod
oru`anom pratwom. 2. pratiti trgova~ke bro-
dove radi za{tite od neprijateqskih brodova,
podmornica ili aviona.
eskudo, -a m ‰{p., port. escudoŠ monetarna je-
dinica u Portugalu (do uvo|ewa evra), nekada
i Angole, Gvineje Bisao, Mozambika; u daqoj
pro{losti nov~ana jedinica [panije i nekih
hispanoameri~kih zemaqa.
eskulin, -ina m ‰fr. esculine od lat. aesculus
hrast lu`wakŠ gorka supstanca u plodu i kori
divqeg kestena.
eslinger, -a m ‰prema nema~kom gradu
Eslingenu (Esslingen)Š pokr. fam. ~vrsta i gusta
zavesa na prozorima, roletna.
Esmarhova poveska, -e ` ‰prema nema~kom
hirurgu F. Esmarhu (F. Esmarch, 1823–1908)Š
med. elasti~ni zavoj kojim se pokriva otvorena
rana da bi se spre~ilo krvarewe.
esmer prid. indekl. ‰tur. esmer od ar. asmarŠ
pokr. koji je crne kose, crnomawast; garav.
esnaf, -afa m ‰tur. esnaf od ar. mn. asnafŠ 1.
udru`ewe zanatlija iste ili srodnih struka
radi unapre|ewa zanatske proizvodwe, za{ti-
te stale{kih prava itd.; udru`ewe trgovaca
iste ili srodnih grana trgovine; ceh. 2. ~lan
esnafa, esnaflija; zanatlija.
esnaflija, -e ` ‰tur. esnafl›, v. esnafŠ ~lan
esnafa, zanatlija, trgovac.
esnafluk, -a m, mn. esnafluci, gen. mn. esna-
fluka ‰tur. esnafl›k, v. esnafŠ zast. bavqewe ne-
kim zanatom, zanatstvo.
esnafski, -a, -o ‰v. esnafŠ 1. koji se odnosi
na esnaf, koji pripada esnafu, stale{ki, stru-
461
espada
kovni. 2. pej. koji vodi ra~una samo o interesi-
ma struke, usko stru~an, sekta{ki.
espada, -e ` ‰{p. espadaŠ 1. ma~. 2. naoru`a-
ni borac, naro~ito u borbi s bikovima.
espadiqa, -e ` ‰{p. espadilla, dem., v. espadaŠ
mali ma~, vrsta bode`a.
espadrila, -e `, mn. espadrile, gen. mn. espa-
drila ‰fr. espadrille od port. espadrilhoŠ vrsta
lake platnene letwe obu}e.
espap, -apa m ‰tur. espap od ar. asbab stvari,
robaŠ roba za prodaju; potrep{tine, oprema,
ode}a.
esparzeta, -e ` ‰fr. esparcetteŠ bot. vrsta de-
teline, grahorka, Onobrychis viciaefolia, kori-
sti se za ishranu stoke.
esparto, -a m ‰{p. espartoŠ bot. afri~ko kovi-
qe, Stipa tenacissima, trava koja raste u [pani-
ji i severnoj Africi, koristi se za proizvod-
wu pletene robe, papira itd.
esperantido, -a m ‰v. esperantoŠ upro{}ena
varijanta esperanta, predlo`ena po~etkom HH
veka.
esperantist(a), -e m, mn. esperantisti (`.
esperantistkiwa, -e) ‰v. esperantoŠ 1. prista-
lica uvo|ewa esperanta. 2. onaj koji zna espe-
ranto, koji govori esperanto.
esperantisti~ki, -a -o ‰v. esperantist(a)Š
koji se odnosi na esperanto i esperantiste.
esperanto, -a m ‰esperanto onaj koji se nada,
prema pseudonimu tvorca L. ZamenhofaŠ ve-
{ta~ki me|unarodni jezik koji je 1887. godine
sastavio lekar Ludvig Zamenhof, prete`no na
osnovu romanskih jezika i nema~kog.
espirando pril. ‰ital. espirando izdi{u}iŠ
muz. zamiru}i, sve ti{e.
esplanada, -e ` ‰fr. esplanade, v. eks1-, lat.
planus ravanŠ 1. slobodan i ravan prostor pred
velikim gra|evinama i utvr|ewima. 2. uzdig-
nut i otriven plato odakle se {iri pogled u
daqinu. 3. voj. prazan brisani prostor ispred
tvr|ave; krov na grudobranu.
espresivo pril. ‰ital. espressivoŠ muz. izra-
zito, izra`ajno.
espreso, -a m ‰ital. espressoŠ mala porcija ja-
ke kafe pripremqena u ma{ini po italijan-
skom receptu.
462
estet
espri, -ija i espri, -ija m ‰fr. espritŠ duh,
o{troumqe, dosetqivost, duhovitost.
esrar, -ara m ‰tur. esrar od ar. mn. asrar, jd. sirr
tajnaŠ pokr. 1. poverqiva stvar, tajna. 2. narko-
ti~ko sredstvo za `vakawe i pu{ewe, ha{i{.
establi{ment, -a m ‰engl. establishment pre-
ma establish ustanoviti, uspostavitiŠ soc. dru-
{tveni, stru~ni ili politi~ki sloj koji vla-
da dru{tvenim `ivotom i odre|uje pravila i
na~in pona{awa i delovawa.
estavela, -e ` ‰fr. estavelleŠ geol. pukotina u
kr{u u koju se voda sliva za vreme su{e, dok u
toku ki{nog perioda iz we izbija.
estakada, -e ` ‰{p. estacada koqeŠ 1. brana
od {ipova pobijenih na malom rastojawu i po-
vezanih gredama radi za{tite mostova od lede-
nih santi i ostalih predmeta koji plove re-
kom. 2. podvodni balvani kojima se spre~ava
prolaz brodova za vreme rata. 3. drveni gat na
plitkom mestu odre|en za pristajawe brodova.
estampa, -e ` ‰fr. estampe otisak od ital.
stampaŠ otisak sa slike gravirane na metalnoj
plo~i; gravira.
estampida, -e ` ‰stfr. estampir zvu~atiŠ muz.
1. sredwovekovna svetovna, prvenstveno in-
strumentalna kompozicija. 2. vrsta plesa na tu
muziku.
estancija, -e ` ‰{p. estanciaŠ ju`noame-
ri~ka farma, hacijenda, posed, poqoprivred-
no dobro.
esteziologija, -e ` ‰gr~. aisthesis ~ulo, v. -lo-
gijaŠ med. nauka o ~ulima i ~ulnim organima.
esteziometar, -tra m, mn. esteziometri, gen.
mn. esteziometara ‰gr~. aisthesis ~ulo, v. -metarŠ
med. sprava za ispitivawe stepena osetqivo-
sti ko`e na dodir.
ester, -a m, ‰nem. Ester od Essig sir}e i Ather
eterŠ hem. jediwewe kiseline s alkoholom.
esterifikacija, -e ` ‰v. ester, -fikacijaŠ
hem. reakcija nastajawa estera iz alkohola i
kiselina, uz eliminaciju vode; supr. saponi-
fikacija.
estet, -eta m, mn. esteti = esteta, -e m, mn.
estete ‰gr~. aisthetes onaj koji ose}a, zapa`aŠ
onaj koji sve posmatra sa stanovi{ta estetike;
onaj koji ima smisla za lepo, ~ovek prefiwe-
nog ukusa, poklonik lepote.
estetika
estetika, -e `, dat. i lok. estetici ‰gr~. aist-
hetikos ~ulniŠ 1. filoz. u~ewe o lepom, naro~i-
to u umetni~kom stvarala{tvu. 2. razvijeno
ose}awe za lepo, smisao za lepo. 3. lep spoqa-
{wi utisak, lepota, sklad.
esteticizam, -zma m ‰v. estetikaŠ filoz.
shvatawe po kojem je lepo bitan ~inilac umet-
nosti i po kojem umetnost sama sebi mora biti
ciq; estetsko shvatawe `ivota, estetsko na-
sla|ivawe umetno{}u.
esteti~an, -~na, -~no v. estetski.
esteti~ar, -a m ‰v. estetikaŠ 1. stru~wak za
estetiku. 2. v. estet.
estetski, -a, -o ‰v. estetikaŠ 1. koji se odno-
si na estetiku, koji odgovara na~elima esteti-
ke. 2. izra|en u skladu s estetikom, ukusan,
lep. y estetska gimnastika jedan od naziva za
ritmi~ku sportsku gimnastiku; estetska hi-
rurgija med. hirur{ko ispravqawe i ulep{a-
vawe lica i ostalih delova tela.
estivacija, -e ` ‰lat. aestivus letwiŠ 1. zool.
slabqewe telesnih funkcija nekih `ivotiwa
za vreme dugotrajne vru}ine i su{e; up. hiber-
nacija. 2. bot. polo`aj latica u pupoqku pre
rascvetavawa.
estimator, -a m ‰lat. aestimatorŠ onaj koji ne-
~emu odre|uje vrednost, proceniteq.
estimatoran, -rna, -rno ‰nlat. aestimatoriusŠ
koji se odnosi na procewivawe.
estimacija, -e ` ‰lat. aestimatioŠ utvr|iva-
we vrednosti ne~ega, procena; uva`avawe, po-
{tovawe.
estinguendo pril. ‰ital. estinguendo gase}iŠ
muz. oznaka za interpretaciju: ton se sti{ava
do granice jedva ~ujnog.
estinto pril. ‰ital. estinto uga{enoŠ muz.
oznaka za interpretaciju: tiho, jedva ~ujno.
estofado, -a m, indekl. ‰{p. estofado prema
estofa tkaninaŠ lik. slikawe na zlatnoj podlo-
zi, primena vi{ebojne obrade i pozlate na
draperijama i ode}i drvenih kipova.
estragon, -ona m ‰fr. estragonŠ bot. `bunasta
miri{qava biqka iz porodice glavo~ika, Ar-
temisa dracunculus, upotrebqava se kao za~in.
estrada, -e ` ‰fr. estrade od {p. estradoŠ 1. uz-
dignuto mesto za scenski nastup, pozornica,
podijum, bina. 2. koncertne ili pozori{ne
eta`a
priredbe zabavnog karaktera. 3. skup onih koji
se bave estradom. x estradni.
estrapada, -e ` ‰fr. estrapade od {p. estrapa-
daŠ 1. ist. sprava za mu~ewe, vrsta ve{ala za is-
tezawe udova, ~engele. 2. sp. vrsta akrobacije u
gimnastici.
estrogen, -a m ‰v. estron, -genŠ fiziol. `en-
ski polni hormon koji lu~e jajnici, posteqi-
ca i kora nadbubre`ne `lezde.
estromanija, -e ` ‰v. estrus, manijaŠ qubav-
no ludilo, po`uda, seksualna nezasitost; up.
nimfomanija.
estron, -ona m ‰gr~. oistros strastŠ fiziol.
`enski polni hormon iz grupe estrogena.
estrus, -a m ‰lat. oestrus od gr~. oistros strastŠ
zool. promene u `enki sisara u doba parewa,
polna uspaqenost, polna nadra`enost.
estuarijum, -a i estuarij, -a m ‰lat. aestuari-
umŠ. 1. geogr. levkasto pro{ireno re~no u{}e u
koje ulazi more za vreme plime; zaliv na u{}u
reke. 2. prostorija za znojewe u kupatilima,
bawa.
estuozan, -zna, -zno ‰lat. aestuosusŠ neob. stra-
stven, raspaqen; plahovit, `ustar.
eshatologija, -e ` ‰gr~. eschatos posledwi,
v. -logijaŠ u~ewe (obi~no religijsko) o tzv. po-
sledwim stvarima: smrti, besmrtnosti du{e,
smaku sveta, ve~nom bla`enstvu, paklu itd.
eshatolo{ki, -a, -o ‰v. eshatologijaŠ koji se
odnosi na eshatologiju, na kona~nu sudbinu
qudskog roda; posmrtni, zagrobni.
escajg, -a m ‰nem. EsszeugŠ pribor za jelo (ka-
{ike, viqu{ke, no`evi).
eta, -e ` ‰gr~. etaŠ sedmo slovo gr~kog alfa-
beta, dugo E; up. epsilon.
etablirati, etabliram, 3. l. mn. etabliraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. etablirŠ 1. utvrditi, utvr|i-
vati, osnovati, osnivati; otvoriti, otvarati
(radwu, trgovinu, fabriku i sl.). 2. etablira-
ti se oku}iti se, naseliti se, opremiti, opre-
mati stan.
etablisman, -ana m ‰fr. etablissement prema
etablir, v. etabliratiŠ 1. ustanovqavawe, osniva-
we, uvo|ewe, sme{tawe. 2. ustanova, preduze}e.
eta`, -a`a m ‰fr. etageŠ 1. sprat, kat, boj. 2.
geol. sloj, formacija.
eta`a, -e ` v. eta`.
463
eta`er
eta`er, -era m = eta`era, -e ` ‰fr. etagereŠ
polica ili stakleni orman sa vi{e pregrada
za ostavqawe kwiga, posu|a i sl.
eta`ni, -a, -o ‰v. eta`Š koji se odnosi na
eta`, sprat, koji pripada eta`u; y eta`no
vlasni{tvo vlasni{tvo jednog sprata u ku}i;
eta`no grejawe grejawe iz pe}i koja greje ra-
dijatore samo u jednom stanu, za razliku od
centralnog grejawa.
etalon, -ona m ‰fr. etalonŠ 1. precizno napra-
vqen uzorak mere koji slu`i za proveravawe
istih takvih mera koje su u upotrebi, osnovna
mera. 2. finans. metal (ob. zlato) koji slu`i kao
podloga neke valute.
etalonirati, etaloniram, 3. l. mn. etaloni-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. etalonner, v. etalonŠ `i-
gosati meru ili teg i time je dovesti, dovodi-
ti u sklad sa zakonskim odredbama, ba`dariti;
sravniti, sravwivati mere s etalonom.
etamin, -ina m ‰fr. estamine od lat. stamineus
kon~aniŠ 1. tanka i retka pamu~na ili svilena
tkanina za `enske haqine ili za postavu. 2.
prozirno tkawe od kamgarna (v.), svile ili pa-
muka za zavese. 3. platno za sita i cediqke.
etan, -ana m ‰fr. ethane prema ether eterŠ hem.
bezbojan zapaqiv gas bez mirisa, zasi}eni ugqo-
vodonik iz reda parafina (C2H6).
etanol, -ola m ‰v. etanŠ hem. etil-alkohol,
obi~ni alkohol (C2H5OH).
etapa i etapa, -e ` ‰fr. etapeŠ 1. deo vremena
u razvoju ne~ega, period, razdobqe, faza. 2. deo
puta koji se pre|e izme|u dva odmora; mesto
odmora, privremeno boravi{te. 3. sp. odre|e-
ni deo staze u sportskim trkama.
etapni, -a, -o i etapni, -a, -o ‰v. etapaŠ 1. ko-
ji se odnosi na etapu, koji pripada etapi. 2.
podeqen na etape, postupan, ravnomeran.
etar, etra = eter, -a m ‰gr~. aither ~ist gorwi
sloj vazduha, prema aithein zapalitiŠ 1. prema
starogr~kom shvatawu, nebeski vazduh, nebo;
boravi{te bogova. 2. u gr~koj filozofiji naj-
finija materija koja ispuwava nebeski prostor
iznad Meseca. 3. fiz. hipoteti~ka supstanca ko-
ja ispuwava vasionski prostor i koja omogu}uje
preno{ewe svetlosti i elektromagnetnih tala-
sa; z poslati u etar emitovati; oti}i u etar
biti emitovan. 3. hem. oksid alkoholnog radika-
464
etiva`a
la, fina, bistra, bezbojna, lako pokretqiva
te~nost (C4H10O), karakteristi~nog mirisa,
slu`i kao sredstvo za narkozu.
etarski, -a, -o = eterski, -a, -o ‰v. etarŠ koji
se odnosi na etar. y etarska uqa hem. lako is-
parqivi sastojci mnogih biqaka koji se dobi-
jaju destilacijom, imaju mnogostruku primenu
u kozmetici i medicini.
etatizam, -zma m ‰fr. etatisme prema etat dr-
`avaŠ ekon., pol. vladavina dr`ave nad ekonom-
skim ili dru{tvenim odnosima; teorija po
kojoj je dr`ava osnovni pokreta~ ekonom-
sko-dru{tvenog razvitka jedne zemqe. x eta-
tisti~ki.
etatizacija, -e ` ‰fr. etatisationŠ stavqawe
pod dr`avnu upravu, podr`avqewe.
etatizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. etati-
serŠ staviti, stavqati pod dr`avnu kontrolu,
prevesti, prevoditi u dr`avnu svojinu ili
upravu, podr`aviti.
etacizam, -zma m ‰v. etaŠ gram. stariji, kla-
si~ni izgovor gr~kog slova eta kao e; up. ita-
cizam.
etve{, -a m ‰prema ma|arskom fizi~aru R.
Etve{u (R. Eotvos, 1813–1871)Š fiz. stara, ne-
standardizovana jedinica gravitacijskog ubr-
zawa.
etezija, -e ` ‰gr~. etesiai povremeni vetrovi,
prema etos godinaŠ severni letwi vetar u obla-
sti Sredozemnog mora.
etek, -a m, gen. mn. eteka ‰tur. etekŠ pokr. krilo,
skut.
eter i eter = etar (v.).
eteri~an, -~na, -~no ‰nem. atherisch, v. etarŠ
1. koji je sli~an etru, koji ima svojstva etra;
lako isparqiv. 2. fin, ne`an, vazdu{ast, pro-
zra~an; uzvi{en, nebeski. y eteri~no uqe.
eternizovati, eternizujem svr{. i nesvr{.
‰fr. eterniserŠ (u)~initi ve~nim, ovekove~iti,
ovekove~avati.
eternit, -a i eternit, -ita m ‰lat. aeternus
ve~anŠ smesa od cementa i azbesta koja se kori-
sti za pokrivawe krovova.
eterski = etarski (v.).
etiva`a, -e ` ‰fr. etuvage, prema etuver su-
{itiŠ 1. su{ewe i sterilizovawe vo}a, obi~no
etida
{qiva, radi spre~avawa wihovog kvarewa. 2.
prostorija za taj postupak, su{ionica.
etida, -e ` ‰fr. etude od lat. studiumŠ 1. muz.
instrumentalna kompozicija (prvobitno ve-
`ba za uve`bavawe tehnike). 2. slik. studijski
crte`, rad, ogled.
etika, -e `, dat. i lok. etici ‰gr~. ethikos mo-
ralan od ethos obi~aj, karakterŠ 1. filoz. deo
filozofije koji prou~ava i procewuje moral
pojedinca, nekog naroda ili dru{tvene klase;
filozofsko u~ewe o qudskom pona{awu. 2.
skup moralnih na~ela, pravila, navika nekog
dru{tva po kojima se qudi vladaju.
etiketa, -e ` ‰fr. etiquetteŠ 1. natpis, cedu-
qa, listi} na robi na kojem je ozna~ena cena,
vrsta robe i dr., nalepnica. 2. v. etikecija. 3.
fig. neargumentovan, obi~no negativan sud o
kome (prilepiti kome etiketu izdajnika).
etiketirati, etiketiram, 3. l. mn. etiketi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. etiketaŠ 1. staviti, sta-
vqati etiketu. 2. neargumentovano izneti, iz-
nositi sud, mi{qewe o kome ili ~emu.
etikecija, -e ` ‰v. etiketaŠ utvr|en red i
na~in dru{tvenog opho|ewa; obi~aji i propi-
si u otmenom dru{tvu; bonton (v.).
etil, -a i etil, etila m ‰prema etan (v.), s
promenom sufiksaŠ hem. jednovalentni radi-
kal koji se sastoji od ugqenika i vodonika
(C2H2), sastavni deo mnogih organskih jedi-
wewa. y etil-alkohol v. etanol.
etilen, -ena m ‰v. etilŠ hem. nezasi}eni
ugqovodonik (C2H4), otrovni gas bez boje, mi-
risa i ukusa, sastavni je deo gasa za osvetqewe.
etimasija, -e ` ‰gr~. hetoimasia spremnostŠ
slik.motiv u vizantijskoj ikonografiji: pre-
sto prekriven grimiznim pla{tom, na koji je
polo`ena Kwiga `ivota, znakovi Hristove
muke i krst.
etimolog, -a m, mn. etimolozi, gen. etimolo-
ga ‰v. etimologijaŠ lingv. onaj koji se bavi eti-
mologijom, stru~wak za etimologiju.
etimologija, -e ` ‰gr~. etymologia, prema
etymos pravi, istiniti, v. -logijaŠ lingv. nauka
koja istra`uje poreklo re~i, wen koren i
osnovna zna~ewa. y narodna etimologija lingv.
nestru~no tuma~ewe zna~ewa re~i na osnovu
etnarh
sli~nosti ili podudarawa sa nekom drugom
re~i, bez obzira na stvarnu srodnost.
etimolo{ki, -a, -o ‰v. etimologijaŠ koji se
odnosi na etimologiju, koji je zasnovan na eti-
mologiji. y etimolo{ki pravopis (koren-
ski, morfonolo{ki pravopis) lingv. na~in
pisawa re~i koji podrazumeva ~uvawe korena i
osnove od kojih je re~ nastala, nasuprot fo-
netskom (fonolo{kom) izgovoru.
etimon, -ona m ‰gr~. etymos pravi, istinitiŠ
lingv. koren ili osnovna re~ od koje se izvode
ostale.
etiolizacija, -e ` ‰fr. etiolerŠ v. etiolman.
etiolman, -ana m ‰fr. etiolement od etioler
ispijatiŠ bot. naziv za promene (zakr`qalost,
izbledelost i sl.) koje nastaju na biqkama ka-
da se one uzgajaju u potpunoj tami.
etiologija, -e ` ‰gr~. aitiologia, prema aitia
uzrok, v. -logijaŠ 1. nauka o uzrocima i posle-
dicama nekih pojava. 2. psih. navo|ewe ranijeg
doga|aja koji je uzrok nekog do`ivqenog sta-
wa. 3. med. deo medicine koji prou~ava uzrok
nastanka i razvoja neke bolesti.
etiolo{ki, -a, -o ‰v. etiologijaŠ koji se od-
nosi na etiologiju, na uzroke, uzro~ni.
etiopid, -ida m ‰prema Etiopiji, afri~koj
dr`aviŠ antrop. rasni tip kome pripadaju Eti-
opqani, neka centralnoafri~ka plemena i ne-
ki stanovnici Madagaskara.
eti~an, -~na, -~no ‰gr~. ethikos, v. etikaŠ koji
je u skladu s etikom; moralan.
eti~ar, -a m ‰v. etikaŠ onaj koji se bavi eti-
kom, stru~wak za etiku.
eti~ki, -a, -o ‰gr~. ethikos, v. etikaŠ koji se
odnosi na etiku, moralan, moralisti~ki. y
eti~ki dativ gram. dativ li~ne zamenice ko-
jim se iskazuje govornikov odnos prema sago-
vorniku ili onome o kome se govori (npr. mi u:
I to mi je neki umetnik.).
etmoid, -ida m ‰gr~. ethmoeides, prema et-
hmos sito, v. -idŠ anat. sitasta kost (u osnovi
lobawe). x etmoidni.
etmoiditis, -a m ‰v. etmoid, -itisŠ med. upa-
la sinusa i ostalih paranazalnih {upqina.
etnarh, -a m, gen. mn. etnarha ‰gr~. ethnarches,
v. etno-, -arhŠ ist. namesnik u pokrajini, vladar
u pokrajini, knez.
465
etnarhija
etnarhija, -e ` ‰gr~. ethnarkhia, v. etno-, -ar-
hijaŠ ist. vladavina etnarha, namesni{tvo,
kne`evina.
etnija, -e `, gen. mn. etnija ‰fr. ethnie, v. et-
nosŠ etni~ka zajednica, grupa qudi povezanih
istom narodno{}u, bez obzira na dr`avne gra-
nice.
etnik, -a m, mn. etnici, gen. mn. etnika ‰v. et-
ni~kiŠ lingv. naziv stanovnika naseqenog me-
sta ili zemqe.
etnicitet, -eta m ‰gr~. ethnos narodŠ sve {to
je u vezi s etnosom, narodom, narodnost.
etni~ki, -a, -o ‰gr~. ethnikos od ethnos na-
rodŠ koji se odnosi na narod, narodnost, koji
sadr`i narodne odlike, narodnosni. y et-
ni~ka struktura sastav stanovni{tva po na-
rodnostima; etni~ko ~i{}ewe pol. skup geno-
cidnih radwi (pqa~ka, proterivawe, zastra-
{ivawe itd.) koje se preduzimaju radi stvara-
wa nacionalno ili verski ~istih teritorija.
etno- ‰gr~. ethnos narodŠ kao prvi deo slo`e-
nice ozna~ava da se re~ odnosi na narod, na-
rodnost ili narodne obi~aje; mo`e biti i
skra}eni oblik od œetnolo{kiŒ ili œetno-
grafskiŒ.
etnobiologija, -e ` ‰v. etno-, biologijaŠ na-
uka koja prou~ava biolo{ka svojstva pojedi-
nih naroda ili etni~kih grupa.
etnogeneza i etnogeneza, -e ` ‰v. etno-, -ge-
nezaŠ poreklo naroda, proces nastanka i raz-
vitka nekog naroda.
etnogenetski, -a, -o = etnogeneti~ki, -a, -o
‰v. etno-, -genezaŠ koji se odnosi na etnogenezu,
na poreklo nekog naroda.
etnogonija, -e ` ‰v. etno-, -gonijaŠ grana pa-
leoetnologije koja nastoji da rekonstrui{e
nastanak rasa u preistoriji.
etnograf, -a m ‰v. etnografijaŠ onaj koji se
bavi etnografijom, stru~wak za etnografiju.
etnografija, -e ` ‰v. etno-, -grafijaŠ nauka
koja prou~ava i opisuje `ivot, rad, obi~aje,
kulturu, karakterne i moralne odlike pojedi-
nih naroda, plemena ili etni~kih grupa.
etnografski, -a, -o ‰v. etnografijaŠ 1. koji
se odnosi na etnografiju i etnografe. 2. koji
pripada obi~ajima, tradicijama i kulturi jed-
nog naroda, koji je odlika jednog naroda. y et-
466
etnopsihologija
nografski muzej zbirka umetni~kih predme-
ta, oru|a, odela, name{taja i drugih tvorevina
jednog naroda na osnovu kojih se mo`e dobiti
predstava o wegovom `ivotu i obi~ajima.
etnozoologija, -e ` ‰v. etno-, zoologijaŠ gra-
na etnologije koja prou~ava odnos izme|u ~o-
veka i `ivotiwa.
etnoku}a, -e ` ‰v. etno-Š stara seoska ku}a sa
sa~uvanim prvobitnim izgledom i sa origi-
nalnim poku}stvom iz doba svog nastanka, vr-
sta etnografskog muzeja.
etnolingvistika, -e `, dat. i lok. etnolin-
gvistici ‰v. etno-, lingvistikaŠ nauka koja pro-
u~ava jezik kao izraz kulture jednog naroda.
etnolog, -a m, mn. etnolozi ‰v. etno-, -logŠ
onaj koji se bavi etnologijom, stru~wak za et-
nologiju.
etnologija, -e ` ‰v. etno-, -logijaŠ nauka ko-
ja prou~ava postanak i razvoj naroda, wihovu
celokupnu materijalnu i duhovnu kulturu, na-
uka o narodima.
etnolo{ki, -a, -o ‰v. etnologijaŠ koji se od-
nosi na etnologiju i etnologe.
etnomedicina, -e ` ‰v. etno-, medicinaŠ ve-
{tina narodnog le~ewa.
etnomuzikolog, -a m, mn. etnomuzikolozi ‰v.
etno-, muzikologŠ onaj koji se bavi etnomuzi-
kologijom.
etnomuzikologija, -e ` ‰v. etno-, muzikolo-
gijaŠ grana muzikologije koja prou~ava tradi-
cionalno narodno muzi~ko stvarala{tvo. x
etnomuzikolo{ki.
etnonim, -a i etnonim, -ima m ‰v. etno-,
-onimŠ ime naroda, naziv pripadnika naroda.
etnopark (etno-park), -a m ‰v. etno-, parkŠ
rekonstrukcija etnografski zanimqivih
objekata u prirodnoj veli~ini, sa svim pred-
metima koji im pripadaju.
etnopsihijatrija, -e ` ‰v. etno-, psihija-
trijaŠ psih. prou~avawe du{evnih poreme}aja u
narodu s obzirom na dru{tvenu stvarnost. x
etnopsihijatrijski.
etnopsihologija, -e ` ‰v. etno-, psihologi-
jaŠ psih. nauka koja prou~ava psihologiju na-
rodnih ili plemenskih zajednica. x etnopsi-
holo{ki.
etnos
etnos, -a m ‰gr~. ethnosŠ narod, narodna zajed-
nica kao istorijska celina; skup svih osobina
po kojima se jedan narod izdvaja.
etnofarmakologija, -e ` ‰v. etno-, farma-
kologijaŠ prou~avawe lekovitih materija pri-
rodnog porekla i wihovih izvora.
etnofonija, -e ` ‰v. etno-, -fonijaŠ aku-
sti~ko-muzi~ke i ritmi~ke pojave koje karak-
teri{u pevawe i govor qudi s odre|enog pod-
ru~ja.
etnocentrizam, -zma m ‰v. etno-, centrizamŠ
1. pripadnost narodu odnosno etni~koj grupi
shva}ena kao glavno vrednosno obele`je u
identitetu pojedinca. 2. opredeqewe u poli-
tici, kulturi i drugim javnim delatnostima
koje nacionalnu pripadnost i nacionalni in-
teres nadre|uje drugim vrednostima i ciqe-
vima.
etnocentrist(a), -e m, mn. etnocentristi ‰v.
etnocentrizamŠ pristalica etnocentrizma.
etnocentristi~ki, -a, -o ‰v. etnocentri-
zamŠ koji se odnosi na etnocentrizam.
etnocentri~an, -~na, -~no ‰v. etnocentri-
zamŠ koji ima obele`ja etnocentrizma.
eto- ‰gr~. ethos obi~aj, up. etikaŠ kao prvi
deo re~i upu}uje na moral, pona{awe, }ud,
prirodu, navike.
etokratija, -e ` ‰v. eto-, -kratijaŠ vladavi-
na etike; dr`avno ure|ewe u kojem bi se sve za-
snivalo na eti~kim na~elima.
etolog, -a m, mn. etolozi ‰v. etologijaŠ onaj
koji se bavi etologijom, stru~wak za etologiju.
etologija, -e ` ‰v. eto, -logijaŠ 1. nauka o
obi~ajima i navikama naroda. 2. zool. nauka o
uslovima i na~inu `ivota pojedinih `ivoti-
wa, o wihovom pona{awu u zajednici.
etolo{ki, -a, -o ‰v. etologijaŠ koji se odno-
si na etologiju i etologe.
etos, -a m ‰gr~. ethosŠ karakterne osobine,
moral, }ud, priroda, narav.
etraf, -afa m ‰tur. etraf od ar. mn. atraf, jd. ta-
rafŠ pokr. kraj, okolina, strana.
etrurski, -a, -o ‰lat. EtruriaŠ koji se odnosi na
Etruriju, Etrurce, koji pripada Etruriji, Etrur-
cima (naseqeni u Italiji u H veku pre n. e.).
eudiometar
etruskolog, -a m, mn. etruskolozi‰lat. Etru-
scus, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za etruskolo-
giju.
etruskologija, -e ` ‰lat. Etruscus, v. -logijaŠ
nauka o poreklu, istoriji i kulturi starih
Etruraca. x etruskolo{ki.
etru{~anski, -a, -o (nepr. etru{}anski)
‰lat. EtruscusŠ v. etrurski.
etui, -ija m ‰fr. etuiŠ mawa kutija od ko`e,
drveta i sl., postavqena somotom, za ~uvawe na-
kita ili pribora; kutija, futrola za nao~are.
e}im v. he}im.
eu- ‰gr~. eu dobro; eus dobarŠ kao prvi deo
slo`enice ozna~ava ono {to je dobro, povoq-
no, ispravno, blago.
euandrije v. evandrije.
eubiotika, -e `, dat. i lok. eubiotici ‰v. eu-,
gr~. biotikos `ivotniŠ nauka o pravilnom na~i-
nu `ivota.
eugenetika, -e `, dat. i lok. eugenetici =
eugenika, -e `, dat. i lok. eugenici ‰v. eu-, gene-
tikaŠ nauka o poboq{awu telesnih i du{ev-
nih osobina pojedinih qudi; prou~avawe
uslova pod kojim se nasledni nedostaci orga-
nizma otklawaju, a dobra svojstva usavr{avaju.
x eugeneti~ki, eugenetski i eugeni~ki.
eugenika v. eugenetika.
eugenol, -ola m ‰v. eu-, -gen, lat. oleum uqeŠ
hem. nezasi}eni fenol, sastojak eteri~nog uqa
karanfili}a.
euglena, -e ` ‰v. eu-, gr~. glene zenicaŠ biol.
vrsta zelene alge, ~esta u staja}im vodama i na
vla`nom terenu, Euglena viridis.
eudajmon, eudajmonizam = eudemon, eude-
monizam (v.).
eudemon, -ona m = eudajmon, -ona m ‰gr~.
eudaimon bla`en, sretan, v. eu-, daimon bo`an-
stvo, demonŠ dobri duh.
eudemonizam, -zma m = eudajmonizam, -zma
m ‰v. eudemonŠ filoz. idealisti~ko eti~ko u~e-
we po kojem su bla`enstvo i sre}a pojedinca
ili dru{tva glavni ciq i motiv qudskog de-
lawa.
eudiometar, -tra m, mn. eudiometri, gen. mn.
eudiometara ‰gr~. eudia vedrina, ~ist vazduh, v.
-metarŠ sprava za merewe koli~ine kiseonika
u vazduhu.
467
eudiometrija
eudiometrija, -e ` ‰gr~. eudia vedrina, ~ist
vazduh, v. -metrijaŠ ispitivawe kvaliteta i sa-
stava vazduha.
euzon v. evzon.
eukaliptus, -a m ‰nlat. Eucaliptus, v. eu-, gr~.
kalyptos pokrivenŠ bot. visoko zimzeleno drvo,
Eucaliptus globulus, poreklom iz Australije,
koristi se u drvnoj industriji, a iz wenog li-
{}a dobija se veoma ceweno eteri~no uqe.
eukarioti, eukariota m, mn., jd. eukariot ‰nlat.
eucaryotes, v. eu-, gr~. karyon jezgroŠ biol. organi-
zmi kod kojih je jezgro odvojeno od citoplazme
{upqikavom membranom. x eukariotski.
eukinetika, -e `, dat. i lok. eukinetici ‰v.
eu-, kinetikaŠ nauka o lepom i pravilnom kre-
tawu; nauka o izrazu u baletskoj igri.
euklas, -a m ‰fr. euclase, v. eu-, gr~. klasis
otvorŠ miner. silikat berilijuma i aluminiju-
ma, bezbojan ili smaragdnozelen mineral koji
se upotrebqava kao poludragi kamen.
euklidski i euklidski, -a, -o ‰prema sta-
rogr~kom matemati~aru Euklidu (III vek pre n.
e.)Š mat. koji se zasniva na Euklidovim na~eli-
ma; y euklidska geometrija geometrija u kojoj
je zbir uglova u trouglu u ravni 180¿.
eukolija, -e ` ‰gr~. eukolia zadovoqstvoŠ ve-
drina, veselost, `ivotna radost.
eukrazija, -e ` ‰gr~. eukrasia, v. eu-, krasis me-
{aweŠ 1. dobro raspolo`ewe, vedar duh, vedra
(qudska) priroda. 2. fiziol. smawena osetqi-
vost na neke lekove ili hranu.
eukratija, -e ` ‰gr~. eukratia, v. eu-, -kratijaŠ
dobra vlada, pravedna vlast, primerna uprava.
EULEKS, -a m ‰engl. Eu(ropean Union), lat.
lex zakon = evropsko pravo, skr. od European
Union Rule of Law Mission in Kosovo Misija
Evropske unije za vladavinu prava na KosovuŠ
naziv evropske misije na Kosovu i Metohiji,
koja bi po odluci Evropske zajednice, suprotno
me|unarodnom pravu i mimo saglasnosti Srbi-
je i odluka Saveta bezbednosti UN, trebalo da
zameni snage UN nakon jednostranog progla{e-
wa nezavisnosti te srpske pokrajine (2008).
eulogizam, -zma m, gen. mn. eulogizama ‰v. eu-,
logikaŠ log. upravqawe prema povoqnijem re-
{ewu odnosno prema zakonima verovatno}e
kad su shvatawa razli~ita.
468
euritmija
eulogija, -e ` ‰gr~. eulogia slavqewe, v. eu-,
-logijaŠ 1. blagoslov; slavqewe, posveta. 2. taj-
na ve~era, pri~est; (mn.) osve}eni hlebovi,
proskurice (u pravoslavnoj crkvi).
eumorfija, -e ` ‰gr~. eumorphia, v. eu-, -mor-
fijaŠ lep, pravilan oblik, lep izgled.
eunomija, -e ` ‰gr~. eunomia, v. eu-, -nomijaŠ
pravilna primena zakona, zakonitost, praved-
nost.
eunuh v. evnuh.
eupatija, -e ` ‰gr~. eupatheiaŠ 1. zdravqe,
krepkost, zadovoqstvo, telesno u`ivawe. 2.
smirenost u trpqewu bola.
eupatridi, eupatrida m, mn., jd. eupatrid,
gen. -ida ‰gr~. eupatridai, v. eu-, pater otacŠ pri-
padnici aristokratije u anti~koj Atini, koji
su status sticali ro|ewem i kojima su pripa-
dala najvi{a zvawa u dr`avi.
eupepsija, -e ` ‰v. eu-, gr~. pepsis kuvawe, va-
reweŠ med. pravilno i normalno varewe hrane,
dobra probava.
eupeptik, -a m, mn. eupeptici ‰v. eupepsijaŠ
farm. sredstvo za poboq{awe probave i crevne
flore.
eupepti~an, -~na, -~no ‰v. eupepsijaŠ koji se
lako vari, koji je lako svarqiv.
eupneja, -e ` ‰gr~. eupnoia, v. eu-, pnein disa-
tiŠ med. dobro, normalno disawe; up. apnea,
dispneja.
eupnoi~an, -~na, -~no ‰v. eupnejaŠ med. koji
dobro, normalno di{e.
eupraksija, -e ` ‰gr~. eupraxia uspeh, v. eu-,
praksaŠ med. sposobnost normalnog obavqawa
skladnih pokreta.
eureka uzv. ‰gr~. heureka na{ao sam od heuri-
skein na}iŠ uzvik radosti pri nekom otkri}u,
re{ewu i sl.
euriterman, -mna, -mno ‰v. euritermijaŠ ko-
ji je sposoban da izdr`i velike temperaturne
promene u sredini u kojoj `ivi.
euritermija, -e ` ‰gr~. eurys {irok, v. -ter-
mijaŠ biol. sposobnost nekih organizama da `i-
ve pod najrazli~itijim temperaturnim prili-
kama.
euritmija, -e ` ‰gr~. eurythmia razmer, v. eu-,
rythmos mera vremenaŠ 1. ravnomernost, uskla-
|enost pokreta u igri, pona{awu i sl. 2. skla-
euritmi~an
dan odnos me|u delovima jedne celine i izme-
|u delova i te celine. 3. med. pravilan rad sr-
ca, pravilan puls. 4. vrsta ritmi~ke gimna-
stike uz pratwu muzike.
euritmi~an, -~na, -~no, euritmi~ki, -a, -o
= euritmijski, -a, -o ‰v. euritmijaŠ skladan,
harmoni~an, ravnomeran, uravnote`en.
euritop, -a m ‰gr~. eurys {irok, topos mestoŠ
biol.biqka ili `ivotiwa prilagodqiva `i-
votu u razli~itim klimatskim uslovima.
euro- v. evro-.
euro v. evro.
EUROLEKS, -a m ‰nem. Euro(pean Union),
lat. lex zakon = evropsko pravo, skr. od European
Union Rule of Law Mission in Kosovo Misija
Evropske unije za vladavinu prava na KosovuŠ
naziv evropske misije na Kosovu i Metohiji,
koja bi po odluci Evropske zajednice, suprot-
no me|unarodnom pravu i mimo saglasnosti
Srbije i odluka Saveta bezbednosti UN, tre-
balo da zameni snage UN nakon jednostranog
progla{ewa nezavisnosti te srpske pokrajine
(2008); up. EUROLEX.
eusebija, -e ` ‰gr~. eusebeia, v. eu-, sebesthai
biti pobo`anŠ rel. versko ose}awe, pobo`nost.
eustazija, -e ` ‰v. eu-, gr~. stasis stajaweŠ rav-
nomerno podizawe i spu{tawe morske povr-
{ine na svim delovima.
Eustahijeva tuba, -e ` (truba, cev) ‰prema
italijanskom anatomu B. Eustahiju (Bartolo-
meo Eustachi, oko 1524–1574)Š anat. u{na cev
koja spaja sredwe uvo sa nosnim delom `drela.
eutanazija, -e ` ‰gr~. euthanasia laka smrt, v.
eu-, thanatos smrtŠ 1. laka i bezbolna smrt. 2.
med. ubla`avawe bolova davawem bolesniku
narkoti~kih sredstava; usmr}ivawe neizle~i-
vih bolesnika radi prekra}ivawa wihovih mu-
ka. y aktivna eutanazija aktivno u~estvovawe
lekara u bezbolnom prekidawu pacijentovog
`ivota, pri ~emu on daje smrtonosnu supstan-
cu; pasivna eutanazija prepu{tawe umirawu
iz milosr|a, pri ~emu lekar uskra}uje lekove,
gasi aparate za odr`avawe u `ivotu i sl.
eutanazirati, eutanaziram, 3. l. mn. eutana-
ziraju svr{. i nesvr{. ‰v. eutanazijaŠ (iz)vr{iti
eutanaziju.
euforija
eutermija, -e ` ‰v. eu-, gr~. thermon toplotaŠ
stawe organizma (~oveka ili `ivotiwe) na
normalnoj temperaturi tela.
eutimija, -e ` ‰gr~. euthymia, v. eu-, thymos
du{aŠ du{evno spokojstvo, dobra voqa, ra-
dost, veselost.
eutokija, -e ` ‰gr~. eutokia, v. eu-, tokos ra|a-
weŠ med. lak, normalan poro|aj, bez komplika-
cija.
eutonija, -e ` ‰gr~. eutonia, v. eu-, -tonijaŠ
stawe opu{tenosti, mirno}e i du{evne urav-
note`enosti.
eutoni~an, -~na, -~no ‰v. eutonijaŠ koji je u
stawu eutonije.
eutrofija, -e ` ‰gr~. eutrophia, v. eu-, -tro-
fijaŠ med. dobra, normalna uhrawenost.
eutrofi~an, -~na, -~no ‰v. eutrofijaŠ 1. med.
dobro, normalno uhrawen (o tkivu, organu ili
organizmu). 2. farm. koji povoqno uti~e na is-
hranu i razvoj tkiva.
eufemizam, -zma m, mn. eufemizmi, gen. mn.
eufemizama ‰gr~. euphemismos, v. eu-, pheme go-
vorŠ pesn. stilska figura koja podrazumeva
upotrebu blage re~i za ne{to neprijatno ili
ru`no, ubla`avawe.
eufemisti~ki, -a, -o ‰v. eufemizamŠ ubla-
`eno iskazan, ubla`en, ulep{an.
eufonija, -e ` ‰gr~. euphonia milozvu~an
glas, v. eu-, -fonijaŠ blagoglasnost, milo-
zvu~nost, skladnost zvukova odnosno glasova u
re~ima; potreba za lak{im izgovorom.
eufonijski, -a -o ‰v. eufonijaŠ koji se odno-
si na eufoniju.
eufonijum, -a (i eufonij, -a) m ‰v. eufonijaŠ
muz. 1. limeni duva~ki instrument sa 3, 4 ili 5
ventila. 2. orguqski registar sa zvukom
sli~nim klarinetu.
eufonion, -ona m ‰v. eu-, -fonijaŠ muz. in-
strument sastavqen od izvesnog broja ~a{a od
kojih svaka, razli~ito puwena, ima svoj ton:
svira se prevla~ewem gudala preko ivica ~a{a.
eufoni~an, -~na, -~no ‰v. eufonijaŠ 1. koji
je skladnih zvukova, koji prijatno zvu~i, bla-
goglasan, milozvu~an. 2. fon. koji je uskla|en
sa potrebama lak{eg izgovora.
euforija, -e ` ‰gr~. euphoria, v. eu-, -forijaŠ
psih. 1. prijatno ose}awe, veliko veseqe, raz-
469
euforik1
draganost. 2. patolo{ko, bezrazlo`no ili pa-
radoksalno ose}awe sre}e u afektivnim du-
{evnim bolestima.
euforik1, -a m, mn. euforici, gen. mn. eufo-
rika ‰v. euforijaŠ farm. sredstvo koje izaziva
euforiju.
euforik2, -a m, mn. euforici, gen. mn. eufo-
rika, v. eufori~ar.
eufori~an, -~na, -~no ‰v. euforijaŠ koji
ose}a euforiju, bla`en, zadovoqan, razdragan.
eufori~ar ‰v. euforijaŠ ~ovek sklon eufo-
riji.
eufuizam, -zma m ‰prema romanu Euphues
(1579) X. Lilija, prema gr~. euphyes duhovitŠ
kwi`. preterano kitwast, retori~ki stil en-
gleske prozne kwi`evnosti s kraja XVI veka.
euharistija v. evharistija.
euharistijski, -a, -o = euharisti~ki, -a,
-o ‰v. euharistijaŠ koji se odnosi na euharisti-
ju, pri~esni.
euharistika, -e `, dat. i lok. euharistici ‰v.
euharistijaŠ u~ewe o euharistiji i o proslavi
tajne ve~ere.
euharisti~ki v. euharistijski.
euhilija, -e ` ‰gr~. euchylia, v. eu-, chylos
sokŠ med. normalno stawe crevnog soka.
euholija, -e ` ‰v. eu-, gr~. chole `u~Š med. nor-
malno stawe `u~i.
euhologijum, -a m (i euhologij, -a) m ‰gr~.
Euchologion molitvenikŠ crkv. glavna obredna
kwiga u pravoslavnoj crkvi; u Gr~koj pravo-
slavnoj crkvi, kwiga koja objediwava trebnik
(molitvoslov) i slu`ebnik (za glavna bogoslu-
`ewa: liturgije, jutrewa, ve~erwa).
ef s indekl. ‰nem. FŠ muz. naziv za ~etvrti ton
dijatonske lestvice, fa. y ef-dur muz. durski
tonalitet ~iji je osnovni ton F; ef-mol mol-
ski tonalitet ~iji je osnovni ton F, a koji od-
govara As-duru.
efe, efea m i s ‰fr. effet efekatŠ sp. lu~no
kretawe lopte izazvano udarcem koji nije
upravqen u sredinu, fel{ (v.).
efeb, -a m, mn. efebi, gen. mn. efeba ‰gr~. ephe-
bosŠ 1. ist. u staroj Gr~koj slobodan mladi} od
18 do 20 godina, koji je u~io upotrebu oru`ja,
kwi`evnost i muziku. 2. nedozreo mladi},
adolescent.
470
efektivi
efebija, -e ` ‰gr~. ephebeia, v. efebŠ ist. mla-
di}ko doba u staroj Gr~koj; dvogodi{we pred-
vojni~ko vaspitawe sa izu~avawem lepih
umetnosti.
efebogeneza, -e ` ‰v. efeb, -genezaŠ biol. raz-
voj jaja{ca koje nema svoje jezgro, mu{ka parte-
nogeneza.
efebofil, -a m ‰v. efeb, -filŠ homoseksua-
lac koji za partnera tra`i de~ake.
efedrin, -ina m ‰nlat. ephedra, v. -inŠ hem. i
farm. glavni alkaloid raznih biqaka iz fami-
lije Ephedraceae, beli kristalni pra{ak to-
pqiv u alkoholu i etru, u medicini se upotre-
bqava kao lek protiv astme ili za skupqawe
krvnih sudova.
efek(a)t, -kta m, mn. efekti, gen. mn. efekata
‰lat. effectus izvr{avaweŠ 1. dejstvo, u~inak,
posledica, rezultat. 2. sna`an utisak, dojam.
3. rad izvr{en u jedinici vremena. y efek(a)t
staklene ba{te meteor. globalni poreme}aj
klime (otopqavawe) izazvan prevelikom koli-
~inom ugqen-dioksida u atmosferi; domi-
no-efek(a)t soc. situacija kad jedna pojava ili
doga|aj slu`i kao uzrok druge, te dolazi do
lan~ane reakcije; scenski efekti iluzije ko-
je se stvaraju posebnim tehni~kim sredstvima
u pozori{tu ili na filmu.
efektan, -tna, -tno ‰v. efek(a)tŠ 1. koji pro-
izvodi jak utisak, upadqiv, uverqiv. 2. koji
prijatno deluje, lep, privla~an.
efekti, efekata m, mn. ‰v. efek(a)tŠ bank. i
trg. hartije od vrednosti (menice, obveznice i
sl.).
efektiva, -e ` ‰v. efektivanŠ bank. gotovina,
gotov novac.
efektivan, -vna, -vno ‰srlat. effectivus, pre-
ma effectus u~iwen od efficere u~initiŠ 1. stva-
ran, realan, istinit, u~iwen, izvr{en. 2. efi-
kasan. y efektivna vrednost ekon. stvarna
vrednost, koja se posti`e na tr`i{tu; efek-
tivni poslovi poslovi kod kojih se kupac
obavezuje da }e od prodavca preuzeti robu, a
prodavac da }e mu je predati u roku; efektiv-
na doza med. mera u~inka joniziraju}eg zra~e-
wa na celo telo.
efektivi, efektiva m, mn. ‰v. efektivanŠ
stvarno brojno stawe vojnika, radnika i sl.
efektivnost
efektivnost, -i ` ‰v. efektivanŠ ekon. po-
stizawe osnovnih ciqeva poslovawa, delo-
tvornost, uspe{nost, efikasnost.
efektnost, -osti ` ‰v. efektanŠ osobina
onoga {to je efektno, upadqivost, delotvor-
nost.
efektor, -a m ‰lat. effector tvorac, prema ef-
ficere proizvestiŠ anat. nerv koji prenosi im-
puls od centralnog nervnog sistema do mi{i-
}a i `lezda, aktiviraju}i ih.
efektuirati, efektuiram, 3. l. mn. efektu-
iraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. effectuare, v.
efek(a)tŠ izvr{iti, izvr{avati nalog, obavi-
ti, obavqati posao, ostva(ri)vati.
efelidi, efelida m, mn. ‰gr~. ephelis, v. epi-,
helios sunceŠ med. `u}kaste mrqice i pege na
licu i telu koje izaziva sunce, sun~eve pege.
efelirati, efelirke v. efilirati, efi-
lirke.
efemeran, -rna, -rno ‰gr~. ephemeros, v. epi-,
hemera danŠ 1. koji traje samo jedan dan; pri-
vremen, prolazan, kratkove~an. 2. koji je bez
trajne vrednosti, koji ne}e ostaviti tragova.
efemerid, -ida m ‰gr~. ephemeris dnevnik, v.
efemeranŠ dnevni kalendar kome se svaki dan
otkida po jedan listi}.
efemeridi, -a m, mn. i efemeride `, mn. ‰lat.
ephemerida, prema gr~. ephemeris, v. efemeranŠ
1. astron. tablice u kojima su izra~unate pro-
mene polo`aja nebeskih tela. 2. godi{wak, al-
manah s podacima koji su potrebni astronomi-
ma i astrolozima. 3. novine, periodi~ni spi-
si uop{te.
efemernost, -i ` ‰v. efemeranŠ osobina
onoga {to je efemerno, kratkotrajnost, pri-
vremenost, prolaznost, bezna~ajnost.
efemeron, -ona m ‰gr~. ephemeron (zoon) jed-
nodnevna (`ivotiwa)Š zool. insekt vodeni
cvet, koji se leti javqa u blizini vode u roje-
vima i `ivi samo nekoliko ~asova.
efeminator, -a m ‰v. efeminacijaŠ vet. in-
strument za kastraciju `enke `ivotiwa.
efeminacija, -e ` ‰lat. effeminatio, v. eks-1,
femina `enaŠ pojava `enskih osobina kod mu-
{karaca u pona{awu, odevawu, sklonostima
itd., feminiziranost.
efilirke
efeminiran, -a, -o ‰v. efeminacijaŠ kome ne-
dostaje mu{kost; `enstven, ne`an, mek, slab.
efendija, -e m = efendi m indekl. ‰tur. efendi
od ngr~. aphentes, gr~. authentesŠ ist. 1. gospodin,
gospodar. 2. titula za u~ene qude, naro~ito
sve{tenike, sudije, dr`avne slu`benike i sl.
efendiluk, -a m, mn. efendiluci, gen. mn.
efendiluka ‰tur. efendilikŠ pokr. gospodstvo, go-
spodstvenost, gospodsko pona{awe.
efendinica, -e ` ‰v. efendiŠ zast. efendiji-
na `ena.
efendum indekl. ‰tur. efendim moj gospodin,
v. efendiŠ zast. po{tapalica na bilo kom mestu
u re~enici za poja~avawe re~enog, u zna~ewu
œgospodine mojŒ.
efervescentan, -tna, -tno ‰lat. effervescens
od effervescere kqu~atiŠ 1. koji je u previrawu,
uzburkan. 2. {ume}i, gaziran, koji sadr`i me-
huri}e ugqen-dioksida.
efervescenti, efervescenata m, mn. = efer-
vescencije, efervescencija `, mn. ‰v. eferve-
scentanŠ gazirana pi}a, penu{avi napici.
eferentan, -tna, -tno ‰lat. efferens od effere
iznositiŠ anat. 1. (o cevi, kanalu) koji slu`i
izlu~ivawu te~nosti iz organa. 2. (o nervu) ko-
ji vodi od centara u mozgu ili ki~menoj mo-
`dini ka periferiji; supr. aferentan.
efeti, efeta m, mn. ‰gr~. ephetesŠ ist. 1. zapo-
vednici u gr~koj vojsci. 2. sudije koje su u sta-
roj Atini sudile za krvne delikte.
efidroza, -e ` ‰gr~. ephidrosisŠ med. preko-
merno znojewe.
efikasan i efikasan, -sna, -sno ‰fr. effica-
ce od lat. efficaxŠ koji posti`e `eqeni rezul-
tat, uspe{an, delotvoran.
efikasnost, -osti i efikasnost, -osti ` ‰v.
efikasanŠ 1. osobina onoga {to je efikasno,
uspe{nost, delotvornost. 2. ekon. kapacitet
proizvodwe, stepen korisnog delovawa, pro-
izvodnost.
efilirati, efiliram, 3. l. mn. efiliraju
svr{.i nesvr{. ‰fr. effilerŠ 1. izvla~iti niti iz
tkanine. 2. tawiti, prore|ivati kosu.
efilirke, efilirki `, mn. ‰v. efiliratiŠ
nazubqene makaze za prore|ivawe kose.
471
eficijent
eficijent, -nta m, mn. eficijenti, gen. mn.
eficijenata ‰lat. efficiens, prema efficere stvo-
riti, izvr{itiŠ faktor, ~inilac.
eficijentan, -tna, -tno i eficijentan,
-tna, -tno ‰lat. efficiens, v. eks-1, facere ~initiŠ
sposoban, delatan, delotvoran, uspe{an, efi-
kasan.
eficijencija, -e ` ‰lat. efficientiaŠ (uspe-
{no) delovawe, delatnost, uspeh, u~inak, efi-
kasnost.
eflorescentan, -tna, -tno ‰lat. efflorescens
od efflorescere procvetatiŠ rascvetan, koji je u
cvatu.
eflorescencija, -e ` ‰nlat. efflorescentia, v.
eflorescentanŠ 1. bot. cvetawe, doba cvetawa.
2. med. postojawe bubuqica, ospica i sli~nih
promena na ko`i i sluznicama. 3. hem. izbija-
we sonih kristala na povr{ini ~vrstih tela.
efod, -a i efod, efoda m ‰hebr. ephodŠ deo
sve~ane ode`de izraelskog prvosve{tenika u
Starom zavetu.
efor, -a i efor, efora m ‰gr~. ephoros nad-
zornik, ~uvarŠ ist. visoki ~inovnik u staroj
Gr~koj koji je vr{io nadzornu slu`bu; ~lan
peto~lanog vrhovnog upravnog tela u Sparti
biranog svake godine.
eforija, -e ` ‰v. eforŠ ist. delokrug eforove
nadle`nosti.
ef}ar, -ara m ‰tur. efkar od ar. mn. afkar (jd. fi-
kr misao)Š 1. }ef, hir, `eqa, prohtev. 2. te{ke
misli, zabrinutost, briga.
efuzivan, -vna, -vno ‰v. efuzijaŠ koji je na-
stao efuzijom, izlivawem; y efuzivne stene
geol. stene koje su nastale hla|ewem vulkanske
lave.
efuzija, -e ` ‰lat. effusio, prema effundere
izlitiŠ 1. izliv, izlivawe, izbijawe; istica-
we gasa kroz uske otvore. 2. fig. izliv strasti,
izra`avawe ne`nih ose}awa.
efuziometar, -tra m, mn. efuziometri, gen.
mn. efuziometara ‰v. efuzija, -metarŠ fiz. apa-
rat za odre|ivawe gustine gasa na osnovu brzi-
ne efuzije.
efulguracija, -e ` ‰nlat. effulguratio, prema
lat. fulgur blesakŠ 1. osvetqavawe, sevawe, bli-
stawe. 2. iznenadni nastanak ne~eg novog.
472
eho
ehel prid., indekl. ‰tur. ehil od ar. ahlŠ pokr.
sposoban, vredan, dostojan, dorastao.
ehidna, -e ` ‰gr~. echidnaŠ 1. mitol. u verova-
wima starih Grka naziv za zmiju otrovnicu i
nekoliko drugih ~udovi{ta. 2. zool. vrsta pri-
mitivnog australijskog sisara koji se razmno-
`ava jajima, mravqi je`, Echidna aculeata.
ehidnidi, ehidnida m, mn. ‰nlat. echidnidae,
v.ehidnaŠ zool. porodica primitivnih sisara
iz reda monotrema, Tachyglossidae, razmno`a-
vaju se jajima koje `enka nosi u torbi.
ehinidi, ehinida m, mn. ‰gr~. echinos je`, v.
-idŠ zool. morski je`evi, telo im je oblo`eno
kre~nom qu{turom s pokretnim bodqama me-
|u kojima su otrovne `lezde.
ehinodermi, ehinoderma m, mn. ‰gr~. echinos
je`, gr~. derma ko`aŠ zool. bodqoko{ci (Echi-
nodermata): morske zvezde, morski krastavci i
sli~ne `ivotiwe.
ehinokok, -a m, mn. ehinokoki = ehinoko-
kus, -a m, mn. -i ‰gr~. echinos je`, v. -kokŠ zool. vr-
sta pantqi~are, Echinococcus granulosus ili
Taenia echinococcus, `ivi u crevima pasa oda-
kle wena jaja dospevaju u jetru, plu}a i druge
organe i tu se razvijaju u cistu ispuwenu pro-
zirnom te~no{}u; mo`e zaraziti i ~oveka.
ehinokokoza, -e ` ‰v. ehinokok, -ozaŠ med.,
bolest koju u organizmu ~oveka ili `ivo-
vet.
tiwa izaziva ehinokok.
ehinus, -a m ‰gr~. echinosŠ 1. zool. je`; morski
je`. 2. arhit. kru`ni ukras na jonskim stubovi-
ma ispod abakusa.
ehli-islam, -ama m ‰tur. ehl-i islam od pers.
izft. od ar. ahl qudi, ar. islam islamŠ svi mu-
slimani, Bo`ji narod koji sledi islam, ukup-
nost sledbenika islama.
ehli-kitab, -aba m ‰tur. ehl-i kitap od pers.
izft. od ar. ahl qudi, ar. kitab kwiga, sveta kwi-
gaŠ narodi kojima je objavqeno Sveto pismo, tj.
hri{}anski i jevrejski narod.
Eho `, indekl.‰gr~. EchoŠ u gr~koj mitologiji
nimfa koja je odvra}ala pa`wu Heri dok ju je
Zevs varao, te ju je Hera kaznila tako da mo`e
ponavqati samo tu|e posledwe re~i.
eho, eha m, mn. eha, gen. eha ‰gr~. echo jeka, od-
jekŠ 1. jeka, odjek. 2. fig. odziv, reakcija. 3. sig-
eho-
nal odbijen od radarskog ciqa, koji se na ekra-
nu prikazuje kao svetla ta~ka.
eho- ‰v. ehoŠ kao prvi deo slo`enice ozna~a-
va da se re~ odnosi na odbijawe zvu~nih talasa
ili na podra`avawe.
ehogram, -a m ‰v. eho, -gramŠ presek morskog,
re~nog ili jezerskog dna snimqenog pomo}u
ehografa.
ehograf, -a m, mn. -i ‰v. eho-, -grafŠ 1. aparat
koji na osnovu odbijawa zvu~nih talasa bele-
`i dubinu vode. 2. med. ultrazvu~ni aparat.
ehografija, -e ` ‰v. eho-, -grafijaŠ psih. bo-
lesni nagon da se prilikom pisawa iste re~i
ponove vi{e puta.
ehokardiografija, -e ` ‰v. eho-, kardio-,
-grafijaŠ med. ultrazvu~ni pregled srca.
ehokineza, -e ` ‰v. eho-, -kinezaŠ psih. bolest
koja se ispoqava u tome da ~ovek ponavqa po-
krete izvr{ene u wegovom prisustvu.
eholalija, -e ` ‰v. eho-, -lalijaŠ psih. 1. du-
{evno oboqewe pri kojem bolesnik automatski
ponavqa tu|e re~i ~im ih ~uje. 2. ponavqawe
iste re~i ili izraza u okviru jedne re~enice.
eholokacija, -e ` ‰v. eho-, lokacijaŠ utvr|i-
vawe lokacije, orijentisawe, snala`ewe po-
mo}u radara.
eholot, -a m, mn. -i ‰v. eho-, nem. Lot dubino-
merŠ sprava za merewe morskih dubina zvukom,
zvu~ni dubinomer.
ehometar, -tra m, mn. ehometri, gen. mn. eho-
metara ‰v. eho-, -metarŠ sprava za merewe mor-
skih dubina na principu ultrazvu~nog odjeka.
ehometrija, -e ` ‰v. eho-, -metrijaŠ merewe
brzine i trajawa odjeka.
ehomimija, -e ` ‰v. eho-, gr~. mimesis opona-
{aweŠ psih. bolest koja se ispoqava u tome da
bolesnik podra`ava mimiku svojih sagovor-
nika.
ehoorbitografija, -e ` ‰v. eho-, orbita,
-grafijaŠ med. ultrazvu~ni pregled o~ne {u-
pqine.
ehooftalmografija, -e ` ‰v. eho-, gr~.
ophthalmos oko, v. -grafijaŠ med. ultrazvu~ni
pregled o~ne jabu~ice.
ehooftalmometrija, -e ` ‰v. eho-, gr~.
ophthalmos oko, v. -metrijaŠ med. ultrazvu~no
merewe veli~ine o~ne jabu~ice.
e{elon
ehopatija, -e ` ‰v. eho-, -patijaŠ psih. zajed-
ni~ki naziv za sve bolesti patolo{kog opona-
{awa nekoga ili ne~ega.
ehopraksija, -e ` ‰nlat. echopraxia, v. eho-,
praksaŠ med. bolest koja podrazumeva opona{a-
we tu|ih pokreta ili radwi.
ehos, -a m ‰v. ehoŠ muz. melodijski obrazac u
starom crkvenom pevawu, naro~ito vizantij-
skom i sirijskom.
ehosonder, -a m, mn. -i ‰engl. echo sounder, v.
eho-, v. sondaŠ tehn. hidroakusti~ki ure|aj koji
otkriva podvodne objekte, naro~ito ribqa ja-
ta, po principu ultrazvu~nog dubinomera.
ehofrazija, -e ` ‰v. eho-, frazaŠ psih. bolest
koja se ispoqava u tome da pacijent ponavqa
re~i ili ~itave re~enice koje ~uje u svojoj
okolini.
ecer, -a m ‰nem. Atzer prema atzen nagrizati,
izjedatiŠ tipografski radnik koji radi s ki-
selinom; bakrorezac.
eces, -a m ‰jidi{ ecesŠ zast. savet.
ecidija, -e ` ‰lat. aecidium od gr~. oikidionŠ
bot. vrsta sneti, gara na biqu kao gqivi~nog
oboqewa.
e{ak, e{ka i e{ak, e{ka m ‰tur. ask od ar.
'i{qŠ pokr. uzbu|ewe, zanos, ushi}ewe.
e{alon v. e{elon.
e{alonirati v. e{elonirati.
e{arpa, -e `, gen. mn. e{arpi ‰fr. echarpeŠ 1.
{al, traka preba~ena preko ramena i vezana na
suprotnom boku ili kao pojas oko struka, len-
ta. 2. voj. slu`beni ili paradni oficirski po-
jas. 3. zavoj za rane.
e{afot, -ota m ‰fr. echafaud, nem. SchaffottŠ
javno mesto gde se izvr{avaju smrtne kazne, gu-
bili{te.
e{ek, -a m, mn. e{eci, gen. mn. e{eka ‰tur.
esekŠ pokr. 1. magarac. 2. fig. vragolast ~ovek.
e{ekluk, -a m, mn. e{ekluci ‰tur. eseklik, v.
e{ekŠ pokr. budala{tina, glupost.
e{elon, -ona m ‰fr. echelon pre~ka na merde-
vinamaŠ 1. voj. deo vojne jedinice u mar{u,
transportu ili borbenom poretku, raspore|en
tako da se jedan kre}e za drugim. 2. fig. stepen
razvitka, uspona ili pada u pojedinim na-
u~nim ili umetni~kim oblastima, u dru{tve-
noj ili profesionalnoj karijeri i sl.
473
e{elonirati
e{elonirati, e{eloniram, 3. l. mn. e{elo-
niraju svr{. i nesvr{. ‰fr. echelonner, v. e{elonŠ
rasporediti, raspore|ivati u e{elone; pode-
liti, stepenasto raspodeliti (npr. ulazak ili
izlazak ve}eg broja qudi, radno vreme i sl.).
e{erihija, -e ` ‰nlat. Escherichia, prema ne-
ma~kom lekaru T. E{erihu (Theodor Escherich,
1857–1911)Š med. rod bakterija, najpoznatija je
Escherichia coli, koja prouzrokuje infekcije
mokra}nih kanala, sepsu, meningitis i druga
oboqewa.
e{kija, -e ` ‰tur. eskiya od ar. mn. a{qiya’, jd.
{aqiyy razbojnikŠ ist. 1. ustanik, buntovnik; od-
metnik, hajduk;. turski naziv za u~esnike bosan-
sko-hercegova~kog ustanka 1875–1878. i srpske
474
e{raf
dobrovoqce u borbi protiv Turaka na Drini
1876. godine 2. odmetni{tvo, ustanak, buna. 3.
onaj koji krijum~ari robu, krijum~ar, {vercer.
4. krijum~arena roba, naro~ito duvan.
e{kudo v. eskudo.
e{kut, -a m ‰ma|. eskudt zaklet, koji je polo-
`io zakletvuŠ pokr., ist. seoski sudija, porot-
nik; zapovednik, komandant; op{tinski slu-
`benik; egzekutor.
e{ofirati, e{ofiram, 3. l. mn. e{ofiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. echauffer zagrejatiŠ zast.
(na)qutiti, razgneviti, razgnevqivati, uzru-
ja(va)ti, uzbuditi, uzbu|ivati.
e{raf, -afa m ‰tur. esraf od ar. mn. a{raf, jd. {a-
rif ~astanŠ pokr., ist. plemstvo, aristokratija.
 @
`abo, -oa (uob. `abo, -oa) m, mn. `aboi ‰fr.
jabotŠ ~ipkast ukrasni nabor na gorwem pred-
wem delu `enske ode}e, nekada i na grudima
mu{ke ko{uqe.
`aga, -e `, dat. `agi, gen. mn. `aga ‰nem. SageŠ
pokr. testera, pila.
`agati, `agam, 3. l. mn. `agaju nesvr{. ‰v. `a-
gaŠ pokr. testerisati, piliti.
`ad, -a m ‰fr. jadeŠ tvrdi poludragi kamen
zelenkaste boje, me{avina raznih minerala,
od koga se prave ukrasni predmeti.
`’adub ‰fr. j’adoube dodirujemŠ u {ahu, iz-
raz koji se upotrebqava kada igra~ dodirne
ali ne pomakne figuru.
`akan, -a m, mn. -i ‰gr~. diakonosŠ crkv. kat.
zast. pripravnik koji poma`e sve{teniku u
slu`bi, |akon.
`ake v. `akonet.
`akerija, -e ` ‰fr. jacquerie od podrugqi-
vog nadimka za seqaka Jacques Bonhomme (bu-
dalina @ak)Š 1. ist. ustanak seqaka u Francu-
skoj 1358. godine. 2. seqa~ka buna uop{te.
`aket, -eta m, mn. `aketi, gen. mn. `aketa ‰fr.
jaquetteŠ 1. kratak (mu{ki i `enski) kaput. 2.
vrsta mu{kog sve~anog kaputa, spreda otvoren
a pozadi produ`en.
`akonet, -a = |akonet, -a m ‰engl. jaconet, iz
jezika urduŠ vrsta lake pamu~ne tkanine
sli~ne muslinu.
`alon, -ona m, mn. `aloni, gen. mn. `alona
‰fr. jalonŠ zemqomerski ko~i}; motka sa zasta-
vicom.
`aloner, -a m ‰fr. jalonneur v. `alonŠ onaj
koji zabija `alone pri merewu.
`alonirati, `aloniram, 3. l. mn. `aloni-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. jalonnerŠ zabi(ja)ti `a-
lone radi merewa ili obele`avawa trase; tra-
sirati; odmeriti, odmeravati `alonima.
`aluzan, -zna, -zno ‰fr. jalouxŠ neob. i zast.
qubomoran.
`aluzija = `aluzina (v.).
`aluzina, -e ` (ob. u mn. `aluzine, -ina)
‰fr. jalousieŠ rebrast pokretan prozorski ka-
pak; zavesa od tankih plo~ica.
`alfija, -e i `alfija, -e ` ‰lat. i ital. sal-
viaŠ lekovita biqka krupnog mirisnog cveta
iz porodice usnatica, kaduqa.
`andar, -a = `andarm, -a m, mn. -i ‰fr. gen-
darme od gens d’armes oru`ani qudiŠ 1. pri-
padnik `andarmerije; policajac. 2. a. slika s
vredno{}u 12 u kartama za igru, pub. b. vrsta
igre kartama. x `andarov/`andarev; `andar-
ski, `andarmski.
`andarisati, `andari{em nesvr{. ‰v. `an-
darŠ 1. obavqati `andarsku slu`bu, biti `an-
dar, policajac. 2. pona{ati se kao `andar.
`andarm = `andar (v.).
`andarmerija, -e ` ‰fr. gendarmerieŠ dr-
`avna policija, naoru`ani policijski odre-
di. x `andarmerijski.
`anila, -e ` ‰fr. chenilleŠ tkanina s krat-
kim, gustim uspravnim dla~icama s lica, a
glatka s nali~ja.
`anilski, -a, -o ‰v. `anilaŠ koji je od `anile.
`anr i `anr, -a m, mn. `anrovi i `anrovi
‰fr. genreŠ 1. vrsta, rod u kwi`evnosti i dru-
gim umetnostima. 2. na~in umetni~kog stvara-
wa, stil. x `anrovski i `anrovski.
475
`ara
`ara, -e ` ‰venec. zara, ital. giara od {p. jarra
od ar. garraŠ 1. zemqana posuda, }up. 2. urna s
pepelom pokojnika. 3. kutija s otvorom na gor-
woj strani ure|ena za ubacivawe glasa~kih li-
sti}a.
`argon, -ona m, mn. `argoni, gen. mn. `argona
‰fr. jargonŠ 1. govor neke socijalne ili profe-
sionalne grupe sa specifi~nim re~ima i iz-
razima, nepoznatim izvan tog kruga. 2. {atro-
va~ki govor, argo, sleng. x `argonski.
`argonizam, -zma m ‰v. `argonŠ re~ ili iz-
raz koji pripada `argonu.
`ardinijera, -e ` ‰fr. jardiniereŠ velika po-
suda od kamena ili betona u kojoj rastu biqke.
`ar-ptica, -e ` ‰rus. `ar-pticaŠ 1. a. ptica
iz ruskih narodnih bajki. b. rajska ptica u na-
{im narodnim bajkama. 2. feniks (1).
`aspe, -ea m (uob. i `aspe, -ea) ‰fr. jaspe {a-
renŠ tkanina koja s lica izgleda kao poprskana
jednobojnim ili vi{ebojnim crticama ili
ta~kicama, uglavnom se koristi za prostirke
ili zavese.
`bir, -a m, mn. `biri/`birovi ‰ital. sbirroŠ
pej. uhoda, {pijun; tajni agent. x `birski.
`danovizam, -zma m ‰prema sovjetskom po-
liti~aru A. A. @danovu, 1896–1948Š 1. kul-
turna politika u Sovjetskom Savezu koja je
podrazumevala neposrednu kontrolu politike
nad umetno{}u, pa i nad nekim oblastima nau-
ke. 2. preterana dogmati~nost, gu{ewe slobo-
de u kwi`evnosti i u intelektualnom stvara-
la{tvu uop{te. x `danovisti~ki.
`elatin, -ina m ‰fr. gelatine od ital. gelatina
od lat. gelare smrznuti, slediti (se)Š 1. proiz-
vod koji se dobija kuvawem kostiju, hrskavice
i drugih `ivotiwskih belan~evina, upotre-
bqava se u tehnici, medicini. 2. pihtije; up.
aspik. x `elatinski.
`elatinozan, -zna, -zno ‰v. `elatinŠ 1. koji
sadr`i `elatin. 2. koji je kao `elatin, `ela-
tinast, pihtijast.
`ele, -ea m ‰fr. gelee prema geler smrznuti,
slediti (se)Š 1. vo}ni sok ukuvan sa {e}erom
koji je hla|ewem stvrdnut. 2. pihtije.
`emi~ka v. zemi~ka.
476
`ilet
`enantan, -tna, -tno ‰fr. genant, v. `enira-
tiŠ koji smeta, dovodi u nezgodnu priliku, ne-
lagodan, mu~an.
`enerozan, -zna, -zno ‰fr. genereux, ital. ge-
nerosoŠ zast. plemenit, velikodu{an, dare`qiv,
{irokogrud.
`enerozitet = `eneroznost (v.).
`eneroznost, -i ` = `enerozitet, -eta m
‰fr. generosite, v. `enerozanŠ zast. velikodu-
{nost, plemenitost, {irokogrudost.
`enirati, `eniram, 3. l. mn. `eniraju nesvr{.
‰fr. generŠ 1. dovoditi u nepriliku, smetati,
ometati. 2. `enirati se ustru~avati se, uste-
zati se.
`en premije, -ea m ‰fr. jeune premier mladi
prvakŠ pozor. mladi glumac koji igra glavne
uloge, obi~no qubavnika.
`en{en v. ginseng.
`erminal, -ala m ‰fr. germinal od lat. ger-
men klicaŠ 1. ist. sedmi mesec francuskog re-
volucionarnog kalendara (od 21. marta do 18.
aprila). 2. skra}eni naziv za ustanak francu-
skih radnika 12. `erminala (3. aprila) 1795.
godine.
`ersej, -a m ‰fr. jerseyŠ vrsta tkanine od tan-
ko ~e{qane vune, svile, pamuka ili sinte-
ti~kih materijala.
`eton, -ona m, mn. `etoni, gen. mn. `etona
‰fr. jeton prema jeter bacitiŠ metalna ili pla-
sti~na plo~ica koja u nekim igrama, u automa-
tima ili javnim uslugama zamewuje novac.
`iga, -e `, dat. `igi ‰fr. gigue od engl. jigŠ
muz. `ivahna igra u trodelnom taktu, omiqena
kod kompozitora XVII i XVIII veka.
`igolo, -a m ‰fr. gigoloŠ 1. mu{karac koji
`ivi od qubavnih veza s bogatim starijim `e-
nama. 2. zast. pla}eni plesni partner na igran-
ci ili balu.
@idov, -a m, mn. -i ‰lat. Judaeus JudejacŠ 1.
pripadnik `idovskog naroda, Jevrejin. 2. pri-
padnik jevrejske, mojsijevske vere. x `idovski.
`ile, -ea m ‰fr. giletŠ 1. prsluk, jelek. 2. vr-
sta igre s kartama.
`ilet, -a, mn. -i i `ilet, -eta m, mn. `ileti,
gen. mn. `ileta ‰po imenu pronalaza~a, Ameri-
kanca K. Xileta (Gillette, 1855–1932Š no`i} za
brijawe.
`ima
`ima, -e ` ‰~e{. `imeŠ 1. kowska struna, ko-
stret (kao materijal za puwewe). 2. sun|er;
sun|erasta guma ili plastika.
`ipon, -ona m, mn. `iponi, gen. mn. `ipona
‰fr. jupon prema jupe sukwaŠ dowa sukwa, pod-
sukwa.
`irado-{e{ir = `irardi-{e{ir (v.).
`iralan, -lna, -lno ‰v. `iroŠ u: y `iralno
pla}awe bank. pla}awe preko `iro-ra~una ili
sli~nih bankarskih postupaka.
`irandola, -e ` ‰fr. girandole, ital. girando-
laŠ 1. sve}wak s vi{e krakova. 2. sve~ana rasve-
ta, iluminacija; ukras od sijalica. 3. nau{ni-
ce bogato ukra{ene dragim kamewem.
`irant, -a m, mn. `iranti, gen. mn. `iranata
‰ital. giranteŠ bank. onaj koji garantuje za lice
koje dobija novac preko menice, jamac; up. ga-
rant1.
`irardi-{e{ir, -ira = `irado-{e{ir,
-ira m ‰po be~kom glumcu Aleksandru @irar-
diju (Girardi)Š pqosnati slamni {e{ir s rav-
nim obodom, popularan po~etkom HH veka.
`irasol, -ola m ‰fr. girasol od ital. girasole
suncokretŠ vrsta opala, dragog kamena, koji se na
suncu preliva u plavim i crvenim nijansama.
`iratar v. indosat
`irafa, -e i `irafa, -e ` ‰fr. girafe od ar.
zarafaŠ 1. afri~ka ~etvorono`na `ivotiwa ve-
oma dugog vrata, Giraffa camelopardalis. 2. {aq.
fig. visoka, mr{ava osoba. 3. (u filmskom ili
televizijskom snimawu) motka s mikrofonom,
pecaqka.
`iri, -ija i `iri, -ija m ‰fr. jury od engl.
jury porotaŠ tim stru~waka ili izabranih oso-
ba za ocewivawe i dono{ewe odluka prema
utvr|enim pravilima na izlo`bama, umet-
ni~kim, sportskim i dr. manifestacijama.
`irirati1, `iriram, 3. l. mn. `iriraju svr{.
i nesvr{. ‰ital. girare, v. `irantŠ bank. 1. biti
`irant, potpisnik na menici. 2. preneti, pre-
nositi menicu ili neko drugo potra`ivawe
na drugu osobu.
`irirati2, `iriram, 3. l. mn. `iriraju
nesvr{. ‰v. `iriŠ biti ~lan `irija, u~estvovati
u `iriju.
`iro-ra~un
`iro- ‰fr. gyro- od gr~. gyros okrugao, zao-
bqenŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava obrta-
we, rotaciju.
`iro, -a m ‰ital. giroŠ bank. prenos menice
ili vrednosnih hartija na drugu osobu.
`iro-autopilot v. autopilot.
`iro-glava, -e ` ‰v. `iro-Š tehn. mehani~ka
konstrukcija za stative filmskih kamera koja
omogu}uje ravnomerno horizontalno i verti-
kalno pokretawe kamere.
`iro-kompas, a m, mn. -i ‰v. `iro-, kompasŠ
kompas u kojem je osnovni deo vise}i `iro-
skop.
`iro-konto, -a m ‰v. `iro, kontoŠ v. `i-
ro-ra~un.
`iro-nalog, -a m, mn. `iro-nalozi, gen. mn.
`iro-naloga ‰v. `iroŠ pismeni nalog klijenta
banci za prenos odre|ene svote novca na teku-
}i ra~un tre}eg lica.
`ironda, -e ` ‰fr. girondeŠ ist. politi~ka
stranka umerenih demokrata za vreme francu-
ske revolucije (1789–1793), nazvana po tome
{to su vo|e poticale iz oblasti @ironda; po-
ra`ena i delimi~no likvidirana u obra~uni-
ma s radikalnim jakobincima (montawarima).
`irondinac, -nca = `irondist(a), -e m, mn.
`irondisti ‰fr. girondinŠ 1. ist. pripadnik i
sledbenik `ironde. 2. pren. pol. politi~ki ume-
rewak uop{te.
`irondist(a) = `irondinac (v.).
`iroplan, -a m, mn. -i ‰engl. gyroplane sa iz-
govorom prema fr., v. `iro-, v. -planŠ avion koji
pored pogonskih elisa na predwoj strani ima
i horizontalni rotor bez pogona, {to mu omo-
gu}ava sletawe i uzletawe pod strmijim
uglom; danas uglavnom zamewen helikopterom.
`iro-poslovi, `iro-poslova m mn. ‰v. `iro,
`irirati1Š aktivni kratkoro~ni bankarski
poslovi u kojima banka na zahtev svoga komi-
tenta `irira wegove menice.
`iropter, -a m, mn. -i ‰v. `iro-, gr~. pteron
kriloŠ kombinacija aviona i helikoptera, va-
zduhoplov s krilima iznad trupa koja se obr}u
oko vertikalnog stuba.
`iro-ra~un, -una, mn. `iro-ra~uni, gen. mn.
`iro-ra~una ‰v. `iroŠ ra~un na koji se prav-
477
`iroskop
nim i fizi~kim licima upla}uju sredstva
preko banke.
`iroskop, -a m, mn. -i ‰fr. gyroscope, v. `iro-,
v. -skopŠ ure|aj s to~kom koji, obr}u}i se, zadr-
`ava svoju osu rotacije bez obzira na polo`aj
ku}i{ta; upotrebqava se u pomorskim i vazdu-
hoplovnim instrumentima za navigaciju.
`nirati v. {nirati.
`ovijalan, -lna, -lno ‰fr. jovial od lat. Iupi-
ter gen. Iovis, usled verovawa u blagotvoran
uticaj planete JupiteraŠ veseo, srda~an, dobro
raspolo`en; otvoren, pristupa~an.
`ovijalnost, -i ` ‰v. `ovijalanŠ veselost,
razdraganost, srda~nost.
`ongler, -era m, mn. `ongleri, gen. mn. `on-
glera ‰fr. jongleurŠ 1. u sredwem veku putuju}i
peva~, recitator i lakrdija{, prete~a truba-
dura (v.). 2. a. artist koji ve{to baca i hvata
razne predmete. b. sportista koji spretno ba-
rata loptom. 3. fig. onaj koji se dobro snalazi u
raznim situacijama, koji spretno prilago|ava
~iwenice. x `onglerski.
`ongleraj, -aja m = `onglerstvo, -a s ‰v.
`onglerŠ `onglerske ve{tine, rad i postupci
`onglera.
`onglirati, `ongliram, 3. l. mn. `ongli-
raju nesvr{. ‰fr. jongler, v. `onglerŠ 1. a. ve{to
baratati predmetima, izvoditi `onglerske
ve{tine. b. ve{to baratati loptom, zadr`ava-
ti je u posedu odbijaju}i je stopalom, glavom
ili grudima. 2. ve{to iskori{}avati okolno-
sti; snalaziti se u svakoj situaciji.
`or`et, -a m ‰po imenu pariske modiskiwe
Georgette de la PlanteŠ vrsta lako naborane svi-
lene ili vunene tkanine, upotrebqava se za
`enske haqine, bluze i sl.
478
`urnalisti~ki
`rec, -a m, mn. -i, gen. mn. `reca (uob. `rec)
‰rus. `recŠ 1. sve{tenik kod mnogobo`a~kih
vera, vra~. 2. fig. onaj koji odlu~uje (obi~no u
duhovnim delatnostima), velikodostojnik,
glavni autoritet.
`u`u, -ua m ‰fr. joujouŠ vrsta igra~ke; prive-
sak (uz zlatni lan~i} i sl.). y `u`u-kocke, `u-
`u-{tanglice, `u`u-poga~ice vrsta sitnog
peciva od lisnatog testa, posutog susamom.
`ur, -a m, lok. `uru, mn. `urovi ‰nem. zast. Jo-
ur, skr. od fr. jour fixe dan prijemaŠ poslepo-
dnevna ili ve~erwa ku}na sedeqka, zabava, ~e-
sto uz muziku i igru.
`urka, -e `, dat. `urci, gen. mn. `urki fam. v.
`ur; up. parti.
`urnal, -ala m, mn. `urnali, gen. mn. `urna-
la ‰fr. journalŠ 1. ilustrovani nedeqni ili me-
se~ni ~asopis, obi~no za modu. 2. kwiga u koju
se upisuje finansijsko poslovawe preduze}a u
toku dana, delovodnik. 3. zast. kratak film s
aktuelnim vestima iz zemqe i sveta, filmske
novosti.
`urnalizam, -zma m ‰fr. journalismeŠ 1. po-
sao kojim se bavi `urnalista, novinarstvo. 2.
pej. novinarski pojednostavqeno ili povr{no
pisawe o ozbiqnim problemima.
`urnalist(a), -e m, mn. `urnalisti ‰fr. jo-
urnaliste, v. `urnalŠ 1. novinar. 2. onaj koji pi-
{e tekstove povr{no i senzacionalisti~ki.
`urnalistika, -e `, dat. `urnalistici ‰v.
`urnalŠ 1. posao kojim se bavi `urnalista, no-
vinar, novinarstvo. 2. studije novinarstva.
`urnalisti~ki, -a, -o ‰v. `urnal, `urnali-
stikaŠ koji se odnosi na `urnalistiku ili
`urnaliste.
 Z
zabadava v. badava.
zabajone, zabajona m ‰ital. zabaioneŠ kulin. krem
od jaja, {e}era i slatkog vina, kuvan na pari.
zabandati (se), -am (se) svr{. ‰v. banda2Š pokr.
zast. 1. zastraniti, zalutati. 2. zanemariti,
ostaviti po strani. 3. zabandati se zasedeti
se, zaboraviti se, zapri~ati se.
zabarikadirati, zabarikadiram, 3. l. mn. za-
barikadiraju svr{. ‰v. barikadaŠ 1. napraviti
barikadu; utvrditi, zagraditi. 2. zabarikadi-
rati se zatvoriti se, ograditi se, izolovati se.
zabaskijati, -ijam svr{. ‰v. baskijaŠ pokr.
zast. ograditi letvama, ko~evima, vrqikama.
zabataliti, zabatalim svr{. ‰v. batalitiŠ
pustiti da propadne, zanemariti.
zabeizam v. sabeizam.
zabentiti, -im svr{. ‰v. bentŠ pokr. zast. ogra-
diti nasipom, branom; zajaziti.
zabe}ariti (se), zabe}arim (se) svr{. ‰v. be-
}arŠ postati be}ar, po~eti `iveti kao be}ar.
zabeharati, -am svr{. ‰v. behar, beharatiŠ
procvetati, osuti se cve}em.
zabit, -a m ‰tur. zabit od ar. dabitŠ pokr. zast.
oficir, vojni stare{ina.
zablokirati (se), zablokiram (se), 3. l. mn.
zablokiraju (se) svr{. ‰v. blokiratiŠ blokirati
(se), zaglaviti (se); zapeti.
zablombirati nepr. v. zaplombirati.
zabra, -e `, gen. mn. zabri ‰{p. zabraŠ pom. ist.
vrsta {panskog jedrewaka iz XVI veka.
zabremedet i zabremedet uzv. ‰na{e za, v.
bre, v. medetŠ za~udo! zanimqivo!
zabun prid. indekl. ‰tur. zebun od pers. zebunŠ
pokr. slab, nejak, nemo}an, mr{av.
zabunkerisati, -i{em svr{. ‰v. bunkerŠ 1.
zatvoriti u bunker ili na nepristupa~no me-
sto. 2. zabunkerisati se a. zatvoriti se, ogra-
diti se od sveta. b. sp. igrati strogo odbrambe-
no, zatvoriti igru.
zaburmati, -am svr{. ‰v. burmaŠ pokr. 1. zavi-
ti, umotati (kapu) ~almom ili {alom. 2. zavr-
nuti, za{rafiti.
zaval, -ala m ‰tur. zeval od ar. zawalŠ pokr. 1.
krivica, odgovornost. 2. zamerka, prigovor.
zavale, zavala uzv. ‰tur. zavall› jadnik od ar.
zawalŠ pokr. avaj; na`alost.
zavali prid. indekl. ‰v. zavaleŠ pokr. jadan,
`alostan.
zagalamiti, zagalamim svr{. ‰v. galamitiŠ
di}i galamu; razvikati se.
zagar, -a m, mn. zagari, gen. mn. zagara ‰tur. za-
garŠ lova~ki pas.
zagarija, -e ` ‰tur. zagara, po mestu Zagori u
BugarskojŠ zast. 1. vrsta grubog, prostog sukna.
2. guw od takvog sukna.
zagipsati, -am svr{. ‰v. gipsŠ prekriti, za-
tvoriti, u~vrstiti gipsom.
za|akoniti, -im svr{. ‰v. |akonŠ crkv. 1. po-
staviti za |akona. 2. za|akoniti se postati
|akon.
za`nirati v. za{nirati.
zazen, -a m ‰jap. zazenŠ polo`aj za meditaciju
u karateu, kojim po~iwe i zavr{ava se svaka
ve`ba.
479
zaim
zaim, -a m, mn. -i ‰tur. zaim od ar. za’im vo|aŠ
1. veleposednik, spahija. 2. bogat ~ovek, gazda.
zaimluk, -a m, mn. zaimluci ‰tur. zaimlik, v.
zaimŠ zaimovo imawe, spahijski posed.
zainatiti se, zainatim se svr{. ‰v. inatŠ po-
kazati inat, tvrdoglavost, prkositi.
zainta~iti, zainta~im svr{. ‰tur. intak od
ar. intaqŠ 1. po~eti govoriti sve jedno te isto,
navaliti, zaokupiti. 2. zainta~iti se zaina-
titi se.
zainteresovati, -ujem svr{. ‰v. interesova-
tiŠ 1. pobuditi interes, zanimawe (kod koga).
2. zainteresovati se osetiti zanimawe, rado-
znalost za ne{to.
zair, -a m, mn. -i ‰prema imenu dr`aveŠ osnov-
na nov~ana jedinica u Zairu, sadr`i 100 likuta.
zaira i zaira, -e ` ‰tur. zahire od ar. dahiraŠ
hrana, namirnice; zaliha hrane.
zai{taliti = zai{tahiti (v.).
zai{tahiti, zai{tahim = zai{taliti, za-
i{talim svr{. ‰v. i{tahŠ pokr. za`eleti se ~ega,
dobiti prohtev za ~im.
zajin, -a m (izvorno zajin) ‰hebr. zayinŠ slo-
vo hebrejskog alfabeta.
zajordamiti, zajordamim svr{. ‰v. jordam,
jordamitiŠ pokr. zauzeti oholo, ponosno dr`a-
we, ustobo~iti se.
zakajtiti, -im svr{. ‰v. kajtitiŠ pokr. zabe-
le`iti, zapisati.
zakalu|eriti, -im svr{. ‰v. kalu|erŠ 1. ru-
kopolo`iti za kalu|era. 2. zakalu|eriti se
postati kalu|er, zarediti se.
zakamuflirati, zakamufliram, 3. l. mn. za-
kamufliraju svr{. ‰v. kamufliratiŠ prikriti,
kamuflirati, (za)maskirati.
zakarabasati, -am svr{. ‰poreklo nejasnoŠ
zalutati, skrenuti s puta.
zakarda{iti, zakarda{im svr{. ‰v. karda{Š
prekarda{iti, preterati.
zakariti, -im = zakahriti, -im svr{. ‰v. ka-
harŠ pokr. 1. o`alostiti, rastu`iti. 2. zaka(h)-
riti se zabrinuti se.
zakatan~iti, -im svr{. ‰v. katanacŠ zatvo-
riti katancem.
zakahriti = zakariti (v.).
480
zametli
zakijametiti, -im svr{. ‰v. kijametŠ 1. na-
stupiti, otpo~eti (o kijametu, nevremenu). 2.
uznemiriti se, uspani~iti se.
zakomplikovati, -ujem svr{. ‰v. kompliko-
vatiŠ u~initi komplikovanijim, slo`enijim.
zakona~iti, zakona~im svr{. ‰v. konakŠ osta-
ti na konaku, preno}iti.
zakulisni, -a, -o ‰v. kulisaŠ koji se obavqa
kri{om, potajan, skriven.
zakum, -uma m ‰tur. zakkum od ar. zaqqumŠ
pokr. oleandar (v.).
zakuskuniti, -im svr{. ‰v. kuskunŠ zast. 1.
staviti kowu kuskun, kai{ ispod repa. 2. ovla-
dati kim, pot~initi koga.
zalaufati se, -am se svr{. ‰v. laufatiŠ 1. za-
leteti se, zatr~ati se. 2. uhodati se, krenuti
svojim tokom.
zalemiti, zalemim svr{. ‰v. lemitiŠ pri-
~vrstiti (metalne delove kalajem), zavariti.
zalumpovati, -ujem svr{. ‰v. lumpovatiŠ 1.
po~eti lumpovati. 2. zalumpovati se zasedeti
se u kafani, lumpovati du`e vremena.
zama|ijati, -ijam svr{. ‰v. magijaŠ op~ini-
ti, za~arati, baciti ~ini (na koga).
zamandaliti, -im svr{. ‰v. mandalŠ zatvori-
ti mandalom, zasovnicom; ~vrsto zatvoriti,
zakqu~ati.
zamantati, -am svr{. ‰v. mantatiŠ pokr. zavr-
teti se (u glavi), zamagliti se (pred o~ima).
zamaskirati, zamaskiram svr{. ‰v. maskira-
tiŠ maskirati, prikriti.
zambak, -a m, mn. zambaci, gen. mn. zambaka
‰tur. zambak od ar. zanbaqŠ pokr. 1. qiqan, krin.
2. perunika.
zambo, -a m, mn. zambosi, gen. mn. zambosa ‰{p.
zamboŠ potomak crnca i Indijanke, ili Indi-
janca i crnkiwe, u Ju`noj Americi.
zamezetiti, -im = zameziti, zamezim svr{.
‰v. meze, mezitiŠ malo pojesti kao meze, preza-
logajiti.
zamera~iti, zamera~im svr{. ‰v. merak, me-
ra~itiŠ 1. uzeti merak na ne{to, po`eleti, za-
`eleti. 2. dobiti merak, voqu, apetit.
zamet v. zahmet.
zametli v. zahmetli (v.).
zamurdariti
zamurdariti, zamurdarim svr{. ‰v. murdarŠ
1. zaprqati; zapustiti. 2. zamurdariti se po-
stati prqav; zapustiti se.
zanat, -ata m, mn. zanati, gen. mn. zanata ‰tur.
sanat ar. san’aŠ 1. stalna proizvodna, prera|i-
va~ka ili uslu`na delatnost. 2. zanimawe,
profesija. 3. poznavawe umetni~ke tehnike,
ve{tina, ume}e. x zanatski.
zanatlija, -e m, gen. mn. zanatlija ‰v. zanatŠ 1.
onaj koji se bavi nekim zanatom. 2. fig. umet-
nik koji obra}a pa`wu samo na tehniku rada,
bez posebne inspiracije.
zanijetiti, zanijetim svr{. ‰v. nijetŠ pokr.
1. odlu~iti se na ne{to, nameriti. 2. izgovo-
riti nijet neposredno pred klawawe. 3. zapa-
liti, potpaliti, potpiriti.
zanitovati, -ujem svr{. ‰v. nitnaŠ pri~vr-
stiti, spojiti nitnama, zakivkama.
zan{in, -a m ‰jap. zansinŠ u karateu stawe du-
hovne i telesne spremnosti za borbu.
zaoku(j)isati, -i{em svr{. ‰v. oku(j)isatiŠ
pokr. po~eti oku(j)isati, pozvati vernike na
molitvu.
zapakovati, -ujem svr{. ‰v. pakovatiŠ 1. za-
motati u hartiju ili drugu ambala`u, pripre-
miti za slawe. 2. staviti u kofer.
zaparlo`iti, -im svr{. ‰v. parlogŠ 1. napra-
viti parlog, zapustiti. 2. zaparlo`iti se
ostati u parlogu, biti zapu{ten.
zapateado, -a m ‰{p. zapateado od zapatear
udarati cipelama, prema zapato cipelaŠ `i-
vahni {panski ples, sli~an flamenku, u kome
igra~ ili igra~ica nagla{ava ritam udaraju-
}i petama o pod.
zapackati, -am svr{. ‰austr. nem. Patzen mr-
qaŠ uprqati, umrqati.
zapeksiniti, -nim svr{. ‰v. peksinŠ pokr. za-
prqati, zagaditi.
zaplombirati (nepr. zablombirati) v.
plombirati.
zapt, -a m ‰tur. zapt od ar. dabtŠ 1. stega, di-
sciplina. 2. zaustavqawe daha, te{ko}a u di-
sawu. 3. zast. zaplena, sekvestracija.
zaptivati, zaptivam nesvr{. ‰v. zaptŠ 1. za-
~epqivati, zapu{avati; spre~avati prolaz;
dr`ati hermeti~ki zatvoreno. 2. zaptivati se
gu{iti se, te{ko disati.
zatefteriti
zaptiva~, -a~a m ‰v. zaptivatiŠ ono {to zap-
tiva, ~ep, zatvara~.
zaptija, -e m ‰tur. zaptiye, v. zaptŠ zast. ~uvar
reda, policajac, stra`ar.
zaptisati, -i{em nesvr{. ‰v. zaptŠ 1. dr`ati
pod stegom; zabrawivati. 2. za~epiti.
zaptiti, zaptim svr{. ‰v. zaptivatiŠ 1. zapu-
{iti, za~epiti. 2. stegnuti (u grlu), prigu{i-
ti. 3. zast. zapleniti.
zar1, -a m, mn. zarovi, gen. mn. zarova i zar, -a
m, mn. zarovi, gen. mn. zarova ‰tur. zar od ar. izarŠ 1.
veo, koprena kojom muslimanke pokrivaju li-
ce. 2. zavesa, zastor.
zar2, -a m ‰tur. zarŠ kocka za igrawe, s broje-
vima od 1 do 6.
zarar, -a i zarar, -ara m ‰tur. zarar od ar. da-
rarŠ pokr. {teta, gubitak, kvar.
zararsuz, -a i zararsuz, -a m, mn. -i ‰tur. za-
ras›z, prema v. zarar, -s›z bezŠ pokr. onaj koji ni-
kome ne ~ini {tete, bezopasna osoba.
zarafet, -a m ‰tur. zarafet od ar. zarafa ne-
`nost; o{troumnostŠ pokr. 1. uqudnost, fino-
}a, elegancija. 2. zanovetawe, izvoqevawe.
zarafetli prid. indekl. ‰tur. zarafetli, v. zara-
fetŠ pokr. 1. uqudan, fin, otmen. 2. koji mnogo
izvoqeva, zanoveta.
zarzavat v. zerzevat.
zarzuela, -e ` ‰{p. zarzuelaŠ pozor. {panski
komad s pevawem, sli~an opereti.
zarolati, -am svr{. ‰v. rolnaŠ umotati, smo-
tati, napraviti rolnu od ~ega.
zarulati, -am svr{. ‰v. rulatiŠ avij. po~eti
rulati, kretati se na to~kovima (o avionu pred
uzletawe).
zarf, -a m ‰tur. zarf od ar. zarfŠ pokr. 1. ukra-
{ena metalna posuda ili ~a{a u kojoj stoji
filxan. 2. korice, navlaka, omot.
zasada ‰~e{. zasadaŠ hrv. op{te pravilo, na-
~elo, princip.
zatasla~iti, -im svr{. ‰v. taslak, tasla~i-
tiŠ zarezati, grubo istesati ili izdeqati (ka-
men ili drvo).
zatefteriti, -im svr{. ‰v. tefterŠ uneti u
tefter, zapisati, zabele`iti.
481
zatu-zaval
zatu-zaval, -ala m ‰tur. zat-uz-zeval od ar. da-
tuz-zawalŠ pokr. slab, iscrpqen ~ovek, kost i
ko`a, `ivi le{.
za}oriti, za}orim svr{. ‰v. }orŠ fam. pona-
{ati se kao }orav; biti zaslepqen, zalu|en;
slepo i}i za kim.
zaflekati, -am svr{. ‰v. flekaŠ napraviti
fleku, umrqati.
zafrqati, zafrqam = zafrqa~iti, zafr-
qa~im svr{. ‰v. frqitiŠ zavitlati, baciti, od-
baciti daleko od sebe.
zafrqa~iti = zafrqati (v.).
zaha{ati, zaha{am svr{. ‰v. ha{atiŠ pore-
}i, odre}i; prikriti.
zaheftati, -am svr{. ‰v. heftatiŠ pri~vr-
stiti (hartiju) metalnim spojnicama.
zahira v. zaira.
zahmedija, -e ` ‰tur. zahmetiye prema zah-
met, v. zahmetŠ pokr. nagrada za u~iweni trud.
zahmet, -a m ‰tur. zahmet od ar. zahmaŠ pokr.
trud, muka, napor. z ako ti nije zahmet ako ti
nije te{ko.
zahmetli prid. indekl. ‰v. zahmetŠ pokr. napo-
ran, tegoban.
zacementirati, zacementiram svr{. ‰v. ce-
mentiratiŠ 1. prekriti ili ispuniti cemen-
tom. 2. fig. pri~vrstiti trajno, kao cementom.
za{vajsovati, -ujem svr{. ‰v. {vajsovatiŠ
zavariti, spojiti zavarivawem.
za{nirati, za{niram, 3. l. mn. za{niraju
svr{. ‰v. {niratiŠ uvezati, stegnuti (uzicom,
pertlama).
za{parati, za{param, 3. l. mn. za{paraju
svr{. ‰v. {paratiŠ pokr. fam. u{tedeti, pri{te-
deti.
za{pendlati, -am svr{. ‰v. {pendlovatiŠ
pokr. fam. pri~vrstiti ~iodama, pribada~ama.
za{pricati, -am svr{. ‰v. {pricatiŠ pokr.
fam. uprskati, zamrqati prskawem, {trcawem.
za{rafiti, -im svr{. ‰v. {rafitiŠ zavrnuti
({raf); pri~vrstiti {rafovima, zavrtwima.
za{topati, -am = za{topovati, -ujem svr{.
‰v. {topovatiŠ 1. zakrpiti (ob. ~arapu). 2. za~e-
piti. 3. sp. zaustaviti, umiriti (loptu
zbaglati, -am svr{. ‰ tur. baglamak vezatiŠ
pokr. svezati.
482
zevzekast
zbarhaniti, -im svr{. ‰v. barhanaŠ pokr. u je-
dan glas, zajedno zapevati i zasvirati.
zbornaja, zborne = zbornaja komanda,
zborne komande ‰rus. sbornaà komandaŠ sp. na-
ziv za rusku reprezentaciju (naro~ito u vreme
Sovjetskog Saveza).
zbrojovka, -e `, gen. mn. zbrojovki ‰~e{. zbro-
jovkaŠ voj. tip pu{komitraqeza ~e{ke proiz-
vodwe.
zvekir, -ira m, mn. zvekiri, gen. mn. zvekira
‰tur. zekir od pers. zihgir, ukr{teno s na{im
zvek, zveka; up. ze}irŠ metalna alka na vratima
koja slu`i za kucawe.
zglajzati, zglajzam svr{. ‰prema nem. Gleis
kolosek, kolote~inaŠ `arg. pol. skrenuti s puta,
na~initi politi~ku pogre{ku; izgubiti ru-
kovode}i polo`aj.
zgrafito, zgrafita m ‰ital. graffito (v. gra-
fit) i sgraffiare grebatiŠ lik. tehnika crtawa
urezivawem u gorwi, svetliji sloj maltera ili
glazure, tako da se kroz ureze ukazuje tamnija
podloga.
zgura, -e ` ‰rum. zgura od ngr. skouria r|aŠ ot-
paci pri topqewu metalne rude, {qaka, tro-
ska.
zdravstvuj, zdravstvujte uzv. ‰rus. zdravstvuè,
zdravstvuèteŠ zdravo; zbogom.
zdru~olando, zdru~olanda m ‰ital. sdruccio-
lando od sdrucciolare klizati seŠ muz. v. glisando.
zebanija, -e ` ‰tur. zebani od ar. zabani an|eo
mu~iteq; {korpionova bodqaŠ pokr. 1. quta
guja, otrovnica. 2. fig. zla `ena.
zebra, -e `, gen. mn. zebri ‰staro port. zebra, ne-
jasnog poreklaŠ 1. zool. afri~ka divqa `ivoti-
wa s prugama, sli~na kowu, Equus zebra. 2. pe-
{a~ki prelaz obele`en prugama na koloseku.
zebu, zebua m ‰fr. zebu iz egz.Š zool. vrsta go-
veda s grbom od masnog tkiva, Bos indicus, `ivi
u Africi i Aziji.
zevak, -vka m ‰tur. zevk od ar. dawkŠ pokr.
u`ivawe, mir, blagostawe.
zeval, -ala m ‰tur. zeval od ar. zawal pro}i,
propastiŠ pokr. 1. kraj, propast; pad. 2. zenit.
zevzek, -a m, mn. zevzeci, gen. mn. zevzeka ‰tur.
zevzekŠ 1. glupak, smetewak, budala. 2. spadalo,
{aqiv~ina.
zevzekast, -a, -o ‰v. zevzekŠ }aknut, {a{av,
priglup.
zevze~iti (se)
zevze~iti (se), zevze~im (se) nesvr{. ‰v. zev-
zekŠ 1. praviti budala{tine, ludirati se. 2.
natezati se, gubiti vreme (s kim, ~im).
zevkariti, zevkarim = zevkovati, -ujem
nesvr{. ‰v. zevakŠ pokr. u`ivati, provoditi se.
zevkovati = zevkariti (v.).
Zevs, -a m ‰gr~. ZeusŠ mitol. najvi{e gr~ko bo-
`anstvo, bog gromovnik, sa sedi{tem na Olimpu.
zein, -ina m ‰gr~. zeia p{enica, je~amŠ hem.
vrsta proteina koja se dobija iz kukuruza, ko-
risti se za boje, proizvodwu plasti~nih masa
i drugo.
zejrek prid. indekl. ‰tur. zeyrek od pers. zirekŠ
pokr. o{trouman, bistar.
zejtin, -a m ‰tur. zeytin od ar. zaytun maslina,
od zayt uqeŠ 1. maslinovo uqe. 2. svako jestivo
uqe.
zejtinast v. zejtiwav.
zejtiniti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. zejtinŠ
pokr. za~initi, prelivati zejtinom.
zejtinlik, -a m, mn. zejtinlici, gen. mn. zej-
tinluka = zejtinluk, -a m, mn. zejtinluci, gen.
mn. zejtinlika ‰tur. zeytinlik, v. zejtinŠ pokr. na-
sad maslina, masliwak.
zejtin-tane, -eta s ‰tur. zeytin tanesi, prema
v. zejtin, taneŠ pokr. plod masline, maslinka.
zejtiwav, -a, -o ‰v. zejtinŠ sli~an zejtinu,
uqu; mastan; koji se preliva.
zekat = ze}at (v.).
zelenkada, -e ` ‰tur. zerrin kadeh zlatni pe-
har, ukr{teno s na{im zelenŠ bot. narcis, su-
novrat, Narcissus angustifolia.
zelzela, -e ` ‰tur. zelzele od ar. zalzalaŠ pokr.
zemqotres.
zelot v. zilot.
zelotizam v. zilotizam.
zeman, -ana m ‰tur. zeman, zaman od ar. za-
manŠ vreme, epoha, doba.
zemberek, -rka m ‰tur. zemberek od pers. zen-
burekŠ pokr. 1. opruga, feder. 2. vrsta pu{ke
ili topa sa oprugom.
zembiq, -iqa m ‰tur. zembil pers. zenbilŠ tor-
ba ili mre`a za no{ewe namirnica.
Zemzem, -a m ‰tur. Zemzem od ar. ZamzamŠ 1.
bunar blizu ]abe (v.) u Meki. 2. voda iz tog bu-
nara.
zerdanlija
zemi~ka, -e ` ‰~e{. `emli~ka od nem. SemmelŠ
okrugli hlep~i} od belog bra{na, poga~ica.
zemstvo, -stva s ‰rus. zemstvoŠ ist. organ lo-
kalne samouprave u carskoj Rusiji.
zen, -a, m, zen-budizam, -zma m ‰jap. zenŠ rel.
ogranak budizma, zasnovan na misticizmu i
meditaciji, rasprostrawen naro~ito u Japanu
i Koreji.
zend, -a m ‰pers. zend prevod, komentarŠ rel. 1.
dodaci Avesti (v.) i komentari pisani u vreme
sasanidske dinastije u Persiji (ÇÇÇ–çÇÇ vek). 2.
jezik kojim su pisani ti dodaci.
Zend-Avesta v. Avesta.
zendado, zendada m ‰{p. zendadoŠ vrsta mara-
me s dugim resama, deo `enske narodne no{we
u [paniji.
zen|il prid. indekl. ‰tur. zenginŠ pokr. bogat.
zen|iluk, -a m, mn. zen|iluci, gen. mn. zen|i-
luka ‰tur. zenginlik, v. zen|ilŠ pokr. bogatstvo.
zenit, -a i zenit, -ita m ‰nlat. zenith od (po-
gre{no pro~itanog) ar. samt putŠ 1. astron. najvi-
{a ta~ka na nebeskom svodu iznad glave posma-
tra~a. 2. fig. vrhunac, najvi{a ta~ka u razvoju. x
zenitni/zenitni i zenitski/zenitski.
zenitizam, -zma m ‰prema ~asopisu ZenitŠ
avangardni kwi`evno-umetni~ki pokret u Be-
ogradu i Zagrebu posle I svetskog rata.
zenitist(a), -e m, mn. zenitisti ‰v. zeniti-
zamŠ umetni~ki sledbenik zenitizma.
zeoliti, zeolita m mn. ‰gr~. zein kuvati, v.
-litŠ miner. grupa minerala {upqikave struk-
ture koji se nalaze u vulkanskim stenama, spo-
sobni da upiju ili ispuste vodu.
zeon, -ona m ‰gr~. zoion (hydor) `iva vodaŠ
crkv. deo liturgije u kome |akon uliva nekoli-
ko kapi vode u putir.
zepto- ‰proizvoqno prema lat. septem se-
damŠ fiz. ispred naziva neke jedinice za meru
mno`i je sa 10–21, tj. ozna~ava hiqaditi deo
milijarditog dela milijarditog dela.
zera, -e = zehra, -e ` ‰tur. zerre od ar. darre zr-
no prosaŠ deli}, zrnce, trun~ica.
zerdav, -a m, mn. zerdavi, gen. mn. zerdava ‰tur.
zerdevaŠ 1. (v.) hermelin. 2. krzno od hermelina.
zerdanlija, -e i zerdalija, -e ` ‰tur. zerde-
val›, v. zerdavŠ pokr. visoka kapa op{ivena kr-
znom od zerdava, hermelina.
483
zerdast
zerdast, -a, -o ‰tur. od pers. zerd `utŠ pokr.
`u}kast.
zerde, -eta s ‰tur. zerde od pers. zerdeŠ pokr. za-
sla|eni pirina~ sa cimetom; up. sutlija{.
zerdelija, -e i zerdelija, -e ` ‰tur. zerdal›
od pers. zerdaluŠ pokr. 1. vrsta kajsije. 2. vrsta
rane {qive.
zerzevat, -ata ‰tur. zerzevat, preko ar. od pers.
sebze povr}eŠ 1. povr}e, zelen. 2. (ob. mn.) sit-
nice, tri~arije.
zerin, -ina m i zerina, -e ` v. zelenkada.
zerica, -e ` dem. od zera (v.).
zeta, -e ` ‰gr~. zetaŠ {esto slovo gr~kog al-
fabeta (Z, z), odgovara na{em Z.
zetacizam, -zma m ‰v. zetaŠ fon. prelaz nekog
drugog glasa u suglasnik Z.
zetetika, -e `, dat. i lok. zetetici ‰gr~. zeteti-
ke (agoge), prema zetein tra`itiŠ filoz. ve{tina
iznala`ewa istine putem ispitivawa drugih.
ze}at, -ata = zekat, -ata m ‰tur. zekat od ar. za-
ka(t) pro~i{}eweŠ milostiwa koju je svaki mu-
sliman du`an da daje jednom godi{we.
ze}ir i ze}ir, -a m ‰tur. zekir od pers. zihgirŠ
pokr. prsten s dragim kamenom (ze}ir-prsten).
zeugit, -a i zeugit, -ita m ‰gr~. zeugitai, pre-
ma zeugos jaramŠ ist. u staroj Atini, posle So-
lonove reforme, pripadnik tre}e dru{tvene
klase, tj. mali ili sredwi zemqoposednik.
zeugma, -e `, gen. mn. zeugmi ‰gr~. zeugma
sprezaweŠ 1. retor. stilska figura u kojoj se je-
dan predikat vezuje za dva dela re~enice, mada
po smislu odgovara samo jednom od wih, npr.
Ja ~itam {ta on pi{e i govori. 2. v. silepsa.
Zeus v. Zevs.
zefir, -ira m ‰gr~. zephyrosŠ 1. kod Starih
Grka i Rimqana zapadni vetar. 2. povetarac,
lahor. 3. vrsta lake, meke tkanine.
zeh, -a m ‰tur. z›h od pers. zihŠ 1. etnol. gajtan,
{irit ili vrpca na narodnoj no{wi. 2. vrh;
deo na vrhu.
zehati, -am = zehovati, -ujem nesvr{. ‰v. zehŠ
pokr. praviti porub, porubqivati, ivi~iti.
zeher, -a m ‰tur. zehir od pers. zehrŠ pokr. zast.
otrov.
zehovati = zehati (v.).
zehra = zera (v.).
484
zilot
zibelin, -ina m ‰fr. zibeline, ital. zibellinoŠ
1. (v.) hermelin. 2. krzno od hermelina.
zigoza -e ` ‰gr~. zygosis, prema gr~. zygon jaramŠ
biol. spajawe dva gameta, stvarawe zigota (v.).
zigom, -a m = zigoma, -e ` ‰gr~. zygoma prema
zygon jaramŠ anat. jagodi~na kost, ispup~eni
deo obraza.
zigoma = zigom (v.).
zigomicete, zigomiceta ` mn. ‰gr~. zygon ja-
ram, mykes gqivaŠ bot. potklasa gqiva koje se
razmno`avaju pomo}u zigospora (v.).
zigospora, -e ` ‰gr~. zygon jaram, v. sporaŠ
bot. spora koja nastaje spajawem dvaju gameta.
zigot, -a m = zigota, -e ` ‰gr~. zygotos upreg-
nut, sparenŠ biol. oplo|ena jajna }elija, rezul-
tat spajawa mu{kog i `enskog gameta.
zigota = zigot (v.).
zigurat, -ata m ‰akadski ziqqurratu vrh, vrhu-
nacŠ arheol. kula u obliku stepenaste piramide,
svetili{te starih Asiraca i Vavilonaca.
zizit, -a m ‰hebr. cicithŠ svaka od ~etiri ki-
}anke, rese koje ortodoksni Jevreji nose na
uglovima talita (v.).
zijamet, -a m ‰tur. ziamet od ar. zaamaŠ ist. ve-
liko imawe, spahiluk.
zijametlija, -e m ‰v. zijametŠ ist. veleposed-
nik, spahija.
zijan, -ana m ‰tur. ziyan od pers. ziyanŠ pokr.
{teta, kvar, gubitak.
zijaniti, zijanim svr{. i nesvr{ ‰v. zijanŠ
pokr. biti na gubitku, pretrpeti {tetu; {tetiti.
zijan}er, -a m ‰tur. ziyankar od pers. ziyankarŠ
pokr. {teto~ina.
zijaret, -a m ‰tur. ziyaret od ar. ziyaraŠ pokr.
poseta, obilazak, pohod.
zijafet, -a m ‰tur. ziyafet od ar. diyafaŠ pokr.
ru~ak ili ve~era s vi{e raznih jela, gozba.
zikir = zi}ir (v.).
zil, -a m = zile, -e ` ‰tur. zil od pers. zilŠ pokr.
praporac; par metalnih plo~ica koje zveckaju
jedna o drugu, kao sastavni deo defa i daireta,
ili samostalno; up. kastawete.
zile = zil (v.).
zilija, -e ` ‰tur. zili od pers. ziluŠ pokr. vrsta
{arenog }ilima.
zilot, -a i zilot, -ota m ‰gr~. zelotes prema
zelos revnostŠ 1. onaj koji se s preteranom
zilotizam
stra{}u bori za svoja uverewa, zanesewak, eks-
tremista; verski fanatik. 2. sledbenik zilo-
tizma. x zilotski, zilotski.
zilotizam, -zma m ‰v. zilot, -izamŠ 1. ist. po-
kret verskih ekstremista me|u Jevrejima u I
veku n. e., koji su propovedali jevrejski nacio-
nalizam i oru`anu pobunu protiv rimske vla-
sti. 2. preterana revnost, fanatizam.
zilxija, -e m, gen. mn. zilxija ‰tur. zilci, v.
zilŠ pokr. zanatlija koji proizvodi i prodaje
predmete od bronze.
zilxiluk, -a m, mn. zilxiluci, gen. mn. zil-
xiluka ‰tur. zilcilik, v. zilxijaŠ 1. pokr. ulica
ili mesto gde rade zilxije. 2. Zilxiluk deo
sarajevske ~ar{ije na levoj obali Miqacke.
zimaza, -e ` ‰gr~. zyme kvasacŠ hem. enzim ko-
ji izaziva vrewe ugqenih hidrata, prisutan u
kvascu i u nekim mikroorganizmima.
zimija, -e m, gen. mn. zimija ‰tur. zimmi od ar.
dimmiyy za{ti}en; {ti}enikŠ ist. nemusli-
manski podanik Turske carevine, rajetin.
zimo- ‰gr~. zyme kvasacŠ kao prvi deo slo`e-
nica pokazuje da re~ ima veze sa enzimima, vre-
wem, fermentacijom.
zimogen, -a, -o ‰v. zimo-, v. -genŠ fiziol. spo-
soban da proizvodi vlastite enzime (o }elija-
ma u organizmu).
zimogen, -ena m ‰v. zimo, v. -genŠ fiziol. neak-
tivni prethodnik enzima koji se aktivira ka-
taliti~kim putem, proenzim.
zimologija, -e ` ‰v. zimo-, v. -logijaŠ fiziol.
nauka koja prou~ava sastav i delovawe enzima.
zimoterapija, -e ‰v. zimo-, v. terapijaŠ tera-
pija pomo}u enzima odnosno fermenata.
zimotehnika, -e `, dat. i lok. zimotehnici
‰v. zimo-, v. tehnikaŠ ve{tina izazivawa vrewa
(fermentacije) u proizvodwi sir}eta, piva,
{piritusa i dr.
zimurgija, -e ` ‰gr~. zyme kvasac, -ourgia
prema ergon radŠ v. zimotehnika.
zinaluk, -a m ‰tur. zinal›k, prema ar. zina’
blud, tur. -l›kŠ pokr. blud, prostitucija.
zindan, -ana m, mn. zindani, gen. mn. zindana
‰tur. zindan od pers. zindanŠ zast. tamnica.
zinet, -a m ‰tur. ziynet od ar. zinaŠ pokr. nakit,
ukras.
zip, -a, m, mn. zipovi, gen. mn. zipova ‰engl.
zip, zipperŠ patentni zatvara~, rajsfer{lus. y
zlot
zip drajv ra~. ure|aj za pohrawivawe podataka
na disketu (v.) kapaciteta od 100 Mb do 2 Gb.
zipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. zipŠ ra~.
komprimovati, sabiti unete podatke, radi ~u-
vawa u memoriji ra~unara; supr. anzipovati.
zirat, -ata m ‰tur. ziraat ar. ziraa'Š obradiva
zemqa.
ziratan, -tna, -tno ‰v. ziratŠ obradiv (o ze-
mqi), pogodan za orawe.
ziratiti, -iratim svr{. i nesvr{. ‰v. ziratŠ
obra|ivati zemqu.
zi}ir, -a = zikir, -a m ‰tur. zikir od ar. dikrŠ
1. kod muslimana, pobo`no izgovarawe Bo`jeg
imena. 2. dervi{ko u~ewe u slavu Boga.
zift, -a m ‰tur. ziftŠ 1. crna naslaga od duvan-
skog dima koja se stvara u luli ili mu{tikli.
2. prirodni katran.
ziher prid. indekl. i pril. ‰nem. sicher sigu-
ranŠ `arg. 1. prid. siguran, pouzdan, neminovan.
2. pril. sigurno, svakako, bez sumwe. z i}i na
ziher i}i na sigurno, ne rizikovati.
zihera{, -a{a m, mn. zihera{i, gen. mn. zihe-
ra{a ‰v. ziherŠ `arg. onaj koji ide na sigurno,
koji ne{to radi samo ako je siguran u povoqan
ishod. x zihera{ki.
ziherica fam. v. zihernadla.
zihernadla, -e ` ‰nem. SicherheitsnadelŠ dvo-
kraka igla za prikop~avawe, sigurnosna igla.
ziherung, -a m, mn. ziherunzi, gen. mn. zihe-
runga ‰nem. Sicherung, osigura~Š automeh. zast.
osigura~.
zic, -a = sic, -a ‰nem. SitzŠ fam. sedi{te (na
biciklu ili motociklu).
zicbad, -a m, mn. zicbadi, gen. mn. zicbada
‰nem. Sitzbad od sitzen sedeti i Bad kupaweŠ zast.
sede}a kada, kada za kupawe u sede}em stavu.
zicer, -a m, mn. -i ‰nem. SitzerŠ `arg. sigurna
prilika, polo`aj bez ikakvog rizika. z do}i
na zicer lako posti}i pogodak, poen (u igri,
raspravi i sl.) zahvaquju}i neopreznosti pro-
tivnika.
zicflaj{, -a m ‰nem. Sitzfleisch od sitzen se-
deti, Fleisch mesoŠ `arg. strpqivost i istraj-
nost u radu; voqa za u~ewe.
zlot, -a m, mn. zloti, gen. mn. zlota ‰poq. záoty
zlatanŠ poqska nov~ana jedinica, deli se na
100 gro{a.
485
-zoa
-zoa ‰gr~. zoos `ivŠ kao drugi deo slo`enica
ozna~ava razne vrste sitnih `ivotiwskih or-
ganizama (npr. u protozoa).
zobun = zubun (v.).
zobunxija = zubunxija (v.).
zograf, -a m, mn. -i ‰gr~. zographos od zoe `i-
vot, v. -grafŠ ist. um. `ivopisac, ikonopisac,
slikar fresaka. x zografski.
zodijak, -a m ‰lat. zodiacus od gr~. zoidiakos,
prema zoion `ivotiwaŠ 1. astron. zami{qeni po-
jas na nebeskom svodu unutar koga se nalaze pri-
vidne putawe Sunca, Meseca i planeta, podeqen
na 12 delova nazvanih po sazve`|ima (Ovan, Bik,
Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, [korpija,
Strelac, Jarac (ta~nije Kozorog), Vodolija, Ri-
be). 2. astrol. crte` koji predstavqa zodijak po-
deqen na 12 poqa (znaci zodijaka) i na osnovu
koga se prave horoskopi. x zodija~ki.
-zoik ‰gr~. zoikos `ivotanŠ u nazivima geo-
lo{kih era u kojima je postojao `ivot (paleo-
zoik i dr.).
zolota, -e `, gen. mn. zolota ‰tur. zolota od rus.
zoloto zlatoŠ ist. u Turskoj carevini, novac od
30 para.
zolufi v. zulufi.
zombi, -ija m ‰engl. zombie od kongoanskog
zumbi feti{Š 1. etnol. `ivi le{, ~ovek koji je
izgubio slobodnu voqu i sposobnost samo-
stalnog delovawa pod dejstvom magije, v. vudu.
2. fig. osoba neobi~nog pona{awa, koja se kre-
}e kao u bunilu, troma i bezizrazna; osoba ko-
joj je ispran mozak.
zona, -e ` ‰lat. zona od gr~. zone pojasŠ 1.
ograni~en deo teritorije, oblast, podru~je,
pojas. y pe{a~ka zona deo grada u kome je za-
braweno kretawe vozilima; erogena zona v.
erogen. 2. geogr. pojas na Zemqi izme|u dveju
paralela (tropska ‹, umerena ‹). 3. sp. fam. zon-
ska odbrana, v. zonski.
zonalan, -alna, -alno ‰v. zonaŠ koji se odno-
si na zonu.
zonografija, -e ` ‰v. zona, -grafijaŠ med.
rendgenska tehnika slojevitog snimawa.
zonski, -a, -o ‰v. zonaŠ koji se odnosi na zo-
nu. y zonska odbrana sp. u ko{arci i drugim
sportovima, taktika prema kojoj svaki igra~
486
zoolo{ki
pokriva odre|eni deo terena (a ne markira po-
jedinog protivni~kog igra~a).
zoo- ‰gr~. zoon `ivo bi}e, `ivotiwaŠ kao pr-
vi deo slo`enica pokazuje da se re~ odnosi na
`ivotiwe ili na zoologiju.
zoo-vrt, -a m ‰v. zoo-Š zoolo{ki vrt (v.).
zoogamet, -a m = zoogameta, -e ` ‰v. zoo-, ga-
metŠ biol. gamet opremqen trepqama ili dru-
gim organima za kretawe.
zoogamija, -e ` ‰v. zoo-, -gamijaŠ bot. opra-
{ivawe preko `ivotiwa, pre svega insekata.
zoogen1, -a m ‰v. zoo-, -genŠ hem. `elatinozna
masa koja se dobija preradom kostiju.
zoogen2, -a, -o ‰v. zoogenŠ koji poti~e od `i-
votiwa. y zoogene stene geol. stene nastale ta-
lo`ewem mrtvih morskih `ivotiwa.
zoogeografija, -e ` ‰v. zoo-, geografijaŠ na-
uka koja prou~ava raspored `ivotiwskih vr-
sta na Zemqinoj povr{ini i wegove uzroke. x
zoogeografski.
zoogleja, -e ` ‰v. zoo-, gr~. gloia lepakŠ biol.
kolonija bakterija spojenih nekom lepqivom
supstancom, obi~no u vidu opne.
zoografija, -e ` ‰v. zoo-, -grafijaŠ deo zoo-
logije koji se bavi opisivawem `ivotiwa i
wihovih navika.
zooid, -ida m ‰v. zoo-, -oidŠ 1. relativno ne-
zavisan organizam koji nastaje deqewem, pu-
pqewem ili nekim drugim na~inom (a ne sek-
sualnim razmno`avawem). 2. jedinka nekog ko-
lektivnog `ivog organizma (npr. korala).
zookultura, -e ` ‰v. zoo-, kulturaŠ uzgajawe
`ivotiwa korisnih za ~oveka.
zoolatrija, -e ` ‰v. zoo-, -latrijaŠ kult `i-
votiwa, obo`avawe pojedinih `ivotiwa (na-
ro~ito u starim religijama). x zoolatrijski.
zoolit, -a i zoolit, -ita m ‰v. zoo-, -litŠ oka-
meweno `ivotiwsko telo, `ivotiwski fosil.
zoolog, -a m, mn. zoolozi, gen. mn. zoologa ‰v.
zoo-, -logŠ nau~nik koji se bavi zoologijom.
zoologija, -e ` ‰v. zoo-, -logijaŠ 1. grana bio-
logije koja izu~ava `ivotiwe. 2. `ivotiwski
svet na odre|enom podru~ju, fauna.
zoolo{ki, -a, -o ‰v. zoologijaŠ koji se odno-
si na zoologiju ili zoologe. y zoolo{ki vrt
zoometrija
prostor u kome stanovnici nekog grada mogu da
posmatraju divqe `ivotiwe; up. zoo-park.
zoometrija, -e ` ‰v. zoo-, -metrijaŠ grana zo-
ologije koja se bavi merewem `ivotiwa odno-
sno srazmerne veli~ine wihovih organa. X zo-
ometrijski.
zoomorfan, -fna, -fno ‰v. zoo-, -morfanŠ
koji je u obliku `ivotiwe, sli~an `ivotiwi.
zoomorfi, zoomorfa m. mn. ‰v. zoo-, -morfŠ
predmeti ili tvorevine u obliku `ivotiwe.
zoomorfizam, -zma m ‰v. zoo-, -morfizamŠ 1.
rel.prikazivawe bogova u `ivotiwskom obli-
ku. 2. v. zoomorfija.
zoomorfija, -e ` ‰v. zoo-, -morfijaŠ lik. ko-
ri{}ewe `ivotiwskih oblika u umetnosti.
zoomorfoza, -e ` ‰v. zoo-, v. metamorfozaŠ 1.
bot.nenasledna promena oblika neke biqke,
izazvana dejstvom `ivotiwa. 2. v. zoolit.
-zoon v. zoon.
zoon, -ona m ‰gr~. zoion `ivotiwaŠ v. zooid. y
zoon politikon filoz. dru{tvena `ivotiwa,
Aristotelov izraz za ~oveka kao dru{tveno bi}e.
zoonim, -a i zoonim, -ima m ‰v. zoo-, -onimŠ
lingv. imenica koja ozna~ava neku `ivotiwu.
zoonimija, -e ` ‰v. zoonimŠ lingv. skup nazi-
va za `ivotiwe u nekom jeziku ili dijalektu.
zoonoza, -e ` ‰v. zoo-, gr~. nosos bolestŠ 1. med.
bolest koja se sa `ivotiwa (ki~mewaka) pre-
nosi i na qude. 2. bolest `ivotiwa uop{te.
zoopaleontologija, -e ` ‰v. zoo-, paleonto-
logijaŠ grana paleontologije koja izu~ava `i-
votiwske fosile. X zoopaleontolo{ki.
zooparazit, -a i zooparazit, -ita m ‰v. zoo-,
parazitŠ biol. parazit koji napada `ivotiwe.
zoo-park, -a m, mn. zoo-parkovi ‰v. zoo-, parkŠ
zoolo{ki vrt bez kaveza, ure|en kao park.
zoopatologija, -e ` ‰v. zoo-, patologijaŠ gra-
na zoologije koja prou~ava bolesti `ivotiwa.
zooplankton, -ona m ‰v. zoo-, planktonŠ biol.
zajednica sitnih `ivotiwa koje spadaju u
plankton; up. fitoplankton.
zoopsija, -e ` ‰v. zoo-, -opsijaŠ psih. vrsta
halucinacije u kojoj se bolesniku privi|aju
`ivotiwe.
zoohemija
zoopsihologija, -e ` ‰v. zoo-, psihologijaŠ
izu~avawe du{evnog `ivota kod vi{ih `ivo-
tiwa. X zoopsiholo{ki.
zoosemiotika, -e `, dat. i lok. zoosemiotici
‰v. zoo-, semiotikaŠ nauka koja izu~ava sisteme
komunikacija me|u `ivotiwama.
zoospora, -e ` ‰v. zoo-, sporaŠ 1. bot. spora ko-
ja je pokretna zahvaquju}i trepqama ili bi~e-
vima. 2. zool. reproduktivna }elija nekih pra-
`ivotiwa, po obliku sli~na amebi ili bi~aru.
zootaksija, -e ` ‰v. zoo-, -taksijaŠ metodika
klasifikovawa, razvrstavawa `ivotiwskih
vrsta.
zootehnika, -e `, dat. i lok. zootehnici ‰v.
zoo-, tehnikaŠ gajewe i iskori{}avawe doma-
}ih `ivotiwa na nau~noj bazi. X zootehni~ki.
zootoka, -e ` ‰v. zoo-, gr~. tokos ra|aweŠ 1.
`ivotiwa koja koti `ive mladunce. 2. rod `i-
vorodnih gu{tera.
zootoksin, -ina m ‰v. zoo-, toksinŠ svaki
toksin `ivotiwskog porekla (od zmija, inse-
kata, riba itd.).
zootomija, -e ` ‰v. zoo-, -tomijaŠ 1. anatomi-
ja `ivotiwa. 2. secirawe `ivotiwskih tela.
zoofagija, -e ` ‰v. zoo-, -fagijaŠ hrawewe
`ivotiwskim mesom, meso`derstvo.
zoofiziologija, -e ` ‰v. zoo-, fiziologijaŠ
nauka o fiziolo{kim procesima u telu `ivo-
tiwa. X zoofiziolo{ki.
zoofilan, -lna, -lno ‰v. zoo-, -filanŠ 1. bot.
(o biqci) koji zavisi od `ivotiwa; koji se
opra{uje posredstvom `ivotiwa. 2. koji je
sklon zoofiliji.
zoofilija, -e ` ‰v. zoofilanŠ 1. qubav pre-
ma `ivotiwama. 2. psih. izopa~ena seksualna
sklonost ka `ivotiwama.
zoofit, -ita m ‰v. zoo-, -fitŠ biol. `ivotiwa
nalik na biqku (npr. sun|er, morska anemona),
koja ostaje pri~vr{}ena za morsko dno.
zoofobija, -e ` ‰v. zoo-, fobijaŠ psih. bole-
stan strah od `ivotiwa ili od pojedinih vr-
sta `ivotiwa.
zoohemija, -e ` ‰v. zoo-, hemijaŠ izu~avawe
hemijskih procesa u `ivotiwskim organizmi-
ma. X zoohemijski.
487
zoohigijena
zoohigijena, -e ` ‰v. zoo-, higijenaŠ vet. na-
u~na disciplina kojoj je ciq da higijenskim
merama izbegne pojavu bolesti kod `ivotiwa.
zoohirurgija, -e ` ‰v. zoo-, hirurgijaŠ vet.
le~ewe `ivotiwa hirur{kim putem.
zor, zora m ‰tur. zor od pers. zor, zurŠ 1. sila,
snaga; gordost. 2. bes; nasiqe. 3. muka, tegoba,
te{ko}a.
zoran, -a, -o ‰v. zorŠ 1. silan, besan; sna`an,
silovit. 2. koji lepo izgleda, nao~it. 3. o~evi-
dan, o~igledan.
zorba, -e ` ‰tur. zorba od pers. zorbazŠ nasi-
qe, teror.
zorzorile pril. ‰tur. zor zor + ile, v. zorŠ pokr.
na jedvite jade, s te{kom mukom.
zorli prid. indekl. i pril. ‰v. zorŠ pokr. zast. 1.
silan, sna`an, obestan. 2. (kao pril.) a. te{ko,
mu~no, tegobno. b. vrlo, veoma.
zoroastrizam, -zma m ‰gr~. Zoroastres, prema
izvornom ZaratustraŠ rel. vera starih Persija-
naca, koju je u VI veku pre n. e. osnovao prorok
Zaratustra, mazdaizam: osnovni princip je su-
protnost izme|u dobra i zla, koji se bore za
prevlast u svemiru.
zort, -a m ‰tur. zort od ar. dartŠ `arg. strah,
zebwa, strahopo{tovawe.
zoster v. herpes zoster.
zuav, -a m, mn. -i ‰fr. zouave od ar. zu’af, pre-
ma imenu berberskog plemenaŠ ist. vojnik
francuske kolonijalne pe{adije, osnovane u
Al`iru 1831. godine; pripadnik sli~nih je-
dinica u drugim vojskama.
zubun, -a i zubun, -una = zobun, -a i zobun,
-una m ‰tur. z›b›n od ar. gubbaŠ mu{ki ili `en-
ski kaputi} od sukna, s kratkim rukavima ili
bez rukava.
zubunxija, -e = zobunxija, -e ` ‰v. zubun,
-xijaŠ zanatlija koji pravi zubune.
zuvana, -e ` ‰tur. z›vana od pers. zebaneŠ pokr.
metalna navlaka na kraju cevi, spojnica.
zu|urt prid. indekl. ‰tur. zugurtŠ pokr. bez no-
vaca, siroma{an.
zu|utluk, -a m ‰tur. zugurtluk, v. zu|urtŠ pokr.
siroma{tvo, besparica.
zulkade, -eta s ‰tur. zilkade od ar. du-l qa’daŠ
jedanaesti mesec po muslimanskom kalendaru.
488
zuhur
zulum, -a m, mn. -i ‰tur. zulum od ar. zulmŠ na-
siqe, nepravda, bezakowe, teror.
zulum}ar, -a i zulum}ar, -ara m ‰tur. zulum-
kar, prema v. zulum, pers. -karŠ onaj koji ~ini zu-
lum, nasilnik.
zulufi, zulufa m mn. ‰tur. zuluf od pers. zulfŠ
zalisci kose pu{teni niz obraz pored uha.
zulfikar, -ara m ‰tur. du-l-faqar od ar. du
vlasnik, al-faqar pr{qen, ime sabqe koju je
Muhamed poklonio hazreti AlijiŠ ist. vrsta
velike, te{ke sabqe.
zulhixe, -eta s ‰tur. zilhicce od ar. du-l-higgaŠ
dvanaesti mesec po muslimanskom kalendaru.
zum, -a m, mn. zumovi, gen. mn. zumova ‰engl. zo-
omŠ 1. fot. objektiv promenqive fokusne da-
qine. 2. na filmu i televiziji, postupak ko-
jim se slika postepeno ili brzo pribli`ava
objektivu. 3. ra~. uve}awe odnosno smawewe
slike na monitoru.
zumba, -e i zumba, -e ` ‰tur. z›mba od pers.
sunbe svrdloŠ 1. alatka za bu{ewe ko`e, lima i
dr., {ilo, probojac. 2. sprava kojom se udara
suvi `ig.
zumbul, -a m, mn. zumbuli, gen. mn. zumbula ‰tur.
sumbul od pers. sunbulŠ bot. vrsta ukrasne biqke
iz porodice qiqana, Hyacinthus orientalis.
zumirati, zumiram, 3. l. mn. zumiraju svr{. i
nesvr{. ‰engl. zoomŠ 1. promenom fokusne du`ine
objektiva pribli`avati ili udaqavati sliku
objekta (u fotografiji, filmu, televiziji). 2.
komp. smawivati ili uve}avati sliku na ekranu.
zumurut, -a m, mn. -i ‰tur. zumrut od ar. zumur-
rud od gr~. smaragdosŠ pokr. zast. smaragd.
zurla, -e i zurla, -e = zurna, -e i zurna, -e `
(ob. u mn. zurle = zurne) ‰tur. zurna od pers. sur-
naŠ isto~wa~ki duva~ki instrument piskavog
zvuka, vrsta svirale, koja se po pravilu svira
uz bubaw; sopile.
zuher, -a m ‰nem. Sucher prema suchen tra`i-
tiŠ fot. tra`ilo, vizor, so~ivo pomo}u kojeg se
usmerava foto-aparat, filmska ili televizij-
ska kamera.
zuhur, -a m ‰tur. zuhur od ar. zuhur pojava, do-
ga|ajŠ pokr. u: z zuhur (se) u~initi pojaviti se,
iskrsnuti.
 I
ibadet, -a m ‰tur. ibadet od ar. ’ibadaŠ klawa-
we, molitva, bogoslu`ewe (u islamu).
ibadit, -ita m ‰ar. ’ibadiyyaŠ pripadnik
islamske sekte nastale u Mesopotamiji u VIII
veku.
ibadulah, -aha m ‰tur. ibadullah od ar. ’ibadul-
lahŠ pokr. narod, bo`iji stvorovi, qudi.
ibeovac, -vca m, mn. ibeovci gen. mn. ibeova-
ca (`. ibeovka, dat. i lok. ibeovki) ‰prema skr.
IB (od Informacioni biro)Š ist. pristalica
politike Informbiroa (IB-a) 1948. godine,
informbirovac.
ibeovski, -a, -o ‰v. ibeovacŠ koji se odnosi
na Informbiro ili informbirovce.
iberzac, -a m ‰nem. UbersatzŠ 1. ostatak. 2.
{tamp. slo`eni materijal koji ostane od jednog
broja ~asopisa pa se prenosi u slede}i.
iberlauf, -a m ‰nem. Uberlauf prelivŠ odu-
{ak kojim se izbacuje vi{ak te~nosti u meha-
ni~kim sistemima.
ibermen{, -a m ‰nem. UbermenschŠ ist. ~ovek
izuzetnih umnih i fizi~kih sposobnosti,
nat~ovek, pojam iz filozofije Fridriha Ni-
~ea; u nema~koj nacionalsocijalisti~koj ide-
ologiji zloupotrebqeno kao pojam ~oveka œvi-
{e raseŒ, na {tetu drugih naroda.
iberciger, -a m ‰nem. UberzieherŠ lagani ogr-
ta~, prole}ni ili jesewi mantil.
iber{pant prid. indekl. ‰nem. uberspanntŠ
fam. zast. prenapet, nervozan.
ibidem pril. ‰lat. ibidemŠ na istom mestu;
ob. se upotrebqava kao skra}enica u citatima
(latinicom): ib. ili ibid.
ibis, -a m ‰lat. ibisŠ zool. mitol. barska ptica,
vrsta ~apqe savijenog kquna, Ibis religiosa;
sveta ptica starih Egip}ana.
iblis, -isa m ‰tur. iblis od ar. iblisŠ 1. |avo, sa-
tana. 2. xin, div.
ibn m, indekl. ‰tur. bin, ibni od ar. ibn sinŠ pa-
tronimi~ki dodatak pred arapskim li~nim
imenima, ob. ozna~ava oca (npr. Ali ibn Hasan
= Alija sin Hasanov); up. bin.
ibret, -a m ‰tur. ibret od ar. ’ibraŠ pokr. 1. ~udo,
~udovi{te. 2. pouka, primer, uzor. 3. mno{tvo,
masa.
ibrete `, mn., gen. ibreta ‰tur. ibre od ar. ibra
iglaŠ zast. ukrasne kop~e ili igle na `enskoj
no{wi.
ibretiti se, -im se nesvr{. ‰v. ibretŠ zast.
~uditi se, zgrawavati se.
ibrik, -ika m, mn. ibrici ‰tur. ibrik od ar.
ibriqŠ bakarni sud s uskim grlom i poklopcem,
za vodu, kafu ili rakiju.
ibri{im, -a m ‰tur. ibrisim od pers. ebri{um
vrsta koncaŠ svileni konac za vezewe.
ibri{im-serxada, -e ` ‰v. ibri{im, serxa-
daŠ pokr. prostirka na kojoj muslimani klawaju.
ibuki, -ija m ‰jap. ibukiŠ sp. u karateu, tehni-
ka disawa uskla|ena s pokretima radi posti-
zawa sna`nijeg udarca.
ivoar, -ara m ‰fr. ivoireŠ slonova kost, slo-
nova~a. y ivoar-papir fini papir boje slo-
nova~e.
ivrit, -a m ‰hebr. ibritŠ lingv. savremeni he-
brejski jezik, u slu`benoj upotrebi u Izraelu;
pi{e se aramejskim pismom.
igalo, -a s ‰gr~. aigialosŠ morska obala, `alo.
489
igapo
igapo, -oa m ‰port. igapo iz egz.Š geogr. u Ama-
zoniji, pojas mo~varnih {uma uz obale reka,
preplavqen vodom tokom ve}eg dela godine.
igbal, -ala m ‰tur. ikbal od ar. iqbalŠ pokr. sre-
}a, uspeh.
igbali prid. indekl. ‰v. igbalŠ pokr. sre}an,
uspe{an.
igbalsuz, -a m ‰tur. ikbals›z, v. igbalŠ pokr. 1.
nesre}nik, baksuz. 2. (kao prid. indekl.) nesre-
}an, baksuzan.
igelit, -ita m ‰fabri~ko imeŠ plasti~na
masa od polivinil hlorida, koristi se za pro-
izvodwu ki{nih mantila, cipela, torbi, za
izolaciju `ica i umesto prirodnog snega na
skija{kim skakaonicama.
igirmiluk, -a m, mn. igirmiluci ‰tur. yirmi-
lik od yirmi dvadesetŠ ist. starinski turski du-
kat vredan 20 gro{a.
iglo, igloa m v. iglu.
iglu, iglua m, mn. iglui ‰eskimski igdluŠ
eskimska koliba napravqena od ise~enih ko-
mada leda i snega, iznutra oblo`ena krznom.
ignipunktura, -e ` = ignipunkcija, -e `
‰lat. ignis vatra, v. punkturaŠ med. metod le~ewa
zabadawem u`arenih igala u obolele delove
tela (npr. kod ~ireva).
ignitron, -a m ‰engl. ignitron od ignite zapa-
liti, (elek)tronŠ tehn. vrsta ispravqa~a struje
za ure|aje visokog napona, u kome elektri~na
struja prolazi kroz `ivinu paru.
ignorant, -a m, gen. mn. ignoranata (`. igno-
rantkiwa) ‰lat. ignorans koji ne znaŠ 1. onaj ko-
ji ne zna, neznalica. 2. koji ne}e da zna, omalo-
va`ava, ne mari.
ignorantski, -a, -o ‰v. ignorantŠ koji ne
zna, neznala~ki, koji je svojstven neznalicama.
ignorancija, -e ` ‰lat. ignorantiaŠ neznawe,
neznala{tvo, neobrazovanost.
ignorisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. igno-
rareŠ 1. ne znati. 2. ne hteti znati, prezirati,
ne mariti za {to; zanemariti.
iguana, -e ` ‰{p. iguana od egz.Š zool. veliki
gu{ter (dug 1,5 metar) koji `ivi u tropskoj
Americi, Iguana tuberculata.
iguman i iguman, -a m ‰vizant. gr~. hegoume-
nos, prema gr~. hegemon vo|a, upraviteqŠ crkv.
stare{ina pravoslavnog manastira.
490
idealizator
id, -a m, mn. idovi ‰lat. id ono (prevod ne-
ma~kog Es ono)Š psih. u klasi~noj psihoanalizi
S. Frojda, prvi od tri osnovna sloja strukture
li~nosti (pored ega i super-ega); predstavqa
biolo{ku stranu li~nosti, osnovne telesne
potrebe i nagone; v. ego, super-ego.
-id1 ‰fr. -ide, izdvojeno iz re~i oxyde ok-
sidŠ u hemijskoj terminologiji sufiks za raz-
li~ite vrste jediwewa.
-id2 v. -oid.
idadija, -e ` ‰tur. idadiye od ar. i’dadiyyaŠ
pokr. sredwa {kola, gimnazija.
idara, -e ` ‰tur. idare od ar. idaraŠ pokr. 1.
sredstva za `ivot, izdr`avawe; alimentacija.
2. snabdevawe. 3. uprava, dr`avna vlast.
ide, -a `, mn. ‰lat. idusŠ u rimskom kalendaru
dani punog meseca — petnaesti dan u martu,
maju, julu i oktobru, a trinaesti u ostalim me-
secima; prema wima su se ra~unali svi ostali
dani u mesecu; up. kalende, none. z martovske
ide fig. koban dan (prema danu ubistva Julija
Cezara, 44. godine pre n.e.).
ideal, -ala m ‰nem. Ideal, fr. ideal od lat. idea-
lisŠ 1. savr{en uzor, primer, obrazac ~ega. 2.
krajwi, najvi{i ciq kojem se te`i; predmet
izuzetne `eqe, qubavi, ambicije i sl.
idealan, -lna, -lno ‰v. idealŠ 1. koji odgova-
ra idealu, uzoran, savr{en, uzvi{en, izvr-
stan. 2. filoz. koji se odnosi na ideju, koji po-
stoji kao ideja; duhovan, misaon, intelektua-
lan.
idealizam, -zma m ‰v. idealŠ 1. filoz. jedan
od dva osnovna pravca u filozofiji koji ideju
ili svest pretpostavqa prirodi, odn. materi-
ji; supr. materijalizam (v.). y subjektivni
idealizam odbacuje objektivno postojawe ma-
terijalnog sveta, priznaju}i za jedinu real-
nost individualnu svest i subjektivne ose}a-
je; objektivni idealizam tvrdi da je temeq
svega {to postoji apsolutna ideja, svetski duh
ili bog. 2. `ivotno pona{awe usmereno na
ostvarewe ideala, uzvi{enih ciqeva, a ne na
ostvarewe li~ne koristi.
idealizator, -a m ‰v. idealŠ onaj koji idea-
lizuje, koji sve predstavqa ulep{anim, uzvi-
{enim.
idealizacija
idealizacija, -e ` ‰v. idealŠ predstavqawe
ne~ega savr{enim, idealnim; ulep{avawe.
idealizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. idea-
liser, v. idealŠ praviti od ~ega ideal, prikaziva-
ti ne{to lep{im, savr{enijim nego {to jeste.
idealisati, -{em nesvr{. ‰v. idealŠ te`iti
za idealom, zanositi se idealima.
idealist(a), -e m (`. idealistkiwa, -e) ‰v.
idealŠ 1. filoz. pristalica idealizma. 2. zane-
sewak, onaj koji te`i savr{enom, idealnom. 3.
onaj kome nije stalo do materijalne dobiti,
plemenit, nesebi~an ~ovek.
idealisti~ki, -a, -o ‰v. ideal, ideali-
sti~kiŠ koji se odnosi na idealizam ili idea-
liste.
idealitet, -eta m ‰v. idealŠ filoz. postojawe
u vidu ideje ili predstave; supr. realitet.
ideacija, -e ` ‰fr. ideation, v. idejaŠ filoz.
stvarawe ideja, predstava i pojmova.
ideja, -e ` ‰gr~. idea oblik, sklop od idein vi-
detiŠ 1. misao, pojam, predstava. 2. na~in shva-
tawa, glavna misao ~ega. 3. zamisao, namera,
predlog, re{ewe. y ideja vodiqa zamisao koja
vodi ka ostvarewu ciqa; dobra ideja dobra za-
misao, dobro re{ewe; sumanute ideja med. za-
misli suprotne zdravom razumu.
idejni, -a, -o ‰v. idejaŠ koji se odnosi na
ideje, na na~in razmi{qawa.
idejnost, -osti ` ‰v. idejaŠ 1. idejni sadr-
`aj, smisao. 2. posve}enost ideji, uverenost.
idem pril. ‰lat. idemŠ isti, isto; u nau~nim
radovima upotrebqava se kao skra}enica (la-
tinicom) i upu}uje na ranije navedenog auto-
ra: id.
identikit, -a m ‰za{ti}eno ime Identi-Kit
prema engl. identification kit komplet za identi-
fikacijuŠ set, komplet crtanih varijacija za
delove qudskog lica (brade, nosa itd.) ~ijim
se kombinovawem, prema opisu o~evidaca, do-
lazi do pribli`nog lika tra`ene osobe; up.
fotorobot.
identitet, -eta m = identi~nost, -osti `
‰klat. identitas prema idem, v. idemŠ 1. istovet-
nost, potpuna jednakost, podudarawe. 2. skup
obele`ja po kojima se jedna osoba razlikuje od
svih drugih. 3. mat. jedna~ina koja vredi za sve
vrednosti varijable, jednakost.
ideologizam
identifikator, -a m ‰v. identifikovatiŠ 1.
onaj koji ne{to identifikuje. 2. ra~. niz zna-
kova koji se upotrebqavaju kao oznaka proce-
dure ili promena u nekom programu.
identifikacija, -e ` ‰nlat. identificatio, v.
identifikovatiŠ 1. poistove}ivawe, izjedna-
~avawe (s nekim). 2. utvr|ivawe istovetnosti,
jednakosti (izme|u ne~ega). 3. utvr|ivawe ~i-
jeg identiteta, prepoznavawe.
identifikovati (se), -ujem (se) svr{. i
nesvr{. ‰srlat. identificare, v. identitet, v. -fika-
cijaŠ 1. poistove}ivati (se), izjedna~avati
(se). 2. utvrditi (~iji) identitet, odrediti ko
je u pitawu, prepoznati. 3. (se) dati na uvid
li~ni ili slu`beni dokument radi ostvarewa
nekog prava ili izvr{ewa slu`benog zadatka.
identi~an, -~na, -~no ‰srlat. identicus, v.
identitetŠ (potpuno) jednak, isti, istovetan.
identi~nost v. identitet (1).
ideo- ‰gr~. ideaŠ kao prvi deo slo`enice zna-
~i misaoni, pojmovni, koji se odnosi na mi-
{qewe, poimawe.
ideogram, -a m ‰v. ideo-, -gramŠ 1. lingv. znak
koji izra`ava odre|enu re~ ili pojam, kao u
kineskom pismu; up. piktogram. 2. op{tepo-
znat grafi~ki simbol ($ za dolar, % za proce-
nat).
ideografija, -e ` ‰v. ideo-, -grafijaŠ pismo
u kojem su pojmovi predstavqeni slikama, ide-
ogramima; up. piktografija. x ideografski.
ideografika, -e `, dat. i lok. ideografici ‰v.
ideo-, -grafijaŠ ve{tina pisawa znacima koji
predstavqaju pojmove, pisawe ideografima.
ideokratija, -e ` ‰v. ideo-, -kratijaŠ 1. vla-
davina ideja, razumnih pojmova. 2. vladavina
ideologije u dru{tvu, dr`avi. x ideokrat-
ski.
ideolog, -a m, mn. ideolozi ‰fr. ideologue, v.
ideo-, -logŠ 1. tvorac ideologije. 2. pristali-
ca, sledbenik ideologije.
ideologem, -ema m = ideologema, -e ` ‰v.
ideo-, -log, (teor)emŠ 1. re~ ili fraza koja u ne-
koj ideologiji postaje simbol pripadnosti i
prepoznavawa. 2. lingv. zna~ewe ili jezi~ka je-
dinica nastala u okviru neke ideologije.
ideologizam v. ideologem.
491
ideologizacija
ideologizacija, -e ` ‰v. ideologizovatiŠ
sve ve}e prisustvo ideologije u dru{tvu, dr-
`avi.
ideologizovati, -ujem ‰v. ideologijaŠ pre-
tvoriti u ideologiju, uneti ideologiju (u ne-
{to); posmatrati sa ideolo{kog gledi{ta.
ideologija, -e ` ‰v. ideo-, -logijaŠ 1. filoz.
nauka o idejama, o pojmovima. 2. sistem ideja
izra`en u svim oblicima dru{tvene svesti (u
moralu, pravu, politici, nauci, religiji,
umetnosti), karakteristi~an za odre|eno vre-
me ili odre|enu dru{tvenu grupu.
ideolo{ki, -a, -o ‰v. ideolog, ideologijaŠ
koji se odnosi na ideologiju. y ideolo{ka
borba sukob mi{qewa, sukob ideolo{kih sta-
vova.
ideofobija, -e ` ‰v. ideo-, -fobijaŠ psih. bo-
lestan strah od misli i mi{qewa.
id est ‰lat. id estŠ to jest, skr. i.e.
idila i idila, -e ` ‰lat. idyllium od gr~.
eidyllion kratka pastoralna pesma, prema eidos
oblik, slikaŠ 1. kwi`. pesma koja prikazuje pri-
rodan, spokojan i sre}an `ivot qudi u prirodi
(seqaka, pastira i ribara); nastala je u staroj
Gr~koj, a najzna~ajniji pesnici su bili Teo-
krit (me|u Grcima) i Vergilije (me|u Rimqa-
nima). 2. fig. skladan `ivot, ispuwen spokoj-
stvom, ne`no{}u, qubavqu, zadovoqstvom i
sre}om. 3. lik. umetni~ka slika koja prikazuje
spokojan i sre}an `ivot u prirodi. 4. muz. in-
strumentalna kompozicija u idili~nom duhu.
idilizacija, -e ` ‰v. idilaŠ predstavqawe
~ega u najlep{em svetlu, prikazivawe ~ega kao
idile; ulep{avawe.
idili~an, -~na, -~no ‰v. idilaŠ koji je u du-
hu idile, savr{eno miran, bezazlen, ne`an,
bezbri`an; ulep{an.
idio- ‰gr~. idiosŠ kao prvi deo slo`enice
zna~i samo-, svoje-, sopstven, li~ni, osoben.
idioblast, -a m ‰v. idio-, -blastŠ 1. bot. biqna
}elija koja se gra|om i funkcijom razlikuje od
ostalih }elija tkiva. 2. miner. mineral u amorf-
noj steni u vlastitom kristalnom obliku.
idiogeneza i ideogeneza, -e ` ‰v. idio-, -ge-
nezaŠ med. spontani po~etak bolesti.
492
idiosinkrazija
idioglosija, -e ` ‰nlat. idioglossia, v. idio-,
gr~. glossa jezik, govorŠ nesposobnost razgovet-
nog i razumqivog govora.
idiograf, -a m ‰v. idio-, -grafŠ 1. svoje-
ru~ni potpis. 2. rukopis, ono {to je napisano
rukom.
idiografski, -a, -o ‰v. idiografŠ koji se
odnosi na idiograf, svojeru~an, vlastoru~an.
idiolalija, -e ` ‰v. idio-, -lalijaŠ med. iz-
mi{qawe i upotreba vlastitog jezika, nerazu-
mqivog drugima.
idiolekt, -a m, gen. mn. idiolekata ‰v. idio-,
(dija)lektŠ lingv. skup govornih osobenosti
pojedinca, li~ni govor.
idiom, -oma m ‰gr~. idioma od idiousthai pri-
svajatiŠ lingv.1. ustaqen izraz u jednom jeziku,
neprevodiv bukvalno na strani jezik (npr. u srp-
skom na{e gore list, hvatati maglu). 2. op{ti
naziv za jezik, govor ili dijalekt. 3. izraz, na~in
izra`avawa (u umetnosti, kulturi i sl.).
idiomatika, -e `, dat. i lok. idiomatici ‰v.
idiomatskiŠ 1. ukupnost idioma jednog jezika.
2. deo lingvistike koji prou~ava idiome.
idiomatski, -a, -o ‰gr~. idiomatikos, v. idi-
omŠ koji je svojstven nekom govoru ili dijalek-
tu; koji se odnosi na idiom.
idiopatija, -e ` ‰gr~. idiopatheia, v. idio-,
-patijaŠ med. bolest koja nastaje bez vidqivog
uzroka, prividno spontano; bolest nepovezana
s drugim oboqewima. x idiopatski.
idioplazma, -e `, gen. mn. idioplazma/idio-
plazmi ‰v. idio-, plazmaŠ biol. deo }elijske
plazme koji je nosilac naslednih osobina, na-
sledna supstanca.
idioritam, -tma m ‰v. idio-, ritamŠ crkv. ma-
nastir u kojem je svakom monahu dozvoqeno da
ima svoju li~nu imovinu, da zasebno `ivi,
hrani se i odeva; prvi put se pojavquju na Sve-
toj gori (jedan od wih je i Hilandar), a naro~i-
to su u~estali tokom XIV i XV veka.
idioritmik, -a m, mn. idioritmici ‰v.
idio-, ritamŠ crkv. monah-samac.
idioritmi~ki, -a, -o ‰gr~. idiorhythmikosŠ
koji se odnosi na idioritmike; samostalan,
odvojen, slobodan.
idiosinkrazija i idiosinkrazija, -e `
‰gr~. idiosynkrasia, v. idio-, synkrasis me{awe,
idiosinkrati~an
smesaŠ 1. med. preosetqivost, odvratnost pre-
ma nekim jelima, lekovima, mirisima i sl.; re-
akcija organizma (npr. ko`ni osip, povra}a-
we) na pojedina jela ili lekove. 2. fig. netrpe-
qivost, nenaklonost, odbojnost, antipatija.
idiosinkrati~an, -~na, ~no = idiosin-
krati~ki, -a, -o ‰gr~. idiosynkratikos, v. idio-
sinkrazijaŠ koji je vezan za idiosinkraziju;
osoben, li~ni, svojevrstan.
idiot, -a m (`. idiotkiwa) ‰lat. idiota od gr~.
idiotes gra|anin bez javnih obavezaŠ 1. u staroj
Gr~koj, pripadnik ni`ih slojeva naroda koji
nije upu}en u dr`avne poslove. 2. med. onaj koji
pati od idiotizma. 3. pej. glupak, blesan, buda-
la. 4. `arg. ure|aj koji omogu}ava osobi u tele-
vizijskom studiju da ~ita napisan tekst, pre-
tvaraju}i se da gleda u kameru. y idiot-kame-
ra `arg. foto-aparat koji ne treba pode{avati
pre snimawa; v. instamatik.
idiotizam, -zma m ‰lat. idiotismus od gr~. idi-
otismos specifi~an na~in izra`avawaŠ 1. med.
najte`i stepen mentalne zaostalosti, maloum-
nost, blesavost, idiotija (v.). 2. pej. glupost,
budala{tina, besmislica. 3. lingv. osobenost
jezika ili govora, idiom (1).
idiotija, -e ` v. idiotizam (1).
idiotip, -a m, mn. -i ‰v. idio-, -tipŠ biol. in-
dividualni genotip; skup svih osobina koje je
nasledila odre|ena individua.
idiotski, -a, -o ‰v. idiotŠ 1. koji se odnosi
na idiote, svojstven idiotima. 2. glup, besmi-
slen.
idiofoni, idiofona m, mn. ‰v. idio-, -fonŠ
muz. instrumenti u kojima titra sama materija
od koje su napravqeni, pripadaju grupi uda-
raqki (kastawete, ~inele, gong, triangl i sl.).
idist(a), -e m, gen. mn. idista ‰v. idoŠ pobor-
nik upotrebe i {irewa jezika ido.
idn-{e{ir, -ira m ‰prema engleskom mini-
stru inostranih poslova i premijeru Entoni
Idnu (Anthony Eden)Š mu{ki {e{ir sa obo-
dom posuvra}enim nagore.
ido, ida m ‰-ido, u esperantu sufiks za po-
tomkaŠ lingv. me|unarodni ve{ta~ki jezik,
upro{}en oblik esperanta (v.), stvoren 1907.
godine.
izbalansirati
idol, -ola m ‰lat. idolum od gr~. eidolon slika
prema eidos oblikŠ 1. rel. slika ili kip pagan-
skog boga, kumir. 2. fig. predmet slepog obo`a-
vawa. 3. filoz. predrasuda, zabluda koja ometa
pravo saznawe istine.
idolatrija, -e ` ‰srlat. idolatria od idolola-
tria od gr~. eidololatreia, v. idol, -latrijaŠ obo-
`avawe idola, idolopoklonstvo. x idolatrij-
ski.
idolopoklonik, -a m, mn. idolopoklonici,
gen. mn. idolopoklonika ‰v. idolŠ 1. onaj koji
po{tuje, obo`ava slike, kipove ili znakove
koji simboli{u bo`anstva. 2. onaj koji obo`a-
va i preterano veli~a neku li~nost iz javnog
`ivota.
idolopoklonstvo v. idolatrija.
i|irot, -a m bot. ‰tur. egir otuŠ vi{egodi{wa
barska lekovita biqka, mirisava {a{a, Aco-
rus calamus.
i`ica ` ‰stsl.Š ime slova ü, posledweg slo-
va u staroslovenskoj azbuci. z od az do i`ice
od po~etka do kraja, od A do [.
izalobare, izalobara `, mn. ‰v. izo-, gr~. allo-
drugi, baros te`inaŠ meteor. linije koje na kar-
ti spajaju ta~ke podjednakih promena atmos-
ferskog pritiska u istom razdobqu.
-izam suf. ‰lat. -ismus, gr~. -ismosŠ kao drugi
deo re~i zna~i: politi~ko ure|ewe, versko
u~ewe, pravac u kwi`evnosti, umetnosti, nau-
ci, filozofiji, na~in pona{awa, uobi~ajene
aktivnosti, du{evne i telesne osobine, obo-
qewa i drugo.
izam, izma m, gen. mn. izama ‰v. -izamŠ ure|e-
we, u~ewe ili pravac u najop{tijem smislu;
pej. (ob. u mn. izmi) razli~iti, te{ko shvatqi-
vi pravci u umetnosti i sl.
izanemone v. izoanemone.
izanomale, izanomala `, mn. = izoanomale,
izoanomala `, mn. ‰v. izo-, gr~. anomalos nepra-
vilanŠ meteor. linije koje na karti spajaju ta~ke
podjednakog odstupawa od prose~ne tempera-
ture na istoj geografskoj {irini.
-izacija ‰klat. -isatioŠ sufiks za imenice
izvedene od glagola na -izovati (-izirati).
izbalansirati, izbalansiram, 3. l. mn. iz-
balansiraju svr{. ‰v. balansiratiŠ uravnote`i-
ti, ujedna~iti, uskladiti.
493
izbeharati
izbeharati, -am svr{. ‰v. beharŠ procvetati,
rascvetati se.
izboksovati, -ujem svr{. ‰v. boksovatiŠ sp.
izbaciti, odbiti rukom (ob. loptu iz gola).
izverglati, -am svr{. ‰v. verglatiŠ 1. odsvi-
rati na verglu. 2. fig. izrecitovati, izgovori-
ti ne{to tako brzo kao da je napamet nau~eno.
izviksati, -am svr{. ‰v. viksatiŠ 1. u~initi
sjajnim, izglancati. 2. fig. izgrditi, ispsovati.
izvo{~ik m ‰rus. izvoz~ikŠ ist. ko~ija{,
fijakerist.
izdiferencirati, izdiferenciram, 3. l.
mn. izdiferenciraju svr{. ‰v. diferenciratiŠ
izvr{iti diferencijaciju, podeliti na osno-
vu razlika.
izentalpski, -a, -o ‰v. izo-, v. entalpijaŠ
fiz. koji se odnosi na stalnu, postojanu ental-
piju.
izentropski, -a, -o ‰v. izo-, v. entropijaŠ
fiz. koji se odnosi na stalnu, nepromenqivu
entropiju. y izentropski proces proces pri
kojem je entropija stalna.
izin v. izun.
izirabiti, izirabim svr{. ‰v. irabitiŠ
pokr. razjasniti, protuma~iti.
izmet, izme}ar, izme}arka, izme}ariti,
izme}arluk v. hizmet, hizme}ar, hizme}ar-
ka, hizme}ariti, hizme}arluk.
izmiksati, -am svr{. ‰v. miksatiŠ izme{ati
mikserom (1).
izmu{trati, -am svr{. ‰v. mu{tratiŠ 1. nau-
~iti pomo}u mu{trawa, izve`bati, naviknuti
na disciplinu, disciplinovati. 2. izgrditi,
ispsovati.
iznivelisati, -{em svr{. ‰v. nivelisatiŠ
poravnati, izjedna~iti.
iznijansirati, iznijansiram, iznijansi-
raju svr{. ‰v. nijansiratiŠ 1. pa`qivo podesi-
ti prelaz jedne boje u drugu. 2. fig. napraviti
blagi prelaz, utvrditi fine razlike izme|u
dve tvrdwe, dva mi{qewa i sl.
izo- ‰gr~. isos jednakŠ 1. kao prvi deo slo`e-
nice ozna~ava jednakost ili sli~nost po obli-
ku ili nameni; isto-, jednako-. 2. u hemijskim
terminima ozna~ava izomer jediwewa iskaza-
nog drugim delom.
494
izoglose
izoamplitude, izoamplituda `, mn. ‰v. izo-,
amplitudaŠ geogr. linije koje na karti spajaju
ta~ke s jednakom razlikom izme|u najvi{eg i
najni`eg stawa neke veli~ine (temperature,
pritiska i sl.) u odre|enom vremenskom raz-
maku.
izoanemone, izoanemona `, mn. ‰v. izo-, gr~.
anemos vetarŠ meteor. linije koje na karti spa-
jaju mesta s jednakom prose~nom brzinom ve-
tra.
izoanomale = izanomale (v.).
izobaran, -rna, -rno ‰v. izo-, gr~. baros te`i-
naŠ 1. hem. o elementima koji imaju istu atom-
sku te`inu, ali razli~it atomski broj i otuda
razli~ita hemijska svojstva. 2. fiz. koji ima
jednak pritisak. y izobarni proces proces
pri kojem je pritisak stalan.
izobare, izobara `, mn. ‰v. izobaranŠ 1.
meteor. linije koje na karti spajaju mesta jedna-
kog atmosferskog pritiska. 2. fiz. linije na
dijagramu koje pokazuju stawa stalnog, kon-
stantnog pritiska.
izobari, izobara m, mn. ‰v. izobaranŠ hem.
izobarni elementi.
izobate, izobata `, mn. ‰v. izo-, gr~. bathys
dubokŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke
iste dubine okeana, mora ili jezera.
izobatiterme, izobatiterma/izobatitermi
`, mn. ‰v. izobata, -term(a)Š geogr. linije koje na
karti spajaju morske ili jezerske dubine jed-
nake temperature.
izobutan, -ana m ‰v. izo-, butanŠ hem. bezbo-
jan, zapaqiv gas, izomer butana, koristi se za
proizvodwu avionskog benzina.
-izovati, -izirati ‰gr~. -izeinŠ sufiks ko-
jim se obrazuju glagoli od imenica ili pride-
va, prete`no sa zna~ewem uvesti ne{to, pre-
tvoriti u ne{to, dati ~emu osobinu onoga {to
je izra`eno osnovom re~i.
izogamija, -e ` ‰v. izo-, -gamijaŠ biol. oplod-
wa nastala spajawem morfolo{ki potpuno
jednakih mu{kih i `enskih semenih }elija
(gameta); supr. anizogamija; heterogamija.
izoglose, izoglosa `, mn. ‰v. izo-, gr~. glossa
jezikŠ lingv. linije koje na karti spajaju mesta
sa istim jezi~kim osobinama: slu`e za razgra-
ni~avawe dijalekata me|u sobom.
izogon
izogon, -ona m ‰v. izo-, -gonŠ geom. mnogougao
jednakih uglova, pravilan mnogougao.
izogone, izogona `, mn. ‰v. izo-, -gon(a)Š geogr.
linije koje na karti spajaju ta~ke jednake mag-
netske deklinacije (v.).
izograf, -a m ‰v. izo-, -grafŠ filol. prepisi-
va~ (kwiga, rukopisa), onaj koji rukopisno ko-
pira.
izografija, -e ` ‰v. izo-, -grafijaŠ verno
prepisivawe, rukopisno kopirawe.
izodiname, izodinama `, mn. ‰v. izo-, gr~.
dynamis silaŠ geogr. linije koje na karti spajaju
ta~ke iste ja~ine Zemqinog magnetizma.
izodoze, izodoza `, mn. ‰v. izo-, dozaŠ geogr.
linije koje na karti spajaju ta~ke istog inten-
ziteta radioaktivnog zra~ewa.
izoerge, izoergi `, mn. ‰v. izo-, gr~. ergon de-
lo, radŠ etnogr. linije koje na karti spajaju me-
sta na kojima se pojavquju isti predmeti.
izokatabaze, izokatabaza `, mn. ‰v. izo-, ka-
tabazaŠ geol. linije koje na karti pokazuju pod-
ru~ja jednakog slegawa tla.
izokefalija, -e ` ‰v. izo-, gr~. kephale glavaŠ
um. razme{taj figura u reqefu ili na slici
takav da se sve glave nalaze u istoj visini i ne
pokrivaju jedna drugu.
izokline, izoklina `, mn. ‰v. izo-, gr~. kline-
in nagiwati seŠ geogr. linije koje na karti spa-
jaju mesta iste magnetske inklinacije (v.).
izokrime, izokrima `, mn. ‰v. izo-, gr~.
krymos hladno}aŠ geogr. linije koje na karti
spajaju mesta jednake hladno}e morske povr-
{ine.
izolator, -a m ‰v. izolovatiŠ 1. fiz. telo koje
ne provodi ili koje lo{e provodi elektrici-
tet (npr. staklo, porcelan, smola i sl.). 2. ono
{to spre~ava {irewe, ono {to vr{i izolaci-
ju bilo koje vrste. 3. med. odvojena prostorija
za privremeni sme{taj obolelih od kakve za-
razne ili nepoznate bolesti (u bolnicama, ka-
sarnama).
izolacija, -e ` ‰nlat. isolatio, v. izolovatiŠ
1. osamqivawe, izdvajawe, odvajawe, odeqiva-
we. 2. fiz. spre~avawe delovawa ili prodira-
wa npr. elektriciteta, toplote, vlage pomo}u
obloge, izolatora. 3. med. odvajawe zara`enih
bolesnika da bi se spre~ilo {irewe zaraze. 4.
izolukse
prav. iskqu~ivawe iz dru{tvene komunikacije
(ku}ni pritvor, posebna }elija u zatvoru).
izolacionizam, -izma m ‰engl. isolationism,
v. izolacija, -izamŠ politi~ki pravac koji te-
`i ograni~avawu politi~kog delovawa na na-
cionalne okvire, uzdr`avawu od me|unarod-
nih aktivnosti, naro~ito u SAD.
izolacionist(a), -e m, mn. izolacionisti ‰v.
izolacionizamŠ pristalica izolacionizma.
izolacionisti~ki, -a, -o ‰v. izolacio-
nist(a)Š koji se odnosi na izolacionizam ili
izolacioniste.
izolekse, izolekasa i izoleksa `, mn. ‰v.
izo-, gr~. lexis govorŠ lingv. linije koje na karti
spajaju mesta gde se u lokalnim govorima javqa
ista re~.
izolinije, izolinija `, mn. ‰v. izo-, linijaŠ
linije koje na karti ili dijagramu spajaju
ta~ke s jednakim zna~ewem neke veli~ine; za-
jedni~ki naziv za izobare (v.), izoterme (v.),
izohipse (v.) i dr.
izolirband, -a m = izolir-traka, -e ` ‰nem.
Isolierband, v. izolovati, Band trakaŠ impreg-
nirana (tekstilna) lepqiva traka za izolaciju
elektri~nih `ica.
izolircange, izolircangi `, mn. ‰nem. Isoli-
erzange, v. izolovati, Zange kle{taŠ posebna,
gumom oblo`ena elektri~arska kle{ta za hva-
tawe predmeta koji bi mogli biti pod dej-
stvom elektri~ne struje.
izolovan, -a, -o ‰v. izolovatiŠ 1. sam, osa-
mqen, odvojen, izdvojen. 2. fiz. koji je oblo`en
izolatorom, koji je napravqen tako da bude ne-
provodqiv. 3. prav. iskqu~en iz dru{tvene ko-
munikacije, pritvoren, zatvoren.
izolovanost, -osti ` ‰v. izolovatiŠ svoj-
stvo ili stawe onoga koji je izolovan ili ono-
ga {to je izolovano.
izolovati, -ujem svr{. ‰fr. isoler od ital. iso-
lare, insula ostrvoŠ 1. osamiti, izdvojiti, odvo-
jiti, odeliti od uticaja sredine. 2. fiz. za{ti-
titi, oblo`iti izolatorom. 3. prav. iskqu~iti
iz komunikacije (ob. sa svedocima), pritvori-
ti, zatvoriti.
izolukse, izoluksa `, mn. ‰v. izo-, lat. lux
svetloŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke
jednake osvetqenosti (izra`ene u luksima).
495
izomer
izomer, -era m v. izomeri.
izomeran, -rna, -rno ‰v. izo-, -meranŠ koji je
istog hemijskog sastava, ali razli~itih svoj-
stava.
izomeri, izomera m, mn. ‰v. izomerijaŠ hem.
organska jediwewa koja imaju iste hemijske
formule, ali se razlikuju po fizi~kim, a de-
lom i po hemijskim osobinama zahvaquju}i
razli~itom rasporedu atoma u molekulu.
izomerija, -e ` ‰v. izo-, -merijaŠ hem. pojava
da se dva ili vi{e jediwewa odnose jedna pre-
ma drugima kao izomeri.
izomeri~an v. izomeran.
izometrija, -e ` ‰v. izo-, -metrijaŠ 1. jedna-
ka ili pribli`no jednaka vrednost dveju ili
vi{e posmatranih veli~ina. 2. mat. preslika-
vawe u drugu ravan ili drugi prostor pri ko-
me se ne mewa me|usobna udaqenost ta~aka. 3.
muz. situacija u kojoj se u vi{eglasnim kompo-
zicijama sve deonice kre}u pribli`no jedna-
kim ritmi~kim obrascima.
izometrijski, -a, -o = izometri~ki, -a, -o
‰v. izometrijaŠ koji se odnosi na izometriju. y
izometrijske (izometri~ke) ve`be sp. ve`be
za ja~awe mi{i}a bez pokreta, pri kojima se
jedna grupa mi{i}a suprotstavqa drugoj ili
se napiwu upirawem o nepokretnu prepreku;
izometrijski (izometri~ki) pogled ra~. u
kompjuterskoj grafici, prikaz trodimenzio-
nalnih objekata s visinom i {irinom, ali bez
promene u perspektivi uzrokovane dubinom.
izometri~an, -~na, -~no ‰v. izo-, -metarŠ 1.
koji je iste mere, istih proporcija. 2. kwi`. (o
stihovima) koji imaju isti broj stopa ili slo-
gova.
izomorfan i izomorfan, -fna, -fno ‰v.
izo-, gr~. morphe oblikŠ koji je istog oblika;
supr. heteromorfan.
izomorfe, izomorfi `, mn. ‰v. izo-, gr~.
morphe oblikŠ lingv. linije koje na karti spaja-
ju mesta istih gramati~kih oblika, istih mor-
folo{kih osobina.
izomorfizam, -zma m ‰v. izo-, -morfizamŠ 1.
hem. svojstvo dveju ili vi{e hemijskih sup-
stanci da, pored razli~itog hemijskog sastava,
imaju vrlo sli~nu kristalnu strukturu, izo-
morfija. 2. lingv. podudarnost dveju struktura
496
izopodi
unutar jezika, ili izme|u jezika i kulture. 3.
mat. me|usobna korespondencija izme|u dve al-
gebarske strukture koja ~uva osnovne relacije
i operacije.
izomorfija, -e ` ‰v. izo-, -morfijaŠ 1. jedna-
kost oblika, jednakoobli~nost. 2. v. izomor-
fizam (1).
izonefe, izonefa `, mn. ‰v. izo-, gr~. nephos
oblakŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta
jednake obla~nosti.
izonitrili, -a m, mn. ‰v. izo-, nitriliŠ hem.
otrovni organski spojevi koji nastaju dej-
stvom hloroforma i jakih baza na amine.
izooktan, -ana m ‰v. izo-, oktanŠ hem. izomer
oktana, zasi}eni ugqovodonik, koristi se u
organskoj sintezi i kao dodatak benzinu.
izop, -a m ‰lat. hysopus, hyssopus od gr~.
hyssoposŠ bot. mirisna biqka plavih i qubi~a-
stih cvetova, Hyssopus officinalis, koristi se
kao lek protiv ka{qa.
izopage, izopaga `, mn. ‰v. izo-, gr~. pagos
ledŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke
jednakog trajawa ledenog pokriva~a.
izopatija, -e ` ‰v. izo-, -patijaŠ med. le~ewe
oboqewa sredstvima koja nastaju kao posledi-
ca samog oboqewa (npr. vakcinisawe).
izopektike, izopektika `, mn. ‰v. izo-, gr~.
pektos zale|enŠ geogr. linije koje na karti spa-
jaju mesta istovremenog zale|ivawa voda.
izoperimetrija, -e ` ‰v. izo-, peri-, -me-
trijaŠ mat. jednakost obima geometrijskih li-
kova.
izoperimetri~ki, -a, -o ‰v. izoperimetrijaŠ
koji je jednakog obima. y izoperimetri~ki
problem mat. zadatak odre|ivawa lika sa zada-
tim obimom kojim je ome|ena najve}a povr{ina.
izopetalan, -lna, -lno ‰v. izo-, gr~. petalon
laticaŠ bot. (o cvetu) koji ima latice jednake
veli~ine.
izoplete, izopleta `, mn. ‰gr~. isoplethes jed-
nakobrojan, v. izo-, plethos mno{tvoŠ meteor. li-
nije koje na karti spajaju sve ta~ke podjednake
vrednosti nekog meteorolo{kog elementa.
izopodi, -a i izopodi, -oda m, mn. ‰nlat. iso-
poda, v. izo-, -podŠ zool. red malih vodenih ili
kopnenih ra~i}a.
izopren
izopren, -ena m ‰v. izo-, terpenŠ hem. te~ni,
nezasi}eni ugqovodonik, metil-butadijen,
predstavqa osnovni prsten u makromolekulu
kau~uka.
izo-procesi, izo-procesa m, mn. ‰v. izo-,
procesŠ fiz. u termodinamici, procesi u koji-
ma se jedna od veli~ina stawa medija ne mewa
(izobarni, izohorni, izotermni procesi).
izorahije, izorahija `, mn. ‰v. izo-, gr~. rac-
hia plimaŠ geogr. linije koje na karti spajaju
mesta istovremene pojave plime.
izoritmija, -e ` ‰v. izo-, ritamŠ muz. u kompo-
novawu, ponavqawe istog ritmi~kog okvira.
izoseiste, izoseista `, mn. ‰v. izo-, seistos
potresenŠ geogr. linije koje na karti spajaju me-
sta oko epicentra pogo|ena jednakom ja~inom
potresa.
izoskop, -a m ‰v. izo-, -skopŠ ure|aj za izo-
{travawe i ujedna~avawe slike na teleskopu
ili dogledu.
izosporija, -e ` ‰v. izo-, -sporijaŠ bot. poja-
va istovrsnih spora kod biqaka.
izostaza, -e ` ‰v. izo-, -stazaŠ geol. ravnote`a
izme|u pojedinih delova mase Zemqine kore.
izotake, izotaka `, mn. ‰v. izo-, gr~. takenai
otopiti seŠ meteor. linije koje na karti spajaju
mesta istovremenog otapawa zale|enih reka.
izotalante, izotalanata `, mn. ‰v. izo-, gr~. ta-
lanton vagaŠ meteor. linije koje na karti spajaju
mesta sa istom razlikom u temperaturi izme|u
najhladnijeg i najtoplijeg meseca, ili mesta
istog godi{weg temperaturnog kolebawa.
izotahe, izotaha `, mn. ‰v. izo-, gr~. tachos br-
zinaŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke
iste brzine vode na popre~nom profilu nekog
vodenog toka.
izotere, izotera `, mn. ‰v. izo-, gr~. theros le-
toŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta s
istom prose~nom letwom temperaturom.
izoterman, -mna, -mno ‰v. izo-, -termanŠ ko-
ji ima stalnu, nepromenqivu temperaturu. y
izotermni proces fiz. proces pri kojem je
temperatura stalna.
izoterme, izotermi `, mn. ‰v. izotermanŠ
meteor. linije koje na karti spajaju ta~ke s
istom sredwom godi{wom ili mese~nom tem-
peraturom.
izofote
izotermija, -e ` ‰v. izo-, -termijaŠ 1. osobi-
na nekog tela da tokom vremena zadr`i nepro-
mewenu temperaturu. 2. meteor. podru~je atmos-
fere ili mora u kojem temperatura ostaje ista
bez obzira na promenu visine ili dubine.
izotermi~an, -~na, -~no ‰v. izo-, -termi~anŠ
koji ima jednaku (sredwu) temperaturu.
izotone, izotona `, mn. ‰v. izo-, -tonŠ lingv.
linije koje na karti spajaju mesta s istim akce-
natskim osobinama.
izotonija, -e ` ‰v. izo-, -tonijaŠ hem. jedna-
kost pritiska izme|u dva rastvora razdvojena
membranom koja se ostvaruje zahvaquju}i
osmozi (v.) kroz membranu.
izotonik m, mn. izotonici ‰v. izo-, tonikŠ
napitak koji brzo nadokna|uje izgubqenu
energiju, namewen sportistima ili osobama s
niskim pritiskom.
izotoni~ki, -a, -o i izotoni~an, -~na, -~no
‰gr~. isotonosŠ koji zadr`ava nepromewenu na-
petost, tonus. y izotoni~ke ve`be sp. ve`be
pri kojima se mi{i}na vlakna skra}uju ili
produ`uju, dok wihova zategnutost uglavnom
ostaje nepromewena; up. izometrijski.
izotopi, izotopa m, mn., jd. izotop, -opa ‰v.
izo-, gr~. topos mestoŠ hem. razli~iti oblici
atoma istog hemijskog elementa koji se me|u-
sobno razlikuju atomskom te`inom: imaju
isti atomski broj (broj protona u jezgru i broj
elektrona u omota~u), ali razli~it broj neu-
trona u jezgru i razli~itu masu atomskih jezga-
ra, odn. atoma.
izotropan i izotropan, -pna, -pno ‰v. izo-,
-tropanŠ fiz. koji se odlikuje izotropijom.
izotropija, -e ` ‰v. izo-, -tropijaŠ fiz. svoj-
stvo nekih tela da u svim pravcima pokazuju
ista fizi~ka svojstva (u wima se svetlost, to-
plota, elektricitet rasprostiru u svim prav-
cima podjednako); supr. anizotropija.
izofane, izofana `, mn. ‰v. izo-, gr~. phainein
pokazivati seŠ geogr. linije koje na karti spaja-
ju mesta s jednakim po~etkom vegetacije.
izofone, izofona `, mn. ‰v. izo-, -fon(a)Š
lingv. linije koje na karti spajaju mesta s
istim glasovnim osobinama.
izofote, izofota `, mn. ‰v. izo-, gr~. phos
svetlostŠ krive koje na snimku ili slici spa-
497
izohaline
jaju ta~ke odn. povr{ine jednake svetlosne ja-
~ine.
izohaline, izohalina `, mn. ‰v. izo-, gr~. ha-
linos slanŠ geogr. linije koje na karti spajaju
ta~ke jednake slano}e mora.
izohele, izohela `, mn. = izohelije, izohe-
lija `, mn. ‰v. izo-, gr~. helios sunceŠ meteor. li-
nije koje na karti spajaju mesta jednake osun~a-
nosti.
izohelije = izohele (v.).
izohigre, izohigra/izohigri `, mn., gen. ‰v.
izo-, gr~. hygros vlagaŠ meteor. linije koje na
karti spajaju ta~ke jednake vla`nosti.
izohijete, izohijeta `, mn. ‰v. izo-, gr~.
hyetos ki{aŠ meteor. linije koje na karti spaja-
ju mesta s jednakom koli~inom padavina.
izohimene, izohimena `, mn. ‰v. izo-, gr~.
cheimon zimaŠ meteor. linije koje na karti spa-
jaju mesta s istom sredwom zimskom tempera-
turom.
izohine, izohina `, mn. ‰v. izo-, gr~. chion
snegŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta
s istom koli~inom snega.
izohipse, izohipsa `, mn. ‰v. izo-, gr~. hypsos
visinaŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta
jednake nadmorske visine.
izohore, izohora `, mn. ‰v. izo-, gr~. chora
prostor, mestoŠ fiz. linije koje na dijagrami-
ma povezuju ta~ke jednake zapremine.
izohron, -a, -o = izohroni~an, -~na, -~no ‰v.
izo-, gr~. chronos vremeŠ istovremen, istodo-
ban, sinhroni~an.
izohrone, -ona `, mn. (jd. izohrona, -e) ‰v.
izohronŠ geogr. 1. linije koje na karti spajaju
sva mesta na kojima istovremeno nastupa neka
pojava (npr. zemqotres). 2. linije koje na karti
spajaju ta~ke do kojih se, iz istog ishodi{ta,
mo`e sti}i za isto vreme.
izohronizam, -zma m = izohronost, -osti `
‰v. izohronŠ 1. istovremenost, jednakovreme-
nost. 2. fiz. podjednako trajawe oscilacija
(npr. kod klatna) bez obzira na amplitudu.
izohroni~an = izohron (v.).
izohronost = izohronizam (v.).
izun, -a m ‰tur. izin od ar. idnŠ pokr. dopu{te-
we, odobrewe, pristanak.
498
ikiluk
-ijada ‰prema olimpijadaŠ sufiksoid za
tvorbu re~i koje ozna~avaju prigodne sve~ano-
sti i takmi~ewa (npr. gitarijada, bruco{ijada).
-ijaza ‰nlat. -iasisŠ kao drugi deo slo`enice
ozna~ava stawe, ob. u medicini.
ijalem, -a m ‰gr~. ialemosŠ tu`balica u an-
ti~koj gr~koj drami.
ijar i ijar, -a m ‰hebr. ijjarŠ osmi mesec je-
vrejske godine (april ili maj po gregorijan-
skom kalendaru).
-ijatar ‰gr~. iatros lekarŠ kao drugi deo slo-
`enice zna~i lekar (npr. pedijatar, psihija-
tar).
-ijatrija ‰gr~. iatreia lekarstvoŠ kao drugi
deo slo`enice ozna~ava granu medicine (npr.
psihijatrija, gerijatrija).
ijatro-, jatro- ‰gr~. iatros lekarŠ kao prvi
deo slo`enice ozna~ava vezu s lekarom.
(i)jatrogen, -a, -o ‰v. ijatro-, -genŠ koji je
nastao le~ewem, delovawem lekara. y ijatro-
gena o{te}ewa med. o{te}ewa zdravqa koja
nastaju kao posledica le~ewa ili krivicom
lekara; ijatrogeni poreme}aji med. poreme}a-
ji psihi~kih ili fizi~kih funkcija koji na-
staju usled le~ewa.
(i)jatrologija, -e ` ‰v. ijatro-, -logijaŠ nau-
ka o le~ewu, jatrologija.
(i)jatromehanika, -e `, dat. i lok. ijatrome-
hanici ‰v. ijatro-, mehanikaŠ med. {kola koja je
nastojala da objasni funkcije ~ovekovog tela
po mehani~kim zakonima (u XVII veku), jatro-
mehanika.
(i)jatrotehnika, -e `, dat. i lok. ijatroteh-
nici ‰v. ijatro-, tehnikaŠ ve{tina le~ewa, po-
sebno rana.
(i)jatrohemija, -e ` ‰v. ijatro-, hemijaŠ
primena hemijskih supstanci u le~ewu i spre-
~avawu bolesti; za~etnik Paracelzus u XVI
veku.
ikebana, -e ` ‰jap. ikei o`iveti, hana cvetŠ 1.
japanska ve{tina raspore|ivawa cve}a, li{}a
i gran~ica, u ukrasne svrhe ali i sa simbo-
li~nim zna~ewem. 2. tako izra|en cvetni aran-
`man.
ikiluk m, mn. ikiluci ‰tur. ikilik od iki dvaŠ
pokr. predmet (trgovine) od dve jedinice neke
mere (dva metra, dva litra, dva ar{ina itd.).
ikindija
ikindija = i}indija (v.).
iklim, -ima m ‰tur. ›klim od ar. iqlim od gr~.
klimaŠ pokr. podnebqe, predeo, kraj, zemqa.
ikona, -e ` ‰gr~. eikon slikaŠ 1. crkv. slika
svetiteqa ili biblijskog prizora izra|ena na
drvetu ili platnu. 2. log. znak koji ozna~ava ne-
ki predmet na osnovu svoje sli~nosti s wim
ili na osnovu analogije. 3. ra~. sli~ica na
ekranu kompjutera koja predstavqa datoteku i
omogu}ava lak{i pristup programu. 4. fig.
slavna osoba iz javnog `ivota koja se smatra
istaknutim predstavnikom neke ideje, umet-
ni~kog pravca, pokreta i sl. (pop-ikona).
ikonica, -e ` ‰engl. iconŠ 1. mala ikona. 2.
ra~. simbol, sli~ica koja se pojavquje na ekra-
nu kompjutera, a slu`i da se lak{e pristupi
programu.
ikoni~an, -~na, -~no ‰engl. iconic od gr~.
eikonikos, v. ikonaŠ koji predstavqa sliku ne-
~ega, koji na osnovu vizuelne sli~nosti upu-
}uje na neki pojam.
ikono- ‰gr~. eikon slikaŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na ikonu ili
na sliku.
ikonoborac, -rca m, gen. mn. ikonoboraca v.
ikonoklast.
ikonoborstvo, -a s v. ikonoklazam, ikono-
klastija.
ikonograf, -a m ‰v. ikono-, -grafŠ 1. ikono-
pisac, slikar ikona. 2. sprava za mehani~ko
preno{ewe slika i crte`a.
ikonografija, -e ` ‰v. ikono-, -grafijaŠ 1.
pomo}na disciplina istorije umetnosti, bavi
se prou~avawem, opisivawem i tuma~ewem li-
kovnih dela po temi, simbolima i prikaziva-
wu materijalnih detaqa. 2. sva spoqa{wa obe-
le`ja i oznake vezana za neku li~nost, neki po-
kret, neku zajednicu i sl.
ikonografski, -a, -o ‰v. ikonografijaŠ koji
se odnosi na ikonografe i ikonografiju.
ikonodul, -a m ‰v. ikono-, gr~. doulos rob, po-
{tovalacŠ po{tovalac ikona, ikonopoklonik;
supr. ikonoklast.
ikonodulija, -e ` ‰v. ikono-, gr~. douleia ro-
bovawe, po{tovaweŠ po{tovawe, obo`avawe
ikona; supr. ikonoklazam, ikonoklastija.
ikonoklazam v. ikonoklastija.
ikosaedar
ikonoklast, -a m ‰sr. gr~. eikonoklastes, v.
ikono-, klaein lomiti, ru{itiŠ ist. crkv. pri-
stalica ikonoklazma, ikonoklastije, ikonobo-
rac; supr. ikonodul.
ikonoklastija, -e ` = ikonoklazam, -zma m
‰v. ikono-, gr~. klaein lomiti, ru{itiŠ ist. crkv.
borba protiv po{tovawa ikona u crkvi; hri-
{}anska jeres koja nije dopu{tala likovno
predstavqawe svetiteqa, ikonoborstvo; supr.
ikonodulija.
ikonolagnija, -e ` ‰v. ikono-, gr~. lagneia
po`udaŠ psih. erotska i seksualna strast prema
slikama i likovima.
ikonolatrija, -e ` ‰v. ikono-, -latrijaŠ po-
{tovawe, obo`avawe slika i ikona.
ikonologija, -e ` ‰v. ikono-, -logijaŠ pozna-
vawe ikona kao simbola, prou~avawe simbo-
li~nih slika i starih spomenika.
ikonomanija, -e ` ‰v. ikono-, manijaŠ prete-
rano i bolesno obo`avawe slika svetiteqa.
ikonomahija, -e ` ‰sr. gr~. eikonomachia, v.
ikono-, gr~. machesthai boriti seŠ borba protiv
po{tovawa i obo`avawa ikona, ikonoborstvo.
ikonomija, -e ` ‰gre~. oikonomiaŠ teol.
Bo`ja zamisao o sudbini ~oveka od nastanka,
preko iskupqewa, do bla`enstva.
ikonopoklonik, -a m, mn. ikonopoklonici
= ikonodul (v.).
ikonoskop, -a m ‰v. ikono-, -skopŠ tehn. naj-
stariji tip katodne cevi u TV kameri kojom se
opti~ka slika pretvara u elektri~ne impulse,
ortikon (v.).
ikonostas, -a m ‰srgr~. eikonostasis, v. iko-
no-, gr~. stasis stajaweŠ crkv. u pravoslavnoj cr-
kvi, pregrada prekrivena ikonama koja deli
oltarski prostor od prostora za vernike.
ikonotropija, -e ` ‰v. ikono-, -tropijaŠ po-
gre{no tuma~ewe ili stvarawe legende na
osnovu pogre{nog shvatawa neke slike ili
prizora u prirodi.
ikos, -a m ‰gr~. oikosŠ crkv. misti~na pohval-
na pesma koja je deo akatista (dvanaestak ikosa
izvodi se naizmeni~no sa kondacima); v. aka-
tist i kondak.
ikosaedar, -dra m, gen. mn. ikosaedara ‰gr~.
eikosi dvadeset, v. -edarŠ geometrijsko telo sa
20 jednakostrani~nih trouglova.
499
ikram
ikram, -ama m = i}ram (v.).
ikrar, -ara m ‰tur. ikrar od ar. iqrarŠ pokr. izja-
{wewe, izjava, priznawe; odluka.
ikrariti, ikrarim nesvr{. ‰v. ikrarŠ pokr.
objaviti u xamiji, posebnom molitvom, odluku
o polasku na haxiluk.
iks 1. naziv za latinsko slovo x. 2. mat. ozna-
ka za nepoznatu veli~inu, nepoznanicu. 3.
oznaka za ono {to je neodre|eno ili nepoznato
(li~nost, predmet, pojam, koli~ina).
iksan, -ana m v. insan.
ikserice, ikserica `, mn. ‰v. iksŠ `arg. kri-
ve noge, u obliku slova x.
iksirati, iksiram m ‰v. iksŠ precrtati, po-
ni{titi pomo}u slova œiksŒ (ob. na pisa}oj
ma{ini).
ikteri~an, -~na, -~no ‰gr~. ikterikos, v. ikte-
rusŠ med. koji boluje od `utice, `uti~av.
ikterus m ‰lat. icterus od gr~. ikterosŠ med. `u-
tica, `utilo ko`e, sluzoko`e i beowa~e,
simptom razli~itih oboqewa.
iktijar, -ara m v. ihtijar.
iktus, -a m ‰lat. ictus udarac, ubodŠ 1. nagla-
{avawe pojedinih slogova u stihu. 2. muz. na-
gla{eni deo takta. 3. med. iznenadni napad bo-
lesti; udar (sr~ani, mo`dani), kap.
ila1, -e ` ‰gr~. ileŠ ist. odred, eskadron kowi-
ce od 200 qudi u staroj makedonskoj vojsci,
pod komandom ilarha.
ila2, -e ` v. hila.
ilakati, ila~em (ilakam, 3. l. mn. ilakaju)
nesvr{. ‰od ar. illa iz la ilahe illa-llah nema drugog
boga osim jednog AlahaŠ hvaliti, izvikivati
ime Alaha.
ilakrimacija, -e ` ‰nlat. inlacrimatio, v.
in-1, lat. lacrimare plakatiŠ med. poreme}aj lu-
~ewa suza, nedovoqan izliv suza.
ilam, -ama m ‰tur. ilam od ar. i’lam obave{ta-
vaweŠ pokr. 1. sudska odluka, presuda. 2. zva-
ni~ni izve{taj.
ilamiti, ilamim svr{. ‰v. ilamŠ pokr. 1. do-
neti sudsko re{ewe, presuditi. 2. zvani~no
obavestiti.
ilan, -ana m ‰tur. ilan od ar. i’lanŠ pokr. 1. pro-
glas, objava, obznana (zvani~ne odluke). 2. (zva-
ni~na) isprava, dokument.
500
ileostomija
ilati, -am nesvr{. ‰v. ila2Š pakostiti; ogo-
varati, klevetati.
ilativ, -a m ‰v. ilativanŠ lingv. u nekim je-
zicima ugro-finske grupe, pade` kojim se
ozna~ava ne{to {to je vezano za unutra{wost
predmeta.
ilativan, -vna, -vno ‰lat. illativus prema il-
latus od inferre unositiŠ 1. koji se odnosi na
uno{ewe unutra. 2. zakqu~ni, koji predstavqa
zakqu~ak; kojim se izvla~i neki zakqu~ak.
ilahija, -e ` ‰tur. ilahi Bo`ji od ar. ilah BogŠ
pobo`na muslimanska pesma.
ilacija, -e ` ‰lat. illatio prema illatus od in-
ferre unositiŠ 1. izvod, zakqu~ak. 2. neosnova-
na pretpostavka.
ila~, -a~a = ilax, -axa m ‰tur. ilac, ilac od ar.
’ilagŠ pokr. lek.
ilax = ila~ (v.).
ilaxiti (se), ilaxim (se) nesvr{. ‰v. ila~Š
pokr. le~iti (se).
ildirim, -a m ‰tur. y›ld›r›mŠ muwa, grom; na-
dimak turskog sultana Bajazita I, Muratovog
naslednika i zeta knegiwe Milice (posle bit-
ke na Kosovu 1389. godine).
ilegala, -e ` ‰v. ilegalanŠ 1. nezakonitost,
protivzakonitost; tajna delatnost. 2. ist. de-
latnost komunisti~ke partije u dr`avama gde
je bila zabrawena.
ilegalan, -lna, -lno ‰srlat. illegalis, v. in-1,
legalanŠ nezakonit, protivzakonit; koji se
skriva od vlasti, tajni; supr. legalan.
ilegalac, -lca m, vok. ilegal~e, gen. mn. ile-
galaca (`. ilegalka, -e `, dat. i lok. ilegalki)
‰v. ilegalanŠ 1. onaj koji se krije od vlasti i za-
kona. 2. potajni borac protiv vlasti; poli-
ti~ki radnik s la`nim imenom.
ilegalnost, -osti ` ‰srlat. illegalitasŠ oso-
bina onoga {to je ilegalno.
ilegibilan, -lna, -lno ‰srlat. illegibilis, v.
in-1, lat. legere ~itatiŠ ne~itak, ne~itqiv.
ilegitiman, -mna, -mno ‰lat. illegitimus, v.
in-1, legitimanŠ koji nije zakonom priznat, ne-
zakonit, bespravan; vanbra~an.
ileostomija, -e ` ‰v. ileum, gr~. stoma ustaŠ
med. operacija kojom se kroz trbu{ni zid na
ileumu pravi otvor za odstrawivawe crevnog
sadr`aja.
ilet
ilet, -a m ‰tur. illet od ar. ’illaŠ pokr. bolest,
nedostatak, mana.
iletli i iletli prid. indekl. ‰v. iletŠ pokr.
bolestan, koji poboleva, koji ima kakav nedo-
statak ili manu.
ileum, -a m ‰srlat. ileum od gr~. eilein savija-
tiŠ anat. usukano crevo, dowa polovina tankog
creva.
ileus, -a m ‰lat. ileus od gr~. eileosŠ med. zaple-
taj creva, zavezana creva.
ilika `, dat. i lok. ilici ‰tur. ilikŠ pokr. ru-
pica ili petqa za zakop~avawe.
ilikvidan, -dna, -dno ‰v. in-1, likvidanŠ
trg. nesposoban da pla}a svoje obaveze, neli-
kvidan.
ilimitiran, -a, -o ‰v. in-1, limitiranŠ koji
je bez limita, neograni~en.
ilinijum, -a i ilinij, -a m ‰prema ame-
ri~koj dr`avi Ilinoj (Illinois)Š hem. stari na-
ziv za hemijski element prometijum.
ilirac, -rca m, gen. mn. iliraca ‰v. iliri-
zamŠ ist. pristalica ilirizma.
ilirizam, -zma m ‰prema IlirimaŠ ist. na-
cionalni pokret nastao u Hrvatskoj tridese-
tih godina XIX veka, pod vo|stvom Qudevita
Gaja; ime je dobio po Ilirima jer se tada vero-
valo da su Ju`ni Sloveni wihovi potomci; te-
`io je kulturnom i politi~kom ujediwewu Ju-
`nih Slovena; doprineo je bu|ewu nacional-
ne svesti kod Hrvata i pripremawu jugoslo-
venskog jedinstva.
ilirski, -a, -o ‰v. ilirizamŠ 1. koji se odno-
si na Ilire, prastanovnike Balkana. 2. ist. ko-
ji se odnosi na ilirce i ilirizam.
ilixa `, gen. mn. ilixa ‰tur. ›l›caŠ izvor leko-
vite tople vode, lekovito kupali{te, bawa.
ilkan, -ana m ‰mong. el-han› vladar dr`aveŠ
ist. naziv mongolskih vladara u Persiji tokom
XIII i XIV veka.
ilmenit, -ita m ‰prema Ilmenu (Ilâmen-
skie gorá), planini na UraluŠ miner. ruda koja
sadr`i gvo`|e i titanijum.
ilmihaber, -a m ‰tur. ilm-u haber, v. ilum, ha-
berŠ zast. potvrda o slobodnom bra~nom stawu.
ilmihal, -ala m ‰tur. ilmihal od ilm-i hal, v.
ilum, halŠ islamska veronauka, kateheza.
iluminizam
iltizam, -ama m ‰tur. iltizam od ar. iltizamŠ
zast.1. zakup, arenda. 2. vrsta poreza u nekada-
{woj Turskoj.
iluzija, -e ` ‰lat. illusio od illudere igrati
se, varatiŠ 1. psih. ~ulna obmana, varka u opa-
`awu stvarnosti. 2. fig. samoobmana, zavarava-
we, uobra`ewe, zabluda; neostvarqiv ciq.
iluzionizam, -zma m ‰v. iluzijaŠ 1. filoz.
pravac u filozofiji po kojem je svet samo ilu-
zija, obmana. 2. stvarawe iluzija, obmawivawe
~ula, opsenarstvo; ma|ioni~arska ve{tina.
iluzionist(a), -e m ‰v. iluzijaŠ 1. filoz.
pristalica iluzionizma. 2. onaj koji izaziva
iluzije kod drugih, opsenar, ma|ioni~ar.
iluzoran, -rna, -rno ‰lat. illusorius od illude-
re ismejavati, v. iluzijaŠ koji obmawuje, var-
qiv, neostvarqiv; koji postoji samo u ma{ti,
nestvaran.
ilum i ilum, -a m ‰tur. ilim od ar. ’ilmŠ pokr.
znawe, nauka, obrazovawe.
iluminati, -ata m, mn. ‰lat. illuminati od illu-
minatus prosvetqenŠ ist. 1. pripadnici razli-
~itih sekti, u vi{e evropskih zemaqa i u raz-
li~itim vremenima, koje su smatrale da osim
racionalne spoznaje postoji i spoznaja pro-
svetqewem. 2. ~lanovi tajnog dru{tva u Bavar-
skoj (1776–1785), radili su na {irewu slobo-
doumnih ideja; sli~ni slobodnim zidarima.
iluminator, -a m ‰lat. illuminatorŠ 1. ist.
sredwovekovni umetnik (prepisiva~ ili sli-
kar) koji je minijaturama, inicijalima i orna-
mentima ukra{avao kwige. 2. umetnik koji bo-
jadi{e crte`e, bakroreze ili otiske u kamenu.
3. stakleno okno na palubi broda kroz koje ula-
zi svetlost u potpalubqe.
iluminacija, -e ` ‰srlat. illuminatio prosve-
tqewe; slika u rukopisuŠ 1. sve~ano osvetqa-
vawe zgrada i ulica. 2. ist. u sredwem veku,
ukra{avawe starih rukopisnih kwiga minija-
turama, inicijalima i ornamentima. 3. bojewe
crte`a, bakroreza ili otisaka u kamenu. 4. iz-
nenadno nadahnu}e, bo`ansko prosvetqewe.
iluminizam, -zma m ‰v. iluminacijaŠ 1. ist.
misti~no verovawe u unutra{wu iluminaciju,
prosvetqewe koje dolazi neposredno od Boga. 2.
prosvetiteqski pokret u XVIII veku, prosveti-
teqstvo.
501
iluminiran
iluminiran, -a, -o ‰v. iluminiratiŠ 1. sve-
~ano osvetqen. 2. izra`en u `ivim bojama. 3.
prosve}en, prosvetqen.
iluminirati, iluminiram, 3. l. mn. ilumi-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. illuminareŠ 1. sve~ano
osvetliti. 2. ukrasiti bojama (stari rukopis).
iluminist(a), -e m, mn. iluministi ‰v. ilumi-
niratiŠ 1. prosvetiteq, pripadnik prosveti-
teqskog pokreta u XVIII veku. 2. v. iluminator.
iluminometar, -tra m ‰v. iluminacija, -me-
tarŠ fiz. instrument za merewe ja~ine osvetqe-
nosti neke povr{ine.
ilumli prid. indekl. ‰tur. ilimli, v. ilumŠ pokr.
u~en, obrazovan.
ilustrativan, -vna, -vno ‰nlat. illustrativus
od lat. illustratusŠ koji obja{wava slikovito,
koji slu`i kao ilustracija (v.).
ilustrator m ‰lat. illustrator, v. ilustrovatiŠ
onaj koji ilustruje, crta~ ilustracija, slikar.
ilustracija, -e ` ‰lat. illustratioŠ 1. crte`,
slika uz tekst koja se odnosi na sadr`aj. 2. fam.
~asopis opremqen slikama. 3. fig. tuma~ewe,
razja{wewe pomo}u primera (npr. kao ilu-
straciju nave{}u slede}i slu~aj).
ilustrisimus, -a m, vok. ilustrisime ‰lat.
illustrissimus, superlativ od illustris slavanŠ
ist. sredwovekovna titula, naziv za neka viso-
ka zvawa; slavni, presvetli, preuzvi{eni.
ilustrovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. illu-
strare osvetliti, razjasniti, proslavitiŠ 1. do-
puniti i ukrasiti tekst slikama, ilustracija-
ma. 2. slu`iti kao ilustracija, kao primer;
tuma~iti, razja{wavati.
im-1 v. in-1.
im-2 v. in-2.
imaginaran, -rna, -rno ‰lat. imaginarius
prema imago slikaŠ zami{qen, izmi{qen, ne-
stvaran, nepostoje}i. y imaginarni broj mat.
broj koji sadr`i kvadratni koren od minus 1,
obele`en sa i.
imaginativan, -vna, -vno ‰srlat. imaginati-
vusŠ koji ima sposobnost zami{qawa, uobra-
`avawa, ma{tawa; ma{tovit.
imaginacija, -e ` ‰lat. imaginatioŠ 1. spo-
sobnost zami{qawa, mentalna sposobnost
stvarawa slika, ma{ta, fantazija. 2. umet-
502
iman-dova
ni~ka uobraziqa, sposobnost stvarawa novih
slika i duhovnih sadr`aja.
imagines, -esa m, mn. ‰lat. imagines, mn. od
imago slikaŠ ist. u starom Rimu vo{tane maske
pokojnika u sklopu kulta predaka.
imago, -a m ‰lat. imagoŠ 1. zool. posledwa fa-
za u razvoju insekata. 2. psih. idealizovana
predstava o nekoj li~nosti, koja nastaje u de-
tiwstvu i ostaje neizmewena kasnijim `ivot-
nim iskustvom. 3. ist. vo{tana maska pokojni-
ka u Rimu, v. imagines.
ima`izam, -zma m ‰fr. imagisme od image
slika, v. -izamŠ pesni~ki pokret nastao najpre
u Engleskoj i SAD (1909–1917), ne{to kasnije
javio se i u SSSR-u (1917–1925); pesnici su se
slu`ili jasnim slikama, slobodnim stihom,
tra`ili su nov ritam i potpunu slobodu u iz-
boru tema; najzna~ajniji predstavnici su bili
E. Paund, D. H. Lorens, S. Jesewin.
ima`inizam v. ima`izam.
ima`ist(a), -e m, mn. ima`isti ‰v. ima`i-
zamŠ sledbenik ima`izma.
imalin, -ina m ‰prvobitno fabri~ka mar-
kaŠ krem za cipele, pasta za cipele.
imam, -ama m ‰tur. imam od ar. imam vo|aŠ 1.
muslimanski sve{tenik ~ija je glavna du-
`nost da predvodi zajedni~ku molitvu u xami-
ji (pet puta na dan). 2. titula u~enih qudi u
islamu. 3. ist. titula nekih vladara, naro~ito
u Arabiji i Jemenu. x imamski.
imama, -e ` ‰tur. imame od ar. ’imamaŠ pokr.
turban, ~alma (platno obmotano oko fesa).
imamat, -ata m ‰v. imamŠ 1. zvawe i nadle-
`nost stare{ine xamije. 2. dr`ava pod vlada-
vinom imama.
imam bajildi m indekl. ‰tur. imam bay›ld›
dosl.imam se onesvestioŠ kulin. pokr. patlixan
puwen seckanim mesom, paradajzom i za~ini-
ma, zape~en u vlastitom soku.
imamiti, imamita m, mn. ‰v. imamŠ musli-
manska sekta ekstremnih {iita.
iman, imana m ‰tur. iman od ar. imanŠ rel. ve-
ra, zakon, islam.
iman-dova, -e ` ‰tur. iman-duas›, v. iman, do-
vaŠ rel. molitva napisana na arapskom jeziku.
imanentan
imanentan, -tna, -tno ‰lat. immanens od im-
manere ostati unutraŠ sadr`an u biti neke po-
jave, unutra{wi, bitan, nerazlu~iv.
imanentnost, -osti ` ‰v. imanentanŠ svoj-
stvo onoga {to je imanentno; bitnost, neodvo-
jivost.
imanencija v. imanentnost.
imansuz, -a m ‰tur. imans›z, v. iman, -suz bezŠ
rel. nevernik, bezbo`nik.
imaret, -a m ‰tur. imaret od ar. ’imaraŠ pokr. 1.
vrsta narodne kuhiwe pri xamiji u kojoj se
besplatno deli hrana. 2. zavet, ostav{tina, le-
gat, zadu`bina.
imaterijalan, -lna, -lno ‰v. in-1, materija-
lanŠ nematerijalan, bestelesan, nestvaran, du-
hovni.
imaterijalizam, -zma m ‰v. in-1, materija-
lizamŠ filoz. pravac koji odri~e postojawe ma-
terije i tvrdi da sve {to postoji jeste duh.
imaterijalist(a), -e m, mn. imaterijalisti
‰v. in-1, materijalist(a)Š pobornik imaterija-
lizma.
imatrikulacija, -e ` ‰srlat. immatriculatioŠ
upisivawe, upis u mati~nu kwigu (matrikulu)
neke ustanove, naro~ito univerziteta.
imatrikulirati, imatrikuliram, 3. l. mn.
imatrikuliraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. immatri-
culare, v. matrikulaŠ upisati u mati~nu kwigu,
registrovati.
imbecil i imbecil, -a m ‰lat. imbecillis
slab, nemo}anŠ 1. med. onaj koji pati od imbe-
cilnosti, maloumnik. 2. pej. glupak, tupan,
blesavko.
imbecilan, -lna, -lno ‰v. imbecilŠ 1. du-
{evno zaostao, malouman, slabouman. 2. pej.
glup, blesav.
imbecilitet, -eta m = imbecilnost, ` ‰nem.
Imbezillitat od lat. imbecillitasŠ med. te`i stepen
du{evne zaostalosti, koeficijent inteligen-
cije 20–50; maloumnost, blesavost.
imbecilnost = imbecilitet (v.).
imbokati, -am svr{. ‰ital. imboccareŠ pokr.
pom. 1. podesiti jedro prema vetru. 2. uploviti
u luku.
imbroq, -a m ‰ital. imbroglioŠ pokr. pom. ko-
nopac za skupqawe jedara.
imigracija
imbroqati, -am svr{. ‰v. imbroqŠ pokr. pom.
skupiti jedra.
imbroqo, -a m ‰ital. imbroglioŠ 1. pometwa,
zbrka. 2. zapleten pozori{ni komad. 3. muz.
istovremeno spajawe razli~itih ritmova i
melodija.
imbus-kqu~, imbus-kqu~a m, mn. imbus-
-kqu~evi ‰nem. Inbus skr. od Innensec-
hskantschraube Bauer und Schaurte unutra{wa
{estougaona navrtka firme Bauer i [aurteŠ
usadni mehani~arski kqu~.
imedijatan, -tna, -tno ‰srlat. immediatusŠ 1.
neposredan, slede}i, najbli`i. 2. trenutan,
koji se odmah doga|a ili izvr{ava, neodlo`an.
i-mejl, -a m ‰engl. e-mail skr. od electronic ma-
il elektronska po{taŠ 1. sistem za slawe poru-
ka sa jednog ra~unara na drugi putem mre`e. 2.
poruka poslana na taj na~in; up. mejl.
imelman, -a m ‰prema nema~kom pilotu
Maksu Imelmanu (Max Immelmann)Š avij. akro-
bacija pri kojoj avion skre}e oko svoje uzdu-
`ne ose i mewa kurs za 180 stepeni.
imenzan, -zna, -zno ‰lat. immensus, v. im-1,
metiri meritiŠ neob. neizmeran, neograni~en,
beskrajan, ogroman.
imenzurabilan, -lna, -lno ‰lat. immensura-
bilis, v. im-1, mensura meraŠ neob. koji se ne mo-
`e izmeriti, neizmerqiv, ogroman.
imerzija, -e ` ‰lat. immersio prema immer-
gere urawatiŠ 1. fiz. potapawe, urawawe ~vr-
stih tela u te~nost. 2. astron. i{~ezavawe jed-
nog nebeskog tela iza nekog drugog nebeskog te-
la ili ulazak u wegovu senku; zalazak, pomra-
~ewe; supr. emerzija.
imerzioni, -a, -o ‰v. imerzijaŠ koji se odno-
si na imerziju. y imerzioni mikroskop mi-
kroskop ~iji se okular urawa u vodu ili uqe
radi boqe vidqivosti.
imigrant, -a m, gen. mn. imigranata ‰lat. im-
migrans od immigrare v. imigriratiŠ useqenik,
doseqenik, stranac koji se stalno nastanio u
nekoj zemqi; up. emigrant.
imigracija, -e ` ‰nlat. immigratio, v. im-2,
migracijaŠ 1. useqewe, doseqewe, nastawiva-
we stranaca za stalno ili privremeno u nekoj
zemqi; up. emigracija. 2. svi useqenici, use-
qeni{tvo; imigranti. y imigracija kapita-
503
imigrirati
la ekon. priliv stranog kapitala u jednu zemqu.
x imigracioni.
imigrirati, imigriram, 3. l. mn. imigri-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. immigrareŠ useliti se,
doseliti se (u neku zemqu).
imisija, -e ` ‰lat. immissio prema immittere
poslati unutraŠ prav. upu}ivawe na posed, pu-
{tawe na posed.
imitativan, -vna, -vno ‰lat. imitativusŠ koji
podra`ava, opona{a, koji se ugleda.
imitator, -a m (`. imitatorka, dat. i lok.
imitatorki) ‰lat. imitator, v. imitacijaŠ onaj
koji imitira; podra`avalac. x imitatorski.
imitacija, -e ` ‰lat. imitatioŠ 1. podra`ava-
we, ugledawe na koga ili {to, oblikovawe pre-
ma uzoru. 2. ono {to je izra|eno po nekom uzo-
ru; surogat, falsifikat, kopija. 3. muz. osnov-
ni kompozicioni postupak polifone muzike,
zasnovan na tome {to se motiv ili fraza dati
u jednoj deonici ponavqaju u drugoj.
imitirati, imitiram, 3. l. mn. imitiraju
‰lat. imitariŠ 1. podra`avati, opona{ati, ugle-
dati se. 2. falsifikovati.
imix, -a m ‰engl. image od stfr. image od lat.
imago slikaŠ predstava koju javne li~nosti,
svojim izgledom i pona{awem, stvaraju o sebi
kod publike.
imix-dizajner, -a m ‰v. imix, dizajnerŠ osoba
koja osmi{qava povoqan imix javnih li~nosti.
imixmejker, -a m ‰engl. image-makerŠ
stru~wak za stvarawe povoqnog imixa neke
javne li~nosti, organizacije i sl.
imobilajzer, -a m ‰engl. immobilizer od lat.
immobilis nepokretanŠ automeh. elektronski
ure|aj koji onemogu}ava ukqu~ivawe motora
bez originalnog kqu~a sa {ifrom, ~ime se
ote`ava kra|a automobila.
imobilan, -lna, -lno ‰lat. immobilis, v. in-1,
mobilanŠ 1. nepokretan, nepomi~an; uko~en;
postojan, ~vrst. 2. voj. neopremqen, nespreman
za rat.
imobilizam, -zma m ‰v. imobilanŠ neaktiv-
nost, nedostatak inicijative za delovawe,
tromost, neanga`ovanost, pasivnost.
imobilizacija, -e ` ‰v. imobilisatiŠ dovo-
|ewe u stawe nepokretqivosti; spre~avawe
kretawa, v. imobilisati.
504
impastacija
imobilije, imobilija `, mn. ‰lat. immobilia
ono {to se ne mo`e pomeritiŠ nekretnine, ne-
pokretnosti, nepokretna imovina.
imobilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. im-
mobiliser od lat. immobilis nepokretanŠ 1. u~ini-
ti nepokretnim, pasivnim; u~vrstiti, zausta-
viti. 2. med. spre~iti pokretawe povre|enih de-
lova tela upotrebom gipsa, u ortopediji.
imobilitet, -eta m = imobilnost, -osti `
‰lat. immobilitas, v. imobilanŠ 1. nepokretnost,
nepomi~nost; nepromenqivost, postojanost.
2. med. uko~enost.
imobilnost = imobilitet (v.).
imoralan, -lna, -lno ‰v. im-1, moralanŠ ne-
moralan; up. amoralan.
imoralizam, -zma m ‰fr. immoralisme, v.
im-1, moralŠ eti~ko stanovi{te koje odbacuje
va`e}e moralne vrednosti, suprotstavqa im
se ili je prema wima ravnodu{no; up. amora-
lizam.
imoralist(a), -e m ‰v. im-1, moralist(a)Š
pristalica imoralizma, onaj koji ne priznaje
nikakav moral; up. amoralist(a).
imoralitet, -eta m ‰v. imoralanŠ osobina
onoga koji je imoralan ili onoga {to je imo-
ralno, nemoralnost.
imortela, -e ` bot. ‰fr. immortelle od lat. im-
mortalis besmrtanŠ biqka sa cvetom sjajnih i
suvih latica koje ne venu (npr. smiqe, neven).
impakt, -a m ‰lat. impactus prema impingere
udariti u ne{toŠ 1. sudar, sna`an udar. 2. jak
uticaj, jako i naglo dejstvo.
impaktiran, -a, -o ‰v. impaktŠ u y impak-
tirani zub anat. neizrastao ili delimi~no iz-
rastao zub koji zauzima nepravilan polo`aj.
impala, -e ` ‰zulu impalaŠ zool. vrsta anti-
lope, afri~ka gazela.
imparcijalan, -lna, -lno ‰v. im-1, parcija-
lanŠ nepristrastan, objektivan.
imparcijalnost, -osti ` ‰v. im-1, parcijal-
nostŠ nepristrasnost, objektivnost.
impast, -a m = impasto, -a m ‰ital. impastoŠ
slik. debeo, reqefan nanos boje na slici (uqa,
tempere); up. pastoza.
impastacija, -e ` ‰v. impastiratiŠ 1. slik.
nano{ewe debelog sloja boje na sliku. 2. u ba-
krorezu: izgla|ivawe ta~aka i crtica i dej-
impastirati
stvo koje se time dobija. 3. pretvarawe u smesu,
u lepak.
impastirati, impastiram, 3. l. mn. impa-
stiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. impastareŠ 1. slik.
nanositi debeo sloj boje na sliku. 2. u bakrore-
zu: izgladiti i otkloniti ta~ke i crte napra-
vqene rezaqkom. 3. gra|. praviti zidarski le-
pak od maltera i sitno izdrobqenog kamena.
impasto = impast (v.).
impacijencija, -e ` ‰lat. impatientiaŠ neob.
nestrpqewe, nestrpqivost.
impedansa, -e ` = impedancija, -e ` ‰engl.
impedance od lat. impedire spre~iti, ometatiŠ
fiz. 1. ukupni otpor elektri~nog kola pri na-
izmeni~noj struji, ~ine ga omski otpor i reak-
tancija. 2. odnos izme|u sile koja izaziva vi-
bracije i brzine kretawa na datoj povr{ini.
impediment, -a m = impedimentum, -a m
‰lat. impedimentumŠ prav. smetwa, prepreka.
imperativ, -a m ‰lat. imperativus prema im-
perare zapoveditiŠ 1. gram. glagolski oblik ko-
jim se izri~e zapovest, zabrana i sl., zapoved-
ni na~in. 2. ono {to se mora u~initi, neodlo-
`ni zahtev, preka potreba, obaveza. y katego-
ri~ki imperativ v. kategori~ki.
imperativan, -vna, -vno ‰lat. imperativusŠ 1.
koji se mora u~initi, obavezan, neodlo`an. 2.
zapovedni, zapovedni~ki.
imperator, -a m ‰lat. imperatorŠ ist. 1. u sta-
rom Rimu, vrhovni civilni i vojni zapoved-
nik. 2. car, vladar. x imperatorov, impera-
torski.
imperija, -e ` ‰lat. imperium od imperare
vladatiŠ 1. naziv dr`ave kojoj je na ~elu car,
carstvo. 3. dr`ava koja pod vla{}u dr`i druge
zemqe, kolonije; kolonijalna sila.
imperijal, -ala m ‰lat. imperialis carskiŠ 1.
nekada{wi ruski dukat (vredan 10 rubaqa). 2.
vrsta tipografskih slova visine preko 5 cm.
3. veliki format finog papira. 4. vrsta mekog
belog sira. 5. {panska merino ovca, kao i wena
vuna. 6. bradica ispod dowe usne (po francu-
skom caru Napoleonu III).
imperijalizam, -zma m ‰v. imperija, -izamŠ
1. te`wa za osvajawem drugih zemaqa i gospo-
darewem nad drugim narodima; te`wa za sti-
cawem svetske prevlasti. 2. ist. faza u razvoju
imperfektivan
kapitalizma (kraj XIX i po~etak XX veka) u
kojoj uloga monopola postaje dominantna.
imperijalist(a), -e m ‰v. imperija, imperi-
jalizamŠ pristalica imperijalizma; osvaja~,
zavojeva~.
imperijalisti~ki, -a, -o ‰v. imperijali-
zamŠ koji se odnosi na imperijaliste i impe-
rijalizam; osvaja~ki, zavojeva~ki.
imperijum, -a m i imperij, -a m ‰lat. imperi-
umŠ 1. ist. u starom Rimu, najvi{a dr`avna
vlast, upravna i vojna; vlast imperatora. 2. v.
imperija.
impermeabilan, -lna, -lno ‰lat. impermea-
bilis, v. im-1, permeare prolazitiŠ nepropu-
stqiv, nepromo~iv, neprobojan.
impermeabilitet, -eta m = impermeabil-
nost, -osti ` ‰v. impermeabilanŠ nepropu-
stqivost, nepromo~ivost.
impersonalan, -lna, -lno ‰lat. impersonalis,
v. im-1, personalanŠ 1. koji se ne odnosi ni na
koju odre|enu osobu, bezli~an, neli~an; op-
{ti. 2. gram. (o glagolskom obliku, konstrukci-
ji, re~enici) bezli~an, koji nema subjekta.
impersonalnost, -osti ` ‰v. impersonalanŠ
osobina onoga koji je impersonalan ili onoga
{to je impersonalno; bezli~nost.
impertinentan, -tna, -tno ‰lat. impertinensŠ
nepristojan, neuqudan, bezobrazan, drzak.
impertinentnost, -osti ` v. impertinen-
cija.
impertinencija, -e ` ‰srlat. impertinentia
od lat. impertinens nepristojanŠ drskost, neu-
qudnost, bezobrazluk.
imperfek(a)t, -kta m ‰lat. imperfectus ne-
svr{enŠ gram. pre|a{we nesvr{eno vreme, gra-
di se od glagola nesvr{enog vida (npr. pitah,
pevasmo, nestajahu) i ozna~ava radwu koja se
vr{ila u odre|eno vreme u pro{losti; danas
se gotovo izgubio u govoru, ne{to je ~e{}i u
kwi`evnom jeziku. x imperfekatski.
imperfektan, -tna, -tno ‰lat. imperfectus, v.
im-1, perfektanŠ nedovr{en, nepotpun, nesa-
vr{en.
imperfektivan, -vna, -vno ‰nlat. imperfec-
tus, v. imperfek(a)tŠ gram. nesvr{en, trajan (o
glagolu). y imperfektivni glagoli glagoli
505
imperfektivnost
nesvr{enog glagolskog vida; supr. perfektiv-
ni glagoli.
imperfektivnost, -i ` ‰v. imperfektivanŠ
gram. osobina onoga {to je imperfektivno,
trajnost.
impetiginozan, -zna, -zno ‰v. impetigoŠ med.
koji je zahva}en impetigom; koji ima svojstva
impetiga.
impetigo, -a m ‰lat. impetigoŠ med. ko`na bo-
lest koja se ispoqava prvo u obliku gnojnih
mehuri}a a potom u vidu `utih krasta; upala
ko`e.
impetuozan, -zna, -zno ‰lat. impetuosus, v. im-
petusŠ `estok, plahovit, nagao, silovit, buran.
impetuozo pril. ‰ital. impetuosoŠ muz. `esto-
ko, silovito, burno.
impetus, -a m ‰lat. impetusŠ 1. navala, nasr-
taj, nalet, prepad. 2. naglost, `estina, strast.
3. naglo oboqewe, iznenadan napad bola.
impi~ment, -a m ‰engl. impeachment prema
impeach od stfr. empechier spre~itiŠ pol. po-
stupak za opoziv visokog dr`avnog slu`beni-
ka s imunitetom (naro~ito predsednika SAD)
zbog zloupotrebe polo`aja.
implantat, -ata m ‰lat. implantatum od im-
plantare usaditiŠ ono {to je implantirano,
usa|eno.
implantacija, -e ` ‰nlat. implantatio, v. im-
plantiratiŠ med. 1. presa|ivawe tkiva ili celih
organa u qudsko telo. 2. ugra|ivawe materijala
(npr. silikona) ili kakvog ure|aja u telo.
implantirati, implantiram, 3. l. mn. im-
plantiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. implantare, v.
im-2, plantare saditi prema planta sadnicaŠ med.
1. presaditi tkivo ili organ s jednog tela na
drugo, ili s jednog mesta na drugo u okviru
istog tela. 2. ugraditi materijal, neki ure|aj i
sl. u telo.
implauzibilan, -lna, -lno ‰v. im-2, plauzi-
bilanŠ neuverqiv, neverovatan, neistinit,
neprihvatqiv.
implement, -a m ‰engl. implement od lat. im-
plementum ispuweweŠ alatka, oru|e, pomo}no
sredstvo.
implementacija, -e ` ‰engl. implementation,
v. implementŠ sprovo|ewe, izvr{ewe, primena,
realizacija (sporazuma, odluke, plana i sl.).
506
imponderabilan
implementirati, implementiram, 3. l. mn.
implementiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. imple-
ment, v. implementŠ sprovesti, izvr{iti, pri-
meniti, realizovati.
implikacija, -e ` ‰lat. implicatio uplita-
weŠ 1. log. mat. logi~ka operacija koja izjavama
A i B pridru`uje izjavu œako A, onda BŒ. 2. ono
{to proisti~e iz ~ega, {to se podrazumeva
ili {to je sadr`ano u ~emu.
implicirati, impliciram, 3. l. mn. im-
pliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. implicare uple-
stiŠ sadr`avati u sebi, ukqu~ivati, obuhvata-
ti, podrazumevati.
implicitan, -tna, -tno ‰lat. implicitusŠ koji
je obuhva}en, sadr`an u ne~emu; koji se podra-
zumeva a nije izre~en; pre}utan; supr. ekspli-
citan.
implicite pril. ‰lat. impliciteŠ obuhva}eno,
sadr`ano u ne~emu; samim tim; {to se podra-
zumeva, pre}utno; supr. eksplicite.
implozivan, -vna, -vno ‰v. implozijaŠ koji
se odnosi na imploziju. y implozivni glaso-
vi lingv. glasovi (u nekim afri~kim jezicima)
koji se proizvode ne potiskom nego usisava-
wem vazduha, klikovi (v.).
implozija, -e ` ‰v. im-2, (eks)plozijaŠ 1. fiz.
naglo smawewe zapremine nekog tela izazvano
spoqa{wim pritiskom, prskawe prema unu-
tra{wosti, uru{avawe; supr. eksplozija. 2.
fon. zatvarawe usne {upqine, prva faza izgo-
vora praskavih konsonanata.
impluvijum, -a i impluvij, -a m ‰lat. implu-
vium, v. im-2, pluvia ki{aŠ arhit. 1. ist. nenat-
kriveno mesto u predvorju starorimskih ku}a
gde je postojao bazen za skupqawe ki{nice. 2.
predvorje crkve.
impozantan, -tna, -tno ‰fr. imposant prema
imposer od lat. imponereŠ koji proizvodi jak
utisak, koji imponuje, zadivquju}i.
impozantnost, -osti ` ‰v. impozantanŠ oso-
bina onoga koji je impozantan ili onoga {to je
impozantno.
imponderabilan, -lna, -lno ‰lat. imponde-
rabilis, v. im-1, pondus teret, te`inaŠ 1. koji se
ne mo`e meriti po te`ini, koji je bez te`ine.
2. fig. koji se ne mo`e proceniti; koji se ne
mo`e racionalno shvatiti.
imponderabilije
imponderabilije, imponderabilija `, mn.
‰lat. imponderabilia ono {to se ne mo`e vagatiŠ
1. ono {to je bez te`ine, {to se ne mo`e meri-
ti. 2. fig. ~iwenice i prilike neznatnog uti-
caja, sitnice; okolnosti, uzroci koji imaju
zna~ewe, ali se ne mogu ta~no odrediti niti
racionalno oceniti.
imponovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. impo-
nere staviti iznad, nametnutiŠ ostavqati jak
utisak, ulivati po{tovawe, divqewe, delova-
ti uzvi{eno.
import, -a m ‰engl. import od lat. importare
unetiŠ trg. uvoz, uvozna trgovina, uvezena roba;
supr. eksport.
importacija, -e ` ‰nlat. importatio prema
lat. importare unetiŠ 1. trg. uvoz, uvo`ewe (robe
iz inostranstva). 2. fig. dono{ewe tu|ih obi-
~aja, navika, mode i sl.
importer, -era m ‰engl. importer, v. importŠ
trg. onaj koji se bavi uvozom, uvoznik; supr. eks-
porter.
importovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. im-
portare unetiŠ 1. trg. uvoziti iz inostranstva;
supr. eksportovati. 2. donositi sa strane mo-
du, obi~aje i sl.
impost, -a m ‰ital. imposta od srlat. impostusŠ
1. porez na robu, namet. 2. arhit. plo~a, krwa
piramida ili kamen na koji se oslawa luk ili
svod; prelaz vertikalnog zida ili stuba u luk.
impostacija, -e ` ‰v. impostiratiŠ 1. po-
stavqawe, postavka. 2. muz. kod umetni~kog pe-
vawa, posebno name{tawe grlene i usne {u-
pqine radi {to boqe rezonance tona.
impostirati, impostiram, 3. l. mn. impo-
stiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. impostareŠ 1. name-
stiti, postaviti. 2. nametnuti porez, optere-
titi porezom, oporezovati.
impostor, -a m ‰srlat. impostorŠ prevarant,
la`ov, hoh{tapler (1).
impostura, -e ` ‰srlat. impostura od impo-
stus name{tenŠ prevara, obmana, la`, hoh{ta-
pleraj (v.).
impotentan, -tna, -tno ‰lat. impotens nemo-
}anŠ 1. nemo}an, slab, iznemogao, nesposoban.
2. polno nemo}an.
impresionirati
impotentnost, -osti ` ‰v. impotencijaŠ oso-
bina onoga koji je impotentan, impotencija.
impotencija, -e ` ‰lat. impotentia, v. im-1,
potencijaŠ 1. nemo}, klonulost, nesposobnost
(duhovna i telesna). 2. polna nemo}.
impregnacija, -e ` ‰lat. impraegnatus, v. im-
pregniratiŠ 1. pro`imawe, natapawe nekog ma-
terijala (tkanine, drveta i dr.) za{titnim
sredstvima da bi mu se pove}ala trajnost i ot-
pornost. 2. med. oplodwa, za~e}e, zatrudwewe.
impregnirati, impregniram, 3. l. mn. im-
pregniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. impraegnare, v.
im-2, praegnans trudanŠ. 1. pro`imati, natapa-
ti, premazivati. 2. oploditi.
impresario i impresario, -ija m, mn. im-
presariji i impresariji ‰ital. impresarioŠ onaj
koji ugovara nastupe glumaca i drugih umetni-
ka; menaxer, agent.
impresivan, -vna, -vno ‰fr. impressif, v. im-
presijaŠ koji ostavqa utisak, koji budi pa-
`wu, upe~atqiv, uverqiv.
impresija i impresija, -e ` ‰lat. impressio
prema imprimere utisnutiŠ 1. utisak, dojam, do-
`ivqaj; subjektivna ocena. 2. psih. ono {to je
neposredno do`ivqeno (za razliku od onoga
{to je zapam}eno, interpretirano ili lo-
gi~ki izvedeno); ose}aj.
impresionizam, -zma m ‰fr. impressionni-
sme, v. impresijaŠ 1. umetni~ki pravac (naji-
zrazitiji u slikarstvu i muzici) nastao se-
damdesetih godina XIX veka u Francuskoj;
slikari impresionisti nastoje da reproduku-
ju trenutne utiske i raspolo`ewa, promene
boja u svetlu i senci; u muzici se impresioni-
zam odlikuje bogatim harmonijama usmerenim
na izazivawe lirskih utisaka i raspolo`ewa;
u kwi`evnosti, bele`ewe neposrednih utisa-
ka dobija prednost nad detaqnim prikaziva-
wem i analizom. 2. zakqu~ivawe na osnovu
utisaka, bez proveravawa i oslawawa na mate-
rijalne ~iwenice.
impresionirati, impresioniram, 3. l. mn.
impresioniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. impression-
nerŠ izazvati jak utisak, ganuti, potresti, uz-
buditi.
507
impresionist(a)
impresionist(a), -e m ‰fr. impressionniste,
v. impresijaŠ sledbenik impresionizma u
umetnosti.
impresionisti~ki, -a, -o ‰v. impresioni-
zamŠ koji se odnosi na impresioniste i impre-
sionizam.
impreso, -a m ‰ital. impressoŠ um. urezivawe
znaka ili ukra{avawe pritiskom prsta, nokta
u mekom materijalu kao {to je glina i sl.
impresum, -a m ‰lat. impressum utisnuto od
imprimere utisnutiŠ 1. zakonom obavezni poda-
ci o izdava~u, {tampariji, uredniku i drugim
saradnicima; nalaze se na po~etku ili na kraju
kwige, novina ili ~asopisa. 2. {tampano delo,
{tampana stvar.
imprimatur i imprimatur, -a m ‰lat. im-
primatur neka se {tampaŠ 1. ist. u katoli~koj
crkvi, odobrewe crkvenih vlasti za {tampawe
kakvog crkvenog spisa; odobrewe cenzora; supr.
damnatur. 2. saglasnost pisca, urednika, ko-
rektora da se ne{to {tampa (dati svoj ‹).
imprimirati, imprimiram, 3. l. mn. im-
primiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. imprimereŠ 1.
utisnuti; dati, davati ne~emu pe~at, vidno
obele`je. 2. izvr{iti uticaj, proizvesti, pro-
izvoditi impresiju.
improvizator, -a m ‰fr. improvisateur od lat.
improvisus nepredvi|enŠ onaj koji ima dar im-
provizacije (v.), onaj koji improvizuje.
improvizacija, -e ` ‰fr. improvisationŠ 1.
ono {to je stvoreno ili u~iweno bez pripre-
mawa, da bi zadovoqilo trenutne potrebe (go-
vor, stihovi, igra, gluma, muzika). 2. povr{no
ura|en posao, privremeno re{ewe problema.
improvizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰ital.
improvisare od lat. improvisus nepredvi|enŠ 1.
stvarati ili izvoditi ne{to (npr. glumiti,
komponovati, dr`ati govor) bez prethodne pri-
preme. 2. uraditi ne{to na brzinu, sklepati.
improperije, improperija `, mn. ‰srlat. im-
properia prekori, prema improperare okrivqa-
vatiŠ crkv. u katoli~koj i anglikanskoj crkvi,
antifoni koji se pevaju za vreme mise na Veli-
ki petak i sadr`e re~i prekora Hristovih
zbog nezahvalnosti.
508
imunitet
imprudencija, -e ` ‰lat. imprudens, v. im-1,
prudens razboritŠ nepromi{qenost, nerazbo-
ritost, nerazumnost.
impulzivan, impulzivnost v. impulsi-
van, impulsivnost.
impuls, -a m ‰lat. impulsus udarac, podsti-
cajŠ 1. podsticaj, nagon, pobuda, pokretna sila,
udar. 2. meh. podsticaj izazvan trenutno delu-
ju}om silom. 3. fiz. koli~ina kretawa, mera
mehani~kog kretawa. 4. fiz. kratkotrajna pro-
mena elektri~nog napona, struje ili neke dru-
ge veli~ine koja je ina~e konstantna. 5. obra-
~unska jedinica odre|enih slu`bi (npr. tele-
fonski ‹).
impulsivan, -vna, -vno (boqe nego impul-
zivan) ‰srlat. impulsivus, v. impulsŠ koji je na-
gle i nepromi{qene naravi, strastven, nepro-
mi{qen.
impulsivnost, -i ` (boqe nego impulziv-
nost) ‰v. impulsivanŠ osobina onoga ko je im-
pulsivan.
impulsni, -a, -o ‰v. impulsŠ koji se odnosi
na impulse. y impulsni generator tehn. ure-
|aj koji omogu}uje da se za vrlo kratko vreme
dobije struja vrlo visokog napona ili vrlo ve-
like snage; impulsni signali signali koji
na televiziji, u radio-tehnici i drugim elek-
tronskim ure|ajima imaju oblik impulsa.
imputacija, -e ` ‰lat. imputatioŠ neopravda-
no pripisivawe, neopravdano okrivqavawe,
nabe|ivawe, podmetawe.
imputirati, imputiram, 3. l. mn. imputi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. imputareŠ neopravdano
pripisivati, okrivqavati, nabe|ivati, pod-
metati.
imun i imun, -a, -o ‰lat. immunisŠ 1. med. ot-
poran na zarazne bolesti ili otrove. 2. neose-
tqiv, neprijem~iv za {to. 3. za{ti}en, povla-
{}en.
imunizacija, -e ` ‰v. imunitetŠ med. stvara-
we imuniteta, ~iwewe otpornim na bolest
ili otrov.
imunizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. imu-
nitetŠ ~initi imunim, otpornim na bolest
(npr. vakcinisawem).
imunitet, -eta m = imunost, -osti ‰lat. im-
munitasŠ 1. med. sposobnost organizma da se od-
imuno-
upre zaraznim bolestima ili nekim otrovima.
2. prav. izuzimawe od delovawa zakona, povla-
stica visokih dr`avnih slu`benika (narod-
nih poslanika). y diplomatski imunitet ne-
povredivost li~nosti diplomatskog pred-
stavnika, wegove porodice i prostorija koje
mu pripadaju. 3. ist. oslobo|ewe crkvenih po-
seda i svojine javnih slu`benika od poreza.
imuno- ‰lat. immunisŠ kao prvi deo slo`e-
nice ozna~ava imunost, imunitet.
imunoglobulini, imunoglobulina m, mn.
‰v. imuno-, globulinŠ fiziol. proteini krvne
plazme, naj~e{}e gama-globulini, koji sadr`e
antitela.
imunodeficijencija, -e ` ‰v. imuno-, de-
ficijentanŠ med. nedostatak imuniteta, nespo-
sobnost organizma da se brani od zaraznih bo-
lesti.
imunologija, -e ` ‰v. imuno-, -logijaŠ med.
nauka o imunitetu, nauka o sposobnosti orga-
nizma da se odupre zaraznim bolestima.
imunolo{ki, -a, -o ‰v. imunologijaŠ koji se
odnosi na imunologiju; koji se odnosi na imu-
nitet.
imunost, -i ` = imunitet (v.).
imunosupresija, -e ` ‰v. imuno-, supresijaŠ
med.smawewe otpornosti organizma kori{}e-
wem odre|enih lekova pri presa|ivawu organa
ili u le~ewu pojedinih autoimunih bolesti.
imunoterapija, -e ` ‰v. imuno-, terapijaŠ
med.terapija pomo}u ja~awa imuniteta bole-
snika.
in prid. indekl. ‰engl. inŠ `arg. koji je trenut-
no u modi, popularan; supr. aut.
-in, -ini ‰lat. -inus, gr~. -inosŠ kao zavr{ni
deo re~i ozna~ava: 1. pripadnost, sli~nost. 2.
ime, naj~e{}e u hemijskoj ili mineralo{koj
terminologiji.
in-1 pref. ‰lat. in-Š privativno in-, ne-: kao
prefiks (u latinskom, romanskim jezicima i
engleskom) ozna~ava odricawe, suprotnost, od-
sustvo, nemawe onoga {to je ozna~eno osnovnom
re~i, npr. indeklinabilan — nepromenqiv; is-
pred osnove koja po~iwe suglasnikom b, m ili p
dobija oblik im-, kao u impersonalan — neli-
~an, bezli~an; ispred osnove koja po~iwe so-
inauguracija
nantom r ili l dobija oblik i-, kao u irelevan-
tan — neva`an, ilegalan — nezakonit.
in-2 pref. ‰lat. in-Š u, na, ka, prema: kao prvi
deo slo`enice ozna~ava uno{ewe, uvo|ewe,
uvo`ewe, npr. infiltrat, inkorporirati,
importovati.
inadekvatan, -tna, -tno ‰nlat. inadaequatus,
v. in-1, adekvatanŠ koji se s ne~im ne podudara,
nejednak, neprimeren, neodgovaraju}i, nepo-
desan.
inaktivan, -vna, -vno ‰v. in-1, aktivanŠ 1.
nepokretan, neaktivan, trom. 2. koji je izvan
slu`be. 3. voj. koji je u rezervi.
inanicija, -e ` ‰lat. inanitio od inanis pra-
zanŠ 1. izgladnelost, iscrpqenost izazvana ne-
dostatkom hrane. 2. fig. praznina, ni{tavilo.
inaparentan, -tna, -tno ‰v. in-1, aparentanŠ
koji se ne opa`a, neprimetan; koji nema vi-
dqivih simptoma.
inari, inara m, mn. ‰jap. inari rastu}i piri-
na~Š bogovi hrane i plodnosti u japanskoj mi-
tologiji.
inartikulacija1, -e ` ‰v. in-2, artikulaci-
jaŠ prav. uno{ewe u zakon, propisivawe zakon-
skog ~lana.
inartikulacija2, -e ` ‰lat. inarticulatus, v.
in-1Š nejasna artikulacija, nerazgovetan izgo-
vor glasova.
inartikulisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v.
in-2, lat. articulare ra{~lanitiŠ prav. uneti u
zakon, propisati zakonskim ~lanom.
inat, -ata m ‰tur. inat od ar. ’inadŠ namerno
protivqewe ~ijoj voqi, prkos, tvrdoglavost.
inatiti se, inatim se nesvr{. ‰v. inatŠ prko-
siti, biti tvrdoglav, prepirati se.
inatqiv, -a, -o ‰v. inatŠ sklon inatu, prko-
san, svadqiv.
inauguralan, -lna, -lno ‰v. inauguracijaŠ
koji se ti~e inauguracije; pristupni, uvodni,
po~etni.
inaugurator, -a m ‰lat. inaugurator, v. inau-
gurisatiŠ onaj koji inauguri{e; za~etnik,
osniva~, inicijator.
inauguracija, -e ` ‰lat. inauguratio v. inau-
gurisatiŠ 1. ist. u starom Rimu, ispitivawe vo-
qe bogova od strane sve{tenika, prethodilo je
va`nim javnim aktima ili sve~anostima. 2.
509
inaugurisati
sve~ano otvarawe (sednice, ustanove i sl.). 3.
posve}ivawe, sve~ano uvo|ewe u zvawe, du-
`nost. 4. sve~ana dodela titule (npr. doktora
nauka), promocija (v.). 5. po~etak, za~etak, za-
po~iwawe.
inaugurisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. ina-
ugurare, v. in-2, lat. augur sve{tenik, vra~Š 1.
sve~ano otvoriti. 2. sve~ano uvesti u zvawe,
du`nost ili dostojanstvo. 3. nagovestiti, na-
javiti, zapo~eti, uvoditi u praksu.
inaxija i inaxija, -e m ‰tur. inatc› od ar.
’inad, v. -xijaŠ onaj koji voli da se inati; sva|a-
lica, prznica.
invaginacija, -e ` ‰nlat. invaginatio v. in-2,
vaginaŠ med. posuvra}awe {upqih organa;
uvla~ewe jednog creva u drugo.
invazivan, -vna, -vno ‰srlat. invasivus v. inva-
zijaŠ 1. nasilan, prodoran. 2. med. koji nasilno
(hirur{kim zahvatom i sl.) ulazi u organizam.
invazija, -e ` ‰lat. invasio od invadere napa-
stiŠ 1. voj. najezda, navala, prodor, vojni upad u
tu|u zemqu. 2. fig. dolazak u velikom broju, na-
vala.
invazioni, -a, -o ‰v. invazijaŠ koji se odno-
si na invaziju, koji slu`i invaziji. y invazi-
oni korpus voj. korpus organizovan za upad u
tu|u zemqu.
invazionist(a), -e m ‰v. invazija (1)Š pri-
padnik politi~ke grupacije koja se zala`e za
invaziju na drugu dr`avu.
invazor, -a m ‰lat. invasor v. invazijaŠ onaj
koji vr{i invaziju, napada~, osvaja~.
invalid, -ida m ‰fr. invalide od lat. invalidus
slabŠ onaj koji je usled povrede u ratu ili u
miru potpuno ili delimi~no onesposobqen za
rad. x invalidski.
invalida, -e ` ‰v. invalidŠ fam. v. invalid-
nina.
invalidan, -dna, -dno ‰lat. invalidus slabŠ 1.
koji ima kakav nedostatak, nesposoban za rad,
osaka}en. 2. prav. neva`e}i; pravno neosnovan.
invaliditet, -eta m ‰lat. invaliditasŠ deli-
mi~na ili potpuna nesposobnost za rad uzro-
kovana telesnim povredama, sakatost.
invalidnina ‰v. invalidŠ nov~ana pomo}
koju invalid prima od dr`ave.
invalidnost, -osti ` v. invaliditet.
510
invencija
invar, -ara m ‰fabri~ko ime proizvoda, skr.
od lat. invariabilis nepromenqivŠ legura ~elika i
nikla, pogodna za izradu preciznih instrumena-
ta jer ima vrlo nizak koeficijent istezawa.
invarijabilan, -lna, -lno ‰nlat. invariabi-
lis, v. in-1, varijabilanŠ nepromenqiv, posto-
jan, stalan.
invarijabilitet, -eta m ‰nlat. invariabilitas,
v. invarijabilanŠ nepromenqivost, postoja-
nost.
invarijanta i invarijanta, -e `, gen. mn.
invarijanata i invarijanata ‰v. in-1, varijan-
taŠ mat. svojstvo ili veli~ina koja se ne mewa
pri odre|enim transformacijama.
invarijantan i invarijantan, -tna, -tno
‰v. invarijantaŠ isti, nepromewen, podudaran.
invektiva, -e ` ‰lat. invectivus uvredqiv
prema invehere napasti re~imaŠ pogrdan izraz,
grdwa, prekor, psovawe.
invektivan, -vna, -vno ‰lat. invectivusŠ po-
grdan, uvredqiv, psova~ki.
inventar, -ara m ‰srlat. inventariumŠ 1. po-
pis, popisivawe imovine; spisak imovine, na-
ro~ito pokretne, zate~ene prilikom pregleda,
sa nazna~enom vredno{}u svakog predmeta po-
jedina~no. 2. sama imovina. y krupni inven-
tar vredniji komadi opreme ili poku}stva;
sitni inventar sitnije stvari mawe vredno-
sti; `ivi inventar stoka koja pripada nekom
imawu.
inventarizacija, -e ` ‰nlat. inventarisatio v.
inventarisatiŠ 1. popisivawe celokupne imo-
vine, odn. stvarnih vrednosti na imawu, u
preduze}u i sl. 2. upisivawe u spisak ili u
kwigu inventara; inventura.
inventarisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v. in-
ventarŠ napraviti popis imovine.
inventivan, -vna, -vno ‰nlat. inventivus, v.
invencijaŠ pronalaza~ki, dovitqiv, duhovit,
dosetqiv.
inventura, -e ` ‰srlat. inventuraŠ v. inven-
tarizacija.
invencija, -e ` ‰lat. inventio prema invenire
na}i, nalazitiŠ 1. pronalaza~ki, stvarala~ki
dar, domi{qatost, dosetqivost, stvarala~ka
ma{ta. 2. pronalazak, izum, otkri}e. 3. muz. in-
invenciozan
strumentalna kompozicija slobodne forme,
naro~ito u XVII veku.
invenciozan, -zna, -zno v. inventivan.
inverzan i inverzan, -zna, -zno ‰lat. inver-
sus, v. inverzijaŠ obrnut, izokrenut, suprotan.
y inverzna funkcija mat. funkcija koja uza-
stopnom primenom s nekom funkcijom daje
identi~nu funkciju (npr. logaritamska i eks-
ponencijalna funkcija su uzajamno inverzne);
inverzni re~nik lingv. obratni re~nik, onaj u
kome su odrednice pore|ane po azbu~nom redu
zavr{etka re~i.
inverzivan, -vna, -vno v. inverzan.
inverzija, -e ` ‰lat. inversio prema invertere
preokrenutiŠ 1. obrtawe, preokretawe, preme-
tawe redosleda. 2. gram. obrnut red re~i ili re-
~enica. 3. mat. obrtawe neke operacije, suprot-
na operacija (sabirawu je inverzno oduzima-
we, a mno`ewu deqewe). 4. med. izvrnutost, po-
suvra}enost pojedinih organa (creva, materi-
ce), kad unutra{wa strana postane spoqa{wa
i obrnuto. 5. meteor. neuobi~ajeni porast tem-
perature s porastom visine. 6. psih. homosek-
sualizam.
invertaza, -e ` ‰v. invertiratiŠ hem. enzim
koji izaziva razlagawe saharoze na glukozu i
fruktozu.
invertebrata, invertebrata s, mn. = inver-
tebrati, invertebrata m, mn. ‰nlat. invertebratus,
v. in-1, vertebra pr{qenŠ zool. beski~mewaci.
inverter, -tera m ‰engl. inverter preobra}i-
va~, od invert preobratiti, okrenuti naopako,
-er agentivni sufiksŠ tehn. ure|aj koji pretva-
ra istosmernu struju u naizmeni~nu.
invertirati, invertiram, 3. l. mn. inver-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. invertereŠ okrenuti,
obrnuti, premetnuti, promeniti redosled.
invertit, -ita m ‰fr. inverti od lat. invertere
izokrenutiŠ homoseksualac.
investigativan, -vna, -vno ‰engl. investiga-
tive, prema lat. investigare tragatiŠ istra`i-
va~ki, ispitiva~ki.
investigator, -a m ‰lat. investigatorŠ istra-
`iva~, ispitiva~.
investigacija, -e ` ‰lat. investigare tragatiŠ
istra`ivawe, istraga, ispitivawe, tragawe.
involucija
investirati, investiram, 3. l. mn. investi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. investireŠ 1. ulo`iti ka-
pital u neki posao ili preduze}e. 2. uvesti u
posed, postaviti na polo`aj, izvr{iti inve-
stituru.
investitor, -a m ‰v. investicijaŠ onaj koji
investira. x investitorski.
investitura, -e ` ‰srlat. investitura obla~e-
weŠ 1. uvo|ewe koga u posed, dodela prava na ze-
mqi{te. 2. odobrewe skup{tine novoj vladi
za vr{ewe dr`avnih poslova. 3. sve~ano posta-
vqawe na visoki polo`aj, ustoli~ewe.
investicija, -e ` ‰srlat. investitio od lat. in-
vestire odevatiŠ 1. ulagawe kapitala u kakav
unosan posao, preduze}e. 2. kapital ulo`en u
posao ili preduze}e. 3. fig. ulagawe truda,
vremena, ugleda da bi se ostvario nekakav ciq.
investicioni, -a, -o ‰v. investicijaŠ koji se
odnosi na investicije. y investicioni zajam
zajam koji se daje za ostvarewe privredno kori-
snih ciqeva (npr. za izgradwu saobra}ajnica
ili komunalnih objekata); investicioni ra-
dovi javni radovi, izgradwa ve}eg obima.
in vivo prid. indekl. i pril. ‰lat. in vivoŠ koji
se obavqa na`ivo (npr. vivisekcija u medici-
ni), u prirodi; supr. in vitro.
in vitro ‰lat. in vitro u stakluŠ koji se oba-
vqa pod ve{ta~kim uslovima, u laboratoriji;
supr. in vivo.
invokacija, -e ` ‰lat. invocatioŠ 1. priziva-
we, dozivawe, zazivawe. 2. kwi`. u anti~kom pe-
sni{tvu, prizivawe muza da pomognu u opeva-
wu kakvog doga|aja, ob. na po~etku epa ili is-
pred novog odlomka. 3. prav. ist. formula kojom
zapo~iwe istorijska isprava, zazivawe bo`i-
jeg imena na razli~ite na~ine.
involvirati, involviram, 3. l. mn. invol-
viraju svr{. i nesvr{. ‰lat. involvere vaqati pre-
ma doleŠ ukqu~ivati, uvu}i, ume{ati; sadr`a-
vati, obuhvatati.
involutivan, -vna, -vno ‰nlat. involutivus, v.
involucijaŠ koji se odnosi na involuciju, koji
predstavqa involuciju.
involucija, -e ` ‰lat. involutioŠ 1. zaplete-
nost, zamr{enost; uvijawe, zamotavawe. 2. med.
slabqewe, oronulost tela ili pojedinih orga-
na; nazadovawe, opadawe; supr. evolucija. 3.
511
ingver
psih. proces nazadovawa, raspadawa (dezinte-
gracije), ga{ewa nekih funkcija.
ingver, -a m ‰nem. IngwerŠ bot. |umbir (v.),
isiot (v.).
ingvinalan, -lna, -lno ‰lat. inguinalis pre-
ma inguen preponeŠ anat. koji se odnosi na sla-
bine, koji se nalazi u oblasti prepona, sla-
binski, preponski.
ingeniozan, -zna, -zno ‰lat. ingeniosus od in-
genium o{troumnostŠ o{trouman, dosetqiv,
pronicqiv.
ingenioznost, -i ` ‰v. ingeniozanŠ osobina
onoga koji je ingeniozan; pronicqivost,
o{troumnost.
ingerencija, -e ` ‰fr. ingerence, prema lat.
ingerere upletati seŠ 1. uplitawe u {to, vr{e-
we uticaja, posredovawe, sudelovawe. 2. nad-
le`nost, merodavnost.
ingerirati, ingeriram, 3. l. mn. ingeriraju
svr{.i nesvr{. ‰lat. ingerere upletati seŠ 1. med.
uneti, unositi (u `eludac). 2. ingerirati (se)
me{ati se, uplitati se, uticati.
ingot, -a m ‰engl. ingotŠ 1. odlivak metala;
metalna (naj~e{}e zlatna) {ipka. 2. kalup za
livewe metala.
ingredijent, -a m, gen. mn. ingredijenata
‰lat. ingrediens od ingredi u}i, ulazitiŠ sasto-
jak, sastavni deo, komponenta.
ingresiv, -a m gram. ‰v. ingresijaŠ gram. gla-
golski oblik kojim se ozna~ava otpo~iwawe
radwe (npr. zagristi, zapevati).
ingresivan, -vna, -vno ‰v. ingresijaŠ 1. gram.
koji ozna~ava po~etak glagolske radwe. 2. pro-
doran, probojan.
ingresija, -e ` ‰lat. ingressio od ingredi u}i,
ulazitiŠ 1. prodor, prodirawe, ula`ewe. 2. voj.
probijawe neprijateqskih redova, proboj, upad.
3. geogr. lagano i trajno prodirawe mora u kopno.
indamini, indamina m, mn. ‰v. ind(igo),
aminŠ hem. grupa plavih i zelenih organskih
boja koje sadr`e grupu NH.
indantren-boje, indantren-boja `, mn. ‰v.
ind(igo), antr(acit)Š hem. sinteti~ke organske
boje za bojewe pamuka i lana, otporne na prawe
i na svetlost.
512
indemnizirati
indat, -ata m ‰tur. imdat od ar. imdadŠ pokr. 1.
pomo}, izdr`avawe, stipendija. 2. voj. pomo} u
qudstvu, hrani, vojnoj opremi.
indeklinabilan, -lna, -lno ‰lat. indeclina-
bilis v. in-1, dekliniratiŠ gram. koji se ne mewa
po pade`ima, nepromenqiv.
indeklinabilnost, -i ` ‰v. in deklinabi-
lanŠ gram. nemogu}nost promene po pade`ima.
indeks m, gen. mn. indeksa ‰lat. index pokazi-
va~; ka`iprstŠ 1. ono {to ukazuje, pokazateq,
znak. 2. ekon. broj koji u procentima pokazuje
uzastopne promene neke ekonomske pojave; po-
kazateq. 3. broj koji se stavqa u dnu slova de-
sno (npr. B6, CO2). 4. studentska kwi`ica u
koju se upisuju podaci o poha|awu predavawa
i o postignutom uspehu na ispitima. 5. popis,
sadr`aj, spisak, registar imena, cena i dr. 6.
spisak kwiga koje je katoli~ka crkva zabrawi-
vala smatraju}i ih {tetnima za vernike. y in-
deks razvoja ekon. merilo ekonomsko-socijal-
nog napretka pojedinih zemaqa, na osnovu o~e-
kivanog trajawa `ivota, dru{tvenog proizvo-
da, pismenosti, obrazovanosti; indeks kupov-
ne mo}i pokazateq kupovne mo}i novca; in-
deks rentabilnosti uspe{nost poslovawa
preduze}a izra`ena u procentima. z biti na
indeksu biti zabrawen, biti ozna~en kao {te-
tan, nepreporu~qiv, nepodoban; staviti na
indeks zabraniti, `igosati kao opasno, nedo-
pu{teno.
indeksacija, -e ` ‰v. indeksŠ 1. pravqewe
indeksa (2, 5), odnosno datoteke podataka. 2.
ekon. administrativno uskla|ivawe cena s
platama, tro{kovima i sl.
indeksni, -a, -o ‰v. indeksŠ koji se odnosi
na indeks. y indeksna klauzula prav. za{tit-
na klauzula kojom se visina nov~ane obaveze
odre|uje u zavisnosti od rasta ili pada cena
materijala i rada u periodu izme|u sklapawa i
ispuwewa ugovora; indeksna gre{ka pom. gre-
{ka koja nastaje pri upotrebi sekstanta (2),
ispravqa se vi{ekratnim merewem; indeksna
oznaka tehn. kod mikrofilmskih podataka, vi-
zuelni informacijski pokazateq, ob. u vidu
tawe ili debqe linije.
indemnizirati, indemniziram, 3. l. mn. in-
demniziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. indemnisier od
lat. indemnis bez {teteŠ 1. platiti od{tetu, na-
indemnitet
doknaditi {tetu. 2. osigurati (od ~ega). 3.
osloboditi odgovornosti.
indemnitet, -eta m ‰lat. indemnitasŠ 1. na-
doknada {tete, od{teta. 2. osigurawe od {te-
te, gubitka. 3. zakonsko osloba|awe od odgo-
vornosti; akt parlamenta koji osloba|a dr-
`avne slu`benike od odgovornosti za kr{ewe
ustava.
inden, -ena m hem. ‰v. ind(igo), -enŠ hem. aro-
matski ugqovodonik koji se nalazi u katranu
kamenog ugqa, koristi se za proizvodwu sin-
teti~kih smola.
independent, -a m, gen. mn. independenata
‰engl. independents, v. independentanŠ prista-
lica protestantske struje u Engleskoj i SAD
koja se zala`e za nezavisnost pojedinih ver-
skih zajednica, odbijaju}i biskupsku vlast i
podlo`nost crkve dr`avi.
independentan, -tna, -tno ‰lat. independens
v. in-1, dependere zavisitiŠ nezavisan, samo-
stalan, slobodan.
independentist(a), -e m, mn. independenti-
sti ‰v. independentanŠ pol. koji se zala`e za ne-
zavisnost neke pokrajine, dr`ave i sl. x inde-
pendentisti~ki.
indeterminacija, -e ` ‰lat. indeterminatioŠ
neodre|enost, neodlu~nost.
indeterminizam, -zma m ‰v. in-1, determi-
nizamŠ 1. filoz. pravac koji priznaje potpunu
slobodu ~ovekove voqe, odn. pori~e wenu
uslovqenost bilo fizi~kim ili psihi~kim
uzrocima. 2. neome|enost, neograni~enost.
indeterminisan, -a, -o ‰v. in-1, determini-
sanŠ neodre|en, neopredeqen, nere{en.
indeterminist(a), -e m ‰v. indetermini-
zamŠ pristalica indeterminizma.
indeterministi~ki, -a, -o ‰v. indetermi-
nistaŠ koji se odnosi na indeterminizam ili
indeterministe.
indecentan, -tna, -tno ‰v. in-1, decentanŠ
nepristojan, nedoli~an, prost, neuqudan.
individua, -e ` ‰v. individuumŠ 1. pej. sum-
wiva osoba; bezvredna, bezna~ajna osoba. 2. v.
individuum.
individualan, -lna, -lno ‰srlat. individualis
od lat. individuus nedeqiv, v. in-1, dividere de-
litiŠ li~ni, svojstven pojedincu, pojedina-
indigen
~an. y (samostalni) individualni poqo-
privrednik seqak koji nije ukqu~en u zadru-
gu ili kombinat, ve} samostalno upravqa svo-
jim doma}instvom.
individualac, -lca m, gen. mn. individuala-
ca ‰v. individualanŠ 1. osoba koja deluje indi-
vidualno; individualista. 2. samostalni in-
dividualni poqoprivrednik v. individua-
lan.
individualizam, -zma m ‰v. individualanŠ
1. te`wa pojedinca da se izdvoji iz dru{tva;
nastojawe ~oveka da se ostvaruje u li~nim
sklonostima i te`wama, bez obzira na dru-
{tvene konvencije. 2. pona{awe pojedinca ko-
ji svoje interese suprotstavqa potrebama za-
jednice, sebi~nost. 3. shvatawe po kome je po-
jedinac najvi{a vrednost dru{tva. 4. soc.
shvatawe po kojem su dru{tvene pojave rezul-
tat uzajamnog delovawa pojedinaca.
individualizacija, -e ` ‰v. individualanŠ
izdvajawe jedne li~nosti, jedinke ili pojedi-
nosti po wenim osobitim svojstvima; pojedi-
na~no razmatrawe; supr. generalizacija.
individualizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰v. individualanŠ izdvojiti, izdvajati iz za-
jednice, usredsrediti na pojedinca, ~initi
individualnim; supr. generalizovati.
individualist(a), -e m ‰v. individualanŠ 1.
pristalica individualizma. 2. onaj kojem su
li~ni interesi va`niji od interesa zajednice,
sebi~wak. 3. onaj koji nije sklon u~e{}u u zajed-
nici (organizaciji, kolektivu, dru{tvu i sl.),
onaj koji te`i izdvajawu; supr. kolektivist.
individualitet, -eta m ‰nlat. individualitas,
v.individualanŠ 1. osobenost, zasebnost, ori-
ginalnost. 2. skup karakteristi~nih osobina
pojedinca, li~nost. 3. izrazita li~nost, auto-
ritet; individualnost.
individualnost, -osti ` v. individuali-
tet.
individuum, -a m ‰lat. individuum nedeqi-
vo, v. in-1, dividere delitiŠ 1. svaki samostalno
postoje}i organizam, pojedino bi}e, jedinka.
2. osoba, li~nost, pojedinac.
indigen, -a, -o ‰ital. indigenusŠ doma}i, iz-
vorni, starosedela~ki.
513
indigen
indigen, -ena m ‰lat. indigenaŠ starosedelac,
prastanovnik, domorodac.
indigenat, -ata m ‰fr. indigenat v. indigen,
-atŠ ist. 1. pripadnost nekoj dr`avi, podan-
stvo, dr`avqanstvo, zavi~ajnost, pravo gra-
|anstva. 2. davawe gra|anskih prava i ple-
mi}ke titule strancu; up. inkolat.
indigestija, -e ` ‰lat. indigestio, v. in-1, di-
gestio vareweŠ 1. med. poreme}aj varewa; pokva-
ren `eludac. 2. fig. nesvarqivost, nepodno-
{qivost; prezasi}enost (~ime).
indignacija, -e ` ‰lat. indignatioŠ negodova-
we, gnev, srxba, ogor~enost, ose}awe odvratno-
sti.
indigniran, -a, -o ‰v. indigniratiŠ ozloje-
|en, ogor~en, uvre|en.
indignirati, indigniram, 3. l. mn. indig-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. indignariŠ izazivati
indignaciju, negodovawe; naqutiti, ozlojedi-
ti, razgneviti.
indignitet, -eta m ‰lat. indignitasŠ nedostoj-
nost, nedostojno pona{awe ili postupawe,
uvreda, sramota.
indigo, -a m (re|e s), mn. indiga s, gen. indiga
‰{p. indigo od lat. indicum od gr~. indikon indij-
skoŠ 1. ~ivit (biqka). 2. prirodna plavoqubi-
~asta boja, dobija se od istoimene biqke. 3.
indigom obojen papir koji se koristi za isto-
vremeno pisawe kopija (rukom ili pisa}om
ma{inom).
indigoid, -ida m ‰v. indigo, -oidŠ hem. sin-
teti~ka organska boja, sli~na indigu po sasta-
vu.
indigolit, -ita m ‰v. indigo, -lit1Š miner.
vrsta turmalina plave boje, dragi kamen, bra-
zilski safir.
indijaner, -a m ‰nem. IndianerŠ kulin. kola~
filovan kremom, preliven ~okoladom.
indijanist(a), -e m, mn. indijanisti ‰srlat.
IndianusŠ nau~nik, stru~wak za indijanistiku.
indijanistika, -e `, dat. i lok. indijani-
stici ‰v. indijanist(a)Š izu~avawe jezika i
kulture stare Indije, posebno sanskrta; up.
indologija.
indijanski, -a, -o ‰srlat. Indianus (K. Ko-
lumbo je, do{av{i u Ameriku, verovao da je
514
indipendent
stigao u Indiju)Š koji se odnosi na ameri~ke
Indijance.
indijum i indijum, -a m i indij i indij, -a
m ‰nlat. indium, po liniji indigo boje u spek-
tru, v. indigoŠ hem. element, simbol In, atomski
broj 49, srebrnastobeo metal, `ilav kao olovo
i lako isparqiv.
indikan, -ana m ‰lat. indicumŠ 1. hem. plava boja
prirodnog indiga. 2. fiziol. kalijumova so in-
doksil-sumporne kiseline, sastojak mokra}e.
indikativ, -a m ‰lat. (modus) indicativus po-
kazni (na~in)Š 1. gram. upotreba glagolskih
vremena s pravim vremenskim zna~ewem, za
razliku od kondicionala, konjunktiva i dru-
gih na~ina koji izra`avaju stav prema radwi.
2. broj i znak, oznaka amaterske radio-stanice.
indikativan, -vna, -vno ‰lat. indicativus iz-
javni, prema indicare pokazivatiŠ 1. koji poka-
zuje, koji upu}uje na ne{to, znakovit. 2. gram.
(samo odr.) koji se odnosi na indikativ.
indikator, -a m ‰srlat. indicatorŠ 1. pokazi-
va~, pokazateq, upu}iva~, znak. 2. hem. supstanca
koja promenom boje pokazuje promenu stawa ili
hemijske prirode nekog sistema. 3. elektr. signal-
na naprava. 4. med. radioaktivna materija pomo}u
koje se mogu pratiti procesi izmene materija u
~ove~jem organizmu. x indikatorski.
indikacija, -e ` ‰lat. indicatioŠ 1. pokaziva-
we, ukazivawe, znak, simptom, nagove{taj. 2.
med. simptom, razlog za primenu odre|ene tera-
pije ili za operativni zahvat. 3. prav. osnov za
sumwu.
indikovan, -a, -o ‰v. indiciratiŠ med. (o le-
ku, terapiji) koji odgovara, koji se preporu~u-
je za dato oboqewe.
indikovati v. indicirati.
indikcija, -e ` ‰lat. indictioŠ 1. objava, obja-
vqivawe, oglas, najava nekog doga|aja, npr. cr-
kvenog sabora. 2. ist. period od 15 godina izme-
|u dva ubirawa poreza koji je uveo car Kon-
stantin (1. januara 313. g.).
indirekt, -a m, gen. mn. indirekata ‰lat. indi-
rectus indirektanŠ sp. kazneni udarac u fudba-
lu koji ne sme biti upu}en direktno na gol, ne-
go ka saigra~u.
indipendent, indipendentist(a) v. inde-
pendent, independentist(a).
indirektan
indirektan, -tna, -tno ‰lat. indirectus, v.
in-1, direktanŠ 1. posredan, zaobilazan, okoli-
{an. 2. gram. koji nije direktan, neupravni. y
indirektni objekat nepravi objekat.
indiskretan, -tna, -tno ‰lat. indiscretus od v.
in-1, diskretanŠ 1. koji se me{a u tu|e stvari,
koji `eli da sazna tu|e tajne, suvi{e rado-
znao. 2. koji ne zna da ~uva tajne, koji suvi{e
pri~a.
indiskretnost = indiskrecija (v.).
indiskrecija, -e ` = indiskretnost, -osti
` ‰lat. indiscretioŠ indiskretno pona{awe; oda-
vawe tu|e tajne; brbqivost, nepromi{qenost,
preterana radoznalost.
indiskutabilan, -lna, -lno ‰fr. indiscuta-
ble v. in-1, diskutabilanŠ o kojem se ne mo`e
raspravqati, neosporan, nesumwiv, siguran.
indispozicija, -e ` ‰nlat. indispositio, v.
in-1, dispozicijaŠ 1. neraspolo`ewe, nelagod-
nost, nedostatak voqe za ne{to. 2. subjektivan
lo{ ose}aj, trenutno lo{e zdravstveno stawe.
indisponiran, -a, -o ‰nem. indisponiert, v.
indispozicijaŠ 1. neraspolo`en, bez voqe (za
ne{to), nespreman. 2. koji se ne ose}a dobro,
klonuo, bole{qiv.
indisponiranost, -osti ` ‰v. in-1, dispo-
niranostŠ stawe onoga koji je indisponiran.
indisponirati, indisponiram, 3. l. mn.
indisponiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. indisponere,
v. in-1, disponiratiŠ oneraspolo`iti, oduzeti
voqu, ozlovoqiti.
indisputabilan, -lna, -lno ‰lat. indisputa-
bilis, v. disputacijaŠ o kojem ne treba raspra-
vqati, neosporan, nesumwiv, siguran.
indiferentan, -tna, -tno ‰nlat. indifferens,
v. in-1, v. diferencijaŠ 1. ravnodu{an, nezain-
teresovan, koji ne saose}a, koji ne u~estvuje,
neutralan. 2. neva`an, bezna~ajan.
indiferentizam, -zma m ‰v. indiferentanŠ
1. filoz. shvatawe po kome je svaka stvar ili
bi}e u osnovi isto kao sve druge stvari odno-
sno bi}a iste vrste; verovawe da je najboqe bi-
ti ravnodu{an prema svemu (svetu, zlu i smr-
ti). 2. teol. shvatawe da su razlike me|u reli-
gijama neva`ne.
indiferentist(a), -e m ‰v. indiferentanŠ
1. filoz. pristalica indiferentizma. 2. ravno-
indosament
du{an ~ovek, onaj koji ne pokazuje interesova-
we ni za {ta.
indiferentnost i indiferentnost = in-
diferencija (v.).
indiferencija, -e ` = indiferentnost i
indiferentnost, -osti ` ‰lat. indifferentia, v.
indiferentanŠ ravnodu{nost, nezaintereso-
vanost, neutralnost.
indicija, -e ` ‰lat. indiciumŠ znak, pred-
znak, simptom, okolnost na osnovu koje se za-
kqu~uje i sudi.
indicirati, indiciram, 3. l. mn. indici-
raju = indikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. in-
dicareŠ 1. ozna~iti, nazna~iti, uputiti, poka-
zati. 2. med. prepisati (lek, terapiju).
indoevropski, -a, -o ‰lat. India Indija,
Europa EvropaŠ lingv. 1. koji se odnosi na indo-
evropsku porodicu jezika (u koju spadaju san-
skrt, gr~ki, latinski, slovenski, germanski,
romanski, keltski jezici itd.). 2. koji se odno-
si na nekada{we Indoevropqane.
indoktrinacija, -e ` ‰v. indoktriniratiŠ
pou~avawe, uvo|ewe u doktrinu; nastojawe ne-
ke organizacije (dr`ave, politi~ke stranke,
crkve) da svim sredstvima uticaja nametne od-
re|eno verovawe, ideologiju, pona{awe.
indoktrinirati, indoktriniram, 3. l. mn.
indoktriniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. indoktrinie-
ren v. in-2, lat. doctrina u~ewe, podu~avaweŠ vr-
{iti indoktrinaciju.
indolentan, -tna, -tno ‰lat. indolensŠ ravno-
du{an, nemaran, bezbri`an, lew.
indolentnost, -osti ` v. indolencija.
indolencija, -e ` ‰lat. indolentia neosetqi-
vost za bol, v. in-1, dolere boletiŠ ravnodu-
{nost, nemarnost, bezbri`nost, lewost.
indologija, -e ` ‰Indija, v. -logijaŠ nauka o
jezicima, kwi`evnosti, istoriji, filozofiji
i kulturi Indije; up. indijanistika.
indosament, -a m, gen. mn. indosamenata ‰nem.
Indossament prema ital. indossare, prema dosso
le|a, pole|inaŠ bank. pisana izjava na pole|ini
menice ili ~eka kojom se prenosi pravo napla-
te sa nosioca (indosanta) na drugo lice (in-
dosata), i kojom se ujedno nosilac izja{wava
kao jemac za prenetu obavezu.
515
indosant
indosant, -nta m, gen. mn. indosanata ‰nem. In-
dossant, v. indosamentŠ trg. onaj koji vr{i in-
dosament, jemac, `irant.
indosat, -ata m = indosator, -a m ‰nem. In-
dossat, v. indosamentŠ trg. onaj na koga se preno-
si menica, `iratar.
indosirati, indosiram, 3. l. mn. indosira-
ju svr{. i nesvr{. ‰ital. indossareŠ trg. prenositi
menicu ili ~ek na drugoga tako {to se taj pre-
nos zabele`i na pole|ini, `irirati.
indukovan, -a, -o ‰v. indukovatiŠ koji je na-
stao indukcijom. y indukovana struja fiz.
elektri~na struja proizvedena indukcijom.
indukovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. indu-
cere uvesti, uvoditiŠ 1. log. zakqu~ivati od po-
jedina~nog prema op{tem. 2. fiz. proizvesti
elektri~nu struju u zatvorenom provodniku
kretawem u blizini magneta ili elektromag-
neta. 3. navesti, navoditi, podsta}i, podsti-
cati, prouzrokovati.
induktivan, -vna, -vno ‰nlat. inductivus pre-
ma lat. inductus od inducere dovestiŠ log. do koga
se dolazi putem indukcije; supr. deduktivan.
induktivitet, -eta m ‰v. induktivanŠ fiz.
svojstvo strujnog kola uzrokovano magnetskim
poqem stvorenim pri prolasku struje kroz ko-
lo.
induktor, -a m ‰lat. inductor uvoditeqŠ 1.
fiz. ure|aj za proizvodwu elektri~ne struje
visokog napona. 2. biol. supstanca koja je u sta-
wu da podstakne realizaciju nekog gena odno-
sno biosintezu nekog proteina.
indukcija, -e ` ‰lat. inductioŠ 1. log. metod
zakqu~ivawa od pojedina~nog ka op{tem, od
slu~ajnog ka zakonitom; supr. dedukcija. 2.
psih. pojavqivawe ose}awa, misli, asocijacija
koji su podstaknuti istim psihi~kim proce-
sima kod drugih osoba. 3. biol. dejstvo jednog
dela embrionalnog tkiva na razvoj susednih,
nediferenciranih }elija. 4. fiz. nastanak
elektri~ne struje u zatvorenom provodniku
izazvan wegovim kretawem u blizini magneta
ili drugog provodnika kroz koji proti~e elek-
tri~na struja. y elektri~na indukcija fiz.
fizi~ka veli~ina, simbol D, koristi se u pro-
u~avawu elektri~nih poqa unutar dielektri-
ka (v.); elektromagnetska indukcija fiz. iza-
516
industrija
zivawe elektri~ne struje u provodniku wego-
vim kretawem u magnetskom poqu ili prome-
nom magnetskog poqa oko wega; magnetska in-
dukcija fiz. vektorska veli~ina kojom se opi-
suje magnetsko poqe, simbol B, jedinica tesla,
simbol T.
indukcioni, -a, -o ‰v. indukcijaŠ koji se od-
nosi na indukciju. y indukcioni aparat fiz.
aparat za proizvo|ewe struje visokog napona u
sekundarnom kalemu (s tankom duga~kom `i-
com) prekidawem i uspostavqawem struje u
primarnom kalemu (s debelom kratkom `i-
com); indukcioni kalem fiz. namotaj za iza-
zivawe indukovane elektri~ne struje; induk-
ciona ma{ina fiz. ma{ina za proizvo|ewe
indukovanih elektri~nih struja; indukcio-
ni motor fiz. elektri~ni motor ~iji se rotor
pokre}e indukovanom strujom.
indulgencija, -e ` ‰lat. indulgentia od indul-
gere popu{tatiŠ 1. popustqivost, blagost, mi-
lostivost. 2. crkv. opro{taj, opra{tawe, raz-
re{ewe od grehova. 3. ist. poveqa o opra{tawu
grehova koju je u sredwem veku katoli~ka crkva
prodavala vernicima, a ~ije }e ukidawe zahte-
vati protestantska reformacija.
indulin, -ina m ‰v. indigoŠ hem. fabri~ko
ime za indigoplavu boju, koristi se za bojewe
vune i svile, kao i za proizvodwu mastila.
indult, -a m, gen. mn. indulta ‰srlat. indultum
od lat. indulgere popu{tati, biti popustqivŠ
1. rok odobren nekome za izvr{ewe obaveze,
odlo`ni rok. 2. crkv. papsko pismo kojim se da-
je opro{taj greha, kakva milost ili povlasti-
ca. 3. rok koji zara}ena strana ostavqa protiv-
nikovim trgova~kim brodovima da napuste we-
ne luke u kojima ih je zatekao po~etak rata.
induracija, -e ` ‰lat. induratioŠ med. otvrd-
nu}e organa ili tkiva urastawem ili pretva-
rawem u vezivno tkivo.
industrija, -e ` ‰lat. industria marqivost,
radinostŠ 1. serijska i masovna proizvodwa u
fabrikama, mehanizovani radni proces prera-
de sirovina u poluproizvode i gotove proiz-
vode. 2. grana privrede, vrsta industrijske
proizvodwe (drvna ‹). y te{ka industrija
proizvodwa poluproizvoda i sredstava za pro-
izvodwu (ma{inogradwa, metalurgija i sl.);
laka industrija proizvodwa predmeta {iro-
industrijalac
ke potro{we; filmska industrija snimawe
filmova namewenih zabavi {iroke publike;
industrija zabave aktivnost zabavqawa {i-
roke publike (film, televizija, pozori{te,
koncerti i dr.).
industrijalac, -lca m, vok. industrijal~e,
gen. mn. industrijalaca ‰v. industrijaŠ vlasnik
industrijskog preduze}a, preduzetnik, fabri-
kant.
industrijalizam, -zma m ‰v. industrijaŠ
shvatawe da je industrija glavna svrha delat-
nosti ~oveka i dru{tva.
industrijalizacija, -e ` ‰v. industrija,
industrijalizovatiŠ izgradwa industrije,
uvo|ewe industrijske proizvodwe u privredu
zemqe.
industrijalizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰v. industrijaŠ uvesti, uvoditi industrijski
na~in proizvodwe, sprovesti industrijaliza-
ciju.
industrijski, -a, -o ‰v. industrijaŠ koji se
odnosi na industriju. y industrijska dr`a-
va soc. dr`ava u kojoj preovladava nepoqopri-
vredno stanovni{tvo, a ve}i deo proizvodwe i
dohotka poti~e iz industrije; industrijska
revolucija ist. preokret u ekonomskom i dru-
{tvenom `ivotu do kojeg je do{lo pronala-
skom parne ma{ine i uvo|ewem ma{ina u pro-
izvodwu (krajem XVIII i po~etkom XIX veka).
inedita, -a s, mn. ‰lat. inedita od ineditus neo-
bjavqenŠ 1. neizdate, neobjavqene kwige; ruko-
pisi. 2. muz. neizvedena muzi~ka dela.
in ekstenzo ‰lat. in extensoŠ op{irno, is-
crpno, potpuno, bez skra}ewa (ob. kad je re~ o
citirawu).
inepcija, -e ` ‰lat. ineptiaeŠ ludorija, lu-
dost, budala{tina.
inervacija, -e ` ‰nlat. innervatio v. in-2, lat.
nervus `ivacŠ fiziol. 1. snabdevenost organa
nervima. 2. sprovo|ewe nadra`aja putem nera-
va iz centralnog nervnog sistema u organe.
inertan, -tna, -tno ‰lat. inersŠ 1. koji poka-
zuje inerciju, nepokretan ili te{ko pokre-
tqiv. 2. fig. trom, lew, mlitav, koji je bez ini-
cijative.
inertnost, -osti ` ‰v. inercijaŠ svojstvo
onoga koji je inertan i onoga {to je inertno.
inicijalizacija
inercija, -e ` ‰lat. inertia nespretnost, tro-
mostŠ 1. fiz. svojstvo tela da ostane u stawu mi-
rovawa ili pravolinijskog jednakog kretawa
dok ne bude izlo`eno uticaju spoqne sile koja
to stawe mewa. 2. nepokretnost, tromost, le-
wivost, mlitavost, pasivnost.
in`ewer, -era m ‰fr. ingenieur od engin
sprava, ma{ina, od lat. ingeniumŠ fakultetski
obrazovan tehni~ar u oblasti ma{instva,
elektrotehnike, hemije, geologije, {umarstva,
gra|evinarstva i dr. x in`ewerski.
in`ewerac, -rca m, gen. mn. in`eweraca ‰v.
in`ewerŠ vojnik koji slu`i u in`eweriji.
in`ewerija, -e ` ‰v. in`ewerŠ voj. rod voj-
ske koji se bavi tehni~kim i gra|evinskim po-
slovima i koji u tehni~kom pogledu osigurava
borbena dejstva drugih rodova. x in`ewerij-
ski.
in`ewering, -a m, mn. in`ewerinzi, gen.
in`eweringa ‰engl. engineeringŠ 1. stru~na raz-
rada gra|evinskog, tehni~kog ili industrij-
skog projekta koju zajedno obavqaju specijali-
sti razli~itih struka. 2. preduze}e koje se ba-
vi takvom delatno{}u. 3. svaka delatnost za-
snovana na znawu i ve{tinama in`ewera. y ge-
netski in`ewering biol. grana biologije koja
se bavi selekcijom genetskih svojstava u ciqu
stvarawa novih vrsta biqaka ili `ivotiwa.
in`iwer, in`iwerac, in`iwerija, in-
`iwering v. in`ewer, in`ewerac, in`ewe-
rija, in`ewering.
inzularan v. insularan.
inzulin, inzulinski v. insulin, insu-
linski.
inzult v. insult.
inicijal, -ala m ‰lat. initialis po~etni od
initium po~etakŠ 1. veliko po~etno slovo imena
ili prezimena. 2. u tipografiji i u starim
kwigama, ukra{eno veliko slovo kojim po~i-
we glava ili odeqak.
inicijalan, -lna, -lno ‰lat. initialisŠ po~et-
ni, polazni, osnovni.
inicijalizacija, -e ` ‰v. iniciratiŠ ra~.
priprema za upotrebu diska ili trake (ispi-
tivawe povr{ine medija, ozna~avawe blokova
prostora za ~uvawe i dr.).
517
inicijativa
inicijativa, -e ` ‰fr. initiative od lat. initi-
um po~etakŠ 1. zapo~iwawe, podsticaj, pod-
strek, prvi korak u kakvom radu, preduzimqi-
vost. 2. procedura prema kojoj gra|ani predla-
`u neki zakon, uredbu i dr.
inicijativan, -vna, -vno ‰v. inicijativaŠ
koji daje inicijativu, koji iz vlastite pobude
po~iwe.
inicijator, -a m ‰lat. initiator, v. iniciratiŠ
onaj koji daje prvi podsticaj, za~etnik, pokre-
ta~, podstreka~.
inicijacija, -e ` ‰lat. initiatio posvetaŠ 1.
uvo|ewe, upu}ivawe, posve}ivawe u tajne,
principe ili tehniku rada. 2. u rodovskom
dru{tvu, ritualno uvo|ewe devojke ili mla-
di}a u zajednicu odraslih kao punopravnog
~lana, ob. u trinaestoj godini `ivota. 3. ritu-
alno primawe u neko tajno udru`ewe.
inicirati, iniciram, 3. l. mn. iniciraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. initiareŠ dati inicijativu,
dati podstrek, zapo~eti, pokrenuti.
injekt, -a m, gen. mn. injekata ‰lat. iniectum od
inicere, v. injiciratiŠ sadr`aj ubrizgan injek-
cijom.
injektirati v. injicirati.
injektor, -a m ‰lat. iniector ubaciva~Š 1. tehn.
pumpa za ubrizgavawe te~nosti i gasova (npr.
goriva u avionski motor, vode u kazan parne
ma{ine i sl.). 2. med. naprava za davawe injek-
cija, za ubrizgavawe.
injekcija, -e `, med. ‰lat. iniectioŠ 1. med.
ubrizgavawe te~nosti u telo pomo}u {prica i
igle. 2. sama te~nost koja se ubrizgava. 3. fig.
sna`an podsticaj, osna`ivawe. y intramu-
skularna injekcija ubrizgavawe u mi{i};
intravenozna injekcija ubrizgavawe u venu;
supkutana injekcija ubrizgavawe pod ko`u;
intrakardijalna injekcija ubrizgavawe
te~nosti u srce.
injicirati, injiciram, 3. l. mn. injiciraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. inicereŠ ubrizgavati, u{tr-
cavati, davati injekciju, injektirati.
injurija, -e ` ‰lat. iniuria, v. in-1, ius pravda,
zakonŠ 1. prav. krivica, nepravda, povreda pra-
va. 2. uvreda, uvreda ~asti.
inka, -e m i ` ‰peruan. inka gospodin, kraqŠ
titula nekada{wih peruanskih kraqeva i
518
inkarceracija
prin~eva iz vladarske porodice, pre {pan-
skog osvajawa u XVI veku.
inkameracija, -e ` ‰nlat. in camera u sobiŠ
1. pripajawe crkvenom imawu. 2. ubirawe, na-
plata (npr. taksa) u korist dr`ave. 3. podr`a-
vqewe.
inkantan, -a, -o ‰ital. incantato od incantare
za~aratiŠ pokr. o~aran, op~iwen, zapawen, ska-
mewen.
inkantati (se), -am (se) svr{. ‰ital. incantar-
siŠ zapawiti (se), zabezeknuti (se).
inkantacija, -e ` ‰lat. incantatio od incanta-
re oma|ijatiŠ izgovarawe magijske formule ko-
jom se priziva dejstvo neke natprirodne sile,
vra~awe, bajawe.
inkapsulacija, -e ` ‰nlat. incapsulatio v.
in-2, kapsulaŠ med. stvarawe kapsule (ovojnice,
~aure) od vezivnog tkiva oko mesta nekroze (v.),
upale ili stranog tela.
inkapsuliran, -a, -o ‰v. inkapsulacijaŠ med.
za~auren, koji se te{ko mo`e razbiti lekovi-
ma ili drugim sredstvima (npr. gnoj).
inkardinacija, -e ` ‰srlat. incardinatio v.
in-2, lat. cardo osovina, sto`erŠ crkv. 1. preno-
{ewe uprave nad nekom crkvom na stranog sve-
{tenika (u katoli~koj crkvi). 2. obavezno upi-
sivawe svakog sve{tenog lica u neku zajedni-
cu pri dijecezi u kojoj `ivi. 3. izbor za kardi-
nala.
inkarnat, -ata m ‰ital. incarnato utelovqenŠ
slik.boja qudske puti, boja mesa; rumena boja
lica.
inkarnacija, -e ` ‰lat. incarnatioŠ 1. otelo-
vqewe, ovaplo}ewe, oli~ewe, slika i prilika
(npr. Sokrat je ‹ mudrosti). 2. pojava bo`an-
stva u qudskom liku.
inkarnirati, inkarniram, 3. l. mn. inkar-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. incarnare, v. in-2, caro
gen. carnis mesoŠ otelovqivati, ovaplo}avati,
oli~avati.
inkarceracija, -e ` ‰srlat. incarcerare
utamni~iti, v. in-2, lat. carcer tamnicaŠ 1. hap-
{ewe, zatvarawe, li{avawe slobode. 2. med.
ukle{tewe organa u uro|enim ili naknadno
razvijenim otvorima telesnih {upqina.
inkasant
inkasant, -a m, gen. mn. inkasanata ‰v. inka-
siratiŠ blagajnik koji napla}uje novac, uglav-
nom izvan ustanove.
inkasator, -a m v. inkasant.
inkasirati, inkasiram, 3. l. mn. inkasiraju
‰ital. incassare, v. kasaŠ trg. prikupqati, prima-
ti, ubirati novac, napla}ivati ra~un u goto-
vini.
inkaso, inkasa m, mn. inkasi, gen. inkasa
‰ital. incassoŠ trg. 1. naplata u gotovini. 2. na-
plata novca na osnovu menice (ili sli~nog do-
kumenta) po nalogu poverioca. 3. dokument ko-
ji podle`e pla}awu po dospe}u u odre|enom
roku.
inkaustika v. enkaustika.
inkvizitor, -a m ‰lat. inquisitor od inquirere
istra`ivatiŠ 1. ist. u sredwem veku, sudija in-
kvizicije. 2. fig. okrutan ~ovek, mu~iteq, pre-
strog sudija.
inkvizitorski, -a, -o ‰v. inkvizitorŠ koji
se odnosi na inkvizitore i inkviziciju; ispi-
tiva~ki; mu~iteqski, surov.
inkvizicija, -e ` ‰lat. inquisitio istra`i-
vaweŠ 1. ist. crkv. zloglasni sud Katoli~ke cr-
kve, osnovan u XIII veku s ciqem da otkriva,
ispituje i surovo ka`wava sve one koji su pro-
gla{eni za jeretike; najnemilosrdnija je bila
{panska inkvizicija, koja je ukinuta tek 1834.
godine. 2. fig. prestrogo ispitivawe, nemilo-
srdno saslu{avawe. x inkvizicijski i in-
kvizicijski.
inkvilin, -ina m ‰lat. inquilinusŠ 1. stanar,
zakupac stana. 2. ist. u feudalizmu, seqak koji
je dobijao stan uz obavezu da obra|uje tu|u ze-
mqu. 3. zool. `ivotiwa koja `ivi u gnezdu, ja-
zbini ili na teritoriji druge `ivotiwe.
inkvilinizam, -zma m ‰v. inkvilinŠ biol.
vrsta simbioze u kojoj jedinke razli~itih vr-
sta `ive na istom prostoru.
inklinacija, -e ` ‰lat. inclinatio od inclina-
re, v. inkliniratiŠ 1. naklonost, sklonost, na-
giwawe (~emu). 2. med. sklonost organizma ne-
koj bolesti. 3. mat. nagnutost (ravni ili lini-
je) prema horizontalnoj ravni. 4. fiz. nagibni
ugao magnetske igle prema horizontalnoj rav-
ni. 5. astron. ugao izme|u putawe planete i rav-
ni ekliptike (v.). x inklinacioni.
inkompatibilan
inklinirati, inkliniram, 3. l. mn. inkli-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inclinareŠ 1. nagiwati
se, biti nagnut, isko{en. 2. imati sklonost,
biti sklon (~emu).
inklinometar i inklinometar, -tra m ‰v.
inklinacija, -metarŠ 1. instrument za merewe
nagiba magnetske igle. 2. avij. instrument za
merewe nagiba kod uzleta.
inkludirati, inkludiram, 3. l. mn. inklu-
diraju svr{. i nesvr{. ‰lat. includereŠ neob.
ukqu~ivati, obuhvatati, sadr`avati, podrazu-
mevati.
inkluzivan, -vna, -vno ‰lat. inclusivus od in-
cludere ukqu~itiŠ koji ukqu~uje, obuhvata, sa-
dr`i, koji se podrazumeva.
inkluzija i inkluzija, -e ` ‰lat. inclusioŠ 1.
ukqu~ivawe, obuhvatawe, sadr`avawe, podra-
zumevawe. 2. mat. relacija sadr`avawa jednog
skupa u drugom. 3. strano telo prisutno u ne-
kom kristalu, metalu ili leguri; primesa.
inkognito, -a m ‰lat. incognitus nepoznatŠ 1.
prikrivawe svog identiteta, anonimnost. 2.
(kao pril.) tajno, prikriveno, pod tu|im ime-
nom.
inkolat, -ata m ‰lat. incola stanovnik, v. -atŠ
pripadnost odre|enoj dr`avi, podanstvo, dr-
`avqanstvo, zavi~ajno pravo; up. indigenat.
inkomenzurabilan, -lna, -lno ‰nlat. incom-
mensurabilisŠ nesamerqiv, koji se ne mo`e me-
riti zajedni~kom merom; koji se ne da upore-
diti s ne~im drugim.
inkomodacija, -e ` ‰v. inkomodiratiŠ pra-
vqewe smetwi, uznemiravawe, dosa|ivawe.
inkomodirati, inkomodiram, 3. l. mn. in-
komodiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. incommodare, v.
in-1, commodus udobanŠ smetati, uznemirava-
ti, dosa|ivati, praviti neprijatnosti.
inkomparabilan, -lna, -lno ‰lat. incompa-
rabilis, v. in-1, lat. comparare uporeditiŠ 1. neu-
porediv, jedinstven, izuzetan. 2. gram. koji se
ne mo`e stepenovati, koji nema komparativ
(npr. pridevi go, bos, }elav).
inkompatibilan = nekompatibilan,
-lna, -lno ‰srlat. incompatibilis, v. in-1, lat. com-
pati trpeti zajednoŠ 1. koji se ne sla`e s ~im,
nespojiv, neslo`iv, nepodudaran. 2. ra~. ne-
spojiv, koji se ne mo`e prenositi s jednog kom-
519
inkompatibilnost
pjuterskog sistema na drugi (hardver ili
softver). 3. prav. zakonski nespojiv s ne~im
drugim (npr. dve funkcije istovremeno, u iz-
vr{noj i zakonodavnoj vlasti); supr. kompati-
bilan.
inkompatibilnost, -osti ` ‰v. inkompati-
bilanŠ svojstvo onoga {to je inkompatibilno,
nespojivost, nepodudarnost, nesaglasnost.
inkompetentan, -tna, -tno ‰v. in-1, kompe-
tentanŠ 1. nenadle`an, neovla{}en, nepozvan.
2. neupu}en, nestru~an; supr. kompetentan.
inkompetencija, -e ` ‰v. in-1, kompetencijaŠ
1. nenadle`nost, neovla{}enost, nepozvanost.
2. neupu}enost, nestru~nost, nesposobnost.
inkonvenijentan, -tna, -tno ‰v. in-1, konve-
nijentanŠ nezgodan, neprili~an, nepodesan;
neugodan, neprijatan.
inkonvenijentnost, -osti ` ‰v. inkonveni-
jentanŠ osobina onoga {to je inkonvenijentno;
inkonvenijencija.
inkonvenijencija, -e ` ‰nlat. inconvenien-
tiaŠ nezgoda, neprilika, neprijatnost, te{ko-
}a, neudobnost.
inkongruentan, -tna, -tno ‰lat. incongruens,
v. in-1, kongruentanŠ koji se ne sla`e, neskla-
dan, nesaglasan, nepodudaran.
inkongruencija, -e ` ‰nlat. incongruentia, v.
inkongruentanŠ neslagawe, nesklad, nesagla-
snost, nepodudarnost.
inkonsekventan, -tna, -tno ‰lat. inconsequ-
ens, v. in-1, konsekventanŠ nedosledan, protiv-
re~an.
inkontinentan, -tna, -tno ‰lat. incontinensŠ
1. koji nije suzdr`an, neumeren. 2. med. nespo-
soban da kontroli{e mokrewe ili stolicu.
inkontinencija, -e ` ‰lat. incontinentiaŠ 1.
nesuzdr`anost, neumerenost. 2. med. nesposob-
nost zadr`avawa urina ili izmeta.
inkoordinacija, -e ` ‰v. in-1, koordinaci-
jaŠ neuskla|enost, neusagla{enost, nekoordi-
nisanost.
inkorektan, -tna, -tno ‰lat. incorrectus, v.
in-1, korektanŠ 1. pogre{an, neta~an, neispra-
van. 2. koji se nepravedno pona{a prema drugi-
ma, neuqudan, nekorektan.
inkorporacija, -e ` ‰lat. incorporatio, v. in-
korporiratiŠ 1. pripajawe, ujediwewe, spaja-
520
inkrustirati
we, ukqu~ivawe u svoj sastav. 2. teol. otelo-
vqewe, otelotvorewe. 3. prav. svo|ewe pojedi-
nih, ranije izdatih zakonodavnih akata u jednu
celinu.
inkorporirati, inkorporiram, 3. l. mn. in-
korporiraju i inkorporisati, -i{em svr{. i
nesvr{. ‰lat. incorporareŠ 1. ukqu~iti, ukqu~iva-
ti u svoj sastav, ujediniti, pripojiti, spojiti,
povezati. 2. inkorporirati, inkorporisati
(se) oteloviti (se), otelotvoriti (se).
inkoherentan, -tna, -tno ‰v. in-1, koheren-
tanŠ 1. nepovezan, labav. 2. zbuwen, smeten, ne-
dosledan, protivre~an.
inkoherentnost, -osti ` = inkoherencija,
-e ` ‰v. in-1, koherencijaŠ osobina onoga {to
nije koherentno.
inkrement m, gen. mn. inkremenata ‰lat. in-
crementum prema increscere rastiŠ 1. rast, po-
rast, prira{taj. 2. dodatak, povi{ica; dobit,
vi{ak vrednosti. 4. priplod, podmladak.
inkrementalni, -a, -o ‰v. inkrementŠ koji
se odnosi na inkrement; koji predstavqa pri-
ra{taj, dodatak ili zaradu.
inkret, -eta m ‰lat. incretum od incernere, v.
in-2, cernere lu~itiŠ fiziol. proizvod `lezda s
unutra{wim lu~ewem, hormon.
inkriminacija, -e ` ‰nlat. incriminatio pre-
ma crimen zlo~inŠ prav. okrivqavawe, optu`ba.
inkriminisan, -a, -o ‰v. inkriminisatiŠ o
kojem je re~, o kojem se radi (ob. u okviru prav-
nog procesa, istrage o krivici i sl.).
inkriminisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat.
incriminareŠ prav. okriviti, okrivqavati, pri-
pisivati krivicu, optu`iti, optu`ivati.
inkrustat, -ata m ‰lat. incrustatum prema
crusta koraŠ okameweni ostatak biqnog ili
`ivotiwskog sveta, fosil.
inkrustacija, -e ` ‰lat. incrustatio, prema
incrustare umetatiŠ 1. ukras od dragog kamena
ili plemenitog metala utisnut u drvo, metal,
kamen i sl; up. intarzija. 2. okorevawe, dobi-
jawe kore, hvatawe (kamene) kore. 3. gra|. ukra-
{avawe zidova i podova {arama od komada ra-
znobojnog mermera. 4. oblagawe zlatnim ili
srebrnim listi}ima.
inkrustirati, inkrustiram, 3. l. mn. in-
krustiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. incrustareŠ 1.
inkubator
umetati, utiskivati ukrase, oblagati ukrasi-
ma. 2. inkrustirati (se) oblagati se korom,
dobijati koru.
inkubator, -a m ‰lat. incubator prema incuba-
re le`ati na ~emuŠ 1. aparat za ve{ta~ko le`e-
we pili}a pomo}u grejawa. 2. med. aparat u ko-
jem su stvoreni potrebni uslovi (temperatu-
ra, vlaga, kiseonik) za negovawe prerano ro|e-
ne i slabe novoro|en~adi. 3. med. aparat za ~u-
vawe bakterijskih kultura na odre|enoj tem-
peraturi.
inkubacija, -e ` ‰lat. incubatioŠ 1. grejawe ja-
jeta le`awem `enke ili u inkubatoru dok se ne
izle`e pile. 2. med. vremenski razmak od tre-
nutka zaraze do pojave prvih znakova bolesti.
inkubus, -a m ‰lat. incubus od incubare le`a-
ti na ~emuŠ 1. demon koji prema narodnom ve-
rovawu polno op{ti s usnulim osobama. 2. te-
{ka no}na vizija, mora, prikaza.
inkulpant, -a m, gen. mn. inkulpanata ‰lat.
inculpansŠ prav. onaj koji optu`uje, tu`ilac.
inkulpat, -ata m ‰lat. inculpatus od inculpare
okrivitiŠ prav. onaj koga optu`uju, optu`eni,
okrivqeni.
inkulpacija, -e ` ‰lat. inculpatio od inculpa-
re okrivitiŠ prav. optu`ba, okrivqavawe, upi-
sivawe u greh; supr. ekskulpacija.
inkulturacija, -e ` ‰v. in-2, kulturaŠ crkv.
nastojawe katoli~ke crkve da svoje u~ewe pri-
lagodi i drugim kulturama iz kojih pridobija
nove vernike; prilago|avawe, autohtonizaci-
ja; up. akulturacija.
inkunabula, -e ` ‰lat. incunabula prema cu-
nae kolevkaŠ filol. kwiga {tampana u najranije
doba {tamparstva, pre 1500. godine.
inkunabulistika, -e `, dat. i lok. inkuna-
bulistici ‰v. inkunabulaŠ nau~na disciplina
koja prou~ava inkunabule.
inkurabilan, -lna, -lno ‰lat. incurabilis, v.
in-1, curare le~itiŠ med. koji se ne mo`e izle-
~iti, neizle~iv.
inkxet-{tampa~, -a~a m ‰engl. ink jet prin-
terŠ ra~. vrsta matri~nog {tampa~a s mlazni-
com koji znakove formira izbacivawem sit-
nih kapqica mastila na hartiju.
inokulacija
inlet, -a m ‰nem. InlettŠ jaka gusta tkanina u ko-
ju se stavqa perje za jastuke, jorgane i sl., angin.
in loko ‰lat. in locoŠ na mestu; na licu me-
sta.
in medijas res v. in medias res.
in memorijam v. in memoriam.
inovator, -a m ‰v. inoviratiŠ onaj koji radi
na inovacijama, pronalaza~, izumiteq.
inovacija, -e ` ‰lat. innovatioŠ nov izum ko-
ji unapre|uje neki proizvod ili metod rada;
novina, novotarija, promena.
inovirati, inoviram, 3. l. mn. inoviraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. innovare, v. in-2, novus novŠ
uneti, unositi novinu, novost, promeniti,
osavremeniti.
inoza, -e ` ‰gr~. is, inos vlakno, v. -ozaŠ med.
stvarawe vlaknastog tkiva.
inozit, -ita m v. inozitol.
inozitol, -ola m ‰v. inoza, (alkoh)olŠ heksa-
hidroksicikloheksan, inozit, prirodni alko-
hol, ubraja se u vitamine B; nalazi se u nekim
`ivotiwskim tkivima i izlu~evinama (u mi-
{i}ima, srcu, plu}ima, mokra}i i dr.).
inozurija, -e ` ‰v. inoza, -urijaŠ nakupqawe
inozitola u mokra}i, npr. kod {e}erne bolesti.
inokorespondent, -a m, gen. mn. inokore-
spondenata ‰skr. od inostrani korespondentŠ
onaj koji obavqa prepisku, korespondenciju s
inostranstvom.
inokorespondencija, -e ` ‰v. inokorespon-
dentŠ poslovna prepiska s partnerima iz ino-
stranstva, ob. u nekom preduze}u.
inokredit, -ita m ‰skr. od inostrani kre-
ditŠ finans. kredit koji poti~e iz inostran-
stva, koji je odobrila strana banka ili neka
druga ustanova.
inoksidacija, -e ` ‰v. in-1, oksidacijaŠ za-
{tita povr{ine gvozdenih predmeta od r|e
stvarawem sloja oksida.
inokulator, -a m ‰lat. inoculator, v. inokuli-
ratiŠ onaj koji vr{i inokulaciju.
inokulacija, -e ` ‰lat. inoculatioŠ 1. poqopr.
urezivawe kalema u divqaku, cepqewe, kale-
mqewe. 2. med. uno{ewe klica u `ivo tkivo ra-
di dijagnoze ili stvarawa imuniteta, cepqe-
we; up. vakcinacija.
521
inokulirati
inokulirati, inokuliram, 3. l. mn. inoku-
liraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inoculare, v. in-2, ocu-
lus oko, pupoqakŠ vr{iti inokulaciju, cepi-
ti, pelcovati.
inoperabilan, -lna, -lno ‰nlat. inoperabilis,
v. in-1, operabilanŠ med. koji se ne mo`e operi-
sati.
inoficijelan, -lna, -lno ‰v. in-1, oficije-
lanŠ neslu`ben, nezvani~an, neoficijelan.
inocencija, -e ` ‰lat. innocentiaŠ neob. ne-
du`nost, nevinost, bezazlenost.
in pejus v. in peius.
in perpetuum v. in perpetuum.
input, -a m ‰engl. inputŠ ra~. podaci koji se
unose u kompjuter radi obrade, ulazna vred-
nost, ulazna informacija; supr. autput.
insajder, -a m ‰engl. insider prema inside iz-
nutraŠ 1. onaj koji unutar jedne grupe deluje za
ra~un neke druge grupe. 2. onaj koji u preduze-
}u ima va`an polo`aj i pristup poverqivim
informacijama; up. autsajder.
insan, -ana m, vok. insane ‰tur. insan od ar. in-
sanŠ ~ovek, ~eqade, qudsko bi}e.
insanitet, -eta m ‰nlat. insanitas prema lat.
insanus nezdravŠ med. nezdravost, bolest, ob.
umna.
insaf, -afa m ‰tur. insaf od ar. insafŠ pokr. 1.
ose}awe moralne odgovornosti, savest. 2. du-
{a, du{evnost.
insafsuz, -a m ‰tur. insafs›z, v. insaf, -s›z
bezŠ pokr. bezdu{nik, bezobziran, nemilosrdan
~ovek.
insekt, -a m, gen. mn. insekata ‰lat. insectum od
insecare use}iŠ zool. svaka sitna `ivotiwa iz
grupe ~lankono`aca, sa {est nogu, s krilima
ili bez wih (komarac, mrav, muva i dr.), buba.
insektarijum, -a i insektarij, -ija m ‰nlat.
insectarium v. insekt, (viva)rijumŠ vrsta tera-
rijuma (v.) u kojem se ~uvaju, neguju i posmatra-
ju insekti.
insektivori, insektivora m, mn., jd. insek-
tivor, gen. insektivora ‰nlat. insectivorus v. in-
sekt, vorare `deratiŠ zool., bot. `ivotiwe i
biqke koje se hrane insektima, bubojedi, bu-
bo`deri.
insekticid, -ida m ‰v. insekt, -cidŠ hemij-
sko sredstvo za uni{tavawe insekata.
522
inskripcija
insektologija v. entomologija.
inseminacija, -e ` ‰nlat. inseminatio prema
inseminare osemenitiŠ 1. biol. oplodwa, oseme-
wavawe. 2. med. ve{ta~ko uno{ewe spermatozo-
ida u matericu.
inserat, -ata m ‰nem. Inserat od lat. inserere
uvrstitiŠ pla}eni oglas u novinama, anonsa
(v.).
insert m, gen. mn. inserata i inserta ‰lat. in-
sertum od inserere uvrstitiŠ ono {to je umetnu-
to, umetak (npr. kadar, epizoda u filmu ili u
TV programu).
insertirati, insertiram, 3. l. mn. inserti-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. inserat, insertŠ 1. zast.
oglasiti u novinama. 2. umetnuti (u film, u
TV program, u kompjuterski dokument).
insignije, insignija `, mn. ‰lat. insigniaŠ
znamewa, znaci, obele`ja dostojanstva, polo-
`aja ili slu`be (npr. kruna, `ezlo, grb kao
znamewa kraqevske vlasti); up. regalije.
insinuantan, -tna, -tno ‰lat. insinuans, v.
insinuiratiŠ koji je spreman da podvali, pod-
metne; zloban, pakostan.
insinuacija, -e ` ‰lat. insinuatioŠ podmeta-
we, podvala, zlonamerna aluzija, zlobna izmi-
{qotina.
insinuirati, insinuiram, 3. l. mn. insinu-
iraju svr{. i nesvr{. ‰lat. insinuareŠ podmetnuti,
podmetati neku nameru, podvaliti, (o)kleveta-
ti, navesti, navoditi na odre|enu misao.
insistirati, insistiram, 3. l. mn. insisti-
raju nesvr{. ‰lat. insistereŠ uporno zahtevati, na-
stojati, navaqivati, ustrajavati u ~emu.
in situ ‰lat. in situŠ u prvobitnom polo`aju,
na iskonskom mestu, na mestu stvarawa (npr.
umetni~kog dela u aktuelnom izlo`benom pro-
storu, arhitektonskog elementa na samom gra-
dili{tu i sl.).
inskribirati, inskribiram, 3. l. mn. in-
skribiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inscribereŠ 1.
upis(iv)ati, zapis(iv)ati, staviti natpis. 2.
upisati u registar. 3. mat. ucrtati.
inskripcija, -e ` ‰lat. inscriptioŠ 1. upis,
natpis, naslov, posveta. 2. prav. ist. deo uvoda
isprave u kojem je navedeno kome je isprava na-
mewena ili upu}ena.
insolacija
insolacija, -e ` ‰lat. insolatio, v. in-2, sol
sunceŠ 1. izlagawe Sun~evim zracima, sun~a-
we, osun~avawe. 2. med. toplotni udar, sun~a-
nica. 3. meteor. izlo`enost Sun~evim zracima;
izra`ava se brojem sati Sun~evog obasjavawa
nekog mesta u toku godine.
insolventan, -tna, -tno ‰nlat. insolvens v.
in-1, solventanŠ ekon. koji ne mo`e da plati, ko-
ji nema sredstava da plati svoje obaveze i zbog
toga je obustavio pla}awe.
insolventnost, -osti = insolvencija, -e `
‰v. insolvencijaŠ ekon. nesposobnost pla}awa,
nesposobnost podmirewa dospelih nov~anih
obaveza.
insolentan, -tna, -tno ‰lat. insolensŠ nepri-
stojan, bezobrazan, drzak, prkosan.
insolencija, -e ` ‰lat. insolentiaŠ nepri-
stojnost, bezobrazluk, drskost, obest.
insomnija, -e ` ‰lat. insomnia, v. in-1, som-
num sanŠ nesanica, besanica.
in spe ‰lat. in speŠ u nadi, u o~ekivawu, bu-
du}i.
inspektor, -a m (`. inspektorka) ‰lat. in-
spector prema inspicere pregledatiŠ slu`beno
lice koje nadgleda izvr{ewe propisanih pra-
vila, nadzornik, kontrolor.
inspektorat, -ata m ‰v. inspektor, -atŠ 1.
slu`ba, polo`aj inspektora. 2. institucija
zadu`ena za kontrolu, inspekciju; zgrada ili
kancelarije gde je takva institucija sme{te-
na.
inspekcija, -e ` ‰lat. inspectio prema inspi-
cere pregledatiŠ 1. nadgledawe izvr{ewa oba-
veza, pregled, nadzor, kontrola. 2. organ nadzo-
ra, nadzorna slu`ba.
insperzija, -e ` ‰lat. inspersioŠ prskawe,
{kropqewe, posipawe.
inspirativan, -vna, -vno ‰nlat. inspirativus,
v. inspirisatiŠ koji nadahwuje, podsticajan.
inspirator, -a m ‰lat. inspirator, v. inspiri-
satiŠ onaj koji nadahwuje, podsti~e, nagovara;
za~etnik ideje.
inspiracija, -e ` ‰lat. inspiratioŠ 1. nadah-
nu}e (ob. umetni~ko), stawe stvarala~kog zano-
sa; podsticaj za stvarawe. 2. rel. bo`ansko na-
dahnu}e, bo`anski uticaj. 3. fiziol. udisawe,
uvla~ewe vazduha u plu}a.
instanca
inspirirati, inspiriram, 3. l. mn. inspi-
riraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inspirareŠ udisati,
uvla~iti vazduh u plu}a; supr. ekspirirati.
inspirisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. in-
spirareŠ nadahnuti, nadahwivati, odu{eviti,
odu{evqavati, pru`iti podsticaj.
inspicijent m, gen. mn. inspicijenata ‰nem.
Inspizient od lat. inspiciens prema inspicere
nagdgledatiŠ saradnik u pozori{tu koji vodi
sve poslove iza pozornice i brine se da pred-
stava te~e po planu, po zamisli rediteqa.
inspicirati, inspiciram, 3. l. mn. inspi-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inscipereŠ vr{iti
nadzor, nadgledati, pregledati.
instalater, -era m ‰fr. installateur, v. insta-
liratiŠ onaj koji obavqa sve poslove oko in-
stalacija (1). x instalaterski.
instalacija, -e ` ‰srlat. installatioŠ 1. (ob.
mn.) ure|aji, sprave, mehanizmi, vodovi i sl.
(npr. vodovodne, elektri~ne, gasne instala-
cije). 2. postavqawe, instalirawe takvih ure-
|aja. 3. sve~ano uvo|ewe u du`nost, u zvawe;
ustoli~ewe. 4. u modernoj umetnosti, trodi-
menzionalno likovno delo, jedan ili vi{e
objekata postavqenih u prostoru. 5. ra~. posta-
vqawe i priprema kompjutera za rad.
instalacijski, -a, -o ‰engl. installation in-
stalacijskiŠ koji se odnosi na instalaciju ra-
~unarskih programa.
instalirati, instaliram, 3. l. mn. instali-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. installareŠ 1. postaviti,
postavqati, uvesti, uvoditi ure|aj. 2. sve~ano
uvesti u du`nost, u zvawe.
instamatik, -a m, mn. instamatici ‰engl. In-
stamatic®, fabri~ko ime proizvoda, prema in-
stant trenutan, (auto)matikŠ 1. automatski fo-
toaparat. 2. (kao prid. indekl.) koji deluje od-
mah, automatski.
instant prid. indekl. ‰engl. instant trenutak,
trenutniŠ koji se brzo i lako priprema za jelo
ili pi}e, ob. bez kuvawa; koji se stvara, de{a-
va, izvodi brzo i lako.
instanca, -e = instancija, -e ` ‰lat. instan-
tiaŠ 1. svaki pojedina~ni stepen u hijerarhij-
skom sistemu organa dr`avne uprave, pravosu-
|a, profesionalnih udru`ewa, strana~kih or-
gana itd. 2. molba, zahtev.
523
instaurator
instaurator, -a m ‰nlat. instauratorŠ ustano-
vqiva~, osniva~, zasniva~.
instauracija, -e ` ‰lat. instauratioŠ ustano-
vqewe, osnivawe, zasnivawe, uvo|ewe.
instaurirati, instauriram, 3. l. mn. insta-
uriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. instaurareŠ ustano-
viti, ustanovqavati, osnovati, osnivati,
stvoriti, zasnovati, uvesti.
instilacija, -e ` ‰lat. instillatio prema in-
stillare, v. instilisatiŠ ulivawe te~nosti kap
po kap, ukapavawe.
instilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. in-
stillare v. in-2, stillare kapatiŠ uli(va)ti kap po
kap, ukapa(va)ti.
instinkt m, gen. mn. instinkata ‰lat. instin-
ctusŠ 1. biol. prirodni nagon; uro|ena sposob-
nost `ivotiwa da nesvesno vr{e radwe po-
trebne za odr`avawe `ivota jedinke ili vr-
ste. 2. nesvesno delovawe, postupawe bez raz-
mi{qawa o uzrocima i posledicama. 3. fig.
predose}aj, slutwa.
instinktivan, -vna, -vno ‰nlat. instinctivus,
v. instinktŠ uslovqen instinktom, nagonski,
nesvestan, nehoti~an.
instinktivnost, -osti ` ‰v. instinktivanŠ
svojstvo onoga {to je instinktivno.
institut, -uta m ‰lat. institutumŠ 1. ustanova,
zavod (ob. vaspitni ili nau~noistra`iva~ki).
2. zakonsko na~elo, prihva}eni princip ( ‹
braka). x institutski.
institutor, -a m ‰lat. institutorŠ 1. osniva~,
ustanovqiva~, utemeqiteq. 2. crkv. onaj koji
postavqa sve{tenika. 3. u~iteq, nastavnik.
institucija, -e ` ‰lat. institutioŠ 1. ustano-
va, zavod; udru`ewe. 2. uredba, zakon, statut. 3.
osnivawe, utemeqewe, ustanovqewe. 4. fig.
onaj koji ima veliki zna~aj, ugled i uticaj. 5.
fig. obi~aj ustanovqen dugotrajnom praksom.
institucionalan, -lna, -lno ‰v. institu-
cijaŠ koji predstavqa instituciju, zvani~no
ustanovqen, dru{tveno prihva}en.
institucionalizam, -zma m ‰v. instituci-
ja, -izamŠ 1. privr`enost institucijama, regu-
lisawe dru{tvenog `ivota preko utvr|enih
institucija. 2. ekon. pravac u ameri~koj poli-
ti~koj ekonomiji XX veka koji isti~e uticaj
524
instrumen(a)t
dru{tvenih institucija, navika, obi~aja na
ekonomsko pona{awe qudi.
institucionalizacija, -e ` ‰v. instituci-
jaŠ 1. pretvarawe ~ega u instituciju; proces
nastajawa stabilnih socijalnih odnosa i ja-
kih ustanova. 2. med. upu}ivawe pojedinca u od-
govaraju}u ustanovu, npr. na le~ewe.
institucionalizirati, institucionali-
ziram, 3. l. mn. institucionaliziraju = insti-
tucionalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. in-
stitucijaŠ 1. (u)~initi da ne{to dobije oblik
institucije. 2. uvesti, uvoditi u dru{tvene
ustanove, podvr}i dru{tvenim pravilima i
zakonima.
instradacija, -e ` ‰v. instradiratiŠ voj.
grafi~ki prikaz kretawa vojnih trupa po sao-
bra}ajnicama.
instradirati, instradiram, 3. l. mn. in-
stradiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. instradareŠ upu-
titi, upu}ivati, pokaz(iv)ati put, usmeriti,
uvesti.
instruirati, instruiram, 3. l. mn. instru-
iraju svr{. i nesvr{. ‰lat. instruereŠ 1. podu~ava-
ti, davati ~asove. 2. da(va)ti uputstva, upu}i-
vati, uputiti.
instrukta`a, -e ` ‰v. instrukcijaŠ instru-
irawe, podu~avawe, obuka, davawe uputstava.
instruktivan, -vna, -vno ‰v. instrukcijaŠ
pou~an, koji upu}uje, koji sadr`i uputstva.
instruktor, -a m ‰ital. instructorŠ onaj koji
podu~ava, obu~ava (u prakti~nim ve{tinama,
sportovima i sl.); podu~avateq, u~iteq. x in-
struktorov, instruktorski.
instrukcija, -e ` ‰lat. instructioŠ 1. podu~a-
vawe, obuka, nastava. 2. uputa, uputstvo, nalog,
pouka. 3. ra~. re~ ili skup slova (brojeva) koji
upu}uju kompjuter na izvr{ewe odre|ene ope-
racije. x instrukcijski.
instrukcijski, -a, -o ‰engl. instruction in-
strukcijskiŠ ra~. koji se odnosi na upute koje
korisnik ili program daje ra~unaru.
instrumen(a)t, -nta m, mn. instrumenti, gen.
mn. instrumenata ‰lat. instrumentum od instrue-
re, v. instruiratiŠ 1. oru|e za rad, sprava, alat-
ka, sredstvo. 2. naprava za merewe, snimawe,
pra}ewe, pokazivawe odre|enih vrednosti,
naro~ito u fizici i tehnici. 3. muz. sprava za
instrumental
proizvo|ewe muzi~kih tonova, odn. izvo|ewe
muzike (klavir, violina i sl.). 4. prav. doku-
ment, isprava, propis. 5. ekon. administrativ-
no sredstvo ekonomske politike koje odre|uje
op{te uslove poslovawa (poreska, carinska
stopa, kamata i sl.).
instrumental, -ala i instrumental, -a m
‰v. instrumentalanŠ 1. gram. {esti pade`, sa
osnovnim zna~ewem dru{tva (socijativ) i
sredstva, odgovara na pitawe œs kim ili ~imŒ.
2. muz. melodija koja se izvodi instrumentalno,
bez pevawa.
instrumentalan, -lna, -lno ‰lat. instrumen-
talis prema instrumentum oru|eŠ 1. koji se slu-
`i instrumentima. 2. muz. koji se izvodi na in-
strumentima; up. vokalan.
instrumentalizam, -zma m ‰v. instrumenta-
lanŠ filoz. u~ewe filozofa Xona Djuija
(1859–1952) po kome misao nije samo odraz
stvarnosti, nego sredstvo (instrument) za iz-
menu stvarnosti; up. pragmatizam.
instrumentalizacija, -e ` ‰v. instru-
men(a)tŠ pretvarawe koga ili ~ega u instru-
ment u tu|im rukama, da bi ostvarivao tu|e in-
terese; iskori{}avawe koga ili ~ega, podvrga-
vawe ciqevima koji su strani wegovoj priro-
di ili pravoj svrsi wegovog postojawa.
instrumentalizirati, instrumentalizi-
ram, 3. l. mn. instrumentaliziraju = instru-
mentalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. instru-
men(a)tŠ (iz)vr{iti instrumentalizaciju.
instrumentalist(a), -e m ‰v. instru-
men(a)tŠ 1. onaj koji svira na muzi~kom instru-
mentu, muzi~ar. 2. filoz. pristalica instru-
mentalizma.
instrumentar, -ara m (`. instrumentarka)
‰v. instrumen(a)tŠ med. onaj koji poma`e lekaru
pri operaciji tako {to mu priprema i dodaje
instrumente.
instrumentarijum, -a i instrumentarij,
-ija m ‰v. instrumen(a)tŠ 1. zbirka oru|a, in-
strumenata koji slu`e istoj svrsi, koji se ko-
riste u istom poslu. 2. pojmovni i metodolo-
{ki aparat primewen u nekom istra`ivawu,
delu i sl.
instrumentacija, -e ` ‰v. instrumen(a)tŠ 1.
muz. a. raspore|ivawe deonica i ude{avawe
inscenacija
jednog muzi~kog dela za izvo|ewe na ve}em
broju instrumenata ili u orkestru; orkestra-
cija. b. nauka o opsegu, karakteru i tehni~kim
osobinama pojedinih instrumenata. 2. upotre-
ba, primena instrumenata.
instrumentirati, instrumentiram, 3. l.
mn. instrumentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. instru-
men(a)tŠ 1. muz. (iz)vr{iti instrumentaciju;
prirediti kompoziciju za izvo|ewe na ve}em
broju instrumenata ili u orkestru, orkestri-
rati. 2. prav. izraditi ispravu.
instrument-tabla, -e `, gen. mn. instru-
ment-tabli ‰nem. Instrumententafel, v. instru-
ment, tablaŠ tabla za merne ure|aje u vozilima
i na ma{inama.
insubordinacija, -e ` ‰v. in-1, subordina-
cijaŠ nepristajawe na pot~iwen polo`aj, ne-
poslu{nost, nepokornost, otkazivawe poslu-
{nosti pretpostavqenom.
insularan, -rna, -rno ‰klat. insularis od lat.
insula ostrvoŠ ostrvski; fig. koji ima ostrvski
mentalitet; nezainteresovan za ostatak sveta.
insulin, -ina m ‰lat. insula, v. -inŠ biol. hor-
mon `lezde gu{tera~e, upravqa izmenom {e-
}era u organizmu; neophodan za le~ewe dijabe-
tesa. x insulinski.
insult, -a m, gen. mn. insulta ‰lat. insultare
skakati na ne{to ili na nekogaŠ 1. uvreda. 2. na-
pad, nasrtaj. 3. med. napad, iznenadni nastup bo-
lesti (npr. sr~ani udar, epilepsija). 4. med. ozle-
da tela ili organa pri operativnom zahvatu.
insurgencija v. insurekcija.
insurekcija, -e ` ‰lat. insurrectio od insur-
gere pobuniti seŠ buna, oru`ana pobuna, usta-
nak.
insuficijentan, -tna, -tno ‰lat. insuffici-
ensŠ nedovoqan, nepotpun.
insuficijencija, -e ` ‰lat. insufficientia v.
in-2, sufficere dostajatiŠ 1. nedovoqnost, ne-
potpunost, oskudnost, nesposobnost. 2. med. ne-
dovoqan rad, slabost nekog organa (posebno
srca).
insuflacija, -e ` ‰lat. insufflatio od insuf-
flare uduvavatiŠ uduvavawe, udahwivawe.
inscenacija, -e ` ‰v. in-2, scenaŠ 1. pozor.
kulise i oprema pozori{nih komada; sceno-
grafija. 2. pozor. prire|ivawe kwi`evnog dela
525
inscenirati
za prikazivawe na pozornici, adaptacija. 3. re-
`iserovo ostvarewe pozori{nog dela na sceni,
(scenska) postavka. 4. fig. prire|ivawe doga|a-
ja, scene da bi neko bio doveden u zabludu.
inscenirati, insceniram, 3. l. mn. insce-
niraju svr{. i nesvr{. ‰v. in-2, scenaŠ 1. na~ini-
ti, praviti inscenaciju. 2. pozor. prirediti,
prire|ivati kwi`evno delo za prikazivawe
na pozornici. 3. fig. prirediti, izvesti kakav
doga|aj s ciqem da se neko dovede u zabludu.
intabulacija, -e ` ‰srlat. intabulatio, v. in-2,
tabularijumŠ kwi`ewe, upisivawe prava vla-
sni{tva u zemqi{ne kwige.
intabulirati, intabuliram, 3. l. mn. inta-
buliraju svr{. i nesvr{. ‰v. intabulacijaŠ upi-
sati pravo vlasni{tva u zemqi{ne kwige.
intaktan, -tna, -tno ‰lat. intactusŠ nedir-
nut, netaknut, neo{te}en.
intaqo, -a m ‰ital. intaglio rezbarijaŠ dragi
kamen s urezanim ukrasom.
intarzija, -e ` ‰ital. intarsio od ar. tarsi’Š um.
mozaik od tankih plo~ica drveta razli~itih
boja, kojima se ~esto dodaju i komadi metala,
sedefa ili slonova~e; lepi se na name{taj kao
ukras ili se uokviruje kao slika.
inta~iti, -im nesvr{. ‰tur. intak od ar. intaqŠ
pokr. zapitkivati, ispitivati.
integral, -ala m ‰srlat. integralis, prema inte-
ger netaknut, ~itavŠ mat. rezultat integracije,
funkcija ~iji je izvod data funkcija.
integralan, -lna, -lno ‰srlat. integralis od
lat.integer ~itavŠ 1. potpun, celovit, celoku-
pan. 2. (o bra{nu, hlebu) na~iwen od celog zr-
na p{enice. 3. koji postoji sam za sebe. 4. (sa-
mo odre|eni vid) mat. koji se odnosi na inte-
gral.
integralizam, -zma m ‰v. integrisatiŠ 1. te-
`wa ka odr`awu celine ili ka ujediwewu;
unitarizam (v.). 2. rel. doslovno tuma~ewe ver-
skih propisa, fundamentalizam (v.).
integralist(a), -e m ‰v. integrisatiŠ 1. onaj
koji te`i integrisawu, objediwavawu, cen-
tralizmu u ekonomskom, kulturnom, dr`av-
no-politi~kom i nacionalnom `ivotu. 2. rel.
onaj koji doslovno tuma~i verska u~ewa, fun-
damentalista (v.).
526
intelekt
integralitet, -eta m = integralnost,
-osti ` ‰nlat. integralitas, v. integralanŠ celo-
kupnost, celovitost, objediwenost, jedinstvo,
nedeqivost.
integrativan, -vna, -vno ‰v. integrisatiŠ
koji objediwuje, koji integri{e.
integrator, -a m ‰nlat. integrator koji ujedi-
wuje, v. integrisatiŠ 1. mat. mehani~ka sprava
za izra~unavawe povr{ine i drugih brojnih
vrednosti i drugih veli~ina unutar nepra-
vilnih krivuqa. 2. ra~. vrsta kompjutera veli-
kog kapaciteta koji slu`i za prou~avawe staza
elektrona, svemirskih tela i sl.
integracija, -e ` ‰lat. integratioŠ 1. spajawe
delova u celinu, povezivawe, objediwavawe,
sjediwavawe. 2. mat. radwa kojom se dobija in-
tegral date funkcije. 3. fiziol. koordinacija
rada ve}eg broja organa preko nervnih centara.
4. psih. uskla|ivawe razli~itih stavova, ose-
}awa, karakternih crta i sl. i wihovo povezi-
vawe u skladnu li~nost. 5. soc. (rasna) inte-
gracija slobodno udru`ivawe pripadnika
razli~itih rasa u istom dru{tvu, ukidawe ra-
sne diskriminacije; supr. (rasna) segregaci-
ja. x integracijski i integracioni.
integrisan, -a, -o ‰v. integrisatiŠ spojen, po-
vezan, objediwen, ujediwen. y integrisano ko-
lo fiz. elektronsko kolo sa vi{e me|usobno po-
vezanih elemenata na zajedni~koj osnovi od po-
luprovodni~kog materijala, elektronski ~ip.
integrisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. inte-
grare obnovitiŠ 1. spojiti, povezati, objedini-
ti, ujediniti. 2. dopuniti, dopuwavati, upot-
puniti, upotpuwavati. 3. mat. izra~una(va)ti
integral, izvr{iti operaciju kojom se iz za-
datog izvoda neke funkcije odre|uje sama ta
funkcija.
integritet, -eta m ‰lat. integritasŠ 1. potpu-
nost, celokupnost, celovitost; nepovredi-
vost, neprikosnovenost. 2. po{tewe, ~esti-
tost, ~asnost, nevinost.
integument, -a m, gen. mn. integumenata ‰lat.
integumentum pokrov, prevlaka, v. in-2, tegere
pokritiŠ 1. jajna opna. 2. zool. ko`a (~oveka ili
`ivotiwe). 3. bot. omota~ semenog zametka.
intelekt i intelekt, -a m ‰lat. intellectus od
intellegare razumetiŠ um, razum, razumevawe,
intelektualan
sposobnost saznavawa, misaone sposobnosti
~oveka.
intelektualan, -lna, -lno ‰lat. intellectualis
od intellectus umŠ koji se odnosi na intelekt,
uman, razumski, misaon.
intelektualac, -lca vok. intelektual~e m,
mn. intelektualci, gen. mn. intelektualaca (`.
intelektualka, dat. i lok. intelektualki) ‰v.
intelektualanŠ onaj koji se bavi umnim radom,
nau~nik, kulturni radnik ili umetnik; viso-
ko obrazovana osoba.
intelektualizam, -zma m ‰v. intelekt, in-
telektualacŠ 1. filoz. pravac u filozofiji koji
intelektu daje prednost u odnosu na sve ostale
duhovne funkcije. 2. razmatrawe problema na
na~in svojstven intelektualcima; apstraktni,
misaono-saznajni pristup `ivotu.
intelektualizacija, -e ` ‰v. intelektua-
lanŠ uzdizawe ~ega na intelektualni nivo,
pro`imawe razumskim, misaonim elementi-
ma, nasuprot ~isto prakti~nom ili emocio-
nalnom pristupu.
intelektualizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰v. intelektualanŠ da(va)ti ~emu intelektual-
nu sadr`inu, baviti se racionalnom stranom
~ega, zanemaruju}i emocionalne ili psiholo-
{ke aspekte.
intelektualist(a), -e m, mn. intelektuali-
sti ‰v. intelektualanŠ filoz. pristalica inte-
lektualizma.
intelektualisti~ki, -a, -o ‰v. intelektua-
lizamŠ koji se odnosi na intelektualizam ili
intelektualistu.
intelektualnost, -osti ` ‰nlat. intellectua-
litas, v. intelektualanŠ 1. svojstvo onoga koji je
intelektualan, sposobnost saznavawa putem
slo`enih misaonih procesa. 2. intelektualni
karakter; snaga intelekta.
inteligent, -a m, gen. mn. inteligenata ‰v.
inteligentanŠ onaj koji pripada inteligenci-
ji (3), intelektualac.
inteligentan, -tna, -tno ‰lat. intelligens od
intelligere shvatatiŠ 1. koji raspola`e inteli-
gencijom (1), razumom. 2. (o{tro)uman, pame-
tan, bistar, koji lako shvata. 3. ra~. koji se od-
nosi na sisteme sa mogu}no{}u samostalnog
delovawa: inteligentni sistemi.
inter-1
inteligencija, -e ` ‰lat. intelligentiaŠ 1. uro-
|ena sposobnost pravilnog shvatawa i rasu|i-
vawa, razum, um, bistrina uma. 2. sposobnost
snala`ewa u novim situacijama, sposobnost
re{avawa problema, pronicqivost, o{troum-
nost. 3. (zbirno) qudi koji se bave umnim a ne
fizi~kim radom, intelektualci. 4. ra~. sposob-
nost kompjutera da obra|uje podatke.
inteligibilan, -lna, -lno ‰lat. intelligibi-
lisŠ 1. shvatqiv, razumqiv. 2. pojmovni, koji se
mo`e doku~iti samo razumom, a ne ~ulima;
supr. senzibilan.
Intelsat, -a m ‰engl. Intelsat, skr. od In(terna-
tional) Tel(ecommunications) Sat(ellite Consorti-
um)Š me|unarodna agencija za razvoj i lansira-
we telekomunikacionih satelita.
intendant, -a m, gen. mn. intendanata ‰fr. in-
tendant od lat. intendens koji nadgleda; zna~ewe
2 po nema~kom IntendantŠ 1. voj. onaj koji se sta-
ra o snabdevawu vojske svim potrebama (hrana,
ode}a, novac i dr.). 2. (hrv.) upravnik, direktor
pozori{ta. x intendantski.
intendantura, -e ` ‰nlat. intendantura, v. in-
tendantŠ 1. voj. deo vojne uprave koji se stara o
snabdevawu vojske. 2. polo`aj, slu`ba inten-
danta.
intenzivan, -vna, -vno ‰srlat. intensivusŠ 1.
jak, poja~an, napregnut, sna`an, bujan. 2.
poqopr. koji te`i ve}im prinosima s mawih
povr{ina; supr. ekstenzivan.
intenzivirati, intenziviram, 3. l. mn. in-
tenziviraju svr{. i nesvr{. ‰v. intenzivanŠ ~i-
niti ja~im, intenzivn(ij)im, poja~avati.
intenzitet, -eta m ‰v. intenzijaŠ 1. unutra-
{wa snaga i stepen napetosti delovawa ili
do`ivqaja; ja~ina, snaga, `estina. 2. fiz. ste-
pen ja~ine fizi~kog delovawa; veli~ina neke
sile ili energije po jedinici povr{ine ili
mase.
intenzifikacija, -e ` ‰lat. intendere na-
pregnuti, v. -fikacijaŠ dostizawe ve}eg inten-
ziteta, ja~awe, ve}e naprezawe; pove}awe nape-
tosti, poja~awe dejstva.
intencija, -e ` ‰lat. intentio od intendere te-
`itiŠ namera, naum, ciq, te`wa, `eqa.
inter-1 ‰lat. inter me|u, izme|uŠ pref. pre-
fiks u slo`enicama, izra`ava vezu, spoj, po-
527
inter-2
sredni{tvo, sredwi polo`aj u prostornom
ili vremenskom smislu.
inter-2 ‰skr. od internacionalanŠ kao prvi
deo slo`enice zna~i me|unarodni, interna-
cionalni.
interaktivan, -vna, -vno ‰v. inter-1, akti-
vanŠ 1. koji se odnosi na interakciju, me|usob-
ni uticaj. 2. (o ra~unarima, elektronskim me-
dijima i sl.) koji deluje u dva pravca, koji
omogu}ava me|usobnu razmenu. y interaktiv-
na nastava nastava koja obezbe|uje aktivan od-
nos svih u~esnika.
interakcija, -e ` ‰v. inter-1, akcijaŠ 1. me-
|usobni uticaj, uzajamno delovawe (prirod-
nih pojava, predmeta, qudi, dru{tvenih grupa
itd.). 2. fiz. dejstvo dvaju ili vi{e sistema
jednog na drugi, uzajamno dejstvo dveju pojava
ili dvaju tela.
interamnijum, -a i interamnij, -ija m ‰v.
inter-1, lat. amnis rekaŠ podru~je izme|u dveju
reka, me|ure~je.
interbrigade, interbrigada `, mn. ‰v. in-
ter-2, brigada skr. od internacionalne briga-
deŠ vojne jedinice sastavqene od stranih do-
brovoqaca u [panskom gra|anskom ratu
(1936–1939).
interbrigadist(a), -e m ‰v. inter-2, briga-
dist(a)Š ~lan interbrigade.
interval, -ala m ‰lat. intervallum ogra|eni
nasipŠ 1. razmak, razdaqina, udaqenost u vre-
menu ili prostoru; me|uprostor; me|uvreme;
pauza. 2. muz. razlika u visini izme|u dva tona.
3. mat. skup svih brojeva izme|u dva data broja
na brojnom pravcu.
intervalometar i intervalometar, -tra m
‰lat. intervallum rastojawe, v. -metarŠ 1. sprava
za davawe svetlosnih signala (sme{tena na
zadwoj strani vozila) koja vozilu {to sledi
omogu}uje procenu rastojawa. 2. voj. sprava za
merewe rastojawa od ciqa do ta~ke udara zrna
ili rasprskavawa u vazduhu (u artiqeriji).
intervenisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. in-
tervenire u}i izme|uŠ posredovati, (u)me{ati
se, uplitati se, pomo}i, delovati.
interventan, -tna, -tno ‰lat. interventus po-
sredovaweŠ koji se me{a, upli}e, koji posre-
duje; koji slu`i za intervenciju. y inter-
528
intervjuist(a)
ventne jedinice voj. jedinice za borbene za-
datke ograni~enog dometa i trajawa; inter-
ventne ta~ke ekon. gorwa i dowa ta~ka kursa
izme|u kojih kurs valute mo`e oscilirati.
intervencija, -e ` ‰lat. interventioŠ 1. po-
sredovawe, me{awe, uplitawe. 2. delovawe ra-
di re{avawa nekog problema. 3. voj. anga`ova-
we snaga na nekom borbenom zadatku, naj~e{}e
ograni~enog dometa i trajawa. 4. finans. posre-
dovawe na berzi radi odr`avawa kursa novca
ili hartija od vrednosti. 5. med. zahvat predu-
zet radi le~ewa, ob. hirur{ki.
intervencionizam, -zma m ‰v. intervenci-
ja, -izamŠ 1. pol. politika intervenisawa,
uplitawa (oru`anog, politi~kog, ekonomskog)
u unutra{we odnose i poslove druge dr`ave. 2.
ekon. pravac koji zahteva me{awe dr`ave u pri-
vredni `ivot, odnosno regulisawe privred-
nih kretawa zakonskim i politi~kim merama.
intervencionist(a), -e m ‰v. intervencijaŠ
nosilac, u~esnik ili pristalica intervenci-
je (ob. vojne).
intervencionisti~ki, -a, -o ‰v. interven-
cionist(a)Š koji se odnosi na intervencioni-
zam ili intervencioniste.
interverzija, -e ` ‰lat. intervertere okrenu-
ti na drugu stranuŠ 1. prav. nezakonita promena
vlasni{tva. 2. filol. umesto interlinearna
verzija, v. interlinearan; prevod ispisan iz-
nad originala, izme|u redova (naro~ito u
sredwovekovnim rukopisima).
intervju, -ua m, mn. intervjui, gen. intervjua
‰engl. interviewŠ 1. razgovor s javnom li~no{}u
koji je namewen sredstvima javnog informisa-
wa. 2. metod dobijawa podataka o ispitaniku
putem razgovora, u okviru istra`ivawa javnog
mwewa ili nau~nog istra`ivawa. 3. razgovor
koji se vodi radi upoznavawa neke osobe (pri-
likom zaposlewa i dr.).
intervjuer, -era m ‰engl. interviewer, v. inter-
vjuŠ onaj koji vodi intervju, koji postavqa pi-
tawa (novinar, istra`iva~, poslodavac i dr.).
intervjuisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. in-
tervjuŠ postavqaju}i pitawa, voditi razgovor
namewen objavqivawu, istra`ivawu ili upo-
znavawu sagovornika; ispitati koga.
intervjuist(a) v. intervjuer.
intervokalan
intervokalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, vokalŠ
fon. koji se nalazi izme|u dva vokala, me|usa-
moglasni~ki.
interglacijal, -ala m ‰v. inter-1, lat. glaci-
alis ledeniŠ geol. razdobqe izme|u dva ledena
doba u razvoju Zemqe.
interdentalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, den-
talanŠ 1. anat. koji je izme|u zuba, me|uzubni. 2.
fon. koji se izgovara vrhom jezika izme|u zuba
(kao englesko zvu~no i bezvu~no th).
interdependencija, -e ` ‰v. inter-1, depen-
dencijaŠ me|usobna zavisnost, me|uzavisnost.
interdikt, -a m, gen. mn. interdikata ‰lat. in-
terdictum od interdicere zabranitiŠ 1. zabrana,
odluka o zabrani koju donosi vladar ili viso-
ki dr`avni slu`benik. 2. crkv. u katoli~kom
crkvenom pravu: kaznena zabrana vr{ewa svih
crkvenih obreda koju je papa izricao nekoj
oblasti, dr`avi, gradu ili op{tini. 3. kazna
kojom se sve{teniku ili verniku zabrawuje
u~e{}e u bogoslu`ewu i pristup sakramenti-
ma (v.).
interdikcija, -e ` ‰lat. interdictioŠ 1. zabra-
na, ukidawe, uskra}ivawe. 2. sudska zabrana
upravqawa vlastitom imovinom; stavqawe
pod starateqstvo.
interdisciplinaran, -rna, -rno ‰v. in-
ter-1, disciplinaranŠ koji se odnosi na vi{e
nau~nih disciplina ili im je zajedni~ki, me-
|udisciplinaran.
interdisciplinarnost, -osti ` ‰v. inter-
disciplinaranŠ saradwa izme|u vi{e disci-
plina, kori{}ewe rezultata raznih nauka u
nau~nom istra`ivawu.
interegnum, -a m ‰lat. interregnum, v. in-
ter-1, regnum vladavinaŠ 1. vreme izme|u dve
vladavine, izme|u svr{etka jedne vlasti i po-
~etka druge; me|uvlada, me|uvla{}e. 2. prekid
kontinuiteta.
intere`xija, -e m ‰v. interes, -xijaŠ fam.
onaj koji misli samo na interes (3), dobit, ko-
rist; zelena{, lihvar, profiter.
interes, -a m ‰lat. interesse biti izme|u ~ega,
ticati seŠ 1. zanimawe, interesovawe; pa`wa,
pridavawe zna~aja, naklonost prema ~emu. 2.
u~e{}e, udeo. 3. korist, dobit. 4. kamata, do-
bit od ulo`enog novca.
interkalirati
interesantan, -tna, -tno ‰fr. interessant, v.
interesŠ 1. zanimqiv, privla~an, koji pobu|u-
je zanimawe, radoznalost. 2. neobi~an, izuze-
tan. 3. povoqan.
interesent, -a m, gen. mn. interesenata ‰nem.
Interessent, v. interesovatiŠ 1. onaj koji se za-
nima, interesuje; onaj kojeg se ne{to ti~e. 2.
u~esnik, onaj koji ima udela.
interesni, -a, -o ‰v. interesŠ koji se odnosi
na interes, koji je u ne~ijem interesu. y inte-
resna sfera podru~je interesa, delovawa,
uticaja; (u politici) prvenstvo uticaja i eks-
panzije jedne velike sile nad odre|enim dr`a-
vama, obi~no priznato od strane drugih veli-
kih sila; interesna grupa grupa ili sloj qu-
di koji imaju ekonomskog interesa da interve-
ni{u u nekom pitawu.
interesovati, -ujem nesvr{. ‰fr. interesser, v.
interesŠ 1. zanimati (koga), biti zanimqiv (ko-
me). 2. interesovati se raspitivati se za ne-
{to, nastojati saznati, tra`iti obave{tewe.
interzonalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, zonaŠ
koji se nalazi izme|u pojedinih zona, me|u-
zonski.
interijer, -era v. enterijer.
interim pril. ‰lat. interim za to vremeŠ
(obi~no u spoju ad interim) me|utim; zasad;
privremeno.
interiora, -a s, mn. ‰lat. interior unutra{wiŠ
anat. unutra{wi organi, utroba.
interjekcija, -e ` ‰lat. interiectioŠ 1. gram.
uzvik, usklik. 2. prav. podno{ewe `albe na
presudu vi{em sudu.
interkalar, -ara m ‰lat. intercalaris umet-
nutŠ 1. umetnuti dan u prestupnoj godini (29.
februar); prestupni dan. 2. vreme od po~etka
rada preduze}a do prvih prihoda.
interkalaran, -rna, -rno ‰v. interkalarŠ
umetnut, dodat. y interkalarna kamata bank.
dodatna kamata, kamata koja se pla}a od trenut-
ka odobrewa kredita do trenutka stvarnog ko-
ri{}ewa.
interkalacija, -e ` ‰lat. intercalatioŠ ume-
tawe, umetak, dodatak, dopuna.
interkalirati, interkaliram, 3. l. mn. in-
terkaliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. intercalareŠ
umetnuti, umetati, doda(va)ti, dopuniti.
529
interkolumnijum
interkolumnijum, -a i interkolumnij, -a
m ‰lat. intercolumnium, v. inter-1, kolumnaŠ
arhit. razmak izme|u stubova u kolonadi.
interkom, -a m ‰engl. intercom, skr. od inter-
communicationŠ tehn. ure|aj za komunikaciju u
zgradi, avionu i sl.; up. interfon.
interkomunija, -e ` ‰v. inter-1, lat. commu-
nia mn. od commune zajednicaŠ rel. sporazum,
dogovor izme|u razli~itih hri{}anskih cr-
kava koji, pod odre|enim uslovima, dozvoqava
vernicima jedne crkve da se pri~e{}uju u dru-
goj crkvi.
interkomunikator, -a m ‰v. inter-1, komu-
nikatorŠ razglas, sistem zvu~nika za preno{e-
we slu`benih obave{tewa, nare|ewa i dr.
interkonekcija, -e ` ‰v. inter-1, lat. con-
nectere povezatiŠ 1. povezivawe elektri~nih
centrala dalekovodima u elektroenergetske
sisteme. 2. povezivawe korisnika komunika-
cionih sistema radi omogu}avawa me|usobne
komunikacije i veza sa nosiocima umre`ava-
wa. 3. arhit. re{ewe za povezivawe dva gra|e-
vinska objekta.
interkontinentalan, -lna, -lno ‰v. in-
ter-1, kontinentŠ koji se odvija izme|u konti-
nenata, me|ukontinentalan (npr. saobra}aj).
interkonfesionalan, -lna, -lno ‰v. in-
ter-1, konfesijaŠ koji se ti~e odnosa izme|u
razli~itih veroispovesti, me|uverski.
interkostalan, -lna, -lno ‰lat. intercostalis,
v. inter-1, costa rebroŠ anat. koji se nalazi izme-
|u rebara, me|urebarni.
interkulturalan, -lna, -lno ‰engl. intercul-
tural, v. inter-1, kulturaŠ koji povezuje razli-
~ite kulture; koji se odnosi na sli~nosti i
razlike me|u kulturama.
interkulturalnost, -i ` ‰v. interkultura-
lanŠ osobina onoga {to je interkulturalno.
interkutan, -tna, -tno ‰v. inter-1, lat. cutis
ko`aŠ koji se nalazi u ko`i, unutar ko`e; up.
supkutan.
interlingva, -e ` ‰v. inter-1, lat. lingua je-
zikŠ 1. ve{ta~ki jezik zasnovan na latinskom
bez upotrebe nastavaka, predlo`en kao me|u-
narodno sredstvo sporazumevawa prvenstveno
u nauci. 2. ra~. jezik posrednik u ma{inskom
prevo|ewu.
530
intermeco
interlingvistika, -e `, dat. i lok. inter-
lingvistici ‰v. inter-1, lingvistikaŠ lingv. 1.
prou~avawe me|usobnih uticaja me|u svet-
skim jezicima. 2. prou~avawe nastajawa i
funkcionisawa ve{ta~kih jezika kao {to je
esperanto.
interlinearan, -rna, -rno ‰v. inter-1, lat.
linea redŠ filol. koji se nalazi izme|u redova
(bele{ka, prevod i sl.), me|uredni. y inter-
linearni prevod (interlinearna verzija)
prevod napisan izme|u redova stranog teksta,
po mogu}stvu tako da svaka prevedena re~ bude
ispod originalne.
interlokalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, loka-
lanŠ me|umesni; up. interurban.
interludijum, -a i interludij, -ija m
‰srlat. interludium, v. inter-1, lat. ludus igraŠ 1.
me|uigra, me|u~in. 2. kratak dramski komad
izvo|en izme|u ~inova (crkvene) drame. 3. muz.
instrumentalno izvo|ewe na orguqama izme|u
strofa crkvene pesme. 4. muz. deo muzi~ke kom-
pozicije kojim se povezuju dve razli~ite teme.
intermedijalan, -lna, -lno ‰engl. intermedi-
al, v. inter-1, medijumŠ koji je realizovan u
kombinaciji dvaju ili vi{e medija.
intermedijaran, -rna, -rno ‰lat. intermedi-
usŠ koji posreduje, posredan, posredni~ki.
intermedijer, -a m ‰fr. intermediaire, v. in-
termedijaranŠ me|uprodukt, me|uproizvod,
proizvod koji nastaje u nekoj od faza tehnolo-
{kog procesa.
intermedijum, -a i intermedij, -a m ‰lat.
intermediumŠ 1. posrednik. 2. pozor. ist. kratka
predstava s muzikom i pevawem, ponekad {a-
qivog sadr`aja, izvo|ena u pozori{tu izme|u
~inova glavnog komada (od XVI do XVIII veka),
me|uigra; up. intermeco, interludijum.
intermeco, -a m, mn. intermeci/intermeca
‰ital. intermezzo od lat. intermediumŠ 1. pozor.
me|u~in, me|uigra, mali pozori{ni komad,
izvodi se radi osve`ewa izme|u ~inova glavne
predstave. 2. muz. instrumentalna, ob. klavir-
ska kompozicija lak{eg karaktera (u XIX ve-
ku). 3. pauza u glavnom programu (pozori{nih
predstava, TV prenosa i sl.) ispuwena lakim
umetni~kim sadr`ajem. 4. fig. neo~ekivani do-
ga|aj, upadica.
intermisija
intermisija, -e ` ‰lat. intermissioŠ 1. pri-
vremeni prekid, prestanak. 2. propu{tawe, iz-
ostavqawe.
intermitentan, -tna, -tno ‰lat. intermittens
od intermittere prekidatiŠ koji traje s prekidi-
ma, povremen, koji se javqa na mahove.
intermitencija, -e ` ‰v. intermitiratiŠ
isprekidano trajawe neke pojave, javqawe na
mahove (npr. bolesti).
intermitirati, intermitiram, 3. l. mn. in-
termitiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. intermittere
ostaviti me|uprostor, izostatiŠ neob. povre-
meno prekidati, izostajati; propu{tati, izo-
stavqati.
intermuskularan, -rna, -rno ‰v. inter-1,
muskularniŠ anat. koji se nalazi izme|u mi{i-
}a, me|umi{i}ni.
internalizacija, -e ` ‰srlat. internalis unu-
tra{wi, prema lat. internusŠ psih. proces usva-
jawa dru{tvenih normi i standarda pona{awa
kao svojih li~nih stavova.
internat, -ata m ‰nlat. internatum, prema lat.
internus unutra{wiŠ vaspitni zavod, {kola u
kojoj u~enici imaju i stan. x internatski.
internaut, -a ‰v. Inter(net), (astro)nautŠ
onaj koji pretra`uje Internet.
ra~. fam.
internacionala, -e ` ‰v. internacionalanŠ
1. ist. me|unarodna organizacija radni~kih,
komunisti~kih ili socijalisti~kih partija:
Prvu internacionalu (1864–1876) osnovali
su Marks i Engels, Druga internacionala po-
stojala je od 1889. do 1914, Tre}a internacio-
nala (Komunisti~ka internacionala, v. Ko-
minterna) od 1919. do 1943. 2. (Internacio-
nala) me|unarodna revolucionarna himna
proletarijata, komponovana u Francuskoj
1871. u spomen na borce Pariske komune.
internacionalan, -lna, -lno ‰v. inter-1,
nacionalanŠ me|unarodni.
internacionalac, -lca m, vok. internacio-
nal~e, mn. internacionalci, gen. mn. interna-
cionalaca ‰v. internacionalanŠ 1. ist. pripad-
nik interbrigada (v.) u [panskom gra|anskom
ratu. 2. sp. sportista koji se takmi~i u me|una-
rodnim susretima, dr`avni reprezentativac.
3. internacionalista (v.).
internet-kafe
internacionalizam, -zma m ‰v. internaci-
onalanŠ 1. pol. pokret za me|unarodnu solidar-
nost i ravnopravnost, borba protiv rasnih,
klasnih i nacionalnih predrasuda. 2. ist. u po-
liti~kom `argonu komunisti~kih partija, oba-
veza me|unarodne komunisti~ke solidarnosti
nadre|ena interesima nacionalnih partija. 3.
lingv. re~ koja u sli~nom obliku a sa istim zna-
~ewem postoji u mnogim jezicima sveta.
internacionalizacija, -e ` ‰v. internaci-
onalizovatiŠ 1. proces zbli`avawa i saradwe
me|u dr`avama i narodima, te`wa ka ujediwa-
vawu sveta. 2. sporazum po kojem vi{e dr`ava
ima jednako pravo na kori{}ewe neke terito-
rije, vode, kanala i sl. 3. postupak re{avawa
spornih pitawa izme|u dve strane u dogovoru
s nekom tre}om dr`avom ili s me|unarodnim
institucijama; me{awe velikih sila ili me-
|unarodnih organizacija u spor izme|u dve
dr`ave (‹ spora).
internacionalizovati, -ujem svr{. i
nesvr{. ‰v.
internacionalanŠ sprovesti inter-
nacionalizaciju, u~initi internacionalnim.
internacionalist(a), -e m, mn. internaci-
onalisti ‰v. internacionalanŠ onaj ko se zala-
`e za me|unarodno sporazumevawe, pristali-
ca internacionalizma.
internacionalisti~ki, -a, -o ‰v. interna-
cionalist(a)Š koji se odnosi na internaciona-
lizam ili na internacionaliste.
internet (Internet), -a m ‰v. inter-2, engl.
net(work) mre`aŠ ra~. svetska kompjuterska
mre`a koja putem satelita i telefona povezuje
mawe kompjuterske mre`e i omogu}ava me|u-
sobnu komunikaciju wihovih korisnika.
internet-protokol, -a m ‰engl. Internet Pro-
tocol, v. internet, protokolŠ ra~. standard za
preno{ewe poruka preko Interneta.
internet-adresa, -e ` ‰engl. internet address,
v.internet, adresaŠ ra~. adresa koja slu`i za
uspostavqawe veze sa odre|enim veb-sajtom i
koja po~iwe slovima www.
internet-kafe, -ea m ‰v. internet, kafeŠ
ugostiteqski objekat u kojem se nalaze kompju-
teri povezani s Internetom, koje gosti, uz na-
knadu, mogu da koriste.
531
interneuron
interneuron, -ona m ‰v. inter-1, neuronŠ
anat. nervna }elija koja povezuje motorne i sen-
zorne }elije u mozgu ili ki~menoj mo`dini,
prenose}i impulse izme|u wih.
interni, -a, -o ‰lat. internusŠ unutra{wi;
doma}i, privatan. y interna medicina grana
medicine koja se bavi le~ewem bolesti unu-
tra{wih organa.
internirati, interniram, 3. l. mn. inter-
niraju svr{. ‰fr. interner od lat. internus unutra-
{wiŠ ograni~iti slobodu kretawa, zatvoriti,
zato~iti; ob. za vreme rata, prognati na odre-
|eno mesto koje je pod policijskim ili vojnim
nadzorom, npr. (koncentracioni) logor.
internirac, -rca m, vok. internir~e, mn. in-
ternirci, gen. mn. interniraca ‰v. interniratiŠ
onaj koji je interniran, zatvorenik, zato~e-
nik.
internist(a), -e m ‰v. internaŠ 1. lekar spe-
cijalista za bolesti unutra{wih organa. 2.
neob. u~enik koji `ivi u internatu.
internisti~ki, -a, -o ‰v. internistŠ med.
koji se odnosi na internu medicinu i na in-
terniste.
internodijum, -a i internodij, -a m ‰lat. in-
ternodium, v. inter-1, lat. nodus ~vorŠ bot. zade-
bqali deo na stabqici biqke iz kojeg izrasta-
ju listovi, ~lanak, koleno.
internuncij, -a m ‰nlat. internuntius posred-
nikŠ specijalni papski izaslanik, po ~inu ni-
`i od nuncija.
internuncijatura, -e ` ‰v. inter-1, nunci-
jaturaŠ ~ast, polo`aj, zvawe, sedi{te inter-
nuncija.
interogativan, -vna, -vno ‰lat. interrogati-
vus, prema interrogare ispitivatiŠ gram. koji je
u obliku pitawa, upitni.
interparlamentarni, -a, -o ‰v. inter-1,
parlamentaranŠ koji povezuje, objediwuje par-
lamente razli~itih dr`ava, me|uparlamen-
tarni.
interpelacija, -e ` ‰lat. interpellatio, v. in-
terpeliratiŠ 1. pitawe upu}eno govorniku,
upadica. 2. pitawe kojim poslanik u parla-
mentu zahteva neko obja{wewe od ministra
ili vlade.
532
interpretacija
interpelirati, interpeliram, 3. l. mn. in-
terpeliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpellareŠ 1.
upasti nekome u re~ za vreme izlagawa, preki-
nuti govor kakvim pitawem. 2. uputiti inter-
pelaciju, zahtevati obja{wewe od dr`avnog
organa.
interpozicija, -e ` ‰lat. interpositio prema
interponere, v. interponiratiŠ 1. stavqawe iz-
me|u ~ega, umetawe. 2. posredovawe, uplitawe,
intervencija.
Interpol, -a m ‰skr. od fr. (Organisation) In-
ter(nationale de) pol(ice criminelle), odn. engl. In-
ter(national Criminal) Pol(ice Organization)Š me-
|unarodna organizacija kriminalisti~ke po-
licije, osnovana 1923. u Austriji, obnovqena
posle Drugog svetskog rata (sedi{te u Parizu).
interpolator, -a m ‰lat. interpolator, v. in-
terpolacijaŠ onaj koji ume}e, interpolira.
interpolacija, -e ` ‰lat. interpolatioŠ 1. na-
knadno umetawe re~i, fraza ili re~enica u
tekst (obi~no tu|i). 2. mat. postupak kojim se
izme|u dveju poznatih vrednosti neke funkci-
je ume}u vrednosti neke nove, po pravilu pro-
stije funkcije tako da ova ne odstupa od date
funkcije preko `eqene granice. 3. gra|. iz-
gradwa objekta izme|u postoje}ih zgrada, u ve}
izgra|enom delu grada.
interpolirati, interpoliram, 3. l. mn. in-
terpoliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpolareŠ 1.
umetati, vr{iti interpolaciju. 2. mat. pri-
bli`no ili ta~no odrediti neku veli~inu na
osnovu delimi~nog poznavawa susednih vred-
nosti u nizu.
interponirati, interponiram, 3. l. mn. in-
terponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interponereŠ 1.
umetnuti, umetati, staviti, stavqati izme|u.
2. posredovati.
interpret v. interpretator.
interpretativan, -vna, -vno ‰v. interpre-
tacijaŠ 1. koji se odnosi na izvo|ewe; izvo-
|a~ki. 2. koji slu`i tuma~ewu, koji predsta-
vqa interpretaciju.
interpretator, -a m ‰v. interpretiratiŠ 1.
tuma~. 2. izvo|a~ (umetnik), glumac, prikaziva~.
interpretacija, -e ` ‰lat. interpretatioŠ 1.
obja{wavawe smisla neke pojave. 2. kwi`. tu-
ma~ewe kwi`evnoumetni~kog teksta. 3. izvo-
interpreter
|ewe nekog muzi~kog, pesni~kog ili dramskog
dela (svirawem, pevawem, recitovawem, glu-
mom i sl.).
interpreter, -a m ‰engl. interpreter tuma~Š
ra~. program koji omogu}uje interpretaciju iz-
vornog sadr`aja wegovim prevo|ewem na ma-
{inski jezik pri svakom izvr{ewu.
interpretirati, interpretiram, 3. l. mn.
interpretiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpretari
posredovati, tuma~iti, prema interpres tuma~Š
1. (pro)tuma~iti, objasniti, obja{wavati,
prevoditi, izlagati. 2. prikazivati, izvoditi,
predstavqati. 3. ra~. dekodirati i izvesti iz-
javu ili naredbu.
interpungirati, interpungiram, 3. l. mn.
interpungiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpunge-
re, v. inter-1, pungere bostiŠ staviti, stavqati
interpunkciju ili pravopisne znake.
interpunkcija, -e ` ‰v. inter-1, lat. punctio
ubodŠ pravopisni znaci (ta~ka, zarez, crta, dve
ta~ke, upitnik i dr.). y gramati~ka inter-
punkcija upotreba pravopisnih znakova pre-
ma gramati~kim i pravopisnim pravilima;
logi~ka interpunkcija raspore|ivawe zare-
za u re~enici u zavisnosti od misaone poveza-
nosti me|u re~ima, skupovima re~i i re~eni-
cama: ono {to je u mislima tesno povezano i
predstavqa celinu ne treba rastavqati zape-
tom, i obrnuto.
interseksualitet v. interseksualnost.
interseksualnost, -osti ` ‰v. inter-1, sek-
sualnostŠ biol. pojava i mu{kih i `enskih
polnih osobina kod jednog istog bi}a; me|u-
polnost, dvopolnost; up. biseksualnost.
intersiti, -ija m ‰engl. InterCity, v. inter-1,
city gradŠ `el. vrsta udobnog brzog voza na du-
`im relacijama.
interstelaran, -rna, -rno ‰nlat. interstella-
ris, v. inter-1, lat. stella zvezdaŠ koji se nalazi
izme|u zvezda, me|uzvezdani.
intersticijalni, -a, -o ‰v. intersticijumŠ
1. me|uprostorni. 2. me|uvremeni.
intersticijum, -a i intersticij, -a m ‰lat.
interstitium, prema intersistere stati izme|uŠ 1.
me|uprostor. 2. me|uvreme. 3. pukotina, rupa.
4. anat. u parenhimati~nim organima, prosto-
interferon
ri ispuweni vezivnim tkivom koje sadr`i
krvne i limfne kapilare i nerve.
intersubjektivan, -vna, -vno ‰v. inter-1,
subjektivanŠ koji je zajedni~ki ve}em broju
osoba (subjekata); up. intrasubjektivan, eks-
trasubjektivan.
intertekstualan, -lna, -lno ‰v. inter-1,
tekstŠ kwi`. koji se odnosi na vezu izme|u tek-
stova; koji podrazumeva citirawe, prepri~a-
vawe, parodiju i sl.
intertekstualnost, -i ` ‰v. intertekstua-
lanŠ osobina onoga {to je intertekstualno.
intertrigo, -a m ‰lat. intertrigo, v. inter-1,
lat. terere trqatiŠ med. zapaqewe ko`e na prevo-
ju, nastalo trqawem ko`e o ko`u; ojed.
interurban, -a, -o ‰v. inter-1, urbanŠ me|u-
gradski, me|umesni; up. interlokalan.
interfejs, -a m ‰engl. interface, v. inter-1,
engl. face lice, povr{inaŠ ra~. 1. deo kompjuter-
skog programa koji omogu}ava korisniku da se
slu`i tim programom. 2. veza izme|u pojedi-
nih delova kompjuterskog sistema, su~eqe, me-
|usklop.
interferencija, -e ` ‰nlat. interferentia, v.
inter-1, lat. ferre nositiŠ 1. ometawe, prepli-
tawe, me{awe. 2. fiz. uzajamno dejstvo talasa
(elektri~nih, zvu~nih i dr.), pri kojem jedan
drugog poja~ava, slabi ili poni{tava. 3. tehn.
{um ili signal koji poti~e od nekog elektron-
skog ure|aja i koji ometa prijem radio i TV
programa. 4. lingv. prodor elemenata jednog je-
zika (ob. materweg) u sistem drugog jezika (ob.
onoga koji se u~i). 5. psih. pojava da postoje}a
navika ote`ava sticawe nove navike.
interferirati, interferiram, 3. l. mn. in-
terferiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. interferer, v. in-
terferencijaŠ 1. uplitati se, uplesti se,
(u)me{ati se, ometati. 2. tehn. ometati prijem
signala.
interferometar, -tra m ‰v. interferirati,
-metarŠ instrument za merewe malih du`ina i
rastojawa pomo}u interferencije dva svetlo-
sna zraka.
interferon, -ona m ‰v. inter-1, lat. ferire
udaritiŠ fiziol. proteinski faktor koji lu~e
}elije organizma da bi se odbranile od virusa;
533
interfolijacija
proizvodi se i sinteti~ki kao lek za virusne
infekcije i maligna oboqewa.
interfolijacija, -e ` ‰v. inter-1, lat. foli-
um listŠ umetawe praznih listova me|u ispi-
sane (u kwizi, rukopisu), radi za{tite ili
kao mogu}nost za naknadno bele`ewe.
interfon, -a m ‰v. inter-1, (tele)fonŠ tele-
fonski sistem koji omogu}uje razgovor unutar
jedne ku}e ili ustanove, bez kori{}ewa spo-
qa{we telefonske linije.
intercedirati, intercediram, 3. l. mn. in-
tercediraju svr{. i nesvr{. ‰lat. intercedereŠ 1.
protiviti se, prigovoriti, protestovati. 2. po-
sredovati, zauzimati se, zalagati se, jam~iti.
intercelularan, -rna, -rno ‰v. inter-1, lat.
cellula }elijaŠ biol. koji se nalazi izme|u }eli-
ja, me|u}elijski.
intercesija, -e ` ‰lat. intercessioŠ 1. proti-
vqewe, ulagawe prigovora, protest. 2. prav. po-
sredovawe, zalagawe, jemstvo. 3. pravo sudije
da ulo`i veto. 4. zast. opomena ili savet jedne
vlade drugoj.
intercesor m ‰lat. intercessorŠ 1. posrednik;
jemac. 2. prav. sudija koji ula`e veto.
intestabilan, -lna, -lno ‰lat. intestabilis, v.
in-1, lat. testis svedok, v. testamentŠ prav. koji je
nesposoban, nepodoban da svedo~i pred sudom;
koji je nesposoban da napi{e testament.
intestat, -ata m ‰v. intestatanŠ prav. onaj ko-
ji je umro bez testamenta, bez posledwe voqe.
intestatan, -tna, -tno ‰lat. intestatus, v. in-1,
lat. testari napraviti testamentŠ koji je bez te-
stamenta.
intestinalan, -lna, -lno ‰nlat. intestinalis
prema intestinum utrobaŠ anat. koji se odnosi na
creva, odn. utrobu; crevni, utrobni.
intima, -e ` ‰v. intimanŠ 1. unutra{wi,
skriveni sadr`aj du{evnog `ivota pojedinca.
2. prijatna sredina, topla atmosfera u pozna-
tom dru{tvu. 3. ono {to se odnosi na funkcije
tela, posebno na seksualnost. 4. anat. unutra-
{wi sloj zidova krvnih i limfnih sudova.
intiman, -mna, -mno ‰lat. intimus koji je u
najdubqoj unutra{wostiŠ 1. koji je u dubini
du{e, unutarwi, li~ni. 2. koji se ne pokazuje
javno, privatni. 3. blizak, poverqiv, iskren,
534
intonacija
prijateqski, srda~an. 4. koji se ti~e osnovnih
telesnih funkcija.
intimat, -ata m ‰lat. intimatum od intimare
obznaniti, v. intimacijaŠ prav. pismeno saop-
{tewe, odluka; naredba vi{ih organa.
intimacija, -e ` ‰lat. intimatio od intimare
obznanitiŠ objava, obznana, naredba, poziv.
intimizam, -zma m ‰v. intimanŠ stvarawe,
do~aravawe, slikawe intimne atmosfere (ob.
u umetnosti).
intimizacija, -e ` ‰v. intimanŠ intimizi-
rawe, zbli`avawe, uspostavqawe bliskih od-
nosa.
intimizirati, intimiziram, 3. l. mn. inti-
miziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. intimisieren, v. in-
timanŠ biti intiman s kime, dru`iti se, zbli-
`iti se, zbli`avati se.
intimist(a), -e m ‰v. intimanŠ 1. onaj koji
voli i neguje intimnu atmosferu. 2. pristali-
ca intimizma, umetnik koji u svojim delim
stvara, do~arava intimu (1, 2).
intimnost, -osti ` ‰v. intimanŠ osobina
onoga {to je intimno, bliskost, prisnost.
intimus, -a m ‰lat. intimusŠ prisan, intiman
prijateq.
intitulacija, -e ` ‰srlat. intitulare naslo-
viti, lat. titulus naslovŠ prav. ist. naslovni deo,
uvod nekog dokumenta u kome se nalazi ime we-
govog sastavqa~a.
intifada, -e ` ‰ar. intifada potresŠ ustanak
palestinskog naroda na podru~ju Zapadne oba-
le i Gaze, protiv izraelske vlasti i za vlasti-
tu dr`avu, zapo~eo 1987. godine.
intoksikacija, -e ` ‰srlat. intoxicatio, v.
toksi~anŠ 1. med. bolest izazvana dejstvom
otrova, trovawe. 2. fig. opijenost, zanesenost.
intolerantan, -tna, -tno ‰v. in-1, toleran-
tanŠ netrpeqiv, netolerantan.
intolerancija, ` ‰lat. intolerantia, v. in-1,
tolerancijaŠ netrpeqivost, netolerancija.
intonacija, -e ` ‰srlat. intonatio od lat. into-
nare zagrmetiŠ 1. muz. ta~na visina tona; me|u-
sobna uskla|enost tonova glasa ili instrumen-
ta. 2. lingv. povi{avawe i sni`avawe glasa to-
kom govora, u zavisnosti od akcenta ili od smi-
sla re~enice. 3. fig. na~in, ton, osnovni smi-
sao, smer razgovora, javnog istupa, teksta i sl.
intonirati
intonirati, intoniram, 3. l. mn. intonira-
ju svr{. i nesvr{. ‰srlat. intonare, v. tonŠ 1.
(od)svirati, (ot)pevati. 2. muz. da(va)ti into-
naciju, zasvirati, zapevati. 3. fig. dati ton,
povesti razgovor u odre|enom pravcu, usmeri-
ti ga `eqenim tokom; obojiti, pro`eti.
intra- ‰lat. intraŠ kao prvi deo slo`enice
zna~i: u, unutra (intrakardijalan, intramu-
skularan).
intravenozan, -zna, -zno ‰nlat. intravenosus,
v. intra-, venaŠ koji se ubrizgava u venu; y in-
travenozna injekcija med. injekcija koja se
ubrizgava u venu radi br`eg dejstva.
intravilan, -lna, -lno ‰v. intra-, vilaŠ ko-
ji se nalazi me|u vilama, zgradama; naseqen,
gradski; supr. ekstravilan.
intrada, -e ` ‰dalmatski intrata prema lat.
intrare u}i; u zna~ewu 3 od starog {p. intradaŠ 1.
zast. prinos, zarada, prihod; usev, letina, urod.
2. zast. obra|eno zemqi{te, vinograd, oranica.
3. muz. predigra u starim operama, uvertira.
intrakardijalan, -lna, -lno ‰v. intra-, gr~.
kardia srceŠ koji se nalazi u srcu, koji se ubri-
zgava u srce. y intrakardijalna injekcija
med. injekcija koja se ubrizgava u srce.
intrakontinentalan, -lna, -lno ‰v. intra-,
kontinentalanŠ koji se nalazi unutar konti-
nenta, kopneni, suvozemni.
intrakranijalan, -lna, -lno ‰v. intra-, gr~.
kranion lobawaŠ anat. koji se nalazi u lobawi.
intrakutan, -a, -o ‰v. intra-, lat. cutaneus
ko`niŠ koji se nalazi u ko`i. y intrakutana
injekcija med. injekcija koja se ubrizgava u
ko`u (obi~no kao proba na alergiju).
intramentalan, -lna, -lno ‰v. intra-, men-
talanŠ psih. koji pripada svesti pojedinca,
podru~ju li~nog, subjektivnog do`ivqaja.
intramuskularan, -rna, -rno ‰nlat. intramu-
scularis, v. intra-, lat. musculus mi{i}Š koji se
ubrizgava u mi{i}. y intramuskularna in-
jekcija med. injekcija koja se daje u mi{i}, u
meso.
intranet, -a ‰engl. intranet, prema lat. intra
unutar, engl. net(work) mre`aŠ ra~. privatna,
lokalna mre`a ra~unara (obi~no nekog predu-
ze}a ili ustanove) koja koristi internet teh-
nologiju.
introverzija
intranzigentan v. intransigentan.
intranzitivan, -vna, -vno ‰lat. intransiti-
vusŠ neprelazan. y intranzitivni glagol
gram. neprelazni glagol, odn. glagol koji nema
objekat u akuzativu (npr. tr~ati); supr. tran-
zitivan.
intransigentan, -tna, -tno ‰v. in-1, lat.
transigere nagoditi seŠ nepopustqiv, nepomir-
qiv, koji ne pristaje na kompromise.
intraokularan, -rna, -rno ‰v. intra-, oku-
laranŠ anat. koji se nalazi u oku, o~ni.
intrasubjektivan, -vna, -vno ‰v. intra-, su-
bjektivanŠ psih. koji se nalazi u pojedina~nom
subjektu, koji od wega zavisi i samo za wega
vredi; up. intersubjektivan, ekstrasubjek-
tivan.
intrauterin, -a, -o ‰nlat. intaruterinus, v. in-
tra-, lat. uterus matericaŠ koji se nalazi, koji
se doga|a u materici.
intriga, -e ` ‰fr. intrigue od lat. intricare za-
mrsitiŠ 1. spletka, podvala, smutwa, zavera. 2.
zaplet radwe u kwi`evnom delu (naro~ito u
drami).
intrigant, -a m, gen. mn. intriganata (`. in-
trigantkiwa, -e) ‰v. intrigaŠ osoba koja {iri
intrige (1), spletkaro{, smutqivac.
intrigantan, -tna, -tno ‰v. intrigaŠ koji
podsti~e na razmi{qawe, koji izaziva asoci-
jacije; zanimqiv, privla~an.
intrigantski, -a, -o ‰v. intriga, intri-
gantŠ koji se odnosi na intrigante; prepreden,
lukav, podmukao.
intrigirati, intrigiram, 3. l. mn. intri-
giraju nesvr{. ‰ital. intrigare od lat. intricare za-
mrsitiŠ 1. praviti intrige, spletke; spletka-
riti. 2. pobu|ivati interesovawe.
intrinzi~an, -~na, -~no ‰engl. intrinsic od
lat. intrinsecusŠ unutarwi, bitan, svojstven,
pravi.
intro- ‰lat. introŠ kao prvi deo slo`enice
zna~i: u, prema unutra (introverzija, intro-
spektivan).
intro, -a m ‰engl. intro, skr. od introductionŠ
muz. kratak uvodni deo kompozicije (u xezu ili
popularnoj muzici), introdukcija.
introverzija, -e ` ‰nlat. introversio, v. in-
tro-, lat. vertere okretatiŠ psih. okrenutost sa-
535
introvertan
mom sebi, svetu unutra{wih doga|aja; zatvore-
nost prema spoqa{wem svetu, povu~enost,
osamqenost.
introvertan, -tna, -tno ‰engl. introvert, v.
introvertiranŠ okrenut samom sebi, zatvoren,
povu~en, osamqen, introvertiran; supr. eks-
trovertan.
introvertiran, -a, -o ‰nlat. introvertere, v.
intro-, lat. vertere okretatiŠ koji pati od in-
troverzije, introvertan; supr. ekstroverti-
ran.
introvertiranost, -osti ` ‰v. introverti-
ranŠ psih. osobina i stawe onoga ko je intro-
vertan, introverzija; supr. ekstrovertira-
nost.
introdukcija, -e ` ‰lat. introductioŠ 1. uvod;
predgovor, uvodni deo u kwizi. 2. muz. uvodni
deo kompozicije (simfonije, sonate, opere). 3.
uvo|ewe (ne~eg novog).
introit, -a m = introitus, -a m ‰lat. introitus
ulaz, po~etakŠ 1. pristup (ob. pristupna moli-
tva u katoli~koj misi). 2. anat. ulaz u neku tele-
snu {upqinu.
introitus = introit (v.).
introjekcija, -e ` ‰nlat. introiectio, v. in-
trojiciratiŠ 1. ubacivawe, umetawe, unos. 2.
psih. postupak kojim se spoqni objekti unose u
psihu i ose}awa usmeravaju prema toj predsta-
vi, umesto prema samom objektu.
introjicirati, introjiciram, 3. l. mn. in-
trojiciraju svr{. i nesvr{. ‰v. intro-, lat. iacere
baciti, stavitiŠ ubaci(va)ti, umetnuti, ume-
tati, uneti.
intronizacija, -e ` ‰v. intronizovatiŠ po-
stavqawe na presto, ustoli~ewe, uvo|ewe na
najvi{i polo`aj (kraqa, patrijarha ili pape);
supr. detronizacija.
intronizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰srlat.
inthronizare, v. in-2, gr~. thronos prestoŠ (iz)vr-
{iti intronizaciju; supr. detronizovati.
introspektivan, -vna, -vno ‰nlat. introspec-
tivus, v. introspekcijaŠ koji posmatra samog se-
be, koji ponire u samog sebe; samoposmatra~ki,
samoispitiva~ki.
introspekcija, -e ` ‰nlat. introspectioŠ psih.
udubqivawe u sopstvenu svest, razmi{qawe o
536
in}ariti
svojim delima i postupcima, samoposmatrawe,
samoispitivawe.
introspekcionizam, -zma m ‰v. introspek-
cijaŠ psih. usmerenost na introspekciju kao je-
dini ili glavni metod psihologije.
intruzivan, -vna, -vno ‰lat. intrusivus, v. in-
truzijaŠ 1. koji se uvla~i, koji je uqez, name-
tqiv. 2. geol. koji se u te~nom stawu utisnuo u
{upqine i pukotine stewa (nakon erupcije
vulkana).
intruzija, -e ` ‰srlat. intrusio od intrudere
banuti, upastiŠ 1. bespravno ula`ewe u zvawe,
nametawe, upad. 2. geol. uvla~ewe, ula`ewe ras-
topqene vulkanske lave u pukotine zemqe.
intubacija, -e ` ‰nlat. intubatio, v. in-2, lat.
tubus cevŠ med. uvla~ewe odgovaraju}e cevi u
neki organ radi le~ewa ili anestezije (naj~e-
{}e u du{nik da bi se spre~ilo gu{ewe).
intubirati, intubiram, 3. l. mn. intubira-
ju ‰v. intubacijaŠ med. (iz)vr{iti intubaciju.
intuitivan, -vna, -vno ‰srlat. intuitivusŠ ko-
ji se odnosi na intuiciju; koji se oslawa na
intuiciju.
intuitivizam v. intuicionizam.
intuicija, -e ` ‰lat. intuitio prema intueri
gledati unutraŠ 1. sposobnost neposrednog
opa`awa, shvatawa, neposredne spoznaje, bez
pomo}i iskustva i racionalnog zakqu~ivawa.
2. ose}aj, predose}aj, slutwa.
intuicionizam, -zma m ‰fr. intuitionnisme,
v. intuicijaŠ filoz. teorija koja intuiciju uzi-
ma kao najva`niji izvor saznawa, koja je pret-
postavqa svim drugim spoznajnim funkcija-
ma; intuitivizam.
intuicionist(a), -e m ‰v. intuicijaŠ pri-
stalica intuicionizma, intuitivizma.
intumescencija, -e ` ‰nlat. intumescentia od
lat. intumescere ote}i, nabreknutiŠ 1. med. otok,
oteklina, zadebqawe tkiva ili organa. 2. bot.
oteklina, nakupina vode na listu, grani, kori
ili korenu biqke.
in}ar, -ara m ‰tur. inkar od ar. inkarŠ pokr. 1.
poricawe, odricawe, odbijawe. 2. lagawe, la`.
in}ariti, in}arim nesvr{. ‰v. in}arŠ pokr.
1. poricati, odricati, odbijati. 2. lagati.
in}un
in}un, -una m ‰venec. inciuo, ital. acciugaŠ ma-
la riba sli~na sardeli, brgqun, Engraulis en-
crasicholus, obi~no se jede usoqena.
inulin, -ina m ‰lat. inul(a), v. -inŠ hem. ugqe-
ni hidrat sli~an skrobu, nalazi se u korewu
biqaka glavo~ika.
in ultima linea v. in ultima linea.
inundacija, -e ` ‰lat. inundatio, v. in-2, lat.
unda talasŠ 1. plavqewe, poplava, povodaw. 2.
plavno podru~je vodotoka, obuhvata pojas iz-
me|u re~nog korita i linije vi{eg terena ili
nasipa.
inundacioni, -a, -o ‰v. inundacijaŠ koji se
odnosi na inundaciju; plavni, poplavqen.
infalibilan, lna, -lno ‰srlat. infallibilis, v.
in-2, lat. fallere varati seŠ nepogre{iv, sigu-
ran, pouzdan.
infalibilizam, -zma m ‰v. infalibilanŠ
crkv. dogma o nepogre{ivosti pape, usvojena
1870. godine na Vatikanskom koncilu Kato-
li~ke crkve.
infalibilist(a), -e m ‰v. infalibilanŠ
pristalica infalibilizma.
infalibilitet = infalibilnost (v.).
infalibilnost, -osti ` = infalibili-
tet, -eta m ‰srlat. infallibilitasŠ 1. nepogre{i-
vost, sigurnost, pouzdanost. 2. v. infalibi-
lizam.
infaman, -mna, -mno ‰lat. infamisŠ koji je na
zlu glasu, podao, ne~astan, sraman.
infamija i infamija, -e ` ‰lat. infamiaŠ
niskost, podlost, besramnost, ne~asnost, sra-
mota.
infant, -a m, gen. mn. infanata (`. infant-
kiwa) ‰{p. infante od lat. infans deteŠ 1. {pan-
ski ili portugalski prestolonaslednik. 2.
kraqevi}, princ.
infanterija, -e ` ‰fr. infanterie od lat. in-
fans de~ak, vojnik, pe{adinacŠ voj. pe{adija. x
infanterijski.
infanterist(a), -e m ‰v. infanterijaŠ voj.
vojnik koji slu`i u infanteriji, pe{ak, pe-
{adinac.
infantilan, -lna, -lno ‰lat. infantilis prema
infans deteŠ detiwast, nedozreo, umno nerazvi-
jen, zaostao, malouman.
inferioran
infantilizam, -zma m ‰v. infantilanŠ 1.
zastoj u telesnom i du{evnom razvoju, zaosta-
lost na razvojnom nivou deteta. 2. nedora-
slost, nedozrelost, naivnost.
infantilnost, -osti ` ‰v. infantilanŠ
osobina onoga koji je infantilan ili onoga
{to je infantilno.
infanticid, -ida m = infanticidijum i
infanticidij, -a m ‰lat. infanticidium od infans
dete, v. -cidŠ 1. ubistvo deteta ili dece koje iz-
vr{i jedan od roditeqa (~edomorstvo u {irem
smislu). 2. uop{te ubistvo dece.
infarkt, -a m ‰nlat. infarctus od lat. infartus
od infarcire ispuniti, nabitiŠ med. 1. ograni~e-
na zamrlost nekog dela tkiva do koje dolazi
usled za~epqewa krvnih sudova. 2. te{ko obo-
qewe sr~anog mi{i}a (sr~ani ‹, ‹ miokarda)
usled zastoja krvotoka u jednoj grani koronar-
nih arterija.
infarkta{, -a{a m ‰v. infarktŠ `arg. onaj
koji je pre`iveo infarkt.
infatigabilan, -lna, -lno ‰lat. infatigabi-
lis, v. in-1, fatigare zamoriti, izmu~itiŠ neob.
neumoran.
infekt, -a m, gen. mn. infekata ‰lat. infectum
od inficere zarazitiŠ med. ono {to uzrokuje in-
fekciju; inficirana, zarazna materija.
infektivan, -vna, -vno ‰nlat. infectivus, v.
infektŠ med. zarazan, ku`an, zaga|en, koji iza-
ziva infekciju.
infektolog, -a m, mn. infektolozi ‰v. in-
fektivan, -logŠ med. lekar specijalista za in-
fektologiju.
infektologija, -e ` ‰v. infektivan, -logi-
jaŠ med. grana medicine koja prou~ava uzroke,
simptome i metode le~ewa zaraznih bolesti.
infekcija, -e ` ‰lat. infectioŠ med. prodira-
we i razmno`avawe zaraznih klica koje izazi-
vaju oboqewe pojedinih organa ili celog or-
ganizma; zaraza, oku`ewe. x infekcijski.
inferencija, -e ` ‰srlat. inferentia prema
lat. inferre izvoditiŠ izvo|ewe zakqu~aka, za-
kqu~ivawe.
inferioran, -rna, -rno ‰lat. inferior ni`iŠ
ni`i, mawe vredan, pot~iwen, podre|en, sla-
biji; supr. superioran.
537
inferiornost
inferiornost, -osti ` ‰nlat. inferioritas, v.
inferioranŠ ni`i polo`aj, mawa vrednost,
pot~iwenost, podre|enost; supr. superiornost.
infernalan, -lna, -lno ‰srlat. infernalis od
infernus podzemniŠ pakleni, |avolski; pro-
klet, stra{an, u`asan.
inferno, -a m ‰ital. inferno od lat. infernusŠ
1. podzemni svet, pakao. 2. fig. ono {to li~i na
pakao, te{ko stawe, patwa.
infertilan, -lna, -lno ‰nlat. infertilisŠ ne-
plodan, nerodan, jalov.
infertilnost, -osti ` ‰v. infertilanŠ ne-
plodnost, nerodnost, jalovost.
infestacija, -e ` ‰lat. infestatioŠ napad {te-
to~ina, parazita i sl.; pusto{ewe; po{ast.
infeudacija, -e ` ‰srlat. infeudatio, v. in-2,
feudŠ ist. dodeqivawe feuda, lena; usposta-
vqawe vazalskog odnosa.
infibulacija, -e ` ‰lat. infibulatio od infi-
bulare, prema fibula kop~aŠ etnol. obi~aj kod ne-
kih primitivnih plemena da se za{ivaju spo-
qa{wi delovi polnih organa kako bi se spre-
~ilo polno op{tewe.
infiks, -a m ‰lat. infixus od infigere utaknu-
ti, zabitiŠ gram. umetak, umetnuta morfema ko-
ja ~ini deo osnove (npr. -ov- u gradovi).
infiltrat, -ata m ‰v. in-2, filtratŠ med.
prodirawe u tkivo i gomilawe u wemu materi-
ja koje mu nisu svojstvene, kao {to su proizvo-
di zapaqewa, gnoj i dr.
infiltracija, -e ` ‰nlat. infiltratioŠ 1. uli-
vawe; ce|ewe, proce|ivawe; prodirawe, pro-
bijawe (te~nosti). 2. med. gomilawe stranih
materija u pojedinim tkivima (npr. plu}a, je-
tre, bubrega); prodirawe gnoja, tumorskih }e-
lija u tkiva. 3. ubacivawe (osmatra~a, {piju-
na) na neprijateqsku teritoriju; uvla~ewe u
protivni~ke redove da bi se postigli odre|e-
ni ciqevi.
infiltrirati, infiltriram, 3. l. mn. in-
filtriraju svr{. i nesvr{. ‰v. in-2, filtriratiŠ
1. ulivati se, uvla~iti se, ulaziti u {to, pro-
dirati, probijati. 2. infiltrirati (se) uvu-
}i se, uvlla~iti se na neprijateqsku terito-
riju; ubaciti svoje qude u redove protivnika.
infinitan, -tna, -tno ‰lat. infinitusŠ 1. bes-
krajan, beskona~an. 2. gram. (o glagolskom obli-
538
infleksibilan
ku) neodre|en, koji va`i za sva tri lica jedni-
ne i mno`ine.
infinitezimal, -ala m = infinitezima-
la, -e ` ‰v. infinitezimalanŠ mat. beskona~no
mala veli~ina.
infinitezimalan, -lna, -lno ‰nlat. infinite-
simalis, prema infinitesimus beskona~an po redu
od lat. infinitus beskona~anŠ mat. koji se odnosi
na infinitezimale; beskrajno mali. y infi-
nitezimalni ra~un mat. ra~un beskona~no ma-
lih veli~ina, zajedni~ki naziv za diferenci-
jalni i integralni ra~un.
infinitiv, -a m ‰lat. (modus) infinitivus
neodre|eni (na~in)Š gram. neodre|eni glagol-
ski oblik (npr. hodati, jesti, do}i i dr.). x
infinitivan.
infirmitet, -eta m ‰nem. Infirmitat od lat. in-
firmitasŠ 1. med. slabost, nemo}, nejakost. 2. fig.
nemawe ~vrste voqe, popustqivost, bespo-
mo}nost.
inficirati, inficiram, 3. l. mn. infici-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. inficereŠ 1. med. zaraziti,
oku`iti, zagaditi. 2. fig. izazvati lo{e stawe,
zatrovati, pokvariti odnose me|u qudima.
in flagranti ‰lat. in flagrantiŠ u ~inu, na
delu (uhvatiti, zate}i).
inflamatoran, -rna, -rno ‰nlat. inflamma-
torius, v. inflamacijaŠ med. koji se odnosi na
inflamaciju, zapaqewe.
inflamacija, -e ` ‰lat. inflammatioŠ med.
upala, zapaqewe.
inflatoran, -rna, -rno ‰v. inflacijaŠ koji
je deo ili posledica inflacije; koji deluje ta-
ko da izaziva inflaciju; supr. deflatoran.
inflacija, -e ` ‰engl. inflation od lat. inflatio
nadimaweŠ 1. ekon. pu{tawe u opticaj novca u
koli~inama koje nadma{uju koli~ine roba i
usluga, {to dovodi do pada vrednosti novca i
do rasta cena; supr. deflacija. 2. fig. preterano
pove}awe koli~ine ~ega na u{trb vrednosti,
va`nosti i dr. x inflacijski i inflacioni.
inflacionist(a), -e m ‰v. inflacijaŠ ekon.
pristalica politike pu{tawa u opticaj novca
u koli~inama koje nisu pokrivene robom i
uslugama.
infleksibilan, -lna, -lno ‰lat. inflexibilis,
v. in-1, fleksibilanŠ 1. koji se ne da mewati,
infleksija
nesavitqiv, krut, neumoqiv, tvrdoglav. 2.
gram. nepromenqiv, koji nema deklinaciju odn.
konjugaciju.
infleksija, -e ` ‰lat. inflexis, fleksijaŠ 1.
promena pravca, skretawe. 2. mewawe glasa
ili tona. 3. fon. promena vokala, ob. pod utica-
jem susednog vokala (asimilacija, preglas). 4.
gram. zast. v. fleksija. 5. mat. svojstvo krive da u
nekoj ta~ki prelazi s jedne strane tangente na
drugu.
inflorescencija, -e ` ‰nlat. inflorescentia,
prema lat. inflorescere cvetatiŠ bot. 1. skup cve-
tova u obliku grozda ili metlice, cvast. 2.
cvetawe.
influentan, -tna, -tno ‰v. influencijaŠ ko-
ji ima uticaja, uticajan.
influenca, -e ` ‰ital. influenza od lat. influ-
ere uticati, prodiratiŠ med. akutna zarazna bo-
lest pra}ena povi{enom temperaturom i klo-
nulo{}u, grip.
influencija, -e ` ‰v. influencaŠ uticaj,
upliv, delovawe. y elektri~na influencija
fiz. pojava elektriciteta na telu koje se na{lo
u elektri~nom poqu; magnetna (magnetska)
influencija fiz. magnetizovawe gvo`|a u
magnetnom poqu.
influirati, influiram, 3. l. mn. influi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. influereŠ uticati, vr{i-
ti upliv, delovati.
influks, -a m = influksija, -e ` ‰lat. influ-
xusŠ uticaj, upliv, delovawe.
infometrija, -e ` ‰skr. od info(rmatika), v.
-metrijaŠ merewe aktivnosti u vezi s nau~nim
i tehni~kim informacijama; up. bibliome-
trija.
informativan, -vna, -vno ‰nlat. informati-
vusŠ koji sadr`i obave{tewa, podatke, infor-
macije; obave{tajan, bogat podacima, pou~an.
informativnost, -osti ` ‰v. informati-
vanŠ svojstvo onoga {to je informativno.
informatizacija, -e ` ‰v. informatikaŠ
uvo|ewe i {irewe ra~unara, s hardverskom i
programskom opremom; prelazak na elektron-
sko prikupqawe, pohrawivawe i obradu bit-
nih podataka i informacija.
informatizovati, -zujem = informatizi-
rati, informatiziram, 3. l. mn. informatizi-
informisati
raju svr{. i nesvr{. ‰v. informatikaŠ uvoditi
kompjutersku obradu podataka, {iriti do-
stignu}a informatike.
informatika, -e `, dat. i lok. informatici
‰rus. informatika, v. informacijaŠ nauka o
kompjuterskoj obradi podataka; tehnika kom-
pjuterske obrade. x informati~ki koji se od-
nosi na informatiku; y informati~ki pro-
blem, informati~ka olimpijada.
informati~ar, -a m ‰v. informatikaŠ onaj
koji se bavi informatikom.
informati~ki, -a, -o ‰v. informatikaŠ koji
se odnosi na informatiku i informati~are.
informator, -a m ‰nlat. informator, v. infor-
misatiŠ 1. onaj koji daje informacije, onaj ko-
ji obave{tava. 2. tematska publikacija (list,
podlistak, bro{ura, kwiga) koja daje pregled
va`nih i novih podataka za odre|enu delat-
nost.
informacija, -e ` ‰lat. informatio od infor-
mare oblikovatiŠ 1. obave{tewe, podatak, sa-
op{tewe, izve{taj. 2. ra~. element znawa, poda-
tak koji se mo`e preneti i obraditi u kompju-
terskom sistemu. y teorija informacija na-
uka koja se na matemati~koj bazi bavi pojavama
vezanim za preno{ewe informacija.
informacijski, -a, -o = informacioni,
-a, -o ‰v. informacijaŠ koji se odnosi na infor-
macije; koji slu`i informisawu.
Informbiro, -oa m ‰skr. od Informacioni
biro komunisti~kih i radni~kih partijaŠ ist.
savetodavni organ komunisti~kih partija So-
vjetskog Saveza i sedam drugih zemaqa osnovan
1947. da bi koordinirao rad i propagandnu de-
latnost ~lanica; godinu dana kasnije Jugosla-
vija napu{ta ovaj organ zbog Staqinove kam-
pawe koja je na{la izraz u dokumentu œRezolu-
cija o stawu u KPJΠpoznatom kao Rezolucija
Informbiroa; oslabqen Staqinovom smr}u
1953, uga{en je 1956. godine; Kominform.
informbirovac, -vca m, gen. mn. informbi-
rovaca ‰v. InformbiroŠ pristalica politike
Informbiroa 1948. godine, ibeovac. x in-
formbirovski.
informisati, informi{em svr{. i nesvr{.
‰lat. informareŠ 1. obavestiti, obave{tavati. 2.
539
infostrada
informisati se obavestiti se, obave{tavati
se; tra`iti obave{tewa, raspitivati se.
infostrada, -e ` ‰it. infostrada, od info- in-
formacijski, strada putŠ komunikacijska mre-
`a {irokog raspona za prenos signala razli-
~itog sard`aja.
infra- pref. ‰lat. infraŠ prefiks u slo`eni-
cama, zna~i: pod, ispod, ni`e od onoga {to
ozna~ava osnovna re~ (infracrven, infra-
struktura).
infrazvuk, -a m, mn. infrazvukovi ‰v. infra-,
zvukŠ fiz. mehani~ko treperewe ~vrstih, te~nih
i gasovitih tela ~ija je brzina treptaja toliko
mala da ga ~ovekovo uho ne mo`e osetiti.
infrakcija, -e ` ‰lat. infractio od infringere
lomitiŠ 1. med. nepotpun prelom kosti, napuk-
nu}e. 2. prav. povreda zakona, prestup, prekr{aj.
infrastruktura, -e ` ‰nem. Infrastruktur, v.
infra-, strukturaŠ 1. temeq, osnova, podloga.
2. skup ure|aja i objekata neophodnih za funk-
cionisawe dr`ave i wene privrede (saobra-
}ajna mre`a, vodovod, elektrodistribucija i
sl.). x infrastrukturni.
infracrven, -a, -o ‰v. infra-, crvenŠ y in-
fracrveni zraci fiz. elektromagnetski zra-
ci s ve}om talasnom du`inom (mawom energi-
jom) od vidqivog dela spektra (prenose toplo-
tu, prodiru kroz maglu, omogu}uju no}no foto-
grafisawe).
infuzija, -e ` ‰lat. infusio ubrizgavaweŠ 1.
med. ubrizgavawe, ukapavawe ve}e koli~ine
te~nosti (fiziolo{kog rastvora i sl.) u krvne
sudove, pod ko`u ili u creva, ob. radi nadok-
na|ivawa izgubqene krvi. 2. fig. nov~ana po-
mo}, kredit za o`ivqavawe ne~ije delatnosti
ili proizvodwe.
infuzorija, -e ` ‰nlat. infusoriaŠ zool. mi-
kroskopski sitan jedno}elijski organizam,
`ivi u vodi, trepetqika{, nalivwak.
infuzum, -a m ‰lat. infusum od infundere uli-
vatiŠ farm. te~nost dobijena prelivawem isit-
wene biqke vrelom vodom; lekoviti ~aj; up. de-
kokt, macerat.
infula, -e ` ‰lat. infulaŠ 1. ist. vuneni povez
oko ~ela koji su nosili starorimski sve{te-
nici i sve{tenice (vestalke), kao znak nepo-
vredivosti. 2. traka koja se s kraqevske krune
540
in honorem
ili biskupske mitre spu{ta na le|a. 3. bi-
skupska kapa, mitra (kod katolika).
infulirati, infuliram, 3. l. mn. infuli-
raju svr{. i nesvr{. ‰nlat. infulare, v. infulaŠ
unaprediti koga u biskupski ~in, dati mu bi-
skupsku ~ast.
inhalator, -a m ‰nlat. inhalator, v. inhalaci-
jaŠ med. aparat za inhalaciju.
inhalacija, -e ` ‰lat. inhalatio udisaweŠ med.
udisawe pare ili gasova koji se razvijaju iz
te~nosti, radi le~ewa ili (npr. kod astmati-
~ara) lak{eg disawa.
inhalirati, inhaliram, 3. l. mn. inhalira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. inhalareŠ med. udahnuti,
udisati, uvla~iti.
inherentan, -tna, -tno ‰lat. inhaerensŠ ne-
razdvojan, svojstven, bitan.
inherencija, -e ` ‰srlat. inhaerentiaŠ neraz-
dvojna, bitna pripadnost ~emu, nerazdvojnost,
su{tinska veza.
inherirati, inheriram, 3. l. mn. inherira-
ju nesvr{. ‰lat. inhaerereŠ 1. filoz. neodvojivo
pripadati ~emu, zavisiti. 2. ostajati pri ~e-
mu, istrajavati, dr`ati se ~ega.
inhibirati, inhibiram, 3. l. mn. inhibira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. inhibereŠ spre~iti, spre-
~avati, zabraniti, zabrawivati, zaustavqati,
zadr`avati.
inhibitor, -a m ‰v. inhibiratiŠ ono {to
usporava ili sasvim zaustavqa odre|enu reak-
ciju ili proces; ko~nica.
inhibitoran, -rna, -rno ‰nlat. inhibitorius,
v. inhibicijaŠ koji spre~ava, zabrawuje, zau-
stavqa, zadr`ava.
inhibicija, -e ` ‰lat. inhibitioŠ 1. spre~ava-
we, zaustavqawe, zabrana; smetwa, zapreka. 2.
fiziol. zadr`avawe neke organske radwe, funk-
cije voqnom ili nevoqnom fiziolo{kom rad-
wom. 3. psih. svesni ili podsvesni faktor koji
ograni~ava ili suzbija neku delatnost; ose}aj
stida, nelagodnosti i sl. 4. prav. zabrana vi{eg
suda da se obustavi postupak u ni`em sudu.
inhoativan, -vna, -vno ‰lat. inchoativusŠ po-
~etni, uvodni. y inhoativni glagol gram. gla-
gol koji pokazuje po~etak radwe.
in honorem v. in honorem.
inhuman
inhuman, -a, -o ‰v. in-1, humanŠ bezobziran,
ne~ove~an, nequdski, nehuman.
inhumacija, -e ` ‰nlat. inhumatioŠ ukopava-
we, ukop, sahrawivawe, sahrana.
incesija, -e ` ‰v. in(flacija), (re)cesijaŠ ekon.
rast cena u uslovima nezaposlenosti (uz isto-
vremeno prisustvo i recesije i inflacije).
incest, -a m, gen. mn. incesta ‰lat. incestus
bludnost, v. in-1, lat. castus ~istŠ polni odnos
izme|u krvnih srodnika, rodoskvrnu}e.
incestni v. incestuozan.
incestuozan, -zna, -zno ‰lat. incestuosusŠ ko-
ji ima karakter incesta, rodoskvrni.
incident, -a m, gen. mn. incidenata ‰srlat. in-
cidens od lat. incidere upasti, dogoditi seŠ neo-
~ekivan doga|aj, neprijatan slu~aj, izgred, ma-
wi sukob.
incidentan, -tna, -tno ‰v. incidentŠ koji se
odnosi na incident, koji predstavqa inci-
dent, neprijatan; koji je pra}en, ispuwen su-
kobima.
incidencija, -e ` ‰nlat. incidentia prema lat.
incidere, v. in-2, cadere padatiŠ 1. {irewe tala-
sa, ob. u optici; upad, upadawe. y ugao inci-
dencije ugao izme|u nekog zraka i normale na
povr{inu na koju pada zra~ewe. 2. u~estalost
ili broj primera neke pojave; {irina ili ra-
spon uticaja. 3. ekon. prevaqivawe poreza na
drugu osobu.
inciziv, -iva m ‰v. incizivanŠ anat. zub se-
kuti}.
incizivan, -vna, -vno ‰srlat. incisivus prema
lat. incidere zase}iŠ 1. koji zaseca, nagriza. 2.
fig. zajedqiv, o{tar, jedak.
incizija, -e ` ‰lat. incisio, prema incidere
urezatiŠ 1. zasecawe, rasecawe, sekcija. 2. re-
zbarewe; rezbarija.
incizum, -a m ‰lat. incisumŠ 1. usek, urez. 2.
gram. umetnuta re~enica, parenteza.
incinerator, -a m ‰v. incineracijaŠ tehn.
pe} za spaqivawe otpadaka, naro~ito organ-
skih i medicinskih.
incineracija, -e ` ‰srlat. incineratio, v.
in-2, lat. cinis pepeoŠ 1. pretvarawe u pepeo spa-
qivawem. 2. antrop. pogrebni obi~aj spaqiva-
wa pokojnika; up. kremacija.
iperit
incipit, -a m ‰lat. incipit (ovde) po~iwe od
incipere po~iwatiŠ filol. po~etna re~ u sred-
wovekovnim latinskim rukopisima; po~etak
teksta.
incitancije, incitancija `, mn. ‰lat. inci-
tantia, v. incitacijaŠ med. sredstva za pobu|iva-
we, sredstva koja dovode do pove}awa sve`ine
i aktivnosti.
incitacija, -e ` ‰lat. incitatio, prema incita-
re pokrenuti, pobuditiŠ nagovarawe, navo|e-
we, podbadawe, podsticawe, hu{kawe.
in~, -a m, mn. in~i gen. in~a ‰engl. inch od lat.
uncia uncaŠ anglosaksonska mera za du`inu
(2,54 cm); palac, col.
inxe prid. indekl. ‰tur. inceŠ 1. lak, tanak;
proziran (o tkanini). 2. ist. voj. u Osmanlij-
skom carstvu, naziv za lako naoru`ane jedini-
ce i rodove vojske.
inxijel, -a m v. inxil.
inxil, -ila m ‰tur. incil od ar. ingil od gr~.
euangelionŠ 1. jevan|eqe. 2. sveta kwiga.
inxir, -ira m ‰tur. incir od pers. engirŠ bot.
smokva.
in{alah uzv. indekl. ‰tur. insallah od ar. in-
{a’llahŠ ako bog da! da bog da! nadajmo se!
ion, ionizacija, ionizacijski, ionizo-
vati v. jon, jonizacija, jonizacijski, jonizo-
vati.
ionosfera v. jonosfera
ionoforeza v. jonoforeza
ionski, -a, -o ‰v. jonŠ fiz. koji se odnosi na
ione (jone); v. jonski2.
ipekakuana, -e ` ‰port. ipecacuanha od in-
dijanskog (tupi) ipekaagueneŠ bot. biqka vla-
`nih brazilskih {uma, Cephaelis ipecacuanha,
~iji se koren koristi kao sredstvo za povra}a-
we i iska{qavawe.
ipekli prid. indekl. ‰tur. ipekli od ipek svi-
laŠ svileni.
iperit, -ita m ‰fr. yperite, prema belgij-
skom mestu Ipru (Ypres), gde je, 1917. godine,
prvi put upotrebqenŠ hem. bojni otrov plika-
vac, uqasta te~nost specifi~nog mirisa na
sla~icu; izaziva plikove na ko`i, ozle|uje
o~i i disajne organe.
541
ipsizam
ipsizam, -zma m ‰lat. ipse samŠ sebi~nost, sa-
moqubqe; egoizam.
ipsilateralan, -lna, -lno ‰lat. ipse sam, v.
lateralanŠ koji je na istoj strani, npr. tela.
ipsilon, -a m ‰gr~. y psilon obi~no œyŒŠ 1. dva-
deseto slovo gr~kog alfabeta, u latinici se
obele`ava znakom y. 2. mat. naziv za nepoznatu
veli~inu, ob. za drugu nepoznatu u jedna~ini.
ipsofon, -ona m ‰lat. ipse sam, v. -fonŠ ure|aj
koji na traci automatski bele`i telefonska
saop{tewa i kasnije mo`e da ih reprodukuje.
iptidaija prid. indekl. ‰tur. iptidai od ar. ibti-
da’iyyŠ pokr. primitivan, osnovni, po~etni. y
mekteb-iptidaija trogodi{wa muslimanska
verska {kola.
irabiti, irabim nesvr{. ‰tur. i’rab od ar.
i’rabŠ pokr. tuma~iti, obja{wavati.
irad, irada m ‰tur. irad od ar. iradŠ pokr. 1. ne-
pokretna imovina koja donosi prihod. 2. pri-
hod od nepokretne imovine.
irada, -e ` ‰tur. irade od ar. iradaŠ ist. 1. u ne-
kada{woj Turskoj, sultanov ukaz, carska na-
redba. 2. slu`beni dopis, spis, pismeni akt.
iradijacija, -e ` ‰lat. irradiatioŠ 1. zra~ewe,
obasjavawe, isijavawe, zrakasto {irewe. 2.
med. {irewe bola u okolinu obolelog organa
(npr. u levu ruku kod angine pektoris). 3. med.
slu~ajno ili namerno izlagawe nekog organa,
dela organa ili organizma elektromagnetnim
talasima ili elementarnim ~esticama. 4. fiz.
pojava da svetao predmet na tamnoj podlozi iz-
gleda ve}i nego {to zaista jeste.
iradirati, iradiram, 3. l. mn. iradiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. irradiareŠ zrakasto se {iri-
ti, zra~iti, isijavati, obasjavati.
iracionalan, -lna, -lno ‰nlat. irrationalis, v.
in-1, racionalanŠ 1. filoz. koji se ne zasniva na
logi~koj zakonitosti, koji se logi~ki ne mo`e
objasniti ni izraziti; nelogi~an. 2. nerazu-
man, nerazborit, glup. y iracionalni broje-
vi mat. brojevi koji se ne mogu predstaviti kao
koli~nik dva cela broja.
iracionalizam, -zma m ‰v. iracionalanŠ 1.
filoz. pravac u idealisti~koj filozofiji pre-
ma kojem su{tina sveta nije racionalna i ne
mo`e se razumom shvatiti. 2. iracionalno po-
na{awe.
542
irelevantan
iracionalist(a), -e m ‰v. iracionalanŠ 1.
pristalica iracionalizma (1). 2. onaj koji se
ne pona{a racionalno, koji ne sledi logiku
zdravog razuma.
iracionalnost, -osti ` ‰v. iracionalanŠ
svojstvo onoga {to je iracionalno.
irvas, -a m ‰rus. irvas od mong. irbis sne`ni
leopardŠ zool. severni jelen, stanovnik ark-
ti~ke oblasti, Rangifer tarandus.
irgat, irget v. argat2.
irgatovati v. argatovati.
ireal, -ala m ‰srlat. irrealis nestvaranŠ gram.
na~in kojim se izra`ava nestvarnost.
irealan, -lna, -lno ‰srlat. irrealisŠ koji ne
postoji u stvarnosti, nestvaran, nerealan. y
irealna pogodbena re~enica gram. re~enica
koja izra`ava neostvarqivu pretpostavku
(npr. Da sam se rodio godinu dana kasnije...).
ireverzibilan, -lna, -lno ‰nlat. irreversibi-
lis, v. in-1, lat. reverti vra}ati seŠ koji se odvija
samo u jednom smeru, jednosmeran, nepreobra-
tqiv; koji se ne mo`e vratiti na ranije stawe
ili polo`aj.
iregularan, -rna, -rno ‰srlat. irregularis, v.
in-1, regularanŠ neredovan, nepravilan, nere-
gularan.
iredenta, -e ` ‰ital. irredenta neoslobo|ena
(Italija)Š 1. v. iredentizam. 2. (zbirno) pri-
stalice iredentizma.
iredentizam, -zma m ‰v. iredenta, -izamŠ 1.
ist. nacionalisti~ki pokret u Italiji krajem
XIX i po~etkom XX veka koji je te`io da pri-
poji italijanskom kraqevstvu sve susedne kra-
jeve u kojima su `iveli Italijani (Istru,
Trst i dr.). 2. politi~ki program koji izra`a-
va te`wu da se nacionalna mawina i krajevi
koje ona naseqava u drugoj zemqi pripoje ma-
tici; iredenta.
iredentist(a), -e m ‰ital. irredentistaŠ pri-
stalica iredentizma.
iredentisti~ki, -a, -o ‰v. iredentizamŠ ko-
ji se odnosi na iredentiste i na iredentizam.
irelevantan, -tna, -tno ‰lat. irrelevans, v.
in-1, relevantanŠ koji nije relevantan, koji ne-
ma uticaja ili zna~aja; neznatan, sporedan, ne-
va`an, bezna~ajan.
irelevantnost
irelevantnost, -osti ` ‰v. irelevantanŠ
osobina onoga {to je irelevantno, neva`nost,
bezna~ajnost.
ireligiozan, -zna, -zno ‰lat. irreligiosus, v.
in-1, religiozanŠ koji nije pobo`an, koji nema
vere, bezbo`an, bezveran.
ireparabilan, -lna, -lno ‰lat. irreparabilis,
v. in-1, reparare popraviti, nadoknaditiŠ nepo-
pravqiv, nenadoknadiv, nepovratan, trajno
izgubqen.
irigator, -a m ‰lat. irrigator, v. irigacijaŠ
posuda sa gumenom cevi za ispirawe unutra-
{wih organa tela.
irigatoran, -rna, -rno ‰nlat. irrigatoriusŠ
koji slu`i za navodwavawe, za zalivawe.
irigacija, -e ` ‰lat. irrigatio prema irrigare
ispirati, kvasitiŠ 1. agr. navodwavawe, zali-
vawe, natapawe zemqi{ta radi ve}e plodno-
sti. 2. med. ispirawe telesnih {upqina i ra-
na. 3. med. snabdevawe arterijskom krvqu odre-
|enog podru~ja tela. x irigacijski i iriga-
cioni.
irigografija, -e ` ‰v. irigacija, -grafijaŠ
med. rendgensko snimawe debelog creva posle
ulivawa kontrastne mase.
irigoskopija, -e ` ‰v. irigacija, -skopijaŠ
med. rendgenski pregled debelog creva posle
ulivawa kontrastne mase.
iridescencija, -e ` ‰lat. iridescens, prema
iris dugaŠ meteor. svetlosna pojava me|usobnog
prelivawa razli~itih boja (kao kod duge).
iridijum, -a i iridij, -ija m ‰nlat. iridiumŠ
hem. element, simbol Ir, atomski broj 77; tvrd,
srebrnastobeo plemenit metal srodan plati-
ni, koristi se za izradu platinskog posu|a, vr-
hova nalivpera i razli~itog pribora.
irido- ‰gr~. irisŠ kao prvi deo slo`enice
ozna~ava vezu sa irisom, du`icom u oku.
iridoplegija, -e ` ‰nlat. iridoplegia, v. iri-
do-, gr~. plege udarŠ med. oduzetost mi{i}a u du-
`ici oka (zenica prestaje da reaguje na sve-
tlost).
iridociklitis, -a m ‰nlat. iridocyclitis, v.
irido-, gr~. kyklos krug, v. -itisŠ med. upala du-
`ice i mi{i}a so~iva.
irizacija, -e ` ‰v. irisŠ pojava duginih bo-
ja nastalih dejstvom svetlosti koja se odbila s
ironija
povr{ine tankog sloja nanetog na neku povr-
{inu.
iris, -a m ‰gr~. iris dugaŠ 1. bot. perunika. 2.
anat. du`ica, {arenica u oku. y iris-{tampa
tipogr. istovremeno {tampawe vi{e boja.
iritabilan, -lna, -lno ‰lat. irritabilisŠ 1.ko-
ji se mo`e nadra`iti, podlo`an nadra`ajima.
2. razdra`qiv, sklon nervirawu.
iritabilitet, -eta m = iritabilnost,
-osti ` ‰lat. irritabilitas, v. iritabilanŠ sposob-
nost `ivih organizama da reaguju na spoqne
nadra`aje.
iritabilnost = iritabilitet (v.).
iritans, -a m v. iritanti.
iritantan, -tna, -tno ‰lat. irritans od irritare
iritiratiŠ koji iritira, izaziva neprijatnost.
iritanti, iritanata i iritanti, iritana-
ta m, mn. = iritancije, iritancija `, mn. ‰lat. ir-
ritantiaŠ med. sredstva za nadra`ivawe.
iritacija, -e ` ‰lat. irritatioŠ 1. dra`ewe,
nadra`ivawe; razdra`enost, gnev. 2. med. na-
dra`aj na tkivu ili ko`i, obi~no pra}en zapa-
qewem i crvenilom.
iritirati, iritiram, 3. l. mn. iritiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. irritareŠ 1. nadra`ivati, raz-
dra`ivati, raspaqivati, uzbu|ivati. 2. ner-
virati, smetati, qutiti.
iritis, -a m ‰v. iris, -itisŠ upala du`ice,
irisa.
irmologija, -e ` ‰gr~. eirmos irmos, v. -lo-
gijaŠ 1. bogoslu`bena kwiga u kojoj su sabrani
irmosi, zbirka irmosa. 2. crkvene pesme, ir-
mosi. 3. poznavawe irmosa, pevawe irmosa.
irmos, -a m ‰gr~. eirmosŠ crkv. 1. po~etna
strofa pravoslavne crkvene pesme. 2. pesma
prema ~ijoj se melodiji pevaju ostale pesme.
irokeski, -a, -o ‰fr. IroquoisŠ koji se odnosi
na Irokeze, grupu indijanskih plemena koja su
`ivela na severu SAD i u Kanadi. y irokeska
frizura {i{awe tako da se ostavi kosa u ob-
liku staze od ~ela preko temena, a bo~ne strane
se obriju.
ironija i ironija, -e ` ‰gr~. eironea ismeva-
weŠ prikriveno ismevawe zasnovano na su-
protnosti izme|u onoga {to se govori i onoga
{to se zapravo misli; izrugivawe, podsmeh.
543
ironisati
ironisati, -{em nesvr{. ‰nlat. ironisare, v.
ironijaŠ odnositi se prema nekome ili ne~emu
s ironijom; ismevati na fin na~in, podrugi-
vati se.
ironi~an, -~na, ~no ‰lat. ironicus od gr~. eiro-
nikos podmukao, neiskrenŠ 1. koji se (u govoru,
pisawu ili pokretom) slu`i ironijom, koji
ironi{e. 2. (o govoru, pisanom tekstu, gestu)
koji u sebi sadr`i ironiju.
ironi~nost, -osti ` ‰v. ironi~anŠ osobina
onoga {to je ironi~no.
iro{, -a m ‰ma|. iros pisarŠ koji se mnogo do-
teruje, kico{, gizdelin.
iro{iti, -im nesvr{. ‰v. iro{Š 1. kititi,
cifrati, ure|ivati. 2. iro{iti se pona{ati
se kao iro{, gizdati se, razmetati se.
irha i irha, -e ` ‰ma|. irha ko`aŠ u{tavqena
ov~ija ko`a.
isagoga, -e ` ‰lat. isagoga od gr~. eisagoge
prema eisagein uvestiŠ uvod, uvo|ewe, pristup
u neku nauku.
isagogika, -e ` ‰v. isagogaŠ ve{tina uvo|e-
wa u neku nauku, uvodna nauka; naro~ito, nauka
koja slu`i kao uvod u prou~avawe Svetog pi-
sma.
isagogi~ki, -a, -o ‰v. isagogaŠ uvodni, pri-
stupni.
isan nepr. v. insan.
isikterisati, -eri{em svr{. ‰iz-, v. sik-
terŠ izbaciti, grubo isterati.
isiot, -a m ‰tur. ›s›ot vru}a biqkaŠ bot. me-
snati deo tropske biqke Zingiber officinale, ko-
risti se u medicini i kao za~in; |umbir, in-
gver.
isihazam = isihija (v.).
isihija, -e ` = isihazam, -zma m ‰gr~.
hesychia mirovawe, ti{inaŠ teol. verski po-
kret misti~no-asketskog karaktera u Vizanti-
ji, Srbiji i Bugarskoj tokom sredweg veka;
u~ili su da se vizija bo`anske svetlosti po-
sti`e asketskim vrlinama.
isjan, -ana m ‰tur. isyan od ar. ’syanŠ pokr. ne-
pokornost, pobuna, ustanak.
iskalkulisati, -{em svr{. ‰iz-, v. kalkuli-
satiŠ 1. izra~unati, prora~unati. 2. pej. pona-
{ati se sra~unato, smisliti ne{to s odre|e-
nom namerom.
544
iskula{iti
iskanxijati, -am ‰iz-, v. kanxijatiŠ izuda-
rati kanxijom, bi~em; izbi~evati.
iskasapiti, -im svr{. ‰iz-, v. kasapitiŠ 1.
ise}i (kao mesar, kasapin meso), izrawaviti,
poubijati (se~ewem, odsecawem dela tela). 2.
fig. bitno izmeniti, preoblikovati, o{tetiti
neki tekst. 3. fig. o{tro iskritikovati, izgr-
diti.
iskat, -ata m ‰tur. iskat od ar. isqatŠ vrsta mi-
lostiwe koja se deli sirotiwi za du{u umrlo-
ga (podu{je).
iskejp, -a m ‰engl. escape izbegavaweŠ tipka
na ra~unarskoj tastaturi, ob. obele`ena skra-
}enicom ESC, koja slu`i za prekidawe izdate
naredbe.
iskomentirati, iskomentiram, 3. l. mn. is-
komentiraju svr{. ‰iz- , engl. comment komenta-
risatiŠ dati obja{wewa unutar koda ra~unar-
skog programa.
iskompleksiran, -a, -o ‰v. iskompleksira-
ti seŠ koji pati od kompleksa.
iskompleksirati, iskompleksiram, 3. l.
mn. iskompleksiraju svr{. ‰v. kompleksŠ 1. `arg.
u~initi da neko dobije kompleks, praviti (ko-
me) komplekse. 2. iskompleksirati se ste}i
komplekse; postati stidqiv.
iskomplimentirati, iskomplimentiram,
3. l. mn. iskomplimentiraju svr{. ‰v. kompli-
mentiratiŠ udeliti, napraviti mnogo kompli-
menata nekome, nahvaliti.
iskonstruisati, -{em svr{. ‰v. konstruisa-
tiŠ 1. napraviti konstrukciju, konstruisati.
2. fig. ve{ta~ki napraviti; stvoriti la`nu
sliku, izmisliti.
iskontati, -am svr{. ‰v. kontatiŠ fam. 1. iz-
ra~unati, izvesti ra~un. 2. ispri~ati, prepri-
~ati, ispripovedati.
iskristalizirati (se) = iskristalisati
(se) (v.).
iskristalisati (se), -i{em (se) = iskri-
stalizirati (se) iskristaliziram (se), 3. l.
mn. iskristaliziraju (se) svr{. ‰v. kristalizi-
rati (se)Š 1. pretvoriti se u kristal. 2. fig. po-
stati jasan, dobiti kona~an, pravilan oblik,
uobli~iti se, formirati se.
iskula{iti, iskula{im svr{. ‰v. kula{i-
tiŠ zast. 1. prekomerno jahati ili tovarewem
iskunda~iti
iskoristiti kowa. 2. fig. prekomerno iskori-
stiti, istro{iti slugu, `enu ili ~oveka.
iskunda~iti, -im svr{. ‰v. kundakŠ izudara-
ti, izbiti, istu}i kundakom pu{ke; prebiti,
izmlatiti.
iskusurati, -am svr{. ‰v. kusurŠ vratiti ku-
sur, namiriti, izravnati, isplatiti.
islam, -ama m ‰tur. islam od ar. islam pokor-
nost Bo`joj voqiŠ 1. monoteisti~ka religija
koju je u VII veku osnovao prorok Muhamed u
Arabiji, muslimanstvo, muhamedanska vera;
u~ewe islama dato je u Koranu, glavno sveti-
li{te je Meka. 2. islamski svet u celini.
islamizacija, -e ` ‰v. islamŠ preobra}awe
na muslimanstvo, prevo|ewe u islam, islami-
zovati.
islamizirati, islamiziram, 3. l. mn. isla-
miziraju svr{. i nesvr{. ‰v. islamŠ u~initi mu-
slimanom, pomuslimaniti, privesti islamu,
prevesti u islam.
islamist(a), -e m ‰v. islamŠ onaj koji se bavi
islamistikom.
islamistika, -e `, dat. i lok. islamistici
‰v. islamŠ nauka koja prou~ava islam i(li)
islamski svet (istoriju, jezik, kulturu islam-
skih naroda).
islah prid. indekl. ‰tur. islah od ar. islahŠ pokr.
dobar, pravi.
islahana, -e ` ‰tur. ›slahane, prema ar. islah
dobar, pravi, pers. hane ku}aŠ zanatska {kola.
ismailiti, ismailita m, mn., jd. ismailit,
gen. ismailita ‰prema Ismailu ibn Xaferu,
sedmom imamuŠ pripadnici islamske {iitske
(v.) sekte, nastale u VIII veku.
ispat, -ata m ‰tur. ispat od ar. itbatŠ pokr. doka-
zivawe, dokaz, svedo~ewe.
ispatiti, ispatim svr{. ‰v. ispatŠ pokr. sve-
do~iti, dokazivati.
ispahan, -a m ‰prema iranskom gradu Ispa-
hanu (danas Isfahan)Š rukom ra|en }ilim s
orijentalnim motivima, vrsta persijskog te-
piha.
ispendre~iti, -im svr{. ‰iz-, v. pendrekŠ
istu}i pendrekom, izmlatiti.
ispolitizovati, -ujem svr{. ‰iz-, v. politi-
zovatiŠ uzeti politiku kao najva`nije merilo,
istifan
u~initi ne{to predmetom politike, dati ~e-
mu politi~ki karakter.
Ispolkom, -a m ‰rus. Ispolkom skr. od Is-
polnitelânáè komitetŠ ist. Izvr{ni odbor
Saveta radni~kih, seqa~kih i crvenoarmej-
skih delegata, u Sovjetskom Savezu.
ispohovati, -ujem svr{. ‰iz-, v. pohovatiŠ
ispr`iti meso (ili ne{to drugo) uvaqano u
bra{no, jaja i hlebne mrvice.
isprintati, -am svr{. ‰v. printatiŠ od{tam-
pati tekst sa kompjutera pomo}u printera.
isprobati, isprobam, 3. l. mn. isprobaju
svr{. ‰iz-, v. probatiŠ proveriti, ispitati, sta-
viti na probu, isku{ati, oku{ati.
isprovocirati, isprovociram, 3. l. mn. is-
provociraju svr{. ‰iz-, v. provociratiŠ izazva-
ti (reakciju, ~esto sa zlom namerom), razdra-
`iti, nadra`iti.
ispumpati, -am svr{. ‰iz-, v. pumpatiŠ 1.
pumpawem isprazniti, iscrpsti, isisati. 2.
fam. potpuno iskoristiti, izvu}i sve.
-ist(a) suf. ‰lat. -ista od gr~. -istesŠ kao drugi
deo imenice zna~i: pristalica i pripadnik
u~ewa i pravca u kwi`evnosti, umetnosti, na-
uci; pripadnik politi~kog, religioznog ili
nekog drugog pokreta; imalac kakve sklonosti;
onaj koji se bavi odre|enim sportom; muzi~ar
koji svira na odre|enom instrumentu i dr.
istam, -ama i istam, -tma m, gen. mn. istama
‰gr~. isthmosŠ v. istmus.
istek, -a m, mn. isteci, gen. isteka ‰tur. istek
od istemek `eleti, htetiŠ pokr. voqa, prohtev,
apetit.
istekar pril. ‰tur. istikrar od ar. istikrar pono-
vitiŠ pokr. ponovo, opet, iznova.
istigbal, -ala m ‰tur. istigbal od ar. istiqbal
iza}i nekome u susretŠ pokr. do~ek, sretawe, su-
sret.
istilah, -aha m ‰tur. ›st›lah od ar. ’istilahŠ
pokr. 1. polagan govor. 2. polagan rad.
istimariti, istimarim svr{. ‰v. timaritiŠ
o~istiti ~e{agijom (kowa).
istintak, -aka m ‰tur. istintak od ar. istintaqŠ
pokr. saslu{avawe, ispitivawe, istraga.
istifan, -ana m ‰tur. istifan od ngr~. stepha-
nosŠ pokr. nevestin venac.
545
istihara
istihara, -e ` ‰tur. istihare od ar. istiharaŠ
kod muslimana, molitva kojom se pre spavawa
tra`i da u snu do|e vest ili savet u vezi s
onim {to se namerava u~initi.
istmus, -a m ‰lat. isthmus od gr~. isthmosŠ 1.
geogr. u`i komad zemqe ili pe{~ani nasip koji
spaja ostrvo s kopnom ili sa drugim ostrvom,
prevlaka. 2. anat. u`i deo koji spaja dva ve}a,
{ira dela tela.
istorizam, -zma m ‰v. istorijaŠ v. istorici-
zam (1, 2).
istorija, -e ` ‰gr~. historiaŠ 1. nauka koja is-
tra`uje i prou~ava pro{lost; nauka koja se ba-
vi razvojem qudskog dru{tva. 2. pro{li doga-
|aji, razvoj, pro{lost. 3. kwiga u kojoj se izla-
`e istorija, uxbenik. 4. doga|aj, pri~a, stori-
ja (v.).
istorijat, -ata m ‰v. istorijaŠ opis razvoja
doga|aja u hronolo{kom nizu.
istorijski, -a, -o ‰v. istorijaŠ 1. koji se od-
nosi na istoriju, na pro{lost. 2. zna~ajan, po-
znat, ~uven u istoriji.
istoriograf, -a m ‰v. istoriografijaŠ onaj
koji se bavi istoriografijom, stru~wak za
istoriografiju.
istoriografija, -e ` ‰v. istorija, -grafijaŠ
1. pisawe istorije; nau~no obra|ivawe isto-
rijskih ~iwenica. 2. skup dela napisanih o
datom istorijskom periodu.
istoriografski, -a, -o ‰v. istoriografijaŠ
koji se odnosi na istoriografiju i na istori-
ografe.
istoricizam, -zma m ‰fr. historicisme, v.
istorijaŠ 1. prou~avawe ~ega prete`no sa
istorijske strane, davawe mnogo mesta istori-
ji u prou~avawu ~ega. 2. te`wa da se prenagla-
{avaju istorijski uzroci neke pojave. 3. obna-
vqawe istorijskih stilova, lika u umetnosti.
4. lingv. re~ koja ozna~ava pojam iz pro{losti.
istori~ar, -a m ‰v. istorijaŠ onaj koji se ba-
vi istorijom, povesni~ar; fam. nastavnik
istorije.
istori~nost, -osti ` ‰v. istorijaŠ verodo-
stojnost, autenti~nost istorijskih ~iwenica;
odre|enost istorijskim okolnostima.
isusovac, -vca m, gen. mn. isusovaca ‰prema
Isusu HristuŠ pripadnik mona{kog reda Dru-
546
italik
`ba Isusova koji je osnovan 1534. za borbu
protiv reformacije i za obnovu snage i utica-
ja katoli~anstva, jezuit(a) (v.).
isfabrikovati, -ujem svr{. ‰v. fabrikova-
tiŠ 1. izraditi, proizvesti u velikoj koli~i-
ni i na industrijski na~in. 2. fig. zlonamerno
optu`iti nekoga za ne{to {to nije u~inio,
podmetnuti, izmisliti.
isflekati, -am svr{. ‰v. flekaŠ isprqati
mrqama, flekama, zaprqati, zamrqati.
isfolirati, isfoliram, 3. l. mn. isfolira-
ju svr{. ‰v. foliratiŠ `arg. prevariti, slagati,
izmisliti, odglumiti.
isforsirati, isforsiram, 3. l. mn. isfor-
siraju svr{. ‰v. forsiratiŠ posti}i ne{to na-
pre`u}i se, s naporom, na silu.
ishal, -ala m = ishaluk, -a m, mn. ishaluci
‰tur. ishal od ar. ishalŠ pokr. proliv, dijareja.
ishemija, -e ` ‰gr~. ischaimos koji zaustavqa
krv, od ischein zaustavqati, v. -emijaŠ med. nedo-
voqan protok krvi u pojedinim organima zbog
embolije, tromboze, gr~a arterija.
ishialgija, -e ` = i{ijalgija, -e ` ‰gr~.
ischion kuk, v. -algijaŠ med. ishijas, kukoboqa.
ishijas v. i{ijas.
ishijatikus, -a m = i{ijatikus, -a m ‰lat.
ischiaticus prema gr~. ischiatikos, v. ishijasŠ anat.
nerv koji se prote`e od krsta preko zadwe stra-
ne butine, spoqne strane potkolenice do pete.
ishoblati, -am svr{. ‰iz-, v. hoblovatiŠ
istrugati (drvo, npr. parket) odgovaraju}om
alatkom ili ma{inom, izrendisati, ugla~ati
(hoblom).
ishurija, -e ` ‰gr~. ischouria prema ischein
zaustavqati, ouron mokra}aŠ med. nemogu}nost
mokrewa.
-it ‰gr~. -itesŠ sufiks sa zna~ewem soli (sul-
fit), minerala (boksit), raznih hemijskih
proizvoda i materijala (dinamit, lesonit) itd.
itaat, -a m ‰tur. itaat od ar. ita’Š pokr. pokor-
nost, poslu{nost, privr`enost.
italijanizam, -zma m, gen. mn. italijaniza-
ma ‰prema Italija, italijanskiŠ lingv. re~ ili
izraz preuzeti iz italijanskog jezika.
italik, -a m ‰engl. italic italijanska slova
od lat. italicusŠ tipogr. kosi slog, kosa {tampar-
ska slova, kurziv (v.).
italofil
italofil, -ila m ‰Ital(ija), v. -filŠ onaj
koji voli Italijane i sve {to je italijansko.
italofilija, -e ` ‰Ital(ija), v. -filijaŠ
qubav prema Italijanima i svemu italijan-
skom.
italofob, -oba m ‰Ital(ija), v. -fobŠ onaj
koji mrzi Italijane i sve {to je italijansko.
italofobija, -e ` ‰Ital(ija), v. -fobijaŠ
mr`wa prema Italijanima i svemu italijan-
skom.
italski, -a, -o ‰lat. italusŠ koji se odnosi na
narode i jezike na Apeninskom poluostrvu,
posebno one u starom veku.
itacizam, -zma m ‰nem. Itazismus, prema no-
vogr~kom izgovoru slova h (eta)Š lingv. novo-
gr~ki izgovor nekih starogr~kih samoglasni-
ka i diftonga (i, f, e, oi, ei) kao samoglasnika
i; up. etacizam.
item pril. ‰lat. itemŠ 1. tako|e, isto tako. 2.
daqe, nadaqe.
iterativ, -a m ‰v. iterativanŠ gram. u~estali
glagol, glagol koji ozna~ava vi{e puta pona-
vqanu radwu (kuckati, preme{tati).
iterativan, -vna, -vno ‰lat. iterativusŠ koji
se ponavqa, koji se odnosi na ponavqawe.
iterativnost, -osti ` ‰v. iterativanŠ gram.
osobina glagola da ozna~avaju radwu koja se
ponavqa, koja je u~estala.
iteracija, -e ` ‰lat. iteratioŠ 1. ponavqawe,
obnavqawe. 2. mat. uzastopno izvo|ewe nekog
postupka tako da se pri svakom izvo|ewu pri-
mewuju rezultati iz prethodnog.
iterbijum, -a i iterbij, -ija m ‰nlat. ytterbi-
um, prema {vedskom gradu Iterbiju (Ytterby),
gde je prona|enŠ hem. element, simbol Yb, atom-
ski broj 70; metal iz grupe retkih zemaqa (lan-
tanida).
itibar, -ara m ‰tur. itibar od ar. i’tibarŠ pokr.
~ast, ugled, po{tovawe, uva`avawe.
itikad, -ada m ‰tur. itikad od ar. i’tiqadŠ rel. 1.
verovawe u postojawe boga. 2. dogma; dogmatika.
itinerarijum i itinerarij v. itinerer.
itinerer, -era m ‰fr. itineraire, lat. itinerari-
um prema iter putŠ opis puta, plan putovawa,
mar{ruta, sa svim podacima potrebnim za si-
gurno putovawe.
iftar
itiraz, -aza m ‰tur. itiraz od ar. i’tiradŠ pokr.
kritika, protivqewe, neslagawe.
-itis suf. ‰gr~. -itisŠ med. kao drugi deo re~i
zna~i zapaqewe.
itifalik, -a m, mn. itifalici ‰gr~.
ithyphallikos, prema ithys ravan, podignut, phal-
los falusŠ kwi`. starogr~ki i latinski stih u
fali~kim obrednim pesmama.
itlak-bujruntija, -e ` ‰tur. itlak otpu{ta-
we, oslobo|ewe od ar. itlaq, v. bujruntijaŠ pokr.
op{ta naredba, raspis, cirkularno pismo.
itma~, -a~a m = ikma~, -a~a m ‰tur. y›rtmacŠ
otvor, rupica kroz koju se uvla~i svitwak,
u~kur.
itrijum, -a i itrij, -ija m ‰nlat. yttrium, v.
iterbijumŠ hem. element, simbol Y, atomski
broj 39; metal iz grupe retkih zemaqa (lanta-
nida).
i}i br. ‰tur. ikiŠ pokr. broj 2, dva.
i}ikat prid. indekl. ‰tur. iki dva, kat sloj,
redŠ pokr. dvostruk, dvogub.
i}ikatica, -e ` ‰v. i}ikatŠ pokr. 1. ono {to
je dvostruko. 2. `enska dolama od kadife,
ukra{ena usukanom dvostrukom vrpcom.
i}indija, -e = ikindija, -e ` ‰tur. ikindi
drugiŠ 1. tre}a po redu muslimanska dnevna
molitva, klawa se izme|u podneva i zalaska
sunca. 2. vreme kad se ta molitva vr{i.
i}indija{, -a{a m ‰tur. ikindi as›, v. i}indi-
ja, pers. a{ jeloŠ u`ina koja se jede oko i}indije.
i}ituglija, -e ` ‰tur. iki tuglu, v. i}i, tugŠ 1.
ist. pa{a sa dva tuga, tj. kowska repa na barjaku.
2. fig. ~ovek sa dve `ene.
i}ram, -ama m = ikram, -ama m ‰tur. ikram od
ar. ikramŠ pokr. ~ast, po{tovawe, po~ast, lep do-
~ek (za gosta).
iforac, -rca m ‰prema skr. IFOR od Integrati-
on For(ces) snage integracijeŠ pripadnik
IFOR-a, me|unarodnih mirovnih snaga u Hr-
vatskoj i BiH tokom devedesetih godina HH
veka.
ifrit, -ita m ‰tur. ifrit od ar. ’ifritŠ pokr. 1. zao
duh, demon. 2. fig. onaj koji je veoma qut, rasr-
|en, besan.
iftar, -ara m ‰tur. iftar od ar. iftarŠ pokr. rama-
zanska ve~era u prvi sumrak, kojom se prekida
dnevni post.
547
iftariti
iftariti, iftarim svr{. i nesvr{. ‰v. if-
tarŠ pokr. omrsiti se; ve~erati na Ramazan.
iftarluk, -a m, mn. iftarluci ‰tur. iftarl›k,
v. iftarŠ pokr. jelo koje je pripremqeno i koje
se jede na iftaru.
iftira i iftira, -e ` ‰tur. iftita od ar. iftiraŠ
pokr. kleveta, neosnovana optu`ba, nabe|ivawe.
ihja prid. indekl. ‰tur. ihya od ar. ihya’Š pokr.
vra}en u `ivot, preporo|en; sre}an.
ihmal, -ala m ‰tur. ihmal od ar. ihmal zanema-
ritiŠ pokr. 1. otezawe, oklevawe. 2. nemar, ne-
haj, nebriga, zanemarivawe.
ihneumon, -ona m ‰gr~. ichneumonŠ zool. fa-
raonski pacov, mali afri~ki meso`der koji se
hrani zmijama, srodan mungosu, Herpestes ic-
hneumon.
ihnognomika, -e `, dat. i lok. ihnognomici
‰gr~. ichnos trag, gnome mi{qewe, saznaweŠ ve-
{tina ~itawa tragova.
ihor, -a m ‰gr~. ichorŠ 1. mitol. u starogr~koj
mitologiji, krv bogova, odn. eteri~na te~nost
koja te~e wihovim `ilama. 2. med. krvavo-vod-
wikava te~nost koja izlazi iz rana; gnoj.
ihoremija, -e ` ‰v. ihor, gr~. haima krvŠ med.
trovawe krvi zaraznim klicama; sepsa.
ihram, -ama m ‰tur. ihram od ar. ihramŠ beli
ogrta~ muslimanskih haxija koji idu na haxi-
luk u Meku.
ihtijar, -ara m ‰tur. ihtiyar od ar. ihtiyar iza-
bratiŠ pokr. starac, stare{ina.
ihtilaf, -afa m ‰tur. ihtilaf od ar. ihtilafŠ
pokr. spor, neslagawe, razila`ewe u mi{qewu.
ihtio- ‰gr~. ichthys ribaŠ kao prvi deo slo-
`enice ozna~ava vezu s ribama.
ihtiodonti, ihtiodonata m, mn. ‰v. ihtio-,
-odontŠ paleont. zubi ribqih fosila.
ihtioza, -e ` ‰v. ihtio-, -ozaŠ med. nasledna
ko`na bolest pri kojoj se na ko`i stvaraju sit-
ne suve quspice nalik na ribqu krqu{t.
ihtiol, -ola m ‰v. ihtio-, -olŠ med. mineral-
no uqe jakog i neprijatnog mirisa, dobija se
suvom destilacijom {kriqaca koji sadr`e
fosilne ostatke riba; koristi se za le~ewe ko-
`nih bolesti i kao antisepti~no sredstvo.
ihtiolit, -ita m ‰v. ihtio-, -lit1Š paleont.
okameweni ostatak ribe.
548
ixtihad
ihtiolog, -a m, mn. ihtiolozi ‰v. ihtio-,
-logŠ nau~nik, stru~wak za ihtiologiju.
ihtiologija, -e ` ‰v. ihtio-, -logijaŠ grana
zoologije koja prou~ava ribe.
ihtiolo{ki, -a, -o ‰v. ihtiologijaŠ koji se
odnosi na ihtiologe i ihtiologiju.
ihtiomantija, -e ` ‰v. ihtio-, -mantijaŠ
proricawe na osnovu ribqe utrobe.
ihtiomorfan, -fna, -fno ‰v. ihtio-, -mor-
fanŠ koji ima oblik ribe, koji je nalik na ri-
bu, ribolik.
ihtiornis, -a m ‰nlat. ichthyornis, v. ihtio-,
gr~. ornis pticaŠ paleont. izumrla zubata ptica
~iji su fosili iz doba krede na|ene u SAD.
ihtiosaur, -a m ‰nlat. ichthyosaurus, v. ih-
tio-, gr~. sauros gu{terŠ paleont. izumrli mor-
ski gmizavac iz mezozoika (v.), sa nogama pre-
tvorenim u peraja.
ihtiotomija, -e ` ‰v. ihtio-, -tomijaŠ zool.
anatomija riba.
ihtiofag, -aga m, mn. -azi ‰v. ihtio-, -fagŠ
ribojed, ribo`der.
ihtiofagija, -e ` ‰v. ihtiofagŠ hrawewe
ribom.
ihtiofobija, -e ` ‰v. ihtio-, -fobijaŠ psih.
bolestan strah od riba.
i~ pril. ‰tur. icŠ pokr. zast. ni{ta, ba{ ni{ta.
i~aga, -e ` ‰tur. ic unutra{wost, agas› v. agaŠ
ist. visoki slu`benik na turskom dvoru, dvor-
ski mar{al.
i~kija, -e `, gen. mn. i~kija ‰tur. icki pi}e od
icmek pitiŠ pokr. 1. alkoholno pi}e. 2. strast,
`udwa, sklonost.
i~luk m, mn. i~luci, gen. i~luka ‰tur. iclikŠ
pokr. topao prsluk, jelek.
i~oglan, -a m ‰tur. icoglan, prema ic unutra-
{wost, oglan de~akŠ ist. (mlad) dvoranin, pa`.
ixazet, -a m ‰tur. icazetname od ar. igaza do-
zvola, pers. name pismoŠ pokr. 1. dopu{tewe, do-
zvola. 2. diploma, svedo~anstvo o zavr{enom
ispitu, naro~ito teolo{kom.
ixara, -e ` ‰tur. icare od ar. igaraŠ pokr. zakup-
nina, najamnina, stanarina.
ixtihad, -ada m ‰tur. ictihat od ar. igtihad us-
trajno se truditi; trudŠ re{avawe {erijat-
i{aret
sko-pravnih pitawa na osnovu Korana i hadi-
sa (v.).
i{aret, -a m ‰tur. isaret od ar. isaraŠ pokr. 1.
mig, znak, gest. 2. slutwa, predose}aj, nagove-
{taj. 3. trag, otisak.
i{aretiti, -im nesvr{. ‰v. i{aretŠ pokr. 1.
davati znakove (grimasama), namigivati, ge-
stikulirati. 2. slutiti, predose}ati.
i{ijalgija, -e ` = ishialgija (v.).
i{ijas, -a m = ishijas, -a m ‰gr~. ischia, mn. od
ischion kukŠ med. bolna upala `ivca ishijati-
kusa, kukoboqa, ishialgija.
i{ijatikus, -a m = ishijatikus (v.).
i{leisati, -{em nesvr{. ‰tur. islemekŠ pokr.
raditi, delovati, poslovati, biti aktivan.
i{lema i i{lema, -e ` ‰tur. islemeŠ pokr. 1.
ru~ni vez na odelu ra|en srmom, zlatom ili
svilenim koncem. 2. sve~ano odelo ukra{eno
vezom.
i{~ija
i{pan, -a m ‰ma|. ispanŠ ist. 1. upraviteq vla-
stelinskog imawa u Vojvodini u austrougarsko
doba. 2. poglavar `upe, `upan u Ma|arskoj.
i{partati, -am svr{. ‰iz-, v. {partatiŠ iz-
vu}i horizontalne i vertikalne linije, iscr-
tati.
i{tali prid. indekl. ‰tur. istahl›Š pokr. 1. koji
ima dobar apetit. 2. `eqan.
i{tah, -aha m ‰tur. istah, istiha od ar. i{tiha’
`eqa, `eletiŠ zast. 1. `eqa za jelom, apetit. 2.
`eqa, prohtev.
i{}il, -a m ‰tur. iskil od pers. i{kil od ar.
i{kalŠ pokr. 1. sumwa, pretpostavka. 2. izbor,
opredeqewe, odluka.
i{utirati, i{utiram, 3. l. mn. i{utiraju
svr{. ‰v. {utiratiŠ 1. izudarati nogama. 2. iz-
baciti udarcem noge; (fig.) isterati, izbaciti
odnekuda.
i{~ija, -e `, gen. mn. i{~ija ‰tur. isci od is
posao, radŠ pokr. radnik.
549
 J
jabana, -e `, gen. mn. jabana ‰tur. yaban od pers.
yabanŠ pokr. ekspr. etnol. 1. pusta, neobra|ivana,
jalova zemqa, ledina. 2. fig. duhovna praznina,
pusto{; ni{tavilo. 3. do{qak, prido{lica,
stranac. 4. tu|ina, inostranstvo. z govoriti
na jabanu govoriti besmisleno, nezanimqivo.
jabanlija = jabanxija (v.).
jabanxija, -e = jabanlija, -e m ‰v. jabanaŠ
stranac, tu|inac; prido{lica, doseqenik.
jabanxiluk, -a m ‰v. jabanaŠ 1. svojstvo jaban-
xije. 2. skup tu|inaca, tu|i qudi. 3. v. jabana (4).
java, -e ` ‰engl. Java, od indone`anskog to-
ponima, po vrsti kafe sa istoimenog ostrvaŠ
ra~. programerska platforma i objektno ori-
jentisani programski jezik vi{eg reda nezavi-
san od operativnog sistema.
javajka v. javanka.
javanka, -e `, dat. javanki, gen. mn. javanki (=
javajka) ‰po indone`anskom ostrvu JavaŠ pozor.
vrsta lutaka sa Jave koje se animiraju pomo}u
{tapi}a vezanih za glavu i udove.
java{ uzv. i pril. ‰tur. yavasŠ 1 uzv. pokr. ekspr.
polako! bez `urbe! 2. pril. pokr. polako, uspo-
reno, bez `urbe; nemarno.
java{a, -e ` ‰v. java{Š pokr. sprava kojom se
kowu stiskaju nozdrve da bi bio miran tokom
potkivawa.
java{ati, -am ‰v. java{Š onemo}ati, malak-
sati, oslabiti.
java{iti, java{im ‰v. java{Š raditi java{
tj. usporeno, nemarno; odati se java{luku.
java{li ‰v. java{Š 1. prid. indekl. spor,
trom. 2. pril. sporo, bez ose}aja za vreme; lewo,
nemarno.
550
java{lija, -e m ‰v. java{Š onaj koji je nema-
ran, neodgovoran, nesavestan; spor ~ovek; len-
{tina.
java{luk, -a m, mn. java{luci ‰v. java{Š spo-
ro i nesavesno obavqawe du`nosti, nemarnost
u poslu; neurednost, neodgovornost, povr-
{nost.
javer, -a m, mn. -i ‰tur. yaver od pers. yawerŠ
pokr. zast. pomo}nik, a|utant, pratilac.
javrum uzv. ‰prema tur. yavrum dete mojeŠ (u
prisnom obra}awu) sokole! juna~e!
jag, -a m ‰tur. yagŠ 1. vrsta isto~wa~kog mi-
ri{qavog uqa. 2. masna materija uop{te (uqe,
mast, maslo).
jagaz v. jagrz.
jagla, -e ` ‰tur. yagl› cicvaraŠ pokr. kulin. je-
lo od ukuvanog kukuruznog bra{na kojem se do-
daje jaje, puter, kajmak ili sir; cicvara.
jaglaisati, -i{em ‰v. jaglaŠ pokr. 1. mazati
uqem ili ma{}u (npr. to~kove na kolima). 2.
jesti ne{to ukusno; podmazivati grlo slatkim
i slanim jelom da se ima boqi glas.
jagli prid. indekl. ‰v. jagŠ mastan, zama{}en.
jagluk, -a m, mn. jagluci, gen. mn. jagluka ‰tur.
yagl›k maramaŠ pokr. etnol. marama od finog
platna na jednom uglu izvezena zlatom. y a{i-
kli-jagluk maramica koju poklawa momak de-
vojci ili devojka momku u znak qubavi; ja-
gluk-pita kulin. vrsta maslenice.
jagma i jagma, -e ` ‰tur. yagma od pers. yag-
maŠ 1. pokr. zast. pqa~ka, grabe`, otima~ina. 2.
otimawe oko ne~ega, sna`no nastojawe da se do
ne~ega do|e prvi.
jagmiti (se)
jagmiti (se) i jagmiti (se), -im (se) nesvr{.
‰v. jagmaŠ otimati se oko ne~ega, nastojati na
sve na~ine da se do|e do ne~ega prvi.
jagrz, -a m, mn. -i ‰tur. yag›zŠ pokr. kow sve-
tlosme|e boje.
jaguar, -a m ‰port. jaguar iz jezika tupiŠ zool.
krupna ju`noameri~ka zver iz porodice ma~a-
ka, Panthera onca, Felis onca.
jadac, jaca i jadac, jaca m, mn. jaci/jaci, gen.
mn. jadaca/jadaca ‰tur. yades od pers. yad-i-destŠ
1. tanka ra~vasta grudna kost kod ptica nasta-
la srastawem kqu~nih kostiju. 2. pokr. etnol.
vrsta opklade koja se sastoji u tome da se ni-
{ta ne sme uzeti iz ruke saigra~a nakon {to se
prelomio jadac (1). 3. fig. znam za jadac znam za
zamku (prevaru i sl.), ne}e{ me prevariti!
jadi|ar v. adi|ar.
jazija, -e `, gen. mn. jazija ‰tur. yaz› od yazmak
pisatiŠ pokr. etnol. 1. pismo, rukopis, pisani
tekst; ~lanak, dopis. 2. ona strana metalnog
novca na kojoj je brojem ozna~ena vrednost;
druga strana je tura2 (3)(v.) (jazija — tura = pi-
smo — glava).
jazili prid. indekl. ‰v. jazijaŠ pisan, napi-
san.
jazixija, -e m ‰v. jazijaŠ pokr. zast. pisar, se-
kretar.
jazma, -e `, gen. mn. jazmi ‰tur. yazma, v. jazijaŠ
pokr. rukopis, tekst, pismo.
jazuk, -a m, mn. jazuci, gen. mn. jazuka ‰tur.
yaz›kŠ pokr. 1. {teta, greh. 2. uzv. {teta! sramo-
ta! `ali bo`e!
jaija, -e i jaija, -e m ‰tur. yayaŠ ist. voj. pe-
{ak u vojsci Osman(lij)skog Carstva.
jajgija, -e ` ‰tur. yayg›Š etnol. pokr. platneni
prostira~ po minderu na se}iji.
jajlak, -a m, mn. jajlaci, gen. mn. jajlaka ‰tur.
yaylakŠ pokr. planinska visoravan pogodna za
ispa{u stoke tokom leta, ba~ija, suvat.
jak1, -a m, mn. jakovi ‰tibet. gyakŠ zool. vrsta
krupnog sredwoazijskog gove~eta kudrave i du-
ge dlake, Poephagus grunniens, Bos grunniens,
tibetansko gove~e.
jak2, -a m, mn. jakovi ‰prema imenu konstruk-
tora, A. S. JakovqevaŠ avij. tip aviona sovjet-
ske proizvodwe.
jako`e
jaka1, -e ` ‰tur. yakaŠ pokr. okovratnik, kragna.
jaka2 v. jakna.
jaketa, -e `, gen. mn. jaketa i jaketa, -e `, gen.
mn. jaketa ‰venec. giacheta, ital. giacchettaŠ pokr.
1. gorwi deo mu{kog (gra|anskog) odela, sako.
2. u crnogorskoj `enskoj narodnoj no{wi ka-
puti} od kadife ili ~oje, po ivicama op{iven
gajtanom ili zlatnom `icom, ne zakop~ava se i
se`e do struka.
jakija, -e ` ‰tur. yak›Š flaster, melem koji
se privija na ranu; melem od sapuna, rakije i
jaja za le~ewe rana na le|ima kowa.
jakna, -e `, gen. mn. jakni ‰nem. JackeŠ 1. mu-
{ki i `enski odevni predmet dugih rukava ko-
ji se`e do struka ili ni`e a nosi se preko
xempera ili ko{uqe. 2. gorwi deo `enskog ko-
stima.
jakobinac, -nca m, mn. jakobinci, gen. mn. ja-
kobinaca (`. jakobinka, -e, dat. jakobinki, gen.
mn. jakobinki) ‰prema dominikanskom mana-
stiru sv. Jakova u Parizu u kojem je osnovano
politi~ko udru`eweŠ 1. ist. ~lan jakobinskog
kluba, pripadnik radikalne politi~ke struje
u vreme Francuske revolucije potkraj XVIII
veka. 2. fig. beskompromisni borac za neku po-
liti~ku ideju, program i sl.
jakobinizam, -zma m ‰v. jakobinacŠ 1. ist. po-
kret i politi~ka shvatawa jakobinaca. 2. fig.
radikalizam i ekstremizam u zahtevima za slo-
bodom.
jakobinski, -a, -o ‰v. jakobinacŠ prid. koji
se odnosi na jakobince ili im pripada, revo-
lucionaran, levi~arski. y jakobinska dikta-
tura ist. period od juna 1793. do jula 1794. go-
dine tokom kojeg su jakobinci zaveli masovan
teror; jakobinska kapa vunena kapa crvene
boje, simbol slobode francuskih revolucio-
nara, frigijska kapa.
jakoviti, jakovita m mn. ‰po episkopu Jako-
vu Varadeju (500–578), duhovnom vo|i sirijske
crkveŠ ist. rel. pripadnici sirijske hri{}an-
ske monofizitske (v.) crkve koje su tako nazva-
li protivnici Jakova Varadeja.
jakovqica, -e ` ‰po lestvama iz biblijske
pri~e kojima se Jakov u snu pewao u neboŠ pom.
pokr. vrsta duga~kih i uskih mornarskih lestava.
jako`e ‰stsl.Š vezn. zast. kao, poput.
551
jakrep
jakrep nepr. v. akrep.
jaktacija, -e ` ‰lat. iactatio, prema iactare
bacatiŠ med. bolesna uznemirenost usled psi-
hoze ili trovawa, pra}ena trzawem udova, ba-
cakawem po krevetu i nesanicom.
jakuza, -e ` ‰jap.Š 1. japanska mafija ~iji
pripadnici sebe smatraju naslednicima samu-
raja. 2. pripadnik japanske mafije.
jakut, -uta m, mn. jakuti ‰tur. yakut od arap.
yakut i pers. yakut od gr~. hyakinthosŠ pokr. dragi
kamen crvene boje, rubin.
jakuti prid. indekl. ‰v. jakutŠ koji je boje ja-
kuta, rubina, crvenkast.
jal1, -a m (lok. jalu) ‰poreklo nejasnoŠ za-
vist; zloba.
jal2, -a m ‰poreklo nejasnoŠ nevoqa, nesre}a.
jalak, -a m, jalaci, gen. mn. jalaka ‰tur. yalakŠ
pokr. korito, valov; jarak, jaruga, rov.
jalakati v. alakati.
jalan, -a m, gen. mn. jalana ‰tur. yalanŠ pokr. 1.
la`, obmana, svesno izre~ena neistina. 2. fal-
sifikat, imitacija. 3. (u pridevskoj slu`bi)
la`an, ve{ta~ki. y jalan-{ahit ‰v. {ahitŠ la-
`ni svedok.
jalan, -lna, -lno ‰v. jal1Š pokr. zavidqiv,
zloban.
jalanija, -e ` ‰v. jalanŠ pokr. imitacija, pa-
tvorina, prevara.
jalanxi prid. indekl. ‰v. jalanxijaŠ la`an,
patvoren. y jalanxi-dolma etnol. pokr. la`na
dolma (v.), nazvana tako jer se pravi bez mesa.
jalanxija, -e m ‰tur. yalanci la`ovŠ pokr. la-
`ov, varalica, prevarant.
jala(h) uzv. ‰tur. yallah od arap. ya Allah o,
Bo`eŠ pokr. etnol. 1. o Bo`e! Bo`e pomozi! 2.
ded(er)!, hajde!
jalduz, -a m, mn. jalduzi ‰tur. yald›zŠ pokr. 1.
pozlata. 2. (kao prid. indekl.) pozla}en.
jalija, -e `, gen. mn. jalija ‰tur. yal›, prema
gr~. aigialosŠ pokr. 1. re~na ili morska obala;
pust prostor na periferiji grada, ledina. 2. v.
jalija{.
jalija{, -a m ‰v. jalijaŠ pokr. pej. onaj koji
skita po jalijama; skitnica, besposli~ar; ne-
vaspitan de~ak s periferije.
552
jani~ar
jalomak, -omka m ‰v. jarmulkaŠ kapica na te-
menu koju nose neki muslimani i ortodoksni
Jevreji.
jamak, -a m, vok. jama~e, mn. jamaci ‰tur.
yamak pomo}nikŠ ist. etnol. 1. zamenik barjak-
tara, zastavni~ki a|utant. 2. regrut u jani~ar-
skoj vojsci. 3. pomo}nik majstora, kalfa. 4. ta-
va za topqewe loja ili masla.
jamaxija, -e m ‰v. jamakŠ ist. voj. regrut, novi
vojnik, ob. u vojsci Turske carevine.
jamb, -a m, mn. jambovi ‰gr~. iambosŠ kwi`. u
klasi~noj metrici dvoslo`na stihovna stopa
s kratkim (nenagla{enim) prvim i dugim (na-
gla{enim) drugim slogom.
jampski, -a, -o ‰v. jambŠ prid. koji se odnosi
na jamb. y jampski trimetar kwi`. stih od
{est jampskih stopa (dvanaesterac).
jamurluk, -a m, mn. jamurluci, gen. mn. jamur-
luka ‰tur. yagmurlukŠ pokr. 1. kabanica, ogrta~.
2. ki{obran.
jam~ik, -a m, mn. jam~ici, gen. mn. jam~ika
‰tur. yamc› kabanicaŠ pokr. etnol. grubo }ebe ko-
jim se pokrivaju kowske sapi radi za{tite od
hladno}e.
jang, -a m ‰kin. yangŠ filoz. prema tradicio-
nalnoj kineskoj kosmologiji, mu{ki princip
koji se manifestuje kao aktivnost, toplota,
svetlost, suvo}a, tvrdo}a: u sadejstvu sa su-
protstavqenim jinom1 (v.), stvara sve {to po-
stoji.
jangija, -e `, gen. mn. jangija ‰tur. yang›nŠ pokr.
1. velika vatra, po`ar. 2. zapaqewe, upala.
jangin, -a i jangin, -ina m ‰tur. yang›n u
smislu ’vatren, strastven’Š pokr. ekspr. boem,
lola, bekrija.
jandal (jandan) pril. ‰tur. yandanŠ pokr. po-
strance, sa strane; odvojeno, zasebno.
janija, -e = jahnija, -e ` ‰tur. yahni od pers.
yahniŠ kulin. jelo od kuvanog mesa s razli~itom
zeleni.
jani~ar, -a (i jawi~ar, -a) m ‰tur. yeniceri
od yeni nov i ceri vojskaŠ 1. ist. voj. pripadnik
pe{adije u Turskoj carevini (od XIV do XVIII
veka) u koju su naj~e{}e regrutovani zarobqe-
ni i nasilno potur~eni hri{}anski mladi}i.
2. fig. pej. sluga, podanik tu|inske vlasti koji
jani~arski
se okrenuo protiv vlastitog naroda. x jani~a-
rov (jawi~arov) i jani~arev (jawi~arev).
jani~arski, -a, -o (i jawi~arski -a, -o) ‰v.
jani~arŠ prid. koji se odnosi na jawi~are ili
im pripada. y jani~arska muzika ist. muz. gru-
pa udaraqki koje su u XVIII veku uvedene i u
evropske vojne orkestre.
jankesa, -e `, gen. mn. jankesa ‰tur. yan kesesiŠ
pokr. etnol. ko`na torba {to se nosi o pojasu
ili preko ramena, a slu`i kao nov~anik.
jankesexija, -e = jan}esexija, -e m ‰tur. yan-
kesiciŠ xeparo{, lopov.
janli{ prid. indekl. ‰tur. yanl›sŠ pokr. ekspr.
pogre{an, neta~an, neispravan, kriv.
janli{luk, -a, mn. janli{luci, gen. mn. jan-
li{luka ‰v. janli{Š pokr. etnol. lo{a zamisao;
pogre{ka, neta~nost, neispravnost.
jansenizam, -zma m ‰po Kornelijusu Jansenu
(1585–1638), holandskom episkopuŠ 1. versko
u~ewe po kome ~ovek sam ne mo`e zaslu`iti
spasewe, nego ono zavisi pre svega od Bo`je
milosti. 2. religiozno-dru{tveni pokret za-
snovan na tom u~ewu, koji se tokom XVII i
XVIII veka pojavio u Francuskoj, Holandiji,
Nema~koj i drugim zemqama sredwe Evrope
zahtevaju}i reforme u Katoli~koj crkvi.
jansenist(a), -e m (`. jansenistkiwa) ‰v.
jansenizamŠ sledbenik i pristalica janseni-
zma. x jansenisti~ki.
jantar, -a m ‰rus. àntar⊠miner. kristalizo-
vana smola crnogori~nog drve}a `ute, sme|e
ili crvene boje koja se koristi za izradu naki-
ta i ukrasa, }ilibar. x jantarski (v.) i jan-
tarni.
jantarski, -a, -o ‰v. jantarŠ koji se odnosi
na jantar, koji je od jantara, koji je kao jantar. y
jantarski put ist. trgova~ki put kojim se od
bronzanog doba jantar sa Baltika prenosio u
ju`ne evropske krajeve.
jan}esexija = jankesexija (v.).
januar, -a m ‰lat. Januarius, prema bogu Janu-
suŠ prvi mesec u godini, ima 31 dan; hrv. sije-
~aw. x januarski.
janxik, -a m, mn. janxici, gen. mn. janxika
‰tur. yanc›kŠ pokr. etnol. ko`na torba koja se no-
si o ramenu ili oka~ena o sedlo; {arpeq, bi-
saga.
jaranstvo
jawi~ar v. jani~ar.
jawi~arski v. jani~arski.
japalak, -a m, vok. japala~e, mn. japalaci, gen.
mn. japalaka ‰tur. yapalakŠ 1. odrasliji de~ak,
mom~i}. 2. drug, prijateq.
japanke, japanki ` mn. ‰JapanŠ fam. otvorene
letwe sandale, sa dva kai{a koji se spajaju iz-
me|u palca i drugog prsta na nozi.
japi, -ija, mn. -iji ‰engl. yuppie od y(oung)
u(rban) p(rofessional) + ieŠ 1. mlad, obrazovan,
ambiciozan profesionalac. 2. karijerista
sklon smelim poslovnim poduhvatima. x japi-
jevski.
japija, -e ` ‰tur. yap›Š pokr. etnol. 1. gra|e-
vinsko drvo, drvena gra|a. 2. fig. konstrukcija
(zgrade, ma{ine). 3. fig. telesna gra|a.
japrak, -a m, mn. japraci, gen. mn. japraka ‰tur.
yaprakŠ pokr. 1. list; list vinove loze. 2. kulin.
vrsta jela (list loze u koji se zavija za~iweno
meso sa pirin~em).
japunxe, -eta s ‰tur. yap›ncaŠ pokr. vrsta kaba-
nice, ogrta~ od debelog sukna.
jarabi uzv. ‰tur. yarabbi od ar. ya rabbi o, moj
gospodaruŠ pokr. za izra`avawe ~u|ewa, divqe-
wa ili za poja~avawe kletve: pobogu! zaboga! o,
Gospode!
jarak, -a m, mn. jaraci, gen. mn. jaraka ‰tur.
yarakŠ pokr. oru`je, bojna oprema.
jarak, -rka, mn. jarci, gen. mn. jaraka ‰tur. arkŠ
prokop, kanal, rov.
jaramaz, -a m, mn. -i ‰tur. yaramazŠ pokr. zast.
nevaqalac, nepo{tewak; zlikovac.
jaramazluk, -a m, mn. jaramazluci, gen. mn. ja-
ramazluka ‰v. jaramazŠ pokr. zast. 1. manguparija,
nesta{luk. 2. nevaqalstvo, nitkovluk; zlo~in.
jaran, -ana m, vok. jarane, mn. jarani, gen. mn.
jarana (`. jaranica, -e) ‰tur. yaran od pers. yaran
prijateqiŠ 1. drug, prijateq, pobratim. 2. qu-
bavnik, dragan. x jaranski.
jaraniti (se), jaranim (se) nesvr{. ‰v. jaranŠ
1. biti prijateq s nekim, dru`iti se, drugova-
ti. 2. voleti se.
jaranluk, -a m, mn. jaranluci, gen. mn. jaran-
luka = jaranstvo, -stva s ‰v. jaranŠ prijateq-
stvo, drugarstvo, drugovawe.
jaranstvo = jaranluk (v.).
553
jaratisati
jaratisati, -i{em ‰tur. yaratmakŠ sagradi-
ti, stvoriti, sazdati.
jarbol, -a i jarbol, -a, mn. -i ‰lat. arbor drvoŠ
1. pom. stub na brodu za podizawe jedara, zasta-
va i signala, katarka. 2. stub postavqen u ze-
mqu za podizawe zastava (u kasarni, u logoru,
na stadionu i sl.). 3. sp. u planinarstvu deo
opreme za spasavawe (motka za koju se vezuje
vre}a ili cerada s povre|enim planinarom).
jarda, -e ` i jard, -a m, mn. jardi ‰engl. yardŠ
angloameri~ka mera za du`inu (0, 9144 m).
jardum, -a m ‰tur. yard›mŠ pokr. pomo}.
jardumxija, -e m ‰tur. yard›mc›, v. jardumŠ
pokr. onaj koji priska~e u pomo}, pomaga~.
jarlik, -a m, mn. jarlici, gen. mn. jarlika ‰rus.
àrlák od tur.-tat. jarlyh zapovestŠ ist. sredwove-
kovna poveqa o pravima i povlasticama koju
su mongolski kanovi izdavali ruskim kne`e-
vima.
jarma, -e i jarma, -e `, gen. mn. jarmi/jarmi
‰tur. yarmaŠ pokr. etnol. krupno samleveno p{e-
ni~no ili kukuruzno bra{no koje se daje sto-
ci; prekrupa.
jarmulka, -e `, dat. jarmulci, gen. mn. jarmul-
ki ‰jidi{ jarmulke od poq. jarmulkaŠ mala okru-
gla kapa koju nose ortodoksni Jevreji (prven-
stveno prilikom molitve i izu~avawa svetih
tekstova).
jarovizacija, -e ` ‰prema rus. àrovoè kli-
caŠ agr. priprema semena poqoprivrednih kul-
tura pre setve (vla`ewem, mewawem tempera-
ture i sl.) radi ubrzawa razvoja i pove}awa
prinosa.
jarovizirati, jaroviziram = jarovizovati,
-ujem ‰v. jarovizacijaŠ vr{iti jarovizaciju.
jarovizovati = jarovizirati (v.).
jaro{, -a m, mn. jaro{i ‰ma|. jaras ledinaŠ
pokr. 1. poqe, ledina, poqana, pa{wak. 2. ras-
krsnica seoskih puteva, {etali{te, javno sa-
stajali{te, rogaq.
jaruga, -e `, dat. jaruzi, gen. mn. jaruga ‰tur.
yar›kŠ 1. duboko, usko i duga~ko udubqewe, uva-
la. 2. udolina na strmini kojom se sliva voda,
vododerina.
jasak m indekl. ‰tur. yasakŠ pokr. naredba ko-
jom se ne{to zabrawuje, zabrana.
554
jatromehanika
jasak, -ska m, mn. jasci, gen. mn. jasaka ‰rus.
àsakŠ ist. zast. porez u naturi koji su tatarski
kanovi ubirali u Rusiji, ili koji su narodi
Sibira i Povol`ja pla}ali carskoj blagajni.
jasak~ija, -e m ‰tur. yasakc›, v. jasakŠ ist. pokr.
oru`ani pratilac, telohraniteq; stra`ar.
jasa~iti, -im (gl. im. jasa~ewe) ‰v. jasakŠ
nesvr{. braniti, zabrawivati, ne dopu{tati,
uskra}ivati.
jasija, -e ` ‰tur. yass› plitakŠ pokr. vrsta
plitke tepsije.
jaslak, -a m, mn. jaslaci, gen. mn. jaslaka ‰tur.
yasl› o`alo{}enŠ pokr. tuga za pokojnikom.
jaslakovati, -ujem ‰v. jaslakŠ pokr. biti u
`alosti za nekim.
jasmin, -ina m, mn. jasmini, gen. mn. jasmina
‰tur. yasemin od pers. yaseminŠ bot. `bunasta
biqka iz porodice maslina s belim ili `utim
mirisnim cvetovima, Jasminum officinale; upo-
trebqava se u medicini i kozmetici.
jaspis, -a m ‰gr~. iaspisŠ miner. neproziran,
veoma tvrd poludragi kamen, naj~e{}e crvene,
`ute ili mrke boje; kalcedon (v.).
jaspra v. aspra.
jastog, -a m, mn. jastozi, gen. mn. jastoga ‰lat.
astacus od gr~. astakosŠ zool. vrsta velikog mor-
skog raka, Homarus vulgaris.
jat, -a m ‰stsl.Š lingv. 1. ime za stari sloven-
ski samoglasnik, koji je dao razli~ite reflek-
se kako u slovenskim jezicima tako i u srp-
skim govorima (otuda postojawe ekavice i ije-
kavice). 2. ime slova u glagoqici i staroj }i-
rilici.
jatagan, -ana m, mn. jatagani ‰tur. yataganŠ
ist. etnol. dugi zakrivqeni no`, sli~an sabqi,
s o{tricom na unutra{woj strani se~iva, koji
se nosio za pojasom.
jatak, -a, mn. jataci, gen. mn. jataka ‰tur. yatakŠ
1. ist. onaj koji skriva hajduke i daje im sklo-
ni{te. 2. sau~esnik koji poma`e i/ili skriva
po~inioca krivi~nog dela, ortak. 3. etnol. le-
`aj, posteqa.
jatakovati, -ujem, gl. im. jatakovawe
nesvr{. ‰v. jatakŠ biti jatak; skrivati begunce
od zakona i/ili pru`ati im pomo}.
jatro- v. ijatro-.
jatromehanika v. ijatromehanika
jauzn
jauzn, -a m, mn. -i ‰nem. JauseŠ pokr. `arg. obrok
koji se jede izme|u glavnih obroka, u`ina.
jauznovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. jausen,
v. jauznŠ pokr. `arg. u`inati, pojesti ne{to za
u`inu.
jauklija, -e ` ‰tur. yavukluŠ pokr. zast. vere-
nica, zaru~nica; voqena devojka, izabranica.
jafa, -e ` ‰prema izraelskoj luci Jafa na
obali Sredozemnog moraŠ sorta naranxe bez
ko{tica.
jafetiti, -ita m mn. ‰po biblijskom Jafetu,
najmla|em Nojevom sinu, koji se prema preda-
wu smatra praocem indoevropskih plemenaŠ
pripadnici indoevropskih naroda.
jafta, -e `, gen. mn. jafti ‰tur. yafta ceduqa,
pismena ispravaŠ pokr. 1. spisak, popis; cedu-
qa, etiketa. 2. grupa sela u sastavu jedne op-
{tine. 3. grupa, deo.
Jahve, m, dat. Jahvi, akuz. Jahvu, instr. Jahvom
‰hebr.Š rel. ime Boga, jedan od dva uobi~ajena na-
~ina ~itawa starozavetnog imena Bo`jeg od ~e-
tiri suglasnika (JHVH); up. Jehova.
jahnija = janija (v.).
jahta, -e `, gen. mn. jahti ‰engl. yacht od hol.
jaght, skra}eno od jaghtschip lova~ki brodŠ pom.
mawi brod na jedra ili mehani~ki pogon koji
se koristi za rekreaciju i turizam.
jahting, -a m, mn. jahtinzi, gen. mn. jahtinga
‰engl. yachtingŠ pom. plovidba jahtama ili je-
drilicama radi rekreacije i sporta.
jaht-klub, -a m, mn. jaht-klubovi ‰v. jahta,
klubŠ agencija za iznajmqivawe i organizova-
we plovidbi jahtama i jedrilicama.
jacija, -e `, gen. mn. jacija ‰tur. yats› vreme
legawa, spavawaŠ rel. 1. po muslimanskim ver-
skim propisima peta, posledwa molitva u da-
nu, koja se klawa oko dva sata od zalaska sunca.
2. vreme takve molitve.
ja{a uzv. ‰tur. yasaŠ pokr. `iveo!
ja{mak, -a m, mn. ja{maci, gen. mn. ja{maka
‰tur. yasmakŠ etnol. 1. u tradicionalnoj ode}i
muslimanke veo koji se stavqa uz ferexu. 2.
marama za glavu, poveza~a, {amija.
jevan|elist(a), -e ‰gr~. euangelistesŠ 1. sva-
ki od ~etvorice pisaca jevan|eqa. 2. v. evange-
lista. x jevan|elisti~ki.
jezuit
jevan|eqe, -a s ‰gr~. euangelion dobra vestŠ
rel. 1. u~ewe o iskupqewu qudi od greha putem
Hristovog `rtvovawa na krstu. 2. svaka od ~e-
tiri prve kwige Novog zaveta (‹ po Mateju,
Marku, Luki, Jovanu). 3. fig. osnovno na~elo,
vrhunski zakon; nepobitna istina. x jevan-
|eqski, jevan|elski i jevan|eoski.
jeger, -a m, mn. jegeri ‰nem. JagerŠ 1. voj. ist. u
austrougarskoj vojsci pripadnik lova~ke je-
dinice osposobqene za dejstvo u planinskim
predelima. 2. pokr. lovac. 3. pokr. v. jeger-
vur{t. x jegerski.
jegervur{t, -a m ‰nem. JagerwurstŠ pokr. vrsta
jednostavne kobasice, lova~ka kobasica.
jegerka, -e `, dat. jegerci, gen. mn. jegerki ‰po
nema~kom zoologu Gustavu Jegeru (G. Jager,
1832–1910), ili od nem. Jagerhemd, v. jegerŠ
pokr. zimska potko{uqa od ov~ije vune koja se
nosi preko doweg rubqa.
jedek, -a m, mn. jedeci, gen. mn. jedeka ‰tur.
yedekŠ pokr. 1. u`e, povodac. 2. kow sa povocem.
jedekte{, -a m, mn. -i ‰tur. yedekdasŠ pokr.
u`e na kojem se vodi doma}a `ivotiwa (ob.
kow); ular, povodac.
Je|upak, -pka m, mn. Je|upci, gen. mn. Je|upa-
ka (`. Je|upka, -e, dat. Je|upci, gen. mn. Je|upa-
ka) ‰po nekada{wem nazivu za EgipatŠ zast. pokr.
Ciganin, Rom.
jezan v. ezan.
jezera~a, -e ` ‰ma|. ezer hiqadaŠ pokr. fam.
nov~anica od hiqadu dinara, hiqadarka.
jezid, -a m, mn. -i, gen. mn. jezida ‰po kalifu
Jezidu, osniva~u verske sekteŠ rel. pripadnik
verske sekte nastale u VII veku, koja u svom
u~ewu objediwuje elemente paganskih staro-
kurdskih, hri{}anskih i muslimanskih vero-
vawa.
jezid, -ida m, mn. jezidi, gen. mn. jezida ‰tur.
yezitŠ pokr. 1. onaj koji se lako razquti, prgav,
svadqiv ~ovek. 2. nemilosrdan, okrutan ~ovek,
tiranin. 3. fig. quto, naprasito dete.
jezuit, -ita = jezuita, -e m, mn. jezuiti, gen.
mn. jezuita ‰nlat. Iesuita, prema Iesus IsusŠ 1.
rel. ~lan œDru{tva IsusovogŒ, katoli~kog re-
da koji je 1534. osnovao Ignasio Lojola; isu-
sovac. 2. fig. pej. onaj koji postupa diplomat-
ski ve{to, lukavo, pritvorno.
555
jezuita
jezuita = jezuit (v.).
jezuitizam, -zma m ‰v. jezuit, -izamŠ 1. rel.
verska na~ela i dru{tveno ustrojstvo jezuit-
skog reda. 2. fig. na~in delovawa jezuita, koji
se odlikovao sugestivno{}u, ali i licemer-
stvom.
jezuitski, -a, -o ‰v. jezuitŠ 1. koji pripada
jezuitima, koji se odnosi na jezuite, koji je u
duhu jezuitskih na~ela. 2. fig. dvoli~an, lice-
meran, pritvoran.
je-je, -a m ‰fr. ye-ye, prema engl. uzviku yeahŠ
muz. poseban stil pop-muzike (jedna varijanta
roka u brzom tempu), naro~ito popularan u
Francuskoj {ezdesetih godina pro{log veka.
jejunitet, -eta m ‰lat. ieiunium, ieiunitasŠ 1.
izgladnelost, mr{avost. 2. fig. suvoparnost,
praznina.
jejunostomija, -e ` ‰nlat. ieiunostomia, v. je-
junum, gr~. stoma ustaŠ med. operativni zahvat
na jejunumu; stvarawe otvora jejunuma (v.) na
trbu{nom zidu.
jejunum, -a m, mn. -i ‰lat. ieiunumŠ anat. gorwi
deo tankog creva izme|u dvanaestopala~nog
creva i ileuma.
jektenija, -ija s mn. ‰gr~. ekteneiaŠ rel. kratke
molitve u pravoslavnoj crkvi, deo liturgije.
jektika, -e `, dat. jektici ‰gr~. hektikos su-
{i~avŠ pokr. plu}na tuberkuloza, su{ica.
jekti~av, -a, -o ‰v. jektikaŠ pokr. koji je obo-
leo od jektike, su{i~av, tuberkulozan.
jekti~avac, -vca m, mn. -vci ‰v. jektikaŠ bo-
lesnik od tuberkuloze, su{ice.
jekti~avost, -osti ` ‰v. jektikaŠ su{i~a-
vost, sklonost tuberkulozi.
Jelada zast. v. Helada.
jelej, -eja m ‰gr~. elaionŠ crkv. osve}eno uqe,
sveto uqe koje se upotrebqava u pravoslavnom
crkvenom obredu.
jelek, -a m, mn. jeleci, gen. mn. jeleka ‰tur.
yelekŠ etnol. 1. u mu{koj i `enskoj narodnoj no-
{wi vezom ukra{en prsluk od ~oje, sukna, so-
mota ili svile. 2. bela vunena ili suknena ha-
qina bez rukava kao deo narodne no{we. 3. deo
`enskog doweg rubqa; prslu~e.
Jelin zast. v. Helen.
jelinizam v. helenizam.
556
jenka
jelinski zast. v. helenski.
jelisej, -eja m ‰lat. Elysium od gr~. Elysion pe-
dion Jelisejsko poqeŠ mitol. mesto gde nakon smr-
ti borave junaci i ~asni qudi; rajsko naseqe.
jelisejski, -a, -o ‰v. jelisejŠ koji se odnosi
na jelisej, koji pripada jeliseju; nebeski, raj-
ski.
jemek, -a m, mn. jemeci, gen. mn. jemeka ‰tur.
yemekŠ pokr. 1. pripremqeno jelo, hrana. 2.
obed, gozba.
jemenija, -e ` ‰tur. yemeni od ar. yamanyy
roba iz JemenaŠ etnol. u muslimanskoj `enskoj
no{wi marama za povezivawe glave, {amija;
marama koja se zavija oko fesa, kape ili oko po-
jasa.
jemenija, -e `, ob. u mn. jemenije ‰v. jemeni-
jaŠ pokr. 1. papu~e. 2. vrsta plitkih cipela ob.
od meke crvene ko`e.
jemin1, -ina m, mn. jemini ‰tur. yemin od ar.
yaminŠ pokr. 1. sve~ano obe}awe da }e se govori-
ti istina ili da }e se ne{to ispuniti; zavet,
zakletva. 2. jemac.
jemin2 v. emin1.
jemi{, -a m ‰tur. yemisŠ pokr. vo}e.
jemi{~ija, -e m ‰tur. yemisciŠ pokr. trgovac
vo}em i povr}em, piqar.
jen, -a m, mn. jeni ‰jap.Š osnovna nov~ana jedi-
nica u Japanu, sadr`i 100 sena.
jendek, -a m, mn. jendeci, gen. mn. jendeka ‰tur.
hendek od ar. hhandaqŠ 1. jarak, jaruga, prokop.
2. voj. opkop, rov oko zidina utvr|enog naseqa,
{anac.
jendisati, -i{em ‰tur. yenmekŠ pokr. ekspr.
nadvladati, nadja~ati, nadigrati.
jen|a, -e `, vok. jen|o, gen. mn. jen|a = jen|i-
bula, -e ` ‰tur. yenge; yenge bulaŠ pokr. `ena koja
u svatovima ide uz nevestu, deveru{a.
jen|ibula = jen|a (v.).
jen|iluk, -a m ‰tur. yengelik, v. jen|aŠ ~ast i
du`nost jen|ibule u svatovima, vr{ewe uloge
deveru{e, `ensko deverovawe.
jeni prid. indekl. ‰tur. yeniŠ tek napravqen,
nov(i).
jenka, -e `, gen. mn. jenki ‰fin. jenkaŠ finski
narodni ples.
Jenki
Jenki, Jenkija m, mn. Jenkiji ‰engl. YankeeŠ
1. nadimak za stanovnike SAD. 2. pej. naziv za
tipi~nog Amerikanca. 3. ist. onaj koji je iz se-
vernih dr`ava SAD, nasuprot Ju`wacima.
jewi~ar v. jani~ar.
jerarh, -a m, vok. jerar{e, mn. jerarsi, gen. mn.
jerarha i jerarh, -arha m, vok. jerar{e, mn. je-
rarsi, gen. mn. jerarha ‰gr~. hierarkhes, od hieros
svet i archein vladatiŠ vladika, episkop, arhi-
jerej (u pravoslavnoj tradiciji).
jerej, -eja m, vok. jereju, mn. jereji ‰gr~. hiereus
sve{tenikŠ sve{tenik u pravoslavnoj crkvi.
jeremijada, -e ` ‰po jevrejskom proroku Je-
remiji koji je prorekao i oplakao uni{tewe
JerusalimaŠ 1. gorko jadikovawe, naricawe,
tu`balica; iron. `alopojka. 2. kwi`. jadikovka
kao kwi`evni rod.
jeres, jeresi ` ‰gr~. hairesis izbor, prihvata-
weŠ 1. rel. versko u~ewe koje je u suprotnosti s
kanonskim dogmama i zvani~nim poretkom ne-
ke crkve ili verske zajednice; krivoverje. 2.
fig. negirawe ili idejno odstupawe i odvajawe
od principa nekog politi~kog, ideolo{kog
ili umetni~kog programa ili pokreta.
jeretik, -a m, vok. jereti~e, mn. jeretici, gen.
mn. jeretika ‰gr~. hairetikos, v. jeresŠ pristali-
ca, sledbenik neke jeresi, krivoverac.
jereti~ki, -a, -o ‰v. jeretikŠ 1. koji se odno-
si na jeretike. 2. koji sadr`i jeres (‹ spisi).
jeribasma, -e `, gen. mn. jeribasmi ‰tur. yere
basmaz ona koja ne sme pasti na zemqu (da se ne
bi razbila)Š pokr. sorta krupne so~ne kru{ke,
bquzga~a, vodewa~a.
jerile pril. ‰tur. yerileŠ 1. pokr. zaista, zace-
lo, svakako, sigurno. 2. iz korena, iz osnova. 3.
r~c. jeste, da (za iskazivawe potvrde).
jerihonski, -a, -o ‰po imenu Jerihona, gra-
da severno od Mrtvog moraŠ 1. koji se odnosi
na Jerihon, koji poti~e iz Jerihona. 2. fig. kao
jerihonska truba (v.), gromoglasno, prodorno.
y jerihonska ru`a bot. jednogodi{wa biqka
iz porodice krsta{ica, raste na isto~nim
obalama Sredozemnog mora; uskr{wi cvet,
Anastatica hierochuntica; jerihonske trube rel.
ovnujski rogovi od ~ijeg su se prodornog zvu-
ka, po Bibliji (Kwiga Isusa Navina, gl. 6),
sru{ile zidine grada Jerihona pa su tako Je-
jeti
vreji uspeli da u|u u wega i osvoje ga (oko
1200. pre Hrista).
jeri{te, -a s ‰tur. eriste od pers. ri{te usukani
konacŠ pokr. duga~ki i tanki doma}i rezanci.
jerlija, -e m, gen. mn. jerlija ‰tur. yerliŠ pokr.
etnol. 1. me{tanin, ovda{wi, doma}i ~ovek. 2.
naziv za Tur~ina koji se od davnina nastanio u
nekom na{em kraju.
jeroglif v. hijeroglif.
jero|akon, -a m, mn. jero|akoni ‰gr~. hieros
svet, v. |akonŠ zamona{eni |akon, kalu|er |a-
kon.
jeromonah, -a m, mn. jeromonasi, gen. mn. jero-
monaha ‰gr~. hieros svet, v. monahŠ u pravoslav-
noj crkvi kalu|er koji mo`e obavqati sve{te-
ni~ku slu`bu; kalu|er sve{tenik.
jersinija, -e ` ‰nlat. prema francuskom
bakteriologu A. E. Jersenu (Yersin)Š jajolika
ili kratka {tapi}asta bakterija, Yersinia ente-
rocolitica.
jersinioza, -e ` ‰v. jersinija, -ozaŠ med. in-
fenkcija jersinijama koju prate bolovi u `e-
lucu i proliv.
jerusalimski, -a, -o koji se odnosi na Jeru-
salim, koji pripada Jerusalimu. y jerusalim-
ski hram sredi{we svetili{te i nacionalni
simbol Jevreja; podigao ga Solomon, sin kra-
qa Davida, utemeqiteqa Jerusalima (oko
1000. godine pre n.e.).
jesir, -ira m, mn. jesiri ‰tur. esir od ar. asirŠ
pokr. ratni zarobqenik; rob, su`aw.
jesirluk, -a m, mn. jesirluci, gen. mn. jesir-
luka ‰tur. esirlik, v. jesirŠ zarobqeni{tvo, rop-
stvo, su`awstvo.
jestastven, -a, -o ‰v. jestastvoŠ zast. koji pri-
pada jestastvu, koji se odnosi na jestastvo,
prirodan; prirodwa~ki.
jestastvenica, -e ` ‰v. jestastvoŠ zast. nauka
o prirodi, prirodopis.
jestastvo, -a s ‰rus. estestvoŠ zast. priroda,
ukupnost prirodnih pojava.
jet, -a m ‰nem. JettŠ miner. vrsta smolastog
ugqa crne boje i masnog sjaja koji se koristi za
izradu nakita; crni jantar, gagat.
jeti, -ija m, mn. jetiji ‰engl. yeti od tibet.Š
sne`ni ~ovek u visokim predelima Himalaja
557
jetim
~iji su tragovi navodno vi|eni u snegu, ali
~ije postojawe nije dokazano.
jetim, -ima m, mn. jetimi ‰tur. yetim od ar.
yatimŠ pokr. ekspr. dete bez jednog ili oba rodi-
teqa, siro~e.
je}un, -una m, mn. je}uni ‰tur. yekun od ar.
yakunŠ pokr. zbir, iznos, svota.
je}uniti, je}unim ‰v. je}unŠ nesvr{. pokr. sa-
birati; ra~unati uop{te.
Jehova, -e ` ‰hebr.Š rel. starozavetno ime Bo-
ga; Bog u jevrejskoj religiji; up. Jahve.
je~erma = |e~erma (v.).
jexek, -a m, mn. jexeci, gen. mn. jexeka ‰tur.
yiyecekŠ pokr. 1. jelo, hrana uop{te. 2. da}a, po-
du{je.
jexux, -uxa m ‰tur. YecucŠ 1. imaginarni na-
rod niskog rasta koji }e se, prema narodnom
verovawu muslimana, pro{iriti po celom
svetu pred sudwi dan. 2. imaginarno bi}e ko-
jim se pla{e deca.
je{iva, -e ` ‰hebr. ye{ivahŠ vi{a verska
{kola kod Jevreja koja se poha|a nakon zavr{e-
ne osnovne verske {kole (hedera ili meldara).
je{ka, -e `, gen. mn. je{ki ‰ital. escaŠ pokr.
mamac za ribu.
jidi{, -a m ‰jidi{ jiddisch od nem. judisch je-
vrejskiŠ ist. narodni jezik Jevreja u sredwoj i
isto~noj Evropi, nastao na osnovi gorwone-
ma~kih dijalekata sa semitskim, romanskim i
slovenskim elementima i jevrejskim pismom.
jin1, -a m ‰kin. yinŠ filoz. prema tradicio-
nalnoj kineskoj kosmologiji, `enski princip
koji se manifestuje kao pasivnost, hladno}a,
tama, vla`nost, meko}a: up. jang.
jin2, -a m, mn. jini, gen. mn. jina ‰kin.Š kineska
mera za du`inu (24,556 m) i te`inu (600 g).
jipi, -ija m, mn. jipiji ‰amer. engl. yippie,
akronim od Youth International Party, a po uzoru
na hippieŠ ist. mladi buntovnik, pripadnik jed-
nog ogranka hipika (v.) organizovanih u œO-
mladinsku me|unarodnu partijuŒ, fiktivnu
stranku iz vremena protesta protiv rata u Vi-
jetnamu.
jobagion, -a m ‰poreklo nejasnoŠ ist. u feu-
dalno doba pripadnik najni`eg stepena voj-
ni~ke hijerarhije, slu`benik u tvr|avi koji
nije bio plemi}kog porekla; kmet.
558
jodid
jobovski hrv. v. jovovski.
jovovski, -a, -o ‰po junaku starozavetne
Kwige o JovuŠ koji se odnosi na Jova, koji pri-
pada Jovu, koji je poput Jova; fig. pun patwe, te-
`ak, bolan. y jovovsko (s)trpqewe neograni-
~eno strpqewe u podno{ewu `ivotnih isku-
{ewa i stradawa.
joga, -e `, dat. jogi ‰sanskr. yoga naprezawe,
napetostŠ staro indijsko filozofsko u~ewe s
nizom psihosomatskih tehnika meditacije ~i-
ji ciq je osloba|awe ~ove~ijeg duha od ovoze-
maqske stvarnosti i sjediwewe s bo`anstvom.
y joga-ve`be.
jogi, -ija m, mn. jogiji ‰ind. yogi, v. jogaŠ 1.
sledbenik neke od mnogobrojnih {kola joge. 2.
indijski asket uop{te; ~ovek koji je dostigao
visok stepen duhovnog usavr{avawa.
jogin, -ina m ‰sanskr. yoginŠ v. jogi.
jogunast, -a, -o ‰tur. yogunŠ pokr. tvrdoglav,
svojeglav, samovoqan.
joguniti (se), jogunim (se) nesvr{. ‰v. joguna-
stŠ biti jogunast; opirati se bez razloga.
jogunica, -e ` (m. i `.) ‰v. jogunastŠ 1. joguna-
sta, svojeglava osoba. 2. nepokorna, }udqiva
`ivotiwa. x joguni~in.
jogunluk, -a m, mn. jogunluci, gen. mn. jogun-
luka ‰tur. yogunluk, v. jogunastŠ tvrdoglavost,
svojeglavost.
jogurt, -a m, mn. jogurti, gen. mn. jogurta ‰tur.
yogurtŠ fermentisani mle~ni napitak koji se
dobija pomo}u bakterije Lactobacillus bulgaricus.
jod, -a m ‰fr. iode, prema gr~. ioeides qubi-
~ast, poput zagasite qubi~iceŠ hem. 1. haloge-
ni hemijski element, simbol J, atomski broj
53; o{trog je mirisa, crnosive boje, najvi{e
ga ima u morskoj vodi; zna~ajan za pravilno
funkcionisawe {titne `lezde. 2. antisep-
ti~ko sredstvo u medicini. x jodni (v.).
jodamid, -ida m, mn. jodamidi ‰v. jod, amidŠ
hem. med. kontrastno sredstvo u rendgenologiji
na bazi joda.
jodat, -ata m, mn. jodati ‰v. jodŠ hem. so jodne
kiseline.
jodid, -ida m, mn. jodidi ‰v. jodŠ hem. so jodo-
vodoni~ne kiseline; spoj joda s metalom ili
nemetalom.
jodizam
jodizam, -zma m ‰v. jod, -izamŠ med. trovawe
izazvano prekomernom upotrebom joda.
jodirati, jodiram, 3. l. mn. jodiraju, gl. im.
jodirawe svr{. i nesvr{. ‰v. jodŠ 1. (pre)mazati
jodom ranu na telu. 2. (po)me{ati s jodom so
ili neku drugu materiju.
jodlati, -am = jodlovati, -ujem nesvr{. ‰nem.
jodelnŠ muz. pevati na poseban grleni na~in, na-
glo prelaze}i iz prirodnog glasa u falset, po
obi~aju u alpskim krajevima.
jodlovati = jodlati (v.).
jodni, -a, -o ‰v. jodŠ koji se odnosi na jod; ko-
ji sadr`i jod. y jodna tinktura (jod-tinktu-
ra) farm. rastvor joda u alkoholu, koristi se u
medicini kao spoqno antisepti~ko sredstvo.
jodovodonik, -ika ` ‰v. jodŠ hem. bezbojan,
otrovan, nezapaqiv gas, raspada se pod dej-
stvom svetla, rastvoren u vodi daje jodovodo-
ni~nu kiselinu.
jodometrija, -e ` ‰v. jod, -metrijaŠ hem. me-
tod kvantitativne analize koji se zasniva na
redukciji elementarnog joda u jodid-jon.
jodoform, -a m ‰v. jod, (hloro)formŠ farm. spoj
joda, ugqenika i vodonika (CHJ3); `uti pra{ak
jakog mirisa, koristi se kao antiseptik.
jozefinizam, -zma m ‰v. jozefinskiŠ ist. vla-
davina austrijskog cara Josifa II (1780–1790),
obele`ena dru{tveno-politi~kim i kultur-
nim reformama u duhu filozofskih ideja
XVIII veka; prosve}eni apsolutizam; v. fran-
cjozefinizam.
jozefinist(a), -e m, mn. jozefinisti ‰v. joze-
finizamŠ pristalica jozefinizma, prosve}e-
nog apsolutizma.
jozefinski, -a, -o ‰lat. josephinus od Josep-
hus - JosifŠ koji se odnosi na austrijskog cara
Josifa II i jozefinizam. y Jozefinska cesta
put od Karlovca do Sewa gra|en 1770–1779,
nazvan po caru Josifu II.
jojo i (jo-jo), -oa m ‰engl. yo-yoŠ 1. igra~ka sa-
~iwena od elasti~ne uzice i kalema u obliku
kuglice; igra tom igra~kom (sastoji se u tome
da se dr`e}i uzicu u ruci podi`e i spu{ta ku-
glica na wenom drugom kraju); dijabolo. 2. sp.
sprava za dizawe tegova radi ja~awa mi{i}a ru-
ku. 3. fig. posao koji se stalno ponavqa a ne daje
rezultata, niz besciqnih uspona i padova.
jon
jok r~c. ‰tur. yokŠ ekspr. re~ca za negirawe
(sintaksi~ki samostalna, bez naslawawa na
glagol ili neki drugi re~eni~ni element) ne,
nije, nikako, nema.
joklama, -e ` ‰tur. yoklamaŠ pokr. 1. regruto-
vawe, regrutacija. 2. prozivawe, kontrola,
evidencija.
jokluk, -a m, mn. jokluci, gen. mn. jokluka ‰tur.
yoklukŠ pokr. ekspr. nedostatak osnovnih sred-
stava za `ivot; oskudica, nema{tina.
joktur r~c. ‰tur. yokturŠ pokr. nema ni{ta,
nije, nikako. z udario joktur u kesu ostao sam
bez novca, zavladala je oskudica.
jol, -a m, mn. jolovi ‰tur. yolŠ pokr. zast. 1. put,
staza. 2. pristojno pona{awe, red.
jola, -e `, gen. mn. jola ‰ital. iole, nem. Jolle,
engl. yawlŠ sp. vrsta duga~kog i lakog sportskog
~amca s plitkim dnom.
jolda{, -a{a m, mn. jolda{i ‰tur. yoldas od
yol putŠ pokr. 1. drug, drugar, prijateq. 2. drug
na putu, saputnik, pratilac. 3. ist. pripadnik
jani~arske ~ete u turskoj vojsci.
jolpaz, -a m, mn. jolpazi, gen. mn. jolpaza ‰tur.
yolpazeŠ 1. skitnica, besposli~ar. 2. nevaqa-
lac, bitanga, prepredewak, mangup. 3. pokr. ~o-
vek bez brade i brkova, }osa.
joltava, -e ` ‰tur. yol put, tava tigawŠ pokr.
etnol. tigaw s dr{kom za pripremawe hrane to-
kom putovawa ili na ispa{i; putni~ka tava.
jolteskera, -e ` ‰tur. yol put, teskere cedu-
qaŠ ist. putna isprava koja je omogu}avala slo-
bodno kretawe po Turskoj carevini; propu-
snica, paso{.
jolxija, -e m, gen. mn. jolxija ‰tur. yolcuŠ pokr.
onaj koji putuje; putnik namernik.
jomen, -a m, mn. jomeni, gen. mn. jomena ‰eng.
yeomanŠ ist. slobodni seqak u Engleskoj, vla-
snik zemqe; pripadnik dobrovoqa~ke kowice
sastavqene od slobodnih vlasnika zemqe.
Jom kipur ‰hebr. yom dan, hakipurim pomire-
weŠ Dan pomirewa, jevrejski verski praznik de-
setog dana posle Ro{ ha{ane (Nove godine), ob.
u oktobru; dan strogog posta, pokajawa i moli-
tve za opro{taj grehova iz prethodne godine.
jon, jona m, mn. joni = ion, -iona m, mn. ioni
‰gr~. ion ono {to ideŠ fiz. hem. negativno ili
pozitivno naelektrisana ~estica koja nastaje
559
jonatan
kada atom ili grupa atoma primi (anjon) ili
izgubi (katjon) jedan ili vi{e elektrona.
jonatan, -a m, jonatanka, -e ` ‰engl. Jonat-
hanŠ sorta so~nih, mirisnih, crvenih jabuka.
jonizator = ionizator, -a m ‰v. jon, joniza-
cijaŠ fiz. hem. sredstvo za izazivawe jonizacije.
jonizacija = ionizacija, -e ` ‰v. jonŠ fiz.
hem. stvarawe jona i elektrona iz neutralnih
~estica (atoma ili molekula).
jonizacijski, -a, -o = ionizacijski, -a, -o
‰v. jon, jonizacijaŠ koji se odnosi na jonizaciju.
jonizovati, -ujem = ionizovati, -ujem ‰v.
jonŠ fiz. hem. pretvarati neutralne ~estice u
jone, izazivati jonizaciju u nekoj materiji
ili sredini. y jonizuju}a zra~ewa zajed-
ni~ki naziv za sve vrste radioaktivnog ili
rendgenskog zra~ewa koje izazivaju jonizaciju
atoma i time {tetno deluju na organizam.
jonijum, -a (i jonij, -a) m ‰v. jonŠ hem. radio-
aktivni izotop (v.) hemijskog elementa toriju-
ma (v.).
jonosfera = ionosfera, -e ` ‰v. jon, sferaŠ
meteor. gorwi deo Zemqine atmosfere, sadr`i
veliku koli~inu jona i slobodnih elektrona
zbog delovawa ultraqubi~astih zraka Sunca i
kosmi~kog zra~ewa.
jonoforeza, -e ` ‰v. jon, gr~. phoresis no{e-
weŠ med. uno{ewe lekova u obliku jona kroz ko-
`u i sluzoko`u, pomo}u elektri~ne struje.
jonski1, -a, -o ‰po Joniji, gr~koj pokrajini
na zapadu Male AzijeŠ y jonska filozofska
{kola filoz. naziv za grupu najstarijih
gr~kih filozofa prirode koji su nastojali da
odrede na~elo ili praosnovu svih stvari; jon-
ski modus muz. jedan od modusa (v.) u staro-
gr~koj i sredwovekovnoj muzici, odgovara na-
{oj dana{woj durskoj lestvici; jonski stil
arhit. stil u starogr~koj arhitekturi prepo-
znatqiv po skladnim proporcijama i bogatoj
dekoraciji kapitela; jonski stubovi arhit.
stubovi ~iji kapitel se odlikuje zavojitim
ukrasima, volutama (v.), koji vise s leve i de-
sne strane kao spleteni uvojci kose.
jonski2, -a, -o ‰v. jonŠ fiz. hem. koji se odnosi
na jone.
jonxa, -e ` ‰tur. yoncaŠ pokr. detelina, Trifo-
lium.
560
jotovawe
jonxaluk, -a m, mn. jonxaluci, gen. mn. jonxa-
luka ‰tur. yongal›kŠ pokr. zemqi{te pod deteli-
nom; deteli{te.
jorga, -e ` ‰tur. yorgaŠ pokr. uravnote`en i
miran kowski kas laganog tempa.
jorgan, -a m, mn. jorgani, gen. mn. jorgana ‰tur.
yorganŠ debqi, unakrsno pro{iven pokriva~
napuwen perjem, vunom ili pamukom.
jorganluk, -a m, mn. jorganluci, gen. mn. jo-
ganluka ‰v. jorganŠ pokr. zast. platno kojim se
omotava jorgan.
jorganxija, -e m ‰tur. yorganc›, v. jorganŠ onaj
koji pravi i/ili prodaje jorgane.
jorgiti, jorgim ‰v. jorgaŠ pokr. 1. kasati `i-
vahno (o kowu). 2. biti `ivahan, nesta{an (o
osobi).
jorgovan, -a m, mn. -i i jorgovan, -ana m, mn.
jorgovani ‰tur. erguvan od pers. ergewunŠ bot.
`bunasta biqka iz porodice maslina s miri-
snim grozdastim cvetovima, Syringa vulgaris.
jordam, -ama m., mn. jordami ‰tur. yordamŠ
pokr. 1. sposobnost, snala`qivost na poslu. 2.
uobra`enost, nadmenost, oholost.
jordamiti, jordamim nesvr{. ‰v. jordamŠ dr-
`ati se gordo (posebno pri jahawu); praviti se
va`an, ko~operiti se.
jordamxija, -e m ‰tur. yordamc›, v. jordamŠ
onaj koji jordami; onaj koji se prema drugima
ophodi potcewiva~ki, ohol, nadmen ~ovek.
jork{ir, -a m ‰po engleskoj pokrajini Jork-
{ir, gde je odgojenaŠ plemenita pasmina sviwa
bele dlake, nastala ukr{tawem doma}e i is-
to~noazijske sviwe.
jork{irski, -a, -o koji se odnosi na Jork-
{ir, koji poti~e iz Jork{ira. y jork{irski
terijer vrsta malog lova~kog psa.
jota -e ` ‰gr~. iotaŠ 1. deveto slovo gr~kog al-
fabeta. 2. slovo J (u }irilici i latinici). 3.
fig. ono {to je malo, sitno, bezna~ajno. z ni za
jotu ni u najmawoj meri, ni za dlaku.
jotacizam, -zma m ‰v. jotaŠ 1. prekomerno po-
navqawe glasa j u govoru. 2. fon. razvoj nekog
glasa prema boji karakteristi~noj za glas œiŒ.
jotovawe, -a s = jotacija, -e ` ‰v. jotaŠ fon.
stapawe palatalnog glasa j s drugim nepala-
talnim suglasnicima u novi, palatalni sugla-
jotovati
snik (npr. brz + -ji > br`i, grad + -janin > gra-
|anin).
jotovati, -ujem ‰v. jotaŠ fon. izvr{iti joto-
vawe, jotaciju.
johimbin, -ina m ‰engl. yohimbe iz jezika
bantuŠ farm. alkaloid iz kore tropskog drveta
johimbe, Corynanthe yohimba, poznat kao afro-
dizijak.
juan, -a m, mn. juani, gen. mn. juana ‰kin.Š
osnovna nov~ana jedinica u Narodnoj Repu-
blici Kini.
jubilar = jubilarac (v.).
jubilaran, -rna, -rno ‰v. jubilejŠ koji se od-
nosi na jubilej i jubilarca. y jubilarna godi-
na godina u kojoj se obele`ava godi{wica ne-
kog zna~ajnog doga|aja; (u katoli~koj crkvi) go-
dina posebnih verskih svetkovina i hodo~a-
{}a, progla{ena odlukom pape.
jubilarac, -rca m, mn. jubilarci, gen. mn. ju-
bilaraca = jubilar, -ara m (`. jubilarka, -e,
dat. i lok. -ki, gen. mn. -ki) ‰v. jubilejŠ li~nost
ili ustanova ~iji se jubilej slavi.
jubilej, -eja m, mn. jubileji ‰lat. iubilaeum od
gr~. iobelaios, prema hebr. yobhel ovnujski rog
kojim su najavqivani sve~ani doga|ajiŠ pro-
slava godi{wice rada ili `ivotnog razdobqa
neke li~nosti, osnivawa ustanove ili nekog
doga|aja posle izvesnog uobi~ajenog broja go-
dina. y srebrni jubilej proslava 25. godi-
{wice rada ili `ivotnog razdobqa li~nosti,
ustanove ili doga|aja; zlatni jubilej prosla-
va 50. godi{wice, dijamantni jubilej pro-
slava 75. godi{wice.
juvelir, -ira m, mn. juveliri ‰nem. Juwelier
od hol. juweellierŠ majstor koji izra|uje nakit i
druge predmete od dragog kamewa i plemeni-
tih metala; zlatar, trgovac dragim kamewem i
nakitom. x juvelirski.
juvenilan, -lna, -lno ‰lat. juvenilis, prema
juvenis mladŠ prid. 1. koji pripada detiwstvu
ili mladosti, mladala~ki, mladi}ki. 2. fig.
nezreo, nedorastao, zelen. y juvenilna voda
geol. termalna voda magmatskog porekla koja iz
dubina Zemqine kore dolazi na povr{inu; ju-
venilni hormoni hormoni koji kontroli{u
razvoj insekata, potencijalna sredstva za za-
{titu biqa.
judeoespawol
juvenilizam, -zma m ‰v. juvenilanŠ mlada-
la~ki izgled osobe u zrelim ili poznim godi-
nama uslovqen wenom telesnom konstitucijom.
juvenilija, -ija s, mn. ‰v. juvenilanŠ 1. dela
(ob. kwi`evna) stvorena u mladosti. 2. kwi-
`evna i druga umetni~ka dela namewena mla-
dima.
juvenilitet, -eta m = juvenilnost, -osti `
‰v. juvenilanŠ mladost, mladala{tvo; mlada-
la~ka nezrelost.
juvenilnost = juvenilitet (v.).
juvka nepr. v. jufka.
jugendstil, -a m ‰nem. Jugendstil, po minhen-
skoj reviji Die Jugend, osnovanoj 1895. godineŠ
pravac u likovnoj umetnosti blizak secesiji
(v.), razvio se krajem XIX i u prvim decenijama
XX veka u Nema~koj i Austriji.
jugularan, -rna, -rno ‰lat. iugulum vratŠ
anat. koji se odnosi na grlo ili vrat; grleni,
grkqanski, vratni. y jugularna vena/arteri-
ja anat. vratna ili grudna vena/arterija.
juda, -e m, gen. mn. juda ‰gr~. Ioudaios od hebr.
jehudhah slavqenŠ 1. Juda, jevrejsko ime koje se
~esto koristi u figurativnim zna~ewima, po-
sebno za Judu Iskariotskog, apostola koji je
izdao Hrista. 2. fig. a. pej. Jevrejin. b. izdajica.
3. bot. pokr. vrsta biqke, judino drvo, roga~ica,
Cercis siliquastrum. x Judin (v.).
judaizam, -zma m ‰v. JudaŠ 1. jevrejska reli-
gija koja se odlikuje verovawem u jednoga boga,
tvorca sveta. 2. jevrejska kultura i civiliza-
cija u svojoj sveukupnosti. 3. `ivqewe u skla-
du s jevrejskom verom, kulturom i obi~ajima.
judaika, judaika s mn., dat. judaicima ‰lat.
Judaicus, v. JudaŠ 1. kwige pisane jevrejskim je-
zikom. 2. dokumenti, kwige i studije o Jevreji-
ma i judaizmu.
judaist(a), -e m, mn. judaisti ‰v. judaikaŠ
onaj koji se bavi judaistikom (v.), stru~wak za
judaistiku.
judaistika, -e `, dat. judaistici ‰v. judaikaŠ
prou~avawe jevrejskog jezika, religije, kultu-
re i civilizacije. x judaisti~ki.
judeoespawol, -a m ‰v. Juda, {p. espanol {pan-
skiŠ lingv. me{avina {panskog i jevrejskog jezi-
ka kojom govore sefardski Jevreji u mediteran-
skim zemqama i na Balkanu, ladino (v.).
561
judeohri{}anski
judeohri{}anski, -a, -o ‰v. judeohri{}an-
stvoŠ koji se odnosi na judeohri{}anstvo, ob.
u: y judeohri{}anska civilizacija celina
materijalnih i duhovnih ostvarewa prvenstve-
no Evrope i zapadnog sveta, utemeqenih na re-
ligijskim, eti~kim, kulturnim i dru{tvenim
vrednostima judaizma i hri{}anstva.
judeohri{}anstvo, -a s ‰v. Juda, judaizam,
hri{}anstvoŠ 1. ist. struja u ranom hri{}an-
stvu po kojoj je usvajawe judaizma preduslov za
pristupawe Crkvi. 2. celina religijskih i
eti~kih na~ela judaizma i hri{}anstva, za-
snovanih na Starom i Novom zavetu.
Judika, -e, Judici ‰po latinskom po~etku
43. psalma Iudica me (Sudi mi)Š rel. peta nede-
qa Velikog posta u katoli~koj crkvi.
judikat, -ata = judikatum, -a m ‰lat. iudica-
tum, prema iudicare suditiŠ prav. presuda, sud-
ska odluka, sudsko re{ewe.
judikatum = judikat (v.).
judikatura, -e ` ‰v. judikatŠ prav. sudska
praksa, rad sudova, tuma~ewe i primena zakona
koja rezultira dono{ewem sudskih presuda.
Judin ‰v. JudaŠ prid. 1. koji pripada Judi (ju-
di), koji se odnosi na Judu (judu). 2. fig. izdaj-
ni~ki. y Judin poqubac srda~nost iza koje se
kriju podle namere; Judin novac novac za koji
se neko prodaje, kojim se pla}a izdajstvo.
judicijalan, -lna, -lno prid. ‰lat. iudicialis,
prema iudiciumŠ koji se odnosi na sud, sudski,
sudijski.
judicijum, -a m ‰lat. iudiciumŠ prav. zast. 1.
sud, sudstvo, pravosu|e. 2. sudska istraga, par-
nica, pravni postupak. 3. ume}e rasu|ivawa,
o{troumqe.
judiciozan, -zna, -zno prid. ‰nlat. iudiciosus,
prema. lat. iudiciumŠ razborit, razuman, razlo-
`an, promi{qen.
judofil, -ila m, mn. judofili, gen. mn. judo-
fila (m. i `. pol) ‰v. Juda, -filŠ prijateq i po-
{tovalac Jevreja i judaizma. x judofilski.
judofob, -oba m, mn. judofobi, gen. mn. judo-
foba (m. i `.) ‰v. Juda, -fobŠ onaj koji mrzi Je-
vreje i judaizam, onaj koji se pla{i i zazire od
jevrejskog uticaja. x judofopski.
juzba{a, -e m ‰tur. yuzbas›Š ist. u turskoj voj-
sci zapovednik ~ete od stotinu vojnika.
562
jumferica
juzernejm, -a m ‰engl. user name ime korisni-
kaŠ ime kojim se identifikuje korisnik kom-
pjuterskog sistema.
juzer-frendli prid. indekl. ‰engl. user-friendly
od user korisnik, friendly prijateqskiŠ ra~. jed-
nostavan za kori{}ewe, kojim se lako ovladava
(o kompjuterskom programu, ure|aju i sl.).
juzuk, -a m, mn. juzuci, gen. mn. juzuka ‰tur.
yuzukŠ pokr. prsten.
juk, -a m, mn. jukovi ‰tur. yukŠ pokr. te`ina te-
reta koji mo`e poneti jedan kow, kowski to-
var.
jukluk, -a m, mn. jukluci, gen. mn. jukluka ‰tur.
yuklukŠ pokr. ormar u zidu za odlagawe poste-
qine, dolap.
jukstapozicija, -e ` ‰lat. iuxtapositio, pre-
ma lat. iuxta naporedo, pokraj, v. pozicijaŠ 1. po-
lo`aj dveju ili vi{e stvari postavqenih jed-
na pored druge radi pore|ewa (npr. dva teksta,
snimka i sl.). 2. lingv. spoj dveju ili vi{e re~i
obi~nim postavqawem jedne uz drugu (npr.
o~ena{; lat. res publica i respublica). 3. lingv.
re~enice povezane u celinu bez veznika (Ki{a
pada, trava raste, gora zeleni.).
juksuk, -a m, mn. juksuci, gen. mn. juksuka ‰tur.
yuksukŠ pokr. metalna navlaka za vrh prsta koja
olak{ava provla~ewe igle pri {ivewu; napr-
stak.
jul, -a = juli, -a m ‰lat. Iulius, prema Gaju Ju-
liju Cezaru (100–44 pre n. e.)Š sedmi mesec u
godini, ima 31 dan; hrv. srpaw. x julski.
juli = jul (v.).
julijanski, -a, -o ‰v. juliŠ prid. ob. u y juli-
janski kalendar brojawe godina uvedeno od
Julija Cezara (46. g. pre n. e.), danas prisutno
jo{ u pravoslavnoj crkvi; stari kalendar, sta-
ri stil.
jumak, -a m, mn. jumaci, gen. mn. jumaka ‰tur.
yumakŠ pokr. 1. klupko; mosur, kalem na koji se
namotava svila ili konac; vrsta preslice. 2.
{ara na narodnoj no{wi. 3. mali bakarni sud
za zahvatawe vode.
jumruk, -a m, mn. jumruci, gen. mn. jumruka
‰tur. yumrukŠ pokr. stisnuta {aka, pesnica.
jumfer v. jungfer.
jumferica v. jungferica.
jun
jun, -a = juni, -a m ‰lat. IuniusŠ {esti mesec u
godini, ima 30 dana; hrv. lipaw. x junski.
junbasma, -e `, gen. mn. junbasmi ‰tur. yun ba-
sma vuna i platnoŠ pokr. vrsta tkanine s uti-
snutim {arama od koje se prave du{eci.
junga, -e `, gen. mn. jungi ‰tur. yongaŠ pokr.
stara mera za te`inu (1,5 oka, 1.920 grama).
jungfer, -a m ‰nem. JungferŠ fam. nevin de~ak
ili mladi} koji nije imao polne odnose.
jungferica, -e ` ‰v. jungferŠ pokr. nevina
devoj~ica ili devojka koja nije imala polne
odnose; devica.
juni = jun (v.).
juniks, -a m, mn. juniksi, gen. mn. juniksa
‰engl. Unix, ime proizvoda nastalo kao igra re-
~i u odnosu na prethodni sistem Multics (Mul-
tiplex Information and Computing Service)Š ra~.
vi{ekorisni~ki vi{enamenski op{tedostup-
ni besplatni ra~unarski operativni sistem.
junion, -a m ‰engl. unionŠ tkanina napravqe-
na od dva razli~ita materijala, npr. od pamuka
i lana.
Junion Xek, -a m ‰engl. Union JackŠ popula-
ran naziv za dr`avnu zastavu Velike Britanije.
junior, -a m ‰lat. iuniorŠ 1. prid. mla|i (iza
prezimena); supr. senior. 2. sp. takmi~ar mla-
|eg uzrasta (15–18 god.), omladinac (u takmi-
~ewima gde je odre|ena starosna granica u~e-
snika). y mla|i junior 15–16 god.; stariji ju-
nior 17–18 god.
junker, -a m, mn. junkeri, gen. mn. junkera ‰nem.
JunkerŠ 1. ist. plemi} zemqoradnik u Pruskoj;
pripadnik junkerske partije, reakcionarne
stranke nema~kih plemi}a; pobornik nema~ke
militantne politike. 2. ist. pitomac vojne
akademije u carskoj Rusiji.
junkers, -a m, mn. junkersi, gen. mn. junkersa
‰po Hugu Junkersu (1859–1935), nema~kom kon-
struktoru i fabrikantuŠ avij. vrsta nema~kih
transportnih aviona, kasnije i bombardera u
Drugom svetskom ratu.
junktim pril. ‰lat. iunctim, prema iungere
spojitiŠ 1. zajedno, skupa, (po)vezano, spojeno.
2. prav. spajawe dvaju ili vi{e parlamentar-
nih predloga tako da se zajedno prihvate ili
odbace. 3. psih. svesno dovo|ewe u vezu dvaju
juristika
kompleksa misli i ose}awa radi poja~avawa
afekta.
junktura, -e ` ‰lat. iunctura, prema iungere
spojiti, sjedinitiŠ 1. veza, spoj, sastav. 2. fon.
element kojim se razgrani~avaju jezi~ke jedi-
nice radi precizirawa wihovog zna~ewa (npr.
ja vas pitam i ja vaspitam razlikuju se po ak-
centu).
juno{a, -e m ‰csl.Š zast. mlad ~ovek, mladi};
ekspr. nezreo mladi}.
junfer, junferica v. jungfer, jungferica.
jura1, -e ` ‰po planini Juri na granici iz-
me|u Francuske i [vajcarskeŠ geol. razdobqe
u razvitku Zemqine kore, drugo po redu u me-
zozojskoj eri. x jurski (v.).
jura2 sr. mn. indekl. ‰lat. iura, mn. od iusŠ prav-
ne nauke, v. ius.
jurasor, -a m ‰lat. iuratus assessorŠ prav. zast.
sudski pripravnik, pristav, pomo}nik sudije.
jurat, -ata m, mn. jurati ‰nem. Jurat, prema lat.
iuratus od iurare zakleti seŠ prav. 1. onaj koji je
polo`io zakletvu, koji je pod zakletvom. 2.
zast. pravnik, student prava.
jurisdikcija, -e ` ‰lat. iurisdictioŠ prav. nad-
le`nost, merodavnost suda na nekom podru~ju
ili u nekoj oblasti dru{tvenih odnosa; pravo
su|ewa, delokrug na koji se prostire pravo.
juriskonsult, -a m ‰lat. iuris consultusŠ prav.
stalni pravni savetnik nekih ustanova, bra-
nilac interesa odre|ene ustanove pred sudom.
juriskonsulta s mn. ‰lat. iuris consultaŠ prav.
ist. u starom Rimu mi{qewa istaknutih prav-
nika o konkretnim sudskim slu~ajevima koja
su obavezivala sudske organe da ih usvoje.
jurisprudencija, -e ` ‰lat. iuris prudentiaŠ
prav. 1. nauka o pravu, skup pravnih nauka. 2.
sudska praksa, prakti~na primena pravnih
normi. 3. ukupnost donetih sudskih odluka;
odluke koje se ti~u spornih pitawa, a zadiru u
su{tinu prava.
jurist(a), -e m, mn. juristi ‰nem. Jurist od
srlat. iurista, od ius, iuris pravoŠ 1. student pra-
va. 2. stru~wak za pravne nauke, pravnik.
juristika, -e `, dat. juristici ‰v. juristŠ 1.
pravo, pravna struka; pravni~ka delatnost, ve-
{tina primene pravnih znawa u praksi. 2.
563
juristi~ki
pravni~ki pristup prema nekome ili ne~emu,
pravni~ki tretman.
juristi~ki, -a, -o ‰v. juristŠ koji se odnosi
na juriste i juristiku, koji se ti~e prava ili
je u vezi sa pravom; pravni~ki, pravni.
jurodiv, -a, -o ‰rus. ärodiváèŠ ekspr. {a{av,
sumanut, lud od ro|ewa.
jurodivi, -og(a) m ‰v. jurodivŠ rel. 1. ist. sta-
ri ruski naziv za tzv. œbo`jeg ~ovekaŒ, ludaka
od ro|ewa na kome se prema narodnom verova-
wu ispoqila voqa Bo`ija, te mu se pripisuje
i mo} proricawa. 2. onaj koji odstupawem od
normalnog pona{awa privla~i na sebe porugu
okoline da bi tako prikrio duhovno savr{en-
stvo; œluda Hrista radiŒ, sveta luda.
jurodivost, -osti ` ‰v. jurodivŠ osobina
onoga koji je jurodiv.
jurski, -a, -o ‰v. jura1Š geol. koji se odnosi na
juru, drugo razdobqe mezozojske ere. y jurska
formacija geol. razdobqe u razvitku Zemqine
kore, drugo po redu u mezozojskoj eri.
jurta, -e `, gen. mn. jurti ‰rus. ärta od mong.
yurtŠ etnol. 1. kod azijskih nomada vrsta lako
prenosivog okruglog ko`nog {atora s drvenim
kosturom. 2. kod sibirskih naroda drvena ko-
liba, brvnara. 3. fig. porodica, posed jedne po-
rodice; selo, naseqe.
juruk, -a m, mn. juruci, gen. mn. juruka ‰tur.
yurukŠ 1. ist. pripadnik jani~arske pomo}ne
vojske zadu`ene uglavnom za odr`avawe puteva
i mostova. 2. ist. naziv za turske nomade i dru-
ge doseqenike koji su se nastanili u na{im
krajevima. 3. nomad, ~ovek bez stalnog prebi-
vali{ta. y Turci Juruci etni~ka grupa u Ma-
kedoniji.
jus1 v. ius.
564
juhta
jus2, -a m, mn. jusovi/jusevi ‰stsl.Š ime slova u
glagoqici i staroj }irilici (veliki i mali
jus) koja ozna~avaju staroslovenske nazalne vo-
kale (o odnosno e).
jusiv, -a m ‰lat. (modus) iussivusŠ gram. gla-
golski oblik za izra`avawe zapovesti.
justifikacija, -e ` ‰lat. iustificatioŠ prav. 1.
opravdavawe, obrazlo`ewe. 2. izvr{ewe pre-
sude, kazne (naro~ito smrtne); pogubqewe, eg-
zekucija.
justifikovati, -ujem i justificirati,
justificiram, 3. l. mn. justificiraju svr{. ‰lat.
iustificareŠ 1. opravdati, obrazlo`iti. 2. izvr-
{iti presudu, izvr{iti smrtnu kaznu, pogu-
biti.
justificirati v. justifikovati.
justicija, -e ` ‰lat. IustitiaŠ 1. Justicija,
rimska bogiwa pravde. 2. pravda. 3. pravosu|e,
svi sudski organi.
justicijalizam, -zma m ‰v. justicijaŠ pol.
ideologija argentinskog predsednika
(1946–1955) Huana Perona; up. peronizam.
justicmord, -a m ‰nem. JustizmordŠ zast. izvr-
{ewe smrtne kazne nad nevinom osobom zbog
gre{ke u su|ewu; sudsko ubistvo.
juta, -e ` ‰engl. juta od beng. jhutoŠ bot. tropska
jednogodi{wa industrijska biqka iz porodi-
ce lipa, Corchorus capsularis, Corchorus olito-
rius ~ija se vlakna koriste za izradu vre}a,
u`adi, prostirki i sl. x juten.
jufka, -e `, gen. mn. jufki ‰tur. yufkaŠ pokr.
grudva testa, kao i list koji se dobije wenim
razvla~ewem, kora; (u mn.) staweno i prosu{e-
no testo ise~eno na tanke delove, rezanci.
juhta, -e ` ‰rus. ähtâ od tat.Š etnol. vrsta me-
ke, nepromo~ive ko`e koja se upotrebqava za
pravqewe obu}e i torbi.
 K
ka s indekl. ‰egipatska re~Š mitol. u religiji
starih Egip}ana, `ivotni princip, izvor ~o-
vekove du{e, koji mo`e postojati i izvan tela.
Kaba v. ]aba.
kabadahija, -e ` ‰tur. kabaday› onaj koji se
prikazuje kao junak, prema kaba krupan, v. da-
hijaŠ 1. zamenik dahije u Turskoj carevini. 2.
fig. ~ovek nadmenog pona{awa, nasilnik. x
kabadahijski.
kabala, -e ` ‰hebr. qabbalah zaveraŠ 1. jevrej-
sko misti~no filozofsko u~ewe, zasnovano na
magiji brojeva i okultnim verovawima. 2. taj-
no dru{tvo. 3. tajni sporazum.
kabalero, -a v. kabaqero.
kabaleta, -e `, gen. mn. kabaleta ‰ital. caba-
lettaŠ muz. kratka, `ivahna operska arija,
obi~no na zavr{etku scene.
kabalist(a), -e m, mn. kabalisti ‰v. kabalaŠ
1. u~iteq i prou~avalac kabale. 2. fig. splet-
karo{, intrigant.
kabalistika, -e `, dat. i lok. kabalistici ‰v.
kabalaŠ prou~avawe kabale; bavqewe tajnim
ve{tinama. x kabalisti~ki.
kabaqero, -a m, mn. kabaqerosi ‰{p. caballe-
ro kowanikŠ vitez, plemi}; gospodin; kavaqer.
kabanica, -e ` ‰srlat. cabanus od pers. kabaŠ
podu`i ogrta~ koji se nosi preko odela za za-
{titu od ki{e.
kabare, -ea m, mn. kabarei, gen. mn. kabarea
‰fr. cabaretŠ malo zabavno pozori{te sa humo-
risti~kim i satiri~nim ske~evima i muzi-
kom, ~esto uz jelo i pi}e. x kabaretski.
kabaret, -a m ‰nem. Kabarett od fr. cabaretŠ v.
kabare.
kabast, -a, -o ‰tur. kaba krupan; grub, sirovŠ
koji zauzima mnogo prostora, glomazan, nezgra-
pan.
kabeza, -e ` = kabezo, -a m ‰tur. kabezoŠ ist.
zast. vrsta bezalkoholnog osve`avaju}eg napit-
ka; u zapadnim krajevima {abeso.
kabza, -e ` v. kamza.
kabil prid. indekl. ‰tur. kabil od ar. qabilŠ
pokr. sposoban, kadar; mogu}.
kabina, -e ` ‰fr. cabineŠ mala prostorija s
razli~itim namenama (telefonska ‹, brodska
‹, pilotska ‹); ku}ica za presvla~ewe na ku-
pali{tu.
kabinet, -eta m, mn. kabineti, gen. mn. kabi-
neta ‰nem. Kabinett od fr. cabinet od ital. gabinet-
toŠ 1. radna soba, obi~no za jednu osobu, na fa-
kultetu, u nau~nim ustanovama, dr`avnim in-
stitucijama i sl. 2. u {kolama zasebna prosto-
rija s potrebnim instrumentima i pomagali-
ma, za izvo|ewe specijalizovane nastave i
prakti~nog rada (hemijski ‹, fizi~ki ‹). 3.
prostorija u kojoj rade saradnici i pomo}ni-
ci nekog visokog slu`benika; grupa takvih sa-
radnika. 4. ministarsko ve}e; vlada.
kabinetski, -a, -o ‰v. kabinetŠ 1. koji se od-
nosi na kabinet. 2. fig. koji ne vidi ni{ta iz-
van svog kabineta, koji se bavi samo teorijom;
izolovan od stvarnosti.
kabl, -a m, mn. kablovi ‰fr. cable od klat. capu-
lumŠ 1. debelo u`e, oblo`eno za{titnim omota-
~em, za vezivawe la|a, vise}ih mostova i sl. 2.
izolovani provodnik elektri~ne energije.
kablovski, -a, -o ‰v. kablŠ koji se odnosi na
kabl. y kablovska televizija televizija kod
565
kablogram
koje se signal prenosi kablom do televizora
pretplatnika.
kablogram, -a m, mn. -i ‰v. kabl, -gramŠ tele-
gram poslat podzemnim ili podmorskim ka-
blom.
kaboklo, -a m, mn. kabokli, gen. mn. kabokla
‰port. caboclo od egz.Š u Brazilu, me{anac, poto-
mak Evropqanina i Indijanke ili obrnuto.
kabota`a, -e ` ‰fr. cabotageŠ pom. plovidba
pored obale; trgovina od jednog pristani{ta
do drugog.
kaboten, -ena m, mn. kaboteni, gen. mn. kabo-
tena ‰fr. cabotinŠ 1. putuju}i glumac. 2. lo{
glumac, glumac amater. 3. ~ovek koji se pona{a
poput glumca, komedija{.
kabotina`a, -e ` ‰fr. cabotinage, v. kabotenŠ
1. lo{a gluma. 2. pretvarawe.
kabotirati, kabotiram, 3. l. mn. kabotiraju
nesvr{. ‰fr. caboterŠ pom. baviti se obalnom plo-
vidbom, ploviti izme|u doma}ih luka.
kabo{on, -ona m, mn. kabo{oni, gen. mn. ka-
bo{ona ‰fr. cabochonŠ dragi kamen obra|en sa-
mo prema svom prirodnom obliku, bez poseb-
nog bru{ewa.
kabriola, -e ` ‰fr. cabriole skok uvisŠ 1.
skok kowa sa savijenim predwim i opru`enim
zadwim nogama. 2. noga na name{taju, kupasto
zaobqena i izbo~ena, obi~no se zavr{ava imi-
tacijom `ivotiwskog papka. 3. v. kapriola.
kabriolet, -a m, mn. kabrioleti, gen. mn. ka-
brioleta ‰nem. Kabriolett od fr. cabriolet, prema
cabrioler posko~itiŠ 1. laka polupokrivena
dvokolica sa dva sedi{ta. 2. automobil s kro-
vom koji se spu{ta.
kabuki, -ija m ‰jap. kabukiŠ japansko tradi-
cionalno pozori{te s muzikom, pantomimom i
igrom, u kojem sve uloge igraju mu{karci.
kabuliti, kabulim svr{. i nesvr{. ‰tur. kabul
primqen, prihva}en od ar. qabul primaweŠ
prista(ja)ti na ne{to, odobriti, odobravati,
prihvatiti, prihvatati.
kabur, -a m, mn. kaburi ‰tur. kabir od ar. qabrŠ
pokr. grob, raka. z sabur, sabur, pa u kabur o
~oveku koji je uvek spreman na odricawe, koji
}e umreti, a da se nije nau`ivao `ivota.
kaburxija, -e m ‰tur. kabirci, v. kaburŠ gro-
bar.
566
kavga
kava v. kafa.
kavad, -a m, mn. -i ‰ngr~. kavadi od pers. kaba,
up. kabanicaŠ zast. vrsta duge svilene haqine
kod muslimana.
kavaz, -aza m, mn. kavazi, gen. mn. kavaza = ga-
vaz, -aza m ‰tur. kavas od ar. qawwas strelacŠ ist.
1. naoru`ani pratilac velikodostojnika u
Turskoj carevini. 2. stra`ar, oru`nik. 3. sud-
ski pozivar. x kavaski.
kavazba{a, -e m ‰v. kavaz, ba{aŠ zapovednik
nad kavazima.
kaval, -a m, mn. kavali, gen. mn. kavala ‰tur.
kaval sve {to ima oblik ceviŠ 1. ~obanska svi-
rala, pre svega u Makedoniji i Bugarskoj. 2. vr-
sta kratke pu{ke.
kavalerija, -e ` ‰ital. cavalleriaŠ zast. kowi-
ca. x kavalerijski.
kavalerist(a), -e m, mn. kavaleristi ‰nem.
Kavallerist, v. kavalerijaŠ zast. kowanik, pri-
padnik kowice.
kavalir v. kavaqer.
kavalkada, -e `, gen. mn. kavalkada ‰fr. caval-
cadeŠ sve~ana povorka jaha~a, naro~ito pred
po~etak kowi~kih takmi~ewa.
kavaqer, -era m, mn. kavaqeri, gen. mn. kava-
qera ‰fr. cavalier od ital. cavaliere od srlat. ca-
ballarius kowanikŠ 1. onaj koji se prema `enama
ophodi qubazno, predusretqivo i ugla|eno;
onaj koji je u dru{tvu velikodu{an i galan-
tan. 2. partner ili pratilac dame na balu, na
zabavama i sl. 3. zast. nosilac odlikovawa;
~lan vite{kog reda.
kavaqerski, -a, -o ‰v. kavaqerŠ koji se od-
nosi na kavaqera ili kavaqerstvo.
kavaqerstvo, -a m ‰v. kavaqerŠ kavaqersko
pona{awe; kavaqerski postupak.
kavana, kavanski v. kafana.
kavara, -e ` ‰tur. kavara prde`Š pokr. vulg. ve-
liki strah, zort, prpa.
kavatina, -e ` ‰ital. cavatinaŠ muz. kratka
operska arija jednostavne strukture.
kavga, -e `, dat. i lok. kavgi i kavzi, gen. mn.
kavgi ‰tur. kavga, gavga od pers. g-awga bitka; sva-
|aŠ 1. sva|a, prepirka. 2. tu~a, tu~wava, bitka.
kavgaxija
kavgaxija, -e m ‰tur. kavgac›, gavgac›, v. kav-
gaŠ onaj koji je sklon izazivawu sva|e ili tu~e;
ratoboran ~ovek. x kavgaxijski.
kavez, -a m, mn. kavezi, gen. mn. kaveza ‰tur. ka-
fes od pers. qafesŠ 1. re{etkama ogra|en prostor
za dr`awe opasnih `ivotiwa; ku}ica za pti-
ce, krletka. 2. ist. u muslimanskim ku}ama, so-
ba s drvenim re{etkama na prozorima da se
spoqa ne bi videle `ene.
kavenisati v. kafenisati.
kaver, -a m ‰engl. cover od cover pokrivatiŠ
muz. nova interpretacija nekog hita koji je po-
stao popularan u izvo|ewu nekog drugog peva-
~a ili grupe.
kaverna, -e `, gen. mn. kaverni ‰lat. cavernaŠ
1. med. {upqina u `ivom tkivu, prouzrokovana
tuberkulozom. 2. pe}ina, {piqa.
kavernozan, -zna, -zno ‰lat. cavernosusŠ koji
sadr`i kaverne; pun {upqina, {upqikav.
kavza, -e ` v. kamza.
kavi prid. indekl. ‰tur. kavi od ar. qawiyyŠ
pokr. tvrd; jak, ~vrst.
kavijar, -a m (uob. kavijar, -a) ‰fr. caviar od
havyarŠ usoqena ikra nekih riba pripre-
tur.
mqena za jelo; up. hajvar.
kavitacija, -e ` ‰lat. cavitas {upqina, pre-
ma cavus {upaqŠ nastajawe mehura ili vakuu-
ma u te~nosti koja se vrtlo`no kre}e.
kavra, -e `, gen. mn. kavri ‰tur. kavra od kavra-
mak stisnuti, {~epatiŠ pokr. spona; zakovica.
kavraisati, kavrai{em ‰tur. kavramak, v.
kavraŠ pokr. stegnuti, spojiti sponom; pri~vr-
stiti; zavrnuti vrh eksera da ne ispadne.
kavurma, e = kaurma, -e `, gen. mn. ka(v)urmi
‰tur. kavurmaŠ kulin. 1. jagwe}a ili ov~ija (re|e
sviwska) iznutrica, pripremqena na poseban
na~in, ako se zalije ma{}u mo`e dugo da se sa-
~uva.
kagular, -ara m, mn. kagulari, gen. mn. kagula-
ra ‰fr. cagoulard, prema cagoule kapuqa~aŠ pri-
padnik tajne poluvojne fa{isti~ke organiza-
cije u Francuskoj od 1932. do 1940. godine.
kada, -e ` v. kaduna.
kadaver, -a m, mn. -i ‰lat. cadaverŠ mrtvac,
mrtvo telo, le{(ina).
kadija
kadaverin, -ina m ‰v. kadaver, -inŠ fiziol.
bezbojna te~nost, vrsta amina (v.) koji nastaje
od truqewa le{eva.
kadaveri~an, -~na, -~no = kadaverozan,
-zna, -zno ‰nlat. cadavericus, cadaverosus, v. ka-
daverŠ koji se odnosi na mrtvaca, le{(inu); ko-
ji ima izgled le{a.
kadar1, -dra m, ‰fr. cadre okvir od ital. quadro
od lat. quadrus ~etvrtastŠ 1. deo filma snimqen
od ukqu~ivawa kamere do wenog zaustavqawa.
2. pravougaoni prostor uokviren filmskom ka-
merom (biti u kadru; iza}i iz kadra).
kadar2, -dra m mn. kadrovi ‰fr. cadre, v. ka-
dar1Š 1. svi pripadnici odre|ene struke, slu-
`be, organizacije i sl.; osobqe. 2. svi ofici-
ri i podoficiri u jednoj vojnoj jedinici. y
Zeleni kadar (kader) ist. begunci iz austrou-
garske vojske pred kraj I svetskog rata. x ka-
drovski. x kadrovski.
kadar3, -dra, -dro ‰tur. kadir od ar. qadirŠ spo-
soban da ne{to u~ini.
kadenca, -e `, gen. mn. kadenci ‰ital. cadenza
prema cadere padatiŠ 1. muz. a. niz tonova ili
akorda koji ukazuje da je u pitawu zavr{etak
kompozicije ili wenog dela. b. virtuozna so-
listi~ka deonica pri kraju kompozicije ili
stava; du`i melodijski ukras na kraju arije. 2.
odmor ili spu{tawe glasa na posledwem, na-
gla{enom slogu (stiha, re~enice).
kadera{, -a{a m, mn. kadera{i, gen. mn. kade-
ra{a ‰nem. Kader, v. kadarŠ ist. pripadnik Zele-
nog kadra, v. kadar2.
kadet, -eta m, mn. kadeti, gen. mn. kadeta ‰nem.
Kadett od fr. cadetŠ 1. pitomac vojne {kole ili
akademije. 2. ist. mla|i sin, naro~ito u ple-
mi}kim porodicama, koji se sprema za vojni
poziv. 3. sportista mla|eg uzrasta (od 14 do 16
godina).
kadeti, kadeta m mn. ‰prema po~etnim slo-
vima naziva stranke, KDŠ ist. pripadnici
stranke konstitucionalnih demokrata u car-
skoj Rusiji, protivnici boq{evika.
kadija, -e m, mn. kadija ‰tur. kad› od ar. qadi,
qadinŠ 1. u vreme turske vladavine, ni`i mi-
rovni sudija koji sudi po {erijatskom pravu.
2. sudija uop{te. z kadija te tu`i, kadija ti
567
kadiluk
sudi nepostojawe nezavisnog suda, su|ewe pod
pritiskom izvr{ne vlasti.
kadiluk, -a m, mn. kadiluci, gen. mn. kadilu-
ka ‰tur. kad›l›k, v. kadijaŠ 1. sudsko podru~je ka-
dije. 2. zvawe, dostojanstvo kadije.
kadifa, -e ` ‰tur. kadife od ar. qatifaŠ 1. fina
tkanina sa sjajnim dla~icama po povr{ini,
somot, bar{un. 2. v. kadifica.
kadifica, -e ` ‰v. kadifaŠ bot. ukrasna biq-
ka s kadifastim cvetom, Tagetes erectus.
kadi{, -a m, mn. kadi{i, gen. mn. kadi{a
‰aram. kadi{ svet, svetiwaŠ kod Jevreja, molitva
za mrtve.
kadmijum, -a (i kadmij, -a), uob. i kadmi-
jum, -a (i kadmij, a) m ‰nlat. cadmium od gr~.
Kadmeia ge kadmijska zemqa, mineral na|en
blizu grada Tebe, ~iji je mitski osniva~ bio
KadmosŠ hemijski element (simbol Cd, atom-
ski broj 48), beli meki metal, upotrebqava se
u legurama.
kadran, -ana m, mn. kadrani, gen. mn. kadrana
‰fr. cadran od lat. quadrans ~etvrtastŠ 1. broj~a-
nik (na satu). 2. sun~ani sat.
kadril, -a i kadril, -ila m, mn. kadrili, gen.
mn. kadrila ‰fr. quadrille od {p. cuadrilla od cua-
dra ~etvorougao od lat. quadraŠ 1. francuski
ples za ~etiri para igra~a, u razli~itim tak-
tovima, naro~ito omiqen na balovima u XIX
veku. 2. vite{ka igra koju izvode ~etiri odre-
da kowanika. 3. jedna od karta{kih igara.
kadrirati, kadriram, 3. l. mn. kadriraju
svr{.i nesvr{. ‰v. kadar1Š ra{~laniti, ra{~la-
wavati (film, televizijski program) na poje-
dine delove, kadrove.
kadrovac, kadrovca i kadrovac, kadrovca
m, mn. kadrovci/kadrovci, gen. mn. kadrovaca/ka-
drovaca ‰v. kadar2Š onaj koji slu`i obavezni
vojni rok u stalnom kadru.
kadrovik, -ika m, mn. kadrovici, gen. mn. ka-
drovika ‰rus. kadrovik, v. kadar2Š 1. slu`benik
koji je zadu`en za kadrovski sastav preduze}a,
ustanove i sl. 2. aktivni oficir ili vojnik
koji pripada stalnom kadru.
kaduna, -e `, gen. mn. kaduna ‰tur. kad›n od ha-
tun (stariji oblik katun) `enaŠ pokr. zast. ugled-
na, otmena `ena; gospo|a; doma}ica.
568
kazba
kaducej, -a i kaducej, -eja m, mn. kaduceji,
gen. mn. kaduceja ‰lat. caduceus, caduceum gla-
snikov {tap od gr~. (dorski) karykeion, prema
karyx glasnikŠ mitol. {tap anti~kog boga Mer-
kura, sa dva krila na vrhu i obavijen dvema
zmijama; apotekarski simbol.
kaducitet, -eta m ‰srlat. caducitas prema ca-
ducus prolazan, tro{anŠ 1. prolaznost, krh-
kost. 2. prav. situacija kad imovina nema vla-
snika. 3. pravo dr`ave na imovinu bez nasled-
nika. 4. ist. pravo srpske crkve u Austrougar-
skoj monarhiji da nasle|uje imovinu Srba bez
naslednika.
kaza, -e `, gen. mn. kaza ‰tur. kaza od ar. qada’Š
mawa administrativno-upravna jedinica u
Turskoj carevini, kadiluk, srez.
kazaz, -aza m, mn. kazazi, gen. mn. kazaza ‰tur.
kazaz od ar. qazzaz svilarŠ pokr. zanatlija koji
izra|uje gajtane, {irite, vrpce, ki}anke i sl.
kazak, -a m, mn. kazaci, gen. mn. kazaka ‰rus. ka-
zakŠ vrsta duge `enske bluze.
kazakin, -ina m, mn. kazakini, gen. mn. kaza-
kina ‰rus. kazakinŠ vrsta gorweg kaputa u obli-
ku kratkog kaftana (v.), polukaftan.
kazamat, -ata m, mn. kazamati, gen. mn. kazama-
ta ‰fr. casemate od ital. casamatta, neizvesnog
poreklaŠ voj. 1. pokriveno skloni{te od ~vr-
stog, otpornog materijala, za za{titu od arti-
qerijske vatre i avionskih bombi. 2. oklo-
pqena prostorija na ratnim brodovima za sme-
{taj topova i municije. 3. podzemni zatvor u
tvr|avi.
kazan, kazana m, mn. kazani, gen. mn. kazana
‰tur. kazan, kazgan od pers. hazganŠ 1. ve}i me-
talni sud koji slu`i za zagrevawe te~nosti,
kuvawe, topqewe, pe~ewe rakije i sl., kotao. 2.
zajedni~ka masovna ishrana koju organizuje
neka zvani~na ustanova, humanitarna organi-
zacija i sl. x kazanski.
kazanxija, -e m ‰tur. kazanc›, v. kazanŠ 1. za-
natlija koji izra|uje kazane i drugo bakarno
posu|e. 2. onaj koji radi oko kazana.
kaza~ok, -a m ‰rus. kaza~ok, prema Kazak Ko-
zakŠ ukrajinski narodni ples u sve br`em rit-
mu, pri kojem se igra~ ~esto spu{ta u ~u~aw.
kazba, -e `, gen. mn. kazbi ‰fr. casbah, ar.
qas(a)ba, v. kasabaŠ 1. arapska ~etvrt u nekada-
kazein
{wim kolonijama u severnoj Africi. 2. stam-
bena ~etvrt oko vladarevog dvorca.
kazein, -ina m ‰nem. Kasein, prema lat. caseus
sir, v. -inŠ hem. grupa proteina u mleku koja se
koristi u proizvodwi sira i u razne indu-
strijske svrhe.
kazeta nepr. v. kaseta.
kazetofon nepr. v. kasetofon.
kazino, -a m ‰it. casino, fr. casinoŠ otmena
kockarnica; up. kasina.
kazualan, -lna, -lno ‰lat. casualis, prema ca-
sus slu~ajŠ koji zavisi od slu~aja; sporedan,
neredovan.
kazualizam, -zma m ‰v. kazualanŠ filoz. u~e-
we po kojem se sve u svetu doga|a slu~ajno.
kazualitet, -eta m, mn. kazualiteti, gen. mn.
kazualiteta ‰nlat. casualitasŠ slu~ajnost.
kazuar, -a m, mn. -i ‰nlat. casuariusŠ zool. vrsta
velike australijske i isto~noindijske ptice iz
reda trka~ica, sli~ne noju, Casuarius casuarius.
kazuist(a), -e m, mn. kazuisti ‰nem. Kasuist,
prema {p. casuista od lat. casus slu~ajŠ 1. pozna-
valac komplikovanih pravnih slu~ajeva, naro-
~ito onih u kojima dolazi do sukoba izme|u
moralne i dogmatske norme. 2. onaj koji namer-
no iskrivquje zakqu~ak primenom formalnih
pravila na konkretne sporove. 3. o{trouman
~ovek.
kazuistika, -e `, dat. i lok. kazuistici ‰v.
kazualanŠ 1. deo etike koji se bavi tra`ewem
re{ewa za slu~ajeve u kojima se savest mo`e
kolebati. 2. poku{aj re{avawa sporova putem
formalisti~ke primene propisa. 3. med. skup
podataka o pacijentima s ciqem da se {to vi-
{e sazna o odre|enoj bolesti.
kazuk, -a m, mn. kazuci, gen. mn. kazuka ‰tur.
kaz›kŠ pokr. kolac poboden kraj obale mora, je-
zera ili reke za koji se vezuju plovni objekti.
kazukarina, -e ` ‰v. kazukŠ pokr. taksa za ko-
ri{}ewe obale u luci, pristani{tu (za pri-
stajawe, istovar robe i sl.).
kazula, -e ` ‰lat. casula ko{uqaŠ crkv. obred-
na haqina katoli~kih sve{tenika, bez rukava.
kazus, -a m ‰lat. casusŠ 1. slu~aj, doga|aj. 2.
gram. pade`. x za slo`ene izraze v. casus.
kaigxija, -e m = kaik~ija, -e m ‰tur. kay›kc›,
v. kaikŠ pokr. onaj koji upravqa ~amcem, ~amxija.
kajak
kaid, -a m, mn. kaidi, gen. mn. kaida ‰ar. kaidŠ
stare{ina, poglavar (kod Arapa i u Turskoj
carevini).
kaik, -a m, mn. kaici, gen. mn. kaika ‰tur.
kay›kŠ pokr. ~amac, ~un.
kaik~ija, -e v. kaigxija.
kail i kail prid. indekl. ‰tur. kail od ar. qa’il
onaj koji govori (potvrdno), koji pristajeŠ
pokr. voqan, raspolo`en za ne{to.
kaima, -e ` ‰tur. kaime papirna nov~anica od
ar. qa’ima stubŠ 1. vrsta turskog papirnog novca
(u Turskoj carevini). 2. ~uvar u mo{ejama.
Kain, -a m ‰hebr. QayinŠ stariji sin Adama i
Eve, ratar, koji je ubio svog brata Aveqa, zbog
~ega je proklet i on i wegovo potomstvo (Prva
kwiga Mojsijeva, 4:1–16); y Kainov kompleks
psih. ose}awe mr`we prema bratu zasnovano na
suparni{tvu, zavisti i qubomori.
kainit, -ita m ‰gr~. kainos novŠ mineral sa-
stavqen od kalcijum-hlorida i magnezi-
jum-sulfata s kristalnom vodom, koristi se
kao ve{ta~ko |ubrivo.
kairon nepr., v. kajron.
kai{, -a m, mn. kai{i i kai{evi ‰tur. kay›sŠ
1. traka od ko`e (re|e od ~vrste tkanine) koja
slu`i za opasivawe, opasa~, remen. 2. tehn. tra-
ka koja slu`i za prenos rotacionog kretawa sa
motora na pojedine ure|aje. 3. deo ne~ega {to
je izrezano iz ve}e celine i ima oblik kai{a.
4. prevara, podvala; zelena{ewe, lihva; nepr.
kaji{.
kai{ar, -a m, mn. -i (`. kai{arka, dat. kai-
{arki, gen. mn. kai{arki) ‰v. kai{Š 1. preva-
rant, varalica. 2. zelena{, lihvar. 3. zanatlija
koji izra|uje kai{e; nepr. kaji{ar.
kai{ariti, kai{arim nesvr{. ‰v. kai{arŠ
1. biti kai{ar, podvaqivati, varati. 2. zele-
na{iti, lihvariti. 3. izra|ivati kai{eve.
kai{arluk, -a m, mn. kai{arluci, gen. mn.
kai{arluka ‰v. kai{arŠ 1. prevara, podvala. 2.
zelena{tvo, lihvarewe.
kajak, -a m, mn. kajaci, gen. mn. kajaka ‰esk.
kayakŠ 1. mali eskimski ~amac od ko`e prevu-
~ene preko drvenog kostura. 2. laki sportski
~amac u kojem je vesla~ okrenut licem prema
smeru vo`we.
569
kajaka{
kajaka{, -a{a m, mn. kajaka{i, gen. mn. kaja-
ka{a ‰v. kajakŠ vesla~ u kajaku; sportista koji
se takmi~i u trci kajaka.
kajaka{tvo, -{tva s ‰v. kajaka{Š grana ve-
sla~kog sporta, veslawe u kajacima.
kajas, -asa m = kajasa, -e ` ‰tur. kayasaŠ pokr.
zast. 1. ko`na traka, kai{ kojim se pri~vr{}u-
je sabqa, odelo i dr. 2. kai{ od uzde kojim se
upravqa kowima za vu~u.
kajgana, -e ` ‰tur. kaygana od pers. haygeneŠ
jelo od umu}enih pr`enih jaja.
kajda, -e `, gen. mn. kajdi ‰tur. kaide od ar.
qa’ida pravilo; melodijaŠ muz. hrv. 1. nota. 2. vr-
sta narodne pesme u dva stiha.
kajdanka, -e `, dat. i lok. kajdanci, gen. mn.
kajdanki ‰v. kajdaŠ hrv. sveska za bele`ewe nota.
kajdisati, kajdi{em svr{. ‰tur. kayd› prema
kaymakŠ pokr. okliznuti se.
kajenski, -a, -o ‰prema gradu Kajenu (Cayen-
ne)Š koji se odnosi na grad Kajen. y kajenski
biber vrsta qutog za~ina sli~nog alevoj pa-
prici.
kajzer, -a i kajzer, -a m, gen. mn. kajzera ‰nem.
KaiserŠ ist. nema~ki car.
kajzerbart, -a m, mn. kajzerbarti ‰nem. Kai-
serbartŠ zast. brada du` obraza (prema austrij-
skom caru Frawi Josifu).
kajzerizam, -zma m ‰v. kajzerŠ ist. politi~ka
doktrina nema~kog cara Vilhelma II, sa izra-
zitim ekspanzionisti~kim pretenzijama.
kajzerica, -e i kajzerica, -e ` ‰nem. Kaiser-
semmel carska zemi~ka, v. kajzerŠ okruglo pe-
civo, zemi~ka.
kajita, -e `, gen. mn. kajita ‰nem. KajuteŠ pom.
soba na brodu, kabina.
kaji{ nepr. v. kai{.
kaji{ar nepr. v. kai{ar.
kajla, -e i kajla, -e `, gen. mn. kajli/kajli
‰nem. KeileŠ pokr. drveni ili metalni klin; pod-
upira~, potporaw.
kajmak, -a m, mn. kajmaci, gen. mn. kajmaka
‰tur. kaymakŠ masni sloj koji se stvara na povr-
{ini mleka i koji se skupqa i koristi za is-
hranu, skorup.
kajmakam, -ama, mn. kajmakami, gen. mn. kaj-
makama = kajmekam, -ama m, mn. kajmekami, gen.
570
kakidroza
mn. kajmekama ‰tur. kaymakam od ar. qa’im onaj
koji stoji, maqam mestoŠ ist. zastupnik vezira
ili valije, namesnik.
kajmaklija, -e ` ‰tur. kaymakl›Š 1. crna kafa
s dosta pene. 2. jelo s mnogo kajmaka.
kajman, -ana m, mn. kajmani, gen. mn. kajmana
‰{p. caiman od egz.Š zool. vrsta ameri~kog kroko-
dila.
kajmekam = kajmakam (v.).
kajnak, -a m, mn. kajnaci, gen. mn. kajnaka ‰tur.
kaynakŠ pokr. vrelo, izvor.
kajron, -ona m ‰amer. engl. Chyron, fabri~ko
imeŠ tekst (obi~no kratke vesti, reklamne po-
ruke i sl.) koji klizi, zdesna na levo, na dnu
ili vrhu televizijskog ekrana za vreme redov-
nog programa.
kajt, -a m, mn. kajtovi, gen. mn. kajtova ‰tur.
kay›t od ar. qayd veza, lanacŠ pokr. upis, regi-
stracija, bele{ka.
kajtiti, kajtim svr{. i nesvr{. ‰v. kajtŠ 1.
(za)bele`iti, upis(iv)ati, registrovati. 2.
(iz)vr{iti prenos vlasni{tva upisom u ze-
mqi{ne kwige.
kajuta v. kajita.
kakademon v. kakodemon.
kakadu, -ua m ‰nem. Kakadu od hol. kaketoe od
mal. kakatuaŠ zool. vrsta papagaja sa }ubom, neu-
padqivog perja, `ivi u jugoisto~noj Aziji i
Australiji.
kakao, -kakaa m ‰{p. cacao od aste~kog caca-
huatlŠ prah koji se dobija pr`ewem i mlevewem
semenki kakaovca, a koristi se u proizvodwi
~okolade.
kakaovac, -vca m ‰v. kakaoŠ bot. tropsko dr-
vo, Theobroma cacao, s krupnim mahunama i se-
menkama od kojih se dobija kakao, poreklom iz
Sredwe i Ju`ne Amerike.
kakemono, kakemona m ‰jap. kakemonoŠ ja-
panska ili kineska slika na svilenom ili pa-
pirnom svitku.
kaki prid. indekl. ‰engl. khaki od ind. khaki od
pers. khak pra{inaŠ `u}kastosme|.
kaki- v. kako-.
kakidroza, -e ` ‰v. kako-, hidrozaŠ med. zno-
jewe pri kojem znoj neprijatno miri{e.
kakistokratija
kakistokratija, -e ` ‰gr~. kakistos najgori,
v. -kratijaŠ vladavina najgorih; up. aristokra-
tija.
kako- ‰gr~. kakosŠ kao drugi deo slo`enih
re~i zna~i: lo{, pogre{an, nepravilan.
kakografija, -e ` ‰v. kako-, -grafijaŠ ru`no
ili pravopisno lo{e pisawe; supr. kaligra-
fija.
kakodemon, -ona m, mn. kakodemoni, gen. mn.
kakodemona ‰gr~. kakodaimon obuzet zlim du-
hom, v. kako-, demonŠ mitol. zao duh, zao demon.
kakokratija v. kakistokratija.
kakologija, -e ` ‰gr~. kakologia, v. kako-,
-logijaŠ pogre{an izraz, pogre{an na~in govo-
ra.
kakositija, -e ` ‰gr~. kakositosŠ med. ose}a-
we ga|ewa prema jelu.
kakosmija, -e ` ‰gr~. kakosmia, v. kako-, gr~.
osme mirisŠ med. poreme}aj usled koga se bole-
sniku ~ini da stalno ose}a neprijatan miris.
kakofemizam, -zma m, mn. kakofemizmi, gen.
mn. kakofemizama ‰v. kako-, gr~. pheme govorŠ
namerna upotreba pogrdnih izraza; psovawe,
klevetawe; supr. eufemizam.
kakofonija, -e ` ‰gr~. kakophonia, v. kako-,
-fonijaŠ ono {to ru`no zvu~i; skup glasova,
slogova ili re~i koji je neprijatan za uho. x
kakofonijski.
kakofoni~an, -~na, -~no ‰v. kakofonijaŠ
koji ru`no zvu~i, neskladan.
kaktus, -a m, mn. kaktusi, gen. mn. kaktusa ‰lat.
cactus od gr~. kaktosŠ bot. vi{egodi{wa mesnata
biqka poreklom iz suptropskih predela, s bo-
dqikama umesto li{}a.
kala, -e `, gen. mn. kala ‰venec. cal(l)eŠ pokr.
ulica.
kala-azar, -a m ‰ind. kala-azar crna bolestŠ
med. epidemijska bolest sli~na malariji, crna
groznica.
kalabaluk, -a m, mn. kalabaluci, gen. mn. ka-
labaluka ‰tur. kalabal›k od ar. galaba premo}, po-
bedaŠ 1. mno{tvo, mno`ina. 2. graja, vika, me-
te`.
kalabrez, -eza m, mn. kalabrezi, gen. mn. kala-
breza ‰ital. calabreseŠ vrsta {e{ira sa {iro-
kim obodom, kakav su nosili stanovnici Kala-
brije.
kalafatati
kalabrezac v. kalabrez.
kalaj, -a i kalaj, -aja m ‰tur. kalayŠ hemijski
element, simbol Sn, atomski broj 50, metal
srebrnastobele boje, koristi se za lemqewe, u
legurama i dr.
kalajisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. kalajŠ
prevu}i, prevla~iti kalajem. z sunce mu (ti)
kalajisano {aqiva psovka, danas prete`no
zastarela.
kalajlija, -e ` ‰v. kalajŠ 1. posuda od kalaja
ili presvu~ena kalajem. 2. vrsta nakita koji
`ene uple}u u kosu, a mu{karci nose na kai-
{evima oko nogu.
kalajxija, -e m ‰tur. kalayc›, v. kalajŠ zana-
tlija koji kalaji{e posu|e. x kalajxijski.
kalamar, -ara m ‰ital. calamaroŠ pokr. 1. lig-
wa. 2. (ob. mn.) podo~waci.
kalambur, -ura m, mn. kalamburi, gen. mn. ka-
lambura ‰fr. calembourŠ 1. igra re~ima istog
ili sli~nog glasovnog sklopa, a razli~itog
zna~ewa. 2. mete`, haos, nered.
kalamburist(a), -e m, mn. kalamburisti ‰v.
kalamburŠ neob. onaj koji upotrebqava kalam-
bure; veseqak, {aqivxija.
kalamitet, -eta m ‰lat. calamitasŠ velika ne-
voqa, nesre}a.
kalamus, -a m, mn. kalamusi, gen. mn. kalamu-
sa ‰ital. calamus od gr~. kalamos trskaŠ pero za
pisawe od trske.
kalandar, -ara = kalander, -a m ‰fr. calan-
dre od hol. kalandern klizatiŠ 1. ma{ina s te-
{kim vaqcima, za ravnawe i gla~awe tkanina,
papira ili ko`e. 2. tipogr. ma{ina za dobijawe
papirnih matrica.
kalando pril. ‰ital. calando prema calare opa-
dati, spu{tatiŠ muz. smawuju}i ja~inu tona i
tempo, postepeno uti{avaju}i i usporavaju}i.
kalauz, -a m, mn. -i ‰tur. k›lavuzŠ 1. alatka sa
zubom u obliku kukice kojom se nasilno otva-
raju vrata. 2. zast. putovo|a, vodi~. 3. trgova~ki
posrednik. 4. glasnik, glasono{a.
kalafat, -a i kalafat, -ata m, mn. kalafati,
gen. mn. kalafata ‰tur. kalafat od ital. calafato od
ar. qilafa katranisaweŠ majstor koji pravi, po-
pravqa ili katrani{e brodove.
kalafatati, kalafatam i kalafatirati,
kalafatiram, 3. l. mn. kalafatiraju svr{. i
571
kala{
nesvr{. ‰v. kalafatŠ popraviti, popravqati
brod ili ~amac, zali(va)ti katranom pukotine
izme|u drvenih delova.
kala{, -a{a m, mn. kala{i, gen. mn. kala{a
‰tur. kalles od ar. qalla{Š pokr. 1. besposli~ar, be-
krija. 2. rasipnik, raspiku}a.
kala{wikov, -a m ‰rus. kala{nikov, prema
konstruktoru Kala{wikovuŠ sovjetska auto-
matska pu{ka.
kala{tura, -e ` ‰v. kala{Š pej. 1. raskala-
{na, razuzdana `ena. 2. nepo{ten ~ovek, ni-
tkov. 3. pas skitnica.
kalvados, -a m ‰fr. calvados, po istoimenoj
oblasti u NormandijiŠ rakija od jabuka.
kalvarija, -e ‰srlat. calvarium, od calvaria
lobawa, prevod aramejske re~i GolgotaŠ 1. rel.
put Isusa Hrista do Golgote gde }e biti ras-
pet. 2. fig. duge i velike muke; ispa{tawe, tr-
pqewe. 3. kat. u nekim naseqima, uzvi{ewe sa
tri krsta do koga se ide na hodo~a{}e.
kalvinizam, -zma m ‰prema {vajcarskom
verskom reformatoru @. Kalvinu (J. Calvin,
1509–1564)Š rel. hri{}ansko u~ewe po Kalvi-
nu, sa strogim moralnim propisima i verova-
wem da }e samo odabrani biti spaseni.
kalvinist(a), -e m, mn. kalvinisti ‰v. kal-
vinizamŠ pristalica, sledbenik kalvinizma.
kalvinisti~ki, -a, -o ‰v. kalvinizamŠ koji
se odnosi na kalvinizam i kalviniste.
kaldrma, -e ` ‰tur. kald›r›mŠ grubo, neravno
kamewe kojim se poplo~avaju putevi ili ulice.
kaldrmisati, kaldrmi{em svr{. i nesvr{.
‰v. kaldrmaŠ postaviti, postavqati kaldrmu,
poplo~a(va)ti kamenom.
kale`, -a i kale`, -a m, mn. -i ‰venec. calese
od lat. calixŠ 1. pozla}ena ili posrebrena ~a{a
sa stalkom koja se upotrebqava prilikom ob-
reda u katoli~koj crkvi, putir. 2. pehar za vi-
no.
kale`wak, -a m, mn. kale`waci, gen. mn. ka-
le`waka ‰v. kale`Š 1. komad tkanine kojom se za
vreme obreda pokriva kale`. 2. v. utra-
kvist(a).
kaleidoskop, -a m, mn. -i ‰fr. kaleidoscope,
prema gr~. kalos lep, eidos oblik, v. -skopŠ 1. op-
ti~ka naprava u obliku cevi sa {est ogledala
u kojima se ogledaju raznobojna stakalca ili
572
kaleta
kamen~i}i, stvaraju}i lepe simetri~ne {are
prilikom okretawa. 2. mno{tvo razli~itih
slika koje se brzo smewuju. x kaleidoskop-
ski.
kalem, -a m, mn. kalemi, gen. mn. kalema ‰tur.
kalem od ar. qalam od gr~. kalamosŠ 1. drveni
ili metalni vaqak na koji se namotava konac,
vuna i sl. 2. vaqak sa spiralno namotanom `i-
com koji slu`i kao provodnik elektri~ne
struje. 3. gran~ica ili pupoqak koji se usa|uje
na drugu biqku; nakalemqena biqka. 4. zast.
trska za pisawe.
kalemiti, kalemim nesvr{. ‰v. kalemŠ urezi-
vati odse~eni deo jedne biqke u drugu, cepiti,
pelcovati.
kalendar, -ara m, mn. kalendari, gen. mn. ka-
lendara ‰nlat. calendarium, prema lat. Calendae
(Kalendae) prvi dan u mesecuŠ 1. konvencio-
nalni sistem podele godine na mesece i dane.
2. tabela ili kwi`ica s rasporedom dana i me-
seci. 3. raspored obaveza tokom godine; pro-
gram sportskih takmi~ewa. y julijanski ka-
lendar stari kalendar (nazvan po Juliju Ceza-
ru), zadr`an i danas u srpskoj i jo{ nekim pra-
voslavnim crkvama, koji za gregorijanskim za-
ostaje 13 dana; gregorijanski kalendar (po
papi Gregoriju XIII koji ga je uveo 1582. godi-
ne) novi kalendar, danas u zvani~noj upotrebi;
francuski revolucionarni kalendar uve-
den 1793. godine odlukom Konventa u Parizu, s
posebnim nazivima meseci zasnovanim na vre-
menskim prilikama i poqoprivrednim rado-
vima: v. brimer, vandemijer, vantoz, `ermi-
nal, mesidor, nivoz, plivioz, prerijal, ter-
midor, floreal, frimer, fruktidor.
kalendarski, -a, -o ‰v. kalendarŠ koji je po
kalendaru, koji se odnosi na kalendar; y ka-
lendarska godina vreme od 1. januara do 31.
decembra (za razliku npr. od {kolske godine).
kalende, kalenda ` mn. ‰lat. Calendae (Kalen-
dae)Š ist. prvi dan u mesecu kod starih Rimqa-
na; up. ide, none. z do gr~kih kalenda v. ad ca-
lendas graecas.
kalendograf, -a m, mn. -i ‰v. kalendar,
-grafŠ ~asovnik koji uz sate, minute i sekunde
pokazuje jo{ i dan u nedeqi i datum.
kaleta, -e `, gen. mn. kaleta ‰venec. caleta, v.
kalaŠ pokr. uska ulica, dem. uli~ica.
kale{a
kale{a, -e `, gen. mn. kale{a i kale{a, -e `,
gen. mn. kale{a ‰fr. caleche od nem. Kalesche od ~e{.
kolesa to~koviŠ otvorene ko~ije, poluko~ije.
kaliban, -a m ‰engl. Caliban, ~udovi{te iz
[ekspirove BureŠ neotesana, primitivna osoba.
kalibar, -bra m, mn. kalibri, gen. mn. kaliba-
ra ‰fr. calibre od sr. lat. calibrum od ar. qalib ka-
lupŠ 1. unutra{wi pre~nik cevi vatrenog
oru`ja. 2. pre~nik metka ili granate. 3. in-
strument za merewe pre~nika cevi vatrenog
oru`ja. 4. fig. vrednost, sposobnost, veli~ina
(nekog ~oveka, stvaraoca i sl.). x kalibarski.
kalibracija, -e ` proveravawe ta~nosti
nekog mernog instrumenta, ba`darewe.
kalibrirati, -ibriram, 3. l. mn. kalibri-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. kalibarŠ 1. (iz)brusiti
unutra{wost cevi vatrenog oru`ja da bi dobi-
la ta~no odre|eni pre~nik. 2. a. meriti, odre-
|ivati ili proveravati kalibar cevi ili met-
ka. b. ozna~iti jedinice na nekom ure|aju ili
mernom instrumentu; proveriti ta~nost in-
strumenta, ba`dariti.
kaligram, -a m, mn. -i ‰gr~. kalos lep, v.
-gramŠ kwi`. pesma ~ija je tema ili sadr`aj
predstavqen i likovno, veli~inom i raspore-
dom slova i redova.
kaligraf, -a m, mn. -i ‰gr~. kalos lep, v.
-grafŠ onaj koji pi{e ili prepisuje tekstove
vrlo lepim rukopisom.
kaligrafija, -e ` ‰gr~. kalligraphia, prema
kalos lep, v. -grafijaŠ 1. ve{tina lepog pisawa;
supr. kaligrafija. 2. tekst pisan umetni~ki
stilizovanim rukopisnim slovima. x kali-
grafski.
kaligrafisati, kaligrafi{em nesvr{. ‰v.
kaligrafijaŠ pisati lepim rukopisom.
kalijum, -a (i kalij, -a) m ‰nem. Kalium od ar.
al-qali ce|, pota{aŠ hemijski element, simbol
K, atomski broj 19, mek metal srebrnastobele
boje. x kalijumov (i kalijev).
kaliko, -a m ‰fr. calicot, engl. Calico cloth,
prema indijskom gradu KalikuiŠ vrsta pa-
mu~ne tkanine, obi~no sa {tampanim {arama.
kalilogija, -e ` ‰gr~. kallilogia, prema kalos
lep, v. -logijaŠ ve{tina lepog izra`avawa, be-
sedni{tvo.
kalkirati
Kaliopa, -e ` ‰gr~. KalliopeŠ mitol. najstari-
ja od devet muza, za{titnica epskog pesni-
{tva, filozofije i retorike.
Kalipso ` indekl. ‰gr~. KalypsoŠ mitol. mor-
ska nimfa koja je, po Homeru, sedam godina za-
dr`ala Odiseja na svom ostrvu.
kalipso, -a m ‰kaiso, re~ sa Trinidada, ukr-
{tena sa imenom Kalipso (v.)Š vrsta modernog
plesa poreklom sa Antilskih ostrva.
kalirati, kaliram, 3. l. mn. kaliraju svr{. i
nesvr{. ‰v. kaloŠ 1. trg. (iz)gubiti od te`ine to-
kom prevoza zbog su{ewa, isparewa (o kakvoj
robi). 2. izgubiti snagu, sposobnost; do`ive-
ti neuspeh, posustati na putu do nekog ciqa.
kalistenika, -e `, dat. i lok. kalistenici
‰gr~. kalos lep, sthenos snaga, mo}Š telesno ve-
`bawe radi ja~awa snage i lepote.
kalif, -a i kalif, -ifa m, mn. kalifi, gen.
mn. kalifa ‰fr. calife od ar. halifaŠ titula islam-
skih vladara koji se smatraju zakonitim na-
slednicima Muhamedovim. x kalifski i ka-
lifski.
kalifat, -ata m, mn. kalifati, gen. mn. kali-
fata ‰v. kalifŠ ist. vreme kalifove vladavine;
teritorija nad kojom vlada kalif.
kalifornijum, -a (i kalifornij, -a) m
‰engl. californium, prema Kalifornijskom uni-
verzitetu, gde je otkrivenŠ hemijski element
(transuran), simbol Cf, atomski broj 98.
kalicifloran, -rna, -rno ‰lat. calix ~a{a,
pehar, florere cvetatiŠ bot. koji ima ~a{icu.
kaliciforman, -mna, mno ‰lat. calix ~a{a,
pehar, v. formaŠ koji je u obliku ~a{ice.
kalk, -a m, mn. kalkovi, gen. mn. kalkova ‰fr.
calque otisakŠ 1. lik. ta~an precrt kroz provid-
nu hartiju, prekopiran 2. lingv. prevedenica:
re~ ili izraz stvoren doslovnim prevo|ewem
stranog izraza (npr. mi{ /kompjuterski/ prema
engl. mouse) ili kopirawem wegove strukture
(npr. redosled prema nem. Reihenfolge).
kalkan, -ana m, mn. kalkani, gen. mn. kalkana
‰tur. kalkanŠ 1. krov koji se koso spu{ta od jed-
nog zida na protivni zid. 2. gorwi trouglasti
deo zida na ku}i sa dvostranim krovom, zabat.
3. da{~ana za{titna ograda ispred ulaza. 4.
potkrovqe, tavan; zatvoreni balkon. 5. vrsta
starinske `enske kape. 6. sedlo. x kalkanski.
573
kalkulant
kalkirati, kalkiram, 3. l. mn. kalkiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. calquer, v. kalkŠ 1. (na)praviti
kopiju pomo}u kalka. 2. slepo podra`a(va)ti. 3.
lingv. (na)praviti kalk, stvoriti, stvarati re~
po modelu neke strane re~i.
kalkulant, -a m, mn. kalkulanti, gen. mn. kal-
kulanata ‰v. kalkulisatiŠ 1. ra~unovo|a, onaj
koji vr{i prora~une i obra~une; ra~unoispi-
ta~. 2. onaj koji kalkuli{e kada treba doneti
neku odluku; prora~unat ~ovek, ra~unxija. x
kalkulantski.
kalkulativan, -vna, -vno ‰v. kalkulisatiŠ
1. koji slu`i za obra~unavawe, obra~unski. 2.
odre|en, utvr|en kalkulacijom, zasnovan na
kalkulaciji.
kalkulator, -a m, mn. -i ‰sr. lat. calculatorŠ 1.
ra~unovo|a, onaj koji vr{i prora~une i obra-
~une, kalkulant; ra~unoispita~. 2. mehani~ka
ili elektronska ma{ina za ra~unawe; digi-
tron (v.).
kalkulacija, -e ` ‰lat. calculatioŠ izra~una-
vawe, prora~unavawe; predra~un, prora~un. x
kalkulacijski i kalkulacioni.
kalkulisati, kalkuli{em ‰lat. calculareŠ 1.
(iz)ra~unati, prora~una(va)ti, obra~u-
na(va)ti; (is)planirati. 2. odmeriti, odmera-
vati rukovode}i se li~nim interesom.
kalkuloza, -e ` ‰v. kalkulusŠ v. litijaza.
kalkulozan, -zna, -zno ‰v. kalkulozaŠ 1. med.
koji ima kamen (u mokra}nom mehuru, u bubre-
gu). 2. geol. kamenit.
kalkulus, -a i kalkulus, -a m, mn. -i ‰lat.
calculus kamen~i}Š 1. ist. kami~ak, kamen za ra-
~unawe. 2. med. kamen u mokra}nom mehuru ili
u bubrezima. 3. mat. infinitezimalni (dife-
rencijalni i integralni) ra~un.
kalo, kala m ‰ital. calo prema calare opadati,
spu{tatiŠ trg. 1. gubitak, mawak u te`ini neke
robe tokom prevoza, usled su{ewa i sl. 2. na-
knada za takav gubitak.
kalodont, -a m, mn. kalodonti, gen. mn. kalo-
donata ‰fabri~ki naziv, prema gr~. kalos lep, v.
-odontŠ pasta za zube.
kalozan, -zna, -zno ‰lat. callosus prema cal-
lum `uqŠ 1. `uqevit, koji ima `uqeve; koji
ima debelu ko`u. 2. fig. neosetqiv, otupeo,
oguglao.
574
kalota
kalozitet, -eta m ‰lat. callositas, v. kalozanŠ
1. med. zadebqalost ko`e, otvrdnu}e ko`e, `u-
qevitost. 2. fig. neosetqivost, oguglalost.
kalokagatija, -e ` ‰gr~. kalokagathia, prema
gr~. kalos lep, kai i, agathos dobarŠ ideal staro-
gr~kog vaspitawa - spajawe lepog i dobrog, te-
lesnog i duhovnog u vaspitawu.
kalomel, -a m ‰gr~. kalos lep, melas crnŠ hem.
jediwewe `ive i hlora, upotrebqava se za ~i-
{}ewe i u medicini.
kalong, -a m, mn. kalonzi, gen. mn. kalonga ‰jav.
kalongŠ zool. vrsta slepog mi{a s glavom nalik
na lisi~ju, letipas, Pteropus edulis, `ivi u
tropskim krajevima.
kalor-, kalori- ‰lat. calor toplinaŠ kao pr-
vi deo re~i pokazuje odnos prema toploti ono-
ga {to je u drugom delu.
kalorija, -e ` ‰fr. calorie, prema lat. calor
toplinaŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine to-
plote, odnosno energije koja se unosi hranom;
defini{e se kao toplota potrebna da se jedan
gram vode zagreje za jedan stepen Celzijusa; up.
xul.
kalorika, -e `, dat. i lok. kalorici ‰lat. ca-
lor toplotaŠ fiz. nauka o toploti.
kalorimetar, -tra m, mn. kalorimetri, gen.
mn. kalorimetara ‰lat. calor toplota, v. -metarŠ
sprava za merewe toplote.
kalorimetrija, -e ` ‰lat. calor toplota, v.
-metrijaŠ merewe toplote.
kalorifer, -a m, mn. -i ‰lat. calor toplota,
ferre nositiŠ elektri~ni ure|aj za zagrevawe
prostorija toplim vazduhom.
kalorifikacija, -e ` ‰nlat. calorificatio,
prema lat. calor toplinaŠ stvarawe toplote.
kalori~an, -~na, -~no ‰v. kalorijaŠ (ob. o
hrani) koji sadr`i znatnu koli~inu kalorija.
kalori~nost, -osti ` ‰v. kalorija, kalori-
~anŠ osobina onoga {to je kalori~no.
kalospinterohromatokrena, -e (i kalo-
spinterhromokrena, -e) ` ‰gr~. kalos lep, spint-
her iskra, chroma boja, krene izvor, vreloŠ vodo-
skok obasjan razli~itim bojama.
kalospinterhromokrena v. kalospinte-
rohromatokrena.
kalota, -e `, gen. mn. kalota ‰fr. calotte kapi-
caŠ 1. isto~wa~ka kapa, kapica; okrugla sve-
kalotipija
{teni~ka kapica koja pokriva samo teme (na-
ro~ito kod katolika). 2. mat. deo sfere odre|en
presecawem sfere ravninom. 3. anat. gorwi deo
lobawe. 4. gra|. svodni deo tunela. 5. arhit. po-
luloptasti svod; unutra{wa strana kubeta.
kalotipija, -e ` ‰gr~. kalos lep, v. -tipijaŠ
izrada slika na hemijski obra|enoj hartiji.
kalo{(n)a v. galo{(n)a.
kalpak, -a m, mn. kalpaci, gen. mn. kalpaka
‰tur. kalpakŠ 1. visoka okrugla kapa od krzna
ili op{ivena krznom. 2. vojni~ka kapa od la-
kog metala, {lem.
kalu|er, -a m, mn. -i ‰gr~. kalogeros, prema
kalos ~astan, geron staracŠ sve{teno lice koje
`ivi u manastiru, monah.
kalu|erica, -e ‰v. kalu|erŠ `enska osoba
koja pripada manastirskom redu, monahiwa.
kalu|erski, -a, -o ‰v. kalu|erŠ koji se odno-
si na kalu|ere ili kalu|erice, mona{ki.
kalumet, -a m, mn. -i ‰engl. calumet od fr.
dijal. calumetŠ duga~ka, ukra{ena lula severno-
ameri~kih Indijanaca, tzv. lula mira.
kalup, -a m, mn. kalupi, gen. mn. kalupa ‰tur.
kal›p, vulg. kalup od ar. qaleb, qalib od pers. kalib,
kalbudŠ obrazac, model, forma, oblik.
kalupiti, kalupim nesvr{. ‰v. kalupŠ 1. iz-
ra|ivati pomo}u kalupa; oblikovati pomo}i
kalupa. 2. raditi po ustaqenim obrascima,
{ablonizirati.
kalus, -a m ‰lat. callus, callum, v. kalozanŠ
anat. ko{tana masa koja ponovo spaja prelomqe-
ne kosti.
kalfa, -e m, gen. mn. kalfa i kalfi ‰tur. kalfa
od ar. halifa zamenikŠ trgova~ki ili zanatlij-
ski pomo}nik, koji je nakon {egrtskog sta`a
polo`io ispit za kalfu i stekao pravo na po-
lagawe majstorskog ispita.
kalfenski, -a, -o i kalfenski, -a, -o = kal-
finski, -a, -o ‰v. kalfaŠ koji se odnosi na kal-
fu. y kalfensko pismo potvrda o polo`enom
ispitu za kalfu.
kalcedon, -ona m, mn. kalcedoni, gen. mn. kal-
cedona ‰lat. Chalcedonium od gr~., po mestu
Halkedon (Chalkedon), gde se ovaj kamen vadioŠ
miner. vrsta poludraguqa, kvarc sa vlaknastom
strukturom, mle~ni kamen.
kamarijer
kalcijum, -a (i kalcij, -a) m; uob. kalci-
jum, -a (i kalcij, -a) m ‰nlat. calcium, prema lat.
calx kre~Š hem. hemijski element, simbol Sa,
atomski broj 20, lak zemnoalkalni metal. x
kalcijumov (i kalcijev), uob. kalcijumov (i
kalcijev).
kalcinacija, -e ` ‰lat. calcinatio, v. kalci-
nisatiŠ pretvarawe u kre~; spaqivawe.
kalcinisati, kalcini{em i kalcinira-
ti, kalciniram, 3. l. mn. kalciniraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. calcina od calx kre~Š podvr}i, pod-
vrgavati kalcinaciji.
kalcinozan, -zna, -zno ‰nlat. calcinosus, v.
kalcinisatiŠ koji ima u sebi kre~a, kre~ni.
kalcit, -a i kalcit, -ita m ‰v. kalcijum,
-itŠ miner. prirodni kalcijum-karbonat u rom-
boedarskim kristalima.
kalciferol, -ola m ‰v. kalcijum, lat. ferre
nositiŠ vitamin D2.
kalcifikacija, -e ` ‰v. kalcijum, -fikaci-
jaŠ 1. dodavawe kre~a; pretvarawe u kre~. 2. med.
zakre~avawe plu}a, krvnih sudova i dr. zbog
talo`ewa kalcijumovih soli u tkivu.
kalcone, -a m ‰ital. calzoneŠ kulin. zatvorena
pica, {upqa poga~a nadevena {unkom, sirom i
dr., prelivena paradajzom.
kal~o, -a ‰ital. calcio fudbalŠ sp. u na{em me-
dijskom jeziku naziv za italijansko fudbalsko
prvenstvo ili italijanski fudbal uop{te.
kaqa, -e ` ‰tur. kalya od ar. qalyaŠ pokr. jelo
od kupusa ili krompira s gove|im ili ov~ijim
mesom.
kama, -e `, gen. mn. kama ‰tur. kamaŠ no`
o{tar sa obe strane, bode`.
kamamber, -era m ‰fr. camembert, prema me-
stu Kamamber u NormandijiŠ vrsta okruglog me-
kog sira s tankim slojem plesni na povr{ini.
kamara, -e `, gen. mn. kamara ‰gr~. kamara od
lat. cameraŠ 1. gomila, hrpa; veliki broj, mno-
{tvo. 2. plast, stog.
kamarad, -ada m, vok. kamarade, mn. kamaradi,
gen. mn. kamarada ‰fr. camarade, prema ital. ca-
merata od camera sobaŠ drug, drugar; {kolski
drug; kolega.
kamarijer, -ijera m, mn. kamarijeri, gen. mn.
kamarijera ‰venec. camarier, ital. cameriereŠ 1.
575
kamarila
crkv. papin komornik. 2. pokr. zast. sobar; poslu-
`iteq.
kamarila, -e ` ‰fr. camarille od {p. camaril-
la sobicaŠ dvorska klika, u`a okolina jednog
vladara koja ima osetan uticaj na upravqawe
zemqom.
kamarinskaja, u srp. kamarinska, -e ` ‰rus.
kamarinskaàŠ brza ruska narodna igra u 2/4
ili 3/4 taktu.
kamarot, -a m ‰venec. camerottoŠ pokr. po-
mo}nik, sluga na brodu, mali.
kamata, -e ` ‰gr~. kamatos trud, zaradaŠ suma
koja se u odre|enom roku pla}a kao naknada za
pozajmqeni novac, interes (4).
kamatni, -a -o ‰v. kamataŠ koji se odnosi na
kamatu. y kamatna stopa odnos izme|u kamate
i kapitala na koji se pla}a, izra`ava se u pro-
centima.
kamatnik, -a m, vok. kamatni~e, mn. kamatni-
ci, gen. mn. kamatnika (` kamatnica, -e) ‰v. ka-
mataŠ onaj koji pozajmquje novac uz kamatu, zaj-
modavac; lihvar. x kamatnikov (` kamatni-
~in), kamatni~ki.
kamatwak, -a m, mn. kamatwaci, gen. mn. ka-
matwaka ‰v. kamataŠ kamatna stopa.
kamaxija, -e m ‰v. kamaŠ neob. onaj koji ubija
kamom.
kamaxija, -e m ‰v. kamataŠ neob. kamatnik,
lihvar.
kama{(n)a, -e = gama{(n)a, -e `, gen. mn. ka-
ma{(n)i = gama{(n)i ‰fr. gamacheŠ 1. naglav-
ci, nazuvice preko cipela (deo elegantne mu-
{ke ode}e u XVIII i XIX veku). 2. dokolenice
od sukna ili ko`e.
kambana, -e `, gen. mn. kambana ‰makedonski
od ital. campanaŠ pokr. 1. makedonski narodni
muzi~ki instrument, vrsta udaraqki. 2. cr-
kveno zvono; zvono uop{te.
kambek, -a m, mn. kambeci, gen. mn. kambeka
‰engl. comebackŠ povratak poznatog lica na jav-
nu scenu, u javni `ivot.
kambijum, -a (i kambij, -a) m ‰nlat. cambi-
um, prema klat. cambiare izmenitiŠ bot. sloj
biqnih }elija izme|u kore i stabla, koje se de-
le grade}i sa unutra{we strane drvo a sa
spoqne koru.
576
kamelhar
kambrijski, -a, -o ‰v. kambrijumŠ geol. koji
se odnosi na kambrijum. y kambrijski period
v. kambrijum.
kambrijum, -a (i kambrij, -a) m ‰lat. Cam-
bria, latinizirano ime Velsa, gde su ovi sloje-
vi prvi put prou~eniŠ geol. razdobqe u razvit-
ku Zemqe, najstarija faza paleozojske ere, iz
koga su sa~uvani fosili morskih `ivotiwa,
naro~ito trilobita (v.).
kambrik, -a m ‰fr. cambric, prema francu-
skom gradu Kambre (Cambrai)Š vrsta finog tan-
kog pamu~nog ili lanenog platna, koristi se
za ko{uqe, povoje, ki{obrane i dr.
kamgarn, -a m ‰nem. KammgarnŠ predivo i
tkanina od ~e{qane vune. x kamgarnski.
kameja, -e ` ‰fr. camee od ital. cammeoŠ lik.
izvajan, rezan kamen; reqef od poludragog ka-
mena kod koga ispup~ena figura (naj~e{}e gla-
va u profilu) ima druk~iju boju nego osnova.
kameleon, -ona m, mn. kameleoni, gen. mn. ka-
meleona ‰lat. chamaeleon od gr~. khamaileon,
prema khamai na zemqi, leon lavŠ zool. vrsta ve-
likog gu{tera ~ija je osnovna odlika da mo`e
pomo}u pigmentskih }elija da mewa svoju ze-
lenu boju u zavisnosti od okoline.
kameleonski, -a, -o ‰v. kameleonŠ 1. koji se
odnosi na kameleona. 2. fig. varqiv, nestalan;
koji mewa mi{qewe prema prilikama.
kameleonstvo, -stva s ‰v. kameleonskiŠ ne-
stalnost u pona{awu, nedoslednost, prilago-
|avawe prilikama.
kamelija, -e ` ‰po G. J. Kamelu (Camellus,
1661–1706), koji je kao jezuitski misionar bo-
ravio na Dalekom istokuŠ bot. biqka s velikim
mirisnim cvetovima bele ili crvene boje, Ca-
mellia japonica.
kamelopard, -a m ‰srlat. camelopardus od gr~.
kamelopardalisŠ stari naziv za `irafu (jer se
verovalo da je nastala ukr{tawem kamile i le-
oparda).
kamelot, -a m, mn. -i ‰fr. camelote od ar. ha-
mlatŠ gruba tkanina od ~e{qane vune, kostreti
ili svile.
kamelhar, -a m ‰nem. Kamelhaar od Kamel ka-
mila, Haar dlakaŠ kamiqa dlaka (upotrebqava
se za pokriva~e i sl.).
kameo
kameo, kamea m ‰engl. cameo od ital. cammeo,
up. kamejaŠ mala ali zapa`ena uloga na filmu
ili u televizijskoj drami, gde se slavni glu-
mac ili glumica pojavi samo za trenutak.
kamera, -e `, gen. mn. kamera ‰lat. camera od
gr~. kamara nadsvo|ena sobaŠ 1. sprava za sni-
mawe fotografija, fotografski aparat. 2.
sprava za snimawe filmova na filmsku traku,
filmska kamera. 3. elektronski televizijski
ure|aj koji prenosi sliku na fotoosetqivu ka-
todnu cev i pretvara je u elektri~ne impulse.
y kamera opskura fiz. kutija koja na predwoj
strani ima mali otvor s opti~kim staklima
kroz koji prolaze zraci svetla i na suprotnoj
strani odra`avaju obrnuti lik predmeta.
kameralizam, -zma m ‰nem. KameralismusŠ
ekonomska politika, naro~ito u Nema~koj u
XVII i XVIII veku, ~iji je ciq bio podizawe
nacionalne industrije, pove}awe izvoza i
smawivawe uvoza.
kameralije, kameralija ` mn. ‰srlat. camera-
lis koji pripada vladinoj komori, prema came-
ra trezor, komoraŠ 1. nauka o dr`avnim finan-
sijama. 2. nauka o trgovini i privre|ivawu
uop{te.
kameralist(a), -e m. mn. kameralisti ‰nem.
KameralistŠ finansijski stru~wak koji se bavi
kameralnim naukama.
kameralistika, -e `, dat. i lok. kamerali-
stici ‰v. kameralist(a)Š kwigovodstvo dr`av-
nih ustanova u kojem se kwi`ewa utvr|uju i
vr{e u skladu sa buxetom.
kameralni, -a, -o ‰v. kameralijeŠ koji se od-
nosi na kameralije i na kameralizam.
kamerdiner, -a m ‰nem. KammerdienerŠ so-
bar, komornik (u otmenim ku}ama, u ku}ama
plemi}a ili crkvenih velikodostojnika).
kamerija, -e ` ‰tur. kameriye od ar. qama-
riyyaŠ isturen, nezastakqen balkon, doksat
(prema dvori{tu) u starim muslimanskim ku-
}ama.
kamerjunker, -a m ‰rus. kameränker od nem.
KammerjunkerŠ ist. u carskoj Rusiji visoki
dvorski dostojanstvenik, komornik (1).
kamerleng, -a m, mn. kamerlenzi, gen. mn. ka-
merlenga ‰ital. camerlengoŠ kardinal koji u Va-
tikanu vodi finansijske poslove; u slu~aju
kamion
papine smrti upravqa Svetom Stolicom do
izbora novog pape.
kamerman, -a m, mn. -i ‰engl. camera man, v.
kameraŠ snimateq filmskom ili televizij-
skom kamerom.
kamermuzika, -e ` ‰nem. KammermusikŠ v.
kamerna muzika.
kamerni, -a, -o ‰nem. Kammer od ital. camera
sobaŠ namewen mawem broju slu{alaca i gle-
dalaca. y kamerna muzika muzika pisana za
male sastave, naj~e{}e guda~ki kvartet; ka-
merni orkestar orkestar s malim brojem ~la-
nova koji izvodi kamernu muziku.
kamerton, -a m ‰nem. Kammerton, v. kamerni,
Ton tonŠ muz. standardni ton A (435 treptaja u
sekundi) na osnovu koga se {timuju instru-
menti u kamernoj i orkestarskoj muzici.
kamza, -e ` i kamze, -eta s (pored kabza, -e `,
kavza, -e `, kabze, -eta s, kavze, -eta s) ‰tur. kab-
za, kavza dr`ak od ar. qabda {aka; dr`akŠ pokr.
dr`ak sabqe, hanxara, no`a i sl.
kami, ija m ‰jap. kamiŠ 1. op{ti naziv za ja-
panska bo`anstva. 2. plemi}, aristokrata.
kamizol, -ola m, mn. kamizoli, gen. mn. kamizo-
la ‰fr. camisole od {p. camisola, dem. od camisa ko-
{uqaŠ `enska bluza bez rukava, prslu~e, zubun.
kamikaze, -ea m (u nas i kamikaza, -e m, mn.
kamikaze) ‰jap. kamikaze, prema kami bog, kaze
vetarŠ 1. ist. japanski pilot samoubica koji se
u II svetskom ratu zajedno sa svojim avionom
punim eksploziva obru{avao na ameri~ki
brod. 2. fig. onaj ko se `rtvuje radi napada, ko-
ji nepotrebno izla`e `ivot opasnosti.
kamila, -e `, gen. mn. kamila ‰lat. camelus od
gr~. kamelos, prema hebr. gammalŠ zool. azijska i
afri~ka tovarna `ivotiwa sa jednom ili dve
grbe, deva.
kamilavka, -e `, dat. i lok. kamilavci, gen.
mn. kamilavki ‰ngr~. kamelaukeŠ okrugla visoka
kapa pravoslavnih kalu|era i sve{tenika.
kamin, -ina m, mn. kamini, gen. mn. kamina ‰nem.
Kamin, od lat. caminus od gr~. kaminos pe}Š otvo-
rena pe} u zidu sobe, s ugra|enim dimwakom.
kamion, -ona m, mn. kamioni, gen. mn. kamio-
na ‰fr. camionŠ veliko teretno motorno vozilo.
x kamionski.
577
kamionet
kamionet, -a m, mn. -i ‰fr. camionnetteŠ mali
kamion.
kamionxija, -e m ‰v. kamionŠ fam. voza~ ka-
miona.
kami{, -a m, mn. kami{i, gen. mn. kami{a
‰tur. kamisŠ cev na luli za pu{ewe, ~ibuk.
kamkorder, -a m, mn. kamkorderi, gen. mn.
kamkordera ‰engl. camcorder, od cam(era) i (vi-
deotape re)corderŠ kombinacija videokamere i
magnetoskopa, s mogu}no{}u odvojenog kori-
{}ewa.
kamp, -a m, mn. kampovi, gen. mn. kampova
‰engl. camp od lat. campus poqeŠ mesto sa {ato-
rima ili ku}icama koji slu`e za privremeni
boravak (turista, izbeglica, ekspedicija). y
kamp-prikolica turisti~ko vozilo s prosto-
rom za spavawe i ru~avawe, koje se prikqu~uje
na automobil.
kampanil, -a i kampanel, -a m, mn. -i ‰ital.
campanile, prema campana zvonoŠ pokr. zvonik.
kampawa, -e `, gen. mn. kampawa ‰fr. campag-
ne bitka, vojni manevar od ital. campagna po-
qe, selo od klat. campania, lat. campus poqeŠ 1.
intenzivan vojni pohod. 2. intenzivna pripre-
ma za ostvarewe nekog va`nog zadatka; organi-
zovana akcija za ili protiv (koga ili ~ega, na-
ro~ito putem {tampe).
kampawski, -a, -o ‰v. kampawaŠ koji se oba-
vqa u vidu kampawe; povremen; nesistematski.
kamper, -a m, mn. -i ‰v. kampovatiŠ 1. onaj ko-
ji kampuje. 2. kamp-prikolica.
kamping, -a m ‰engl. camping od camp kampo-
vatiŠ 1. boravak u kampu. 2. v. kamp.
kampovati, -ujem ‰fr. camperŠ boraviti u
kampu.
kampo(s), kamposa m, mn. kamposi, gen. mn.
kamposa ‰{p. camposŠ geogr. stepe s niskim ra-
stiwem u suptropskim delovima Ju`ne Ame-
rike.
kampus, -a m, mn. kampusi, gen. mn. kampusa
‰amer. engl. campusŠ sve zgrade jednog univerzite-
ta (ob. u SAD i Australiji) i prostor oko wih.
kamut, -uta m, mn. kamuti, gen. mn. kamuta
‰nem. KummetŠ pokr. deo hama (v.) koji se stavqa
kowu oko vrata, ogrlina.
kamufla`a, -e ` ‰fr. camouflageŠ 1. maski-
rawe polo`aja, ratnog materijala i qudstva
578
kanalizacija
kako ih neprijateq ne bi primetio. 2. prikri-
vawe pravih namera.
kamuflirati (se), kamufliram (se), 3. l.
mn. kamufliraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. camou-
flerŠ 1. maskirati polo`aj, ratni materijal i
qudstvo kako ih neprijateq ne bi primetio. 2.
prikri(va)ti, zavara(va)ti (trag i sl.).
kamfor, -a m ‰nlat. camphora od ar. kafurŠ hem.
aromati~na bela smola kamforovog drveta, ko-
risti se u medicini, za za{titu od moqaca, za
proizvodwu celuloida i drugo.
kamxija v. kanxija.
kan, -a m, mn. kanovi, gen. mn. kanova ‰mong.
kang vladarŠ vladarska titula kod turkmen-
skih i mongolskih naroda.
kana1, -e = kna, kne ` ‰tur. k›na od ar. hinna’Š
1. biqka iz tropskih krajeva, Lawsonia inermis.
2. crvena boja te biqke, koja se koristi u ko-
zmetici.
kana2, -e ` ‰jap. kanaŠ 1. japansko slogovno
pismo. 2. svaki od znakova tog pisma; up. kata-
kana, hiragana.
kanabe, -eta s ‰fr. canape od lat. conopeum
od gr~. konopeionŠ divan, sofa.
kanabizam, -zma m ‰v. kanabisŠ med. patolo-
{ka potreba za u`ivawem ha{i{a ili marihu-
ane.
kanabin, -ina m ‰v. kanabisŠ hem. sastojak
indijske konopqe koji ima jako narkoti~no
dejstvo.
kanabis, -a m ‰gr~. kannabis konopqaŠ mari-
huana.
kanader, -a i kanader, -era m ‰Canadair, ne-
kada{wa fabrika aviona blizu Montreala, od
Canada i engl. air vazduhŠ tip aviona za ga{ewe
po`ara iz vazduha.
kanal, -ala m, mn. kanali, gen. mn. kanala ‰lat.
canalis cev, `lebŠ 1. prokop za navodwavawe,
oticawe vode ili za brodski saobra}aj. 2. geogr.
uska pruga mora izme|u dva kopna. 3. odvod, od-
vodna cev. 4. put kojim se prenosi roba, in-
formacije i dr.; na~in odr`avawa veze. 5. anat.
cevasti prolaz u organima ili izme|u wih;
`ila. 6. pojas frekvencija na kome emituje od-
re|ena radio ili televizijska stanica.
kanalizacija, -e ` ‰nlat. canalisatio, v. ka-
nalŠ mre`a podzemnih cevi za odvo|ewe otpad-
kanalisati
nih voda i ne~isto}e iz ku}e i naseqa. x kana-
lizacioni.
kanalisati, kanali{em (i kanalizirati,
kanaliziram, 3. l. mn. kanaliziraju) svr{. i
nesvr{. ‰nlat. canalisareŠ usmeriti, usmeravati
odre|enim tokom.
kanap, -apa m, mn. kanapi, gen. mn. kanapa ‰tur.
k›nap od ar. qinnab, verovatno prema lat. canna-
pis, cannabis konopqaŠ tanak konopac, uzica,
vrpca.
kanarinac, -nca m, mn. kanarinci, gen. mn.
kanarinaca (`. kanarinka, -e) ‰fr. canari od {p.
canario ptica s Kanarskih ostrvaŠ zool. mala
`uta ptica peva~ica, Serinus canaria.
kanasta, -e ` ‰{p. canasta, canastro korpa,
prema gr~. kanastron, v. kanisterŠ karta{ka
igra, sli~na remiju, za dve ili ~etiri osobe.
kanat, -ata m, mn. kanati, gen. mn. kanata ‰v.
kanŠ oblast ili dr`ava kojom upravqa kan.
kanat, kanta, mn. kanti, gen. mn. kanata ‰tur.
kanadŠ pokr. 1. krilo prozora ili vrata. 2. pre-
grada. 3. drvena ograda na kolima sa sve ~etiri
strane.
kanaf nepr. v. kanap.
kanafas, -a m ‰fr. canevasŠ ~vrsto re{etka-
sto laneno ili pamu~no platno, juta.
kandahar, -a m ‰po engleskom grofu od Kan-
daharaŠ sp. vrsta skija{kih vezova.
kandela, -e `, gen. mn. kandela ‰lat. candela
sve}aŠ fiz. jedinica za ja~inu svetlosti prema
Me|unarodnom sistemu jedinica.
kandelab(a)r, -bra m, mn. kandelabri, gen.
mn. kandelabara ‰lat. candelabrum sve}wak, pre-
ma cande1a sve}aŠ 1. veliki, bogato ukra{en
sve}wak. 2. starinski luster. 3. stub za javnu
rasvetu.
kandida, -e ` ‰lat. candidus beoŠ med. gqivica,
Candida albicans koja izaziva zapaqewe na slu-
zoko`i usta, vagine ili u organima za varewe.
kandidat, -ata m, mn. kandidati, gen. mn. kan-
didata ‰lat. candidatus obu~en u beloŠ 1. onaj
koji konkuri{e ili je predlo`en za neki po-
lo`aj ili funkciju. 2. onaj koji pola`e neki
ispit. x kandidatski.
kandidatura, -e ` ‰v. kandidatŠ formalne
radwe koje su neophodne da neko bude kandi-
dat; status kandidata, kandidovawe.
kanefore
kandidacija, -e ` ‰v. kandidatŠ isticawe
kandidature, kandidovawe.
kandidijaza, -e ` ‰v. kandida, -ijazaŠ med.
bolest izazvana gqivicom kandidom.
kandidovati, kandidujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
candidare, v. kandidatŠ 1. predlo`iti, predla-
gati za kandidata. 2. kandidovati se ista}i,
isticati svoju kandidaturu; prihvatiti se,
prihvatati se kandidature.
kandilo, kandila s, mn. kandila, gen. mn. kan-
dila ‰sredwegr~. kandele od lat. candela sve}aŠ
mala staklena svetiqka u kojoj gori `i`ak u
uqu (ob. u crkvi, na grobu, pred ikonom i sl.).
kandiq, -iqa m, mn. kandiqi, gen. mn. kandi-
qa ‰tur. kandil od ar. qandil od gr~. chantela od lat.
candelaŠ 1. pokr. fewer ili elektri~na sijali-
ca, obi~no na minaretu, koja se pali prilikom
muslimanskih praznika. 2. v. kandilo.
kandirati, kandiram, 3. l. mn. kandiraju
svr{. i nesvr{. ‰ital. candire od ar. qandi {e}er
od trskeŠ prevu}i, prevla~iti {e}erom;
(pro)kuvati (vo}e) u {e}ernom sirupu.
kandis, -a m ‰nem. Kandis(zucker), v. kandira-
tiŠ {e}er u velikim kristalima ili ~vrstim
komadima.
kandit, -a i kandit, -ita m ‰ital. candito
prema candire, v. kandiratiŠ u{e}ereno vo}e
kao poslastica.
kanela, -e `, gen. mn. kanela ‰ital. cannella
cimet od canna cev, trskaŠ pokr. 1. kora od ci-
meta, cimet. 2. cev~ica; `leb.
kanelira, -e ` ‰fr. cannelure od lat. canna
cevŠ arhit. tanki uzdu`ni `leb na stubovima
anti~kih gra|evina.
kanelirati, kaneliram, 3. l. mn. kaneliraju
svr{. i nesvr{. ‰v. kaneliraŠ (na)praviti para-
lelne `lebove, (i)`lebiti, (iz)brazdati.
kaneloni, -a m mn. ‰ital. cannelloni canna
cev, trskaŠ kulin. {upqa, cevasta testenina pu-
wena nadevom od mesa i za~ina, italijanski
specijalitet.
kanefore, kanefora ` mn. ‰gr~. kanephoros,
prema kaneon korpa, -phoros od pherein nositiŠ
1. ist. anti~ke device koje su prilikom veli-
kih svetkovina nosile na glavi korpe sa `r-
tvenim darovima. 2. `enski likovi u gra|evi-
narstvu, up. karijatida.
579
kanibal
kanibal, -a m, mn. -i ‰{p. canibal, pripadnik
plemena Karibi, po kome su nazvana Karipska
ostrvaŠ qudo`der.
kanibalizam, -zma m ‰v. kanibalŠ qudo-
`derstvo; up. antropofagija.
kanibalski, -a, -o ‰v. kanibalŠ koji se odno-
si na kanibale i na kanibalizam, qudo`derski.
kanija, -e `, ob. u mn. kanije, gen. mn. kanija
‰tur. k›n sabqaŠ korice no`a, ma~a ili sabqe.
kanikule, kanikula ` mn. ‰lat. caniculus dem.
od canis pasŠ dani najve}ih letwih vru}ina.
kanila, -e ` ‰fr. canuleŠ med. cev~ica za do-
vo|ewe ili odvo|ewe te~nosti.
kanistar, -stra m v. kanister.
kanister, -a ‰nem. Kanister, lat. canistrum od
gr~. kanistron korpaŠ limena kanta; mawi sud s
hermeti~kim zatvara~em za ~uvawe i tran-
sport te~nosti.
kankan, -ana m (uob. i kankan) ‰fr. cancanŠ
scenski ples brzog ritma, sa zadizawem suka-
wa i visokim podizawem nogu, omiqen u kaba-
reima u Parizu u drugoj polovini XIX veka.
kankov, -ova m ‰ma|. kankoŠ pokr. polna bo-
lest, triper, gonoreja.
kankroid, -ida m, mn. kankroidi, gen. mn.
kankroida ‰lat. cancer rak, v. -oidŠ med. dobro-
}udni rak ko`e.
kanli prid. indekl. ‰tur. kanl› od kan krvŠ
pokr. 1. krvav. 2. crven poput krvi.
kanon1, -ona m, mn. kanoni, gen. mn. kanona
‰gr~. kanon pravilo, propis, prema kanna trskaŠ
1. crkv. crkveni zakon, v. ius canonicum; crkve-
no pravilo 2. skup obavezuju}ih pravila,
principa i standarda za odre|enu studijsku
disciplinu ili umetni~ki pravac. 3 (temeq-
ni) obrazac, model, norma (npr. pona{awa,
odevawa i sl.). 4. kriterijum, standard (npr.
ukusa). 5. rel. spisak biblijskih i drugih ver-
skih kwiga u okviru jedne veroispovesti koji
je utvr|en kao autenti~an i (od Boga) nadahnut
(pravoslavni, katoli~ki, islamski, budi-
sti~ki kanon itd.); spisak zvani~no priznatih
svetaca. 6. uop{te skup originalnih i prizna-
tih dela nekog autora, pravca ili odre|enog
razdobqa. 7. crkv. kat. glavni deo mise. 8. muz.
vi{eglasna kompozicija u kojoj melodiju
osnovnog glasa ponavqaju drugi glasovi u raz-
580
kant
li~itim intervalima. 9. {tamp. tip velikih
slova.
kanon2, -ona m i kanona, -e ` ‰it. cannone,
nem. KanoneŠ zast. top.
kanonada, -e `, gen. mn. kanonada ‰fr. canon-
nade od ital. cannonataŠ topovska paqba, gruva-
we topova.
kanonizacija, -e ` ‰v. kanon (5)Š rel. pro-
gla{avawe koga svetim, uvr{}ewe u red sveta-
ca, posve}ivawe.
kanonizovati, kanonizujem i kanonizira-
ti, kanoniziram, 3. l. mn. kanoniziraju svr{. i
nesvr{. ‰gr~. kanonizein, v. kanonŠ 1. (iz)vr{iti
kanonizaciju, proglasiti, progla{avati za sve-
ca. 2. proglasiti, progla{avati, normirati.
kanonik, -a m i kanonik, mn. kanonici, gen.
mn. kanonika ‰lat. canonicusŠ rel. vi{i sve{te-
ni~ki ~in u katoli~koj crkvi, obi~no sa zadu-
`ewem u kaptolu (v.).
kanonir, -ira m, mn. kanoniri, gen. mn. kano-
nira ‰nem. KanonierŠ zast. tobxija, artiqerac.
kanonist(a), -e m, mn. kanonisti ‰nem. Kano-
nist, v. kanonŠ rel. poznavalac ili u~iteq cr-
kvenog, kanonskog prava.
kanonski, -a, -o ‰v. kanon1Š koji se odnosi
na kanon. y kanonske kwige rel. sve kwige koje
crkva priznaje i koje spadaju u Bibliju (za raz-
liku od apokrifnih); kanonski ~asovi crkv.
kat. sati u toku dana predvi|eni za ~itawe bre-
vijara; kanonsko pravo rel. skup pravnih nor-
mi koje odre|uje hri{}anska crkva u odnosu na
vernike.
kanopa, -e `, gen. mn. kanopa ‰srlat. canopeum
od lat. conopeum, prema egipatskom gradu Ka-
nopuŠ trbu{asta egipatska vaza u kojoj se ~uva-
la utroba balzamovanih pokojnika.
Kanosa, -e ` ‰ital. CanossaŠ zamak blizu ita-
lijanskog grada Re|o Emilija, u kojem se 1077.
nema~ki car Henrik IV pokorio papi Grguru
VII. z i}i u Kanosu poniziti se pred mo}ni-
jim protivnikom, izviniti se zbog gre{ke.
kano~al, -ala i kano}al, -ala n ‰ital. can-
nocchialeŠ pokr. durbin, dogled.
kant, -a m ‰nem. Kante ivicaŠ 1. ivica, rub. 2.
porub; y na kant osloweno na u`u ivicu, us-
pravno; zidati na kant re|ati cigle u verti-
kalnom polo`aju, da bi se dobio tanak zid;
kanta
kant-traka za{titna traka, ob. od plastike,
kojom se obla`u ivice plo~a, name{taja i sl.
kanta, -e i kanta, -e `, gen. mn. kanti/kanti
‰srlat. cannata, ngr~. kannataŠ limena posuda za
vodu, mleko i sl., obi~no s ru~icom za no{ewe.
kantabilan, -lna, -lno ‰v. kantabileŠ muz.
koji je lak za pevawe, pevqiv.
kantabile pril. ‰ital. cantabileŠ muz. lako za
pevawe, pevaju}i, raspevano.
kantalupa, -e ` ‰fr. cantaloup, prema neka-
da{wem papskom imawu Kantalupo (Cantalu-
po) blizu RimaŠ mirisna diwa s debelom hra-
pavom korom.
kantando pril. ‰ital. cantandoŠ muz. v. kanta-
bile.
kantar, -a m, lok. (na) kantaru i kantaru, mn.
-i ‰tur. kantar od ar. qintar od lat. centenariusŠ 1.
jednostavna vaga u obliku metalne {ipke po
kojoj se pomera teg. 2. pokr. ist. mera za te`inu
(44 kilograma). x kantarski.
kantarida, -e ` ‰nlat. cantharides od gr~.
kantharisŠ zool. {panska buba, tvrdokrilac ne-
prijatnog mirisa, Lytta vesicatoria.
kantaridin, -ina m ‰v. kantaridaŠ farm.
otrovna supstanca koja se dobija gwe~ewem
kantaride, u malim koli~inama koristi se za
rast kose, protiv ko`nih oboqewa ili kao
afrodizijak.
kantarina, -e ` ‰v. kantarŠ zast. taksa koja se
pla}ala za merewe na kantaru.
kantarion, -ona m ‰gr~. kantharion mali bo-
kalŠ bot. farm. biqka sa `utim cvetovima, bogo-
rodi~ina trava, Hypericum perforatum, upotre-
bqava se kao lek za razne bolesti.
kantata, -e `, gen. mn. kantata ‰ital. cantata,
prema cantare pevatiŠ muz. kompozicija za gla-
sove i hor, obi~no uz pratwu orkestra, ranije
obi~no religioznog sadr`aja.
kantati, kantam nesvr{. ‰ital. cantareŠ pokr.
pevati.
kantatina, -e ` ‰ital. cantatinaŠ muz. mala
kantata.
kantatorijum, -a (i kantatorij, -a) m ‰nlat.
cantatoriumŠ crkv. kwiga iz koje kantor na misi
odgovara.
kantautor, -a m, mn. kantautori, gen. mn. kan-
tautora ‰ital. cantautore, prema cantante autore
kanton
peva~-autorŠ peva~ koji izvodi vlastite pe-
sme. x kantautorski.
kantela, -e `, gen. mn. kantela ‰fin. kanteleŠ
muz. finski narodni `i~ani instrument, na-
lik na polo`enu harfu.
kantizam, -zma = kantijanstvo, -stva s m
‰prema nema~kom filozofu Imanuelu Kantu
(1724–1804)Š filoz. u~ewe Imanuela Kanta, po
kome sadr`aj znawa poti~e iz ~ulnih opa`aja,
ali je zasnovan na op{tim, apriornim katego-
rijama uma.
kantijanstvo = kantizam (v.).
kantijer, -a m v. kantir.
kantik, -a m, mn. kantici, gen. mn. kantika
‰lat. canticumŠ sve~ana crkvena pesma.
kantika, -e `, dat. kantici ‰lat. cantica, mn.
od canticum, v. kantikŠ kwi`. naziv za svaki od
tri dela Danteove œBo`anstvene komedijeŒ
(Pakao, ^istili{te, Raj).
kantilacija, -e ` ‰srlat. cantillare pevati,
prema lat. cantus pesmaŠ kod Jevreja, recitova-
we psalama uz povremeno pevawe.
kantilena, -e `, gen. mn. kantilena ‰ital.
cantilenaŠ muz. 1. kratka, jednostavna pesmica.
2. raspevani melodijski odlomak, izrazito pe-
vqiv deo u okviru ve}e instrumentalno-vo-
kalne kompozicije.
kantina, -e `, gen. mn. kantina ‰nem. Kantine
od ital. cantina podrumŠ prostorija u fabrika-
ma ili kasarnama u kojem se jede ili se kupuju
namirnice, duvan i pi}e.
kantiner, -a m (`. kantinerka, -e, dat. kan-
tinerki) ‰v. kantinaŠ prodavac u kantini; vla-
snik kantine.
kantir, -ira m, mn. kantiri, gen. mn. kantira
‰ital. cantiereŠ pokr. 1. brodogradili{te. 2. ve-
lika greda, podupira~.
kanto, -a m, mn. kanti ‰ital. canto pevaweŠ
kwi`. pevawe (deo ve}eg poetskog dela).
kantovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. kantŠ po-
staviti, postavqati za{titni porub; oblo`i-
ti, oblagati kant-trakom (v.).
kanton, -ona m, mn. kantoni, gen. mn. kantona
‰fr. cantonŠ 1. okrug, oblast. 2. u [vajcarskoj,
savezna dr`avica. 3. u Francuskoj, deo aron-
dismana. x kantonski.
581
kantonizacija
kantonizacija, -e ` ‰v. kantonŠ podela na
kantone.
kantonizovati, kantonizujem i kantoni-
zirati, kantoniziram, 3. l. mn. kantoniziraju
svr{. i nesvr{. ‰v. kantonŠ (po)deliti na kanto-
ne, na mawe upravne oblasti.
kantonirati, kantoniram, 3. l. mn. kanto-
niraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kantonieren od fr.
cantonner, v. kantonŠ (iz)vr{iti kantonman,
smestiti, sme{tati vojsku po stanovima i ku-
}ama u nekom mestu.
kantonman, -ana m ‰fr. cantonnementŠ sme-
{taj vojske po ku}ama u nekom mestu, kantoni-
rawe.
kantor, -a m, mn. -i ‰lat. cantor peva~Š 1. cr-
kveni pojac kod katolika ili glavni peva~ u
sinagogi kod Jevreja. 2. u~iteq crkvenog peva-
wa. x kantorski.
kantri, -ija m v. kantri muzika.
kantrida, -e `, gen. mn. kantrida ‰klat. cathe-
dra, cathreda od gr~. kathedra, v. katedraŠ pokr.
stolica.
kantri muzika, -e `, dat. i lok. kantri muzi-
ci ‰engl. country musicŠ vrsta popularnih pesa-
ma s guda~kom pratwom, zasnovanih na narod-
nim melodijama ju`nih dr`ava u SAD.
kantri rok, -a m ‰v. kantri, rokŠ muz. rok sa
primesama kantri muzike.
kantun, -una m, mn. kantuni, gen. mn. kantuna
‰venec. canton, ital. cantoneŠ pokr. 1. ugao, }o{ak.
2. okrajak hleba.
kanu, kanua, mn. kanui, gen. mn. kanua ‰engl.
canoe od {p. canoa od egz.Š 1. uzan indijanski
~amac napravqen od izdubqenog stabla. 2. sp.
~amac s duplim veslom; vesla~ka disciplina.
kanuist(a), -e m, mn. kanuisti ‰v. kanuŠ ve-
sla~, voza~ kanua.
kanun1, -una m, mn. kanuni, gen. mn. kanuna
‰tur. kanun od ar. qanun od gr~., v. kanonŠ 1. ist.
zakoni svetovnog karaktera u Osmanskom car-
stvu. 2. muz. vrsta starog arapskog `i~anog in-
strumenta.
kanun2, -una m, mn. kanuni, gen. mn. kanuna
‰ital. cannoneŠ v. kanon2.
kanura, -e `, gen. mn. kanura ‰gr~. kanoura iz
pers.Š povesmo; nametak pre|e pripremqene za
bojewe.
582
kanxija
kancel, -a m, mn. kanceli, gen. mn. kancela
‰nem. Kanzel od lat. cancelli ogradaŠ propovedao-
nica, predikaonica u katoli~koj crkvi.
kancelar, -ara m, mn. kancelari, gen. mn. kan-
celara ‰srlat. cancellarius, prema cancelli ograda,
re{etkeŠ 1. ministar-predsednik u Nema~koj i
u Austriji. 2. ist. u sredwem veku: najvi{i
dvorski slu`benik, ~uvar dr`avnog pe~ata i
sastavqa~ javnih isprava. x kancelarski.
kancelarija, -e ` ‰v. kancelarŠ 1. ured, pi-
sarnica. 2. odsek ustanove koji se bavi admi-
nistracijom i odr`ava odnose s publikom.
kancelarijski, -a, -o ‰v. kancelarijaŠ koji
se odnosi na kancelariju, koji pripada kance-
lariji. y kancelarijski jezik izve{ta~en,
birokratski jezik pun ustaqenih fraza; kan-
celarijski papir dvostruki listovi hartije
s linijama ili kockicama, na kakvima su se ne-
kada pisali zvani~ni dokumenti.
kancelist(a), -e m, mn. kancelisti ‰srlat.
cancellista, nem. KanzlistŠ zast. pisar, sudski ~i-
novnik; zapisni~ar.
kancer ‰lat. cancer rakŠ med. rak; v. karci-
nom.
kancerogen, -a, -o ‰v. kancer, -genŠ med. koji
dovodi do nastanka malignih tumora, koji iza-
ziva rak.
kancerozan, -zna, -zno ‰nlat. cancerosus, v.
kancerŠ med. zahva}en rakom; bolestan od raka.
kancerologija, e ` ‰v. kancer, -logijaŠ med.
nauka o raku, kanceru.
kancerofobija, -e ` ‰v. kancer, fobijaŠ psih.
preteran strah od raka i malignih tumora.
kancona, -e ` ‰ital. canzoneŠ 1. muz. zabavna
pesma, obi~no italijanska. 2. kwi`. u kla-
si~noj italijanskoj poeziji, pesma od vi{e
strofa s jednakim rasporedom stihova (jedana-
esteraca i sedmeraca).
kanconeta, -e ` ‰ital. canzonettaŠ muz. laka,
zabavna pesmica; {lager.
kanconijer, kanconijera m ‰ital. canzonie-
reŠ kwi`. pesmarica; u petrarkisti~koj poezi-
ji, zbirka pesama (prete`no soneta) od istog
autora koje slave voqenu `enu ili oplakuju
wenu smrt.
kanxija, -e `, gen. mn. kanxija (i kamxija, -e
`) ‰tur. kamc›Š bi~.
kanxijati
kanxijati, kanxijam (kamxijati, kamxi-
jam) nesvr{. ‰v. kanxijaŠ udarati kanxijom, {i-
bati, bi~evati.
kawon, -ona m, mn. kawoni, gen. mn. kawona
‰{p. canon, aug. od cano cevŠ duboka i uska re~na
dolina, klisura, klanac.
kaolin, -ina m ‰po mestu Kaoling u Kini,
gde je prvi put na|enŠ miner. hidratisani sili-
kat aluminijuma, upotrebqava se za izradu
porcelana. x kaolinski.
kap, -a m ‰fr. capŠ deo kopna koji se pru`a u
more, rt.
kapa, -e ` ‰gr~. kappa, feni~kog poreklaŠ de-
seto slovo gr~kog alfabeta (K).
kapama, -e `, gen. mn. kapama ‰tur. kapamaŠ
kulin. kuvano jelo od jagwetine, mladog luka i
za~ina.
kapamaxija, -e m ‰tur. kapamac›Š zast. zanatlija
koji izra|uje pokriva~e, }ebad, jorgane i sl.
kapar, -pra m ‰ital. cappero od lat. capparis
od gr~. kapparisŠ bot. biqka ~iji se nerazvijeni
pupoqci upotrebqavaju kao za~in u nekim je-
lima, kapra, Capparis spinosa.
kapara, -e ` ‰ital. caparraŠ deo novca koji se
ispla}uje unapred na ime neke kupovine ili
drugog posla, predujam, akontacija.
kaparisati, kapari{em svr{. i nesvr{. ‰v.
kaparaŠ da(va)ti kaparu, rezervisati daju}i
akontaciju.
kapacitet, -eta m, mn. kapaciteti, gen. mn.
kapaciteta ‰lat. capacitasŠ 1. zapremina, pro-
stranost, koli~ina sme{tajnog prostora; no-
sivost. 2. sposobnost da se u~ini, izradi, pri-
hvati ili preradi ne{to. 3. fiz. koli~ina
elektriciteta, toplote ili informacija koju
neki ure|aj mo`e da primi u sebe. 4. (mn.) pogo-
ni, postrojewa i zgrade koji slu`e za indu-
strijsku proizvodwu ili preradu. 5. fig. ~ovek
velikih sposobnosti, priznati stru~wak.
kapacitirati, kapacitiram, 3. l. mn. kapa-
citiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kapacitetŠ neob. pro-
tivdokazima pobi(ja)ti, uveriti, uveravati.
kapela, -e ` ‰ital. cappellaŠ 1. mala crkva,
naro~ito na grobqu. 2. prostorija za molitvu
i obrede u dvorcima i drugim velikim gra|e-
vinama. 3. muz. mawa grupa peva~a i svira~a u
crkvi.
kapisla
kapelan, -ana m, mn. kapelani, gen. mn. kape-
lana ‰ital. cappellano prema cappella, v. kapelaŠ
1. parohov, `upnikov pomo}nik. 2. sve{tenik
dodeqen na slu`bu u vojsci ili u zdravstve-
nim ustanovama. x kapelanov; kapelanski.
kapelmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. Kapellmei-
ster, v. kapela, majstorŠ v. kapelnik.
kapelnik, -a m, mn. kapelnici, gen. mn. ka-
pelnika ‰v. kapelaŠ muz. dirigent kapele (3); cr-
kveni horovo|a.
kaper, -a m, mn. -i ‰nem. Kaper, prema hol. ka-
pen gusaritiŠ 1. gusar, pirat. 2. gusarski brod.
kapetan, -ana m, mn. kapetani, gen. mn. kape-
tana ‰ital. capitano od lat. caput gen. capitis gla-
vaŠ 1. oficirski ~in izme|u poru~nika i kape-
tana I klase. 2. zapovednik broda; glavni pilot
u avionu. 3. upravnik luke, pristani{ta. 4.
ist. upravnik grada ili neke teritorije. x ka-
petanski.
kapetanija, -e ` ‰v. kapetanŠ 1. uprava luke
(lu~ka ‹); zgrada u kojoj obavqa slu`bu kape-
tan. 2. ist. podru~je pod upravom kapetana.
kapetanica, -e ` ‰v. kapetanŠ kapetanova
`ena. x kapetani~in.
kapibara, -e ` ‰port. capibara iz jezika tupiŠ
zool. ju`noameri~ki glodar sli~an zamor~etu
(Hydrochoerus hydrochoeris).
kapija, -e `, gen. mn. kapija ‰tur. kap›Š 1. ula-
zna vrata u zgradi ili u sklopu ograde oko ku-
}e, imawa, gra|evinskog kompleksa i sl. 2. ist.
ulaz u (utvr|eni) grad, prolaz kroz gradske zi-
dine. 3. prolaz me|u stenama, klisura, tesnac.
kapilar, -ara m, mn. kapilari, gen. mn. kapi-
lara ‰lat. capillaris prema capillus dlakaŠ 1. anat.
najtawi krvni sud, deo mre`e koja se grana po
tkivima i snabdeva ih krvqu. 2. fiziol. bot.
tanka cev~ica uop{te.
kapilaran, -rna, -rno ‰v. kapilarŠ 1. anat.
koji se odnosi na kapilare. 2. fig. razgranat,
koji pro`ima sve delove neke celine.
kapilarnost, -osti ` ‰v. kapilarŠ osobina
onoga {to je kapilarno.
kapirati, kapiram, 3. l. mn. kapiraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. kapieren, prema ital. capireŠ fam.
shvatiti, shvatati, razume(va)ti.
kapisla, -e `, gen. mn. kapisli ‰nem. KapselŠ
upaqa~ metka, granate, eksploziva pri mini-
583
kapislara
rawu itd., koji se pali udarom, trewem ili
elektri~nim putem i dovodi do eksplozije ba-
rutnog puwewa.
kapislara, -e ` ‰v. kapislaŠ zast. pu{ka koja
se pali kapislom (za razliku od kremewa~e).
kapital, -ala m, mn. kapitali, gen. mn. kapi-
tala ‰nem. Kapital, prema srlat. capitale bogat-
stvo od lat. capitalis glavniŠ 1. novac ili druge
vrednosti koje se koriste u ekonomiji s ciqem
stvarawa vi{ka zarade. 2. velika suma novaca;
glavnica. 3. fig. ste~ena vrednost, prednost
koju neko ima. 4. kapitalisti kao faktor u
dru{tvu i privredi. y krupni kapital krup-
na bur`oazija, klasa bogata{a; mrtvi kapita-
li novac ili imovina koji ni~emu ne slu`e.
kapitala, -e ` ‰lat. capitalis glavniŠ v. kapi-
talno pismo.
kapitalan, -lna, -lno ‰lat. capitalisŠ 1.
osnovni, glavni. 2. izuzetan, naro~it; od pre-
sudne va`nosti. 3. koji se pi{e velikim slovi-
ma. y kapitalna izgradwa ekon. izgradwa obje-
kata od op{te va`nosti za dr`avu; kapitalna
gre{ka te{ka, sudbonosna gre{ka; kapitalno
pismo pismo koje koristi samo velika slova
(npr. u natpisima urezanim na kamenu).
kapitalac, -lca m, mn. kapitalci, gen. mn. ka-
pitalaca ‰v. kapitalanŠ jelen s lepim i velikim
rogovima; prvorazredni primerak divqa~i.
kapitalizam, -zma m ‰v. kapitalŠ dru{tve-
no-ekonomski poredak zasnovan na privatnoj
svojini nad sredstvima za proizvodwu.
kapitalizacija, -e ` ‰fr. capitalisation, v.
kapitalŠ 1. pretvarawe vi{ka vrednosti u ka-
pital. 2. izra~unavawe vrednosti imovine
prema dobiti koju donosi. 3. dodavawe kamate
na glavnicu.
kapitalizovati = kapitalisati (v.).
kapitalisati, kapitali{em = kapitali-
zovati, kapitalizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. capi-
taliser, v. kapitalŠ pretvoriti, pretvarati u ka-
pital.
kapitalist(a), -e m, mn. kapitalisti ‰fr. ca-
pitaliste, v. kapitalŠ vlasnik kapitala ulo`e-
nog u neki posao; privrednik koji raspola`e
velikom imovinom.
kapitalisti~ki, -a, -o ‰v. kapitalistaŠ ko-
ji se odnosi na kapitalizam i na kapitaliste.
584
kaplan
kapitacija, -e ` ‰lat. capitatio, prema caput
glavaŠ ist. porez prema glavi stanovnika, gla-
varina.
kapitel, -a m, mn. -i ‰lat. capitellum dem. od
caput glavaŠ arhit. gorwi deo stuba gra|evine s
naro~itim ukrasima (dorski ‹, jonski ‹, ko-
rintski ‹).
kapiten, -ena m, mn. kapiteni, gen. mn. kapi-
tena ‰fr. capitaine, v. kapetanŠ sp. predvodnik
nekog tima, glavni igra~. x kapitenski.
Kapitol, -a m ‰lat. Capitolium, engl. CapitolŠ
1. breg u Rimu na kome je bio hram posve}en Ju-
piteru. 2. zgrada ameri~kog Kongresa u Va-
{ingtonu; zgrada parlamenta u svakoj od ame-
ri~kih saveznih dr`ava.
kapitol, -a m, mn. -i i kapitul, -a m ‰lat. ca-
pitulumŠ v. kaptol.
kapitulant, -a m, mn. kapitulanti, gen. mn.
kapitulanata ‰nem. Kapitulant, prema lat. capitu-
lare, v. kapituliratiŠ onaj koji je kapitulirao.
x kapitulantski.
kapitular, -ara m, mn. kapitulari, gen. mn.
kapitulara ‰lat. capitulariusŠ rel. 1. ~lan kapto-
la, kanonik. 2. zbornik zakona, naro~ito cr-
kvenih.
kapitulacija, -e ` ‰sr. lat. capitulatioŠ 1.
prekid borbi i predaja neprijatequ. 2. fig.
priznawe svoje nemo}i, gre{ke, slabosti i sl.
kapitulirati, kapituliram, 3. l. mn. kapi-
tuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. capitulareŠ 1. polo-
`iti, polagati oru`je, preda(va)ti se. 2. pri-
zna(va)ti svoju nemo}, gre{ku, slabost i sl.
kapixija, -e m ‰tur. kap›c›, v. kapijaŠ pokr. ~u-
var kapije, vratar.
kapixik, -a m, mn. kapixici, gen. mn. kapixi-
ka ‰tur. kap›c›k, dem. od kap›, v. kapijaŠ sporedna
vrata; vrata na ogradi; vrata izme|u dveju su-
sednih ku}a.
kapi{on, -ona m, mn. kapi{oni, gen. mn. ka-
pi{ona ‰fr. capuchonŠ kapuqa~a.
kaplama, -e `, gen. mn. kaplama ‰tur. kaplama
od kaplamak pokritiŠ pokr. 1. cepana jelova da-
ska kojom su se pokrivale ku}e. 2. vrsta finog
belog hleba.
kaplan, -a m, mn. kaplani, gen. mn. kaplana
‰tur. kaplanŠ pokr. zast. tigar.
kaplar
kaplar, -a m, mn. -i ‰ital. caporaleŠ voj. najni-
`i stare{inski ~in u nekim armijama, vod-
nik. x kaplarski.
kapo, -oa i kapo, -oa m ‰nem. Kapo od ital. ca-
po glava, {efŠ ist. predvodnik logora{a u na-
cisti~kim koncentracionim logorima, koji je
sprovodio nare|ewa nema~kih oficira i za to
dobijao odre|ene privilegije.
kaponir, -ira m, mn. kaponiri, gen. mn. kapo-
nira ‰fr. caponiereŠ voj. betonski bunker snab-
deven mitraqezima i, re|e, artiqerijskim
oru|ima.
kapra, -e ` v. kapar.
kapris, -a m ‰fr. caprice od ital. capriccioŠ =
kapric (v.).
kapriola, -e `, gen. mn. kapriola ‰fr. caprio-
le od ital. capriola srnaŠ u baletu, skok uvis sa
okretom u vazduhu.
kapric, -a m, mn. kaprici, gen. mn. kaprica
‰austr. nem. Kaprize od ital. capriccio, v. kaprisŠ
}ef, hir, prohtev; samovoqa, obest.
kapriciozan, -zna, -zno ‰nem. kaprizios od
ital. capricciosoŠ }udqiv, samovoqan, hirovit.
kapricioznost, -osti ` ‰v. kapriciozanŠ
osobina onoga koji je kapriciozan.
kapricirati se, kapriciram se, 3. l. mn. ka-
priciraju se svr{. i nesvr{. ‰v. kapricŠ tvrdo-
glavo osta(ja)ti pri svome, (uz)joguniti se,
(za)inatiti se.
kapri~o, -a m ‰ital. capriccioŠ muz. kra}a in-
strumentalna kompozicija u vedrom tonu.
kapri~ozo pril. ‰ital. capricciosoŠ muz. svoje-
voqno, nesta{no.
kapsijen, kapsijena m ‰fr. capsien po an-
ti~kom gradu Capsa na teritoriji dana{weg
TunisaŠ arheol. paleolitska kultura zapadnog
Sredozemqa.
kapsicin, -ina m ‰lat. capsicum od gr~. kapsi-
kos paprikaŠ bot. farm. alkaloid o{trog ukusa i
mirisa koji se nalazi u paprikama i biberu.
kapsla = kapisla (v.).
kapsula, -e `, gen. mn. kapsula ‰lat. capsula
kutijica, ~auraŠ 1. farm. omota~ od rastvorqi-
vog materijala koji sadr`i lek u prahu ili
te~nosti. 2. anat. a. ~aura od vlaknastog tkiva
koja okru`uje organ ili neki wegov deo. b. unu-
tra{wa oteklina ispuwena te~no{}u. 3.
kapu}ino
astronaut. deo vasionske letelice koji se mo`e
odvojiti od we i u kome ostaju kosmonauti. 4.
neob. v. kapisla.
kapsularan, -rna, -rno ‰lat. capsularisŠ koji
je u obliku ~aure, kapsule.
kapta`a, -e ` ‰fr. captageŠ sistem za priku-
pqawe i odvo|ewe podzemnih voda.
kaptacija, -e ` ‰lat. captatio hvataweŠ zado-
bijawe (npr. ne~ije naklonosti); lukavstvo.
kaptirati, kaptiram, 3. l. mn. kaptiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. captareŠ 1. (iz)vr{iti kapta-
`u; hvatati i odvoditi vodu (izvorsku, re~nu,
podzemnu). 2. uhvatiti, hvatati, primiti, pri-
mati (emisiju, signal i sl.). 3. zadobi(ja)ti,
pridobi(ja)ti, privu}i.
kaptol, -a i uob. kaptol, -a m ‰lat. capitu-
lumŠ crkv. 1. zbor kanonika iz katedrale kao bi-
skupovo savetodavno telo. 2. deo grada u kome
stoluje biskup i gde se nalazi katedrala.
kapudanpa{a, -e m ‰tur. kaptan pasa, prema
kaptan kapetan od ital. capitano, v. pa{aŠ admi-
ral, vrhovni zapovednik pomorskih snaga u
Turskoj carevini.
kapula, -e ` ‰hrv. dijal. od klat. cepullaŠ pokr.
1. crni luk. 2. vrsta jela od pasuqa i luka.
kaput m ob. indekl. ‰lat. caput glavaŠ glava,
odeqak, poglavqe.
kaput prid. indekl. ‰nem. kaputt od fr. capotŠ
propao, upropa{}en, slomqen; pokvaren, neu-
potrebqiv.
kaput, -uta m, mn. kaputi, gen. mn. kaputa
‰ital. cappottoŠ deo gorwe ode}e s duga~kim ru-
kavima koji se zakop~ava s predwe strane i ko-
ji se obla~i preko druge ode}e, obi~no dopire
do ispod kolena; ogrta~.
kaputa{, -a{a m, mn. kaputa{i, gen. mn. ka-
puta{a ‰v. kaputŠ pej. zast. stanovnik grada, gra-
|anin, gospodin; onaj koji se ne brine za `ivot
i probleme sirotiwe i seqaka. x kaputa{ki.
kapu}ehaja, -e m ‰tur. kapukahyas›, v. kapija,
}ehajaŠ ist. 1. a. predstavnik valije ili neke
visoke ustanove pri sultanovom dvoru u Cari-
gradu. b. srpski diplomatski predstavnik u
Carigradu, uveden turskim ustavom od 1838.
godine. 2. oficir s najvi{im rangom na sulta-
novom dvoru.
kapu}ino nepr. v. kapu~ino.
585
kapuca
kapuca,-e ` ‰nem. Kapuze od ital. cappuccioŠ
pokr. kapuqa~a.
kapucin, -ina m, mn. kapucini, gen. mn. kapu-
cina ‰v. kapucinerŠ 1. rel. pripadnik grane
fraweva~kog reda ~iji redovnici nose sme|u
mantiju s kapuqa~om. 2. zool. {irokonosi ju-
`noameri~ki majmuna sa sna`nim duga~kim
repom i okruglom glavom. x kapucinski.
kapuciner, -a m, mn. -i ‰nem. Kapuziner od
ital. cappuccino, prema cappuccio kapuqa~aŠ 1.
v. kapucin. 2. v. kapu~ino.
kapu~ino, -a m, mn. -i ‰ital. cappuccino, po
sme|oj boji koja podse}a na kapucinsku manti-
juŠ kafa s dodatkom mleka; nepr. kapu}ino.
kapciozan, -zna, -zno ‰nlat. captiosus od lat.
captio hvataweŠ varqiv, koji te`i da dovede u
zabludu; neiskren.
kara- prid. indekl. ‰tur. kara crnŠ prvi deo
slo`enica i poluslo`enica u zna~ewu crn
(~esto i kao deo li~nog imena ili prezimena).
kara, -e `, mn. kara ‰fr. carreŠ voj. 1. borbeni
poredak u obliku kvadrata, kojim se slu`ila
pe{adija za odbijawe napada kowice. 2. kola za
prevoz municije.
karabatak, -a m, mn. karabataci ‰v. kara-, ba-
takŠ gorwi deo noge kod `ivine, meso pored ba-
taka.
karabin, -ina m, mn. karabini, gen. mn. kara-
bina = karabinka, -e `, dat. i lok. karabinci,
gen. mn. karabinki ‰fr. carabine prema carabin,
pripadnik lake kowiceŠ 1. kratka i laka pu-
{ka (naj~e{}e u upotrebi u kowici, artiqe-
riji i desantnim jedinicama); lova~ka pu{ka
sa i`lebqenom cevi. 2. vrsta kuke, kop~e; kop-
~a na padobranu.
karabinijer, karabinijera m ‰ital. carabini-
ere, v. karabinŠ 1. pripadnik `andarmerije u
Italiji, italijanski `andarm. 2. ist. vojnik
kowanik naoru`an karabinom. x karabini-
jerski.
karabinka = karabin (v.).
karabiwer, -era v. karabinijer.
karabit nepr. v. karbid.
karaboja, -e ` ‰tur. kara boya, v. kara-Š 1. cr-
na boja, crnilo. 2. plavi kamen; zelena galica.
karavan, -ana m, mn. karavani, gen. mn. kara-
vana ‰fr. caravane od pers. karwanŠ 1. a. povorka
586
karakal
tovarnih i jaha}ih `ivotiwa (kowa, kamila i
sl.) ili kola s putnicima (obi~no trgovcima)
i robom; niz jaha}ih kowa ili zaprega kao sao-
bra}ajno sredstvo. b. fig. mno{tvo qudi u po-
kretu, povorka. 2. a. veliki automobil opre-
mqen le`ajevima i kuhiwskim ure|ajima, tu-
risti~ki kombi. b. kamp-prikolica. x kara-
vanski.
karavaning, -a m, mn. karavaninzi, gen. mn.
karavaninga ‰engl. caravaning, v. karavanŠ puto-
vawe u automobilu s prikolicom (karavanom),
kao vid turizma.
karavan-saraj, -aja i karavan-seraj, -aja m,
mn. karavan-saraji/seraji, gen. mn. karavan-sara-
ja/seraja ‰v. karavan, sarajŠ odmori{te, svrati-
{te za karavane; gostionica s preno}i{tem za
putnike i velikim utvr|enim dvori{tem za
sme{taj wihovih kowa i robe.
karavela, -e i karavela, -e `, gen. mn. kara-
vela i karavela ‰fr. caravelle od {p., port. cara-
vela, od lat. carabus od gr~. karabos ~amacŠ 1. ist.
veliki jedrewak sa tri ili ~etiri jarbola, na-
ro~ito u XV i XVI veku. 2. tip francuskog
mlaznog putni~kog aviona.
Karavla{ka, -e ` ‰v. kara-Š u tursko doba
naziv za ju`ni deo Rumunije.
Karadag, -a m ‰v. kara-, dag goraŠ 1. turski
naziv za Crnu Goru. 2. planina Skopska Crna
gora. 3. zapadni deo nekada{weg rudni~kog
okruga.
Karadaglija, -e m ‰v. KaradagŠ Crnogorac.
kara|oz, -a m ‰tur. karagoz crnooki, prema
kara crn, goz okoŠ 1. komi~ar, lakrdija{; ma|i-
oni~ar. 2. pozor{na igra, predstava sa lutka-
ma. 3. crnook ~ovek.
karaim, -ima m, mn. karaimi, gen. mn. karai-
ma ‰hebr. karaimŠ jevrejska sekta nastala u Vavi-
lonu u VIII veku, koja ne priznaje Talmud ve}
samo Toru.
karaka, -e `, dat. i lok. karaci, gen. mn. karaka
‰{p. carracaŠ pom. 1. veliki jedrewak koji je upo-
trebqavan od XIV do XVII veka najvi{e za pre-
voz tereta, a ponekad i kao ratni brod. 2. olu-
pina, stara neupotrebqiva la|a.
karakal, -ala m, mn. karakali, gen. mn. kara-
kala ‰tur. karakalŠ zool. vrsta risa s crnim u{i-
karakol
ma, Lynx caracal, `ivi u severnoj Africi i u
toplim predelima Azije.
karakol, -a m, mn. -i ‰tur. kara crn, kol voj-
nikŠ 1. no}na stra`a, patrola; stra`a uop{te.
2. no}ni stra`ar, no}obdija.
karakola, -e ` ‰fr. caracoleŠ 1. terawe kowa
u krugu i izvo|ewe razli~itih okreta i figu-
ra s wim. 2. zavojnica, spirala. 3. spiralne
stepenice.
karakonxula, -e ` i karakonxa, -e, gen. mn.
karakonxi ‰tur. karakoncolosŠ 1. avet, ve{tica,
koja po narodnom verovawu no}u napada i ja{e
qude. 2. krupna, nezgrapna osoba. 3. etnol. dani
oko Bo`i}a kada se po narodnom verovawu ja-
vqaju ve{tice i zli duhovi, up. karanxoloz.
karakter, -a m, mn. karakteri ‰gr~. charakter
otisak, trag, znakŠ 1. a. skup bitnih ~ovekovih
svojstava, priroda, narav. b. moralna ~vrsti-
na, jaka voqa, postojanost; doslednost, po{te-
we. 2. osobina, obele`je, odlika. 3. kwi`. is-
taknuta li~nost u kwi`evnom ili scenskom
delu. 4. slovni znak, simbol, ideogram.
karakteran, -rna, -rno ‰v. karakterŠ koji se
odlikuje dobrim karakterom, ~estit, po{ten.
y karakterna uloga.
karakterizacija, -e ` ‰v. karakterŠ 1. pred-
stavqawe, prikazivawe karaktera, karakterisa-
we. 2. odre|ivawe, ozna~avawe karaktera; opisi-
vawe.
karakterisati, karakteri{em i karakte-
rizovati, karakterizujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
caracteriser od gr~. charakterizein obele`avati,
v. karakterŠ 1. biti karakteristi~an, svojstven
(za nekog, za ne{to), da(va)ti bitna obele`ja
(kome, ~emu), odlikovati. 2. a. prikaz(iv)ati
ne~iji karakter; oceniti, ocewivati. b. odre-
diti, odre|ivati, propis(iv)ati karakter,
funkciju koga ili ~ega.
karakteristika, -e `, dat. i lok. karakteri-
stici ‰nem. Charakteristik, v. karakteristi~anŠ
1. izrazito svojstvo, glavno obele`je, bitna
odlika. 2. a. opis bitnih svojstava (koga, ~ega);
ocena, sud (o kome, ~emu). b. dokument ili izja-
va o ne~ijim radnim, stru~nim i moralnim
kvalitetima, dru{tveno-politi~koj anga`o-
vanosti i sl. 2. mat. celi broj logaritma ispred
decimalnog zareza, up. mantisa.
karamelizacija
karakteristi~an, -~na, -~no ‰gr~. charakte-
ristikos, v. karakterŠ koji izra`ava bitna obe-
le`ja, svojstven, tipi~an.
karakteristi~nost, -osti ` ‰v. karakteri-
sti~anŠ osobina onoga {to je karakteristi~no.
karakternost, -osti ` ‰v. karakterŠ po{te-
we, ~estitost, ~vrstina karaktera.
karakterologija, -e ` ‰v. karakter, -logijaŠ
nauka koja prou~ava individualne karaktere i
tipove. x karakterolo{ki.
karakul, -a i karakul, -ula m, mn. karakuli,
gen. mn. karakula ‰prema Kara-Kulu, gradu u Uz-
bekistanuŠ 1. vrsta ovce grubog, obi~no crnog
runa. 2. skupoceno kovrxavo sjajno krzno dobi-
jeno od tek ojagwene jagwadi te ovce, sli~no
astrahanu (v.).
karaku{, -a m ‰tur. karakus kowska bolest
(dosl. crna ptica), v. kara-, kus pticaŠ 1. vet. ko-
{tana izraslina na sko~nom zglobu kowa; za-
paqewe koje tu izraslinu izaziva. 2. kow koji
hramqe.
karamazov{tina, e ` ‰prema likovima iz
romana œBra}a KaramazoviŒ F. M. Dostojev-
skogŠ nezdravi odnosi, izopa~enost, bolesno
stawe karakteristi~no za Karamazove.
karaman, -a m, mn. -i ‰tur. karamanŠ ~ovek cr-
ne puti.
karamanka, -e `, dat. karamanci, gen. mn. ka-
ramanki ‰po Karamaniji, oblasti u Turskoj
odakle je prenetaŠ sorta kru{ke krupnog, uku-
snog ploda `ute kore.
karambol, -ola m, mn. karamboli, gen. mn. ka-
rambola ‰nem. Karambole od fr. carambolerŠ 1. a.
sudar kugli u bilijaru (kad se prva kugla, po-
{to se odbije od druge, sudari s tre}om). b. cr-
vena bilijarska kugla. 2. fig. sudar (ob. vozi-
la); sukob; gu`va, mete`.
karamel, -a m ‰fr. caramel od {p. caramelo od
lat. canna mellis medena trskaŠ pr`eni {e}er;
masa od pr`enog {e}era za bojadisawe pi}a
ili slatki{a.
karamela, -e `, gen. mn. karamela ‰nem. Kara-
melle, v. karamelŠ vrsta bombona od smese pr-
`enog {e}era i mleka.
karamelizacija, -e ` ‰v. karamelŠ postupak
kojim se {e}er pr`ewem na vatri pretvara u
karamel, bojewe karamelom, karamelisawe.
587
karamfil
karamfil v. karanfil.
karantin, -ina m, mn. karantini, gen. mn. ka-
rantina ‰fr. quarantaine prema quarante ~etrde-
setŠ 1. za{titna mera za spre~avawe {irewa
zaraznih bolesti, privremena izolacija i za-
dr`avawe qudi i `ivotiwa za koje postoji
sumwa da su zara`eni. 2. ist. ustanova na gra-
nici u kojoj su se dr`ala izolovana lica, `i-
votiwe ili roba iz krajeva zahva}enih zara-
znom bole{}u; up. kontumac. 3. boravak spor-
tista u izolaciji uo~i va`nog takmi~ewa. x
karantinski.
karanfil, -a m, mn. -i ‰tur. karanfil od ar. qa-
ranful od gr~. karyophyllonŠ bot. mirisna biqka
s cvetovima razli~itih boja iz porodice
Caryophyllaceae.
karanfili}, -a m ‰v. karanfilŠ bot. tropsko
zimzeleno drvo, Jambosa caryophyllus; sasu{e-
ni cvetni mirisni pupoqci koji se koriste
kao za~in.
karanxoloz, -a m ‰tur. karakoncolos, prema
kara crn, koncolos vampir, vukodlakŠ etnol. cr-
ni |avo, utvara, demon koji se pojavquje oko
Bo`i}a; up. karakonxula.
karaoke, -ea m ‰jap. karaoke, prema kara pra-
zan, okesutora orkestarŠ muz. amatersko pevawe
uz orkestarsku pratwu snimqenu na traku ili
disk.
karapanxa, -e `, gen. mn. karapanxi ‰tur. ka-
rapance, v. kara-, pance kanxaŠ ve{tica, kara-
konxula (v.).
karar, -ara m, mn. karari, gen. mn. karara ‰tur.
karar od ar. qararŠ pokr. 1. odgovaraju}a, prava
mera; stupaw; granica. 2. odmor, mir, mirova-
we. 3. stalnost, trajnost; ravnote`a. 4. zakqu-
~ak, odluka, presuda.
karasevdah, -aha m ‰tur. karasevda, v. kara-, v.
sevdahŠ velika qubavna ~e`wa, patwa, bol
zbog qubavi; te{ka seta, melanholija.
karat, -a m, mn. karati, gen. mn. karata ‰fr. ca-
rat od srlat. carratus od ar. qirat od gr~. keration
semenka roga~aŠ 1. jedinica za merewe sadr`i-
ne zlata u legurama, izra`ena u dvadeset ~e-
tvrtim delovima ukupne te`ine, tako da 24 ka-
rata zna~i ~isto zlato. 2. jedinica za te`inu
dragih kamenova i bisera, jednaka petini gra-
ma. 3. pom. ist. idealni udeo u vlasni{tvu bro-
588
karbonar
da, dvadeset ~etvrti deo ukupne vrednosti
broda. x karatni.
karate, karatea m ‰jap.Š sp. borila~ki sport
poreklom iz Japana, ve{tina napada i odbrane
udarcima rukom i nogom.
karaula, -e `, gen. mn. karaula ‰tur. karavul-
hane, karakolhane, prema tur. karakol vojnici,
pers. hane kona~i{teŠ kula za pograni~nu stra-
`u; stra`arnica na granici, na kraju mosta,
pored puta.
karafa, -e `, gen. mn. karafa ‰ital. caraffa od
ar. garrafaŠ boca, sud od bru{enog stakla sa sta-
klenim ~epom.
karafindl, -a m, mn. karafindli ‰ital. ca-
raffinaŠ deo stonog pribora, dvojna bo~ica za
zejtin i sir}e; komplet bo~ica za so, papriku
i biber.
kara{, -a i kara{, -a{a m ‰srlat. carassiusŠ
zool. slatkovodna riba mirnih voda, mawa od
{arana, Carassius carassius.
karbid, -ida m ‰nem. Karbid, prema lat. carbo
ugaqŠ hem. 1. jediwewe metala i drugih eleme-
nata sa ugqenikom. 2. v. karbit.
karbit, -ita m ‰v. karbidŠ popularni naziv
za kalcijum-karbid, jediwewe kalcijuma i
ugqenika, koje s vodom daje acetilen, a kori-
sti se za zavarivawe, za rudarske lampe i sl.
karbitni, -a, -o ‰v. karbitŠ koji se odnosi
na karbit; y karbitna lampa prenosna sve-
tiqka s karbitom kao gorivom.
karbitu{a, -e ` i ‰v. karbitŠ fam. karbitna
lampa.
karbol, -ola m ‰nem. Karbol(saure), prema lat.
carbo ugaqŠ karbolna kiselina, rastvor feno-
la, slu`i za dezinfekciju. x karbolni.
karbon, -ona m ‰lat. carbo ugaqŠ 1. hem. ugqe-
nik. 2. geol. karbonski period (v.). x karbonski.
karbonada, -e ` ‰fr. carbonnadeŠ kulin. meso
pe~eno na `aru, }ulbastija.
karbonado, -a m ‰{p. carbonado, v. karbonŠ
miner. crni zrnasti dijamant, koji se upotre-
bqava za gla~awe ili bu{ewe tvrdog materija-
la i stena.
karbonar, -ara m, mn. karbonari, gen. mn. kar-
bonara ‰ital. carbonaro ugqarŠ 1. a. ~lan tajnog
revolucionarnog udru`ewa osnovanog u Ita-
liji po~etkom XIX veka, ~iji je ciq bio oslo-
karbonara
bo|ewe i ujediwewe Italije. b. revolucionar
uop{te; buntovnik. 2. zast. {irok i duga~ak
ogrta~ bez rukava. x karbonarski.
karbonara, -e ` ‰ital. alla carbonara na kar-
bonarski na~inŠ y {pageti ala karbonara
kulin. {pageti s jajima i pr`enom slaninom.
karbonat, -ata m ‰nem. Karbonat, v. karbonŠ
hem. so ugqene kiseline (kalcijum ‹, ‹ gvo`|a
i sl.).
karbonizacija, -e ` ‰fr. carbonisation, v.
karbonŠ 1. hem. proces pretvarawa organske ma-
terije u ugaq, ugqenisawe.
karbonizovati, karbonizujem i karboni-
zirati, karboniziram, 3. l. mn. karboniziraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. karbonisieren, v. karbonŠ 1.
(iz)vr{iti karbonizaciju, pretvoriti, pre-
tvarati u ugaq.
karbonizovati se, karbonizirati se ‰v.
karbonŠ pretvoriti se, pretvarati se u ugaq,
ugqenisati se.
karbonit, -a m ‰lat. carbo ugaqŠ hem. rudar-
ski eksploziv, me{avina nitroglicerina s
kalcijumovom {alitrom i bra{nom.
karbon-papir, -ira m ‰v. karbon, papirŠ ta-
nak papir premazan rastvorom ugqenog pra-
{ka koji slu`i za kopirawe, indigo papir.
karbonski, -a, -o ‰v. karbonŠ koji se odnosi
na karbon. y karbonska kiselina hem. ugqena
kiselina; karbonski period geol. doba stvara-
wa kamenog ugqa, drugo razdobqe paleozojske
ere, karbon.
karborund, -a m ‰skr. od karbon (v.) i korund
(v.)Š tvrda abrazivna materija, prete`no od si-
licijum-karbida, slu`i za rezawe i bru{ewe
kamena.
karbunkul, -a m, mn. -i ‰lat. carbunculusŠ 1.
med. bolni, razgranat potko`ni ~ir, obi~no
izazvan stafilokokama. 2. miner. vrsta dragog
kamena, tamnocrveni granat.
karburator, -a m, mn. -i ‰v. karburacijaŠ ma{.
deo motora sa unutra{wim sagorevawem u ko-
me se vr{i pretvarawe te~nog goriva u smesu
gasova i pare za pokretawe motora, raspliwa~.
karburacija, -e ` ‰fr. carburation od lat. car-
bo ugaqŠ 1. hemijsko spajawe sa ugqenikom. 2.
ma{. pripremawe goriva u motorima sa unutra-
kardinalan
{wim sagorevawem me{awem raspr{enog go-
riva s vazduhom.
kargo, -a ili -oa m ‰{p. cargoŠ 1. brodski te-
ret, tovar; teret uop{te. 2. teretni brod. 3.
avion za prevoz tereta. 4. (kao prid. indekl.) koji
se odnosi na prevoz tereta: ‹ terminal, ‹ li-
nija, ‹ osigurawe.
kardamom, -oma m, mn. karadamomi, gen. mn.
kardamoma ‰lat. cardamomum od gr~. kardamo-
monŠ 1. bot. vi{egodi{wa azijska biqka iz po-
rodice |umbira, Elettaria cardamomum. 2. plod
te biqke, sadr`i eteri~no uqe koje se koristi
u medicini i kao za~in.
kardan, -ana m ‰prema imenu italijanskog
matemati~ara \. Kardana (Cardano,
1501–1576)Š ma{. mehani~ki zglob koji omogu-
}ava da se obrtawe prenosi s jedne osovine na
drugu, iako su ove me|usobno pod uglom. x kar-
danski.
karda{, -a i karda{, -a{a m, mn. karda{i,
gen. mn. karda{a ‰tur. kardasŠ drug, prijateq.
kardigan, -a ‰po erlu od Kardigana (Cardi-
gan), engleskom generalu, 1797–1868Š pleteni
xemper dugih rukava, bez okovratnika.
kardija, -e ` ‰gr~. kardia srceŠ anat. ulaz iz
jedwaka u `eludac, `eluda~na usta, sr~anik.
kardijak, -a m, mn. kardijaci, gen. mn. kardi-
jaka ‰gr~. kardiakos sr~ani od kardia srceŠ farm.
v. kardiotonik.
kardijalni, -a, -o ‰gr~. kardia srceŠ anat. 1.
koji pripada srcu, sr~ani. 2. koji je u blizini
kardije (v.).
kardinal, -ala m, mn. kardinali, gen. mn. kar-
dinala ‰lat. cardinalis nose}i, sto`erni, glav-
ni, prema cardo sto`erŠ 1. crkv. najvi{i sve-
{teni~ki ~in posle pape u hijerarhiji kato-
li~ke crkve; zajedno sa papom kardinali sa~i-
wavaju Sveti kolegijum i papino savetodavno
telo (konzistorijum). 2. sorta jabuke; sorta
krupnog stonog gro`|a. 3. zool. ameri~ka ptica
peva~ica crvenkastog perja, Richmondena car-
dinalis. 4. pi}e od belog vina, naranxi i {e}e-
ra. x kardinalov, kardinalski.
kardinalan, -lna, -lno ‰lat. cardinalis pre-
ma cardo sto`erŠ 1. glavni, bitni, osnovni,
najzna~ajniji; y kardinalan broj gram. glavni,
osnovni broj (npr. jedan, dva itd.), za razliku
589
kardio-
od rednih (prvi, drugi...) i zbirnih (dvoje,
troje...); kardinalna gre{ka su{tinska,
osnovna, presudna gre{ka; kardinalne stra-
ne sveta ~etiri strane sveta (sever, jug, istok,
zapad).
kardio- ‰gr~. kardia srceŠ kao prvi deo slo-
`enice kazuje da se ono {to je ozna~eno drugim
delom odnosi na srce.
kardiogram, -a m, mn. -i ‰v. kardio-, -gramŠ v.
elektrokardiogram.
kardiograf, -a m, mn. -i ‰v. kardio-, -grafŠ v.
elektrokardiograf. x kardiografski.
kardiografija, -e ` ‰v. kardio-, -grafijaŠ
med. grafi~ko predstavqawe rada srca, v. elek-
trokardiografija.
kardioida, -e ` ‰v. kardio-Š geom. zatvorena
kriva linija u obliku srca.
kardiolog, -a m, mn. kardiolozi, gen. mn. kar-
diologa ‰v. kardio-, -logŠ med. lekar specijali-
sta za bolesti srca, stu~wak za kardiologiju.
kardiologija, -e ` ‰v. kardio-, -logijaŠ med.
deo medicine koji izu~ava rad srca i sr~ane
bolesti.
kardiolo{ki, -a, -o ‰v. kardio-Š koji se od-
nosi na kardiologe, na kardiologiju ili na
rad srca.
kardiopatija, -e ` ‰v. kardio-, -patijaŠ med.
op{ti naziv za oboqewa srca.
kardiospazam, -zma m ‰v. kardija, spazamŠ
med. gr~ muskulature jedwaka.
kardiotonik, -a m, mn. kardiotonici ‰v.
kardio-, tonikŠ farm. sredstvo za ja~awe srca.
kardiohirurg, -a m, mn. kardiohirurzi, gen.
mn. kardiohirurga ‰v. kardio-, hirurgŠ med.
stru~wak za kardiohirurgiju.
kardiohirurgija, -e ` ‰v. kardio-, hirurgi-
jaŠ med. grana medicine koja se bavi operacija-
ma na srcu.
kardiohirur{ki, -a, -o ‰v. kardio-Š koji se
odnosi na kardiohirurge i na kardiohirurgiju.
kare, karea m, mn. karei ‰fr. carreŠ 1. komad
mesa s rebrima (sviwski ‹). 2. kvadrat; ~etvo-
rougaonik. 3. voj. v. kara (1). 4. v. karo (1).
karet, -a m ‰lat. caret nedostajeŠ filol. znak u
obliku latinskog slova V (iznad teksta) ili
590
karika
obrnutog V (ispod teksta), kojim se ozna~ava
mesto gde treba ubaciti neke re~i.
kareta, -e ` ‰ital. caretta od fr. caret od malaj.
karet korwa~ina koraŠ zool. vrsta velike mor-
ske korwa~e rasprostawene u Atlantskom oke-
anu, Caretta caretta.
karetin, -a m ‰ital. carrettino, dem. od carro
kolaŠ pokr. mala otvorena ili pokrivena ko~ija
sa oprugama.
karecando pril. ‰ital. carezzandoŠ muz. umilno.
karecevole pril. ‰ital. carezzevoleŠ muz.
qupko.
karibu, karibua m, mn. karibui, gen. mn. ka-
ribua ‰fr. caribou iz jezika algonkinskih In-
dijanacaŠ zool. severni jelen iz arkti~kih pre-
dela, Rangifer caribos.
karizma, karizmati~ki v. harizma, hari-
zmati~ki (harizmatski).
karijatida, -e ` ‰gr~. Karyatis, mn. Karyati-
des, sve{tenica iz grada KarijeŠ arhit. `enska
kamena figura kao nose}i stub u raznim gra|e-
vinama; up. kanefore (2).
karijer, -era m ‰fr. carriereŠ 1. najbr`i kow-
ski trk, vrsta galopa kad se kow odbacuje zad-
wim nogama, a do~ekuje predwim nogama. 2. po-
vr{inska eksploatacija plitko le`e}ih ruda.
karijera, -e ` ‰fr. carriere trkali{te od lat.
carraria (via) kolski putŠ 1. slu`ba, poziv, zva-
we. 2. uspeh u slu`bi; naglo napredovawe, vi-
sok uspon u slu`bi ili u drugoj delatnosti.
karijerizam, -zma m ‰v. karijeraŠ bezobzir-
na te`wa za sticawem uspe{ne karijere.
karijerist(a), -e m, mn. karijeristi (`. ka-
rijeristkiwa) ‰fr. carrieristeŠ onaj koji ne bi-
ra sredstva da bi napredovao u karijeri, ste-
kao vi{i polo`aj.
karijeristi~ki, -a, -o ‰v. karijeristŠ koji
se odnosi na karijerizam i na karijeriste.
karijes, -a i karijes, -a m ‰lat. caries truqe-
weŠ med. raspadawe ko{tanog tkiva; razjedawe
gle|i i truqewe ko{tanog tkiva u zubu.
karijon, -ona m ‰fr. carillonŠ niz zvon~i}a
razli~ite visine tona s mehanizmom koji iz-
vodi jednostavne melodije (na crkvama, javnim
~asovnicima i sl.).
karika, -e `, dat. i lok. karici, gen. mn. kari-
ka ‰ma|. karikaŠ 1. prsten u lancu, beo~ug. 2. fig.
karikatura
poseban deo, jedinica u sklopu neke celine. y
karika koja nedostaje, nedostaju}a karika
element bez kojeg se ne mo`e do}i do kona~nog
zakqu~ka; antrop. neotkriveni prelazni stepen
u evoluciji majmuna ka ~oveku.
karikatura, -e ` ‰ital. caricatura, prema ca-
ricare natovaritiŠ 1. crte` u kome su karakte-
risti~ne odlike neke li~nosti, predmeta, do-
ga|aja ili pojave tako prenagla{ene da stvara-
ju utisak komi~nosti ili nakaznosti. 2. takav
prikaz li~nosti, doga|aja ili pojava u govoru
ili u kwi`evnosti; izopa~en lik. 3. fig. naka-
za, grdoba, rugoba.
karikaturni, -a, -o i karikaturalan, -lna,
-lno ‰v. karikaturaŠ koji ima svojstva karikatu-
re, izvitoperen, unakara|en.
karikirati, karikiram, 3. l. mn. karikira-
ju svr{. i nesvr{. ‰nem. karikieren, prema Karika-
tur, v. karikaturaŠ prikaz(iv)ati u vidu karika-
ture, prenagla{avaju}i pojedine tipi~ne oso-
bine.
kario- ‰gr~. karyon orah, jezgraŠ biol. kao pr-
vi deo slo`enice ozna~ava vezu s jezgrom (je-
drom) `ive }elije.
kariogamija, -e ` ‰v. kario-, -gamijaŠ biol.
spajawe jedara gameta (polnih }elija) prili-
kom oplo|ivawa.
kariozan, -zna, -zno ‰lat. cariosusŠ zahva}en
karijesom, truo, izjeden.
karioka, -e `, dat. karioki ‰braz. port. carioca
iz jezika tupiŠ 1. (Karioka) stanovnik Rio de
@aneira. 2. mn. (Karioke) sp. `arg. fudbalska
reprezentacija Brazila. 3. vrsta plesa sli~nog
rumbi.
kariokineza, -e ` ‰v. kario-, -kinezaŠ biol.
posredna deoba }elija, mitoza (v.).
kariolimfa, -e ` ‰v. kario-, limfaŠ biol.
svetla, bistra te~nost koja ispuwava }elijsko
jedro.
kariologija, -e ` ‰v. kario-, -logijaŠ biol.
deo nauke o }eliji (citologije) koji se bavi
prou~avawem struktura i promena koje se de-
{avaju u jedru.
karioplazma, -e ` ‰v. kario-, plazmaŠ biol.
jedrova plazma, te~na supstanca koja ~ini
osnovnu materiju jedra.
karmeli}anin
kariran, -a, -o ‰nem. kariert od karieren, pre-
ma fr. carre, v. kareŠ ukra{en kvadratnim {ara-
ma, podeqen na kockice, kockast.
karitas, -a m ‰lat. caritasŠ 1. hri{}anska qu-
bav prema bli`wima; milosr|e. 2. (Karitas)
ime katoli~ke dobrotvorne organizacije.
karitativan, -vna, -vno ‰nlat. caritativo, v.
karitasŠ koji se zasniva na milosr|u; dobro-
tvoran, humanitaran.
kari{ik, -a m ‰tur. kar›s›k od kar›smak me-
{ati seŠ 1. smesa, me{avina. 2. me{avina ra-
znorodnih `ita; raznorodna `ita zajedno po-
sejana. 3. me{avina raznih vrsta pasuqa. 4.
kompozicija sastavqena od delova razli~itih
muzi~kih komada ili pesama, potpuri (v.).
karli v. kaharli.
karlist(a), -e m, mn. karlisti ‰{p. carlista,
prema imenu CarlosŠ ist. u gra|anskim ratovima
u [paniji, pristalica Karla IV (1834–1839)
odnosno Karla Burbonskog (1872–1876).
karlsbadska so ` ‰nem. Karlsbad = Karlovi
Vari, bawa u ^e{kojŠ med. me{avina soli koja
se dobija isparavawem mineralne vode u Kar-
lovim Varima, Karlsbadu; nekada omiqena kao
sredstvo za ~i{}ewe.
karma, -e ` ‰sanskr. karma delo, ~inŠ 1. u
hinduizmu i budizmu: na~elo prema kojem sva-
ko biva nagra|en ili ka`wen u slede}em `ivo-
tu (reinkarnaciji) shodno svojim delima u
ovom `ivotu. 2. sudbina. x karmi~ki.
karma-joga, -e `, dat. i lok. karma-jogi ‰v.
karma, jogaŠ filoz. sistem `ivota po kome se ~o-
vek usavr{ava slu`e}i ~ove~anstvu delawem,
preko akcije (nasuprot meditaciji i askezi).
karmawola, -e ` ‰fr. la CarmagnoleŠ 1. ist.
revolucionarna pesma iz vremena francuske
revolucije i ples pra}en tom pesmom. 2. vrsta
kratkog kaputa koji su nosili jakobinci (v.).
karmelit, -ita m, mn. karmeliti, gen. mn.
karmelita ‰srlat. CarmelitaŠ kalu|er kato-
li~kog prosja~kog reda osnovanog u XII veku na
gori Karmelu u Palestini.
karmelitski, -a, -o ‰v. karmelitŠ koji se od-
nosi na karmelite, karmeli}ane (‹ red).
karmeli}anin, -a m, mn. karmeli}ani, gen.
mn. karmeli}ana (`. karmeli}anka, dat. karme-
li}anki) v. karmelit.
591
karmenadla
karmenadla v. krmenadla.
karmin, -ina m, mn. karmini, gen. mn. karmi-
na ‰nem. karmin(rot) od srlat. carminiumŠ 1. in-
tenzivno crvena boja koja se dobija od {tita-
ste va{i, ko{enile (v.). 2. kozmeti~ko sred-
stvo za mazawe usana i obraza, crvene ili ru-
`i~aste boje, rumenilo, ru`.
karminativ, -iva m, mn. karminativi, gen.
mn. karminativa ‰lat. carminare o~istitiŠ farm.
sredstvo protiv nadimawa i vetrova.
karmine, karmina i karmine, karmina `
mn. ‰lat. carmina, mn. od carmen pesmaŠ kod kato-
lika gozba za pomen mrtvima, da}a, podu{je.
karminisati, karmini{em nesvr{. ‰v. kar-
minŠ mazati (usne, obraze) karminom; mazati
usne, obraze (nekome) karminom.
karminisati se, -{em se ‰v. karminŠ mazati
sebi usne, obraze karminom.
karnalan, -lna, -lno ‰lat. carnalis, prema ca-
ro mesoŠ telesni, ~ulan, puten.
karnalit, -ita m ‰prema nema~kom in`ewe-
ru R. fon Karnalu (R. von Carnall, 1804–1874)Š
miner. kalijum-magnezijum-hlorid sa {est mo-
lekula vode; nalazi se u prirodi uz naslage so-
li; slu`i za dobijawe kalijuma i kao ve{ta~ko
|ubrivo.
karnalnost, -osti ` ‰v. karnalanŠ putenost,
~ulnost.
karnauba, -e ` ‰braz. port. carnauba iz jezika
tupiŠ bot. vrsta brazilske palme, Copernicia ce-
rifera; y karnauba-vosak vosak koji se dobija
od te palme, slu`i za razne hemijske proizvode.
karneval, -ala m, mn. karnevali, gen. mn. kar-
nevala ‰ital. carnevale od carne levare ukloniti
meso, po{to posle karnevala po~iwe postŠ
bu~ne svetkovine pra}ene maskaradama, zabava-
ma i igrama, koje se odr`avaju od Bogojavqewa
do uskr{weg posta, poklade. x karnevalski.
karneol, -ola m, mn. karneoli, gen. mn. karne-
ola ‰nem. KarneolŠ miner. vrsta poludragog kame-
na kalcedona crvene ili naranxaste boje.
karner1, -era m, mn. karneri, gen. mn. karnera
‰nem. garnierenŠ ukrasni porub ili na{ivena
nabrana traka, obi~no na ode}i ili zavesi.
karner2, -era m, mn. karneri, gen. mn. karnera
‰ital. carnieraŠ ko`na lova~ka torba.
592
karotida
karnet, -a m, mn. karneti, gen. mn. karneta ‰fr.
carnetŠ blok bonova, kupona, voznih karata i sl.
karnivora, -e `, mn. karnivore, gen. mn. kar-
nivora i karnivor, -a m ‰lat. carnivorus, prema
caro meso, vorare `deratiŠ 1. zool. `ivotiwa
koja se hrani mesom, meso`der. 2. bot. biqka
koja se hrani uhva}enim `ivotiwicama. x
karnivorski.
karniz, -iza m, mn. karnizi, gen. mn. karniza
(i karniza, -e `) i karni`, -i`a m ‰nem. Karni-
es od fr. cornicheŠ arhit. ukrasni ispust s reqe-
fom na gra|evini, obi~no ispod krova ili iz-
nad prozora i vrata, .
karni{a, -e `, gen. mn. karni{a i karni-
{na, -e `, gen. mn. karni{ni; nepr. garni{a,
garni{na ‰fr. cornicheŠ {ipka, pre~aga iznad
prozora o koju se ve{a zavesa.
karo, karoa m ‰fr. carreauŠ 1. crveni romb,
jedan od ~etiri znaka u kartama za igrawe. 2.
{ara, motiv u obliku ~etvorougla; tkanina s
takvom {arom.
karolina, -e ` ‰lat. carolina, prema Carolus
(Magnus) Karlo (Veliki), prema kojem je nazva-
naŠ vrsta latinskog pisma kojim se pisalo od
VIII do XII veka.
karolin{ki, -a, -o ‰srlat. carolingus prema
Carolus, v. karolinaŠ ist. koji se odnosi na Karla
Velikog i na wegove naslednike i wihovo doba;
y karolin{ka renesansa kulturni procvat u
Frana~koj carevini krajem VIII i u IX veku.
karoserija, -e ` ‰fr. carrosserieŠ autom.
{koqka motornog vozila; sme{tajni prostor
za putnike i robu u motornom vozilu.
karota, -e `, gen. mn. karota ‰fr. carotteŠ 1.
mrkva, {argarepa. 2. odrezak kupastog oblika,
v. karota`a.
karota`a, -e ` ‰fr. carottageŠ tehn. ispiti-
vawe terena analizom vretenastih odrezaka ze-
mqe izvu~enih sondom iz slojeva razli~ite
dubine, sonda`a.
karoten, -ena m ‰fr. carotene, prema lat. caro-
ta mrkvaŠ bot. ugqovodonik `ute boje koji se sa-
dr`i u mrkvi i drugom povr}u; u jetri se pre-
tvara u vitamin A.
karotida, -e ` ‰gr~. karotides, prema karoun
padati u dubok sanŠ anat. svaka od dve velike
karpolog
vratne arterije koje, dolaze}i iz aorte, vode
krv u mozak.
karpolog, -a m, mn. karpolozi, gen. mn. karpo-
loga ‰gr~. karpos plod, v. -logŠ stru~wak za kar-
pologiju.
karpologija, -e ` ‰gr~. karpos plod, v. -logi-
jaŠ bot. nauka o plodovima biqa, drve}a.
karpuz, -a m = karpuza, -e `, mn. karpuza ‰tur.
karpuzi od pers. harbuzeŠ pokr. lubenica.
karpus, -a m ‰nlat. carpus od gr~. karposŠ anat.
skup sitnih kostiju izme|u podlaktice i {a-
ke, zape{}e.
karst, -a m ‰nem. KarstŠ geogr. kre~wa~ki pre-
deo ispresecan vrta~ama, pe}inama i sl. udu-
bqewima nastalim pod dejstvom atmosfer-
skih voda, kras, kr{. x karstni.
karstifikacija, -e ` ‰v. karstŠ proces pre-
tvarawa zemqi{ta u karst, nastanak karsta.
karta, -e `, gen. mn. karata ‰lat. charta, prema
gr~. chartes list papirusaŠ 1. par~e krute, debe-
le hartije. 2. par~e krute hartije sa slikom
ili brojevima (za igrawe). 3. geografska mapa.
4. dokument u obliku karte, iskaznica (~lan-
ska ‹, vozna ‹); ulaznica; posetnica. 5. po-
{tansko otvoreno pismo, dopisnica, dopisna
karta. 6. jelovnik. up. kartica.
kart-blan{ m ‰fr. carte blanche dosl. bela
hartijaŠ 1. neispisan, nepopuwen list hartije
s potpisom nekog lica na kome }e drugo lice
ispisati tekst. 2. fig. neograni~eno poverewe,
neograni~ena punomo}, ovla{}ewe da se po-
stupa po sopstvenom naho|ewu.
kartezijanac, -nca m, mn. kartezijanci, gen.
mn. kartezijanaca ‰v. kartezijanizamŠ pristali-
ca kartezijanizma.
kartezijanizam, -zma m ‰prema Cartesius,
latiniziranom imenu Renea Dekarta (Rene De-
scartes, 1566–1620)Š filoz. u~ewe Dekarta i we-
govih sledbenika, zasnovano na racionali-
sti~koj dedukciji, uz te`wu da se celokupna
stvarnost objasni egzaktnim fizi~kim i mate-
mati~kim metodama.
kartezijanski, -a, -o ‰fr. cartesien, v. karte-
zijanizamŠ koji se zasniva na Dekartovom u~e-
wu; strogo logi~an, racionalan; koji te`i za
jasno}om izlagawa.
kartogram
kartel, -a m, mn. karteli, gen. mn. kartela
‰nem. Kartell od ital. cartelloŠ 1. ekon. sporazum
me|u preduze}ima neke industrijske grane,
kao oblik monopolisti~kog udru`ivawa, koji
ima za ciq otklawawe konkurencije i obezbe-
|ivawe profita. 2. fig. savez, udru`ewe, koa-
licija. x kartelski.
kartelizacija, -e ` ‰v. kartelŠ ekon. udru-
`ivawe u kartel, pretvarawe (grupe preduze-
}a) u kartel.
kartelizirati = kartelisati (v.).
kartelizovati = kartelisati (v.).
kartelisati, karteli{em = kartelizova-
ti, kartelizujem = kartelizirati, kartelizi-
ram, 3. l. mn. karteliziraju svr{. i nesvr{. ‰v.
kartelŠ ekon. udru`i(va)ti u kartel, (iz)vr{i-
ti kartelizaciju.
karter, -a m, mn. karteri, gen. mn. kartera ‰po
imenu pronalaza~a, J. H. CarterŠ tehn. dowi deo
ku}i{ta motora sa unutra{wim sagorevawem,
slu`i i kao spremi{te za mazivo.
karte~, -a m ‰nem. Kartatsche od ital. cartoccioŠ
1. vrsta granate za blisko dejstvo, puwene ku-
glicama koje se pri ispaqivawu rasprskavaju
{ire}i razorno dejstvo. 2. zb. kuglice iz takve
granate. 3. krupna sa~ma za lova~ku pu{ku.
karting, -a m, mn. kartinzi, gen. mn. kartinga
‰engl. cartingŠ sp. takmi~ewe malim, niskim
sportskim automobilom bez karoserije.
kartirati, kartiram, 3. l. mn. kartiraju
svr{. i nesvr{.‰v. kartaŠ 1. (na)crtati, (iz)radi-
ti kartu nekog kraja na osnovu premeravawa i
snimawa terena; uneti, unositi u kartu tako
dobijene podatke. 2. (po)slati `elezni~ke, po-
{tanske i sl. po{iqke sa odgovaraju}im popu-
wenim formularima.
kartica, -e ` ‰v. kartaŠ 1. mala karta. 2. is-
prava u obliku karte, iskaznica, obi~no od
plastike, ~esto s magnetskim kodom ili ugra-
|enim ~ipom (kreditna ‹, telefonska ‹). 3.
ra~. integralna plo~ica koja se ume}e u kompju-
ter kako bi mu se dodale nove funkcije ili mo-
gu}nosti (zvu~na ‹). 4. hrv. kucana strana sa od-
re|enim brojem znakova, {lajfna (v.).
kartogram, -a m ‰v. karta, -gramŠ tehni~ki
crte`, prikaz posmatranih odnosa ubele`en
na karti crtama ili bojama; grafikon.
593
kartograf
kartograf, -a m ‰v. karta, -grafŠ stru~wak
za izradu geografskih karata, planova i sl.
kartografija, -e ` ‰v. karta, -grafijaŠ nau-
ka o sastavqawu geografskih karata; ve{tina
i tehnika izrade i reprodukovawa geograf-
skih karata.
kartografski, -a, -o ‰v. kartografŠ koji se
odnosi na kartografe i kartografiju.
kartodrom, -a m, mn. -i ‰v. kart(ing), -dromŠ
trkali{te za karting.
kartomantija, -e ` ‰v. karta, -mantijaŠ gle-
dawe u karte, bacawe karata, gatawe iz karata.
kartometar, -tra m, mn. kartometri, gen. mn.
kartometara ‰v. karta, -metarŠ sprava za merewe
dimenzija geografskog objekta na osnovu geo-
grafske karte.
kartometrija, -e ` ‰v. karta, -metrijaŠ deo
kartografije koji se bavi merewem dimenzija,
povr{ina, uglova i dr. elemenata nekog objek-
ta unetog u geografsku kartu, radi utvr|ivawa
wegovih karakteristika i veli~ina.
karton, -ona m, mn. kartoni, gen. mn. kartona
‰fr. carton od ital. cartone, v. kartaŠ 1. kruta i
debela hartija. 2. slikarska skica. 3. list, do-
kument sa odre|enim podacima, u zdravstve-
nim i drugim ustanovama. y `uti karton sp.
javna opomena igra~u zbog grubog prekr{aja;
crveni karton sp. iskqu~ewe igra~a iz igre
zbog grubog i opasnog prekr{aja ili zbog do-
bijenog drugog `utog kartona.
kartona`a, -e m ‰fr. cartonnage, v. kartonŠ 1.
fabrika ili radionica u kojoj se izra|uju
predmeti od kartona. 2. izrada kartona i pred-
meta od kartona. 3. kutije i drugi predmeti iz-
ra|eni od kartona. x kartona`ni.
kartona`er, -era m, mn. kartona`eri, gen.
mn. karona`era ‰v. kartona`aŠ stru~wak koji
izra|uje predmete od kartona.
kartonirati, kartoniram, 3. l. mn. karto-
niraju svr{. i nesvr{. ‰fr. cartonner, v. kartonŠ 1.
oblo`iti, oblagati kartonom; (u)kori~iti. 2.
(za)lepiti na karton.
kartonski, -a, -o ‰v. kartonŠ koji je na~iwen
od kartona.
kartoteka, -e `, dat. i lok. kartoteci, gen. mn.
kartoteka ‰v. karta, -tekaŠ 1. sistematizovana
zbirka kartona po azbu~nom redu sa osnovnim
594
karfiol
podacima o predmetima iz kakve zbirke, o
kwigama iz biblioteke i sl. 2. kutije ili or-
man sa fiokama za ~uvawe takvih kartona. x
kartote~ki.
kartofilija, -e ` ‰v. karta, -filijaŠ saku-
pqawe po{tanskih karata, dopisnica, raz-
glednica kao hobi.
kartrix, -a m ‰engl. cartridge ~aura, patronaŠ
plasti~na kutijica s bojom ili tonerom za
kompjuterski {tampa~; nepr. kertrix.
kartuzija, -e ` ‰v. kartuzijanskiŠ kartuzi-
janski manastir.
kartuzijanac, -nca m, mn. kartuzijanci, gen.
mn. kartuzijanaca ‰srlat. Cartusianus od Cartusi-
ani montes Kartuzijska brda, latinski naziv
mesta [artrez (Chartreuse)Š pripadnik kato-
li~kog reda osnovanog u XI veku u manastiru
[artrez kraj francuskog grada Grenobla, sa
strogim propisima koji obavezuju monahe na
ve~ito }utawe. x kartuzijanski.
kartular, -ara m, mn. kartulari, gen. mn. kar-
tulara ‰srlat. chartularium od chartula, dem. od
charta, v. kartaŠ rukopisna zbirka prepisa po-
veqa i drugih javnih isprava koje se odnose na
crkvene posede.
kartu{, -a m, mn. kartu{i, gen. mn. kartu{a
‰fr. cartoucheŠ 1. arhit. plasti~ni ili slikani
ornamentalni motiv, obi~no u obliku ovalnog
medaqona uokvirenog volutama, ~est ukras u
arhitekturi baroka. 2. arheol. duguqasti oval-
ni okvir u kome se, u starom Egiptu, ispisiva-
lo ime faraona. 3. karte~; metak; ~aura metka.
karusel, -a m (ob. karusel) ‰fr. carrousel od
ital. caroselloŠ 1. ist. vite{ke kowi~ke igre; vr-
sta paradne ve`be u kowi~kom sportu. 2. vrte-
{ka, vrtuqak, ringi{pil. 3. strug za obradu
velikih predmeta.
karuca, -e `, gen. mn. karuca i karuce, -a `
mn. ‰ital. carrozzaŠ 1. luksuzna kola (obi~no po-
krivena) na ~etiri to~ka sa kowskom zapre-
gom; laka kola, ko~ije.
karfiol, -ola m ‰austr. nem. Karfiol od ital.
cavolfioreŠ bot. vrsta kupuswa~a, biqka ~ija se
cvast bele, zelenkate ili crvenkaste boje ko-
risti u ishrani, brassica oleracea var. botrytis.
karcer
karcer, -a m, mn. karceri, gen. mn. karcera
‰lat. carcer tamnicaŠ {kolska kazna zatvorom
koja se nekada primewivala za |a~ke prestupe.
karcinogen = kancerogen (v.).
karcinoza ‰v. karcinom, -ozaŠ med. pojava
rasprostrawenih kanceroznih `ari{ta u tki-
vima.
karcinoidan, -dna, -dno ‰v. karcinom,
-oidanŠ poput raka, sli~an raku.
karcinom, -oma m, mn. karcinomi, gen. mn.
karcinoma ‰gr~. karkinoma, prema karkinos rak,
v. -omŠ med. zlo}udni tumor, rak.
karcinofobija v. kancerofobija.
kar{ilama, -e `, gen. mn. kar{ilama ‰tur.
kars›lama od kars›lamak do~ekatiŠ pokr. dobro-
do{lica.
kasa, -e `, gen. mn. kasa ‰ital. cassa od lat. cap-
sa kov~egŠ 1. metalni ormar ili metalna kutija
s kqu~em u kojoj se ~uva novac. 2. mesto gde se
novac prima i ispla}uje, blagajna. 3. naziv po-
jedinih nov~anih ili kreditnih ustanova.
kasaba, -e `, gen. mn. kasaba ‰tur. kasaba od ar.
qasabaŠ mawi grad u unutra{wosti, varo{ica;
palanka.
kasabalija, -e m ‰tur. kasabal›, v. kasabaŠ sta-
novnik kasabe, varo{anin. x kasabalijski.
kasava, -e `, gen. mn. kasava ‰fr. cassave od
{p. cazabe, iz hai}anskogŠ bot. drugi naziv za
manioku (v.).
kasavet, -a m ‰tur. kasavet od ar. qasawaŠ bri-
ga, tegoba, nevoqa; tuga, `alost.
Kasandra, -e ` ‰gr~. Kas(s)andraŠ mitol. k}i
trojanskog kraqa Prijama, sestra Parisova i
Hektorova, kojoj je Apolon dao mo} prorica-
wa; proricala propast Troje. 2. fig. osoba koja
iznosi crna predvi|awa, zloslutnik, zloslut-
nica.
kasapin, -a m, mn. kasapi, gen. mn. kasapa ‰tur.
kasap od ar. qassabŠ 1. mesar. 2. fig. pej. koqa~;
surov ~ovek, krvnik. x kasapinov, kasapski.
kasapiti, kasapim nesvr{. ‰v. kasapinŠ 1.
klati; se}i pripremaju}i za prodaju (meso, za-
klanu stoku). 2. grubo se}i, komadati, cepati.
fig. 3. klati, ubijati mrcvare}i, masakrirati.
4. znatno mewati neki tekst izostavqaju}i de-
love, smawuju}i vrednost.
kaseta
kasapluk, -a m, mn. kasapluci, gen. mn. kasa-
pluka ‰v. kasapinŠ 1. kasapski, mesarski zanat.
2. pokoq, krvolo~nost, zverstvo.
kasapnica, -e ` ‰v. kasapinŠ 1. prodavnica
mesa, mesarnica. 2. fig. masovno ubijawe, kla-
we, pokoq; mesto takvog pokoqa, (raz)boji{te.
kasarna, -e `, gen. mn. kasarni ‰fr. caserne od
prov. cazerma ku}ica za ~etiri vojnika od lat.
quaternaŠ zgrada u kojoj stalno stanuje vojska. x
kasarnski.
kasato, -a m ‰ital. cassataŠ ledeni krem od
sladoleda, ob. s dodatkom kandiranog vo}a.
kasatura1, -e ` ‰ital. cassatura, v. kasacijaŠ
poni{tewe, ukidawe.
kasatura2, -e ` ‰tur. kasatura bode` od ital.
cacciatore lovacŠ pokr. 1. bode`, bajonet. 2. ve-
liki sabqast no` za se~ewe mesa, satara.
kasacija, -e ` ‰klat. cassatio prema cassare
poni{titiŠ 1. prav. poni{tewe presude ni`eg
suda koje zbog pogre{ne primene ili nepo{to-
vawa zakonskih propisa vr{i vi{i sud; uki-
dawe pravnog akta odlukom suda. 2. v. kasacio-
ni sud. 3. zast. otpu{tawe iz slu`be.
kasacijski, -a, -o i kasacioni, -a, -o ‰v. ka-
sacijaŠ koji se odnosi na kasaciju. y kasacio-
ni sud najvi{i sud u pravosudnom sistemu ne-
kih zemaqa (i u ranijem pravosu|u Srbije i Ju-
goslavije), koji se brine o ~uvawu zakona.
kasa-{kont i kasa-{konto, -a m ‰austr. nem.
Kassaskonto od ital. cassa, v. kasa, sconto popu-
stŠ trg. odbitak, smawewe kupcima i du`nici-
ma kad pla}aju gotovinom ili kad izmiruju dug
pre roka.
kasa-{tik, -a m ‰v. kasa, nem. Stuck komadŠ
fam. pozori{ni komad, film i sl. koji ima
mnogo posetilaca, tako da donosi dobar pri-
hod; up. blokbaster.
kaserola v. kastrola.
kaseta, -e `, gen. mn. kaseta ‰fr. cassette od
ital. cassetta sandu~i}, v. kasaŠ 1. omawi kov~e-
`i}, kutija; kasica. 2. fot. kutija u kojoj se dr-
`e plo~e i filmovi. 3. udubqewe u zidu za
sme{taj elektri~nih, telefonskih instalaci-
ja i sl.; ukrasno udubqewe u zidu ili svodu. 4.
elektron. plasti~na kutijica u kojoj je namotana
magnetofonska (audio-kaseta) ili magneto-
skopska traka (video-kaseta).
595
kasetirati
kasetirati, kasetiram, 3. l. mn. kasetiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. kassettieren, v. kasetaŠ
(po)deliti kasetama, ukrasnim udubqewima
(zid, svod). y kasetirana tavanica arhit. ta-
vanica podeqena pregradama na vi{e ~etvoro-
ugaonih udubqewa.
kasetni, -a, -o ‰v. kasetaŠ koji je u obliku ka-
sete, koji sadr`i kasete. y kasetna bomba voj.
bomba sastavqena od vi{e mawih bombi koje
se nakon eksplozije rasprskavaju.
kasetofon, -ona m, mn. kasetofoni, gen. mn.
kasetofona (~esto i kasetofon) ‰v. kaseta,
-fonŠ ure|aj za snimawe i reprodukovawe zvu-
ka pomo}u audio-kaseta. x kasetofonski.
kasida, -e ` ‰tur. kaside od ar. qasidaŠ podu`a
orijentalna pohvalna pesma, rimovana na jed-
nu rimu.
kasina, -e ` = kasino, -a m ‰nem. Kasino od
ital. casinoŠ 1. zgrada, prostorija za dru{tvene
sastanke i zabave; klub (naro~ito oficirski).
2. v. kazino.
kasir, -ira m, mn. kasiri, gen. mn. kasira (`.
kasirka, -e, dat. kasirki, gen. mn. kasirki) ‰nem.
Kassier od ital. cassiereŠ onaj koji radi na kasi;
onaj koji vodi evidenciju izdatog jela i pi}a u
kafani; blagajnik.
kasirati1, kasiram, 3. l. mn. kasiraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. casser od klat. cassare, v. kasacijaŠ 1.
prav. proglasiti, progla{avati neva`e}im
(sudsko re{ewe i sl.) 2. rasformirati, ukinu-
ti, ukidati (neku ustanovu, neki oblik rada).
3. odstraniti, odstrawivati, odbaci(va)ti,
otpustiti, otpu{tati.
kasirati2, kasiram, 3. l. mn. kasiraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. kassieren, v. kasaŠ ub(i)rati, napla-
titi, napla}ivati novac; inkasirati (v.).
kasiterit, -ita m ‰fr. cassiterite od gr~. kas-
siteros kalajŠ miner. oksid kalaja iz koga se do-
bija kalaj, kositar.
kaskada, -e ` ‰fr. cascade od ital. cascata od
cascare pastiŠ 1. vodopad, slap sa stepenastim
padom; vatromet sli~nog oblika. 2. gra|. verti-
kalna povr{ina koja vezuje dve horizontalne;
stepenasta ili terasasta padina. 3. elektr. na-
~in vezivawa elemenata ili kondenzatora pri
kome su suprotni polovi me|usobno povezani,
596
kastni
serija. 4. scena u filmu vezana s opasnim pa-
dom (s kowa, s gra|evine, iz voza i sl.).
kaskader, -era m, mn. kaskaderi, gen. mn. ka-
skadera ‰fr. cascadeur, v. kaskadaŠ dvojnik
filmskog glumca koji ga zamewuje pri snima-
wu opasnih ili akrobatskih scena; up. dubler.
x kaskaderski.
kaskadni, -a, -o ‰v. kaskadaŠ koji ima oblik
kaskade; stepenast; raspore|en u nizu jedan is-
pod drugog.
kasko, -a m ‰{p. casco trup brodaŠ 1. trup
broda bez tovara. 2. vrsta igre s kartama. y ka-
sko osigurawe osigurawe prevoznog sredstva
od svih rizika.
kast, -a m ‰tur. kast od ar. qasdŠ spremnost,
namera.
kasta, -e `, gen. mn. kasta ‰fr. caste od port. ca-
staŠ 1. sloj qudi povezan naslednim pravima
ili obavezama, odvojen od ostalih (u Indiji i
nekim drugim zemqama). 2. fig. zatvorena, pri-
vilegovana dru{tvena grupacija, povezana za-
jedni~kim interesima.
kastawete, kastaweta ` mn. ‰{p. castanetasŠ
muz. udaraqke od drvenih, metalnih ili ko-
{tanih koluti}a koji se dr`e u rukama i uda-
raju}i jednim o drugi proizvode rezak {um;
uobi~ajena pratwa {panskih narodnih igara;
up. zil, idiofoni, nakere, ~ampara.
kastel v. ka{tel.
kastelan v. ka{telan.
kasten pril. ‰tur. kasten od ar. qasdanŠ v. ka-
stile.
kastile i kastilice pril. ‰tur. kastile, v. ka-
stŠ pokr. samo radi toga, naro~ito; namerno, ho-
timice.
kasting, -a m, mn. kastinzi, gen. mn. kastinga
‰engl. castingŠ izbor glumaca za odre|ene uloge
u filmu, TV drami ili pozori{noj predstavi.
kastinski, -a, -o ‰v. kastaŠ koji se odnosi na
kaste, koji pripada kasti ili kastama.
kastiti, -im ‰v. kastŠ pokr. nastojati, trudi-
ti se; nameravati.
kastico, -a m ‰{p. castizoŠ potomak {pan-
skih (ili portugalskih) doseqenika i meleza
u Ju`noj Americi.
kastni, -a, -o v. kastinski.
Kastor i Poluks
Kastor i Poluks m mn. 1. mitol. blizanci
polubogovi, sinovi Zevsa i Lede, nerazdvojna
bra}a, za{titnici i vodi~i mornara. 2. fig.
dva nerazdvojna prijateqa. 3. astron. sazve`|e
Blizanci.
kastradina, -e ` ‰ital. castrato, v. kastrira-
tiŠ pokr. meso od kastriranog mu{kog jagweta.
kastrat, -ata m, mn. kastrati, gen. mn. kastra-
ta ‰ital. castrato, v. kastriratiŠ 1. kastriran mu-
{karac, evnuh, u{kopqenik. 2. muz. ist. kastri-
rani peva~ koji je pevao uloge soprana ili al-
ta, naro~ito u Italiji u XVI i XVII veku.
kastracija, -e ` ‰lat. castratio od castrare ka-
striratiŠ odstrawewe semenih `lezda (testi-
sa) u mu{karca odnosno mu`jaka ili jajnika
(ovarija) u `ene odnosno `enke, u{kopqewe.
kastrizam, -zma m ‰{p. castrismo od CastroŠ
pol. re`im i ideologija Fidela Kastra, pred-
sednika Kube od 1959. do 2008. godine.
kastrirati, kastriram, 3. l. mn. kastriraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. castrareŠ (iz)vr{iti kastra-
ciju, (u){kopiti.
kastrist(a), -e, mn. kastristi ‰v. kastrizamŠ
pristalica Fidela Kastra.
kastristi~ki, -a, -o ‰v. kastrizamŠ koji se
odnosi na kastrizam ili kastriste.
kastrola, -e i kastrola, -e ` ‰ital. cas-
ser(u)ola od fr. casseroleŠ sud za kuvawe jela
obi~no od livenog gvo`|a, tava, tigaw.
kastrum, -a m ‰lat. castrumŠ utvr|ewe, tvr|a-
va, utvr|eni grad; u sredwem veku: plemi}ki
zamak, plemi}ko gnezdo.
kat, -a m, mn. katovi, gen. mn. katova ‰tur. katŠ
hrv. 1. sprat. 2. sloj, red.
kata- ‰gr~. kata nani`eŠ prvi deo slo`enica
sa zna~ewem nadole, niz, prema, po i dr.
katabaza, -e ` ‰gr~. katabasis, v. kata-, bainein
i}iŠ 1. spu{tawe, silazak (iz vi{ih predela
prema moru). 2. povla~ewe, naro~ito vojno; up.
anabaza.
katabati~ki, -a, -o ‰gr~. katabatikos, v. kata-
bazaŠ meteor. (o vetru) koji duva s planina nani-
`e; supr. anabati~ki.
katabolizam, -zma m ‰gr~. katabole zabaciva-
we, obarawe, v. kata-, bole bacaweŠ biol. proces
razlagawa organske materije i osloba|awa
energije potrebne za odr`awe `ivota.
katalepsija
katavasija, -e ` ‰gr~. katabasis silazakŠ rel.
1. u pravoslavnoj crkvi, pesma iz kanona koja
se peva van pevnice na sredini crkve. 2. zbor-
nik crkvenih pesama, crkvena pesmarica.
katadiopter, -a m, mn. -i ‰v. kata-, gr~. diop-
tron ogledaloŠ staklo na vozilima, preprekama
na putu i sl. od koga se odbija svetlost farova,
ma~je oko.
katadromni, -a, -o ‰v. ana-, -dromŠ zool. (o
ribama) koji se u vreme mresta seli iz reka u
more, npr. jeguqa; supr. anadromni.
katakana, -e ` ‰jap. katakanaŠ japansko slo-
govno pismo od 48 znakova, koristi se u kombi-
naciji sa ideogramima; up. kana2, hiragana.
kataklizma, -e `, gen. mn. kataklizmi ‰gr~.
kataklysmos poplava, v. kata-, klyzein plaviti,
kvasitiŠ 1. elementarna nepogoda, nesre}a ve-
likih razmera (potop, zemqotres, vulkanska
erupcija i sl.) koja izaziva poreme}aje na Ze-
mqinoj povr{ini i u `ivom svetu na woj. 2.
propast, slom, katastrofa uop{te.
kataklizmi~an, -~na, -~no i katakli-
zmi~ki, -a, -o ‰v. kataklizmaŠ koji predstavqa
kataklizmu; katastrofalan.
katakombe, katakombi (uob. katakombe) `
catacumba, v. kata-, gr~. kymbe posudaŠ
mn. ‰lat.
1. podzemni hodnici i prostorije u kojima su
prvi hri{}ani sahrawivali svoje mrtve i
kri{om se okupqali na molitvu. 2. podzemni
hodnici uop{te; mra~no podzemqe.
kataleksa, -e `, gen. mn. kataleksi ‰gr~. kata-
lexis svr{etak, prestajaweŠ metr. zamena slogo-
va koji nedostaju u stihu dodavawem pauze ili
produ`ewem sloga.
katalekti, katalekata m mn. ‰v. kata-, gr~. lege-
in biratiŠ odabrani odlomci kwi`evnih dela.
katalekti~ki, -a, -o i katalekti~an,
-~na, -~no ‰gr~. katalektikos, v. kataleksaŠ kwi`.
metr. koji se odnosi na kataleksu. y katalek-
ti~ki stih stih koji nema potpuni broj slogo-
va, kojem nedostaje posledwi slog; up. akata-
lekti~ki.
katalepsija, -e ` ‰gr~. katalepsis, v. kata-,
lepsis hvataweŠ med. uko~enost mi{i}a, nepo-
kretnost tela koja se javqa kod nekih du{ev-
nih oboqewa ili u dubokoj hipnozi.
597
katalepti~an
katalepti~an, ~na, -~no ‰v. katalepsijaŠ
koji se odnosi na katalepsiju; zahva}en ili
prouzrokovan katalepsijom.
kataliza, -e ` ‰gr~. katalysis razre{avawe, v.
kata-, -lizaŠ hem. ubrzavawe hemijske reakcije
pomo}u katalizatora.
katalizator, -a ‰v. katalizaŠ 1. hem. materi-
ja, supstanca koja svojim prisustvom ubrzava
hemijsku reakciju, a pri tome sama ostaje ne-
promewena. 2. fig. onaj koji podsti~e, za~et-
nik, pokreta~ (nekih promena).
kataliti~ki, -a, -o ‰v. katalizaŠ koji se odno-
si na katalizu; koji deluje kao katalizator (v.).
katalo, -a m, mn. katali, gen. mn. katala ‰engl.
cat(tle) govedo, (buff)alo bizonŠ me{anac izme-
|u doma}eg goveda i bizona.
katalog, -a m, mn. katalozi, gen. mn. kataloga
‰gr~. katalogos spisak, v. kata-, legein biratiŠ 1.
sistematski popis, spisak kakvih predmeta
(obi~no sa neophodnim podacima o wima),
imenik, indeks, registar. 2. kwiga sa spiskom
|aka jednog odeqewa u koju nastavnik upisuje
predmet rada za svaki ~as, napomene o va`ni-
jim pojavama u odeqewu i sl., dnevnik, proziv-
nik. 3. trg. bro{ura u kojoj su navedeni svi
proizvodi koje nudi neka fabrika ili trgo-
va~ka ku}a. x katalo{ki.
katalogizacija, -e ` ‰v. katalogŠ uno{ewe
u katalog; pravqewe kataloga, sistematsko po-
pisivawe.
katalogizirati, katalogiziram, 3. l. mn.
katalogiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. katalogŠ une-
ti, unositi u katalog.
katalpa, -e `, gen. mn. katalpi ‰amer. engl. ca-
talpa, iz indijanskih jezikaŠ bot. vrsta ukra-
snog drveta s krupnim zvonastim cve}em iz po-
rodice Bignoniaceae, `ivi u Americi i Aziji.
katamaran, -ana m, mn. katamarani, gen. mn.
katamarana ‰tamil. kattumaram povezano drvoŠ
1. splav od bambusa ili mahagonija na jedra. 2.
sportska jedrilica sa dva povezana, paralelna
trupa.
katamenije, katamenija ` mn. ‰gr~. katameni-
os mese~niŠ med. mese~no prawe kod `ena, men-
struacija.
598
katarakta
katamneza, -e ` ‰v. kata-, (ana)mnezaŠ podaci
koje bolesnik daje o svojoj bolesti nakon zavr-
{enog le~ewa.
katana, -e m, gen. mn. katana ‰tur. katana od
ma|.katona vojnikŠ ist. 1. vojnik, kowanik. 2.
naoru`ani ~uvar, stra`ar; posilni, sluga.
katanac, katanca m, mn. katanci, gen. mn. ka-
tanaca ‰klat. catenaceum od lat. catena lanacŠ
naprava za zakqu~avawe s bravom i savijenom
polugom koja se provla~i kroz alku, lokot.
kataplazma, -e `, gen. mn. kataplazmi ‰gr~.
kataplasma oblog, v. kata-, -plazmaŠ med. obloga
od tople ka{e koja se stavqa na obolelo mesto.
katapleksija, -e ` ‰gr~. kataplexis izuzetna
upla{enost, v. kata-, plexis udaracŠ med. nagli
gubitak mi{i}nog tonusa nastao usled jakih
emocija.
katapult, -a i katapult, -a m ‰lat. catapulta
od gr~. katapeltes, v. kata-, pallein vitlatiŠ 1. ist.
naprava za izbacivawe kamena, strela i dr. na
neprijateqa koja se upotrebqavala u starom i
sredwem veku. 2. ure|aj kojim se izbacuju avio-
ni s brodskih paluba sa ubrzawem potrebnim
za uzletawe. 3. mehanizam koji automatski
odvaja kosmonauta od vasionskog broda ili pi-
lota od aviona.
katapultirati, katapultiram, 3. l. mn. ka-
tapultiraju svr{. i nesvr{. ‰v. katapultŠ 1. izba-
ci(va)ti pomo}u katapulta. 2. lansirati,
da(va)ti (kome) podsticaj, otvaraju}i mu put
ka uspehu.
katar, -a m ‰gr~. katharos ~istŠ rel. v. albi-
`anac.
katar, -a m ‰gr~. katarrhous oticawe, odliva-
we, v. kata-, rhein te}iŠ med. zapaqewe sluzoko-
`e nekog organa (nosa, `drela, uha, `eluca i
dr.) usled nazeba ili mesnog (lokalnog) nadra-
`aja, pra}eno lu~ewem sluzi. x kataralni.
katarakt, -a (uob. katarakt, -a) m ‰lat. cata-
racta od gr~. katarraktes vodopadŠ 1. prag u
re~nom koritu preko kojega voda pada u slapo-
vima, brzica, brzak. 2. vodopad, slap. 3. v. kata-
rakta.
katarakta, -e (uob. katarakta, -e) ` ‰v. kata-
raktŠ med. zamu}ewe o~nog so~iva; skrama na
ro`wa~i, siva mrena.
katareusa
katareusa (katarevsa), -e ` ‰gr~. kathareusa,
prema katharos ~istŠ dana{wi standardni,
kwi`evni gr~ki jezik; up. dimotiki.
katarza, -e `, gen. mn. katarzi ‰gr~. katharsis
pro~i{}eweŠ 1. o~i{}ewe du{e od strasti i
uspostavqawe du{evnog mira, prema Aristo-
telovom u~ewu o uticaju umetnosti na ~oveka.
2. psihi~ko rastere}ewe i uspostavqawe rav-
note`e, eti~ki preobra`aj uop{te.
katarka, -e `, dat. i lok. katarci, gen. mn. ka-
tarki ‰ngr~. katarti(on), katergo(n)Š 1. pom. obla
greda, okomito usa|ena u palubu broda kao
oslonac za razapiwawe jedara, jarbol. 2. du`i
{tap, motka na koju se razapiwe {ator; visoka
greda, stub i sl.
katarma, -e `, gen. mn. katarmi ‰tur. katarma
od ar. qitar red ili niz `ivotiwaŠ pokr. uzda,
povodac.
katartik, -a m, mn. katartici ‰gr~. katharti-
kos koji ~istiŠ farm. zast. sredstvo za ~i{}ewe
creva.
katarti~an, -~na, -~no i katarti~ki, -a,
-o ‰gr~. kathartikos, v. katarzaŠ koji deluje u smi-
slu katarze, koji pro~i{}ava du{u; nepr. ka-
tarzi~an.
katastar, -stra m, mn. katastri, gen. mn. kata-
stara ‰nem. Kataster od ital. catastoŠ 1. prav. slu-
`bena evidencija zemqi{ta po kvalitetu,
kulturi i geodetskim merewima, koja slu`i za
ekonomske i statisti~ke potrebe i kao osnov
za oporezivawe prihoda od zemqi{ta. 2. slu-
`ba koja vodi tu evidenciju. 3. zbirka podata-
ka sastavqena na osnovu takve evidencije, ze-
mqi{na kwiga.
katastarski, -a, -o ‰v. katastarŠ koji se od-
nosi na katastar. y katastarsko jutro mera za
povr{inu zemqi{ta.
katastih, -a m, mn. katastisi, gen. mn. kata-
stiha i katastik, -a m, mn. katastici, gen. mn.
katastika ‰gr~. katastichos spisak, popis, v. ka-
ta-, gr~. stichos red; stihŠ u starim srpskim ma-
nastirima: ru~na kwiga u koju je manastirska
uprava upisivala sve priloge i zave{tawa.
katastrofa, -e ` ‰gr~. katastrophe, v. kata-,
strophe okret, preokretŠ 1. doga|aj s te{kim,
kobnim posledicama; slom, propast; velika
kategorija
nesre}a, tragedija. 2. kwi`. preokret pred tra-
gi~an zavr{etak radwe u drami.
katastrofalan, -lna, -lno ‰v. katastrofaŠ
koji predstavqa katastrofu; koji dovodi do
katastrofe; koban, poguban.
katastrofalnost, -osti ` ‰v. katastrofa-
lanŠ stawe onoga {to je katastrofalno.
katastrofizam, -zma m ‰v. katastrofaŠ 1. te-
orija po kojoj su geolo{ke i biolo{ke prome-
ne bile prouzrokovane katastrofama, ili na-
glim i silnim poreme}ajima u prirodi, u Ze-
mqinoj kori. 2. sklonost ka predvi|awu ili
o~ekivawu katastrofa.
katastrofi~an, -~na, -~no v. katastrofa-
lan.
katatonija, -e ` ‰nem. Katatonie od gr~. kata-
tonos prema katateinein te`iti nani`eŠ psih.
stawe obamrlosti, nepokretnosti, koje se kat-
kad smewuje s fazama naglog uzbu|ewa (ob. kod
shizofreni~ara).
katatoni~an, -~na, -~no ‰v. katatonijaŠ obu-
zet katatonijom.
katafalk, -a i katafalk, -a m. mn. katafal-
ci/katafalci, gen. mn. katafalka/katafalka ‰ital.
catafalcoŠ postoqe prekriveno crnim ~ar{avom
na koji se stavqa mrtva~ki sanduk, odar.
kataforeza, -e ` ‰v. kata-, gr~. -phoresis pre-
ma pherein nositiŠ fiz. kretawe pozitivno na-
bijenih koloidnih ~estica pod delovawem
elektri~nog poqa prema katodi; oblik elek-
troforeze (v.).
katahreza, -e ` ‰gr~. katachresisŠ retor. pogre-
{na upotreba re~i; nelogi~na upotreba stil-
skih figura.
katgut v. ketgut.
kategorizacija, -e ` ‰v. kategorijaŠ svrsta-
vawe u kategorije, raspore|ivawe po grupama,
klasifikacija.
kategorizirati = kategorisati (v.).
kategorizovati = kategorisati (v.).
kategorija, -e ` ‰gr~. kategoria tu`ba, tvrd-
waŠ 1. grupa jednorodnih ili sli~nih predme-
ta, tip, vrsta; stepen, rang. 2. lica uzajamno
povezana poslom koji obavqaju, profesional-
nim i dru{tvenim interesom i dr.; polo`aj u
dru{tvenoj hijerarhiji. 3. filoz. pojam koji iz-
ra`ava najop{tija svojstva, najop{tije odred-
599
kategorisati
be stvarnosti (‹ vremena, ‹ prostora i sl.). x
kategorijalan, kategorijski.
kategorisati, kategori{em = kategorizo-
vati, kategorizujem = kategorizirati, kate-
goriziram, 3. l. mn. kategoriziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. kategorijaŠ rasporediti, raspore|i-
vati u kategorije, svrsta(va)ti, grupisati; od-
rediti, odre|ivati prema kategorijama.
kategori~an, -~na, -~no ‰gr~. kategorikos, v.
kategorijaŠ 1. jasno odre|en, odlu~an; o kome
nema sumwe. 2. filoz. y kategori~an sud sud u
kome se jednom subjektu naprosto ne{to pri-
daje ili odri~e.
kategori~ki, -a, -o ‰v. kategori~anŠ y kate-
gori~ki imperativ filoz. imperativ du`no-
sti, koji je nema~ki filozof Imanuel Kant
(1724–1804) ovako postavio: Radi tako da na-
~elo tvoje voqe u svako doba istovremeno mo-
`e va`iti kao na~elo op{teg zakonodavstva.
katedra, -e i katedra, -e `, gen. mn. katedara
i katedri/katedri ‰lat. cathedra od gr~. kathedra
sedi{te, v. kata-, hedra stolicaŠ 1. sto predava-
~a ili nastavnika, obi~no na uzdignutom me-
stu, na podijumu. 2. nastavni predmet ili gru-
pa srodnih nastavnih predmeta na visokim i
vi{im {kolama; odgovaraju}i odsek, grupa na
takvim {kolama. 3. sedi{te episkopije ili sl.
crkvene uprave. 4. stolica episkopa ili dru-
gog crkvenog poglavara. x katedarski.
katedrala, -e ` ‰lat. cathedralis (ecclesia) ka-
tedralna crkvaŠ crkva pri kojoj je sedi{te bi-
skupa, stona, saborna crkva.
katedralan, -lna, -lno ‰lat. cathedralisŠ koji
se ti~e biskupske, vladi~anske vlasti, saborni.
katekizacija v. katehizacija.
katekizirati v. katehizirati.
katekumen v. katehumen.
katenarija, -e ` ‰lat. catena lanacŠ geom.
lan~anica, kriva linija koju obrazuje konopac
obe{en na dva kraja pod dejstvom sile te`e.
katena~o, -a m ‰ital. catenaccio reza od lat.
catena lanacŠ sp. izrazito defanzivni sistem
igre u fudbalu, brava, bunker.
kateta, -e i kateta, -e ` ‰gr~. kathetos spu-
{ten, v. kata-, hienai slatiŠ geom. u pravouglom
trouglu jedna od dveju strana koje ~ine prav
ugao.
600
kation
kateter, -a m ‰gr~. katheter, v. kata-, hienai
slatiŠ med. cevasti instrument koji se uvodi u
razne telesne {upqine i organe da bi se iz
wih odstranile izlu~evine ili da bi se uneli
razni rastvori.
kateterizacija, -e ` ‰v. kateterŠ med. 1.
uvla~ewe katetera u srce kao dijagnosti~ka
metoda. 2. ispu{tawe zadr`ane mokra}e uvla-
~ewem katetera u mokra}ni mehur.
kateheza, -e ` ‰gr~. katechesis usmeno podu-
~avawe, v. katihetaŠ 1. u~ewe o hri{}anskoj ve-
ri; versko obrazovawe. 2. pou~avawe u hri-
{}anskoj veri u obliku pitawa i odgovora. 3.
pou~avawe u hri{}anskoj veri onih koji `ele
da pre|u u hri{}anstvo.
kateheta v. katiheta.
katehetika, -e `, dat. i lok. katehetici ‰v.
katehezaŠ nastava veronauke; kateheza.
katehizam, katehizmus, v. katihizis.
katehizacija, -e ` ‰nlat. catechisatio, v. kate-
hezaŠ 1. pou~avawe u hri{}anskoj veri u obli-
ku pitawa i odgovora, katehetika; izlagawe u
obliku dijaloga. 2. obuhvatawe nastavom vero-
nauke, katehetikom.
katehizirati, katehiziram, 3. l. mn. kate-
hiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. katehezaŠ pou~iti,
pou~avati u veri, u katehizmu.
katehumen, -a m, mn. -i ‰gr~. katechoumenos,
v. katihetaŠ 1. odrasli kandidat za kr{tewe. 2.
kandidat za primawe potvrde, konfirmacije
(kod evangelika). x katehumenski.
katil, -a m, mn. -i ‰tur. katil od ar. qatilŠ 1.
krvnik, zlotvor, du{manin; silexija, ubojica,
razbojnik; kavgaxija, sva|alica. 2. (kao pri-
dev) zao, nasilan, opasan. x katilski.
katiheta, -e m, mn. katihete ‰gr~. katechein
usmeno podu~avati, v. kata-, echein odjekivatiŠ
nastavnik kateheze, verou~iteq.
katihizacija, katihizirati v. katehiza-
cija, katehizirati.
katihizis ‰gr~. katechismosŠ 1. uxbenik o
osnovama hri{}anske vere, napisan u obliku
pitawa i odgovora. 2. svaki kratak i jezgrovit
uxbenik neke nauke ili umetnosti.
kation, -a i kation, - ona m (nepr. katjon)
mn. katjoni, gen. mn. katjona ‰gr~. kation ono {to
silazi od katienai silazitiŠ fiz. pozitivno na-
katjon
elektrisani jon, koji se pri elektrolizi talo-
`i na katodi; up. anion.
katjon nepr., stand. kation i kation (v.)
katmer, -a m, mn. katmeri, gen. mn. katmera
‰tur. katmerŠ karanfil.
katogen, -a, -o ‰gr~. kato dole, v. -genŠ geol. ko-
ji je nastao kretawem odozgo prema dole (o
eruptivnim stenama koje su doprle s povr{i-
ne Zemqe u wenu unutra{wost); supr. anogen.
katoda, -e ` ‰gr~. kathodos sila`ewe, v. ka-
ta-, hodos putŠ fiz. elektroda spojena s nega-
tivnim polom izvora elektri~ne struje, nega-
tivna elektroda; up. anoda.
katodni, -a, -o ‰v. katodaŠ fiz. koji se odnosi
na katodu. y katodna cev naprava u kojoj katod-
ni zraci padaju na fluorescentni ekran, stva-
raju}i sliku; katodni zraci fiz. zraci sasta-
vqeni od elektrona, koji izlaze iz katode pri
elektri~nom pra`wewu u cevi bez vazduha.
katolizacija, -e ` ‰v. katolikŠ prevo|ewe u
katoli~ku veru, pokatoli~ewe; {irewe kato-
li~ke vere.
katolizirati, katoliziram, 3. l. mn. katoli-
ziraju svr{. i nesvr{. ‰v. katolikŠ prevesti, pre-
voditi u katoli~ku veru, (po)katoli~avati.
katolik, -a m, mn. katolici, gen. mn. katolika
(`. katolikiwa, -e; nepr. katolkiwa) ‰lat. cat-
holicus od gr~. katholikos sveop{ti, prema kata-,
holos sav, potpunŠ pripadnik Rimokatoli~ke
crkve.
katolikon, -a m ‰srlat. catholicon od gr~. kat-
holikon, v. katolikŠ 1. ono {to je op{te, uni-
verzalno. 2. op{ti lek, tj. lek koji treba da le-
~i sve bolesti.
katolicizam, -zma m ‰v. katolikŠ u~ewe,
ideologija katoli~ke crkve; katoli~ka veroi-
spovest.
katoli~anstvo, -a s ‰v. katolikŠ 1. kato-
li~ka veroispovest. 2. skup svih katolika.
katoli~ki, -a, -o ‰v. katolikŠ koji se odno-
si na katolike i katolicizam, koji pripada ka-
tolicima, svojstven katolicima.
katonizam, -zma m ‰prema rimskom dr`av-
niku KatonuŠ strogost u pridr`avawu moral-
nih i eti~kih normi, apsolutno po{tovawe
tih normi.
kaudiqo
katorga, -e ` ‰rus. katorga, prema gr~. kater-
gos obra|enŠ robija, prinudni rad, kuluk.
katran, -a m ‰tur. katran od ar. qatranŠ `itka
ili smolasta materija tamne boje koja se dobi-
ja suvom destilacijom ugqa ili drveta i koja
se upotrebqava za za{titu od vlage, za pravqe-
we asfalta i u hemijskoj i drugoj industriji
uop{te.
katren, -ena m, mn. katreni, gen. mn. katrena
‰fr. quatrainŠ kwi`. strofa od ~etiri stiha.
katul, -a m ‰tur. kat›lŠ pogubqewe, smaknu}e.
katul-bujruntija, -e ` ‰tur. kat›lbuyrultu, v.
katul, bujruntijaŠ pismena zapovest, bujrunti-
ja kojom se nare|uje da se neko pogubi.
katul-ferman, -ana m ‰tur. kat›lferman, v. ka-
tul, fermanŠ sultanova pismena zapovest ko-
jom se nare|uje da se neko pogubi.
katun, -una m, mn. katuni, gen. mn. katuna ‰rum.
catunŠ sto~arsko letwe naseqe u planini s ko-
libama i torovima gde se stoka napasa i muze,
ba~ija. x katunski.
katunar, -ara m, mn. katunari, gen. mn. katu-
nara ‰v. katunŠ 1. pastir na katunu. 2. stare{i-
na katuna.
katunariti, katunarim nesvr{. ‰v. katunarŠ
baviti se sto~arstvom `ive}i na katunu.
katura, -e `, gen. mn. katura ‰tur. kat›rŠ 1. ma-
zga. 2. teret, tovar koji mazga mo`e poneti, kao
mera za koli~inu, te`inu.
ka}u{a, -e i ka}u{a, -e `, gen. mn. ka}u{a
‰rus. katä{a, hip. od KatarinaŠ voj. popularni
naziv za sovjetsko vi{ecevno raketno oru`je
iz Drugog svetskog rata.
kauboj, -a m, mn. kauboji, gen. mn. kauboja
‰engl. cowboy, prema cow krava, boy momakŠ go-
vedar, pratilac velikih stada u doba naseqa-
vawa ameri~kog zapada.
kaubojac, -jca m ‰v. kaubojŠ fam. kaubojski
film (v.).
kaubojski, -a, -o ‰v. kaubojŠ koji se odnosi
na kauboje. y kaubojski film film o Divqem
zapadu, vestern.
kaudalan, -lna, -lno ‰lat. cauda repŠ zool. ko-
ji pripada repu, repni.
kaudiqo, -a m ‰{p. caudillo vo|aŠ titula
{panskog diktatora generala Franka.
601
kauza
kauza, -e ` ‰lat. causaŠ prav. 1. stvar koja je
pred sudom; predmet sudskog postupka. 2.
uzrok, razlog.
kauzalan, -lna, -lno ‰lat. causalisŠ uzro~ni,
koji se odnosi na uzro~nu povezanost. y kau-
zalne re~enice gram. uzro~ne re~enice.
kauzalgija, -e ` ‰gr~. kausis paqewe, v. -al-
gijaŠ med. jaki bolovi u vidu peckawa ili pe~e-
wa koji nastaju kao posledica povre|ivawa
`ivaca (npr. posle amputacije noge).
kauzalizam, -zma m ‰v. kauzalanŠ nagla{ava-
we kauzalnosti, te`wa ka uo~avawu uzro~ne
povezanosti pojava.
kauzalitet, -eta m ‰nlat. causalitas, v. kauza-
lanŠ filoz. uzajamna zavisnost, uzro~na poveza-
nost pojava, odnos uzroka i posledice.
kauzativan, -vna, -vno ‰lat. causativus, v. kau-
zaŠ y kauzativni glagol gram. glagol koji poka-
zuje radwu kojom se prouzrokuje da neko ili ne-
{to (iz)vr{i radwu ozna~enu osnovnim glago-
lom (npr. rasplakati /koga/ naspram plakati).
kauk, -a m, mn. kauci, gen. mn. kauka i kauk, -a
m, mn. kauci, gen. mn. kauka ‰tur. kavukŠ kapa od
debele vune ili pamu~ne tkanine omotana tan-
kim platnom, ~almom, ahmedijom.
kaul, -a m ‰tur. kav›l od ar. qawl govor, mi-
{qeweŠ 1. jemstvo, garancija. 2. pogodba, dogo-
vor. 3. ispitivawe, provera, proba.
ka-und-ka prid. indekl. ‰skr. od nem. kaiserlich
und koniglich carski i kraqevskiŠ skra}eni
naziv za Austrougarsku monarhiju.
kauper, -a m, mn. -i ‰prema Englezu Kauperu
(Cowper)Š tehn. aparat za grejawe komprimira-
nog vazduha koji se uvodi u visoku pe}.
kauri, kaurija m ‰engl. cowriŠ zool. vrsta
afri~kog pu`a, ~ija se {arena qu{tura upo-
trebqavala kao sredstvo pla}awa umesto nov-
ca u nekim zemqama Azije i Afrike.
kaur(in) = |aur ‰tur. gaur, gavur, prvobitno
naziv za zoroastrijance od pers. gebrŠ 1. onaj
koji ne veruje, nevernik (pogrdno o nemusli-
manima). 2. katolik. x kaurski.
kaurma = kavurma (v.).
kaustika, -e `, dat. i lok. kaustici ‰v. kau-
sti~anŠ hem. 1. svojstvo nagrizawa, jetkost, kau-
sti~nost. 2. rastvor kiseline, lu`ine ili so-
602
kafanski
li koji slu`i za nagrizawe, najedawe metal-
nih i dr. povr{ina.
kausti~an, -~na, -~no ‰lat. causticus od gr~.
kaustikos koji je sposoban da zapali, prema kai-
ein zapalitiŠ 1. koji nagriza, najeda, jedak. 2.
fig. zajedqiv, podsme{qiv, sarkasti~an. y ka-
usti~na soda hem. natrijum hidroksid.
kausti~nost, -osti ` ‰v. kausti~anŠ svoj-
stvo onoga {to je kausti~no.
kautela, -e ` ‰lat. cautelaŠ prav. ta~ka, odred-
ba ugovora kojoj je ciq obezbe|ewe od mogu}e
{tete kao mera predostro`nosti.
kauter, -a m ‰lat. cauterium od gr~. kauterion,
prema kaiein zapalitiŠ med. sredstvo za spaqi-
vawe rana.
kauterizacija, -e ` ‰v. kauterŠ 1. med. sago-
revawe, uni{tavawe tkiva (rane, kakve izra-
sline i sl.) nekim kausti~nim sredstvom od-
nosno visokom toplotom. 2. `igosawe stoke
pomo}u usijanog metala.
kaucija, -e i kaucija, -e ` ‰lat. cautio oprezŠ
1. sredstvo (obi~no nov~ano) koje slu`i za
obezbe|ewe izvr{ewa ugovornih obaveza, jem-
stvo, garancija. 2. odre|ena suma novca koja se
pola`e za uslovno pu{tawe na slobodu okri-
vqenog lica.
kau~, -a m, mn. kau~i, gen. mn. kau~a ‰engl. co-
uchŠ {iri le`aj s naslonom, sofa, divan.
kau~uk, -a m ‰nem. Kautschuk, fr. caoutchouc
od egz.Š 1. sok koji se izlu~uje iz zase~enih sta-
bala razli~itih tropskih biqaka, osnovna si-
rovina za proizvodwu gume. 2. v. kau~ukovac.
3. ki{ni ogrta~ impregniran kau~ukom.
kau~ukovac, -ovca m ‰v. kau~ukŠ bot. drvo iz
kojeg se dobija kau~uk, Hevea brasiliensis.
kafa, -e `, gen. mn. kafa ‰tur. kahve od ar. qah-
waŠ 1. drvo poreklom iz Etiopije (pokrajina
Kafa), Coffea arabica, raste u tropskim kraje-
vima. 2. seme ove biqke. 3. napitak spravqen
od pr`enog semena ove biqke.
kafana, -e ` ‰tur. kahvehaneŠ lokal gde se za
novac mo`e piti, a obi~no i jesti, gostionica;
restoran.
kafanski, -a, -o ‰v. kafanaŠ koji se odnosi na
kafane; koji je tipi~an za dru{tvo u kafani.
kafe
kafe, kafea m ‰fr. cafeŠ mali restoran u ko-
me se slu`i kafa i pi}e, kafi}; up. inter-
net-kafe.
kafez v. kavez.
kafe-kuvarica, -e ` ‰nem. KaffeeŠ `ena za-
du`ena da na radnom mestu kuva kafu.
kafeni, -a, -o ‰v. kafaŠ koji se odnosi na ka-
fu; koji slu`i za kafu (kafena ka{ika).
kafenisati, kafeni{em nesvr{. ‰v. kafeniŠ
piti kafu sede}i, razgovaraju}i u dru{tvu.
kafeterija, -e ` ‰amer. {p. cafeteriaŠ mali
restoran sa samoposlu`ivawem.
kafexija ‰tur. kahveci, v. kafaŠ 1. vlasnik
kafane; onaj koji poslu`uje kafu. 2. veliki
qubiteq kafe.
kafe-{antan, -ana m (uob. kafe-{antan)
‰fr. cafe kafana, chantant pevaju}iŠ kafana, go-
stionica sa estradnim programom.
kafilerija, -e ` ‰austr. nem. KaffilereiŠ usta-
nova u kojoj se uni{tavaju `ivotiwe lutalice
i wihove le{ine; `ivodernica, strvodernica.
kafkizam, -zma m ‰prema prezimenu KafkaŠ
kwi`evni pravac koji nastavqa ideje o ap-
surdnosti qudske egzistencije Franca Kafke,
~e{kog pisca na nema~kom jeziku, 1883–1924.
kafkijanac, -nca m ‰prema prezimenu Kaf-
kaŠ sledbenik Kafke ili kafkizma.
kafkijanski, -a, -o ‰prema prezimenu Kaf-
kaŠ 1. koji se odnosi na Kafku. 2. fig. obele`en
mu~nom atmosferom u kojoj je pojedinac nemo-
}an pod stalnim pritiskom sveprisutne vla-
sti, kao u delima Franca Kafke.
kaftan, -ana m, mn. kaftani, gen. mn. kaftana
‰tur. kaftan od pers. haftanŠ vrsta dugog ogrta~a,
obi~no od ~oje, u Rusiji i isto~wa~kim ze-
mqama.
kafuzo, -a m ‰braz. port. cafusoŠ me{anac
Crnca i Indijanke ili obrnuto.
kahar, -a i kahar, -a m ‰tur. kah›r od ar. qahrŠ
1. `alost, tuga, briga. 2. sila, nasiqe.
kaharli pril. indekl. = karli ‰tur. kah›rl›, v.
kaharŠ tu`an, `alostan, neveseo; bri`an, za-
brinut.
kahva v. kafa.
kaheksija, -e ` ‰gr~. kachexia lo{e stawe,
prema kakos lo{, hexis staweŠ med. stawe kraj-
ka{irati
we fizi~ke iscrpqenosti, slabosti organi-
zma, kao posledica te{kih oboqewa.
kahekti~an, -~na, -~no ‰gr~. kakhektikosŠ ko-
ji je u stawu kaheksije, krajwe iscrpqen, ispi-
jen bole{}u, slab, oronuo.
kahriman, -ana m, mn. kahrimani, gen. mn. ka-
hrimana ‰tur. kahraman od pers. qahramanŠ hra-
bar, odva`an ~ovek, junak.
kahrimanluk, -a m, mn. kahrimanluci, gen.
mn. kahrimanluka ‰tur. kahramanl›k, v. kahri-
manŠ juna{tvo, herojstvo.
kaciga, -e `, dat. kacigi ‰klat. cassis, gen. cas-
sidisŠ metalna kapa, {lem.
kacigast, -a, -o ‰v. kacigaŠ po obliku sli~an
{lemu, kacigi.
ka~a, -e ` ‰ital. caccia lovŠ muz. vrsta vokal-
nog dueta ili trija, obi~no s temama iz lova,
popularnog me|u kompozitorima italijanske
renesanse.
ka~ak, -a m, mn. ka~aci, gen. mn. ka~aka ‰tur.
kacakŠ 1. a. odmetnik od vlasti i zakona, haj-
duk; begunac. b. nasilnik, razbojnik. v. ist.
pripadnik albanskih gerilaca koji su, naro-
~ito u Prvom svetskom ratu, u malim grupama
napadali strane vojske. 2. prokrijum~arena,
krijum~arska roba, naj~e{}e duvan. x ka-
~a~ki.
ka~amak, -a m ‰tur. kacamakŠ jelo od kuvanog
kukuruznog bra{na, palenta, pura.
ka~etero, -a m ‰{p. cacheteroŠ matador koji
se protiv bika bori no`em.
ka~kavaq, -aqa m ‰tur. kaskaval od ital. caci-
ocavalloŠ vrsta tvrdog masnog presovanog ov~i-
jeg, re|e kravqeg ili me{anog sira.
ka~ket, -eta m, mn. ka~keti, gen. mn. ka~keta
‰rus. ka~ket od fr. casquette od casque kaciga,
kapaŠ kapa sa {titnikom.
ka{, -a m ‰tur. kasŠ predwi deo sedla, unka{,
obluk.
ka{agija v. ~e{agija.
ka{eta, -e `, gen. mn. ka{eta ‰ital. cassetta, v.
kasetaŠ pokr. 1. omawi sanduk, {kriwa. 2. san-
du~i} u kome se dr`i no}ni sud.
ka{irati, ka{iram, 3. l. mn. ka{iraju svr{.
i nesvr{. ‰nem. kaschieren od fr. cacher kritiŠ 1.
oblagati, oblepiti; nalepiti sliku na ~vrstu
podlogu; oblepiti korice kwige sjajnim papi-
603
ka{mir
rom, ob. u boji. 2. neob. zast. prikri(va)ti, pre-
}ut(kiv)ati, (za)tajiti.
ka{mir, -a i ka{mir, -ira m ‰prema indij-
skoj pokrajini Ka{mir, odakle poti~eŠ fina
sjajna tkanina od dlake ka{mirske koze.
ka{tel, -a m, mn. ka{teli, gen. mn. ka{tela
‰ital. castelloŠ dvorac, zamak; mala tvr|ava, gra-
di}, utvr|eno mesto. x ka{telski.
ka{telan ‰nem. Kastellan od lat. castellanusŠ
ist. nadzornik dvorca ili zamka; upravnik tvr-
|ave ili gradske stra`e.
ka{tig, -a m i ka{tiga, -e ` ‰v. ka{tigova-
tiŠ kazna, ka`wavawe.
ka{tigovati, ka{tigujem svr{. i nesvr{.
‰ital. castigareŠ kazniti, ka`wavati.
ka{tradina v. kastradina.
kvaga, -e `, dat. kvagi, gen. mn. kvaga ‰engl. qu-
agga iz hotentotskogŠ zool. vrsta ju`noafri~ke
zebre, Equus quagga.
kvadar, -dra m ‰ital. quadro od lat. quadrusŠ
pokr. slika, slikarski rad ~etvrtastog oblika.
kvadar, -dra m ‰lat. quadrus ~etvorougaoniŠ
geometrijsko telo ograni~eno sa {est pravou-
gaonika, pravougli paralelopiped.
kvadrant, -a m, mn. kvadranti, gen. mn. kva-
dranata ‰lat. quadrans ~etvrtinaŠ 1. geom. a. ~e-
tvrtina kruga (elipse) ili luk od 90 stepeni.
b. jedan od ~etiri dela povr{ine podeqene
dvema pravama pod pravim uglom (npr. u koor-
dinatnom sistemu). 2. astron. geod. instrument
koji se upotrebqavao za merewe visina i azi-
muta nebeskih tela, odn. horizontalnih i ver-
tikalnih uglova geodetskih ta~aka. b. pom. in-
strument kojim se nekada odre|ivala geograf-
ska {irina pri utvr|ivawu pozicije broda. v.
voj. vrsta ni{anske sprave za odre|ivawe nagi-
ba cevi artiqerijskog oru`ja.
kvadrat, -ata m, mn. kvadrati, gen. mn. kvadra-
ta ‰lat. quadratus ~etvrtast, ~etvorouglastŠ 1.
geom. ~etvorougao (paralelogram) kome su sve
strane jednake a uglovi isti, pravi; predmet,
povr{ina i sl. takvog oblika. 2. mat. drugi ste-
pen (nekog broja, neke vrednosti), proizvod
koji se dobije kad se neki broj pomno`i samim
sobom. 3. raz. kvadratni metar.
kvadratni, -a, -o ‰v. kvadratŠ 1. koji ima ob-
lik kvadrata. 2. koji se dobija mno`ewem nekog
604
kvadriplegija
broja samim sobom; (u nazivima mera za povr-
{inu): ‹ metar, ‹ centimetar, ‹ kilometar i
sl. y kvadratni koren mat. broj koji podignut
na drugi stepen daje zadati broj; kvadratna
jedna~ina mat. jedna~ina drugog stepena.
kvadratura, -e ` ‰lat. quadratura, prema qua-
dratus ~etvorouglastŠ 1. mat. postupak kojim se
izra~unava povr{ina ograni~enog dela ravni.
2. mat. ukupna povr{ina nekog prostora izra-
`ena odgovaraju}im jedinicama mere. 3. astron.
odnosni, relativni polo`aj dva nebeska tela
kada razlika wihovih du`ina iznosi 90. y
kvadratura kruga odre|ivawe kvadrata po
povr{ini jednakog krugu zadatog polupre~ni-
ka. z kvadratura kruga fig. neostvarqiv zada-
tak, nere{iv problem.
kvadri- ‰lat. quadri- prema quattuor ~etiriŠ
u slo`enim re~ima ozna~ava broj ~etiri.
kvadrivijum, -a m ‰srlat. quadrivium dosl.
raskr{}e ~etiri putaŠ ist. naziv za vi{i ste-
pen obuke u starom {kolstvu (aritmetika, geo-
metrija, astronomija i muzika); up. trivijum.
kvadriga, -e `, dat. i lok. kvadrigi, gen. mn.
kvadriga ‰lat. quadrigaŠ 1. ist. laka dvokolica
sa ~etiri kowa, koja se u anti~ko doba upotre-
bqavala pri trijumfima, u trkama na olimpij-
skim igrama i dr.; dvokolica, ~etvoropreg
uop{te. 2. pesn. dvostih sa rimom u sredini i
na kraju.
kvadrijenalan, -lna, -lno ‰v. kvadrijeni-
jumŠ koji se javqa ili odr`ava svake ~etvrte
godine; up. bijenalan, trijenalan.
kvadrijenijum, -a m i kvadrijenij, -a m ‰v.
kvadri-, lat. annus godinaŠ vremenski period
od ~etiri godine, ~etvorole}e.
kvadrilion, -ona m, mn. kvadrilioni, gen.
mn.kvadriliona ‰v. kvadri-, (mi)lionŠ ~etvrta
potencija (v.) miliona, hiqadu triliona.
kvadrinom, -oma m, mn. kvadrinomi, gen. mn.
kvadrinoma ‰v. kvadri-, v. polinomŠ mat. zbir
~etiri veli~ine, ~etvoro~lan izraz.
kvadrinoman, -mna, -mno ‰v. kvadrinomŠ
mat. koji ima oblik kvadrinoma, ~etvoro~lan.
kvadriplegija, -e ` ‰v. kvadri-, gr~. plege
udarŠ med. paraliza, oduzetost sva ~etiri uda,
ruku i nogu; up. paraplegija, hemiplegija.
kvadriplegi~ar
kvadriplegi~ar, -a m ‰v. kvadriplegijaŠ
med. onaj koji boluje od kvadriplegije.
kvadrirati, kvadriram, 3. l. mn. kvadriraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. quadrare, prema quattuor ~e-
tiriŠ 1. mat. di}i, dizati (broj, brojni izraz i
sl.) na kvadrat, na drugi stepen, (po)mno`iti
samim sobom. 2. da(va)ti (~emu) ~etvorougani
oblik. 3. (iz)deliti na kvadrate, prekri(va)ti,
iscrta(va)ti kvadratima i sl.
kvadrirema, -e ` ‰v. kvadri-, lat. remus ve-
sloŠ pom. ist. rimski ratni brod sa ~etiri reda
vesala jedan iznad drugog; up. trirema.
kvadrofonija, -e ` ‰engl. quadrophonic, v.
kvadri-, stereofonijaŠ stereofonska repro-
dukcija zvuka pomo}u ~etiri zvu~nika, obi~no
po jedan u svakom uglu sobe.
kvazar, -ara m, mn. kvazari, gen. mn. kvazara
‰engl. quasar od quasi stellar radio source tobo-
`wi zvezdani izvorŠ astron. do sada najudaqe-
niji uo~eni kosmi~ki objekti (i do 12 mili-
jardi svetlosnih godina), izvanrednog sjaja,
neuporedive gustine i energije.
kvazi- ‰lat. quasiŠ prvi deo slo`enica ko-
jim se izra`ava da je ono {to zna~i osnovna
re~ la`no, tobo`we, prividno (npr. kvazi-
stru~wak); nazovi-, nadri-.
kvalitativan, -vna, -vno ‰lat. qualitativusŠ
koji se odnosi na kvalitet, koji je u vezi sa
kvalitetom; koji se odnosi na vrstu a ne na ko-
li~inu, up. kvantitativan.
kvalitet, -eta m, mn. kvaliteti, gen. mn. kva-
liteta ‰lat. qualitasŠ 1. svojstvo, osobina, ka-
kvo}a. 2. vrednost, pozitivne odlike, vrlina.
3. u {ahu, razlika u snazi, vrednosti izme|u
figura. 4. fon. artikulacija, priroda samogla-
snika. y kvalitet `ivota skup prirodnih,
ekonomskih i dru{tvenih uslova koji omogu-
}avaju da se dobro `ivi; dobiti kvalitet u
{ahu, `rtvovati dve slabije figure da bi se
sa~uvala jedna ja~a.
kvalitetan, -tna, -tno ‰lat. qualis vrstanŠ 1.
koji je dobrog kvaliteta, koji se odlikuje kva-
litetom, dobrim svojstvima, vredno{}u; do-
bar za upotrebu, vrstan. 2. v. kvalitativan.
kvalifikativ, -a i kvalifikativ, -iva m
‰nlat. qualificativusŠ ono ~ime se ne{to kvali-
kvant
fikuje, {to slu`i kao obele`je, ocena vredno-
sti ne~ega.
kvalifikator, -a m ‰nlat. qualificator, v.
kvalifikacijaŠ 1. prav. izvestilac, odredilac
nekog krivi~nog dela prema krivi~nom zako-
nu, referent, tu`ilac (u krivi~nim delima).
2. gram. re~ koja bli`e odre|uje, ozna~ava, ogra-
ni~ava ili mewa zna~ewe neke druge re~i.
kvalifikacija, -e ` ‰lat. qualificatio, pre-
ma qualis kakav, facere ~initiŠ 1. ocena vredno-
sti, kakvo}e koga ili ~ega. 2. a. stru~na, {kol-
ska sprema; obrazovawe. b. ono {to predstavqa
potvrdu, dokaz, ocenu ne~ije sposobnosti,
stru~nosti, odn. daje nekome pravo na odre|e-
ni posao, slu`bu, zvawe i dr. 3. prav. pravno
odre|ivawe, tretirawe datog krivi~nog dela i
wegovo svrstavawe pod odre|ene ~lanove zako-
na. 4. sp. plasman koji omogu}ava takmi~ewe u
vi{em rangu.
kvalifikacijski, -a, -o i kvalifikaci-
oni, -a, -o ‰v. kvalifikacijaŠ koji se odnosi na
kvalifikaciju; koji omogu}ava kvalifikaci-
ju, prijem, upis i sl. (kvalifikacioni ispit,
kvalifikaciono takmi~ewe).
kvalifikovan, -a, -o ‰v. kvalifikovatiŠ 1.
koji ima kvalifikacije, potrebno znawe,
stru~nu, {kolsku i sl. spremu, osposobqen,
stru~an (za ne{to). 2. nadle`an, merodavan,
ovla{}en (za ne{to).
kvalifikovanost, -osti ` ‰v. kvalifikova-
tiŠ svojstvo onoga koji je kvalifikovan; ospo-
sobqenost, stru~na spremnost; merodavnost.
kvalifikovati, kvalifikujem i kvalifi-
kovati, kvalifikujem ‰srlat. qualificareŠ 1. a. od-
rediti, odre|ivati vrednost, svojstva koga ili
~ega, oceniti, ocewivati. b. svrsta(va)ti u od-
re|enu kategoriju, vrstu i sl. prema svojstvima,
(o)karakterisati. 2. da(va)ti kvalifikaciju,
potvrdu o ~ijoj stru~nosti, sposobnosti za ka-
kav posao, slu`bu, zvawe i sl. 3. osposobiti,
osposobqavati za ne{to, da(va)ti stru~no zna-
we potrebno za vr{ewe nekog posla. 4. prav. na
osnovu zakona odrediti, odre|ivati vrstu i te-
`inu krivi~nog dela. 5. kvalifikovati se
ste}i kvalifikaciju; sp. izboriti se za vi{i
rang takmi~ewa.
kvant, -a m, mn. kvantovi, gen. mn. kvantova
‰lat. quantum, sr. rod od quantus kolikiŠ 1. fiz.
605
kvanta{
najmawa, karakteristi~na koli~ina ili vred-
nost izvesnih fizi~kih veli~ina (energije,
dejstva, momenta koli~ine kretawa i dr.) koja
se izra`ava u skokovitoj izmeni stawa. 2. ma-
la, najmawa koli~ina ne~ega uop{te.
kvanta{, -a{a m, mn. kvanta{i, gen. mn. kvan-
ta{a ‰lat. quantumŠ trgovac na veliko, veletrgo-
vac.
kvanta{ki, -a, -o ‰v. kvanta{Š koji se odno-
si na kvanta{e, koji pripada kvanta{ima. y
kvanta{ka pijaca trg. pijaca na kojoj se roba
prodaje na veliko.
kvantitativan, -vna, -vno ‰srlat. quantitati-
vusŠ koji se odnosi na kvantitet, koji je u vezi
s kvantitetom, koli~inski; up. kvalitativan.
kvantitet, -eta m, mn. kvantiteti, gen. mn.
kvantiteta ‰lat. quantitasŠ 1. koli~ina, veli~i-
na, brojnost. 2. fon. du`ina artikulacije voka-
la, odn. akcenta.
kvantifikator, -a m ‰v. kvantifikovatiŠ 1.
filoz.pojam, izraz ili simbol koji odre|uje
broj ili koli~inu ~ega. 2. gram. re~ ili deo re-
~i koji iskazuje broj ili koli~inu (brojevi,
prilozi za koli~inu, neki prefiksi i sl.).
kvantifikacija, -e ` ‰v. kvantifikovatiŠ
odre|ivawe, izra`avawe koli~ine; iskaziva-
we ~ega u brojevima odnosno jedinicama mere.
kvantifikovati, kvantifikujem i kvan-
tifikovati, kvantifikujem svr{. i nesvr{. ‰srlat.
quantificare prema quantum koliko, -fikovatiŠ
odrediti, odre|ivati (ne{to) po kvantitetu.
kvantni, -a, -o ‰v. kvantŠ fiz. koji se odnosi
na kvante (v.). y kvantna teorija teorija po
kojoj se energija ne prenosi kontinuirano nego
u odvojenim jedinicama, kvantima; kvantna
mehanika teorija koja opisuje kretawe objeka-
ta pomo}u kvantne teorije; kvantni skok nagla
promena nivoa energije nekog atoma ili mole-
kula; fig. naglo poboq{awe ili pogor{awe.
kvantum, kvantuma i kvantum, -a ‰lat. quan-
tum kolikoŠ 1. v. kvant. 2. v. kvantitet.
kvarat, kvarta m, gen. mn. kvarata ‰ital. quar-
to ~etvrtinaŠ 1. ~etvrti deo, ~etvrtina. 2. zast.
mera za pi}e, ~okaw, satqik (‹ rakije). 3. ist.
nekada{wi austrijski srebrni novac od pet
krajcara, ~etvrtina cvancika.
606
kvartir-majstor
kvargl, -a m, mn. kvarglovi ‰nem. QuargelŠ 1.
vrsta delikatesnog sira. 2. sp. fam. udarac u
loptu spoqnom stranom noge.
kvark, -a m, mn. kvarkovi, gen. mn. kvarkova
‰engl. quarkŠ fiz. elementarna ~estica koja ne
postoji sama ve} je sastavni deo hadrona (v.).
kvart, -a m, mn. kvartovi, gen. mn. kvartova
‰lat. quartum ~etvrtinaŠ 1. a. deo grada, gradska
~etvrt, rejon; administrativna uprava takvog
rejona i weno sedi{te. b. policijska uprava
odre|enog dela grada (u nekim zemqama na za-
padu i u nas do kraja II svetskog rata). 2. tipogr.
format kwige ~iji listovi predstavqaju ~e-
tvrtinu tabaka; up. folio, oktav.
kvarta, -e `, gen. mn. kvarata i kvarta ‰lat.
quarta ~etvrtaŠ 1. muz. ~etvrti stupaw dijaton-
ske skale; interval od ~etiri tona. 2. niz od
~etiri karte iste boje (u igri karata). 3. sp. vr-
sta ma~evala~kog udarca s leva na desno. 4. zast.
~etvrti razred (u starom {kolstvu). 5. zast. na-
ziv razli~itih mera za te~nost ili za `ito.
kvartal, -ala m, mn. kvartali, gen. mn. kvarta-
la ‰nem. Quartal prema lat. quartus ~etvrtiŠ ~e-
tvrtina godine, razdobqe od tri meseca, tro-
mese~je; up. tercijal.
kvartalni, -a, -o ‰v. kvartalŠ koji se odnosi
na kvartal, tromese~ni, ~etvrtgodi{wi (‹ ob-
ra~un; ‹ plan).
kvartar, -ara m ‰nlat. quartarius, prema quar-
tus ~etvrtiŠ geol. najmla|e razdobqe u razvoju
zemqe, u trajawu od oko milion godina, od pr-
vih tragova pojave ~oveka do danas.
kvartarni, -a, -o ‰v. kvartarŠ 1. koji se od-
nosi na kvartar, koji poti~e iz kvartara. 2. ~e-
tvrti po redu, koji zauzima ~etvrto mesto u ne-
kom redu ili nizu.
kvartet, -eta m, mn. kvarteti, gen. mn. kvarte-
ta ‰ital. quartettoŠ 1. muz. ansambl od ~etiri pe-
va~a ili svira~a; kompozicija za takav an-
sambl. 2. grupa od ~etiri osobe, ~etvorka.
kvartir, -ira m, mn. kvartiri, gen. mn. kvar-
tira ‰nem. Quartier od fr. quartierŠ 1. stan, sklo-
ni{te, konak. 2. voj. vojni~ki logor; sme{taj
vojnika van kasarne.
kvartir-majstor, -a m ‰nem. Quartiermeister,
v. kvartir, majstorŠ voj. zast. onaj koji se stara o
stanovawu vojnika, kona~ar.
kvarc
kvarc, -a m ‰nem. QuarzŠ miner. proziran, bez-
bojni mineral, silicijum-dioksid, velike
tvrdo}e, koji je u sastavu ve}ine stena zemqi-
ne kore. y kvarc-lampa med. lampa kod koje
elektri~na struja prolazi kroz `ivinu paru,
ima veoma jaku svetlost i zra~i ultravioletne
zrake; staklo u ovoj lampi je od kvarca.
kvarcit, -ita ‰v. kvarcŠ miner. vrsta veoma
tvrdog kamena, pe{~anik s velikim procentom
kvarca.
kvarcni, -a, -o ‰v. kvarcŠ koji se sastoji od
kvarca; koji sadr`i kvarc; y kvarcni pesak
pesak od sitnih zrnaca silicijum-dioksida,
bitan u proizvodwi stakla; kvarcni ~asov-
nik elektronski ~asovnik velike ta~nosti,
zasnovan na vibracijama kristala kvarca.
kvarcovati, kvarcujem svr{. i nesvr{. ‰v.
kvarcŠ med. (o)zra~iti ultravioletnim zraci-
ma pomo}u kvarc-lampe radi le~ewa izvesnih
bolesti.
kvas, -a m, lok. kvasu, mn. kvasovi, gen. mn. kva-
sova ‰rus. kvasŠ nakiselo, osve`avaju}e bezal-
koholno pi}e poreklom iz Rusije, spravqa se
previrawem slada, ra`enog bra{na i vode.
kvaternar, -ara m, mn. kvaternari, gen. mn.
kvaternara ‰lat. quaternarius ~etvorostruk, od
~etiri delaŠ metr. ~etvorostopni stih.
kvaternaran, -rna, -rno ‰lat. quaternariusŠ
~etvorostruk, od ~etiri dela.
kvatro~entist(a), -e m, mn. kvatro~entisti
‰v. kvatro~entoŠ pisac ili umetnik u Italiji
iz vremena kvatro~enta.
kvatro~entisti~ki, -a, -o ‰v. kvatro~entoŠ
koji pripada kvatro~entu, XV veku.
kvatro~ento, -a m ‰ital. quattrocento dosl.
~etiri stotineŠ ist. um. naziv za petnaesti vek
u kwi`evnosti i likovnim umetnostima; doba
rane renesanse u Italiji.
kveker, -a i kveker, -a m, mn. kvekeri, gen. mn.
kvekera ‰engl. quakers oni koji drhteŠ 1. naziv
za pripadnika protestantske verske sekte
Dru{tvo prijateqa u Engleskoj i severnoj
Americi koja odbacuje crkvenu hijerarhiju,
sakramente, zakletvu, slu`bu u vojsci i dr., a
demokratsku jednakost i hri{}ansku dobro-
tvornu delatnost smatra glavnom vrlinom. 2.
kvinaran
vrsta mu{kog kaputa. x kvekerski i kveker-
ski.
kverulant, -a m, mn. kverulanti, gen. mn. kve-
rulanata ‰nlat. querulans prema lat. querulus `a-
lostiv, pla~qivŠ osoba sklona tu`akawu, par-
ni~ewu; tu`ibaba. x kverulantski.
kverulancija, -e ` ‰v. kverulantŠ sklonost
`albama, tu`akawu; svadqivost.
kvest, -a m ‰engl. quest poslaweŠ ra~. u kom-
pjuterskim igrama, zadaci koje igra~ mora da
ispuni kako bi wegov kompjuterski generisa-
ni lik kojim upravqa mogao da napreduje.
kvestionar, -ara m ‰fr. questionnaire, prema
lat. quaestio pitaweŠ upitnik, upitni list, an-
ketni list.
kvestor, -a m, mn. -i ‰lat. quaestorŠ 1. ist. vi-
sok finansijski slu`benik kod starih Ri-
mqana, dr`avni blagajnik kome je bila du-
`nost da skupqa dr`avne prihode. 2. u nekim
dr`avama: upravnik policije. x kvestorski.
kvestura, -e ` ‰lat. quaesturaŠ 1. ist. zvawe i
slu`ba kvestora. 2. policijska ispostava u
Italiji.
kviz, -a m, mn. kvizovi, gen. mn. kvizova ‰amer.
engl. quizŠ ispitivawe ne~ijeg znawa postavqa-
wem zadataka, javno takmi~ewe u znawu i ve-
{tini iz razli~itih oblasti.
kvijetizam, -zma m ‰lat. quietus miran, v.
-izamŠ 1. katoli~ki filozofsko-religijski
pravac, zasnovan u XVII veku, kome je osnovni
princip duboko religiozno razmi{qawe ko-
jim se duh poistove}uje s Bogom i osloba|a
svega ovozemaqskog. 2. fig. pasivan `ivotni
stav; te`wa ka odr`avawu postoje}eg stawa.
kvijetist(a), -e m, mn. kvijetisti ‰v. kvije-
tizamŠ pristalica kvijetizma.
kvijetisti~ki, -a, -o ‰v. kvijetizamŠ koji se
odnosi na kvijetizam i kvijetiste.
kvikstep, -a ‰engl. quickstepŠ vrsta `ivah-
nog plesa u taktu 4/4, brzi fokstrot, popula-
ran posle I svetskog rata.
kvinar, -ara m, mn. kvinari, gen. mn. kvinara
‰lat. quinariusŠ metr. stih od pet stopa.
kvinaran, -rna, -rno ‰lat. quinariusŠ koji se
sastoji od pet, deqiv sa pet, peto~lan; kome je
osnova pet.
607
kvinkvagezima
kvinkvagezima, -e ` ‰lat. quinquagesima pe-
desetaŠ rel. sedma nedeqa, odnosno pedeseti
dan pre Uskrsa (kod katolika).
kvinkvenalan, -lna, -lno ‰v. kvinkvenijumŠ
koji se odr`ava svake pete godine.
kvinkvenijum, -a (i kvinkvenij, -a) m ‰lat.
quinquennium, prema quinque pet, annus godi-
naŠ razdobqe od pet godina, petole}e.
kvinkverema, -e ` ‰lat. quinque pet, remus
vesloŠ ist. la|a s pet reda vesala, ili s pet ve-
sla~kih klupa.
kvint- ‰lat. quintus petiŠ kao prvi deo slo-
`enice ozna~ava broj pet.
kvinta, -e i kvinta, -e `, gen. mn. kvinta i
kvinti ‰lat. quinta petaŠ 1. muz. peti stupaw di-
jatonske skale; interval od pet tonova. 2. sp.
vrsta udarca u ma~evawu. 3. zast. peti razred (u
starom {kolstvu).
kvintakord, -a m ‰v. kvinta, akordŠ muz. tro-
zvuk sastavqen od terce i kvinte ra~unaju}i
od najni`eg tona; osnovni polo`aj akorda.
kvintal, -ala m, mn. kvintali, gen. mn. kvin-
tala ‰srlat. quintale od ar. qintarŠ mera za te`inu,
sto kilograma.
kvintesencija, -e ` ‰ital. quintessenza od
srlat. quinta essentiaŠ ono {to je najva`nije, su-
{tina, sr`, jezgro ne~ega.
kvintesencijalan, -lna, -lno ‰v. kvinte-
sencijaŠ osnovni, su{tinski, bitan.
kvintet, -eta m, mn. kvinteti, gen. mn. kvin-
teta ‰ital. quintettoŠ muz. ansambl od pet peva~a
ili svira~a; kompozicija za takav ansambl.
kvintilion, -ona m, mn. kvintilioni, gen.
mn. kvintiliona ‰lat. quinque pet, (mi)lionŠ
peta potencija miliona, hiqadu kvadriliona.
kvintni, -a, -o ‰v. kvintaŠ muz. koji se odno-
si na kvinte; y kvintni krug niz od sedam in-
tervala kvinte koji se vra}a na po~etni ton (C
— G — D — A — E — H — F — C).
kvintola, -e ` ‰nem. Quintole, v. kvint-Š muz.
tonska figura od pet nota izvedenih u trajawu
~etiri takve note.
kvi pro kvo v. qui pro quo.
kvisling, -a m, mn. kvislinzi, gen. mn. kvi-
slinga ‰prema Vidkunu Kvislingu (Quisling),
predsedniku norve{ke vlade pod nema~kom
608
ke
okupacijom 1940–1945Š pomaga~, saradnik,
sluga okupatora. x kvislin{ki.
kvit prid. indekl. ‰nem. quitt od fr. quitteŠ go-
tov, svr{en; izmiren, razre{en obaveze, raz-
du`en.
kvita, -e `, gen. mn. kvita ‰nem. Quittung od
fr. quittanceŠ 1. pokr. priznanica, potvrda. 2.
fig. ra~un, dug.
kvitancija ‰ital. quietanza, fr. quittanceŠ v.
kvita.
kvitirati, kvitiram, 3. l. mn. kvitiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. quittieren, v. kvitŠ 1. podmi-
ri(va)ti dug, regulisati nov~ane obaveze,
(is)platiti. 2. pismeno, priznanicom potvr-
diti, potvr|ivati (obi~no prijem novca);
(iz)dati potvrdu, priznanicu za ne{to. 3. ras-
kinuti, raskidati (s kim); presta(ja)ti baviti
se (~ime).
kvorum, -a m, mn. -i ‰lat. quorum kojih (gen.
mn.)Š pravilima odre|en broj ~lanova nekog te-
la, organizacije i sl. ~ije je prisustvo na sed-
nici, skupu neophodno za dono{ewe punova-
`nih odluka.
kvota, -e ` ‰srlat. quota (pars) koliki (deo)Š
1. ugovorom odre|ena suma koja se pla}a u utvr-
|enim rokovima. 2. srazmeran deo, udeo koji
nekome pripada prilikom deobe. 3. propisana
koli~ina rada za utvr|eno vreme, norma. 4.
unapred utvr|en, odre|en, ograni~en broj ne-
~ega uop{te. y izborna kvota broj bira~a na
jednog poslanika; uvozna (izvozna) kvota ko-
li~ina robe dopu{tena za uvoz (izvoz).
kvotidijana, -e ` ‰lat. quotidiana svako-
dnevnaŠ med. svakodnevna groznica.
kvotirati, kvotiram, 3. l. mn. kvotiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. kvotaŠ odrediti, odre|ivati,
propis(iv)ati kvotu, koli~inu ne~ega.
kvocijent, -a m, mn. kvocijenti, gen. mn. kvo-
cijenata ‰lat. quotiens koliko putaŠ mat. rezul-
tat deqewa, koli~nik. y kvocijent inteli-
gencije mera umnih sposobnosti pojedinca,
izra~unata pomo}u testova.
KGB /ka-ge-be/ -a i Ka-Ge-Be, Ka-Ge-Bea m
‰skr. od rus. Komitet gosudarstvennoè bezopa-
snostiŠ ist. sovjetska tajna slu`ba, prvobitno
nazvana NKVD (v.).
ke, kea m ‰fr. queueŠ bilijarski {tap.
keb
keb, -a m, mn. kebovi, gen. mn. kebova ‰engl. cabŠ
najamna jednopre`na ko~ija u Engleskoj; danas
taksi.
keva, -e `, gen. mn. keva ‰hebr. n’qeva `enaŠ
`arg. majka.
kevlar, -ara m ‰fabri~ko imeŠ sinteti~ko
vlakno izuzetne otpornosti, koristi se naro-
~ito za za{titne prsluke.
kev~ija, -e `, gen. mn. kev~ija ‰tur. kepce, kef-
ce od pers. kef~e, kep~eŠ etnol. 1. velika ka{ika
sa dugom dr{kom za zahvatawe ~orbaste hrane
i sl., kutla~a. 2. sud od drveta ili osu{ene ti-
kve kojim se zahvata voda.
kegla, -e `, gen. mn. kegli ‰nem. KegelŠ drvena
figura koju treba sru{iti pri kuglawu, ~uw.
kedar, -dra m ‰lat. cedrus od gr~. kedrosŠ bot.
vrsta ~etinarskog drveta, Pinus cedrus.
keder, kedera m, mn. kederi ‰nem. KoderŠ 1.
sitna riba pomo}u koje se love ve}e, mamac. 2.
ko`a za u~vr{}ivawe potpetica za cipelu.
kedi, -ija m ‰engl. caddieŠ pomo}nik koji
igra~u golfa nosi torbu sa {tapovima.
kediv, -iva m ‰tur. h›d›v od pers. hidiwŠ titu-
la egipatskog guvernera u vreme kad je Egipat
bio u sastavu Turske carevine.
kej, -keja m, mn. kejovi, gen. mn. kejova ‰fr. qu-
aiŠ 1. zid pored re~ne ili morske obale, ozida-
na obala. 2. mesto u pristani{tu za utovar i
istovar robe. 3. ulica pored obale, put izme|u
vode i ku}a.
kekez, -a m, mn. kekezi, gen. mn. kekeza ‰tur.Š
pokr. homoseksualac.
keks, -a m, mn. keksovi, gen. mn. keksova ‰nem.
Keks od engl. cakes kola~iŠ sitni suvi kola~i-
}i koji se obi~no jedu uz ~aj.
kelam, -ama m, mn. kelami, gen. mn. kelama
‰tur. kelam od ar. kalamŠ govor, beseda, razgovor,
fraza.
kelvin, -a m, mn. -i ‰prema engleskom fizi-
~aru V. Kelvinu, 1824–1907Š fiz. jedinica za
merewe temperature po~ev od apsolutne nule
(minus 273,15 Celzijusa).
keleraba, -e ` ‰nem. dijal. Kehlrabe, nem. Ko-
hlrabiŠ bot. dvogodi{wa biqka, vrsta kupuswa-
~a ~ije se zadebqalo stablo koristi u ishrani,
Brassica oleracea var. gangiloides.
kelija = }elija (2) (v.).
kenogeneza
kelner, -a m, mn. -i (`. kelnerica) ‰nem. Kel-
lner, prema Keller podrum, konobaŠ name{tenik
u gostionici koji poslu`uje goste, konobar. x
kelnerski, kelnerov, kelneri~in.
kelneraj, -aja m, mn. kelneraji, gen. mn. kel-
neraja ‰nem. KellnereiŠ pregra|en prostor u
kr~mama i gostionicama u kome stoje ~a{e, bo-
ce, pi}e i dr.
kelnerisati, kelneri{em nesvr{. ‰v. kel-
nerŠ raditi kao kelner(ica), biti kelner(ica).
keloid, -ida m ‰gr~. chele kanxaŠ med. izbo~en
o`iqak vlaknaste strukture, posledica po-
vrede ili zapaqewa.
kemalizam, -zma m ‰prema Kemalu Ataturku
(Kemal Ataturk, 1881–1938)Š ist. politi~ke,
ekonomske, socijalne i kulturne reforme Ke-
mala Ataturka, obnoviteqa i tvorca moderne
turske dr`ave.
kembrijum v. kambrijum.
kemp v. kamp.
kempej, -a m ‰v. Kempej tajŠ pripadnik japan-
ske organizacije Kempej taj.
Kempej taj m ‰jap. Kempei taiŠ tajna policija
u Japanu u II svetskom ratu, nalik Gestapou.
kemping v. kamping.
kengur, -a m, mn. -i ‰engl. cangaroo iz abori-
xinskog kanguruŠ zool. naziv za vi{e vrsta
australijskih sisara iz reda torbara, Macro-
pus, s jakim repom i sna`nim zadwim nogama
na kojima ska~e. x kengurski.
kendo, -a m ‰jap. kendoŠ sp. stara japanska ve-
{tina borbe s ma~em; od XIX veka sportska di-
sciplina u kojoj borci nose za{titnu opremu,
a bore se bambusovim {tapovima.
keno-1 ‰gr~. koinosŠ zajedni~ki.
keno-2 ‰gr~. kainosŠ noviji, skora{wi.
kenobijum, -a (i kenobij, -a) m ‰lat. coenobi-
um od gr~. koinobionŠ manastir.
kenobit, -ita m, mn. kenobiti, gen. mn. keno-
bita ‰lat. cenobita od gr~. koinobiotes, prema koi-
nos zajedni~ki i bios `ivotŠ 1. onaj koji `ivi u
manastiru, kalu|er. 2. fig. usamqenik, ispo-
snik. x kenobitski.
kenogeneza, -e i kenogeneza, -e ` ‰gr~. kainos
nov, v. -genezaŠ pojavqivawe novih osobina u
razvoju pojedinih `ivih bi}a.
609
kenozoik
kenozoik, -a m ‰gr~. kainos nov, v. -zoikŠ geol.
najmla|e doba zemqinog razvoja (tercijar i
kvartar).
kenozojski, -a, o ‰v. kenozoikŠ geol. koji pri-
pada kenozoiku. y kenozojski period kenozo-
ik (v.).
kenotaf, -a i kenotaf, -a m, mn. -i ‰gr~. keno-
taphion, prema kenos prazan, taphos grobŠ pra-
zna grobnica (bez mrtvaca), kakve su Grci po-
dizali u ~ast pokojnika poginulih u ratu ili
na moru, kojima se nije znalo za grob; po~asni
spomenik.
kenofobija, -e ` ‰gr~. kenos prazan, v. -fo-
bijaŠ med. strah od velikih praznih prostora
(trgova, poqana i sl.).
kent, -a m ‰engl. cantŠ 1. licemeran na~in go-
vora; licemerje uop{te. 2. `argon, sleng.
kentaur, -a m ‰gr~. kentaurosŠ 1. mitol. ~udo-
vi{te s telom kowa a qudskim grudima i gla-
vom. 2. astron. (Kentaur) sazve`|e na ju`noj he-
misferi. x kentaurski.
kentum-jezici, kentum-jezika m mn. ‰lat.
centum stoŠ lingv. zapadna grupa indoevrop-
skih jezika, u kojoj se o~uvao prvobitni sugla-
snik k, a u koju spadaju gr~ki, keltski, latin-
ski, romanski i germanski jezici; up. satem.
kewa~a, -e ` ‰ma|. kenocs Š pokr. zast. mast za
podmazivawe to~kova, kolomaz.
kep, kepa m, mn. kepovi, gen. mn. kepova ‰engl.
capeŠ 1. dug `enski prole}ni ogrta~ bez ruka-
va. 2. kratak ogrta~ bez rukava koji {titi od
ki{e i vetra.
keper, -a m ‰nem. Koper unakrsno tkaweŠ 1.
vrsta tkawa, naro~ito preplitawe `ica potke
i osnove u vidu krsti}a. 2. tkanina izra|ena na
ovaj na~in.
kep~ija ‰tur. kepce, kefce od pers. kef~e, kep-
~eŠ v. kev~ija.
keramet, -a m ‰tur. keramet od ar. karamaŠ
natprirodno svojstvo, pojava, ~udo.
keramika, -e `, dat. i lok. keramici ‰gr~. ke-
ramike tekhne kerami~ka ve{tina, v. kera-
mi~kiŠ 1. me{avina gline i raznih minerala
koja slu`i za pe~ewe. 2. a. izrada posu|a i dru-
gih predmeta od keramike, grn~arski zanat. b.
jedna od primewenih umetnosti. 3. zb. kera-
610
kerep
mi~ko posu|e, predmeti, ukrasi; plo~ice za
podove i zidove.
kerami~ar, -a m, vok. kerami~aru, mn. -i (`.
kerami~arka, -e, dat. kerami~arki, gen. mn. ke-
rami~arki) ‰v. keramikaŠ 1. stru~wak za izradu
predmeta od keramike; primeweni umetnik ko-
ji stvara dekorativne predmete od keramike. 2.
zanatlija koji lepi kerami~ke plo~ice na zi-
dove i podove. x kerami~arski.
kerami~ki, -a, -o ‰gr~. keramikos prema ke-
ramos glinaŠ koji je izra|en od keramike.
keratektomija, -e ` ‰gr~. keras rog, ektome
isecaweŠ med. operativno odstrawivawe ro-
`wa~e oka.
keratin, -ina m ‰gr~. keras rogŠ proteinska
materija, supstanca od koje se sastoje ro`nati
delovi tela (npr. nokti, `ivotiwski rogovi,
korwa~in oklop, dlake, perje i sl.).
keratitis, -a m ‰gr~. keras rog, v. -itisŠ med.
zapaqewe ro`wa~e oka.
keratoza, -e ` ‰gr~. keras rog, v. -ozaŠ med. bo-
lest ko`e koja se sastoji u preteranom rastu
ro`astog dela poko`ice.
keratom, -oma m, mn. keratomi, gen. mn. kera-
toma ‰gr~. keras rog, v. -omŠ med. mrke ili crven-
kastomrke bradavice koje se pojavquju posle
~etrdesete godine `ivota usled otvrdnu}a,
oro`wewa ko`e.
keratoplastika, -e ` ‰gr~. keras rog, v. pla-
stikaŠ med. presa|ivawe ro`wa~e.
keratoskopija, -e ` ‰gr~. keras rog, v. -sko-
pijaŠ med. ispitivawe ro`wa~e pomo}u poseb-
nih instrumenata.
keratotomija, -e ` ‰gr~. keras rog, v. -tomijaŠ
med. probadawe ili prosecawe ro`wa~e.
keraunofobija, -e ` ‰gr~. keraunos grom, v.
-fobijaŠ psih. bolestan strah od grmqavine i
sevawa muwa.
Kerber, -a m ‰gr~. KerberosŠ 1. mitol. trogla-
vi pas iz gr~kog mita koji ~uva ulaz u podzem-
ni svet. 2. (kerber) fig. strogi ~uvar. x ker-
berski.
Kere, -a ` mn. ‰gr~. KeresŠ mitol. bogiwe smr-
ti i sudbine kod starih Grka.
kerep, -a m, mn. kerepi, gen. mn. kerepa ‰ma|.
kerepŠ 1. plovni objekat, skela sastavqena od
kerigma
vi{e povezanih la|a, ~amaca, balvana. 2. splav
ili la|a na kojoj stoji vodenica.
kerigma, -e ` ‰gr~. kerygma propovedŠ teol. u
ranom hri{}anstvu, re~ koja se izri~e u Bo`je
ime, nagove{taj da je Isus spasiteq. x kerig-
mati~ki i kerigmatski.
kerling, -a m ‰engl. curlingŠ zimski sport na
ledu izme|u dve ekipe koje nastoje da kamenu
plo~u dobace {to bli`e ozna~enom prostoru.
kermes, -a m, mn. kermesi, gen. mn. kermesa
‰fr. kermesse od hol. kerkmisse crkvena misaŠ 1.
crkvena slava s va{arom. 2. zabava koja se pri-
re|uje u prirodi, obi~no u dobrotvorne svrhe.
kernel, -a m, mn. kerneli, gen. mn. kernela
‰engl. kernel jezgroŠ ra~. centralna komponenta
operativnog sistema, posebno juniksa (v.).
kerning, -a m ‰engl. kerningŠ {tamp. smawewe
ili pove}awe razmaka izme|u slova kako bi se
poboq{ao izgled teksta.
kerografija, -e ` ‰gr~. kerographia, prema
keros vosak, v. -grafijaŠ slikawe voskom, sli-
kawe u vosku.
keroza, -e ` ‰gr~. keros vosak, v. -ozaŠ bolest
ko`e lica pri kojem ona ogrubi i potamni.
kerozin, -ina m ‰engl. kerosene od gr~. keros
vosakŠ smesa te~nih ugqovodonika, koja se do-
bija iz nafte i upotrebqava prvenstveno kao
gorivo u mlaznim avionima. x kerozinski.
keromantija, -e ` ‰gr~. keros vosak, v. -man-
tijaŠ gatawe na osnovu istopqenog voska.
keroplastika, -e `, dat. keroplastici ‰gr~.
keroplastike, prema keros vosak, v. plastikaŠ
pravqewe figura od voska.
kertrix nepr. v. kartrix.
keser, -a m, mn. keseri, gen. mn. kesera ‰tur. ke-
ser, prema kesmek se}iŠ tesarska sekira; vrsta
~eki}a kojim se mo`e ukivati, se}i i tesati,
bradva.
kesexija, -e m ‰tur. kesici od kesmek se}iŠ 1.
junak, dobar borac (koji se~e glave protivni-
ka). 2. drumski razbojnik, kavgaxija, ubojica. x
kesexijski.
kesim, -ima i }esim, -ima m ‰tur. kesim od
kesmek odse}iŠ privremeno kori{}ewe zemqe
ili stoke uz ugovorenu cenu, zakup.
keson, -ona m, mn. kesoni, gen. mn. kesona ‰fr.
caissonŠ 1. naprava u obliku zvona, naj~e{}e od
kefalopod
~elika ili armiranog betona, pode{ena za
podvodne radove. 2. podvodni temeq stuba gra-
|evinskih objekata (mostova i dr.).
kesonski, -a, -o ‰v. kesonŠ koji se odnosi na
kesone, koji je u vezi s radom u kesonima. y ke-
sonska bolest med. ronila~ka bolest, oboqewe
koje se javqa kod radnika kada naglo prelaze iz
dubine u sredinu s normalnim vazdu{nim
pritiskom.
ket, -a m, mn. ketovi, gen. mn. ketova ‰engl. cat-
boatŠ najmawa sportska jedrilica s jednim jar-
bolom na pramcu.
ketgut, -a m ‰engl. catgutŠ preparirano ma~je
ili ov~je crevo koje se u hirurgiji upotrebqa-
va za {ivewe tkiva posle operacije.
ketering, -a m ‰engl. cateringŠ pripremawe i
slu`ewe hrane i pi}a u avionima, brodovima,
vozovima, preduze}ima, na proslavama, ro|en-
danima, svadbama i sl.; servis za takve usluge.
ketman, -a m, mn. -i ‰ar. kitman skrivaweŠ 1.
rel. pretvarawe, pona{awe nekih vernika u re-
ligijama [iita i Druza u Persiji. 2. svesna
dvoli~nost intelektualaca u socijali-
sti~kim dr`avama, javno zalagawe za zvani~nu
ideologiju dok se vlastita uverewa dr`e u taj-
nosti. x ketmanski.
keton, -ona m, mn. ketoni, gen. mn. ketona
‰proizvoqna varijanta od nem. Aceton, v. ace-
tonŠ hem. svako organsko jediwewe koje sadr`i
karbonilnu grupu (SO) u spoju sa dva ugqovo-
doni~na radikala.
ketuba, -e (izv. ketuba) ` ‰hebr. ketubbah na-
pisanoŠ jevrejski pismeni ugovor sklopqen
pre braka.
kefa, -e `, gen. mn. kefa ‰tur. kefeŠ hrv. ~etka.
-kefal, -kefalan, -kefalija ‰gr~. kephale
glavaŠ koji se odnosi na glavu.
kefalija, -e i kefalija, -e m ‰gr~. kephale
glavaŠ u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi: po-
glavar, stare{ina.
kefalo- i cefalo- ‰gr~. kephale glavaŠ kao
prvi deo slo`enih termina ozna~ava ono {to
je u vezi s glavom.
kefalo, -a s ‰gr~. kephale glavaŠ `arg. mudra
glava; pamet; promu}urnost, dovitqivost.
kefalopod, -a m. mn. kefalopodi ‰v. kefalo-,
gr~. pous, gen. podosŠ zool. glavono`ac.
611
kefati
kefati, kefam nesvr{.‰v. kefaŠ hrv. 1. ~isti-
ti kefom, ~etkati. 2. raz. grditi, psovati.
kefija, -e ` ‰tur. vulg. kefiye, kwi`. ketfiye od
ar. katfiyya ple}naŠ {arena beduinska marama
kojom se pokrivaju glava i ple}a.
kefir, -ira m ‰rus. kefir iz kavkaskih jezi-
kaŠ penu{avo pi}e sli~no jogurtu koje se dobi-
ja vrewem mleka usled dodavawa specijalne
gqivice.
kec, keca m, instr. kecom, mn. ke~evi, gen. mn.
ke~eva ‰ma|. ketzemŠ 1. karta za igrawe sa vred-
no{}u 1 ili 11, u mnogim igrama najja~a karta,
as. 2. `arg. najni`a ocena |a~kog uspeha, jedi-
nica, nedovoqan. z do}i kao kec na jedanaest,
do}i kao kec na desetku do}i, pojaviti se u
pravi ~as, biti dobrodo{ao.
keceqa, -e `, gen. mn. keceqa ‰ma|. kecelaŠ deo
ode}e, obi~no `enske, koji se stavqa spreda
preko druge ode}e, kao za{tita od ne~isto}e i
prqawa, prega~a.
ke~1, -a m = ke~-ez-ke~-ken, -a m ‰engl.
catch-as-catch-canŠ vrsta rvawa u kome su do-
zvoqeni svi zahvati.
ke~2, -a m ‰engl. catchŠ muz. vrsta vi{eglasne
vokalne kompozicije, omiqene u Engleskoj od
sredweg veka, neguje se i danas.
ke~a v. ke~e.
ke~ap, -a m ‰engl. ketchup od mal. kechap ri-
bqi sos od kin. kejap, ke-tsiapŠ vrsta pikantnog
slatko-kiselog sosa od paradajza sa za~inima.
ke~e, -eta s ‰tur. keceŠ bela ili sivkasta po-
luloptasta kapa od vaqane vune ili uvaqane
gove|e dlake, kakvu nose Albanci.
ke~er, -a m, mn. -i ‰engl. catcherŠ sportista
koji se bavi ke~om, rva~ slobodnog stila. x ke-
~erski.
ke~iga, -e `, dat. i lok. ke~igi ‰ma|. kescege,
kocsogeŠ zool. re~na riba hrskavi~ava skeleta i
kqunaste glave, Acipenser ruthenus.
ke{, ke{a m, lok. ke{u, instr. ke{om ‰engl.
cashŠ novac u gotovom, gotovina.
ke{ end keri ‰engl. cash and carry plati pa
nosiŠ prodaja kod koje trgovac na veliko ne
pru`a nikakve usluge kupcima, ve} oni sami
dolaze, biraju robu, pla}aju i iznose iz skla-
di{ta, ~ime se pojeftiwuje poslovawe.
612
kibic-fenster
kibar prid. indekl. ‰tur. kibar ponosit, do-
stojanstven od ar. kibar, jd. kabir velikiŠ otmen,
ponosit, elegantan ~ovek.
kibarli prid. indekl. ‰tur. kibarl›, v. kibarŠ
ponosit, dostojanstven, dopadqiv.
kibernetika, -e `, dat. i lok. kibernetici
‰gr~. kybernetike kormilarska ve{tina, prema
kybernetes kormilarŠ nauka o zakonitosti toka
informacija i upravqa~kim delovawima u ma-
{inama, `ivim organizmima i wihovim zajed-
nicama.
kiberneti~ar, -a, m ‰v. kibernetikaŠ
stru~wak za kibernetiku.
kiberneti~ki, -a, -o i kibernetski ‰v. ki-
bernetikaŠ koji se odnosi na kibernetiku i ki-
berneti~are.
kibernoprostor v. kiberprostor.
kibernoseks v. kiberseks.
kiberpank v. sajberpank.
kiberprostor, -a m ‰v. kiber-Š = kiberno-
prostor, -a m ‰v. kiberno-Š ra~. sfera virtuelne
stvarnosti; sfera problema koji se re{avaju
kiberneti~ki.
kiberseks, -a m ‰v. kiber-, seksŠ = kiberno-
seks, -a m ‰v. kiberno-, seksŠ seks. ra~. seks na da-
qinu pomo}u ra~unara (npr. tako {to se part-
neri jedni drugima pokazuju, imaju svoje avata-
re koji se upu{taju u seks i sl.).
kiberspejs v. sajberspejs.
kibitka, -e `, dat. i lok. kibitki, gen. mn. ki-
bitki ‰rus. kibitkaŠ 1. laka, obi~no pokrivena
putni~ka kola ili saonice. 2. vrsta mongol-
skog {atora, jurta.
kibic v. kibicer.
kibicer, -a m, mn. -i ‰nem. KibitzŠ radoznao po-
smatra~ i savetnik nekog igra~a pri igri (kara-
ta, {aha i dr.); radoznao posmatra~ uop{te.
kibicovati, kibicujem nesvr{.‰nem. kibit-
zenŠ 1. a. zainteresovano posmatrati, pratiti
igrawe karata, {aha i sl. b. uop{te posmatra-
ti, gledati s interesovawem, merkati. kibi-
covati se gledati se sa interesovawem, merka-
ti jedno drugo.
kibic-fenster, -a m ‰v. kibicovati, nem.
Fenster prozorŠ pokr. fam. istureni prozor, ob.
u prizemqu, s koga je lako posmatrati {ta se
doga|a u susedstvu.
kibla
kibla, -e ` ‰tur. k›ble od ar. qiblaŠ rel. strana
sveta na kojoj se nalazi Meka i prema kojoj se
okre}u muslimani tokom molitve.
kibla, -e `, gen. mn. kibli ‰nem. KubelŠ 1. ~a-
bar, kofa, vedro. 2. ove}a posuda u obliku ko-
fe, koja u zatvorima slu`i za obavqawe fizio-
lo{kih potreba. 3. gra|. posuda za prenos beto-
na dizalicom.
kiborg, -a m ‰engl. cyborgŠ u nau~noj fanta-
stici, stvorewe koje je delom ~ovek, a delom
ma{ina.
kibuc, -a m, mn. kibuci, gen. mn. kibuca ‰ji-
di{ Kibutz od hebr. qibbus okupqaweŠ poqo-
privredna komuna u Izraelu, sa zajedni~kom
svojinom nad zemqom i sredstvima za proiz-
vodwu.
kibucnik, -a m, mn. kibucnici ‰jidi{ Ki-
butznik, v. kibucŠ ~lan kibuca.
kivela`a, -e ` ‰fr. cuvelageŠ 1. podgra|iva-
we, oblagawe okna daskama. 2. uvo|ewe metalne
cevi u arteski bunar.
kiveta, -e `, gen. mn. kiveta ‰fr. cuvetteŠ 1.
unutra{wi poklopac na xepnom ili ru~nom
~asovniku. 2. mali ~abar; malo vedro; lavor;
umivaonik.
kivi1, -ija m, mn. kiviji, gen. mn. kivija ‰engl.
kiwi od maorskog kiwiŠ 1. zool. retka ptica trka-
~ica s Novog Zelanda sa dugim i tankim kqu-
nom, potpuno zakr`qalim krilima i ~ekiwa-
stim perjem. 2. fig. {aq. Novozelan|anin.
kivi2, -ija m, mn. kiviji, gen. mn. kivija ‰engl.
kiwi, v. kivi1 pod (2)Š bot. tropsko vo}e sa sme-
|om dlakavom quskom i zelenim mesom, bogato
vitaminima, aktinidija, Actinidia chinensis.
kivot v. }ivot.
kid, -a m ‰engl. kidŠ u{tavqena jare}a ko`a.
kidisati,- kidi{em svr{. i nesvr{. ‰tur.
k›ymakŠ 1. navaliti, navaqivati, napasti, na-
padati (na nekoga ili na ne{to). 2. svr{. zast.
oduzeti `ivot, ubiti.
kidnaper, -a m, mn. -i ‰engl. kidnapperŠ onaj
koji kidnapuje, otmi~ar. x kidnaperski.
kidnapovati, kidnapujem svr{. i nesvr{.
‰engl. kidnapŠ (u)grabiti, oteti, otimati koga
radi ucene.
kizlar-aga, -e i kizlaraga, -e m ‰tur. k›zlar
devojke, v. agaŠ nadzornik sultanovog harema.
kilit
kijamet, -a m, mn. -i ‰tur. k›yamet od ar.
qiyamaŠ 1. smak sveta, sudwi dan. 2. zlo, neda-
}a, propast. 3. nevreme, nepogoda, velika oluja.
kijametiti, kijametim nesvr{. ‰v. kijametŠ
dizati uzbunu, uznemiravati; u`urbano, ner-
vozno ne{to tra`iti, zahtevati.
kijafet, -a m ‰tur. k›yafet od ar. qiyafaŠ ode-
lo, ode}a, no{wa.
kijafetli prid. indekl. ‰tur. k›yafetli, v. kija-
fetŠ lepo odeven; koji lepo izgleda.
kik-boks, -a m ‰engl. kick boxing, prema kick
udarac nogom, v. boksŠ vrsta boksa u kojoj se
udara i nogama, sli~no tajlandskom boksu.
kik-bokser, -a m, mn. -i ‰v. kik boksŠ onaj ko-
ji se bavi kik-boksom.
kikiriki, -ija m ‰poreklo neizvesnoŠ bot.
biqka iz porodice gra{ka, Arachis hypogaea, s
mahunama koje rastu ispod zemqe i sadr`e jed-
nu do tri semenke, koje se jedu pe~ene.
kiklop, -a m ‰gr~. kyklops od kyklos krug i
ops okoŠ mitol. u gr~koj mitologiji, posebno u
Homerovoj Odiseji, div s jednim okom nasred
~ela.
kiklopija, -e ` ‰v. kiklopŠ med. uro|eni po-
reme}aj, spojenost o~nih {upqina, jednoo-
kost.
kiklopski, -a, -e ‰v. kiklopŠ 1. mitol. koji se
odnosi na kiklope. 2. xinovski, divovski.
kiks, -a m, mn. kiksevi, gen. mn. kikseva ‰austr.
nem. KickserŠ 1. pogre{an udarac, proma{aj
lopte u fudbalu i drugim sportovima. 2. po-
gre{ka, neuspeh, proma{aj uop{te. 3. muz. po-
gre{an ton u svirawu.
kiksirati, kiksiram, 3. l. mn. kiksiraju
svr{. i nesvr{. (na)praviti kiks, (po)gre{iti.
kiksnuti, kiksnem svr{. ‰v. kiksŠ (u)~initi
kiks, pogre{iti.
kila v. kilogram.
kiler, -a m ‰nem. KuhlerŠ fam. hladwak auto-
mobila.
kiler, -a m, mn. kileri, gen. mn. kilera ‰nem.
KuhlerŠ fam. hladwak automobila.
kilit, -a m, mn. kiliti, gen. mn. kilita = }i-
lit, -a m, mn. }iliti, gen. mn. }ilita ‰tur. kilit
brava od pers. kilid kqu~Š katanac, lokot.
613
kilo-
kilo- ‰gr~. khilioi hiqadaŠ kao prvi deo slo-
`enice ozna~ava jedinicu mere hiqadu puta
ve}u (u ra~unarstvu 210 =1.024 puta ve}u).
kilo v. kilogram.
kiloamper, -era m, mn. kiloamperi, gen. mn.
kiloampera ‰v. kilo-, amperŠ fiz. jedinica za
merewe ja~ine elektri~ne struje, 1.000 ampe-
ra; skr. kA.
kilobajt, -a m, mn. kilobajti, gen. mn. kilo-
bajta ‰v. kilo-, bajtŠ ra~. jedinica za merewe ko-
li~ine informacija u memoriji kompjutera,
iznosi 1.024 bajta; skr. Mb.
kilobar, -a m, mn. kilobari, gen. mn. kiloba-
ra ‰v. kilo-, bar2Š meteor. jedinica za merewe at-
mosferskog pritiska, 1.000 kg na 1 kvadratni
centimetar.
kilovat, -a m, mn. kilovati, gen. mn. kilovata
‰v. kilo-, vatŠ fiz. jedinica elektri~ne snage,
1.000 vati; skr. kW.
kilovolt, -a m, mn. kilovolti, gen. mn. kilo-
volta ‰v. kilo-, voltŠ fiz. jedinica elektri~nog
napona, 1.000 volti; skr. kV.
kilogram, -a m, mn. kilogrami, gen. mn. kilo-
grama ‰v. kilo-, gramŠ fiz. jedinica mere za te-
`inu, 1.000 grama; skr. kg.
kilogrammetar, -tra m, mn. kilogrammetri,
gen. mn. kilogrammetara ‰v. kilogram, metarŠ
fiz. jedinica za merewe efekta rada, rad koji je
potreban da se 1 kilogram digne na visinu od 1
metra.
kilokalorija, -e ` ‰v. kilo-, kalorijaŠ fiz.
zast. nekada{wa jedinica za toplotu, hiqadu
kalorija; skr. kcal.
kilolitar, -tra m, mn. kilolitri, gen. mn.
kilolitara ‰v. kilo-, litarŠ mera za zapreminu,
1.000 litara; skr. kl.
kilometar, -tra m, mn. kilometri, gen. mn.
kilometara ‰v. kilo-, metarŠ fiz. mera za du`i-
nu, 1.000 metara. y kvadratni kilometar me-
ra za povr{inu, kvadrat sa stranom du`ine 1
kilometar.
kilometarski, -a, -o ‰v. kilometarŠ 1. koji
se odnosi na kilometre; koji se meri kilome-
trima. 2. fig. veoma dug, preop{iran.
kilometra`a, -e ` ‰v. kilometarŠ 1. udaqe-
nost, rastojawe izme|u odre|enih mesta izra-
`ena u kilometrima; broj pre|enih kilometa-
614
kimbal
ra. 2. merewe, ra~unawe po kilometrima; obe-
le`avawe kilometara. 3. nov~ana nadoknada za
slu`beno putovawe u zavisnosti od pre|enih
kilometara.
kilopond, -a m, mn. kilopondi, gen. mn. kilo-
ponda ‰v. kilo-, pondŠ fiz. zast. u tehni~kom si-
stemu mernih jedinica mera za silu, 1000 pon-
da (1 kp = 9,80665 N).
kilopondmetar v. kilopond.
kilote, kilota ` mn. ‰fr. culotteŠ 1. dowi deo
`enskog rubqa, `enske ga}ice. 2. ist. kratke
pantalone, ~ak{ire do ispod kolena (deo neka-
da{weg dvorskog na~ina odevawa).
kilotona, -e `, gen. mn. kilotona ‰v. kilo-,
tonaŠ jedinica mere za razornu mo} nuklearnog
oru`ja, jednaka energiji stvorenoj eksplozi-
jom hiqadu tona trinitrotoluola; skr. kt.
kiloherc, -a m, mn. kiloherci, gen. mn. kilo-
herca ‰v. kilo-, hercŠ fiz. jedinica za frekven-
ciju, tj. broj oscilacija u jednoj sekundi
(obi~no elektromagnetskih talasa), jednaka
1.000 herca; skr. kHz.
kilocikl, -a m ‰v. kilo-, ciklŠ fiz. stari na-
ziv za kiloherc.
kiloxul, -a m, mn. kiloxuli, gen. mn. kiloxu-
la ‰v. kilo-, xulŠ fiz. jedinica za energiju i ko-
li~inu toplote, 1.000 xula; skr. kJ.
kilt, -a m, mn. kiltovi, gen. mn. kiltova ‰engl.
kilt od {kot. kiltŠ sukwa od {kotske karirane
tkanine s naborima, faltama (u {kotskoj mu-
{koj narodnoj no{wi i kao deo uniforme u ne-
kim jedinicama engleske vojske).
kiqer, -a m, mn. kiqeri, gen. mn. kiqera =
}iler, -a m, mn. }ileri, gen. mn. }ilera ‰tur. kiler,
kilarŠ sobica, ostava, vajat.
kim, kima i kima m ‰nem. Kummel, prema lat.
cuminum od gr~. kyminonŠ bot. 1. dvogodi{wa ze-
qasta biqka koja raste po livadama i slu`i za
ispa{u, Carum carvi. 2. sredwoazijska i sredo-
zemna biqka koja se i kod nas gaji i upotrebqa-
va kao za~in i u lekarstvu, Cuminum cyminum.
kima, -e ` ‰gr~. kyma talas, oteklinaŠ arhit.
talasasti deo kapitela stuba.
kimation, -a m, mn. -i ‰gr~. kymation mali ta-
lasŠ arhit. niz stilizovanih listova kao ukras
na starogr~kim kapitelima.
kimbal v. cimbal.
kimberlit
kimberlit, -a i kimberlit, -ita m, mn.
kimberliti, gen. mn. kimberlita ‰prema gradu
Kimberli (Kimberley) u Ju`noafri~koj Repu-
bliciŠ miner. eruptivna stena tamne boje, kat-
kad sadr`i dijamante.
kimetli prid. indekl. ‰tur. k›ymetliŠ vredan,
skupocen, cewen.
kimograf, -a m, mn. -i ‰gr~. kyma talas, v.
-grafŠ 1. aparat koji grafi~ki registruje fi-
ziolo{ke pojave (krvni pritisak, puls, priti-
sak u {upqinama srca, disawe i dr.). 2. u eks-
perimentalnoj fonetici, aparat koji bele`i
krivuqu zvuka. x kimografski.
kimografija, -e ` ‰gr~. kyma talas, v. -gra-
fijaŠ merewe i grafi~ko predstavqawe priti-
ska krvi pomo}u kimografa.
kimono, kimona m ‰jap. kimonoŠ japanska na-
cionalna ode}a, duga~ka haqina (mu{ka i
`enska) sa {irokim rukavima i {irokim poja-
som oko struka.
kina-vino, -a s ‰nem. Chinawein prema {p.
quina, v. kininŠ slatko vino s tinkturom kini-
na; upotrebqava se za ja~awe organizma.
kina-srebro, kina-srebra m ‰nem. Chinasil-
ber kinesko srebroŠ legura bakra, nikla i cin-
ka, boje sli~ne srebru, v. alpaka2, pakfong.
king, -a m ‰kin. kingŠ stari kineski muzi~ki
instrument, udaraqka sa 16 kamen~i}a.
king-sajz prid. indekl. ‰engl. king-size kra-
qevska veli~inaŠ koji je du`i od obi~nog (o
cigaretama); koji je ve}i od obi~nog (o ode}i).
kinderbet, -a m, mn. kinderbeti, gen. mn. kin-
derbeta ‰nem. KinderbettŠ pokr. zast. de~iji kreve-
tac.
kindervagn, -a m, mn. kindervagni ‰nem. Kin-
derwagenŠ pokr. zast. de~ja kolica.
kinegetika, -e `, dat. kinegetici ‰gr~. kyne-
getike, prema kyon pas, agein voditiŠ ve{tina
uzgajawa i dresure pasa.
kined, -eda m, mn. kinedi, gen. mn. kineda ‰gr~.
kinaidosŠ ist. 1. anti~ki naziv za homoseksual-
ca. 2. razvratnik.
-kineza, -kinezija ‰gr~. kinesis kretaweŠ kao
drugi deo slo`enih re~i ozna~ava kretawe.
kinezi-, kinezio- ‰gr~. kinesis kretaweŠ kao
prvi deo slo`enih re~i ozna~ava kretawe.
kinin
kinezialgija, -e ` ‰v. kinezi-, -algijaŠ med.
bol pri kretawu.
kineziologija, -e ` ‰v. kinezi-, -logijaŠ iz-
u~avawe mi{i}nog kretawa kod qudi, naro~i-
to u vezi s fizi~kim ve`bama.
kineziometrija, -e ` ‰v. kinezi-, -metrijaŠ
nau~na disciplina koja se bavi merewima u
kineziologiji.
kinezi(o)terapija, -e ` ‰v. kinezi-, terapi-
jaŠ med. primena telesnih ve`bi u le~ewu.
kinemaskop v. sinemaskop.
kinematika, -e `, dat. kinematici ‰gr~. ki-
nema, gen. kinematos kretaweŠ fiz. grana teorij-
ske mehanike koja prou~ava kretawe.
kinematograf, -a m, mn. -i ‰gr~. kinema, gen.
kinematos kretawe, v. -grafŠ 1. projektor po-
kretnih slika, filmski projektor. 2. bioskop.
kinematografija, -e ` ‰v. kinematografŠ 1.
slikovno reprodukovawe predmeta u pokretu.
2. filmska umetnost; celokupna delatnost ve-
zana za tu umetnost.
kinematografski, -a, -o ‰v. kinematografŠ
koji se odnosi na kinematografiju; filmski.
kinerama v. sinerama.
kinestezija, -e ` ‰gr~. kinein kretati, mica-
ti, aisthesis ose}aweŠ ~ulni ose}aj kretawa. x
kinesteti~ki.
kinetika, -e `, dat. i lok. kinetici ‰v. kine-
ti~kiŠ fiz. nauka o kretawu; grana teorijske
mehanike koja obuhvata dinamiku i statiku.
kineti~ki, -a, -o ‰gr~. kinetikos koji stavqa
u kretaweŠ 1. koji se odnosi na kinetiku, koji
je u vezi s kinetikom. 2. koji se odnosi na kre-
tawe, koji je u vezi s kretawem. y kineti~ka
energija fiz. energija tela u pokretu; up. po-
tencijalna energija.
kinetoza, -e ` ‰gr~. kinetos pokretanŠ med. te-
gobe koje se javqaju pri vo`wi motornim vozi-
lima, avionom ili brodom po uzburkanom moru.
kinetoskop, -a m, mn. -i ‰gr~. kinema (gen. ki-
nematos) kretawe, v. -skopŠ ist. aparat za posma-
trawe fotografskih snimaka koji se brzo sme-
wuju, prete~a kinematografa (prona{ao ga To-
mas Alva Edison 1891. godine).
kinin, -ina m ‰nem. Chinin od {p. quina od ke-
~uanskogŠ farm. alkaloid koji se pravi od kore
615
kininovac
kininovca, slu`i kao lek protiv malarije i
nekih drugih bolesti. x kininski.
kininovac, kininovca m ‰v. kininŠ bot. ki-
ninsko drvo, Cinchona, rod tropskog drveta iz
~ije se kore dobija kinin.
kino, -a m, mn. kina, gen. mn. kina ‰nem. Kino
od KinematographŠ hrv. bioskop.
kino-1 ‰nem. Kino od KinematographŠ kao pr-
vi deo slo`enica ozna~ava ono {to se odnosi
na filmove, kinematografiju.
kino-2 ‰gr~. kyon pasŠ kao prvi deo slo`eni-
ca ozna~ava ono {to se odnosi na pse.
kinovija, -e ` ‰v. kenobijumŠ crkv. mana-
stirska zajednica u kojoj kalu|eri `ive kao
~lanovi jednog, zajedni~kog doma}instva; op-
{te`i}e, op{te`itije.
kinovit, -ita m, mn. kinoviti, gen. mn. kino-
vita ‰v. kenobitŠ crkv. stanovnik kinovije; onaj
koji `ivi u manastiru, kalu|er.
kinodrom, -a m, mn. -i ‰v. kino-2, v. -dromŠ
sportsko trkali{te za pse.
kinolog, -a m, mn. kinolozi, gen. mn. kinolo-
ga ‰v. kino-2, v. -logŠ stru~wak za kinologiju.
kinologija, -e ` ‰v. kino-2, v. -logijaŠ nauka
o uzgajawu i selekciji pasa.
kinolo{ki, -a, -o ‰v. kinologijaŠ koji se
odnosi na kinologe i kinologiju. y kinolo-
{ko dru{tvo dru{tvo qubiteqa i uzgajiva~a
pasa.
kinoman1, -ana m, mn. kinomani, gen. mn. ki-
nomana ‰v. kino-1, -manŠ preterani qubiteq
filmske umetnosti.
kinoman2, -ana m, mn. kinomani, gen. mn. ki-
nomana ‰v. kino-2, -manŠ onaj koji je opsednut
psima, neobuzdani qubiteq pasa.
kinomanija1, -e ` ‰v. kino-2, manijaŠ neobu-
zdana qubav prema filmu.
kinomanija2, -e ` ‰v. kino-1, manijaŠ opsed-
nutost psima.
kino-operater, -era m, mn. kino-operateri,
gen. mn. kino-operatera ‰v. kino, operaterŠ rad-
nik koji rukuje aparatom za projekcije u bio-
skopu.
kinoskop, -a m, mn. -i ‰v. kino, -skopŠ aparat
za presnimavawe televizijskih emisija sa te-
levizijskog ekrana.
616
kipu
kinoteka, -e `, dat. i lok. kinoteci, gen. mn.
kinoteka ‰v. kino, -tekaŠ zbirka filmova,
filmska arhiva; zgrada u kojoj se nalazi ovakva
zbirka. x kinote~ki.
kinofikacija, -e ` ‰v. kino, -fikacijaŠ iz-
gradwa mre`e bioskopa, obuhvatawe mre`om
bioskopa; popularizacija filmske umetnosti.
kinofikovati, kinofikujem i kinofici-
rati, kinoficiram, 3. l. mn. kinoficiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. kinofikacijaŠ sprovesti,
sprovoditi kinofikaciju.
kinofobija, -e ` ‰v. kino-2, v. -fobijaŠ med.
bolesni strah od pasa.
kinta, -e `, gen. mn. kinti ‰alb. kintar stoti
deo lekaŠ `arg. dinar. z nemati ni kinte nema-
ti ni pare u xepu.
kinxal, -ala m, mn. kinxali, gen. mn. kinxala
‰rus. kin`al, tur. kinyalŠ no` sa o{tricom na
obe strane, bode`, kama.
kiosk, -a i kiosk, -a m, mn. kiosci/kiosci,
gen. mn.kioska ‰fr. kiosque od tur. kosk od pers.
ku{kŠ 1. mala uli~na prodavnica u kojoj se pro-
daje {tampa, cigarete i druga sitna roba. 2.
omawa drvena ku}a u vinogradu i sl., otvorena
na sve strane, paviqon karakteristi~an za is-
to~wa~ku arhitekturu.
kip, -a m, mn. kipovi, gen. mn. kipova osnovna
nov~ana jedinica u Laosu, podeqena na 100 ata.
kip, kipa m, mn. kipovi, gen. mn. kipova ‰ma|.
kep slika, likŠ 1. um. izvajan lik ~oveka u gli-
ni ili kamenu; statua, spomenik.
kipar, -ara m ‰v. kipŠ hrv. vajar, skulptor.
kiparis, -a m, mn. -i ‰gr~. kyparissosŠ bot. ~e-
tinar koji raste u ju`nijim, toplim krajevi-
ma, ~empres.
kiper, -a i kiper, -a m, mn. -i ‰nem. Kipper
prema kippen nagnutiŠ teretno vozilo s po-
kretnom karoserijom za brzo istovarivawe te-
reta; up. damper (1).
kipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. kippen,
up.kiperŠ izru~i(va)ti teret sa kipera, pra-
zniti kiper.
kipu, kipua m, mn. kipui, gen. mn. kipua ‰ke-
~uanski quipu ~vorŠ ist. staro peruansko pismo
zasnovano na vrpcama sa ~vorovima.
kir
kir i kir m indekl. ‰gr~. kyriosŠ titula koje
se upotrebqavala uz ime, obi~no me|u Grcima
i Cincarima: gospodin, gospodar.
kira ` indekl. ‰v. kirŠ gospo|a.
kiraet, -a m ‰tur. k›raet od ar. qiraa’ ~itaweŠ
pravilno ~itawe Korana.
kiraethana, -e `, gen. mn. kiraethana ‰tur.
k›raethane, v. kiraet, pers. hane ku}aŠ javna bi-
blioteka, ~itaonica.
kirajxija, -e m (`. kirajxijka, -e, dat. ki-
rajxijki, gen. mn. kirajxijki i uob. kirajxika)
‰tur. k›rac›, v. kirijaŠ 1. onaj koji uzima stan u
zakup, zakupac stana, stanar. 2. v. kirixija. x
kirajxijski.
kirasir, -ira m, mn. kirasiri, gen. mn. kira-
sira ‰fr. cuirassier prema cuirasse oklopŠ ist. ko-
wanik sa oklopom, pripadnik te{ke kowice. x
kirasirski.
kirvaj, -a m, mn. kirvaji, gen. mn. kirvaja ‰nem.
KirchweihŠ crkvena slava, crkveni sabor.
kirenaik, -a m, mn. kirenaici, gen. mn. kire-
naika ‰gr~. Kyrenaikos, stanovnik grada Kirene
u severnoj AfriciŠ filoz. pripadnik staro-
gr~ke filozofske {kole ~iji je osniva~ Ari-
stip iz Kirene, koji je u~io da je osnovni ciq
`ivota radost i u`ivawe.
kireta, -e `, gen. mn. kireta ‰fr. curetteŠ med.
hirur{ki instrument u obliku ka{ike
o{trih rubova kojim se uklawaju izra{taji,
obolela tkiva i dr.
kireta`a, -e ` ‰fr. curetageŠ med. strugawe
kiretom (u terapeutske i dijagnosti~ke svr-
he); ~i{}ewe kiretom unutra{wosti materi-
ce (prilikom poba~aja).
kiretirati, kiretiram, 3. l. mn. kiretiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. kiretaŠ med. (o)~istiti kire-
tom.
kiri, -ija m, gen. mn. kirija ‰fr. curie, prema
fizi~aru Pjeru Kiriju (P. Curie, 1859–1906)Š
fiz. jedinica za merewe radioaktivnosti, iz-
nosi 3,7 × 1010 raspada u sekundi.
kirija, -e `, gen. mn. kirija ‰tur. kira od ar. ki-
ra’Š 1. stanarina. 2. najam tegle}e marve. 3. da-
vawe zemqe u zakup pri kojem obra|iva~ daje
vlasniku polovinu prinosa, napolica.
kirija{, -a{a m, mn. kirija{i, gen. mn. ki-
rija{a = kirixija, -e ‰v. kirijaŠ 1. onaj koji se
kistihand
bavi prevozom tu|e robe, kakvog tovara uop-
{te, re|e i putnika, obi~no svojim kolima, ko-
wima, la|om i sl. 2. onaj koji uzima ne{to pod
zakup, zakupac, kirajxija. x kirija{ki.
kirija{iti, kirija{im nesvr{. ‰v. kiri-
ja{Š raditi kao kirija{, prevoziti kowskom
zapregom uz naplatu.
kirije elejson ‰gr~. Kyrie eleesonŠ rel. Go-
spodi pomiluj, re~i kojima po~iwe pravoslav-
na liturgija, pristupni deo mise i katoli~ke
litanije.
kirijum, -a i kirij, -a m ‰po nau~nicima
Pjeru i Mariji KiriŠ hem. ve{ta~ki dobijen
transuranski hemijski element, radioaktivni
metal, simbol Cm, atomski broj 96.
kirixija, kirixijski v. kirija{, kiri-
ja{ki.
kirixiluk, -a m, mn. kirixiluci, gen. mn.
kirixiluka ‰tur. k›rac›l›k, v. kirixijaŠ kirixij-
ski posao, zanimawe kirixije.
kir-jawa, -e m ‰prema Kir Jawi, liku iz
istoimene drame Jovana Sterije Popovi}aŠ
{krtica, tvrdica.
Kirka, -e `, dat. Kirki ‰gr~. KirkeŠ 1. mitol.
~arobnica iz Homerove œOdisejeŒ koja je zave-
la Odiseja i wegove qude. 2. fig. zavodnica,
opasna qubavnica. 3. astron. ime jednog astero-
ida otkrivenog 1855. godine.
kiro- v. hiro-.
kir{, -a ‰nem. Kirsch(geist)Š vi{weva~a, ra-
kija od vi{awa, omiqena u alpskim krajevima.
kislev, -a m (izvorno kislev) ‰hebr. kislevŠ
tre}i mesec jevrejskog kalendara, u vreme na-
{eg novembra i decembra.
kismet, -a m ‰tur. k›smet od ar. qismaŠ sudbi-
na, udes, ono {to je provi|ewe svakom unapred
odredilo.
kisoida, -e = cisoida, -e ` ‰gr~. kissos br-
{qan, v. -oidŠ mat. linija br{qanastog lista,
kriva linija tre}eg stepena.
kist, kista m, mn. kistovi, gen. mn. kistova
‰rus. kistŠ hrv. 1. slikarska ~etkica, ki~ica;
~etkica za bojewe 2. fig. na~in, tehnika slika-
wa, slikarski stil.
kistihand, kistihant uzv. ‰nem. kuss’ die
HandŠ zast. qubim ruku: nekada{wi pozdrav
617
kit1
starijim osobama ili mu{karaca `enama, ru-
koqub.
kit1, kita m, mn. kitovi, gen. mn. kitova ‰gr~.
ketos morska neman, velika ribaŠ zool. op{ti
naziv za red morskih sisara ribolikog tela
~iji su predwi udovi pretvoreni u peraja, a
zadwi zakr`qali; naziv za pojedine (obi~no
najkrupnije) vrste toga roda.
kit2, kita = git m ‰nem. KittŠ meka, lepqiva
smesa minijuma ili krede i firnajsa, koja slu-
`i za lepqewe prozorskog stakla, ispuwavawe
pukotina, neravnina i sl.
kitab v. }itab.
kitajka, -e `, dat. kitajci ‰rus. kitaèkaŠ vr-
sta kineske svilene ili pamu~ne tkanine; ode-
}a od istoimene tkanine.
kitara ‰gr~. kitharaŠ muz. starogr~ki `i~ani
instrument sli~an liri.
kitir, -a m, gen. mn. kitira ‰tur. k›t›rŠ kokice
od kukuruznih zrna.
kitnkes, -a m ‰nem. Quittenkase od Quitte du-
wa, Kase sirŠ vrsta poslastice, suv pekmez od
gusto ukuvanih duwa sa {e}erom.
kitovati, kitujem nesvr{. ‰nem. kitten, v.
kit2Š lepiti, u~vr{}ivati kitom (obi~no sta-
klo uz prozorske okvire).
kif, kifa m ‰fr. kif(f) od ar. keif, v. }efŠ me-
{avina ha{i{a i duvana, opojno sredstvo u
mnogim zemqama severne Afrike.
kifla, -e `, gen. mn. kifli ‰austr. nem. Kip-
ferlŠ vrsta finog peciva u obliku polumeseca.
kifoza, -e ` ‰gr~. kyphos sagnut, v. -ozaŠ med.
povijenost, iskrivqenost ki~me ili jednog
wenog dela.
ki~, ki~a m, mn. ki~evi, gen. mn. ki~eva ‰nem.
KitschŠ 1. nazoviumetnost, la`na umetnost. 2.
delo bez prave umetni~ke vrednosti, tvorevi-
na koja se odlikuje odsustvom ukusa, sladuwa-
vo{}u, jeftinim efektima.
ki~er, -a m ‰v. ki~Š proizvo|a~ ki~a, nadri-
umetnik.
ki~erski, -a, -o ‰v. ki~erŠ koji predstavqa
ki~, neukusan, sladuwav, umetni~ki bezvredan.
ki{lak, -a m, mn. ki{laci, gen. mn. ki{laka
‰tur. k›slak od k›s zimaŠ zimovnik; mesto u nizi-
ji gde se stoka sa planine dovodi da prezimi.
618
klavir{timer
ki{tra, -e `, gen. mn. ki{tri i ki{tara
‰nem. die Kiste kutijaŠ pokr. kutija, obi~no pro-
ste izrade, za alat ili boce.
kjanti, -ija m ‰ital. chiantiŠ crveno aroma-
ti~no vino iz doline Kjanti u Toskani.
kjat ‰kiatŠ nov~ana jedinica u Burmi, deli
se na 100 pjasa.
Kju-kluks-klan ‰engl. Ku Klux Klan, v.
klanŠ naziv tajne rasisti~ke organizacije u ju-
`nim dr`avama SAD, koja sprovodi teror nad
crncima, neprijateqski raspolo`ena prema
katolicima i Jevrejima.
klavijatura, -e ` ‰nem. Klaviatur prema lat.
clavis dirkaŠ 1. muz. sveukupni broj dirki (be-
lih i crnih) na instrumentima kao {to su kla-
vir, klavi~embalo, orguqe, klavirska harmo-
nika i sl. 2. elektronski instrument s dirka-
ma. x klavijaturni.
klavijaturist(a), -e m, mn. klavijaturisti
‰v. klavijaturaŠ muz. u xezu i pop muzici, muzi-
~ar koji svira na instrumentima s klavijatu-
rom.
klavikord, -a m, mn. -i ‰ital. clavicordo, pre-
ma lat. clavis tipka, gr~. khorde `icaŠ muz. naj-
stariji tip `i~anog muzi~kog instrumenta s
dirkama, prete~a dana{weg klavira.
klavikula, -e ` ‰lat. clavicula kqu~i}Š 1.
anat. kqu~na kost, kqu~wa~a.
klavikularan, -rna, -rno ‰nlat. clavicularis,
v. klavikulaŠ anat. kqu~wa~ni, koji se ti~e
kqu~ne kosti.
klavir, -ira m, mn. klaviri, gen. mn. klavira
‰nem. Klavier od fr. clavier klavijatura, od lat.
clavis dirkaŠ muz. instrument s dirkama koje
posredstvom malih ~eki}a pokrivenih fil-
com udaraju zategnute `ice i proizvode zvuk,
pijano, pijanoforte. y klavir-harmonika
muz. harmonika s klavijaturom.
klavirist(a), -e m, mn. klaviristi (`. kla-
viristkiwa, -e) ‰v. klavirŠ svira~ na klaviru,
pijanist.
klavirski, -a, -o ‰v. klavirŠ muz. koji se od-
nosi na klavir; koji je pisan za klavir. y kla-
virska harmonika harmonika s klavijaturom.
klavir{timer, -a m ‰nem. KlavierstimmerŠ
muz. stru~wak koji pode{ava, uga|a, {timuje
klavire.
klavi~embalist(a)
klavi~embalist(a), -e m, mn. klavi~emba-
listi (`. klavi~embalistkiwa, -e) ‰v. klavi-
~embaloŠ svira~ na klavi~embalu.
klavi~embalo, -a s ‰ital. clavicembaloŠ muz.
instrument s dirkama koje posredstvom malih
trzalica (pera) okidaju `ice, omiqen od XVI
do XVIII veka, prete~a dana{weg klavira, ~em-
balo, klavsen.
klavsen i klavesen, -ena m ‰fr. clavecinŠ v.
klavi~embalo.
klajder{tok, -a m ‰nem. KleiderstockŠ fam.
zast. ve{alica za odela, ~iviluk.
klajster, -a m ‰nem. KleisterŠ obu}arski le-
pak, tutkalo.
klaka, -e `, dat. klaki, gen. mn. klaka ‰fr. cla-
queŠ grupa qudi najmqena, potpla}ena da apla-
udira (obi~no nekom glumcu, predstavi u po-
zori{tu i sl.).
klaker1, -a m, mn. -i ‰fr. claqueurŠ ~lan kla-
ke, najmqeni pqeska~.
klaker2 v. kraher.
klakson, -a m, mn. -i ‰engl. Klaxon, fabri~ko
imeŠ zvu~ni signalni ure|aj u automobilu, si-
rena.
klamidija v. hlamidija.
klamfa, -e `, gen. mn. klamfi ‰nem. KlampfeŠ
dvokraka gvozdena {ipka za me|usobno pri-
~vr{}ivawe, spajawe greda, balvana i sl..
klamfer, klamfer v. klomfer.
klan, -a m, mn. klanovi, gen. mn. klanova ‰engl.
clan od irskog i gaelskog clann, cland rod od lat.
planta izdanakŠ 1. ist. rodovska zajednica, brat-
stvo u [kotskoj i Irskoj; rod, pleme, brat-
stvo, zajednica uop{te. 2. fig. uticajna grupa
qudi vezana kakvim zajedni~kim, obi~no
uskim, li~nim interesima. x klanovski.
klapa1, -e `, gen. mn. klapa ‰alb. kllapeŠ 1. fam.
dru`ina, dru`ba, skupina; grupa drugara. 2.
grupa peva~a narodne ili zabavne muzike.
klapa2, -e `, gen. mn. klapa ‰nem. KlappeŠ ta-
bla sa udarnom da{~icom odozdo sa koje se
snimaju oznake za obele`avawe pojedinih ka-
drova filma.
klapna, -e `, gen. mn. klapni ‰nem. KlappeŠ 1.
ventil. 2. a. poklopac, preklopac. b. muz. na
klarinetu, saksofonu i sl. instrumentima,
metalni poklopac s polu`icom ~ijim se pri-
klasik
tiskawem otvara rupa na cevi da bi se proiz-
veo `eqeni ton. 3. ~etvorougaoni komad tka-
nine koji pokriva xep na sakou, kostimu i dru-
gim delovima ode}e.
klarinet, -a m, mn. -i ‰ital. clarinettoŠ muz.
drveni duva~ki instrument, s drvenim je-
zi~kom, zvonasto pro{iren u dowem delu.
klarinetist(a), -e m, mn. klarinetisti (`.
klarinetistkiwa, -e) ‰v. klarinetŠ svira~ na
klarinetu.
klarino, -a m ‰ital. clarinoŠ muz. 1. vrsta tru-
be iz XVII i XVIII veka. 2. visoki registar na
trubi.
klarisa, -e ` ‰ital. clarissaŠ redovnica, ka-
lu|erica fraweva~kog reda sv. Klare.
klarisimus, -a m ‰lat. clarissimus najslavni-
jiŠ zast. Visost, Svetlost (titula velika{a).
klasa, -e `, gen. mn. klasa ‰lat. classis razredŠ
1. a. u nauci, grupa predmeta koji imaju isto-
vrsna svojstva. b. u biolo{koj klasifikaciji,
kategorija `ivotiwa ili biqaka ve}a od reda,
razred. 2. soc. sloj qudi sli~nog dru{tve-
no-ekonomskog polo`aja (radni~ka ‹, sredwa ‹
i sl.). 3. deo prostora za putnike u avionima,
brodovima i vozovima odre|en cenom karte,
razred (prva ‹, druga ‹). 4. a. grupa qudi koji
su iste godine odslu`ili vojsku ili zavr{i-
li {kolu. b. fam. drug iz klase, vr{wak po
{kolovawu. 5. grupa studenata pod vo|stvom
jednog profesora na umetni~kim akademijama.
6. odre|eni stupaw, nivo vrednosti, kvaliteta
(roba prve klase). 7. fam. osoba izuzetnih kva-
liteta, izvanredan stru~wak, veoma talento-
van sportista i sl. 8. zast. {kolski razred. 9.
zast. stepen na lestvici slu`benih ~inova. z
dobiti klasu biti unapre|en.
klaser, -era m, mn. klaseri, gen. mn. klasera
‰fr. classeurŠ 1. kwiga, album za ~uvawe maraka,
numizmatike i sl. 2. fascikla s pregradama za
spise.
klasik, -a m, mn. klasici, gen. mn. klasika
‰lat. classicus, v. klasi~anŠ 1. op{tepriznati
stvaralac u kakvoj oblasti nauke ili umetno-
sti, onaj ~ije delo predstavqa trajni dopri-
nos u nauci ili umetnosti. 2. ob. mn. istaknuti
pisac anti~kog doba. 3. delo klasi~ne, trajne
vrednosti.
619
klasika
klasika, -e `, dat. i lok. klasici ‰v. klasi-
~anŠ 1. umetni~ka ili nau~na op{te priznata
ostvarewa, dela koja predstavqaju trajan do-
prinos umetnosti ili kulturi uop{te. 2. kul-
turna ostvarewa starih Grka i Rimqana. 3.
fam. klasi~na muzika. 4. fam. ne{to uobi~aje-
no, dobro poznato, {to se uvek ponavqa.
klasirati, klasiram, 3. l. mn. klasiraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. classer, v. klasaŠ razvrsta(va)ti,
(raz)deliti na klase prema odre|enom krite-
rijumu.
klasifikacija, -e ` ‰lat. classificatio, v.
klasa, -fikacijaŠ 1. razvrstavawe na klase,
grupe prema odre|enim kriterijumima, pode-
la, naro~ito u nauci. 2. ocewivawe vrednosti,
kvaliteta, ocena; pravqewe spiska ili tabele
po vrednosti.
klasifikacioni, -a, -o ‰v. klasifikacijaŠ
koji se odnosi na klasifikaciju. y klasifi-
kacioni ispit vrsta prijemnog ispita posle
koga se sastavqa lista prema uspehu kandidata.
klasifikovati, klasifikujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. classificare, v. klasifikacijaŠ ras-
porediti, raspore|ivati, razvrst(av)ati u
klase, grupe prema odre|enim svojstvima, oso-
binama, stepenu vrednosti i sl.
klasicizam, -zma m ‰nem. Klassizismus, v.
klasi~anŠ 1. pravac u kwi`evnosti i umetno-
sti nastao u XVI i XVII veku, koji se odlikuje
ugledawem na dela klasi~ne, anti~ke kulture.
2. te`wa da se umetni~ka dela stvaraju po usta-
qenim pravilima, na osnovu klasi~nih uzora.
klasicist(a), -e m, mn. klasicisti ‰v. klasi-
cizamŠ predstavnik klasicizma; pristalica,
pobornik klasi~ne kwi`evnosti i umetnosti.
klasicisti~ki ‰v. klasicizamŠ koji se od-
nosi na klasicizam i na klasiciste.
klasicitet, -eta m ‰nlat. classicitas, v. klasi-
~anŠ klasi~nost.
klasi~an, -~na, -~no ‰lat. classicus koji pri-
pada (najvi{oj) klasiŠ 1. a. koji se odnosi na
stare Grke i Rimqane na wihovu umetnost,
kulturu, jezik i dr., anti~ki. b. koji je u vezi sa
u~ewem starogr~kog i latinskog jezika i kwi-
`evnosti. 2. koji se odlikuje pravilno{}u,
ustaqenom formom; koji odgovara temeqnim
principima neke umetnosti, nauke ili ve{ti-
620
klaustar
ne. 3. ustaqen, tradicionalan; starinski. 4.
trajno svojstven nekome ili ne~emu; tipi~an,
pravi; o~igledan. y klasi~na gimnazija
sredwa {kola u kojoj se izu~avaju prvenstveno
humanisti~ki predmeti; klasi~ni jezici je-
zici starog veka, pre svega starogr~ki i latin-
ski; klasi~na muzika umetni~ka muzika, za
razliku od zabavne ili narodne.
klasi~ar, -a m, mn. -i ‰v. klasikaŠ 1. prou~a-
valac klasi~nih jezika i klasi~ne kulture. 2.
v. klasik.
klasi~nost, -osti ` ‰v. klasi~anŠ svojstvo
onoga {to je klasi~no, {to se odnosi na kla-
si~nu literaturu; lepota, savr{enost.
klasni, -a, -o ‰v. klasaŠ 1. koji se odnosi na
dru{tvenu klasu (klasno ure|ewe, klasna bor-
ba, klasne razlike). 2. fam. koji ima izuzetne
kvalitete, prvoklasan.
klaster, -a m ‰engl. clusterŠ 1. hrpa, gomila,
mno{tvo, grupa. 2. muz. skup tonova koji isto-
dobno zvu~e, a me|usobno su udaqeni za malu
ili veliku sekundu.
klauza, -e ` ‰engl. clause, v. klauzulaŠ gram.
prosta re~enica, obi~no kao deo slo`ene re~e-
nice.
klauzula, -e ` ‰lat. clausulaŠ 1. prav. posebna
odredba, ~lan u ugovoru i dr. pravnom aktu ko-
jim se ograni~ava, odnosno uslovqava wegovo
izvr{ewe. 2. kwi`. zavr{etak, kraj stiha. 3.
muz. zavr{etak muzi~ke fraze.
klauzura, -e ` ‰lat. clausura, prema claudere
zatvoritiŠ 1. a. pravilo koje zabrawuje kalu|e-
rima i kalu|ericama pojedinih redova da iz-
laze iz manastira. b. deo katoli~kog manastira
u koji nemaju pristupa svetovwaci. v. vreme
koje kalu|eri obavezno provode u strogoj usa-
mqenosti, molitvi i razmi{qawu. 2. pismeni
ispit koji se radi pod neposrednim nadzorom
ispitne komisije. x klauzurni.
klaun v. klovn.
klaustar, -stra m, mn. klaustri, gen. mn. kla-
ustara = klaustrum, -a m, mn. -i ‰lat. claustrum,
prema claudere zatvoritiŠ 1. arhit. ~etvorouga-
ono dvori{te u katoli~kim manastirima,
okru`eno arkadama. 2. katoli~ki manastir, sa-
mostan, kloster (v.).
klaustrofobija
klaustrofobija, -e ` ‰v. klaustar, v. -fobijaŠ
psih. strah od boravka u zatvorenom prostoru.
klaustrofobi~an, -~na, -~no ‰v. klaustro-
fobijaŠ koji pati od klaustrofobije.
klaustrum v. klaustar.
klema, -e ` ‰nem. KlemmeŠ stezalica, ste-
zaqka, {tipaqka, obi~no za elektri~ne pro-
vodnike.
klepsidra, -e `, gen. mn. klepsidra ‰gr~.
klepsydra, prema kleptein krasti, hydor vodaŠ
anti~ka sprava za merewe vremena na osnovu
pravilnog oticawa vode ili peska iz jedne po-
sude u drugu, vodeni ili pe{~ani sat.
kleptokratija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, v.
-kratijaŠ pol. vladavina lopova; re`im u kome
neometano vlada korupcija i pronevere.
kleptolagnija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti,
lagneia bludŠ psih. seksualno uzbu|ewe uzroko-
vano kra|om.
kleptoman, -ana m, mn. kleptomani, gen. mn.
kleptomana (`. kleptomanka, dat. kleptoman-
ki) ‰gr~. kleptein krasti, v. -manŠ ~ovek koji pati
od kleptomanije.
kleptomanija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, v.
-manijaŠ psih. neodoqivi nagon da se kradu
predmeti, bolesna sklonost kra|i.
kleptomanski, -a, -o ‰v. kleptomanijaŠ koji
se odnosi na kleptomaniju ili na kleptomane.
kleptofobija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, v.
-fobijaŠ psih. bolestan strah neke osobe da }e
biti pokradena ili da }e sama izvr{iti kra|u.
kler, -a m ‰lat. clerus od gr~. kleros deoba,
odabrani deo (vernika)Š sve{teni~ki stale`,
sve{tenstvo. U srpskoj pravoslavnoj termino-
logiji upotrebqava se oblik klir (prema no-
vogr~kom izgovoru glasa œetaŒ, itacizam), dok
je u op{toj uppotrebi prevladao starogr~ki
izgovor (etacizam) kler.
klerik, -a m, mn. klerici, gen. mn. klerika
‰lat. clericus sve{tenik od gr~. klerikos, v. klerŠ
1. bogoslov koji se sprema za sve{tenika. 2.
pripadnik klera, sve{tenik. U srpskoj pravo-
slavnoj terminologiji upotrebqava se oblik
klirik (prema novogr~kom izgovoru glasa œe-
taŒ, itacizam), dok je u op{toj upotrebi pre-
vladao starogr~ki izgovor (etacizam) klerik.
klijen(a)t
klerikalan, -lna, -lno ‰klat. clericalis, v.
klerŠ koji se odnosi na kler, sve{teni~ki; koji
se odnosi na klerikalce i na klerikalizam, na
politi~ke te`we, shvatawa i interese klera.
klerikalac, -lca m, mn. klerikalci, gen. mn.
klerikalaca (`. klerikalka, -e, dat. klerikal-
ki, gen. mn. klerikalki) ‰v. klerikalanŠ prista-
lica, pobornik klerikalizma.
klerikalizam, -zma m ‰v. klerikalanŠ te-
`wa ka jakom uticaju crkve i sve{tenstva na
politi~ki `ivot i dru{tvene odnose; iskori-
{}avawe uticaja crkve u politi~ke svrhe.
klerikalizovati, klerikalizujem i kle-
rikalizirati, klerikaliziram, 3. l. mn. kle-
rikaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. klerikalanŠ
(u)~initi klerikalnim, podvrgnuti, podvrga-
vati uticaju crkve, klerikalizma.
klerikat, -ata m ‰nlat. clericatusŠ 1. {kola
koja priprema kler, sve{tenstvo, verska {ko-
la. 2. zvawe klerika.
klerogamija, -e ` ‰v. kler, -gamijaŠ sve{te-
ni~ki brak.
klerokratija, -e ` ‰v. kler, -kratijaŠ vlada-
vina sve{teni~kog stale`a, uticaj i mo} kle-
ra u dr`avi.
klerofa{izam, -zma m ‰v. kler, fa{izamŠ
politi~ka sprega klerikalizma i fa{izma;
snage koje zastupaju takvu politiku.
klerofa{ist(a), -e m, mn. klerofa{isti (`.
klerofa{istkiwa, -e) ‰v. kler, fa{istŠ pri-
stalica, pobornik klerofa{izma.
klerofa{isti~ki, -a, -o ‰v. kler, fa{i-
zamŠ koji se odnosi na klerofa{izam i na kle-
rofa{iste.
klefte, klefta m mn. ‰ngr~. klephtes, prvo-
bitno lopovŠ ist. hajduci koji su se u XVIII i
XIX veku povukli u planine severne i sredwe
Gr~ke i odatle se borili za oslobo|ewe zemqe
od Turaka.
klizma, -e ` ‰gr~. klysma ispiraweŠ med.
te~nost koja se pomo}u irigatora ubrizgava u
zadwe crevo radi ve{ta~kog pra`wewa creva,
otklawawa zatvora, ve{ta~kog hrawewa ili
davawa lekova, klistir.
klijen(a)t, -nta m, mn. klijenti, gen. mn. kli-
jenata (`. klijentkiwa, -e) ‰lat. cliens, gen. cli-
entis koji tra`i za{titu mo}nijegŠ 1. a. osoba
621
klijentela
koju zastupa advokat. b. osoba koja koristi
usluge neke banke, agencije i sl. v. stalna mu-
{terija. 2. ist. u starom Rimu, plebejac koji se
stavqao pod za{titu nekog patricija, {ti}e-
nik, podanik. 3. ra~. radna stanica, obi~no jed-
nokorisni~ka, koja dobija pristup podacima
pomo}u servera.
klijentela, -e ` ‰fr. clienteleŠ 1. skup klije-
nata; skup mu{terija; svi oni koji koriste
usluge neke ustanove. 2. ist. u starom Rimu, od-
nos izme|u klijenta i wegovog za{titnika.
klik, -a m, mn. klikovi ‰engl. clickŠ 1. fon.
termin za glasove nekih afri~kih i dr. jezika
koji se proizvode uvla~e}i vazduh i cok}u}i
jezikom. 2. {kqocawe nekog mehanizma (npr.
fotoaparata u trenutku snimawa, kompjuter-
skog mi{a).
klika, -e `, gen. mn. klika ‰fr. cliqueŠ dru`i-
na, grupa qudi povezanih zajedni~kim intere-
sima, koji se me|usobno poma`u ne biraju}i
sredstva.
kliker, -a m, mn. klikeri, gen. mn. klikera
‰nem. KlickerŠ staklena, metalna ili glinena
kuglica kojom se deca igraju. z imati kliker
`arg. biti bistar, brzo shvatati; imati kli-
ker za ne{to biti ve{t u ~emu.
klikera{, -a{a m, mn. klikera{i, gen. mn.
klikera{a ‰v. klikerŠ `arg. bistar, dovitqiv
~ovek.
kliknuti, kliknem svr{. ‰engl. clickŠ priti-
snuti, obele`iti kompjuterskim mi{em.
klima, -e ` ‰lat. clima od gr~. klima nagib,
nagiwawe od klinein naslawati seŠ 1. meteor.
prose~no stawe svih atmosferskih prilika ka-
rakteristi~nih za jedan kraj, pojedine zemqe i
dr. u du`em vremenskom periodu, podnebqe. 2.
fig. op{te stawe ili raspolo`ewe u nekoj sre-
dini, atmosfera. 3. fam. klima-ure|aj (v.).
klimaks, -a m ‰gr~. klimax lestvice, prema
klinein naslawati seŠ 1. vrhunac nekog zbiva-
wa, zavr{na i najvi{a ta~ka. 2. kwi`. pesni~ka
figura u kojoj se misao i ose}awe ispoqavaju
nizom sve sna`nijih izraza. 3. biol. stupaw u
ekolo{koj sukcesiji ili razvi}u neke biqne
ili `ivotiwske zajednice kada je ona uravno-
te`ena i sposobna da sebe odr`ava. 4. fiziol.
orgazam. 5. fam. klimakterijum.
622
klinika
klimakterijum, -a (i klimakterij, -a)
‰nlat. climacterium, v. klimakteri~anŠ med. peri-
od smawivawa i prestanka reproduktivnih
sposobnosti jedinke, koji, kod `ena, kulmini-
ra u menopauzi.
klimakteri~an, -~na, -~no ‰gr~. klimakteri-
kos prema klimakter stepenik, v. klimakteri-
jum, v. klimaksŠ 1. koji se odnosi na klimakte-
rij(um), koji je u vezi s klimakterijumom. 2.
fig. prekretan, preloman; opasan, kriti~an.
klimatizacija, -e ` ‰fr. climatisation, v.
klimaŠ odr`avawe odgovaraju}e temperature i
vla`nosti vazduha u zatvorenoj prostoriji.
klimatizer, -era m, mn. klimatizeri, gen. mn.
klimatizera ‰v. klimatizovatiŠ ure|aj za regu-
lisawe temperature u zatvorenom prostoru.
klimatizovati, klimatizujem i klimati-
zirati, klimatiziram, 3. l. mn. klimatiziraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. climatiser, v. klimaŠ sprove-
sti, sprovoditi klimatizaciju.
klimatografija, -e ` ‰v. klima, -grafijaŠ
nauka koja se bavi opisom klime nekog mesta
ili podru~ja.
klimatolog, -a m, mn. klimatolozi, gen. mn.
klimatologa ‰v. klima, -logijaŠ nau~nik,
stru~wak za klimatologiju.
klimatologija, -e ` ‰v. klima, -logijaŠ nau-
ka o klimi i uticaju klimatskih uslova na `i-
va bi}a na Zemqi.
klimatolo{ki, -a, -o ‰v. klimatologijaŠ 1.
koji se odnosi na klimatologe ili klimatolo-
giju. 2. v. klimatski.
klimatoterapija, -e ` ‰v. klima, terapijaŠ
le~ewe kori{}ewem klimatskih uslova, kli-
matsko le~ewe (v.).
klimatski, -a, -o ‰gr~. klimatikos, v. klimaŠ
1. koji se odnosi na klimu, koji je u vezi s kli-
mom. 2. koji ima blagu klimu pogodnu za opora-
vak i odmor; koji se nalazi u mestu s dobrom
klimom; koji se obavqa uz pomo} takve klime.
y klimatsko le~ewe med. le~ewe i oporavak
bolesnika u predelima s pogodnom klimom.
klima-ure|aj, -a m ‰v. klima, ure|ajŠ napra-
va za klimatizaciju, klimatizator; v. erkon-
di{n.
klinika, -e `, dat. i lok. klinici ‰nem. Klinik,
v. klini~kiŠ bolni~ka ustanova obi~no u okvi-
klini~ki
ru medicinskog fakulteta, koja slu`i za le~e-
we bolesnika, nau~no ispitivawe bolesti i
lekova i za prakti~nu medicinsku nastavu.
klini~ki, -a, -o ‰lat. clinicus od gr~. klinikos
koji pripada (bolesni~kom) krevetu, prema
kline krevetŠ 1. koji se odnosi na kliniku. 2.
koji se le~i na klinici, koga treba ispitivati
i le~iti na klinici; up. ambulantan.
klinker1, -a m, mn. klinkeri, gen. mn. klinke-
ra ‰engl. clinker od hol. KlinkerŠ gra|. jako pe~ena,
na povr{ini staklasta cigla velike tvrdo}e i
otpornosti prema hemikalijama, dobijena pe-
~ewem me{avine vatrostalnih i lak{e topqi-
vih glina na vrlo visokoj temperaturi.
klinker2, -a m, mn. klinkeri, gen. mn. klinke-
ra ‰engl. clinkerŠ vrsta ~amca od dasaka koje se
preklapaju.
klinometar, -tra m, mn. klinometri, gen. mn.
klinometara ‰gr~. klinein nagiwati se, v. -me-
tarŠ rudarski instrument za merewe nagibnog
ugla brdskih slojeva.
klin~, -a m, lok. klin~u ‰engl. clinchŠ sp. u
boksu, nedozvoqeno dr`awe protivnikovih
ruku ili tela radi za{tite ili spre~avawa
udarca. z dr`ati (koga) u klin~u dr`ati koga
u polo`aju gde ne mo`e ni{ta da preduzme, dr-
`ati u {ahu.
Klio, Klije `, dat. Kliji ‰gr~. kleio, kleos do-
bar glas, slavaŠ mitol. muza za{titnica istori-
je, obi~no predstavqena s poluotvorenim
svitkom hartije u ruci. x Klijin.
klip-art, -a ‰engl. clip artŠ ra~. skup slika,
crte`a, dijagrama, mapa i sl. koji se nalaze u
kwizi ili na disku i mogu se umetati u druge
dokumente kao ilustracija.
kliper, -a m, mn. kliperi, gen. mn. klipera
‰engl. clipperŠ 1. ist. brzi prekookeanski jedre-
wak za prevoz robe (u XIX veku). 2. vrsta tran-
sportnog aviona. 3. elektronski ure|aj koji
odr`ava frekvenciju talasa u odre|enim gra-
nicama.
klir rel. pravosl. v. kler.
klirens, -a m ‰engl. clearanceŠ med. odre|iva-
we, merewe zapremine plazme (ili krvi) koju
je bubreg sposoban da pre~isti u datoj jedini-
ci vremena.
klirik rel. pravosl. v. klerik.
kli{iran
kliring, -a m, mn. klirinzi, gen. mn. klirin-
ga ‰engl. clearingŠ trg. sistem robnog prometa u
me|unarodnoj trgovini u kome se roba pla}a
robom, a uzajamna dugovawa i potra`ivawa
utvr|uju obra~unom, bez pla}awa gotovinom. x
klirin{ki.
kliros, a m. mn. -i ‰gr~. kleros, v. klerŠ crkv. 1.
sve{tenstvo, kler. 2. pevnica u pravoslavnoj
crkvi.
klisar, -a i klisar, -ara m, mn. klisari, gen.
mn. klisara ‰crkv. gr~. ekkles(i)ares, prema gr~.
ekklesia crkvaŠ crkveni poslu`iteq, crkve-
wak (u pravoslavnoj crkvi).
klistir, -ira m, mn. klistiri, gen. mn. kli-
stira ‰nem. Klistier od gr~. klyster {trcaqka pre-
ma klyzein ispiratiŠ med. 1. sprava za davawe
klizme, irigator. 2. v. klizma.
klistirati, klistiram, 3. l. mn. klistiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. klistirŠ da(va)ti, ubri-
zga(va)ti (nekome) klizmu.
klistron, -ona m, mn. klistroni, gen. mn. kli-
strona ‰engl. klystron od gr~. klyzein talasatiŠ fiz.
specijalna elektronska cev koja se upotrebqa-
va u tehnici ultrakratkih talasa i radarskoj
tehnici, slu`i za dobijawe vrlo visokih fre-
kvencija.
klisura, -e `, gen. mn. klisura ‰gr~. kleisouraŠ
1. uska i duboka re~na dolina s visokim str-
mim stranama, tesnac, klanac. 2. stena, hrid.
klitoris, -a m ‰gr~. kleitoris, prema kleiein
zakqu~avatiŠ anat. deo spoqa{wih `enskih ge-
nitalnih organa, dra`ica. x klitorisni.
klif, -a m ‰engl. cliffŠ geogr. strma stenovita
obala, visoka stena kraj mora, litica.
kli{e, -ea m, mn. kli{ei, gen. mn. kli{ea ‰fr.
clicheŠ 1. tipogr. metalna ili drvena plo~a na
kojoj je utisnuta ili ugravirana slika ili cr-
te` za {tampawe. 2. fig. ove{tao izraz ili
fraza, obrazac, kalup, {ablon. 3. banalan, {a-
blonski postupak ili na~in pona{awa.
kli{etiran v. kli{iran.
kli{etirati v. kli{irati.
kli{iran, -a, -o ‰v. kli{iratiŠ fig. koji se
radi po uobi~ajenom postupku, {ablonski,
standardan; banalan.
623
kli{irati
kli{irati, kli{iram, 3. l. mn. kli{iraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. klischieren, v. kli{eŠ (na)pra-
viti, (iz)raditi kli{e; prenositi na kli{e.
kli{ograf, -a m, mn. -i ‰v. kli{e, -grafŠ
sprava za kli{irawe elektromehani~kim pu-
tem.
kli{oteka, -e `, lok. kli{oteci, gen. mn.
kli{oteka ‰v. kli{e, -tekaŠ prostorija ili or-
man gde se ~uvaju kli{ei (1).
kloazma, -e ` ‰gr~. chloasma zelenkasta boja
prema chloazein zeleneti seŠ med. raznobojne
pege koje se javqaju na licu kod trudnica.
kloazonizam, -zma m ‰fr. cloisonisme, prema
cloison pregradaŠ um. slikarstvo u kome se povr-
{ine ~istih boja razdvajaju crnim linijama.
kloaka, -e `, dat. kloaki ‰lat. cloacaŠ 1. pod-
zemni odvodni kanal u kanalizacionoj mre`i,
sabirali{te prqav{tine; nu`nik, klozet. 2.
zool. kesasto pro{irewe zavr{nog dela creva
kod vodozemaca, gmizavaca, ptica i nekih ri-
ba, u koje se izliva sadr`ina creva, mokra}a i
polni produkti. 3. fig. leglo prqav{tine, iz-
opa~enost, moralna pokvarenost.
klovn, -a m, mn. klovnovi, gen. mn. klovnova
‰engl. clownŠ 1. cirkuski komi~ar, {areno ode-
ven, koji izaziva smeh komi~nim pokretima,
mimikom, gegovima; lakrdija{, komedija{. 2.
fig. onaj koji je bez pravih umetni~kih ili na-
u~nih kvaliteta; diletant u struci, lakrdi-
ja{. x klovnovski.
klozet, -a, mn. klozeti, gen. mn. klozeta ‰engl.
water closet, dosl. prostorija za voduŠ nu`nik,
toalet. x klozetski.
klompa, -e i klompa, e ` (ob. mn. klom-
pe/klompe, -i ‰nem. dijal. KlumpenŠ drvena cipe-
la, nanula.
klomfer, -a m, mn. klomferi, gen. mn. klom-
fera ‰austr. nem. Klampferer, nem. KlempnerŠ pokr.
zast. limar.
klon, -a m, mn. klonovi, gen. mn. klonova ‰gr~.
klon mladicaŠ 1. biol. grupa }elija ili organi-
zam koji nastaju kao rezultat bespolnog ili ve-
getativnog razmno`avawa od jednog zajed-
ni~kog pretka. 2. fig. a. savr{ena kopija dru-
gog ~oveka, imitator, dvojnik. b. kopija neke
stvari, duplikat.
624
kluba{
klonirati, kloniram, 3. l. mn. kloniraju
svr{. i nesvr{. ‰v. klonŠ 1. biol. stvoriti, stva-
rati klon; proizvesti, proizvoditi potom-
stvo bespolnim razmno`avawem. 2. reproduko-
vati; slepo imitirati (nekoga ili ne{to).
kloni~an, -~na, -~no ‰v. klonusŠ med. koji se
odnosi na klonus; trzajni, gr~evit.
klonus, -a m, mn. -i ‰nlat. clonus, prema gr~.
klonos uzburkanostŠ med. niz trzaja, nevoqnih
kontrakcija i opu{tawa nekog mi{i}a.
klonfer v. klomfer.
kloster, -a m, mn. -i ‰nem. Kloster od lat. clau-
strum, v. klaustarŠ zast. 1. katoli~ki manastir,
samostan. 2. zatvorena vaspitna ustanova za
omladinu, ~e{}e `ensku, internat; pansio-
nat; institut. x klosterski.
klot1, klota m ‰engl. clothŠ gusto tkana sjajna
pamu~na tkanina, obi~no za postavu.
klot2 prid. indekl. ‰nem. glatt gladak, glatkoŠ
1. ravan, gladak. 2. vrsta boda u pletewu; up.
ferkert. 3. (kao pril.) prosto, glatko, na~isto;
sasvim.
klofer, -a m, mn. kloferi, gen. mn. klofera
‰nem. Klopfer prema klopfen lupatiŠ pokr. zast.
naprava od pru}a, `ice i dr. za tresewe tepi-
ha, posteqine itd. lupawem, udarawem, ispra-
{iva~, praker (v.).
klocne, -i ` mn. ‰nem. Klotz klada, cepanicaŠ
fam. komadi drveta na koje se pola`u osovine
automobila kad mu se skinu to~kovi.
klo{ar, -a i klo{ar, -ara m, mn. klo{ari,
gen. mn. klo{ara ‰fr. clochardŠ besku}nik, skit-
nica. x klo{arski i klo{arski.
klo{tar v. kloster.
klu, klua m ‰fr. clouŠ vrhunac, centralna,
najuzbudqivija ta~ka neke priredbe.
klub, -a m, mn. klubovi, gen. mn. klubova ‰engl.
clubŠ 1. organizovano udru`ewe sportista koji
se takmi~e pod odre|enim imenom i imaju svo-
je navija~e. 2. dru{tvo, organizacija qudi
udru`enih prema politi~kom opredeqewu,
profesiji, zanimawu, vrsti zabave, razonode i
sl. 3. zgrada, prostorije takve organizacije. y
dru{tveni klub prostorije za odmor, zabavu,
sastanke i sl. u nekom preduze}u ili ustanovi.
kluba{, -a{a m ‰v. klubŠ 1. ~lan kluba. 2. va-
treni pristalica, zagri`eni navija~ kluba.
kluba{tvo
kluba{tvo, -a s ‰v. kluba{Š 1. pristrasnost
u korist vlastitog kluba, jednostrano, zagri-
`eno navijawe. 2. stran~arewe, stran~arstvo.
klupski, -a, -o ‰v. klubŠ koji pripada klubu;
koji se odnosi na klub.
kna v. kana.
knap pril. ‰nem. knappŠ usko, tesno, jedva;
fig. ta~no.
knedla, -e `, gen. mn. knedli ‰nem. KnodelŠ
kulin. oblo uvaqan omawi komad kuvanog ili
pr`enog testa, vaqu{ak. z imati knedlu u gr-
lu, progutati knedlu ose}ati da se kome grlo
ste`e od straha ili uzbu|ewa.
Kneset, -a m ‰hebr. KnesetŠ slu`beni naziv za
izraelski Parlament.
kniks, -a m ‰nem. KnicksŠ zast. naklon uz pre-
gibawe kolena u znak pozdrava.
kniti, knim, 3. l. mn. kniju nesvr{. ‰v. kanaŠ
zast. bojiti knom, kanom.
knut, -a m i knuta, -e `, gen. mn. knuta ‰rus.
knutŠ 1. bi~ od neu{tavqene ko`e, ~esto s
olovnim kuglicama ili bodqama, kojim su u
carskoj Rusiji {ibali ka`wenike. 2. fig.
stroga vlast, teror, tiranija.
ko- ‰lat. co-, varijanta od con-Š prefiks koji
ozna~ava dru{tvo, spajawe, naporednost, za-
jedni{tvo; sa-, su-.
koagulativan, -vna, -vno ‰nlat. coagulati-
vusŠ koji izaziva zgru{avawe, koji poma`e ko-
agulaciju. y koagulativna sredstva supstan-
ce koje poma`u pri zaustavqawu krvarewa.
koagulacija, -e ` ‰lat. coagulatioŠ 1. hem. zgru-
{avawe, zgu{wavawe neke te~nosti pod utica-
jem hemijske reakcije; supr. peptizacija. 2.
fiziol. stvarawe krvnog ugru{ka posle ozlede
krvnog suda, ~ime se spre~ava daqe krvarewe.
koagulirati, koaguliram, 3. l. mn. koaguli-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. coagulareŠ biti u proce-
su koagulacije, zgru{a(va)ti se.
koagulopatija, -e ` ‰v. koagulacija, -pati-
jaŠ med. zajedni~ki naziv za sve poreme}aje u
zgru{avawu krvi.
koagulum, -a m ‰lat. coagulumŠ med. krvni
ugru{ak; grumen.
koadjutor, -a m, mn. -i ‰lat. coadiutor, v. ko-,
adiuvare pomagatiŠ crkv. pomo}nik ili unapred
odre|eni naslednik katoli~kog velikodostoj-
kobajagi
nika koji nije sposoban (usled starosti ili
bolesti) da obavqa svoje du`nosti.
koaksijalan, -lna, -lno ‰v. ko-, aksijalanŠ
koji ima zajedni~ku osu simetrije, suosovin-
ski. y koaksijalni kabl elektr. `ica obmota-
na izolatorskim slojem oko koga je metalna
mre`a, koja tako|e slu`i kao provodnik; upo-
trebqava se za preno{ewe telefonskih, tele-
grafskih ili televizijskih signala.
koala, -e `, gen. mn. koala ‰engl. koala od egz.
gu’laŠ zool. australijski torbar sli~an malom
medvedu, Phascolarctus cinereus, `ivi na euka-
liptusima ~ijim se li{}em hrani.
koalirati, koaliram, 3. l. mn. koaliraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. coaliser, v. koalicijaŠ stvo-
riti, stvarati koaliciju, udru`i(va)ti se.
koalicija, -e ` ‰srlat. coalitio, prema coale-
scere srastiŠ 1. politi~ki ili vojni savez dve-
ju ili vi{e dr`ava protiv jedne ili vi{e dru-
gih dr`ava. 2. privremeni ili trajniji savez
politi~kih stranaka, partija, profesional-
nih i drugih organizacija. x koalicioni.
koan, -a m ‰jap. koanŠ u zen-budizmu besmi-
sleno pitawe koje se postavqa u~eniku da bi,
re{avaju}i ga, prodro u su{tinu stvarnosti.
koaptacija, -e ` ‰lat. coaptatioŠ 1. me|usob-
no prilago|avawe, pode{avawe elemenata u
sklopu neke celine. 2. med. name{tawe slomqe-
nih ili osaka}enih udova.
koarktacija, -e ` ‰lat. coarctatio od coarcta-
re suzitiŠ med. su`ewe, pritegnutost, stisnu-
tost.
koautor, -a m, mn. -i (`. koautorka, -e, dat.
koautorki) ‰v. ko-, autorŠ jedan od dva ili vi{e
autora, tvoraca zajedni~kog dela (umetni~kog,
stru~nog i dr.). x koautorski.
koautorstvo, -a s ‰v. ko-, autorstvoŠ koau-
torski odnos i rad, zajedni~ko autorstvo.
koacervat, -ata m, mn. koacervati, gen. mn.
koacervata ‰lat. coacervare gomilatiŠ biol. (ob.
mn.) polute~na pihtijasta kapqica nastala iz
rastvorenih proteina, za koju se smatra da je
prethodila nastanku `ivih bi}a na Zemqi.
koacervacija, -e ` ‰lat. coacervatioŠ 1. biol.
stvarawe koacervata. 2. gomilawe, nagomila-
vawe (dokaza, razloga).
kobajagi v. bajagi.
625
kobalt
kobalt, -a m ‰nem. Kobalt od Kobold, v. koboldŠ
1. hemijski elemenat, simbol So, atomski broj
27, metal sli~an niklu, sivkastobele boje, upo-
trebqava se za izradu raznih legura i prevla~e-
we metalnih predmeta, a wegov radioaktivni
izotop kao izvor zra~ewa (u medicini i dr.). 2.
nijansa qubi~astoplave, modre boje.
kobaltni, -a, -o ‰v. kobaltŠ hem. koji se odno-
si na kobalt, koji je od kobalta, koji sadr`i
primese kobalta. y kobaltna bomba 1. med. ure-
|aj kojim se omogu}uje primena radioaktivnog
kobalta za ozra~avawe i uni{tavawe malignih
}elija. 2. tehn. ure|aj za dobijawe radiograf-
skih snimaka metalnih ili betonskih delova.
kobol, -a m ‰engl. COBOL, skr. od common
business-oriented languageŠ ra~. vi{i program-
ski jezik koji se koristi za obradu podataka
poslovnog i finansijskog karaktera.
kobold, -a m ‰nem. KoboldŠ u nema~koj mito-
logiji: zli duh, doma}i ili brdski demon,
predstavqen kao ru`an patuqak.
kobra, -e `, gen. mn. kobri ‰port. cobra od lat.
colubraŠ zool. velika indijska zmija otrovnica,
nao~arka, Naja tripudians.
kovan, -a m, mn. kovani, gen. mn. kovana ‰tur. ko-
vanŠ zast. 1. ko{nica. 2. ~aura pu{~anog metka.
kovanluk, -a m, mn. kovanluci, gen. mn. ko-
vanluka ‰tur. kovanl›kŠ zast. 1. skup ko{nica,
p~eliwak. 2. p~elarewe, p~elarstvo.
kovanxija, -e m (`. kovanxijka, -e) ‰tur. ko-
vanc›Š zast. p~elar. x kovanxijski.
kovanxiluk, -a m, mn. kovanxiluci, gen. mn.
kovanxiluka ‰tur. kovanc›l›kŠ zast. p~elarewe,
p~elarstvo.
koventrizacija, -e ` ‰prema engleskom gra-
du Koventriju (Coventry) koji su Nemci u Dru-
gom svetskom ratu nemilosrdno bombardova-
liŠ uni{tewe grada bombama.
koventrirati, koventriram, 3. l. mn. koven-
triraju svr{. i nesvr{. ‰v. koventrizacijaŠ pod-
vr}i, podvrgavati koventrizaciji, nemilosrd-
no (raz)ru{iti.
kover(a)t v. koverta.
kovergerl ` indekl. i kovergerla, -e ` ‰engl.
cover-girlŠ glumica ili manekenka koja je ~esto
na naslovnim stranama ~asopisa.
626
kodein
koverta, -e `, gen. mn. koverti ‰fr. couverteŠ
omotnica za pisma.
kovertirati, kovertiram, 3. l. mn. koverti-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. kovertaŠ 1. staviti, sta-
vqati u koverat. 2. pripremiti, pripremati za
kasnije, za slu~aj potrebe (‹ ostavku). 3. u {a-
hu: (za)bele`iti potez koji }e se igrati posle
prekida igre.
kovr~ati se v. kovrxati se
kovrxa, -e `, gen. mn. kovrxa = kovr~a, -e `,
gen. mn. kovr~a ‰tur. k›v›rc›k kudravŠ 1. pramen
uvijene, grgurave kose ili dlake, uvojak. 2. ono
{to oblikom podse}a na kovrxu, na uvojak.
kovrxav i kovrxav, -a, -o = kovr~av, kovr-
~av, -a, -o ‰v. kovrxaŠ koji ima kovrxe, kudrav;
koji li~i na kovrxu.
kovrxati se, kovrxam se = kovr~ati se, ko-
vr~am se ‰v. kovrxaŠ savijati se u uvojke, uvija-
ti se; biti kovrxav (o kosi).
kognat, -ata m ‰v. kognacijaŠ ist. (u rimskom
pravu) osoba u krvnom srodstvu s u~esnikom u
procesu; krvni srodnik, blizak ro|ak. up. ag-
nat.
kognacija, -e ` ‰lat. cognatioŠ krvno srod-
stvo; fig. sli~nost, srodnost.
kognitivan, -vna, -vno ‰srlat. cognitivus,
prema lat. cognitus znanŠ koji se ti~e saznawa,
saznajni, spoznajni.
kognicija, -e ` ‰lat. cognitioŠ mo} saznava-
wa, saznawe, spoznaja.
kognoscirati, kognosciram, 3. l. mn. kogno-
sciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. cognoscereŠ is-
pit(iv)ati, istra`i(va)ti; sazna(va)ti.
kod, -a m, mn. kodovi, gen. mn. kodova ‰engl. co-
de od fr. code od lat. codex kwigaŠ 1. sistem do-
govorenih znakova za uspostavqawe komunika-
cije. 2. {ifra. 3. ra~. programske naredbe. y ge-
netski kod biol. redosled aminokiselina u
sintezi proteina, zabele`en u jezgru DNK, ko-
jim se prenose nasledne osobine.
koda, -e ` ‰ital. coda repŠ 1. muz. zavr{etak
muzi~kog komada, obi~no posle ponavqawa
prethodnih taktova. 2. kwi`. dodatni stihovi
na kraju soneta.
kodein, -ina m ‰gr~. kodeia makova glavicaŠ
farm. alkaloid izveden iz opijuma koji se upo-
kodek
trebqava u medicini naj~e{}e kao sredstvo za
umirewe ka{qa.
kodek, -a m ‰engl. codecŠ ra~. sistem za kom-
presovawe i dekompresovawe digitalnih da-
toteka (fajlova).
kodeks, -a i kodeks, -a m, mn. -i ‰lat. codexŠ 1.
prav.skup, zbornik pravnih propisa ili po-
sebnih zakona, zakonik. 2. op{tepriznata pra-
vila pona{awa, obi~aji koji vladaju u nekoj
sredini, nepisani zakoni. 3. filol. zbirka sta-
rih rukopisa, rukopisna kwiga. 4. sistem zna-
kova, {ifra, kod.
kodirati, kodiram, 3. l. mn. kodiraju svr{. i
coder, v. kodŠ (za)bele`iti kodom;
nesvr{. ‰fr.
preneti, prenositi u kod, {ifrirati.
kodifikator, -a m, mn. -i ‰nlat. codificatorŠ
onaj koji kodifikuje; zakonodavac.
kodifikacija, -e ` ‰nlat. codificatioŠ prav.
utvr|ivawe obi~ajnog prava pisanim zakonom,
ozakowivawe; sistematizovawe zakona, pravi-
la koji se odnose na neko podru~je dru{tvenog
`ivota.
kodifikovati, kodifikujem i kodifici-
rati, kodificiram, 3. l. mn. kodificiraju
svr{. i nesvr{. ‰nlat. codificareŠ (iz)vr{iti ko-
difikaciju, ozakoniti, ozakowavati; sastavi-
ti, sastavqati pravila, zakonik za ne{to.
kodicil, -ila m, mn. kodicili, gen. mn. kodi-
cila ‰lat. codicillus, dem. od codex, v. kodeksŠ 1.
prav. dodatak testamentu, sa detaqnijim odred-
bama, izmenama ili dopunama. 2. dodatak ne-
kom spisu, aneks.
kodni, -a, -o ‰v. kodŠ koji se odnosi na kod.
kodon, -a m ‰v. kod, -onŠ biol. jedinica genet-
skog koda, niz od tri azotna jediwewa (nukleo-
tida) u ribonukleinskoj kiselini (DNK ili
RNK).
kodo{, -a m, mn. kodo{i, gen. mn. kodo{a ‰tur.
kodosŠ 1. onaj koji posreduje pri `enidbi ili
udaji, provodaxija.
koegzistencija, -e ` ‰v. ko-, egzistencijaŠ 1.
istovremeno postojawe raznih stvari ili bi-
}a jednih uz druge; su`ivot. 2. pol. postojawe
dr`ava s razli~itim dru{tvenim sistemima
uz mirne odnose i saradwu.
kozerija
koegzistirati, koegzistiram, 3. l. mn. koeg-
zistiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. coexistere, v. ko-,
egzistiratiŠ egzistirati u isto vreme, zajedno.
koedicija, -e i koedicija, -e ` ‰v. ko-, edi-
cijaŠ zajedni~ko izdawe.
koedukacija, -e ` ‰v. ko-, edukacijaŠ zajed-
ni~ko i jednako {kolovawe i vaspitawe de~a-
ka i devoj~ica. x koedukativan.
koelakant v. celakant.
koenzim, -ima m ‰v. ko-, enzimŠ hem. organsko
jediwewe koje nije protein, a koje je neophod-
no za funkcionisawe enzima.
koercibilan, -lna, -lno ‰nlat. coercibilisŠ
ukrotqiv, savladqiv; o gasovima: koji se mo`e
pretvoriti u te~nost.
koercibilitet, -eta m ‰nlat. coercibilitasŠ
ukrotqivost, savladqivost.
koercitivan, -vna, -vno ‰lat. coercere su-
zdr`ati, ograni~itiŠ prinudan, prisilan.
koesencijalan, -lna, -lno ‰v. ko-, esencijaŠ
filoz. iste su{tine, iste bitnosti, jednosu-
{tan.
koesencijalnost, -osti ` ‰v. koesencija-
lanŠ filoz. jednaka su{tina, jednosu{nost (u
u~ewu o Sv. trojici).
koeficijent, -nta m, mn. koeficijenti, gen.
mn. koeficijenata ‰nlat. coefficiens, v. ko-, lat.
efficere izvr{itiŠ mat. broj koji je stalni ~i-
nilac, mno`iteq u kakvom algebarskom izra-
zu; veli~ina kojom se odre|uje promenqivost
neke pojave ili nekog svojstva fizi~kih tela.
kozak, -aka m, mn. kozaci, gen. mn. kozaka (`.
kozakiwa, -e) ‰rus. kozakŠ 1. pripadnik rat-
ni~ko-zemqoradni~kog stale`a slobodnih na-
seqenika u pograni~nim oblastima stare Ru-
sije; potomak tih naseqenika. 2. ist. pripad-
nik posebnih vojnih jedinica u carskoj Rusi-
ji. x koza~ki.
kozer, -era m, mn. kozeri, gen. mn. kozera ‰fr.
causeurŠ osoba koja zanimqivo i duhovito pri-
~a, koja pri~awem zabavqa dru{tvo. x kozer-
ski.
kozerija, -e ` ‰fr. causerieŠ 1. lako, duhovi-
to, zanimqivo pri~awe, }askawe. 2. zabavan,
~esto {aqiv kra}i kwi`evni sastav (obi~no
novinski) o kakvom aktuelnom doga|aju, nekoj
li~nosti i sl.
627
kozmetika
kozmetika, -e `, dat. i lok. kozmetici ‰v. ko-
zmeti~kiŠ 1. ve{tina negovawa i ulep{avawa
tela. 2. sredstva (pomade, losioni, puderi,
{minka i dr.) koje slu`e za negu i ulep{avawe
tela, lica, kose, kao i za otklawawe estetskih
nedostataka. 3. fig. prividne izmene, povr{no
doterivawe s ciqem zavaravawa.
kozmeti~ar, -a m, mn. -i (`. kozmeti~arka,
-e, dat. kozmeti~arki, gen. mn. kozmeti~arki) ‰v.
kozmetikaŠ stru~wak za kozmetiku.
kozmeti~ki, -a, -o ‰fr. cosmetique od gr~. ko-
smetikos koji se odnosi na ukra{avaweŠ 1. koji
se odnosi na kozmetiku. 2. fig. prividan, povr-
{an, usmeren samo na spoqa{wost.
koine, -ea i koine, -ea m ‰gr~. koine (dialek-
tos) od koinos zajedni~kiŠ 1. zajedni~ki jezik
Grka u doba helenizma, u koji su se stopili
razli~iti dijalekti. 2. zajedni~ki govorni je-
zik koji slu`i za sporazumevawe razli~itih
naroda ili etni~kih grupa.
koincidencija, -e ` ‰nlat. coincidentiaŠ po-
dudarawe, poklapawe, istodobno zbivawe;
slu~ajna podudarnost.
koincidirati, koincidiram, 3. l. mn. ko-
incidiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. coincidere, v. ko-,
incidere dogoditi seŠ dogoditi se, doga|ati se
istovremeno, slu~ajno se poklopiti, poklapa-
ti u prostoru, u vremenu.
koitus, -a m, mn. -i ‰lat. coitusŠ med. polni od-
nos, sno{aj. x koitusni.
kojot, -a m, mn. kojoti, gen. mn. kojota ‰engl.
coyote od meks. {p. coyote od nahuatl coyotlŠ
zool. prerijski vuk, malo mawi od obi~nog, Ca-
nis latrans, `ivi u Severnoj Americi.
kok, -a m, mn. koki, gen. mn. koka ‰lat. coccus od
gr~. kokkos zrnoŠ med. bakterija loptastog obli-
ka (streptokok(a), stafilokok(a), pneumo-
kok(a) i dr.).
koka1, -e ` ‰{p. coca od ke~uanskog cucaŠ ju-
`noameri~ka biqka, Erythroxylon coca, ~ije
li{}e domoroci `va}u radi wegovog stimula-
tivnog dejstva; sirovina za dobijawe kokaina.
koka2, -e ` v. kok.
kokain, -ina m ‰nem. Kokain, v. koka1, -inŠ
hem. alkaloid koji se nalazi u li{}u koke, upo-
trebqava se kao droga. x kokainski.
628
kokoli~e
kokainizam, -zma m ‰v. kokain, -izamŠ zavi-
snost od kokaina, oblik narkomanije; trovawe
kokainom.
kokainist(a), -e m, mn. kokainisti (`. koka-
inistkiwa, -e) = kokainoman, -ana m, mn. ko-
kainomani, gen. mn. kokainomana (`. kokaino-
manka, -e, dat. kokainomanki, gen. mn. kokaino-
manki) ‰v. kokain, -manŠ zavisnik od kokaina.
koka-kola, -e ` ‰engl. Coca-Cola®, fabri~ko
ime proizvodaŠ osve`avaju}e pi}e od razli~i-
tih biqnih ekstrakta s dodatkom male koli~i-
ne kofeina.
kokarda, -e `, gen. mn. kokardi ‰fr. cocardeŠ
zna~ka (na kapi ili kaputu) kao znak pripadno-
sti nekoj vojsci, organizaciji ili pokretu.
koker, -a m, mn. -i ‰engl. cocker od (wood)cock
prepelicaŠ zool. mali lova~ki pas, vrsta pre-
peli~ara, svilaste dlake, s dugim obe{enim
u{ima; up. {panijel.
koketa, -e `, gen. mn. koketa ‰fr. coquetteŠ `e-
na koja voli da se dopadne drugima, naro~ito
mu{karcima; namigu{a, ka}iperka.
koketan, -tna, -tno ‰v. koketaŠ 1. a. koji voli
da se drugima dopadne; umiqat, mazan. b. koji
izra`ava koketeriju. 2. (o stvarima) elegan-
tan, lep, ukusan.
koketerija, -e ` ‰fr. coquetterieŠ `eqa za
dopadawem; o~ijukawe, ka}iperstvo, flerto-
vawe.
koketirati, koketiram, 3. l. mn. koketiraju
(i koketovati, koketujem) nesvr{. ‰nem. koketti-
eren, v. koketaŠ 1. upadqivo te`iti da se privu-
~e pa`wa suprotnog pola, flertovati. 2. (ne-
kim ili ne~im) interesovati se (za ne{to), po-
kazivati sklonost (ka ne~emu); razmetati se,
paradirati (ne~im).
kokija, -e ` ‰tur. kokuŠ 1. miris, aroma. 2.
smrad, vow.
kokila, -e ` ‰nem. Kokille od fr. coquille
{koqkaŠ metalni kalup za livewe.
kokni, koknija m ‰engl. CockneyŠ 1. Londo-
nac iz naroda, obi~no ro|en u siroma{nim is-
to~nim ~etvrtima. 2. lingv. londonsko nare~je,
prostonarodni londonski govor, razli~it od
kwi`evnog engleskog.
kokoli~e, -a m ‰amer. {p. cocolicheŠ hibrid-
ni jezik, me{avina {panskog i italijanskog,
kokolo
kojim govore italijanski emigranti u Ju`noj
Americi.
kokolo, -a m ‰ital. coccoloŠ pokr. mezimac,
mezim~e, maza.
kokon, -ona m, mn. kokoni, gen. mn. kokona ‰fr.
coconŠ ~aura svilene bube i nekih drugih lep-
tira.
kokos, -a m, mn. -i ‰port. cocoŠ visoka tropska
palma ~iji su plod veliki orasi, Cocos nucife-
ra. x kokosov.
kokota, -e `, gen. mn. kokota ‰fr. cocotte koka,
kokicaŠ `enska osoba lakog morala; malo fi-
nija prostitutka.
kokpit, -a m, mn. kokpiti, gen. mn. kokpita
‰engl. cockpitŠ 1. pilotska kabina u avionu. 2.
deo sportskog ~amca. 3. prostor za voza~a u tr-
ka~kom automobilu.
koks, -a m ‰nem. Koks od engl. cokeŠ visokoka-
lori~no ~vrsto gorivo dobijeno suvom desti-
lacijom ugqa, treseta i drugih organskih ma-
terija.
koksalgija, -e ` ‰lat. coxa kuk, v. -algijaŠ
med. bol u kukovima, kukoboqa.
koksara, -e `, gen. mn. koksara ‰v. koksŠ fa-
brika, pogon za proizvodwu koksa.
koksartroza, -e ` ‰lat. coxa kuk, v. artrozaŠ
med. degenerativna bolest bedrenog zgloba, na-
ro~ito kod starijih `ena.
koksni, -a, -o ‰v. koksŠ koji se odnosi na
koks; koji se greje pomo}u koksa; koji se dobija
iz koksa.
koksovati, -ujem i koksirati, koksiram,
3. l. mn. koksiraju nesvr{. ‰v. koksŠ suvom desti-
lacijom praviti koks.
kokta, -e ` ‰fabri~ko ime cockta®, skr. od
koktelŠ vrsta bezalkoholnog slatkog pi}a, pr-
vi put proizvedena u nekada{woj Jugoslaviji
kao zamena za koka-kolu.
koktel, -a m, mn. kokteli, gen. mn. koktela
‰amer. engl. cocktailŠ 1. napitak koji se spravqa
od raznih alkoholnih pi}a, vo}nih sokova i
leda, ~esto ukra{en kri{kom limuna ili ma-
slinkom. 2. prijem sa mawim poslu`ewem
(obi~no popodnevni). 3. fig. me{avina, splet,
potpuri. y koktel-bar zasebna prostorija
(obi~no u ve}im hotelima) gde se slu`i pi}e;
koktel-partija v. koktel (2); Molotovqev
kolaboracionisti~ki
koktel boca sa eksplozivnom te~no{}u koja se
baca i eksplodira prilikom razbijawa.
kokuz, -a m, mn. kokuzi, gen. mn. kokuza ‰tur.
kokozŠ pokr. 1. onaj koji nema novca, siroma-
{ak, goqa. 2. kao prid. indekl. koji je bez novaca,
{vorc.
kokuzluk, -a m, mn. kokuzluci, gen. mn. koku-
zluka ‰tur. kokozluk, v. kokuzŠ nemawe novaca,
besparica.
kokus v. kok.
kokus, -a i kokus, -a m ‰amer. engl. caucusŠ pol.
grupa politi~ara ili stru~waka koja se zala-
`e u najvi{im organima vlasti SAD za pravi-
lan tretman nekog problema, neke zemqe ili
organizacije.
kokcidija, -e ` ‰nlat. coccidiaŠ vet. parazit
iz grupe sporozoa koji `ivi u jetri i crevima
`ivotiwa (retko ~oveka).
kokcidioza, -e ` ‰v. kokcidijaŠ vet. opasno
oboqewe jetre i creva kod `ivotiwa, naro~i-
to kod `ivine (retko kod ~oveka), izazvano
kokcidijama.
kola, -e ` ‰skr.Š fam. naziv za koka-kolu, pep-
si-kolu i sli~na pi}a.
kola, -e ` ‰egz. kolaŠ rod drve}a iz tropske
Afrike, Cola acuminata, ~iji se ekstrakt kori-
sti za koka-kolu i sli~ne napitke.
kola, -e ` ‰ital. collaŠ pokr. lepak, lepilo.
kolabirati, kolabiram, 3. l. mn. kolabiraju
collabi pasti u nesvestŠ med. pasti u
svr{. ‰lat.
kolaps, naglo klonuti; onesvestiti se.
kolaborant, kolaborator v. kolaboraci-
onist(a).
kolaboracija, -e ` ‰lat. collaboratioŠ zajed-
ni~ki rad na nekom poslu, saradwa.
kolaboracionizam, -zma m ‰v. kolaboraci-
jaŠ ist. saradwa s neprijateqem, sa okupatorom
za vreme Drugog svetskog rata.
kolaboracionist(a), -e m, mn. kolaboracio-
nisti (`. kolaboracionistkiwa, -e) ‰v. kola-
boracijaŠ onaj koji je sara|ivao sa okupatorom
za vreme Drugog svetskog rata, izdajnik.
kolaboracionisti~ki, -a, -o ‰v. kolabora-
cionizamŠ koji se odnosi na kolaboracioni-
zam ili kolaboracioniste.
629
kolaborirati
kolaborirati, kolaboriram, 3. l. mn. kola-
boriraju (i kolaborisati, kolabori{em)
nesvr{. ‰lat. collaborare, v. ko-, laborare raditiŠ
zajedno s nekim u~estvovati, sudelovati u ne-
~emu, sara|ivati; sara|ivati s neprijateqem.
kolagen, -a m, mn. -i ‰gr~. kolla lepak, v. -genŠ
fiziol. vrsta proteina, obavezni sastojak ko`e,
`ila, kostiju i vezivnih tkiva. x kolagenski.
kolagenoza, -e ` ‰v. kolagen, -ozaŠ med. zast.
nekada{wi naziv za oboqewa vezivnog tkiva.
kola`, -a`a m, mn. kola`i, gen. mn. kola`a
‰fr. collage prema coller lepitiŠ 1. lik. slika iz-
ra|ena od ise~aka hartije, tkanine, novina i
sl. lepqewem na ~vrstu podlogu. 2. fig. me{a-
vina, potpuri. x kola`ni.
kolajna, -e `, gen. mn. kolajni ‰ital. collana
ogrlicaŠ 1. odlikovawe, medaqa, orden, obi~no
u vidu ogrlice. 2. ukrasna ogrlica, |erdan.
kolan, -a m, mn. kolani, gen. mn. kolana ‰tur.
kolanŠ 1. pojas kojim se sedlo pri~vr{}uje za
kowa. 2. u `enskoj narodnoj no{wi, ukrasni
pojas koji se spreda zakop~ava paftama; u mu-
{koj narodnoj no{wi, {iroki ko`ni pojas,
silav ili ko`ni deo ispod silava u kome se
nosi zadenuto oru`je.
kolaps, -a m, mn. kolapsi, gen. mn. kolapsa
‰srlat. collapsus od collabi klonutiŠ 1. med. kraj-
wa malaksalost, nemo} izazvana naglim opada-
wem krvnog pritiska, ~esto pra}ena i gubit-
kom svesti. 2. potpuni zastoj, prestanak funk-
cionisawa (u saobra}aju, privredi i sl.). 3.
slom, krah, propast.
kolateralan, -lna, -lno ‰srlat. collateralis, v.
ko-, latus stranaŠ bo~ni, pobo~ni; sporedni, uz-
gredni. y kolateralna {teta eufemisti~ki
naziv sa stradawe i pogibiju nevinih civila
prilikom vojnih napada ili bombardovawa.
kolaudacija, -e ` ‰lat. collaudatio prema col-
laudare od laudare hvalitiŠ komisijski pregled
gra|evinskog objekta radi proveravawa da li
su radovi izvr{eni prema gra|evinskom pla-
nu; tehni~ka kontrola. x kolaudacioni i ko-
laudacioni.
kolacija, -e ` ‰lat. collatioŠ 1. upore|ivawe,
sravwivawe, kolacionirawe (prepisa, kopije
i dr.) sa originalom. 2. prav. uno{ewe, spajawe
imovina u jednu celinu, masu.
630
kolektiv
kolacionirati, kolacioniram, 3. l. mn. ko-
lacioniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kollationieren,
prema lat. collatus upore|enŠ uporediti, upore-
|ivati (kopiju, prepis i sl. sa originalom),
proveriti, proveravati ta~nost (kopije, pre-
pisa i sl.).
kolb-bolcna, -e `, gen. mn. kolb-bolcni ‰nem.
Kolbenbolzen klipna osovinicaŠ meh. zast. oso-
vinica kojom se klip pri~vr{}uje za klipwa-
~u, klipna osovinica.
kolgerla, -e `, gen. mn. kolgerli ‰engl.
call-girlŠ prostitutka s kojom se sastanak ugo-
vara telefonom.
kolega, -e m (`. koleginica, -e) ‰lat. collegaŠ
a. onaj koji je s nekim iste struke ili zanima-
wa, drugar na poslu. b. onaj koji je sa nekim
i{ao (ili ide) zajedno u {kolu, {kolski drug
(obi~no u starijem uzrastu). v. onaj koji s ne-
kim ima zajedni~kih ube|ewa, sklonosti i dr.,
saborac, istomi{qenik. g. na univerzitetu,
na~in obra}awa starijeg nastavnika mla|em
ili studentu. x kolegin (`. kolegini~in).
kolegijalan, -lna, -lno ‰srlat. collegialisŠ 1.
svojstven kolegama, drugarski, prijateqski. 2.
sastavqen iz kolegijuma, kolektivni, grupni.
kolegijalnost, -osti ` ‰v. kolegijalanŠ ko-
legijalan, prisan odnos, prijateqstvo, dru-
garstvo; kolegijalna solidarnost.
kolegijum, -a (i kolegij, -a) ‰lat. collegium,
v. ko-, legere okupitiŠ telo od vi{e ~lanova ko-
je razmatra pojedina pitawa i donosi odluke,
savet, ve}e.
koleda, -e ` ‰csl. koleda od lat. Kalendae
(ianuariae) prvi dan januaraŠ 1. pesma koja se
pevala od ku}e do ku}e pred Bo`i} i Novu go-
dinu. 2. mladi koji su pevali te pesme.
koledar, -ara m, mn. koledari, gen. mn. kole-
dara ‰v. koledaŠ u~esnik u koledama, onaj koji
peva kolede.
kolekta, -e ` ‰lat. collecta od colligere sku-
pqatiŠ 1. prilog, prikupqawe priloga u do-
brotvorne svrhe. 2. crkv. kat. molitva koju sve-
{tenik govori pre ~itawa jevan|eqa.
kolektiv, -a m, mn. -i ‰nem. Kollektiv, v. ko-
lektivanŠ 1. zajednica, skup qudi povezanih
zanimawem, poreklom ili drugim osobinama.
kolektivan
2. oni koji ~ine sastav neke ustanove, preduze-
}a i sl.; osobqe.
kolektivan, -vna, -vno ‰lat. collectivusŠ 1. a.
koji se odnosi na skup lica, na ve}i broj jedin-
ki, zajedni~ki. b. koji se obavqa u zajednici,
grupni, skupni. 2. koji se odnosi na sveukup-
nost ne~ega, na vi{e jedinki koje ~ine kakav
zbir, op{ti, zbirni.
kolektivizam, -zma m ‰v. kolektivŠ 1. filoz.
pogled, doktrina koja isti~e zna~aj i vrednost
zajedni{tva, dru{tvenih interesa. 2. sklo-
nost, smisao za kolektivni `ivot i rad, pri-
vr`enost zajedni{tvu. 3. ekon. dru{tveno-eko-
nomski poredak u kome su sredstva za proiz-
vodwu u dru{tvenoj ili dr`avnoj svojini (pre
svega u socijalizmu, komunizmu).
kolektivizacija, -e ` ‰v. kolektivŠ 1. pre-
tvarawe pojedina~nog u kolektivno. 2. ekon.
spajawe individualnih seoskih gazdinstava u
zadruge na socijalisti~kim principima. 3.
svako podru{tvqavawe privatnih proizvod-
nih sredstava, li~nih dobara i sl.
kolektivizirati = kolektivizovati (v.).
kolektivizovati, kolektivizujem = kolek-
tivizirati, kolektiviziram, 3. l. mn. kolekti-
viziraju svr{. i nesvr{. ‰v. kolektivizacijaŠ
(iz)vr{iti kolektivizaciju.
kolektivist(a), -e m, mn. kolektivisti ‰v.
kolektivŠ pristalica kolektivizma i uop{te
kolektivnog `ivota i rada; supr. individua-
list(a).
kolektivisti~ki, -a, -o ‰v. kolektivizamŠ
koji se odnosi na kolektivizam i kolektiviza-
ciju.
kolektivitet, -eta m ‰nlat. collectivitas, v.
kolektivanŠ zajednica, kolektiv.
kolektivnost, -osti ` ‰v. kolektivanŠ oso-
bina, stawe onoga {to je kolektivno, poveza-
nost, zdru`enost.
kolektor, -a m, mn. kolektori, gen. mn. kolek-
tora ‰srlat. collector sakupqa~, prema lat. colli-
gere sakupqatiŠ 1. a. osoba ili ustanova koja se
bavi sabirawem, prikupqawem ne~ega (npr.
poreza). b. sakupqa~, kolekcionar. 2. tehn.
glavna odvodna cev u sistemu gradske kanali-
zacije. 3. fiz. deo elektri~nog generatora koji
koleto
sakupqa naizmeni~nu struju i pretvara je u
jednosmernu. x kolektorski.
kolekcija, -e ` ‰lat. collectio, prema collige-
re sakupqatiŠ 1. zbirka (npr. starog novca,
oru`ja, rukopisa, pisama, maraka itd.). 2. sku-
pqawe, sakupqawe. 3. izbor uzoraka, artikala
za prodaju.
kolekcionar, -ara m, mn. kolekcionari, gen.
mn. kolekcionara ‰fr. collectionneurŠ onaj koji
skupqa predmete za kolekciju, zbirku. x ko-
lekcionarski.
kolelit, kolelitijaza, kolemija v. hole-
lit, holelitijaza, holemija.
koleopter, -a m, mn. -i ‰nlat. coleoptera od
gr~. koleoptera, prema koleon korice (krila kod
insekata), v. -pterŠ 1. zool. tvrdokrilac, op{ti
naziv za red insekata sa dva para krila, od ko-
jih dowa slu`e za letewe, a gorwa za za{titu.
2. avij. vrsta aviona cilindri~nog oblika, spo-
sobnog za vertikalno uzletawe i sletawe.
kolera, -e i kolera, -e ` ‰lat. cholera od gr~.
cholera prema chole `u~Š 1. med. te{ka akutna
zarazna bolest koja se ispoqava jakim proli-
vima, povra}awem, visokom temperaturom,
bolnim gr~evima mi{i}a i dr. 2. fig. pej. osoba
koja se lako uzbu|uje; qutita, nesnosna osoba.
koleraba v. keleraba.
kolerik, -a m, mn. kolerici, gen. mn. koleri-
ka ‰v. koleri~anŠ onaj koji se lako uzbu|uje,
razdra`qiv ~ovek, sklon qutwi; up. sangvi-
nik, melanholik, flegmatik.
kolerina, -e ` ‰v. koleraŠ med. te`e oboqe-
we `eluca i creva (naj~e{}e kod dece) sa zna-
cima kolere.
kolerisati, koleri{em nesvr{. ‰v. koleri-
~anŠ raz. pona{ati se kao kolerik.
koleri~an, -~na, -~no ‰gr~. cholerikos prema
chole `u~Š 1. koji se odnosi na koleru. 2. bole-
stan od kolere. 3. razdra`qiv, `u~an, napra-
sit, sklon besu.
koleri~nost, -osti ` ‰v. koleri~anŠ svoj-
stvo onoga ko je koleri~an, razdra`qivost, na-
prasitost.
koleto, -a m, mn. koleti, gen. mn. koleta ‰ital.
colloŠ zave`qaj upakovane robe, bala, dewak;
komad prtqaga.
631
kolex
kolex, -a m, mn. kolexi, gen. mn. kolexa ‰engl.
collegeŠ 1. vrsta privatne ili specijalne {ko-
le, uglavnom internatskog tipa (obi~no u En-
gleskoj, Francuskoj, Belgiji i dr. zapadnim ze-
mqama). 2. visoko{kolska ustanova ni`eg ran-
ga od univerziteta (u SAD).
koli-bacil, -a m, mn. -i ‰nlat. bacillus coli, v.
kolon2Š med. {tapi}asta bakterija, crevni pa-
razit koji `ivi u debelom crevu qudi i `ivo-
tiwa, sposoban da izazove te{ka oboqewa mo-
kra}nih i `u~nih kanala, organa za varewe i
dr.
kolibri, kolibrija m, mn. kolibriji, gen. mn.
kolibrija ‰{p. colibri iz karipskih jezikaŠ zool.
porodica najmawih ptica, du`ine 3 do 6 cm,
{arenog perja i duga~kog kquna, Trochilidae,
`ive u tropskim krajevima Amerike.
kolidirati, kolidiram, 3. l. mn. kolidira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. collidereŠ sukobiti se, su-
kobqavati se (s nekim u ne~emu); biti u nesa-
glasju.
kolizija, -e ` ‰lat. collisioŠ sukob, sudar;
borba, okr{aj.
kolika, -e `, gen. mn. kolika ‰gr~. kolike (no-
sos) bolest debelog crevaŠ med. mn. nagao i gr~e-
vit bol u sredini tela. y renalne kolike bo-
lovi, gr~evi u bubrezima.
kolitis, -a m ‰nlat. colitis, prema gr~. kolon
debelo crevo, v. -itisŠ med. zapaqewe debelog
creva.
kolma, -e `, gen. mn. kolmi ‰fr. collement le-
pqeweŠ metalna sprava kojom se, nakon zagre-
vawa, kovrxa kosa.
kolmovati, kolmujem svr{. i nesvr{. ‰v. kol-
maŠ uvi(ja)ti u kovrxe, (na)praviti uvojke,
(is)- kovrxati.
kolodijum, -a (i kolodij, -a) m ‰nlat. collodi-
um, prema gr~. kollodes lepqivŠ hem. rastvor di-
nitroceluloze u alkoholu i etru, koji se upo-
trebqava u medicini, industriji itd.
koloid, -ida m, mn. koloidi, gen. mn. koloida
‰gr~. kolla lepak, v. -oidŠ fiz., hem. pihtijasto te-
lo, skup ~estica neke ~vrste, te~ne ili gasovi-
te materije koje ostaju u suspenziji, raspr{e-
ne u nekoj drugoj ~vrstoj, te~noj ili gasovitoj
materiji.
632
kolonada
koloidan, -dna, -dno ‰v. koloidŠ koji pred-
stavqa koloid, koji je u stawu koloida; koji se
odnosi na koloide.
kolokacija, -e ` ‰lat. collocatioŠ 1. polo`aj;
sme{tawe, odre|ivawe mesta. 2. prav. utvr|iva-
we reda po kome }e se poverioci ispla}ivati
(kod ste~aja). 3. lingv. uobi~ajeni spoj re~i, veza
koja nije odre|ena gramati~kim pravilima.
kolokvijum, -a i kolokvij, -a m ‰lat. collo-
quium, prema colloqui razgovaratiŠ 1. usmeni
ispit (na univerzitetu), predispit, uslov za
ispit. 2. razgovor, savetovawe me|u stru~wa-
cima.
kolokvirati, kolokviram, 3. l. mn. kolo-
kviraju svr{. i nesvr{. ‰v. kolokvijumŠ polo`i-
ti, polagati kolokvijum.
kolon1, -ona m, mn. koloni, gen. mn. kolona
‰lat. colonusŠ 1. ist. (u doba Rimskog carstva i u
ranom sredwem veku, ponegde i kasnije) slo-
bodni seqak koji je kao zakupac uzimao zemqu
od posednika i time dolazio u zavisnost od
wega. 2. onaj koji obra|uje zemqu pod zakup da-
ju}i odre|eni deo prihoda vlasniku. 3. v. ko-
lonist(a).
kolon2, -ona m ‰gr~. kolonŠ anat. debelo crevo.
kolon3, -ona m, mn. koloni, gen. mn. kolona
‰{p. colonŠ nov~ana jedinica Kostarike (= 100
sentimosa) i Salvadora (= 100 sentavosa).
kolona, -e `, gen. mn. kolona ‰fr. colonne od
ital. colonna od lat. columnaŠ 1. a. voj. postrojene
vojne jedinice za kretawe u nizu, niz vojnika,
boraca u pokretu. b. skup qudi, `ivotiwa, vo-
zila itd. pore|anih u nizu ili koji se kre}u u
nizu. 2. stub, kao sastavni deo neke gra|evine
ili ukrasni spomenik. 3. a. stubac {tampanog
teksta. b. brojke, znakovi, podaci napisani u
vertikalnom nizu, naro~ito u tabelama. y pe-
ta kolona organizovana grupa qudi koja unu-
tar neke dr`ave, organizacije ili stranke de-
luje u korist neprijateqa (izraz nastao u vre-
me {panskog gra|anskog rata, kada su franki-
sti napadali Madrid sa ~etiri kolone, pa se
jedan general pohvalio da raspola`e i petom
kolonom u opsednutom gradu).
kolonada, -e `, gen. mn. kolonada ‰fr. colon-
nade od ital. colonnatoŠ arhit. niz me|usobno po-
vezanih stubova; trem pod stubovima.
kolonat
kolonat, -ata m, mn. kolonati, gen. mn. kolo-
nata ‰lat. colonatus, v. kolon1Š odnos izme|u ko-
lona i zemqoposednika. x kolonatski.
kolonel, -a m (uob. kolonel, -a) ‰fr. colonelŠ
1. voj. pukovnik (u vojskama nekih stranih ze-
maqa). 2. tipogr. vrsta sitnijih {tamparskih
slova (izme|u nonparela i petita).
kolonizator, -a m, mn. -i ‰v. kolonizovatiŠ
onaj koji kolonizira, vr{i kolonizaciju. x
kolonizatorski.
kolonizacija, -e ` ‰v. kolonizovatiŠ 1. za-
posedawe, osvajawe neke zemqe ili teritorije
i nastawivawe u woj, pretvarawe neke terito-
rije u koloniju. 2. naseqavawe nekog nenase-
qenog ili retko naseqenog kraja. x koloniza-
cijski i kolonizacioni.
kolonizovati, kolonizujem i kolonizira-
ti, koloniziram, 3. l. mn. koloniziraju svr{. i
nesvr{.‰fr. coloniser, v. kolonijaŠ 1. (iz)vr{iti
kolonizaciju, naseliti, naseqavati, osnivati
naseobine. 2. podvrgnuti, podvrgavati kolo-
nijalnoj vlasti, u~initi kolonijom.
kolonija, -e ` ‰lat. coloniaŠ 1. zemqa, teri-
torija, podru~je bez suvereniteta, u ekonom-
skom i politi~kom smislu zavisno od mati~ne
zemqe. 2. ist. u starom veku naseobina neke dr-
`ave ili naroda van mati~ne zemqe. 3. a. skup
qudi poreklom iz jedne zemqe, kraja, grada i
sl. koji `ive u nekoj drugoj sredini; wihova
naseobina. b. gradsko naseqe, stambena ~etvrt,
obi~no za qude odre|ene profesije. v. ustano-
va u kojoj borave deca ili omladina odre|enog
uzrasta i koja vodi brigu o wihovom vaspita-
wu, oporavku i sl. 4. a. grupa, zajednica `ivo-
tiwa koje borave ili se skupqaju na nekom me-
stu ili prostoru. b. grupa jedno}elijskih ili
drugih ni`ih organizama koji ~ine biolo{ku
zajednicu ili celinu.
kolonijal, -ala m ‰nem. Kolonial(warenhan-
del)Š zast. 1. proizvodi (naj~e{}e prehrambeni)
iz nekada{wih kolonijalnih zemaqa, obi~no
iz tropskog podru~ja; uop{te roba sli~ne vr-
ste. 2. radwa u kojoj se prodaje takva roba, ba-
kalnica.
kolonijalan, -lna, -lno ‰v. kolonijaŠ koji
se odnosi na kolonije. y kolonijalna roba
trg. proizvodi `arkog pojasa, naro~ito iz ne-
kolorimetrija
kada{wih kolonija evropskih dr`ava: kafa,
{e}er, ~aj, za~ini i sl.
kolonijalizam, -zma m ‰v. kolonijalanŠ
osvajawe, porobqavawe drugih zemaqa; te`wa
ka pretvarawu drugih zemaqa u kolonije.
kolonijalis(ta), -e m, mn. kolonijalisti ‰v.
kolonijalanŠ pristalica kolonijalizma; onaj
koji sprovodi kolonijalnu politiku.
kolonist(a), -e m, mn. kolonisti (`. kolo-
nistkiwa, -e) ‰nem. Kolonist, v. kolon1Š stanov-
nik neke kolonije, naseqenik, doseqenik; u
Jugoslaviji: raniji stanovnik pasivnih kraje-
va koji je agrarnom reformom dobio zemqu u
nekom drugom kraju i tamo se naselio.
kolonoskopija, -e ` ‰v. kolon2, -skopijaŠ
med.pregled debelog creva pomo}u aparata sa
savitqivom cevi i opti~kim ure|ajima na
kraju. x kolonoskopski.
kolor, -ora m ‰lat. colorŠ boja, obojenost
(obi~no kao svojstvo filma, fotografije i sl.,
za razliku od crno-bele izrade).
koloratura, -e ` ‰ital. coloraturaŠ 1. muz. brzi,
za izvo|ewe slo`eni pasa`i i figure kojima se
ukra{ava neka melodija pri pevawu. 2. fig. teh-
ni~ka virtuoznost, ukra{avawe, ki}ewe.
koloraturni, -a, -o ‰v. koloraturaŠ koji se
odnosi na kolorature; y koloraturni sopran
operska peva~ica koja je u stawu da izvodi ko-
lorature, up. dramski sopran.
koloracija, -e ` ‰nlat. coloratio, v. kolorŠ
bojewe, bojadisawe; obojenost; doterivawe,
ulep{avawe.
kolorizam, -zma m ‰v. kolor, koloritŠ upo-
treba boja u slikarstvu; na~in slikawa u kome
boja ima prvenstveni zna~aj.
kolorizacija, -e ` ‰engl. colorization prema
colorize od color bojaŠ elektronski postupak
bojewa crno-belih filmova i wihovog preno-
{ewa na video-traku.
kolorimetar, -tra m, mn. kolorimetri, gen.
mn.kolorimetara ‰v. kolor, -metarŠ sprava za
merewe ja~ine neke boje.
kolorimetrija, -e ` ‰v. kolor, -metrijaŠ 1.
merewe ja~ine boje. 2. hem. odre|ivawe ja~ine
rastvora prema ja~ini boje.
633
kolorisati
kolorisati, kolori{em svr{. i nesvr{. ‰lat.
colorare, v. kolorŠ 1. (o)bojiti, prekri(va)ti
bojama. 2. (is)pri~ati slikovito.
kolorist(a), -e m, mn. koloristi (`. kolo-
ristkiwa, -e) ‰fr. coloriste, v. kolorŠ 1. slikar
koji se u prvom redu izra`ava bojom, kolori-
tom. 2. fig. onaj koji se `ivo, plasti~no, sliko-
vito izra`ava.
koloristika, -e `, dat. i lok. koloristici
‰v. kolorist(a)Š 1. lik. v. kolorizam. 2. lik. ve-
{tina bojewa, tehnika bojewa. 3. kwi`. davawe
lokalnih boja likovima ili opisu u kwi`ev-
nom delu.
koloristi~an, -~na, -~no ‰v. koloristi~anŠ
koji se odlikuje koloristikom; koloritan.
kolorit, -a i kolorit, -ita m ‰ital. colorito,
v. kolorŠ 1. dejstvo boja, op{ti ton, utisak po-
stignut odnosom boja; obojenost, intenzitet bo-
ja 2. fig. skup obele`ja koja ~ine specifi~nost,
osobenost nekog umetni~kog dela, epohe, kraja
itd.; lokalna boja, `ivopisnost.
koloritan, -tna, -tno ‰v. koloritŠ opt. koji
ima jak, izrazit kolorit; {aren, {arolik, `i-
vopisan.
kolormatik, -a m ‰v. kolor, (auto)matikŠ vr-
sta stakala za nao~are, koja automatski postaju
tamnija kad su na suncu, a svetlija u zatvorenoj
prostoriji.
kolor-film, -a m, mn. kolor-filmovi, gen. mn.
kolor-filmova ‰v. kolor, filmŠ film u boji.
kolor-fotografija, -e ` ‰v. kolor, foto-
grafijaŠ fotografija u boji.
kolos, -a m, mn. -i ‰gr~. kolossosŠ 1. kip, sta-
tua izuzetne visine i golemih razmera (prema
kipu na ostrvu Rodosu, jednom od sedam ~uda
starog veka). 2. ~ovek velikog rasta i snage,
qudina, gorostas, gigant. 3. predmet ili gra-
|evina gigantskih razmera.
kolosalan, -lna, -lno ‰nlat. colossalis, v. ko-
losŠ 1. neobi~no velik, gorostasan, ogroman. 2.
fam. izvanredan, izuzetan, sjajan (‹ uspeh).
kolosalnost, -osti ` ‰v. kolosalanŠ osobi-
na onog {to je kolosalno.
Koloseum, -a m ‰lat. Colosseum od gr~. kolos-
saios koji pripada kolosuŠ najve}i drevni am-
fiteatar u Rimu.
634
kolt
kolostomija, -e ` ‰gr~. kolon debelo crevo,
stoma ustaŠ med. operativno stvarawe otvora na
debelom crevu.
kolostrum, -a m ‰lat. colostrumŠ 1. fiziol. pr-
vo maj~ino mleko, velike hranqivosti, neko-
liko dana posle poro|aja. 2. ugru{ano kravqe,
ov~ije ili kozje mleko (odmah po ro|ewu mla-
dun~eta), gru{evina.
kolotomija, -e ` ‰gr~. kolon debelo crevo, v.
-tomijaŠ med. otvarawe debelog creva operativ-
nim putem.
kolofon1, -ona m ‰gr~. kolophon vrhunacŠ
{tamp. bele{ka na kraju kwige u kojoj su dati
podaci o izdava~u, {tamparu, godini i mestu
izdavawa i sl.; up. impresum.
kolofon2 v. kolofonijum.
kolofonijum, -a (i kolofonij, -a) m ‰gr~.
kolophon svr{etak, vrhŠ `u}kastosme|a, pro-
zirna smola koja se upotrebqava u izradi sa-
puna, hartije itd. i kao sredstvo za podmaziva-
we gudala.
kolpitis, -a m ‰gr~. kolpos stidnica, v.
-itisŠ med. zapaqewe vagine.
kolporta`a, -e ` ‰fr. colportageŠ 1. razno-
{ewe, prodavawe novina, ~asopisa, kwiga i
sl. po ulicama i ku}ama. 2. fig. prepri~avawe
vesti o aktuelnim doga|ajima.
kolporter, -era m, mn. kolporteri, gen. mn.
kolportera (`. kolporterka, -e, dat. kolpor-
terki, gen. mn. kolporterki) ‰fr. colporteurŠ 1.
uli~ni prodava~, raznosa~ novina, ~asopisa i
sl. 2. fig. onaj koji {iri, raznosi neku vest i
sl. x kolporterski.
kolportirati, kolportiram, 3. l. mn. kol-
portiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. colporterŠ 1. pro-
da(va)ti novine, ~asopise i sl., biti kolpor-
ter. 2. fig. raznositi, {iriti vesti i sl.
kolposkop, -a m ‰gr~. kolpos stidnica, v.
-skopŠ med. aparat kojim se vr{i pregled grli-
}a materice.
kolposkopija, -e ` ‰gr~. kolpos stidnica, v.
-skopijaŠ med. pregled grli}a materice pomo}u
kolposkopa.
kolt, -a m, koltovi, gen. mn. koltova ‰prema
Samjuelu Koltu (Samuel Colt, 1814–1862), pro-
nalaza~uŠ vrsta revolvera na bubaw, omiqenog
na Divqem zapadu.
koludrica
koludrica ‰v. kalu|erŠ zast. monahiwa, ka-
lu|erica. x koludri~ki.
koluzija, -e ` ‰lat. collusio, prema colludere
{urovatiŠ 1. dosluh, dogovor, zavera. 2. prav.
nastojawe optu`enog da ote`a istragu uti~u-
}i na svedoke.
kolumbarijum, -a (i kolumbarij, -a) m ‰lat.
columbarium golubarnikŠ spremi{te za urne s
pepelom pokojnika.
kolumna, -e, gen. mn. kolumni i kolumna, -e
`, gen. mn. kolumni ‰lat. columnaŠ 1. stub. 2. stu-
bac {tampanog teksta. 3. stalna rubrika u no-
vinama, ~asopisu.
kolumnist(a), -e m, mn. kolumnisti ‰engl.
columnist, v. kolumnaŠ autor rubrike, pisac ko-
mentara koji izlaze u odre|eno vreme i na
stalnom mestu u novinama.
kolhicin, -ina m ‰nlat. colchic(um), v. -inŠ
farm. otrovni alkaloid koji se dobija iz se-
menki mrazovca, Colchicum autumnale, upotre-
bqava se u medicini pri le~ewu gihta.
kolhoz, -a i kolhoz, -oza m (uob. kolhoz)
‰rus. kolhoz skr. od kollektivnoe hozàèstvoŠ ist.
kolektivno poqoprivredno seqa~ko gazdin-
stvo u Sovjetskom Savezu; up. sovhoz. x kolho-
zni i kolhozni (uob. kolhozni).
kolhoznik, -a m, mn. kolhoznici, gen. mn.
kolhoznika (`. kolhoznica, -e) ‰rus. kolho-
znikŠ ~lan, pripadnik kolhoza.
kol-centar, -tra m ‰engl. call center pozivni
centarŠ slu`ba koja prima i prosle|uje tele-
fonske pozive, ob. uz pomo} operatera.
koqivo, koqiva ‰gr~. kollybos sitni{Š ku-
vana p{enica pome{ana sa {e}erom i orasi-
ma, pripremqena za da}u ili slavu.
kom- ‰v. ko-, kon-Š s(a); kao prefiks ozna~ava
prisustvo onoga {to ozna~ava osnovna re~.
koma1, -e ` (uob. koma, -e) ‰gr~. koma duboki
sanŠ med. stawe duboke nesvesti koje ~esto do-
vodi do smrti.
koma2, -e `, gen. mn. koma ‰gr~. komma odse-
~akŠ 1. zarez, zapeta. 2. odeqak, stavka, stav (u
spisu, zakonskom tekstu). 3. muz. neznatna raz-
lika u frekvenciji izme|u dva tona.
koma3, -e ` ‰lat. coma od gr~. kome kosaŠ
astron. gasoviti omota~ jezgra komete.
komasacija
komanda, -e `, gen. mn. komandi ‰nem. Kom-
mando, prema klat. commandare, lat. commenda-
reŠ 1. zapovest, nare|ewe dato usmeno, koje se
mora odmah izvr{iti; zapovest, naredba uop-
{te. z kao po komandi odmah, najedanput, slo-
`no. 2. rukovode}e telo u vojsci; rukovode}a
vojna teritorijalna institucija; zgrada u ko-
joj je takvo telo odnosno takva institucija
sme{tena. 3. pravo izdavawa zapovesti, nare-
|ewa; vlast, stare{instvo. 4. mn. skup ure|aja
pomo}u kojih se upravqa radom ma{ine.
komandant, -nta m, mn. komandanti, gen. mn.
komandanata (nepr. komadant) ‰nem. Komman-
dant od ital. comandanteŠ zapovednik ve}e vojne
formacije, ustanove i dr.
komandantura, -e ` ‰nem. Kommandantur, v.
komandantŠ zapovedni{tvo, zvawe ili kance-
larija komandanta.
komandir, -ira m, mn. komandiri, gen. mn. ko-
mandira ‰fr. commandeur, v. komandovatiŠ za-
povednik, stare{ina mawe vojne ili policij-
ske jedinice.
komandni, -a, -o ‰v. komandaŠ 1. koji se od-
nosi na komandu. 2. koji slu`i za upravqawe
motorom, mehanizmom i sl.
komandovati, komandujujem svr{. i nesvr{.
‰nem. kommandieren, v. komandaŠ 1. voj. da(va)ti
komandu; narediti, nare|ivati. 2. biti koman-
dir ili komandant. 3. imati glavnu re~ u ne-
kom poslu, odrediti, odre|ivati (nekome na-
~in rada, `ivota i sl.).
komandor, -ora m, mn. komandori, gen. mn. ko-
mandora ‰fr. commandeur, v. komodorŠ ist. jedna
od najvi{ih titula u vite{kim redovima; vi-
soko zvawe me|u masonima.
komandos, -a m, mn. -i ‰engl. mn. commandosŠ
voj. pripadnik takti~kih formacija koji je
specijalno obu~en za izvr{avawe diverzant-
skih akcija na neprijateqskoj ili neutralnoj
teritoriji.
komar~a, -e `, gen. mn. komar~i ‰gr~. komarisŠ
zool. vrsta morske ribe, lovrata, podlanica,
Chrysophrys aurata.
komasacija, -e ` ‰nem. Kommassation, prema
srlat. commassareŠ spajawe mawih, raspar~a-
nih poqoprivrednih poseda, pri ~emu wihovi
dotada{wi vlasnici dobijaju u zamenu zemqi-
635
komasirati
{te na drugom mestu. x komasacijski, koma-
sacioni.
komasirati, komasiram, 3. l. mn. komasira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. komasacijaŠ (iz)vr{iti,
sprovesti, sprovoditi komasaciju.
komatozan, -zna, -zno ‰v. koma1Š koji je u du-
bokoj nesvesti, obamro, besvestan.
kombajn, -a m, mn. kombajni, gen. mn. kombajna
‰engl. combineŠ poqoprivredna ma{ina sastavqe-
na od vi{e razli~itih ma{ina kojom se istovre-
meno `awe, vr{e `ito, sprema slama i sl.
kombi, kombija m ‰nem. Kombi, skr. od Kom-
bination, v. kombinacijaŠ vrsta automobila za
vi{e putnika, mali autobus sa desetak sedi-
{ta.
kombinat, -ata m, mn. kombinati, gen. mn.
kombinata ‰nem. Kombinat, prema lat. combinare
slagatiŠ veliko privredno preduze}e u kojem
je zdru`eno vi{e preduze}a raznih proizvod-
nih grana (drvni ‹, poqoprivredni ‹).
kombinator, -a m, mn. -i (`. kombinatorka,
dat. i lok. kombinatorki, gen. mn. kombinatorki)
‰v. kombinovatiŠ 1. onaj koji pravi kombinaci-
je, koji spaja, sastavqa, povezuje. 2. fig. snala-
`qiva, lukava osoba.
kombinatoran, -rna, -rno ‰nlat. combinato-
rius, v. kombinovatiŠ koji se odnosi na mo-
gu}nosti kombinovawa.
kombinatorika, -e `, dat. i lok. kombinato-
rici ‰nem. Kombinatorik, v. kombinovatiŠ 1.
grana matematike koja prou~ava mogu}nosti
raspore|ivawa brojeva ili drugih jedinica. 2.
pravqewe kombinacija, kombinovawe; sposob-
nost za kombinovawe, sklonost kombinovawu.
kombinacija, -e ` ‰lat. combinatio, prema
combinare slagatiŠ 1. spajawe, sastavqawe,
spoj dva ili vi{e elemenata koji daju ne{to
novo ili boqe; ono {to je na taj na~in nastalo.
2. plan, namera; mogu}nost, pretpostavka. 3. sp.
na~in igrawa u fudbalu i drugim igrama (sa-
radwa igra~a, povezivawe elemenata igre i
sl.). x kombinacioni.
kombine, -ea `, mn. kombinei, gen. mn. kombi-
nea ‰fr. combine prema combiner, v. kombinova-
tiŠ v. kombinezon (2).
kombinezon, -ona m. mn. kombinezoni, gen.
mn. kombinezona ‰fr. combinaison od lat. combi-
636
komemorabilan
natio, v. kombinacijaŠ 1. vrsta radnog odela kod
kojeg su pantalone i bluza ujedno sa{iveni. 2.
vrsta `enskog doweg rubqa koje se nosi ispod
haqine.
kombinirke v. kombinircange.
kombinircange, -i ` mn. ‰nem. Kombination-
szange, kra}e Kombizange kombinovana kle-
{taŠ kle{ta koja se upotrebqavaju u razli~ite
svrhe, kojima se mo`e stezati i rezati (odatle
naziv kombinovana kle{ta ili kombinirke).
kombinovati, kombinujem nesvr{. ‰lat.
combinare slagatiŠ 1. praviti kombinacije,
povez(iv)ati (kakve delove, elemente). 2. pla-
nirati, smisliti, smi{qati.
kombustija, -e ` ‰lat. combustio, prema com-
burere spalitiŠ 1. gorewe, sagorevawe. 2. ope-
kotina.
komedija, -e ` ‰lat. comoedia od gr~. komoi-
diaŠ 1. pozori{ni komad veselog, {aqivog ili
satiri~nog sadr`aja. 2. {ala, vragolija, lakr-
dija; zabavna, sme{na situacija, doga|aj i sl.
3. fig. pretvarawe, izigravawe, zavaravawe, s
ciqem da se prikrije stvarnost. y komedija
del arte (ital. commedia dell’arte dosl. komedi-
ja ve{tine) vrsta komi~nog pozori{ta nasta-
log u Italiji u drugoj polovini XVI veka, sa
stalnim tipovima (maskama) kao {to su Arle-
kin, Kolombina ili Pantalone.
komedijant, -a m, mn. komedijanti, gen. mn.
komedijanata (`. komedijantkiwa) ‰ital. com-
mediante, v. komedijaŠ 1. slab glumac; glumac
uop{te. 2. fig. {aqiv~ina, lakrdija{. 3. fig.
onaj koji se pretvara, licemer.
komedijati, komedijam svr{. ‰v. komedijaŠ
praviti komediju, zbijati {alu, {aliti se.
komedija{, -a{a m, mn. komedija{i, gen. mn.
komedija{a ‰v. komedijaŠ 1. glumac u putuju}em
pozori{tu; lakrdija{, klovn. 2. slab glumac.
3. {aqiv~ina, spadalo. x komedija{ki.
komediograf, -a m, mn. -i (`. komediograf-
kiwa) ‰v. komedija, -grafŠ pisac komedija.
komediografija, -e ` ‰v. komedija, -grafi-
jaŠ pisawe komedija.
komemorabilan, -lna, -lno ‰lat. commemo-
rabilis, v. komemorisatiŠ dostojan se}awa, po-
mena, znamenit.
komemorativan
komemorativan, -vna, -vno ‰nlat. comme-
morativusŠ koji se prire|uje u znak se}awa, ra-
di spomena.
komemoracija, -e ` ‰lat. commemoratioŠ
sve~ani skup u znak se}awa, u slavu nekog za-
slu`nog pokojnika.
komemorisati, komemori{em svr{. i
nesvr{. ‰lat. commemorareŠ (o)dr`ati govor u
po~ast nekog pokojnika.
komenda, -e `, gen. mn. komendi ‰srlat. com-
menda, prema commendare poveritiŠ crkveno
imawe dato na u`ivawe nekom katoli~kom sve-
{teniku vi{eg ranga; prihod od tog imawa.
komendacija, -e ` ‰lat. commendatioŠ pre-
poruka.
komenzalizam, -zma m ‰srlat. commensalis ko-
ji `ivi zajedno, v. kon-, mensa stoŠ biol. vrsta
simbioze dva organizma u kojoj se jedan organi-
zam hrani otpacima hrane drugog organizma.
komenzurabilan, -lna, -lno ‰lat. commen-
surabilis, v. ko-, mensurare meritiŠ koji se mo`e
meriti istom merom, samerqiv; uporediv.
komenzurabilitet, -eta m ‰nlat. commensu-
rabilitas, v. komenzurabilanŠ samerqivost; upo-
redivost.
komentar, -ara m, mn. komentari, gen. mn. ko-
mentara ‰lat. commentariumŠ 1. obja{wewe, tu-
ma~ewe nekog teksta; poja{wewe slike tokom
TV prenosa. 2. kratka bele{ka, obja{wewe. 3.
primedba, prigovor (usmeni ili pismeni);
stav uop{te.
komentarisati, komentari{em ‰v. komen-
tarŠ dati komentar, propratiti primedbama;
izre}i svoje mi{qewe o ~emu; protuma~iti na
svoj na~in.
komentator, -a m (`. komentatorka, dat. ko-
mentatorki, gen. mn. komentatorki) ‰lat. com-
mentatorŠ 1. onaj koji komentari{e. 2. pisac
komentara za neko kwi`evno delo. 3. stru~wak
ili novinar koji u medijima komentari{e po-
liti~ke, dru{tvene i druge doga|aje.
komercijala, -e ` ‰v. komercijalanŠ komer-
cijalna slu`ba nekog preduze}a.
komercijalan, -lna, -lno ‰nlat. commercia-
lis, prema lat. commercium trgovinaŠ 1. trgo-
va~ki; koji se odnosi na kupovinu i prodaju. 2.
koji dobro prolazi na tr`i{tu. 3. koji donosi
komi
prihod, ali nema drugih (osobito umetni~kih)
vrednosti.
komercijalizam, -zma m ‰v. komercijalanŠ
te`wa da se sve posmatra s komercijalne ta~ke
gledi{ta, na temequ isplativosti.
komercijalizacija, -e ` ‰v. komercijalaŠ 1.
uvo|ewe komercijalnih metoda u poslovawe.
2. zanemarivawe umetni~kih ciqeva neke de-
latnosti za qubav zarade, profita.
komercijalizovati, komercijalizujem i
komercijalizovati, komercijalizujem ‰v. ko-
mercijalanŠ 1. uvesti, uvoditi komercijalne
metode u poslovawe. 2. podvrgnuti (umetni~ko
stvarawe, sredstva informacija i sl.) iskqu-
~ivo te`wi za zaradom.
komercijalist(a), -e m, mn. komercijalisti
(`. komercijalistkiwa) ‰v. komercijalanŠ onaj
koji se bavi trgova~kim poslovima; stru~wak
za trgova~ke poslove.
komesar, -ara m, mn. komesari, gen. mn. kome-
sara ‰nem. Kommissar od nlat. commissariusŠ 1.
slu`beno lice s posebnim ovla{}ewima, po-
verenik; izaslanik me|unarodne organizacije
s posebnim zadacima (visoki ‹ UN). 2. u poli-
ciji mnogih zemaqa, nadzornik, rukovodilac
(policijski ‹). 3. ist. politi~ki rukovodilac
vojne jedinice u zemqama s komunisti~kim
ure|ewem. x komesarski.
komesarijat, -ata m, mn. komesarijati, gen.
mn. komesarijata ‰nem. Kommissariat, v. komesarŠ
dr`avna i administrativna ustanova odnosno
slu`ba kojom upravqa komesar (1, 2), povere-
ni{tvo, uprava; sedi{te u kome se nalazi po-
vereni{tvo.
kometa, -e `, gen. mn. kometa ‰gr~. kometes du-
gokosi, prema kome kosaŠ astron. nebesko telo
koje obilazi oko Sunca po veoma izdu`enoj or-
biti, s repom koji ~ini jedna ili vi{e sve-
tlih traka, zvezda repatica.
kometografija, -e ` ‰v. kometa, -grafijaŠ
opisivawe kometa.
kometologija, -e ` ‰v. kometa, -logijaŠ nau-
ka o kometama.
komi, komija m ‰fr. commisŠ zast. trgova~ki
pomo}nik, kalfa; trgova~ki putnik.
637
komivoja`er
komivoja`er, -era m, mn. komivoja`eri, gen.
mn. komivoja`era zast. ‰fr. commis voyageurŠ tr-
gova~ki putnik.
komizeracija, -e ` ‰lat. commiseratioŠ sa`a-
qewe, samilost, sau~e{}e.
komika, -e `, dat. i lok. komici ‰nem. Komik,
v. komi~anŠ ono {to je sme{no, {to izaziva
smeh; sposobnost izazivawa ose}awa sme{nog.
kom il fo pril. ‰fr. comme il faut kao {to
trebaŠ uzorno, vaqano, primerno, pristojno.
kominike, -ea m (uob. kominike) ‰fr. commu-
niqueŠ zvani~no saop{tewe, zvani~an izve{taj.
Kominterna, -e ` skr. za Komunisti~ka in-
ternacionala.
Kominform, -a m ‰skr. od engl. Com(munist)
Inform(ation Bureau)Š v. Informbiro.
komis, -a m ‰lat. commissusŠ zast. 1. a. voj-
ni~ki hleb, tain. b. stvari koje dr`ava daje
vojniku (hleb, rubqe, cipele i sl.). 2. roba po-
verena nekom na prodaju.
komisija, -e ` ‰fr. commission od lat. com-
missio, prema committere poveritiŠ 1. radno te-
lo od vi{e osoba kojima je povereno izvr{ewe
odre|enog zadatka odn. zadataka. y ispitna
komisija grupa nastavnika pred kojom se po-
la`e ispit iz odre|enog predmeta. 2. zast. na-
log za izvr{ewe nekog posla. x komisijski.
komision, -ona m, mn. komisioni, gen. mn. ko-
misiona ‰nem. Kommission(handel), Kommissi-
on(antrag)Š 1. trgova~ka radwa za kupovinu i
prodaju tu|e robe uz naplatu provizije. 2. ugo-
vor kojim se jedna strana (komisionar) obave-
zuje da uz proviziju izvr{i neki posao u svoje
ime, a za ra~un druge strane (komitenta); pro-
daja robe po takvom ugovoru.
komisionar, -ara m, mn. komisionari, gen. mn.
komisionara ‰nem. KommissionarŠ onaj koji oba-
vqa trgova~ke poslove za tu| ra~un uz naplatu
provizije, posrednik. x komisionarski.
komisioni, -a, -o ‰v. komisionŠ koji se od-
nosi na komision, koji je u vezi s komisionom.
y komisiona menica menica vu~ena i prodata
po nalogu tre}eg lica; komisiona trgovina
na~in trgovine u kojoj posrednik sklapa trgo-
va~ke poslove u svoje ime, ali za tu| ra~un i uz
naplatu provizije; komisiona prodaja proda-
ja preko komisiona, iz druge ruke.
638
komodor
komisura, -e ` ‰lat. commissuraŠ anat. splet
popre~nih vlakana koja povezuju levu i desnu
stranu centralnog nervnog sistema.
komita, -e m, mn. komite, gen. mn. komita ‰gr~.
komes od lat. comes pratilac, drugŠ ist. pri-
padnik oru`anih grupa koje nisu u sastavu re-
dovne vojske.
komitat, -ata m, mn. komitati, gen. mn. komi-
tata ‰lat. comitatusŠ ist. teritorijalna jedini-
ca, `upanija u Austrougarskoj monarhiji.
komitativ, -a m, mn. -i ‰lat. committere sa-
staviti, zdru`itiŠ pade` sa zna~ewem dru-
{tva ili zajednice, socijativ.
komitent, -a m, mn. komitenti, gen. mn. komi-
tenata (uob. komitent) ‰nem. Kommittent, od
lat. committere poveritiŠ onaj koji komisiona-
ru daje naloge za nabavku ili prodaju robe.
komitet, -eta m, mn. komiteti, gen. mn. komi-
teta ‰nem. Komitat od fr. comiteŠ 1. odbor koji
deluje u ime neke zajednice, organizacije i sl.
2. rukovode}i partijski organ ili partijski
forum. x komitetski.
komicije, komicija ` mn. ‰lat. comitiaŠ ist.
narodne skup{tine u starom Rimu, koje su sa-
~iwavali slobodni gra|ani.
komi~an, -~na, -~no ‰lat. comicus od gr~. ko-
mikos, prema komos raskala{no u`ivaweŠ sme-
{an, {aqiv; zabavan. y komi~na opera muz. vr-
sta opere sme{nog, {aqivog sadr`aja.
komi~ar, -a m ‰v. komi~anŠ 1. glumac koji
glumi komi~ne uloge. 2. izvo|a~ koji zabavqa
publiku {alama u varijeteu, na televiziji i
sl. 3. autor komi~nih romana i pripovedaka. x
komi~arski.
komoda, -e i komoda, -e `, gen. mn. komoda
‰fr. commodeŠ vrsta niskog ormara s fiokama.
komodan v. komotan.
komoditet, -eta m ‰lat. commoditasŠ 1. udob-
nost, ugodnost, komfor. 2. bezbri`nost; ne-
marnost.
komodo pril. ‰ital. comodoŠ muz. smireno,
bez `urbe.
komodor, -ora m, mn. komodori, gen. mn. komo-
dora ‰engl. commodore od fr. commandeur, v. ko-
mandirŠ 1. vi{i pomorski oficir u flotama
nekih dr`ava. 2. po~asna titula predsednika
jaht-kluba. 3. glavni brod trgova~ke flote.
Komonvelt
Komonvelt, -a m ‰engl. Commonwealth zajed-
nicaŠ Britanska zajednica naroda, zajednica
Velike Britanije i wenih biv{ih kolonija
koje jo{ odr`avaju specijalne veze s wom.
komora, -e `, gen. mn. komora ‰lat. camera so-
ba, svod sobe od gr~. kamara svodŠ 1. odaja, soba;
ostava. y mra~na komora prostorija osvetqe-
na samo crvenom svetlo{}u u kojoj se razvijaju
fotografski snimci. 2. anat. {upqina u nekim
telesnim organima (sr~ana ‹). 3. cev, procep.
4. voj. ist. pozadinska vojna jedinica koja je
snabdevala vojsku hranom, municijom i dr. i
prevozila rawenike i bolesnike. 5. ustanova,
udru`ewe ~lanova odre|ene oblasti i grane
delatnosti koje zastupa wihove zajedni~ke in-
terese (trgova~ka ‹, zanatlijska ‹).
komorni, -a, -o ‰v. komoraŠ 1. koji se odnosi
na komoru. 2. hrv. v. kamerni.
komornik, -a m, mn. komornici, gen. mn. ko-
mornika ‰v. komoraŠ 1. dvorski slu`benik; ~i-
novnik koji se brine za privatne potrebe ne-
kog velika{a. 2. sobar. x komorni~ki.
komorxija, -e m ‰v. komora (4), -xijaŠ vojnik
koji pripada komori.
komotan, -tna, -tno ‰lat. commodusŠ 1. {i-
rok, prostran; udoban, ugodan. 2. spor, lew,
trom. 3. nemaran, bezbri`an, le`eran.
komocija, -e ` ‰lat. commotioŠ 1. potres, po-
reme}aj, uzbu|ewe. 2. med. potres mozga.
komocija, -e ` ‰v. komotanŠ 1. {irina, pro-
stor; udobnost, ugodnost. 2. lako}a, le`er-
nost.
kompa, -e `, gen. mn. kompi ‰ma|. kompŠ vrsta
plitkog ~amca za prevoz preko reke, skela,
splav.
kompajler, -a m ‰engl. compilerŠ ra~. kompju-
terski program koji prevodi programski jezik
vi{eg reda na ma{inski jezik.
kompajlirati, kompajliram, 3. l. mn. kom-
pajliraju nesvr{. i svr{. ‰engl. compile sastavi-
tiŠ ra~. prevesti pomo}u kompajlera ra~unar-
ski kod iz jezika vi{eg reda u ma{inski i tako
ga u~initi izvr{nim.
kompakt, -a = kompaktat, -ata m, mn. kom-
paktati, gen. mn. kompaktata ‰lat. compactum od
compacisci ugovoritiŠ ugovor, sporazum.
komparatistika
kompaktan, -tna, -tno ‰lat. compactus od
compingere sastaviti, zbitiŠ 1. zbijen, jedar,
tvrd; ~vrsto povezan. 2. me|usobno povezan, je-
dinstven.
kompakt-disk, -a m, mn. kompakt-diskovi
‰engl. compact disk kompaktni diskŠ kompaktni
disk, medijum za pohrawivawe podataka, audio
i video sad`aja; up. CD.
kompaktnost, -osti ` ‰v. kompaktanŠ zbije-
nost, jedinstvo, ~vrstina.
kompanija, -e ` ‰fr. compagnie, prema srlat.
companio, v. kompawonŠ 1. trgova~ko ili indu-
strijsko udru`ewe, veliko preduze}e (petro-
lejska ‹). z fam. ...i kompanija i ostali, i ra-
zni drugi. 2. fam. dru{tvo, dru`ina koja se ~e-
{}e sastaje (radi zabave i sl.).
kompawon, -ona m, mn. kompawoni, gen. mn.
kompawona ‰fr. compagnon od srlat. companio
prijateq za stolom, v. kom-, panis hlebŠ 1. or-
tak, deoni~ar u preduze}u. 2. saradnik; sau~e-
snik, drug. x kompawonov, kompawonski.
komparabilan, -lna, -lno ‰lat. comparabi-
lisŠ koji se mo`e uporediti s ne~im, uporediv;
sli~an (po vrednosti, veli~ini itd.).
komparativ, -a m ‰lat. comparativus, prema
comparare uporeditiŠ gram. prvi stepen pore|e-
wa opisnih prideva i nekih priloga, kojim se
kazuje osobina (na~in, koli~ina i sl.) u vi{em
stepenu, npr. ve}i, mirniji; up. superlativ.
komparativan, -vna, -vno ‰lat. comparatus,
v. komparativŠ 1. koji se zasniva na komparaci-
ji; poredben, uporedan. y komparativna me-
toda nastavna metoda koja se zasniva na pore-
|ewu sli~nih pojava; komparativna grama-
tika lingv. uporedna gramatika, gramati~ko
upore|ivawe srodnih jezika. 2. relativan, u
pore|ewu s ne~im drugim (komparativne
prednosti).
komparativist(a) = komparatist(a), -e m,
mn. komparativisti, komparatisti ‰fr. compa-
ratiste, v. komparativŠ stru~wak za komparativ-
nu gramatiku ili komparativnu kwi`evnost
ili komparativnu (etno)muzikologiju, umet-
nost.
komparatistika, -e `, dat. i lok. kompara-
tistici ‰v. komparativist(a)Š uporedna nauka
o kwi`evnosti.
639
komparator
komparator, -a m, mn. -i ‰lat. comparatorŠ 1.
v. komparativist(a). 2. ure|aj za merewe veo-
ma finih, sitnih razlika u du`ini.
komparacija, -e ` ‰lat. comparatioŠ 1. pore-
|ewe, upore|ivawe, sravwivawe. 2. gram. pore-
|ewe, stepenovawe opisnih prideva i nekih
priloga.
komparirati, kompariram, 3. l. mn. kompa-
riraju svr{. i nesvr{. ‰lat. comparareŠ (u)pore-
diti, sravniti, sravwivati. 2. gram. porediti,
stepenovati opisne prideve i neke priloge.
kompartija, -e `, vok. kompartijo ‰rus.Š skr.
komunisti~ka partija.
kompas, -a i kompas, -a m (ob. kompas) ‰nem.
Kompass od ital. compassoŠ 1. sprava s magnet-
nom iglom koja slu`i za odre|ivawe strana
sveta, busola. 2. fig. orijentacija, sposobnost
pravilnog rasu|ivawa (izgubiti ‹ ).
kompatibilan, -lna, -lno ‰srlat. compatibi-
lis od lat. compati saose}atiŠ koji mo`e delova-
ti naporedo s ne~im ili nekim drugim; spojiv,
uskladiv, saglasan, pomirqiv; supt. inkompa-
tibilan.
kompatibilnost, -osti ` ‰v. kompatibilanŠ
1. spojivost, saglasnost, pomirqivost. 2. spo-
sobnost razli~itih ure|aja da rade zajedno;
svojstvo nekih ra~unara da koriste program
napravqen za drugi ra~unar.
kompatriot(a), -a m, mn. kompatrioti ‰lat.
compatriota, v. kom-, patriotŠ zemqak, sunarod-
nik.
kompaund-ma{ina, -e ` ‰engl. compound sa-
stavqen, slo`en, v. ma{inaŠ vrsta parne ma-
{ine sa kondenzatorom u kojoj mehani~ko dej-
stvo pare po~iwe u jednom, mawem cilindru, a
zavr{ava se u drugom, ve}em.
kompendijum, -a (i kompendij, -a) m ‰lat.
compendiumŠ 1. kratak sadr`aj, sa`etak. 2.
priru~nik mawih razmera, podsetnik.
kompendiozan, -zna, -zno ‰lat. compendio-
susŠ sa`et, zbijen, jezgrovit.
kompenzabilan, -lna, -lno ‰nlat. compensa-
bilisŠ nadoknadiv.
kompenzator, -a m, mn. -i ‰nlat. compensatorŠ
1. onaj koji nadokna|uje, zamewuje. 2. ure|aj
kod cevovoda za paru ili toplu vodu koji iz-
jedna~uje rastezawe cevi.
640
kompilacija
kompenzacija, -e ` ‰lat. compensatio, prema
compensatus izjedna~enŠ 1. naknada, od{teta;
izravnawe, poravnawe. 2. razmena robe za robu.
3. fiziol. nadokna|ivawe defekta u funkciji
nekog organa wegovom poja~anom aktivno{}u
ili u~e{}em drugih organa. 4. neutralisawe
uticaja ne~ega.
kompenzacioni, -a, -o ‰v. kompenzacijaŠ ko-
ji se odnosi na kompenzaciju, koji se ti~e kom-
penzacije. y kompenzacioni poslovi ekon. ob-
lik me|unarodne trgovine koji podrazumeva
robnu razmenu; kompenzacioni ugovor ekon.
vrsta me|unarodnog trgova~kog ugovora kojim
se uvoz strane robe direktno vezuje za izvoz do-
ma}e robe u tu dr`avu.
kompenzovati, kompenzujem i kompenzi-
rati, kompenziram, 3. l. mn. kompenziraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. compensareŠ (iz)vr{iti kompen-
zaciju, nadoknaditi, nadokna|ivati, izrav-
na(va)ti.
kompetentan, -tna, -tno ‰lat. competens, v.
kompetencijaŠ 1. nadle`an, merodavan. 2. stru-
~an, sposoban.
kompetentnost, -osti ` = kompetencija, -e
`, gen. mn. kompetencija ‰fr. competence od lat.
competere sastati se, susti}i seŠ 1. nadle-
`nost, merodavnost; sposobnost. 2. znawe, spo-
sobnost, stru~nost.
kompetencija = kompetentnost (v.).
kompetirati, kompetiram, 3. l. mn. kompe-
tiraju i kompetovati, kompetujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. competereŠ neob. 1. konkurisati za
radno mesto. 2. pripasti, pripadati po pravu,
po nadle`nosti.
kompeticija, -e ` ‰lat. competitioŠ takmi~e-
we, suparni{tvo; konkurisawe, konkurs.
kompilativan, -vna, -vno ‰v. kompilacijaŠ
koji se odnosi na kompilaciju, koji se zasniva
na kompilaciji, napabir~en, neoriginalan.
kompilator, -a m, mn. -i ‰lat. compilator, v.
kompiliratiŠ onaj koji se bavi kompilacija-
ma, koji pi{e neko delo na osnovu tu|ih dela,
autor kompilacije, neoriginalan stvaralac.
kompilacija, -e ` ‰lat. compilatioŠ 1. stva-
rawe dela na osnovu tu|ih dela; delo nastalo
na taj na~in; neoriginalno delo. 2. sastav,
zbornik raznovrsnih dela.
kompilirati
kompilirati, kompiliram, 3. l. mn. kompi-
liraju i kompilovati, kompilujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. compilare oguliti, opqa~katiŠ
(na)praviti kompilaciju, stvoriti, stvarati
novo umetni~ko, nau~no ili sl. delo na osnovu
tu|ih dela.
kompjuter, -a i kompjuter, -a m, mn. -i ‰engl.
computer, prema lat. computare ra~unatiŠ elek-
tronski ure|aj koji velikom brzinom obra|uje
podatke ili re{ava postavqene probleme iz-
vode}i slo`ene matemati~ke ili logi~ke ope-
racije, ra~unar. x kompjuterski i kompju-
terski koji se odnosi na ra~unare ili ra~u-
narstvo.
kompjuterizacija, -e ` ‰v. kompjuterŠ 1.
opremawe preduze}a ili ustanove kompjuteri-
ma. 2. zamena manuelnog rada kompjuterima.
kompjuterizovati, kompjuterizujem svr{.
i nesvr{.‰v. kompjuterŠ 1. (iz)vr{iti kompjute-
rizaciju, opremiti, opremati preduze}a ili
ustanove kompjuterima. 2. zameniti, zamewi-
vati manuelni rad kompjuterima. y kompjute-
rizovana tomografija med. rendgensko prika-
zivawe pojedinih ravni organizma ili nekih
organa.
kompjuting, -a m ‰engl. computingŠ progra-
mirawe i upotreba kompjutera.
komplanaran, -rna, -rno ‰nlat. complanaris,
v. kom-, lat. planum ravanŠ (o geometrijskim fi-
gurama) koje se nalaze u istoj ravni.
komplanacija, -e ` ‰lat. complanatio nive-
lisawe od complanare nivelisati, v. kom-, pla-
num ravnina, ravanŠ mat. izra~unavawe povr-
{ine krivih ravni.
komple, -ea m ‰fr. complet potpunŠ v. kom-
plet (4).
kompleks, -a m, mn. kompleksi, gen. mn. kom-
pleksa ‰lat. complexus od complecti zagrliti,
obuhvatitiŠ 1. skup, zbir vi{e predmeta, poja-
va i sl. koje sa~iwavaju jednu celinu. 2. ze-
mqi{te, obi~no ve}e povr{ine, koje (po pri-
rodnim svojstvima, nameni ili vlasni{tvu)
~ini celinu. 3. psih. splet podsvesnih reakci-
ja, ose}awa, nagona i sl., koji dovode do lak-
{ih du{evnih poreme}aja i nenormalnih re-
akcija; y kompleks inferiornosti psih. ose-
}awe ni`e vrednosti u odnosu na druge.
komplikovati
kompleksan, -sna, -sno ‰v. kompleksŠ koji je
sastavqen od me|usobno povezanih delova, slo-
`en; zamr{en, komplikovan. y kompleksni
broj mat. broj sastavqen od realnih i imagi-
narnih veli~ina.
kompleksiran, -a, -o ‰v. kompleksiratiŠ ko-
ji pati od kompleksa, iskompleksiran.
kompleksirati, kompleksiram, 3. l. mn.
kompleksiraju ‰v. kompleksŠ psih. izaz(i)vati
komplekse kod nekoga.
komplement, -a m, mn. komplementi, gen. mn.
komplemenata ‰lat. complementum, prema com-
plere ispunitiŠ dopuna, dodatak.
komplementar, -ara m, mn. komplementari,
gen. mn. komplementara ‰v. komplementŠ ekon. zame-
nik, zastupnik, administrator trgova~ke ku}e.
komplementaran, -rna, -rno ‰nlat. comple-
mentarius, v. komplementŠ koji dopuwuje, do-
punski. y komplementarne boje opt. boje koje,
pome{ane u odre|enoj srazmeri, daju belu bo-
ju; komplementarni uglovi geom. uglovi koji
zajedno ~ine ugao od 90 stepeni.
komplet, -a i komplet, -eta m, mn. komple-
ti, gen. mn. kompleta ‰nem. Komplet, prema lat.
complere popunitiŠ 1. celokupnost, potpu-
nost. 2. celokupna dela nekog pisca. 3. svi bro-
jevi nekih novina, ~asopisa i sl. 4. ode}a iz
dva ili vi{e delova, naj~e{}e napravqenih
od istog materijala; up. ansambl. 5. odre|en,
propisan broj vojnika, oficira i dr.
kompletan, -tna, -tno ‰lat. completus, v. kom-
pletŠ potpun, ukupan, ceo, popuwen.
kompletirati, kompletiram, 3. l. mn. kom-
pletiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kompletanŠ (u)~i-
niti kompletnim, upotpuniti, upotpuwavati.
komplikacija, -e ` ‰lat. complicatioŠ 1. slo-
`enost, zapletenost, zamr{enost. 2. neprili-
ka, te{ko}a. 3. pogor{awe bolesnikovog stawa
zbog pojave nekog oboqewa koje spre~ava po-
boq{awe i le~ewe osnovne bolesti.
komplikovan, -a, -o ‰v. komplikovatiŠ a.
slo`en, zapleten, zamr{en. b. (o ~oveku) te-
`ak, nezgodnog karaktera.
komplikovanost, -osti ` ‰v. komplikovanŠ
zamr{enost, slo`enost.
komplikovati, komplikujem svr{. i nesvr{.
‰lat. complicare prema plicare savijatiŠ 1. (u)~i-
641
komplimen(a)t
niti komplikovanim, te{kim, zamr{enim, za-
petqa(va)ti. 2. komplikovati se posta(ja)ti
slo`en, zamr{en, zapetqati se.
komplimen(a)t, komplimenta m, mn. kom-
plimenti, gen. mn. komplimenata ‰fr. compli-
ment od {p. cumplimiento od lat. complementum
dodatakŠ 1. pohvala; laskave re~i, izrazi po-
{tovawa, divqewa, u~tivosti. 2. zast. pozdrav,
naklon.
komplimentirati, komplimentiram, 3. l.
mn. komplimentiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. compli-
menter, v. komplimentŠ 1. uputiti, upu}ivati
komplimente, (po)hvaliti. 2. zast. pozdraviti,
pozdravqati.
komplot, -a m, mn. komploti, gen. mn. komplo-
ta ‰nem. Komplott od fr. complotŠ tajni spora-
zum, zavera.
komplotirati, komplotiram, 3. l. mn. kom-
plotiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. comploterŠ (na)pra-
viti tajni sporazum, (s)kovati zaveru.
kompluvijum, -a (i kompluvij, -a) m ‰lat.
compluviumŠ ist. arhit. ~etvorougaoni otvor iz-
nad predvorja ranorimskih ku}a kroz koji je
prolazila ki{nica i skupqala se u bazenu.
kompozit, -a = kompozitum, -a m, mn. -i ‰lat.
compositum od compositus sastavqenŠ 1. re~ sa-
stavqena od dve ili vi{e re~i, slo`ena re~,
slo`enica. 2. smesa, me{avina.
kompozitan, -tna, -tno ‰v. kompozitŠ slo-
`en, vi{e~lan; y kompozitni materijali la-
ki gra|evinski materijali velike ~vrstine
dobijeni kombinacijom plastike, keramike i
raznih legura.
kompozite, kompozita ` mn. ‰lat. composi-
tae, v. kompozitŠ bot. porodica biqaka sa slo-
`enim cvetovima, glavo~ike.
kompozitni, -a, -o ‰engl. composite slo`en,
od sredwelatinskog compositusŠ koji je sasta-
vqen iz vi{e raznorodnih elemenata.
kompozitor, -a m mn. -i (`. kompozitorka)
‰fr. compositeurŠ autor muzi~kog dela.
kompozitum = kompozit (v.).
kompozicija, -e ` ‰lat. compositioŠ 1. na~in
povezivawa pojedinih elemenata u celinu. 2.
lik. a. na~in slagawa i raspored elemenata u
slikarskom delu. b. ve}e slikarsko delo s vi-
{e likova ili objekata. 3. a. muz. muzi~ko delo.
642
kompresija
b. teorija komponovawa muzi~kih dela. 4. sa-
stav, struktura. 5. saobr. niz `elezni~kih vago-
na u jednom lancu, koje vu~e lokomotiva. x
kompozicijski, kompozicioni.
komponenta, -e i komponenta, -e `, gen. mn.
komponenti/komponenata ‰nem. Komponente,
prema lat. componere sastavitiŠ sastavni deo,
sastojak; ~inilac, element.
komponovati, komponujem svr{. i nesvr{.
‰lat. componereŠ 1. stvoriti, stvarati muzi~ko
delo. 2. sastaviti, sastavqati, slo`iti, slaga-
ti pojedine delove u celinu.
komposesorat, -ata m, komposesorati, gen. mn.
komposesorata ‰lat. compossessor suvlasnikŠ za-
jedni~ko imawe, zajedni~ki posed; suvlasni-
{tvo.
kompost, -a m, mn. komposti, gen. mn. kompo-
sta ‰nem. Kompost od lat. compositus sastavqenŠ
ve{ta~ko |ubrivo koje se dobija me{awem ra-
znih biqnih, `ivotiwskih i mineralnih ot-
padaka.
kompot, -ota m, mn. kompoti, gen. mn. kompota
‰fr. compote od lat. composita, prema componere
sastavitiŠ vo}e kuvano s vodom i {e}erom.
kompra~ikos, -a m ‰{p. comprachicos od
comprar kupovati, chicos decaŠ 1. po sredwove-
kovnoj legendi, ~ovek koji ukradenu ili otku-
pqenu decu namerno osaka}uje da bi mu slu`i-
la za pro{wu. 2. fig. onaj koji sa zlom namerom
uti~e na ideje i vaspitawe mladih; propagan-
dista, manipulator.
kompres, -a m, mn. kompresi, gen. mn. kompre-
sa = kompresa, -e ` ‰lat. compressa od compres-
sus stisnutŠ komad platna, gaze i sl. koji se
stavqa na obolelo mesto ili ranu radi le~ewa
ili zaustavqawa krvarewa, oblog, zavoj.
kompresibilan, -lna, -lno ‰nlat. compresi-
bilisŠ koji se mo`e stisnuti, zgusnuti.
kompresivan, -vna, -vno ‰nlat. compressi-
vus, prema lat. comprimere stisnutiŠ koji sti-
ska, sabija, zgu{wava.
kompresija, -e ` ‰lat. compressioŠ 1. sabija-
we, stiskawe, zbijawe; pritisak. 2. fig. primo-
ravawe, prisiqavawe, tla~ewe. 3. ra~. smawi-
vawe memorijskog prostora za podatke putem
promene wihovog formata.
kompresiometar
kompresiometar, -tra m, mn. kompresiome-
tri, gen. mn. kompresiometara ‰v. kompresija,
-metarŠ ure|aj za merewe pritiska u ma{in-
skim sistemima.
kompresor, -a m, mn. -i ‰nlat. compressorŠ 1.
sprava za sabijawe, zgu{wavawe vazduha ili
drugih gasova. 2. med. naprava za stiskawe krv-
nih sudova. x kompresorski.
komprehenzibilan, -lna, -lno ‰lat. compre-
hensibilisŠ shvatqiv, razumqiv.
komprehenzivan, -vna, -vno ‰lat. compre-
hensivusŠ koji je {irokog opsega, potpun, sveo-
buhvatan.
komprehenzija, -e ` ‰lat. comprehensioŠ 1.
shvatawe, razumevawe, poimawe. 2. opse`nost,
obuhvatnost, obim, obuhvat.
komprimirati, komprimiram, 3. l. mn.
komprimiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. comprimere
stisnutiŠ 1. sabi(ja)ti, zbi(ja)ti, zgusnuti,
zgu{wavati (gas, vazduh); stisnuti, stiskati.
2. fig. obuzda(va)ti, (u)krotiti.
kompromis, -a kompromis, -a m, mn. -i ‰lat.
compromissum prema compromittere uzajamno
obe}atiŠ sporazum, nagodba, pogodba; ishod,
re{ewe i sl. koje samo delimi~no zadovoqava
`eqe jedne i druge strane.
kompromisan i kompromisan, -sna, -sno
‰v. kompromisŠ koji predstavqa kompromis.
kompromiser, -era m, mn. kompromiseri,
gen. mn. kompromisera ‰v. kompromisŠ onaj koji
je sklon nagodbama, koji uvek posti`e kompro-
mis.
kompromitacija, -e ` ‰v. kompromitovatiŠ
brukawe, sramo}ewe.
kompromitovati, kompromitujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. compromittereŠ stvoriti, stvarati
o kome lo{e mi{qewe, ugroziti, ugro`avati
~iji ugled; (o)brukati, (o)sramotiti. kompro-
mitovati se do}i, dolaziti na lo{ glas,
(iz)gubiti ugled.
kompulzija, -e ` ‰lat. compulsio, prema
compellere terati, gonitiŠ primoravawe, pri-
siqavawe, prinuda, prisila.
kom si, kom sa ‰fr. comme ci, comme caŠ fam.
i ovako i onako, tako-tako, ne ba{ sjajno.
Komsomol, -a m ‰rus. skr. od Kommunisti~e-
skiè soäz molode`iŠ ist. zvani~na omladinska
komunizam
organizacija u Sovjetskom Savezu, osnovana
1918. x komsomolski.
komsomolac, -lca m, mn. komsomolci, gen.
mn. komsomolaca (`. komsomolka, dat. komso-
molki) ‰v. KomsomolŠ ~lan Komsomola.
komuna, -e ` ‰lat. communis zajedni~ki, op-
{tiŠ 1. u sredwem veku grad kao ekonomski
centar s lokalnom samoupravom. 2. teritori-
jalna administrativno-politi~ka jedinica s
lokalnom samoupravom, op{tina; op{tinska
vlast, uprava; zgrada u kojoj se nalaze uprava i
administracija. 3. grupa qudi ujediwenih na
osnovu zajedni~kog zanimawa, interesovawa i
sl., zadruga, udru`ewe; grupa qudi koja `ivi
kao porodica (hipi ‹ ). y Pariska komuna ist.
revolucionarna vladavina pariskog proleta-
rijata od 18. marta do 28. maja 1871. godine.
komunala, -e ` ‰v. komunalanŠ 1. komunalna
privreda. 2. v. komunalije.
komunalan, -lna, -lno ‰klat. communalis od
communis, v. komunaŠ koji se odnosi na gradski
`ivot i upravu gradom; op{tinski. y komu-
nalna politika izrada programa za razvoj
privrede, dru{tvenih slu`bi i ostalih de-
latnosti za zadovoqewe materijalnih, soci-
jalnih i drugih potreba gra|ana; komunalni
sistem ure|ewe koje se zasniva na punoj samo-
stalnosti op{tinskih ustanova, organa i
udru`ewa gra|ana u privredi, kulturi i dru-
gim oblastima; komunalno preduze}e javno
preduze}e koje je zadu`eno za op{tinske po-
slove.
komunalizacija, -e ` ‰v. komunalanŠ preu-
zimawe, prevo|ewe proizvodnih sredstava i
drugih dobara pod komunalnu, op{tinsku, me-
snu upravu.
komunalije, komunalija ` mn. ‰nlat. commu-
nalia, v. komunalanŠ komunalni, op{tinski po-
slovi (saobra}aj, vodovod, kanalizacija i sl.).
komunar, -ara m, mn. komunari, gen. mn. komu-
nara ‰fr. communard, prema commune komunaŠ 1.
ist. u~esnik Pariske komune. 2. ~lan komune (3).
komunizam, -zma m ‰fr. communisme, prema
lat. communis zajedni~ki, op{tiŠ 1. projekt
besklasnog dru{tveno-ekonomskog ure|ewa u
kome bi sredstva za proizvodwu bila u dru-
{tvenom vlasni{tvu, a imovina bi se delila
643
komunizirati
prema potrebama. 2. ist. vladavina Komuni-
sti~ke partije, u Rusiji posle 1918. i u mno-
gim drugim zemqama posle Drugog svetskog ra-
ta. y utopijski komunizam v. utopijski so-
cijalizam; vojni komunizam sistem pri-
vrednih mera izazvanih te{kim uslovima od-
brane zemqe u vreme gra|anskog rata
1918–1920. godine u Rusiji.
komunizirati, komuniziram, 3. l. mn. komu-
niziraju svr{. i nesvr{. ‰v. komunizamŠ (u)~ini-
ti komunisti~kim; zavesti, zavoditi komuni-
zam, komunisti~ku ideologiju.
komunikabilan, -lna, -lno ‰nlat. communi-
cabilisŠ 1. koji se mo`e komunicirati, saop-
{tiv, dostavqiv. 2. v. komunikativan (1).
komunikabilnost, -osti ` ‰v. komunikabi-
lanŠ svojstvo onoga {to je komunikabilno.
komunikant, -a m, mn. komunikanti, gen. mn.
komunikanata ‰lat. communicansŠ rel. onaj koji
prima pri~est u katoli~koj crkvi.
komunikativan, -vna, -vno ‰v. komunicira-
tiŠ 1. koji lako uspostavqa kontakt s drugima.
2. koji se odnosi na komunikacije, na saobra-
}ajna sredstva. 3. koji slu`i za preno{ewe ve-
sti, obave{tewa i sl.
komunikativnost, -osti ` ‰v. komunicira-
tiŠ svojstvo onoga koji uspostavqa kontakt i
veze s qudima; sposobnost lake komunikacije.
komunikator, -a m ‰v. komuniciratiŠ u~e-
snik u komunikaciji.
komunikacija, -e ` ‰lat. communicatioŠ 1.
sporazumevawe, op{tewe; saop{tavawe. 2. ve-
za, spona, dodir, kontakt. 3. saobra}ajna veza,
linija, sredstvo, saobra}ajnica. 4. saobra}aj.
y sredstva masovne komunikacije sredstva
javnog informisawa, zajedni~ki naziv za no-
vine, televiziju, radio i film.
komunikacijski, -a, -o = komunikacioni,
-a, -o ‰v. komunikacijaŠ koji se odnosi na komu-
nikacije, koji slu`i za komunikacije. y komu-
nikacijski kanal komunikacijska veza kod
koje je vi{e stanica povezano u komunikacij-
sku liniju u zatvorenom kanalu; komunika-
cijski satelit geostacionarni satelit koji
prima signale iz odre|enih predajnika i {a-
qe ih prijemnicima u udaqenim oblastima.
komunike v. kominike.
644
komutacija
komunist(a), -e m, mn. komunisti (`. komu-
nistkiwa, -e) ‰fr. communiste, v. komunizamŠ
pristalica komunizma; ~lan komunisti~ke
partije.
komunisti~ki, -a, -o ‰v. komunizamŠ koji se
odnosi na komuniste i na komunizam, koji pri-
pada komunizmu. y Komunisti~ka interna-
cionala me|unarodni savez komunisti~kih
partija i organizacija osnovan 1919. godine;
komunisti~ka partija politi~ka stranka
koja se rukovodi teorijom marksizma i lewi-
nizma u borbi protiv kapitalizma; Komuni-
sti~ki manifest program me|unarodnog sa-
veza komunista koji su napisali Marks i En-
gels 1848. godine.
komunitad, -i ` ‰ital. comunitade, danas co-
munitaŠ ist. pokr. op{tina, op{tinska uprava
(u primorskim krajevima).
komunitet, -eta m ‰lat. comunitas, v. komunaŠ
1. zajednica. 2. smisao za zajednicu. 3. op{te
dobro. y vojni komunitet ist. op{tina pod
vojnom upravom u Austriji.
komunicirati, komuniciram, 3. l. mn. ko-
municiraju nesvr{. ‰lat. communicareŠ 1. razme-
wivati obave{tewa, poruke i sl., biti u kon-
taktu. 2. biti povezan, imati vezu s nekim, ne-
~im. 3. odr`avati saobra}aj, saobra}ati; kre-
tati se nekim pravcem.
komutabilan, -lna, -lno ‰lat. commutabilisŠ
uzajamno zamenqiv, razmenqiv.
komutativan, -vna, -vno ‰nlat. commutativus
od lat. commutare izmeniti, premestitiŠ koji
se odnosi na komutaciju; koji mo`e da se raz-
meni, zameni mesta ne mewaju}i kona~ni re-
zultat. y komutativni ugovor prav. vrsta dvo-
stranog ugovora zasnovanog na obavezi da ono
{to jedna strana daje drugoj mora biti jednako
onome {to od we prima.
komutator, -a m, mn. -i ‰lat. commutator, v.
komutativanŠ elektr. ure|aj kojim se naizme-
ni~no prekida i ukqu~uje elektri~na struja u
jednom kolu, odvodi struja u drugo kolo ili
mewa smer struje.
komutacija, -e ` ‰lat. commutatioŠ 1. uzajam-
na zamena, promena mesta. 2. elektr. promena
smera struje pomo}u komutatora. 3. prav. zame-
wivawe jedne kazne drugom.
komfor
komfor, -ora m ‰engl. comfort, izgovoreno
prema fr.Š udobnost, ugodnost.
komforan, -rna, -rno ‰v. komforŠ udoban,
ugodan.
kom{a, -e m, vok. kom{o ‰v. kom{ijaŠ hip. od
kom{ija.
kom{ija, -e m, mn. kom{ije, gen. mn. kom{ija
(`. kom{inica, -e, kom{ika, -e, dat. kom{i-
ki) ‰tur. komsu, konsuŠ sused. x kom{ijski.
kon- ‰lat. con-Š s-, sa-: kao prefiks zna~i za-
jedno, skupa.
kona, -e `, gen. mn. kona ‰v. kom{ijaŠ hip. zast.
od kom{inica.
konak, -a m, mn. konaci, gen. mn. konaka ‰tur.
konak od konmak odsesti, biti gostŠ 1. (pre)no-
}i{te, kona~i{te; no}ewe, no}ivawe. 2. put-
ni~ko svrati{te. 3. stan, zgrada; ugledna ku}a;
dvor, palata. 4. put koji se pre|e za jedan dan.
konat, konta m, mn. konti/kontovi, gen. mn.
konata/kontova ‰ital. contoŠ pokr. 1. ra~un. 2.
pogodba, sporazum. 3. korist, interes.
kona~iti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. konakŠ pro-
vesti, provoditi no} (negde); (pre)no}iti.
konvalescent v. rekonvalescent.
konvalescencija v. rekonvalescencija.
konvalidacija, -e ` ‰lat. convalidatio, v.
kon-, validare potvrditi vrednostŠ naknadno
osna`ewe pravnog postupka, ozakowewe.
konvejer, -a m, mn. -i ‰engl. conveyorŠ tehn. po-
kretna traka za preno{ewe delova proizvoda
tokom izrade od jednog do drugog radnika ili za
prebacivawe materijala na mawe udaqenosti.
konveksan, -ksna, -ksno ‰lat. convexusŠ is-
pup~en, izbo~en; supr. konkavan.
konvekcija, -e ` ‰klat. convectio od lat. con-
vehere prenositiŠ fiz. preno{ewe toplote u
te~nostima i gasovima zahvaquju}i kretawu
wihovih ~estica.
konvenijentan, -tna, -tno ‰lat. conveniens,
v. konveniratiŠ pogodan, prikladan, odgovara-
ju}i.
konvenijencija, -e ‰fr. convenienceŠ pogod-
nost, prikladnost; umesnost; korisnost.
konvenirati, konveniram, 3. l. mn. konve-
niraju nesvr{. ‰lat. convenireŠ odgovarati, pogo-
dovati; dobro do}i, biti po`eqan.
konvergencija
konvent, -a m ‰lat. conventus sastanakŠ 1. ist.
u Rimskom carstvu, sudsko zasedawe koje je
carski namesnik povremeno dr`ao u provin-
cijama; oblast na koju se prostire va`nost ta-
kvog zasedawa. 2. ist. (Konvent) skup{tina u
vreme Francuske revolucije. 3. katoli~ki ma-
nastir, samostan.
konventualan, -lna, -lno ‰v. konventŠ koji
je s velikim brojem prisutnih. y konventual-
na misa rel. glavna misa u velikim kato-
li~kim crkvama.
konventualac, -lca m. mn. konventualci, gen.
mn. konventualaca ‰v. konventŠ pripadnik jed-
nog ogranka fraweva~kog reda sa bla`im pro-
pisima.
konvencija, -e `, gen. mn. konvencija ‰lat.
conventio, prema convenire zdru`iti seŠ 1.
ustaqena, uobi~ajena pravila, obi~aj, uzus. 2.
me|unarodni sporazum o nekom pitawu. 3. sa-
stanak, zasedawe; (u SAD) godi{wi skup De-
mokratske ili Republikanske stranke.
konvencionalan, -lna, -lno ‰lat. conventio-
nalis, v. konvencijaŠ 1. koji se pridr`ava usta-
qenih navika i obi~aja; uobi~ajen, banalan. 2.
koji se zasniva na konvenciji (2), dogovorni,
sporazumni. y konvencionalno naoru`awe
upotreba oru`ja koje nije zabraweno me|una-
rodnim konvencijama (za razliku od nuklear-
nog, hemijskog i biolo{kog).
konvencionalizam, -zma m ‰v. konvencio-
nalanŠ prihvatawe konvencije (1), priviknu-
tost na uobi~ajene norme pona{awa; konven-
cionalna shvatawa, konvencionalni stav.
konvencionalnost, -osti ` ‰v. konvencio-
nalanŠ svojstvo onoga {to je konvencionalno;
konvencionalno, neoriginalno pona{awe.
konvencioni, -a, -o ‰v. konvencijaŠ neob. v.
konvencionalan.
konvergentan, -tna, -tno ‰lat. convergens od
convergereŠ koji se uzajamno pribli`ava, kon-
vergira; y konvergentan niz mat. niz ~iji se
zbir ~lanova pribli`ava odre|enoj grani~noj
vrednosti.
konvergencija, -e `, gen. mn. konvergencija
‰nlat. convergentia, v. konvergentanŠ 1. geom. uza-
jamno pribli`avawe dveju linija ili ravni. 2.
mat. svojstvo niza brojeva da te`e ka istoj gra-
645
konvergirati
ni~noj vrednosti (limesu). 3. fig. uzajamno
zbli`avawe, te`wa ka istom ili sli~nom ciqu.
konvergirati, konvergiram, 3. l. mn. kon-
vergiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. convergere, v. kon-,
vergere okrenuti seŠ 1. razvi(ja)ti se konver-
gentno, posta(ja)ti sli~an. 2. imati te`wu ka
istom ciqu.
konverzacija, -e ` ‰lat. conversatioŠ razgo-
vor, razgovarawe, obi~no u ugodnom dru{tvu.
konverzacijski, -a, -o i konverzacioni,
-a, -o ‰v. konverzacijaŠ koji se odnosi na kon-
verzaciju, koji se ti~e konverzacije. y kon-
verzacioni metod lingv. u~ewe stranog jezika
putem razgovora; konverzacioni leksikon
leksikon koji sadr`i popularna tuma~ewa
pojmova za koje se smatra da su potrebni u sva-
kodnevnom `ivotu.
konverzija, -e ` ‰lat. conversioŠ 1. promena,
pretvarawe, zamena, zamewivawe. 2. preobra-
}ewe (u drugu veru). 3. finans. zamena jedne va-
lute drugom.
konverzirati, konverziram, 3. l. mn. kon-
verziraju nesvr{. ‰lat. conversariŠ voditi kon-
verzaciju, razgovarati, pri~ati.
konverter, -a m, mn. -i ‰engl. converterŠ 1.
aparat za pre~i{}avawe rastopqenog metala
oksidacijom. 2. adapter koji omogu}ava prima-
we programa za koje televizor prvobitno nije
bio namewen. 3. vrsta transformatora, pretva-
ra~a struje.
konvertibilan, -lna, -lno ‰lat. convertibi-
lisŠ 1. koji se mo`e pretvoriti, zameniti, za-
menqiv. 2. (o novcu) koji se mo`e slobodno za-
meniti za drugu valutu. y konvertibilna
marka nov~ana jedinica Bosne i Hercegovine.
konvertibilnost, -osti ` ‰v. konvertibi-
lanŠ 1. promenqivost, zamenqivost. 2. mo-
gu}nost zamene odre|ene valute za drugu.
konvertit, -ita m, mn. konvertiti, gen. mn.
konvertita ‰ital. convertito od lat. convertere, v.
konvertovatiŠ 1. onaj koji je promenio veru,
preobra}enik, pokr{tenik. 2. fig. pol. onaj ko-
ji je promenio ideologiju, stranku i sl.
konvertovati, konvertujem i konvertira-
ti, konvertiram, 3. l. mn. konvertiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. convertere okretati, pretvaratiŠ 1.
(iz)vr{iti konverziju, (iz)mewati. 2. preve-
646
kongenitalan
sti, prevoditi u drugu veru, preobratiti, pre-
obra}ivati.
konvertoplan, -a m, mn. -i ‰engl. convertipla-
ne, v. konvertirati, (aero)planŠ vrsta aviona
koji mo`e vertikalno da uzle}e i sle}e,
sli~no helikopteru.
konvikt, -a m, mn. konvikti, gen. mn. konvi-
kata ‰lat. convictus prema convivere zajedno `i-
vetiŠ ustanova u kojoj zajedno stanuju i hrane
se |aci, internat. x konviktski.
konviktorac, -rca m, mn. konviktorci, gen.
mn. konviktoraca = konviktorist(a), -e m, mn.
konviktoristi ‰lat. convictor, v. konviktŠ |ak
koji `ivi u konviktu.
konvoj, -a m, mn. konvoji, gen. mn. konvoja
‰engl. convoy, prema fr. convoyer pratiti od lat.
conviareŠ 1. grupa brodova koji plove pod je-
dinstvenom komandom u pratwi ratnih brodo-
va ili aviona radi za{tite od neprijateqskog
napada. 2. grupa vozila koja idu zajedno. 3. gru-
pa qudi koji se upu}uju na odre|eno mesto uz
pratwu stra`e.
konvokacija, -e ` ‰lat. convocatio, prema
convocare sazvatiŠ 1. sazivawe, saziv. 2. pozi-
vawe poverilaca.
konvolut, -uta m, mn. konvoluti, gen. mn. kon-
voluta ‰lat. convolutus smotan od convolvere
smotati, zavitiŠ 1. svitak spisa. 2. nekoliko
kwiga povezanih zajedno.
konvoluta, -e ` ‰v. konvolutŠ spiralni
ukras na jonskom kapitelu.
konvulzivan, -vna, -vno ‰v. konvulzijaŠ med.
gr~evit, pra}en gr~evima.
konvulzija, -e ` ‰lat. convulsio, prema con-
vellere potrestiŠ 1. med. gr~ewe, trzawe mi{i-
}a, gr~; gr~evito stawe. 2. fig. trzaj, gr~evit
pokret.
kongelacija, -e ` ‰lat. congelatioŠ smrzava-
we; stvrdwavawe; zgru{avawe.
kongenijalan, -lna, -lno ‰nlat. congenialis,
v. kon-, genijŠ koji je srodan po duhu, na~inu
mi{qewa, talentu.
kongenijalnost, -osti ` ‰nlat. congenialitas,
v. kongenijalanŠ srodnost po duhu, duhovna
srodnost.
kongenitalan, -lna, -lno ‰lat. congenitus
priro|en, v. kon-, gignere roditiŠ uro|en.
kongerija
kongerija, -e ` ‰lat. congeries, prema conge-
rere sakupqati, nagomilavatiŠ hrpa, gomila.
konglomerat, -ata m, mn. konglomerati, gen.
mn. konglomerata ‰lat. conglomeratum od con-
glomerare nagomilavati, v. kon-, glomus gen.
glomeris klupkoŠ 1. miner. spoj raznog kamewa u
~vrsto zbijenu masu, sedimentna stena sasta-
vqena od ~vrsto vezanog kamewa. 2. spoj razno-
vrsnih elemenata, smesa, me{avina.
konglomeracija, -e ` ‰lat. conglomeratioŠ
gomilawe, nagomilavawe; slepqivawe.
konglutinat, -ata m, mn. konglutinati, gen.
mn. konglutinata ‰lat. conglutinatumŠ 1. sle-
pqivawe, zgru{avawe. 2. ono {to je slepqeno.
3. nekristalisan kamen slepqen nekom masom.
konglutinacija, -e ` ‰lat. conglutinatio, v.
kon-, gluten gen. glutinis lepakŠ slepqivawe;
zgru{avawe.
kongratulacija, -e ` ‰lat. congratulatioŠ v.
gratulacija.
kongregat, -ata m ‰lat. congregatum, prema
congregare okupiti stado, v. kon-, grex stadoŠ
miner. nekristalisan kamen koji se sam, bez ne-
ke lepqive materije, te{ko odr`ava u kom-
paktnom stawu.
kongregacija, -e ` ‰lat. congregatioŠ rel. 1.
sve{teni~ko udru`ewe, bratstvo; udru`ewe
vi{e manastira istog reda u organizovanu ce-
linu. 2. versko udru`ewe laika, sabor.
kongregacionalist(a), -e m, mn. kongrega-
cionalisti ‰engl. Congregationalist, v. kongre-
gacijaŠ rel. pokret unutar protestantske crkve
u Engleskoj i SAD koji se zala`e za autonomi-
ju svakog skupa vernika i odvajawe crkve od dr-
`ave.
kongregacionist(a), -e m, mn. kongregacio-
nisti (`. kongregacionistkiwa, -e) ‰v. kon-
gregacijaŠ ~lan neke verske kongregacije, pri-
padnik nekog mona{kog reda.
kongregirati, kongregiram, 3. l. mn. kon-
gregiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. congregare, v. kon-,
grex stadoŠ (iz)vr{iti kongregaciju.
kongres, -a m, mn. kongresi, gen. mn. kongresa
‰lat. congressus, prema congredi sastati seŠ 1. a.
sastanak, skup{tina, skup predstavnika neke
organizacije, punomo}nika nekih dr`ava i sl.
radi dogovora o zajedni~kim poslovima. b. na-
kondenzator
u~ni skup. 2. (Kongres) zakonodavna skup{ti-
na, parlament u SAD i ve}ini latinoame-
ri~kih zemaqa.
kongresist(a), -e m, mn. kongresisti (`.
kongresistkiwa, -e) ‰v. kongresŠ ~lan kongre-
sa; u~esnik na kongresu.
kongresmen, -a m ‰engl. CongressmanŠ ~lan
Kongresa u SAD.
kongresni, -a, -o ‰v. kongresŠ koji se odnosi
na kongres. y kongresni turizam oblik vanse-
zonskog turizma koji podrazumeva organizova-
we i odr`avawe skupova, savetovawa i sl. u ho-
telima koji poseduju u tu svrhu ure|ene sale i
ostale pogodnosti.
kongruentan, -tna, -tno ‰lat. congruens od
congruere sastati se, podudariti seŠ 1. saglasan,
jednak, podudaran. 2. gram. koji se u sintagmi
ili re~enici sla`e s drugom samostalno upo-
trebqenom re~ju (npr. pridev sa imenicom).
kongruentnost, -osti ` ‰v. kongruentanŠ 1.
podudarnost, saglasnost, jednakost. 2. v. kon-
gruencija (2).
kongruencija, -e ` ‰lat. congruentiaŠ 1. sla-
gawe, sli~nost, saglasnost, jednakost, podu-
darnost. 2. gram. obli~ko, morfolo{ko slagawe
me|usobno sintaksi~ki vezanih delova sin-
tagme ili re~enice.
kongruirati, kongruiram, 3. l. mn. kongru-
iraju nesvr{. ‰nem. kongruieren, v. kongruentanŠ
slagati se, podudarati se; biti sli~an ili jed-
nak.
kondak, -a m, mn. kondaci, gen. mn. kondaka
‰gr~. kontakion svitakŠ vrsta kratke crkvene pe-
sme koja se peva u ~ast nekom svecu.
kondemnatoran, -rna, -rno ‰nlat. condemna-
torius od lat. condemnareŠ prav. koji osu|uje, ko-
jim se osu|uje, osu|uju}i.
kondemnacija, -e ` ‰lat. condemnatioŠ osu-
da, kazna.
kondenzat, -ata m, mn. kondenzati, gen. mn.
kondenzata ‰lat. condensatus, v. kondenzovatiŠ
te~nost nastala kondenzacijom pare.
kondenzator, -a m, mn. -i ‰nlat. condensatorŠ
1. fiz. naprava za skupqawe, akumulirawe
elektriciteta, sa dve ili vi{e provodni~kih
plo~ica razdvojenih slojem izolatora. 2. tehn.
ure|aj za hla|ewe i kondenzaciju pare.
647
kondenzacija
kondenzacija, -e ` ‰lat. condensatioŠ 1. zgu-
{wavawe, sa`imawe. 2. fiz. pretvarawe pare
ili gasova u te~no stawe rashla|ivawem ili
pod dejstvom pritiska.
kondenzovati, kondenzujem (i kondenzi-
rati, kondenziram, 3. l. mn. kondenziraju) svr{.
i nesvr{. ‰lat. condensare, v. kon-, densus gustŠ 1.
(iz)vr{iti kondenzaciju, zgusnuti, zgu{wava-
ti; pove}a(va)ti koncentraciju ne~ega. 2. sve-
sti, svoditi na bitno, va`no (test ili kakav
tekst). y kondenzovano mleko industrijski
dobijeno gusto, zasla|eno mleko, koje se pre
upotrebe razbla`uje vodom.
kondenzor, -a m, mn. -i ‰engl. condensor, v.
kondenzovatiŠ opt. sabirno so~ivo ili sistem
sabirnih so~iva ili ogledala koji slu`e za
skupqawe svetlosnih zraka u objektiv i za
osvetqavawe objekta koji se posmatra.
kondilom, -oma m, mn. kondilomi, gen. mn.
kondiloma ‰gr~. kondyloma prema kondylos
~vorŠ med. bradavi~asti izra{taj, izraslina,
izazvana virusima.
kondir, -ira m, mn. kondiri, gen. mn. kondira
‰gr~. kantharos trbu{asta ~a{aŠ kr~ag, vr~.
konditor, -a m, mn. -i ‰lat. conditor, prema
condire za~initiŠ poslasti~ar. x konditorski.
konditoraj, -aja m, kondiitoraji, gen. mn.
konditoraja ‰nem. Konditorei, v. konditorŠ po-
slasti~arnica.
kondicija, -e ` ‰lat. conditio stawe, uslovŠ
1. telesna sposobnost za bavqewe nekom aktiv-
no{}u (biti u kondiciji, odr`avati kondi-
ciju). 2. zast. uslov, pogodba, okolnost. 3. zast.
privatno podu~avawe |aka, privatni ~asovi.
kondicional, -ala m, mn. kondicionali, gen.
mn. kondicionala ‰lat. conditionalis pogodben,
prema conditio, v. kondicijaŠ gram. potencijal,
pogodbeni na~in; oblik glagola kojim se neka
radwa izra`ava kao uslovqena drugom.
kondicionalan, -lna, -lno ‰lat. conditiona-
lis, prema conditio, v. kondicijaŠ 1. uslovqen,
uslovni. 2. koji kazuje pogodbu, uslov, pogod-
beni, uslovni. y kondicionalne re~enice
gram. pogodbene, uslovne re~enice.
kondicioni, -a, -o ‰v. kondicijaŠ koji se od-
nosi na kondiciju (1), namewen pove}avawu i
odr`avawu kondicije. y kondicioni tre-
648
kondotjer
ning sp. vrsta treninga ~iji je ciq odr`avawe
gipkosti tela i pove}awe spremnosti organi-
zma za napore na sportskim takmi~ewima.
kondicionirawe, -a s ‰v. kondicioniratiŠ
obezbediti uslove za boqu preradu, skladi-
{tewe i dr. neke sirovine, robe i sl. y kondi-
cionirawe vazduha dobijawe i pu{tawe va-
zduha odre|ene temperature, vla`nosti i ~i-
sto}e u odre|ene prostorije, klimatizacija.
kondicionirati, kondicioniram, 3. l. mn.
kondicioniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. condition-
ner, v. kondicijaŠ 1. obezbediti, obezbe|ivati
boqe uslove za rad, za organizaciju. 2. uslovi-
ti, uslovqavati. 3. posebnim ure|ajem omogu-
}iti, omogu}avati odr`avawe odre|ene tempe-
rature u kakvom zatvorenom prostoru.
kondicio sine kva non ‰lat. conditio sine
qua nonŠ uslov bez kojeg se ne{to ne mo`e izvr-
{iti, neophodan, nu`an uslov.
kondolencija, -e ` ‰lat. condolentia od con-
dolescere ose}ati bolŠ neob. sau~e{}e; izjava
sau~e{}a.
kondolirati, kondoliram, 3. l. mn. kondo-
liraju svr{. i nesvr{. ‰lat. condolereŠ neob. izra-
ziti, izra`avati, izjaviti, izjavqivati sau~e-
{}e.
kondom, -oma m, mn. kondomi, gen. mn. kondo-
ma ‰engl. condom, nejasnog poreklaŠ tanka gume-
na navlaka koja se stavqa na mu{ki polni or-
gan kao za{tita od ne`eqenog za~e}a i zara-
znih bolesti, prezervativ (v.).
kondominat, -ata m, mn. kondominati, gen.
mn. kondominata ‰nlat. condominatumŠ zajed-
ni~ka vladavina vi{e lica jednom teritori-
jom; up. dominat.
kondominijum, -a i kondominij, -a m ‰nlat.
condominium, v. kon-, dominium, prema dominus
gospodarŠ 1. zajedni~ka vladavina dveju ili
vi{e dr`ava nad istom teritorijom. 2. stam-
bena zgrada u kojoj su stanovi privatno vla-
sni{tvo stanara.
kondor, -a i kondor, -a m, mn. -i (uob. kon-
dor) ‰{p. condor iz ke~uanskogŠ najkrupnija
ptica grabqivica iz porodice le{inara, Vul-
tur gryphus, `ivi u Ju`noj i Sredwoj Americi.
kondotjer, -era m, mn. kondotjeri, gen. mn.
kondotjera ‰ital. condottiereŠ 1. ist. vo|a najam-
kondukator
ni~kih trupa u Italiji u XIV i XV veku. 2.
fig. pustolov, avanturista.
kondukator, -a m, mn. -i ‰rum. conducatorŠ ist.
vo|a; zvani~na titula rumunskog diktatora Jo-
na Antoneskua, u vreme Drugog svetskog rata.
kondukter, -era m, mn. kondukteri, gen. mn.
konduktera (`. kondukterka, -e, dat. i lok. kon-
dukterki, gen. mn. kondukterki) ‰fr. conducteurŠ
pratilac javnog prevoznog sredstva koji pre-
gleda ili prodaje vozne karte. x kondukterov,
kondukterski.
konduktor, -a m, mn. -i ‰lat. conductorŠ 1. ma-
terija, supstanca koja ima sposobnost da pro-
vodi toplotu, elektricitet i sl., provodnik.
2. med. hirur{ki instrument, {upqa sonda ko-
jom se u organe unosi neki drugi instrument.
3. med. onaj koji prenosi bolest u prikrivenom
stawu, klicono{a.
kondukcija, -e ` ‰lat. conductioŠ fiz. vo|e-
we, sprovo|ewe, preno{ewe (toplote, elek-
tri~ne energije i sl.).
koneksija, -e ` ‰lat. connexioŠ 1. veza, pove-
zanost. 2. uticajno poznanstvo.
konektiv, -a m, mn. -i ‰nlat. connectivum od
lat. connectere povezatiŠ biol. deo tkiva u biq-
nom ili `ivotiwskom organizmu koji povezu-
je druge delove.
konektivan, -vna, -vno ‰v. konektivŠ koji
povezuje, vezivni. y konektivno tkivo fiziol.
vezivno tkivo.
konektor, -a m, mn. -i ‰lat. connector, v. konek-
tivŠ 1. veza, spoj. 2. lingv. re~ ili grupa re~i ko-
ja povezuje re~enice na osnovu zna~ewa. 3. tehn.
mesto povezivawa elektronskih ure|aja.
konekcija, -e ` ‰engl. conectionŠ ra~. veza ko-
ja omogu}ava razmenu informacija.
konetabl, -a m ‰fr. connetableŠ ist. 1. mar{al
dvora u Francuskoj. 2. vrhovni zapovednik
francuske vojske od XII do XVII veka.
konzerva, -e `, gen. mn. konzervi ‰fr. conser-
ve, prema lat. conservare sa~uvatiŠ 1. herme-
ti~ki zatvorena limena kutija sa naro~ito
spremqenim namirnicama za{ti}enim od kva-
rewa. 2. sama limena kutija koja je slu`ila za
konzervirawe hrane, limenka. x konzervni.
konzervans, -a m, mn. -i ‰lat. conservans, pre-
ma conservare sa~uvatiŠ sredstvo (obi~no he-
konzervisati
mijska supstanca) koje se dodaje hrani da bi se
spre~ilo weno kvarewe i produ`io rok upo-
trebe.
konzervativan, -vna, -vno ‰lat. conservati-
vusŠ 1. koji ~uva stara shvatawa, stare odnose a
protivi se novim, nazadan; staromodan, zasta-
reo. 2. med. koji te`i da sa~uva oboleli organ i
obnovi wegove funkcije (konzervativna me-
toda le~ewa).
konzervativac, -vca m, mn. konzervativci,
gen. mn. konzervativaca (`. konzervativka, -e,
dat. i lok. konzervativki, gen. mn. konzervativ-
ki) ‰v. konzervativanŠ 1. onaj koji ima konzer-
vativne poglede i shvatawa. 2. pristalica,
~lan konzervativne politi~ke stranke (poseb-
no u Velikoj Britaniji).
konzervativizam, -zma m ‰v. konzervativanŠ
konzervativni na~in mi{qewa, privr`enost
~uvawu starog, odbojnost prema novom, na-
prednom.
konzervator, -a m, mn. -i (`. konzervator-
ka, -e, dat. i lok. konzervatorki, gen. mn. konzer-
vatorki) ‰lat. conservator ~uvar, spasilacŠ 1.
stru~na osoba koja se bavi za{titom od propa-
dawa umetni~kih dela, istorijskih spomenika
i sl. 2. aparat za konzervirawe. x konervato-
rov, konzervatorski.
konzervatorijum, -a i konzervatorij, -a m
‰lat. conservatoriumŠ visoka muzi~ka {kola.
konzervatorist(a), -e m, mn. konzervatori-
sti (`. konzervatoristkiwa) ‰v. konzervato-
rijumŠ u~enik konzervatorijuma.
konzervacija, -e ` ‰lat. conservatioŠ 1.
stru~ni i tehni~ki postupak kojim se spre~a-
va propadawe umetni~kih dela, istorijskih
spomenika i sl. 2. spravqawe `ivotnih na-
mirnica tako da se mogu sa~uvati od kvarewa
du`e vremena.
konzervirati v. konzervisati.
konzervisati, konzervi{em = konzervi-
rati, konzerviram, 3. l. mn. konzerviraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. conservare sa~uvatiŠ 1. podvrga-
vawem posebnom postupku pripreme (sa)~uva-
ti, obezbediti, obezbe|ivati (`ivotne namir-
nice) od kvarewa. 2. staviti, stavqati (hranu)
u konzerve. 2. (za){tititi od propadawa, ras-
padawa (sliku, gra|evinu i dr.).
649
konzilijar
konzilijar, -ara m, mn. konzilijari, gen. mn.
konzilijara ‰lat. consiliariusŠ 1. lekar koji u~e-
stvuje u konzilijumu. 2. savetnik, savetodavac.
konzilijaran, -rna, -rno ‰v. konzilijumŠ
koji se odnosi na konzilijum i konzilijare.
konzilijum, -a i konzilij, a m ‰lat. consili-
umŠ 1. sastanak lekara radi utvr|ivawa dijag-
noze i na~ina le~ewa bolesnika. 2. skup, sasta-
nak koji se odr`ava radi savetovawa o nekom
va`nom pitawu, savetovawe, ve}awe.
konzistentan v. konsistentan.
konzistencija v. konsistencija.
konzistorijum, -a i konzistorij, -a m =
konzistorija, -e ` ‰lat. consistoriumŠ crkv. 1.
vrhovna duhovna vlast u pravoslavnoj crkvi,
duhovni sud koji re{ava pitawa iz gra|anskog,
a posebno bra~nog prava. 2. najvi{i kolegijum
u katoli~koj crkvi, ve}e kardinala pod pred-
sedni{tvom pape. 3. pomo}ni organ biskupa
pri vr{ewu wegove sudske vlasti; savetodav-
no ve}e u upravnim poslovima.
konzola, -e ` ‰fr. consoleŠ 1. stub nosa~,
podupira~, greda. 2. ukrasni sto~i} pravouga-
onog oblika izvijenih nogu koji je prislowen
uza zid ili pri~vr{}en za wega. 3. elektr. upra-
vqa~ka tabla, tabla s prekida~ima ili tasta-
tura.
konzorcijum, -a i konzorcij, -a m ‰lat. con-
sortium, prema consors deoni~arŠ monopoli-
sti~ko udru`ewe banaka ili trgovinskih
preduze}a radi zajedni~kog ostvarivawa neke
finansijske operacije.
konzul, -a m, mn. -i ‰lat. consulŠ 1. ist. u sta-
rom Rimu za vreme republike titula dvojice
najvi{ih poglavara. 2. ist. u Francuskoj od
1799. do 1804. godine titula trojice dr`avnih
poglavara sa neograni~enom vla{}u. 3. diplo-
matski slu`benik koji u inostranstvu obavqa
komercijalne i administrativne poslove, pre
svega u vezi s gra|anima jedne i druge dr`ave.
x konzulov, konzulski.
konzularan, -rna, -rno ‰lat. consularis, v.
konzulŠ koji se odnosi na konzulsku slu`bu.
konzulat, -ata m, mn. konzulati, gen. mn. kon-
zulata ‰lat. consulatus, v. konzulŠ 1. predstavni-
{tvo jedne dr`ave u drugoj dr`avi koje vodi
konzul; zgrada u kojoj se to predstavni{tvo na-
650
konjugalan
lazi. 2. zvawe, polo`aj konzula; nadle`nost
konzula. x konzulatski.
konzulent, -a m, mn. konzulenti, gen. mn. kon-
zulenata v. konsultant.
konzum, -a m, mn. konzumi, gen. mn. konzuma ‰v.
konzumiratiŠ 1. potro{wa. 2. potro{a~ka za-
druga.
konzumacija, -e ` ‰lat. consummatioŠ 1. po-
tro{wa. 2. obavezna uplata pri ulasku u no}ni
lokal, diskoteku i sl., koja se odnosi na hranu
i pi}e.
konzument, -a m, mn. konzumenti, gen. mn. kon-
zumenata ‰v. konzumiratiŠ potro{a~, kupac.
konzumerizam, -zma m ‰engl. consumerism
prema consumer potro{a~Š pokret za pove}awe
prava i mo}i kupaca.
konzumirati, konzumiram, 3. l. mn. konzu-
miraju svr{. i nesvr{. ‰lat. consumere, v. kon-,
sumere uzetiŠ 1. (po)tro{iti. 2. (po)jesti,
(po)piti. y konzumirati brak prav. stupiti u
polne odnose s bra~nim drugom, ~ime brak po-
staje pravovaqan.
konzumni, -a, -o ‰v. konzumiratiŠ koji slu-
`i za svakodnevnu potro{wu.
konifera, -e ` ‰lat. conifer, prema gr~. konos
{i{arka, lat. ferre nositiŠ bot. ~etinarsko dr-
vo, ~etinar.
konicitet, -eta m ‰gr~. konos kupaŠ 1. kupa-
sti, konusni oblik. 2. postepeno su`ewe, su-
`enost.
koni~an, -~na, -~no ‰gr~. konikos prema ko-
nos kupaŠ koji je u obliku kupe, kupast.
koni~nost, -osti ` ‰v. koni~anŠ koni~an
oblik.
konjektura, -e ` ‰lat. conjecturaŠ naslu}iva-
we, naga|awe, pretpostavka.
konjekturalan, -lna, -lno ‰lat. conjectura-
lisŠ koji se zasniva na naslu}ivawima, naga|a-
wima, pretpostavkama; navodni.
konjekcija, -e ` ‰lat. coniectio, prema coni-
cere bacatiŠ 1. bacawe kopqa, odapiwawe stre-
la. 2. v. konjektura.
konjugalan, -lna, -lno ‰lat. coniugalis prema
coniunx gen. coniugis supru`nikŠ koji se ti~e
braka, koji se odnosi na brak, bra~ni.
konjugata
konjugata, -e ` ‰lat. coniugata lineaŠ 1. srod-
na re~, re~ izvedena iz istog korena. 2. anat.
obim `enske karlice.
konjugacija, -e ` ‰lat. coniugatio spajaweŠ 1.
gram. mewawe glagola po vremenima i licima.
2. biol. spajawe dveju }elija u ciqu razmno`a-
vawa (kod nekih algi i jedno}elijskih organi-
zama.)
konjugovati, konjugujem i konjugirati,
konjugiram, 3. l. mn. konjugiraju svr{. i nesvr{.
‰lat. coniugareŠ 1. (iz)mewati (glagol) po vreme-
nima i licima. 2. (iz)vr{iti konjugaciju (2).
konjunktiv, -a m ‰v. konjunktivanŠ gram. gla-
golski na~in kojim se iskazuje stav (voqa, `e-
qa i sl.) govornog lica prema radwi ili se ona
predstavqa kao mogu}na, subjunktiv (v.).
konjunktiva, -e ` ‰lat. coniunctivaŠ anat. ve-
znica o~nih kapaka, opna koja povezuje o~nu ja-
bu~icu i kapke.
konjunktivan, -vna, -vno ‰lat. coniunctivusŠ
1. gram. koji se ti~e konjunktiva, koji je u kon-
junktivu. 2. spojni, vezivni. y konjunktivni
sudovi log. sudovi sa jednim subjektom i vi{e
predikata.
konjunktivitis, -a m ‰v. konjunktiva,
-itisŠ med. zapaqewe veznice, sluzoko`e na
unutra{woj strani o~nih kapaka.
konjunktura, -e ` ‰lat. coniunctura, prema
coniunctus spojen, vezanŠ 1. ekon. stawe na tr`i-
{tu, odnosi cena, ponude i potra`we. 2. sti-
caj povoqnih okolnosti za ne{to; mogu}nost
dobre zarade. x konjunkturni.
konjunkturist(a), -e m, mn. konjukturisti
‰v. konjunkturaŠ ekon. onaj koji koristi kon-
junkturu.
konjunkcija, -e ` ‰lat. coniunctio, prema co-
niungere spajatiŠ 1. gram. veznik. 2. astron. polo-
`aj kada se neko nebesko telo, posmatrano sa
Zemqe, nalazi u istom pravcu kao i drugo ne-
besko telo, pre svega Sunce.
konjuracija, -e ` ‰lat. coniuratioŠ zavera,
urota.
konk, -a m ‰nem. GangŠ pokr. zast. hodnik, pro-
laz.
konkavan, -vna, -vno ‰lat. concavus {upaqŠ
izdubqen, udubqen, ugnut; supr. konveksan.
konkordancija
konkavnost, -osti ` = konkavitet, -eta m
‰lat. concavitas, v. konkavanŠ konkavan oblik,
udubqenost.
konkvista, -e ` = konkista, -e ` ‰{p. con-
quista osvajaweŠ (drugi oblik je ispravniji,
ali je prvi uobi~ajen u praksi) period {pan-
skog i portugalskog osvajawa Sredwe i Ju`ne
Amerike krajem XV i po~etkom XVI veka.
konkvistador, -a = konkistador, -a m, mn.
-i (drugi oblik je ispravniji, ali je onaj sa v
uobi~ajen u praksi) ‰{p. conquistador, prema
conquistar osvojitiŠ 1. u~esnik u {panskim i
portugalskim osvajawima Sredwe i Ju`ne
Amerike. 2. fig. zavojeva~, osvaja~, pustolov.
konklav, -a m = konklava, -e ` ‰lat. concla-
veŠ 1. ve}e kardinala koje se sastaje radi izbo-
ra novog pape. 2. prostorija u kojoj se vr{i taj
izbor.
konklavist(a), -e m, mn. konklavisti ‰v.
konklavŠ lice dodeqeno kardinalu (sluga, le-
kar i sl.) za vreme birawa pape koje ne mo`e da
napusti konklav dok se izbor ne izvr{i.
konkluzivan, -vna, -vno ‰lat. conclusivusŠ
zakqu~ni; zavr{ni; kona~ni, koji predstavqa
kona~nu odluku.
konkluzija, -e ` ‰lat. conclusio prema con-
cludere zakqu~itiŠ zakqu~ak.
konkomitantan, -tna, -tno ‰v. konkomitan-
cijaŠ koji se pojavquje istovremeno, prate}i,
propratan, uzgredan.
konkomitancija, -e ` ‰srlat. concomitantia,
prema lat. concomitans prate}i, v. kon-, comitari
pratitiŠ istovremeno pojavqivawe, proprat-
na pojava.
konkord, -a m ‰fr. concorde slogaŠ avij. nad-
zvu~ni putni~ki avion proizveden u saradwi
Francuske i Velike Britanije, prvi put pole-
teo 1969; izba~en iz upotrebe 2003. zbog viso-
kih tro{kova i nedovoqne bezbednosti.
konkordantan, -tna, -tno ‰lat. concordans
prema concordare slagati seŠ podudaran, sagla-
san.
konkordancija, -e ` ‰lat. concordantiaŠ 1.
slagawe, podudarawe, saglasnost, podudar-
nost. 2. alfabetski spisak re~i koje se javqaju
u nekom tekstu, sa oznakom strane na kojoj se
re~ javqa. 3. muz. sklad istovremenih tonova u
651
konkordat
akordu, prijatan za uho; supr. diskordancija.
4. geol. paralelan tok povr{ine slojeva tla.
konkordat, -ata m, mn. konkordati, gen. mn.
konkordata ‰lat. concordatum od concordare
sporazumeti seŠ sporazum izme|u rimskog pape
i neke dr`ave o pravima katoli~ke crkve u toj
dr`avi; sporazum, ugovor uop{te.
konkordija, -e ` ‰lat. concordiaŠ sloga; sa-
glasnost.
konkrement, -a m, mn. konkrementi, gen. mn.
konkremenata ‰lat. concrementumŠ med. telo koje
nastaje zgu{wavawem neke te~nosti u organi-
zmu; kamenac (u `u~i, bubregu itd.).
konkretan, -tna, -tno ‰lat. concretus od con-
cernere razabiratiŠ 1. stvaran, realan, opi-
pqiv; supr. apstraktan. 2. koji se odnosi na od-
re|enu pojavu; odre|en, preciziran. y kon-
kretna muzika tehnika komponovawa na osno-
vu kori{}ewa prirodnih zvukova i {umova
umesto instrumenata. konkretna poezija vrsta
eksperimentalne poezije koja verbalnu gra|u
organizuje po metodama likovne umetnosti.
konkretizacija, -e ` ‰v. konkretizovatiŠ
ostvarewe, ostvarivawe, realizacija; bli`e,
podrobnije odre|ivawe.
konkretizirati v. konkretizovati.
konkretizovati, konkretizujem i konkre-
tizirati, konkretiziram, 3. l. mn. konkretizi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. konkretanŠ (u)~initi
konkretnim, stvarnim, realnim; ta~no odre-
diti, odre|ivati.
konkretnost, -osti ` ‰v. konkretanŠ stvar-
nost, realnost; konkretan oblik, ostvarewe,
realizacija; odre|enost.
konkretum, -a m ‰lat. concretumŠ filoz. ono
{to stvarno postoji, realija; supr. apstrak-
tum.
konkrecija, -e ` ‰lat. concretioŠ 1. skupqa-
we ~estice u celinu, zgu{wavawe, stvrdwava-
we. 2. miner. grudvasta masa skupqena oko neke
sredi{we ta~ke (zrna, fosila i sl.).
konkubina, -e ` ‰lat. concubina, prema con-
cumbere le`ati zajednoŠ vanbra~na, neven~ana
`ena; qubavnica, nalo`nica.
konkubinat, -ata m, mn. konkubinati, gen. mn.
konkubinata ‰lat. concubinatus, v. konkubinaŠ
vanbra~na zajednica, divqi, nezakonit brak.
652
konotacija
konkupiscencija, -e ` ‰klat. concupiscentia,
prema concupiscere `udetiŠ pohota, po`uda.
konkurent, -a m, mn. konkurenti, gen. mn.
konkurenata (`. konkurentkiwa, -e) ‰v. konku-
risatiŠ suparnik, rival, takmac.
konkurentan, -tna, -tno ‰v. konkurisatiŠ 1.
sposoban za konkurenciju. 2. koji postoji ili
deluje istovremeno.
konkurentski, -a, -o ‰v. konkurencijaŠ koji
se odnosi na konkurenciju i konkurente; su-
parni~ki, rivalski.
konkurencija, -e ` ‰lat. concurrentiaŠ 1. tak-
mi~ewe, suparni{tvo, rivalstvo. 2. zb. konku-
renti, svi oni koji rade na istom poslu; supar-
ni~ka strana.
konkurisati, konkuri{em svr{. i nesvr{.
‰lat. concurrere takmi~iti se; zajedno tr~ati; za-
jedno te}i, v. kon-, currere tr~ati, te}iŠ 1. biti
konkurent, rival (nekome) u kakvom nadmetawu,
takmi~ewu. 2. biti kandidat na konkursu.
konkurs, -a m, mn. konkursi, gen. mn. konkur-
sa ‰lat. concursus, prema concurrere, v. konkuri-
satiŠ 1. objava kojom se tra`e kandidati za ne-
ko zaposlewe ili ponude za obavqawe nekog
posla. 2. objava takmi~ewa za neku nagradu. x
konkursni.
konkusija, -e ` ‰lat. concussio, prema concu-
tere tresti, zastra{itiŠ med. potres, {ok,
obi~no s trajnom ozledom tkiva.
konoba, -e `, gen. mn. konoba ‰klat. canaba, ca-
napa kr~maŠ 1. podrum. 2. gostionica, kr~ma.
konobar, -a m, mn. -i (`. konobarica, -e) ‰v.
konobaŠ 1. onaj koji uslu`uje jelom i pi}em go-
ste ugostiteqskih radwi, kelner. 2. vlasnik
konobe, kr~mar; podrumar. x konobarski.
konoid, -ida m ‰gr~. konos lupa, v. -oidŠ geom.
telo sli~no konusu, kupi; kupa nepravilnog
oblika.
konop, konopac v. kanap
konotativan, -vna, -vno ‰v. konotacijaŠ koji
se odnosi na konotaciju; koji unosi nova, izve-
dena zna~ewa re~i i izraza; up. denotativan.
konotacija, -e ` ‰lat. connotatio, v. kon-, no-
tare zabele`iti, zapazitiŠ 1. filoz. skup svih
svojstava koja se vezuju za dati pojam; skup aso-
cijacija. 2. lingv. sekundarna zna~ewa re~i, iz-
vedena iz osnovnog zna~ewa, up. denotacija;
konsalting
zna~ewe koje re~ ima za odre|enu osobu ili
dru{tvenu grupu.
konsalting, -a m, mn. konsaltinzi, gen. mn.
konsaltinga ‰engl. consultingŠ slu`ba, organi-
zacija koja se bavi davawem saveta i intelek-
tualnih usluga u projektima.
konsangvinitet, -eta m ‰lat. consanguinitas,
v. kon-, sanguis krvŠ krvno srodstvo.
konsekventan, -tna, -tno ‰lat. consequens od
consequi potpuno sleditiŠ dosledan, postojan,
istrajan.
konsekventnost, -osti ` ‰v. konsekventanŠ
doslednost.
konsekvencija, -e i konsekvenca, -e ` ‰lat.
consequentia od consequi slediti za ne~imŠ 1.
posledica, rezultat, ishod. 2. stav, rezultat do
koga neko do|e; zakqu~ak. z povu}i konse-
kvencije snositi posledice.
konsekracija, -e ` ‰lat. consecratio, prema
consecrare posvetitiŠ osve}ewe, posve}ewe.
konsekutivan, -vna, -vno ‰srlat. consecuti-
vus prema consequi, v. konsekvencijaŠ 1. slede-
}i po redu, uzastopni. 2. posledi~an. y konse-
kutivne bolesti med. bolesti koje nastaju kao
posledica prethodnih oboqewa; konsekutiv-
ne re~enice gram. posledi~ne re~enice; kon-
sekutivni veznici gram. posledi~ni veznici;
konsekutivno prevo|ewe usmeno prevo|ewe
na strani jezik i(li) sa wega, pri ~emu govor-
nik povremeno pravi pauze da bi prevodilac
mogao da prevede wegove re~i; up. simultano
prevo|ewe.
konsekucija, -e ` ‰lat. consecutioŠ redosled,
slagawe po redu, nizawe; postupnost.
konsekucio temporum ‰lat. consecutio tem-
porumŠ gram. slagawe vremena, izbor vremena u
zavisnoj re~enici u skladu s vremenom glagola
u glavnoj (u latinskom i u zapadnoevropskim
jezicima).
konsenzualan, -lna, -lno ‰nlat. consensualisŠ
1. do koga se do{lo konsenzusom. 2. neob. koji
saose}a, saose}ajan.
konsenzus, -a m, mn. -i (nepr. koncenzus) ‰lat.
consensus od consentire slo`iti se, uskladitiŠ
pol. jednoglasna odluka do koje se do{lo dogo-
vorom svih zainteresovanih strana; sporazum.
konsolidovati
konsens, -a m ‰lat. consensusŠ 1. pristanak,
odobrewe. 2. v. konsenzus.
konsignacija, -e ` ‰lat. consignatio doku-
ment, prema consignare obele`avatiŠ 1. vrsta
prodaje pri kojoj isporu~ilac daje ve}u koli-
~inu robe prodavcu, zadr`avaju}i vlasni{tvo
nad wom do isplate. 2. slawe robe; po{iqka
robe.
konsignacioni, -a, -o ‰v. konsignacijaŠ ko-
ji se odnosi na konsignaciju. y konsignacio-
na prodaja konsignacija (1).
konsignirati, konsigniram, 3. l. mn. kon-
signiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. consignareŠ
(iz)vr{iti konsignaciju.
konsideracija, -e ` ‰lat. consideratio, prema
considerare razmatratiŠ 1. razmatrawe, proce-
wivawe, razmi{qawe. 2. po{tovawe, uva`ava-
we.
kons(i)jer`, -a m ‰fr. conciergeŠ nastojnik;
vratar (obi~no u Francuskoj).
konsistentan, -tna, -tno ‰lat. consistens od
consistere odr`ati se, istrajatiŠ 1. ~vrst, gust.
2. zbijen, sa`et, jezgrovit. 3. stalan, postojan,
trajan.
konsistentnost, -osti ` ‰v. konsistentanŠ
1. zbijenost, ~vrstina, gustina, jedrina. 2. po-
stojanost, trajnost.
konsistencija, -e ` ‰nlat. consistentia, v.
konzistentanŠ 1. stepen ~vrstine, gustina ne-
~ega; ve}a ili mawa krutost odnosno `itkost.
2. stalnost, postojanost, izdr`qivost.
konskribent, -a m, mn. konskribenti, gen. mn.
konskribenata ‰lat. conscribens prema conscri-
bere popisivatiŠ neob. 1. onaj koji popisuje. 2.
onaj koji regrutuje vojnike.
konskripcija, -e ` ‰lat. conscriptioŠ 1. po-
pisivawe. 2. regrutovawe vojnika.
konsola v. konzola.
konsolidacija, -e ` ‰lat. consolidatio, prema
consolidare srediti, ustalitiŠ 1. u~vr{}ewe,
u~vr{}ivawe, sre|ivawe; ja~awe, ustaqewe. 2.
ekon. ra~unovodstveno udru`ivawe vi{e srod-
nih preduze}a. 3. finans. pretvarawe kratko-
ro~nih dr`avnih dugova u dugoro~ne zajmove.
konsolidovati, konsolidujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. consolidare prema solidus ~vrstŠ 1.
653
konsonant
u~vrstiti, u~vr{}ivati, oja~a(va)ti; srediti,
sre|ivati. 2. (iz)vr{iti konsolidaciju (v.).
konsonant, -a m, mn. konsonanti, gen. mn. kon-
sonanata ‰lat. consonans saglasanŠ fon. glas pri
~ijoj se artikulaciji ~uje {um ili prasak iza-
zvan preprekom (tesnacem ili pregradom) koju
vazdu{noj struji stvaraju govorni organi, su-
glasnik. x konsonantski.
konsonanca, -e = konsonancija, -e ` ‰lat.
consonantia, prema consonus milozvu~anŠ 1.
skladna kombinacija vi{e istovremenih to-
nova, sazvu~je; supr. disonanca/disonancija.
2. kwi`. nesavr{ena rima, kod koje se sla`u su-
glasnici posle posledweg nagla{enog sloga u
stihu ali ne i samoglasnici (npr. motika -
matematika).
konsonancija = konsonanca (v.).
konspekt, -a m, mn. konspekti, gen. mn. kon-
spekata ‰lat. conspectus prema conspicere gleda-
ti, ugledatiŠ 1. kratak pregled, sa`eto izlaga-
we. 2. koncept, skica.
konspirativan, -vna, -vno ‰nlat. conspirati-
vus, v. konspiracijaŠ 1. koji se odnosi na kon-
spiraciju, zavereni~ki. 2. koji se ~uva u tajno-
sti, skriven od nekoga, poverqiv.
konspirativnost, -osti ` ‰v. konspirati-
vanŠ ~uvawe tajne, poverqivost, tajnost.
konspirator, -a m, mn. -i ‰v. konspiracijaŠ
u~esnik u konspiraciji, zaverenik.
konspiracija, -e ` ‰lat. conspiratio, v. kon-
spirisatiŠ 1. prikrivawe, tajnost delovawa.
2. zavera, tajni dogovor.
konspirisati, konspiri{em i konspiri-
rati, konspiriram, 3. l. mn. konspiriraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. conspirare v. kon-, spirare duvatiŠ
biti u dosluhu, tajno se dogovoriti, dogovara-
ti; sklopiti, sklapati zaveru.
konstanta, -e `, gen. mn. konstanti ‰nem. Kon-
stante, prema lat. constans postojanŠ 1. mat., fiz.
veli~ina ~ija se vrednost ne mewa promenom
drugih veli~ina; supr. varijabl. 2. ono {to je
postojano, nepromenqivo, stalno.
konstantan, -tna, -tno i konstantan, -tna,
-tno ‰lat. constans od constare postojano staja-
tiŠ stalan, nepromenqiv, postojan.
konstantnost, -osti ` ‰v. konstantanŠ stal-
nost, nepromenqivost, postojanost.
654
konstitucionalizam
konstatacija, -e ` ‰fr. constatation, v. kon-
statovatiŠ zakqu~ak kojim se ne{to utvr|uje
kao ~iwenica; tvrdwa.
konstatovati, konstatujem svr{. i nesvr{.
‰fr. constater, prema lat. constat o~igledno jeŠ
utvrditi, utvr|ivati, zakqu~i(va)ti.
konstelacija, -e ` ‰lat. constellatio, v. kon-,
stella zvezdaŠ 1. zvezdano jato, sazve`|e; polo-
`aj nebeskih tela. 2. raspored, grupa, skup. 3.
fig. sticaj okolnosti; me|usobni odnos snaga.
konsternacija, -e ` ‰lat. consternatio, v.
konsterniratiŠ zaprepa{}ewe, prenera`e-
nost; o~ajawe, izgubqenost.
konsternirati (se), konsterniram (se), 3.
l. mn. konsterniraju (se) svr{. i nesvr{. ‰lat. con-
sternare, v. kon- sternere rasuti, posutiŠ zapre-
pastiti (se), zaprepa{}ivati (se), zapa-
wi(va)ti (se).
konstipacija, -e ` ‰lat. constipatio, prema
constipare zapu{iti, v. kon-, stipare nagomila-
ti, pritisnutiŠ med. ote`ano pra`wewe creva,
zatvor; v. opstipacija.
konstituanta, -e ` ‰fr. constituante, prema lat.
constituere uspostaviti, utemeqitiŠ pol. ustavo-
tvorna skup{tina.
konstituisati, konstitui{em svr{. i
nesvr{.‰lat. constituereŠ ustanoviti, ustano-
vqavati, osnovati, osnivati.
konstitutivan, -vna, -vno ‰v. konstitucijaŠ
koji ~ini sadr`aj, sastav ~ega. y konstitu-
tivni deo pol. deo koji neposredno ulazi u sa-
stav ~ega (dr`ave, zajednice i sl.); konstitu-
tivna naredba prav. naredba kojom se nekome
daju izvesna prava (dozvole, povlastice i sl.).
konstitucija, -e ` ‰lat. constitutio, prema
constituire utemeqitiŠ 1. skup uro|enih fi-
zi~kih i(li) psihi~kih osobina organizma;
gra|a tela. 2. unutra{wi sastav, sadr`aj,
struktura. 3. osnovni dr`avni zakon, ustav.
konstitucionalan, -lna, -lno ‰nlat. consti-
tutionalisŠ 1. koji se odnosi na konstituciju
(2), psihofizi~ki. 2. ustavni.
konstitucionalizam, -zma m ‰v. konstitu-
cionalanŠ oblik upravqawa dr`avom zasno-
van na ustavu, ustavnost.
konstitucioni
konstitucioni, -a, -o ‰v. konstitucijaŠ 1.
koji se odnosi na konstituisawe, konstituti-
van. 2. koji se odnosi na ustav, ustavni.
konstriktivan, -vna, -vno ‰nlat. constricti-
vus, v. konstriktivanŠ koji ste`e, skupqa, su-
`ava; koji sputava; ograni~avaju}i.
konstriktor, -a m, mn. -i ‰nlat. constrictorŠ
anat. mi{i} steza~.
konstrikcija, -e ` ‰lat. constrictioŠ steza-
we, gr~ewe, su`avawe; sputavawe; prinuda.
konstruisati, kostrui{em svr{. i nesvr{.
‰lat. construereŠ (sa)graditi, (iz)graditi, (na)pra-
viti, sastaviti, sastavqati.
konstruktivan, -vna, -vno ‰srlat. constructi-
vus, v. konstrukcijaŠ 1. koji donosi korisne re-
zultate ili promene, koji unapre|uje; sklon
korisnom, racionalnom radu. 2. koji se odnosi
na konstrukcije i konstruisawe.
konstruktivizam, -zma m ‰v. konstrukti-
van, -izamŠ pravac u umetnosti i kwi`evno-
sti, nastao u Rusiji posle Oktobarske revolu-
cije, koji u svom izrazu, li{enom dekoracije i
subjektivne emotivnosti, nagla{ava elemente
konstrukcije i geometrijske apstrakcije.
konstruktor, -a m, mn. -i ‰lat. constructor, v.
konstruisatiŠ onaj koji konstrui{e, stvara,
gradi, graditeq, stvaralac. x konstruktor-
ski.
konstrukcija, -e ` ‰lat. constructio, v. kon-
struisatiŠ 1. a. projektovawe sklopa, utvr|i-
vawe ustrojstva nekog ure|aja, objekta i sl.;
gradwa. b. celina planski sagra|ena od delova;
tehni~ki sklop; gra|evina. 2. ustrojstvo,
struktura, sastav. 3. lingv. skup re~i povezanih
po gramati~kim pravilima, mawi od re~enice.
4. geom. prikazivawe geometrijskih figura u
ravni na osnovu zadatih elemenata. 5. samo-
voqno tuma~ewe, subjektivna interpretacija;
izmi{qotina (sve je to ~ista ‹). x konstruk-
cioni i konstrukcijski.
konsultant, -a m ‰lat. consultans, v. konsul-
tovatiŠ stru~wak koji daje svoje mi{qewe,
stru~ni savetnik.
konsultacija, -e ` ‰lat. consultatioŠ 1. save-
tovawe, ve}awe. 2. razgovor sa stru~wakom,
tra`ewe ne~ijeg saveta, mi{qewa. 3. na uni-
kontaktni
verzitetu, vreme odre|eno za razgovor pojedi-
nih studenata s nastavnikom.
konsultovati, konsultujem svr{. i nesvr{.
‰lat. consultareŠ 1. (za)tra`iti od nekoga savet,
mi{qewe. 2. konsultovati se (po)savetovati
se.
konsumacija v. konzumacija.
konsument v. konzument.
konsumerizam v. konzumerizam.
konsumirati v. konzumirati.
konsupstancijalan, -lna, -lno ‰lat. consub-
stantialisŠ teol. koji ima istu prirodu i su{ti-
nu, jednobitan, jednosu{tan (o ~lanovima Sve-
tog trojstva).
konsupstancijalitet, -eta m = konsup-
stancijalnost, -osti ` ‰v. konsupstancijalanŠ
jednosu{nost, jednobitnost.
konsupstitancijalnost = konsupstanci-
jalitet (v.).
kontagijum, -a m ‰lat. contagium, v. kon-, tan-
gere dota}iŠ med. zarazna klica; zarazna mate-
rija.
kontagiozan, -zna, -zno ‰nlat. contagiosus, v.
kontagijumŠ zarazan, infektivan.
kontagiozitet, -eta m ‰nlat. contagiositas, v.
kontagiozanŠ zaraznost.
kontakt, -a m, mn. kontakti, gen. mn. kontaka-
ta ‰lat. contactus, prema contingere dota}iŠ 1.
dodir, dodirivawe. 2. veza koja se uspostavqa
s kim ili ~im. 3. elektri~ni spoj koji omogu-
}ava strujno kolo. y kontakt-emisija televi-
zijska ili radijska emisija u kojoj gledaoci
odn. slu{aoci mogu telefonom da razgovaraju
s voditeqem i(li) drugim u~esnicima u emi-
siji; kontakt-grupa pol. neformalna grupa
diplomata iz vi{e zemaqa sa zadatkom da odr-
`avaju veze izme|u sukobqenih strana.
kontaktirati, kontaktiram, 3. l. mn. kon-
taktiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. contacter, v. kon-
taktŠ biti u kontaktu, stupiti, stupati u vezu
(s nekim), komunicirati.
kontaktni, -a, -o ‰lat. contactus, prema con-
tingere dota}iŠ koji se odnosi na kontakt, koji
ostvaruje kontakte, dodiran. y kontaktna so-
~iva med. tanke plo~ice od providne plastike
koje se stavqaju neposredno na ro`wa~u, kao
zamena za nao~are.
655
kontaktoliti
kontaktoliti, -a m mn. ‰v. kontakt, gr~. lithos
kamenŠ geol. metamorfne stene nastale usled
dodira s magmom.
kontaminanti, kontaminanata m mn. (jd.
kontaminant) ‰v. kontaminiratiŠ ekol. mate-
rije koje zaga|uju `ivotnu sredinu (pestici-
di, radioaktivni elementi i sl.).
kontaminacija, -e ` ‰lat. contaminatioŠ 1.
me{awe; stapawe; spajawe raznorodnih eleme-
nata. 2. zaga|ewe, prqawe. 3. ozra~ewe qudi,
zemqi{ta i sl. radioaktivnim zracima. 4. za-
raza, infekcija.
kontaminirati, kontaminiram, 3. l. mn.
kontaminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contaminare
okaqatiŠ 1. spojiti, spajati, (iz)me{ati. 2. za-
gaditi, zaga|ivati. 3. ozra~i(iv)ti radioak-
tivnim materijama. 4. inficirati.
kontati, kontam nesvr{. ‰ital. contareŠ pokr.
1. ra~unati, brojati. 2. misliti, razmi{qati.
konte m ‰ital. conteŠ knez, grof (uglavnom uz
imena: konte Ivo i sl.).
kontejner, -a m, mn. -i ‰engl. container prema
contain sadr`avatiŠ 1. standardni, ~vrsto za-
tvoreni sanduk u koji se sme{ta roba prili-
kom transporta. 2. uli~ni metalni sanduk za
sme}e. x kontejnerski.
kontejnerizacija, -e ` ‰v. kontejnerŠ 1.
uvo|ewe kontejnera u transport. 2. sistemat-
ski prevoz robe pomo}u kontejnera.
kontekst, -a m, mn. konteksti, gen. mn. kon-
teksta ‰lat. contextus, prema contexere satkatiŠ
1. govorna ili misaona celina kojoj pripada
neka re~, re~enica i sl. i na osnovu koje se od-
re|uje ta~no zna~ewe i smisao datog dela govo-
ra. 2. ono sa ~im posmatrana pojava ~ini celi-
nu, u okviru ~ega dobija pravi smisao ili iz-
raz. x kontekstni. y kontekst-nezavisan ne-
zavisan od konteksta, osobina formalnih jezi-
ka ~ija pravila nisu pod uticajem okru`ewa;
kontekst-osetqiv, kontekst-zavisan zavi-
san od konteksta, osobina formalnih jezika
~ija su pravila pod uticajem okru`ewa.
kontekstualan, -lna, -lno ‰lat. contextus, v.
kontekstŠ koji se odnosi na kontekst ili kon-
tekstualnost.
656
kontingent
kontekstualnost, -osti ` ‰v. kontekstua-
lanŠ svojstvo kojim neki tekst pripada odre|e-
nom kontekstu.
kontemplativan, -vna, -vno ‰lat. contem-
plativusŠ koji je sklon kontemplaciji, misao-
nom, obi~no pasivnom posmatrawu sveta i `i-
vota.
kontemplativnost, -osti ` ‰v. kontempla-
tivanŠ svojstvo onoga koji je kontemplativan,
misaonost.
kontemplator, -a m, mn. -i ‰v. kontemplaci-
jaŠ onaj koji je sklon kontemplaciji, misaonom
posmatrawu sveta i `ivota.
kontemplatoran, -rna, -rno ‰nlat. contem-
platorius, v. kontemplacijaŠ koji je sklon misa-
onom posmatrawu sveta i `ivota.
kontemplacija, -e ` ‰lat. contemplatioŠ mi-
saono, obi~no pasivno posmatrawe sveta i `i-
vota, razmi{qawe, misaono udubqivawe.
kontemplirati, kontempliram, 3. l. mn.
kontempliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contemplariŠ
biti u kontemplaciji, udubiti se, udubqivati
se u razmi{qawe.
kontesa, -e `, gen. mn. kontesa ‰ital. contessa
od srlat. comitissaŠ grofica.
kontestabilan, -lna, -lno ‰nlat. contestabi-
lisŠ koji se mo`e pobijati, sporan.
kontestacija, -e ` ‰lat. contestatioŠ 1. pori-
cawe, pobijawe, osporavawe. 2. zast. dostava,
prijava vlastima.
kontestirati, kontestiram, 3. l. mn. konte-
stiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contestariŠ 1. po-
bi(ja)ti, osporiti, osporavati, pore}i, pori-
cati. 2. zast. prijaviti, prijavqivati vlasti-
ma.
kontigvitet, -eta m ‰lat. contiguitas, prema
contiguus grani~ni, v. kon-, tangere dota}iŠ do-
dir, dodirivawe, grani~ewe, neposredni kon-
takt.
Kon-Tiki, Kon-Tikija m 1. bog sunca kod
starih Peruanaca. 2. ime splava kojim je nor-
ve{ki istra`iva~ Hejerdal 1947. godine do-
plovio iz Perua na Tahiti da bi dokazao da su
ostrva Ju`nog mora u pro{losti naseqena iz
Amerike, a ne iz Azije, kako se dotad mislilo.
kontingent, -a m, mn. kontingenti, gen. mn.
kontingenata ‰nem. Kontingent, prema lat. con-
kontingentan
tingere dosegnuti, domo}i seŠ 1. trg. unapred
ugovorena ili raspolo`iva koli~ina robe za
prodaju, uvoz, izvoz itd. 2. voj. odre|eni broj
qudi u okviru nekog ve}eg sastava.
kontingentan, -tna, -tno ‰lat. contingens, v.
kontingentŠ 1. koji se ne mo`e predvideti,
slu~ajan; prigodan, prilago|en okolnostima.
kontingentirati, kontingentiram, 3. l.
mn. kontingentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kontin-
gentŠ odrediti, utvrditi kontingente; ispo-
ru~ivati robu po kontingentima.
kontingencija, -e ` ‰lat. contingentiaŠ slu-
~ajnost, nepredvidqivost; sticaj okolnosti.
kontinent, -a m, mn. kontinenti, gen. mn.
kontinenata ‰lat. continens prema continere sa-
dr`avatiŠ geogr. veliki kopneni deo Zemqine
povr{ine, obi~no okru`en sa svih strana mo-
rima i okeanima.
kontinentalan, -lna, -lno ‰fr. continental,
v. kontinentŠ koji se odnosi na kontinent, koji
je na kontinentu, svojstven kontinentu; kopne-
ni. y kontinentalna klima meteor. prete`no
suva klima sa izra`ena sva ~etiri godi{wa
doba; kontinentalni doru~ak laki doru~ak
od peciva s kafom ili ~ajem (za razliku od en-
gleskog doru~ka, koji podrazumeva jaja, {unku,
ribu i druga jela).
kontinentalac, -lca m, mn. kontinentalci,
gen. mn. kontinentalaca (`. kontinentalka, -e,
dat. i lok. kontinentalki, gen. mn. kontinental-
ki) ‰v. kontinentalanŠ ~ovek koji `ivi na kop-
nu, daleko od mora.
kontinentan, -tna, -tno ‰lat. continensŠ uz-
dr`an, umeren.
kontinencija, -e ` ‰lat. continentiaŠ uzdr-
`avawe, umerenost.
kontinualan, -lna, -lno ‰v. kontinuiratiŠ
neprekidan, trajan, stalan.
kontinuativan, -vna, -vno ‰nlat. continuati-
vus, v. kontinuiratiŠ koji produ`ava, produ`an.
kontinuator, -a m, mn. -i ‰nlat. continuator, v.
kontinuiratiŠ onaj koji produ`ava, nastavqa,
nastavqa~.
kontinuacija, -e ` ‰lat. continuatio, v. kon-
tinuitetŠ nastavak, nastavqawe.
kontinuiran, -a, -o ‰v. kontinuiratiŠ ne-
prekidan, stalan.
kontraakcija
kontinuirati, kontinuiram, 3. l. mn. kon-
tinuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. continuareŠ nasta-
viti, nastavqati, produ`iti, produ`avati.
kontinuitet, -eta m, mn. kontinuiteti, gen.
mn. kontinuiteta ‰lat. continuitasŠ neprekidnost,
povezanost, stalnost, trajnost, postojanost.
kontinuum, -a m ‰lat. continuum, s. od conti-
nuus neprekidanŠ ono {to je neprekidno, celi-
na procesa bez prekida.
kontirati, kontiram, 3. l. mn. kontiraju
svr{. i nesvr{. ‰ital. contareŠ staviti, stavqati
u ra~un, (pro)kwi`iti.
kontist(a), -e m, mn. kontisti ‰v. kontoŠ 1.
onaj koji ima konto. 2. ra~unovo|a.
konto, -a m, mn. konta, gen. mn. konata ‰ital.
contoŠ ra~un u banci; kwigovodstveni ra~un. x
kontni.
kontoar, -ara m, mn. kontoari, gen. mn. konto-
ara ‰fr. comptoirŠ pisarnica, poslovnica,
ured, kancelarija.
kontoarist(a), -e m, mn. kontoaristi ‰v. kon-
toarŠ ~inovnik, slu`benik u kontoaru, kwigo-
vo|a.
kontokorent, -a = konto korente, -a m ‰ital.
conto correnteŠ zast. bankovni ra~un u koji se
unose podaci o dugovawima i potra`ivawima,
teku}i ra~un.
kontra- ‰lat. contraŠ kao prvi deo slo`eni-
ce ozna~ava da je ne{to suprotno od onoga {to
ozna~ava drugi deo slo`enice, ili da je ni`e
od onoga {to ozna~ava drugi deo.
kontra1 predl. ‰lat. contraŠ suprotno, nasu-
prot, protivno, protiv.
kontra2, -e `, gen. mn. kontri ‰v. kontra-Š 1.
muz. kontrabas; `i~ani instrument ni`eg to-
na.2. sp. protivnapad. 3. karta{ki izraz kojim
igra~ najavquje da }e svog protivnika spre~i-
ti da dobije potreban broj {tihova. z dati
kontru, udariti kontru `arg. o{tro se su-
protstaviti.
kontraadmiral, -ala m, mn. kontraadmira-
li, gen. mn. kontraadmirala ‰v. kontra-, admi-
ralŠ najni`i admiralski ~in; lice koje ima
taj ~in.
kontraakcija, -e ` ‰v. kontra-, akcijaŠ pro-
tivakcija, protivdejstvo.
657
kontraalt
kontraalt, -a m ‰ital. contralto, v. kontra-,
altŠ najdubqi `enski glas, duboki alt; peva-
~ica s takvim glasom.
kontraatak, -a m, mn. kontraataci, gen. mn.
kontraataka ‰fr. contre-attaque, v. kontra-, atakŠ
napad kojim se odgovara na protivni~ki na-
pad; sp. kontranapad.
kontrabalans, -a m, mn. -i ‰fr. contrebalance,
v. kontra-, balansŠ protivte`a.
kontrabanda, -e `, gen. mn. kontrabandi
‰ital. contrabbando, v. kontra-, bando zabranaŠ 1.
tajno preno{ewe robe preko granice, krijum-
~arewe, {vercovawe. 2. tajno preneta, krijum-
~arena, {vercovana roba. x kontrabandni.
kontrabandist(a), -e m, mn. kontrabandisti
‰v. kontrabandaŠ krijum~ar, {vercer.
kontrabas, -a m, mn. kontrabasovi, gen. mn.
kontrabasova ‰ital. contrabbasso, v. kontra-,
basŠ muz. najve}i i po tonskom registru najdu-
bqi guda~ki instrument, obi~no sa ~etiri
`ice.
kontrabasist(a), -e m, mn. kontrabasisti ‰v.
kontrabasŠ onaj koji svira na kontrabasu.
kontravenirati, kontraveniram, 3. l. mn.
kontraveniraju nesvr{. ‰nlat. contravenire, v. kon-
tra-, venire do}iŠ raditi protivno propisima,
kr{iti, pobijati, opovrgavati.
kontravencija, -e ` ‰nlat. contraventioŠ pre-
stup, prekr{aj.
kontraverzan nepr. v. kontroverzan.
kontraverzija nepr. v. kontroverzija.
kontrada, -e i kontrada, -e ` ‰ital. contra-
daŠ pokr. 1. {iroka, velika ulica. 2. kraj, pre-
deo.
kontradans, -a m = kontradanca, -e `, gen.
mn. kontradanci ‰ital. contraddanza od fr. con-
tredanse od engl. country-dance seoski plesŠ muz.
vrsta stare okretne igre u kojoj se parovi nala-
ze jedan naspram drugog.
kontradiktoran, -rna, -rno ‰lat. contradic-
torius, prema contradicere protivre~iti, v. kon-
tra-, dicere re}iŠ protivre~an.
kontradiktornost, -osti ` ‰v. kontradik-
toranŠ osobina, svojstvo onog {to je kontra-
diktorno, protivre~nost.
kontradikcija, -e ` ‰lat. contradictioŠ pro-
tivre~nost.
658
kontramarka
kontraindikacija, -e ` ‰v. kontra-, indi-
kacijaŠ med., farm. okolnost koja ~ini necelis-
hodnom primenu nekog leka ili na~ina le~e-
wa.
kontraindikovan, -a, -o i kontraindici-
ran, -a, -o ‰nlat. contraindicare, v. kontra-, indi-
ciratiŠ med., farm. (o leku, na~inu le~ewa) koji
ne treba primeniti jer bi na pacijenta mogao
{tetno delovati.
kontrakt, -a m, mn. kontrakti, gen. mn. kon-
trakta/kontrakata ‰lat. contractusŠ sporazum,
ugovor.
kontraktilan, -lna, -lno = kontraktibi-
lan, -lna, -lno ‰lat. contractilis, nlat. contractibi-
lis prema contrahere skupqatiŠ koji se mo`e
zgr~iti, skupiti.
kontraktilnost, -osti ` = kontraktibil-
nost, -osti ` ‰v. kontraktilanŠ sposobnost ili
mogu}nost gr~ewa, stezawa.
kontraktualan, -lna, -lno ‰v. kontraktŠ
ugovorni.
kontraktualac, -lca m, mn. kontraktualci,
gen. mn. kontraktualaca (`. kontraktualka, dat.
i lok. kontratualki, gen. mn. kontraktualki) ‰v.
kontraktualanŠ ugovorni, honorarni radnik.
kontraktura, -e ` ‰lat. contractura, v. kon-
trakcijaŠ med. 1. skupqawe, stezawe, gr~ewe
mi{i}a. 2. smawena pokretqivost zglobova.
kontrakultura, -e ` ‰v. kontra-, kulturaŠ 1.
pokret protiv zvani~ne kulture i ideologije
gra|anske klase {ezdesetih godina HH veka. 2.
suprotstavqawe tradiciji i ustaqenim pra-
vilima. x kontrakulturni.
kontrakcija, -e ` ‰lat. contractio od contra-
here skupqatiŠ 1. med. skupqawe, gr~ewe, steza-
we mi{i}a; gr~ewe materice koje najavquje
skori poro|aj. 2. sa`imawe, smawivawe. 3. fon.
sa`imawe, stapawe dvaju ili triju susednih
samoglasnika u jedan; skra}ivawe cele re~i po
sredini.
kontramanevar, -vra m, mn. kontramanevri,
gen. mn. kontramanevara ‰v. kontra-, manevarŠ
voj. manevar koji se preduzima radi suzbijawa
neprijateqskog manevra, protivmanevar.
kontramarka, -e `, dat. kontramarki ‰fr.
contremarque, v. kontra-, markaŠ 1. ceduqica,
karta, plo~ica i sl. koja se daje kao potvrda da
kontramar{
je ne{to dato na ~uvawe. 2. sporedni vodeni
znak (na hartiji) pored glavnog.
kontramar{, -a m ‰v. kontra-, mar{Š voj.
mar{ u suprotnom pravcu od protivni~kog
mar{a.
kontramina, -e `, gen. mn. kontramina ‰v.
kontra-, minaŠ 1. voj. mina kojom se uni{tava
protivni~ka mina, protivmina. 2. fig. proti-
vlukavstvo, protivsmicalica.
kontramiting, -a m, mn. kontramitinzi, gen.
mn. kontramitinga ‰v. kontra-, mitingŠ pol.
skup, miting organizovan u blizini nekog
drugog politi~kog skupa sa suprotnim zahte-
vima.
kontramitinga{, -a{a m ‰v. kontrami-
tingŠ pol. u~esnik na kontramitingu.
kontraofanziva, -e ` ‰v. kontra-, ofanzi-
vaŠ voj. ofanziva koja se preduzima kao odgovor
na neprijateqsku ofanzivu, kontranapad. x
kontraofanzivan.
kontraplan, -a m ‰v. kontra-, planŠ u filmu,
snimak istog kadra sa suprotne strane.
kontrapozicija, -e ` ‰lat. contrapositio pre-
ma contraponere, v. kontraponiratiŠ suprotsta-
vqawe dveju pojava, suprotnost, antiteza.
kontraponirati, kontraponiram, 3. l. mn.
kontraponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contrapone-
re smestiti nasuprotŠ postaviti, postavqati
ne{to naspram ne~eg drugog, suprotstaviti,
su~eliti, su~eqavati.
kontraproduktivan, -vna, -vno ‰v. kontra-,
produktivanŠ koji ima efekat suprotan od
onog koji se `eli posti}i.
kontrapunkt, -a m ‰srlat. punctum contra
punctum nota naspram noteŠ muz. ve{tina pove-
zivawa dveju ili vi{e melodija u jedinstvenu
harmonsku celinu; deo muzi~ke teorije koji
prou~ava pravila takvog kombinovawa. x kon-
trapunktski.
kontrapunktirati, kontrapunktiram, 3. l.
mn. kontrapunktiraju nesvr{. ‰v. kontrapunktŠ
1. muz. primewivati pravila kontrapunkta. 2.
fig. uzajamno suprotstavqati ili uzajamno
uskla|ivati.
kontrapunktist(a), -e m, mn. kontrapunkti-
sti ‰v. kontrapunktŠ kompozitor koji prime-
wuje pravila kontrapunkta.
kontrastirati
kontraran, -rna, -rno ‰lat. contrariusŠ su-
protan, opre~an, protivan.
kontrarevolucija, -e ` ‰v. kontra-, revolu-
cijaŠ borba protiv poretka stvorenog revolu-
cijom, protivrevolucija.
kontrarevolucionar, -ara m ‰v. kontrare-
volucijaŠ onaj koji sprovodi kontrarevoluci-
ju; u~esnik u kontrarevoluciji.
kontrarevolucionaran, -rna, -rno ‰v. kon-
trarevolucionarŠ koji se odnosi na kontrare-
voluciju.
kontrarnost, -osti ` ‰v. kontraranŠ su-
protnost, opre~nost.
kontrasignal, -ala m, mn. kontrasignali,
gen. mn. kontrasignala ‰v. kontra-, signalŠ odgo-
vor znakom na znak, protivznak.
kontrasignatura, -e = kontrasignacija,
-e ` ‰v. kontrasigniratiŠ potpis slu`benog li-
ca na nekom aktu koji potpisuje i lice na vi-
{em polo`aju, supotpis, premapotpis.
kontrasignirati, kontrasigniram, 3. l.
mn. kontrasigniraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. contra-
signare prema lat. signare ozna~itiŠ staviti,
stavqati kontrasignaturu, premapotpis.
kontrast, -a m, mn. kontrasti, gen. mn. kon-
trasta ‰ital. contrasto od contrastare odskakati,
suprotstaviti seŠ 1. izrazita suprotnost, odu-
darawe, opre~nost. 2. pore|ewe dva pojma po
suprotnosti, antiteza. 3. lik., opt. upadqiva
razlika po boji ili po osvetqenosti. 4. med.
kontrastno sredstvo (v. kontrastan).
kontrastan, -stna, -stno ‰v. kontrastŠ koji
sadr`i kontrast, koji ~ini kontrast. y kon-
trastna sredstva med. supstance koje se kori-
ste pri rendgenskim snimawima jer ne propu-
{taju rendgenske zrake.
kontrastivan, -vna, vno ‰v. kontrastŠ koji
se razlikuje, koji odudara. y kontrastivna
analiza lingv. ispitivawe jednog jezika na
osnovu sli~nosti i razlika prema drugom jezi-
ku.
kontrastivnost, -osti ` ‰v. kontrast, kon-
trastivanŠ osobina, svojstvo onoga {to je kon-
trastivno.
kontrastirati, kontrastiram, 3. l. mn. kon-
trastiraju nesvr{. ‰fr. contraster, v. kontrastŠ 1.
biti u kontrastu, pokazivati izrazitu razli-
659
kontrastnost
ku. 2. stavqati jedno naspram drugog, suprot-
stavqati.
kontrastnost, -osti ` ‰v. kontrast, kontra-
stanŠ osobina, svojstvo onoga {to je kontrastno.
kontrasubjek(a)t, -kta m, mn. kontrasubjek-
ti, gen. mn. kontrasubjekata ‰v. kontra-, su-
bjek(a)tŠ muz. drugi, podre|eni stav u fugi.
kontrateza, -e ` ‰v. kontra-, tezaŠ suprotno
tvr|ewe, protivan stav.
kontrafa, -e `, gen. mn. kontrafa ‰ital. con-
traffare krivotvoritiŠ zast. slika bez umet-
ni~ke vrednosti, lo{a, r|ava slika.
kontrafagot, -a m, mn. -i ‰nem. Kontrafagott,
v. kontra-, fagotŠ muz. fagot dubqi za jednu ok-
tavu.
kontrafor, -a m, mn. -i ‰fr. contrefortŠ arhit.
u gotskoj crkvenoj arhitekturi spoqa{wi
potporni stub koji nosi te`inu svoda.
kontraha`a, -e ` ‰nem. Kontrahage, v. kon-
trahiratiŠ sklapawe ugovora, ugovarawe.
kontrahent, -a m, mn. kontrahenti, gen. mn.
kontrahenata ‰nem. Kontrahent, v. kontrahiratiŠ
onaj koji sklapa ugovor, ugovorna strana, ugo-
vara~.
kontrahirati, kontrahiram, 3. l. mn. kon-
trahiraju (i kontrahovati, -ujem) svr{. i
nesvr{. ‰lat. contrahereŠ 1. stegnuti, skupiti,
(z)gr~iti. 2. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugo-
varati.
kontra-cange, -i ` mn. ‰doslovan prevod,
kalk od nem. die Gegenzange suprotna kle{taŠ
kle{ta koja se stezawem razdvajaju, kon-
tra-kle{ta, obrnuta kle{ta.
kontra-cangle v. kontra-cange.
kontraceptivan, -vna, -vno ‰engl. contra-
ceptive, v. kontracepcijaŠ koji slu`i za kon-
tracepciju, protiv za~e}a.
kontracepcija, -e ` ‰engl. contraception, v.
kontra-, lat. conceptio za~e}eŠ med. postupak,
sredstvo koje se primewuje radi spre~avawa
ne`eqene trudno}e.
kontra{1, -a{a m, mn. kontra{i, gen. mn.
kontra{a (`. kontra{ica) ‰v. kontra2Š muz.
onaj koji svira kontrabas ili kontra{icu (v.).
kontra{2, -a{a m ‰v. kontra1Š fam. bicikl
koji ko~i pri okretawu pedala unazad.
660
kontrola
kontra{3, -a{a m, mn. kontra{i, gen. mn.
kontra{a ‰{p. contra, skr. od contrarrevoluciona-
rioŠ ist. pripadnik pokreta koji se krajem HH
veka borio protiv levi~arskog re`ima u Ni-
karagvi.
kontra{ica, -e ` ‰v. kontra2Š 1. vrsta tam-
bure koja svira za oktavu ni`e. 2. v. kontra{1.
kontra{pijuna`a, -e ` ‰v. kontra-, {piju-
na`aŠ delatnost kojom se suzbija neprijateq-
ska {pijuna`a, kontraobave{tajna slu`ba.
kontrdans v. kontradans.
kontribuent, -a m, mn. kontribuenti, gen. mn.
kontribuenata ‰lat. contribuens, v. kontribui-
ratiŠ 1. onaj koji doprinosi; saradnik, u~e-
snik. 2. poreski obveznik.
kontribuirati, kontribuiram, 3. l. mn.
kontribuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contribuereŠ
doprineti, doprinositi; prilo`iti; u~estvo-
vati; sara|ivati.
kontributivan, -vna, -vno ‰nlat. contributi-
vus, v. kontribucijaŠ 1. koji doprinosi, koji se
odnosi na saradwu ili prilog. 2. koji se odno-
si na nov~ane doprinose; poreski.
kontribucija, -e ` ‰lat. contributio, v. kon-
tribuiratiŠ 1. ratni namet, ratne da`bine. 2.
ratna od{teta.
kontricija, -e ` ‰lat. contritioŠ rel. skru{e-
nost, smernost.
kontro- ‰lat. contro- od contra-, v. kontra-Š
kao prvi deo slo`enice ozna~ava da je ne{to
suprotno od onoga {to ozna~ava drugi deo slo-
`enice.
kontroverza, -e `, gen. mn. kontroverzi =
kontroverzija, -e ` (nepr. kontraverza, kon-
traverzija) ‰fr. controverse, lat. controversiaŠ
nesaglasnost, raspra, spor; sporno pitawe;
protivre~nost.
kontroverzan, -zna, -zno (nepr. kontraver-
zan) ‰lat. controversus, v. kontro-, vertere okre-
nutiŠ sporan, protivre~an; nere{en.
kontrola, -e ` ‰fr. controle, engl. controlŠ 1.
nadzor, proveravawe, nadgledawe. 2. osobe ili
ustanove koje vr{e nadzor. 3. mo}, prevlast,
vladawe ne~im. 4. kontrole, -a ` mn. ure|aji za
upravqawe, npr. na mobilnom telefonu.
kontroler
kontroler, -lera, m ‰engl. controller kontro-
lerŠ tehn. regulativni mehanizam kojim se ne-
{to kontroli{e.
kontrolisati, -i{em ‰v. kontrolaŠ 1. pod-
vr}i, podvrgavati kontroli, (iz)vr{iti nad-
zor: pregledati, proveriti. 2. kontrolisati
se vladati sobom, ne gubiti `ivce.
kontrolni, -a, -o ‰v. kontrolaŠ koji se odno-
si na kontrolu. y kontrolni paket paket deo-
nica koji deoni~aru daje prevlast u deoni~ar-
skom dru{tvu.
kontrolnik, -a m, mn. kontrolnici, gen. mn.
kontrolnika ‰v. kontrolniŠ vrsta ra~unske
kwige.
kontrolor, -ora m, mn. kontrolori, gen. mn.
kontrolora (`. kontrolorka, dat. i lok. kontro-
lorki, gen. mn. kontrolorki) ‰fr. controleurŠ
onaj koji vr{i kontrolu, nadzornik. x kon-
trolorov (kontrolorkin), kontrolorski.
kontubernijum, -a i kontubernij, -a m ‰lat.
contuberniumŠ starorimski naziv za brak izme-
|u robova ili izme|u robova i slobodwaka.
kontuzija, -e ` ‰lat. contusioŠ med. unutra-
{wa povreda izazvana dejstvom neke meha-
ni~ke sile, naboj, nagwe~enost.
kontuzovati, -ujem ‰lat. contundere, v. kon-
tuzijaŠ med. izazvati, prouzrokovati kontuziju.
kontumac, -a i kontumac, -aca m ‰nem. Kon-
tumaz od lat. contumax tvrdoglavŠ 1. ist. karan-
tin (v.), oblast za zdravstvenu kontrolu, po-
sebno ona koju su Austrijanci 1730. osnovali
u Zemunu kao pograni~nom nasequ prema Tur-
skoj carevini. 2. u {ahu, pobeda bez igre, kad
protivnik prekora~i vreme odre|eno za raz-
mi{qawe.
kontumacija, -e ` ‰lat. contumacia prkos,
prema contumax tvrdoglavŠ 1. prav. neodaziva-
we na sudski poziv, nedolazak na su|ewe, nepo-
slu{nost. 2. v. kontumac (2).
kontura, -e ` ‰nem. Kontur od fr. contour od
ital.contornoŠ 1. linija koja ozna~ava granicu
posmatranog predmeta, obris. 2. oblik, ob-
li~je.
konubijalan, -lna, -lno ‰lat. connubialis
prema connubium brakŠ koji se odnosi na brak,
bra~ni.
konfekcija
konurbacija, -e ` ‰lat. conurbatio, v. kon-,
urbs gradŠ spajawe dvaju ili vi{e naseqa u jed-
nu celinu; urbana celina koja na taj na~in na-
staje, megalopolis.
konus, -a m, mn. -i ‰lat. conus od gr~. konosŠ
geom. kupa, ~uw, sto`ac.
konusni, -a, -o ‰v. konusŠ koji se odnosi na
konus. y konusni preseci geom. zajedni~ki na-
ziv za krive linije koje nastaju presecawem
kupe pomo}u ravni (krug, elipsa, parabola, hi-
perbola).
konu{ma, -e `, gen. mn. konu{mi ‰tur. konu-
sma od konusmak razgovaratiŠ pokr. opho|ewe,
pona{awe.
konfabulacija, -e ` ‰lat. confabulatio, v.
kon-, fabula pri~aŠ 1. psih. izmi{qawe doga|aja
kao zamena za stvarne doga|aje koje je bolesnik
zaboravio. 2. fig. brbqawe, trabuwawe, fanta-
zirawe.
konfederalan, -lna, -lno ‰nlat. confoedera-
lis, v. konfederacija (1)Š pol. udru`en u konfe-
deraciju, savezni.
konfederalizam, -zma m ‰v. konfederalanŠ
pol. dr`avno ure|ewe zasnovano na konfede-
ralnim na~elima.
konfederalizacija, -e ` ‰v. konfederalanŠ
pol. proces uvo|ewa konfederalnog sistema.
konfederalist(a), -e m, mn. konfederali-
sti ‰v. konfederalanŠ pol. pristalica konfede-
ralizma.
konfederativan, -vna, -vno ‰lat. confoede-
ratus od confoederare ujediniti se u savezŠ pol.
udru`en, savezni.
konfederacija, -e ` ‰lat. confoederatio, v.
kon-, federacijaŠ pol. 1. savez suverenih dr`a-
va koji preuzima neke funkcije zajedni~ke dr-
`ave, ali u kojem ~lanice zadr`avaju svoju sa-
mostalnost. 2. savez, udru`ewe organizacija,
naro~ito sindikalnih. x konfederacijski,
konfederacioni.
konfekt, -a m, mn. konfekti, gen. mn. konfe-
kata ‰nem. KonfektŠ slatki{, poslastica.
konfekcija, -e ` ‰nem. Konfektion od lat.
confectio dovr{avaweŠ 1. fabri~ka izrada ode-
}e u standardnim veli~inama. 2. ode}a, roba
proizvedena na takav na~in. x konfekcijski.
661
konfekcionar
konfekcionar, -ara m, mn. konfekcionari,
gen. mn. konfekcionara (`. konfekcionarka,
dat. i lok. konfekcionarki, gen. mn. konfekcio-
narki) ‰nlat. confectionarius, v. konfekcijaŠ onaj
koji proizvodi ili prodaje konfekcijsku robu.
konferansa, -e `, gen. mn. konferansi ‰fr.
conferenceŠ 1. najavqivawe programa na pri-
redbi; vo|ewe programa na radiju ili televi-
ziji. 2. zast. predavawe.
konferansije, -ea i konferansje, -ea m ‰fr.
conferencierŠ najavqiva~ programa, voditeq.
konferencija i konferencija, -e ` ‰srlat.
conferentiaŠ 1. sastanak, sednica, skup, zaseda-
we. 2. sp. u ko{arci u SAD, jedna od dve regio-
nalne asocijacije klubova (isto~na ‹ , zapad-
na ‹ ).
konferencija{, -a{a m ‰v. konferencijaŠ
onaj koji voli konferencije, koji je stalno na
sednicama. x konferencija{ki.
konferencija{iti, konferencija{im ‰v.
konferencija{Š dr`ati stalne konferencije,
sedeti na konferencijama, sastan~iti.
konferisati, -i{em ‰lat. conferreŠ sastaja-
ti se, ve}ati, dogovarati se, savetovati se.
konfesija, -e ` ‰lat. confessioŠ 1. vera, vero-
ispovest. 2. neob. ispovest, priznawe.
konfesional, -ala m, mn. konfesionali, gen.
mn. konfesionala ‰srlat. confessionaleŠ crkv. is-
povedaonica.
konfesionalan, -lna, -lno ‰nlat. confessio-
nalis, v. konfesijaŠ verski, veroispovedni; ko-
ji se odnosi na crkvu ili na veroispovest.
konfeti, konfeta m mn. ‰ital. confettiŠ okru-
gli, obi~no {areni komadi}i papira koji se
posipaju na zabavama i svetkovinama.
konfigurabilnost, -osti ` ‰engl. configu-
rability, v. konfiguriratiŠ ra~. svojstvo sistema
koji korisnik mo`e da mewa i prilago|ava
svojim potrebama.
konfiguracija, -e ` ‰lat. configuratioŠ me-
|usobni polo`aj i odnos elemenata koji ~ine
celinu, oblik, izgled; poredak, raspored,
sklop. y konfiguracija terena razlike u re-
qefu me|u pojedinim delovima terena (posto-
jawe uzvi{ewa, nagiba, zaravni i dr.).
konfiguracijski, -a, -o ‰engl. configurati-
on, od klat. configuratioŠ koji se odnosi na na-
662
konfiskovati
~in pode{avawa parametara ra~unarskog si-
stema, wegovih komponenata ili mre`e.
konfigurirati, konfiguriram, 3. l. mn.
konfiguriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. configurareŠ
da(va)ti oblik, uobli~iti, uobli~avati.
konfident, -a m, mn. konfidenti, gen. mn.
konfidenata (`. konfidentkiwa, -e) ‰nem.
Konfident od ital. confidente, prema lat. confide-
re poveravati seŠ 1. osoba od poverewa, onaj ko
je u polo`aju da sazna ne~ije tajne. 2. tajni
agent, {pijun, dou{nik. x konfidentski.
konfidencijalan, -lna, -lno ‰v. konfiden-
cijaŠ poverqiv.
konfinacija, -e ` ‰srlat. confinatio, v. kon-
finiratiŠ 1. ograni~avawe slobode kretawa.
2. prinudni boravak u jednom mestu.
konfinirati, konfiniram, 3. l. mn. konfi-
niraju svr{. ‰srlat. confinare, v. kon-, lat. finis
granicaŠ ograni~iti slobodu kretawa, zato~i-
ti; osuditi na ku}ni pritvor ili na prinudni
boravak u jednom mestu.
konfirmand, -a m, mn. konfirmandi, gen. mn.
konfirmanada ‰lat. confirmandus, v. konfirmi-
satiŠ u katoli~koj crkvi, onaj koji prima prvo
pri~e{}e, krizmu.
konfirmanda, -e `, gen. mn. konfirmandi
‰lat. confirmandaŠ devoj~ica konfirmand.
konfirmativan, -vna, -vno ‰nlat. confirma-
tivus, v. konfirmisatiŠ potvrdan.
konfirmacija, -e ` ‰lat. confirmatioŠ 1. zva-
ni~na potvrda sudske presude. 2. rel. obred u ka-
toli~koj crkvi koji se vr{i nad odraslijim de-
~acima i devoj~icama da ozna~i wihov pristup
verskoj zajednici, prvo pri~e{}e, krizma.
konfirmisati, -i{em i konfirmirati,
konfirmiram, 3. l. mn. konfirmiraju ‰lat. con-
firmare oja~atiŠ 1. zvani~no potvrditi sudsku
presudu. 2. rel. (iz)vr{iti prvo pri~e{}e,
krizmu.
konfiskacija, -e ` ‰v. konfiskovatiŠ 1. od-
uzimawe privatne imovine u korist dr`ave,
zaplena. 2. zaplena, zabrana {tampawa ili ras-
turawa kwiga, novina i drugih {tampanih
stvari.
konfiskovati, -ujem ‰lat. confiscare, v.
kon-, fiscus dr`avna blagajnaŠ 1. (iz)vr{iti
konfiskaciju, zapleniti, zaplewivati. 2. za-
konfiteor
braniti, zabrawivati {tampawe ili rastura-
we neke publikacije.
konfiteor, -a m ‰lat. confiteor priznajemŠ
rel. u katoli~koj crkvi prva re~ molitve kojom
se priznaju grehovi.
konflagracija, -e ` ‰lat. conflagratio, pre-
ma conflagrare izgoreti, spalitiŠ 1. velika va-
tra, po`ar. 2. ratni sukob, ratni po`ar, borba.
konflacija, -e ` ‰lat. conflatioŠ stapawe,
objediwavawe; sastavqawe nove verzije nekog
teksta od dve razli~ite varijante.
konflikt, -a m, mn. konflikti, gen. mn. kon-
flikata ‰lat. conflictus sukob od confligere su-
dariti seŠ 1. o{tro suprotstavqawe, sukob,
rasprava. 2. oru`ana borba, rat; dugotrajno
ratno stawe.
konfliktan, -tna, -tno ‰v. konfliktŠ 1. ko-
ji se odnosi na konflikt (konfliktna situa-
cija). 2. koji izaziva konflikte, koji je sklon
konfliktima (konfliktna li~nost).
konfluentan, -tna, -tno ‰lat. confluens od
confluere pripojiti seŠ koji se sliva, slivni;
koji te~e jedan ka drugom.
konfluencija, -e ` ‰lat. confluentia, v. kon-,
fluere te}iŠ slivawe, sutok; mesto spajawa dve-
ju reka, dva toka, dve struje i sl.
konfor v. komfor.
konforan v. komforan.
konforman, -mna, -mno ‰lat. conformis pode-
san, podudaranŠ odgovaraju}i, saglasan, pri-
meren.
konformacija, -e ` ‰lat. conformatio, v.
kon-, formaŠ 1. sklop, gra|a tela, telesni sa-
stav. 2. prilago|avawe, adaptacija.
konformizam, -zma m ‰fr. conformisme, v.
konformanŠ prihvatawe tu|eg mi{qewa iz se-
bi~nih razloga ili zbog nedovoqne hrabro-
sti; prilago|avawe okolini.
konformist(a), -e m, mn. konformisti ‰v.
konformanŠ prilagodqiv ~ovek, ~ovek bez vla-
stitog stava, oportunist.
konformisti~ki, -a, -o ‰v. konformist(a)Š
koji se odnosi na konformizam ili konformi-
ste.
konformitet, -eta m ‰nlat. conformitas, v.
konformanŠ jednoobraznost, jednorodnost.
koncentrat
konfrontacija, -e ` ‰slrat. confrontatioŠ
upore|ivawe; suprotstavqawe, suo~avawe.
konfrontirati, konfrontiram, 3. l. mn.
konfrontiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. confronta-
ri, v. kon-, lat. frons ~eloŠ uporediti, upore|i-
vati; suprotstaviti, suo~iti.
konfuzan, -zna, -zno ‰lat. confusus od con-
fundere pome{ati, poremetitiŠ zbuwen, sme-
ten, zbrkan, smu{en; nejasan.
konfuzija, -e ` ‰lat. confusioŠ pometwa, zbr-
ka; smetenost, zbuwenost.
konfuznost, -osti ` ‰v. konfuzanŠ zbuwe-
nost, smetenost.
konfutabilan, -lna, -lno ‰nlat. confutabilis,
v. konfutacijaŠ koji se mo`e pobiti, pore}i,
opovrgnuti.
konfutator, -a m ‰nlat. confutator, v. konfu-
tacijaŠ onaj koji pobija, opovrgavalac.
konfutacija, -e ` ‰lat. confutatio, prema
confutare opovrgnutiŠ pobijawe, opovrgavawe.
konfucijanac, -nca m = konfu~ijanac,
-nca m = konfucijevac, -vca m = konfu~ijevac,
-vca m ‰v. konfucijanizamŠ sledbenik konfucija-
nizma. x konfucijevski/konfu~ijevski.
konfucijanizam, -zma = konfu~ijanizam,
-zma m ‰prema imenu Konfucije
(K’ung-Fu’-ce)Š religiozno-filozofsko u~ewe
pripisano starokineskom misliocu Konfu-
ciju (551–479. pre n. e.), u kojem se pridaje ve-
lika va`nost vrlinama, prirodi i dru{tve-
nom ure|ewu.
konha, -e `, gen. mn. konhi ‰lat. concha od gr~.
konche {koqkaŠ arhit. polukru`na izbo~ina na
gra|evini; udubqewe nadsvo|eno polukupolom.
konhilije, konhilija ` mn. ‰lat. conchylia
od gr~. konchyliaŠ zool. meku{ci s qu{turom
(pu`evi i {koqke).
konhiliologija, -e ` ‰v. konhilije, v. -lo-
gijaŠ nauka o konhilijama, meku{cima s qu-
{turom.
koncentrat, -ata m, mn. koncentrati, gen. mn.
koncentrata ‰lat. concentratus, v. koncentrisa-
tiŠ 1. industrijski produkt (ruda, metal i sl.)
kojem je u procesu prerade pove}an procenat
osnovne materije koja se `eli dobiti. 2. kon-
centrisani prehrambeni proizvod, koji se po
663
koncentrator
potrebi mo`e razrediti vodom. 3. ono {to je
zbijeno, sa`eto, zgusnuto.
koncentrator, -a m, mn. -i ‰v. koncentrisa-
tiŠ ure|aj za povezivawe ve}eg broja telefon-
skih pretplatnika na istoj liniji.
koncentracija, -e ` ‰nlat. concentratioŠ 1.
skupqawe, nagomilavawe, zgu{wavawe; zbija-
we u jednoj ta~ki. 2. postupak pove}awa pro-
centa ~istog metala u rudi. 3. sposobnost udu-
bqivawa u ne{to; usredsre|ivawe, usredsre-
|enost; sabranost. 4. koli~ina neke supstance
u rastvoru.
koncentracioni, -a, -o ‰v. koncentracijaŠ
koji se odnosi na koncentraciju. y koncen-
traciona vlada vlada sastavqena od pred-
stavnika svih stranaka; koncentracioni lo-
gor mesto na kojem su izolovani ratni zaro-
bqenici.
koncentrisan, -a, -o ‰v. koncentrisatiŠ 1.
usredsre|en na ne{to. 2. sabran, pa`qiv, ne-
rasejan.
koncentrisati, -i{em (se) svr{. i nesvr{.
‰nlat. concentrare, v. kon-, centarŠ 1. zgusnuti,
sakupiti, usredsrediti u jednoj ta~ki. 2. iz-
dvojiti, izdvajati metal ili rudu iz jalovine.
3. pove}a(va)ti ja~inu rastvora smawewem we-
gove zapremine. 4. koncentrisati se pribra-
ti se, sabrati se; upraviti pa`wu na ne{to.
koncentri~an, -~na, -~no ‰srlat. concentri-
cusŠ 1. koji ima isti, zajedni~ki centar, zajed-
ni~ko sredi{te (koncentri~ni krugovi). 2. ko-
ji je upravqen ka jednoj ta~ki (koncentri~na
paqba).
koncentri~nost, -osti ` ‰v. koncentri~anŠ
osobina, svojstvo onoga {to je koncentri~no.
koncept, -a m, mn. koncepti, gen. mn. koncepa-
ta ‰lat. conceptus od concipere, v. koncipiratiŠ
1. nacrt, skica, po~etna verzija; pismeni sa-
stav koji nije na~isto prepisan. 2. ideja, po-
jam, predstava. 3. zamisao, plan.
konceptirati, konceptiram, 3. l. mn. kon-
ceptiraju svr{. i nesvr{. ‰v. konceptŠ 1. izradi-
ti, izra|ivati koncept. 2. v. koncipirati.
konceptualan, -lna, -lno ‰srlat. conceptua-
lis, v. konceptŠ 1. koji se ti~e osnovne zamisli,
koncepcije; koji je u vezi s mi{qewem, poj-
movni, apstraktan. 2. zast. koji se odnosi na
664
koncertmajstor
konceptualce. y konceptualna umetnost lik.
pravac u modernoj umetnosti u kojem je te`i-
{te na pojmu, a ne na konkretnom predmetu.
konceptualac, -lca m, mn. konceptualci,
gen. mn.konceptualaca ‰v. konceptualanŠ zast.
slu`benik s visokim obrazovawem koji samo-
stalno re{ava slu`bene zadatke, spise.
konceptualizam, -zma m ‰fr. conceptualisme,
v.konceptualanŠ filoz. u~ewe po kojem op{ti
pojmovi ne postoje u stvarima ni u re~ima, nego
samo kao predstave u na{em mi{qewu.
konceptualist(a), -e m, mn. konceptualisti
‰v. konceptualizamŠ pristalica konceptuali-
zma.
koncepcija, -e ` ‰lat. conceptioŠ 1. misao,
zamisao; na~in shvatawa ili gledawa na ne-
{to. 2. med. za~e}e, po~etak trudno}e.
koncern, -a m, mn. koncerni, gen. mn. koncer-
na ‰nem. Konzern od engl. concernŠ ekon. grupa
formalno nezavisnih preduze}a; udru`ewe
velikih vlasnika kapitala.
koncert, -a m, mn. koncerti, gen. mn. koncera-
ta ‰ital. concerto od lat. concertare takmi~iti
seŠ 1. muz. javno izvo|ewe muzi~kih dela; up. re-
sital. 2. muz. kompozicija za solisti~ki in-
strument i orkestarsku pratwu, u tri ili ~e-
tiri stava. 3. {aq. skup neskladnih zvukova
(obi~no `ivotiwskih), graja. x koncertni.
koncertant, -a m, mn. koncertanti, gen. mn.
koncertanata (`. koncertantkiwa, -e) ‰v. kon-
certŠ umetnik koji izvodi muzi~ko delo na
koncertu.
koncertantan, -tna, -tno ‰ital. concertante,
v.koncertŠ muz. koji je pogodan za izvo|ewe na
koncertu; koji podrazumeva u~e{}e dvaju ili
vi{e solista.
koncertirati, koncertiram, 3. l. mn. kon-
certiraju nesvr{. ‰nem. konzertieren, v. koncertŠ
javno izvoditi muzi~ko delo, nastupati na
koncertu.
koncertist(a), -e m, mn. koncertisti ‰v.
koncertŠ v. koncertant.
koncertmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. Konzert-
meister, v. koncert, majstorŠ muz. prvi violini-
sta (solista) u orkestru; titula istaknutih
~lanova muzi~kih kapela (orkestara).
koncesivan
koncesivan, -vna, -vno ‰lat. concessivusŠ
gram. dopusni. y koncesivna re~enica dopu-
sna re~enica; koncesivni veznici dopusni
veznici (iako, mada i sl.).
koncesija, -e ` ‰lat. concessioŠ 1. ustupak. 2.
ugovor kojim dr`ava ili gradska vlast daje u
eksploataciju svoja preduze}a ili zemqi{te.
3. dozvola za obavqawe neke delatnosti. 4.
preduze}e koje radi na temequ koncesije.
koncesionar, -ara m, mn. koncesionari, gen.
mn. koncesionara ‰nlat. concessionarius, v. kon-
cesijaŠ onaj koji je dobio koncesiju (2, 3).
koncesioniran, -a, -o ‰v. koncesijaŠ ekon. ko-
ji posluje na osnovu dobijene koncesije (2, 3).
koncizan, -zna, -zno ‰lat. concisusŠ sa`et, je-
zgrovit, zbijen, kratak.
koncizija, -e ` ‰lat. concisioŠ v. konci-
znost.
konciznost, -osti ` ‰v. koncizanŠ zbije-
nost, jezgrovitost, sa`etost.
koncil, -ila m, mn. koncili, gen. mn. koncila
‰lat. conciliumŠ crkveni sabor, skup{tina ve-
likodostojnika katoli~ke crkve. x koncil-
ski.
koncilijantan, -tna, -tno ‰lat. concilians
od conciliare pridobiti, pomiritiŠ pomirqiv,
popustqiv, sklon kompromisu.
koncilijantnost, -osti ` ‰v. koncilijan-
tanŠ pomirqivost, popustqivost.
koncinitet, -eta m ‰lat. concinnitas, prema
concinnare pripremiti, sreditiŠ skladno spa-
jawe re~i i misli, skladnost u govoru.
koncipijent, -a m, mn. koncipijenti, gen. mn.
koncipijenata (`. koncipijentkiwa, -e) ‰nem.
Konzipient od lat. concipiens pripremqen, v.
koncipiratiŠ zast. slu`benik koji sastavqa
spise; advokatski, sudski pripravnik. x kon-
cipijentski.
koncipirati, koncipiram, 3. l. mn. konci-
piraju i koncipovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰nem. Konzipieren od lat. concipereŠ 1. (na)~ini-
ti, (na)pisati, (na)praviti plan, skicu, nacrt.
2. shvatiti, shvatati ne{to; zamisliti na od-
re|eni na~in.
konclogor, -a m, mn. -i ‰nem. Konzlager, Kon-
zentrationslagerŠ skr. koncentracioni logor.
koordinata
kon~ertino, -a m ‰ital. concertino, dem. od
concerto, v. koncert (2)Š muz. mawa kompozicija
za vi{e instrumenata.
kon~eti, kon~eta m mn. ‰ital. concettiŠ kwi`.
neobi~ne, kitwaste metafore, igre re~ima,
dosetke, svojstvene italijanskoj kwi`evnosti
baroka.
kon~etizam, -zma m ‰v. kon~etiŠ kwi`. oso-
bina pesni~kog stila u kome dominiraju kon-
~eti.
kon{ibak, kon{ipka m, mn. kon{ipci, gen.
mn. kon{ibaka ‰tur. konsu kap›s›Š pokr. mala vra-
ta na ogradi izme|u susednih ku}a.
kowak, -a m ‰fr. cognacŠ 1. `estoko pi}e koje
se dobija destilacijom vina iz pokrajine Ko-
wak na zapadu Francuske. 2. svako pi}e proiz-
vedeno na taj na~in, viwak, brendi.
kooperant, -a m, mn. kooperanti, gen. mn. koo-
peranata ‰v. kooperacijaŠ saradnik, pomaga~. x
kooperantski.
kooperativa, -e ` ‰v. ko-, operativaŠ 1.
udru`ivawe proizvo|a~a i potro{a~a radi
postizawa ni`ih cena i sl. 2. zadruga kao ob-
lik privredne saradwe (obi~no u poqopri-
vredi).
kooperativan, -vna, -vno ‰lat. cooperativusŠ
1. koji je spreman za kooperaciju, koji sara|u-
je. 2. koji se odnosi na kooperativu.
kooperativizam, -zma m ‰v. kooperativan,
-izamŠ zadrugarstvo, zadru`ni pokret.
kooperacija, -e ` ‰lat. cooperatio, v. ko-,
operacijaŠ saradwa, sara|ivawe.
kooperirati = kooperisati (v.).
kooperisati, kooperi{em = kooperirati,
kooperiram, 3. l. mn. kooperiraju nesvr{. ‰lat.
cooperariŠ povezivati se s nekim, me|usobno
sara|ivati.
kooptacija, -e ` ‰lat. cooptatio, v. kooptira-
tiŠ uvo|ewe novog ~lana, kooptirawe.
kooptirati, kooptiram, 3. l. mn. kooptiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. cooptare, v. ko-, optare opre-
deliti seŠ primiti, primati novog ~lana u sa-
stav nekog izbornog organa bez sprovo|ewa re-
dovnog izbora.
koordinata, -e ` ‰nlat. coordinata, v. ko-, or-
dinare ureditiŠ 1. mat., geogr. veli~ina koja od-
re|uje polo`aj ta~ke u ravni ili prostoru. 2.
665
koordinatni
mn. fig. odrednice, smernice; uputstvo koje
olak{ava re{avawe nekog zadatka ili su`ava
poqe delovawa.
koordinatni, -a, -o ‰v. koordinataŠ mat. koji
se odnosi na koordinate. y koordinatni si-
stem spoj apscise (v.) i ordinate (v.).
koordinatograf, -a m, mn. -i ‰v. koordinata,
-grafŠ sprava za ucrtavawe ta~aka na plan ili
kartu prema wihovim koordinatama.
koordinator, -a m ‰lat. coordinator, v. koor-
diniratiŠ onaj koji ure|uje, uskla|uje, usagla-
{ava.
koordinacija, -e ` ‰srlat. coordinatioŠ ure-
|ivawe, uskla|ivawe, usagla{avawe.
koordinacioni, -a, -o ‰v. koordinacijaŠ ko-
ji se odnosi na koordinaciju. y koordinacio-
ni odbor grupa izabranih ili naimenovanih
lica koja koordinira vr{ewe nekih aktivno-
sti, poslova i sl.
koordinirati, koordiniram, 3. l. mn. koor-
diniraju i koordinisati, -i{em svr{. i nesvr{.
‰lat. coordinare, v. ko-, ordinare ureditiŠ me|u-
sobno uskladiti, uskla|ivati, urediti, ure|i-
vati.
kopaiva-balsam (kopaiva-balzam), -a m
‰{p. copaiba od egz., v. balsamŠ farm. smolasti
sok dobijen od ju`noameri~kih drveta iz roda
Copaifera, nekada kori{}en u medicini.
kopal, -ala m ‰meks. {p. copalŠ smola sli~na
}ilibaru, dobijena od isu{enog soka tropskog
drveta Rhus copallinum.
kopa~ka, -e `, gen. mn. kopa~ki ‰~e{. kopa~ka
od kopati udarati nogomŠ sp. specijalna cipela
s kramponima na |onu za fudbal i sli~ne
sportske igre. z obesiti kopa~ke o klin pre-
stati igrati fudbal.
kopejka, -e `, dat. i lok. kopejci, gen. mn. ko-
pejki ‰rus. kopeèkaŠ nov~ana jedinica u Rusiji,
stoti deo rubqe.
koperta, -e `, gen. mn. koperti ‰ital. copertaŠ
pokr. 1. pokriva~, prekriva~. 2. koverat. 3. pom.
paluba la|e.
kopija, -e ` ‰srlat. copia od lat. copia bogat-
stvo, izobiqeŠ 1. ta~an, veran prepis originala
nekog teksta. 2. reprodukcija umetni~kog dela.
3. fotografija dobijena s negativa, pozitiv.
kopilan, -a m v. kopile.
666
koprolalija
kopile, -eta s, zb. kopilad, -i ‰tur. kahpe
oglu kurvin sinŠ 1. vanbra~no dete. 2. gad, r|a,
nitkov, skot.
kopilot, -ota m, mn. kopiloti, gn. mn. kopi-
lota ‰v. ko-, pilotŠ jedan od dvojice pilota u
istom avionu, supilot.
kopirajt, -a m ‰engl. copyright od copy umno-
`avati, right pravoŠ iskqu~ivo pravo autora
ili izdava~a na {tampawe i prodaju neke kwi-
ge, teksta ili ~lanka.
kopirati, kopiram, 3. l. mn. kopiraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. copier, v. kopijaŠ 1. (na)praviti
kopiju nekog teksta, prepis(iv)ati, presnimi-
ti, umno`iti. 2. ugledati se (na koga), imiti-
rati.
kopirma{ina, -e ` ‰nem. Kopiermaschine, v.
kopirati, ma{inaŠ sprava za umno`avawe ru-
kopisa, crte`a i sl. mehani~kim putem.
kopirnica, -e ` ‰v. kopiratiŠ radionica u
kojoj se kopiraju tekstovi.
koporan, -a i koporan, -ana m, mn. kopora-
ni, gen. mn. koporana ‰ital. capperoneŠ 1. kratak
gorwi kaput, deo narodne no{we. 2. vojni~ka
bluza.
kopofobija, -e ` ‰gr~. kopos umor, slabost,
v. -fobijaŠ strah od napora i umora.
kopra, -e `, gen. mn. kopri ‰ind. khopraŠ jezgro
kokosovog oraha osu{eno na suncu kao sirovi-
na za izradu biqnih masti i margarina.
kopredsednik, -a m ‰v. ko-, predsednikŠ je-
dan od dva ili vi{e predsednika istog tela.
koprodukcija, -e ` (nepr. kooprodukcija)
‰v. ko-, produkcijaŠ zajedni~ka proizvodwa, sa-
radwa u proizvodwi; saradwa doma}ih i stra-
nih filmskih preduze}a u izradi filmova. x
koprodukcioni.
koproducent, -a m, mn. koproducenti, gen.
mn. koproducenata ‰v. ko-, produkcijaŠ jedan od
dva ili vi{e u~esnika u produkciji istog
filma ili TV emisije.
koprolagnija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, lagne-
ia po`udaŠ psih. seksualni u`itak pri razmi-
{qawu o qudskom izmetu, pri gledawu i dira-
wu qudskog izmeta.
koprolalija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -la-
lijaŠ psih. sklonost kod nekih du{evno obole-
koprolit
lih osoba da govore nepristojne, ru`ne i
sramne re~i.
koprolit, -ita m, mn. koproliti, gen. mn. ko-
prolita ‰gr~. kopros izmet, lithos kamenŠ okame-
weni izmet praistorijskih `ivotiwa.
koprologija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -logi-
jaŠ 1. ispitivawe fekalija u dijagnosti~ke svr-
he. 2. fig. naziv za pornografsku literaturu.
koprofag, -aga m, mn. koprofazi/koprofagi,
gen. mn. koprofaga ‰gr~. kopros izmet, v. -fagŠ
zool. `ivotiwa koja se hrani izmetom.
koprofagija, -e ` ‰gr~. koprophagos, prema
kopros izmet, v. -fagijaŠ jedewe izmeta (pore-
me}aj kod nekih du{evno obolelih osoba).
koprofilan, -lna, -lno ‰v. koprofilijaŠ 1.
koji boluje od koprofilije. 2. biol. koji nasta-
je na izmetu.
koprofilija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -fi-
lijaŠ psih. odnos prema izmetu kao prema pri-
jatnom objektu, interesovawe za izmet (pore-
me}aj kod nekih du{evno obolelih osoba).
koprofobija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -fo-
bijaŠ psih. strah od izmeta i prqav{tine uop-
{te.
koprocesor, -a m ‰engl. coprocessor, prema v.
ko-, procesorŠ ra~. sekundarni procesor koji
od glavnog procesora preuzima pojedine spe-
cifi~ne zadatke kako bi se ubrzao rad.
koptski, -a, -o ‰ar. qubt od gr~. Aigyptios egi-
patskiŠ koji se odnosi na Kopte, narod hri-
{}anske veroispovesti koji poti~e od starih
Egip}ana.
kopula, -e ` ‰lat. copula sponaŠ 1. veza, spoj.
2. gram. oblik glagola (obi~no pomo}nog) koji
povezuje subjekat i imenski deo predikata. 3.
log. re~ koja u svakom sudu povezuje subjekat s
predikatom.
kopulativan, -vna, vno ‰lat. copulativus, v.
kopulaŠ spojni, vezivni, sastavni. y kopula-
tivna re~enica gram. vrsta nezavisne sastavne
re~enice koja ozna~ava radwu istog smera s re-
~enicom naporednog odnosa; kopulativni ve-
znici gram. sastavni veznici; kopulativni
sudovi log. sudovi koji imaju vi{e subjekata, a
samo jedan predikat.
kopulacija, -e ` ‰lat. copulatio, v. kopulaŠ 1.
spajawe, spoj, povezivawe. 2. biol. polno spaja-
korveta
we dveju }elija (kod ni`ih biqaka ili `ivo-
tiwa); polno sparivawe, sno{aj.
kopulirati, kopuliram, 3. l. mn. kopulira-
ju svr{. i nesvr{.‰lat. copulare, v. kopulaŠ (iz)vr-
{iti kopulaciju, obaviti, obavqati sno{aj.
kopun, -a i kopun, -una m, mn. kopuni, gen. mn.
kopuna ‰venec. capon, ital. capponeŠ 1. petao koji
je u{trojen radi boqeg gojewa i ukusnijeg me-
sa. 2. fig. ~ovek koji se pravi va`an.
kopfton, -a m ‰nem. Kopfton, prema Kopf gla-
va, v. tonŠ muz. piskav glas proizveden u regi-
stru glave; up. brustton.
kor, -a m, dat. i lok. koru, mn. korovi ‰fr.
corps telo od lat. corpusŠ zajednica, dru{tvo;
svi predstavnici jednog reda qudi. y diplo-
matski kor svi predstavnici stranih dr`ava
u jednoj zemqi.
koraba v. keleraba.
korazija, -e ` ‰lat. corradere zgrtatiŠ geol.
gla~awe i dubqewe stena izazvano udarima ve-
tra i peska.
koral1, -ala m, mn. korali, gen. mn. korala
‰gr~. korallionŠ 1. zool. nepokretne morske `ivo-
tiwe koje u velikim skupovima `ive prirasle
uza stene. 2. bru{eni okameweni skelet kora-
la, obi~no crvene boje, koji se upotrebqava za
izradu nakita i drugih ukrasa, merxan. x ko-
ralni.
koral2, -ala m, mn. korali, gen. mn. korala
‰nem. Choral od sr. lat. cantus choralis horsko pe-
vaweŠ muz. vrsta crkvene horske pesme, uglav-
nom kod protestanata.
koral3, -ala m, mn. korali, gen. mn. korala
‰{p. corralŠ 1. obor, tor; ogra|eni prostor za
dresirawe kowa. 2. ist. vojni~ki logor, tabor,
od kola postavqenih ukrug.
Koran v. Kuran.
kora}, -a m, mn. kora}i, gen. mn. kora}a ‰gr~.
korakion zvekirŠ ~eki} za potkivawe kowa.
korba~, -a~a m, instr. korba~em, mn. korba~i,
gen. mn. korba~a ‰tur. k›rbacŠ bi~ od ispletenih
ko`nih traka, kanxija.
korveta, -e `, gen. mn. korveta ‰fr. corvetteŠ
pom. vrsta malog brzog broda osposobqenog za
borbu protiv podmornica i za odbranu tran-
sportnih brodova.
667
kord
kord, -a m ‰engl. cordŠ rebrasta pamu~na tka-
nina koja se upotrebqava za izradu sportske i
radne ode}e, pamu~ni somot.
korda, -e `, gen. mn. kordi ‰ital. cordaŠ pokr. 1.
u`e, konopac. 2. fitiq za paqewe.
kor de bale, -ea m ‰fr. corps de balletŠ pozor.
grupa baletskih igra~a, baletska ekipa, svi
osim solista.
kordeqer, -era m, mn. kordeqeri, gen. mn.
kordeqera m ‰fr. cordelierŠ 1. kalu|er opasan
u`etom, frawevac. 2. ist. pripadnik revoluci-
onarnog politi~kog kluba osnovanog 1790. go-
dine.
kordijalan, -lna, -lno ‰lat. cordialis prema
cor gen. cordis srceŠ srda~an, usrdan, iskren.
kordijalitet, -eta m = kordijalnost,
-osti ` ‰nlat. cordialitas, v. kordijalanŠ sr-
da~nost, iskrenost, prisnost.
kordit, -ita m ‰engl. cord u`e, `ica (zbog
vlaknaste strukture)Š vrsta eksploziva, bez-
dimni barut.
korditis, -a m ‰gr~. chorde struna, v. -itisŠ
med. zapaqewe glasnih `ica.
kordoba, -e `, gen. mn. kordoba ‰amer. {p. cor-
dobaŠ nov~ana jedinica u Nikaragvi, sadr`i
100 centavosa.
kordovan, -a i kordovan, -ana m ‰{p. cordo-
ban, prema gradu KordobiŠ fino u{tavqena
kozja ili ov~ja ko`a.
kordon, -ona m, mn. kordoni, gen. mn. kordona
‰fr. cordonŠ 1. red, niz, lanac vojnika, stra`ara
ili policajaca kao za{tita ili osigurawe. 2.
traka, vrpca kao deo uniforme; traka na kojoj
visi odlikovawe. y sanitarni kordon za-
{titni pojas u kome se preduzimaju mere za
spre~avawe {irewa neke zaraze; (fig.) niz dr-
`ava ili teritorija koje slu`e da izoluju ne-
kog mogu}eg agresora.
korealan, -lna, -lno ‰lat. correus saoptu`e-
nik, v. ko-, reus krivŠ prav. koji snosi zajed-
ni~ku krivicu, sukriv. y korealna obaveza
solidarna obaveza vi{e du`nika, pri ~emu
svaki du`nik odgovara za celu obavezu i, ako je
jedan izvr{i, ostali du`nici se osloba|aju
obaveze.
korealnost, -osti ` ‰v. korealanŠ prav. nede-
qivost zajedni~kog potra`ivawa ili obaveze.
668
korelativ
koreg v. horeg.
koregija v. horegija.
koredaktor, -a m, mn. -i ‰v. ko-, redaktorŠ su-
redaktor, suurednik. x koredaktorski.
korektan, -tna, -tno ‰lat. correctus od corri-
gere ispravitiŠ 1. ispravan, ta~an, pravilan.
2. koji se pristojno pona{a, u~tiv, uqudan,
obziran.
korektiv, -a i korektiv, -iva m ‰v. korekti-
vanŠ ono {to ispravqa, popravqa, ubla`ava;
sredstvo koje popravqa ili ubla`uje svojstva
nekog drugog leka ili sredstva.
korektivan, -vna, -vno ‰srlat. correctivus, v.
korektanŠ koji popravqa, ispravqa, ubla`ava.
korektnost, -osti m ‰v. korektanŠ 1. isprav-
nost, ta~nost, pravilnost. 2. u~tivost, uqud-
nost, pristojnost.
korektor, -a m, mn. -i (`. korektorka, dat. i
lok. korektorki, gen. mn. korektorki) ‰lat. cor-
rector prema corrigere ispravitiŠ 1. onaj koji se
bavi korekturom (v.). 2. fig. onaj koji ispravqa,
koji opomiwe, kori. 3. ono {to slu`i za is-
pravqawe (‹ vida). 4. v. korekturni lak.
korektorski, -a, -o ‰v. korektorŠ koji se od-
nosi na korektore. y korektorski znaci zna-
ci kojima se korektor slu`i pri ispravqawu
{tamparskih gre{aka.
korektura, -e ` ‰lat. correcturaŠ 1. ispra-
vqawe {tamparskih gre{aka na otisku tipo-
grafskog sloga. 2. otisak tipografskog sloga
na kome se vr{e ispravke. 3. v. korekcija.
korekturni ‰v. korekturaŠ koji se odnosi
na korekture; koji slu`i ispravqawu. y ko-
rekturni lak bela te~nost za prekrivawe gre-
{aka u pisawu.
korekcija, -e ` ‰lat. correctioŠ 1. popravqa-
we, ispravqawe, ispravka; doterivawe, pode-
{avawe. 2. opomena, ukor.
korelat, -ata m, mn. korelati, gen. mn. korela-
ta ‰nem. Korrelat, v. korelativanŠ 1. pojam koji
uzajamno uslovqava drugi pojam. 2. ono {to
stoji u uzajamnom odnosu s ne~im drugim.
korelativ, -a m, mn. -i ‰v. korelativanŠ gram.
re~ ili grupa re~i koja stoji u uzajamnom od-
nosu s drugom re~i ili grupom re~i.
korelativan
korelativan, -vna, -vno ‰srlat. correlativus,
v. ko-, relativanŠ koji stoji u uzajamnom odnosu
s ne~im drugim, saodnosan, uzajaman.
korelativizam, -zma m ‰v. korelativanŠ
filoz. pravac u teoriji saznawa po kojem su su-
bjekat i objekat korelati pa se ne mogu odvaja-
ti jedan od drugog.
korelativitet, -eta m = korelativnost,
-osti ` ‰nlat. correlativitas, v. korelativanŠ sa-
odnosnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpo-
stavqawe.
korelacija, -e ` ‰lat. correlatioŠ me|usobni
odnos, uzajamna zavisnost, povezanost; srazmera.
koreograf, -a m, mn. -i (`. koreografkiwa,
-e) ‰gr~. choreia ples, v. -grafŠ muz. umetnik koji
zapisuje ili postavqa plesne igre na scenu;
vo|a baleta.
koreografija, -e ` ‰gr~. choreia ples, v. -gra-
fijaŠ komponovawe i postavqawe plesnih iga-
ra na scenu; bele`ewe koraka, pokreta i figu-
ra u baletu.
koreografisati, -i{em i koreografira-
ti, koreografiram, 3. l. mn. koreografiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. koreografijaŠ (za)bele`iti
pokrete u plesnim igrama; odrediti na~in
igrawa za pojedini balet.
koreografski, -a, -o ‰v. koreografijaŠ koji
je u vezi s koreografima i koreografijom.
koreodrama, -e ` ‰gr~. khoreia ples, v. dramaŠ
pozor. scensko delo u kojem se kombinuje balet
sa glumom.
korepetirati, korepetiram, 3. l. mn. kore-
petiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. correpetere, v. ko-,
repetiratiŠ ponoviti, ponavqati s u~enici-
ma zadatke, pomo}i, pomagati |acima pri u~e-
wu.
korepetitor, -a m, mn. -i ‰nlat. correpetitor, v.
ko-, repetiratiŠ 1. onaj koji s u~enicima pona-
vqa zadatke, koji poma`e |acima pri u~ewu. 2.
muzi~ar koji uve`bava peva~e.
korepetitorijum, -a i korepetitorij, -a m
‰nlat. correpetitorium, v. korepeticijaŠ te~aj za
ponavqawe {kolskog gradiva ili za pripre-
mawe u~enika za popravne ispite.
korepeticija, -e ` ‰v. ko-, repeticijaŠ po-
navqawe {kolskog gradiva s u~enicima, poma-
korigencija
gawe |acima pri u~ewu, presli{avawe, uve-
`bavawe.
korespondent, -a m, mn. korespondenti, gen.
mn. korespondenata (`. korespondentkiwa)
‰nem. Korrespondent od srlat. correspondens od-
govaraju}iŠ 1. a. slu`benik zadu`en za prepi-
sku u nekoj ustanovi. b. osoba ili ustanova ko-
ja izvr{ava finansijske i trgova~ke naloge za
drugu osobu ili ustanovu. 2. osoba koja s nekim
vodi prepisku. 3. dopisnik, izve{ta~ (nekog
lista). 4. ono {to na neki na~in odgovara ne-
~emu, pandan.
korespondentan, -tna, -tno ‰srlat. corre-
spondensŠ koji odgovara ne~emu, odgovaraju}i;
saglasan.
korespondencija, -e ` ‰srlat. corresponden-
tiaŠ 1. dopisivawe, prepiska. 2. pismene po-
{iqke, pisma. 3. dopisi za novine ili ~asopi-
se koje pi{u dopisnici. 4. saglasnost, slaga-
we, podudarnost. y trgova~ka koresponden-
cija prepiska izme|u trgova~kih preduze}a.
korespondirati, korespondiram, 3. l. mn.
korespondiraju nesvr{. ‰srlat. correspondere, v.
ko-, respondere odgovoritiŠ 1. dopisivati se,
voditi prepisku. 2. slagati se, podudarati se,
odgovarati (nekome, ne~emu).
koreutika, -e `, dat. i lok. koreutici ‰gr~.
choreutikos plesniŠ nauka o plesu, o baletskim
pokretima.
koreferat, -ata m, mn. koreferati, gen. mn.
koreferata ‰v. ko-, referatŠ dopunski, pro-
pratni referat; izve{taj jednog od dva ili vi-
{e referenata o istom predmetu.
koreferent, -a m, mn. koreferenti, gen. mn.
koreferenata ‰v. ko-, referentŠ onaj koji pod-
nosi koreferat, suizve{ta~.
korzirati, korziram, 3. l. mn. korziraju
nesvr{. ‰v. korzoŠ fam.
{etati se po korzu.
korzo, -a s, mn. korza, gen. mn. korza ‰austr. nem.
Korso od ital. corsoŠ 1. {etali{te. 2. {etwa ve-
likog broja osoba po korzu.
korigenda, s mn., gen. korigendi ‰lat. corri-
genda od corrigere ispravitiŠ ono {to treba
popravqati, ispravqati.
korigencija, s mn., gen. korigencija ‰lat.
corrigentiaŠ primese koje se dodaju lekovima
669
korigovati
radi popravqawa wihovog ukusa ili otklawa-
wa {kodqivosti.
korigovati, korigujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
corrigereŠ 1. ispraviti, ispravqati, popravi-
ti, popravqati (tekst, mi{qewe i dr.). 2. zast.
opomenuti, opomiwati, kazniti, ka`wavati.
3. korigovati se ispraviti, ispravqati svoj
stav, svoje mi{qewe.
korida, -e `, gen. mn. korida ‰{p. corridaŠ
borba s bikovima.
koridor, -ora m, mn. koridori, gen. mn. kori-
dora ‰fr. corridorŠ 1. hodnik; trem. 2. deo zemqe
ili linija koja spaja jednu dr`avu s morem ili
drugom dr`avom. 3. avij. utvr|ena putawa kojom
lete avioni.
korizma, -e `, gen. mn. korizmi ‰lat. quadra-
gesima ~etrdesetaŠ rel. uskr{wi post kod kato-
lika. x korizmeni.
korijandar, -dra m, mn. korijandri, gen. mn.
korijandara ‰lat. coriandrum od gr~. koriandronŠ
bot. jednogodi{wa lekovita biqka koja se upo-
trebqava i kao za~in, Coriandrum sativum.
korijandoli, korijandola m mn. ‰ital. cori-
andoliŠ okrugli, obi~no {areni komadi}i pa-
pira koji se posipaju na zabavama i svetkovi-
nama, konfeti.
korintski, -a, -o koji je u vezi s gr~kim gra-
dom Korintom. y korintski stil arhit. naj-
mla|i gra|evinski stil starogr~ke umetnosti,
odlikuje se stubom koji se zavr{ava kapitelom
u obliku kotarice od akantusa (v.).
korifej, -eja m, mn. korifeji, gen. mn. kori-
feja ‰gr~. koryphaios od koryphe glava, vrhŠ 1. is-
taknuta li~nost, prvak, predvodnik. 2. ist. vo|a
hora u starogr~koj tragediji. x korifejski.
korkija, -e ` ‰tur. korkuŠ pokr. strah, boja-
zan.
korman, -ana m ‰ma|. kormanyŠ 1. upravqa~
broda, krmilo. 2. upravqa~ na biciklu ili mo-
tociklu, guvernal (v.).
kormoran, -ana m, mn. kormorani, gen. mn.
kormorana ‰fr. cormoran od srlat. corvus mari-
nus morski gavranŠ zool. morski gavran, crni
pelikan, Phalacrocorax carbo.
kormofite, kormofita ` mn. ‰gr~. kormos
paw, deblo, v. -fit(e)Š bot. biqke koje imaju ko-
ren, stablo i list.
670
korozija
kormus, -a m, mn. kormusi, gen. mn. kormusa
‰gr~. kormos paw, debloŠ telo biqaka kormofi-
ta (v.).
kornak, -a m, mn. kornaci, gen. mn. kornaka
‰fr. cornac od {p. ili port. cornaca, iz sinhale-
skogŠ vodi~ slonova, jaha~ na slonu.
kornd bif, -a m ‰engl. corned beefŠ usoqena
konzervisana govedina.
korner, -a i korner m, mn. -i ‰engl. cornerŠ sp.
prekr{aj u fudbalu i sli~nim sportovima kad
igra~ izbaci loptu iz igrali{ta preko sop-
stvene gol-linije; kazneni udarac zbog takvog
prekr{aja koji izvodi protivni~ki igra~ uba-
civawem lopte s ugla igrali{ta.
kornet, -a m, mn. korneti, gen. mn. korneta
‰rus. kornet od fr. cornetteŠ najni`i oficirski
~in u kowici carske ruske vojske.
kornet1, -eta m ‰fr. cornette od ital. cornettoŠ
muz. limeni duva~ki instrument sli~an trubi.
kornet2, -eta m ‰ital. cornettoŠ 1. fi{ek, ku-
pica od pe~enog testa u kojoj se prodaje slado-
led. 2. trubica, fi{ek od papira.
kornetist(a), -e m, mn. kornetisti (`. kor-
netistkiwa, -e) ‰v. kornet1Š muzi~ar koji svi-
ra kornet.
korni{a, -e `, gen. mn. korni{a ‰fr. cornic-
heŠ 1. arhit. ukrasni ispust na gra|evini, ve-
nac, karniz (v.). 2. v. karni{a.
korni{on, -ona m, mn. korni{oni, gen. mn.
korni{ona ‰fr. cornichonŠ vrsta sitnog kra-
stavca.
kornfle(j)ks, -a m ‰amer. engl. cornflakes od
corn kukuruz, flake pahuqicaŠ kukuruzne pahu-
qice, obi~no se jedu sa mlekom.
korodirati, korodiram, 3. l. mn. korodira-
ju (nepr. korozirati) svr{. i nesvr{. ‰lat. corro-
dere, v. ko-, rodere gristiŠ biti zahva}en koro-
zijom, o{tetiti se, o{te}ivati se hemijskim
ili mehani~kim dejstvom.
koroziv, -a m, mn. -i ‰v. korozivanŠ sredstvo
za nagrizawe, rastakawe.
korozivan, -vna -vno ‰lat. corrosivus prema
corrodere, v. korodiratiŠ 1. koji nagriza, izjeda,
rasta~e. 2. podlo`an nagrizawu, rastakawu.
korozija, -e ` ‰lat. corrosioŠ 1. razarawe,
rastakawe minerala, kamena i sl. mehani~kim
ili hemijskim delovawem vode, vetra i dr.; na-
korolar
grizawe povr{ine metala izazvano hemijskim
ili elektrohemijskim procesima. 2. med. raza-
rawe tkiva usled gnojnih procesa ili prisu-
stva otrovnih materija.
korolar, -ara m ‰lat. corollariumŠ stav ili
zakqu~ak koji sleduje kao prirodna posledica
iz ve} dokazane postavke.
koroman, -a m, mn. -i ‰tur. kurumanŠ pokr. zast.
dvopek; vojni~ki hleb.
korona, -e `, gen. mn. korona ‰lat. corona ve-
nacŠ 1. astron. spoqni, najrazre|eniji sloj Sun-
~eve atmosfere, koji se vidi kao svetao venac
oko Sunca za vreme wegovog potpunog pomra~e-
wa. 2. muz. znak koji se stavqa iznad note i koji
ozna~ava da se ton produ`uje; fermata (v.).
koronaran, -rna, -rno ‰lat. coronarius koji
pripada vencuŠ med. koji se odnosi na arterije
oko srca. y koronarne arterije anat. arterije
koje snabdevaju srce krvqu iz aorte; koronar-
na jedinica bolni~ko odeqewe za le~ewe i
negu te{kih sr~anih bolesnika.
koronida, -e ` ‰gr~. koronisŠ apostrof kojim
se ozna~ava kraza (v.) u gr~koj gramatici.
koronograf, -a m, mn. -i ‰v. korona, -grafŠ
astron. instrument za fotografisawe Sun~eve
korone radi kasnijeg prou~avawa.
korota, -e ` ‰ital. corrottoŠ pokr. 1. tuga, `a-
lost za umrlim. 2. crna ode}a kao znak `alosti
za nekim, crnina.
korporal, -ala m, mn. korporali, gen. mn.
korporala ‰nem. Korporal od ital. caporaleŠ zast.
kaplar, vodnik.
korporativan, -vna, -vno ‰nlat. corporati-
vus, od lat. corpus teloŠ koji se odnosi na kor-
poraciju, esnafski; zajedni~ki, grupni. y
korporativni sistem dr`avno ure|ewe pre-
ma kome se dru{tvo sastoji od udru`ewa po-
slodavaca i radnika (posebno u fa{isti~koj
Italiji i [paniji).
korporativizam, -zma m ‰v. korporativan,
-izamŠ primewivawe na~ela korporativnog
udru`ivawa na neku administrativnu jedini-
cu; korporativni sistem (v.).
korporacija, -e ` ‰lat. corporatio, v. korpusŠ
udru`ewe, organizacija qudi iste struke, za-
nimawa i sl. formirana na temequ grupnih
interesa, esnaf, ceh.
korumpiranost
korpulentan, -tna, -tno i korpulentan,
-tna, -tno ‰lat. corpulentusŠ krupan, jak; debeo.
korpulentnost, -osti i korpulentnost,
-osti ` ‰v. korpulentanŠ svojstvo onoga ko je
korpulentan.
korpulencija, -e ` ‰lat. corpulentiaŠ krup-
no}a; debqina, gojaznost.
korpus, -a m, mn. korpusi, gen. mn. korpusa
‰lat. corpus teloŠ 1. voj. ve}a vojna formacija sa-
stavqena od vi{e divizija ili brigada. 2. svi
predstavnici stranih dr`ava u nekoj zemqi;
personalni sastav neke ustanove. 3. zbirka do-
kumenata, tekstova, podataka, gra|e i sl., name-
wena istra`ivawu. 4. zast. ~ove~je ili `ivo-
tiwsko telo, trup. 5. zast. vrsta {tamparskih
slova od 10 tipografskih ta~aka.
korpus delikti ‰lat. corpus delictiŠ prav.
predmet kojim se dokazuje krivi~no delo.
korpuskula, -e ` ‰lat. corpusculum, dem. od
corpus teloŠ najmawa ~estica neke materije.
korpuskularan, -rna, -rno ‰v. korpuskulaŠ
fiz. koji se odnosi na korpuskule, ~estice. y
korpuskularna teorija fiz. shvatawe da se
svetlost sastoji od ~estica koje emituju sjajna
tela.
korpuskulum v. korpuskula.
korpusni, -a, -o ‰v. korpusŠ koji se odnosi
na korpus (1), koji pripada korpusu.
korsar, -a m, mn. -i ‰ital. corsaroŠ morski raz-
bojnik, gusar, pirat.
korset, -eta m ‰nem. Korsett od fr. corset, pre-
ma lat. corpus teloŠ steznik, mider.
korteks, -a m, mn. korteksi, gen. mn. korteksa
‰lat. cortex koraŠ anat. 1. kora velikog mozga. 2.
povr{inski deo bubrega ili nadbubre`ne
`lezde.
Kortes, -a m ‰{p. Cortes, mn. od corte dvorŠ
skup{tina (parlament i senat) u [paniji i
Portugalu.
korte{, -a m, mn. korte{i, gen. mn. korte{a
‰ma|. kortesŠ politi~ki agitator.
kortikalan, -lna, -lno ‰nlat. corticalis, v.
korteksŠ anat. koji se odnosi na koru, spoqni,
povr{inski.
korumpiranost, -osti ` ‰v. korumpiratiŠ
podmi}enost, potkupqenost.
671
korumpirati
korumpirati, korumpiram, 3. l. mn. korum-
piraju svr{. i nesvr{. ‰lat. corrumpereŠ 1. pod-
mititi, podmi}ivati, potkupiti, potkupqi-
vati; moralno (is)kvariti. 2. korumpirati se
(is)kvariti se pod uticajem korupcije.
korund, -a m, mn. korundi, gen. mn. korunda
‰nem. Korund od engl. corundum iz tamilskogŠ
miner. aluminijum oksid, vrsta kamena velike
tvrdo}e koji se upotrebqava i kao sredstvo za
gla~awe.
koruptibilan, -lna, -lno ‰nlat. corruptibi-
lis, v. korupcijaŠ 1. podlo`an kvarewu, truqe-
wu. 2. podmitqiv, potkupqiv.
koruptivan, -vna, -vno ‰v. korupcijaŠ 1. ko-
ji se odnosi na korupciju. 2. podmitqiv, pot-
kupqiv.
korupcija, -e ` ‰lat. corruptio, prema corrum-
pere, v. korumpiratiŠ 1. potkupqivawe, podmi-
}ivawe, potpla}ivawe; moralna iskvarenost.
2. kvarewe, truqewe, raspadawe.
korupciona{, -a{a m, mn. korupciona{i,
gen. mn. korupciona{a ‰v. korupcijaŠ onaj ko je
podlo`an korupciji, koji prima mito, podmi-
tqivac. x korupciona{ki.
korupcionizam, -zma m ‰v. korupcijaŠ vla-
davina korupcije, re`im zahva}en korupci-
jom.
koruxija, -e m, mn. koruxije, gen. mn. koruxi-
ja ‰tur. korucuŠ pokr. ~uvar; poqar, {umar.
kosekans, -a m ‰nlat. cosecans od lat. comple-
menti secans, prema secare se}iŠ mat. trigonome-
trijska funkcija koja ozna~ava odnos izme|u
hipotenuze i suprotne katete.
kosekanta v. kosekans.
kosinus, -a m ‰nlat. cosinus od lat. comple-
menti sinusŠ mat. trigonometrijska funkcija
koja ozna~ava odnos nalegle katete prema hi-
potenuzi. x kosinusni.
kositar, -tra m ‰gr~. kassiterosŠ kalaj.
kosmi~ki, -a, -o ‰v. kosmosŠ koji se odnosi
na kosmos, svemirski, vasionski. y kosmi~ka
pra{ina veoma fine ~estice koje su rasute po
kosmosu u maloj koli~ini; kosmi~ki zraci
skup ~estica i radijacija koje dopiru na Ze-
mqu iz me|uzvezdanih prostora; kosmi~ka
brzina brzina kretawa neophodna da bi se te-
lo odr`alo u orbiti oko Zemqe.
672
kosmorama
kosmo- ‰gr~. kosmos svetŠ u slo`enicama:
koji se odnosi na kosmos, vasionu, kosmi~ki,
vasionski.
kosmogonija, -e ` ‰gr~. kosmogonia, v. ko-
smo-, -gonijaŠ nauka o postanku i razvoju nebe-
skih tela i wihovih sistema, naro~ito Sun~e-
vog sistema; razne ideje, mitovi o postanku
sveta. x kosmogonijski.
kosmograf, -a m, mn. -i ‰v. kosmo-, -grafŠ
onaj koji se bavi kosmografijom, koji opisuje
nebeske pojave i tela.
kosmografija, -e ` ‰v. kosmo-, -grafijaŠ
opis svemira; nauka o nebeskim pojavama i te-
lima.
kosmografski, -a, -o ‰v. kosmografijaŠ koji
se odnosi na kosmografiju i kosmografe.
kosmodrom, -a i kosmodrom, -a m, mn. -i ‰v.
kosmo-, -dromŠ ure|ena povr{ina zemqi{ta sa
objektima i ure|ajima za sme{taj, odr`avawe
i lansirawe raketa s vasionskim letelicama.
kosmologija, -e ` ‰v. kosmo-, -logijaŠ u~ewe
o kosmosu, svetu kao ure|enoj celini i zakoni-
ma koji vladaju u wemu. x kosmolo{ki.
kosmonaut, -a m ‰v. kosmo-, gr~. nautes more-
plovacŠ pilot ili ~lan posade kosmi~kog bro-
da, astronaut (v.).
kosmonautika, -e `, dat. i lok. kosmonauti-
ci ‰v. kosmo-, nautikaŠ nauka o kosmi~kim le-
tovima, astronautika (v.).
kosmonautski, -a, -o ‰v. kosmonautŠ koji se
odnosi na kosmonaute i na kosmonautiku.
kosmopolit, -a i kosmopolit, -ita m, mn.
kosmopoliti, gen. mn. kosmopolita ‰gr~. kosmo-
polites, v. kosmo-, polites gra|aninŠ gra|anin
sveta, onaj koji ceo svet smatra svojom domovi-
nom, a sve qude svojim sugra|anima i svojom
bra}om.
kosmopolitizam, -zma m ‰v. kosmopolit,
-izamŠ shvatawe po kome ne treba da postoje dr-
`avne granice; te`wa za zbli`avawem qudi
bez obzira na wihovu nacionalnu, versku i bi-
lo koju drugu pripadnost.
kosmopolitski, -a, -o ‰v. kosmopolitŠ koji
se odnosi na kosmopolitizam i kosmopolite.
kosmorama, -e ` ‰v. kosmo-, -ramaŠ niz slika
koje predstavqaju razli~ite delove vasione.
kosmos
kosmos, -a m ‰gr~. kosmosŠ svemir, vasiona,
svet.
kost, -a m ‰nem. KostŠ zast. hrana, ishrana. z
biti na kostu kod koga hraniti se kod koga.
kostalgija, -e ` ‰lat. costa rebro, v. -algijaŠ
bol u rebrima.
kostim, -ima m, mn. kostimi, gen. mn. kostima
‰fr. costumeŠ 1. `enska ode}a, sukwa i kaput od
iste tkanine. 2. ode}a koja se nosi u odre|enim
prilikama. 3. ode}a glumca, peva~a, igra~a ko-
ja odgovara ulozi koju tuma~i; ode}a u koju se
preru{avaju u~esnici na zabavi. 4. narodna
no{wa; ode}a karakteristi~na za neko isto-
rijsko razdobqe. y kupa}i kostim ode}a za
kupawe na pla`i. z u Adamovom kostimu, u
Evinom kostimu nag(a), bez i~ega na sebi.
kostimer, -era m, mn. kostimeri, gen. mn. ko-
stimera (`. kostimerka, -e, dat. i lok. kosti-
merki, gen. mn. kostimerki) ‰fr. costumierŠ lice
koje se stara o kostimima; kroja~ kostima.
kostimirati, kostimiram, 3. l. mn. kosti-
miraju svr{. i nesvr{. ‰fr. costumerŠ obu}i,
obla~iti (nekoga) u kostim; preru{iti, pre-
ru{avati. y kostimirani bal, kostimirana
zabava bal, zabava u kostimima (3).
kostimograf, -a m, mn. -i (`. kostimograf-
kiwa, -e) ‰v. kostim, -grafŠ slikar, crta~ ko-
stima (za pozori{te, film i sl.).
kostimografija, -e ` ‰v. kostim, -grafijaŠ
crtawe i kreirawe kostima.
kostirati (se), kostiram (se), 3. l. mn. ko-
stiraju (se) nesvr{. ‰v. kostŠ hraniti se kod dru-
goga, uzimati obroke; up. kost.
kota, -e `, gen. mn. kota ‰fr. cote od lat. quotaŠ 1.
broj koji ozna~ava nadmorsku visinu neke ta~ke
na Zemqinoj povr{ini. 2. finans. visina berzan-
ske vrednosti novca i vrednosnih papira.
kota, -e `, gen. mn. kota ‰ital. cottaŠ kratka be-
la ko{uqa koju nose katoli~ki sve{tenici.
kotangens, -a m, mn. -i ‰nlat. cotangens, pre-
ma lat. complementi tangensŠ mat. trigonome-
trijska funkcija koja ozna~ava odnos izme|u
nalegle i suprotne katete.
kotangenta v. kotangens.
kote`, -a m, mn. kote`i, gen. mn. kote`a ‰engl.
cottage, izgovoreno po fr.Š ku}ica, obi~no van
grada, letwikovac.
kotula
koterija, -e i koterija, -e ` ‰fr. coterieŠ za-
tvoreni krug qudi koji spletkama sprovode
ciqeve, klika (v.). x koterijski.
koterija{, -a{a m, mn. koterija{i, gen. mn.
koterija{a ‰v. koterijaŠ ~lan, pripadnik kote-
rije.
koterija{tvo, -{tva s ‰v. koterija, koteri-
ja{Š zatvorenost qudi u odre|eni krug i spro-
vo|ewe ciqeva tog kruga spletkarewem.
kotizacija, -e ` ‰fr. cotisation, v. kotizira-
tiŠ ulog, udeo koji pla}a svaki u~esnik u nekoj
zajedni~koj delatnosti (obi~no za u~e{}e na
nekom skupu).
kotizirati, kotiziram, 3. l. mn. kotiziraju
svr{. i nesvr{.‰fr. cotiser prema cote, v. kotaŠ od-
rediti, odre|ivati kotizaciju; da(va)ti koti-
zaciju, svoj deo za u~e{}e.
kotiledon, -ona m, mn. kotiledoni, gen. mn.
kotiledona ‰gr~. kotyledon prema kotyle {u-
pqinaŠ bot. klicin listi}, zametak prvog li-
sta.
kotilosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. cotylosau-
rus od gr~. kotyle {upqina, sauros gu{terŠ
paleont. izumrli prvobitni gmizavci od kojih
su se kasnije razvili svi ostali.
kotiqon, -ona m, mn. kotiqoni, gen. mn. koti-
qona ‰fr. cotillonŠ 1. vrsta francuskog plesa iz
XVIII veka. 2. plesna zabava i zavr{ni ples na
woj. 3. mali dar koji plesa~ica daruje svom
partneru.
kotirati, kotiram, 3. l. mn. kotiraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. coter, v. kotaŠ 1. odrediti, odre|iva-
ti kote. 2. finans. odrediti, odre|ivati ber-
zansku vrednost novca i vrednosnih papira. 3.
kotirati se a. imati vrednost na berzi. b. fam.
biti cewen, priznat.
kotix, -a m v. kote`.
kotlet, -a i kotlet, -eta m, mn. kotleti, gen.
mn. kotleta ‰fr. cotelette, dem. od. cote rebroŠ 1.
deo rebra s mesom (sviwski ‹, gove|i ‹), krme-
nadla (v.). 2. zast. zalizak kose odnosno brade od
uha do sredine lica.
koto, -oa m ‰jap. kotoŠ muz. japanski instru-
ment sli~an citri, sa 7 do 13 svilenih struna
u ~etvrtastom okviru.
kotula, -e ` ‰ital. cottola prema cotta, v. kotaŠ
vrsta sukwe.
673
koturna
koturna, -e `, gen. mn. koturni ‰lat. cothurnus
od gr~. kothornosŠ 1. cipela s vrlo debelom pot-
platom koju su u anti~ko doba nosili glumci
na sceni da bi izgledali vi{i. 2. fig. pateti-
~an, uzvi{en stil.
ko}a v. ko~a.
ko}arica v. ko~arica.
kou~, -a m ‰engl. coachŠ 1. trener; sportski
instruktor (ob. u zemqama engleskog jezika). 2.
stru~wak koji uve`bava glumce ili peva~e u
odre|enim ve{tinama; korepetitor.
kofa, -e `, gen. mn. kofa ‰tur. kovaŠ vedro, ka-
bao.
kofaktor, -a m, mn. -i ‰v. ko-, faktorŠ 1. dru-
gi, naporedni faktor u nekoj pojavi. 2. hem.
supstanca neophodna za dejstvo enzima.
kofein, -ina m ‰nlat. coffeinum od Coffea, v.
kafaŠ farm. sastojak kafe, ~aja i dr. koji, kada
se uzima u mawim koli~inama, stimulativno
deluje na organizam; up. tein; alkaloid koji se
dobija ekstrakcijom i koristi u medicini. x
kofeinski.
kofer, -a m, mn. koferi, gen. mn. kofera ‰nem.
KofferŠ putni kov~eg, putna torba.
koh, -a m, mn. kohovi, gen. mn. kohova ‰nem.
KochŠ vrsta kola~a od bra{na, griza ili pi-
rin~a koji se posle pe~ewa preliva vru}im
mlekom.
kohabitant, -a m, mn. kohabitanti, gen. mn.
kohabitanata ‰lat. cohabitans, v. kohabitacijaŠ
sustanar.
kohabitacija, -e ` ‰lat. cohabitatio, v. ko-,
habitare stanovatiŠ 1. zajedni~ko stanovawe,
zajedni~ki `ivot. 2. pol. saradwa ideolo{ki
razli~itih ili protivnih stranaka na raznim
nivoima vlasti (npr. predsednik republike iz
jedne, a predsednik vlade iz druge stranke).
kohbuh, -a m ‰nem. KochbuchŠ pokr. zast. kwiga
s receptima za kuvawe, kuvar.
kohezivan, -vna, -vno ‰nlat. cohaesivus, v. ko-
hezijaŠ koji povezuje, spaja.
kohezija, -e ` ‰lat. cohaesioŠ 1. privla~na
sila izme|u molekula nekog tela koja ih dr`i
na okupu; up. adhezija. 2. prirodna ili logi~ka
povezanost. x kohezioni i kohezijski.
674
ko{mar
koherentan, -tna, -tno ‰lat. cohaerens, v. ko-
herencijaŠ koji ima prirodni ili logi~ki
sklad; celovit; suvisao.
koherencija, -e ` ‰lat. cohaerentia od cohae-
rere povezivatiŠ prirodna ili logi~ka poveza-
nost; celovitost; suvislost.
Kohinor, -a m ‰pers. koh-i-nur brdo svetlo-
stiŠ jedan od najve}ih dijamanata na svetu, po-
reklom iz Indije, danas u vlasni{tvu engle-
ske krune.
kohlea, -ee ` ‰lat. cochlea pu`Š 1. anat. spi-
ralna {upqina u unutra{wem uhu, pu`. 2. med.
instrument pomo}u kojega se odstrawuje bole-
sno tkivo.
Kohov bacil, -ila m ‰nem. KochŠ med. bacil
tuberkuloze, nazvan po osniva~u moderne bak-
teriologije Robertu Kohu (1843–1910), koji ga
je otkrio.
kohorta, -e `, gen. mn. kohorti ‰lat. cohorsŠ 1.
pe{adijska jedinica u starom Rimu, deseti
deo legije (v.). 2. grupa qudi; ~eta, banda.
ko~a, -e `, gen. mn. ko~a ‰venec. cociaŠ 1. dvo-
krilna ribarska mre`a na povla~ewe. 2. v. ko-
~arica.
ko~ariti, ko~arim nesvr{. ‰v. ko~aŠ loviti
ribu pomo}u ko~e.
ko~arica, -e ` ‰v. ko~aŠ ribarski brod koji
vu~e ko~u.
ko~ija, -e `, gen. mn. ko~ija ‰ma|. kocsi, prema
ma|arskom mestu Kocs, gde je u XV veku prvi
put takvo vozilo izgra|enoŠ lak{a zapre`na
kola za prevoz qudi, fijaker.
ko{ava, -e ` ‰tur. kos brz, hava vazduhŠ hla-
dan i jak isto~ni ili jugoisto~ni vetar koji
duva u Podunavqu.
ko{enil, -a m = ko{enila, -e ` ‰fr. coche-
nille od {p. cochinillaŠ {titasta biqna va{ od
~ijih se osu{enih `enki dobija jarkocrvena
boja.
ko{er prid. indekl. (izvorno ko{er) ‰jidi{
ko{er od hebr. ka{er ispravanŠ (o hrani i pi}u) ko-
ji je u skladu s jevrejskim verskim propisima.
ko{ija, -e `, gen. mn. ko{ija ‰tur. kosuŠ 1. tr-
ka. 2. nagrada za pobednika trke.
ko{mar, -a m i ko{mar, -ara m ‰fr. cauche-
marŠ 1. ru`an san, mora. 2. fig. te`ak, neprija-
tan do`ivqaj.
ko{maran
ko{maran, -rna, -rno ‰v. ko{marŠ koji li~i
na ko{mar, jeziv, mu~an.
ko{onerija, -e ` ‰fr. cochonnerie prema
cochon sviwaŠ sviwarija, prqav{tina, gadost,
niskost.
ko{ta, -e ` v. kost.
ko{tati, ko{tam i ko{tati, ko{tatam
nesvr{. ‰ital. costare, nem. kostenŠ 1. imati cenu,
vredeti, stajati; iziskivati neke tro{kove. 2.
pokr. probati, ku{ati (jelo, pi}e).
ko{tirati (se) v. kostirati (se).
kraba, -e `, gen. mn. kraba ‰nem. KrabbeŠ zool.
mali morski rak, rakovica.
kraval, -ala m, mn. kravali, gen. mn. kravala
‰nem. KrawallŠ nered, gu`va, mete`, vika, gala-
ma.
kravata, -e `, gen. mn. kravata ‰fr. cravate od
nem. Krowat (danas Kroate) Hrvat, po maramama
koje su nosili hrvatski pla}enici u francu-
skoj vojsciŠ 1. du`i, uzani komad tkanine koji
se obavija ispod okovratnika i vezuje spreda u
~vor. 2. nedozvoqeni zahvat oko vrata u rvawu.
kragna, -e `, gen. mn. kragni ‰nem. KragenŠ 1.
okovratnik. 2. fam. pena nastala pri to~ewu
piva u ~a{u.
kraza, -e ` ‰gr~. krasis me{aweŠ 1. lingv. u
gr~koj gramatici stapawe, sa`imawe dvaju sa-
moglasnika u jedan ili dveju re~i u jednu tako
da prvoj otpadne posledwi ili drugoj prvi
slog. 2. fiziol. me{awe sokova u telu.
krajcara, -e ` (i krajcar, -a m) ‰nem. Kreu-
zerŠ ist. sitan austrijski nov~i}, stoti deo fo-
rinte.
krajcarica i krajcarica, -e ` ‰v. krajcaraŠ
igra u kojoj se bacaju nov~i}i i poga|a se na
koju }e stranu pasti.
krakovjak, -aka m muz. ‰poq. krakowiak, po
KrakovuŠ poqski narodni ples `ivog ritma.
kral, -a m ‰afrikanderski kraal od port. cor-
ral, v. koral3Š 1. uro|eni~ko selo u ju`noj
Africi. 2. zabran za goveda ili ovce.
kramp, -a m, mn. krampovi, gen. mn. krampova
‰nem. KrampeŠ alatka koja s jedne strane ima
klin, a s druge moti~icu, budak, pijuk.
krampon, -ona m, mn. kramponi, gen. mn. kram-
pona ‰fr. cramponŠ okrugao komadi} ko`e ili
gume koji se pribija na |on kopa~ke.
krasnoarmejac
krampus, -a m, mn. krampusi, gen. mn. krampu-
sa ‰austr. nem. KrampusŠ pokr. 1. |avo, bauk u pri-
~ama za decu. 2. rugoba, nakaza.
kran, -a m, mn. kranovi, gen. mn. kranova ‰nem.
KranŠ 1. ma{ina za podizawe i preno{ewe te-
{kih tereta, dizalica. 2. nosa~ koji omogu}ava
pomerawe filmske ili TV kamere.
kranio- ‰gr~. kranion lobawaŠ u slo`enica-
ma: lobawa, koji se odnosi na lobawu.
kraniognomika, -e `, dat. i lok. kraniogno-
mici ‰v. kranio-, gr~. gnom(on)ikos koji prosu-
|ujeŠ prou~avawe i odre|ivawe du{evnih spo-
sobnosti i sklonosti ~oveka prema obliku we-
gove lobawe; up. frenologija.
kraniografija, -e ` ‰v. kranio-, -grafijaŠ
anat. opis lobawe.
kraniolit, -a i kranolit, -ita, mn. krani-
oliti, gen. mn. kraniolita ‰v. kranio-, -gr~. lit-
hos kamenŠ paleont. okamewena lobawa neke `i-
votiwe.
kraniolog, -a m, mn. kraniolozi, gen. mn. kra-
niologa ‰v. kranio-, -logŠ stru~wak koji se ba-
vi kraniologijom, koji prou~ava sastav loba-
we.
kraniologija, -e ` ‰v. kranio-, -logijaŠ anat.
nauka koja prou~ava sastav lobawe.
kraniomant, -a m, mn. kraniomanti, gen. mn.
kraniomanata ‰v. kranio-, -mantŠ onaj koji gata,
koji prori~e iz lobawe.
kraniomantija, -e ` ‰v. kranio-, -mantijaŠ
proricawe, gatawe uz pomo} lobawe.
kraniometrija, -e ` ‰v. kranio-, -metrijaŠ
ispitivawe lobawa i wihovih tipova mere-
wem veli~ine i utvr|ivawem srazmera.
kranioskopija, -e ` ‰v. kranio-, -skopijaŠ
ispitivawe lobawe.
kraniotom, -a m, mn. -i ‰v. kraniotomijaŠ
med. instrument za otvarawe lobawe.
kraniotomija, -e ` ‰v. kranio-, -tomijaŠ med.
otvarawe lobawe.
krap, -a m, mn. krapovi ‰srlat. carpa ili ger-
mansko karpaŠ pokr. {aran.
krasnoarmejac, -jca m, mn. krasnoarmejci,
krasnoarmejaca ‰rus. krasnoarmeecŠ ist.
gen. mn.
pripadnik Crvene armije, crvenoarmejac.
675
krasnogvardejac
krasnogvardejac, -jca m, mn. krasnogvardej-
ci, gen. mn. krasnogvardejaca ‰rus. krasnogvar-
deecŠ ist. pripadnik crvene garde za vreme gra-
|anskog rata u Rusiji.
-krat, -kratija, -kratski ‰gr~. kratos snaga,
mo}, kratein vladatiŠ koji se odnosi na na~in
vladavine.
krater, -a m, mn. -i ‰lat. crater od gr~. krater
pehar, vr~Š 1. levkasti otvor na vrhu vulkana,
vulkansko grotlo. 2. duboka rupa u tlu koja na-
staje posle eksplozije bombe, pada meteorita i
sl. x kraterski.
kraul, -a m ‰engl. crawlŠ sp. stil plivawa pri
kome se ruke naizmeni~no zabacuju, a noge na-
izmeni~no udaraju gore-dole.
krafna v. krofna.
krah, -a m ‰nem. KrachŠ neuspeh, slom, pro-
past, katastrofa; bankrotstvo.
kraher, -a m ‰austr. nem. Kracherl, prema nem.
krachen praskati, pu}iŠ vrsta gaziranog bezal-
koholnog pi}a; up. kabeza.
krahirati, krahiram, 3. l. mn. krahiraju
svr{. ‰v. krahŠ pretrpeti krah, propasti.
kreativan, -vna, -vno ‰srlat. creativus, pre-
ma creare stvoritiŠ stvarala~ki, tvora~ki.
kreativnost, -osti ` ‰v. kreativanŠ svoj-
stvo onoga ko je kreativan, stvarala~ka spo-
sobnost.
kreatinin, -ina m ‰nem. Kreatinin od gr~. kre-
as mesoŠ fiziol. proizvod lu~ewa belan~evina,
nalazi se u mesu, krvi i urinu ki~mewaka.
kreator, -a m, mn. -i (`. kreatorka, dat. krea-
torki) ‰lat. creator, prema creare stvoritiŠ tvo-
rac, stvaralac; pronalaza~, izumiteq. y mod-
ni kreator stru~wak koji daje nacrte za nove
modele ode}e. x kreatorski.
kreatura, -e `, gen. mn. kreatura ‰lat. creatura
stvoreweŠ 1. jadan, bedan stvor, ni{tavilo. 2.
onaj koji poslu{no radi po ne~ijem nalogu,
{ti}enik, eksponent.
kreacija, -e ` ‰lat. creatio, prema creare stva-
ratiŠ 1. stvarawe, stvarala~ki proces. 2. ostva-
rewe, pronalazak ne~eg novog, originalnog.
kreacionizam, -zma m ‰engl. creationism, v.
kreacija, -izamŠ filoz. religijsko u~ewe po ko-
me je Bog stvorio svet i sve {to je na wemu; ve-
rovawe da su sve `ivotiwske i biqne vrste
676
kreditor
stvorene od po~etka, a nisu nastale evoluci-
jom.
kreacionist(a), -e m, mn. kreacionisti ‰v.
kreacionizamŠ sledbenik kreacionizma.
kreda1, -e `, gen. mn. kreda ‰lat. creta, po
gr~kom ostrvu KrituŠ 1. geol. vrsta sedimentne
stene nastale talo`ewem kre~waka iz qu{tu-
ra sitnih morskih `ivotiwa. 2. geol. period u
razvitku Zemqine kore, najmla|e razdobqe me-
zozoika. 3. komad krede koji slu`i za pisawe.
kreda2, -e `, gen. mn. kreda ‰v. kreditŠ fam. za-
jam, kredit.
kreden(a)c, -nca m, mn. kredenci, gen. mn.
kredenaca ‰nem. Kredenz od ital. credenzaŠ trpe-
zarijski ili kuhiwski ormar u kome se dr`i
posu|e, ~a{e ili hrana.
kredibilan, -lna, -lno ‰lat. credibilis prema
credere verovatiŠ kome se mo`e verovati, vre-
dan poverewa.
kredibilitet, -eta m = kredibilnost,
-osti ` ‰lat. credibilitas uverqivost, v. kredibi-
lanŠ svojstvo onoga ko zaslu`uje poverewe; ve-
rodostojnost, uverqivost; ugled.
kredit, -ita m, mn. krediti, gen. mn. kredita
‰fr. credit od lat. creditum od credere verovatiŠ
1. finans. davawe robe ili novca na dug, pozaj-
mica, veresija. 2. novac, iznos novca koji se
nekome pozajmquje. 3. fig. poverewe, ugled,
uticaj; z imati kredita kod koga u`ivati ~i-
je poverewe.
kreditirati, kreditiram, 3. l. mn. krediti-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. crediter, v. kreditŠ
da(va)ti na kredit, veresiju, pozajmiti, po-
zajmqivati (kome).
kreditni, -a, -o ‰v. kreditŠ koji se odnosi
na kredit. y kreditna kartica kartica za bez-
gotovinsko pla}awe; kreditna sposobnost
mogu}nost lica da zahvaquju}i sredstvima ko-
jima raspola`e istupa kao jamac ili du`nik;
kreditni papiri hartije od vrednosti, obve-
znice; kreditno pismo dokument kojim se
adresat (obi~no banka) moli da u pismu nazna-
~enoj tre}oj osobi isplati pod odre|enim
uslovima neku svotu.
kreditor, -a m, mn. -i ‰lat. creditor, prema
credere verovatiŠ zajmodavac, poverilac.
kredo
kredo, kreda m, mn. kreda ‰lat. credo verujemŠ
1. rel. vjeruju, simvol vere. 2. verovawe, uvere-
we, princip, na~elo.
Krez, -a m ‰gr~. KroisosŠ 1. ist. posledwi li-
dijski kraq, poznat po svom bogatstvu. 2. fig.
veoma bogat ~ovek.
krezle, krezli ` mn. ‰nem. Gekrose(l)Š iznu-
trice.
krezol, -ola m ‰nem. Kresol, v. kreozot, -olŠ
hem. organska materija sli~na fenolu koja se
dobija iz katrana i kamenog ugqa i koristi se
za dezinfekciju i proizvodwu boja.
kreirati, kreiram, 3. l. mn. kreiraju svr{. i
creareŠ stvoriti, stvarati, proiz-
nesvr{. ‰lat.
vesti, proizvoditi; umetni~ki ostvar(iv)ati.
krejon, -ona m, mn. krejoni, gen. mn. krejona
‰fr. crayonŠ 1. vrsta olovke u boji koja se upo-
trebqava u slikarstvu. 2. olovka, boja za
{minkawe o~iju.
krek, -a m ‰engl. crackŠ 1. veoma jak nepre~i-
{}eni kokain koji brzo deluje. 2. ra~. program
koji omogu}ava da se pokrene ilegalna, pirat-
ska verzija programa.
kreker, -a m, mn. -i ‰engl. crackerŠ hrskavi
slani keks.
kreking, -a m ‰engl. cracking cepaweŠ v. kre-
kovawe.
krekovawe, -a s ‰engl. cracking cepaweŠ 1.
hem. razbijawe te{kih ugqovodonika u lak{e
frakcije (v.), npr. pri dobijawu benzina iz
nafte, pomo}u toplote i pritiska (termi~ko
‹ ) ili uz pomo} katalizatora (kataliti~ko ‹ ).
2. ra~. razbijawe za{tite kompjuterskog siste-
ma i neovla{}eno pristupawe podacima, naj-
~e{}e putem Interneta; up. hakovati.
krem, -a m, mn. kremovi, gen. mn. kremova ‰fr.
cremeŠ 1. slatki nadev za kola~e, torte i sl. 2.
polute~na poslastica od mleka, jaja i {e}era,
s razli~itim dodacima. 3. kozmeti~ka mast za
negu lica, ruku i sl.; lek u obliku masti. 4.
fig. najodabraniji deo dru{tva, elita.
krema, -e `, gen. mn. krema ‰fr. cremeŠ v. krem (3).
krematorijum, -a i krematorij, -a m ‰nlat.
crematorium, v. kremacijaŠ pe} u kojoj se spaqu-
ju mrtvaci; zgrada u kojoj se ta pe} nalazi.
kreolski
kremacija, -e ` ‰lat. crematio, prema crema-
re spalitiŠ spaqivawe mrtvaca (u krematori-
jumu); up. incineracija.
kremvir{la nepr. v. krenvir{la.
kremirati, kremiram, 3. l. mn. kremiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. kremacijaŠ (iz)vr{iti krema-
ciju.
kremq, -a m ‰rus. kreml⊠centralni utvr|e-
ni deo starih ruskih gradova, gradska tvr|ava.
krempita ‰v. kremŠ vrsta kola~a od lisna-
tog testa s kremom.
krem{nita, -e ` ‰v. krem, {nit(a)Š v. krem-
pita.
krenvir{la, -e `, gen. mn. krenvir{li
(nepr. kremvir{la) ‰nem. Kren ren, Wurst (dem.
Wurstel) kobasicaŠ vrsta tanke kobasice od fi-
nog mesa, hrenovka.
krenolog, -a m, mn. krenolozi, gen. mn. kreno-
loga ‰v. krenologijaŠ nau~nik koji se bavi kre-
nologijom, stru~wak za krenologiju.
krenologija, -e ` ‰gr~. krene izvor, v. -logi-
jaŠ nauka o lekovitim izvorima.
kreozot, -a i kreozot, -ota m ‰nem. Kreosot od
gr~. kreas meso, soter spasilacŠ hem. bezbojna ili
`u}kasta te~nost dobijena destilacijom ka-
trana bukovog drveta, spre~ava raspadawe or-
ganskih materija, upotrebqava se kao dezin-
fekciono sredstvo, u medicini protiv
plu}nih bolesti i dr.
kreol, -ola m i kreolac, -lca m (`. kreolka,
-e, dat. i lok. kreolki, gen. mn. kreolki) ‰fr. creo-
le od {p. criollo od port. crioulo uro|enik od criar
uzgojiti od lat. creare stvoritiŠ 1. potomak
evropskih kolonizatora u zemqama Latinske
Amerike, uglavnom {panskog i francuskog
porekla. 2. osoba ro|ena u Ju`noj i Sredwoj
Americi u me{ovitom braku evropskih dose-
qenika i pripadnika domoroda~kog stanovni-
{tva. 3. lingv. kreolski jezici (v.).
kreolin, -ina m ‰gr~. kreas meso, up. kreozot,
krezolŠ hem. tamna te~nost dobijena iz katrana,
upotrebqava se kao dezinfekciono sredstvo.
kreolski, -a, -o ‰v. kreolŠ koji se odnosi na
kreolce. y kreolski jezici lingv. me{ani je-
zici nastali iz pixina (v.) u evropskim preko-
morskim kolonijama.
677
krep
krep, krepa m, mn. krepovi, gen. mn. krepova
‰fr. crepeŠ 1. vrsta lake tkanine neravne povr-
{ine. 2. laka crna tkanina i veo od we kao znak
`alosti.
krepde{in, -ina m ‰fr. crepe de ChineŠ ki-
neski krep, vrsta lake svilene tkanine od jako
upredenih `ica.
krep-`or`et, -a m ‰fr. crepe georgetteŠ vrsta
svilene tkanine od ja~e upredenih `ica.
krepitacija, -e ` ‰lat. crepitatioŠ pucketa-
we, krckawe, {kripawe.
krep-maroken, -ena m ‰fr. crepe maroquinŠ
marokanski krep, vrsta lake svilene tkanine
sa hrapavom povr{inom.
krep-papir, -ira m ‰v. krep, papirŠ vrsta
naboranog tankog papira.
krep-saten, -ena m ‰v. krep, satenŠ vrsta te-
{ke svilene tkanine koja je s jedne strane sjaj-
na, a s druge zagasita.
krepuskularan, -rna, -rno ‰lat. crepuscula-
ris od crepusculum sumrak, sutonŠ sumra~ni, su-
tonski, ve~erwi.
krepuskularizam, -zma m ‰ital. crepuscola-
rismo, v. krepuskularanŠ kwi`. pravac u itali-
janskoj poeziji po~etkom HH veka koji se ka-
rakteri{e elegi~nim i sutonskim raspolo`e-
wima.
krep-{an`an, -ana m ‰fr. crepe changeantŠ
krep ~ije se boje prelivaju.
kreten, -ena m, mn. kreteni, gen. mn. kretena
‰fr. cretinŠ 1. med. osoba koja pati od kreteni-
zma, koja je fizi~ki i psihi~ki zaostala. 2.
fig. glupak, blesan, tupoglavac. x kretenski.
kretenizam, -zma m ‰fr. cretinisme, v. kretenŠ
1. med. fizi~ka i du{evna zaostalost koja na-
staje kao posledica smawewa lu~ewa hormona
{titaste `lezde. 2. glupost, besmislica; bezu-
mqe.
kretikus, -a m ‰lat. creticus od gr~. kretikos
kritskiŠ metr. gr~ka i latinska metri~ka stopa
s jednim kratkim slogom izme|u dva duga, am-
fimakros (v.).
kreton, -ona m ‰fr. cretonne, po gradi}u Cre-
ton u NormandijiŠ vrsta jake i krute tkanine.
kre{endo, kre{enda m (nepr. kre{~endo)
‰ital. crescendo prema crescere rastiŠ 1. muz.
odeqak kompozicije koji se svira sve glasnije,
678
kriminal
obi~no i sve br`e. 2. muz. (kao pril.) sve ja~e,
poja~avaju}i ton. 3. fig. postepeni porast, po-
ja~avawe, gradacija.
kre{~endo nepr. v. kre{endo.
krzamak, -a m ‰tur. k›zamakŠ male bogiwe.
kribex, -a m ‰engl. cribbageŠ engleska i se-
vernoameri~ka igra karata.
krigla, -e `, gen. mn. krigli ‰nem. KrugelŠ po-
ve}a ~a{a za pivo, obi~no sa dr{kom.
kriza, -e `, gen. mn. kriza ‰lat. crisis od gr~.
krisis rasprava; prosu|ivawe; odlukaŠ 1. stawe
nestabilnosti u ekonomskim, dru{tvenim,
politi~kim ili me|unarodnim odnosima. 2.
odlu~uju}i trenutak, posle kojeg dolazi do
preokreta, prekretnica. 3. med. preloman tre-
nutak u nekoj bolesti posle kojeg nastupa po-
boq{awe ili pogor{awe bolesnikovog zdrav-
stvenog stawa; supr. liza.
krizantema v. hrizantema.
krizbaum, -a m, mn. -i ‰nem. KristbaumŠ fam.
zast. bo`i}no drvo, jelka.
krizirati, kriziram, 3. l. mn. kriziraju
nesvr{. ‰v. krizaŠ fam. biti u krizi, prolaziti
kroz krizu (obi~no o narkomanima u toku od-
vikavawa).
krizma, -e ` ‰lat. chrisma od gr~. chrisma
mast, pomast, uqeŠ rel. v. konfirmacija (odgo-
vara miropomazawu (v.) u pravoslavnoj crkvi).
krizmati, krizmam svr{. i nesvr{. ‰v. kri-
zmaŠ 1. da(va)titi krizmu, konfirmaciju, prvu
pri~est. 2. krizmati se primiti, primati
krizmu.
krizni, -a, -o ‰v. krizaŠ koji se odnosi na
krizu, koji predstavqa krizu. y krizno pod-
ru~je oblast zahva}ena krizom (ratom, elemen-
tarnom nepogodom i sl.); krizni {tab telo
koje se organizuje za za{titu gra|ana ili imo-
vine u slu~aju prirodne ili politi~ke krize.
kriket, -a m ‰engl. cricketŠ sportska igra u
kojoj je ciq da se malom tvrdom loptom, odba-
~enom pomo}u palice, pogode vrata protiv-
ni~ke ekipe, popularna u Velikoj Britaniji i
zemqama Komonvelta.
krimen, -a m ‰lat. crimenŠ krivi~no delo,
zlo~in, prestup.
kriminal, -ala m, mn. kriminali, gen. mn.
kriminala ‰v. kriminalanŠ zlo~ina~ka delat-
kriminalan
nost, kr{ewe zakona, vr{ewe krivi~nih dela.
y organizovani kriminal delovawe gangste-
ra, mafije i sli~nih tajnih organizacija.
kriminalan, -lna, -lno ‰lat. criminalis, pre-
ma crimen zlo~inŠ 1. koji ima obele`je krimi-
nala. 2. koji je sklon kriminalu, koji ~ini, ko-
ji je po~inio zlo~in, zlo~ina~ki. 3. koji se od-
nosi na kriminal i kriminalce. 4. fam. veoma
r|av, lo{.
kriminalac, -lca m, mn. kriminalci, gen.
mn. kriminalaca (`. kriminalka, -e, dat. i lok.
kriminalki, gen. mn. kriminalki) ‰v. krimina-
lanŠ onaj koji (iz)vr{i kriminalno delo, zlo-
~inac, zlikovac.
kriminalizacija, -e ` ‰v. krimen, krimi-
nalanŠ ~in i stawe kriminalizovawa.
kriminalizirati = kriminalizovati (v.).
kriminalizovati, kriminalizujem = kri-
minalizirati, kriminaliziram, 3. l. mn. kri-
minaliziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kriminalisie-
ren, v. kriminalŠ 1. (u)~initi da ne{to postane
kriminal, da dobije obele`ja kriminala. 2.
(u)~initi nekoga kriminalcem. 3. pri-
kaz(iv)ati ne{to kao kriminal. 3. krimina-
lizovati se = kriminalizirati se do-
bi(ja)ti obele`ja kriminala.
kriminalist(a), -e m, mn. kriminalisti (`.
kriminalistkiwa, -e) ‰nem. Kriminalist, v.
kriminalŠ 1. istra`ni organ koji se bavi pro-
gonom i ka`wavawem po~inilaca kriminal-
nih dela. 2. stru~wak koji se bavi kriminali-
stikom, koji prou~ava kriminalne doga|aje.
kriminalistika, -e `, dat. i lok. krimina-
listici ‰nem. Kriminalistik, v. kriminalŠ nauka
koja prou~ava kriminal.
kriminalisti~ki, -a, -o ‰v. krimen, kri-
minalanŠ koji se odnosi na kriminaliste i
kriminalistiku.
kriminalitet, -eta m ‰srlat. criminalitas, v.
kriminalanŠ 1. skup protivpravnih delatno-
sti koje se ogledaju u vr{ewu kriminalnih,
krivi~nih dela. 2. pojava i stepen kriminala u
dru{tvu.
kriminogen, -a, -o ‰v. kriminalan, -genŠ ko-
ji podsti~e, pobu|uje na krivi~na dela, na zlo-
~instva.
kripta
kriminolog, -a m, mn. kriminolozi, gen. mn.
kriminologa ‰v. kriminalan, -logŠ nau~nik ko-
ji se bavi kriminologijom.
kriminologija, -e ` ‰v. krimen, krimina-
lan, -logijaŠ nauka o kriminalitetu i po~ini-
ocima krivi~nih dela.
krimi}, -i}a m, mn. krimi}i, gen. mn. krimi-
}a ‰skr. od kriminalisti~kiŠ fam. roman ili
film ~iji je sadr`aj iz `ivota kriminalaca,
detektivski, policijski roman.
krin, -a m, mn. krinovi, gen. mn. krinova ‰gr~.
krinonŠ bot. qiqan.
krinoidi, krinoida m mn. ‰gr~. krinonŠ zool.
morski qiqani, morski krinovi, bodqoko-
{ci koji `ive pri~vr{}eni za dno i li~e na
biqku.
krinolin, -ina m i krinolina, -e `, gen. mn.
krinolina ‰fr. crinolineŠ ist. {iroka, duga suk-
wa rastegnuta obru~ima, zvonastog oblika, koja
se nosila u XVIII i u prvoj polovini XIX veka.
krio- ‰gr~. kryos hladno}a, studenŠ kao prvi
deo slo`enice zna~i ono {to je vezano za vrlo
niske temperature.
kriolit, -a i kriolit, -ita m, mn. krioli-
ti, gen. mn. kriolita ‰v. krio-, gr~. lithos kamenŠ
vrsta minerala koji se koristi u proizvodwi
mle~nog stakla.
krioskopija, -e ` ‰v. krio-, v. -skopijaŠ hem.
metod odre|ivawa molekularne te`ine to-
pqivih materija merewem sni`ewa ta~ke mr-
`wewa wihovih rastvora u odnosu na rastva-
ra~.
krioterapija, -e ` ‰v. krio-, v. terapijaŠ
med. le~ewe rashla|ivawem obolelih delova
organizma.
krioturbacija, -e ` ‰v. krio-, lat. turbare
ometatiŠ pomerawe zemqi{ta usled zamrzava-
wa i odmrzavawa.
kriofor, -a i kriofor, -ora m ‰v. krio-, gr~.
-phoros od pherein nositiŠ sprava pomo}u koje se
voda, putem brzog isparavawa, pretvara u led.
kripl, -a m, mn. kriplovi, gen. mn. kriplova
‰nem. KruppelŠ pokr. sakat ~ovek, bogaq.
kripta, -e `, gen. mn. kripti ‰gr~. krypte
skrovito mesto od kryptos skrivenŠ 1. kapela
ispod crkve, koja ponekad slu`i kao mesto za
sahrawivawe uglednih li~nosti. 2. podzemni
679
kriptestezija
hodnik i }elije u kojima su se prvi hri{}ani
sakupqali na bogoslu`ewe i gde su sahrawi-
vali mrtve.
kriptestezija, -e ` ‰v. kripto-, gr~. aisthesis
ose}aweŠ sposobnost opa`awa bez ~ula (kod
vidovitih i sl.).
kripto- ‰gr~. kryptos skriven od kryptein
skrivatiŠ u slo`enicama: skriven, tajni.
kriptoanaliza, -e ` ‰v. kripto-, analizaŠ
deo kriptologije koji prou~ava {ifrovane
poruke.
kriptogama, -e ` ‰v. kripto-, gr~. gamein `e-
niti seŠ bot. prosta biqka bez cveta, bescvet-
nica.
kriptogaman, -mna, -mno i kriptogami-
~an, -~na, -~no ‰v. kriptogamijaŠ 1. koji `ivi u
skrivenom, tajnom braku. 2. biol. ~iji je na~in
razmno`avawa nejasan.
kriptogamija, -e ` ‰v. kripto-, gr~. gamein
`eniti seŠ skriveni, tajni brak.
kriptogen, -a, -o i kriptogeneti~an, -~na,
-~no ‰v. kripto-, -genŠ koji je nepoznatog posta-
wa, neutvr|enog porekla.
kriptogram, -a m, mn. -i ‰v. kripto-, -gramŠ
1. vrsta zagonetke u kojoj treba najpre prona}i
kqu~ za re{avawe, a zatim ga primeniti da se
dobije tra`ena re~. 2. {ifrovani tekst.
kriptograf, -a m, mn. -i ‰v. kripto-, -grafŠ
ure|aj za {ifrovawe odnosno de{ifrovawe.
kriptografija, -e ` ‰v. kripto-, -grafijaŠ
pisawe tajnim pismenima, znacima; {ifrova-
we.
kriptodepresija, -e ` ‰v. kripto-, depresi-
jaŠ geogr. ulegnu}e ispuweno vodom ~iji je nivo
vi{i, a dno ni`e od morske povr{ine.
kriptolog, -a m, mn. kritolozi, gen. mn. krip-
tologa ‰v. kriptologijaŠ nau~nik koji se bavi
kriptologijom, stru~wak za kriptologiju.
kriptologija, -e ` ‰v. kripto-, -logijaŠ nau-
ka koja se bavi prou~avawem postupaka za {i-
frovawe i de{ifrovawe tekstova.
kriptomnezija, -e ` ‰v. kripto-, -mnezijaŠ
psih. podsvesno se}awe.
kripton, -ona m ‰v. kripto-, -onŠ hem. pleme-
niti gas bez boje, mirisa i ukusa, simbol Kr,
atomski broj 36, slu`i za puwewe sijalica.
680
kristalografija
kriptonim, -a m, mn. -i ‰v. kripto-, -onimŠ
pseudonim, obi~no kao izmeweni, anagramira-
ni ili prevedeni oblik pravog imena.
kriptorhizam, -zma m ‰v. kripto-, orchis te-
stis, v. -izamŠ med. uro|ena mana koja se ispoqa-
va u tome da se jedan ili oba semenika ne spu-
ste u mo{nice, ve} ostaju u trbu{noj ili kar-
li~noj dupqi.
kristal, -a m, mn. kristali, gen. mn. kristala
‰gr~. krystallos ledŠ 1. telo sastavqeno od pra-
vilno raspore|enih atoma, jona ili molekula
u obliku poliedra. 2. fino bru{eno staklo
(~e{ki ‹). y kristal-{e}er granulirani {e-
}er, u vidu sitnih kristala.
kristalan, -lna, -lno ‰v. kristalŠ 1. koji se
odnosi na kristal. 2. koji je od kristala. 3. ko-
ji je kao kristal. y kristalni sistem naziv za
sve kristalne oblike koji se mogu svesti na je-
dan, zajedni~ki sistem osa simetrije; kri-
stalno so~ivo anat. sabirno so~ivo oka, sasta-
vqeno od mnogobrojnih providnih slojeva, ko-
je se nalazi iza zenice; Kristalna no} ist.
no} izme|u 9. i 10. novembra 1938, kada su hi-
tlerovci uni{tili jevrejske radwe i tako na-
javili poja~ane progone i istrebqewe Jevreja
(nazvana po razbijenom staklu); Kristalna
palata arhit. velika palata od gvo`|a i stakla
u londonskom Hajd parku, sagra|ena za svetsku
izlo`bu 1851, sru{ena 1941.
kristalast, -a, -o ‰v. kristalŠ 1. koji je kao
kristal. 2. sastavqen od sitnih kristala.
kristalizacija, -e ` ‰fr. crystallisation, v.
kristalŠ 1. proces stvarawa, obrazovawa kri-
stala. 2. fig. formirawe stalnih, jasnih, ko-
na~nih oblika, stavova i sl.
kristalizirati = kristalisati (v.).
kristalizovati = kristalisati (v.).
kristalisati, kristali{em = kristali-
zovati, kristalizujem i kristalizirati,
kristaliziram, 3. l. mn. kristaliziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. crystalliser, v. kristalŠ 1. biti zahva-
}en procesom kristalizacije, pre}i, prelazi-
ti u kristalno stawe, pretvoriti se, pretvara-
ti se u kristal. 2. (u)~initi ~istim, jasnim.
kristalografija, -e ` ‰v. kristal, -grafi-
jaŠ deo mineralogije koji prou~ava osobine
minerala.
kristaloid
kristaloid, -ida m, mn. kristaloidi, gen. mn.
kristaloida ‰v. kristalŠ hem. jediwewe koje
pri rastvarawu daje molekulski rastvor.
kristaloidan, -dna, -dno i kristaloidan,
-dna, -dno ‰v. kristaloidŠ koji se odnosi na
kristaloide, koji se sastoji od kristaloida.
kristalologija, -e ` ‰v. kristal, -logijaŠ
nauka o kristalima.
kristaloterapija, -e ` ‰v. kristal, terapi-
jaŠ med. grana alternativne medicine, le~ewe
pomo}u kvarca i drugih kristala koji se sta-
vqaju na telo kako bi ispravili neuravnote-
`enosti u rasporedu energije.
kristijanizacija, -e ` = hristijanizaci-
ja, -e ` ‰lat. christianitas hri{}anstvo, prema
Christus Hrist od gr~. christos pomazanŠ prevo-
|ewe u hri{}anstvo.
kristijanija, -e `, gen. mn. kristijanija
‰prema Kristijaniji (Christiania), nekada-
{wem imenu OslaŠ sp. vrsta skija{kog spusta
sa usporewem i naglom promenom pravca; po-
kret nogama pri takvom skijawu.
kriterijum, -a i kriterij, -a m ‰gr~. kriteri-
on, prema krinein razlu~itiŠ 1. osnova prema
kojoj se ne{to ocewuje, klasifikuje, odnosno
razlikuje od ne~eg drugog, merilo. 2. sp. elimi-
naciono takmi~ewe.
kriteriologija, -e ` ‰v. kriterijum, -logi-
jaŠ filoz. nauka o mi{qewu ili saznawu, spo-
znaji, noetika.
kritizer, -era m, mn. kritizeri, gen. mn. kri-
tizera ‰nem. kritisieren kritikovatiŠ onaj koji
stalno kritikuje, obi~no zlonamerno. x kri-
tizerski.
kritizerstvo, -a s ‰v. kritizerŠ zlonamerno,
nekonstruktivno kritikovawe, prigovarawe.
kritizirati v. kritikovati.
kritika, -e `, dat. i lok. kritici, gen. mn.
kritika ‰gr~. kritike ume}e kritikovawa, v. kri-
ti~anŠ 1. ocewivawe, analiza, prosu|ivawe o
nekom delu ili postupku. 2. a. rad u kojem se
iznosi sud o umetni~kom, nau~nom i sl. delu.
b. stru~na i nau~na oblast kojoj pripadaju ta-
kvi radovi. 3. izra`avawe negativnog stava
prema nekome ili ne~emu, prigovor, zamerka,
prekor.
krkmeta
kritikovati, kritikujem i kritizirati,
kritiziram, 3. l. mn. kritiziraju svr{. i nesvr{.
‰v. kriti~anŠ 1. izraziti, izra`avati negati-
van odnos (prema nekome ili ne~emu). 2. oce-
niti, ocewivati, analizirati.
kriticizam, -zma m ‰nem. Kritizismus, v. kri-
ti~anŠ 1. kriti~ki odnos prema nekome ili ne-
~emu. 2. filoz. metod i u~ewe koje je razvio
Kant, a koje kriti~ki ispituje sredstva, pro-
ces saznawa, spoznaje.
kriti~an, -~na, -~no ‰gr~. kritikos od krinein
razlu~iti, razabratiŠ 1. koji ocewuje, prosu-
|uje. 2. odlu~uju}i, presudan. 3. veoma te`ak,
krizni; izlo`en opasnosti, nesiguran (bole-
snik je u kriti~nom stawu).
kriti~ar, -a m, mn. kriti~ari, gen. mn. kri-
ti~ara (`. kriti~arka, -e, dat. i lok. kriti~ar-
ki, gen. mn. kriti~arki) ‰v. kritikaŠ 1. onaj koji
ocewuje, prosu|uje, analizira, stru~no proce-
wuje vrednost nekog umetni~kog, nau~nog i sl.
dela; onaj koji se bavi kritikom kao zanima-
wem. 2. onaj koji kritikuje, osu|uje nekoga ili
ne{to. x kriti~arov/-ev, kriti~arkin,
kriti~arski.
kriti~ki, -a, -o ‰v. kriti~anŠ 1. koji se od-
nosi na kritiku, kojim se ocewuje, prosu|uje,
analizira. 2. v. kriti~an (2, 3). y kriti~ko
izdawe kwi`. izdawe nekog dela koje sadr`i
najverniju i najpotpuniju verziju teksta, pro-
pra}enu iscrpnim tuma~ewima i navo|ewem
ostalih varijanata.
Kri{na, -e m ‰sanskr.Š indijsko bo`anstvo,
otelovqewe boga Vi{nua.
krjuki, krjuka m mn. ‰rus. kräkiŠ posebni
notni znakovi u sredwovekovnoj ruskoj crkve-
noj muzici.
krk-jalan, -a m, mn. krk-jalani, gen. mn.
krk-jalana ‰tur. k›rk yalan ~etrdeset la`iŠ pokr.
spadalo, mangup; besposlena pri~alica.
krklama, -e ` ‰tur. k›r›klamaŠ pokr. ise~eno,
ra{~ere~eno meso zaklane `ivotiwe.
krkmeta, -e, gen. mn. krkmeta ‰tur. k›rkmaŠ
pokr. 1.podse~ena kosa na ~elu, {i{ke. 2. neo-
brijani deo brade uz uho, zuluf. 3. kovrxe,
uvojci.
681
krmez
krmez, -a i krmez, -eza m ‰tur. k›rm›z od ar.
qirmizŠ tamnocrvena boja koja se dobija od
istoimenog insekta, grimiz.
krmenadla, -e `, gen. mn. krmenadli ‰austr.
nem. Karmenadel, nem. Karbonade od fr. carbon-
nade, v. karbonŠ komad mesa s par~etom rebra uz
ki~mu, kotlet (v.).
krm~ija, -e `, gen. mn. krm~ija ‰stsl.Š zbor-
nik crkvenih i svetovnih pravila i propisa
za pravoslavnu crkvenu upravu i crkveno sud-
stvo.
krntija, -e `, gen. mn. krntija ‰tur. k›r›nti,
k›r›ndi od k›r›nmak razbiti seŠ fam. stara, do-
trajala, neupotrebqiva stvar, starudija; sta-
ri, rasklimani automobil.
kroaze, -ea m (uob. kroaze) ‰fr. croiseŠ 1. vr-
sta guste svilene ili vunene tkanine. 2. vrsta
plesnog koraka.
kroasan, -ana m, gen. mn. kroasana ‰fr. crois-
sant polumesecŠ kifla od lisnatog testa, pra-
zna ili puwena xemom, sirom ili {unkom.
kroatizam, -zma m, mn. kroatizmi, gen. mn.
kroatizama ‰lat. Croata HrvatŠ lingv. hrvatska
re~ ili izraz u drugom jeziku.
kroatizirati, kroatiziram, 3. l. mn. kroa-
tiziraju, 3. l. mn. kroatiziraju (i kroatizova-
ti, kroatizujem) svr{. i nesvr{. ‰v. kroatizamŠ
(u)~initi Hrvatom ili hrvatskim, pohrvati-
ti, pohrva}ivati.
kroatocentri~an, -~na, -~no ‰lat. Croata
Hrvat, centarŠ koji Hrvate i Hrvatsku stavqa
u centar svega.
krojcer, -a m, mn. -i ‰nem. KreuzerŠ vrsta br-
zog ratnog broda, krstarica.
krokan(a)t, -nta m, mn. krokanti, gen. mn. kro-
kanata ‰ital. croccanteŠ pokr. vrsta tvrdog slatki-
{a od pr`enog {e}era i pr`enog badema.
krokantan, -tna, -tno ‰ital. croccante, fr.
croquantŠ koji pri jelu krcka pod zubima, vru-
skav, hrskav.
kroket1, -a i kroket1, -eta m ‰fr. croquetŠ vr-
sta igre u kojoj u~estvuju dve ekipe sa po ~etiri
igra~a i u kojoj se drvene kugle proteruju naro-
~itim lopaticama kroz niz `i~anih vrata.
kroket2, -a i kroket2, -eta m ‰fr. croquette
od ital. crocchettaŠ kulin. vaqu{ak, knedla od
mesa ili krompira.
682
kru`ok
kroki, krokija m, mn. krokiji, gen. mn. kroki-
ja ‰fr. croquisŠ 1. lik, prizor dat u ovla{nim,
najva`nijim crtama, skica. 2. kratak i povr-
{an kwi`evni tekst.
krokodil, -a, mn. -i i krokodil, -ila m, mn.
krokodili, gen. mn. krokodila ‰lat. crocodilus od
gr~. krokodeilosŠ zool. krupni vodeni gmizavac s
duga~kim repom, s telom pokrivenim ko{ta-
nim plo~ama, `ivi u tropskim krajevima, Cro-
codilus vulgaris.
krokodilski, -a, -o ‰v. krokodilŠ koji se od-
nosi na krokodile, koji pripada krokodilu. z
krokodilske suze neiskreno, licemerno `a-
qewe.
krombi v. grombi.
kromiomantija, -e ` ‰gr~. kromyon crni
luk, -mantijaŠ proricawe, gatawe pomo}u luka.
kromlek, -a m ‰engl. cromlech, keltskog po-
reklaŠ arheol. vrsta preistorijskih kultnih
obele`ja, na severu Evrope, koje ~ine kru`no
pore|ane kamene gromade.
kronprinc, -a m ‰nem. KronprinzŠ zast. pre-
stolonaslednik.
kros, -a m ‰engl. crossŠ sp. vrsta udarca u bok-
su kada bokser iskrene ruku protivniku. 2. v.
kros-kontri.
krosist(a), -e m, mn. krosisti ‰v. krosŠ trka~
koji u~estvuje u krosu, kros-kontriju.
kros-kontri, -ija m ‰engl. cross-countryŠ sp.
lakoatletska disciplina, takmi~ewe u tr~awu
kroz prirodu.
krotalon, -ona m, mn. krotaloni, gen. mn. kro-
talona ‰gr~. krotalonŠ anti~ka ~egrtaqka, kasta-
weta.
krofna, -e `, gen. mn. krofni ‰nem. KrapfenŠ
vrsta okruglog peciva od kiselog testa koje se
pr`i na vrelom uqu ili masti, posuto {e}e-
rom u prahu.
kro{e, -ea m, mn. kro{ei, gen. mn. kro{ea ‰fr.
crochetŠ sp. udarac u boksu zadat iz polukru-
`nog zamaha, rukom savijenom u laktu.
krsmet v. kismet.
kru`ok, -a m, mn. kru`oci, gen. mn. kru`oka
‰rus. kru`okŠ 1. organizovana grupa qudi oku-
pqena radi zajedni~kog posla. 2. mawe dru-
{tvo, krug, grupa.
kruzeiro
kruzeiro, -a m, mn. kruzeirosi, gen. mn. kru-
zeirosa ‰port. cruzeiro od cruz krstŠ brazilska
nov~ana jedinica, sadr`i 100 centavosa.
kruna, -e `, gen. mn. kruna ‰lat. corona venacŠ
1. simbol vladarskog dostojanstva i vlasti ko-
ji monarh nosi na glavi. 2. fig. vladar, monarh.
3. venac ili neki drugi ukras na glavi neveste.
4. vrhunsko, izvanredno dostignu}e, vrhunac.
5. kro{wa drveta. 6. perje u obliku kapice na
glavi nekih ptica, }uba. 7. vidqivi deo zuba.
8. navlaka od metala koja {titi zub od kvare-
wa. 9. do uvo|ewa evra nov~ana jedinica u ne-
kim evropskim dr`avama.
krunica, -e ` ‰v. krunaŠ 1. deo cveta koji ~i-
ne cvetni listi}i. 2. hrv. a. niska ~ija se zrna
prebiraju pri molitvi, brojanica. b. molitva
koja se u sebi ~ita pri prebirawu zrna te ni-
ske.
krunski, -a, -o ‰v. krunaŠ koji pripada kru-
ni (vladaru), koji se odnosi na krunu. y krun-
ski savet ve}e uglednih qudi koji savetuju
vladara; krunski svedok glavni, kqu~ni sve-
dok na su|ewu; krunske kolonije ist. britan-
ske kolonije pod direktnom upravom vlade u
Londonu.
krup, -a m ‰engl. croupŠ med. zapaqewe grla i
du{nika.
krupada, -e ` ‰fr. croupadeŠ skok preko pre-
pone pri kome kow savije hrbat, a stra`we no-
ge privu~e.
krupije, -ea m, mn. krupijei, gen. mn. krupijea
(uob. krupije) ‰fr. croupierŠ slu`benik koc-
karnice koji rukovodi hazardnim igrama.
krupon, -ona m ‰fr. crouponŠ vrsta ko`e od
koje se pravi |on za cipele.
kruralan, -lna, -lno ‰lat. cruralis prema crus
nogaŠ anat. butni, bedreni.
krusta, -e `, gen. mn. krusta ‰lat. crustaŠ med.
krasta, pokorica na rani.
krustaceologija, -e ` ‰lat. crustacea quska-
ri, v. -logijaŠ nauka o quskarima.
krustacija, -e ` ‰nlat. crustatio, v. krustaŠ
med. stvarawe kraste na rani.
krucijalan, -lna, -lno ‰srlat. crucialis od
lat. crux krstŠ 1. odlu~uju}i, presudan; kriti-
~an. 2. unakrstan.
ksenolatrija
krucifere, krucifera ` mn. ‰nlat. crucife-
raeŠ bot. biqke krsta{ice.
krucifiks, -a m (uob. krucifiks) ‰nem.
Kruzifix od lat. crucifixum prema crucifigere od
crux krst, figere pri~vrstitiŠ 1. raspelo, krst
sa likom raspetog Hrista. 2. (kao uzvik, kle-
tva): gospode bo`e! u`as! prokletstvo!
krxa, -e ` ‰tur. k›r sivŠ vrsta duvana lo{ijeg
kvaliteta; qut, krupno se~en duvan.
krxalija, -e i krxalija, -e m ‰tur. K›rca Ali,
grad blizu Vidina u BugarskojŠ ist. turski od-
metnik, hajduk u XVIII i XIX veku.
ksantin, -ina m ‰gr~. xanthos `utŠ hem. 1. vr-
sta jediwewa srodnog urinu koje se nalazi u
krvi, mi{i}ima i jetri sisara. 2. `uta boja ko-
ja se dobija od bro}a.
ksantipa, -e ` ‰gr~. Xanthippe, ime `ene
gr~kog filozofa SokrataŠ svadqiva, zla `ena.
ksantogen, -ena m ‰gr~. xanthos `ut, v. -genŠ
bot. materija koja se nalazi u li{}u i cvetovi-
ma i koja, spojena sa alkalijama, po`uti.
ksantom, -oma m, mn. ksantomi, gen. mn. ksan-
toma ‰gr~. xanthos `utŠ med. benigno oboqewe
ko`e u vidu `u}kastih mrqa ili ~vori}a.
ksantopsija, -e ` ‰gr~. xanthos `ut, opsis
vid, vi|eweŠ med. poreme}aj vida pri kome se
svi predmeti vide kao `uti.
ksantofil, -ila m ‰gr~. xanthos `ut, phyllon
listŠ bot. `uti pigment koji se nalazi u hloro-
filnim zrncima biqaka.
ksenelazija, -e ` ‰gr~. xenos tu|inac, elases
proterivaweŠ progon stranaca.
ksenije, ksenija ` mn. ‰nem. Xenien od gr~. xe-
nia gostinski daroviŠ kwi`. kratki stihovi du-
hovite ili satiri~ne sadr`ine, epigrami.
kseno- ‰gr~. xenos stranac, gostŠ kao prvi
deo slo`enih re~i odnosi se na strance ili
ono {to je strano.
ksenoglosija, -e ` ‰v. kseno-, glossa jezikŠ
nesvesno govorewe nekim stranim jezikom.
ksenoza, -e ` ‰gr~. xenosis prema gr~. xenos
stranac, gostŠ otu|ivawe, odro|avawe.
ksenokratija, -e ` ‰v. kseno-, -kratijaŠ vla-
davina stranaca, vladavina tu|e dinastije.
ksenolatrija v. ksenomanija.
683
ksenologija
ksenologija, -e ` ‰v. kseno-, -logijaŠ prou-
~avawe tajnih, skrivenih pojava, okultizam.
ksenomanija, -e ` ‰v. kseno-, -manijaŠ prete-
rana qubav prema strancima i svemu {to je
strano, tu|insko.
ksenon, -ona m ‰gr~. xenos stranac, gostŠ ple-
meniti gas, prisutan u neznatnim koli~inama
u vazduhu, simbol Xe, atomski broj 54.
ksenofilija, -e ` ‰v. kseno-, -filijaŠ qu-
bav prema strancima i svemu {to je strano, tu-
|insko.
ksenofob, -oba m ‰v. ksenofobijaŠ onaj koji
mrzi strance.
ksenofoban, -bna, -bno ‰v. ksenofobijaŠ ko-
ji pati od ksenofobije.
ksenofobija, -e ` ‰v. kseno-, -fobijaŠ mr-
`wa prema strancima i svemu {to je strano;
strah od stranaca.
kserazam, -zma m ‰gr~. xerasmos, prema xeros
suvŠ }elavqewe usled su{ewa kose.
ksero- ‰gr~. xeros suvŠ u slo`enicama: suv.
kserografija, -e ` ‰v. ksero-, -grafijaŠ po-
stupak {tampawa ili kopirawa zasnovan na
elektrostatici.
kseroderma, -e ` ‰v. ksero-, -dermaŠ med. su-
{ewe ko`e.
kseroza, -e ` ‰v. ksero-, -ozaŠ med. su{ewe,
suvo}a ko`e ili sluzoko`e.
kserokopija, -e ‰v. kseroks, kopijaŠ kopija
izra|ena pomo}u kseroksa, fotokopija.
kseroks, -a m, mn. kseroksi, gen. mn. kseroksa
‰engl. Xerox™, fabri~ko imeŠ aparat za foto-
kopirawe koji koristi toner (v.) u prahu.
kseroksirati, kseroksiram, 3. l. mn. kse-
roksiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kseroksŠ kopirati
na kseroksufotokopirati.
kserostomija, -e ` ‰v. ksero-, gr~. stoma us-
taŠ med. su{ewe usta, suvo}a usne dupqe.
kserofagija, -e ` ‰v. ksero-, -fagijaŠ uzima-
we iskqu~ivo suve hrane.
kserofilan, -lna, -lno ‰v. ksero-, -filanŠ
koji se odnosi na kserofite, koji je prilago-
|en `ivotu na suvim mestima.
kserofite, kserofita ` mn. ‰v. ksero-,
-fit(e)Š bot. biqke koje su prilago|ene `ivotu
na suvom zemqi{tu.
684
ksilofagija
kseroftalmija, -e ` ‰gr~. xerophthalmia, v.
ksero-, ophthalmos okoŠ med. su{ewe ve`wa~e i
ro`wa~e oka.
ksi m indekl. ‰gr~. xiŠ gr~ko slovo (X x) koje se
izgovaralo ks.
ksilit, -a i ksilit, -ita m ‰gr~. xylon drvo,
v. -itŠ 1. vrsta alkohola koji se dobija iz drve-
ta. 2. drveni sastojak mrkog ugqa. 3. mineral
po izgledu sli~an drvetu.
ksilo- ‰gr~. xylon drvoŠ kao prvi deo slo`e-
nica pokazuje da se re~ odnosi na drvo.
ksilogliptika, -e `, dat. i lok. ksiloglip-
tici ‰v. ksilo-, gr~. glyphein izdubitiŠ v. ksi-
loglifija.
ksiloglif, -a m, mn. -i ‰v. ksilo-, gr~.
glyphein izdubitiŠ drvorezac, duborezac.
ksiloglifija, -e ` = ksiloglifika, -e `,
dat. i lok. ksiloglifici ‰v. ksilo-, gr~. glyphein
izdubitiŠ ve{tina rezawa figura ili slova u
drvetu, drvorez, duborez.
ksilograf, -a m, mn. -i ‰v. ksilo-, -grafŠ gra-
fi~ki radnik koji izra|uje kli{ee.
ksilografija, -e ` ‰v. ksilo-, -grafijaŠ a.
umno`avawe slika ili crte`a pomo}u drve-
nih plo~a. b. izrada {tamparskih kli{ea. v.
slika, crte` izra|en kli{eom, {tamparska
reprodukcija. x ksilografski.
ksiloza, -e ` ‰v. ksilo-Š hem. {e}er koji se
nalazi u biqnim materijama.
ksiloidan, -dna, -dno ‰v. ksilo-Š nalik na
drvo, sli~an drvetu.
ksilolit, -a i ksilolit, -ita m ‰v. ksilo-,
gr~. lithos kamenŠ tvrda materija od strugotina i
magnezijumovog oksida koja se upotrebqava za
izradu podova, stepenica i sl., ve{ta~ki kamen.
ksilologija, -e ` ‰v. ksilo-, -logijaŠ nauka
o vrstama drveta.
ksilometar, -tra m, mn. ksilometri, gen. mn.
ksilometara ‰v. ksilo-, -metarŠ sprava za mere-
we zapremine stabala nepravilnog oblika.
ksilofag, -a m, mn. ksilofazi, gen. mn. ksilo-
faga ‰v. ksilo-, -fagŠ `ivotiwa koja se hrani
drvetom; crv koji `ivi u drvetu.
ksilofagija, -e ` ‰v. ksilo-, -fagijaŠ ishra-
na sastojcima drveta.
ksilofon
ksilofon, -a m, mn. -i ‰v. ksilo-, -fonŠ muz.
vrsta instrumenta, udaraqka sa drvenim plo-
~icama u koje se udara {tapi}ima.
ksist, -a m ‰gr~. xystonŠ ist. 1. u starogr~kim
gimnazijumiama (v.) natkriven trem gde su u~e-
nici ve`bali tokom hladnih dana. 2. u starom
Rimu natkriven trem gde su se u~enici {etali
i vodili rasprave.
ksister, -a m, mn. -i ‰gr~. xyster prema xein
grebatiŠ med. sprava za skidawe zubnog kamenca.
ksifoidan, -dna, -dno ‰gr~. xyphos ma~Š koji
je u obliku ma~a, sabqast.
ksoanon, -ona m ‰gr~. xoanon, prema xein gre-
batiŠ rezbarija na kojoj je prikazan lik nekog
bo`anstva.
ktetik, -a m, mn. ktetici, gen. mn. ktetika
‰gr~. ktetikos prisvojniŠ lingv. pridev izveden
od imena naseqenog mesta.
ktitor, -a m, mn. -i ‰gr~. ktetorŠ osniva~ zadu-
`bine, zadu`binar; dobrotvor. x ktitorski.
kub, -a m, mn. kubovi, gen. mn. kubova ‰lat. cu-
bus od gr~. kybos kockaŠ mat. 1. proizvod tri
ista broja, tre}i stepen. 2. v. kubus.
kubatura, -e ` ‰nlat. cubaturaŠ zapremina iz-
ra`ena u zapreminskim jedinicama.
kube, kubeta s, mn. kubeta, gen. mn. kubeta ‰tur.
kubbeŠ poluloptasti svod na vrhu gra|evina,
kupola.
kubizam, -zma m ‰fr. cubisme prema cube
kockaŠ pravac u umetnosti, prvenstveno u sli-
karstvu, na po~etku XX veka, ~iji su predstav-
nici svodili qudske figure i predmete iz
prirode na osnovne geometrijske oblike. x ku-
bisti~ki.
kubik, -ika m, mn. kubici, gen. mn. kubika
‰lat. cubicus od gr~. kybikos, v. kubŠ 1. kubni me-
tar. 2. kubni centimetar.
kubika`a, -e ` ‰v. kubikŠ 1. zapremina, no-
sivost nekog vozila u kubicima, u kubnim me-
trima. 2. koli~ina materijala odre|ena u kub-
nim metrima.
kubika{, -a{a m, mn. kubika{i, gen. mn. ku-
bika{a ‰v. kubikŠ radnik pla}en prema ura|e-
nom poslu merenom na kubne metre.
kubirati, kubiram, 3. l. mn. kubiraju svr{. i
nesvr{. ‰nem. kubieren, v. kubŠ mat. di}i, dizati
na kub, na tre}i stepen.
kugl-bolcna
kubist(a), -e m, mn. kubisti ‰v. kubizamŠ lik.
pripadnik, sledbenik kubizma.
kubni, -a, -o ‰v. kubŠ 1. koji se odnosi na kub,
na tre}i stepen (broja i sl.). 2. koji se odnosi
na zapreminu. 3. koji ima oblik kocke. y kubni
koren mat. veli~ina dobijena deqewem kubnog
broja na tri jednaka ~inioca; kubni metar mat.
mera za zapreminu od jednog metra du`ine, vi-
sine i {irine; kubne tablice tablice koje
sadr`e kubove, tre}e stepene brojeva od jedan
pa nadaqe.
kuboidan, -dna, -dno ‰v. kubus, -oidanŠ u ob-
liku kocke, sli~an kocki, kockast.
kubura, -e `, gen. mn. kubura ‰tur. kuburŠ 1. vr-
sta starinske kratke pu{ke; starinski veliki
pi{toq. 2. torbica koja se nosi o pojasu ili o
unka{u i u kojoj se dr`i kra}e oru`je. 3. kame-
ni ili drveni sarkofag. 4. uzan, dug, tesan
hodnik, prolaz. 5. te{ko}a; nevoqa, muka; ne-
da}a, beda.
kuburiti, kuburim nesvr{. ‰v. kubura (5)Š
`iveti te{ko, oskudno; imati nevoqe, mu~iti
se (s nekim, ne~im).
kubus ‰lat. cubus, v. kubŠ kocka.
kuvada, -e ` ‰fr. couvade prema couver le`a-
ti na jajimaŠ etnol. obi~aj kod nekih primitiv-
nih naroda da se mu{karac, kad mu se rodi de-
te, pona{a kao da ga je on rodio.
kugla, -e `, gen. mn. kugli ‰nem. KugelŠ 1. geo-
metrijsko telo kod kojeg su sve ta~ke wegove
povr{ine podjednako udaqene od sredi{ta,
lopta. 2. ono {to je u obliku kugle.
kuglager, -a m, mn. -i ‰nem. Kugellager, prema
Kugel kugla, Lager le`i{teŠ meh. kugli~ni le-
`aj.
kuglana, e ` ‰v. kugla, -anaŠ zgrada ili pro-
storija za kuglawe.
kuglast, -a, -o ‰v. kuglaŠ koji ima oblik ku-
gle, loptast.
kuglati se, kuglam se i kuglati se, kuglam
se nesvr{. ‰v. kuglaŠ sp. igrati se kuglawa, baca-
ti kugle po posebnim stazama na ~uweve koje
treba oboriti.
kugl-bolcna, -e `, gen. mn. kugl-bolcni ‰nem.
Kugelbolzen kugli~na osovinicaŠ zakivka ili
osovinica sa kuglastim zavr{etkom, kugli~na
osovinica.
685
kuglof
kuglof, -a m, mn. kuglofi, gen. mn. kuglofa
‰nem. GugelhupfŠ vrsta kola~a od bra{na, jaja,
mleka, {e}era, suvog gro`|a i dr., koji se pe~e
u kalupu naro~itog oblika.
kugl-cange, -i ` mn. ‰nem. Kugelzange ku-
gli~na kle{taŠ kle{ta koja na svojim krajevi-
ma imaju sferi~na zadebqawa kojima se ste`u
sitniji predmeti, kugli~na kle{ta.
kugl-cangle v. kugl-cange.
kuguar, -a m, mn. -i ‰fr. cougouar od port. cu-
cuarana iz jezika tupiŠ zool. puma (v.).
kudret, -a m ‰tur. kudret od ar. qudraŠ mo}, si-
la; bo`ja mo}.
kudu, kudua m, mn. kudui, gen. mn. kudua ‰engl.
kudu od hotentotskogŠ zool. vrsta ju`noa-
fri~ke antilope.
kuduz, -a m mn. kuduzi, gen. mn. kuduza ‰tur. ku-
duz besanŠ pokr. vrsta velikog topa.
kudur, -a m, mn. -i ‰tur. kuduz besan od kudur-
mak pobesnetiŠ pokr. bes, inat.
kuenov{tina, -e ` ‰prema ma|. Khuen He-
dervaryŠ ist. omra`eni sistem vladavine ma-
|arskog dr`avnika Kuena Hedervarija, hrvat-
skog bana od 1883. do 1903. godine.
ku`ina, -e ` ‰venec. cuxina, ital. cucinaŠ pokr.
kuhiwa.
kuzen, -ena m, mn. kuzeni, gen. mn. kuzena ‰fr.
cousinŠ brat od tetke (strica, ujaka); ro|ak.
kuzina, -e `, gen. mn. kuzina ‰fr. cousineŠ se-
stra od tetke (strica, ujaka); ro|aka.
kujunxija, -e m ‰tur. kuyumcu od kuyum
predmeti od zlata i srebraŠ zanatlija koji iz-
ra|uje nakit i ukrase od zlata i srebra, zlatar.
x kujunxijski.
kuki, -ja m ‰engl. cookie kola~i}Š ra~. mali
tekstualni fajl koji slu`i za prikupqawe po-
dataka o licima koja pose}uju odre|eni sajt na
Internetu.
Ku-kluks-klan v. Kju kluks klan.
kul1, -a m ‰engl. cool hladanŠ muz. stil u xezu
(oko 1940. godine), protivte`a bibapu, opu-
{teniji i prigu{eniji.
kul2 prid. indekl. ‰engl. cool hladanŠ `arg. 1.
hladnokrvan. 2. dobar; pogodan; interesantan.
686
kulminirati
kulak, -a m, mn. kulaci, gen. mn. kulaka ‰rus.
kulakŠ bogat seqak, seqak kapitalista. x ku-
la~ki.
kulantan, -tna, -tno ‰nem. kulant od fr. cou-
lant te~anŠ 1. uslu`an, predusretqiv; prilago-
dqiv. 2. lak, te~an (o stilu).
kula{, -a{a m, mn. kula{i, gen. mn. kula{a
‰tur. kula at ri| kowŠ kow pepeqaste ili `u}ka-
ste boje.
kula{iti, -im nesvr{. ‰v. kula{Š jahati;
fig. obqubiti.
kuler, -a m ‰engl. coolerŠ ra~. ventilator za
hla|ewe kompjuterskih komponenti, naj~e{}e
procesora i grafi~ke karte.
kuli, kulija m, mn. kuliji, gen. mn. kulija
‰ind. quli radnikŠ 1. u nekim azijskim zemqama
fizi~ki radnik, nadni~ar; nosa~; voza~. 2. fig.
rob. 3. vrsta kratkog `enskog ogrta~a (nalik na
kaput sli~nog kroja koji nose kuliji).
kulinarski, -a, -o ‰lat. culinarius od culina
kuhiwaŠ koji se odnosi na ve{tinu priprema-
wa hrane; kuvarski, gastronomski.
kulinarstvo, -a s ‰v. kulinarskiŠ ve{tina
pripremawa hrane.
kulirati, kuliram, 3. l. mn. kuliraju svr{. i
nesvr{. ‰v. kul2Š `arg. osta(ja)ti hladan, ne uzbu-
diti se, ne uzbu|ivati se.
kulisa, -e `, gen. mn. kulisa ‰fr. coulisseŠ 1.
pokretni zid na pozornici kojim se do~arava
ambijent u kojem se odigrava radwa komada. 2.
fig. ono ~ime se ne{to prikriva; prividna,
varqiva spoqa{wost. z iza kulisa potajno,
daleko od o~iju javnosti.
kulmen, -a m, mn. -i ‰lat. culmenŠ vrhunac,
kulminacija.
kulminacija, -e ` ‰nlat. culminatio, v. kul-
menŠ 1. vrhunac; najvi{e dostignu}e, najvi{i
domet. 2. astron. prolazak nekog nebeskog tela
kroz meridijan posmatra~a.
kulminacioni, -a, -o ‰v. kulminacijaŠ koji
se odnosi na kulminaciju, koji je u kulmina-
ciji. y kulminaciona ta~ka najvi{a ta~ka u
razvitku ne~ega, vrhunac, najvi{i stupaw.
kulminirati, kulminiram, 3. l. mn. kulmi-
niraju svr{. i nesvr{. ‰klat. culminare prema cul-
men vrhunacŠ biti na vrhuncu, dosti}i, do-
kuloar
stizati najvi{u ta~ku; sti}i, stizati do ~ega
kao krajweg rezultata.
kuloar, -ara m, mn. kuloari, gen. mn. kuloara
‰fr. couloir hodnikŠ sporedna prostorija u jav-
nim zgradama, koja slu`i za odmor i neslu`be-
ne razgovore. z po kuloarima nezvani~no, da-
leko od javnosti.
kuloarski, -a, -o ‰fr. couloirŠ koji se odnosi
na kuloare; koji se doga|a u kuloarima.
kulometrija v. kulonmetrija.
kulon, -ona m, mn. kuloni, gen. mn. kulona ‰po
francuskom fizi~aru [. Kulonu (Charles Co-
ulomb, 1736–1806)Š fiz. jedinica za merewe ko-
li~ine elektriciteta: napon koji u jednoj se-
kundi prenese struja od jednog ampera.
kulonmetrija, -e ` ‰v. kulon, -metrijaŠ me-
rewe koli~ine elektriciteta.
kulpozan, -zna, -zno ‰nlat. culposus prema
culpa krivicaŠ u~iwen bez predumi{qaja, iz
nehata.
kult, -a m, mn. kultovi, gen. mn. kultova ‰lat.
cultus od colere gajiti, po{tovatiŠ 1. religio-
zno po{tovawe bo`anstva; religiozni obredi,
slu`ewe bo`anstvu. 2. velika qubav ili izu-
zetno po{tovawe prema nekome ili ne~emu;
preterano divqewe, obo`avawe (‹ li~nosti).
kultivator, -a m, mn. -i ‰nlat. cultivator, v.
kultivisatiŠ 1. poqoprivredna sprava koja
slu`i za povr{insku obradu zemqi{ta. 2. ob-
ra|iva~, odgajiva~, zemqoradnik.
kultivacija, -e ` ‰nlat. cultivatio, v. kulti-
visatiŠ 1. usavr{avawe, oplemewivawe. 2. ob-
ra|ivawe zemqi{ta. 3. gajewe (neke biqke).
kultivirati v. kultivisati.
kultivisati, kultivi{em (i kultivira-
ti, kultiviram, 3. l. mn. kultiviraju) svr{. i
nesvr{. ‰nlat. cultivare prema lat. cultus, v. kultŠ
1. (u)~initi boqim, savr{enijim, kulturni-
jim, prosve}enijim, vaspita(va)ti 2. a. (u)~i-
niti plodnim, obraditi, obra|ivati (zemqu).
b. (od)gajiti (useve). v. (od)negovati, (ra){iri-
ti (obi~aje i sl.). 3. kultivisati se (i kulti-
virati se) postajati kulturniji, boqi, savr-
{eniji.
kultni, -a, -o ‰v. kultŠ 1. koji se odnosi na
kult, koji pripada kultu. 2. prema kome se stvo-
rio kult, koji ima mnogo obo`avalaca (‹ film).
kumbara
kultura, -e ` ‰lat. cultura od colere gajiti, ne-
govatiŠ 1. a. sveukupnost materijalnih i duhov-
nih vrednosti u istoriji ~ove~anstva. b. skup
znawa, obi~aja i postignu}a odre|enog dru{tva
ili odre|ene epohe. 2. vi{i, razvijeniji odnos
prema ne~emu; savr{eniji vid vladawa ne~im;
istan~anost, prefiwenost. 3. nivo dru{tvenog
i duhovnog razvitka li~nosti, obrazovanost,
prosve}enost; lepo pona{awe, lepo vaspitawe.
5. a. gajewe korisnih biqaka. b. vrsta gajene
privredno zna~ajne biqke. 6. a. gajewe mikroor-
ganizama u laboratoriji u nau~ne svrhe. b. mi-
kroorganizmi dobijeni na takav na~in.
kulturan, -rna, -rno ‰v. kulturaŠ 1. koji se
odnosi na kulturu, koji je u vezi s kulturom. 2.
obrazovan, prosve}en, vaspitan. 3. (samo odr.
vid) uzgajen, kultivisan (o biqu i sl.). y kul-
turna revolucija ist. naziv za politi~ku dok-
trinu u Kini u doba Mao Cedunga koja je zahte-
vala sna`nu mobilizaciju omladine u poli-
ti~kim borbama u zemqi i weno pro`imawe
socijalisti~kom ideologijom.
Kulturbund, -a m ‰nem. Kulturbund prosvet-
ni savezŠ fa{isti~ka organizacija pripadni-
ka nema~ke nacionalne mawine u biv{oj Jugo-
slaviji.
kulturologija, -e ` ‰v. kultura, -logijaŠ na-
uka koja prou~ava kulturu i kulture i wihove
odnose, te usmerava kulturne potrebe.
kulturolo{ki, -a, -o ‰v. kultura, -logijaŠ
koji se odnosi na kulturologiju.
kulturtreger, -a m, mn. -i ‰nem. KulturtragerŠ
onaj koji {iri sopstvenu kulturu s te`wom da
pot~ini mawe i nerazvijene zemqe. x kultur-
tregerski.
kuluk, -a m, mn. kuluci, gen. mn. kuluka ‰tur.
kulluk robovawe, slu`ewe od kul robŠ 1. radna
obaveza seqaka prema feudalcu. 2. obavezan
besplatan rad na izgradwi puteva i drugih
objekata u korist zajednice. 3. fig. te`ak, na-
poran rad; mu~ewe.
kumarin, -ina m ‰fr. coumarine od {p. cuma-
runa iz jezika gvaraniŠ mirisni ekstrakt nekih
biqaka koji slu`i za parfimisawe duvana.
kumbara, -e `, gen. mn. kumbara ‰tur. kumbara
od pers. humbere mali }upŠ 1. vrsta starinske
granate. 2. top iz koga je ispaqivana ta granata.
687
kum grano salis
kum grano salis ‰lat. cum grano salisŠ sa zr-
nom soli, tj. s rezervom, uz proveru, uz mo-
gu}nost sumwe.
kumir, -ira m, mn. kumiri, gen. mn. kumira
‰stsl. kumir㊠1. kip kojem se neki narodi kla-
waju kao bo`anstvu, idol. 2. predmet obo`ava-
wa, divqewa, idol.
kumis, -a m ‰rus. kumás od tat.Š napitak od
prevrelog kobiqeg mleka, sli~an kefiru, pro-
izvode ga nomadski narodi isto~ne Evrope i
sredwe Azije.
kum laude ‰lat. cum laudeŠ s pohvalom, od-
li~no.
kumrija, -e `, gen. mn. kumrija ‰tur. kumru od
arap. qumriyaŠ grlica, gugutka.
kumulativan, -vna, -vno ‰nlat. cumulativus,
v. kumulacijaŠ koji postepeno raste; zbirni,
ukupan.
kumulacija, -e ` ‰nlat. cumulatio, v. kumula-
cijaŠ gomilawe, nagomilavawe; sabirawe,
zbrajawe; obavqawe vi{e du`nosti istovre-
meno.
kumulirati, kumuliram, 3. l. mn. kumuliraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. cumulare, v. kumulusŠ (na)gomi-
lati; sab(i)rati, skupiti, skupqati.
kumulonimbus, -a m, mn. -i ‰v. kumulus, nim-
busŠ meteor. veliki oblak nalik na brdo, koji
donosi pqusak s grmqavinom, grad ili gust
sneg.
kumulus, -a m, mn. -i ‰lat. cumulus gomila,
nagomilana masaŠ meteor. oblak ravne osnove, a
poluloptast ili kupast s gorwe strane, iz koga
se ~esto razvija kumulonimbus. x kumulusni.
kung-fu, -ua m ‰kin. kang fu savr{enstvoŠ
stara kineska borila~ka ve{tina, sli~na ka-
rateu i xudou.
kundak, -a m, mn. kundaci, gen. mn. kundaka
‰tur. od gr~. kontakiŠ 1. zadwi deo ru~nog vatre-
nog oru`ja (pu{ke i sl.) koji se oslawa o rame.
2. fig. gruba, nasilna vlast koja kundacima za-
vodi red.
kundure, kundura m mn. (jd. kundura, -e) ‰gr~.
tur. od gr~. kodoronosŠ pokr. etnol. zast. cipele.
kundurxija, -e m ‰v. kundure, -xijaŠ pokr.
etnol. zast. obu}ar.
kuneiforman, -mna, -mno ‰nlat. cuneiformis,
prema lat. cuneus klin, v. formaŠ koji je u obli-
688
kuplet
ku klina, klinast. y kuneiformno pismo kli-
nasto pismo.
kunilingus, -a m ‰lat. cunnilingus, prema
cunnus vagina, lingere lizatiŠ seks. seksualno
u`ivawe koje se posti`e qubqewem i liza-
wem intimnih organa partnerke; up. felacija.
kunktator, -a m, mn. -i ‰lat. cunctator, prema
cunctari oklevatiŠ onaj koji stalno odla`e
preduzimawe akcije, oklevalo.
kunst, -a m ‰nem. KunstŠ `arg. ve{tina, ume}e;
znawe.
kunstdruk-hartija, -e ` ‰nem. Kunstdruck od
Kunst umetnost, Druck {tampaŠ vrsta {tam-
parske hartije prevu~ene kazeinom, koji joj da-
je glatko}u i sjaj (slu`i za precizne umet-
ni~ke otiske).
kup, kupa, m, mn. kupovi, gen. mn. kupova ‰fr.
coupe, engl. cup peharŠ 1. takmi~ewe na princi-
pu eliminacije, u kome pobednik dobija pehar.
2. pehar koji se predaje pobedniku u takvom
takmi~ewu.
kupa, -e `, gen. mn. kupa ‰klat. cuppaŠ pokr. 1.
pehar, ~a{a. 2. jedan od znakova u italijanskim
kartama za igru.
kupe, -ea m, mn. kupei, gen. mn. kupea ‰fr. cou-
peŠ `el. 1. zatvoren odeqak sa sedi{tima u put-
ni~kom vagonu. 2. zatvorena zapre`na kola s
dva sedi{ta. 3. automobil sportskog tipa, sa
dvoja vrata.
kupelacija, -e ` ‰fr. coupellation od coupel-
le, mala posudaŠ hem. ~i{}ewe zlata ili srebra
od primesa olova oksidacionim topqewem.
Kupidon, -a i Kupidon, -ona m ‰lat. CupidoŠ
mitol. bog qubavi kod starih Rimqana.
kupirati, kupiram, 3. l. mn. kupiraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. couper se}i, rezatiŠ 1. skratiti,
skra}ivati, (pod)se}i (npr. u{i ili rep pasa).
2. med. prekinuti, prekidati, prekratiti, pre-
kra}ivati (bol, temperaturu). 3. (po)me{ati
(razne vrste nekog pi}a, obi~no vina).
kupler, -a m, mn. -i ‰nem. KupplerŠ svodnik,
podvoda~; vlasnik kupleraja.
kupleraj, -aja m, mn. kupleraji, gen. mn. kuple-
raja ‰nem. KupplereiŠ 1. javna ku}a. 2. svo|ewe,
podvo|ewe. 3. fig. nered, haos. x kuplerajski.
kuplet, -a m, mn. kupleti, gen. mn. kupleta
‰nem. Couplet od fr. couplet, prema couple parŠ 1.
kuplung
kwi`. prvobitno, u francuskoj sredwovekov-
noj poeziji, strofa od dva ili ~etiri rimova-
na stiha. 2. {aqiva ili satiri~na pesma s re-
frenom, koja se obi~no peva u opereti ili ka-
bareu. y herojski kuplet ‰engl. heroic coupletŠ
u engleskoj poeziji do kraja XVIII veka (naro-
~ito u herojskoj drami) spoj dva rimovana jam-
pska pentametra.
kuplung, a m, mn. kuplunzi, gen. mn. kuplunga
‰nem. KupplungŠ autom. ure|aj koji spaja motor s
mewa~em, kva~ilo, spojka.
kupola, -e `, gen. mn. kupola ‰ital. cupolaŠ 1.
arhit. svod ili krov u obliku polulopte, kube.
2. ono {to oblikom podse}a na kupolu.
kupon, -ona m, mn. kuponi, gen. mn. kupona ‰fr.
couponŠ 1. deo hartije od vrednosti koji omo-
gu}ava podizawe dividende, kamate i sl. 2. u
novinama, uokvireni deo koji treba ise}i ra-
di u~e{}a u nekom konkursu. 3. deo ulaznice
koji se odvaja, kida radi kontrole.
kuprit, -a i kuprit, -ita m ‰lat. cuprum ba-
karŠ miner. svetlocrvena bakarna ruda, oksid
bakra.
kuproza, -e ` ‰fr. couperose, prema lat. cupri
rosaŠ 1. bakarna voda, vitriol. 2. crvenilo ko-
`e na obrazima i na nosu, usled slabosti kapi-
lara.
kura, -e `, gen. mn. kura ‰lat. curaŠ mere za su-
zbijawe i otklawawe bolesti, le~ewe.
kura`, -i ` ‰fr. courageŠ hrabrost, sr~a-
nost, odva`nost.
kura`an, -`na, -`no ‰v. kura`Š hrabar, sr-
~an, odva`an.
kura`iti, kura`im nesvr{. ‰v. kura`Š hra-
briti, bodriti (koga). kura`iti se hrabriti
se, juna~iti se.
Kuran, -ana m i Koran, -ana m ‰tur. Kuran od
arap. Qur’anŠ muslimanska sveta kwiga koja sa-
dr`i Muhamedovo u~ewe. x kuranski, koran-
ski.
kurantan v. kurentan.
kurare, -ea m ‰port. curare, {p. curare iz jezi-
ka tupiŠ otrovna smolasta materija dobijena
iz soka nekih ju`noameri~kih biqaka, koja
izaziva paralizu mi{i}a; upotrebqava se i u
medicini kao sredstvo protiv gr~eva.
kurentan
kurasao, kurasaa m ‰prema zapadnoindij-
skom ostrvu CuracaoŠ vrsta likera od naranxi-
ne kore.
kurat, -ata m, mn. kurati, gen. mn. kurata ‰nem.
Kurat prema ital. curatoŠ katoli~ki sve{tenik,
`upnik.
kuratela, -e ` ‰nlat. curatelaŠ prav. starateq-
stvo, tutorstvo.
kurativa, -e ` ‰v. kurativanŠ nega, le~ewe
bolesnika.
kurativan, -vna, -vno ‰lat. curativusŠ koji se
odnosi na le~ewe, koji slu`i le~ewu.
kurator, -a m, mn. -i ‰lat. curatorŠ starateq,
tutor.
kuratorijum, -a (i kuratorij, -a) m ‰srlat.
curatoriumŠ starateqstvo, tutorstvo.
kurban, -ana m, mn. kurbani, gen. mn. kurbana
‰tur. kurban od arap. qurban `rtvaŠ ono {to se
prinosi na dar bo`anstvu, `rtva. y Kur-
ban-bajram muslimanski ~etvorodnevni pra-
znik kada se koqu ovnovi kurbani.
kurbetirati, kurbetiram, 3. l. mn. kurbeti-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. courbetterŠ (po)tr~ati,
(po)juriti kratkim galopom.
kurbla, -e `, gen. mn. kurbli ‰nem. KurbelŠ
fam. ru~ica za pokretawe, paqewe motora.
kurblati, kurblam nesvr{. ‰nem. kurbelnŠ
fam. okretati kurblu (v.), pokretati, paliti
motor kurblom.
kurvatura, -e ` ‰lat. curvatura prema curva
krivuqaŠ zakrivqenost, zaobqenost.
kurvilinearan, -rna, -rno ‰nlat. curvilinea-
risŠ krivolinijski.
kurvimetar, -tra m, mn. kurvimetri, gen. mn.
kurvimetara ‰lat. curva krivuqa, v. -metarŠ in-
strument za merewe du`ine krivih linija na
crte`ima i kartama, krivuqar.
kurent, -a m ‰nem. Kurrent od lat. currens te-
ku}iŠ 1. na~in pisawa rukom. 2. obi~na tipo-
grafska slova (za razliku od kurziva). 3. mala
tipografska slova (za razliku od verzala).
kurentan, -tna, -tno i kurentan, -tna, -tno
‰nem. kurrent od lat. currens teku}iŠ 1. teku}i, re-
dovni. 2. sada{wi, savremen; op{teprihva}en.
3. uobi~ajen, obi~an (o na~inu pisawa rukom i
o tipografskim slovima). 4. koji je u opticaju
(o novcu). 5. koji se dobro prodaje (o robi).
689
kurziv
kurziv, -iva m ‰nem. Kursiv(schrift) od srlat.
cursivum od currere te}iŠ 1. tipogr. vrsta kosih,
udesno nagnutih {tamparskih slova, italik
(v.). 2. zast. rukom pisana slova.
kurzivni, -a, -o ‰v. kurzivŠ koji se odnosi
na kurziv, koji je koso pisan. y kurzivno pi-
smo filol. rukom pisana slova.
kurija, -e ` ‰lat. curiaŠ 1. upravna, poli-
ti~ka i vojna jedinica u starom Rimu, koja je
ulazila u sastav senata; zgrada u kojoj je zase-
dao senat. 2. u sredwem veku ve}e sastavqeno
od vazala i velikodostojnika. 4. ist. plemi}ki
dvor. 5. ist. izborni razred (po stale`ima i
sl.) u nekim starim izbornim sistemima. 6.
najvi{i sud; sud uop{te; sudnica. 7. vrhovni
upravni organ katoli~ke crkve, papski dvor u
Vatikanu (rimska ‹).
kurijalan, -lna, -lno ‰lat. curialis, v. kurijaŠ
koji se odnosi na kuriju, koji je u vezi s kuri-
jom, sudski; administrativni. y kurijalno
pismo filol. tip latinice kojim su pisani do-
kumenti papske kancelarije u sredwem veku.
kurikulum vite ‰lat. curriculum vitaeŠ tok
`ivota, `ivotopis; biografija; up. si-vi.
kuriozan, -zna, -zno ‰lat. curiosusŠ 1. neobi-
~an, ~udan, ~udnovat, zanimqiv. 2. radoznao,
qubopitqiv, znati`eqan.
kuriozitet, -eta m, mn. kurioziteti, gen. mn.
kurioziteta ‰lat. curiositas radoznalostŠ zani-
mqiva stvar, neobi~an doga|aj; zanimqivost,
neobi~nost, retkost.
kuriozum, -a m ‰lat. curiosumŠ neobi~na,
retka stvar ili pojava.
kurir, -ira m, mn. kuriri, gen. mn. kurira
‰nem. Kurier od fr. courierŠ 1. onaj koji nosi neki
izve{taj, poruku i sl., glasnik. 2. slu`benik
koji raznosi spise, dostavqa~. x kurirski.
kurisati1, kuri{em i kurdisati, kurdi-
{em svr{. i nesvr{. ‰tur. kurmakŠ 1. (na)praviti,
postaviti, postavqati. 2. navi(ja)ti (sat). 3.
kurisati se = kurdisati se smestiti se, sme-
{tati se.
kurisati2, kuri{em nesvr{. ‰nem. zast. Cour
machen od fr. faire la courŠ zast. udvarati se.
kurkuma, -e `, gen. mn. kurkuma ‰lat. curcumaŠ
bot.aromati~na biqka iz ju`ne Azije koja se
690
kurtina
upotrebqava kao za~in i u medicini, Curcuma
longa; `uta boja koja se dobija iz te biqke.
kurmaher, -a m ‰v. kurisati2Š zast. udvara~.
kurs, -a m, mn. kursevi, gen. mn. kurseva ‰lat.
cursusŠ 1. smer, pravac kretawa prema kompasu
ili geografskoj karti; pravac plovidbe. 2.
usmerenost, orijentacija neke aktivnosti;
tok, proces koji se razvija u odre|enom prav-
cu. 3. ciklus predavawa, te~aj. 5. finans. ber-
zanska cena valuta, vrednosnih papira i sl.
kur-sala, -e ` ‰nem. Kursaal prema Kur le~e-
we od lat. curaŠ prostorija za okupqawe, zabavu
i koncerte u bawi ili le~ili{tu.
kur-salon, -ona m ‰nem. Kursalon, v. kur-salaŠ
salon, mawa dvorana u bawi ili le~ili{tu.
kursni, -a, -o ‰v. kursŠ koji se odnosi na
kurs. y kursna lista 1. spisak trenutne vred-
nosti stranih valuta. 2. pregled cena svega ~i-
me se trguje na berzi.
kursor, -a m, mn. -i ‰engl. cursor od lat. cursor
trka~Š ra~. pokaziva~ mesta simbola na ekranu.
x kursorski.
kurta`a, -e ` ‰fr. courtageŠ posredovawe u
trgovini; nagrada koju dobija posrednik za
obavqeni posao.
kur-taksa, -e ` ‰nem. Kurtaxe prema Kur le-
~ewe od lat. curaŠ boravi{na i kupali{na tak-
sa u bawskim mestima, le~ili{tima.
kurtalisati (se), kurtali{em (se) svr{.
‰tur. kurtarmak spasti, kurtulmak spasti seŠ iz-
baviti (se), spasti (se), osloboditi (se).
kurtizan, -ana m, mn. kurtizani, gen. mn. kur-
tizana ‰fr. courtisanŠ 1. dvoranin. 2. udvorica,
ulizica, laskavac.
kurtizana, -e ` ‰fr. courtisane, prema courti-
ser udvarati seŠ 1. u sredwem veku prvobitno
dvorska dama, a zatim vladareva odnosno feu-
dal~eva qubavnica. 2. elegantna i otmena `e-
na, qubavnica bogatih qudi; prostitutka,
bludnica.
kurtije, -ea m, mn. kurtijei, gen. mn. kurtijea
‰fr. courtierŠ posrednik u trgova~kim poslovima.
kurtina, -e ` ‰fr. courtine zavesaŠ 1. bedem
izme|u dve kule ili dva upori{ta na tvr|avi.
2. zavesa koja se spu{ta pri promeni scene na
otvorenoj pozornici.
kurtoazan
kurtoazan, -zna, -zno ‰fr. courtoisieŠ 1. koji
se odnosi na kurtoaziju; koji se ~ini iz kurto-
azije. 2. ugla|en, u~tiv.
kurtoazija, -e ` ‰fr. courtoisieŠ ugla|enost,
u~itivost, lepo pona{awe.
kurc{lus, -a m, mn. -i ‰nem. KurzschluŸŠ fam.
kratak spoj u strujnom kolu, koji izaziva pre-
kid struje.
kur~atovijum, -a i kur~atovij, -a m ‰prema
ruskom fizi~aru I. V. Kur~atovu (1903–1960)Š
hem. ime kojim se u Rusiji naziva transuranski
hemijski element, simbol Ku, atomski broj
104, v. raderfordijum.
kur{lus v. kurc{lus.
kur{um, -a m, mn. kur{umi, gen. mn. kur{uma
‰tur. kursunŠ pu{~ano zrno, metak, tane.
kuskun, -a m, mn. kuskuni, gen. mn. kuskuna
‰tur. kuskunŠ 1. kai{ provu~en ispod repa ko-
wa, magarca i sl. i pri~vr{}en za sedlo ili
samar, podrepnik. 2. traka na `enskoj kapi koja
dr`i kapu da ne pada na ~elo.
kuskus, -a m ‰fr. couscous od ar. qus-qusŠ vr-
sta jela iz severne Afrike, krupno mlevena
p{enica pome{ana sa mesom, povr}em i naro-
~itim sosom.
kustoda, -e ` ‰nem. Kustode od lat. custos ~u-
varŠ filol. u starim kwigama, prva re~ ili pr-
vi slog sa slede}e strane, ponovqena u dowem
desnom uglu prethodne strane kako bi se obez-
bedio ta~an redosled pri uvezivawu.
kustodija, -e ` ‰lat. custodiaŠ 1. ~uvawe, nad-
zor; zatvor, tamnica. y kustodija honesta prav.
kazna li{avawa slobode koja ne li{ava ~asti.
2. mawa grupa fraweva~kih samostana.
kustos, -a m, mn. -i ‰lat. custos ~uvarŠ 1.
stru~wak kome je poveren nadzor nad muzejom,
k{atrija
galerijom, odnosno zbirkom u okviru takve
ustanove. 2. kanonik koji obavqa nadzor nad
katedralom. 3. kod frawevaca poglavar jedne
kustodije; up. kustodija (2).
kustura, -e `, gen. mn. kustura ‰rum. custuraŠ 1.
tup, star, obi~no zar|ao no`. 2. vrsta xepnog
no`i}a koji se sklapa, perorez. 3. vrsta {qive.
kusur, -ura m, mn. kusuri, gen. mn. kusura ‰tur.
kusur od ar. qusurŠ ostatak novca koji se vra}a
kupcu kao razlika izme|u cene kupqene robe i
date koli~ine novca.
kusurati se, -uram se nesvr{. ‰v. kusurŠ pod-
mirivati ra~une me|u sobom, obra~unavati se.
kuter, -a m, mn. -i ‰engl. cutterŠ pom. 1. brod je-
drewak obi~no s jednim jarbolom i jedrom. 2.
mawi patrolni brod; ~amac ratne mornarice.
kufer v. kofer.
kufski, -a, -o ‰ar. al-KufaŠ koji pripada gra-
du Kufa na Eufratu, koji se odnosi na taj grad.
y kufsko pismo najstarije arapsko pismo, da-
nas u upotrebi samo kao ukrasno pismo.
ku{ uzv. ‰nem. kusch od fr. couche lezi (na-
redba psu)Š 1. uzvik kojim se u}utkuje, umiruje
pas. 2. vulg. uzvik pri qutitom obra}awu, kao
zapovest: }uti, u}uti, miruj.
ku{et, -a m, mn. ku{eti, gen. mn. ku{eta ‰fr.
couchette mali krevetŠ jednostavni le`aj u spe-
cijalnim `elezni~kim vagonima (ku{et-ko-
lima).
KFOR, -a m ‰engl. KFOR skr. od Kosovo For-
ceŠ vojne formacije NATO-a na Kosovu i Me-
tohiji.
k{atrija, -e `, gen. mn. k{atrija ‰sanskr. ksa-
triya prema ksatra vlastŠ u sredwovekovnoj In-
diji druga kasta, koju sa~iwavaju ratnici i na-
rodni prvaci; pripadnik te kaste.
691
 L
la s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. {esti ton
solmizacije, nota A.
labanotacija, -e ` ‰engl. labanotation, prema
imenu tvorca; v. notacijaŠ plesno pismo, na-
~in zapisivawa pokreta tela u baletu koji je
razradio nema~ki koreograf Rudolf Laban
(1879–1958).
labarum, -a m, mn. -i ‰lat. labarum od gr~. la-
baronŠ kod katolika: crkvena zastava sa slikom
raspe}a ili nekog svetiteqa koja se nosi u
procesiji; prvobitno: zastava rimskog cara
Konstantina Velikog (274–337) na kojoj su
krst i po~etna slova imena Isusa Hrista.
labijal, -ala m, mn. labijali, gen. mn. labija-
la ‰lat. labialis usneniŠ fon. glas koji se artiku-
li{e usnama, usneni suglasnik (p, b, m, f, v).
labijalan, -lna, -lno ‰v. labijalŠ koji se od-
nosi na usne kao govorni organ; koji se artiku-
li{e, izgovara usnama.
labijalizacija, -e ` ‰v. labijalŠ fon. usne-
ni izgovor nekog glasa, artikulacija pri kojoj
se usne pribli`avaju i zaokru`uju.
labijate, -ata ` mn. ‰nlat. labiataeŠ bot. usna-
tice, usna~e (npr. bosiqak, `alfija, maj~ina
du{ica, nana, ruzmarin).
labije, -a ` mn. ‰lat. labia, mn. od labium usnaŠ
1. muz. jezi~ak na orguqskim cevima. 2. anat.
usne, usmine, velike (labia maiora) i male (la-
bia minora), koje ome|uju ulaz u vaginu.
labijum, -a i labij, -a m, mn. -i ‰lat. labiumŠ
usna.
labilan, -lna, lno ‰lat. labilisŠ 1. koji lako
gubi ravnote`u, nesiguran, neu~vr{}en: supr.
stabilan. 2. (o ~oveku, wegovom karakteru,
692
ose}awima, zdravqu i sl.) koji se lako mewa,
nestalan, kolebqiv.
labilnost, -osti ` ‰v. labilanŠ nepostoja-
nost, nestabilnost, promenqivost.
labiodental, -ala m, mn. labiodentali, gen.
mn. labiodentala ‰v. labijal, dentalŠ fon. usne-
no-zubni suglasnik (f, v).
labiodentalan, -lna, -lno ‰v. labiodentalŠ
fon.koji se izgovara naslawawem gorwih zuba
na dowe usne, usneno-zubni.
labionazal, -ala m, mn. labionazali, gen. mn.
labionazala ‰v. labijal, nazalŠ fon. usneno-no-
sni suglasnik.
labionazalan, -lna, -lno ‰v. labionazalŠ
fon. koji se izgovara uz nazalnu artikulaciju, s
otvorenim prolazom prema nosnoj dupqi.
labirintitis, -a m ‰v. lavirint, -itisŠ med.
zapaqewe unutra{weg uha.
labis, -a m, mn. -i, gen. mn. labisa ‰gr~. labis
kle{taŠ 1. kle{ta; med. kle{ta kojima se vr{i
poro|aj. 2. ka{ika kojom se u pravoslavnoj cr-
kvi obavqa pri~est.
laborant, -a m, mn. -i, gen. mn. laboranata (`.
laborantkiwa, -e) ‰lat. laborans od laborare ra-
ditiŠ stru~no-tehni~ki radnik u laboratori-
ji (apotekarskoj, bolni~koj, hemijskoj i dr.).
laboratorija, -e ` ‰nlat. laboratorium radi-
onicaŠ specijalno opremqena prostorija za
nau~no-istra`iva~ki rad, izvo|ewe eksperi-
menata u kontrolisanim uslovima, ispitiva-
we i izradu novih materijala, obavqawe medi-
cinskih pretraga i dr. x laboratorijski.
labrador
labrador, -a m ‰prema Labradoru, severnoa-
meri~kom poluostrvuŠ 1. zool. rasa velikih pa-
sa retrivera. 2. v. labradorit.
labradorit, -a m ‰v. labradorŠ mineral iz
grupe feldspata (v.) koji se koristi u izradi
nakita.
labrum1, -a m, mn. -i, gen. mn. labruma ‰lat. la-
brumŠ usna, labijum (v.).
labrum2, -a m, mn. -i, gen. mn. labruma ‰lat. la-
brum od lavabrum, od lavare pratiŠ arheol. vrsta
starorimske kade sa ornamentima.
laburist(a), -e m, mn. -i ‰engl. labourist od la-
bour radŠ pripadnik ili pristalica laburi-
sti~ke, radni~ke stranke (Labour Party) u Ve-
likoj Britaniji i drugim zemqama. x laburi-
sti~ki.
lav stori ` indekl. ‰engl. love story, popu-
larno po~ev od istoimenog holivudskog fil-
ma iz 1970. po romanu Eriha SegalaŠ qubavna
pri~a, qubavna veza (u stvarnosti, u kwi`ev-
nosti ili na filmu).
lava, -e ` ‰ital. lava od lat. labes klizawe, pa-
daweŠ usijana te~na masa koju vulkan izbacuje
pri erupciji, koja nadire velikom brzinom sa-
gorevaju}i sve {to joj je na putu, up. magma.
lavabo, -oa m, mn. lavaboi ‰fr. od lat. lavabo
opra}u, prva re~ molitve uzete iz Psalma 26Š
1. umivaonik, obi~no pri~vr{}en za zid. 2. u
katoli~koj crkvi: molitva koju sve{tenik iz-
govara peru}i ruke pri bogoslu`ewu.
lavanda, -e `, lavandula, -e ` ‰nlat. lavan-
dulaŠ bot. zeqasta biqka plavih cvetova jakog
mirisa koja se koristi u lekovite svrhe, za
spravqawe parfema i kao sredstvo za borbu
protiv moqaca.
lavina, -e ` ‰nem. Lawine prema nlat. labina,
od labi klizati seŠ 1. velika sne`na masa ili
masa odrowenog kamewa i zemqe koja se surva-
va niz strminu uni{tavaju}i sve pred sobom,
usov. 2. fig. ono {to nadire, {to se kre}e veli-
kom brzinom, a {to je te{ko zaustaviti ili mu
se odupreti.
lavirati1, laviram, 3. l. mn. laviraju
nesvr{. ‰nem. lavieren prema hol. loverenŠ 1. pom.
jedriti, ploviti uz vetar kre}u}i se cik-cak,
bordi`ati. 2. fig. izbegavati jasno opredeqi-
lagerovati
vawe za jednu od sukobqenih strana, postupati
neodlu~no, vrdati, okoli{iti.
lavirati2, laviram, 3. l. mn. laviraju svr{.
i nesvr{. ‰nem. lavieren prema fr. laverŠ slik.
da(va)ti crte`u, slici utisak reqefnosti,
(za)sen~iti.
lavirint, -a, mn. -i, gen. mn. lavirinta/lavi-
rinata ‰gr~. labyrinthosŠ 1. ist., mitol. u Egiptu i
staroj Gr~koj zgrada sa mno{tvom hodnika koji
su tako prepleteni da je te{ko na}i izlaz (naj-
poznatiji je bio lavirint u Knososu na Kritu,
u kome je po legendi bilo zatvoreno ~udovi{te
Minotaur). 2. svako mesto sa puno hodnika,
prolaza, zavoja, izukr{tanih staza i sl. na ko-
jem se nije lako sna}i. 3. fig. ono {to je neja-
sno, slo`eno, nerazmrsiv splet. 4. anat. unu-
tra{we uho u kojem je sme{teno ~ulo sluha i
centar za ravnote`u.
lavor, -ora m, mn. lavori, gen. mn. lavora ‰fr.
lavoirŠ okrugla, {iroka obi~no plitka posuda
za umivawe, prawe i sl., umivaonik.
lavra, -e `, gen. mn. lavri ‰rus. lavra, gr~. lau-
rosŠ ve}i pravoslavni manastir, naro~ito onaj
u kome je sedi{te crkvene vlasti (episkopa).
lav stori ` indekl. ‰engl. love story, popu-
larno po~ev od istoimenog holivudskog fil-
ma iz 1970. po romanu Eriha SegalaŠ qubavna
pri~a, qubavna veza (u stvarnosti, u kwi`ev-
nosti ili na filmu).
laga, -e ` ‰nem. LageŠ muz. polo`aj govornih
organa pri proizvo|ewu tonova kada je peva~ev
glas najizrazitiji (npr. dowa laga, gorwa la-
ga); visina tona odre|ena polo`ajem govornih
organa.
lager, -a m, mn. -i ‰nem. LagerŠ 1. mesto na ko-
jem se skladi{ti roba, stovari{te, skladi-
{te; roba na stovari{tu, zaliha. 2. voj. logor
(obi~no koncentracioni). 3. politi~ki ili
vojni savez vi{e zemaqa. y socijalisti~ki
lager naziv za nekada{wi savez isto~noe-
vropskih socijalisti~kih zemaqa okupqenih
oko SSSR-a. 4. le`aj, posteqa. 5. tehn. oslonac
osovine ili obrtnih delova ma{ine, le`aj. x
lagerski.
lagerovati, lagerujem svr{. i nesvr{. ‰v. la-
gerŠ 1. smestiti, sme{tati u lager, u stovari-
{te, (u)skladi{titi. 2. v. logorovati.
693
lagovawe
lagovawe, -a s ‰engl. lagŠ ra~. u kompjuter-
skim igrama s vi{e igra~a, ka{wewe odziva
kompjutera saigra~a {to dovodi do seckawa
slike ili zastoja u igri.
lagoftalmija, -e ` = lagoftalmus, -a m ‰gr~.
lagos zec, ophthalmos okoŠ med. ze~je o~i, oboqe-
we koje se ispoqava tako {to se o~ni kapci ne
mogu potpuno zatvoriti u toku spavawa.
lagoftalmus = lagoftalmija (v.).
lagum, -a m, mn. -i, gen. mn. laguma ‰tur. lagunŠ
1. eksploziv, mina; potkop sa eksplozivom, ru-
pa u koju se stavqa eksploziv. 2. podzemni hod-
nik, tunel (naro~ito u rudniku); 3. pokr. pod
zemqom iskopan podrum za vino, vinarija;
pivnica.
lagumar = laguma{ (v.).
laguma{, -a{a m, mn. laguma{i, gen. mn. la-
guma{a = lagumar, -ara m, mn. lagumari = la-
gumxija, -e m ‰v. lagumŠ 1. onaj koji postavqa i
aktivira lagum, miner. 2. pokr. onaj koji dr`i
lagum, podrum s pi}em, podrumar.
lagumxija = laguma{ (v.).
laguna, -e ` ‰ital. lagunaŠ 1. malo jezero s
morskom vodom u blizini mora; plitak prio-
balni deo mora, zaliv odvojen od mora pe{~a-
nim sprudom. 2. plitko more okru`eno prste-
nom koralnog ostrva ili odvojeno od pu~ine
koralnim grebenima.
ladem, -a i laden, -a m, mn. -i ‰tur. ladem od
pers. ladenŠ voqeni, dragi; mezimac, qubimac.
ladino1, -a m ‰ital. ladino od lat. latinusŠ
lingv. 1. dijalekt retoromanskog jezika, naro-
~ito u severnoj Italiji. 2. {pansko-jevrejski
govor kojim govore sefardski Jevreji na Bal-
kanu, Bliskom istoku i u severnoj Africi, a
delom i u Izraelu.
ladino2, -a m mn. ladinosi ‰{p. ladino od lat.
latinusŠ melez koji poti~e od belca i Indijanke.
ladica, -e ` ‰nem. LadeŠ pregradak na izvla-
~ewe u stolu, ormaru i sl., fioka.
la`irati, la`iram, 3. l. mn. la`iraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. lacher prepustiti, ukr{teno s na-
{om re~ju la`Š sp. unapred dogovoriti, dogo-
varati, odrediti, odre|ivati (utakmicu, is-
hod, rezultat utakmice) na nedopu{ten na~in,
u dogovoru s protivnikom; simulirati (prekr-
{aj, nezgodu).
694
laicizacija
lazawe, lazawa ` mn. ‰it. lasagneŠ kulin. ita-
lijansko jelo, trake od testa zape~ene sa mleve-
nim mesom, paradajzom i be{amelom.
lazar, -a m, mn. -i ‰hebr. EleazarŠ 1. bolestan
~ovek, bogaq, {antavac; ubog, siroma{an ~o-
vek, prosjak (prema imenu biblijske li~no-
sti). 2. `arg. kqu~, kalauz.
lazaret, -a m ‰ital. lazzaretto, ven. lazareto, po
imenu venecijanskog manastira (Santa Maria
di) Nazareth, gde je bila bolnica za gubavce, uz
ukr{tawe sa imenom sv. LazaraŠ 1. ist. ustano-
va u koju su sme{tani oboleli od te{kih zara-
znih bolesti. 2. ist. vojna bolnica, ob. u blizi-
ni fronta.
lazarin, -ina m, mn. lazarini, gen. mn. laza-
rina ‰prema sv. LazaruŠ ist. 1. bogati gra|anin
Dubrova~ke Republike (obi~no trgovac) koji
u`iva sva prava osim {to ne mo`e da u~estvuje
u vlasti. 2. dubrova~ki pu~anin koji pripada
bratstvu sv. Lazara.
lazaron, -ona m, vok. lazarone, mn. lazaroni,
gen. mn. lazarona ‰ital. lazzaroneŠ neradnik, len-
{tina; skitnica, besku}nik. x lazaronski.
lazur, -ura m ‰srlat. lasurium od ar. lazaward
iz pers.Š 1. v. azur. 2. miner. vrsta tamnoplavog
minerala koji se upotrebqava kao ukrasni ka-
men, lazurit; skupocena plava boja koja se do-
bija od tog kamena.
lazura, -e ` ‰nem. Lasur od srlat. lasurium, v.
lazurŠ slik. 1. nano{ewe tankog prozirnog pre-
maza na gotovu sliku radi za{tite. 2. prozirna
boja kojom se vr{i takvo premazivawe.
lazuran ‰v. lazurŠ v. azuran.
laik, -a m, vok. lai~e, mn. laici, gen mn. lai-
ka ‰lat. laicus od gr~. laikos narodniŠ 1. osoba ko-
ja nema dovoqno znawa u nekoj oblasti nauke,
umetnosti i dr., nestru~wak. 2. svetovno lice
(za razliku od sve{tenog, crkvenog), svetov-
wak; gra|anin.
laicizam, -zma m, mn. -zmi, gen. mn. laiciza-
ma ‰v. laikŠ 1. nedostatak stru~nog i profesio-
nalnog znawa, nestru~nost. 2. zalagawe za neza-
visnost gra|ana od crkve i crkvenog u~ewa.
laicizacija, -e ` ‰v. laikŠ pretvarawe, pre-
obra}awe crkvenog u svetovno, posvetovqewe;
up. sekularizacija.
laicizirati
laicizirati, laiciziram, 3. l. mn. laici-
ziraju svr{. i nesvr{. ‰v. laikŠ 1. da(va)ti (neko-
me, ne~emu) lai~ki, svetovni karakter, oduzi-
maju}i mu crkvena, verska obele`ja; up. seku-
larizovati. 2. li{iti, li{avati sve{te-
ni~kog, mona{kog ~ina.
lai~ki, -a, -o ‰v. laikŠ 1. koji se odnosi na
laika, koji pripada laiku, koji je bez nau~ne
osnove, nestru~an. 2. koji nije pod okriqem
crkve i klera, svetovan; gra|anski.
lajbek, -a m, mn. lajbeci, gen. mn. lajbeka ‰nem.
LeibchenŠ mu{ki ili `enski prsluk.
lajbhen v. lajbek.
lajv prid. indekl. i pril. ‰engl. liveŠ direktan;
u`ivo (o televizijskim i radio prenosima, na-
ro~ito u zabavnoj muzici).
lajdenski, -a, -o ‰prema holandskom gradu
Lajdenu (Leyden)Š y lajdenska boca fiz. sta-
klena boca oblo`ena staniolom, stari oblik
elektri~nog kondenzatora.
lajka1, -e `, gen. mn. lajki ‰Leica, skr. od Le-
itz-Camera, prema nema~kom industrijalcu
Ernstu Lajcu, 1843–1920Š fot. vrlo precizan
fotoaparat s filmom malog formata; marka
tog fotoaparata.
lajka2, -e `, gen. mn. lajki ‰rus. laèkaŠ vrsta
rasnog lova~kog psa; Lajka ime psa koji je
1957. godine u raketi poslat u svemir.
lajm, -a m, mn. lajmovi, gen. mn. lajmova ‰nem.
LeimŠ sredstvo za lepqewe, lepak, tutkalo.
lajner1 v. ajlajner.
lajner2, -a m, mn., -i, gen. mn. lajnera ‰engl. li-
ner od line linijaŠ 1. veliki prekookeanski
brod za prevoz putnika, robe i po{te. 2. veli-
ki avion s istom namenom.
lajsna, -e `, gen. mn. lajsni ‰nem. LeisteŠ 1.
uska, tanka, duga~ka da{~ica, letvica. 2. tra-
ka, galon, {irit na rukavu.
lajtmotiv, -a i lajtmotiv, -iva m, mn. lajt-
motivi, gen. mn. lajtmotiva ‰nem. Leitmotiv od le-
iten voditi, v. motivŠ 1. muz. tema ili motiv u
muzi~kom delu (posebno kod Riharda Vagnera)
koji se ponavqa kroz celo delo s ciqem da ka-
rakterizuje likove, do~ara odre|eno raspolo-
`ewe, ideju i sl. 2. fig. osnovna, preovla|uju}a
tema, ideja koja se ponavqa, misao vodiqa.
lakirovka
lajtnant, -a m, mn. lajtnanti, gen. mn. lajt-
nanta ‰nem. Leutnant od fr. lieutenantŠ ni`i
oficirski ~in u vojsci, potporu~nik.
lajt-{ou, -a m ‰engl. light showŠ svetlosni
efekti, poigravawe s raznobojnim svetlima,
ukr{tawem svetlosnih snopova i sl., u pozori-
{noj predstavi, u diskoteci i dr. radi zabave.
lajfstajl, -a m ‰engl. lifestyle od life `ivot,
style stilŠ stil `ivota, na~in `ivota (ob. o
umetnicima ili popularnim li~nostima).
laj{manija, -e ` ‰po imenu lekara Laj{ma-
na (1865–1928), koji ju je otkrioŠ med. vrsta
pra`ivotiwe, bi~ara koji `ivi kao parazit u
qudskom telu.
laj{manijaza, -e ` ‰v. laj{manijaŠ med. za-
razna bolest ko`e ili organa za varewe, pre
svega u Aziji i Americi.
laj{manioza v. laj{manijaza.
lak, -a m, mn. lakovi, gen. mn. lakova ‰nem.
Lack od ital. lacca od ar. lakkŠ 1. te~ni rastvor
raznih smola, bezbojan ili u nekoj boji, kojim
se premazuju predmeti da bi bili sjajni ili
radi za{tite. 2. lakovana (lakirana) ko`a od
koje se prave cipele, kai{evi, torbe i dr. y
korekturni lak beli neprovidni lak za is-
pravqawe gre{aka u pisawu.
lakej, -eja, mn. lakeji, gen. mn. lakeja ‰fr. la-
quais od {p. alcayo od ar. al-qa’id glavarŠ 1. ist.
uniformisani sluga, na dvorovima i u boga-
tim ku}ama, koji do~ekuje i poslu`uje uku}ane
i goste. 2. sluga, pratilac. 3. fig. ulizica,
udvorica, poltron. x lakejski.
lakejstvo, -a s ‰v. lakejŠ lakejska slu`ba; la-
kejsko pona{awe.
lakirati, lakiram, 3. l. mn. lakiraju = la-
kovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. lackieren, v.
lakŠ premazati, premazivati lakom.
lakirer, -a m (`. lakirerka, -e `, dat. laki-
rerki, gen. mn. lakirerki) ‰nem. Lackierer, v. la-
kiratiŠ radnik ili zanatlija koji se bavi la-
kirawem. x lakirerski.
lakirnica, -e ` ‰v. lakiratiŠ radionica za
lakirawe (ob. automobila).
lakirovka, -e `, gen. mn. lakirovki (uob. i
lakirovka) ‰rus. lakirovka, v. lakŠ la`no ulep-
{avawe, prikrivawe mana, nastojawe da se ne-
{to prika`e lep{im nego {to je u stvarnosti.
695
lakmus
lakmus, -a m ‰nem. Lackmus od hol. lakmoesŠ
1. hem. sredstvo plave boje koje se koristi kao
hemijski indikator jer se u kiselinama boji u
crveno, a u bazama ponovo u plavo. 2. li{aj
Roccella tinctoria iz kojeg se to sredstvo dobija.
3. sredozemna biqka Croton tinctorium koja slu-
`i za spravqawe lakmusove plave boje. 4. vr-
sta plave boje za tkanine i dr.
lakovati v. lakirati.
lakolit, -ita m ‰gr~. lakkos udubqewe, rupa,
jama, lithos kamenŠ geol. magmatska stena, nastaje
tako {to se lava utisne u sedimentne stene i
potom o~vrsne.
lakonizam, -zma m ‰prema gr~koj pokrajini
Lakoniji, ~iji je glavni grad bila SpartaŠ iz-
razita kratko}a, jezgrovitost, sa`etost u izra-
`avawu misli.
lakonski, -a, -o ‰v. lakonizamŠ izrazito sa-
`et, kratak, koncizan (u izra`avawu).
lakrdija, -e ` ‰tur. lak›rd›Š 1. {ala, ludori-
ja, {ega~ewe; glupost, koje{tarija. 2. kwi`. i
pozor. vrsta komedije bez ve}e umetni~ke vred-
nosti, ~esto skarednog sadr`aja, kojoj je ciq
da zabavi uglavnom sirovim i grubim {alama,
farsa (v.).
lakrdijati, lakrdijam = lakrdija{iti,
lakrdija{im nesvr{. ‰v. lakrdijaŠ zbijati {a-
lu, izvoditi ludorije, {ega~iti se.
lakrdija{, -a{a m, mn. lakrdija{i, gen. mn.
lakrdija{a (`. lakrdija{ica, -e) ‰v. lakrdijaŠ
1. onaj koji zbija {ale, koji se {ega~i, {aqiv-
~ina, spadalo. 2. pisac lakrdija. 3. glumac koji
igra u lakrdiji. x lakrdija{ki.
lakrdija{iti = lakrdijati (v.).
lakrimalan, -lna, -lno ‰srlat. lacrimalisŠ
anat. koji se odnosi na suzne kanale, suzni.
lakrimogen, -a, -o ‰lat. lacrima suza, v. -genŠ
koji stvara, izaziva suze. y lakrimogeni gas
suzavac.
laksativ, -a i laksativ, -iva m, mn. laksa-
tivi i laksativi, gen. mn. laksativa i laksativa
‰nlat. laxativum od laxare opu{tatiŠ med. i farm.
lek za ~i{}ewe creva, bla`i od purgativa (v.).
laksizam,-zma m, mn. laksizmi, gen, mn. lak-
sizama ‰fr. laxisme prema lat. laxus opu{tenŠ
preterana labavost u moralnim pitawima,
raspu{tenost.
696
lala
laktagoga, -oga s mn. ‰lat. lac, lactis mleko,
gr~.agein voditiŠ farm. sredstva koja podsti~u
lu~ewe mleka.
laktat, -ata m, mn. laktati, gen. mn. laktata
‰lat. lac, lactis mlekoŠ hem. so mle~ne kiseline.
laktacija, -e ` ‰nlat. lactatioŠ 1. lu~ewe
mleka iz mle~nih `lezda; dojewe deteta maj~i-
nim mlekom. 2. period od poro|aja do prestan-
ka lu~ewa mleka (kod ~oveka i `ivotiwa). 3.
koli~ina mleka koju jedna krava muzara da za
godinu dana.
laktiferan, -rna, -rno ‰lat. lac, lactis mle-
ko, ferre nositiŠ koji daje mleko, u kome ima
mleka, mle~an.
laktodenzimetar, -a m ‰lat. lac, lactis mleko,
densus gust, v. -metarŠ v. laktometar.
laktoza, -e ` ‰lat. lac, lactis mlekoŠ hem. {e-
}er koji se nalazi u mleku, mle~ni {e}er.
laktometar, -tra m, mn. laktometri, gen. mn.
laktometara ‰lat. lac, lactis mleko, v. -metarŠ
sprava za merewe specifi~ne te`ine (gusti-
ne) i kvaliteta mleka.
laktoskop, -a m, mn. -i, gen. mn. laktoskopa
‰lat. lac, lactis mleko, v. -skopŠ v. laktometar.
lakunozan, -zna, -zno ‰lat. lacunosusŠ koji
ima praznina, nedostataka, nepotpun, krw.
lakustri~an, -~na, -~no ‰lat. lacus jezeroŠ
koji se odnosi na jezero, koji pripada jezeru,
jezerski.
Lak{mi ` indekl. indijska bogiwa sre}e i
lepote, ~iji je simbol lotosov cvet.
lal prid. indekl. ‰tur. lalŠ 1. koji je boje rubi-
na, ru`i~ast. 2. nem, bezglasan, zamukao.
lala, -e `, mn. lale, gen. mn. lala ‰tur. lale od
pers.laleŠ 1. bot. vrsta biqke koja ima krupan
lep cvet razli~itih boja, tulipan. 2. {aqivi
naziv za Bana}anina ili za Vojvo|anina (pote-
kao otuda {to je nekada{wa banatska no{wa
bila bogato ukra{ena vezenim ru`ama i tuli-
panima).
lala, -e m, mn. -e, gen. mn. lala ‰tur. lala od
pers.Š 1. slu`benik na turskom dvoru, sultanov
dvoranin. 2. u~iteq, vaspita~, odgojiteq dece.
3. u Turskoj pomo}nik maloletnih carevi}a
koji je upravqao pojedinim oblastima.
lalacija
lalacija, -e ` ‰lat. lallare pevati la-laŠ te-
pawe, mucawe koje se obi~no ispoqava kao ma-
zni, nepravilan izgovor glasova l i r.
-lalija, -e ` ‰gr~. laliaŠ kao drugi deo re~i
zna~i govor, brbqawe.
lalopatija, -e ` ‰gr~. lalia, v. -patijaŠ med.
smetwe bilo koje vrste koje se javqaju u govo-
ru.
lalofobija, -e ` ‰gr~. lalia, v. fobijaŠ med.
strah od govorewa kao posledica mucawa.
lama, -e ` ‰ital. lama o{tricaŠ 1. limena
posuda, kanta. 2. turpija, pila. 3. metalna ka-
rika, grivna.
lama1, -e ` ‰{p. llamaŠ zool. ju`noameri~ka
`ivotiwa iz porodice kamila, Lama glama,
gaji se u andskim predelima.
lama2, -e m ‰mong. lama od tibet. blamaŠ budi-
sti~ki, lamaisti~ki sve{tenik-monah; up. da-
laj-lama.
lamaizam, -zma m ‰v. lama2Š varijanta budi-
zma ra{irena na Tibetu i me|u mongolskim
narodima.
lamaist(a), -e m, mn. lamaisti, gen. mn. lama-
ista ‰v. lama2Š pripadnik lamaizma (lamai-
sti~ke religije).
lamarkizam, -zma m ‰prema @an-Batistu
Lamarku, (Lamarck, 1744–1829)Š biol. u~ewe
francuskog prirodwaka Lamarka po kojem su
`iva bi}a sposobna da se prilago|avaju `i-
votnoj sredini, sti~u}i nove osobine koje po-
staju nasledne, {to dovodi do stvarawa novih
vrsta.
lamaserija, -e ` ‰fr. lamaserie, v. lama2Š ti-
betski ili mongolski samostan.
lambada, -e ` ‰port. lambada zamah, udarŠ
muz. ples zasnovan na brazilskim narodnim
ritmovima, popularan krajem osamdesetih go-
dina pro{log veka.
lambda, -e ` ‰gr~. lambdaŠ naziv za slovo
gr~kog alfabeta (L, l) kojim se obele`ava glas
l. y lambda ~estica jedan od hiperona (v.).
lambdacizam, -zma m ‰gr~. lambdaŠ izgovara-
we (obi~no kod dece) glasa l umesto r.
lambetvok, -a m ‰engl. Lambeth walk, {etwa
po Lambetu, predgra|u LondonaŠ vrsta moder-
nog plesa (oko 1938).
laminat
lambreta, -e `, gen. mn. lambreta ‰ital. Lam-
bretta, po mestu Lambrate gde se nalazi fabri-
kaŠ vrsta skutera sli~nog vespi.
lame, -ea m ‰fr. lameŠ vrsta sjajne tkanine
protkana zlatnim ili srebrnim `icama ili
lamelama.
lamela, -e ` ‰lat. lamellaŠ 1. tanak, obi~no
metalni, listi} ili plo~ica. 2. duguqasta
tanka plo~a od drveta, metala ili nekog ve-
{ta~kog materijala koja se upotrebqava za po-
krivawe spojnica i kao ukras. 3. gra|. deo kakve
masivne konstrukcije ili gra|evine, betonski
stub koji se povezuje sa drugim stubovima. 4.
autom. plo~a, obloga kva~ila.
lamelaran, -rna, -rno ‰nlat. lamellarisŠ koji
ima oblik lamele, plo~ice; koji se sastoji od
lamela.
lamelast, -a, -o ‰v. lamelaŠ koji se sastoji
od tankih plo~ica, ili je u obliku takvih plo-
~ica, lamela (v.).
lament, -a m, mn. -i, gen. mn. lamenata ‰lat. la-
mentumŠ v. lamentacija.
lamentacija, -e ` ‰lat. lamentatioŠ 1. tugo-
vanka, `alopojka, jadikovka, 2. kwi`. kwi`ev-
ni oblik nastao ponavqawem motiva kao {to
je npr. Pla~ Jeremijin u Bibliji.
lamentacije, -ija ` mn. ‰lat. lamentatioŠ ka-
toli~ki crkveni obredi u Velikoj nedeqi
pred Uskrs; tu`ne pesme iz Pla~a Jeremijinog
koje se u katoli~koj crkvi ~itaju u drugoj po-
lovini Velike nedeqe.
lamentirati, lamentiram, 3. l. mn. lamen-
tiraju nesvr{. ‰v. lamentacijaŠ jadikovati,
oplakivati, naricati, `aliti.
lamento, -a m, gen. mn. lamenata ‰ital. lamen-
toŠ muz. tugaqivi, elegi~ni muzi~ki stav (naj-
~e{}e u operi).
lameta, -e `, gen. mn. lameta ‰ital. lamettaŠ
uske trake ili niti od srebrnog ili zlatnog
papira ili metala koje slu`e za ukra{avawe
novogodi{we (bo`i}ne) jelke.
lamina, -e ` ‰lat. lamina plo~aŠ tanka plo~a,
tanak sloj; obloga.
laminat, -ata m, mn. laminati, gen. mn. lami-
nata ‰nlat. laminatus od lat. lamina plo~aŠ 1. ta-
nak lim koji slu`i za pakovawe. 2. materijal
od presovane plastike za prekrivawe podova.
697
laminacija
laminacija, -e ` ‰nlat. laminatio od lat. la-
mina plo~aŠ 1. tehn. postupak pravqewa metal-
nih plo~ica i listova, vaqawe, tawewe meta-
la. 2. a. presovawe i gla~awe kartona, ob. u
kwigoveza~kim radionicama. b. ~uvawe starih
i osetqivih papira ulagawem u prozirni pla-
sti~ni materijal.
laminerija, -e ` ‰fr. laminerie od lat. lamina
plo~aŠ radionica u kojoj se vaqa, tawi metal i
izra|uju metalne plo~ice i listovi, vaqaonica.
lampa, -e i lampa, -e `, gen. mn. lampi i lam-
pi ‰nem. Lampe od fr. lampe od gr~. lampas ba-
kqaŠ 1. svetiqka. y radio-lampa zast. nekada-
{wi familijaran naziv za elektronsku cev.
lampada, -e ` ‰ital. lampada, gr~. lampas gen.
lampados bakqaŠ pokr. zast. kandilo.
lampadarijus, -a ‰lat. lampadarius, v. lampa-
daŠ v. lampadefor.
lampadedromija, -e ` ‰v. lampada, gr~. dro-
mos trkaŠ ist. starogr~ka no}na trka u kojoj su
trka~i nosili zapaqene buktiwe.
lampadefor, -ora m, mn. lampadefori, gen.
mn. lampadefora ‰v. lampada, gr~. -phoros koji
nosiŠ 1. onaj koji nosi zapaqenu buktiwu, ba-
kqono{a, lu~ono{a. 2. ist. u~esnik u no}noj
trci (u anti~koj Gr~koj).
lampas, -a m, mn. lampasi, gen. mn. lampasa
‰fr. lampasŠ 1. traka ili gajtan, ob. crvene ili
zlatne boje, umetnuta du` spoqa{weg {ava
nogavice sa obe strane pantalona, na unifor-
mama vi{ih oficira ili diplomata. 2. vrsta
svilene indijske i kineske tkanine sa slikama
i {arama.
lampion, -ona m, mn. lampioni, gen. mn. lam-
piona ‰fr. lampion od ital. lampioneŠ 1. svetiq-
ka loptastog oblika, od prozra~ne hartije `i-
vih boja ili od obojenog stakla, u kojoj gori
sve}a i koja visi kao ukras ili se nosi o {ta-
pu. 2. uli~na svetiqka u obliku fewera.
landauer,-a m ‰nem. Landauer po imenu grada
LandauŠ ist. vrsta ko~ije sa ~etiri sedi{ta i
krovom na rasklapawe.
landgraf, -a m, mn. -i, gen. mn. landgrafa
‰nem. LandgrafŠ ist. vladarska titula u ne-
ma~kim dr`avicama pre ujediwewa.
698
lanceta
landsmol, -a m ‰norv. landsmal, dosl. ’zemaq-
ski govor’Š stariji naziv za norve{ki narodni
jezik: v. ninorsk.
landsting, -a m ‰{ved. landsting ’zemaqska
skup{tina’Š gorwi dom danskog parlamenta.
landtag, -a m ‰nem. LandtagŠ 1. pokrajinska
narodna skup{tina u Nema~koj i Austriji. 2.
parlament u Lihten{tajnu.
lanist(a), -e m, mn. lanisti ‰lat. lanista,
etrurskog poreklaŠ u~iteq ma~evawa i trener
gladijatora u starom Rimu.
lanolin, -ina m ‰lat. lana vuna, oleum uqeŠ
`u}kasta masna masa koja se dobija iz ov~ije
vune, upotrebqava se za proizvodwu kozme-
ti~kih i medicinskih masti, kremova, sapuna
i dr.
lanser i lanser, -era m, mn. lanseri i lan-
seri ‰fr. lanceur od lancer, v. lansiratiŠ cev za
lansirawe torpeda, lansirna cev.
lansirati, lansiram, 3. l. mn. lansiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. lancer baciti od klat. lancea-
reŠ 1. pomo}u naro~itih ure|aja izbaci(va)ti
projektil (torpedo, raketu, svemirski brod i
dr.). 2. pustiti, pu{tati u opticaj, u primenu,
izneti u javnost (vest, novu modu, novi proiz-
vod i dr.). 3. (u)~initi popularanim.
lansirni, -a, -o ‰v. lansiratiŠ koji je u vezi
s lansirawem, koji slu`i za lansirawe: lan-
sirna rampa, lansirna cev i sl.
lantan, -ana m ‰nlat. lanthanum od gr~. lantha-
nein skrivati, kritiŠ hem. metal bele boje, mek,
rastegqiv, iz grupe lantanida, simbol La,
atomski broj 57.
lantanidi, -ida m mn. ‰v. lantanŠ 14 hemij-
skih elemenata koji imaju gotovo istovetna he-
mijska svojstva i koji u periodnom sistemu do-
laze iza lantana (cerijum, prazeodimijum, neo-
dimijum, prometijum, samarijum, europijum,
gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmi-
jum, erbijum, tulijum, iterbijum i lutecijum).
lanterna, -e = laterna, -e ` ‰lat. 1anternaŠ v.
laterna. y lanterna magika œ~arobna sve-
tiqkaŒ, naprava za projektovawe uve}anih
slika na platno; v. epidijaskop.
lanceta, -e `, gen. mn. lanceta ‰fr. lancetteŠ 1.
med.{iqat, sa obe strane o{tar no`i} za pu-
lancman
{tawe krvi, cepqewe, hirur{ke zahvate i sl.
2. kratak, {iqat no`i} za duborez.
lancman, -a m: v. lacman.
lancun, -una m, mn. lancuni, gen. mn. lancuna
‰ital. lenzuoloŠ pokr. deo posteqine, ~ar{av.
lan~, -a m, mn. lan~evi ‰engl. lunchŠ drugi do-
ru~ak kod Engleza, obrok koji se jede u podne,
izme|u ranog doru~ka i ru~ka, mali ru~ak. y
lan~-paket suva hrana za put.
Laokoon, Laokoont, -a m mitol. Apolonov
sve{tenik, Trojanac koga su zajedno s wegova
dva sina ugu{ile dve velike zmije jer je poku-
{ao da nagovori svoje sugra|ane da uni{te
trojanskog kowa; prizor je prikazan na ~uvenoj
mermernoj skulpturi iz I veka pre n. e. koja se
~uva u Vatikanskim muzejima.
laparoskop, -a m, mn. -i, gen. mn. laparoskopa
‰v. laparoskopijaŠ med. instrument pomo}u koga
se izvodi laparoskopija. x laparoskopski.
laparoskopija, -e ` ‰gr~. lapara slabina, tr-
bu{na {upqina, v. -skopŠ med. posmatrawe tr-
bu{ne dupqe pomo}u laparoskopa da bi se
utvrdio uzrok oboqewa.
laparotomija, -e ` ‰v. laparoskopija, v. -to-
mijaŠ med. operativno, hirur{ko otvarawe tr-
buha, trbu{ni rez.
laparohisterektomija, -e ` ‰v. laparosko-
pija, histerektomijaŠ med. hirur{ko otvarawe
trbuha i materice, carski rez.
lapidaran, -rna, rno ‰lat. lapidarius, v. la-
pisŠ sa`et, zbijen, jezgrovit (u izra`avawu).
lapidarijum, -a (i lapidarij, -a) m ‰lat. la-
pidarium, v. lapisŠ zbirka kamenih spomenika;
muzej ili wegovo odeqewe u kome se ~uva takva
zbirka.
lapili, -a m mn. ‰lat. lapilli, dem. mn. od lapis
kamenŠ geol. komadi}i vulkanske stene, veli~i-
ne do 3–4 centimetra, koji prilikom erupcije
izle}u iz kratera.
lapis, -a i lapis, -a m ‰lat. lapis, gen. lapidis
kamenŠ 1. nitrat srebra u obliku {tapi}a koji
slu`i za spaqivawe bradavica, rana i sl. 2.
{tapi} od stipse za zaustavqawe krvi prili-
kom brijawa.
lapislazuli, -ija m ‰srlat. lapis lazuli, v. la-
pis, lazurŠ min. poludragi kamen jarke plave bo-
je, koristi se za izradu nakita i za rezbariju.
laringektomija
lapor, -a m = laporac, -orca m ‰klat. albaris,
keltskog poreklaŠ mekana stena sastavqena od
gline i kre~waka koja se koristi kao osnovna
sirovina za proizvodwu cementa, tupina.
lapsus, -a m, mn. -i, gen. mn. lapsusa ‰lat. lap-
sus od labi pasti, okliznuti seŠ gre{ka, oma-
{ka (ob. u govoru ili pisawu).
laptop, -a m, mn. -i, gen. mn. laptopa ‰engl. lap-
top od lap krilo (dr`ati na krilu) i top gorwa
stranaŠ mali prenosiv personalni kompjuter.
lar, -a m, mn. lari ‰lat. Lar, LaresŠ 1. mitol.
(obi~no u mn.) kod starih Rimqana bog za{tit-
nik doma}eg ogwi{ta i svih ~lanova porodice.
lararijum, -a (i lararij, -ija) m, mn. -i ‰lat.
larariumŠ mitol. kod starih Rimqana malo
ku}no svetili{te posve}eno larima, sme{te-
no obi~no u ku}i kod ogwi{ta.
larva, -e `, gen. mn. larvi ‰lat. larva maska,
stra{ilo, utvaraŠ zool. prvi stadijum u razvoju
nekih `ivotiwa (naj~e{}e insekata) kada se
po gra|i bitno razlikuju od odrasle jedinke
(npr. gusenica kod leptira), li~inka.
larvalan, -lna, -lno ‰nlat. larvalisŠ zool. koji
se odnosi na larvu, koji pripada larvi, svoj-
stven larvi.
larga manu v. larga manu.
largeto pril. ‰ital. larghetto, dem. od largoŠ
muz. 1. oznaka za tempo u muzici, izme|u largo
(v.) i andante, dosta sporo, polagano. 2. kompo-
zicija ili stav u takvom tempu.
largisimo ‰ital. larghissimo, apsolutni su-
perlativ od largoŠ muz. sasvim lagano.
largicija, -e ` ‰lar. largitioŠ darivawe;
podmi}ivawe.
largo i largo pril. ‰ital. largoŠ 1. muz. oznaka
za tempo u muzici, vrlo sporo, polagano. 2. muz.
kompozicija ili stav u takvom tempu.
laringal, -ala m, mn. laringali, gen. mn. la-
ringala ‰v. laringo-Š gram. glas koji se tvori u
grkqanu, larinksu.
laringalan, -lna, -lno ‰v. larinksŠ koji se
odnosi na grkqan; koji se tvori u grkqanu, gr-
kqanski.
laringektomija, -e ` ‰v. laringo-, gr~. ekto-
me isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe gr-
kqana.
699
laringitis
laringitis, -a m ‰v. larinksŠ med. zapaqewe
larinksa, grkqana, upala grla.
laringo- ‰v. larinksŠ prvi deo slo`enica
sa zna~ewem: grkqan, grkqanski, grleni.
laringolog, -a m, mn. laringolozi, gen. mn.
laringologa ‰v. laringo-, -logŠ lekar specija-
lista za bolesti grla. x laringolo{ki.
laringologija, -e ` ‰v. laringo-, -logijaŠ
grana medicine koja se bavi prou~avawem bo-
lesti grla.
laringoskop, -a i laringoskop, -a m, mn. -i
‰v. laringo-, -skopŠ med. instrument s malim
okruglim ogledalom na vrhu pomo}u kojega se
vr{i osmatrawe i pregled grkqana i grla.
laringoskopija, -e ` ‰v. laringo-, -skopijaŠ
med. pregled grkqana i grla pomo}u laringo-
skopa.
laringotomija, -e ` ‰v. laringo-, -tomijaŠ
med. operacija grkqana, hirur{ko prosecawe
grkqana radi uklawawa izraslina i dr.
laringofon, -a i laringofon, -ona m, mn.
-i ‰v. laringo-, gr~. phone glas, zvukŠ 1. specija-
lan mikrofon koji se stavqa na grkqan da bi
se lak{e razabrali glasovi pri govoru u
bu~nim prostorijama. 2. med. elektronski apa-
rat koji poja~ava glas pacijenata posle opera-
cije grkqana.
larinks, -a i larinks, -a m ‰gr~. larynx gen.
laryngos, grlo, grkqanŠ anat. grkqan.
larma, -e `, gen. mn. larmi ‰nem. LarmŠ vika,
galama, buka, `agor.
larmaxija, -e m ‰v. larma, -xijaŠ onaj koji
pravi larmu, vika~, galamxija. x larmaxijski.
larpurlartizam, -zma m ‰fr. l’art pour l’art,
v. -izamŠ um. i kwi`. œumetnost radi umetno-
stiŒ, esteti~ka teorija nastala u drugoj polo-
vini XIX veka po kojoj je umetni~ko delo samo
sebi svrha, nezavisno od dru{tva, sredine,
morala ili politike.
lasalijanac, -nca m ‰prema imenu F. Lasa-
laŠ pristalica, sledbenik Lasala i lasalija-
nizma.
lasalijanizam, -zma m ‰prema imenu F. La-
salaŠ politi~ko u~ewe nema~kog socijaliste
F. Lasala (Lasalle, 1825–1864) prema kojem se
preobra`aj kapitalisti~kog dru{tva mo`e
izvesti uz pomo} dr`ave i wenih institucija.
700
lateks
laser, -a m, mn. -i ‰engl. skr. od Light Amplifi-
cation by Stimulated Emission of RadiationŠ ure-
|aj koji emituje snop koherentne svetlosti od-
re|ene talasne du`ine, bez rasipawa; upotre-
bqava se u mnogim oblastima nauke, medicine,
tehnologije itd.
laserski, -a, -o ‰v. laserŠ koji se odnosi na
laser: laserski zraci, laserska terapija. y
laserski {tampa~ ra~. {tampa~ prikqu~en
na kompjuter koji reprodukuje tekst na papiru
pomo}u laserskih zraka.
laso, -a m, mn. s lasa ‰engl. lasso od {p. lazoŠ
duga~ak konopac ili remen sa om~om na jednom
kraju koji koriste kauboji za hvatawe stoke.
lasteks, -a m ‰engl. Lastex fabri~ko ime
proizvodaŠ naziv za tkaninu (od sintetike, pa-
muka, svile i dr.) protkanu finim gumenim
nitima tako da je rastegqiva, elasti~na; odev-
ni predmet, naj~e{}e steznik, na~iwen od ta-
kve tkanine.
lasting, -a m ‰engl. lasting trajanŠ vrsta ~vr-
ste vunene tkanine koja se upotrebqava naro-
~ito za zimske kapute.
lasti{, -a m, mn. -i, gen. mn. lasti{a ‰nem.
elastisch, v. elasti~anŠ rastegqiva vrpca sa
utkanim gumenim nitima koja se ume}e u odev-
ne predmete da bi ih pridr`avala ili se upo-
trebqava za izradu podvezica, midera i dr.
lascivan, -vna, -vno ‰lat. lascivusŠ besti-
dan, razuzdan, puten; koji nagla{ava, isti~e
seksualnost (obi~no o kwi`evnim i drugim
umetni~kim delima).
lascivnost, -i ` ‰v. lascivanŠ osobina ono-
ga {to je lascivno, bestidnost, razuzdanost.
lat, -a m, mn. lati, gen. mn. lata ‰estonski latŠ
nekada{wa letonska nov~ana jedinica.
lata1, -e `, gen. mn. lata ‰tur. lataŠ duga~ka cr-
na haqina muslimanskih sve{tenika, mantija,
xube.
lata2 ‰ital. lattaŠ pokr. 1. lim. 2. limena po-
suda, limenka.
lateks, -a m ‰lat. latexŠ beli mle~ni sok ne-
kih tropskih biqaka od kojih se pravi kau~uk;
sli~na ve{ta~ka materija, vodeni rastvor
sinteti~kog kau~uka.
latentan
latentan, -tna, -tno ‰lat. latens od latere kri-
ti seŠ prikriven, skriven, pritajen, koji po-
stoji ali se ne ispoqava vidqivo.
latentnost, -osti ` ‰v. latentanŠ osobina
onoga {to je latentno, prikrivenost, pritaje-
nost.
lateral, -ala, m, mn. laterali, gen. mn. late-
rala ‰v. lateralanŠ fon. glas koji nastaje tako
{to vazduh prolazi s obe strane jezika, dok
ovaj dodiruje nepce (l, q).
lateralan, -lna, -lno ‰lat. lateralisŠ 1.
bo~ni, koji je sa strane; sporedan. 2. fon. koji
se artikuli{e proticawem vazduha sa obe
strane jezika.
lateranski, -a, -o ‰lat. LateranusŠ koji se od-
nosi na Lateran, papsku palatu u Rimu. y late-
ranski sabori ist. naziv za pet sabora Kato-
li~ke crkve odr`anih u Lateranu od XII do
XVI veka; Lateranski ugovor ugovor izme|u
Svete Stolice i Kraqevine Italije po kome je
1929. Vatikan postao suverena dr`ava.
laterirati, lateriram, 3. l. mn. lateriraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. latus gen. lateris stranaŠ
sab(i)rati po stranicama (ra~unske stavke)
omogu}avaju}i daqe zbrajawe tako dobijenih
zbirova.
laterna, -e `, gen. mn. laterni ‰nem. Laterne
od lat. lanternaŠ 1. svetiqka, lampa, fewer. 2.
arhit. mali ukrasni toraw na vrhu kupole, s
prozorima kroz koje ulazi svetlost.
latinac, -nca m ‰prema lat. latinusŠ 1. onaj
koji u {koli u~i latinski jezik; onaj koji zna
latinski jezik. 2. pripadnik katoli~ke veroi-
spovesti, katolik.
latina{, -a{a m, mn. latina{i, gen. mn. la-
tina{a ‰prema lat. latinusŠ 1. ist. katoli~ki
sve{tenik koji je vr{io bogoslu`ewe samo na
latinskom jeziku (za razliku od dalmatinskih
glagoqa{a). 2. pristalica latini~nog pisma,
latinice.
latinizam, -zma m ‰fr. latinismeŠ 1. re~ ili
izraz iz latinskog jezika upotrebqeni u nekom
drugom jeziku; re~ ili izraz na~iweni u duhu
latinskog jezika. 2. upotreba latinskog jezika
u svakodnevnom `ivotu; negovawe latinskog
jezika i latinske tradicije.
latitudinalan
latinizacija, -e ` ‰v. latinizovatiŠ prida-
vawe latinskih osobina, polatiwewe; uvo|e-
we latinskog jezika u {kole ili u dru{tvo.
latinizovati, latinizujem i latinizira-
ti, latiniziram, 3. l. mn. latiniziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. latiniserŠ 1. (u)~initi sli~nim ono-
me {to je latinsko, (po)latiniti; da(va)ti
(imenu) latinski oblik. 2. prevesti, prevodi-
ti na latinski.
latinist(a), -e m, mn. latinisti ‰fr. latinisteŠ
1. stru~wak za latinski jezik i kwi`evnost,
znalac latinskog jezika i latinske kulture. 2.
ist. pisac koji pi{e na latinskom jeziku.
latinitet, -eta m ‰lat. latinitasŠ 1. latinski
jezik, latinska kwi`evnost, kultura i na~in
`ivota, latin{tina. 2. latinsko, rimsko gra-
|ansko pravo.
latinluk, -a m, mn. latinluci, gen. mn. la-
tinluka ‰v. latinskiŠ zast. fam. latinski (kato-
li~ki) `ivaq, latinski svet, Latini.
latino prid. indekl. ‰amer. {p. latino, skr. od
latinoamericanoŠ latinoameri~ki, u duhu La-
tinske Amerike (ob. o narodnoj i zabavnoj mu-
zici).
latinoman, -ana m, mn. latinomani, gen. mn.
latinomana ‰v. latinski, -manŠ onaj koji je op-
~iwen latinskim jezikom, latinskom kultu-
rom i tradicijom, koji je preterano naklowen
svemu {to je latinsko.
latinski, -a, -o ‰lat. latinus od naziva po-
krajine LatiumŠ 1. koji pripada Latinima, Ri-
mqanima. 2. rimokatoli~ki; italijanski; za-
padwa~ki.
latin{tina, -e ` ‰v. latinskiŠ 1. naziv za
latinski jezik. 2. latinska kultura i na~in
`ivota.
latituda, -e ` ‰lat. latitudo {irinaŠ 1. geogr.
geografska {irina, ugaona udaqenost nekog
mesta od ekvatora na sever ili jug. 2. astron. uga-
ona udaqenost nekog nebeskog tela od eklipti-
ke na sever ili jug, izra`ava se u rasponu od 0
do 90 stepeni s pozitivnim predznakom ka seve-
ru, a negativnim ka jugu. 3. odstupawe od neke
utvr|ene vrednosti ili veli~ine.
latitudinalan, -lna, -lno ‰nlat. latitudina-
lisŠ koji se odnosi na latitudu, koji se odnosi
na geografsku {irinu, {irinski.
701
latitudinarac
latitudinarac, -rca m ‰engl. latitudinarian,
v. latitudinarizamŠ pristalica latitudina-
rizma; {irokogrud, slobodouman ~ovek u po-
gledu verskih ili moralnih normi.
latitudinarizam, -zma m ‰v. latitudina-
racŠ 1. ist. anglikanski crkveni pokret iz
XVII veka koji se zalagao za versku toleranciju
i liberalnije nazore u odnosu na nazore dog-
mati~ara i puritanaca. 2. slobodoumnost, {i-
rokogrudost, liberalan odnos prema verskim
i moralnim normama.
latifa, -e `, gen. mn. latifa ‰tur. latifŠ bot.
pokr. cvet dragoqub, ukrasna biqka `utih i
crvenkastih cvetova.
latifundija, -e ` ‰lat. latifundiumŠ veliki
zemqi{ni posed.
latifundist(a), -e m ‰v. latifundijaŠ vla-
snik latifundije, zemqoposednik.
-latrija, -e ` ‰gr~. latreiaŠ kao drugi deo slo-
`enice zna~i: obo`avawe, slu`ewe, po{tova-
we, npr. idolatrija (v.).
latrina, -e ` ‰lat. latrinaŠ 1. nu`nik, klozet
(obi~no vojni~ki). 2. zagnojena rana, gnojnica.
lauda, -e `, gen. mn. lauda ‰lat. laus, gen. laudis
pohvalaŠ sredwovekovna religiozna narodna
pesma u slavu boga i svetaca, hvalospev.
laudabilan, -lna, -lno ‰lat. laudabilis od la-
udare hvalitiŠ zaslu`an, dostojan hvale, po-
hvalan.
laudanum, -a m ‰nlat. laudanumŠ hem. rastvor
opijuma u alkoholu koji se upotrebqavao kao
sredstvo za umirewe i uspavqivawe.
laudator, -a m ‰lat. laudatorŠ onaj koji hvali,
hvaliteq; onaj koji dr`i posmrtni govor.
laudacija, -e ` ‰lat. laudatioŠ hvaqewe, po-
hvala, pohvalni govor.
laude, lauda ` mn. ‰lat. laudes pohvaleŠ muz.
vrsta horske pesme u katoli~koj crkvi.
Laurazija, -e ` ‰od engl. Laur(entian Mounta-
ins), naziv planinskog lanca u Kanadi, i
(Evro)azijaŠ geol. hipoteti~ni kontinent iz
paleozoika, koji je obuhvatao dana{wu Sever-
nu Ameriku, Evropu i Aziju.
laureat, -ata, mn. laureati, gen. mn. laureata
‰lat. laureatus od laurea (corona) lovorov venacŠ
1. umetnik, pisac ili nau~nik koji je dobio
izuzetnu nagradu ili visoko slu`beno prizna-
702
lebensraum
we. 2. u zapadnim zemqama: onaj koji ima uni-
verzitetsku diplomu ili doktorsku titulu.
lauta, -e `, gen. mn. lauta ‰nem. Laute od stfr.
leut iz ar. al-’udŠ 1. muz. starinski `i~ani in-
strument koji se svira trzawem `ica prstima;
u Dubrovniku: leut.
lautist(a), -e m, mn. lautisti ‰v. lautaŠ onaj
koji svira na lauti ili peva uz lautu.
lauf, -a m ‰nem. LaufŠ sp. `arg. vo`wa, trka (u
skijawu i sl.).
laufati, -am ‰nem. laufenŠ tr~ati.
laufer, -a m, mn. -i ‰nem. LauferŠ 1. {ahovska
figura lovac (oznaka L). 2. rud. radnik u rudni-
ku koji gura vagone. 3. v. lauftepih.
lauftepih, -a m, mn. lauftepisi, gen. mn. la-
uftepiha ‰nem. LaufteppichŠ uzak duga~ak tepih
koji se obi~no prostire preko finijeg tepiha
kao za{tita, prostirka u obliku staze.
laf, -a m ‰tur. lafŠ pokr. 1. razgovor, brbqawe,
}askawe. 2. ogovarawe, klevetawe.
lafet, -eta m, mn. lafeti, gen. mn. lafeta ‰nem.
Lafette od fr. l’affutŠ voj. postoqe na kojem stoji
topovska cev; postoqe te{kog mitraqeza.
lahani prid. indekl. ‰tur. lahanaŠ koji je boje
mladog kupusa, boje oleandra, bledozelen.
lacerabilan, -lna, -lno ‰v. laceracija,
-abilanŠ koji se lako cepa.
laceracija, -e ` ‰lat. laceratioŠ kidawe, de-
rawe, cepawe.
lacman, -a = lacmanin, -a m, mn. lacmani
(`. lacmanka, -e, dat. lacmanki) ‰nem. Lan-
dsmannŠ 1. ~ovek iz istog kraja, iz iste zemqe,
zemqak. 2. pej. stranac, tu|inac, posebno ~ovek
iz neke zapadnoevropske zemqe; onaj koji se
pona{a i odeva kao tu|in, kao zapadwak. x
lacmanski.
lacmanin = lacman (v.).
laco, -a m ‰ital. lazzoŠ pozor. 1. nema igra u
italijanskoj komediji del arte radi ispuwa-
vawa pauza u govoru, igra bez re~i. 2. {ega~e-
we, {ala, po{alica; {aqivo dobacivawe.
leander v. oleander.
lebensraum, -a m ‰nem. Lebensraum od Leben
`ivot, Raum prostorŠ œ`ivotni prostorŒ, na-
~elo nema~ke agresije koje se sastojalo u te-
leblebija
`wi za osvajawem tu|ih teritorija na kojima
`ive pripadnici nema~kog naroda.
leblebija, -e `, gen. mn. leblebija ‰tur. leble-
biŠ bot. naut, slanutak; semenke te biqke koje se
obi~no pr`e i grickaju ili slu`e kao surogat
kafe.
lev, -a m, mn. levi, gen. mn. leva ‰bug. levŠ bu-
garska nov~ana jedinica.
leva manu ‰lat. laeva manuŠ muz. levom ru-
kom.
levada, -e ` ‰fr. levadeŠ jah. propiwawe ko-
wa, kada kow visoko podi`e i savija predwe
noge tako da za kratko vreme stoji samo na zad-
wim nogama.
levant, -a m ‰ital. levante istok od levare di-
zatiŠ 1. (Levant) zemqe koje izlaze na Sredo-
zemno more a koje se nalaze isto~no od Italije
(Turska, Sirija, Liban, Izrael, Jordan, Egi-
pat), Bliski istok. 2. pokr. vetar koji duva sa
istoka, isto~ni vetar.
levantinac, -nca m ‰ital. levantino, v. le-
vantŠ 1. (Levantinac) stanovnik Levanta ili
~ovek poreklom sa Levanta. 2. fig. lukav, pre-
frigan ~ovek, varalica (naro~ito u trgovini).
3. ist. levantski talir, talir Marije Terezije
koji se koristio kao novac na Bliskom istoku.
levantinski, -a, -o ‰v. LevantinacŠ 1. koji
se odnosi na Levant, koji poti~e sa Levanta
ili pripada Levantu, isto~wa~ki. 2. koji se
odnosi na Levantince; koji ima osobine Le-
vantinaca.
levantski v. levantinski (1).
leventa, -e m ‰tur. levend od pers. lewend bes-
posli~arŠ 1. ist. turski vojnik dobrovoqac. 2.
vojnik, ratnik; junak, vitez. 3. pustolov, skit-
nica, besposli~ar; neradnik, len{tina. 4.
hvalisavac, razmetqivac. 5. (samo `) pokr. na-
ziv od mila koji tek dovedena mlada daje mla-
dim `enskim osobama u ku}i u koju je dovede-
na.
levigacija, -e ` ‰lat. levigatioŠ 1. hem. raz-
dvajawe te`ih ~estica neke materije od lak-
{ih putem potapawa u te~nost. 2. farm. usit-
wavawe, drobqewe, mrvqewe.
levijatan, -ana m ‰hebr. liweyathanŠ 1. prema
Bibliji ogromna morska neman. 2. fig. xinov-
ska `ivotiwa, grdosija; zgrada, ma{ina ili
legalizovati
prevozno sredstvo ogromnih razmera. 3. ma{i-
na za uklawawe ne~isto}e iz vune.
levirat, -ata m ‰nlat. levir deverŠ etnol. kod
starih mediteranskih naroda (i danas kod ne-
kih naroda na Istoku) obaveza da se brat ili
najbli`i ro|ak umrlog ~oveka o`eni wegovom
udovicom, radi osigurawa potomstva.
leviske, leviski ` mn. ‰engl. Levi’sŠ panta-
lone, farmerke marke œLevisŒ (Livajz), omi-
qene me|u omladinom.
levit, -ita m, mn. leviti, gen. mn. levita ‰lat.
Levita od gr~. Leuites, hebr. lewiŠ 1. Jevrejin pri-
padnik Levijeva plemena, iz kojega su iskqu-
~ivo birani sve{tenici. 2. sve{tenik ili
wegov pomo}nik u katoli~koj crkvi.
levitacija, -e ` ‰nlat. levitatio, v. levitira-
tiŠ u spiritizmu: tobo`we lebdewe tela u va-
zduhu, poni{tavawe postojawa i delovawa Ze-
mqine te`e duhovnom snagom.
levitirati, levitiram, 3. l. mn. levitiraju
nesvr{.‰nlat. levitare od levis laganŠ biti u levi-
taciji, lebdeti, odr`avati se u vazduhu.
levorver nepr. v. revolver.
levha, -e i levha, -e `, gen. mn. levhi ‰tur. lev-
ha od ar. lawha tablaŠ arapskim pismom kali-
grafski ispisani citati iz Kurana ili mudre
izreke koje se u muslimanskim ku}ama stavqa-
ju na zid kao ukras.
levhi-mahfuz, -uza m ‰tur. levh-i-mahfuz od
ar.Š proro~ka kwi`ica ili zapis o sudbini ~o-
veka.
legalan, -lna, -lno ‰lat. legalis od 1ex gen. le-
gis zakonŠ 1. koji je u skladu sa zakonom, zako-
nit, pravovaqan. 2. koji `ivi ili deluje javno,
neskriveno od vlasti, javan, neprikriven;
supr. ilegalan.
legalizam, -zma m ‰v. legalanŠ dosledno po-
{tovawe zakonskih propisa, po{tovawe zakona.
legalizacija, -e ` ‰fr. legalisation, v. lega-
lanŠ priznavawe zakonitosti ne~ega, uskla|i-
vawe sa zakonom, ozakowewe; overavawe nekog
dokumenta po propisima zakona.
legalizacioni, -a, -o ‰v. legalizacijaŠ koji
se odnosi na legalizaciju, kojim se vr{i lega-
lizacija.
legalizovati, legalizujem svr{. i nesvr{.
‰fr. legaliser, v. legalanŠ (u)~initi legalnim,
703
legalist(a)
zakonitim, uskladiti sa zakonom; overiti,
overavati po propisima zakona.
legalist(a), -e m, mn. legalisti, gen. mn. lega-
lista ‰v. legalanŠ onaj koji se strogo dr`i za-
kona, koji bez izuzetka po{tuje va`e}e zakone.
x legalisti~ki.
legalitet, -eta m = legalnost, -i ` ‰nlat. le-
galitas, v. legalanŠ osobina onoga {to je legal-
no, {to je u skladu sa zakonom, zakonitost; sta-
we onoga koji `ivi ili deluje legalno, javno,
ne skrivaju}i se od vlasti.
legalnost = legalitet (v.).
legat1, -ata m, mn. legati, gen. mn. legata ‰lat.
legatumŠ 1. nalog, oporuka kojom oporu~iteq
ostavqa svoju imovinu ili jedan wen deo neko-
me ko zakonski nije naslednik. 2. imovina (deo
imovine) koja se oporukom ostavqa nekome ko
zakonski nije naslednik, ostav{tina.
legat2, -ata m, mn. legati, gen. mn. legata ‰lat.
legatusŠ 1. opunomo}eni predstavnik pape, pa-
pin izaslanik. 2. ist. kod starih Rimqana: po-
slanik; namesnik carske pokrajine, pomo}nik
vojnog zapovednika.
legatar, -ara m, mn. legatari, gen. mn. legata-
ra ‰nlat. legatarius v. leget1Š onaj kome je oporu-
kom zave{tan legat, koji prima legat.
legato pril. ‰ital. legatoŠ muz. bez prekida,
vezano, spojeno, sliveno (ozna~ava se lukom iz-
nad nota); supr. stakato.
legator, -a m, mn. -i ‰lat. legator v. leget1Š
onaj koji zave{tava, daje legat, oporu~iteq,
zave{talac.
legacija, -e ` ‰lat. legatioŠ izaslanstvo, po-
slanstvo; diplomatsko predstavni{tvo u
stranoj zemqi, ni`eg ranga od ambasade.
lege artis ‰lat. lege artis prema zakonu ve-
{tine, ume}aŠ prema propisu, propisno,
stru~no.
legen, -a m, mn. -i, gen. mn. legena ‰tur. legenŠ
lavor, obi~no metalni.
legenda, -e `, gen. mn. legendi ‰lat. legenda
prema legere ~itatiŠ 1. kwi`. spis o `ivotu i
delima svetaca. 2. kwi`. predawe, pri~a o ne-
kom neobi~nom, izuzetnom doga|aju ili o `i-
votu neke li~nosti, sa elementima natprirod-
nog i ~udesnog. 3. neverovatna, izmi{qena
pri~a uop{te. 4. ono {to ima karakter legen-
704
legionar
de, {to je postalo ili u{lo u legendu, legen-
darna li~nost, legendaran doga|aj i sl. 5. ekspr.
(u govornom jeziku) osoba koja je postigla ve-
liki uspeh i slavu ili dostigla vrhunac u
svom poslu, velikan. 6. obja{wewe, tuma~ sim-
bola i znakova na geografskim kartama, plano-
vima, dijagramima i sl.; obja{wewe ispod fo-
tografije ili crte`a. 7. natpis na spoqa-
{wem rubu metalnog novca, medaqe, pe~ata i
sl. oko grba, lika ili nekog drugog znaka.
legendar, -ara m, mn. legendari, gen. mn. le-
gendara ‰nlat. legendariusŠ pisac legendi o sve-
cima.
legendaran, -rna, -rno ‰nlat. legendariusŠ 1.
koji se spomiwe u legendi, o kojem pri~aju le-
gende; slavan, ~uven. 2. koji se odnosi na le-
gendu, koji ima obele`ja legende; nestvaran,
izmi{qen, ~udesan.
legendarijum, -a m ‰nlat. legendariumŠ kwi-
ga u kojoj su sabrane legende o svecima.
legendarnost, -i ` ‰v. legendaranŠ svojstvo,
osobina onoga {to je legendarno.
legestenija, -e ` ‰lat. legere ~itati, v. asteni-
jaŠ psihi~ki uzrokovana nesposobnost ~itawa.
legibilan, -lna, -lno ‰nlat. legibilis od lat.
legere ~itatiŠ koji se lako ~ita, ~itqiv.
legija, -e ` ‰lat. legio prema legere biratiŠ
1. ist. najve}a borbena jedinica rimske vojske,
obi~no sa 4.000–6.000 vojnika, bila je podeqe-
na na 10 kohorti (v.); naziv raznih vojnih jedi-
nica u razli~ito vreme, ob. izvan sastava regu-
larne vojske. 2. fig. velik broj, mno{tvo. y le-
gija stranaca ist. za vreme Francuske revolu-
cije (od 1789) dobrovoqa~ke jedinice repu-
blikanske vojske u kojima su se borili pri-
padnici raznih naroda; kasnije, pla}eni~ka
vojska sastavqena od pripadnika raznih naro-
da (naj~e{}e od qudi sa ivice dru{tva, pusto-
lova, o~ajnika i dr.) koja osigurava i brani
francuske kolonijalne posede; Legija ~asti
francusko odlikovawe koje se dodequje za gra-
|anske ili vojne zasluge, ustanovqeno 1802.
godine od strane Napoleona.
legionar, -ara m, mn. legionari, gn. mn. legi-
onara ‰lat. legionarius, v. legijaŠ pripadnik le-
gije, vojnik u legiji.
legionarski
legionarski, -a, -o ‰v. legionarŠ koji pri-
pada legionarima, koji se odnosi na legiona-
re. y legionarska bolest med. te{ko plu}no
oboqewe, izazvano bakterijom legionella.
legirati1, legiram, 3. l. mn. legiraju svr{. i
legare od lat. ligare spojiti, zdru-
nesvr{. ‰ital.
`itiŠ stopiti, stapati (metale) u leguru, (na)-
praviti leguru.
legirati2, legiram, 3. l. mn. legiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. legare prema lex gen. legis zakonŠ 1.
oporukom zave{ta(va)ti legat1. 2. odrediti,
odre|ivati za legaciju (v.), (po)slati kao iza-
slanika.
legislativa, -e ` ‰v. legislativanŠ 1. zako-
nodavno telo, zakonodavna skup{tina. 2. svi
zakonski propisi zbirno; v. legislacija.
legislativan, -vna, -vno ‰nlat. legislativus,
v.legislacijaŠ koji se odnosi na legislativu,
zakonodavan.
legislatura, -e ` ‰nlat. legislatura, v. legi-
slacijaŠ 1. zakonodavno telo, zakonodavni or-
gan, zakonodavna skup{tina. 2. vremenski rok
u kojem je zakonodavni organ punomo}an, peri-
od delovawa skup{tine ili predstavni~kog
tela. 3. dono{ewe zakona, legislacija (v.).
legislacija, -e ` ‰lat. legislatio, od lex zakon
i latio dono{eweŠ 1. dono{ewe zakona i zakon-
skih propisa, zakonodavstvo. 2. zb. zakonski
propisi, zakoni.
legitiman, -mna, -mno ‰lat. legitimusŠ 1. za-
konom propisan, zakonit; zvani~an. 2. oprav-
dan, prirodan, pravedan, logi~an.
legitimacija, -e ` ‰nlat. legitimatioŠ 1. zva-
ni~na isprava, li~na karta, iskaznica; doku-
ment o ~lanstvu u nekoj organizaciji, udru`e-
wu i sl., ~lanska karta. 2. zakonsko pravo, ovla-
{}ewe za ne{to; overavawe ovla{}ewa ili pu-
nomo}i. 3. prav. zakonsko priznavawe van-
bra~nog deteta, usvojewe. 4. dipl. ovla{}ivawe,
akreditovawe diplomatskog predstavnika.
legitimizam, -zma m ‰v. legitimanŠ prin-
cip nepromenqivosti nasledne monarhije,
shvatawe po kojem potomci nekog vladara, mi-
mo voqe naroda, imaju neotu|ivo, zakonsko
pravo na presto; privr`enost svrgnutoj, œle-
gitimnojΠdinastiji. x legitimisti~ki.
le|erisimo
legitimisati, -i{em ‰v. legitiman, legi-
timacijaŠ 1. tra`iti od nekoga da poka`e svoju
legitimaciju, li~nu ispravu radi identifi-
kovawa. 2. u~initi legitimnim, dati zakonsko
pravo ne~emu, ozakoniti. 3. legitimisati se
pokazati nadle`nom licu ili organu svoju le-
gitimaciju, li~nu ispravu, dokazati svoj iden-
titet; fig. dokazati svoju legitimnost, opravda-
nost svojih zahteva.
legitimist(a), -e m, mn. legitimisti (`. le-
gitimistkiwa, e) ‰fr. legitimiste, v. legitimi-
zam, legitimanŠ pristalica, privr`enik legi-
timizma.
legitimitet, -eta m ‰fr. legitimite, v. legi-
timanŠ 1. v. legitimizam. 2. v. legitimnost.
legitimnost, -i ` ‰v. legitimanŠ 1. osobina
ili stawe onoga {to je legitimno. 2. v. legiti-
mizam.
lego m indekl. ‰fabri~ko imeŠ de~ja igra~ka,
kocke za slagawe razli~itih oblika koje se
ume}u jedna u drugu.
legura, -e ` ‰ital. legarura spajawe, nem. Legi-
erung leguraŠ sme{a, spoj dva ili vi{e metala,
dobijena topqewem, slitina.
leghorn, -a m ‰Leghorn, engl. oblik imena
ital. grada LivornaŠ 1. zool. vrsta belih koko-
{i nosiqa. 2. vrsta pletene slame za {e{ire;
{e{ir od takve slame.
Leda, -e ` ‰gr~. LedaŠ mitol. lepotica koju je
dok se kupala obqubio Zevs pretvoren u labu-
da, majka Jelene Trojanske, blizanaca Kastora
i Poluksa, Klitemnestre; ~est motiv slikar-
skih i vajarskih dela.
lederica, -e ` ‰nem. Leder ko`aŠ sorta jabu-
ke sa tvrdom i debelom quskom, ko`ara.
ledi ` indekl. ‰engl. ladyŠ dama, gospo|a, ot-
mena `ena; u~tiv izraz kojim se oslovqavaju
`ene.
ledirati, lediram, 3. l. mn. lediraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. laedereŠ povrediti, povre|ivati,
ozlediti, ozle|ivati; (o){tetiti, (po)kvariti.
ledi~an, -~na, -~no ‰nem. ledigŠ koji nije u
braku (neo`ewen, neudata).
le|en v. legen.
le|erisimo pril. ‰ital. leggierissimoŠ muz.
veoma lako, sasvim lako.
705
le|ermente
le|ermente pril. ‰ital. leggiermenteŠ muz. v.
le|ero.
le|ero pril. ‰ital. leggieroŠ muz. lako, s lako-
}om, bez usiqavawa.
le`eran, -rna, -rno ‰fr. leger lakŠ 1. koji se
strogo ne pridr`ava pravila i ustaqenih for-
mi, slobodan, bezbri`an, opu{ten. 2. izveden
bez napora, neusiqen; koji slu`i za zabavu i ra-
zonodu, lak. 3. koji olako prilazi problemima,
koji se ne udubquje, povr{an. 4. lakomislen,
preterano slobodan i opu{ten, neozbiqan. 5.
prostran, komotan (npr. le`erna haqina).
le`ernost, -i ` ‰v. le`eranŠ osobina i po-
na{awe onoga koji je le`eran, neusiqenost,
prirodnost, opu{tenost; nemarnost, povr-
{nost; bezbri`nost.
lezbijka, -e `, dat. lezbijki, gen. mn. lezbijki
‰prema gr~kom ostrvu LezbosuŠ `ena koja ose}a
seksualne sklonosti prema drugim `enama,
homoseksualka.
lezbijski, -a, -o ‰v. lezbijkaŠ koji se odnosi
na lezbijke. y lezbijska qubav ispoqavawe
seksualnih nagona izme|u dve `ene, `enska
homoseksualnost.
lezedrama, -e ` ‰nem. Lesedrama prema lesen
~itatiŠ drama namewena prvenstveno ~itawu a
ne izvo|ewu.
lezija, -e ` ‰lat. laesioŠ 1. povreda, ozleda,
uvreda; o{te}ewe. 2. prav. o{te}ewe, nano{ewe
{tete, povreda. 3. med. o{te}ewe nekog organa
zbog traume ili dugotrajne bolesti, ozleda.
lej, -a m, mn. leji, gen. mn. leja ‰rum. leuŠ ru-
munski novac.
lejlei-kadr m ‰tur. leyle-i kadr iz ar.Š rel. mu-
slimanski praznik, dvadeset sedma no} rama-
zana (meseca posta), u kojoj je Muhamedu do{la
prva bo`ja objava.
lejlek, -a m, mn. lejleci, gen. mn. lejleka ‰tur.
leylek od pers. leklekŠ pokr. roda.
lek, -a m, mn. leki, gen. mn. leka ‰alb. lekŠ al-
banski novac.
lekit, -a m, mn. -i, gen. mn. lekita ‰gr~. lekit-
hosŠ vrsta starogr~kog bokala s uskim du-
ga~kim vratom i jednom dr{kom, u kojem se
obi~no nosila te~nost na grob pokojnika, gde
se izlivala.
706
leksi~ki
leks v. Lex duodecim tabularum i slede}e
odrednice.
leksem, -ema, mn. leksemi, gen. mn. leksema =
leksema, -e ` ‰fr. lexeme prema gr~. lexis re~Š
lingv. 1. re~ kao posebna jezi~ka jedinica uzeta
u ukupnosti svojih oblika i zna~ewa. 2. lek-
si~ka jedinica u re~niku (re~ ili vi{e re~i
koje ozna~uju jedan pojam).
leksema = leksem (v.).
leksik, -a m ‰v. leksikonŠ lingv. v. leksika.
leksika, -e `, dat. leksici ‰v. leksikonŠ
lingv. sve re~i jednog jezika, dijalekta, odre|e-
ne struke, jezika nekog pisca i dr.
leksikalan, -lna, -lno v. leksi~ki.
leksikograf, -a m, mn. -i ‰v. leksikon, v.
-grafŠ lingv. onaj koji se bavi pisawem, izra-
dom re~nika, leksikona, enciklopedija i sl.
leksikografija, -e ` ‰v. leksikon, v. -gra-
fijaŠ prikupqawe i obrada leksema koje }e
u}i u jedan re~nik; izrada, sastavqawe re~ni-
ka, leksikona, enciklopedija i sl.
leksikografski, -a, -o ‰v. leksikografŠ ko-
ji se odnosi na leksikografiju i leksikogra-
fe. y leksikografski zavod ustanova koja se
bavi izradom i izdavawem leksikografskih
dela.
leksikolog, -a m, mn. leksikolozi, gen. mn.
leksikologa ‰v. leksikon, v. -logŠ lingv.
stru~wak za leksikologiju, onaj koji prou~ava
re~i, wihov oblik, zna~ewe, strukturu i sl.
leksikologija, -e ` ‰v. leksikon, v. -logijaŠ
deo nauke o jeziku koji prou~ava lekseme, re~i,
wihovo poreklo, oblik, zna~ewe, me|usobne
odnose (sinonimiju, homonimiju, antonimiju
i dr.) i sl.
leksikolo{ki, -a, -o ‰v. leksikologŠ koji
se odnosi na leksikologiju i leksikologe.
leksikon, -a i leksikon, -ona m, mn. leksi-
koni i leksikoni ‰kgr~. lexikon (biblion) re~nik
od gr~. lexis govor, re~Š 1. kwiga u kojoj su
azbu~nim (alfabetskim) ili nekim drugim re-
dom predstavqeni i protuma~eni razli~iti
pojmovi, doga|aji, li~nosti i sl., vrsta enci-
klopedije; re~nik. 2. v. leksika. x leksikon-
ski i leksikonski.
leksi~ki, -a, -o ‰v. leksikonŠ koji se odnosi
na re~i ili na leksiku, re~ni~ki. y leksi~ki
lektira
fond skup svih re~i koje se upotrebqavaju u
nekom jeziku, dijalektu, u nekoj struci, kod ne-
kog pisca i sl.
lektira, -e ` ‰fr. lectureŠ 1. odabrani tek-
stovi, kwige i sl. odre|eni za ~itawe po na-
stavnom, {kolskom programu iz obrazovnih,
vaspitnih razloga. 2. {tivo, kwige koje neko
~ita. 3. ~itawe.
lektor, -a m, mn. -i ‰lat. lector ~ita~, prema
legere ~itatiŠ 1. stru~na osoba koja ~ita neki
rukopis, tekst, u fazi pripreme za {tampu i
ispravqa jezi~ke i stilske gre{ke. 2. nastav-
nik na univerzitetu ili sli~noj ustanovi koji
dr`i ve`be obi~no za neki strani jezik; (na-
u~no) zvawe toga nastavnika. 3. rel. u kato-
li~koj crkvi ni`i ~in sve{tenstva.
lektorat, -ata m, mn. lektorati, gen. mn. lek-
torata ‰nlat. lectoratum, v. lektorŠ obavqawe
posla, du`nosti lektora (2).
lektorijum, -a (i lektorij, -a) m, mn. -i
‰nlat. lectorium, v. lektorŠ ustanova koja organi-
zuje javna predavawa (npr. radni~ki univerzi-
tet); prostorija u kojoj se odr`avaju takva pre-
davawa.
lektorisati, lektori{em svr{. i nesvr{. ‰v.
lektorŠ obaviti, obavqati poslove lektora
(1), (iz)vr{iti lekturu.
lektura, -e ` ‰nlat. lectura ~itawe od lat. le-
gere ~itatiŠ ~itawe nekog rukopisa i ispra-
vqawe jezi~kih i stilskih gre{aka.
lekcija, -e `, gen. mn. lekcija ‰lat. lectioŠ 1.
nastavno gradivo koje se obra|uje u toku jednog
{kolskog ~asa, nastavna jedinica; tekst, gra-
divo u uxbeniku koje odgovara toj nastavnoj je-
dinici. 2. nastavni ~as; ~as podu~avawa. 3.
kritika, opomena, prekor. 4. pouka koja se iz-
vla~i iz nekog (obi~no lo{eg, neugodnog) is-
kustva, primer. 5. crkv. kod katolika deo tek-
sta, odlomak iz Biblije koji se ~ita ili peva
za vreme mise. z o~itati lekciju, odr`ati
lekciju (kome) ukoriti, izgrditi koga. 6.
filol. na~in ~itawa, tuma~ewa nekog spornog
mesta u tekstu.
lekcionar, -ara m = lekcionarijum, -a (i
lekcionarij, -a) m, mn. -i ‰sr. lat. lectionariumŠ
crkv. 1. pravosl. verzija Apostola (v.) u kome su
za~ala data prema godi{wem rasporedu ~ita-
lemurije
wa. 2. kat. zbirka lekcija (5), odlomaka iz Bi-
blije koji se ~itaju za vreme mise.
lekcionarijum (i lekcionarij) = lekci-
onar (v.).
lem ‰tur. lehemŠ 1. kalaj koji slu`i za spaja-
we metala. 2. mesto na kojem je izvr{eno le-
mqewe.
lem, -a m ‰nem. Lehm glina, ilova~aŠ 1. sred-
stvo za lepqewe, lepak, tutkalo. 2. miri{qava
biqna smola kojom p~ele lepe pukotine na ko-
{nici, pritvr|uju sa}e i sl.
lema, -e `, gen. mn. lema ‰gr~. lemmaŠ 1. lingv.
leksikografski, re~ni~ki oblik re~i (ili iz-
raza) koja se defini{e, obja{wava, odrednica.
2. mat. pomo}no tvr|ewe koje slu`i za dokazi-
vawe teoreme. 3. filoz. pretpostavka, premisa.
lemilica, -e ` = lemilo, -a s ‰v. lemŠ sprava
za lemqewe.
leming, -a m, mn. leminzi ‰danski lemmingŠ
arkti~ki glodar sli~an poqskom mi{u, Lem-
mus lemmus.
lemiti, -im i lemiti -im nesvr{. ‰v. lemŠ
spajati metalne delove lemom, obi~no kalajem.
lemniskata, -e ` ‰gr~. lemniskos traka, za-
vojŠ geom. naziv za zatvorenu krivu liniju na-
lik na polo`enu osmicu.
lemozina, -e ‰venec. lemosina, ital. elemosina
od gr~. eleemosyneŠ crkv. nov~ani prilog, milo-
stiwa.
lempira, -e ` ‰prema amer. {p. Lempira in-
dijanski poglavicaŠ nov~ana jedinica u Hon-
durasu, 100 centavosa.
lemur, -ura m, mn. lemuri, gen. mn. lemura ‰v.
lemuriŠ zool. polumajmun iz porodice Lemuri-
dae, s velikim o~ima, {iqastom wu{kom i du-
gim repom, `ivi najvi{e na Madagaskaru, ma-
kako, maki.
lemuri, -a m. mn. ‰lat. lemures duhoviŠ mitol.
u verovawu starih Rimqana zli duhovi, du{e
pokojnika koji nisu sahraweni na odgovaraju-
}i na~in, lutaju no}u kao aveti pla{e}i qude.
lemurije, -ija ` mn. ‰lat. lemuriaŠ mitol. po-
no}ne sve~anosti starih Rimqana radi otkla-
wawa mo}i lemura, zlih duhova (odr`avane su
u maju mesecu).
707
lenger
lenger, -a m, mn. -i, gen. mn. lengera ‰tur. len-
gerŠ 1. sidro, kotva. 2. vrsta velikog bakrenog
tawira, plitka ~inija.
lend-art, -a m ‰engl. land zemqa, art umetno-
stŠ um. pravac u umetnosti (krajem 60-tih i po-
~etkom 70-tih godina HH veka) u kome umetni-
ci stvaraju direktno na prirodnom reqefu,
mewaju}i wegov izgled s minimumom zahvata.
lendler, -a m ‰nem. LandlerŠ muz. austrijska
narodna igra u trodelnom taktu, iz koje je na-
stao valcer (v.).
Lend-liz ‰engl. Lend-lease ActŠ ist. Zakon o
zajmu i najmu, donesen 1941. kojim su SAD pru-
`ile pomo} savezni~kim, antifa{isti~kim
snagama u Drugom svetskom ratu.
lendlord, -a m, mn. -i, gen. mn. lenlorda ‰engl.
landlordŠ krupni zemqoposednik, vlasnik veli-
kih zemqi{nih poseda u Engleskoj, vlastelin.
lendrover, -a m, mn. -i ‰Land Rover fa-
bri~ko ime proizvoda, engl. land zemqa, rove
skitatiŠ vrsta terenskog vozila, terenski
automobil engleske proizvodwe sli~an ame-
ri~kom xipu.
leno, -a s ‰~e{. leno od nem. LehenŠ ist. u doba
feudalizma zemqi{ni posed, imawe koje je da-
vano vlastelinu na do`ivotno kori{}ewe uz
odre|ene obaveze, feud.
lenta, -e `, gen. mn. lenti ‰rus. lentaŠ {iroka
traka od sjajne tkanine koja se nosi ukoso pre-
ba~ena preko ramena i za koju se ka~e odliko-
vawa i ordewe najvi{eg stepena; uop{te {i-
roka ukrasna traka, vrpca.
lentando pril. ‰ital. lentando, v. lentoŠ muz.
sa otezawem, sve sporije i sporije.
lentigo, -a m ‰lat. lentigoŠ med. vrsta pigmen-
tacije ko`e obi~no na licu i vratu, pega, mla-
de`.
lentikularan, -rna, -rno ‰lat. lenticularis
od lens gen. lentis so~ivoŠ koji je u obliku so~i-
va, so~ivast.
lentitis, -a m ‰lat. lens so~ivo, v. -itisŠ med.
upala, zapaqewe o~nog so~iva.
lento asai pril. ‰ital. lento assaiŠ muz. veoma
sporo.
lento pril. ‰ital. lentoŠ muz. sporo, lagano.
lewinizam, -zma m ‰prema imenu V. I. Le-
wina, v. -izamŠ Lewinova razrada i dopuna
708
lepezast
marksizma, kao teorijsko-prakti~na osnova
borbe za pobedu socijalizma u novim istorij-
skim uslovima.
lewinist(a), -e, mn. lewinisti ‰v. lewini-
zamŠ sledbenik lewinizma. x lewinisti~ki.
lewir, -ira m, mn. lewiri, gen. mn. lewira
‰austr. Lenier, nem. LinealŠ deo pribora za crta-
we ili merewe u obliku letvice (ili trougla)
sa obele`enim podeocima koji slu`i za po-
vla~ewe pravih linija ili za merewe du`ine,
ravnalo.
leone, -a m, mn. -i, gen. mn. leona ‰prema ime-
nu dr`aveŠ nov~ana jedinica u dr`avi Sijera
Leone (zapadna Afrika); skr. Le.
leoninski, -a, -o ‰srlat. leoninus, po imenu
nekog Leona ili Leonija koji je navodno izu-
meo ove stihove u XII vekuŠ y leoninski stih
kwi`. vrsta heksametra kod kojeg se sredina
stiha (re~ pred cezurom) rimuje sa posledwom
re~i u stihu; leoninska rima (slik) rimova-
we re~i na polovini stiha s posledwom re~ju
(npr. Do|e doba da idem u groba, B. Radi~evi}).
leonovati, leonujem nesvr{. ‰po imenu so-
vjetskog kosmonauta A. A. Leonova, koji je pr-
vi iza{ao iz vasionskog broda u kosmi~ki
prostorŠ boraviti u otvorenom svemirskom
prostoru.
leontijaza, -e ` ‰gr~. leon lavŠ med. oboqewe
ko`e i kostiju lica koje izaziva jedna vrsta
gube, lepre, lavqi izgled lica nastao usled
gubitka pigmenta u ko`i, pojave ~ireva i dr.
leopard, -a m, mn. -i, gen. mn. leoparda ‰gr~. leo-
pardos, prema leon lav i pardos panterŠ zool. zver
iz porodice ma~aka crnog ili crvenkasto`utog
krzna pro{aranog crnim pegama, `ivi u Aziji
i Africi. x leopardov, leopardski.
leopon, -a, mn. -i ‰leop(ard) i (le)on lavŠ `i-
votiwa nastala ukr{tawem leoparda i lavice.
lepeza, -e ` ‰tur. elpeza od pers.Š 1. ru~na na-
prava za rashla|ivawe, obi~no napravqena ta-
ko da se mo`e ra{iriti u polukrug, mahalica,
hladilica. 2. raspon, dijapazon, {arolikost,
paleta: ‹ boja, ‹ proizvoda.
lepezan, -ana m, mn. lepezani, gen. mn. lepeza-
na ‰v. lepezaŠ zool. golub koji ima lepezast rep.
lepezast, -a, -o ‰v. lepezaŠ koji ima oblik
(otvorene, ra{irene) lepeze, nalik na lepezu.
lepido-
lepido- ‰gr~. lepis, lepidosŠ prvi deo slo`e-
nice sa zna~ewem: quska, quskast, quskav, kr-
qu{t.
lepidodendron, -ona m, mn. -oni ‰v. lepido-,
dendron drvoŠ bot. vrsta izumrlog xinovskog
drveta iz porodice paprati (period karbona)
~iji se ostaci nalaze u naslagama kamenog
ugqa.
lepidolit, -a i lepidolit, -ita m ‰v. lepi-
do-, -litŠ miner. vrsta quskastog minerala iz
grupe liskuna, qubi~aste, ru`i~aste ili si-
vobele boje.
lepidopteri, -era m mn. ‰v. lepido-, gr~. pte-
ron krilo, peroŠ zool. red leptirova.
lepidopterologija, -e ` ‰v. lepidoptera,
-logijaŠ nauka o lepidopterima, leptirima.
lepra, -e ` ‰lat. lepra od gr~. lepra prema le-
pros quskavŠ med. te{ka hroni~na zarazna bo-
lest koju izaziva bacil Mycobacterium leprae,
pra}ena promenama na ko`i ili o{te}ewem
nerava, guba.
leprozan, -zna, -zno ‰lat. leprosus, v. lepraŠ
koji je zara`en leprom, koji boluje od lepre,
gubav.
leprozarijum, -a i leprozarij, -a m, mn. -i
‰nlat. leprosarium, v. leprozanŠ izolovano mesto
(bolnica, karantin i sl.) gde se sme{taju i le-
~e oboleli od lepre.
leprozorijum, -a i leprozorij, -a v. lepro-
zarijum.
leproidan, -dna, -dno ‰v. lepraŠ med. sli~an
lepri, gubi, nalik na gubu.
lepton1, -ona m, mn. leptoni, gen. mn. leptona
fiz. ‰gr~. leptos sitanŠ zajedni~ki naziv za jednu
grupu subatomskih ~estica (elektron, neutri-
no i dr.).
lepton2, -ona m, mn. leptoni, gen. mn. leptona
‰gr~. leptos sitanŠ stoti deo drahme, gr~ke nov-
~ane jedinice pre uvo|ewa evra 2001. godine.
leptosoman, -mna, -mno ‰gr~. leptos sitan, v.
-somŠ fiziol. koji je vitak i izdu`en, sa uskim
ramenima i sitnom lobawom; supr. pikni~an.
leptosomnost, -osti ` ‰v. leptosomanŠ
fiziol. vitka, izdu`ena
telesna konstitucija;
supr. pikni~nost.
letovati
leptospira, -e ` ‰gr~. leptos lak, speira spi-
ralaŠ med. vrsta spirohete (v.) koja `ivi u vodi
ili u vla`noj sredini.
leptospiroza, -e ` ‰v. leptospiraŠ med. zara-
zna bolest izazvana leptospirom, prenosi se s
doma}ih `ivotiwa na qude.
ler, -a m, lok. (u) leru ‰nem. leer prazanŠ (o
automobilu) prazan hod motora, polo`aj me-
wa~a kada nije u brzini.
les ‰nem. LossŠ geol. talo`na stena `u}kaste
boje, nastala prete`no nanosima vetra, pra-
por. x lesni.
lese fer v. laissez faire.
lesonit, -a i lesonit, -ita m ‰fabri~ko ime
proizvodaŠ vrsta materijala dobijenog preso-
vawem drvenih vlakana i smole; upotrebqava
se za izradu i oblagawe name{taja, zidova, kao
izolacioni materijal i sl.
Leta, -e ` ‰gr~. LetheŠ mitol. 1. reka zaborava
u podzemqu (dowem svetu) ~ijim vodama se na-
pajaju du{e mrtvih da bi zaboravile svoj ze-
maqski `ivot. 2. kao personifikacija zabora-
va, k}i bogiwe Eride (Nesloge).
letalan, -lna, -lno ‰lat. letalisŠ 1. koji se od-
nosi na smrt, smrtan, mrtva~ki. 2. koji donosi
smrt, smrtonosan, ubita~an; koji se zavr{ava
smr}u.
letalitet, -eta m ‰nlat. letalitasŠ broj umr-
lih na odre|enom podru~ju u odre|enom razdo-
bqu prema ukupnom broju stanovnika, smrt-
nost; up. mortalitet.
letargija, -e ` ‰gr~. lethargiaŠ 1. med. stawe
bolesne, patolo{ke pospanosti usled trovawa
narkoticima ili kod nekih mo`danih oboqe-
wa, dovodi do smawewa `ivotnih funkcija,
obamrlosti. 2. fig. mrtvilo, u~malost, tro-
most, otupelost, nezainteresovanost.
letargi~an, -~na, -~no ‰v. letargijaŠ koji se
odnosi na letargiju; obuzet letargijom, bole-
sno dremqiv, obamro; ravnodu{an, trom, otu-
peo.
let-lampa, -e `, gen. mn. let-lampi ‰nem. loten
zavarivati, LampeŠ tehn. sprava za lemqewe s
plamenom koji omogu}uje da se zagreva metal
koji se zavaruje, raseca i sl.
letovati, -ujem, gl. im letovawe, -a s ‰nem.
lotenŠ tehn. zavarivati, lemiti (v.).
709
letrizam
letrizam, -zma m ‰fr. lettrisme, prema lettre
slovoŠ kwi`. pesni~ki pokret nastao u Fran-
cuskoj 1945. god. koji odri~e re~ima svaku
autonomnu vrednost: re~i se razbijaju na slo-
gove i slova koji se potom slobodno kombinuju
daju}i ~udne me{avine i neobi~ne kovanice.
le}e, -eta s ‰tur. leke od pers. lekeŠ pega, mr-
qa, fleka, qaga.
leukemija, -e ` ‰gr~. leukos beo, haima krvŠ
med. maligno oboqewe krvi koje karakteri{e
veliko uve}awe broja leukocita i znatno pove-
}awe mladih leukocitnih }elija.
leuko- ‰gr~. leukos beoŠ prvi deo slo`enice
sa zna~ewem: beo, beli, svetao.
leukodermija, -e ` ‰v. leuko-, gr~. derma ko-
`aŠ med. pojava belih pega po ko`i usled sma-
wene pigmentacije, koje mogu biti uro|ene
ili posledica raznih oboqewa.
leukopenija, -e ` ‰v. leuko-, gr~. penia siro-
ma{tvoŠ med. znatno smawen broj leukocita u
krvi usled oboqewa, trovawa, o{te}ewa ko-
{tane sr`i radijacijom i dr.
leukoplakija, -e ` ‰v. leuko-, gr~. plax povr-
{inaŠ med. stvarawe belih zadebqalih mesta
na sluzoko`i, naj~e{}e usne dupqe i jezika,
usled hroni~nog nadra`aja ili zapaqewa.
leukoplast, -a m, mn. -i, gen. mn. leukoplasta
‰v. leuko-, -plastŠ lepqiva tkanina u obliku
trake koja se lepi preko gaze na ranu, flaster.
leukociti, -ita m mn. ‰v. leuko-, kytos {u-
pqe telo, {upaq sudŠ biol. bela krvna zrnca,
koja slu`e za odbranu organizma od bakterija,
stranih tela i sl.
leukocitoza, -e ` ‰v. leukocitiŠ med. pove-
}an broj leukocita u krvi usled infekcije, ra-
znih zapaqewa, zaraznih bolesti i dr.
leut, -a m, mn. -i, gen. mn. leuta ‰ital. liuto od
stfr. leut iz ar. al-’udŠ 1. muz. v. lauta (1). 2. pom.
ribarski brodi} s jednim jarbolom i na vesla.
leucit, -a m, mn. -i ‰gr~. leukites, v. leuko-Š
miner. mineral beli~aste boje, silikat alumi-
nijuma i kalijuma.
leucitis, -a m ‰v. leuko-Š med. zapaqewe beo-
wa~e oka.
leceder, lecider v. licitar.
lecitin, -ina m ‰gr~. lekithos `umanceŠ biol.
vrsta fosfatida, nalazi se u mozgu, nervima,
710
liberalizam
`umancetu i drugim `ivotiwskim i biqnim
tkivima; koristi se u farmakologiji i kao do-
datak namirnicama.
le{1, le{a m, mn. le{evi, gen. mn. le{eva =
le{ina, -e `, gen. mn. le{ina ‰tur. les od pers. la-
{eŠ mrtvo qudsko telo, mrtvac; uginulo `ivo-
tiwsko telo, strvina, mrcina; nepr. ijek. qe{,
qe{ina.
le{2, -a m ‰nem. LoschŠ {qaka, zgura.
le{o prid. indekl. i pril. ‰ital. lessoŠ kuvan,
skuvan.
libade, -eta s i libada, -e ` ‰tur. libade od ar.
lubbadaŠ `enski kaputi} do struka dugih {i-
rokih rukava, ukra{en vezom, deo stare srpske
gradske no{we.
libanizacija, -e ` ‰fr. libanisationŠ pol. do-
vo|ewe neke dr`ave u stawe kakvo je vladalo u
Libanu, gde se zbog sukoba razli~itih nacija,
vera i stranaka godinama vodio krvav gra|an-
ski rat.
libar, -bra m, mn. libri, gen. mn. libara ‰ital.
libroŠ pokr. kwiga.
libela, -e i libela, -e `, gen. mn. libela i
libela ‰lat. libellaŠ 1. sprava kojom se utvr|uje
vodoravnost neke povr{ine, sadr`i staklenu
cev ispuwenu lako pokretqivom te~no{}u s
mehurom, ravwa~a, vaservaga (v.). 2. zool. vrsta
vodenog insekta, vilin kowic, vodeni kowic.
3. vrsta ukrasne {nale za kosu.
liberalizovati, liberalizujem svr{. i
nesvr{. ‰v. liberalŠ da(va)ti ve}u slobodu u ra-
znim oblastima dru{tvenog `ivota; (u)~ini-
ti liberalnim, slobodoumnim.
liberal, -ala m, mn. liberali, gen. mn. libe-
rala ‰lat. liberalisŠ ~ovek slobodoumnih, libe-
ralnih shvatawa, pristalica liberalizma;
pripadnik, ~lan liberalne stranke.
liberalan, -lna, -lno ‰v. liberalŠ 1. koji se
odlikuje naprednim, slobodoumnim shvatawima
i idejama, slobodouman, demokrati~an; toleran-
tan, {irokogrud. 2. pol. koji se odnosi na libera-
lizam (v.); koji zastupa ideje liberalizma.
liberalizam, -zma m ‰v. liberal, -izamŠ 1.
slobodoumnost, slobodarstvo. 2. pol. u~ewe
prema kome dru{tvo treba slobodno da se raz-
vija, bez me{awa dr`ave u dru{tvene odnose;
politi~ki pokret za ostvarivawe slobode mi-
liberalizacija
{qewa, slobodnog ekonomskog razvitka i dr.;
povla|ivawe stihijnim kretawima u dru{tvu
i uzdr`avawe od intervencije.
liberalizacija, -e ` ‰v. liberalŠ davawe
ve}e slobode u ne~emu, dopu{tawe slobodni-
jeg razvoja, uvo|ewe liberalnih mera.
liberalisti~ki, -a, -o ‰v. liberalŠ koji se
odnosi na liberalizam (2); svojstven libera-
lizmu, liberalan.
liberator, -a m ‰lat. liberatorŠ 1. oslobodi-
lac, izbaviteq. 2. vrsta velikog ameri~kog avi-
ona, lete}a tvr|ava (u Drugom svetskom ratu).
liberatoran, -rna, -rno ‰lat. liberare oslo-
boditiŠ koji osloba|a (obaveze, krivice, duga
i sl.), osloba|aju}i. y liberatorna presuda
prav. presuda kojom se optu`eni osloba|a kri-
vice, osloba|aju}a presuda.
liberacija, -e ` ‰lat. liberatio, prema libera-
re osloboditiŠ 1. osloba|awe, pu{tawe na slo-
bodu. 2. prav. progla{avawe nevinim (na sudu).
3. ekon. pu{tawe u slobodnu prodaju.
libero, -a m, mn. liberi, gen. mn. libera ‰ital.
liberoŠ igra~ (u fudbalu, odbojci) bez posebnog
zadatka, odre|en da se na|e gde god je potrebno,
naj~e{}e poma`e u odbrani.
libertin, -ina m, mn. libertini, gen. mn. li-
bertina ‰lat. libertinus oslobo|enikŠ 1. u sta-
rom Rimu oslobo|eni rob; slobodwak uop{te.
2. u starom hrvatsko-ugarskom pravu, seqak
slobodwak, koji radi na zemqi feudalca ali
ima pravo da se odseli. 3. zast. razuzdan ~ovek,
razvratnik.
libertina, -e ` ‰srlat. libertina, od libertas
slobodaŠ dubrova~ki srebrni novac iz XVII
veka.
libertinizam, -zma m ‰lat. libertinus oslo-
bo|enik, v. -izamŠ neobuzdanost, raskala-
{nost, razuzdanost.
liberum arbitrijum v. liberum arbitrium.
liberum veto v. liberum veto.
libidinozan, -zna, -zno ‰lat. libidinosus, v.
libidoŠ koji se odnosi na libido, ~ulan, po-
`udan, pohotan, razbludan.
libido, -a i libido, -a m ‰lat. libido po`udaŠ
seksualni nagon, po`uda, strast.
ligatura
Libitina, -e ` ‰lat. (Venus) LibitinaŠ mitol.
u starom Rimu bogiwa smrti, katkad identi-
fikovana s Prozerpinom (v.).
libitum v. ad libitum.
libra, -e `, gen. mn. libri ‰lat. libra vagaŠ 1.
ist. starorimska mera za te`inu koja je kasnije
kod pojedinih naroda dobila razli~ite vred-
nosti. 2. vaga, naro~ito apotekarska. 3. naziv
za pojedine vrste sitnog novca uop{te.
libracija, e ` ‰lat. libratioŠ astron. perio-
di~no oscilovawe Meseca oko svoje ose, koje
omogu}ava da se sa Zemqe vidi vi{e od 50 od-
sto Mese~eve povr{ine.
libretist(a), -e m. mn. libretisti, gen. mn.
libretista ‰ital. librettista, v. libretoŠ pisac
libreta.
libreto, -a m, mn. s libreta, gen. mn. libreta
‰ital. librettoŠ tekst za muzi~ko-scensko delo,
obi~no za operu ili operetu.
lividan, -dna, -dno ‰lat. lividusŠ 1. boje olo-
va, plavi~ast, modar, pepeqast. 2. fig. zavidan,
zloban, pakostan.
livra, -e `, gen. mn. livri ‰fr. livre od lat. li-
bra, v. libraŠ ist. stara francuska mera za te`i-
nu, pribli`no jednaka engleskoj funti.
livreja, -e ` ‰fr. livreeŠ uniforma naro~itog
kroja ukra{ena gajtanima koju nosi posluga
(vratari, sobari i dr.) na dvoru, u hotelu i sl.
liga, -e `, dat. i lok. ligi ‰fr. ligueŠ 1. savez,
udru`ewe, dru{tvo, zajednica. 2. rang takmi-
~ewa u nekim sportovima, grupa, razred, klasa
u kojoj se takmi~i neki sportski klub: prva ‹,
druga ‹, savezna ‹ .
ligada, -e ` ‰fr. ligadeŠ u ma~evawu: izbija-
we ili ukle{tewe protivni~kog ma~a.
ligament, -a m, mn. ligamenti, gen. mn. liga-
menata ‰lat. ligamentumŠ anat. vezivno tkivo ko-
je povezuje kosti i u~vr{}uje zglobove.
ligar, -a m, mn. ligrovi ‰fr. ligre, od li(on)
lav i (ti)gre tigarŠ `ivotiwa dobijena ukr{ta-
wem lava i tigrice ili tigra i lavice.
ligatura, -e ` ‰lat. ligaturaŠ 1. tipogr. spoje-
no pisawe dva ili vi{e slova tako da se dobije
jedan grafi~ki znak; grafi~ki znak dobijen na
taj na~in. 2. muz. luk kojim se povezuju dve note
iste visine u jedno trajawe. 3. med. podveziva-
we krvnih `ila iznad povre|enog mesta na no-
711
liga{
zi ili ruci da bi se zaustavilo krvarewe;
sredstvo kojim se to ~ini, poveska. 4. metal
(obi~no bakar ili olovo) koji se dodaje srebru
ili zlatu radi poboq{awa wihovih svojstava.
liga{, -a{a m, mn. liga{i, gen. mn. liga{a ‰v.
ligaŠ 1. ~lan, pripadnik lige (1). 2. sp. sport-
ski klub pripadnik, ~lan lige (2). x liga{ki.
lige{tul, -a m, mn. lige{tuli, gen. mn. lige-
{tula ‰nem. LiegestuhlŠ stolica, le`aqka na
rasklapawe od platna i drveta obi~no za sun-
~awe; up. {ezlong.
lignit, -a i lignit, -ita m, mn. ligniti i
ligniti, gen. mn. lignita i lignita ‰lat. lignum
drvoŠ geol. vrsta mrkog, drvenog, ugqa niske ka-
lori~ne vrednosti.
ligwa, -e `, gen. mn. ligwi ‰lat. loligoŠ zool.
vrsta morskog glavono{ca sa osam kra}ih i
dva du`a kraka, ~ije je meso jestivo.
lid1, -a m ‰nem. LiedŠ muz. pesma za glas uz
pratwu, solo pesma.
lid2, -a m ‰engl. lead prvo mestoŠ 1. novin. sa-
`etak glavne vesti na po~etku teksta, u jednoj
ili nekoliko re~enica. 2. muz. vode}i instru-
ment u xez orkestru, obi~no truba ili kornet.
lider, -a m, mn. lideri, gen. mn. lidera ‰engl.
leader prema leadŠ 1. vo|a, prvak politi~ke par-
tije, nekog pokreta i sl.; uop{te onaj koji vodi,
glavar, predvodnik. 2. pom., voj. minonosac koji
je vode}i brod u grupi razara~a. x liderski.
liderstvo, -a s ‰v. liderŠ 1. vo|stvo, pred-
wa~ewe. 2. pej. te`wa za nametawem vo|stva u
nekoj oblasti.
lido, -a m, mn. s lida ‰ital. lido od lat. litus
morska obala, `aloŠ pe{~ani sprud, pe{~ana
morska obala.
-liza ‰gr~. lysis od lyein rastvaratiŠ u hemij-
skim i medicinskim terminima ozna~ava ras-
tvarawe, raspadawe, odvajawe i drugo.
liza, -e `, gen. mn. liza ‰gr~. lysis razre{ewe,
razgradwaŠ med. postepeno slabqewe simptoma
neke bolesti, postepeno ozdravqewe; supr.
kriza.
lizeza, -e ` ‰fr. liseuse, bukvalno ’~ita~i-
ca’Š kratak topliji `enski ogrta~ ili bluza
koji se obla~i preko rubqa (prvobitno radi
~itawa u krevetu).
712
likvidan
lizing, -a m, mn. lizinzi, gen. mn. lizinga
‰eng. leasing iznajmqivaweŠ na~in otplate i
kupovine opreme, automobila i sl. putem ugo-
vora o zakupu s pravom kupovine nakon ugovo-
renog perioda.
lizol, -ola m ‰gr~. lysis razgradwa, lat. oleum
uqeŠ hem. rastvor krezola u kalijevom sapunu
sme|e boje, otrovan, koji se upotrebqava kao
dezinfekciono sredstvo.
lizoform, -a m ‰gr~. lysis razgradwa, v. for-
maldehidŠ hem. dezinfekciono sredstvo sasta-
vqeno od rastvora formaldehida, alkohola i
kalijevog sapuna.
-lija ‰tur. -li, s dodatkom na{eg -ja da bi se
od prideva napravila imenicaŠ ozna~ava zani-
mawe, pripadnost, tipi~nu osobinu, katkad i
stanovnika grada (Ni{lija, Sarajlija).
lijane, -a ` mn. ‰fr. liane od lier vezatiŠ bot.
biqke pewa~ice ili puzavice koje se pri~vr-
{}uju za druge biqke, stene, zidove i sl. ili se
obavijaju oko wih.
lijev~a, -e `, gen. mn. lijev~i ‰ma|. locsŠ is-
krivqena poluga pri~vr{}ena na spoqni deo
osovine to~ka seoskih (zapre`nih) kola.
lijerica, -e ` ‰gr~. lyra v. lira1Š muz. narod-
ni guda~ki instrument sa tri `ice (u okolini
Dubrovnika).
likantropija, -e ` ‰gr~. lykos vuk, anthropos
~ovekŠ med. vrsta psihi~kog oboqewa u kojem
bolesnik uobra`ava da se pretvorio u vuka.
likvescencija, -e ` ‰lat. liquescentia od li-
quescere postajati te~anŠ v. likvefakcija.
likvefakcija, -e ` ‰lat. liquefactio od lique-
facere pretvarati u te~nostŠ pretvarawe gasa,
pare ili ~vrstog tela u te~nost.
likvida, -e ` v. likvide.
likvidan, -dna, -dno ‰lat. liquidus te~anŠ 1.
bank. i finans. koji je sposoban da posluje, koji
ima ra~une bez dugova ili plate`nih pote-
{ko}a; koji se mo`e brzo i bez te{ko}a upo-
trebiti kao plate`no sredstvo ili pretvori-
ti u plate`no sredstvo (npr. gotov novac, si-
gurna menica, ~ek i sl.). 2. fon. za ~iju artiku-
laciju je karakteristi~no stalno proticawe
vazdu{ne struje, teku}i (likvidni suglasni-
ci: l, q, r); up. solventan.
likvidator
likvidator, -a m ‰nlat. liquidator v. likvida-
cijaŠ 1. onaj koji likvidira, ubija (npr. nepri-
jateqa, politi~kog neistomi{qenika i sl.). 2.
prav. lice koje vr{i likvidaciju; ukidawe ne-
kog preduze}a. 3. pol. pripadnik neke poli-
ti~ke struje unutar nekog politi~kog pokreta
koja se zala`e za likvidaciju (1), ukidawe tog
pokreta. 4. ekon. slu`beno lice koje kontroli-
{e ispravnost i ta~nost nov~anih dokumenata
(faktura, putnih naloga, platnih spiskova i
dr.) i na osnovu toga vr{i obra~un.
likvidatura, -e ` ‰nem. Liquidatur od lat. li-
quidareŠ slu`ba koja obavqa likvidaciju (4),
obra~unska slu`ba; odeqewe, prostorije u
preduze}u u kojima je sme{tena ta slu`ba.
likvidacija, -e ` ‰nlat. liquidatioŠ 1. ukida-
we, uklawawe, iskorewivawe; uni{tewe, uni-
{tavawe. 2. ubijawe, istrebqewe, pogubqewe,
smaknu}e. 3. prav. prestanak rada nekog predu-
ze}a, ukidawe preduze}a zbog nelikvidnosti,
prezadu`enosti i sl. 4. ekon. i finans. obra~un
i kontrola ispravnosti nov~anih isplata.
likvide, likvida ` mn. ‰lat. liquidae, v. li-
kvidan (2)Š fon. teku}i suglasnici (l, q, r).
likvidirati, likvidiram, 3. l. mn. likvi-
diraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. liquidareŠ 1. (iz)vr-
{iti likvidaciju. 2. ubi(ja)ti. 3. prav. ukinu-
ti, ukidati (neko preduze}e) zbog lo{eg poslo-
vawa, prezadu`enosti, nelikvidnosti i sl.,
izvr{iti likvidaciju (3).
likvidnost, -i ` ‰lat. liquiditas, v. likvi-
danŠ finans. 1. svojstvo onoga {to je likvidno,
sposobnost poslovawa, podmirivawa finan-
sijskih obaveza; up. solventnost. 2. mogu}nost
da se imovina nekog preduze}a mo`e lako i br-
zo pretvoriti u plate`no sredstvo.
likvor, -a m, mn. -i ‰lat. liquor (cerebrospina-
lis)Š fiziol. te~nost koja se nalazi u mo`danim
komorama i ki~menoj mo`dini i koja odvaja
mozak i ki~menu mo`dinu od wihovih omota-
~a, mo`dinska te~nost.
liker, -era m, mn. likeri, gen. mn. likera ‰fr.
liqueurŠ slatko aromati~no alkoholno pi}e.
likoreksija, -e ` ‰gr~. lykos vuk, orexis `ud-
waŠ med. ose}aj velike, stra{ne gladi.
limerik
likra, -e ` ‰engl. Lycra, fabri~ko imeŠ ela-
sti~na sinteti~ka tkanina koja se koristi za
proizvodwu ~arapa, kupa}ih kostima i dr.
liktor, -a m, mn. -i ‰lat. lictorŠ ist. u starom
Rimu, osoba koja je pratila visoke dostojan-
stvenike (magistrata ili sve{tenika) nose}i
u ruci fasces (v.) (snop pru}a sa sekirom u sre-
dini) kao simbol vrhovne vlasti.
lila prid. indekl. ‰fr. lilas jorgovan od ar. li-
lakŠ bledoqubi~ast, boje jorgovana.
Liliputanac, -nca m, mn. Liliputanci, gen.
mn. Liliputanaca ‰engl. LilliputianŠ 1. kwi`. sta-
novnik Liliputa, imaginarne zemqe patuqaka
iz œGuliverovih putovawaŒ Xonatana Svifta.
2. (liliputanac) fig. veoma sitan ~ovek, patu-
qak, kepec.
liliputanski, -a, -o ‰v. LiliputanacŠ 1.
kwi`. koji se odnosi na Liliput ili Lilipu-
tance. 2. fig. patuqast, minijaturan. 3. fig. ne-
ugledan, bezna~ajan.
liliput-izdawe, -a s ‰v. liliputanskiŠ
{tampana kwiga ~iji format ne prelazi 10
centimetara.
limakografija, -e ` ‰lat. limax pu` gola}
od gr~., v. -grafijaŠ zool. opisivawe pu`eva.
limakologija, -e ` ‰lat. limax pu` gola} od
gr~., v. -logijaŠ zool. nauka o pu`evima.
liman, -ana m, mn. limani, gen. mn. limana
‰tur. liman od gr~. limenŠ geogr. 1. potopqeno
u{}e reke u more, rukavac mora, laguna. 2. pri-
stani{te, luka (na moru i na reci).
limb, -a m, mn. limbovi, gen mn. limbova =
limbus, -a m, mn. -i ‰lat. limbusŠ 1. rub, obod,
ivica. 2. na uglomeru, rubni deo na kojem su
obele`eni stepeni i minuti. 3. astron. ivica,
obod loptastih, kru`nih nebeskih tela (Sun-
ca i Meseca). 4. rel. po rimokatoli~kom vero-
vawu, predvorje pakla u kojem se nalaze nekr-
{tene du{e, obi~no dece i starozavetnih pra-
vednika, koje ne trpe muke, ali ne mogu u raj jer
nisu kr{tene.
limbus = limb (v.).
limerik, -a m, mn. limerici ‰engl. limerick,
po imenu grada Limerika u IrskojŠ u engl. kwi-
`evnosti, {aqiva pesmica od pet stihova, s
rasporedom rima AABBA.
713
limes
limes, -a m, mn. -i ‰lat. limesŠ 1. mat. broj
(vrednost) kome te`i neki konvergentan niz,
grani~na vrednost. 2. ist. utvr|ena granica
Rimskog carstva.
limeta, -e `, gen. mn. limeta ‰ital. limetta od
{p. lima, up. limunŠ bot. ju`no vo}e sli~no li-
munu, ali zelene boje i bogatije vitaminom Ce
(Citrus limetta, Citrus aurantifolia), poreklom iz
Indokine.
limit, -a m, mn. -i, gen. mn. limita ‰engl. limit
prema lat. limes gen. limitisŠ 1. postavqena, utvr-
|ena vrednost ili veli~ina koja se ne sme pre-
kora~iti; granica, ograni~ewe uop{te. 2. ekon.
bank. najvi{a, posledwa cena po kojoj se mo`e
prodati ili kupiti neki vrednosni papir,
preduze}e ili roba.
limitativan, -vna, -vno ‰nlat. limitativus, v.
limitŠ 1. koji ograni~ava, koji ta~no odre|uje
granicu ili ograni~ewe, ograni~avaju}i. 2.
log. y limitativan sud sud koji je u celini
afirmativan, ali mu se predikat sastoji iz
afirmativnog (potvrdnog) dela i negiranog
(negativnog) dela, npr. S je ne-P.
limitator, -a m ‰v. limitiratiŠ 1. ekon. sva-
ki parametar koji obezbe|uje da sistem u raz-
voju ne pre|e odre|enu granicu (npr. devizne
kvote, obim prirodnih izvora i dr.). 2. tehn.
ure|aj, naprava koja odre|uje granicu potro-
{we ne~ega (npr. iskqu~uje elektri~nu ener-
giju ako se prekora~i predvi|eno optere}ewe).
limitacija, -e ` ‰lat. limitatio, v. limitira-
tiŠ 1. utvr|ivawe, postavqawe granice, ogra-
ni~avawe, ograni~ewe. 2. log. osobina pojma
koji je negativno odre|en (npr. nesavr{en), up.
limitativan (2).
limitiran, -a, -o ‰v. limitŠ ograni~en.
limitirati, limitiram 3. l. mn. limitira-
ju svr{. i nesvr{. ‰engl. to limit, lat. limitareŠ
utvrditi, utvr|ivati limit, granicu, ograni-
~iti, ograni~avati.
limnobiologija, -e ` ‰v. limnologija, v. bi-
ologijaŠ deo biologije koji prou~ava `iva bi-
}a koja `ive u slatkim vodama.
limnograf, -a m, mn. -i ‰v. limnologija, v.
-grafŠ ure|aj koji meri vodostaj na reci ili je-
zeru (re|e moru) i automatski bele`i promene
vodostaja, up. mareograf.
714
limfopenija
limnolog, -a m, mn. limnolozi, gen. mn. lim-
nologa ‰v. limnologija, -logŠ nau~nik,
stru~wak koji se bavi limnologijom.
limnologija, -e ` ‰gr~. limne staja}a voda,
jezero, v. -logijaŠ grana hidrologije koja prou-
~ava i istra`uje slatke vode (obi~no jezera). x
limnolo{ki.
limnometar, -tra m, mn. limnometri, gen. mn.
limnometara ‰v. limnologija, metarŠ ure|aj ko-
ji pokazuje vodostaj na mestima gde je reka opa-
sna za plovidbu.
limonit, -a i limonit, -ita m ‰gr~. leimon
livadaŠ miner. gvozdena ruda, oksid gvo`|a s
promenqivim sadr`ajem vode, crvenkaste,
sme|e ili `u}kaste boje.
limuzina, -e ` ‰fr. limousineŠ luksuzan, ele-
gantan putni~ki automobil sa ~etvora vrata,
ob. du`i od uobi~ajenog.
limun, -a m, mn. -i ‰venec. limon, ital. limone
od ar. laymun od pers. limunŠ bot. zimzelena ju-
`na vo}ka Citrus limonia, i plod te vo}ke koji je
jajolikog oblika, `ute boje, jestiv i sadr`i
puno kiselog soka bogatog vitaminom C.
limunada, -e ` ‰venec. limonada, ital. limona-
ta, v. limunŠ 1. osve`avaju}i kiselkast napitak
spravqen od limunovog soka i vode, obi~no za-
{e}eren. 2. fig. umetni~ko delo (kwi`evno,
muzi~ko, filmsko) bez ve}e umetni~ke vredno-
sti koje se odlikuje povr{no{}u, preteranom
sentimentalno{}u, sladuwavo{}u i sl.
limfa, -e i limfa, -e `, gen. mn. limfa i
limfi ‰lat. lympha vodaŠ 1. fiziol. `u}kasta,
gotovo bezbojna telesna te~nost sastavqena od
krvne plazme i belih krvnih zrnaca, koja omo-
gu}ava razmenu materija izme|u krvnih sudova
i }elija tkiva. 2. bot. te~nost koja cirkuli{e u
biqkama, biqni sok. x limfni i imfni.
limfo- ‰lat. lympha vodaŠ kao prvi deo slo-
`enice zna~i: ono {to se odnosi na limfu.
limfografija, -e ` ‰v. limfo-, -grafijaŠ
med. rendgensko snimawe limfnih `ila i ~vo-
rova.
limfom, -oma m ‰v. limfaŠ med. svaki tip iz-
ra{taja povezan sa limfnim sistemom.
limfopenija, -e ` ‰v. limfo-, gr~. penia si-
roma{tvoŠ med. smawen broj limfocita u krvi.
limfosarkom
limfosarkom, -oma m ‰v. limfo-, sarkomŠ
med. maligno (zlo}udno) oboqewe, tumor lim-
fnog tkiva.
limfociti, -a m mn. ‰v. limfo-, kytos {u-
pqe telo, {upaq sudŠ vrsta leukocita, belih
krvnih zrnaca.
limfocitoza, -e ` ‰v. limfocitiŠ med. uve-
}an broj limfocita.
lingam, -a m ‰sanskr. lingam mu{ki polni
organŠ rel. simbol indijskog boga [ive, u ob-
liku falusa.
lingva franka ‰ital. lingua francaŠ 1. ist.
me{avina romanskih jezika, prete`no itali-
janskog, sa gr~kim, turskim ili arapskim, koja
se koristila za sporazumevawe u sredozemnim
lukama. 2. jezik koji se koristi kao op{te
sredstvo sporazumevawa me|u qudima razli-
~itih nacionalnosti.
lingvalan, -lna, -lno ‰lat. lingualisŠ fon. za
~iju artikulaciju je potreban jezik, koji se ar-
tikuli{e pomo}u jezika, jezi~ni.
lingvafon, -a m, mn. -i ‰lat. lingua jezik, v.
-fonŠ serija gramofonskih plo~a na kojima je
snimqen te~aj, kurs nekog stranog jezika.
lingvini, -a m mn. ‰engl. linguini od ital. lin-
guina jezi~akŠ kulin. vrsta uzanih rezanaca, na-
ro~ito popularnih u SAD.
lingvist(a), -e m, mn. lingvisti ‰fr. lingui-
ste prema lat. linguaŠ nau~nik koji se bavi prou-
~avawem jezika, jezi~ki stru~wak, jezikoslo-
vac.
lingvistika, -e `, dat. i lok. lingvistici
‰fr. linguistiqueŠ nauka o jeziku, jezikoslovqe.
lingvisti~ki, -a, -o ‰v. lingvistikaŠ koji
se odnosi na lingvistiku, jezikoslovan, je-
zi~ki.
lineal = lewir (v.).
lineamenti, lineamenata m mn. ‰lat. linea-
mentaŠ konture, linije, obrisi tela ili dela
tela, crte lica; crte, linije na dlanu.
linearan, -rna, -rno ‰lat. linearisŠ 1. koji
ima oblik linije, koji se prostire poput li-
nije, prav. 2. slik. nacrtan samo linijama, kon-
turom (obi~no o skici, nacrtu); koji se odli-
kuje dvodimenzionalnim prikazivawem, crta-
wem u jednoj ravni, bez perspektive. 3. koji se
mewa uvek za istu vrednost na isti na~in,
linija
ujedna~en; ravnomeran. 4. mat. koji je u vezi s
prvim stepenom, koji se grafi~ki predstavqa
pravom linijom (‹ jedna~ina, ‹ funkcija).
linearnost, -i ` ‰v. linearanŠ osobina ono-
ga {to je linearno.
lineta, -e `, gen. mn. lineta = luneta, -e `,
gen. mn. luneta ‰fr. lunette dem. od lune MesecŠ 1.
voj. polukru`no izbo~eno utvr|ewe, obi~no
ispred rova. 2. arhit. polukru`ni deo iznad
vrata ili prozora oivi~en kamenim okvirom,
oslikano ili ukra{eno reqefom; prozor~e na
svodu ili iznad vrata u obliku polumeseca. 4.
za{titni deo na raznim ma{inama, zaklon, ko-
ji {titi radnika od otpadaka materijala koji
se obra|uje. 5. rupa na giqotini kroz koju osu-
|enik provla~i glavu.
linija, -e ` ‰nem. Linie, lat. lineaŠ 1. jednodi-
menzionalna geometrijska predstava koja spaja
dve ta~ke (ravna ‹, izlomqena ‹, kriva ‹,
cik-cak ‹, paralelna ‹ i dr.), crta. 2. linearni
raspored, niz, red, vrsta. 3. crta koja ozna~ava
granicu kretawa ili razdvaja delove terena,
granica. 4. red, redak u pisanom ili {tampa-
nom tekstu. 5. ustaqena saobra}ajna veza izme-
|u dva ili vi{e naseqa. 6. telefonska ili te-
legrafska veza. 7. voj. bojni, borbeni red, ras-
pored borbenih trupa na frontu. 8. mn. kontu-
re, obrisi koji uobli~avaju izgled neke gra|e-
vine, predmeta, tela ili lica (npr. gra|evina
savremenih linija, linije lica). 9. stas, figu-
ra tela; vitak stas, vitkost. 10. niz srodnika
koji poti~u od zajedni~kog pretka; porodi~na
loza, porodica. 11. vi{e srodnih proizvoda
koji imaju sli~nu namenu, serija, program;
proizvodni pogon u fabrici sa lan~anim si-
stemom proizvodwe. 12. pravac i na~ela kojih
se neko pridr`ava; program, stav, orijentaci-
ja (npr. neke politi~ke partije, dr`ave i sl.).
y Ma`inoova linija sistem utvr|ewa koje je
posle Prvog svetskog rata Francuska izgradi-
la na svojoj granici prema Nema~koj, nazvan po
ministru vojske Andreu Ma`inou; Zigfrido-
va linija sli~no utvr|ewe koje je izgradila
Nema~ka na svojoj granici; z u krajwoj lini-
ji u krajwem slu~aju, na kraju krajeva; po ro-
|a~koj (prijateqskoj) liniji na osnovu ro-
|a~kih (prijateqskih) veza; biti na liniji
pol. pridr`avati se stavova svoje stranke, po-
715
linijar
kreta ili re`ima; i}i linijom maweg otpo-
ra usvojiti najlak{e mogu}e re{ewe; ~uvati
liniju, paziti na liniju ~uvati vitkost, iz-
begavati gojewe.
linijar = lewir (v.).
linija{, -a{a m, mn. linija{i, gen. mn. li-
nija{a ‰v. linijaŠ 1. onaj koji se ~vrsto dr`i
odre|enog politi~kog stava, programa, partij-
ske linije i sl. 2. sp. raz. golman koji brani gol
uglavnom sa linije gola, ne napu{taju}i ga. x
linija{ki.
linijski, -a, -o ‰v. linijaŠ 1. koji se odnosi
na liniju, koji se sastoji od linija (1). 2. sp.
koji se nalazi, stoji pored linije igrali{ta
(npr. ‹ sudija). 3. voj. koji se odnosi na raspo-
red borbenih trupa, na bojni, borbeni red; ko-
ji je u redovnom, stalnom sastavu vojske, ka-
drovski. 4. koji se odnosi na saobra}ajnu li-
niju, vezu. y linijska plovidba pomorski
promet koji se odvija prema utvr|enom raspo-
redu plovidbe (supr. slobodna plovidba); li-
nijski taksi taksi koji vozi samo na odre|e-
noj liniji u gradu i prima vi{e putnika isto-
vremeno.
linirati, liniram, 3. l. mn. liniraju svr{.
i nesvr{. ‰v. linijaŠ iscrta(va)ti linijama,
(i){partati.
link, -a m, mn. linkovi, gen. mn. linkova ‰engl.
link, veza, spojŠ 1. radio-relejna veza koja omo-
gu}ava prenos vi{ekanalnih telefonskih veza,
radio i televizijskih programa. 2. ra~. na In-
ternetu u WEB prezentaciji interaktivno me-
sto koje vodi ka drugoj WEB prezentaciji.
linografija, -e ` ‰lat. linum lan, v. linole-
um, v. grafijaŠ tipogr. 1. {tampawe na platnu
ili drugim tkaninama. 2. {tampawe pomo}u
kli{ea od linoleuma.
linoleum, a m, mn. -i ‰lat. linum lan, oleum
uqeŠ vrsta glatkog, elasti~nog, nepromo~ivog
materijala za pokrivawe podova, zidova, sto-
lova i sl. napravqenog od jutane tkanine, plu-
te, lanenog uqa i boje ili od plasti~nih masa.
linon, -ona m ‰fr. linonŠ veoma fino prozir-
no laneno ili pamu~no tanko platno, vrsta ba-
tista.
linorez, -a m ‰v. linoleumŠ um. tehnika ure-
zivawa crte`a u plo~u od linoleuma sa koje se
716
liposukcija
potom pravi otisak na papiru; grafika, crte`
dobijen na taj na~in.
linotip, -a m, mn. -i ‰engl. linotypeŠ {tamp.
slaga~ka ma{ina koja odliva slog u celim re-
dovima.
lin~, -a m ‰engl. Lynch law, prema kapetanu
V. Lin~u (1742–1820) koji je samovlasno nare-
|ivao pogubqewe optu`enihŠ 1. samovoqni
sud, sud mase, ka`wavawe nekoga obi~no ubija-
wem ili zlostavqawem bez prethodnog su|e-
wa. 2. fig. javni progon, osuda nekoga zbog we-
govih uverewa, porekla, vere i dr.
lin~ovati, lin~ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
lin~Š 1. (iz)vr{iti lin~ nad nekim; (is)tu}i,
(iz)mlatiti. 2. fig. izvrgnuti javnom progonu
i osudi.
lipemija, -e ` ‰gr~. lipos mast, v. -emijaŠ med.
pove}awe masno}e u krvi.
lipidi, -ida m mn. ‰fr. lipide od gr~. lipos ma-
stŠ hem. prirodna organska jediwewa sli~na
mastima koja su va`an sastojak svih biqnih i
`ivotiwskih organizama.
lipidurija, -e ` ‰gr~. lipos mast, ouron mo-
kra}aŠ med. izbacivawe masti iz organizma
preko mokra}e.
lipicaner, -a m ‰nem. LipizanerŠ vrsta kowa
plemenite pasmine, tamnozelene boje koja s
vremenom prelazi u belu (stvorena i odgojena
u Lipicama u Sloveniji).
lipogram, -a m, mn. -i ‰gr~. leipein nedostaja-
ti, v. -gramŠ kwi`evni sastav (pesma ili pro-
za) u kome se namerno izostavqaju sve re~i koje
sadr`e jedno odre|eno slovo.
lipoidi, -ida m mn. v. lipidi.
lipoliza, -e ` ‰gr~. lipos mast, v. lizaŠ
fiziol. razgradwa masti u masnom tkivu na ma-
sne kiseline i glicerol.
lipom, -oma m, mn. lipomi, gen. mn. lipoma
‰gr~. lipos mast, v. -omŠ med. dobro}udni tumor
nastao gomilawem masnog tkiva ispod ko`e,
masni otok.
lipomatoza, -e ` ‰v. lipom, -ozaŠ med. nago-
milavawe lipoma ispod ko`e.
liposukcija, -e ` ‰engl. liposuction od gr~. li-
pos mast, engl. suction sisaweŠ med. uklawawe
potko`nih masnih naslaga i celulita kroz
cev~ice vezane za aparat za usisavawe.
lira1
lira1, -e ` ‰gr~. lyraŠ 1. muz. starogr~ki mu-
zi~ki `i~ani instrument, sli~an citri, naj-
pre sa ~etiri a potom sa sedam `ica. 2. muz. sta-
ri guda~ki instrument sa vi{e `ica. 3. fig.
pesni~ka umetnost, lirsko pesni{tvo, poezi-
ja. 4. tehn. metalna {ipka u obliku lire (1) na
krovu tramvaja ili elektri~ne lokomotive ko-
ja spaja motor sa elektri~nim vodom po kojem
klizi, vrsta trole.
lira2, -e `, gen. mn. lira ‰ital. liraŠ 1. itali-
janska nov~ana jedinica koja je bila u upotre-
bi pre evra. 2. turska nov~ana jedinica.
lirizam, -zma m ‰fr. lirisme, v. lira1Š 1. ono
{to je svojstveno lirskoj poeziji, lirici (iz-
ra`avawe li~nih ose}awa, odu{evqewe, za-
nos, toplina i dr.) 2. lirska poezija, lirsko
pesni{tvo, lirika.
lirik, -a m, mn. lirici, gen. mn. lirika v. li-
ri~ar.
lirika, -e `, dat. i lok. lirici ‰v. lira1Š 1.
kwi`. jedan od tri kwi`evna roda (pored epike
i drame), ~ije su op{te osobine ose}ajnost, su-
bjektivnost, neposrednost, ritmi~nost, meta-
fori~nost i dr., a osnovni na~in izra`avawa
vezani ili slobodni stih, lirsko pesni{tvo,
lirska poezija. 2. lirski elementi, liri~nost,
lirizam.
lirist(a), -e m, mn. liristi ‰v. lira1Š onaj
koji svira liru.
lirica v. lijerica.
liri~ar, -a m, mn. -i ‰gr~. lyrikos, v. lira1Š
pesnik koji pi{e lirsku poeziju, lirski pe-
snik.
lirski, -a, -o ‰v. lira1Š koji se odnosi na
liriku, koji ima obele`ja lirike, ose}ajan. y
lirska poezija v. lirika (1).
lisp, -a m, mn. lispovi ‰engl. LISP, skr. od
L(ist) P(rocessing) obrada listaŠ ra~. program-
ski jezik vi{eg reda koji obra|uje podatke u
obliku liste i {iroko se koristi u oblasti
ve{ta~ke inteligencije. y lispovski koji je
napisan u ili predvi|en za lisp.
lista, -e `, gen. mn. lista ‰ital. lista, fr. liste,
nem. ListeŠ 1. popis, spisak lica, predmeta ili
pojmova obi~no po nekom redu, sistemu. 2. pa-
pir na kome su ispisani neki slu`beni poda-
ci, dokument, isprava (putna ‹, otpusna ‹). y
litija
crna lista popis imena qudi koji su iz nekog
razloga nepo`eqni ili osumwi~eni (obi~no u
politi~kom smislu).
lister, -a i lister, -a, mn. -i ‰nem. LusterŠ
vrsta lagane poluvunene tkanine sjajnog izgle-
da od koje se obi~no {iju letwa mu{ka odela.
listing, -a m, mn. listinzi, gen. mn. listinga
‰engl. listingŠ ispis podataka u vidu spiska od-
{tampan sa kompjutera, izlistavawe.
-lit1, -litik, -litski ‰gr~. lythos kamenŠ
ozna~ava ono {to je na~iweno od kamena (mo-
nolit) ili pojedine faze kamenog doba (pale-
olit/paleolitik).
-lit2 ‰gr~. lytos rastvorqivŠ koji je u ras-
tvoru ili se odnosi na rastvore (elektro-
lit); up. -liza.
litanija, -e ` ‰gr~. litaneia moqewe, moli-
tvaŠ 1. crkv. molitva koja se peva ili govori tako
{to naizmeni~no govore sve{tenik i hor ili
vernici. 2. fig. dugo, dosadno pripovedawe, po-
navqawe ~ega, dosadna pri~a; zanovetawe.
litar, -tra i litar, -tra m, mn. -tri, gen. mn.
litara ‰srlat. litra prema lat. libraŠ merna jedi-
nica za zapreminu te~nosti (odgovara zapre-
mini od 1dm3, oznaka l).
literalan, -lna, -lno ‰nlat. litteralis od lat.
littera slovoŠ doslovan, bukvalan.
literalizam, -zma m ‰v. literalanŠ doslov-
nost, bukvalnost.
literalist(a), -e m, mn. literalisti ‰v. li-
teralanŠ onaj koji se doslovno, u potpunosti,
strogo pridr`ava napisanog, cepidlaka.
literaran, -rna, -rno ‰lat. litterariusŠ koji se
odnosi na kwi`evnost, kwi`evni.
literat, -a m, mn. literati i literata, -e m,
mn. literate ‰nlat. litteratus pismenŠ onaj koji se
bavi kwi`evnim radom, kwi`evnik, pisac.
literatura, -e ` ‰lat. litteraturaŠ 1. kwi`ev-
nost. 2. stru~ne, nau~ne kwige, radovi, ~lanci
i sl. vezani za odre|eni predmet, nauku, umet-
nost, struku. 3. spisak kwiga, ~lanaka, radova
i sl. kori{}enih pri pisawu nau~nog ili
stru~nog rada; up. bibliografija.
litija, -e `, gen. mn. litija ‰gr~. lite molitvaŠ
crkv. 1. u pravoslavnoj crkvi: sve~ana povorka
vernika i sve{tenika s barjacima, krstovima,
ikonama i sl., koja se izvodi o velikim prazni-
717
litijaza
cima ili za prestanak su{e, rata ili kakve
druge po{asti. 2. pokr. crkveni barjak, zastava
koja se nosi na ~elu takve povorke. 3. molitva
uo~i nedeqe i praznika, na ve~erwu, sa osve}e-
wem hlebova.
litijaza, -e ` ‰v. lito-, -ijazaŠ med. pojava
kamenaca u organizmu (u bubrezima, `u~i i
drugim organima).
litijum, -a (i litij, -a) m ‰gr~. lithos kamenŠ
hem. hemijski element, mekan srebrnastobeli
metal najlak{i od svih metala, hemijski sim-
bol Li, atomski broj 3.
-litik v. -lit1.
lito- ‰gr~. lithos kamenŠ kao prvi deo slo`e-
nice zna~i: kamen, stena, koji je u vezi s kame-
nom, stenom.
litoglif, -ifa m, mn. litoglifi, gen. mn. li-
toglifa ‰gr~. lithoglyphos, v. lito-Š kamenorez;
ukrasni kamen.
litoglifika, -e `, dat. i lok. litoglifici
‰v. litoglifŠ kamenoreza~ka ve{tina.
litograf, -a m, mn. -i ‰v. lito-, -grafŠ 1. onaj
koji se bavi litografijom. 2. ure|aj za izradu
litografskih crte`a.
litografija, -e ` ‰v. lito-, -grafijaŠ 1. gra-
fi~ka tehnika iscrtavawa litografskog kame-
na (plo~e) i pravqewe otiska na papiru. 2. ra-
dionica, {tamparija u kojoj se obavqaju lito-
grafski radovi. 3. slika, otisak, reprodukcija
dobijena litografisawem.
litografika, -e `, dat. i lok. litografici
‰v. lito-, grafikaŠ v. litografija.
litografisati, -i{em ‰v. litografŠ umno-
`iti, umno`avati litografskim postupkom,
tehnikom litografije.
litografski, -a, -o ‰v. litografŠ koji se od-
nosi na litografiju i litografe.
litologija, -e ` ‰v. lito-, -logijaŠ nauka ko-
ja prou~ava postanak i svojstva kamewa i ste-
na, petrologija (v.).
litosfera, -e ` ‰v. lito-, sferaŠ geol. kame-
ni omota~ Zemqe, Zemqina kora.
litota, -e `, gen. mn. litota ‰gr~. litotes upro-
{}avawe od litos gladak, jednostavanŠ 1. kwi`.
stilska figura ubla`avawa, umawivawe in-
tenziteta nekog pojma negirawem wemu su-
protnog pojma (npr. nije lo{e umesto dobro
718
lifting
je); supr. hiperbola. 2. gram. dvostruka negacija
radi postizawa poja~ane afirmacije (npr. ni-
je neva`no = va`no je).
litotipografija, -e ` ‰v. lito-, tipogra-
fijaŠ preno{ewe {tampanog teksta na kamen i
pravqewe otiska na papiru.
litotomija, -e ` ‰v. lito-, -tomijaŠ med. ope-
racija u ciqu odstrawivawa kamenaca.
litotripsija, -e ` ‰v. lito-, tripsis trqaweŠ
med. razbijawe kamena u `u~nom ili mo-
kra}nom mehuru.
litofiti, -ita m mn. ‰v. lito-, -fitŠ 1. biq-
ke koje rastu na kamenu. 2. okamewene biqke,
biqni fosili.
litofon, -a m, mn. -i ‰v. lito-, -fonŠ muz. in-
strument kineskog porekla, na kome se tonovi
proizvode udarawem po kamenim plo~icama.
litra v. litar.
litra`a, -e ` ‰v. litar, -a`aŠ zapremina posu-
da i rezervoara za te~nosti merena u litrima.
liturgija, -e ` ‰gr~. leiturgiaŠ 1. crkv. glavno
dnevno bogoslu`ewe u pravoslavnoj crkvi,
slu`ba bo`ja. 2. crkvena kwiga u kojoj su sa-
brani liturgijski tekstovi koje sve{tenik
~ita u toku bogoslu`ewa. 3. pesme za hor i so-
listu koje se pevaju u toku bogoslu`ewa. 4.
pokr. slavski kola~.
liturgika, -e `, dat. i lok. liturgici ‰v. li-
turgijaŠ crkv. nauka o bogoslu`ewu, o crkvenim
obredima.
liferant, -a m, mn. -i, gen. mn. liferanata
‰nem. LieferantŠ trg. onaj koji vr{i nabavku, do-
stavu i isporuku robe, dobavqa~, snabdeva~,
isporu~ilac.
liferacija, -e ` ‰nem. LieferungŠ nabavka,
dostava, isporuka naru~ene robe.
liferovati, -ujem ‰nem. liefernŠ isporu~i-
vati, dostavqati; snabdevati.
lift, -a m, mn. liftovi, gen. mn. liftova ‰engl.
liftŠ elektri~na dizalica za prevoz qudi ili te-
reta izme|u spratova u vi{espratnicama.
liftboj, -a m, mn. -i ‰engl. lift-boyŠ onaj koji
upravqa liftom, obi~no u hotelima i trgo-
va~ko-poslovnim centrima.
lifting, -a m, mn. liftinzi, gen. mn. liftin-
ga ‰engl. liftingŠ med. u estetskoj hirurgiji podi-
zawe i zatezawe naborane, opu{tene ko`e.
lihen
lihen, -a m, mn. -i, gen. mn. lihena ‰lat. lichen
od gr~. leikhenŠ bot. li{aj, biqka nastala sim-
biozom gqivice i alge. 2. med. li{aj (ko`no
oboqewe).
lihenologija, -e ` ‰v. lihen, v. -logijaŠ bot.
nauka o li{ajima.
liht prid. indekl. ‰nem. lichtŠ koji je svetle
boje, svetao, otvoren.
licej, -eja m, mn. liceji i licej, -eja m, mn.
liceji, gen. mn. liceja ‰lat. Lyceum od gr~. Lykei-
on, po nazivu Apolonovog svetili{ta kraj
AtineŠ 1. ist. naziv za nekada{we na{e sredwe
i vi{e {kole. 2. vrsta sredwe {kole u nekim
zapadnim zemqama.
licenca, -e `, gen. mn. licenci ‰lat. licentiaŠ
1. dozvola, odobrewe za vr{ewe neke delatno-
sti ili kori{}ewe za{ti}enog patenta; ugo-
vorno ovla{}ewe kojim se dozvoqava proiz-
vodwa odnosno prodaja neke robe. 2. sp. dozvola
igra~u da nastupi u odre|enom timu na doma-
}im i me|unarodnim takmi~ewima. x licen-
cni.
licencija, -e ` ‰lat. licentiaŠ 1 ono {to je
dopu{teno u odre|enim okvirima, slobodno
pona{awe, sloboda. 2. v. licenca. y licenci-
ja poetika (lat. licentia poetica) pesni~ka slo-
boda, tj. odstupawe od gramati~kih ili lo-
gi~kih normi radi potrebe stiha, `eqenog iz-
raza ili pesni~ke slike.
licencijat, -ata m, mn. licencijati, gen. mn.
licencijata ‰nlat. licentiatusŠ akademska titula
koja na teologiji odgovara magisterijumu; onaj
koji je stekao takvu titulu.
licet v. Licet et decet.
licitant, -a m, mn. -i, gen. mn. licitanata
‰lat. licitans od licitariŠ u~esnik u licitaciji.
licitar, -tra m, mn. -tri, gen. mn. licitara
‰nem. LebzelterŠ 1. onaj koji pravi {arene mede-
ne kola~e i igra~ke od testa ukra{ene ogle-
dalcima, voskom itd., leceder. 2. licitarski
kola~. x licitarski.
licitacija, -e ` ‰lat. licitatioŠ 1. javna pro-
daja putem nadmetawa u ceni u kojoj robu, uslu-
gu i sl. dobija onaj koji ponudi najve}i iznos,
aukcija; fig. cenkawe, poga|awe. 2. (u nekim
kartaro{kim igrama) objavqivawe, predlaga-
lobovati
we ili nadmetawe boje odnosno vrste karata
koje }e biti adut ili igre koja }e biti igrana.
licitirati, licitiram, 3. l. mn. licitira-
ju svr{. i nesvr{. ‰nem. lizitieren prema lat. licitari
v. licitacijaŠ 1. (iz)vr{iti licitaciju, pro-
da(va)ti na licitaciji. 2. biti u~esnik na li-
citaciji (kao kupac nadme}u}i se ili kao pro-
davac isti~u}i vrednost i cenu robe). 3. poga-
|ati se, cenkati se uop{te.
loa, -e ` ‰{p. loa pohvalaŠ u sredwovekov-
nom {panskom pozori{tu, predigra ili pro-
log.
lob, loba m, mn. lobovi, gen. mn. lobova ‰engl.
lobŠ sp. na~in udarawa, bacawa lopte (naro~ito
u tenisu, odbojci) tako da ona u visokom luku
padne iza protivni~kog igra~a, preba~aj.
lobektomija, -e ` ‰gr~. lobos re`aw, ektome
izrezivaweŠ med. hirur{ko odstrawewe jednog
re`wa obolelog organa (plu}a, jetre i dr.); ta-
kva operacija.
lobelija, -e ` ‰lat. Lobelius, latinizirano
ime flamanskog botani~ara l’Obela (M. de
l’Obel)Š vi{egodi{wa biqka, Lobelia inflata,
koja se gaji radi dobijawa lobelina (v.).
lobelin, -ina ‰v. lobelijaŠ farm. alkaloid
iz biqke lobelije, koristi se za podsticawe
sr~ane aktivnosti i olak{avawe disawa.
lobi, -ija m, mn. lobiji ‰engl. lobby predvor-
je parlamenta, kuloariŠ pol. 1. grupa qudi ili
pojedinci koji raznim sredstvima nastoje da
uti~u na odluke vlasti. 2. u parlamentarnoj
praksi, aktivnosti izvan dvorane u kojoj se za-
konito i javno pridobijaju politi~ari za od-
re|ene stavove, donose odluke, delovawe u ku-
loarima.
lobirati, lobiram, 3. l. mn. lobiraju nesvr{.
‰v. lobiŠ pol. delovati kao lobi, vr{iti priti-
sak na parlament ili druge dr`avne institu-
cije da bi se donele odre|ene odluke; navijati,
zalagati se za ne{to.
lobist(a), -e, mn. lobisti ‰engl. lobbyistŠ pol.
pripadnik lobija (v.).
lobisti~ki, -a, -o ‰v. lobist(a)Š koji se od-
nosi na lobije ili na lobiste.
lobovati, lobujem ‰engl. lob, v. lobŠ preba-
citi loptom (golmana, protivni~kog igra~a).
719
lobotomija
lobotomija, -e ` ‰v. lobus, -tomijaŠ 1. med.
hirur{ko zasecawe dela mo`danog re`wa, kao
metod le~ewa nekih du{evnih oboqewa. 2. fig.
svesno zaglupqivawe qudi, otupqivawe jav-
nog mwewa putem propagande, prawe mozga.
lobus, -a m ‰lat. lobus re`aw od gr~. lobosŠ
anat. re`aw (mozga, jetre, plu}a).
lovor, lovora m, mn . -i ‰lat. laurusŠ 1. a. vr-
sta zimzelenog drveta ~iji se aromati~ni ko-
`asti listovi i plodovi upotrebqavaju u na-
rodnoj medicini i kao za~in. b. lovorov list,
obi~no osu{en, koji se koristi kao za~in, lor-
ber. 2. v. lovorika. 3. (u poluslo`enicama u
atributskoj slu`bi) v. lovorov: lovor-list,
lovor-grana.
lovorika, -e `, dat. i lok. lovorici ‰v. lo-
vorŠ 1. v. lovor. 2. lovorove gran~ice sa li-
{}em, lovorovo li{}e. 3. lovorov venac, lovo-
rova gran~ica kao simbol pobede, priznawa,
slave. 4. fig. uspeh, priznawe, slava. y spava-
ti na lovorikama u`ivati u pobedi, uspehu,
slavi; biti zadovoqan postignutim, bez `eqe
za daqim naporima.
lovorov, -a, -o ‰v. lovorŠ koji se odnosi na lo-
vor, koji pripada lovoru, koji je od lovora. y lo-
vorov venac venac od lovorovog li{}a kao sim-
bol pobede; priznawe koje je kod starih Grka i
Rimqana dodeqivano najboqim pesnicima.
lovrata, -e ` ‰lat. aurata zlatnaŠ zool. vrsta
morske ribe, zlatva.
-log ‰v. logosŠ kao drugi deo re~i ozna~ava
ne{to {to se govori (monolog) ~oveka koji go-
vori o ne~emu ili koji je stru~wak za ne{to
(psiholog).
log, -a m ‰engl. logŠ 1. pom. instrument pomo-
}u koga se meri brzina kretawa broda. 2. ra~. za-
pis naredbi i procesa na ra~unaru.
logaedski, -a, -o ‰gr~. logos re~, aoide pesmaŠ
ob. u y logaedski stih kwi`. me{oviti stih u
kojem su kombinovane razli~ite metri~ke sto-
pe (npr. jamb i trohej), ~ime se posti`e neujed-
na~enost ritma, a stih dobija odlike i poezije
i proze.
logaritam, -tma m, mn. logaritmi, gen. mn.
logaritama ‰nlat. logarithmus od gr~. logos od-
nos, arithmos brojŠ mat. stepen, eksponent kojim
720
logistika
treba stepenovati odre|enu osnovu da bi se
dobio dati broj.
logaritamski, -a, -o ‰v. logaritamŠ mat. koji
se odnosi na logaritam, na logaritme. y loga-
ritamske tablice tabele u kojima su zabele-
`eni logaritmi odre|enih brojeva; logari-
tamska funkcija funkcija inverzna ekspo-
nencijalnoj funkciji.
logaritmand, -a m, mn. -i, gen. mn. logaritma-
nada ‰v. logaritamŠ mat. broj ~iji se logaritam
odre|uje, antilogaritam, numerus.
logaritmar, -ara m ‰v. logaritamŠ zast. kom-
binacija dvaju lewira, jednog ~vrstog i jednog
pomi~nog, pomo}u koje su vr{ena razli~ita
ra~unawa na osnovu pravila o logaritmima.
logaritmika, -e `, dat. i lok. logaritmici
‰v. logaritamŠ mat. nauka o logaritmima.
logaritmovati, logaritmujem i logarit-
mirati, logaritmiram, 3. l. mn. logaritmiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. logaritamŠ izra~una(va)ti lo-
garitam nekog broja ili matemati~kog izraza.
logizam, -zma m ‰gr~. logos re~, govor; razum,
umŠ filoz. 1. u~ewe po kome je svet logi~ki
ustrojen i funkcioni{e prema zakonima lo-
gike. 2. v. logicizam.
-logija ‰gr~. -logia znawe, logos re~Š drugi deo
slo`enica sa zna~ewem: znawe, u~ewe, nauka.
logika, -e `, dat. i lok. logici ‰lat. logica od
gr~. logikos, v. logosŠ 1. filoz. filozofska di-
sciplina, nauka o zakonima i oblicima mi-
{qewa. 2. unutra{wa povezanost, uslovqe-
nost, me|uzavisnost, smisao. 3. na~in razmi-
{qawa, gledawa na stvari; shvatawe, rasu|i-
vawe. 4. ist. zajedni~ki naziv za tri predmeta
(gramatiku, dijalektiku i retoriku) koja su se
izu~avali u trivijumu (v.) u sredwem veku.
logistika, -e `, dat. i lok. logistici ‰nem.
Logistik od gr~. logistikos ve{tŠ 1. filoz. pravac
u logici koji primewuje simbole, simboli~ka
logika. 2. voj. disciplina u okviru koje se raz-
matra organizovawe pokreta vojnih trupa:
transport, snabdevawe, evakuacija, hospita-
lizacija qudstva, potrebno vreme, na~ini ko-
munikacije i dr. 3. materijalna podr{ka, or-
ganizacija sme{taja, snabdevawa i svih dru-
gih poslova koji su neophodni za pravilno
funkcionisawe nekog poduhvata. 4. zast. (u sta-
logicizam
rom i sredwem veku) ve{tina ra~unawa pomo-
}u slova tj. algebarske simbolike. x logi-
sti~ki.
logicizam, -zma m ‰gr~. logikosŠ filoz. stano-
vi{te po kojem je logika osnovna filozofska
disciplina (suprotno psihologizmu), up. lo-
gizam (1).
logi~an, -~na, -~no ‰gr~. logikosŠ 1. koji je u
skladu sa zakonima logike, koji se zasniva na
logici; koji nu`no proisti~e iz odre|ene za-
konitosti, prirodan, jasan, o~it. 2. koji pra-
vilno, razborito rasu|uje, razuman.
logi~ar, -a m, mn. -i ‰v. logikaŠ 1. onaj koji
se bavi logikom (1). 2. koji logi~no misli,
pravilno, razumno, razborito rasu|uje.
logi~ki, -a, -o ‰gr~. logikosŠ koji se odnosi
na logiku.
logi~nost, -osti ` ‰v. logikaŠ osobina ono-
ga {to je logi~no; razboritost.
logo = logotip (2) (v.).
logo- ‰v. logosŠ kao prvi deo slo`enica zna-
~i da se ne{to odnosi na re~, govor.
logovati se v. ulogovati se.
logogram, -a m, mn. -i, gen. mn. logograma ‰v.
logo-, -gramŠ pisani znak koji predstavqa ~i-
tavu re~ ili pojam.
logograf, -a m, mn. -i, gen. mn. logografa ‰gr~.
logographos, v. logo-, -grafŠ 1. kod starih Grka
istori~ar, hroni~ar, letopisac. 2. retor (v.) u
anti~koj Atini koji je po naruxbi pisao sud-
ske govore.
logografija, -e ` ‰gr~. logographia, v. logo-,
-grafijaŠ 1. bele`ewe, zapisivawe doga|aja,
zbivawa na osnovu verodostojnih kazivawa,
predawa i sl. 2. sistem pisma koji ~ine uglav-
nom ili iskqu~ivo logogrami (v.).
logogrif, -a m, mn. -i, gen. mn. logogrifa ‰v.
logo-, gr~. griphos zagonetkaŠ vrsta zagonetke u
kojoj se ispu{tawem, dodavawem ili premeta-
wem slova u jednoj re~i dobija druga re~, drugo
zna~ewe.
logoklonija, -e ` ‰v. logo-, gr~. klonos me-
te`Š med. bolest ponavqawa zavr{etaka re~i
ili re~enica.
logomanija, -e ` ‰v. logo-, manijaŠ pej. prete-
rana govorqivost; up. logoreja.
logotet
logomahija, -e ` ‰gr~. logomachia, v. logo-,
machesthai boriti seŠ borba re~ima, o{tra di-
skusija; prepirka, sva|a.
logopatija, -e ` ‰v. logo-, pathos bolestŠ med.
bilo koja smetwa u govoru, govorna mana.
logoped, -a m, mn. -i i logoped, -eda m, mn. lo-
gopedi ‰v. logopedijaŠ stru~wak za logopediju,
lekar koji se bavi le~ewem govornih mana.
logopedija, -e ` ‰v. logo-, gr~. paideia vaspi-
taweŠ nauka koja se bavi izu~avawem i le~e-
wem, otklawawem govornih mana.
logor, -a m, mn. -i, gen. mn. logora ‰nem. LagerŠ
1. vojni objekat ({atori, zemunice, zgrade, ka-
sarne), obi~no privremenog tipa. 2. privreme-
no prebivali{te u prirodi istra`iva~a, pla-
ninara, |aka i dr. pod {atorima, u barakama i
sl. 3. privremeno prihvatili{te izbeglica
ili nastradalih. 4. ogra|eni prostor, zgrade,
barake i sl. u kojima se pod stra`om dr`i veli-
ki broj lica li{enih slobode. 5. grupa istomi-
{qenika, tabor. y koncentracioni logor me-
sto na kojem se u zato~eni{tvu dr`i ve}i broj
qudi podvrgnutih prisilnom radu i razli~i-
tim vidovima zlostavqawa. x logorski.
logora{, -a m (`. logora{ica, -e) ‰v. logorŠ
onaj koji je primoran da `ivi u logoru, zaro-
bqenik u logoru.
logoreja, -e ` ‰v. logo-, gr~. rhein te}iŠ psih.
preterana, patolo{ka govorqivost, nezadr`i-
vo pri~awe; up. logomanija.
logorovati, logorujem nesvr{. ‰v. logorŠ bi-
ti, boraviti u logoru (1, 2), privremeno bora-
viti pod {atorima, u barakama i sl. na izletu,
radnoj akciji, odmoru i dr.
logos, -a m ‰gr~. logosŠ filoz. teol. jedan od
glavnih pojmova gr~ke i helenisti~ke, a zatim
jevrejske i hri{}anske filozofije i teologi-
je, sa osnovnim zna~ewem re~, govor odnosno
um, razum; u {irem smislu ono {to je u osnovi
sveta i zbivawa u wemu, po~elo, bo`anska,
stvarala~ka snaga i dr.
logotet, -eta m, mn. logoteti, gen. mn. logote-
ta ‰gr~. logothetesŠ ist. vladarev savetnik, kan-
celar u Vizantiji i na dvoru srpskih i bosan-
skih vladara; pisar dr`avne kancelarije u
sredwem veku.
721
logotip
logotip, -a m, mn. i, gen. mn. logotipa ‰v. lo-
go-, gr~. typos otisak, slika, likŠ 1. tipogr. vi{e
slova ili re~i livenih zajedno. 2. naro~ito
oblikovanim slovima i grafi~kim znakovima
ispisano ime nekog preduze}a ili proizvoda
koje slu`i kao za{titni znak, logo.
logo{, -a m ‰ma|. logos zabu{antŠ ist. vojni
begunac, dezerter iz austrougarske vojske.
lo|a, -e `, gen. mn. lo|a ‰ital. loggiaŠ arhit.
natkriven otvoren prostor obi~no sa svodovi-
ma u vidu galerije ili hodnika oko ku}e u pri-
zemqu ili na spratu; na stambenim zgradama,
otvorena prostorija (trem, terasa) u ravni fa-
sadnog zida.
lo`a, -e `, gen. mn. lo`a ‰fr. logeŠ 1. mala
odeqena prostorija u pozori{nim, bioskop-
skim i dr. salama sa sedi{tima za nekoliko
osoba koja su obi~no skupqa. 2. organizaciona
jedinica masonskih ili drugih politi~kih
ili verskih organizacija; mesto, prostorija u
kojoj se sastaju (obi~no tajno) pripadnici,
~lanovi takvih organizacija. 3. v. lo|a.
lo`irati, lo`iram, 3. l. mn. lo`iraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. logerŠ imati prebivali{te u ne-
kom stanu, u nekom mestu; unajmiti, unajmqi-
vati sobu ili stan (obi~no u hotelu).
loz, -a m, dat. i lok. lozu, mn. lozovi, gen. mn.
lozova ‰nem. LosŠ sre}ka, lutrijski listi}.
lozinka, -e `, dat. i lok. lozinki, gen. mn. lo-
zinki ‰nem. LosungŠ 1. dogovorena tajna re~ ili
re~enica kao znak prepoznavawa, dogovorena
{ifra. 2. sa`eto izra`ena ideja vodiqa, ge-
slo, na~elo, deviza.
lojalan, -lna, -lno (uob. i lojalan, -lna,
-lno) ‰fr. loyal od lat. legalisŠ 1. koji se dr`i za-
konskih propisa, koji po{tuje uobi~ajene
norme. 2. odan, veran, privr`en (vlasti, otax-
bini, partiji i sl.).
lojalist(a), -e m, mn. lojalisti, gen. mn. loja-
lista ‰fr. loyaliste, v. lojalanŠ 1. onaj koji je lo-
jalan, koji postupa lojalno, odan, veran ~ovek.
2. onaj koji ostaje veran postoje}em dr`avnom
ure|ewu.
lojalnost, -i ` ‰v. lojalanŠ osobina onoga
koji je lojalan, odanost, privr`enost, vernost.
lojtnant v. lajtnant.
lojtra v. lotra.
722
lokal-patriot(a)
lokal, -ala m, mn. lokali, gen. mn. lokala ‰fr.
local prema lat. localis od locus mestoŠ 1. poslov-
na prostorija razli~ite namene (kancelarija,
prodavnica, radwa, magacin i sl.) naro~ito
kafi}, kafana, restoran; uop{te prostor, pro-
storija, mesto. 2. prevozno sredstvo (voz, auto-
bus i sl.) koje redovno saobra}a na kra}oj, ob.
me|ugradskoj relaciji. 3. telefonska linija za
internu upotrebu ob. u preduze}u ili nekoj
ustanovi.
lokalan, -lna, -lno (odr. lokalni, -a, -o)
‰lat. localisŠ koji se odnosi na jedno mesto,
ograni~en na u`e podru~je, svojstven samo jed-
noj sredini, mesni (lokalna vlast, lokalni
autobus, lokalna samouprava, lokalni list,
lokalna anestezija i sl.).
lokalizam, -zma m, mn. -i, gen. mn. lokaliza-
ma ‰v. lokalanŠ 1. lingv. govorna, jezi~ka osobe-
nost karakteristi~na za jedno usko podru~je,
za odre|eni kraj. 2. v. lokal-patriotizam.
lokalizacija, -e ` ‰nlat. localisatioŠ 1. loka-
lizovawe, ograni~avawe neke radwe ili pojave
na odre|eno mesto, prostor (‹ po`ara, ‹ bole-
sti i dr.). 2. sme{tawe (doga|aja, pri~e i sl.)
u odre|eni prostor i vreme.
lokalizirati v. lokalizovati.
lokalizovati, lokalizujem i lokalizira-
ti, lokaliziram, 3. l. mn.lokaliziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. localiser, nlat. localisareŠ 1. ograni~i-
ti, ograni~avati (neki doga|aj, pojavu) na odre-
|eni prostor. 2. kwi`. preneti, prenositi lite-
rarnu radwu u odre|enu sredinu daju}i joj lo-
kalna obele`ja. 3. odrediti, odre|ivati pro-
storne i vremenske okvire kakvog doga|aja, ka-
kve li~nosti, smestiti, sme{tati u vreme i
prostor, locirati.
lokalisti~ki, -a, -o ‰lat. localisŠ 1. koji se
odnosi na lokalizam (1). 2. koji se odnosi na
lokalizme (2).
lokalitet, -eta m, mn. lokaliteti, gen. mn.
lokaliteta ‰nlat. localitas, v. lokalanŠ 1. mesto,
predeo, kraj koji poseduje neka obele`ja koja ga
~ine specifi~nim. 2. arheol. mesto na kojem se
tra`e ili su prona|eni arheolo{ki ostaci,
mesto na kojem se vr{e iskopavawa.
lokal-patriot(a) ‰v. lokalan, patriot(a)Š
onaj koji se zala`e samo za interese svoga me-
lokal-patriotizam
sta ili kraja iako su u suprotnosti sa intere-
sima dru{tva u celini.
lokal-patriotizam ‰v. lokal-patriot(a)Š
ose}awe privr`enosti samo prema mestu sta-
novawa, u`em zavi~aju, nasuprot interesima
dru{tva u celini. x lokal-patriotski.
lokanda, -e ` ‰ital. locandaŠ pokr. gostioni-
ca, preno}i{te.
lokarda, -e `, gen. mn. lokardi ‰dalmatski
lacarta od lat. lacertusŠ zool. vrsta morske ribe
plave boje, Scomber colias, sli~na sku{i.
lokatar, -ara m, mn. lokatari, gen. mn. loka-
tara ‰nlat. locatarius od locare iznajmqivatiŠ
onaj koji uzima stan (ili ku}u. imawe) u zakup,
zakupac.
lokativ, -a i lokativ, -a m ‰nlat. locativus
prema lat. locus mestoŠ gram. zavisni pade` ko-
jim se obele`ava prostorni, mesni ili vre-
menski odnos i koji se uvek upotrebqava s
predlozima, sedmi pade` (odgovara na pitawe
o kome, o ~emu).
lokator, -a m, mn. -i ‰lat. locator od locus me-
sto ili od locare iznajmqivatiŠ 1. elektronski
ure|aj za otkrivawe objekata (pokretnih i ne-
pokretnih) i utvr|ivawe wihovog polo`aja,
pravca i brzine kretawa. 2. onaj koji daje stan
(ili ku}u, imawe) pod zakup, najmodavac.
lokaut, -a m, mn. -i ‰engl. lock-outŠ ekon. obu-
stava rada ili zatvarawe preduze}a i masovno
otpu{tawe koje vr{e sami vlasnici kao odgo-
vor na {trajk zaposlenih ili da bi ih prisi-
lili da odustanu od svojih zahteva.
lokacija, -e ` ‰lat. locatioŠ 1. mesto, teren
odre|en za izgradwu nekog gra|evinskog objek-
ta, naseqa i sl.; uop{te mesto, polo`aj. 2. od-
re|ivawe, utvr|ivawe polo`aja, mesta nekog
objekta, sme{tawe (u prostoru i vremenu).
lokna, -e `, gen. mn. lokni ‰nem. LockeŠ uvojak
kose, kovrxa.
loko v. loco.
lokomobil, -a i lokomobil, -ila m, mn. lo-
komobili i lokomobili = lokomobila, -e `
‰lat. loco na mestu, mobilis pokretanŠ pokretna
parna ma{ina koja slu`i za stavqawe u pogon
drugih ma{ina (poqoprivrednih, gra|evin-
skih i dr.).
lokomobila = lokomobil (v.).
longeta
lokomotiva, -e ` ‰nem. Lokomotive, srlat. lo-
co motivus koji se pokre}e s mestaŠ vozilo za
vu~u vagona, pokreta~ voza.
lokomotor, -ora m, mn. lokomotori, gen. mn.
lokomotora ‰nlat. locomotorŠ elektri~na loko-
motiva.
lokomotoran, -rna, -rno ‰v. lokomotorŠ ko-
ji omogu}ava (po)kretawe. y lokomotorni
aparat delovi tela (kosti, mi{i}i, zglobovi)
koji omogu}avaju kretawe.
lokomocija, -e ` ‰nlat. locomotioŠ 1. mewa-
we mesta u prostoru, kretawe (ob. u stru~nom
izra`avawu). 2. soc. selidbe, preseqavawa sta-
novni{tva, migracije.
lokot, -a m, mn. -i, gen. mn. lokota ‰ital. luc-
chettoŠ katanac.
loksodroma, -e ` ‰gr~. loxos kos, v. -drom(a)Š
geogr. zami{qena linija na Zemqinoj kugli ko-
ja se~e sve meridijane pod jednakim uglom.
loksoftalmi~an, -~na, -~no ‰gr~. loxos kos,
ophthalmos okoŠ med. razrok.
lokum, -a m, mn. -i, gen. mn. lokuma ‰tur. lo-
kum, skra}eno od rahatlokumŠ 1. vrsta kola~a
duguqastog oblika, po sastavu sli~nog gurabi-
ji. 2. kocka {e}era. 3. v. rahat-lokum, ratluk.
lokus, -a m, mn. -i ‰lat. locus mestoŠ 1. mat. li-
nija ili ravan ~ija svaka ta~ka zadovoqava za-
dati uslov. 2. biol. mesto koje odre|eni gen zau-
zima na hromozomu. 3. v. locus.
lokucija, -e ` ‰lat. locutio prema loqui govo-
ritiŠ ustaqeni izraz, frazem, frazeologem;
izreka.
lolita, -e ` ‰po naslovnoj li~nosti romana
V. Nabokova (1958), od {p. Lolita, dem. od LolaŠ
devoj~ica pre puberteta koja budi po`udu od-
raslog mu{karca; up. nimfeta.
lon posao, lon-posla m, mn. lon-poslovi,
lon-poslova ‰nem. Lohn naknadaŠ ekon. vid
spoqnotrgovinske saradwe dve firme pri ~e-
mu jedna, uz naknadu, obavqa poslove za drugu,
koja obezbe|uje sav materijal i tehnologiju.
long-sajz prid. indekl. ‰engl. long sizeŠ v.
king-sajz.
long-seler, -a m ‰engl. long sellerŠ roba koja
se sporo, slabo prodaje.
longeta, -e `, gen. mn. longeta ‰fr. longuette
prema long duga~akŠ med. duguqasta naprava od
723
longituda
~vrstog materijala za imobilizaciju povre|e-
nog dela tela, obi~no pri prelomu ekstremite-
ta, udlaga.
longituda, -e ` ‰lat. longitudo od longus dugŠ
1. geografska du`ina. 2. astronomska du`ina
(ugaono rastojawe izme|u linija koje spajaju
Zemqino sredi{te s posmatra~em i s posma-
tranim nebeskim telom).
longitudinala, -e ` ‰v. longitudinalanŠ
uzdu`na saobra}ajnica, koja se ob.
gra|. saobr.
prote`e od jednog do drugog kraja grada.
longitudinalan, -lna, -lno ‰nlat. longitudi-
nalisŠ koji se odnosi na longitudu; koji se od-
nosi na du`inu uop{te, du`inski, uzdu`ni.
longplej prid. indekl. ‰engl. long-play dugo-
sviraju}iŠ gramofonska plo~a sa vi{e kompo-
zicija, okre}e se brzinom od 33 obrtaja u mi-
nutu (skr. LP, popularno longplejka).
longplejka v. logplej, el-pi.
lonxa, -e `, gen. mn. lonxi ‰ital. loggiaŠ 1. te-
rasa, trem, balkon; prostor uz ku}u u kome ima
zelenila i hladovine i gde se obi~no sedi. 2.
prostorija, mesto gde se odr`avaju skupovi,
sastanci, mesto na kome se vode razgovori. 3.
mno{tvo sveta, gungula, mete`. 4. pokr. lo{e,
r|avo dru{tvo, besposli~ari, skitnice i sl.
loran, -a m ‰skr. od engl. Lo(ng) Ra(nge)
N(avigation) duga plovidbaŠ tehn. ure|aj na bro-
du ili avionu koji hvata radio signale s naro-
~itih stanica na kopnu i tako odre|uje tre-
nutni polo`aj broda ili aviona.
lorber, -a m, mn. -i, gen. mn. lorbera ‰nem. Lor-
beerŠ v. lovor.
lord, -a m, mn. lordovi, gen. mn. lordova ‰engl.
lord gospodarŠ visoka plemi}ka titula u En-
gleskoj; titula visokih dr`avnih i crkvenih
funkcionera (npr. lord admiral, lord kance-
lar i dr.).
lordmer, -a m, mn. -i ‰engl. lord mayorŠ pred-
sednik gradske uprave, gradona~elnik.
lordovski, -a, -o ‰v. lordŠ koji pripada lor-
du; koji je dostojan lorda.
lordoza, -e ` ‰gr~. lordosis od lordos krivŠ
med.iskrivqenost ki~menog stuba prema na-
pred, grbavost.
724
loto
lordoti~an, -~na, -~no ‰gr~. lordosŠ koji ima
lordozu, iskrivqen prema napred, grbav, gu-
rav.
lorensijum, -a i lorensij, -a m ‰prema fi-
zi~aru Lorensu (E. O. Lawrence)Š hem. hemijski
element, simbol Lr, atomski broj 103.
loreta, -e m, gen. mn. loreta ‰fr. loretteŠ malo
finija javna `enska u Parizu, bludnica.
lori1, -ja m, mn. -ji ‰engl. lory od mal. luriŠ
zool. mali papagaj divnog {arenog perja, `ivi
u Australiji i jugoisto~noj Aziji.
lori2, -ja, m, mn. -ji ‰fr. loris od starog hol. lo-
eris lakrdija{Š zool. vrsta polumajmuna iz jugo-
isto~ne Azije, kratkog repa i kratkih u{iju.
lori3, -ja m, mn. -ji ‰engl. lorryŠ niski otvo-
ren vagon za prenos tereta i gra|evinskog ma-
terijala, vagonet.
lorika, -e `, dat. i lok. lorici ‰lat. loricaŠ
voj. ist. oklop rimskih vojnika, pe{adinaca,
izra|en od ko`e.
loris, -a m v. lori2.
lorwet, -a m, mn. -i, gen. mn. lorweta ‰fr. lorg-
netteŠ sklopive nao~are pri~vr{}ene s jedne
strane za duga~ku dr{ku koje se upotrebqavaju
po potrebi (obi~no u pozori{tu).
lorfa, -e `, gen. mn. lorfi ‰nem. Larve od lat.
larvaŠ 1. maska, obrazina, krinka. 2. fig. `enska
osoba koja je suvi{e na{minkana, ~ije lice
li~i na masku.
los, -a m, mn. losovi/losevi ‰rus. los⊠zool.
vrsta jelena koji `ivi na krajwem severu Evro-
pe, Azije i Amerike i ima lopataste rogove,
severni jelen, Alces alces.
losion, -ona, mn. losioni, gen. mn. losiona
‰fr. lotion od lat. lotio praweŠ te~no kozmeti~ko
sredstvo za ~i{}ewe ili negu ko`e lica i kose.
losos, -a m, mn. -i ‰rus. losos⊠zool. vrsta
krupne ribe iz porodice pastrmki, Salmo sa-
lar, veoma cewenog mesa, `ivi u severnim mo-
rima a mresti se u slatkim vodama.
lot, lota m, mn. loti, gen. mn. lota ‰nem. LotŠ 1.
stara mera za te`inu (17,5 grama). 2. sprava za
merewe morske dubine.
loto, -a m ‰ital. lottoŠ vrsta igre na sre}u ko-
ja se zasniva na izvla~ewu brojeva; tombola,
lutrija.
lotomanija
lotomanija, -e ‰v. loto, manijaŠ strast za
igrawem igara na sre}u, masovno igrawe lota i
igara na sre}u.
lotos, -a m, mn. -i ‰gr~. lotosŠ 1. bot. vrsta ze-
qaste vodene biqke krupnih lepih belih cve-
tova iz porodice lokvawa. 2. po isto~wa~kom
obi~aju: polo`aj tela u sede}em stavu na podu
prekr{tenih nogu i ra{irenih kolena, turski
sed. x lotosov.
lotra, -e ` ‰nem. Leiter, dijal. LoiterŠ 1. le-
stve, merdevine. 2. bo~na ograda na zapre`nim
kolima nalik na lestve. 3. pokr. a. deo razboja za
tkawe. b. korpa, ko{ od pru}a.
lou-tek prid. indekl. ‰engl. low-tech, skr. od
low-tech(nology) niskotehnolo{kiŠ koji kori-
sti jednostavne tehnologije, niskotehnolo-
{ki, suprotno od: haj-tek.
lohajzn, -a m , mn. lo hajzni i loha jznovi
‰nem. Locheisen od Loch rupa, Eisen gvo`|eŠ zast.
cilindri~ni metalni alat za izbijawe iz
otvora, izbija~.
loc, -loca m, mn. locevi ‰nem. LotseŠ onaj koji
sprovodi brod u luku ili iz luke, krmano{,
brodski pilot.
locirati, lociram, 3. l. mn. lociraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. locareŠ 1. odrediti, odre|ivati
ne~emu mesto; smestiti, sme{tati, postaviti,
postavqati (na neko mesto). 2. utvrditi, utvr-
|ivati gde se neko ili ne{to nalazi.
LP ‰skr. od l(ong) p(lay)Š v. el-pi, longplej.
LSD /izg. el-es-de/, -a m ‰engl. LSD, skr. od
lysergic acid diethylamideŠ hem. dietilamid li-
zergi~ne kiseline, halucinogeno sredstvo
omiqeno naro~ito u vreme hipi pokreta {e-
zdesetih godina pro{log veka.
lubarda v. lumbarda.
lubin, -ina m, mn. lubini, gen. mn. lubina
‰klat. lupinus od lupus vukŠŠ zool. vrsta krupne
morske ribe Labrax lupus vrlo cewenog mesa,
smudut.
lubrikans i lubrikant, -a m ‰lat. lubricans
prema lubricare gla~atiŠ tehn. sredstvo za sma-
wewe trewa (uqe, mast, grafit i dr.); sredstvo
za podmazivawe, mazivo.
lubricitet, -eta m ‰fr. lubricite od lat. lubri-
cus bludanŠ po`uda, pohota, sklonost ka bludu,
razbludnost.
lujdor
lugubre pril. ‰ital. lugubre od lat. lugubrisŠ
muz. tu`no, mra~no, turobno.
ludizam1, -zma m ‰engl. Luddism, prema rad-
niku Nedu Ladu (Ludd)Š ist. radni~ki pokret u
Engleskoj po~etkom XIX veka kojem je ciq bio
uni{tavawe ma{ina i fabrika jer su ih sma-
trali uzrokom nezaposlenosti.
ludizam2, -zma m ‰lat. ludus igraŠ shvatawe
po kojem se umetnost tuma~i kao igra; razigra-
nost (na sceni), domi{qatost (u glumi), im-
provizacija.
ludist(a), -e m, mn. ludisti = ludit, -ita m,
mn. luditi, gen. mn. ludita ‰v. ludizam1Š prista-
lica, sledbenik ludizma.
ludisti~ki, -a, -o ‰v. ludizamŠ 1. koji se od-
nosi na ludizam1. 2. v. ludi~ki.
ludit = ludist(a) (v.).
ludi~ki, -a, -o ‰nlat. ludicus od lat. ludus
igraŠ koji se odnosi na igru, koji ima svojstva
igre.
Ludolfov, -a, -o, odr. -og(a) ‰prema matema-
ti~aru Ludolfu van Kelenu (van Ceulen,
1540–1610). y Ludolfov broj mat. broj koji po-
kazuje odnos pre~nika kruga i wegovog obima,
ozna~ava se gr~kim slovom pi (p) i iznosi pri-
bli`no 3,141592…
lues, -a m ‰lat. luesŠ med. zarazna hroni~na ve-
neri~na bolest, sifilis (v.).
lueti~an, -~na, -~no ‰v. luesŠ koji boluje od
luesa, sifiliti~an; koji se odnosi na lues.
lueti~ar, -a m, mn -i ‰v. lueti~an, luesŠ oso-
ba koja boluje od luesa, sifiliti~ar.
luzer, -a m ‰engl. loser prema lose gubitiŠ fam.
onaj koji nema uspeha u `ivotu, gubitnik. x
luzerski.
luzitanizam, -zma m ‰v. luzitanskiŠ lingv.
re~ ili oblik iz portugalskog jezika pozajm-
qen u drugom jeziku.
luzitanistika, -e ` ‰v. luzitanskiŠ izu~a-
vawe portugalskog jezika, kwi`evnosti i kul-
ture.
luzitanski, -a, -o ‰lat. Lusitania PortugalŠ
ist. koji se odnosi na Luzitaniju (dana{wi
Portugal), portugalski.
lujdor, -a m, mn. lujdori, gen. mn. lujdora ‰fr.
louis d’or, Luj od zlataŠ francuski zlatnik od
725
-luk
20 zlatnih franaka (nazvan po kraqu Luju XI-
II); up. napoleondor.
-luk ‰tur. -l›k, -lik, -lukŠ ozna~ava osobinu,
na~in pona{awa (tvrdi~luk), zanate (kujunxi-
luk), katkad i mesta (kom{iluk), teritorije
(pa{aluk) i drugo.
luk, -a m ‰engl. lookŠ fam. izgled, stil, na~in
odevawa i ~e{qawa koji je trenutno u modi.
lukrativan, -vna, -vno ‰lat. lucrativus, pre-
ma lucrum dobit, bogatstvoŠ koji donosi veli-
ku zaradu, unosan, profitabilan.
luks, -a m, mn. luksi, gen. mn. luksa ‰lat. lux
svetlostŠ 1. sjaj, rasko{, luksuz. 2. fiz. jedini-
ca za merewe ja~ine osvetqewa (lx).
luksacija, -e ` ‰nlat. luxatioŠ med. i{~a{e-
we (kosti).
luksmetar, -tra m, mn. luksmetri, gen. mn.
luksmetara ‰v. luks, v. -metarŠ ure|aj za merewe
ja~ine osvetqewa (pri fotografisawu, film-
skom snimawu i sl.).
luksuz, -a m, mn. -i, gen. mn. luksuza ‰lat. lu-
xusŠ 1. rasko{, sjaj, bogatstvo. 2. ono {to je
skupoceno i presti`no a nije neophodno za
`ivot; sve ono {to je nepotrebno, suvi{no. 3.
ono {to se ne mo`e priu{titi, {to je skupo
ili nedosti`no.
luksuzan, -zna, -zno ‰v. luksuzŠ koji se odno-
si na luksuz, koji predstavqa luksuz, rasko-
{an.
lukulski, -a, -o ‰prema Lukulu, rimskom
vojskovo|i iz I veka pre n. e., ~uvenom po gozba-
ma koje je prire|ivaoŠ rasko{an, obilan, bogat
(lukulska gozba).
lumbago, -a (uob. lumbago, -a) m ‰nlat. lum-
bago prema lumbus krstaŠ med. jak bol u dowem
delu le|a (u slabinskim mi{i}ima) usled na-
zeba, nezgodnog pokreta i dr.
lumbalan, -lna, -lno ‰nlat. lumbalis prema
lat. lumbus krstaŠ anat. koji se odnosi na slabi-
ne, koji se nalazi u predelu slabina, slabinski.
lumbarda, -e `, gen. mn. lumbardi ‰ital. lom-
bardaŠ starinski top; tane, granata takvog topa.
lumen, -a m, mn. -i ‰lat. lumen svetlostŠ 1.
svetlo, svetlost; sjaj. 2. fiz. jedinica za mere-
we ja~ine svetlosnog toka (lm). 3. fig. izuzetno
umna, nadarena osoba, veliki, izvanredan na-
u~nik.
726
luna-park
luminal, -ala m ‰fabri~ko imeŠ farm. sred-
stvo za umirewe i spavawe.
luminarizam, -zma = luminizam, zma m
‰lat. lumen svetlostŠ slik. upotreba i kombino-
vawe boja radi postizawa odre|enih svetlo-
snih efekata na slici.
luminizam = luminarizam (v.).
luminiscencija, -e ` ‰nlat. luminescentiaŠ
fiz. naziv za sve vrste tzv. hladne svetlosti
(koja nije nastala zagrevawem tela), up. fluo-
rescencija, fosforescencija.
luminozan, -zna, -zno ‰lat. luminosusŠ 1. sve-
tao, sjajan, ble{tav. 2. fig. veoma u~en, bli-
stav, lucidan.
lump, -a m, mn. lumpovi ‰nem. Lump odrpa-
nac, goqaŠ 1. skitnica, probisvet, propalica;
pijanica, bekrija. 2. v. lumperaj.
lumpenproletarijat, -ata m ‰nem. Lumpen-
proletariat prema nem. Lump odrpanac, goqa, v.
proleterŠ najni`i, osiroma{eni sloj qudi u
kapitalisti~kom dru{tvu koji obuhvata skit-
nice, probisvete, lopove, prostitutke, siro-
mahe i sl.
lumperaj, -aja m, mn. lumperaji, gen. mn. lum-
peraja = lumperajka, -e `, dat. i lok. -ki ‰v.
lumpŠ pijanka, terevenka.
lumpovati, lumpujem ‰v. lumpŠ veseliti se
uz pi}e, obi~no bu~no, uz pesmu, tereven~iti,
pijan~iti, ban~iti.
luna, -e ` ‰lat. lunaŠ 1. Mesec (nebesko telo);
mese~ina. 2. (Luna) mitol. starorimska bogiwa
Meseca. 3. (Luna) naziv za nekoliko sovjetskih
svemirskih stanica za ispitivawe povr{ine
meseca.
lunambul, -a m, mn. -i ‰lat. luna mesec, ambu-
lare hodatiŠ osoba koja hoda u snu, mese~ar; up.
somnambul.
lunambulizam, -zma m ‰nlat. lunambulismusŠ
hodawe u snu po mese~ini, mese~arstvo, up.
somnambulizam.
lunanaut, -a m ‰v. lunaŠ astronaut koji putu-
je na Mesec ili leti oko Meseca.
luna-park, -a m, mn. luna-parkovi ‰komer-
cijalni naziv prema lat. luna mesec, v. parkŠ za-
bavni park na otvorenom s ringi{pilima,
autodromom i raznim drugim napravama za za-
bavu.
lunaran
lunaran, -rna, -rno ‰lat. lunarisŠ koji se od-
nosi na Mesec, na Mese~evo kretawe. y lunar-
ni kalendar kalendar prema kojem mesec ima
28 dana, onoliko koliko traje jedna Mese~eva
mena (u islamu, kod Jevreja i dr.), supr. solar-
ni kalendar.
lunarijum, -a (i lunarij, -a) m ‰nlat. lunari-
umŠ ure|aj za prikazivawe Mese~evog kretawa
oko Zemqe.
lunaut, -a v. lunanaut.
lungomare, -a m ‰ital. lungomareŠ {etali-
{te, put uz morsku obalu.
luneta v. lineta.
lunodrom, -a i lunodrom, -a m, mn. -i ‰v. lu-
na, -dromŠ aerodrom na mesecu.
lunohod, -a m, mn. -i ‰rus. lunohod, prema rus.
Luna MesecŠ sovjetsko automatsko vozilo sa
osam to~kova bez posade za istra`ivawe povr-
{ine Meseca.
lunula, -e ` ‰lat. lunulaŠ 1. mali mesec;
predmet u obliku polumeseca, naro~ito bro{
ili ukras takvog oblika. 2. anat. beli~asti deo
pri dnu, korenu nokta koji je u obliku polume-
seca. x lunularan.
Luwik, -a ‰rus. Lunik prema luna MesecŠ
ime nekoliko sovjetskih ve{ta~kih satelita.
lupa, -e `, gen. mn. lupa ‰fr. loupeŠ uveli~a-
vaju}e staklo, obi~no ugra|eno u okvir s dr-
{kom, pove}alo.
luperkalije, -ija ` mn. ‰lat. lupercaliaŠ ist.
sve~anosti u ~ast boga Luperka, koje su se u
starom Rimu odr`avale 15. februara.
luping, -a m, mn. lupinzi, gen. mn. lupinga
‰engl. loopingŠ avij. akrobatski let pri kojem
avion u vertikalnom letu opisuje zatvorenu
kru`nu liniju, petqa.
lupus, -a m ‰lat. lupus vuk, nazvan tako jer
œpro`direŒ ko`uŠ med. vrsta tuberkuloze ko-
`e, oboqewe koje se ispoqava u vidu crvenka-
stih ~vori}a na ko`i.
luster, -a m, mn. -i, ‰nem. Luster prema fr. lu-
stre sjajŠ ve}a ukrasna svetiqka s vi{e sijali-
ca ili sve}a, oka~ena o tavanicu.
lustracija, -e ` ‰lat. lustratioŠ 1. ist. religi-
ozno, ritualno ~i{}ewe od greha (kod starih
Rimqana). 2. pol. postupak kojim se iz javnih
slu`bi i politi~kog `ivota iskqu~uju kom-
luftbalon
promitovani predstavnici stare vlasti (u
postkomunisti~kim zemqama u tranziciji).
lustrum, -a m, mn. -i, gen. mn. lustruma ‰lat.
lustrumŠ ist. 1. u starom Rimu `rtva koju je cen-
zor na kraju svog mandata (posle pet godina)
prinosio bogovima. 2. vremensko razdobqe od
pet godina.
lutein, -ina m ‰lat. luteum `umanceŠ bot. `u-
ti pigment, `uta boja u li{}u biqaka i u `u-
mancetu.
luteran, -ana m, mn. luterani, gen. mn. lute-
rana ‰prema Martinu LuteruŠ 1. pristalica,
sledbenik luteranstva, u~ewa Martina Lute-
ra. 2. fig. otpadnik od vere; bezvernik, bezbo-
`nik.
luteranizam, -zma m = luteranstvo, -stva s
‰v. luteranŠ versko u~ewe nema~kog teologa
Martina Lutera, protestantskog reformatora
iz XVI veka, protestantska veroispovest.
luteranstvo = luteranizam (v.).
lutecijum, -a (i lutecij, -a) m ‰prema la-
tinskom nazivu Pariza, LutetiaŠ hem. hemijski
element iz grupe lantanoida, simbol Lu, atom-
ski broj 71.
lutwa, -e `, gen. mn. lutwi ‰ital. leutoŠ muz.
lauta (1).
lutrija, -e `, gen. mn. lutrija ‰ital. lotteriaŠ 1.
igra na sre}u u kojoj se kupuju, izvla~e sre}ke
koje mogu da donesu dobitak u novcu ili pred-
metima. 2. fig. ono {to zavisi od sre}e, od sti-
caja okolnosti; sre}a. y klasna lutrija lu-
trija sa vi{e, obi~no pet vu~ewa, s ta~no
utvr|enim planom vu~ewa sre}aka, koje se naj-
~e{}e dele na ~etvrtine, polovine i cele.
lutrijski, -a, -o ‰v. lutrijaŠ koji se odnosi
na lutriju. y lutrijski zajam dr`avni zajam
koji zajmodavcu daje izgled na izvla~ewe ka-
kvog ve}eg zgoditka, ali zato nosi mawi inte-
res.
luft, -a m ‰nem. LuftŠ fam. 1. vazduh. 2. fig.
slobodan prostor; vreme ostavqeno da se oba-
vi neki posao.
luftbad, -a m ‰nem. LuftbadŠ vazdu{no kupa-
we, le~ewe pomo}u svetlosti i vazduha.
luftbalon, -a m, mn. luftbaloni, gen. mn.
luftbalona ‰nem. Luft vazduh, v. balonŠ zast. v.
balon (1. b.).
727
lufter
lufter = luftiguz (v.).
luftiguz, -a m, mn. luftiguzi, gen. mn. lufti-
guza ‰nem. Luftikus, ukr{teno s na{om re~ju guzŠ
vetropir, vetrogowa; neradnik, badavaxija.
luftirati, luftiram nesvr{. ‰nem. Luft, luf-
tenŠ vetriti, provetravati. 2. luftirati se
ni{ta ne raditi, {etati, biti van ku}e bez ne-
kog naro~itog posla ili ciqa.
luft-linija, -e ` ‰nem. Luft vazduh, v. lini-
jaŠ vazdu{na linija, najkra}e, vazdu{no rasto-
jawe izme|u dva mesta.
luc, luca m, mn. lucevi, gen. mn. luceva ‰pre-
ma austrijskom kliza~u Alfredu Lucu (Lutz)Š
sp. u umetni~kom klizawu skok s jednim ili
vi{e okreta.
lucerka, -e `, dat. in lok. lucerki, gen. mn.
lucerki = lucerna, -e `, gen. mn. lucerni ‰fr.
728
luciferski
luzerneŠ bot. vrsta deteline sa mnogo podvrsta,
koristi se kao sto~na hrana.
lucerna = lucerka (v.).
lucidan, -dna, -dno ‰lat. lucidus prema lux
svetlostŠ bistrog, blistavog uma, o{trouman,
pronicqiv; koji se odlikuje jasno}om, bistri-
nom duha.
lucidnost, -i ` ‰v. lucidanŠ osobina, stawe
onoga koji je lucidan, o{troumnost, pronic-
qivost; jasnost, bistrina.
Lucifer, a m ‰lat. lucifer jutarwa zvezda,
prema lux svetlost i ferre nositiŠ 1. rel. ime
an|ela koji se pobunio protiv boga i postao
vo|a |avola; satana, |avo. 2. zast. anti~ki naziv
za planetu Veneru, zvezda Danica.
luciferski, -a, -o ‰v. LuciferŠ |avolski,
satanski.
 Q
qama v. lama1.
qano, -a i qano, -a m, mn. qanosi i qanosi
‰{p. llano ravnicaŠ geogr. naziv za prostrane
travnate ravnice u Ju`noj Americi.
quq, -a m ‰lat. loliumŠ bot. vrsta korova;
utrinac.

729
 M
mavi prid. indekl. ‰tur. mavi od ar. ma’iŠ plav,
boje neba.
mavi{ v. mafi{.
mag, -a m, mn. magovi i magi, gen. mn. magova i
maga ‰lat. magus od gr~. magosŠ 1. ist. kod starih
Persijanaca i Me|ana, sve{tenik, tuma~ snova
i zvezdo~atac. 2. ~arobwak, vra~; ma|ioni~ar.
3. veliki ve{tak, ~ovek nesvakida{wih spo-
sobnosti, ~ovek koji pleni, izaziva divqewe.
magaza, -e `, gen. mn. magaza ‰tur. magaza od ar.
mahazinŠ skladi{te, magacin. 2. du}an, pro-
davnica.
magazin, -ina i magazin, -a m ‰fr. magasin
od ital. magazzino od ar. mahazinŠ 1. skladi{te,
stovari{te, magacin. 2. voj. deo vatrenog
oru`ja u kojem se nalazi municija za ispaqi-
vawe, okvir, {ar`er. 3. ilustrovani ~asopis,
ob. zabavnog sadr`aja. 4. emisija (na radiju, te-
leviziji) koja se sastoji od niza kra}ih novi-
narskih priloga.
magazina`a, -e ` ‰fr. magasinage, v. maga-
zinŠ 1. uskladi{tewe, sme{tawe robe u maga-
zin. 2. le`arina, nov~ana nadoknada za kori-
{}ewe magazina.
magaziner, -era m ‰fr. magasinier, v. maga-
zinŠ v. magacioner.
magacin, -ina i magacin, -a m ‰nem. Magazin
od ital. magazzinoŠ v. magazin (1, 2).
magaciner v. magacioner.
magacioner, -era m ‰ital. magazziniere, v.
magacinŠ onaj koji radi u magacinu, ~uvar ma-
gacina, skladi{tar.
magdalenijen, -ena m ‰fr. magdalenien pre-
ma lat. Magdalena = fr. MadeleineŠ geol. paleont.
730
najvi{i stepen razvoja kulture paleolitika
(oko 15.000–9.000 pre n. e.), nazvan po ostaci-
ma na|enim u mestu La Madlen u ju`noj Fran-
cuskoj.
magija, -e ` ‰lat. magia od gr~. mageia, v. magŠ
1. ~arawe, bajawe, posedovawe natprirodnih
mo}i; ~arobwa{tvo. 2. fig. ~arobna pri-
vla~nost, neodoqivost, ~arobnost. y bela ma-
gija ona koja priziva nebeske sile, dobre du-
hove; crna magija ona koja priziva zle duhove.
magijski, -a, -o ‰v. magijaŠ koji se odnosi na
magiju; koji se odnosi na natprirodne sile
ili mo}i.
magistar, -stra m, mn. magistri, gen. mn. ma-
gistara (`. magistra) ‰lat. magisterŠ 1. titula
onoga ko je stekao prvi nau~ni stepen, tj. napi-
sao i odbranio magistarski rad. 2. titula di-
plomiranog apotekara, svr{enog studenta far-
macije. 3. ist. a. u starom Rimu, stare{ina, dr-
`avni slu`benik, u~iteq. b. u sredwem veku,
u~iteq humanisti~kih disciplina; umetnik.
magisterijum, -a m i magisterij, -ija m
‰lat. magisteriumŠ 1. studije kojima se sti~e
zvawe magistra. 2. nau~ni stepen magistra. 3.
polo`aj, slu`ba upravnika, nadzornika. 4.
upravqawe; podu~avawe.
magistrala, -e ` ‰lat. magistralis u~iteq-
ski; glavniŠ 1. glavna saobra}ajnica (drumska,
`elezni~ka). 2. glavna linija instalacije (vo-
dovodne, elektri~ne i sl.).
magistralan, -lna, -lno ‰v. magistralaŠ 1.
glavni, osnovni, bitan; koji se odnosi na ma-
gistralu. 2. majstorski, ve{t; koji predwa~i,
koji otvara nove puteve. 3. farm. apotekarski;
magistrale
na~iwen u apoteci (lek, za razliku od fa-
bri~kog).
magistrale, -a s ‰lat. magistraleŠ kwi`. po-
sledwi (petnaesti) sonet u sonetnom vencu,
sastavqen od stihova prethodnih 14 soneta.
magistrand, -a m ‰nlat. magistrandusŠ kandi-
dat za nau~ni stepen magistra.
magistrat, -ata m ‰lat. magistratusŠ 1. u sta-
rom Rimu, visoka dr`avna funkcija; visoki
~inovnik. 2. a. gradska uprava, gradska vlada.
b. zgrada u kojoj je sedi{te gradske uprave. 3.
ist. u Srbiji, sudska i upravna vlast u nekada-
{wim okruzima. x magistratski.
magistratura, -e ` ‰nlat. magistraturaŠ 1. is-
pit za zvawe magistra; magistarski rad. 2. na-
u~no zvawe magistra. 3. slu`ba, polo`aj ~lana
gradske vlade. 4. sedi{te (zgrada) upravne vla-
sti.
magistrirati, magistriram, 3. l. mn. magi-
striraju svr{. ‰v. magistarŠ polo`iti ispit ko-
jim se sti~e nau~no zvawe magistra, ste}i zva-
we magistra.
magi~an, -~na, -~no ‰v. magijaŠ 1. koji pose-
duje natprirodne osobine i dejstvo. 2. koji de-
luje kao magija, o~aravaju}i, ~aroban. y ma-
gi~ni kvadrat kvadrat koji se sastoji od vi-
{e kvadrati}a s brojevima koji sabrani hori-
zontalno, vertikalno ili dijagonalno uvek da-
ju isti broj; u enigmatici, ukr{tene re~i koje
se jednako ~itaju vodoravno i uspravno. y ma-
gi~ni realizam kwi`. na~in pripovedawa u
kome se realisti~ni prikaz prepli}e s mitom
i fantastikom, prvenstveno u latinoame-
ri~koj kwi`evnosti.
magma, -e ` ‰gr~. magma testoŠ geol. usijana
te~na masa u unutra{wosti Zemqe; izlivena na
povr{inu erupcijom vulkana naziva se lava.
magmatizam, -zma m ‰v. magmaŠ geol. naziv za
sve pokrete rastopqene u`arene mase u unu-
tra{wosti Zemqe.
magmatski, -a, -o ‰fr. magmatique, v. magmaŠ
geol. koji se odnosi na magmu. y magmatske ste-
ne stene nastale hla|ewem magme.
magnalijum, -a m ‰v. magn(ezijum) i
al(umin)ijumŠ laka legura magnezijuma i alu-
minijuma, koristi se u gradwi aviona.
magneti~an
magnat, -ata m ‰klat. magnates od lat. magnus
velikiŠ 1. krupan privrednik, industrijalac,
finansijer, posednik. 2. ist. u sredwem veku,
plemi} visokog ranga, velika{.
magnezijum, -a i magnezij, -ija m ‰nlat. mag-
nesium, prema gradu Magneziji (Manisa) u Ma-
loj AzijiŠ hemijski element, atomski broj 12,
simbol Mg, srebrnasto beo metal {iroke pri-
mene, neophodan `ivim organizmima.
magnezit, -a i magnezit, -ita m ‰v. magnezi-
jumŠ miner. ruda magnezijuma, magnezijum- kar-
bonat, koristi se u proizvodwi vatrostalnih
materijala, ve{ta~kog |ubriva itd.
magnet, -eta m ‰gr~. Magnetis (lithos) magne-
zijski kamen, prema gradu Magneziji u Maloj
AzijiŠ 1. fiz. prirodni mineral naro~itog
svojstva da privla~i gvo`|e i da slobodan u
prirodi zauzima pravac sever–jug. 2. fiz. ko-
mad gvo`|a kojem se da svojstvo privla~ewa
prevla~ewem preko magneta ili pomo}u elek-
tri~ne struje; elektromagnet. 3. fig. osoba sa
svojstvom da privla~i; neodoqivo privla~na
stvar, atrakcija.
magnetizam, -zma m ‰v. magnetŠ fiz. 1. osobi-
na neke supstance ili predmeta da privla~i
gvo`|e. 2. fiz. dejstvo magnetskog poqa (Ze-
mqin ‹). y `ivotiwski (animalni) magne-
tizam tajanstveni fluid kojim navodno zra~e
pojedini qudi i koji ima lekovito dejstvo. 3.
fig. mo} privla~ewa, privla~nost.
magnetizer, -era m ‰fr. magnetiseurŠ onaj ko-
ji (poku{ava da) le~i primenom `ivotiwskog
magnetizma.
magnetizovati = magnetisati (v.).
magnetisati, -i{em = magnetizovati,
-ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. magnetizare, v. mag-
netŠ 1. fiz. da(va)ti nekom telu ili supstanci
magnetnu silu; preneti, prenositi magnetno
svojstvo na ne{to. 2. fig. ostvariti neodoqiv
uticaj na nekoga; sna`no privu}i.
magnetit, -a i magnetit, -ita m ‰v. magnet,
-itŠ miner. oksidna ruda gvo`|a, prirodni mag-
net.
magneti~an, -~na, -~no ‰v. magnetŠ 1. koji
ima svojstvo magneta; v. magnetski, magnetni.
2. fig. koji neodoqivo privla~i, uti~e na ne-
koga.
731
magnetni
magnetni, -a, -o ‰v. magnetŠ 1. koji se odnosi
na magnet; koji je namagnetisan. y magnetna
igla namagnetisana kazaqka kompasa, koja se
sama postavqa u pravcu sever–jug. 2. v. magnet-
ski.
magneto- ‰v. magnetŠ kao prvi deo slo`eni-
ce ukazuje da se wen drugi deo odnosi na mag-
net ili wegovo dejstvo, primenu i sl.
magnetograf, -a m ‰v. magneto-, -grafŠ tehn.
instrument koji automatski bele`i promene
kod magnetskih pojava.
magnetodetektor, -a m ‰v. magneto-, detek-
torŠ tehn. instrument koji na osnovu promena
magnetskog poqa otkriva predmete pod vodom.
magnetoindukcija, -e ` ‰v. magneto-, in-
dukcijaŠ fiz. izazivawe elektri~ne struje po-
mo}u magneta i provodnika.
magnetometar i magnetometar, -tra m ‰v.
magneto-, -metarŠ tehn. instrument kojim se me-
ri intenzitet magnetskog poqa ili magnet-
skog momenta.
magneton, -a m ‰v. magnet, -on2Š fiz. jedinica
magnetskog momenta elementarnih ~estica.
magnetoskop, -a m ‰v. magneto-, -skopŠ tehn.
aparat koji na magnetskoj traci snima i repro-
dukuje TV program.
magnetoterapija, -e ` ‰v. magneto-, terapi-
jaŠ med. le~ewe upotrebom magnetskog poqa.
magnetofon, -ona i magnetofon, -a m ‰v.
magneto-, -fonŠ tehn. elektri~ni aparat s mag-
netskom trakom pomo}u kojeg se snimaju i re-
produkuju zvukovi, glasovi. x magnetofon-
ski.
magnetohemija, -e ` ‰v. magneto-, hemijaŠ
fiz. hem. grana fizi~ke hemije koja prou~ava ve-
zu izme|u magnetskih (dijamagnetskih) i he-
mijskih svojstava elemenata.
magnetohidrodinamika, -e `, dat. i lok.
magnetohidrodinamici ‰v. magneto-, hidrodi-
namikaŠ fiz. nau~na disciplina koja se bavi
strujawem elektri~no provodqivih te~nosti
i plazme u magnetskom poqu.
magnetron, -ona m ‰v. magnet(o)- i
(elekt)ronŠ fiz. elektronska cev u kojoj spoqa-
{we magnetsko poqe dejstvuje na elektrone,
koristi se za proizvo|ewe radio-talasa izra-
zito visoke frekvencije.
732
madaroza
magnetski, -a, -o ‰v. magnetŠ koji se odnosi
na magnet, koji koristi magnet ili magnetsko
poqe; koji deluje kao magnet; koji je pod dej-
stvom magneta. y magnetska indukcija v. in-
dukcija; magnetsko poqe prostor oko polova
magneta; magnetski moment veli~ina koja ka-
rakteri{e magnetska svojstva odre|enog tela.
magnilokventan, -tna, -tno ‰v. magnilo-
kvencijaŠ razmetqiv, pun velikih, prejakih
re~i; bombasti~an, pompezan, visokoparan.
magnilokvencija, -e ` ‰lat. magniloquentia,
od magnus veliki, loqui govoritiŠ prejaka,
prekomerna upotreba re~i; prenagla{ena go-
vorqivost, razmetqiv govor; visokoparnost.
magnituda, -e ` ‰lat. magnitudo veli~inaŠ 1.
mera za ja~inu zemqotresa u ogwi{tu, epicen-
tru (po Rihterovoj metodi). 2. astron. mera sjaja
kod zvezda. 3. mat. apsolutna vrednost.
magnifikat, -a m ‰po~etna re~ od lat. Mag-
nificat anima mea Dominum — veli~a Gospoda
du{a moja, Luka 1:46Š rel. u katoli~koj crkvi,
Bogorodi~ina himna iz Jevan|eqa po Luki ko-
ja se peva na ve~erwim slu`bama.
magnifikacija, -e ` ‰lat. magnificatioŠ 1. ve-
li~awe, slavqewe. 2. obra}awe qudima kojima
se uz zvawe dodaje titula magnifikus (v.).
magnifikus, -a m, vok. magnifice ‰lat. mag-
nificusŠ veli~anstven, uzvi{en, plemenit: ti-
tula koja pripada nekim javnim zvawima, npr.
rektoru univerziteta.
magnovewe, -a s ‰stsl.Š 1. tren, trenutak, ~a-
sak. 2. pesn. titraj, treptaj, treperewe.
magnolija i magnolija, -e ` ‰nlat. magnolia
po francuskom botani~aru Pjeru Mawolu
(Magnol, 1638–1715)Š bot. 1. `bun ili drvo s de-
belim li{}em i krupnim cvetovima, Magnolia
grandiflora. 2. cvet s takvog `buna, drveta.
madam i madam `, indekl. ‰fr. madameŠ 1. go-
spo|a, odrasla, udata `ena. 2. re~ koja pretho-
di prezimenu udate `ene, odaju}i po{tovawe
i ozna~avaju}i wen bra~ni status. 3. iron. `ena
koja vodi javnu ku}u.
madaroza, -e ` ‰gr~. madarosis, od madaros
}elav, v. -ozaŠ med. pojava opadawa dlaka, ob.
trepavica, brkova i sl.
madera
madera, -e ` ‰{p. madera od port. madeiraŠ 1.
bot. sorta vinove loze na ostrvu Madeira. 2. ce-
weno jako i slatko vino od te loze.
madlen, -ena m ‰fr. madeleineŠ kulin. fran-
cuski kola~i} sli~an na{im vanilicama (po-
znat zbog obrade u Prustovom romanu œU po-
trazi za izgubqenim vremenomŒ).
madloneta, -e ` ‰fr. madelonnette od Made-
leine (Marija) MagdalenaŠ u Francuskoj, po-
kajnica, biv{a gre{nica koja kao kalu|erica
okajava svoje grehe u posebnom manastiru.
Madona, -e ` ‰ital. Madonna od lat. mea do-
mina moja GospaŠ 1. rel. Bogorodica, Gospa. 2.
um. umetni~ka predstava (slika, statua i sl.)
Bogorodice.
madras, -a m ‰po gradu Madrasu (Indija)Š
prirodno obojeno pamu~no predivo za ru~no
tkawe; tkanina od takvog prediva.
madrac, -aca m ‰nem. Matratze od ital. mate-
rassoŠ podloga za le`awe koja se koristi kao
krevet ili se stavqa na wega (od grubqe tkani-
ne, ob. ispuwene metalnim oprugama, guma-
stom ili sun|erastom masom); du{ek.
madrigal, -ala m ‰ital. madrigale od srlat.
matricale jednostavno, izvornoŠ. 1. kwi`. kratka
lirska pesma, prete`no qubavnog karaktera. 2.
vi{eglasna kompozicija bez instrumentalne
pratwe, popularna naro~ito u renesansi.
ma|ija v. magija.
ma|ijski v. magijski.
ma|ioni~ar, -a m ‰v. magijaŠ ~arobwak; ~o-
vek koji izvodi za oko neobi~ne i neuhvatqive
ve{tine, trikove, ostavqaju}i utisak natpri-
rodnih mo}i. x ma|ioni~arski.
maestozo pril. ‰ital. maestoso od maesta ve-
li~anstvoŠ muz. sve~ano, dostojanstveno.
maestral, -ala m ‰ital. maestraleŠ meteor. pro-
hladan severozapadni letwi vetar na Sredo-
zemnom (i Jadranskom) moru.
maestro, -a m (`. maestra) ‰ital. maestro od
lat. magisterŠ 1. u~iteq, nastavnik, magistar. 2.
muz. po~asna titula ili naziv za umetnika, po-
sebno dirigenta.
ma`oretkiwa, -e ` ‰engl. majorette, izgovo-
reno po francuskomŠ svaka od grupe devojaka u
paradnoj uniformi, koje uz muziku mar{iraju
majestet
i istovremeno ve{to barataju palicom ili
sviraju dobo{.
mazdaizam, -zma m ‰pers. Ahura MazdaŠ rel.
ist. staroiranska religija ~iji je za~etnik bio
Zaratustra, a u kojoj je Ahura Mazda vrhovno
bo`anstvo.
mazohizam, -zma m ‰prema austrijskom pi-
scu L. fon Zaher-Mazohu (L. von Sacher-Ma-
soch, 1835–1895)Š 1. polna nastranost pri kojoj
osoba mo`e da u`iva jedino dok trpi bol ili
poni`ewe; up. sadizam. 2. fig. pona{awe osobe
koja se redovno upu{ta u situacije ili odnose
koji su za wu {tetni ili poni`avaju}i.
mazohist(a), -e m, mn. mazohisti ‰v. mazohi-
zamŠ osoba koja pati od mazohizma; osoba kojoj
je zadovoqstvo da pati.
mazohisti~ki, -a, -o ‰v. mazohist(a)Š koji se
odnosi na mazohizam ili na mazohiste.
mazurka, -e ` ‰poq. mazurek, prema poqskoj
pokrajini Mazuriji (Mazov{e)Š muz. poqska
narodna igra u tro~etvrtinskom taktu, popu-
larna u HÇH veku, poznata naro~ito po istoi-
menim kompozicijama Frederika [opena.
mazut, -a m ‰rus. mazutŠ visokokalori~no
te~no gorivo dobijeno destilacijom nafte.
maina i maina, -e ` ‰venec. mainar, ital. am-
mainare spustiti jedraŠ pokr. 1. ti{ina na vo-
di, bonaca, tiho vreme bez vetra; zati{je, ti-
{ina (uop{te).
maj, -a m ‰lat. maiusŠ 1. peti mesec u godini.
fig. 2. majsko cve}e i zelenilo. 3. doba mlado-
sti. x majski.
maja v. majica.
maja, -e ` ‰tur. mayaŠ 1. kvasac (za testo). 2.
zast. vakcina, serum. 3. zast. barut za jedno pu-
wewe pu{ke.
majasil, -a m ‰tur. mayasil od ar. ma yasilŠ med.
1. vrsta ko`nog oboqewa, ekcem. 2. {uqevi,
hemoroidi.
majdan, -a i majdan, -a m ‰tur. maden od ar.
ma’danŠ 1. rudnik; kamenolom. 2. fig. izvor ve-
like zarade.
majestet, -eta m ‰nem. Majestat od lat. maie-
stas veli~anstvenostŠ najvi{a vlast i dosto-
janstvo; veli~anstvo, carska ili kraqevska
titula koja pripada i supru`nicima vladara.
733
majesteti~an
majesteti~an, -~na, -~no ‰v. majestetŠ 1.
carski, kraqevski. 2. veli~anstven, uzvi{en.
majeutika, -e `, dat. i lok. majeutici ‰gr~.
maieutikeŠ 1. med. ve{tina ili zanimawe babi-
ce, primaqe; aku{erstvo. 2. filoz. metoda sta-
rogr~kog filozofa Sokrata (~ija je majka bila
babica) da odgovaraju}im pitawem izvu~e,
œporodiŒ saznawe kod sagovornika na osnovu
wegove ve} postoje}e nesvesne slutwe. x maje-
uti~ki.
majica, -e ` ‰ital. maglia, dijal. maiaŠ 1. pot-
ko{uqa, s rukavima ili bez wih. 2. jednosta-
van gorwi deo ode}e (nosi se umesto ko{uqe,
bluze).
Majkrosoft, -a m ‰engl. Microsoft™, ime
firme od micro(computer) soft(ware) softver
za mikrora~unareŠ ameri~ki proizvo|a~ ope-
rativnih sistema i drugog softvera.
majolika, -e `, dat. i lok. majolici ‰ital. ma-
iolica prema izvornom Maiorca (Majorka, ostr-
vo gde je izra|ivana)Š um. 1. dvostruko pe~ena
fina ilova~a prevu~ena neprozirnom belom
glazurom i dekorativno i{arana. 2. predmet
od majolike; skup takvih predmeta.
majonez, -eza m ‰fr. mayonnaise po gradu Ma-
hon na ostrvu MenorkiŠ kulin. hladan sos od
`umanaca, uqa i sir}eta ili limunovog soka.
major, -ora m ‰lat. maior ve}i, stariji od
magnus velikiŠ voj. po~etni ~in vi{eg ofici-
ra, izme|u kapetana prve klase i potpukovni-
ka. x majorski.
majoran, -ana m ‰nlat. maiorana, nejasnog po-
reklaŠ bot. za~inska biqka iz porodice usnati-
ca, Majorana hortensis.
majorat, -ata m ‰nlat. maioratusŠ prav. utvr|e-
ni redosled nasle|ivawa, nasledni red u feu-
dalnom poretku.
majordom, -a m = majordomo, -a m = majordo-
mus, -a m ‰srlat. maior domus glava ku}eŠ 1.
upravnik, nastojnik velikog imawa, posebno
velike ku}e, doma}instva. 2. ist. u staroj fra-
na~koj dr`avi, upravnik dvora, najvi{i dvor-
ski i dr`avni slu`benik.
majorizacija, -e ` ‰v. majoritetŠ pol. osvaja-
we vlasti zahvaquju}i ve}ini, preglasavawe,
nadglasavawe.
734
makadam
majoritet, -eta m ‰srlat. maioritas od lat. ma-
ior ve}iŠ 1. ve}ina, ve}i deo, ve}i broj. 2. u {a-
hu, nadmo} u broju pe{aka na daminom ili kra-
qevom krilu.
majstergezang, -a m ‰nem. MeistergesangŠ
kwi`. sredwovekovna poezija nema~kog gra|an-
skog stale`a, pevawe majsterzingera (v.).
majsterzinger, -a m ‰nem. Meistersinger maj-
stor-peva~Š muz. kwi`. u sredwovekovnoj Ne-
ma~koj, peva~ i pesnik, ~lan crkvenog pe-
va~kog dru{tva koje se nadovezuje na tradiciju
minezengera (v.).
majstor, -a m ‰nem. Meister od lat. magister
u~iteqŠ 1. zanatlija s polo`enim stru~nim
ispitom; vlasnik zanatske radwe. 2. umetnik
najvi{eg ranga; pojedinac koji se posebno is-
ti~e u nekoj umetnosti, znawu ili ve{tini,
maestro (v.). 3. u {ahu, titula pripadnika vi-
{eg takmi~arskog ranga. 4. fig. snala`qiv,
ve{t ~ovek.
majstorski, -a, -o ‰v. majstorŠ 1. koji se od-
nosi na majstore. y majstorski ispit ispit
~ijim polagawem u~enik ({egrt) dobija zvawe
majstora; majstorski kandidat u {ahu, titu-
la izme|u prvokategornika i majstora. 2. veo-
ma ve{t, izuzetno sposoban; odli~no ura|en.
majur, -a i majur, -ura m ‰ma|. major od nem.
MaierhofŠ imawe koje obuhvata zemqu i zgrade;
poqoprivredno dobro, farma; sala{.
majuskula, -e ` ‰lat. maiusculus pove}i, ove-
}iŠ 1. veliko slovo. 2. paleogr. tip gr~kog i la-
tinskog pisma koje se sastoji samo od velikih
slova; supr. minuskula. 3. tekst pisan takvim
pismom.
makabijada, -e ` ‰prema jevrejskoj vladar-
skoj porodici Makabejaca (Makaveja), iz ÇÇ ve-
ka pre n. e.Š sp. takmi~ewe u Izraelu koje oku-
pqa Jevreje iz celog sveta, svejevrejska olim-
pijada (prva odr`ana 1932. g.).
makabri~an, -~na, -~no ‰fr. macabreŠ koji
podse}a ili se odnosi na mrtvaca; mrtva~ki,
jeziv, grozan.
makadam, -ama m ‰engl. macadam, prema {kot-
skom in`eweru Makadamu (John McAdam,
1827–1865)Š gra|. materijal za gradwu drumova i
ulica od nabijenog krupnog i sitnog kamena,
makaze
{qunka, peska i sredstva za vezivawe. x maka-
damski.
makaze, makaza ` mn. ‰tur. makas od ar. ma-
qassŠ 1. alatka od dva se~iva spojena {rafom i
dr{kama kroz koje se provla~e prsti kako bi se
se~iva otvarala i zatvarala. 2. fig. istovremena
pretwa, opasnost sa dve suprotne strane, beziz-
lazan polo`aj (na}i se u makazama). 3. sp. a. vr-
sta zahvata u rvawu. b. stil skokova uvis. v. u
fudbalu, {ut podignutom nogom preko glave.
makako, -a m, mn. makaki ‰port. macaco iz ne-
kog afri~kog jezikaŠ 1. zool. rod uskonosih maj-
muna isturene wu{ke, Macacus, koji `ive u
malim ~oporima. 2. starinska igra~ka pajac
koji na pritisak dugmeta iska~e iz kutije.
makama -e ` ‰ar. makama mesto stajawa (pu-
blike)Š kwi`. u arapskoj kwi`evnosti, rimova-
na proza, pri~e u polupesni~kom obliku.
makao, makaa m ‰port. macao, prema gradu
Makao u KiniŠ 1. vrsta hazardne igre kartama.
2. zool. crvena ara, dugorepi brazilski papagaj.
makara, -e ` ‰tur. makara od ar. bakraŠ 1. zi-
darska skela. 2. ~ekrk, vitlo, kotura~a. 3. spra-
va za pobijawe {ipova u zemqu ~iji je glavni
deo maq.
makaroni, makarona m, mn. = makarone, ma-
karona `, mn. ‰ital. maccheroniŠ kulin. cevasto
suvo testo od p{eni~nog bra{na; jelo od ta-
kvog testa.
makaronski, -a, -o ‰ital. maccheronico, v.
makaroniŠ 1. kwi`. koji obiluje re~ima izme-
{anog narodskog govora i latinskog jezika
(npr. doma}a re~ sa latinskim nastavkom). 2.
koji predstavqa jezi~ku me{avinu uop{te. y
makaronski stihovi, makaronska poezija
kwi`. u renesansnoj Italiji, {aqive pesme na
tobo`wem latinskom jeziku.
makartizam, -zma m ‰engl. McCarthyismŠ pol.
sistematsko optu`ivawe za nelojalnost dr`a-
vi (prokomunisti~ko delovawe), progon inte-
lektualaca u ciqu suzbijawa slobodnog i kri-
ti~kog mi{qewa, kao u SAD pedesetih godina
HH veka na inicijativu senatora X. Makartija
(Joseph McCarthy, 1909–1957).
maketa, -e ` ‰fr. maquetteŠ minijaturna, ver-
na reprodukcija neke gra|evine, ma{ine, bro-
da, pozori{ne scenografije i sl.; model (v.).
makjato
maketar, -ara m ‰v. maketaŠ onaj koji pravi
makete.
maki, -ija m, mn. makiji ‰fr. maquis {ikaraŠ
1. pokret otpora u Francuskoj u Drugom svet-
skom ratu. 2. jedinica Francuskog pokreta ot-
pora.
makizar, -ara m ‰fr. maquisard od maquis, v.
makiŠ ist. u~esnik francuskog pokreta otpora
u Drugom svetskom ratu.
makija, -e ` ‰ital. macchiaŠ bot. prete`no
`bunasta zimzelena vegetacija kombinovana
sa {umama, karakteristi~na za Sredozemqe;
{ikara.
makijavelizam, -zma m ‰ital. machiavelli-
smoŠ 1. politi~ko u~ewe italijanskog pisca i
politi~ara N. Makijavelija (Niccolo Machia-
velli), 1469–1527, koje nagla{ava da su u ciqu
ja~awa dr`ave sva sredstva vladawa dopu{te-
na. 2. fig. politi~ka praksa koja se slu`i svim
sredstvima u ciqu osvajawa ili zadr`avawa
vlasti. 3. fig. bezobzirno i nemoralno pona-
{awe radi osvajawa ili zadr`avawa dru{tve-
nog, poslovnog, profesionalnog i dr. statusa.
makijavelist(a), -e m ‰v. makijavelizamŠ
pobornik makijavelizma; onaj koji se pona{a u
duhu makijavelizma.
makijavelisti~ki, -a, -o ‰v. makijaveli-
zamŠ koji se odnosi na makijavelizam ili ma-
kijaveliste.
makija`a, -e ` ‰fr. maquillageŠ 1. {minka;
sredstva za {minku, skup ili komplet takvih
sredstava. 2. upotreba {minke. 3. fig. obele`a-
vawe karata.
makimono, -a m, gen. mn. makimona ‰jap. maki
vetar i mono stvarŠ u Japanu i Kini, papirni
ili svileni svitak sa tekstom ili slikom pro-
pra}enom tekstom koji se, deo po deo, ~ita odn.
gleda zdesna nalevo.
makjajoli, -a m mn. (jd. makjajolo) ‰ital. mac-
chiaiolo prema macchia mrqaŠ slik. predstavni-
ci tehnike slikawa pomo}u boja u mrqama, na-
stale u Firenci u drugoj polovini XIX veka,
bliske francuskom impresionizmu.
makjato, -a m ‰ital. (caffe) macchiato, dosl.
umrqana kafaŠ espreso kafa s dodatkom malo
mleka.
735
makler
makler, -a m ‰nem. MaklerŠ trg. posrednik u
sklapawu poslova; onaj koji prati berzansku
vrednost deonica i drugih hartija od vredno-
sti, trguje wima ili posreduje u wihovoj ku-
poprodaji; broker, (berzanski) agent. x ma-
klerski.
maklera`a, -e ` ‰nem. MaklerŠ nagrada koju
makler zara|uje posredovawem, provizija.
maklura, -e ` ‰prema botani~aru V. Maklu-
ru (W. Maclure)Š bot. grm ili drvo sa severnoa-
meri~kog tla ~iji plod li~i na pomoranxu a na
listovima se mo`e gajiti svilena buba, Maclu-
ra pomifera.
mako, -oa m ‰prema Mako-begu, egipatskom
uzgajiva~u pamukaŠ fini egipatski pamuk, ko-
risti se za izradu doweg ve{a.
makrame, -ea m ‰fr. macrame od ar. miqrama
izvezena maramaŠ 1. ve{tina ~vorovawa kanapa
ili sli~nih struna ~ime se dobijaju mre`asti
ukrasni predmeti (zidne dekoracije, vise}e
korpe, delovi ode}e itd.). 2. predmet na~iwen
~vorovawem.
makro- ‰gr~. makros veliki, duga~akŠ kao pr-
vi deo slo`enica ozna~ava velike dimenzije
ili dugo trajawe onoga {to iskazuje drugi deo
re~i; supr. mikro-.
makro, -oa m ‰engl. macroŠ ra~. u ra~unarskim
aplikacijama, niz zabele`enih pritisaka na
tastaturu koji predstavqaju uputstvo ra~una-
ru za odre|enu programiranu radwu.
makro, -oa, mn. makroi ‰fr. maquereauŠ pod-
voda~, svodnik, onaj koji `ivi na ra~un pro-
stitutki kao wihov poslodavac, uzimaju}i
znatan deo zarade.
makroanaliza, -e ` ‰v. makro-, analizaŠ
ekon. analiza koja brojne promenqive (vredno-
sti, veli~ine) u ekonomskom sistemu svodi na
mali broj op{tih dru{tvenih veli~ina kao
pokazateqa.
makroasembler, -a m ‰engl. macro assembler,
asembler sa makroimaŠ vrsta asemblera, pro-
gramskog jezika ni`eg reda.
makrobioza, -e ` ‰v. makro-, gr~. bios `ivotŠ
dugove~nost, dug `ivot.
makrobiotika, -e `, dat. i lok. makrobioti-
ci ‰v. makro-, gr~. biotikos `ivotniŠ tip vegeta-
rijanske ishrane zasnovane prvenstveno na vo-
736
makrolingvistika
}u, povr}u i integralnim `itaricama, uz is-
kqu~ewe {e}era i svih industrijskih proiz-
voda, u ciqu o~uvawa zdravqa.
makrobioti~ar, -a m (`. makrobioti~ar-
ka, -e, dat. i lok. makrobioti~arki) ‰v. makrobi-
otikaŠ onaj ko se u `ivotu i ishrani pridr`a-
va na~ela makrobiotike.
makrobioti~ki, -a, -o ‰v. makrobiotikaŠ
koji se odnosi na makrobiotiku; koji doprino-
si produ`ewu `ivota i dobrom zdravqu (ma-
krobioti~ka ishrana).
makroglosija, -e ` ‰v. makro-, gr~. glossa jezikŠ
med. neprirodno uve}awe, zadebqawe jezika.
makroevolucija, -e ` ‰v. makro-, evolucijaŠ
biol. prelomna faza prelaska jednog tipa orga-
nizma u vi{i, razvijeniji tip (rod ili vrstu).
makroekonomija, -e ` ‰v. makro-, ekonomi-
jaŠ ekon. grana ekonomske nauke koja prou~ava
privredu zemqe kao celine i bavi se veli~i-
nama koje se odnose na dru{tvo u celini (npr.
nacionalni dohodak, ukupne investicije, za-
poslenost, {tedwa, potro{wa itd.), kako bi
preporu~ila sistemska re{ewa na dr`avnom
nivou; supr. mikroekonomija. x makroeko-
nomski.
makroinstrukcija, -e ` ‰engl. macroinstruc-
tion, v. makro, instrukcijaŠ ra~. instrukcija ko-
ja predstavqa niz pojedina~nih naredbi,
obi~nije; v. makro.
makroklima, -e ` ‰v. makro-, klimaŠ zbir
klimatskih ~inilaca na velikom podru~ju
(dr`ave, regiona, kontinenta); supr. mikro-
klima. x makroklimatski.
makrokozam, -zma m = makrokosmos, -a m ‰v.
makro-, kosmosŠ 1. priroda, svet u naj{irem
smislu, ukupno; univerzum, svemir; up. mikro-
kosmos. 2. ukupna struktura, sistem neke poja-
ve; veliki sistem koji odra`ava neki svoj deo.
makrolidi, -a m mn. ‰v. makro-, lat. oleum
uqeŠ farm. grupa antibiotika koji spre~avaju
biosintezu proteina u bakterijama, pogodnih
za le~ewe infekcija kod pacijenata aler-
gi~nih na penicilin: najpoznatiji je eritro-
micin (v.). x makrolidski.
makrolingvistika, -e `, dat. i lok. makro-
lingvistici ‰v. makro-, lingvistikaŠ izu~ava-
we masovnih lingvisti~kih pojava, ukqu~uju-
makrolit
}i kulturolo{ka svojstva, jezi~ka pona{awa,
odnos prema vanjezi~kom iskustvu, sa stati-
sti~kog i kvantitativnog gledi{ta; up. mi-
krolingvistika. x makrolingvisti~ki.
makrolit, -a i makrolit, -ita m ‰v. makro-,
gr~. lithos kamenŠ paleont. glomazno i te{ko ka-
meno oru|e iz doba mezolita.
makromastija, -e ` ‰v. makro-, gr~. mastos
dojkaŠ med. abnormalna veli~ina dojki.
makromelija, -e ` ‰v. makro-, gr~. melos udŠ
med. preterani rast ruku i nogu.
makromolekul, -a m ‰v. makro-, molekulŠ
hem. molekul vrlo velike mase i te`ine.
makromolekularan, -rna, -rno ‰v. makro-
molekulŠ hem. koji se odnosi na makromoleku-
le; sa~iwen od makromolekula. y makromole-
kularna hemija oblast hemije koja prou~ava
spojeve makromolekula.
makroprocesor, -a m ‰engl. macro processor,
v. makro, procesorŠ ra~. program koji tra`i i
automatski zamewuje jedan sadr`aj datoteke
drugim.
makropsija, -e ` ‰v. makro-, gr~. opsis vid,
vi|eweŠ med. poreme}aj vida kad opa`eni pred-
meti izgledaju ve}i nego {to stvarno jesu.
makroregija, -e ` ‰v. makro-, regijaŠ geogr.
velika geografska celina za koju va`e ista
svojstva (klimatska, privredna itd.).
makroreqef, -a m ‰v. makro-, reqefŠ geogr. 1.
reqef, reqefne odlike za ve}i region. 2. pla-
sti~ni prikaz, model reqefa u velikom for-
matu.
makroskopija, -e ` ‰v. makro-, -skopijaŠ po-
smatrawe golim okom, bez uveli~avawa.
makroskopski, -a, -o ‰v. makroskopijaŠ 1.
vidqiv golim okom, bez uveli~avawa pomo}u
lupe ili mikroskopa. 2. veoma krupan, upa-
dqiv, o~igledan.
makrosomija, -e ` ‰v. makro-, gr~. soma teloŠ
med. abnormalna razvijenost celog tela, prete-
ran rast; gigantizam.
makrosporangija, -e ` ‰v. makro-, gr~. spora
seme, angeion sudŠ bot. deo biqke u kojem se raz-
vijaju makrospore.
makrospore, -a `, mn. ‰v. makro-, gr~. spora
semeŠ bot. velike spore iz kojih se razvijaju
`enske klice (npr. kod paprati).
maksim
makrostruktura, -e ` ‰v. makro-, strukturaŠ
1. gra|a i sastav nekog materijala vidqiva go-
lim okom. 2. struktura nekog naseqenog mesta
u celini, u osnovnim crtama.
makrotija, -e ` ‰v. makro-, gr~. ous uvoŠ med.
preterana veli~ina u{nih {koqki, u{atost.
makrotipologija, -e ` ‰v. makro-, tipolo-
gijaŠ ekon. razvrstavawe dr`avnog prostora u
regije prema ekonomskim obele`jima.
makrofauna, -e ` ‰v. makro-, faunaŠ zool.
deo faune koji obuhvata `ivotiwe vidqive
golim okom; supr. mikrofauna.
makroheilija, -e ` ‰v. makro-, gr~. cheilos
usnaŠ med. uve}awe usana kod raznih patolo-
{kih stawa.
makrocefal, -a m ‰v. makro-, gr~. kephale
glavaŠ med. osoba koja ima abnormalno veliku
lobawu.
makrocefalija, -e ` ‰v. makro-, gr~. kephale
glavaŠ med. abnormalna veli~ina lobawe, glave.
makrociti, makrocita m, mn., jd. makrocit,
-ita ‰v. makro-, -cit(i)Š med. izuzetno velika
crvena krvna zrnca, eritrociti (ukazuju na ne-
ka oboqewa).
maksvel, -a m ‰prema engleskom fizi~aru
X. K. Maksvelu (J. Maxwell), 1831–1879Š fiz.
stara merna jedinica za magnetni fluks, tok
(znak Mx); zamewena veberom.
maksi prid. indekl. ‰engl. maxi, skr. od maxi-
mal, v. maksimalanŠ `arg. 1. (o `enskoj ode}i)
koji dopire do no`nog ~lanka (‹ sukwa, ‹ ha-
qina). 2. (o modnom stilu) koji podrazumeva
du`inu ode}e do no`nog ~lanka. 3. koji je ve-
}ih dimenzija ili koli~ine od uobi~ajenih;
supr. mini.
maksila, -e `, gen. mn. maksila ‰lat. maxillaŠ
anat. vilica, ~equst.
maksilaran, -rna, -rno ‰lat. maxillarisŠ anat.
vili~ni, ~equsni.
maksilofacijalan, -lna, -lno ‰lat. maxilla,
lat. facialis od facies liceŠ med. koji se odnosi na
vilicu i lice (maksilofacijalna hirurgija).
maksim, -a m ‰po imenu pronalaza~a, Ame-
rikanca Hajrama MaksimaŠ voj. ist. prvi mitra-
qez na stalku, proizveden 1883, u upotrebi u
mnogim armijama do II svetskog rata.
737
maksima
maksima, -e ` ‰lat. maxima (propositio), naj-
ve}a, najva`nija tvrdwaŠ sa`eta mudra misao
koja se shvata ili citira kao na~elo; geslo,
`ivotno na~elo.
maksimalan, -lna, -lno ‰nlat. maximalisŠ 1.
najve}i koji je dopu{ten zakonom, propisima
ili zadatim uslovima (maksimalna kazna,
maksimalna brzina, maksimalna cena). 2. naj-
ve}i mogu}, koji se razvija do svojih krajwih
mogu}nosti (maksimalna temperatura, mak-
simalna snaga, maksimalna brzina).
maksimalizam, -zma m ‰v. maksimalan, v.
-izamŠ 1. te`wa za vrhunskim dostignu}ima,
rezultatima; osobina pojedinca ili grupe da
pred sebe postavqa najte`e zadatke. 2. prego-
vara~ki stav kojim se postavqaju najve}i zah-
tevi za svoju stranu.
maksimalist(a), -e m, mn. maksimalisti ‰v.
maksimalan, v. -ist(a)Š onaj koji te`i da po-
stigne najvi{e {to mo`e; onaj koji postavqa
ekstremne zahteve.
maksimalisti~ki, -a, -o ‰v. maksima-
list(a)Š koji se odnosi na maksimalizam ili
maksimaliste.
maksimirati, maksimiram, 3. l. mn. maksi-
miraju svr{. i nesvr{. ‰nem. maximieren, v. mak-
simalanŠ 1. ekon. utvrditi, utvr|ivati gorwu
granicu (cena). 2. pove}ati do najvi{eg stepe-
na, povisiti do krajwih mogu}nosti.
maksimum, -a m ‰lat. maximumŠ 1. ono najvi-
{e ili najve}e {to je mogu}e dosti}i; vrhunac.
2. gorwa granica neke veli~ine, mere, stepena,
koli~ine itd. koju dopu{ta ili propisuje za-
kon, propis, zadati uslov. 3. mat. najve}a vred-
nost (u nekom ure|enom skupu ili funkciji).
maksuz = mahsuz prid. i pril. ‰tur. mahsus od
ar.mahsusŠ pokr. 1. prid. naro~it, osobit, pose-
ban. 2. (kao pril.) posebno, naro~ito. y maksuz
selam poseban pozdrav, topli pozdrav.
maksum, -a i maksum, -uma m ‰tur. masum od ar.
ma’sumŠ pokr. 1. nejako, malo dete; nevina{ce. 2.
fig. nezrela, detiwasta, nedorasla osoba.
makula, -e ` ‰lat. macula mrqa, qagaŠ 1.
(tamna) mrqa, pega. 2. med. promena boje na ko-
`i, tamna pega. 3. astron. tamna pega na Suncu.
738
malverzant
makularan, -rna, -rno ‰nlat. macularis, v. ma-
kulaŠ koji ima oblik mrqe, pege; koji se odno-
si na mrqe.
makulatura, -e ` ‰nlat. maculaturaŠ 1. tipogr.
umrqani, lo{e {tampani tabaci ili listovi
pri umno`avawu tekstova ili slika. 2. fig. bez-
vredan rad, naro~ito kwi`evni. 3. neprodati
primerci novina ili ~asopisa, remitenda.
mal, mala m ‰tur. mal od ar. malŠ pokr. 1. po-
sed, imovina (naro~ito pokretna). 2. doma}e
`ivotiwe, stoka, `ivina.
mala i mala, -e `, v. mahala.
malaga, -e `, dat. i lok. malagi ‰prema {p.
gradu MalagaŠ 1. vrsta gro`|a. 2. slatko de-
sertno vino od tog gro`|a. 3. sladoled sa su-
vim gro`|em natopqenim rumom.
malakologija, -e ` ‰gr~. malakos mek, v. -lo-
gijaŠ zool. grana zoologije koja prou~ava meku-
{ce (pu`eve, {koqke, glavono{ce).
malarija, -e ` ‰ital. malaria od mala aria
lo{ vazduhŠ med. zarazno oboqewe krvi pra}e-
no groznicom, izazvano plazmodijumom (v.), ka-
rakteristi~no za mo~varne krajeve, gde ga pre-
nosi malari~ni komarac.
malari~an, -~na, -~no ‰v. malarijaŠ 1. koji
se odnosi na malariju. 2. oboleo od malarije,
zara`en malarijom. 3. koji prenosi malariju
(komarac).
malari~ar, -a m ‰v. malari~anŠ onaj koji bo-
luje od malarije.
malati, malam, 3. l. mn. malaju nesvr{. ‰nem.
malenŠ 1. farbati, bojiti, kre~iti (zid, ku}u,
ogradu i sl.). 2. zast. (umetni~ki) slikati.
malahit, -ita m ‰gr~. malache crni slezŠ
miner. mineral zelene boje, uglavnom karbonat
bakra, koristi se za izradu ukrasnih predmeta.
malacija, -e ` ‰nlat. malacia, od gr~. malakia
meko}a, slabostŠ med. razmek{avawe tkiva or-
gana usled oboqewa ili nedovoqne ishrane.
malvazija, -e ` ‰ital. malvasia prema gr~kom
gradu MalvasijiŠ 1. sorta vinove loze. 2. aro-
mati~no, naj~e{}e slatko vino dobijeno od ta-
kvog gro`|a.
malverzant, -a m, gen. mn. malverzanata ‰v.
malverzacijaŠ onaj koji se bavi prevarama,
malverzacijama.
malverzacija
malverzacija, -e ` ‰fr. malversationŠ 1. ne-
dozvoqena radwa s novcem, vrednosnim papi-
rima i sl., pronevera, utaja, neispravno oba-
vqawe posla. 2. prav. zloupotreba slu`benog
polo`aja.
malevolentan, -tna, -tno ‰lat. malevolensŠ
koji drugom `eli zlo, zloban, zlonameran, za-
vidqiv.
malevolencija, -e ` ‰lat. malevolentiaŠ `e-
qa da se drugom dogodi zlo; zlonamernost, zlo-
ba, zavist.
maleolaran, -rna, -rno ‰lat. malleolus mali
~eki}Š anat. koji se odnosi na sko~ni zglob ili
~ukaq.
maler, -era i maler, -a m ‰fr. malheurŠ zla
sre}a, nesre}a, peh, baksuzluk.
maleraj v. moleraj.
malerozan, -zna, -zno ‰fr. malheureux, v. ma-
lerŠ koji je zle sre}e, koji ~esto do`ivqava
malere, baksuzan.
maleus1, -a m ‰lat. malleus ~eki}Š anat. najve-
}a od triju kosti u unutra{wem uhu, ~eki}.
maleus2, -a m ‰lat. malleusŠ vet. sakagija (v.).
maligan, -ana m ‰fr. malligand, prema fr.
enologu MaliganuŠ 1. merna jedinica za proce-
nat alkohola u vinu, za ja~inu vina. 2. sprava
za merewe ja~ine vina.
maligan, -gna, -gno ‰lat. malignus {kodqiv,
opakŠ 1. zloban, zao, zlonameran. 2. med. opasan
po `ivot, {tetan; zlo}udan, sa izgledom da me-
tastazira (maligni tumor); supr. benigan.
malignitet, -eta m ‰lat. malignitasŠ 1. zloba,
pakost, {kodqivost. 2. med. zlo}udnost, opasan
(po `ivot) karakter patolo{ke pojave u orga-
nizmu.
maliciozan, -zna, -zno ‰nlat. malitiosus od
lat. malitia zlobaŠ 1. zloban, pakostan, podmu-
kao. 2. zajedqiv, podrugqiv.
malicioznost, -i ` ‰nlat. malitiositasŠ 1.
zloba, pakost, podmuklost. 2. zajedqivost, po-
drugqivost.
malter, -a m ‰nem. MortelŠ vezivni materijal
u gra|evinarstvu (smesa ga{enog kre~a ili ce-
menta, peska i vode) kojim se premazuju opeke
ili kamen.
maltoza, -e ` ‰nem. Maltose od engl. malt slad,
v. -ozaŠ hem. vrsta {e}era (disaharida) koji na-
mamilaran
staje od skroba, pri stvarawu slada klijawem
je~ma; sladni {e}er.
maltretirati, maltretiram, 3. l. maltreti-
raju nesvr{. ‰fr. maltraiter od mal traiter lo{e po-
stupatiŠ, kiwiti, zlostavqati, mu~iti koga.
maltuzijanac v. maltuzijanist(a).
maltuzijanizam, -zma m ‰prema engl. ekono-
misti T. R. Maltusu (T. R. Malthus) 1766–1834,
v. -izamŠ soc. u~ewe po kome se stanovni{tvo
mno`i geometrijskom progresijom a proizvod-
wa hrane aritmeti~kom progresijom, {to zna-
~i da se siroma{tvo mo`e izbe}i samo smawe-
wem populacije. x maltuzijanski.
maltuzijanist(a), -e m i maltuzijanac,
-nca m ‰v. maltuzijanskiŠ pristalica ili zago-
vornik maltuzijanizma (v.).
maltuzijanski, -a, -o ‰engl. MalthusianŠ koji
se odnosi na Maltusovo u~ewe, na maltuzija-
nizam (v.).
malformacija, -e ` ‰engl. malformation, lat.
male lo{e, v. formiratiŠ med. uro|eno odstupa-
we od normalnog oblika tela, dela tela ili or-
gana; nakaznost.
malc, -a m ‰nem. MalzŠ slad, prevrelo `ito
(naro~ito je~am) koje se koristi u proizvodwi
piva, {piritusa i dr.
malcajt, -a m ‰nem. Mahlzeit obrokŠ 1. zast.
vreme ru~ka. 2. uzv. prijatno! (uz obrok).
mamba, -e ` ‰engl. mamba od zuluŠ zool. rod
otrovnih afri~kih zmija. y crna mamba najo-
trovnija vrsta zmija na svetu, `ivi na tlu; ze-
lena mamba vrsta koja `ivi na drve}u.
mambo, mamba m ‰amer. {p. mamboŠ muz. vrsta
okretne igre, brzog plesa poreklom sa Karip-
skih ostrva.
mameluk, -a m, mn. mameluci ‰tur. memluk od
ar. mamlukŠ ist. 1. a. rob, pripadnik telesne
garde egipatskih sultana. b. pripadnik Napo-
leonove telesne garde. 2. fig. pej. odani sluga
koji bespogovorno izvr{ava naredbe gospoda-
ra; slepi poslu{nik nekog mo}nika.
mamila, -e ` ‰lat. mammillaŠ anat. bradavica
na dojci.
mamilaran, -rna, -rno ‰lat. mammilarisŠ ko-
ji se odnosi na bradavicu dojke.
739
mamograf
mamograf, -a m ‰lat. mamma dojka, sisa, v.
-grafŠ med. rendgenski aparat za snimawe dojki.
mamografija, -e ` ‰lat. mamma dojka, sisa,
v. -grafijaŠ med. rendgensko snimawe dojki (ra-
di ranog otkrivawa tumora, raka dojke).
mamon, -ona m ‰lat. mammon od gr~. mammo-
nas od hebr. mamon novacŠ 1. (Mamon) bog zla-
ta, bogatstva, zlatno tele kod nekih starih na-
roda. 2. fig. zemaqska blaga i bogatstva, mate-
rijalna vrednost; mo} novca.
mamuza, -e `, gen. mn. mamuza ‰tur. mahmuz od
ar. mihmazŠ 1. ostruga, metalna spravica na ja-
ha}oj obu}i kojom se kow podbada. 2. o{tra ro-
`nata izraslina na nogama nekih ptica.
mamuran, -rna, -rno ‰tur. mahmur od ar. mah-
mur opijen vinomŠ omamqen posle pijanstva,
bunovan, pospan usled preteranog u`ivawa al-
kohola.
mamurluk, -a m, mn. mamurluci ‰tur. mah-
murluk, v. mamuranŠ stawe onoga ko je mamuran.
mamut, -a m, gen. mn. mamuta ‰rus. mamont iz
jakutskogŠ zool. izumrla krupna `ivotiwa iz
ledenog doba, sli~na slonu, sa kqovama i dla-
kavom ko`om.
mamutovac, -ovca m ‰v. mamutŠ bot. vrsta xi-
novskog ~etinarskog drveta, sekvoja (v.).
mamutski, -a, -o ‰v. mamutŠ 1. koji pripada
mamutu, koji podse}a na mamuta. 2. ogroman,
xinovski.
-man, -manija, -manski ‰gr~. mania ludost,
besŠ kao drugi deo slo`enice ozna~ava prete-
ran interes, pomamu, ludost za onim {to je is-
kazano u prvom delu re~i.
mana, -e ` ‰lat. manna od gr~. manna od hebr.
manaŠ 1. rel. u Bibliji, hrana koja je Izraiqci-
ma padala s neba dok su bili u Sinajskoj pusti-
wi (‹ nebeska). 2. fig. neo~ekivana blagodat,
dar s neba.
mana1, -e ` ‰tur. mahana od pers. behaneŠ gre-
{ka, nedostatak, neispravnost, mawkavost.
mana2, -e mitol. kod naroda Melanezije i
Polinezije, natprirodna, ~udotvorna mo} du-
hova pokojnika.
manastir, -a m ‰gr~. monasterion prema mo-
nastes monahŠ crkva sa stambenim zgradama u
kojima, prema utvr|enim pravilima, `ive mo-
nasi ili monahiwe; samostan. x manastirski.
740
mandarinski
manastirka, -e `, dat. manastirki ‰v. mana-
stirŠ vrsta qute rakije, prepe~enice, kakva se
proizvodi u nekim manastirima.
mangal, -ala i mangal, -a m ‰tur. mangal od
ar.manqalŠ metalni sud sa postoqem u koji se
stavqa raspaqen drveni ugaq ili `ar kako bi
se zagrejala prostorija, jelo itd.
mangan, -ana m ‰nem. Mangan od ital. manga-
nese, v. magnezijumŠ hem. tvrd i krut sivka-
sto-crvenkasti metal, atomski broj 25, simbol
Mn; wegova jediwewa se koriste u medicini
kao antiseptici; ima {iroku primenu u indu-
striji.
manganizam, -zma m ‰v. mangan, -izamŠ med.
hroni~no trovawe manganom, vrsta profesio-
nalne bolesti.
mango, -a m ‰engl. mango od port. manga iz
tropsko drvo (Mangifera indica) sa
egz.Š bot.
so~nim plodovima crvene ili `ute boje.
mandal, -a m ‰tur. mandalŠ etnol. reza, zasun,
drvena ili metalna pre~aga na vratima kojom
se ona zabravquju iznutra.
mandala, -e ` ‰sanskr. mandala krugŠ 1. rel.
um. u hinduizmu i budizmu, shematska predsta-
va svemira u vidu kruga ili mnogougla sa bo-
`anskim likovima i simbolima (koristi se
pri meditaciji, ima i umetni~ki karakter). 2.
psih. simbol u jungovskoj psihologiji koji
predstavqa nastojawe ka postizawu ponovnog
jedinstva œjaŒ.
mandaliti, -im nesvr{. ‰v. mandalŠ zatvara-
ti vrata mandalom.
mandarin, -ina m ‰port. mandarim prema
mandar narediti od sanskr. mantrin poznavalac
svetih kwiga, kraqev savetnikŠ 1. ist. u staroj
Kini, naziv za visoke dr`avne ~inovnike. 2.
fig. pej. naziv za poslu{nika vlasti iz redova
dr`avnih ~inovnika, funkcioner, birokrata.
mandarina, -e ` ‰ital. mandarinoŠ bot. drvo i
plod male, aromati~ne i slatke pomoranxe, po-
reklom iz Kine i Japana, Citrus nobilis.
mandarinski, -a, -o ‰v. mandarinŠ 1. prid.
koji pripada mandarinima, koji se odnosi na
mandarine. 2. glavni dijalekt kineskog jezika,
koji se razume na devet desetina kineske teri-
torije (‹ kineski).
mandat
mandat, -ata m ‰lat. mandatum od mandare
poveritiŠ 1. ovla{}ewe dato nekome da pred-
stavqa, zastupa ili (u)radi ne{to u ne~ije
ime. 2. prav. administrativni naredbodavni
dokument koji vi{a vlast upu}uje ni`oj. 3.
podru~je pod posebnom upravom me|unarodnih
organizacija ili velikih sila.
mandatar, -ara m ‰nlat. mandatariusŠ zastup-
nik, opunomo}enik; ovla{}ena, punomo}na
osoba; osoba koja je dobila mandat da sastavi
vladu.
mandatni, -a, -o ‰v. mandatŠ 1. koji se odno-
si na mandat. y mandatna kazna kazna koja se
napla}uje na licu mesta. 2. koji je pod manda-
tom, pod upravom koja ima mandat.
mandator, -a m ‰nlat. mandatorŠ davalac man-
data, punomo}i; naredbodavac, opunomo}iteq;
onaj koji daje mandat za sastavqawe vlade (ob.
{ef dr`ave).
mandibula, -e ` ‰nlat. mandibula od lat. man-
dere `vakatiŠ 1. anat. dowa vilica. 2. (ob. mn.)
zool. delovi usnog pribora kod pojedinih inse-
kata. x mandibularan.
mandola, -e ` ‰ital. mandolaŠ muz. `i~ani
instrument, vrsta laute sa ~etiri ili pet pa-
ri struna, ra{irena u Evropi do HÇH veka; up.
bandola.
mandolina, -e ` ‰fr. mandoline od ital. man-
dolinoŠ muz. `i~ani instrument kru{kastog ob-
lika, vrsta kratke tambure, sa ~etiri do {est
pari struna.
mandorla, -e ` ‰ital. mandorla bademŠ rel. um.
bademasti oreol, simbol bo`anske svetlosti,
oko tela svetih likova na slikama (u hri{}an-
stvu uglavnom ograni~en na predstave Hrista
i Bogorodice).
mandragora, -e ` ‰gr~. mandragorasŠ bot.
biqka ~iji koren li~i na qudsku figuru i ko-
joj se pripisuje ~udotvorna mo}, Mandraghora
officinalis; alrauna, bunovina.
mandril, -ila i mandril, -a m ‰nem. Man-
drill od {p. mandrilŠ 1. zool. vrsta afri~kog maj-
muna, veliki pavijan, Mandrillus sphinx. 2. pej.
nevaspitana, neugla|ena osoba; neotesanko,
klipan.
man`etna
mandula i mandula, -e ` ‰lat. amandula od
gr~. amygdaleŠ 1. bot. badem; drvo ili plod bade-
ma. 2. anat. krajnik, tonzila.
manevar, -vra i manevar, -vra m ‰fr. manoe-
uvreŠ 1. voj. pokret i preraspore|ivawe vojnih
jedinica u borbenoj situaciji radi postizawa
vojnog ciqa. 2. (ob. mn.) voj. ve`ba ve}e vojne
formacije ili vi{e jedinica pri kojoj se in-
sceniraju mogu}e borbene situacije. 3. postu-
pak, potez prilikom rukovawa, upravqawa (po-
kretnom ma{inom, vozilom i sl.). 4. sp. pokret,
potez, postupak u sportskoj igri jednog igra~a
ili tima. 5. fig. postupak u nekoj `ivotnoj si-
tuaciji radi savladavawa te{ko}e ili posti-
zawa ciqa; trik, smicalica, dosetka.
manevarka, -e ` ‰v. manevarŠ mawa lokomo-
tiva koja slu`i za prebacivawe `elezni~kih
vagona ili kompozicija na stanici, u depou i
sl.
manevarski, -a, -o ‰v. manevarŠ koji se odno-
si na manevre, koji se primewuje u manevrima.
y manevarska municija meci koji se upotre-
bqavaju na vojnim ve`bama i koji ne mogu iza-
zvati povrede, osim iz neposredne blizine.
manevrisati, -i{em nesvr{. ‰fr. manoeu-
vrerŠ 1. voj. vr{iti manevre; pokretati vojne je-
dinice prema potrebama fronta. 2. upravqati,
rukovati ~ime; vr{iti odre|ene pokrete vozi-
lom ili ma{inom. 3. fig. snalaziti se, tra`i-
ti na~in za izlaz iz neprijatne situacije.
mane` v. mawe`.
maneken, -ena m (`. manekenka) ‰fr. manne-
quin od flam. mannekijn ~ove~uqakŠ 1. lepo gra-
|ena osoba koja prikazuje najnovije modele
odevnih predmeta, frizure, modne detaqe i sl.
na modnim revijama i takmi~ewima, televi-
zijskim ili fotografskim snimcima i sl.; mo-
del (v.). 2. kroja~ka lutka za modelirawe i pro-
bawe ode}e; lutka za izlagawe ode}e u izlozi-
ma. 3. (ranije drvena) lutka savitqivog tela
koju koriste umetnici za skicirawe qudskih
telesnih poza. x manekenski.
man`eta, -e i man`etna, -e = man{eta, -e `
‰fr. manchette prema manche rukavŠ posuvra}e-
ni dowi deo rukava (obi~no se zakop~ava) ili
nogavica na pantalonama.
man`etna v. man`eta.
741
manizam
manizam, -zma m ‰lat. manes seni, du{e po-
kojnikaŠ 1. ist. kult mrtvih kod Rimqana i sta-
rih italskih naroda. 2. (uop{te) po{tovawe
predaka svog naroda ili svoje porodice.
manija, -e ` ‰gr~. maniaŠ 1. med. ludilo, su-
manutost, mahnitost, bes (u nastupima, napa-
dima) kao sastavni deo bolesti (endogene psi-
hoze) koja se ispoqava kroz smetwe u mi{qe-
wu, afekte i motorne hiperaktivnosti. 2. pre-
terana sklonost, strast, ludovawe za nekom vr-
stom predmeta ili aktivnosti.
manijak i manijak, -a m, mn. manijaci
‰srlat. maniacus, v. manijaŠ 1. onaj koji pati od
manije; du{evno bolesna, nastrana osoba (sek-
sualni ‹). 2. fig. onaj koji pokazuje preteranu
sklonost ili strast za ne{to.
manijakalan, -lna, -lno ‰v. manijakŠ 1. koji
se odnosi na maniju. 2. koji se pona{a kao ma-
nijak; koji se odnosi na manijaka; koji li~i na
osobinu ili postupak manijaka.
manija~ki i manija~ki, -a, -o ‰v. manijakŠ
v. manijakalan.
manikir, -ira m (`. manikirka, dat. i lok.
manikirki) ‰fr. manicure, manucure od lat. ma-
nus ruka, cura negaŠ 1. rad na nezi ruku i nokti-
ju. 2. onaj ko se bavi manikirskim zanatom, ko
stru~no neguje ruke i nokte. 3. pribor za negu
noktiju, pribor za manikirawe.
manikirati, manikiram, 3. l. mn. maniki-
raju nesvr{. ‰nem. manikuren od fr. manicurerŠ 1.
higijenski i kozmeti~ki negovati ruke i nok-
te. 2. manikirati se obavqati manikirawe na
sopstvenim rukama.
manioka, -e i manioka, -e ` ‰fr. manioc od
egz. (tupi) mandiocaŠ bot. tropska biqka ~iji
koren sadr`i mnogo skroba od kojeg se pravi
hleb.
manipula, -e ` ‰lat. manipulusŠ ist. pe{adij-
ska jedinica u starorimskoj vojsci od 60 do
120 qudi.
manipulant, -a m, gen. mn. manipulanata ‰v.
manipulacijaŠ 1. onaj koji upravqa, rukuje, ma-
nipuli{e ne~im. 2. ni`i slu`benik koji u
preduze}u ili ustanovi preme{ta ili donosi
predmete, radni materijal na obradu (npr. u
biblioteci). 3. v. manipulator. x manipu-
lantski.
742
manifest
manipulator, -a m ‰v. manipulacijaŠ 1. v.
manipulant (1). 2. pej. onaj koji se bavi mani-
pulacijama (2, 3); prevarant, podvalaxija.
manipulacija, -e ` ‰fr. manipulation od lat.
manipulusŠ 1. rukovawe, (ru~no) baratawe, upra-
vqawe predmetima, robom itd. 2. pej. planski
uticaj na pojedince i javnost nepo{tenim po-
stupcima radi postizawa politi~kih ciqeva.
3. pej. smi{qeno mewawe, prilago|avawe ili
izvrtawe podataka i informacija u ciqu sti-
cawa koristi, smicalica, podvala.
manipulisati, -i{em nesvr{. ‰srlat. mani-
pulare, v. manipulacijaŠ 1. vr{iti manipula-
ciju (1). 2. baviti se manipulacijama, upra-
`wavati manipulaciju (2, 3).
manipulum, -a m ‰nlat. manipulumŠ crkv. 1. u
gr~koj crkvi, komad tkanine za brisawe ruku i
svetih sasuda. 2. u katoli~koj crkvi, na-
ru~nik, {iroka ki}ena tkanina koju na levoj
podlaktici nosi sve{tenik tokom mise.
manir, -ira m ‰fr. maniereŠ 1. na~in na koji
se ne{to radi. 2. ustaqen na~in na koji se ob-
likuju umetni~ka dela; stvarala~ki metod, {a-
blon jednog umetnika, `anra, umetni~ke {ko-
le i sl. 3. (mn.) spoqni na~in pona{awa, opho-
|ewa prema drugima; lepo, fino pona{awe.
manirizam, -zma m ‰fr. manierismeŠ 1. stva-
rala~ki metod koji postaje ustaqen, ponavqan
do jednoobraznosti; {ablon. 2. pomodarstvo,
opona{awe pomodnog. 3. um. stil na prelazu iz-
me|u renesanse i baroka koji se odlikovao pa-
tosom, nemirom, kontrastima u koloritu. 4.
psih. neprirodno dr`awe, samoisticawe pu-
tem usiqenog i jednoli~nog pona{awa.
manirist(a), -e ` ‰fr. maniere, v. -ist(a)Š um.
umetnik koji stvara u duhu manirizma ili dr-
`e}i se jednog stila.
manit v. mahnit.
manifest i manifest, -a m ‰lat. manifestus
vidqiv, jasan, o~igledanŠ 1. objava, proglas za
javnost nekog kulturnog, politi~kog ili dru-
gog pokreta, udru`ewa i sl. o svom dugoro~nom
programu i na~elima (nadrealisti~ki ‹; Ko-
munisti~ki ‹, publikacija Marksa i Engel-
sa). 2. prav. trg. u pomorskom saobra}aju, doku-
ment koji sadr`i podatke o robi i putuje s
wom od utovara do istovara; carinska uprava.
manifestan
3. saobr. u vazdu{nom ili pomorskom saobra}a-
ju, popis putnika i po{iqki.
manifestan, -tna, -tno i manifestan,
-tna, -tno ‰lat. manifestusŠ 1. koji se jasno ispo-
qava, vidqiv, o~igledan, izrazit. 2. med. jasno
izra`en (simptom).
manifestant, -a i manifestator, -a m ‰v.
manifestovatiŠ u~esnik u manifestaciji (v.).
manifestacija, -e ` ‰lat. manifestatioŠ 1.
javni ~in (grupnog) izra`avawa, ispoqavawa
(politi~kog i dr.) mi{qewa. 2. javna priredba
(kulturna, sportska itd.), doga|aj. 3. znak, po-
java, simptom kojim se otkriva postojawe ne-
~eg drugog.
manifestovati, -tujem nesvr{. ‰lat. manife-
stareŠ 1. vidqivo pokazivati, ispoqavati, iz-
ra`avati mi{qewe, raspolo`ewe, osobinu i
sl. 2. u~estvovati u manifestaciji (1) (v.).
maniheizam, -zma m ‰gr~. Manichaismos, pre-
ma ManijuŠ 1. rel. u~ewe persijskog verou~ite-
qa Manija u ÇÇÇ veku n.e. koje sa hri{}anstvom
spaja tradicionalno shvatawe o svetu kao
ve~noj borbi dobra i zla, svetlosti i tame. 2.
fig. do krajnosti izra`eno dualisti~ko gledi-
{te u politici, filozofiji, ideologiji; cr-
no-beli pogled na svet, bez smisla za nijanse.
manihejac, -jca m ‰nlat. Manichaeus, v. mani-
heizamŠ 1. pristalica manihejskog u~ewa; pri-
padnik manihejske sekte, jeresi. 2. fig. ~ovek
koji na sve gleda u krajnostima, crno-belo.
manliherka, -e `, gen. mn. manliherki ‰pre-
ma nema~kom konstruktoru oru`ja F. fon
Manliheru (Mannlicher)Š vrsta vojni~ke pu-
{ke.
manometar i manometar, -tra m ‰gr~. manos
redak, v. -metarŠ 1. fiz. instrument za merewe
pritiska te~nih ili gasovitih tela. 2. med. in-
strument za merewe pritiska krvi ili likvora.
mansarda, -e ` ‰fr. mansarde prema gradite-
qu F. Mansaru (Mansard)Š arhit. 1. prelomqen
krov sa dowom, strmijom, i gorwom, pli}om
kosinom. 2. ~itav sprat ispod takvog krova;
stan u potkrovqu.
-mant, -mantija ‰gr~. manteiaŠ ozna~ava raz-
ne vrste gatawa i proricawa, odnosno osobu
koja se time bavi.
manuskript
mantati se, -am se = mantrati se, -am se
nesvr{. ‰srlat. martyrare od gr~. martyr mu~enikŠ
pokr. fam. mutiti se, vrteti se u glavi (manta
mi se od ove trke).
-mantija v. -mant.
mantija, -e ` ‰ngr~. mantion od lat. mantel-
lum ogrta~Š 1. duga~ka sve{teni~ka haqina
kao stalna propisana ode}a. 2. fig. sve{ten-
stvo uop{te; sve{teni~ki stale`.
mantika, -e ` ‰gr~. mantikeŠ ve{tina prori-
cawa, gatawa, vra~awa.
mantil, -ila m ‰nem. Mantel od ital. mantel-
loŠ laki kaput za prole}e i jesen koji {titi od
vetra i ki{e, ogrta~.
mantiqa, -e ` ‰{p. mantilla od lat. mantel-
lumŠ du`a marama (ob. ~ipkana) koju `ene u
[paniji nose preko glave i le|a poput vela,
tako da krajevi dopiru do pojasa.
mantinela, -e ` ‰fr. mantinelleŠ 1. presvla-
ka bilijarskog stola (ob. od zelene ~oje). 2.
ogradica du` ivice bilijarskog stola. 3. ogra-
da nekih sportskih terena (klizali{ta, fud-
balskog igrali{ta itd.).
mantisa, -e ` ‰lat. mantissa dodatak, prilogŠ
mat. decimalni deo logaritma, u logaritam-
skim tablicama zaokru`en na neki broj deci-
mala; up. karakteristika (2).
mantra, -e ` ‰sanskr. mantraŠ 1. rel. vedska
pesma ili molitva. 2. izreka ili re~enica (ob.
deo teksta iz Veda) koja se ponavqa u ritualne
svrhe. 3. fig. uobi~ajena, bezbroj puta pono-
vqena parola.
mantrati se v. mantati se.
manual, -ala m ‰lat. manuale, prema manus
rukaŠ 1. priru~nik, kwi`ica sa opisom ne~ega
i uputstvima za rad. 2. muz. klavijatura na or-
guqama; up. pedal.
manuelan, -lna, -lno ‰fr. manuel od lat. ma-
nualis, prema manus rukaŠ 1. koji podrazumeva
kori{}ewe ruku ili se odnosi na ruke. 2. koji
zahteva ili koristi fizi~ku snagu. y manuel-
ni radnik radnik koji radi fizi~ke poslove.
manuskript, -a m, gen. mn. manuskripata
‰srlat. manuscriptus od manu scriptus rukom pi-
sanŠ 1. rukopis; stari rukopisni tekst koji je
predmet nau~nog prou~avawa; rukopisna kwi-
ga. 2. autorski tekst, pisan ili kucan; tekst
743
manufakt
(kwige, nau~nog ili kwi`evnog rada itd.)
spremqen za {tampu; up. daktiloskript.
manufakt, -a m ‰lat. manu factumŠ ru~ni
rad, rukotvorina.
manufaktura, -e ` ‰srlat. manufactura od lat.
manufactus koji je na~iwen rukomŠ 1. rukom ra-
|ena, proizvedena roba (posebno tkana i plete-
na). 2. radionica za proizvodwu takve robe. 3.
ist. na~in proizvodwe zasnovan na unutra{woj
podeli radnih zadataka, kao prelazni oblik
izme|u zanatske radwe i fabrike (do prve po-
lovine XIX veka).
manufakturist(a), -e ` ‰v. manufaktura,
-ist(a)Š 1. vlasnik ve}e radionice ili fabri-
ke. 2. radnik u manufakturi, zanatlija, proiz-
vo|a~. 3. trgovac manufakturnom robom.
man~ester, -a m ‰engl. ManchesterŠ vrsta pa-
mu~ne tkanine sli~ne somotu, namewene za iz-
radu sportskih odela, `enskih haqina i dr.
(prvi put proizvedena u engleskom gradu Man-
~esteru).
man{eta = man`eta i man`etna (v.).
mawe`, -e`a m = mane`, -e`a ‰fr. manege od
ital. maneggioŠ sp. {kola jahawa; kowi~ko ve-
`bali{te; ome|en pravougaoni prostor (otvo-
ren ili pokriven) gde se izvode ve`be jahawa
ili dresura kowa, slu`i i kao takmi~arski
poligon.
maoizam, -zma m ‰prema Mao CedunguŠ pol.
ist.1. komunisti~ka vlast (1949–1976) na na-
~in kineskog predsednika Mao Cedunga, koja
podrazumeva apsolutni kult vo|e, potpunu ko-
lektivizaciju svojine i sprovo|ewe tzv. kul-
turne revolucije. 2. marksisti~ka ideologija
u interpretaciji Mao Cedunga.
maoist(a), -e m, mn. maoisti ‰v. maoizamŠ
pristalica maoizma.
maoisti~ki, -a, -o ‰v. maoist(a)Š koji se od-
nosi na maoizam ili maoiste.
mapa, -e ` ‰srlat. mappa mundi karta svetaŠ
1. geografska karta, plan, crte` koji prikazuje
neki geografski prostor, izra|en prema pra-
vilima kartografije. 2. slik. zbirka umet-
ni~kih slika koje ~ine celinu po temi, for-
matu, `anru i sl. 3. posebne korice, omot ili
torba za sme{taj spisa, papira ili crte`a.
744
margarita
mapirati, mapiram, 3. l. mn. mapiraju svr{.
i nesvr{. ‰engl. map, v. mapaŠ 1. prikazati na ma-
pi ili u vidu mape. 2. (mat.) preslikavati ta~ke
s jednog na drugo mesto u prostoru.
marabu, -ua m ‰fr. maraboutŠ 1. zool. afri~ka
i azijska ptica jakog kquna, sli~na rodi, Lep-
toptillos crumeniferus. 2. perje sa krila i repa
marabua, kori{}eno kao ukras za haqine. 3. vr-
sta `enskog {ala u `ivim bojama.
maravedi, -ija m ‰ar. marabiti, po dinastiji
Almoravida koji su vladali u severnoj Afri-
ci i [panijiŠ ist. arapski zlatan novac, kori-
{}en u [paniji i Portugalu u sredwem veku.
marazam, -zma m ‰gr~. marasmos istro{eno-
stŠ 1. med. telesna onemo}alost, oronulost, is-
crpqenost usled starosti (senilni ‹), trajne
bolesti i drugih uzroka. 2. fig. atmosfera bes-
pomo}nosti, apatije; u~malost, stagnacija.
marama, -e `, gen. mn. marama ‰tur. mahrama
od ar. miqramaŠ ~etvrtast komad tkanine, raz-
li~itih veli~ina, kojim su nekad `ene obave-
zno pokrivale glavu.
maramica, -e ` ‰dem. od maramaŠ 1. mala ma-
rama; par~e tkanina za brisawe nosa, rubac. 2.
anat. omota~, ovojnica nekog organa (plu}na ‹).
maraton, -a i maraton, -ona m ‰po staro-
gr~kom mestu i ravnici MaratonŠ 1. ist. mesto
velike bitke 490. godine pre n.e., posle koje je
glasnik pretr~ao 42 km do Atine da javi o po-
bedi nad Persijancima. 2. sp. atletska olim-
pijska disciplina s najdu`om trka~kom sta-
zom (42.195 m). 3. sp. u kajaka{kom spustu, sta-
za du`a od 20 km. 4. fig. ne{to {to dugo ili
predugo traje. y filmski maraton vi{ednev-
na serija filmskih predstava.
maratonac, -nca m, mn. maratonci, gen. mn. ma-
ratonaca ‰v. maratonŠ sp. u~esnik u maratonu,
najdu`oj olimpijskoj trka~koj disciplini.
maratonski, -a, -o ‰v. maratonŠ 1. koji se od-
nosi na maraton. 2. koji traje nenormalno dugo.
margarin, -ina m ‰fr. margarine od gr~. mar-
garon biserŠ jestivi namaz proizveden od biq-
nih masno}a; zamena za buter.
margarita, -e ` i margareta ‰gr~. margari-
tes od margaron biserŠ bot. poqski cvet s belim
laticama oko `utog centra, Leucanthemum vul-
gare, bela rada, krasuqak.
margina
margina, -e ` ‰lat. margo, gen. marginis ivi-
ca, rubŠ 1. neispisan ivi~ni deo hartije, beli-
na oko {tampanog ili pisanog teksta. 2. fig.
predeo, kraj koji je udaqen od centra (grada,
dru{tvenog `ivota, pa`we javnosti); rub, pe-
riferija. 3. dozvoqena veli~ina, granica
(gre{ke, odstupawa).
marginalan, -lna, -lno ‰lat. marginalisŠ 1.
koji pripada margini ili se na wu odnosi, v.
margina (1, 2). 2. sporedan, neva`an, nebitan.
marginalizam, -zma m ‰v. marginalan,
-izamŠ ekon. pravac u ekonomskoj nauci koji ne
polazi od proizvodwe i ponude, ve} od potro-
{we i potra`we, slu`e}i se grani~nim, mar-
ginalnim ekonomskim veli~inama.
marginalije, marginalija `, mn. ‰lat. margi-
nalia, v. marginalanŠ 1. bele{ke ispisane na
marginama teksta. 2. fig. usputne bele{ke,
primedbe i razmi{qawa u vezi s onim {to se
~ita. 3. crte`i kojima autor ilustruje svoj
tekst.
marela, -e ` ‰nem. Marelle, Amarelle, v. ama-
relaŠ 1. sorta krupnih vi{awa, amarela. 2. kaj-
sija.
mareograf, -a m ‰fr. maree plima i oseka,
-grafŠ aparat koji automatski prati i bele`i
promene u moru; up. limnograf.
mareografija, -e ` ‰fr. maree plima i ose-
ka, -grafijaŠ okeanografska disciplina koja
se bavi promenama nivoa morske povr{ine.
mar`a i mar`a, -e ` ‰fr. marge od lat. mar-
go, v. marginaŠ ekon. 1. razlika izme|u nabavne
i prodajne cene; provizija. 2. razlika izme|u
najvi{eg i najni`eg kursa na berzi. 3. razlika
izme|u tr`i{ne vrednosti i nominalne vred-
nosti zajma.
marivoda`, -a `a m ‰fr. marivaudage od gla-
gola marivauder , od prezimena Marivaux Š kwi`.
pozor. penu{av, duhovit dijalog o qubavnim
temama u galantnom stilu, na na~in francu-
skog pisca Pjera de Marivoa (1688–1763).
marija~i, -a m ‰{p. mariachi od fr. mariage
ven~awe, jer se ova muzika svirala na svadba-
maŠ muz. 1. u Meksiku, uli~ni orkestar koji iz-
vodi doma}u muziku. 2. muzika koju izvodi ta-
kav orkestar.
marija{ = marja{1 (v.).
marinski
marimba, -e ` ‰port. marimba od egz.Š muz.
udara~ki instrument od drvenih plo~ica koje
se udaraju ~eki}em, sli~an ksilofonu, pore-
klom iz Afrike.
marina -e ` ‰ital. od lat. marinus morski od
mare moreŠ mawa luka namewena nauti~kom tu-
rizmu, opremqena za snabdevawe, ~uvawe i po-
pravku sportskih ~amaca, jahti i drugih ma-
wih plovnih objekata.
marinada, -e ` = marinat, -ata m ‰fr. marina-
deŠ kulin. 1. smesa za~ina u uqu i sir}etu u koju
se potope meso ili riba radi konzervirawa ili
davawa posebnog ukusa pri pripremi jela. 2.
meso ili riba u marinadi; marinirano jelo.
marinac, -nca m ‰engl. marine, skr. od Marine
Corps mornari~ki korpusŠ voj. pripadnik ame-
ri~ke mornari~ke pe{adije.
marinizam1, -zma m ‰lat. marinus morskiŠ um.
slikarstvo koje za motiv ima brodske luke i
morske pejza`e.
marinizam2, -zma m ‰prema \ambatisti Ma-
rinu (1569–1625)Š kwi`. kitwast i izve{ta~en
pesni~ki stil u italijanskoj kwi`evnosti
HçÇÇ veka; sinonim za barokni stil u negativ-
nom smislu.
marinirati, mariniram, 3. l. mn. marini-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. marinerŠ kulin. 1. pre-
li(va)ti kuvano meso ili ribu smesom za~ina u
uqu i sir}etu. 2. staviti, stavqati namirni-
cu u marinadu (v.) da odstoji pre kuvawa.
marinist(a)1, -e m, mn. marinisti ‰lat. mari-
nus morskiŠ um. slikar brodskih luka, marina,
i morskih pejza`a.
marinist(a)2, -e m, mn. marinisti ‰prema
\ambatisti Marinu (1569–1625)Š kwi`. sled-
benik marinizma2 (v.).
marinisti~ki, -a, -o ‰v. marinizam2Š kwi`.
koji se odnosi na marinizam2 (v.) ili na mari-
niste2 (v.).
marinski, -a, -o ‰lat. marinus morskiŠ 1. voj.
koji se odnosi na mornaricu i mornare; mor-
nari~ki, mornarski. 2. koji li~i ili podse}a
na mornare. y marinsko odelo nekad uobi~aje-
na sve~ana ode}a za decu; marinsko plavo
tamnoplava boja nalik na nekada{we mornar-
ske uniforme. 3. koji se odnosi na marinu ili
pripada marini (v.).
745
marioneta
marioneta, -e ` ‰fr. marionetteŠ 1. pozor. lut-
ka koja se u lutkarskom pozori{tu pokre}e po-
mo}u konaca ili `ica pri~vr{}enih za wene
udove i glavu. 2. fig. osoba koja nema svoju vo-
qu i na~ela, ve} se prepu{ta tu|em upravqa-
wu; osoba koja je oru|e u rukama mo}nika.
marionetski, -a,-o ‰v. marionetaŠ koji se
odnosi na marionete, lutkarski. 2. fig. koji se
pona{a kao marioneta, koji sledi tu|a nare|e-
wa (‹ re`im).
marifetluk, -a m, mn. marifetluci ‰tur.
marifetlik od ar. ma'rifaŠ 1. ve{tina snala`ewa
u novoj situaciji, nevoqi i sl., dovitqivost.
2. smicalica kojom neko izbegava obavezu ili
odgovornost, trik, lukav{tina.
marihuana, -e ` ‰{p. marijuanaŠ vrsta lake
droge, u ve}ini zemaqa zakonom zabrawene; in-
dijska konopqa, kanabis, ha{i{, obi~no se
pu{i u vidu cigareta.
marja{1, -a = marija{, -a m ‰od imena Ma-
rijaŠ ist. num. 1. ugarski metalni novac s likom
Majke Bo`je, u upotrebi od HÇç do HçÇÇ veka
(vrednosti 17 krajcara). 2. u Srbiji pre Prvog
svetskog rata, nikleni nov~i} od 5 para, dva-
deseti deo dinara.
marja{2, -a m ‰fr. mariage ven~aweŠ vrsta
karta{ke igre sa 32 karte.
marka1, -e ` ‰nem. Mark granica, grani~na
zemqaŠ 1. ist. u sredwovekovnoj Frana~koj i
Nema~koj, pograni~na vojno-administrativna
oblast sa markgrofom (v.) na ~elu. 2. nov~ana
jedinica u Nema~koj i Finskoj (pre uvo|ewa
evra).
marka2 -e ` ‰fr. marque znak od marquer obe-
le`iti, ozna~itiŠ 1. mali ~etvorougao od har-
tije sa ozna~enom vredno{}u koji se lepi na
pismo (po{tanska ‹) odn. na dokumente (tak-
sena ‹). 2. fabri~ka oznaka, `ig, ime pod kojim
se neka vrsta robe proizvodi i(li) prodaje. 3.
fam. onaj koji vredi, koji je na glasu kao
stru~wak ili znalac u odre|enoj oblasti.
markando pril. ‰ital. marcandoŠ muz. posebno
nagla{eno, istaknuto.
markantan, -tna, -tno ‰nem. markant od fr.
marquantŠ koji se isti~e svojom fizi~kom po-
javom u pozitivnom smislu (skladom, izra`aj-
no{}u); upadqiv, uo~qiv.
746
markiz
markato pril. ‰ital. marcatoŠ muz. v. markan-
do.
markacija, -e ` ‰v. marka2Š 1. stavqawe zna-
ka na ne{to, obele`avawe, ozna~avawe. 2. sp. u
nekim sportovima i rekreativnim aktivno-
stima, obele`avawe trasa, staza za kretawe
(planinara, skija{a).
markgraf i markgrof, -a m ‰nem. Markgraf,
v. marka1 Graf grofŠ ist. titula sredwovekov-
nog feudalca u Frana~koj i Nema~koj koji je
upravqao markom (v.), markgrofovijom (kasni-
je postala nasledna).
marker1, -a m ‰engl. markerŠ 1. predmet koji
se postavqa da bi ne{to obele`io. 2. osoba ko-
ja stavqa znak, obele`ava, markira. 3. {iri
flomaster (v.) kojim se tekst prevla~i radi is-
ticawa ili se wime pi{e radi boqe vidqivo-
sti sa daqine.
marker2, -a m ‰Marker, za{ti}eno imeŠ sp.
`arg. automatski vez na skijama koji s obe stra-
ne, predwe i zadwe, u~vr{}uje cipele skija{a
dok je na skijama, a osloba|a ih pri nepravil-
nom optere}ewu.
market, -a m ‰engl. market pijaca, tr`i{teŠ
`arg. pomodni naziv za prodavnicu, obi~no sa-
moposlugu (s namirnicama, ku}nim potrep-
{tinama i dr.).
marketing, -a m, mn. marketinzi ‰engl. mar-
ketingŠ 1. skup organizovanih aktivnosti
usmeren na plasman robe na tr`i{te i osvaja-
we kupca, po~ev od reklamirawa i informisa-
wa do ~ina prodaje. y marketing psihologija
grana primewene psihologije koja se bavi psi-
holo{kim pitawima tr`i{ta: ogla{avawem,
na~inom prodaje, li~no{}u prodavca i kupca,
izgledom proizvoda itd. 2. (u obi~nom govoru)
reklama; propaganda (politi~ki ‹).
marketin{ki, -a, -o ‰v. marketingŠ 1. koji
se odnosi na marketing. 2. fam. reklamni; pro-
pagandni.
marketirati, marketiram, 3. l. mn. marke-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰v. marketŠ `arg. obraditi,
obra|ivati tr`i{te radi plasmana robe i
osvajawa kupaca.
markiz, -iza m ‰fr. marquisŠ ist. 1. sredwove-
kovni feudalac kojem je data na upravqawe po-
markiza
grani~na oblast, v. marka1. 2. plemi}ka titula
ni`a od vojvode a vi{a od grofa (v.).
markiza, -e ` ‰fr. marquiseŠ supruga ili k}i
markiza (v.).
markizat, -ata m ‰fr. marquisatŠ oblast pod
upravom markiza (v.).
markizet, -a m ‰fr. marquisetteŠ laka tkani-
na od finog prediva pamuka, svile ili vune,
retkog i poluprozirnog tkawa.
markirati, markiram, 3. l. mn. markiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. marquerŠ 1. staviti, stavqa-
ti marku, obele`je, `ig; obele`iti, obele`a-
vati, `igosati. 2. zool. obele`iti, obele`ava-
ti `ivotiwe u nau~ne i(li) za{titne svrhe. 3.
zanemarivati du`nosti, simulirati, zabu{a-
vati; be`ati iz {kole.
markir-dekor, -ora m ‰nem. markieren, v.
markiratiŠ pozor. improvizovani dekor za pro-
be na sceni.
marksizam, -zma m ‰nem. Marxismus, po pre-
zimenu Marx, v. -izamŠ 1. ist. u~ewe K. Marksa
(1818–1883) i F. Engelsa o dr`avi kao sred-
stvu eksploatacije masa od strane vladaju}e
klase, klasnoj borbi kao pokreta~u istorijske
promene, proleterskoj revoluciji i privreme-
noj diktaturi, do besklasnog (komunisti~kog)
dru{tva. 2. pol. ideologija komunisti~kih i
jo{ nekih partija od HÇH veka do danas koje
svoj program zasnivaju na Marksovom u~ewu.
marksist(a), -e m ‰v. marksizamŠ pristalica
marksizma.
marksisti~ki, -a, -o ‰v. marksist(a)Š koji
se odnosi na marksizam (v.) ili marksiste.
marmelada, -e ` ‰fr. marmelade od port. mar-
melo duwaŠ kulin. vrsta slatkog namaza od vo}a
ukuvanog sa {e}erom.
marmor v. mermer, mramor.
marmorisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰nlat.
marmorare od lat. marmor mramorŠ (u)~initi da
ne{to li~i na mramor (v.); imitirati mramor
slikarskom tehnikom.
marod prid. indekl. ‰nem. marode od fr. mara-
ud od lat. moratusŠ nemo}an, slab, iznemogao,
bolestan.
maroder, -era m ‰fr. maraudeurŠ 1. onaj koji
pqa~ka poginule i rawene vojnike (posle bit-
ke). 2. fig. le{inar; onaj koji zloupotrebqava
martirologijum
tu|u nesre}u da izvu~e imovinsku ili nov~anu
korist. x maroderski.
maroderstvo, -a s ‰v. maroderŠ pqa~ka, le-
{inarewe, zloupotreba tu|e nesre}e.
maroken, -ena m ‰fr. (crepe) marocain, prema
MarokuŠ 1. kozja ko`a {tavqena biqnim eks-
traktima radi glatko}e i obojena u crno, slu-
`i za izradu finije ode}e. 2. vrsta svilene
tkanine.
maroko, -a m ‰ital. maroccoŠ pamu~no platno
za povezivawe kwiga.
maron, -ona m ‰ital. marroneŠ 1. bot. pitomi
kesten krupnog ploda, marun. 2. nijansa sme|e
boje.
maronit, -ita m ‰lat. Maronita, prema osni-
va~u sekte sv. MaronuŠ pripadnik hri{}anske
zajednice unijata (pravoslavnog obreda, uz
priznavawe pape) pod jurisdikcijom antio-
hijskog patrijarha, koja uglavnom `ivi u Si-
riji i Libanu.
marsala, -e ` ‰ital. prema luci Marsala na
SicilijiŠ vrsta slatkog, jakog vina.
Marseqeza, -e ` ‰fr. MarseillaiseŠ francu-
ska nacionalna himna, nastala kao revolucio-
narna pesma 1792. godine (prvi put su je u Pa-
rizu pevali vojnici iz Marseja).
marsilijana, -e ` ‰ital. marsilianaŠ veneci-
janski trgova~ki jedrewak iz HçÇ i HçÇÇ veka.
mart, -a m ‰lat. martius Marsov (mesec)Š tre-
}i mesec u godini.
martir, -a m ‰gr~. martyr svedokŠ 1. ist. rel.
mu~enik, onaj koji `rtvuje `ivot za svoju (hri-
{}ansku) veru. 2. pa}enik, mu~enik; onaj ko
podnosi `rtve zarad sopstvenih uverewa.
martirijum, -a m i martirij, -ija m ‰lat.
martyrium, v. martirŠ 1. stradalni{tvo, mu~e-
ni{tvo, velika patwa. 2. rel. stradawe hri-
{}anina zbog svog verskog ube|ewa. 3. deo cr-
kve gde je sme{ten grob mu~enika ili kov~eg s
wegovim (wenim) mo{tima.
martirologijum, -a m i martirologij, -a m
‰srlat. martyrologium od gr~. martyrologion, pre-
ma martyr svedokŠ rel. crkvena kwiga u kojoj su
sabrana imena svetih mu~enika sa opisima
wihovog stradalni{tva i smrti.
747
martovski
martovski, -a, -o ‰v. martŠ koji se doga|a u
martu; koji je svojstven martu; y martovske
ide v. pod ide.
martoloz, -a m ‰tur. martoloz od ngr~. amarto-
los gre{nikŠ ist. pla}eni vojnik u pogra-
ni~nim jedinicama Osmanlijskog carstva na
Balkanu od Hç do HÇH veka.
marturina, -e ` ‰srlat. martur kunaŠ 1. pokr.
ko`a, krzno kune. 2. ist. prav. u severnom delu
dana{we Hrvatske porez na zemqu koji se pla-
}ao u ko`ama kune, kasnije u (istoimenom)
novcu.
marun v. maron.
marcijalan, -lna, -lno ‰lat. martialis Mar-
sov, boga rataŠ ratni~ki, borila~ki; ratobo-
ran; sr~an, hrabar; koji se odnosi na vojnike. y
marcijalni zakon vojni, ratni, surov zakon.
marcipan, -ana m ‰ital. marzapane od ar.
martabanŠ slatki{ od badema, belanceta i {e-
}era, zape~en u rerni.
mar{, -a m, mn. mar{evi ‰fr. marcheŠ 1. voj.
odre{it usagla{en korak grupe vojnika, mar-
{irawe. 2. kretawe vojne jedinice ka odre|e-
nom ciqu (pe{ice ili transportnim sred-
stvima); nastupawe vojske u sklopu vojnih ope-
racija. y mar{-bataqon voj. bataqon, jedini-
ca koja kre}e na front; mar{-kolona vojna ko-
lona koja mar{ira; mar{-kompanija odred
vojske koji se sprema na front. 3. muz. kora~ni-
ca, muzi~ka kompozicija sve~anog tona u 4/4
taktu (obi~no prati sve~ano kretawe grupe
qudi ili vojske). 4. uzv. naredba za pokret, po-
sebno u vojsci (Napred, ‹ !). 5. uzv. vulg. uzvik
kojim se neko tera da ode (‹ odatle!).
mar{al, -ala m ‰nem. Marschal od fr. marec-
halŠ 1. zast. kowu{ar, sluga zadu`en za kowe; u
Francuskoj, potkiva~ kowa. 2. ist. titula vi-
sokog dostojanstvenika u Francuskoj i Ne-
ma~koj (na dvoru vladara ili u vojsci). y mar-
{al dvora nadzornik i upravnik poslova na
dvoru. 3. u nekim zemqama (i u Jugoslaviji po-
sle Drugog svetskog rata), vrhovni komandant
vojske. x mar{alski.
mar{alat, -ata m ‰fr. marechalatŠ voj. 1. zva-
we i slu`ba mar{ala (3) (v.). 2. zgrada u kojoj se
nalazi kancelarija mar{ala sa prate}im slu-
`bama.
748
masivan
mar{evski, -a, -o ‰v. mar{Š koji se odnosi
na mar{; koji je u ritmu mar{a. y mar{evski
korak odse~an, usagla{eni korak kojim vojni-
ci mar{iraju.
mar{irati, mar{iram, 3. l. mn. mar{iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. marcherŠ 1. kretati se ujed-
na~enim korakom, stupati u mar{u (v.). 2. fam.
(o)terati koga uzvikom œmar{Œ, izbaciti koga.
mar{ovati v. mar{irati.
mar{ruta, -e ` ‰nem. Marschroute, v. mar{,
fr. route putŠ planiran put kretawa, putovawa.
masa, -e ` ‰lat. massaŠ 1. fiz. jedna od osnov-
nih fizi~kih osobina: koli~ina materije sa-
dr`ane u telu; te`ina izra`ena u kilogrami-
ma kao koli~nik sile i ubrzawa ili proizvod
zapremine i gustine. 2. a. veliki broj qudi na
jednom mestu, mno{tvo, gomila, svetina. b.
(~esto mn.) {iroki slojevi stanovni{tva (na-
rodne mase). 3. a. smesa (iz koje se ne{to pra-
vi). b. (ve}a) stvar neodre|enog oblika. 4. ne-
pokretqivost, tromost, glomaznost, korpu-
lentnost. 5. velika koli~ina ne~ega. y kri-
ti~na masa fiz. najmawa koli~ina goriva neo-
phodna za nuklearnu reakciju; fig. koli~ina
qudi (u~esnika, glasova i sl.) neophodna da bi
se postigao neki ciq.
masa`a, -e ` ‰fr. massageŠ 1. trqawe i(li)
gwe~ewe tela radi le~ewa, nege itd. 2. `arg. do-
sa|ivawe (nekome), gwava`a.
masakr, -a m, gen. mn. masakra ‰fr. massacreŠ
pokoq, (okrutno) masovno ubistvo, veliko kr-
voproli}e.
masakrirati, masakriram, 3. l. mn. masa-
kriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. masacrer, v. masakrŠ
1. (iz)vr{iti pokoq, (po)ubijati. 2. (iz)mr-
cvariti, (is)kasapiti `rtvu. 3. fig. te{ko po-
raziti protivnika (u sportu).
maser, -era m ‰fr. masseurŠ 1. onaj koji vr{i
masa`u (v.) kao posao, zanimawe. 2. `arg. davi-
teq, gwavator. x maserski.
masiv, -iva m ‰fr. massifŠ planina koja delu-
je kao kompaktna celina, s jednim ili malim
brojem vrhova.
masivan, -vna, -vno ‰fr. massif, v. masaŠ 1. te-
`ak, trom, vrlo velik; izjedna na~iwen. 2. na-
~iwen ili sagra|en od izdr`qivog materija-
masivnost
la, otporan na o{te}ewa ili pomerawa; nepro-
bojan, bez {upqina, gust.
masivnost, -osti ` ‰v. masivan, masaŠ oso-
bina onoga koji je masivan ili onoga {to je ma-
sivno.
masirati, masiram, 3. l. mn. masiraju
masser, v. masa`aŠ 1. primewivati,
nesvr{. ‰fr.
vr{iti masa`u, gwe~iti, trqati. 2. `arg. dosa-
|ivati kome, gwaviti.
maska, -e `, dat. i lok. maski/masci, gen. mn.
maski ‰fr. masqueŠ 1. navlaka preko glave, lica
ili dela lica kojom se sakriva identitet oso-
be koja je nosi; krinka, obrazina. 2. ist. pozor. u
anti~kom pozori{tu figura glave koju su
glumci nosili da bi do~arali tuma~eni lik. 3.
fig. izraz ili pona{awe koji skrivaju prave
osobine ili stav li~nosti, pretvarawe, kamu-
fla`a. 4. predmet koji {titi lice ili deo li-
ca (pre svega o~i) od delovawa {tetnih mate-
rija (gas-maska). 5. sp. u nekim sportskim di-
sciplinama, deo opreme koji {titi lice i
vrat od povreda (ma~evawe) ili omogu}ava od-
re|ene takmi~arske uslove (podvodne ili ski-
ja{ke nao~are, cev~ice za disawe pod vodom
itd.). 6. sredstvo kojim se premazuje lice radi
le~ewa ili (kozmeti~ke) nege.
maskara, -e ` ‰engl. mascara od {p. mascara
maskaŠ deo {minke, sredstvo za bojewe trepa-
vica.
maskarada, -e ` ‰fr. mascarade od ital.
mascherataŠ 1. veseli doga|aj na kojem u~estvu-
ju ma{kare (1) (v.); preru{avawe. 2. pej. postu-
pak ili pona{awe koje neve{to prikriva lo-
{e namere ili lo{e delo; la`no prikazivawe.
maskaron, -ona m ‰fr. mascaron od ital. ma-
scaroneŠ arhit. dekorativni element u obliku
iscerenog, iske`enog qudskog lica (na kapi-
jama, ogradama, bunarima itd.).
maskarpone, -a m ‰ital. mascarponeŠ kulin.
vrsta belog mekog sira iz severne Italije, ko-
risti se kao puwewe za tiramisu (v.).
maskenbal, -a m ‰nem. MaskenballŠ bal, ples
pod maskama.
masker, -era m ‰v. maskaŠ u pozori{tu, na
filmu i televiziji, stru~wak za izradu i pri-
menu maski.
masonerija
maskerata i maskerata, -e ` ‰ital. masche-
rataŠ 1. povorka qudi koji nose maske, krinke.
2. kwi`. renesansna scenska igra u stihovima,
s muzikom, plesom i rasko{nim kostimima,
izvo|ena tokom karnevala.
maskirati, maskiram, 3. l. mn. maskiraju
svr{.i nesvr{. ‰fr. masquer, v. maskaŠ 1. pre-
kri(va)ti lice ili deo lica maskom. 2. davati
ne~emu druga~iji izgled, kamuflirati, pri-
krivati. 3. maskirati se obu}i, obla~iti se u
drugu ode}u u ciqu neprepoznavawa; preru-
{iti se.
maskirni, -a, -o ‰v. maskiratiŠ koji slu`i
za maskirawe ili za kamufla`u.
maskota, -e ` ‰fr. mascotteŠ dopadqiv pred-
met (lutka, `ivotiwa, figura i sl.) koji sim-
bolizuje ne{to (sportski doga|aj, festival)
ili se smatra za{titnikom od nesre}e.
maskulina, -e ` ‰lat. masculinaŠ `ena kod
koje preovla|uju mu{ke polne odlike, mu{ko-
bawa, mu{kara~a.
maskulinizam, -zma m ‰lat. masculinum, v.
-izamŠ med. pojava mu{kih polnih odlika kod
`ene, uz smawewe `enskih.
maskulinum i maskulinum, -a m ‰lat. ma-
sculinumŠ gram. mu{ki rod.
masmediji, masmedija = masovni mediji
‰engl. mass media mn.Š sredstva javnog informi-
sawa koja imaju brojnu publiku (novine, ra-
dio, televizija, Internet).
masovan i masovan, -vna, -vno ‰v. masaŠ koji
se doga|a u masi, koji se odnosi na masu; koji
obuhvata {iroke mase stanovni{tva; up. uni-
kat, serijski. y masovni mediji v. masmediji.
mason, -ona m ‰fr. macon, franc-macon od
engl. Free-mason slobodni zidarŠ 1. pripadnik
tajnog me|unarodnog udru`ewa probranog
~lanstva, koje u me|usobnom bratskom pomaga-
wu ostvaruje uticajne polo`aje u privredi i
politici pojedinih zemaqa i na me|unarodnoj
sceni. 2. ist. u sredwem veku ~lan zanatskog ce-
ha kvalifikovanih zidara koji su se slu`ili
tajnim znacima i lozinkama.
masonerija, -e ` ‰fr. maconnerie, v. masonŠ
masonska organizacija u celini; ~lanstvo te
organizacije.
749
masonski
masonski, -a, -o ‰v. masonŠ 1. prid. koji pri-
pada masonima ili se odnosi na wih. y mason-
ska lo`a masonska organizacija na odre|enoj
teritoriji.
masonstvo, -a s ‰v. masonŠ 1. pripadawe ma-
sonima; pona{awe u skladu s masonskim pra-
vilima. 2. v. masonerija.
masoterapija, -e ` ‰fr. massage masa`a, v.
terapijaŠ med. le~ewe trqawem i gwe~ewem te-
la, masa`om (v.).
mastaba, -e ` ‰ar. mastabahŠ ist. staroegipat-
ska grobnica dr`avnih dostojanstvenika u ob-
liku ~etverostrane zarubqene piramide, gra-
|ena od opeke u blizini faraonskih piramida.
master, -a m ‰engl. master od lat. magisterŠ 1.
gazda, gospodar, poslodavac. 2. posednik, ku}e-
vlasnik, brodovlasnik. 3. zvawe koje po Bo-
lowskoj deklaraciji dobija student univerzi-
teta po zavr{etku devetog i desetog semestra, a
koje je preduslov za doktorske studije (up. ma-
ster(s)). 4. matrica, izvorni ili osnovni pri-
merak za umno`avawe zvuka, slike ili {tampa-
nog teksta. y master-klas(a) kratak kurs ili
seminar koji neki priznati umetnik ili
stru~wak dr`i grupi istaknutih studenata;
master-studije 1. v. master-klas(a). 2. v. ma-
ster(s).
master(s), -a m ‰engl. master’s degree stepen
magistraŠ diplomske studije u trajawu od go-
dinu dana (9. i 10. semestar) kojima se student,
u skladu s Bolowskom deklaracijom, usavr{a-
va po okon~awu redovnih studija.
masters turnir, -ira m ‰engl. Masters tour-
namentŠ sp. eliminacioni teniski turnir koji
se krajem svake godine odr`ava izme|u osam
najboqih tenisera na svetskoj listi, za nagra-
du zvanu masters kup.
mastika, -e `, dat. i lok. mastici ‰gr~. mastic-
heŠ rakija za~iwena plodom mastiksa (v.), omi-
qena u Gr~koj i Makedoniji.
mastikacija, -e ` ‰nlat. masticatio prema
masticare `vakatiŠ med. `vakawe, usitwavawe
hrane u ustima.
mastiks, -a m ‰fr. mastic od gr~. masticheŠ
bledo`uta, miri{qava smola mediteranskog
drveta, Pistacia lentiscus, koristi se u indu-
striji hrane, lekova, hemijskih proizvoda itd.
750
matemati~ki
mastitis, -a m ‰gr~. mastos dojka, sisa, v.
-itisŠ med. upala mle~ne `lezde dojke.
mastodont, -a m ‰gr~. mastos dojka, sisa, v.
-odontŠ 1. zool. krupna preistorijska `ivoti-
wa sa surlom i kqovama u obe vilice. 2. fig. pej.
ne{to {to je preterano veliko, neprikladno,
neskladno i neprimereno (vremenu ili pro-
storu).
mastodontski, -a, -o ‰v. mastodontŠ ogro-
man, xinovski; nezgrapan, glomazan.
masturbacija, -e ` ‰nlat. masturbatio, v. ma-
sturbiratiŠ 1. nadra`ivawe genitalija dodi-
rom radi polnog u`ivawa; onanija, samozado-
voqavawe. 2. fig. pej. jalov rad, besplodan trud.
masturbirati, masturbiram, 3. l. mn. ma-
sturbiraju nesvr{. ‰nlat. masturbare, nejasnog
poreklaŠ 1. polno se samozadovoqavati, onani-
sati (v.). 2. fig. pej. uzaludno raditi, truditi se
bez koristi.
mat1, -a m ‰tur. mat od pers. {ahmat kraq je mr-
tavŠ u {ahu zavr{ni, pobedni~ki potez; uzvik
pobednika u {ahovskoj partiji.
mat2 prid. indekl. ‰fr. mat od lat. mattus me-
kan, slab, vla`anŠ prid. bez sjaja, koji se ne bli-
sta, nelakiran.
matador, -a m ‰{p. matador, prema matar ubi-
tiŠ 1. onaj koji u koridi ma~em zadaje biku
smrtni udarac. 2. pravi majstor, onaj koji u ne-
koj ve{tini zaslu`uje posebno priznawe, s ko-
jim nema {ale.
matezis, -a m ‰gr~. mathesis u~ewe, znaweŠ v.
matematika.
matema, -e ` ‰lat. mathema od gr~. mathemaŠ
ono {to je nau~eno, znawe, nauka; (matema-
ti~ko) pravilo.
matematika, -e `, dat. i lok. matematici ‰lat.
mathematica od gr~. mathematike, v. matemaŠ 1.
nauka o koli~inskim odnosima i prostornim
oblicima stvarnog sveta. 2. {kolski predmet
u kojem se ta nauka predaje odn. u~i.
matemati~ar, -a m (`. matemati~arka, dat.
i lok. matemati~arki) ‰gr~. mathematikos, v. ma-
tematikaŠ 1. stru~wak za matematiku; nastav-
nik matematike. 2. onaj koji studira ili dobro
zna matematiku.
matemati~ki, -a, -o ‰v. matematikaŠ 1. koji
pripada matematici ili se na wu odnosi. 2.
Mater doloroza
koji se u istra`ivawu slu`i matematikom, ko-
ji primewuje matematiku (matemati~ka logi-
ka, matemati~ka lingvistika, ‹ model i sl.).
Mater doloroza ‰lat. Mater dolorosa bolom
skrhana majkaŠ rel. Bogorodica u bolu zbog
stradawa svog sina ob. kao umetni~ka predsta-
va na slikama i u obliku statue.
materija, -e ` ‰lat. materia gra|a, drvo kao
gra|a; sadr`inaŠ 1. gra|a iz koje se sastoji sve
{to postoji u svemiru, stvarna sadr`ina pro-
stora ili dela prostora, ono {to ispuwava
prostor sa svojstvima inercije (v.) i gravita-
cije (v.). 2. ono od ~ega je sastavqeno fizi~ko
telo, sadr`aj (kao suprotnost formi, obliku).
3. filoz. predmet opa`aja, interesa, brige, ose-
}awa ili delovawa, materijal (v.).
materijal, -ala m ‰v. materijalanŠ 1. siro-
vina ili gra|a od koje se ne{to pravi ili je
na~iweno. 2. oprema, pribor za obavqawe po-
sla (kancelarijski ‹). 3. dokumentacija, skup
spisa, tekstova (‹ za konferenciju).
materijalan, -lna, -lno ‰lat. materialis, v.
materija, materijalŠ 1. koji se odnosi na mate-
riju ili postoji u obliku materije (materi-
jalni svet). 2. opipqiv, fizi~ki, kao suprot-
nost duhovnom, intelektualnom (v.). 3. bitan,
su{tinski, temeqan. y materijalna istina
prav. najvi{i stepen izvesnosti do kog sudija
mo`e do}i u istra`nom postupku; materijal-
ni dokaz prav. vidqiva ili opipqiva stvar ko-
ja se na sudu iznosi kao dokaz optu`be.
materijalizam, -zma m ‰fr. materialisme, v.
materijalan, -izamŠ 1. filoz. filozofski si-
stem ili teorija koji materiju smatra osnovom
svega postoje}eg i temeqnom vredno{}u koja
podle`e spoznaji, dok je duh ili svest jedno od
svojstava materije u wenom najvi{em organ-
skom obliku; supr. idealizam. 2. prete`na
briga za materijalnu stranu `ivota u odnosu
na duhovnu ili intelektualnu (v.); te`wa pre-
ma materijalnim zadovoqstvima, odn. imovin-
skoj i finansijskoj koristi.
materijalizacija, -e ` ‰v. materijalizova-
tiŠ davawe opipqivog oblika ~emu ili dobija-
we osobina opipqivog, otelovqewe, ovaplo-
}ewe; ostvarewe neke ideje, zamisli u vidqiv
objekat, ~iwenicu, pravila, tekst i sl.
matriks
materijalizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰nlat. materialisare, v. materijalan, -izovatiŠ 1.
da(va)ti ~emu opipqiv oblik, pretvoriti,
pretvarati u ~iwenicu, ostvari(va)ti. 2. ma-
terijalizovati se ostvar(iv)ati se, otelovi-
ti se, otelovqivati se.
materijalist(a), -e m, mn. materijalisti
‰fr. materialiste, v. materijalan, -ist(a)Š 1. filoz.
sledbenik materijalizma ili neke od teorija ma-
terijalizma (od Demokrita do Marksa i dr.). 2.
~ovek koji sve posmatra ili podre|uje prema ma-
terijalnim, tj. imovinskim i finansijskim in-
teresima; koristoqubiv ~ovek, srebroqubac.
materijalisti~ki, -a, -o ‰v. materija-
list(a)Š koji se odnosi na materijalizam (v.)
ili materijaliste.
materijalnost, -i ` ‰v. materijalanŠ osobi-
na onog {to je materijalno.
maternitet, -eta m ‰fr. maternite od lat. ma-
ternitasŠ materinstvo, maj~instvo, uloga ili
polo`aj majke.
mater familijas ‰lat. mater familiasŠ majka
kao glava ili stub porodice; up. pater fami-
lijas.
matinata, -e ` ‰ital. mattinata, prema matti-
no jutroŠ jutarwa pesma pod devoja~kim prozo-
rom; supr. serenada.
matine, -ea m ‰fr. matinee prepodneŠ sedeq-
ka ili javna priredba (koncert) ili predstava
(filmska, pozori{na) koja se odr`ava pre
podne ili u ranim popodnevnim ~asovima.
matirati1, matiram, 3. l. mn. matiraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. mater, v. mat1Š 1. pobediti nekog u
{ahu potezom koji donosi mat. 2. fig. potpuno,
nesumwivo nadja~ati protivnika u raspravi.
matirati2, matiram, 3. l. mn. matiraju svr{.
i nesvr{. ‰v. mat2Š sjajnom materijalu ili stva-
ri oduzeti sjaj, skinuti sjajnu povr{inu.
matrijarhat, -ata m ‰lat. mater mati, gr~. ar-
chos vo|a, stare{inaŠ 1. soc. dru{tvena zajed-
nica u kojoj `ene imaju kqu~nu, dominantnu
ulogu i polo`aj; vladavina `ena. 2. prvenstvo
u nasle|ivawu i u dru{tvenom polo`aju ste-
~eno po `enskoj liniji srodstva; up. patri-
jarhat.
matriks, -a m ‰lat. matrix prema mater majkaŠ
1. polazna ta~ka, osnova, podloga. 2. fiziol. }e-
751
matrikula
lije u kojima se razvijaju druge }elije; ne`iva
materija (npr. kost, hrskavica) u koju su usa|e-
ne `ive }elije.
matrikula, -e ` ‰lat. matriculaŠ 1. kwiga u
koju se upisuju podaci o ro|enima, umrlima,
ven~anima, mati~na kwiga, registar. 2. popi-
sna kwiga, kwiga ~lanstva (parohije, udru`e-
wa, organizacije itd.). 3. upisnica na univer-
zitetima, indeks. 4. kwiga ili spisak prihoda
(neke dr`avne institucije). 5. pom. pomorska
isprava kojom se dokazuje pravo plovidbe. 6.
voj. u nekim zemqama, plo~ica s imenom i pre-
zimenom koju nose vojnici.
matrimonijalan, -lna, -lno ‰nlat. matrimo-
nialisŠ bra~ni, supru`anski.
matrimonijum, -a m ‰lat. matrimoniumŠ
brak, bra~no stawe, supru`ni{tvo.
matrica, -e ` ‰nem. Matrize od lat. matrix, v.
matriksŠ 1. kalup za livewe metalnih predme-
ta (novca, medaqa, {tamparskih slova itd.). 2.
graf. tehn. osnovni oblik ili primerak (na har-
tiji, foliji, plo~i i dr.) koji slu`i za umno-
`avawe. 3. mat. tabela koja prikazuje neke broj-
~ane ili znakovne podatke u vodoravnim i us-
pravnim kolonama. 4. psih. sklop mawe-vi{e
stalnih karakteristika (mi{qewa, pona{a-
wa). 5. fig. skup stavova, kriterijuma i motiva
koji odre|uju osnovni na~in pona{awa u ne-
kom delu dru{tva; obrazac, kalup, okvir.
matrjo{ka, -e `, dat. i lok. matrjo{ki, gen.
mn.matrjo{ki ‰rus. matre{kaŠ drvena lutka s
likom ruske seqanke, s nekoliko sve mawih i
mawih lutaka koje se uklapaju jedna u drugu.
matroz, -oza m ‰nem. Matrose od hol. matroosŠ
zast. mornar, pomorac, brodar; pomo}ni radnik
na brodu. x matroski.
matrona, -e ` ‰lat. matronaŠ 1. ist. u starom
Rimu, udata `ena iz vi{ih stale`a. 2. udata,
zrela `ena od ugleda. 3. iron. starija `ena is-
taknutih oblina.
matronim, -a i matronimik, -a m, mn. ma-
tronimici, gen. mn. matronimika ‰nlat. matroni-
micus od lat. mater majka, up. patronimŠ lingv.
prezime izvedeno iz imena majke (npr. Qubi-
~i} od Qubica).
752
mafija
matura, -e ` ‰austr. nem. Matura prema lat.
maturus zreoŠ ispit zrelosti, zavr{ni ispit u
sredwoj {koli.
maturant, -a m, gen. mn. maturanata (`. matu-
rantkiwa) ‰nem. Maturant, v. maturaŠ sredwo-
{kolac pred zavr{nim ispitom, u~enik zavr-
{nog razreda sredwe {kole. x maturantski.
maturacija, -e ` ‰lat. maturatioŠ sazrevawe,
zrewe, dostizawe odre|enog stepena razvoja.
maturirati, maturiram, 3. l. maturiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. maturaŠ polo`iti, polagati
zavr{ni ispit u sredwoj {koli, maturu.
maturitet, -eta m ‰lat. maturitasŠ zrelost,
visok stepen razvoja (prvenstveno psihi~kog).
maturski, -a, -o ‰v. maturaŠ prid. koji se od-
nosi na maturu ili zavr{etak sredwe {kole. y
matursko ve~e zabava koju prire|uju u~enici
zavr{nog razreda gimnazije nekoliko dana pre
mature.
matutina i matutina, -e ` ‰lat. (hora) matu-
tina jutarwi (~as)Š crkv. u katoli~koj crkvi, deo
liturgije koji se pevao no}u i zavr{avao u zo-
ru, kasnije prenet na vreme pred pojedine
svetkovine.
matu{ka, -e ` ‰rus. matu{kaŠ hip. maj~ica,
mamica (ob. uz pojmove u vezi sa Rusijom, npr.
‹ Rusija, ‹ Volga).
mauzer, -a m = mauzerka, -e `, dat. i lok. mau-
zerki ‰nem. Mauser, prema konstruktorima P. i
V. Mauzeru (Mauser)Š voj. vrsta nema~ke voj-
ni~ke pu{ke.
mauzolej, -eja m ‰lat. Mausoleum od gr~. Mau-
soleion grob kraqa MauzolaŠ 1. ist. monumental-
na grobnica kraqa Mauzola u Halikarnasu (da-
na{wi Bodrum) iz Çç veka pre n.e. 2. bilo koja
velika gra|evina koja je i ne~ija grobnica.
mauntin-bajk, -a m, mn. mauntin-bajkovi
‰engl. mountain bike od mountain planina, bike,
bicycle biciklŠ bicikl oja~ane konstrukcije,
{irokih guma, sa vi{e brzina i sna`nih ko~ni-
ca, prilago|en vo`wi po neravnom terenu.
mafija, -e ` ‰ital. mafiaŠ 1. ist. tajna organi-
zacija koja se od HÇH veka na Siciliji ba-
vi(la) unosnim nezakonitim poslovima pri-
mewuju}i nasiqe, otmice i ubistva. 2. gang-
sterska organizacija u SAD, zasnovana na ita-
lijanskoj mafiji. 3. fig. bilo koje udru`ewe
mafija{
kriminalaca koji ne biraju sredstva za posti-
zawe ciqeva (ruska ‹, albanska ‹).
mafija{, -a{a m ‰v. mafijaŠ 1. ~lan mafije.
2. osoba koja se pona{a kao ~lan mafije, ~lan
kriminalne bande.
mafija{ki, -a, -o ‰v. mafijaŠ koji se odnosi
na mafiju i mafija{e; koji postupa po ugledu
na mafiju.
mafi{ i mafi{, -a m ‰tur. mafis od ar. ma fi-
hi {ay’ u wemu nema ni{taŠ 1. ni{ta, prazno. 2.
kulin. vrsta kola~a, poslastice koja se brzo to-
pi u ustima.
mah, -a m ‰nem. Mach, po prezimenu nema~kog
fizi~ara E. Maha, 1838–1916Š fiz. Mahov broj,
odnos brzine kretawa tela kroz gas ili
te~nost i brzine zvuka u istoj sredini.
maha- ‰sanskr. i pers. maha-Š lingv. predmetak
u slo`enicama sa zna~ewem: velik.
Mahabharata, -e ` ‰sanskr. Mahabharata Ve-
liki spevŠ kwi`. veliki staroindijski juna~ki
ep (215.000 stihova), sastavqen od pesama koje
su nastajale po~ev od VI veka pre n. e.
mahagoni, -ija m ‰nem. Mahagoni od engl. ma-
hoganyŠ 1. bot. skupoceno tropsko drvo, Swiete-
nia mahogani. 2. gra|a tog drveta (koristi se za
name{taj). 3. crvenkasto-sme|a boja nalik na
mahagoni.
mahala, -e i mahala, -e ` ‰tur. mahalle od ar.
mahallaŠ deo grada, ~etvrt; deo sela, zaselak;
ulica, sokak.
maharani ` indekl. ‰ind., v. maha-, rani kra-
qicaŠ maharaxina supruga.
maharaxa i maharaxa, -e m ‰sanskr. maharaja
veliki kraqŠ ist. titula indijskog vladara ~i-
ju vlast priznaje vi{e raxa; titula raxe kao
vladara mawe oblasti u Indiji.
mahatma, -e m ‰sanskr. mahatma veliki duhŠ u
Indiji, titula li~nosti od velikog ugleda i
zna~aja, mudraca ili duhovnog vo|e; najpozna-
tiji je Gandi (pravim imenom Mohandas Ka-
ram~and Gandi, 1869–1948).
mahdi, -ija m ‰ar. al-mahdi dobro vo|eniŠ u
islamu, naziv skrivenog proroka koji }e do}i
da dovr{i Muhamedovo delo.
maher i maher, -a m ‰nem. MacherŠ 1. `arg.
stru~wak, majstor u nekoj ve{tini, œmajstor
macerirati
svog zanataŒ. 2. ve{t, snala`qiv ~ovek koji
ciqeve posti`e i sumwivim sredstvima.
maheraj, -a m ‰nem. MachereiŠ postupak mahe-
ra (2) (v.); ve{tina, trik, ujdurma.
mahinalan, -lna, -lno ‰nlat. machinalis pre-
ma machina, v. mahinacijaŠ nehoti~an, spontan,
nesvestan, u~iwen bez razmi{qawa.
mahinacija, -e ` ‰lat. machinatio, prema
machina naprava od gr~. (dorski) machana = gr~.
mechane, v. mehani~kiŠ namerna podvala, sra-
~unat postupak, spletka, manipulacija.
mahmudija, -e ` ‰tur. mahmudiye od ar. mah-
mudiyya prema turskom sultanu Mahmudu II
(1785–1839)Š u Osmanlijskom carstvu dukat iz
prve polovine HÇH veka.
mahnit, -a, -o ‰od tur. muannit od ar.
mua’nnidŠ pomaman, sulud, lud, besan.
mahnitost, -osti ` ‰v. mahnitŠ stawe onoga
ko je mahnit, ludilo.
mahnov{tina, -e ` ‰prema prezimenu Mah-
noŠ ist. oru`ana borba ukrajinskih zemqopo-
sednika protiv sovjetske vlasti (1918–1921)
koje je predvodio N. I. Mahno.
mahorka, -e ` ‰rus. mahorkaŠ vrsta lo{eg,
vojni~kog duvana, krxa.
mahrama v. marama.
mahsuz v. maksuz.
mahut, -a m ‰ind. mahutŠ u Indiji, ~uvar ili
goni~ slonova.
maca, -e ` ‰ital. mazzaŠ v. macola.
macaklin, -ina m ‰poreklo nejasnoŠ zool. be-
li~asti gu{ter crnih o~iju u primorskim
krajevima; velika gubavica, gekon.
macerat, -ata m ‰v. maceriratiŠ farm. eks-
trakt lekovite biqke dobijen dr`awem u vodi
na sobnoj temperaturi; up. infuzum, dekokt.
maceracija, -e ` ‰lat. maceratio, v. maceri-
ratiŠ 1. mo~ewe, kva{ewe, natapawe. 2. industr.
omek{avawe biqnih materija (kudeqe, kono-
pqe, lana) dr`awem u rastvara~ima. 3. med. raz-
mek{awe tkiva usled dugotrajnog vla`ewa.
macerirati, maceriram, 3. l. mn. macerira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. macerareŠ 1. kvasiti, ki-
seliti, omek{avati dr`awem u te~nosti. 2.
fig. slabiti (telo), mu~iti, iznurivati.
753
maces
maces, -a m ‰hebr. mazzahŠ etnol. beskvasni
hleb u vidu listova koje Jevreji jedu u vreme
praznika Pashe.
macola, -e ` ‰ital. mazzuolaŠ maq, te`ak ~e-
ki}, bat za razbijawe kamena.
ma~eta, -e ` ‰{p. macheteŠ u Latinskoj Ame-
rici, no` {irokog se~iva za se~ewe {e}erne
trske i kr~ewe {ikare.
ma~izam, -zma m ‰{p. machismo, v. ma~o,
-izamŠ (pre)nagla{avawe mu{kosti, tj. tele-
sne snage i odva`nosti kao mu{kih osobina;
mu{ki {ovinizam.
ma~o, -a, gen. mn. ma~a ‰{p. macho mu{kiŠ tip
mu{karca u hispanoameri~koj popularnoj
kulturi, mu{kar~ina; podrazumeva kosmatost,
avanturisti~ki duh, superioran odnos prema
`enama.
ma-xong, -a m ‰kin. dijal. mah-jongŠ kineska
igra na velikoj tabli sa 136 ili 144 plo~ice,
kineski {ah.
ma{ala, -e ` ‰tur. mesale ar. ma{a'laŠ pokr.
bakqa, buktiwa.
ma{ala(h) i ma{ala(h) uzv. ‰tur. masallah od
ar. ma {a’allahŠ pokr. 1. uzv. re~ koja izra`ava odo-
bravawe, ~u|ewe, divqewe i dobrodo{licu. 2.
zapis protiv uroka na ode}i malog deteta.
ma{amoda, -e ` ‰fr. marchande de mode pro-
dava~ica modnih predmetaŠ zast. v. modiskiwa.
ma{ina, -e ` ‰nem. Maschine od fr. machine
od lat. machina od gr~. machana, v. mehani~kiŠ 1.
slo`en ure|aj ~ije pokrete proizvodi neka
energija (vodena, parna, elektri~na itd.). 2. me-
hanizam koji slu`i kao oru|e za rad. 3. fam. mo-
torno vozilo; lokomotiva. 4. fig. ~vrsta orga-
nizacija i osobqe neke zajednice (dr`ave, voj-
ske i sl.). 5. zast. {ibica, palidrvce. 6. fig. a.
~ovek koji izvr{ava nare|ewe ili obavqa po-
sao automatski, bez razmi{qawa, kao robot. b.
~ovek koji radi brzo i precizno, kao ma{ina.
ma{ingever, -a i ma{ingever, -era m ‰nem.
MaschinengewehrŠ voj. 1. mitraqez. 2. ma{in-
ska pu{ka, automat, ma{inka.
ma{inerija, -e ` ‰fr. machinerie, v. ma{i-
naŠ 1. unutra{wi ure|aj, sklop ma{ine. 2.
skup vi{e ma{ina. 3. fig. ~vrsta organizacija,
sistem, qudstvo koje radi kao deo sistema.
754
mevlud
ma{inizacija, -e ` ‰v. ma{ina, -izacijaŠ
uvo|ewe ma{ina u proizvodwu; v. mehaniza-
cija.
ma{inist(a), -e m, mn. ma{inisti ‰fr. mac-
hiniste, v. ma{ina, -ist(a)Š 1. radnik koji se
brine o ma{inama ili rukuje ma{inama. 2. ma-
{inovo|a.
ma{inka, -e ` ‰v. ma{inaŠ voj. automatska,
ma{inska pu{ka; v. ma{ingever.
ma{inski, -a, -o ‰v. ma{inaŠ 1. koji se odno-
si na ma{ine; koji radi pomo}u ma{ina; koji
se bavi ma{inama. y ma{inski fakultet teh-
ni~ki fakultet na kome se {koluju ma{inski
in`eweri, stru~waci za industrijsku mehani-
ku. 2. koji radi kao ma{ina, mehani~ki (v.).
ma{instvo, -stva s ‰v. ma{inaŠ tehn. nau~na
disciplina i struka koja se bavi ma{inama.
ma{kara i ma{kara, -e ` ‰venec. mascara,
ital. maschera, v. maskaŠ 1. osoba koja nosi ma-
sku (v.) i(li) stilizovanu ode}u u karneval-
skim sve~anostima. 2. ekspr. iron. napadno ili
neukusno obu~ena osoba.
ma{na i ma{na, -e ` ‰nem. MascheŠ 1. ukra-
sna traka vezana u kosi ili na `enskoj ode}i.
2. ukrasni deo mu{ke ode}e koji se nosi oko
vrata, kravata.
mea kulpa v. mea culpa.
meander, -a m ‰lat. maeander od gr~. maiandros
zavoj, okuka, prema reci Meandru, pritoci Egej-
skog moraŠ 1. geogr. okuka (ravni~arske) reke. 2.
lik. ukrasni motiv poreklom iz stare Gr~ke u vi-
du spiralnog niza linija prelomqenih pod pra-
vim uglom na tkanini, keramici itd.
meandrirati, meandriram, 3. l. mn. mean-
driraju nesvr{. ‰v. meanderŠ 1. krivudati (o re-
ci, putu). 2. fig. taktizirati, mewati taktiku,
zaobilaziti prepreke, lavirati.
meandri~an, -~na, -~no ‰v. meanderŠ krivu-
dav.
mebl, -a m zb. ‰nem. MobelŠ name{taj, po-
ku}stvo (ormani, stolovi, stolice itd.).
meblirati, mebliram, 3. l. mn. mebliraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. moblieren, v. meblŠ snab-
de(va)ti (stan, kancelarije) name{tajem; name-
stiti, opremati (stan).
mevlud, -a i mevlud, -uda m ‰tur. mevlit od ar.
mawlid ro|eweŠ 1. muslimanski praznik koji
mega-
slavi ro|ewe Muhamedovo. 2. himna u slavu
tog dana.
mega- ‰gr~. megas velikiŠ 1. kao prvi deo re-
~i u nazivima, slo`enicama i kovanicama is-
ti~e ne{to ili nekoga iz drugog dela kao po-
sebno veliko, zna~ajno (megamarket, megazve-
zda, mega-projekat i sl.). 2. u nazivima mera
ozna~ava da se jedinica nazna~ena u drugom de-
lu mno`i sa milion (megavat), odnosno sa
1.048.576 (= 220) u ra~unarstvu (megabajt).
megabajt, -a m, mn. megabajti ‰engl. megabyteŠ
ra~. jedinica za koli~inu ra~unarske infor-
macije, 1.024 kilobajta = 1.048.576 bajtova;
skra}. 1 M ili 1 Mb.
megavat, -a m ‰v. mega-, engl. wattŠ fiz. jedini-
ca snage, milion vati ili hiqadu kilovata.
megagastrija, -e ` ‰v. mega-, gastro-Š med.
uve}an `eludac.
megaduodenum, -a m ‰v. mega-, v. duodenumŠ
med. trajna dilatacija dvanaestopala~nog creva.
megazvezda, -e ` ‰v. mega-Š javna li~nost koja
u`iva veliku nacionalnu ili me|unarodnu
popularnost, velika zvezda.
megalit, -ita m ‰v. mega-, gr~. lithos kamenŠ 1.
ist. nadgrobni ili kultni uspravni spomenik
od masivnih kamenih blokova iz preistorij-
skog doba. 2. (jedan) kamen ogromnih dimenzi-
ja; monolit.
megalo- ‰gr~. megas, gen. megalos velikiŠ kao
prvi deo slo`enice govori da je pojam iz dru-
gog dela ne{to izuzetno veliko.
megaloblasti, megaloblasta m mn. ‰v. mega-
lo-, blastos klica, izdanakŠ velike }elije s je-
zgrom, nezreli oblici iz kojih nastaju crvena
krvna zrnca s patolo{kim promenama.
megaloblasti~an, -~na, -~no ‰v. megalobla-
stiŠ koji pripada ili se odnosi na megalobla-
ste.
megalografija, -e ` ‰v. megalo-, -grafijaŠ
slikawe u uve}anom obliku.
megaloman, -ana m ‰v. megalomanijaŠ 1. psih.
onaj koji stalno ma{ta o velikoj sopstvenoj
snazi, bogatstvu ili mo}i, koji precewuje se-
be. 2. `arg. ~ovek koji ima neumerene planove i
prohteve. x megalomanski.
megalomanija, -e ` ‰v. megalo-, -manijaŠ 1.
psih. patolo{ko psihi~ko stawe pri kojem ~o-
megafon
vek stalno ma{ta o velikoj sopstvenoj snazi,
bogatstvu ili mo}i; samoprecewivawe. 2. `arg.
neumerenost u planovima i prohtevima, gran-
domanija.
megalopolis, -a m ‰v. megalo-, gr~. polis gradŠ
1. grad izuzetne veli~ine. 2. urbana zona koja se
sastoji od nekoliko spojenih mawih gradova.
megalosaur, -a m ‰v. megalo-, gr~. sauros gu-
{terŠ paleont. divovski gu{ter, izumrla `ivo-
tiwa nalik krokodilu, ogromnih dimenzija
(18 m du`ine).
megalociti, megalocita m mn., jd. megalo-
cit, gen. megalocita ‰v. megalo-, -cit(i)Š biol.
crvena krvna zrnca ovalnog oblika i uve}ane
zapremine.
megamarket, -eta m ‰v. mega-, marketŠ pro-
davnica koja se prostire na velikoj povr{ini
i nudi vrlo {irok asortiman robe.
megametar i megametar, -tra m ‰v. mega-,
-metarŠ fiz. jedinica du`ine, milion metara
(hiqadu kilometara).
megaom, -a m ‰v. mega-, nem. OhmŠ fiz. merna
jedinica za elektri~ni otpor, milion oma.
megapiksel, -a m ‰engl. megapixel v. mega-,
pikselŠ ra~. jedinica rezolucije obima 220
piksela.
megapodije, megapodija ` mn. ‰nlat. megapo-
dius, v. mega-, -podŠ zool. velika australijska
ptica s ogromnim prstima.
megaron, -a m ‰gr~. megaronŠ ist. arhit. 1. sve-
~ana dvorana prin~evskog dvorca u homersko
doba. 2. pravougaona gra|evina sa ogwi{tem u
sredini i tremom ispred ulaza.
megasekunda, -e ` ‰v. mega-, sekundaŠ fiz. je-
dinica vremena, milion sekundi.
megaterijum, -a m ‰lat. megatherium, v. me-
ga-, gr~. therion zver, divqa `ivotiwaŠ paleont.
vrsta izumrlih sisara ve}ih od slona koja je
`ivela u periodu od miocena (v.) do pleisto-
cena (v.).
megatona, -e i megatona, -e ` ‰v. mega-, tonaŠ
1. jedinica te`ine, milion tona. 2. eksploziv-
na snaga jednaka snazi milion tona trinitro-
toluola.
megafon, -a m ‰v. mega-, -fonŠ sprava koja po-
ja~ava ili usmerava ton pri govoru namewe-
755
megahit
nom udaqenim (ili brojnim) slu{aocima, u
obliku cevi pro{irene u levak.
megahit, -a m ‰v. mega-, hitŠ izuzetno veliki
hit.
megdan, -ana m ‰tur. meydan od ar. maydanŠ 1.
ist. u balkanskim krajevima Osmanlijskog car-
stva, takmi~ewe u fizi~koj snazi i ve{tini
(skakawe, bacawe kamena, jahawe itd.), obi~no
odr`avano prilikom crkveno-narodnih sve~a-
nosti. 2. dvoboj, sukob (pojedinaca); boj, bitka
(dve vojske).
megdanxija, -e m ‰v. megdan, -xijaŠ u~esnik u
dvoboju ili u vojnom sukobu; ratnik, borac.
medaqa, -e ` ‰fr. medailleŠ metalna kovana
plo~ica s reqefnim simbolom (likom ili
scenom), natpisom i datumom: daje se kao spo-
men na neko delo ili priznawe za dostignu}e.
medaqer, -era m ‰v. medaqaŠ umetnik koji
kreira, dizajnira medaqe.
medaqon, -ona m ‰fr. medaillon od ital. me-
daglione velika medaqaŠ 1. nakit razli~itog
oblika sli~an medaqi (v.) koji se obi~no nosi
na lan~i}u oko vrata. 2. um. okrugla ili ovalna
slika ili reqef. 3. mawi odrezak mesa okru-
glog ili ovalnog oblika (tele}i ‹).
Medeja i Medeja, -e ` 1. mitol. lik iz gr~ke
mitologije, Jasonova `ena koja iz osvete za ne-
verstvo ubija wihovu decu. 2. fig. qubomorna
i osvetoqubiva `ena.
medet i medet uzv. ‰tur. medet od ar. madad
pomo}Š pokr. avaj! aman! upomo}! pomagaj!
medecina, medecinar, medecinski nepr., v.
medicina, medicinar, medicinski.
medieval, -ala m ‰v. medievalanŠ 1. ist. sred-
wi vek, sredwovekovqe. 2. tipogr. vrsta starin-
skih {tamparskih slova, antikva (v.).
medievalan, -lna, -lno ‰srlat. medievalis od
lat. medium aevum sredwi vekŠ koji pripada
sredwem veku ili se na wega odnosi, sredwo-
vekovni.
medievalist(a), -e m ‰v. medievalan, -ist(a)Š
onaj koji izu~ava sredwi vek, stru~wak za sred-
wi vek.
medievalistika, -e `, dat. i lok. medievali-
stici ‰v. medievalanŠ nau~na disciplina koja
prou~ava sredwi vek u okviru odre|ene nau~ne
oblasti: istorije, umetnosti, arheologije i sl.
756
medijum
medij, -ija m ‰lat. medium sredstvo, posred-
nikŠ 1. a. sredstvo komunikacije i izra`avawa
(npr. re~i, muzika, karikatura). b. sredstvo
javnog informisawa (novine, radio, TV, In-
ternet itd.). 2. v. medijum.
medijana, -e `, gen. mn. medijana ‰lat. media-
nus sredwiŠ 1. geom. du` koja spaja teme trougla
sa sredinom naspramne strane; du` koja spaja
sredine dveju naspramnih strana paralelogra-
ma; te`i{nica. 2. mat. u rastu}em ili opadaju-
}em nizu, ~lan koji zauzima sredwe mesto.
medijanta, -e ` ‰ital. mediante od nlat. medi-
ans sredi{wiŠ muz. tre}i stepen dijatonske
durske i molske lestvice.
medijapan, -ana m ‰fabri~ko imeŠ vrsta ma-
terijala od drveta koji se koristi u gra|evi-
narstvu, drvnoj industriji.
medijastinoskopija, -e ` ‰v. medijastinum,
v. -skopijaŠ med. primena endoskopije (v.) kod
pregleda limfnih ~vorova u sredi{wem delu
grudne dupqe.
medijastinum i medijastinum, -a m ‰srlat.
mediastinum ono {to je u srediniŠ anat. sredi-
{wi prostor grudne dupqe izme|u plu}nih
krila gde su sme{teni srce, veliki krvni su-
dovi, jedwak, du{nik, limfne `lezde i nervi.
medijateka, -e `, dat. i lok. medijateci ‰v.
medij, -tekaŠ u kulturnim i obrazovnim usta-
novama, bibliote~ko-informativno odeqewe.
medijator, -a m ‰lat. mediatorŠ 1. posrednik,
pomiriteq, onaj koji poku{ava da dve strane u
sporu ili nesporazumu dovede do zajedni~kog
re{ewa. 2. u teoriji informacija, ~inilac ko-
ji interveni{e izme|u davaoca i primaoca
informacije.
medijski, -a, -o ‰v. medijŠ prid. koji pripada
medijima, sredstvima informacija, ili se na
wih odnosi.
medijum, -a i medij, -a m ‰lat. mediumŠ 1.
biol. hem. fiz. sredina u kojoj se ne{to nalazi,
okru`ewe; sredina u kojoj se obavqa neki
ogled, prenosnik. 2. kod okultnih ve{tina,
osoba koja komunicira sa mrtvima i onostra-
nim svetom. 3. gram. a. glagolski rod koji poka-
zuje da se zbivawe ili stawe odnosi iskqu~i-
vo na subjekat (roditi se, smiriti se, najesti
se). b. gram. u nekim indoevropskim jezicima
medikament
(npr. gr~kom), sredwe glagolsko stawe, razli-
~ito od pasiva i aktiva. 4. v. medij.
medikament, -a m, gen. mn. medikamenata ‰lat.
medicamentumŠ farm. med. lek, lekovito sred-
stvo.
medikacija, -e ` ‰lat. medicatioŠ primena
lekova i lekovitih sredstava.
medikus, -a m ‰lat. medicusŠ lekar, doktor,
osoba koja ima zakonsko pravo da le~i.
mediokratija, -e ` ‰lat. medius sredwi, v.
-kratijaŠ 1. vladavina mediokriteta (v.). 2. vla-
davina medija (v.), sredstava informacija.
mediokris, -a m ‰nlat. mediocris osredwiŠ 1.
meteor.vrsta oblaka ~iji vrh nije jasno izra-
`en. 2. v. mediokritet.
mediokritet, -eta m ‰lat. mediocritas sredi-
na, osredwostŠ osoba osredwih ili nevelikih
umnih i stru~nih sposobnosti. x mediokri-
tetski.
medison, -a m ‰amer. engl. madison, prema gra-
du MedisonuŠ vrsta modernog plesa.
meditativan, -vna, -vno ‰nlat. meditativus, v.
meditacijaŠ 1. koji je sklon dubokom razmi-
{qawu, meditaciji (v.). 2. misaon, proiza{ao
iz dubokog razmi{qawa.
meditacija, -e ` ‰lat. meditatioŠ 1. psih., rel.
ponirawe u sopstvenu li~nost, ~esto putem
molitve, usmereno na samospoznaju ili spo-
znaju apsolutnih vrednosti. 2. `arg. razmi-
{qawe; rezultat razmi{qawa (o ne~em poseb-
nom). x meditacijski.
mediteranski, -a, -o ‰lat. Mediterraneus od
medius sredwi, terra zemqaŠ koji pripada Me-
diteranu (Sredozemqu) ili Mediterancima,
ili se odnosi na wih.
meditirati, meditiram, 3. l. mn. meditira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. meditariŠ 1. zadubiti se,
zadubqivati se, ponirati u sebe, upra`wavati
meditaciju (1) (v.). 2. duboko razmi{qati (o
~emu).
medicina, -e ` (nepr. medecina) ‰lat. medi-
cina (ars) lekarsko ume}eŠ 1. nauka o spre~ava-
wu, prepoznavawu, le~ewu bolesti i zbriwa-
vawu povreda (telesnih i du{evnih). 2. lekar-
ska profesija. 3. zast. lek.
mezarta{
medicinar, -ara m (nepr. medecinar) ‰nlat.
medicinarius, v. medicinaŠ 1. fam. student medi-
cine. 2. onaj kome je medicina zanimawe.
medicinski, -a, -o (nepr. medecinski) ‰v.
medicinaŠ 1. koji pripada medicini ili se na
wu odnosi. 2. lekovit; koji slu`i le~ewu.
medresa, -e ` ‰tur. medrese od ar. madrasaŠ 1.
sredwa i vi{a islamska {kola. 2. zast. visoka
{kola.
Meduza, -e ` ‰gr~. MedousaŠ 1. mitol. jedna od
triju sestara Gorgona sa zmijama umesto kose
na glavi. 2. (meduza) zool. vrsta morske `ivoti-
we iz reda beski~mewaka dupqara, zvonastog
pihtijastog tela s pipcima koji mogu da opeku;
morski klobuk.
medula i medula, -e ` ‰lat. medullaŠ anat. 1.
sredi{wi deo nekog organa ili wegovog dela
(npr. ko{tana sr`, sr` nadbubre`ne `lezde).
2. produ`ena mo`dina (‹ oblongata).
medularan, -rna, -rno ‰lat. medullaris, v. me-
dulaŠ anat. koji pripada meduli ili se na wu
odnosi, sr`ni.
mez-, mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava da je ono {to se kazuje drugim
delom po polo`aju ili vremenskom rasporedu
u sredini.
meza, -e ` v. meze.
mezalijansa, -e ` ‰fr. mesallianceŠ 1. ist. ne-
prili~an brak zbog razlike u poreklu i dru-
{tvenom polo`aju supru`nika. 2. fig. nepriro-
dan spoj (dr`ava, delatnosti, pojmova, ideja).
mezanin, -ina = mecanin, -ina m ‰ital. mez-
zaninoŠ 1. arhit. deo zgrade sme{ten na me|u-
spratnom nivou, ob. izme|u prizemqa i prvog
sprata, me|usprat. 2. skup sedi{ta ili lo`a u
pozori{tu ili bioskopu sme{ten na polu-
spratu.
mezar, -a i mezar, -ara m, gen. mn. -i ‰tur. me-
zar od ar. mazarŠ pokr. grob, raka, posebno mu-
slimanski grob.
mezarje = mezarluk (v.)
mezarluk i mezarluk, -a m, mn. mezarluci i
mezarluci, gen. mn. mezarluka i mezarluka = me-
zarje, -a s zb. ‰v. mezar, -lukŠ pokr. muslimansko
grobqe, ure|eno po islamskim propisima.
mezarta{, -a m ‰tur. mezar tas›Š pokr. nad-
grobni kamen, ni{an.
757
meze
meze, -eta s ‰tur. meze od pers. mezeŠ pokr. za-
kuska, jelo koje se uzima mimo redovnih obro-
ka, ob. uz pi}e.
mezenterijum, -a m ‰v. mez-, gr~. enteron utro-
ba, crevaŠ anat. lepezast nabor trbu{ne marami-
ce koji spaja creva sa zadwim trbu{nim zidom.
mezenteritis, -a m ‰v. mezenterijum, -itisŠ
med. upala mezenterijuma (v.).
mezetiti, -im = meziti, -im nesvr{. ‰v. mezeŠ
uzimati meze, jesti izme|u obroka, ob. uz pi}e.
mezilana, -e ` v. menzilhana.
mezil i mezil, -a m v. menzil.
mezilxija, -e m v. menzilxija.
meziti = mezetiti (v.).
mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ v. mez-.
mezogastrijum, -a m ‰nlat. mesogastrium, v.
mezo-, gr~. gaster trbuhŠ anat. sredi{wi deo tr-
bu{ne {upqine.
mezognat, -ata m ‰v. mezo-, gr~. gnathos vili-
caŠ osoba isturenih vilica, sa ukoso izraslim
zubima.
mezozoe, mezozoa ` mn. ‰v. mezo-, gr~. zoon `i-
vo bi}e, `ivotiwaŠ zool. mikroskopski orga-
nizmi sastavqeni od svega nekoliko }elija,
koji `ive u moru, ~ije larve parazitiraju na
morskim `ivotiwama.
mezozoik, -a m ‰v. mezo-, gr~. zoikos `ivotiw-
skiŠ geol. sredwe, tre}e doba geolo{kog razvoja
Zemqe, u kome dominiraju pe{~ane i kre~wa~ke
stene i `ive veliki reptili (dinosaurusi i
sl.).
mezozojski, -a, -o ‰v. mezozoikŠ prid. koji
pripada mezozoiku ili se na wega odnosi.
mezoklima, -e ` ‰v. mezo-, klimaŠ meteor.
prosek atmosferskih stawa na mawim povr{i-
nama Zemqe.
mezolit, -ita i mezolitik, -a m ‰v. mezo-,
gr~. lithos kamenŠ geol. sredwe kameno doba, iz-
me|u paleolitika i neolitika, u kome se ja-
vqaju po~eci poqoprivredne proizvodwe. x
mezolitski i mezoliti~ki.
mezomerija, -e ` ‰v. mezo-, gr~. meros deoŠ
hem. prikaz stvarnog rasporeda valentnih
elektrona ili jona kori{}ewem dveju ili vi-
{e strukturnih formula kad je jedna nedovoq-
758
mejling-lista
na; rezonanca izme|u raspodela valentnih
elektrona ili jona.
mezon, -ona m ‰v. mezo-, (elektr)onŠ fiz. elek-
tron ~ija masa vi{e stotina puta nadma{uje
masu obi~nog elektrona.
mezopauza, -e ` ‰v. mezo-, pauzaŠ meteor. gor-
wi sloj mezosfere (u kojem se javqa polarno
svetlo) (v.).
mezosfera, -e ` ‰v. mezo-, sferaŠ sloj Ze-
mqine atmosfere na visini izme|u 50 i 85 km.
mezotorijum, -a m ‰v. mezo-, torijumŠ hem.
izotop nastao radioaktivnim raspadom tori-
juma.
mezotron v. mezon.
mezofiti, mezofita m mn., jd. mezofit, gen.
mezofita ‰v. mezo-, -fit(i)Š bot. biqke umereno
vla`nih stani{ta.
mezuza, -e ` ‰hebr. mezuza dovratakŠ etnol.
svitak s kra}im hebrejskim tekstom iz Biblije,
sme{ten u cilindri~nu kutijicu koja se
obi~no stavqa na dovratak ulaza jevrejske ku}e.
mezul i mezul, -a m v. menzil.
mezulana, -e ` v. menzilhana.
mezulxija v. menzilxija.
meit, -a i mejit, - a m, gen. mn. me(j)ita ‰tur.
meyyit, od ar. mayyitŠ mrtvac.
mejdan, mejdanxija v. megdanm, megdanxija.
mejd in ‰engl. made inŠ trg. proizvedeno u
(pra}eno imenom dr`ave iz koje poti~e odre-
|eni proizvod).
mejkap, -a m ‰engl. make-upŠ 1. {minka, ko-
zmeti~ka sredstva za ulep{avawe lica, odno-
sno za postizawe umetni~kog efekta na filmu,
u pozori{tu i sl. 2. izgled posle {minkawa,
{minka; rezultat rada {minkera na pozori-
{noj predstavi, filmu i sl.
mejl, -a m ‰skr. od engl. e-mail elektronska
po{taŠ 1. elektronsko (kompjutersko) sred-
stvo pisane komunikacije putem Interneta;
elektronska po{ta. 2. ono {to se {aqe elek-
tronskom po{tom; elektronska poruka, elek-
tronsko pismo.
mejling-lista, -e ` ‰engl. mailing listŠ spi-
sak pretplatnika, poslovnih partnera ili
trajno zainteresovanih lica kojima se redov-
no {aqe (obi~nom ili elektronskom po{tom)
mejnstrim
informativni materijal vezan za odre|enu
oblast.
mejnstrim, -a m ‰engl. mainstreamŠ glavna
ili preovla|uju}a, unekoliko konvencional-
na struja u nekoj vrsti stvarala{tva, na~ina
mi{qewa i sl.; glavni tok; ~esto i kao prid.
indekl. (‹ muzika, ‹ kultura).
mejnfrejm, -a m ‰engl. mainframeŠ ra~. najve-
}a i najbr`a klasa kompjutera, velikih dimen-
zija i ogromnih mogu}nosti, koja se koristi
uglavnom u velikim firmama, nau~nim insti-
tutima i sl.
mejoza, -e ` ‰gr~. meiosis umaweweŠ biol. pro-
ces deobe kojim nastaju polne }elije, a pri kome
se broj hromozoma prepolovquje; up. mitoza.
mejta{, -a m, mn. -i ‰tur.Š 1. kamen na koji se
pola`e mrtvac (meit) da mu se klawa xenaza
(v.). 2. mesto (prostor) na kome se nalazi takav
kamen (odatle naziv lokaliteta Mejta{ u Sa-
rajevu).
mejtef, -a m v. mekteb.
mejxor, -a m ‰engl. majorŠ naziv za svaku iz
grupe najve}ih i najmo}nijih filmskih ku}a u
Holivudu.
mejxorsi, mn. ‰engl. majorsŠ sp. najve}e i naj-
zna~ajnije takmi~arske lige u nekom sportu,
prvenstveno ko{arci.
meka, -e i meka, -e `, dat. i lok. meki i meki
‰ar. MekkaŠ fig. (prema gradu Meki gde se nala-
zi grob proroka Muhameda) mesto koje privla-
~i veliki broj qudi; popularno odredi{te
(npr. turisti~ka ‹).
mekam, -ama m ‰tur. mekam od ar. maqamŠ
pokr. zast. 1. rel. metod izu~avawa Kurana ili
ezana. 2. niz tonova koji ~ine muzi~ku frazu;
melodija, arija. 3. polo`aj u struci, zanima-
wu, na poslu.
mekinto{1, -a m ‰engl. mackintosh prema
imenu pronalaza~aŠ nepromo~iva impregnira-
na tkanina ili ogrta~ napravqen od we.
mekinto{2, -a m ‰engl. McIntosh Red, po
imenu uzgajiva~a Xona Mekinto{aŠ vrsta cr-
veno-zelene so~ne jabuke koja sazreva krajem
septembra.
mekinto{3, -a m ‰engl. Macintosh, ime pro-
izvoda inspirisano nazivom jabuke, v. mekin-
melanodermija
to{2Š serija popularnih li~nih ra~unara
firme Epl.
mekometar i mekometar, -tra m ‰gr~. mekos
du`ina, v. -metarŠ med. instrument za merewe
du`ine novoro|en~eta.
mekometrija, -e ` ‰gr~. mekos du`ina, v.
-metrijaŠ merewe du`ine.
mekonijum i mekonij, -ija m ‰lat. meconium
od gr~. mekonion od mekon makŠ fiziol. prva
`itka stolica kod novoro|en~eta.
mekteb, -a m ‰tur. mekteb od ar. maktabŠ
islamska verska {kola osnovnog nivoa.
mekter, -a m ‰tur. mehter od pers. mihterŠ pokr.
~lan orkestra; svira~, muzikant.
mekterba{a, -e m ‰v. mekter, v. ba{aŠ ist. di-
rigent, kapelnik vojnog orkestra kod sultana
ili {aha.
mektubxija, -e m ‰tur. mektupcu, prema ar.
maktub pismoŠ ist. sekretar, pisar.
melamed, -a m ‰hebr. melammedhŠ u~iteq u
jevrejskoj verskoj {koli; u~iteq uop{te.
melamin, -ina m ‰gr~. melos crn, v. aminŠ hem.
cikli~ni trimer cijanamida, kondenzovan sa
formaldehidom slu`i u elektroindustriji i
kao vezivno sredstvo za lakove.
melan`, -a m ‰fr. melange me{avinaŠ 1. tka-
nina ispredena od dvobojne ili vi{ebojne vu-
ne. 2. me{avina, smesa dva ili vi{e elemena-
ta, npr. bela kafa, me{ani sladoled i sl..
melanizam, -zma m ‰v. melano-, v. -izamŠ
fiziol. prekomerno prisustvo melanina, tam-
nog pigmenta; javqawe crne boje kod `ivotiwa
kad im nije svojstvena.
melanin, -ina m ‰v. melano-, v. -inŠ biol. tam-
nosme|i do crni pigment koji kod ~oveka i `i-
votiwa daje boju ko`i, kosi i o~ima, {tite}i
ih od sun~evih zraka.
melanit, -ita m ‰v. melano-, v. -itŠ 1. miner.
granit crne boje; kamen sli~an granitu. 2. cr-
na smesa od tvrde gume (za pravqewe ~e{qeva
i dr.).
melano- ‰gr~. melas gen. melanos crnŠ kao pr-
vi deo re~i ozna~ava tamnu ili crnu boju onog
{to je iskazano drugim delom.
melanodermija, -e ` ‰v. melano-, gr~. derma
ko`aŠ med. oboqewe ko`e nastalo talo`ewem
melanina (ispoqava se crnim pegama i gnojem).
759
melanoza
melanoza, -e ` ‰v. melano-, -ozaŠ med. nepri-
rodno razvijawe crnog pigmenta u tkivu.
melanom, -oma m ‰v. melano-, -omŠ med. zlo-
}udni tumor crne ili tamnosme|e boje (na ko-
`i, katkad na mre`wa~i).
melanosarkom, -oma m ‰v. melano-, sarkomŠ
zlo}udni ko`ni tumor sme|e boje i polulopta-
stog oblika.
melanholija, -e ` ‰gr~. melancholia, v. mela-
no-, chole `u~Š 1. psih. bolesno stawe u kojem se
me{aju `alost, neodlu~nost, ose}aj krivice;
gubitak voqe za `ivot, katkad sa samoubi-
la~kim idejama. 2. tuga, seta, poti{tenost.
melanholik, -a m, mn. melanholici ‰gr~. me-
lancholikos, v. melanholijaŠ 1. ist. po Hipokra-
tu, jedan od ~etiri osnovna tipa li~nosti; up.
sangvinik, kolerik, flegmatik. 2. osoba
obolela od melanholije. 3. setna, bezvoqna,
poti{tena osoba.
melanholi~an, -~na, -~no ‰v. melanholikŠ
1. koji boluje od melanholije. 2. tu`an, poti-
{ten, snu`den.
melasa, -e ` ‰fr. melasse od {p. melaza od lat.
mel medŠ tamno`uta gusta te~nost, posledwi
sirup u proizvodwi {e}era, slu`i kao sto~na
hrana i sirovina za fermentisawe.
melafir, -a m ‰fr. melaphyre, gr~. melas crn,
porphyra grimizŠ vulkanska stena tamne boje
sli~na bazaltu, pogodna za posipawe i poplo-
~avawe puteva.
melez i melez, -a m, gen. mn. meleza ‰tur. melez
od ar. malasŠ potomak predaka razli~itih rasa;
me{anac, bastard.
melek, -a m, mn. meleci ‰tur. melek od ar. ma-
lakŠ u islamskoj religiji, an|eo.
melem, -a m ‰tur. melhem od ar. marham od
gr~. malagmaŠ 1. lekovita mast za spoqa{wu
upotrebu (kod rana). 2. fig. ono {to je blago-
tvorno; dobar i blag ~ovek.
melena, -e ` ‰gr~. melaina crnaŠ med. stolica
crna kao katran, nastaje kod krvarewa unutra-
{wih organa za varewe.
melizma, -e ` ‰gr~. melisma pesma, melodijaŠ
muz. du`i niz tonova koji se peva na jedan slog
teksta kao ukrasni element za oboga}ivawe me-
lodijske linije (npr. u pravoslavnoj liturgij-
skoj muzici).
760
melodi~an
melika, -e `, dat. i lok. melici ‰gr~. melikos
prema melos pesmaŠ ist. kwi`. muz. starogr~ka
lirska poezija izvo|ena uz muzi~ku pratwu i
igru.
melioracija, -e ` ‰nlat. melioratio prema
lat. melior boqiŠ poqopr. poboq{avawe kvali-
teta obradivog zemqi{ta putem isu{ivawa,
navodwavawa, spre~avawa erozije (v.) itd. x
melioracioni.
meliorizam, -zma m ‰lat. melior boqi, v.
-izamŠ shvatawe po kojem se qudsko dru{tvo
tokom svog razvoja usavr{ava; u~ewe o napre-
dovawu i poboq{awu sveta kao prirodnom
sledu stvari.
melirati, meliram, 3. l. mn. meliraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. meler me{atiŠ me{ati; kombino-
vati, spojiti, spajati (ob. o vuni ili vlaknima
raznih boja).
melisa, -e ` ‰nlat. melissa od gr~. melissa p~e-
laŠ bot. mati~wak, Melissa officinalis, biqka bo-
gata eteri~nim uqima, prijatnog mirisa, upo-
trebqava se u farmaciji.
melograf, -a m ‰gr~. melos pesma, v. -grafŠ
etnol. muz. zapisiva~ i sakupqa~ tradicional-
nih melodija, etnomuzikolog.
melografija, -e ` ‰gr~. melos pesma, v. -gra-
fijaŠ etnol. muz. bele`ewe, zapisivawe tradi-
cionalnih melodija i igara.
melodija, -e ` ‰srlat. melodia od gr~. meloi-
dia, v. melos, oide pevaweŠ 1. muz. napev; niz to-
nova razli~ite visine povezanih u logi~nu i
ritmi~ki organizovanu celinu. x melodij-
ski. 2. signal na mobilnom telefonu, melodi-
ja koja se snimi i slu`i kao zvono.
melodika, -e `, dat. i lok. melodici ‰gr~. me-
loidikos, v. melodijaŠ muz. 1. osobine melodija ko-
je karakteri{u neki vid muzi~kog stvarala{tva,
stilsku epohu, autora itd. 2. melodi~ki, mu-
zi~ki elementi (jezika, govora, {uma, kwi`ev-
nog teksta i sl.). 3. mali duva~ki instrument s
klavijaturom (~esto se koristi u nastavi). 4.
grana muzi~ke nauke koja izu~ava melodiju.
melodiozan, -zna, -zno ‰nlat. melodiosus, v.
melodijaŠ v. melodi~an.
melodi~an, -~na, -~no ‰v. melodijaŠ koji
proizvodi melodiju, koji je pun melodija; koji
prijatno zvu~i kao celina, milozvu~an.
melodrama
melodrama, -e ` ‰fr. melodrame od gr~. melos
pesma, v. dramaŠ 1. dramsko delo koje objediwu-
je dramski tekst, vokalnu i instrumentalnu
muziku i baletske ta~ke u poseban `anr scen-
ske umetnosti; muzi~ka drama. 2. kwi`. pozor.
dramski, kwi`evni ili filmski tekst koji je
usmeren ka prejakim ose}awima, patetici,
sentimentalnosti i jeftinim efektima na ra-
~un realnosti i karakterizacije likova. 3. do-
ga|aj, okolnosti ili situacija u `ivotu koji
imaju osobine melodrame (2).
melodramati~an, -~na, -~no = melodram-
ski, -a, -o ‰v. melodramaŠ koji ima osobine me-
lodrame; pateti~an, prenagla{en, izve{ta~e-
no dramati~an.
melodramski = melodramati~an (v.)
meloman, -ana m ‰gr~. melos pesma, v. -manŠ
strastveni qubiteq muzike i pevawa.
melomanija, -e ` ‰gr~. melos pesma, v. -mani-
jaŠ prenagla{ena qubav prema muzici, ob.
operskoj.
melomanski, -a, -o ‰v. melomanijaŠ koji se
odnosi na melomane i melomaniju.
melopeja, -e ` ‰gr~. melopoia od melos pesma,
poiein ~initiŠ muz. ist. u starogr~koj teoriji
muzike, pravila i ume}e komponovawa, pisawa
melodija.
meloplastika, -e `, dat. i lok. meloplasti-
ci ‰gr~. mela obrazi, v. -plastikaŠ med. pla-
sti~na operacija kojom se rekonstrui{e
obraz.
melos, -a m ‰gr~. melos pesmaŠ pevawe, na~in
pevawa, melodijske karakteristike (ob. u: na-
rodni ‹).
meloterapija, -e ` ‰gr~. melos pesma, v. te-
rapijaŠ psih. le~ewe bolesnika pomo}u muzike,
pevawa i plesa.
Melpomena, -e ` ‰gr~. Melpomene prema
melpesthai pevatiŠ 1. mitol. muza tragedije i
muzike u staroj Gr~koj. 2. astron. ime asteroida
otkrivenog 1852. godine.
melting pot, -a m ‰engl. melting pot lonac za
topqeweŠ 1. (ob. o SAD) zemqa u kojoj se doseqe-
nici razli~itog rasnog, nacionalnog i verskog
porekla vremenom stapaju u jednu naciju. 2. fig.
proces stapawa stvari razli~itih osobina.
memoaristika
melton, -ona m ‰engl. Melton prema istoime-
nom gradu u EngleskojŠ meka i gusta vunena tka-
nina, veoma cewena u HÇH veku.
mel{pajz, -a m ‰nem. Mehlspeise jelo od bra-
{naŠ kulin. kola~, slatki{ koji se servira po-
sle ru~ka ili ve~ere, desert.
mem, -a m, mn. memi, gen. mn. mema ‰engl. meme,
skr. od mimeme prema gr~. mimeisthai (v. mime-
tika), po analogiji sa genŠ jedinica kulturnog
nasle|ivawa; svaki element kulture (misao,
verovawe, izreka, obi~aj, predrasuda i sl.) ko-
ji se prenosi i koji ima sposobnost samoumno-
`avawa, sli~no genima u biologiji.
membrana, -e ` ‰lat. membranaŠ 1. tehn. opna
od metala, ko`e, gume, plastike i sl., naro~ito
koja elasti~no oscilira pod uticajem spoqa-
{wih sila (u akusti~kim ure|ajima, elektro-
tehnici itd.). 2. fiziol. opna od vezivnog tkiva
koja odvaja organe, tkiva, ili wihove delove.
membranofon, -a m ‰v. membrana (2), -fonŠ
muz. udara~ki instrument kod koga se tonovi
proizvode treperewem zategnute ko`e (bubaw,
timpani).
memento, -a m ‰lat. memento seti seŠ 1. pod-
setnik, opomena, upozorewe. 2. u katoli~kom
bogoslu`ewu, deo koji je posve}en spomenu na
`ive i na mrtve.
memetika, -e `, dat. i lok. memetici ‰po ana-
logiji sa genetika: v. memŠ teorija po kojoj se
kultura prenosi evolucijom darvinovskog ti-
pa, tj. samoumno`avawem elemenata najsposob-
nijih za opstanak.
memla, -e `, gen. mn. memla/memli ‰tur. nemli
od pers. nem vlagaŠ 1. ustajali vla`an vazduh. 2.
fig. nezdrava, ustajala, zapu{tena intelektu-
alna atmosfera, u~malost.
memoar v. edmemoar.
memoari, memoara m mn. ‰fr. memoires, od
lat. memoria pam}ewe, se}aweŠ kwi`evno-na-
u~na vrsta teksta u kojoj pisac bele`i svoja se-
}awa na neko vreme, doga|aje, qude itd. x me-
moarski.
memoarist(a), -e m ‰v. memoariŠ pisac me-
moara.
memoaristika, -e `, dat. i lok. memoaristi-
ci ‰v. memoariŠ kwi`. pisawe memoara, memoar-
ska dela kao `anr.
761
memorandum
memorandum, -a m ‰lat. memorandum ono
{to treba pamtitiŠ 1. pol. dipl. (zvani~ni) do-
pis, informacija, predstavka itd. u kojoj se
iznose zvani~ni stavovi o nekom pitawu. 2.
kra}e pisano obave{tewe, podsetnik, izve-
{taj i sl. 3. list papira sa {tampanim zagla-
vqem na kojem stoje ime i podaci o po{iqaocu
(za slu`benu prepisku). 4. prav. pisani doku-
ment o uslovima neke poslovne transakcije. x
memorandumski.
memorija, -e ` ‰lat. memoriaŠ 1. pam}ewe,
psiholo{ki proces usvajawa, zadr`avawa i
o`ivqavawa nekog sadr`aja svesti; sposob-
nost pam}ewa (imati dobru, lo{u memoriju).
2. se}awe, o`ivqavawe slike nekog iskustva,
doga|aja iz pro{losti. 3. ra~. deo ra~unara u
koji se unose informacije i ~uvaju za kasniju
upotrebu.
memorijal, -ala m ‰lat. memorialis (liber), v.
memorijaŠ 1. pismena predstavka, podnesak,
podsetnik. 2. (u umetnosti, nauci, sportu)
priredba, festival, takmi~ewe i sl. koje se
odr`ava u spomen na nekog preminulog ugled-
nog umetnika, nau~nika, sportistu itd.
memorijalni, -a, -o ‰v. memorijalŠ koji je
namewen podse}awu ili posve}en uspomeni na
nekoga ili ne{to. y memorijalna soba pro-
storija posve}ena uspomeni na uglednu premi-
nulu li~nost, ob. kao izlo`beni prostor; me-
morijalni park ure|eni prostor (na otvore-
nom) posve}en uspomeni na uglednu li~nost
ili va`an istorijski doga|aj; memorijalni
centar ustanova koja je svojim nazivom i vr-
stom delatnosti posve}ena uspomeni na ugled-
nu li~nost ili va`an istorijski doga|aj.
memorisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. memo-
rijaŠ pamtiti; zapamtiti, zadr`ati u se}awu;
(na)u~iti.
menada, -e ` ‰gr~. mainas, gen. mainadosŠ ist. ba-
hantkiwa, sve{tenica boga Dionisa (Bakha).
mena`, -a`a m i mena`a, -e ` ‰fr. menage
doma}instvoŠ prostor u nekoj ustanovi gde je
organizovana ishrana za one koji tu borave, ra-
de i sl.; menza (v.), kantina (v.).
mena`erija, -e ` ‰fr. menagerieŠ 1. mawi zo-
olo{ki vrt; skup `ivotiwa koje pripadaju
cirkusu. 2. fig. pej. prevelik broj ku}nih qu-
bimaca; skup nemirne dece.
762
menetekel
menarhe, -a ` mn. ‰gr~. men mesec, arche po~e-
takŠ fiziol. po~etak polne zrelosti `ena, prva
menstruacija.
menaxer, -a m ‰engl. manager prema manage
upravqatiŠ 1. osoba koja rukovodi nekim pred-
uze}em ili delom preduze}a; upravnik, direk-
tor. 2. osoba koja nalazi, organizuje i vodi po-
sao osobe ili grupe qudi u svetu javnih nastu-
pa (sportu, umetnosti, zabavi itd.), agent.
menaxerski, -a, -o ‰v. menaxerŠ koji se odno-
si na menaxere; koji pripada menaxerima. y
menaxerska bolest skup zdravstvenih tegoba
koje se javqaju kod rukovode}ih qudi usled
prenapregnutog na~ina `ivota.
menaxment, -a m ‰engl. managementŠ 1. ekon.
disciplina koja prou~ava na~ine racionalnog
organizovawa i upravqawa proizvodwom, rad-
nim procesima, qudskim sposobnostima i sl.
2. proces i na~in vo|ewa i organizovawa pred-
uze}a, ustanove itd. 3. rukovodstvo, skup qudi
koji imaju upravqa~ke du`nosti u preduze}u,
ustanovi itd.
mengele i mengele, mengela `, mn. ‰tur. men-
gene od gr~. manganonŠ alat za stezawe i preso-
vawe (pri~vr{}en za podlogu); stega, procep.
mendelizam, -zma m ‰prema ~e{kom botani-
~aru Gregoru Mendelu (1822–1884)Š bot. teori-
ja o nasle|u koja obja{wava nasledni mehani-
zam pri ukr{tawu biqnih vrsta.
mendeqevijum i mendeqevij, -ija m ‰nlat.
mendelevium, prema ruskom hemi~aru D. I.
MendeqejevuŠ hem. hemijski element dobijen
ve{ta~kim putem, atomski broj 101, simbol
Md, aktinoid.
mendula, -e ` ‰lat. amandula od gr~. amygda-
leŠ pokr. badem.
menestrel, -a m ‰fr. menestrelŠ 1. ist. muz. u
sredwem veku, profesionalni muzi~ar koji je
obi~no svirao na plemi}kim dvorovima. 2. ka-
snije, narodni svira~.
menetekel (mene tekel ufar{in) ‰aram.
mene izmereno, tekel odmereno, upharsin pode-
qenoŠ 1. mitol. tajanstveni aramejski tekst ko-
ji je, prema Bibliji (Kwiga proroka Danila,
5:25), nevidqivom rukom ispisan na zidu
dvorca vavilonskog kraqa Valtazara najavqu-
menza
ju}i wegovu propast, li~nu i dr`avnu. 2. fig.
najava propasti, katastrofe; pretwa.
menza, -e ` ‰lat. mensa sto, trpezaŠ 1. javna ku-
hiwa. 2. ugostiteqski objekat, restoran, otvo-
renog ili zatvorenog tipa, u kojem se pripadni-
ci odre|ene grupe qudi (npr. studenti, zapo-
sleni u preduze}u) mogu hraniti po povoqni-
jim cenama. 3. crkv. sredi{wi deo oltara pokri-
ven kamenom plo~om na kojem je sme{tena
osnovna relikvija (antimins); ~asna trpeza.
menzes = menzis (v.)
menzil i menzil, -a m ‰tur. menzil od ar.
manzilŠ ist. 1. u Osmanlijskom carstvu, tatar-
ska po{ta (sa stanicama za zamenu kowa). 2. ta-
tarski kow na kojem se prenosila po{ta.
menzilhana, -e ` ‰tur. menzilhane, prema
menzil (v.), haneŠ ist. po{tanska stanica na ko-
joj su po{tari (tatari) zamewivali umorne ko-
we odmornima.
menzilxija, -e m ‰v. menzil, v. -xijaŠ ist. po-
{tar, pismono{a koji je na kowu prenosio po-
{tu.
menzis, -a = menzes, -a m ‰lat. mensis mesec,
mn. mensesŠ v. menstruacija.
menzola, -e ` ‰ital. mensolaŠ 1. arhit. pot-
porni kamen, isturen kamen koji podupire ne-
ki element gra|evine. 2. sto~i} s jednom nogom
ili podloga pri~vr{}ena o zid, oslonac na
kome obi~no stoji neki ukrasni predmet.
menzul, menzulana, menzulxija v. menzil,
menzilhana, menzilxija.
menzura, -e ` ‰lat. mensura mereweŠ 1. ci-
lindri~na posuda sa obele`enim crtama koje
pokazuju zapreminu te~nosti do datog nivoa. 2.
sp. u ma~evawu, izmereno rastojawe izme|u bo-
raca. muz. 3. vremenska vrednost pojedinih no-
ta, v. menzuralni; srazmera izme|u du`ina
notnih trajawa.
menzurabilan, -lna, -lno ‰nlat. mensurabi-
lis, v. menzuraŠ prid. merqiv, izmerqiv.
menzuralist(a), -e m ‰v. menzuraŠ muz. ist. 1.
jedan od onih teoreti~ara poznog sredweg veka
koji su zagovarali proporcionalni raspored
notnih vrednosti. 2. u novije doba, pristalica
izvo|ewa napeva gregorijanskog korala u pro-
pisanim pravilnim muzi~kim merama.
meniskus
menzuralni, -a, -o ‰lat. mensuralis, v. menzu-
raŠ merni. y menzuralna muzika vi{eglasna
muzika napisana u menzuralnoj notaciji; menzu-
ralna notacija muz. ist. sistem kvadratnih not-
nih znakova primewivan od HÇÇÇ do HçÇ veka, ko-
ji je prikazivao i ritmi~ku vrednost tonova.
meni, -ija m ‰fr. menuŠ 1. jelovnik, spisak
jela u ponudi ugostiteqskog objekta. 2. utvr|e-
ni sastav jednog obroka u restoranu, bez mo-
gu}nosti izbora. 3. ra~. u okviru jednog progra-
ma na kompjuterskom ekranu, spisak ponu|e-
nih radwi.
meninge, meningi ` mn. ‰nlat. meninges od
gr~. meninges od meninx opnaŠ anat. mo`dane op-
ne, mo`danice (ima ih tri: tvrda, pau~inasta
i meka).
meningizam, -zma m ‰v. meninge, -izamŠ med.
znaci, simptomi sli~ni onima koji se javqaju
kod meningitisa (v.) iako mo`danice nisu
upaqene.
meningitis, -a m ‰v. meninge, -itisŠ med.
upala mo`danih opni, izazvana bakterijama
ili virusima.
meningo- ‰gr~. meninx opnaŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava mozak i mo`danu opnu.
meningoencefalitis, -a m ‰v. meningo-, en-
cefalitisŠ med. zapaqewe mozga i mo`dane op-
ne.
meningokela = meningocela (v.)
meningokoka, -e ` ‰v. meningo-, kok(a)Š biol.
zarazna klica koja izaziva meningitis.
meningocela, -e = meningokela, -e ` ‰v. me-
ningo-, gr~. kele izraslinaŠ med. ispup~ewe, is-
pad mo`dane opne kroz otvor lobawe ili
ki~menog stuba.
menipski i menipejski, -a, -o ‰lat. menip-
paeus, po Menipu, gr~kom piscu iz IV i III veka
pre n. e.Š kwi`. u: y menip(ej)ska satira vrsta
satire iz starog veka, s me{avinom proze i
stihova, ozbiqnih i komi~nih sadr`aja.
meniskos, -a = meniskus, -a m ‰lat. meniscus
od gr~. meniskos mlad mesecŠ 1. polumesec ili
ne{to {to ima oblik polumeseca. 2. anat. hr-
skavica u zglobu kolena srpastog, polukru-
`nog oblika, ~esto izlo`ena povredama kod
sportista.
meniskus = meniskos (v.)
763
meno
meno pril. ‰ital. meno od lat. minusŠ muz. re~
u zna~ewu œmaweŒ koja se stavqa uz oznaku tem-
pa da bi ubla`ila osnovno zna~ewe (npr. meno
allegro mawe brzo).
menologijum = menologion, -a m ‰lat. me-
nologium od gr~. menologionŠ crkv. u pravoslav-
noj crkvi, liturgijska kwiga svetiteqskih
`ivotopisa ure|ena prema kalendaru.
menologion = menologijum (v.)
menoniti, -ita m mn. ‰engl. Mennonites, prema
osniva~u Menonu Simonsu (1492–1559)Š rel.
verska sekta srodna anabaptistima, nastala u
Holandiji u HçÇ veku, koja se pro{irila u
SAD i Kanadu (zagovaraju kr{tewe odraslih,
ustezawe od zakletve i ne priznaju vojnu slu-
`bu).
menopauza, -e ` ‰fr. menopause, prema gr~.
men mesec, v. pauzaŠ fiziol. gubqewe menstrua-
cije (v.) kod `ena u doba klimakterijuma (v.).
menora, -e ` ‰hebr. menorah sve}wakŠ rel. kod
Jevreja, sve}wak za sedam sve}a u jednom nizu
(za sedam dana u stvarawu sveta), simbol Duha
Bo`jeg i Tore; tradicionalni simbol jevrej-
stva (deo grba dr`ave Izrael).
menoragija, -e ` ‰gr~. men mesec, v. (he-
mo)ragijaŠ fiziol. menstruacija (v.) du`a od se-
dam dana.
menoreja, -e ` ‰gr~. men mesec, v. -rejaŠ
fiziol. menstruacija (v.).
menostaza, -e ` ‰gr~. men mesec, v. -stazaŠ
fiziol. izostanak menstruacije (v.).
menstrualan, -lna, -lno ‰lat. menstrualis, v.
menstruacijaŠ koji se odnosi na menstruaciju.
menstruacija, -e ` ‰nlat. menstruatio, prema
menstruus mese~niŠ fiziol. menstrualni odliv
iz materice polno zrele `ene; mese~no prawe,
perioda. x menstruacijski.
menta, -e ` ‰lat. menta, menthaŠ bot. vrsta
aromati~ne biqke, Mentha piperita, nana, me-
tvica.
mentalan i mentalan, -lna, -lno ‰lat. men-
talis od mens duh, umŠ koji se odnosi na um, mi-
saone i saznajne procese, umni, misaoni. y
mentalna higijena med. grana medicine koja
se bavi du{evnim zdravqem; mentalno zdra-
vqe stawe u kojem neko dobro do`ivqava dru-
{tvenu okolinu i prilago|ava joj se.
764
-mer
mentalizam, -zma m ‰v. mentalan, -izamŠ
lingv. pravac u lingvistici koji u analizi je-
zika uzima u obzir i umne delatnosti govornog
lica (za razliku od strukturalizma, koji se ba-
vi samo proizvedenim iskazom).
mentalitet, -eta m ‰fr. mentalite, v. menta-
lanŠ na~in mi{qewa, skup du{evnih osobina
i sklonosti pojedinca, zajednice ili ~itavog
naroda; na~in pristupa realnosti. x menta-
litetski.
mentol, -ola m ‰lat. menta nana, oleum uqeŠ
1. hem. kristalno hemijsko jediwewe srodno
kamforu, glavni sastojak uqa od nane, v. menta,
lekovitog i osve`avaju}eg dejstva. 2. bombona
s jakim ukusom mentola.
mentor, -a m ‰gr~. Mentor, lik iz OdisejeŠ 1.
vaspita~, nastavnik, savetodavac, pokrovi-
teq. 2. pedag. nastavnik koji usmerava i nadgle-
da kandidata pri izradi nekog rada (ob. magi-
starskog ili doktorskog). x mentorski.
menuet i menuet, -a m ‰fr. menuetŠ muz. 1. ne-
kada{wi sve~ani, lagani ples u tro~etvrtin-
skom taktu, nastao u Francuskoj u HçÇ veku. 2.
stav svite, kasnije sonate i simfonije u ritmu
menueta.
menhir, -ira m ‰bretonski men hir duga~ki
kamenŠ arheol. duga~ak kamen zaboden vertikal-
no u zemqu, megalit (v.) svojstven nekim prei-
storijskim kulturama, naro~ito u Francu-
skoj; up. dolmen.
men{ura, -e ` ‰tur. mensur od ar. man{urŠ ist.
pokr. sultanski ukaz davan visokim dr`avnim
ili verskim li~nostima u Osmanlijskom car-
stvu kao ovla{}ewe za odre|enu delatnost.
mew{evizam, -zma m ‰rus. menâ{evizm, pre-
ma menâ{instvo mawinaŠ ist. pokret mew{e-
vika; ideolo{ki program mew{evika.
mew{evik, -ika m ‰rus. menâ{evik, v. mew-
{evizamŠ ist. sledbenik mew{evizma, mawine
u ruskoj Socijaldemokratskoj radni~koj par-
tiji koja se 1903. odvojila od radikalnih boq-
{evika.
mer, -a m ‰fr. maire, engl. mayorŠ predsednik
op{tine, gradona~elnik.
-mer, -merija, -meran, -merijski ‰gr~. me-
ros deoŠ kao drugi deo slo`enice ukazuje da je
re~ o sastavnom delu neke supstance.
meraba
meraba uzv. v. merhaba.
meraja, -e ` ‰tur. mera od ar. mara'Š pokr. po-
qana, ledina, pa{wak; javno dobro mesta, op-
{tine.
merak, -aka m ‰tur. merak od ar. maraqi hipo-
hondrijaŠ pokr. u`ivawe u ne~emu (ob. u jelu
ili pi}u), zadovoqstvo; `eqa za ~im; z imati
merak za ~im za`eleti se ~ega; (jesti, piti) s
merakom (jesti, piti) polako i s u`ivawem.
meraklija, -e m ‰v. merak, -lijaŠ pokr. onaj
koji ne{to radi sa u`ivawem, sa zadovoq-
stvom.
-meran v. -mer.
mera~iti, mera~im nesvr{. ‰v. merakŠ pokr.
posmatrati ne{to sa u`ivawem ili `eqom.
merdevine, merdevina ` mn. ‰tur. merdiven
od pers. nerdubanŠ lestve, lestvice.
meredov, -ova m ‰ma|. meredoŠ pecaro{ka
mre`a s dr{kom kojom se vadi ulov, riba.
merzer i merzer, -a m ‰nem. MorserŠ voj. ist. te-
{ki top kratke cevi i s visokom putawom zrna.
meridijan, -ana m ‰lat. meridianus (circulus)
prema meridies podneŠ geogr. zami{qena linija
koja deli Zemqu prolaze}i kroz wene polove,
podnevak; up. paralela.
meridijanski, -a, -o ‰v. meridijanŠ koji
pripada meridijanu, wegov je deo ili se odno-
si na wega. y astron. meridijanski instru-
ment instrument postavqen tako da sledi od-
re|eni meridijan; meridijanski krug in-
strument u astronomskoj opservatoriji kojim
se odre|uju koordinate zvezda.
-merija v. -mer.
merinizacija, -e ` ‰{p. merino, v. -izacijaŠ
poqopr. ukr{tawe neke doma}e vrste ovaca sa
ovnovima rase merino.
merino i merino, -a m ili indekl. ‰{p. meri-
no, po imenu jednog berberskog plemenaŠ 1. ra-
sa ovaca poreklom iz [panije, svilenkastog
runa. 2. cewena tkanina od vune dobijene od
runa te rase ovaca.
meristem, -a m ‰gr~. meristes deliteqŠ bot.
biqno tkivo koje buja usled neprestane deobe
embrionalnih }elija.
meritokratija, -e ` ‰lat. meritum zasluga,
plata, v. -kratijaŠ soc. 1. dru{tveni sistem u
kojem bi vode}u ulogu i uticaj imali oni koji
mermerni
su najsposobniji. 2. vlast grupe qudi zaslu-
`nih po svojim sposobnostima (a ne po pore-
klu ili bogatstvu). x meritokratski.
meritoran, -rna, -rno ‰lat. meritoriusŠ prid..
1. koji se ceni, uva`ava, koji vredi ili je za-
slu`an; pravovaqan. 2. koji se po svojim zaslu-
gama i sposobnosti smatra merodavnim (da
oceni, presudi); kompetentan.
meritum, -a m ‰lat. meritumŠ 1. zasluga, vred-
nost, odlika. 2. su{tina, sr`, bit (ne~ega). 3.
prav. glavni predmet spora.
merkantilan, -lna, -lno ‰nlat. mercantilisŠ
prid. koji se odnosi na trgovinu; koji je name-
wen tr`i{tu; trgova~ki, unosan. y merkan-
tilni sistem v. merkantilizam.
merkantilizam, -zma m ‰nlat. mercantilisŠ 1.
ekon. ist. u razvijenim evropskim dr`avama
HçÇ i HçÇÇ veka, doktrina koja je najve}u va-
`nost pridavala razvoju trgovine, posebno
spoqne, kao jedinom izvoru bogatstva naroda.
2. (u obi~nom govoru) komercijalizam.
merkantilist(a), -a (-e) m ‰v. merkantilan,
v. -ist(a)Š zagovornik merkantilizma (v.).
merkantilisti~ki, -a, -o ‰v. merkantili-
zamŠ prid. koji se odnosi na merkantilizam ili
merkantiliste.
Merkur, -ura m ‰lat. MercuriusŠ 1. mitol.
rimsko ime za gr~kog boga Hermesa; vesnik bo-
gova, simbol trgovine. 2. fig. vesnik, glasnik.
3. astron. najmawa planeta Sun~evog sistema i
najbli`a Suncu. 4. hem. `iva.
merkurijalan, -lna, -lno ‰lat. mercurialisŠ
prid. 1. koji se odnosi na Merkur. 2. koji je od
`ive ili sadr`i u sebi `ivu; `ivin.
merkurijalizam, -zma m ‰lat. mercurium `i-
va, v. -izamŠ med. hroni~no trovawe `ivom; hro-
ni~no oboqewe radnika u fabrici `ive.
merlin, -a m ‰venec. merlin, ital. merlino od
hol. meerlingŠ 1. pom. tanki konopac za dizawe
zastave na jarbol. 2. zool. vrsta morskih sa-
bqarki.
mermer, -a m ‰tur. mermer od ar. marmar od gr~.
marmarosŠ vrsta kamena (ob. kre~waka) sredwe
tvrdo}e, pogodan za obradu i gla~awe, koristi
se u arhitekturi i vajarstvu, mramor (v.).
mermerni, -a, -o ‰v. mermerŠ napravqen ili
sazidan od mermera; koji je kao mermer.
765
merogamija
merogamija, -e ` ‰gr~. meros deo, v. -gamijaŠ
biol. na~in polnog razmno`avawa algi i nekih
pra`ivotiwa.
meropija, -e ` ‰gr~. meros deo, opsis vidŠ med.
delimi~no pomra~ewe vida.
meropsi, meropaha m mn., jd. meropah, gen.
meropha ‰gr~. Meropes, ime jednog tra~kog ple-
menaŠ ist. u sredwovekovnoj Srbiji, kmetovi,
zavisni seqaci.
merhaba uzv. ‰tur. merhaba od ar. marhabaŠ
pokr. etnol. muslimanski pozdrav i otpozdrav.
merhamet, -a m ‰tur. merhamet od ar. marha-
maŠ pokr. po islamskom u~ewu, samilost, milo-
sr|e prema bli`wem.
merhametli prid. indekl. ‰tur. merhametli, v.
merhametŠ pokr. koji je milosrdan prema bli-
`wem.
merhametluk, -a m ‰v. merhamet, -lukŠ pokr.
samilost, milosr|e.
merhametsuz, -a m ‰tur. merhametsiz, v. mer-
hamet, -siz bezŠ pokr. koji je nemilosrdan, bez-
obziran, bezdu{an.
mercerizacija, -e ` ‰prema engleskom he-
mi~aru Xonu Merseru (J. Mercer), 1791–1866Š
obrada pamu~nog prediva ili tkanine rastvo-
rom natrijum-hidroksida radi postizawa sja-
ja, ~vrstine i prijem~ivosti za boje.
merxan, -ana m ‰tur. mercan od ar. marganŠ
pokr. etnol. koral; ukras, ogrlica, nakit od ko-
rala.
mesidor, -a m ‰fr. messidor prema lat. messis
`etvaŠ ist. deseti mesec revolucionarnog
francuskog kalendara, od 19. juna do 18. jula.
mesija i mesija, -e m ‰gr~. Messias od hebr.
ma{iahŠ 1. za Jevreje, spasiteq jevrejskog naro-
da kojeg su najavili starozavetni proroci. 2.
za hri{}ane, Isus Hristos. 3. fig. spasiteq,
izbaviteq, onaj koji je predodre|en za neku va-
`nu misiju; nosilac spasonosnih ideja. 4.
iron. onaj koji umi{qa da je predodre|en za ne-
ku veliku, spasonosnu misiju ili delo. x me-
sijanski.
mesijanizam, -zma m = mesijanstvo, -a s ‰v.
mesijaŠ 1. rel. u~ewe o Mesiji; o~ekivawe spa-
siteqa i savr{enog carstva Bo`jeg. 2. fig.
pri`eqkivana ili zami{qena spasiteqska
766
metabolizam
misija (v.), pojedinca u odnosu na zajednicu
ili jednog naroda u odnosu na druge narode.
mesijanstvo = mesijanizam (v.)
mesing, -a m ‰nem. MessingŠ legura bakra i
cinka.
mesingani, -a, -o ‰v. mesingŠ na~iwen od me-
singa.
meskalin, -ina m ‰meks. {p. mescal, mexal od
nahuatl mexcalliŠ alkaloid iz nekih vrsta
sredwoameri~kih kaktusa koji izaziva jake ha-
lucinacije; halucinogena droga, pejotl.
mesmerizam, -zma m ‰prema osniva~u Fran-
cu Mesmeru (1734–1815)Š u~ewe o `ivotiw-
skom magnetizmu koji poseduju neki qudi i ko-
ji im omogu}ava le~ewe ranih bolesti pomo}u
hipnoze (v.).
mestve, mestava ` mn. ‰tur. mest od pers. mes
ko`aŠ etnol. duboka obu}a (nazuvci, ~arape) od
meke ko`e; ku}ne papu~e.
mestik, -a m, vok. mesti~e, mn. mestici ‰{p.
mestizo od lat. mixticius pome{anŠ 1. potomak
ameri~kog Indijanca i belog doseqenika. 2.
potomak belca i ~oveka neke druge rase.
met-, meta- ‰gr~. metaŠ kao prvi deo re~i zna-
~i: sa-, uz-, me|u-, za-, po-, iz- itd.; kao i lat. trans-
podrazumeva promenu mesta, reda, stawa, priro-
de; zajedni~ko delawe, u~estvovawe; te`wu, tra-
`ewe; da je ne{to iza ili posle (ne~ega).
metaanaliza, -e ` ‰v. meta-, analizaŠ na-
knadna analiza radi provere rezultata iz ra-
nijih analiza.
metabaza, -e ` ‰gr~. metabasis prelazŠ log. lo-
gi~ka gre{ka prela`ewa iz jedne pojmovne
oblasti u drugu.
metabioza, -e ` ‰v. meta-, gr~. bios `ivotŠ
biol. zavisnost jedne vrste od druge u pogledu
uslova za `ivot i razmno`avawe.
metabola, -e ` ‰gr~. metabole promena, izme-
naŠ 1. retor. promena u tonu, redu re~i, jezi~kom
izrazu uop{te. 2. kod Aristotela, nagao preo-
kret u radwi tragedije.
metabolizam, -zma m ‰gr~. metabole promena,
izmena, v. -izamŠ 1. fiziol. proces razmene ma-
terija u organizmu. y bazalni metabolizam
minimalno tro{ewe energije, kada je organi-
zam u stawu potpunog mirovawa. 2. biol. skup
metabolit
hemijskih i fizi~kih procesa u organizmima
`ivih bi}a.
metabolit, -ita m ‰v. metabolizamŠ biol.
proizvod ili poluproizvod procesa metabo-
lizma.
metaboli~an, -~na, -~no i metaboli~ki,
-a, -o ‰v. metabolizamŠ koji se odnosi na meta-
bolizam; koji spada u metabolizam.
metagalaksija, -e ` ‰v. meta-, galaksijaŠ
sistem galaksija; skup svih zvezda koje
astron.
ne pripadaju na{oj galaksiji.
metageneza i metageneza, -e ` ‰v. meta-, ge-
nezaŠ biol. pravilna smena polnog i nepolnog
razmno`avawa nekih `ivotiwa i mnogih bi-
qaka.
metageometrija, -e ` ‰v. meta-, geometrijaŠ
mat. ~itava geometrija (nesvedena na euklidsku
geometriju).
metagram, -a m ‰v. meta-, -gramŠ enigmatska
igra u kojoj se odgovori razlikuju samo za jed-
no slovo.
metadon, -ona m ‰fabri~ko ime, od met(il)-
-a(mino)-d(ifenil), v. -on1Š farm. sinteti~ki
narkoanalgetik koji deluje ja~e i br`e od mor-
fijuma (v.), ~esto se primewuje pri odvikava-
wu od heroina (v.).
metaempirijski, -a, -o ‰v. meta-, empirij-
skiŠ prid. koji je izvan iskustva, preko granica
empirijskog.
metaznak, -a m, mn. metaznakovi ‰prema engl.
metacharacter, v. meta-Š ra~. znak koji ima inter-
pretaciju razli~itu od doslovne, npr. kada
zvezdica ne zna~i znak zvezdice nego predsta-
vqa bilo koji znak.
metazoe, metazoa ` mn. ‰v. meta-, gr~. zoon `i-
votiwaŠ zool. vi{e}elijske `ivotiwe, sve `i-
votiwe osim jedno}elijskih (protozoa).
metajezik, -a m, mn. metajezici ‰v. meta-Š 1.
lingv. u lingvistici i nauci o kwi`evnosti
stru~ni jezik nau~nika, jezik kojim se govori
o jeziku. 2. fig. jezik koji se koristi u nekoj na-
u~noj oblasti i te{ko je razumqiv drugima.
metakarpijum, -a m ‰gr~. metakarpionŠ anat.
pet ko{~ica {ake koje su zglobno vezane za
~lanke prstiju.
metalisti~ki
metakompilator, -a m ‰v. meta-, kompila-
torŠ ra~. komjuterski program, kompilator ko-
ji proizvodi kompilatore.
metakritika, -e `, dat. i lok. metakritici
‰v. meta-, kritikaŠ disciplina kwi`evne kri-
tike koja za predmet ima teorijske pojmove i
definicije, a ne pojedina~na kwi`evna dela;
kritika kritike. x metakriti~ki.
metal, -ala m ‰lat. metallum od gr~. metallon
rudnik, rudaŠ 1. hem. svaki hemijski element koji
je dobar provodnik toplote i elektriciteta i po
pravilu se mo`e kovati (npr. bakar, gvo`|e, sre-
bro, aluminijum, `iva), kovina. 2. ukupni naziv
za metale i wihove spojeve, legure.
metalan, -lna, -lno ‰v. metalŠ prid. koji je od
metala. y metalno doba arheol. zbirni naziv za
bakarno, bronzano i gvozdeno doba (kada je ~o-
vek koristio oru|a od metala).
metalizam, -zma m ‰v. metalŠ ekon. teorija u
ekonomskoj nauci koja najve}u va`nost pridaje
plemenitim metalima, zlatu i srebru.
metalizacija, -e ` ‰fr. metallisation, v. me-
talŠ prevla~ewe ili oblagawe povr{ine nekog
predmeta radi za{tite ili estetskog efekta.
metalizirati, metaliziram, 3. l. mn. meta-
liziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. metalliser, v. metalŠ
(iz)vr{iti metalizaciju (v.).
metalik prid. indekl. ‰engl. metallic, v. meta-
lanŠ 1. koji je na~iwen od metala ili presvu-
~en metalom; metaliziran. 2. `arg. koji izgleda
kao da je presvu~en metalom, sjajan (boja mo-
tornog vozila).
metalingvistika, -e `, dat. i lok. metalin-
gvistici ‰v. meta-, lingvistikaŠ lingv. 1. di-
sciplina koja prou~ava odnose izme|u jezika i
drugih kulturnih sistema na koje jezik upu}u-
je. 2. izu~avawe propratnih ili sporednih po-
java u govoru, onih koje ne pripadaju jeziku u
pravom smislu (gestovi).
metalist(a), -e m ‰engl. metal(l)ist, v. metalŠ
ekon. pristalica metalizma (v.).
metalisti~ki, -a, -o ‰v. metalist(a)Š koji se
odnosi na metalizam (v.) ili metaliste. y me-
talisti~ka teorija ekon. teorija koja vred-
nost novca vezuje za vrednost odn. koli~inu
plemenitih metala.
767
metalkeramika
metalkeramika, -e `, dat. i lok. metalkera-
mici ‰v. metal, keramikaŠ noviji postupak pro-
izvodwe predmeta od komprimiranog praha te-
{ko topqivih metala i keramike.
metalo- ‰gr~. metallonŠ kao prvi deo re~i
ozna~ava vezu sa metalom (metalohromija).
metalogika, -e `, dat. i lok. metalogici ‰v.
meta-, logikaŠ nau~na disciplina o osnovama
na kojima po~ivaju zakoni logike; logi~ka ana-
liza osnovnih pojmova logike ili neke ve}
ustanovqene logike.
metalogi~ki, -a, -o ‰v. metalogikaŠ prid.
filoz. koji je izvan logi~ke sfere (iako mo`e
logici dati osnovu); pojmovno neprihvatqiv.
metalografija, -e ` ‰v. metalo-, grafijaŠ 1.
nauka o hemijskim, fizi~kim i tehni~kim
svojstvima metala i legura. 2. graf. postupak
sli~an litografiji, s tim {to se umesto u ka-
menu urezi ili crte`i rade na metalnoj plo-
~i. x metalografski.
metaloidan, -dna, -dno ‰v. metaloidiŠ prid.
koji pripada metaloidima ili ima neka wiho-
va svojstva.
metaloidi, metaloida ` mn., jd. metaloid,
gen. metaloida ‰v. metalo-, -id(i)Š hem. 1. hemij-
ski elementi sli~ni metalima ali bez izrazi-
tih metalnih svojstava; polumetali, npr. ar-
sen ili silicijum. 2. nemetali.
metalofon, -ona m ‰v. metalo-, -fonŠ muz.
udara~ki instrument sli~an ksilofonu, s me-
talnim plo~icama umesto drvenih.
metalurg, -a m, mn. metalurzi ‰gr~. metallour-
gein obra|ivati metale, v. metal, gr~. ergon radŠ
onaj koji se bavi metalurgijom; stru~wak za
obradu metala.
metalurgija, -e ` ‰v. metalurgŠ tehnol. 1. na-
uka o metalima i postupcima pomo}u kojih se
oni dobijaju iz ruda. 2. proizvodwa metalnih
jediwewa, legura; prerada legura u poluproi-
zvode i poboq{awe wihovih svojstava poseb-
nim metodima.
metalur{ki, -a, -o ‰v. metalurgŠ koji se od-
nosi na metalurgiju, metalurge ili metalnu
industriju.
metamatematika, -e `, dat. i lok. metamate-
matici ‰v. meta-, matematikaŠ filozofija ma-
tematike; nauka koja se bavi filozofskim i
768
metanol
logi~kim osnovima i aspektima matematike. x
metamatemati~ki.
metameri, metamera m mn. ‰v. meta-, gr~. me-
ros deoŠ zool. anat. delovi `ivotiwskog tela sa-
stavqeni od pravilno nanizanih segmenata
(npr. ki~meni pr{qenovi).
metamerija, -e ` ‰v. meta-, gr~. meros deoŠ 1.
zool. anat. gra|a tela u segmentima, delovima u
nizu, kao kod glista ili zglavkara. 2. hem. ob-
lik izomerije (v.).
metamorfizam, -zma m ‰v. meta-, gr~. morphe
oblikŠ med. promena oblika, strukture ili
funkcije organa ili dela tela.
metamorfni, -a, -o ‰v. meta-, gr~. morphe ob-
likŠ geol. (o stenama) koji je nastao od eruptiv-
nih ili sedimentnih stena pod dejstvom to-
plote, pritiska ili hemijskih faktora.
metamorfoza, -e ` ‰gr~. metamorphosis, v.
meta-, morphe oblikŠ 1. mitol. u gr~kim mitovi-
ma, pretvarawe qudi u `ivotiwe, biqke, ka-
mewe i sl. voqom bogova. 2. promena (oblika),
preobra`avawe, pretvarawe (iz jednog u ne{to
drugo). 3. bot. promene u razvoju delova biqke
(korena, lista i sl.). 4. zool. proces razvoja `i-
votiwe od jajeta do zrele jedinke. 5. geol. pro-
mena stena u dubqim slojevima Zemqine kore.
metamorfopsija, -e ` ‰v. metamorfoza, op-
sis vidŠ med. poreme}aj vida kod kojeg se mewa
izgled posmatranog predmeta (npr. usled alko-
holisanosti ili dejstva droge).
metamfetamin, -ina m ‰engl. methampheta-
mine, v. metil, amfetaminŠ hem. derivat amfe-
tamina, u obliku hidrohlorida upotrebqava
se kao stimulativna droga, veoma {tetnog dej-
stva.
metan, -ana m ‰fr. methane, prema met(il), v.
-anŠ hem. zapaqiv gas bez mirisa i boje koji se
sastoji od ugqenika i vodonika (CH4), nalazi
se u rudnicima kamenog ugqa, vulkanskim ga-
sovima, mo~varama itd.
metanisati, -i{em nesvr{. ‰gr~. metanoein
kajati seŠ 1. rel. padati ni~ice pred ikonom u
znak pokajawa, skru{enosti i pokornosti;
klawati se do zemqe. 2. fig. pokazivati ropsku
poslu{nost i uslu`nost.
metanol, -ola m ‰v. metan + (alkoh)olŠ v. me-
til-alkohol.
metaplazija
metaplazija, -e ` ‰v. meta-, gr~. plasis obli-
kovaweŠ biol. promena tkiva (jedne vrste u dru-
gu, npr. vezivnog u masno).
metaplazma, -e ` ‰v. meta-, -plazmaŠ 1. biol.
vlaknasta neorganska tvorevina u }eliji. 2.
lingv. promena oblika jedne re~i, dodavawem,
ispu{tawem ili preme{tawem glasova.
metar i metar, -tra m ‰gr~. metron meraŠ 1.
merna jedinica za du`inu po Me|unarodnom
sistemu mernih jedinica (jedna od sedam
osnovnih jedinica), sa oznakom m. 2. sprava za
merewe na kojoj su obele`eni metri, centime-
tri i milimetri. 3. fig. mera uop{te; kriteri-
jum, ar{in. 4. kwi`. u poeziji mera za stih, sto-
pa; ritmi~ka mera, v. metrika. 5. kubni metar,
metar drva (nase~enih).
-metar, -metrija, -metrijski, -metri~ki
‰gr~. metron meraŠ kao drugi deo re~i ozna~ava
da se prvi deo odnosi na merewe (npr. termo-
metar) ili na mere za du`inu zasnovane na me-
tru (milimetarski).
metarski i metarski, -a, -o ‰v. metarŠ 1. ko-
ji se odnosi na metar i jedinice za meru izve-
dene iz wega. 2. iskazan u metrima.
metasekvoja ‰nlat. metasequoiaŠ bot. vrsta
listopadnog drveta (u fosilnom obliku, dok
nisu otkrivena `iva stabla), Metasequoia
glyptostroboides.
metasomatoza, -e ` ‰v. meta-, gr~. soma telo,
-ozaŠ geol. pretvarawe jedne vrste stene u drugu.
metastabilan, -lna, -lno ‰v. meta-, stabi-
lanŠ prid. 1. koji nagiwe nestabilnosti. 2. fiz.
koji je relativno stabilan uprkos nekim fi-
zi~kim uslovima (npr. temperaturi).
metastaza, -e ` ‰gr~. metastasis preme{tawe,
preina~eweŠ med. pojava bolesnog procesa na
mestu koje je udaqeno od `ari{ta (usled preno-
sa krvnim ili limfnim putem, ob. kod raka).
metastazirati, metastaziram, 3. l. mn. me-
tastaziraju svr{. i nesvr{. ‰v. metastazaŠ 1. med.
(pro){iriti se na na~in metastaze. 2. fig. (o
zlu, {kodqivoj stvari) {iriti se.
metastati~an, -~na, -~no i metastati~ki,
-a, -o ‰v. metastazaŠ koji predstavqa metastazu;
koji prelazi na drugo mesto; koji se {iri.
metafizi~ki
metataksa, -e ` ‰gr~. metataxis, v. meta-, gr~.
taxis redŠ fon. pomerawe akcenta iste vrste sa
jednog sloga na drugi.
metatalamus, -a m ‰v. meta-, talamusŠ anat.
deo mozga koji se nadovezuje na spoqnu stranu
sredweg me|umozga (talamusa).
metatarzus, -a m ‰v. meta-, gr~. tarsos tabanŠ 1.
anat. grana stopala, pet ko{~ica na koje se
zglobno nadovezuju ~lanci prstiju. 2. zool. anat.
deo `ivotiwske noge ili {ape pri kraju udova.
metateza, -e ` ‰gr~. metathesis preme{taweŠ
1. lingv. promena u redosledu glasova ili sku-
pova glasova u re~i (npr. manastir — nama-
stir). 2. hem. reakcija pri kojoj se dva elemen-
ta dvaju jediwewa zamene tako da formiraju
dva nova jediwewa.
metatekst, -a m ‰v. meta, tekstŠ tekst koji na-
staje na osnovu drugog teksta.
metatonija, -e ` ‰v. meta-, -tonijaŠ fon. po-
merawe naglaska s jednog sloga na drugi; pro-
mena vrste akcenta na istom slogu.
metatropizam, -zma m ‰v. meta-, -tropizamŠ
psih. kod polnog odnosa, me|usobna zamena ulo-
ga `ene i mu{karca.
metafiza, -e ` ‰v. meta-, gr~. phyesthai rastiŠ
anat. deo duge kosti izme|u sredweg i hrskavi-
~avog dela (mesto najizra`enijeg rasta kosti
po du`ini).
metafizika, -e `, dat. i lok. metafizici
‰srlat. metaphysica od gr~. ta meta ta physika ono
{to dolazi posle fizikeŠ 1. filoz. grana filo-
zofije koja se bavi misaonom spoznajom stvari
odn. pojmova izvan vremensko-prostorne (fi-
zi~ke, ~ulne) stvarnosti; po Aristotelu œnau-
ka o prvim principima i prvim uzrocimaŒ. 2.
natprirodnost, nat~ulnost. 3. svaka uop{te-
na, apstraktna, te{ko razumqiva teorija.
metafizi~ar, -a m ‰v. metafizikaŠ filoz. po-
znavalac ili u~iteq metafizike; filozof ko-
ji se bavi problemima metafizike.
metafizi~ki, -a, -o ‰v. metafizikaŠ 1. filoz.
koji spada u metafiziku (1). 2. ~ulno nepro-
verqiv, koji ne postoji u iskustvenoj stvarno-
sti. y metafizi~ka poezija pesni~ka {kola u
engleskoj kwi`evnosti HçÇÇ veka, prete`no
religiozne i qubavne tematike, uz primenu
filozofskih razmatrawa i izrazitu sklonost
769
metafonija
ka metafori; metafizi~ko slikarstvo umet-
ni~ki pravac nastao u Parizu (1910–1915,
glavni predstavnik De Kiriko) koji daje pred-
nost svetu snova, ma{te i sl. grade}i potpuno
alogi~an likovni svet.
metafonija, -e ` ‰v. meta-, -fonijaŠ lingv.
promena samoglasnika pod uticajem prethod-
nog ili narednog, preglas. x metafonijski.
metafora, -e ` ‰od gr~. metaphora preno{e-
weŠ kwi`. stilska figura promene, prenosa na-
ziva ili re~i s jednog na drugi pojam na osnovu
o~igledne ili skrivene analogije; skra}eno
pore|ewe.
metafori~an, -~na, -~no ‰v. metaforaŠ 1.
koji se izra`ava u metaforama ili obiluje me-
taforama. 2. koji ima svojstva metafore.
metafori~ki, -a, -o ‰v. metaforaŠ koji pri-
pada metafori ili se odnosi na metafore.
metacentar, -tra m ‰v. meta-, centarŠ pom.
ta~ka koja pokazuje stabilnost plovnog objekta
(prema centru gravitacije i pravcu vertikal-
ne ose potiska).
metek, -a m, vok, mete~e, mn. meteci ‰gr~. me-
toikos, v. meta-, gr~. oikein stanovatiŠ 1. ist. u an-
ti~koj Atini, stalno naseqeni stranac bez
prava glasa. 2. stranac u zemqi stalnog borav-
ka ~ije pona{awe nailazi na neodobravawe do-
ma}ih.
metempsihoza, -e ` ‰gr~. metempsychosis, v.
meta-, en-, gr~. psyche du{aŠ rel. filoz. u~ewe o
posmrtnoj seobi du{a iz jednog tela u drugo;
up. reinkarnacija.
metensomatoza, -e ` ‰v. met-, en-, gr~. soma
telo, -ozaŠ rel. prelazak jednog tela u drugo.
meteor, -ora m ‰gr~. meteoros koji lebdi u va-
zduhuŠ 1. ist. pojava ili doga|aj u atmosferi. 2.
svetle}i trag nebeskog tela koje pada na Ze-
mqu, zvezda padalica. 3. meteoroid (v.).
meteorizam, -zma m ‰gr~. meteorismos diza-
we uvisŠ fiziol. prisutnost gasova u trbu{noj
dupqi ili crevima; nadimawe.
meteorizacija, -e ` ‰v. meteorŠ miner. pro-
mene na stenama usled kontakta s atmosferom.
meteorit, -ita m ‰v. meteor, -itŠ meteor koji
padne na povr{inu Zemqe ne sagorev{i u at-
mosferi; up. aerolit.
770
meteoropatski
meteoro- ‰gr~. meteoros koji lebdi u vazdu-
huŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se drugi deo
odnosi na meteorologiju.
meteorograf, -a m ‰v. meteoro-, -grafŠ
meteor. instrument koji neprekidno i automat-
ski bele`i vrednosti pritiska, vla`nosti va-
zduha, temperature i brzine vetra.
meteorografija, -e ` ‰v. meteoro-, -grafi-
jaŠ meteor. 1. opisivawe vremenskih pojava i
promena u vazduhu. 2. skup podataka o vremen-
skim uslovima na datom mestu u datom trenut-
ku. x meteorografski.
meteoroid, -ida m ‰v. meteorŠ astron. telo ko-
je ulazi u Zemqinu atmosferu i svetli usled
zagrevawa, a od koga, ukoliko celo ne sagori,
nastaje meteorit (v.).
meteorolog, -a m, mn. meteorolozi ‰v. meteo-
ro-, -logŠ nau~nik, stru~wak za meteorologiju.
meteorologija, -e ` ‰gr~. meteorologia, v. me-
teoro-, -logijaŠ meteor. skup nau~nih discipli-
na koje prou~avaju atmosferu i pojave u woj,
bave se zakonitostima vremenskih pojava i
wihovom primenom u predvi|awu vremena za
odre|eni period.
meteorolo{ki, -a, -o ‰v. meteorologijaŠ ko-
ji pripada meteorologiji ili se odnosi na wu.
y voj. meteorolo{ki rat namerno mewawe at-
mosferskih prilika u ciqu uticawa na ratne
uslove i poteze neprijateqa; meteorolo{ki
satelit ve{ta~ki satelit koji kru`e}i oko
Zemqe meri i snima meteorolo{ke pojave i
elemente, te {aqe podatke zemaqskim stani-
cama.
meteoropat, -a i meteoropata, -e m, mn. me-
teoropati m ‰v. meteoropatijaŠ osoba osetqiva
na promene u vazduhu; onaj ~ije zdravqe i ras-
polo`ewe trpe uticaj vremenskih promena.
meteoropatija, -e ` ‰v. meteoro-, -patijaŠ
preterana osetqivost na meteorolo-
med. psih.
{ke promene.
meteoropatologija, -e ` ‰v. meteoro-, pato-
logijaŠ med. deo medicine koji prou~ava uticaj
vremenskih pojava na nastanak, ispoqavawe i
te`inu bolesti.
meteoropatski, -a, -o ‰v. meteoropatŠ koji
se odnosi na meteoropate ili meteoropatiju.
meteorotropan
meteorotropan, -pna, -pno ‰v. meteoro-,
-tropizamŠ koji je osetqiv na vremenske pro-
mene. y meteorotropne bolesti med. zdrav-
stvene tegobe izazvane vremenskim promenama
(disajne, reumatske i dr.).
meteorski, -a, -o ‰v. meteorŠ 1. koji pripada
meteorima ili se odnosi na wih. 2. fig. koji je
nalik na meteor, koji iznenada zablista (‹
uspeh). 3. koji se nalazi u meteorima (‹ ~elik,
meteorsko gvo`|e).
meter, -era m ‰fr. metteur en pagesŠ graf. slo-
voslaga~ koji prelama tekst i priprema ga za
{tampawe.
meteriz, -a m ‰tur. metris od pers. metresŠ pro-
kop u zemqi, rov, opkop.
metil, -ila m ‰fr. methyl, izvedeno iz
methylene, v. metilen od gr~. methy vino, hyle
drvoŠ hem. jednovalentni radikal ugqovodoni-
ka (grupa CH3), ostatak metana.
metil-alkohol, -a m ‰v. metil, alkoholŠ hem.
najprostiji alkohol; bezbojna otrovna te~nost
koja se dobija destilacijom drveta ili sinte-
ti~ki, metanol.
metilamin, -ina m ‰v. metil, aminŠ hem. je-
diwewe u kojem je jedan atom vodonika u amo-
nijaku zamewen metilom (CH3NH2).
metilen, -ena m ‰fr. methylene od gr~. methy
vino, hyle drvoŠ hem. dvovalentni radikal
ugqovodonika, CH2.
metje, -ea m ‰fr. metier zanatŠ 1. zanimawe,
struka. 2. tehni~ka sprema, radno iskustvo,
stru~no obrazovawe.
metod, -oda m = metoda, -e ` ‰gr~. methodos
istra`ivawe, ispitivaweŠ 1. filoz. put koji se
prelazi u razmi{qawu, ispitivawu, priku-
pqawu ~iwenica, zakqu~ivawu i prikaziva-
wu postignutog saznawa. 2. postupak, na~in na
koji se ostvaruje neki saznajni ili prakti~ni
ciq (ob. planski). x metodski.
metoda = metod (v.)
metodizam, -zma m ‰engl. MethodismŠ u~ewe
Metodisti~ke hri{}anske crkve, rasprostra-
wene u Engleskoj i SAD, kao jedne od grana
protestantizma zasnovanog prvenstveno na
prou~avawu Svetog pisma.
metodika, -e `, dat. i lok. metodici ‰gr~. met-
hodikeŠ 1. deo pedagogije koji se bavi metodima
metra`a
preno{ewa znawa u sklopu nastavnog procesa
uop{te ili u okviru odre|enog nastavnog
predmeta. 2. na~in re{avawa problema; metod,
metodologija (1).
metodist(a), -e m ‰v. metodizamŠ rel. pripad-
nik Metodisti~ke crkve.
metodi~an, -~na, -~no ‰gr~. methodikos, v.
metodŠ koji se dr`i utvr|enih pravila; ure-
dan, marqiv, sistemati~an.
metodi~ar, -a m ‰v. metodikaŠ 1. stru~wak za
metodiku. 2. onaj koji primewuje na~ela meto-
dike; metodi~na osoba.
metodologija, -e ` ‰v. metod, -logijaŠ 1. si-
stem metoda i na~ela primewivanih u nekoj na-
uci ili nau~noj disciplini. 2. deo logike koji
se bavi op{tim na~elima nastajawa znawa.
metonimija, -e ` ‰gr~. metonymia, v. meta-,
gr~.onyma = onoma imeŠ retor. kwi`. stilska
figura zamene jednog pojma drugim, pri ~emu
je ovaj u bliskoj vezi s prvim (œxepŒ umesto
œnovacŒ, œmantijaŒ umesto œsve{tenikŒ).
metonomazija, -e ` ‰gr~. metonomasia, v. me-
ta-, onomazein imenovatiŠ promena imena ili
prezimena nastala prevo|ewem wegovog osnov-
nog zna~ewa na drugi jezik.
metopi ‰gr~. metopon ~eloŠ arhit. kvadratna
poqa izme|u triglifa na dorskom frizu, glat-
ka ili ukra{ena reqefom.
metoposkop, -a m ‰gr~. metopon ~elo, v.
-skopŠ onaj koji se bavi metoposkopijom.
metoposkopija, -e ` ‰gr~. metopon ~elo, v.
-skopijaŠ tuma~ewe ne~ijih li~nih osobina na
osnovu ~ela i ~eonih bora.
metoh, -a m, mn. metosi, gen. metoha ‰gr~. me-
toche zajednica; zajedni~ko dobroŠ ist. 1. u feu-
dalnoj Srbiji, mala mona{ka naseobina sa cr-
kvom i ne{to obradive zemqe. 2. manastirsko
imawe sa selima, manastirski feud. 3. mana-
stir koji je ktitor (zadu`binar) darovao dru-
gom manastiru pod jurisdikciju.
metohija, -e ` ‰v. metohŠ 1. (ve}e) manastir-
sko imawe. 2. metoh.
metra`a, -e ` ‰v. metarŠ 1. du`ina ra~unata
u metrima. 2. metra`na roba, roba koja se pro-
daje na metar (ob. tkanine).
771
metr d’otel
metr d’otel, -a m ‰fr. maitre d’hotelŠ 1. glav-
ni kelner, {ef sale. 2. majordomo (v.), nadzor-
nik posluge, batler (v.).
metrektomija, -e ` ‰gr~. metra materica, ek-
iz, v. -tomijaŠ med. operativno va|ewe materice.
metresa, -e `, gen. mn. metresa ‰fr. maitresseŠ
nalo`nica, qubavnica (~oveka na visokom po-
lo`aju).
-metrija v. -metar.
metrika, -e `, dat. i lok. metrici ‰gr~. metri-
ke (techne)Š 1. kwi`. izu~avawe stiha i ritma u
poeziji prema stopama, akcentima, du`inama
stiha i sl. 2. mat. funkcija koja odre|uje rasto-
jawe izme|u svaka dva elementa nekog skupa.
metritis, -a m ‰gr~. metra materica, v. -itisŠ
zapaqewe materice.
metri~ar, -a m ‰v. metrikaŠ onaj koji izu~a-
va metriku.
-metri~ki v. -metar.
metri~ki, -a, -o ‰v. metrikaŠ 1. kwi`. koji
spada u oblast metrike. 2. koji pripada siste-
mu merewa zasnovanom na metru i gramu. y me-
tri~ka centa sto kilograma, kvintal.
metro- ‰gr~. metron meraŠ kao prvi deo re~i
ozna~ava da se drugi deo odnosi na mere ili na
merewe.
metro, -oa ‰fr. metro, skr. od chemin de fer
metropolitainŠ podzemna gradska `eleznica.
metrologija, -e ` ‰v. metro-, -logijaŠ nauka
o merama i merewu; pomo}na istorijska nauka
koja prou~ava mere i merne sisteme primewi-
vane u pro{losti.
metronimik, -a m, mn. metronimici, gen. mn.
metronimika ‰gr~. metronimikos od meter majka,
v. -onimŠ v. matronim.
metronom, -a m ‰v. metro-, -nomŠ sprava s
klatnom ~iji se period oscilacije mo`e me-
wati, radi davawa takta i merewa ta~ne brzine
izvo|ewa muzi~kog dela.
metropola, -e ` ‰gr~. metropolis od meter
majka, polis gradŠ 1. ist. u staroj Gr~koj grad-ma-
tica koji poseduje svoje kolonije. 2. dr`ava
koja je matica za svoje kolonije. 3. glavni grad
dr`ave, prestonica. 4. grad koji je centar jav-
nog `ivota ili neke delatnosti (npr. filmska
‹); velegrad. x metropolski.
772
mehana
metropolizacija, -e ` ‰v. metropola, -iza-
cijaŠ koncentracija dr`avne uprave, ekonomi-
je, kulture itd. u glavnom gradu; supr. regiona-
lizacija.
metropolija, -e ` ‰v. metropolaŠ crkv. 1. u
zapadnim hri{}anskim crkvama sedi{te nad-
biskupa, metropolita. 2. delokrug rada i nad-
le`nosti nadbiskupa; up. mitropolija.
metropolit, -ita m ‰gr~. metropolitesŠ crkv. u
katoli~koj crkvi biskup koji je na ~elu bisku-
pije glavnog grada neke oblasti ili dr`ave,
nadre|en biskupima sa iste teritorije, nadbi-
skup; up. mitropolit.
metropolitan, -ana m ‰v. metropolitanskiŠ
crkv. kod evangelista, stare{ina katedralne,
saborne crkve.
metropolitanski, -a, -o ‰nlat. metropolita-
nus, v. metropolaŠ 1. koji pripada metropoli-
tanu ili nadbiskupu. 2. koji pripada metropo-
li, metropolski, velegradski.
metroragija, -e ` ‰lat. metroragia, prema gr~.
metra materica, v. (hemo)ragijaŠ med. krvarewe iz
materice koje nije deo menstrualnog ciklusa.
metroskop, -a m ‰gr~. metra materica, v.
-skopŠ med. tehn. mikroskop kojim se vr{i pre-
gled unutra{wosti materice.
metroskopija, -e ` ‰gr~. metra materica, v.
-skopijaŠ med. mikroskopski pregled unutra-
{wosti materice.
metrotomija, -e ` ‰gr~. metra materica, v.
-tomijaŠ med. se~ewe, isecawe materice.
metuzalem i metuzalem, -a m ‰hebr. methu{e-
lahŠ 1. (Metuzalem) mitol. jedan od praotaca u
Bibliji (Postawe 5:27) koji je `iveo 969 godi-
na. 2. fig. onaj koji je vrlo star, dugove~an, u
dubokoj starosti.
Mefisto, -a m = Mefistofel, -a m ‰nem.
Mephistopheles, lik iz sredwovekovne legende
o FaustuŠ mitol. demonsko stvorewe, ovaplo}e-
we |avola; |avo, satana.
mefistovski, -a, -o = mefistofelski, -a, -o
‰v. MefistoŠ koji se odnosi na Mefista, koji
ima osobine Mefista; koji pripada silama mra-
ka i zla; satanski, |avolski; gnusno cini~an.
mehana, -e `, gen. mn. mehana ‰tur. meyhane od
pers. meyhaneŠ 1. gostionica, drumska kr~ma. 2.
mehanizam
fig. restoran sa skromnom i(li) zastarelom po-
nudom i uslugom.
mehanizam, -zma m ‰nlat. mechanismus, v. me-
hanikaŠ 1. sprava, ure|aj, ma{ina. 2. unutra-
{wi sklop neke ma{ine, sprave; na~in funk-
cionisawa nekog sistema. 3. proces koji se de-
{ava prema nekoj zakonitosti (‹ zlo~ina). 4.
ra~. deo kompjuterskog programa koji upravqa
i rukuje podacima (ne komuniciraju}i s kori-
snikom). 5. v. mehanicizam. y odbrambeni me-
hanizam psih. nesvesni oblik pona{awa radi
odbrane od unutra{weg stida, anksioznosti,
gubitka samopo{tovawa i sl.
mehanizacija, -e ` ‰v. mehanikaŠ 1. uvo|ewe
ma{ina i ure|aja u radni proces umesto qudi
i `ivotiwa; primena ma{ina u ve}oj meri. 2.
sve ma{ine i ure|aji koji se koriste u proiz-
vodwi ili nekom radnom procesu.
mehanika, -e `, dat. i lok. mehanici ‰gr~.
mechanikos prema mechane ma{ina (v.)Š 1. fiz.
deo fizike, nau~na oblast koja prou~ava zako-
nitosti kretawa i ravnote`e tela (wene di-
scipline su statika, dinamika, kinetika). 2.
fig. mehani~ki elementi neke ma{ine zbirno;
mehanizam (v.). 3. fig. tehni~ki aspekt nekog
posla, aktivnosti i sl. y nebeska mehanika
izu~avawe zakonitosti kretawa nebeskih tela.
mehanist(a) v. mehanicist(a).
mehanisti~ki v. mehanicisti~ki.
mehanicizam, -zma m ‰gr~. mechanikos ve-
{ta~kiŠ filoz. pogled na svet koji sva, pa i du-
hovna zbivawa u prirodi tuma~i mehani~kim
dejstvom materije.
mehanicist(a), -e m ‰v. mehanicizamŠ pri-
stalica mehanicizma.
mehanicisti~ki, -a, -o ‰v. mehanicizamŠ ko-
ji se odnosi na mehanicizam ili mehaniciste.
mehani~ar, -a m ‰v. mehanikaŠ onaj koji
sklapa ma{ine, odr`ava ih i popravqa kvaro-
ve na wima. x mehani~arski.
mehani~ki, -a, -o ‰v. mehanikaŠ prid. 1. koji
se odnosi na mehaniku. 2. koji sadr`i mehani-
zam i radi pomo}u wega. 3. koji se obavqa bez
razmi{qawa, bez u~e{}a voqe; automatski,
mahinalan.
mehanografija, -e ` ‰v. mehanika, v. -grafi-
jaŠ tehn. skup tehnika i tehnologija za priku-
mexlis
pqawe, obradu i distribuciju podataka koje
podrazumevaju upotrebu mehani~kih sprava. x
mehanografski.
mehanoterapija, -e ` ‰v. mehanika, v. tera-
pijaŠ med. kori{}ewe mehani~ke sile (ruku,
aparata i sl.) u svrhu le~ewa ili nege (npr. ma-
sa`a).
mehlem, -a m v. melem.
meca vo~e ‰ital. mezza voceŠ muz. prigu{e-
nim glasom, poluglasno.
mecanin, -ina m v. mezanin.
mecena, -e ` ‰po rimskom bogata{u Gaju
Cilniju Meceni (70. g. p. n. e. do 8. g. n.e.)Š do-
brotvor (pojedinac ili ustanova) koji novcem
ili materijalnim dobrima poma`e nauku, kwi-
`evnost, umetnost, sport i sl., pokroviteq.
mecenat, -ata m ‰v. mecenaŠ pokroviteqstvo,
za{tita, materijalna pomo} nau~nicima, umet-
nicima i sl. od strane pojedinca ili ustanove.
mecopijano i mecopijano pril. ‰ital. mez-
zopianoŠ muz. polutihim glasom, polutiho.
mecosopran, -ana m ‰ital. mezzosopranoŠ muz.
sredwi `enski ili de~a~ki glas, izme|u so-
prana i alta.
mecoforte i mecoforte pril. ‰ital. mezzo-
forteŠ muz. sredwe jako, polujako, polujakim gla-
som.
me~, -a i me~a, mn. me~evi i me~evi ‰engl.
matchŠ sp. sportska borba, utakmica (izme|u
dva pojedinca, katkad i izme|u timova).
me~-bol, -a m ‰engl. match-ballŠ sp. u nekim
sportovima (tenis, stoni tenis, odbojka itd.),
trenutni rezultat kod kojeg je samo jedan poen
potreban da bi jedna od dveju strana ostvarila
pobedu; me~-lopta.
me~et, -a m ‰tur. mescid od ar. masgidŠ zast.
mala xamija.
mexedija, -e ` v. mexidija.
mexela, -e ` ‰tur. mecelle od ar. magallaŠ ist.
gra|anski zakon u Osmanlijskom carstvu.
mexidija, -e ` ‰tur. mecidiye od ar. Magi-
diyya, prema sultanu Abdul-MexiduŠ ist. num. u
HÇH veku, srebrni ili zlatni novac Osmanlij-
skog carstva.
mexlis, -a m ‰tur. meclis od ar. maglisŠ pokr.
ve}e, odbor, kolegijum; skup{tina.
773
me{etar
me{etar, -ara m ‰venec. messeto od gr~. mesi-
tesŠ 1. posrednik pri sklapawu trgovinskih (i
berzanskih) poslova; agent, broker. 2. pej. ~o-
vek koji u poslovawu koristi sitne trikove da
bi za sebe isposlovao dobit; onaj koji ostvaru-
je zaradu na {tetu drugih; mutivoda. x me{e-
tarski.
me{etariti, me{etarim nesvr{. ‰v. me{e-
tarŠ 1. baviti se me{etarskim, posredni~kim
poslovima. 2. spletkariti, mutiti.
me{ihat, -ata m ‰tur. mesihat, od ar. ma{yha
stare{instvoŠ rel. isl. 1. vrhovno versko i ad-
ministrativno stare{instvo dela Islamske
verske zajednice na odre|enoj teritoriji, ni-
`eg ranga od rijaseta (v.). 2. rezidencija stare-
{instva. 3. ist. rezidencija vrhovnog verskog
stare{ine muslimana u Turskom carstvu ({ej-
hul-islama) u Istanbulu.
mi- i mio- ‰gr~. mys mi{i}Š kao prvi deo
re~i ozna~ava da se drugi deo odnosi na mi-
{i}(e).
mi1 s indekl. ‰gr~. myŠ gr~ko slovo (M, m) koje
odgovara na{em M.
mi2 s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. tre}i ton
solmizacije, nota E.
mialgija, -e ` ‰v. mi-, -algijaŠ med. bol u mi-
{i}ima.
miastenija, -e ` ‰v. mi-, gr~. astheneia sla-
bost, nemo}Š med. slabost u mi{i}ima.
migma, -e ` ‰gr~. migma me{avinaŠ geol. ras-
topqena silikatna supstanca u dubqim sloje-
vima litosfere koja nije dostigla usijawe
(kao magma).
migmatiti, migmatita, jd. migmatit, gen.
migmatita ‰gr~. migma me{avina, v. -it(i)Š
miner. metamorfne stene nastale od sediment-
ne ili eruptivne stene delovawem migme.
migmatski, -a, -o ‰v. migmaŠ koji pripada
migmi ili se na wu odnosi.
migrant, -a m ‰lat. migrans, v. migriratiŠ
onaj koji migrira, koji se seli; zajedni~ki na-
ziv za imigrante i emigrante.
migratoran, -rna, -rno ‰nlat. migratorius, v.
migracijaŠ prid. kome je svojstvena selidba; ko-
ji se seli; pokretan, nestalan.
migracija, -e ` ‰lat. migratioŠ 1. (pre)seqe-
we, seoba ve}e grupe stanovnika iz jedne obla-
774
miz-
sti ili zemqe u drugu. 2. biol. periodi~na ili
jednokratna seoba nekih vrsta `ivotiwa radi
razmno`avawa, obezbe|ivawa hrane i sl. x mi-
gracioni.
migrena, -e ` ‰fr. migraine od lat. hemicrania
pola glave od gr~. hemikrania od hemi- pola, kra-
nion lobawaŠ med. jaka glavoboqa u jednoj polo-
vini glave, ob. pra}ena mu~ninom, poreme}a-
jem vida i dr.
migrirati, migriram, 3. l. mn. migriraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. migrareŠ mewati, promeniti
mesto stalnog boravka; (pre)seliti se (na ve}u
daqinu).
mider, -a m ‰nem. MiederŠ 1. deo `enske ode}e
za stezawe sredweg dela tela, steznik, korset.
2. med. za{titno ili terapijsko sredstvo u vi-
du steznika kod nekih stawa ili oboqewa
(npr. ki~me).
midi, -ija m ‰engl. mid sredwi, sa zavr{et-
kom prema mini i maxiŠ modni stil u odevawu
`ena koji podrazumeva umerenu du`inu haqi-
na, sukawa, kaputa itd.
midineta, -e = midinetkiwa, -e ` ‰fr. mi-
dinetteŠ u francuskim modnim salonima i pro-
davnicama, (mlada) pomo}na radnica, kroja~i-
ca ili prodava~ica.
midinetkiwa = midineta (v.)
midra{, -a m ‰hebr. midra{ ispitivaweŠ rel.
zbirka starih rabinskih tuma~ewa staroza-
vetnih tekstova.
midrijaza, -e ` = midrijazis, -a m ‰gr~.
mydriasisŠ med. nenormalna ra{irenost zenica
oka (preko 5,5 mm) kao posledica bolesti, tro-
vawa, lekova, emocionalnog stawa ili ve-
{ta~kog izazivawa.
midrijazis = midrijaza (v.)
midrijatik, -a m, mn. midrijatici ‰v. mi-
drijazaŠ farm. sredstvo za izazivawe {irewa
zenica u ciqu dijagnoze ili terapije.
midrijati~an, -~na, -~no ‰v. midrijatikŠ
koji se odnosi na midrijatik; koji ima
farm.
midrijazu.
miz-, mizo- ‰gr~. misein mrzeti, misos mr-
`waŠ kao prvi deo re~i ukazuje na mr`wu pre-
ma onome {to je ozna~eno drugim delom.
mizandrija
mizandrija, -e ` ‰gr~. misandria, v. miz-, -an-
drijaŠ psih. patolo{ka mr`wa `ene prema mu-
{karcima; up. mizoginija.
mizanscen, -a m, mizanscena i mizansce-
na, -e ` ‰fr. mise en scene postavqawe na scenu,
re`ijaŠ u pozori{noj predstavi raspore|iva-
we glumaca na sceni.
mizantrop, -a m ‰gr~. misanthropos, v. miz-,
anthropos ~ovekŠ onaj koji mrzi qude, ~oveko-
mrzac.
mizantropija, -e ` ‰v. mizantropŠ mr`wa
prema qudima; zazirawe, sklawawe od qudi,
povu~enost.
mizautija, -e ` ‰v. miz-, gr~. autos samŠ mr-
`wa prema samom sebi.
mizdrak, -a m, mn. mizdraci, gen. mn. mizdra-
ka ‰tur. m›zrak od ar. mizraqŠ pokr. etnol. vrsta
kopqa koje na vrhu ima sekiricu.
mizeran, -rna, -rno ‰lat. miser bedanŠ 1. ja-
dan, bedan, ubog, kukavan; nedostojno mali (mi-
zerna plata). 2. beskarakteran, nedostojan.
mizerere, -a m i s ‰lat. miserere smiluj seŠ 1.
rel. po~etak pokajni~kog, 57. psalma (Miserere
mei, Deus = Bo`e, smiluj se na mene); motiv u
muzici i slikarstvu. 2. med. zast. povra}awe
izazvano zapletajem creva ili oduzeto{}u.
mizerija, -e ` ‰lat. miseria bedaŠ 1. beda,
krajwe siroma{tvo; jad, nesre}a, nevoqa. 2. be-
da od ~oveka, jadan karakter, ni{tarija.
mizo- v. miz-.
mizogal, -ala m ‰v. mizo-, lat. Gallus GalŠ
onaj koji mrzi Gale, tj. Francuze.
mizogam, -a m = mizogamist(a), -e m, mn. mi-
zogamisti ‰v. mizogamijaŠ onaj koji mrzi brak,
bra~ni `ivot.
mizogamija, -e ` ‰v. mizo-, -gamijaŠ psih. mr-
`wa prema braku (kao psihijatrijski poreme-
}aj).
mizogamist(a) = mizogam (v.).
mizogin, -ina m ‰v. mizoginijaŠ mu{karac
koji ose}a odbojnost prema `enama.
mizoginija, -e ` ‰gr~. misogynia, v. mizo-,
gr~. gyne `enaŠ 1. mr`wa mu{karca prema `e-
nama. 2. psih. kod mu{karca, bolestan strah od
`enskog tela; strah mu{karca od normalne
seksualne aktivnosti.
mijelotomija
mizokozmija, -e ` ‰v. mizo-, kozmetikaŠ mr-
`wa, odbojnost prema nakitu i li~nom ukra-
{avawu.
mizologija, -e ` ‰gr~. misologia, v. mizo-,
-logijaŠ otpor prema racionalnom zakqu~iva-
wu, prema razumu ili nauci.
mizoneizam, -zma m ‰v. mizo-, gr~. neos nov, v.
-izamŠ otpor prema svemu {to je novo, prema
promenama.
mizopedija, -e ` ‰v. mizo-, -pedija2Š psih.
mr`wa prema deci.
mizofobija, -e ` ‰gr~. mysos prqav{tina, v.
fobijaŠ psih. bolestan strah od ne~isto}e kao
izvora zaraze.
mijaza, -e ` ‰gr~. myia muvaŠ vet. med. bolest
uzrokovana larvom muve kao parazitom u tkivu
ili telesnoj {upqini `ivotiwe ili ~oveka.
mijazam = mijazma (v.)
mijazma, -e ` i mijazam, -zma m ‰gr~. miasma
skrnavqewe, opogaweweŠ {kodqivo isparewe,
zarazne klice u vazduhu.
mijazmati~an, -~na, -~no ‰v. mijazmaŠ koji
je kao mijazma ili sadr`i mijazmu; ku`an.
mijel-, mijelo- ‰gr~. myelos sr`, mo`dinaŠ
kao prvi deo slo`enice kazuje da se re~ odnosi
na mo`dinu.
mijelin, -ina m ‰v. mijel-, -inŠ anat. bela,
masna supstanca u nervnom omota~u.
mijelitis, -a m ‰v. mijel-, -itisŠ med. zapa-
qewe ki~mene mo`dine ili istovremeno
ki~mene mo`dine i mozga.
mijelo- v. mijel-.
mijelografija, -e ` ‰v. mijelo-, -grafijaŠ
med. rendgensko snimawe ki~mene mo`dine uz
kori{}ewe kontrastnog sredstva.
mijeloza, -e ` ‰v. mijel-, -ozaŠ med. degenera-
tivna bolest ki~mene mo`dine koja se ispoqa-
va u osetqivosti udova, te`ini u nogama i
stalnom umoru.
mijelom, -oma m ‰v. mijel-, -omŠ med. zlo}ud-
ni tumor ko{tane sr`i koji uni{tava kost.
mijelomalacija, -e ` ‰v. mijelo-, gr~. mala-
kia meko}aŠ med. omek{avawe ki~mene mo`dine
usled nekog patolo{kog procesa.
mijelopatija, -e ` ‰v. mijelo-, -patijaŠ med.
oboqewe ki~mene mo`dine ili ko{tane sr`i.
775
mika
mijelotomija, -e ` ‰v. mijelo-, -tomijaŠ med.
1. presecawe struktura ki~mene mo`dine. 2.
va|ewe sadr`aja ko{tane mo`dine u ciqu is-
pitivawa ili presa|ivawa.
mika, -e ` ‰lat. mica zrno, mrvicaŠ miner. li-
skun, ma~je zlato.
mikado, -a m ‰engl. mikado od jap. mi uzvi-
{en, kado vrataŠ 1. ist. stari naziv za japanska
bo`anstva i vladare. 2. titula japanskog cara.
3. dru{tvena igra u kojoj je ciq da se {to vi{e
{tapi}a podigne sa gomile a da se ostali ne
pomere.
mikimoto, -a m ‰po arhipelagu MikimotoŠ
japanski ve{ta~ki proizveden biser.
miko- ‰gr~. mykes gqivaŠ kao prvi deo re~i
kazuje da se drugi deo odnosi na gqive, gqivi-
ce, plesan.
mikobakterije, mikobakterija ` mn. ‰v. mi-
ko-, bakterijaŠ ravni ili zakrivqeni aerobni
bacili (npr. oni koji izazivaju tuberkulozu).
mikoza, -e ` ‰v. miko-, -ozaŠ med. bot. zool.
gqivi~no oboqewe koje se javqa kod ~oveka,
biqaka i `ivotiwa.
mikologija, -e ` ‰v. miko-, -logijaŠ bot.
oblast botanike koja izu~ava gqive.
mikoriza, -e ` ‰v. miko-, gr~. riza korenŠ
biol. simbioza gqiva sa korenom neke vi{e vr-
ste biqaka.
mikoti~an, -~na, -~no ‰v. mikozaŠ prid. 1.
onaj koji je oboleo od mikoze. 2. koji se odnosi
na mikozu.
mikro- ‰gr~. mikros mali, sitanŠ kao prvi
deo re~i kazuje da je ono {to je ozna~eno drugim
delom: 1. malo, sitno, nerazvijeno. 2. suvi{e ma-
lo da bi se videlo golim okom, mikroskopsko. 3.
malih razmera, dometa ili koli~ine; ograni~e-
no na u`i prostor; supr. makro-. 4. u jedinicama
mere ozna~ava milioniti deo (10–6).
mikroanaliza, -e ` ‰v. mikro-, analizaŠ 1.
hem. analiza pri kojoj se koriste mikrohemij-
ske metode. 2. soc. analiza primewena na istra-
`ivawe mawih dru{tvenih kategorija, jedi-
nica i sl. (pojedince, porodice, doma}instva,
preduze}a).
mikrob, -oba m ‰v. mikro-, gr~. bios `ivotŠ
biol. mikroorganizam; bakterija, zarazna klica.
776
mikrokamera
mikrobiologija, -e ` ‰v. mikro-, biologijaŠ
biol.nauka o mikrobima (bakterijama, gqivi-
cama, plesni i sl.).
mikrovaga, -e ` ‰v. mikro-, vagaŠ hem. izuzet-
no osetqiva vaga (meri do 1/10.000 grama).
mikrogram, -a m ‰v. mikro-, gr~. gramma ma-
la te`inaŠ milioniti deo grama (hiqaditi
deo miligrama).
mikrografija, -e ` ‰v. mikro-, -grafijaŠ 1.
opisivawe i prikaz mikroskopski ispitiva-
nih predmeta, struktura, organizama itd. 2.
vizuelni prikaz neke mikrostrukture. 3. skup
metoda i oblika za izradu mikrooblika. 4. med.
pojava kod obolele osobe da pi{e sve sitnijim
slovima, do ne~itqivosti.
mikrografika, -e `, dat. i lok. mikrografi-
ci ‰v. mikro-, grafikaŠ skup postupaka za sni-
mawe podataka na mikrofilm.
mikroevolucija, -e ` ‰v. mikro-, evoluci-
jaŠ biol. genetske promene koje se de{avaju u
kratkom periodu (npr. od jedne generacije do
slede}e).
mikroekonomija, -e ` ‰v. mikro-, ekonomijaŠ
oblast ekonomske nauke koja prou~ava delat-
nost i pojave kod mawih ~inilaca privrednog
`ivota (potro{a~a, individualnih proizvo|a-
~a, poslodavaca); supr. makroekonomija.
mikroekonomist(a), -e m ‰v. mikro-, ekono-
mist(a)Š onaj koji se bavi mikroekonomijom.
mikroelektroanaliza, -e ` ‰v. mikro-,
elektroanalizaŠ odre|ivawe struja i elek-
tri~nih napona u biqnim i `ivotiwskim }e-
lijama.
mikroelektronika, -e `, dat. i lok. mikroe-
lektronici ‰v. mikro-, elektronikaŠ grana
elektronike koja se bavi pronalascima, usavr-
{avawem i proizvodwom minijaturnih kom-
ponenata.
mikroelektronski, -a, -o ‰v. mikroelek-
tronikaŠ koji pripada mikroelektronici ili
se na wu odnosi. y mikroelektronska revo-
lucija prevrat koji je u tehnici i tehnologiji
izazvao pronalazak mikroprocesora.
mikrokamera, -e ` ‰v. mikro-, kameraŠ tehn.
fotografski aparat maweg formata od 24 h 36
milimetara.
mikrokefal
mikrokefal, mikrokefalija v. mikroce-
fal, mikrocefalija.
mikroklima, -e ` ‰v. mikro-, klimaŠ kli-
matski uslovi posmatrani na mawem, ograni-
~enom prostoru (na delu re~nog toka gde je iz-
gra|ena hidrocentrala, u fabri~koj ~etvrti
grada i sl.); supr. makroklima.
mikrokod, -a m ‰v. mikro-, kodŠ ra~. vrlo ni-
sko stepenovani kod (zbir instrukcija) kojim
se detaqno odre|uju procesorske radwe u iz-
vr{avawu naredbi ma{inskog koda.
mikrokozam = mikrokosmos (v.).
mikrokompjuter, -a m ‰v. mikro-, kompju-
terŠ ra~. vrlo mali kompjuter ~iji je osnovni
deo mikroprocesor. x mikrokompjuterski.
mikrokosmos, -a m = mikrokozam, -zma m ‰v.
mikro-, kosmosŠ 1. kosmos u malom, svet u ma-
lom; umawena slika sveta u celini; up. makro-
kozam. 2. ono za {ta se misli da predstavqa
svet u celini (~ovek, dru{tvena zajednica,
svet prikazan u kwi`evnom delu). 3. fiz. svet
nevidqiv za qudsko oko ili ~ak i za mikro-
skop (na nivou molekula, atoma, subatomskih
~estica itd.).
mikrolingvistika, -e `, dat. i lok. mikro-
lingvistici ‰v. mikro-, lingvistikaŠ lingvi-
stika u u`em smislu; opisivawe i izu~avawe
pojedinih fonetskih, gramati~kih ili seman-
ti~kih pojava u nekom jeziku, za razliku od ma-
krolingvistike (v.).
mikroliti, mikrolita m mn., jd. mikrolit,
gen. mikrolita ‰v. mikro-, -lit(i)1Š 1. ist. arheol.
minijaturno oru|e ili delovi oru|a od kamena
iz perioda sredweg kamenog doba. 2. miner. mi-
kroskopski sitni delovi mineralnih sastoja-
ka u po~etnoj fazi kristalizacije (sadr`ani u
osnovnoj masi stena).
mikrolitijaza, -e ` ‰v. mikro-, litijazaŠ
med. pojava vrlo sitnog kamenca u nekom organu.
mikroman, -a m ‰nem. Mikro(phon)mannŠ teh-
ni~ar na radijskom, televizijskom ili film-
skom snimawu koji postavqa, raspore|uje mi-
krofone i brine o wihovom ispravnom radu.
mikromastija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. mastos
dojkaŠ med. nenormalno mala dojka.
mikroprogramirawe
mikromelija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. melos udŠ
med. uro|ena nakaznost zbog neprirodno malih
udova.
mikrometar i mikrometar, -tra m ‰v. mi-
kro-, -metarŠ 1. instrument za merewe vrlo ma-
lih du`ina i uglova (obi~no povezan sa mi-
kroskopom ili teleskopom). 2. jedinica du`i-
ne koja iznosi 10–6 (milioniti) deo metra, mi-
kron.
mikrometeorologija, -e ` ‰v. mikro-, mete-
orologijaŠ posmatrawe i izu~avawe promena u
najni`em sloju atmosfere i na mawem prosto-
ru, lokalno.
mikrometrija, -e ` ‰v. mikro-, -metrijaŠ 1.
pomo}na nau~na disciplina koja se bavi pro-
blemima merewa predmeta najmawih dimenzi-
ja. 2. primena mikrometra, merewe mikrome-
trom (v.).
mikrominijaturizacija, -e ` ‰v. mikro-,
minijaturizacijaŠ te`wa za postizawem {to
mawih dimenzija tehni~kih sprava i delova.
mikron, -ona m ‰gr~. mikron sredwi rod od
mikros mali, sitanŠ milioniti deo metra.
mikronizacija, -e ` ‰v. mikron, -izacijaŠ
fiz. postupak razbijawa objekta ~vrste struk-
ture na ~estice veli~ine mikrona.
mikronski, -a, -o ‰v. mikronŠ 1. koji se od-
nosi na veli~inu izra`enu mikronima. fig. 2.
izuzetno mali. 3. izuzetno precizan.
mikroorganizam, -zma m ‰v. mikro-, organi-
zamŠ biol. mikroskopski sitan organizam, mi-
krob.
mikropaleontologija, -e ` ‰v. mikro-, pa-
leontologijaŠ grana paleontologije (v.) koja
prou~ava najsitnije fosilne ostatke pomo}u
instrumenata za uve}awe.
mikroparaziti, mikroparazita m mn., jd.
mikroparazit, gen. parazita ‰v. mikro-, parazi-
tiŠ paraziti nevidqivi golim okom.
mikropila, -e ` ‰v. mikro-, gr~. pyle kapija,
vratniceŠ 1. zool. otvor na jajnim opnama nekih
`ivotiwa. 2. bot. otvor na semenom zametku
biqke kroz koji ulazi polen.
mikroprogramirawe, -e ` ‰v. mikro-, pro-
gramiratiŠ ra~. izrada mikrokoda (v.) za proce-
sore (v.).
777
mikroprocesor
mikroprocesor, -a m ‰v. mikro-, procesorŠ
ra~. centralna jedinica za obradu podataka ko-
ja je sme{tena na jednom jedinom integralnom
kolu, katkada i na grupi od nekoliko integral-
nih kola.
mikropsija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. opsis vidŠ
psih. opa`awe predmeta u znatno mawoj veli-
~ini od stvarne.
mikroregija i mikroregija, -e ` ‰v. mi-
kro-, regijaŠ mawa oblast koja se po osobinama
(geografski, privredno i sl.) razlikuje od
okru`ewa.
mikrorhija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. orchis mudo,
testisŠ med. nedovoqna veli~ina testisa, seme-
waka.
mikrosekunda, -e ` ‰v. mikro-, sekundaŠ fiz.
milioniti deo sekunde.
mikroskop i mikroskop, -a m ‰nlat. micro-
scopium, v. mikro-, -skopŠ opti~ka sprava koja
sadr`i so~iva za posmatrawe predmeta nevi-
dqivih golom oku.
mikroskopija, -e ` ‰v. mikro-, -skopijaŠ 1.
posmatrawe ili ispitivawe pomo}u mikro-
skopa. 2. pomo}na nau~na disciplina koja se
bavi problemima primene mikroskopa.
mikroskopski i mikroskopski, -a, -o ‰v.
mikroskopŠ 1. koji pripada mikroskopu ili se
na wega odnosi. 2. koji se odnosi na predmet
posmatran mikroskopom. 3. koji je toliko mali
da se samo mikroskopom mo`e videti.
mikrosom, -oma m ‰v. mikro-, gr~. soma teloŠ
biol. ~estica u protoplazmi biqnih i `ivo-
tiwskih }elija.
mikrosomija, -e ` ‰v. mikrosomŠ oblast bi-
ologije koja se bavi mikrosomima.
Mikrosoft v. Majkrosoft.
mikrosociologija, -e ` ‰v. mikro-, socio-
logijaŠ sociolo{ko prou~avawe malih dru-
{tvenih grupa i zajednica u okviru {ireg
dru{tvenog sistema.
mikrospore, mikrospora ` mn. ‰v. mikro-,
sporaŠ bot. mu{ki polni organi biqaka bes-
cvetnica.
mikrosporija, -e ` ‰v. mikro-, -sporijaŠ
med. zarazno gqivi~no oboqewe ko`e glave, ko-
rena kose, ko`e stopala (re|e i noktiju).
778
mikrofilm
mikrostruktura, -e ` ‰v. mikro-, struktu-
raŠ 1. fiz. struktura neke supstance ili pred-
meta vidqiva samo uz pomo} mikroskopa. 2.
skup detaqnih elemenata sistemskog ure|ewa
gradskog prostora u urbanizmu.
mikrotalas i mikrotalas, -a m ‰v. mikro-,
talasŠ fiz. elektromagnetski talas izuzetno
visoke frekvencije (1 GHz) i talasne du`ine
od 1 mm do 30 cm.
mikrotalasni, -a, -o ‰v. mikrotalasŠ 1. prid.
koji se odnosi na mikrotalas; koji funkcioni-
{e pomo}u mikrotalasa; koji je kao mikrota-
las. y mikrotalasna pe}(nica), mikrotala-
sna rerna pe}nica u kojoj se kuva pomo}u mi-
krotalasa, koji brzo prodiru u hranu izaziva-
ju}i unutra{wu toplotu.
mikrotehnika, -e `, dat. i lok. mikrotehni-
ci ‰v. mikro-, tehnikaŠ svaki metod koji se ko-
risti za istra`ivawe najfinije (mikroskop-
ske) gra|e tela.
mikrotija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. ous uvoŠ med.
nedovoqna razvijenost spoqa{weg uha.
mikrotom, -a m ‰v. mikro-, -tomŠ aparat koji
na najtawe listi}e se~e }elije, tkiva ili orga-
ne radi pripreme uzorka za mikroskopsko is-
pitivawe.
mikrotoponomastika, -e ` ‰v. mikro-, to-
ponomastikaŠ lingv. nau~na oblast koja se bavi
imenima i wihovim zna~ewima kod pojedinih
delova tla (livade, {ume, zaliva i sl.).
mikrofarad, -a m ‰v. mikro-, faradŠ fiz. je-
dinica elektri~ne kapacitivnosti, milioni-
ti deo farada.
mikrofauna, -e ` ‰v. mikro-, faunaŠ zool. 1.
deo `ivotiwskog sveta koji nije vidqiv golim
okom. 2. `ivotiwski svet na usko ograni~enom
podru~ju (npr. u jednom delu {ume); supr. ma-
krofauna.
mikrofile, mikrofila ` mn. ‰v. mikro-, gr~.
phyllon listŠ biol. biqke sitnog li{}a.
mikrofilija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. phyllon
listŠ bot. pojava sitnog li{}a kod biqaka.
mikrofilm, -a m, mn. mikrofilmovi ‰v. mi-
kro-, filmŠ film sa fotografskim kopijama
{tampanog materijala (dokumenta, novina,
stranica kwige i sl.) snimqenim sa znatnim
mikrofilmovati
umawewem radi lak{eg arhivirawa i kori-
{}ewa.
mikrofilmovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
mikrofilmŠ snimiti, snimati na mikrofilm.
mikrofi{, -a m ‰fr. microfiche, v. mikro-,
fiche listi}Š list mikrofilma (standardne ve-
li~ine 10 x 15 cm) na kojem je snimqeni mate-
rijal raspore|en po na~elu re{etke.
mikroflora, -e ` ‰v. mikro-, floraŠ bot. 1.
golom oku nevidqivi biqni svet. 2. biqni
svet na malom, ograni~enom prostoru.
mikrofon, -a m ‰gr~. mikrophonos koji je
slaba glasaŠ ure|aj za poja~avawe zvuka (u tele-
foniji, radiofoniji itd.) pretvarawem
zvu~nih talasa u elektromagnetske. x mikro-
fonski.
mikrofonija, -e ` ‰v. mikrofonŠ neprija-
tan ne`eqeni zvuk, pi{tawe izazvano reakci-
jom elektronskih komponenti na interferen-
ciju talasa koju je primio mikrofon.
mikrofotografija, -e ` ‰v. mikro-, foto-
grafijaŠ snimak nekog predmeta nevidqivog
golim okom, uz pomo} fotoaparata u kome je
objektiv zamewen mikroskopom. x mikrofo-
tografski.
mikrofotometar i mikrofotometar, -tra
m ‰v. mikro-, fotometarŠ tehn. instrument koji
odre|uje veli~inu nebeskog tela na osnovu we-
govog sjaja izmerenog prema stepenu zatamwe-
wa na fotografskoj plo~i.
mikroftalmija, -e ` ‰gr~. mikrophthalmos s
malim o~ima, v. mikro-, gr~. ophthalmos okoŠ med.
bolesno smawena o~na jabu~ica, sitnookost.
mikrohemija, -e ` ‰v. mikro-, hemijaŠ
oblast hemije koja se bavi najmawim koli~ina-
ma supstanci uz pomo} mikroskopa i odgovara-
ju}e posebne opreme. x mikrohemijski.
mikrohirurgija, -e ` ‰v. mikro-, hirurgijaŠ
med. izvo|ewe hirur{kih zahvata uz kori{}ewe
preciznih instrumenata za vizuelno uve}avawe
mesta operacije (kod pokidanih krvnih sudova,
nerava i sl.). x mikrohirur{ki.
mikrohronometar i mikrohronometar,
-tra m ‰v. mikro-, hronometarŠ ure|aj za merewe
vrlo kratkih vremenskih perioda; ~asovnik za
merewe najkra}ih vremenskih razmaka (npr.
kod sportskih takmi~ewa).
miksovati
mikrocefal, -a m ‰gr~. mikrokephalos koji
ima malu glavu, v. mikro-, gr~. kephale glavaŠ
med. osoba sa abnormalno malom glavom odn.
lobawom.
mikrocefalija, -e ` ‰v. mikrocefalŠ med.
nenormalno mala lobawa kao uro|eni poreme-
}aj udru`en s maloumno{}u.
mikrociti, mikrocita m mn., jd. mikrocit,
gen. mikrocita ‰v. mikro-, -cit(i)Š neprirodno
sitni eritrociti.
mikro~ip, -a m ‰engl. microchip, v. mikro- v.
~ipŠ ra~. mala plo~ica od silicijuma na kojoj
se nalaze integrisana kola, ~ip.
miks, -a m, mn. miksevi ‰engl. mix me{ati,
me{avinaŠ 1. `arg. me{avina, rezultat me{a-
wa; kombinacija. 2. tehn. u radijskoj, TV, film-
skoj tehnici, rezultat uskla|ivawa razli~i-
tih zvukova (govora, muzike, zvu~nih efekata
itd.) u jednu zvu~nu celinu; pravqewe zvu~ne
kulise. 3. muz. rezultat rada disk-xokeja: spoj
vi{e kompozicija u kontinuiranu celinu.
miksakuza, -e ` = miksakuzis, -a m ‰gr~. mi-
xis op{tewe, akousis slu{aweŠ psih. polno za-
dovoqewe postignuto prislu{kivawem tu|eg
sno{aja; up. miksoskopija.
miksakuzis = miksakuza (v.)
miksati = miksovati (v.).
miksedem, -a m ‰gr~. myxa sluz, oidema otok,
oteklinaŠ med. podbulost ko`e pra}ena drugim
telesnim i psihi~kim tegobama usled smawe-
nog lu~ewa {titaste `lezde.
mikser, -a m ‰engl. mixerŠ 1. tehn. elektri~ni
aparat za doma}instvo koji slu`i za brzo me-
{awe pri pripremi hrane. 2. tehni~ar na ra-
diju, televiziji, filmu i sl. koji uskla|uje
elemente tona ili slike. 3. v. mikseta. 4. oso-
ba koja u barovima me{a pi}a; barmen.
mikseta -e ` ‰engl. mixette prema mix, v. miksŠ
deo tehni~kog sistema za snimawe i(li)
tehn.
emitovawe govora, muzike i drugih zvukova
kombinovawem razli~itih izvora tih zvukova.
miksovati, -ujem = miksati, -am nesvr{.
‰engl. mix me{atiŠ 1. koristiti mikser (1) (v.)
za pripremu hrane. 2. obavqati posao miksera
na radiju, TV, filmu itd. 3. obavqati posao
disk-xokeja. 4. me{ati razna pi}a za koktele i
779
miksoma
sli~ne me{avine kako bi se postigao odre|en
ukus ili izgled.
miksoma, -e ` ‰gr~. myxa sluzŠ med. dobro-
}udni tumor mekih tkiva (vezivnog i masnog
tkiva, krvnih i limfnih `ila itd.).
miksomatoza, -e ` ‰gr~. myxa sluz, v. -om, v.
-ozaŠ vet. vrlo zarazna virusna bolest kuni}a i
divqih ze~eva.
miksoskopija, -e ` ‰gr~. mixis op{tewe, v.
-skopijaŠ psih. polno zadovoqavawe posmatra-
wem sno{aja drugih qudi; up. miksakuza.
miks-pult, -a m ‰engl. mix, nem. PultŠ komand-
ni sto u studijskoj tonskoj tehnici (radija, te-
levizije, filma) sa brojnim regulatorima po-
mo}u kojih se vr{i monta`a pojedina~nih
zvukova i grupa tonova iz vi{e izvora.
mikstura, -e ` ‰lat. mixturaŠ farm. te~ni lek
od nekoliko (pome{anih) sastojaka; smesa, me-
{avina.
mikterofonija, -e ` ‰gr~. mykter nos, v. -fo-
nijaŠ med. uwkawe, govor kroz nos.
milaneze, m ‰ital. milanese milanskiŠ 1.
pletena `enska odevna roba, ra|ena specijal-
nim bodom i ~esto ukra{ena finim nitima. 2.
kulin. naziv za neka jela prema izvornom, mi-
lanskom na~inu pripremawa. y {pageti (a
la) milaneze {pageti sa seckanom {unkom,
preliveni sosom od paradajza; rizoto (a la)
milaneze pirina~ kuvan u gove|oj supi, za~i-
wen seckanim lukom i {afranom.
miledi ` indekl. ‰engl. milady od my ladyŠ
titula za Engleskiwe plemenitog roda, naro-
~ito u oslovqavawu; up. milord.
milenarizam, -zma m ‰lat. millenarius koji
ima hiqadu godinaŠ teol. verovawe u smak sve-
ta, apokalipsu, posle koje sledi dolazak Go-
spoda (po Starom zavetu) ili drugi dolazak
Hristov (po Novom zavetu) i hiqadugodi{we
Carstvo Bo`je.
milenarist(a), -e m ‰v. milenarizamŠ rel.
pristalica u~ewa o dolaze}em hiqadugodi-
{wem Carstvu Bo`jem na zemqi.
milenijum, -a m i milenij, -ija m ‰nlat. mil-
lennium hiqadu godinaŠ 1. period od hiqadu
godina. 2. kod katolika, simboli~ki naziv za
neodre|eni period mira i sre}e koji sledi po-
780
milimetar
sle dugog perioda patwi; zlatno doba (u bu-
du}nosti).
milenijumski, -a, -o i milenijski, -a, -o
‰v. milenijumŠ koji pripada milenijumu ili
traje jedan milenijum; hiqadugodi{wi.
mileram i mileram, -a m ‰nem. Milchrahm
od Milch mleko, Rahm pavlakaŠ pokr. sa mleka
pokupqen gorwi sloj masno}e; skorup, pavla-
ka, kajmak.
milet i milet, -a m ‰tur. millet od ar. millaŠ
pokr. narod, nacija.
milefjori, -ija m ‰ital. millefiori od mille fi-
ori hiqadu cvetovaŠ vi{ebojno ukrasno staklo
na~iweno posebnom tehnikom.
milefolijum, -a m ‰lat. millefoliumŠ bot.
biqka s beloru`i~astim cvetovima, Achillea
millefolium, spori{, hajdu~ka trava, stoli-
snik.
mili- ‰lat. mille hiqadaŠ decimalni pre-
fiks: kao prvi deo re~i ozna~ava hiqaditi
deo jedinice iskazane drugim delom te re~i.
miliamper, -era m ‰v. mili-, amperŠ fiz. hi-
qaditi deo ampera (mA).
miliampermetar, -tra m ‰v. mili-, amperme-
tarŠ fiz. instrument koji meri ja~inu struje.
milibar, -a m ‰v. mili-, gr~. baros te`ina,
teretŠ fiz. hiqaditi deo bara (jedinica za pri-
tisak).
miligram, -a m ‰v. mili-, gramŠ fiz. hiqadi-
ti deo grama.
milijaran, -rna, -rno ‰lat. milium prosoŠ
sitan kao zrno prosa. y milijarna tuberku-
loza med. oblik tuberkuloze koji zahvata oba
plu}na krila u vidu mno{tva sitnih `ari{ta
(tuberkula).
milijarda, -e ` ‰fr. milliardŠ hiqadu mili-
ona.
milijarder, -era m ‰fr. milliardaireŠ boga-
ta{ ~ija se imovina meri milijardama.
milijarija, -e ` ‰lat. miliarius prema milium
proso, v. milijaranŠ med. osip u obliku sitnih
mehuri}a na izlazima znojnih `lezda.
mililitar i mililitar, -tra m ‰v. mili-,
litarŠ hiqaditi deo litra.
milimetar i milimetar, -tra ‰v. mili-,
metarŠ fiz. hiqaditi deo metra.
milimikron
milimikron, -ona m ‰v. mili-, mikronŠ hi-
qaditi deo mikrona.
milion, -ona m ‰ital. milione prema mille hi-
qadaŠ 1. hiqadu hiqada. 2. fig. fam. ogroman
broj (ne~ega); beskrajno mnogo.
milioner, -era m ‰fr. millionnaire, v. mili-
onŠ bogata{ ~ija se imovina meri milionima.
milisekunda, -e ` ‰v. mili-, sekundaŠ fiz.
hiqaditi deo sekunde.
militantan, -tna, -tno ‰lat. militans prema
militare slu`iti vojskuŠ 1. koji u~estvuje u voj-
nim akcijama ili aktivnostima gde se vojska
koristi za druge potrebe (npr. u politici). 2.
koji pokazuje ratoboran stav, koji je sklon na-
silnom re{ewu.
militarizam, -zma m ‰fr. militarisme, prema
lat. militaris od miles gen. militis vojnikŠ 1. dr-
`avni sistem u kojem vode}e mesto zauzima
vojna struktura odnosno vojni~ki stale`; dr-
`avna politika koja se oslawa na vojsku i we-
ne interese. 2. sistem vrednosti i politi~kog
mi{qewa koji u prvi plan stavqa vojnu silu
kao sredstvo za re{avawe spornih unutra-
{wih i spoqnih politi~kih pitawa; preno-
{ewe takvog sistema u sfere gra|anskog `ivo-
ta, pri ~emu se vojska stavqa iznad gra|anskih
institucija.
militarizacija, -e ` ‰fr. militarisation, v.
militarizamŠ 1. militarizovawe; podvrgava-
we uticaju vojske. 2. sveop{te naoru`avawe uz
uvo|ewe vojnog zakona i sistema.
militarizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v.
militarizamŠ 1. dati vojsci odlu~uju}u ulogu
u dr`avnom sistemu ukupno ili na delu dr-
`avne teritorije; uvesti vojno ure|ewe. 2.
uvesti u gra|anski `ivot ili neku wegovu
sferu na~ela organizacije i rada kojima se ru-
kovodi vojska; povojni~iti.
militarist(a), -e m ‰fr. militariste, v. mili-
tarizamŠ 1. pristalica militarizma (v.). 2.
onaj koji sprovodi militarizaciju (v.).
militolatrija, -e ` ‰lat. miles vojnik, v.
-latrijaŠ slu`ewe vojnoj, vojni~koj ideologi-
ji; propagirawe vojni~kih vrednosti.
milihbrot, -a m = milhbrot, -a m ‰nem.
Milchbrot mle~ni hlebŠ pokr. kulin. vrsta hleb-
mim
nog kola~a od kiselog testa s mlekom, sa suvim
gro`|em i ekstraktom limuna ili ruma.
milicija, -e ` ‰lat. militia, prema miles voj-
nikŠ 1. vojska koju su organizovali gra|ani, na-
oru`ani narod. 2. oru`ani deo slu`be javne i
dr`avne bezbednosti; naziv za policiju u dr-
`avama pod komunisti~kom vladavinom.
milicionar, -ara m ‰v. milicijaŠ pripad-
nik milicije.
milk{ejk, -a m ‰engl. milk shakeŠ hladan
gust napitak od mleka i aromati~nih dodata-
ka; frape (v.).
milonga, -e ` ‰{p. milongaŠ muz. narodni ples
u Argentini; dru{tveni ples sli~an tangu.
miloniti, milonita m mn., jd. milonit, gen.
milonita ‰gr~. mylon mlinŠ miner. stene koje su
pri pokretu velikih kamenih masa toliko
zdrobqene ili samlevene da im je prvobitna
struktura potpuno razorena.
milord, -a m ‰engl. mylordŠ (u oslovqavawu)
1. engleski plemi}. 2. otmen gospodin; up. mi-
ledi.
milreis, -a m ‰port. mil-reis od mil hiqadu,
reis mn. od realŠ ist. num. 1. u Brazilu, srebrni
novac, dr`avna moneta do 1942. (= 1.000 rea-
la). 2. u Portugaliji, zlatni novac, dr`avna
moneta do 1910. (= 1.000 reala).
milhbrot = milihbrot (v.).
miqa i miqa, -e ` ‰lat. milia (passuum) hi-
qadu (koraka)Š 1. ist. u pro{losti jedinica za
du`inu razli~itih vrednosti. 2. jedinica du-
`ine u anglosaksonskim zemqama (= 1.609 m).
3. jedinica rastojawa na moru ili u vazduhu
(morska ‹ = 1.852 m).
miqe, -ea m ‰fr. milieuŠ 1. dru{tveno okru-
`ewe, okolina, sredina. 2. mali stolwak ili
ukrasna (vezena, ~ipkana) tkanina za stoli}e,
komode i sl.
mim -a m ‰lat. mimus od gr~. mimos imitator,
glumacŠ 1. kwi`. pozor. u anti~koj kwi`evno-
sti, kratka scenska igra s prizorima iz stvar-
nog `ivota, puna grube komike. 2. pozor. scen-
ski komad bez re~i u kojem glum~evi gestovi,
pokreti i izrazi lica zamewuju dijaloge; pan-
tomima (v.).
781
mimamsa
mimamsa, -e ` ‰sanskr. mimamsaŠ filoz. hin-
duisti~ka filozofska {kola (jedna od {est)
prvobitno stvorena radi tuma~ewa Veda.
mimber, ra m ‰tur. minber, mimber od ar. min-
barŠ propovedaonica u xamijama.
mimeza, -e ` i mimezis, -a m ‰gr~. mimesisŠ 1.
opona{awe, podra`avawe, imitirawe. 2. retor.
opona{awe ne~ijih re~i i govora radi do~ara-
vawa osobina ili karaktera te li~nosti, ili
radi podrugivawa. 3. teorija u filozofiji
umetnosti po kojoj umetni~ko delo opona{a
stvarnost.
mimeograf, -a m ‰gr~. mimeomai opona{am,
podra`avam, v. -grafŠ cilindri~na ma{ina za
{tampawe koja umno`ava pisani materijal sa
vo{tanog {ablona.
mimetizam ‰gr~. mimeisthai opona{ati, po-
dra`avatiŠ v. mimikrija.
mimeti~ki i mimetski, -a, -o ‰gr~. mimeti-
kosŠ koji podra`ava neku osobinu, pokret, rad-
wu i sl.
mimika, -e `, dat. i lok. mimici ‰gr~. mimi-
kos prema mimos imitator, glumacŠ izra`ava-
we emocija i raspolo`ewa pokretima mi{i}a
lica; gluma~ko sredstvo kojim se do~arava
emocionalno stawe tuma~enog lika. x mi-
mi~ki.
mimikrija, -e ` ‰engl. mimicry, v. mimikaŠ
1. biol. prilago|avawe `ivotiwa neposrednoj
`ivotnoj sredini po boji i izgledu, radi za-
{tite od prirodnih neprijateqa. 2. fig. pona-
{awe pojedinca koji se predstavqa isti kao
ve}insko dru{tveno okru`ewe (u verskom, et-
ni~kom ili socijalnom pogledu).
mimikri~an, -~na, -~no ‰v. mimikrijaŠ 1.
zool. koji se odnosi na mimikriju. 2. koji se me-
wa radi prilago|avawa okolini.
mimi~ar, -a m ‰v. mimikaŠ 1. ~ovek koji ve{to
opona{a druge qude. 2. glumac koji koristi mi-
miku kao scensko sredstvo; pantomimi~ar.
mimodrama, -e ` ‰v. mim, v. dramaŠ vrsta
pantomime koja ukqu~uje dramsku radwu i sti-
lizovani ples.
mimoza, -e ` ‰nlat. mimosa, prema lat. mi-
mus, v. mimŠ 1. bot. grmolika biqka, Mimosa
pridica koja daje grozdove sitnih `utih cveto-
782
minej
va jakog mirisa. 2. fig. preterano osetqiva
osoba.
mina1 i mina1, -e ` ‰fr. mineŠ 1. voj. eksplo-
zivni ure|aj koji se postavqa u zemqi{te,
objekat i sl. (npr. nagazna mina) ili se u vidu
projektila ispaquje iz odgovaraju}eg oru`ja
(minobaca~a). 2. fig. bilo {ta (predmet, in-
formacija, situacija) {to nekom omogu}ava da
o{teti drugog ili omete ne~ije planove.
mina2 i mina2, -e ` ‰nem. MineŠ ulo`ak za
hemijsku olovku ili patent-olovku; grafit.
mina3, -e ` ‰lat. mina od gr~. mnaŠ drevna me-
ra za te`inu i vrednost (prema te`ini metal-
nog novca) koja je odgovarala {ezdesetom delu
talenta kao nov~ane jedinice.
minare(t), -eta m = munara, -e ` ‰tur. minare
od ar. manaraŠ 1. toraw uz xamiju s kojeg muje-
zin poziva muslimanske vernike na molitvu.
2. zast. stari naziv za signalni toraw ili sve-
tionik.
minder, -a m ‰tur. minderŠ pokr. etnol. 1. sla-
mom ili vunom puwen jastuk, koji se u nizu
stavqa na divane, se}ije ili klupe du` zidova
sobe. 2. klupa pokrivena takvim jastukom.
minderluk, -a m, mn. minderluci ‰tur. min-
derlik, v. minder, -lukŠ pokr. klupa du` sobnog
zida, divan, sofa.
min|u{a, -e ` ‰tur. mengus od ar. mengu{Š
nau{nica, nakit za uho.
minezang, -a m ‰nem. Minnesang, od starog
nem. Minne qubav, Sang pesmaŠ muz. ist. svetovna
dvorska lirika u Nema~koj od HÇÇ do HÇç veka
s qubavnim motivima po ugledu na trubadure.
minezengeri, minezengera m, mn. ‰nem. Min-
nesanger, Minnesinger, v. minezangŠ muz. ist. sred-
wovekovni pesnici i peva~i u Nema~koj, ispr-
va samo riteri i ni`i plemi}i, a kasnije i pro-
fesionalni izvo|a~i gra|anskog porekla.
minej, -eja m ‰gr~. menaion od men mesecŠ
liturgijska kwiga sa slu`bama
crkv. pravosl.
svetiteqima, Gospodwim i Bogorodi~inim
praznicima, sastavqena po mesecima, meseco-
slov. y op{ti minej sadr`i slu`be proroci-
ma, apostolima, mu~enicima i dr.; prazni~ni
minej sadr`i slu`be Gospodwim, Bogorodi-
~inim i ve}im svetiteqskim praznicima.
miner
miner, -era m ‰fr. mineurŠ 1. onaj koji vr{i
minirawe u rudniku, kamenolomu i sl. 2. voj.
stru~wak za postavqawe, neutralisawe i
uklawawe mina.
mineral, -ala m ‰fr. mineral od srlat. minera-
le, prema lat. minera rudnik, rudaŠ miner. 1. pri-
rodno, homogeno neorgansko telo stalnog he-
mijskog sastava i utvr|enih fizi~kih svojsta-
va koje se nalazi u zemqi ili na wenoj povr{i-
ni (uglavnom tvrdo, ali ima i te~nih, npr.
nafta). 2. me{avina neorganskih jediwewa
(npr. granit); proizvod raspadawa organskih
jediwewa (npr. ugaq, petrolej). 3. ruda.
mineralan, -lna, -lno ‰nlat. mineralis, v. mi-
neralŠ koji sadr`i minerale ili se od wih sa-
stoji. y mineralna voda lekovita voda koja
sadr`i ugqene kiseline i neke soli; mine-
ralna uqa nafta ili drugi te~ni ugqovodo-
nici koji se dobijaju iz prirodnih izvora
frakcionom destilacijom; mineralna fizi-
ka deo mineralogije koji prou~ava fizi~ke
osobine ruda; mineralna hemija nauka koja
prou~ava hemijski sastav i hemijska svojstva
minerala; mineralno carstvo tradicional-
ni naziv za ne`ivi deo Zemqe, nasuprot `ivo-
tiwskom i biqnom carstvu.
mineralizacija, -e ` ‰fr. mineraliser, v. mi-
neralŠ 1. razgradwa organskih supstanci u
prosta neorganska jediwewa. 2. dodavawe mi-
neralnih soli radi poboq{awa kvaliteta ze-
mqi{ta, pija}e vode, |ubriva i sl.
mineralije, mineralija ` mn. ‰nlat. minera-
lia, v. mineralŠ minerali, rude.
mineralog, -a m, mn. mineralozi ‰v. mine-
ral, -logŠ nau~nik, stru~wak koji prou~ava mi-
nerale.
mineralogija, -e ` ‰v. mineral, -logijaŠ na-
uka koja prou~ava sastav i svojstva minerala. y
mineralo{ki.
minerva, -e ` ‰lat. MinervaŠ 1. (Minerva)
mitol.rimska bogiwa mudrosti, ve{tina i na-
uka, odgovara Ateni kod Grka. 2. med. gipsani
zavoj oko vrata ({titi povre|ene vratne pr-
{qenove).
minerogenija, -e ` ‰v. mineral, v. -genŠ nau-
ka o postanku i razvitku minerala.
minijum
mini- ‰v. miniŠ kao prvi deo re~i kazuje da
je ono {to je iskazano u drugom delu malih ili
umawenih dimenzija (minibus).
mini prid. indekl. ‰engl. mini skr. od miniature
minijaturanŠ neuobi~ajeno mali po dimenzi-
jama, sasvim mali, minijaturan; supr. maksi.
minibar, -a m ‰v. mini-, barŠ mali fri`i-
der s razli~itim pi}em, ob. u hotelskoj sobi,
frigobar (v.).
mini-basket, -a m ‰v. mini-, basketŠ ko{ar-
ka koja se igra na malom ili improvizovanom
terenu, ili sa mawim brojem igra~a.
minibus, -a m, mn. minibusi ‰v. mini-, engl.
bus autobusŠ autobus koji prima do 15 putnika.
minival, -a m ‰v. mini-Š frizura s blagim
talasima.
mini-golf, -a m ‰v. mini-, golfŠ igra
sli~na golfu, u kojoj se loptica ubacuje {ta-
pom u rupu preko kratkih nezatravqenih staza
s raznovrsnim preprekama.
minidisk, -a m ‰v. mini-, diskŠ ra~. mali mu-
zi~ki disk veli~ine 64 mm, na koji mo`e da se
snimi do 25 minuta muzike.
minijatura, -e ` ‰srlat. miniatura, prvobit-
no œbojewe minijumomŒ, v. minijumŠ 1. ist. u
sredwovekovnim (iluminiranim) rukopisi-
ma, sli~ica ili slikom ukra{eno slovo. 2. ono
{to je umaweno, {to je u svojoj vrsti malih di-
menzija; umetni~ka slika malog formata. 3. u
{ahu vrlo kratka partija ili problem sa neko-
liko figura na tabli. 4. muz. sasvim kratka
kompozicija.
minijaturan, -rna, -rno ‰v. minijaturaŠ
prid. sasvim mali, si}u{an; koji je u svojoj vr-
sti izrazito malih dimenzija.
minijaturizacija, -e ` ‰v. minijaturaŠ 1.
pravqewe ne~eg u minijaturnoj verziji; izra-
zito umawivawe. 2. uvo|ewe tehni~kih ure|aja
malih dimenzija zahvaquju}i tehnici polu-
provodnika.
minijaturist(a), -e ` ‰fr. miniaturiste, v. mi-
nijaturaŠ onaj koji izra|uje minijature (umet-
nik, modelar i sl.), stru~wak za minijature.
minijum, -a m ‰lat. minium crveniloŠ hem.
olovni oksid jasnocrvene boje, nekada upotre-
bqavan kao boja, danas za za{titu metala od ko-
rozije, izradu kristal-stakla i dr.
783
mini-kompjuter
mini-kompjuter, -a m ‰v. mini-, kompjuterŠ
ra~.kompjuter sredweg kapaciteta, pogodan za
mala preduze}a, nau~na istra`ivawa i sl. (ve-
}i od mikrokompjutera (v.)).
minima, -e ` ‰lat. minimaŠ muz. ist. u menzu-
ralnoj notaciji, nota u trajawu koje odgovara
dana{woj polovini takta.
minimalan, -lna, -lno ‰nlat. minimalisŠ naj-
mawi mogu}i (po dimenzijama, trajawu, iznosu
itd.), najsitniji; supr. maksimalan. y mini-
malna umetnost pokret u slikarstvu i skulp-
turi nastao u SAD oko 1965, koji elemente de-
la svodi na primarne geometrijske oblike odn.
objekte.
minimalac, -lca m ‰v. minimumŠ fam. najni-
`a zarada, plata (po zakonu ili drugim propi-
sima).
minimalizam, -zma m ‰v. minimumŠ 1. te-
`wa, o~ekivawe, planirawe minimuma ili za-
dovoqavawe minimumom. 2. minimalna umet-
nost, v. minimalan. 3. muz. `anr roka inspiri-
san savremenom klasi~nom muzikom, nagla{e-
nog ritma, uz ponavqawe kratkih i jednostav-
nih melodijskih fraza.
minimalist(a), -e m ‰v. minimumŠ 1. onaj
koji tra`i, o~ekuje, planira minimum ili se
zadovoqava minimumom. 2. um. sledbenik mi-
nimalizma.
minimarket, -a m ‰v. mini-, marketŠ mala
prodavnica me{ovite robe, ob. privatna.
minimum, -a m ‰lat. minimumŠ 1. najmawa ve-
li~ina, koli~ina, stepen, trajawe, iznos, mera
itd. ne~ega. 2. mat. najmawa vrednost u nekom
ure|enom skupu.
minirati, miniram, 3. l. mn. miniraju svr{.
i nesvr{. ‰fr. miner, v. mina1Š 1. postaviti, posta-
vqati eksploziv, minu; razoriti, razarati mi-
nom ili minama. 2. fig. namerno (po)kvariti,
uni{titi, razoriti (plan, napore, delo i sl.).
miniserija, -e ` ‰v. mini-, serijaŠ televi-
zijska serija s malim brojem epizoda (naj~e-
{}e ~etiri).
ministar, -tra m ‰lat. minister slugaŠ najvi-
{i dr`avni slu`benik, ~lan vlade, prvi ~o-
vek jednog odseka dr`avne uprave, resora (fi-
nansija, spoqnih poslova i sl.).
784
mino-
ministarka, -e ` ‰v. ministarŠ 1. `ena na
polo`aju ministra. 2. ministrova supruga. z
gospo|a ministarka (prema istoimenoj kome-
diji B. Nu{i}a) supruga ministra koja izaziva
podsmeh skorojevi}kim i razmetqivim pona-
{awem.
ministarski, -a, -o ‰v. ministarŠ koji se
odnosi na ministra, koji pripada ministru
ili ministrima. y ministarski savet, mi-
nistarsko ve}e zvani~ni naziv za vladu; mi-
nistarska foteqa polo`aj ministra.
ministarstvo, -a m ‰v. ministarŠ 1. odsek
dr`avne uprave kojem je na ~elu ministar. 2.
prostorije ili zgrada u kojoj rade ministar i
slu`benici odgovaraju}eg odseka.
ministerijalac, -lca m ‰v. ministerijumŠ
1. ist. u sredwem veku, pripadnik ~inov-
ni~ko-zemqoposedni~kog plemstva. 2. crkv.
onaj koji obavqa ministerijum (v.).
ministerijalizam, -zma m ‰v. ministeri-
jumŠ ist. struja u zapadnoevropskim socijali-
sti~kim partijama krajem HÇH i po~etkom HH
veka koja je opravdavala u~e{}e socijalista u
bur`oaskim vladama.
ministerijum, -a m i ministerij, -ija m
‰lat. ministerium slu`baŠ crkv. rad u slu`bi
drugih; slu`bena ispomo} sve{tenicima ili
monasima.
ministrant, -a m, gen. mn. ministranata ‰lat.
ministrans od ministrare slu`itiŠ u katoli~koj
crkvi, onaj koji poma`e sve{teniku tokom bo-
goslu`ewa, obi~no de~ak ili mladi}.
ministrirati, ministriram, 3. l. mn. mi-
nistriraju nesvr{. ‰lat. ministrare slu`itiŠ 1.
biti ministrant, obavqati du`nosti mini-
stranta. 2. fig. podr`avati, pomagati nekoga u
postupcima, izjavama i sl. 3. v. ministrovati.
ministrovati, -rujem nesvr{. ‰v. ministarŠ
biti ministar, biti na polo`aju ministra,
obavqati du`nosti ministra.
minisub, -a m ‰v. mini-, engl. sub skr. od sub-
marine podmornicaŠ podmornica za jednu ili
dve osobe.
mino- ‰fr. mine, v. mina1Š kao prvi deo re~i
kazuje da se drugi deo odnosi na mine (npr. mi-
nolovac).
minobaca~
minobaca~, -a~a m ‰v. mino-Š voj. oru`je s
kratkom cevi za ispaqivawe mina.
minojski, -a, -o ‰v. MinosŠ (prema mitskom
kraqu Krita Minosu) koji se odnosi na drevnu
civilizaciju ostrva Krita, 3000–1100. p. n. e.
minolovac, -vca m ‰v. mino-Š voj. brod za ot-
krivawe i uni{tavawe podvodnih mina.
minolovka, -e ` ‰v. mino-Š tehn. ure|aj za ot-
krivawe i uni{tavawe podvodnih mina.
minoran, -rna, -rno ‰lat. minor mawiŠ 1. (o
~oveku) koji je drugorazredan po qudskim ili
stru~nim kvalitetima. 2. mali po zna~aju, stepe-
nu, koli~ini ili veli~ini; sporedan, neva`an.
minorat, -ata m ‰nlat. minoratus prema lat.
minor mawi, mla|iŠ prav. pravo nasledstva koje
se prenosi na najmla|eg sina ostavioca.
minorizirati, minoriziram, 3. l. mn. mi-
noriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. minoranŠ pri-
da(va)ti mawi zna~aj; zanemari(va)ti; potce-
wivati, obezvre|ivati.
minorit, -ita m ‰srlat. Fratres minoresŠ rel.
pripadnik fraweva~kog reda Male bra}e.
minoritet ‰nlat. minoritas, prema minor ma-
wiŠ mawina, mawi broj glasova.
minorka, -e ` ‰prema {panskom ostrvu Mi-
norka ili MenorkaŠ zool. koko{ belog ili cr-
nog perja.
minornost, -i ` ‰v. minoranŠ osobina ili
stawe onoga koji je minoran; bezna~ajnost, za-
nemarqivost.
Minos, -a m ‰gr~. MinosŠ 1. mitol. sin Zevsa i
Evrope, ~uven po strogosti i pravi~nosti, su-
dija u podzemnom svetu. 2. kritski kraq, tvo-
rac ~uvenog lavirinta, koji je primorao Ati-
wane na pla}awe sramnog danka u krvi.
Minotaur, -a m ‰gr~. Minotauros, prema Mi-
nos, tauros bikŠ mitol. sin Pasifaje, `ene krit-
skog kraqa Minosa, i jednog bika; ~udovi{te
— pola ~ovek, pola bik.
minski, -a, -o ‰v. mina1Š 1. koji pripada mi-
ni (‹ upaqa~). 2. koji je pun mina, posut mina-
ma (minsko poqe).
minstrel, -a m ‰engl. minstrel od stfr. mene-
strel, v. menestrelŠ 1. ist. v. menestrel. 2. ~lan
zabavqa~ke grupe u HÇH veku u SAD koja je iz-
vodila peva~ke i plesne numere i ske~eve.
miwon
minuend, -a m ‰lat. minuendusŠ mat. u matema-
ti~koj operaciji oduzimawa, broj od kojeg se
oduzima; umawenik.
minueto, -a m ‰ital. minuettoŠ v. menuet.
minuirati, minuiram, 3. l. mn. minuiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. minuereŠ smawi(va)ti, uma-
wi(va)ti, suziti, ograni~iti.
minus i minus, -a m ‰lat. minusŠ 1. nedosta-
tak, mana. 2. mawak, deficit (biti u minusu).
3. mat. a. oznaka za operaciju oduzimawa, znak
minus (–). b. znak za negativnu veli~inu. 4. kao
pril. mawe; supr. plus.
minuskula, -e ` ‰lat. minusculus omawiŠ 1.
paleogr. oblik gr~kog ili latinskog pisma koje
ima slova nejednake visine; supr. majuskula. 2.
vrlo mala slova.
minut, -uta m = minuta -ute ` ‰lat. minuta
(pars) umawen deoŠ 1. jedinica vremena, {ezde-
seti deo sata. 2. mat. jedinica za merewe uglova,
{ezdeseti deo stepena.
minuta = minut (v.)
minuta`a, -e ` ‰v. minutŠ trajawe izra`eno
u minutima (ob. u programima radija, TV ili
javnih priredbi).
minutni, -a, -o ‰v. minutŠ koji se doga|a u
minutu, po minutu; koji traje jedan minut;
kratkotrajan.
minucije, minucija ` mn. ‰lat. minutiaeŠ 1.
sitni detaqi, potankosti, podrobnosti. 2.
zast. mali kalendari.
minuciozan, -zna, -zno ‰nlat. minutiosus,
prema lat. minutia sitnicaŠ krajwe detaqan,
precizan; koji ide do sitnica; podroban, is-
crpan.
Minhauzen i Minhauzen, -a m ‰nem. Mun-
chhausen prema imenu avanturiste barona K.
F. H. fon Minhauzena (1720–1797)Š fig. ~ovek
koji pri~a o neverovatnim, izmi{qenim doga-
|ajima i preuveli~anim (sopstvenim) podvi-
zima; veliki la`ov.
miwon, -ona m ‰fr. mignonŠ 1. kulin. vrsta
kola~i}a sa glazurom. 2. iron. pej. qubimac,
{ti}enik, miqenik. 3. tipogr. stari naziv za
{tamparski slog od 7 ta~aka. y miwon sijali-
ca elektri~na sijalica sa u`im navojem od
obi~nog.
785
mio-
mio- ‰gr~. mys mi{; mi{i}Š kao prvi deo re-
~i kazuje da se wen drugi deo odnosi na mi{i};
ispred vokala skra}uje se u mi- (v.).
mioblasti, mioblasta m mn. ‰v. mio-, gr~. bla-
stos klicaŠ biol. polazne embrionske }elije
ki~mewaka koje se razvijaju u mi{i}no tkivo.
miogeloza, -e ` ‰v. mio-, lat. gelare zgusnuti,
stegnutiŠ med. tvrdo vretenasto zadebqawe u
skeletnom mi{i}u.
miogeneza i miogeneza, -e ` ‰v. mio-, gene-
zaŠ fiziol. diferencijacija mi{i}nog tkiva.
mioglobin, -ina m ‰v. mio-, (hemo)globinŠ
fiziol. mi{i}ni hemoglobin, koji je lak{i i
nosi vi{e kiseonika a mawe ugqen-monoksida
nego hemoglobin krvi; prenosnik kiseonika u
mi{i}e.
miograf, -a m ‰v. mio-, -grafŠ instrument
koji slu`i za snimawe rada mi{i}a.
miografija, -e ` ‰v. mio-, -grafijaŠ snima-
we i bele`ewe mi{i}nih aktivnosti u stawi-
ma rada i mirovawa.
miodinija, -e ` ‰v. mio-, gr~. odyne bolŠ med.
bol u mi{i}ima, mi{i}ni reumatizam.
mioza, -e ` ‰gr~. myein zatvoriti, zatvarati
o~i, v. -ozaŠ med. skupqawe zenice (normalno
pri gledawu u svetlo, ali i znak neke bolesti
ili trovawa).
miozitis, -a m ‰v. mio-, -itisŠ med. upala mi-
{i}a.
miokard, -a = miokardijum, -a i miokar-
dij, -a m ‰v. mio-, gr~. kardia srceŠ anat. sr~ani
mi{i}.
miokarditis, -a m ‰v. miokard, -itisŠ med.
upala sr~anog mi{i}a (akutna ili hroni~na).
miom, -oma m ‰v. mi-, -omŠ med. dobro}udni
tumor mi{i}nog tkiva.
miomantija, -e ` ‰v. mio-, -mantijaŠ gatawe
pomo}u mi{eva (ob. belih, dresiranih).
miopatija, -e ` ‰v. mio-, -patijaŠ naziv za
svako oboqewe mi{i}a.
miopija, -e ` ‰gr~. myopia prema myops
kratkovid, od myein zatvarati i ops okoŠ med.
kratkovidost, slabovidost na daqinu.
miopi~an, -~na, -~no ‰v. miopijaŠ prid.
kratkovid, koji slabo vidi na daqinu.
786
mirija-
miospazam, -zma m ‰v. mio-, spazamŠ med. mi-
{i}ni gr~.
miotonija, -e ` ‰v. mio-, -tonijaŠ med. (ne`e-
qena i nekontrolisana) napetost, ukru}enost,
zgr~enost mi{i}a.
miofobija, -e ` ‰gr~. mys mi{, fobijaŠ psih.
bolestan strah od mi{eva.
miocen, -a m ‰gr~. meion mawi, gr~. kainos
novŠ geol. geolo{ka formacija tercijara izme-
|u oligocena i pliocena.
mi-parti, -ija m ‰fr. mi-parti od mi- polu-,
partir podelitiŠ moda koja se javila u HÇ veku i
zahtevala da svaka polovina odela bude u dru-
goj boji (katkad i drugog kroja).
mira, -e ` ‰lat. myrrha od gr~. myrra, hebr. morŠ
crvenosme|a smola od stabala iz roda Commip-
hora poreklom iz Somalije; od davnina slu`i
kao balzam (za kosu) i tamjan (za ka|ewe).
mirabela, -e ` ‰fr. mirabelleŠ bot. sorta
{qive (crvenosme|e ili `ute boje).
mirador, -ora m ‰{p. miradorŠ arhit. 1. nad-
gra|eni deo ku}e koji slu`i kao vidikovac; up.
belvedere. 2. balkon ili lo|a u gorwem delu
ku}e odakle se lepo vidi okolina.
mira`, -a`a m ‰fr. mirageŠ 1. opt. opti~ka
pojava izazvana prelamawem svetlosnih zraka
pri kojoj se ~ini da se predmet posmatrawa na-
lazi ispod, iznad ili pored wegovog stvarnog
mesta (slo`eniji vid toga je fatamorgana). 2.
tehn. voj. nadzvu~ni avion-bombarder francu-
ske proizvodwe, deltoidnih krila.
mira`xika, -e ` ‰v. mirazŠ etnol. devojka
ili `ena s mirazom (v.).
miraz, -aza m ‰tur. miras od ar. miratŠ 1. po-
kretna i nepokretna imovina koju nevesta uda-
jom donosi u brak iz roditeqske ku}e. 2. na-
sledstvo, ba{tina.
mirak(u)l, -a m ‰lat. miraculumŠ 1. ist. kwi`.
sredwovekovna drama o ~udesnim do`ivqaji-
ma svetaca uz pomo} Boga ili Bogorodice, pri-
kazawe. 2. iron. ~udna stvar, ~udan doga|aj, ~u-
do; sme{an splet doga|aja u obi~nom `ivotu.
mirakulozan, -zna, -zno ‰nlat. miraculosus,
v. mirak(u)lŠ ~udesan, ~udotvoran.
mirija- ‰gr~. myrias, v. mirijadaŠ zast. stari
predmetak u nazivu decimalne jedinice sa zna-
~ewem: deset hiqada (104).
mirijada
mirijada, -e ` ‰gr~. myriasŠ ogromna, neo-
grani~ena koli~ina, neizbrojivo mno{tvo,
broj koji se neodre|eno opisuje izrazima œna
milijardeŒ ili œna milioneŒ.
mirijalitar i mirijalitar, -tra m ‰v. mi-
rija-, litarŠ deset hiqada litara (104 l).
mirijametar i mirijametar, -tra m ‰v. mi-
rija-, metarŠ deset hiqada metara (104 m).
mirmekofilija, -e ` ‰gr~. myrmex mrav, v.
-filijaŠ zool. jedan od oblika simbioze nekih
insekata i mrava.
mirmekofite, mirmekofita `, mn. ‰gr~.
myrmex mrav, v. -fit(e)Š bot. biqke u ~ijim su
se {upqinama nastanili mravi koji ih {tite
od drugih insekata.
mirmekohorija, -e ` ‰gr~. myrmex mrav,
choros krug, koloŠ biol. {irewe biqnog semena
uz pomo} mrava.
miro, -a m ‰gr~. myron mirisno uqeŠ crkv.
osve}eno uqe koje se koristi pri vr{ewu sve-
te tajne miropomazawa (sveto ‹).
mirovarewe, -ewa s ‰v. miroŠ rel. kuvawe
uqa s vinom i biqnim za~inima za osve}ewe
({to kod pravoslavnih ima pravo samo patri-
jarh autokefalne crkve).
miro|ija, -e ` ‰gr~. myrodia ugodan mirisŠ
1. bot. kulin. aromati~na biqka iz porodice
{titara, Anethum graveolens koja se koristi
kao za~in; kopar. 2. fig. za~in uop{te.
miropomazawe, -awa s ‰v. miroŠ rel. pomaza-
we mirom, sveta tajna: kod pravoslavaca obred
neposredno posle kr{tewa, a kod katolika u
odraslijoj dobi deteta, v. krizma.
miroto~iv, -a, -o ‰v. miroŠ rel. iz ~ijeg tela
nakon smrti isti~e sveto uqe, {to je znak ver-
nicima da preminuli ima svetiteqske mo}i
(sv. Simeon Miroto~ivi).
mirski, -a, -o ‰rus. mir svetŠ 1. svetovni, la-
i~ki (za razliku od duhovnog, crkvenog). 2. ko-
ji ne spada u monahe, kalu|ere, koji nije zamo-
na{en, zare|en. y mirski sve{tenik sve{te-
nik koji nije monah, ve} `ivi u okru`ewu svo-
je pastve i u~estvuje u dru{tvenom `ivotu.
mirta, -e ` ‰nem. Myrte od gr~. myrtosŠ bot.
ukrasna zimzelena biqka s malim belim cve-
tovima, Myrtus communis.
misira~a
mis ` indekl. ‰engl. missŠ 1. gospo|ica, na en-
gleskom govornom podru~ju. 2. titula koju nosi
pobednica u takmi~ewu za lepoticu ili neko
drugo sli~no svojstvo (fotogeni~nost, {arm
itd.).
misa, -e ` ‰lat. missaŠ 1. crkv. najva`niji ~in
bogoslu`ewa u katoli~koj crkvi. 2. muz. a. na-
ziv za delove mise koji se pevaju (npr. Benedic-
tus, Gloria, Agnus Dei). b. vrsta umetni~ke mu-
zi~ke kompozicije. x misni.
misal, -ala m ‰nlat. missaleŠ crkv. 1. kwiga iz
koje se ~ita misa. 2. molitvenik.
misija, -e ` ‰lat. missio slawe, poslawe,
prema mittere poslati, slatiŠ 1. zadatak, ciq
ili uloga koja se shvata kao vrlo zna~ajna za ve-
liki broj qudi. 2. zadatak ili posao zbog kojeg
se pojedinac ili grupa qudi {aqe u inostran-
stvo. 3. organizovana grupa qudi koja se {aqe
u inostranstvo radi uspostavqawa odnosa,
pregovora, pomo}i nekoj zemqi i sl. 4. diplo-
matsko ili vojno izaslanstvo u stranoj zemqi
s posebnim zadacima. 5. crkv. ist. od crkve ovla-
{}eni pojedinci ili grupe (naj~e{}e sve{te-
na lica i humanitarni radnici) koji su nekad
imali zadatak da {ire hri{}anstvo, a kasnije
da uspostave pastoralne i humanitarne aktiv-
nosti. 6. zgrada ili naseqe (u inostranstvu) u
kojem deluju crkveni ili humanitarni aktivi-
sti. x misijski.
misionar, -ara m ‰nlat. missionarius, v. misi-
jaŠ 1. crkv. ~lan misije (5) (v.); onaj koji {iri
veru, propoveda evan|eqe u stranim zemqama.
misionariti, misionarim nesvr{. ‰v. misi-
onarŠ 1. rel. odlaziti u misije (5) (v.), propove-
dati veru. 2. iron. baviti se ideolo{kom pro-
pagandom; nametqivo propagirati neku ideju
ili ciq.
misionarski, -ska, -sko ‰v. misionarŠ 1. ko-
ji se odnosi na misiju (5) (v.) ili ima oblik
misije. 2. koji se odnosi na misionara ili mi-
sionarstvo.
misionarstvo, -stva s ‰v. misionarŠ orga-
nizovano delovawe verskih zajednica na pri-
dobijawu novih ~lanova.
misira~a i misirka1, -e ` ‰tur. M›s›r od ar.
Misr EgipatŠ bot. (velika) bundeva.
787
misirka2
misirka2, -e `, dat. i lok. misirki, gen. mn.
misirki ‰v. misira~aŠ 1. vrsta koko{i, morska
koko{, biserka, Numida meleagris. 2. }urka. 3.
v. misira~a.
misis i misiz ` indekl. ‰engl. missis, missus
od mistress, skr. MrsŠ na engleskom govornom
podru~ju, gospo|a, titula udate `ene ispred
prezimena ili imena i prezimena.
misica, -e ` ‰prema engl. missŠ fam. devojka
koja je osvojila titulu mis (2) (v.).
miskin, -ana m ‰tur. miskin od ar. miskinŠ
onaj kojeg mori muka, nevoqa; koji se bori s ne-
ma{tinom; nevoqnik.
misnica, -e ` ‰v. misaŠ crkv. gorwi deo ode-
`de katoli~kih sve{tenoslu`iteqa koji se
nosi tokom mise.
mistagog, -a m, mn. mistagozi ‰gr~. mystago-
gos od mystes posve}en u tajne i agein voditiŠ
1. ist. u staroj Gr~koj, sve{tenik koji je du{e
vernika uvodio u paganske misterije. 2. rel.
hri{}anski sve{tenik ili verou~iteq koji
vernike priprema za primawe svetih tajni.
mistagogija, -e ` ‰v. mistagogŠ 1. uvo|ewe u
tajne religije, vere. 2. uvo|ewe u u~ewe hri-
{}anske crkve.
mister, -a m ‰engl. mister, skr. Mr., od stfr.
maistre od lat. magisterŠ 1. na engleskom govor-
nom podru~ju, gospodin. 2. titula koju dobija
pobednik u takmi~ewu za najlep{eg, najja~eg i
sl. mu{karca.
misterija, -e ` ‰gr~. mysterionŠ 1. ono {to se
ne mo`e saznati, razumeti ili objasniti do
kraja; tajna. 2. stvar, pojava ili osoba koja poka-
zuje neobi~na, neobja{wiva ili nepoznata svoj-
stva, usled ~ega pobu|uje radoznalost i naga|a-
wa. 3. rel. verska istina koja je objavqena samo
izabranima. 4. kwi`. sredwovekovni dramski
komad na narodnom jeziku koji je za teme uzimao
doga|aje iz `ivota Hrista, Bogorodice, sveti-
teqa ili iz novije crkvene istorije.
misteriozan, -zna, -zno ‰nlat. mysteriosus, v.
misterijaŠ koji sadr`i misteriju; koji se ne
mo`e saznati, razumeti ili objasniti do kra-
ja; tajanstven, zagonetan, neobja{wiv.
mistik, -a m, mn. mistici ‰gr~. mystikos taj-
ni, tajanstvenŠ 1. onaj koji je naklowen misti-
cizmu, sledbenik misticizma, misti~ar. 2.
788
miscelanea
umetnik koji u svojim delima govori o misti-
ci i misti~nom. 3. u sredwem veku, pisac re-
ligioznih dela misti~nog sadr`aja.
mistika, -e `, dat. i lok. mistici ‰v. mistikŠ
1. skup postupaka i spoznaja iz domena misti-
cizma. 2. u {irem smislu, vera u nat~ulno, ta-
janstveno, natprirodno; verovawe u postojawe
nevidqivih sila koje obitavaju u `ivotiwa-
ma, biqkama, nebeskim telima i sl. 3. rel. teo-
lo{ka nauka koja raspravqa o tajanstvenim pu-
tevima uspostavqawa zajednice ~oveka s bo-
`anstvom.
mistifikator, -a m ‰v. mistifikovatiŠ
onaj koji mistifikuje; obmawiva~.
mistifikacija, -e ` ‰v. mistifikovatiŠ 1.
dovo|ewe u zabludu, obmawivawe, zavaravawe,
opsena. 2. kwi`evno ili nau~no delo koja ima
za ciq da zavara, zbuni ~itaoca.
mistifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
mystificare, v. misterija, -fikovatiŠ 1. davati
ne~em karakter tajanstvenog. 2. uskratiti, us-
kra}ivati obja{wewe; namerno ~initi ne{to
nerazumqivim, nepristupa~nim, misti~nim;
obmawivati (lakoverne qude).
misticizam, -zma m ‰fr. mysticisme, prema
gr~. mystikos tajni, tajanstvenŠ 1. filoz. rel. u~e-
we zasnovano na pretpostavqenoj mogu}nosti
sjediwewa ~oveka s bo`anskim kroz kontem-
placiju i ekstazu; u~ewe o neposrednoj duhov-
noj, intuitivnoj spoznaji onoga {to nadilazi
razumevawe. 2. okultizam, mistika (2) (v.).
misti~an, -~na, -~no ‰v. mistikŠ 1. koji je
obavijen mistikom; nat~ulan, nedoku~iv
obi~- nom ~oveku, tajanstven. 2. koji proizlazi
iz neposrednog sjediwavawa s Bogom, posled-
wom istinom i sl. 3. koji sadr`i duh misteri-
je, misteriozan.
misti~ar, -a m v. mistik (1).
mistral v. maestral.
mistrija, -e ` ‰ngr~. mystri od gr~. mystros
ka{ikaŠ zidarska alatka kojom se zahvata i raz-
mazuje malter.
miscelanea, miscelanea s mn. ‰lat. miscella-
nea me{ano, raznovrsnoŠ 1. zbornik radova iz
razli~itih oblasti nauke i umetnosti. 2. pu-
blikacija u kojoj se objavquju mawi radovi
razli~ite sadr`ine, jednog ili vi{e autora.
mit
3. u bibliotekarstvu, skup mawih dela koja su
objediwena zbog jednakog formata. 4. u kolek-
cionarstvu, zbir predmeta koji nisu razvrsta-
ni po odre|enim zbirkama.
mit, -a m, mn. mitovi ‰gr~. mythos re~, pri~aŠ
1. ist. pri~a iz narodnog predawa koja govori o
natprirodnim bi}ima, precima ili junacima
i wihovim neobi~nim, natprirodnim delima.
2. stvarna ili izmi{qena pri~a koja se obra}a
svesti jednog naroda putem odre|enih dru-
{tvenih i kulturnih obrazaca ili sna`nih
kolektivnih ose}awa (ukqu~uju}i predrasude
i sl.). 3. preuveli~ana pri~a o nekom doga|aju
ili li~nosti iz stvarnog `ivota;. sa stanovi-
{ta nauke, neosnovano shvatawe, uverewe ili
verovawe.
mitariti se, mitarim se nesvr{. ‰lat. mutare
mewatiŠ 1. zool. mewati perje (o pticama). 2.
fig. mewati se, preobra`avati se.
mitver, -a m ‰engl. meatwareŠ ra~. osobqe
(programeri, operatori, administratori) koje
opslu`uje kompjuter.
mitgepek, -a m ‰nem. MitgepackŠ 1. prtqag
koji putnik na `eleznici predaje za prevoz u
posebnom vagonu. 2. fig. osoba koja je u dru-
{tvu s nekim va`nijim, uglednijim, ali sama
po sebi sporedna; stvar koja je pridodata ne-
~em va`nijem, dodatak, prilog.
mitela, -e ` ‰lat. mitella dem. od mitraŠ med.
trouglasta ili ~etvorouglasta marama koja, ve-
zana oko vrata, imobilizuje povre|enu ruku.
miteser i miteser, -a m ‰nem. MitesserŠ
fiziol. za~epqewe izvodnog kanala lojne `le-
zde na ko`i, ob. u vidu crne ta~kice.
miting, -a m, mn. mitinzi ‰engl. meetingŠ 1.
skup ve}eg broja qudi na kojem se govori o jav-
nim pitawima, izra`ava odre|en politi~ki
ili socijalni stav, program, protest itd; po-
liti~ki skup. 2. sp. takmi~ewe u nekim sporto-
vima (atletici, plivawu, vazduhoplovstvu i
sl.) u ciqu {irewa wihove popularnosti.
mitinga{, -a{a m ‰v. mitingŠ 1. onaj koji
~esto nastupa i govori na mitinzima. 2. onaj
koji se izra`ava jednostavno, slu`e}i se paro-
lama i poznatim frazama, u stilu govora na
mitinzima. x mitinga{ki.
mitohondrije
mitinga{iti, mitinga{im nesvr{. ‰v. mi-
tingŠ iron. 1. ~esto i}i na mitinge. 2. govoriti
kao mitinga{ (v.).
mitingovati, -gujem nesvr{. v. mitinga{iti.
mito- ‰gr~. mythos re~, pri~aŠ kao prvi deo
re~i kazuje da se drugi deo odnosi na mit: pre-
dawe, pri~u, legendu, bajku i sl.
mitograf, -a m ‰gr~. mythographos, v. mito-,
-grafŠ onaj koji skupqa, opisuje i tuma~i mi-
tolo{ku gra|u.
mitografija, -e ` ‰v. mito-, -grafijaŠ 1.
skupqawe, opis i tuma~ewe mitova. 2. um. li-
kovna predstava mita.
mitoza, -e ` ‰gr~. mitos nit, v. -ozaŠ biol.
uobi~ajen na~in deobe }elija tako da svaka od
dve nove }elije dobija polovinu svakog hromo-
zoma; up. mejoza.
mitolog, -a m, mn. mitolozi ‰gr~. mythos, v.
-logŠ onaj koji se bavi mitologijom, koji prou-
~ava mitove.
mitologema, -e ` ‰v. mitologija, (fon)emaŠ
lingv. re~, pojam, misaona konstrukcija itd.
koja je stalno prisutna u mitu i doprinosi we-
govom odr`avawu.
mitologizacija, -e ` ‰v. mitologijaŠ pre-
tvarawe u mit; davawe nestvarne dimenzije ob.
pojavama.
mitologizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v.
mitologijaŠ pri~ati o nekom doga|aju ili li~-
nosti na na~in koji odgovara mitu, pretvori-
ti, pretvarati u mit.
mitologija, -e ` ‰gr~. mythologia, v. mit,
-logijaŠ 1. skup mitova nastalih unutar jedne
civilizacije ili naroda, ili u jednom isto-
rijskom razdobqu. 2. etnol. skupqawe, prou~a-
vawe i obja{wavawe mitova.
mitoman, -a m ‰v. mito-, -manŠ psih. onaj koji
boluje od mitomanije (v.), koji pokazuje sklo-
nost ka izmi{qawu i preterivawu.
mitomanija, -e ` ‰v. mito-, -manijaŠ psih.
bolesna sklonost ka izmi{qawu i preteriva-
wu u opisivawu razli~itih doga|aja.
mitos, -a m ‰gr~. mythosŠ kwi`. mit.
mitohondrije, mitohondrija ` mn. ‰gr~. mi-
tos nit, chondros zrnoŠ biol. }elijska organela
kon~astog ili zrnastog oblika koja ima ulogu
789
Mitra
u proizvodwi energije potrebne za metabo-
li~ke procese u }eliji.
Mitra, -e ` ‰pers. Mihtra(s)Š mitol. u staro-
persijskoj religiji, bog dana i sunca; wegov
kult je bio naro~ito razvijen u prvim vekovi-
ma hri{}anstva.
mitra, -e `, gen. mn. mitara/mitri ‰lat. mitra
od gr~. mitra turban, pokrivalo za glavu, mara-
ma, pojasŠ 1. kod pravoslavnih episkopa, kruna
koju nose tokom bogoslu`ewa i verskih sve~a-
nosti; kod katoli~kih biskupa, opata, kardi-
nala i pape, visoka kupasta kapa koju nose to-
kom slu`be. 2. fig. dostojanstvo i polo`aj vi-
sokih crkvenih dostojanstvenika koji nose
mitru. 3. ist. kod starih Grka, ko`ni povez is-
pod oklopa za za{titu slabina. 4. kod orijen-
talnih vladara, kapa s dve trake na zatiqku. 5.
med. vrsta zavoja za glavu.
mitraizam, -zma m ‰v. -izamŠ kult Mitre,
staropersijskog boga svetlosti i istine.
mitraqez, -eza m ‰fr. mitrailleuseŠ voj. brzo-
metno automatsko vatreno oru`je, ob. na po-
stoqu ili s nogarima, koje se puni s neprekid-
ne trake ili iz {ar`era.
mitraqezac, -sca m ‰v. mitraqezŠ voj. onaj
koji rukuje mitraqezom ili je u vojsci obu~en
za to.
mitraqeski, -a, -o ‰v. mitraqezŠ prid. pri-
pada mitraqezu ili se na wega odnosi. y mi-
traqeska paqba voj. neprekidno ciqano ga|a-
we vatrom iz mitraqeza.
mitraqirati, mitraqiram, 3. l. mn. mitra-
qiraju nesvr{. ‰fr. mitrailler, v. mitraqezŠ 1. ga-
|ati vatrom iz mitraqeza. 2. fig. neprirodno
mnogo i brzo govoriti.
mitridatizam, -zma m ‰prema pontskom kra-
qu Mitridatu (131–63. pre n. e.), koji je uzima-
wem otrova stekao imunitet protiv wihŠ ot-
pornost prema otrovima ste~ena wihovim po-
stepeno sve ve}im uno{ewem u organizam.
mitropolija, -e ` ‰v. mitropolitŠ crkv. 1. u
pravoslavnoj crkvi, ve}a crkvena oblast kojoj
je na ~elu mitropolit. 2. sedi{te mitropoli-
ta (mesto ili zgrada); up. metropolija.
mitropolit, -a m ‰gr~. metropolitesŠ crkv. po-
sle patrijarha, najvi{e arhijerejsko (epi-
790
mnemotehnika
skopsko) zvawe u pravoslavnoj crkvi; up. me-
tropolit.
mitski, -a, -o ‰v. mitŠ 1. koji je sadr`an u
mitu. 2. koji pripada mitu ili mitovima; koji
se odnosi na mit(ove).
mihrab, -aba m ‰tur. mihrab od ar. mihrabŠ
arhit. sredi{wa ovalna ni{a u zidu xamije
okrenutom u smeru ]abe, iz koje imam predvo-
di zajedni~ku molitvu.
-micin ‰gr~. mykes gqivaŠ drugi deo naziva
za lekove, pre svega antibiotike, dobijene od
gqivica.
mi{ma{, -a m ‰nem. MischmaschŠ `arg. smesa
od koje~ega, papazjanija; me{avina svega i sva-
~ega; zbrka, nered; up. pelmel.
Mi{na, -e ` ‰hebr. MischnahŠ 1. prvi i te-
meqni deo Talmuda; nepisani jevrejski zakoni
koje je u ÇÇ veku n. e. sakupio Juda ha-Nazi. 2.
odlomak iz te zbirke tekstova.
mjuzikl, -a m, gen. mn. mjuzikla ‰engl. musical
(comedy)Š pozori{ni komad ili igrani film
u kojem se muzi~ke i plesne ta~ke smewuju s go-
vornim tekstom, muzi~ka komedija.
mjuzikhol, -a m ‰engl. music-hallŠ pozori{te
u kojem su na programu zabavni `anrovi: mju-
zikli, vodviqi i sl.; varijete.
MKS-sistem, -ema m ‰skr. od m(etar), k(ilo-
gram), s(ekunda)Š fiz. me|unarodni sistem mer-
nih jedinica, usvojen umesto CGS-sistem (v.) a
potom zamewen sistemom SI (v.).
-mneza, -mnezija, -mnesti~ki ‰gr~. -mnesis
od mimneskein se}ati seŠ koji se odnosi na se-
}awe odnosno pam}ewe.
mnemonika, -e ` ‰gr~. mnemonikosŠ v. mne-
motehnika.
mnemoni~ar, -a m ‰v. mnemonika, mnemoteh-
nikaŠ onaj koji koristi ve{tinu mnemotehni-
ke kako bi lak{e zapamtio odre|eni sadr`aj.
Mnemosina, -e ` ‰gr~. MnemosyneŠ 1. mitol.
}erka Urana i Gee (Neba i Zemqe), bogiwa pam-
}ewa; majka devet muza koje je izrodila sa Zev-
som. 2. astron. asteroid otkriven 1859. godine.
mnemotehnika, -e ` dat. i lok. mnemotehni-
ci ‰gr~. mnemon koji se se}a, v. tehnikaŠ upo-
treba re~i, skra}enica, rima i drugih sred-
stava kako bi se olak{alo pam}ewe slo`enog
ili dugog niza informacija; mnemonika.
mnemotehni~ki
mnemotehni~ki, -a, -o ‰v. mnemotehnikaŠ
koji se odnosi na mnemotehniku, koji poma`e
pam}ewu.
moare, -ea m ‰fr. moire koji se prelivaŠ 1. vr-
sta vunene ili svilene tkanine, glatke i sjaj-
ne, s prelivima nepravilnih oblika i razli-
~itih veli~ina. 2. gre{ka u tkanini nastala
zbog neravnina u predivu. 3. tipogr. pojava ne-
`eqene rasterske mre`e pri {tampawu foto-
grafija. 4. sjajan ili zasen~en preliv preko
slikovnog materijala u vidu sivih ta~kica,
koji se stvara pri prenosu u kompjutersku me-
moriju ili pri {tampawu.
moarirati, moariram, 3. l. mn. moariraju
svr{.i nesvr{. ‰v. moareŠ posebnim postupkom
doda(va)ti tkanini povr{inski efekat u vidu
rebrastih {ara.
mob, -a m ‰engl. mobŠ `arg. qudi lo{ih oso-
bina, najgori sloj u dru{tvu; olo{, {qam,
svetina, bagra; ruqa, gomila.
-mobil ‰v. mobilŠ kao drugi deo re~i ozna-
~ava pokretnost (automobil).
mobil, -ila m ‰lat. mobilis pokretanŠ um. 1. u
konstrukciji apstraktne skulpture nefiksi-
rani, pokretni delovi napravqeni od razli-
~itih materijala. 2. ukras ili igra~ka od ne-
koliko figura, predmeta i sl. koji visi sa `i-
ce, trake i pokre}e se na strujawe vazduha.
mobilan, -lna, -lno ‰lat. mobilis pokretanŠ
1. koji se lako pokre}e, koji nije vezan za jedno
mesto, pokretqiv, pokretan. 2. koji se brzo me-
wa u izrazu, raspolo`ewu ili izgledu. 3. koji
omogu}ava ili dopu{ta promenu dru{tvenog
statusa (mobilno dru{tvo). 4. voj. spreman da
krene, spreman za borbu. y mobilni telefon
prenosni telefon ~ija tehnologija po~iva na
zemaqskim predajnicima od kojih svaki po-
kriva odre|enu geografsku oblast.
mobilizacija, -e ` ‰fr. mobilisation, v. mo-
bilanŠ 1. voj. pozivawe vojnih obveznika u slu-
`bu pod pretpostavkom rata ili vanrednog
stawa. 2. anga`ovawe ve}e grupe qudi radi
obavqawa nekog zajedni~kog posla. 3. med. tera-
pijski postupak kojim se neki organ ili deo
tela vra}a u stawe pokretqivosti.
mod
mobilijar, -ara m ‰nlat. mobiliaris, v. mobilanŠ
pokretna imovina (name{taj, poku}stvo i sl.).
mobilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. mo-
biliser, v. mobilanŠ 1. sprovesti mobilizaciju
(v.). 2. fig. anga`ovati grupu qudi radi efika-
snog izvr{ewa nekog posla ili ciqa.
mobilni, -og(a) m ‰lat. mobilis pokretqivŠ
prenosni telefon ~ija tehnologija po~iva na
zemaqskim predajnicima od kojih svaki po-
kriva odre|enu geografsku oblast, mobilni
telefon, v.
mobilnost, -osti ` ‰v. mobilanŠ osobina
onoga koji je mobilan i svojstvo onoga {to je
mobilno; pokretqivost.
mobing, -a m ‰engl. mobbing prema mob ru-
qaŠ 1. soc. psih. vre|awe i zlostavqawe poje-
dinca od strane ve}e grupe kolega na radnom
mestu. 2. zool. obi~aj nekih `ivotiwa da, udru-
`ene, brojnom nadmo}no{}u zastra{e ja~eg
neprijateqa.
mobitel, -a m = mobilni (v.).
mobot, -a m ‰skr. od mobilni robotŠ tehn. po-
kretni robot koji slu`i za poslove u opasnim
ili nedostupnim prostorima.
moviola, -e ` ‰Moviola, fabri~ko ime pro-
izvodaŠ posebna vrsta stola s projektorom koja
omogu}ava jednoj osobi da gleda filmski sni-
mak i kontroli{e wegovu brzinu u ciqu mon-
ta`e, titlovawa i sl.
mogigrafija, -e ` ‰gr~. mogis s mukom, v.
-grafijaŠ med. funkcionalni gr~ ruke prili-
kom pisawa, grafospazam.
mogila, -e ` ‰rus. mogilaŠ 1. antrop. grobna
humka od kamewa ili zemqe. 2. humka uop{te.
mogori{, -a m ‰srlat. magarisium od ar. ma-
harig izdaciŠ ist. danak koji je stari Dubrov-
nik pla}ao trebiwskim i humskim knezovima
za vinograde izvan gradskih zidina.
mograw, -a m ‰ital. melagranaŠ 1. bot. nar, Pu-
nica granatum, {ipak, granat.
mogul, -a m ‰pers. moghul MongolŠ 1. ist. pr-
vobitno, re~ kojom su nazivani Mongoli; ka-
snije, muslimanski vladar u Indiji, od XVI
do XIX veka. 2. fig. mo}nik, magnat u nekoj de-
latnosti (holivudski, filmski ‹).
mod, -a m ‰engl. mod(ern)Š pripadnik britan-
ske tinejxerske supkulture 60-ih godina HH
791
mod
veka, u kojoj se podrazumevalo obla~ewe u mi-
ni sukwe, zvonaste pantalone, jarke boje, vo-
`wa skuterima itd.
mod, -a m ‰engl. modeŠ u matemati~koj stati-
stici, ono obele`je slu~ajne veli~ine koje se
naj~e{}e javqa u datoj grupi; modalna veli~ina.
moda, -e ` ‰fr. mode od lat. modus na~inŠ 1.
trenutno popularan na~in `ivota, pona{awa,
odevawa, svojstven jednom razdobqu i dru-
{tvenoj zajednici. 2. ukus i na~in odevawa;
sva ode}a koja se kroji po obi~ajima odre|enog
centra (pariska ‹).
modalan, -lna, -lno ‰nlat. modalis od lat. mo-
dus na~inŠ 1. lingv. koji odre|uje oblik postu-
pawa, stav prema radwi, na~inski (modalne
re~enice). 2. muz. koji je na~iwen po sistemu
modusa (v.); up. tonalan.
modalitet, -eta m ‰nlat. modalitas od lat. mo-
dusŠ 1. na~in na koji se ne{to de{ava ili vr{i
(uslovqen odre|enim okolnostima). 2. log. ste-
pen pouzdanosti nekog suda (mogu}e, slu~ajno,
verovatno, nu`no itd.). 3. muz. zbirni naziv za
karakteristi~na harmonijska i melodijska
obele`ja napeva koji se temeqi na starocrkve-
nim oblicima.
modeblat, -a m ‰nem. Modeblatt prema Blatt
listŠ zast. modni ~asopis.
model, -ela i model, -a m ‰fr. modele od ital.
modello od lat. modellusŠ 1. uzorak po kojem se
neki proizvod izra|uje. 2. objekat, gra|evina,
ma{ina, brod, avion i sl. u smawenoj veli~ini
kako bi se predstavili wegov izgled i plan iz-
rade ili gradwe; maketa (v.) 3. osnovni uzorak,
izgled odevnog predmeta ili obu}e koji se izra-
|uje u seriji. 4. mat. pribli`ni opis nekih po-
java ili objekata u stvarnom svetu, uz pomo} ma-
temati~ke simbolike (funkcija, jedna~ina, ne-
jedna~ina itd.). 5. osoba ili predmet prema ko-
jem slikar ili vajar stvara svoje delo. 6. osoba
koja javno prikazuje neki odevni predmet, mane-
ken; osoba koja reklamira neki proizvod putem
fotografije, filma, televizije itd.
modelar, -ara m ‰v. modelŠ onaj koji izra|uje
modele aviona, automobila, brodova i sl., kao
hobi ili za potrebe industrije.
modelarnica, -e ` ‰v. modelarŠ radionica u
kojoj se izra|uju modeli (1, 2, 3).
792
moderirati
modelarstvo, -a s ‰v. modelarŠ 1. izrada mo-
dela (1, 2, 3) (v.) kao zanimawe ili posao. 2. iz-
rada nacrta i gradwa umawenih primeraka
(modela) automobila, brodova, raketa i aviona
s takmi~arskim ciqem.
modelacija, -e ` ‰v. modeliratiŠ davawe ob-
lika ne~emu, oblikovawe.
modeling, -a m ‰engl. model(l)ing, v. modelŠ
bavqewe poslom modela (6) ili manekenke.
modelirati, modeliram, 3. l. mn. modelira-
ju svr{. i nesvr{. = modelovati, -ujem svr{. i
nesvr{. ‰fr. modeler, v. modelŠ da(va)ti oblik
ne~emu, oblikovati, izra|ivati model (1, 2, 3).
modelist(a), -e m ‰fr. modelliste, v. modelŠ
onaj koji izra|uje modele.
modelovati = modelirati (v.)
modem, -ema i modem, -a m ‰engl. mod(ulator)
+ dem(odulator)Š ra~. elektronski ure|aj koji
omogu}ava prenos podataka do i od kompjutera
telefonskom ili nekom drugom komunikacio-
nom linijom. x modemski koji je namewen za
modem ili se ostvaruje pomo}u modema: mo-
demska veza, modemski prikqu~ak.
moderan, -rna, -rno ‰fr. moderne od klat. mo-
dernus prema modo sada, odmahŠ 1. koji je u mo-
di, u skladu s modom (npr. odevni predmet). 2.
koji je u duhu vremena koje traje; savremen, ak-
tuelan, dana{wi, nov.
moderato pril. ‰ital. moderatoŠ muz. umereno
brz tempo (izme|u alegra i andantea).
moderator, -a m ‰lat. moderator prema mode-
rari, v. moderiratiŠ 1. onaj koji na nekom
(stru~nom, politi~kom) skupu sa vi{e u~esni-
ka podsti~e i usmerava razgovor, spre~ava zao-
{travawe suprotnih mi{qewa i vodi prema
zajedni~ki prihvatqivim zakqu~cima. 2. fiz.
u nuklearnom reaktoru, supstanca (grafit ili
te{ka voda) koja usporava i usmerava neutrone
radi efikasnije fisije.
moderacija, -e ` ‰lat. moderatioŠ umerenost;
ubla`avawe, obuzdavawe; ograni~avawe; izbe-
gavawe krajnosti.
moderirati, moderiram, 3. l. mn. moderira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. moderariŠ 1. ubla`iti,
ubla`avati; obuzda(va)ti; svesti, svoditi na
pravu meru; ograni~iti, ograni~avati na `e-
moderna
qenu meru, ja~inu itd.; izbegavati krajnosti.
2. biti moderator (v.).
moderna, -e `, dat. moderni ‰nem. Moderne, v.
moderanŠ 1. kwi`evni pravac krajem HÇH i po-
~etkom HH veka koji je te`io bliskosti sa
kulturnim `ivotom Zapadne Evrope. 2. v. mo-
dernizam.
modernizam, -zma m ‰v. moderan, -izamŠ 1.
novi pravac u nekoj oblasti dru{tvenog ili
kulturnog `ivota ili u pogledu na svet, te-
`wa ka novim sadr`ajima i formama; te`wa za
promenama u smislu osavremewivawa. 2. teol.
zajedni~ka karakteristika vi{e teolo{kih
pravaca i shvatawa unutar katoli~ke crkve
oko 1900. godine (uglavnom odba~enih).
modernizacija, -e ` ‰fr. modernisation, v.
moderanŠ proces i posledica modernizovawa.
modernizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
moderniser, v. moderanŠ (u)~initi ne{to mo-
dernim, uvesti, uvoditi novi duh, organizaci-
ju, tehniku rada; slediti zahteve i potrebe
vremena; dati nov izgled ne~emu.
modernist(a), -e m ‰v. moderanŠ stvaralac u
duhu modernizma; pripadnik ili pristalica
modernizma u umetnosti.
modernitet, -eta m ‰v. moderanŠ sveukupni
duh perioda koji traje, nov na~in `ivota, nov
pogled na svet; savremenost, modernost.
modijus, -a m ‰lat. modiusŠ starorimska, ka-
snije sredwovekovna mera za `itarice (razli-
kovala se u raznim mestima).
modiskiwa, -e ` ‰fr. modiste, v. modaŠ zanat-
ska radnica koja izra|uje `enske {e{ire i
srodne predmete dopunske garderobe (rukavi-
ce, kragne); `enska osoba koja kreira, dizajni-
ra tu vrstu proizvoda; vlasnica prodavnice u
kojoj se prodaje takva roba.
modifikacija, -e ` ‰lat. modificatioŠ rezul-
tat ili proces modifikovawa; delimi~na iz-
mena stawa, oblika ili na~ina; preina~avawe,
prilago|avawe.
modifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
modificareŠ vr{iti delimi~nu izmenu, prei-
na~iti, preina~avati; prilagoditi, prilago-
|avati.
modulacija
modla, -e ` ‰nem. Model od lat. modulus mera,
meriloŠ pokr. kalup za oblikovawe kola~a ili
nekog drugog jela.
modni, -a, -o ‰v. modaŠ koji se odnosi na mo-
du, posebno na na~in i stil odevawa (‹ krea-
tor).
modo pril. ‰lat. modoŠ odmah; ob. na trgo-
va~kim priznanicama, ra~unima i dr.
modul i modul, -a m ‰lat. modulus mera, me-
riloŠ 1. utvr|ena osnovna veli~ina, standard,
jedinica mere. 2. sastavni deo, komponabilni
element, komponenta nekog slo`enog sistema
koja se iz wega mo`e izdvojiti ili razmeniti s
nekom drugom iz istog sistema. 3. tehn. deo sve-
mirske letelice koji se mo`e od we odvojiti,
samostalno leteti i obavqati programirane
zadatke. 4. mat. apsolutna vrednost konstantne
ili promenqive veli~ine, vektora, komplek-
snog broja itd. 4. fiz. koeficijent koji se od-
nosi na neko fizi~ko svojstvo (‹ elasti~no-
sti). 5. ra~. u programirawu, skup rutina i in-
formacijskih obrazaca za izvr{avawe odre|e-
nog zadatka ili za primenu nekog apstraktnog
tipa podataka. 6. kalup za livewe metaka. 7. u
numizmatici, pre~nik kovanog novca, medaqe
i sl. 8. arhit. ist. u anti~koj arhitekturi, jedi-
nica mere za odre|ivawe me|usobno uskla|e-
nih veli~ina delova jedne gra|evine.
modularan, -rna, -rno ‰nlat. modularis, v. mo-
dulŠ koji se odnosi na modul, koji pripada mo-
dulu ili se sastoji iz modula. y modularna
konstrukcija tehn. i industr. na~in gradwe
ili izrade zgrada, ure|aja, name{taja i dr. ko-
ji podrazumeva da se prvo konstrui{u pod-
sklopovi, v. modul (2) od kojih se sklapa kraj-
wi proizvod s mogu}no{}u varirawa; modu-
larni dizajn ra~. na~in kompjuterskog pro-
gramirawa pri kojem se posao do nekog stepena
odvija nezavisno u delovima pre sastavqawa u
kona~an proizvod.
modulator, -a m ‰v. moduliratiŠ tehn. 1.
elektronsko kolo kojim se mewaju svojstva no-
se}eg signala. 2. ure|aj koji pretvara digital-
ni signal u analogni.
modulacija, -e ` ‰lat. modulatio, v. moduli-
ratiŠ 1. muz. prelazak iz jednog tonaliteta u
drugi unutar iste kompozicije. 2. promena,
dizawe i spu{tawe glasa (peva~a ili govorni-
793
modulirati
ka). 3. prilago|avawe, postupak u kome se neki
element jedne veli~ine mewa u skladu s prome-
nom druge. 4. fiz. tehn. postupak izmene ili ob-
likovawa svojstava nose}eg talasa tako da une-
sene promene predstavqaju smislenu infor-
maciju.
modulirati, moduliram, 3. l. mn. modulira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. modulariŠ 1. izvr{iti, izvr-
{avati modulaciju. 2. tehn. promeniti neko svoj-
stvo signala (npr. zbog prenosa informacija).
modus, -a m ‰lat. modus mera, na~inŠ 1. na-
~in, mera, pravilo; oblik, izgled, vid; pona-
{awe, dr`awe. y modus vivendi stil, na~in
`ivota; modus operandi na~in rada ili funk-
cionisawa; u kriminalistici, na~in izvr{e-
wa krivi~nog dela koji ukazuje na odre|enog
izvr{ioca. 2. log. put silogisti~kog zakqu~i-
vawa i dokazivawa u tradicionalnoj logici.
3. muz. naziv za lestvice, nizove s razli~itim
rasporedom tonova i polutonova, stvorene u
staroj Gr~koj i razra|ene u sredwovekovnoj
muzici (dorski, lidijski, frigijski ‹ itd.).
mozaik, -a m, mn. mozaici ‰fr. mosaique od
srlat. musaicum delo muza, v. muzaŠ 1. lik. likov-
na tehnika koja se izvodi slagawem raznobojnih
kamen~i}a, glazirane keramike ili stakla u ce-
mentnu osnovu; mo`e biti dekorativni ele-
ment arhitektonskih povr{ina ili samostalno
slikarsko delo. 2. delo nastalo primenom teh-
nike mozaika. 3. fig. bilo {ta {to je slo`eno od
ve}eg broja raspoznatqivih elemenata.
mozai~ki, -a, -o ‰v. mozaikŠ koji se odnosi
na mozaik, koji je napravqen kao mozaik (od vi-
{e malih delova).
Mojre, -a ` mn. ‰gr~. MoiraŠ mitol. tri sestre
bogiwe sudbine kod starih Grka, su|aje, odgo-
varaju rimskim Parkama.
mojsijevac, -vca m ‰prema imenu MojsijeŠ
pripadnik Mojsijeve vere, Jevrejin.
mojsijevski, -a, -o ‰prema imenu MojsijeŠ
koji je u duhu Mojsijevog u~ewa. y mojsijevska
vera Mojsijevo u~ewe; jevrejska religija.
moka, -e ` ‰prema gradu i luci Moka u Jeme-
nuŠ vrsta kafe.
mokasina, -e ` ‰engl. moccasin od algonkin-
skog mokussinŠ 1. ist. obu}a severnoameri~kih
Indijanaca od {tavqene ko`e omotane oko
794
molekul
stopala. 2. mu{ka i `enska plitka cipela bez
pertli ili kai{eva.
mokasinka, -e ` v. mokasina.
moket, -eta m ‰fr. moquetteŠ 1. gruba tkanina
od vune ili sintetike za poku}stvo. 2. tepih
od zida do zida, tapison, itison.
moksa, -e ` ‰nlat. moxa od jap. mokusa trava
koja goriŠ med. mali smotuqak trave ili li{}a
koji se koristi za moksibustiju (v.).
moksibustija, -e ` ‰nlat. moxibustio, v. mok-
sa, (com)bustio sagorevaweŠ u kineskoj i japan-
skoj tradicionalnoj medicini, na~in le~ewa
pomo}u zapaqenih trava koje nadra`uju odre|e-
ne ta~ke na ko`i, sli~ne onima u akupunkturi.
mol1, -a m, lok. molu, mn. molovi ‰nem. Moll od
lat. mollis mekŠ muz. jedan od dva glavna tonska
roda, setnog, ozbiqnog zvuka u pore|ewu s du-
rom; odlikuje se malom tercom na tre}em stup-
wu; up. dur.
mol2, -a m ‰nem. Mol prema Molekul od nlat.
moleculaŠ fiz. merna jedinica za koli~inu sup-
stance (simbol mol) u Me|unarodnom sistemu
mernih jedinica (SI).
mol3, -a m, mn. moli ‰venec. molo od lat. mulusŠ
zool. pokr. vrsta ribe, osli}.
mol4, mola, mn. molovi v. molo.
mol5 v. {oping-mol.
mola, -e ` ‰lat. molaŠ med. poreme}aj u razvo-
ju jaj~anih omota~a na po~etku trudno}e, sa
znatnim uve}awem materice i krvarewem, {to
dovodi do umirawa ploda.
molaran, -rna, -rno ‰v. mol2Š fiz. koji se od-
nosi na mol2.
molari, molara m mn., jd. molar, gen. molara
‰lat. molaris prema mola mlinski kamen, `r-
vawŠ anat. kutwaci, gorwi i dowi zubi ~oveka i
`ivotiwe u zadwem delu usta.
molasa, -e ` ‰fr. mollasse od lat. mollisŠ
miner. glinast i peskovit kre~wak.
molektronika, -e `, dat. i lok. molektroni-
ci ‰skr. od molekularna elektronikaŠ elektr.
novija oblast elektronike koja se bavi polu-
provodnicima malih dimenzija; molekularna
elektronika.
molekul, -a m ‰fr. molecule, nlat. molecula
dem. od lat. moles masaŠ najmawa ~estica neke
supstance, nevidqiva golim okom, koja sama
molekula
poseduje sva hemijska svojstva te supstance;
skup me|usobno povezanih atoma.
molekula, -e ` = molekul (v.).
molekularan, -rna, -rno ‰v. molekulŠ 1. koji
se odnosi na molekule. 2. koji je deo molekula,
koji pripada molekulu. y molekularna bio-
logija grana biologije koja prou~ava osnovne
biolo{ke pojave na raznim molekulima; mole-
kularna genetika genetika koja prou~ava mo-
lekularne osnove naslednih procesa; moleku-
larna masa zbir atomskih masa svih atoma u
molekulu.
moler, -a m ‰nem. MalerŠ 1. majstor, zanatlija
koji kre~i, farba, boji prostorije, fasade i
sl. 2. zast. slikar, umetnik. x molerski.
moleraj, -aja m ‰nem. MalereiŠ 1. rezultat
farbawa, bojewa (zidova i sl.); zidna {ara, iz-
gled zida posle kre~ewa, farbawa. 2. zast. sli-
ka, slikarsko delo.
moleskin, -ina m ‰fr. moleskine od engl. mo-
leskin krzno od krticeŠ pamu~na tkanina, slu-
`i za postavu ili oja~awe delova ode}e, radnu
ili sportsku ode}u.
molestirati, molestiram, 3. l. mn. mole-
stiraju nesvr{. ‰lat. molestareŠ uznemiravati,
zlostavqati; dosa|ivati (kome), gwaviti.
molibden, -ena m ‰gr~. molybdaina prema
molybdos olovoŠ hem. hemijski element, srebr-
nastosivi metal, atomski broj 42, simbol Mo.
molibdenit, -ita m ‰v. molibdenŠ miner.
glavna ruda molibdena, molibdenov sulfid,
olovnosive boje.
molo, -a m i s ‰ital. molo od lat. molesŠ pri-
stani{ni nasip, izgra|eni produ`etak obale
za pristajawe i vezivawe brodova ili za{titu
od vetra i talasa.
molovati, -lujem nesvr{. ‰nem. malenŠ farba-
ti, kre~iti, malati, bojiti (‹ sobu, stan).
Molotovqev koktel, -a m ‰prema imenu so-
vjetskog politi~ara V. M. Molotova
(1890–1986)Š bomba u obliku boce napuwene
lako zapaqivom te~no{}u, s fitiqem koji se
zapali pre bacawa.
Moloh, -a m ‰hebr. molekh(e)Š mitol. hebr. 1.
semitski bog sunca, vatre i rata kome su na `r-
tvu prino{ena deca. 2. (moloh) fig. neman koja
monada
sve pro`dire; stra{na i slepa sila koja uzima
mnoge nevine `rtve.
molski, -a, -o ‰v. mol1Š muz. koji je napisan,
koji se izvodi u molu. y molska skala muz. ton-
ska lestvica u molu; molski akord muz. akord u
molu (sa sni`enom tercom ili sekstom).
molto pril. ‰ital. moltoŠ muz. mnogo, vrlo, ja-
ko; re~ koja se koristi uz druge oznake za tem-
po, dinamiku, artikulaciju i interpretaciju
da bi poja~ala osnovno zna~ewe (npr. molto
alegro veoma brzo; alegro non molto brzo ali
ne previ{e).
molusk, -a m, mn. molusci, gen. moluska
‰nlat. molluscaŠ 1. zool. meku{ac. 2. med. mekana
tvorevina (npr. dobro}udni tumor, bradavi~a-
sta izraslina).
momen(a)t, -nta m ‰lat. momentum, prema
movere kretatiŠ 1. ~asak, tren, trenutak. 2. po-
seban period ili epizoda unutar {ireg, du`eg
toka vremena. 3. ~inilac, faktor (ekonomski ‹,
kqu~ni ‹, sporedni ‹); ~iwenica u okviru
spleta doga|aja ili u nadre|enoj ~iwenici. y
magnetski momen(a)t v. magnetski. 4. fiz.
proizvod mase i brzine kretawa, koli~ina
kretawa ( ‹ sile). y magnetski momen(a)t v.
magnetski.
momentalan, -lna, -lno = momentan (v.).
momentan, -tna, -tno ‰lat. momentaneus, v.
momen(a)tŠ 1. koji traje samo jedan momenat;
trenutan. 2. koji nastupa bez odlagawa; brz, ne-
posredan (‹ otkaz, ‹ prekid).
momentativ, -a m ‰nlat. momentativumŠ gram.
glagol koji ozna~ava radwu koja se zbiva u jed-
nom trenutku; trenutni glagol.
moment-kqu~, moment-kqu~a m, mn. mo-
ment-kqu~evi ‰v. moment (4)Š alat za zatezawe
{rafova sa pokazateqem sile zatezawa, mo-
mentni kqu~, tenzioni kqu~.
mona, -e ` ‰ital. monaŠ pokr. vulg. 1. `enski
polni organ. 2. glupak, budala. 3. pokvarewak,
bednik.
mona, -e ` ‰ital. monna, skr. od madonnaŠ ne-
kada{wa italijanska titula za udatu `enu, go-
spa (Mona Liza, Mona Vana).
monada, -e ` ‰gr~. monas, gen. monados jedi-
nicaŠ filoz. nedeqiva celovita jedinica, ne-
deqivo bi}e; prema Pitagori, broj~ana jedi-
795
monadologija
nica, prema Platonu ideja, prema \. Brunu
atom, prema Lajbnicu, prosta supstancijalna
jedinica od kakvih je sazdan ceo svemir.
monadologija, -e ` ‰v. monada, -logijaŠ
u~ewe o nedeqivosti jedinica, o nede-
filoz.
qivosti bi}a.
monandrija, -e ` ‰gr~. monos sam, jedini,
gr~.aner gen. andros mu{karacŠ na~elo organi-
zovawa dru{tvene zajednice po kojem `ena ima
samo jednog mu`a; jednomu{tvo; pr. polian-
drija, monogamija.
monarh, -a i monarh, -arha m, mn. monarsi i
monarsi, gen. monarha i monarha ‰gr~. monar-
ches jedini vladarŠ 1. onaj koji sam, jedini vla-
da (u monarhiji), apsolutni vladar; kraq, car,
nasledni vladar. 2. fig. onaj koji u ne~em izra-
zito dominira ili vlada, koji sve dr`i u ruka-
ma. 3. zool. vrlo veliki leptir, naranxasto-cr-
nih {ara.
monarhizam, -zma m ‰v. monarhija, v. -izamŠ
1. pojam monarhije kao oblika vladavine. 2.
pol. shvatawe, zagovarawe monarhije kao po-
`eqnog ili najboqeg oblika vladavine.
monarhija, -e ` ‰gr~. monarchiaŠ oblik vla-
davine gde svu vlast ima jedna osoba, obi~no
nasledni kraq; oblik vladavine s monarhom
na ~elu. y ustavna monarhija monarhija u ko-
joj se na~in funkcionisawa vlasti propisuje
ustavom; Dvojna monarhija ist. naziv za
Austrougarsku (1867–1918) u periodu kada su
Austrija i Ugarska bile dve dr`ave vezane
personalnom i teritorijalnom unijom.
monarhijanizam, -zma m ‰lat. monarchianus,
v.-izamŠ teol. ranohri{}ansko u~ewe koje tvr-
di da su Otac, Sin i Sveti Duh samo tri vida
ispoqavawa Boga, a da je Bog jedan i jedinstven
(pori~e se doktrina o Svetoj Trojici).
monarhist(a), -e m ‰v. monarhijaŠ pristali-
ca, zagovornik monarhije kao oblika vladavine.
monarhisti~ki, -a, -o ‰v. monarhist(a)Š ko-
ji se zala`e za monarhiju; koji ima oblik mo-
narhije; koji se odnosi na monarhiste.
monarhomah, -a m, mn. monarhomasi ‰v. mo-
narh, gr~. machesthai boriti seŠ ist. grupa fran-
cuskih, {panskih i nema~kih teologa i filo-
zofa koji su oko 1600. godine branili tezu da
796
monere
je dozvoqeno svrgnuti i ~ak ubiti monarha ko-
ji vlada kao tiranin.
monarhofa{izam, -zma m ‰v. monarhija, fa-
{izamŠ dr`avni sistem koji je istovremeno
monarhisti~ki i fa{isti~ki. x monarhofa-
{isti~ki.
monastir v. manastir.
monasti~an, -~na, -~no ‰gr~. monastikos pre-
ma monastes monahŠ koji se odnosi na monahe,
mona{ki; koji se odnosi na manastir.
monah, -aha i monah, -a m, vok. mona{e i mo-
na{e, mn. monasi i monasi, gen. monaha i mona-
ha (`. monahiwa, -e) ‰gr~. monachosŠ rel. onaj
koji se zavetima obavezuje i potpuno predaje
mona{tvu; u isto~nim crkvama svi su kalu|e-
ri monasi, u zapadnim samo neki (benediktin-
ci, kamaldole`ani, valambronzanci, silve-
strini itd.). x mona{ki.
mongolizam, -zma m ‰nlat. mongolismus, zbog
lica koje podse}a na mongolskoŠ med. uro|eno
oboqewe izazvano hromozomskim poreme}a-
jem, prati ga nizak stepen inteligencije i od-
re|ene pojave na telu; danas se radije upotre-
bqava termin Daunov sindrom (v.).
monden, -ena, -o ‰fr. mondain prema monde
svetŠ 1. ~ovek koji prati i usvaja manire viso-
kog dru{tva, koji se kre}e u otmenim krugovi-
ma. 2. ~ovek posve}en zabavi, modi i dru{tve-
nom `ivotu. x mondenski.
mondijalizam, -zma m ‰fr. mondialisme od
mondial svetskiŠ shvatawe da je ~ove~anstvo je-
dinstvena zajednica u kojoj treba da se uspo-
stavi sistem zajedni~kih na~ela i pravila,
prevazilaze}i nacionalne granice; up. globa-
lizam.
mondijalist(a), -e m, mn. mondijalisti ‰v.
mondijalizamŠ pristalica mondijalizma.
mondijalisti~ki, -a,-o ‰v. mondijalizamŠ
koji se odnosi na mondijalizam ili na mondi-
jaliste (v.).
Mondovizija, -e ` ‰fr. monde svet, v. (te-
le)vizijaŠ preduze}e za prenos TV programa po
celom svetu.
mondura, -e ` ‰fr. montureŠ pokr. zast. uni-
forma; mundir.
monere, monera `, mn. ‰gr~. moneres jednosta-
vanŠ zool. po E. Heklu (Haeckel, 1834–1919),
moneta
najprostija (pretpostavqena, ne i na|ena) `i-
va bi}a koja se sastoje od protoplazme bez je-
dra, a iz kojih bi trebalo da su nastale }elije.
moneta i moneta, -e ` ‰lat. monetaŠ 1. kova-
ni novac, kovanica. 2. novac, nov~ana jedini-
ca, valuta jedne zemqe.
monetaran, -rna, -rno ‰v. monetaŠ koji se od-
nosi na monetu, nov~ani (‹ sistem). y mone-
tarna politika politika neke dr`ave u pita-
wima vezanim za novac i wegovu vrednost,
sprovodi je centralna banka; monetarna uni-
ja sporazum izme|u dveju dr`ava o upotrebi
iste nov~ane jedinice ili o me|usobnoj kon-
vertibilnosti.
monetarizam, -zma m ‰v. monetaranŠ ekon.
pravac u ekonomskoj teoriji koji polazi od
stava da koli~ina novca uti~e na kretawe ce-
na, {to zahteva ~vrsta i dugoro~na pravila za
porast koli~ine novca u opticaju zavisno od
privrednog rasta.
monetarist(a), -e m ‰v. monetaranŠ prista-
lica monetarizma.
monetaristi~ki, -a, -o ‰v. monetaranŠ koji
se odnosi na monetarizam (v.) ili na monetari-
ste (v.).
monetizacija, -e ` ‰v. moneta, -izacijaŠ
ekon.1. davawe karaktera novca ne~emu (bono-
vima (v.), vau~erima (v.) itd.). 2. pretvarawe
javnog duga u novac ili hartije od vrednosti.
monizam, -zma m ‰nem. Monismus od gr~. mo-
nos sam, jedini, v. -izamŠ filoz. u~ewe koje sve
pojave svodi na samo jedan princip (duhovni
ili materijalni); supr. dualizam.
monist(a), -e m ‰v. monizamŠ sledbenik, pri-
stalica monizma.
monisti~ki, -a, -o ‰v. monist(a), monizamŠ
koji se odnosi na monizam i moniste.
monitor, -a m ‰engl. monitor od lat. monitorŠ
1. pom. brod koji slu`i za posebne zadatke na mo-
ru i na re~nim putevima. 2. ra~. kompjuterski
ekran, deo kompjuterske opreme. 3. aparat u tele-
vizijskom studiju ili re`iji za pra}ewe i pro-
veru teku}eg programa. 4. med. elektronski apa-
rat koji, prikqu~en na pacijenta, pokazuje sig-
nalima funkcije organizma (npr. otkucaje srca).
5. fig. osoba koja obavqa monitoring (2) (v.).
monogonija
monitoring, -a m ‰v. monitorŠ 1. pra}ewe
neke pojave, procesa na monitoru (2, 3, 4) (v.).
2. nadgledawe, posmatrawe, kontrola nekog
procesa i upozoravawe vi{eg organa na nepra-
vilnosti ili te{ko}e.
monitum, -a m ‰lat. monitumŠ opomena, upo-
zorewe, ukor.
monmorilonit, -ita m ‰po mestu Montmo-
rillon u FrancuskojŠ miner. hidrosilikat alu-
minijuma, sastavni deo gline i tropskog tla.
mono- ‰gr~. monos sam, jediniŠ kao prvi deo
slo`ene re~i zna~i jedan, jedno, jedinstveno,
samo (npr. monokl, monokultura).
mono prid. indekl. ‰engl. mono, skr. od monop-
honic monofonŠ sistem snimawa i reproduk-
cije zvuka upotrebom samo jednog kanala; up.
stereofonija.
monoandrija v. monandrija.
monoartritis, -a m ‰v. mono-, artritisŠ med.
upala samo jednog zgloba.
monoauralan, -lna, -lno ‰v. mono-, lat. auris
uvoŠ koji je samo za jedno uho, namewen samo
jednom uhu.
monovalentan, -tna, -tno ‰v. mono-, valen-
tanŠ hem. jednovalentan, koji se mo`e vezati sa-
mo s jednim atomom vodonika.
monogamija, -e ` ‰gr~. monogamia, v. mono-,
gr~. gamos brakŠ brak izme|u jednog mu{karca
i jedne `ene; supr. poligamija.
monogamist(a), -e m, mn. monogamisti ‰v.
monogamijaŠ onaj koji je opredeqen za monoga-
miju, pristalica monogamije.
monogamski i monogamni, -a, -o ‰v. monoga-
mijaŠ prid. se zasniva na monogamiji; koji pri-
pada monogamiji ili se na wu odnosi.
monogeneza i monogeneza, -e ` ‰v. mono-, ge-
nezaŠ 1. biol. antrop. pretpostavqeno zajedni~ko
poreklo svih qudi od jednog para (mu{karca i
`ene). 2. biol. pretpostavqeno poreklo svih
`ivih bi}a od jedne jedine }elije. 3. lingv. teo-
rija po kojoj svi jezici vode poreklo iz jednog
zajedni~kog prajezika. supr. poligeneza.
monogenizam, -zma m ‰v. monogenezaŠ 1. v.
monogeneza. 2. v. monofiletizam.
monogonija, -e ` ‰v. mono-, gr~. goneia ra|a-
we, stvaraweŠ biol. bespolno razmno`avawe,
797
monogram
razmno`avawe bez oplodwe (pupqewem, delo-
vima tela, sporama i sl.).
monogram, -a m ‰v. mono- v., -gramŠ 1. po~etna
slova imena i prezimena, izra|ena u posebno
stilizovanom obliku (na posteqini, ode}i,
nakitu, pe~atima itd.). 2. skra}enica, {ifra,
znak neke firme, ono {to je danas logotip.
monogramist(a), -e m, mn. monogramisti ‰v.
monogramŠ 1. umetnik koji se specijalizovao
za izradu monograma. 2. umetnik koji svoja de-
la potpisuje samo monogramom (naj~e{}e u ka-
snom sredwem veku).
monografija, -e ` ‰v. mono-, -grafijaŠ ras-
prava ili kwiga nau~nog, stru~nog ili eseji-
sti~kog karaktera u kojoj se iscrpno obra|uje
jedna tema (pojava, osoba, mesto itd.).
monodija, -e ` ‰gr~. monoidia jednoglasna
pesmaŠ 1. muz. jednoglasno, solo pevawe, sa in-
strumentalnom pratwom. kwi`. 2. u staro-
gr~koj lirskoj poeziji, pesma (ob. tu`balica)
koju je pevao jedan peva~. 3. u anti~koj tragedi-
ji, poetski monolog (jednog glumca). 4. u engle-
skoj poeziji, elegi~no poetsko delo.
monodrama i monodrama, -e ` ‰v. mono-,
dramaŠ kwi`. pozor. dramski tekst pisan za samo
jednog glumca; drama u kojoj igra samo jedan
glumac.
monokarpan, -pna, -pno ‰v. mono-, gr~. karpos
plodŠ bot. (o jednogodi{wim biqkama) koji se
opra{uje i daje plod samo jedanput i zatim
uvene.
monokini i monokini, -ija m ‰v. mono-,
(bi)kiniŠ `enski kupa}i kostim bez grudwaka,
samo od ga}ica.
monokl, -a m, gen. mn. monokla ‰fr. monocle
od lat. monoculus jednookiŠ opti~ko staklo za
samo jedno oko; up. binokl.
monoklini~an, -~na, -~no ‰v. mono-, gr~. kli-
nein nagiwati, kline posteqaŠ 1. miner. (o kri-
stalu) koji ima samo jednu ravan simetrije, sa
dve nejednake ose koje se seku pod kosim uglovi-
ma i tre}om, tako|e razli~itom osom, koja je u
odnosu na ove dve vertikalna. 2. bot. (o biqci)
koji ima i tu~kove i pra{nike u istom cvetu.
monoklinski v. monoklini~an.
monokolor, -ora m ‰v. mono-, kolorŠ tehnika
filma u jednoj boji.
798
monolitan
monokord, -a m ‰gr~. monochordon, v. mono-,
gr~. chorde `icaŠ fiz. akusti~ka sprava koja se
sastoji od `ice napete preko drvenog rezona-
tora, slu`i za matemati~ko odre|ivawe mu-
zi~kih intervala.
monokordan, -dna, -dno prid. ‰v. monokordŠ
muz. koji ima samo jednu `icu.
monokotiledone i monokotiledone, mo-
nokotiledona i monokotiledona ` mn. ‰v. mo-
no-, v. kotiledonŠ biqke ~ije klice imaju samo
jedan listi}, kotiledon (v.) up. dikotiledone.
monokratija, -e ` ‰v. mono-, -kratijaŠ pol.
vladavina samo jedne osobe koja ni sa kim ne
deli vlast.
monokristal, -ala m ‰v. mono-, kristalŠ
miner. kristalno telo sastavqeno od samo jed-
nog kristala; kristal samac.
monoksid, -a m ‰v. mono-, oksidŠ hem. jediwe-
we, oksid s jednim atomom kiseonika u svakom
molekulu.
monoksil, -a ‰gr~. monoxylon, v. mono-,
xylon drvoŠ ~amac iz jednog komada drveta, iz-
dubqen u jednom stablu.
monokularan, -rna, -rno ‰lat. monoculus ko-
ji ima jedno oko, v. mono-, lat. oculus okoŠ 1. jed-
nook, samo s jednim okom. 2. namewen, predvi-
|en samo za jedno oko.
monokultura, -e ` ‰v. mono-, kulturaŠ agr.
gajewe samo jedne vrste useva na ve}oj povr{i-
ni tokom vi{e uzastopnih godina.
monolateralan, -lna, -lno ‰v. mono-, late-
ralanŠ koji se odnosi samo na jednu stranu, ima
ili zahvata samo jednu stranu, jednostran.
monolatrija, -e ` ‰v. mono-, gr~. latreia slu-
`ba bo`anstvuŠ rel. slu`ewe i verovawe u sa-
mo jednog boga, samo jedno bo`anstvo.
monolingvalan, -lna, -lno ‰v. mono-, lat.
lingua jezikŠ koji zna i koristi samo jedan je-
zik; koji je napisan samo na jednom jeziku.
monolit, -ita i monolit, -a m ‰gr~. monolit-
hos, v. mono-, lithos kamenŠ 1. arhit. vaj. ono {to
je izgra|eno ili izvajano od samo jednog bloka
kamena (obelisk, stub, statua). 2. fig. ne{to
{to je jedinstveno, veliko, ~vrsto.
monolitan i monolitan, -tna, -tno ‰v. mo-
nolitŠ 1. koji je kao monolit, koji je iz jednog
monolog
komada. 2. fig. koji je ~vrst, postojan u stavovi-
ma i delima, u kome nema neslagawa ni sumwi.
monolog, -a m, mn. monolozi ‰v. mono-, -logŠ
1. pozor. du`i dramski tekst jednog dramskog
lika (koji nije namewen drugom liku, nego se-
bi ili publici); govor jednog lica nasamo. 2.
fig. du`i govor, izlagawe (ob. u iron. smislu:
koji okolinu, prisutne ne interesuje).
monom, -oma m ‰v. mon(o)-, -nomŠ mat. jedno-
~lan matemati~ki izraz.
monoman, -ana m ‰v. mono-, -manŠ onaj koji
pati od monomanije (v.).
monomanija, -e ` ‰v. mono-, manijaŠ psih. bo-
lesna zaokupqenost jednom jedinom idejom
ili grupom srodnih ideja (termin izba~en iz
stru~ne upotrebe).
monomahija, -e ` ‰v. mono-, gr~. machesthai
boriti seŠ pojedina~na borba, dvoboj.
monomeri, monomera, jd. monomer, gen. mo-
nomera ‰v. mono-, -merŠ hem. molekuli male mo-
lekularne te`ine sposobni da s drugim, istim
ili razli~itim molekulima male te`ine tvo-
re polimere (v.).
monometalizam, -zma m ‰v. mono-, metalŠ
bank. nov~ani sistem u kojem se kao vrednosna
osnovica valute koristi samo jedna vrsta me-
tala (ob. zlato); up. bimetalizam.
monomorfija, -e ` ‰v. mono-, gr~. morphe ob-
likŠ biol. isti oblik ili struktura; jednoo-
bli~nost, istoobli~nost.
mononukleoza, -e ` ‰v. mono-, nukleus, -ozaŠ
med. zarazna bolest kod koje se u krvi javqa ab-
normalno veliki broj mononuklearnih leuko-
cita (monocita).
monopetalan, -lna, -lno ‰v. mono-, gr~. peta-
lon laticaŠ bot. biqka ~iji cvet ima samo jednu
laticu ili su mu latice spojene u jednu celinu.
monoplan, -a m ‰v. mono-, (aero)planŠ avion
s jednim parom krila, s po jednim krilom sa
svake strane trupa; jednokrilac; up. biplan.
monoplegija, -e ` ‰v. mono-, -plegijaŠ med.
paraliza jednog ekstremiteta ili jedne grupe
mi{i}a.
monopol1, -a i monopol, -ola m ‰lat. mono-
polium od gr~. monopolion, v. mono-, gr~. polein
prodavatiŠ 1. ekon. iskqu~ivo pravo bavqewa
nekim poslom, trgovinom ili proizvodwom
monosaharidi
(duvanski ‹); up. oligopol, polipol. 2. grupa
ili organizacija koja ima monopol nad ne~im.
3. ekon. oblik udru`ivawa kapitala radi pove-
}awa profita. 4. fig. potpuno prisvajawe, pre-
uzimawe, iskqu~iva nadle`nost ili kontrola
nad ne~im.
monopol2, -a m ‰engl. Monopoly, za{ti}eno
imeŠ popularna dru{tvena igra u kojoj se baca-
wem kocke i pomerawem figura na tabli kupu-
ju ili gube razne vrste nepokretne imovine.
monopolisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. mo-
nopol1Š uspostaviti, uspostavqati ili preu-
zeti pravo monopola; dobi(ja)ti pravo mono-
pola na ne{to.
monopolist(a), -e m ‰v. monopol1Š onaj koji
ima, dr`i monopol; koji je ~lan monopola; ko-
ji deluje kao monopol. x monopolisti~ki.
monopolski ‰v. monopol1Š koji se odnosi na
monopol, koji ima svojstva monopola, koji
pripada monopolu, koji proizlazi iz monopo-
la (monopolska pozicija).
monoprint, -a m ‰v. mono-, engl. print {tam-
paweŠ graf. 1. grafi~ka tehnika otiskivawa sa
stakla ili neke sli~ne glatke povr{ine na pa-
pir. 2. grafi~ki list izra|en u tehnici mono-
printa.
monopson, -a m ‰v. mono-, gr~. opsonein kupo-
vatiŠ ekon. stawe na tr`i{tu kada za neku robu
postoji samo jedan kupac.
monopter, -a m ‰gr~. monopteros koji ima jed-
no krilo, v. mono-, gr~. pteron kriloŠ ist. arhit.
anti~ki hram kru`nog plana sa stubovima na
spoqa{woj strani.
monopteran, -rna, -rno ‰v. monopterŠ koji
ima oblik monoptera, koji je s jednim redom
stubova, jednokrilni.
monorema, -e ` ‰v. mono-, gr~. rema re~Š lingv.
jedno~lan izraz, kada se jednom re~ju iska`e
cela misao (npr. u govoru dece).
monorima, -e ` ‰v. mono-, v. rimaŠ kwi`. pe-
sma s jednom istom rimom od po~etka do kraja.
monorhidija, -e ` ‰v. mono-, gr~. orchidion
dem. od orchis testisŠ med. pojava kod mu{karca
da ima samo jedan testis.
monosaharidi, monosaharida m mn., jd. mo-
nosaharid, gen. monosaharida ‰v. mono-, gr~.
sakcharon {e}erŠ osnovni molekuli {e}era;
799
monosilabi~an
najjednostavniji {e}eri koji se ne mogu razlo-
`iti na mawe {e}erne jedinice.
monosilabi~an, -~na, -~no ‰v. monosila-
bumŠ gram. koji ima samo jedan slog, jednoslo-
`an. y monosilabi~ni jezici lingv. jezici u
kojima se sve re~i sastoje samo od jednog sloga
(npr. kineski).
monosilabum, -a m ‰lat. monosillabum, v. mo-
no-, gr~. syllabe slogŠ gram. re~ koja se sastoji od
jednog sloga, jednoslo`na re~.
monositija, -e ` ‰v. mono-, gr~. sitos jelo,
hranaŠ v. monofagija.
monospermija, -e ` ‰v. mono-, spermaŠ
fiziol. postojawe samo jedne semene }elije.
monostih, -a m ‰v. mono-, stihŠ kwi`. 1. (re-
dak) oblik pesme koja se sastoji od samo jednog
stiha. 2. stih koji je po smislu i ritmu izdvo-
jen od ostalih.
monoteizam, -zma m ‰v. mono-, teizamŠ rel.
u~ewe da postoji samo jedan bog, verovawe u
jednog boga, jednobo{tvo; supr. politeizam.
monoteist(a), -e m ‰v. monoteizamŠ rel. pri-
stalica monoteizma; onaj koji veruje u jednog
boga.
monoteisti~ki, -a, -o ‰v. monoteist(a)Š ko-
ji se odnosi na monoteizam ili monoteiste,
koji priznaje samo jednog boga, jednobo`a~ki.
monotelit(a), -e m, mn. monoteliti ‰v. mo-
no-, gr~. theletes koji `eliŠ sledbenik i zago-
vornik monotelitizma.
monotelitizam, -zma m ‰v. monotelit(a)Š
ist. rel. u~ewe iz çÇÇ veka o jednoj jedinstvenoj
voqi koja podjednako vlada i bo`anskom i
qudskom prirodom u Isusu Hristu.
monotelitski, -ska, -sko ‰v. monotelit(a)Š
koji pripada monotelitizmu; koji se odnosi
na monotelite ili monotelitizam.
monotip, -a m ‰engl. Monotype, v. mono-, type
{tamparski znakŠ tipogr. 1. {tamparski ure|aj
za pojedina~no livewe i slagawe slova (za raz-
liku od linotipa (v.)). 2. otisak dobijen na mo-
notipu.
monotipija, -e ` ‰v. mono-, -tipŠ lik. graf. 1.
u slikarstvu, reproduktivni postupak koji
zahteva novo slikawe na plo~i za svaki od oti-
saka (zato se ne svrstava u grafi~ke tehnike).
2. jedini otisak neke slike, unikat.
800
monofizitski
monoton i monoton, -a, -o ‰gr~. monotonos, v.
mono-, -tonŠ 1. koji je uvek na istom ili gotovo
istom tonu (‹ govor); ujedna~en. 2. fig. jedno-
li~an, dosadan, koji je bez raznolikosti, dina-
mike, modulacije i sl. (‹ `ivot, ‹ film).
monotonija, -e ` ‰v. monotonŠ osobina ono-
ga koji je monoton ili svojstvo onoga {to je
monotono; jednoli~nost, dosada.
monotreme, monotrema ` mn. = monotremi,
monotrema m mn. ‰v. mono-, gr~. trema rupa,
otvorŠ zool. `ivotiwe iz najprimitivnijeg re-
da sisara koje imaju neke karakteristike pti-
ca i gmizavaca: razmno`avaju se jajima, a jedan
isti otvor vr{i funkcije organa za varewe,
razmno`avawe, urinirawe.
monotremi = monotreme (v.)
monotrop, -a m ‰gr~. monotropos koji `ivi
sam, v. mono-, gr~. -tropos prema trepein okrenuti
seŠ bot. biqka bez hlorofila, s redukovanim
li{}em, parazit na drvetu bora.
monotropan, -pna, -pno ‰v. monotropŠ koji
se odnosi na monotrop; koji `ivi kao mono-
trop.
monofag, -a m, mn. monofazi ‰v. mono-, -fagŠ
1. `ivotiwa koja uzima samo jednu vrstu hrane
(biqne ili `ivotiwske). 2. parazitska biqka
koja `ivi na samo jednoj vrsti doma}ina.
monofagija, -e ` = monositija, -e ` ‰v. mo-
nofagŠ 1. uzimawe samo jedne vrste hrane. 2.
osobina onoga koji voli da jede sam. 3. uzimawe
hrane samo jednom dnevno.
monofazan i monofazan, -zna, -zno prid. ‰v.
mono-, fazaŠ elektr. jednofazan.
monofiziti, -ita m ‰v. mono-, gr~. physis
prirodaŠ pripadnici jedne od monofizitskih
crkava (npr. koptske, sirijske, jermenske);
sledbenik i zagovornik monofizitizma; up.
diofiziti.
monofizitizam, -zma m ‰v. monofizitŠ ist.
rel. u~ewe o samo jednoj, bo`anskoj prirodi Isu-
sa Hrista, pori~e istovetnost Hristove bo`an-
ske prirode s obi~nom qudskom prirodom.
monofizitski, -ska, -sko ‰v. monofizitŠ
koji se odnosi na monofizitizam ili mu pri-
pada. y monofizitska jeres zvani~ni naziv za
monofizitizam otkako je on osu|en 451. godi-
ne na Çç vaseqenskom saboru.
monofilan
monofilan, -lna, -lno prid. ‰v. mono-, gr~.
phyllon listŠ bot. koji ima samo jedan list, jed-
nolistan.
monofiletizam, -zma m ‰v. mono-, gr~. phyle
plemeŠ biol. 1. u~ewe o zajedni~kom poreklu
svih `ivih bi}a (npr. Darvinova teorija); up.
polifiletizam. 2. zajedni~ko poreklo neke
grupe organizama iz jednog primitivnog pra-
roditeqskog oblika.
monofobija, -e ` ‰v. mono-, fobijaŠ psih. bo-
lestan strah od samo}e.
monofon, -a, -o ‰v. mono-, -fonijaŠ 1. muz. ko-
ji se odnosi na monofoniju, jednoglasan. 2. v.
mono.
monofonija, -e ` ‰v. mono-, -fonijaŠ muz.
jednoglasje bez ikakve pratwe (danas postoji
jo{ samo u folkloru).
monofora, -e ` ‰v. mono-, (bi)foraŠ arhit.
prozor koji se zavr{ava polukru`nim ili za-
{iqenim lukom, ~est u romanskoj i gotskoj
umetnosti.
monoftalmija, -e ` ‰v. mono-, gr~. ophthalmos
okoŠ jednookost, posedovawe samo jednog oka.
monoftong i monoftong, -a m ‰gr~. mo-
nophthongos, v. mono-, phthongos zvukŠ fon. vokal
koji nema primetne promene kvaliteta u okviru
jednog sloga, jednoglasnik; up. diftong.
monoftong(iz)acija, -e ` ‰v. monoftongŠ
fon. promena u kvalitetu vokala, nastala pre-
tvarawem diftonga u jedan glas.
monohromatski, -a, -o ‰v. mono-, hromatskiŠ
koji sadr`i, koji ima samo jednu boju, jednobo-
jan (‹ ekran).
monohromija, -e ` ‰v. monohromatskiŠ biol.
pojava da jedno telo (biqka, `ivotiwa) ima sa-
mo jednu boju; jednobojnost.
monsewer, -era m ‰fr. monseigneurŠ a. ist. ti-
tula kojom su se oslovqavali vladari u Fran-
cuskoj. b. titula kojom su se oslovqavali kne-
`evi, pape, kardinali i drugi crkveni veli-
kodostojnici.
monsiwor, -ora m ‰ital. monsignoreŠ titula
vi{ih katoli~kih crkvenih dostojanstvenika.
monstranca, -e ` ‰srlat. monstrantia, prema
monstrare pokazivatiŠ crkv. posuda u kojoj se
dr`i posve}ena hostija (nafora); ostenzori-
jum, pokaznica.
montanist(a)1
monstrum, -a m ‰lat. monstrumŠ 1. abnormal-
no, deformisano bi}e ili predmet; nakaza, ~u-
dovi{te. 2. fig. krajwe pokvaren i zao ~ovek;
te`ak zlikovac.
monstruozan, -zna, -zno ‰srlat. monstruosus,
v. monstrumŠ 1. koji ima osobine ili svojstva
monstruma; ~udovi{tan, jeziv. 2. koji izgleda
zastra{uju}e; nakazan.
monstruoznost, -osti ` ‰v. monstruozanŠ
osobina onog {to je monstruozno, nakaznost;
monstruozna pojava.
monsun, -una m ‰engl. monsoon od port. mon-
cao od ar. mawsim godi{we doba (meteor. sezon-
ski vetar, specifi~an za podru~ja ju`ne Azi-
je, koji zimi duva s kopna, a leti s mora.
monsunski, -a, -o ‰v. monsunŠ koji se odnosi
na monsun. y monsunske ki{e ki{e koje pada-
ju u isto vreme kada duvaju monsuni.
monta`a, -e ` ‰fr. montageŠ 1. montirawe,
sastavqawe, postavqawe na mesto; slagawe u
celinu pojedinih delova nekog ure|aja. 2. teh-
ni~ki postupak kojim se za film ili televizi-
ju odre|uje redosled slika i na jedinstvenoj
traci sastavqaju snimqeni kadrovi. 3. um.
umetni~ka kompozicija, posebno komponovana
fotografija, izra|ena kombinovawem ili
aran`irawem nekoliko odvojenih ili razli-
~itih komponenata. 4. fig. neistinito prika-
zivawe ne~ega svojevoqnom kombinacijom de-
lova, ~ime se gubi pravi smisao; name{taqka,
podvala.
monta`er, -era m (`. monta`erka, -e, dat.
monta`erki) ‰v. monta`aŠ osoba koja vr{i
filmsku i TV monta`u (‹ slike, ‹ tona).
monta`ni, -a,- o ‰v. monta`aŠ koji se odno-
si na monta`u; koji se sastavqa, pravi monta-
`om. y monta`na ku}a ku}a od gotovih delo-
va, ob. od drveta, koji se sastavqaju na mestu
gradwe.
montanizam, -zma m ‰prema osniva~u Mon-
tanu iz FrigijeŠ ist. religiozni pokret od ÇÇ
do Çç veka, koji je zahtevao strogi asketski i
moralni kodeks, predvi|ao skori drugi Hri-
stov dolazak i neposredan smak sveta.
montanist(a)1, -e m ‰lat. montanus brdski,
planinskiŠ onaj koji se bavi montanistikom,
koji prou~ava rude i rudarstvo.
801
montanist(a)2
montanist(a)2, -e m ‰v. montanizamŠ ist. sled-
benik montanizma.
montanistika, -e `, dat. i lok. montanisti-
ci ‰v. montanist(a)1Š nauka o rudarstvu i rud-
nicima.
montawar, -ara m ‰fr. montagnard od mon-
tagne planina, nazvani po tome {to su u Kon-
ventu sedeli na najvi{im klupamaŠ 1. ist. pri-
padnik levog politi~kog krila u vreme Fran-
cuske revolucije (1793–1794), radikalni jako-
binac. 2. ist. pripadnik levice u francuskoj
narodnoj skup{tini 1848.
montgomeri, -ija m ‰po B. L. Montgomeriju
(Montgomery), britanskom feldmar{alu u
Drugom svetskom ratuŠ vrsta ki{nog mantila s
naramenicama kao na uniformi.
monter, -era m ‰fr. monteurŠ onaj koji vr{i
monta`u (ma{ina, ure|aja i sl.).
montirati, montiram, 3. l. mn. montiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. monterŠ 1. (iz)vr{iti monta-
`u, sastaviti, sastavqati (ma{ine i sl.). 2.
fig. namestiti, name{tati igru; neko lo{e de-
lo, podmetnuti nekome ne{to. y montiran
sudski proces name{teno su|ewe, na kome se
unapred zna da }e okrivqeni biti osu|en.
montira~, -a~a m ‰v. montiratiŠ alat za
montirawe delova mehani~kih ure|aja.
montura, -e ` v. mondura.
monument, -a m ‰lat. monumentumŠ 1. spome-
nik. 2. fig. veliko, zna~ajno delo.
monumentalan, -lna, -lno ‰lat. monumentalisŠ
1. koji se odnosi na spomenik. 2. koji zadivquje
svojom veli~inom; veli~anstven, velelepan.
moped, -a i moped, -eda m ‰nem. Moped od Mo-
tor motor i Pedale pedalaŠ motocikl male sna-
ge, mo`e se pokretati i pomo}u pedala.
mops, -a m, mn. mopsi ‰fr. mops, nem. Mops od
hol. mopŠ zool. mawi ku}ni pas, okrugle glave,
kratke dlake i male zatupaste wu{ke.
mora1 i mora, -e ` ‰ital. morra, moraŠ etnol.
igra prstima uz uzvikivawe broja; igra~ treba
istovremeno da poka`e isti broj prstiju kao i
saigra~.
mora2, -e ` ‰lat. moraŠ metr. najmawa jedini-
ca trajawa u kvantitativnoj metrici; trajawe
izgovora kratkog sloga iznosi jednu moru, a
dugog dve.
802
moralitet1
moral, -ala m ‰lat. moralis, prema mos gen.
moris obi~ajŠ 1. skup nepisanih op{teprihva-
}enih na~ela u vezi s pona{awem i me|uqud-
skim odnosima. 2. specifi~ni sistem pravila
pona{awa neke grupe, organizacije, religije,
zajednice i sl. koji su obavezni za wihove pri-
padnike (hri{}anski ‹, plemenski ‹). 3. li~no
po{tewe, ispravnost, ~estitost. 4. psihi~ka
spremnost i voqa za u~e{}e u nekom poduhva-
tu, polet, odu{evqewe (borbeni ‹). 5. pouka,
naravou~enije nekog kwi`evnog, umetni~kog
dela ili doga|aja.
moralan, -lna, -lno ‰v. moralŠ 1. koji se od-
nosi na moral, koji je u duhu morala; koji raz-
likuje moralno od nemoralnog. 2. ~estit, po-
{ten. y moralna filozofija deo filozofije
koji u~i o moralu, moralnim na~elima i pra-
vilima moralnoga postupawa; moralni ko-
deks sistematizovan skup precizno formuli-
sanih moralnih normi, utvr|en pisanim ak-
tom; moralni princip skup pravila, normi i
na~ela koji propisuju moralno i ispravno po-
na{awe.
moralizam, -zma m ‰v. moralŠ 1. shvatawe
moralne vrednosti kao vrhovnog na~ela. 2. fig.
preterana moralna strogost, kruto primewi-
vawe moralnih na~ela.
moralizator, -a m ‰v. moralizovatiŠ onaj
koji se name}e kao propovednik morala.
moralizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. mo-
raliser, v. moralŠ ~initi, u~initi moralnim;
uneti moral u ne{to, podvrgnuti moralnim
pravilima.
moralisati, -i{em nesvr{. ‰v. moralŠ 1. raz-
mi{qati, raspravqati o moralu. 2. pej. dr`ati
moralne pouke, popovati.
moralist(a), -e ` ‰fr. moraliste, v. moralŠ 1.
a. osoba kojoj je stalo da `ivi po moralnim na-
~elima. b. onaj koji propoveda moralna na~ela;
moralizator. 2. pisac koji u svojim delima
raspravqa o moralu.
moralisti~ki, -a, -o ‰v. moralist(a)Š koji
se odnosi na moralizam (v.), na moraliste ili
na moralisawe.
moralitet1, -eta m ‰lat. moralitas, v. moralŠ
subjektivni moralni ose}aj, postupci u skla-
du sa zahtevima morala; moralnost.
moralitet2
moralitet2, -eta m ‰fr. moralitesŠ ist. u po-
znom sredwem veku, vrsta pobo`ne drame koja,
izmi{qenim primerima, predo~ava pojedine
moralne pouke.
moralnost, -osti ` ‰v. moralanŠ ono {to je
moralno; po{tewe, ~estitost.
moratorijum, -a m i moratorij, -ija m ‰nlat.
moratorium od lat. morari odlo`iti, odugovla-
~itiŠ 1. odlagawe roka pla}awa nekog duga na
zakonit na~in. 2. stawe mirovawa neke odluke,
stavqawe neke odluke van snage ili privreme-
no prekidawe nekog delovawa.
morbidan, -dna, -dno ‰lat. morbidus prema
morbus bolestŠ 1. koji ima bolesne ideje, koji
izaziva teskobu i strah. 2. med. zast. bolestan.
morbiditet, -eta m ‰nlat. morbiditas, v. mor-
bidanŠ med. procenat oboqewa u nekom kraju
ili nekoj zemqi; broj obolelih od neke bole-
sti. y statisti~ki morbiditet broj obole-
lih u odre|enom vremenskom periodu (ukupan
broj ili broj novoobolelih).
morbidnost, -osti ` ‰v. morbidanŠ osobina
onoga {to je morbidno.
morbile, morbila `, mn. ‰nlat. morbilliŠ med.
zarazna, virusna de~ja bolest pra}ena osipom
i visokom temperaturom, male bogiwe.
morbus, -a m ‰lat. morbusŠ med. bolest.
Morgana, -e ` ‰staroirski MorrigainŠ mitol.
prvobitno keltsko polubo`anstvo, vila ili
~arobnica; polusestra kraqa Artura, u kasni-
jim legendama zlobna zavodnica.
morganatika, -e `, dat. i lok. morganatici
‰srlat. morganaticus od germ. morgangebaŠ etnol.
jutarwi dar, koji je mlado`ewa davao `eni po-
sle prve bra~ne no}i.
morganatski, -a, -o ‰od nlat. matrimonium ad
morganaticam do jutarweg dara: v. morganatikaŠ
koji se odnosi na jutarwi dar koji je mlado`e-
wa davao `eni posle prve bra~ne no}i. y mor-
ganatski brak 1. ist. brak sklopqen izme|u
mu{karca iz visokog plemstva i `ene iz ni-
`eg stale`a; `ena i deca iz tog braka nisu
imali feudalna prava. 2. fam. brak u kojem se
supru`nici ne nalaze na istom dru{tvenom
polo`aju.
mormon
morgen i morgen pril. i prid. ‰nem. morgen
sutraŠ u: z malo morgen `arg. {aq. malo sutra,
nikada.
mordente, -ea m ‰ital. mordente, prema mor-
dere gristiŠ muz. melodijski ukras, brz prela-
zak iz glavnog tona u susedni vi{i i ni`i ton,
potom vra}awe u glavni ton.
morena, -e ` ‰fr. moraineŠ geol. razdrobqeni
kameni materijal koji lednici, polako se kre-
}u}i, nose i talo`e u ni`im predelima.
morendo pril. ‰ital. morendo umiru}iŠ muz.
postepeno uti{avaju}i i usporavaju}i na kra-
ju stava, do jedva ~ujnih tonova.
moreska1, -e `, dat. moresci, gen. mn. moreski
‰fr. moresque, mauresque mavarskiŠ lik. pqosna-
ti ornament koji prikazuje biqne oblike, sti-
lizovane u vidu kaligrafski zavijenih linija.
moreska2, -e ` dat. moresci/moreski ‰ital.
moresca mavarskaŠ stara vite{ka igra s ma~e-
vima, nastala krajem Hç veka kao uspomena na
borbe sa Mavrima.
more{ka v. moreska.
mor`, -a m, mn. mor`evi ‰rus. mor` od fin.
mor{aŠ zool. morski sisar iz reda perajara,
Odobenus rosmarus, te{kog masivnog tela, ve-
likih o~waka povijenih nadole, morski kow.
Morzeova azbuka, -e ` ‰prema ameri~kom
pronalaza~u Semjuelu Morsu (Morse), kod nas
izgovoreno po nema~kom MorzeŠ sistem znako-
va za preno{ewe poruka telegrafom, sasta-
vqen iz ta~aka i crtica.
moribundus, -a m ‰lat. moribundus prema
mori umiratiŠ med. samrtnik, osoba na umoru.
morija, -e ` ‰gr~. moriaŠ 1. a. kuga, epidemi-
ja. b. pomor od kuge. 2. fig. velika nesre}a, ne-
voqa.
Morlaci, Morlaka m mn. ‰prema ital. Mor-
lacco od ngr~. Mauroblachos Crni VlahŠ pej.
Vlasi, seqaci; naziv za Dalmatince i Pri-
morce slovenskog porekla.
mormon, -ona m ‰prema proroku MormonuŠ
pripadnik severnoameri~ke verske zajednice,
koja dopu{ta mnogo`enstvo, a pored hri{}an-
ske Svete trojice priznaje i mnoge druge bogo-
ve; osnovao ju je 1830. X. Smit, koji je tvrdio
da je prona{ao kwigu proroka Mormona (iz
803
mormonizam
420. g. n. e.) te je objavio wen prevod kao Bibli-
ju Mormona. x mormonski.
mormonizam, -zma m ‰v. mormonŠ negovawe i
{irewe obi~aja i stavova mormona, mormon-
stvo.
mors, -a m ‰lat. morsŠ smrt.
mort, -a m ‰nem. MortelŠ pokr. malter.
mortadela, -e ` ‰ital. mortadellaŠ polutrajna
debela kobasica od sviwskog i gove|eg mesa, ko-
madi}a slanine s biberom i drugim za~inima.
mortalitet, -eta m ‰lat. mortalitas od mors
smrtŠ odnos broja smrtnih slu~aja prema broju
stanovnika u nekom periodu ili na nekoj teri-
toriji, smrtnost; supr. natalitet.
mortifikacija, -e ` ‰srlat. mortificatioŠ 1.
filoz. rel. umrtvqivawe, umrtvqewe, mu~ewe
(tela); potiskivawe prirodnih nagona i po-
treba, u stalnom usavr{avawu bi}a i te`wi za
prosvetqewem (u budizmu i sl.). 2. prav. pro-
gla{ewe nekog duga uga{enim, izgubqenog do-
kumenta za neva`e}i i sl.
mort-sezona, -e ` ‰fr. morte-saisonŠ `arg. pe-
riod lo{eg poslovawa; mrtva sezona.
mortus, mortus i mortus prid. indekl. ‰lat.
mortuus mrtavŠ 1. pokr. fam. smrtno umoran, is-
crpqen, slomqen. 2. `arg. ekspr. potpuno pijan,
pijan kao zemqa, mrtav pijan.
morula, -e ` ‰lat. morula dudiwa, plod od
dudaŠ biol. rani embrionalni stadijum u raz-
vitku `ivog organizma, loptasti skup }elija
koji prethodi blastuli.
moruna, -e ` ‰lat. murena, gr~. myrainaŠ zool.
krupna morska riba iz reda {titono{a koja se
mresti u rekama; od wene se ikre pravi kavijar.
morf, -a m ‰v. morfemaŠ gram. realizacija,
stvarni izraz morfeme u govoru.
-morf, -morfan, -morfija, -morfizam,
-morfoza ‰gr~. morphe oblikŠ kao drugi deo na-
u~nih termina ozna~ava ono {to se odnosi na
oblik, {to ima odre|en oblik, {to mewa ob-
lik.
Morfej, -a i Morfej, -eja m ‰gr~. MorpheusŠ
mitol. bog sna u gr~koj mitologiji; san. z u
Morfejevom naru~ju uspavan, koji je zaspao.
morfema, -e = morfem, -ema m ` ‰fr. morp-
heme od gr~. morphe oblikŠ gram. najmawa je-
804
morfofonologija
zi~ka jedinica koja ima leksi~ko ili grama-
ti~ko zna~ewe (osnova, sufiks ili prefiks).
-morfizam v. -morf.
-morfija v. -morf.
morfijum, -a m ‰nem. Morphium, v. MorfejŠ
farm.glavni sastojak u opijumu, jak analgetik,
opojna droga.
morfing, -a m ‰engl. morphing, v. -morfŠ ra~.
tehnika za specijalne filmske efekte kojom
se, kori{}ewem specijalnog softvera, jedna
slika postepeno transformi{e u drugu.
morfinizam, -zma m ‰engl. morphine, v. mor-
fijumŠ hroni~no trovawe morfijumom zbog
dugotrajne upotrebe; narkomanija uzrokovana
privikavawem na morfijum, pra}ena te{kim
nervnim poreme}ajima i oboqewima.
morfinist(a), -e ` ‰v. morfinizamŠ zavi-
snik od morfijuma.
morfinomanija, -e ` ‰v. morfinizam, ma-
nijaŠ med. zavisnost od morfijuma.
morfo- ‰gr~. morphe oblikŠ kao prvi deo
slo`ene re~i ozna~ava ono {to se odnosi na
oblik.
morfogeneza i morfogeneza, -e ` ‰v. mor-
fo-, genezaŠ biol. zbir procesa u razvoju oblika
`ivih bi}a; nauka o postanku, poreklu organi-
zma (wegovih delova, organa).
-morfoza v. -morf.
morfologija, -e ` ‰v. morfo-, -logijaŠ 1. na-
uka o oblicima (na~inu postanka, evoluciji i
sl.). 2. lingv. deo nauke o jeziku koji prou~ava
strukturu re~i i wihove oblike. 3. biol. geogr.
nauka koja prou~ava oblik, veli~inu i struk-
turu (biqnih i `ivotiwskih organizama, po-
vr{ine Zemqe itd.). x morfolo{ki.
morfonologija, -e ` ‰v. morfo-, fonologi-
jaŠ lingv. deo gramatike koji obja{wava prome-
ne glasova i glasovnih skupova u zavisnosti
od wihovog polo`aja u morfemama. x morfo-
nolo{ki.
morfosintaksa i morfosintaksa, -e ` ‰v.
morfo-, sintaksaŠ lingv. deo gramatike koji
prou~ava morfeme zajedno sa wihovim funk-
cijama.
morfofonologija v. morfonologija.
moskito
moskito, -a m ‰{p. mosquito od mosca muva
od lat. musca muvaŠ zool. rod komaraca iz trop-
skih krajeva.
mosholatrija, -e ` ‰gr~. moschos tele, v. -la-
trijaŠ mitol. obo`avawe zlatnog teleta, kome su
se klawali Izraiqci dok su bili u pustiwi
(Prva kwiga o carevima, 12:28).
motel, -a i motel, -ela m ‰engl. mot(or)
(hot)elŠ hotel na autoputu, namewen gostima
koji putuju motornim vozilima.
motet, -eta m ‰ital. mottetto od stfr. motet
re~, stihŠ muz. vi{eglasna vokalna kompozici-
ja, ob. na tekst iz Biblije, sa instrumentalnom
pratwom ili bez we, posebno razvijena u XVI i
XVII veku.
motiv, -iva m ‰fr. motif od srlat. motivus od
lat. motus pokretŠ 1. psih. ono {to pokre}e na
neku delatnost, unutra{wi podsticaj; pobuda.
2. a. um. osnovna ideja, polazna sadr`ina umet-
ni~kog dela (kwi`evnog, muzi~kog i sl.). b.
lik. likovni detaq, {ara, ornament. v. muz. naj-
mawi smisleni deo jedne muzi~ke misli koji
se ponavqa.
motivacija, -e ` ‰nlat. motivatio, v. motivŠ
1. izno{ewe, obrazlo`ewe pobuda koje su uti-
cale na izvestan postupak, opredeqewe moti-
va (u kwi`evnom delu). 2. psih. skup podstica-
ja, pobuda koji ~oveka pokre}u na aktivnost.
motivisati, -vi{em svr{. i nesvr{. ‰fr. moti-
ver, v. motivŠ 1. iznositi, navoditi motive, obra-
zlo`iti, obrazlagati, obja{wavati, objasniti.
2. da(va)ti (kome) podsticaj, motiv (1) (v.).
motilitet, -eta m ‰lat. motilitas od motus po-
kretŠ pokretqivost, pokretnost.
moto- ‰lat. motus kretaweŠ kao prvi deo re~i
zna~i da je ne{to u vezi s motorom (1) ili mo-
tornim vozilima (motocikl, mototrka).
moto, -a m (s), retko u mn. mota, gen. mota ‰ital.
mottoŠ 1. kwi`. sa`eta misao, izreka koja je na-
vedena na po~etku nekog dela i koja nagove{ta-
va osnovnu ideju; geslo. 2. fig. ideja vodiqa,
misao vodiqa.
motodrom, -a m ‰v. moto-, -dromŠ trkali{te
za motociklisti~ke trke.
moto-kros, -a m ‰engl. moto-crossŠ sp. takmi-
~ewe u vo`wi motorima po te{kom prirodnom
terenu, izvan izgra|enih staza.
motorola
motokultivator, -a m ‰v. moto-, kultiva-
torŠ agr. mawa poqoprivredna ma{ina za obra-
du mawih povr{ina zamqi{ta.
motonautika, -e `, dat. motonautici ‰v. mo-
to-, nautikaŠ sp. takmi~ewe sportskim ~amcem
na motorni pogon.
motor, -ora m ‰lat. motor, prema movere po-
kretatiŠ 1. tehn. ure|aj koji pretvara neku vr-
stu energije u mehani~ki rad (ob. sagorevawem
derivata nafte ili elektri~nom energijom). 2.
fig. stvar ili osoba koja podsti~e ili omogu-
}uje kretawe, pokreta~. 3. fam. a. motorni ~a-
mac. b. motocikl.
motorizacija, -e ` ‰v. motorŠ 1. snabdevawe
motornim vozilima, uvo|ewe motornih vozila
u upotrebu. 2. fam. sva motorna vozila koja ima
neka firma, ustanova i sl.
motorizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. mo-
torŠ opremati, snabde(va)ti motornim vozili-
ma.
motorika, -e `, dat. i lok. motorici ‰klat.
motorius od motus pokretŠ 1. med. sposobnost
izvo|ewa telesnih pokreta s obzirom na koor-
dinaciju izme|u nervnog sistema i mi{i}a. 2.
muz. specifi~an ritmi~ki tok, pravilan i jed-
nolik.
motorin, -ina m ‰ital. motorino dem. od moto-
re, v. motorŠ pokr. motorni ~amac.
motorist(a), -e ` ‰v. motorŠ 1. osoba koja ru-
kuje motorima i odr`ava ih. 2. onaj koji vozi
motocikl. 3. sp. osoba koja se bavi motocikli-
zmom.
motoristika, -e `, dat. motoristici ‰v. mo-
torŠ 1. nauka o motorima. 2. sp. takmi~ewe mo-
torima; motociklizam.
motori~ki, -a, -o ‰v. motorikaŠ koji se od-
nosi na motoriku; koji se odnosi na u~ewe i
izvo|ewe pokreta, na koordinaciju nervnog
sistema s mi{i}ima.
motorni, -a, -o ‰v. motorŠ 1. koji se odnosi
na motor; koji ima motor; koji se pokre}e mo-
torom. 2. med. koji pokre}e, pokreta~ki (mo-
torni centri).
motorola, -e ` ‰prema imenu ameri~ke kom-
panije MotorolaŠ tehn. ru~na prijemno-otprem-
na radio-stanica malog dometa.
805
motorcang(l)e
motorcang(l)e, -i ` mn. ‰v. motor, nem. Zange
kle{taŠ v. kombinircange.
motoskaf, -a m ‰ital. motoscafoŠ voj. veoma
brz motorni ~amac, s tri ~lana posade, naoru-
`an torpedom i malim topom.
motoskuter, -a m ‰v. moto-, engl. scooter tro-
tinet (v.)Š motocikl na kome voza~ sedi sa no-
gama ispred sebe, ne opkora~uju}i ga.
motocikl, -a m, gen. mn. motocikala i moto-
cikla ‰v. motor, gr~. kyklos to~akŠ lako motorno
vozilo s dva ili tri to~ka (motocikl s priko-
licom) i s benzinskim motorom kao pogonskom
snagom.
motociklizam, -zma m ‰v. motociklŠ sp.
sport koji obuhvata razne vrste trka na moto-
ciklu (na drumovima, na kru`nim stazama, mo-
to-kros itd.).
motociklist(a), -e ` ‰v. motociklŠ 1. voza~
motocikla. 2. sp. voj. profesionalni voza~ mo-
tocikla (takmi~ar ili pripadnik vojne ili
policijske jedinice).
motociklisti~ki, -a, -o prid. ‰v. motociklŠ
koji se odnosi na motocikle i motociklizam.
mohel, -a m ‰hebr. mohelŠ osoba koja vr{i ob-
rezivawe dece kod Jevreja.
moher, -a m ‰engl. mohairŠ 1. fina ~e{qana
vuna angorske koze. 2. tkanina od angorske vu-
ne (pome{ana sa pamukom, svilom, lanom ili
bez wih).
Mohikanac, -nca m, gen. mn. Mohikanaca
‰engl. MohicanŠ pripadnik izumrlog plemena
Indijanaca koji su `iveli u dolini reke Had-
son. z posledwi Mohikanac (po naslovu
istoimenog romana X. F. Kupera) fig. posled-
wi predstavnik neke grupe, pokreta i sl.
mocarela, -e ` ‰ital. mozzarella Š kulin. vr-
sta belog mekog sira, po pravilu od bivoqeg
mleka, koji se jede sve` ili se koristi za pra-
vqewe pice (v.).
mocija i mocija, -e ` ‰lat. motio prema mo-
vere kretati seŠ 1. predlog (ob. usmeni) na ne-
koj skup{tini. 2. kretawe. 3. gram. promena
prideva po rodu (mu{kom, `enskom i sred-
wem); gra|ewe `enskih imenica od mu{kih
(pesnik — pesnikiwa) ili obrnuto.
mocioni, -a, -o ‰v. mocijaŠ gram. koji se od-
nosi na mociju (3).
806
mu`ar
mo{eja, -e ` ‰nem. Moschee od ital. moschea
od ar. masgidŠ muslimanska bogomoqa, xamija.
mo{t, -a m ‰nem. MostŠ neprevreo sok od gro-
`|a slatkog ukusa; mlado vino, {ira (v.).
mo{us, -a m ‰nem. Moschuss od srlat. moschus
od gr~. moschosŠ 1. zool. azijska vrsta jelena bez
rogova, Moschus moschiferus, ~iji mu`jak u ke-
si na dowem delu trbuha lu~i miri{qavu sup-
stancu. 2. tamnosme|a mirisna supstanca koju
lu~i taj jelen; upotrebqava se u proizvodwi
parfema. x mo{usni.
mramor, -a m ‰lat. marmorŠ 1. v. mermer. 2.
nadgrobni kamen, spomenik na mestu pogibije
ili sahrane. 3. kamen, stena, hrid.
mramoran, -a, -o ‰v. mramorŠ 1. v. mermer. 2.
fig. koji je kao od mramora; hladan, neosetqiv.
3. koji li~i na mramor (mramorni kola~).
mramorje, -a s ‰v. mramorŠ vi{e mermernih
blokova slo`enih u celinu.
mrmot, -a m ‰ital. marmottaŠ zool. glodar sro-
dan veverici, Marmotta marmotta; ve}i deo go-
dine provodi u spavawu u dubokim jamama koje
sam iskopa, `ivi u Karpatima, Pirinejima i
Alpima.
mualim, -a m ‰tur. muallim od ar. mua’llimŠ
pokr. u~iteq, nastavnik (ob. u muslimanskoj
osnovnoj {koli, mektebu).
mubare}, -a m = mubarek, -a m ‰tur. mubarek
od ar. mubarakŠ pokr. 1. veseqe, proslava. 2. do-
bar, plemenit ~ovek. 3. kao prid. indekl. sre}an,
blagosloven.
mubare}i uzv. sre}no! ~estitam!
muba{ir, -a m ‰tur. mubasir od ar. mubasirŠ
pokr. glasnik; izaslanik.
muderiz, -a m = muderis, -a m ‰tur. muderris
od ar. mudarrisŠ pokr. profesor, nastavnik u vi-
sokoj verskoj {koli, medresi.
mudir, -ira m ‰tur. mudur od ar. mudirŠ 1. ist.
oblasni stare{ina u tursko doba. 2. upravnik,
direktor.
mudras, -a m ‰sanskr. mudra znakŠ 1. ve{tina
govorewa rukama kod Indijaca. 2. azbuka koja
se upotrebqava za takvo govorewe; sastoji se
od oko 500 polo`aja ruku.
mu`ar, -ara m ‰ma|. mozsar od nem. MorserŠ 1.
etnol. metalna ili drvena posuda s tu~kom u ko-
joj se ne{to drobi; avan. 2. ist. vrsta malog to-
mu`ik
pa koji proizvodi samo prasak bez hica, pran-
gija.
mu`ik, -a m, mn. mu`ici ‰rus. mu`ikŠ 1. ist.
ruski seqak. 2. fig. neotesan, prost, neobrazo-
van ~ovek.
muza, -e ` ‰gr~. MousaŠ 1. jedna od devet k}e-
ri gr~kog boga Zevsa i Mnemozine, za{titnica
umetnosti, nauke i ve{tina. 2. fig. `ena koja
nadahwuje umetnika; izvor poetskog nadahnu-
}a i inspiracije; up. egerija (2).
muzealac, -lca m, gen. mn. muzealaca ‰v. mu-
zejŠ slu`benik u muzeju, kustos.
muzealije, muzealija ` mn. ‰v. muzejŠ 1. pred-
meti u muzeju izlo`eni javnosti. 2. fig. materi-
jalni ostaci staroga doba, starine, retkosti.
muzej, -eja m ‰gr~. Mouseion, prema Mousa mu-
zaŠ ustanova u kojoj se ~uvaju, prou~avaju i iz-
la`u umetni~ka dela, starine i predmeti iz
razli~itih oblasti (nauke, istorije, tehnike
i sl.).
muzejski, -a, -o ‰v. muzejŠ 1. koji se odnosi na
muzej, koji pripada muzeju. 2. koji bi zaslu`io
da bude u muzeju (muzejska vrednost).
muzeografija, -e ` ‰v. muzej, -grafijaŠ di-
sciplina koja se bavi opisivawem muzeja,
zbirki i wihovih retkosti.
muzeolog, -a m, mn. muzeolozi ‰v. muzej, -logŠ
onaj koji se bavi muzeologijom.
muzeologija, -e ` ‰v. muzej, -logijaŠ nauka o
muzejima (o pitawima arhitekture muzejskih
objekata, o wihovom osvetqewu, radionicama,
bezbednosti, na~inu izlagawa i sl.).
muzeolo{ki, -a, -o ‰v. muzeologŠ koji se od-
nosi na muzeologe i muzeologiju.
muzeum v. muzej.
muzika, -e `, dat. i lok. muzici ‰lat. musica
od gr~. mousike (techne) ve{tina muzaŠ 1. umet-
nost izra`ena tonovima. 2. svirawe, koncert.
3. fam. orkestar koji svira u hodu ili na otvo-
renom prostoru. 4. fig. ono {to prijatno,
skladno zvu~i.
muzikalan, -lna, -lno ‰nlat. musicalis, v. mu-
zikaŠ 1. koji ima sluha za muziku, koji je sposo-
ban da je razume i emocionalno do`ivi. 2. fig.
harmoni~an, zvu~an.
mukajet
muzikalije, muzikalija ` mn. ‰nlat. musica-
lia, v. muzikaŠ muz. zajedni~ki naziv za notne
sveske ({tampane ili pisane) i instrumente.
muzikalnost, -i ` ‰v. muzikalan, muzikaŠ 1.
sposobnost za razumevawe i emocionalno do-
`ivqavawe muzike; obdarenost za muziku. 2.
harmoni~na zvu~nost.
muzikant, -a m, gen. mn. muzikanata ‰ital. mu-
sicante, v. muzikaŠ ~esto pej. muzi~ar, svira~.
muzikolog, -a m, mn. muzikolozi, gen. mn. mu-
zikologa ‰v. muzika, -logŠ nau~nik koji se bavi
muzikologijom, stru~wak za muzikologiju.
muzikologija, -e ` ‰v. muzika, -logijaŠ nau-
ka o muzi~koj umetnosti (istoriji muzike,
stilskim obele`jima muzi~kih dela, na~ini-
ma interpretacije itd.).
muzikolo{ki, -a, -o ‰v. muzikologŠ koji se
odnosi na muzikologe i muzikologiju (v.).
muzikoterapija, -e ` ‰v. muzika, terapijaŠ
le~ewe pomo}u psihosomatskog dejstva muzike.
muzirati v. musirati.
muzicirati, muziciram, 3. l. mn. muzicira-
ju nesvr{. ‰nem. musizieren, v. muzikaŠ izvoditi
muzi~ka dela, svirati i pevati.
muzi~ar, -a m (`. muzi~arka, dat. muzi~ar-
ki) ‰lat. musicus, v. muzikaŠ onaj koji se bavi
muzikom (kompozitor, dirigent, peva~, svira~
i sl.).
muzi~ki, -a, -o ‰v. muzikaŠ koji se odnosi na
muziku. y muzi~ka akademija najvi{a mu-
zi~ka obrazovna ustanova; muzi~ka drama po-
zori{ni komad u kojem su dramski tekst i ton
muzika podjednako zastupqeni i u ravnoprav-
nom polo`aju.
mujezin, -a m ‰tur. muezzin od ar. mu’addinŠ
islamski verski slu`benik koji s minareta
objavquje da je vreme molitve i poziva na wu.
mukabela, -e ` ‰tur. mukabele od ar. muqaba-
laŠ rel. glasno u~ewe Kurana u xamiji, obi~no u
vreme Ramazana.
mukadem, -a m ‰tur. mukkadem od ar. muqad-
dam probrani, vredniŠ pokr. mu{ki pojas od
skupocene tkanine.
mukajet prid. indekl. ‰tur. mukayyet od ar.
muqayyadŠ zainteresovan; pa`qiv, obziran. z
biti mukajet povesti, voditi ra~una o ~emu,
mariti za ne{to; (on, ona) ni mukajet (on,
807
mukoza
ona) ni najmawe ne obra}a pa`wu, ni brige ga
(ju) nije.
mukoza, -e ` ‰nlat. mucosa od mucus sluzŠ
anat. sluznica, sluzoko`a.
mukozan, -zna, -zno ‰lat. mucosusŠ sluzav,
slinav, balav.
mukoidi, mukoida m mn., jd. mukoid, gen. mu-
koida ‰lat. mucus sluz, v. -oidŠ fiziol. materija
koja je nalik na sluz, koja se uglavnom stvara
kod pojedinih oboqewa ili promena u organi-
zmu (mukoidna cista).
muktaluk v. muftaluk.
muktar, -ara = muhtar, -ara m ‰tur. muhtar od
ar. muhtarŠ pokr. ist. op{tinski, gradski ili
oblasni stare{ina; upravni ~inovnik.
muktaxija, mukta{, mukta{iti, mukta-
{tvo, mukte v. muftaxija, mufta{, mufta-
{iti, mufta{tvo, mufte.
mul, -a m ‰engl. mullŠ tanak, fin muslin, po-
reklom iz Indije.
mula1, -e m (indekl. kad je uz ime) ‰tur. mulla
od ar. mawla gospodin, gospodarŠ 1. islamski
sve{tenik, teolog, teolo{ki obrazovan ~ovek.
2. sudija, obi~no u velikim gradovima, kadija.
3. ist. titula koju je sultan dodeqivao u~enim
qudima kao posebno priznawe.
mula2, -e ` ‰lat. mulus, mulaŠ 1. zool. kopitar
koji nastaje parewem magarca i kobile, Equus
mulus (dok je mazga proizvod parewa pastuva i
magarice). 2. fam. pej. glupa~a.
mula`a, -e ` ‰fr. moulageŠ 1. uzimawe oti-
saka radi pravqewa kalupa. 2. delovi qudskog
tela napravqeni od voska ili gipsa i obojeni.
mulazim, -a m ‰tur. mulaz›m od ar. mulazimŠ
1. mla|i sudski ~inovnik. 2. poru~nik.
mulaluk, -a m, mn. mulaluci ‰tur. mullal›k, v.
mula1Š pokr. sudski okrug, podru~je u nadle-
`nosti mule, kadije.
mularija, -e `, zb. ‰venec. mulariaŠ pokr. fam.
de~urlija, manguparija.
mulat i mulat, -a m (`. mulatkiwa) ‰{p. mu-
lato prema mulo mazgaŠ osoba ~iji je jedan rodi-
teq bele, a drugi crne puti, me{anac, melez.
mulac, -lca m ‰v. mula2Š 1. mu`jak mule. 2.
pokr. pej. a. vanbra~no dete mu{kog pola. b. ne-
sta{an de~ak, deran, mangup. v. glupan, mazgov.
808
multilateralan
mulk, -a m = mul}, -a m ‰tur. mulk, emlak od
ar. milk posedŠ 1. nepokretno dobro, imawe, po-
sed; svojina. 2. prav. nekretnina kojom vlasnik
mo`e raspolagati bez ograni~ewa.
multi- ‰lat. multus mnogiŠ kao prvi deo slo-
`enica pokazuje da onoga {to je ozna~eno dru-
gim delom ima mnogo ili da se javqa u vi{e
oblika; mnogo-, vi{e-.
multivalentan v. polivalentan.
multivarijantan, -tna, -tno ‰v. multi-, va-
rijantaŠ koji ima vi{e varijanata; koji se od-
nosi na vi{e varijabli. y multivarijantna
analiza statisti~ka procena, postupak kojim
se analizira me|usobna zavisnost ili poveza-
nost razli~itih varijabli.
multivizor, -a m ‰v. multi-, lat. videre vide-
tiŠ tehn. aparat koji u velikim gradovima slu-
`i za orijentaciju daju}i podatke o ulicama,
prevoznim sredstvima i sl.
multivitamin, -ina m ‰v. multi-, vitaminŠ
farm. preparat u obliku pilula koji sadr`i
{est najva`nijih vrsta vitamina.
multivitaminski, -a, -o ‰v. multivitaminŠ
koji sadr`i vi{e vitamina (‹ napitak, ‹ pre-
parat).
multidimenzionalan, -lna, -lno ‰v. mul-
ti-, dimenzijaŠ koji ima mnogo dimenzija; ra-
znovrstan, velik, sveobuhvatan. y multidi-
menzionalna analiza analiza koja se zasniva
na korelaciji izme|u velikog broja podataka,
varijabli.
multidisciplinaran, -rna, -rno ‰v. mul-
ti-, disciplinaŠ koji se u istra`ivawu osla-
wa na ve}i broj nauka ili nau~nih discipli-
na, srodnih ili razli~itih.
multikulturalan, -rna, -rno prid. ‰v. mul-
ti-, kulturaŠ koji se odnosi na vi{e kultura,
koji obuhvata kulture vi{e raznih naroda.
multikulturalnost, -osti ` ‰v. multi-,
kulturaŠ pro`imawe i zajedni~ki `ivot vi{e
kultura, vi{e oblika kulturnog `ivota u jed-
noj sredini, zemqi ili dr`avi.
multilateralan, -lna, -lno ‰v. multi-, la-
teralanŠ 1. koji ima vi{e strana; vi{estran,
mnogostran. 2. koji se odnosi na vi{e u~esni-
ka. y multilateralna korporacija korpora-
cija u kojoj se ostvaruje vi{estrana saradwa;
multilateralizam
multilateralna saradwa saradwa koja se
obavqa izme|u vi{e od dve strane; multila-
teralni odnosi odnosi koji se grade i odr`a-
vaju izme|u vi{e strana; multilateralni
ugovor ugovor sklopqen izme|u vi{e od dveju
ugovornih strana.
multilateralizam, -zma m ‰v. multilatera-
lanŠ ekon. doktrina koja zagovara potpuno slo-
bodnu trgovinu i ukidawe svih prepreka u me-
|unarodnoj trgovini.
multimedija, -e ` ‰engl. multimedia vi{e-
struki mediji, v. multi-, medijŠ ra~. kombina-
cija vi{e medija, npr. zvuka i slike, u ra~u-
narskim aplikacijama.
multimedijalan, -lna, -lno ‰v. multi-, me-
dij(um)Š koji kombinuje tekst, grafiku, film,
video i muziku tako da deluju kao celina. y mul-
timedijalni centar ustanova koja objediwuje
razli~ite vizuelne i akusti~ke medije u ciqu
obrazovawa, pru`awa informacije ili zabave.
multimilioner, -era m ‰v. multi-, milio-
nerŠ 1. osoba ~ija imovina iznosi vi{e milio-
na. 2. fam. ekspr. veoma bogat ~ovek, bogata{.
multinacionalan, -lna, -lno ‰v. multi-,
nacionalanŠ prid. vi{enacionalan. y multi-
nacionalna kompanija preduze}e s ogranci-
ma, predstavni{tvima u vi{e razli~itih ze-
maqa; multinacionalne snage voj. vojne jedi-
nice i organizacije ~iji su ~lanovi poreklom
iz razli~itih zemaqa (npr. snage Ujediwenih
nacija).
multipara, -e i multipara, -e ` ‰lat. multi-
para, v. multi-, lat. parere ra|atiŠ med. `ena koja
je ra|ala vi{e puta, vi{erotka.
multipl, -a m ‰lat. multiplusŠ um. slikarsko
delo koje omogu}ava kopirawe u seriji, kako
bi postalo pristupa~no {to ve}em broju zain-
teresovanih.
multiplan, -a m ‰v. multi-, lat. planum ra-
vanŠ avij. avion s krilima u vi{e redova, mno-
gokrilac.
multipleks, -a m ‰engl. multiplex od lat. multi-
plex mnogostrukŠ ra~. tehnika u komunikacijama
i ulaznim odnnosno izlaznim operacijama: od-
re|eni broj odvojenih signala istovremeno se
prenosi jednim kanalom ili linijom. y multi-
pleks bioskop bioskop sa vi{e dvorana.
multiprogramirawe
multiplekser, -a m = multipleksor, -a m
‰engl. multiplexer, v. multipleksŠ ra~. 1. hardver-
ski sklop za birawe jednog izlaza iz vi{e ula-
znih kanala. 2. ure|aj za preno{ewe razli~i-
tih tokova podataka zajedni~kom komunikacij-
skom linijom u oba smera.
multipleksor, -a m ‰engl. multiplexor uvi-
{estru~iva~Š tehn. ure|aj koji povezuje neko-
liko razli~itih signala.
multipleksorski, -a, -o koji je namewen za
multipleksor ili obra|en multipleksorom.
multipli, -a, -o ‰lat. multiplusŠ mnogostruk,
raznovrstan, slo`en. y multipla skleroza med.
te{ka hroni~na organska bolest centralnog
nervnog sistema, nepoznatog uzroka.
multiplikand, -a m ‰lat. multiplicandusŠ mat.
broj koji treba pomno`iti, umno`enik; up.
multiplikator (1).
multiplikativan, -vna, -vno ‰nlat. multi-
plicativusŠ koji umno`ava.
multiplikator, -a m ‰lat. multiplicatorŠ 1.
mat. broj kojim se mno`i, mno`ilac; up. multi-
plikand. 2. tehn. ure|aj za pove}awe sile, elek-
tri~ne struje, broja obrtaja; supr. reduktor. 3.
ure|aj za umno`avawe. 4. ekon. koeficijent ko-
ji pokazuje koliko }e se puta pove}ati nacio-
nalni dohodak s obzirom na pove}awe investi-
cija. x multiplikatorski.
multiplikacija, -e ` ‰lat. multiplicatioŠ 1.
mat. mno`ewe. 2. pove}avawe broja ili koli~i-
ne, umno`avawe.
multiplicirati, multipliciram, 3. l. mn.
multipliciraju = multiplikovati, -ujem svr{.
i nesvr{. ‰lat. multiplicareŠ 1. mat. (po)mno`iti.
2. pove}ati broj ili koli~inu ne~ega, umno`a-
vati, umno`iti.
multiplicitet, -eta m ‰nlat. multiplicitasŠ
mno{tvo, raznolikost, raznovrsnost.
multipolaran, -rna, -rno ‰nlat. multipola-
ris, v. multi-, polarniŠ koji ima vi{e polova.
multipraktik, -a m ‰engl. multipractic, v.
multi-, prakti~anŠ kuhiwski elektri~ni ure-
|aj koji obavqa vi{e razli~itih operacija.
multiprogramirawe ‰v. multi-, programi-
ratiŠ ra~. istovremeno izvo|ewe dva ili vi{e
razli~itih programa na jednom ra~unaru.
809
multiprocesor
multiprocesor, -a m ‰v. multi-, procesorŠ
ra~. sistem obrade podataka u kojem se istovre-
meno koriste dve ili vi{e centralnih proce-
snih jedinica.
multitasking, -a m ‰engl. multitasking, v. mul-
ti-, engl. task zadatakŠ ra~. sposobnost operativ-
nog sistema da istovremeno izvr{ava vi{e
razli~itih zadataka.
multiforman, -mna, -mno ‰lat. multiformisŠ
koji ima mnogo oblika, mnogolik, raznolik.
mul} = mulk (v.).
mum, -a m ‰tur. mum od pers. mum vosakŠ pokr.
zast. sve}a.
mumija i mumija, -e ` ‰srlat. mummia od ar.
mumiyah od pers. mum vosakŠ 1. telo umrloga
kod kojega je proces truqewa spre~en balzamo-
vawem. 2. pej. a. istro{ena osoba u dubokoj sta-
rosti (obi~no slaba, mr{ava). b. osoba koja je
uko~ena, nepokretna i fizi~ki i mentalno. v.
~ovek zastarelih pogleda.
mumin, -a m ‰tur. mumin od ar. mu’minŠ 1.
sledbenik islama, vernik, musliman. 2. islam-
ski slu`benik koji sklapa brakove.
mumifikacija, -e ` ‰nlat. mumificatio, v.
mumijaŠ postupak za o~uvawe mrtvog tela kako
bi se spre~ilo raspadawe, balzamovawe.
mumificirati se, mumificiram se, 3. l.
mn. mumificiraju se ‰v. mumifikacijaŠ pre-
tvoriti se, pretvarati se u mumiju.
mum-makaze, mum-makaza ` mn. ‰tur. mum
makas›, v. mum, makazeŠ useka~ za sve}e, vrsta
makaza kojima se odseca fitiq sve}e kako bi
boqe gorela.
mumps, -a m = mums, -a m ‰nem. Mumps od engl.
mumpsŠ med. zarazna bolest kod koje oteknu do-
u{ne `lezde na jednoj ili obe strane lica; za-
u{ke, parotitis.
munara, -e ` = minare(t) (v.).
mungos, -a m ‰ind. mangusŠ zool. azijski glodar
sli~an kuni koji uni{tava zmije, Herpestes.
mundijal, -ala m ‰{p. mundial prema mundo
svetŠ sp. `arg. svetsko prvenstvo (ob. u fudbalu).
mundir, -ira m ‰fr. montureŠ ist. a. sve~ani
vojni~ki kaput ili bluza. b. zast. slu`bena ode-
}a propisanog kroja, uniforma.
mundus, -a m ‰lat. mundusŠ filoz. umom spo-
znatqiv svet; vasiona, ~ove~anstvo, qudi.
810
murdarluk
mundharmonika, -e `, mn. mundharmonici
‰nem. MundharmonikaŠ zast. usna harmonika.
mund{tik, -a m ‰nem. Mundstuck od Mund
usta, Stuck komadŠ 1. muz. deo na duva~kim in-
strumentima koji se stavqa u usta, pisak. 2. v.
mu{tikla.
municija, -e ` ‰lat. munitio utvr|ivawe,
utvr|eweŠ ubojna sredstva (meci, granate) koje
se ispaquju iz vatrenog oru`ja.
municipalan, -lna, -lno ‰lat. municipalis,
prema municipium slobodni gradŠ koji pripada,
koji se odnosi na samostalnu gradsku upravu. y
municipalna prava ist. rimsko gra|ansko
pravo i druge povlastice koje su u Rimskom
carstvu dodeqivane nekom nasequ; munici-
palne obveznice gradske obveznice koje se iz-
daju radi finansirawa lokalnih objekata.
municipalizovati, -zujem svr{. i nesvr{.
‰v. municipalanŠ urediti, ure|ivati dr`avu
tako da gradovi ili op{tine dobiju sopstvenu
samoupravu.
municipalitet, -eta m ‰nlat. municipalitasŠ
1. gradski odbor, op{tinsko ve}e, sud, gradska
uprava. 2. slu`benici, ~inovnici gradskog
odbora ili op{tine.
municipijum, -a = municipij, -a m ‰lat.
municipiumŠ ist. grad ili op{tina sa samo-
stalnom upravom.
munta, -e ` ‰venec. munta, ital. multa globaŠ
javna prodaja putem nadmetawa u ponu|enim
cenama; licitacija (v.), aukcija (v.).
muntati, -am nesvr{. ‰v. munta; u zna~ewu 2
verovatno od lat. mutare mewatiŠ 1. pokr. proda-
vati na licitaciji (v.). 2. fam. varati, podva-
qivati; iskori{}avati.
mural, -ala m ‰{p. mural zidni prema muro
zidŠ lik. velika slika na zidu zgrade, dostupna
pogledima prolaznika.
murva, -e ` ‰lat. morusŠ bot. dud, drvo i we-
gov plod.
murdar, -ara m ‰tur. murdar od pers. murdar ne-
~isto}aŠ zapu{tena, neuredna i aqkava osoba.
murdarluk, -a m, mn. murdarluci ‰tur. mur-
darl›k, v. murdarŠ neurednost, ne~isto}a, aqka-
vost.
murdarski
murdarski, -a, -o ‰tur. murdarl›k, v. murdarŠ
koji se odnosi na murdare; neuredan, aqkav;
lo{e ura|en.
mure}ep, -a m = mure}ef, -a m ‰tur. murekkep
od ar. murakkabŠ pokr. zast. mastilo, crnilo.
murid, -ida m ‰tur. murit od ar. murid onaj ko-
ji stremi ka ne~emuŠ pokr. 1. kandidat za kakav
dervi{ki red. 2. pristalica, sledbenik jednog
stare{ine, {eika.
murina, -e ` ‰ital. murena od lat. muraena od
gr~. myrainaŠ zool. otrovna morska riba, gra-
bqivica, sli~na jeguqi, Muraena helena.
murtat, -a m = murtatin, -a m ‰tur. murtet od
ar. murtaddŠ pokr. 1. izdajnik, izdajica. 2. ot-
padnik od vere.
murtatluk, -a m, mn. murtatluci ‰v. murtatŠ
pokr. izdaja.
mururija, -e ` ‰tur. mururiye od ar. muru-
riyyaŠ pokr. zast. tro{arina, putarina.
musaka, -e `, dat. i lok. musaki ‰tur. musaka
od ar. musaqqa natopqenŠ kulin. jelo od tanko
izrezanog krompira, patlixana ili tikvice sa
iseckanim ili mlevenim mesom koje se pe~e u
pe}nici.
musala, -e ` ‰tur. musalla od ar. musallaŠ pokr.
ve}i, otvoren prostor na koji muslimani jed-
nog mesta dolaze i zajedno klawaju bajramsku
molitvu.
musafir, -a m ‰tur. misafir od ar. musafirŠ
pokr. etnol. gost, putnik-namernik.
musafirhana, -e ` ‰tur. misafirhane od mu-
safir, pers. hane ku}aŠ pokr. etnol. zast. ku}a ili
odaja za putnike-namernike; gostionica u ko-
joj se mogu dobiti besplatno preno}i{te i
hrana.
muselim, -a m ‰tur. musellim od ar. musallimŠ
ist. visoki turski ~inovnik; zastupnik pa{e u
nekoj oblasti, sreski na~elnik, upravnik san-
xaka; muteselim.
musirati, musiram, 3. l. mn. musiraju
nesvr{. ‰fr. mousserŠ praviti penu, penu{ati
se; ispu{tati mehuri}e na povr{inu (o mine-
ralnoj vodi i gaziranim pi}ima).
muskarin, -ina m ‰lat. muscarius prema mu-
sca muvaŠ bot. otrovni sastojak u gqivi muhari,
Amanta muscarina).
mustra
muskat, -a m ‰ital. moscatoŠ 1. sorta miri-
snog gro`|a, mu{kat, mu{katel. 2. vino napra-
vqeno od tog gro`|a.
musk(e)lfiber, -a m ‰nem. Muskelfieber mi-
{i}na groznicaŠ fam. bol u mi{i}ima posle
fizi~ke aktivnosti.
musketa, -e ` ‰fr. mousquet od ital. moschet-
toŠ ist. voj. starinski model pu{ke s fitiqem.
musketar, -ara m ‰fr. mousquetaireŠ ist. voj-
nik naoru`an musketom.
muskul, -a m ‰lat. musculus mali mi{, mi-
{i}Š anat. mi{i}.
muskularan, -a, -o ‰lat. muscularis, v. mu-
skulŠ anat. mi{i}ni.
muskulatura, -e ` ‰nlat. musculatura od lat.
musculus mi{i}Š anat. svi mi{i}i tela, sistem
mi{i}a.
musli, musla m mn. i musli, muslija m
‰{vajcarski nem. Muesli, Musli od nem. Mus pi-
re, ka{aŠ me{avina `itarica, su{enog vo}a,
meda i drugih sastojaka, ob. se slu`i sa mle-
kom ili jogurtom.
musliman, -ana m (`. muslimanka, dat. mu-
slimanki) ‰tur. muslim od ar. muslimŠ 1. onaj ko-
ji je muslimanske veroispovesti, muhameda-
nac. 2. (Musliman) ist. pripadnik naroda mu-
slimanske veroispovesti koji `ivi u Bosni i
Hercegovini, Bo{wak.
muslimanski, -a, -o ‰v. muslimanŠ koji pri-
pada islamskoj veri, islamski.
muslin, -ina m ‰fr. mousseline od ital. mus-
solina prema ira~kom gradu MosuluŠ vrsta me-
ke i lake prozirne pamu~ne tkanine.
mustang, -a m, mn. mustanzi ‰engl. mustang od
mestengoŠ 1. poludivqi kow u sever-
amer. {p.
noameri~kim prerijama. 2. tip ameri~kog bor-
benog aviona iz Drugog svetskog rata.
musta}, -a}a m ‰fr. moustache, ital. mustac-
cio, prema gr~. mystaxŠ 1. pokr. zast. brk. 2. duge
dlake na wu{ci pojedinih `ivotiwa.
mustra, -e ` ‰nem. MusterŠ 1. uzorak, obrazac,
predmet koji slu`i za ugled. 2. {ara, {ablon
za vezewe, molerske radove i dr. 3. iron. pej.
osoba koj dobro poznaje obrazac, pravila sre-
dine i dobro se u wih uklapa.
811
muta
muta uzv. ‰ital. muta mewajŠ muz. upozorewe
muzi~aru koji svira dva instrumenta u orke-
stru da promeni instrument.
mutabilan, -lna, -lno ‰lat. mutabilisŠ kole-
bqiv, nestalan, promenqiv, nepostojan.
mutabxija i mutabxija, -e m ‰v. mutapŠ pokr.
etnol. onaj koji izra|uje mutape, pokriva~e ili
prostirke od kozje dlake.
mutavxija i mutavxija, -e ` v. mutabxija.
mutagen, -a m ‰v. mutacija, -genŠ biol. fizi~ki
ili hemijski ~inilac koji izaziva mutacije.
mutageneza i mutageneza, -e ` ‰v. mutacija,
-genezaŠ nastanak mutacije uzrokovan mutage-
nim agensima hemijske ili fizi~ke prirode.
mutant, -a m ‰lat. mutans prema mutare mewa-
ti seŠ 1. biol. organizam u kojem su mutacijom
promewena neka nasledna svojstva. 2. u jeziku
nau~ne fantastike, bi}e nastalo mutacijom
zemaqskih ili vanzemaqskih bi}a.
mutap, -apa m ‰tur. muytap od pers. muytab
pleteweŠ pokr. etnol. pokriva~ ili prostirka
od kozje dlake.
mutacija, -e ` ‰lat. mutatio promena, mewa-
weŠ 1. biol. promena u naslednim karakteri-
stikama, uslovqena promenama osobina gena,
bez vidqivih uzroka. 2. mewawe glasa u vreme
puberteta, mutirawe. 3. muz. ist. u sredwove-
kovnoj muzici, naziv za prelaz iz jednog heksa-
korda u drugi. 4. fon. promena kvaliteta glasa
koja nastaje pod dejstvom glasova u okru`ewu.
x mutacioni.
muter, -a m ‰nem. MutterŠ pokr. zast. matica za-
vrtwa.
mutesarif, -a m ‰tur. mutasarr›f od ar. muta-
sarrifŠ pokr. ist. 1. namesnik, na~elnik u nekoj
administrativnoj oblasti, guverner. 2. turski
vojno-administrativni stare{ina, valija. 3.
vlasnik, posednik.
muteselim, -a m = muselim (v.).
mutizam, -zma m ‰nem. Mutismus prema lat.
mutus nemŠ med. uro|ena ili ste~ena nesposob-
nost govora, mada govorni organi ne moraju bi-
ti o{te}eni; svesno, voqno postojano }utawe.
mutilacija, -e ` ‰lat. mutilatioŠ saka}ewe,
nagr|ivawe, unakazivawe.
mutirati, mutiram, 3. l. mn. mutiraju svr{.
i nesvr{. ‰v. mutacijaŠ 1. mewati, promeniti
812
mufte
glas u vreme puberteta. 2. biol. do`iveti muta-
ciju, promenu u naslednim osobinama.
muton, -ona m ‰v. mutacijaŠ biol. sastavni
deo gena, osnovna jedinica mutacije.
mutualizam, -zma m ‰lat. mutuus uzajamniŠ 1.
biol. vrsta uzajamnog odnosa, simbioze me|u je-
dinkama razli~itih vrsta ~ije je dejstvo kori-
sno za oba partnera. 2. uzajamno pomagawe. 3.
u~ewe francuskog socijaliste Prudona
(1809–1865) o preobra`aju kapitalizma u so-
cijalizam pomo}u beskamatnih zajmova, udru-
`ewa za uzajamnu pomo} i sl.
mutuacija, -e ` ‰lat. mutuatioŠ pozajmica,
zajam, pozajmqivawe.
muf, mufa i mufa m, mn. mufovi ‰nem. MuffŠ
1. deo ode}e (ob. od krzna) sa otvorima na obe
strane za grejawe {aka. 2. tehn. naglavak za po-
stavqawe merne i kontrolne opreme i za spaja-
we cevi.
mufa, -e ` ‰ital. muffaŠ pokr. pokvareno, pro-
kislo vino.
muflon, -ona m ‰fr. mouflonŠ zool. divqa ov-
ca s nadole povijenim dugim rogovima, Ovis
musimon.
mufquz, -uza m ‰tur. muflis od ar. muflisŠ 1.
pokvaren ~ovek; gotovan, bitanga. 2. osoba koja
je finansijski propala, bankrotirala.
mufquski, -a, -o ‰v. mufquzŠ kao mufquz;
gotovanski, pokvarewa~ki.
muftaluk, -a m, mn. muftaluci, gen. mn. muf-
taluka = muktaluk, -a m, mn. muktaluci, gen. mn.
muktaluka ‰v. mufteŠ ono {to se dobije ili
uzme besplatno; xabaluk (v.).
muftaxija, -e m = muktaxija, -e m ‰v. muf-
ta{Š pokr. v. mufta{.
mufta{, -a{a m = mukta{, -a{a m ‰tur. muft
od pers. muftŠ fam. pej. onaj koji `eli da ne{to
dobije besplatno, da `ivi na tu| ra~un.
mufta{iti, mufta{im nesvr{. = mukta-
{iti, mukta{im nesvr{. ‰v. mufta{Š pona{ati
se kao mukta{, `iveti na tu| ra~un.
mufta{tvo, -a s = mukta{tvo, -a s ‰v. muf-
ta{Š pona{awe i postupci mukta{a.
mufte pril. = mukte pril. ‰tur. muft od pers.
muftŠ fam. badava, besplatno.
muftija
muftija, -e m ‰tur. muftu od ar. muftiŠ 1. naj-
vi{i muslimanski sve{tenik u jednoj obla-
sti. 2. muslimanski velikodostojnik.
muftijstvo, -a s = muftiluk (v.).
muftiluk, -a m, mn. muftiluci ‰tur. muftu-
luk, v. muftijaŠ 1. zvawe, slu`ba, dostojanstvo
muftije. 2. nadle{tvo u kojem se nalazi muf-
tija.
muhabet, -a m ‰tur. mehabbet, muhabbet od ar.
mahabba qubavŠ 1. prijateqski razgovor, }a-
skawe. 2. qubav, drugarstvo, prijateqstvo.
muhamedanac, -nca m ‰prema imenu osniva-
~a islama MuhamedaŠ v. musliman.
muhamedanski, -a, -o ‰v. muhamedanacŠ v.
muslimanski.
muhamedanstvo, -a s ‰prema imenu osniva~a
islama MuhamedaŠ muslimanska vera, islam.
muharem, -a m ‰tur. muharrem od ar. muhar-
ramŠ prvi mesec po muslimanskom kalendaru.
muhafeza, -e ` ‰tur. muhafaza od ar. muhafa-
zaŠ zast. 1. tvr|ava, utvr|eni grad. 2. oblast,
podru~je koje se ~uva i brani.
muhafiz, -a m ‰tur. muhaf›z od ar. muhafizŠ
zast. zapovednik tvr|ave ili utvr|enog grada.
muhaxer = muhaxir (v.).
muhaxir, -a m i muhaxir, -ira m = muhaxer,
-a m ‰tur. muhacir od ar. muhagirŠ 1. pokr. iseqe-
nik, izbeglica, emigrant. 2. ist. izbeglica iz
Meke, pripadnik u`eg kruga sledbenika pro-
roka Muhameda. 3. osoba muslimanske veroi-
spovesti koja se seli iz neislamske zemqe u
islamsku.
muhtar = muktar (v.).
muxahedin, -ina m ‰ar. mugahid borac u xi-
hadu, tj. borac na Alahovom putu, borac za
mu{tuluk
islamŠ fanati~ni borac za islam; pred kraj
HH veka, naziv za dobrovoqce u gra|anskim ra-
tovima, ob. {iite iz Irana, koji se ~esto slu-
`e teroristi~kim metodima.
Muxahedin halk, -a m ‰v. muxahedin, halk
od ar. halq narod, qudstvoŠ pol. ime opozicione
organizacije u Iranu koja se suprotstavqa
vladavini {iitskih verskih vo|a i ima ume-
reno nacionalno-socijaldemokratski i seku-
larni karakter.
mu{ema, -e ` ‰tur. musamma od ar. mu{am-
maŠ plastificirano platno, obi~no se kori-
sti kao prekriva~ za kuhiwski sto.
mu{ir, -ira m ‰tur. musir od ar. mu{irŠ ist.
vojvoda, vojskovo|a, mar{al.
mu{kat, -a m i mu{katel, -a m ‰nlat. musca-
tellumŠ v. muskat.
mu{katla, -e ` ‰ital. moscato od klat. mu-
scus mo{usŠ bot. ukrasna biqka, Pelargonium
odoratissimum, ob. na prozorima i balkonima,
smrdqevak; up. pelargonija, geranijum.
mu{terija, -e ` ‰tur. musteri od ar. mu{tariŠ
onaj koji `eli ne{to da kupi, kupac; stalni
kupac; klijent.
mu{tikla, -e ` ‰nem. MundstuckŠ naprava za
pu{ewe u obliku cevi u koju se stavqa cigareta.
mu{trati, -am nesvr{. ‰nem. musternŠ 1. uve-
`bavati vojnike; dovoditi koga u red podvrga-
vaju}i ga strogoj disciplini. 2. kiwiti, gwa-
viti.
mu{tuluk, -a m, mn. mu{tuluci ‰tur. mustu-
luk od pers. mu`deŠ 1. radosna vest, dobar glas.
2. fig. nagrada onome ko je doneo lepu, radosnu
vest.
813
 N
nabildovan, -a, -o ‰v. bildovatiŠ `arg. koji
je gimnasti~kim ve`bama razvio i oja~ao mi-
{i}e, koji ima velike i upadqive mi{i}e;
razvijen, mi{i}av.
nabiflati, -am svr{. ‰v. biflatiŠ `arg. nau-
~iti napamet, nabubati.
nabob, a m ‰urdu nawwab od ar. nuwwab, mn.
od na’ib, v. naibŠ 1. ist. upravnik provincije
ili guverner u nekada{woj Indiji. 2. veoma
bogat ~ovek.
naval, -ala m ‰lat. navalis prema navis brodŠ
cena za prevoz tereta brodom, brodska vozarina.
navar, -a m ‰skr. od nav(igacija) i (rad)arŠ
radarski ure|aj za navigaciju u vazdu{nom sa-
obra}aju.
navigabilan, -lna, -lno ‰lat. navigabilis
prema navigare plovitiŠ po kome se mo`e plo-
viti, plovan; prohodan (za brodove).
navigati, -am nesvr{. ‰ital. navigareŠ pokr.
ploviti, obi~no na dugim prugama.
navigator, -a m ‰lat. navigatorŠ ~lan posade
broda ili aviona zadu`en za navigaciju. x na-
vigatorski.
navigacija, -e ` ‰lat. navigatio prema navis
la|aŠ 1. plovidba. 2. vo|ewe broda ili aviona
najpovoqnijim putem uz primenu ure|aja za
navigaciju.
navigacioni, -a, -o ‰v. navigacijaŠ koji se
odnosi na navigaciju; koji slu`i za navigaci-
ju. y navigacioni satelit ve{ta~ki satelit
koji dostavqa podatke neophodne za pomorsku
i vazdu{nu navigaciju.
navicert, -a m ‰skr. od engl. navi(gation)
cert(ificate)Š pom. deklaracija koju konzul neke
814
zara}ene zemqe izdaje brodu iz neutralne ze-
mqe, kao potvrdu da brodski teret nije name-
wen neprijatequ.
nagajka, -e `, gen. mn. nagajka/nagajki ‰rus. na-
gaèkaŠ kratak bi~ od prepletenih kai{eva.
nagan, -a m ‰fabri~ko imeŠ voj. vrsta revol-
vera velikog kalibra.
nagana, -e ` ‰engl. nagana od zulu u(lu)-naka-
neŠ vet. zarazna bolest kowa i goveda u tropskoj
Africi, prenosi je muva ce-ce.
nagari v. devanagari.
nagraisati, -i{em svr{. ‰ranije ograisati
od tur. ogramakŠ nastradati, nadrqati, lo{e
pro}i.
nadbiskup, -a m ‰v. biskupŠ crkv. najvi{i
biskup u odre|enoj pokrajini, upravnik arhi-
dijeceze (nadbiskupije). x nadbiskupski.
nadir, -ira m ‰srlat. nadir od ar. nazirŠ 1.
ta~ka na nebeskom svodu direktno su-
astron.
protna zenitu. 2. fig. najni`a ta~ka, najgori
trenutak u razvoju ~ega.
nadrealan, -lna, -lno ‰prevod od fr. surreel,
v.realanŠ koji je dalek od stvarnosti, koji li-
~i na san ili buncawe; malo verovatan.
nadrealizam, -zma m ‰prevod od fr. surreali-
sme, v. realizamŠ pokret u kwi`evnosti i
umetnosti koji se pojavio posle I svetskog rata
i ~iji predstavnici su nastojali da izraze sa-
dr`aj podsvesti, zanemaruju}i ili iskrivqu-
ju}i stvarni svet.
nadrealist(a), -e m ‰v. realistŠ sledbenik
nadrealizma.
nadrealisti~ki
nadrealisti~ki, -a, -o ‰v. nadrealizamŠ koji
se odnosi na nadrealizam ili nadrealiste (v.).
nadsinhronizacija, nadsinhronizovati
v. nahsinhronizacija, nahsinhronizovati.
naelektrisati, -i{em svr{. ‰v. elektrikaŠ
1. fiz. ispuniti elektricitetom; ukqu~iti u
strujno kolo. 2. fig. uzbuditi, uznemiriti; is-
puniti (koga) poletom, energijom.
nazal, -ala m ‰srlat. nasalis prema nasus nosŠ
fon.nazalni suglasnik ili samoglasnik, glas
pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja prolazi i
kroz nos.
nazalan, -lna, -lno ‰v. nazalŠ 1. anat. koji
pripada nosu, nosni. 2. fon. koji se izgovara
kroz nos.
nazalizacija, -e ` ‰nlat. nasalisatio, v. nazalŠ
fon. pretvarawe obi~nog samoglasnika ili su-
glasnika u nosni, izgovarawem kroz nos.
nazalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. na-
zalŠ fon. dati (glasu) nosnu artikulaciju, izgo-
voriti kroz nos.
nazalnost, -osti ` ‰v. nazalanŠ fon. svojstvo
glasa koji je nazalan, koji se izgovara kroz nos.
nazar, -a m ‰tur. nazar od ar. nazarŠ pokr. etnol.
izazivawe nesre}e ili bolesti pogledom ili
magijom, urok.
nazaren, -a m ‰lat. Nazarenus od gr~. Nazare-
nos Nazare}aninŠ 1. ist. pripadnik hri{}an-
ske sekte iz prvih vekova, koja je jo{ zadr`ala
mnoga pravila mojsijevske vere. 2. pripadnik
nazarenske crkve, nastale u XIX veku u okviru
protestantizma, ~iji ~lanovi odbijaju da slu-
`e vojsku i da nose oru`je. x nazarenski.
nazarenac, -nca v. nazaren.
nazir, -a m ‰tur. naz›r od ar. nazirŠ pokr. nad-
zornik, inspektor.
nazli pril. ‰tur. nazl› od pers. nazŠ dra`e-
stan, qubak, {armantan.
nazogastri~ni, -a -o ‰lat. nasus nos, gr~. ga-
ster trbuh, v. sondaŠ med. koji kroz nos ulazi u
jedwak pa u `eludac (nazogastri~na sonda).
nazor pril. ‰na{e na, tur. zor, v. zorŠ na silu,
silom, s mukom.
naib, -a m ‰tur. naib od ar. na’ibŠ ist. zamenik
ili zastupnik kadije.
nakalemiti
naiva, -e ` ‰nem. Naive, v. naivanŠ naivna
umetnost.
naivan i naivan, -vna, -vno ‰fr. naif od lat.
nativus prirodan, priro|enŠ lakoveran, pro-
stodu{an, bezazlen, neiskusan. y naivna
umetnost, naivno slikarstvo stvarala{tvo
ne{kolovanih slikara ili vajara, naj~e{}e s
motivima iz seoskog `ivota ili prirode, kat-
kad i s fantasti~nim sadr`ajem.
naivac, -vca m ‰v. naivaŠ naivni slikar, na-
ivni umetnik.
naivka, -e ` ‰v. naivanŠ 1. naivna devojka
ili `ena. 2. pozor. glumica koja igra uloge mla-
dih, prostodu{nih devojaka.
naivko, -a m ‰v. naivanŠ naivan ~ovek.
naivnost, -osti ` ‰v. naivanŠ osobina onoga
koji je naivan, lakovernost, prostodu{nost.
naiv~ina, -e m ‰v. naivanŠ izrazito naivna
osoba.
naira, -e ` ‰egz. nairaŠ nov~ana jedinica u
Nigeriji, deli se na 100 koba.
naj, -a m ‰tur. nay, ney od pers. nay, ney frula;
trskaŠ etnol. duva~ki instrument od trske, zurla.
najada, -e ` ‰gr~. NaiasŠ 1. mitol. re~na i iz-
vorska nimfa, kod starih Grka i Rimqana. 2.
fig. lepa kupa~ica; mlada, zavodqiva devojka.
3. vrsta slatkovodne vodene biqke sa zup~a-
stim listovima, Naias.
najkvirc, -a m ‰nem. Neugewurz novi za~inŠ
plodovi biqke Pimenta officinalis, sli~ni
krupnom biberu, upotrebqavaju se kao za~in;
up. piment.
najke, najki ` mn. ‰engl. Nike, fabri~ki na-
zivŠ vrsta sportskih patika, omiqenih me|u
mladima.
najlon, -ona m ‰engl. nylonŠ plasti~na masa
od koje se izra|uju ~vrsta i elasti~na vlakna,
kese i drugi proizvodi. x najlonski.
najlonka, -e ` ‰v. najlonŠ (ob. mn.) fam. `en-
ska ~arapa od najlona.
najt-klab, -a m, mn. najt-klabovi ‰engl.
night-clubŠ no}ni klub, no}ni lokal, s muzi-
kom, plesom i zabavnim programom.
nakalemiti, -im svr{. ‰v. kalem, kalemitiŠ
1. izvr{iti kalemqewe, cepiti (ob. pitomu
vo}ku na pitomu, radi oplemewivawa). 2. pri-
dodati, nametnuti, prikqu~iti (na ne{to).
815
nakara
nakara i nakara, -e ` ‰tur. nakkare od ar.
naqqaraŠ vrsta bubwa, talambas.
nakastile pril. ‰tur. kast od ar. qasd nameraŠ
namerno, svesno, hotimice.
nakastiti, -im svr{. ‰v. nakastileŠ naumi-
ti, odlu~iti, re{iti.
nakere, nakera ` mn. ‰ital. nacchera od ar.
naqqaraŠ pokr. drveni koturi}i koji se navuku
na prste i udaraju jedan o drugi radi ritma, ka-
stawete (v.).
nalbanta, -e m i nalbantin, -a m ‰tur. nal-
bant, prema pers. na'l potkovica, bend onaj koji
ve`eŠ potkiva~.
nalet, -a m ‰tur. lanet prokleto, prokletnik
od ar. la’naŠ |avo, zli duh; prokletstvo. z nalet
ga bilo |avo ga odneo.
nalow, -a m ‰gr~. analogeionŠ stalak, pult u
pravoslavnoj crkvi na kome stoji kwiga ili
ikona.
naluna v. nanula.
nam, -a m ‰tur. nam od pers. namŠ pokr. glas,
slava, popularnost.
namaz, -aza m ‰tur. namaz od pers. namazŠ mu-
slimanska molitva.
namalati, namalam svr{. ‰v. malatiŠ nasli-
kati, oslikati.
namastir v. manastir.
namolovati, -ujem svr{. ‰v. molovatiŠ na-
slikati, namalati.
nam}or, -a m ‰tur. nankor od pers. nan hleb,
kur slepŠ ~ovek zle naravi, mrzovoqan ~ovek,
~ovek koji je po prirodi lo{e raspolo`en.
namuz, -a i namus, -a m ‰tur. namus od ar. na-
mus, pers. namusŠ pokr. ~ast, ~estitost, po{te-
we.
nana1, -e ` ‰tur. nane od ar. na’na’Š bot. leko-
vita biqka, metvica, menta, Mentha piperita.
nana2, -e ` v. nena.
nanizam, -zma m ‰fr. nanisme prema gr~. na-
nos kepec, patuqakŠ biol., anat. zastoj u rastewu,
patuqasti rast, zakr`qalost.
nankin, -a i nanking, -a m ‰prema kineskom
gradu NankinguŠ laka pamu~na tkanina svetle
boje.
nano- ‰gr~. nanos kepec, patuqakŠ kao prvi
deo slo`enih re~i zna~i patuqast; u jedini-
816
napolitanski
cama mere ozna~ava milijarditi deo jedinice
iskazane drugim delom.
nanokefalija, -e ` ‰v. nano-, gr~. kephale
glavaŠ anat. nedovoqan rast glave.
nanomelija, -e ` ‰v. nano-, gr~. melos udŠ
anat. zakr`qalost udova.
nanometar i nanometar, -tra m ‰v. nano-,
-metarŠ fiz. milijarditi deo metra.
nanosekunda, -e ` ‰v. nano-, sekundaŠ fiz.
milijarditi deo sekunde.
nanosomija ‰v. nano-, gr~. soma teloŠ v. na-
nizam.
nanotehnologija, -e ` ‰v. nano-, tehnologi-
jaŠ tehnologija izrade mikroskopski sitnih
ure|aja.
nanula, e ` ‰tur. nal›n od ar. na’laynŠ (ob. mn.)
drvena sandala, otvorena papu~a s drvenim |o-
nom i jednim kai{em za stopalo.
naos, -a m ‰gr~. naosŠ arhit. glavni deo an-
ti~kog hrama, svetili{te u kome je kip bo`an-
stva.
napa1, -e `, gen. mn. napa ‰fr. nappeŠ pokr.
stolwak, pokriva~.
napa2, -e `, gen. mn. napa ‰engl. napŠ vrsta me-
ke ko`e za izradu rukavica i ode}e.
napakovati, -ujem svr{. ‰v. pakovatiŠ 1. sta-
viti mnogo (stvari) u paket. 2. la`no optu`i-
ti koga, podmetnuti kome krivicu.
napalm, -a m, gen. mn. napalma ‰engl. napalm,
skr. od na(phthene) i palm(itate)Š zapaqiva smesa
benzina i natrijum palmitata koja se koristi u
bombama (napalm-bomba) i baca~ima plamena.
napenaliti se, napenalim se svr{. ‰v. penal1Š
`arg. namestiti se, iskrsnuti, nacrtati se.
napoleon, -ona m = napoleondor, -ora m ‰fr.
Napoleon d'or zlatni NapoleonŠ francuski
zlatnik od 20 franaka s likom Napoleona; up.
lujdor.
napoleondor v. napoleon.
napolitanke, napolitanki ` mn. ‰nem. Nea-
politaner, v. napolitanskiŠ fabri~ki slatki{
od vi{e oblandi izme|u kojih je vo}ni ili ~o-
koladni krem.
napolitanski, -a, -o ‰lat. Neapolitanus od
gr~. Neapolis NapuqŠ napuqski, iz Napuqa (na-
politanske pesme).
napumpati
napumpati, -am svr{. ‰v. pumpatiŠ napuniti
(vazduhom, te~no{}u) pomo}u pumpe.
nar, -a m, mn. narovi ‰tur. enar, nar od pers.
enar, narŠ bot. grm ili ni`e drvo iz toplijih
krajeva, granat, mograw, Punica granatum; plod
te biqke, s kiselkastim crvenim zrnima.
naravou~enije, -a s ‰rus. nravou~enieŠ mo-
ralna pouka; zakqu~ak, pouka koja sledi iz ne-
kog doga|aja, pri~e ili kwi`evnog dela.
naranxa, -e ` ‰tur. naranc od pers. narengŠ
zimzeleno drvo iz toplih krajeva, vrsta ju`nog
vo}a, pomoranxa, Cytrus aurantium; plod te
biqke. x naranxin.
naranxada v. oran`ada.
naranxast, -a, -o ‰v. naranxaŠ boje naranxe,
oran`, crvenkasto`ut.
narativan, -vna, -vno ‰lat. narrativus od nar-
rare pri~ati, pripovedatiŠ koji slu`i pripo-
vedawu, pripovedni, pripoveda~ki (narativ-
na proza).
narativnost, -osti ` ‰v. narativanŠ osobi-
na onoga {to je narativno.
naratologija, -e ` ‰v. naracija, -logijaŠ iz-
u~avawe narativne proze, deo nauke o kwi`ev-
nosti.
narator, -a m ‰lat. narratorŠ onaj koji pri~a,
pripoveda~; osoba koja svojim glasom komenta-
ri{e dokumentarni film, televizijsku emi-
siju i sl. x naratorski.
naracija i naracija, -e ` ‰lat. narratio pre-
ma narrare pri~ati, pripovedatiŠ pri~awe,
pripovedawe, izlagawe.
narval, -ala m ‰norv. i dan. narhvalŠ zool. ark-
ti~ki sisar, vrsta kita, Monodon monoceros,
duga~ak do {est metara, s velikom kqovom kod
mu`jaka.
nargila i nargila, -e ` ‰tur. nargile od pers.
nargileŠ isto~wa~ka naprava za pu{ewe u kojoj
duvanski dim prolazi kroz vodu i tako se hladi.
nard, -a m = narda, -e ` ‰gr~. nardosŠ bot. odo-
qen, valerijana; aromati~no uqe nekih vrsta
te biqke, mnogo kori{}eno u starom veku. x
nardov i nardin.
narda = nard (v.).
narihtati, -am svr{. ‰v. rihtatiŠ fam. name-
stiti, podesiti, doterati.
narteks
narko- ‰gr~. narke uko~enost, omamqenostŠ
kao prvi deo slo`enice pokazuje da se re~ od-
nosi na omamqivawe, uspavqivawe, ili na
opojne droge.
narkoanaliza, -e ` ‰v. narko-, analizaŠ psi-
hoterapija uz upotrebu lekova koji izazivaju
omamqenost kod pacijenta.
narkodiler, -a m ‰v. narko-, dilerŠ prepro-
davac droge.
narkoza, -e ` ‰gr~. narkosis, v. narko-Š uspava-
nost, duboka nesvest izazvana lekovima u ciqu
hirur{ke intervencije; totalna anestezija.
narkolepsija, -e ` ‰v. narko-, v. (kata)lep-
sijaŠ med. bolest koja se karakteri{e iznenad-
nim napadima neodoqive sawivosti.
narkolepti~ar, -a m ‰v. narkolepsijaŠ onaj
koji boluje od narkolepsije.
narkom, -a m ‰rus. narkom, skr. od nar(odnáè)
kom(issar)Š ist. naziv za ministra u Sovjet-
skom Savezu do 1946.
narkoman, -ana m ‰v. narko-, -manŠ zavisnik
od narkotika, opojnih droga.
narkomanija, -e ` ‰v. narko-, -manijaŠ zavi-
snost od droge.
narkomanski, -a, -o ‰v. narkomanŠ koji se
odnosi na narkomane i narkomaniju.
narkomafija, -e ` ‰v. narko-, mafijaŠ sloj
kriminalaca, mafija{a koji se bave krijum~a-
rewem i preprodajom droge.
narkomafija{, -a{a m ‰v. narkomafijaŠ
pripadnik narkomafije.
narkos, -a m ‰v. narkomanŠ `arg. narkoman.
narkoterapija, -e ` ‰v. narko-, terapijaŠ
psih. metod le~ewa psihi~kih oboqewa pri ~e-
mu se bolesniku daju sredstva za uspavqivawe.
narkotizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. nar-
kotikŠ med. podvrgnuti narkozi, uspavati.
narkotik, -a m, mn. narkotici ‰gr~. narkoti-
kos prema narkoun omamqivati, uspavqivatiŠ
a. farm. sredstvo za uspavqivawe. b. opojna
droga.
narkoti~an, -~na, -~no i narkoti~ki, -a,
-o ‰v. narkotikŠ koji izaziva san, koji uspavqu-
je; koji deluje kao opojna droga.
narteks, -a m = nartecijum, -a m ‰gr~. nart-
hex, lat. nartheciumŠ arhit. usko, ~etvrtasto pre-
817
nartecijum
dvorje u ranohri{}anskim crkvama, u kome su
se zadr`avali katekumeni (v.) i pokajnici,
priprata v. egzonarteks.
nartecijum = narteks (v.).
narcizam v. narcisizam.
Narcis, -a m ‰gr~. NarkissosŠ mitol. lepi mla-
di} koji se zaqubio u sopstveni lik, pa se,
ogledaju}i se u jezeru, pao i utopio se.
narcis, -a m ‰lat. narcissus od gr~. narkissos, v.
NarcisŠ 1. bot. ukrasna biqka belih cvetova,
sunovrat, Narcissus poeticus. 2. narcisoidna
osoba.
narcisizam ‰v. NarcisŠ samozaqubqenost,
preterano divqewe samom sebi. x narcisi-
sti~ki.
narcisoidan, -dna, -dno ‰v. NarcisŠ zaqu-
bqen u sebe, samoqubiv, uobra`en.
narcisoidnost, -osti ` ‰v. narcisoidanŠ
sklonost ka narcisizmu.
narcisti~ki v. narcisisti~ki.
NASA, -e ` ‰skr. od engl. National Aeronau-
tics and Space AdministrationŠ agencija ame-
ri~ke vlade koja rukovodi kosmi~kim istra-
`ivawima, osnovana 1968. godine.
nasib, -iba m ‰tur. nasib, nasip od ar. nasibŠ
pokr. onaj ko je nekome su|en, su|enik, su|enica.
nasinhronizacija, nasinhronizovati v.
nahsinhronizacija, nahsinhronizovati.
nascentan, -tna, -tno ‰lat. nascens od nasci
roditi seŠ 1. koji se ra|a, koji nastaje. 2. hem. (o
elementu) koji se upravo oslobodio iz jediwe-
wa i ~iji se atomi jo{ nisu spojili u molekule.
nasciturus, -a m ‰nlat. nasciturus koji }e se
roditiŠ med., prav. za~eto a jo{ nero|eno dete.
nat, -a, mn. natovi ‰nem. NahtŠ pokr. zast. {av
`enske ~arape.
natalitet, -eta m ‰srlat. natalitas, v. natalniŠ
broj ro|ene dece u odnosu na ukupno stanovni-
{tvo, prira{taj stanovni{tva; up. mortali-
tet.
natalni, -a, -o ‰lat. natalis prema natus ro-
|enŠ koji se odnosi na ro|ewe. y natalni ho-
roskop astrol. horoskop sastavqen prema datu-
mu ro|ewa.
natapirati v. tapirati.
nataro{ v. notaro{.
818
naturalizam
nativizam, -zma m ‰engl. nativism prema lat.
nativus uro|en, priro|enŠ filoz. shvatawe po
kome odre|ene predstave i pojmovi postoje u
qudskom umu od ro|ewa.
nativni, -a, -o ‰lat. nativus prema natus ro-
|enŠ 1. uro|en, priro|en; doma}i. 2. miner. (o
hemijskom elementu) koji se u prirodi nalazi
u slobodnom stawu, van jediwewa.
NATO, NATO-a m ‰skr. od engl. North Atlan-
tic Treaty Organization Organizacija Severnoa-
tlantskog paktaŠ vojni savez SAD i zapadnoe-
vropskih zemaqa, osnovan 1949. godine, posle
pada komunizma delimi~no pro{iren i na is-
to~nu Evropu. x natovski.
natrijum, -a i natrij, -ija m ‰nlat. natrium
od ar. natrun od gr~. nitron {alitraŠ hemijski
element, lak, srebrnastobeli metal, simbol
Na, atomski broj 11, prisutan u mnogobrojnim
jediwewima. y natrijum-hlorid kuhiwska
so, NaCl; natrijum-karbonat soda, Na2CO2;
natrijum-bikarbonat soda bikarbona, NaH-
CO3; natrijum-hidroksid kausti~na, kamena
soda, NaOH.
natron, -ona m (fr. natronŠ stari naziv za na-
trijum-karbonat ili natrijum-bikarbonat u
prirodnom stawu, v. natrijum.
natura, -e ` ‰lat. natura prema nasci roditi
seŠ 1. priroda. 2. karakter, narav, }ud. Z plati-
ti u naturi platiti robom ili radom umesto
novcem.
naturalan, -lna, -lno ‰lat. naturalis priro-
danŠ 1. prirodan. 2. koji se obavqa u naturi,
bez pla}awa novcem. y naturalna privreda
privreda u primitivnim zajednicama, gde se
ne proizvodi za tr`i{te nego samo za sopstve-
ne potrebe; naturalna razmena, naturalna
trgovina razmena, trampa jedne robe za drugu.
naturalizam, -zma m ‰lat. naturalis priro-
danŠ 1. a. pravac u kwi`evnosti i umetnosti,
nastao iz realizma u drugoj polovini XIX ve-
ka, nastojao da primeni otkri}a prirodnih na-
uka i pozitivisti~ke filozofije. b. insisti-
rawe na grubim, ru`nim, neprijatnim detaqi-
ma u prikazivawu nekog doga|aja ili neke sre-
dine. 2. filozofsko u~ewe po kome nema stvar-
nosti izvan prirode, tako da se sve pojave mogu
objasniti fizi~kim zakonima.
naturalizacija
naturalizacija, -e ` ‰fr. naturalisation, v.
naturalanŠ davawe dr`avqanstva strancu;
odoma}ewe.
naturalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
naturaliser, v. naturalanŠ dati (kome) dr`a-
vqanstvo, primiti, primati (stranca, doseqe-
nika) za gra|anina svoje zemqe.
naturalije, naturalija ` mn. ‰lat. naturalia,
v. naturalanŠ 1. prav. ono {to poti~e iz priro-
de, prirodna dobra. 2. preparirani ili kon-
zervisani predmeti iz prirode (u zbirkama,
muzejima).
naturalist(a), -e ` ‰fr. naturaliste, v. natu-
ralanŠ 1. pristalica naturalizma. 2. zast. pri-
rodwak, prirodoslovac.
naturalisti~ki, -a, -o ‰v. naturalist(a)Š
koji je svojstven naturalizmu (v.) ili natura-
listima.
naturizam, -zma m ‰fr. naturisme prema natu-
re priroda, v. naturaŠ kult prirode; pokret za
boravak u prirodi, uz prirodnu ishranu, s mi-
nimalnom upotrebom industrijskih proizvo-
da, ~esto i bez ode}e.
naturist(a), -e m ‰v. naturizamŠ pristalica
naturizma; nudista (v.).
naturisti~ki, -a, -o ‰v. naturist(a)Š koji se
odnosi na naturizam (v.) i naturiste.
naturfilozofija, -e ` ‰nem. Naturphilosop-
hie, v. natura, filozofijaŠ primena rezultata
prirodnih nauka u filozofiji, za razliku od
metafizike ili od istorijske filozofije.
natur{nicla, -e ` ‰nem. NaturschnitzelŠ ko-
mad mesa pe~en na `aru ili na masti, bez za~i-
na i dodataka.
natur{~ik, -a m, mn. natur{~ici ‰rus. na-
turæik prema lat. natura prirodaŠ tuma~ film-
ske uloge koji nije profesionalni glumac, ko-
ji igra ono {to je u `ivotu.
nauzeja, -e ` ‰lat. nausea od gr~. nausia mor-
ska bolest, od naus brodŠ med. mu~nina, ga|ewe;
`eqa za povra}awem.
nauzeozan, -zna, -zno ‰lat. nauseosus, v. nau-
zejaŠ koji izaziva mu~ninu, odvratan.
naumahija, -e ` ‰gr~. naumachia od naus
brod, -machia borbaŠ pomorska bitka kao pred-
stava za zabavu gledalaca, naro~ito u starom
Rimu.
naftalin
naupatija, -e ` ‰gr~. naus brod, v. -patijaŠ
morska bolest.
naut, -a m ‰tur. nohud od pers. nuhud, nohudŠ
bot. leblebija, slanutak, Cicer arietinum.
nautika, -e `, dat. nautici ‰gr~. nautikos, v.
nauti~kiŠ nauka o upravqawu brodom; ve{ti-
na plovidbe.
nautilus, -a m ‰lat. nautilus od gr~. nautilos
moreplovacŠ zool. meku{ac glavono`ac iz In-
dijskog okeana koji `ivi u {koqci, s mnogo-
brojnim pipcima, Nautilus pompilius.
nauti~ar, -a m ‰v. nautikaŠ stru~wak za nau-
tiku, moreplovac.
nauti~ki, -a, -o ‰gr~. nautikos nauti~ki pre-
ma nautes mornar, naus brodŠ koji se odnosi na
nautiku; pomorski, plovidbeni. y nauti~ka
miqa mera za udaqenost, 1.852 metra; nau-
ti~ki turizam boravak turista na brodu ili
jahti, uz krstarewe po moru, rowewe, ribolov
i sl.
nautomanija, -e ` ‰gr~. nautes mornar, v. ma-
nijaŠ preterana strast prema plovidbi morem.
nautofobija, -e ` ‰gr~. nautes mornar, v. fo-
bijaŠ strah od plovidbe morem.
nafaka, -e ` ‰tur. nafaka od ar. nafaqaŠ 1. a.
hrana, `ivotne potrebe. b. ono {to je ~oveku
su|eno da pojede i popije tokom `ivota. 2. sud-
bina; voqa bo`ja.
nafilovati, -lujem svr{. ‰v. fil1, filova-
tiŠ 1. napuniti (neko jelo) filom, nadevom. 2.
ispuniti, natrpati.
nafora, -e ` ‰gr~. anaphora od anapherein iz-
nositiŠ rel. komadi} posve}enog hleba koji se
u pravoslavnoj crkvi deli posle liturgije; up.
hostija.
nafta, -e ` ‰lat. naphtha od gr~. naphtha od
pers. neft katranŠ 1. sirovo zemno uqe, sme|a
te~nost iz koje se destilacijom dobija benzin
i niz drugih derivata, va`an izvor energije. 2.
uqe za lo`ewe (pe} na naftu).
naftalin, -ina m ‰fr. naphtaline, v. naftaŠ
hem. ugqovodonik u obliku belih kristala
o{trog mirisa, koristi se za za{titu od mo-
qaca i u hemijskoj industriji; Z izvaditi iz
naftalina ponovo uvesti u upotrebu ne{to
{to je vreme pregazilo. x naftalinski.
819
naftalinac
naftalinac, -nca m ‰v. naftalin, naftaŠ
ist. podrugqiv naziv za oficira austrougar-
ske vojske koji se reaktivirao u Nezavisnoj
Dr`avi Hrvatskoj.
naftarica, -e ` ‰v. naftaŠ fam. pe} na naftu.
nafta{, -a{a m ‰v. naftaŠ radnik na naft-
nim izvorima; vlasnik naftnih izvora. x naf-
ta{ki.
nafteni, -a, -o v. naftni.
nafteni, naftena m mn., jd. naften, gen. naf-
tena ‰v. naftaŠ hem. zasi}eni ugqovodonici ~i-
ji molekul sadr`i prsten ugqenikovih atoma,
cikloparafini.
naftni, -a, -o ‰v. naftaŠ koji se odnosi na
naftu. y naftni derivati jediwewa dobijena
destilacijom nafte, koja slu`e kao gorivo
(benzin, petrolej, parafin itd.).
naftovod i naftovod, -a m ‰v. naftaŠ cevo-
vod za preno{ewe nafte na ve}e udaqenosti.
nahaberiti, -im svr{. ‰v. haberŠ javiti, iz-
vestiti, poru~iti.
naheriti (se), naherim (se) svr{. ‰v. naheroŠ
postaviti (se) nakrivo, nakriviti (se).
nahero pril. ‰tur. egri kriv, nakrivqenŠ na-
krivo, koso.
nahija, -e ` ‰tur. nahiye od ar. nahiyaŠ ist. ma-
wa upravna jedinica u Osmanlijskom carstvu.
nahsinhronizacija, -e ` ‰nem. Nachsynchro-
nisation, prema nach posle, v. sinhronizacijaŠ
naknadno snimawe dijaloga i drugih zvukova na
ve} snimqenu filmsku sliku.
nahsinhronizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰nem. nachsynchronisierenŠ (iz)vr{iti nahsin-
hronizaciju (v.).
naci prid. indekl. ‰nem. Nazi, skr. od national-
sozialistischŠ v. nacisti~ki.
nacizam, -zma m ‰nem. Nazismus, skr. od Nati-
onalsozialismusŠ v. nacionalsocijalizam.
nacija, -e ` ‰lat. natio ro|ewe, rod, prema
nasci roditi seŠ narod, narodna zajednica na-
stala na osnovu zajedni~kog porekla, jezika,
istorije i kulture.
naciokratija, -e ` ‰v. nacija, -kratijaŠ vla-
davina nacionalista; preuzimawe vlasti pod
izgovorom brige o navodnim interesima naci-
je. x naciokratski.
820
nacionalsocijalizam
nacion, -ona m ‰nem. NationŠ v. nacija.
nacionalan, -lna, -lno (odr. nacionalni,
-a, -o) ‰nlat. nationalisŠ koji pripada naciji, na-
rodni. y nacionalna mawina grupa stanov-
ni{tva koja se po nacionalnosti razlikuje od
glavnog stanovni{tva dr`ave u kojoj `ivi; na-
cionalni dohodak ukupan iznos prihoda koji
godi{we ostvaruju svi privredni faktori u
jednoj naciji; nacionalni park podru~je pod
dr`avnom za{titom zbog prirodnih lepota,
flore ili faune.
nacionale prid. indekl. ‰ital. nazionale na-
cionalanŠ u jeziku medija, nacionalna veli~i-
na: dodatak uz imena veoma popularnih film-
skih, peva~kih, sportskih i drugih zvezda
(Brena ‹).
nacionale prid. indekl. ‰v. nacionalanŠ razg.
koji predstavqa nacionalnu vrednost.
nacionalizam, -zma m ‰v. nacionalanŠ 1.
kult sopstvene nacije na {tetu drugih, prete-
rani patriotizam; {ovinizam. 2. nacionalna
svest, qubav prema sopstvenoj naciji.
nacionalizacija, -e ` ‰v. nacionalizova-
tiŠ ekon. pretvarawe privatne imovine u dr-
`avnu.
nacionalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
nationaliserŠ sprovesti, sprovoditi naciona-
lizaciju, podr`aviti privatnu imovinu.
nacionalist(a), -e m (`. nacionalistki-
wa) ‰fr. nationalisteŠ 1. sledbenik nacionali-
zma, onaj koji isti~e prava i interese sopstve-
ne nacije na {tetu drugih. 2. patriota, rodo-
qub.
nacionalisti~ki, -a, -o ‰v. naciona-
list(a)Š koji izra`ava nacionalizam.
nacionalitet, -eta m ‰fr. nationaliteŠ v. na-
cionalnost.
nacionalnost, -osti ` ‰v. nacionalanŠ 1.
pripadnost odre|enoj naciji, narodnost. 2.
pripadnici jedne nacije, narod.
nacionalsocijalizam, -zma m ‰nem. Natio-
nalsozialismusŠ ist. ekstremno desni~arski, ra-
sisti~ki pokret i ideologija Nacionalsoci-
jalisti~ke radni~ke partije (NSDAP) u Ne-
ma~koj posle 1933, pod vo|stvom Adolfa Hi-
tlera.
nacionalsocijalist(a)
nacionalsocijalist(a), -e m (`. nacional-
socijalistkiwa) ‰nem. NationalsozialistŠ pri-
padnik nacionalsocijalisti~kog pokreta, na-
cist(a).
nacionalsocijalisti~ki, -a, -o ‰nem. nati-
onalsozialistischŠ koji se odnosi na nacionalso-
cijalizam (v.) ili nacionalsocijaliste (v.).
nacist(a), -e m ‰skr., nem. NazistŠ v. nacio-
nalsocijalist(a).
nacisti~ki, -a, -o ‰skr., nem. nazistischŠ v.
nacionalsocijalisti~ki.
nacugati (se), -am (se) svr{. ‰v. cugatiŠ fam.
napiti se, opiti se.
naxak, -a m ‰tur. nacakŠ ist. vrsta starinskog
hladnog oru`ja, sekirica na dugoj dr{ci. y
naxak-baba jezi~ava i zla `ena.
na{minkati, -am svr{. ‰v. {minkatiŠ 1. na-
neti {minku na lice. 2. fig. ulep{ati, dotera-
ti, prikazati ne{to lep{im nego {to je u
stvarnosti.
na{panovati, -ujem svr{. ‰v. {panovatiŠ
pokr. nategnuti, napeti, rastegnuti.
na{tampati, -am svr{. ‰v. {tampatiŠ 1.
{tampati, otisnuti na hartiju; objaviti u
{tampanom vidu. 2. fam. napisati {tampanim
slovima.
na{telovati, -ujem svr{. ‰v. {telovatiŠ na-
mestiti, podesiti, doterati.
na{timovati, -ujem svr{. ‰v. {timovatiŠ 1.
muz. podesiti `ice (na klaviru ili `i~anom
instrumentu) na odgovaraju}u visinu tona. 2.
fig. udesiti, promeniti, prilagoditi (broje-
ve, podatke i sl.).
NBA /en-be-a ili, ~e{}e, en-bi-ej/, -a m
‰engl. NBA, skr. od National Basketball Associati-
onŠ nacionalna liga ko{arka{kih klubova u
SAD i Toronta iz Kanade.
neagresivan, -vna, -vno ‰ne, v. agresivanŠ
koji nije agresivan; prodoran, nasilan.
neadekvatan i neadekvatan, -tna, -tno ‰v.
adekvatanŠ koji nije adekvatan, neodgovaraju}i.
neadekvatnost i neadekvatnost, -osti ` ‰v.
neadekvatanŠ svojstvo onoga koji ili onoga
{to nije adekvatno.
neaktivan, -vna, -vno ‰v. aktivanŠ koji nije
aktivan.
neverbalan
neaktivnost, -osti ` ‰v. aktivanŠ nedosta-
tak aktivnosti, nerad, pasivnost.
neamater, -era m ‰v. amaterŠ sportista koji
nije u radnom odnosu sa sportskim dru{tvom,
ali prima izvesnu nov~anu naknadu. x neama-
terski.
neanga`ovan, -a, -o ‰v. anga`ovatiŠ koji ni-
je anga`ovan, koji stoji po strani, neukqu~en.
y neanga`ovane zemqe pol. raniji naziv za ne-
svrstane, vanblokovske zemqe.
neanga`ovanost, -osti ` ‰v. anga`ovatiŠ
stawe onoga ko nije anga`ovan, ko se ne zauzi-
ma za ne{to ili ne u~estvuje u ~emu.
neandertalac, -lca m ‰nem. Neanderthal-
mann, po dolini Neandertal (Neanderthal) u
Nema~koj gde su 1856. prona|eni fosilni
ostaciŠ1. pra~ovek iz doba pleistocena, Homo
neanderthalensis, nizak i sna`ne gra|e, koji je
`iveo naporedo s precima dana{weg ~oveka
(homo sapijensa). 2. fig. primitivan ~ovek, di-
vqak, prostak. x neandertalski.
nebula, -e ` ‰lat. nebula magla; oblakŠ astron.
masa me|uzvezdane materije koja se kroz tele-
skop vidi kao svetli obla~i}, maglina.
nebularan, -rna, -rno ‰lat. nebularis, v. nebu-
laŠ astron. koji se odnosi na nebulu, maglinu; y
nebularna hipoteza svaka hipoteza po kojoj je
Sun~ev sistem nastao zgu{wavawem iz prvo-
bitne jednoli~ne magline; prvi je takvu hipo-
tezu postavio filozof Imanuel Kant u XVIII
veku, a dopunio je francuski matemati~ar
Pjer-Simon Laplas.
nebuloza, -e ` ‰lat. nebulosa maglovita, v.
nebulaŠ 1. v. nebula. 2. nejasna predstava; neod-
re|eno, maglovito pri~awe.
nebulozan, -zna, -zno ‰lat. nebulosus maglo-
vit, v. nebulaŠ maglovit, nejasan, neodre|en;
proizvoqan.
nebuloznost, -osti ` ‰v. nebulozanŠ svoj-
stvo onoga {to je nebulozno, neodre|enost.
nevakat, -kta m ‰v. vakatŠ pokr. nevreme, ne-
zgodno vreme.
nevera, -e ` ‰venec. nevera od neve snegŠ pokr.
oluja, nepogoda na moru.
neverbalan, -lna, -lno ‰v. verbalanŠ koji se
ne slu`i re~ima ili nije iskazan re~ima (ne-
verbalna komunikacija).
821
neverin
neverin, -ina m ‰venec. neverin, dem. od neve-
ra, v. neveraŠ pokr. mawa, slabija oluja.
nevro- v. neuro-.
nevrozi-sultan, -ana m i nevruz, -a m ‰tur.
nevruz-sultan od pers. newruz novi dan, ar. sultan
car, vladar, prema persijskom sultanu Xelalu-
dinu Melik{ahu koji je uveo kalendar po ko-
jem godina po~iwe prvim danom prole}aŠ pokr.
prvi dan prole}a, 21. mart.
nevus, -a m ‰lat. naevusŠ med. mlade`, mrqa,
znak na ko`i.
negaziran, -a, -o ‰v. gazirati1Š kome nije do-
dat gas, koji ne sadr`i mehuri}e ugqen-diok-
sida (o mineralnoj vodi, napitku).
negativ, -a m ‰nem. Negativ od fr. negatif, lat.
negativusŠ fot. slika na filmu ili fotograf-
skoj plo~i, na kojoj su tamna mesta svetla i
obrnuto, a ~ijim se kopirawem dobija pozitiv.
negativan, -vna, -vno ‰lat. negativusŠ 1. od-
re~an, koji odri~e, koji izri~e negaciju. 2. ne-
povoqan, neprihvatqiv, lo{. y negativan od-
govor odgovor kojim se odbija neki zahtev; ne-
gativan broj mat. broj mawi od nule, koji se
ozna~ava predznakom minus; negativna uto-
pija kwi`. zami{qeno ure|ewe u kome su odno-
si i `ivot qudi gori nego {to su danas.
negativac, -vca m ‰v. negativanŠ negativan
lik u kwi`evnom delu, filmu i sl.; onaj koji
igra negativnu ulogu u ~emu; supr. pozitivac.
negativizam, -zma m ‰v. negativanŠ 1. psih.
pona{awe koje te`i ka odbijawu zahteva, nesa-
radwi i neprijateqstvu prema drugim qudi-
ma. 2. op{ti odbojan stav prema nekoj ideji.
negativist(a), -e m ‰v. negativizamŠ osoba
sklona negirawu, koja ne prihvata tu|e zahteve
ili predloge.
negativisti~ki, -a, -o ‰v. negativist(a)Š ko-
ji se odnosi na negativizam (v.) i negativiste.
negativitet, -eta m ‰srlat. negativitas, v. ne-
gativanŠ 1. filoz. nepostojawe ili odricawe
~ega, shva}eno kao deo stvarnog sveta. 2. v. ne-
gativnost.
negativnost, -osti ` ‰v. negativanŠ svojstvo
onoga {to je negativno.
negator, -a m ‰lat. negator, v. negiratiŠ onaj
koji negira, koji pori~e. x negatorski.
822
negromantija
negatron, -a m ‰v. nega(tivan), (elek)tronŠ
fiz.elektron; up. pozitron.
negacija, -e ` ‰lat. negatio, v. negiratiŠ 1.
odricawe, poricawe, odbijawe. 2. log. zamena
neke tvrdwe woj suprotnom tvrdwom. 3. lingv.
odre~na re~ (npr. ne, niko, nigde).
negve, negava/negvi ` mn. ‰ma|. nyug, stma|.
neugŠ okovi, obi~no za noge.
negirati, negiram, 3. l. mn. negiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. negareŠ poricati, odricati, ospo-
ravati; re}i œneŒ.
neglaziran, -a, -o ‰v. glaziranŠ koji nije
glaziran, koji nema glazure.
negligencija, -e ` ‰lat. negligentia prema
negligere zanemaritiŠ nemar, nehat, zapu{ta-
we, zapostavqawe.
negli`e, -ea m ‰fr. neglige nemaranŠ intim-
na ode}a, ku}na haqina (biti u negli`eu); po-
luodevenost.
negocijator, -a m ‰lat. negotiator prema ne-
gotiari pregovarati od negotium posaoŠ onaj ko-
ji vodi pregovore, pregovara~.
negocijacija, -e ` ‰lat. negotiatio, v. negoci-
jatorŠ pregovarawe, pregovori.
negrid, -ida m ‰v. negro-Š v. negroid.
negrito, -a m, mn. negritosi ‰{p. negrito dem. od
negro crnacŠ pripadnik crne rase malog rasta,
na Malajskom poluostrvu i na Filipinima.
negro- ‰{p. i port. negro crnŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na crnce,
crnu rasu.
negroid, -ida m ‰v. negro-Š antrop. op{ti na-
ziv za pripadnika rase tamne ko`e, u Africi
i drugde.
negroidan, -dna, -dno ‰v. negroidŠ koji je
sli~an crncu, koji poseduje tamnu ko`u i dru-
ge karakteristike crne rase. y negroidni na-
rodi narodi koji po spoqa{wem izgledu li~e
na crnce (Bu{mani, Dravidi, Papuanci i sl.).
negroizam, -zma m ‰v. negro-Š pokret za pra-
va crnaca; ideologija ujediwavawa qudi crne
rase.
negromant, -a m ‰v. negromantijaŠ onaj koji
priziva duhove; vra~, ~arobwak.
negromantija, -e ` ‰srlat. nigromantia od lat.
necromantia od gr~. nekromanteia prema nekros
negromantski
mrtav, v. -mantijaŠ prizivawe duhova; ~arob-
wa{tvo, crna magija.
negromantski, -a, -o ‰v. negromantŠ koji se
odnosi na negromantiju (v.) i negromante.
negrofil, -a m ‰v. negro-, -filŠ onaj koji je
naklowen prema crncima i wihovoj kulturi.
negrofilija, -e ` ‰v. negro-, -filijaŠ sklo-
nost prema crncima i wihovoj kulturi.
negrofob, -a m ‰v. negro-, -fobŠ onaj koji je
nesklon crnoj rasi, mrziteq crnaca.
negrofobija, -e ` ‰v. negro-, fobijaŠ nepri-
jateqstvo prema crncima, strah od crnaca.
negus1, -a m ‰amh. negus krunisan, od nag{a
vladatiŠ car, titula etiopskog vladara. y ne-
gus negesti kraq kraqeva, car nad carevima.
negus2, -a m ‰po imenu izumiteqa, engl. pu-
kovnika F. Negusa iz XVIII vekaŠ napitak od
vina, limunovog soka i vrele vode, zasla|en i
za~iwen.
neeuklidski, -a, -o ‰Euklid, gr~ki matema-
ti~ar iz IV veka pre n. e.Š koji nije po Euklidu.
y neeuklidska geometrija mat. naziv za grane
geometrije (otkrivene u XIX veku) u kojima ne
va`i Euklidov peti postulat, po kome kroz da-
tu ta~ku u ravni mo`e pro}i samo jedna prava
paralelna s datom pravom.
neimar, -a m ‰tur. mimar, meymar od ar.
mi’marŠ graditeq, arhitekta, gra|evinski in-
`ewer. x neimarski.
neinventivan, -vna, -vno ‰v. inventivanŠ
koji nema invencije, nema{tovit.
neinteligentan, -tna, -tno ‰v. inteligen-
tanŠ koji je slabe inteligencije, nedovoqno
pametan.
nekvalifikovan, -a, -o ‰v. kvalifikovanŠ
koji nema potrebne kvalifikacije (v.); nestru-
~an.
nekvalifikovanost, -osti ` ‰v. nekvali-
fikovanŠ nedostatak kvalifikacija (v.), ne-
stru~nost.
nekolegijalan, -lna, -lno ‰v. kolegijalanŠ
koji nije kolegijalan, koji ne vodi ra~una o ko-
legama, nedru`evan.
nekolegijalnost, -osti ` ‰v. kolegijalnostŠ
osobina onoga koji nije kolegijalan.
nekonformist(a)
nekomercijalan, -lna, -lno ‰v. komercija-
lanŠ 1. koji nije usmeren ka zaradi na tr`i-
{tu. 2. koji se te{ko prodaje, koji nije ispla-
tiv.
nekomercijalnost, -osti ` ‰v. komercijal-
nostŠ osobina onoga {to nije komercijalno.
nekompatibilan, -lna, -lno ‰v. kompatibi-
lanŠ koji nije kompatibilan, nesamerqiv, ne-
uskladiv.
nekompatibilnost, -osti ` ‰v. kompati-
bilnostŠ nedostatak kompatibilnosti, neus-
kla|enost, nepodudarnost.
nekompetentan, -tna, -tno ‰v. kompetentanŠ
nedovoqno kompetentan, nestru~an.
nekompetentnost, -osti ` ‰v. kompetentanŠ
1. nedovoqna kompetentnost, nestru~nost, ne-
sposobnost. 2. nenadle`nost.
nekompetencija, -e ` ‰v. kompetentnostŠ v.
nekompetentnost.
nekomunikativan, -vna, -vno ‰v. komunika-
tivanŠ koji nije komunikativan; nedru`equ-
biv, nepristupa~an.
nekomunikativnost, -osti ` ‰v. komunika-
tivnostŠ nedostatak sposobnosti za komunika-
ciju s qudima.
nekonvencionalan, -lna, -lno ‰v. konven-
cionalanŠ koji se ne dr`i uobi~ajenih pravi-
la, koji se protivi konvencijama. y nekonven-
cionalno oru`je oru`je ~ija je upotreba za-
brawena me|unarodnim konvencijama (atom-
sko, biolo{ko, hemijsko).
nekonvencionalnost, -osti ` ‰v. konven-
cionalnostŠ osobina onoga koji ili onoga {to
nije konvencionalno.
nekonsekventan, -tna, -tno ‰v. konsekven-
tanŠ nedosledan, nepostojan.
nekonsekventnost, -osti ` ‰v. konsekvent-
nostŠ nedoslednost.
nekontrolisan, -a, -o ‰v. kontrolisatiŠ ko-
ji nije pod kontrolom, koji je bez nadzora.
nekonformizam, -zma ‰v. konformizamŠ
stav onoga koji je nekonformista (v.).
nekonformist(a), -e m, mn. nekonformisti
‰v. konformist(a)Š onaj koji nije konformista,
ko se ne povodi za mi{qewem ve}ine. x nekon-
formisti~ki.
823
nekorektan
nekorektan, -tna, -tno ‰v. korektanŠ 1. neis-
pravan, neta~an. 2. koji se ne odnosi korektno,
prijateqski prema qudima.
nekorektnost, -osti ` ‰v. korektnostŠ 1. ne-
ta~nost. 2. nekorektno, neprimereno pona{awe.
nekro- ‰gr~. nekros mrtavŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na pokojnike
ili na mrtvo tkivo.
nekroza, -e ` ‰gr~. nekrosis, v. nekro-Š med. od-
umirawe, obamirawe pojedinih tkiva ili }e-
lija u `ivom organizmu.
nekrolog, -a m, mn. nekrolozi ‰v. nekro-,
-logŠ a. tekst u {tampi ili u govornim mediji-
ma posve}en pokojniku. b. posmrtna beseda
prilikom sahrane. x nekrolo{ki.
nekroman, -ana m ‰v. nekro-, -manŠ v. nekro-
fil.
nekromanija, -e ` ‰v. nekro-, manijaŠ v. ne-
krofilija.
nekromant, nekromantija v. negromant,
negromantija.
nekropola, -e ` ‰gr~. nekropolis, v. nekro-,
polis gradŠ arheol. grobqe ili ostaci grobqa iz
anti~kog vremena ili preistorije.
nekropsija ‰v. nekro-, (aut)opsijaŠ v. ne-
kroskopija.
nekroskopija, -e ` ‰v. nekro-, -skopijaŠ po-
stupak kojim lekar utvr|uje smrt, mrtvozor-
stvo.
nekrotizovan, -a, -o ‰fr. necrotise, v. nekro-
zaŠ med. koji je zahva}en nekrozom.
nekroti~an, -~na, -~no ‰gr~. nekrotikos, v.
nekro-Š v. nekrotizovan.
nekrotomija, -e ` ‰v. nekro-, -tomijaŠ med. 1.
secirawe le{a, obi~no na ~asovima anatomije.
2. odstrawivawe nekroti~nog, obamrlog tkiva.
nekrofag, -a m, mn. nekrofazi ‰v. nekro-, gr~.
phagein `deratiŠ `ivotiwa koja se hrani mr-
tvim telima.
nekrofil i nekrofil, -a m ‰v. nekro-,
-filŠ onaj koji pati od nekrofilije.
nekrofilija, -e ` ‰v. nekro-, -filijaŠ 1.
psih. bolesna seksualna sklonost prema le{e-
vima. 2. preterano bavqewe smr}u i mrtvaci-
ma; poklawawe ve}e pa`we pokojnicima nego
`ivima.
824
nelinearan
nekrofilski i nekrofilski, -a, -o ‰v. ne-
krofilijaŠ koji se odnosi na nekrofile (v.) i
nekrofiliju.
nekrofobija, -e ` ‰v. nekro-, fobijaŠ bole-
stan strah od mrtvaca.
nekrofor, -ora m ‰gr~. nekrophoros, v. ne-
kro-, -phoros koji nosiŠ zast. grobar, pogrebnik.
neksus, -a m ‰lat. nexus od nectere poveziva-
tiŠ veza, spoj; splet.
nektar, -a m ‰gr~. nektarŠ 1. mitol. napitak
gr~kih bogova na Olimpu, koji im je zajedno s
ambrozijom davao ve~nu mladost. 2. bot. slatki
cvetni sok koji privla~i insekte u ciqu opra-
{ivawa. 3. fig. veoma ukusan napitak. x nek-
tarski.
nektarijum, -a m ‰nlat. nectarium, v. nektarŠ
bot. organ biqke (u cvetu ili listu) koji izlu-
~uje nektar.
nektarina, -e ` ‰v. nektarŠ breskva glatke
poko`ice, dobijena posebnim selekcionisa-
wem, u narodu zvana i golica; pogre{no se mi-
sli da je nastala ukr{tawem {qive i breskve.
nekton, -ona m ‰gr~. nektos koji plivaŠ zool.
zajedni~ki naziv za `ivotiwe koje se aktivno
kre}u u vodi; up. plankton.
nekultura, -e ` ‰v. kulturaŠ nedostatak kul-
ture, neobrazovanost, nepristojnost.
nekulturan, -rna, -rno ‰v. kulturanŠ kome
nedostaje kultura, neobrazovan, nevaspitan.
nekurentan, -tna, -tno ‰v. kurentanŠ koji
nije kurentan, koji se ne tra`i; koji se slabo
prodaje (nekurentna roba).
nelegalan, -lna, -lno ‰v. legalanŠ nezako-
nit, protivzakonit.
nelikvidan, -dna, -dno ‰v. likvidanŠ koji
nema gotovog novca; koji nije u stawu da ispla-
ti kupqeno.
nelikvidnost, -i ` ‰v. nelikvidanŠ stawe
onoga koji je ili onoga {to je nelikvidno; ne-
mogu}nost isplate.
nelimitiran, -a, -o ‰v. limitiranŠ neogra-
ni~en.
nelinearan, -rna, -rno ‰v. linearanŠ a. koji
nije linearan; koji ne raste ili se ne smawuje
ravnomerno. b. koji nije predstavqen linear-
nom funkcijom.
nelogi~an
nelogi~an i nelogi~an, -~na, -~no ‰v. logi-
~anŠ koji se protivi pravilima logike, nera-
zuman, besmislen.
nelogi~nost i nelogi~nost, -osti ` ‰v. lo-
gi~nostŠ osobina onoga {to je nelogi~no.
nelojalan, -lna, -lno ‰v. lojalanŠ koji nije
lojalan, odan, veran. y nelojalna konkuren-
cija trg. upotreba nedozvoqenih sredstava u
borbi protiv konkurenata.
nelojalnost, -osti ` ‰v. lojalnostŠ osobina
onoga koji je nelojalan, nevernost, neiskre-
nost.
nelson, -a m ‰po prezimenu ameri~kog rva~a
NelsonaŠ sp. u rvawu, zahvat kojim se podlakti-
ca uvla~i ispod protivnikovog pazuha da bi se
on uhvatio za vrat i oborio. y dupli nelson
isti zahvat sa dve ruke.
nem, -a m ‰skr. od lat. n(utritionis) e(lementu)m
osnova hranqivostiŠ jedinica mere za hran-
qivost, hranqiva vrednost jednog grama maj-
~inog mleka.
nematerijalan, -lna, -lno ‰v. materijalanŠ
koji se ne sastoji od materije, neopipqiv. y
nematerijalna dobra duhovne, kulturne i
istorijske vrednosti o kojima dr`ava mora da
vodi ra~una.
nematode, -a ` mn. ‰gr~. nema, gen. nematos
nitŠ zool. porodica crvolikih beski~mewaka
sa nesegmentiranim telom, pokrivenih tan-
kom hitinskom quskom, ve}inom parazita.
nemeza, -e ` = nemezis, -a m ‰gr~. Nemesis bo-
giwa koja deli pravdu, prema nemesis raspode-
laŠ pravedna kazna, zaslu`ena odmazda; isto-
rijska pravda.
nemezis = nemeza (v.).
nemetali, nemetala m mn., jd. nemetal, gen.
nemetala ‰v. metalŠ 1. hem. elektronegativni
elementi koji nemaju osobine metala, npr.
ugqenik, fosfor, kiseonik, azot, sumpor, hlor
itd. 2. industr. a. nemetalne rude (npr. so, gips,
azbest, pesak). b. proizvodi od nemetalnih ru-
da (npr. staklo, cement, keramika).
neme{, -a m ‰ma|. nemesŠ ist. plemi}, ~lan
plemstva u Ugarskoj. x neme{ki.
nemoderan, -rna, -rno ‰v. moderanŠ koji nije
moderan.
neoimpresionisti~ki
nemoral, -a m ‰v. moralŠ nemoralno pona{a-
we, pokvarenost.
nemoralan, -lna, -lno ‰v. moralanŠ koji nije
moralan, koji se protivi moralu, nepristojan.
nena, -e ` ‰mo`da od tur. nene, nineŠ hip. a.
majka. b. baba, baka.
nenija, -e ` ‰lat. neniaŠ ist. pogrebna pesma,
tu`balica, `alopojka (u starom Rimu).
neo- ‰gr~. neos novŠ kao prvi deo slo`enice
pokazuje da je ono {to iskazuje drugi deo novo
ili da se nanovo javqa.
neoartroza, -e ` ‰v. neo-, artrozaŠ med. poja-
va krivog, la`nog zgloba na mestu gde ne treba
da bude.
neobarok, -a m ‰v. neo-, barokŠ stil koji po-
navqa elemente baroka, naro~ito u arhitektu-
ri druge polovine XIX veka. x neobarokni.
neogen, -a m ‰v. neo-, -genŠ geol. drugi deo ke-
nozoika, koji obuhvata miocen i pliocen.
neogotika, -e `, dat. neogotici ‰v. neo-, go-
tikaŠ te`wa podra`avawa gotske i sredwove-
kovne umetnosti, u Evropi od druge polovine
XVIII veka, a naro~ito u doba romantizma. x
neogotski i neogoti~ki.
neodarvinizam, -zma m ‰v. neo-, darvini-
zamŠ biol. teorija evolucije razra|ena u prvoj
polovini HH veka, koja spaja Darvinovo u~ewe
sa saznawima moderne genetike. x neodarvi-
nisti~ki.
neodim v. neodimijum.
neodimijum, -a i neodimij, a m ‰v. neo-, v.
didimij(um)Š hem. element iz grupe retkih ze-
maqa, metal, simbol Nd, atomski broj 60.
neozoik, -ika m ‰v. neo-, -zoikŠ v. kenozoik.
neoimpresionizam, -zma m ‰v. neo-, impre-
sionizamŠ slik. pokret koji se krajem XIX veka
u Francuskoj razvio iz impresionizma, poku-
{aj strogo nau~ne primene impresioni-
sti~kih tehnika.
neoimpresionist(a), -e m, mn. neoimpresi-
onisti ‰v. neoimpresionizamŠ sledbenik neo-
impresionizma.
neoimpresionisti~ki, -a, -o ‰v. neoimpre-
sionist(a)Š koji se odnosi na neoimpresioni-
ste i neoimpresionizam.
825
neokantizam
neokantizam, -zma m = neokantijanstvo, -a
s ‰v. neo-, KantŠ filoz. struja zasnovana u Ne-
ma~koj krajem XIX veka, koja se nasuprot mate-
rijalizmu i pozitivizmu zalagala za povratak
u~ewu Imanuela Kanta.
neoklasika, -e `, dat. neoklasici ‰v. neo-,
klasikaŠ neoklasi~na umetnost.
neoklasicizam, -zma m ‰v. neo-, klasici-
zamŠ um., kwi`. te`wa (krajem XVIII i po~etkom
XIX veka) ka podra`avawu gr~kih i rimskih
klasika. x neoklasicisti~ki.
neoklasi~an, -~na, -~no ‰v. neo-, klasi~arŠ
koji te`i podra`avawu gr~kih i rimskih kla-
sika u umetnosti.
neoklasi~ar, -a m ‰v. neo-, klasi~arŠ um.,
kwi`. sledbenik neoklasicizma (v.).
neokolonijalizam, -zma m ‰v. neo-, koloni-
jalizamŠ politika razvijenih zemaqa koja te-
`i da odr`i uticaj i ekonomsko prisustvo u
biv{im kolonijama i nerazvijenim zemqama
uop{te. x neokolonijalan i neokolonijali-
sti~ki.
neokorteks, -a m ‰v. neo-, lat. cortex koraŠ
anat. spoqa{wi sloj kore velikog mozga, sedi-
{te misaonih sposobnosti i inteligencije.
neolamarkizam, -zma m ‰v. neo-, lamarki-
zamŠ biol. svaka teorija koja polazi od tvrdwe
da `ivotna sredina mo`e uticati na nasledne
osobine. x neolamarkisti~ki.
neolatinski, -a, -o ‰v. neo-, latinskiŠ lingv.
ob. u: y neolatinski jezici jezici nastali iz
latinskog, romanski jezici.
neoliberalizam, -zma m ‰v. neo-, liberali-
zamŠ ekon. pravac u ekonomskoj nauci koji se su-
protstavqa dr`avnoj intervenciji u privre-
di. x neoliberalan i neoliberalisti~ki.
neolit, -ita m i neolitik, -a m ‰v. neo-, v.
-lit1Š najmla|e kameno doba, u kome se javqaju
ugla~ane kamene alatke, poqoprivreda, grn-
~arstvo i prve tkanine.
neolitski, -a, -o ‰v. neolitŠ koji poti~e iz
neolita, koji pripada neolitu.
neologizam, -zma m ‰fr. neologisme, v. neo-,
gr~. logos re~Š lingv. nova re~, nov izraz, novo-
tvorenica.
neologija, -e ` ‰v. neo-, -logijaŠ lingv. stva-
rawe novih re~i.
826
neoplazija
neologist(a), -e m, mn. neologisti ‰v. neolo-
gizamŠ 1. onaj koji rado kuje, stvara nove re~i.
2. stru~wak koji izu~ava neologizme.
neomaltuzijanizam, -zma m ‰v. neo-, maltu-
zijanizamŠ teorija po kojoj Zemqi preti opa-
snost od prenaseqenosti, usled ~ega je neop-
hodna kontrola ra|awa. x neomaltuzijanski.
neomerkantilizam, -zma m ‰v. neo-, merkan-
tilizamŠ ekonomska politika koja predla`e
povratak na principe merkantilizma kao re-
{ewe za ekonomske i dru{tvene probleme u
dr`avi. x neomerkantilisti~ki.
neomicin, -ina m ‰v. neo-, (strepto)micinŠ
farm. antibiotik sli~an streptomicinu, do-
bijen iz gqivica, koristi se naro~ito za le~e-
we ko`nih i o~nih bolesti.
neon, -ona m ‰gr~. neon novoŠ hemijski ele-
ment, inertni gas, simbol Ne, atomski broj 10,
upotrebqava se u neonskim cevima.
neonatalan, -lna, -lno ‰nlat. neonatalis pre-
ma neonatus novoro|enŠ med. koji se odnosi na
novoro|en~ad.
neonatolog, -a m, mn. neonatolozi, gen. mn.
neonataloga ‰v. neonatalan, -logŠ med. lekar
specijalista za neonatologiju.
neonatologija, -e ` ‰v. neonatalan, -logijaŠ
med. grana pedijatrije koja se stara o novoro|e-
noj, a posebno o prerano ro|enoj deci. x neona-
tolo{ki.
neonacizam, -zma m ‰v. neo-, nacizamŠ po-
kret koji posle Drugog svetskog rata nastoji
da o`ivi ideje nacizma, naro~ito u Nema~koj.
neonacist(a), -e m, mn. neonacisti ‰v. neona-
cizamŠ sledbenik neonacizma.
neonacisti~ki, -a, -o ‰v. neonacist(a)Š koji
se odnosi na neonacizam i neonaciste.
neonski, -a, -o ‰v. neonŠ koji sadr`i neon. y
neonska cev fluorescentna cev puwena neonom,
za osvetqewe i za svetle}e natpise; neonska re-
klama reklamni natpis od neonskih cevi.
neopitagoreizam, -zma m = neopitagorej-
stvo, -a s ‰v. neo-, pitagoreizamŠ filoz. te`wa
ka obnavqawu pitagorejskog u~ewa u doba
Rimskog carstva.
neoplazija, -e ` ‰v. neo-, gr~. plasis obliko-
vaweŠ med. patolo{ki rast novog tkiva, stvara-
we benignog ili malignog tumora.
neoplasticizam
neoplasticizam, -zma m ‰v. neo-, plastikaŠ
u likovnim umetnostima po~etkom HH veka,
teorija zasnovana na odbacivawu svake analo-
gije s prirodom, uz upotrebu osnovnih geome-
trijskih oblika i primarnih boja.
neoplatonizam, -zma m ‰v. neo-, platoni-
zamŠ filozofska {kola koju je u III veku n. e. u
Aleksandriji osnovao Plotin, zasnovana na
obnavqawu Platonovog u~ewa. x neoplaton-
ski i neoplatonisti~ki.
neopozitivizam, -zma m ‰v. neo-, pozitivi-
zamŠ filozofski pravac zasnovan na rezulta-
tima matematike i egzaktnih nauka, javio se u
20-im godinama HH veka oko tzv. Be~kog kruga.
neoportun, -a, -o ‰v. oportunŠ neprikladan,
nepogodan, neumestan.
neorganski, -a, -o ‰v. organskiŠ 1. koji ne
pripada hemiji `ivih organizama. y neorgan-
ska hemija deo hemije koji izu~ava elemente i
wihova jediwewa, sa izuzetkom ve}ine jediwe-
wa ugqenika. 2. koji nije sastavni deo neke ce-
line, dodat sa strane, nepovezan.
neorealizam, -zma m ‰v. neo-, realizamŠ 1.
pravac stvoren posle II svetskog rata u itali-
janskom filmu (De Sika, Roselini, Viskonti
itd.) i kwi`evnosti (Moravija, Vitorini,
Paveze), orijentisan na realisti~ko prikazi-
vawe dru{tvenih problema u savremenoj Ita-
liji. 2. pravac u nema~kom slikarstvu dvadese-
tih godina HH veka.
neorealist(a), -e m ‰v. neorealizamŠ sledbe-
nik neorealizma.
neorealisti~ki, -a, -o ‰v. neo-, realizamŠ
koji se odnosi na neorealizam (v.) i neoreali-
ste (v.).
neorenesansa, -e ` ‰v. neo-, renesansaŠ te-
`wa ka obnavqawu stilova italijanske rene-
sanse u umetnosti i arhitekturi XIX veka. x
neorenesansni.
neoromantizam, -zma m ‰v. neo-, romanti-
zamŠ nastojawe da se odr`i i o`ivi romanti-
~arski pravac u kwi`evnosti, umetnosti i mu-
zici kasnog XIX veka i prve polovine HH veka.
neoromanti~ar, -a m ‰v. neo-, romanti~arŠ
sledbenik neoromantizma. x neoromanti~ar-
ski.
NEP
neostaqinizam, -zma m ‰v. neo-, staqini-
zamŠ pol. politi~ka struja koja se zala`e za
autoritarni jednopartijski re`im sli~an
Staqinovom.
neosholastika, -e `, dat. neosholastici ‰v.
neo-, sholastikaŠ 1. poku{aj obnove shola-
sti~ke filozofije u XVI veku. 2. v. neotomi-
zam. x neosholasti~ki.
neotenija, -e ` ‰v. neo-, gr~. teinein produ`a-
vatiŠ zool. 1. zadr`avawe mladala~kih osobina
kod odrasle jedinke. 2. sposobnost nekih `i-
votiwa (npr. aksolotla, ~ove~je ribice) da se
razmno`avaju ve} u larvalnom stadijumu.
neoterizam, -zma m ‰v. neoterikŠ 1. pesni-
{tvo i stil neoterika (v.). 2. sklonost ka ino-
vacijama, posebno u umetnosti.
neoterik, -a m, mn. neoterici ‰gr~. neoterikos
prema neoteros noviji, mla|iŠ 1. pripadnik
{kole latinskih pesnika koji su se u I veku n.
e. inspirisali gr~kom poezijom. 2. ~ovek koji
prihvata ili propoveda nove ideje, inovator.
neotomizam, -zma m ‰v. neo-, tomizamŠ po-
vratak na filozofiju Tome Akvinskog, naro-
~ito u posledwim decenijama XIX veka. x neo-
tomisti~ki.
neofa{izam, -zma m ‰v. neo-, fa{izamŠ po-
kret koji posle II svetskog rata, naro~ito u
Italiji, nastoji da o`ivi i rehabilituje fa-
{isti~ki re`im; ideologija krajwe desnice.
neofa{ist(a), -e m, mn. neofa{isti (`. neo-
fa{istkiwa) ‰v. neo-, fa{izamŠ sledbenik
neofa{izma (v.), ekstremni desni~ar (v.).
neofa{isti~ki, -a, -o ‰v. neo-, fa{izamŠ
koji se odnosi na neofa{izam i neofa{iste.
neofit, -ita m ‰gr~. neophytos novozasa|enŠ
1. novi sledbenik neke religije ili ideologi-
je, novoobra}enik. 2. novajlija, po~etnik.
neofobija, -e ` ‰v. neo-, fobijaŠ strah od no-
vog i nepoznatog.
neohegelijanizam, -zma m = neohegelijan-
stvo, -a s ‰v. neo-, hegelijanskiŠ filoz. poku{aj
obnavqawa ideja G. V. H. Hegela, kod vi{e
evropskih i ameri~kih filozofa krajem XIX i
po~etkom HH veka. x neohegelijanski.
NEP, -a m ‰rus. skr. od novaà åkonomi~eskaà
politikaŠ ist. mere uvedene u Sovjetskom Save-
zu 1921. godine, uz izvesno o`ivqavawe slo-
827
neparlamentaran
bodne trgovine i privatne svojine, kako bi se
privreda obnovila posle tzv. ratnog komuni-
zma; ukinute 1928. godine.
neparlamentaran, -rna, -rno ‰v. parlamen-
taranŠ 1. koji ne po{tuje pravila parlamen-
tarnog pona{awa, koji ne pristaje na dijalog.
2. v. vanparlamentaran.
nepartijac, -jca m ‰v. partijaŠ koji nije
~lan partije (obi~no komunisti~ke).
nepartijski, -a, -o ‰v. partijaŠ koji ne pri-
pada nijednoj partiji; vanstrana~ki.
nepentes, -a m ‰gr~. nepenthes od ne ne, pent-
hos bolŠ 1. bot. biqka muholovka iz ju`ne Azi-
je, Nepenthes. 2. kod starih Grka, napitak za
umirewe i sredstvo protiv bolova.
nepoliran, -a, -o ‰v. poliratiŠ koji nije po-
liran, neugla~an.
nepoliti~an, -~na, -~no i nepoliti~ki,
-a, -o ‰v. politikaŠ 1. koji je izvan politike,
apoliti~an. 2. politi~ki pogre{an, neume-
stan, nepo`eqan s politi~kog gledi{ta.
nepotizam, -zma m ‰lat. nepos gen. nepotis ne-
}akŠ zloupotreba polo`aja u korist sopstvene
porodice; sklonost ka zapo{qavawu ro|aka. x
nepotisti~ki.
neprenteciozan, -zna, -zno ‰v. pretencio-
zanŠ koji nije pretenciozan, koji nema velikih
ambicija, skroman.
neprincipijelan, -lna, -lno ‰v. principi-
jelanŠ koji nije principijelan, koji se ne dr-
`i moralnih ili politi~kih na~ela.
neprincipijelnost, -osti ` ‰v. neprinci-
pijelanŠ osobina onoga ko je ili onoga {to je
neprincipijelno.
neprofesionalan, -lna, -lno ‰v. profesio-
nalanŠ 1. koji se ne pona{a kao {to odgovara
profesionalcu. 2. koji nije profesionalan;
amaterski.
neprofesionalac, -lca m ‰v. neprofesio-
nalanŠ ~ovek koji nije profesionalac; amater.
neprofitan, -tna, -tno ‰v. profitŠ koji ni-
je usmeren ka profitu, kome nije ciq zarada
(neprofitna organizacija).
Neptun, -una i Neptun, -a m ‰lat. NeptunusŠ
1. mitol. rimski bog mora, odgovara gr~kom Po-
sejdonu. 2. astron. osma planeta u Sun~evom si-
stemu, iza Urana.
828
nervozan
neptunizam, -zma m ‰v. NeptunŠ geol. nekada-
{wa teorija po kojoj su se i eruptivne stene
formirale kao sedimenti u navodnom prvo-
bitnom okeanu magme.
neptunijum, -a i neptunij, -ija m ‰nlat. nep-
tunium, prema NeptunuŠ hem. transuranski radi-
oaktivni element, simbol Np, atomski broj 93.
nerafiniran, -a, -o ‰v. rafiniranŠ koji ni-
je rafiniran, sirov, nepre~i{}en.
neracionalan, -lna, -lno ‰v. racionalanŠ 1.
koji nije racionalan, koji ne odgovara prak-
ti~nim potrebama, koji ne vodi ra~una o {ted-
wi energije, vremena i prostora. 2. v. iracio-
nalan.
neracionalnost, -osti ` ‰v. neracionalanŠ
osobina onoga {to je neracionalno.
nerv, -a m ‰lat. nervus `ila, gr~. neuronŠ 1.
anat. vlaknasti organ koji povezuje mozak i
ki~menu mo`dinu s raznim delovima tela, `i-
vac. 2. mn. fig. psihi~ko stawe; sre|enost,
hladnokrvnost. Z rat nerava me|usobno psi-
hi~ko iscrpqivawe; imati nerava za ne{to
biti smiren, biti sposoban da se izdr`i neka
kriza; izgubiti nerve izgubiti strpqewe,
razbesneti se; i}i (kome) na nerve nervirati,
razdra`ivati koga.
nervatura, -e ` ‰nlat. nervatura, v. nervŠ 1.
bot. mre`a `ilica, rebara na listu. 2. anat. ner-
vni sistem; mre`a nerava u pojedinom organu.
nervirati (se), nerviram (se), 3. l. mn. ner-
viraju (se) nesvr{. ‰v. nervŠ razdra`ivati (se),
uzrujavati (se), sekirati (se).
nervni, -a, -o ‰v. nervŠ koji se odnosi na
nerve. y nervni sistem skup svih `iv~anih
}elija u organizmu, ukqu~uju}i mozak, ki~me-
nu mo`dinu i ganglije; nervna napetost psi-
hi~ka napetost, uzbu|ewe; nervni gas bojni
otrov, te~nost koja brzo isparava, izazivaju}i
paralizu centralnog nervnog sistema i organa
za disawe.
nervoza, -e ` ‰v. nervozanŠ stawe onoga ko je
nervozan, razdra`enost, uzrujanost, nespokoj-
stvo.
nervozan, -zna, -zno ‰nem. nervos od lat. ner-
vosusŠ a. koji je slabih `ivaca; lako razdra-
`qiv, uzrujan, nespokojan. b. koji izra`ava
nervozu (‹ glas).
nerv~ik
nerv~ik, -a m, mn. nerv~ici ‰rus. nerv~ik, v.
nervŠ onaj koji je sklon nervirawu, razdra-
`qiv ~ovek, neurastenik.
nerealan, -lna, -lno ‰v. realanŠ 1. nestva-
ran, fantasti~an, nepostoje}i. 2. koji nije re-
alan, koji se ne zasniva na stvarnim mogu}no-
stima, te{ko ostvarqiv.
nerealizovan, -a, -o ‰v. realizovatiŠ neo-
stvaren, nepostignut.
neregularan, -rna, -rno ‰v. regularanŠ koji
nije po propisima, nepropisan.
neregularnost, -i ` ‰v. neregularanŠ stawe
onoga {to nije u skladu s propisima.
neregulisan, -a, -o ‰v. regulisatiŠ koji nije
regulisan; nere{en.
nerezidentan, -tna, -tno ‰v. rezidentanŠ ko-
ji nije nastawen u mestu gde radi. y nerezi-
dentni ambasador dipl. ambasador koji ne `i-
vi u gradu u kome je zvani~no predstavni{tvo
wegove zemqe.
nereide, nereida ` mn. ‰gr~. Nereis Nerejeva
k}iŠ mitol. morske nimfe, k}i Nereja, morskog
bo`anstva kod starih Grka.
nerimovan, -a, -o ‰v. rimovatiŠ kwi`. koji se
ne rimuje.
nertera, -e ` ‰gr~. nerteros dowi, podzemniŠ
bot. deo biqke koji se nalazi pod zemqom (ko-
ren ili gomoq).
nerc, -a m, mn. ner~evi ‰nem. NerzŠ 1. zool. `i-
votiwa iz porodice kuna, vizon, Mustela vison.
2. krzno te `ivotiwe.
neseser, -a m ‰fr. necessaire neophodanŠ mala
putna torba s priborom za toaletu.
nesimetri~an, -~na, -~no ‰v. simetri~anŠ
koji nije simetri~an, ~ije su strane nejednake.
nesistemati~an, -~na, -~no ‰v. sistemati-
~anŠ koji nije sistemati~an.
nesistemati~nost, -i ` ‰v. nesistemati-
~anŠ nedostatak sistemati~nosti.
neskafe, -ea m ‰Nescafe®, po imenu fabrike
Nestle™, fr. cafe kafaŠ kafa koju treba samo
razmutiti u toploj vodi, instant kafa.
nesolidan, -dna, -dno ‰v. solidanŠ koji nije
solidan, koji nije ~vrst; nepouzdan, nesiguran.
nesolidaran, -rna, -rno ‰v. solidaranŠ koji
nije solidaran.
neumatski
nesolidarnost, -osti ` ‰v. nesolidaranŠ ne-
dostatak solidarnosti.
nesolidnost, -i ` ‰v. nesolidanŠ svojstvo
onoga {to je nesolidno; nesigurnost, nepou-
zdanost.
nestabilan, -lna, -lno ‰v. stabilanŠ koji
nije stabilan.
nestabilnost, -osti ` ‰v. nestabilanŠ svoj-
stvo onoga {to nije stabilno, nedovoqna sta-
bilnost.
nestatutaran, -rna, -rno ‰v. statutaranŠ ko-
ji nije u skladu sa statutom.
nestorijanizam, -zma m ‰prema imenu Ne-
storija, carigradskog patrijarha iz V veka
n.e.Š rel. u~ewe (progla{eno za jereti~ko) po
kome u Hristu postoje dve li~nosti, qudska i
bo`anska.
nestorijanci, nestorijanaca m mn. ‰v. ne-
storijanizamŠ sledbenici nestorijanizma.
net, -a m ‰engl. net mre`aŠ 1. v. internet. 2. v.
nec (1).
netakti~an, -~na, -~no ‰v. takti~anŠ koji
nema takta, neobazriv, neumeren u pona{awu.
netakti~nost, -i ` ‰v. netakti~anŠ osobina
onoga koji je netakti~an.
netvork, -a m ‰engl. network mre`a, sistemŠ
1. udru`ewe televizijskih stanica koje razme-
wuju informacije i emituju zajedni~ki pro-
gram. 2. ra~. sistem vi{e kompjutera povezanih
me|u sobom.
neto i neto prid. indekl. ‰ital. nettoŠ ~ist,
obra~unat bez dodataka i bez tro{kova; up.
bruto, tara. y neto dohodak prihod po odbit-
ku poreza i drugih da`bina; neto te`ina te-
`ina samog proizvoda, bez ambala`e; neto na-
cionalni proizvod ukupna vrednost proizve-
dene robe i usluga u jednoj dr`avi uz odbitak
tro{kova za proizvodwu.
netolerantan, -tna, -tno ‰v. tolerantanŠ ko-
ji nije tolerantan, netrpeqiv.
netolerantnost, -osti ` ‰v. netolerantanŠ
nedostatak tolerancije, netrpeqivost.
neuma, -e `, gen. mn. neuma ‰gr~. neuma znakŠ
muz. nota, oznaka tona u sredwovekovnoj muzici
i u gregorijanskom pevawu.
neumatski, -a, -o ‰v. neumaŠ muz. koji se od-
nosi na neume, koji se slu`i neumama. y neu-
829
neur-
matska notacija sistem bele`ewa melodija
pomo}u neuma.
neur-, neuri- v. neuro-.
neuralgija, -e ` ‰v. neur-, -algijaŠ med.
o{tar lokalni bol izazvan nadra`ajem `ivca.
neuralgi~an, -~na, -~no ‰v. neuralgijaŠ med.
koji se odnosi na neuralgiju. y neuralgi~na
ta~ka mesto na telu iz koga se {iri neural-
gi~ni bol; fig. osetqiva, bolna ta~ka, kri-
ti~no mesto.
neurastenija, -e ` ‰v. neur-, astenijaŠ med.
ose}aj slabosti, iscrpqenosti, umora, s po-
vremenim bolovima, izazvan psihi~kim uzro-
cima ili stresom.
neurastenik, -a m, mn. neurastenici ‰v. neu-
rastenijaŠ 1. med. onaj koji boluje od neuraste-
nije. 2. nervozan, razdra`qiv ~ovek.
neurasteni~an, -~na, -~no ‰v. neurastenijaŠ
koji pati od neurastenije.
neurektomija, -e ` ‰v. neur-, gr~. ektome
isecaweŠ med. uklawawe dela nerva hirur{kim
putem.
neurit, -ita m ‰v. neur-Š anat. `iv~ano vlak-
no, izdanak nervne }elije, akson (v.).
neuritis, -a m ‰v. neur-, -itisŠ med. zapaqe-
we nerava.
neuro- ‰gr~. neuron `ivacŠ kao prvi deo re~i
zna~i nervni, koji se odnosi na `ivce.
neuroblast, -a m ‰v. neuro-, gr~. blastos kli-
ca, izdanakŠ fiziol. svaka od embrionalnih
nervnih }elija iz kojih se izdvajaju neuroni.
neurovegetativan, -vna, -vno ‰v. neuro-, ve-
getativanŠ med. koji se odnosi na vegetativni
nervni sistem.
neuroderm(at)itis, -a m ‰v. neuro-,
derm(at)itisŠ med. promene na ko`i pra}ene
svrabom, izazvane psihi~kim uzrocima.
neuroza, -e ` ‰nlat. neurosis, v. neuro-, -ozaŠ
psih. dugotrajan du{evni poreme}aj koji nema
organsku osnovu, pra}en fobijama, depresi-
jom, prisilnim radwama i sl.
neurokompjuter, -a m ‰v. neuro-, kompjuterŠ
organski kompjuter zasnovan na neuro~i-
ra~.
povima, jo{ uvek u eksperimentalnoj fazi.
830
neurotoksin
neuroleptik, -a m, mn. neuroleptici ‰v. neu-
ro-, gr~. lepsis hvataweŠ farm. lek za smirivawe
`ivaca.
neurolog, -a m, mn. neurolozi ‰v. neuro-,
-logŠ med. lekar specijalizovan za neurologiju.
x neurolo{ki.
neurologija, -e ` ‰v. neuro-, -logijaŠ grana
medicine koja izu~ava strukturu, na~in funk-
cionisawa i bolesti nervnog sistema.
neurom, -oma m ‰v. neur-, -omŠ med. tumor na
nervu, sastavqen od nervnih vlakana.
neuron, -ona m ‰gr~. neuronŠ anat. nervna }e-
lija, osnovna jedinica nervnog sistema. x neu-
ronski.
neuropat, -a m ‰v. neuro-, -patŠ med. nervni
bolesnik.
neuropatija, -e ` ‰v. neuro-, -patijaŠ med.
op{ti naziv za bolesti nervnog sistema.
neuropatolog, -a m, mn. neuropatolozi ‰v.
neuro-, patologŠ lekar specijalizovan za neu-
ropatologiju.
neuropatologija, -e ` ‰v. neuro-, patologi-
jaŠ med. grana medicine koja izu~ava oboqewa
nervnog sistema.
neuropsihijatar, -tra m ‰v. neuro-, psihi-
jatarŠ med. lekar specijalizovan za neuropsi-
hijatriju. x neuropsihijatrijski.
neuropsihijatrija, -e ` ‰v. neuro-, psihi-
jatrijaŠ med. grana medicine koja izu~ava i le-
~i du{evne i nervne bolesti.
neuropteri, neuroptera m mn. ‰v. neuro-,
-pterŠ zool. red insekata sa dva para mre`astih
krila, mre`okrilci.
neurospazam, -zma m ‰v. neuro-, spazamŠ med.
iznenadni mi{i}ni gr~ izazvan nadra`ajem
nerava.
neurotik, -a m, mn. neurotici ‰v. neurozaŠ
med. onaj koji pati od neuroze.
neuroti~an, -~na, -~no ‰v. neurotik, neuro-
zaŠ med. koji pati od neuroze.
neuroti~ar, -a m (`. neuroti~arka, dat. i
lok. neuroti~arki) v. neurotik.
neurotoksin, -ina m ‰v. neuro-, toksinŠ med.
supstanca koja {tetno deluje na nervne }elije,
ometaju}i wihov rad.
neurotomija
neurotomija, -e ` ‰v. neuro-, -tomijaŠ med.
hirur{ko presecawe nerva.
neurotonik, -e ` ‰v. neuro-, -tonikŠ farm.
sredstvo za ja~awe nervnog sistema.
neurotransmiter, -a m ‰v. neuro-, engl. tran-
smitter od transmit prenositiŠ fiziol. biohemij-
ska supstanca koja potpoma`e ili spre~ava
preno{ewe nervnih impulsa na sinapsama.
neurotski v. neuroti~an.
neurohirurg, -a m, mn. neurohirurzi ‰v. neu-
ro-, hirurgŠ med. lekar specijalizovan za neu-
rohirurgiju.
neurohirurgija, -e ` ‰v. neuro-, hirurgijaŠ
med.grana hirurgije koja se bavi operacijama
na nervnom sistemu. x neurohirur{ki.
neuro~ip, -a m ‰v. neuro-, ~ipŠ ra~. ~ip spo-
soban da stupa u interakciju s neuronskim }e-
lijama.
neutralan, -lna, -lno ‰lat. neutralis prema
neuter ni jedan ni drugiŠ 1. koji se u nekom spo-
ru, sukobu ili ratu ne opredequje ni za jednu
od protivni~kih strana. 2. neodre|en, bezli-
~an, neupadqiv. 3. hem. koji nije ni kiseo ni
alkalan. 4. fiz. koji je bez elektri~nog naboja.
neutralac v. neutralist(a).
neutralizam, -zma m ‰v. neutralanŠ pol. te`wa
ka neutralnosti u me|udr`avnim odnosima.
neutralizacija, -e ` ‰v. neutralanŠ 1. a.
radwa kojom se neko ili ne{to neutralizuje,
kojom se uvodi neutralnost. b. osuje}ivawe,
spre~avawe ne~ijeg {tetnog dejstva. 2. hem. re-
akcija kiseline s bazom, pri ~emu nastaje neka
so i voda.
neutralizovati, -ujem = neutralisati,
-li{em svr{. i nesvr{. ‰fr. neutraliser, v. neutra-
lanŠ 1. a. u~initi neutralnim. b. onemogu}iti,
onemogu}avati, onesposobiti, onesposobqa-
vati nekoga da deluje. 2. hem. oduzeti, oduzima-
ti kiselost ili alkalnost nekom rastvoru.
neutralisati = neutralizovati (v.).
neutralist(a), -e ` ‰v. neutralanŠ pol. pri-
stalica neutralnosti.
neutralnost, -osti ` ‰v. neutralanŠ stawe
onoga koji je ili onoga {to je neutralno; neu-
~estvovawe u nekom sukobu.
nefrit
neutrino, -a m ‰ital. neutrino, v. neutronŠ
fiz. elementarna ~estica nulte mase, bez nabo-
ja, koja putuje brzinom svetlosti.
neutron, -ona m ‰v. neutralan, (elektr)onŠ
fiz. elementarna ~estica bez naboja, mase pri-
bli`no jednake protonu, sastavni deo atom-
skog jezgra.
neutronski, -a, -o ‰v. neutronŠ koji s odnosi
na neutrone. y neutronska bomba mawa termo-
nuklearna bomba za upotrebu na frontu, koja
bi neutronskim zra~ewem onemogu}ila ili
ubila neprijateqske vojnike ne deluju}i na
ne`ive predmete.
neutrum, -a m (mn. neutra s) ‰lat. neutrumŠ
gram. sredwi gramati~ki rod; imenica ili ob-
lik sredweg roda.
nefelologija, -e ` ‰gr~. nephele oblak, v.
-logijaŠ v. nefologija.
nefelometrija, -e ` ‰gr~. nephele oblak, v.
-metrijaŠ hem. merewe stepena zamu}enosti ne-
ke te~nosti u ciqu kvantitativne hemijske
analize.
nefer prid. indekl. ‰v. ferŠ koji nije fer, ne-
pravedan, nepo{ten.
nefologija ‰gr~. nephos oblak, v. -logijaŠ
meteor. nauka o postanku oblaka.
neformalan, -lna, -lno ‰prema engl. infor-
mal, v. formalanŠ 1. koji nije utvr|en propisi-
ma, nezvani~an (neformalni skup; neformal-
na organizacija). 2. koji je bez formalnosti,
opu{ten, neusiqen. 3. lingv. razgovorni, fa-
milijaran, kolokvijalan.
nefoskop, -a m ‰gr~. nephos oblak, v. -skopŠ
meteor. instrument za posmatrawe i merewe
kretawa oblaka.
nefotogeni~an, -~na, -~no ‰v. fotogeni~anŠ
koji nije fotogeni~an, koji ne izgleda dobro
na fotografijama.
nefotogeni~nost, -osti ` ‰v. fotogeni~no-
stŠ nedostatak fotogeni~nosti.
nefr- v. nefro-.
nefrektomija, -e ` ‰gr~. nephros bubreg, gr~.
ektome isecaweŠ med. operativno odstrawiva-
we bubrega.
nefrit, -ita m ‰prema gr~. nephros bubreg,
jer se smatralo da le~i bolesti bubregaŠ miner.
831
nefritis
tvrdi zelenkasti mineral, mawe skupocena va-
rijanta `ada.
nefritis, -a m ‰v. nefro-, -itisŠ med. zapa-
qewe bubre`nog tkiva.
nefriti~an, -~na, -~no ‰v. nefritisŠ med.
koji je zahva}en nefritisom.
nefro- ‰gr~. nephros bubregŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na bubrege.
nefroza, -e ` ‰v. nefro-, -ozaŠ med. degenera-
tivna bolest bubrega.
nefrolitijaza, -e ` ‰v. nefro-, litijazaŠ
med. postojawe kamena u bubregu.
nefrolog, -a, m, mn. nefrolozi ‰v. nefro-,
-logŠ lekar specijalizovan za nefrologiju.
nefrologija, -e ` ‰v. nefro-, -logijaŠ med.
grana medicine koja se bavi bolestima bubre-
ga. x nefrolo{ki.
nefropatija, -e ` ‰v. nefro-, -patijaŠ med.
op{ti naziv za bolesti bubrega.
nefroragija, -e ` ‰v. nefro-, (hemo)ragijaŠ
med. krvarewe iz bubrega.
nefroskleroza, -e ` ‰v. nefro-, sklerozaŠ
med. skupqawe i otvrdnu}e bubrega usled pove-
}ane koli~ine vezivnog tkiva.
nefrotomija, -e ` ‰v. nefro-, -tomijaŠ med.
hirur{ko zasecawe bubrega.
nefundiran, -a, -o ‰v. fundiranŠ neosno-
van, neutemeqen.
nefunkcionalan, -lna, -lno ‰v. funkcio-
nalanŠ a. koji nije funkcionalan, koji ne oba-
vqa svoju svrhu. b. koji ima suvi{nih delova,
nepotrebno veliki.
nefunkcionalnost, -osti ` ‰v. nefunkcio-
nalanŠ svojstvo onoga {to nije funkcionalno.
nec, -a m ‰nem. Netz mre`aŠ 1. sp. (u tenisu,
stonom tenisu, odbojci) udarac pri kome lop-
ta dodirne mre`u, ali pre|e na stranu protiv-
nika. 2. fam. zast. mre`a za pijacu, zembiq.
necuke, -ea m ‰jap. netsukeŠ umetni~ki izre-
zbaren privesak ili dugme na tradicionalnoj
japanskoj ode}i; danas se jo{ proizvode u vidu
minijaturnih skulptura od slonova~e, omiqe-
nih me|u kolekcionarima.
ni s indekl. ‰gr~. nyŠ gr~ko slovo (N n) koje
odgovara na{em N.
832
nivometar
Nibelunzi, Nibelunga, jd. Nibelung ‰nem.
NibelungenŠ mitol. patuqci koji `ive u podze-
mqu i ~uvaju blago, junaci stare germanske le-
gende, epskog speva iz XIII veka Pesma o Nibe-
lunzima i operske tetralogije Prsten Nibe-
lunga (1869–1876) Riharda Vagnera.
nivalni, -a, -o ‰lat. nivalis sne`ni prema
nix gen. nivis snegŠ koji se odnosi na sneg, sne-
`ni; koji se odnosi na podru~ja pod ve~itim
snegom.
nivelator, -a m (uob. nivelator) ‰fr. nive-
lateur izravwiva~Š ure|aj za dovo|ewe u nivo,
izravwavawe, npr. mehani~kih sistema ili
zvuka.
nivelacija, -e ` ‰fr. niveler ravnati, izrav-
natiŠ 1. ravnawe, poravnavawe, otklawawe raz-
lika. 2. rezultat nivelacije, poravnatost.
nivelizator v. nivelator.
nivelir, -ira m ‰skr. od nem. Nivellierinstru-
mentŠ geod. sprava za merewe i upore|ivawe
nadmorskih visina geometrijskom metodom.
nivelirati v. nivelisati.
nivelisati, -li{em i nivelirati, nive-
liram, 3. l. mn. niveliraju svr{. i nesvr{. ‰nem.
nivellieren, fr. niveler, up. nivoŠ 1. a. ravnati,
poravnavati. b. izjedna~avati, otklawati raz-
like. 2. geod. odrediti, odre|ivati visinsku
razliku izme|u dveju ili vi{e ta~aka na povr-
{ini Zemqe.
nivelman, -ana m ‰fr. nivellement, prema ni-
veler, v. nivelisatiŠ geod. odre|ivawe visine
ta~aka na zemqi.
nivo, -oa m ‰fr. niveauŠ 1. povr{ina ~ega kao
granica, razina (‹ reke, visok ‹, nizak ‹). 2.
fig. stupaw razvoja ili kvaliteta; rang, polo-
`aj. z ispod nivoa ispod proseka, ispod uobi-
~ajene visine; biti na nivou biti na visini
situacije, dostojno se pona{ati; na najvi-
{em nivou (o sastanku, razgovoru) izme|u naj-
vi{ih predstavnika pojedinih dr`ava.
nivoz, -oza m ‰fr. nivose prema lat. nix gen. ni-
vis snegŠ ist. ~etvrti mesec francuskog repu-
blikanskog kalendara, od 21. ili 23. decembra
do 20. ili 22. januara.
nivometar i nivometar, -tra m ‰lat. nix gen.
nivis sneg, v. metarŠ instrument za merewe vi-
sine sne`nog pokriva~a.
nidikole
nidikole, nidikola ` mn. ‰nlat. nidicolae,
prema lat. nidus gnezdo, colere nastawivatiŠ
zool. mladunci ptica koji se ra|aju slepi, go-
lu`dravi i bespomo}ni.
nidifikacija, -e ` ‰lat. nidificare gnezditi
se, prema nidus gnezdo, -ficare od facere ~initiŠ
zool. pravqewe gnezda, gne`|ewe.
nidifuge, nidifuga ` mn. ‰lat. nidifugae,
prema lat. nidus gnezdo, fugere be`atiŠ mladun-
ci ptica koji se ra|aju s perjem i sposobni su
da se sami hrane, npr. kod `ivine.
nizam, -ama m ‰tur. nizam od ar. nizamŠ ist. 1.
vojnik regularne vojske u Osmanlijskom car-
stvu. 2. turska vojska; vojni poredak.
nizamlija, -e m ‰tur. nizaml›, v. nizamŠ v. ni-
zam (1).
nijansa, -e `, gen. mn. nijansa ‰fr. nuance,
prema nue oblak od lat. nubes oblakŠ 1. postu-
pan prelaz jedne boje u drugu, preliv; razlika
u tonu boje. 2. fig. a. primesa, jedva primetan
utisak nekog ose}awa ili raspolo`ewa. b. ne-
znatna razlika.
nijansiran, -a, -o ‰v. nijansiratiŠ koji po-
kazuje nijanse, prelive, male razlike; pa`qi-
vo odmeren.
nijansirati, nijansiram, 3. l. mn. nijansi-
raju nesvr{. ‰fr. nuancer, v. nijansaŠ 1. lik. raz-
likovati nijanse; postupno prelaziti iz jedne
boje u drugu. 2. fig. imati ose}awa za sitne raz-
like.
nijacin, -ina m ‰engl. niacin, skr. od ni(coti-
nic) ac(id)Š farm. nikotinska kiselina, deo kom-
pleksa vitamina B, nalazi se u proteinskoj
hrani ili se proizvodi sinteti~ki.
nijelirati, nijeliram, 3. l. mn. nijeliraju
nesvr{. ‰ital. niellare, v. nijeloŠ lik. raditi,
ukra{avati tehnikom nijela (v.).
nijelo, -a m ‰ital. niello od klat. nigellum
crnkast od lat. niger crnŠ metod ukra{avawa
srebra i zlata pri kome se {are ure`u u povr-
{inu metala a zatim ispuwavaju trajnom cr-
nom bojom.
nijet i nijet, -a m ‰tur. niyet od ar. niyya na-
meraŠ pokr. 1. namera, naum. 2. rel. izreka, ~esto
na arapskom jeziku, koja izra`ava odluku da se
klawa odre|ena molitva ili da se zapo~ne
post.
niktofite
nijetiti, nijetim nesvr{. ‰v. nijetŠ pokr. od-
lu~iti, naumiti.
Nike, -e ` ‰gr~. Nike, nike pobedaŠ 1. mitol.
bogiwa pobede u staroj Gr~koj. 2. simboli~ni
prikaz pobede u obliku `ene s krilima.
nikejski, -a -o ‰lat. Nicaea NikejaŠ koji se
odnosi na grad Nikeju u Maloj Aziji, gde je
325. godine n. e. odr`an prvi ekumenski sabor;
y nikejski kredo, nikejsko verovawe rel.
simvol vere, osnovna formulacija hri{}an-
ske vere usvojena na Nikejskom saboru.
nikl, -a m ‰nem. NickelŠ hemijski element,
beli metal, simbol Ni, atomski broj 28, upo-
trebqava se najvi{e u legurama.
nikleni, -a, -o ‰v. niklŠ koji je na~iwen od
nikla.
niklovati, -lujem svr{. i nesvr{. ‰v. niklŠ
prevla~iti, presvu}i (drugi metal) slojem ni-
kla radi za{tite od r|e.
nikol, -a m ‰po imenu engl. fizi~ara V. Ni-
kola (Nicol, 1768–1851)Š fiz. prizma od dva
slepqena kristala kalcita, slu`i za dobijawe
polarizovane svetlosti.
nikotin, -ina m ‰fr. nicotine, prema Fran-
cuzu @. Nikou (Jean Nicot), koji je doneo duvan
u Francusku 1560Š otrovni alkaloid u listo-
vima duvana, glavni uzrok {tetnog dejstva du-
vana i stvarawa zavisnosti. x nikotinski.
nikotinizam, -zma m ‰v. nikotinŠ med. tro-
vawe nikotinom.
nikt- v. nikto-.
niktalopija, -e ` ‰gr~. nyktalops od nyx no},
alaos slep, ops pogledŠ 1. zool. sposobnost ne-
kih `ivotiwa da vide u mraku. 2. med. oboqewe
oka usled koga bolesnik boqe vidi u sumrak
nego na dnevnoj svetlosti, dnevno slepilo.
niktinastija, -e ` ‰gr~. nyx no}, nastos pri-
tisnutŠ bot. osobina nekih biqaka da po no}i
sklapaju cvetove i spu{taju li{}e, usled pro-
mene unutra{weg pritiska u biqnim }elijama.
nikto- ‰gr~. nyx, gen. nyktos no}Š kao prvi
deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na
no} ili na mrak.
niktofite, niktofita ` mn. ‰v. nikto-, gr~.
phyton biqkaŠ bot. biqke ~iji se cvetovi otva-
raju po no}i umesto po danu.
833
niktofobija
niktofobija, -e ` ‰v. nikto-, v. fobijaŠ psih.
strah od mraka; no}ni strah kod dece.
nikturija, -e ` ‰v. nikt-, gr~. ouron mokra}aŠ
med. u~estalo mokrewe po no}i, simptom obo-
qewa.
niloti, nilota, jd. nilot, gen. nilota ‰lat.
Niloticus od gr~. Neilotikos nilski, prema reci
NilŠ antrop. pripadnici plemena koja `ive u
sredwoj i isto~noj Africi, visoki, izdu`ene
glave, s tamnom ko`om i slabom maqavo{}u.
nilotski, -a, -o ‰lat. Niloticus od gr~. Neiloti-
kos nilski, prema reci NilŠ y nilotski jezi-
ci lingv. porodica jezika koji se govore oko
gorweg toka Nila.
nimb v. nimbus.
nimbostrtaus, -a m ‰v. nimbus, lat. stratus
prostrt, razvu~enŠ meteor. vrsta tamnih, razvu-
~enih, niskih oblaka koji donose ki{u.
nimbus, -a m ‰lat. nimbusŠ 1. krug oko glave
svetaca, oreol. 2. fig. ugled, reputacija, slava.
3. meteor. oblak koji donosi ki{u.
nimet, -a m ‰tur. nimet od ar. ni’maŠ pokr.
bo`ji dar, blagodat bo`ja.
Nimrod, -a m ‰hebr. NimrodhŠ 1. u Bibliji,
Husov sin, poznat kao lovac (u Dani~i}evom
prevodu Nevrod, Prva kwiga Mojsijeva,
10:8–9). 2. fig. ve{t, sposoban lovac.
nimfa, -e `, gen. mn. nimfa/nimfi ‰gr~.
nympheŠ 1. mitol. kod Grka i Rimqana, jedna od
mladih polubogiwa koje `ive kraj vode, u {u-
mama ili u brdima. 2. kwi`. mlada, lepa devoj-
ka. 3. zool. drugi stepen metamorfoze insekata,
izme|u larve i odrasle jedinke. 4. (ob. mn.) anat.
usmine stidnice.
nimfej, -eja m ‰gr~. nymphaionŠ ist. 1. u sta-
rom Rimu, svetili{te nimfi; pe}ina posve}e-
na kultu nimfi. 2. `ensko kupali{te kod Grka
i Rimqana.
nimfeja, -e ` ‰nlat. nymphea od gr~. nympha-
iaŠ bot. lokvaw, Nymphea alba.
nimfeta, -e ` ‰engl. nymphet od fr. nymphet-
te mala nimfaŠ maloletnica s izra`enom sek-
sualno{}u, izazovna devoj~ica u pubertetu;
up. lolita.
nimfomanija, -e ` ‰gr~. nymphe, v. manijaŠ
psih. nenormalna seksualna po`uda kod `ena;
up. erotomanija, satirijaza, estromanija.
834
niskobuxetski
nimfomanka, -e `, dat. i lok. nimfomanki,
gen. mn. nimfomanki ‰v. nimfomanijaŠ `ena ko-
ja pati od nimfomanije, koja luduje za mu{kar-
cima.
nimfomanski, -a, -o ‰v. nimfomanijaŠ koji
se odnosi na nimfomaniju (v.) i na nimfoman-
ke (v.).
ninorsk, -a m ‰norv. nynorsk novonorve{kiŠ
noviji norve{ki kwi`evni jezik, nazvan i
landsmol (v.), stvoren u drugoj polovini XIX
veka pored bukmola (v.).
ninxa, -e m, gen. mn. ninxi ‰jap. ninja, od nin
prikradawe, ja osobaŠ maskirani borac, ~lan
grupa koje su se javile u feudalnom Japanu, iz-
ve`banih za ubistva i {pijuna`u, uz pomo}
tajnog oru`ja i trikova kakvi nisu dozvoqeni
samurajima; popularizovani u filmovima od
sredine {ezdesetih godina pro{log veka.
ninxucu, -ua m ‰jap. ninjutsu, od nin prikrada-
we, jutsu ve{tinaŠ borila~ka ve{tina ninxa (v.).
Nioba, -e ` ‰gr~. NiobeŠ mitol. tebanska kra-
qica, Tantalova k}i, koja je dotle plakala za
svojom ubijenom decom dok se nije pretvorila
u stenu iz koje curi voda.
niobijum, -a i niobij, -ija m ‰nlat. niobium,
prema Niobi, jer se u prirodi uvek nalazi
udru`en sa tantalomŠ hemijski element, metal
male tvrdo}e, simbol Nb, atomski broj 41,
upotrebqava se za legure.
Nipon, -a m ‰jap. Nippon, NihonŠ drugo ime za
Japan.
nipofil, -ila m ‰v. Nipon, v. -filŠ qubi-
teq Japanaca i svega {to je japansko.
nipofob, -oba m ‰v. Nipon, v. -fobŠ onaj koji
mrzi Japan i Japance.
nirvana, -e ` ‰sanskr. nirvanaŠ 1. u budizmu,
bla`enstvo koje se posti`e prestankom svih
`eqa i strasti i utapawem individualne du-
{e u ve~ni duh. 2. u hinduizmu, sjediwewe du-
{e sa Bramom. 3. stawe potpunog mira i oslo-
bo|ewa od patwi.
nisan, -a m ‰hebr. nisanŠ sedmi mesec u jevrej-
skom kalendaru, po~etkom prole}a.
niskobuxetski, -a, -o ‰v. buxetŠ ra|en s ma-
lim buxetom, jeftin, koji ne zahteva velike
tro{kove.
niskotira`an
niskotira`an, -`na, -`no ‰v. tira`Š koji
ima mali tira`, koji se prodaje u malom broju
(o novinama i ~asopisima).
nistagmus, -a m ‰nlat. nystagmus od gr~.
nystagmos klimawe glavom, trepereweŠ med. ne-
voqno treperewe o~iju, koje mo`e biti simp-
tom pojedinih oboqewa.
nitna, -e `, gen. mn. nitni ‰nem. NietŠ zakivka,
dvoglavi ekser; metalni ukras na ode}i.
nitovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰nem. nietenŠ
pri~vr{}ivati, pri~vrstiti zakivkama, zaki-
vati.
nitr- v. nitro-.
nitrat, -ata m ‰v. nitr-Š hem. so azotne kise-
line (HNO3); natrijum-nitrat i kalijum-ni-
trat koriste se kao ve{ta~ko |ubrivo.
nitrid, -ida m ‰v. nitr-Š hem. spoj metala sa
azotom.
nitrirati, nitriram, 3. l. mn. nitriraju ‰v.
nitr-Š hem. zamewivati atome vodonika u or-
ganskom molekulu nitratnim grupama (NO2).
nitrit, -ita m ‰v. nitr-Š hem. so azotaste ki-
seline (HNO2).
nitrifikacija, -e ` ‰nlat. nitrificatio od ni-
trificare, v. nitr-, -ficare od facere ~initiŠ 1. hem.
oksidacija amonijaka i amonijumovih soli u
nitrite i nitrate, ob. pod dejstvom bakterija.
2. natapawe, pro`imawe zemqi{ta nitratima.
nitro- ‰gr~. nitron {alitraŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da je u pitawu jediwewe
azota.
nitrobenzol, -ola m ‰v. nitro-, benzolŠ hem.
te~nost dobijena dejstvom azotne kiseline na
benzol, upotrebqava se kao rastvara~, u proiz-
vodwi anilina i dr.
nitrogen, -ena ‰v. nitro-, -genŠ v. azot.
nitroglicerin, -ina m ‰v. nitro-, glice-
rinŠ hem. gusta, eksplozivna uqasta te~nost,
upotrebqava se za proizvodwu dinamita; u me-
dicini slu`i za le~ewe sr~anih bolesti. x
nitroglicerinski.
nitro-jediwewa, nitro-jediwewa s mn. ‰v.
nitro-Š hem. jediwewa dobijena nitrirawem,
koriste se kao eksplozivi ili kao me|uproi-
zvodi u sintezi lekova i boja.
nitrolak, -a m, mn. nitrolakovi ‰v. nitro-,
lakŠ lak na bazi nitroceluloze.
ni{anxija
nitrofosfat, -ata m ‰v. nitro-, fosfatŠ hem.
ve{ta~ko |ubrivo dobijeno me{awem fosfata
i kalcijum-nitrata.
nitroceluloza, -e ` ‰v. nitro-, celulozaŠ
hem. vlaknasta, lako zapaqiva masa dobijena
dejstvom azotne kiseline na drvo, pamuk i sl. u
prisustvu koncentrisane sumporne kiseline;
koristi se za proizvodwu eksploziva, lakova,
celuloida i dr.
nife m indekl. ‰od Ni (nikl) + Fe (ferrum gvo-
`|e)Š geol. Zemqino jezgro, za koje se pretposta-
vqa da se sastoji prete`no od nikla i gvo`|a.
nihilizam, -zma m ‰lat. nihil ni{ta, v. -izamŠ
1. filozofsko u~ewe koje pori~e mogu}nost
sigurne spoznaje i postojawe bilo kakve vred-
nosti. 2. `ivotni stav koji odbacuje sva usta-
qena na~ela i verovawa. 3. ist. pokret za dru-
{tvene promene nastao u carskoj Rusiji krajem
XIX veka, blizak anarhizmu i terorizmu.
nihilist(a), -e m ‰lat. nihil ni{taŠ sledbe-
nik nihilizma (v.); onaj koji ne priznaje nika-
kve principe ni autoritete.
nihilisti~ki, -a, -o ‰v. nihilist(a)Š koji
se odnosi na nihilizam i nihiliste.
ni{a i ni{a, -e ` ‰fr. nicheŠ arhit. udubqe-
we u zidu, obi~no za sme{taj vaze, statue ili
ukrasnih predmeta.
ni{ador, -a m ‰tur. nisadir od ar. ni{adir od
pers. new{adurŠ hem. amonijum hlorid, salmijak,
kristalna so, ranije upotrebqavana kao lek
ili kao sredstvo za lemqewe.
ni{an, -a i ni{an, -ana m ‰tur. nisan od pers.
ni{anŠ 1. deo na vatrenom oru`ju koji omogu}a-
va precizno ga|awe (predwi ‹, zadwi ‹, op-
ti~ki ‹). 2. ciq, meta u koju se ga|a. 3. nad-
grobni kamen kod muslimana. 4. zast. orden, od-
likovawe. Z razgovarati preko ni{ana vo-
diti uzajamnu borbu, ratovati; biti u neprija-
teqstvu s kim; uzeti na ni{an usmeriti svoje
napade protiv koga ili ~ega.
ni{aniti, -im nesvr{. ‰v. ni{anŠ tra`iti
ciq pomo}u ni{ana, ciqati.
ni{anski, -a, -o ‰v. ni{anŠ koji se odnosi
na ni{an; koji slu`i za ni{awewe (ni{anska
sprava).
ni{anxija, -e ` ‰v. ni{anŠ onaj koji ni{a-
ni, strelac.
835
ni{esta
ni{esta, -e ` = ni{este, -a s ‰tur. nisasta od
pers. ni{asteŠ pokr. 1. p{eni~ni skrob u prahu. 2.
vrsta poslastice od takvog skroba.
ni{este = ni{esta (v.).
NKVD ‰rus. skr. od Narodnáè komissariat
vnutrennih delŠ ist. uprava tajne policije i
obave{tajnih slu`bi u Sovjetskom Savezu pod
Staqinom, kasnije nazvana KGB (v.).
nobelijum, -a i nobelij, -ija ‰prema A. No-
beluŠ hem. transuranski radioaktivni ele-
ment, simbol No, atomski broj 102.
nobelovac, -vca m ‰prema Alfredu Nobelu,
1833–1896Š dobitnik Nobelove nagrade, koja
se od 1901. dodequje svake godine za mir, za
kwi`evnost i za nekoliko nau~nih grana.
nobilizirati, nobiliziram, 3. l. mn. nobi-
liziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. nobiliser od lat. no-
bilis plemenitŠ zast. dodeliti, dodeqivati ple-
mi}ku titulu, proglasiti, progla{avati za
plemi}a.
nobilitacija, -e ` ‰nlat. nobilitatioŠ zast. do-
deqivawe plemi}kog zvawa, progla{ewe koga
za plemi}a.
nobilitet, -eta m ‰lat. nobilitasŠ 1. plemeni-
tost; otmenost. 2. plemi}ko poreklo, pripad-
nost plemi}kom stale`u.
nobl prid. indekl. ‰fr. noble od lat. nobilisŠ
koji se pona{a kao plemi}; otmen, dostojan-
stven (~esto iron.).
nobles, -a m ‰fr. noblesseŠ 1. plemi}ko pona-
{awe, otmenost (~esto iron.). 2. plemstvo, ari-
stokratija.
nova i nova, -e ` ‰lat. nova (stella) nova (zve-
zda)Š astron. zvezda koja usled unutra{we eks-
plozije naglo pove}a svoj sjaj, postaju}i znat-
no vidqivija nego ranije.
novator, -a m ‰lat. novator od novare uvoditi
novineŠ onaj koji uvodi novine, nove ideje,
inovator.
novatorski, -a, -o ‰v. novatorŠ koji se odno-
si na novatora; obnoviteqski, inovativan.
novatorstvo, -a s ‰v. novatorŠ uvo|ewe no-
vina; te`wa za novim.
novacija, -e ` ‰lat. novatio od novare uvodi-
ti novineŠ 1. prav. ugovor dveju strana kojim se
ukida postoje}a obaveza i uvodi nova. 2. neob.
v. inovacija.
836
novum
novela, -e ` ‰ital. novella od lat. novellus
nov, v. noveliratiŠ 1. kwi`. pripovetka. 2. v.
novelacija.
novelacija, -e ` ‰nlat. novellatio, v. noveli-
ratiŠ prav. izmena postoje}eg zakona ili prav-
nog propisa.
noveleta, -e ` ‰ital. novellettaŠ kwi`. kratka,
mala novela.
novelirati, noveliram, 3. l. mn. noveliraju
svr{. i nesvr{. ‰nlat. novellareŠ prav. uneti, uno-
siti izmene ili dopune u postoje}i zakon ili
pravnu normu.
novelist(a), -e m ‰v. novelaŠ kwi`. pisac no-
vela, pripoveda~.
novelisti~ki, -a, -o ‰v. novelaŠ kwi`. koji
se odnosi na novele i noveliste (v.).
novembar, -bra m ‰lat. november, prema no-
vem devetŠ jedanaesti mesec u godini. x no-
vembarski.
nove~entist(a), -e m, mn. nove~entisti
‰ital. novecentista, v. nove~entoŠ pisac ili
umetnik iz nove~enta (v.), HH veka.
nove~entisti~ki, -a, -o ‰ital. novellettaŠ
koji pripada nove~entu, HH veku.
nove~ento, -a m ‰ital. novecento devet stoti-
naŠ dvadeseti vek u umetnosti, kwi`evnosti,
kulturi (posebno italijanskoj).
novitet, -eta m ‰lat. novitas prema novus
novŠ ono {to je novo, nova pojava, nov proiz-
vod.
novicijat, -ata m ‰nlat. noviciatus, v. novi-
cijusŠ crkv. 1. status novicijusa, isku{enika;
vreme isku{eni{tva. 2. {kola za isku{enike.
novicijus, -a m ‰lat. novicius prema novus
novŠ u katoli~koj crkvi isku{enik, onaj koji
se priprema da postane kalu|er.
novokain, -ina m ‰fabri~ko ime prema lat.
novus nov, (k)okainŠ farm. sinteti~ko sredstvo za
lokalnu anesteziju, prokain. x novokainski.
novokomponovan, -a, -o ‰v. komponovatiŠ 1.
muz. koji je u stilu narodne muzike, ali je kom-
ponovan za potrebe estrade. 2. fig. pej. sklepan,
izmi{qen po trenutnoj modi; ve{ta~ki, koji
nije autenti~an.
novum, -a m ‰lat. novum, s. rod od novus novŠ
ne{to novo, nova okolnost (u pravnom postup-
ku); nov, dotle nepoznat podatak.
nodozan
nodozan, -zna, -zno ‰lat. nodosus prema nodus
~vorŠ med. koji sadr`i nodule, ~vori}e, kvrgav.
no-drama, -e ` ‰engl. no(h) od jap. noŠ vrsta
tradicionalnog japanskog pozori{ta s tipi-
ziranim likovima, pra}enog horskim pevawem
i plesom, nastalog u XV veku.
nodulus, -a m = nodula, -e ` ‰nlat. nodulus,
dem. od nodus ~vorŠ 1. med. ~vori}, otvrdlo me-
sto u potko`nom tkivu. 2. miner. grudvica, zr-
no, mala loptasta masa nekog minerala u unu-
tra{wosti stene.
noeza, -e ` ‰gr~. noesis misao, pametŠ filoz. 1.
kod Aristotela, neposredna umna spoznaja. 2.
kod Huserla, akt mi{qewa kojim se osve{}uju
~ulni utisci.
noema, -e ` ‰gr~. noema misaoŠ filoz. 1. kod
Aristotela, predmet mi{qewa. 2. kod Huser-
la, svesni ~in kojim se osmi{qava sadr`aj is-
kustva.
noetika, -e `, dat. noetici ‰gr~. noetikos pre-
ma noein mislitiŠ deo filozofije koji se bavi
mi{qewem i saznavawem. x noeti~ki.
nozema, -e ` ‰gr~. nosema prema nosos bole-
stŠ med. 1. pra`ivotiwa koja `ivi kao parazit u
crevima insekata (p~ele, svilene bube). 2. bo-
lest koju izaziva taj parazit.
nozo- ‰gr~. nosos bolestŠ kao prvi deo slo`e-
nica pokazuje da se re~ odnosi na bolest.
nozogenija, -e ` ‰v. nozo-, -genijaŠ med. na-
stanak bolesti, patogeneza.
nozografija, -e ` ‰v. nozo-, -grafijaŠ med.
opisivawe bolesti i wihovih simptoma.
nozologija, -e ` ‰v. nozo-, -logijaŠ med. si-
stematska klasifikacija bolesti. x nozolo-
{ki.
nozomanija, -e ` ‰v. nozo-, manijaŠ psihi~ki
poreme}aj kod koga pacijent ose}a simptome
razli~itih bolesti; up. hipohondrija.
nozofobija, -e ` ‰v. nozo-, -fobijaŠ psih. ne-
normalan strah od bolesti.
Noje, -a m ‰hebr. NoahŠ mitol. pravednik kome je
Bog u vreme op{teg potopa naredio da sagradi
brod (Nojev kov~eg) u kome }e se spasti sa svojom
porodicom i primercima svih `ivotiwa na Ze-
mqi (Prva kwiga Mojsijeva, glave 6 do 9).
nokaut i nokaut, -a m ‰engl. knockout prema
knock out izbaciti iz borbeŠ 1. sp. a. u boksu,
nom
udarac kojim se protivnik onemogu}ava da na-
stavi borbu. b. stawe boksera koji je dobio ta-
kav udarac; y klasi~ni nokaut zavr{etak me~a
zato {to jedan od boksera ne mo`e da ustane ni
posle brojawa do deset; tehni~ki nokaut zavr-
{etak me~a kada po oceni sudije jedan od bokse-
ra nije u stawu da nastavi borbu. 2. fig. izjava,
potez ili manevar kojim se nanosi kona~ni po-
raz protivniku u sporu, raspravi i sl.
nokauter, -era m ‰v. nokautŠ bokser koji la-
ko i ~esto nokautira protivnike.
nokautirati, nokautiram, 3. l. mn. nokauti-
raju svr{. ‰v. nokautŠ 1. sp. zadati nokaut pro-
tivniku. 2. fig. te{ko poraziti protivnika u
raspravi.
nokdaun, -a m ‰engl. knock down oboriti,
sru{itiŠ sp. a. u boksu, udarac koji obara pro-
tivnika na pod, ali mu omogu}ava da se ponovo
pridigne i nastavi borbu. b. stawe boksera ko-
ji je dobio takav udarac (biti u nokdaunu).
nokle, nokli ` mn. = noklice, noklica ` mn.
‰austr. nem. NockerlŠ testo koje se zahvata ka{i-
kom i kuva u kipu}oj vodi, vrsta vaqu{aka.
noksa, -e ` ‰lat. noxa prema nocere {koditiŠ
1. med. uzro~nik bolesti; sve ono {to {tetno
deluje na organizam. 2. prav. {teta, {tetan po-
stupak.
noktambul, -a m ‰nlat. noctambulus od nox
gen.noctis no}, ambulare hodatiŠ 1. ~ovek koji
voli da se provodi po no}i, no}na ptica,
no}nik. 2. v. somnambul.
noktambulizam, -zma m ‰v. noktambulŠ v.
somnambulizam.
nokturno i nokturno, -a m ‰lat. nocturnus
no}niŠ 1. muz. kratka kompozicija setnog i lir-
skog karaktera. 2. umetni~ko ili pesni~ko de-
lo koje izra`ava no}nu atmosferu.
nok{ir, -ira m ‰nem. NachtgeschirrŠ no}ni
sud, no}na posuda.
nolens-volens indekl. ‰lat. nolens volens od
nolle ne hteti, velle htetiŠ hteo ne hteo, milom
ili silom.
nom, -a m ‰gr~. nomosŠ starogr~ka pesma
ozbiqnog ili verskog sadr`aja, pevana uz prat-
wu lire.
837
-nom
-nom, -noman, -nomija ‰gr~. nomos zakonŠ
koji se odnosi na zakone ili na zakonitost; ko-
ji se odnosi na pravila odre|ene struke.
noma1, -e ` ‰gr~. nome nagrizaweŠ med. gan-
grenozni proces na obrazu koji poga|a neuhra-
wenu decu ili se javqa usled infekcije.
noma2, -e ` ‰gr~. nomosŠ ist. upravna jedini-
ca u starom Egiptu, srez.
nomad, -ada m ‰gr~. nomas koji lutaŠ 1. pri-
padnik populacije bez stalnog boravi{ta, ko-
ja se seli u potrazi za hranom ili plenom. 2.
fig. skitnica, lutalica.
nomadizam, -zma m ‰v. nomadŠ nomadski na-
~in `ivota, navika stalnih seoba.
nomadski, -a, -o ‰v. nomadŠ koji se odnosi na
nomade, koji je svojstven nomadima; skit-
ni~ki, lutala~ki; supr. sedentaran.
-noman v. -nom.
nomen, -a m (mn. nomina, s) ‰lat. nomenŠ 1.
ime; za izraze v. nomen. 2. gram. imenska re~
(imenica, zamenica, pridev ili broj).
nomenklator, -a m ‰lat. nomenclator od no-
men ime, calator od calare zvatiŠ 1. u starom Ri-
mu, rob koji je svom gospodaru prilikom jutar-
we posete govorio imena posetilaca. 2. onaj
koji se bavi nomenklaturom (v.).
nomenklatura, -e ` ‰lat. nomenclatura, v. no-
menklatorŠ 1. skup imena, naziva i simbola u
odre|enoj struci; terminologija. 2. ist. pol. u
Sovjetskom Savezu, popis najva`nijih uprav-
nih funkcija u dr`avi; krug visokih partij-
skih rukovodilaca.
-nomija v. -nom.
nominala, -e ` ‰v. nominalanŠ nominalna
vrednost.
nominalan, -lna, -lno ‰lat. nominalis prema
nomen imeŠ 1. koji je ne{to po imenu, ali ne u
stvarnosti; zvani~an, formalan. y nominal-
na cena (nominalna vrednost) cena (vred-
nost) koja je ozna~ena na nov~anici (vredno-
snom papiru, marki i sl.). 2. gram. imeni~ki;
imenski.
nominalizam, -zma m ‰v. nominalanŠ filoz.
sredwovekovno u~ewe po kome ideje i apstrakt-
ni pojmovi postoje samo kao nazivi (imena), a
ne odgovara im ni{ta u stvarnom svetu.
838
nona1
nominalizacija, -e ` ‰v. nominalanŠ gram.
pretvarawe re~i ili grupe re~i u imenicu
ili u imensku sintagmu.
nominativ, -a m ‰lat. nominativusŠ gram. pa-
de` subjekta, pade` kojim se imenuje, osnovni
oblik imenske re~i.
nominacija, -e ` ‰engl. nomination, lat. no-
minatio, v. nominovatiŠ 1. imenovawe, naime-
novawe. 2. predlog za neku nagradu (‹ za Oska-
ra) ili izbornu funkciju (‹ republikanskog
kandidata).
nominovati, -ujem svr{. i nesvr{.‰engl. no-
minate od lat. nominare prema nomen imeŠ 1.
predlo`iti, uneti u u`i izbor (za nagradu ili
politi~ku funkciju), kandidovati. 2. nazvati,
imenovati.
nomo- ‰gr~. nomos zakonŠ kao prvi deo slo-
`enica ozna~ava zakon, normu ili propis.
nomogram, -a m ‰v. nomo-, -gramŠ mat. gra-
fi~ki prikaz funkcije sa dve ili vi{e pro-
menqivih.
nomografija, -e ` ‰v. nomo-, grafijaŠ 1. gra-
na matematike koja se bavi teorijom i kon-
strukcijom nomograma. 2. pisawe zakona.
nomokanon, -ona m ‰v. nomo-, kanon1Š ist.
zbornik crkvenih i svetovnih propisa u pra-
voslavnoj crkvi; krm~ija.
nomologija, -e ` ‰v. nomo-, -logijaŠ filoz.
nauka o zakonima mi{qewa; nauka o prirod-
nim zakonima uop{te. x nomolo{ki.
nomos, -a m ‰gr~. nomosŠ 1. filoz. zakon, nor-
ma, pravni propis. 2. muz. u staroj Gr~koj, tra-
dicionalni napev; melodijski obrazac za pe-
vawe ili za svirawe na instrumentima.
nomotetika, -e `, dat. nomotetici ‰v. nomo-,
gr~. -thetikos od tithenai postavitiŠ nau~no is-
tra`ivawe op{tih zakonitosti u prirodi.
nomoteti~ki, -a, -o ‰v. nomotetikaŠ koji se
odnosi na nomotetiku; normativni.
nomotehnika, -e `, dat. nomotehnici ‰v. no-
mo-, tehnikaŠ ve{tina sastavqawa zakona.
non- ‰lat. non, fr. non neŠ kao prvi deo re~i
negira ono {to iskazuje drugi deo ili daje
zna~ewe suprotno wemu.
non ‰lat. nonŠ v. non.
nona1, -e ` ‰lat. nonus devetiŠ 1. muz. inter-
val od devet tonova. 2. ist. a. u starom i sred-
nona2
wem veku, deveti sat ra~unaju}i od {est uju-
tru; rano popodne.
nona2 i nona1, -e ` ‰ital. nonnaŠ pokr. baka.
nona2, -e ` ‰nem. Nonne od srlat. nonnaŠ kato-
li~ka monahiwa, redovnica, ~asna sestra.
nonagon, -ona m ‰lat. nonus deveti, v. -gonŠ
geom. devetougaonik.
nonagonalan, -lna, -lno ‰v. nonagonŠ geom.
devetougaoni.
nonakord, -a m ‰lat. nonus deveti, v. akordŠ
muz.akord od pet tonova, septakord (v.) kome je
dodata jo{ jedna terca.
none, nona ` mn. ‰lat. nonaeŠ ist. u starom
rimskom kalendaru, deveti dan u mesecu, osim
u martu, maju, julu i oktobru, gde je bio sedmi
dan; up. ide, kalende.
nonet, -eta m ‰ital. nonettoŠ muz. kamerni sa-
stav od devet svira~a; hor od devet peva~a.
nonijus1, -a m ‰po Portugalcu Pedru Nuwe-
su (na latinskom Petrus Nonius, 1492–1577)Š
fiz. pomi~na skala koja omogu}ava da se na mer-
nim instrumentima o~itavaju deseti delovi
jedinica; up. {ubler.
nonijus2, -a m ‰poreklo nejasnoŠ rasa kowa
dobijena u Austriji 1815. godine, ukr{tawem
engleskog pastuva s lipicanerom i drugim ra-
sama.
nonilion, -ona m ‰lat. nonus deveti, v.
(mi)lionŠ broj koji se pi{e jedinicom sa 54
nule.
nonkonformizam, -zma m ‰v. non-, v. kon-
formizamŠ 1. rel. u Velikoj Britaniji, prote-
stantizam odvojen od anglikanske crkve. 2. ne-
konformizam.
nonkonformist(a), -e, mn. nonkomformi-
sti ‰v. nonkonformizamŠ 1. rel. britanski pro-
testant koji ne pripada anglikanskoj crkvi. 2.
nekonformist(a). x nonkonformisti~ki.
nono, -a m ‰ital. nonnoŠ pokr. deda, deka.
nonparel, -a i nonparel, -ela m ‰fr. nonpa-
reil neuporedivŠ tipogr. vrsta sitnog {tampar-
skog sloga.
non plus ultra indekl. ‰lat. non plus ultra
ne(ma) daqe (od toga)Š ono {to je najsavr{eni-
je, najvi{i stepen ~ega, posledwa re~.
noradrenalin
nonsens, -a m ‰engl. nonsense, v. non-, sense
smisaoŠ 1. besmislica, apsurd (v.). 2. kwi`. vr-
sta poezije ili proze s namerno apsurdnim ili
nelogi~nim sadr`ajem, namewene zabavi.
non-stop prid. indekl. ‰engl. non-stopŠ 1. koji
ne prekida, koji radi bez pauze (‹ prodavnica,
‹ radno vreme). 2. (kao pril.) stalno, nepresta-
no, bez prekida.
nonstop, -a m, mn. nonstopi, gen. mn. nonstopa
‰v. non-stopŠ trgovinska radwa koja je stalno
otvorena, koja radi neprekidno (obi~no 24 sa-
ta, ili do kasno uve~e, bez podnevnog prekida).
non-fik{n, -a m ‰engl. non-fiction, v. fik-
{nŠ dela koja se bave stvarnim qudima i doga-
|ajima; dokumentarna, stru~na ili eseji-
sti~ka kwi`evnost.
non{alantan, -tna, -tno ‰fr. nonchalantŠ
koji se ne uzbu|uje, hladnokrvan, opu{ten.
non{alantnost, -osti ` = non{alancija,
-e ` ‰fr. nonchalance, v. non{alantanŠ hladno-
krvnost, mirno}a, nehajnost.
noologija, -e ` ‰gr~. noos razum, v. -logijaŠ
filoz.nauka o mi{qewu, o duhovnoj aktivno-
sti.
noolo{ki, -a, -o ‰v. noologijaŠ koji se odno-
si na noologiju. y noolo{ke nauke one koje se
bave qudskim duhom i zakonima razmi{qawa
(za razliku od kosmolo{kih nauka, koje izu~a-
vaju prirodu).
noosfera, -e ` ‰gr~. noos razum, v. sferaŠ
oblast iznad Zemqine povr{ine u kojoj `ivi
~ovek i koja je predmet wegovog ispitivawa.
nopal, -ala m ‰meks. {p. nopal od nahuatl
no’palliŠ bot. a. rod kaktusa, Nopalea, sa crve-
nim cvetovima. b. plod toga kaktusa, sli~an
bodqikavoj kru{ki, na kome `ivi ko{enila,
{titasta va{.
no pasaran uzv. ‰{p. no pasaranŠ pol. (fa{i-
sti) ne}e pro}i, parola republikanaca u vreme
Gra|anskog rata u [paniji 1936–1939, kasnije
~esta na levi~arskim manifestacijama.
noradrenalin, -ina m ‰skr. od nor(malan), v.
adrenalinŠ fiziol. hormon nadbubre`ne `le-
zde sli~an adrenalinu, norepinefrin, upo-
trebqava se za le~ewe alergija, glaukoma, vi-
sokog pritiska.
839
nordijac
nordijac, -jca m (`. nordijka, dat. i lok. nor-
dijki) ‰v. nordijskiŠ stanovnik severne Evro-
pe; ~ovek nordijskog rasnog tipa.
nordijski, -a, -o ‰nem. nordisch, Nord severŠ
1. koji pripada zemqama severne Evrope. y
nordijski jezici severna grana germanskih
jezika (danski, norve{ki, {vedski i island-
ski; nordijske discipline sp. u skijawu, na-
ziv za trke, {tafete i skokove; up. alpske di-
scipline. 2. koji pripada severnoevropskom
rasnom tipu, sa izdu`enom glavom i plavom
kosom.
nordistika, -e `, dat. nordistici ‰nem. Nor-
distikŠ izu~avawe jezika, kulture i istorije
nordijskih naroda.
norepinefrin, -ina ‰v. epinefrinŠ nora-
drenalin (v.).
norma, -e ` ‰lat. normaŠ 1. pravilo, propis,
odredba. 2. koli~ina rada ili proizvoda koju
treba posti}i za odre|eno vreme (ispuniti
normu; prebaciti normu). 3. a. utvr|eni obra-
zac pona{awa (dru{tvene norme). b. lingv. sve
ono {to je uobi~ajeno i prihva}eno u datoj je-
zi~koj zajednici; skup pravila koja odre|uju
{ta spada u standardni jezik.
normala, -e ` ‰fr. normale, v. normalanŠ 1.
normalno, redovno, uobi~ajeno stawe (vrati-
ti se u normalu). 2. geom. prava ili du` spu-
{tena pod pravim uglom na drugu pravu.
normalan i normalan, -lna, -lno ‰lat. nor-
malis, v. normaŠ 1. koji odgovara normi, pravi-
lan, propisan. 2. uobi~ajen, redovan, tipi~an.
3. psihi~ki zdrav; priseban. 4. geom. koji je pod
pravim uglom u odnosu na neku pravu. y nor-
malni kolosek `el. kolosek {irine 143,5 cm,
najrasprostraweniji u svetu; normalna {ko-
la zast. osnovna {kola.
normalizacija, -e ` ‰v. normalizovatiŠ 1.
dovo|ewe u normalno, redovno stawe. 2. uvo|e-
we normi, regulisawe, normirawe.
normalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr.
normaliser, v. normalanŠ 1. dovesti, dovoditi u
normalno stawe. 2. v. normirati.
normalitet, -eta m ‰nlat. normalitasŠ v. nor-
malnost.
normalka, -e ` ‰v. normalanŠ zast. osnovna
{kola.
840
nostrati~ki
normalnost, -osti ` ‰v. normalanŠ a. osobi-
na onoga koji je normalan. b. normalno, redov-
no stawe.
normanski, -a, -o ‰srlat. Normannus od fra-
na~kog nort sever, man ~ovekŠ ist. koji pripada
Normanima, skandinavskim osvaja~ima koji su
u X i XI veku osnovali vi{e dr`ava u Evropi
(u Normandiji, Engleskoj, na Siciliji i dr.).
normativ, -a m ‰v. normativanŠ (ob. mn.) ekon.
norma, utvr|eno pravilo za potro{wu, rad, ce-
ne, kvalitet proizvoda i dr.
normativan, -vna, -vno ‰nlat. normativusŠ
koji odre|uje normu; na kome se zasniva norma.
y normativna akta (normativni akti) pro-
pisi kojima se stvaraju pravne norme (ustav,
statuti, pravilnici, uredbe i sl.); normativ-
na gramatika lingv. gramatika koja utvr|uje
koji su oblici dozvoqeni jezi~kom normom a
koji nisu; up. uzuelan.
normirati, normiram, 3. l. mn. normiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. normieren, v. normaŠ odredi-
ti, odre|ivati, propisati, propisivati nor-
mu, podvrgnuti propisima.
normirac, -rca m ‰v. normiratiŠ slu`benik
koji odre|uje radne norme i kontroli{e wi-
hovo ispuwavawe.
norne, norni ` mn. ‰stnord. nornŠ mitol. bogi-
we qudske sudbine, su|aje u skandinavskoj mi-
tologiji.
nosema v. nozema.
noso- v. nozo-.
nostalgija, -e ` ‰nlat. nostalgia od gr~. nostos
povratak, v. -algijaŠ ~e`wa za zavi~ajem; `aqe-
we za pro{lim vremenima ili za onim {to je
izgubqeno.
nostalgi~an, -~na, -~no ‰v. nostalgijaŠ koji
ose}a nostalgiju.
nostalgi~ar, -a m ‰v. nostalgi~anŠ a. onaj
koji ose}a nostalgiju. b. pol. onaj koji `ali za
ranijim re`imom ili za dr`avom koje vi{e
nema.
nostalgi~nost, -osti ` ‰v. nostalgi~anŠ sta-
we onoga koji je nostalgi~an.
nostrati~ki, -a, -o ‰nem. nostratisch od lat.
nostras doma}iŠ lingv. naziv za hipoteti~ni pra-
jezik iz koga su, po nekim teorijama, nastali
nostrifikacija
kako indoevropski tako i ve}ina drugih jezika
Evrope, Afrike i Azije.
nostrifikacija, -e ` ‰nem. Nostrifikation, v.
nostrifikovatiŠ postupak kojim se diploma
ili nau~no zvawe ste~eno u inostranstvu pri-
znaje kao ekvivalentno doma}oj diplomi odno-
sno zvawu.
nostrifikovati, -kujem svr{. i nesvr{.
‰nem. nostrifizieren od srlat. nostrificare prema
lat. noster na{, -ficare od facere ~initiŠ (iz)vr-
{iti nostrifikaciju.
nostromo, -a m ‰ital. nostromo od {p. nuestra-
mo od nuestro amo na{ gospodarŠ pom. vo|a pa-
lube, zapovednik mornara.
nota, -e ` ‰lat. notaŠ 1. zabele{ka, zapis, na-
pomena. 2. dipl. zvani~ni dopis jedne dr`ave
drugoj sa odre|enim povodom. 3. muz. a. znak ko-
jim se bele`i odre|eni ton i wegovo trajawe;
mn. muzi~ki zapis odre|ene kompozicije (svi-
rati iz nota, po notama). b. ton, glas. 4. pri-
zvuk, obele`je, izraz odre|enog raspolo`ewa
(ose}am notu zavisti u wegovim re~ima). Z
sve na note fam. skladno, uredno, po propisu.
nota bene uzv. ‰lat. nota bene zapazi dobroŠ
izraz kojim se skre}e pa`wa slu{aoca ili ~i-
taoca: pazi, imaj u vidu, ne zaboravi; v. N. B.
notabilitet, -eta m ‰nem. Notabilitat, nlat.
notabilitasŠ zast. 1. ugled, poznatost, vi|enost.
2. va`na, ugledna li~nost, osoba uva`ena u
dru{tvu.
notalan, -lna, -lno ‰srlat. notalis, v. notaŠ
muz. koji se odnosi na note, koji je zapisan no-
tama; notni.
notalgija, -e ` ‰gr~. noton le|a, v. -algijaŠ
med. bol u le|ima.
notalist(a), -e m (`. notalistkiwa) ‰v. no-
taŠ muz. onaj koji ume da svira ili peva po nota-
ma.
notar, -ara m ‰nem. Notar od lat. notariusŠ slu-
`beno lice ovla{}eno da izdaje isprave, ove-
rava dokumente, prepise i dr., bele`nik. x no-
tarski.
notarijat, -ata m ‰v. notarŠ ist. zvawe, funk-
cija notara; notarska slu`ba.
notaro{, -a m ‰preko ma|. od lat. notariusŠ v.
notar. x notaro{ki v. notarski.
noumenon
notafilija, -e ` ‰lat. nota znak, v. -filijaŠ
skupqawe nov~anica; up. numizmatika.
notafilist(a), -e m ‰v. notafilijaŠ sku-
pqa~, kolekcionar nov~anica.
notacija, -e ` ‰lat. notatioŠ 1. bele`ewe,
obele`avawe, notirawe. 2. na~in bele`ewa,
skup simbola (za muzi~ke tonove, pokrete u ba-
letu, glasove u jeziku i dr.).
not-bremza, -e ` ‰nem. Not-bremseŠ pokr. zast.
ko~nica za slu~aj opasnosti.
notes, -a m ‰fr. notes mn. od note nota, pribe-
le{ka, prema lat. notaŠ xepna bele`nica.
notije, notija ` mn. ‰srlat. nothiae, prema lat.
nothus vanbra~ni od gr~. nothosŠ prav. ist. deo
imawa koji se ostavqa u nasle|e vanbra~noj
deci.
notirati, notiram, 3. l. mn. notiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. notareŠ (za)bele`iti, (pri)bele`i-
ti, upis(iv)ati.
notifikacija, -e ` ‰nlat. notificatio, v. no-
tifikovatiŠ zvani~no obave{tewe (od dr`av-
nih organa, od jedne dr`ave drugoj, od suda ili
upravnih organa gra|aninu i sl.).
notifikovati, -kujem svr{. ‰nlat. notificare
od lat. notus poznat, -ficare od facere ~initiŠ
zvani~no obavestiti, upoznati sa ~im.
notica, -e ` ‰v. notaŠ 1. kratka zabele{ka. 2.
kratka vest ili napis u novinama.
notni, -a, -o ‰v. notaŠ muz. koji se odnosi na
note; koji se slu`i notama; y notni sistem
pet paralelnih linija po kojima se pi{u note;
notni papir, notna hartija hartija sa {tam-
panim notnim sistemima; notna sveska sveska
za u~enike muzi~kih {kola; notni zapis note
kojima je zabele`ena neka narodna melodija.
notoran, -rna, -rno ‰srlat. notorius, prema
notus poznatŠ 1. op{tepoznat, svima znan (no-
torna ~iwenica). 2. koji je na lo{em glasu (‹
alkoholi~ar).
notohorda, -e `, gen mn. notohordi ‰gr~. noton
le|a, gr~. chorde u`eŠ zool. osovinski organ
pihtijaste gra|e koji kod primitivnijih mor-
skih `ivotiwa (v. hordati) ostaje celog `ivo-
ta, a kod ki~mewaka se pretvara u ki~mu.
noturno, -a m ‰ital. notturnoŠ v. nokturno.
noumenon, -a m ‰gr~. nooumenon prema noein
mislitiŠ u Kantovoj filozofiji, ono {to se
841
noutbuk
mo`e spoznati samo duhom odnosno mi{qe-
wem; up. fenomen(on).
noutbuk, -a m ‰engl. notebook sveskaŠ mali
prenosni kompjuter veli~ine sveske.
nouhau, -a m ‰engl. know-how znati kakoŠ teh-
nolo{ko ume}e, znawe potrebno za obavqawe
neke profesije.
nocija, -e ` ‰lat. notio prema noscere upozna-
tiŠ filoz. pojam, predstava, spoznaja.
no{a, -e ` ‰v. nok{irŠ hip. de~ji izraz za
no}ni sud.
nugat, -a m ‰fr. nougat od prov. nogat od lat.
nux orahŠ kulin. poslastica od mlevenih le-
{nika, badema ili oraha me{anih s pe~enim
{e}erom, karamelom ili medom.
nudizam, -zma m ‰lat. nudus nagŠ pokret koji
te`i `ivotu bez ode}e, iz zdravstvenih razlo-
ga i u smislu povratka prirodi.
nudist(a), -e m, mn. nudisti (` nudistkiwa)
‰v. nudizamŠ pristalica nudizma.
nudisti~ki, -a, -o ‰v. nudist(a)Š koji se od-
nosi na nudiste i nudizam (v.); koji je predvi-
|en za nudiste. y nudisti~ka pla`a pla`a na
kojoj je dozvoqeno kupawe bez kostima.
nudla, -e ` ‰nem. NudelŠ 1. (mn.) rezanci, te-
stenina; tarana. 2. knedla, vaqu{ak.
nud luk prid. indekl. ‰engl. nude lookŠ izgled,
utisak nagog tela (ob. zahvaquju}i ode}i boje
ko`e).
nudomanija, -e ` ‰lat. nudus nag, v. -manijaŠ
manija svla~ewa, preterana sklonost ka golo-
tiwi.
nudofobija, -e ` ‰lat. nudus nag, v. -fobijaŠ
strah od golotiwe ili od nudista.
nuzla, -e ` ‰tur. nuzle od ar. nazlaŠ pokr. zapa-
qewe desni ili sluzoko`e usta.
nukleaza, -e ` ‰v. nukleusŠ hem. svaki enzim
koji ubrzava razgra|ivawe molekula nuklein-
ske kiseline.
nuklearan, -rna, -rno (odr. nuklearni, -a,
-o) ‰nlat. nuclearis prema lat. nucleus jezgroŠ fiz.
a. koji se odnosi na atomsko jezgro. b. koji se
odnosi na nuklearnu energiju. y nuklearna
fizika grana fizike koja izu~ava atomsko je-
zgro, wegove sastavne delove i sile koje deluju
me|u wima; nuklearna reakcija proces koji
nastaje kada se atomsko jezgro cepa (fisija)
842
nuklid
ili kad se dva atomska jezgra sudare (fuzija);
nuklearna energija energija koja se osloba|a
iz atomskog jezgra prilikom nuklearne reak-
cije; nuklearna elektrana elektri~na cen-
trala na nuklearni pogon; nuklearna bomba
atomska ili hidrogenska bomba; nuklearna
medicina upotreba radioaktivnih elemenata
za dijagnozu i le~ewe pojedinih bolesti; nu-
klearna zima mogu}no stawe posle ve}eg nu-
klearnog sukoba, kada bi atmosfera bila do te
mere zaga|ena dimom i pra{inom da bi poqo-
privreda, a najve}im delom i `ivot na Zemqi,
bili onemogu}eni.
nukleini, -a m mn. ‰v. nukleusŠ biol. grupa
organskih jediwewa koja sadr`e fosfor i
predstavqaju bitan deo }elijskog jedra.
nukleinski, -a, -o ‰v. nukleiniŠ biol. u: y
nukleinske kiseline zajedni~ki naziv za de-
zoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i ribo-
nukleinsku kiselinu (RNK), polimere sasta-
vqene od {e}era, fosfata i azotnih baza (pu-
rina ili pirimidina), koje su nosioci na-
slednih osobina kod svih `ivih bi}a.
nukleo- ‰lat. nucleus jezgroŠ kao prvi deo
slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na atom-
sko jezgro ili na jezgro (jedro) `ive }elije.
nukleozid, -ida m ‰v. nukleo-Š hem. organsko
jediwewe sastavqeno od purinske ili piri-
midinske baze vezane za neki ugqeni hidrat,
sastavni deo nukleotida.
nukleon, -ona m ‰v. nukleo-Š fiz. zajedni~ki
naziv za protone i neutrone; up. barioni.
nukleonika, -e `, dat. nukleonici ‰v. nukle-
onŠ deo fizike koji se bavi prou~avawem atom-
skog jezgra.
nukleotid, -ida m ‰v. nukleusŠ hem. fosfat-
ni ester nukleozida, osnovna jedinica nukle-
inskih kiselina.
nukleus, -a m ‰lat. nucleusŠ 1. fiz. atomsko je-
zgro, sastavqeno od protona i neutrona. 2.
biol. }elijsko jedro, sredi{wi deo }elije koji
sadr`i hromozome, koji upravqa }elijskim
funkcijama i koji je bitan za razmno`avawe i
preno{ewe naslednih osobina. 3. jezgro, osno-
va, sredi{wi element neke celine, grupe,
udru`ewa, politi~ke stranke i sl.
nuklid, -ida m ‰v. nukleusŠ fiz. atom kod ko-
ga je odre|en broj protona i neutrona u jezgru.
nula
nula i nula, -e ` ‰ital. nulla ni{ta od lat.
nullus nijedanŠ 1. broj koji ozna~ava odsustvo
bilo kakve veli~ine i koji ~ini granicu izme-
|u pozitivnih i negativnih brojeva, ozna~en
cifrom 0. 2. fig. ne{to bezvredno, bezna~ajno;
ni{tavilo; bezvredna osoba. y apsolutna nu-
la fiz. najni`a mogu}a temperatura, minus
273,15 stepeni C; pozitivna nula stawe ono-
ga koji u poslovima nije ni{ta zaradio, ali ni
izgubio; moralna nula ~ovek bez morala, ni-
{tarija. z po~eti od nule po~eti od samog po-
~etka, nemaju}i ni{ta; pasti na nulu izgubi-
ti svaku vrednost; o{i{ati na nulu fam.
o{i{ati do glave.
nulerica i nulerica, -e ` ‰v. nulaŠ fam. 1.
fino samleveno bra{no, dobijeno od same sre-
dine zrna. 2. potpuno o{i{ana ili obrijana
kosa (o{i{ati na nulericu).
nulipara, -e ` ‰lat. nullipara, lat. v. -paraŠ
med. `ena koja se jo{ nije pora|ala.
nulifikacija, -e ` ‰v. nulifikovatiŠ po-
ni{tavawe, svo|ewe na nulu.
nulifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
nullificare od lat. nullus nijedan, -ficare od facere
~initiŠ poni{titi, svesti na nulu, anulirati.
nulti, -a, -o ‰v. nulaŠ koji odgovara nuli,
koji je pre svih ostalih; osnovni, po~etni; y
nulta ta~ka polazna ta~ka; nulta serija ind.
probna serija nekog proizvoda, posle koje se
prelazi na redovnu proizvodwu; nulti tabak
tipogr. prvi tabak neke kwige, s naslovnom
stranom i podacima o izdava~u, ~ije strane
nisu numerisane.
numen, -a m ‰lat. numenŠ 1. kod starih Ri-
mqana, naziv za bo`ansku voqu ili bo`ansku
mo}. 2. bo`anstvo.
numera, -e ` ‰nem. Nummer od lat. numerus
brojŠ 1. broj, brojna oznaka. 2. ta~ka, sastavni
deo nekog zabavnog programa. z sko~ila (ko-
me) numera porasla mu je va`nost, postao je
ugledan.
numeralija, -a s mn. ‰lat. numeralis od nume-
rus, v. numeraŠ gram. brojevi kao vrsta re~i.
numerator, -a m ‰lat. numerator od numerare,
v. numerisatiŠ 1. sprava za numerisawe. 2. oso-
ba koja numeri{e, broja~.
nunkupativan
numeracija, -e ` ‰lat. numeratio od numera-
re, v. numerisatiŠ a. obele`avawe brojevima. b.
brojne oznake, niz brojeva; up. paginacija.
numerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰lat. nu-
merare od numerus brojŠ obele`iti, obele`avati
brojevima po redu.
numeri~ki, -a, -o ‰fr. numerique, v. numeraŠ
koji se odnosi na brojeve, brojni, brojevni. y nu-
meri~ka vrednost vrednost izra`ena brojem;
numeri~ka {ifra, numeri~ki kod {ifrira-
we nekog teksta iskqu~ivo pomo}u brojeva.
numerologija, -e ` ‰v. numerus, -logijaŠ
okult. prou~avawe simbolike brojeva; vra~awe
pomo}u brojeva izvedenih iz datuma ro|ewa,
slova u ne~ijem imenu i sl. x numerolo{ki.
numerus i numerus, -a m ‰lat. numerusŠ 1.
broj. 2. mat. broj ~iji logaritam treba izra~u-
nati, antilogaritam. y numerus klauzus ‰lat.
clausus zatvorenŠ ograni~en broj qudi koji se
mogu upisati u neku {kolu ili primiti u slu-
`bu ; numerus kurens ‰lat. currens teku}iŠ u
bibliotekama, numerisawe kwiga prema redo-
sledu pristizawa (umesto po autoru ili po sa-
dr`aju).
numizmatika, -e `, dat. numizmatici ‰nem.
Numismatik, prema lat. numisma od gr~. nomi-
sma kovani novacŠ 1. pomo}na istorijska nauka
koja prou~ava kovani novac i medaqe iz raznih
epoha. 2. skupqawe kovanih nov~i}a kao hobi;
up. notafilija.
numizmati~ar, -a m ‰v. numizmatikaŠ onaj
koji se bavi numizmatikom.
numizmati~ki, -a, -o ‰v. numizmatikaŠ koji
se odnosi na numizmatiku i numizmati~are;
koji se sastoji od kovanih nov~i}a (numizma-
ti~ka zbirka).
numinozan, -zna, -zno ‰nlat. numinosus od lat.
numen, v. numenŠ koji se odnosi na bo`anstvo,
koji uliva strahopo{tovawe; natprirodan.
numuliti, numulita m mn. ‰lat. nummulus
nov~i}Š paleont. vrsta fosilnih pra`ivotiwa
iz tercijara sa plo~astim oklopom koji podse-
}a na kovani novac.
nunkupativan, -vna, -vno ‰nlat. nuncupati-
vus od lat. nuncupare nazvati, prozvatiŠ u rim-
skom pravu, usmeno iskazan (o testamentu iz-
re~enom u prisustvu svedoka ili bele`nika).
843
nunkupacija
nunkupacija, -e ` ‰lat. nuncupatio, v. nunku-
pativanŠ u rimskom pravu, sve~ano izricawe
posledwe voqe ili drugih odluka koje imaju
pravnu vrednost.
nuncij i nuncije, -ja m ‰lat. nuntius gla-
snikŠ 1. predstavnik Vatikana u nekoj dr`avi
(papski ‹, apostolski ‹). 2. ist. izaslanik Hr-
vatskog sabora u Habzbur{koj monarhiji.
nuncijata ‰ital. Annunziata prema annunzi-
are objavitiŠ pokr. 1. katoli~ki praznik Blago-
vesti, Blagove{tewe (25. marta). 2. crkva po-
sve}ena Blagovesti.
nuncijatura, -e ` ‰nlat. nuntiatura od lat.
nuntius, v. nuncijŠ diplomatsko predstavni-
{tvo Vatikana u nekoj zemqi.
nun~aku, -a m ‰jap. nunchakuŠ dve drvene pa-
lice duge 30 centimetara, povezane lancem
ili kanapom: japanska borila~ka ve{tina koja
koristi ove palice, pri ~emu se jedna palica
dr`i u ruci, a drugom se vitla i udara.
nupcijalitet, -eta m ‰nlat. nuptialitas, v.
nupcijalniŠ soc. broj koji pokazuje u~estalost
ven~awa, odnosno udeo o`ewenih i udatih u
ukupnom stanovni{tvu.
nupcijalni, -a, -o ‰lat. nuptialis prema nupti-
ae svadbaŠ koji se odnosi na ven~awe, svadbeni.
nur, nura m ‰tur. nur od ar. nurŠ pokr. 1. sve-
tlost koja se po muslimanskom verovawu {iri
iz grobova pobo`nih qudi. 2. svetlost, sjaj
uop{te.
nurija, -e ` ‰gr~. enoriaŠ crkv. zast. parohija,
`upa.
844
nutricionistika
nus, -a m ‰gr~. nousŠ 1. filoz. um, razum; (u
gr~koj filozofiji) misao kao pokreta~ sveta.
2. teol. duhovno ~ulo, organ saznawa i kontem-
placije; sposobnost misti~nog saznawa i ’teo-
lo{kog’ iskustva.
nutacija, -e ` ‰lat. nutatio prema nutare kli-
mati seŠ 1. astron. periodi~na oscilacija Ze-
mqine ose, prvenstveno pod uticajem Mese~e-
vog privla~ewa. 2. bot. blaga rotacija stabqi-
ke tokom rastewa.
nutrija, -e ` ‰{p. nutria od lat. lutra vidraŠ 1.
zool. glodar sli~an dabru koji `ivi u mo~vara-
ma Ju`ne Amerike, Myocastor coypus. 2. krzno
od te `ivotiwe.
nutrijent, -a m ‰lat. nutriens od nutrire hra-
nitiŠ biol. hranqiva materija, hranqivi sa-
stojak namirnice.
nutrijentan, -tna, -tno ‰v. nutrijentŠ hran-
qiv.
nutritivan, -vna, -vno ‰nlat. nutritivus od nu-
trire hranitiŠ 1. koji se ti~e ishrane, prehram-
beni. 2. hranqiv. y nutritivna vrednost od-
nos izme|u te`ine neke namirnice i sastojaka
korisnih za organizam koje ona sadr`i.
nutricija, -e ` ‰nlat. nutritioŠ hrawewe, is-
hrana, prehrana.
nutricionist(a), -e ` ‰v. nutricijaŠ med.
lekar, stru~wak za nutricionistiku (v.).
nutricionistika, -e `, dat. i lok. nutrici-
onistici ‰v. nutricionista (v.)Š grana medici-
ne koja izu~ava hranu, a posebno wenu energet-
sku vrednost. x nutricionisti~ki.
 W
wawa, -e ` ‰rus. nànàŠ dadiqa, vaspita~ica.
wawu{ka, -e `, dat. i lok. wawu{ki hip. od
wawa (v.).
Werdr, -a m ‰stnord. NjordhrŠ jedan od bogova
u skandinavskoj mitologiji, otac Freja i Fre-
je.
wila{, -a m ‰ma|. nyilas strelacŠ pripadnik
ma|arske fa{isti~ke organizacije u vreme II
svetskog rata. x wila{ki.
woke = woki (v.).
woki, woka m mn. = woke, woka ` mn. ‰ital.
gnoccoŠ kulin. vaqu{ci od bra{na i krompira,
jedu se obi~no s prelivom od paradajza.
wu vejv, -a m ‰engl. new waveŠ novi talas, na-
ziv vi{e avangardnih pokreta u umetnosti,
kwi`evnosti i rok muzici.
wu dil, -a m ‰engl. New Deal novo poslova-
weŠ ist. a. privredna i politi~ka reforma koju
je tridesetih godina pro{log veka, posle ve-
like ekonomske krize, sproveo Franklin Ru-
zvelt. b. naziv za Ruzveltovu epohu uop{te.
wu ejx, -a m ‰engl. New Age novo dobaŠ po-
kret razvijen iz alternativne kulture 60-ih
godina pro{log veka u SAD, pre svega na Za-
padnoj obali, usmeren ka duhovnosti i ka vra-
}awu ~oveka prirodi.
wu left ‰engl. New LeftŠ pol. nova levica,
zajedni~ki naziv za liberalne i radikalne po-
krete u SAD u drugoj polovini HH veka.
wu luk, -a m ‰engl. new lookŠ novi izgled, na-
ziv za promene u modi, stilu, obla~ewu, dizaj-
nu i sl.; prvobitno naziv mode koju je u pedese-
tim godinama pro{log veka lansirao pariski
modni kreator Kristijan Dior.
wusmagazin, -a m ‰engl. newsmagazineŠ in-
formativni nedeqni ~asopis, s vi{e teksta a
mawe ilustracija, posve}en prete`no aktuel-
nostima u politici, ekonomiji, kulturi i dr.
wutn, -a m ‰engl. newton, prema engleskom
nau~niku I. WutnuŠ fiz. jedinica sile u MKS
sistemu, sila koja masi od 1 kilograma daje
ubrzawe od 1 metra u sekundi; simbol N.
wufaundlender = wufaundler (v.).
wufaundler, -a m = wufaundlender, -a m
‰po ostrvu Wufaundlend (Newfoundland)Š kru-
pan, sna`an pas duge crne dlake, koristi se
prete`no kao ~uvar.
845
 O
oaza, -e ` ‰gr~. Oasis ime egipatskog grada,
prema koptskom ouaheŠ 1. geogr. plodno zemqi-
{te u pustiwi sa vodom i vegetacijom. 2. fig.
mesto, pojava ili doga|aj koje predstavqa pri-
jatno uto~i{te u neprijatnom ili nepovoq-
nom okru`ewu.
oasovac, -ovca m ‰fr. OAS, skr. od Organisati-
on de l’armee secrete, Organizacija tajne armi-
jeŠ ist. pripadnik desni~arske teroristi~ke
organizacije koja se u godinama pre 1962. bo-
rila protiv nezavisnosti Al`ira.
oasovski, -a, -o ‰v. oasovacŠ ist. koji se od-
nosi na OAS ili oasovce.
obada, -e ` ‰fr. aubadeŠ muz. 1. pesma truba-
dura koja se pevala u zoru, vrsta serenade. 2.
vrsta jutarwe pesme koja se u XVII i XVIII veku
izvodila u ~ast kraqeva i prin~eva.
obajatiti, -im svr{. ‰v. bajatŠ 1. izgubiti
sve`inu, postati bajat, stvrdnuti, okoreti.
ob-art, -a m ‰engl. ob(jective) artŠ um. pravac u
umetnosti sli~an pop-artu, u kome autor stva-
ra delo uzimawem otiska ili odlivka cele
osobe ili predmeta; objektivna umetnost.
obataliti, obatalim, svr{. ‰v. batal, bata-
litiŠ 1. pokvariti, o{tetiti. 2. zapustiti, za-
nemariti. x obataqen.
oba{ka pril. ‰v. ba{kaŠ 1. posebno, odvoje-
no: oba{ka mu{ki, oba{ka `enske. 2. ne uzi-
maju}i u obzir, na stranu: oba{ka sve osta-
lo...
obdukcija, -e ` ‰lat. obductioŠ med. otvarawe
i secirawe mrtvog tela radi utvr|ivawa uzro-
ka smrti, koristi se u sudskoj medicini;
autopsija.
846
obducent, -a m, gen. mn. obducenata ‰lat. obdu-
cens od lat. obducereŠ lekar koji vr{i obdukciju.
obducirati, obduciram, 3. l. mn. obducira-
ju, gl. im. obducirawe svr{. i nesvr{. ‰lat. obdu-
cereŠ obaviti, obavqati obdukciju (v.).
obedijencija, -e ` ‰lat. obedientiaŠ kwi`.
slu{awe tu|ih naredbi, postupawe bez razmi-
{qawa i protivqewa; poslu{nost, pokor-
nost.
obezitet, -eta m ‰lat. obesitasŠ prekomerna
te`ina, gojaznost.
obelisk,-a i uob. obelisk, -a m, mn. -sci, gen.
-ska ‰gr~. obeliskos dem. od ra`awŠ ~etvrtast ka-
meni stub koji se pri vrhu su`ava, obi~no iz
jednog kamena istesan; spomenik.
obelos v. obelus.
obelus, -a m, mn. -i ‰lat. obelus od gr~. obelos
ra`awŠ znak za obele`avawe mesta i izraza u
~iju se verodostojnost sumwa (u starijim izda-
wima klasi~nih dela).
ober- pref. ‰nem. ober-Š ispred drugog dela
re~i zna~i: iznad, nad, vi{i, stariji; glavni,
nadre|eni, vrhovni.
ober v. oberkelner.
oberkelner, -a m (`arg. ober, -a) ‰nem. Ober-
kellnerŠ glavni konobar.
oberlajtnant, -a m, mn. -i ‰nem. OberleutnantŠ
~in natporu~nika (u vojskama nema~kog slu-
`benog jezika).
oberliht, -a m ‰nem. OberlichtŠ zastakqeni
otvor na krovu za prodirawe svetlosti, sve-
tlarnik, otvor iznad vrata i na sli~nim me-
stima.
Oberon
Oberon, -a m ‰fr. Auberon, germ. poreklaŠ 1.
kraq vila u [ekspirovoj drami San letwe no-
}i, mu` Titanijin. 2. ~etvrti Uranov satelit.
oberst v. obrst2.
obeharati, -am ‰v. behar, beharatiŠ pokr.
procvetati, razviti cvetove.
obi, obija m, mn. obiji, gen. mn. obija ‰jap. obiŠ
{iroki, ukrasni pojas na japanskom kimonu, s
ma{nom na le|ima.
obituarij v. obituarijum.
obituarijum, -a i obituarij, -ija m, ‰nlat. obi-
tuariumŠ pregled, spisak umrlih lica; ~ituqa.
obitus, -a m ‰lat. obitusŠ propast, smrt.
objek(a)t, -kta m, mn. objekti, gen. mn. objeka-
ta ‰lat. obiectum od obicere staviti pred (koga)Š
1. a. predmet (stvar) na koji je usmerena radwa,
`eqa ili interesovawe. b. ciq, svrha, zada-
tak. 2. zgrada koja ima posebnu funkciju i na-
menu (stambeni ‹, industrijski ‹, turi-
sti~ki ‹). 3. gram. jedan od glavnih ~lanova re-
~eni~ne strukture na koji je usmerena glagol-
ska radwa. 4. filoz. sadr`aj na{e svesti ili
podsvesti na koji se misaona ili voqna delat-
nost upu}uje. 5. prav. predmet na koji se odnose
obaveze subjekata u pravnom odnosu. 6. inform.
posebna jedinica u informati~kom programu,
sa odre|enom strukturom podataka i odre|e-
nim na~inima za wihovu obradu i interakci-
ju. x objekatski. 7. ra~. bilo koji elemenat da-
toteke kojim se mo`e nezavisno manipulisati,
npr. slika u tekstu.
objektiv, -a m, mn. objektivi i objektiv,
-iva m, mn. objektivi ‰nlat. objectivusŠ 1. deo op-
ti~kih instrumenata koji se sastoji od jednog
ili vi{e dvogubo ispup~enih so~iva. 2. lingv.
alternativni naziv za akuzativ u fleksivnim
jezicima; objekatski pade`.
objektivan, -vna, -vno ‰nlat. objectivusŠ koji
se ti~e objekta; nezavisan od subjekta i subjek-
tivnog mi{qewa; predmetan, stvaran, istin-
ski. 2. nepristrasan, pravedan.
objektivacija, -e ` ‰nlat. objectivatioŠ 1.
filoz. ~in opredme}ivawa, postupak kojim ne-
{to postaje stvar; psihi~ka radwa koja zami-
{qeni svet ~ini realnim. 2. gram. upotreba je-
zi~kih jedinica (re~i, sintagme, re~enice)
kao objekta.
oblata
objektivizam, -zma m ‰v. objek(a)tŠ 1. filoz.
nau~na teorija prema kojoj postoje istina,
vrednosti i norme nezavisne od subjekta; te-
`wa da se predmetni svet shvati kao ne{to
{to postoji ili vredi samo po sebi.
objektivizacija v. objektivacija.
objektivizirati, -viziram, gl. im. objekti-
vizirawe svr{. ‰v. objek(a)tŠ = objektivizova-
ti, -ujem ‰v. objek(a)tŠ 1. u~initi da ne{to po-
stane objektivno, vi|eno ili do`ivqeno. 2.
u~initi predmetnim, opredmetiti, opredme-
}ivati.
objektivirati v. objektivizirati.
objektivist(a), -e m, mn. objektivisti ‰v. ob-
jek(a)tŠ pristalica objektivizma (v.).
objektivitet, -eta m ‰v. objek(a)tŠ odlika
onoga {to materijalno postoji; stvarnost,
predmetnost, zbiqa.
objektivnost, -osi `, instr. jd. objektivno-
sti/objektivno{}u ‰v. objektivanŠ 1. osobina
onoga {to je objektivno; stvarnost, predmet-
nost. 2. fig. nepristrasnost, pravednost; neu-
tralnost.
objektizovati = objektivizirati (v.).
objektni, -a, -o ‰engl. object, v. objek(a)tŠ ra~.
koji sadr`i objekte, elemente programskog ko-
da koji tvore zasebnu nezavisnu celinu sa spo-
sobno{}u interakcije sa drugim takvim ele-
mentima i kodom u celini.
objekcija, -e ` ‰nlat. objectioŠ 1. neslagawe
sa suprotnim mi{qewem. 2. izra`eno nezado-
voqstvo zbog kakvog postupka, doga|aja, gre-
{ke i sl.; prigovor, zamerka.
oblanda, -e `, gen. mn. oblandi ‰nem. Oblate od
lat. oblata (hostia), v. oblataŠ 1. kulin. tvrdo pe-
~ena kora od p{eni~nog bra{na, slu`i kao
podloga za kola~e. 2. omota~ za lekove u pra-
{ku; oblata, oblatna.
oblat, -a m, mn. oblati ‰ lat. oblatus od offer-
re nuditi, `rtvovatiŠ 1. (u ranom sredwem ve-
ku) dete koje su roditeqi odveli u samostan
gde se odgaja. 2. svetovwak koji je svoje imawe
predao samostanu i koji obi~no `ivi u wemu
ili blizu wega.
oblata, -e = oblatna, -e ` ‰lat. oblata od of-
ferre nuditi, `rtvovatiŠ 1. `rtveni hleb od
bra{na, upotrebqava se za pri~est u nekim ve-
847
oblatna
roispovestima. 2. okrugla nalepnica, etiketa
reklamne ili obave{tajne sadr`ine.
oblatna = oblata (v.).
oblacija, -e ` ‰lat. oblatioŠ darivawe, pri-
no{ewe `rtve bogu ili crkvi; dar, poklon,
uzdarje. x oblacijski.
obligatan, -tna, -tno ‰lat. obligatus, v. obli-
gacijaŠ 1. koji je pravno, moralno ili dru{tve-
no obavezuju}i. 2. neizostavan, obavezan, nu-
`an; obligatoran.
obligato, -a m ‰ital. obbligato obavezanŠ muz.
instrumentalna pratwa peva~ke ili soli-
sti~ke deonice, obavezna u muzici XVI i XVII
veka, danas neobavezna.
obligatoran, -rna, -rno ‰lat. obligatorius, v.
obligacijaŠ obavezan, odre|en i utvr|en zako-
nom; prisilan, prinudan.
obligacija, -e ` ‰lat. obligatioŠ 1. akt vezi-
vawa moralnim, pravnim ili dru{tvenim oba-
vezama. 2. a. ugovor ili zakon koji obave`e. b.
obe}awe ili ose}aj du`nosti. 3. ekon. vredno-
sni papir, priznanica, obveznica.
obliteracija, -e ` ‰lat. oblitteratioŠ 1. poni-
{tewe po{tanske marke pe~atom. 2. fig. brisa-
we iz pam}ewa, prepu{tawe zaboravu. 3. med.
za~epqenost, zapu{enost (krvnih sudova, ka-
nala i sl.).
oblomov{tina, -e ` ‰po Oblomovu, junaku
istoimenog romana ruskog pisca I. A. Gon~a-
rova, 1812–1891Š kwi`. nedostatak voqe za de-
lovawem, radom; tromost, inertnost, jalovost,
parazitizam.
obnubilacija, -e ` ‰nlat. obnubilatio od nu-
bilus obla~anŠ 1. meteor. pomra~ewe sun~eve ili
dnevne svetlosti; naobla~ewe. 2. med. pomra~e-
we uma.
oboa, -e `, gen. mn. oboa ‰fr. hautboisŠ muz. vr-
sta drvenog duva~kog instrumenta koji ima pi-
sak sa dvostrukim jezi~kom.
oboist(a), -e m, mn. oboisti ‰v. oboaŠ svira~
na oboi.
obol, -a m, mn. oboli, gen. mn. obola ‰gr~. obo-
losŠ 1. sitan srebrni novac u staroj Gr~koj ({e-
stina drahme). 2. gr~. merna jedinica za te`i-
nu, 1/10 drahme. 3. fig. a. nov~ani prilog, dona-
cija. b. doprinos ~emu u duhovnom ili materi-
jalnom smislu.
848
overdozirawe
oborknez, -a m ‰nem. ober- nad-Š ist. u Srbiji,
u drugoj polovini XVIII i po~etkom XIX veka,
upravnik nahije, kome su bili pot~iweni seo-
ski knezovi.
obrst1 i obrst, -a ‰austr. nem. Obers, Schlago-
bersŠ pavlaka; slatka pavlaka, {lag.
obrst2, -a m i obrstar, -ara m ‰nem. OberstŠ
pukovnik.
oval, -ala m, mn. ovali, gen. mn. ovala ‰nlat.
ovalis, prema ovum jajeŠ 1. kriva linija koja oba-
vija jajoliku ili elipti~nu povr{inu. 2. meton.
predmet ili gra|evina elipti~nog oblika.
ovalan, -lna, -lno ‰v. ovalŠ 1. jajolik, jaja-
stog oblika. 2. elipti~nog oblika, elipti~an.
ovarialgija, -e ` ‰nlat. ovarium jajnik, gr~.
algos bolŠ med. bol koji poti~e od jajnika.
ovarij v. ovarijum.
ovarijum, -a i ovarij, -ija m ‰nlat. ovarium,
prema ovum jajeŠ anat. organ koji proizvode jaj-
ne }elije, jajnik.
ovariotomija, -e ` ‰nlat. ovarium, v. -tomi-
jaŠ vet. 1. uklawawe jajnika operativnim putem.
2. kastracija `enki `ivotiwa.
ovarisati, -i{em svr{. ‰tur. varmak do}i,
shvatitiŠ brzo shvatiti, dosetiti se, pogodi-
ti; ste}i ve{tinu, uputiti se u ne{to.
ovaritis, -a m ‰nlat. ovariumŠ med. zapaqewe
jajnika.
ovacija, -e ` ‰lat. ovatioŠ 1. mali trijumf ko-
ji se u starom Rimu prire|ivao vojskovo|i po-
bedniku. 2. javno i burno izra`avawe priznawa
i po~asti pozdravima, burnim aplauzom.
ovenizam, -zma m ‰prema Robertu Ovenu
(1771–1858)Š teorija utopijskog socijalizma,
koja podrazumeva socijalne reforme u ciqu
pravednije podele dru{tvenog bogatstva.
overvejt, -a m ‰engl. overweightŠ te`ina iz-
nad dozvoqene, normalne ili o~ekivane, pre-
komerna te`ina.
overdoza, -e ` ‰engl. overdoseŠ `arg. preveli-
ka, obi~no smrtonosna, doza droge ili leka.
overdozirawe, -a s ‰v. overdozaŠ `arg. uzima-
we prevelike koli~ine droge ili leka, ~esto
sa smrtnim ishodom, predozirawe.
ovidukt
ovidukt, -a m, mn. ovidukti, gen. mn. oviduka-
ta ‰nlat. oviductusŠ anat. kanal koji spaja jajnike
i matericu u telu `ene, jajovod.
oviparan, -rna, -rno ‰lat. ovum jaje, parere
ra|atiŠ biol. koji nosi (le`e) jaja, koji se izle-
`e iz jaja.
oviparitet, -eta m ‰v. oviparanŠ sazrevawe
jaja van tela majke, u spoqnoj sredini.
ovoviviparan, -rna, -rno ‰lat. ovum jaje, vi-
vus `iv, parere ra|atiŠ zool. koji le`e jaja u koji-
ma je mladun~e donekle ili potpuno razvijeno.
ovogeneza, -e ` ‰lat. ovum jaje, v. genezaŠ biol.
sazrevawe `enske jajne }elije kod qudi i `i-
votiwa.
ovoid, -ida m ‰lat. ovum jaje, v. -idŠ objekat
oblika jajeta, jajast predmet.
ovoidalan = ovoidan (v.).
ovoidan, -dna, -dno = ovoidalan, -lna, -lno
‰lat. ovum jajeŠ koji je u obliku jajeta, jajolik,
jajast.
ovulacija, -e ` ‰nlat. ovulatioŠ fiziol. 1. pe-
riod u menstrualnom ciklusu (obi~no na po-
lovini) kada se sazrelo jaja{ce osloba|a iz
jajnika. 2. no{ewe, le`ewe jaja.
ovulum, -a m ‰lat. ovulum, dem. od ovum jajeŠ
biol. 1. `enska jajna }elija. 2. bot. seme, zame-
tak, klica.
ovum, -a m ‰lat. ovumŠ biol. organ u telu `ene
koji slu`i za razmno`avawe; jaje.
ogamski, -a, -o ‰engl. ogham od staroirskog
ogamŠ u: y ogamsko pismo lingv. najstarije pi-
smo starog keltskog (irskog) jezika (V i VI
vek), u kome su slova latinice zamewivana us-
pravnim ili kosim crtama na vodoravnoj li-
niji.
ogar, -a m ‰ma|. agar hrtŠ 1. vrsta psa goni~a
poreklom iz Ma|arske. 2. uzica za vo|ewe psa,
povodac.
ogivalan, -lna, -lno ‰fr. ogival od ogive {i-
qasti lukŠ koji ima {iqaste lukove, u gotskom
stilu.
-oglu ‰tur. ogluŠ mu{ki potomak, sin (samo
kao dodatak uz imena, npr. Mehmedoglu — Meh-
medov sin).
ograisati, -i{em svr{. ‰tur. ogrfamakŠ
etnol. nagaziti na za~arano, ukleto mesto, xin-
sko kolo i sl., od ~ega ~ovek oboli.
odiseja
ograma, -e ` ‰tur. ogramaŠ nervoza, nervno
oboqewe koje se, prema narodnom verovawu, ja-
vqa kad neko ograi{e, tj. kad nagazi na za~ara-
no mesto; up. ograisati.
oda, -e ` ‰gr~. oide pesmaŠ vrsta sve~ane lir-
ske pesme ispevane u ~ast neke istorijske
li~nosti ili doga|aja, uzvi{enog sadr`aja;
pohvala, hvalospev.
oda, -e ` ‰tur. oda sobaŠ odred, ~eta jani~ar-
ske vojske.
odaba{a, -e m ‰tur. oda bas›Š 1. zapovednik u
jani~arskoj ~eti, komandant. 2. upravnik, nad-
zornik, glavnokomanduju}i.
odaja, -e ` ‰tur. oda sobaŠ 1. soba, prostorija.
2. raz. intimna prostorija za odmor, razonodu,
u`itak i sl.
odaliska, -e `, gen. mn. odaliski ‰tur. odal›k
robiwa, qubavnicaŠ 1. bela robiwa u is-
to~wa~kom haremu; ~est motiv u slikarstvu i
kwi`evnosti. 2. vrsta vunene tkanine.
odaxija, -e m ‰tur. odaciŠ 1. ugostiteq, po-
slu`iteq, vratar. 2. {aq. podrugqiv naziv za
pesnike oda (kakvim su se smatrali srpski pe-
snici oda s po~etka HÇH veka).
odeon, -a m ‰gr~. oideion, v. odaŠ 1. arhit. okru-
gla zgrada u staroj Gr~koj za odr`avawe mu-
zi~kih i pesni~kih priredaba. 2. arhit. pro-
storija za ples, kinoprojekcije, priredbe,
koncerte i sl. (krajem XIX i po~etkom HH ve-
ka).
Odigitrija, -e ` ‰gr~. hodegeo pokazujem
putŠ rel. 1. Putovoditeqica, ona koja pokazuje
put (Bogorodi~in atribut). 2. jedna od ikono-
grafskih predstava Bogorodice (koja desnom
rukom pokazuje na Hrista na wenoj levoj ruci).
odijum, -a m ‰lat. odiumŠ odvratnost, mr`wa,
omra`enost, gnu{awe.
Odin, -a m ‰nordijski Odin, OdhinnŠ mitol.
vrhovno bo`anstvo germanskih plemena, bog
pobede, znawa, pesni{tva, smrti, koji je uzi-
mao mrtva tela junaka k sebi u Valhalu; Votan.
odiozan, -zna, -zno ‰lat. odiosusŠ koji osta-
vqa lo{ utisak o sebi; odvratan, neugodan, ne-
po`eqan, mrzak, gnusan.
odiseja, -e ` ‰gr~. Odysseia, naslov Homero-
vog speva, prema Odysseus OdisejŠ fig. 1. dugo i
naporno putovawe puno te{ko}a i prepreka;
849
oditologija
tumarawe, lutawe. 2. nepredvidqiv, uzbudqiv
doga|aj ili neobi~an poduhvat, pustolovina.
oditologija, -e ` ‰gr~. hodites putnik, v. -lo-
gijaŠ nauka koja se bavi problemima, `eqama i
potrebama putnika u stranim zemqama pru`a-
ju}i im osnovne informacije kroz odgovaraju-
}e publikacije.
-odont, -odontija ‰gr~. odous, gen. odontos
zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo.
odont-, odonto- pref. ‰gr~. odous, odontos
zubŠ ono {to je u vezi sa zubima, zubni.
odontalgija, -e ` ‰gr~. odontalgia, v. odont-,
-algijaŠ med. oboqewe zuba; zuboboqa.
odontalgik, -a m, mn. -ci ‰v. odont-Š med.
umiruju}e sredstvo protiv zuboboqe.
odontitis, -a m ‰v. odont-, -itisŠ med. upala
zuba, zapaqewski proces u zubima.
odontojatrija, -e ` ‰v. odonto-, -ijatrijaŠ
med. le~ewe zuba; nauka o zubima.
odontolog, -a m, mn. odontolozi, gen. mn.
odontologa ‰v. odonto-, -logŠ med. zubar, zubni
lekar.
odontologija, -e ` ‰v. odonto-, -logijaŠ med.
grana medicine koja prou~ava gra|u, funkcije
i bolesti zuba; up. stomatologija. x odonto-
lo{ki.
odontom, -oma m ‰v. odont-, -omŠ med. benigni
tumor koji nastaje iz epitelne osnove korena
zuba.
odontoplastika, -e `, dat. -ci ‰v. odont-,
-plastikaŠ 1. ugra|ivawe ve{ta~kih zuba na
mesto ispalih. 2. naprava koja slu`i da porav-
na zube nejednake visine.
odontotehnika, -e `, dat. -tehnici ‰v. odon-
to-, tehnikaŠ zubna tehnika.
OEM /oem/, -a m ‰engl. O(riginal) E(quipment)
M(anufacturer) prvobitni proizvo|a~ opremeŠ
firma koja je proizvela odre|eni proizvod,
npr. ra~unar ili wegove komponente, za razli-
ku od firme koja se bavi prodajom.
-oza ‰gr~. -osisŠ kao zavr{ni deo re~i ozna~a-
va stawe, obi~no u medicinskim terminima.
ozalid, -ida ‰ozalid, anagram od diazol, fa-
bri~ko ime proizvodaŠ {tamp. hemijski papir
prevu~en jediwewem dijazola, koji se koristi
u {tamparstvu.
850
oidijum
ozena, -e ` ‰gr~. ozaina, prema ozein mirisa-
tiŠ med. bolest nosa koja se manifestuje kao
atrofija sluznice, upala nosa s balama nepri-
jatnog mirisa; hroni~na kijavica.
Oziris, -a m mitol. 1. egipatski bog Sunca,
plodnosti, bog podzemnog sveta i presuditeq
mrtvim du{ama; mu` i brat Izidin.
ozokerit, -a i ozokerit, -ita m ‰gr~. ozein
mirisati, keros vosakŠ miner. zemqani vosak
`u}kaste boje i prijatnog mirisa, sastavqen
od ~vrstih ugqovodonika; slu`i za pravqewe
parafina, cerezina, vazelina i sl.
ozon, -ona m ‰gr~. ozon koji miri{e od ozein
mirisatiŠ hem. alotropski oblik kiseonika
~iji molekuli imaju tri atoma kiseonika, O3;
dobija se pri elektri~nim pra`wewima (mu-
we, varni~ewe); u visokim slojevima atmosfe-
re stvara ozonski omota~ koji {titi povr{i-
nu Zemqe od ultraqubi~astog zra~ewa; upo-
trebqava se za ~i{}ewe vode i vazduha; kori-
sti se u tehnici beqewa (lan, slonova kost).
ozonizator, -a m ‰v. ozonŠ ure|aj koji proiz-
vodi ozon; osve`iva~ prostorija u kojima je
nedovoqna koncentracija ozona u vazduhu.
ozonizacija, -e ` ‰v. ozonŠ hem. proces pre-
tvarawa kiseonika iz vazduha u ozon.
ozonometar, -tra m ‰v. ozon, -metarŠ meteor.
instrument za merewe koli~ine ozona u vazdu-
hu i wegove ukupne koncentracije na jednom
mestu.
ozonosfera, -e ` ‰v. ozon, sferaŠ meteor. sloj
atmosfere od oko 30 km u kojem je pove}ana
koncentracija ozona zbog delovawa Sun~evog
ultraqubi~astog zra~ewa.
ozonski, -a, -o ‰v. ozonŠ koji se odnosi na
ozon, koji ima ozon kao sastavni deo. y ozonski
omota~ sloj ozona u atmosferi; ozonske rupe
mesta u ozonskom omota~u s bitno smawenom
koli~inom ozona, kroz koja {tetno ultraqubi-
~asto zra~ewe prodire na povr{inu Zemqe.
-oid, -oida, -oidan ‰gr~. -oeides prema eidos
vid, uzorŠ koji je sli~an ne~emu, koji pripada
odre|enoj vrsti; koji je zamena za ne{to; u geo-
metriji naziv za pojedine krive linije (sinu-
soida) odnosno geometrijska tela (elipsoid).
oidijum, -a m ‰nlat. oidium, prema gr~. oidos
oteklinaŠ vrsta gqivica, uzro~nik bolesti
ojkonim
kod `ivotiwa i biqaka, naro~ito kod vinove
loze: pepelnica, ma}a, sijer.
ojkonim, -a i ojkonim, -ima m ‰gr~. oikos ku-
}a, v. -onimŠ lingv. ime naseqenog mesta.
ojkonimija, -e ` ‰v. ojkonimŠ lingv. deo ono-
mastike koji se bavi prou~avawem imena nase-
qenih mesta.
oka, -e `, dat. oki, gen. mn. oka ‰tur. okka od
arap. uqiyyaŠ 1. zast. mera za te`inu (1,282 kg).
2. mera za zapreminu (oko 1,5 l). 3. boca zapre-
mine litar i po.
okazion, -ona m ‰nem. Okkasion od lat. occa-
sioŠ 1. povoqan trenutak za neki posao, prili-
ka, okolnost, zgoda. 2. meton. proizvod kupqen u
povoqnom trenutku.
okazionalan, -lna, -lno i okazioni, -a, -o
‰v. okazionŠ 1. koji se javqa samo u nekim pri-
likama, od slu~aja do slu~aja; neredovan. 2.
fig. koji je povoqan, odli~an. y okaziona pro-
daja povoqna prodaja, prodaja po niskoj ceni.
okazionalizam, -zma m ‰v. okazionŠ filoz.
misti~no i religiozno u~ewe iz XVII veka, po
kome jedino Bo`ji uticaj omogu}ava skladno
delovawe du{e i tela.
okazioni = okazionalan (v.)
okanica, -e ` ‰v. okaŠ boca koja sadr`i li-
tar i po, jednu oku.
okapi, -ija m, mn. okapiji i okapi, -ija m, mn.
okapiji ‰egz. okapiŠ zool. kopitar iz porodice
`irafa, Okapia johnstoni, kra}eg vrata i s pru-
gama po nogama; `ivi u Africi.
okarina, -e ` ‰ital. ocarina od oca guskaŠ muz.
mali duva~ki instrument od pe~ene gline, jaja-
stog oblika, sa deset rupa i piskom za duvawe.
o ke v. okej.
okean, -ana m ‰gr~. okeanosŠ 1. geogr. velika
povr{ina mora izme|u kontinenata. 2. fig.
kwi`. mno{tvo, velika koli~ina, tu{ta i tma.
Okeanide, -a ` mn. ‰gr~. Okeanis, gen. -idosŠ
mitol. morske nimfe, k}eri Okeana i Tetide,
kojih je bilo tri hiqade.
okeanograf, -a m ‰v. okean, -grafŠ onaj koji
se bavi istra`ivawem i opisivawem mora.
okeanografija, -e ` ‰v. okean, -grafijaŠ gra-
na hidrologije (v.); bavi se opisom mora i oke-
ana, wihovim hemijskim i fizi~kim svojstvi-
ma, florom i faunom.
oksalni
okeanografski, -a, -o ‰v. okean, -grafskiŠ
koji se odnosi na okeanografe i okeanografiju.
okeanologija, -e ` ‰v. okean, -logijaŠ nauka
koja se bavi prou~avawem mora i okeana slu`e-
}i se komparativnom metodom i saznawima i
otkri}ima drugih nauka.
okeanski, -a, -o ‰v. okeanŠ koji se odnosi na
okeane; koji pripada okeanima. y okeanski je-
zici jezici kojima govore stanovnici ostrva
Ju`nog mora, polinezijski jezici.
okej, O. K. ‰engl. okay, O. K., skr. od oll kor-
rect, {aq. umesto all correctŠ u redu, ispravno je,
va`i; up. ol rajt.
oker, -a m ‰nem. ocker, prema gr~. okhros bled,
`u}kast, zelenkastŠ 1. hem. mineralna boja ok-
sida gvo`|a u `utim, sme|im ili crvenkastim
tonovima. 2. tamno`uta boja.
oklagija, -e ` ‰tur. oklagu, oklavaŠ drveni
vaqak kojim se tawi i razvija testo; razvija~,
vaqalo.
okluziv, -iva m ‰lat. occlusivus od occludere
prepre~itiŠ fon. eksplozivni, pregradni glas,
ploziv; suglasnik koji se ~uje nakon naglog ukla-
wawa pregrade u usnoj dupqi pri ~emu se uz pra-
sak osloba|a akumulirana fonaciona struja.
okluzivan, -vna, -vno ‰v. okluzivŠ koji za-
tvara, onemogu}ava, spre~ava.
okluzija, -e ` ‰lat. occlusio, v. okluzivŠ 1.
spre~avawe, zatvarawe, za~epqewe, za~epqe-
nost. 2. fiz. pojava da ~vrsti predmet u sebi za-
dr`i nekakvo ~vrsto telo, te~nost ili gas. 3.
fon. prepreka, tesnac prilikom artikulacije
nekih glasova. 4. meteor. posledwa faza razvoja
ciklona, nakon spajawa hladne i tople vazdu-
{ne struje pri tlu Zemqe. 5. med. metoda le~e-
wa ambliopije.
okra, -e ` ‰fr. ocre iz gr~., v. okerŠ mineral.
me{avina gline s hidroksidom gvo`|a; upo-
trebqava se kao boja.
oksalati, -ata m mn. ‰nlat. oxalis kiseqakŠ
hem.soli oksalne kiseline koje se nalaze u
mnogim biqkama.
oksalni, -a, -o ‰fr. oxalique, v. oksalatiŠ u: y
oksalna kiselina najjednostavnija dvoba-
zi~na kiselina, bela, otrovna, otkrivena 1776.
(Scheele); nalazi se u nekim biqkama; slu`i u
851
okser
industriji tekstila u procesu bojewa, za ~i-
{}ewe mrqa.
okser, -a m ‰engl. oxer od ox voŠ 1. ograda za
stoku. 2. sp. jedna od prepreka u jaha~kom nad-
metawu (dvostruka ograda sa {ibqem izme|u).
oksi- ‰gr~. oxys o{tar, kiseoŠ 1. kao prvi
deo re~i ozna~ava ono {to je o{tro, {iqasto.
2. ono {to je u vezi s kiseonikom (oksigen; ok-
sihemoglobin).
oksigen, -ena i oksigen, -a m ‰fr. oxygene,
prema gr~. oxys o{tar, kiseo, v. -genŠ hem. kiseo-
nik, simbol O, atomski broj 8, najrasprostra-
weniji element u Zemqinoj kori, sastavni deo
vode, vazduha, mnogih minerala, izaziva gore-
we, neophodan za `ivot.
oksigenijum i oksigenij v. oksigen.
oksigenoterapija, -e ` ‰v. oksigen, terapi-
jaŠ med. le~ewe kiseonikom razli~itih vrsta bo-
lesti; primewuje se inhalacijom kiseonika u
odgovaraju}im prostorijama, inkubatoru, {a-
toru.
oksid, -ida m ‰fr. oxyde, prema gr~. oxys
o{tar, kiseoŠ hem. spoj kiseonika i nekog dru-
gog elementa, naro~ito metala.
oksidand, -a m ‰v. oksidŠ gorivo koje sagore-
va pomo}u oksidatora; slu`i za pogon raketa i
raketnih motora.
oksidans, -a i oksidans, -a m = oksidator,
-a m ‰v. oksidŠ hem. jediwewe koje oksidira dru-
ge elemente, koje lako predaje kiseonik.
oksidator = oksidans (v.).
oksidacija, -e ` ‰nlat. oxydatio, v. oksidŠ
hem. hemijski proces u kojem dolazi do spajawa
nekog elementa s kiseonikom, oksidirawe.
oksidirati, oksidiram = oksidisati,
-i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. oxydare, v. oksidŠ 1.
a. spajati se s kiseonikom. b. r|ati. 2. praviti
za{titne prevlake od oksida na povr{ini me-
tala radi spre~avawa r|e. 3. bojiti kosu vodo-
nikovim peroksidom.
oksidisati = oksidirati (v.).
oksidoredukcijski, -a, -o ‰v. oksid, reduk-
cijaŠ u: y oksidoredukcijska reakcija hem.
reakcija u kojoj oksidacija jedne tvari (gubi-
tak elektrona) povla~i za sobom redukciju
druge (prijem elektrona): fotosinteza, izgara-
we i sl.
852
oksihemoglobin
Oksidul, -a i oksidul, -ula m ‰v. oksid, lat.
-ulus dem. nastavakŠ hem. oksid s mawim sasta-
vom kiseonika, suboksid. 2. farm. najstariji
anestetik i jak analgetik.
oksi`en, -ena i oksi`en, -a m ‰fr. oxygene,
v. oksigenŠ fam. rastvor vodonikovog peroksi-
da, upotrebqava se za beqewe i izble|ivawe
kose.
oksilikvit, -ita m ‰v. oksi-, lat. liquidus te-
~an, teku}iŠ tehn. eksplozivna smesa sa teku-
}im vazduhom, koristi se u rudarstvu i gra|e-
vinarstvu.
oksimel, -a m ‰v. oksi-, lat. mel medŠ prepa-
rat spravqen od ~istog meda i biqnog sir}eta.
oksimetar, -tra m, mn. oksimetri, gen. mn. ok-
simetara ‰v. oksi-, -metarŠ med. instrument za
merewe ja~ine kiseline; instrument za odre-
|ivawe koli~ine kiseonika u hemoglobinu.
oksimetrija, -e ` ‰v. oksi-, -metrijaŠ mere-
we pritiska kiseonika u vazduhu ili vodi.
oksimoron, -ona m ‰gr~. oxymoron od oxys
o{tar, o{trouman, moros tup, glupavŠ kwi`.
stilska figura koja u sebi sjediwava dva pro-
tivure~na pojma (npr. javna tajna, `ivi mr-
tvac, po{teni lopov).
oksitona, -e ` ‰gr~. oxytonos, v. oksi-, tonŠ
fon. 1. re~ s nagla{enim posledwim slogom; up.
paroksitona, proparoksitona. 2. v. oksito-
neza; supr. baritona.
oksitoneza, -e ` ‰v. oksi-, tonŠ fon. nagla-
{avawe posledweg sloga u re~i.
oksitonirati, oksitoniram, 3. l. mn. oksi-
toniraju svr{. i nesvr{. ‰v. oksi-, tonŠ naglasi-
ti, nagla{avati posledwi slog u re~i.
oksitonon, -ona m ‰gr~. oxytonon, v. oksi-,
-tonŠ u gr~koj gramatici re~ sa o{trim akcen-
tom (akutom) na posledwem slogu.
oksitocin, -ina m ‰v. oksi-, gr~. tokos porodŠ
fiziol. hormon zadweg dela hipofize, podsti-
~e kontrakciju materice u toku poro|aja, omo-
gu}ava lu~ewe mleka u mle~ne `lezde.
oksiuroza, -e ` = oksiurijaza -e ` ‰v. oksi-,
gr~. oura repŠ naziv za sve bolesti koje su prou-
zrokovane crevnom glistom.
oksihemoglobin, -ina m ‰v. oksi-, hemoglo-
binŠ fiziol. spoj hemoglobina i kiseonika, ko-
ji arterijama dospeva u tkiva.
oksihidrat
oksihidrat, -ata m ‰v. oksi-, hidratŠ hem. je-
diwewe vode i oksida.
oksicefalan, -lna, -lno ‰v. oksi-, gr~. kep-
hale glavaŠ anat. koji ima izdu`enu i za{iqenu
lobawu.
oksford, -a m, mn. oksfordi, gen. mn. oksfor-
da ‰engl. OxfordŠ 1. ~vrsta, laka pamu~na tkani-
na, obi~no se koristi za {ivewe ko{uqa. 2.
agr. pasmina ovaca rasprostrawena u Engle-
skoj, daje kvalitetnu vunu. 3. u fudbalu, uda-
rac lopte petom.
okta-, okto- ‰lat. octo, gr~. oktoŠ kao prvi deo
slo`enice upu}uje na broj osam, v. oktaedar,
oktogon.
oktav, -ava m ‰lat. octavus osmiŠ 1. format
hartije koji predstavqa 1/8 {tampanog tabaka
(8 listova ili 16 stranica). 2. u bibliotekar-
stvu, kwiga s visinom korica 20–25 cm.
oktava, -e ` ‰lat. octava osmaŠ 1. muz. osmi
ton po~ev{i od osnovnog tona dijatonske ska-
le, sa frekvencijom dvaput vi{om od osnov-
nog. 2. muz. interval koji obuhvata svih 12 po-
lutonova. 3. kwi`. strofa od osam stihova po-
vezanih sa tri rime, ob. u epskoj poeziji. 4. rel.
osmodnevna proslava verskih praznika, ob. u
katoli~koj crkvi. 5. osmina, period od osam
dana. x oktavni.
oktagon v. oktogon.
oktaedar, -dra m, mn. oktaedri, gen. mn. oktae-
dara ‰gr~. oktaedron, prema gr~. okto osam, v.
-edarŠ mat. pravilno geometrijsko telo, ome|e-
no sa osam ravnostranih trouglova. x oktae-
darski.
oktalni, -a, -o ‰engl. octal osminskiŠ broj~a-
ni sistem koji koristi broj osam kao koren i
upotrebqava cifre od 0 do 7.
oktametar, -tra m, oktametri, gen. mn. okta-
metara ‰gr~. okto osam, v. -metarŠ kwi`. stih od
osam stopa.
oktan, -ana m ‰gr~. okto osam, v. -anŠ m 1. hem.
bezbojna, isparqiva i zapaqiva te~nost, sa-
stoji se od 8 atoma ugqenika i 18 atoma vodo-
nika; sastavni deo nafte i benzina. 2. oktan-
ski broj.
oktanski, -a, -o ‰v. oktanŠ koji se odnosi na
oktan, koji ima svojstvo oktana. y oktanski
broj oznaka kvaliteta motornog goriva u zavi-
oktogon
snosti od wegove otpornosti na nekontrolisa-
no eksplozivno sagorevawe (detonacije).
oktant, -a m, mn. oktanti, gen. mn. oktanata
‰lat. octansŠ 1. tehn. instrument za merewe uglo-
va. 2. mat. osmina kruga, osmina prostora u pro-
stornom pravouglom koordinatnom sistemu,
up. kvadrant. 3. astron. a. polo`aj planete koji
je udaqen od drugog polo`aja pod uglom od 45
stepeni (konjunkcija ili opozicija). b. zast.
instrument koji je slu`io za merewe uglova, s
lukom podeqenim na 45 stepeni.
oktahord, -a m ‰v. okta-, gr~. chorde `ica,
strunaŠ muz. instrument s osam `ica.
oktet, -eta m ‰nem. Oktett, prema lat. octo
osamŠ 1. muz. a. kompozicija za osam instrume-
nata ili glasova. b. sastav od osam muzi~ara
ili peva~a. 2. hem. oznaka za skup od osam elek-
trona, koji ~ine stabilni spoqni omota~
elektronske ovojnice.
oktilion, -ona m ‰lat. octo osam, v. (mi)li-
onŠ broj izra`en sa 148 nula, milion podignut
na osmi stepen.
oktobar, -bra m ‰lat. octoberŠ deseti mesec u
godini, po rimskom kalendaru osmi, ima 31
dan.
oktobarski, -a, -o ‰v. oktobarŠ koji se de{a-
va u mesecu oktobru (‹ sajam), koji pripada me-
secu oktobru (‹ dani). y Oktobarska revolu-
cija ist. revolucija u Rusiji (25. oktobra
1917, po gregorijanskom kalendaru 7. novem-
bra) kojom je zba~ena vlada Kerenskog i uspo-
stavqena vlast boq{evika.
oktobristi, -ista m mn. ‰rus. oktàbrist, v.
oktobarŠ ist. pol. pristalica oktobarskog usta-
va 1905; pripadnik monarhisti~ko-ustavne
stranke œSavez 17. oktobraŒ koja je osnovana s
ciqem da carskoj vlasti pomogne da ugu{i re-
voluciju.
oktogen, -a m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ hem.
voj. eksploziv najja~eg dejstva iz grupe nitra-
mina; slu`i za izradu plasti~nih eksploziva
i za aktivirawe upaqa~a nuklearnih bombi.
oktogon, -ona i uob. oktogon, -a m ‰gr~. okto
osam, v. -gonŠ 1. mat. geometrijski lik sa osam
uglova, osmougaonik. 2. arhit. zgrada osmougao-
nog oblika ili osmougaoni prostor unutar
gra|evinskog kompleksa.
853
oktogonalan
oktogonalan, -lna, -lno ‰v. oktogonŠ koji
ima osam uglova, osmougaoni.
oktoih, -a i oktoih, -a m ‰gr~. oktoechos
osmoglasniŠ rel. crkvena kwiga pesama koje su
za liturgiju podeqene u osam glasova; osmo-
glasnik, osmoglasje; up. ehos.
oktonar, -ara m ‰lat. octonariusŠ kwi`. stih
koji se sastoji od osam stopa ili od osam slo-
gova; tetrametar.
oktonarijus v. oktonar.
oktopod, -a i oktopod, -a m, mn. -i ‰gr~. okto
osam, podos nogaŠ zool. hobotnica; morska `i-
votiwa sa osam krakova, sna`nim organima za
hvatawe plena.
oktohord v. oktahord.
oktroisan, -a, -o ‰v. oktroisatiŠ 1. pol. koji
je donesen bez odluke i saglasnosti parlamen-
ta. 2. nametnut, silom odre|en. y oktroisani
ustav ustav koji je vladar doneo samovoqno,
mimo voqe gra|ana.
oktroisati, -i{em svr{. ‰fr. octroyer od lat.
auctorareŠ 1. nametnuti, silom odlu~iti. 2. po-
dariti, odobriti, ustupiti.
oktuplirati, oktupliram, 3. l. mn. oktu-
pliraju svr{. i nesvr{. ‰v. oktuplumŠ uosmo-
stru~iti, uve}a(va)ti (koli~inu/veli~inu)
osam puta.
oktuplum, -a m ‰lat. octuplumŠ osmostruka
veli~ina, koli~ina, te`ina.
oku(j)isati, -i{em nesvr{. ‰tur. okumak ~i-
tati, u~itiŠ pozivati vernike islama na moli-
tvu sa minareta.
okular, -ara m ‰nem. Okular od lat. ocularis
o~niŠ fiz. so~ivo ili sklop vi{e so~iva u op-
ti~kim instrumentima (durbin, mikroskop);
slu`i za uve}awe i posmatrawe predmeta do-
bijenog prelamawem svetlosti kroz objektiv.
okularan, -rna, -rno ‰v. okularŠ vidqiv,
o~ni.
okulacija, -e ` ‰nlat. oculatioŠ agr. kalemqe-
we, cepqewe biqke, urezivawe i ubacivawe
dela pitome biqke u divqu.
okulirati, okuliram, 3. l. mn. okuliraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. okulieren, prema lat. oculus
okoŠ usaditi deo pitome biqke u divqu; ople-
mewivati, kalemiti, cepiti.
854
okupirati
okulist(a), -e m, mn. okulisti ‰fr. oculiste,
prema lat. oculus okoŠ med. o~ni lekar, ofvtamo-
log.
okulistika, -e `, dat. okulistici ‰v. oku-
list(a)Š med. grana medicine koja se bavi prou-
~avawem i le~ewem o~nih bolesti; oftalmo-
logija. x oftalmolo{ki.
okulomotoran, -rna, -rno ‰v. okulomotori-
jusŠ ob. u: y okulomotorna koordinacija spo-
sobnost uskla|ivawa pokreta ruku sa vidnim
opa`ajima.
okulomotorijus, -a m ‰nlat. oculomotorius
(nervus) od oculus oko, motorius koji se ti~e
kretawaŠ anat. glavni, zajedni~ki nerv za o~ne
mi{i}e.
okultan, -tna, -tno ‰lat. occultus tajni,
skrivenŠ koji je u vezi s tajanstvenim silama u
prirodi i ~oveku; skriven, misti~an, natpri-
rodan.
okultacija, -e ` ‰lat. occultus tajni, skri-
venŠ 1. skrivenost, prikrivawe, tajnost. 2.
astron. skrivawe jednog nebeskog tela iza dru-
gog; pomra~ewe.
okultizam, -zma m ‰lat. occultus tajni, skri-
venŠ bavqewe tajanstvenim, nedoku~ivim poja-
vama u prirodi (magija, telepatija, telekine-
za, parapsihologija i sl.).
okumea, -ee ` ‰nlat. aucoumea od egz.Š bot. li-
stopadno drvo, Aucoumea klaineana, prijatnog
mirisa, poti~e iz zapadnog dela tropske
Afrike.
okupativ, -a m ‰lat. occupare zauzetiŠ gram.
glagol koji ozna~ava zaposlenost, zauzetost,
obuzetost nekim poslom (npr. slikati, kuva-
ti, sejati).
okupator, -a m ‰v. okupiratiŠ onaj koji je za-
uzeo tu|u teritoriju ili wen deo oru`anom
silom. x okupatorski.
okupacija, -e ` ‰lat. occupatioŠ 1. zaposeda-
we tu|e teritorije oru`anom silom; zauzima-
we, osvojewe. 2. prav. prisvajawe teritorije ko-
ja nije ni u ~ijem vlasni{tvu. 3. zanimawe, za-
poslewe; zanat, posao, obrt. 4. fig. zaposle-
nost, interes, zaokupqenost ~ime.
okupirati, okupiram, 3. l. mn. okupiraju
svr{. ‰nem. okkupieren od lat. occupareŠ 1. zauze-
ti stranu teritoriju oru`anom silom. 2. razg.
okura`iti (se)
zauzeti, zaposesti (mesto u prostoriji, prevo-
znom sredstvu i sl.). 3. zabaviti (se) poslom,
posvetiti (se) predano nekom poslu, zaokupi-
ti ~ime.
okura`iti (se), okura`im (se) svr{. ‰v. ku-
ra`Š skupiti hrabrost, ohrabriti, osmeliti
(se), odva`iti (se).
okcident, -a m, mn. okcidenti, gen. mn. okci-
denata ‰lat. occidens od occidere za}i, sestiŠ 1.
strana sveta na kojoj zalazi sunce; zapad. 2.
(Okcident) kulturolo{ki, teritorijalni i
politi~ki naziv za zapadne zemqe; Zapad.
okcidental, -ala m ‰lat. occidentalis, v. okci-
dentŠ lingv. vrsta me|unarodnog pomo}nog jezi-
ka; godine 1922. predlo`io ga je estonski in-
`ewer E. de Wahl (1867–1948).
okcidentalan, -lna, -lno ‰lat. occidentalis,
v. okcidentŠ koji je na zapadnoj strani, koji
pripada zapadu; koji je u vezi sa Zapadom, za-
padwa~ki.
okcipitalan, -lna, -lno ‰nlat. occipitalisŠ
med. koji je u vezi sa zadwim delom glave, koji
pripada potiqku, potiqa~ni.
okcipicijum, -a i okcipicij, -ija m = ok-
ciput, -a m ‰lat. occiput, occipitiumŠ anat. stra-
`wi deo glave, potiqak.
okciput = okcipicijum i okcipicij (v.).
okcitanski, -a, -o ‰fr. occitan, od langue
d’ocŠ koji pripada jezicima ili nare~jima ju-
`ne Francuske; najva`niji me|u wima je pro-
vansalski, koji je kao jezik trubadurske poezi-
je do`iveo procvat izme|u XI i XIII veka.
-ol ‰lat. oleum uqeŠ u hemiji u nazivima raz-
li~itih organskih jediwewa; u trgovini u
imenima lekova, higijenskih proizvoda i dr.
olaj, -a m ‰ma|. olaj uqeŠ uqe iz lanenog se-
mena, laneno uqe.
old-bojs(i) m, mn. ‰engl. old-boysŠ 1. stariji
igra~i nekog kluba koji su prestali da se ak-
tivno bave sportom, biv{i sportisti, senio-
ri; veterani. 2. u~enici koji su zavr{ili
{kolu, biv{i |aci.
oldtajmer, -a m, mn. -i ‰engl. old-timerŠ 1. stari
model motornog vozila koji se vi{e ne proizvo-
di; kao raritet ~esto spada u muzejske eksponate.
2. senior neke sportske ekipe; veteran. 3. fig.
oliva
pristalica svega {to je staro, iz starije genera-
cije (automobili, filmovi, muzika i sl.).
ole! ‰{p. oleŠ uzvik koji toreadori koriste
u borbi sa bikovima.
ole-, oleo- ‰lat. oleum uqeŠ kao prvi deo re-
~i ozna~ava ono {to je u vezi sa uqem.
oleandar, -dra m, mn. oleandri, gen. mn. ole-
andara ‰nem. Oleander od ital. oleandroŠ bot. vr-
sta ukrasne zimzelene biqke, Nerium oleander,
velikih, belih do ru`i~astih cvetova, s veoma
otrovnim sokom u stablu, lijander.
oleandrov, -a, -o ‰v. oleandarŠ koji pripada
oleandru, koji je od oleandra. y oleandrov
qiqak zool. Leptir, Daphnis nerii, iz porodi-
ce qiqaka, Sphingidae, maslinastozelene boje,
koji uni{tava oleandrovo li{}e.
oleaster, -stra m ‰lat. oleasterŠ bot. vrsta di-
vqe masline `bunastog izgleda.
oleat, -ata m ‰nlat. oleatum od oleum uqeŠ 1.
hem. so oleinske kiseline. 2. a. lik. slika ra|ena
uqanim bojama na staklu, platnu ili drugoj pod-
lozi. b. list providnog papira ili folije sa
slikom koja se stavqa preko karte, snimka i sl.
oleikultura, -e ` ‰lat. olea maslina, v. kul-
turaŠ 1. agr. kultura uzgajawa maslina, masli-
wak. 2. soc. tip mediteranske kulture zasnova-
ne na sa|ewu i uzgoju maslina.
olein, -ina m ‰fr. oleine prema lat. oleum
uqeŠ hem. 1. trigliceridni ester oleinske ki-
seline. 2. oleinska kiselina, v. oleinski.
oleinski, -a, -o ‰v. oleinŠ koji je od uqa, ko-
ji je u vezi sa uqem, uqni. y oleinska kiseli-
na nezasi}ena masna kiselina koja se nalazi u
biqnim i `ivotiwskim mastima, koristi se
za proizvodwu sapuna, boje i dr.
oleografija, -e ` ‰lat. oleum uqe, v. grafi-
jaŠ graf. 1. reprodukcija slikarskog dela uqa-
nim bojama. 2. pej. {ablonska, neoriginalna
slika koja ulep{ava stvarnost.
oleodukt, -a m ‰lat. oleum uqe, ductus pro-
vodnikŠ velika cev koja slu`i za dotok nafte,
naftovod.
oleum, -a m ‰lat. oleum uqeŠ 1. biqne aroma-
ti~ne materije razli~itog hemijskog sastava.
2. zast. naziv za sumpornu kiselinu.
oliva, -e ` ‰lat. oliva = oleaŠ 1. bot. a. drvo
masline `bunastog oblika; b. plod tog drveta
855
olivin
2. ukras (dugme, metalna dr{ka) u obliku ma-
sline.
olivin, -ina m ‰v. olivaŠ miner. silikat mag-
nezijuma i gvo`|a, maslinastozelene boje.
olig-, oligo- ‰gr~. oligos mali, kratak, ma-
lobrojanŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono ~ega
ima malo ili nedovoqno.
oligarh, -a m, mn. oligarsi, gen. mn. oligarha ‰v.
oligo-, gr~. archos vo|a, glavarŠ ~lan oligarhije.
oligarhija, -e ` ‰gr~. oligarchia, v. olig-,
-arhijaŠ 1. vladavina malobrojne grupe qudi.
2. autoritarna vlast grupe politi~ara, obi~no
bez po{tovawa zakona i voqe gra|ana. 3. dr`a-
va s takvim na~inom vladavine.
oligarhijski, -a, -o ‰v. oligarhijaŠ 1. koji
je pod vladavinom malog broja qudi; koji je
pristalica oligarhije. 2. kao oligarh, na na-
~in oligarha, poput oligarha.
oligemija, -e ` ‰gr~. oligaimia, v. olig-, -emi-
jaŠ med. bolest prouzrokovana nedostatkom crve-
nih krvnih zrnaca, hemoglobina; mawak krvi u
organizmu, malokrvnost.
oligo- v. olig-.
oligodaktilija, -e ` ‰v. oligo-, gr~. daktylos
prstŠ med. mawi broj prstiju na ruci ili nozi
od normalnog.
oligoelement, -a m, mn. oligoelementi, gen.
mn. oligoelemenata ‰v. oligo-, elemen(a)tŠ biol.
element koji u organizmu postoji u izuzetno
malim koli~inama, ali je neophodan za opsta-
nak i funkcionisawe `ivog bi}a.
oligoklas, -a m ‰v. oligo-, gr~. klasis kidawe,
lomqeweŠ mineral iz sastava plagioklasa;
upotrebqava se u industriji keramike.
oligokrat v. oligarh.
oligokratija, -e ` ‰v. oligo-, -kratijaŠ pol.
vladavina malog broja odabranih, oligarhija.
oligokratski v. oligarhijski.
oligomenoreja, -e ` ‰v. oligo-, menorejaŠ
fiziol. neredovna, prore|ena menstruacija.
oligomeri, -a m mn. ‰v. oligo-, -mer(i)Š zool.
morske `ivotiwe ~ije je telo sastavqeno od ma-
log broja ~lanaka (npr. bodqikave `ivotiwe).
oligonit, -a i oligonit, -ita m ‰v. oligo-,
-itŠ zast. ime minerala gvo`|a siderita u kojem
je gvo`|e zameweno manganom.
856
olimpijski
oligopedagog, -a m, mn. oligopedagozi, gen.
mn. oligopedagoga ‰v. oligo-, pedagogŠ nastav-
nik u ustanovama za osobe sa smetwama u razvo-
ju; defektolog.
oligopol, -a m ‰v. oligo-, (mono)pol1Š ekon.
tr`i{te koje dr`i mali broj preduze}a poslu-
ju}i s velikim brojem kupaca; up. monopol, po-
lipol.
oligopson, -a m ‰v. oligo-, gr~. opson tr`i-
{teŠ v. oligopol.
oligospermija, -e ` ‰v. oligo-, spermaŠ `
fiziol. smawen broj spermatozoida, nedovoqan
za oplodwu jajne }elije; supr. polispermija.
oligofrenija, -e ` ‰v. oligo-, -frenijaŠ med.
mentalna zaostalost, slaboumnost, du{evna
nerazvijenost; bolest nasle|ena ili ste~ena u
ranom detiwstvu.
oligocen, -a m ‰v. oligo-, -cenŠ geol. razdo-
bqe u razvoju Zemqe, tre}e razdobqe u tercija-
ru (posle eocena).
oligurija, -e ` ‰v. olig-, gr~. urein mokritiŠ
med. umaweno izlu~ivawe mokra}e kao posle-
dica razli~itih oboqewa; supr. poliurija.
olimpizam, -zma m ‰v. olimpijadaŠ op{ti
naziv za sadr`inu, propise i principe takmi-
~ewa na olimpijskim igrama.
Olimpija, -e ` ‰gr~. OlympiasŠ ~uveno Zev-
sovo svetili{te u Elidi, na Peloponezu, gde
su se u anti~koj Gr~koj odr`avale olimpijske
igre.
olimpijada, -e ` ‰gr~. OlympiasŠ 1. ist.
olimpijske igre u staroj Gr~koj koje su trajale
nekoliko dana tokom leta (Grci su po wima ra-
~unali godine, po~iwu}i od 776. pre n. e.). 2.
ist. vremenski period od ~etiri godine izme|u
jednih i drugih olimpijskih igara. 3. me|una-
rodno sportsko takmi~ewe koje se u novije do-
ba (od 1896) prire|uje svake ~etvrte godine po
ugledu na starogr~ke olimpijske igre.
olimpijac, -jca m, mn. olimpijci, gen. mn.
olimpijaca ‰v. olimpijadaŠ sp. u~esnik u olim-
pijskim igrama, takmi~ar na olimpijadi.
olimpijski, -a, -o ‰v. OlimpijaŠ 1. koji
pripada Olimpiji, koji se odnosi na Olimpi-
ju. 2. koji se odnosi na olimpijadu. y olimpij-
ska bakqa bakqa kojom se prenosi vatra iz
Olimpije do glavnog borili{ta Olimpijskih
olimpionik
igara; olimpijska vatra plamen koji se pali
sun~evim zracima u Olimpiji i {tafetno
prenosi do mesta odr`avawa Olimpijskih
igara, gde gori na glavnom borili{tu (stadio-
nu) do wihovog zavr{etka; olimpijska norma
minimalni rezultat koji moraju posti}i kan-
didati za u~e{}e na Olimpijskim igrama;
olimpijske igre takmi~ewa sportista iz ce-
log sveta u brojnim disciplinama; odr`avaju
se svake ~etvrte godine zimi (zimske) i leti
(letwe); olimpijski krugovi pet ispreplete-
nih raznobojnih krugova na beloj podlozi, ko-
ji simbolizuju pet kontinenata; olimpijski
pokret me|unarodni sportski pokret koji
preko Me|unarodnog olimpijskog komiteta i
odgovaraju}ih institucija u pojedinim dr`a-
vama propagira ideje olimpizma i organizuje
olimpijske igre; olimpijsko selo naseqe za
sme{taj u~esnika Olimpijskih igara.
olimpionik, -ika m, mn. olimpionici, gen.
mn. olimpionika ‰gr~. Olympionikes od Olim-
pija, nike pobedaŠ sp. pobednik na olimpijskim
igrama u staroj Gr~koj; nosilac zlatne medaqe
na olimpijskim igrama.
olifa, -e ` ‰gr~. aleipha uqeŠ crkv. maslino-
vo uqe.
olifant, -a m ‰fr. olifant, prema lat. elephan-
tus slonŠ muz. rog od slonove kosti; u sredwem
veku wegov prodoran zvuk imao je ulogu signa-
la; signalni rog, sastavni deo vite{ke opreme.
olofonija, -e ` ‰gr~. oloos lo{, bolestan,
poguban, v. -fonijaŠ med. defekt u glasu zbog ne-
pravilnosti govornih organa.
ol rajt pril. ‰engl. all rightŠ u redu, dobro je;
up. okej.
olraunder, -a ‰engl. all-rounderŠ 1. onaj koji
je svuda primenqiv, svestran. 2. igra~ koji mo-
`e da igra u svakom timu kao adekvatna zamena.
ol-star prid. indekl. ‰engl. all-star od all svi,
star zvezdaŠ 1. sastavqen od samih zvezda (o glu-
ma~koj ekipi, timu i sl.). 2. sp. u ameri~koj ko-
{arci: koji se odnosi na utakmice ime|u naj-
boqih timova isto~ne i zapadne grupe (v. kon-
ferencija, 2).
olsun! ‰tur. olsunŠ neka bude! (Bajram muba-
rek olsun! Neka je sre}an Bajram!, re~i koje
muslimani upu}uju kao ~estitku za Bajram).
omama
oltar, -ara m ‰lat. altareŠ 1. rel. uzdignuto
mesto na kojem se prinosi `rtva bogovima. 2.
rel. deo crkve ili hrama pred kojim se obavqa
glavni deo bogoslu`ewa, odvojen ikonostasom
u pravoslavnoj crkvi. z polo`iti na oltar
`rtvovati (`ivot, ugled, ~ast) za dobro naro-
da; odvesti (izvesti) pred oltar uzeti (devoj-
ku) za `enu.
oluk, -a m, mn. oluci, gen. mn. oluka ‰tur. olukŠ
1. limena cev kroz koju s krova oti~e ki{nica.
2. `leb u cevi vatrenog oru`ja.
olfaktometar, -tra m, mn. olfaktometri,
gen. mn. olfaktometara ‰lat. olfactus wuh, v. -me-
tarŠ med. aparat kojim se ispituje i meri ose-
tqivost ~ula mirisa na spoqne nadra`aje.
olfaktometrija, -e ` ‰lat. olfactus wuh, v.
-metrijaŠ postupak ispitivawa i merewa ja~i-
ne ~ula mirisa.
olfaktoran, -rna, -rno ‰lat. olfactorius od lat.
olfactus wuhŠ koji se odnosi na ~ulo mirisa.
olfaktorijus, -a m ‰v. olfaktoranŠ med. je-
dan od dva nerva koji sprovode ~ulne utiske iz
nosne sluzoko`e u mozak.
olfaktofobija, -e ` ‰lat. olfactus od olface-
re wu{iti, v. fobijaŠ bolestan strah od poje-
dinih mirisa.
om, -a m, mn. omi ‰po nem. fizi~aru G. S. Omu
(Ohm, 1787–1854)Š jedinica za merewe elek-
tri~nog otpora u Me|unarodnom sistemu mer-
nih jedinica; otpor provodnika kroz koji pro-
lazi struja ja~ine jednog ampera kada je me|u
wegovim krajevima napon od jednog volta.
-om, -oma ‰gr~. -omaŠ kao drugi deo re~i
ozna~ava da se prvi deo ti~e neke izrasline,
tumora.
omagra, -e ` ‰gr~. omos rame, agra plen, lovŠ
med. bol u ramenu, upala ramenog zgloba.
oma|ijati, -am svr{. ‰v. ma|ija, magijaŠ za-
~arati, baciti ~ini na nekoga; fig. o~arati, za-
slepiti, ovladati ne~ijom voqom.
oma`, -a`a ‰fr. hommageŠ 1. umetni~ko de-
lo, kompozicija, predstava i sl. u ~ast nekog
zna~ajnog umetnika. 2. ist. odavawe po~asti
vladaru ili stare{ini; po{tovawe.
omama, -e ` ‰ma|. o starŠ raz. pokr. baka, stara-
majka.
857
omartritis
omartritis, -a m ‰gr~. omos rame, v. artri-
tisŠ med. bol u ple}ima, lopatici; upala rame-
nog zgloba.
omasoviti, omasovim svr{. ‰v. masovanŠ 1.
u~initi da ne{to postane masovno, pristu-
pa~no masama. 2. pol. privu}i mase, obezbediti
u~e{}e mnogih qudi. 3. pro{iriti, pove}ati
(broj ~lanova nekog udru`ewa, stranke).
ombrograf, -a m, mn. -i ‰gr~. ombros ki{a, v.
-grafŠ meteor. ure|aj koji na dijagramu bele`i
trajawe i intenzitet ki{e.
ombrologija, -e ` ‰gr~. ombros ki{a, v. -lo-
gijaŠ grana meteorologije koja se bavi ispiti-
vawem ki{e.
ombrometar, -tra m, mn. ombrometri, gen. mn.
ombrometara ‰gr~. ombros ki{a, v. -metarŠ
meteor. instrument za merewe koli~ine ki{e u
odre|enom periodu, ki{omer.
ombrometrija, -e ` ‰gr~. ombros ki{a, v.
-metrijaŠ merewe koli~ine ki{e koja je pala
na zemqu.
ombudsman, -a m, mn. -i (nepr. ombudsmen)
‰{ved. ombudsmanŠ narodni pravobraniteq, za-
{titnik prava gra|ana, koji povremeno kontro-
li{e rad izvr{ne vlasti i dr`avnih organa.
omega, -e ` ‰gr~. o mega veliko oŠ 1. lingv. po-
sledwe, 24. slovo gr~kog alfabeta, dugo ili
produ`eno œoŒ. 2. mitol. simbol za kraj, zavr-
{etak ili smrt. 3. pom. vrsta sistema za naviga-
ciju. 4. poznata marka satova. z alfa i omega
po~etak i kraj, sve i sva.
omen, -a m ‰lat. omenŠ dobar ili lo{ predo-
se}aj, slutwa; znak, znamewe.
omentitis, -a m ‰lat. omentumŠ med. upala
crevne mre`ice, trbu{ne maramice.
omentum, -a m ‰lat. omentumŠ anat. trbu{na
maramica.
omerta, -e ` ‰ital. omerta, verovatno od {p.
omerta mu`evnostŠ zakon }utawa u mafija-
{kim krugovima i delovima Italije u kojima
je mafija veoma jaka i uticajna.
omikron, -a m ‰gr~. o mikron malo oŠ 1. petnae-
sto slovo gr~kog alfabeta, kratko zatvoreno œoŒ.
omilitika v. homiletika.
ominozan, -zna, -zno ‰lat. ominosus, v. omenŠ
onaj koji predose}a, naslu}uje nevoqu; koban,
zloslutan; prete}i.
858
omniscijencija
omisivan, -vna, -vno ‰lat. omissus od omitte-
re izostavitiŠ koji je nastao zbog propusta. y
omisivna krivica ose}aj krivice nastao
zbog po~iwene gre{ke, propusta, izostavqawa
(ne~ega).
omisija, -e ` ‰lat. omissioŠ izostavqawe, is-
pu{tawe, nespomiwawe; propust.
omisum, -a m ‰lat. omissum od omittere izo-
stavitiŠ ono {to je izostavqeno, ispu{teno,
propu{teno.
omlet, -a m, mn. omleti, gen. mn. omleta ‰fr.
omeletteŠ kulin. vrsta jela od umu}enih jaja,
obi~no u spoju s bra{nom, sirom, {unkom i
sl.; kajgana.
ommetar, -tra m ‰v. om, metarŠ fiz. instru-
ment za merewe elektri~nog otpora.
omni- ‰lat. omnisŠ kao prefiks ozna~ava:
sve, svuda, svaki.
omnibus, -a m, mn. -i ‰fr. (voiture) omnibus od
lat. omnibus za sveŠ 1. zast. kola s kowskom za-
pregom u gradskom saobra}aju kojima se prevo-
ze putnici. 2. velika zatvorena kola s ve}im
brojem sedi{ta; autobus. 3. kwi`. zbirka kwi-
`evnih ili nau~nih tekstova od jednog ili vi-
{e autora, iste ili srodne tematike. y omni-
bus-film film koji se sastoji od vi{e kra}ih
filmova razli~itog sadr`aja, povezanih
osnovnom idejom, kwi`evnim tekstom, ime-
nom scenariste ili re`isera i sl.
omnivor, -ora m, mn. omnivori ‰lat. omnivo-
rus, v. omni-, lat. vorare `deratiŠ zool. `ivoti-
wa koja guta sve na {ta nai|e, sva{tojed, sve-
`der.
omnijum, -a m ‰lat. omnium svihŠ sp. trka ko-
wa u kojoj u~estvuju sva grla bez obzira na po-
reklo, rasu i starost.
omnipotentan, -tna, -tno ‰v. omni-, poten-
tanŠ onaj koji koji sve mo`e, svemo}an, svemo-
gu}.
omnipotencija, -e ` ‰v. omni-, potencijaŠ
svemo}, svemo}nost.
omniprezencija, -e ` ‰v. omni-, lat. praesen-
tia prisutnostŠ sposobnost da se u jednom vre-
menskom intervalu bude prisutan na vi{e me-
sta, sveprisutnost.
omniscijencija, -e ` ‰v. omni-, lat. scientia
znaweŠ 1. svestrano poznavawe razli~itih na-
omnifag
u~nih i umetni~kih disciplina; sveznawe. 2.
iron. la`na upu}enost, tobo`we znawe, svezna-
la{tvo.
omnifag, -a m, mn. omnifazi ‰v. omni-, -fagŠ
zool. sva{to`der, sva{tojed.
omofag, -aga m, mn. omofazi ‰gr~. omophagos
od omos sirov, v. -fagŠ osoba koja se hrani si-
rovom hranom, posebno mesom.
omofagija, -e ` ‰v. omofagŠ ishrana zasno-
vana na sirovom, presnom mesu.
omofor, -ora m, mn. omofori ‰gr~. omopho-
ri(on) prema omos rame, v. -forŠ crkv. deo ode}e
pravoslavnih sve{tenika koji se prebacuje
preko ramena, neophodan za vr{ewe bogoslu-
`benih radwi; naramnik; up. palijum.
omfalitis, -a m ‰v. -itisŠ med. gnojna upala
pupka ili predela oko pupka.
omfalokela v. omfalocela.
omfalocela, -e ` ‰gr~. omphalos pupak, gr~.
kele oteklina; prosutostŠ med. pup~ana kila
kod novoro|en~eta.
on ‰engl. onŠ ukqu~eno (oznaka na prekida-
~ima); up. of.
-on1 ‰gr~. -oneŠ hem. sufiks za jediwewa koja
sadr`e ketonsku grupu –SO–, npr. aceton.
-on2 ‰gr~. -on, nastavak za s. rod pridevaŠ fiz.
sufiks za atomske ~estice (elektron, neutron,
proton itd.).
onager, -a m, mn. -i ‰lat. onager od gr~. onagros
od onos magarac, agrios divqiŠ 1. zool. vrsta di-
vqeg magarca u jugozapadnoj Aziji. 2. voj. ist.
sprava za izbacivawe kamewa, katapult.
onanija, -e ` ‰prema starozavetnom liku
OnanuŠ 1. zadovoqavawe seksualnog nagona na-
dra`ivawem polnog organa, samozadovoqava-
we, masturbacija. 2. prekinut sno{aj.
onanisati, -i{em nesvr{. ‰v. onanijaŠ 1. sa-
mozadovoqavati se, masturbirati (v.). 2. rel.
prosipati semenu te~nost u toku sno{aja van
tela `ene, prema starozavetnom Onanu, koji
œkad lijega{e sa `enom brata svojega, prosipa-
{e na zemqu, da ne rodi djecu bratu svojemuΠ(I
Mojs., 38:9). 3. `arg. iron. baviti se besmisle-
nim poslom, gubiti vreme.
onanist(a), -e m, mn. onanisti ‰v. onanijaŠ
onaj koji onani{e, samozadovoqava se, mastur-
bira.
oniromant
ondatra, -e ` ‰engl. ondatra od egz.Š zool. glo-
dar, Ondatra zibethicus, iz porodice mi{eva,
`ivi u Kanadi, kvalitetnog krzna; bizamski
pacov.
ondulacija, -e ` ‰fr. ondulation prema onde
talasŠ pravqewe uvojaka, kovrxawe kose.
ondulirati, onduliram, 3. l. jd. onduliraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. ondulerŠ u~initi da kosa bu-
de talasasta, praviti uvojke, kovrxati kosu.
onerozan, -zna, -zno ‰lat. onerosusŠ 1. koji
name}e obavezu, du`nost; te`ak, tegoban. 2. ko-
ji je povezan s naknadom (na poslu).
oniks, -a m ‰gr~. onyxŠ miner. poludragi ka-
men, vrsta kalcedona, obi~no s prugama tamni-
je i svetlije boje.
onim, -a m, mn. -i ‰v. -onimŠ lingv. ime, naziv.
-onim, -oniman, -onimija ‰gr~. onyma var.
od onoma imeŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono
{to je povezano sa nazivom, imenom: koji pred-
stavqa odre|enu vrstu imena ili naziva v. to-
ponim, ili odre|eni odnos prema drugoj re~i
na osnovu oblika ili zna~ewa v. homonim, si-
nonim.
oniomanija, -e ` ‰gr~. onios koji se prodaje,
v.manijaŠ psih. nekontrolisana potreba za ku-
povawem suvi{nih stvari.
onirizam, -zma m ‰gr~. oneiros san, v. -izamŠ
1. psih. stawe smawene percepcije koje se javqa
kod du{evno obolelih u stawu pomra~ene sve-
sti i kod zdravih osoba koje su neprestano iz-
lo`ene nervnom rastrojstvu ili napetosti. 2.
opis sna u kwi`evnom ili umetni~kom delu;
prikazivawe stvarnosti kao da je san.
oniri~an, -~na, -~no = oniri~ki, -a, -o ‰v.
onirizamŠ koji je u vezi sa snovima, koji se ti-
~e snova.
oniri~ki = oniri~an (v.).
onirolog, -a m, mn. onirolozi, gen. mn. oni-
rologa ‰gr~. oneiros san, v. -logŠ stru~wak koji
prou~ava snove.
onirologija, -e ` ‰gr~. oneiros san, v. -logi-
jaŠ nau~no istra`ivawe snova.
oniromant, -a m, mn. oniromanti, gen. mn.
oniromanata ‰v. oniromantijaŠ onaj koji se ba-
vi oniromantijom, tuma~ snova.
859
oniromantija
oniromantija, -e ` ‰gr~. oneiros san, v. -man-
tijaŠ tuma~ewe snova, posebno u ciqu prori-
cawa budu}ih doga|aja.
onihija, -e ` ‰nlat. onychia, prema gr~. onyx
gen. onychos nokatŠ med. bolna uraslost nokta u
meso koja izaziva zapaqewe.
oniho- ‰gr~. onyx, onychos nokatŠ koji se od-
nosi na nokat, koji je u vezi sa noktom.
onihomikoza, -e ` ‰v. oniho-, mikozaŠ med.
oboqewe noktiju prouzrokovano bakterijama
ili gqivicama.
onihoreksa, -e ` = onihoreksis, -a m ‰v.
oniho-, gr~. rhexis kidaweŠ med. izra`ena lo-
mqivost i krhkost noktiju.
onihoreksis = onihoreksa (v.).
onihofagija, -e ` ‰v. oniho-, -fagijaŠ psih.
potreba za grickawem noktiju kao znak nervne
napetosti ili navike.
onko- ‰gr~. ogkos masa, telesinaŠ med. kao pr-
vi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na iz-
raslinu, tumor.
onkogeneza, -e ` ‰v. onko-, -genezaŠ med. po-
stanak i razvoj tumora i kanceroznih procesa.
onkolog, -a m, mn. onkolozi, gen. mn. onkologa
‰v. onko-, -logŠ onaj koji se bavi onkologijom,
stru~wak za tumore.
onkologija, -e ` ‰v. onko-, -logijaŠ med. gra-
na medicine koja se bavi prou~avawem i le~e-
wem bolesnih izra{taja, tumora. x onkolo-
{ki.
on-lajn ‰engl. on-line na veziŠ 1. prid. indekl.
umre`en, povezan sa centralnim ra~unarom
kompjuterskog sistema. 2. pril. koji trenutno
radi na Internetu; up. of-lajn.
onlajn prid. indekl. ‰engl. online na liniji,
povezanŠ koji je u danom momentu povezan sa
Internetom.
onoma-, onomato- ‰gr~. onomaŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava ime, odnosi se na ime.
onomaziologija, -e = onomasiologija, -e `
‰nem. Onomasiologie, prema gr~. onomasia naziv,
v. -logijaŠ lingv. nauka o imenovawu, o davawu
imena bi}ima, predmetima i apstraktnim poj-
movima.
onomasiologija = onomaziologija (v.).
860
ontologija
onomastika, -e `, dat. i lok. onomastici =
onomatologija, -e ` ‰gr~. onomastikos koji pri-
pada imenuŠ 1. lingv. grana nauke o jeziku koja
izu~ava nastanak i zna~ewe vlastitih imena.
2. ukupnost vlastitih imena koja se pojavquju
na nekom podru~ju.
onomastikon, -a m ‰gr~. onomastikon (bibli-
on) predmetni re~nikŠ kwiga imena koja su po-
re|ana po abecednom redu, imenik. 2. leksikon
~ija je gra|a razvrstana prema grupama pojmo-
va. 3. pesma ispevana u slavu ne~ijeg imendana
ili ro|endana.
onomato- v. onoma-.
onomatologija = onomastika (v.).
onomatomanija, -e ` ‰v. onoma-, manijaŠ
psih. preterano interesovawe i bavqewe re~i-
ma i imenima.
onomatomantija, -e ` ‰v. onoma-, -mantijaŠ
sposobnost proricawa sudbine iz imena.
onomatopeja, -e ` ‰gr~. onomatopoia, prema
onoma ime, poiein ~initiŠ lingv. 1. stvarawe
re~i ~iji glasovni sklop podra`ava zvukove
iz prirode ili glas onoga koga imenuje (srka-
we, klokotawe, cvr~awe, bubwawe…) 2. sama
re~ kojom se imitiraju zvukovi. x onomatopej-
ski.
onti~ki, -a, -o ‰v. onto-Š koji se ti~e op-
{tih svojstava bi}a i/ili predmeta, bitan, su-
{tinski.
onto- ‰gr~. on, gen. ontos bi}e, stvarnost, od
einai bitiŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to
se odnosi na bi}e, bivstvovawe, postojawe.
ontogeneza, -e ` ‰v. onto-, genezaŠ 1. biol. pe-
riod `ivota pojedinih `ivotiwskih organi-
zama od trenutka za~e}a do potpune zrelosti.
2. filoz. razvoj qudskog organizma od embriona
do zavr{etka individualnog `ivota ukqu~u-
ju}i sve faze kroz koje organizam prolazi.
ontogenija, -e ` ‰v. onto, -genezaŠ biol. nauka
o postanku i razvoju organizama na Zemqi.
ontozofija v. ontologija.
ontologizam, -zma m ‰v. ontologijaŠ filoz.
teorija po kojoj se postoje}e i pojedina~no iz-
vodi iz idejnog i op{teg.
ontologija, -e ` ‰v. onto-, -logijaŠ filoz. deo
nauke o filozofiji (metafizi~ke prirode)
ontolo{ki
koja se bavi op{tim svojstvima bi}a i stvari,
su{tinom i strukturom bivstvuju}eg uop{te.
ontolo{ki, -a, -o ‰v. ontologijaŠ filoz. koji
je u vezi sa ontologijom i ontolozima; koji na
osnovu postojawa pojmova zakqu~uje o postoja-
wu onoga {to ti pojmovi predstavqaju.
oo- ‰gr~. oion jajeŠ kao prvi deo re~i ozna~a-
va ono {to je povezano s jajetom, zametkom ili
za~e}em.
oogamija, -e ` ‰v. oo-, -gamijaŠ 1. biol. spaja-
we `enske jajne }elije sa spermatozoidima. 2.
oplodwa nekih vrsta algi, gqiva, stablastih
biqaka.
oogeneza, -e ` ‰v.oo-, genezaŠ razvoj `enske
jajne }elije za oplodwu.
oogonija, -e ` ‰v. oo-, gr~. gone ra|aweŠ biol.
`enski organ ovalnog oblika u kome se razvija
jedna ili vi{e jajnih }elija kod vi{ih oblika
algi ili ni`ih vrsta gqiva.
oolit, -a i oolit, -ita m, mn. ooliti ‰v. oo-,
-litŠ miner. sediment (kre~wak) sastavqen od
jajastih kristalnih zrnaca sli~nih ikri,
ikrovac.
oolitski, -a, -o i oolitski, -a, -o ‰v. oolitŠ
koji je sa~iwen od oolita, taloga kre~waka.
oologija, -e ` ‰v. oo-, -logijaŠ nauka o mor-
fologiji i fiziologiji jaja (parewu ptica,
wihovom pona{awu u toku oplodwe, svijawu
gnezda).
oospora, -e ` ‰v. oo-, sporaŠ biol. plod u pr-
vom stupwu razvoja organizma; jajna semenka
algi i gqiva.
ooforitis, -a m ‰v. oo-, -for, -itisŠ med. za-
paqewe jajnika, ovaritis (v.).
opal, -ala m ‰nem. Opal od gr~. opallios od
sanskr. upala draguqŠ 1. mineral ortosilici-
jumske kiseline, dragi kamen razli~itih boja,
proziran ili neproziran. 2. pamu~na tkanina,
upotrebqava se za izradu kvalitetnog `enskog
rubqa.
opalescentan, -tna, -tno ‰v. opalescencijaŠ
koji se preliva kao opal.
opalescencija, -e ` ‰v. opal, (lumini)scen-
cijaŠ 1. meteor. prelivawe boja udaqenih obje-
kata kao posledica razlivawa svetlosti na si-
}u{nim ~esticama u vazduhu. 2. fig. kwi`. vi-
{ezna~nost teksta, metatekstualnost.
opera
opapa, -e m ‰ma|. o starŠ pokr. deda; stariji
mu{karac.
op-art, -a m ‰skr. engl. op(tical) opti~ki, art
umetnostŠ 1. um. jedan od novijih pravaca u li-
kovnoj umetnosti, zasniva se na efektima koje
pru`aju opti~ke iluzije. 2. stil modnih krea-
tora u kome se koriste tkanine s geometrij-
skim {arama koje stvaraju iluziju kretawa.
opartist(a), -e m, mn. opartisti ‰v. op-artŠ
1. qubiteq, poklonik, po{tovalac op-arta. 2.
stilista ~iji umetni~ki dizajn izaziva vizu-
elne efekte.
opat, -a m, mn. -i ‰lat. abbas, gen. abbatis od gr~.
abba(s), od aramejskog abba otacŠ 1. stare{ina
(mu{kog) samostana; poglavar nekih mona-
{kih redova u katolicizmu. 2. ist. u XVIII ve-
ku, titula svetovwaka koji su dobijali crkve-
ne beneficije i pravo da nose sve{teni~ku
ode`du.
opatija, -e ` ‰v. opatŠ rel. 1. samostan (mana-
stir) redovnika u kome vladaju benediktinska
pravila i na ~ijem je ~elu opat. 2. du`nost i
polo`aj opata.
opatica, -e ` ‰v. opatŠ crkv. 1. poglavar `en-
skog samostana, igumanija `enskog manastira,
~asna majka. 2. pripadnica nekog od `enskih
redova u katoli~koj crkvi; katoli~ka kalu|e-
rica, ~asna sestra, duvna.
OPEK, -a m ‰engl. OPEC, skr. od Organization
of Petroleum Exporting CountriesŠ udru`ewe ze-
maqa izvoznica nafte, sa sedi{tem u Be~u,
osnovano 1960. radi vo|ewa zajedni~ke poli-
tike prodaje i cena.
open, -a m (uob. i kao prid. indekl.) ‰engl. open
otvorenŠ sp. turnir, naj~e{}e u tenisu, na kome
mogu u~estvovati i amateri.
open tiket, -a m, mn. -i ‰engl. open ticketŠ avi-
onska karta bez rezervisanog datuma leta; per-
manentna karta sa otvorenim terminom za po-
letawe.
o per ‰fr. au pair pod jednakim uslovimaŠ
osoba (ob. mla|a `ena) koja radi u inostran-
stvu, u tu|oj ku}i, za stan i hranu.
opera, -e ` ‰ital. operaŠ muz. muzi~ka drama
~iji se sadr`aj izvodi na sceni pevawem i mu-
zikom; sastoji se iz uvertire, arija, solo-par-
tija, dueta, horova i sl. x operski. y opera bu-
861
operabilan
fa komi~na opera, veselog sadr`aja, u kojoj se
muzika smewuje s re~itativom sekom (v.) ili
govorenim dijalogom; up. bufo.
operabilan, -lna, -lno ‰v. operacijaŠ 1. koji
radi, deluje, kojim se mo`e rukovati. 2. med. ko-
ji se mo`e izle~iti operacijom.
operand, -a m, mn. -i ‰v. operacijaŠ 1. mat.
vrednost nad kojom se izvodi matemati~ka ili
logi~ka operacija. 2. inform. podatak (veli~i-
na) nad kojim }e se obaviti operacija.
operat, -ata m, mn. operati ‰v. operacijaŠ za-
vr{eno delo; gotov proizvod; spis, pismeni
izve{taj.
operater, -era m ‰fr. operateur, v. operacijaŠ
1. med. lekar koji vr{i operacije; hirurg. 2.
tehn. onaj koji poznaje i izvodi tehni~ke opera-
cije, koji upravqa tehni~kim ure|ajima. 3.
ekon. bank. onaj koji se bavi kupoprodajom deo-
nica na berzi.
operativa, -e ` ‰lat. operativus, v. operaci-
jaŠ 1. izvr{ni organ ustanove, partije, organi-
zacije koji sprovodi zadate ciqeve. 2. praksa,
prakti~an rad. 3. voj. priprema i izvo|ewe voj-
nih operacija.
operativan, -vna, -vno ‰lat. operativus, v.
operacijaŠ 1. med. koji se vr{i pomo}u opera-
cije. 2. koji radi, dela, koji je aktivan; koji
igra osnovnu ulogu u ostvarewu ciqa. y ra~.
operativni sistem skup programa koji omo-
gu}ava rad na ra~unaru, povezuju}i softver (v.)
sa hardverom (v.), npr. MS-DOS, Vindous i dr.
operativac, -vca m, mn. operativci ‰v. ope-
racijaŠ onaj koji izvr{ava zadatke, izvr{ni
organ; prakti~ar, terenac.
operator, -a m ‰nlat. operator radnik, izvr-
{ilac, v. operisatiŠ 1. med. lekar koji vr{i
operacije, hirurg. 2. mat. funkcija koja pokazu-
je neku radwu i sam predmet radwe (operaci-
je). 3. log. a. znak za odre|ene ra~unarske opera-
cije. b. izraz koji podrazumeva neku logi~ku
funkciju ili proces izme|u dveju ili vi{e
upore|ivanih strana. 4. osoba koja upravqa
ra~unarskim sistemom.
operacija, -e ` ‰lat. operatio, prema operari
raditiŠ 1. med. proces mehani~kog zahvata (se-
~ewe radi odstrawivawa organa, ugradwe i
sl.) nad bolesnim tkivom radi spre~avawa {i-
862
operisati
rewa bolesti. 2. voj. slo`ena i planski izvede-
na akcija koju obavqaju ve}e vojne formacije,
ratni plan. 3. mat. ra~unska radwa, ra~unawe.
4. inform. akcija koju kompjuter obavqa pri iz-
vo|ewu programa. 5. izvo|ewe neke finansij-
ske, kreditne, trgovinske radwe i sl.
operacijski v. operacioni.
operacionalizacija, -e ` ‰v. operacijaŠ
stawe onoga je {to operacionalizovano; spro-
vo|ewe u delo, o`ivotvorewe.
operacionalizovati, -zujem svr{. ‰v. ope-
racijaŠ prakti~ki ostvariti, sprovesti u de-
lo, uspostaviti kao oblik organizacije radnog
ili drugog procesa.
operacioni, -a, -o ‰v. operacijaŠ koji je u
vezi sa operacijom, koji se ti~e operacije. y
operaciona baza voj. a. osnova za pripremawe
i izvr{ewe ratnih poduhvata. b. skladi{ta iz
~ijih se zaliha vr{i dopuwavawe potro{enog
ratnog materijala; operaciona linija voj.
glavni pravac usmeravawa ratnih operacija
koji vodi odre|enom ciqu; operaciona sala
med. prostorija opremqena specijalnim apara-
tima i instrumentima u kojoj se vr{e hirur-
{ke operacije; operacioni plan program ak-
tivnosti koji se realizuje u ciqu postizawa
`eqenog ciqa.
opervaziti, opervazim svr{. ‰v. pervazŠ po-
staviti ogradu, uokviriti, oivi~iti.
opereta, -e ` ‰ital. operetta, dem. od opera, v.
operaŠ scensko muzi~ko delo sentimentalnog
i {aqivog sadr`aja, u kome se pevawe smewuje
s govornim dijalozima.
operetski, -a, -o ‰v. operetaŠ 1. koji pripa-
da, koji se ti~e operete. 2. koji ima odlike ope-
rete. y operetska li~nost neozbiqna
li~nost, osoba koja izaziva podsmeh; operet-
ski general general kojem je stalo samo do
uniforme i ceremonija.
operisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. opera-
ri delovati od opus, v. opusŠ 1. med. vr{iti hi-
rur{ku intervenciju, zahvat. 2. voj. napredova-
ti u borbi, vojno delovati na odre|enoj teri-
toriji. 3. fig. a. raditi, ~initi, delovati, po-
slovati, baviti se ne~im. b. ~initi zlodela;
krasti, pqa~kati, obijati.
operkulum
operkulum, -a m ‰lat. operculum poklopacŠ
zool. 1. membrana od osu{ene sluzi koja zimi
{titi pu`evu ku}icu. 2. quska, oklop ili po-
klopac razli~itih organa kod meku{aca, riba,
ptica itd.
opernglas, -a = opernguker, -a m ‰nem. Oper
iz ital., v. opera, nem. Glas staklo, Gucker do-
gledŠ dvogled kojim dame prate pozori{ne ko-
made.
opernguker = opernglas (v.).
operon, -ona m ‰engl. operon od oper(ator), v.
operatorŠ biol. spoj jednog ili vi{e struktur-
nih gena sa operatorom, genom koji upravqa
wihovim aktivnostima.
-opija, -opsija, -opti~ki ‰gr~. ops, gen. opos
oko, opsis vidŠ koji se odnosi na vid ili gledawe.
opijat, -ata m, mn. opijati ‰srlat. opiatum, v.
opijumŠ farm. zajedni~ki naziv za opijum i we-
gove preparate. x opijatski.
opijatoman, m ‰v. opijat, -manŠ onaj koji je
zavisan od opijata, koji ih koristi kao drogu.
opijum, -a m ‰lat. opium makov sok od gr~. opi-
on prema opos sokŠ 1. bot. zgusnut i osu{en sok
od maka, slu`i za spravqawe lekova, ubla`a-
vawe bola i olak{ava spavawe. 2. opojno sred-
stvo, nekada naro~ito rasprostraweno na Da-
lekom istoku, u Engleskoj i Americi. 3. fig.
svako sredstvo koje potpuno zaokupqa pa`wu
pojedinca ili okupqa, pro`ima masu. y opi-
jum za narod marksisti~ki izraz za religiju.
x opijumski.
opioman, -a i opioman, -ana m (`. opioman-
ka, -e, dat. -ki) ‰v. opijum, -manŠ onaj koji u`iva
u raznim opijatima; zavisnik od droga, narko-
man.
opiomanija, -e ` ‰v. opijum, -manijaŠ med. za-
visnost od opijata; strast prema narkoticima.
opistognatija, -e ` ‰gr~. opisthen pozadi,
gnathos ~equstŠ med. preterana uvu~enost dowe
~equsti.
opistograf, -a m ‰gr~. opisthen pozadi, v.
-grafŠ rukopis (ob. pergament ili svitak pa-
pirusa) pisan sa obe strane lista.
opistografija, -e ` ‰gr~. opisthen pozadi, v.
-grafijaŠ pisawe teksta na obe strane lista.
opistodom, -a i opistodom, -oma m ‰gr~.
opisthodomos prema gr~. opisthen pozadi, domos
oponirati
ku}a, hramŠ arhit. zatvorena prostorija u zad-
wem delu Ateninog hrama na Akropoqu koja je
slu`ila kao riznica; uop{te, zadwi deo hrama.
opistokefal, -ala = opistocefal, -ala m
‰gr~. opisthen pozadi, v. -kefalŠ anat. zadwi vrat-
ni deo glave; {ija.
opistotonus, -a m ‰gr~. opisthen pozadi, v. to-
nusŠ med. te`ak oblik gr~a kod koga se le|a, gla-
va i noge povijaju unazad.
opistocefal = opistokefal (v.).
oplecija, -e ` ‰lat. oppletioŠ optere}enost
`eluca prevelikom koli~inom hrane.
opozit, -a i opozit, -ita = opozitum, -a m
‰lat. oppositumŠ 1. suprotnost; protivqewe,
protivure~nost. 2. lingv. re~ koja ima suprotno
zna~ewe, v. antonim.
opozitum = opozit (v.).
opozicija, -e ` ‰lat. oppositioŠ 1. suprotno
mi{qewe; protivqewe, neslagawe, opirawe.
2. pol. stranka ili grupa stranaka koja se su-
protstavqa programu i radu vladaju}e stran-
ke. 3. log. odnos izme|u dvaju suprotnih pojmo-
va ili stavova, ono {to je na suprotnim stra-
nama istoga pravca, opreka. 4. astron. polo`aj
nebeskih tela kojima se polo`aji na putawi
razlikuju za 180 stepeni. 5. lingv. odnos izme|u
dva jezi~ka elementa koji dovodi do razlike u
zna~ewu ili gramati~koj vrednosti iskaza. y
fonolo{ka opozicija razlika izme|u dveju
fonema (v.).
opozicionar, -ara m ‰v. opozicijaŠ 1. pri-
padnik, pristalica opozicione stranke. 2.
onaj koji je sklon protivre~ju, zastupawu raz-
li~itog (suprotnog) mi{qewa.
opozicioni, -a, -o ‰v. opozicijaŠ koji se od-
nosi na opoziciju; koji se nalazi u opoziciji;
suprotan, protivan.
oponent, -a m, mn. oponenti, gen. mn. oponena-
ta ‰lat. opponens od opponere suprotstavitiŠ
osoba koja zastupa suprotno mi{qewe, sprem-
na na suprotstavqawe. 2. protivnik u sudskom
sporu.
oponirati, oponiram, 3. l. mn. oponiraju
opponereŠ 1. protiviti se, suprot-
nesvr{. ‰lat.
staviti se. 2. prigovarati, davati zamerke;
osporavati, protivure~iti, pobijati.
863
oportun
oportun, -a, -o ‰lat. opportunusŠ 1. odgovara-
ju}i, podesan, prikladan. 2. koji se pojavquje u
dobar ~as, pravovremen.
oportunizam, -zma m ‰fr. opportunisme, v.
oportunŠ 1. pona{awe i delovawe oportuni-
sta. 2. iskori{}avawe povoqnog trenutka u
politi~kom i javnom `ivotu, prilago|avawe
interesima ja~e strane da bi se postigla dru-
{tvena promocija ili ostvarila materijalna
korist.
oportunist(a), -e m, mn. oportunisti ‰fr.
opportuniste, v. oportunŠ ~ovek koji se prilago-
|ava situaciji, ne izja{wava se javno o svom
mi{qewu, izbegava sukobe i rizike, kre}e se
linijom maweg otpora. x oportunisti~ki.
oposum, -a m, mn. -i ‰engl. opossum od algon-
kinskog oposonŠ zool. `ivotiwa skupocenog kr-
zna, Didelphys virginiana, iz reda torbara, koja
`ivi na oba ameri~ka kontinenta.
opoterapija, -e ` ‰gr~. opos biqni sok, v. te-
rapijaŠ med. zast. tobo`we le~ewe qudi prepa-
ratima od `ivotiwskih organa (jetra, gu{te-
ra~a) ili wihovim sekretom; up. organotera-
pija.
opresivan, -vna, -vno ‰nlat. oppressivus, v.
opresijaŠ koji deluje silom, pod pritiskom;
ugweta~ki, tla~iteqski, nasilan.
opresija, -e ` ‰lat. oppressio, prema oppri-
mere pritisnuti, tla~itiŠ 1. fiz. sila koja de-
luje na neko telo; pritisak. 2. pol. ugwetavawe,
tla~ewe; vojna, policijska ili politi~ka pri-
nuda, nesloboda kretawa i javnog govora. 3.
psih. ose}aj neslobode, nemo}i; utu~enost.
opri~nik, -a m, mn. opri~nici, gen. mn.
opri~nika ‰rus. opri~nikŠ pripadnik voj-
no-policijskih odreda ruskog cara Ivana Gro-
znog koji su u~estvovali u obra~unima protiv
bogatih aristokrata.
opsajd nepr. v. ofsajd.
opsedantan, -tna, -tno ‰fr. obsedantŠ v. opse-
sivan.
opsekvije, -ija ` mn. ‰nlat. obsequiaeŠ ~in
spu{tawa tela ili pepela pokojnika u zemqu;
sahrana, pogreb, sprovod.
opservabilan, -lna, -lno ‰nlat. observabilis,
v. opserviratiŠ koji se mo`e posmatrati; vi-
dqiv, primetan, opa`qiv.
864
-opsija
opservant, -a m, mn. opservanti, gen. mn. op-
servanata ‰lat. observans od observare, v. opser-
viratiŠ rel. pripadnik reda frawevaca koji je
u XIII veku zagovarao strogo pridr`avawe pra-
vila `ivota u siroma{tvu.
opservancija, -e ` ‰lat. observantiaŠ zast. po-
{tovawe pravila, pona{awe u skladu s propi-
sima, obavqawe du`nosti.
opservator, -a m ‰nlat. observator, v. opser-
viratiŠ 1. posmatra~, opa`a~, gledalac. 2.
meteor. onaj koji vr{i osmatrawa u opservato-
riji, ispitiva~, istra`iva~.
opservatorija, -e ` ‰nlat. observatorium, v.
opserviratiŠ specijalno opremqena zgrada za
astronomska, meteorolo{ka, seizmi~ka i
sli~na osmatrawa, merewa, istra`ivawa; zve-
zdarnica.
opservatorijum, -a m i opservatorij, -a m
v. opservatorija.
opservacija, -e ` ‰lat. observatioŠ 1. opa`a-
we, posmatrawe, motrewe. 2. opaska, primedba,
napomena. 3. med. dugo pra}ewe i analizirawe
simptoma i razvoja bolesti, ili osmatrawe sa-
me osobe radi utvr|ivawa eventualne bolesti
(posebno u psihijatriji).
opservirati, opserviram, 3. l. mn. opservi-
raju nesvr{. ‰lat. observareŠ 1. gledati, posma-
trati, opa`ati promene na nekome ili ne~emu.
2. prav. pratiti ne~ije pona{awe ili kretawe
u ciqu istrage.
opsesivan, -vna, -vno ‰v. opsesijaŠ 1. koji
uzrokuje opsesiju, nametqiv, neizbe`an. 2. koji
je obuzet opsesijom, koji se predaje opsesiji.
opsesija, -e ` ‰lat. obsessio prema obsidere
opsedatiŠ 1. psih. u~estale misli, slike, pori-
vi koji se name}u ~oveku. 2. stawe duge opsed-
nutosti, obuzetosti osobom, predmetom, ide-
jom i sl. 3. fig. raz. jaka `eqa, motiv ili ciq
koji pokre}e nekoga na delovawe; fiks-ideja.
opsignacija, -e ` ‰lat. obsignatioŠ prav. pe~a-
}ewe ~ije imovine po sudskom nalogu.
opsidijan, -ana m ‰lat. Obsidianus, pogre{an
oblik kod Plinija Starijeg umesto Obsianus,
prema imenu Obsija koji je otkrio tu stenuŠ
miner. vrsta amorfne vulkanske stene, crne
ili sive boje, koja se u kameno doba koristila
za izradu oru`ja i oru|a.
opskuran
-opsija v. -opija.
opskuran, -rna, -rno ‰lat. obscurusŠ 1. koji
`ivi u mraku, do kojeg ne dopire dovoqno sve-
tla; mra~an, taman. 2. nerazumqiv, neshvatqiv,
nejasan, mutan. 3. fig. a. nedovoqno poznat, ne-
pristupa~an; potajan, prikriven. 4. koji je sum-
wivog morala, zloglasan, nepouzdan.
opskurant, -a m, mn. opskuranti, gen. mn. op-
skuranata ‰lat. obscurans v. opskuranŠ onaj koji
je protiv nauke i prosve}enosti, slobodne sa-
vesti; mra~wak, nazadwak.
opskurantizam, -zma m ‰v. opskuranŠ strah
od prosve}enosti i napretka; te`wa da se na-
rod {to du`e zadr`i u neznawu, spre~avawe
slobodoumne misli; nazadwa{tvo, mra~wa-
{tvo.
opsoletan, -tna, -tno ‰lat. obsoletusŠ zasta-
reo, neupotrebqiv (o re~ima i izrazima); iz-
no{en, otrcan.
opstetrika, -e `, dat. i lok. opstetrici ‰engl.
obstetricsŠ v. opstetricija.
opstetricija, -e ` ‰nlat. obstetricia prema
obstetrix babicaŠ med. oblast ginekologije koja
se bavi prou~avawem trudno}a i poro|aja; nau-
ka o ra|awu, porodiqstvo, aku{erstvo.
opstetri~ar, -a m ‰v. opstetricijaŠ lekar
koji vr{i poro|aj, aku{er (v.).
opstinantan, -tna, -tno ‰lat. obstinatusŠ svo-
jeglav, uporan, jogunast; postojan, nepokole-
bqiv.
opstinacija, -e ` ‰lat. obstinatioŠ upornost,
nepokolebqivost; svojeglavost, tvrdoglavost.
opstipacija, -e ` ‰lat. obstipatio prema ob-
stipare zapu{itiŠ med. nedovoqno pra`wewe
creva, zatvor; tvrda stolica; v. konstipacija.
opstipirati, opstipiram, 3. l. mn. opsti-
piraju svr{. i nesvr{. ‰v. opstipacijaŠ zatvori-
ti, za~epiti, za~epqivati.
opstruirati, opstruiram, 3. l. mn. opstrui-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. obstruereŠ ometati,
spre~avati, spre~iti, blokirati; zatezati, za-
vla~iti.
opstruktivan, -vna, -vno ‰nlat. obstructivus,
v. opstrukcijaŠ koji sadr`i opstrukciju, koji
ometa, koji stvara prepreke.
opstrukcija, -e ` ‰lat. obstructioŠ 1. ometa-
we, spre~avawe normalnog rada; smetwa, pre-
optimizacija
preka. 2. med. delimi~na za~epqenost nekog
{upqeg organa. 3. v. opstrukcionizam.
opstrukcionizam, -zma m ‰engl. obstructio-
nism, v. opstrukcijaŠ pol. ometawe rada parla-
menta ili drugog savetodavnog tela putem du-
gih i nepotrebnih govora ili formalnih za-
merki.
opstrukcionist(a), -e m, mn. opstrukcio-
nisti ‰engl. obstructionist, v. opstrukcijaŠ pol.
onaj koji vr{i opstrukciju, deluje opstruk-
tivno. x opstrukcionisti~ki.
opscen, -a, -o ‰lat. obscenusŠ nepristojan,
bestidan, skaredan; koji izaziva stid, pro-
sta~ki, gnusan.
opscenost, -osti ` ‰v. opscenŠ odlika onoga
{to je opsceno, nepristojnost, skarednost.
optant, -a m, mn. optanti, gen. mn. optanata
‰lat. optans od optare, v. optiratiŠ prav. onaj koji
ima pravo da odabere i promeni dr`avqan-
stvo.
optativ, -a m ‰lat. optativusŠ gram. na~in ko-
jim se iskazuje voqa, `eqa; `eqni na~in.
optativan, -vna, -vo ‰v. optativŠ koji sadr-
`i ili izra`ava neku `equ, `eqni.
optacija, -e ` ‰lat. optatioŠ 1. `eqa, `eqe-
we. 2. promena, slobodan izbor dr`avqanstva.
optika, -e `, dat. i lok. optici ‰gr~. optike
(tekhne) nauka o viduŠ 1. fiz. deo fizike koji
prou~ava svojstva svetlosti. 2. skup opti~kih
instrumenata (durbin, mikroskop i sl.). 3.
meton. ugao pod kojim se ne{to posmatra, na~in
gledawa na neku pojavu.
optimalan, -lna, -lno ‰nlat. optimalis od lat.
optimus najboqiŠ koji najvi{e odgovara, naj-
povoqniji, najpogodniji.
optimat, -ata m ‰lat. optimasŠ 1. ist. pripad-
nik oligarhijskog, aristokratskog sloja kod
starih Rimqana koji se protivio narodnoj
stranci. 2. plemi}, velika{, aristokrata.
optimizam, -zma m ‰v. optimalanŠ o~ekiva-
we povoqnog ishoda; vera u budu}nost; sagle-
davawe `ivota s lep{e strane; up. pesimizam.
optimizacija, -e ` ‰v. optimalan, -izacijaŠ
pronala`ewe najboqeg mogu}eg re{ewa ili
najpovoqnijih uslova za izvr{ewe nekog za-
datka.
865
optimizacijski
optimizacijski i optimizacioni, -a, -o
‰engl. optimizingŠ ra~. koji se odnosi na ubrzawe
i poboq{awe ra~unarskog programa preina-
kom wegovog koda, optimizacijski.
optimizacioni, -a, -o ‰engl. optimizingŠ ra~.
koji se odnosi na ubrzawe i poboq{awe ra~u-
narskog programa preinakom wegovog koda, op-
timizacijski.
optimiziraju}i, -a, -o ‰engl. optimizingŠ
ra~. koji doprinosi
ubrzawu i poboq{awu ra-
~unarskog programa, npr. izmewen deo koda.
optimizirati, -iram = optimirati, -iram
svr{. i nesvr{. ‰v. optimalanŠ vr{iti optimiza-
ciju, obezbediti najboqe mogu}e uslove.
optimirati = optimizirati (v.).
optimist(a), -e m, mn. optimisti (` opti-
mistkiwa) ‰v. optimalanŠ onaj koji je pun op-
timizma, koji s vedrinom gleda na `ivotne
probleme; supr. pesimist(a).
optimisti~ki, -a, -o ‰v. optimist, optima-
lanŠ koji se odnosi na optimiste, koji je u vezi
sa optimizmom; vedar, pozitivan.
optimum, -a m ‰lat. optimum najboqeŠ 1. zbir
najpovoqnijih uslova, situacija ili okolno-
sti, najvi{e {to se mo`e posti}i. 2. ekon. naj-
boqi rezultat koji se mo`e ostvariti u nekom
poslu prema odre|enom kriterijumima i u po-
stoje}im uslovima.
optirati, optiram, 3. l. jd. optiraju svr{. i
optareŠ 1. pol. odlu~ivati o svom
nesvr{. ‰lat.
stalnom boravku i dr`avqanstvu u drugoj ze-
mqi. 2. opredeliti se za jedan od dva ili vi{e
predloga ili zamisli.
opti~ar, -a m ‰v. optikaŠ onaj koji se bavi
izradom, popravkom ili prodajom opti~kih
stakala, nao~ara i opti~kih instrumenata. x
opti~arski.
opti~ki, -a, -o ‰v. optikaŠ koji se odnosi na
optiku; svetlosni, o~ni, vidni. y opti~ka
varka neta~na percepcija oka; privid, fata-
morgana; opti~ka vlakna snop tankih stakle-
nih ili plasti~nih vlakana visokog indeksa
loma, koristi se u optoelektronici ili u tele-
komunikacijama; opti~ka re{etka opti~ka
sprava koja se koristi za merewe talasne du`i-
ne svetlosti i razdvajawe spektralnih linija.
866
opus
opto- ‰v. optikaŠ kao prvi deo re~i ozna~ava
ono {to se ti~e vida, {to je u vezi sa vidom.
optoelektronika, -e `, dat. i lok. -ci ‰v. op-
to-, elektronikaŠ 1. grana elektronike koja
prou~ava odlike i pona{awe svetlosti u vi-
dqivom, infracrvenom i ultraqubi~astom
delu spektra. 2. skup instrumenata koji omogu-
}avaju otkrivawe objekata na ve}im daqinama.
optometar, -tra m, mn. optometri, gen. mn. op-
tometara ‰v. opto-, -metarŠ instrument za mere-
we vidnih sposobnosti oka i odre|ivawe ja~i-
ne stakala za nao~are.
optometrija, -e ` ‰v. opto-, -metrijaŠ med.
proveravawe i merewe ja~ine vida pomo}u op-
tometra. x optometrijski.
optotip, -a m ‰v. opto-, -tipŠ med. tablica ko-
ja slu`i za odre|ivawe o{trine vida.
optruzija, -e ` ‰nlat. obtrusioŠ dodavawe,
umetawe, uguravawe; primoravawe, prisiqa-
vawe.
optuzija, -e ` ‰lat. obtusioŠ ose}aj otupelo-
sti, nezainteresovanosti; bezose}ajnost, neo-
setqivost; tupoumnost.
opturator, -a m ‰nlat. obturator od obturare
zapu{itiŠ 1. anat. mi{i} koji slu`i zatvarawu
nekog otvora ili kanala u organizmu. 2. zatva-
ra~, zapu{a~, zaptiva~.
opturacija, -e ` ‰nlat. obturatioŠ 1. za~epqe-
we nekog provodnika ili cevi. 2. anat. zapu{e-
nost nekog cevastog organa (mokra}ne cevi, ve-
na, du{nika).
opugnacija, -e ` ‰lat. oppugnatio prema op-
pugnare napasti, udaritiŠ 1. napad, juri{, na-
srtaj. 2. fig. napad re~ima, opirawe, protivu-
re~je.
opulentan, -tna, -tno ‰v. opulencijaŠ 1. koji
`ivi u rasko{i, izobiqu, blagostawu. 2. pun
bogatstva, dragocenosti, luksuza.
opulencija, -e ` ‰lat. opulentia od opulentus
bogatŠ veliko bogatstvo, izobiqe, `ivot u
obiqu; blagostawe, rasko{, sjaj.
opuncija, -e ` ‰prema imenu starogr~kog
grada OpuntaŠ bot. biqka iz porodice kaktusa,
indijska smokva, `abica.
opus, -a m ‰lat. opusŠ 1. delo, proizvod, po-
sebno nau~no ili umetni~ko delo. 2. celokup-
no stvarala{tvo nekog umetnika ili nau~ni-
opuskulum
ka. 3. muz. broj kojim kompozitori obele`avaju
dela po redu nastanka.
opuskulum, -a m ‰lat. opusculum, dem. od
opusŠ delo maweg obima, mali spis, mala ras-
prava.
opcija, -e ` ‰lat. optioŠ 1. prav. pol. pravo
slobodnog izbora otaxbine ili dr`avqanstva
na nekoj teritoriji s me{ovitim stanovni-
{tvom. 2. ekon. a. na~in na koji se mo`e u~e-
stvovati u trgova~kom poslu. b. finansijski
instrument koji kupcu daje pravo izvr{ewa ne-
ke transakcije u odre|enom roku. 3. a. ~in bira-
wa, opredeqewe, slobodno odlu~ivawe. b. mo-
gu}nost, alternativa, jedno od re{ewa. 4. ra~.
parametri ra~unarske aplikacije koji se mogu
koristiti ili ne koristiti, npr. automatska
provera pravopisa. 5. ekon. pravo koje jedan ula-
ga~ prodaje drugome da mo`e ali ne mora da ku-
pi odre|enu deonicu ili obveznicu po odre|e-
noj ceni u odre|enom vremenskom periodu. x
opcijski koji se odnosi na opcije: ‹ meni.
orada, -e ` ‰venec. orada, ital. orataŠ zool. vr-
sta morske ribe, Sparus aurata, lovrata, komra-
~a, podlanica.
orakul v. orakulum.
orakularan, -rna, -rno ‰v. orakulumŠ pro-
ro~anski, sve{teni~ki; sve~an, dostojan-
stven, uzvi{en.
orakulum, -a m ‰lat. oraculum od orare govo-
ritiŠ 1. hram kod starih Grka u kojem su sve-
{tenici izricali proro~anstva ili prenosi-
li poruke bogova; proro~i{te. 2. meton. proro-
~anstvo, bo`iji sud. 3. fig. zagonetka ili dvo-
smislena izreka. 4. fig. mudrac, autoritet, ne-
pogre{ivi presuditeq.
oralan, -lna, -lno (odr. oralni, -a, -o) ‰lat.
oralis, prema os gen. oris ustaŠ 1. koji se odnosi
na usta, usni. 2. koji je samo izgovoren, a ne na-
pisan; usmen, nepisan. y oralni seks nastra-
no seksualno zadovoqavawe ustima.
-orama ‰gr~. horama pogledŠ kao drugi deo
re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa posmatra-
wem; prizor, pogled, predstava.
oran, -rna, -rno ‰gr~. hora vremeŠ spreman,
voqan, raspolo`en (za ne{to).
orangutan, -ana m, mn. orangutani ‰malaj.
orang utan {umski ~ovekŠ zool. ~ovekoliki maj-
orbitirati
mun, Pongo pygmaeus, visok oko 1,35 m, `ivi u
{umama na ostrvima Borneo i Sumatra; hrani
se biqkama. x orangutanski.
oran` prid. indekl. ‰fr. orange od ar. narangŠ
naranxast, koji je naranxaste boje.
oran`ada, -e ` ‰fr. orangeade, v. oran`Š be-
zalhoholno pi}e od soka naranxe, vode i {e}e-
ra.
oran`erija, -e ` ‰fr. orangerieŠ 1. objekat
zastakqenog krova i sa ugra|enim grejawem ra-
di uzgajawa raznovrsnog, posebno egzoti~nog
biqa; staklenik. 2. zasad limuna i naranxi.
oranija, -e ` ‰tur. haran›Š veliki sud od ba-
kra ili drugog materijala za spravqawe jela
na vatri; kazan, kotao.
orant, -a m ‰lat. orans od orare molitiŠ 1. um. u
starohri{}anskoj umetnosti prikaz qudskog
lika sa rukama uzdignutim na molitvu. 2. um.
personifikacija Crkve predstavqena na ikoni.
orar, -ara m ‰lat. orarium ubrusŠ deo ode}e
pravoslavnih |akona, duga~ka uska traka koja
se nosi preko levog ramena.
oratorijanac, -nca m, mn. oratorijanci, gen.
mn. oratorijanaca ‰prema oratorijumu San \i-
rolamo u RimuŠ rel. pripadnik katoli~ke za-
jednice svetovwaka, osnovane u XVI veku.
oratorijum, -a i oratorij, -ija m ‰lat. orato-
riumŠ 1. muz. velika kompozicija za hor, soliste
i orkestar, ob. religioznog sadr`aja. 2. crkv.
posebna soba za molitvu, bogomoqa, kapelica.
oracija, -e ` ‰lat. oratioŠ 1. govor, beseda. 2.
molitva koju sve{tenik izgovara za vreme bo-
goslu`ewa tokom posebnih praznika.
orbis, -a m ‰lat. orbisŠ krug, kru`nica,
obru~.
orbita, -e (uob. i orbita, -e) ` ‰lat. orbitaŠ 1.
astron. kriva linija po kojoj se kre}u nebeska te-
la; kru`nica, putawa. 2. fiz. putawa elektrona
oko atomskog jezgra. 3. anat. o~na dupqa, {upqi-
na. 4. fig. krug, podru~je, sfera delovawa.
orbitalan, -lna, -lno ‰v. orbitaŠ koji se od-
nosi na orbitu; koji kru`i oko Zemqe ili dru-
gog nebeskog tela.
orbitirati, orbitiram, 3. l. mn. orbitiraju
nesvr{. ‰v. orbitaŠ obletati oko Zemqe svemir-
skim brodom; leteti orbitom oko Zemqe ili
drugog nebeskog tela.
867
orvelovski
orvelovski, -a, -o ‰engl. Orwellian prema Or-
wellŠ kwi`. koji podse}a na atmosferu diktatu-
re i stroge kontrole privatnog `ivota, kao u
romanu 1984 Xorxa Orvela (1903–1950).
orgazam, -zma m ‰nlat. orgasmus od gr~. orga-
smos prema organ uzbuditi seŠ fiziol. vrhunac
seksualnog zadovoqstva, sladostra{}e, seksu-
alni klimaks.
organ, -ana m ‰gr~. organon oru|e, alatka; na-
prava, spravaŠ 1. anat. a. deo tela koji ima odre-
|enu funkciju (govorni ‹, disajni ‹, polni ‹);
b. qudski glas, wegove sposobnosti za besed-
ni{tvo ili pevawe. 2. a. ustanova koja obavqa
svoje zadatke u javnom, dru{tvenom ili poli-
ti~kom `ivotu (sudski ‹, sindikalni ‹, zako-
nodavni ‹); b. predstavnik takve ustanove. 3.
list, glasilo, ~asopis nekog udru`ewa, stran-
ke i sl.
organa, -e ` ‰fabri~ko ime, prema engl. or-
gan orguqeŠ elektronski muzi~ki instrument
s klavijaturama.
organajzer, -a m ‰engl. organiserŠ ra~. xepni
prenosni kompjuter koji sadr`i kalendar,
adresar, rokovnik i kalkulator; elektronski
rokovnik.
organdin, -ina m ‰fr. organdiŠ vrsta pa-
mu~ne tkanine sli~ne muslinu.
organela, -e ` ‰v. organŠ biol. deo jedno}elij-
skog organizma koji obavqa odre|enu funkciju,
sli~no organu u vi{e}elijskom organizmu.
organigram, -a m ‰fr. organigramme, v. orga-
nizovati, -gramŠ ekon. grafi~ki prikaz organiza-
cione strukture neke ustanove ili preduze}a.
organizam, -zma m ‰fr. organisme, v. organŠ 1.
biol.telo organskog porekla, skup organa i je-
dinstvo wihovih funkcija. 2. `ivo bi}e; je-
dinka. 3. fig. ono {to radi kao organizam;
ustanova, organizacija.
organizator, -a m ‰v. organizovatiŠ 1. onaj
koji ne{to organizuje; prire|iva~, pokreta~.
2. onaj koji ima sposobnost da okupi qude, po-
ve`e ih me|usobno i organizuje posao. 3. biol.
deo zametka kod `ivotiwa koji uti~e na for-
mirawe funkcija u drugim delovima tela.
organizatorski, -a, -o ‰v. organizatorŠ koji
se odnosi na organizatora ili organizaciju (v.).
868
organski
organizacija, -e ` ‰v. organizovatiŠ 1. pri-
re|ivawe, pripremawe, me|usobno uskla|iva-
we poslova, organizovawe. 2. na~in organizo-
vawa, uspostavqawe odnosa me|u sastavnim
delovima. 3. grupa qudi usmerena ka ostvari-
vawu odre|enih zadataka (dobrotvorna ‹, ugo-
stiteqska ‹, strana~ka ‹). 4. telo koje obje-
diwuje ili uskla|uje delovawe ve}eg broja za-
sebnih dru{tava ili zajednica (‹ sportskih
dru{tava, me|udr`avna ‹).
organizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. or-
ganiser od srlat. organisare, v. organŠ 1. pripre-
miti, prirediti, omogu}iti rad ~ega (‹ kon-
gres, ‹ proslavu). 2. povezati u funkcionalnu
celinu, dovesti, dovoditi qude i poslove u
me|usobni sklad (‹ timski rad, ‹ takmi~e-
we). 3. osnovati, stvoriti (‹ stranku).
organist(a), -e m, mn. organisti ‰nlat. orga-
nista, v. orguqeŠ onaj koji svira na orguqama,
orguqa{.
organo- ‰v. organŠ kao prvi deo re~i ozna~a-
va ono {to se odnosi na oru|e, spravu, sred-
stvo; {to se odnosi na organe ili organizam.
organogen, -a, -o ‰v. organo-, -genŠ koji poti-
~e od organizma, koji je organskog porekla.
organogeneza, -e = organogenija, -e ` ‰v. or-
gano-, genezaŠ biol. embrionalna faza razvoja
vi{e}elijskih organizama u kojoj se formira-
ju organi.
organogenija = organogeneza (v.).
organografija, -e ` ‰v. organo-, -grafijaŠ
biol. nau~no prou~avawe i opisivawe struktu-
re i delovawa organskih prirodnih tela; orga-
nologija.
organologija, -e ` ‰v. organo-, -logijaŠ 1.
nauka o telima organskog porekla. 2. nauka o
organima.
organon, -a m ‰gr~. organonŠ naziv za logi~ke
spise gr~kog filozofa Aristotela.
organoterapija, -e ` ‰v. organo-, terapijaŠ
med. zast. na~in le~ewa pomo}u preparata `ivo-
tiwskih organa (jetre, slezine i sl.) ili wi-
hovih sekreta; up. opoterapija.
organski, -a, -o ‰v. organŠ 1. a. koji se odno-
si na organe; koji je svojstven ili pripada or-
ganizmu. b. koji pripada `ivom svetu. y organ-
sko jediwewe hem. svako jediwewe, sastavqeno
organum
prete`no od ugqenika i vodonika, koje ulazi u
sastav `ivih organizama; organska hemija iz-
u~avawe organskih jediwewa. 2. fig. koji je
prirodno povezan, jedinstven; koji je neraski-
divi deo celine, svojstven strukturi celine.
organum, -a m ‰lat. organum od gr~. organon, v.
organŠ muz. najstariji i najjednostavniji vid
evropske umetni~ke vi{eglasne muzike, za-
snovan na dvoglasu u paralelnim kvartama; ja-
vqa se u IX veku.
orgasti~an, -~na, -~no = orgasti~ki, -a, -o
‰v. orgazamŠ sli~an do`ivqaju orgazma; stra-
stven, sladostrasan, neobuzdan, `estok.
orgasti~ki = orgasti~an (v.).
orgelpunkt, -a m ‰nem. Orgelpunkt od Orgel
orguqe i Punkt ta~kaŠ muz. le`e}i ton nad ko-
jim se smewuju razli~ite harmonije.
orgija, -e ` ‰gr~. orgiaŠ 1. ist. tajni obredi
posve}eni bogovima, naj~e{}e Dionisu, bogu
plodnosti, u`ivawa i pijanstva. 2. razuzdano
veseqe, raskala{na zabava u kojoj seksualno
u~estvuje vi{e qudi. 3. razg. terevenka, neobu-
zdana, divqa pijanka.
orgijasti~an, -~na, -~no = orgijasti~ki,
-a, -o ‰v. orgijaŠ prid. sli~an orgijama, razu-
zdan, obestan, plahovit, pomaman.
orgijasti~ki = orgijasti~an (v.).
orgijati, -am nesvr{. ‰v. orgijaŠ 1. provodi-
ti vreme u orgijama, biti u~esnik u orgijama.
2. pijan~iti, pirovati, ban~iti. 3. iron. tero-
risati, sprovoditi vlast nad nekim ili doka-
zivati svoju mo} nedostojnim i nepravednim
sredstvima i postupcima.
orginal, orginalan, orginalnost nepr. v.
original, originalan, originalnost.
orguqar, -ara m ‰v. orguqeŠ muz. graditeq
orguqa.
orguqati, -am nesvr{. ‰v. orguqeŠ svirati
na orguqama.
orguqa{, -a{a m, mn. orguqa{i ‰v. orguqeŠ
onaj koji svira na orguqama.
orguqe, orguqa ` mn. ‰nem. Orgel od srlat. or-
gana od gr~. organon, v. organŠ muz. najve}i mu-
zi~ki instrument, sa cevima koje se otvaraju
pomo}u dirki na jednoj ili vi{e klavijatura;
~esto se koristi u bogoslu`bene svrhe kod ka-
tolika i protestanata.
ordinarijus
ordaga, -e m, dat. ordagi ‰tur. ordu agas› od or-
du vojska, v. agaŠ vi{i oficirski ~in u osman-
lijskoj vojsci; komandant.
ordalija, -e ` (ob. u mn. ordalije, -ija) ‰lat.
ordalium, stengl. ordalŠ prav. u starogermanskom
obi~ajnom pravu postupak dokazivawa nevino-
sti izvr{avawem opasnih zadataka (dvoboj,
no{ewe usijanog gvo`|a, va|ewe stvari iz vre-
le vode i sl.); œbo`ji sudŒ.
ordevr, -a m ‰fr. hors d’oeuvreŠ jelo koje se
iznosi na trpezu pre glavnog jela, predjelo.
orden, -a m, gen. mn. ordena i orden, -ena m,
gen. mn. ordena ‰nem. Orden od lat. ordo redŠ znak
odlikovawa za vojne ili gra|anske zasluge, po-
sebno izra|en sa osobenom simbolikom; odli-
kovawe, odli~je, kolajna.
order, -a m ‰engl. orderŠ m ekon. nalog klijenta
brokeru sa utvr|enim uslovima kupovine ili
prodaje; nalog za transakciju.
ordija, -e `, gen. mn. ordija ‰tur. orduŠ 1. voj-
ska; vojna jedinica 2. fig. gomila, masa, ruqa.
ordinal, -ala m ‰nlat. ordinaleŠ rel. u angli-
kanskoj crkvi kwiga obreda, trebnik, misal.
ordinalan, -lna, -lno ‰lat. ordinalis od ordo,
gen. ordinis redŠ redni (prvi, drugi itd.).
ordinand, -a m ‰lat. ordinandus od ordinare
zareditiŠ onaj koji je rukopolo`en za sve{te-
nika.
ordinant, -a m, mn. ordinanti, gen. mn. ordi-
nanata ‰lat. ordinans od ordinare zareditiŠ sve-
{tenik koji vr{i rukopolo`ewe.
ordinaran, -rna, -rno ‰lat. ordinariusŠ 1.
obi~an, osredwi, redovan. 2. prosta~ki, ne-
pristojan, vulgaran.
ordinarijat, -ata m ‰nlat. ordinariatusŠ 1. bi-
skupski ured kod katolika. 2. polo`aj i du-
`nost redovnog profesora na Univerzitetu.
ordinarijum, -a m ‰lat. ordinarium redovnoŠ
muz. crkv. zajedni~ki naziv za one delove mise ~i-
ji tekstovi (za razliku od muzike) ostaju neizme-
weni tokom cele godine, a koje su veliki kompo-
zitori naj~e{}e koristili; up. proprijum.
ordinarijus, -a m ‰lat. ordinariusŠ 1. sve{te-
nik koji stoji na ~elu crkve ili parohije (bi-
skupije). 2. redovni profesor na univerzite-
tu. 3. med. lekar koji rukovodi odeqewem u bol-
nici.
869
ordinarnost
ordinarnost, -osti ` ‰v. ordinaranŠ osobi-
na onoga {to je ordinarno; obi~nost, osred-
wost.
ordinata, -e ` ‰nlat. ordinataŠ mat. druga ko-
ordinata ta~ke u ure|enom paru u Dekartovom
pravouglom koordinatnom sistemu, ob. ozna-
~ena sa u; up. apscisa.
ordinacija, -e ` ‰lat. ordinatioŠ 1. prostori-
ja za pregled pacijenata ili ambulantno le~e-
we. 2. recept, lekarski propis, nalog. 3. rel.
obred zare|ewa sve{tenika.
ordinirati, ordiniram, 3. l. mn. ordinira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. ordinareŠ 1. med. primati
bolesnike na pregled. 2. prepisati, propisa-
ti, odrediti lek. 3. crkv. rukopolo`iti za sve-
{tenika, zarediti, zare|ivati.
ordo, -a m ‰lat. ordo gen. ordinis redŠ 1. dru-
{tveni stale` u starom Rimu. 2. red, poredak,
vrsta. 3. odsek, odeqewe, razred.
ordonans, -a m ‰fr. ordonnanceŠ voj. vojnik
ni`eg ~ina (podoficir, desetar, redov) koji je
dodeqen oficiru ili {tabu radi preno{ewa
slu`benih naredbi ili kancelarijskih po-
slova.
oreada, -e ` ‰gr~. oreias, prema oros gora, pla-
ninaŠ mitol. gorska nimfa, gorska vila u gr~koj
mitologiji.
oreziliti, orezilim svr{. ‰v. rezilŠ obru-
kati, osramotiti; poniziti (se), izvrgnuti
(se) podsmehu.
oreqef, -a m ‰fr. haut-reliefŠ um. visoki re-
qef, u kome se likovi izdi`u iznad osnovne
povr{ine gotovo u punoj visini; supr. bare-
qef.
oreol, -ola m = oreola, -e ` ‰fr. aureole od
lat. aureolaŠ 1. svetao krug ili venac, ob. oko
glave svetiteqa; aura, aureola, nimbus. 2. fig.
sjaj, slava, po{tovawe.
oreola = oreol (v.).
oreofite, -a ` mn. ‰gr~. oros gora, planina,
phyton biqkaŠ bot. planinsko biqe; biqke koje
rastu na visokim planinama s vidqivim uti-
cajem planinskog podnebqa.
Orest, -a m ‰gr~. OrestesŠ mitol. tragi~ni ju-
nak u gr~koj mitologiji, sin kraqa Agamemno-
na i majke Klitemnestre; ubiv{i majku i we-
870
orijentalan
nog qubavnika Egista osvetio o~evu smrt. Po-
znat i po bliskom dru`ewu s vernim Piladom.
origami, -ija m ‰jap. ori svitak, kami papirŠ
um. japanska tehnika izrade dvodimenzional-
nih i trodimenzionalnih figura od papira.
origano i origano, -a m ‰ital. origanoŠ osu-
{eni listovi ili cvetovi biqke mravinac,
Origanum vulgare, koriste se kao za~in u mno-
gim jelima.
origenizam, -zma m ‰prema aleksandrijskom
piscu i teologu Origenu (od oko 185 do oko
254)Š pravac ~iji je utemeqiva~ Origen, a koji
smatra da je hri{}anska teologija prirodni
nastavak i dovr{ewe helenske filozofije.
original, -ala m, mn. originali (nepr. orgi-
nal) ‰lat. originalis od origo po~etak, izvorŠ 1.
prvi primerak nekog dela ili dokumenta; svo-
jeru~ni rad autora. 2. autenti~no napisano de-
lo (nasuprot prevodima ili interpretacija-
ma), izvornik. 3. ra~. softver, legalno kupqen
i instaliran (nasuprot piratskom). 4. fig.
osoba koja se isti~e neobi~nim, nesvakida-
{wim pona{awem, ~udak, osobewak.
originalan, -lna, -lno (nepr. orginalan)
‰v. originalŠ 1. a. prvobitan, izvoran, iskon-
ski. b. samonikao, samosvojan; stvarala~ki. 2.
koji se isti~e najboqim kvalitetom, ~ist,
prirodan, pravi. 3. jedinstven, neobi~an, za-
nimqiv; ~udnovat, ekscentri~an.
originalnost, -osti ` (nepr. orginalnost)
‰v. originalŠ osobina onoga koji je originalan
ili onoga {to je originalno.
orija{, -a{a m ‰ma|. oriasŠ 1. gorostas, div,
kolos. 2. mladi luk koji ima veliku lukovicu.
orija{ki, -a, -o ‰v. orija{Š gorostasan, xi-
novski.
orijent, -a m (nepr. orjent) ‰lat. oriens istok,
prema oriri roditi se, iza}iŠ geogr. 1. istok, is-
to~na strana sveta. 2. (Orijent) zemqe koje se
nalaze isto~no od sredwe i ju`ne Evrope, po-
sebno predwa Azija i severna Afrika.
orijentalan, -lna, -lno (nepr. orjentalan)
‰v. orijentŠ 1. koji je na istoku, koji se odnosi
na istok, isto~wa~ki. 2. koji je iz isto~nih ze-
maqa, Orijenta, tj. sa Bliskog, Sredweg i Da-
lekog istoka. 3. fig. koji je u isto~wa~kom du-
hu: rasko{an, blistav, obilan.
orijentalac
orijentalac, -lca m (nepr. orjentalac), mn.
orijentalci, gen. mn. orijentalaca ‰v. orijentŠ
onaj koji poti~e, dolazi sa istoka; isto~wak.
orijentalizam, -zma m (nepr. orjentali-
zam) ‰nlat. orientalismus, v. orijentŠ 1. orijen-
talni obi~aji, pojedinosti, elementi u drugoj
sredini. 2. poznavawe kulture i tradicije is-
to~nih naroda. 3. lingv. re~ iz nekog is-
to~wa~kog jezika usvojena u drugom jeziku.
orijentalist(a), -e m, orijentalisti (nepr.
orjentalist(a)) ‰v. orijentŠ stru~wak za ori-
jentalistiku.
orijentalistika, -e `, dat. i lok. orijenta-
listici (nepr. orjentalistika) ‰v. orijentŠ
nauka koja se bavi prou~avawem kulture i ci-
vilizacije isto~wa~kih naroda, duhovnom i
materijalnom kulturom Orijenta.
orijentacija, -e ` (nepr. orjentacija) ‰fr.
orientation, v. orijentisatiŠ 1. odre|ivawe polo-
`aja u prostoru u odnosu prema nekoj ta~ki. 2.
usmeravawe pa`we prema odre|enoj delatno-
sti, opredeqewe za ne{to. 3. stav, opredeqewe
(ideolo{ko, kulturno, politi~ko). 4. mat. rela-
cija kojom se uop{tava pojam dvaju suprotnih
usmerewa na pravoj. 5. v. orijentacioni.
orijentacioni, -a, -o (nepr. orjentacioni)
‰v. orijentacijaŠ koji se odnosi na orijentaci-
ju, koji slu`i za orijentaciju; koji daje pri-
bli`na uputstva. y orijentacioni sport tak-
mi~ewe u prirodi u kome treba sti}i do odre-
|ene ta~ke uz pomo} geografskih karata i kom-
pasa.
orijentir, -ira m, mn. orijentiri (nepr. or-
jentir) ‰nem. orientieren, v. orijentisatiŠ pred-
met, znak ili putokaz koji slu`i za orijenta-
ciju.
orijentisati, -i{em (nepr. orjentisati)
svr{. i nesvr{. ‰nem. orientieren prema fr. orien-
ter, v. orijentŠ 1. a. usmeriti, usmeravati (koga,
{to). b. odrediti, odre|ivati polo`aj (koga,
~ega) prema nekoj ta~ki u prostoru. 2. orijen-
tisati se a. odrediti svoj polo`aj u prostoru;
sna}i se, snalaziti se u prostoru. b. fig. sna}i
se u datim okolnostima, upoznati se s prili-
kama.
oriktogenija, -e ` ‰gr~. orykton kopano, is-
kopano, v. -genijaŠ postanak kamewa.
orkestrion
oriwasjen, -ena m ‰fr. aurignacien prema
AurignacŠ geol. paleont. stepen razvoja kulture u
drugoj polovini posledweg ledenog doba (oko
30.000–15.000 pre n. e.), nazvan po nalazi{ti-
ma kamenih alatki u mestu Oriwak na jugoza-
padu Francuske.
Orion, -a m 1. mitol. Posejdonov sin, goro-
stasni lovac, miqenik Zore. 2. astron. naziv
jednog od sazve`|a na nebeskom ekvatoru.
orjatin v. horjatin.
orjent, orjenta-, orjenti-, nepr. v. orijent,
orijenta-, orijenti-.
orka, -e ` ‰lat. orcaŠ zool. vrsta velikog gra-
bqivog delfina, kit ubica, kosatka.
orkan, -ana m ‰nem. Orkan od hol. orkaan od fr.
ouragan, v. uraganŠ 1. meteor. jak vetar razorne
snage, tajfun, uragan. 2. fig. odu{evqewe, za-
huktanost, veliki gnev mase. 3. voj. vi{ecevni
raketni baca~.
orkanski, -a, -o ‰v. orkanŠ koji je u vezi s or-
kanom; koji ima snagu orkana; silovit, nezadr-
`iv.
orkestar, -stra m, mn. orkestri, gen. mn. orke-
stara ‰gr~. orchestra igrali{te, plesali{teŠ 1.
muz. sastav muzi~ara koji zajedno izvode mu-
zi~ka dela (simfonijski ‹, kamerni ‹, xez ‹). 2.
prostor ispred pozornice odre|en za svira~e.
3. ist. u starogr~kom pozori{tu prostor kru-
`nog oblika izme|u pozornice i gledali{ta,
predvi|en za hor; orhestra. x orkestarski,
orkestralni.
orkestika, -e `, dat. i lok. orkestici ‰gr~. or-
chestikos od orcheisthai plesatiŠ u staroj Gr~koj
ve{tina igrawa (plesawa) koja ukqu~uje poet-
sko i/ili dramsko predstavqawe; umetnost
pokreta, ples.
orkestrator, -a m ‰v. orkestarŠ 1. muz. onaj
koji prera|uje i ude{ava solisti~ke kompozi-
cije za svirawe u orkestru. 2. fig. uskla|iva~,
koordinator; (tajni) pokreta~.
orkestracija, -e ` ‰v. orkestarŠ muz. prerada
i prilago|avawe solisti~ke kompozicije za
svirawe u orkestru.
orkestrion, -a m ‰v. orkestarŠ muz. vrsta ver-
gla koji pomo}u razli~itih mehanizama imi-
tira zvuk limenog orkestra.
871
orkestrirati
orkestrirati, orkestriram, 3. l. mn. orke-
striraju svr{. i nesvr{. ‰v. orkestarŠ 1. muz. pri-
rediti muzi~ki komad za instrumente orke-
stra. 2. fig. izvesti, izvoditi tajno organizo-
vani napad, naj~e{}e u javnom `ivotu ili po-
tajno izvesti, izvoditi organizovanu akciju.
Orkus, -a m ‰lat. OrcusŠ mitol. kod starih Ri-
mqana podzemni, dowi svet, u kome prebivaju
mrtvi; Tartar.
orlean, -ana m ‰fabri~ko ime, fr. orleane,
prema imenu {panskog istra`iva~a iz XVI ve-
ka Oreqane, prilago|eno imenu grada Orlea-
naŠ 1. hem. vrsta crvene boje iz ju`noameri~ke
biqke Bixa orellana; slu`i za bojewe tkanina i
prehrambenih proizvoda. 2. lagana sjajna pa-
mu~na tkanina.
orlon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1.
vrsta sinteti~kog prediva od polimerizova-
nog akrilonitrila; upotrebqava se za izradu
toplog rubqa, zavesa, jedara i dr. x orlonski.
orman, ana = ormar, -ara m ‰srlat. armarium
od arma oru`je, oru|eŠ visoki, uspravan san-
duk sa vratima za odlagawe rubqa, ode}e i dr.,
deo poku}stva.
ormanica, -e ` ‰ital. armare naoru`atiŠ
lak{i ratni brod, {ajka, galijica.
ormar = orman (v.).
Ormuzd, -a m ‰pers. ahura mazdaŠ mitol. vr-
hovno bo`anstvo u Zaratustrinom u~ewu, na-
~elo dobra, oli~ewe svetlosti; up. Ahriman.
ornamen(a)t, -nta m, mn. ornamenti, gen. mn.
ornamenata ‰lat. ornamentumŠ 1. lik. geometrij-
ski stilizovana {ara ili motiv iz prirode, u
slikarstvu, arhitekturi, ili za dekoraciju
predmeta svakodnevne upotrebe; ukras. 2. muz.
muzi~ki detaq, melodijski ukras.
ornamentalan, -lna, -lno ‰v. ornamen(a)tŠ
1. koji pripada ornamentu; ukrasni, dekora-
tivni. 2. fig. koji predstavqa samo spoqni
ukras i prikriva pravo stawe stvari.
ornamentacija, -e ` ‰v. ornamen(a)tŠ ukra-
{avawe, ulep{avawe, ki}ewe, doterivawe.
ornamentika, -e `, dat. i lok. ornamentici
‰v. ornamen(a)tŠ 1. ukupnost ornamenata nekog
stila (orijentalna ‹, barokna ‹). 2. skup orna-
menata na jednom predmetu.
872
oro-
ornamentisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
ornamen(a)tŠ ukrasiti, ukra{avati ornamen-
tima, kititi, {arati.
ornamentist(a), -e m, ornamentisti ‰v. or-
namen(a)tŠ onaj koji pravi ukrase, bavi se izra-
dom ornamenata, ukrasiteq.
ornat, -ata m ‰lat. ornatusŠ 1. propisano sve-
~ano odelo za slu`ewe mise, ode}a sve{tenika.
2. slu`bena ode}a sudije (u nekim zemqama).
ornitihnit, -a i ornitihnit, -ita m ‰gr~.
ornis, gen. ornithos ptica, ikhnos stopaŠ geol. zool.
fosilni trag nogu preistorijskih ptica.
ornito- ‰gr~. ornis gen. ornithos pticaŠ kao
prvi deo re~i zna~i ono {to se odnosi na pti-
ce, {to je u vezi sa pticama.
ornitografija, -e ` ‰v. ornito-, -grafijaŠ
opisivawe ptica s gledi{ta nauke.
ornitoza, -e ` ‰v. ornit(o)-, -ozaŠ med. zarazna
bolest koju prenose ptice, posebno golubovi i
papagaji; kod qudi se manifestuje infekcijom
organa za disawe i drugih delova tela.
ornitolog, -a m, mn. ornitolozi, gen. mn. or-
nitologa ‰v. ornitologijaŠ stru~wak za orni-
tologiju.
ornitologija, -e ` ‰v. ornito-, -logijaŠ zool.
nauka o vrstama ptica, wihovim osobinama i
`ivotnom okru`ewu. x ornitolo{ki.
ornitomorfan, -fna, -fno ‰v. ornito-,
-morfanŠ koji ima oblik ptice, nalik na pti-
cu, pticolik.
ornitopter, -a m ‰v. ornito-, gr~. pteron kri-
loŠ eksperimentalna letelica koja se odr`ava
u vazduhu mahawem krila.
ornitofauna, -e ` ‰v. ornito-, faunaŠ zool.
pti~ji svet, pti~je carstvo; sve ptice nekog
podru~ja.
ornitofobija, -e ` ‰v. ornito-, fobijaŠ
psih. bolestan strah od ptica.
ornitohorija, -e ` ‰v. ornito, gr~. khorein
{iriti seŠ biol. opra{ivawe i razmno`avawe
biqaka pomo}u ptica.
ornost, -osti ` ‰v. oranŠ stawe onoga koji je
oran, raspolo`en, voqan.
oro- ‰gr~. oros brdo, planinaŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava povezanost sa gorama, brdima,
planinama.
oro
oro, -a m ‰ngr~. choros kolo, v. horŠ muz. etnol.
vrsta narodnog plesa, kolo koje se igra u Make-
doniji, Srbiji i Crnoj Gori.
orogeneza, -e ` ‰v. oro-, -genezaŠ geol. proces
nastajawa lan~anih gora, brda i planina nabi-
rawem Zemqine kore.
orografija, -e ` ‰v. oro-, -grafijaŠ geogr. deo
geomorfologije (fizi~ke geografije), bavi se
prou~avawem i opisivawem reqefa na povr-
{ini Zemqe. x orografski.
oroz, oroza m ‰tur. horoz od ar. horaz od pers.
huruzŠ 1. pevac, kokot. 2. okida~ na vatrenom
oru`ju.
orometrija, -e ` ‰v. oro-, -metrijaŠ geogr.
grana nauke koja se na osnovu karata bavi mere-
wem visine planina, izra`ava odnose wiho-
vih oblika i veli~ina.
oronim, -a i oronim, -ima m ‰v. oro-, -onimŠ
lingv. naziv, ime brda, gore, planine.
oronimija, -e ` ‰v. oronimŠ deo onomastike
koji prou~ava imena brda i planina.
orpington, -a m i orpingtonka, -e `, dat. i
lok. orpingtonci ‰engl. OrpingtonŠ vrsta koko-
{ke plemenite rase; dobija se ukr{tawem
azijske i drugih rasa koko{i.
ort, -a m, mn. ortovi ‰gr~. orthos prav, pravi,
upravanŠ mat. jedini~ni vektor, vektor du`ine 1.
ortak, -a m, mn. ortaci, gen. mn. ortaka i or-
tak, -aka m, mn. ortaci ‰tur. ortakŠ 1. saradnik u
zajedni~kom poslu, partner, kompawon. 2. `arg.
blizak, dobar drug, prijateq. 3. pej. sau~esnik,
kompawon u nepo{tenom poslu. x orta~ki.
ortakluk, -a m, mn. ortakluci, gen. mn. orta-
kluka ‰v. ortakŠ 1. udru`ivawe i saradwa dveju
ili vi{e osoba radi boqeg poslovawa; part-
nerstvo, orta{tvo. 2. pej. udru`ivawe u ciqu
izvr{avawa protivzakonitih dela.
orta~iti (se), -im se nesvr{. ‰v. ortakŠ udru-
`ivati se, sara|ivati u nekom poslu, biti ortak.
ortikon, -a m ‰engl. orthicon od gr~. orthos
prav, eikon slikaŠ tehn. katodna cev u televizij-
skoj kameri, koja opti~ke slike pretvara u
elektronski signal; poboq{ana verzija iko-
noskopa (v.).
orto- ‰gr~. orthos pravŠ kao prvi deo re~i
ozna~ava ono {to je u vezi sa uspravnim, pra-
vim, pravilnim, ravnim, ispravnim, vaqanim.
ortodoksija
ortogeneza, -e ` ‰v. orto-, -genezaŠ biol. nor-
malni razvoj `ivih bi}a usmeren u odre|enom
pravcu i do odre|enih granica; proces u kome
se postepeno usavr{avaju ili unaza|uju svoj-
stva ili organi.
ortogenija, -e ` ‰v. orto-, -genijaŠ prirodni
prira{taj stanovni{tva; kontrola ra|awa.
ortognat, -a m ‰v. orto-, gr~. gnathos vilicaŠ
~ovek kod koga ~eoni, predwi deo glave stoji
upravno u odnosu na liniju dowe vilice.
ortognatija, -e ` ‰v. ortognatŠ med. pravi-
lan oblik dowe vilice; up. prognatija, agna-
tija.
ortogon, -a i ortogon, -ona m ‰v. orto-, -gonŠ
mat. 1. ugao od 90 stepeni, pravi ugao. 2. lik
ili predmet koji ima prave uglove: pravougao-
nik, kocka, kvadrat, kvadar.
ortogonalan, -lna, -lno ‰v. ortogonŠ koji se
projektuje pod pravim uglom, pravougaoni,
pravougli.
ortogonalnost, -osti ` ‰v. ortogonŠ pravou-
gaonost.
ortografija, -e ` ‰gr~. ortographia, v. orto-,
grafijaŠ prihva}en sistem na~ina pisawa re-
~i i znakova interpunkcije u nekom jeziku;
pravilno pisawe, pravopis.
ortografski, -a, -o ‰v. ortografijaŠ koji se
odnosi na ortografiju; kao {to nala`u pravi-
la ortografije, po ortografiji; pravopisni. y
ortografska projekcija crtawe geografske
karte pri kome su zemqe i kontinenti u uma-
wenoj projekciji raspore|eni u istoj ravni.
ortodoks, -a m, ortodoksist(a), -e m, mn. or-
todoksisti ‰v. ortodoksijaŠ 1. ortodoksan, pra-
voveran ~ovek. 2. pravoslavac, pravoslavni.
ortodoksan, -sna, -sno ‰gr~. orthodoxos, v.
orto-, gr~. doxa mi{qeweŠ 1. koji je u potpunom
skladu sa odre|enim na~elom; pravi, istin-
ski. 2. koji se strogo pridr`ava nekog u~ewa,
teorije, ideologije; pravoveran. 3. rel. a. koji
se strogo pridr`ava verskih propisa. b. koji
je pravoslavne vere; supr. heterodoksan.
ortodoksija, -e ` ‰gr~. orthodoxia, v. orto-
doksanŠ 1. rel. u~ewe slu`bene crkve, pravo-
verje, pravovernost. b. organizacija, mi{qe-
wa i postupci pravoslavnih crkava nakon cr-
kvenog raskola 1054; pravoslavqe; supr. hete-
873
ortodoksist(a)
rodoksija. 2. prihvatawe i istrajavawe u u~e-
wu koje se smatra jedino ispravnim. 3. slepo i
nekriti~ko zastupawe odre|ene ideje, mi{qe-
wa, u~ewa.
ortodoksist(a) = ortodoks (v.).
ortodontija, -e ` ‰v. orto-, -odontijaŠ med.
grana stomatologije koja se bavi ispravqawem
nepravilnog polo`aja i razvoja zuba.
ortodroma, -e ` ‰v. orto-, -drom(a)Š 1. geogr.
najkra}a linija izme|u dve ta~ke na Zemqi. 2.
mat. luk velike ili glavne kru`nice.
ortoepija, -e ` ‰gr~. orthoepeia, prema v. or-
to-, gr~. epos re~Š lingv. skup pravila o izgovo-
ru glasova i govornih celina jednog jezika;
pravogovor.
ortoepika v. ortoepija.
ortoepski, -a, -o ‰v. ortoepijaŠ koji se odno-
si na ortoepiju; koji je po pravilima ortoepi-
je; pravilno izgovoren, ispravno nagla{en.
ortoid, -ida m ‰v. orto-, -idŠ mat. lik koji
ima ~etiri stranice i ~etiri ugla, ~etvorou-
gaonik.
ortoklas, -a m ‰v. orto-, gr~. klasis lomqeweŠ
miner. vrsta feldspata s pravcima lomqewa
pod pravim uglom, glinenac.
ortokromati~nost v. ortohromati~nost.
ortoped, -eda i ortoped, -a m ‰v. ortopedijaŠ
med. onaj koji se bavi ortopedijom, stru~wak za
ortopediju.
ortopedija, -e ` ‰v. orto-, -pedija1Š med.
oblast hirurgije, bavi se prou~avawem i le~e-
wem uro|enih ili ste~enih o{te}ewa qud-
skog organizma, naro~ito kostiju, zglobova,
mi{i}a, tetiva.
ortopedski, -a, -o i ortopedski, -a, -o ‰v.
ortoped, ortopedijaŠ koji se odnosi na ortope-
de, koji je u vezi sa ortopedijom. y ortopedska
klinika ustanova u kojoj se le~e deformiteti
kostiju, mi{i}a, zglobova hirur{kim putem
ili pomo}u elektriciteta, masa`e, razli~i-
tih vrsta ve`bi; ortopedska pomagala napra-
ve i sredstva koja poma`u u izle~ewu telesnih
deformiteta.
ortopneja,-e ` ‰v. orto-, gr~. pnein disatiŠ
med. mogu}nost disawa samo u uspravnom polo-
`aju, obi~no kod sr~anih bolesnika.
874
Orfej
ortopter, -a m ‰v. orto-, -pterŠ zool. ravno-
krilci, pravokrilci (red insekata).
ortoptika, -e `, dat. i lok. ortoptici ‰v. or-
to-, -optikaŠ korekcija bilo koje o~ne devija-
cije, naro~ito ja~awe o~nog mi{i}a.
ortoskop, -a m, mn. ortoskopi ‰v. orto-,
-skopŠ voj. tehn. sprava za neposrednu proveru
ciqawa pri obuci u ga|awu streqa~kim
oru`jem.
ortotona, -e ` ‰gr~. orthotonos od orto-,
-ton(a)Š gram. 1. re~ sa samostalnim naglaskom.
2. enklitika koja je dobila svoj akcenat u re~e-
nici (u gr~koj gramatici).
ortotonija, -e ` ‰v. ortotonaŠ gram. pravil-
no nagla{avawe re~i.
ortofonija = ortoepija (v.).
ortofonometar, -tra m, mn. ortofonometri,
gen. mn. ortofonometara ‰v. orto-, fonometarŠ
sprava koja ispituje, kontroli{e disawe i iz-
govor pojedinih glasova radi otklawawa go-
vornih mana.
ortofrenija, -e ` ‰v. orto-, -frenijaŠ med.
nauka koja se bavi prou~avawem pravilnog du-
{evnog razvoja ~oveka.
ortohromati~an, -~na, -~no ‰v. orto-, hro-
mati~anŠ fot. koji ima sposobnost da verno
prenosi boje spektra osim crvene; up. panhro-
mati~an.
ortohromati~nost, -osti ` ‰v. ortohroma-
ti~anŠ svojstvo filmova ili fotografskih
plo~a koji su ortohromati~ni.
ortocentar, -tra m, mn. ortocentri, gen. mn.
ortocentara ‰v. orto-, centarŠ geom. ta~ka u ko-
joj se seku visine trougla.
ortocentri~an, -~na, -~no ‰v. ortocentarŠ
koji ima sredi{te na pravilnom mestu.
orfan, -ana m ‰gr~. orphanos siro~eŠ dete bez
roditeqa, siro~e.
orfaniti, -ita m mn. ‰v. orfanŠ ist. husiti
koji su se u XV veku, posle @i{kine smrti,
odvojili, a kasnije spojili sa taboritima.
orfanotrofijum, -a i orfanotrofij, -ija
m ‰v. orfan, gr~. trophe vaspitawe, othrawiva-
weŠ dom za siro~ad, siroti{te.
Orfej, -eja m ‰gr~. OrpheusŠ mitol. gr~ki pe-
va~ i svira~ iz Trakije, sin muze Kaliope i bo-
ga Apolona; pesmom o~aravao qude, `ivotiwe,
orfeum
biqke, pa i same bogove. 2. fig. peva~ prijat-
nog, umilnog glasa. y orfejski.
orfeum, -a m ‰fr. orpheon od OrfejŠ dvorana
predvi|ena za ples, muzi~ke sve~anosti i dru-
ge oblike zabave.
orfizam, -zma m ‰v. orfikŠ mitol. kult zasno-
van na legendi o Orfeju i na drugim mitovima
o zagrobnom `ivotu i ponovnom ra|awu, raz-
vijen u staroj Gr~koj po~ev od VI veka pre n. e.
orfik, -a m, mn. orfici = orfi~ar, -a m ‰gr~.
orphikos Orfejev, orfejskiŠ pripadnik sekte u
Gr~koj (VI vek pre n. e.) koja se bavila mi-
sti~nim radwama i obe}avala ve~no bla`en-
stvo asketima i onima koji se ~iste od greha.
orfika, -e `, dat. orfici ‰gr~. orphikaŠ muz.
instrument sa `icama u koji se svira udara-
wem maqicama.
orfist(a), -e m, mn. orfisti ‰v. orfikŠ po-
bornik orfizma, onaj koji {iri orfizam.
orfi~ar = orfik (v.).
orfi~ki, -a, -o ‰v. orfikŠ koji je u vezi sa
orficima, koji se odnosi na sektu orfika. 2.
fig. tajanstven; misteriozan, ~udan.
orhestra, -e ` ‰gr~. orchestraŠ v. orkestar (3).
orhidalgija, -e ` ‰gr~. orkhis mudo, v. -algi-
jaŠ bol u mo{nicama, testisima.
orhideja, -e ` ‰fr. orchidee od gr~. orkhis mu-
do, zbog oblika gomoqaŠ bot. vrsta ukrasne
biqke iz porodice ka}una, Orchidaceae, s
krupnim cvetovima raznih boja.
orhidektomija = orhitomija (v.).
orhis, -a m ‰gr~. orkhis mudoŠ 1. anat. mu{ki
organ u kome nastaju semene }elije, semenik,
mudo, testis. 2. bot. ka}un, gorocvet.
orhitis, -a m ‰gr~. orkhis mudo, v. -itisŠ med.
upala testisa.
orhitomija, -e = orhidektomija, -e ` ‰gr~.
orkhis mudo, v. -tomija, gr~. ektome isecaweŠ
med. hirur{ko odstrawivawe testisa; kastra-
cija.
osana v. hosana.
osar, -ara m, mn. osari ‰{ved. as grebenŠ geogr.
uzvisine peska i {qunka na severu Evrope, na-
stale usled otapawa ledene mase.
osarijum, -a i osarij, -a = osuarijum, -a i
osuarij, -ija ‰lat. ossuarium, ossarium, prema os
osmanluk
kostŠ mesto na grobqu gde se ~uvaju kosti pre-
minulih; kosturnica.
osevapiti se, osevapim se svr{. ‰v. sevapŠ
u~initi sevap, dobro delo.
osein, -ina m ‰lat. os kostŠ biol. organska mate-
rija koja ~ini glavni sastojak ko{tanog tkiva.
osijanizam, -zma m ‰prema imenu OsijanŠ
predromanti~arski pravac u evropskoj kwi-
`evnosti XVIII veka obele`en sna`nim uti-
cajem pesama legendarnog keltskog pesnika
Osijana (zapravo delo {kotskog pesnika Xej-
msa Makfersona, koji ih je objavio 1762–1765.
godine).
osifikacija, -e ` ‰lat. os kost, v. -fikacijaŠ
fiziol. proces formirawa ko{tanog tkiva,
pretvarawe hrskavice u kost; oko{tavawe,
oko{talost.
Oskar, -a m ‰Oscar, engl. ime, popularni na-
dimak pozla}ene statue koja se dodequje po-
bednikuŠ godi{wa nagrada (Academy Award)
koju od 1927/1928. dodequje Ameri~ka film-
ska akademija za najboqa ostvarewa u ame-
ri~koj kinematografiji; od 1956. dodequje se
i nagrada za najboqi strani film.
oskarovac, -vca m ‰v. OskarŠ onaj koji je do-
bio nagradu Oskar: za najboqeg glumca, najbo-
qu glumicu, za najboqu mu{ku i `ensku spo-
rednu ulogu, najboqu re`iju, filmsku muziku
itd.
oskulacija, -e ` ‰lat. osculatio od osculare
qubitiŠ mat. dodir jedne krive drugom krivom
u vi{e od jedne ta~ke, dodir vi{eg reda.
oskultacija v. auskultacija.
osmanizam, -zma m ‰po imenu sultana Osma-
na, osniva~a turske dr`aveŠ doktrina koju su
zastupali turski gra|anski krugovi krajem
XIX veka, prema kojoj osmansku naciju ~ine i
potla~eni neturski narodi u Carstvu; ideolo-
gija mladoturaka.
Osmanlija, -e m ‰po imenu sultana Osmana,
osniva~a turske dr`aveŠ 1. Tur~in, pripadnik
dinastije ~iji je prvi sultan Osman. 2. naziv
za podanika jedinstvenog Osmanskog carstva.
3. (osmanlija, `) vrsta turskog sedla.
osmanluk, -a m, mn. osmanluci, gen. mn.
osmanluka ‰v. OsmanlijaŠ senica od vinove lo-
ze koja se pewe uza stubove, odrina, ~ardaklija.
875
osmanski
osmanski, -a, -o = otomanski, -a, -o ‰v.
OsmanlijaŠ koji se ti~e ili pripada sultanu
Osmanu. 2. koji se odnosi na Osmanlije, koji
pripada Osmanlijama; otomanski. y Osman-
sko/Otomansko carstvo carstvo sultana
Osmana i wegovih naslednika na podru~ju biv-
{eg vizantijskog carstva, od XIII do HH veka;
Tursko carstvo.
osmijum, -a i osmij, -ija m ‰gr~. osme miris,
vowŠ hemijski elemenat, simbol Os, atomski
broj 76, metal modrosive ili crne boje, sli~an
platini; wegov oksid je karakteristi~nog ne-
prijatnog mirisa; upotrebqava se za `ice u
sijalicama.
osmoza, -e ` ‰gr~. osmos gurawe, tiskawe, v.
-ozaŠ 1. fiziol. me{awe dveju te~nosti kroz po-
lupropustqivu membranu, pri ~emu molekuli
rastvara~a prelaze u koncentrovaniji rastvor
sve dok se koncentracije sa obe strane izjedna-
~e; up. difuzija (3). 2. fig. me{awe, {irewe,
rasprostirawe ideja, stavova i sl. x osmotski
i osmoti~ki.
osmologija, -e ` ‰gr~. osme miris, vow, v.
-logijaŠ nauka koja prou~ava mirise, mirisne
materije.
osmometar, -tra m, mn. osmometri, gen. mn.
osmometara ‰v. osmoza, -metarŠ fiz. aparat koji
slu`i za merewe osmotskog pritiska.
osmoregulacija, -e ` ‰v. osmoza, regulaci-
jaŠ med. odr`avawe stalnog osmotskog pritiska
telesnih te~nosti.
osram, -a m ‰nem. Osram, od Osmium i Wol-
framŠ kao prvi deo re~i u poluslo`enicama
ozna~ava naziv za pojedine predmete u elektro-
tehnici. y osram-sijalica, osram-lampa
elektri~na lampa (sijalica) koja daje jaku sve-
tlost uz u{tedu elektri~ne energije.
ostalgija v. ostealgija.
ostealgija, -e ` ‰gr~. osteon kost, v. -algijaŠ
med. bol u kostima; kostoboqa.
osteitis, -a m ‰v. osteo-, -itisŠ med. zapaqe-
we kostiju.
ostenzibilan, -lna, -lno ‰nlat. ostensibilis,
prema lat. ostendere pokazatiŠ 1. koji je vredan
da bude pokazan, koji treba izneti na videlo. 2.
prividan, navodni.
876
osteomalacija
ostenzivan, -vna, -vno ‰nlat. ostensivus pre-
ma lat. ostendere pokazatiŠ 1. koji samo pokazuje
kakvu pojavu bez obja{wewa. 2. o~igledan,
o~it, jasan.
ostenzorijum, -a i ostenzorij, -ija m ‰lat.
ostensorium prema lat. ostendere pokazatiŠ rel. u
katoli~koj crkvi zlatan ili pozla}en sud u ko-
jem se izla`e posve}ena hostija; monstranca,
pokaznica.
ostentativan, -vna, -vno ‰nlat. ostentativus
prema lat. ostentare pokazatiŠ koji jasno i nedvo-
smisleno pokazuje i iznosi svoje namere, upa-
dqiv, vidqiv. 2. koji svoje namere pokazuje raz-
metqivo ili agresivno; razmetqiv, hvalisav.
ostentacija, -e ` ‰lat. ostentatioŠ 1. pokazi-
vawe, izno{ewe u javnost. 2. razmetawe, hvali-
sawe.
osteo- ‰gr~. osteon kostŠ anat. kao prvi deo
re~i ozna~ava ono {to se odnosi na kosti, ono
{to je u vezi s kostima.
osteoartritis, -a m ‰v. osteo-, artritisŠ
med. upala zglobova i kostiju.
osteoblast, -a m ‰v. osteo-, gr~. blastos klicaŠ
fiziol. ko{tana ili vezivna }elija koja u~e-
stvuje u stvarawu ko{tanog tkiva, pri ~emu se
pretvara u osteocit.
osteogen, -a, -o ‰v. osteo-, -genŠ med. iz koga
se formira kost; koji je ko{tanog porekla.
osteogeneza, -e ` ‰v. osteo-, -genezaŠ med. stva-
rawe kostiju, postanak kostiju; oko{tavawe.
osteografija, -e ` ‰v. osteo-, -grafijaŠ anat.
opis, opisivawe kostiju.
osteoliza, -e ` ‰v. osteo-, -lizaŠ med. rasta-
pawe, nestajawe kosti, usled nedostatka kal-
cijuma.
osteolog, -a m, mn. osteolozi, gen. mn. osteo-
loga ‰v. osteo-, -logŠ lekar stru~wak za osteo-
logiju.
osteologija, -e ` ‰gr~. osteologia, v. osteo-,
-logijaŠ med. deo anatomije, bavi se prou~ava-
wem i opisom gra|e i oblika kostiju. x osteo-
lo{ki.
osteom, -oma m ‰v. osteo-Š med. dobro}udni
tumor na kostima.
osteomalacija, -e ` ‰v. osteo-, gr~. malakia
meko}aŠ med. oboqewe koje dovodi do omek{a-
vawa i deformacije kostiju.
osteometrija
osteometrija, -e ` ‰v. osteo-, -metrijaŠ
antrop. merewe delova kostiju i ~itavog kostu-
ra qudskog tela.
osteomijelitis, -a m ‰v. osteo-, mijelitisŠ
med. gnojno zapaqewe ko{tane sr`i.
osteonekroza, -e ` ‰v. osteo-, nekrozaŠ med.
odumirawe ko{tanog tkiva, truqewe kostiju,
usled zapaqewa, povreda i drugih uzroka.
osteopat(a), -e m, mn. osteopati ‰v. osteopa-
tijaŠ stru~wak za osteopatiju.
osteopatija, -e ` ‰v. osteo-, -patijaŠ med. 1.
bol u kostima, bolest kostiju. 2. vrsta fizi-
kalne terapije putem manipulacije ki~me i
le|nih mi{i}a.
osteopatologija, -e ` ‰v. osteo-, patologi-
jaŠ med. nauka koja prou~ava bolesti kostiju.
osteoplastika, -e `, dat. osteoplastici ‰v.
osteo-, -plastikaŠ med. zamewivawe kostiju
operativnim putem.
osteoporoza, -e ` ‰v. osteo-, gr~. poros rupi-
ca, v. -ozaŠ med. {upqikavost ili razre|enost
ko{tanog tkiva kao posledica metaboli~kih
poreme}aja; slabost i krhkost kostiju.
osteopsatiroza, -e ` ‰v. osteo-, gr~.
psathyros mekan, v. -ozaŠ med. nepotpuni razvi-
tak kostiju koji prouzrokuje wihovu lomqi-
vost, krhkost, slabost.
osteosarkom, -oma m ‰v. osteo-, sarkomŠ med.
rak ko{tanog tkiva.
osteotomija, -e ` ‰v. osteo-, -tomijaŠ med. de-
limi~no se~ewe kostiju, operativni zahvat
koji se vr{i radi ispravqawa deformacije
kosti.
osteofibrom, -oma m ‰v. osteo-, fibromŠ med.
dobro}udni tumor vilice, sa~iwen od vlakna-
stog veziva unutar kojeg se formira kost.
osteofit, -ita m ‰v. osteo-, -fitŠ med. meka-
ni izra{taj na kosti razli~itog porekla.
osteohondritis, -a m ‰v. osteo-, gr~. chon-
dros hrskavica, -itisŠ med. zapaqewe kostiju i
hrskavice.
osteociti, osteocita m mn. ‰v. osteo-,
-cit(i)Š fiziol. ko{tane }elije sme{tene u {u-
pqinama kosti.
ostijarijat, -ata m ‰lat. ostiarius vratarŠ rel.
jedan od ni`ih redova u katoli~koj crkvi, uki-
nut na Drugom vatikanskom saboru 1962–1965.
oscilator
ostijarijus, -a m ‰lat. ostiarius vratarŠ rel. 1.
nosilac ni`eg sve{teni~kog ~ina, pripadnik
ostijarijata. 2. ~uvar vrata, vratar u manasti-
rima.
ostinato ‰ital. ostinato uporanŠ muz. stalno
ponavqawe ritmi~ki i melodi~ki izra`ene
tonske figure, ve}inom u basu.
ostitis v. osteitis.
ostrakizam, -zma = ostracizam, -zma m ‰gr~.
ostrakismos od ostrakon, v. ostrakonŠ 1. sud gra-
|ana u staroj Gr~koj koji je osu|ivao potenci-
jalne ugro`avaoce vlasti na privremeno pro-
gonstvo iz Atine. 2. pol. ideologija u totali-
tarnim dru{tvima koja se zala`e za progon ne-
podobnih osoba iz javnog `ivota; javni pre-
zir, bojkot.
ostrakologija, -e ` ‰v. ostrakon, v. -logijaŠ
zool. grana malakologije, bavi se prou~avawem
qu{tura meku{aca.
ostrakon, -ona m ‰gr~. ostrakon crepi};
{koqka, quskaŠ ist. glinena ili kerami~ka
plo~ica koja je slu`ila u staroj Gr~koj ili
Egiptu za ispisivawe imena osu|enih na pro-
gonstvo (v. ostrakizam) ili kao podloga za pi-
sawe u {koli.
ostracizam = ostrakizam (v.).
ostreikultura, -e ` ‰gr~. ostreion ostriga, v.
kulturaŠ plansko gajewe ostriga.
ostriga, -e ` ‰ital. ostrica, venec. ostrega od
gr~. ostreionŠ zool. vrsta jestive morske {koqke,
kamenica.
osuarijum i osuarij, -ija v. osarijum.
osunetiti, -im ‰v. sunetŠ izvr{iti sune}e-
we, v. sunetiti.
osfrezio- v. osfresio-.
osfresiofilija, -e = osfreziofilija, -e
` ‰gr~. osphresis miris, v. -filijaŠ psih. med. pre-
terana sklonost prema mirisima, bolesna za-
interesovanost za mirise.
osfresiofobija, -e = osfreziofobija, -e `
‰gr~. osphresis miris, v. fobijaŠ psih. med. prete-
ran i neobja{wiv strah od mirisa.
oscilator, -a m ‰v. osciliratiŠ 1. fiz. si-
stem u kome neko telo ili neka fizi~ka veli-
~ina osciluje (mehani~ki ‹, harmoni~ni ‹,
elektri~ni ‹). 2. tehn. elektronski aparat koji
877
oscilatoran
pretvara jednosmernu elektri~nu struju u na-
izmeni~nu.
oscilatoran, -rna, -rno ‰nlat. oscillatorius,
v. osciliratiŠ koji se odnosi na oscilator; ko-
ji oscilira, koji se wi{e; treptav, treptajni.
oscilacija, -e ` ‰lat. oscillatioŠ 1. naizme-
ni~no kretawe u dva pravca; wihawe, titrawe,
treptawe. 2. fig. nestalnost, promenqivost (u
pona{awu, raspolo`ewu), kolebawe, usponi i
padovi.
oscilirati, osciliram, 3. l. mn. oscilira-
ju nesvr{. ‰lat. oscillareŠ 1. a. wihati se na-
pred-nazad u pravilnom ritmu. b. fiz. kretati
se oko neke sredwe vrednosti (npr. klatno, mu-
zi~ka viqu{ka, vibracije molekula). 2. a. ko-
lebati se izme|u dve mogu}nosti. b. mewati se
(u ne~emu) tokom vremena na boqe ili gore, vi-
{e ili ni`e; varirati.
oscilo- ‰lat. oscillareŠ kao prvi deo re~i
ozna~ava ono {to je u vezi sa oscilirawem.
oscilogram, -a m ‰v. oscilo-, -gramŠ krivu-
qa koja prikazuje oscilacije; grafi~ki crte`
sa takvom krivuqom dobiven pomo}u oscilo-
grafa.
oscilograf, -a m ‰v. oscilo-, -grafŠ fiz. in-
strument koji bele`i oscilacije; aparat za
prikazivawe talasnih oblika promenqivih
struja i ostalih fizi~kih veli~ina koje se mo-
gu prikazati elektri~nim, ili pretvoriti u
elektri~nu energiju; bele`i vremenski tok
naizmni~nih struja.
oscilografija, -e ` ‰v. oscilo-, -grafijaŠ
med. metoda kojom se utvr|uje protok koli~ine
krvi kroz ekstremitet ili jedan wegov deo. x
oscilografski.
oscilometar, -tra m, mn. oscilometri, gen.
mn. oscilometara ‰v. oscilo-, -metarŠ tehn. ure-
|aj za merewe oscilacija.
osciloskop, -a m ‰v. oscilo-, -skopŠ tehn. in-
strument za promatrawe i ispitivawe brzih
promena koje nastaju oscilacijom naizme-
ni~ne struje; promene elektri~nih veli~ina
~ini vidqivim na fluoroscentnom ekranu.
oscitacija, -e ` ‰lat. oscitatio, prema oscita-
re zevatiŠ fiziol. 1. duboko udisawe vazduha
{irom otvorenih usta, a zatim lagano izdisa-
we. 2. zevawe, dremawe, pospanost, tromost.
878
otorinolaringologija
ot-, oto- ‰gr~. ous, gen. otos uvoŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa uhom; u{ni.
otagra, -e ` ‰v. ot-, gr~. agra lovŠ med. bol u
kostima uha, u{na kostoboqa.
otalgija, -e ` ‰v. ot-, -algijaŠ med. bol uha,
bol u uhu; uhoboqa.
otalgik, -a m, mn. otalgici ‰v. otalgijaŠ
farm. sredstvo za ubla`avawe i otklawawe bo-
la u u{ima.
otijatrija, -e ` ‰v. ot-, -ijatrijaŠ med. grana
medicine koja se bavi u{nim bolestima i le-
~ewem u{iju.
otijatrika v. otijatrija.
otitis, -a m ‰v. ot-, -itisŠ med. upala spoq-
nog ili sredweg uha, posledica infekcije di-
sajnih organa ili zaraze streptokokom.
oto- v. ot-.
otolit, -a i otolit, -ita m ‰v. oto-, -lit1Š
fiziol. kristali kalcijum-karbonata sme{te-
ni u unutra{wem uhu; slu`e za ose}aj ravnote-
`e; u{ni kamen~i}.
otolog, -a m, mn. otolozi, gen. mn. otologa ‰v.
oto-, -logŠ med. lekar specijalista za bolesti
uha.
otologija, -e ` ‰v. oto-, -logijaŠ med. deo me-
dicine koji se bavi prou~avawem i le~ewem
bolesti uha; otijatrija (v.).
otoman, -a m ‰fr. ottoman(e) turski (divan)
od ar. utman Osman, OsmanlijaŠ mekan, nizak
le`aj bez naslona; kanabe, po~ivaqka, divan.
otomanski, -a, -o = osmanski (v.) ‰v. oto-
manŠ y Otomansko carstvo ist. = Osmansko
carstvo.
otomikoza, -e ` ‰v. oto-, mikozaŠ med. gqi-
vi~na infekcija spoqa{weg uha.
oto-motor, oto-motora m, mn. -i ‰nem. Otto-
motor, od prezimena izumiteqa motora Niko-
lasa Avgusta Ota (Nikolaus August Otto)Š ben-
zinski motor sa unutra{wim sagorevawem.
otorinolaringolog, -a m, mn. otorinola-
ringolozi, gen. mn. otorinolaringologa ‰v. oto-,
rino-, laringo-, -logŠ med. lekar specijalista
za bolesti uha, grla i nosa.
otorinolaringologija, -e ` ‰v. oto-, rino-,
-laringo-, -logijaŠ med. nauka o bolestima i le-
~ewu uha, grla i nosa.
otoskleroza
otoskleroza, -e ` ‰v. oto-, sklerozaŠ med. hro-
ni~na upala sredweg uha s progresivnom gluvo-
}om koja po~iwe nakon puberteta; posledica je
oko{tavawa malih ko{~ica sredweg uha.
otoskop, -a m ‰v. oto-, -skopŠ med. instrument
s lampicom i ogledalom koji slu`i za pregled
sredweg uha.
otoskopija, -e ` ‰v. oto-, -skopijaŠ med. pre-
gled uha pomo}u otoskopa.
oto~ento, -nta m ‰ital. ottocento osam stoti-
naŠ naziv za kwi`evnost i umetnost XIX veka,
posebno italijansku.
ot{elnik, -a m, mn. ot{elnici, gen. mn. ot-
{elnika ‰rus. ot{elânikŠ rel. isposnik, pusti-
wak, usamqenik; up. anahoret i eremit.
oupn tiket v. open tiket.
of ‰engl. offŠ 1. iskqu~eno (oznaka na preki-
da~ima); up. on. 2. (u pozori{tu, filmu) koji se
~uje, ali se ne vidi na sceni. 3. nezvani~an, ne-
standardan; y of-Brodvej pozor. eksperimen-
talan, nekomercijalan (za razliku od pozori-
{ta na Brodveju u Wujorku).
ofanziva, -e ` ‰fr. offensive od lat. offendere
udaritiŠ 1. voj. napad velikih strate{kih raz-
mera, nastupawe, napredovawe. 2. fig. poku{aj
{irewa uticaja (politi~kog, ideolo{kog,
kulturnog); supr. defanziva.
ofanzivan, -vna, -vno ‰v. ofanzivaŠ 1. koji
je u ofanzivi, koji slu`i za napad, napada~ki.
2. fig. a. nasilan, nametqiv; izaziva~ki. b.
uvredqiv. y ofanzivna igra na~in vo|ewa
sportske igre (fudbal, odbojka i sl.) u kome je
glavni ciq posti}i pogodak; u tenisu i sto-
nom tenisu, na~in vo|ewa igre gde je va`no
sna`nim i spretnim udarcima naterati pro-
tivnika na gre{ku; ofanzivni blok na~in
blokirawa u odbojci: lopta iz bloka odbija se
u protivni~ko poqe; ofanzivni skok skok u
napadu u ko{arci.
ofenzivan v. ofanzivan.
oferirati, oferiram, 3. l. mn. oferiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. offerieren od lat. offerreŠ po-
nuditi, nuditi na prodaju; davati mogu}nost
izbora; prikazivati.
ofert, -a m ‰nem. Offerte od fr. offert prema
lat. offerreŠ ponuda, pismena ponuda; ponuda
(pismena) za prodaju neke robe.
oficina
ofertalan, -lna, -lno ‰v. ofertŠ koji je pod-
net u obliku pismene ponude, na osnovu ofera-
ta. y ofertalna licitacija licitacija na
osnovu pismene ponude, ponudbena licitacija.
ofertorij v. ofertorijum.
ofertorijum, -a i ofertorij, -ija m ‰srlat.
offertorium prema lat. offerreŠ 1. rel. glavni deo
mise, ~in dizawa i prikazawa posve}enog hle-
ba i vina; molitva pre i posle tog obreda. 2.
muz. crkv. kat. gregorijanski koralni napev, ka-
snije komad za orguqe koji se izvodi izme|u
Kreda i Sanktusa.
ofidizam, -zma m ‰gr~. ophis zmija, v. -izamŠ
med. trovawe od ujeda zmije.
ofidiologija, -e ` ‰gr~. ophis zmija, v. -lo-
gijaŠ deo zoologije koji se bavi prou~avawem
zmija, nauka o zmijama.
ofikleid, -a m = ofikleida, -e ` ‰gr~. ophis
zmija, kleis gen. kleidos reza, kqu~Š muz. duva~ki
limeni instrument zmijastog oblika, daje veo-
ma dubok ton; koristio se u prvoj polovini
XIX veka u vojnom orkestru.
ofinger v. aufhenger.
ofiolatrija, -e ` ‰gr~. ophis zmija, v. -la-
trijaŠ obo`avawe zmija, zmijopoklonstvo.
ofis, -a m, mn. ofisi ‰engl. office od lat. offi-
ciumŠ 1. prostorija za stoni pribor u otmenim
ku}ama; prostorija u kojoj jede posluga. 2. kan-
celarija.
oficijal, -ala m, mn. oficijali ‰nlat. offici-
alis prema lat. officiumŠ 1. slu`benik ni`eg po-
lo`aja u dr`avnoj slu`bi. 2. rel. u katoli~koj
crkvi pravni zastupnik biskupije.
oficijalan v. oficijelan.
oficijant, -a m ‰nlat. officians prema lat. of-
ficiumŠ 1. sve{tenik koji slu`i misu u kato-
li~koj crkvi. 2. ni`i ~inovnik, sluga, poslu-
`iteq.
oficijelan, -lna, -lno ‰fr. officiel prema lat.
officiumŠ 1. koji se odnosi na slu`bu, slu`be-
ni; koji se vr{i ili obavqa po du`nosti. 2. ko-
ji je donesen ili priznat od vlasti, vladin. 3.
usvojen kao va`e}i, zvani~an. 4. fig. koji se su-
zdr`ano, zvani~no pona{a; hladan, krut.
oficina, -e ` ‰lat. officinaŠ prostorija za
rad, radionica; laboratorija (naro~ito apote-
karska).
879
oficinalan
oficinalan, -lna, -lno ‰nlat. officinalis, v.
oficinaŠ farm. a. koji se, kao sredstvo za le~e-
we, prodaje u apotekama; zvani~an, propisan.
b. koji se nalazi u farmakopeji jedne dr`ave.
oficiozan, -zna, -zno ‰lat. officiosus prema
lat. officiumŠ 1. koji je iz autorskog izvora, ali
bez slu`bene potvrde; poluslu`ben, poluzva-
ni~an. 2. uslu`an, predusretqiv.
oficir, -ira m, mn. oficiri ‰fr. officier od
srlat. officiariusŠ vojni stare{ina, nosilac jed-
nog od vi{ih ~inova u vojsci od potporu~nika
do generala. x oficirski.
oficiru{a, -e ` ‰v. oficirŠ pej. oficirova
`ena, `ena koja je manire i `ivotne navike
sticala po garnizonskim gradovima, u vojnim
naseqima itd.
of-lajn ‰engl. off-line izvan vezeŠ 1. prid.
indekl.koji nije povezan sa centralnim ra~u-
narom kompjuterskog sistema. 2. pril. bez tre-
nutne veze sa Internetom; up. on-lajn.
ofroud prid. indekl. ‰engl. off road izvan dru-
maŠ autom. (o vozilu) koji je namewen vo`wi po
neravnom zemqi{tu, terenski.
ofsajd, -a m (nepr. opsajd) ‰engl. off-sideŠ sp.
1. nedozvoqen polo`aj u fudbalu: igra~ se na-
lazi na protivni~koj polovini igrali{ta, a
nema pred sobom bar jo{ jednog protivni~kog
igra~a i golmana. 2. (u ragbiju, hokeju) nedo-
zvoqen polo`aj igra~a ispred lopte. y biti u
ofsajdu `arg. a. skrenuti s puta, zastraniti,
na}i se gde ne treba. b. biti zanemaren, zaobi-
|en, gurnut u stranu; ofsajd-zamka sp. manever
kojim se fudbaleri protivni~kog tima namer-
no pu{taju da pro|u napred kako bi se na{li u
ofsajdu.
ofset, -a m ‰engl. offsetŠ {tamparska tehnika
za dobijawe otiska u bojama pomo}u gumenog
vaqka koji preuzima boju sa {tamparske for-
me i prenosi je na papir. y ofset-presa ‰v.
presaŠ litografska rotaciona ma{ina za
{tampawe pomo}u gumenog vaqka.
oftalm-, oftalmo- ‰gr~. ophthalmos okoŠ
kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa
okom, o~ni.
oftalmija, -e ` ‰v. oftalm-Š med. spoqa{we
zapaqewe o~iju.
880
ocelot
oftalmitis, -a m ‰v. oftalm-, -itisŠ med.
unutra{we zapaqewe zenice.
oftalmi~ki, -a, -o ‰gr~. ophthalmikos, v. of-
talm-Š koji se odnosi na le~ewe o~iju; o~ni.
oftalmolog, -a m, mn. oftalmolozi ‰v. of-
talmo-, -logŠ med. o~ni lekar, okulist.
oftalmologija, -e ` ‰v. oftalmo-, -logijaŠ
med. grana medicine koja se bavi gra|om i
funkcijama oka, o~nim bolestima i wihovim
le~ewem; o~no lekarstvo, okulistika. x of-
talmolo{ki.
oftalmometar, -tra m ‰v. oftalmo-, -metarŠ
instrument za merewe oblika oka i polu-
pre~nika krivine ro`wa~e.
oftalmometrija, -e ‰v. oftalmo-, -metrijaŠ
merewe oblika oka i polupre~nika krivine
ro`wa~e.
oftalmoplegija, -e ` ‰v. oftalmo-, -plegi-
jaŠ med. oduzetost pojedinih ili svih o~nih
motornih `ivaca, usled koje oko ostaje slabo
pokretno ili nepokretno.
oftalmoskop, -a m ‰v. oftalmo-, -skopŠ med.
sprava za pregled i ispitivawe unutra{wosti
oka, o~ne pozadine.
oftalmoskopija, -e ` ‰v. oftalmo-, -skopi-
jaŠ 1. med. pregled unutra{wosti oka, naro~ito
mre`wa~e; ispitivawe oka oftalmoskopom. 2.
zast. proricawe iz o~iju. x oftalmoskopski.
of{or prid. indekl. ‰engl. off shore daqe od
obaleŠ 1. ekon. sme{ten ili registrovan van
granica mati~ne zemqe, naj~e{}e da bi se iz-
beglo pla}awe poreza. 2. na pu~ini (o ribolo-
vu ili platformama za va|ewe nafte).
ohlokrat(a), -e m, mn. ohlokrati ‰gr~. okhlos
gomila, svetina, v. -kratŠ onaj koji ima uticaja
nad svetinom, koji predvodi masu.
ohlokratija, -e ` (gr~. ochlos, kratos) vlada-
vina mase, puka, proste svetine.
OHR /o-ha-er/, -a m ‰engl. OHR skr. Office of
the High RepresentativeŠ Ured (kancelarija) vi-
sokog predstavnika (UN u Bosni i Hercegovi-
ni), sa sedi{tem u Sarajevu; up. OHR.
ohrana ‰rus. ohrana za{tita, ~uvaweŠ ist.
tajna policija u carskoj Rusiji.
ocat, octa m ‰lat. acetumŠ sir}e.
ocelot, -a m ‰nem. Ozelot iz jezika nahuatlŠ 1.
zool. zver iz porodice ma~aka, `ivi u Ju`noj i
ocmbudsmen
Sredwoj Americi. 2. meton. ceweno krzno te
`ivotiwe.
ocmbudsmen nepr. v. ombudsman.
oxa nepr. v. hoxa.
oxak, -aka m, mn. oxaci i oxak, -a m, mn. oxaci
‰tur. ocakŠ 1. dimwak. 2. ogwi{te, lo`i{te po-
vezano s dimwakom, kamin. 3. fig. ku}a, dom,
doma}instvo; porodica, ob. uglednija.
oxa~ar
oxaklija, -e ‰v. oxakŠ 1. ` zast. prostorija u
kojoj se nalazi ogwi{te sa zidanim dimwakom
(oxakom). 2. m v. oxakovi}.
oxakovi}, -a m ‰v. oxakŠ ~ovek iz ugledne i
stare porodice, kolenovi}, ku}i}.
oxa~ar, -a m ‰v. oxakŠ onaj koji ~isti dimwa-
ke, dimni~ar. x oxa~arov i oxa~arev; oxa-
~arski.
881
 P
pab, -a m, mn. pabovi, gen. mn. pabova ‰engl.
pub, skr. od public houseŠ pivnica, bife, lokal
u kojem se to~i alkohol, tipi~an za Veliku
Britaniju.
pablik rilej{nz, -a m ‰engl. public relati-
onsŠ 1. odnosi s javno{}u. 2. slu`ba za uspo-
stavqawe i odr`avawe odnosa s javno{}u.
pavana, -e ` ‰ital. pavana od danza pa(do)va-
na padovanska igraŠ 1. sve~ani dvorski ples u
parnom taktu, naro~ito omiqen u [paniji u
XVI i XVII veku. 2. muz. jedan od stavova barok-
ne instrumentalne svite, kasnije posebna
forma (u XIX i HH veku).
pavijan, -a m ‰nem. Pavian od hol. baviaan od
fr. babouinŠ zool. vrsta divqeg dugodlakog majmu-
na, Papia hamadryas, sa izdu`enom wu{kom, `i-
vi na visoravnima Arapskog poluostrva i u pre-
delima severoisto~ne Afrike. x pavijanski.
paviqon, -ona m, mn. paviqoni, gen. mn. pa-
viqona ‰fr. pavillon od lat. papilio leptir, {a-
torŠ arhit. 1. a. mawa gra|evina odre|ene name-
ne, na~iwena od lakog materijala (izlo`beni
‹). b. natkrivena gra|evina u parku ili vrtu,
slu`i za odmor i zabavu (muzi~ki ‹). 2. ku}ica
s kubetom. 3. deo ku}e s krovom u obliku {ato-
ra. 4. prostorija za sme{taj eksponata na izlo-
`bi ili sajmu. 5. specijalno opremqena pro-
storija za snimawe (kino ‹). x paviqonski.
pavlin, -ina m, mn. pavlini, gen. mn. pavlina
‰srlat. Paulinus PavlovŠ crkv. ~lan katoli~kog re-
da posve}enog sv. Pavlu pustiwaku iz Tebe; no-
sili su bele haqine (œbeli fratriŒ) i crne ogr-
ta~e (œsvrakariŒ); red je ukinut 1786. godine.
882
pavlovnija, -e ` ‰lat. Paulownia, po Ani Pa-
vlovnoj, k}erci ruskog cara Pavla IŠ bot. ukra-
sno drvo poreklom iz Japana, sa krupnim pla-
voqubi~astim cvastima.
pavor, -ora m ‰lat. pavorŠ med. stawe uznemi-
renosti, strah od bilo kakve opasnosti (smr-
ti, bolesti, kazne); drhtawe; trzawe od straha
u snu.
paganizam, -zma m = paganstvo, -stva s ‰v.
paganinŠ neznabo{tvo, mnogobo{tvo.
paganin, -a m, mn. pagani, gen. mn. pagana ‰lat.
paganus seqakŠ neznabo`ac; mnogobo`ac.
paganstvo = paganizam (v.)
paganski, -a, -o ‰v. paganinŠ koji pripada
nekoj mnogobo`a~koj, nehri{}anskoj religi-
ji, neznabo`a~ki.
pagat, -a m, mn. -i, gen. mn. pagata ‰ital. pagato
pla}enŠ najvi{a karta u taroku, sa oznakom
rimskog broja jedan.
pagina, -e ` ‰lat. paginaŠ 1. strana u kwizi
ili bele`nici, stranica. 2. broj koji ozna~ava
stranicu kwige.
paginacija, -e ` ‰nlat. paginatio, v. paginaŠ
1. obele`avawe brojevima stranica rukopisa
ili kwige, numeracija, folijacija (v.). 2. bro-
jevi strana u kwigama, rukopisima i sl.
paginirati, paginiram, 3. l. mn. paginiraju
svr{. i nesvr{. ‰nlat. paginare, v. paginaŠ obele-
`iti, obele`avati brojkama stranice kwige,
rukopisa i sl.
pagoda, -e, gen. mn. pagoda ‰port. pagode, pore-
klom iz Azije, up. sanskr. bhagavati bla`enaŠ 1.
arhit. budisti~ki hram u zemqama Dalekog is-
toka, sa stepenastim krovom. 2. figura idola;
padi{ah
bo`anstvo u sede}em polo`aju. 3. ist. zlatni
novac koji se nekada upotrebqavao u Indiji.
padi{ah, -a m, mn. padi{asi, gen. mn. padi-
{aha ‰tur. padisah od pers. padi{ahŠ titula vla-
dara u nekim orijentalnim zemqama; veliki
vladar, samodr`ac, car.
padok, -a m, mn. padoci, gen. mn. padoka ‰engl.
paddockŠ sp. ogra|en otvoren prostor na hipo-
dromu u kojem se kowi prikupqaju i zagrevaju
pre trke.
padre, -dra m ‰ital. i {p. padre od lat. paterŠ
otac; titula sve{tenog lica.
padrone, padrona m (`. padrona, -e) ‰ital.
padrone od lat. patronusŠ 1. gospodin, doma}in.
2. gospodar, gazda; poslodavac.
pa|enija, -e ` ‰lat. paginus od pagus seloŠ 1.
te`ak rad, kuluk, rabota. 2. obaveza prema ne-
kom manastiru.
pa|enija{, -a{a m, mn. pa|enija{i, gen. mn.
pa|enija{a ‰v. pa|enijaŠ radnik, kulu~ar, ra-
botnik.
paeqa, -e `, gen. mn. paeqa ‰{p. paellaŠ kulin.
tradicionalno {pansko jelo od pirin~a, mesa,
ribe, {koqki i raznog povr}a.
pa`, pa`a m, mn. pa`evi, gen. mn. pa`eva ‰fr.
pageŠ 1. mladi plemi} u slu`bi na dvoru; ple-
mi} koji slu`i kao {titono{a. 2. pitomac
vojnog zavoda za decu povla{}enog stale`a (u
nekada{woj Rusiji). x pa`evski.
pazar, -ara m, mn. pazari, gen. mn. pazara ‰tur.
pazar od pers. bazarŠ 1. mesto gde se kupuje, tr-
`nica, pijaca. 2. kupovawe; trgovina; kupo-
prodaja. 3. roba koja se prodaje. 4. novac, zara-
da od prodate robe. z tvrditi pazar ne}kati
se, tobo`e ne hteti; nastojati da se iz pogodbe
izvu~e {to ve}a korist.
pazariti, pazarim svr{. i nesvr{.‰v. pazarŠ
1. trgovati, proda(va)ti. 2. kupiti, kupovati.
3. poga|ati se, cenkati se.
pazarni, -a, -o ‰v. pazarŠ koji se odnosi na
pazar. y pazarni dan dan kada radi pijaca, ka-
da se kupuje i prodaje.
pazarxija, -e m ‰v. pazarŠ onaj koji prodaje
na pazaru.
pazdaran, -ana m ‰pers. pasdaran ~uvariŠ 1.
pripadnik revolucionarne garde, vojno-poli-
cijske formacije, u Iranu nakon pobede
paker
Islamske revolucije; u {iru upotrebu izraz je
u{ao 1979. godine, kada je vo|a revolucije, aja-
tolah Homeini, obrazovao posebnu revolucio-
narnu gardu pod imenom Sipah-i pasdaran-i inqi-
lab-i islami (Odredi ~uvara islamske revoluci-
je). 2. naoru`ani borac za islam.
pazl, -a m ‰engl. puzzle zagonetkaŠ 1. igra koja
se sastoji u sastavqawu slika od ise~enih de-
lova razli~itog oblika, slagalica. 2. fig. kom-
plikovani diplomatski ili dru{tveni pro-
blem.
pajac, pajaca i pajac, -aca m, mn. pajaci i pa-
jaci, gen. mn. pajaca i pajaca ‰ital. pagliaccio od
paglia slamaŠ 1. komi~ni lik iz italijanske ko-
medije del arte. 2. komi~na figura u {arenom
kostimu, klovn, lakrdija{, komedija{. 3.
igra~ka za decu u obliku sme{nog ~ove~uqka.
pajda{, pajda{ki, pajda{tvo = pajta{,
pajta{ki, pajta{tvo (v.).
pajplajn, -a m ‰engl. pipe-lineŠ velika, du-
ga~ka gvozdena cev za provo|ewe te~nosti, ce-
vovod; naftovod.
pajplajning, -a m, mn. pajplajninzi, gen. mn.
pajplajninga ‰engl. pipe-liningŠ ra~. metod ubrza-
vawa operacija kod velikih kompjutera.
pajser, -a m, mn. -i, gen. mn. pajsera ‰austr. Be-
isserŠ velika metalna {ipka za obijawe, polu-
ga, }uskija.
pajta{, -a{a m, mn. pajta{i, gen. mn. pajta{a
= pajda{, -a{a m, mn. pajda{i, gen. mn. pajda{a
(`. pajta{ica, -e = pajda{ica, -e) ‰ma|. pajtasŠ
drug, drugar, kompawon.
pajta{ki = pajda{ki, -a, -o ‰v. pajta{Š
drugarski, prijateqski.
pajta{tvo, -a{tva = pajda{tvo, -a{tva s
‰v. pajta{Š drugarstvo, prijateqstvo.
paj{l, -a m. ‰nem. BeuschelŠ jelo od iznutri-
ca, bela xigerica.
pak, paka m, mn. pakovi, gen. mn. pakova ‰engl.
puckŠ sp. tvrda gumena plo~ica koja se gura
{tapom u hokeju na ledu.
paker, -a m ‰nem. PackerŠ 1. onaj koji pakuje
robu. 2. ma{ina za pakovawe robe. 3. sp. igra~
koji saigra~ima priprema {ansu za postizawe
pogotka (u ko{arci, fudbalu i sl.), asistent.
883
pakeraj
pakeraj, -aja m, mn. pakeraji, gen. mn. pakeraja
‰nem. PackereiŠ prostorija u kojoj se pakuje i ot-
prema roba, obi~no u velikim preduze}ima.
paket, -eta m, mn. paketi, gen. mn. paketa ‰nem.
Packet od fr. paquetŠ 1. roba slo`ena i uvijena
u ~vrst papir ili karton radi slawa. 2. ruko-
vet, sve`aw, omot; ve}a po{tanska po{iqka.
3. ra~. jedinica informacije koja se kao celina
prenosi s jednog na drugi ure|aj u mre`i. y pa-
ket-aran`man grupno putovawe koje organi-
zuje turisti~ka agencija, ukqu~uju}i prevoz,
sme{taj, no}ewe i druge usluge; paket mera
(zakona) skup propisa, odluka i sl. nekog dr-
`avnog organa sa zajedni~kim ciqem, ob. u
sferi ekonomije. x paketni.
paketni, -a, -o ‰engl. packetŠ ra~. koji se od-
nosi na kratak blok podataka koji se prenosi
mre`om.
paklo, -a m ‰nem. Packel, dem. od PackŠ pake-
ti} odre|ene te`ine u mekom papiru (‹ duva-
na, ‹ cigareta); zamotuqak, zave`qaj.
pakna, -e `, gen. mn. pakni ‰nem. BackeŠ tehn.
obloga (deo sistema za ko~ewe u automobili-
ma, na ma{inama i sl.).
pakovati, -ujem nesvr{. ‰nem. packen, v. pa-
ketŠ 1. slagati, vezati u sve`aw jedan ili vi{e
predmeta i omotati papirom ili stavqati u
ambala`u, radi slawa po{tom. 2. fig. stavqati
(kome, {ta) na teret, podmetati. 3. ra~. pohra-
wivati informaciju u zbijenijem, kompaktni-
jem obliku. 4. pakovati se a. spremiti prtqag,
pripremati se za odlazak. b. fig. odlaziti pro-
tiv svoje voqe.
pakpapir, -a m ‰nem. PackpapierŠ vrsta tvr-
|eg papira za pakovawe po{iqaka.
pakt, -a m, mn. paktovi, gen. mn. paktova ‰lat.
pactum, prema paciscere sporazumeti seŠ me|u-
narodni ugovor ve}eg zna~aja izme|u dveju ili
vi{e dr`ava, stranaka ili osoba; sve~ani do-
govor, sporazum, nagodba kojom se stupa u savez
(sklopiti ‹, potpisati ‹).
paktirati, paktiram, 3. l. mn. paktiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. paktŠ 1. (na)praviti pakt; spo-
razumevati se, pregovarati, udru`i(va)ti se;
poga|ati se, naga|ati se. 2. biti u dosluhu; {u-
rovati (s kim).
884
paladion
pakung, -a m, mn. pakunzi, gen. mn. pakunga
‰nem. PackungŠ 1. na~in pakovawa, pravqewe
paketa, pakovawe. 2. paket, svitak, omot.
pakfong, -a m ‰engl. packfong od kin. peh
t’ung beli bakarŠ legura bakra, cinka i nikla,
po boji sli~na srebru, œnovo srebroŒ.
pala, -e `, gen. mn. pala ‰ital. palaŠ 1. deo ve-
sla kojim se zahvata voda. 2. pokr. lopata. 3. um.
drvena plo~a s reqefima i slikama na pred-
wem delu oltara, ~esto u vi{e delova.
pala, -e `, gen. mn. pala ‰lat. pallaŠ 1. ist. ha-
qina Rimqanki, obojeni pla{t. 2. u kato-
li~koj crkvi prekriva~ pehara kvadratnog ob-
lika.
pala, -e `, gen. mn. pala i pala, -e `, gen. mn.
pala ‰tur. palaŠ kratak i {irok ma~, ima dr`ak
i korice okovane srebrom.
palavra, -e `, gen. mn. palavri ‰tur. palavra
od {p. palabra re~Š 1. prevara, podvala. 2. sve-
sno izre~ena neistina; varka, la`. 3. brbqi-
vac, klepetalo.
palada i palada ‰venec. palada od ital. palo
kolacŠ lukobran.
Palada, -e ` ‰gr~. Pallas gen. PalladosŠ mitol.
epitet bogiwe Atene.
paladijanizam, -zma m ‰po imenu italijan-
skog graditeqa A. Paladija (Andrea Palladio,
1518–1580)Š arhit. podra`avawe umetni~kog
stila A. Paladija, naro~ito u XVII i XVIII ve-
ku u Engleskoj.
paladijum, -a i paladij, -a m ‰lat. palladium
od gr~. Palladion, v. paladionŠ 1. hem. srebrna-
stosivi metal sli~an platini, prona|en 1803,
simbol Pd, atomski broj 46; upotrebqava se u
legurama i kao katalizator. 2. v. paladion.
paladin, -ina m, vok. paladine, mn. paladi-
ni, gen. mn. paladina ‰fr. paladin od lat. palatinus
carskiŠ 1. u fr. i {p. sredwovekovnim roma-
nima, jedan od dvanaest vitezova iz pratwe
Karla Velikog (VIII vek). 2. fig. a. onaj koji se
isti~e u vite{tvu, hrabar junak, otmen vitez.
b. onaj koji brani ili zagovara plemenita dela,
pobornik, za{titnik.
paladion, -a m ‰gr~. Palladion, v. PaladaŠ 1.
ist.drveni kip bogiwe Atene kao za{titnice
glavnog grada Gr~ke, obu~en u skupocenu ode-
palador
}u. 2. za{tita, uto~i{te, okriqe; svetiwa koja
predstavqa za{titnu mo}.
palador, -ora m ‰v. paladijum, fr. or zlatoŠ
hem. legura paladijuma i zlata, upotrebqava se
u zubarstvu.
palamar, -a m, mn. palamari, gen. mn. palama-
ra i palamar, -ara m, mn. palamari, gen. mn. pa-
lamara ‰tur. palamar od ngr~. palamariŠ 1. u`e ko-
jim se vezuju brodovi za obalu, gumina. 2. debeo
gvozdeni klin.
palamida, -e ` ‰venec. palamida, ital. palami-
ta od gr~. palamysŠ zool. jestiva morska riba iz
porodice sku{a, Pelamys sarda, polanda, pa-
stirica.
palanka, -e `, dat. palanci, gen. mn. palanki
‰nejasnog poreklaŠ 1. a. provincijski gradi};
varo{ica, kasaba. b. zaostalo mesto. 2. ist. ma-
lo drveno utvr|ewe radi za{tite putnika na
putevima Osmanskog carstva. x palana~ki.
palankin, -ina m ‰port. palanquim, indij-
skog poreklaŠ pokrivena nosiqka u kojoj se no-
se dostojanstvenici u azijskim zemqama.
palan~anin, -a, mn. palan~ani, gen. mn. pa-
lan~ana (`. palan~anka, -e `, dat. palan~anki,
gen. mn. palan~anki) ‰v. palankaŠ stanovnik pa-
lanke, malogra|anin.
palas, -a i palas, -a m ‰fr., engl. palace, v. pa-
lataŠ 1. arhit. u sredwovekovnom zamku glavna
zgrada za stanovawe sa sve~anom dvoranom. 2.
sve~ana dvorana.
palata, -e `, gen. mn. palata i palata, -e `,
gen. mn. palata ‰gr~. palation od lat. palatia mn. od
palatium, v. palatinŠ velika i lepa ku}a; dvo-
rac.
palatal, -ala m, mn. palatali, gen. mn. palata-
la ‰lat. palatalis od palatum nepceŠ fon. glas koji
se artikuli{e na predwem nepcu (palatumu),
(predwo)nep~ani suglasnik, umek{ani sugla-
snik (pre svega }, |, q, w, j).
palatalizacija, -e ` ‰v. palatalŠ fon. pre-
tvarawe nepalatalnih zadwonep~anih sugla-
snika k, g, h u pretpalatalne, meke suglasnike
~, `, {; umek{avawe glasova (npr. jak — ja~i,
legati — le`em, duh — du{e).
palatalizovati, -ujem i uob. palatalizova-
ti, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. palatalŠ fon. izgovara-
ti glasove na nepcu; umek{a(va)ti (glasove).
pala~a
palatalni, -a, -o ‰v. palatalŠ koji se arti-
kuli{e kao palatal, predwonep~ani glas.
palatalnost, -osti ` ‰v. palatalŠ fon. svoj-
stvo onoga {to je palatalno; meko}a, prisu-
stvo elemenata palatalnog suglasnika j u arti-
kulaciji drugih suglasnika.
Palatin, -ina m ‰lat. (Mons) Palatinus, prvo-
bitno Palatium, jedan od sedam bre`uqaka gra-
da RimaŠ 1. deo Rima gde je bio dvor cara Avgu-
sta i gde su se nalazila najstarija svetili{ta.
2. dvor rimskih careva, slu`bena rezidencija
vladara.
palatin, -ina m, mn. palatini, gen. mn. pala-
tina ‰lat. palatinus dvorskiŠ 1. dostojanstvenik
na dvoru, kraqevski ili carski slu`benik. 2.
u Ugarskoj do 1848, najvi{i dr`avni slu`be-
nik (vrhovni sudija, zapovednik vojske, kra-
qev namesnik); vojvoda u Poqskoj. x palatin-
ski.
palatogram, -a m ‰v. palatum, -gramŠ fon. di-
jagram koji u eksperimentalnoj fonetici pri-
kazuje deo ili delove nepca koje jezik dodiruje
pri izgovoru pojedinih suglasnika.
palatograf, -a m ‰v. palatum, -grafŠ fon.
aparat koji slu`i za preslikavawe rezultata
palatograma.
palatografija, -e ` ‰v. palatum, -grafijaŠ
fon. prou~avawe i obja{wewe artikulacije
glasova pomo}u palatograma.
palatoplastika, -e `, dat. palatoplastici
‰v. palatum, plastikaŠ med. ve{ta~ko pravqewe
nepca.
palatofonija, -e ` ‰v. palatum, -fonijaŠ
med. poreme}aj glasa zbog rascepqenosti nep-
ca.
palatum, -a m ‰lat. palatumŠ anat. nepce, tvr-
do nepce; up. velum.
palafit, -ita m, mn. palafiti, gen. mn. pala-
fita ‰ital. palafitta od palo kolac i fitto zabo-
denŠ arhit., arheol. 1. gra|evina na vodi koja po-
~iva na drvenim stubovima radi za{tite od
poplava, vlage i dr., sojenica. 2. naseqe od ta-
kvih ku}a. x palafitski.
pala~a, -e ` 1. hrv. v. palata. 2. pokr. zast. na-
ziv za najve}u sobu u nekada{woj gospodskoj
(feudalnoj) ku}i.
885
pala~inka
pala~inka, -e `, dat. pala~inki, gen. mn. pa-
la~inaka i pala~inki ‰ma|. palacsinta od rum.
placintaŠ kulin. jelo od testa, u obliku okruglog
tankog lista, poslu`uje se uvijeno i s nadevom
od pekmeza, oraha, sira itd.
paldum, -a m, mn. paldumi, gen. mn. palduma
‰tur. pald›m od pers. pardumŠ 1. kai{ provu~en
ispod kowskog repa koji spre~ava klizawe se-
dla. 2. pojas kojim se pridr`ava kila. z udari-
ti (kome) paldum podvaliti.
palenta, -e ` ‰ital. polentaŠ kulin. jelo od
skuvanog kukuruznog bra{na, preliveno vre-
lom ma{}u, mlekom ili skorupom; `ganci, pu-
ra, ka~amak.
paleo- ‰gr~. palaios starŠ kao prvi deo slo-
`enice pokazuje da se re~ odnosi na davnu pro-
{lost; star, drevan, zastareo.
paleoantropologija, -e ` ‰v. paleo-, antro-
pologijaŠ nauka koja prou~ava qudske rase i
biolo{ke tipove ~oveka u preistoriji.
paleobiologija, -e ` ‰v. paleo-, biologijaŠ
grana biologije koja poku{ava na osnovu fosi-
la da utvrdi strukturu i na~in `ivota izumr-
lih organizama.
paleobotanika, -e `, dat. paleobotanici ‰v.
paleo-, botanikaŠ deo paleontologije koji pro-
u~ava okamewene ostatke biqaka iz ranijih ge-
olo{kih perioda, paleofitologija.
paleogen, -a i paleogen, -ena m ‰v. paleo-,
-genŠ geol. prvi period kenozojske ere, obuhvata
paleocen, eocen i oligocen.
paleogeografija, -e ` ‰v. paleo-, geografi-
jaŠ deo geologije, nauka o geografskim uslovi-
ma na Zemqi u davnoj pro{losti.
paleograf, -a m ‰v. paleo-, -grafŠ stru~wak
za paleografiju.
paleografija, -e ` ‰v. paleo-, -grafijaŠ 1. a.
istorijska nauka koja se bavi prou~avawem po-
stanka i razvoja pisma (latinska ‹, slovenska
‹). b. poznavawe starinskog pisma, rukopisa.
2. muz. prou~avawe starog notnog pisma.
paleoetnologija, -e ` ‰v. paleo-, etnologijaŠ
etnologija najstarijih i preistorijskih naroda.
paleozoik, -a m ‰v. paleo-, gr~. zoikos `ivo-
tiwskiŠ geol. najstariji period u geolo{kom
razvoju Zemqe (od pre 570 miliona do pre 230
miliona godina), u kome se pojavquju prvi ob-
886
palestra
lici `ivota; deli se na kambrij, silur, de-
von, karbon i perm (v.).
paleozojski, -a, -o ‰v. paleozoikŠ koji se od-
nosi na paleozoik, koji poti~e iz paleozoika.
paleozoologija, -e ` ‰v. paleo-, zoologijaŠ
deo paleontologije, prou~ava `ivotiwe koje
su `ivele u ranijim geolo{kim periodima.
paleozoon, -ona m, mn. paleozooni, gen. mn.
paleozoona ‰v. paleo-, gr~. zoon `ivotiwaŠ pre-
istorijska `ivotiwa.
paleoklimatologija, -e ` ‰v. paleo-, kli-
matologijaŠ meteor. nauka koja se bavi prou~a-
vawem klimatskih prilika u pojedinim razdo-
bqima razvoja Zemqe.
paleolit, -ita m i paleolitik, -a m ‰v. pa-
leo-, -litŠ geol. starije kameno doba, u kome su
qudi pravili prva oru|a od kamena i kostiju.
paleolitski, -a, -o ‰v. paleolitŠ koji se od-
nosi na starije kameno doba, paleolitik.
paleomagnetizam, -zma m ‰v. paleo-, magne-
tizamŠ 1. stawe magnetne polarizacije u stena-
ma. 2. metod kojim se odre|uje snaga magnetnog
poqa tokom geolo{kih doba.
paleomastodont, -a m ‰v. paleo-, mastodontŠ
zool. geol. izumrli slon iz oligocena.
paleontologija, -e ` ‰v. paleo-, onto-, -lo-
gijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem biqaka i
`ivotiwa na osnovu fosilnih ostataka u Ze-
mqinoj kori. x paleontolo{ki.
paleopatologija, -e ` ‰v. paleo-, patologi-
jaŠ nauka koja ispituje tragove oboqewa i ozle-
da na qudskim i `ivotiwskim ostacima iz
preistorijskih vremena.
paleopsihologija, -e ` ‰v. paleo-, psiholo-
gijaŠ 1. poku{aj rekonstrukcije psihi~kih ka-
rakteristika preistorijskog ~oveka. 2. prou-
~avawe onih psihi~kih procesa za koje se mi-
sli da poti~u iz ranih razdobqa ~ovekovog
razvitka.
paleofitologija, -e ` ‰v. paleo-, fitologi-
jaŠ nauka o fosilnim ostacima biqaka koje su
`ivele u ranijim geolo{kim vremenima, pale-
obotanika.
palestra, -e ` ‰gr~. palaistra od palaiein bo-
riti seŠ a. u staroj Gr~koj mesto na otvorenom
prostoru, prvobitno za rvawe, potom i za dru-
palestrit
ge telesne ve`be. b. {kola rvawa, ma~evawa,
gimnastike kod starih Grka i Rimqana.
palestrit, -ita m, mn. palestriti, gen. mn.
palestrita ‰gr~. palaistrites, v. palestraŠ u staroj
Gr~koj borac, rva~, gimnasti~ar.
paleta1, -e `, gen. mn. paleta ‰fr. palette od
ital. paletta lopaticaŠ 1. slikarska da{~ica ja-
jastog oblika koja se dr`i u ruci i slu`i za
me{awe boja. 2. fig. lik. a. boje upotrebqene na
slici; kolorit (svetla ‹, tamna ‹). b. skup iz-
ra`ajnih sredstava umetnika; stil. 3. ra~. skup
boja koje se mogu prikazati u operativnom si-
stemu nekog ra~unara ili u wegovom programu.
4. raspon, raznovrsnost, bogatstvo (‹ ideja).
paleta2, -e `, gen. mn. paleta ‰engl. palletŠ ~e-
tvrtasta podloga od drveta, plastike ili meta-
la za slagawe i prevoz tereta.
paletizacija, -e ` ‰v. paletaŠ pakovawe ro-
be u palete2 (v.); na~in transportovawa robe
kori{}ewem naro~itih kontejnera (paleta).
pali, palija m ‰sanskr. pali crta, linija,
skra}eno od pali bha{a kanonski jezikŠ lingv. 1.
sredwoindijski jezik sli~an sanskrtu, kwi-
`evni jezik budisti~kih svetih spisa. 2. sveto
budisti~ko pismo, osnova mnogih pisama ju-
`ne i isto~ne Azije.
paligrafija, -e ` ‰v. palin-, grafijaŠ med.
pojava patolo{ke prirode kada se ponavqaju
ve} napisana slova, re~i ili delovi teksta.
palij, -a m v. palijum.
palijata, -e ` ‰lat. (fabula) palliata od palli-
um, v. palijumŠ kwi`. starorimska komedija sa
sadr`ajem iz starogr~kog `ivota i u staro-
gr~koj ode}i.
palijativ, -a i palijativ, -iva m, mn. pali-
jativi, gen. mn. palijativa ‰srlat. palliativus od
palliare ogrnuti, pokriti, v. palijumŠ 1. farm.
lek ili sredstvo koje privremeno ubla`ava
ili otklawa spoqa{we simptome bolesti, ali
ne i wen uzrok. 2. fig. sredstvo koje privreme-
no poma`e; prividno re{ewe, polovi~na me-
ra, trenutna pomo}.
palijativan, -vna, -vno ‰v. palijativŠ 1. ko-
ji deluje kao palijativ, koji le~i samo privre-
meno, otklawa samo spoqa{we znake bolesti.
2. koji predstavqa privremeno re{ewe, koji
zata{kava, ubla`uje.
palinodija
palijum, -a i palij, -a m ‰lat. palliumŠ 1. vr-
sta ogrta~a kod Grka i Rimqana, ~etvrtastog
oblika. 2. deo sve~ane ode}e katoli~kih bisku-
pa, vrpca s krstovima koju nose oko vrata kao
znak svog dostojanstva; up. omofor. 3. zool.
pla{t kod meku{aca.
palilalija, -e ` ‰v. palin-, gr~. lalein blebe-
tatiŠ med. govorni poreme}aj, ponavqawe istih
re~enica (obi~no sve br`e i br`e), pojava
sli~na mucawu.
palilija ‰lat. PaliliaŠ ist. starorimska svet-
kovina u ~ast bogiwe Pales.
palilogija, -e ` ‰v. palin-, -logijaŠ retor.
stilska figura ponavqawa jedne ili vi{e re-
~i na kraju ili po~etku stiha (re~enice) radi
poja~awa zna~ewa.
palimbahej, -eja, mn. palimbaheji, gen. mn.
palimbaheja m ‰gr~. palimbakcheios, v. palin-,
bakcheios BakhovŠ kwi`. troslo`na pesni~ka
stopa koja se sastoji od dva nagla{ena i jednog
nenagla{enog sloga.
palimbahijus v. palimbahej.
palimpsest, -a m ‰gr~. palimpsestos ponovo
izbrisanŠ pergament s kojeg je prethodno iz-
brisan prvobitni tekst; upotrebom hemijskih
sredstava mogu}e ga je pro~itati.
palin-, pali-, palim- ‰gr~. palinŠ kao prvi
deo re~i zna~i: ponovo, opet, nazad.
palingeneza, -e i palingeneza, -e ` ‰v. pa-
lin-, genezaŠ 1. filoz. ponovno ra|awe, prepo-
rod, obnova. 2. a. ponovna pojava svih stvari. b.
ponavqawe osobina predaka kod novih genera-
cija; atavizam, reinkarnacija. 3. teol. a. novo
stawe koje nastaje dolaskom Carstva Bo`jeg. b.
preporod vernika kr{tewem.
palindrom, -oma m, mn. palindromi, gen. mn.
palindroma ‰gr~. palindromos koji se vra}a, po-
vratan, v. palin-, gr~. dromos trkaŠ re~ ili re-
~enica u kojoj se ~itawem od kraja ka po~etku
dobija isto zna~ewe kao i u normalnom smeru
(npr. Ana voli Milovana). x palindromski.
palinodija, -e i palinodija, -e ` ‰gr~. pali-
noidia, v. palin-, oide pesmaŠ 1. kwi`. pesma ko-
jom se pori~e ne{to uvredqivo {to je re~eno
u ranijoj pesmi; opozivawe pesme, pisawe po-
hvalne pesme umesto ranije podrugqive. 2.
887
palinologija
promena mi{qewa ili gledi{ta, poricawe,
opozivawe.
palinologija, -e ` ‰gr~. palynein posipati,
v. -logijaŠ bot. deo botanike, nauka koja prou~a-
va polen i spore biqaka.
palir, -ira, m, mn. paliri, gen. mn. palira
‰nem. Palier, PallierŠ gra|evinski poslovo|a,
upravnik radova na gra|evini; pomo}nik (po-
verenik) glavnog preduzima~a. x palirov, pa-
lirski.
palisad, -ada m = palisada, -e ` ‰fr. palissa-
de, prema lat. palus kolacŠ 1. prepreka od za{i-
qenih stubova zabodenih u zemqu uspravno
ili koso. 2. ograda od pro{}a (kolaca). x pa-
lisadni.
palisander, -a m ‰fr. palissandre od port.Š bot.
drvo crvenkastosme|e boje, Jacaranda, raste u
tropskoj Americi; upotrebqava se za fine sto-
larske radove, muzi~ke instrumente i sl.
palisandrovina, -e ` ‰v. palisanderŠ drvo
palisandra koje slu`i kao gra|a.
palifikacija, -e ` ‰nlat. palificatio, prema
lat.palus kolacŠ ogra|ivawe zemqi{ta {ipo-
vima da bi se spre~ilo odrowavawe i odno{e-
we zemqe.
palma, -e `, gen. mn. palmi ‰lat. palmaŠ bot.
drvo iz tropskih i suptropskih krajeva, viso-
kog nerazgranatog stabla, s dugim lepezastim
li{}em samo pri vrhu. x palmin, palmov.
palmeta, -e `, gen. mn. palmeta ‰fr. palmetteŠ
1. reqefni ukras na gr~kim svodovima u obli-
ku stilizovanog palminog li{}a ili gran~i-
ca. 2. pom. mala trougaona platforma izvan
trupa galije.
palmiped, -eda m, mn. palmipedi, gen. mn.
palmipeda ‰lat. palmipes, mn. palmipedes od pal-
ma dlan i pes nogaŠ 1. zool. ptica koja ima opnu
(ko`icu) za plivawe, ptica sa sraslim prsti-
ma, plovu{a (patke, pingvini, pelikani i sl.).
2. anat. onaj koji ima srasla dva ili vi{e pr-
stiju na nogama.
palmtop, -a m, mn. -i ‰engl. palmtop od palm
dlan, v. laptopŠ ra~. kompjuter sasvim malih
razmera, xepni kompjuter.
palor, -ora m ‰lat. pallorŠ med. bledilo, pre-
bledelost, simptom mnogih oboqewa.
888
pampa
paloterapija, -e ` ‰gr~. pallein tresti, v. tera-
pijaŠ med. metod le~ewa nervnog sistema putem
uvo|ewa mehani~ke energije, vibroterapija.
palo{, -a m ‰ma|. pallosŠ duga~ka i {iroka
dvosekla sabqa.
palp, -a m ‰engl. pulpŠ kwige, novine, ~aso-
pisi i sl. senzacionalisti~ke sadr`ine; pet-
para~ka literatura.
palpabilan, -lna, -lno ‰lat. palpabilisŠ 1.
med. koji se mo`e ustanoviti pipawem (palpa-
cijom), opipqiv. 2. fig. o~igledan, jasan, razu-
mqiv.
palpabilnost, -osti ` ‰v. palpabilanŠ 1.
svojstvo onoga {to mo`e da se oseti pipawem,
opipqivost. 2. fig. svojstvo onoga {to se lako
uo~ava, {to je o~igledno.
palpacija, -e ` ‰lat. palpatioŠ metod pregle-
da bolesnika pri kojem se delovi tela pipaju
{akom i vrhovima prstiju radi postavqawa
dijagnoze.
palpirati, palpiram, 3. l. mn. palpiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. palpareŠ med. pregledati me-
todom palpacije, pipati, ispipavati.
palpitacija, -e ` ‰lat. palpitatioŠ 1. fiziol.
ubrzano kucawe srca, lupawe srca, poja~ani
puls. 2. treperewe, drhtawe, uzbu|enost.
palpitirati, palpitiram, 3. l. mn. palpi-
tiraju nesvr{. ‰lat. palpitareŠ med. kucati, udara-
ti (o srcu, krvnim sudovima, mi{i}ima), pul-
sirati; drhtati, treperiti, trzati se.
palto, -oa m, mn. paltoi, gen. mn. paltoa ‰fr.
paletotŠ mu{ki crni ogrta~ starinskog kroja,
uskog struka.
paludizam, -zma m ‰lat. palus, gen. paludis ba-
ra, mo~varaŠ med. malarija, barska groznica.
pama, -e `, gen. mn. pama ‰australijski abo-
rixinskiŠ vrsta zmije otrovnice, Bungarus fa-
sciatus.
pamjat, -i ` ‰rus. pamàt⊠1. se}awe na koga
ili {ta, spomen, uspomena. 2. (Pamjat) ime
nove organizacije za negovawe ruske tradicije
u Moskvi. y vje~naja pamjat ve~na uspomena,
neka je ve~no se}awe na wega (re~i koje se upu-
}uju pokojniku).
pampa, -e `, gen. mn. pampi, nepr. pampas, -a m
‰{p. pampa od egz.Š geogr. velika travnata stepa
bez drve}a u Ju`noj Americi (Argentina).
pampeiro
pampeiro ‰port. pampeiroŠ v. pampero.
pampero, -a m, mn. pamperosi, gen. mn. pampe-
rosa ‰{p. pampero, v. pampaŠ hladan i jak vetar
koji duva u ravni~arskim podru~jima u Argen-
tini i Urugvaju.
pampersice, pampersica ` mn. ‰Pampers,
fabri~ko ime proizvodaŠ fine de~je pelene za
jednokratnu upotrebu.
pampur, -ura m, mn. pampuri, gen. mn. pampu-
ra ‰poreklo nejasnoŠ ~ep od plute za zatvarawe
boce; zapu{a~.
pamuk, -a m ‰tur. pamuk od pers. penbeŠ a. po-
znata biqka iz porodice slezova, Gossypium,
iz ~ijih plodova se dobija celulozno vlakno.
b. pamu~na vlakna, sirovina za proizvodwu
tekstila i vate. z mek kao pamuk izrazito me-
kog srca, blag, popustqiv.
pamuklija, -e ` ‰v. pamukŠ 1. zimska ode}a
od pamu~ne tkanine ili postavqena pamukom.
2. jastuk za bebe, obi~no puwen pamukom.
pamu~ni, -a, -o ‰v. pamukŠ koji je sa~iwen,
istkan od pamuka; koji se odnosi na pamuk.
pamflet, -a m, mn. pamfleti, gen. mn. pam-
fleta i pamflet, -eta m, mn. pamfleti, gen. mn.
pamfleta ‰engl. pamphlet od srlat. Pamphiletus,
naslov komedije u stihovima iz XII vekaŠ mawa
kwiga uvredqivog sadr`aja; ~lanak, bro{ura,
letak i sl. uperen protiv kakve osobe, pojave u
dru{tvu ili dr`avi i sl.; klevetni~ki napis.
x pamfletski.
pamfletist(a), -e m, mn. pamfletisti ‰v.
pamfletŠ autor, sastavqa~ pamfleta.
Pan, -a m ‰gr~. PanŠ mitol. u starogr~koj mi-
tologiji bog {uma, pa{waka, stada i pastira, s
kozjim nogama, repom i rogovima. z Panova
frula siringa (v.).
pan, -a m, vok. pane, mn. panovi, gen. mn. panova
‰poq., ~e{. panŠ gospodin; gospodar, velika{.
pan-, panto- ‰gr~. pas sav, pan sve; svakiŠ kao
prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na sve,
svakoga; sav, svaki; sveobuhvatan, sveop{ti.
panavizija, -e ` (uob. panavizija, -e) ‰v.
pan-, engl. vision pogledŠ jedna od najnovijih
tehnika snimawa filma za {iroko platno,
gledaocu pru`a obuhvatniju sliku.
panagija, -e ` ‰v. pan-, gr~. hagios svetiŠ rel.
1. presveta, najsvetija: epitet Bogorodice. 2.
panaceja
ikonica Bogorodice ili Hrista koju episkop,
pored krsta, nosi na prsima kao znak episkop-
skog dostojanstva, enkolpion (2).
pana|ur, -a m ‰tur. panay›r od ngr~. panegyriŠ
va{ar, pazar, sajam. x pana|urski.
panakamilavka, -e ` = parakamilavka (v.).
panama, -e i panama, -e ` ‰prema dr`avi
PanamaŠ 1. platno posebno tkano za toplu kli-
mu. 2. vez koji nastaje me|usobnim preplita-
wem dveju ili vi{e niti potke sa isto toliko
niti osnove (panamski vez). 3. letwi {e{ir
{irokog oboda na~iwen od vlakana palme. 4.
zast. velika prevara uz podmi}ivawe, skandal,
afera.
panamerikanizam, -zma m ‰v. pan-, amerika-
nizamŠ te`wa da se ostvari politi~ka, eko-
nomska, privredna i kulturna povezanost dr-
`ava Severne, Sredwe i Ju`ne Amerike.
panarabizam, -zma m ‰v. pan-, arabizamŠ te-
`wa za politi~kim, ekonomskim, privrednim,
kulturnim ujediwewem ili saradwom svih
arapskih naroda.
panarapski, -a, -o ‰v. panarabizamŠ koji se
odnosi na panarabizam; koji pripada svim
Arapima, svearapski.
panaricijum, -a i panaricij, -a m ‰lat. pa-
nariciumŠ med. akutna gnojna upala na prstu po-
red nokta, izra`ena otokom i jakim bolom, ku-
kac, poganac.
panateneje, -eja ` mn. ‰gr~. PanathenaiaŠ ist.
velika starogr~ka svetkovina, slavila se sva-
ke ~etvrte godine `rtvama, pohodima (povorka
prikazana na frizu Partenona) i sportskim
takmi~ewima u ~ast bogiwe Atene. x panate-
nejski.
panafrikanizam, -zma m ‰v. pan-Š poli-
ti~ki pokret koji ima za ciq ujediwewe svih
afri~kih dr`ava i naroda u federalnu ili
konfederalnu politi~ku zajednicu.
pana(h)ija, -e ` ‰ngr~. panagiaŠ crkv. kuvana
za{e}erena p{enica koja se slu`i prilikom
odre|enih obreda (pogreba, slave) kod pravo-
slavaca, koqivo, `ito.
panaceja, -e i panaceja, -e ` ‰gr~. panakeia,
v. pan-, akeisthai le~itiŠ lek koji le~i sve bole-
sti; sredstvo koje navodno mo`e pomo}i u sva-
koj prilici.
889
pana{ira
pana{ira, -e ` ‰fr. panachure, v. pana{ira-
tiŠ bot. biqna bolest, pojava belo`u}kasto pe-
gavih listova, zbog nedostatka hloroplasta.
pana{irawe, -a s ‰v. pana{iratiŠ pol. iz-
borni sistem prema kome bira~ nije vezan za
kandidatsku listu, ve} je mo`e kombinovati s
drugim kandidatima.
pana{irati, pana{iram, 3. l. mn. pana{i-
raju nesvr{. ‰fr. panacherŠ ukra{avati, ulep{a-
vati raznobojnim prugama, {arati, kititi.
panvavilonizam, -zma m ‰v. pan-, VavilonŠ
mi{qewe po kome sve religije i celokupna
kulturna ba{tina starog sveta vode poreklo
iz sumersko-vavilonske religije.
panvitalizam, -zma m ‰v. pan-, vitalanŠ
filoz.u~ewe po kome je `ivot u osnovi celog
svemira.
Pangea, -ee ` ‰gr~. pan sve, ge zemqaŠ geol.
hipoteti~na jedinstvena kopnena masa koja se
pre oko 200 miliona godina razdvojila na Gon-
dvanu (v.) i Lauraziju (v.).
pangermanizam, -zma m ‰v. pan-, germani-
zamŠ politi~ka doktrina u XIX veku, te`wa za
ujediwewem svih germanskih naroda pod
vo|stvom Nema~ke.
pangermanist(a), -e m, mn. pangermanisti
‰v. pan-, germanist(a)Š pristalica, zagovornik
pangermanizma.
pangermanski, -a, -o ‰v. pan-, germanskiŠ
koji se odnosi na sve germanske narode, op{te-
germanski.
pangolin, -ina m, mn. pangolini, gen. mn.
pangolina ‰hind. pangolinŠ zool. primitivni si-
sar bez zuba i prekriven quskama, quskavac,
Pholidota, `ivi na jugu Azije i u Africi.
panda, -e `, gen. mn. pandi ‰fr. panda od ne-
palskogŠ zool. 1. vrsta sisara iz porodice raku-
na, Ailurus fulgens. 2. zver nalik na medveda, cr-
ne ili `ute boje, Ailuropoda melanoleuca, koja
`ivi u predelima Kine i Tibeta, himalajski
medved.
pandan, -ana m, mn. pandani, gen. mn. pandana
‰fr. pendantŠ predmet, pojava, oblik, osoba i sl.
koji se mo`e uporediti sa nekom drugom; ono
{to je sli~no ne~em drugom, {to se dopuwuje
ili podudara; up. analogan, ekvivalent.
890
Pandora
pandantiv, -iva m ‰fr. pendentifŠ arhit. deo
loptastog svoda izme|u velikih lukova koji
omogu}uje postavqawe kupole na osnovicu.
Pandekta, -e ` ‰lat. Pandectae od gr~. pandek-
tes koji sve sadr`i u sebiŠ prav. 1. u doba cara
Justinijana, zbornik koji sadr`i propise sta-
rog rimskog prava. 2. u sredwem veku naziv za
celokupno rimsko gra|ansko pravo.
pandektist(a), -e m, mn. pandektisti ‰v.
PandektaŠ prav. stru~wak, poznavalac pandek-
ta.
pandemija, -e ` ‰gr~. pandemios koji se ti~e
celog naroda, v. pan-, demosŠ med. epidemija ve-
likih razmera, koja zahvata vi{e zemaqa, kon-
tinenata, ili ~itav svet.
pandemi~an, -~na, -~no ‰v. pandemijaŠ koji
zahvata ~itav narod; ra{iren u celoj dr`avi,
kontinentu ili na celoj Zemqi.
pandemonijum, -a i pandemonij, -a m ‰nlat.
pandemonium, v. pan-, demonŠ 1. prebivali{te
zlih duhova, podru~je krajwe pokvarenosti,
bezakowa i zla; pakao. 2. kwi`. u Miltonovom
Izgubqenom raju, prestonica pakla, sagra|ena
po Sataninoj naredbi. 3. fig. sveop{ta gu`va,
mete`, uzbuna.
pandijatonika, -e `, dat. pandijatonici ‰v.
pan-, dijatonikaŠ muz. u savremenoj muzici,
slobodna i ravnopravna upotreba svih sedam
tonova dijatonske lestvice bez obzira na wi-
hove me|usobne funkcionalne odnose.
pandit, -a m ‰engl. pandit, prema sanskr. pandi-
taŠ 1. titula indijskog, posebno bramanskog na-
u~nika koji se bavi prou~avawem starih san-
skrtskih tekstova. 2. naziv za u~ene qude u In-
diji; nau~nik, u~ewak.
pandi{paw, -a m i pandi{pawa, -e ` v. pa-
ti{paw.
Pandora, -e ` ‰gr~. Pandora, prema gr~. v.
pan-, doron poklonŠ mitol. u gr~koj mitologiji,
prva `ena na zemqi, obdarena svim dra`ima,
darovima i lepotom, koju je stvorio Hefest po
Zevsovom nare|ewu kao osvetu za Prometejevu
kra|u vatre; nosila je posudu iz koje su iza{la
sva zla ovog sveta. z Pandorina kutija fig. iz-
vor silnih i nepredvidivih nevoqa i sva|a;
pogubni, kobni dar.
pandur
pandur, -ura m, mn. panduri, gen. mn. pandura
‰ma|. pandurŠ 1. ist. a. stra`ar koji ~uva red u
naseqenim podru~jima. b. naoru`ani ~uvar i
pratilac hrvatskih i slavonskih plemi}a
(XVII i XVIII vek). 2. fig. pej. izvr{iteq gru-
bog nasiqa ili samovoqe predstavnika vla-
sti, slepi sluga despotizma. 3. `arg. policajac.
x pandurov, pandurski.
pandura, -e (uob. bandura, -e) ` ‰gr~. pando-
uraŠ muz. 1. u staroj Gr~koj `i~ani instrument
s dugim vratom. 2. vrsta mandoline iz XVI i
XVII veka.
panevropeizam, -zma m ‰v. pan-, EvropaŠ 1.
pol. ekonomsko-politi~ki pokret ~iji je ciq
zajednica svih evropskih naroda i dr`ava. 2.
lingv. re~ ili izraz koji se upotrebqava po ~i-
tavoj Evropi.
panevropski, -a, -o ‰v. pan-Š koji obuhvata
sve zemqe Evrope, sveevropski, op{teevrop-
ski.
panegiptijanizam, -zma m ‰v. pan-, EgipatŠ
mi{qewe po kojem se u religiji starih Egip-
}ana nalaze svi elementi kasnijih tzv. œvi-
{ihΠreligija.
panegirik, -a m, mn. panegirici, gen. mn. pa-
negirika ‰gr~. panegyrikos, prema panegyris sve-
~ani skup celog naroda, svetkovinaŠ 1. pohval-
ni govor, pesma ili natpis; hvalospev, slavo-
pojka. 2. fig. nekriti~ko, preterano hvaqewe
koga ili ~ega.
panegirist(a), -e m, mn. panegiristi ‰v. pa-
negirikŠ onaj koji dr`i pohvalne besede u sla-
vu koga ili ~ega; onaj koji preterano hvali i
veli~a (koga, {ta).
panegiri~an, -~na, -~no ‰v. panegirikŠ koji
je u duhu panegirika, namewen slavqewu koga
ili ~ega, neobuzdano pohvalan.
panegiri~ar, -a, m ‰v. panegirikŠ v. panegi-
rist(a).
panegoizam, -zma m ‰v. pan-, egoizamŠ sveop-
{ti egoizam; ube|ewe pojedinca da je on sam
mera svih stvari.
panel, -a m, mn. paneli, gen. mn. panela ‰engl.
panel od fr. panneau, v. panoŠ 1. gra|. pravougao-
na plo~a od drveta ili plastike koja ~ini deo
neke povr{ine ili je prekriva (na zidu, vrati-
ma i sl.). 2. plo~a na kojoj se nalaze instrumen-
panirati
ti ili drugi kontrolni ure|aji. 3. deo sektora
u rudniku, pravougaonog ili kvadratnog obli-
ka, odvojen od ostalih monolitima rude koja se
kopa. 4. mn. komadi raznobojnih tkanina umet-
nuti u haqinu. y panel-plo~a drvena plo~a
od slepqenih letvica, oblepqena sa obe stra-
ne furnirom; panel-diskusija javna diskusi-
ja u kojoj u~estvuje vi{e osoba i na kojoj se ras-
pravqa o nekom aktuelnom problemu; pa-
nel-anketa metoda pra}ewa pona{awa i mi-
{qewa na odabranom uzorku ispitanika; pa-
nel-uzorak slu~ajno odabran uzorak.
panela, -e ` ‰ital. pannelloŠ v. panula.
panelirati, paneliram, 3. l. mn. paneliraju
svr{. i nesvr{. ‰v. panelŠ oblagati drvenim plo-
~ama, panoima, oplatama. 2. deliti na mala po-
qa, povr{ine. 3. ukrasiti haqinu {arenim
aplikacijama.
panelist(a), -e m, mn. panelisti (`. pane-
listkiwa, -e) ‰v. panelŠ u~esnik u panel di-
skusiji.
panenteizam, -zma m ‰gr~. pan en theo(i) sve
je u boguŠ filozofsko u~ewe koje nastoji da
spoji panteizam i teizam: svet je sadr`an u Bo-
gu, a Bog je u svemu.
panzootija, -e ` ‰v. pan-, gr~. zoon `ivoti-
waŠ op{ta sto~na zaraza.
paniberizam, -zma m ‰v. pan-Š pokret koji
propagira saradwu dr`ava i naroda na Piri-
nejskom (Iberskom) poluostrvu, kao i saradwu
[panije i Portugala s narodima Ju`ne i
Sredwe Amerike.
panika, -e `, dat. panici ‰fr. panique, prema
gr~. panikos Panov (verovalo se da bog Pan pla-
{i usamqene putnike)Š 1. iznenadan i nekon-
trolisan strah, katkad pra}en vikom i gala-
mom, naj~e{}e bez razloga; uznemirenost, po-
metenost, izbezumqenost. 2. op{ta pometwa i
nagla promena raspolo`ewa na berzi usled iz-
nenadnog pada pojedinih hartija od vrednosti.
panirati, paniram, 3. l. mn. paniraju svr{. i
paner, prema lat. panis hlebŠ kulin.
nesvr{. ‰fr.
(u)vaqati (komade mesa ili povr}a) u bra{no,
razmu}eno jaje i hlebne mrvice (prezle) radi
pr`ewa (pohovawa).
891
panislamizam
panislamizam, -zma m ‰v. pan-, islamŠ po-
kret za politi~ku i versku saradwu svih
islamskih naroda i dr`ava.
panislamist(a), -e m, mn. panislamisti ‰v.
pan-, islamŠ pristalica, zagovornik panisla-
mizma.
panihida, -e ` ‰gr~. pannychis, pannychidos
no}na sve~anostŠ rel. u pravoslavnoj crkvi
slu`ba za mrtve, opelo nad mrtvacem.
pani~an, -~na, -~no ‰v. panikaŠ koji je u vezi
s panikom; koji je pun panike, prepla{en, iz-
bezumqen. y pani~an strah stawe iznenadnog,
neopravdanog i nekontrolisanog straha.
pani~ar, -a m (`. pani~arka, -e, dat. pani-
~arki) ‰v. panikaŠ onaj koji izaziva paniku,
onaj koga lako obuzima panika; kukavica, stra-
{qivac. x pani~arski.
pani~iti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. panikaŠ
prepustiti se panici; {iriti paniku.
pank, -a m ‰engl. punk propalicaŠ 1. pokret
mladih, ponikao u V. Britaniji krajem 70-ih
godina, zasnovan na razo~aranosti i apatiji,
uz no{ewe pocepane i prqave ode}e, upadqivu
{minku, bu{ewe tela kop~ama, lancima, min-
|u{ama. 2. pank (rok) u popularnoj muzici,
varijanta roka s o{trim tonovima, monotonim
ritmom, ponavqawem istih motiva.
pankalizam, -zma m ‰v. pan-, gr~. kallos lepo-
taŠ filoz. u~ewe po kome je osnova svega lepota
kao sveobuhvatna kategorija stvarnosti.
panker, -a m ‰v. pankŠ pripadnik, pristali-
ca pank pokreta. x pankerski.
pankratija, -e ` i pankration, -a m ‰gr~.
pankration, v. pan-, kratos snagaŠ u staroj Gr~koj,
kombinacija rvawa i boksa ({akawa); atletska
disciplina uvedena na HHÇÇÇ olimpijskim
igrama.
pankreas, -a m ‰gr~. pankreas v. pan-, kreas
mesoŠ anat. `lezda u trbuhu koja lu~i insulin i
druge sokove neophodne za varewe, pod`elu-
da~na `lezda, gu{tera~a. x pankreasni.
pankreatitis, -a m ‰v. pankreas, -itisŠ med.
zapaqewe gu{tera~e.
panlogizam, -zma m ‰v. pan-, gr~. logos re~,
razumŠ filoz. u~ewe Hegelovo po kome sve {to
postoji jeste racionalno i sve {to je racio-
nalno postoji.
892
panpsihizam
panmelanizam, -zma m ‰v. pan-, gr~. melas
crnŠ pol. u Americi i u Africi, pokret otpora
qudi crne rase protiv belaca.
panmiksija, -e ` ‰v. pan-, gr~. mixis me{a-
weŠ biol. nesmetano razmno`avawe svake jedin-
ke sa svakom u populaciji, {to mo`e dovesti
do sni`avawa biolo{kih kvaliteta vrste.
pano, -oa m, mn. panoi, gen. mn. panoa ‰fr. pan-
neau od klat. pannellus, dem. od lat. pannus komad
suknaŠ 1. arhit. ravna povr{ina ili privreme-
no postavqena plo~a koja slu`i za izlagawe
tekstova, oglasa, crte`a i sl. 2. svaki ukra{e-
ni deo gra|evine; naslikano prozorsko okno.
3. {iroko sedlo na kome artisti u jahawu po
cirkusima ja{u stoje}i.
panoplija, -e ` ‰v. pan-, gr~. hoplon oru`jeŠ
1. potpuno vite{ko ili vojni~ko naoru`awe
pe{adije u staroj Gr~koj. 2. zbirka oru`ja po-
stavqena na zidu.
panoptikum, -a m ‰nem. Panoptikum, v. pan-,
optikaŠ 1. muzej vo{tanih figura i razli~i-
tih umetni~kih predmeta, retkosti i znameni-
tosti. 2. skup, niz raznolikih predmeta.
panorama, -e ` ‰v. pan-, gr~. horama pogled,
prizorŠ 1. vidik {irokog i prostranog prede-
la (obi~no s uzvi{enog mesta), pogled koji se
pru`a na sve strane. 2. fig. `iv, jasan, celovit
prikaz, pregled (umetnosti, dru{tva, doga|a-
ja). 3. zast. mehanizam u kojem se slike maweg
formata prikazuju pod uveli~avaju}im sta-
klom. 4. voj. opti~ki instrument, deo ni{an-
ske sprave: omogu}uje merewe uglova na terenu
u svim pravcima oko oru`ja.
panoramski, -a, -o ‰v. panoramaŠ koji se od-
nosi na panoramu, koji je izra|en kao panora-
ma. y panoramski snimak snimak postignut
okretawem filmske ili televizijske kamere
oko svoje ose.
panoftalmitis, -a m ‰v. pan-, gr~. ophthal-
mos okoŠ med. zapaqewe oka pra}eno bolom i
gnojewem.
panpsihizam, -zma m ‰v. pan-, psiha, psihi-
zamŠ 1. filoz. metafizi~ko shvatawe prema ko-
jem sve stvari u svetu imaju du{u, sve {to po-
stoji je oduhovqeno. 2. pretpostavka o postoja-
wu jedne op{te du{e sveta.
panpsihist(a)
panpsihist(a), -e m, mn. panpsihisti ‰v.
panpsihizamŠ zagovornik, pristalica panpsi-
hizma.
panseksualizam, -zma m ‰v. pan-, seksualanŠ
psihoanaliti~ka teorija prema kojoj se sve
qudske delatnosti i psiholo{ke pojave izvo-
de iz seksualnog nagona; polni nagon smatra se
osnovom celokupnog du{evnog `ivota.
pansion, -ona m, mn. pansioni, gen. mn. pan-
siona ‰fr. pensionŠ 1. gostionica koja pru`a i
sme{taj i hranu; mawi hotel. 2. zavod u kojem
pitomci pored nastave imaju obezbe|en stan i
hranu. y puni pansion no}ewe, doru~ak, ru-
~ak i ve~era u hotelu (za razliku od polupan-
siona).
pansionat, -ata m, mn. pansionati, gen. mn.
pansionata ‰fr. pensionnatŠ v. pansion.
panslavizam, -zma m ‰v. pan-, srlat. Slavus
SlovenŠ pokret koji te`i za politi~kim i kul-
turnim ujediwewem svih slovenskih naroda.
panslavist(a), -e m, mn. panslavisti ‰v. pan-
slavizamŠ pristalica panslavizma. x pansla-
visti~ki.
pansofija, -e ` ‰v. pan-, gr~. sophia mudrostŠ
sveobuhvatno izlagawe celokupnih qudskih
znawa; sveznawe, sveznala{tvo, svemudrost.
panspermija, -e ` ‰v. pan-, spermaŠ 1. rel.
mitol.svetkovina ra|awa novog `ivota povo-
dom kratkodnevice (22. decembra), u hri{}an-
stvu vezana za sv. Luciju. 2. teorija {vedskog
fizi~ara Arenijusa (1859–1927) po kojoj se
klice `ivih bi}a mogu prenositi s jednog ne-
beskog tela na drugo.
pantagana, -e ` ‰venec. pantegana od gr~. pon-
tikosŠ pokr. pacov, {takor.
pantagruelski, -a, -o ‰fr. Pantagruel, Rable-
ov kwi`evni junakŠ pohlepan, pro`drqiv, ne-
zasit. y pantagruelski ru~ak, pantagruel-
ski obed ru~ak, obed sa ogromnom koli~inom
hrane.
pantalon, -ona m, mn. pantaloni, gen. mn. pan-
talona ‰ital. Pantalon, nadimak za Venecijance,
prema sv. PantaleonuŠ 1. u italijanskoj kome-
diji del arte lik bogatog, senilnog i zaqubqe-
nog starca, koga svi varaju i ismevaju (jedini
je na sceni nosio duge crvene pantalone i cr-
pantomima
vene papu~e). 2. fig. komedija{, lakrdija{, {a-
qiv~ina.
pantalone, -ona ` mn. ‰fr. pantalon, v. panta-
lonŠ 1. dowi deo mu{kog odela, ~ak{ire. 2.
otvori na kesonu za izbacivawe peska i drugog
iskopanog materijala.
panta rei v. panta rei.
panteizam, -zma m ‰v. pan-, teizamŠ rel. filoz.
u~ewe u kojem se bog poistove}uje sa priro-
dom, a priroda se posmatra kao ogledalo bo-
`anstva; sve {to postoji jeste Bog.
panteist(a), -e m, mn. panteisti ‰v. pantei-
zamŠ pristalica panteizma. x panteisti~ki.
panteon, -ona m, mn. panteoni, gen. mn. pante-
ona ‰v. pan-, gr~. theos bo`anskiŠ 1. ist. a. hram
posve}en svim bogovima. b. zajedni~ki naziv
za sve bogove u nekoj mnogobo`a~koj veri. 2.
(Panteon) hram kru`nog oblika s kupolom u
Rimu, koji je 120–124. godine n. e. podigao car
Hadrijan. 3. zgrada u koju se prenose ostaci
slavnih qudi neke zemqe.
panter, -era m, mn. panteri, gen. mn. pantera
‰lat. panthera od gr~. pantherŠ 1. zool. krvolo~na
zver, Felis pardus, iz porodice ma~aka, poznata
po hitrini i elasti~nosti. x panterski.
pantqika, -e ` (neob. pantlika, -e `) ‰nem.
Bandl, dem. od BandŠ vrpca, traka.
panto- v. pan-.
pantograf, -a m ‰v. panto-, -grafŠ 1. tehn. ma-
{ina za mehani~ko preno{ewe, uve}avawe ili
umawivawe planova, crte`a, karata, uzoraka
tkanina itd. 2. ure|aj za prenos struje na elek-
tri~nim lokomotivama, trola ~etvrtastog ob-
lika.
pantografisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
pantografŠ smawi(va)ti ili uve}a(va)ti pan-
tografom kakvu sliku, crte`, kartu i sl.
pantokrator, -a m ‰gr~. pantokrator, v. pan-
to-, gr~. kratos snaga, vladavinaŠ 1. naziv za vr-
hovnog boga, posebno za Zevsa u gr~koj mitolo-
giji; svemo}nik, svedr`iteq, svevladar. 2. u
pravoslavnoj crkvi naziv za Hrista, ~est mo-
tiv crkvene ikonografije.
pantomim v. pantomimi~ar.
pantomima, -e ` ‰v. panto-, gr~. mimos glu-
mac, mimi~arŠ 1. dramska predstava u kojoj se
glumci slu`e samo pokretima tela i mimikom,
893
pantomimi~ar
bez govora. 2. fig. izra`avawe misli gestovi-
ma, bez re~i.
pantomimi~ar, -a m ‰v. pantomimaŠ umet-
nik koji izvodi pantomimu.
pantomimi~ki, -a, -o i pantomimski, -a,
-o ‰v. pantomimaŠ 1. koji se odnosi na pantomi-
mu. 2. iskazan pokretima, bez re~i.
pantofag, -aga m, mn. pantofazi, gen. mn. pan-
tofaga ‰v. panto-, -fagŠ biol. bi}e koje ne bira
hranu, sva{tojed, sve`der.
pantofagija, -e ` ‰v. pantofagŠ konzumira-
we svake vrste hrane bez razlike.
pantofle, pantofli ` mn. ‰nem. PantoffelŠ me-
ka i udobna obu}a koja se nosi u ku}i, papu~e.
pantofobija, -e ` ‰v. panto-, -fobijaŠ bole-
stan strah od svega; od svih stvari i doga|aja.
panturanizam, -zma m ‰v. pan-, turanskiŠ
pol. te`wa za ujediwewem svih turanskih na-
roda (Turaka, Azerbejxanaca, Turkmena, Uzbe-
ka itd.).
pantufle, pantufli ` mn. v. pantofle.
panula, -e ` ‰dalmatska re~, od lat. pinnulaŠ
naprava za ribolov iz plovila u pokretu: uzi-
ca o kojoj vise niti s udicama i olovnim tego-
vima, povlaka, panela.
panus, -a m ‰lat. pannusŠ med. hroni~na upala
povr{inskih slojeva ro`wa~e.
panharmonikon, -a m ‰v. pan-, gr~. harmoni-
kos skladanŠ muz. instrument koji ujediwuje u
sebi vi{e duva~kih instrumenata.
panharmoni~an, -~na, -~no ‰v. pan-, gr~. har-
monikos skladanŠ savr{eno skladan, potpuno
usagla{en.
panhelenizam, -zma m ‰v. pan-, helenizamŠ
pol. te`wa za ujediwewem svih Grka u jednu dr-
`avu, pokret nastao u XIX veku.
panhelenion, -ona m ‰v. pan-, HeleniŠ 1.
hram vrhovnog boga Zevsa Panheleniosa, tj. bo-
ga koga po{tuju svi Grci. 2. dr`avni savet u
novoj Gr~koj, osnovan 1828. godine.
panhristijanizam, -zma m ‰v. pan-, Hri-
stosŠ pokret koji te`i jedinstvu hri{}anskih
crkava.
panhromati~an, -~na, -~no i panhromat-
ski, -a, -o ‰v. pan-, hromati~anŠ fot. osetqiv za
sve boje spektra i sposobnost wihovog repro-
894
papa
dukovawa (o plo~i, filmu); up. ortohromati-
~an.
pancer, -a m ‰nem. Panzer, v. pancirŠ ist. vr-
sta nema~kog tenka u Drugom svetskom ratu.
pancerica, -e ` ‰v. pancirŠ vrsta posebne
obu}e za skijawe.
panceta v. pan~eta.
pancir, -ira m, mn. panciri, gen. mn. pancira
‰nem. Panzer oklop, ital. pancieraŠ 1. u sredwem
veku ko{uqa pletena od `ice, za za{titu od
rawavawa ma~em ili kopqem. 2. voj. za{titni
neprobojni prsluk, od keramike, sintetike i
drugih materijala (‹ ko{uqa). 3. oklop ratnih
brodova.
pancirni, -a, -o ‰v. pancirŠ koji je izra|en
kao pancir, oblikovan ili krojen od pancira.
y pancirna ko{uqa v. pancir (2).
pancitopenija, -e ` ‰v. pan-, citopenijaŠ
med. sni`ewe vrednosti svih triju krvnih }e-
lija (leukociti, eritrociti, trombociti) u
perifernoj krvi ispod normalnih vrednosti;
naj~e{}i uzrok je oboqewe ko{tane sr`i.
pan~aratra, -e ` ‰sanskr. pancaratra koji tra-
je pet no}iŠ ime stare teisti~ke sekte u Indi-
ji, obnovqene u XII veku n. e.
Pan~atantra, -e ` ‰sanskr. pancatantra pe-
tokwi`jeŠ kwi`. staroindijska zbirka po-
u~nih pri~a i basni, posredstvom persijskih
prevoda poznata i evropskim narodima.
pan~eta, -e `, gen. mn. pan~eta ‰ital. pancetta
od pancia trbuhŠ 1. slanina pro{arana mesom,
bekon. 2. meso s trbuha ribe, naro~ito tune, tr-
bu{ina.
pan~ingbol, -a m ‰engl. punching ball lopta
za udaraweŠ sp. ko`na lopta ili vaqak za uve-
`bavawe udarca kod boksera, na elasti~nom
postoqu ili pri~vr{}ena u`etom za pod i ta-
vanicu.
pawa, -e ` ‰ital. pane hlebŠ 1. hleb. 2. `arg.
hrana uop{te.
paor, -a m, mn. -i, gen. mn. paora (`. paorka,
dat. paorki) ‰nem. BauerŠ pokr. seqak. x paorski.
papa i papa m indekl. (samo u vok.) ‰nem. Papa
od fr. papaŠ u de~jem i familijarnom jeziku:
tata, otac.
papa, -e `, dem. papica, -e ` ‰ital. pappaŠ fam.
pokr. ka{a, ka{ica; de~ja hrana.
papa
papa, -e i papa, -e m ‰gr~. papas od pappas ta-
ta, up. popŠ vrhovni poglavar rimokatoli~ke
crkve, rimski biskup, koji se smatra nasled-
nikom sv. Petra. x papski i papinski.
papabilan, -lna, -lno ‰ital. papabileŠ (o
kardinalu) koji ima izgleda da bude izabran
za papu.
papabili, -ila m mn. ‰ital. papabiliŠ kardi-
nali za koje se pretpostavqa da bi mogli biti
izabrani za papu, kandidati za papu.
papaverin, -ina m ‰lat. papaver makŠ farm. je-
dan od alkaloida opijuma, koristi se kao sred-
stvo protiv gr~eva.
papagaj, -aja m, mn. papagaji, gen. mn. papagaja
m ‰tur. papagai od ar. babbaga’ od pers. bapguaŠ 1.
zool. tropska ptica iz reda papagaja, Psittacifor-
mes, {arenog perja, prepoznatqivog jakog i sa-
vijenog kquna; ima ih oko 350 vrsta, raspro-
strawene u Aziji, Africi i Americi; neke
opona{aju qudski govor. 2. fig. onaj koji samo
ponavqa tu|e re~i. x papagajski.
papagajke v. papagaj-cange.
papagaj-cange, -i ` mn. ‰v. papagajŠ vrsta za-
krivqenih kqe{ta kojima se prite`u matice.
papagaj-cangle v. papagaj-cange.
papaz, -a m ‰tur. papaz od gr~. pappas tata, up.
popŠ 1. sve{tenik. 2. figura kraqa u kartama.
papazjanija, -e ` ‰tur. papaz yahnisi popova
janija, v. papaz, janijaŠ 1. a. ov~ije meso sa crve-
nim lukom i za~inima. b. ~orbasto jelo od mesa
i raznog povr}a. 2. fig. pej. smesa svega i sva~e-
ga, zbrka, me{avina, {areni{; zbrka misli,
nespretno izlagawe.
papaja, -e ` ‰{p. papaya od egz.Š bot. drvo
tropskih krajeva, Carica papaya, iz porodice
Caricaceae, sa so~nim okruglim plodom.
papalina, -e i papalina, -e ` ‰venec. papali-
naŠ zool. vrsta sitne morske ribe, Clupea sprat-
tus, gavica, gaovica.
papamobil, -a i papamobil, -ila m ‰v. papa,
(auto)mobilŠ specijalni, visoki blindirani
automobil u kojem se vozi papa.
paparaco, paparaca m, mn. paparaci ‰ital.
paparazzo, po prezimenu fotoreportera u Fe-
linijevom filmu œSlatki `ivotŒŠ fotorepor-
ter koji nastoji da snimi javne li~nosti u ne-
papilomatoza
svakida{wim, intimnim situacijama za po-
trebe senzacionalisti~ke {tampe.
papata~i, -a~a m mn. ‰ital. pappataciŠ mali
no}ni insekti, Phlebotomus papattassi, flebo-
tomi, prenosioci raznih bolesti. y papata-
~i-groznica med. kratkotrajna zarazna virusna
bolest letwih meseci, prenose je papata~i.
papatest, -a m ‰prema ameri~kom lekaru G.
Papanikolauu (Papanicolau, 1883–1962)Š med.
metoda ranog utvr|ivawa karcinoma grli}a
materice.
Papen, -ena m ‰Denis Papin, francuski fi-
zi~ar i lekar, 1647–1712Š u: y Papenov lonac
fiz. hermeti~ki zatvoren sud u kome se, zbog
pove}anog pritiska, voda mo`e zagrejati pre-
ko 100 ¿S.
papendekl, -a m ‰nem. PappendeckelŠ pokr. de-
beo papir, karton, slepqena hartija.
paperta, -e `, gen. mn. paperti ‰gr~. para- (v.)
i lat. porta lat. pars aperta otvoreni deoŠ 1. u sta-
rim hri{}anskim hramovima mesto za one koji
su iskqu~eni iz crkve ili jo{ nisu primili
hri{}anstvo. 2. predvorje, predwi deo crkve,
priprata.
papesa v. papisa.
papizam, -zma m ‰v. papa, -izamŠ a. vladavina
pape, papstvo, papinstvo. b. u~ewe rimokato-
li~ke crkve o papi kao Hristovom namesniku
na zemqi i o wegovoj nepogre{ivosti u pita-
wima vere.
papila, -e ` ‰lat. papillaŠ anat. a. ispup~ewe
na sluzoko`i jezika, organ ukusa. b. bradavica,
kvr`ica. v. grudna bradavica, mamila.
papilaran, -rna, -rno ‰lat. papillaris, v. pa-
pilaŠ bradavi~ast.
papilionacee, -ea `, mn. ‰nlat. papilionaceae
od lat. papilio leptirŠ bot. leptiraste biqke,
leptirwa~e.
papilozan, -zna, -zno ‰nlat. papillosus, v. pa-
pilaŠ bradavi~av, kvr`i~ast, koji ima kvr`i-
ce sli~ne bradavicama.
papilom, -oma m, mn. papilomi, gen. mn. pa-
piloma ‰v. papilaŠ med. benigni, zrnast, tvrd
izra{taj ko`e i sluzoko`e, odstrawuje se hi-
rur{ki.
papilomatoza, -e ` ‰v. papilom, -ozaŠ med.
pojava brojnih papiloma u isto vreme.
895
papilotna
papilotna, -e `, gen. mn. papilotni ‰fr. pa-
pilloteŠ komad hartije, tkanine ili metalni va-
qak oko kojeg se namota pramen da bi kosa bila
kovrxava, uvija~, vikler.
papinski, -a, -o v. papa.
papinstvo, -stva s ‰v. papaŠ vladavina pape,
papstvo.
papir, -ira m, mn. papiri, gen. mn. papira
‰gr~. papyrosŠ 1. materijal na kojem se pi{e,
{tampa, crta i sl., na~iwen od biqnih vlaka-
na, uglavnom drvene celulozne mase ili mase
od pamu~nih krpa, hartija. 2. a. komad takvog
materijala, list hartije. b. papirnat novac,
nov~anica. 3. raz. pismeni dokument slu`be-
nog karaktera; legitimacija. z tigar od papi-
ra ~ovek, stranka, nacija i sl. koja deluje pre-
te}i, ali je zapravo bezopasna.
papirma{e, -ea m ‰fr. papier mache sa`va-
kani papirŠ masa od papira pome{ana s lep-
kom, gipsom i kredom od koje se oblikuju razni
predmeti za dekoraciju.
papirnat, -a, -o ‰v. papirŠ 1. koji je od papi-
ra, papirni. 2. fig. a. koji postoji samo na pa-
piru, a ne ostvaruje se; neprakti~an, forma-
lan, nestvaran, neupotrebqiv. b. koji je bez
`ivota i neuverqiv (‹ likovi). z papirnati
tigar tigar od papira: v. papir.
papirnica, -e i uob. papirnica, -e ` ‰v.
papirŠ prodavnica u kojoj se prodaje hartija i
sve vrste pribora za pisawe, crtawe, slikawe
i sl.
papirologija, -e ` ‰v. papir, -logijaŠ 1. jed-
na od istorijskih nauka koja prou~ava sastav,
poreklo, starost, izradu i vrstu papira. 2. na-
uka koja prou~ava stare tekstove na papirusu.
3. pej. a. brige oko sre|ivawa papira, dokume-
nata, administrativnih formalnosti; biro-
kratija, birokratizirawe. b. dokumentacija,
spisi (o odre|enom predmetu).
papirus, -a m ‰gr~. papyrosŠ 1. bot. mo~varna
suptropska biqka, Cyperus papyrus. 2. a. harti-
ja za pisawe koja je u starom veku (Egipat,
Gr~ka, Rim) pravqena od te biqke. b. stari ru-
kopis na papirusu.
papisa, -e ` ‰v. papaŠ `ena papa.
papist(a), -e m, mn. papisti ‰v. papaŠ prista-
lica papizma.
896
para
papica, -e ` v. papa.
paprika{, -a i paprika{, -a{a m ‰ma|. pa-
prikas od na{eg paprikaŠ kulin. jelo od secka-
nog mesa sa dosta luka, za~iweno paprikom. z
napraviti od koga paprika{ {aq. premlati-
ti, poraziti, uni{titi koga.
papski, -a, -o v. papa.
pap-test, -a m v. papatest.
papula1, -e ` ‰lat. papulaŠ med. ispup~ewe na
ko`i, obi~no crvene boje; ko`ni mehuri}, bu-
buqica, pri{ti}.
papula2, -e ` ‰ngr~. papoulaŠ kulin. vrsta na-
maza od pasiranog gra{ka, za~iwenog uqem,
paprikom i biberom.
papulozan, -zna, -zno ‰nlat. papulosus, v. pa-
pula1Š med. bubuqi~av, bubuqi~ast, pri{tav.
papu~a, -e `, gen. mn. papu~a ‰tur. pabuc od
pers. paypu{Š 1. vrsta lagane obu}e koja se nosi
u ku}i, patika, pantofla, {lapa, natika~a. 2.
stepenica na ulazu u vozilo (vagon, tramvaj,
automobil, ko~iju i sl.), papu~ica. 3. ko~nica
{to se podme}e pod to~ak da bi se spre~ilo ne-
po`eqno pomerawe ili klizawe.
papu~ar, -a m ‰v. papu~aŠ 1. majstor koji pra-
vi i/ili prodaje papu~e. 2. iron. mu` koji je
pot~iwen `eni, papu~i}.
papu~ica, -e ` ‰v. papu~aŠ 1. dem. mala papu-
~a. 2. deo u vozilu kojom se reguli{u odre|ene
komande, pedala.
par- v. para-.
para- ‰gr~. para kod, pokraj, uz, premaŠ kao
prvi deo re~i u slo`enicama ozna~ava da je ne-
{to ~emu sli~no, da se javqa pored onoga {to
je regularno, redovno, da je drugi oblik ~ega,
da je zamena ili dodatak ~emu.
para, -e ` ‰tur. para od pers. pareŠ 1. sitan no-
vac, nov~i}. 2. stoti deo dinara. 3. mn. novac
uop{te. z pun para vrlo bogat; lepe pare ve-
liki novac, dobra zarada; le`ati na parama
biti vrlo bogat; biti tvrd na pari biti
{krt, tvrdica; nemati ni dve pare (ni pare u
xepu, ni prebijene pare) biti potpuno bez
novca; znam ga kao zlu paru poznajem ga po lo-
{im osobinama; ~uvati bele pare za crne da-
ne blagovremeno {tedeti za slu~aj nevoqe; pa-
ra na paru ide bogatom je najlak{e da zaradi.
-para
-para, -paran ‰lat. pario, parere roditiŠ kao
drugi deo re~i ozna~ava ono {to je vezano za
ra|awe (primipara, viviparan).
parabaza, -e ` ‰gr~. parabasis od parabainein
hodati pored ~ega, istupitiŠ u starogr~kom
pozori{tu, direktno obra}awe publici, iz-
van sadr`aja dramskog teksta.
parabelum, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda,
prema lat. parare pripremiti, bellum ratŠ veli-
ki automatski pi{toq.
parabola, -e ` ‰gr~. parabole od paraballein
staviti pored, uporeditiŠ 1. kwi`. a. vrsta
stilske figure; pore|ewe. b. alegorijska pri-
~a u kojoj se pore|ewem i prenesenim zna~e-
wem iznosi kakva pouka (npr. Isusove pri~e o
seja~u i semenu, bludnom sinu, o vinogradi-
ma). 2. geom. a. kriva linija drugog stepena, ku-
pin presek ~ija je svaka ta~ka podjednako uda-
qena od date ta~ke (fokusa) i date prave. 3. pu-
tawa ba~enog predmeta (artiqerijskog zrna,
lopte itd,); let u visokom luku.
paraboli~an, -~na, -~no ‰v. parabolaŠ 1. mat.
koji ima oblik parabole. 2. kwi`. koji ima pre-
neseno zna~ewe; alegori~an (v.).
paraboloid, -ida m ‰v. parabola, -oidŠ geom.
geometrijsko telo koje nastaje obrtawem para-
bole oko svoje ose.
paravan, -ana m, mn. paravani, gen. mn. para-
vana ‰fr. paraventŠ pokretni stoje}i zaklon ko-
ji {titi od pogleda, sastoji se iz jednog ili
vi{e delova i mo`e se preklapati; pomi~ni
zid, zaklon, {panski zid. 2. fig. ono {to slu`i
da prikrije prave delatnosti ili prave name-
re, maska, kamufla`a. 3. voj. naprava za va|ewe
kontaktnih mina radi za{tite brodova.
paravojni, -a, -o ‰v. para-Š koji ne pripada
redovnoj vojsci, neregularan. y paravojne
formacije neregularne vojne jedinice, jedi-
nice koje ne pripadaju regularnoj vojsci.
parageneza, -e i parageneza, -e ` ‰gr~. para-
genesis, v. para-, genezaŠ 1. postojawe ili ra|a-
we u zajednici s nekim ili s ne~im. 2. miner.
nauka koja prou~ava postanak i me|usobnu vezu
minerala na istom rudnom le`i{tu.
parageuzija, -e ` ‰v. para-, gr~. geusis ukusŠ
med. izmeweno ose}awe ukusa; halucinacija ~u-
la ukusa.
parada
paraglajder, -a m ‰engl. para(chute) pado-
bran, glider od glide kliziti, lebdetiŠ sp. indi-
vidualna jedrilica, naprava za letewe bez mo-
tora uz oslawawe na vazdu{ne struje.
paraglajding, -a m, mn. paraglajdinzi, gen.
mn. paraglajdinga ‰v. paraglajderŠ sp. letewe po-
mo}u paraglajdera.
paragoga, -e i paragoga, -e ` ‰v. para-, gr~.
agoge vo|ewe, preno{eweŠ lingv. dodavawe gla-
sa ili sloga na kraju re~i (svog/svoga, ovde/ov-
dena).
paragogi~an, -~na, -~no ‰v. paragogaŠ lingv.
dodat na kraju re~i; pri kraju produ`en.
paragon, -ona m ‰ital. paragone od gr~. para-
konan o{tritiŠ 1. predstavnik, obrazac, uzor;
pore|ewe, sravwewe. 2. tipogr. vrsta sloga (ma-
wi od tercije). 3. probni kamen, kamen isku-
{ewa.
paragram, -a i paragram, -a m ‰v. para-,
-gramŠ 1. dodatak, umetak; re~i ili re~enice
umetnute u tekst. 2. gre{ka u pisawu; pisawe
jednog slova umesto drugog ili ~itave re~i
umesto druge. 3. igra re~i, ispreme{tana slo-
va ili re~i da bi se postigao komi~an efekat.
paragraf, -a i paragraf, -a m ‰v. para-,
-grafŠ 1. odlomak, ~lanak, ~lan (zakona, ured-
be, pravilnika i sl.). 2. tipogr. znak (‡) kojim se
obele`ava takav odlomak. 3. novi odeqak tek-
sta koji ima samostalno zna~ewe, pasus.
paragrafija, -e ` ‰v. para-, -grafijaŠ med.
poreme}aj u pisawu kada se deformi{u ili za-
mewuju re~i, slogovi ili slova (znak izvesnih
oboqewa mozga); up. agrafija.
paragrafisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. pa-
ragrafijaŠ deliti, podeliti na odeqke ili od-
seke; obele`iti, obele`avati odeqke nekog
teksta (zakona, uredbe, spisa) paragrafima.
paragrafski, -a, -o i paragrafski, -a, -o
‰v. paragrafŠ 1. koji se odnosi na paragrafe. 2.
fig. koji se slepo dr`i propisa, formalan.
parada, -e ` ‰fr. parade od {p. parada zausta-
vqaweŠ 1. sve~ana povorka, sve~ana priredba;
sve~ana smotra vojske. 2. a. sjaj, blistavost,
rasko{an prizor. b. nepotrebno isticawe, is-
prazna sve~anost, razmetawe spoqnim izgle-
dom. 3. sp. a. ve{t skok golmana za loptom u
fudbalu. b. odbrambeni pokret u ma~evawu,
897
paradajz
rvawu i boksu. 4. zast. sve~ana ode}a, paradna
uniforma.
paradajz, -a m i uob. paradajz, -a m ‰nem. Pa-
radiesapfel, austr. nem. ParadeiserŠ bot. jestiva po-
vrtarska biqka, Solanum lycopersicum, crveni
patlixan, raj~ica.
paradentoza, -e ` ‰v. para-, lat. dens zub, v.
-ozaŠ med. hroni~na bolest zubne ~a{ice i tkiva
koje pri~vr{}uje zub u ~equsti; ispoqava se
povla~ewem desni, ogoqavawem korena zuba,
klimavo{}u i ispadawem zuba; parodontoza.
parader, -era m, mn. paraderi, gen. mn. para-
dera ‰v. paradaŠ 1. onaj koji je sklon paradira-
wu, pona{awu i postupcima usmerenim na
spoqne efekte; pozer. 2. igra~ u fudbalu koji
voli da izvodi parade.
paradigma, -e i paradigma, -e ` ‰gr~. para-
deigma primerŠ 1. primer za ugled, obrazac,
uzor. 2. filoz. a. u platonskoj filozofiji, svet
ideja, oli~ewe stvarnog sveta u kojem `ivimo.
b. skup pravila i metoda koji karakteri{u ne-
ku nauku ili disciplinu. 3. gram. obrazac pro-
mena za deklinaciju ili konjugaciju (ime-
ni~ka ‹, glagolska ‹).
paradigmatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
paradigmaŠ izneti, iznositi primere za ugled,
objasniti, obja{wavati na primerima, pou~a-
vati.
paradigmatika, -e `, dat. paradigmatici ‰v.
paradigmaŠ lingv. istra`ivawe me|usobnih od-
nosa jezi~kih jedinica u sistemu datog jezika.
paradigmati~an, -~na, -~no ‰v. paradigma,
paradigmatikaŠ uzoran, primeran, koji mo`e
da pou~ava primerom.
paradigmatski, -a, -o ‰v. paradigmaŠ koji se
odnosi na paradigmu; koji se uspostavqa kao
paradigma. y paradigmatski odnosi lingv. od-
nosi me|u jedinicama jezika koje su me|usobno
zamenqive; up. sintagmatski.
paradiz, -a (uob. paradiz, -a) = paradis, -a
(uob. paradis, -a) m ‰nem. Paradies od lat. paradi-
sus od gr~. paradeisos vrt, perivojŠ kwi`. raj, me-
sto sre}e i bla`enstva po u~ewu mnogih vera;
prebivali{te prvih qudi.
paradirati, paradiram, 3. l. mn. paradiraju
nesvr{. ‰fr. parader, v. paradaŠ 1. u~estvovati u
paradi. 2. pokazivati se (ode}om, znawem, ve-
898
parazit
{tinom i sl.) s ciqem da se bude zapa`en; ko-
~operiti se, praviti se va`an, razmetati se.
paradis = paradiz (v.).
paradni, -a, -o ‰v. paradaŠ koji je u vezi sa
paradom, koji je odre|en za paradu, za sve~ane
prilike, proslave; koji u~estvuje u paradi,
sve~ani. y paradna uniforma uniforma koja
se nosi samo u sve~anim prilikama; paradni
kow kow koji je slu`io samo u sve~anim pri-
likama; paradni mar{ na~in hoda kojim voj-
nici idu prilikom smotre, posebno kada odaju
po~ast stare{ini; sve~ana kora~nica.
paradoks, -a m ‰gr~. paradoxos protiv o~eki-
vawa, v. para-, gr~. doxa mi{qeweŠ 1. mi{qewe
koje se po ne~emu kosi sa op{te usvojenim sta-
vovima. 2. zakqu~ak koji izgleda protivre~an
ili apsurdan, mada mo`e biti istinit. 3. u na-
uci: neo~ekivana pojava koja ne odgovara po-
znatim ~iwenicama. 4. osobena, neobi~na ili
~udna misao, pojava ili stvar.
paradoksalan, -lna, -lno i paradoksalan,
-lna, -lno = paradoksan, -sna, -sno ‰v. paradoksŠ
koji sadr`i paradoks, koji je zasnovan na para-
doksu; protivan op{tem mi{qewu, prividno
besmislen, osoben, ~udnovat, neo~ekivan.
paradoksan = paradoksalan (v.)
paradoksografija, -e ` ‰v. paradoks, -gra-
fijaŠ literarna vrsta u staroj Gr~koj s neo-
bi~nim pri~ama iz `ivota, prirode ili isto-
rije.
paradontoza, -e ` v. paradentoza.
paradr`ava, -e ` ‰v. para-Š 1. teritorija ko-
ja te`i da ima obele`ja dr`ave (granice, no-
vac, vojsku), ali nije priznata od strane me|u-
narodne zajednice. 2. sistem ili organizacija
unutar dr`ave koja se ne podvrgava dr`avnoj
vlasti i uobi~ajenoj proceduri odlu~ivawa. x
paradr`avni.
parazit, -a m, mn. paraziti, gen. mn. parazita
i parazit, -ita m, mn. paraziti, gen. mn. parazita
‰nem. Parasit od gr~. parasitos koji jede zajedno s
nekimŠ 1. biol. biqni ili `ivotiwski organi-
zam koji `ivi na povr{ini ili u telu drugog
organizma i iz wega crpi sastojke neophodne
za ishranu, nametnik. 2. fig. onaj koji `ivi od
tu|eg rada, koji `ivi na ra~un drugoga, muk-
ta{, gotovan.
parazitizam
parazitizam, -zma m ‰v. parazit, -izamŠ 1.
biol. pojava da jedno `ivo bi}e (parazit) `ivi
na ra~un drugog `ivog bi}a od kojeg uzima po-
trebnu energiju, hrani se sokovima wegovog
tela ili sadr`ajem wegovih probavnih organa,
~esto ugro`avaju}i wegovo zdravqe, pa i `i-
vot. 2. fig. `ivot na ra~un tu|eg rada; dembeli-
sawe, gotovanstvo.
parazitirati, parazitiram, 3. l. mn. para-
zitiraju nesvr{. ‰v. parazitŠ 1. `iveti kao para-
zit; biti parazit. 2. len~ariti, dembelisati.
parazitologija, -e ` ‰v. parazit, -logijaŠ
nauka koja se bavi prou~avawem parazita, po-
sebno onih koji napadaju qude, doma}e `ivo-
tiwe i biqke.
parazitofobija, -e ` ‰v. parazit, -fobijaŠ
psih. bolestan strah od parazita na qudskom
telu.
parazitski, -a, -o ‰v. parazitŠ koji poti~e
od parazita, koji se odnosi na parazite; na na-
~in parazita, kao parazit; gotovanski, na ra-
~un drugoga. y parazitske bolesti velika
grupa infektivnih bolesti koje uzrokuju pra-
`ivotiwe ili odre|ene vrste crva.
parajlija, -e m ‰v. paraŠ onaj koji ima mnogo
novca, onaj koji se razbacuje novcem; bogata{,
imu}an ~ovek.
parakamilavka, -e `, dat. parakamilavci,
gen. mn. parakamilavki = panakamilavka, -e `
‰v. para-, v. kamilavkaŠ crkv. kod pravoslavnih
monaha veo, prekriva~ koji se prebacuje preko
kamilavke.
parakinezija, -e ` ‰gr~. parakinesis, v. para-,
-kinezijaŠ 1. med. a. poreme}aj motori~kih
funkcija, posebno automatskih pokreta, koji
postaju nezgrapni i neobi~ni. b. u oftalmolo-
giji, nepravilno kretawe jednog od o~nih mi-
{i}a.
paraklaza, -e ` ‰v. para-, gr~. klasis lomqewe,
razbijaweŠ geol. ve}a tektonska pukotina ili ra-
selina, koja izaziva pomerawe litosfere.
paraklet, -a m ‰gr~. parakletos te{iteqŠ u
crkvenoj terminologiji: Duh Sveti, te{iteq
apostola.
paraklis, -a m ‰gr~. paraklesis uteha, doziva-
weŠ rel. molitva koja se nad nekim moli u po-
sebnim prilikama i obredima.
paralelan
paraklisa i paraklisa, -e ` ‰v. para-, gr~. ek-
klesia crkvaŠ mawa crkva prizidana uz ve}u, koja
slu`i kao kapela, grobnica, krstionica i sl.
paraklisar, -ara m, mn. paraklisari, gen. mn.
paraklisara (ob. skra}eno: klisar, -a) m ‰v. pa-
raklisaŠ crkvewak u pravoslavnoj crkvi, po-
slu`iteq u crkvi.
parakuza, -e i parakuzija, -e ` ‰gr~. parako-
usis, v. para-, gr~. akousis slu{aweŠ med. bolesno
stawe sluha kada se ~uju nepostoje}i zvuci,
slu{ne halucinacije.
paralaksa, -e i paralaksa, -e ` ‰gr~. paral-
laxis promena, mewaweŠ 1. opt. prividna prome-
na polo`aja objekta, u zavisnosti od promene
polo`aja posmatra~a. 2. astron. ugao koji prave
dve razli~ite vidne linije prema istom pred-
metu; dnevna paralaksa ugao pod kojim se s
nekog nebeskog tela vidi pre~nik Zemqe; go-
di{wa paralaksa ugao pod kojim se s nekog
nebeskog tela vidi pre~nik Zemqine putawe
oko Sunca.
paralakser, -a m ‰v. paralaksaŠ opt. ure|aj
kojim se odre|uje paralaksa, kojim se otklawa
uticaj paralakse.
paralakti~ki, -a, -o ‰v. paralaksaŠ koji se
odnosi na paralaksu.
paraleksija, -e ` ‰v. para-, gr~. lexis na~in
govoraŠ med. nesposobnost pravilnog ~itawa,
pogre{no ~itawe re~i ili ~itavih re~enica,
kao posledica o{te}ewa mo`dane kore.
paralela, -e i paralela, -e ` ‰gr~. parallelos
naporedanŠ 1. geom. linija ili ravan koja je jed-
nako udaqena od druge linije ili ravni i nikad
se ne se~e s wom. 2. geogr. uporednik, svaka od za-
mi{qenih linija na zemaqskoj kugli kojoj su
sve ta~ke jednako udaqene od ekvatora; odre|uje
geografsku {irinu; up. meridijan. 3. fig. pore-
|ewe, sravwewe, podudarnost, analogija. 4. sp. u
stonom tenisu i tenisu, udarac paralelan s
bo~nim stranama terena odnosno stola.
paralelan, -lna, -lno i paralelan, -lna,
-lno ‰v. paralelaŠ 1. geom. koji je u odnosu para-
lela (1), naporedan, uporedan. 2. fig. koji jedan
drugom odgovara, sli~an, podudaran, saglasan.
y paralelne prave geom. prave koje se nalaze u
istoj ravni i nikada se ne seku; paralelni
kompjuter ra~. kompjuter s nekoliko paralel-
899
paralelepiped
no povezanih procesora koji rade istovremeno
i koji omogu}uju br`u obradu podataka; para-
lelni slalom sp. disciplina alpskog skijawa
na dve paralelno postavqene staze kada isto-
vremeno startuju dva skija{a; paralelno kre-
tawe muz. istovremeni pokret dvaju ili vi{e
glasova u istom pravcu.
paralelepiped, -eda = paralelopiped,
-eda m ‰parallelepipedon, v. paralelan, gr~. epipe-
dos ravanŠ geom. telo ome|eno sa tri para me|u-
sobno podudarnih paralelograma; prizma ~ija
je baza paralelogram (v.).
paralelizam, -zma m ‰v. paralelaŠ 1. geom.
naporedan tok pravih linija ili povr{ina,
jednak razmak linija i povr{ina u svim ta~ka-
ma, paralelnost. 2. uporedno, istovremeno od-
vijawe procesa ili delatnosti. 3. fig. pokla-
pawe izme|u dveju pojava, potpuna uporedi-
vost, analogija. 4. kwi`. jednako sintaksi~ko
ili ritmi~ko ustrojstvo dveju re~enica koje
slede jedna za drugom.
paralelnost, -osti i paralelnost, -osti `
‰v. paralelaŠ geom. osobina onoga {to je para-
lelno.
paralelogram, -a m ‰gr~. parallelogrammon,
v. paralela, -gramŠ geom. ~etvorougaonik kod ko-
ga su naspramne stranice paralelne i jednake
du`ine.
paralelopiped = paralelepiped (v.).
paraliza, -e ` ‰gr~. paralysisŠ 1. med. gubitak
ili o{te}ewe motori~ke funkcije organa zbog
o{te}ewa nerava ili bolesti mi{i}a; uze-
tost, uko~enost. 2. fig. onesposobqenost za
rad, stawe uko~enosti, nesposobnosti, bespo-
mo}nosti. 3. fig. prestanak rada nekog sistema;
zastoj, kolaps.
paralizovanost, -osti i paralizovanost,
-osti ` ‰v. paralizaŠ stawe, osobina onoga koji
je paralizovan.
paralizovati, -ujem i paralizovati,
-ujem svr{. i nesvr{. ‰v. paralizaŠ 1. dovesti, do-
voditi koga/{ta u stawe paralize. 2. fig. (u)ko-
~iti; spre~iti, spre~avati, onemogu}iti, one-
mogu~avati delovawe koga/~ega.
paralipomena, -a s mn. ‰gr~. (ta) paralleipo-
mena izostavqene stvariŠ 1. naknadne dopune
pisanom delu ili mawi prilozi koji su doda-
900
paramenti
ti radi obja{wewa i ispravke. 2. istorijske
kwige ukqu~ene u biblijski kanon.
paralipofobija, -e ` ‰v. para-, gr~. leipein
ostavqati, v. -fobijaŠ psih. jak napad teskobe
kod nekih du{evnih bolesnika jer su im `eqe
neuskla|ene s mogu}nostima, ili iz nekih raz-
loga ne mogu ostvariti zami{qeno.
paralipsa, -e ` ‰gr~. paraleipsisŠ stilska fi-
gura kojom se ne{to isti~e samim tim {to go-
vornik izjavquje da o tome ne `eli da govori,
ili da tobo`e prelazi preko toga.
paralisati, -i{em ‰v. paralizaŠ v. parali-
zovati.
paraliti~an, -~na, -~no ‰v. paralizaŠ med. a.
koji poti~e od paralize. b. koji boluje od para-
lize, uko~en, oduzet.
paraliti~ar, -a m ‰v. paralizaŠ med. onaj ko-
ji je oboleo od paralize. x paraliti~arski.
paraliti~ki, -a, -o ‰v. paralizaŠ koji se od-
nosi na paralizu, izazvan paralizom; umrt-
vqen, uko~en, oslabqen.
paralogizam, -zma m ‰gr~. paralogismosŠ log.
nenamerno izveden pogre{an zakqu~ak.
paralogija, -e ` ‰gr~. paralogia, v. para-, -lo-
gijaŠ med. poreme}aj normalnog logi~kog rasu-
|ivawa; govorewe bez smisla, re|awe misli po
asocijacijama umesto po logi~kom redu.
paramagnetizam, -zma m ‰v. para-, magneti-
zamŠ fiz. slaba magnetska privla~nost koja se
(za razliku od jakog magnetizma kod gvo`|a) ja-
vqa kod nekih metala kao {to su mangan, hrom,
titanijum i kod mnogih legura; up. dijamagne-
tizam, feromagnetizam.
paramagneti~an, -~na, -~no i paramagnet-
ski, -a, -o ‰v. paramagnetizamŠ koji se odnosi
na paramagnetizam. y paramagnetske (para-
magneti~ne) materije metali ili legure koji
su slabo osetqivi na dejstvo magnetskog poqa.
paramedicina, -e ` ‰v. para-, medicinaŠ
znawa koja su delom povezana sa medicinskom
naukom i praksom, ali joj ne pripadaju; alter-
nativna medicina. nepr. paramedecina.
paramenti, paramenata m, mn. ‰srlat. para-
mentum, prema parare ukrasiti, pripremitiŠ
rel. u katoli~koj crkvi, ukrasi, dragocenosti
i obredni predmeti (~a{e, krstovi, sve}waci,
pokriva~i `rtvenika i dr.).
parametar
parametar, -tra m ‰nlat. parametrum, v. pa-
ra-, -metarŠ 1. mat. svaka veli~ina koja se sadr-
`i u nekoj funkciji ili matemati~kom izrazu
i koja uti~e na ukupnu vrednost te funkcije
ili izraza. 2. uop{teno, veli~ina prema kojoj
se {to odmerava, koja predstavqa merilo. x
parametarski.
paramecijum, -a i uob. paramecijum, -a i
paramecij, -a i uob. paramecij, -a ‰lat. para-
meciumŠ zool. vrsta pra`ivotiwe, Paramecium
caudatum, `ivi u staja}im vodama, kre}e se po-
mo}u trepetqika na povr{ini tela; trepetqi-
ka{, papu~ica.
paramimija, -e ` ‰v. para-, mim, mimikaŠ
psih.nesklad izme|u izraza lica i stvarnog
raspolo`ewa; bolesna pojava posebno kod {i-
zofreni~ara, ali i kod zdravih osoba (œplaka-
ti od sre}eŒ ili œsmejati se od tugeŒ).
paramitija, -e ` ‰gr~. paramythia, v. para-,
mitŠ kwi`. vrsta parabole s doga|ajima iz `i-
vota mitolo{kih bi}a.
paramnezija, -e ` ‰v. para-, amnezijaŠ med.
poreme}aj pam}ewa u vidu preplitawa do`i-
vqenoga i izmi{qenoga; prividno se}awe na
do`ivqaje koji se nikada nisu zbili.
parampar~e, -eta i parampar~e, -eta s, zb.
parampar~ad i parampar~ad ‰tur. param par-
caŠ sitan deo ne~ega, komadi}.
parangal, -ala m, mn. parangali, gen. mn. pa-
rangala ‰ venec. parangalo, ital. palangaro od gr~.
polyankistron, v. poli-, ankistron udicaŠ napra-
va za hvatawe riba u obliku duga~kog u`eta na
koje je privezano vi{e udica (loviti na ‹).
paranoidan, -dna, -dno i uob. paranoidan,
-dna, -dno ‰engl. paranoid, v. paranojaŠ 1. med. ko-
ji je sklon paranoji, koji pokazuje znake para-
noje. 2. v. paranoi~an.
paranoik, -a m, mn. paranoici, gen. mn. para-
noika ‰v. paranojaŠ med. onaj koji boluje od pa-
ranoje.
paranoi~an, -~na, -~no ‰v. paranojaŠ koji
boluje od paranoje, koji je obuzet manijom pro-
gawawa.
paranoi~nost, -osti ` ‰v. paranojaŠ osobi-
na onoga koji je paranoi~an ili onoga {to je
paranoi~no.
parasang
paranoja, -e `, gen. mn. paranoja ‰nlat. parano-
ia od gr~. paranoiaŠ 1. med. manija progawawa,
hroni~na du{evna bolest koja se manifestuje
bolesnom idejom da su se svi zaverili protiv
pacijenta. 2. fig. preterana nepoverqivost,
sklonost da se svuda vide neprijateqi.
paranormalan, -lna, -lno i paranormalan,
-lna, -lno ‰v. para-, normalanŠ pojam iz parapsi-
hologije kojim se ozna~avaju sve pojave koje od-
stupaju od onoga {to se u iskustvenom svetu
smatra normalnim; natprirodan, okultan.
paraolimpijada, -e ` ‰v. para-, olimpija-
daŠ olimpijske igre posebnih dru{tvenih
grupa (npr. invalida).
paraolimpijski, -a, -o ‰v. paraolimpijadaŠ
koji je u vezi sa paraolimpijadom, koji se od-
nosi na paraolimpijadu. y paraolimpijske
igre v. paraolimpijada.
parapet, -a m ‰ital. parapettoŠ 1. nizak zid,
naslon (obi~no od ve}eg komada kamena) na
prozoru, balkonu, na ivici mosta, puta itd.;
bankina, za{titna ograda. 2. voj. nasip od nabi-
jene zemqe, zida ili kamena, slu`i kao zaklon;
grudobran.
parapitek, -a m, mn. parapiteci, gen. mn. pa-
rapiteka ‰v. para-, gr~. pithekos majmunŠ najsta-
rija vrsta poznatog ~ovekolikog majmuna iz
oligocena.
paraplegija, -e ` ‰gr~. paraplegie, v. para-,
plege udaracŠ med. uzetost gorwih ili dowih
udova kao posledica oboqewa ili povrede
sredi{weg ili perifernog nervnog sistema;
up. hemiplegija, kvadriplegija.
paraplegi~ar, -a m ‰v. paraplegijaŠ onaj ko-
ji je oboleo od paraplegije.
parapleroma, -e ` ‰gr~. parapleromaŠ nepo-
trebna, suvi{na re~ u govoru, po{tapalica.
parapsiholog, -a m, mn. parapsiholozi ‰v. pa-
rapsihologijaŠ stru~wak za parapsihologiju.
parapsihologija, -e ` ‰v. para-, psihologi-
jaŠ podru~je psihologije koje se bavi pojavama
koje nisu nau~no proverqive (vidovitost,
spiritizam, okultizam, telepatija, bioener-
gija i sl.). x parapsiholo{ki.
parasang, -a m, mn. parasanzi, gen. mn. para-
sanga = parasanga, -e `, dat. parasangi, gen. mn.
parasangi ‰gr~. parasanges od pers. farsangŠ sta-
901
parasanga
rogr~ka mera za du`inu, 30 stadija (izme|u 5,5
i 6 km).
parasanga = parasang (v.)
paraselen, -ena m ‰v. para-, gr~. selene Me-
secŠ prividna slika Meseca (pod dejstvom at-
mosfere), sporedni Mesec.
parasimpatikus, -a m ‰v. para-, simpati-
kusŠ med. deo autonomnog nervnog sistema koji
upravqa vegetativnim funkcijama organa ~iji
se rad odvija bez u~e{}a voqe (srce, `eludac,
creva); po dejstvu je suprotan od simpatikusa
(v.).
parasinagoga, -e ` ‰v. para-, sinagogaŠ rel.
arhit. privatna crkva ili kapela koju podi`e
neka osoba da izbegne parohijski hram (kanon-
ski anatemisan postupak).
parasit v. parazit.
parasol, -ola m, mn. parasoli, gen. mn. para-
sola ‰fr. parasolŠ {titnik od sunca, sunco-
bran.
parastos, -a m ‰gr~. parastasis stajawe uz ne-
kogaŠ rel. slu`ba Bo`ja za pokoj du{e umrlog;
pomen, zadu{nice.
parasuz, -a m ‰tur. para, -s›z bezŠ onaj koji ne-
ma novaca, siromah.
parasuicid, -ida m ‰v. para-, suicidŠ med.
namerno trovawe lekovima bez smrtnog isho-
da, demonstrativno samoubistvo.
parataksa, -e i parataksa, -e ` ‰v. para-,
gr~. taxis red, poredakŠ 1. lingv. uporedno slaga-
we re~enica ili delova re~enica; napored-
nost re~enica; supr. hipotaksa. 2. kwi`. pore-
|ewe kao stilska figura. x paratakti~ki.
paratimija, -e ` ‰nlat. parathymia, v. para-,
gr~. thymos du{a, srceŠ psih. poreme}aj op{teg
raspolo`ewa, neprimereno pona{awe u odre-
|enim situacijama, ispoqava se kod du{evnih
bolesnika.
paratir(e)oida, -e ` ‰v. para-, v. tir(e)oidaŠ
anat. `lezda koja se nalazi na vratu neposredno
iza {titne `lezde; reguli{e koncentraciju
kalcijuma, fosfora i magnezijuma u organizmu.
paratifus, -a m ‰v. para-, tifusŠ med. infek-
tivna crevna bolest, sli~na tifusu; uzro~ni-
ci su razne vrste salmonela.
paraf, -a m, mn. parafi, gen. mn. parafa ‰fr.
parapheŠ skra}eni potpis, ob. samo po~etno
902
parafiskalni
slovo prezimena, u administrativnim spisi-
ma, kao znak da je potpisnik upoznat ili sagla-
san sa sadr`ajem.
parafazija, -e ` ‰v. para-, afazijaŠ med. po-
reme}aj govora pri kojem obolela osoba zame-
wuje pojedine re~i ili glasove.
parafiza, -e ` ‰gr~. paraphysis sporedan iz-
danakŠ bot. u telu pojedinih vrsta gqiva ste-
rilna vlakna koja se nalaze pored vlakana u ko-
jima su spore.
parafilija, -e ` ‰v. para-, -filijaŠ psih. za-
jedni~ki naziv za oblike seksualnog pona{a-
wa koji su izazvani dru{tveno neprikladnim
pona{awem; jedan od naziva za seksualnu per-
verziju.
parafimoza, -e ` ‰v. para-, v. fimozaŠ med.
otok i su`avawe gorwe ko`ice penisa koja pri
erekciji prekida povr{insku vensku cirku-
laciju; {panska kragna.
parafin, -ina m ‰fr. paraffine od lat. parum
malo, affinis srodanŠ hem. 1. masna supstanca
sli~na vosku, dobija se destilacijom nekih
vrsta mrkog ugqa, treseta i {kriqaca, kori-
sti se za izradu sve}a, vo{tane hartije, voska
za mazawe poda itd. 2. (mn.) osnovna grupa or-
ganskih spojeva ugqenika i vodonika: metan,
etan, propan, butan itd.
parafinski, -a, -o ‰v. parafinŠ hem. koji sa-
dr`i parafin, koji je izra|en od parafina, ko-
ji se odnosi na parafin. y parafinska maska
smesa na~iwena od parafina; parafinsko
uqe uqe koje sadr`i parafin, upotrebqava se
kao mazivo za ma{ine i u medicini; parafin-
ska rukavica u kriminalistici, premaziva-
we parafinom ruke osumwi~enom, kako bi se
otkrili tragovi baruta koji pokazuju da je tom
rukom pucano iz vatrenog oru`ja.
parafirati, parafiram, 3. l. mn. parafira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. parafŠ 1. skra}eno se pot-
pisati, staviti/stavqati paraf. 2. pot-
pis(iv)ati ugovor.
parafiskalni, -a, -o ‰v. para-, fiskalniŠ
koji se ne realizuje u redovnom sistemu pore-
za. y parafiskalni prihodi prihodi koji ne
podle`u direktnom regulisawu fiskalnog or-
gana dr`ave i ne ulaze u buxetske prihode; da-
parafonija
vawa koja nemaju karakter poreza (doprinosi
za socijalno, zdravstveno osigurawe i sl.).
parafonija, -e ` ‰gr~. paraphonia, v. para-,
-fonijaŠ 1. muz. paralelni intervali kvinte i
kvarte, u vizantijskom kanonskom pevawu. 2.
med. poreme}aj sluha pri kome se pored pravog
glasa ~uje jo{ jedan sporedan glas.
parafonist(a), -e m, mn. parafonisti ‰v. pa-
rafonijaŠ muz. u sredwem veku, jedan od peva~a
hora koji peva u parafoniji.
parafraza, -e ` ‰gr~. paraphrasis, v. para-,
frazaŠ 1. kwi`. prepri~avawe, opisivawe ne-
kog iskaza ili teksta drugim re~ima, u ciqu
boqe razumqivosti. 2. muz. uno{ewe varijaci-
ja na muzi~ku temu; razrada tu|e muzi~ke teme
vlastitim varijacijama.
parafrazirati, parafraziram, 3. l. mn. pa-
rafraziraju svr{. i nesvr{. ‰v. parafrazaŠ
(po)slu`iti se parafrazom, prepri~ati, druk-
~ije izre}i neku misao.
parafrasti~an, -~na, -~no ‰v. parafrazaŠ
koji obja{wava, koji prepri~ava; up. perifra-
sti~an.
paracenteza, -e ` ‰lat. paracentesis od gr~.
parakentesis, v. para-, kentein probadatiŠ med.
probijawe u neku od telesnih {upqina, naro-
~ito u grudi ili trbuh, radi va|ewa sadr`aja
te~nosti u dijagnosti~ke svrhe ili da bi se
omogu}ilo isticawe sekreta.
parveni, -ija (uob. parveni, -ija) m ‰fr. par-
venu, prema parvenir sti}i, dose}iŠ onaj koji se
skoro obogatio, probio u vi{e dru{tvene sloje-
ve ili koji opona{a stil vi{e dru{tvene klase;
skorojevi}; up. homo novus. x parvenijski.
pardon, -ona m ‰fr. pardonŠ 1. razumevawe
tu|ih razloga za lo{e u~iweno delo; opro-
{taj, po{teda. 2. prav. zast. akt kojim se neko
osloba|a izdr`avawa kazne, pomilovawe, mi-
lost. 3. (kao uzvik) oprostite!, izvinite! y bez
pardona strogo, neumoqivo, bez izuzetka.
pardonirati, pardoniram, 3. l. mn. pardo-
niraju svr{. ‰v. pardonŠ 1. uz re~ œpardonŒ za-
moliti nekoga za razgovor ili za kratak pre-
kid u dotada{wem radu. 2. oprostiti.
pareza, -e ` ‰gr~. paresis od parienai popusti-
tiŠ med. nedovoqna pokretqivost delova tela;
parenteti~an
delimi~na uzetost, utrnu}e; paraliza u mawem
stepenu.
parek, -a m, mn. pareci, gen. mn. pareka ‰gr~.
paroikos koji je pored ku}eŠ u staroj Gr~koj do-
seqenik koji nije imao gra|anska prava; pri-
do{lica, do{qak.
par ekselans pril. ‰fr. par excellenceŠ u pra-
vom smislu re~i, u najve}oj meri, kao najboqi
primer.
paremija, -e ` ‰gr~. paroimiaŠ sa`eta mudra
izreka, u obliku saveta ili tvrdwe; poslovica.
paremiografija, -e ` ‰v. paremija, grafijaŠ
sakupqawe poslovica; pisawe poslovica, iz-
reka.
paremiologija, -e ` ‰v. paremija, -logijaŠ
prou~avawe i tuma~ewe poslovica.
pareneza, -e ` ‰gr~. parainesis odobravawe,
sokoqeweŠ preporuka {ta i kako treba ~initi,
moralna pouka, savet; podsticawe i bodrewe
na vrlinu.
pareneti~an, -~na, -~no i pareneti~ki, -a,
-o ‰v. parenezaŠ koji je u vezi sa parenezom, sa-
vetodavan, pou~an.
parentalan, -lna, -lno ‰v. parentalijeŠ 1.
roditeqski, koji se odnosi na roditeqe. 2. iz-
voran, prvobitan, iskonski.
parentalije, -ija ` mn. ‰lat. parentalia od pa-
rentes roditeqiŠ u starom Rimu, sve~ano pri-
no{ewe `rtava u ~ast pokojnim roditeqima
ili ro|acima, da}a.
parenteza, -e i parenteza, -e ` ‰gr~. parent-
hesisŠ 1. gram. kwi`. umetnuta re~enica ili iz-
raz u ciqu obja{wewa. 2. okrugla zagrada. 3.
umetak u umetni~kom delu; intermeco, epizo-
da, digresija. 4. me|uvreme, interval.
parentela, -e ` ‰lat. parentela od parentes ro-
diteqiŠ 1. skup srodnika koji proisti~u od
predaka istog stupwa, svi potomci zajedni~kog
pradede. 2. rodbina, ro|aci, porodi~na loza.
parenteralan, -lna, -lno ‰v. para-, gr~. ente-
ron utroba, crevoŠ med. koji se unosi u organi-
zam preko ko`e, mi{i}a ili vena (vakcinaci-
jom, injekcijom, utrqavawem i sl.) i koji oba-
vezno zaobilazi `eludac.
parenteti~an, -~na, -~no ‰v. parentezaŠ 1.
koji se odnosi na parentezu; umetnut, stavqen u
zagrade. 2. uzgred spomenut, uba~en; sporedan.
903
parenhim
parenhim, -a i parenhim, -ima m ‰gr~. pa-
renchyma ono {to se ulilo pored ne~ega, sa
straneŠ 1. bot. biol. slabo diferencirano tkivo
biqaka ili `ivotiwa izgra|eno od `ivih }e-
lija bez posebnog oblika; up. prozenhim. 2.
fiziol. tkivo organa kod ~oveka i vi{ih `ivo-
tiwa koje ima specifi~ne funkcije (za razli-
ku od vezivnog tkiva, krvnih sudova i sl.).
parenhimati~an, -~na, -~no i parenhima-
tozan, -zna, -zno ‰v. parenhimŠ biol. med. koji se
odnosi na parenhim; koji sa~iwava parenhim.
parencefalitis, -a m ‰v. parencefalus,
-itisŠ med. zapaqewe malog mozga.
parencefalus, -a m ‰nlat. parencephalus, v.
para-, gr~. enkephalos mozakŠ anat. mali mozak.
pareo, -ea m ‰fr. pareo iz tahi}anskogŠ `enska
i mu{ka ode}a na Tahitiju, veliki pravougao-
nik od {arenog platna koji se uvija oko tela.
parergon, -ona m, mn. parergoni, gen. mn. pa-
rergona (upotrebqava se i u mn. parerga, pa-
rerga s) ‰v. para-, gr~. ergon deloŠ 1. mawa i spo-
redna dela, sporedni radovi. 2. mitol. Herku-
lovi mawe va`ni podvizi, pored 12 glavnih
koje je izvr{io po nare|ewu Euristeja.
parestezija, -e ` ‰gr~. paraisthesis, v. para-,
gr~. aisthesis ose}ajŠ med. poreme}aj ose}aja na
povr{ini tela kao reakcija na abnormalne
unutra{we nadra`aje: utrnulost, bockawe,
svrab i sl.
pareti~an, -~na, -~no ‰v. parezaŠ med. koji
ima svojstva pareze, zahva}en parezom; deli-
mi~no nepokretan, poluuzet, utrnuo.
parizer, -a m ‰nem. Pariserwurst pariska ko-
basicaŠ vrsta kratkotrajne kobasice od tele-
}eg i sviwskog mesa.
parizjen, -a m ‰fr. parisienneŠ tipogr. sitan
{tamparski slog od pet ta~aka. 2. vrsta fine
pamu~ne tkanine.
parija, -e i parija, -e m ‰engl. pariah od ta-
milskog paraiyan bubwar (parije su tradicio-
nalno bile bubwari)Š 1. a. siroma{an ~ovek
najni`e kaste. b. ~ovek koji ne pripada nijed-
noj kasti u Indiji, smatran ne~istim i nedo-
dirqivim. 2. fig. obespravqen, odba~en, pre-
zren ~ovek.
parik, -a m, mn. parici, gen. mn. parika ‰gr~.
paroikos, up. parekŠ a. u srpskoj sredwovekovnoj
904
paritetnost
dr`avi, zemqoradnik koji slu`i crkvi ili
vlastelinu; kmet. b. seqak koji je obra|ivao ve-
leposedni~ku zemqu u Vizantijskom carstvu.
parimija, -e ` ‰gr~. paroimia, up. paremijaŠ u
pravoslavnoj crkvi, pou~na pri~a, izabrana
mesta iz Starog ili Novog zaveta vezana za do-
ga|aj koji se tog dana slavi.
parirati, pariram, 3. l. mn. pariraju svr{. i
nesvr{. ‰fr.parer od lat. parareŠ 1. sp. adekvatno
odgovoriti protivniku, ili uzvratiti istom
merom (npr. odbiti udarac sabqe, izma}i
udarcu sabqe); zaustaviti, odbiti, otkloniti.
2. a. u~estvovati uspe{no i argumentovano u
raspravi, prepirci itd. b. spretno na}i odgo-
vor; preduprediti nezgodna pitawa.
Paris, -a m ‰gr~. ParisŠ mitol. sin trojanskog
kraqa Prijama; u sporu triju bogiwa (Hera,
Atena, Afrodita) presudio da je Afrodita
najlep{a, za nagradu oteo prekrasnu Helenu,
`enu spartanskog kraqa Menelaja; izazvao ti-
me Trojanski rat.
parisilabi~an, -~na, -~no (re|e parisi-
laban, -bna, -bno) ‰lat. par jednak, gr~. syllabe
slogŠ koji se sastoji od jednakog broja slogova,
jednakoslo`an (npr. kod imenica i prideva
gde nastavci, dodani na osnovu, ne pove}avaju
broj slogova).
paritet, -eta m, mn. pariteti, gen. mn. pari-
teta ‰lat. paritas jednakostŠ 1. jednakost, ravno-
pravnost, jednak polo`aj, istovrednost (pred
sudom, u dr`avnoj upravi, u sportu itd.). 2.
ekon. osnova za odnos jedne jedinice prema dru-
goj u vrednostima ili potra`wi kupaca i pro-
davaca (robni ‹, devizni ‹). 3. bank. utvr|en od-
nos dveju valuta prema zlatu ili tre}oj valuti.
4. mat. parnost odnosno neparnost (broja,
funkcije, izraza).
paritetan, -tna, -tno ‰v. paritetŠ koji se za-
sniva na paritetu; ravnopravan, uskla|en, rav-
nomerno sastavqen. y paritetna klauzula
prav. odredba u finansijskim ugovorima kojom
se poverilac {titi od eventualnog obezvre|i-
vawa novca.
pariteti~an v. paritetan.
paritetnost, -osti ` ‰v. paritetŠ svojstvo
ili osobina onoga {to je u paritetu.
parifikacija
parifikacija, -e ` ‰nlat. parificatioŠ izjed-
na~avawe, izjedna~ewe.
paricid, -ida m i paricidijum, -a i pari-
cidij, -a m ‰lat. parricidiumŠ 1. ubistvo oca,
oceubistvo. 2. ubistvo roditeqa ili bli`ih
ro|aka. 3. fig. izdaja domovine; veleizdaja.
park, -a m, mn. parkovi, gen. mn. parkova ‰engl.
park od stfr. parcŠ 1. ogra|eno, po{umqeno ze-
mqi{te u gradu ili izvan grada nameweno za
odmor i rekreaciju; {umica pretvorena u {e-
tali{te; gradski vrt zasa|en cve}em i drvore-
dima. 2. skup vozila ili ma{ina koje poseduje
kakvo preduze}e, institucija ili dr`ava. 3.
mesto za stajawe i popravak vagona (tramvaj-
skih, `elezni~kih), autobusa, aviona. 4. voj. a.
sva borna kola koja su na raspolagawu. b. stal-
no ili pokretno stovari{te vojnotehni~ke
imovine. y engleski park veliki dekorati-
van vrt, uklopqen u pejza`; nacionalni park
podru~je pod za{titom dr`ave zbog prirod-
nih lepota ili retke flore i faune; vozni
park v. park (2); tehnolo{ki park ure|aji i
oprema za prakti~nu obuku, sme{teni u odre-
|enom prostoru.
parka1, -e `, dat. i lok. parki, gen. mn. parki
‰amer. engl. parka iz egz.Š a. eskimska ode}a s ka-
puqa~om, ob. od krzna foke. b. vrsta sportske
vindjakne s kapuqa~om.
parka2, -e `, dat. i lok. parki, gen. mn. parki
‰fabri~ki nazivŠ pozor. vrsta reflektora na
rampi.
Parke, Parki ` mn. ‰lat. ParcaeŠ mitol. prvo-
bitno bogiwe sudbine kod Rimqana, kasnije
izjedna~ene s gr~kim Mojrama, tri sestre koje
predu nit qudskog `ivota: Kloto zapo~iwe
nit, odre|uju}i ro|ewe, Lahezis nastavqa i
prede konac, Atropos ga preseca odre|uju}i
~as smrti.
parket, -eta m, mn. parketi, gen. mn. parketa
‰fr. parquetŠ 1. glatke, impregnirane da{~ice
koje slu`e za pokrivawe podova; pod pokriven
takvim da{~icama. 2. dowi nivo gledali{ta u
pozori{tu i bioskopu; parter. 3. u Francu-
skoj, mesto u sudskoj dvorani izme|u sedi{ta
sudija i mesta za advokate. 4. na berzi u Pari-
zu, odvojeno mesto za mewa~e i mesto s koga po-
srednici obavqaju kurseve. x parketni.
parlamen(a)t
parketar, -ara m, mn. parketari, gen. mn. par-
ketara ‰v. parketŠ radnik gra|evinske struke
koji pola`e, brusi i lakira parkete.
parketirati, parketiram, 3. l. mn. parketi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. parqueter, v. parketŠ sta-
vqati parket, prekriti pod da{~icama.
parking, -a m, mn. parkinzi, gen. mn. parkin-
ga ‰engl. parking space, parking lot, v. parkiratiŠ
1. prostor odre|en za sme{taj ve}eg broja vozi-
la, parkirali{te (v.). 2. parkirawe.
Parkinsonova bolest, -i ` ‰po engl. hirur-
gu X. Parkinsonu (1755–1824)Š med. bolest
centralnog nervnog sistema koja se javqa kao
posledica zapaqewa mozga ili u toku arterio-
skleroze mozga; uko~en izraz lica, ote`ano
kretawe, podrhtavawe ruku, nogu i glave i dr.
Parkinsonov zakon, -a m ‰po engl. ekonomi-
sti S. N. Parkinsonu (1909–1993)Š satiri~na
opaska formulisana kao ekonomski zakon,
primer negativnog uticaja administracije na
proizvodnost (prvi zakon: œRad se uve}ava sve
dok se ne ispuni vreme predvi|eno za wegov za-
vr{etak.Œ; drugi: œTro{kovi rastu do visine
prihoda.Œ).
parkirali{te, -{ta i parkirali{te,
-{ta s ‰v. parkiratiŠ prostor ure|en za parki-
rawe vozila.
parkirati, parkiram, 3. l. mn. parkiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. parken, parkieren, od engl. to
parkŠ 1. smestiti u park, dr`ati u parku (arti-
qerijskom, automobilskom, tenkovskom i dr.).
2. pretvoriti u park, u {etali{te.
parkometar, -tra i parkometar, -tra m ‰v.
park(ing), -metarŠ sat koji meri vreme stajawa
nekog vozila na mestu na kojem se pla}a parki-
rawe.
parkur, -ura m ‰fr. parkour prema parcours
prelazak, putovaweŠ vrsta sporta, takmi~ewe u
brzom prela`ewu prepreka, naj~e{}e u gradu,
s puzawem, preskakawem zidova, skokovima sa
zgrade na zgradu i sl.
parlamen(a)t, -a m, mn. parlamenti, gen. mn.
parlamenata ‰fr. parlementŠ 1. pol. najvi{i za-
konodavni organ koji donosi odluke o dr`av-
noj politici, narodna skup{tina, izabrana na
slobodnim vi{estrana~kim izborima. 2. ist. u
sredwovekovnoj Engleskoj, kraqevo savetodav-
905
parlamentar
no telo sastavqeno od predstavnika gradova i
pokrajina (nekada, vazala). b. u Francuskoj pre
revolucije visoka sudska ustanova; kraqev
apelacijski sud. x parlamenatski, parla-
mentski.
parlamentar, -ara m, mn. parlamentari, gen.
mn. parlamentara ‰fr. parlementaireŠ dipl. osoba
opunomo}ena od jedne zara}ene strane da u we-
no ime pregovara s neprijateqem (o uslovima
primirja i sl.); poklisar, izaslanik.
parlamentaran, -rna, -rno ‰v. parla-
men(a)tŠ 1. koji je svojstven parlamentu, koji
se zasniva na parlamentarizmu; saglasan sa
obi~ajima i redom parlamenta. 2. fig. nename-
tqiv u razmeni mi{qewa; spreman da saslu{a
i druga~ije mi{qewe; u~tiv, pristojan, tole-
rantan. y parlamentarna monarhija dr`ava
u kojoj je vlast monarha ograni~ena odlukama
parlamenta; parlamentarna demokratija,
parlamentarni sistem ustavno ure|ewe u ko-
me je vlada odgovorna parlamentu i mo`e biti
smewena odlukom parlamenta.
parlamentarac, -rca m ‰v. parlamen(a)tŠ 1.
~lan parlamenta. 2. pristalica parlamentar-
nog ure|ewa. 3. v. parlamentar.
parlamentarizam, -zma m ‰v. parlamenta-
ranŠ 1. demokratsko ure|ewe u kome parlament,
najvi{a dr`avna vlast, donosi sve zakone samo-
stalno, imenuje vladu i druga izvr{na tela koja
su odgovorna parlamentu. 2. fig. sno{qivost,
uva`avawe drugoga (u politi~kim borbama).
parlando, -a m ‰ital. parlando govore}iŠ muz.
poseban na~in pevawa sli~an govoru, bitno
razli~it od re~itativa (u italijanskoj ko-
mi~noj operi XVIII i XIX veka).
parlati, -am nesvr{. ‰ital. parlare govoritiŠ
fam. 1. govoriti strane jezike. 2. mnogo govori-
ti, brzo pri~ati.
parlatorijum, -a i parlatorij, -a m ‰srlat.
parlatoriumŠ soba za razgovore, za prijem; (u ma-
nastiru, zatvoru) soba za sastanke i razgovor s
posetiocima.
parlog, -a m ‰ma|. parlag slovenska posu|e-
nicaŠ 1. zapu{ten, neobra|en vinograd; zapu-
{tena, neobra|ena zemqa zarasla u korov. 2.
fig. uop{te zapu{teno, neure|ene mesto.
906
parodont
parlograf, -a m ‰ital. parlare govoriti, v.
-grafŠ aparat koji na tonsku traku snima i re-
produkuje izgovorene re~i; diktafon (v.).
parmak, -a m, mn. parmaci, gen. mn. parmaka
‰tur. parmak prstŠ 1. daska, letva ili kolac u
ogradi. 2. palac, `bica na to~ku. 3. (mn.) re-
{etke (na prozoru). 4. otvor na ode}i, raspor,
prorez.
parmakluk, -a m, mn. parmakluci, gen. mn.
parmakluka ‰v. parmakŠ ograda od koqa.
parmezan, -ana m ‰fr. parmesan od ital. par-
migiano parmski, iz ParmeŠ vrsta italijanskog
polumasnog tvrdog sira iz Parme; nastrugan,
dodaje se jelima kao za~in.
Parnas, -a m ‰gr~. ParnasosŠ 1. kwi`., mitol.
gora u sredwoj Gr~koj, u anti~ko doba breg mu-
za, sedi{te boga Apolona i muza. 2. pesni-
{tvo; sredi{te pesni~ke ili umetni~ke ak-
tivnosti. y popeti se na Parnas retor. oven~a-
ti se pesni~kom slavom.
parnasovac, parnasovca m i parnasija-
nac, -nca m ‰fr. parnassien, v. ParnasŠ pripad-
nik francuske pesni~ke {kole s kraja XIX ve-
ka, koja se javila kao reakcija na romantizam,
isti~u}i va`nost metri~ke forme i povratak
klasi~nim uzorima; nazvana po ~asopisu Le
Parnasse Contemporain.
paroda, -e ` ‰gr~. parodos sporedni put, pro-
lazŠ ulazna pesma hora u starogr~koj drami.
parodija, -e i parodija, -e ` ‰gr~. parodia, v.
para-, oide pesmaŠ 1. kwi`. {aqiva imitacija
nekog kwi`evnog dela, svesno podra`avawe
nekog dela ili pisca uz prenagla{avawe wego-
vih tipi~nih svojstava. 2. fig. pej. lo{a repro-
dukcija, iskrivqavawe, nagr|ivawe; lo{ re-
zultat onoga {to se htelo slediti kao uzor.
parodijski, -a, -o ‰v. parodijaŠ koji se odno-
si na parodiju; u duhu parodije, kome je ciq da
napravi parodiju.
parodirati, parodiram, 3. l. mn. parodira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. parodijaŠ pisati parodiju;
napraviti parodiju, rugati se podra`avawem.
parodist(a), -e m, mn. parodisti ‰v. parodi-
jaŠ 1. pisac parodija. 2. glumac koji glumi pa-
rodije; ismeva~, podsmeva~.
parodont, -a m ‰nlat. parodontium, v. par-, gr~.
odus gen. odontos zubŠ anat. sva tkiva koja podu-
parodontitis
piru zub (desni, parodontni ligamenti, zubni
cement i alveolarna kost).
parodontitis, -a m ‰v. parodont, -itisŠ med.
upala parodonta, potpornog tkiva zuba i de-
sni.
parodontoza, -e ` ‰v. parodont, -ozaŠ v. pa-
radentoza.
paroksizam, -zma m ‰gr~. paroxysmos ogor~e-
we, poo{treweŠ 1. med. a. naglo pogor{awe
simptoma neke bolesti. b. iznenadan, `estok
napad, posebno gr~. 2. fig. najvi{i stupaw uz-
bu|enosti, bola, strasti, o~ajawa, gneva; vrhu-
nac, kulminacija.
paroksizmalan, -lna, -lno ‰nlat. pa-
roxysmalis, v. paroksizamŠ koji se javqa u jakim
napadima, sklon naglom pogor{awu, kriti~an.
paroksitona, -e ` ‰gr~. paroxytononŠ fon. 1.
u gr~koj gramatici, re~ sa o{trim akcentom
(akutom) na pretposledwem slogu. 2. re~ nagla-
{ena na pretposledwem slogu; up. oksitona,
proparoksitona.
parola, -e ` ‰fr. parole od srlat. parabola od
gr~. parabole pri~aŠ 1. a. re~, re~enica ili go-
vor propagandnog karaktera; krilatica, slo-
gan. b. su{tinska misao, misao vodiqa; geslo.
2. voj. tajna ugovorena re~ ili izraz kao oznaka
pripadnosti odre|enoj slu`bi, lozinka.
parola{, -a{a m, mn. parola{i, gen. mn. pa-
rola{a ‰v. parolaŠ onaj koji izvikuje parole;
onaj koji se u politici oslawa na fraze i reto-
riku, a ne na rad.
parola{ki, -a, o ‰v. parolaŠ koji se slu`i
parolama; koji se odnosi na parole i parola{e.
parola{tvo, -{tva s ‰v. parolaŠ parola{ko
pona{awe; preterana upotreba parola radi
prikrivawa praznih obe}awa.
paron, -ona m ‰venec. paron prema ital. padro-
neŠ pokr. gazda; poslodavac; zapovednik ili
vlasnik broda.
paronim, -a m ‰gr~. paronymon, v. para-,
-onimŠ lingv. 1. re~ izvedena od istog korena,
srodna re~ (npr. te}i prema te~an, tok, po-
ticati). 2. re~ po obliku sli~na drugoj re~i,
ali od we razli~ita po postanku i zna~ewu i
sl. (npr. predvideti naspram prevideti).
paroniman, -mna, -mno ‰v. paronimŠ lingv. 1.
koji je izveden od istoga korena, srodan po po-
pars pro toto
stanku. 2. koji isto ili sli~no glasi, ali se
razlikuje po poreklu i zna~ewu.
paronimija, -e ` ‰v. paronimŠ 1. izvo|ewe
re~i iz istog korena, srodnost po poreklu. 2.
delimi~na sli~nost uz razlike u izgovoru, ak-
centu ili kvantitetu, kao i u zna~ewu (npr.
luk — luk).
paronomazija, -e ` ‰gr~. paronomasia, v. pa-
ra-, onomazein imenovatiŠ kwi`. retori~ka fi-
gura nabrajawa re~i istog ili sli~nog korena,
a razli~itih (~esto suprotnih) zna~ewa; igra
re~i zasnovana na sli~nosti wihovog zvuka.
parosmija, -e ` ‰v. para-, gr~. osme mirisŠ
med. prolazno ili trajno poreme}en ose}aj wu-
ha, mirisa.
parotida, -e ` ‰gr~. parotis, v. para-, ous uvoŠ
anat. velika pquva~na `lezda, sme{tena izme-
|u uha i dowe ~equsti.
parotitis, -a m ‰v. parotida, -itisŠ med. za-
razna bolest, zapaqewe i otok pquva~nih `le-
zda; zau{ke, zau{waci.
paroh, -a m, mn. parosi, gen. mn. paroha ‰gr~.
parokhos snabdeva~ dr`avnih slu`benikaŠ u
pravoslavnoj crkvi, sve{tenik na ~elu paro-
hije.
parohija, -e ` ‰v. parohŠ 1. najmawa jedini-
ca pravoslavne crkve, kojom upravqa paroh. 2.
ku}a u kojoj stanuje paroh.
parohijan, -a i parohijanin, -a ‰v. parohi-
jaŠ ~lan parohije.
parohijski, -a, -o ‰v. parohŠ koji se odnosi
na parohiju. y parohijska crkva crkva pod
upravom jednog sve{tenika, paroha; parohij-
ski dom zgrada u kojoj `ivi paroh i u kojoj je
wegov ured.
parsek, -a m, mn. parseci ‰engl. parsec, skra}.
od parallax i secondŠ astron. mera za du`inu,
udaqenost pri kojoj paralaksa iznosi jedan
ugaoni sekund (oko 3,26 svetlosnih godina).
parsizam, -zma m ‰prema Parsima, potomci-
ma Persijanaca, sledbenika mazdaizmaŠ u~ewe
Zaratustrino, koje su Parsi sledili.
pars pro toto ‰lat. pars pro toto deo za celi-
nuŠ 1. deo umesto celine. 2. stilska figura,
npr. œogwi{teŒ umesto œku}aŒ, œglaveŒ umesto
œqudiŒ.
907
part
part, -a m, mn. partovi, gen. mn. partova ‰nem.
Part od ital. parte deoŠ muz. deonica instrumen-
talne i vokalne vi{eglasne muzike, npr. te-
norski part.
partvi{ i partfi{ v. portvi{, port-
fi{.
partenijum, -a i partenij, -a m ‰gr~. parthe-
nios devi~anski, devoja~kiŠ u staroj Gr~koj
lirska pesma koju je pevao hor devojaka u ~ast
bogiwe Artemide.
partenogeneza, -e i partenogeneza, -e `
‰gr~. parthenos devojka, devica, v. genezaŠ 1. biol.
ra|awe `ivog potomstva bez prethodnog oplo-
|ewa (kod nekih beski~mewaka i ni`ih biqa-
ka). 2. teol. bezgre{no za~e}e Isusa Hrista.
partenogeneti~an, -~na, -~no i partenoge-
netski, -a, -o ‰v. partenogenezaŠ koji je nastao
bez oplo|avawa, putem partenogeneze.
partenokarpija, -e ` ‰gr~. parthenos devoj-
ka, devica, karpos plodŠ bot. za~e}e i razvoj
ploda bez opra{ivawa, plod je naj~e{}e bez
semena.
parter, -era m ‰fr. parterre od par terre pri
zemqiŠ 1. deo zgrade u visini zemqe, prize-
mqe. 2. mesto za publiku u prizemqu gledali-
{ta (za razliku od balkona, galerije). 3. deo
povr{ine zemqe na kojem se nalaze travwak i
cve}wak, vrtna leja. 4. sp. a. polo`aj kada se
rva~ nalazi na zemqi i odupire rukama o stru-
wa~u, ali jo{ nije pobe|en. b. u xudu, borba na
tlu posle neuspelog bacawa. 5. a. u gimnasti-
ci, podijum za takmi~ewe. b. parterna ve`ba, v.
parterni.
parterni, -a, -o ‰v. parterŠ koji se odvija na
parteru. y parterna gimnastika, parterne
ve`be sp. gimnasti~ke ve`be bez sprava, akro-
batika.
partecetl, -a m, mn. -i ‰austr. nem. Partezettel,
up. ceduqaŠ {tampana objava ne~ije smrti, {a-
qe se svima koji su bili u vezi sa pokojnikom;
umrlica, posmrtnica.
parti, partija m ‰engl. partyŠ dru{tveni
skup uz jelo i pi}e, ob. u privatnom stanu;
`urka, ~ajanka, zabava.
partizan, -ana m, mn. partizani, gen. mn. par-
tizana (`. partizanka, -e `, dat. partizanki,
gen. mn. partizanki) ‰fr. partisan pristalica od
908
partikla
parti strankaŠ 1. a. onaj koji vodi borbu u zale|u
neprijateqa, gerilac, ustanik. b. naziv pri-
padnika narodnooslobodila~kih pokreta u Ju-
goslaviji i drugim okupiranim zemqama u
vreme Drugog svetskog rata. 2. zast. a. ube|eni
sledbenik neke politi~ke stranke, onaj koji se
bori za uske interese svoje partije.
partizana, -e ` ‰ital. partigiana, fr. pertuisa-
neŠ vrsta starinskog oru`ja, dvosekli ma~ na
dugom {tapu, vrsta halebarde.
partizanski, -a, -o ‰v. partizanŠ koji se od-
nosi na partizane. y partizanski odred vojna
formacija koju ~ine partizani; partizanski
rat oru`ana borba koja se vodi u pozadini ne-
prijateqa.
partija, -e `, gen. mn. partija ‰fr. parti stran-
ka, partie deo, od lat. partiri podelitiŠ 1. pol. a.
organizacija sa odre|enim idejnim progra-
mom, stranka. b. Komunisti~ka partija. 2. pro-
tivni~ka strana, jedno ili vi{e lica u prav-
nom sporu sa drugima. 3. deo puta, celine, deo-
nica, etapa. 4. dru{tvena igra koja se igra od
po~etka do kraja (‹ karata, ‹ bilijara, ‹ te-
nisa, {ahovska ‹). 5. muz. deo vi{eglasnog mu-
zi~kog dela koji izvodi jedan peva~ ili jedan
instrument, deonica, part; note ispisane za
jedan glas ili instrument. 6. osoba dobrog
imovnog stawa i sa osobinama po`eqnim za
bra~nu zajednicu (dobra ‹) . 7. izvesna koli~i-
na robe koja se nabavqa ili otprema, kontin-
gent. 8. stavka u ra~unu, u buxetu.
partijac, -jca m, mn. partijci, gen. mn. parti-
jaca (`. partijka, -e, dat. partijki) ‰v. partijaŠ
~lan komunisti~ke partije.
partija{, -a{a m, mn. partija{i, gen. mn.
partija{a (`. partija{ica, -e) ‰v. partijaŠ 1.
~lan politi~ke stranke. 2. v. partijac.
partijni, -a, -o ‰v. partijaŠ koji dosledno
sledi liniju ideologije i partije.
partijski, -a, o ‰v. partijaŠ 1. koji se odno-
si na partiju, koji je u vezi sa partijom; koji
sledi partijsku liniju. 2. iron. komunisti~ki.
y partijska disciplina stroga privr`enost
jednoj partiji; partijska kwi`ica dokument
kojim se potvr|uje pripadnost jednoj partiji.
partikla, -e `, gen. mn. partikli ‰nem. Bart-
tuchleinŠ mawi komad tkanine (platnene, gume-
partikula
ne i sl.) koji se ve`e oko vrata dojen~eta i ma-
log deteta; balavac, bavarin, siperak.
partikula, -e ` ‰lat. particula, dem. od pars
deoŠ 1. komadi}, deli}, ~estica. 2. gram. nepro-
menqiva re~ koja ne spada u uobi~ajene vrste
re~i, re~ca, ~estica.
partikularan, -rna, -rno ‰lat. particularis,
up.partikulaŠ 1. koji se odnosi na jedan deo,
delimi~an, odvojen, zaseban. 2. poseban, naro-
~it. 3. koji je izveden do tan~ina, u pojedino-
stima, detaqan.
partikularizam, -zma m ‰v. partikularanŠ
pol.te`wa neke grupacije, organizacije ili
politi~ke jedinice da ostvari zasebne, lokal-
ne interese na {tetu dr`ave ili {ire zajed-
nice.
partikularizacija, -e ` ‰v. partikularanŠ
detaqno, op{irno izlagawe; izdvajawe deta-
qa, pojedinosti.
partikularist(a), -e m, mn. partikularisti
‰v. partikularanŠ pristalica partikularizma
(v.); onaj koji zastupa posebne ili izdvojene
interese neke grupe ili organizacije. x par-
tikularisti~ki.
partimento, -a m ‰ital. partimentoŠ muz. 1. u
XVII–XVIII veku, kontrapunktska ve`ba u im-
provizovawu na instrumentima s dirkama. 2.
ozna~eni bas, pratwa po pravilima gene-
ral-basa.
partita, -e ` ‰ital. partitaŠ muz. instrumen-
talna kompozicija sastavqena od niza varija-
cija, sli~na sviti, prvenstveno u periodu ba-
roka; up. svita.
partiti, -im svr{. ‰ital. partireŠ pokr. otpu-
tovati, oti}i.
partitivan, -vna, -vno ‰nlat. partitivum od
partire podelitiŠ gram. koji se ti~e deqewa. y
partitivni genitiv genitiv koji ozna~ava
deo neke celine.
partitokratija, -e ` ‰ital. partitocrazia od
partito stranka, v. -kratijaŠ pol. 1. u totalitar-
nom re`imu, vlast jedne politi~ke stranke ko-
ja provodi svoju voqu kroz sve politi~ke orga-
nizacije. 2. u vi{estrana~kim sistemima, vla-
davina stranaka, koje preuzimaju nadle`nosti
skup{tine, vlade i {efa dr`ave.
partfi{
partitura, -e ` ‰ital. partituraŠ muz. skup
notnih sistema na kojima su, jedna ispod dru-
ge, napisane sve deonice kompozicije za vi{e
instrumenata i/ili glasova.
particija, -e ` ‰lat. partitio, prema partiri
delitiŠ deqewe, deoba, podela; ra{~lawava-
we, razdeqivawe, pregra|ivawe.
particip, -a m i particip, -ipa m ‰lat. par-
ticipium, prema particeps u~esnikŠ gram. 1. gla-
golski oblik koji ima pridevsku funkciju,
glagolski pridev (aktivni particip — radni
pridev, pasivni particip — trpni pridev). 2.
glagolski prilog (sada{wi, pro{li). x par-
ticipski i participni.
participant, -a m ‰lat. participans, v. parti-
cipiratiŠ onaj ko u~estvuje, u~esnik.
participacija, -e ` ‰lat. participatioŠ 1.
u~e{}e, udeo, sudelovawe; u~e{}e gra|ana u
procesima odlu~ivawa i upravqawa na svim
podru~jima dru{tvenog `ivota. 2. u zdrav-
stvu: deo tro{kova le~ewa ili cene lekova ko-
ji pada na teret osiguranika.
participirati, participiram, 3. l. mn.
participiraju, pril. participiraju}i nesvr{.
‰lat. participareŠ imati u~e{}a u ~emu, u~estvo-
vati, biti sudeonik u ~emu; deliti tro{kove s
kime.
partner, -a m, mn. partneri, gen. mn. partnera
i partner, -era m, mn. partneri, gen. mn. partne-
ra ‰engl. partnerŠ 1. a. onaj koji zajedno s kim
u~estvuje u izvo|ewu ~ega (plesni ‹, ‹ u fil-
mu). b. protivnik, suigra~ (u {ahu, kartama i
sl.). 2. bra~ni drug, mu`, suprug ili onaj koji
deli intimnosti s drugim; qubavnik. 3. sarad-
nik u zajedni~kom poslu; saradnik, kompawon,
ortak.
partnerstvo, -stva i partnerstvo, -stva s
‰v. partnerŠ u~e{}e u igri ili poslu; orta-
{tvo. y Partnerstvo za mir program NATO
saveza usmeren ka isto~noevropskim zemqama,
namewen stvarawu temeqa kolektivne bezbed-
nosti i stabilnosti.
part-tajmer, -a m ‰engl. part-timerŠ onaj koji
ne radi puno radno vreme.
partus, -a m ‰lat. partus od pario parereŠ med.
porod, poro|aj; vreme ra|awa; novoro|en~e.
partfi{ nepr. v. portfi{.
909
parun
parun, -una m v. paron.
parusija, -e i parusija, -e ` ‰gr~. parousia
prisustvoŠ 1. filoz. postojawe ideja u wihovim
pojavama (po Platonu), odnosno oblika u mate-
riji (po Aristotelu). 2. teol. ponovni dolazak
Isusa Hrista da bi uspostavio Kraqevstvo
Bo`je na Zemqi. 3. crkv. novac koji se daje sve-
{teniku da o~ita molitvu.
parfe, -ea (uob. parfe, -ea) m ‰fr. parfaitŠ
kulin. rashla|eni krem, krem sa leda.
parfem, -ema m, mn. parfemi, gen. mn. parfe-
ma ‰fr. parfumŠ te~nost koja ugodno miri{e i
slu`i za negu tela; miris, miomiris.
parfimer, -era m, mn. parfimeri, gen. mn.
parfimera ‰fr. parfumeur, v. parfemŠ proizvo-
|a~ mirisa, prodavac mirisa.
parfimerija, -e ` ‰fr. parfumerie, v. par-
femŠ 1. prodavnica parfema i kozmeti~kih
sredstava. 2. proizvodwa parfema i kozme-
ti~kih sredstava. x parfimerijski.
parfimisati, -i{em svr{. i nesvr{.‰fr. par-
fumer, v. parfemŠ (po)prskati parfemom, nane-
ti, nanositi parfem na telo; (is)puniti pri-
jatnim mirisom.
par-forfe (uob. par-forfe) prid. indekl. i
pril. ‰fr. par forfaitŠ sp. dosu|en kao kazna za ne-
dolazak na utakmicu ili zbog prekida utakmi-
ce, protivni~koj ekipi se tada priznaje pobe-
da bez borbe.
parhelij, -a m ‰gr~. parhelion, v. para-, helios
sunceŠ meteor. opti~ka pojava bele, okrugle sve-
tle}e mrqe s jedne ili s obeju strana Sunca,
œpasunceŒ.
parhet, -a i parhet, -heta m ‰nem. Barchent od
ar. barrakanŠ pamu~na tkanina s dla~icama s
jedne strane, upotrebqava se za izradu tople
ode}e.
parhetni, -a, -o ‰v. parhetŠ na~iwen, skro-
jen od parheta.
parcela, -e `, gen. mn. parcela ‰nem. Parzelle
od fr. parcelle od lat. particella deli}Š 1. a. agr.
komad zemqi{ta na kojem se gaji ista kultura.
2. jedinica povr{ine koja je ta~no izmerena i
vodi se pod odre|enim brojem u zemqi{nim
kwigama.
parcelacija, -e ` ‰nlat. parcellatio, v. parce-
laŠ deoba ve}eg komada zemqe na mawe parcele,
910
pasakaqa
raspar~avawe, parcelisawe (radi ure|ewa i
revizije katastara, pri nasle|ivawu i sl.).
parcelisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat.
parcellare, v. parcelaŠ 1. (iz)deliti zemqi{te
na mawe delove, parcele. 2. usitwavati, sitni-
ti, mrviti.
parcijalan, -lna, -lno ‰nlat. partialis prema
pars deoŠ 1. delimi~an, nepotpun. 2. koji se ti-
~e dela jedne ve}e celine. 3. koji daje prednost
jednoj strani u sporu, pristrastan, neobjekti-
van.
par~e, -eta s, zb. par~ad, -i ` ‰tur. parca od
pers. parceŠ komad, komadi}; odlomqen ili ot-
cepqen deo ~ega.
PAS ‰skr. od paraaminosalicilna kiseli-
naŠ beli kristalni prah bez mirisa, kiselog
ukusa, primewuje se kao lek protiv tuberkuloze.
pas, pasa m, mn. pasovi, gen. mn. pasova ‰engl.
passŠ 1. sp. u fudbalu i drugim igrama, dodava-
we lopte suigra~u. 2. pri kartawu, izjava da
igra~ odustaje u doti~noj igri i ne igra do
slede}eg deqewa. y kratak pas dodavawe na
malom odstojawu; dupli pas dodavawe lopte
suigra~u koji je odmah vra}a, da bi se zaobi-
{ao protivni~ki igra~.
pasabilan, -lna, -lno ‰srlat. passabilisŠ koji
se mo`e prihvatiti, prihvatqiv; podno{qiv,
osredwi.
pasabl prid. indekl. ‰fr. passableŠ v. pasabi-
lan.
pasa`, -a`a m, mn. pasa`i, gen. mn. pasa`a
‰fr. passageŠ 1. natkrivena ulica, pokriven
prolaz, ob. s prodavnicama. 2. kwi`. mesto u
kwizi, odlomak teksta. 3. muz. niz tonova u br-
zom tempu, ob. virtuoznog karaktera. 4. sp.
œ{panski korakŒ kowa, vrsta kratkog i odme-
renog kasa, u kojem kow istovremeno podi`e
suprotne noge. x pasa`ni.
pasa`a v. pasa` (2, 3).
pasa`er v. pasa`ir.
pasa`ir, -ira m ‰nem. Passagier od fr. passa-
gerŠ putnik (u vozu, brodu, kolima).
pasakaqa, -e ` ‰ital. passacaglia od {p. pasa-
calleŠ muz. stara {panska igra, od XVI veka sti-
lizovana kao kompozicija u trodelnom taktu
umerenog tempa.
pasant
pasant, -a m, mn. pasanti, gen. mn. pasanata
‰nem. Passant od fr. passantŠ putnik u prolasku;
prolaznik, pe{ak.
pasara, -e `, gen. mn. pasara ‰venec. passara,
ital. passeraŠ 1. vrsta morske ribe, Platessa pas-
ser. 2. morski ~amac na dva vesla.
pasarela, -e ` ‰fr. passerelleŠ pe{a~ki mo-
sti}, prelaz za pe{ake preko prometnih ulica
ili `elezni~kih pruga.
pasati, -a m mn. ‰nem. PassatŠ meteor. stalni
vetrovi koji duvaju od suptropskog podru~ja
visokog pritiska ka ekvatorijalnom podru~ju
sni`enog pritiska; u vreme jedrewaka bili su
od zna~aja za promet od Evrope prema Ju`noj
Americi. x pasatni.
pasati1, -am svr{. i nesvr{. ‰ital. passareŠ
pokr. pro}i, prolaziti.
pasati2, pa{em nesvr{. ‰nem. passenŠ prista-
jati, dolikovati, odgovarati; up. pasovati.
pasatizam, -zma m ‰ital. passatismo od passa-
to pro{lostŠ slavqewe pro{losti, tradicio-
nalizam, konzervativizam.
pasatist(a), -e m, mn. pasatisti ‰ital. passa-
tista od passato pro{lostŠ pristalica onoga
{to je pro{lo, konzervativac.
pasvanxija v. pasmanxija.
pasvord, -a m ‰engl. passwordŠ ra~. niz brojki
ili slova koji slu`e za identifikaciju kori-
snika ra~unara; {ifra, lozinka.
pasdaran v. pazdaran.
pase (uob. pase) prid. indekl. ‰fr. passe pro-
{aoŠ koji se vi{e ne upotrebqava, koji je iza-
{ao iz mode, prevazi|en.
pasent (uob. i pasent) prid. indekl. ‰nem. pas-
send prema passen, v. pasati2Š koji odgovara,
prikladan, pogodan, podesan.
paseo, -ea m ‰{p. paseoŠ u borbi sa bikovima,
paradni ulazak ekipe u arenu.
pasiv, -a m ‰lat. passivum (verbum), prema
pati trpetiŠ gram. glagolski oblik koji zna~i da
se radwa vr{i na subjektu; trpno stawe; supr.
aktiv.
pasiva, -e ` ‰nem. Passiva, v. pasivŠ 1. finans.
skup svih dugova i obaveza jednog preduze}a;
supr. aktiva. 2. fig. nedostaci, neuspeh; lo{a
strana ~ega.
pasija
pasivan, -vna, -vno ‰lat. passivus, v. pasivŠ 1.
koji samo posmatra, a ne deluje; neradan, neak-
tivan; up. aktivan. 2. koji se ne protivi, koji
sve trpi i mirno podnosi. 3. ekon. koji ima pa-
sivu, koji se nalazi u pasivi; du`an. 4. gram. (o
glagolu, re~enici) koji je u obliku pasiva,
trpni. y pasivna rezistencija politi~ka
borba putem sistematskog izbegavawa svega
{to vlasti narede, bez upotrebe sile ili kr-
{ewa postoje}ih zakona; pasivno bira~ko
pravo pol. pravo da se bude biran na neku
funkciju; pasivni ofsajd sp. nedozvoqen po-
lo`aj u kome se nalazi igra~ koji u tom trenut-
ku nema uticaja na tok igre; pasivno pu{ewe
{tetno udisawe duvanskog dima od strane ne-
pu{a~a prisiqenih da borave u istoj prosto-
riji s pu{a~ima.
pasivac, -vca m, mn. pasivci, gen. mn. pasiva-
ca ‰v. pasivanŠ 1. onaj koji je neaktivan, sklon
pasivnosti. 2. fam. mu{ki homoseksualac koji u
polnom odnosu ima ulogu `ene; supr. aktivac.
pasivizam, -zma m ‰v. pasivan, -izamŠ 1. sta-
we neaktivnosti, nerada, neprotivqewa. 2.
filoz. shvatawe da `ivotom ~oveka ne mo`e
upravqati qudski faktor po{to se smatra
proizvodom neke vi{e sile, prirodnih zakona.
pasivizacija, -e ` ‰v. pasivanŠ povla~ewe
iz javnog delovawa, odvajawe od bilo koje vr-
ste delatnosti, mirovawe.
pasivizirati, pasviiziram, 3. l. mn. pasi-
viziraju = pasivizovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰v. pasivanŠ dovesti, dovoditi koga u pasivno
stawe, u~initi neradnim, umrtviti; supr. ak-
tivirati.
pasivizovati = pasivizirati (v.).
pasivnost, -osti ` ‰v. pasivanŠ 1. osobina
ili stawe onoga koji je pasivan; neaktivnost,
nerad, neprotivqewe. 2. sp. izbegavawe borbe
ili nedostatak napada~ke inicijative.
pasigrafija, -e ` ‰gr~. pas sav, v. -grafijaŠ
univerzalno pismo koje se sastoji od simbola,
znakova koji su razumqivi svim qudima (ume-
sto slova).
pasija, -e `, gen. mn. pasija ‰lat. passio strast,
patwaŠ 1. sna`an ose}aj uzbu|enosti, strast,
zanos, `udwa. 2. a. velika `eqa, sklonost ka
~emu, entuzijazam. b. predmet takvog entuzija-
911
pasijans
zma. 3. kwi`. dramski prikaz Hristovih muka i
stradawa. 4. muz. vokalno-instrumentalna kom-
pozicija na tekst Jevan|eqa (‹ po Mateju).
pasijans, -ansa m ‰fr. patience strpqeweŠ
igra kartama za jednu osobu, slagawe i razme-
{tawe karata prema odre|enim pravilima.
pasijski, -a, -o ‰v. pasijaŠ koji se odnosi na
pasiju (3). y pasijska igra predstava religio-
znog sadr`aja koja prikazuje scene iz `ivota
Isusa Hrista i wegovu smrt.
pasim pril. ‰lat. passimŠ razasuto na sve
strane, svuda pomalo, na mnogo mesta (pri ci-
tirawu primera, kada ih ima previ{e da bi se
naveli brojevi strana).
Pasional, -ala m ‰nlat. passionalis, v. pasija
(3)Š zbirka sredwovekovnih legendi koje opi-
suju muke i stradawa Hristova; pri~e o sveti-
teqima, apostolima, Bogorodici.
pasionato pril. ‰ital. passionatoŠ v. apasio-
nato.
pasioniran, -rana, -rano ‰fr. passionne, v.
pasijaŠ koji je obuzet pasijom, koji je zanesen
~ime; strastven, odu{evqen, zagrejan (‹-i fi-
latelist, ‹-i lovac, ‹-i posetilac koncera-
ta).
pasionist(a), -e m, mn. pasionisti ‰ital.
passionista od lat. passio patwaŠ rel. pripadnik
œKongregacije Muke Gospoda na{ega Isusa
HristaŒ, osnovane u Italiji u XVII veku.
pasirati1, pasiram, 3. l. mn. pasiraju svr{.
i nesvr{. ‰nem. passierenŠ 1. kulin. (pro)cediti
(vo}e, povr}e) kroz sito ili cediqku. 2. zast.
dogoditi se, zbiti se.
pasirati2 (se), pasiram (se) svr{. ‰engl.
passŠ kod kartawa, napustiti igru, odustati od
u~e{}a u igri.
paskal, -ala m, mn. paskali, gen. mn. paskala
‰po francuskom nau~niku Blezu Paskalu
(1623–1662)Š fiz. jedinica mere za pritisak,
simbol Ra; pritisak od 1 wutna koji deluje nor-
malno na povr{inu od 1 kvadratnog metra. 2.
ra~. jedan od programskih jezika. x paskalski
koji je napisan na paskalu ili namewen wemu.
paskvila, -e = pa{kvila, -e ` ‰nem. Pasquill
od ital. Pasquino, ime kipa u Rimu na koji su ka-
~eni stihovi protiv odre|enih licaŠ kwi`.
912
pasta
pogrdan ili podrugqiv tekst, gruba satira,
klevetni~ki spis.
paskvilant, -a m, mn. paskvilanti, gen. mn.
paskvilanata ‰v. paskvilaŠ pisac pogrdnih
tekstova, paskvila. x paskvilantski.
pasmanxija, -e m i pasvanxija, -e ‰tur. pa-
svanc›, pasbanc› od pers. pasban, paswanŠ osoba
koja no}u pazi na javni red i mir; no}obdija,
no}ni stra`ar.
pasovati, -ujem nesvr{. ‰nem. passenŠ prista-
jati, prili~iti, odgovarati; biti taman po me-
ri (npr. kqu~ za bravu, odelo); up. pasati2.
pasodoble, pasodobla m ‰{p. paso doble dvo-
struki korakŠ 1. muz. `ivahni {panski ples u
parovima, nastao po~etkom HH veka. 2. sp. tak-
mi~arski ples koji se obavezno izvodi u umet-
ni~kom klizawu.
pasometar, -tra m ‰lat. passus korak, v. -me-
tarŠ instrument za merewe koraka, pre|enog
puta; pedometar (v.), podometar (v.).
paso{, -a m, mn. -i ‰ma|. paszus od nem. Pass od
fr. passeŠ 1. dokument sa slikom vlasnika koji
omogu}uje slobodno kretawe preko granica dr-
`ava; putna isprava. 2. (sto~ni ‹) isprava o
vlasni{tvu i veterinarskoj kontroli stoke
(na sajmovima); propusnica za stoku.
paspaq, -aqa m ‰ngr~. paspaliŠ 1. vrlo sitan
prah koji ostaje po mlevewu bra{na. 2. otpaci
prilikom grebenawa lana ili konopqe, pozder.
paspartu, -ua m, gen. mn. paspartua ‰fr. pas-
se-partout koji prolazi svudaŠ 1. podloga i sl.
od kartona koja obrubquje grafike ili slike, a
na koju se stavqa ~vrst okvir. 2. kqu~ koji
otvara vi{e brava. 3. stalna besplatna ulazni-
ca za sve predstave jednog pozori{ta.
paspel, paspoal v. paspul.
pasport ‰engl. passportŠ v. paso{.
paspul, -ula m ‰fr. passepoilŠ a. porubqeni
kraj, ispust na haqini, porub. b. {areni gaj-
tan na op{ivenim pantalonama (kod unifor-
mi i livreja).
paspulirati, paspuliram, 3. l. mn. paspuli-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. paspulŠ a. zavrnuti, posu-
vratiti ivicu platna ili tkanine. b. porubqi-
vati, op{ivati uzanim trakama (gajtanom).
pasta, -e `, gen. mn. pasta ‰ital. pasta testoŠ 1.
polugusta masa sli~na testu koja slu`i kao
pastafa`ol
sredstvo za ~i{}ewe (zubna ‹ ; ‹ za cipele). 2.
farm. mekana smesa sli~na mastima, upotre-
bqava se za su{ewe rana ili ozleda.
pastafa`ol v. pa{tafa`ol.
pasta{uta v. pa{ta{uta.
pastel, -a m ‰ital. pastelloŠ 1. lik. slikarska
boja u obliku meke olovke ili krede. 2. a. teh-
nika slikawa u kojoj se primewuje takva boja.
b. slika nacrtana takvim bojama.
pastelist(a), -e m, mn. pastelisti ‰fr. pa-
stelliste, v. pastelŠ umetnik koji radi pastelom.
pastelni, -a, -o i uob. pastelni, -a, -o ‰v.
pastelŠ 1. koji je od pastela, naslikan paste-
lom. 2. koji li~i na pastel. y pastelne boje
blage, svetle boje bez o{trih kontrasta.
pasterizacija, -e ` ‰fr. pasteurisation, po
fr. nau~niku Luju Pasteru (1822–1895)Š zagre-
vawe mleka i drugih te~nosti do temperature
55–70 stepeni, kako bi se uni{tili mikroor-
ganizmi i spre~ilo kvarewe.
pasterizovati, -ujem i pasterizovati,
-ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pasterizacijaŠ (iz)vr-
{iti pasterizaciju.
pastila, -e i pastila, -e ` ‰nem. Pastille od
lat. pastillus lopticaŠ 1. farm. okrugla pqosnata
tableta, polako se otapa u ustima. 2. loptica
od bra{na, vo}nog soka, {e}era. 3. loptica
ili sve}ica za ka|ewe.
pasti~o, -a m ‰ital. pasticcioŠ muz. 1. (od XVII
do XIX veka) opera sastavqena od popularnih
arija ili ve}ih odlomaka iz ranijih dela. 2.
muzi~ko delo ve}eg broja autora.
pasti{, -a m, gen. mn. pasti{a ‰fr. pastiche od
ital. pasticcioŠ 1. lo{a imitacija umetni~kog
dela. 2. la`no izdawe, krivotvorina, falsi-
fikat. 3. v. pasti~o.
pastoza, -e ` ‰v. pastozanŠ lik. debeli sloj
boje koji se izdi`e iznad oslikane povr{ine;
up. impast.
pastozan, -zna, -zno i uob. pastozan, -zna,
-zno ‰ital. pastoso od pasta testoŠ naslikan vi-
dqivim slojem uqane boje; obilan, bogat. 2.
koji je u obliku paste, mekan, gwecav.
pastor, -a m ‰lat. pastor pastirŠ rel. prote-
stantski (evangeli~ki, adventisti~ki) sve-
{tenik; `upnik.
-pat
pastoral, -ala m, mn. pastorali, gen. mn. pa-
storala ‰v. pastorŠ 1. biskupski {tap. 2. briga
katoli~kih sve{tenika nad du{ama svoje pa-
stve.
pastorala, -e ` ‰v. pastoralanŠ kwi`. komad
s pevawem idili~nog karaktera, u prirodnom
ambijentu (XVI i XVII vek), pastirska igra.
pastoralan, -lna, -lno ‰nlat. pastoralis od
lat. pastor pastirŠ 1. kwi`. koji je svojstven pa-
storali, koji pripada pastorali; idili~an. 2.
rel. koji se ti~e sve{tenika i wegovih du`no-
sti prema vernicima; sve{teni~ki. y Pasto-
ralna simfonija muz. Betovenova {esta sim-
fonija (F-dur), koja slavi idili~nost pastir-
skog, seoskog `ivota; pastoralni prsten pr-
sten koji dobijaju biskupi i opati prilikom
posve}ewa, simbol wihovog ven~awa sa crkvom.
pastorela, -e ` ‰fr. pastourelleŠ muz. kwi`.
trubadurska pesma u formi dijaloga (XII–XIII
vek), veselog sadr`aja, u kojoj se pesnik nadme-
}e za qubav pastirice ili seoske lepotice.
pastoforija, -e ` ‰gr~. passein dodati, dozi-
dati, pastas dodato, pherein nositiŠ crkv. arhit.
u ranohri{}anskim i vizantijskim crkvama
zbirni naziv za prizidane prostorije uz ol-
tarsku apsidu.
pastrma, -e ` ‰tur. past›rmaŠ kulin. usoqeno
i osu{eno ov~ije ili kozije meso.
pasus, -a m, mn. pasusi, gen. mn. pasusa ‰lat.
passus korakŠ odeqak teksta koji po~iwe no-
vim redom, stav, paragraf (v.).
Pasha, -e `, gen. mn. Pasha ‰gr~. pascha od hebr.
pesahŠ jevrejski praznik posve}en uspomeni na
izlazak Jevreja iz Egipta pod Mojsijevim
vo|stvom, slavi se 14. nisana, tj. u vreme prvog
prole}nog punog Meseca.
pashalni, -a, -o ‰srlat. paschalis, v. PashaŠ 1.
koji se odnosi na Pashu. 2. koji se odnosi na
Uskrs, uskr{wi.
pat, -a m ‰fr. pat od ital. patta remi, od lat. pac-
ta, mn. od pactum dogovorŠ 1. pat (pozicija) stawe
na {ahovskoj tabli kada igra~ ne mo`e da povu-
~e potez, jer je kraq u {ahu, okolna poqa su na-
padnuta, a sve wegove figure blokirane. 2. fig.
stawe u kojem se ne mo`e ni{ta u~initi.
-pat, -patija, -patski ‰gr~. pathos patwaŠ
ono {to se odnosi na ose}awa ili psihi~ka
913
pata-karte
stawa; u medicini, ono {to se odnosi na odre-
|ene vrste oboqewa.
pata-karte, pata-karata ` mn. ‰v. pat, kartaŠ
u igri karata, situacija sa jednako nepovoq-
nim ishodom za sve u~esnike.
patakun, -una m ‰ital. pataccone, augm. od pa-
tacca bezvredna stvar, drangulijaŠ pokr. 1. sta-
rinski bakreni novac. 2. stari sat bez vredno-
sti. 3. fig. prqavko, musavko.
pataren, -ena m, mn. patareni, gen. mn. pata-
rena ‰srlat. patarenus, nejasnog poreklaŠ ist. 1.
pripadnik jereti~kog pokreta koji se pojavio
u Evropi u XI veku; katar, albi`anac (v.). 2. bo-
gumil.
patarica, -e ` ‰ngr~. pateritsaŠ 1. episkopski
{tap, skiptar (znak duhovne vlasti). 2. pot-
porna gredica, pre~ka, daska, letva. 3. kod pra-
voslavaca, dan posle krsne slave, pojutarje.
patela, -e `, gen. mn. patela ‰lat. patellaŠ anat.
trouglasta kost na kolenu, ~a{ica. 2. zool. vr-
sta pu`a s plitkom ku}icom, koji se pripija za
stene kraj mora.
patena, -e ` ‰srlat. patena prema gr~. patane
plitka posudaŠ crkv. 1. a. zlatna ili pozla}ena
okrugla ~inija, slu`i za hostiju. b. kru`i} u
slu`bi pri liturgiji; diskos. 2. ubrus koji se
stavqa preko obredne ~a{e, putira.
patent, -a m, mn. patenti, gen. mn. patenata
‰nem. Patent od fr. patent od lat. patens otvoren,
o~igledanŠ 1. a. akt kojim se tvorcu nekog pro-
nalaska potvr|uje iskqu~ivo pravo na wegovu
primenu. b. sam pronalazak; izum. 2. ist. nared-
ba s visokog mesta, ukaz, dekret, poveqa. 3. vr-
sta kop~e na povla~ewe (na jaknama, pantalo-
nama i dr. ode}i). 4. fam. prakti~na stvar, za-
nimqiv mehanizam; neobi~na naprava. y pa-
tent-brava sigurnosna brava s cilindrom;
patent-zatvara~ rajsfer{lus; patent-olov-
ka mehani~ka olovka sa zamenqivim grafi-
tom.
patentirati, patentiram, 3. l. mn. patenti-
raju svr{. ‰v. patentŠ 1. dobiti patent (na ne-
{to), ste}i prvenstvo ili iskqu~ivo pravo
kori{}ewa nekog izuma, pronalaska. 2. fig.
prisvojiti iskqu~ivo pravo na ne{to.
patentni, -a, -o ‰v. patentŠ koji se ti~e pa-
tenta, koji pripada patentu. y patentni ured
914
patina
ustanova koja prima i proverava prijave pate-
nata, zadu`ena je za kontrolu i izdavawe pa-
tentnih prava i poma`e pri registraciji pa-
tenata.
pater, -a m ‰lat. pater otacŠ 1. otac, roditeq.
2. titula katoli~kih sve{tenika, posebno je-
zuita; up. pater familijas. y pater famili-
jas otac, glava porodice, doma}in (po rimskom
pravu odlu~ivao je o `ivotu i smrti svih ~la-
nova porodice); pater patrije (lat. pater patri-
ae) 1. otac otaxbine: titula rimskih careva. 2.
po~asna titula qudi s posebnim zaslugama za
dr`avu.
patera, -e ` ‰lat. pateraŠ `rtvena posuda kod
starih Rimqana.
paternalizam, -zma m, mn. paternalizmi,
gen. mn. paternalizama ‰lat. paternus o~inskiŠ 1.
za{titni~ki, autoritaran odnos vladara od-
nosno vlasti prema pot~iwenima, pri ~emu
blagonaklonost vladara zamewuje prava gra|a-
na. 2. ekon. nastojawe poslodavca da brigom o
zaposlenima umawe uticaj sindikata. x pater-
nalisti~ki.
paternitet, -eta m ‰lat. paternitas prema pa-
ternus o~inskiŠ 1. poreklo po ocu, o~instvo;
pravni odnos oca prema detetu. 2. fig. izvor,
poreklo, autorstvo.
paternoster, -a m ‰lat. pater nosterŠ rel. mo-
litva œo~ena{Œ na latinskom. 2. svaka ve}a
loptica u brojanicama, kod koje treba o~itati
œo~e na{Œ. 3. `arg. pokretna traka s posudama
postavqenim u jednakim razmacima, koristi se
naro~ito kod zidawa visokih kula: elevator.
patetika, -e `, dat. patetici ‰v. pateti~an,
patosŠ 1. sna`no, strastveno odu{evqewe; za-
nos. 2. pateti~no izra`avawe; preterano, izve-
{ta~eno podsticawe ose}awa kod slu{alaca.
patetiko pril. ‰ital. pateticoŠ muz. sve~ano,
ose}ajno, dirqivo.
pateti~an, -~na, -~no ‰gr~. pathetikos, v. pa-
tosŠ 1. koji je pun patetike (patosa), ose}ajan,
potresan, dirqiv. 2. preterano izra`ajan; ko-
ji na izve{ta~en, teatralan na~in podsti~e
ose}awa i budi strasti.
-patija v. -pat.
patina, -e ` ‰lat. patinaŠ 1. a. sloj, prevlaka
bez sjaja (zelenkasta do crna) koja se vremenom
patinirati
razvija na predmetima izra|enim od bakra ili
bronze. b. sloj nanesenog taloga (ne~isto}e iz
atmosfere, hemijske promene) na gra|evinama
i predmetima. 2. fig. obele`je starine na pred-
metima, u govoru, u stilu umetni~kog stvarawa
itd.
patinirati, patiniram, 3. l. mn. patinira-
ju svr{. i nesvr{. ‰v. patinaŠ presvla~iti, po-
krivati, pokriti patinom; nanositi ve-
{ta~kim putem nemetalne prevlake na povr-
{inu nekih metala radi za{tite od korozije.
patio, patija m ‰{p. patioŠ arhit. dvori{ni
prostor unutar stambene zgrade, ob. sa zeleni-
lom i fontanama, ~esto okru`en stubovima.
patirati, patiram, 3. l. mn. patiraju svr{.
‰v. patŠ dovesti u pat poziciju, u {ahu.
patiserija, -e ` ‰fr. patisserieŠ poslasti-
~arnica, kola~arnica.
pati{paw, -a m = pati{pawa, -e ` ‰ital.
pan di Spagna {panski hlebŠ vrsta suvog kola-
~a od bra{na, jaja i {e}era.
patlixan, -a i patlixan, -ana m, mn. patli-
xani i patlixani, gen. mn. patlixana i patlixa-
na ‰tur. patl›can od pers. badinganŠ bot. 1. povrtna
biqka mesnatog ploda, Solanum lycopersicum,
paradajz. 2. plavi patlixan povrtna biqka sa
izdu`enim plodovima tamnoqubi~aste boje,
Solanum melongena.
pato- ‰gr~. pathos bolest, bol, ose}ajŠ kao pr-
vi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na bol,
bolest.
patoa, -aa m ‰fr. patoisŠ lingv. u Francuskoj,
dijalekatski govor izvan kwi`evnog jezika,
pokrajinsko nare~je.
patogen, -a, -o i patogen, -a, -o ‰v. pato-,
-genŠ koji izaziva bolest, zarazan (‹ procesi, ‹
bakterija). y patogeni mikroorganizmi med.
zarazne klice.
patogeneza, -e i patogeneza, -e ` ‰v. pato-,
genezaŠ med. nauka o postanku i razvoju neke bo-
lesti.
patognomika, -e `, dat. patognomici ‰v. pa-
to-, gr~. gnome saznaweŠ med. nauka o simptomi-
ma bolesti i postavqawu pravilne dijagnoze.
patognomi~an, -~na, -~no ‰v. patognomikaŠ
koji je karakteristi~an za neku bolest, npr. iz-
gled lica, dr`awe tela, kretawe.
patrijarh
patognosti~an, -~na, -~no ‰v. pato-, gr~.
gnostikos saznajniŠ koji odre|uje, utvr|uje ne-
ku bolest.
patografija, -e ` ‰v. pato-, -grafijaŠ 1. med.
opis svih bolesti {to ih je pacijent preboleo
(tzv. medicinska biografija). 2. prou~avawe
uticaja neke bolesti na radnu sposobnost bo-
lesnika.
patolog, -a m, mn. patolozi, gen. mn. patologa
‰v. pato-, -logŠ lekar stru~wak za patologiju
(v.), onaj koji se bavi patologijom.
patologija, -e ` ‰v. pato-, -logijaŠ 1. grana
medicine koja se bavi prou~avawem uzroka bo-
lesti, bolesnih procesa i stawa u organizmu.
2. skup pojava vezanih za bolest i wenih posle-
dica; stawe bolesnog organizma.
patolo{ki, -a, -o ‰v. patologijaŠ 1. koji se
odnosi na patologe (v.) i patologiju (‹ nalaz).
2. koji ima svojstva bolesti; nenormalan, ab-
normalan (v.), bolestan (‹ pojava).
patos, -a m ‰gr~. pathos do`ivqaj, patwa,
strastŠ 1. a. duboko ose}awe, zanos, uzbu|enost
koja se posti`e sredstvima govorni{tva ili
umetnosti. b. kwi`. u Aristotelovoj poetici,
uzvi{en i dirqiv govor u tragediji koji iza-
ziva ose}aj katarze (pro~i{}ewa). 2. pretera-
no povi{en ton govora, prenagla{avawe ose-
}awa, patetika (v.).
patos, -a m ‰gr~. patos put, stazaŠ pod (poseb-
no od daske).
patofiziologija, -e ` ‰v. pato-, fiziologi-
jaŠ med. grana medicine koja prou~ava patolo-
{ke promene funkcija tkiva, organa i ~itavog
organizma nastale zbog bolesti.
patofobija, -e ` ‰v. pato-, fobijaŠ psih. ose-
}aj velikog straha od bolesti, sli~an hipo-
hondriji (v.).
patrijarh, -a m, mn. patrijarsi, gen. mn. pa-
trijarha i patrijarh, -arha m, mn. patrijarsi,
gen. mn. patrijarha ‰gr~. patriarkhes otac pleme-
na, roda, prema patria rod, pleme, loza, archein
vladatiŠ 1. a. biblijski praotac jednog naroda,
posebno jevrejskog, Avram, Isak, Jakov. b. ro-
dona~elnik izraelskih plemena (12 Jakovqe-
vih sinova). 2. rel. a. vrhovni poglavar pravo-
slavne crkve (u Carigradu, Aleksandriji, Je-
rusalimu, Moskvi, Srbiji, Gruziji, Rumuniji,
915
patrijarhalan
Bugarskoj, Ukrajini). b. u ranom hri{}anstvu,
episkop jedne od velikih apostolskih stolica
(Jerusalim, Rim, Antiohija, Aleksandrija i
Carigrad). v. u katoli~koj crkvi, naziv za bi-
skupe u Rimu, Lisabonu, Veneciji, Jerusali-
mu, Zapadnoj i Isto~noj Indiji. 3. fig. uva`e-
ni starac, ~asni starac. y vaseqenski patri-
jarh najvi{i dostojanstvenik pravoslavne cr-
kve, sa sedi{tem u Carigradu. x patrijarhov
i patrijarhov.
patrijarhalan, -lna, -lno ‰v. patrijarhŠ 1.
svojstven patrijarhatu; koji ocu porodice
pridaje sva ovla{}ewa. 2. koji se pridr`ava
starih obi~aja i shvatawa, a izbegava sve {to
je moderno; starinski, konzervativan, tradi-
cionalan.
patrijarhat, -ata m ‰v. patrijarhŠ 1. ist. ob-
lik rodovske zajednice u kojoj je grupa qudi
povezana srodstvom po mu{koj liniji. 2. rel. a.
dostojanstvo patrijarha (2) (v.). b. oblast kojom
upravqa vrhovni poglavar hri{}anske pravo-
slavne crkve. 3. o~evo pravo, situacija u kojoj
dete pripada o~evoj lozi; up. matrijarhat.
patrijar{ija, -e ` ‰gr~. patriarchia, v. pa-
trijarhŠ 1. crkveno podru~je pod upravom pa-
trijarha, sastoji se iz vi{e episkopija; patri-
jarhat. 2. a. crkveno poglavarstvo kojem je na
~elu patrijarh. b. zgrada, sedi{te u kojem sta-
nuje patrijarh i gde su sme{tene wegove kan-
celarije. x patrijar{ijski.
patrimonijalan, -lna, -lno ‰nlat. patrimo-
nialisŠ koji se odnosi na patrimonijum (v.). 2.
koji pripada o~evom imawu, koji je nasle|en
od oca, o~inski, nasledni.
patrimonijum, -a i patrimonij, -a m ‰lat.
patrimoniumŠ prav. 1. skup imovine, prava i
obaveza jedne osobe. 2. imawe koje pripada de-
ci posle o~eve smrti; o~evina, nasledstvo, ba-
{tina.
patriot(a), -e m, mn. patrioti ‰gr~. patriotes
zemqakŠ onaj koji voli svoju zemqu i svoj na-
rod, rodoqub.
patriotizam, zma m ‰v. patriot(a), -izamŠ
qubav prema otaxbini, prema svome narodu,
rodoqubqe.
patristika, -e `, dat. patristici ‰v. paterŠ
deo teologije koji se bavi `ivotima, spisima
916
patron
i u~ewima crkvenih otaca (Irineja, Avgusti-
na, Origena i dr.), povezuje anti~ku filozofi-
ju i hri{}ansku dogmatiku; patrologija (v.).
patristi~ki, -a, -o ‰v. paterŠ koji se ti~e
starih crkvenih otaca ili wihovih dela. y
patristi~ka literatura sva kwi`evnost
hri{}anstva od VII veka koju su pisali crkve-
ni oci.
patricij, -a m, mn. patriciji ‰lat. patriciusŠ
1. u starom Rimu, pripadnik plemi}kog stale-
`a (po ro|ewu) koji se svojim privilegijama
razlikovao od plebejaca (v.). 2. u kasnoj antici
i Vizantiji a. naziv za najvi{e gra|anske i
vojne upravqa~e. b. po~asna titula koju su vi-
zantijski carevi dodeqivali istaknutim oso-
bama ili stranim vladarima (bez stvarne vla-
sti). 3. pripadnik otmenog roda, plemi}, veli-
ka{. x patricijski.
patricijat, -ata m ‰lat. patriciatusŠ 1. dosto-
janstvo patricija, velika{ka titula. 2. patri-
ciji kao dru{tveni stale`, plemstvo, aristo-
kratija.
patrola, -e ` ‰nem. dijal. Patrol od fr. patrou-
illeŠ voj. odred ili grupa vojnika, policajaca
ili lovaca kojima je du`nost da nadziru odre-
|eni teren, brinu o bezbednosti kretawa na
odre|enom terenu; nadzor, stra`a, izvidnica.
x patrolni.
patrolirati, patroliram, 3. l. mn. patro-
liraju nesvr{. ‰fr. patrouiller, v. patrolaŠ vr{i-
ti patrolnu slu`bu, biti u patroli; obilazi-
ti teren radi nadzora. 2. `arg. stalno se kreta-
ti na nekom odre|enom podru~ju.
patrologija, -e ` ‰v. pater, -logijaŠ teol. deo
istorijske teologije koja prou~ava `ivot i
spise hri{}anskih pisaca u prvim vekovima
hri{}anstva; patristika (v.).
patrolxija, -e m ‰v. patrolaŠ vojnik iz pa-
trole, no}ni stra`ar.
patron, -ona m, mn. patroni, gen. mn. patrona
‰lat. patronusŠ 1. ist. u anti~kom Rimu, patricij
koji {titi svoje klijente i slobodwake. 2.
crkv. a. osniva~ crkve, zadu`bine, beneficija.
b. svetac koji se slavi kao za{titnik grada,
pokrajine, esnafa i dr. 3. stari naziv za zapo-
vednika ili vlasnika ribarskog ~amca ili
patrona1
mre`a; parun, paron. 4. onaj koji nekoga {ti-
ti; pokroviteq.
patrona1, -e ` ‰lat. patronaŠ v. patronesa.
patrona2, -e ` ‰nem. Patrone od fr. patronŠ 1.
obrazac, kalup po kome se ne{to izra|uje, {a-
blon. 2. ~aura metka s barutnim puwewem, ka-
pislom i zrnom. 3. ulo`ak vaqkastog oblika s
bojom, mastilom i sl.; kartrix (v.).
patrona`a, -e ` ‰fr. patronnage, v. patronŠ
1. patronat (v.); za{tita, pokroviteqstvo. 2.
med. aktivnost lekara, medicinskih sestara i
dr. koja se ti~e pru`awa zdravstvene pomo}i
na mestima gde qudi `ive i rade.
patrona`ni, -a, -o ‰v. patrona`aŠ koji se
odnosi na patrona`u (2): patrona`na slu-
`ba; patrona`na sestra.
patronat, -ata m, mn. patronati, gen. mn. pa-
tronata ‰lat. patronatus, v. patronŠ 1. a. pokrovi-
teqstvo, za{titni{tvo. b. nadle`nost patro-
na. 2. rel. skup privilegija koje je Crkva davala
vernicima koji su gradili, izdr`avali crkve-
ne zgrade i sl. x patronatski.
patronesa, -e i patronesa, -e ` ‰fr. patron-
nesseŠ a. za{titnica, pokroviteqica. b. ugled-
na starija gospo|a. v. ona koja prire|uje zabave
u dobrotvorne svrhe.
patronim, -a i patronim, -ima m = patro-
nimik, -a m, mn. patronimici, gen. mn. patroni-
mika ‰gr~. patronymikos, prema pater otac, v.
-onimŠ lingv. prezime izvedeno od imena oca
ili nekog drugog pretka (npr. Nemawi}i po
Nemawi, Lazarevi}i po Lazaru).
patronimi~an, -~na, -~no, patroni-
mi~ki, a, -o i patronimski, -a, -o ‰v. patro-
nimŠ nazvan po imenu oca ili drugog pretka.
patrocinijum, -a i patrocinij, -a m ‰lat.
patrociniumŠ 1. ist. u anti~ko doba, briga veli-
kih zemqoposednika nad seqacima koji su im
zauzvrat ustupali svoju zemqu. 2. pokroviteq-
stvo, za{tita.
patrocinirati, patrociniram, 3. l. mn. pa-
trociniraju nesvr{. ‰lat. patrocinariŠ 1. {titi-
ti, pomagati, uzeti pod okriqe. 2. braniti ili
zastupati (koga, {to) pred sudom.
pauza, -e i pauza, -e `, gen. mn. pauza ‰lat. pau-
sa od gr~. pausis zastojŠ 1. privremeni kra}i
prekid u ~emu; odmor, po~ivka, zastoj, predah.
paha
2. prekid izme|u ~inova pozori{ne predstave.
3. muz. a. odsustvo tona u ta~no odre|enom tra-
jawu, prema naznaci kompozitora. b. u notama,
znak pauze.
pauzirati, pauziram, 3. l. mn. pauziraju svr{.
i nesvr{. ‰v. pauzaŠ napraviti pauzu, predahnuti;
odmarati se, biti privremeno bez posla.
paulikijanac, -anca m mn. ‰gr~. PaulikianosŠ
pristalica paulikijanstva (v.).
paulikijanstvo, -stva s ‰v. paulikijanacŠ
rel. dualisti~ko u~ewe u prvoj polovini VII
veka, uticalo na kasniju pojavu bogumilstva.
pauper, -a m ‰lat. pauper siroma{anŠ soc. si-
romah, bednik; onaj koji `ivi od milostiwe.
pauperizam, -zma m ‰v. pauper, -izamŠ siro-
ma{tvo, beda, oskudica, sirotiwa.
pauperizacija, -e ` ‰v. pauperŠ soc. masovno
osiroma{ewe stanovni{tva ili jednog dru-
{tvenog sloja, materijalno propadawe naroda,
naro~ito u doba ekonomskih kriza.
pauperizovati, -ujem i pauperizovati,
-ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pauperŠ pretvoriti,
pretvatati u siromaha; (o)siroma{iti (dru-
{tveni sloj, dr`avu).
paus, -a m v. paus-papir.
paus-papir, paus-papira m ‰nem. PauspapierŠ
vrsta specijalnog poluprozirnog papira koji
slu`i za precrtavawe, kopirawe, presnimava-
we, ili u pripremi rukopisa za {tampu.
pau{al, -ala m, mn. pau{ali, gen. mn. pau{a-
la ‰nem. PauschaleŠ iznos odre|en otprilike,
globalno; prora~unska, predra~unska svota.
pau{alan, -lna, -lno ‰nem. pauschalŠ 1.
finans. odre|en otprilike, na osnovu procene.
2. fig. napamet, bez obrazlo`ewa izre~en, pro-
izvoqan (‹ ocena).
paf uzv. ‰nem. paffŠ 1. uzvik koji podra`ava
udarac, pucaw i sl. 2. iznena|en, zapawen, pre-
nera`en, skamewen (ostati ‹).
pafta, -e `, gen. mn. pafta i pafti ‰tur. pafta
od pers. bafte otkan, ukra{en vezomŠ 1. ve}a me-
talna kop~a na `enskom pojasu ili na no{wi.
2. pojas kojim se opasuju `ene i sve{tenici. 3.
metalna spona, spojka, metalna grivna (na pu-
{ci).
paha, -e `, gen. mn. paha ‰tur. pah deoŠ posu-
vra}ena ivica tkanine, porub, obrub.
917
pahali
pahali prid. indekl. ‰tur. pahal› od paha, beha
od pers. beha cena, vrednostŠ koji ima visoku
cenu; skup, skupocen, vredan.
pahi-, paho- ‰gr~. pakhys debeo, zadebqaoŠ
kao prvi deo re~i ozna~ava: debeo, zadebqan,
zgusnut, stvrdnut.
pahigirija, -e ` ‰v. pahi-, gyros krugŠ med.
uro|eni poreme}aj u razvoju mozga, sa zadebqa-
wem i izobli~ewem vijuga i mentalnom zao-
stalo{}u.
pahiderm, -a m ‰v. pahi-, gr~. derma ko`aŠ
zool. debeloko`ac.
pahidermija, -e ` ‰v. pahidermŠ med. bolest
zadebqawa ko`e.
pahlavi, -ja = pehlevi, -ja m ‰pers. PahlawiŠ
1. nov~ana jedinica u Iranu (Persiji). 2. lingv.
ime persijskog jezika u doba Sasanida, me{a-
vina persijskog i semitskog jezika.
pahohilija, -e ` ‰v. pahi-, gr~. kheilos usnaŠ
med. uro|ena zadebqalost usana.
pac,- paca, dat. i lok. pacu m ‰nem. BeizeŠ
kulin. slana voda sa za~inima u kojoj se dr`i
meso (posebno divqa~) pre pripremawa za je-
lo; salamura, marinat.
pacer, -a i pacer, -a m ‰nem. PatzerŠ 1. ne-
spretwakovi}, {eprtqa, neznalica. 2. slab
igra~ {aha.
pacijent, -a m, pacijenti, gen. mn. pacijena-
ta (`. pacijentkiwa, -e) ‰lat. patiens prema pati
patitiŠ onaj koji boluje, bolesnik (pod nadzo-
rom lekara).
pacijencija, -e ` ‰lat. patientiaŠ strpqi-
vost, strpqewe.
paciscent, -a m, mn. pasciscenti, gen. mn. pa-
sciscenata ‰lat. paciscens prema pacisci spora-
zumevati seŠ onaj koji zakqu~uje ugovor, ugo-
vorna strana, ugovornik.
pacifizam, -zma m ‰lat. pacificus mirotvo-
ran, prema pax gen. pacis mir, facere ~initiŠ
idejno-politi~ki i kulturolo{ki pokret koji
je protiv svakog oblika rata i zahteva razre-
{ewe sukoba mirnim putem, mirotvorstvo.
Pacifik, -a m ‰lat. (mare) PacificumŠ geogr.
Tihi okean.
pacifikal, -ala m, mn. pacifikali, gen. mn.
pacifikala ‰nlat. pacificale od lat. pacificus mi-
918
pa{ajlija
rotvoranŠ u katoli~koj crkvi, kutija za ~uvawe
hostije.
pacifikator, -a m ‰lat. pacificator, v. paci-
fikovatiŠ onaj koji uspostavqa mir, izmiri-
teq, mirotvorac.
pacifikacija, -e ` ‰lat. pacificatio, v. paci-
fikovatiŠ 1. uspostavqawe mira u zemqi koja
je zahva}ena ratom ili koju potresaju unutra-
{wi nemiri; smirivawe, sti{avawe, pomire-
we. 2. gu{ewe pobune.
pacifikovati, -ujem i pacificirati,
pacificiram, 3. l. mn. pacificiraju svr{. i
nesvr{. ‰lat. pacificare, v. pacifizamŠ 1. usposta-
viti mir, sti{ati, sti{avati sukobe. 2. ugu-
{iti pobunu u nekoj dr`avi ili oblasti.
pacifist(a), -e m, mn. pacifisti (`. paci-
fistkiwa, -e) ‰v. pacifizamŠ onaj koji re{ava
sporove mirnim putem, pristalica pacifi-
zma. x pacifisti~ki.
pacificirati = pacifikovati (v.).
pacifi~ki, -a, -o ‰v. PacifikŠ geogr. koji se
odnosi na Pacifik, tihookeanski.
pa~avra, -e `, gen. mn. pa~avri ‰tur. pacavra
od pers. par~e-i ureŠ 1. komad starog, pocepanog
dela ode}e koji se koristi samo za ~i{}ewe i
otirawe; bezvredna krpa. 2. fig. ~ovek bez ka-
raktera.
pa~ariz, -a m ‰tur. pacar›z, capar›z od pers. ~e-
pu-rast levo-desnoŠ neprilika, nezgoda, {teta,
kvar.
pa~vork, -a m, mn. pa~vorci, pa~vorka ‰engl.
patchwork, prema patch zakrpa, umetak i work
radŠ 1. pokriva~ ili odevni predmet od komadi-
}a tkanine razli~itih boja sastavqenih u ce-
linu. 2. tkanina koja imitira takav ru~ni rad.
pa~uli, -ja m ‰fr. patchouli od tamil.Š miri-
sna indijska biqka, Pogostemon cablin, i uqe
dobiveno iz li{}a biqke; koristi se za par-
feme.
pa{a, -e m, gen. mn. pa{a i pa{a, -e m ‰tur. pa-
sa, prvobitno basaŠ titula visokih vojnih i
civilnih velikodostojnika u Turskoj i nekim
drugim muslimanskim dr`avama. z `iveti
kao pa{a `iveti rasko{no, u obiqu.
pa{ajlija, -e m pa{alija, -e m ‰tur. pasali, v.
pa{aŠ onaj koji je u slu`bi pa{e.
pa{aluk
pa{aluk, -a m, mn. pa{aluci, gen. mn. pa{a-
luka ‰tur. pasal›k, v. pa{aŠ 1. a. najve}a terito-
rija u Osmanskom carstvu, pokrajina kojom
upravqa pa{a (Beogradski ‹, Bosanski ‹). b.
~in i zvawe pa{e. 2. fig. pej. oblast kojom se sa-
movoqno upravqa.
pa{kvila = paskvila (v.).
pa{ta, -e `, gen. mn. pa{ta ‰ital. pastaŠ v. pa-
{ta{uta.
pa{tafa`ol, -ola m ‰ital. pasta e fagioli, v.
fa`olŠ kulin. pokr. jelo od makarona s pasuqem.
pa{ta{uta, -e ` ‰ital. pasta asciutta suvo te-
stoŠ kulin. pokr. testenine (makaroni, {pageti,
rezanci i sl.) s prelivom od paradajza, mesa
itd. i struganim sirom.
pa{teta, -e ` ‰nem. Pastete od ital. pastettaŠ 1.
kulin. namaz od usitwenog mesa (xigerice, ri-
be, divqa~i i sl.), masti i za~ina. 2. voj. vrsta
nagazne mine okruglog oblika.
pa{ticada, -e ` ‰venec. pastizzada, ital. pa-
sticciataŠ kulin. specijalitet od gove|eg mesa u
sosu s vinom.
pa{to, -a m jedan od naziva za avganski je-
zik (govori se u Avganistanu i Pakistanu).
pean1, -ana m ‰lat. paean od gr~. Paian isceli-
teq, epitet ApolonaŠ 1. u staroj Gr~koj, pobed-
ni~ka pesma (prvobitno nameqena Apolonu);
pesma zahvalnica, pesma u slavu, hvalospev. 2.
metr. ~etvorodelna stopa sa neodre|enim bro-
jem du`ina.
pean2, -ana m, mn. peani, gen. mn. peana ‰po
francuskom hirurgu @. E. Peanu (1830–1898)Š
hirur{ka sprava s kop~om na vrhu, slu`i za
zaustavqawe krvavqewa iz krvnih sudova.
Pegaz, -a m ‰gr~. PegasosŠ ` 1. mitol. krilati
kow Zevsov, postao je iz Meduzine krvi kad joj
je Persej odrubio glavu; od udara wegova kopi-
ta izbio je izvor vode Hipokrena, koja je na-
dahwivala pesnike. 2. fig. simbol pesni~ke
inspiracije, nadahnu}a. 3. astron. naziv veli-
kog sazve`|a na severnoj polulopti.
pegel, -a m ‰nem. PegelŠ tehn. sprava za merewe
vodostaja podeqena na stepene, vodomer.
pegijatrija, -e ` ‰gr~. pege izvor, v. -ijatri-
jaŠ med. le~ewe mineralnim vodama.
pegla, -e `, gen. mn. pegli ‰nem. Bugel(eisen)Š
sprava za gla~awe tkanine, gla~alo, utija.
pedalin
peglati, peglam i, obi~nije, peglati, -am
nesvr{. ‰v. peglaŠ 1. ispravqati (peglom) tkani-
ne, gla~ati. 2. `arg. a. grditi. b. dosa|ivati. v.
govoriti ulep{ano (o kome, ~emu).
pegler, -a m (` peglerka, -e `, dat. peglerki,
gen. mn. peglerki) ‰v. peglaŠ osoba kojoj je pegla-
we glavno zanimawe.
pegleraj, -aja, mn. pegleraji, gen. mn. peglera-
ja ‰v. peglaŠ a. zanatska radwa za peglawe. b.
odeqewe za peglawe (npr. u bolnicama, resto-
ranima, hotelima i sl.).
pegmatit, -a i pegmatit, -ita m ‰gr~. pegma,
pegmatos veza, okvirŠ miner. vrsta zrnaste rude
u obliku `ila, vulkanskog porekla.
ped-1, pedo-1 ‰gr~. pais, paidos dete, de~akŠ
kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se ti~e de-
teta, ono {to je u vezi sa detetom, de~ji.
ped-2, pedo-2 ‰gr~. pedon zemqa, tloŠ kao pr-
vi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa ze-
mqom.
pedagog, -a m, mn. pedagozi, gen. mn. pedagoga
‰gr~. paidagogos, v. ped-, agein voditiŠ stru~wak
za pedagogiju; vaspita~, u~iteq, nastavnik.
pedagogija, -e ` ‰gr~. paidagogia, v. pedagogŠ
skup znawa o metodama, sredstvima i zakonima
vaspitawa i obu~avawa, nauka o vaspitawu, ve-
{tina vaspitawa.
pedagogika v. pedagogija.
pedagogist(a), -e m, mn. pedagogisti ‰v. peda-
gogijaŠ v. pedagog.
pedago{ki, -a, -o ‰v. pedagogŠ 1. koji se od-
nosi na pedagoge i na pedagogiju (v.). 2. koji od-
govara na~elima pravilnog vaspitawa.
pedal, -ala m = pedala, -e ` m ‰fr. pedale od
lat. pedalis no`niŠ 1. papu~ica (u automobilu,
na biciklu); uop{te, poluga na ma{inama i
vozilima koja se pokre}e nogom; podno`nik,
podno`nica. 2. muz. a. na orguqama, harfi i
klaviru, ure|aj koji se pokre}e nogom; namena
mu je razli~ita (za svirawe, za mewawe karak-
tera zvuka i sl.); up. manual. b. pedalni ton, v.
pedalni. 3. `el. poluga ugra|ena u {ine koja
pri prolasku voza otvara ili zatvara elek-
tri~nu struju za signalizaciju.
pedalin, -ina m = pedalina, -e ` ‰v. pedalŠ
~amac za rekreaciju na vodi (ob. za dvoje), po-
kre}e se okretawem pedala.
919
920
pedologija
pedologija, -e ` ‰v. pedo-2, -logijaŠ 1. geol.
nauka koja se bavi istra`ivawem postanka i
razvitka tla. 2. agr. prou~avawe osobina tla,
wegovih fizi~kih, hemijskih i biolo{kih
svojstava.
pedometar, -tra m, mn. pedometri, gen. mn. pe-
dometara ‰nem. Pedometer od lat. pes, pedis noga, v.
-metarŠ aparat za merewe prevaqenog puta pe-
{ice, brojilo u~iwenih koraka, podometar (v.).
pedopsihijatrija, -e ` ‰v. pedo-1, psihija-
trijaŠ med. grana psihijatrije koja prou~ava du-
{evne bolesti dece.
pedopsihologija, -e ` ‰v. pedo-1, psiholo-
gijaŠ med. deo psihologije koji prou~ava psi-
hi~ki razvoj dece od ro|ewa do adolescentnog
doba; de~ja psihologija, razvojna psihologija.
pedotrib, -a m ‰gr~. paidotribes, v. pedo-1, tri-
bein terati na ne{toŠ pla}eni voditeq tele-
snih (gimnasti~kih) ve`bi kod starih Grka.
pedofil, -a i pedofil, -ila m, mn. pedofi-
li i pedofili, gen. mn. pedofila i pedofila ‰v.
pedofilijaŠ psih. osoba koja napastvuje decu,
bolesnik od pedofilije.
pedofilija, -e ` ‰nlat. pedophilia, v. pedo-1,
-filijaŠ psih. seksualna sklonost odrasle oso-
be prema deci.
pedocid, -a i pedocid, -ida m ‰v. pedo-1,
-cidŠ ubijawe dece kao deo plana genocidnih
radwi.
pe`orativ v. pejorativ.
pe`orativan v. pejorativan.
pezada, -e ` ‰fr. pesade od ital. posataŠ sp.
figura u kowi~kom sportu, propiwawe kowa u
mestu na zadwim nogama.
pezante pril. ‰ital. pesanteŠ muz. te{ko, sa-
svim sporo, dostojanstveno.
pezevenk, -a m, mn. pezevenci, gen. mn. peze-
venka i pezevenk, -a m, mn. pezevenci, gen. mn.
pezevenka ‰tur. pezevenk od pers. pazengŠ 1. pod-
voda~, svodnik. 2. pokvarewak, propalica.
pezevenku{a, -e ` ‰v. pazevenkŠ podvoda~ica.
pezeta, -e `, gen. mn. pezeta i pezeta, -e `, gen.
mn. pezeta ‰{p. pesetaŠ nov~ana jedinica u [pa-
niji, od 1868. godine do uvo|ewa evra.
pejgamber, -a m ‰tur. peygamber od pers.
peygamber glasnikŠ u islamu, Bo`ji poslanik,
vernik; prorok.
pekinezer
pejeracija, -e ` ‰nlat. pejeratio od lat. periu-
rare krivo se zakletiŠ la`no zakliwawe, kr{e-
we re~i; verolomstvo, krivokletstvo.
pejza`, -a`a m, pejza`i, gen. mn. pejza`a ‰fr.
paysage predeoŠ nepr. pejsa` 1. predeo, kraj,
krajolik. 2. lik. predstavqawe jednog kraja,
predela, krajolika na crte`u, slici. 3. fig.
opis neke situacije, stawa.
pejza`ist(a), -e m, pejza`isti ‰fr. paysagi-
ste, v. pejza`Š likovni umetnik koji slika pej-
za`e; nepr. pejsa`ist(a).
pejorativ, -a m ‰nlat. peiorativus, prema peior
goriŠ lingv. re~ ili izraz s pogrdnim zna~e-
wem.
pejorativan, -vna, -vno ‰v. pejorativŠ pogr-
dan, nipoda{tavaju}i; koji daje ru`an smisao,
koji nagr|uje.
pejoracija, -e ` ‰nlat. peioratio, v. pejora-
tivŠ pogor{avawe; nagr|ivawe, ru`ewe.
pejperbek, -a m ‰engl. paperback korice od
hartijeŠ xepna kwiga u bro{iranom izdawu. y
pejperbek-izdawe izdawe u mekom povezu, s
velikim tira`om i niskom prodajnom cenom.
pejsa` nepr. v. pejza`.
pejsa`ist(a) nepr. v. pejza`ist(a).
pejsmejker, -a m ‰engl. pacemaker, prema pace
ritam, make pravitiŠ 1. med. aparat koji se ugra-
|uje u telo bolesnika da bi elektronskim im-
pulsima stimulisao rad sr~anog mi{i}a. 2. sp.
`arg. trka~ koji u prvom delu trke (na sredwe
ili duge staze) diktira poja~an tempo kako bi
favoriti ostvarili vrhunski rezultat; zec.
pejxer, -a m, mn. -i ‰engl. pagerŠ mali elek-
tronski prenosni aparat koji korisniku omo-
gu}ava da na svakom mestu primi zvu~ni sig-
nal ili kratku pismenu poruku; up. biper.
pejxing, -a m ‰engl. paging, v. pejxerŠ komu-
nikacija pomo}u pejxera.
pekatifobija, -e ` ‰lat. peccatum greh, v.
fobijaŠ psih. naro~ito izra`en ili bolestan
strah od greha.
peke = peki uzv. ‰tur. peki od pek izi vrlo do-
broŠ pokr. zast. u redu, va`i, sla`em se, lepo.
pekinezer, -a m ‰nem. Pekineser prema engl.
Pekin(g)ese pekin{kiŠ mali pas duge dlake, po-
reklom iz Kine, pekin{ki psi}.
921
pekmez
pekmez, -a m ‰tur. pekmez od pers. begmazŠ gu-
sta ukuvana masa koja se dobija od vo}a s dodat-
kom {e}era ili bez wega. 2. pej. a. razma`eno,
pla~qivo dete, maza; b. fizi~ki ili psihi~ki
preosetqiva osoba, slabi}.
peksijan, -ana m, vok. peksijane, mn. peksija-
ni, gen. mn. peksijana ‰v. peksinŠ 1. ne~ist, neu-
redan ~ovek, prqavko. 2. fig. r|av, lo{ ~ovek.
3. onaj koji ne pripada islamskoj veri, inove-
rac, |aur(in).
peksimit, -a m ‰tur. peksimet od pers. peksi-
mat od ngr~. paxamadionŠ pokr. dugotrajno, do-
bro pe~eno ili osu{eno pecivo; dvopek.
peksin, -a, -o ‰tur. peksinŠ pokr. 1. ne~ist,
uprqan, neuredan. 2. fig. r|av, ne~astan. 3. u
imeni~kom zna~ewu = peksijan (v.).
peksinav, -a, -o ‰v. peksinŠ = peksin (1, 2).
peksiniti, peksinim nesvr{. ‰v. peksinŠ ~i-
niti da ne{to postane peksino, kaqati, skrna-
viti.
peksinluk, -a m, mn. peksinluci, gen. mn.
peksinluka ‰v. peksinŠ pokr. 1. prqav{tina, ne-
~isto}a. 2. a. neprili~no, ne~asno delo; pokva-
rewa{tvo. b. nedoli~an, ru`an postupak; br-
qotina, sviwarija.
pektin, -ina m ‰gr~. pektos zgru{an, gust,
~vrstŠ organska materija biqnog porekla, ko-
risti se za proizvodwu vo}nih `elea. x pek-
tinski.
pektoral, -ala m, mn. pektorali, gen. mn. pek-
torala ‰srlat. pectorale od pectoralis prsniŠ 1.
krst koji nose vi{i katoli~ki sve{tenici i
misionari. 2. ukrasna plo~ica koju na grudi-
ma nose jevrejski sve{tenici. 3. zool. grudna
peraja. 4. anat. a. grudni oklop. b. grudni mi{i-
}i. 5. farm. lek koji olak{ava izbacivawe
{lajma, ekspektorans.
pektoralan, -lna, -lno ‰srlat. pectoralis pr-
sniŠ 1. prsni, grudni. 2. koji slu`i kao lek za
prsa, plu}a.
pekulijaran, -rna, -rno ‰lat. peculiaris vla-
stiti, li~niŠ 1. poseban, ~udan, druga~iji od
uobi~ajenog. 2. koji je svojstven iskqu~ivo jed-
noj osobi ili grupi. y pekulijarno imawe v.
pekulijum; pekulijarno kretawe astron. vla-
stito kretawe zvezda u svemiru.
922
peleng
pekulijum, -a i pekulij, -a m ‰lat. peculiumŠ
prav. imawe koje je u vlasni{tvu iskqu~ivo
jedne osobe ili neke grupe.
pekunijaran, -rna, -rno ‰lat. pecuniarius od
pecunia novacŠ nov~ani, koji je izra`en u nov-
cu, koji se odnosi na novac.
pelagizam, -zma m ‰v. pelagijalŠ med. morska
bolest.
pelagijal, -ala m ‰gr~. pelagos otvoreno mo-
reŠ 1. podru~je otvorenog mora. 2. zool. celoku-
pan biqni i `ivotiwski svet koji `ivi na
otvorenom moru i nije vezan za dno.
pelagijalan, -lna, -lno ‰v. pelagijalŠ 1. ko-
ji se odnosi na otvoreno more, okean; morski,
okeanski. 2. koji `ivi na pu~ini, u dubokom
moru ili okeanu.
pelagijanizam, -zma m ‰prema kalu|eru Pe-
lagiju iz V vekaŠ rel. u~ewe po kojem ~ovek vla-
stitim silama mo`e ste}i spasewe; zbog odba-
civawa naslednog greha, kr{tewa i Bo`je mi-
losti progla{eno od Crkve jereti~kim.
pelagi~an, -~na, -~no ‰gr~. pelagikosŠ v. pe-
lagijalan.
pelagra, -e ` ‰ital. pellagra od pelle ko`a, up.
podagraŠ med. oboqewe ko`e, probavnih organa
i `ivaca izazvano nedostatkom nijacina, jed-
nog od vitamina B-kompleksa.
pelagrozan, -zna, -zno ‰v. pelagraŠ med. koji
boluje od pelagre.
pelargonija, -e ` ‰gr~. pelargos rodaŠ bot.
ukrasna biqka s belim cvetovima u obliku
pti~jeg kquna, Pelargonium; up. mu{katla, ge-
ranijum.
pelat, -ata m (ob. mn.) ‰ital. (pomodori) pelati
oqu{teni paradajziŠ kulin. paradajz bez quske
u konzervi, za spremawe pice, sosova i drugih
specijaliteta.
pelvimetar, -tra m ‰v. pelvis, v. -metarŠ med.
aparat za merewe `enske karlice.
pelvis, -a m ‰lat. pelvisŠ anat. karlica.
pelegrin, -ina m, mn. pelegrini, gen. mn. pe-
legrina ‰ital. pellegrino od lat. peregrinus
stranŠ zast. hodo~asnik (kod katolika), haxija
(kod pravoslavaca i muslimana).
peleng, -a m, mn. pelenzi, gen. mn. pelenga
‰hol. pelingŠ 1. ugao koji pravac kompasne igle
obrazuje s pravcem osmatranog objekta. 2. avij.
pelengator
bojni poredak u kome se avioni ili eskadrile
postrojavaju stepenasto jedan za drugim.
pelengator, -a m ‰v. pelengŠ pom. ure|aj na
kompasu pomo}u kojeg se odre|uje peleng ta~a-
ka na kopnu ili objekata na moru.
pelengirati, pelengiram, 3. l. mn. pelengi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. pelengŠ 1. pom. odrediti,
odre|ivati ugao izme|u pravca kompasne igle
i pravca osmatranog objekta. 2. locirati emi-
sionu radiostanicu pomo}u radio-pelengato-
ra (v.). 3. locirati izvori{te zvuka hvatawem
emitovanih zvukova.
pelerina, -e ` ‰fr. pelerine od pelerin hodo-
~asnikŠ du`i ili kra}i ogrta~ bez rukava, s
prorezima za ruke.
pelivan, -ana = pehlivan, -ana m, vok.
pe(h)livane, mn. pe(h)livani, gen. mn. pe(h)liva-
na ‰tur. pehlivan od pers. pehlewanŠ 1. etnol. arti-
sta koji izvodi akrobacije u vazduhu na zategnu-
tom u`etu ili `ici. 2. borac u narodnom rva-
wu, rva~. 3. junak, vitez. 4. fig. a. onaj koji sve-
sno te`i postizawu spoqa{wih efekata. b. ko-
medija{, lakrdija{. x pelivanski i pehli-
vanski.
pelivaniti, pelivanim = pehlivaniti,
pehlivanim nesvr{. ‰v. pelivanŠ izvoditi akro-
bacije na zategnutom u`etu ili `ici.
pelivanluk, -a = pehlivanluk, -a m, mn.
pe(h)livanluci, gen. mn. pe(h)livanluka ‰v. pe-
livanŠ 1. artisti~ka ve{tina, zanimawe peli-
vana. 2. fig. |avolstvo, vragolija, nesta{luk.
pelikan, -a m, mn. pelikani, gen. mn. pelika-
na ‰lat. pelicanus od gr~. pelekanŠ zool. velika,
bela tropska ptica pliva~ica s kukastim kqu-
nom na kome visi ko`na vre}ica za spremawe
hrane, Pelecanus onocrotalus; nesit, gem. 2.
marka nalivpera i drugog pribora za pisawe.
3. med. instrument za va|ewe zuba.
pelikula, -e ` ‰lat. pellicula ko`icaŠ zool.
spoqa{wi sloj protoplazme kod pra`ivotiwa.
pelir, -ira m ‰fr. pelure ko`icaŠ tanka har-
tija u listovima, za avionska pisma ili za ko-
pije.
peliti, -ita m mn. ‰gr~. pelos glina, v. -lit1Š
sedimentno kamewe nastalo od blata i
geol.
muqa.
pemikan
pelmel, -a m ‰fr. pele-meleŠ ono {to je neu-
redno, nabacano; me{avina, zbrka, darmar; up.
mi{ma{.
peloidi, -ida m mn. ‰gr~. pelos glinaŠ miner.
lekovite prirodne materije nastale geolo-
{kim procesima, pome{ane s vodom koriste se
za kupke i obloge.
Pelops, -a m ‰gr~. PelopsŠ mitol. u staro-
gr~koj mitologiji sin lidijskog kraqa Tanta-
la, kraq Elide i osvaja~ Peloponeza, po kome
je ovo poluostrvo dobilo ime.
pelota1, -e `, gen. mn. pelota ‰fr. pelote lop-
ta, klupkoŠ sp. narodna baskijska igra s lop-
tom, ra{irena u [paniji, Francuskoj i SAD;
sastoji se u odbijawu lopte od zida `qebastim
{tapom unutar obele`enog igrali{ta, dok se
poeni ra~unaju sli~no onima u tenisu.
pelota2, -e `, gen. mn. pelota ‰{p. pelotaŠ pom.
mali ju`noameri~ki ~amac od pru}a.
pelta, -e `, gen. mn. pelti ‰lat. pelta od gr~.
pelteŠ ist. kod starih Grka mali, lagan {tit u
obliku polumeseca.
peltast, -asta m, mn. peltasti, gen. mn. pelta-
sta ‰lat. peltasta od gr~. peltastesŠ ist. voj. u an-
ti~koj Gr~koj pe{ak s peltom; vojnik sa {ti-
tom.
pelte, -eta s ‰tur. pelteŠ slatko od duwa.
pelucidan, -dna, -dno ‰lat. perlucidus, pellu-
cidusŠ proziran, prozra~an, poluprovidan.
pelc, -a m, mn. pelcovi, gen. mn. pelcova ‰nem.
PelzŠ 1. krzno nekih `ivotiwa obra|eno za iz-
radu ode}e. 2. bunda od takvog krzna.
pelcer, -a m, mn. -i ‰nem. PelzerŠ poqopr. ka-
lem, cep; mladica.
pelcmantil, -a m ‰nem. PelzmantelŠ dug `en-
ski krzneni kaput; bunda.
pelcovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pelcerŠ
1. poqopr. cepiti, kalemiti. 2. med. vakcinisa-
ti protiv zaraznih bolesti.
peqmeni, -a m mn. ‰rus. pelâmeniŠ rusko jelo,
vrsta vaqu{aka puwenih mesom.
pembe prid. indekl. ‰tur. pembe od pers. penbe
pamukŠ pokr. ru`i~ast, crvenkast, rumenkast.
pemikan, -a m ‰engl. pemmican od egz.Š osu-
{eno i konzervirano meso, po metodu preuze-
tom od severnoameri~kih Indijanaca.
923
pemfigus
pemfigus, -a m ‰nlat. pemphigus od gr~.
pemphix plik, bubuqicaŠ med. hroni~no ko`no
oboqewe s gnojnim mehurima, plikovica.
PEN ‰engl. skr. P.E.N. od (International Asso-
ciation of) Poets, Playwrights, Editors, Essayists
and NovelistsŠ y Pen-klub me|unarodno stru-
kovno udru`ewe poslenika pisane re~i, osno-
vano 1921. godine.
pena, -e ` ‰ital. pennaŠ pokr. 1. pero; pero za
pisawe. 2. perjanica, ukras od perja kao deo no-
{we.
pena, -e ` ‰lat. poena kaznaŠ prav. mera ili po-
stupak koji se izri~u zbog u~iwenog prestupa
ili propusta; kazna. y sub pena v. sub poena.
penal1, -ala m, mn. penali, gen. mn. penala
‰lat. poenalis kazneniŠ 1. nov~ana kazna za neis-
puwewe obaveza preuzetih ugovorom. 2. sp. `arg.
a. kazneni udarac zbog prekr{aja u golmanskom
prostoru: u fudbalu jedanaesterac, u rukometu
sedmerac. b. prekr{aj u ko{arci. v. u odbojci
sna`an sme~ koji se izvodi neposredno iznad
mre`e i ranije od obi~nog sme~a.
penal2, -ala m, mn. penali, gen. mn. penala
‰lat. penna peroŠ zast. kutija za pera, olovke i
gumice, pernica.
penalizam, -zma m ‰v. penalŠ ist. na starim
evropskim univerzitetima despotsko i nasilno
pona{awe starijih studenata prema mla|ima.
penaltik, -a m, mn. penaltici, gen. mn. penal-
tika ‰engl. penalty kick kazneni udaracŠ = pe-
nal1 (2) (v.).
penati, -ata m mn. ‰lat. PenatesŠ ist. kod sta-
rih Rimqana ku}ni bogovi, za{titnici svake
porodice i dr`ave.
pendentan, -tna, -tno ‰lat. pendens od pende-
re visitiŠ 1. fig. koji je neizvestan, neodre|en,
neodlu~an, koji zavisi od ne~ega. 2. prav. koji je
u postupku ~iji ishod nije izvestan. 3. trg. koji
jo{ nije za kwi`ewe.
pendrek, -a m, mn. pendreci, gen. mn. pendre-
ka ‰nem. BarendreckŠ policijska palica od tvr-
de gume.
pendre~iti, pendre~im nesvr{. ‰v. pendrekŠ
udarati pendrekom.
Penelopa, -e ` ‰gr~. PenelopeŠ 1. Odisejeva
`ena i Telemahova majka, koju ni dvadesetogo-
di{we mu`evqevo odsustvo nije spre~ilo da
924
peni
raznim lukavstvima odbije mnogobrojne pro-
sce i do~eka wegov povratak iz Trojanskog ra-
ta. 2. fig. odana `ena, simbol bra~ne vernosti.
peneplen, -a m ‰engl. peneplain (peneplane) od
lat. paene skoro, gotovo, planus ravanŠ geol. bla-
go zatalasana, skoro ravna povr{ina zemqe na-
stala u stabilnim klimatskim uslovima delo-
vawem vode, vetra i leda.
penetrantan, -tna, -tno ‰lat. penetrans, v. pe-
netriratiŠ 1. koji lako prodire ili pro`ima
ne{to, prodoran. 2. fig. koji brzo i lako shva-
ta, pronicqiv, o{trouman.
penetracija, -e ` ‰lat. penetratio, v. penetri-
ratiŠ 1. prodirawe, probijawe uop{te. 2. med.
prodirawe penisa u vaginu. 3. ekonomsko ili
kulturno prodirawe jedne zemqe u drugu. 4.
razlivawe ili prodirawe kroz pukotine i
spore. 5. fig. sposobnost razumevawa i misao-
nog ponirawa u su{tinu, intelektualna pro-
nicqivost.
penetrirati, penetriram, 3. l. mn. penetri-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. penetrareŠ 1. prodirati
u ne{to, probijati se, pro`imati ne{to. 2.
fig. proniknuti u smisao ne~ega, shvatiti, do-
ku~iti.
penzija, -e ` ‰nem. Pension od lat. pensioŠ 1.
mese~na nov~ana prinadle`nost osobe kojoj je
prestala aktivna slu`ba zbog isteka radnog
veka, bolesti ili povrede, mirovina. 2. dru-
{tveni status osobe koja prima takvu vrstu
prinadle`nosti. x penzioni i penzijski.
penzioner, -era m, mn. penzioneri, gen. mn.
penzionera ‰fr. pensionnaire, v. penzijaŠ 1. ~o-
vek u penziji, umirovqenik. 2. pej. onaj koji
ima stara~ke manire i navike, koji nije od ko-
risti. x penzionerski.
penzionisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰fr. pen-
sionner, v. penzijaŠ 1. prevesti, prevoditi iz
aktivne slu`be u penziju, umiroviti, umiro-
vqavati. 2. penzionisati se oti}i u penziju.
penzum, -a i pensum, -a m ‰nem. Pensum od lat.
pensum odmerenoŠ zast. dnevna obaveza, zadu`e-
we; |a~ki zadatak.
peni, -ija m, mn. peniji, gen. mn. penija ‰engl.
pennyŠ 1. stoti deo britanske funte. 2. u SAD,
familijarni naziv za cent.
-penija
-penija ‰gr~. penia nema{tina, oskudicaŠ
kao drugi deo slo`enice ob. u medicinskoj
terminologiji sa zna~ewem odsustva ili nedo-
voqne koli~ine ~ega.
penis, -a m, mn. penisi, gen. mn. penisa ‰lat.
penisŠ anat. spoqa{wi mu{ki polni organ.
penitencija, -e ` ‰lat. poenitentiaŠ rel. kaja-
we, pokajawe, ispa{tawe; kod katolika dela
pokajawa koja gre{niku odre|uje sve{tenik;
up. epitimija.
penitencijar, -ara m, vok. penitencija-
ru/penitencijare, mn. penitencijari, gen. mn.
penitencijara ‰nlat. poenitentiarius, v. peniten-
cijaŠ rel. 1. kod katolika sve{tenik, ob. kardi-
nal, s posebnim ovla{}ewem da daje dispenze
(v.) i razre{uje od najve}ih grehova. 2. ist. vr-
sta kwige u sredwem veku, u koju su se zapisi-
vale ispovesti pokajnika.
penitencijaran, -rna -rno ‰v. penitenci-
jar, penitencijaŠ koji se odnosi na kaznu, ka-
zneni.
penicilin, -ina m ‰nlat. penicilliumŠ farm.
antibiotik protiv gnojnih zapaqewa i nekih
zaraznih bolesti, ekstrakt plesni, Penicillium
notatum, otkrio ga engleski bakteriolog Alek-
sandar Fleming (1881–1955). x penicilin-
ski.
peni{a, -e ` ‰fr. penicheŠ pom. lu~ko plovi-
lo sli~no bar`i, za pretovar robe ili snabde-
vawe brodova gorivom.
penkala, -e ` ‰prema konstruktoru S. E.
Penkali (Penkala)Š vrsta nalivpera konstrui-
sanog 1906. godine; nalivpero uop{te.
penologija, -e ` ‰lat. poena kazna, v. -logijaŠ
prav. grana kriminologije koja se bavi istori-
jatom kazne, wenim uzrocima, primenom i
u~inkom na ka`wenike.
penolo{ki, -a, -o ‰v. penologijaŠ koji se od-
nosi na penologiju. y penolo{ka psihologi-
ja oblast forenzi~ke psihologije koja prati i
prou~ava psiholo{ke i dru{tvene efekte iz-
ricawa i sprovo|ewa kazne.
pensa, -e `, gen. mn. pensi ‰srlat. pensaŠ ist. u
hrvatskim pravnim dokumentima: 1. ra~unska
mera koja iznosi 40 jedinica nekog novca. 2.
godi{wi iznos koji su slobodni kraqevski
gradovi pla}ali kraqu. 3. nov~ana kazna.
pentan
pent-, penta-, pento- ‰gr~. penteŠ kao prvi
deo slo`enice ozna~ava pojam koji je u vezi s
brojem pet.
pentagon, -a m ‰v. penta-, -gon1Š 1. mat. pravi-
lan geometrijski petougaonik. 2. (Pentagon)
velika petougaona zgrada u okolini Va{ing-
tona u kojoj je sedi{te Ministarstva odbrane
SAD i {tabovi svih rodova vojske; sinonim za
ameri~ku vrhovnu vojnu upravu.
pentagonalan, -lna, -lno ‰v. pentagonŠ koji
ima pet uglova, petougaoni.
pentagram, -a m ‰gr~. pentagrammon, v. pen-
ta-, -gramŠ 1. zvezdasti petougaonik koji se do-
bije preplitawem tri ravnokraka trougla,
ukrasna figura. 2. a. znak pitagorejaca, mi-
sti~ki i magijski simbol u anti~ko i sredwo-
vekovno doba. b. rel. simbol ve~nosti, u hri-
{}anstvu Svete Trojice.
pentada, -e ` ‰gr~. pentas petina, petŠ zast. 1.
broj pet. 2. celina ili niz od pet elemenata. 3.
period od pet vremenskih jedinica (dana, me-
seci, godina). 4. pet velikodostojnika patri-
jar{ijske crkve u pratwi patrijarha.
pentaedar, -dra m ‰v. penta-, gr~. hedra osno-
va, strana, sedi{teŠ geom. pravilno telo ogra-
ni~eno s pet povr{ina.
pentakord1, -a m ‰v. penta-, akordŠ muz. niz
od pet dijatonskih tonova.
pentakord2, -a m ‰v. penta-, gr~. khorde `icaŠ
muz. instrument sa pet `ica.
pentakrostih, -a m, mn. pentakrostihovi ‰v.
penta-, akrostihŠ kwi`. pesma od pet stihova
~ija po~etna slova ~itana odozgo nadole sa~i-
wavaju neku re~.
pentalema, -e m ‰v. penta-, gr~. lemma dobit,
dobitakŠ log. sud koji sadr`i pet ~lanova.
pentalogija, -e ` ‰v. penta-, -logijaŠ kwi`.
pet drama ili romana jednog pisca povezanih
tematski ili idejno u jedinstvenu celinu.
pentametar, -tra m, mn. pentametri, gen. mn.
pentametara ‰gr~. pentametros, v. penta-, -metarŠ
metr. stih od pet stopa. y daktilski pentame-
tar (u gr~kom i latinskom), jampski pentame-
tar (u engleskoj poeziji).
pentan, -ana m ‰engl., fr. pentane, v. penta-Š hem.
alifati~ni ugqovodonik, bezbojna te~nost,
slu`i kao rastvara~.
925
pentangularan
pentangularan, -rna, -rno ‰v. pentangulumŠ
petougaoni.
pentangulum, -a m ‰v. pent-, lat. angulus ugaoŠ
geom. geometrijski lik sa pet stranica, petou-
gaonik.
pentapolis,-a m ‰gr~. pentapolis, v. penta-,
gr~. polis gradŠ ist. 1. u anti~koj Gr~koj savez
pet gradova. 2. u Italiji od VI do VIII veka pet
primorskih biskupskih gradova i pet u unu-
tra{wosti pod vizantijskom upravom. 3. u Pa-
lestini gradovi: Adama, Gomora, Seboim, Se-
gor, Sedoma.
pentarhija, -e ` ‰gr~. pentarchia, v. pent-,
-arhijaŠ 1. pol. vladavina petorice; vlada od
pet ~lanova. 2. ist. rel. poredak pet patrijar-
{ija u drevnoj Crkvi: Rim, Carigrad, Alek-
sandrija, Antiohija i Jerusalim.
pentastih, a m ‰gr~. pentastichos, v. penta-,
stihŠ kwi`. strofa od pet stihova.
pentastihon v. pentastih.
Pentateuh, -a m ‰v. penta-, gr~. teuchos sve-
ska, kwigaŠ rel. Petokwi`je, prvi deo staroza-
vetnog kanona, obuhvata pet kwiga Mojsijevih:
Postawe (Genesis), Izlazak (Exodus), Levitska
kwiga (Leviticus), Brojevi (Numeri), Zakoni po-
novqeni (Deuteronomium).
pentatlon, -a m ‰gr~. pentathlon, v. pent-, gr~.
athlon takmi~eweŠ sp. ist. disciplina na an-
ti~kim olimpijskim igrama, petoboj (skok u
daq, tr~awe, rvawe, bacawe diska, bacawe ko-
pqa).
pentatonika, -e `, dat. pentatonici ‰v. pen-
ta-, tonika)Š muz. tonski sistem utemeqen na
pentatonskoj skali, karakteristi~an za muziku
Kine, Afrike i mnogih vanevropskih naroda.
pentatonski, -a, -o ‰v. penta-, tonŠ y penta-
tonska skala muz. lestvica od pet stupweva
(obi~no C, D, E, G, A), bez polutonova.
pentekosta, -a ` ‰lat. pentecostalis, prema
gr~. pentekoste (hemera) pedeseti (dan)Š pedese-
ti dan posle Uskrsa; praznik Duhovi.
pentekostalizam, -zma m ‰v. pentekostaŠ rel.
u~ewe i pokret pentekostalnih crkava, koje
isti~u delovawe Duha Svetog i zala`u se za
slobodu ispovedawa vere.
pentekostalni, -a, -o ‰v. pentekostaŠ ob. u:
y pentekostalne crkve vrsta protestantskih
926
penxetirati
crkvenih zajednica, razvile se u SAD po~et-
kom XX veka iz baptisti~ke i metodisti~ke
tradicije.
pentemimeres, -a m ‰gr~. penthemimeres od
pente pet i hemimeres polovinaŠ metr. cezura
iza pete polustope u heksametru.
pentera, -e ` ‰gr~. penteresŠ ist. pom. u an-
ti~ko vreme brod s pet redova vesla~a na oba
boka.
Pentesileja, -e ` ‰gr~. PenthesileiaŠ 1. k}i
amazonske kraqice i boga Aresa koja se u Tro-
janskom ratu sr~ano borila protiv Grka, na-
kon dramati~nog dvoboja poginula od Ahilo-
vog kopqa. 2. fig. ratoborna `ena.
pentijum, -a m ‰engl. Pentium, fabri~ko imeŠ
ra~. 1. vrsta savremenog mikroprocesora veli-
ke snage. 2. fam. kompjuter s takvim mikropro-
cesorom.
Pentikostar, -tra m ‰gr~. pentekostos pede-
setiŠ bogoslu`bena kwiga u Pravoslavnoj cr-
kvi, koristi se za vreme Sv. Pedesetnice tj. od
Uskrsa do Duhova; Cvetni triod.
pentoda, -e ` ‰v. pent-, (elektr)odaŠ elektr.
lampa s pet elektroda.
pentozani, -ana m mn. ‰v. pentozeŠ hem. poli-
saharidi, sastavni delovi pentoza.
pentoze, -oza ` mn. ‰v. pent-, -ozaŠ hem. mono-
saharidi s pet ugqenikovih atoma u molekulu.
penthaus, -a m ‰engl. penthouseŠ arhit. luksu-
zan stan s panoramskim pogledom na vrhu vi-
{espratnice, ~esto s vrtom i bazenom.
penultima, -e ` ‰lat. paenultima (syllaba)Š
fon. pretposledwi slog u re~i.
penumbra, -e ` ‰srlat. penumbra od lat. paene
skoro, gotovo, umbra senkaŠ 1. slaba senka koja
se neprimetno utapa u svetlost; sumrak. 2. med.
zona oko za~epqenog krvnog suda u mozgu u ko-
joj postepeno dolazi do odumirawa nervnih
}elija, {to se na kompjuterskom ekranu prika-
zuje kao zasen~ewe.
pen~ingbol, -a m nepr., v. pan~ingbol.
penxe, -eta s ‰tur. pence od pers. pengeŠ |on.
penxer, -a i penxer, -a m, mn. -i ‰tur. pencere
od pers. pengereŠ zast. i pokr. prozor.
penxetirati, -enxetiram, 3. l. mn. penxeti-
raju, pril. sad. penxetiraju}i svr{. i nesvr{. ‰v.
pewe
penxeŠ staviti, stavqati |on na obu}u, (po)|o-
niti.
pewe, -ea m ‰fr. peigneeŠ tkanina od ~e{qa-
ne vune, kamgarn.
pewoar, -ara m ‰fr. peignoirŠ `enski ku}ni
ogrta~ nakon kupawa, bademantil.
peon1, -ona m, mn. peoni, gen. mn. peona ‰gr~.
paionŠ metr. ~etvoroslo`na stihovna stopa od
tri kratka i jednog dugog sloga.
peon2, -ona m, mn. peoni, gen. mn. peona ‰{p.
peonŠ 1. nadni~ar, siroma{an poqski radnik
u Ju`noj Americi. 2. onaj koji ima status roba
do otplate duga poveriocu.
peonija, -e ` ‰gr~. PaioniaŠ bot. bo`ur, Paeo-
nia officinalis.
pepastikum, -a m ‰gr~. pepaino sazrevam, do-
zrevamŠ farm. sredstvo koje pospe{uje sazreva-
we bolesti.
pepasti~an, -~na, -~no ‰v. pepastikumŠ med.
koji doprinosi sazrevawu bolesti.
pepermint, -a m ‰engl. peppermint nana, me-
tvicaŠ 1. bombone s ukusom mente odnosno men-
tola, za osve`avawe daha. 2. `vaka}a guma ta-
kvog ukusa.
pepita i pepito prid. indekl. ‰po imenu ne-
ke balerine iz XIX vekaŠ kockasto i{aran, po-
deqen na kvadrati}e u dve boje (o tkanini).
pepita, -e ` ‰{p. pepitaŠ krupnije zrno ili
grumen ~istog zlata.
peplos, -a m ‰gr~. peplosŠ ist. u staroj Gr~koj
i Rimu `enska duga haqina bez rukava, s boga-
tim naborima.
pepsin, -ina m, mn. pepsini, gen. mn. pepsina
‰gr~. pepsis kuvawe, vreweŠ hem. ferment u `elu-
da~nom soku, omogu}ava varewe hrane razla`u-
}i belan~evine na peptone (v.).
peptidi, -ida m mn. ‰gr~. peptos skuvan, v.
-id(i)Š hem. spojevi dveju ili vi{e aminokise-
lina povezanih tzv. peptidnom vezom.
peptizacija, -e ` ‰v. peptoniŠ hem. prela`e-
we koloida iz stawa gela u stawe koloidnih
soli; supr. koagulacija.
pepti~an, -~na, -~no ‰v. pepsinŠ koji vari,
koji podsti~e probavu.
peptoni, ona m mn. ‰gr~. pepton kuvano, sva-
renoŠ fiziol. materije koje sadr`e azot, nastaju
pergamen(a)t
tokom varewa iz belan~evina pod uticajem `e-
luda~nog soka; proizvode se i ve{ta~ki u me-
dicinske svrhe.
per- ‰lat. perŠ kao prvi deo izvedene re~i
zna~i kroz, po, za, oko i dr.
per, -a, mn. perovi, gen. mn. perova ‰fr. pair,
engl. peer od lat. par jednakŠ 1. nosilac ple-
mi}ke titule odre|enog ranga u Velikoj Brita-
niji i Irskoj, ~lan Gorweg doma. 2. ist. titula
pripadnika najvi{eg plemstva u feudalnoj
Francuskoj.
perakutan, -tna, -tno ‰lat. peracutus, v. per-,
akutanŠ vrlo akutan, neodlo`an (ob. o bolesti,
problemu i sl.).
per akcidens ‰lat. per accidensŠ slu~ajno,
slu~ajem.
per anum ‰lat. od annus godinaŠ v. per an-
num.
per anum ‰lat., up. anusŠ v. per anum.
pervaz, -a m ‰tur. pervaz od pers. perwazŠ 1.
ono ~ime je ne{to ogra|eno, uokvireno ili op-
to~eno; okvir, optok, porub. 2. ukrasni venac.
3. rub, ivica (gra|evine, vrta i sl.).
pervaziti, pervazim, pril. sad. pervaze}i
nesvr{. ‰v. pervazŠ ogra|ivati, obrubqivati,
opkoqavati.
perverzan, -zna, -zno ‰v. perverzijaŠ 1. izo-
pa~en, nastran. 2. fig. pokvaren, iskvaren u mo-
ralnom pogledu.
perverzija, -e ` ‰lat. perversioŠ 1. protiv-
prirodno pona{awe; seksualna izopa~enost,
nastranost. 2. fig. izopa~enost u moralnom po-
gledu.
pervertirati, pervertiram, 3. l. mn. per-
vertiraju svr{. ‰lat. pervertere prevrnutiŠ po-
kvariti, iskvariti, izopa~iti.
pervertit, -ita m, mn. pervertiti, gen. mn.
pervertita ‰v. perverzijaŠ 1. polno izopa~en,
nastran ~ovek. 2. fig. onaj koji je izopa~en u
moralnom pogledu, moralna nakaza.
pervibrator, -a m ‰lat. per pomo}u, v. vibri-
ratiŠ tehn. gra|evinska alatka na elektri~ni
pogon za sabijawe betona prilikom izgradwe
betonskih objekata.
pergamen(a)t, -nta m ‰nem. Pergament od
srlat. membrana (ili charta) Pergamena, po ime-
nu maloazijskog grada PergamaŠ 1. `ivotiwska
927
pergamentski
ko`a (ov~ija, kozja ili tele}a) obra|ena poseb-
nom tehnikom i pripremqena za pisawe i sli-
kawe. 2. fig. dokument napisan na takvoj ko`i.
y pergament-papir ~vrsta prozirna hartija
nalik ko`i, ne propu{ta vodu i slu`i za pa-
kovawe, za izradu dokumenata, planova i sl.
pergamentski, -a, -o ‰v. pergamen(a)tŠ koji
je napisan na pergamentu; koji je kao perga-
men(a)t.
pergola, -e ` ‰ital. pergola od lat. pergulaŠ
arhit. 1. pokr. senica, brajda, odrina, ~ardakli-
ja. 2. u starohri{}anskim i sredwovekovnim
crkvama romanskog stila vrsta oltarske pre-
grade od stubi}a.
perde, -eta s = perda, -e ` ‰tur. perde od pers.
perdeŠ 1. zavesa, zaklon; tanka pregrada ili
ograda. 2. koprena, veo. 3. nadstre{nica.
perdendo pril. ‰ital. perdendoŠ muz. na~in iz-
vo|ewa srodan morendu (v.), postepeno smawi-
vawe ja~ine tona do potpunog pijanisima (v.).
peregrin ‰lat. peregrinus stran, tu|iŠ v. pe-
legrin.
peregrinacija, -e ` ‰lat. peregrinatio, v. pe-
regrinŠ boravak u tu|ini, putovawe po stra-
nim zemqama, stranstvovawe.
peregrinus v. pelegrin.
peremptoran, -rna, -rno ‰lat. peremptoriusŠ
1. koji okon~ava sve rasprave ili radwe (npr.
akt). 2. koji ne dopu{ta suprotstavqawe ili
odbijawe; bezuslovan, zapovedni~ki, impera-
tivan. 3. koji ima samopouzdawa; samouveren,
samosvestan.
perena, -e ` ‰lat. perennis trajan, stalanŠ bot.
vi{egodi{wa biqka, biqka trajnica.
perenitet, -eta m ‰lat. perennitasŠ postojano
trajawe; dugotrajnost, nepresu{nost.
peresa, -e ` ‰fr. pairesseŠ supruga francu-
skog pera; plemkiwa.
perestrojka, -e ` ‰rus. perestroika pre-
pravkaŠ ist. pol. dru{tvene i politi~ke refor-
me sovjetskog dru{tva koje je pod ovim nazi-
vom lansirao 1986. godine generalni sekretar
KP SSSR Mihail Gorba~ov.
perec, -eca m, mn. pereci, gen. mn. pereca =
pereca, -e ` ‰ma|. perec od nem. BrezelŠ slano pe-
civo ~ije testo je uvijeno u obliku slova V ili
cifre 8.
928
perigon
perzer ‰nem. Perser PersijanacŠ v. perzija-
ner.
perzijaner, -a m ‰nem. PersianerŠ `enski ka-
put od finog kovrxavog krzna sasvim mlade
jagwadi; v. karakul, astrahan.
peri- ‰gr~. peri oko, okoloŠ kao prvi deo iz-
vedene re~i u zna~ewu oko, o, prema.
perianalan, -lna, -lno ‰v. peri-, analanŠ
anat. koji se nalazi oko ~mara, anusa.
periarkti~ki, -a, -o ‰v. peri-, arkti~ki,
ArktikŠ geogr. koji se nalazi oko Arktika; koji
se odnosi na prostor oko Severnog pola.
periartritis, -a m ‰v. peri-, artritisŠ med.
patolo{ke promene tkiva u neposrednoj oko-
lini zgloba.
peribol, -ola m, periboli, gen. mn. peribola
‰gr~. peribolos ogra|eni prostorŠ ist. posve}eni
prostor oko starogr~kog hrama u koji se ulazi-
lo kroz propileje, a sadr`avao je `rtvenike,
statue, zavetne darove i dr.
peribola, -e ` ‰gr~. periboleŠ 1. obim, opseg.
2. retor. besedni~ko uobli~avawe, ukra{avawe
i zaokru`ivawe neke misli. 3. anat. v. peri-
kardijum.
peribronhijalan, -lna, -lno ‰v. peri-,
bronhijalanŠ anat. koji se nalazi oko bronhija
(ogranaka du{nika).
peribronhitis, -a m ‰v. peri-, bronhitisŠ
med. zapaqewe opne koja obavija ogranke du-
{nika, du{nice.
perivoj, -a m ‰ngr~. periboli ba{ta od gr~. pe-
ribolos, v. peribolŠ javna zelena povr{ina
ogra|ena i posebno ure|ena za {etwu i odmor;
park, vrt.
perigej, -eja m ‰gr~. perigeion (semeion) od
perigeios blizu zemqeŠ astron. ta~ka na putawi
nebeskog tela u kojoj je ono najbli`e Zemqi;
supr. apogej.
periginije, -ija ` mn. ‰v. peri-, gr~. gyne `e-
naŠ bot. biqke s polnim delovima cveta na ~a-
{ici.
perigini~an, -~na, -~no ‰v. periginijeŠ bot.
koji ima pra{nike i oplodne listi}e na istoj
visini (o cvetu).
perigon, -ona m ‰nlat. perigonium, prema v.
peri-, -gon2Š bot. cvet kod kojega su ~a{ica i
ven~i} iste veli~ine i boje, ocve}e.
peridentitis
peridentitis, -a m ‰v. peri-, lat. dens zub, v.
-itisŠ med. zapaqewe tkiva oko zubnog korena.
periderm, -a m = periderma, -e ` ‰nlat. peri-
dermis, v. peri-, -dermaŠ 1. bot. spoqa{we za-
{titno tkivo drvne kore. 2. zool. hitinski ili
kre~wa~ki za{titni omota~ kod nekih `ivo-
tiwskih vrsta (hidrozoe).
peridija, -e ` ‰nlat. peridium od gr~. peridion
gqivaŠ bot. tanak omota~ oko ploda nekih gqiva.
peridotit, -ita m, mn. peridotiti, gen. mn.
peridotita ‰fr. peridotŠ miner. dubinska stena
tamne boje sastavqena od olivina s amfibo-
lom ili piroksenom.
periegeza, -e i periegeza, -e ` ‰gr~. periege-
sis vo|ewe unaokolo i pokazivaweŠ ist. opis
putovawa, putopis kod starih Grka; mn. spisi u
kojima se nabrajaju i opisuju razli~ite zname-
nitosti s putovawa.
perieget, -eta m, mn. periegeti, gen. mn. peri-
egeta ‰v. periegezaŠ ist. onaj koji opisuje zname-
nitosti s putovawa, putopisac.
perizoma, -e ` ‰gr~. perizomaŠ 1. pojas, pre-
ga~a (oko stidnih delova, kod uro|enika). 2.
anat. dijafragma.
perijant, -a m ‰v. peri-, gr~. anthos cvetŠ bot.
poseban omota~ neplodnih, obojenih cveti}a
~ije semenke se razvijaju zatvorene u plodnici
tu~ka.
perijeci, -eka m mn. ‰gr~. perioikoi, v. peri-,
oikein stanovatiŠ 1. ist. u staroj Sparti poko-
reni starosedeoci, bez politi~kih prava ali
sa zasebnom, gra|anskom slobodom. 2. geogr. sta-
novnici na istom stepenu geografske {irine.
3. oni koji `ive u blizini drugog; susedi.
perika, -e `, dat. perici, gen. mn. perika ‰fr.
perruque od ital. parruccaŠ imitacija mu{ke
ili `enske frizure na~iwena od prirodnih
vlasi ili ve{ta~ke materije, koja se nosi ume-
sto ili preko prirodne kose.
perikard, -a = perikardijum, -a m ‰gr~. pe-
rikardion, v. peri-, kardia srceŠ anat. omota~ koji
obavija srce, osr~je, sr~ana maramica, sr~ana
kesa.
perikardijski, -a, -o ‰v. perikardŠ anat. ko-
ji se odnosi na perikard (osr~je), koji pripada
perikardu (osr~ju).
perinatalan
perikarditis, -a m ‰v. perikard, -itisŠ med.
zapaqewe perikarda (osr~ja) usled infekcija,
infarkta srca i dr.
perikarp, -a m ‰nlat. pericarpium od gr~. peri-
karpion, v. peri-, karpos plodŠ bot. omota~ oko
ploda, semeni omota~.
periklaza, -e ` ‰nlat. periclasia od gr~. peri-
klasis prelamawe, zalamaweŠ med. prelom kosti.
periklas, -a m ‰nlat. periclasium, up. peri-
klazaŠ miner. redak, bezbojan mineral ob. u ok-
taedarskim kristalima, oksid magnezijuma.
perikopa, -e ` ‰gr~. perikope opsecawe,
spoqni ocrtŠ 1. odeqak iz Svetog pisma koji
se ~ita na liturgiji i slu`i kao osnova za pro-
poved. 2. kwi`. grupa metri~ki nejednakih
strofa. 3. deo umetnut u re~enicu ili tekst.
perikranijum, -a i perikranij, -a m ‰nlat.
pericranium od gr~. perikranios, v. peri-, kranion
lobawaŠ anat. ko`ni omota~ lobawe, periost
lobawe.
perikulozan, -zna, -zno ‰ital. pericolosoŠ
pokr. opasan; smeo, drzak.
perikulum, -a m ‰lat. periculumŠ prav. ist. u
rimskom pravu opasnost i odgovornost za ne-
sre}an slu~aj.
perimetar, -tra m, mn. perimetri, gen. mn.
perimetara ‰gr~. perimetron, v. peri-, -metarŠ 1.
mat. du`ina krive koja ograni~ava neku ravan;
obim, opseg. 2. med. aparat za odre|ivawe vid-
nog poqa. 3. voj. u kru`noj odbrani predwi, is-
tureni deo.
perimetrija, -e ` ‰v. perimetarŠ med. ispi-
tivawe vidnog poqa.
perimetrijum, -a m ‰v. peri-, gr~. metra ma-
tericaŠ anat. trbu{na maramica koja obavija
matericu, materi~nica.
perimetritis, -a m ‰v. perimetrijum, -itisŠ
med. zapaqewe maramice koja obavija matericu.
perimetri~an, -~na, -~no ‰v. perimetrijaŠ
koji ima velik obim; {irok, opse`an.
perimizijum, -a i perimizij, -a m ‰v. peri-,
gr~. mys mi{; mi{i}Š anat. vezivni omota~ oko
mi{i}nih vlakana, mi{i}na navlaka.
perinatalan, -lna, -lno ‰v. peri-, natalniŠ
koji se odnosi na poro|aj i vreme oko poro|aja.
y perinatalna medicina v. perinatologija;
perinatalni mortalitet smrtnost dece to-
929
perinatologija
kom trudno}e, za vreme poro|aja ili u prvih
sedam dana po ro|ewu.
perinatologija, -e ` ‰v. perinatalan, -lo-
gijaŠ med. oblast medicine koja prou~ava peri-
natalnu fazu ~ovekovog `ivota, od za~e}a do
sedmog dana po ro|ewu.
perineum, -a m ‰nlat. perineum od gr~. perine-
osŠ med. prostor izme|u stidnice i analnog
otvora (kod `ena) ili od mo{nica do analnog
otvora (kod mu{karaca); me|ica.
perinefritis, -a m ‰v. peri-, nefritisŠ med.
zapaqewe bubre`ne opne (bubre`nice).
period, -a m ‰gr~. periodos hod unaokolo,
obilazakŠ 1. vremenski odse~ak, razdobqe. 2.
faza u razvoju obele`ena ponavqawem istih
pojava u datom vremenskom intervalu (npr. pe-
riod ratova). 3. astron. vreme tokom kojeg pla-
neta obi|e putawu oko Sunca. 4. fiz. vreme to-
kom kojeg neki osciliraju}i sistem izvr{i je-
dan titraj; titraj, faza. 5. hem. vodoravni niz u
Mendeqejevqevoj tablici elemenata, koji po-
~iwe alkalnim metalom a zavr{ava se inert-
nim gasom. 6. mat. skup brojeva koji se ponavqa-
ju u periodi~nim razlomcima. 7. lingv. odlo-
mak govora ili teksta koji ~ini jednu smisle-
nu celinu.
perioda, -e ` ‰nem. Periode, v. periodŠ 1. med.
menstruacija, mese~no prawe. 2. muz. jedin-
stvena muzi~ka celina ~iji delovi stoje u me-
|usobnom odnosu pitawa i odgovora. 3. zast. pe-
riod.
periodevt, -a m ‰gr~. periodeutesŠ u Pravo-
slavnoj crkvi sve{tenik odre|en da sa episko-
pom obilazi parohije.
periodizacija, -e ` ‰v. periodŠ podela po
periodima, odre|ivawe vremenskih odse~aka
koji po odre|enim svojstvima ~ine celinu.
periodika, -e, dat. periodici ‰gr~. periodi-
kos, v. periodŠ {tampana glasila koja izlaze
povremeno ili u pravilnim vremenskim raz-
macima.
periodicitet, -eta m ‰nlat. periodicitas, v.
periodŠ dosledno ponavqawe neke pojave u od-
re|enim vremenskim razmacima.
periodi~an, -~na, -~no ‰gr~. periodikos, v.
periodŠ koji se ponavqa u pravilnim vremen-
skim razmacima.
930
peripetija
periodni, -a, -o ‰v. periodŠ koji se odnosi na
period. y periodni sistem elemenata hem. si-
stematski raspored hemijskih elemenata prema
wihovim svojstvima u 7 horizontalnih redova
i 9 vertikalnih grupa, koji je uspostavio ruski
hemi~ar D. I. Mendeqejev (1834–1907).
periodonik, -a m, mn. periodonici, gen. mn.
periodonika ‰gr~. periodonikes, v. period, nikan
pobeditiŠ ist. u staroj Gr~koj atleta koji bi
uspeo da ostvari uzastopne pobede u jednoj od
~etiri klasi~ne discipline na igrama u
Olimpiji, Delfima, Nemeji i na Istmu.
periodontitis, -a m ‰lat. periodontium po-
zubnica, v. peri-, gr~. odous gen. odontos zubŠ
med. akutno zapaqewe zuba oko korena, ~esto za-
hvata kost i pokosnicu.
perioptrika, -e `, dat. perioptrici ‰v. pe-
ri-, (di)optrikaŠ fiz. oblast fizike koja se ba-
vi prelamawem svetlosnih zraka na povr{ini
nekog tela.
periorbita, -e ` ‰v. peri-, orbitaŠ anat. op-
na iznad o~ne {upqine.
periost, -a m ‰nlat. periosteum od gr~. perioste-
os pokosnicaŠ anat. tanak i ~vrst omota~ svake
kosti osim mesta u predelu zgloba, pokosnica.
periostitis, -a m ‰v. periost, -itisŠ med.
akutno ili hroni~no zapaqewe pokosnice.
perioha, -e `, dat. periosi ‰od gr~. periokheŠ
sa`et prikaz sadr`aja nekog du`eg teksta ili
govora; sa`etak, rezime, apstrakt.
peripatetizam, zma m ‰v. peripatetikŠ filoz.
ist. u~ewe i na~in izlagawa starogr~kog filo-
zofa Aristotela i pripadnika wegove {kole.
peripatetik, -a m. mn. peripatetici, gen. mn.
peripatetika = peripateti~ar, -a m ‰gr~. peri-
patetikos koji se {eta i pri tom raspravqaŠ
filoz. ist. pripadnik Aristotelove filozof-
ske {kole, u kojoj se u~ewe izlagalo tokom
{etwe s u~enicima.
peripateti~ki, -a -o ‰v. peripatetikŠ 1. ko-
ji se odnosi na Aristotelovo u~ewe i pripad-
nike wegove {kole. 2. koji {eta uokolo, {eta-
ju}i. y peripateti~ka filozofija v. peri-
patetizam.
peripetija, -e ` ‰gr~. peripeteia obrt, preo-
kretŠ 1. iznenadni obrt situacije, neo~ekiva-
na komplikacija; zaplet, preokret. 2. kwi`. na-
peripleuritis
gla promena situacije u razvoju dramske rad-
we; rasplet dramske radwe.
peripleuritis, -a m = peripneumonija, -e
` ‰v. peri-, gr~. pleura rebra; v. pneumonijaŠ med.
zapaqewe grudne maramice.
periploka, -e `, dat. periploci/periploki
‰gr~. periploke obavijawe, obuhvatawe; preple-
taweŠ 1. uvijen, nedovoqno jasan govor. 2. kwi`.
u kwi`evnosti i ostalim vidovima pisanog
izra`avawa namerno uvijawe i zamr{eno iz-
no{ewe glavne ideje.
periplus, -a m ‰gr~. periplous, v. peri-, plous
plovidbaŠ 1. pom. ist. kod starih Grka plovidba
oko obala neke zemqe. 2. kwi`. ist. onda{wa vr-
sta putopisa s opisom takve plovidbe. 3. pom.
voj. ist. zavr{ni manevar gr~kih bojnih brodo-
va koji se sastojao u bo~nom zaobila`ewu ne-
prijateqskog broda i napadu pramcem. 4. pom.
priru~nik s podacima za plovidbu du` obale.
peripneumonija, -e ` = peripleuritis (v.).
peripter, -a i peripteros, -a m ‰v. peri-,
-pterŠ arhit. ist. anti~ki hram okru`en stubo-
vima sa sve ~etiri strane.
periskop, -a m, mn. -i ‰v. peri-, -skopŠ op-
ti~ka sprava za osmatrawe okoline koja se ne
nalazi u neposrednom vidnom poqu posmatra~a
(u podmornicama, oklopnim vozilima i sl.).
periskopski, -a, -o ‰v. periskopŠ koji se od-
nosi na periskop; koji je poput periskopa.
perisodaktili, -a m mn. ‰gr~. perissos neparan,
suvi{an, daktylos prstŠ zool. rod papkara koji
imaju paran broj prstiju; up. artiodaktili.
perispermijum, a m ‰v. peri-, spermaŠ v. pe-
rikarp.
perispomena, -e ` ‰gr~. perispomeneŠ u
gr~koj gramatici, re~ s dugim akcentom na po-
sledwem slogu.
perispomenon, -a m ‰gr~. perispomenonŠ u
gr~koj gramatici, dug akcenat (cirkumfleks)
na posledwem slogu.
peristaltika, -e `, dat. peristaltici ‰gr~.
peristaltikos koji obuhvata i ste`e, v. peri-,
stellein ure|ivatiŠ fiziol. naizmeni~no steza-
we i {irewe organa probavnog trakta radi po-
micawa hrane u wima. x peristalti~an i pe-
ristalti~ki.
perifraza
peristil, -a i peristil, -a m ‰gr~. pe-
ristylon, v. peri-, -stilŠ arhit. 1. natkriven, slo-
bodan plato okru`en stubovima; trem sa stu-
bovima; up. kolonada. 2. unutra{we dvori{te
anti~ke palate ukra{eno statuama i okru`eno
tremom sa stubovima.
peritecija, -e ` ‰nlat. perithecium, v. peri-,
gr~. thekion kutijicaŠ bot. plod gqiva iz roda
me{inarki, Ascomycetes.
peritiflitis, -a m ‰v. peri-, gr~. typhlos
slep, v. -itisŠ med. zast. zapaqewe slepog creva,
apendicitis (v.).
peritonealan, -lna, -lno ‰v. peritoneumŠ
anat. koji se odnosi na trbu{nu maramicu, koji
pripada trbu{noj maramici.
peritoneum, -a m ‰lat. peritonaeum od gr~. pe-
ritonaionŠ anat. tanak omota~ koji s unutra{we
strane obavija trbu{nu dupqu, trbu{na mara-
mica.
peritonitis, -a m ‰v. peritoneum, -itisŠ
med. zapaqewe trbu{ne maramice.
periferal, -ala m, mn. periferali, gen. mn.
periferala ‰engl. peripheral, v. periferijaŠ ra~.
aparat neposredno ili posredno prikqu~en
na centralnu jedinicu kompjutera; periferij-
ski ure|aj.
periferan, -rna, -rno ‰v. periferijaŠ 1. a.
koji je najudaqeniji od centra, koji je na peri-
feriji. b. spoqa{wi, povr{inski (npr. ner-
vni sistem). 2. fig. sporedan, drugorazredni,
mawe bitan.
periferija, -e ` ‰lat. peripheria od gr~. pe-
riphereia kraj, ivica; opseg, obimŠ 1. deo grada
koji je najudaqeniji od centra; predgra|e. 2.
spoqa{wi grani~ni deo nekog prostora ili
predmeta (nasuprot wegovom sredi{wem de-
lu). 3. geom. skup ta~aka koji ome|uju neku ravan
ili telo u prostoru.
periferijski, -a, -o ‰v. periferijaŠ koji je
na periferiji, koji se odnosi na periferiju;
prigradski, spoqa{wi, grani~ni. y perife-
rijski ugao geom. ugao koji obrazuju dve tetive,
s temenom na periferiji; supr. sredi{wi ugao.
perifraza, -e ` ‰gr~. periphrasis opisivawe,
prema v. peri-, frazaŠ 1. kwi`. imenovawe nekog
pojma (osobine, predmeta, li~nosti) posred-
nim, opisnim putem, a ne wegovim pravim ime-
931
perifrasti~an
nom. 2. opisno izra`avawe, opisivawe, pre-
pri~avawe.
perifrasti~an, -~na, -~no ‰v. perifrazaŠ 1.
koji izra`ava ne{to opisivawem; opisni,
analiti~ki; up. parafrasti~an. 2. gram. koji
se obrazuje s pomo}nim glagolom ili s najma-
we dve glagolske forme (slo`ena vremena i na-
~ini).
perihelijum, -a i perihel, -a m ‰v. peri-,
gr~. helios SunceŠ astron. polo`aj neke planete
ili komete kada je najbli`a Suncu; supr. afel,
afelijum.
perihondrijum, -a i perihondrij, -a m ‰nlat.
perichondrium, v. peri-, gr~. chondrion hrskavi-
caŠ anat. opna hrskavice, pohrusnica.
perihondritis, -a m ‰v. perihondrijum,
-itisŠ med. zapaqewe perihondrijuma, hrska-
vi~ne opne.
pericentar, -tra m ‰v. peri-, centarŠ astron.
ta~ka na putawi nebeskog tela kada je ono naj-
bli`e centralnom telu oko kojeg se kre}e.
periciklus, -a m ‰v. peri-, ciklusŠ bot. spo-
qa{wi }elijski sloj centralnog cilindra
kod korena.
pericistitis, -a m ‰v. peri-, cistitisŠ med.
zapaqewe tkiva oko mokra}nog mehura.
perkal, -a m, mn. -i ‰fr. percaleŠ vrsta pa-
mu~nog gusto tkanog platna.
per kapita ‰lat. per capitaŠ po glavi stanov-
nika, po osobi (prilikom izra`avawa neke pro-
se~ne vrednosti u odnosu na broj stanovnika).
per kasa ‰ital. per cassaŠ trg. uz pla}awe go-
tovinom.
perkvizitor, -a m ‰lat. perquisitorŠ istra`i-
teq, islednik.
perkvizicija, -e ` ‰nlat. perquisitioŠ prav. is-
traga po sudskom nalogu; slu`beno pretresawe
i pregledawe neke prostorije radi istrage.
perkvizicioni, -a, -o ‰v. perkvizicijaŠ ob.
u: y perkvizicioni protest prav. protest me-
nice u slu~aju da se trasat u vreme pla}awa ne
mo`e na}i u mestu pla}awa.
perkvirirati, perkviriram, 3. l. mn. per-
kviriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. perquirereŠ prav.
istra`ivati po sudskom nalogu; slu`beno
pretresati, pretresti ili pregledati neku
prostoriju radi istrage.
932
perla
perkelt, -a m ‰ma|. porkoltŠ kulin. jelo od sec-
kanog mesa u sosu; gove|i ili tele}i papri-
ka{.
perkolator, -a m ‰v. perkoliratiŠ 1. hem. cev
u kojoj se izvodi perkolacija (v.). 2. sprava za
ce|ewe, filtrirawe; cediqka, filter.
perkolacija, -e ` ‰lat. percolatio, v. perko-
liratiŠ 1. hem. izdvajawe materijala, ob. iz bi-
qaka, pomo}u organskih rastvara~a. 2. propu-
{tawe te~nosti kroz filtar; ce|ewe, proce-
|ivawe, filtrirawe.
perkolirati, perkoliram, 3. l. mn. perkoli-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. percolareŠ (iz)vr{iti
perkolaciju (v.), (pro)filtrirati, (pro)cediti.
perkusija, -e ` ‰lat. percussio, v. perkutova-
tiŠ 1. med. lekarski pregled kuckawem po odre-
|enim delovima tela (ob. grudima i trbuhu). 2.
muz. skup udaraqki u orkestru. 3. udar, udara-
we, potres.
perkusioni, -a, -o ‰v. perkusija, perkutova-
tiŠ koji se izvodi udarom, koji biva pomo}u
udara. y perkusiona ma{ina fiz. aparat za
ispitivawe brzine tela pokrenutih udarom;
perkusiona pu{ka pu{ka koja se aktivira
udarom igle u kapislu; perkusiono paqewe
paqewe pomo}u udara; perkusioni instru-
ment muz. udaraqka.
perkusionist(a), -e m, mn. perkusionisti
‰v. perkusijaŠ muzi~ar koji svira na bubwu i
drugim udaraqkama; bubwar.
perkusor, -a m ‰lat. percussorŠ sprava za raz-
bijawe, lomqewe; udara~.
perkutani, -a, -o ‰v. per-, lat. cutis ko`aŠ med.
koji se primewuje ili izvodi na ko`i ili kroz
ko`u.
perkutovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. per-
cutereŠ 1. med. (iz)vr{iti perkusiju (v.), is-
pit(iv)ati kuckawem. 2. udarati kratkim i
slabim udarcima; lupkati, kuckati.
perl, -a m ‰fr. perle biserŠ 1. tipogr. naziv za
vrlo sitna {tamparska slova od pet tipograf-
skih ta~aka. 2. obra|eno sukno od velura koje
na spoqa{woj povr{ini ima za~etkana vlakna
u obliku malih kuglica.
perla, -e `, gen. mn. perli ‰nem. Perle, fr. per-
leŠ 1. biser. 2. kuglica sli~na biseru za izradu
ogrlica i drugog nakita. 3. med. bela pega na ro-
perlast
`wa~i oka. 4. iron. onaj koji se izdvaja kao uzo-
ran ili ostavqa boqi utisak nego {to stvarno
vredi.
perlast, -a, -o ‰v. perlaŠ 1. koji je poput per-
le, biserast. 2. koji je na~iwen od perli.
perlit, -a i perlit, -ita m ‰engl. perlite od
fr. perleŠ 1. geol. vrsta vulkanske stene sli~ne
opsidijanu, upotrebqava se za izolaciju. 2.
tehn. me{avina gvo`|a i cementa, javqa se pri
hla|ewu metala u ~eli~ani.
perlmuter, -a m ‰nem. Perlmutter majka bise-
raŠ unutra{wi biserasti sloj {koqke i qu-
{ture pu`eva, sedef (v.).
perlon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ
~vrsta i elasti~na sinteti~ka sirovina, kori-
sti se za izradu tehni~kih tkanina i razli~i-
tih odevnih predmeta.
perlustracija, -e ` ‰lat. perlustratioŠ 1. pre-
gledawe po{iqki (pisama i dr.) bez znawa
primaoca. 2. {pijunirawe, uho|ewe, tajno
pra}ewe.
perm, -a m ‰po Permskoj oblasti u RusijiŠ v.
permska formacija = permski period.
permanentan, -tna, -tno ‰lat. permanensŠ
trajan, stalan, postojan, nepromenqiv.
permanentnost, -osti ` ‰v. permanentanŠ
trajnost, stalnost, postojanost, neprekidnost.
permanencija, -e ` ‰nlat. permanentia, v.
permanentanŠ v. permanentnost.
permafrost, -a m ‰engl. permafrost od perma-
nent frost ve~ni ledŠ geol. trajno zamrznuto ze-
mqi{te usled niskih temperatura koje traju
vi{e godina.
permeabilan, -lna, -lno ‰lat. permeabilisŠ
propustqiv, promo~iv, koji se mo`e probiti.
permeabilitet, -eta m = permeabilnost (v.).
permeabilnost, -i ` ‰v. permeabilanŠ 1.
fiz. osobina magnetnih materija, definisana
odnosom magnetne indukcije i ja~ine magnet-
nog poqa, meri se jedinicom henri po metru
H/m. y apsolutna permeabilnost permeabil-
nost u vakuumu; relativna permeabilnost
broj koji izra`ava odnos permeabilnosti u od-
re|enoj materiji i apsolutne permeabilnosti.
permeancija, -e ` ‰lat. permeans od permea-
re prodiratiŠ fiz. provodqivost magnetnog
kruga, recipro~na vrednost magnetnog otpora.
pernazalan
permeacija, -e ` ‰nlat. permeatioŠ prodira-
we dvaju tela jednog u drugo.
permisiv, -a m ‰v. permisivanŠ lingv. dopu-
sni na~in.
permisivan, -vna, -vno ‰fr. permissif od lat.
permissio dopu{teweŠ koji mnogo {ta dopu{ta
i toleri{e, popustqiv, liberalan; supr. re-
striktivan, represivan.
permisija, -e ` ‰lat. permissio dopu{teweŠ
dopu{tewe, dozvola, pristanak, odobrewe.
permitivnost, -i ` ‰lat. permittereŠ fiz.
osobina dielektri~nih materija definisana
odnosom elektri~ne indukcije u dielektriku
i ja~ine elektri~nog poqa koje deluje na die-
lektrik, meri se jedinicom farad po metru
F/m. y apsolutna permitivnost fiz. permi-
tivnost vakuuma; relativna permitivnost
fiz. broj koji predstavqa odnos permitivno-
sti datog dielektrika i apsolutne permitiv-
nosti.
permski, -a, -o ‰prema ruskom gradu PermuŠ
koji se odnosi na Perm, ob. u: y permska for-
macija = permski period geol. najmla|a od
{est formacija paleozoika.
permutabilan, -lna, -lno ‰nlat. permutabi-
lis, v. permutacijaŠ koji se mo`e premestiti,
uzajamno zamenqiv.
permutabilitet, -eta m ‰nlat. permutabili-
tas, v. permutacijaŠ mogu}nost zamewivawa,
preme{tawa, razmene.
permutabilnost, -i ` ‰v. permutabilanŠ v.
permutabilitet.
permutacija, -e ` ‰lat. permutatioŠ 1. tok i
rezultat permutovawa. 2. mat. svaki od mogu}ih
nizova n elemenata koji se me|usobno razlikuju
samo po redosledu. 3. lingv. preme{tawe reda
re~i u re~enici bez promene wenog smisla. 4.
muz. u vi{eglasnoj muzici, prebacivawe pojedi-
nih melodijskih motiva iz jednog u drugi glas.
permutirati = permutovati (v.).
permutovati, -ujem i permutirati, per-
mutiram, 3. l. mn. permutiraju svr{. i nesvr{.
‰lat. permutareŠ izmeniti redosled, me|usobno
zameniti mesta, preme{tati, premestiti.
pernazalan, -lna, -lno ‰v. per-, nazalanŠ ko-
ji se de{ava kroz nos, koji se primewuje preko
nosa.
933
pernambuko
pernambuko, -a m ‰po brazilskoj pokrajini
PernambukoŠ bot. brazilsko drvo od kojeg se iz-
ra|uje crvena boja.
pernion, -ona m, mn. pernioni, gen. mn. per-
niona ‰lat. pernioŠ med. smrznuto mesto na telu,
promrzlina, smrzotina.
perniciozan, -zna, -zno ‰lat. perniciosusŠ po-
guban, {tetan, ubita~an. y perniciozna ane-
mija med. veoma te`ak oblik anemije, ponekad
i sa smrtnim ishodom.
perno, -oa m ‰fr. Pernod, fabri~ko imeŠ
francuski liker na bazi anisa i razli~itih
trava.
perodaktilija, -e ` ‰gr~. peros sakat, krw,
daktylos prstŠ med. osaka}enost prsta, nedosta-
tak jednog wegovog dela.
peroksid, -a m ‰v. per-, oksidŠ hem. oksid ko-
ji sadr`i grupu O2 (kovalentno vezani par
atoma kiseonika), jako sredstvo za dezinfek-
ciju i izbeqivawe.
peroksidaza, -e ` ‰v. peroksid, -azaŠ hem. en-
zim koji iz peroksida osloba|a kiseonik u
prisustvu materije koja mo`e oksidirati.
peron, -ona m, mn. peroni, gen. mn. perona ‰fr.
perronŠ 1. na autobuskoj ili `elezni~koj sta-
nici, natkriven plato s kojeg se ulazi u auto-
bus ili voz. 2. arhit. ist. kosa zaravan ili spo-
qa{we stepeni{te kojim se sti`e do glavnog
ulaza u dvorac, palatu ili neko drugo zdawe. 3.
niska terasa uz ku}u.
peronizam, -zma m ‰po Huanu Domingu Pe-
ronu, 1895–1974Š pol. politi~ki program i po-
kret biv{eg argentinskog predsednika Pero-
na i wegovih pristalica; up. justicijalizam.
x peronisti~ki.
peronist(a), -e m, mn. peronisti ‰v. peroni-
zamŠ pol. pristalica peronizma.
peronospora, -e ` ‰gr~. perone izra{taj na
kosti, v. -sporaŠ biol. parazitna gqivica Pero-
nospora viticola, plamewa~a, izaziva~ oboqewa
vinove loze i drugih biqaka.
peroralan, -lna, -lno ‰v. per-, oralanŠ med.
koji se uzima kroz usta, koji se primewuje pre-
ko usta.
peroracija, -e ` ‰lat. peroratioŠ 1. sve~an,
vatren govor, ob. u odbranu koga ili ~ega. 2. za-
934
perpetuitet
vr{ni deo besede, u kome se svode i isti~u
osnovni zakqu~ci.
perorirati, peroriram, 3. l. mn. peroriraju
nesvr{. ‰lat. perorareŠ govoriti op{irno i dugo;
izlagati pateti~no.
per os ‰lat. per osŠ med. na usta, kroz usta.
per pedes (apostolorum) v. per pedes apo-
stolorum.
per pedes ‰lat. per pedesŠ pe{ice.
perpendikulara, -e ` ‰lat. perpendiculum
od perpendicularisŠ 1. geom. prava koja formira
prav ugao s nekom povr{inom ili pravom, nor-
mala. 2. geom. prava koja se po vertikali spu{ta
na horizontalnu ravan ili pravu. 3. teg na kon-
cu za odre|ivawe vertikalnog polo`aja, visak.
perpendikularan, -rna, -rno ‰lat. perpendi-
cularis, v. perpendikularaŠ 1. geom. koji obrazuje
prav ugao sa svojom podlogom, normalan. 2.
usmeren odozgo nadole, okomit, uspravan, ver-
tikalan. y perpendikularni stil arhit. gotski
stil u engleskoj arhitekturi sa izra`enim ver-
tikalnim linijama u konstrukciji gra|evine.
perper, -a m, mn. perperi, gen. mn. perpera
‰gr~. hyperpyros sjajanŠ ist. nov~ana jedinica u
Crnoj Gori od 1909. do 1918. godine, iznosila
100 para.
perpera, -e ` ‰v. perperŠ ist. 1. v. perper. 2.
op{ti naziv za novac od zlata i srebra odre|e-
ne te`ine (vizantijski, mleta~ki, dubro-
va~ki).
perpetrator, -a m ‰nlat. perpetratorŠ izvr{i-
lac, po~inilac.
perpetracija, -e ` ‰nlat. perpetratioŠ izvr-
{ewe, po~iwewe (nekog ne~asnog ili nedopu-
{tenog dela).
perpetuacija, -e ` ‰nlat. perpetuatio, v. per-
petuiratiŠ 1. neprekidno odr`avawe, ~uvawe
od zaborava, ovekove~avawe. 2. prav. do`ivotno
vlasni{tvo, u`ivawe prihoda i sl.; do`ivot-
na renta.
perpetuirati, perpetuiram, 3. l. mn. perpe-
tuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. perpetuareŠ (u)~ini-
ti ne{to trajnim, (sa)~uvati od zaborava, ove-
kove~iti.
perpetuitet, -eta m ‰lat. perpetuitas, v. perpe-
tuiratiŠ 1. neprekidno trajawe, neprestanost,
stalnost, ve~nost. 2. mn. zadu`binska imawa.
perpetuum mobile
perpetuum mobile ‰lat. perpetuum mobile
ve~ito pokretnoŠ indekl. 1. zami{qena idealna
ma{ina koja bi, suprotno zakonima fizike,
bila u stalnom pokretu bez delovawa ikakve
sile i utro{ka energije. 2. muz. u XIX veku vr-
sta instrumentalne kompozicije sa ~estim po-
navqawem istog motiva.
perpleksan, -sna, -sno ‰lat. perplexusŠ 1. ko-
ji izaziva pometwu, zbrku, zabunu, ili je dove-
den u takvo stawe. 2. fig. te{ko shvatqiv, slo-
`en, zamr{en.
perpleksitet, -eta m ‰nlat. perplexitas, v.
perpleksanŠ zbrka, zabuna, smetenost; slo`e-
nost.
per prokura ‰ital. per procuraŠ prav. preko
punomo}i, po ovla{}ewu, preko opunomo}e-
nog lica.
per prokuratorem ‰lat. per procuratoremŠ
prav. preko opunomo}enog lica, po zastupniku.
per rektum ‰lat. per rectum, up. rektumŠ med.
preko zavr{nog dela debelog creva, rektalno.
per saldo ‰ital. per saldoŠ trg. za obra~unava-
we, za poravnawe.
per se ‰lat. per seŠ po sebi, samo od sebe, sa-
mo za sebe.
perseveracija, -e ` ‰lat. perseveratio istra-
javawe, postojanostŠ 1. psih. a. ponavqawe odre-
|enog pona{awa ili reakcije neprimerenih
situaciji. b. stalna vezanost za neku misao, ose-
}awe, se}awe koji se vra}aju bez stvarnog povo-
da. 2. prav. stanovi{te da }e ponovqeni zlo~in
biti izvr{en na isti ili sli~an na~in.
Persej, -a m, vok. Perseju ‰gr~. PerseysŠ 1.
mitol. sin Zevsa i Danaje, kraq Arga i uteme-
qiteq Mikene; veoma odva`an i spretan ju-
nak, ubio Gorgonu Meduzu i oslobodio Andro-
medu. 2. astron. sazve`|e na severnom nebu.
persekutor, -a m ‰nlat. persecutor, v. perseku-
cijaŠ onaj koji dosa|uje nekome; progoniteq,
nasrtqivac.
persekucija, -e ` ‰lat. persecutioŠ 1. potera
za kim, gowewe krivca. 2. progowewe, zlosta-
vqawe koga, {ikanirawe.
persening, -a m ‰engl. persenning od hol.Š ne-
promo~ivo i jako platno za {atore, jedra i sl.
personal
perser, -a m ‰engl. purserŠ pom. na putni~kom
brodu, slu`benik zadu`en za naplatu karata i
usluga.
Persefona, -e ` ‰gr~. PersephoneŠ mitol. u
starogr~koj mitologiji k}i Zevsa i Demetre,
`ena Adova i suvladarka podzemnog sveta; u
Rimu Prozerpina.
per-si ‰lat. per, nem. SieŠ na œviŒ. y biti s
nekim per-si oslovqavati nekoga sa œviŒ; up.
per-tu.
persijski, -a, -o ‰prema PersijiŠ koji poti-
~e iz Persije, pripada Persiji ili se na wu od-
nosi. y persijsko plavetnilo zelenoplava
ili tamnoplava boja; persijsko crvenilo ko-
ralnocrvena boja; persijska ma~ka vrsta krup-
ne doma}e ma~ke s debelim, sjajnim krznom.
persirati, persiram, 3. l. mn. persiraju
nesvr{. ‰v. per-siŠ oslovqavati koga sa œviŒ.
persistentan, -tna, -tno ‰lat. persistensŠ is-
trajan, uporan, postojan.
persistencija, -e ` ‰nlat. persistentia, v. per-
sistentanŠ 1. postojanost, istrajnost, upor-
nost. 2. opstajawe, opstanak; produ`avawe (ne-
kog stawa).
persistirati, persistiram, 3. l. mn. persi-
stiraju nesvr{. ‰lat. persistereŠ 1. biti istrajan
u ~emu, ustrajati, biti uporan. 2. nastaviti,
trajati, produ`avati se.
persifla`a, -e ` ‰fr. persiflage, v. persi-
fliratiŠ duhovito i ironi~no izrugivawe,
ismevawe.
persiflirati, persifliram, 3. l. mn. per-
sifliraju nesvr{. ‰fr. persiflerŠ ismejavati, iz-
rugivati se, podsmevati se.
persona, -e ` ‰lat. persona, prvobitno maska,
lik u pozori{tuŠ 1. svako qudsko bi}e pojedi-
na~no, li~nost, osoba, pojedinac. 2. fig. istak-
nuta, zapa`ena li~nost; osoba upe~atqivog ka-
raktera. y persona grata uva`ena li~nost,
li~nost koja je dobrodo{la; persona non gra-
ta nepo`eqna li~nost, li~nost kojoj se zva-
ni~nom odlukom uskra}uje dobrodo{lica.
personal, -ala m, mn. personali, gen. mn. per-
sonala ‰lat. personalis li~niŠ 1. celokupno oso-
bqe nekog radnog kolektiva. 2. osobqe u uslu-
`nim delatnostima koje je u neposrednom kon-
taktu s qudima.
935
personalan
personalan, -lna, -lno ‰v. personalŠ li~ni,
osobni. y personalna unija pol. ujediwewe
dveju dr`ava preko zajedni~kog vladara; perso-
nalni kompjuter ra~. kompjuter prilago|en za
li~nu upotrebu privatnog vlasnika (za razliku
od velikih kompjuterskih sistema); personal-
ni referent slu`benik nadle`an za kadrovska
pitawa; personalni odsek odeqewe u preduze-
}u ili ustanovi zadu`eno za pitawa radnog od-
nosa slu`benika; personalna akta akta s
li~nim podacima i radnom biografijom.
personalac, -lca m, mn. personalci, gen. mn.
personalaca ‰v. personalanŠ slu`benik koji
obra|uje podatke o osobqu neke ustanove ili
preduze}a, personalni referent.
personalizam, -zma m ‰v. personalanŠ filoz.
stanovi{te po kojem ~ove~ja li~nost ima naj-
ve}u vrednost, a sve {to `ivi personalne je
prirode i ima svoju vrednost u sebi.
personalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v.
personalanŠ dovesti, dovoditi u vezu s kon-
kretnom osobom ili imenom.
personalije, -ija ` mn. ‰lat. personaliaŠ
li~ni podaci op{teg tipa (ime, prezime, da-
tum ro|ewa i sl.); up. generalije.
personalitet, -eta m ‰nlat. personalitas, v.
personalanŠ skup svojstava ne~ije li~nosti;
osobnost, personalnost, individualnost.
personifikacija, -e ` ‰nlat. personificatio,
v. personaŠ 1. predstavqawe apstraktnog pojma
ili ideje u liku ~oveka, oli~ewe. 2. kwi`. fi-
gura u kojoj se ne`ivim ili apstraktnim poj-
movima daju karakteristike `ivih bi}a.
personifikovati, -ujem i personifici-
rati, -ficiram 3. l. mn. personificiraju,
nesvr{. ‰nlat. personificare, v. personaŠ 1. oli~a-
vati, otelotvoriti, predstavqati. 2. davati
ne`ivim ili apstraktnim pojmovima karakte-
ristike `ivih bi}a.
personificirati = personifikovati (v.).
perspektiva, -e ` ‰srlat. perspectiva ars nau-
ka o optici, od lat. perspectivus opti~kiŠ 1.
geom. oblast nacrtne geometrije koja se bavi
pravilima prikazivawa tela posmatranog s
odre|enog mesta. 2. slik. ve{tina prikazivawa
trodimenzionalnih objekata na ravnoj povr-
{ini. 3. slika ili crte` nastali pri posma-
936
persuazija
trawu objekta iz daqine. 4. ugao gledawa; gle-
di{te, stajali{te, stanovi{te. 5. a. pogled u
daqinu s odre|enog mesta. b. {irina pogleda,
preglednost. 6. fig. budu}nost; izgledi, uslo-
vi u budu}nosti. y atmosferska perspektiva
slik. prikazivawe dubine nekog prostora na
slici ve}om razre|eno{}u atmosfere; verti-
kalna perspektiva slik. predstavqawe objek-
ta koji je u prostoru iza ne~ega kao da je iznad,
ob. u egipatskom slikarstvu; koloristi~ka
perspektiva slik. prikazivawe dubine nekog
prostora specifi~nim rasporedom boja u od-
nosu na objekat u predwem planu; obrnuta
perspektiva slik. prikazivawe prostora tako
da se paralelne linije ne su`avaju ve} {ire i
udaqavaju suprotno vizuri posmatra~a, ob. u
slikarstvu gotike; supr. linearna perspekti-
va; iz pti~je perspektive gledaju}i odozgo,
sa {irinom pogleda; iz `abqe perspektive
gledaju}i odozdo, fig. bez {irine pogleda,
prizemno, uskogrudo.
perspektivan, -vna, -vno ‰nlat. perspectivus,
v. perspektivaŠ 1. prikazan u perspektivi; koji
se odnosi na perspektivu. 2. koji je s dobrim
izgledima za budu}nost. y perspektivna pro-
jekcija izrada geografske karte na kojoj se
kontinenti i dr`ave predstavqaju kao da se
posmatraju iz sredi{ta Zemqe.
perspektivizam, -zma m ‰v. perspektiva,
-izamŠ filoz. u~ewe po kojem je spoznaja stvar-
nosti relativnog karaktera, budu}i da je mi
uvek posmatramo iz ugla na{ih potreba i in-
teresa.
perspiratoran, -rna, -rno ‰v. perspiraci-
jaŠ 1. koji se odnosi na perspiraciju. 2. koji
izaziva ili pospe{uje znojewe.
perspiracija, -e ` ‰nlat. perspiratioŠ fiziol.
disawe kroz ko`u, znojewe.
persuadirati, persuadiram, 3. l. mn. persua-
diraju, pril. sad. persuadiraju}i nesvr{. ‰lat. per-
suadereŠ 1. nagovarati, ube|ivati, uveravati. 2.
dokazivati istinitost ~ega, posvedo~avati.
persuazija, -e ` ‰lat. persuasioŠ 1. nagovara-
we, ube|ivawe, uveravawe. 2. uverewe, ube|e-
nost. 3. psih. analiti~ki psihoterapijski po-
stupak u kojem se pacijentu obrazla`u uzroci
wegovog stawa da bi on svesno mogao na wih
uticati.
persuflacija
persuflacija, -e ` ‰nlat. persufflatio, prema
flare, sufflare duvatiŠ med. produvavawe kanala u
nekom organu vazduhom.
pertinaks, -a m ‰lat. pertinax izdr`qivŠ u
elektroindustriji vrsta izolacionog materi-
jala od tvrdih papira s vezivom od neke smole.
pertinentan, -tna, -tno ‰lat. pertinens pre-
ma pertinere pripadatiŠ koji ima veze sa ~im;
umestan, prikladan, relevantan.
pertinencija, -e ` ‰lat. pertinereŠ 1. ono {to
pripada ~emu; pripadnost. 2. ono {to odgovara
~emu, prikladnost, primerenost. 3. nadle-
`nost, delokrug. 4. prav. (ob. mn.) sporedna stvar
koja slu`i glavnoj i wen je sastavni deo (npr.
poqoprivredne ma{ine uz zemqu i ku}u).
pertla, -e ` ‰nem. pokr. BortelŠ uzica za vezi-
vawe obu}e; vezica, gajtan, {nur.
pertraktirati, pertraktiram, 3. l. mn. per-
taraktiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. pertractareŠ te-
meqno razmatrati, raspravqati, raspraviti
pitawe s namerom da se u potpunosti objasni.
per-tu ‰lat. per, tuŠ na œtiŒ. y biti s nekim
per-tu oslovqavati nekoga s œtiŒ; up. per-si.
perturbacija, -e ` (nepr. preturbacija)
‰lat. perturbatioŠ 1. naru{avawe poretka, nor-
malnog toka neke pojave; poreme}aj, smetwa. 2.
astron. promena u kretawu planete pod utica-
jem nekog drugog nebeskog tela.
perturbirati, perturbiram, 3. l. mn. per-
turbiraju svr{. (nepr. preturbirati) ‰lat. per-
turbareŠ naru{iti poredak, normalan tok neke
pojave; uneti pometwu, poremetiti.
pertusis, -a m ‰nlat. pertussis, v. per-, lat. tus-
sis ka{aqŠ med. de~ja zarazna bolest, veliki ka-
{aq, magare}i ka{aq, hripavac.
perfek(a)t, -a m ‰lat. perfectum od perficere
obaviti, dovr{itiŠ gram. 1. u latinskom, gla-
golski oblik koji ozna~ava zavr{enu radwu u
pro{losti. 2. u srpskom, pro{lo vreme (npr.
radio sam). x perfekatski.
perfektan, -tna, -tno ‰lat. perfecte savr{e-
no, potpunoŠ 1. kojem je nemogu}e na}i manu;
besprekoran, savr{en, potpun. 2. odli~an, vr-
hunski, majstorski, izvrstan.
perfektivan, -vna, -vno ‰v. perfektŠ gram.
svr{en, trenutan; supr. imperfektivan. y per-
perforacioni
fektivni glagoli gram. glagoli svr{enog gla-
golskog vida; supr. imperfektivni glagoli.
perfektuirati, perfektuiram, 3. l. mn.
perfektuiraju svr{. ‰v. perfek(a)tŠ 1. okon~a-
ti, zavr{iti, privesti kraju; utana~iti, za-
kqu~iti. 2. u~initi savr{enim, dovesti do
perfekcije (v.).
perfekcija, -e ` ‰lat. perfectio, v. perfek-
tanŠ 1. svojstvo onoga {to je perfektno, najvi-
{i, najboqi mogu}i stepen ili oblik ne~ega,
savr{enstvo. 2. majstorstvo, velika ume{nost
u izvo|ewu ne~ega.
perfekcionizam, -zma m ‰v. perfekcijaŠ 1.
nastojawe da se ne{to uradi na najboqi na~in,
bez i najmawe gre{ke. 2. filoz. stanovi{te po
kojem je neprekidno usavr{avawe ~oveka svrha
moralnih normi.
perfekcionirati, perfekcioniram, 3. l.
mn. perfekcioniraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. per-
fectionare, v. perfekcijaŠ usavr{iti, usavr{a-
vati, (u)~initi perfektnim, razvi(ja)ti do
maksimuma.
perfekcionist(a), -e m, mn. perfekcioni-
sti ‰v. perfekcijaŠ 1. onaj koji te`i perfekci-
ji, koji nikad nije zadovoqan postignutim. 2.
filoz. pristalica perfekcionizma.
perfidan, -dna, -dno ‰lat. perfidusŠ 1. pod-
mukao, lukav, prepreden. 2. neiskren, la`qiv.
perfidija, -e ` ‰lat. perfidiaŠ 1. podmu-
klost, lukavost, prepredenost. 2. neiskrenost,
la`qivost. 3. voj. pona{awe u suprotnosti s
me|unarodnim konvencijama o ratnim sukobi-
ma (zloupotreba bele zastave, znaka Crvenog
krsta i sl.).
perfiditet, -a m v. perfidija.
perfidnost, -i ` v. perfidija.
perforator, -a m ‰v. perforacijaŠ sprava za
perforirawe, bu{ilica, probojac, zumba.
perforacija, -e ` ‰lat. perforatioŠ 1. bu{e-
we rupica; zup~awe hartije perforacionom
ma{inom. 2. rupica, otvor nastao bu{ewem. 3.
med. a. prskawe {upqih telesnih organa ili
vena usled bolesti (npr. perforacija slepog
creva). b. hirur{ko otvarawe {upqina u telu.
perforacioni, -a, -o ‰v. perforacijaŠ koji
se odnosi na perforaciju, ob. u: y perforaci-
ona ma{ina sprava za stvarawe rupica na har-
937
perforiran
tiji (na po{tanskim markama i sl.); perfora-
cioni `ig `ig kojim se stvaraju rupice.
perforiran, -a, -o ‰v. perforiratiŠ izbu-
{en, rupi~ast (npr. papir za marke je perfo-
riran radi lak{eg odvajawa).
perforirati, perforiram, 3. l. mn. perfo-
riraju svr{. i nesvr{. ‰lat. perforare probu{itiŠ
bu{iti, probi(ja)ti rupice.
performans, -a m ‰engl. performance izvr-
{ewe, predstavaŠ improvizovani ili re`ira-
ni kulturni doga|aj s multimedijalnim obe-
le`jima u kojem u~estvuju umetnici razli~i-
tih profila (muzi~ari, glumci, pesnici, sli-
kari, vajari i dr.).
performansa, -e ` ‰engl. performance izvr-
{ewe, predstavaŠ 1. rezultat, dostignu}e. 2.
mn. a. radne karakteristike. b. tehni~ki poda-
ci, parametri.
performativ, -a m ‰engl. performativeŠ lingv.
performativan glagol ili glagolski izraz.
performativan, -vna, -vno ‰engl. performa-
tiveŠ lingv. (o glagolu) koji samim svojim izri-
cawem ostvaruje radwu koju opisuje, npr. œmo-
limŒ, œobe}avamŒ, œzabrawujemŒ.
performer, -a m ‰engl. performerŠ raz. 1. onaj
koji glumi u dramskom delu. 2. izvo|a~ per-
formansa (v.).
perhidrol, -ola m ‰v. per-, gr~. hydor vodaŠ
farm. tridesetoprocentni rastvor vodoniko-
vog peroksida, slu`i za dezinfekciju.
perhorescentan, -tna, -tno ‰v. perhorescen-
cija, perhoresciratiŠ koji se odnosi na perho-
rescenciju. y perhorescentna zakletva prav.
izjava pod zakletvom da se neki sudija ili sve-
dok ne mogu smatrati nepristrasnim.
perhorescencija, -e ` ‰nlat. perhorrescentia,
v.perhoresciratiŠ prav. zahtev za izuze}em su-
dije ili svedoka zbog straha da bi mogao biti
pristrasan.
perhorescirati, perhoresciram, 3. l. mn.
perhoresciraju svr{. i nesvr{.‰lat. perhorresce-
reŠ 1. gnu{ati se ne~ega, ose}ati odbojnost
prema ne~emu, zgra`ati se. 2. u`asnuti se, pre-
trnuti od straha. 3. prav. zahtevati izuze}e su-
dije ili svedoka zbog pristrasnosti.
938
pes
percept, -a m ‰v. percipiratiŠ psih. rezul-
tat percepcije (v.), iskustvo dobijeno percep-
cijom.
perceptibilan, -lna, -lno ‰nlat. perceptibi-
lis, v. percipiratiŠ koji se mo`e opaziti ~uli-
ma, pojmqiv, primetan.
perceptibilitet, -eta m ‰nlat. perceptibili-
tas, v. percipiratiŠ sposobnost za ~ulno opa-
`awe, ~ulna prijem~ivost.
perceptivan, -vna, -vno ‰nlat. perceptivus, v.
percipiratiŠ koji opa`a i prima spoqa{we
utiske.
perceptivitet, -eta m ‰nlat. perceptivitas, v.
percipiratiŠ psih. sposobnost ~ulnog opa`a-
wa i primawa spoqa{wih utisaka.
percepcija, -e ` ‰lat. perceptioŠ 1. opa`awe,
primawe utisaka. 2. sposobnost da se shvati
priroda stvari; poimawe, shvatawe. 3. psih.
uobli~avawe predstava u svesti na osnovu ~u-
la i utisaka.
percipijent, -a m, mn. percipijenti, gen. mn.
percipijenata ‰lat. percipiens, v. percipiratiŠ
1. onaj koji ~ulima i umom zapa`a i prima uti-
ske; primalac. 2. medijum u telepatiji.
percipirati, percipiram, 3. l. mn. perci-
piraju svr{. i nesvr{. ‰lat. percipere, perceptumŠ
1. ~ulima i umom zapa`ati i primati utiske,
opaziti, opa`ati. 2. shvatiti, shvatati, poi-
mati.
percovka, -e `, dat. percovki (uob. percov-
ka, -e, dat. percovki) ‰rus. percovka od perec
biberŠ rakija zaqu}ena biberom ili papri~i-
cama.
per~in, -ina m, mn. per~ini, gen. mn. per~ina
‰tur. percem od pers. per~emŠ 1. deo kose ili ce-
la kosa uvijena u pletenicu; kika. 2. deo grive
koji pada preko ~ela kowa.
per{ing, -a m, mn. per{inzi, gen. mn. per{in-
ga ‰prema ameri~kom generalu Xonu Xozefu
Per{ingu (1860–1948)Š voj. vrsta ameri~kih ra-
keta sredweg dometa.
per-{ub v. {ub.
pes, -a m, mn. pesovi ‰lat. pes stopaloŠ 1. sta-
ra rimska mera za du`inu, stopa (0,29 m). 2.
metr. najmawa ritmi~ka jedinica u kvantita-
tivnoj versifikaciji, stopa.
pesar
pesar, -ara m, mn. pesari, gen. mn. pesara ‰lat.
pessarium od gr~. pessosŠ med. okrugli, naj~e{}e
gumeni ulo`ak za ispravqawe spale materice,
koji slu`i i za spre~avawe za~e}a; dijafragma.
pesarijum v. pesar.
Pesah v. Pasha.
peseta i peseta v. pezeta.
pesimizam, -zma m ‰lat. pessimus najgoriŠ 1.
sklonost da se sve posmatra s mra~ne strane;
o~ekivawe samo lo{eg ishoda, neverovawe u
boqu budu}nost. 2. filoz. pogled na svet po ko-
me nema nade da se zlo mo`e nadvladati i `i-
vot u~initi boqim; supr. optimizam.
pesimist(a), -e m, mn. pesimisti ‰v. pesimi-
zamŠ onaj koji je sklon pesimizmu, onaj koji
`ivot posmatra s mra~ne strane, onaj koji ne-
ma nade u ispuwewe ne~ega; supr. optimist(a).
pesimisti~an, -~na, -~no i pesimi-
sti~ki, -a, -o ‰v. pesimizamŠ 1. obuzet pesimi-
zmom, sklon pesimizmu. 2. mra~an, beznade-
`an, zloslutan.
peskarija v. pe{karija.
peso, -a m, mn. pesosi ‰{p. pesoŠ osnovna nov-
~ana jedinica u Argentini, Boliviji, Gvineji
Bisao, Dominikanskoj Republici, Kolumbiji,
Kubi, Meksiku, Urugvaju, Filipinima, ^ileu.
pestilencija, -e ` ‰lat. pestilentia bole{ti-
na, zarazaŠ 1. kuga, epidemija, zaraza, po{ast. 2.
fig. zlo, nesre}a, propast.
pestilencijalan, -lna, -lno ‰nlat. pestilen-
tialis, v. pestilencijaŠ sli~an kugi; ku`an, za-
ra`en.
pesticidi, -ida m mn. ‰lat. pestis kuga, v.
-cidŠ hem. otrovni preparati za uni{tavawe
korova (herbicidi), insekata (insekticidi),
glodara (rodenticidi), gqivica (fungicidi),
bakterija, virusa i dr. radi za{tite korisnog
biqa, korisnih `ivotiwa i qudi.
peta- ‰poreklo nejasnoŠ kao prvi deo slo`e-
nice ozna~ava 1015 jedinica u wenom drugom
delu.
petametar, -tra m, petametri, gen. mn. peta-
metara ‰v. peta-, -metarŠ fiz. jedinica za du`i-
nu, simbol Pm, koja iznosi 1015 metara.
petarda, e ` ‰nem. Petarde od fr. petardŠ 1. ist.
voj. eksplozivna smesa kojom su razarani razni
objekti (mostovi, bedemi, utvr|ewa). 2. mala
petrarkizam
bombica od hartije koja bacawem o zemqu eks-
plodira uz veliki prasak, ili se pali fiti-
qem; `abica. 3. `el. eksplozivno puwewe koje
se stavqa na tra~nicu radi upozorewa ma{i-
novo|i.
petasekunda, -e ` ‰v. peta-, sekundaŠ fiz. jedi-
nica za vreme, simbol Ps, iznosi 1015 sekundi.
petent, -a m, mn. -i ‰lat. petens od petere mo-
litiŠ podnosilac molbe.
petehijalan, -lna, lno ‰v. petehijeŠ med. ko-
ji ima pege; y petehijalni tifus pegavi ti-
fus, pegavac.
petehije, -a ` mn. ‰nlat. petechia od ital. pe-
tecchiaŠ med. ta~kasti podlivi na ko`i, krvne
pege.
peting, -a m, mn. petinzi ‰engl. pettingŠ erot-
sko uzbu|ivawe dodirima i milovawem; qubav-
na predigra koja prethodi seksualnom ~inu.
petit, -ita m ‰fr. petit maliŠ tipogr. naziv za
{tamparska slova od osam tipografskih ta~a-
ka. 2. tekst {tampan ovom vrstom slova.
petitorijski, -a, -o ‰v. petitorijumŠ koji se
odnosi na tu`bu ili je u wenom sklopu. y pe-
titorijska tu`ba prav. tu`ba kojom se zahteva
dobijawe nekog prava uop{te.
petitorijum, -a i petitorij, -a m ‰nlat. peti-
torium od petere molitiŠ petitorijska tu`ba (v.
petitorijski).
petitum, -a m ‰lat. petitum od petere molitiŠ
1. prav. zahtev postavqen u tu`bi ~ije usvajawe
se tra`i od suda. 2. filoz. princip ~ije se pri-
hvatawe pretpostavqa.
peticija, -e i peticija, -e ` ‰lat. petitioŠ 1.
pismena molba, zahtev, tra`ewe. 2. grupni zah-
tev ili molba gra|ana u vidu pisanog podneska
javnosti ili organima vlasti.
peticionar, -ara, mn. peticionari, gen. mn.
peticionara ‰nlat. petitionarius, v. peticijaŠ
podnosilac peticije.
peticiona{, -a m, mn. peticiona{i, gen. mn.
peticiona{a ‰v. peticijaŠ pej. onaj ~ija javna
aktivnost se ispoqava naj~e{}e ili jedino u
sastavqawu i potpisivawu peticija.
petoletka, -e i petoletka = petoqetka i
petoqetka, -e ` v. pjatiqetka.
petrarkizam, -zma m ‰po italijanskom pe-
sniku Fran~esku Petrarki (1304–1374)Š kwi`.
939
petrarkist(a)
pesni~ki stil po ugledu na qubavnu liriku
Fran~eska Petrarke, do XVIII veka rasprostra-
wen u Italiji i mnogim drugim evropskim ze-
mqama.
petrarkist(a), -e, mn. -i ‰v. petrarkizamŠ
sledbenik petrarkizma. x petrarkisti~ki.
petra{evci, petra{evaca m mn. ‰prema ru-
skom socijalutopisti M. V. Buta{evi~-Petra-
{evskom (1821–1866)Š ist. ~lanovi ilegalnih
politi~kih kru`oka u Rusiji (1845–1849) ko-
ji su bili protiv carske vlasti i kreposnog
prava.
petrefakt, -a m ‰nem. PetrefaktŠ v. petri-
fakt.
petri- ‰lat. petra od gr~. petra kamenŠ kao pr-
vi deo slo`enice ozna~ava pojam koji je u vezi
s kamenom.
petrifakt, -a m ‰nlat. petrifactum, v. petri-
fikovatiŠ 1. okameweni ostatak biqnog ili
`ivotiwskog sveta, okamenotina, fosil. 2.
fig. ono {to je zastarelo; onaj koga je pregazilo
vreme, koji `ivi u pro{losti.
petrifikacija, -e ` ‰nlat. petrificatioŠ
miner. 1. okamewivawe, pretvarawe u kamen. 2.
fig. stawe obamrlosti i pasivnosti, stawe bez
promena.
petrifikovati, -ujem i petrificirati,
-ficiram, 3. l. mn. petrificiraju svr{. i
nesvr{. ‰nlat. petrificare, v. petri-, -fikovatiŠ 1.
okameniti, pretvoriti, pretvarati u kamen. 2.
fig. u~initi nepromenqivim, ustaqenim. 3.
petrifikovati se skameniti se, okamewiva-
ti se; zaostati u razvoju.
petro-1 ‰lat. petra od gr~. petra kamenŠ v. pe-
tri-.
petro-2 ‰v. petrolejŠ kao prvi deo slo`eni-
ce ozna~ava pojam koji je u vezi s petrolejem.
petrovaluta, e ` ‰v. petro-1, valutaŠ nov~a-
na vrednost koja se ve}im delom oslawa na pro-
daju nafte.
petrogeneza, -e i petrogeneza, -e ` ‰v. pe-
tro-1, genezaŠ oblast petrologije koja se bavi
nastankom stena i kamewa.
petroglif, -a m ‰v. petro-1, gr~. glyphe re-
zbarija, duborezŠ arheol. slika na steni ili ka-
menu (u pe}inama iz preistorijskog doba ili
kod nekih primitivnih plemena).
940
peh
petrograf, -a m ‰v. petrografijaŠ stru~wak
za petrografiju.
petrografija, -e ` ‰v. petro-1, -grafijaŠ
oblast petrologije koja opisuje i klasifikuje
stene.
petrografski, -a, -o ‰v. petrografijaŠ 1. ko-
ji se odnosi na petrografiju. 2. koji opisuje
stene. y petrografska mineralogija nauka o
mineralima i stenama.
petrodolar, -a m ‰v. petro-2, dolarŠ vi{ak
dolara zara|en eksploatacijom naftnih nala-
zi{ta.
petrolasfalt, -a m ‰v. petrolej, asfaltŠ hem.
~vrsta materija sli~na asfaltu, dobija se pro-
cesom destilacije nafte.
petrolej, -eja m ‰srlat. petroleum, v. petro-1,
lat. oleum uqeŠ 1. nafta. 2. naftni derivat koji
se koristi za osvetqewe.
petrolejka, -e `, dat. petrolejci, gen. mn. pe-
trolejki ‰v. petrolejŠ lampa na petrolej, petro-
lejska svetiqka.
petroleter, -era m ‰v. petrolej, etarŠ hem. de-
stilat nafte, slu`i za otapawe smole, gume,
masti; gazolin.
petroleum v. petrolej.
petrolizam, -zma m ‰v. petrolejŠ med. svi
simptomi i poreme}aji nastali usled trovawa
naftom i wenim derivatima.
petrologija, -e ` ‰v. petro-1, -logijaŠ nauka
o nastanku, sastavu, strukturi i rasprostra-
wenosti stena i minerala, litologija (v.).
petrofiti, -a ‰v. petro-1, -fitŠ v. litofi-
ti.
petrohemija, -e ` ‰v. petro-2, hemijaŠ hem.
grana hemije koja izu~ava proizvode dobijene
iz nafte i zemnog gasa; tehnologija i indu-
strija takvih proizvoda.
petunija, -e ` ‰nlat. petunia od fr. petun, iz
indijanskog jezika tupiŠ bot. ju`noameri~ka
ukrasna biqka iz familije Solanacea, s miri-
snim cvetovima razli~ite boje, sli~na duvanu.
pet-{op, -a m ‰engl. pet shopŠ raz. prodavnica
ku}nih qubimaca, hrane i opreme za wih.
peh, peha m, mn. pehovi, gen. mn. pehova ‰nem.
Pech smolaŠ pokr. i fam. nevoqa, nezgoda, maler,
baksuzluk. z imati peh biti zle sre}e.
pehar
pehar, -a m, mn. pehari, gen. mn. pehara i pe-
har, -ara m, mn. pehari, gen. mn. pehara ‰nem. Bec-
herŠ 1. ve}a, ob. ukra{ena posuda za pi}e u ob-
liku ~a{e. 2. sp. posuda od skupocenog materi-
jala koju dobija pobednik na sportskom takmi-
~ewu; up. kup.
pehblenda, -e ` ‰nem. PechblendeŠ miner. ura-
nov dioksid, uranski smolinac, crni mineral
masnog, smolastog sjaja, zna~ajan za dobijawe
radioaktivnih materija; up. uraninit.
pehiagra, -e ` ‰gr~. pekhys lakat, agra plenŠ
med. bol u laktu.
pehist(a), -e m, mn. pehisti ‰v. pehŠ pokr. onaj
kojeg prati peh, malerozan ~ovek, baksuz.
pehlevi v. pahlavi.
pehlivan = pelivan (v.).
pehlivaniti = pelivaniti (v.).
pehlivanluk = pelivanluk (v.).
pe~, -a m ‰engl. patch zakrpaŠ ra~. `arg. dopuna
programa koja se besplatno deli vlasnicima
softvera kako bi se uo~ene gre{ke i nedostaci
u programu privremeno prevazi{li, dok se ne
pojavi nova, ispravqena verzija.
pe~a1, -e `, gen. mn. pe~a ‰tur. peceŠ 1. veo na
licu muslimanskih `ena. 2. kowska obrazina
sa otvorima za o~i.
pe~a2, -e ` ‰ital. pezzoŠ pokr. komad, deo. z
pe~a od ~oveka kr{an, nao~it ~ovek.
pe~a3, -e ` ‰ital. pezzaŠ pokr. platnena traka;
komad platna; marama, poveza~a.
pe{1, pe{a m, mn. pe{evi ‰tur. pes od pers. pi{Š
1. predwi deo haqine. 2. kraj ode}e koji se izdu-
`uje kao rep (ob. kod fraka), skut. 3. bo~ne ivice
korita za koje se hvata prilikom no{ewa.
pe{2, pe{a m, mn. pe{evi ‰ital. pesceŠ zool.
vrsta male morske ribe, Cottus globio, glavo~. z
zinuti kao pe{ za~uditi se, zabezeknuti se.
pe{ikan, -ana m, mn. pe{ikani, gen. mn. pe-
{ikana ‰ital. pescecaneŠ pokr. ekspr. morski pas,
ajkula.
pe{karija, -e ` ‰venec. pescariaŠ pokr. pro-
davnica ribe, ribarnica.
pe{kafondo, -a m ‰ital. pesca a fondoŠ pokr.
vrsta pribora za ribolov, sastoji se od niza
udica i varalica u obliku ribice koji se`u do
morskog dna.
Pigmalion
pe{ke{, -a m, mn. pe{ke{i, gen. mn. pe{ke{a
‰tur. peskes od pers. pi{ke{Š pokr. dar, poklon.
pe{kir, -ira m, mn. pe{kiri, gen. mn. pe{ki-
ra ‰tur. peskir od pers. pisgirŠ 1. ubrus, ru~nik. 2.
pokr. zast. marama za obavijawe glave, turban.
pe{kun, -una m, mn. pe{kuni, gen. mn. pe{ku-
na ‰tur. peskun od pers. pi{kunŠ pokr. 1. drvena
okrugla stolica bez naslona. 2. sto~i} koji se
stavqa pod sofru.
pe{tahta, -e `, gen. mn. pe{tahti ‰tur. pe-
stahta od pers. pi{ predwi, taht daskaŠ pokr. vrsta
{kolske klupe u obliku pulta (ob. u mektebi-
ma) na kojoj se dr`e sveske, kwige, note, dok se
sedi na podu.
pi m indekl. ‰gr~. piŠ 1. slovo gr~kog alfabeta
(p), iz koga je nastalo }irili~ko P. 2. mat. ira-
cionalni broj koji izra`ava odnos pre~nika
kruga i wegovog obima, Ludolfov broj, iznosi
3,1415926...
pi-ar, pi-ara m ‰engl. PR, skr. od public relati-
onsŠ slu`benik neke ustanove zadu`en za odr-
`avawe odnosa s javno{}u (up. pablik ri-
lej{nz).
piartroza, -e ` ‰gr~. pyon gnoj, v. artrozaŠ
med. prisustvo gnoja u zglobu.
pibrok, -a m ‰engl. pibrochŠ muz. ist. {kotska
vojna narodna muzika za gajde.
pivot, -a = pivotmen, -a m, mn. -i ‰engl. pivot
osovina, sto`erŠ sp. centralni igra~ napada
koji obi~no stoji pored crte (u rukometu) ili
blizu ko{a (u ko{arci).
pivotirawe, -a s ‰v. pivotŠ sp. okretawe
igra~a oko jedne noge radi o~uvawa lopte u
svom posedu ili upu}ivawa udarca na gol ili
ko{.
pivotmen = pivot (v.).
pigizam, -zma m ‰gr~. pyge zadwica, v. -izamŠ
zast. homoseksualnost, uranizam (v.).
pigist(a), -e m, mn. pigisti ‰v. pigizamŠ zast.
homoseksualac, uranist (v.).
Pigmalion, -ona m ‰gr~. PygmalionŠ 1. mitol.
kiparski kraq koji je isklesao od slonove ko-
sti idealnu `enu, potom se zaqubio u wu i
o`enio je, kada je bogiwa Afrodita o`ivela
kip. 2. fig. mu{karac koji vaspitava i usavr-
{ava `ensku osobu, naj~e{}e mla|u i ni`eg
941
pigmalionizam
dru{tvenog polo`aja, da bi je pribli`io svom
idealu `ene.
pigmalionizam, -zma m ‰v. Pigmalion,
-izamŠ psih. te`wa da se neka mla|a osoba, po-
sebno ona u koju je vaspita~ zaqubqen, formi-
ra u skladu sa vlastitim zamislima i sklono-
stima.
pigmej, -eja m, mn. pigmeji, gen. mn. pigmeja
‰lat. pygmaeus od gr~. pygmaios patuqastŠ 1.
(Pigmej) antrop. pripadnik afri~kog naroda
izrazito sitnog rasta. 2. fig. ~ovek malog ra-
sta; patuqak. 3. fig. bezna~ajan ~ovek (ob. odre-
|eno pridevom, npr. kwi`evni pigmej); ni-
{tavilo.
pigmejac v. pigmej.
pigmejski, -a, -o ‰v. pigmejŠ koji se odnosi
na pigmeja; koji je poput pigmeja, patuqast.
pigment, -a m, mn. pigmenti, gen. mn. pigme-
nata ‰lat. pigmentum boja od pingere bojitiŠ
fiziol. materija u tkivima `ivih organizama
(npr. o~ima, kosi, ko`i) koja im daje boju. 2.
mineralna materija koja slu`i za bojewe; boja.
pigmentacija, -e ` ‰nlat. pigmentatio prema
pigmentatus obojen, v. pigmentŠ 1. biol. oboje-
nost tkiva `ivih organizama pigmentom. 2.
fiziol. uro|eno ili ste~eno nagomilavawe
pigmenta u ko`i ili sluznici.
pigmidi, -ida m mn. ‰v. pigmejŠ antrop. negro-
idna rasna loza u ekvatorijalnoj Africi.
pignorator, -a m ‰lat. pignoratorŠ prav. onaj
koji uzima u zalog.
pignoracija, -e ` ‰lat. pignoratioŠ prav. dava-
we ili primawe u zalog.
pignus, -a m ‰lat. pignusŠ prav. ist. u rimskom
pravu jemstvo na pokretnoj imovini; zalo`no
pravo.
pi`ama ‰fr. pyjamaŠ = pixama (v.).
pi`on, -ona m, mn. pi`oni, gen. mn. pi`ona
‰fr. pigeon golubŠ 1. pokr. golub. 2. sorta jabuke.
3. vrsta hartije malog formata.
pizma, -e `, gen. mn. pizmi ‰gr~. peismaŠ zlo-
ba, ozloje|enost, neprijateqstvo, omraza.
pijade m indekl. ‰tur. piyade od pers. piyadeŠ
1. vojnik u pe{adiji; pe{adinac. 2.
zast. pokr.
pe{ak u {ahu.
942
pijaca
pijanizam, -zma m ‰v. pijano2, -izamŠ muz. te-
orija i praksa svirawa klavira i muzike napi-
sane za klavir.
pijanino, -a m ‰ital. pianino, v. pijano2Š muz.
mawi klavir sa `icama postavqenim verti-
kalno.
pijanisimo pril. ‰ital. pianissimo, v. pija-
no1Š muz. oznaka za ja~inu tona, sasvim tiho, je-
dva ~ujno.
pijanist(a), -e m, mn. pijanisti (`. pija-
nistkiwa, -e) ‰fr. pianiste, v. pijano2Š umetnik
koji svira na klaviru, klavirist(a).
pijano1, pril. ‰ital. pianoŠ muz. osnovna ozna-
ka za ja~inu tona, tiho, blago.
pijano2 = pijanoforte2 (v.).
pijanola, -e ` ‰fabri~ki nazivŠ muz. zast. in-
strument koji sam izvodi odre|ene melodije za-
bele`ene na papirnoj traci, mehani~ki klavir.
pijanoforte1 pril. ‰ital. pianoforte od piano
tiho, forte jakoŠ muz. oznaka za ja~inu tona, ume-
reno, sredwom ja~inom.
pijanoforte2, -a m ‰ital. pianoforteŠ muz. zast.
klavir.
pijarist(a), -e m, mn. pijaristi ‰nem. Piarist,
prema lat. patres scholarum piarumŠ ~lan kato-
li~kog crkvenog reda osnovanog 1597. godine,
posve}enog vaspitavawu i obrazovawu omla-
dine.
pijasava, -e ` ‰port. piacava iz jezika tupiŠ
vlakna razli~itih ju`noameri~kih, azijskih
i afri~kih palmi pogodna za izradu metli, ~e-
taka i raznog pletiva.
pijaster, -a m, mn. pijasteri ‰fr. piastre od
ital. piastra tanka metalna plo~a, od lat. empla-
strumŠ 1. ist. naziv za srebrni novac raznih ze-
maqa (Italije, [panije). 2. glavna ili mawa
nov~ana jedinica mnogih zemaqa, naro~ito na
Bliskom istoku.
pijafa, -e `, pijafe, -ea m ‰v. pijafiratiŠ
sp. element dresure u kowi~kom sportu, odme-
ren, ritmi~an i uzdignut kowski kas u mestu.
pijafirati, pijafiram, 3. l. mn. pijafiraju
nesvr{. ‰fr. piafferŠ 1. izvoditi pijafu, tj. u odre-
|enom ritmu obe predwe noge uzdizati visoko u
vazduh i hitro spu{tati ih na zemqu (o kowu).
pijaca, -e `, gen. mn. pijaca ‰ital. piazza trgŠ
javni otvoren prostor s tezgama na kojima se
pijedestal
prodaju vo}e, povr}e, mle~ni i drugi proizvo-
di na malo, tr`nica. y kvanta{ka pijaca me-
sto na kojem se prodaju vo}e i povr}e na veli-
ko; buvqa pijaca `arg. mesto na kojem se pro-
daje roba razli~ite vrste (nova, polovna, ~esto
{vercovana); sajam buva. x pija~ni.
pijedestal, -ala m, mn. pijedestali, gen. mn.
pijedestala ‰fr. piedestal od ital. piedistalloŠ
podno`je, postoqe spomenika, skulpture, stu-
ba. z dizati (koga) na pijedestal fig. veli~a-
ti, hvaliti, uznositi; govoriti s pijedestala
fig. govoriti nadmeno; si}i s pijedestala fig.
izgubiti visok polo`aj; izgubiti ugled, auto-
ritet; skinuti (koga) s pijedestala fig. uklo-
niti koga s visokog polo`aja; zameniti koga na
visokom polo`aju, pobedni~kom postoqu.
pijezoelektricitet, -eta m ‰gr~. piezein
pritiskati, v. elektricitetŠ fiz. svojstvo ne-
kih kristala da se prilikom rastezawa ili me-
hani~ke deformacije naelektri{u.
pijezometar, -tra m, mn. pijezometri, gen. mn.
pijetzometara ‰gr~. piezein pritiskati, v. me-
tarŠ fiz. aparat za merewe pritiska u ~vrstim
i te~nim telima.
pijelitis, -a m ‰v. pijelon, -itisŠ med. zapa-
qewe bubre`ne karli~ice.
pijelografija, -e ` ‰v. pijelon, -grafijaŠ
med.rendgensko snimawe bubrega i mokra}nog
kanala.
pijelon, -ona m, mn. pijeloni, gen. mn. pije-
lona ‰gr~. pyelos valovŠ anat. levkasta kesa koja
se ve}im delom nalazi u sredi{woj {upqini
bubrega dok u dowem delu prelazi u mokra}ni
kanal.
pijelonefritis, -a m ‰v. pijelon, nefri-
tisŠ med. zapaqewe bubrega usled bakterijske
infekcije.
pijemija, -e ` ‰gr~. pyon gnoj, v. -emijaŠ med.
op{ta bakterijska infekcija koja se putem kr-
vi {iri po organizmu.
Pijemont, -a m ‰ital. PiemonteŠ oblast ili
dr`ava koja je pokreta~ i jedan od glavnih u~e-
snika dr`avnog i narodnog ujediwewa (prema
istoimenoj regiji na severu Italije, iz koje je
u XIX veku krenuo pokret za dr`avno ujediwe-
we). x pijemontski.
pikantan
pijemontizam, -zma m ‰v. Pijemont, -izamŠ
fig. nastojawe neke dr`ave, politi~ke partije,
pokreta da bude lider u grupi, okupqaju}i vi-
{e mawih partnera koji }e zavisiti od we.
pijeta, -e ` ‰ital. pieta pobo`nost, sa`aqe-
weŠ um. u slikarstvu i vajarstvu prikaz Bogoro-
dice koja oplakuje sina skinutog s krsta, dr-
`e}i ga na kolenima ili rukama.
pijetet, -eta m ‰nem. Pietat od lat. pietas pobo-
`nostŠ ose}awe dubokog po{tovawa, zahvalno-
sti i odanosti prema nekom ili ne~em; pobo-
`no po{tovawe pokojnika.
pijetizam, -zma m ‰nem. Pietismus od lat. pie-
tas pobo`nostŠ reformatorski pokret unutar
protestantizma, razvio se u XVII i XVIII veku
zala`u}i se za obnovu li~ne duhovnosti nasu-
prot formalnom ispovedawu vere putem reli-
gioznih obreda.
pijetist(a), -e m, mn. pijetisti ‰v. pijeti-
zamŠ pristalica pijetizma. x pijetisti~ki.
pijetozo pril. ‰ital. pietosoŠ muz. sve~ano,
pobo`no.
pik1, -a m ‰nem. Pik od fr. piqueŠ jedna od dve
crne boje u kartama, znak u obliku stilizova-
nog vr{ka kopqa.
pik2, -a m ‰nem. Pik od fr. piqueŠ z imati pik
na nekoga (ne{to) uzeti koga na zub, `eleti
napakostiti kome; biti re{en da se ne{to po-
stigne po svaku cenu.
pik3, -a m ‰ital. piccoŠ pom. kosa greda na jar-
bolu o koju je pri~vr{}eno so{no jedro, so-
{wak.
pikada, -e ` ‰{p. picada od picar bosti, sec-
katiŠ 1. udarac kopqem; ubod. 2. staza prokr~e-
na kroz pra{umu.
pikado, -a m ‰fabri~ki nazivŠ igra u kojoj
se metalnim strelicama ga|a drvena, na zidu
pri~vr{}ena meta podeqena koncentri~nim
krugovima na zone razli~ite {irine i poqa s
odre|enom brojnom vredno{}u.
pikador, -ora m, mn. pikadori, pikadora
‰{p. picador od picar bostiŠ u~esnik borbe s bi-
kovima, kowanik koji razjaruje bika zabadaju-
}i mu kopqe u grbu.
pikantan, -tna, -tno ‰fr. piquantŠ 1. kulin.
koji je o{trog i reskog ukusa i mirisa, za~i-
wen jako, ali s merom. 2. fig. a. koji uzbu|uje,
943
pikanterija
{okira, intrigira; zavodqiv. b. preterano
slobodan u pogledu pristojnosti; {kakqiv,
golicav. v. duhovit, zajedqiv, peckav.
pikanterija, -e ` ‰v. pikantanŠ 1. ono {to je
pikantno. 2. zanimqiva i intrigantna pri~a,
anegdota ili pojedinost ob. iz javnog `ivota.
pikap, -a m ‰engl. pick-upŠ 1. tehn. aparat koji
prenosi zvuk s elektri~nih muzi~kih ure|aja
na zvu~nike. 2. vrsta kamioneta za dostavu (s
otvorenim zadwim delom).
pikareska, -e `, dat. pikaresci ‰v. pikaroŠ
kwi`evna vrsta, naro~ito u {panskoj kwi`ev-
nosti, karakteristi~na po opisima `ivota pu-
stolova.
pikareskan = pikarski (v.).
pikaro, -a m ‰{p. picaro prevarantŠ ist. 1. pu-
stolov, avanturista. 2. mangup, probisvet,
danguba, skitnica.
pikarski, -a, -o ‰v. pikaroŠ prid. pustolov-
ni, avanturisti~ki. y pikarski roman kwi`.
vrsta romana u {panskoj kwi`evnosti
XVI–XVII veka u kojem se opisuju `ivot i do-
`ivqaji pustolova i lutalica.
pike, -ea m (uob. i pike, ea) ‰fr. piqueŠ 1. vr-
sta veza koja na licu proizvodi izrazito re-
brastu povr{inu. 2. pamu~na tkanina nastala
tim vezom, prugasta ili jednobojna.
piket, -a m ‰fr. piquet, engl. picketŠ 1. igra sa
32 karte za dva igra~a. 2. geod. ko~i} za preme-
ravawe zemqi{ta. 3. geod. ta~ka kojoj se odre-
|uje visina pri geodetskom snimawu terena. 4.
voj. mawa grupa vojnika, policajaca i sl. za
nadgledawe odre|enog podru~ja, izvidnica,
patrola. 5. pol. {trajka~ka stra`a; grupa
{trajka~a koja odvra}a kupce ili spre~ava
{trajkolomce da u|u.
pikirati, pikiram, 3. l. mn. pikiraju, svr{.
i nesvr{., pril. sad. pikiraju}i ‰fr. piquerŠ 1. ob-
ru{iti, obru{avati se avionom na ciq. 2.
`arg. (‹ na ne{to) baciti, bacati oko na ne{to
ili nekoga. 3. zast. pecnuti, peckati koga, uvre-
diti, vre|ati koga.
pikir-bod, -a m ‰nem. pikieren od fr. piquerŠ
na~in vezewa i {ivewa pri kojem konac ostaje
kao neprekinuta linija i sa spoqne i sa unu-
tra{we strane.
944
pikofarad
piknik1, -a m, mn. piknici, gen. mn. piknika
‰fr. pique-niqueŠ grupni izlet u prirodu s je-
lom i pi}em, pri kome svaki u~esnik donosi
svoj deo.
piknik2, -a m, mn. piknici, piknika = pik-
ni~ar, -a m ‰v. pikni~kiŠ ~ovek pikni~ke tele-
sne gra|e, pikni~ki tip.
piknikovati, -ujem nesvr{. ‰v. piknik1Š pra-
viti izlet u prirodu; biti u~esnik piknika.
pikni~ar = piknik2 (v.)
pikni~an, -~na, -~no i pikni~ki, -a, -o
‰gr~. pyknos debeo, ~vrst, zbijenŠ fiziol. y pik-
ni~ki konstitucija, pikni~ki tip tip ~ove-
ka koji je zdepast, mesnate gra|e, sklon gojewu.
pikni~nost, -osti ` ‰v. pikni~kiŠ fiziol.
zbijena, mesnata telesna konstitucija; supr.
leptosomnost.
piknometar, -tra m, mn. piknometri, gen. mn.
piknometara ‰v. pikni~ki, v. metarŠ fiz. stakle-
na boca za merewe specifi~ne te`ine te~no-
sti; sprava za merewe gustine materijala.
piknoskop ‰v. pikni~ki, v. -skopŠ v. pikno-
metar.
piko- ‰verovatno ital. piccolo maliŠ kao pr-
vi deo slo`enice ozna~ava 10–12 deo jedinice
koja se nalazi u wenom drugom delu.
pikov, -a, -o ‰v. pik1Š (o karti) koji ima znak
pika. y pikova dama dama pik (naslov Pu{ki-
nove pripovetke i opere P. I. ^ajkovskog).
pikola, -e ` ‰ital. piccola malaŠ 1. pokr. cu-
rica, devoj~ica. 2. muz. mala usna harmonika. 3.
v. pikolo1.
pikolo1, -a m, mn. pikoli ‰ital. (flauto) pic-
coloŠ muz. mala flauta.
pikolo2, -a m, mn. pikoli ‰ital. piccolo maliŠ
ist. stari novac u Veneciji i na Siciliji.
pikolo3, -a m, mn. pikoli ‰ital. piccolo maliŠ
a. u~enik u ugostiteqstvu; pomo}nik kelnera.
b. u hotelima, de~ak za razne poslove.
pikosekunda, -e `, gen. mn. pikosekundi ‰v.
piko-, sekundaŠ fiz. jedinica za vreme, simbol
ps, iznosi 10–12 deo sekunde.
pikofarad, -a m, mn. -i ‰v. piko-, faradŠ fiz.
jedinica za elektri~ni kapacitet, simbol pF,
iznosi 10–12 deo farada.
pikrati
pikrati, -ata m mn. ‰gr~. pikros gorakŠ hem. so-
li pikrinske kiseline (melinit, ekrazit, li-
dit).
pikrin, -ina m, mn. pikrini, gen. mn. pikri-
na ‰gr~. pikros gorakŠ bot. gorka materija koja se
dobija iz biqke Digitalis purpurea, digitalin.
pikrinski, -a, -o ‰v. pikrinŠ koji se odnosi
na pikrin, koji sadr`i pikrin. y pikrinska
kiselina hem. trinitrofenol, `uta otrovna
materija koja nastaje nitrirawem fenola i slu-
`i kao eksploziv.
pikrit, -a i pikrit, -ita m ‰gr~. pikros go-
rak, v. -itŠ miner. 1. vrsta stene iz grupe peri-
dotita (v.). 2. vrsta eksploziva.
piksel, -a m, mn. pikseli, gen. mn. piksela
‰engl. pixel od pix (skr. pictures) i el(ement)Š ra~.
najmawi element elektronski obra|ene slike
na kompjuterskom monitoru ili televizijskom
ekranu. x pikselski koji je izra`en u pikse-
lima.
piksida, -e ` ‰lat. pyxis od gr~. pyxis kutijaŠ
1. mala okrugla kutija (za nakit, lekove i sl.).
2. u katoli~koj crkvi sud za osve}eno uqe, ho-
stiju, relikvije.
piksla, -e `, gen. mn. piksli ‰nem. Buchse,
prema lat. pyxis od gr~. pyxis kutijaŠ pokr. 1. ku-
tija s poklopcem u kojoj se dr`e za~ini i druge
suve namirnice (bra{no, {e}er i sl.). 2. pepe-
qara. 3. `arg. {aq. glava.
piksna v. piksla.
piksovati, -ujem nesvr{. ‰nem. Buchse metal-
ni oslonacŠ vr{iti obimniju opravku radili-
ce ili sli~nih delova izva|enih na postoqe.
piktije, piktijast nepr. v. pihtije, pihti-
jast.
piktogram, -a m ‰lat. pictus slikan, nasli-
kan, v. -gramŠ lingv. crte` (predmeta, `ivotiwe
i sl.) kao simbol odre|ene re~i, najstariji ob-
lik pisma; up. ideogram, hijeroglifi.
piktografija, -e ` ‰lat. pictus slikan, na-
slikan, v. -grafijaŠ 1. lingv. slikovno pismo;
up. ideografija. 2. tipogr. umno`avawe teksta
preslikavawem.
piktografski, -a, -o ‰v. piktografijaŠ koji
se odnosi na piktografiju ili joj pripada. y
piktografsko pismo v. piktografija.
pilokarpin
piktorijal, -a m ‰engl. pictorial od lat. picto-
rius slikarskiŠ ilustrovane novine s potpisa-
nim fotografijama, bez ikakvog drugog teksta.
pikturalan, -lna, -lno ‰lat. pictura slika,
slikarstvoŠ 1. koji se odnosi na slikarstvo i
slikare. 2. koji predstavqa, do~arava ne{to
poput slike, slikovit, ilustrativan. 3. pred-
stavqen, dopuwen ili ukra{en slikama, ilu-
strovan.
pikula, -e ` ‰ital. piccolaŠ 1. stakleni ili
glineni kliker za de~ju igru. 2. sitan novac;
sitni{.
pikulati, -am ‰v. pikulaŠ nesvr{. igrati se
klikerima; klikerati se.
pil, -a m i pilos, -a m ‰gr~. pilos filcŠ ist.
kod starih Grka mu{ki filcani {e{ir za pu-
tovawe.
pilav, -ava m ‰tur. pilav od pers. pilawŠ pokr. 1.
kulin. jelo od mesa i gusto skuvanog pirin~a. 2.
pokr. svadbena gozba.
Pilad, -a m ‰gr~. PyladesŠ mitol. sestri} Aga-
memnonov, Orestov veran prijateq i prati-
lac, o`enio se wegovom sestrom Elektrom; up.
Orest.
pilastar, -stra m, mn. pilastri, gen. mn. pi-
lastara ‰nem. Pilaster od ital. pilastroŠ arhit. ~e-
tvoroivi~ni pqosnat stub, prislowen uza zid
ili ugra|en u wega, ob. s ukrasnom funkcijom.
pilaster v. pilastar.
pilates, -a m ‰po imenu pronalaza~a, Nemca
Jozefa Pilatesa, 1880–1967Š sistem fizi~kih
ve`bi zasnovan na preciznoj kontroli pokreta
i disawa.
pilatski, -a, -o ‰po Pontiju Pilatu, rim-
skom prokuratoru Judeje, 26–36. g.Š koji je po-
put Pilata i wegovog licemernog odbacivawa
krivice; koji skida sa sebe odgovornost (Mat.
27:24).
piling, -a m, mn. pilinzi, gen. mn. pilinga
‰engl. peeling qu{tewe, guqeweŠ 1. u kozmetici
postupak uklawawa o{te}enih i izumrlih }e-
lija s povr{ine ko`e (lica i tela). 2. preparat
koji se primewuje u tu svrhu.
pilozan, -zna, -zno ‰lat. pilosus dlakav, ko-
smat od pilus dlakaŠ dlakav, kosmat, rutav.
pilokarpin, -ina m ‰nlat. pilocarpus od gr~.
pilos filc, karpos plod, vo}kaŠ farm. alkaloid
945
pilon
iz ju`noameri~ke biqke Pilocarpus, primewu-
je se u medicini.
pilon, -ona m, mn. piloni, pilona ‰gr~. pylon
velika vrataŠ 1. ist. visoka monumentalna kula
na ulazu u staroegipatske hramove. 2. tehn. pot-
porni stub, nosa~ mosta. 3. stub na kojem po~i-
va konstrukcija kupole, svoda i sl.
pilorus, -a m ‰gr~. pyloros vratarŠ anat. dowi
otvor `eluca na koji se nastavqa dvanaestopa-
la~no crevo.
pilos, -a m v. pil.
pilot, -ota m, mn. piloti, gen. mn. pilota ‰fr.
pilote, ital. pilota od gr~. pedotes upravqa~kiŠ 1.
onaj koji upravqa avionom, helikopterom,
avijati~ar. 2. voza~ trka~kog automobila. 3.
onaj koji provodi brod kroz opasne vode ili
pri ulasku u luku, peqar, loc. 4. (u pridevskoj
slu`bi) probni, eksperimentalni. y pi-
lot-emisija probna epizoda planirane tele-
vizijske serije, da bi se videlo da li }e imati
uspeha kod publike.
pilota`a, -e ` ‰fr. pilotage, v. pilotŠ 1. avij.
upravqawe letilicom, pilotirawe. 2. pom.
upravqawe brodom, peqarewe.
pilotirati, pilotiram, 3. l. mn. pilotiraju
nesvr{. ‰v. pilotŠ 1. upravqati avionom, heli-
kopterom, trka~kim vozilom i sl. 2. provoditi
brod kroz opasne vode ili pri ulasku u luku.
pilula, -e ` ‰lat. pilula dem. od pila loptaŠ 1.
lek u obliku kuglice; tableta, dra`eja. 2. `arg.
sredstvo za kontracepciju u obliku pilule. z
progutati gorku pilulu }utke podneti ne-
prijatnost.
pilum, -a m ‰lat. pilumŠ ist. kopqe legionara
u rimskoj vojsci.
piment, -a m ‰fr. piment od lat. pigmentumŠ
bot. plodovi drveta Pimenta officinalis, nalik su
biberu i slu`e kao za~in; up. najkvirc.
pimpinela, -e ` ‰nlat. pimpinellaŠ bot. miri-
sna lekovita biqka, Pimpinella magna, divqi
kim, diwica, bedrenik.
pimplati, -am nesvr{. ‰nem. pimpelnŠ 1. sp.
`arg. a. (u fudbalu) beskorisno zadr`avati
loptu; driblati bez potrebe; igrati u kratkim
pasovima. b. (u tenisu, stonom tenisu) igrati
bezvoqno, bez ja~ih udaraca. 2. raditi neki po-
sao nespretno, bez o~ekivanog rezultata.
946
pingvin
pimpler, -a m ‰v. pimplatiŠ 1. sp. fudbaler
sklon pimplawu. 2. onaj od koga nema koristi;
nespretwakovi}, bezvezwak.
pimpleraj, -aja m, pimpleraji, gen. mn. pim-
pleraja ‰v. pimplatiŠ 1. sp. u fudbalu pretera-
no driblawe i zadr`avawe lopte. 2. obavqawe
nekog posla bez stvarnog rezultata; uzaludno
sitni~arewe.
pimplovati, -ujem v. pimplati.
pin1, -a m, pinovi, gen. mn. pinova ‰engl. p(er-
sonal) i(dentification) n(umber)Š li~ni identi-
fikacioni broj (na platnim karticama i sl.).
pin2, -a m, mn. pinovi, gen. mn. pinova ‰engl.
pin iglicaŠ tehn. iglica kao deo tehni~ke opre-
me, npr. na utika~u monitora, tvrdom disku,
kablovima za napajawe komponenata, itd.
pina1, -e ` ‰lat. pinna peroŠ 1. {iqak, vrh
(eksera, igle i dr.); osovina, kuka, ~ivija. 2.
{iqak u kompasu na kojem stoji magnetna igla.
3. mali {iqast {tap za upotrebu u geodeziji.
4. perjanica na {lemu kowanika.
pina2, -e ` ‰lat. pin(n)a od gr~. pinnaŠ zool. vr-
sta duguqastih {koqki.
pina kolada, -e ` ‰{p. pina colada isce|en
ananasŠ pi}e sa~iweno od soka ananasa, kokosa
i ruma.
pinakoteka, -e `, dat. pinakoteci ‰gr~. pina-
kotheke, v. pinaks, -tekaŠ lik. muzej sa slikama;
galerija; javna zbirka slika; up. gliptoteka.
pinaks, -a m, mn. pinaksi, gen. mn. pinaksa
‰gr~. pinaxŠ ist. u staroj Gr~koj plo~ice za pisa-
we od razli~itih materijala.
pinap prid. indekl. ‰engl. pin up pribiti ~io-
domŠ koji sadr`i fotografije lepih devojaka
ili se na wih odnosi. y pinap-gerla ame-
ri~ki izraz za lepu devojku ~ije se fotografi-
je iz ~asopisa isecaju i ka~e na zidovima soba
ili u kabinama kamiona.
pinasa, -e `, gen. mn. pinasa ‰fr. pinasse od
{p. pinazaŠ pom. ist. 1. mali ribarski brod na
vesla. 2. pomo}ni ~amac na ratnim brodovima.
pinbol, -a m, mn. -i ‰engl. pin-ballŠ `arg. auto-
mat za igru s metalnom lopticom kojom se na-
stoji osvojiti {to vi{e poena, fliper (v.).
pingvin, -ina m, mn. pingvini, gen. mn. pin-
gvina ‰engl. penguin verovatno od vel{kog pen
gwyn bela glavaŠ zool. ptica iz porodice gwu-
ping-pong
raca, uspravnog hoda, nesposobna za let, `ivi
na morima ju`ne hemisfere. x pingvinski.
ping-pong, -a m ‰engl. ping-pongŠ 1. sp. fam.
stoni tenis. 2. fig. me|usobno optu`ivawe i
prebacivawe odgovornosti na drugoga u poli-
ti~kom i uop{te javnom `ivotu. 3. prid. indekl.
koji se odnosi na ping-pong; koji je poput
ping-ponga.
pindarizam, -zma m ‰gr~. PindarosŠ kwi`. po-
etski stil nastao ugledawem na Pindara, an-
ti~kog gr~kog pesnika iz V veka pre n. e.
pindarski, -a, -o ‰gr~. PindarikosŠ koji je
srodan Pindarovom stilu i jeziku, koji je u
duhu Pindarove poezije.
pinen, -ena m ‰engl. pinene, prema lat. pinus
pinijaŠ hem. bezbojna te~nost prijatna mirisa,
C10H16, glavni sastojak terpentinskog uqa.
pinija, -e ` ‰nem. Pinie od lat. pinea, prema
pinus borŠ 1. bot. crnogori~no drvo iz porodi-
ce borova, Pinus pinea. 2. stub dima i vodene
pare koji izlazi iz vulkanskog grotla i pewe
se u visinu poprimaju}i oblik pinije.
pinipedi, -eda m mn. ‰lat. pinna peraje, pes
gen. pedis nogaŠ zool. vodeni sisari, perajari
(npr. foka, mor`).
pin-jin, -a m ‰kin. pin-yin, prema pin spoji-
ti, yin zvukŠ zvani~na transkripcija kineskog
pisma latini~nim slovima.
pink prid. indekl. ‰engl. pinkŠ ru`i~ast, ro-
za. y Pink Panter ru`i~asti panter, junak
istoimene serije crtanih filmova.
pinkl, -a m ‰nem. BundelŠ pokr. zamotuqak,
zave`qaj, naramak.
pinksit v. pinxit.
pinot, -a i pino, -oa ‰fr. pinotŠ vrsta fran-
cuskog vina.
pinsovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. pincerŠ
opse}i, opsecati krajeve ne~ega (npr. vo}ke,
vinove loze); obrez(iv)ati, potkres(iv)ati.
pinta1, -e ` ‰engl. pintŠ zast. 1. mera za
te~nost (0,47 litra). 2. staklena posuda s za-
preminom jedne pinte.
pinta2, -e ` ‰{p. pinta mrqaŠ med. tropska bo-
lest izazvana spirohetom, s mrqama na ko`i,
sli~na pegavom tifusu.
pintar = pinter (v.).
pionir
pinteks, -a m ‰v. pin(ija), teks(til)Š tanka
letwa tkanina, proizvodi se od iglica ~etina-
ra i tekstilnih otpadaka.
pinter, -a = pintar, -a m ‰austr. nem. BinderŠ
pokr. majstor za izradu buradi i drugih posuda,
ba~var, ka~ar.
pinceta, -e `, gen. mn. pinceta ‰nem. Pinzette,
fr. pincette od pincer {tipatiŠ tanka, mala, ela-
sti~na ~eli~na hvataqka sa {irokom prime-
nom (u medicini, kozmetici, filateliji i dr.).
pin~, -a m, mn. pin~evi = pin~er, -a m (pin-
~i, pin~ika) ‰nem. PinscherŠ zool. vrsta malih
pasa s kratkom dlakom, dugim u{ima i repom.
pin~bek, -a m ‰engl. pinchbeck, po Englezu
Pin~beku koji ju je izumeo u XVIII vekuŠ legu-
ra bakra, cinka i gvo`|a; `uti bakar.
pin~er, -a m = pin~ (v.).
pin~i, -ija m, pin~ika, -e m = pin~ (v.).
piwa kolada, -e ` ‰{p. pina colada isce|eni
ananasŠ koktel od soka ananasa, kokosovog mle-
ka i ruma.
piwol, -ola m ‰ital. pinolo, pignoloŠ bot. se-
menka pinije, sli~na je bademu i slu`i za jelo.
pio- ‰gr~. pyon gnojŠ kao prvi deo slo`enice
ozna~ava pojam koji je u vezi s gnojem.
piogen, -a, -o = piogeni~an, -~na, -~no ‰v.
pio-, -genŠ koji prouzrokuje gnojewe, koji stva-
ra gnoj (o zapaqewu, rani i sl.).
piogeneza, -e i piogeneza, -e ` ‰v. pio-, -ge-
nezaŠ med. gnojewe.
piogenija v. piogeneza.
piogeni~an = piogen (v.).
piodermija, -e ` ‰v. pio-, -dermijaŠ med.
gnojno zapaqewe ko`e.
piodermitis, -a v. piodermija.
piometra, -e ` ‰v. pio-, gr~. metra matericaŠ
med. nagomilavawe gnoja u materici, ob. kod
`ena u periodu posle menopauze.
pion, ona m, mn. pioni, gen. mn. piona ‰fr. pi-
on od lat. pedo gen. pedonis pe{akŠ 1. najslabija
{ahovska figura, pe{ak. 2. fig. onaj kojim ne-
ko upravqa kao {ahovskom figurom, kojim
drugi rukovodi po svojoj voqi.
pionir, -ira m, mn. pioniri, gen. mn. pioni-
ra ‰fr. pionnierŠ 1. onaj koji se prvi naselio na
novoj, nepoznatoj teritoriji. 2. fig. onaj koji je
947
pionirski
prvi utro put, postavio smernice u nekoj de-
latnosti, za~etnik ne~eg novog. 3. voj. pripad-
nik in`ewerijske jedinice za podizawe mo-
stova, izgradwu puteva i utvr|ewa, minirawe
i sl. 4. ist. u SFR Jugoslaviji ~lan organiza-
cije za decu u uzrastu od 7 do 15 godina, koja su
vaspitavana u duhu socijalizma. 5. najmla|a
kategorija sportista, aktivista nekog udru`e-
wa i sl.
pionirski, -a, -o ‰v. pionirŠ 1. koji pripa-
da pionirima, koji se odnosi na pionire. 2.
koji predstavqa po~etak, koji otvara nove pu-
teve, koji je bez prethodnika.
pioreja, -eje ` ‰v. pio-, -rejaŠ med. 1. istica-
we gnoja, gnojewe, zagnojenost. 2. gnojna upala
zubnog tkiva.
pipa, -e ` ‰ital. pipaŠ 1. slavina. 2. pokr. lu-
la. z zatvoriti pipu 1. a. zatvoriti dotok
te~nosti. b. `arg. zaustaviti priliv novca iz
razli~itih izvora.
pipeta, -e `, gen. mn. pipeta ‰fr. pipetteŠ sta-
klena cev~ica s gumenim produ`etkom za uvla-
~ewe te~nosti i weno dozirano ispu{tawe,
kapaqka.
pipser, -a m, mn. -i ‰nem. Piepser od piepsen
cvrkutatiŠ razli~iti {umovi (poput cijuka-
wa, pi{tawa) koji se jave prilikom snimawa
zvu~nih efekata na magnetofonsku traku.
pipun, -a m, mn. -i ‰gr~. peponŠ pokr. diwa.
pip-{ou, -a m ‰engl. peep showŠ program s
erotskim sadr`ajem koji svaki gledalac po-
smatra iz zasebne kabine u vremenskom inter-
valu odre|enom vredno{}u uba~enog `etona.
pir, -a m, mn. pirovi ‰engl. pierŠ 1. izgra|eni
nasip za pristajawe brodova i ~amaca, mol,
gat. 2. drveni mol podignut du` pla`e za {et-
wu i sun~awe.
piragirit v. pirargirit.
piraja v. pirana.
piramida, -e ` ‰gr~. pyramis gen. pyramidosŠ
1. geom. telo ~ija osnova ima tri ili vi{e stra-
na, dok bo~ne ravni ~ine trouglovi sa zajed-
ni~kim vrhom. 2. arhit. ist. kod starih Egip}a-
na, ali i u drugim anti~kim i mla|im civili-
zacijama, monumentalna kamena gra|evina pi-
ramidalnog oblika koja je slu`ila kao grobni-
ca ili svetili{te. 3. svaki objekat, predmet
948
piratski
ili struktura koja po~iva na {irokoj osnovi a
su`ava se prema vrhu. 4. akrobatska figura ko-
ju oblikuje vi{e qudi na nekoliko nivoa sto-
je}i jedan drugome na ramenima. 5. vrsta zago-
netke koja kre}e od jednog slova, dok se svaka
nova re~ u vertikalnom nizu odgoneta dodava-
wem novog slova i preme{tawem slova pret-
hodne re~i; klin. y piramida vlasti, dru-
{tvena piramida pol. hijerarhijsko ustroj-
stvo i organizacija vlasti u dru{tvu.
piramidalan, -lna, -lno ‰v. piramidaŠ koji
je u obliku piramide; fig. xinovski, ogroman;
sjajan, veli~anstven. y piramidalna glupost
izuzetno velika glupost.
piramidon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvo-
daŠ farm. lek protiv bolova i za sni`avawe
temperature, antipiretik (v.).
Piram i Tizba mitol. par nesre}nih mladih
vavilonskih qubavnika koji su se zbog rodi-
teqskog protivqewa tajno sastajali no}u, dok
nisu tragi~nim nesporazumom (misle}i jedno
za drugo da su mrtvi) oboje po~inili samoubi-
stvo; predmet razli~itih umetni~kih obrada.
pirana, -e `, gen. mn. pirana ‰port. piranha iz
jezika tupi i gvaraniŠ 1. zool. vrsta opasne
tropske ribe grabqivice s veoma o{trim zu-
bima, Pigocentrus piraya, iz porodice Characi-
nidae. 2. fig. grabqivac; le{inar; bezobziran
napada~.
pirargirit, -a i piragirit, -ita m ‰gr~.
pyr vatra, argyros srebroŠ miner. sulfid anti-
mona i srebra.
pirat, -ata m, mn. pirati, gen. mn. pirata ‰lat.
pirata od gr~. peiratesŠ 1. ist. gusar, razbojnik na
moru. 2. onaj koji neovla{}eno i nelegalno ob-
javquje, distribuira i prodaje tu|a autorska
dela (kwige, kasete, kompjuterske programe i
sl.).
piraterija, -e ` = piratstvo, -a s ‰fr. pira-
terie, v. piratŠ 1. razbojni{tvo na moru. 2. neo-
vla{}eno i nelegalno objavqivawe, distribu-
irawe i prodaja tu|eg autorskog dela.
piratski, -a, -o ‰v. piratŠ koji se odnosi na
pirate ili im pripada; razbojni~ki, gusarski.
y piratsko izdawe nelegalno, divqe izdawe
bez po{tovawa autorskih prava i potrebnih
dozvola.
piratstvo
piratstvo = piraterija (v.)
pirg, -a m, mn. pirgovi, gen. mn. pirgova ‰gr~.
pyrgosŠ ist. arhit. kula ili toraw ob. u sastavu
tvr|ave ili uz manastire, podignuti radi od-
brane.
pire, -ea m ‰fr. pureeŠ kulin. ka{asta smesa
koja se dobija pasirawem povr}a (krompira,
gra{ka, kestewa i dr.).
pireks, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda pre-
ma gr~. pyr vatraŠ industrijski naziv za vatro-
stalno staklo, kao i druge predmete koji dola-
ze u neposredni kontakt s vatrom.
piretik, -a m, mn. piretici, gen. mn. pireti-
ka ‰gr~. pyretikos prema pyretos groznicaŠ farm.
sredstvo za podizawe telesne temperature.
piretoterapija, -e ` ‰gr~. pyretos groznica,
v. terapijaŠ med. le~ewe ve{ta~kim izazivawem
povi{ene telesne temperature, koja uni{tava
uzro~nike bolesti.
piretrin,-ina m ‰lat. pyrethrum od gr~.
pyrethron, v. -inŠ prirodni insekticid prisu-
tan u cvetu biqke buha~, Chrysanthemum cine-
rariifolium.
piridin, -ina m ‰fr. pyridine od gr~. pyr va-
traŠ hem. bezbojna otrovna te~nost prirodnog
mirisa sa {irokom primenom u hemijskoj in-
dustriji, dobija se iz katrana kamenog ugqa.
piridoksin, -ina m ‰v. piridin, v. oksi-Š je-
dan od vitamina B grupe, prisutan u kvascu,
mesu i `itaricama.
pirija, -e ` ‰venec. piriaŠ pokr. levak, to~ir.
pirina~, -in~a m ‰tur. pirinc od pers. birengŠ
bot. vrsta `itarice, Oryza sativa, ri`a.
pirinx, -a m ‰tur. pirinc od pers. birengŠ `uta
bronza; tu~.
pirit, -a i pirit, -ita m ‰gr~. pyrites vatre-
ni (kamen)Š miner. tvrda sulfidna ruda `ute
boje, disulfid gvo`|a (FeS2), koristi se za do-
bijawe sumporne kiseline.
pirih, -a m, mn. pirisi, gen. mn. piriha ‰gr~.
pyrrichios prema pyrriche ratni~ka igraŠ metr.
stopa sastavqena iz dva kratka (odnosno nena-
gla{ena) sloga.
pirihijus v. pirih.
pirjan, -ana m ‰tur. puryanŠ meso skuvano u
pari.
piroza
pirjaniti, pirjanim = pirjati, -am nesvr{.
‰v. pirjanŠ kuvati jelo u pari, dinstati.
pirjati = pirjaniti (v.).
pirlit, -a i pirlit, -ita m ‰tur. purli?Š pokr.
stilizovane utkane {are na platnu. 2. nakit.
pirlitati, -am nesvr{. ‰v. pirlitŠ pokr. 1.
etnol. izra|ivati {are na tkanini. 2. preko me-
re ukra{avati; kin|uriti.
piro- ‰gr~. pyr vatraŠ kao prvi deo slo`eni-
ce ozna~ava pojam koji je u vezi s vatrom, paqe-
wem, `arom, po`arom.
Pirova pobeda ‰prema epirskom kraqu Pi-
ru (306–272. pre n.e.)Š pobeda propra}ena ve-
likim gubicima, tako da pobednik od we ima
vi{e {tete nego koristi.
pirog, -a m, mn. pirozi, gen. mn. piroga ‰rus.
pirogŠ kulin. rusko nacionalno jelo od kiselog
testa puwenog mesom, ribom, sirom i dr.
piroga, -e `, dat. pirogi/pirozi, gen. mn. pi-
roga ‰fr. pirogue od {p. piragua, re~ sa Antil-
skih ostrvaŠ ~amac dobijen dubqewem stabla
drveta, u upotrebi kod raznih domoroda~kih
plemena.
pirogalol, -ola m ‰v, piro-, gal(ijum), -olŠ
hem. kristalni pra{ak, trioksibenzen; slu`i
za izradu fotografija, u kozmeti~koj i farma-
ceutskoj industriji.
pirogen, -a, -o ‰v. piro-, -genŠ 1. koji je na-
stao iz vatre, vulkanski. 2. koji izaziva povi-
{enu telesnu temperaturu.
pirogen, -ena m ‰v. piro-, -genŠ 1. mineral
vulkanskog porekla. 2. farm. v. piretik.
pirografija, -e ` ‰v. piro-, -grafijaŠ crta-
we u`arenim gvo`|em na drvenoj podlozi.
pirografi~ar, -a m ‰v. pirografijaŠ onaj
koji se bavi pirografijom.
piroelektricitet, -eta m ‰v. piro-, elek-
tricitetŠ fiz. elektricitet proizveden toplo-
tom; up. pijezoelektricitet.
piroelektri~an, -~na, -~no ‰v. piroelek-
tricitetŠ fiz. 1. koji se mo`e povr{inski nae-
lektrisati zagrevawem ili hla|ewem. 2. koji
je na povr{ini naelektrisan zagrevawem ili
hla|ewem.
piroza, -e ` ‰gr~. pyrosis zagrevawe, `arŠ 1.
ose}aj pe~ewa u `elucu i jedwaku. 2. vatreno
crvenilo u licu.
949
piroksil
piroksil, -a = piroksilin, -ina m ‰v. pi-
ro-, gr~. xylon drvoŠ hem. trinitrat celuloze,
sli~an pamuku, zbog lake zapaqivosti ima {i-
roku primenu u industriji eksploziva, u pro-
izvodwi celuloida, filmova; praskavi pamuk.
pirol, -ola m ‰v. piro-, -olŠ hem. bezbojna
te~nost poreklom iz `ivotiwskog uqa.
pirolatrija, -e ` ‰v. piro-, -latrijaŠ po-
{tovawe vatre kao da je bo`anstvo, obo`avawe
vatre.
piroliza, -e ` ‰v. piro-, -lizaŠ hem. razlaga-
we neke materije pod dejstvom toplote.
piroluzit, -ita m ‰v. piro-, gr~. lousis pra-
weŠ miner. manganov dioksid (MnO2), crna me-
kana ruda, koristi se kod bojewa stakla.
piroman, -ana m, mn. piromani, gen. mn. piro-
mana ‰v. piromanijaŠ psih. osoba koja nalazi bo-
lesno zadovoqstvo u podmetawu po`ara, pali-
ku}a. x piromanski.
piromanija, -e ` ‰v. piro-, -manijaŠ psih. bo-
lesni nagon za podmetawem vatre, izazivawem
i posmatrawem po`ara.
piromantija, -e ` ‰gr~. pyromanteia, prema
v. piro-, -mantijaŠ vra~awe prema na~inu gore-
wa vatre.
pirometrija, -e ` ‰v. piro-, -metrijaŠ fiz.
merewe izuzetno visokih temperatura (iznad
500 ¿S).
pironizam, -zma m ‰gr~. PyrronŠ filoz. u~ewe
starogr~kog filozofa Pirona (oko 360–270.
pre n. e.) po kojem je svako qudsko saznawe re-
lativno, pa se treba kloniti kona~nih sudova;
krajwi skepticizam.
pironist(a), -e m, mn. pironisti ‰v. pironi-
zamŠ filoz. pristalica pironizma; fig. onaj ko-
ji sumwa u sve; skeptik.
pirop, -a i pirop, -opa m, mn. piropi i pi-
ropi ‰lat. pyropus od gr~. pyropos plamena licaŠ
miner. granat tamnocrvene boje, vrsta dragog
kamena.
piroplazmoza, -e ` ‰nlat. piroplasmosis, pre-
ma lat. pirum kru{ka, v. plazma, -ozaŠ parazitska
bolest doma}ih `ivotiwa koju prenose krpeqi
a izazivaju pra`ivotiwe iz roda Babesia.
piroradiometar, -tra m, mn. piroradiome-
tri, gen. mn. piroradiometara ‰v. piro-, radio-2,
950
pirueta
-metarŠ meteor. ure|aj za merewe celokupnog
zra~ewa Sunca na neku ravan.
pirosoma, -e ` ‰v. piro-, -som(a)Š zool. mor-
ska `ivotiwa vaqkastog oblika sa svetle}im,
skoro prozra~nim, hrskavi~astim telom.
pirosfera, -e ` ‰v. piro-, -sferaŠ geol. mag-
matska zona u unutra{wosti Zemqe, nalazi se
odmah ispod litosfere.
pirotehnika, -e `, dat. pirotehnici ‰v. pi-
ro-, tehnikaŠ 1. grana tehnike koja se bavi pro-
u~avawem i proizvodwom zapaqivih smesa sa
svetlosnim, dimnim i eksplozivnim efekti-
ma. 2. ve{tina primene tih sredstava. 3. fig.
pej. spoqa{wi efekti bez stvarnog sadr`aja (u
umetnosti, u govoru i sl.). x pirotehni~ki.
pirotehni~ar, -ara m ‰v. pirotehnikaŠ 1.
stru~wak za pirotehniku. 2. radnik u piroteh-
ni~koj industriji.
pirofagija, -e ` ‰v. piro-, -fagijaŠ gutawe
vatre.
pirofilit, -a i pirofilit, -ita m ‰v. pi-
ro-, gr~. phyllon listŠ miner. aluminijumov si-
likat, mineral masne povr{ine, koristi se u
primewenoj umetnosti.
pirofobija, -e ` ‰v. piro-, -fobijaŠ psih. na-
ro~ito izra`en ili bolestan strah od vatre.
pirofor, -a m ‰v. piro-, gr~. -phoros od phere-
in nositiŠ materija koja se u vazduhu sama pali
(npr. fosfor).
piroforan, -rna, -rno ‰gr~. pyrophoros, v.
piro-, pherein nositiŠ koji je zapaqiv u vazdu-
hu, vatronosan. y piroforne legure legure
gvo`|a i cerijuma, slu`e kao kresiva za upa-
qa~e.
piro{ka, -e `, gen. mn. piro{ki ‰dem. od pi-
rog, v. pirogŠ kulin. u{tipak puwen slanim ili
slatkim nadevom (sirom, mlevenim mesom, xe-
mom i sl.).
pirsing, -a m, mn. pirsinzi, gen. mn. pirsin-
ga ‰engl. body piercing bu{ewe telaŠ bu{ewe ru-
pica na nozdrvama, usni, jeziku ili pupku ra-
di no{ewa alki i drugih ukrasa.
pirueta, -e `, gen. mn. pirueta ‰fr. pirouetteŠ
1. a. u baletu i umetni~kom klizawu kru`ni
okret oko sopstvene ose na jednoj nozi. b. u dre-
suri kowa okret na zadwim nogama. v. u rvawu
ve`ba u kojoj se rva~ prebacuje nogama preko
pirun
glave. 2. fig. iznenadna promena, preokret;
prilago|avawe prilikama.
pirun, -una m ‰venec. piron od ngr~. peirouni
od gr~. peirein nabadatiŠ pokr. viqu{ka.
pirheliometar, -tra m, mn. pirheliometri,
gen. mn. piroheliometara ‰v. piro-, helio-, -me-
tarŠ tehn. ure|aj za merewe ja~ine direktnog
Sun~evog zra~ewa na povr{ini Zemqe.
pisoar, -ara m, mn. pisoari, gen. mn. pisoara
‰fr. pissoirŠ 1. kerami~ka {koqka za mokrewe u
mu{kim klozetima. 2. prostorija s pisoarom;
javni nu`nik.
pista, -e `, mn. pista ‰fr. piste od ital. pistaŠ
1. staza za uzletawe i prizemqewe aviona na
aerodromu. 2. sp. staza odre|ene du`ine za tak-
mi~ewe u biciklizmu, auto-moto sportu i ne-
kim zimskim sportovima. 3. podijum po kome
se kre}u manekeni na modnim revijama.
pista}, -a m, pista}i, gen. mn. pista}a = pi-
stacija, -e ` ‰ital. pistacchio od lat. pistacium
od gr~. pistakionŠ bot. morski le{nik, Pistacia
vera, rasprostrawen u ju`noj Evropi i na Is-
toku; jestiv plod te biqke, sli~an le{niku i
bademu.
pistacija = pista} (v.)
pistola, -e ` = pistol, -ola m ‰fr. pistoleŠ
ist. zlatan novac iz XVI i XVII veka razli~i-
tih vrednosti, naro~ito u Italiji i [paniji.
pistolero, -a m, mn. pistolerosi ‰{p. pisto-
lero od pistola pi{toqŠ revolvera{, razbojnik
(ob. u Latinskoj Americi).
piston, -ona m ‰fr. piston od ital. pistoneŠ
tehn. 1. metalna ~aura s eksplozivnom smesom za
paqewe barutnog puwewa u patroni. 2. pokret-
ni klip, ~ep (kod pumpe, {mrka). 3. muz. ventil
kod trube i drugih duva~kih instrumenata.
piscina, -e ` ‰srlat. piscina od lat. piscis ri-
baŠ 1. ist. arhit. a. bazen za kupawe u rimskim ter-
mama. b. rezervoar za vodu i ribwak. 2. crkv. ba-
zen za kr{tewe u katoli~kim baptisterijima.
pita, -e `, gen. mn. pita ‰tur. pite od ngr~. pet-
taŠ kulin. jelo od uvijenih ili naslaganih li-
stova testa koje se puni slatkim ili slanim
nadevom.
pitagoreizam, -zma m = pitagorejstvo, -stva
s ‰gr~. PythagorismosŠ filoz. u~ewe starogr~kog
filozofa i matemati~ara Pitagore (580–500.
pitoreskan
pre n. e.) i wegovih sledbenika, po kojem se broj
nalazi u osnovi svih stvari.
pitagorejac, -jca m ‰gr~. Pythagoreios prema
PythagorasŠ filoz. pristalica Pitagore ili
pitagoreizma. x pitagorejski.
Pitagorino pravilo ‰gr~. PythagorasŠ mat.
pravilo da je u svakom pravouglom trouglu
kvadrat du`ine hipotenuze jednak zbiru kva-
drata du`ina kateta (a2 + b2 = c2).
pitar, -ara m, mn. pitari, gen. mn. pitara
‰srlat. pittarium, prema gr~. pitharionŠ pokr. 1. po-
suda za cve}e, saksija. 2. zemqani sud za no}ne
potrebe.
pitbul, -a m, mn. -i ‰engl. pit bull (terrier)Š
zool. rasa vrlo agresivnih pasa kratke dlake,
nastala ukr{tawem buldoga i terijera.
pitekantrop, -a m ‰nlat. pithecanthropus od
gr~. pithekos majmun, anthropos ~ovekŠ stariji
naziv za ~ovekovog pretka, Homo erectus, u raz-
vojnom stadijumu izme|u majmuna i ~oveka, ~i-
ji fosilni ostaci su prona|eni na Javi 1890.
godine; up. antropopitek(us).
Pitija, -e ` ‰gr~. PythiaŠ ist. proro~ica i
sve{tenica u Apolonovom hramu u Delfima,
~uvena po svojim dvosmislenim odgovorima.
pitijski, -a, -o ‰v. PitijaŠ 1. koji se odnosi
na Pitiju, na Apolona i wegov hram u Delfi-
ma. 2. nejasan, dvosmislen, tajanstven, zagone-
tan. y pitijske igre ist. takmi~ewe i sve~ano-
sti u anti~koj Gr~koj koje su se svake ~etiri
godine odr`avale u ~ast Apolona.
pitirijaza, -e ` ‰gr~. pityriasis, prema
pityron mekiweŠ med. ko`no oboqewe pra}eno
poja~anim perutawem i sitnim qu{tewem ko-
`e.
pitometar, -tra m, mn. pitometri, gen. mn.
pitometara ‰gr~. pithos bure, v. -metarŠ sprava
za merewe zapremine buradi i sudova uop{te.
pitometrija, -e ` ‰gr~. pithos bure, v. -metri-
jaŠ merewe zapremine buradi i sudova uop{te.
piton, -ona m, mn. pitoni, gen. mn. pitona ‰nlat.
python od gr~. Python, imena zmije iz gr~kih le-
gendiŠ zool. vrsta veoma dugih, sna`nih, neotrov-
nih zmija, Python reticulatus, udav, zmijski car.
pitoreskan, -skna, -skno ‰fr. pittoresque od
ital. pittoresco od pittore slikarŠ `ivopisan,
slikovit, {arolik.
951
pitos
pitos, -a m, mn. -i ‰gr~. pithosŠ etnol. ist. u an-
ti~koj Gr~koj glineni }up velikih dimenzija
(visine do dva metra) sa {irokim otvorom za
~uvawe `ita, vina i drugoga, katkad i za sahra-
wivawe qudi.
pitospora, -e ` ‰nlat. pittosporum, prema gr~.
pitta smola, v. sporaŠ bot. ukrasni grm sa zele-
nim cvetovima i listovima jakog mirisa, Pit-
tosporum tobira.
pitosfor, -a m = pitospora (v.).
pit-stop, -a m ‰engl. pit stop od pit jama, kanal
(u gara`i), v. stopŠ sp. u auto-trkama, zausta-
vqawe voza~a tokom trke radi popravki ili
servisirawa.
pitur, -ura m, mn. pituri, gen. mn. pitura
‰ital. pittore slikarŠ pokr. 1. slikar. 2. onaj koji
boji zidove, moler.
pitura, -e ` ‰ital. pitturaŠ pokr. 1. slikar-
stvo. 2. boja.
piturati, -am nesvr{. ‰v. piturŠ pokr. bojiti,
bojadisati (zidove, stolariju i dr.).
piurija, -e ` ‰gr~. pyon gnoj, v. -urijaŠ med.
prisustvo gnoja u mokra}i kao posledica zapa-
qewskih procesa.
pihtijast, -a, -o ‰v. pihtijaŠ koji je kao pih-
tija, mekan i drhtav, `elatinozan.
pihtije, pihtija ` mn. i pihtija, -e ` ‰tur.
p›ht› od gr~. pekte od pektos zgru{anŠ kulin.
ohla|en i zgusnut sok od iskuvanog mesa i ko-
stiju, hladetina; up. `ele, aspik.
pica, -e `, gen. mn. pica ‰ital. pizzaŠ kulin.
tanko pe~eno testo okruglog oblika posuto si-
rom, paradajzom i raznim za~inima.
picajzla, -e `, gen. mn. picajzli ‰nem. Filzla-
usŠ pokr. 1. zool. vrsta va{i koje se naj~e{}e ja-
vqaju na dlakama po telu, stidna va{. 2. fig.
sitni~ava, preko mere pedantna osoba; name-
tqivac, gwavator, dosadan ~ovek.
picerija, -e ` ‰ital. pizzeria, v. picaŠ ugo-
stiteqski objekat u kojem se pripremaju i po-
slu`uju pice.
picigin, -ina m ‰venec. pizzighinŠ pokr. igra
s loptom u vodi (stoje}i u moru, reci, bazenu i
sl. igra~i nabacuju loptu jedan drugom trude-
}i se da ona ne dotakne povr{inu vode).
picikando ‰ital. pizzicandoŠ = picikato (v.).
952
pi{toq
picikato, -a m i pril. ‰ital. pizzicatoŠ 1. muz.
na guda~kim instrumentima, proizvodwa tona
trzawem `ice prstom a ne gudalom; up. arkato.
2. `arg. ne`no, tanano, pa`qivo do detaqa.
pi~pajn, -a m ‰engl. pitchpineŠ bot. drvo se-
vernoameri~kog bora, Pinus rigida, koristi se
u brodogradwi, za izradu `elezni~kih prago-
va, name{taja i dr.
pixama, -e `, gen. mn. pixama = pi`ama, -e `,
gen. mn. pi`ama ‰engl. pajama, pyjama, preko ind.
od pers. pai noga + jama ode}aŠ komotna dvodel-
na ode}a za spavawe, sastoji se od pantalona i
ko{uqe.
pixin, -a m ‰engl. pidgin, verovatno prema
kineskom izgovoru engleske re~i businessŠ
lingv. op{ti naziv za kontaktni jezik nastao
me{avinom dvaju prirodnih jezika za potrebe
osnovne komunikacije u velikom lu~kim cen-
trima (ob. engleskog, {panskog, francuskog s
azijskim i afri~kim jezicima); up. kreol.
pi{inger, -a m ‰nem. Pischinger, prema ime-
nu proizvo|a~aŠ kulin. kola~ puwen ~okolad-
nim filom po odre|enom receptu.
pi{kota, -e ` ‰ital. biscottoŠ vrsta slatkog
suvog keksa; biskvit.
pi{man prid. indekl. ‰tur. pisman od pers. pe-
simanŠ pokr. ekspr. 1. koji se kaje zbog ~ega; koji
se predomi{qa; koji je odustao od ~ega. 2. la-
kom za ~im, `eqan ~ega.
pi{maniti se, pi{manim se svr{. i nesvr{.
‰v. pi{manŠ (po)kajati se, premi{qati se, odu-
sta(ja)ti od ~ega.
pi{manluk, -a m, mn. pi{manluci, gen. mn.
pi{manluka ‰v. pi{manŠ pokr. 1. kajawe, `aqe-
we, predomi{qawe; odustajawe od ugovora. 2.
zast. globa koju pla}a onaj ko je raskinuo ugo-
vor.
pi{moq, -oqa m, mn. pi{moqi, gen. mn. pi-
{moqa ‰ital. pesce moloŠ zool. pokr. morska riba
srebrnastoru`i~aste boje srodna bakalaru,
Gadus merlangus.
pi{toq, -oqa m, mn. pi{toqi, gen. mn. pi-
{toqa ‰fr. pistole od nem. Pistole od ~e{. pi{t'ala
pi{taqkaŠ 1. ru~no vatreno oru`je s kratkom
cevi i magacinom za metke. 2. tehn. a. sprava za
ukucavawe eksera. b. sprava za rasprskavawe
pi{urma
boje. z go kao pi{toq go golcat; koji je bez
i~ega, puki siromah.
pi{urma, -e `, gen. mn. pi{urmi ‰tur. pisir-
me pe~eweŠ pokr. plata koju dobija pekar za pe-
~ewe hleba u pekari.
pjastra, -e `, gen. mn. pjastri ‰fr. piastreŠ
nov~ana jedinica u Vijetnamu; up. pijaster.
pjat, -a m, mn. pjati, gen. mn. pjata ‰ital. piattoŠ
pokr. tawir.
pjatiqetka, -e `, dat. pjatiqetki i pjati-
qetka, -e `, dat. pjatiqetki ‰rus. pàtiletkaŠ ist.
u SSSR-u plan privrednog i dru{tvenog raz-
voja za period od pet godina.
pjaca, -e `, gen. mn. pjaca ‰ital. piazzaŠ pokr. 1.
tr`nica, pijaca (v.). 2. arhit. ve}i trg u pri-
morskim gradovima.
pjaceta, -e `, gen. mn. pjaceta ‰ital. piazzetta,
dem. od piazza, v. pjacaŠ arhit. mawi trg u pri-
morskim gradovima.
pja~evole pril. ‰ital. piacevoleŠ muz. dopa-
dqivo, usrdno, milo.
pja~evolmente v. pja~evole.
pja~ere v. a piacere.
pja~imento v. a piacimento.
pjekse, -ksi ` mn. ‰fin. pjekseŠ posebna vrsta
cipela s vrhovima savijenim nagore za hodawe
na skijama.
pjeno pril. ‰ital. pienoŠ muz. punim glasom.
pjetra dura, -e ` ‰ital. pietra dura tvrdi ka-
menŠ lik. mozaik od ugla~anih plo~ica razno-
bojnog mermera, katkad s dodatkom poludragog
kamewa, korala ili sedefa: tehnika naro~ito
razvijena u Firenci od sredine XVI veka.
plagijat, -ata m, mn. plagijati, gen. mn. pla-
gijata ‰nem. Plagiat, prema lat. plagiarius kra-
dqivac, otima~ od plagium kra|a, otimaweŠ
umetni~ko, nau~no ili drugo delo nastalo po-
dra`avawem ili prisvajawem tu|e autorske
svojine.
plagijator, -a m ‰v. plagijatŠ onaj koji je
u~inio ili ~ini plagijat.
plagioklasi, -asa m mn. ‰gr~. plagios popre-
~an, kos, klasis lomqeweŠ miner. minerali iz
grupe glinenaca, ~esti u sastavu vulkanskih
stena, odlikuju se kosim pravcima lomqewa;
supr. ortoklas.
plazmoliza
plagiocefalija, -e ` ‰gr~. plagios popre~an,
kos, kefale glavaŠ med. asimetri~nost lobawe
izazvana rahitisom ili nekim drugim uzrokom.
plagirati, plagiram, 3. l. mn. plagiraju svr{.
i nesvr{. ‰v. plagijatŠ (po)~initi plagijat,
(po)krasti tu|u autorsku svojinu.
plagoskop, -a m, mn. -i ‰gr~. plagos strana, v.
-skopŠ meteor. 1. instrument za utvr|ivawe mo-
gu}e pojave mraza. 2. instrument kojim se odre-
|uje pravac duvawa vetra. 3. instrument koji
pokazuje strane sveta.
pla`a, -e ` ‰fr. plageŠ 1. pe{~ana obala, `a-
lo. 2. deo obale pogodan za kupawe (u reci, mo-
ru, jezeru), ponekad i posebno ure|en i ogra|en.
-plazija, -plazma, -plazmatski ‰gr~. pla-
sma tvorevinaŠ kao drugi deo slo`enice zna~i
oblikovawe, obrazovawe, formirawe.
plazma, -e `, gen. mn. plazmi i plazma, -e `,
gen. mn. plazmi ‰gr~. plasma tvorevina od plasse-
in oblikovatiŠ 1. biol. deo krvi koji ostaje
uklawawem krvnih zrnaca, sadr`i belan~evi-
ne, enzime, hormone i dr., koristi se za tran-
sfuziju. 2. fiz. delimi~no ili potpuno jonizo-
van gas, dobar provodnik elektriciteta.
plazmati~ki, -a, -o i plazmati~ni, -a, -o
‰gr~. plasmatikosŠ koji se odnosi na plazmu, koji
pripada plazmi.
plazmatski, -a, -o ‰gr~. plasmatikosŠ koji sa-
dr`i plazmu; ‹ ekran.
plazmafereza, -e ` ‰v. plazma, gr~. aphairesis
oduzimaweŠ med. postupak oduzimawa krvne pla-
zme iz organizma radi uklawawa antitela i iz-
begavawa patolo{kih reakcija kod nekih bole-
sti.
plazmid, -ida m ‰v. plazma, -id(i)Š biol. mole-
kul DNK prisutan u citoplazmi bakterija,
predstavqa naslednu materiju izvan hromozoma.
plazmi~ki, -a, -o i plazmi~ni, -a, -o v.
plazmati~ki.
plazmodijum, -a i plazmodij, -a m ‰nlat. pla-
smodium, v. plazma, citoplazmaŠ 1. biol. }elija
s vi{e jezgara nastala deobom jezgra unutar ne-
podeqene citoplazme. 2. zool. parazitski jed-
no}elijski organizam, uzro~nik malarije.
plazmoliza, -e ` ‰v. plazma, -lizaŠ biol. sku-
pqawe i odvajawe protoplazme `ive biqne }e-
953
plazmotip
lije od }elijske opne delovawem gu{}eg ras-
tvora {e}era, soli i sl.
plazmotip, -a m, plazmotipovi, gen. mn. pla-
zmotipova ‰v. plazma, -tipŠ biol. nosilac na-
slednih osobina u plazmidu.
plajvaz, -a m, mn. -i ‰nem. BleiweissŠ zast. pokr.
olovka.
plak, -a m, mn. plakovi, gen. mn. plakova ‰fr.
plaqueŠ 1. zubne naslage koje se uklawaju ~etki-
com za zube. 2. med. promene na ko`i u obliku
plo~e. 3. med. patolo{ke promene u vidu nasla-
ga na zidu arterije.
plaka`a, -e ` ‰fr. placageŠ oblagawe razli-
~itih stolarskih proizvoda listovima pleme-
nitih vrsta drveta; furnirawe.
plakar, -ara m, mn. plakari, gen. mn. plakara
‰fr. placardŠ 1. ormar u zidu. 2. drveni ukras iz-
nad vrata. 3. tipogr. {tamparski stubac.
plakat, -ata m, mn. plakati, gen. mn. plakata
‰nem. Plakat od hol. plakkaat od fr. placardŠ 1.
oglas, objava, proglas, reklama postavqeni na
vidqivom mestu (zidu, oglasnoj tabli, stubu i
sl.). 2. {tampani bioskopski, pozori{ni ili
dr. program postavqen na javnom mestu.
plakatirati, plakatiram, 3. l. mn. plakati-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. plakatŠ 1. objaviti putem
plakata. 2. postavqati plakate na javnim me-
stima.
plaketa, -e `, gen. mn. plaketa ‰fr. plaquette
od plaque plo~aŠ umetni~ki izra|ena metalna
plo~ica s reqefom koja se uru~uje u znak za-
hvalnosti ili kao priznawe; spomenica.
plaketar, -ara m, mn. plaketari, gen. mn. pla-
ketara ‰v. plaketaŠ 1. onaj koji izra|uje plake-
te. 2. onaj koji sakupqa plakete; kolekcionar
plaketa.
plakir, -ira m ‰dalmatski plakir, prema lat.
placereŠ pokr. radost, naslada, u`ivawe; veseqe.
plakirati, plakiram, 3. l. mn. plakiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. plaquerŠ 1. oblo`iti, oblaga-
ti limenim plo~icama. 2. pozlatiti, posre-
briti.
plan, -a m, mn. planovi, gen. mn. planova ‰fr.
plan od lat. planus ravanŠ 1. crte` koji u odre-
|enoj razmeri prikazuje neki objekat, predeo,
naseqe i dr. (‹ grada). 2. skup mera i aktivno-
sti utvr|enih za odre|eno vreme radi ispuwe-
954
planiglob
wa nekog zadatka (‹ razvoja). 3. skup ideja o na-
~inu postizawa nekog ciqa (‹ bekstva). 4. lik.
vertikalna ravan paralelna s povr{inom sli-
ke. y u prvom planu prividno bli`e gledao-
cu; u drugom planu u pozadini (i fig.); na
planu (~ega) u pogledu, {to se ti~e (~ega). 5.
film. scena snimqena iz odre|enog ugla bez
pomerawa kamere. y krupni plan prikaz iz
blizine; op{ti plan v. total.
plan-, plani- ‰lat. planus ravanŠ prvi deo
slo`enice u zna~ewu ravan ili koji se odnosi
na ravninu; ravno-.
planar, -a m, mn. planari, gen. mn. planara
‰nlat. planariusŠ opt. vrsta fotografskog objek-
tiva.
planer, -era m, mn. planeri, planera ‰fr. pla-
neur, v. planŠ 1. onaj koji izra|uje razvojne pla-
nove (nekog preduze}a, ekonomske politike ze-
mqe i sl.). 2. sp. bezmotorna letilica s kabi-
nom za leta~a, jedrilica.
planeta1, -e ` ‰gr~. planetes lutaju}iŠ astron.
nebesko telo koje se kre}e oko Sunca i prima
od wega svetlost i toplotu.
planeta2, -e ` ‰lat. planeta od gr~. planetes lu-
taju}i (jer se slobodno kre}e oko tela)Š crkv. u
katoli~koj crkvi vrsta duge sve{teni~ke ode-
`de.
planetaran, -rna, -rno ‰v. planeta1Š 1. koji
obuhvata, koji se odnosi na celu planetu Ze-
mqu, zemaqski, svetski. 2. v. planetni.
planetarijum, -a i planetarij, -a m ‰nlat.
planetarium, v. planeta1Š astron. 1. sprava za pri-
kazivawe kretawa planeta oko Sunca. 2. pro-
storija ili gra|evina s kupolom na kojoj se
prikazuje izgled i kretawe nebeskih tela.
planetni, -a, -o i planetski, -a, -o ‰v. pla-
neta1Š koji se odnosi na planete. y planetna
(planetska) godina astron. vreme potrebno
planeti da obi|e oko Sunca.
planetoid, -ida m, mn. planetoidi, gen. mn.
planetoida ‰v. planeta1, -idŠ astron. mala pla-
neta, asteroid (v.). x planetoidni.
planiglob, -a m, mn. -i ‰nlat. planiglobium, v.
plani-, globusŠ geogr. zemaqska kugla (ili jed-
na hemisfera) predstavqena na ravnoj povr-
{ini, u vidu geografske karte.
planigrafija
planigrafija, -e ` ‰v. plani-, -grafijaŠ
geogr. snimawe povr{ina na geografsku kartu.
planimetar, -tra m, mn. planimetri, gen. mn.
planimetara ‰v. plani-, -metarŠ geod. ure|aj za
merewe povr{ina ome|enih zatvorenim lini-
jama, prikazanih na kartama i planovima.
planimetrija, -e ` ‰v. plani-, -metrijaŠ mat.
deo geometrije koji se bavi likovima, slikama
polo`enim u ravni; ravna geometrija. x pla-
nimetrijski.
planirati, planiram, 3. l. mn. planiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. planer, v. planŠ 1. izra|ivati
plan, nacrt, projekat. 2. utvr|ivati plan zada-
taka i obaveza i vreme wihovog ispuwewa; na-
meravati, smi{qati. 3. poravnati neko ze-
mqi{te po ura|enom planu (u geodeziji i sl.).
4. avij. spu{tati se lagano, na planeru ili na
avionu s uga{enim motorom.
planisfera, -e ` ‰v. plani-, -sferaŠ astron.
prikaz nebeske sfere na ravnoj povr{ini, ob.
u polarnoj stereografskoj projekciji.
plankonveksan, -sna, -sno ‰v. plan-, kon-
veksanŠ opt. koji je s jedne strane ravan, a s dru-
ge ispup~en (npr. plankonveksno staklo).
plankton, -ona m ‰gr~. planktos koji luta ta-
mo-amoŠ biol. sitni biqni i `ivotiwski orga-
nizmi (fitoplanktoni i zooplanktoni) koji
pasivno plutaju u vodi no{eni morskim stru-
jama i talasima; up. nekton.
planparalelan, -lna, -lno ‰v. plan-, para-
lelanŠ opt. ravan i iste debqine.
planski, -a, -o ‰v. planŠ koji je u skladu s
planom, koji se odvija prema planu. y planska
izgradwa izgradwa u skladu s razvojnim urba-
nisti~kim planom nekog grada, regije i sl.;
planska privreda privreda pod nadzorom dr-
`ave u kojoj se proizvodi planski, u skladu s
potrebama dru{tva, a ne radi profita.
planta`a, -e ` ‰fr. plantageŠ ve}e poqopri-
vredno dobro na kojem se uzgaja samo jedna biq-
na kultura.
planta`er, -era m, mn. planta`eri, gen. mn.
planta`era ‰v. planta`aŠ vlasnik planta`e.
planta`ni, -a, -o ‰v. planta`aŠ koji je orga-
nizovan kao planta`a. y planta`na sadwa
sadwa odre|ene biqne kulture na velikoj po-
-plast
vr{ini; planta`ni vo}wak zemqi{te veli-
ke povr{ine zasa|eno odre|enom vrstom vo}a.
plantarni, -a, -o ‰lat. plantaris prema planta
tabanŠ anat. koji se odnosi na tabane, tabanski,
potplatni.
plantigrada, -e ` i plantigrad, -ada m ‰fr.
plantigrade, prema lat. planta taban, gradi hoda-
tiŠ zool. ki~mewak koji hoda celom povr{inom
stopala (~ovek, ~ovekoliki majmuni i dr.), ta-
bana{.
plantigradan, -dna, -dno ‰v. plantigradaŠ
koji hoda celom povr{inom stopala.
plantogram, -a m, mn. -i ‰lat. planta taban, v.
gramŠ otisak stopala.
plantomasa`a, -e ` ‰lat. planta taban, v. ma-
sa`aŠ med. vrsta masa`e u kojoj se nadra`iva-
wem ko`e stopala nastoji refleksno uticati
na druge, udaqene organe.
planum, -a m, mn. -i ‰lat. planumŠ zemqi{te
poravnato i pripremqeno za izgradwu puteva
ili pruga.
plan{a, -e `, gen. mn. plan{i ‰fr. plancheŠ 1.
sp. borili{te za ma~, sabqu i floret. 2. metal-
na plo~a; bakrorez.
plan{eta, -e `, gen. mn. plan{eta ‰fr. plan-
chetteŠ tabla (plasti~na, drvena, metalna) za
premeravawe i razli~ite grafi~ke radove u
geodeziji i dr.
plasdarm v. placdarm.
plasirati, plasiram, 3. l. mn. plasiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. placer smestiti, polo`itiŠ
1. postaviti, postavqati na odre|eno mesto;
smestiti, sme{tati. 2. finans. ulo`iti, ulaga-
ti novac. 3. trg. proda(va)ti robu na tr`i{tu.
4. sp. plasirati se osvojiti odre|eno mesto na
tabeli; eliminacijom protivnika probiti se
u slede}i krug takmi~ewa. 5. sp. u igrama lop-
tom uputiti slab, precizan udarac.
plasman, -ana m ‰fr. placement, v. plasiratiŠ
1. sp. poredak takmi~ara prema postignutim re-
zultatima. 2. trg. prodaja, pro|a robe na tr`i-
{tu. 3. finans. ulagawe novca; investirawe.
-plast, -plasti~an, -plastik, -plastika,
-plasti~ki ‰gr~. plastikos pogodan za obliko-
vawe, plastos oblikovan, uobli~enŠ kao drugi
deo slo`enice zna~i ono {to je pogodno za ob-
likovawe.
955
plastelin
plastelin, -ina m ‰ital. plastilina, up. pla-
sti~anŠ meka ve{ta~ka masa od voska, gline i
masti, pogodna za oblikovawe.
plastidi, -ida m mn. ‰nem. Plastide od gr~. pla-
stes, v. -idŠ biol. nosioci zelenila i drugih bo-
jenih materija u citoplazmi biqnih }elija;
up. hromatofori.
plastika, -e `, dat. plastici ‰gr~. plastikos,
v.plasti~anŠ 1. uop{ten naziv za plasti~nu
masu i proizvode od we. um. 2. a. vajarstvo uop-
{te. b. vajarski radovi jednog umetnika, jednog
naroda ili jedne epohe. 3. `ivopisnost, pla-
sti~nost umetni~kog stila.
plastiker, -a m, mn. -i ‰fr. plastiqueurŠ aten-
tator plasti~nim eksplozivom.
plastifikovati, -ujem i plastificira-
ti, plastificiram, 3. l. mn. plastificiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. plastikaŠ oblo`iti, oblagati
plasti~nom masom radi za{tite od o{te}ewa,
vlage i sl.
plastificirati = plastifikovati (v.).
plasticitet, -eta m ‰nlat. plasticitas, v. pla-
sti~anŠ 1. svojstvo primawa razli~itih obli-
ka pod dejstvom pritiska; sposobnost uobli-
~avawa. 2. `ivopisno prikazivawe; slikovi-
tost, o~iglednost.
plasti~an, -~na, -~no ‰gr~. plastikos podatan
oblikovawu, prema plassein oblikovatiŠ 1. na-
~iwen od plastike. 2. koji se lako oblikuje,
mek, podatan. 3. koji stvara vernu, `ivu sliku
ne~ega; `ivopisan, reqefan; skladan, harmo-
ni~an. y plasti~na masa ve{ta~ka materija,
ob. stvorena polimerizacijom od organskih je-
diwewa, pogodna za oblikovawe; plasti~na
hirurgija med. grana hirurgije koja se bavi
uklawawem telesnih nedostataka iz zdravstve-
nih ili estetskih razloga; plasti~na opera-
cija med. operacija kojom se uklawa neki estet-
ski nedostatak ili nadome{ta izgubqeni,
o{te}eni, izobli~eni deo tela; plasti~na
umetnost vajarstvo, modelarstvo; plasti~ni
eksploziv meka eksplozivna smesa razli~itog
hemijskog sastava, naj~e{}e se upotrebqava u
teroristi~kim napadima.
plasti~ar, -a m, mn. -i ‰v. plastika, plasti-
~anŠ 1. pojedinac ili fabrika koja izra|uje
956
plato
plasti~ne mase. 2. med. fam. lekar koji izvodi
plasti~ne operacije. 3. vajar. 4. v. plastiker.
plasti~nost, -osti ` ‰v. plastika, plasti-
~anŠ 1. svojstvo onoga {to je od plastike; spo-
sobnost dobijawa stalnog oblika pod dejstvom
pritiska; promenqivost, prilagodqivost. 2.
`ivopisnost, slikovitost.
plastron, -ona m, mn. plastroni, gen. mn. pla-
strona ‰fr. plastronŠ 1. grudni deo ko{uqe ili
haqine. 2. sp. za{titni prsluk ma~evalaca. 3.
{iroka kravata.
platan, -ana m, mn. platani, gen. mn. platana
‰gr~. platanos, prema platys {irokŠ bot. visoko
drvo {iroke kro{we, sivozelene kore i krup-
nog li{}a, Platanus orientalis, Platanus occi-
dentalis.
platdoj~, -a m ‰nem. PlattdeutschŠ lingv. do-
wonema~ki, skup dijalekata koji se govore na
podru~ju severne Nema~ke; up. hohdoj~.
plateja, -e ` ‰fr. platee od gr~. plateiaŠ 1. a.
mno{tvo qudi, masa b. publika, auditorijum.
2. arhit. temeq.
platereskni, -a, -o ‰{p. platerescoŠ y plate-
reskni stil arhit. dekorativni stil u {pan-
skoj arhitekturi XVI veka, objediwuje mavar-
ske i gotske elemente.
platina, -e ` ‰{p. platina, dem. od plata sre-
broŠ hem. redak sivkastobeli plemenit metal,
simbol Pt, atomski broj 78.
platinast, -a, -o ‰v. platinaŠ koji je kao
platina, koji je poput platine.
platinirati, platiniram, 3. l. mn. plati-
niraju svr{. i nesvr{. ‰fr. platiner, prema v. pla-
tinaŠ oblagati, oblo`iti platinom.
platinotipija, -e ` ‰v. platina, gr~. typos
likŠ fot. tehnika izrade pozitiva u kojoj feri-
oksalat reaguje s jednom soli platine.
platinski, -a, -o ‰v. platinaŠ koji je od pla-
tine. y platinski metali miner. metali koji
se u prirodi ob. javqaju uz platinu i imaju
sli~na svojstva (iridijum, rodijum, rutenijum,
paladijum, osmijum); platinsko ogledalo me-
talna plo~a oblo`ena platinom; platinska
dugmad (platine) autom. kontakti u razvodniku
paqewa.
plato, -oa m, mn. platoi, gen. mn. platoa ‰fr.
plateauŠ 1. zaravwen prostor ispred ili izme-
platonizam
|u zgrada, zaravan; visoravan. 2. ravna povr{i-
na za predstave, ples i dr.; podijum.
platonizam, -zma m ‰po imenu Platon, v.
platonskiŠ 1. filoz. u~ewe starogr~kog filo-
zofa Platona i wegovih sledbenika. 2. fig. od-
sustvo ~ulnosti, strasti, prakti~nosti; idea-
lizam.
platonist(a), -e m, mn. platonisti ‰v. plato-
nizamŠ 1. sledbenik Platonovog u~ewa ili ne-
kih wegovih ideja. 2. prou~avalac Platonove
filozofije; stru~wak za Platona.
platoni~ar, -a m ‰gr~. Platonikos od PlatonŠ
= platonist(a) (v.).
platonski, -a, -o ‰gr~. Platonikos od PlatonŠ
koji se odnosi na Platona i wegovo u~ewe. 2. a.
koji je oslobo|en ~ulnosti i strasti (o quba-
vi). b. koji ne te`i prakti~noj primeni i rea-
lizaciji. y platonska qubav qubav oslobo-
|ena ~ulnosti, zasnovana iskqu~ivo na duhov-
noj privla~nosti i zanosu; idealna qubav;
platonska republika idealan oblik dr`av-
nog ure|ewa u kojem bi glavne odluke donosi-
li filozofi.
platforma, -e `, gen. mn. platformi ‰fr. pla-
te-formeŠ 1. ravan uzvi{en prostor; podijum. 2.
spoqa{wi prostor na ulazu u `elezni~ki va-
gon, tramvaj i dr. 3. fig. osnova, polazna ta~ka,
program rada. y brodska platforma paluba
unutar broda ispod najni`e palube; morska
platforma pokretna ili fiksirana stanica s
ravnom ili otvorenom palubom na moru za pro-
u~avawe ili iskori{}avawe podvodnog sveta;
naftna platforma postrojewe za eksploata-
ciju nafte i zemnog gasa (ob. u moru); idejna
platforma ideolo{ki i politi~ki stavovi
neke partije, pokreta, udru`ewa; temeq delo-
vawa.
platfus, -a m ‰nem. PlattfuŸŠ ravni tabani,
dustaban (v.).
platfusa{, -a{a m, mn. platfusa{i, gen. mn.
platfusa{a i platfusar, -ara, platfusari,
gen. mn. platfusara ‰v. platfusŠ onaj koji ima
ravne tabane, dustabanlija.
plauzibilan, -lna, -lno ‰lat. plausibilis koji
je vredan pqeskawa, javnog odobravawaŠ takav
da se mo`e prihvatiti; prihvatqiv, usvojiv,
uverqiv, vredan pohvale i pa`we.
placentacija
plauzibilitet, -eta m ‰nlat. plausibilitas, v.
plauzibilanŠ prihvatqivost, usvojivost,
uverqivost.
plafon, -ona m, mn. plafoni, gen. mn. plafona
‰fr. plafondŠ 1. tavanica, svod. 2. fig. vrhunac
mogu}nosti, najve}i domet, maksimum, gorwa
granica, najvi{a ta~ka. y plafon plata najve-
}i dopu{teni iznos plate; plafon cena najvi-
{a ta~ka rasta cena; plafon leta aviona naj-
vi{a visina do koje avion mo`e dospeti. x
plafonski.
plafonijera, -e ` ‰fr. plafonnierŠ rasvetno
telo u potpunosti pri~vr{}eno za plafon.
plac, placa m, instr. placem, mn. placevi
‰nem. Platz mesto, prostor; trgŠ 1. zemqi{te za
gradwu; parcela. 2. zast. trg. 3. pokr. pijaca, tr-
`nica. 4. pokr. fam. slobodno mesto, prostor.
placarina, -e ` ‰v. placŠ pokr. naknada za
kori{}ewe prodajnog mesta na pijaci, pija~na
taksa.
placdarm, -a m, mn. -i ‰rus. placdarm od fr.
place d’armes, up. placŠ 1. voj. ist. zast. a. zborno
mesto vojnih jedinica (u kasarni, tvr|avi i
sl). b. utvr|eni prostor pogodan za grupisawe
qudstva i tehnike radi izvo|ewa vojne opera-
cije. 2. pej. zemqa koja slu`i kao poligon za is-
probavawe novih vrsta naoru`awa.
placebo, -a m ‰lat. placebo u~ini}u po voqiŠ
farm. nedelotvorna supstanca koja se daje paci-
jentu da bi se zadovoqila wegova `eqa za leko-
vima, ili u naporednim eksperimentima radi
ispitivawa delotvornosti nekog leka. y pla-
cebo efekat 1. psih. pozitivan efekat izazvan
autosugestijom bolesnika da mu neki lek poma-
`e. 2. fig. soc. efekat koji nastaje autosugestiv-
nim prihvatawem neke neistine kao ta~ne da bi
se sa~uvao ili postigao ose}aj sigurnosti.
placenta, -e `, gen. mn. placenata/placenti
‰lat. placenta kola~, prema gr~. plakous ravan ko-
la~Š anat. posteqica, organ koji se razvija u ma-
terici za vreme trudno}e, a nakon poro|aja od-
bacuje; slu`i za disawe i prehranu ploda.
placentalni, -a, -o ‰nlat. placentalis, v. pla-
centaŠ anat. koji pripada placenti, posteqici.
placentacija, -e ` ‰lat. placentatio, v. pla-
centaŠ anat. razvoj i rast placente naporedo s
razvojem ploda.
957
placentofagija
placentofagija, -e ` ‰v. placenta, -fagijaŠ
zool. pojava da `enka nakon ro|ewa mladun~eta
pojede placentu.
placet m indekl. ‰lat. placet od placere svi|a-
ti seŠ 1. izraz odobravawa i saglasnosti s ne-
kom odlukom, zakqu~kom ili merom. 2. ist. sa-
glasnost, odobrewe crkvenih ili dr`avnih
vlasti da se ne{to izvede, osnuje.
plackomandant, a m, mn. plackomandanti,
gen. mn. plackomandanata ‰nem. Platzkomman-
dantŠ voj. zast. komandant mesta (u vreme Vojne
krajine).
placmuzika, -e `, dat. placmuzici ‰v. plac,
muzikaŠ muz. 1. zast. promenadni orkestar; muzi-
ka koja se izvodi na otvorenom javnom mestu. 2.
pej. orkestar lo{ih muzi~ara, koji svoje izvo-
|ewe prikriva uli~nom vrevom i bukom lime-
nih instrumenta.
placovina, -e ` ‰v. placŠ = placarina(v.).
plebano{, -a m i plebanu{, -a m ‰srlat. ple-
banus, s ma|. izgovoromŠ pokr. `upnik, paroh.
plebejac, -jca m, mn. plebejci, gen. mn. plebe-
jaca ‰lat. plebeius, v. plebsŠ 1. ist. pripadnik
{irokog narodnog sloja slobodnih ali poli-
ti~ki bespravnih gra|ana Rimske republike i
carstva; supr. patricij. 2. u sredwem veku i ka-
snije pripadnik gradske sirotiwe. 3. obi~an
~ovek, ~ovek iz naroda, pu~anin.
plebejizam, -a m ‰v. plebejacŠ 1. prihvatawe
plebejskih obi~aja i na~ina pona{awa. 2.
pu~ki, prostonarodni izraz.
plebejski, -a, -o ‰v. plebejacŠ koji pripada
obi~nom narodu; prost, niskog dru{tvenog
porekla.
plebejstvo, -stva s i plebej{tina, -e ` =
plebejizam (v.).
plebiscit, -ita m i uob. plebiscit, -a m
‰lat. plebis scitum, plebiscitum odluka narodaŠ
pol. neposredno izja{wavawe naroda glasawem
o nekom zna~ajnom pitawu; up. referendum.
plebiscitaran, -rna, -rno ‰v. plebiscitŠ 1.
koji je u vezi s plebiscitom; odlu~en, donesen
plebiscitom. 2. a. u ~emu u~estvuje {irok sloj
qudi, masovan. b. o ~emu postoji jedinstveno
gledi{te; jednoglasan.
plebokratija, -e ` ‰v. plebs, -kratijaŠ vla-
davina, vlast puka, prostog naroda.
958
plejaut
plebs, -a m ‰lat. plebs narod, pukŠ 1. ist. u sta-
rom Rimu gra|anski stale`, za razliku od pa-
tricija. 2. pej. prost narod, masa, svetina, raja,
puk.
-plegija, -plegik, -pleksija, -plekti~ki
‰gr~. plege udar, plektikos udarenŠ kao drugi deo
slo`enice u zna~ewu udarac, udaren ili odu-
zet, oduzetost.
pled, -a m ‰engl. plaid od gelskog plaide }ebeŠ
1. `enski vuneni {al za za{titu le|a i ramena
od hladno}e, ogr}e se preko ko{uqe, bluze, ha-
qine. 2. karirani ogrta~, deo {kotske narodne
no{we. 3. pokriva~ uop{te.
pledirati, plediram, 3. l. mn. plediraju
nesvr{. ‰fr.plaiderŠ zauzimati se za nekoga ili
ne{to; zastupati nekoga pred sudom, braniti
neku stvar.
pledoaje, -ea i uob. pledoaje, ea m ‰fr. plai-
doyerŠ 1. govor ili pisani tekst koji zastupa
ili brani neku ideju. 2. prav. zavr{ni govor tu-
`ioca ili branioca pred sudom.
plezanterija, -e ` ‰fr. plaisanterieŠ duhovi-
tost, {ala, dosetka, zadirkivawe.
pleziosaur, -a i pleziosaurus, -a m ‰gr~.
plesios blizak, susedni, v. -saurusŠ paleont. mor-
ski gmizavac iz mezozojske ere, du`ine do pet
metara, s malom glavom i dugim vratom.
plezir, -ira i uob. plezir, -ira m ‰fr. plai-
sirŠ 1. u`itak, zadovoqstvo, prijatnost, zabava.
2. usluga.
pleistocen, -a m ‰gr~. pleistos najvi{e, v.
-cenŠ geol. posledwe razdobqe u razvoju Zemqe
(posle tercijara), u kojem dolazi do pojave ~o-
veka; diluvijum (v.).
plej, -a m skr. v. plejmejker.
plejada, -e ` ‰gr~. PleiadesŠ 1. ist. kru`ok
sedmorice pesnika u Francuskoj u XVI veku.
2. grupa istomi{qenika i pobornika neke
ideje ili pokreta. 3. fiz. grupa izotopnih ele-
menata. 4. mn. Plejade, grupa zvezda u sazve`|u
Bika, Vla{i}i.
plejaut, -a m ‰engl. playoutŠ utakmice, takmi-
~ewe najlo{ije plasiranih ekipa nakon regu-
larnog dela prvenstva u kojem se odlu~uje o to-
me koji }e klub(ovi) pre}i u ni`i rang takmi-
~ewa.
plejbek
plejbek, -a m, mn. plejbeci, gen. mn. plejbeka
‰engl. playbackŠ reprodukovawe ranije snimqe-
nog zvuka ili muzi~kog zapisa dok glumac ili
peva~ samo opona{a pevawe ili govor.
plejboj, -a m, mn. -i ‰engl. playboyŠ materijal-
no obezbe|en ~ovek iz visokog dru{tva koji
vodi lagodan `ivot bez obaveza, pun provoda,
zabave i u`ivawa.
plejer, -a m ‰engl. playerŠ tehn. ure|aj za repro-
dukciju slike, zvuka s odgovaraju}eg nosa~a.
plejmejker, -a m, mn. -i ‰engl. playmakerŠ sp.
~lan tima zadu`en za organizaciju igre (ob. u
ko{arci), graditeq igre.
plej-of ‰engl. play-offŠ sp. naknadno takmi-
~ewe me|u najboqe plasiranim klubovima da
bi se odlu~ilo o tituli prvaka, doigravawe.
plejstej{n, -a m ‰Play Station, fabri~ko
imeŠ kompjuter namewen video-igrama.
pleksiglas, -a m ‰Plexiglas, fabri~ko imeŠ
ve{ta~ko, veoma ~vrsto i te{ko lomqivo sta-
klo, proizvodi se od plastike ili akrilskih
smola.
pleksus, pleksusa m = y solarni pleksus
‰lat. plexus splet, solaris u obliku suncaŠ anat.
splet nerava i krvnih sudova u trbuhu i prede-
lu `eluca, œsun~ani spletŒ. y udariti u
pleksus sp. u boksu, na~initi nedozvoqen uda-
rac u taj deo tela, koji trenutno onesposobqa-
va protivnika.
plektron v. plektrum.
plektrum, -a m, mn. plektrumi, gen. mn. plek-
truma ‰lat. plectrum od gr~. plektronŠ tanka plo-
~ica od kosti, drveta ili metala za svirawe na
mawim `i~anim instrumentima (tamburi, gi-
tari, liri), trzalica.
plenaran, -rna, -rno i uob. plenaran, -rna,
-rno ‰nlat. plenarius, v. plenumŠ koji je u punom
sastavu, kome prisustvuju svi ~lanovi, s pu-
nim brojem; potpun. y plenarna sednica v.
plenum.
plener, -era m i uob. plener ‰fr. plein-air na
otvorenom, u prirodiŠ lik. slika izra|ena na
otvorenom prostoru, van ateqea, pod punim
dnevnim svetlom.
plenerizam, -zma ‰v. plenerŠ stil umet-
ni~kog slikawa u punom svetlu, u prirodi,
otvorenom prostoru.
pletizmografija
plenerist(a), -e m, mn. pleneristi ‰v. ple-
nerŠ slikar koji stvara u pleneru, koji pripa-
da plenerizmu.
plenipotencija, -e ` ‰nlat. plenipotentia od
lat. plenus pun, v. potencijaŠ prav. neograni~eno
ovla{}ewe dato nekoj osobi ili zvani~nom
organu za izvr{ewe odre|enog posla, punomo}.
plenipotencijar, -ara m, mn. plenipoten-
cijari, gen. mn. plenipotencijara ‰nlat. plenipo-
tentiarius, v. plenipotencijaŠ opunomo}ena oso-
ba, opunomo}enik.
plenist(a), -e m, mn. plenisti ‰lat. plenus
punŠ filoz. onaj koji zastupa shvatawe da u pri-
rodi ne postoji prazan prostor.
plen puvoar ‰fr. plein pouvoirŠ v. plenipo-
tencija.
plenum, -a m, mn. plenumi ‰lat. plenum od
plenus punŠ sednica, sastanak svih ~lanova ne-
kog tela ili kolektiva.
pleo- ‰gr~. pleonŠ kao prvi deo slo`enice u
zna~ewu mnogo-, vi{e-.
pleonazam, -zma m, mn. pleonazmi, gen. mn.
pleonazama ‰gr~. pleonasmos suvi{ak, pretekŠ
nepotrebno gomilawe istozna~nih re~i u
sklopu jednog izraza (popeo se gore, ~ak {ta-
vi{e, ono {to ho}u i `elim).
pleonasti~an, -~na, -~no ‰v. pleonazamŠ ko-
ji predstavqa pleonazam, pretrpan re~ima
istog zna~ewa; suvi{an.
pleohroizam, -zma m ‰gr~. pleion vi{e, chros
ko`a, boja ko`eŠ pojava da neki kristali raz-
li~ito apsorbuju razli~ite boje svetlosti.
plereza, -e ` ‰fr. pleureuse uplakana, nari-
ka~aŠ 1. bot. `alosna vrba, Salix babylonica. 2. cr-
na svilena traka koja se nosi oko rukava ili na
reveru kao znak `alosti za pokojnikom, flor.
pleroma, -e ` ‰gr~. pleroma, prema pleres
punŠ u gnosti~koj filozofiji puno}a, savr-
{enstvo bo`anskog `ivota.
plesiosaur(us) v. pleziosaur(us).
pletizmograf, -a m, mn. -i ‰gr~. plethysmos
umno`avawe, uve}awe, v. -grafŠ med. instru-
ment za pletizmografiju (v.).
pletizmografija, -e ` ‰gr~. plethos obim, v.
-grafijaŠ med. tehnika bele`ewa promena za-
premine nekog organa ili dela tela, nastalih
usled promena u protoku krvi.
959
pletora
pletora, -e ` ‰nlat. plethora od gr~. plethora
puno}aŠ 1. velika koli~ina, obiqe, bogatstvo.
2. med. punokrvnost; gojaznost, korpulentnost.
pletori~an, -~na, -~no ‰v. pletoraŠ 1. med.
koji ima suvi{e krvi, koji je punokrvan. 2. fig.
prenatrpan, preobilan, prenagla{en.
pleura, -e `, gen. mn. pleura ‰nlat. pleura od
pleuraŠ anat. opna koja pokriva povr{inu
gr~.
plu}a i unutra{wu povr{inu grudnog ko{a,
plu}na maramica.
pleuritis, -a m ‰v. pleura, -itisŠ med. zapa-
qewe pleure.
pleh, pleha m, mn. plehovi, gen. mn. plehova
‰nem. BlechŠ 1. lim. 2. tepsija za pe~ewe kola~a
i drugih jela u pe}nici. 3. muz. fam. kra}i naziv
za limene instrumente.
pleh-muzika v. bleh-muzika.
pleh-{ajba v. pleh-{ajbna.
pleh-{ajbna (i pleh-{ajba), -e `, gen. mn.
pleh-{ajb(n)i ‰nem. Blechscheibe, limena pod-
lo{kaŠ limena podlo{ka za {rafove i matice.
plivioz, -oza m ‰fr. pluviose od lat. pluvia
ki{aŠ peti mesec francuskog republikanskog
kalendara, od 20. januara do 18. februara.
plimut (rok), -a m ‰engl. prema mestu Plymo-
uth Rock u Masa~usetsu, SADŠ zool. vrsta ame-
ri~ke oplemewene koko{i, poreklom iz En-
gleske.
plinta, -e `, gen. mn. plinti ‰nem. Plinthe od
gr~.plinthos ciglaŠ 1. arhit. u anti~kom gradi-
teqstvu pravougaona kamena plo~a na kojoj
stoji baza stuba ili postoqe kipa. 2. uska le-
tva koja pokriva pukotinu izme|u drvenog po-
da i zida.
pliocen, -a m ‰nem. Pliozan od gr~. pleion vi-
{e, kainos novŠ geol. razdobqe u razvoju Zemqe,
najmla|i sloj tercijara, u kome su nastale
mnoge dana{we biqke i `ivotiwe.
pliroma v. pleroma.
plise, -ea m (uob. plise) ‰fr. plisseŠ niz pa-
ralelnih nabora na `enskoj haqini, dobije-
nih ma{inskim putem.
plisirati, plisiram, 3. l. mn. plisiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. pliseŠ (na)praviti paralelne
nabore na tkanini.
960
pluviometar
pli{, pli{a m ‰fr. pelucheŠ tkanina s me-
kim, kratkim i gustim povr{inskim dla~ica-
ma, koristi se naro~ito za pravqewe igra~aka.
pli{an, -a, -o ‰v. pli{Š na~iwen od pli{a.
z pli{ana revolucija naziv za mirnu prome-
nu re`ima u ^ehoslova~koj 1989. godine.
PLO, -a m /pe-el-o, pe-el-oa/ ‰engl. PLO, skr.
od P(alestinian) L(iberation) O(rganization)Š Pa-
lestinska oslobodila~ka organizacija; up.
Fatah.
plomba, -e `, gen. mn. plombi (nepr. blomba)
‰nem. Plombe od fr. plomb od lat. plumbum olo-
voŠ 1. limena plo~ica ili spqo{ten komadi}
olova, obi~no s otiskom `iga, kojim se pe~ate
vrata, tovari, paketi i sl. 2. med. masa kojom se
ispuwava o~i{}ena {upqina bolesnog zuba.
plombirati, plombiram, 3. l. mn. plombira-
ju svr{. i nesvr{. (nepr. blombirati) ‰nem. plom-
bieren, v. plombaŠ staviti, stavqati plombu.
plot, -i ` ‰rus. plotŠ 1. ~ove~je telo, put. 2.
fig. qubavna strast, putenost.
ploter, -a m, mn. -i ‰engl. plotter prema plot, v.
plotiratiŠ 1. tehn. automatski crta~, naro~ito
za izra~unavawe polo`aja dvaju objekata, npr.
brodova. 2. ra~. prikqu~ni ure|aj za {tampawe
kompjuterski ura|enih grafi~kih prikaza i
crte`a.
plotirati, plotiram, 3. l. mn. plotiraju
svr{. i nesvr{. ‰engl. plotŠ 1. (u)crtati, (za)bele-
`iti na grafi~kom prikazu ili karti. 2. gra-
fi~ki re{avati polo`aj dvaju objekata u kre-
tawu, neposredno na radarskom ekranu ili ra-
darskom (manevarskom) dijagramu.
plotski, -a, -o ‰v. plotŠ puten, telesan, na-
suprot duhovnom.
plotun, -una m, mn. plotuni, gen. mn. plotuna
‰ital. plotoneŠ istovremeni pucaw iz vi{e pu-
{aka ili topova. y po~asni plotun ispaqi-
vawe projektila u sve~anim prilikama (povo-
dom praznika, u ~ast pokojnika i sl.).
pluvijal, -ala m, mn. -i ‰lat. pluvialis ki{niŠ
1. kabanica za za{titu od ki{e. 2. ogrta~u
sli~na ode`da katoli~kih sve{tenika.
pluviograf, -a m, mn. -i ‰lat. pluvia ki{a, v.
-grafŠ v. pluviometar.
pluviometar, -tra m, mn. pluviometri, gen.
mn. pluviometara ‰lat. pluvia ki{a, v. metarŠ
plumbizam
meteor. sprava za merewe padavina, vodenog ta-
loga.
plumbizam, -a m ‰lat. plumbum olovo, v.
-izamŠ med. trovawe olovom, profesionalna bo-
lest u rudarstvu, hemijskoj industriji, tipo-
grafiji i sl.
plural, -a m ‰lat. pluralis, prema plus vi{eŠ
gram. gramati~ka kategorija koja ozna~ava mno-
{tvo, mno`ina; up. singular.
pluralizam, zma m ‰v. plural, -izamŠ 1.
filoz. idealisti~ko u~ewe po kojem je stvar-
nost sastavqena od mno{tva samostalnih sup-
stancija; up. dualizam, monizam. 2. pol. dok-
trina i praksa koja vodi ra~una o postojawu
razli~itih dru{tvenih, kulturnih, poli-
ti~kih, verskih i drugih interesa i ideja,
priznaju}i im pravo da se slobodno organizu-
ju. y pluralizam interesa sistem liberal-
no-demokratskih odnosa koji priznaje i uva-
`ava postojawe razli~itih interesa stranaka,
dru{tvenih grupa, pojedinaca i poli-
ti~ko-teritorijalnih zajednica.
pluralizacija, -e ` ‰v. pluralŠ 1. ~in plu-
ralizovawa. 2. stawe onoga {to je pluralizo-
vano.
pluralizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. plu-
ralizamŠ uvesti, uvoditi v. pluralizam (2),
omogu}iti, omogu}avati razvoj razli~itih te-
`wi, ideologija i interesa u dru{tvu.
pluralija tantum ‰lat. pluralia tantumŠ, u
jednini plurale tantum, gram. naziv za imeni-
ce koje imaju samo oblik mno`ine (usta, kle-
{ta, makaze, jasle, Mr~ajevci i sl.); up. singu-
lare tantum.
pluralist(a), -e m, mn. pluralisti ‰v. plu-
ralŠ pristalica pluralizma (v.).
pluralisti~ki, -a, -o ‰v. pluralizamŠ koji
se odnosi na pluralizam i pluraliste.
pluralitet, -eta m ‰lat. pluralitasŠ mno`ina,
mnogostrukost.
pluralni, -a, -o ‰v. pluralŠ 1. mnogostruk,
vi{estruk. 2. gram. koji je u pluralu, mno`in-
ski. y pluralni izborni sistem u zakonodav-
stvu nekih dr`ava pravo pojedinog bira~a da u
zavisnosti od imovine, obrazovawa i sl. mo`e
koristiti vi{e glasova pri izboru predstav-
ni~kog tela.
Pluton
plurilingvalan, -lna, -lno ‰lat. plus vi{e,
lingua jezikŠ 1. napisan na nekoliko jezika, vi-
{ejezi~an. 2. koji govori nekoliko jezika.
pluripara, -e ` ‰lat. plus vi{e, parere ra|a-
tiŠ med. `ena koja je rodila vi{e od dva puta;
up. primipara.
pluripotentan, -tna, -tno i pluripoten-
tan, -tna, -tno ‰lat. plus vi{e, v. potentanŠ spo-
soban da deluje ili da se razvija na vi{e na~i-
na, u vi{e smerova (naro~ito o embrionalnim
}elijama).
plus, -a m, lok. (u) plusu, mn. plusevi, gen. mn.
pluseva ‰lat. plus vi{eŠ 1. mat. znak sabirawa,
pokazuje da se drugi broj dodaje prvome. 2. znak
kojim se ozna~ava pozitivan broj; znak za tem-
peraturu iznad nule. 3. prednost, prei-
mu}stvo, nadmo}; supr. minus. y plus-elek-
tricitet fiz. elektricitet koji se izaziva na
staklu kad se ono tare svilom. z to mu je plus
fam. to mu je prednost; to ti ide u plus fam. to
ti se uzima kao dobro delo, to ti ide u korist.
pluskvamperfek(a)t, -kta m ‰lat. plus vi{e,
quam nego, v. perfek(a)tŠ gram. glagolski oblik
kojim se iskazuje radwa koja se dogodila pre
neke druge pro{le radwe, davnopro{lo vreme.
plus-minus pril. ‰v. plus, minusŠ vi{e-ma-
we; tu negde, oko, otprilike.
plutej, -a m ‰lat. pluteusŠ u starohri{}an-
skim i sredwovekovnim crkvama pregrada koja
deli prostor oltara od prostora za vernike.
pluteus, -a m ‰lat. pluteusŠ zool. larva kao
razvojni stadijum morskih je`eva i zmijoli-
kih morskih zvezda.
plutokrat(a), -e m, mn. plutokrati ‰v. pluto-
kratijaŠ onaj koji ima uticaj i politi~ku
vlast zahvaquju}i svom bogatstvu.
plutokratija, -e ` ‰gr~. ploutokratia, prema
ploutos bogatstvo, v. -kratijaŠ sistem dru{tve-
nih odnosa u kojem vlast imaju bogati, vlada-
vina bogatih, vladavina nov~anog kapitala.
plutokratski, -a, -o ‰v. plutokratijaŠ koji
se odnosi na plutokrate (v.) i plutokratiju.
Pluton, -ona m ‰lat. Pluto od gr~. PloutonŠ 1.
mitol. bog podzemnog sveta kod starih Grka i
Rimqana. 2. astron. udaqeni planetoid Sun~e-
vog sistema, otkriven 1930. godine, do 2006.
godine smatran za devetu planetu.
961
plutonizam
plutonizam, -zma m ‰v. PlutonŠ geol. 1. staro
u~ewe po kome su sve stene nastale delovawem
u`arenih masa u unutra{wosti Zemqe. 2. ak-
tivnost rastopqene magme u unutra{wosti
Zemqe.
plutonijum, -a i plutonij, -a m ‰nlat. pluto-
nium, v. PlutonŠ hem. radioaktivni elemenat,
dobijen ve{ta~kim putem, slu`i kao nuklear-
no gorivo i eksploziv u atomskim bombama:
simbol Pu, atomski broj 94, slu`i kao nukle-
arno gorivo i eksploziv u atomskim bombama.
plutonisti~ki, -a, -o = plutonski, -a, -o
‰v. PlutonŠ koji je postao delovawem usijane
Zemqine unutra{wosti.
plutoniti, plutonita m mn. ‰v. pluto-
nij(um), -it(i)Š geol. dubinske eruptivne stene
nastale kristalizacijom magme u dubqim de-
lovima litosfere.
pneuma, -e ` ‰gr~. pneuma dahŠ 1. filoz. u sto-
i~koj filozofiji, bo`anski duh koji pokre}e
~itav svet. 2. muz. u gregorijanskom pevawu, mo-
tiv sa mnogo ukrasa, izveden na jednom slogu.
pneumatik, -a m, mn. pneumatici, gen. mn.
pneumatika ‰fr. pneumatique, v. pneumati~anŠ
1. tehn. gumeni obru~ napuwen vazduhom na mo-
tornim vozilima. 2. v. pneumati~ar.
pneumatika, -e `, dat. i lok. pneumatici ‰v.
pneuma, pneumati~anŠ deo mehanike koji prou-
~ava te`inu, pritisak i kretawe vazduha i ga-
sova.
pneumati~an, -~na, -~no i pneumati~ki,
-a, -o, pneumatski, -a, -o ‰lat. pneumaticus od
gr~. pneumatikos, v. pneumaŠ 1. koji se sastoji od
vazduha ili nekog drugog gasa. 2. koji je ispu-
wen komprimiranim vazduhom ili deluje po-
mo}u wega. y pneumati~na `eleznica `ele-
znica (ob. podzemna) koja se kre}e pomo}u va-
zdu{nog pritiska i slu`i uglavnom za preno-
{ewe paketa; pneumati~na ko~nica tehn.
ko~nica u kojoj se sila potrebna za izazivawe
trewa prenosi pomo}u vazdu{nog pritiska;
pneumati~na po{ta sistem cevi u zgradi
kroz koje se vazdu{nim pritiskom prenose pi-
sane poruke; pneumati~no le~ewe le~ewe
planinskim vazduhom ili udisawem kompri-
miranog vazduha.
962
pneumotoraks
pneumati~ar, -a m filoz. a. ime koje su gno-
stici davali duhovnim qudima. b. pripadnik
jednog od anabaptisti~kih u~ewa.
pneumato- ‰gr~. pneuma, gen. pneumatos dah,
duh, prema pnein duvati, disatiŠ kao prvi deo
slo`enice zna~i duh; dah, disawe; gas, pritisak.
pneumatoza, -e ` ‰v. pneumato-, -ozaŠ med. na-
kupqawe vazduha i drugih gasova u qudskim i
`ivotiwskim organima.
pneumatologija, -e ` ‰v. pneumato-, -logijaŠ
1. teol. u~ewe o duhovnim bi}ima, an|elima,
naro~ito o Svetom Duhu. 2. filoz. prou~avawe
du{e i duhovnosti.
pneumatocela, -e ` ‰v. pneumato-, gr~. kele
prodor, prosutostŠ med. otok nastao usled pro-
dirawa vazduha; vazdu{ni prodor u plu}ima.
pneumatocefalija, -e ` ‰v. pneumato-, -ce-
falijaŠ med. emfizem mekih tkiva glave.
pneumatski v. pneumati~an.
pneumo- v. pneumato-.
pneumograf, -a i pneumograf, -a m, mn. -i
‰v. pneumo-, -grafŠ med. sprava koja grafi~ki
bele`i {irewe grudnog ko{a pri disawu.
pneumoencefalografija, -e ` ‰v. pneumo-,
encefalografijaŠ med. rendgensko snimawe de-
lova mozga iz kojih je istisnuti likvor zame-
wen vazduhom.
pneumokoka, -e ` i pneumokok, -a m, mn.
pneumokoki, gen. mn. pneumokoka ‰v. pneumo-,
kokŠ med. bakterija koja izaziva upalu plu}a.
pneumokonioza, -e ` ‰v. pneumo-, gr~. konis
pra{inaŠ med. bolest koja nastaje udisawem
pra{ine od kamena ili metala i wenim talo-
`ewem u plu}ima.
pneumonija, -e ` ‰gr~. pneumoniaŠ med. zapa-
qewe plu}a.
pneumoragija, -e ` ‰v. pneumo-, (hemo)ragi-
jaŠ med. krvavqewe u plu}ima.
pneumotomija, -e ` ‰v. pneumo-, -tomijaŠ
med. zasecawe plu}nog tkiva u ciqu uklawawa
nakupqenog gnoja, stranih tela, parazita i dr.
pneumotoraks, -a m ‰v. pneumo-, toraksŠ med.
1. ulazak vazduha ispod plu}ne maramice,
usled wenog kidawa ili povrede. 2. (ve{ta~ki
‹) imobilizacija plu}nog krila ubacivawem
azota ili filtriranog vazduha, u ciqu le~ewa
od tuberkuloze.
poanta
poanta nepr. v. poenta.
poganin v. pagan(in).
pogrom, -a m, mn. pogromi, gen. mn. pogroma
‰rus. pogrom uni{tewe, pokoqŠ 1. napad nahu-
{kane mase ili pripadnika vlasti na pripad-
nike etni~ke ili verske mawine (posebno Je-
vreje u carskoj Rusiji), pra}en ubijawem i
pqa~kawem wihove imovine. 2. fig. grubo na-
siqe nad onima koji misle druk~ije.
pogroma{, -a{a m, mn. pogroma{i, gen. mn.
pogroma{a ‰v. pogromŠ onaj koji organizuje po-
grom ili u~estvuje u wemu.
-pod, -podij, -podija ‰gr~. pous, gen. podos
nogaŠ kao drugi deo slo`enice pokazuje da se
re~ odnosi na nogu.
podagra, -e ` ‰gr~. podagra dosl. zamka za no-
gu, prema gr~. pous noga, agra plenŠ med. hemij-
sko-toksi~na upala zgloba s nakupqawem mo-
kra}ne kiseline u organizmu; ulozi, kostobo-
qa, giht.
podvi`nik, -a m, mn. podvi`nici, gen. mn.
podvi`nika ‰rus. podvi`nik isposnikŠ onaj
koji se duhovno uzdi`e postom, molitvom,
o~i}{ewem i kajawem, odri~u}i se u`ivawa.
podest, -a m, mn. podesti, gen. mn. podesta
‰nem. PodestŠ 1. prostor na stepenicama name-
wen odmoru i okretawu, odmori{te. 2. podi-
jum. 3. postoqe, pijedestal.
podesta, -e m, gen. mn. podesta ‰ital. podesta
od lat. potestas mo}, vlastŠ ist. 1. poglavar grad-
ske komune u sredwem veku. 2. gradona~elnik u
Italiji u doba fa{izma.
podestat (pode{tat) v. podesta.
podzol, -a m ‰rus. podzol, prema zola pepeoŠ
neplodno zemqi{te sivkaste boje, siroma{no
hranqivim materijama.
podijatar, -tra m, mn. podijatri, gen. mn. po-
dijatara ‰gr~. pous, gen. podos noga, v. -ijatarŠ
med. lekar specijalista za podijatriju.
podijatrija, -e ` ‰gr~. pous, gen. podos noga,
v. -ijatrijaŠ med. grana medicine koja se bavi
dijagnostikom i le~ewem poreme}aja stopala.
podijum, -a i podij, -a m ‰lat. podium od gr~.
podion no`icaŠ 1. uzdignuto mesto za govorni-
ka, glumca i sl. 2. ravna povr{ina predvi|ena
za ples, modne revije i sl. 3. ist. povi{eno me-
poentilizam
sto u starorimskom cirkusu sa sedi{tima za
cara, senatore i ostale velikodostojnike.
podobije, -a s ‰csl.Š 1. obli~je, lik, podoba.
2. teol. nastojawe ~oveka da u `ivotu postane
podoban, sli~an Bogu.
podometar, -tra m, mn. podometri, gen. mn.
podometara ‰gr~. pous, gen. podos noga, v. -metarŠ
sprava koja broji korake pe{aka ili kowa, bro-
ja~ koraka, pedometar (v.).
podtekst, -a m, mn. podteksti, gen. mn. podtek-
sta ‰v. tekstŠ kwi`. unutra{wi smisao nekog
teksta, poruka koja nije neposredno izre~ena,
ve} se naslu}uje iz napisanog.
podumenta, -e `, gen. mn. podumenti ‰lat. fun-
damenta, mn. od fundamentumŠ pokr. temeq,
osnova.
po|oniti, po|onim svr{. ‰v. |onŠ {ivewem,
lepqewem i sl. staviti |onove na obu}u.
poezija, -e ` ‰nem. Poesie, fr. poesie, lat. poe-
sis, od gr~. poiesis stvaraweŠ 1. kwi`evno stva-
rala{tvo u stihu, pesni{tvo; supr. proza. 2.
fig. ne{to izuzetno lepo, {to sna`no uti~e na
ose}awa i ma{tu (to je prava ‹).
poema, -e ` ‰lat. poema od gr~. poiema pesma,
deloŠ 1. kwi`. du`e pesni~ko delo u stihovima,
katkad i u prozi, epsko-lirskog karaktera. 2.
muz. naziv nekih kompozicija, ob. za orkestar.
3. fig. ne{to lepo, neobi~no, veli~anstveno.
poen, -ena m, mn. poeni, gen. mn. poena ‰fr. po-
int od lat. punctum ubodŠ sp. jedinica kojom se
iskazuje ocena uspeha u takmi~ewu, bod.
poenta, -e `, gen. mn. poenti (nepr. poanta)
‰fr. pointe od lat. puncta o{tricaŠ glavna misao
istaknuta na zavr{etku izlagawa, smisao i
svrha izlagawa.
poenter, -era m, mn. poenteri, gen. mn. poen-
tera ‰fr. pointeur prema pointer bodovati; engl.
pointer izgovoreno prema fr.Š 1. onaj koji bele-
`i poene. 2. onaj koji u radionici upisuje po-
datke o izvr{enom radu radi obra~una, normi-
rac. 3. kratkodlaki lova~ki pas, pti~ar, pre-
peli~ar.
poentilizam, -zma m ‰fr. pointillisme prema
pointiller ista~katiŠ um. slikarski postupak
pri kojem se boje nanose u obliku ta~kica, da
bi se u oku posmatra~a slile u prepoznatqive
963
poentilist(a)
oblike i tonove; jedan od pravaca u impresio-
nizmu kasnog XIX veka; up. divizionizam.
poentilist(a), -e m, mn. poentilisti ‰v. po-
entilizamŠ um. sledbenik poentilizma.
poentilisti~ki, -a, -o ‰v. poentilist(a)Š
koji se odnosi na poentilizam (v.) ili poenti-
liste.
poentirati, poentiram, 3. l. mn. poentiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. pointerŠ 1. sp. dobiti poene,
bodove u nekom sportskom takmi~ewu. 2. na-
glasiti, nagla{avati, ista}i, isticati glavnu
misao ne~ega. 3. kona~no izboriti pobedu, iz-
vu}i korist iz nekog dugo pripremanog posla,
rasprave i sl.
poet, -eta m, mn. poeti, gen. mn. poeta = poeta,
-e m, mn. poete, gen. mn. poeta ‰lat. poeta od gr~. po-
ietes stvaralacŠ pisac koji stvara pesni~ka de-
la, pesnik.
poeta = poet (v.).
poetaster, -a m, mn. -i ‰srlat. poetaster, pej. od
poeta, v. poetŠ lo{ pesnik, nadripesnik, stiho-
klepac.
poetesa, -e `, gen. mn. poetesa ‰fr. poetesseŠ
pesnikiwa.
poetizacija, -e ` ‰v. poeti~anŠ davawe pe-
sni~kog oblika ne~emu, predstavqawe u poet-
skom obliku; idealizacija ne~ega.
poetizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. poezi-
ja, poetizacijaŠ 1. predstaviti, predstavqati
ne{to u poetskom obliku; opis(iv)ati ne{to
kao uzvi{eno i lepo, idealizovati ne{to. 2.
pisati poeziju.
poetika, -e `, dat. i lok. poetici ‰gr~. poieti-
ke (techne) (ve{tina) pesni{tva, v. poeti~anŠ
1. deo nauke o kwi`evnosti, teorija pesni~kog
stvarawa. 2. skup umetni~kih koncepcija svoj-
stvenih nekom kwi`evniku, pokretu ili raz-
dobqu.
poeti~an, -~na, -~no ‰lat. poeticus od gr~. poi-
etikosŠ 1. koji u sebi sadr`i poeziju. 2. sklon
poeziji, koji ima pesni~ku ose}ajnost, zanosan.
poetski, -a, -o i poetski, -a, -o ‰v. poezija,
poeti~anŠ koji se odnosi na poeziju i poete,
pesni~ki.
poza, -e `, gen. mn. poza ‰fr. poseŠ 1. stav, po-
lo`aj tela. 2. fig. izve{ta~eno, prora~unato,
usiqeno dr`awe. z zauzeti pozu udesiti svoje
964
pozitivan
dr`awe s ciqem da se izazove odre|eni utisak
na druge.
pozamanter, -era m, mn. pozamanteri, gen. mn.
pozamantera ‰fr. passementierŠ onaj koji proiz-
vodi ili prodaje sitnu galanterijsku robu
(dugmad, gajtane, rese, kop~e, konce itd.).
pozamanterija, -e ` ‰fr. passementerieŠ 1.
ve{tina izra|ivawa sitne galanterijske robe.
2. galanterijska roba. 3. prodavnica s takvom
robom.
pozauna, -e ` ‰nem. PosauneŠ muz. vrsta lime-
nog duva~kog instrumenta, trombon.
pozaunist(a), -e m, mn. pozaunisti ‰v. pozau-
naŠ svira~ na pozauni, trombonista.
pozer, -era m, mn. pozeri, gen. mn. pozera ‰fr.
poseurŠ onaj koji rado zauzima pozu, koji se dr-
`i neprirodno, koji govori izve{ta~eno.
pozerstvo, -stva s ‰v. pozerŠ vladawe, pona-
{awe pozera, usiqenost, afektiranost.
pozirati, poziram, 3. l. mn. poziraju nesvr{.
‰nem. posieren prema fr. poserŠ 1. slu`iti u od-
re|enom polo`aju kao objekat za slikawe ili
fotografisawe. 2. pona{ati se kao pozer (v.);
praviti se va`an.
pozitiv, -a m, mn, -i ‰v. pozitivanŠ 1. foto-
grafska slika kopirana s negativa. 2. gram. pr-
vi stepen pore|ewa prideva (osnovni oblik
prideva). 3. muz. vrsta mawih sobnih orguqa, s
pedalama ili bez wih.
pozitivan, -vna, -vno ‰lat. positivusŠ 1. po-
tvrdan, afirmativan. 2. a. koji se zasniva na
iskustvu, istinit, pouzdan, stvaran. b. koji se
slu`i nau~nim, objektivnim metodama (mere-
wem, proveravawem i sl.). 3. koji potpoma`e
napredak, koji je sklon napretku; po`eqan, do-
bar. 4. povoqan; prijatan. 5. finans. koji iska-
zuje dobitak ili koji nema gubitaka. 6. prav. ko-
ji je na snazi. 7. elektr. koji pripada jednom od
dva konvencionalno odre|ena pola u strujnom
kolu, suprotan negativnom. 8. fiz. koji ima ma-
wak elektrona. y pozitivan broj mat. broj koji
je ve}i od nule, bele`i se znakom + ; pozitiv-
na nula poslovawe bez dobitaka i bez gubita-
ka, da se namire svi tro{kovi; pozitivne nau-
ke stariji naziv za matematiku, fiziku i pri-
rodne nauke; pozitivno pravo, pozitivni
pozitivac
propisi skup pravnih propisa koji su na sna-
zi u vreme kada se citiraju.
pozitivac, -vca m, mn. pozitivci, gen. mn.
pozitivaca ‰v. pozitivanŠ fam. pozitivan junak
u kwi`evnom, scenskom ili filmskom delu;
supr. negativac.
pozitivizam, -zma m ‰v. pozitivanŠ filoz.
pravac u filozofiji druge polovine XIX veka
koji ograni~ava spoznaju samo na ono {to se
mo`e pozitivno, iskustvom znati, odbacuju}i
svaki oblik metafizike.
pozitivist(a), -e m, mn. pozitivisti ‰v. po-
zitivanŠ 1. pristalica pozitivizma. 2. onaj
koji je sklon da ra~una samo s pozitivnim ~i-
wenicama.
pozitivnost, -i ` ‰nlat. positivitas, v. pozi-
tivanŠ osobina onoga {to je pozitivno.
pozitron, -a m, mn. -i ‰v. pozi(tivan), (elek)-
tronŠ fiz. elementarna ~estica pozitivnog
elektriciteta, po masi jednaka elektronu; up.
negatron.
pozitura, -e ` ‰lat. positura prema positus
postavqenŠ 1. polo`aj, dr`awe tela, stav, po-
za. 2. fig. odnos prema nekome ili ne~emu.
pozicija, -e i pozicija, -e ` ‰lat. positioŠ 1.
mesto na kojem se ne{to nalazi, polo`aj u pro-
storu. 2. polo`aj u dru{tvu, slu`bi ili zva-
wu, rang. 3. voj. utvr|eni polo`aj vojnih snaga,
polo`aj u bojnoj liniji. 4. gledi{te, stajali-
{te, polazna ta~ka (u raspravi, razmi{qawu).
5. sp. a. raspored igra~a u timu tokom igre. b.
raspored figura na {ahovskoj tabli. v. polo-
`aj ruke i oru`ja u ma~evawu. g. me|usobni po-
lo`aj boraca u borila~kim sportovima. 6. muz.
raspored prstiju na `icama kod guda~kih in-
strumenata. 7. kwigov. najni`a podela u prora-
~unu ili buxetu, stavka, bele{ka o jednom po-
slovnom doga|aju u trgova~kim kwigama.
pozicioni, -a, -o ‰v. pozicijaŠ koji se odno-
si na poziciju, koji je u vezi s pozicijom. y po-
zicioni rat voj. rat koji se vodi sa ranije
utvr|enih polo`aja, rovovski rat. poziciona
svetla autom. mala svetla, koja slu`e samo da
poka`u polo`aj vozila u no}noj vo`wi; pozi-
ciona igra u {ahu, na~in igre koji te`i da
ovlada odre|enim linijama, dijagonalama i
poko
sredi{wim poqima, za razliku od kombina-
torne igre.
pozicionirati, pozicioniram, 3. l. mn. po-
zicioniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. positionieren, v.
pozicijaŠ postaviti, postavqati u odre|eni
polo`aj, u prostoru ili u dru{tvenoj hijerar-
hiji.
pozicionist(a), -e m, mn. pozicionisti ‰v.
pozicijaŠ u {ahu onaj koji igra poziciono, ko-
ji pretpostavqa pozicionu igru akciji i kom-
binaciji.
poikiloterman, -mna, -mno ‰gr~. poikilos ra-
znovrstan, v. -termanŠ zool. koji je promenqive
telesne temperature, prilagodqiv temperatu-
ri okoline. y poikilotermne `ivotiwe zool.
`ivotiwe koje nemaju termoregulacionog meha-
nizma, pa mewaju telesnu temperaturu prema
okolini; supr. homeotermi.
pojagmiti (se), pojagmim se svr{. ‰v. jagmaŠ
po~eti se jagmiti, otimati oko ~ega, nasko~iti
na ne{to.
poker, pokera m ‰amer. engl. pokerŠ vrsta ha-
zardne karta{ke igre, poreklom iz SAD, u ko-
joj svaki igra~ dobija po pet karata, a pobe|uje
onaj koji ima najpovoqniju kombinaciju. x po-
kerski.
pokera{, -a{a m, mn. pokera{i, gen. mn. po-
kera{a ‰v. pokerŠ 1. igra~ pokera. 2. fig. onaj
koji rado i ~esto rizikuje, koji voli da oku{a-
va sre}u.
pokisimo pril. ‰ital. pochissimo, v. pokoŠ
muz. vrlo malo.
poklisar, -ara m, mn. poklisari, gen. mn. po-
klisara ‰gr~. apokrisiariosŠ ist. 1. diplomatski
predstavnik, ambasador, poslanik. 2. opuno-
mo}eni predstavnik s posebnim zadatkom.
poklisarstvo, -stva s ‰v. poklisarŠ zast. di-
plomatsko predstavni{tvo u stranoj dr`avi,
ambasada, poslanstvo.
poko pril. ‰ital. pocoŠ muz. malo, ne{to. y
poko alegro malo br`e, malo `ivqe, poko a
poko malo-pomalo, postepeno; poko largo, po-
ko lento malo sporije, ne odvi{e sporo; poko
meno malo mawe, ne{to mawe; poko pjano ne-
{to ti{e; poko pju malo vi{e, ne{to vi{e,
poko forte malo ja~e.
965
pol
pol, -a m, mn. polovi, gen. mn. polova ‰gr~. po-
los osa, osovinaŠ 1. geogr. krajwa ta~ka zami-
{qene rotacione ose nebeskih tela. 2. fiz. po-
zitivno ili negativno nabijen izvor elektri-
citeta. 3. suprotan kraj ne~ega. y geografski
pol geogr. zami{qena ta~ka u kojoj rotaciona
osa probada Zemqinu povr{inu (Severni ‹, v.
Arktik, Ju`ni ‹, v. Antarktik); nebeski
pol astron. zami{qena ta~ka u kojoj Zemqina
osa probada nebesku sferu; magnetski pol
fiz. ta~ka ili vi{e ta~aka na magnetu u kojima
je koncentrisan najve}i deo magnetskog pola.
-pol, -polan, -polaran ‰lat. polus, gr~. po-
losŠ kao drugi deo re~i ozna~ava kraj ose, pol
(bipol, bipolaran).
polaki(s)urija, -e ` ‰gr~. pollakis ~esto, v.
-urijaŠ med. ~esto mokrewe, simptom koji prati
upalu be{ike, prostate i sli~ne bolesti.
polarizator, -a m, mn. -i ‰nlat. polarisatorŠ
fiz.deo polarizacionog aparata koji daje po-
larizovanu svetlost.
polarizacija, -e ` ‰v. polarizovatiŠ 1. fiz.
okupqawe ~estica oko suprotnih polova; poja-
~ano delovawe oko suprotnih polova. 2. fig.
okupqawe pojedinaca ili grupa oko dve su-
protne ideje ili ideologije. y elektri~na po-
larizacija fiz. izazivawe elektri~nog naboja
u izolatoru pomo}u spoqa{weg elektri~nog
poqa; polarizacija svetlosti fiz. usposta-
vqawe neke pravilnosti u pravcu oscilacija
svetlosnog talasa (za razliku od prirodne sve-
tlosti, koja oscilira u svim pravcima).
polarizacioni, -a, -o ‰v. polarizacijaŠ ko-
ji se odnosi na polarizaciju. y polarizacio-
ni aparat fiz. aparat koji slu`i za posmatra-
we providnih tela u polarizovanoj svetlosti,
Nikolova prizma.
polarizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. po-
lariserŠ 1. dovesti, dovoditi do polarizacije.
2. upraviti ka jednom od dva suprotna pola;
fig. podeliti, razdvojiti, uzajamno suprotsta-
viti (dru{tvo, javno mwewe i sl.).
polarimetar, -tra m, mn. polarimetri, gen.
mn.polarimetara ‰v. polarni, -metarŠ fiz. in-
strument za merewe ravni polarizacije sve-
tlosti.
966
polemika
polarimetrija, -e ` ‰v. polarni, -metrijaŠ
hem. merewe ugla pod kojim se zakre}e ravan po-
larizacije svetlosti, primewuje se u hemij-
skoj analizi opti~ki aktivnih jediwewa.
polaritet, -eta m, mn. polariteti, gen. mn.
polariteta ‰srlat. polaritas, v. polarniŠ 1. fiz.
osobina nekih tela da na suprotnim krajevima
(polovima) pokazuju ja~e delovawe. 2. fig. po-
vezivawe razli~itog i suprotnog.
polarni, -a, -o ‰srlat. polarisŠ 1. koji se odno-
si na pol ili na podru~je oko pola; koji je pove-
zan sa `ivotom i radom na polu i u polarnom
krugu. 2. fig. potpuno suprotan, opre~an. y po-
larna distancija astron. odstojawe neke zvezde
od severnog nebeskog pola; Polarna zvezda
astron. posledwa zvezda u repu Malog medveda, u
~ijoj se blizini nalazi severni nebeski pol,
Severwa~a; polarna lisica zool. lisica u ze-
mqama oko Severnog pola, veoma cewena zbog
belog krzna, koje leti postaje sivo; polarna
svetlost treperava svetlost koja se vidi no}u u
krajevima oko Zemqinih polova, aurora borea-
lis, aurora australis (v.); polarne struje
hidr. morske struje koje idu od polarnih obla-
sti ka umerenim pojasevima, nose}i ledene bre-
gove i ugro`avaju}i moreplovstvo; polarni
krugovi geogr. polarnici, uporednici na 661/2 ¿
severne i ju`ne {irine koji odvajaju polarne
pojaseve od umerenih; polarne temperature
veoma niske temperature, velika hladno}a.
polarnost = polaritet (v.).
polarografija, -e ` ‰v. polarni, -grafijaŠ
hem. elektrohemijska analiza pogodna za odre-
|ivawe malih koli~ina jona ili organskih
supstanci.
polaroid, -ida m, mn. polaroidi, gen. mn. po-
laroida ‰fabri~ko imeŠ fotografski aparat
koji nakon snimawa za nekoliko sekundi izba-
cuje gotovu fotografiju.
polder, -a m, mn. polderi, gen. mn. poldera
‰hol. polderŠ u Holandiji, plodno isu{eno ze-
mqi{te koje se nalazi ispod nivoa mora, za-
{ti}eno nasipom.
polezan, -zna, -zno i polezan, -zna, -zno
‰csl., v. polzaŠ zast. koristan.
polemika, -e `, dat. i lok. polemici ‰nem. Po-
lemik, v. polemi~anŠ javni spor, borba mi{qe-
polemisati
wa o temama od op{teg ili li~nog interesa,
rasprava, debata.
polemisati, -i{em nesvr{. ‰fr. polemiserŠ
voditi polemiku.
polemi~an, -~na, -~no ‰gr~. polemikos rat-
ni, prema polemos ratŠ 1. koji se odnosi na po-
lemiku; koji sadr`i polemiku. 2. koji je o{tar
u javnoj raspravi; koji dovodi u pitawe tu|e
mi{qewe.
polemi~ar, -a m, mn. -i ‰v. polemi~anŠ onaj
koji voli da polemi{e, u~esnik u polemici.
polemologija, -e ` ‰gr~. polemos rat, v. -lo-
gijaŠ nauka o ratu, o wegovim uzrocima i po-
sledicama na dru{tvenom i psiholo{kom
planu.
polen, -a i polen, -a m ‰lat. pollen prah od
bra{na, paspaqŠ cvetni prah kojim se vr{i
oplodwa biqaka, pelud. x polenov i polenov.
polenta v. palenta.
poleografija, -e ` ‰gr~. polis, gen. poleos
grad, v. -grafijaŠ geogr. nauka o gradovima.
polza, -e ` ‰csl.Š zast. korist, hasna, dobitak.
polzovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. polzaŠ
koristiti, biti od koristi; izvu}i korist.
poli- ‰gr~. polys mnogoŠ kao prvi deo slo`e-
nica ozna~ava mno{tvo, vi{estrukost onoga
{to je iskazano drugim delom.
poliandrija, -e ` ‰v. poli-, -andrijaŠ brak
jedne `ene sa vi{e mu`eva; up. diandrija, mo-
noandrija, poligamija.
poliant, -a m, mn. polianti, gen. mn. polia-
nata ‰nlat. polyanthus od gr~. polyanthos mnogo-
cvetanŠ bot. cvetna biqka intenzivnog mirisa,
tuberoza, Polyanthes tuberosa.
poliartritis, -a m ‰v. poli-, artritisŠ med.
hroni~no ili akutno zapaqewe vi{e zglobova.
poliarhija, -e ` ‰v. poli-, -arhijaŠ vladavi-
na velikog broja qudi.
poliarhijski, -a, -o ‰v. poliarhijaŠ (o dr-
`avi, ure|ewu) u kojem vlada vi{e ~lanova.
polivalentan, -tna, -tno ‰v. poli-, valen-
cijaŠ 1. koji ima vi{e razli~itih vrednosti
ili primena. 2. hem. koji mo`e imati vi{e raz-
li~itih valencija, stupaju}i u razne vrste je-
diwewa.
poligonometrija
polivalentnost, -osti ` ‰v. polivalentan,
valencijaŠ = polivalencija, -e ` svojstvo ono-
ga {to je polivalentno.
polivinil, -a i polivinil, -ila m ‰fa-
bri~ko ime za polivinil hlorid (PVC), v. po-
li-, vinilŠ hem. sinteti~ka plasti~na masa
proizvedena polimerizacijom vinila, slu`i
za izradu plasti~nih cevi, ki{nih ogrta~a,
za{titnih navlaka, ribarskih mre`a i drugih
predmeta.
polivinil hlorid v. polivinil.
poligamija, -e ` ‰v. poli-, -gamijaŠ brak jed-
nog mu{karca s vi{e `ena; up. poliandrija,
monogamija.
poligamist(a), -e m, mn. poligamisti ‰v. po-
ligamijaŠ pristalica poligamije; mu{karac
koji `ivi sa vi{e `ena.
poligeneza i poligeneza, -e ` ‰v. poli-, ge-
nezaŠ 1. vi{estruko poreklo, nastanak iz raz-
li~itih izvora. 2. lingv. teorija po kojoj su
razne jezi~ke porodice nastale svaka za sebe,
od razli~itih prajezika; supr. monogeneza. x
poligenetski.
poligenizam, -zma m ‰v. poli-, -gen, -izamŠ
antrop. teorija po kojoj qudske rase vode pore-
klo od razli~itih predaka u raznim geograf-
skim ta~kama.
poliginija v. poligamija.
poliglot(a), -e m, mn. poligloti ‰v. poli-,
gr~. glotta jezikŠ onaj koji zna mnogo jezika.
poliglotski, -a, -o ‰v. poliglot(a)Š 1. koji
se odnosi na poliglote. 2. koji zna vi{e jezika
ili komunicira na vi{e jezika; napisan na vi-
{e jezika, vi{ejezi~an.
poligon, -ona m, mn. poligoni, gen. mn. poli-
gona ‰lat. polygonum od gr~. polygonon, v. poli-,
-gonŠ 1. geometrijska slika ili figura ograni-
~ena sa vi{e du`i, mnogougaonik. 2. vojni~ko
ve`bali{te, prostor za izvo|ewe borbene i
takti~ke obuke, za ispitivawe razli~itih ti-
pova oru`ja. 3. sp. ve`bali{te s preprekama
koje ve`ba~ mora da savlada odre|enim redo-
sledom u {to kra}em vremenu.
poligonalan, -lna, -lno ‰v. poligonŠ geom.
mnogougaoni; koji se ti~e mnogougaonika.
poligonometrija, -e ` ‰v. poligon, -metri-
jaŠ 1. geom. merewe mnogougaonika, nauka o pre-
967
poligraf
meravawu pravolinijskih figura s vi{e od
tri strane. 2. geodetska metoda za odre|ivawe
osnovnih mernih ta~aka na zemqi podelom na
mnogougaonike. x poligonometrijski.
poligraf, -a m, mn. -i ‰gr~. polygraphos, v. po-
li-, -grafŠ 1. pisac koji pi{e dela iz razli~i-
tih disciplina. 2. aparat koji istovremeno
registruje vi{e vrsta fiziolo{kih procesa,
detektor la`i (upotrebqava se u kriminali-
stici pri ispitivawu). 3. zast. aparat za umno-
`avawe tekstova.
poligrafija, -e ` ‰gr~. polygraphia, v. poli-,
-grafijaŠ 1. pisawe o svemu i sva~emu. 2. gra-
fi~ka industrija koja obuhvata sve oblike
{tamparske produkcije.
poligrafski, -a, -o ‰v. poligrafijaŠ koji se
odnosi na poligrafe (v.) ili poligrafiju.
polidaktilan, -lna, -lno ‰v. poli-, gr~.
daktylos prstŠ med. koji ima prekomeran broj
prstiju na rukama ili nogama.
polidaktilizam, -a m = polidaktilija, -e
` ‰v. poli-, gr~. daktylos prstŠ med. uro|ena ano-
malija koja podrazumeva prekomeran broj pr-
stiju na rukama ili nogama.
polidipsija, -e ` ‰v. poli-, gr~. dipsa `e|Š
med. jaka, preterana `e|, izazvana psihi~kim
uzrocima, dehidracijom ili pojedinim obo-
qewima.
poliedar, -dra m, mn. poliedri, gen. mn. po-
liedara ‰v. poli-, -edarŠ geom. geometrijsko te-
lo ome|eno mnogougaonicima (tetraedar, koc-
ka, prizma itd.).
poliedarski, -a, -o ‰v. poliedarŠ koji se od-
nosi na poliedar.
poliedri~an, -~na, -~no ‰v. poliedarŠ koji
ima oblik poliedra; vi{estran.
poliester, -a m ‰v. poli-, esterŠ hem. sinte-
ti~ka smola dobijena polimerizacijom (v.),
upotrebqava se za izradu plasti~nih vlakana,
filmova, lakova i dr.
polietilen, -ena m ‰v. poli-, etilenŠ pla-
sti~na masa dobijena polimerizacijom etile-
na, slu`i za ambala`u, folije, elektromateri-
jal i dr.
polijelej, -eja m, mn. polijeleji, gen. mn. po-
lijeleja ‰v. poli-, gr~. elaion uqeŠ crkv. veliki
968
polimetrija
sve}wak s mnogo sve}a ili sijalica, obe{en na
sredini crkve.
polikarpi~an, -~na, -~no = polikarpan,
-pna, -pno ‰gr~. polykarpos, v. poli-, karpos
plodŠ bot. a. koji ima vi{e tu~kova. 2. koji je u
stawu da cveta i da plodove neograni~eno
mnogo puta.
poliklinika, -e `, dat. i lok. poliklinici
‰v. poli-, klinikaŠ zdravstvena ustanova s ve-
}im brojem specijalisti~kih ambulanti. x po-
liklini~ki.
polikotiledone, -ona ` mn. ‰v. poli-, gr~.
kotyledon listi} na kliciŠ bot. biqke koje ima-
ju vi{e od dva klicina listi}a; up. monokoti-
ledone.
polikultura, -e ` ‰v. poli-, kulturaŠ
poqopr.uzgajawe vi{e biqnih kultura na jed-
nom podru~ju.
polimastija, -e ` ‰v. poli-, gr~. mastos doj-
kaŠ 1. fiziol. pojava ve}eg broja mle~nih `lezda
kod sisara nego {to je uobi~ajeno. 2. med. po-
stojawe prekobrojnih dojki usled uro|ene
anomalije.
polimer, -a m, mn. -i ‰gr~. polymeres mnogo-
strukŠ hem. organsko jediwewe s velikim mole-
kulima nastalim polimerizacijom malih mo-
lekula, monomera (v.).
polimerizacija, -e ` ‰v. polimerŠ hem. he-
mijska reakcija pri kojoj se od ve}eg broja jed-
nakih molekula dobija novo jediwewe istog
sastava, ali ve}e molekularne te`ine.
polimerija, -e ` ‰v. polimerŠ 1. hem. odnos
dvaju ili vi{e jediwewa koja imaju jednak he-
mijski sastav, ali razli~itu molekularnu te-
`inu. 2. biol. geneti~ka pojava pri kojoj vi{e
gena kontroli{e jedno svojstvo.
polimetar, -tra m, mn. polimetri, gen. mn.
polimetara ‰v. poli-, -metarŠ meteor. instru-
ment kojim se istovremeno meri relativna
vla`nost i temperatura vazduha.
polimetrija, -e ` = polimetrika, -e `, dat.
i lok. polimetrici ‰gr~. polymetria, v. poli-,
-metrijaŠ 1. kwi`. upotreba stihova razli~ite
du`ine u istom pesni~kom delu. 2. muz. upotre-
ba razli~itih vrsta takta u istoj kompoziciji.
x polimetrijski i polimetri~ki.
polimialgija
polimialgija, -e ` ‰v. poli-, mialgijaŠ med.
pojava jakih bolova u mi{i}ima ramenog ili
karli~nog pojasa s tendencijom {irewa, obi~no
nakon pedesete godine.
polimorfan, -fna, -fno ‰v. poli-, gr~. morp-
he oblikŠ 1. koji se javqa u vi{e razli~itih ob-
lika. 2. biol., hem. koji se odlikuje polimorfi-
zmom.
polimorfizam, -zma m ‰v. polimorfanŠ 1.
biol. pojava razli~itih oblika jedinki u okvi-
ru iste biqne ili `ivotiwske vrste. 2. hem.
osobina nekih jediwewa ili elemenata da pri
istom hemijskom sastavu kristali{u u kri-
stalnim oblicima razli~ite simetrije; up. he-
teromorfizam.
polimorfija v. polimorfizam.
polinacija, -e ` ‰nlat. pollinatio, v. polenŠ
bot. opra{ivawe.
polineuritis, -a m ‰v. poli-, neuritisŠ med.
istovremeno zapaqewe ve}eg broja `ivaca.
polineuropatija, -e ` ‰v. poli-, neuro-,
-patijaŠ med. hroni~no neupalno o{te}ewe pe-
rifernih `ivaca, posledica pojedinih bole-
sti ili alkoholizma.
polinom, -oma m, mn. polinomi, gen. mn. po-
linoma ‰fr. polynome, v. poli-, (bi)nomŠ mat.
vi{e~lan algebarski izraz u kome su ~lanovi
povezani znakom sabirawa ili oduzimawa.
polio, -ija m skr. v. poliomijelitis.
polioza, -e ` ‰gr~. poliosis, prema polios sedŠ
med. uro|eni ili ste~eni nedostatak pigmenta
vlasi na odre|enom podru~ju.
poliomijelitis, -a m ‰gr~. polios siv, v. mi-
jelitisŠ med. infektivno virusno zapaqewe
centralnog nervnog sistema, de~ja paraliza.
poliopija, -e ` ‰v. poli-, gr~. opsis vi|eweŠ
med. abnormalna pojava da se jedan predmet vi-
di vi{estruko.
poliopsija v. poliopija.
polip, -a m, mn. polipi, gen. mn. polipa ‰gr~.
polypous, v. poli-, pous, gen. podos nogaŠ 1. zool.
a. morski glavono`ac sa osam krakova kojima
hvata hranu, Octopus vulgaris, hobotnica, okto-
pod. b. mn. organizmi u moru cevastog oblika
koji su ve}inom jednim krajem prirasli za tvr-
du podlogu, a na drugom slobodnom kraju imaju
usni otvor s pipcima za hvatawe plena. 2. med.
polisa
bolesna oteklina, tumor u sluznom tkivu tela
(naj~e{}e u {upqinama nosa).
polipeptidi, polipeptida m mn. ‰v. poli-,
peptidiŠ hem. jediwewa od vi{e molekula ami-
nokiselina (v.).
polipol, -ola m ‰v. poli, (mono)polŠ ekon.
stawe nepotpune konkurencije na tr`i{tu,
gde postoji neodre|en broj prodavaca neke ro-
be ili usluge; up. monopol1, oligopol.
polipropilen, -ena m ‰v. poli-, propilenŠ
hem. lak, tvrd i te{ko topqiv polimerni mate-
rijal, slu`i za izradu ambala`e, posuda, cevi,
mre`a i sl.
polipteri, poliptera m mn. ‰v. poli-, gr~.
pteron kriloŠ zool. 1. mnogokrilci (zglavkari
sa vi{e pari krila). 2. mnogoperajari (ribe sa
vi{e le|nih peraja).
poliptih, -a m, mn. poliptisi, gen. mn. po-
liptiha ‰gr~. polyptychon od polyptichos mnogo-
struko slo`enŠ lik. slika sastavqena od vi{e
delova (krila) s razli~itim prizorima; up.
diptih, triptih.
polirati, poliram, 3. l. mn. poliraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. polir od lat. polireŠ 1. (u)~initi povr-
{inu ne~ega glatkom i sjajnom, (u)gla~ati. 2. fig.
ulep{ati, ulep{avati ~iwenice i situacije.
polirema, -e ` ‰v. poli-, lat. remus vesloŠ
ist. anti~ki ratni brod s vi{e vesala; up. tri-
rema, kvadrirema.
poliritmija, -e ` ‰v. poli-, ritmijaŠ muz.
istovremena upotreba dvaju ili vi{e razli~i-
tih ritmi~kih obrazaca u pojedinim glasovi-
ma iste kompozicije. x poliritmi~ki i po-
liritmi~an.
poliritmika, -e `, dat. i lok. poliritmici
v. poliritmija.
polir-pasta, -e `, gen. mn. polir-pasta ‰nem.
PolierpasteŠ pasta za polirawe, obi~no metal-
nih povr{ina.
polis, -a m, mn. -i ‰gr~. polisŠ ist. u staroj
Gr~koj grad-dr`ava, samostalna zajednica slo-
bodnih qudi.
polisa i polisa, -e ` ‰fr. policeŠ potvrda o
osigurawu koju izdaje osiguravaju}i zavod, sa
spiskom osiguranih stvari i uslovima pod ko-
jima je zakqu~eno osigurawe.
969
polisaharid
polisaharid, -ida m ‰v. poli-, saharidiŠ
hem.slo`eni ugqeni hidrat s molekulima sa-
stavqenim od vi{e molekula monosaharida (ce-
luloza, skrob, insulin, glikogen itd.).
polisemija, -e ` ‰nlat. polysemia od gr~.
polysemos vi{ezna~an, v. poli-, sema znakŠ
lingv. svojstvo neke re~i da ima vi{e zna~ewa,
vi{ezna~nost.
polisemi~an, -~na, -~no ‰v. polisemijaŠ ko-
ji ima vi{e zna~ewa, vi{ezna~an.
poliserozitis, -a m ‰v. poli-, lat. serum su-
rutka, v. -oza, -itisŠ med. upala vi{e seroznih
opni u abdomenu pra}ena izlivom.
polisilabi~an, -~na, -~no ‰gr~. polysylla-
bos, v. poli-, silabi~anŠ fon. koji se sastoji od
vi{e slogova, vi{eslo`an.
polisilogizam, -zma m ‰v. poli-, silogi-
zamŠ log. slo`en, posredan zakqu~ak, lanac si-
logizama, izvo|ewe jednog iz vi{e od dva suda.
polisindet, -eta = polisindeton, -a m ‰gr~.
polysyndeton, v. poli-, gr~. syndein povezivatiŠ
retor. ponavqawe istog veznika u nabrajawu ra-
di ja~eg utiska.
polispermija, -e ` ‰v. poli-, spermaŠ biol.
1. prodirawe ve}eg broja semenih }elija u jaj-
nu }eliju. 2. prevelik broj semenih }elija;
supr. oligospermija.
polistavrion, -ona m ‰v. poli-, gr~. stauros
krstŠ crkv. episkopski felon (v.) sa mnogo kr-
stova.
polistirol, -ola m ‰v. poli-, gr~. styrax, v.
stiraksŠ sinteti~ka polimerna smola, male
te`ine ali ~vrsta, upotrebqava se za izradu
raznih predmeta i za za{titu prilikom pako-
vawa.
politbiro, -oa m ‰rus. politbäro, skr. od
politi~eskoe bäroŠ politi~ki biro, izvr{ni
organ komunisti~ke partije; simbol vrhovne
vlasti u komunisti~kim re`imima.
politbirokratija, -e ` ‰v. politika, biro-
kratijaŠ birokratski sloj politi~ke klase u
dru{tvu, politi~ka birokratija.
politeizam, -zma m ‰fr. polytheisme, v. po-
li-, teizamŠ verovawe u vi{e bogova, mnogobo-
{tvo; supr. monoteizam.
970
politika
politeist(a), -e m, mn. politeisti ‰v. poli-
teizamŠ onaj koji veruje u postojawe vi{e bo-
gova, mnogobo`ac.
politeisti~ki, -a, -o ‰v. politeist(a)Š koji
se odnosi na politeizam, mnogobo`a~ki.
politesa, -e ` ‰fr. politesseŠ zast. pristoj-
nost, ugla|enost, uqudnost.
politehnika, -e `, dat. i lok. politehnici
‰fr. polytechnique, v. poli-, tehnikaŠ 1. visoka
tehni~ka {kola podeqena na odeqewa prema
razli~itim strukama. 2. tehni~ke nauke, indu-
strijski dizajn i primewene discipline kao
skupni pojam.
politehni~ki, -a, -o ‰v. politehnikaŠ koji
se odnosi na politehniku.
politizacija, -e ` ‰politizovatiŠ uno{e-
we politike (u oblast kulture, nauke i sl.); na-
metawe ~emu politi~kih obele`ja.
politizirati, politiziram, 3. l. mn. poli-
tiziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. politisieren, v. po-
litikaŠ 1. a. baviti se politikom. b. raspra-
vqati o svakida{wim politi~kim pojavama
bez dovoqnog poznavawa. 2. v. politizovati.
politizovati, -ujem svr{. ‰v. politikaŠ
uneti politiku u ne{to, dati ~emu politi~ka
obele`ja.
politika, -e `, dat. i lok. politici ‰gr~. poli-
tikos javni, dr`avni, prema polis grad, dr`avno
ure|eweŠ 1. ve{tina i na~in vladawa dr`avom,
gradom, institucijom; delatnost koja te`i ure-
|ewu dru{tva ili pojedinih wegovih delova. 2.
na~in upravqawa, rukovo|ewa ili planirawa
odre|ene delatnosti; op{te pona{awe prema
drugim dr`avama ili pojedinim delovima za-
jednice. y me|unarodna politika grana poli-
ti~ke nauke koja se bavi prou~avawem stawa i
kretawa u me|unarodnim odnosima; na~in regu-
lisawa odnosa me|u dr`avama i narodima; unu-
tra{wa politika podru~je dr`avne uprave
koje vodi brigu o obavezama dr`ave prema gra-
|anima i obrnuto, {titi bezbednost gra|ana
dr`ave, odr`ava javni red i suzbija kriminal.
z politika {tapa i {argarepe kombinacija
politi~kog i ekonomskog pritiska i ustupaka
kako bi slabije zemqe prilagodile svoju poli-
tiku interesima ve}ih sila odnosno me|una-
rodne zajednice; bistriti politiku {aq. pre-
politikant
tresati politi~ke probleme, bez prave
stru~nosti ili nadle`nosti za to.
politikant, -a m, mn. politikanti, gen. mn.
politikanata ‰ital. politicante, v. politikaŠ pej.
onaj ko se bavi dnevnom politikom radi sop-
stvenih interesa, bez ikakvih vi{ih princi-
pa; spletkar, demagog. x politikantski.
politikolog, -a m, mn. politikolozi = po-
litolog, -a m, mn. politolozi ‰v. politikologi-
jaŠ stru~wak za politikologiju.
politikologija, -e = politologija, -e `
‰v. politika-, -logijaŠ nauka koja prou~ava po-
liti~ka kretawa i pojave, politi~ke ideolo-
gije, i sisteme; nauka o politici. x politiko-
lo{ki, politolo{ki.
politirati, politiram, 3. l. mn. politiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. polirati, ukr{teno sa politu-
raŠ (is)polirati, (iz)gla~ati (o name{taju).
politi~ar, -a m, mn. -i ‰v. politikaŠ 1. onaj
koji se profesionalno bavi politikom. 2.
iron. a. onaj koji voli da raspravqa o politi-
ci. b. onaj koji je ve{t u opho|ewu; snala`qiv,
lukav i oprezan ~ovek; dobar takti~ar, mudar
rukovodilac.
politi~ki, -a, -o ‰lat. politicus, v. politikaŠ
1. koji se odnosi na politiku. 2. (kao prilog)
oprezno, lukavo, razborito, promi{qeno. y
politi~ka ekonomija nauka o zakonima eko-
nomskog razvoja dru{tva, o na~inima stvara-
wa, raspodele i potro{we materijalnih vred-
nosti i qudskim aktivnostima u vezi s time.
politkom, -a m, mn. -i ‰skr. od politi~ki ko-
mesarŠ ist. politi~ki komesar u vojsci, funk-
cija u dr`avama pod komunisti~kim ure|ewem.
politokratija, -e ` ‰v. politika, -kratijaŠ
1. vladavina politike u dru{tvu. 2. politi~a-
ri kao vladaju}i sloj u dr`avi.
politolog, politologija v. politikolog,
politikologija.
politonalan, -lna, -lno ‰v. poli-, -tona-
lanŠ muz. koji obuhvata dva ili vi{e tonalite-
ta u isto vreme.
politonalnost, -i ` = politonija, -e ` ‰v.
politonalanŠ muz. istovremeno zvu~awe dvaju
ili vi{e razli~itih tonaliteta.
polifonija
politrauma, -e ` ‰v. poli-, traumaŠ med.
istovremena te`a povreda najmawe dvaju raz-
li~itih organa ili organskih sistema.
politura, -e ` ‰lat. politura, v. poliratiŠ 1.
a. te~ni prozirni lak koji se upotrebqava pri
zavr{noj obradi (polirawu) predmeta od dr-
veta. b. lakovana, sjajna povr{ina poku}stva.
2. fig. spoqni sjaj, lep spoqa{wi izgled.
politurni, -a, -o ‰v. polituraŠ koji slu`i
za polirawe, kojim se obavqa politura.
poliuretan, -ana m ‰v. poli-, uretanŠ hem. ve-
{ta~ka smola dobijena polimerizacijom ure-
tana, slu`i za izradu premaza, lepila, ve-
{ta~ke ko`e itd.
poliurija, -e ` ‰v. poli-, -urijaŠ med. izlu-
~ivawe prevelike koli~ine mokra}e, obi~no
kao znak dijabetesa ili bubre`nih oboqewa;
supr. oligurija.
polifag, -a m, mn. polifazi, gen. mn. polifa-
ga ‰v. poli-, -fagŠ 1. `ivotiwa koja se hrani ra-
znim vrstama hrane, sva{to`der. 2. pej. onaj
koji jede sve do ~ega do|e, koji ne bira hranu.
polifazan, -zna, -zno ‰v. poli-, fazaŠ koji
ima vi{e faza, vi{efazan.
polifenoli, -a m mn. ‰v. poli-, fenolŠ hem.
biol. grupa organskih jediwewa u koju spadaju
i flavonoidi (v. ) i razne vrste tanina (v. ); kao
sastojak raznih vrsta vo}a i povr}a smawuju
opasnost od tumora i sr~anih oboqewa.
polifiletizam, -zma m ‰v. poli-, gr~. phyle
pleme, sojŠ biol. teorija koja postoje}e oblike
izvodi iz vi{e filogenetskih oblika; up. mo-
nofiletizam.
polifileti~an, -~na, -~no ‰v. polifileti-
zamŠ biol. koji vodi poreklo od vi{e raznih vr-
sta.
polifilija, -e ` ‰v. poli-, gr~. phyllon listŠ
bot. pojava ve}eg broja li{}a ili cvetova neke
biqke nego {to je normalno, mnogolisnost.
polifon1, -a i polifon, -ona m ‰v. poli-,
-fonŠ muz. zast. automatski muzi~ki instru-
ment, vrsta aristona.
polifon2, -a, -o v. polifonijski.
polifonija, -e ` ‰v. poli-, -fonijaŠ 1. muz.
vi{eglasno pevawe ili svirawe u kojem svaki
glas ili instrument ima svoju melodijsku li-
niju, a me|usobno su uskla|eni po pravilima
971
polifonijski
harmonije i kontrapunkta. 2. fig. vi{eglasje,
mnogoglasje, istovremeno prisustvo vi{e ra-
znih glasova ili mi{qewa.
polifonijski, -a, -o i polifoni~an, -~na,
-~no ‰v. polifonijaŠ muz. komponovan prema
pravilima polifonije.
polifoni~ar, -ara m. mn. -i ‰v. polifonijaŠ
muz. kompozitor polifonijske muzike.
polihalan, -lna, -lno ‰v. poli-, gr~. hals soŠ
koji sadr`i vi{e raznih soli; koji je vrlo
slan (ob. o mineralnoj vodi).
polihistor, -a m, mn. -i ‰gr~. polyhistorŠ na-
u~nik koji je stru~an za mnoge oblasti nauke,
sveznalica.
polihroman, -mna, -mno = polihromati-
~an, -~na, -~no ‰v. poli-, gr~. chroma bojaŠ koji
ima vi{e boja, vi{ebojan, raznobojan.
polihromija, -e ` ‰v. polihromanŠ primena
raznih boja u arhitekturi i likovnim umetno-
stima, vi{ebojnost, {arolikost.
policajac, -jca m, mn. policajci, gen. mn. po-
licajaca ‰nem. Polizei, v. policijaŠ 1. slu`be-
nik u policiji. 2. fig. onaj koji progoni sve
{to se protivi ustaqenom mi{qewu.
policentrizam, -zma m ‰v. poli-, centarŠ 1.
postojawe vi{e centara; sistem kojim se ne
upravqa samo iz jednog centra. 2. pol. princip u
organizaciji dr`ave po kojem postoji vi{e ne-
zavisnih struktura u kojima se donose odluke.
policija, -e ` ‰nem. Polizei od fr. police od
lat. politia od gr~. politeia vlada, dr`avno ure|e-
weŠ a. slu`ba javne uprave zadu`ena za ~uvawe
reda i bezbednost gra|ana. b. slu`benici te
uprave. v. zgrada u kojoj se nalazi ta uprava.
policijski, -a, -o ‰v. policijaŠ koji se od-
nosi na policiju. y policijska dr`ava dr`a-
va u kojoj se starawe o javnom poretku i bezbed-
nosti vr{i na ra~un slobode pojedinaca i ne-
zavisnog pravnog `ivota; policijski ~as
vreme posle kojeg se ne sme vi{e biti na uli-
ci, progla{eno odlukom zvani~nih organa.
policitemija, -e ` ‰v. poli-, -cit, -emijaŠ
med. znatan porast broja eritrocita u krvi.
poli{inel, -a m ‰fr. polichinelle od ital. Pul-
cinellaŠ komi~na figura prevrtqivog, lukavog
grbavca u francuskom lutkarskom pozori{tu.
972
polonofil
polka, -e `, gen. mn. polki ‰~e{. polka poqski
plesŠ muz. `ivahan narodni ples u dvo~etvr-
tinskom taktu, veoma popularan u XIX veku;
muzika za taj ples.
polka-mazurka, -e ` ‰poq. polka-mazurekŠ
okretna igra u tro~etvrtinskom taktu.
polo1, pola m ‰engl. polo od tibet. pulu loptaŠ
sp.igra u kojoj igra~i na kowima (danas i na
biciklima) dugom palicom udaraju malu drve-
nu lopticu nastoje}i da je ubace kroz protiv-
ni~ka vrata.
polo2, pola m ‰engl. polo shirt, v. polo1Š ko{u-
qa ili majica s okruglim zavrnutim okovratni-
kom. y polo-kaput sportski kaput od kamelhara
(v.) ili vune s dubokim prorezom pozadi; po-
lo-okovratnik, polo-kragna beli u{tirkani
mu{ki okovratnik sa zaobqenim krajevima.
poloneza, -e ` ‰fr. (danse) polonaise poqska
igraŠ 1. muz. a. vrsta poqskog plesa u tro~etvr-
tinskom taktu, kojim je obi~no otvarana sve~a-
nost. b. muzika za taj ples. 2. zast. vrsta `enskog
krznenog ogrta~a; haqina sli~na redengotu.
polonizam, -a m, mn. polonizmi, gen. mn. po-
lonizama ‰srlat. Polonia PoqskaŠ lingv. re~ ili
izraz iz poqskog jezika u nekom drugom jeziku.
polonizirati, poloniziram, 3. l. mn. polo-
niziraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. Polonia PoqskaŠ
(u)~initi Poqakom; dati ~emu poqski duh.
polonijum, -a i polonij, -a m ‰nlat. poloni-
um, prema srlat. Polonia PoqskaŠ hem. radioak-
tivan elemenat, simbol Po, atomski broj 84,
nastaje raspadawem radijuma, slu`i kao izvor
neutrona.
polonika, -e ` ‰srlat. polonica, s mn. od poloni-
cus poqskiŠ dela o poqskom jeziku i kulturi.
polonist(a), -e m, mn. polonisti ‰v. poloni-
stikaŠ stru~wak za polonistiku.
polonistika, -e `, dat. i lok. polonistici
‰srlat. Polonia PoqskaŠ nauka koja se bavi prou~a-
vawem poqskog jezika, kwi`evnosti i kulture.
polonisti~ki, -a, -o ‰v. polonistikaŠ koji
se odnosi na polonistiku i poloniste.
polonofil, -ila m, mn. polonofili, gen. mn.
polonofila ‰srlat. Polonia Poqska, v. -filŠ
prijateq Poqaka i svega {to je poqsko.
polonofob
polonofob, -oba m, mn. polonofobi, gen. mn.
polonofoba ‰srlat. Polonia Poqska, v. -fobŠ
onaj koji mrzi Poqake i sve {to je poqsko.
polos, -a m, mn. -i ‰gr~. polosŠ vrsta sun~anog
sata.
pol-pozicija, -e ` ‰engl. pole position prema
pole motka, kolacŠ 1. sp. u auto-trkama, najpo-
voqniji polo`aj na startu, dodeqen voza~ima
koji su u ranijim trkama postigli najboqe
vreme. 2. fig. unapred ste~eno preimu}stvo,
prednost u odnosu na konkurente.
poltergajst, -a m ‰nem. Poltergeist od poltern
lupati, Geist duhŠ sablast koja navodno izaziva
neobi~ne {umove i pomerawe predmeta u ku}i.
poltron, -ona m, mn. poltroni, gen. mn. pol-
trona ‰fr. poltronŠ beskarakteran ~ovek, laska-
vac, ulizica, udvorica. x poltronski.
poltronerija v. poltronstvo.
poltronstvo, -stva s ‰v. poltronŠ svojstvo i
postupci poltrona, ulizivawe, udvori{tvo,
kukavi~luk.
poluakt, -a m, mn. poluaktovi, gen. mn. polu-
aktova ‰v. aktŠ um. u slikarstvu i vajarstvu pri-
kaz gorweg dela nagog qudskog tela, razgoli}e-
nog poprsja.
poluvelter, -a m, mn. -i ‰v. velterŠ sp. te`in-
ska kategorija boksera od 60 do 63,5 kg.
poluvolej, poluvoleja m, mn. poluvoleji,
gen. mn. poluvoleja ‰v. volejŠ sp. udarac loptom
izveden neposredno nakon odbijawa lopte od
tla, ni`i od voleja (u tenisu, fudbalu i sl.).
Poluks, -a m ‰lat. Pollux od gr~. PolydeukesŠ
1. mitol. sin Zevsa i Lede, Kastorov brat bliza-
nac, v. Kastor, Dioskuri. 2. astron. ime zvezde
prve veli~ine, jedna od dveju glavnih zvezda u
sazve`|u Blizanci.
polupansion, -ona m, mn. polupansioni, gen.
mn. polupansiona ‰v. pansionŠ turisti~ka uslu-
ga koja ukqu~uje no}ewe u hotelu i dva obroka.
polutant, -a m, mn. polutanti, gen. mn. polu-
tanata ‰engl. pollutant, prema lat. polluere prqa-
ti, oskrnavitiŠ osoba, industrija ili proiz-
vod koji zaga|uje okolinu, zaga|iva~.
poluton, -a m, mn. polutonovi, gen. mn. polu-
tonova ‰v. tonŠ 1. muz. interval koji iznosi po-
lovinu normalnog tona, jednak intervalu iz-
me|u dve susedne (crne i bele) dirke na klavi-
pompa
ru. 2. slik. preliv ili nijansa od svetlije boje
prema tamnijoj.
poluuncijala, -e ` ‰v. uncijalaŠ pismo na-
stalo od uncijale i rimske kurzivne minusku-
le (v.).
polufinale, polufinala s ‰polu, v. fina-
leŠ sp. deo takmi~ewa iz kojeg pobednici ulaze
u finale.
polucija, -e ` ‰lat. pollutio prqaweŠ 1. med.
nehoti~no izbacivawe sperme u snu, usled
polne nadra`enosti. 2. zaga|ewe; obesve}ewe.
polucionizam, -zma m ‰v. polucija, -izamŠ
psih. seksualna perverzija pri kojoj mu{karac
posti`e vrhunac polnog zadovoqstva izbaci-
vawem sperme na `ensku ode}u.
polucirati, poluciram, 3. l. mn. polucira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. polluereŠ med. izbaci(va)ti
seme u snu.
pomada, -e ` ‰fr. pommade od ital. pomata,
prema pomo jabuka (prvobitno su jabuke bile
glavni sastojak)Š mirisna mast za negu lica,
ko`e ili kose.
pomerijum, -a i pomerij, -a m ‰lat. pomoeri-
umŠ ist. u starom Rimu pojas s obeju strana
gradskih zidina, na kome je bilo zabraweno
graditi ili obra|ivati zemqu.
pomidor, -ora m, mn. pomidori, gen. mn. po-
midora ‰ital. pomodoroŠ pokr. paradajz.
pomodar, -ara m, mn. pomodari, gen. mn. pomo-
dara (`. pomodarka, dat. i lok. pomodarki) ‰v.
modaŠ onaj koji se dr`i mode, koji se vlada po
modi, kico{. x pomodarski.
pomolog, -a m, mn. pomolozi, gen. mn. pomolo-
ga ‰lat. pomum vo}e, v. -logŠ agr. stru~wak za po-
mologiju.
pomologija, -e ` ‰lat. pomum vo}e, v. -logi-
jaŠ poqopr. nauka o vo}u, wegovim vrstama i na-
~inima uzgajawa.
pomoranxa, -e `, gen. mn. pomoranxi ‰ital.
pomarancio od pomo vo}e, arancio naranxaŠ bot.
vrsta ju`nog vo}a, Cytrus aurantium, sa slatkim
plodom naranxaste boje, naranxa; plod te
vo}ke. x pomoranxin.
pompa, -e `, gen. mn. pompi ‰lat. pompa od gr~.
pompeŠ preterani spoqa{wi sjaj, rasko{; su-
vi{na patetika u izra`avawu.
973
pompadur
pompadur, -ura m ‰fr. pompadour, prema mar-
kizi de PompadurŠ 1. stil name{taja i `enskih
haqina; vrsta `enske torbice. 2. mawi cvetni
raznobojni motivi na tekstilu. y pompa-
dur-frizura frizura s pramenovima kose uvi-
jenim u visoke kovrxe za~e{qane unazad.
pompezan, -zna, -zno ‰fr. pompeux od lat.
pomposusŠ koji je pun pompe, sve~an, rasko-
{an, sjajan.
pompeznost, -i ` ‰v. pompezanŠ osobina ono-
ga {to je pompezno, rasko{nost, velelepnost.
pompozo pril. ‰ital. pomposoŠ muz. sjajno, ve-
lelepno, sve~ano.
pompon, -ona m, mn. pomponi, gen. mn. pompo-
na ‰fr. pomponŠ 1. ukrasna ki}anka od cve}a,
traka i sl. na {e{irima, cipelama itd. 2. roj-
ta na vojni~koj kapi. 3. kuglica od obrezane vu-
ne na kapi.
pomfrit, -a m (nepr. pomfri, pomfrija) ‰fr.
pommes fritesŠ krompir iseckan na {tapi}e i
pr`en u masti ili uqu.
pongidi, pongida m mn. ‰nlat. pongidae od
kongoanskog mpungu majmunŠ zool. antropoidi,
~ovekoliki majmuni ({impanza, orangutan,
gorila, gibon).
pond, -a m, mn. pondi ‰lat. pondus teretŠ fiz.
zast. jedinica za silu (masa jednoga grama);
osnovna izvedena jedinica kilopond (v.).
ponderabilan, -lna, -lno ‰lat. ponderabilis, v.
ponderiratiŠ izmerqiv, merqiv, predvidiv.
ponderabilije, ponderabilija i pondera-
bilije, ponderabilija ` mn. ‰nlat. ponderabilia,
s mn. od ponderabilis, v. ponderabilanŠ 1. stvari
kojima se mo`e meriti te`ina. 2. ~inioci ko-
ji se mogu unapred predvideti i proceniti
ili podvrgnuti merewu.
ponderabilitet, -eta m = ponderabilnost,
-i ` ‰nlat. ponderabilitas, v. ponderabilanŠ mo-
gu}nost merewa te`ine, merqivost.
ponderacija, -e ` ‰lat. ponderatioŠ 1. mere-
we, odmeravawe; ravnote`a, ravnomerna ili
odgovaraju}a podela tereta. 2. um. u vajarstvu
ravnomerna podela te`ine tela na pojedine
udove koji imaju da je nose; u slikarstvu rav-
note`a u polo`aju i kretawu jedne figure.
ponderirati, ponderiram, 3. l. mn. ponde-
riraju svr{. i nesvr{. = ponderisati, -i{em)
974
pontifikalije
svr{. i nesvr{. ‰lat. ponderare, prema pondus teg,
te`inaŠ 1. ekon. odrediti, odre|ivati va`nost
pojedinih veli~ina nekog niza prilikom iz-
ra~unavawa sredwe vrednosti. 2. psih. odredi-
ti zna~aj datog rezultata me|u ostalim rezul-
tatima u testu.
ponderisati = ponderirati (v.).
ponderozan, -zna, -zno ‰lat. ponderosus, pre-
ma pondus teg, te`inaŠ te`ak; va`an, zna~ajan;
vredan razmi{qawa, ozbiqan.
poni, -ija m, mn. -i ‰engl. ponyŠ zool. vrsta ma-
lih kowa za jahawe, s dugom dlakom, poreklom
iz [kotske i sa Islanda. y poni-ekspres ne-
kada{wa po{tanska slu`ba u Severnoj Ameri-
ci (osnovana 1860. godine), jaha~i na brzim ko-
wima koji su prenosili po{tu do Kaliforni-
je; poni-bicikl tip malog bicikla na raskla-
pawe.
ponistra, -e ` ‰lat. fenestra, preko dalmat-
skogŠ pokr. prozor; up. finestra.
ponometar, -tra m, mn. ponometri, gen. mn.
ponometara ‰gr~. ponos bol, napor, v. -metarŠ
psih. instrument za indirektno merewe napora
ispitanika.
ponsirati, ponsiram, 3. l. mn. ponsiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. poncerŠ slik. primeniti,
primewivati tehniku crtawa u kojoj se linije
rade bockawem, zatim prevla~e vre}icom u ko-
joj je ~a| ili boja u prahu i najzad prenose na
papir ili drugu povr{inu.
ponta v. punta1.
pontifeks, -a m, mn. -i (nepr. pontif) ‰lat.
pontifexŠ 1. ist. u starom Rimu sve{tenik, ~lan
patricijskog sve{teni~kog kolegijuma. 2. jed-
na od papinih titula (od lat. pontifex maximus,
vrhovni sve{tenik).
pontifikal, -ala m, mn. -i ‰lat. pontificalis
sve{teni~ki, prema pontifexŠ 1. u katoli~koj
crkvi, sve~ana misa koju slu`i vi{i crkveni
dostojanstvenik. 2. obredna kwiga koja sadr`i
prava i du`nosti biskupa.
pontifikalije, pontifikalija ` mn. ‰lat.
pontificalia, v. pontifeksŠ 1. sve{teni obredi
koje mo`e da obavqa samo biskup. 2. delovi
ode`de koje nosi samo biskup i naro~iti zna-
ci biskupskog dostojanstva.
pontifikat
pontifikat, -ata m, mn. -i ‰lat. pontificatus,
v. pontifeksŠ a. vreme vladavine jednog pape.
b. ~in, dostojanstvo pape.
ponton, -ona m, mn. pontoni, gen. mn. pontona
‰fr. ponton od lat. pontoŠ 1. jedan od drvenih
ili metalnih ~amaca koji slu`e kao podloga za
privremeni most. 2. ~etvrtasta barka s palu-
bom koja slu`i za prevoz otpadaka, ili kao
podloga za dizalice i druge ure|aje.
pontonir v. pontower.
pontonski, -a, -o ‰v. pontonŠ koji se odnosi
na ponton; koji je izgra|en kao ponton. y pon-
tonski most privremeni most na reci ili ka-
nalu, sastavqen od vi{e usidrenih pontona
preko kojih se postavqaju nosa~i.
pontower, -era m, mn. pontoweri, gen. mn.
pontowera = pontonac, -nca m, mn. pontonci,
gen. mn. pontonaca ‰fr. pontonnier, v. pontonŠ
onaj koji gradi i postavqa mostove, vojnik iz
pontonske ~ete.
pon~o, -a m, mn. pon~osi, gen. mn. pon~osa i
pon~o, pon~a ‰amer. {p. poncho od araukanskogŠ
vrsta grubog ogrta~a koji se sastoji od ~etvr-
tastog komada tkanine sa otvorom u sredini
kroz koji se provla~i glava, deo indijanske no-
{we u Ju`noj Americi.
pop- ‰v. popŠ kao prvi deo slo`enice ozna~a-
va ono {to je popularno, komercijalno, usmere-
no ka {irokoj publici.
pop, -a m ‰engl. pop od popular popularanŠ v.
pop-muzika.
pop-art, -a m ‰engl. pop art, skr. od popular art
popularna umetnostŠ um. pravac u savremenoj
likovnoj umetnosti koji koristi svakodnevne
proizvode potro{a~kog dru{tva, stvaraju}i
provokativna ili nadrealisti~ka dela.
pop-artist(a), -e m, mn. pop-artisti ‰v.
pop-artŠ umetnik koji se bavi pop-artom.
pope~iteq, -a m, mn. -i ‰rus. pope~itel⊠ist.
na~elnik jedne grane dr`avne uprave u Kne`e-
vini Srbiji, ministar.
pope~iteqstvo, -stva s ‰v. pope~iteqŠ ist.
ustanova kojom rukovodi pope~iteq, ministar-
stvo.
popkorn, -a m ‰engl. popcornŠ pe~ena i poso-
qena zrna posebne vrste kukuruza, kokice.
poplin v. puplin.
populisti~ki
pop-muzika, -e `, dat. i lok. pop-muzici ‰v.
pop-, muzikaŠ popularna muzika s jednostav-
nim melodijama i ~estim ponavqawem, zabav-
na muzika na{eg doba.
pop-rok, -a m ‰engl. pop-rock, v. pop, rok1Š
muz. lak{a i melodi~nija vrsta rok muzike; up.
rok1, hard-rok.
pop-song, -a m, mn. pop-songovi, gen. mn.
pop-songova ‰engl. pop-song, v. pop, song pesmaŠ
muz. zabavna melodija za pevawe, {lager.
popularan, -rna, -rno ‰lat. popularis narod-
niŠ 1. a. koji je poznat, koji u`iva simpatije,
poverewe, qubav u {irokim slojevima naroda,
omiqen. b. (o proizvodu, listu, kwizi i sl.)
koji ima mnogo kupaca, potro{a~a ili ~itala-
ca. 2. pristupa~an, razumqiv {irim slojevi-
ma naroda.
popularizator, -a m, mn. -i ‰v. popularisa-
tiŠ onaj koji popularizuje.
popularizacija, -e ` ‰nlat. popularisatio, v.
popularisatiŠ izlagawe u popularnom obliku,
popularisawe.
popularizovati v. popularisati.
popularisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat.
popularisare, v. popularanŠ 1. (u)~initi ne{to
popularnim, poznatim. 2. objasniti, obja{wa-
vati ne{to na jednostavan na~in, (u)~initi
pristupa~nim.
popularnost, -i ` ‰v. popularanŠ osobina
onoga koji je popularan i onoga {to je popu-
larno, omiqenost.
populacija, -e ` ‰lat. populatioŠ 1. a. svi sta-
novnici odre|ene zemqe ili podru~ja posma-
trani zajedno, stanovni{tvo. b. broj stanovni-
ka odre|ene zemqe ili podru~ja. 2. grupa qudi
koja je predmet statisti~kog, sociolo{kog i
sl. istra`ivawa. 3. biol. biqke i `ivotiwe
iste vrste koje `ive na odre|enom podru~ju. x
populacioni i populacijski.
populizam, -zma m ‰fr. populisme, prema lat.
populus narod, v. -izamŠ pol. povla|ivawe pred-
rasudama, strastima i duhovnim dometima {i-
rih dru{tvenih slojeva; prividno demokrat-
ska politika.
populisti~ki, -a, -o ‰v. populizamŠ koji se
odnosi na populizam.
975
populus
populus, a m, mn. -i ‰lat. populusŠ narod, na-
ro~ito u starom Rimu.
poput~iki (poput~ici), poput~ika m mn.
‰rus. poput~ik saputnikŠ ist. u Sovjetskom Sa-
vezu naziv za pisce koji u svojim delima nisu
polazili od marksisti~kog stanovi{ta, ali su
bili nakloweni tekovinama Revolucije.
pora, -e `, gen. mn. pora ‰gr~. poros prolazŠ 1.
anat. sitan otvor znojnih `lezda na povr{ini
ko`e. 2. otvor, rupica, {upqina.
porat, -a m, mn. porti, gen. mn. porata ‰lat.
portusŠ pokr. 1. luka, pristani{te. 2. pogodna
uvala za sklawawe i pristajawe brodova, uto-
~i{te, skloni{te.
porencefalija -e ` ‰v. pora, enkephalos mo-
zakŠ med. uro|ena ili rano ste~ena {upqikavost
mozga, obi~no se prirodno kompenzuje, ali mo-
`e prouzrokovati paralizu ili epilepsiju.
porix, -a m, mn. -i ‰engl. porridgeŠ ka{asto je-
lo od zobenih pahuqica i mleka, zobena ka{a,
omiqena u Engleskoj.
porkarija, -e ` ‰venec. porcaria, ital. porche-
riaŠ pokr. pej. sviwarija.
porni}, -i}a m ‰v. pornografijaŠ raz. porno-
grafski film ili kwiga.
porno- ‰v. pornografijaŠ kao prvi deo slo`e-
nice ili poluslo`enice zna~i pornografski.
porno, -a m i prid. indekl. skr. v. pornogra-
fija.
pornografija, -e ` ‰gr~. pornographia, pre-
ma porne bludnica, v. -grafijaŠ opisivawe ili
vizuelno prikazivawe golotiwe ili polnih
radwi li{eno estetskih sadr`aja, usmereno
na seksualno nadra`ivawe ~italaca ili gle-
dalaca. y meka pornografija pornografija
koja je mawe eksplicitna i dru{tveno prihva-
tqivija u na~inu predstavqawa; tvrda porno-
grafija pornografija koja ni{ta ne prikri-
va, koja neposredno prikazuje polni ~in.
pornokratija, -e ` ‰gr~. porne bludnica, v.
-kratijaŠ ist. 1. re`im u kome kurtizane imaju
veliki uticaj na qude na vlasti. 2. doba najve-
}e pokvarenosti papstva u H veku, kada su qu-
bavnice papa dovodile svoje sinove na papski
presto.
pornolagnija, -e ` ‰gr~. porne bludnica,
lagneia telesno u`ivawe, bludŠ psih. perverzna
976
portik
sklonost ka polnom op{tewu samo s prosti-
tutkama.
porno-film, -a m, mn. porno-filmovi, gen.
mn. porno-filmova ‰v. porno-, filmŠ film por-
nografskog sadr`aja.
porozan, -zna, -zno ‰nlat. porosus, v. pora,
-oza(n)Š koji ima pore, {upqikav, rupi~ast.
poroznost, -i ` ‰nlat. porositas, v. porozanŠ
osobina onoga {to je porozno, {upqikavost.
porom, -oma m, mn. poromi, gen. mn. poroma ‰v.
pora, -omŠ med. benigni epitelni tumor,
obi~no na tabanima i dlanovima.
porporela, -e ` ‰venec. porporelaŠ nasip za
za{titu luke od talasa, lukobran.
port v. porat.
Porta, -e ` = Visoka Porta, -e ` ‰ital. Su-
blime PortaŠ ist. diplomatski naziv za vladu u
Osmanskom carstvu.
porta, -e `, gen. mn. porti ‰lat. portaŠ 1. vrata,
kapija. 2. crkveno dvori{te, avlija. 3. sobica
za vratara na ulazu zgrade, vratarnica, portir-
nica. 4. anat. vrata, ulaz (npr. mesto ulaza krv-
nih sudova u neki organ).
portabl prid. indekl. ‰fr. portable od lat. por-
tabilisŠ lako prenosiv, pogodan za preno{ewe,
putovawe.
portal, -ala m, mn. portali, gen. mn. portala
‰fr. portal od srlat. portaleŠ 1. arhit. ukra{eni
glavni ulaz u crkvu, palatu ili ve}u zgradu,
glavna vrata. 2. ra~. prezentacija na Internetu
koja slu`i kao mesto gde se pristupa razli~i-
tim podacima; npr. informacijski portal sa-
dr`i vesti i linkove razli~itih medija i no-
vinskih agencija.
portament, -a = portamento, -a m ‰ital. por-
tamento prema portare nositiŠ muz. gladak, poste-
pen prelazak s tona na ton, prilikom pevawa, na
guda~kim instrumentima ili na trombonu.
portvi{ v. portfi{.
porter, -a m, mn. porteri, gen. mn. portera
‰engl. porterŠ 1. nosilac, nosa~. 2. ekon. vlasnik
vrednosnih papira.
portijera, -e ` ‰fr. portiere, ital. portieraŠ
zast. 1. vrata na zatvorenoj ko~iji. 2. zavesa na
vratima.
portik, -a m, mn. portici, gen. mn. portika
‰ital. portico od lat. porticusŠ arhit. otvoren hod-
porting
nik pod stubovima, natkriven krovom ili is-
turenim delom zgrade; ulazni trem, predvorje.
porting, -a m ‰engl. portingŠ ra~. preno{ewe
softvera s jednog kompjutera na drugi, koji ne
mora biti istog tipa.
portir, -ira m, mn. portiri, gen. mn. portira
(`. portirka, dat. i lok. portirki) ‰nem. Portier,
prema fr. portierŠ vratar, paziku}a, ~uvar. x
portirski.
porto1 m indekl. ‰ital. portoŠ vozarina; po-
{tanska taksa koju pla}a primalac ako po-
{iqka nije dovoqno frankirana. y porto
marka marka nalepqena u po{ti, u vrednosti
iznosa koji treba primalac da doplati; porto
franko luka koja ima pravo bescarinskog uvo-
za i izvoza robe, slobodna luka.
porto2, -a m ‰port. porto, prema portugalskom
gradu Porto (Oporto)Š vrsta polusuvog, aroma-
ti~nog portugalskog vina.
portparol, -ola m, mn. portparoli, gen. mn.
portparola ‰fr. porte-parole prema porter nosi-
ti, parole re~Š ~lan stranke ili vladine usta-
nove koji je ovla{}en da daje slu`bene izjave
ili da odr`ava odnose s javno{}u, izvestiteq,
glasnogovornik.
portre, -ea v. portret.
portret, -eta m, mn. portreti, gen. mn. por-
treta ‰fr. portraitŠ 1. um. slika ili crte` poje-
dine osobe. 2. fig. veran opis lika i karaktera
neke osobe u kwi`evnosti. x portretski.
portretizam, -zma m ‰v. portret, -izamŠ tehni-
ka izra|ivawa portreta; bavqewe portretima.
portretisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. por-
tretŠ 1. izraditi, izra|ivati portrete. 2. ver-
no opis(iv)ati, `ivo prikaz(iv)ati re~ima.
portretist(a), -e m, mn. portretisti ‰fr. por-
traitiste, v. portretŠ 1. umetnik koji izra|uje por-
trete. 2. pisac koji ume verno, `ivo da opi{e ne-
ku osobu, karakter ili lik. x portretisti~ki.
portulan, -ana m, mn. portulani, gen. mn.
portulana ‰ital. portolanoŠ ist. pom. 1. vrsta sta-
rog atlasa, kwiga s kartama obale, uputstvima
za plovidbu, podacima o lukama i sl. 2. a. ~u-
var luke. b. onaj koji upravqa brodom pri
uplovqavawu u luku, lu~ki pilot, peqar.
portfeq, portfeqa m, mn. portfeqi, gen. mn.
portfeqa ‰fr. portefeuilleŠ 1. ekon. skup vredno-
porcija
snih papira i novca neke ustanove ili poje-
dinca. 2. posao pojedinog ministra u vladi,
resor. 3. a. ru~na ko`na torba s vi{e pregrada
za no{ewe spisa, vrednosnih papira i sl. b.
nov~anik s pregradama za dr`awe dokumenata.
y ministar bez portfeqa ministar koji ne
vodi poseban resor.
portfi{, -a m, mn. portfi{i, gen. mn. port-
fi{a i portvi{, -a m, mn. portvi{i gen. mn.
portvi{a ‰nem. BartwischŠ ~etka na dugom {ta-
pu, za skidawe pra{ine i ~i{}ewe te{ko do-
stupnih mesta.
portfolio, -ija m ‰engl. portfolio fascikla,
od ital. portafoglio, portare nositi + foglio listŠ
1. ekon. sveukupnost instrumenata ulagawa po-
jedinca ili firme, fascikla ulagawa. 2. fa-
scikla sa radovima slikara, manekena, arhi-
tekta, i sl., obi~no pripremqena za konkurs.
porfir, -ira m ‰gr~. porphyra purpur, gri-
mizŠ miner. povr{inska eruptivna ruda velike
tvrdo}e, koristi se za spomenike, poplo~ava-
we podova i dr. x porfirni.
porfirini, -a, -o m mn. ‰v. porfirŠ biol. je-
diwewa aktivnog jezgra molekula hlorofila
biqaka, hemoglobina krvi, citohroma i odre-
|enih enzima.
porfirit, -a m ‰v. porfirŠ miner. mramor sa
purpurnim prugama.
porfirogenet, -a m (boqe nego porfiroge-
nit) ‰gr~. porphyrogenetes, v. porfir, genesis
ra|awe, postajaweŠ ro|en u purpurnoj dvorani,
nadimak vizantijskog cara Konstantina VII
(vladao od 912. do 959), koji je u svojim kwi-
`evnim delima izneo va`ne podatke o Ju`nim
Slovenima.
porfirogenit v. porfirogenet.
porhet, -a m ‰nem. BarchentŠ ja~e laneno ili
pamu~no platno s dla~icama na nali~ju.
porcelan, -ana m ‰nem. Porzellan od ital. por-
cellanaŠ 1. mineralna masa od finih vrsta gli-
ne s raznim primesama, koja se upotrebqava za
izradu raznih predmeta. 2. posu|e izra|eno od
takve mase.
porcelanski, -a, -o ‰v. porcelanŠ koji je od
porcelana.
porcija, -e ` ‰lat. portioŠ 1. a. odmerena ko-
li~ina ne~ega, obrok. b. jelo, pi}e u koli~ini
977
porcija{
odre|enoj za jednog ~oveka (u gostionici, voj-
sci). 2. pokrivena posuda, pogodna za preno{e-
we hrane, ob. u vojsci. 3. pokr. porez. z dobiti
svoju (zaslu`enu) porciju dobiti zaslu`enu
kaznu.
porcija{, -a{a m, mn. porcija{i, gen. mn.
porcija{a ‰v. porcijaŠ 1. onaj koji nosi porci-
je. 2. pokr. onaj koji je du`an da pla}a porez.
porculan, porculanski v. porcelan, por-
celanski.
posezona, -e ` ‰v. sezonaŠ vreme posle sezone.
Posejdon, -ona m, vok. Posejdone ‰gr~. Posei-
donŠ mitol. bog mora kod starih Grka, sin Kro-
nosa i Reje, Zevsov mla|i brat.
poselamiti, poselamim svr{. ‰v. selamŠ re-
}i, uputiti kome pozdrav; preneti kome ~iji
pozdrav.
posesiv, -a m ‰lat. possessivusŠ gram. prisvoj-
na zamenica; prisvojni pridev.
posesivan, -vna, -vno ‰lat. possessivusŠ 1.
gram. prisvojan. 2. koji je pro`et potrebom za
posedovawem; koji `eli da ovlada drugom oso-
bom.
posesivnost, -i ` ‰v. posesivanŠ 1. lingv.
svojstvo neke re~i da izra`ava posedovawe. 2.
osobina onoga ko je posesivan.
posesija, -e ` ‰lat. possessioŠ 1. posedovawe,
u`ivawe poseda, vlasni{tvo; posed, imawe,
imetak. 2. teol. opsednutost ne~astivim silama.
posesor, -a m, mn. -i ‰lat. possessor, v. posesi-
jaŠ 1. posednik, vlasnik. 2. prav. prite`avalac,
dr`alac.
posesoran, -rna, -rno ‰lat. possessoriusŠ koji se
odnosi na posedovawe, posedni~ki, vlasni~ki.
posesorijum, -a i posesorij, -a m ‰lat. pos-
sessoriumŠ prav. tu`ba ili pravni spor u kojem
se raspravqa samo o posedovawu ili pravu
sopstvenosti neke stvari.
posibilan, -lna, -lno ‰lat. possibilisŠ mogu},
izvodqiv, ostvarqiv.
posibilizam, -zma m ‰v. posibilan, -izamŠ
1. politi~ki stav prema kome vaqa te`iti sa-
mo onome {to je ostvarqivo. 2. ist. umerena
struja u socijalisti~kom pokretu krajem XIX
veka koja se zalagala za politiku malih koraka.
posibilist(a), -e m, mn. posibilisti ‰v. po-
sibilanŠ pristalica posibilizma (v.).
978
posterioran
posilni, posilnog(a) i posilni, posil-
nog(a) m ‰rus. posilnáèŠ 1. zast. u nekada{woj
vojsci vojnik koji je dodeqen oficiru radi
poslu`ivawa. 2. pej. onaj koji ima polo`aj slu-
ge, koji se pona{a kao sluga, poslu{nik.
post- ‰lat. postŠ kao prvi deo slo`enice zna-
~i: posle, iza.
post, -a m, mn. postovi, gen. mn. postova ‰engl.
post od lat. positus sme{tenŠ 1. kolac, stub, mot-
ka. 2. sp. u ko{arci, visok igra~ koji u napadu
stoji na liniji bacawa.
postavangarda, -e ` ‰v. post-, avangardaŠ um.
razdobqe koje sledi nakon avangarde. x posta-
vangardni.
postamen(a)t, -a m, mn. postamenti, gen. mn.
postamenata ‰lat. postamentumŠ podno`je spo-
menika ili stuba, postoqe.
postdatirati, postdatiram, 3. l. mn. post-
datiraju svr{. i nesvr{. ‰v. post-, datiratiŠ sta-
viti, stavqati kasniji datum na ~eku, ispravi
ili pismu.
post-debit, -a m ‰nem. Postdebit, prema Post
po{ta, lat. debitum dugŠ oda{iqawe novina
po{tom uz povla{}enu, sni`enu po{tarinu.
postdental, -ala m ‰v. post-, dentalŠ fon.
postdentalni suglasnik.
postdentalan, -lna, -lno ‰v. post-, denta-
lanŠ fon. glas koji nastaje primicawem jezika
zadwoj povr{ini gorwih zuba, zazubni.
postdiluvijumski, -a, -o ‰v. post-, diluvi-
jumŠ koji je postojao ili koji se dogodio posle
potopa, poslepotopni.
postdiplomski, -a, -o ‰v. post-, diplomskiŠ
koji se odnosi na vreme nakon sticawa fakul-
tetske diplome. y postdiplomske studije
studije koje slede nakon sticawa diplome i
~ijim se uspe{nim zavr{etkom dobija titula
magistra.
poster, -a m, mn. -i ‰engl. posterŠ 1. plakat ve-
}ih dimenzija, obi~no sa slikom neke poznate
li~nosti ili pejza`em, namewen ukra{avawu
prostorija, propagandi i reklami. 2. tekstual-
ni prikaz nekog istra`ivawa u vidu plakata,
kao pomo}no sredstvo na nau~nim skupovima.
posterioran, -rna, -rno ‰lat. posteriorŠ 1.
koji se dogodio posle ne~eg drugog, kasniji. 2.
koji se nalazi pozadi, zadwi, stra`wi.
posterioritet
posterioritet v. posteriornost.
posteriornost, -osti ` ‰v. posterioranŠ 1.
zaostajawe, zaostanak, dolazak na drugo mesto
(po zna~ewu). 2. soc. polo`aj onoga koji je pot-
~iwen, pokoren.
postila, -e ` ‰lat. post illa (verba) posle tih
(re~i)Š 1. bele{ka, napomena, opaska na ivici
strane, marginalija. 2. u katoli~koj crkvi, kwi-
ga s propovedima za svaku nedequ i praznik.
postiqon, -ona m, mn. postiqoni, gen. mn.
postiqona ‰fr. postillonŠ ko~ija{ nekada{wih
po{tanskih kola.
postimpresionizam, -zma m ‰v. post-, im-
presionizamŠ lik. faza u razvoju slikarstva
posle francuskog impresionizma, neoimpre-
sionizam.
postindustrijski, -a, -o ‰v. post-, indu-
strijskiŠ y postindustrijsko dru{tvo eko-
nomski razvijeno dru{tvo u kome opada va-
`nost industrije, a {iri se uslu`ni sektor,
smawuje se broj radnika, a raste broj stru~wa-
ka, uz intenzivno kori{}ewe visoke informa-
ti~ke tehnologije.
postinfarktni, -a, -o ‰v. post-, infarktŠ
med. (o fazi, stawu) koji sledi posle infarkta.
postirati, postiram, 3. l. mn. postiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. posterŠ postaviti, postavqa-
ti, namestiti, name{tati.
postklasi~ni, -~na, -~no ‰v. post-, klasi-
~anŠ koji se de{ava posle razdobqa nazvanog
klasi~nim u nekoj oblasti.
postkomunizam, -a m ‰v. post-, komunizamŠ
pol. stawe dru{tva po~etkom devedesetih go-
dina dvadesetog veka, nakon raspada komuni-
zma i propasti komunisti~kih re`ima u ze-
mqama sredwe, isto~ne i jugoisto~ne Evrope.
x postkomunisti~ki.
postludijum, -a i postludij, -a m ‰v. post-,
lat. ludus igraŠ muz. 1. instrumentalna kompozi-
cija koja se izvodi na orguqama na kraju slu-
`be. 2. u vokalnim i instrumentalnim kompo-
zicijama, kra}i zavr{ni odlomak; up. koda.
postmenopauza, -e ` ‰v. post-, menopauzaŠ
fiziol. `ivotno razdobqe `ene posle menopauze.
postmoderan, -rna, -rno = postmoderni-
sti~ki, -a, -o ‰v. postmodernizamŠ koji pripa-
da postmodernizmu.
postskriptum
postmoderna, -e `, v. postmodernizam.
postmodernizam, -zma m ‰v. post-, moderni-
zamŠ duhovni i umetni~ki pravac krajem HH
veka, koji karakteri{e otpor utvr|enim auto-
ritetima avangarde i modernizma.
postnatalan, -lna, -lno i postnatalan,
-lna, -lno ‰v. post-, lat. natalis koji se odnosi na
ro|eweŠ koji se doga|a posle ro|ewa, u prvim
nedeqama `ivota.
postnominal, -ala m, mn. postnominali, gen.
mn. postnominala ‰v. post-, nominalanŠ gram.
glagol izveden od imenice, denominativ. x
postnominalan.
postoperativan, -vna, -vno ‰v. post-, opera-
cijaŠ med. koji se doga|a posle operacije (po-
stoperativni tok bolesti; postoperativ-
ni oporavak).
postpejd prid. indekl. ‰engl. postpaidŠ koji je
pla}en nakon ostvarene potro{we (ob. o ra~u-
nu za mobilni telefon).
postpozitivan, -vna, -vno ‰lat. postpositi-
vus, v. post-, pozitivanŠ gram. koji je iza ~ega,
koji sledi drugu re~.
postpozicija, -e ` ‰v. post-, pozicijaŠ 1.
gram. stavqawe re~i ili oblika iza druge re~i
ili oblika. 2. stavqawe u drugi plan; zaposta-
vqawe, podre|ivawe.
postponirati, postponiram, 3. l. mn. post-
poniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. postponere, v.
post-, ponere stavitiŠ 1. (po)staviti ne{to po-
sle ne~ega, na drugo mesto. 2. odgoditi, odlo-
`iti (za kasnije).
postprandijalni, -a, -o ‰lat. post prandium
posle ru~ka (jela)Š koji se doga|a posle ru~ka
ili obroka; popodnevni.
post restant, -a m, mn. post restanti, gen. mn.
post restanata ‰fr. poste restante, prema poste
po{ta, restante koja ostajeŠ pismo, nov~ana
uputnica ili druga po{tanska po{iqka koja
se ne nosi primaocu u stan, nego je on preuzi-
ma na po{ti.
postsezona v. posezona.
postsinhronizacija v. nahsinhronizacija.
postskriptum, -a m ‰lat. post scriptum posle
napisanogŠ dodatak zavr{enom i potpisanom
pismu (skra}enice P. S., P. S., PS).
979
postscenijum
postscenijum, -a i postscenij, -a m ‰v. post-,
scenaŠ pozor. prostor iza pozornice, u dubini
scene.
posttraumatski, -a, -o ‰v. post-, traumat-
skiŠ koji se javqa nakon trauma. y posttrau-
matski stresni poreme}aj (PTSP) psih. skup
psihi~kih poreme}aja koji nastaju kao posle-
dica izlo`enosti traumatskim iskustvima
(rat, prirodne katastrofe, saobra}ajne nesre-
}e); isto i posttraumatski sindrom.
postulant, -a m, mn. postulanti, gen. mn. po-
stulanata ‰lat. postulans od postulare, v. postu-
liratiŠ 1. onaj koji tra`i neko mesto, moli-
lac; kandidat za polo`aj. 2. u katoli~koj cr-
kvi, pripravnik za kalu|era u periodu prove-
re, pre primawa u novicijat. x postulantski.
postulat, -ata m, mn. postulati, gen. mn. po-
stulata ‰lat. postulatumŠ osnovna pretpostavka
koja se prima bez dokaza, polazi{te.
postulatura, -e ` ‰v. postulantŠ polo`aj
postulanta (2) (v.).
postulirati, postuliram, 3. l. mn. postuli-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. postulareŠ 1. uzeti ne-
{to kao istinito, primiti kao polaznu ta~ku,
pretpostaviti. 2. (za)tra`iti, zahtevati.
postuman v. posthuman.
postumus, -a m, mn. -i ‰lat. postumusŠ dete ro-
|eno posle o~eve smrti.
post faktum, -a m ‰lat. post factumŠ posle
svr{enog dela, naknadno, iz kasnije perspek-
tive.
postfeminizam, -zma m ‰v. post-, femini-
zamŠ razdobqe u razvoju feministi~kog pokre-
ta kada je u mnogim oblastima ve} postignuta
ravnopravnost mu{karca i `ene (od sedamde-
setih godina HH veka nadaqe).
post festum, -a m ‰lat. post festum posle svet-
kovineŠ po{to se sve ve} dogodilo, prekasno.
posthuman, -mna, -mno ‰lat. postumus od post,
v. post- i humus zemqaŠ koji se doga|a nakon
ne~ije smrti, posmrtan; (o delu) objavqen po-
sle smrti autora.
posthumus v. postumus.
pota`, -a`a m ‰fr. potageŠ gusta supa, ~orba
od povr}a sa razli~itim vrstama testa.
potamografija, -e ` ‰gr~. potamos reka, v.
-grafijaŠ nauka o rekama, opisivawe reka.
980
potencijalan
potamokultura, -e ` ‰gr~. potamos reka, v.
kulturaŠ ve{ta~ko uzgajawe ribe i drugih or-
ganizama u vodi kao privredna delatnost.
potamolog, -a m, mn. potamolozi, gen. mn. po-
tamologa ‰v. potamologijaŠ stru~wak za pota-
mologiju.
potamologija, -e ` ‰gr~. potamos reka, v. -lo-
gijaŠ grana hidrografije koja prou~ava reke.
pota{a, -e ` ‰nem. Pottasche, prema Pott lo-
nac, Asche pepeoŠ hem. kalijum-karbonat u obli-
ku belog pra{ka, izrazito alkalan u rastvoru;
dobija se iz pepela, a upotrebqava se u indu-
striji stakla, porcelana, sapuna i za ~i{}ewe.
Potemkinova sela ‰PotemkinŠ sjajna fasa-
da iza koje se skriva beda, privid sjaja, opsena:
po ruskom generalu i ministru G. A. Potemki-
nu, koji je 1787. godine, pred putovawe carice
Katarine II, naredio da se pored puta sagrade
ve{ta~ka sela sa seqacima, pastirima i sta-
dima kako bi stvorio privid blagostawa.
potentan, -tna, -tno ‰lat. potensŠ 1. sna`an,
mo}an, sposoban za izvr{ewe kakvog dela. 2.
polno sposoban.
potentat, -ata m ‰klat. potentatus prema po-
tens, v. potentanŠ vlastodr`ac, vladar, veli-
ka{.
potencija, -e i potencija, -e ` ‰lat. poten-
tiaŠ 1. mogu}nost, sposobnost koja se ispoqava
u odre|enim uslovima. 2. biol. sposobnost jed-
ne }elije ili grupe }elija da proizvedu novi
organ ili deo organa. 3. fiziol. polna sposob-
nost mu{karca, sposobnost za sno{aj. 3. mat.
izraz koji nastaje kada se jedna veli~ina jed-
nom ili vi{e puta mno`i sama sobom, stepen.
potencijal, -ala m, mn. potencijali, gen. mn.
potencijala ‰nem. Potential od lat. potentialis, v.
potencijalanŠ 1. a. stepen potencije, energija
koju neko ili ne{to ima u sebi. b. sva sredstva
kojima se raspola`e u nekoj delatnosti (indu-
strijski ‹, privredni ‹, ratni ‹). 2. fiz. mera
za ja~inu nekog poqa sile u odre|enoj ta~ki:
elektri~ni ‹, magnetski ‹. 3. gram. glagolski
oblik kojim se izra`ava mogu}nost izvr{ewa
radwe, pogodbeni na~in, kondicional.
potencijalan, -lna, -lno ‰lat. potentialisŠ 1.
mogu}, koji postoji u potenciji, koji je skri-
ven, koji se pretpostavqa. 2. sposoban da se
potenciometar
razvije. y potencijalna energija fiz. energi-
ja tela u mirovawu, nagomilana sposobnost za
vr{ewe rada; up. kineti~ka energija.
potenciometar, -tra m, mn. potenciometri,
gen. mn. potenciometara ‰v. potencija, -metarŠ
fiz. promenqivi otpornik, reostat.
potencirati, potenciram, 3. l. mn. poten-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. potenzieren, v. poten-
cijaŠ 1. poja~a(va)ti, uve}a(va)ti. 2. mat. odre-
diti vrednost potencije, stepenovati. 3. na-
gla{avati, isticati.
potestas, -a m ‰lat. potestasŠ 1. mo}, sila,
vlast. 2. ist. u rimskom pravu mo} magistrata,
dr`avnog rukovodioca.
potestat, -ata m, mn. potestati, gen. mn. pote-
stata ‰ital. potesta, v. potestasŠ ist. u sredwem
veku na~elnik samostalnog grada s najvi{om
vojnom i civilnom vla{}u; up. podesta.
potkajlati, -am svr{. ‰nem. Keile klinŠ hrv.
1. postaviti kolac i sl. da se ne{to ne nakrivi
ili ne sru{i, podbo~iti, podupreti. 2. fig.
podmetnuti kome nogu, napakostiti kome.
potkuvetiti se, -im se svr{. ‰tur. kuwet od
ar. quwaŠ pokr. oja~ati se, okrepiti se dobrom
hranom, pi}em.
potkusurivawe, -a s ‰v. kusurŠ namirivawe,
poravnavawe ra~una. z moneta za potkusuri-
vawe mali narod, mala dr`ava, obi~ni qudi i
sl. koji bivaju `rtvovani u poravnavawu ra~u-
na me|u ja~ima.
potkusurivati (se), potkusurujem (se)
nesvr{. ‰v. kusurŠ pla}ati ostatak, izravnavati
ra~un; namirivati se, poravnavati se.
poto, pota m, mn. potoi, gen. mn. potoa ‰hol. poto
od egz.Š zool. vrsta centralnoafri~kog polumaj-
muna sli~nog lorisima, Perodicticus potto.
potpuri, -ija m (uob. potpuri) ‰fr. pot-pour-
ri, prvobitno naziv za jelo od me{anog povr}aŠ
muz. izbor odlomaka raznih muzi~kih dela jed-
nog autora ili vi{e wih, muzi~ka me{avina.
pohasiti se, pohasim se svr{. ‰tur. asi nasil-
nik, buntovnik od ar. 'asiŠ pokr. postati nasilan,
obestan, bezobziran, osiliti se, poneti se.
pohovati, -hujem nesvr{. ‰nem. backen pe}i,
pr`itiŠ kulin. pr`iti tako {to se prethodno
meso (sir, povr}e itd.) umo~i u jaja, bra{no i
mrvice.
pragmati~an
po{irati, po{iram, 3. l. mn. po{iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. pocherŠ kulin. pripremiti je-
lo stavqawem u kqu~alu vodu koja se zatim dr-
`i na maloj vatri. y po{irano jaje jaje kuvano
bez quske.
po{ta, -e `, gen. mn. po{ta ‰venec., ital. postaŠ
1. a. ustanova koja se bavi prenosom pisama i
drugih po{iqaka prema utvr|enoj tarifi. b.
zgrada u kojoj se nalazi takva ustanova. v. ono
{to se dostavqa, {aqe putem po{te; pristi-
gla pisma, novine itd. 2. pokr. mesto na kojem
riba grize. y vojna po{ta po{ta koja prima
po{iqke za vojna lica ili od wih; broj koji
slu`i umesto adrese kasarne ili jedinice;
{aqiva po{ta vrsta dru{tvene igre.
po{tanski, -a, -o ‰v. po{taŠ koji se odnosi
na po{tu, koji pripada po{ti (po{tanska
marka, po{tanska uputnica, po{tanska
{tedionica, ‹ fah).
praviteqstvo, -stva s ‰rus. pravitelâstvoŠ
zast. uprava, vlada.
pragma, -e `, gen. mn. pragmi ‰gr~. pragma,
prema prassein ~initi, delovatiŠ delovawe ko-
je je usmereno na neposrednu korist.
pragmatizam, -zma m ‰v. pragmati~an,
-izamŠ 1. filoz. utilitaristi~ko filozofsko
u~ewe novijeg doba, po kome su sva nau~na sa-
znawa samo sredstvo za odr`avawe `ivota. 2.
delovawe koje je strogo prilago|eno neposred-
nim prakti~nim ciqevima odnosno potrebama.
pragmatika, -e `, dat. i lok. pragmatici ‰v.
pragmati~anŠ 1. v. pragma. 2. slu`beni propi-
si kojima se odre|uju odnosi izme|u slu`be-
nika i poslodavaca; status osobqa neke usta-
nove. 3. lingv. prou~avawe onoga {to povezuje
jezi~ku delatnost ~oveka s wegovom psihom, s
ciqevima wegovog iskaza i sa uslovima pod
kojima se vodi jezi~ka komunikacija.
pragmati~an, -~na, -~no ‰lat. pragmaticus
od gr~. pragmatikosŠ 1. usmeren ka konkretnim
ciqevima, prakti~an, svrsishodan. 2. koji sa-
dr`i teoriju ili metode pragmatizma. 3. koji
opisuje istorijske doga|aje u uzro~noj vezi. y
pragmati~na sankcija op{tekorisna dr`av-
na uredba, nepovrediv osnovni dr`avni zakon
(npr. austrijski zakon iz 1723. kojim je propi-
sano da i `enska deca mogu naslediti habzbur-
981
prazeodimijum
{ki presto, ~ime su stvoreni preduslovi za
stvarawe dvojne monarhije u XIX veku).
prazeodimijum, -a i prazeodimij, -a m ‰gr~.
prasios zelen, didymos dvostrukŠ hem. element
iz grupe lantanida, simbol Pr, atomski broj
59, izdvojen iz didimijuma (v.); slu`i za boje-
we stakla i porcelana.
praziluk, -a m ‰gr~. prason lukŠ bot. vrsta lu-
ka s produ`enom lukovicom, poriluk, Allium
porrum.
prazopal, -ala m ‰gr~. prasios zelen, v. opalŠ
miner. vrsta zelenog opala, koristi se za izradu
jeftinog nakita.
praistorija, praistorijski v. preistori-
ja, preistorijski.
prajmtajm, -a m ‰engl. prime timeŠ raz. vreme u
koje najve}i broj gledalaca prati televizijski
program, udarni termin.
prakatur, -ura m, mn. prakaturi, gen. mn. pra-
katura ‰lat. procuratorŠ pokr. crkveni poslu`i-
teq, crkvewak.
praker, -a m ‰nem. PrackerŠ ispra{iva~, mla-
tilo za tepihe, klofer (v.).
prakr(i)t, -a m ‰sanskr. prakrtaŠ naziv za
sredwoindijske govorne dijalekte, srodne sa
sanskrtom.
praksa, -e ` ‰gr~. praxis rad, deloŠ 1. a. stvar-
na, neposredno korisna delatnost (nasuprot te-
oretskoj, misaonoj), iskustvo, primena, sprovo-
|ewe u delo. b. na~in rada, postupawa ili vla-
dawa. v. obi~aj, navika, postupak. 2. a. obavqa-
we nekog stru~nog rada (lekarska ‹, advokat-
ska ‹); supr. teorija. b. stru~ni rad odre|enog
trajawa po zavr{enom {kolovawu, radi uvo|e-
wa u posao. 3. pacijenti, klijentela. 4. filoz. ak-
tivan ~ovekov odnos prema stvarnosti.
praktika, -e `, dat. i lok. praktici ‰srlat.
practica, v. prakti~anŠ zast. v. praksa.
praktikabl, -a m, mn. praktikabli, gen. mn.
praktikabala ‰nem. Praktikabel od fr. praticable
upotrebqivŠ pozor. drveni sanduk, element za
gradwu dekora, podijuma za hor, orkestar i sl.
praktikant, -a m, mn. praktikanti, gen. mn.
praktikanata ‰nem. Praktikant od nlat. practicans,
v. praktikovatiŠ zast. onaj koji po~iwe da radi
u nekakvom nadle{tvu ili ustanovi, priprav-
nik. x praktikantski.
982
prapor{~ik
praktikovati, -ujem nesvr{. ‰srlat. practica-
re, v. praksaŠ 1. a. primewivati, sprovoditi u
delo, vr{iti, izvoditi. b. imati obi~aj, obi-
~avati. 2. a. obavqati praksu. b. zast. sticati
iskustvo, ve`bati se, uve`bavati se.
praktikum, -a m, mn. -i ‰nem. Praktikum od
nlat. practicum, v. praksaŠ 1. oblik nastavnog ra-
da usmeren na prakti~nu primenu ste~enog
znawa, ve`bawe. 2. prostorija gde se takva na-
stava odvija. 3. priru~nik namewen ve`bawu.
prakticizam, -zma m ‰v. prakti~anŠ shvata-
we po kojem se daje prednost praksi nad teori-
jom, smisao za trenutne potrebe na {tetu prin-
cipa.
prakticist(a), -e m, mn. prakticisti ‰v. prak-
ticizamŠ pristalica prakticizma.
prakticisti~ki, -a, -o ‰v. prakticizamŠ ko-
ji se odnosi na prakticizam i prakticiste.
prakti~an, -~na, -~no ‰lat. practicus od gr~.
praktikosŠ 1. a. koji se odnosi na praksu; povezan
sa stvarnim potrebama i mogu}nostima u `ivo-
tu. b. koji daje prednost onome {to donosi
stvarne rezultate, {to pru`a stvarnu korist. 2.
koji se odnosi na primenu u praksi neke nauke
ili znawa; supr. teoretski. 3. primenqiv u
praksi, koristan, lako upotrebqiv, podesan.
prakti~ar, -a m, mn. -i ‰v. praksa, prakti-
~anŠ onaj koji ima iskustva u svojoj struci, ko-
ji ume da primeni svoje znawe, koji je priku-
pio stru~no znawe praksom. x prakti~arski.
prakti~nost, -osti ` ‰v. prakti~anŠ osobi-
na onoga koji je prakti~an ili onoga {to je
prakti~no.
praline, pralina ` mn. ‰fr. praline, prema
imenu francuskog diplomate (Cesar du Ples-
sis-Praslin, 1598–1675) ~iji ih je kuvar izmi-
slioŠ badem pr`en u {e}eru; vrsta ~okoladnih
bombona s takvim puwewem.
pranger, -a m, mn. -i ‰nem. PrangerŠ stub sra-
ma za koji su u sredwem veku vezivali osu|ene
za te{ke prekr{aje.
prangija, -e `, gen. mn. prangija ‰nejasnog
poreklaŠ mali top za izbacivawe signalnih
metaka i za pucawe prilikom sve~anosti.
prapor{~ik, -a m, mn. prapor{~ici, gen. mn.
prapor{~ika ‰rus. praporæikŠ ist. najni`i
oficirski ~in u vojsci carske Rusije.
prasa
prasa, -e ` ‰tur. p›rasa od gr~. prasonŠ prazi-
luk.
praher v. praker.
pre- ‰lat. prae-Š kao prefiks u slo`enicama
latinskog porekla zna~i: pred, pre, pretho-
dan; nad.
preadolescentan, -tna, -tno ‰v. preadole-
scencijaŠ koji je u preadolescenciji.
preadolescencija, -e ` ‰v. pre-, adolescen-
cijaŠ prvo razdobqe adolescencije, izme|u 11
i 14 godina.
preambula, -e ` ‰srlat. praeambulumŠ 1. a.
uvodni deo nekog va`nog akta, me|unarodnog
ugovora i sl., u kome se iznose op{ta na~ela. b.
uvod uop{te, predgovor. 2. fig. okoli{awe, za-
obila`ewe.
preambulirati, preambuliram, 3. l. mn. pre-
ambuliraju nesvr{. ‰nlat. praeambulareŠ praviti
(duga~ak) uvod, okoli{ati, dugo pripremati.
prebenda, -e `, gen. mn. prebendi ‰lat. praeben-
da ono {to treba pru`iti od praebere pru`iti,
datiŠ a. crkveno imawe dato na u`ivawe kato-
li~kom sve{teniku. b. prihod sa tog imawa.
prebendar, -ara m, mn. prebendari, gen. mn.
prebendara ‰srlat. praebendarius, v. prebendaŠ
sve{tenik koji u`iva prihode od prebende.
prebukirati, prebukiram, 3. l. mn. prebu-
kiraju svr{. i nesvr{. ‰v. bukingŠ prodati ili
rezervisati vi{e mesta za goste ili putnike
nego {to ih ima na raspolagawu; prepuniti,
pretrpati.
prevalentan, -tna, -tno ‰lat. praevalens od
praevalere, v. prevaliratiŠ 1. premo}an, nadmo-
}an. 2. koji prevladava, prete`an, op{ti.
prevalencija, -e ` ‰nlat. praevalentia, v. pre-
valentanŠ prevlast, nadmo}; prete`nost, preo-
vladavawe.
prevalirati, prevaliram, 3. l. mn. prevali-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. praevalereŠ 1. preovla-
dati, preovla|ivati. 2. savlada(va)ti koga, do-
}i do prevlasti nad kim, posta(ja)ti nadmo}an.
prevarikacija, -e ` ‰lat. praevaricatioŠ po-
vreda du`nosti, nesavesnost u vr{ewu slu-
`be, neovla{}eno delovawe.
prevashodan, -dna, -dno i prevashodan,
-dna, -dno ‰rus. prevashodnáèŠ 1. koji ima prvo-
previzija
razrednu va`nost, prvenstven, prete`an. 2. iz-
vrstan, izvanredan, odli~an.
prevashoditeqstvo, -stva s ‰rus. prevosho-
ditelâstvoŠ zast. visost, preuzvi{enost, ekse-
lencija: titula vi{ih ~inova u carskoj Rusiji.
prevashodno i prevashodno pril. ‰rus. pre-
voshodnoŠ 1. ve}im delom, u ve}em broju, pre-
te`no, uglavnom. 2. odli~no, izvrsno.
prevashodstvo, -stva s ‰rus. prevoshodstvoŠ
zast.1. prednost, nadmo}nost, premo}. 2. odli-
ka, odli~an uspeh. 3. titula (Va{e ‹, wegovo
‹), prevashoditeqstvo.
prevenirati, preveniram, 3. l. mn. preveni-
raju svr{. ‰lat. praevenireŠ prete}i, predupredi-
ti, preduhitriti; preduzeti mere protiv ~ega;
blagovremeno spre~iti.
preventer, -a m, mn. -i ‰v. preveniratiŠ sred-
stvo ili sprava koja {titi od udara, o{te}e-
wa, zaga|ewa i sl., osigura~, {titnik, branik.
preventiv, -a m, mn. -i ‰v. preventivanŠ sred-
stvo za otklawawe ne~ega {to je {tetno ili
opasno, preventivno sredstvo, za{tita.
preventiva, -e ` ‰v. preventivanŠ skup mera
koje spre~avaju da se dogodi ne{to ne`eqeno
(bolest i sl.).
preventivan, -vna, -vno ‰fr. preventif, pre-
ma lat. praeventusŠ koji na vreme spre~ava, ot-
klawa opasnost, za{titni. y preventivna me-
dicina delatnost zdravstva na spre~avawu bo-
lesti i epidemija; preventivna cenzura pre-
gledawe rukopisa pre {tampawa da bi se po
potrebi mogli zabraniti; preventivni rat
rat kome je ciq da se preduhitri napad nepri-
jateqa.
prevencija, -e ` ‰lat. praeventioŠ 1. postup-
ci koji se preduzimaju da bi se ne{to spre~i-
lo, predupre|ivawe, spre~avawe. 2. pobijawe
primedaba za koje se pretpostavqa da bi ih su-
protna strana mogla navesti. 3. predube|ewe,
predrasuda. x prevencioni.
preverbalan, -lna, -lno ` ‰v. pre-, lat. ver-
bum re~Š koji prethodi sposobnosti govora (u
razvoju govora).
previzija, -e ` ‰nlat. praevisioŠ naslu}iva-
we onoga {to }e se dogoditi, predvi|awe.
983
preglacijal
preglacijal, -ala m ‰v. pre-, glacijalŠ geol.
razdobqe u razvoju Zemqe koje prethodi lede-
nom dobu.
preglacijalni, -lna, -lno ‰nlat. praeglacia-
lis, v. preglacijalŠ geol. koji je postojao pre le-
denog doba.
pregnantan, -tna, -tno ‰lat. praegnans tru-
dan, nose}iŠ 1. sa`et, zgusnut, jezgrovit. 2. va-
`an, zna~ajan, na kome je te`i{te izlagawa. 3.
plodan; trudan, steon.
pregnancija, -e ` ‰nlat. praegnantiaŠ 1. svoj-
stvo onoga {to je pregnantno, dubina i sa`e-
tost misli. 2. skotnost, plodnost.
pregrupisati, -i{em svr{. ‰v. grupisatiŠ
ponovo, druk~ije rasporediti; pregrupisati
se rasporediti se u druk~ije grupe.
pregustirati, pregustiram, 3. l. mn. pregu-
stiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praegustareŠ 1. pro-
bati jelo i pi}e pre izno{ewa na sto. 2. una-
pred gustirati, u`ivati u ~emu.
predator, -a m, mn. -i ‰lat. praedatorŠ 1. biol.
organizam koji se hrani organizmima druge
vrste, grabqivac. 2. voj. vrsta bespilotne lete-
lice za izvi|awe.
predacija, -e ` ‰lat. praedatioŠ biol. odnos
me|u `ivotiwama u kojem se jedna (grabqivac,
predator) hrani drugom (`rtva, plen).
predela, -e `, gen. mn. predela ‰ital. predellaŠ
arhit., crkv. 1. stepenik pred oltarom, na kome
sve{tenik stoji dok slu`i. 2. dowi deo kril-
nog oltara u katoli~koj crkvi, ukra{en slika-
ma ili reqefima.
predeliberacija, -e ` ‰v. pre-, v. delibera-
cijaŠ prethodno dogovarawe, prethodno save-
tovawe.
predestinacija, -e ` ‰lat. praedestinatioŠ 1.
rel. u~ewe po kojem je ~ovekova sudbina (bla-
`enstvo ili prokletstvo) unapred odre|ena,
naro~ito u kalvinizmu. 2. ono {to je nekom su-
|eno ili za {ta ima sklonost od ro|ewa.
predestiniran, -a, -o ‰v. predestiniratiŠ
unapred odre|en, predodre|en; namewen ve~nom
bla`enstvu ili prokletstvu.
predestinirati, predestiniram, 3. l. mn.
predestiniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praedestinare,
v. pre-, destinare uspostaviti, utvrditiŠ una-
pred odrediti, nameniti, predodrediti; pred-
984
predikator
odrediti ve~no bla`enstvo ili ve~no pro-
kletstvo.
predeterminacija, -e ` ‰v. pre-, determi-
nacijaŠ a. unapred stvorena odluka ili zami-
sao. b. teol. predodre|ewe qudske voqe i sud-
bine; predestinacija.
predeterminizam, -zma m ‰v. predetermini-
satiŠ filoz. u~ewe po kome je ~ovekova sudbina
unapred odre|ena.
predeterminisati, -mini{em svr{. i
nesvr{. ‰v. pre-, determinisatiŠ unapred odre-
diti, predodrediti.
predeterminist(a), -e m, mn. predetermini-
sti ‰v. predeterminizamŠ onaj koji veruje u
predeterminizam.
predijalac, -lca m, mn. predijalci, gen. mn.
predijalaca = predijalist(a), -e m, mn. predi-
jalisti ‰srlat. praedialis, v. predijumŠ ist. u`i-
valac crkvenih dobara, obavezan na vojnu slu-
`bu darovaocu.
predijum, -a i predij, -a m ‰lat. praediumŠ
ist. crkveno imawe koje se daje na nasledno
u`ivawe svetovnoj ili crkvenoj osobi.
predika = pridika (v.).
predikabilije, predikabilija ` mn. ‰srlat.
praedicabiliaŠ filoz. 1. kod Porfirija i kod sho-
lasti~ara pet klasa predikata: rod, vrsta, raz-
lika, svojstveno, slu~ajno. 2. kod Kanta: svi
pojmovi koji se a priori mogu izvesti iz kate-
gorija.
predikabilitet, -eta m ‰nlat. praedicabili-
tasŠ filoz. sposobnost pridavawa ili pripisi-
vawa neke osobine.
predikant, -a m, mn. predikanti, gen. mn. pre-
dikanata ‰lat. praedicansŠ protestantski sve-
{tenik, propovednik.
predikat, -ata m, mn. predikati, gen. mn. pre-
dikata ‰lat. praedicatumŠ 1. gram. re~ u re~enici
kojom se o subjektu ne{to kazuje (radwa, stawe,
osobina), prirok. 2. log. ono {to se u usposta-
vqenom logi~kom sudu kazuje o predmetu. 3.
titula uz prezime.
predikatni, -a, -o = predikatski, -a, -o ko-
ji pripada predikatu, koji je deo predikata,
koji se odnosi na predikat.
predikator, -a m, mn. -i ‰v. predikacijaŠ
propovednik.
predikatski
predikatski = predikatni (v.).
predikacija, -e ` ‰lat. praedicatioŠ 1. gram.
povezivawe predikata sa odre|enim subjek-
tom. 2. log. pridavawe (ili odricawe) predika-
ta subjektu. 3. javno objavqivawe; propoveda-
we, propoved.
predikovati = pridikovati (v.).
predikcija, -e ` ‰lat. praedictioŠ predskazi-
vawe, proricawe, predvi|awe.
predilekcija, -e ` ‰fr. predilection, prema
srlat.praedilectus najvoqenijiŠ 1. posebna qu-
bav, posebna naklonost prema kome ili ~emu.
2. med. sklonost, predodre|enost, predispozi-
cija (za neku bolest).
predinfarktni, -a, -o ‰pred-, v. infarktŠ
med. koji nastaje pre infarkta, koji mu pretho-
di (predinfarktno stawe).
predispozicija, -e ` ‰v. pre-, dispozicijaŠ
prirodna sklonost, predodre|enost, nagiwa-
we ~emu.
predisponiran, -a, -o ‰v. predisponiratiŠ
koji je unapred odre|en za ne{to; sklon ne~e-
mu, osetqiv na ne{to (na neku bolest); una-
pred pripremqen za ne{to.
predisponiranost, -osti ` ‰v. predisponi-
ranŠ osobina onoga koji je predisponiran ili
onoga {to je predisponirano.
predisponirati, predisponiram, 3. l. mn.
predisponiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. praedispo-
nereŠ unapred rasporediti, pripremiti za ne-
{to, osposobiti.
predmenstruacijski, -a, -o ‰pred, v. men-
struacijskiŠ fiziol. koji se doga|a pre men-
struacije. y predmenstruacijski sindrom
(PMS) niz subjektivnih pojava koje se javqaju
pre menstruacije (nervoza, nesanica, umor,
glavoboqa i sl.) i nestaju s wenom pojavom.
predominantan, -tna, -tno ‰nlat. praedomi-
nansŠ koji preovla|uje, nadmo}an, prete`an,
prvenstven.
predominantnost, -osti ` ‰v. predominan-
tanŠ osobina onoga koji je predominantan i
onoga {to je predominantno.
predominacija, -e ` ‰nlat. praedominatioŠ
prevlast, nadmo}, prvenstvo.
prezbiterijanizam
predominirati, predominiram, 3. l. mn.
predominiraju nesvr{. ‰srlat. praedominareŠ bi-
ti nadmo}an, imati prevlast, preovladavati.
predriblati, -am svr{. ‰v. driblovatiŠ 1. sp.
prevariti, mimoi}i protivni~kog igra~a te-
raju}i loptu. 2. fig. prevariti nekoga lukav-
stvom, nadmudriti.
predsezona, -e ` ‰pred-, v. sezonaŠ sezona
pre glavne sezone.
preegzistencija, -e ` ‰v. pre-, egzistenci-
jaŠ 1. prethodno postojawe. 2. teol. egzistencija
pre materijalne egzistencije, pre ro|ewa tela.
preegzistencijalizam, -zma m ‰v. pre-, eg-
zistencijalizamŠ teol. u~ewe po kojem su qud-
ske du{e postojale pre postanka tela.
preegzistirati, preegzistiram, 3. l. mn.
preegzistiraju nesvr{. ‰v. pre-, egzistiratiŠ ra-
nije postojati, postojati pre ~ega drugog.
preeminentan, -tna, -tno ‰lat. praeeminensŠ
izvrstan, istaknut, nadmo}an.
preeminencija, -e ` ‰nlat. praeeminentiaŠ
prednost, nadmo}nost, prvenstvo (u ~inu, do-
stojanstvu, pravu).
preempcija, -e ` ‰nlat. praeemptio, v. pre-,
empere kupitiŠ prav. ranija kupovina; pre~e
pravo kupovine.
prezbiakuzija, -e ` ‰nlat. praesbyacusia od
gr~. presbys star, akousis sluhŠ med. stara~ka na-
gluvost, izra`ena najpre kod tonova visoke
frekvencije.
prezbiopija, -e ` ‰gr~. presbys starac, v. -opi-
jaŠ med. dalekovidost, ob. kod starijih qudi.
prezbit, -a m, mn. prezbiti, gen. mn. prezbita
‰gr~. presbys staracŠ med. onaj koji daleko vidi,
dalekovid ~ovek.
prezbiter, -a m = prezviter, -a m ‰lat.
presbyter stariji od gr~. presbyteros od presbys
staracŠ crkv. izabrani stare{ina protestant-
ske crkvene op{tine; sve{tenik uop{te.
prezbiterat, -ata m = prezviterat, -ata m
‰lat. presbyteratus, v. prezbiterŠ sve{teni~ki
red, sve{teni~ka slu`ba, sve{tenstvo.
prezbiterijanac, -nca m, mn. prezbiterijan-
ci, gen. mn. prezbiterijanaca ‰engl. presbyterian, v.
prezbiterŠ sledbenik prezbiterijanizma.
prezbiterijanizam, -zma m ‰engl. presbyteri-
anismŠ rel. protestantska reformisana veroi-
985
prezbiterijum
spovest, nastala u Engleskoj i [kotskoj u XVI
veku, u kojoj ne postoji vlast biskupa, nego se
priznaje samo sve{tenik, prezbiter.
prezbiterijum, -a i prezbiterij, -a m =
prezviterijum, -a i prezviterij, -a m ‰lat.
presbyterium od gr~. presbyterionŠ 1. zajednica pre-
zbitera, sve{tenika. 2. u katoli~kim katedrala-
ma uzdignuti prostor za sve{tenike, odvojen
pregradom od vernika.
prezviter, -a m ‰v. prezbiterŠ rel. pravosl.
vi{i ~in u sve{tenstvu (protoprezviter).
prezent, -a m ‰lat. (tempus) praesensŠ gram.
glagolski oblik koji ozna~ava da se radwa od-
vija u trenutku govora, sada{we vreme. x pre-
zentski.
prezent, -a m, mn. prezenti, gen. mn. prezenata
‰nem. Present od fr. presentŠ predmet ili vred-
nost koja se daruje nekome, poklon, dar.
prezentabilan, -lna, -lno ‰fr. presentableŠ
1. koji se mo`e pokazati, ponuditi, predlo`i-
ti. 2. koji se mo`e predo~iti, izvesti, prika-
zati. 3. koji je pristojnog izgleda, nao~it.
prezentant, -a m, mn. prezentanti, gen. mn.
prezentanata ‰nem. Prasentant, v. prezentacijaŠ
1. bank. onaj koji podnosi menicu na prihvat,
predo~iteq menice. 2. a. podnosilac predlo-
ga, predlaga~. b. onaj koji u~estvuje u predsta-
vqawu, prikazivawu.
prezentat, -ata m ‰v. prezentacijaŠ bank. onaj
kome se podnosi menica.
prezentacija, -e ` ‰lat. praesentatioŠ 1. pred-
stavqawe, prikazivawe, promocija. 2. bank. pod-
no{ewe menice na prihvat, isplatu.
prezentirati, prezentiram, 3. l. mn. pre-
zentiraju = prezentovati, -ujem svr{. i nesvr{.
‰lat. praesentareŠ 1. predstaviti, predstavqati,
prikaz(iv)ati. 3. izneti, predlo`iti, prepo-
ru~iti. 3. pokloniti, poklawati, darivati;
sve~ano da(va)ti, preda(va)ti.
prezentovati = prezentirati (v.).
prezencija, -e ` ‰lat. praesentiaŠ prisustvo,
prisutnost.
prezervativ, -a m, mn. -i ‰srlat. praeservati-
vus od lat. praeservare unapred ~uvatiŠ 1. za-
{titno sredstvo uop{te. 2. gumena navlaka za
mu{ki polni organ, slu`i kao za{tita od ne-
986
prekanceroza
`eqene trudno}e i od polno prenosivih bole-
sti, kondom (v.).
prezervativan, -vna, -vno ‰srlat. praeserva-
tivusŠ koji ~uva, za{titan.
prezervacija, -e ` ‰nlat. praeservatioŠ ~uva-
we, za{tita.
prezident, -a m, mn. prezidenti, gen. mn. pre-
zidenata ‰nem. Prasident od lat. praesidens od pra-
esidere sedeti na ~eluŠ predsednik.
prezidencijalan, -lna, -lno ‰nlat. praesi-
dentialisŠ koji se odnosi na predsednika, koji
pripada predsedniku, predsedni~ki.
prezidijum, -a i prezidij, -a m ‰lat. praesi-
dium odbranaŠ 1. skup osoba koje su izabrane da
vode skup{tinu, rukovode nekom ustanovom i
sl., predsedni{tvo. 2. ist. u Sovjetskom Savezu
i drugim socijalisti~kim zemqama, vrhovni
organ dr`avne uprave.
prezla, -e `, gen. mn. prezli ‰nem. BroselnŠ mr-
vice od osu{enog i samlevenog hleba, koje se
koriste pri spravqawu hrane.
prezumibilan, prezumirati, prezumpti-
van, prezumpcija. v. presumibilan, presu-
mirati, presumptivan, presumpcija.
preistorija, -e i preistorija, -e, preisto-
rija, -e ` ‰v. pre-, istorijaŠ doba u razvitku
qudskog roda od pojave ~oveka na zemqi do poja-
ve prvih pisanih spomenika; nauka koja se bavi
izu~avawem toga perioda. x preistorijski.
prejudikat, -ata m ‰v. prejudiciratiŠ prav.
ranija sudska presuda po nekom pravnom pita-
wu koja va`i kao norma za sve budu}e sli~ne
slu~ajeve.
prejudicirati, prejudiciram, 3. l. mn. pre-
judiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeiudicareŠ una-
pred suditi o ~emu, stvoriti, stvarati unapred
mi{qewe o ne~emu, praviti pretpostavke bez
stvarne osnove.
prekambrijum, -a i prekambrij, -a m ‰v.
pre-, kambrijumŠ geol. najstarije doba u razvoju
Zemqe, doba koje prethodi kambrijumu.
prekanceroza, -e ` ‰v. prekancerozanŠ med.
patolo{ka stawa ili oboqewa koja mogu pret-
hoditi pojavi malignog tumora (zapaqewa, po-
reme}aji u cirkulaciji i dr.).
prekancerozan
prekancerozan, -zna, -zno ‰v. pre-, kancero-
zanŠ med. koji prethodi pojavi malignog tumora.
prekaran, -rna, -rno ‰lat. precariusŠ privre-
men, nestalan, nesiguran, prolazan.
prekarijum, -a i prekarij, -a m ‰lat. precari-
um prema prex gen. precis molbaŠ 1. ist. u starom
veku ugovor o zakupu. 2. prav. ugovor prema ko-
jem jedna strana prepu{ta drugoj neku stvar na
privremeno u`ivawe. 3. pravno stawe koje se
mo`e uvek opozvati, opozivqivost.
prekarist(a), -e m, mn. prekaristi ‰v. preka-
rijumŠ prav. onaj koji dobija prekarijum na u`i-
vawe.
prekaucija, -e ` ‰nlat. praecautioŠ obazri-
vost, opreznost; mera predostro`nosti.
prekvalifikacija, -e ` ‰v. kvalifikacijaŠ
1. osposobqavawe za novu struku ili profesi-
ju. 2. prav. nova kvalifikacija po~iwenog dela
u pravnom postupku.
prekvalifikovati (se), prekvalifikujem
(se) svr{. i nesvr{. ‰v. kvalifikovatiŠ 1. ospo-
sobiti (se), osposobqavati (se) za novi posao.
2. prav. da(va)ti novu kvalifikaciju po~iwe-
nog dela.
prekludirati, prekludiram, 3. l. mn. pre-
kludiraju svr{. ‰lat. praecludereŠ 1. zakqu~iti,
zatvoriti, iskqu~iti. 2. prav. odbiti zauvek
neki zahtev, proglasiti nekoga li{enim prava
na ne{to.
prekluzivan, -vna, -vno ‰nlat. praeclusivus,
v. prekludiratiŠ koji iskqu~uje, spre~ava, ko-
ji odbija. y prekluzivni rok zakonom odre-
|en rok do kojeg se ne{to mora izvr{iti.
prekluzija, -e ` ‰lat. praeclusioŠ prav. poseb-
nim propisom ustanovqen prestanak va`ewa
prava po{to su svi zakonski rokovi pro{li, a
ni{ta nije u~iweno da se takvo pravo sa~uva.
prekognicija, -e ` ‰v. pre-, lat. cognitio sa-
znaweŠ spoznaja o nekom budu}em doga|aju eks-
trasenzornim putem, vizija budu}nosti.
prekognosti~ar, -a m, -i ‰v. pre-, lat. cogno-
scere saznatiŠ onaj koji ima sposobnost pre-
kognicije.
prekoks prid. indekl. ‰lat. praecoxŠ prerano
zreo, pre vremena zreo.
prekonizirati, prekoniziram, 3. l. mn. pre-
koniziraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. praeconisareŠ 1.
preludirati
javno proglasiti; javno (po)hvaliti. 2. crkv.
predlo`iti nekoga za biskupa (o papi).
prekordijalan, -lna, -lno ‰v. prekordijumŠ
anat. koji pripada prekordijumu.
prekordijum, -a i prekordij, -a m ‰lat. prae-
cordium, v. pre-, lat. cor, cordis srceŠ anat. oblast
grudnog ko{a ispred srca.
prelat, -ata m, mn. prelati, gen. mn. prelata
‰lat. praelatus pretpostavqen, po{tovanŠ vi{i
crkveni dostojanstvenik u katoli~koj i angli-
kanskoj crkvi. x prelatski.
prelatura, -e ` ‰srlat. praelaturaŠ dostojan-
stvo, slu`ba, polo`aj prelata.
prelacija, -e ` ‰lat. praelatioŠ preimu}stvo,
prednost, pravo prvenstva.
prelevman, -ana m, mn. prelevmani, gen. mn.
prelevmana ‰fr. prelevementŠ ekon. za{titna tak-
sa kojom se nadokna|uje razlika izme|u ni`e
cene uvezene robe i vi{e cene doma}eg proiz-
voda.
prelegat, -ata m ‰lat. praelegatumŠ prav. zave-
{tawe sa~iweno unapred; ono {to je unapred
zave{tano.
prelid, -ida m ‰fr. prelude, v. preludijumŠ
muz. kra}a kompozicija za klavir, naro~ito u
doba romantizma.
preliminar, -ara m, mn. preliminari, gen.
mn. preliminara ‰lat. praeliminariumŠ prav. ugo-
vor kojim se stranke obavezuju na sklapawe
glavnog ugovora, predugovor.
preliminaran, -rna, -rno ‰srlat. praelimi-
naris, v. pre-, lat. limen pragŠ prethodni, pri-
premni, uvodni.
preliminarije, preliminarija ` mn. ‰nlat.
praeliminariaŠ uvodi, pripreme; prethodni sta-
vovi, prethodne ta~ke sporazuma.
prelogi~an, -~na, -~no ‰v. pre-, logi~anŠ
psih. izraz za na~in mi{qewa koji ne prati
uobi~ajena pravila logike i koji se javqa kod
dece, kod primitivnih naroda i kod nekih
psihoti~nih bolesnika.
preludijum, -a i preludij, -a m ‰srlat. praelu-
dium, v. pre-, lat. ludus igraŠ 1. muz. a. uvod u neko
muzi~ko delo, uvodni komad. b. v. prelid. 2. fig.
uvod, po~etak, priprema, nagove{taj ne~ega.
preludirati, preludiram, 3. l. mn. prelu-
diraju nesvr{. ‰lat. praeludereŠ 1. muz. izvoditi
987
prematuritet
preludij, svirati bez pripreme, prema trenut-
nom nadahnu}u, improvizovati. 2. fig. raditi
ne{to sitnije pre prelaska na krupnije stva-
ri, nagove{tavati ne{to.
prematuritet, -eta m ‰nlat. praematuritas, v.
pre-, maturitetŠ preranost, prevremenost, pre-
vremena zrelost.
prematurus, -a m, mn. -i ‰lat. praematurusŠ
dete ro|eno pre normalnog isteka trudno}e,
nedono{~e.
premedikacija, -e ` ‰v. pre-, medikacijaŠ
med.davawe medikamenata pacijentu pre ane-
stezije, radi psihi~kog smirewa i ubla`ava-
wa sporednih pojava.
premeditacija, -e ` ‰lat. praemeditatio, v.
pre-, meditacijaŠ prethodno smi{qawe, pred-
umi{qaj, namera, naum.
premija, -e ` ‰lat. praemiumŠ 1. nagrada (u
novcu ili u vidu nekog predmeta) za uspeh u
radu. 2. dopunska nov~ana nagrada radnicima
i slu`benicima povrh redovne plate za preko-
ra~ewe norme. 3. ekon. nov~ani podsticaj koji se
daje izvoznicima radi izvoza odre|ene robe. 4.
trg. nagrada u novcu koja se daje pri kupovini
robe. 5. redovni nov~ani iznos koji osiguranik
pla}a osiguravaju}em dru{tvu na osnovu poli-
se. 6. glavni zgoditak na lutriji.
premijer, premijera m, mn. premijeri, gen.
mn. premijera ‰fr. premier prviŠ ministar
predsednik, predsednik vlade.
premijera, -e ` ‰fr. premiere prvaŠ prvo iz-
vo|ewe nekog pozori{nog ili muzi~kog dela;
prvo prikazivawe filma.
premijerni, -a, -o ‰v. premijeraŠ koji se od-
nosi na premijeru; koji se prvi put doga|a, iz-
vodi ili prikazuje.
premijerski, -a, -o ‰v. premijerŠ koji se od-
nosi na premijera, koji pripada premijeru.
premijski, -a, -o ‰v. premijaŠ koji se odnosi
na premiju. y premijski zajam vrsta dr`avnog
zajma kod kojeg postoji i mogu}nost dobitka
lutrijske premije; premijski posao berz. po-
sao kod kojeg je jednoj strani slobodno da, uz
pla}awe izvesne naknade, do odre|enog roka
odustane od tog posla; premijski sistem nad-
nica na~in pla}awa koji podrazumeva ispla-
988
prenumerisati
}ivawe dopunske nagrade ako radnik prema{i
normu.
premijum, -a m ‰engl. premium kvalitetan,
superioran od lat. praemium odlikovaweŠ trg.
normalan benzin, sa 86–88 oktana (u nekim ze-
mqama naziv za super benzin).
premirati, premiram, 3. l. mn. premiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. pramieren, prema srlat. praemi-
areŠ da(va)ti premiju, nagraditi, nagra|ivati.
premisa, -e ` ‰srlat. (propositio) praemissa
od praemittere poslati unapredŠ log. jedan od
dvaju ili vi{e sudova iz kojih se izvodi za-
kqu~ak, pretpostavka.
premolari, premolara m mn. ‰nlat. praemola-
res prema (dens) molaris kutwakŠ anat. zubi sme-
{teni iza o~waka, mali kutwaci.
premonitoran, -rna, -rno ‰lat. praemonito-
rius, v. pre-, monitorius upozoravaju}iŠ 1. koji
unapred upozorava nekoga na ne{to, koji opo-
miwe ili najavquje. 2. med. koji ukazuje na obo-
qewe ili na neku komplikaciju.
premonstratenzijanac, -nca m, mn. premon-
stratenzijanci, gen. mn. premonstratenzijanaca
‰nem. Pramonstratenser, prema fr. pre montre, od
lat. pratum monstratum pokazana livadaŠ crkv.
pripadnik crkvenog reda, osnovanog 1211. u
Premontreu u Francuskoj.
premonstrator, -a m, mn. -i ‰nlat. praemon-
stratorŠ pokaziva~ (naro~ito kod telesnog ve-
`bawa i sporta).
premonstracija, -e ` ‰nlat. praemonstratioŠ
pokazivawe pred drugima, predwa~ewe.
prenatalan, -lna, -lno ‰v. pre-, lat. natalis
rodni, ro|eniŠ med. koji se desio pre ro|ewa.
prenotacija, -e ` ‰nlat. praenotatioŠ prav.
prethodna sudska opomena poveriocu u slu~a-
jevima namernog bankrotstva.
prenumerant, -a m, mn. prenumeranti, gen.
mn. prenumeranata ‰nem. Pranumerant, v. prenu-
meracijaŠ zast. pretplatnik, abonent.
prenumeracija, -e ` ‰nem. Pranumeration, v.
pre-, numeracijaŠ zast. pla}awe unapred za ne-
{to, pretplata, abonman.
prenumerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nem.
pranumerieren, v. pre-, numerisatiŠ 1. pretpla-
titi, pretpla}ivati koga kao kupca ne~ega, abo-
preokupacija
nirati (na neku kwigu, list i sl.). 2. izmeniti
brojeve, reorganizovati na~in brojawa.
preokupacija, -e ` ‰lat. paeoccupatioŠ briga
za ne{to, obuzetost, zauzetost ne~im, glavna
delatnost.
preokupirati, preokupiram, 3. l. mn. preo-
kupiraju svr{. ‰lat. praeoccupare, v. pre-, okupi-
ratiŠ suvi{e opteretiti, zaokupiti poslom,
brigom oko ne~ega.
preparandija, -e ` ‰nem. Praparandschule od
lat. praeparandus koji mora da se spremi od lat.
praeparare unapred pripremiti, nem. Schule
{kolaŠ zast. u~iteqska {kola.
preparandist(a), -e m, mn. preparandisti
(retko preparand, -a) ‰nem. PraparandistŠ zast.
u~enik preparandije, u~iteqske {kole.
preparandisti~ki, -a, -o ‰v. preparan-
dist(a)Š koji se odnosi na preparandiju i pre-
parandiste.
preparat, -ata m, mn. preparati, gen. mn. pre-
parata ‰lat. praeparatum od praeparatus unapred
pripremqenŠ 1. hem. a. materija pripremqena u
laboratoriji za ispitivawe. b. hemijski ili
farmaceutski proizvod, izra|en u laborato-
riji ili fabrici. 2. delovi `ivotiwskog ili
biqnog organizma pripremqeni za anatomsko
ispitivawe ili za o~iglednu obuku.
preparator, -a m, mn. -i ‰lat. praeparatorŠ 1.
onaj koji izra|uje, priprema preparate. 2.
stru~wak za preparirawe (u laboratoriji, mu-
zeju i sl.).
preparatoran, -rna, -rno ‰lat. praeparatori-
usŠ koji prethodi ~emu, prethodni, pripravni,
uvodni.
preparatura, -e ` ‰lat. praeparaturaŠ pri-
premawe, pripravqawe, spravqawe.
preparacija, -e ` ‰lat. praeparatioŠ 1. pri-
premawe, pripravqawe, spravqawe. 2. postu-
pak preparirawa. 3. hem. pripremawe odre|e-
nog jediwewa postupkom koji se temeqi na he-
mijskoj reakciji.
preparirati, prepariram, 3. l. mn. prepa-
riraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeparareŠ 1. pripre-
miti, pripremati preparate za prou~avawe. 2.
biohemijskim postupkom za{tititi telo `i-
votiwe od raspadawa, ispuniti ga i sa~uvati u
prvobitnom obliku. 3. pripremiti, priprema-
prepucijum
ti neku materiju na naro~it na~in daju}i joj
odgovaraju}i oblik. 4. fig. ube|ivati koga, pri-
dobi(ja)ti koga za neku ideju.
prepozit, -a m ‰lat. praepositus od praepone-
re, v. preponiratiŠ katoli~ki sve{tenik na ~e-
lu kaptola.
prepozitivan, -vna, -vno ‰lat. praepositivusŠ
gram. koji se stavqa ispred, koji prethodi dru-
gom jezi~kom elementu.
prepozitura, -e ` ‰nlat. praeposituraŠ mesto
i dostojanstvo pretpostavqenog; kod katolika
mesto i dostojanstvo stare{ine jednog kalu-
|erskog reda.
prepozicija, -e ` ‰lat. praepositio stavqawe
napredŠ gram. nepromenqiva vrsta re~i kojom
se iskazuju odnosi izme|u re~eni~nih eleme-
nata, predlog.
preponderantan, -tna, -tno ‰lat. praeponde-
rans od praeponderare, v. preponderisatiŠ koji
ima nadmo} u ne~emu, prete`an, preovla|uju}i.
preponderancija, -e ` ‰nlat. praeponderan-
tia, v. preponderisatiŠ ono {to daje ve}u vred-
nost, snagu ili premo} u pore|ewu s drugim,
prete`nost, prevaga, nadmo}nost.
preponderirati v. preponderisati.
preponderisati, -i{em i preponderira-
ti, preponderiram, 3. l. mn. preponderiraju
nesvr{. ‰lat. praeponderare, v. pre-, pondus te`i-
na, teretŠ imati prevagu po te`ini, vrednosti,
va`nosti nad ~im, biti nadmo}an.
preponirati, preponiram, 3. l. mn. prepo-
niraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeponereŠ 1. stavi-
ti ispred ~ega. 2. staviti na ~elo, u~initi ko-
ga pretpostavqenim, postaviti za stare{inu.
prepotentan, -tna, -tno ‰lat. praepotensŠ 1.
drzak, nadmen, silovit, samovoqan. 2. nadmo-
}an; koji ima vi{ak snage.
prepotentnost, -osti ` = prepotencija, -e
` ‰lat. praepotentiaŠ osobina onoga koji je pre-
potentan.
prepo{t, -a m, mn. prepo{ti, gen. mn. prepo-
{ta ‰ital. preposto od lat. praepositusŠ 1. v. prepo-
zit. 2. stare{ina katoli~kog samostana, prior.
preprata v. priprata.
prepucijum, -a i prepucij, -a m ‰lat. praepu-
tiumŠ anat. slobodni deo ko`e penisa koji po-
kriva wegov vrh kad nije u erekciji.
989
prerafaeliti
prerafaeliti, prerafaelita m, mn. ‰engl.
Preraphaelite, v. pre-, Raphael engl. oblik imena
Rafael (Raffaello Santi, 1483–1520)Š slikarska
i pesni~ka struja u drugoj polovini XIX veka
u Engleskoj ~iji je ideal bio vernost prirodi,
kao u delima slikara pre Rafaela. x prerafa-
elitski.
preregistracija, -e ` ‰v. registracijaŠ ~in
preregistrovawa, preregistrovawe.
preregistrovati, -ujem svr{. ‰v. registro-
vatiŠ ponovo registrovati pod drugim brojem,
na ime drugog vlasnika i sl.
prerija, -e ` ‰fr. prairieŠ geogr. prostrana
ravnica prekrivena travom, naro~ito u Sever-
noj Americi. z zakon prerije zakon sile, za-
kon ja~eg.
prerijal, -ala m ‰fr. prairial od prairie, v. pre-
rijaŠ ist. mesec francuskog republikanskog ka-
lendara, od 20. maja do 18. juna.
prerijski, -a, -o ‰v. prerijaŠ koji se odnosi
na preriju, koji pripada preriji, koji `ivi u
preriji.
prerogativ, -a prerogativ, -iva m, mn. pre-
rogativi, gen. mn. prerogativa i prerogativa,
-e ` ‰lat. praerogativa od praerogativus prvoo-
vla{tenŠ prav. posebno, iskqu~ivo pravo ne-
kog dr`avnog organa ili osobe na rukovode}em
polo`aju.
pres, -a m ‰engl. pressŠ {tampa (kao oznaka na
novinarskim vozilima, ili u imenima novin-
skih agencija). y pres-agencija specijalizova-
na slu`ba koja prenosi vesti listovima i dru-
gim sredstvima informacija; pres-biro ode-
qewe neke ustanove zadu`eno za izdavawe in-
formacija novinarima; pres-kliping izrezak,
vest iz novina, obi~no dobijena preko agencije
koja se time bavi; pres-konferencija konfe-
rencija za {tampu; pres-centar mesto organi-
zovano za rad novinara u vreme politi~kih,
sportskih i drugih zna~ajnih doga|aja.
presa, -e `, gen. mn. presa ‰nem. PresseŠ sprava
za pritiskawe, gwe~ewe, ob. pomo}u zavrtwa;
sprava za ce|ewe. y {tamparska presa najsta-
riji oblik {tamparske ma{ine, u kojoj se har-
tija pola`e preko olovnog sloga namazanog bo-
jom i pritiska.
pres-agencija v. pres.
990
preskripcija
presaldumiti, -im svr{. ‰tur. saldyrmakŠ 1.
prebroditi, prevesti se preko vode. 2. fig.
potpuno promeniti mi{qewe, pre}i na drugu
stranu, prihvatiti stavove druge strane.
presantan, -tna, -tno ‰fr. pressantŠ 1. hitan,
neodlo`an, preko potreban. 2. uporan, nasr-
tqiv, nametqiv.
presbiopija v. prezbiopija.
pres-biro v. pres.
presedan, -ana m, mn. presedani, gen. mn. pre-
sedana ‰fr. precedent od lat. praecedens pret-
hodniŠ 1. slu~aj koji se ranije dogodio i koji
slu`i kao primer ili opravdawe za kasnije
slu~ajeve. z bez presedana ne~uveno, dosad ne-
vi|eno. 2. prav. odluka suda ili administra-
tivnog organa koje se uzima kao uzorak pri re-
{avawu sli~nih slu~ajeva.
presija, -e `, gen. mn. presija ‰lat. pressio,
prema premere gwe~itiŠ 1. pritisak, prisila,
prinuda. 2. po`urivawe nekoga da ne{to u~i-
ni, saletawe, urgirawe.
presing, -a m, mn. presinzi, gen. mn. presinga
‰engl. pressingŠ 1. sp. u timskim sportovima ob-
lik odbrane u kojoj svaki igra~ odbrane strogo
pokriva jednog od protivni~kih igra~a i na-
stoji da ga onemogu}i u akciji. 2. v. presija.
presirati, presiram, 3. l. mn. presiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. pressieren od fr. presserŠ
pritiskati, primoravati, po`uri(va)ti, nava-
qivati da se {to u~ini.
pres-kliping v. pres.
pres-konferencija v. pres.
preskribovan, -a, -o ‰lat. praescriptus, v.
preskribovatiŠ prav. zastareo.
preskribovati, preskribujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. praescribereŠ 1. propisati, propi-
sivati. 2. prav. proglasiti zastarelim.
preskriptibilan, -lna, -lno ‰nlat. prae-
scriptibilisŠ koji mo`e zastariti, zastarqiv.
preskriptibilitet, -eta m ‰nlat. praescrip-
tibilitasŠ prav. mogu}nost zastarelosti, zastar-
qivost.
preskriptivan, -vna, -vno ‰srlat. praescrip-
tivusŠ koji odre|uje i propisuje, normativan;
up. deskriptivan.
preskripcija, -e ` ‰lat. praescriptioŠ 1. pro-
pis, pravilo, pismena naredba. 2. prav. zastare-
presovati
lost, sticawe prava na osnovu zastarelosti;
osloba|awe na osnovu zastarelosti.
presovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. pressa-
reŠ pritiskati, pritisnuti (presom ili nekim
teretom, radi ravnawa, lepqewa i sl.).
prestacija, -e ` ‰lat. praestatioŠ 1. ist. oba-
vezno davawe prinosa, davawe poreza. 2. prav.
svaki ~in koji du`nik mora na osnovu obave-
znog odnosa da izvr{i prema poveriocu.
presti`, -i`a m ‰fr. prestige od lat. praesti-
giumŠ ugled, dru{tvena svest o ne~ijoj vi{oj
vrednosti; nadmo} koju neko ima zbog svog vi-
sokog ugleda i uticaja.
presti`ni, -a, -o ‰v. presti`Š koji ima pre-
sti`, koji u`iva dobar glas, koji ima dobru
reputaciju, ugledan.
prestisimo pril. ‰ital. prestissimoŠ muz. veo-
ma brzo, {to je br`e mogu}e.
presto pril. ‰ital. prestoŠ muz. brzo, `ivahno.
prestrukturirati, prestrukturiram, 3. l.
mn. prestrukturiraju (nepr. prestruktuirati)
svr{. i nesvr{. ‰v. strukturiratiŠ dati ne~emu
novu strukturu, prepraviti, preoblikovati.
presumibilan, -lna, -lno ‰nlat. praesumibi-
lisŠ koji se mo`e pretpostaviti, navodni; vero-
vatan.
presumirati, presumiram, 3. l. mn. presu-
miraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praesumere, v. pre-,
sumere uzeti, mislitiŠ pretpostaviti, pret-
postavqati, uzeti, uzimati kao verovatno.
presumptivan, -vna, -vno ‰lat. praesumptivusŠ
koji se pretpostavqa, naslu}uje, verovatan.
presumpcija, -e ` ‰lat. praesumptioŠ 1. pret-
postavka, naslu}ivawe, naga|awe. 2. prav. pri-
znavawe ~iwenica za pravno verodostojne dok
se ne doka`e suprotno. 3. nadmenost, uobra`e-
nost, drskost.
presupozicija, -e ` ‰nlat. praesuppositioŠ
pretpostavqawe, pretpostavka; uslov od koga
se polazi u rasu|ivawu.
presuponirati, presuponiram, 3. l. mn. pre-
suponiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. praesupponereŠ
pretpostaviti, pretpostavqati; uzeti kao po-
laznu ta~ku.
pres-centar v. pres.
pretorijanac
prescijencija, -e ` ‰nlat. praescientiaŠ
predznawe, znawe koje prethodi iskustvu; po-
znavawe budu}nosti.
pret-a-porte, -ea m ‰fr. pret-a-porter spre-
man za no{eweŠ konfekcijska ode}a boqeg kva-
liteta, ali jeftinija od ekskluzivnih modela.
pretekst, -a m, mn. preteksti, gen. mn. pretek-
sta ‰lat. praetextum od praetexere pretvarati se,
obmawivatiŠ razlog kojim se opravdava neki
postupak, izgovor, izlika.
preteksta, -e ` ‰lat. (toga) praetextaŠ 1. vrsta
toge kod starih Rimqana, oivi~ena purpurom.
2. kwi`. rimska narodna tragedija.
pretendent, -a m, mn. pretendenti, gen. mn.
pretendenata ‰lat. praetendens, v. pretendova-
tiŠ onaj koji pretenduje na ne{to, koji pola`e
pravo na ne{to. x pretendentski.
pretendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. pra-
etendereŠ te`iti postizawu nekog visokog po-
lo`aja ili ve}e materijalne vrednosti, pola-
gati pravo na ne{to; pripisivati sebi neko
svojstvo.
pretenzija, -e ` ‰srlat. praetensioŠ preteran
zahtev, neopravdano polagawe prava na ne{to.
pretenciozan, -zna, -zno ‰nem. pratentios od
fr. pretentieux, v. pretenzijaŠ koji ima velike
zahteve; koji ima o sebi preterano visoko mi-
{qewe, naduven, uobra`en.
pretencioznost, -osti ` ‰nlat. praetentiosi-
tas, v. pretenciozanŠ osobina onoga koji je pre-
tenciozan.
preterit, -a, preterit, -a i preterit, -a m
‰lat. (tempus) praeteritumŠ gram. naziv za pro{lo
vreme bez obzira na aspekt trajawa, u jezicima
koji nemaju kao oblik aorist, imperfekat i
perfekat.
pretericija, -e ` ‰nlat. praeteritioŠ 1. pri-
vidno prela`ewe preko ne~ega, pre}utkivawe,
nepomiwawe. 2. retor. figura koja podrazumeva
nepomiwawe ne~ega kako bi se na to namerno
skrenula pa`wa.
pretor, -a m, mn. -i ‰lat. praetorŠ ist. u starom
Rimu najvi{i dr`avni slu`benik posle kon-
zula; vrhovni sudija. x pretorski.
pretorijanac, -nca m, mn. pretorijanci, gen.
mn. pretorijanaca ‰lat. praetorianusŠ 1. ist. pri-
padnik pretorijanske garde. 2. fig. pripadnik
991
pretorijanski
najamni~ke vojske koja slu`i kao potpora vla-
sti zasnovanoj na gruboj sili.
pretorijanski, -a, -o ‰lat. praetorianusŠ u: y
pretorijanska garda ist. telesna garda rim-
skih careva, koja se isticala svojom obe{}u i
nasiqima, igraju}i veliku ulogu u dvorskim
prevratima.
pretorijanstvo, -stva s ‰v. pretorijanacŠ
vladavina vojnika, vladavina vojske.
pretumbati, -am svr{. ‰v. tumbatiŠ 1. okre-
nuti naopa~ke, preokrenuti. 2. napraviti ne-
red razme{tawem stvari i predmeta.
pretura, -e ` ‰lat. praetura, v. pretorŠ ist. 1.
~in i slu`ba pretora. 2. sudnica.
prefabrikat, -ata m ‰v. pre-, fabrikatŠ pre-
ra|evina; materijal koji sti`e iz fabrike
spreman za upotrebu, sastavqawe ili monti-
rawe.
prefabrikovati, -kujem svr{. ‰v. fabriko-
vatiŠ 1. pripremiti za upotrebu ili monta`u.
2. preraditi, dati ~emu novi oblik u fabrici.
prefacija, -e ` ‰lat. praefatioŠ u katoli~koj
crkvi molitva na misi pre ~ina posve}ewa,
predslovqe.
prefacio v. prefacija.
prefekt, -a m, mn. prefekti, gen. mn. prefe-
kata ‰lat. praefectusŠ 1. ist. u starom Rimu vr{i-
lac raznih slu`bi u upravi i vojsci. 2. u nekim
zemqama predstavnik dr`ave u provinciji, po-
krajinski na~elnik. 3. upravnik gradske ili
okru`ne policije. 4. vaspita~ u internatu.
prefektura, -e ` ‰lat. praefecturaŠ 1. ist. ad-
ministrativno-teritorijalna jedinica u Rim-
skom carstvu. 2. nadle{tvo prefekta; zgrada u
kojoj se nalazi takvo nadle{tvo.
preferans, -a m ‰fr. preferenceŠ vrsta igre
sa trideset dve karte i tri igra~a.
preferencija, -e ` ‰srlat. praeferentiaŠ 1. da-
vawe prednosti ili prvenstva kome, ~emu, ve-
}a naklonost, sklonost prema kome, ~emu. 2.
ekon. prednost, olak{ice, povlastice koje daju
dr`ave me|u sobom radi pove}awa trgovine.
preferencijalan, -lna, -lno ‰srlat. praefe-
rentialis, v. preferencijaŠ koji ima prednost,
prvenstvo, povla{}en, pretpostavqen. y pre-
ferencijalni tretman povla{}eni postupak
u me|unarodnim odnosima.
992
preceptivan
preferencijali, preferencijala m mn. ‰v.
preferencijalanŠ ugovori izme|u dveju dr`ava
kojima jedna drugoj daju olak{ice, povlastice
u trgova~koj razmeni, povla{}ena tarifa.
preferirati, preferiram, 3. l. mn. prefe-
riraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeferre nositi is-
predŠ da(va)ti prednost kome, ~emu, vi{e ce-
niti, vi{e voleti.
prefiguracija, -e ` ‰nlat. praefiguratio, v.
pre-, figuracijaŠ prethodno uobli~avawe,
stvarawe, obrazovawe.
prefiks, -a m, mn. prefiksi, gen. mn. prefik-
sa ‰lat. praefixum od praefigereŠ lingv. jezi~ki
elemenat koji dolazi ispred osnove i zajedno s
wom ~ini re~, predmetak; up. prefiks, sufiks.
prefiksacija, -e ` ‰lat. praefixio, v. prefiksŠ
lingv. na~in tvorbe re~i pomo}u prefiksa.
preformacija, -e ` ‰nlat. praeformatio, v.
pre-, formacijaŠ biol. zastarelo u~ewe po ko-
jem se delovi tela potpuno obrazuju ve} u sa-
mom jajetu ili u semenoj }eliji, tako da se u to-
ku razvoja ne stvara ni{ta novo.
preformirati, preformiram, 3. l. mn. pre-
formiraju svr{. ‰v. formiratiŠ 1. prethodno,
unapred formirati. 2. dati ~emu drugi oblik,
preoblikovati.
preformulisati, -i{em svr{. ‰v. pre-, for-
mulisatiŠ izmeniti formulaciju, dati drugu,
druk~iju formulaciju.
prefrigan, -a, -o ‰v. frigatiŠ lukav, pre-
preden, svim mastima namazan.
precvikati v. precvikovati (v.).
precvikovati, -ujem i precvikati, -am svr{.
‰nem. zwickenŠ naglo prese}i, prekinuti.
precedencija, -e ` ‰nlat. praecedentiaŠ pret-
hodnost; prvenstvo, preimu}stvo; pravo na vi-
{i polo`aj.
precentor, -a m, mn. -i ‰lat. praecentor, v.
pre-, cantor peva~Š vo|a hora i u~iteq pevawa
crkvenih i {kolskih horova.
precept, -a m, mn. precepti, gen. mn. precepa-
ta ‰lat. praeceptumŠ 1. preporuka, savet. 2. usvo-
jena i odre|ena obaveza koja ure|uje postupke i
odnose u dru{tvu, pravilo, propis. 3. nalog,
naredba.
preceptivan, -vna, -vno ‰lat. praeceptivusŠ
koji savetuje, opomiwe, upu}uje, pou~an.
preceptor
preceptor, -a m, mn. -i ‰lat. praeceptorŠ in-
struktor, vaspita~, u~iteq.
precesija, -e ` ‰lat. praecessio pretho|ewe
od praecedere prethoditiŠ 1. hodawe ispred ko-
ga, pretho|ewe, predwa~ewe. 2. fiz., astron. po-
merawe rotiraju}eg tela pod delovawem sile
koja nastoji da promeni smer ose kretawa tela
u prostoru. y precesija ekvinocija ranija
pojava prole}ne ili jesewe ravnodnevice usled
lakog zakretawa Zemqine osovine.
precizan, -zna, -zno ‰lat. praecisusŠ koji se
isti~e velikom ta~no{}u i jasno}om. y pre-
cizna mehanika tehn. izrada preciznih in-
strumenata i aparata za tehni~ke i nau~ne po-
trebe.
precizirati, preciziram, 3. l. mn. preci-
ziraju, gen. mn. preciziraju}i svr{. i nesvr{. ‰fr.
preciserŠ ta~no, jasno odrediti, odre|ivati, po-
bli`e objasniti (misao, predlog i sl.).
preciznost, -osti ` ‰lat. praecisio, v. preci-
zanŠ svojstvo onoga koji je precizan i onoga
{to je precizno.
precioza, -e ` (ob. u mn. precioze, precio-
za) ‰fr. precieuse od lat. pretiosusŠ 1. ist. jedna od
dama iz francuskog visokog dru{tva u XVII
veku koje su te`ile da se istaknu u~eno{}u i
prefiwenim ukusom. 2. `ena sklona preteri-
vawu u obla~ewu i ki}ewu, ka}iperka.
preciozan, -zna, -zno ‰lat. preciosusŠ 1. drago-
cen. 2. izve{ta~en, neprirodan, usiqen, prete-
ran.
precipitans, -a m ‰lat. praecipitansŠ hem. sred-
stvo koje izaziva talo`ewe.
precipitat, -ata m ‰lat. praecipitatumŠ 1.
hem. a. nerastvorqive ~estice u te~nosti koje
se skupqaju na dnu, talog. b. naziv za neka jedi-
wewa `ive. 2. meteor. ono {to je palo iz oblaka
i {to je izmereno kao vodeni talog, padavine.
precipitacija, -e ` ‰lat. praecipitatioŠ 1.
hem. stvarawe taloga iz rastvora, talo`ewe. 2.
prenagqenost, brzopletost.
precipitirati, precipitiram, 3. l. mn.
precipitiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praecipitareŠ
1. hem. padati, pasti na dno, (s)talo`iti (se). 2.
fig. prenagliti, prenagqivati, biti brzoplet.
precipitozan, -zna, -zno ‰ital. precipitosoŠ
1. koji se ru{i, koji pada, koji ima jak nagib,
privatnost
strm. 2. fig. nagao, iznenadan, nesmotren, ne-
promi{qen.
privatan, -tna, -tno ‰lat. privatus oduzet (od
javnosti)Š a. koji pripada odre|enom pojedin-
cu, li~ni. b. koji sopstvenim sredstvima za
rad proizvodi za sebe, a ne za dru{tvo. v. koji
nije javan, zatvoren za publiku. g. koji pripada
intimnom ili porodi~nom `ivotu, ku}ni, do-
ma}i; li~ni, poverqiv. d. koji nema slu`beni
karakter, nezvani~an. y privatna audijenci-
ja nezvani~an, poverqiv prijem kod vladara
ili crkvenog poglavara; privatna inicija-
tiva podsticaj koji dolazi od pojedinca ili
grupe, a ne od dr`ave ili zvani~nih organa;
ekon. privredna delatnost privatnika u soci-
jalisti~kom sistemu; privatna koresponden-
cija li~na, prisna prepiska jedne osobe; pri-
vatna tu`ba li~na, gra|anska tu`ba, zakonsko
progawawe ka`wivih radwi od strane lica ko-
je je tim radwama li~no o{te}eno; privatno
pravo grana pravne nauke koja ure|uje odnose
pojedinaca prema drugim qudima ili prema
imovini.
privativan, -vna, -vno ‰lat. privativus pre-
ma privare li{itiŠ koji li{ava, odri~e, is-
kqu~uje.
privatizacija, -e ` ‰v. privatizovatiŠ 1.
pretvarawe dr`avne i dru{tvene svojine u
privatnu. 2. svojatawe, uzimawe pod svoje (ne-
ke javne funkcije ili ustanove, bez obzira na
op{te interese); pona{awe slu`benika koji
dr`avnu ili drugu javnu funkciju tretira kao
svoju privatnu stvar.
privatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
privatisareŠ pretvoriti, pretvarati ne{to u
privatno vlasni{tvo.
privatist(a), -e m, mn. privatisti ‰v. priva-
tanŠ 1. u~enik koji ne ide u {kolu nego pola`e
ispite na kraju polugodi{ta. 2. stru~wak za
privatno pravo.
privatnik, -a m, mn. privatnici, gen. mn.
privatnika (`. privatnica, -e) ‰v. privatanŠ
~ovek koji nije ni u kakvoj slu`bi, nego `ivi
od sopstvene imovine; onaj koji sopstvenim
sredstvima za rad proizvodi za sebe, a ne za
dru{tvo.
privatnost, -osti ` ‰v. privatanŠ 1. stawe u
kojem se nalazi ono {to je privatno; privatno
993
privacija
vlasni{tvo. 2. li~na, intimna i porodi~na
sfera `ivota.
privacija, -e ` ‰lat. privatioŠ 1. li{avawe,
oduzimawe, gubitak; odricawe. 2. oskudica,
neda}a, nema{tina.
privilegija, -e i privilegija, -e ` ‰lat.
privilegiumŠ 1. a. iskqu~ivo pravo, povlastica
koju u`iva neka osoba, neki stale` ili klasa.
b. prednost, prvenstvo. 2. ist. dokument (ob. u
sredwem veku) kojim je vi{a vlast pojedincu,
gradu i sl. dodeqivala odre|ene povlastice.
privilegovan, -a, -o ‰v. privilegovatiŠ ko-
ji u`iva privilegiju, koji ima posebna prava,
povla{}en.
privilegovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰srlat.
privilegiareŠ da(va)ti povlasticu, prvenstvo ko-
me, dovesti, dovoditi koga u povla{}en polo-
`aj u odnosu na druge.
pridika, -e i pridika, -e `, dat. i lok. pri-
dici/pridici ‰od pridikovatiŠ 1. govor pun
moralnih uputstava i prekora. 2. crkv. obredni
govor religiozno-pou~nog sadr`aja koji se dr-
`i u toku slu`be u crkvi, propoved.
pridikovati, -ujem = predikovati, -ujem
nesvr{. ‰lat. praedicareŠ dr`ati pridike; govo-
riti pou~no i s prekorom.
prizma, -e `, gen. mn. prizmi ‰gr~. prismaŠ 1.
geometrijsko telo ograni~eno odozgo i odozdo
dvama poligonima, a sa strane paralelogrami-
ma. 2. fiz. prozirno telo sli~nog oblika koje
slu`i za prelamawe svetlosnih zrakova, za
razlagawe bele svetlosti u spektralne boje i
za upotrebu u razli~itim opti~kim spravama.
z gledati kroz prizmu gledati, posmatrati
ne{to neobjektivno, pod uticajem odre|enih
okolnosti.
prizmati~an, -~na, -~no ‰v. prizmaŠ geom.
koji ima oblik prizme, koji je svojstven pri-
zmi.
prizmatoid, -ida m, mn. prizmatoidi, gen.
mn. prizmatoida, v. prizmoid.
prizmoid, -ida m, mn. prizmoidi, gen. mn.
prizmoida ‰v. prizma, -oidŠ geom. telo nalik na
prizmu koje ima sli~ne, ali nejednake osnove.
Prijam, -a m ‰gr~. PriamosŠ mitol. trojanski
kraq, sin Laomedonov, Hekabin mu`, Hekto-
rov i Parisov otac.
994
primaran
Prijap, -a m ‰gr~. PriaposŠ mitol. u gr~koj mi-
tologiji bog oplo|ivawa i plodnosti, sin Di-
onisa i Afrodite, prikazivan s velikim fa-
lusom.
prijapeje, prijapeja ` mn. ‰lat. priapeae, v.
PrijapŠ kwi`. vrsta pesama razvratnog sadr`a-
ja kod Rimqana.
prijapizam, -zma m ‰v. Prijap, -izamŠ 1. med.
trajna i bolna ukru}enost mu{kog polnog or-
gana. 2. fig. opsednutost seksom.
prijapski, -a, -o ‰v. PrijapŠ koji se ti~e
Prijapa; razvratan, bludan, pohotan.
prikqu~enije, prikqu~enija s ‰rus. priklä-
~enieŠ csl. doga|aj, do`ivqaj, pustolovina.
prim, -a m, mn. primovi, gen. mn. primova
‰nem. Prim od lat. primus prviŠ 1. muz. prvi in-
strument u muzi~kom sastavu; prvi glas u ho-
ru. 2. sp. prvi borbeni stav u ma~evawu. 3.
finans. vi{ak koji se pla}a na neki novac ili
vrednosni papir preko nominalne vrednosti,
a`ija.
prim-, primo- ‰lat. primus prvi, glavniŠ
kao prvi deo re~i zna~i glavno, prvo.
prima prid. indekl. ‰nem. prima od ital. prima
(classe)Š fam. zast. sjajan, odli~an, prvoklasan.
prima, -e ` ‰lat. prima od primusŠ 1. a. muz.
interval koji nastaje uzastopnim ponavqawem
istog tona. b. v. prim (1). 2. sp. u ma~evawu uda-
rac odozgo dole.
primabalerina, -e ` ‰ital. prima ballerina,
prva balerinaŠ prva, najistaknutija plesa~ica
u baletskoj trupi, ona koja ple{e prve uloge.
prima vista v. a prima vista.
primadona, -e ` ‰ital. prima donna, prva go-
spo|a, `enaŠ 1. glavna peva~ica u operskom an-
samblu; glumica koja glumi glavne uloge, prva-
kiwa. 2. iron. vrlo osetqiva, lako uvredqiva
osoba.
primalan, -lna, -lno ‰lat. primalisŠ prvobi-
tan, iskonski. y primalni krik psih. eleme-
nat i krajwi ciq psihoterapije ameri~kog
psihijatra Artura Xanova, po kojoj pacijent
treba ponovo da pro`ivi svoj bol iz detiw-
stva, pri ~emu se taj proces zavr{ava primal-
nim, iskonskim krikom.
primaran, -rna, -rno ‰lat. primariusŠ 1. pr-
vobitan, po~etni, iskonski. 2. prvi po va`no-
primarijus
sti, kvalitetu, rangu, glavni, najzna~ajniji. y
primarne bolesti med. bolesti koje nisu na-
stale kao posledica drugih bolesti, nego su se
javile neposredno; primarni oblik osnovni,
prvobitni oblik, naro~ito kod kristala; pri-
marno doba geol. paleozoik; primarne boje
osnovne boje u spektru; tri boje koje se koriste
u razli~itim metodima {tampawa u boji odno-
sno televizije u boji.
primarijus, -a m, mn. -i ‰lat. primariusŠ 1.
glavni lekar, upravnik bolnice ili {ef bol-
ni~kog odeqewa. 2. crkv. kod katolika prvi,
glavni propovednik.
primarnost, -osti ` ‰v. primaranŠ osobina
onoga {to je primarno, prvobitno; prvenstve-
na va`nost.
primas, -a m, mn. -i ‰nlat. primasŠ 1. najvi{i
dostojanstvenik katoli~ke crkve u nekoj dr`a-
vi ili pokrajini. 2. vi{i poglavar u nekim
crkvenim redovima.
primat, -ata m ‰lat. primatus prvo mesto, pr-
venstvoŠ prvenstvo, prvo mesto po rangu ili
va`nosti.
primati, primata m, mn. ‰nlat. primatesŠ zool.
red najrazvijenijih vrsta sisara (prema veli-
~ini mozga, mobilnosti palca, sposobnosti
sporazumevawa i sl.); polumajmuni, majmuni,
~ovekoliki majmuni, ~ovek.
prima{, -a{a m, mn. prima{i, gen. mn. pri-
ma{a ‰v. primŠ muz. prvi violinista u kafan-
skom orkestru; prvak u nekoj muzi~koj kapeli
ili u skupu muzi~ara. x prima{ev i prima-
{ki.
prim-broj, -a m, mn. prim-brojevi, gen. mn.
prim-brojeva ‰v. prim-, brojŠ mat. broj koji nije
deqiv nijednim drugim brojem osim jedini-
com i samim sobom, prost broj.
primipara, -e ` ‰lat. primipara od primus
prvi, parere ra|atiŠ med. `ena koja je prvi put
rodila, prvorotkiwa; up. pluripara.
primitivan, -vna, -vno ‰lat. primitivus od
primus prviŠ 1. koji se odnosi na najranije kul-
ture u istoriji qudskog roda. 2. koji je na ni-
skom stupwu kulture, neobrazovan, priprost.
3. grubo izra|en, jednostavan. y primitivna
umetnost umetnost qudi iz preistorijskog
printati
doba, sa~uvana u pe}inama; umetnost primi-
tivnih plemena.
primitivac, -vca m, mn. primitivci, gen.
mn. primitivaca ‰v. primitivanŠ 1. primiti-
van, neobrazovan, priprost ~ovek. 2. slik. a. ne-
{kolovan slikar, slikar naivac. b. mn. naziv za
italijanske slikare pre renesanse, koji su bi-
li jo{ neuki u odnosu na velike renesansne
majstore.
primitivizam, -zma m ‰v. primitivanŠ 1.
osobina i stawe neobrazovanog, priprostog
~oveka, zaostalost; pona{awe svojstveno pri-
mitivnom ~oveku. 2. slik. povo|ewe za umet-
ni~kim delovawem primitivaca. y novi pri-
mitivizam pokret sarajevskih umetnika mla-
|e generacije osamdesetih godina, koji nagla-
{avaju `ivotne nazore sarajevske œrajeŒ i s
ironijom se odnose prema ustaqenim dru-
{tvenim vrednostima.
primitivitet, -eta m ‰lat. primitivitas, v.
primitivanŠ prvobitnost, izvornost; jedno-
stavnost, prostota; nerazvijenost (duhovna,
kulturna itd.).
primo, -a m ‰ital. primoŠ muz. prva, gorwa,
najvi{a deonica u vi{eglasnim sastavima.
primogenitura, -e ` ‰srlat. primogenitura
od lat. primus prvi, genitus ro|enŠ ist. pravilo
po kom vladara nasle|uje prvoro|eni sin.
primordijalan, -lna, -lno ‰lat. primordialis
od lat. primus prvi, ordiri ure|ivatiŠ 1. prvobi-
tan, praiskonski, najraniji po postanku. 2. ko-
ji je od kqu~nog zna~aja, bitan, osnovan. y
primordijalna zona geol. najni`a zona silur-
ske formacije; primordijalna fauna geol.
okamewene `ivotiwe primordijalne zone.
primula, -e `. ‰lat. primula (veris) prva u
prole}eŠ bot. rani proletwi `uti cvet, Primu-
la columnae, jagor~evina, jaglac.
primus, -a m, mn. -i ‰fabri~ko imeŠ metalna
kuhiwska naprava za kuvawe na {piritus.
primus inter pares ‰lat. primus inter paresŠ
prvi me|u jednakima po ~inu.
print, -a m ‰engl. printŠ tekst ispisan, {tam-
pan na kompjuterskom {tampa~u.
printati, -am nesvr{. ‰v. printŠ ispisivati
kompjuterskim {tampa~em.
995
printer
printer, -a m, mn. -i ‰engl. printer prema print
{tampatiŠ 1. deo telegrafa koji bele`i poru-
ke. 2. ure|aj koji {tampa informacije poslate
iz kompjutera, {tampa~. x printerski koji se
odnosi na printer; y printerski port.
princ, -a m, mn. prin~evi, gen. mn. prin~eva
‰nem. Prinz od fr. prince od lat. princeps prvi,
glavniŠ 1. titula mu{kog ~lana vladarske po-
rodice i osoba koja nosi takvu titulu, kraqev
sin, ne}ak ili sinovac. 2. vladar kne`evine,
knez (‹ od Monaka).
princeza, -e ` ‰nem. Prinzessin od fr. princes-
seŠ 1. titula `enskog ~lana vladarske porodice
i osoba koja nosi takvu titulu, kraqeva k}i, ne-
}aka ili sinovica. 2. prin~eva `ena, knegiwa.
princeps, -a m ‰lat. princeps prvi, glavniŠ 1.
u starom Rimu titula cara kao prvog rimskog
gra|anina, odli~nik, prvak (od Avgusta do Dio-
klecijana). 2. naziv mnogih evropskih sredwo-
vekovnih vladara, prvi u dr`avi, prvak, vo|a.
princes-krofne ‰nem. Prinzesskrapfen, v.
krofnaŠ kulin. poslastica, testo puweno kre-
mom od jaja.
princip, -ipa m, mn. principi, gen. mn.
principa ‰nem. Prinzip od lat. principium prvi,
glavniŠ 1. osnovni stav, polazna misao; ruko-
vode}a ideja, na~elo. 2. utvr|ene ~iwenice u
nauci koje slu`e kao kriterijum rasu|ivawa i
vrednovawa. 3. pravilo ili kodeks pona{awa.
z u principu u na~elu, po pravilu; iz prin-
cipa iz principijelnih razloga.
principal, -ala m, mn. principali, gen. mn.
principala ‰nem. Prinzipal, prema lat. principa-
lisŠ 1. gazda, {ef, poslodavac. 2. ekon. onaj koji
ovla{}uje drugu osobu da deluje u weno ime
kao wen agent ili me{etar. 3. muz. glavni, te-
meqni registar orguqa.
principat, -ata m ‰lat. principatusŠ 1. vlast
princepsa (2). 2. ist. oblik carske vladavine u
Rimu od vremena Avgusta do kraja III veka n. e.,
po kojem je car bio princeps, primus inter pa-
res (prvi me|u jednakima); up. dominat.
principijelan, -lna, -lno ‰nem. Prinzipiell,
v. principŠ koji odgovara principu.
principijelnost, -osti ` ‰v. principije-
lanŠ postupawe po principima, doslednost,
na~elnost.
996
pro-3
prin~evski, -a, -o ‰v. princŠ 1. koji pripa-
da princu (i princezi). 2. dostojan princa, ve-
lelepan, kne`evski.
prior, -a m, mn. -i ‰lat. prior pre~i, ranijiŠ 1.
poglavar samostana u nekim katoli~kim redo-
vima. 2. ist. izabrani gradski poglavar u sred-
wovekovnim italijanskim komunama i u vi-
zantijskoj Dalmaciji.
prioritet, -eta m, mn. prioriteti, gen. mn.
prioriteta ‰lat. prioritas, v. priorŠ 1. ve}a va-
`nost u odnosu na nekoga ili ne{to, prven-
stveno pravo, prvenstvo, prednost. 2. finans.
pravo deoni~ara da prilikom isplate potra-
`ivawa bude ispred ostalih.
prioritetan, -tna, -tno ‰v. prioritetŠ koji
ima pravo prioriteta, prvenstva, prvenstven,
(naj)va`niji.
pripejd prid. indekl. ‰engl. prepaidŠ koji je
pla}en unapred (obi~no o telefonskom ra~u-
nu, impulsima za mobilni telefon).
priprata ‰mo`da u vezi sa lat. porta, vrataŠ
a. predwi deo crkve, predvorje. b. posebno ode-
qewe u crkvi za `ene.
pritan, -ana m, vok. pritane, mn. pritani,
gen. mn. pritana ‰gr~. prytanis gospodarŠ ist. ~lan
odbora pedesetorice dr`avnih savetnika koji
su upravqali narodnom skup{tinom u staro-
gr~kim gradovima.
pritanej, -a m, mn.-i ‰lat. prytaneum od gr~.
prytaneion, v. pritanŠ ist. sedi{te najvi{e
upravne vlasti u staroj Atini.
pritaneum v. pritanej.
pro ‰lat. proŠ latinski predlog, samo u veza-
ma kao {to su pro domo sua (v.), pro et kontra
(v.), pro primo (v.), pro sekundo (v.).
pro-1 ‰lat. proŠ kao prvi deo re~i ozna~ava
pristajawe uz nekoga ili ne{to, u korist, na
strani koga ili ~ega (proarapski).
pro-2 ‰lat. proŠ kao prvi deo re~i ozna~ava
zamenu ili da je neko ni`i po hijerarhiji,
npr. u imenicama koje ozna~avaju zvawe (pro-
konzul).
pro-3 ‰gr~. pro pre, predŠ kao prvi deo re~i
ozna~ava pretho|ewe u prostoru ili vremenu,
ne{to {to je istureno, {to se doga|a ranije
ili {to se odnosi na budu}nost.
proba
proba, -e `, gen. mn. proba ‰nem. Probe od srlat.
probaŠ 1. a. ispitivawe, ku{awe, proveravawe
kakvo}e ~ega (jela, pi}a). b. proveravawe mere
i kroja odevnih predmeta koji se {iju. v. ispi-
tivawe sadr`ine metala od kojeg se kuju novci.
g. ispitivawe pravilnosti re{ewa ra~unskog
zadatka ili konstrukcije ra~unskim putem
ili crtawem. 2. ve`bawe, probno izvo|ewe
ili prikazivawe (muzi~kog ili pozori{nog
komada). y generalna proba glavna, posledwa
ve`ba pre javnog izvo|ewa ili prikazivawa. z
staviti na probu (nekoga, ne{to) izlo`iti
isku{ewima, proveriti u stvarnosti.
probabilan, -lna, -lno ‰lat. probabilisŠ ve-
rovatan.
probabilizam, -zma m ‰fr. probabilisme, v.
probabilanŠ 1. filoz. u~ewe po kome je svako sa-
znawe nu`no zasnovano samo na verovatno}i.
2. u rimokatoli~koj teologiji, jezuitsko sta-
novi{te po kome ~ovek bez gri`e savesti mo`e
preduzimati sve ono {to smatra dobrim i ko-
risnim.
probabilist(a), -e m, mn. probabilisti ‰fr.
probabiliste, v. probabilanŠ pristalica, sled-
benik probabilizma.
proband, -a m, mn. probandi, gen. mn. proban-
da ‰lat. probandus koji treba da bude isproban
od probare probatiŠ 1. onaj koga treba staviti
na probu, isku{enik. 2. biol. jedinka na kojoj
se sprovodi eksperimentalno istra`ivawe
karakteristi~nih naslednih osobina.
probantan, -tna, -tno ‰lat. probans od proba-
re, v. probatiŠ koji dokazuje pretpostavku, koji
mo`e slu`iti kao dokaz.
probati, probam, 3. l. mn. probaju svr{. i
nesvr{. ‰lat. probare dokazivati, proveravatiŠ 1.
poku{ati (da se ne{to u~ini). 2. a. ispitiva-
ti, proveriti. b. uzeti malo jela ili pi}a da
bi mu se proverio ukus, (o)ku{ati. 2. uve`ba-
vati uloge s glumcima, muzi~arima i sl. pre
prikazivawa ili izvo|ewa.
probacija, -e ` ‰lat. probatioŠ 1. ispitiva-
we, proveravawe nekog proizvoda. 2. rel. isku-
{eni{tvo, vreme isku{eni{tva.
probeharati, -haram svr{. ‰v. beharŠ pro-
cvetati, procvasti.
probortati
probiotik, -a m, mn. probiotici, gen. mn.
probiotika ‰v. pro-2, gr~. biotikos `ivotniŠ 1.
med. bakterija mle~ne kiseline koja u~estvuje u
varewu. 2. vet. biohemijsko sredstvo koje se da-
je `ivotiwama umesto antibiotika radi ja~a-
wa otpornosti.
problem, -ema m, mn. problemi, gen. mn. pro-
blema ‰gr~. problema smetwa, prema proballein
bacati napredŠ a. teoretsko ili prakti~no pi-
tawe, zadatak koji treba re{iti; sporno pita-
we, zagonetka. b. smetwa, te{ko}a. y {ahovski
problem zami{qena pozicija figura na tabli
koju treba u zadatom broju poteza dovesti do
mata.
problematizirati = problematizovati (v.).
problematizovati, -tizujem i problema-
tizirati, problematiziram, 3. l. mn. proble-
matiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. problemŠ praviti
(od ~ega) problem, postaviti, postavqati (ne-
{to) kao problem.
problematika, -e `, dat. i lok. problemati-
ci ‰v. problemŠ skup svih problema u odre|enoj
oblasti.
problemati~an, -~na, -~no ‰gr~. problemati-
kosŠ koji se dovodi u pitawe, sumwiv, sporan;
dvosmislen, zagonetan.
problemist(a), -e m, mn. problemisti ‰v.
problemŠ {ahovski stru~wak koji obi~no nije
igra~, a bavi se prou~avawem i re{avawem
problema.
problemski, -a, -o ‰v. problemŠ koji se od-
nosi na probleme. y problemski {ah samo-
stalna grana {aha koja se bavi sastavqawem
{ahovskih problema i pisawem studija.
probni, -a, -o ‰v. probaŠ koji je u vezi s pro-
bom, koji se izvodi radi probe, koji je pripre-
mqen za probu. y probni kamen ono {to slu-
`i za probu, za proveru ne~ije vrednosti, spo-
sobnosti; probni balon fig. ono {to se ~ini
radi ispitivawa mogu}nosti uspeha u ~emu
(izjava u diplomatiji i sl.); probni rad pri-
vremeni radni odnos, obi~no do {est meseci,
tokom kojeg se proverava da li kandidat za za-
poslewe odgovara o~ekivawima poslodavca.
probortati, -am svr{. ‰ma|. boritani bolova-
ti, kuburitiŠ odbolovati, probolovati; pro-
~amiti.
997
proboscidi
proboscidi, proboscida m mn. ‰nlat. probo-
scidea od gr~. proboskis surlaŠ zool. surla{i.
prova, -e `, gen. mn. prova ‰venec. prova, ital.
prua, proraŠ pom. pokr. predwi kraj broda, pra-
mac.
provajder, -a m ‰engl. providerŠ firma koja
preko svojih kompjutera obezbe|uje korisni-
cima, gra|anima i firmama, pristup nekom te-
lekomunikacionom sistemu, naj~e{}e Inter-
netu. x provajderski.
provajding, -a m ‰engl. providingŠ obezbe|i-
vawe pristupa nekom telekomunikacionom si-
stemu, naj~e{}e Internetu.
provansalski, -a, -o ‰fr. provencal od Pro-
vence Provansa, pokrajina u ju`noj Francu-
skojŠ koji pripada Provansi, koji se odnosi na
Provansu. y provansalski jezik nekada samo-
stalni kwi`evni jezik u ju`noj Francuskoj,
danas samo nare~je; provansalska poezija sti-
hovi pesnika XII i XIII veka iz Provanse i seve-
roisto~ne [panije koji su opevali vite{ke i
qubavne motive.
provenijencija, -e ` ‰nlat. provenientia,
prema lat. provenire poticatiŠ izvor iz koga ne-
{to proisti~e ili dolazi, mesto nastanka, po-
reklo.
proverb, -a = proverbijum, -a i proverbij,
-a m ‰lat. proverbiumŠ mudra izreka, poslovica.
proverbijalan, -lna, -lno ‰lat. proverbialisŠ
poslovi~an, poslovi~ni.
proverbijum i proverbij = proverb (v).
providencija, -e ` ‰lat. providentiaŠ 1. pred-
vi|awe, opreznost, oprez; briga, bri`qivost.
2. (bo`ja) za{tita, promisao, provi|ewe.
providencijalan, -lna, -lno ‰v. providen-
cijaŠ 1. oprezan, promi{qen, bri`qiv, dale-
kovid. 2. koji je poslat od Boga; umestan, po-
treban, dobrodo{ao.
providur, -ura m, mn. providuri, gen. mn.
providura ‰ital. proveditoreŠ ist. titula pogla-
vara pokrajine u vreme mleta~ke vladavine nad
Dalmacijom.
provizija, -e ` ‰lat. provisio predvi|awe,
oprezŠ 1. procenat od obavqenog posla koji se
kao nagrada za trud daje posredniku, agentu ili
preprodavcu. x provizijski i provizioni.
998
provincijalizam
provizor, -a m, mn. -i ‰lat. provisor, prema
providere pribavitiŠ 1. upraviteq, upravnik
(pokrajine, fonda, imawa, {kole i sl.). 2. far-
maceutsko zvawe kojim se sti~e samostalnost u
bavqewu farmacijom i upravqawu apotekom.
provizoran, -rna, -rno ‰srlat. provisoriusŠ
odre|en privremeno, na kra}e vreme, privre-
men, probni, pomo}ni.
provizorijum, -a i provizorij, -a m ‰nlat.
provisoriumŠ privremeno stawe, re{ewe iz nu-
`de koje se kasnije zamewuje boqim, privreme-
no re{ewe.
provizornost, -osti ` ‰v. provizoranŠ oso-
bina onoga {to je provizorno, privremenost.
provijant, -a m ‰nem. Proviant od stfr. pro-
vendeŠ hrana neophodna za `ivot (ob. hrana za
vojsku); `ivotne namirnice.
provincija, -e ` ‰lat. provinciaŠ 1. podru~je
izvan glavnog grada, unutra{wost. 2. a. ist. u
Rimskom Carstvu podru~je pod upravom pred-
stavnika centralne carske vlasti. b. pokraji-
na, oblast. 3. u katoli~koj crkvi, nekoliko bi-
skupija pod upravom jedne nadbiskupije. 4.
fig. kulturna zaostalost, malogra|an{tina.
provincijal, -ala m, mn. provincijali, gen.
mn. provincijala ‰v. provincijalanŠ poglavar
jednog katoli~kog crkvenog reda koji ima
vlast nad nekoliko samostana u oblasti.
provincijalan, -lna, -lno ‰lat. provincialis,
v. provincijaŠ 1. koji se nalazi, koji `ivi u
provinciji; pokrajinski, oblasni. 2. malogra-
|anski, malovaro{ki, palana~ki. 3. neotesan,
primitivan, grub.
provincijalat, -ata m, mn. provincijalati,
gen. mn. provincijalata ‰srlat. provincialatus, v.
provincijalŠ a. slu`ba, posao provincijala. b.
kancelarija u kojoj provincijal obavqa poslo-
ve.
provincijalac, -lca, mn. provincijalci,
gen. mn. provincijalaca (`. provincijalka, -e,
dat. i lok. provincijalki, gen. mn. provincijal-
ki) ‰v. provincijaŠ stanovnik provincije, pa-
lan~anin, malogra|anin.
provincijalizam, -zma m ‰v. provincijaŠ 1.
pokrajinska, dijalekatska re~, re~ koja ne pri-
pada kwi`evnom jeziku. 2. usko, malogra|an-
sko, palana~ko shvatawe, malogra|an{tina.
provincijalizirati (se)
provincijalizirati (se) = provincija-
lizovati (se) (v.).
provincijalizovati (se), -ujem (se) i pro-
vincijalizirati (se), provincijaliziram (se),
3. l. mn. provincijaliziraju (se) svr{. i nesvr{.
‰v. provincijaŠ (u)~initi provincijalnim, po-
stati, postajati provincijalan.
provincijski, -a, -o = provincijalni, -a,
-o ‰v. provincijaŠ 1. koji pripada provinciji,
koji se odnosi na provinciju. 2. malogra|an-
ski, palana~ki.
provitamin, -ina m, mn. provitamini, gen.
mn. provitamina ‰v. pro-3, vitaminŠ fiziol. sup-
stanca u hrani iz koje se u organizmu stvara
vitamin.
provokativan, -vna, -vno ‰nlat. provocativus,
v. provokacijaŠ koji provocira, izaziva, izazo-
van, izaziva~ki; hu{ka~ki, podstrekiva~ki.
provokator, -a m, mn. -i ‰lat. provocatorŠ 1.
izaziva~, podstrekiva~, podbada~, hu{ka~. 2.
tajni policijski agent, pomo}nik tajne poli-
cije. x provokatorski.
provokacija, -e ` ‰lat. provocatioŠ 1. izazi-
vawe, dra`ewe, ~ikawe, podbadawe, hu{kawe. 2.
postupak provokatora. 3. med. izazivawe simpto-
ma neke bolesti u ciqu dijagnoze.
provocirati, provociram, 3. l. mn. provoci-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. provozieren od lat. provo-
careŠ 1. smi{qeno, zlonamerno izazivati koga,
~ikati, za~ikavati. 2. prouzrokovati, izaziva-
ti, dovesti, dovoditi do (~ega).
progenitura, -e ` ‰lat. progenituraŠ 1. stva-
rawe potomstva. 2. mladi nara{taj, potomstvo.
progerija, -e ` ‰nlat. progeria, prema pro-2,
gr~. geron starŠ med. retko oboqewe u kome se
znaci prevremenog starewa javqaju ve} u ra-
nom detiwstvu.
progesteron, -ona m ‰v. pro-3, lat. gestatio
trudno}a, v. sterolŠ fiziol. `enski polni hor-
mon koji lu~e jajnici i materica. x progeste-
ronski.
progimnazija, -e ` ‰v. pro-3, gimnazijaŠ ni-
`a gimnazija koja priprema u~enike za vi{u
gimnaziju.
prognatija, -e ` ‰v. pro-3, gnathos vilicaŠ
anat. izbo~enost vilice (gorwe ili dowe) u od-
program
nosu na kosti lica, kod ~oveka i primata; up.
agnatija, ortognatija.
prognoza, -e ` ‰lat. prognosis od gr~. prognosis,
v. pro-3, gnosis znaweŠ predvi|awe, predskaziva-
we, zakqu~ivawe unapred, zasnovano na rani-
jim podacima. y vremenska prognoza kratko-
ro~no ili dugoro~no predvi|awe vremenskih
prilika na odre|enoj teritoriji; prognoza bo-
lesti procewivawe toka i ishoda neke bolesti
zasnovano na ranijem iskustvu i pra}ewu kli-
ni~kih simptoma; sportska prognoza igra na
sre}u u kojoj se predvi|aju rezultati utakmica,
sportska kladionica.
prognozer, -era m, mn. prognozeri, gen. mn.
prognozera ‰v. prognozaŠ 1. osoba koja se bavi
prognozom, predvi|awem, predskaziva~. 2. oso-
ba koja igra na sportskoj prognozi. x progno-
zerski.
prognozirati, prognoziram, 3. l. mn. prog-
noziraju svr{. i nesvr{. ‰v. prognozaŠ praviti,
izra|ivati prognozu; predskazivati, nagove-
stiti, nagove{tavati.
prognostika, -e `, dat. i lok. prognostici ‰v.
prognosti~kiŠ ve{tina ili sposobnost pred-
skazivawa, predvi|awa ishoda nekog stawa
(vremena, sporta, bolesti i dr.).
prognosti~ar v. prognozer (1).
prognosti~ki, -a, -o ‰gr~. prognostikos pre-
ma prognosis, v. prognozaŠ koji se odnosi na
prognozu, koji slu`i prognozi. y progno-
sti~ka karta meteor. geografska karta na kojoj
je odre|enim simbolima predskazan razvoj i
osobine vremena na nekom podru~ju.
program, -a m, mn. programi, gen. mn. progra-
ma ‰gr~. programma prema prographein prethod-
no napisatiŠ 1. plan, nacrt, osnova rada. 2.
utvr|ivawe na~ela i ciqeva politi~ke stran-
ke, ministarstva, vlade i dr. 3. a. raspored po
kome }e se izvoditi muzi~ka dela ili druge
ta~ke na nekoj priredbi, predstavi, koncertu.
b. spisak u~esnika i tema na nekom skupu. 4. a.
spisak emisija radija ili televizije. b. emito-
vawe radijskih ili televizijskih emisija na
odre|enoj frekvenciji (Prvi ‹, Drugi ‹). 5.
spisak predmeta i obim wihovog izu~avawa
tokom {kolske godine, kursa i sl. 6. ra~. niz
uputstava kompjuteru za obavqawe odre|enih
999
programabilan
operacija. 7. skup onoga {to se proizvodi u
odre|enoj fabrici ili industriji.
programabilan, -lna, -lno ‰engl. programa-
ble prema program programiratiŠ o elektron-
skom ure|aju, takav da se mo`e programirati za
odre|enu namenu.
programator, -a m ‰~e{. programatorŠ elek-
tronski sklop koji odre|uje ili kojim se odre-
|uje rad celokupnog ure|aja, npr. ma{ine za
rubqe.
programatski, -a, -o ‰v. programŠ koji se od-
nosi na program; koji predstavqa program ne-
ke delatnosti.
programer, -era m, mn. programeri, gen. mn.
programera ‰engl. programmerŠ stru~wak za
pripremu i obradu programa elektronskih ra-
~unara. x programerski.
programiran, -a, -o ‰v. programŠ o ure|aji-
ma, pode{en za obavqawe odre|ene funkcije.
programirawe, -a s ‰v. programiratiŠ 1. rad
na pisawu i ispitivawu ra~unarskih progra-
ma. 2. profesija koja se bavi pisawem i ispi-
tivawem ra~unarskih programa. 3. oblast ra-
~unarstva koja se bavi teoretskim i prak-
ti~nim problemima pisawa i ispitivawa ra-
~unarskih programa.
programirati, programiram, 3. l. mn. pro-
gramiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. programmieren, v.
programŠ 1. sa~initi, napraviti program za
rad ili delovawe. 2. ra~. izra`avati neki pro-
blem programskim jezikom i planirati tok
operacija ra~unara pri re{avawu problema.
programoteka, -e `, dat. i lok. programoteci
‰v. program, -tekaŠ zbirka ra~unarskih progra-
ma ili potprograma.
programski, -a, -o ‰v. programŠ koji se ti~e
programa. y programska muzika instrumen-
talna kompozicija koja muzi~kim sredstvima
prepri~ava neku legendu, kwi`evno delo, isto-
rijske doga|aje i sl.; programska shema shema
radijskog, televizijskog i sl. programa; utvr-
|en raspored u programu; programski jezik
ra~. ve{ta~ki jezik kojim ~ovek uspostavqa ko-
munikaciju s ra~unarom; programski paket
ra~. kompjuterska aplikacija koja se sastoji od
jednog ili vi{e programa namewenih izvo|ewu
jedne vrste posla (npr. paket za kwigovodstvo).
1000
prodrom
progredijentan, -tna, -tno ‰lat. progrediens
od progredi napredovati, v. progresŠ koji na-
preduje; progresivan (2) (v.).
progredirati, progrediram, 3. l. mn. pro-
grediraju svr{. i nesvr{. ‰lat. progredi, v. pro-1,
gradi kora~atiŠ ostvarivati razvoj, progres,
napredovati, razvi(ja)ti se.
progres, -a m ‰lat. progressus, prema progredi
i}i napredŠ 1. napredak, napredovawe, uspeh;
razvijawe, {irewe, uve}avawe. 2. postepen ali
siguran razvoj koji vremenom donosi poboq-
{awe.
progresivan, -vna, -vno ‰nlat. progressivus, v.
progresŠ 1. koji se zala`e za progres, napredan.
2. koji se postepeno razvija, koji raste, rastu}i.
y progresivna metoda filoz. rasu|ivawe koje
se kre}e od op{teg ka posebnom; progresivna
paraliza med. oboqewe mozga, vrsta tercijar-
nog sifilisa; progresivni porez ekon. porez
koji raste srazmerno visini prihoda koji pod-
le`e porezu; progresivni xez muz. xez koji eks-
perimenti{e s kontrapunktom i ritmom.
progresija, -e ` ‰lat. progressioŠ mat. niz
brojeva ili veli~ina koje se postepeno pove-
}avaju ili umawuju po odre|enom pravilu. y
aritmeti~ka progresija niz brojeva u kome
se svaki slede}i dobija dodavawem istog bro-
ja; geometrijska progresija niz brojeva od
kojih se svaki slede}i dobija mno`ewem pret-
hodnog stalnim brojem.
prodekan, -a m, mn. -i (`. prodekanka, dat.
prodekanki) ‰v. pro-2, dekanŠ zamenik ili po-
mo}nik dekana. x prodekanski.
prodigijum, -a i prodigij, -a m ‰lat. prodi-
giumŠ neobi~na, ~udna pojava, ~udo; ~udovi-
{te, nakaza, stra{ilo, neman.
prodigiozan, -zna, -zno ‰lat. prodigiosusŠ ~ud-
novat, ogroman, izvanredan, neobi~an, silan.
prodigus, -a m, mn. -i ‰lat. prodigusŠ zast. ra-
sipnik, raskala{nik.
prodika v. pridika.
pro domo ‰lat. pro domoŠ za ku}u. z pro domo
sua (lat. pro domo sua) za svoju ku}u, za sebe, u
sopstvenu korist.
prodrom, -a m, mn. prodromi, gen. mn. prodro-
ma ‰gr~. prodromos koji tr~i ispredŠ med. prvi
simptom neke bolesti, predznak.
produkovati
produkovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat. pro-
ducereŠ 1. proizvoditi, praviti, stvarati. 2. da-
vati, donositi plod; ploditi se, oplo|avati se.
produkt, -a m, mn. produkti, gen. mn. produka-
ta ‰lat. productumŠ 1. proizvod, tvorevina, iz-
ra|evina. 2. posledica, rezultat. 3. mat. iznos
koji se dobije mno`ewem, proizvod.
produktivan, -vna, -vno ‰srlat. productivusŠ
1. koji proizvodi, stvara; plodan, rodan. 2.
lingv. koji daje mogu}nosti za stvarawe novih
re~i; od koga se i danas prave novi oblici (‹
sufiks).
produktivnost, -osti ` ‰nlat. productivitas,
v. produktivanŠ sposobnost, mogu}nost proiz-
vo|ewa, plodnost, stvarala~ka delatnost.
produktni, -a, -o ‰v. produktŠ koji se odno-
si na produkte, proizvodni. y produktna ber-
za berza na kojoj se trguje odre|enim poqopri-
vrednim i industrijskim proizvodima ili
prera|evinama.
produkcija, -e ` ‰lat. productioŠ 1. proizvod-
wa, izrada. 2. ono {to je proizvedeno; stvarala-
{tvo. 3. organizacija, finansirawe i izbor sa-
radnika u snimawu filmova ili radio-televi-
zijskih emisija.
produkcioni, -a, -o ‰v. produkcijaŠ proiz-
vodni.
producent, -a m, mn. producenti, gen. mn. pro-
ducenata ‰nem. Produzent, v. produciratiŠ usta-
nova ili pojedinac koji organizuje i eventual-
no finansira proizvodwu filma, pozori{nog
komada, radio-televizijske emisije i sl. y mu-
zi~ki producent onaj koji organizuje proiz-
vodwu nosa~a zvuka i odre|uje koncepciju mu-
zi~ke produkcije. x producentski.
producirati, produciram, 3. l. mn. produ-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. produzieren od lat.
producereŠ 1. proizvoditi, proizvesti, izra|i-
vati. 2. organizovati produkciju, snimawe
(filma, radio-televizijske emisije). 3. poka-
zivati, iznositi na videlo, izlagati.
proeglenisati, -i{em svr{. ‰v. eglen, egle-
nisatiŠ zast. provesti vreme u razgovoru, po-
pri~ati.
proedrija, -e ` ‰gr~. proedria, v. pro-3, hedra
sedi{teŠ ist. prvi red sedi{ta u anti~kom
gr~kom pozori{tu, rezervisan za ugledne qude.
prozelitizam
proemijum, -a i proemij, -a m ‰lat. prooemi-
um od gr~. prooimionŠ uvod u neki govor ili pe-
smu, uvodna re~, predgovor.
proenzim, -ima m ‰v. pro-3, enzimŠ hem. sup-
stanca od koje u organizmu nastaje enzim.
proesapiti, proesapim svr{. ‰tur. hesab, he-
sap od ar. hisab ra~unŠ zast. dobro promisliti,
razmisliti; isplanirati, prora~unati.
pro et kontra ‰lat. pro et contraŠ za i protiv.
proza, -e ` ‰nem. Prosa od lat. (oratio) pro(r)sa
direktan (govor)Š 1. kwi`evnost pisana bez
podele na stihove, ograni~avawa rimom ili
ritmom (supr. poezija); tako napisan kwi`ev-
ni tekst. 2. fig. suvoparnost, jednoli~nost; od-
sustvo pesni~kog i uzvi{enog.
prozaizam, -zma m ‰fr. prosaisme, v. prozaŠ
suvoparnost u izra`avawu, jednoli~nost, pro-
zai~nost.
prozaizirati v. prozaizovati (v.).
prozaizovati, -ujem i prozaizirati, pro-
zaiziram, 3. l. mn. prozaiziraju svr{. i nesvr{.
‰v. prozaŠ 1. pisati proznim na~inom izra`a-
vawa. 2. ~initi, u~initi ne{to suvoparnim,
jednoli~nim, obi~nim.
prozaik, -a m, mn. prozaici, gen. mn. prozaika
‰nem. Prosaiker, v. prozai~anŠ 1. pisac proznog
dela. 2. onaj koji je suvoparan, nezaintereso-
van za uzvi{eno i lepo, nepoeti~an.
prozaist(a) v. prozaik.
prozai~an, -~na, -~no ‰nlat. prosaicus, v.
prozaŠ 1. napisan proznim stilom, bez poezije.
2. suvoparan, svakida{wi, obi~an, plitak.
prozai~ar v. prozaik.
prozai~nost, -osti ` ‰v. prozai~anŠ svoj-
stvo onoga {to je prozai~no; nedostatak poezi-
je, suvoparnost, plitkost.
prozelit, -ita m, mn. prozeliti, gen. mn. pro-
zelita (`. prozelitkiwa, -e) ‰gr~. proselytos
do{qak, prido{licaŠ 1. onaj koji je pre{ao u
drugu veru, obra}enik. 2. fig. onaj koji je pro-
menio stranku ili mi{qewe, koji se pridru-
`io nekom pokretu. x prozelitski.
prozelitizam, -zma m ‰v. prozelitŠ uporno,
revnosno nastojawe da se pripadnik neke dru-
ge vere preobrati u svoju veru, odnosno da se
pridobije za svoju ideologiju.
1001
prozenhim
prozenhim, -ima m ‰nlat. prosenchyma, pre-
ma gr~. pros- ispred, ka, up. parenhimŠ bot. tvr-
do, otporno biqno tkivo kod koga je }elijska
opna postala drvenasta a }elije izdu`ene, ta-
ko da svojim vrhovima zalaze jedna u drugu
(npr. kod lana).
Prozerpina, -e ` ‰lat. ProserpinaŠ mitol. la-
tinski naziv za Persefonu (v.). 2. astron. ime
planetoida otkrivenog 1853. god.
prozodema, -e ` i prozodem, -ema m ‰v. pro-
zodija, (fon)ema ili (morf)emaŠ lingv. najmawa
jedinica u prozodiji datog jezika.
prozodija, -e ` ‰lat. prosodia od gr~. prosoi-
dia, od pros ispred, ka i oide pevaweŠ fon. 1.
kwi`. deo metrike koji se bavi pravilima o ak-
centu, o du`ini i kratko}i slogova. 2. lingv.
deo fonologije koji prou~ava one glasovne po-
jave koje se ne mogu obuhvatiti ra{~lawiva-
wem na foneme (akcent, intonacija, kvanti-
tet). x prozodijski.
prozopo- (prosopo-) ‰gr~. prosopon lice,
osobaŠ kao prvi deo re~i pokazuje da se re~ od-
nosi na lice ili na osobu.
prozopografija, -e ` ‰v. prozopo-, -grafi-
jaŠ 1. opis fizi~kih i karakternih crta li~no-
sti. 2. spisak osoba koje pripadaju odre|enom
krugu. 3. zbirka portreta slavnih li~nosti.
prozopolepsija, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. lepsis
hvataweŠ odgonetawe karaktera iz crta ne~ijeg
lica.
prozopopeja, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. poiein ~i-
nitiŠ retor. stilska figura kojom se ne~em ne-
`ivom pripisuju osobine `ivog, personifi-
kacija.
prozopoplegija, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. plege
udaracŠ med. oduzetost nerava na licu, oduze-
tost lica.
prozopospazam, -zma m ‰v. prozopo-, spazamŠ
med. gr~ewe obraza, gr~ u licu.
prozoposhiza, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. schisis
rascepŠ med. o`iqak na licu.
projek(a)t, -kta m, mn. projekti, gen. mn. pro-
jekata ‰lat. proiectum od proiicere baciti na-
pred, pru`itiŠ 1. razra|en plan, nacrt, skica.
2. prethodni tekst, nacrt nekog spisa, zakona i
sl. 3. celovit nau~ni, tehni~ki, privredni,
politi~ki ili obrazovni poduhvat koji zahte-
1002
projicirati
va saradwu ve}eg broja qudi i koji se mora
ostvariti u zadatom roku. x projektni.
projektant, -a m, mn. projektanti, gen. mn.
projektanata ‰nlat. proiectans, v. projek(a)tŠ iz-
ra|iva~, sastavqa~ projekta, plana, nacrta. x
projektantski.
projektivan, -vna, -vno ‰nlat. proiectivus
prema proiicere, v. projekcijaŠ koji je podlo`an
projekciji; koji nastaje projekcijom. y pro-
jektivna geometrija deo geometrije koji pro-
u~ava svojstva prostornih oblika projektova-
nih na ravan.
projektil, -ila m, mn. projektili, gen. mn.
projektila ‰nem. Projektil od nlat. proiectile, pre-
ma lat. proiicere izbacitiŠ svako telo izba~eno
u prostor; zrno (metak, granata, torpedo itd.)
izba~eno iz vatrenog oru`ja, hitac.
projektovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. pro-
iectare prema proiectum, v. projek(a)tŠ 1. izradi-
ti, sa~initi projekat, plan, nacrt. 2. zasnova-
ti, planirati, isplanirati.
projektor, -a m, mn. -i ‰nlat. proiector prema
proiicere, v. projiciratiŠ 1. opti~ki instru-
ment za projektovawe slika na platnu. 2. v. re-
flektor. y kino-projektor aparat za projek-
tovawe filmske slike u bioskopu, uz istovre-
meno reprodukovawe zvuka.
projekcija, -e ` ‰lat. proiectio prema proiice-
re bacati (na)predŠ 1. fiz. bacawe, izbacivawe
nekog tela. 2. mat. predstavqawe prividnog po-
lo`aja ili oblika nekog predmeta preslikava-
wem wegovih ta~aka u ravan. 3. slika ba~ena
svetlosnim zracima na ekran ili neku drugu
povr{inu. 4. psih. pripisivawe spoqnom sve-
tu potisnutog sadr`aja iz sfere nesvesnog; ot-
krivawe svojih skrivenih `eqa i sklonosti
kod drugih. 5. ideja, zamisao o ne~em jo{ neo-
stvarenom.
projekcioni, -a, -o ‰v. projekcijaŠ koji se od-
nosi na projekciju; koji slu`i za projekciju.
projicirati, projiciram, 3. l. mn. projici-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. proiicere baciti
(na)-predŠ 1. pomo}u projektora bacati, baci-
ti sliku na platno. 2. mat. prikazati sliku
predmeta u ravni. 3. psih. imati iskrivqen do-
`ivqaj stvarnosti zbog nesvesnog delovawa
mehanizma psihi~ke projekcije.
prokain
prokain, -ina m ‰v. pro-2, (ko)kainŠ farm.
sinteti~ki lokalni anestetik, mawe {kodqiv
od kokaina, novokain. x prokainski.
prokancelar, -ara m ‰nlat. procancellarius, v.
pro-2, kancelarŠ zamenik kancelara.
prokarioti, prokariota m mn. ‰v. pro-3, gr~.
karyon jezgroŠ biol. ni`i organizmi ~ije }elije
nemaju oformqeno jedro. x prokariotski.
prokatalepsa, -e ` ‰gr~. prokatalepsis, prema
prokatalambanein grabiti pre drugih, prete}iŠ
1. retor. ve{tina anti~kih govornika da pred-
vide i unapred pobiju prigovore eventualnih
protivnika. 2. prav. prelazak s ta~aka optu`be
na ta~ke koje govore u prilog optu`enoga.
prokimen, -a m ‰gr~. prokeimenon ono {to
le`i (na)pred, prema prokeistha le`ati is-
predŠ rel. kratak stih, ob. iz Davidovih psala-
ma, koji se peva pre ~itawa jevan|eqa u pravo-
slavnoj crkvi.
proklamativan, -vna, -vno ‰v. proklamova-
tiŠ koji slu`i kao proklamacija, koji ima
svojstva proklamacije.
proklamacija, -e ` ‰lat. proclamatioŠ 1. sve-
~ano objavqivawe, progla{ewe. 2. proglas, ob-
java, obznana, obnarodovawe, objavqivawe.
proklamovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
proclamareŠ oglasiti, proglasiti, objaviti,
obznaniti, obnarodovati.
proklitika, -e `, dat. i lok. proklitici
‰nlat. procliticus od gr~. proklinein nagiwati na-
predŠ gram. re~ bez naglaska koja se u izgovoru
naslawa na slede}u nagla{enu re~ s kojom ~i-
ni izgovornu celinu (npr. predlog na u spoju
na krovu). x prokliti~ki.
prokonzul, -a m, mn. -i ‰lat. proconsul, v.
pro-2, konzulŠ 1. ist. biv{i konzul i pretor
kod Rimqana koji je, po isteku svog slu`bova-
wa, postajao vojni zapovednik u nekoj provin-
ciji. 2. ist. civilni komesar vojnih jedinica u
doba Francuske revolucije. 3. paleont. vrsta
afri~kog majmuna iz miocena, verovatan pre-
dak ~ovekolikih majmuna, Proconsul africanus.
x prokonzulski.
prokrastinacija, -e ‰lat. procrastinatioŠ od-
lagawe od jednog dana do drugog.
prokreator, -a m, mn. -i ‰lat. procreator, pre-
ma procreare stvoritiŠ otac, roditeq.
prokula
prokreacija, -e ` ‰lat. procreatioŠ ra|awe,
stvarawe potomstva.
Prokrust, -a m ‰gr~. Prokroustes, rasteza~Š
mitol. nadimak razbojnika iz Atike koji je hva-
tao putnike, stavqao ih u svoju postequ, pa od-
secao noge onima koji su bili du`i od we, a
one koji su bili kra}i rastezao dok ne umru. z
Prokrustova posteqa fig. nasilno prilago-
|avawe, trpawe koga ili ~ega u postoje}i mo-
del ili {emu.
proksenetizam, -zma m ‰gr~. proxenetes pod-
voda~Š trgovina belim robqem; podvo|ewe.
proksenija, -e ` ‰gr~. proxenia prema proxe-
nein ugostitiŠ ist. kod starih Grka, dr`avno go-
stoprimstvo koje je pripadalo izaslaniku,
uglednoj li~nosti ili vladaocu strane dr`ave.
proksi, -ija m ‰engl. proxyŠ ra~. `arg. 1. ser-
ver koji usmerava transmisione pakete na od-
govaraju}a odredi{ta. 2. server koji omogu}a-
va pristup fajlovima drugih servera.
proksimitet, -eta m ‰lat. proximitas prema
proximus najbli`iŠ blizina, susedstvo; bli-
skost, blisko srodstvo.
prokt-, prokto- ‰gr~. proktos zadwe crevoŠ
kao prvi deo slo`enica pokazuje da se re~ od-
nosi na zavr{ni deo debelog creva, rektum.
proktalgija, -e ` ‰v. prokt-, v. -algijaŠ med.
bol u zadwem crevu, bol u ~maru.
proktitis, -a m ‰v. prokt-, v. -itisŠ med. upa-
la sluzoko`e zavr{nog dela debelog creva.
proktolog, -a m, mn. proktolozi, gen. mn.
proktologa ‰v. prokto-, v. -logŠ med. lekar spe-
cijalista za proktologiju.
proktologija, -e ` ‰v. prokto-, v. -logijaŠ
medicinska specijalnost koja se bavi le~ewem
bolesti zadweg creva i ~mara. x proktolo-
{ki.
proktoragija, -e ` ‰v. prokto-, v. (hemo)ra-
gijaŠ med. krvarewe iz ~mara ili zadweg creva.
proktoskop, -a m, mn. -i ‰v. prokto-, v. -skopŠ
med. instrument za pregled zadweg creva kroz
analni otvor.
proktoskopija, -e ` ‰v. prokto-, v. -skopijaŠ
med. pregled, ispitivawe ~mara ili zadweg
creva pomo}u proktoskopa.
prokula (prokulica) v. brokula.
1003
prokura
prokura, -e ` ‰nlat. procuraŠ 1. pisano trgo-
va~ko punomo}je kojim neko ovla{}uje proku-
ristu (1) da ga zastupa. 2. nagrada za posredova-
we u nekom poslu.
prokurator, -a m, mn. -i ‰lat. procurator, pre-
ma procurare starati se o ~emuŠ 1. ist. visoki
~inovnik u starom Rimu koji je upravqao dr-
`avnim prihodima. 2. prav. punomo}nik, opu-
nomo}enik, pravni zastupnik. 3. u nekim ze-
mqama upraviteq imawa. x prokuratorski.
prokuratura, -e ` ‰ital. procuraturaŠ 1. vo|e-
we poslova prokuratora. 2. javno tu`ila{tvo.
prokurist(a), -e m, mn. prokuristi ‰nem. Pro-
kurist, v. prokuraŠ 1. trg. onaj koji dobija puno-
mo}je da za nekoga zakqu~uje trgova~ke poslo-
ve. 2. poslovo|a koji je ovla{}en od pravnog
lica da ga zastupa u sudskim sporovima.
prolabirati, prolabiram, 3. l. mn. prola-
biraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prolabi ispastiŠ med.
ispasti, spustiti se, spu{tati se (o organu
ili nekom wegovom delu).
prolaps, -a m ‰lat. prolapsus prema prolabi, v.
prolabiratiŠ med. ispadawe, spu{tawe, spu-
{tenost organa ili dela organa (`eluca, debe-
log creva, materice i dr.) iz prostora gde se
normalno nalazi.
prolegat, -ata m, mn. prolegati, gen. mn. pro-
legata ‰nlat. prolegatusŠ ist. papski namesnik u
jednoj pokrajini nekada{we crkvene (papske)
dr`ave.
prolegomena, -a s mn. ‰gr~. prolegomena, mn.
od prolegomenon, prema prolegein re}i una-
predŠ uvodne napomene nau~nog dela, predgo-
vor nekom ve}em delu; pripremna predavawa
(na univerzitetima i visokim {kolama).
prolepsa, -e i prolepsa, -e ` ‰gr~. prolepsis
zahvatawe unapredŠ 1. odgovarawe unapred na
napomene ili prigovore za koje govornik pret-
postavqa da bi se mogli u~initi. 2. retor. fi-
gura u kojoj se budu}i doga|aj anticipira kao
da se ve} dogodio. 3. gram. anticipacija subjek-
ta sporedne re~enice u prethodnoj, glavnoj
(Sve je dobro {to se dobro svr{i). 4. med. pre-
vremeno nastupawe neke bolesti.
prolepti~an, -~na, -~no ‰gr~. proleptikos, v.
prolepsaŠ prenagqen, preran.
1004
prolongacija
proletarizacija, -e ` (nepr. proleteriza-
cija) ‰v. proletarijatŠ pove}awe, narastawe
proleterskog stanovni{tva; zapadawe u stawe
proletera, osiroma{ewe.
proletarizovati, -ujem (nepr. proleteri-
zovati) svr{. i nesvr{. ‰v. proletarijatŠ u~ini-
ti proleterom, osiroma{iti, obesku}iti.
proletarijat, -ata m (nepr. proleterijat)
‰fr. proletariat od lat. proletarius, v. proleterŠ 1. u
kapitalizmu, klasa proletera. 2. najni`a klasa
slobodnih gra|ana u starom rimskom dru{tvu.
proleter, -era m, mn. proleteri, gen. mn. pro-
letera ‰fr. proletaire od lat. proletarius gra|anin
koji nema ni{ta osim potomstva (proles)Š 1. na-
jamni radnik u kapitalisti~kom dru{tvu, koji
ne poseduje nikakva sredstva za proizvodwu ne-
go `ivi od prodaje svoje radne snage. 2. gra|a-
nin najni`eg reda u starom Rimu koji je `iveo
na ra~un dr`ave i ra|ao decu. x proleterski.
proletkult, -a m ‰rus. proletkulât, skr. od
proletarskaà kulâturaŠ ist. masovni pokret u
Rusiji 1917–1922. koji je te`io da stvori po-
sebnu proletersku kulturu, odbacuju}i sve
{to toj kulturi ne odgovara.
proliksan, -sna, -sno ‰lat. prolixusŠ duga-
~ak, op{iran, razvu~en.
proliferacija, -e ` ‰fr. proliferation, v.
proliferiratiŠ 1. biol. umno`avawe pojedi-
nih sastojaka }elijskog tkiva, mno`ewe }elija
deobom. 2. pol. {irewe nuklearnog oru`ja na
zemqe koje ga nemaju.
proliferirati, proliferiram, 3. l. mn.
proliferiraju nesvr{. ‰fr. proliferer od lat. proli-
fer plodonosan od proles potomstvo, ferre nosi-
tiŠ {iriti se, umno`avati se, klijati, bujati.
prolog, -a m, mn. prolozi, gen. mn. prologa
‰gr~. prologos, v. pro-3, -logŠ 1. prvi deo anti~ke
drame koji se prikazivao pre pojave hora s ci-
qem da slu{aoce uvede u dramsku radwu. 2.
uvodni tekst u scenskom ili operskom delu. 3.
glumac koji govori prolog. 4. prvi, uvodni deo
~ega, najava. 5. crkv. zbornik kratkih spisateq-
skih `itija i pouka raspore|enih po meseci-
ma i danima.
prolongacija, -e ` ‰lat. prolongatio, prema
longus dalek, dugŠ prav. produ`avawe, produ`e-
we (ugovora, menice).
prolongirati
prolongirati, prolongiram, 3. l. mn. pro-
longiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prolongareŠ 1. prav.
produ`iti, produ`avati rok ili va`nost ~e-
ga. 2. prolongirati se produ`avati se, odugo-
vla~iti.
promemorija, -e ` ‰lat. pro memoria za se}a-
weŠ spis koji podse}a na nekoga ili ne{to,
podsetnik, ob. upu}en vi{im organima vlasti.
promenada, -e ` ‰fr. promenade, prema pro-
mener {etatiŠ 1. {etwa, {etawe. 2. {etali-
{te.
promenadni, -a, -o ‰v. promenadaŠ koji se
odnosi na promenadu, {etala~ki, {etali{ni.
y promenadni koncert koncert ozbiqne mu-
zike lak{eg, zabavnog karaktera.
promesa, -e ` ‰ital. promessa obe}aweŠ 1.
priznanica, pismena obaveza da }e se u odre|e-
nom roku izvr{iti pla}awe. 2. obveznica, me-
nica.
Prometej, -eja m ‰gr~. PrometheusŠ mitol. po
gr~koj legendi, titan koji je ukrao vatru od bo-
gova i doneo je qudima; za kaznu Zevs ga je pri-
kovao za jednu stenu na Kavkazu, gde mu je orao
svakog dana kquvao xigericu; oslobodio ga
Herkul.
prometejski, -a, -o ‰v. PrometejŠ 1. koji je
poput Prometeja, kao Prometej, donosilac no-
vog. 2. koji pati kao okovani Prometej, koji
odoleva svim pote{ko}ama, prkosan, nesalo-
miv. z prometejska vatra fig. svetlost slobo-
de, napretka, izazova postoje}em poretku; stva-
rala~ki `ar, talenat, nadarenost.
prometijum, -a i prometij, -a m ‰nlat. pro-
methium, v. PrometejŠ hem. radioaktivni hemij-
ski element koji ne postoji u prirodi, prvi
put dobijen 1945. godine, simbol Pm, atomski
broj 61, pripada grupi retkih zemaqa.
promil, -a m, mn. promili, gen. mn. promila
‰lat. pro mille kroz hiqaduŠ hiqaditi deo neke
celine, sa znakom ‰.
prominentan, -tna, -tno ‰lat. prominens od
prominere izdizati seŠ istaknut, priznat,
ugledan, vode}i.
prominentnost, -osti ` osobina onoga koji
je prominentan, istaknutost, va`nost, ugled.
prominencija, -e ` ‰lat. prominentiaŠ 1. v.
prominentnost. 2. ispup~ewe, izbo~ina.
promptan
promiskuitet, -eta m ‰srlat. promiscuitas
prema lat. promiscuus izme{anŠ 1. psih. seks.
slobodno polno op{tewe uz ~este nekriti~ne
izmene partnera. 2. antrop. polno op{tewe mu-
{karca sa svim `enama istog plemena (kod
primitivnih naroda). 3. me{avina, pome{a-
nost, zbrka.
promiskuitetan, -tna, -tno ‰v. promiskui-
tetŠ 1. psih. seks. koji ~esto i nekriti~no mewa
seksualne partnere. 2. antrop. koji polno op-
{ti sa svim `enama jednog plemena ili roda.
3. koji je me{ovit, pome{an, zajedni~ki.
promisoran, -rna, -rno ‰nlat. promissorius
od lat. promittere obe}atiŠ koji obe}ava, koji
ime vrednost obe}awa.
promo prid. indekl. ‰engl. promo(tional)Š koji
slu`i za promociju (4), reklamni, propagandni.
promovisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat.
promovereŠ 1. unaprediti, do}i na vi{i ste-
pen; na univerzitetima: dodeliti kome titulu
doktora nauka, unaprediti koga u vi{e nau~no
zvawe. 2. sve~ano obele`iti objavqivawe nove
kwige, diska, pojavu novog proizvoda i sl.
promoter, -era m ‰nlat. promotor, v. promo-
cijaŠ v. promotor (2).
promotivan, -vna, -vno ‰engl. promotive, v.
promocijaŠ koji se odnosi na promociju, koji
pripada promociji. y promotivna prodaja
aukcijska prodaja pra}ena promocijom.
promotor, -a m, mn. -i ‰nlat. promotor, v. pro-
mocijaŠ 1. unapre|iva~, pokreta~, za~etnik,
inicijator. 2. dekan fakulteta koji zvani~no
proizvodi koga u zvawe doktora nauka. 3. hem.
supstanca koja pove}ava kataliti~ku mo} kata-
lizatora.
promocija, -e ` ‰lat. promotioŠ 1. unapre|e-
we u vi{i ~in ili u vi{e zvawe. 2. javno i sve-
~ano priznawe titule doktora nauka. 3. prvo
predstavqawe kwige, diska, proizvoda i sl. 4.
skup marketin{kih aktivnosti nekog proiz-
vo|a~a kojima upoznaje i obezbe|uje tr`i{te
za svoj novi proizvod.
promptan, -tna, -tno ‰lat. promptus spreman,
pripravan, prema promere izvu}i, iznetiŠ 1. na
koji se ne ~eka, hitar, spreman, brz (promptna
reakcija). 2. koji se odmah pla}a u gotovom nov-
cu. 3. fig. dovitqiv, dosetqiv, snala`qiv.
1005
promptno
promptno pril. ‰v. promptanŠ 1. hitro, brzo,
spremno. 2. (o na~inu pla}awa) bez odlagawa, u
gotovom novcu. 3. dovitqivo, dosetqivo, o{tro-
umno.
promptnost, -osti ` ‰v. promptanŠ osobina
onoga {to je promptno.
promulgator, -a, mn. -i ‰lat. promulgatorŠ
obznawiva~, objavqiva~.
promulgacija, -e ` ‰lat. promulgatio, v. pro-
mulgiratiŠ obnarodovawe, objavqivawe, pro-
gla{avawe nekog dr`avnog akta.
promulgirati, promulgiram, 3. l. mn. pro-
mulgiraju svr{. ‰lat. promulgareŠ proglasiti,
objaviti, obznaniti, obnarodovati.
promuhabetiti, -im svr{. ‰v. muhabetŠ pokr.
obaviti prijateqski razgovor, prijateqski
porazgovarati.
pronaos, -a m, mn. -i ‰gr~. pronaos, v. pro-3, na-
os hramŠ arhit. trem, predvorje anti~kog hrama.
pronator, -a m, mn. -i ‰nlat. pronatorŠ anat.
mi{i} koji okre}e ruku napred, obrta~.
pronacija, -e ` ‰nlat. pronatio, prema lat.
pronare sagnuti seŠ anat. 1. okretawe nadlakti-
ce tako da je {aka dlanom prema dole. 2. pokret
stopala pri kome se spoqni rub podi`e a unu-
tra{wi spu{ta.
pronija, -e ` ‰gr~. pronoiaŠ ist. u sredwove-
kovnoj Srbiji, imawe koje su za naro~ite za-
sluge dobijali vojnici ili duhovna lica da se
od wega izdr`avaju, bez prava svojine.
pronijar, -ara m, mn. pronijari, gen. mn. pro-
nijara ‰v. pronijaŠ ist. ~ovek koji je dobio pro-
niju, u`ivalac pronije.
pronomen, -a m, mn. -i ‰lat. pronomenŠ gram.
zamenica.
pronominalan, -lna, -lno ‰lat. pronomina-
lisŠ koji se odnosi na zamenice, zameni~ki.
pronominalizacija, -e ` ‰v. pronomina-
lanŠ gram. upotreba zamenice u re~enici name-
sto imenice ili imeni~ke sintagme.
prononsiran, -a, -o ‰fr. prononceŠ nedvo-
smislen, jako izra`en, izrazit.
pronuncijamento, -menta m ‰{p. pronuncia-
mientoŠ pol. u [paniji i Latinskoj Americi,
vojni~ki ustanak u ciqu politi~kog prevrata,
vojni~ki pu~.
1006
propedevtika
pronuncijacija, -e ` ‰lat. pronuntiatio pre-
ma pronuntiare izgovaratiŠ na~in izgovarawa,
izgovor, artikulacija.
propaganda, -e i propaganda, -e ` ‰lat. pro-
paganda, skra}ewem naziva papske institucije
De propaganda fide (Za {irewe vere), prema lat.
propagare ra{iriti, rasprostranitiŠ 1. plan-
sko {irewe ideja, uverewa (politi~kih, reli-
gioznih i dr.) radi pridobijawa javnog mwe-
wa. 2. reklamirawe, reklama.
propagandist(a), -e m, mn. propagandisti
‰nem. Propagandist, v. propagandaŠ ~ovek koji se
bavi propagandom, stru~wak za propagandu. x
propagandisti~ki.
propagandni, -a, -o i propagandni, -a, -o
‰v. propagandaŠ koji se odnosi na propagandu,
koji je u vezi sa propagandom; reklamni. y eko-
nomsko-propagandni program (EPP) rekla-
me na radiju i televiziji.
propagator, -a m, mn. -i ‰lat. propagator, v.
propagiratiŠ ~ovek koji se bavi propagira-
wem, {irewem ideja, stavova, mi{qewa i sl.
propagirati, propagiram, 3. l. mn. propa-
giraju nesvr{. ‰lat. propagareŠ 1. vr{iti propa-
gandu, {iriti, rasprostirati ideje, obave-
{tavati javnost o ~emu. 2. praviti reklamu,
reklamirati.
propan, -ana m ‰v. pro-2, gr~. pion mastanŠ hem.
bezbojni ugqovodonik koji se nalazi u sirovoj
nafti i zemnom gasu, a koristi se kao gorivo u
doma}instvu, za pogon motora, rasvetu i sl.
proparoksitona, -e ` ‰v. pro-3, gr~. pa-
roxytononŠ fon. 1. u gr~koj gramatici, re~ sa
o{trim akcentom (akutom) na pretposledwem
slogu. 2. re~ nagla{ena na pretposledwem slo-
gu; up. oksitona, paroksitona.
prop-art, -a m ‰v. propaganda, engl. art od lat.
ars umetnostŠ reklamna umetnost, ve{tina re-
klamirawa.
propedevtika, -e `, dat. i lok. propedevtici
= propedeutika, -e `, dat. i lok. propedeutici
‰nem. Propadeutik, od gr~. propaideuein prethod-
no pou~avatiŠ znawe koje slu`i kao uvod i
priprema u neku nauku, pripremna obuka, pri-
premna nastava.
propedevti~ki
propedevti~ki, -a, -o = propedeuti~ki,
-a, -o ‰v. propedevtikaŠ koji slu`i kao uvod i
priprema u neku nauku, pripremni.
propeler, -a i propeler, -a m, mn. -i ‰engl.
propeller, prema lat. propellere terati napredŠ
brodski zavrtaw za pokretawe brodova; vazdu-
{ni zavrtaw za pokretawe aviona, helikopte-
ra i drugih letelica, sastavqen od dve, tri
ili ~etiri lopatice koje su pri~vr{}ene na
osi, elisa.
propelerac, -rca m, propelerci, gen. mn.
propeleraca ‰v. propelerŠ fam. avion koji po-
kre}e propeler, za razliku od mlazwaka.
properispomenon, -a m ‰gr~. properispome-
nonŠ u gr~koj gramatici, re~ sa dugim akcen-
tom na pretposledwem slogu.
propileji, propileja m. mn. ‰gr~. propylaia ulaz
u atinski Akropoq, s mn. od propylaios, v. pro-3,
pyle vrataŠ 1. rasko{an ulaz, predvorje u neku ve-
liku gra|evinu. 2. spisi koji slu`e kao uvod u
razumevawe ~ega, npr. umetni~kih zbirki.
propozicija, -e ` ‰lat. propositio stavqawe
napred, predlagaweŠ 1. predlog, predlagawe,
ponuda. 2. log. stav, tvrdwa, sud. 3. naum, naka-
na, namera, plan. 4. mn. svi uslovi predvi|eni
za neko sportsko takmi~ewe, propisi.
propolis, -a i propolis, -a m ‰gr~. propolisŠ
smolasta materija kojom p~ele zatvaraju rupi-
ce na ko{nici, a koja zbog svojih lekovitih
svojstava nalazi primenu u medicini i kozme-
tici.
proponent, -a m, mn. proponenti, gen. mn.
proponenata ‰lat. proponens od proponere pred-
lo`itiŠ podnosilac predloga, predlaga~.
proponirati = proponovati (v.).
proponovati, -ujem = proponirati, pro-
poniram, 3. l. mn. proponiraju svr{. i nesvr{.
‰lat. proponereŠ predlagati, predlo`iti, sta-
viti na diskusiju.
proporcija, -e i proporcija, -e ` ‰lat. pro-
portioŠ me|usobna jednakost delova prema ce-
lini, razmer, srazmera.
proporcionalan, -lna, -lno ‰lat. proportio-
nalisŠ 1. koji ima pravilan odnos delova prema
celini, koji stoji u nekoj srazmeri, srazmeran.
2. mat. (o broju) koji se nalazi u odre|enom od-
nosu prema nekom drugom broju. y direktno
propulzija
proporcionalan koji raste kada neka druga
veli~ina raste, a opada kad ona opada; obrnuto
proporcionalan koji opada kad neka druga ve-
li~ina raste i obrnuto; proporcionalni iz-
borni sistem izborni sistem u kome je broj
dobijenih mandata srazmeran ukupnom broju
dobijenih glasova; proporcionalni porez po-
rez koji se pla}a u fiksnom postotku, nezavi-
sno od visine dohotka.
proporcionalitet, -eta m = proporcio-
nalnost, -osti ` ‰nlat. proportionalitas, v. pro-
porcionalanŠ srazmernost, jednakost odnosa.
proporcionisati, -i{em svr{. i nesvr{.
‰fr. proportionner prema proportion, v. propor-
cijaŠ dovesti, dovoditi u srazmeru, (u)~initi
srazmernim, uskladiti.
proposta, -e `, gen. mn. proposta ‰ital. propo-
sta predlogŠ muz. tema od koje se polazi u kon-
trapuntskim kompozicijama, posebno u kanonu
i fugi.
propretor, -a m, mn.-i ‰lat. propraetor od pro
praetore za pretoraŠ ist. u staroj rimskoj dr`a-
vi, biv{i pretor koji upravqa jednom provin-
cijom, pokrajinom.
proprijum, -a m ‰lat. proprium vlastito, po-
sebnoŠ muz. kat. naziv za one delove mise koji se
slu`e samo u odre|enim dijecezama ili u poje-
dinim mona{kim redovima.
pro primo ‰lat. pro primoŠ u prvom redu, pre
svega, najpre; up. pro sekundo.
proprioceptivan, -vna, -vno ‰lat. proprius
vlastiti, v. (re)ceptivanŠ fiziol. koji nastaje
od nadra`aja unutar samog tela, odnosno odre-
|enog organa.
proprioceptor, -a m, mn. -i ‰lat. proprius
vlastiti, v. (re)ceptorŠ fiziol. receptor u mi-
{i}ima, zglobovima i tetivama koji prima na-
dra`aje iz unutra{wosti tela.
propugnator, -a m ‰lat. propugnator prema
propugnare boriti se za ne{toŠ pobornik, za-
stupnik ~ega.
propulzivan, -vna, -vno ‰lat. propulsus po-
teran od propellere poteratiŠ koji tera, koji gu-
ra napred, pogonski.
propulzija, -e ` ‰nlat. propulsio, v. propul-
zivanŠ pogonska sila potrebna za pokretawe
nekog tela.
1007
propulzor
propulzor, -a m, mn. -i ‰nlat. propulsor, v.
propulzivanŠ naprava koja izaziva propulziju
(elisa, propeler).
prorektor, -a m, mn. -i ‰nlat. prorector, v.
pro-2, rektorŠ pomo}nik ili zamenik rektora
na univerzitetu. x prorektorski.
prorogativan, -vna, -vno ‰lat. prorogativusŠ
koji odla`e, odga|a, kojim se ne{to odla`e,
odga|a.
prorogacija, -e ` ‰lat. prorogatio, prema pro-
rogare odlo`itiŠ odlagawe, odga|awe, produ`e-
we nekog roka.
prorogirati, prorogiram, 3. l. mn. proro-
giraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prorogareŠ odlo`iti,
odlagati, odgoditi, odga|ati (npr. skup{tin-
ske rasprave, sudska ro~i{ta); produ`iti rok
(npr. menice).
prosede, -ea m (uob. prosede) ‰fr. procedeŠ
postupak, procedura; individualni stvara-
la~ki metod nekog umetnika ili uobi~ajeni
postupak u nekoj grani umetnosti.
prosektor, -a m, mn. -i ‰lat. prosector, v. pro-
sekturaŠ 1. med. pomo}nik profesora anatomije
koji, pod wegovim nadzorom, secira le{eve. 2.
lekar koji vr{i obdukciju.
prosektura, -e ` ‰lat. prosectura, prema lat.
prosecare odse}i, rasporitiŠ ustanova na me-
dicinskom fakultetu ili pri velikim bolni-
cama u kojoj se seciraju le{evi (obi~no na ve-
`bama iz anatomije).
pro sekundo ‰lat. pro secundoŠ kao drugo, na
drugom mestu; up. pro primo.
prosekutiv, -a m ‰lat. prosecutus od prosequi
nastaviti, produ`itiŠ gram. naziv za instru-
mental u zna~ewu kretawa po prostoru (npr.
idem ulicom) ili za odgovaraju}i pade` u dru-
gim, pre svega ugro-finskim jezicima. x pro-
sekutivni.
prosekutor, -a m, mn. -i ‰nlat. prosecutorŠ
prav. sudski gonilac, tu`ilac.
prosekucija, -e ` ‰lat. prosecutioŠ prav. sud-
sko gowewe, optu`ba.
proselit v. prozelit.
proseminar, -a i proseminar, -ara m ‰v.
pro-3, seminarŠ seminar za studente po~etnike
na univerzitetu, u kome se oni osposobqavaju
1008
prospektivan
za kasniji samostalan rad u seminaru, predse-
minar.
prosilogizam, -zma m ‰v. pro-3, silogizamŠ
log. silogizam ~iji je zakqu~ak premisa kasni-
jem, eventualno kona~nom zakqu~ku.
prosit uzv. ‰lat. prosit neka bude korisnoŠ na
zdravqe, u zdravqe, `iveli! (pri ispijawu pi-
}a).
proskineza, -e ` ‰gr~. proskynesis prema
proskynein klawati seŠ ist. u starom veku, pada-
we ni~ice pred vladarom, metanisawe, znak
po{tovawa nekoga kao bo`anstva; up. proster-
nacija.
proskomidija, -e ` ‰gr~. proskomide, od gr~.
pros ka, prema komide prino{ewe, predavaweŠ
1. u pravoslavnoj crkvi, pripremawe ~asnih
darova (hleba i vina) za pri~e{}e. 2. udubqe-
we na oltaru u kome se priprema pri~e{}e.
proskribovati, -ujem svr{. i nesvr{.‰lat. pro-
scribereŠ 1. staviti, stavqati van zakona (ob. po-
liti~ke protivnike); staviti na spisak za li-
kvidaciju. 2. javno `igosati, bojkotovati. 3.
zabraniti.
proskriptivan, -vna, -vno ‰nlat. proscripti-
vus, v. proskripcijaŠ 1. koji stavqa van zakona,
koji li{ava koga zakonske za{tite. 2. koji jav-
no `igo{e, bojkotuje. 3. kojim se ne{to zabra-
wuje.
proskripcija, -e ` ‰lat. proscriptioŠ 1. ist. u
starom Rimu, javna osuda za prestup, uz konfi-
skaciju imovine i kaznu smr}u ili progon-
stvo. 2. javno `igosawe, bojkotovawe. 3. zabra-
na.
proskura v. prosfora.
prosodija v. prozodija.
prosopo- v. prozopo-.
prospekat v. prospekt.
prospekt, -a m, mn. prospekti, gen. mn. pro-
spekata ‰lat. prospectusŠ 1. {tampani letak ili
kwi`ica s podacima o nekom proizvodu, puto-
vawu, letovali{tu itd., u ciqu propagande. 2.
nacrt, plan nekog zdawa, ulice, trga i sl. 3. (u
Rusiji) {iroka ulica, avenija, bulevar. 4.
pozor. kulisa u dubini pozornice kao prividno
produ`ewe scenske slike.
prospektivan, -vna, -vno ‰lat. prospectivus
prema prospicere gledati napredŠ 1. koji pred-
prospektor
vi|a {ta }e se u budu}nosti desiti. 2. koji se
o~ekuje, budu}i, predvidiv.
prospektor, -a m, mn. -i ‰lat. prospector, v.
prospekcijaŠ onaj koji ispituje sastav zemqi-
{ta, koji se stru~no bavi istra`ivawem i
pronala`ewem ruda (posebno zlata).
prospekcija, -e ` ‰lat. prospectio, v. pro-2,
spicere gledatiŠ ispitivawe zemqi{ta u ciqu
tra`ewa ruda ili minerala.
prosperirati, prosperiram, 3. l. mn. pro-
speriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prosperare usre}i-
tiŠ napredovati, razvijati se, razviti se, uspe-
vati; uspe{no se razvijati, cvetati.
prosperitet, -eta m ‰lat. prosperitasŠ napre-
dak, napredovawe; ekonomski uspeh, blagostawe.
prosperitetan, -tna, -tno ‰v. prosperitetŠ
koji u`iva prosperitet, koji se povoqno raz-
vija, uspe{an, napredan.
prostaglandini, prostaglandina m mn. ‰v.
prostata, lat. glans `ir, `lezdaŠ fiziol. sup-
stance koje se javqaju u raznim organima sisa-
ra (prvi put izolovane iz prostate), a deluju
sli~no hormonima.
prostaza, -e ` ‰gr~. prostasisŠ arhit. ist. deo
stare gr~ke ku}e, prostorija otvorena prema
dvori{tu.
prostata, -e, prostata, -e i prostata, -e `
‰nlat. prostata od gr~. prostates koji stoji ispredŠ
anat. mu{ka `lezda koja se nalazi ispod mo-
kra}ne be{ike i koja lu~i sekret kao sastavni
deo sperme.
prostatektomija, -e ` ‰v. prostata, gr~. ek-
tome odsecaweŠ med. odstrawivawe prostate
hirur{kim zahvatom.
prostatizam, -zma m ‰v. prostataŠ med. op-
{ti naziv za sve slu~ajeve uve}awa, hipertro-
fije prostate.
prostatitis, -a m ‰v. prostata, -itisŠ med.
zapaqewe prostate.
prosteza, -e ` ‰gr~. prosthesis dodavaweŠ lingv.
dodavawe jednog glasa ili sloga na po~etku re-
~i; up. proteza (2).
prosternacija, -e ` ‰v. prosternirati (1)Š
padawe ni~ice pred vladarom, metanisawe,
kao znak po{tovawa nekoga kao boga; up. pro-
skineza.
prota
prosternirati, prosterniram, 3. l. mn.
prosterniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prosternareŠ
1. oboriti, sru{iti, povaliti. 2. prosterni-
rati se pasti na kolena, ni~ice pred vlada-
rom, metanisati, u znak najdubqeg po{tovawa.
prosteti~ki, -a, -o ‰v. prostezaŠ fon. koji se
dodaje na po~etku re~i (o slovu ili slogu); up.
proteti~ki (2).
prostil, -a m, mn. -i ‰gr~. prostylon, v. pro-2,
stylos stubŠ arhit. anti~ki gr~ki hram u kome se
na u`oj strani nalazi predvorje sa stubovima.
prostituisati, -i{em, svr{. i nesvr{. ‰lat.
prostituere staviti napred, izlo`itiŠ 1. nave-
sti, navoditi na prostituciju. 2. fig. osramo-
titi, obe{~astiti, poniziti, obezvrediti. 3.
prostituisati se a. postati prostitutka, oda-
ti se prostituciji. b. fig. jeftino prodavati
svoj talenat ili svoje usluge.
prostitutka, -e `, dat. i lok. prostitutki,
gen. mn. prostitutki ‰lat. prostitutaŠ `ena koja se
prostitui{e, koja za novac nudi svoje seksual-
ne usluge, bludnica.
prostitucija, -e ` ‰lat. prostitutioŠ 1. seksu-
alno podavawe tela za novac, bludni~ewe kao
zanimawe. 2. fig. obe{~a{}ewe, skrnavqewe,
sramo}ewe; besprincipijelno pona{awe.
prostracija, -e ` ‰lat. prostratio, prema pro-
sternere oboritiŠ iznemoglost, iznurenost,
klonulost, slabost, malaksalost.
prostudirati, prostudiram, 3. l. mn. pro-
studiraju svr{. ‰v. studiratiŠ prou~iti nekoga
ili ne{to pa`qivim posmatrawem uz duboko
razmi{qawe.
prosfora, -e ` ‰gr~. prosphora prino{eweŠ u
pravoslavnoj crkvi, beskvasni hlep~i} od
p{eni~nog bra{na koji se kao pri~est deli
vernicima posle liturgije.
proscenijum, -a i proscenij, -a m ‰lat. pro-
scenium od gr~. proskenion, v. pro-2, scenaŠ 1.
predwi deo anti~kog pozori{ta iz kojeg su
glumci izlazili na scenu. 2. u modernom pozo-
ri{tu, predwi deo pozornice izme|u zavese i
orkestra.
prot- v. proto-.
prota, -e = proto, -e m ‰skr. od protopop ili
protoprezviter (v.)Š 1. prvi sve{tenik, sve-
{tenik pod ~ijim su nadzorom svi sve{tenici
1009
protabiriti
iz dela jedne eparhije. 2. po~asni ~in u pravo-
slavnoj crkvi ~iji nosilac ima prava na cr-
kveni pojas. x protin (prema prota i proto) i
protov (prema proto, u isto~nohercego-
va~kim i crnogorskim govorima).
protabiriti, protabirim svr{. ‰tur. tabir
tuma~ewe od ar. ta’birŠ pokr. 1. otkriti, protu-
ma~iti zna~ewe (naj~e{}e san). 2. razjasniti,
razmrsiti program.
protagonist(a), -e m, mn. protagonisti (`.
protagonistkiwa) ‰gr~. protagonistes, v. prot-,
agonistes boracŠ 1. u starogr~kom pozori{tu
glumac koji je igrao glavnu ulogu; up. deutera-
gonist(a), tritagonist(a). 2. a. prvak pozori-
{ta. b. glavni junak u kwi`evnom delu. 3. glav-
ni u~esnik u nekom doga|aju.
protaza, -e ` ‰gr~. protasis pru`awe napredŠ
1. gram. zavisna re~enica koja u slo`enoj re~e-
nici stoji pred glavnom. 2. kwi`. uvodni deo
drame u kome po~iwe dramski zaplet.
protaktinijum, -a i protaktinij, -a m ‰nlat.
protactinium, v. proto-, aktinijumŠ hem. radio-
aktivni elemenat, znak Pa, atomski broj 91.
protalija, -e ` ‰nlat. prothallium, prema gr~.
thallion dem. od thallos mladi izdanakŠ bot. deo
tela paprati koji je nastao iz spore na kojoj se
docnije razvijaju polni organi.
protandrija, -e ` ‰v. prot-, gr~. andria mu-
{kostŠ biol. kod nekih `ivotiwa i biqaka, ra-
nije razvijawe mu{kih polnih organa u odno-
su na `enske; up. protoginija.
protanopija, -e ` ‰nlat. protanopia, v. pro-
to-, an-, -opijaŠ nesposobnost razlikovawa bo-
ja; up. daltonizam.
protargol, -ola m ‰v. prot-, gr~. argyrion sre-
bro, v. -olŠ farm. zast. preparat od belan~evina i
srebra koji se koristio pri le~ewu gonoreje.
proteaza, -e ` ‰v. prote(in), -azaŠ hem. enzim
koji u organizmu razgra|uje belan~evine na
aminokiseline.
prote`e, -ea m (uob. prote`e) ‰fr. protege
od proteger {tititi od lat. protegereŠ osoba ko-
ja se nalazi pod ne~ijom za{titom, {ti}enik,
qubimac.
prote`irati, prote`iram, 3. l. mn. prote-
`iraju nesvr{. ‰fr. proteger {tititi od lat. pro-
tegereŠ zauzimati se za koga, davati mu pred-
1010
protektorat
nost nezavisno od wegovih sposobnosti; up.
protekcija.
proteza, -e ` ‰gr~. prothesis stavqawe na-
predŠ 1. mehani~ka naprava ili aparat koji za-
mewuje izgubqeni deo tela (ruku, nogu, zube).
2. fon. pojava nekog glasa ili sloga na po~etku
re~i, prosteza (v.).
protezis, -a m ‰gr~. prothesisŠ arhit. ist. ~e-
tvrtasta prostorija ranohri{}anskih i vi-
zantijskih bazilika koja se nalazila uz jednu
od bo~nih strana apside, a slu`ila je kao
spremi{te za `rtvene prinose.
protein, -ina m, mn. proteini, gen. mn. prote-
ina ‰nlat. proteinum, v. prot(o)-Š svako od organ-
skih jediwewa koja su sastavqena od aminoki-
selina i neophodna su za opstanak organizma
(sadr`e ugqenik, sumpor, kiseonik, azot i vo-
donik), belan~evina. x proteinski.
proteinoterapija, -e ` ‰v. protein, terapi-
jaŠ med. metod le~ewa ubrizgavawem belan~evi-
nastih materija.
proteinurija, -e ` ‰v. protein, -urijaŠ med.
prisustvo belan~evina u urinu.
Protej, -a i Protej, -eja m ‰gr~. ProteusŠ mitol.
morsko bo`anstvo kod starih Grka, sposobno
da poprima lik razli~itih `ivotiwa i ~udo-
vi{ta.
protej, -a i protej, -eja m ‰v. ProtejŠ 1. fig.
beskarakteran, prevrtqiv ~ovek, prevrtqi-
vac. 2. v. proteus.
protektivan, -vna, -vno ‰nlat. protectivusŠ
za{titni, odbrambeni.
protektirati, protektiram, 3. l. mn. pro-
tektiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. protect, v. protek-
cijaŠ tehn. za{tititi (neki materijal), prema-
zati, premazivati za{titnim slojem.
protektor, -a m, mn. -i ‰lat. protectorŠ 1. onaj
koji uzima nekoga pod za{titu, pokroviteq,
za{titnik. 2. ist. titula Olivera Kromvela
posle ukidawa kraqevstva u Engleskoj (1653).
3. oja~an deo spoqne povr{ine poklopca pneu-
mati~kog obru~a. 4. hemijsko sredstvo za za-
{titu od korozije. x protektorski.
protektorat, -ata m, mn. protektorati, gen.
mn. protektorata ‰nlat. protectoratus, v. protek-
tor, -atŠ 1. status protektora, pokroviteqstvo.
2. pol. oblik zavisnosti slabije dr`ave od ja~e
protekcija
ili od me|unarodne zajednice. 3. dr`ava pod
protektoratom. 4. ist. u engleskoj istoriji, do-
ba vladavine Olivera Kromvela i wegovog si-
na Ri~arda (1653–1659).
protekcija, -e ` ‰lat. protectio prema prote-
gere za{tititiŠ za{tita, pokroviteqstvo;
prednost ili pomo} koju neko sti~e zauzima-
wem neke uticajne osobe za wega.
protekciona{, -a{a m ‰nem. Protektion, v.
protekcijaŠ ~ovek koji postaje uspe{an u `i-
votu slu`e}i se protekcijom.
protekcionizam, -zma m ‰v. protekcija,
-izamŠ 1. sistem mera ekonomske politike ko-
me je ciq za{tita doma}ih proizvoda od ino-
strane konkurencije, pre svega putem uvo|ewa
visokih carina na uvezenu robu. 2. re`im u ko-
me se favorizuju {ti}enici politi~ara na
vlasti ili drugih uticajnih li~nosti.
protekcionist(a), -e m, mn. protekcioni-
sti ‰v. protekcijaŠ 1. pristalica protekcioni-
zma (1). 2. v. protekciona{.
protelaliti, protelalim svr{. ‰v. telal,
telalitiŠ razglasiti na sve strane, proneti
glasinu.
proteoliza, -e ` ‰v. prote(in), -lizaŠ fiziol.
varewe, razlagawe proteina u organizmu.
proterozoik, -a m ‰gr~. proteros raniji,
prethodni, v. -zoikŠ geol. novija faza pretkam-
brijuma, u kojoj se pojavquju alge, sun|eri, me-
duze i korali.
protest, -a m, mn. protesti, gen. mn. protesta
‰nem. Protest od fr. protester od lat. protestari, v.
protestovatiŠ 1. o{tar, energi~an prigovor,
javno izra`avawe negodovawa protiv ~ega, iz-
ra`avawe nezadovoqstva. 2. finans. akt kojim
vlasnik menice izve{tava trgova~ki sud da
meni~ni du`nik nije udovoqio ili odgovo-
rio obavezama.
protestant, -a m, mn. protestanti, gen. mn.
protestanata ‰nem. Protestant od lat. protestans
prema protestari javno svedo~itiŠ 1. rel. onaj ko-
ji pripada jednoj od protestantskih crkava. 2.
pristalica, pobornik protestantizma. 3. onaj
koji protestuje, koji javno izra`ava svoje ne-
slagawe ili nezadovoqstvo.
protestantizam, -zma m ‰v. protestantŠ rel.
naziv za sve hri{}anske crkvene zajednice ko-
proto-
je su proizi{le iz luteranske reformacije u
XVI veku, naro~ito u severnoj Evropi i SAD.
protestantski, -a, -o ‰v. protestantŠ rel. ko-
ji se odnosi na protestante i protestantizam.
protestacija, -e ` ‰lat. protestatioŠ javno iz-
ra`avawe negodovawa, iskazivawe protesta,
protestovawe.
protestni, -a, -o ‰v. protestŠ koji se odnosi
na protest, koji izra`ava protest (‹ zbor, pro-
testna nota). y protestne pesme u rok muzi-
ci i omladinskoj kulturi, po~ev od 60-ih go-
dina HH veka, pesme na tekstove koji izra`a-
vaju protest protiv gra|anskog dru{tva.
protestovati, -ujem (nepr. protestvovati)
svr{. i nesvr{. ‰fr. protester od lat. protestari jav-
no posvedo~itiŠ javno, otvoreno izra`avati
negodovawe, neslagawe, ustati protiv ~ega,
pobuniti se.
protetika, -e `, dat. i lok. protetici ‰v. pro-
teti~kiŠ grana medicine koja se bavi zamewi-
vawem izgubqenih delova tela, izradom prote-
za, posebno u zubarstvu.
proteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. protetikaŠ 1. le-
kar koji se bavi protetikom. 2. stru~wak za iz-
radu proteza (1); zubni tehni~ar koji izra|uje
ve{ta~ke vilice, navlake, mostove i sl.
proteti~ki, -a, -o ‰gr~. prothetikos prema
prothesis, v. protezaŠ 1. koji se odnosi na prote-
tiku, koji se bavi protetikom. 2. fon. v. proste-
ti~ki.
proteus, -a m ‰lat. proteusŠ zool. vrsta vodo-
zemca sa zakr`qalim o~ima i udovima, `ivi
uglavnom u podzemnim kra{kim vodama, ~o-
ve~ja ribica, Proteus anguineus.
protivpapa, -e m ‰protiv-, v. papaŠ v. anti-
papa.
protivreformacija, -e ` ‰protiv-, v. re-
formacijaŠ ist. pokret u XVI i XVII veku u ka-
toli~koj crkvi, usmeren protiv Luterove po-
bune i reformacije.
protiron, -ona m, mn. -i ‰gr~. prothyron, v.
pro-3, thyra vrataŠ arhit. ist. u staroj Gr~koj pre-
dvorje ili hodnik izme|u spoqnih (uli~nih) i
unutra{wih vrata ku}e.
proto- ‰gr~. protos prviŠ kao prvi deo slo-
`enica zna~i: prvi, najraniji; glavni, najvi-
{i, najugledniji.
1011
protovestijar
protovestijar, -ara m ‰gr~. protovestiarios, v.
proto-, lat. vestis odeloŠ ist. u Vizantijskom
carstvu, nadzornik careve garderobe; kasnije,
upravnik carskih, odnosno dr`avnih finan-
sija.
protoginija, -e ` ‰v. proto-, -ginijaŠ biol.
kod nekih `ivotiwa i biqaka, ranije razvija-
we `enskih polnih organa u odnosu na mu{ke;
up. protandrija.
protozoa, -e ` ‰v. proto-, gr~. zoon `ivo bi-
}eŠ mikroskopski vidqiv jedno}elijski orga-
nizam, pra`ivotiwa; `ive u vodi, u vla`nom
zemqi{tu, a neke od wih i kao paraziti u krvi
`ivotiwa i qudi.
protoistorija, -e ` ‰v. proto-, istorijaŠ 1.
prelazno razdobqe izme|u preistorijskog i
istorijskog doba. 2. prva faza u istoriji nekog
naroda ili neke kulture.
protojerej, -a m ‰v. proto-, jerejŠ u pravo-
slavnoj crkvi najstariji po ~inu sve{tenik,
protopop.
protokol, -a m, mn. -i ‰nem. Protokoll, od srlat.
protocollum od gr~. protokollon dosl. nalepnica
na svitku papirusa s podacima o sadr`aju na-
pisanog, v. proto-, kolla lepakŠ 1. zapisni~ko
utvr|ivawe neke slu`bene radwe; zapisnik ko-
ji sadr`i odluke ili zakqu~ke nekog sastanka
ili sednice; zapisnik sa iskazima saslu{anih
lica. 2. skup diplomatskih propisa o ceremo-
nijalu kojeg se vaqa pridr`avati u prepisci,
sastancima i zvani~nim odnosima s pojedinim
predstavnicima doma}e ili strane vlasti. 3.
odeqewe pri ministarstvu spoqnih poslova
koje se brine o po{tovawu tih propisa.
protokolaran, -rna, -rno ‰v. protokolŠ koji
se odnosi na protokol; predvi|en protokolom.
y protokolarna poseta prva poseta novopo-
stavqenog diplomate predstavnicima doma}e
vlasti.
protokolisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v.
protokolŠ 1. sprovesti protokol, uneti u pro-
tokol. 2. zapisati po zvani~noj du`nosti, na-
praviti zapisnik.
protokolist(a), -e m, mn. protokolisti ‰v.
protokolŠ onaj koji unosi, zapisuje u protokol
po zvani~noj du`nosti, zapisni~ar.
1012
protosin|el
protologija, -e ` ‰v. proto-, -logijaŠ prva,
osnovna filozofija.
protoma, -e ` ‰gr~. protome gorwi deo, pred-
wi deoŠ lik. slika poprsja; poprsje, bista.
protomajstor, -a m, mn. -i ‰v. proto-, maj-
storŠ 1. nadzornik gradwe, vrhovni neimar. 2.
najugledniji majstor u svom esnafu.
protomedikus, -a m, mn. -i ‰v. proto-, medi-
kusŠ ist. prvi lekar na dvoru; glavni lekar u
bolnici, primarijus; u nekim zemqama zdrav-
stveni na~elnik.
proton, -ona m, mn. protoni, gen. mn. protona
‰gr~. protos prviŠ fiz. pozitivno naelektrisana
elementarna ~estica, sastavni deo atomskog
jezgra, mase jednake neutronu. x protonski.
protonotar, -ara m ‰v. proto-, notarŠ ist. 1.
prvi, glavni pisar, sekretar. 2. prvi sve{te-
nik posle patrijarha u Carigradu. 3. u Vatika-
nu nekada{wa titula visokog sve{tenog lica,
po rangu odmah iza biskupa. 4. u feudalnoj Hr-
vatskoj i u nekim drugim zemqama visoki dr-
`avni ~in, dr`avni bele`nik.
protoplazma, -e ` ‰v. proto-, plazmaŠ biol.
osnovna materija svake biqne i `ivotiwske
}elije.
protoplast, -a m ‰gr~. protoplastos, v. proto-,
plastos oblikovanŠ 1. biol. }elijsko tkivo bez
opne, npr. kod biqnih }elija. 2. mitol. zast. pr-
vi stvoreni ~ovek.
protopop, -a m ‰rus. protopop od gr~. proto-
papas, v. proto-, papaŠ = protoprezviter (v.).
protoprezviter, -a m, mn. -i ‰v. proto-, pre-
zviterŠ prvi sve{tenik, sve{tenik pod ~ijim
su nadzorom svi sve{tenici iz dela jedne
eparhije; up. prota, protopop.
protorenesansa, -e ` ‰v. proto-, renesansaŠ
najranije podra`avawe klasi~nih uzora u
umetnosti XIII i XIV veka, period koji je pret-
hodio renesansi, predrenesansa.
protosindik, -a m, mn. protosindici, gen. mn.
protosindika ‰v. proto-, gr~. syndikos zastup-
nikŠ prvi, glavni branilac, glavni sudija.
protosin|el, -a m, mn. -i ‰v. proto-, sin|elŠ
u pravoslavnoj crkvi, najstariji mona{ki ~in
posle arhimandrita, po rangu odgovara proto-
prezviteru.
prototip
prototip, -a m, mn. prototipi, gen. mn. pro-
totipa ‰gr~. prototypos prvobitni, izvorni, v.
proto-, tipŠ 1. prvi primerak nekog proizvoda,
prauzor, model. 2. osoba ili tip osobe na osno-
vu koje se stvara neki popularni kwi`evni
lik. x prototipski.
protofite, protofita ` mn. ‰v. proto-, gr~.
phyton biqkaŠ bot. jedno}elijske biqke, pra-
biqke (jedno}elijske alge, bakterije itd.).
protraktor, -a m, mn. -i ‰srlat. protractorŠ 1.
a. geodetski uglomer za merewe velikih uglo-
va. b. instrument za navigaciju zasnovan na me-
rewu uglova. 2. anat. mi{i} isteza~. 3. med. in-
strument za ~i{}ewe rana.
protruzija, -e ` ‰lat. protrusus izbo~en od pro-
trudere provaqivatiŠ izbo~enost, ispup~enost.
protuberanca, -e = protuberancija, -e `
‰klat. protuberantia prema protuberare {tr~ati,
v. pro-3, tuber kvrgaŠ 1. prstenasto ispup~ewe,
guka, izra{taj, grba. 2. astron. naziv za snopove
usijanog vodoni~nog gasa, promenqivog obli-
ka, koji izlaze iz Sun~eve hromosfere.
profaza, -e ` ‰gr~. prophasis, v. fazaŠ biol.
prva faza u deobi }elija, u kojoj se dele hromo-
zomi.
profaktura, -e ` ‰v. pro, fakturaŠ trg. doku-
ment koji prethodi fakturi (slu`i kao ponuda
robe s nazna~enim cenama), predra~un.
profan, -a, -o ‰lat. profanus koji mora biti
izvan hrama, v. pro-3, fanum hramŠ 1. koji ne
pripada Crkvi, necrkveni, svetovni; bezbo-
`an, paganski. 2. neupu}en u ne{to, neve{t,
neposve}en. 3. obi~an, prost, vulgaran.
profanator, -a m, mn. -i ‰lat. profanatorŠ onaj
koji skrnavi, obesve}uje, poni`ava, skrnavi-
teq, bezbo`nik.
profanacija, -e ` ‰lat. profanatioŠ skrna-
vqewe, obesve}ewe, svetogr|e; poni`ewe; zlo-
upotreba.
profanisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. pro-
fanare, prema profanus profanŠ skrnaviti, obe-
svetiti, obe{~astiti, poniziti, osramotiti.
profanost, -osti ` ‰v. profanŠ osobina
onoga {to je profano.
profa{izam, -zma m ‰v. pro-1, fa{izamŠ na-
klowenost, privr`enost ideologiji i politi-
ci fa{izma.
profesor
profa{ist(a), -e m, mn. profa{isti ‰v.
pro-1, fa{ist(a)Š onaj koji je naklowen ideo-
logiji i politici fa{izma.
profa{isti~ki, -a, -o ‰v. pro-1, fa{i-
sti~kiŠ naklowen, privr`en ideologiji i po-
litici fa{izma.
proferment v. proenzim.
profesija, -e ` ‰lat. professio javno prizna-
weŠ 1. glavno zanimawe sa odgovaraju}om
stru~nom spremom kojim neko zara|uje za `i-
vot. 2. zast. javno ispovedawe, sve~ana izjava.
profesionalan, -lna, -lno ‰nlat. professio-
nalis, v. profesijaŠ 1. koji se odnosi na profe-
siju i profesionalce. 2. koji je nastao kao po-
sledica profesije. 3. temeqit, stru~an u svom
poslu. y profesionalna bolest bolest prou-
zrokovana du`im, neposrednim uticajem nea-
dekvatnih radnih uslova; profesionalna
orijentacija pru`awe saveta, pomo}i poje-
dincu pri izboru budu}eg zvawa; profesio-
nalni moral skup normi pona{awa pojedinca
koga priroda poziva obavezuje na ~uvawe i dis-
kreciju podataka o klijentu.
profesionalac, -lca m, mn. profesional-
ci, gen. mn. profesionalaca (`. profesional-
ka, dat. i lok. profesionalki) ‰v. profesiona-
lanŠ a. onaj koji se nekim poslom bavi kao stal-
nim, osnovnim zanimawem za koje ima stru~nu
spremu. b. sportista koji je pla}en za bavqewe
odre|enim sportom; supr. amater.
profesionalizam, -zma m ‰v. profesiona-
lanŠ 1. bavqewe sportom kao zanimawem za koje
sportista dobija novac od kluba za koji igra.
2. v. profesionalnost.
profesionalnost, -osti ` ‰v. profesiona-
lanŠ stru~no, profesionalno pona{awe; od-
nos prema nekom poslu kao prema profesiji.
profesionist(a), -e m, mn. profesionisti
‰v. profesijaŠ pripadnik slobodnog zvawa (le-
kar, advokat, konsultant i sl.), stru~wak.
profesor, -a m, mn. -i (`. profesorka, dat. i
lok. profesorki) ‰lat. professor javni u~iteqŠ 1.
nastavnik na univerzitetu koji je stekao titulu
doktora nauka i izabran u najvi{e nastavno
zvawe. 2. nastavnik sredwe {kole koji je diplo-
mirao na nekom od fakulteta. x profesorski.
1013
profesura
profesura, -e ` ‰nlat. professura, v. profe-
sorŠ 1. slu`ba, zvawe profesora. 2. profesor-
ska katedra na univerzitetu.
profet, -eta m, mn. profeti, gen. mn. profeta
‰gr~. prophetesŠ prorok, vidovwak.
profetizirati, profetiziram, 3. l. mn.
profetiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. profetŠ bavi-
ti se proricawem, proro{tvom, prorokovati,
proricati; nagove{tavati.
profetski, -a, -o ‰gr~. prophetikos, v. pro-
fetŠ koji se odnosi na profete, proro~ki.
profi, -ija m ‰nem. Profi prema professional,
v. profesionalanŠ skr. fam. profesionalac (ob.
u sportu). 2. (kao prid. indekl.) profesionalan.
profil, -ila m, mn. profili, gen. mn. profi-
la ‰fr. profil od ital. profilo prema profilare ocr-
tatiŠ 1. izgled lica ili predmeta posmatran sa
strane. 2. grafi~ki, tehni~ki prikaz uzdu-
`nog i popre~nog preseka neke gra|evine, ar-
hitektonskog elementa ili drugog predmeta. 3.
vez ura|en na zasebnom komadu koji se naknad-
no pri{iva na tkaninu. 4. skup osnovnih ka-
rakteristika po kojima se neko ili ne{to ja-
sno izdvaja, diferencira od ostalih. y pro-
fil staze u biciklizmu: {ematski prikaz sta-
ze s podacima o du`ini i strmini uspona i
spustova; profil puta {ematski prikaz puta,
saobra}ajnice s podacima o du`ini, usponu,
padu i sl.
profilaksa, -e ` ‰gr~. prophylaxis, v. pro-3,
phylaxis ~uvaweŠ med. za{tita od bolesti, pre-
ventivna medicina.
profilaktik, -a m, mn. profilaktici, gen.
mn. profilaktika ‰v. profilakti~anŠ med. sred-
stvo za blagovremenu za{titu od bolesti, pre-
ventivno sredstvo.
profilaktikum v. profilaktik.
profilakti~an, -~na, -~no ‰gr~. prophylak-
tikos, prema prophylassein unapred {tititiŠ
koji {titi od bolesti, koji se uzima kao za-
{titno, preventivno sredstvo.
profilirati = profilisati (v.).
profilisati, -i{em = profilirati, pro-
filiram, 3. l. mn. profiliraju svr{. i nesvr{.
‰fr. profiler, v. profilŠ 1. prikazati, predsta-
viti izgled lica ili tela posmatranog sa stra-
ne; grafi~ki, tehni~ki prikazati popre~ni
1014
prohibitoran
presek nekog objekta. 2. sa~initi prikaz ~ega u
glavnim, osnovnim crtama.
profircati, -am svr{. ‰v. fircatiŠ pro{i-
ti, za{iti.
profit, -a i profit, -ita m ‰nem. Profit od
fr. profit od lat. profectus prema proficere napre-
dovatiŠ dobitak, dobit, zarada; korist.
profitabilan, -lna, -lno ‰fr. profitable, v.
profitiratiŠ koji donosi profit, dobit, za-
radu, unosan, isplativ.
profiter, -era m, mn. profiteri, gen. mn.
profitera ‰fr. profiteurŠ ~ovek koji iz svega na-
stoji da izvu~e korist, koji `eli da se obogati
na ra~un nekog drugog, {pekulant. x profi-
terski.
profiterstvo, -stva s ‰v. profiterŠ te`wa,
nastojawe da se iz svega izvu~e korist (~esto
na ne~astan na~in), da se stekne dobit (obi~no
na ra~un nekog drugog).
profitirati, profitiram, 3. l. mn. profi-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. profitieren od fr. pro-
fiter, v. profitŠ a. izvu}i profit, zaradu iz ~e-
ga; biti na dobitku, zaraditi. b. fig. izvu}i ko-
rist iz ~ega, okoristiti se ~ime.
profitni, -a, -o i profitni, -a, -o ‰v. pro-
fitŠ koji se odnosi na profit. y profitna
stopa odnos izme|u ~istog godi{weg profita
i utro{enog kapitala; profitna mar`a visi-
na profita po jedinici proizvoda, ra~unata
kao procenat od prodajne cene.
pro forma indekl. ‰lat. pro formaŠ forme ra-
di, samo formalno, tobo`.
prohar~iti, -im svr{. ‰v. har~itiŠ uludo
potro{iti, istro{iti, pro}erdati.
prohesabiti = proesapiti (v.).
prohibirati, prohibiram, 3. l. mn. prohi-
biraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prohibereŠ ne dopu-
{tati, spre~avati; zakonom zabraniti, zabra-
wivati.
prohibitivan, -vna, -vno ‰nlat. prohibitivus,
v. prohibiratiŠ a. koji zabrawuje, spre~ava. b.
koji ne dopu{ta ostvarewe ~ega. y prohibi-
tivne mere mere zabrane; prohibitivne cene
visoke cene koje onemogu}avaju kupovinu; pro-
hibitivna carina za{titna carina, uvedena
da bi se spre~io ili umawio uvoz strane robe.
prohibitoran v. prohibitivan.
prohibicija
prohibicija, -e ` ‰engl. prohibition od lat.
prohibitio prema prohibere zabrawivatiŠ zva-
ni~na zabrana, spre~avawe, obustavqawe pro-
izvodwe i prodaje nekih proizvoda, pre svega
alkoholnih pi}a.
prohibicioni, -a, -o ‰v. prohibicijaŠ 1. ko-
ji se odnosi na prohibiciju. 2. v. prohibiti-
van.
prohibicionist(a), -e m, mn. prohibicio-
nisti ‰engl. prohibitionist, v. prohibicijaŠ pri-
stalica, pobornik, zagovornik prohibicije.
procedura, -e ` ‰nlat. procedura, prema lat.
procedere napredovatiŠ 1. postupak, na~in ra-
da. 2. zakonom propisana pravila vo|ewa sud-
skog postupka, parnice.
proceduralan, -lna, -lno ‰v. proceduraŠ 1.
koji se vr{i po ta~no utvr|enom postupku, ko-
ji zahteva ta~no utvr|enu proceduru. 2. koji se
odnosi na sudsku parnicu, odnosno na na~in
vo|ewa parni~kog postupka.
proceleuzmatikus, -a m, mn. -i ‰gr~. prokele-
usmatikosŠ metr. stopa od ~etiri kratka sloga.
procen(a)t, -nta m, mn. procenti, gen. mn.
procenata ‰nem. Prozent od srlat. pro cento (lat.
per centum) kroz stoŠ 1. stoti deo neke koli~i-
ne ili broja, postotak (ozna~ava se znakom %).
2. deo ukupnog iznosa izra~unat u procentima,
udeo. 3. utvr|ena ili dogovorena nov~ana suma
koja se daje, odnosno uzima, za kori{}ewe ili
ustupawe izvesnog kapitala.
procentualan, -lna, -lno ‰v. procen(a)tŠ od-
re|en, iskazan u procentima, postotni; sra-
zmerni (u odnosu na celinu).
proces, -a m, mn. procesi, gen. mn. procesa
‰lat. processusŠ 1. put i na~in na koji ne{to po-
staje ili se razvija, tok, razvoj, razvitak. 2.
prav. sudski spor, sudska rasprava, parnica. 3.
med. stawe u razvoju (tuberkulozni ‹, zapaqew-
ski procesi; ‹ ozdravqewa).
procesija, -e ` ‰lat. processioŠ 1. sve~ana ka-
toli~ka crkvena povorka, litija. 2. duga~ka
povorka, niz qudi u prolazu.
procesni, -a, -o ‰v. procesŠ koji se ti~e sud-
skog spora, parni~ni. y procesno pravo skup
zakonskih mera kojima se odre|uje i ograni~a-
va na~in vo|ewa sudskog postupka; procesne
psaligrafija
pretpostavke okolnosti od ~ijeg postojawa
zavisi pokretawe i vo|ewe nekog postupka.
procesor, -a m ‰engl. processorŠ ra~. 1. elek-
tronski ure|aj za obavqawe slo`enih opera-
cija (obrade velikog broja podataka). 2. deo
kompjutera koji obavqa te operacije. x proce-
sorski.
procesualan, -lna, -lno ‰v. procesŠ 1. koji
se ti~e sudskog spora, parni~ni. 2. v. procedu-
ralan.
procesuirati, procesuiram, 3. l. mn. pro-
cesuiraju, pril. sad. procesuiraju}i svr{. i
nesvr{. ‰v. procesŠ prav. otvoriti proces, pod-
vrgnuti pravnom, sudskom postupku.
pro{ek, -a m ‰ital. prosecco po selu Proseko
u okolini GoriceŠ desertno vino od suvog,
obi~no belog gro`|a ili od ukuvane {ire.
prudencija, -e ` ‰lat. prudentia, prema pru-
dens mudarŠ mudrost, razboritost, pamet; is-
kustvo, znawe.
prudonizam, -zma m ‰fr. proudhonisme pre-
ma ProudhonŠ u~ewe francuskog teoreti~ara
radni~kog pokreta Pjera-@ozefa Prudona
(1808–1865), prete`no utopijsko-anarhi-
sti~kog karaktera.
prurigo, -a m ‰lat. prurigo prema prurire svr-
betiŠ med. ko`na bolest koja se karakteri{e
svrabom, crvenilom i izmenama na ko`i.
pruritus, -a m ‰lat. pruritus prema prurire
svrbetiŠ med. hroni~an svrab ko`e.
prusofil, -a i prusofil, -ila m ‰Prusi, v.
-filŠ onaj koji voli Pruse, koji je naklowen
Prusima.
prusofob, oba m ‰Prusi, v. -fobŠ onaj koji je
neprijateqski raspolo`en prema Prusima,
koji mrzi Pruse.
psalam, -lma m, mn. psalmi, gen. mn. psalama
(nepr. psalm) ‰gr~. psalmos pesma pevana uz har-
fu, od psallein svirati harfuŠ 1. svaka od 150
pobo`nih pesama u Starom zavetu koje se pri-
pisuju caru Davidu. 2. pesma u slavu Boga, hva-
lospev, himna.
psaligrafija, -e ` ‰gr~. psalis makaze, v.
-grafijaŠ ve{tina pravqewa slika izreziva-
wem materijala makazama (obi~no silueta iz
crnog papira).
1015
psalmist(a)
psalmist(a), -e m, mn. psalmisti = psalmo-
graf, -a m, mn. -i ‰v. psalam, -grafŠ pisac staro-
zavetnih psalama, psalmopevac; uop{te, pisac
psalama, pisac pobo`nih pohvalnih pesama.
psalmisti~ki, -a, -o ‰v. psalam, -grafŠ koji
se odnosi na psalme ili na psalmiste.
psalmodija, -e i psalmodija, -e ` ‰gr~. psal-
moidia od psalmos (v. psalam) i oide pevaweŠ pe-
vawe psalama i drugih starozavetnih tekstova
u hri{}anskom bogoslu`ewu.
psalterion, -a m ‰gr~. psalterion `i~ani in-
strument, od psallein pevati uz liruŠ 1. sred-
wovekovni `i~ani muzi~ki instrument sli-
~an harfi. 2. zool. tre}i deo `eluca kod pre`i-
vara. 3. v. psaltir.
psaltir, -ira m, mn. psaltiri, gen. mn. psal-
tira ‰gr~. psalterion, v. psalterionŠ bogoslu-
`bena kwiga iz koje se u pravoslavnoj crkvi
~itaju i pevaju psalmi.
psamit, -a i psamit, -ita m ‰gr~. psammos
pesakŠ geol. zajedni~ki naziv za sve vrste kame-
na pe{~anika.
psamografija, -e ` ‰gr~. psammos pesak, v.
-grafijaŠ prou~avawe peska i svojstava pesko-
vitih terena.
psamoterapija, -e ` ‰gr~. psammos pesak, v.
terapijaŠ med. le~ewe peskom, le~ewe pomo}u
kupki u pesku.
pseudartroza v. pseudoartroza.
pseudo- ‰gr~. pseudes la`an, pseudos la`Š
prvi deo slo`enica koji ozna~ava ne{to la-
`no, prividno, tobo`we; nadri-, nazovi-, kri-
vo-.
pseudoartroza, -e ` ‰v. pseudo-, gr~. arthron
zglobŠ med. formirawe la`nog zgloba, kod ne-
zale~enog preloma kostiju ili uganu}a.
pseudograf, -a m, mn. -i ‰v. pseudo-, -grafŠ
krivotvoren, falsifikovan, la`an spis.
pseudografija, -e ` ‰v. pseudo-, -grafijaŠ
krivotvorewe, falsifikovawe spisa.
pseudodemokratija, -e ` ‰v. pseudo-, demo-
kratijaŠ tobo`wa, la`na, prividna demokra-
tija. x pseudodemokratski.
pseudodokumentaran, -rna, -rno ‰v. pseu-
do-, dokumentaranŠ koji je ra|en kao dokumen-
taran, zasnovan na ~iwenicama, a u stvari je
izmi{qen.
1016
psi
pseudointeligencija, -e ` ‰v. pseudo-, in-
teligencijaŠ skup la`nih intelektualaca,
{kolovanih qudi koji nemaju sposobnosti za
kriti~ko mi{qewe i stvarala~ki umni napor.
pseudoklasik, -a m, mn. pseudoklasici =
pseudoklasi~ar, -a m ‰v. pseudo-, klasikŠ pri-
padnik, sledbenik pseudoklasicizma.
pseudoklasicizam, -zma m ‰v. pseudo-, kla-
sicizamŠ umetni~ki pravac u XVIII i XIX veku
koji karakteri{e povo|ewe za anti~kim uzo-
rima.
pseudoklasi~an, -~na, -~no ‰v. pseudo-, kla-
sicizamŠ koji se odnosi na pseudoklasike i na
pseudoklasicizam.
pseudoklasi~ar = pseudoklasik (v.).
pseudologija, -e ` ‰gr~. pseudologia, v. pseu-
do-, -logijaŠ izmi{qawe; la`no u~ewe, la`na
nauka. y fantasti~na pseudologija psih. ‰lat.
pseudologia phantasticaŠ pona{awe osobe koja
tvorevine svoje ma{te smatra stvarnim i ta-
kvima ih predstavqa svojoj okolini; sklonost
preteranom lagawu kod dece i odraslih.
pseudomnezija, -e ` ‰v. pseudo-, (a)mnezijaŠ
obmana, varka u se}awu, mentalni proces do-
`ivqavawa novog i nepoznatog kao da je ve} ra-
nije vi|eno i obrnuto.
pseudomorfoza, -e ` ‰v. pseudo-, gr~. morphe
oblikŠ miner. pojava da mineral zadr`ava svoj
prvobitni spoqa{wi oblik, mada je izmenio
unutra{wu kristalnu strukturu.
pseudonim, -a m, mn.pseudonimi, gen. mn. pseu-
donima ‰gr~. pseudonymos la`no nazvan, v. pseu-
do-, -onimŠ izmi{qeno, novo ime koje kwi`ev-
nici, umetnici ili li~nosti iz javnog `ivota
koriste umesto stvarnog imena i prezimena.
pseudoperipter, -a m, mn. -i ‰gr~. pseudope-
ripteros, v. pseudo-, peripterŠ arhit. gr~ki hram
sa slobodnim stubovima na predwoj i zadwoj
strani i polustubovima koji samo jednom po-
lovinom vire iz zidova na uzdu`nim stranama.
pseudopod, -oda m = pseudopodijum, -a m i
pseudopodij, -a m ‰v. pseudo-, -podŠ biol. jedan
od produ`etaka protoplazme neodre|enog ob-
lika koje pojedine pra`ivotiwe izbacuju radi
kretawa i uzimawa hrane, la`na no`ica.
psi s indekl. ‰gr~. psiŠ 1. dvadeset tre}e slovo
gr~kog alfabeta (y). 2. me|unarodna oznaka za
psiloza
nau~ne discipline koje se bave psihom (psi-
hologiju, psihijatriju i psihoterapiju). 3.
oznaka broja 700, 4. u parapsihologiji (fak-
tor ‹), naziv za van~ulnu percepciju i druge
pojave koje se ne mogu objasniti poznatim fi-
zi~kim ili biolo{kim mehanizmima.
psiloza, -e ` ‰gr~. psilosis }elavqewe, }ela-
vostŠ 1. gubqewe kose, }elavqewe, }elavost; gu-
bqewe ili nepostojawe trepavica, obrva i sl.;
alopecija (v.). 2. u dijalektima starogr~kog je-
zika neizgovarawe po~etnog œhŒ (spiritusa
aspera).
psilomelan, -ana m ‰gr~. psilos ogoqen, me-
las crnŠ miner. tamnosivi mineral gvo`|a, man-
ganov oksid.
psitakoza, -e ` ‰gr~. psittakos papagajŠ med.
vrsta plu}ne bolesti izazvane bakterijom
Chlamydia psittaci, koju na qude prenose papa-
gaji (œpapagajska bolestŒ).
psitacizam, -zma m ‰gr~. psittakos papagajŠ
psih. poreme}aj opona{awa, imitirawa ne~i-
jeg govora, kako to ~ini papagaj.
psih- v. psiho-.
psiha1, -e ` ‰gr~. psyche dah, du{aŠ skup du-
{evnih osobina, du{a, du{evno stawe.
psiha2, -e `, gen. mn. psiha ‰gr~. PsycheŠ 1.
(Psiha) mitol. Erosova qubavnica, prikazana
kao ne`na devojka s leptirovim krilima. 2.
zool. vrsta leptira neupadqivih boja, Canep-
hora unicolor. 3. veliko, pokretno sobno ogle-
dalo u kome se mo`e videti ceo stas, omiqeno
u XIX veku.
psihalgija, -e ` ‰v. psih-, -algijaŠ med. psih.
psihosomatski poreme}aj u vidu telesnog bola
koji je izazvan psihi~kim faktorima.
psihastenija, -e ` ‰v. psih-, astenijaŠ psih.
poreme}aj u vidu du{evne i telesne slabosti,
nedostatka `ivotne energije i voqnog odlu~i-
vawa (depresivnost).
psihedelik, psihedeli~an v. psihodelik,
psihodeli~an.
psihizam, -a m ‰v. psih-, -izamŠ 1. nevoqna
psihi~ka aktivnost koja se odvija nezavisno
od svesti. 2. v. psihika.
psihijatar, -tra i psihijatar, -tra m, mn.
psihijatri, gen. mn. psihijatara ‰v. psih-, -ijatarŠ
med. lekar, specijalista za du{evne bolesti.
psihogeneza
psihijatrija, -e ` ‰v. psih-, -ijatrijaŠ med.
medicinska specijalnost koja prou~ava uzroke
nastanka i na~ine le~ewa du{evnih bolesti i
poreme}aja. x psihijatrijski.
psihika, -e `, dat. i lok. psihici ‰v. psiha1Š
skup svih moralnih, misaonih i emotivnih
osobina nekog ~oveka, odnosno dru{tvene za-
jednice; du{evni `ivot uop{te.
psihi~ki, -a -o ‰gr~. psychikos, v. psiha1Š ko-
ji pripada psihi1, koji se odnosi na psihu, du-
{evni, koji ima uzrok u psihi. y psihi~ka
epidemija manifestacija koja se javqa kod ve-
}eg broja iste grupe; psihi~ka impotencija
nesposobnost organski zdravog mu{karca da
polno op{ti zbog odre|enih psihi~kih smet-
wi; psihi~ka konstitucija ukupnost psi-
hi~kih svojstava jedne li~nosti.
psiho- ‰gr~. psyche dah, du{aŠ kao prvi deo
slo`enice zna~i: koji se odnosi na psihu, du-
{evni.
psihoaktivan, -vna, -vno ‰v. psiho-, aktivaŠ
koji deluje, uti~e na psihu. y psihoaktivne
supstance lekovi ili droge koje aktivno delu-
ju na psihu i pona{awe, a ~ijom se du`om upo-
trebom stvara zavisnost.
psihoanaliza, -e ` ‰v. psiho-, analizaŠ 1.
pravac u psihologiji (osniva~ Sigmund Frojd,
1856–1939) po kome se psihi~ke bolesti i po-
reme}aji tuma~e kao reakcija ~oveka na nezado-
voqene potrebe i `eqe potisnute u podsvest,
pri ~emu se veliki zna~aj pridaje seksualnom
nagonu. 2. psihoterapija zasnovana na psihoa-
naliti~koj teoriji. x psihoanaliti~ki.
psihoanaliti~ar, -a m, mn. -i ‰v. psiho-,
analiti~arŠ onaj koji se bavi psihoanalizom.
x psihoanaliti~arski.
psihobiologija, -e ` ‰v. psiho-, biologijaŠ
nauka o biolo{kim osnovama du{evnog `ivota.
psihogen, -a, -o ‰v. psiho-, -genŠ koji je psi-
hi~kog porekla, izazvan psihi~kim uzrocima.
psihogeneza, -e i psihogeneza, -e ` ‰v. psi-
ho-, -genezaŠ 1. nauka o du{evnom razvitku de-
teta, `ivotiwa itd. 2. prikaz uzroka, razvoja i
toka bolesti koja je izazvana psihi~kim fak-
torima. x psihogeneti~ki i psihogenetski.
1017
psihogram
psihogram, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, -gramŠ
psih. opis psihi~kih, du{evnih osobina jedne
li~nosti.
psihograf, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, -grafŠ 1.
aparat za bele`ewe telesnih reakcija koje od-
govaraju psihi~kim pojavama. 2. spiriti-
sti~ki aparat u vidu plo~e sa slovima, brojka-
ma i re~ima koji spiritiste dovodi u vezu s
navodnim duhovima.
psihografija, -e ` ‰v. psiho-, -grafijaŠ 1.
med. ispitivawe pomo}u psihografa (1) (v.). 2.
psih. zast. opis du{evnih osobina pojedinca,
psiholo{ka biografija.
psihodelija, -e ` ‰v. psihodeli~anŠ 1. psih.
halucinogeno stawe nastalo uzimawem droge.
2. stil u umetnosti koji se zasniva na eksperi-
mentima s halucinogenim drogama, a vezuje se
s potkulturom hipika sa sredi{tem u Kali-
forniji, krajem 60-ih godina HH veka.
psihodelik, -a m, mn. psihodelici, gen. mn.
psihodelika ‰v. psihodeli~anŠ halucinogeno
sredstvo, jaka droga, naj~e{}e LSD.
psihodeli~an, -~na, -~no i psihodeli~ki,
-a, -o ‰amer. engl. psychedelic, prema psyche psi-
ha, gr~. delos vidqivŠ koji izaziva vizije, halu-
cinacije, halucinogen. y psihodeli~ne boje,
psihodeli~ne svetlosti zraci obojene, trep-
}u}e svetlosti koji se koriste za stvarawe at-
mosfere u diskotekama i sli~nim sastajali-
{tima.
psihodinamika, -e `, dat. i lok. psihodina-
mici ‰v. psiho-, dinamikaŠ psih. 1. dinamika
du{evnog `ivota. 2. nauka koja u obja{wewu
qudske psihe polazi od podsticaja i motiva-
cija. x psihodinami~ki.
psihodrama, -e ` ‰v. psiho-, dramaŠ 1. psi-
hoterapijska metoda (koju je ustanovio Jakob
Moreno) koja se sastoji u tome da bolesnici
pod nadzorom psihijatra izvode odre|ene sce-
ne ili glume situacije iz svog `ivota, da bi
razre{ili unutra{we konflikte. 2. fam. a. uz-
budqiv, dramati~an do`ivqaj. b. psiholo{ka
drama (film, scensko ili kwi`evno delo).
psihoza, -e ` ‰v. psiha1, -ozaŠ 1. med. psih. naj-
te`i vid du{evnog poreme}aja pra}en raspa-
dom li~nosti i odsustvom komunikacije sa
okolinom. 2. fam. masovno uzbu|ewe, uzruja-
1018
psihologija
nost, ose}awe straha i neizvesnosti; obuze-
tost nekom idejom.
psihoinfantilizam, -zma m ‰v. psiho-, in-
fantilizamŠ psih. zast. emotivna nedozrelost,
detiwasto pona{awe kod odraslih, fizi~ki
normalno razvijenih osoba.
psihokineza, -e i psihokineza, -e ` ‰v. psi-
ho-, gr~. kinesis kretaweŠ u parapsihologiji,
navodna sposobnost nekog ~oveka da bez nepo-
srednog kontakta pomera predmete psihi~kom
energijom. x psihokineti~ki.
psiholingvistika, -e `, dat. i lok. psiho-
lingvistici ‰v. psiho-, lingvistikaŠ izu~ava-
we odnosa izme|u jezika i karakteristi~nih
pona{awa korisnika tog jezika; grana lingvi-
stike koja prou~ava psiholo{ke aspekte jezi-
ka. x psiholingvisti~ki.
psiholog, -a m, mn. psiholozi, gen. mn. psiho-
loga ‰v. psiho-, -logŠ 1. nau~nik, stru~wak za
psihologiju. 2. onaj koji dobro poznaje psihu i
karakter qudi, koji ume da postupa s qudima.
psihologizam, -zma m ‰v. psihologija,
-izamŠ 1. neprimeren i neopravdan poku{aj tu-
ma~ewa neke pojave psiholo{kim konceptima.
2. shvatawe po kome je psihologija osnov celo-
kupne filozofije. 3. prevaga psiholo{kih
elemenata u kwi`evnom ili umetni~kom delu.
psihologizacija, -e ` ‰v. psihologijaŠ obja-
{wavawe pojava, pona{awa i sl. na osnovu
psiholo{kih istra`ivawa i teorija; jedno-
strano tuma~ewe zasnovano na psihologiji, uz
zanemarivawe ostalih nau~nih disciplina.
psihologizirati, psihologiziram, 3. l. mn.
psihologiziraju nesvr{. ‰v. psihologijaŠ 1.
prikazivati, opisivati psiholo{ke, du{evne
osobine i stawa. 2. prenagla{avati psiholo-
{ke uzroke u tuma~ewu neke pojave.
psihologija, -e ` ‰v. psiho-, -logijaŠ 1. nau-
ka koja prou~ava du{evni `ivot i du{evna
stawa ~oveka, wihovo nastajawe i manifesto-
vawe. 2. ve{tina da se upoznaju qudi i da im se
pri|e na na~in koji odgovara wihovom karak-
teru. 3. na~in mi{qewa i ose}awa karakteri-
sti~an za nekog ~oveka ili neku grupu qudi;
skup ne~ijih psihi~kih osobenosti.
psihologist(a)
psihologist(a), -e m, mn. psihologisti ‰v.
psihologijaŠ pristalica i sledbenik psiho-
logizma (v.).
psiholo{ki, -a, -o ‰v. psihologijaŠ 1. koji
se odnosi na psihologiju i psihologe, koji
pripada psihologiji i psiholozima. 2. koji se
odnosi na psihu, psihi~ki, du{evni. 3. u kwi-
`evnosti i umetnosti, koji se prvenstveno
usredsre|uje na du{evni `ivot junaka i wiho-
ve psihi~ke probleme (‹ roman, ‹ drama).
psihometrija, -e ` ‰v. psiho-, -metrijaŠ na-
stojawe da se psihi~ke, du{evne pojave pred-
stave matemati~kim putem. x psihometrijski.
psihomotoran, -rna, -rno ‰v. psiho-, motori-
kaŠ koji se odnosi na vezu izme|u kretawa tela
ili pojedinih delova tela i psihi~kih procesa.
psihomotorika, -e `, dat. i lok. psihomoto-
rici ‰v. psiho-, motorikaŠ povezanost psi-
hi~kih osobina i motorike; aktivnost mi{i-
}a u zavisnosti od du{evnih pojava i promena.
psihoneuroza zast. v. neuroza.
psihoneuroti~an, psihoneuroti~ki i
psihoneurotski v. neuroti~an.
psihopat(a), -e m, mn. psihopate ‰v. psiho-,
-patŠ 1. psih. zast. te{ko poreme}ena li~nost,
osoba asocijalnog pona{awa, bez ose}aja za
moral, ~esto sklona kriminalu. 2. fam. du{ev-
no poreme}en, nenormalan ~ovek, umobolnik.
psihopatija, -e ` ‰v. psiho-, -patijaŠ psih.
zast. te{ko du{evno oboqewe, trajni poreme-
}aj li~nosti koji se ogleda u odstupawu od
normalne reakcije na doga|aje i na dru{tvenu
okolinu; antisocijalni poreme}aj li~nosti.
psihopati~an, -~na, -~no ‰v. psihopatijaŠ
koji je oboleo od psihopatije.
psihopatologija, -e ` ‰v. psiho-, patologi-
jaŠ nauka o psihi~kim, du{evnim oboqewima.
x psihopatolo{ki.
psihopatski, -a, -o ‰v. psihopatijaŠ koji je
svojstven psihopati (v.); koji se odnosi na psi-
hopatiju.
psihopomp, -a m, mn. -i ‰gr~. psychopompos,
v. psiho-, gr~. pompos koji vodiŠ mitol. prati-
lac du{a u podzemni svet.
psihoportret, -eta m, mn. psihoportreti,
gen. mn. psihoportreta ‰v. psiho-, portretŠ ve-
psihotrauma
rodostojan i detaqan prikaz psihe neke
li~nosti, psiholo{ki portret.
psihoseksualan, -lna, -lno ‰v. psiho-, sek-
sualanŠ koji se odnosi na psihi~ke aspekte
seksualnog `ivota i pona{awa.
psihosomatika, -e `, dat. i lok. psihosoma-
tici ‰v. psihosomatskiŠ 1. deo medicine koji
prou~ava vezu izme|u psihi~kih smetwi i te-
lesnih oboqewa. 2. filoz. disciplina koja se
bavi vezom du{e i tela.
psihosomatski, -a, -o ‰v. psiho-, somatskiŠ
koji se manifestuje istovremenim psihi~kim
i telesnim simptomima; (o oboqewu) koji je
izazvan psihi~kim poreme}ajem.
psihosociologija, -e ` ‰v. psiho-, sociolo-
gijaŠ nauka koja ispituje psihi~ke, procese koji
igraju ulogu u postanku i razvitku dru{tvenih
grupa i ve}ih zajednica. x psihosociolo{ki.
psihoterapeut, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, tera-
peutŠ lekar specijalista koji se bavi psihote-
rapijom.
psihoterapeutski v. psihoterapijski.
psihoterapija, -e ` ‰v. psiho-, terapijaŠ med.
le~ewe du{evnih i s wima povezanih telesnih
poreme}aja i oboqewa sredstvima psihologije,
u razgovoru izme|u lekara i pacijenta.
psihoterapijski, -a, -o ‰v. psihoterapijaŠ
koji se odnosi na psihoterapiju i psihotera-
peute.
psihotest, -a m ‰v. psiho-, testŠ test kojim
se proveravaju psihi~ke sposobnosti.
psihotehnika, -e `, dat. i lok. psihotehnici
‰v. psiho-, tehnikaŠ deo primewene psihologi-
je koji na osnovu utvr|enih psihofizi~kih
sposobnosti ~oveka odre|uje radno mesto s ta-
kvim uslovima rada na kome }e radnik ostva-
riti najboqe rezultate. x psihotehni~ki.
psihoti~an, -~na, -~no ‰v. psihozaŠ koji bo-
luje od psihoze.
psihotonik, -a m, mn. psihotonici, gen. mn.
psihotonika ‰v. psiho-, v. tonikumŠ farm. sred-
stvo, supstanca koja podsticajno deluje na
centralni nervni sistem, pove}avaju}i radnu
sposobnost.
psihotrauma, -e ` ‰v. psiho-, traumaŠ psih.
sna`no psihi~ko optere}ewe, du{evni bol,
1019
psihofarmak
naj~e{}e iz ranog detiwstva, s trajnim posle-
dicama.
psihofarmak, -a m, mn. psihofarmaci, gen. mn.
psihofarmaka ‰v. psiho-, gr~. pharmakon lekŠ
medikament, lek koji se koristi u le~ewu psi-
hijatrijskih bolesnika.
psihofizika, -e `, dat. i lok. mn. psihofizi-
ci ‰v. psiho-, fizikaŠ nauka koja prou~ava od-
nos izme|u psihi~ke i fizi~ke komponente
~oveka.
psihofiziologija, -e ` ‰v. psiho-, fizio-
logijaŠ nauka koja prou~ava odnose izme|u psi-
hi~kih i fiziolo{kih procesa u ~oveku.
psihofizi~ki, -a, -o ‰v. psiho-, fizi~kiŠ 1.
koji se odnosi na psihofiziku, koji pripada
psihofizici. 2. koji se odnosi kako na psi-
hi~ko tako i na fizi~ko stawe pojedinca.
psihohigijena, -e ` ‰v. psiho-, higijenaŠ 1.
deo medicine koja ima za ciq spre~avawe du-
{evnih poreme}aja i o~uvawe psihi~kog zdra-
vqa. 2. deo socijalne medicine koji se stara o
du{evnim bolesnicima otpu{tenim iz bol-
nice, o telesno defektnoj i du{evno zaostaloj
deci i sl.
psihro- ‰gr~. psychros hladanŠ kao prvi deo
slo`enica pokazuje da se re~ odnosi na hlad-
no}u ili na vlagu.
psihroalgija, -e ` ‰v. psihro-, v. -algijaŠ
psih. ose}awe bola pri sni`avawu temperatu-
re, odnosno bol koja se javqa izlagawem niskoj
temperaturi, hladno}i.
psihrometar, -tra m, mn. psihrometri, gen.
mn. psihrometara ‰v. psihro-, v. -metarŠ meteor.
instrument za merewe temperature i relativ-
ne vla`nosti vazduha.
psihrometrija, -e ` ‰v. psihro-, v. -metrijaŠ
merewe vla`nosti vazduha psihrometrom.
psihrofobija, -e ` ‰v. psihro-, v. -fobijaŠ
strah od hladno}e, naro~ito od hladne vode.
psorijaza, -e ` ‰gr~. psoriasis od psora {ugaŠ
med. hroni~na ko`na bolest nepoznatog uzroka
koja se manifestuje ~vori}ima razli~ite ve-
li~ine na laktovima, kolenima i glavi, koji se
na povr{ini qu{te.
ptarmikum, -a m, mn. -i ‰nlat. ptarmicum od
gr~. ptarmikos koji tera na kijaweŠ sredstvo ko-
je nagoni na kijawe, koje izaziva kijawe.
1020
ptomain
ptarmi~an, -~na, -~no ‰gr~. ptarmikosŠ koji
nagoni na kijawe, koji izaziva kijawe.
-pter, -pteran ‰gr~. pteron kriloŠ kao drugi
deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na
krilo ili na letewe.
pter-, ptero- ‰gr~. pteron kriloŠ kao prvi
deo re~i u zna~ewu: krilo, krilat, ono {to se
odnosi na letewe.
pteranodon, -ona m, mn. pteranodoni, gen. mn.
pteranodona ‰nlat. pteranodon, v. ptero-, gr~.
anodon bezubiŠ paleont. vrsta davno izumrlog
lete}eg gu{tera.
pteridofite, pteridofita ` mn. ‰gr~. pteris
paprat, v. -fit(a)Š bot. papratwa~e.
ptero- v. pter-.
pterodaktil, -ila m, mn. pterodaktili, gen.
mn. pterodaktila ‰v. ptero-, gr~. daktylos prstŠ
paleont. izumrli lete}i gmizavac iz mezozoika,
s ko`nim krilima razapetim izme|u zadwih
udova i produ`enog ~etvrtog prsta predwih
udova.
pteroidan, -dna, -dno ‰v. ptero-Š koji ima
oblik krila, krilat.
pteropodi, pteropoda m mn. ‰nlat. pteropoda,
v. ptero-, -podŠ zool. red morskih pu`eva sa sto-
palom poput krila, prilago|enim za plivawe,
krilono{ci.
pterosauri, pterosaura m mn. ‰nlat. pterosa-
uria, v. ptero-, gr~. sauros gu{terŠ paleont. zajed-
ni~ki naziv za izumrle gmizavce s krilima iz
kojih su se razvile ptice.
pti-ber v. petit-beurre.
ptijalizam, -zma m ‰gr~. ptyalismos, prema
ptyalon pquva~kaŠ med. prekomerno lu~ewe
pquva~nih `lezda.
ptijalin, -a, -o ‰gr~. ptyalon pquva~kaŠ fiziol.
ferment pquva~ke koji pretvara skrob u {e-
}er.
ptijaloreja v. ptijalizam.
ptoza, -e ` ‰gr~. ptosis pad, padaweŠ spu{te-
nost nekog organa usled popu{tawa ligamena-
ta ili slabosti muskulature (o~nog kapka, `e-
luca, bubrega, materice).
ptomain, -ina m ‰gr~. ptoma le{Š otrovna
alkaloidna supstanca koja nastaje raspada-
wem, truqewem organskih materija, le{ina.
PTSP
PTSP /pe-te-es-pe/, -a skr. ‰v. post-, trau-
matski, stresniŠ psih. med. posttraumatski
stresni poreme}aj, v. posttraumatski.
pub, -a m ‰nem. Bube de~ak, deranŠ 1. naziv za
kartu vrednosti 11 (œ`andarŒ) u igri kartama.
2. `arg. policajac.
pubertet, -eta m ‰lat. pubertas, od pubes zre-
lost, stidne dlakeŠ doba polnog sazrevawa de-
~aka i devoj~ica, polna zrelost, adolescenci-
ja. x pubertetski.
pubertetlija, -e m ‰v. pubertetŠ fam. 1. de-
~ak u pubertetu, adolescent. 2. onaj koji se po-
na{a nezrelo, nedoraslo, kao da je u pubertetu.
x pubertetlijski.
pubes, -a m ‰lat. pubesŠ anat. 1. stidna kost,
mesto na kome se nalazi polni organ. 2. stidne
dla~ice, maqe kojima je obraslo mesto oko uda.
pubescentan, -tna, -tno ‰lat. pubescens od
pubescere sti}i u pubertetŠ a. koji se nalazi u
periodu polnog sazrevawa. b. koji je obrastao
ili po~iwe da obrasta stidnim dla~icama.
pubescencija, -e ` ‰v. pubescentanŠ 1. stawe
izlaska iz detiwstva, po~etak puberteta. 2. po-
java dla~ica, maqa na pojedinim delovima te-
la (na bradi, ispod mi{ica, na polnim orga-
nima).
pubikum, -a m ‰nlat. pubicum, v. pubesŠ anat.
predwi deo karli~ne kosti, stidna kost, pre-
powa~a.
pubi~ni, -a, -o ‰v. pubes, pubikumŠ anat. koji
se odnosi na prepone; koji se odnosi na stidnu
kost, prepowa~u.
publika, -e `, dat. i lok. publici ‰lat. publi-
cus narodni, prema populus narodŠ 1. skup pri-
sutnih osoba, gledaoci, slu{aoci. 2. qudi sa
istim interesovawem, ukusom, odnosom prema
~emu, oni koji prate odre|enu kulturnu, umet-
ni~ku ili zabavnu delatnost (kwi`evna ‹, ~i-
tala~ka ‹). 3. javno mwewe, javnost, {iroke
mase.
publikan, -ana m, mn. publikani, gen. mn. pu-
blikana ‰lat. publicanusŠ zakupnik poreza u sta-
rom Rimu.
publikacija, -e ` ‰lat. publicatioŠ 1. publi-
kovawe, objavqivawe. 2. ono {to se {tampa-
wem iznosi za javnost, objavquje, kwiga, ~aso-
pis, novine.
pudrijera
publikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. pu-
blicare u~initi javnimŠ 1. objaviti, izdati. 2.
izi}i, izlaziti pred javnost, staviti na uvid,
izlo`iti publici.
publikum v. publika.
publicist(a), -e m, mn. publicisti ‰nlat. pu-
blicistaŠ 1. onaj koji se bavi publicistikom (v.).
2. novinar, `urnalista.
publicistika, -e `, dat. i lok. publicisti-
ci ‰v. publicist(a)Š pisawe i objavqivawe
tekstova u dnevnoj {tampi i sli~nim publi-
kacijama, o aktuelnim temama iz javnog `ivo-
ta; novinarstvo, `urnalistika.
publicisti~ki, -a, -o ‰v. publicistikaŠ
koji se odnosi na publicistiku i na publici-
ste.
publicitet, -eta m ‰nlat. publicitasŠ 1. izla-
gawe, pristupa~nost ~ega pa`wi javnosti, po-
pularnost; reklama. 2. odjek ne~ijih stavova,
re~i, mi{qewa i sl. u javnosti.
pud, -a m, mn. pudovi, gen. mn. pudova ‰rus. pud
od lat. pondus te`inaŠ nekada{wa ruska jedi-
nica za te`inu, 16,38 kg.
pudenda, pudenda s mn. ‰lat. pudenda od pude-
re stideti seŠ anat. spoqa{wi polni organi
kod qudi, genitalije.
puder, -a m, mn. -i ‰nem. Puder od fr. poudre
prahŠ 1. pra{kasti kozmeti~ki preparat za `e-
ne ~ijim se nano{ewem posti`e `eqena boja
ko`e lica i prekrivaju pege. 2. kozmeti~ki
pra{ak, talk.
puderisati (se), -i{em (se) nesvr{. ‰v. pu-
derŠ posipati (ko`u) puderom.
puding, -a m, mn. pudinzi, gen. mn. pudinga
‰engl. puddingŠ ka{asta poslastica, u mleku
ukuvan skrobni pra{ak razli~itog mirisa i
ukusa.
pudl, -a m = pudla, -e ` ‰nem. Pudel(hund)Š v.
pudlica.
pudlica, -e ` ‰dem. od pudl(a)Š rasa malog,
kudravog, inteligentnog psa koji se mo`e dre-
sirati.
pudlovati, -ujem nesvr{. ‰engl. puddleŠ tehn.
pre~i{}avati liveno gvo`|e osloba|aju}i ga
ugqenika.
pudrijera, -e ` ‰fr. poudriere, v. puderŠ ku-
tija za puder.
1021
pudu
pudu, -ua m ‰egz.Š zool. ju`noameri~ki patu-
qasti pre`ivar iz porodice jelena.
pueblo, puebla m ‰{p. pueblo selo, narodŠ
etnol.naziv za tip naseqa Pueblo Indijanaca
na jugozapadu SAD, indijansko naseqe sagra-
|eno od nepe~ene gline i kamenih plo~a.
puerikultura, -e ` ‰lat. puer dete, v. kultu-
raŠ ve{tina negovawa i vaspitavawa dece.
puerilan, -lna, -lno ‰lat. puerilis, od puer
deteŠ 1. koji se pona{a kao dete, detiwast. 2.
neozbiqan, nezreo.
puerilizam, -zma m ‰v. puerilan, -izamŠ psih.
psihi~ki poreme}aj u pona{awu odraslih
zast.
osoba, infantilno pona{awe psihijatrijskog
bolesnika.
puerperalan, -lna, -lno ‰lat. puerperalis od
puerpera porodiqaŠ koji se odnosi na porodi-
qu, porodiqski. y puerperalna sepsa med. po-
rodiqska, babiwa groznica.
puerperijum, -a i puerperij, -a m ‰lat. puer-
perium, prema puerpera porodiqaŠ vreme nakon
poro|aja koje porodiqa provodi u krevetu, ba-
biwe.
pu`adist(a), -e m, mn. pu`adisti ‰fr. pouja-
diste prema PoujadeŠ ist. pristalica francu-
skog desni~arskog poslanika Pjera Pu`ada,
koji je sredinom HH veka osnovao pokret za za-
{titu malih trgovaca. x pu`adisti~ki.
pul, -a m ‰engl. poolŠ 1. ekon. udru`ewe vi{e
trgova~kih preduze}a radi dogovora o tr`i-
{tima, cenama itd. uz podelu dobiti; up. kar-
tel. 2. udru`ivawe medija, agencija za {tampu
i sli~nih ustanova u ciqu zajedni~kog infor-
misawa.
pula, -e `, gen. mn. pula i puqka, -e `, gen. mn.
puqki ‰tur. pul od pers. pul metalni novacŠ pokr.
1. dugme, puce, kop~a. 2. mali, `uti metalni
koluti} za ukra{avawe marama, ko{uqa, po-
steqine i sl. 3. glava eksera.
pulaka, -e `, dat. i lok. pulaci ‰venec. polaca,
ital. polaccaŠ pom. ist. trgova~ki jedrewak u upo-
trebi u Sredozemqu (XVII–XIX vek), obi~no sa
tri jedra.
pulard, -a m ‰fr. poulardeŠ utovqeno pile
staro 3–5 meseci.
1022
pulmonati
pulverizator, -a m, mn. -i ‰v. pulverizacijaŠ
sprava za raspr{ivawe te~nosti ili praha,
raspr{iva~, {trcaqka.
pulverizacija, -e ` ‰nlat. pulverisatio, v. pul-
verizovatiŠ 1. dovo|ewe neke materije u pra-
{kasto stawe, u pra{inu. 2. raspr{ivawe
te~nosti ili pra{ka pomo}u raspr{iva~a,
{trcaqke. 3. prekrivawe predmeta metalnim
slojem raspr{ivawem rastopqenog metala, me-
talizacija.
pulverizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
pulverisare od lat. pulvis gen. pulveris prahŠ 1. do-
vesti, dovoditi u pra{kasto stawe, pretvori-
ti, pretvarati u prah, pra{inu. 2. raspr{iti,
raspr{ivati te~nost kroz raspr{iva~, {tr-
caqku.
pulen, -ena m, mn. puleni, gen. mn. pulena ‰fr.
poulain, dosl. `drebeŠ u~enik, pitomac, mladi
talenat; onaj koga neko mo}an i odgovoran (tre-
ner, nastavnik) priprema za budu}e takmi~ewe.
pulena, -e `, gen. mn. pulena ‰fr. poulaineŠ
pom. ist. 1. kqun broda. 2. ukrasna figura na
brodu u liku `ene ili neke `ivotiwe.
puli prid. indekl. ‰tur. pullu, v. pulaŠ 1. ukra-
{en malim metalnim koluti}ima. 2. izvezen
zlatnim (`utim) ili srebrnim koncem (`i-
com).
pulija v. pula.
pulke, -ea m ‰amer. {p. pulque iz egz.Š beli~a-
sto pi}e indijanskih plemena u Meksiku, do-
bijeno fermentacijom soka nekih agava.
pulman, -a m ‰engl. Pullman (car), prema ame-
ri~kom pronalaza~u M. Pulmanu (1831–1897)Š
`el. vrsta luksuznog putni~kog vagona.
pulmolog, -a m, mn. pulmolozi, gen. mn. pul-
mologa ‰lat. pulmo plu}a, v. -logŠ lekar specija-
lista za pulmologiju.
pulmologija, -e ` ‰lat. pulmo plu}a, v. -lo-
gijaŠ med. nauka o plu}ima i plu}nim bolesti-
ma. x pulmolo{ki.
pulmonarni, -a, -o ‰nlat. pulmonarisŠ med.
koji se odnosi na plu}a, koji se javqa u plu}i-
ma, plu}ni.
pulmonati, pulmonata m mn. ‰nlat. pulmona-
tus, od lat. pulmo plu}aŠ zool. `ivotiwe koje di-
{u na plu}a, plu}a{i.
pulover
pulover, -a m, mn. -i ‰engl. pullover prema pull
over navu}i preko (glave)Š vuneni xemper sa
izrezom oko vrata, ob. bez rukava.
pulpa, -e `, gen. mn. pulpi ‰lat. pulpaŠ 1. a.
unutra{wi, mekani, mesnati deo vo}nih plo-
dova. b. ka{asta poluprera|evina od vo}a. v.
celulozni polufabrikat u proizvodwi papi-
ra. 2. mekano tkivo u unutra{wosti zuba.
pulpit, -a m, mn. -i ‰lat. pulpitumŠ 1. svako
uzvi{ewe za javne nastupe u anti~kom Rimu. 2.
a. u sredwem veku, drveni pult na kome su sta-
jale crkvene kwige. b. propovedaonica na stu-
bu, ob. u sredini crkve.
pulpitis, -a m ‰v. pulpa (2), -itisŠ med. akut-
na ili hroni~na upala zubne pulpe, ob. zbog
nele~enog karijesa.
puls, -a m ‰lat. pulsus od pellere udaratiŠ 1.
fiziol. ritmi~ki otkucaji srca, bilo; dizawe i
spu{tawe unutra{weg zida arterije ili vene
usled kucawa srca. 2. mesto na kome se pipa-
wem mo`e osetiti takvo dizawe i spu{tawe. 3.
fig. ritam doga|aja, kretawe, tempo. z opipati
kome puls fig. saznati ne~ije raspolo`ewe,
ne~ije misli.
pulsar, -ara m, mn. -i ‰engl. pulsar, skr. od pul-
sating starŠ astron. mala zvezda koja prilikom
vrlo brze rotacije emituje radio-talase u pra-
vilnim vremenskim razmacima.
pulsatila, -e ` ‰srlat. pulsatilla, od lat. pul-
sata udarana (vetrom)Š bot. lekovita zeqasta
biqka, Anemone pulsatilla, iz familije `abqa-
ka, {umarica, sasa.
pulsatilan, -lna, -lno ‰srlat. pulsatilisŠ koji
pulsira, kome je svojstveno ritmi~ko pulsira-
we.
pulsacija, -e ` ‰lat. pulsatioŠ ritmi~ko ku-
cawe, udarawe (srca).
pulsimetar, -tra m, mn. pulsimetri, gen. mn.
pulsimetara ‰v. puls, -metarŠ aparat za merewe
pulsa, bila; aparat za grafi~ko predstavqawe
pulsa u obliku krive linije.
pulsirati, pulsiram, 3. l. mn. pulsiraju
pulsareŠ 1. kucati, ritmi~ki otku-
nesvr{. ‰lat.
cavati kao `ila kucavica, puls (1). 2. `ivahno
proticati, te}i, biti u pokretu (npr. `ivot u
gradu).
punktacija
pult, -a m, mn. pultovi, gen. mn. pultova ‰nem.
Pult od lat. pulpitum, v. pulpitŠ 1. stalak, dr`a~
za note ili za tekstove koji se ~itaju. 2. tezga u
prodavnici, radwi. y komandni pult mesto za
upravqawe na kome su pregledno raspore|eni
upravqa~ki mehanizmi.
puqka v. pula.
puma, -e `, gen. mn. puma ‰{p. puma od ke~uan-
skogŠ zool. zver, Felis concolor, iz porodice ma-
~aka, kuguar (v.).
pumeks, -a m ‰lat. pumexŠ {upqikav kamen,
kamen plavac, plovu}ac.
pumpa, -e `, gen. mn. pumpi ‰nem. PumpeŠ 1.
mehani~ka naprava kojom se crpi voda ili
nafta, {mrk, crpka. 2. oru|e kojim se uduvava,
ubacuje vazduh (u automobilsku gumu, gumeni
~amac i sl.). 3. fam. prodajno mesto gde se to~i
gorivo, benzinska stanica.
pumpati, -am nesvr{. ‰nem. pumpenŠ 1. raditi
pumpom, izvla~iti odnosno ubacivati te~nost
ili gas. 2. fig. fam. sistematski izvla~iti ne~i-
ji novac, iskori{}avati koga.
pumperica, -e ` ‰v. pumpaŠ pu{ka koja se pu-
ni i prazni povla~ewem potkundaka napred-na-
zad, kao pri pumpawu.
pumperice = pumphozne (v.).
pumphozne, pumphozni = pumperice, pum-
perica ` mn. ‰nem. PumphoseŠ {iroke pantalone
stegnute ispod kolena koje ne pokrivaju listo-
ve nogu.
punat, punta m, mn. punti, gen. mn. punata
‰ital. puntoŠ pokr. 1. bod, ubod iglom pri vezewu
i pletewu. 2. bod, poen (ob. u bo}awu).
punkt, -a m, mn. punktovi, gen. mn. punktova
‰nem. Punkt od lat. punctum ubod, ta~kaŠ 1. ta~ka,
mesto na kome ili iz koga se obavqaju odre|e-
ni poslovi; voj. upori{te, baza. y kontrolni
punkt mesto na kome se vr{i provera prola-
znika, vozila itd. 2. odeqak nekog spisa, ta~ka,
stav, paragraf. 3. zast. ta~ka (znak interpunk-
cije).
punktat, -ata m, mn. punktati, gen. mn. punk-
tata ‰srlat. punctatum od punctare, v. punktira-
tiŠ med. sadr`aj koji se punktirawem izvu~e iz
nekog organa, tkiva ili {upqine.
punktacija, -e ` ‰srlat. punctatioŠ 1. obele`a-
vawe nekog teksta ta~kama; podela nekog teksta
1023
punktirati
ili spisa po ta~kama. 2. utisnut znak ili `ig
na ~emu. 3. zast. dokument u kome je sadr`aj dat
po ta~kama.
punktirati, punktiram, 3. l. mn. punktira-
ju svr{. i nesvr{. ‰srlat. punctare prema lat. pun-
ctum od pungere bostiŠ 1. med. (iz)vr{iti punk-
ciju. 2. ozna~iti, ozna~avati ta~kama, ista~ka-
ti. 3. navesti, obele`iti delove sadr`aja jed-
nog dokumenta po ta~kama. 4. stavqati, stavi-
ti znake interpunkcije. 5. muz. ta~kom posle
note ozna~iti da ona vredi za polovinu vi{e
od svog uobi~ajenog trajawa (npr. punktirana
~etvrtina izvodi se kao tri osmine).
punktualan, -lna, -lno ‰srlat. punctualisŠ 1.
koji ne kasni, koji uvek dolazi u zakazano vre-
me, ta~an. 2. koji je u obliku ta~ke; ista~kan,
obele`en ta~kama.
punktuacija, -e ` ‰srlat. punctuatioŠ stavqa-
we pravopisnih znakova, pravopisni znaci,
interpunkcija.
punktum, -a m ‰lat. punctum, v. punktŠ 1. prav.
vrednost zbog koje se vodi parnica; predmet
spora. 2. zast. ta~ka (pravopisni znak). 3. ekspr.
odre{ito upozorewe da je razgovor o ~emu za-
vr{en, da je kraj raspravi (...i ‹ ! i ta~ka! i go-
tovo!).
punktura v. punkcija.
punkcija, -e `, gen. mn. punkcija ‰lat. pun-
ctio, od pungere bostiŠ med. ubadawe, ubod
iglom u oboleli organ ili tkivo radi izvla~e-
wa unutra{weg sadr`aja na osnovu koga se mo-
`e postaviti dijagnoza. y lumbalna punkcija
ubod iglom izme|u dva pr{qena u slabinskom
delu ki~me radi va|ewa te~nosti (likvora).
punski, -a, -o ‰lat. punicus, od istog korena
kao gr~. Phoinix feni~anskiŠ ist. koji je u vezi s
Punima, Kartagiwanima ili Feni~anima. y
punski ratovi ist. tri rata vo|ena izme|u Ri-
ma i Kartagine u tre}em i drugom veku pre n. e.
punt, -a m ‰nem. Bund savez, urotaŠ pokr. buna,
bunt (v.).
punta1, -e `, gen. mn. punti ‰ital. puntaŠ pokr.
1. vrh kopna u moru, rt. 2. a. vrh, vr{ak, {iqak.
b. okrajak hleba. 3. probadi, probadawe u pre-
delu grudnog ko{a ili le|a.
punta2 v. puntarija.
1024
purgativ
puntar, -ara m, mn. puntari, gen. mn. puntara
‰v. puntŠ ist. seoski buntovnik, ustanik u se-
vernim krajevima Hrvatske u feudalno doba.
puntarija, -e ` ‰v. puntarŠ 1. buna, pobuna
puntara. 2. skup, masa puntara.
puntati, -am nesvr{. ‰v. puntarijaŠ hrv. 1.
podstrekivati, podsticati, hu{kati na usta-
nak. 2. puntati se buniti se.
punca, -e `, gen. mn. punci ‰nem. Punze od ital.
punzone od lat. punctioŠ 1. naprava kojom se u
predmete od plemenitih metala utiskuje znak,
`ig. 2. znak, `ig koji svedo~i da je predmet od
plemenitog metala.
puncirati, punciram, 3. l. mn. punciraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. punzieren, v. puncaŠ 1. stavi-
ti puncu, `ig (na predmet od plemenitog meta-
la). 2. ukra{avati dletom, utiskivati {are (u
zlato, srebro, ko`u, hartiju i dr.).
pun~, -a m ‰engl. punch od ind. pan~ pet (sa-
stojaka pi}a)Š topao ili hladan napitak od ru-
ma, vina, ~aja, {e}era i limuna ili naranxe.
pupa-hava ` indekl. ‰tur. pupa hava, tur. pupa
povoqan vetar za la|u od ital. poppa krma, v. ha-
vaŠ pokr. a. lepo vreme. b. fig. povoqna situaci-
ja; ugodan, bezbri`an `ivot.
pupil, -a m, mn. pupili, gen. mn. pupila (`.
pupila) ‰lat. pupillusŠ maloletno dete koje je
usvojeno ili `ivi u starateqskoj porodici;
{ti}enik, vaspitanik.
pupila, -e ` ‰lat. pupillaŠ anat. zenica oka.
pupilaran1, -rna, -rno ‰lat. pupillarisŠ anat.
koji se odnosi na zenicu, zeni~ni.
pupilaran2, -rna, -rno ‰lat. pupillaris, v. pu-
pilŠ koji se odnosi na maloletno dete koje je
usvojeno ili `ivi u starateqskoj porodici.
pupinizacija, -e ` ‰po fizi~aru Mihajlu
Pupinu (1857–1934)Š fiz. postupak spre~ava-
wa slabqewa struje u telegrafskim i telefon-
skim kablovima pomo}u Pupinovih samoin-
dukcijskih kalemova.
puplin, -ina m ‰fr. popelineŠ polusvilena
tkanina, sli~na taftu.
purana, -e ` ‰sanskr. puranaŠ vrsta staroin-
dijskih epsko-didakti~nih kwi`evnih dela
iz prvih vekova na{e ere.
purgativ, -a i purgativ, -iva m, mn. purga-
tivi, gen. mn. purgativa ‰lat. purgativus prema
purgativan
purgare ~istitiŠ farm. sredstvo za ~i{}ewe
probavnog trakta i regulisawe stolice.
purgativan, -vna, -vno ‰v. purgativŠ koji
ima svojstva purgativa, koji ~isti creva.
purgatorijum, -a i purgatorij, -a m ‰srlat.
purgatoriumŠ rel. mesto na kome se du{e umrlih
~iste od grehova pre ulaska u raj, ~istili{te.
purgacija, -e ` ‰lat. purgatioŠ med. ~i{}ewe
creva, obi~no da bi se regulisalo varewe hrane.
purger, -a m, mn. -i ‰nem. Burger gra|aninŠ 1.
ist. gra|anin, ~lan gradske zajednice koja je ne-
posredno podlo`na vladaru; gra|anin sredwe-
vekovnog Zagreba. 2. malogra|anin, sitni~ar,
}ifta. 3. nadimak za Zagrep~ane, naro~ito za
zagreba~ke navija~e. x purgerski.
purgirati, purgiram, 3. l. mn. purgiraju svr{.
i nesvr{. ‰lat. purgare, v. purgativŠ med. ~istiti,
o~istiti, pro~istiti creva upotrebom purga-
tiva ili klistira.
purizam, -zma m ‰lat. purus ~istŠ 1. nastoja-
we da se kwi`evni jezik o~isti od tu|ica, po-
zajmqenica i internacionalizama, jezi~ko
~istunstvo. 2. insistirawe na preciznosti i
korektnosti; te`wa za ~isto}om u intelektu-
alnom smislu, ~istunstvo.
Purim, -a m ‰hebr. pur, purimŠ praznik koji
Jevreji slave 14. i 15. marta kao uspomenu na
spasewe od pokoqa koji im je pripremao Aman
(Kwiga o Jestiri, 9: 21–28).
purin, -ina m ‰nem. Purin, prema lat. purus
~istŠ organska baza koja ulazi u sastav nukle-
inskih kiselina.
purist(a), -e m, mn. puristi ‰v. purizamŠ
pristalica purizma, ~istunac.
puristi~ki, -a, -o ‰v. purizamŠ koji se od-
nosi na purizam i na puriste.
puritanac, -nca m, mn. puritanci, gen. mn.
puritanaca ‰v. puritanskiŠ 1. ist. pripadnik
puritanizma. 2. onaj koji se odlikuje pretera-
nom moralnom strogo{}u; onaj koji je netole-
rantan u odnosu na svako druga~ije mi{qewe.
puritanizam, -zma m ‰v. puritanac, -izamŠ
ist. protestantsko-reformatorski pokret po-
nikao u XVI veku u Anglikanskoj crkvi s ci-
qem da pojednostavi `ivot crkve i uvedu stro-
`a moralna pravila.
pusula
puritanski, -a, -o ‰nlat. puritanus, od lat. pu-
ritas ~isto}aŠ koji se odnosi na puritance ili
na puritanizam.
purifikatorijum, -a i purifikatorij, -a
m ‰srlat. purificatorium, v. purifikovatiŠ u ka-
toli~koj crkvi, ubrus za brisawe putira to-
kom mise.
purifikacija, -e ` ‰lat. purificatioŠ pro~i-
{}ewe, ~i{}ewe.
purifikovati, -ujem nesvr{. ‰lat. purificare,
od purus ~istŠ ~istiti, pre~i{}avati.
purpur, -a m ‰lat. purpura od gr~. porphyraŠ 1.
crvenoqubi~asta boja koja se u anti~ko doba
dobijala iz jedne vrste morskog pu`a, grimiz,
skerlet. 2. skupocena tkanina obojena ovom bo-
jom. 3. kraqevski pla{t purpurne boje, simbol
vlasti i dostojanstva.
purpuran, -rna, -rno ‰v. purpurŠ koji je boje
purpura, grimizan, skerletan.
purulentan, -tna, -tno ‰lat. purulentus, prema
pus gnojŠ med. ispuwen gnojem, gnojav, zagnojen.
purulencija, -e ` ‰nlat. purulentia, prema
pus gnojŠ zagnojenost, gnojewe.
purc(e)lbaum, -a m ‰nem. Purzelbaum prema
purzeln prevrtati seŠ fam. gimnasti~ka ve`ba,
kolut, okret tela preko glave koja se osloni na
pod.
pusat, -a m ‰tur. pusatŠ zast. 1. oru`je. 2. kow-
ska oprema.
pusatli prid. indekl. ‰v. pusatŠ zast. koji no-
si oru`je, koji je pod oru`jem, naoru`an.
pusla, -e = puslica, -e ` ‰austr. nem. Bussel,
Busserl poqup~i}Š slatki{, kola~ od belanaca
i {e}era.
puslica = pusla (v.).
pusta, -e ` ‰ma|. pusztaŠ {iroka travnata
ravnica, stepa u Ma|arskoj, na kojoj se gaje go-
veda i kowi.
pustula, -e ` ‰lat. pustulaŠ med. mehuri} na
ko`i ispuwen gnojem, gnojnica, ~iri}.
pustulozan, -zna, -zno ‰lat. pustulosusŠ med.
prekriven pustulama, gnojnim bubuqicama,
bubuqi~av.
pusula, -e ` ‰tur. pusula pisamce od ital. bus-
sola kompasŠ pokr. listi} na kome se ispisuje
kratka poruka, ceduqica, pisamce.
1025
putativan
putativan, -vna, -vno ‰lat. putativus prema
putare smatratiŠ pretpostavqen, navodni; to-
bo`wi, zami{qen.
puter, -a m = buter, -a m ‰nem. ButterŠ maslac,
buter. z imati putera na glavi fam. biti od-
govoran za ne{to, snositi krivicu.
pute{estvije, -a s ‰rus. pute{estvieŠ obi-
lazak raznih mesta, putovawe po svetu.
putir, -a m, mn. putiri, gen. mn. putira ‰gr~.
poterionŠ u pravoslavnoj crkvi: zlatna ili sre-
brna ~a{a iz koje se vernici pri~e{}uju, ob-
redni pehar.
puto, -a m ‰ital. putto od lat. putusŠ lik. slika
ili skulptura nagog de~a~i}a, s krilima ili
bez wih, mali Amor, amoret (v.).
putrescin, -ina m ‰lat. putrescere trulitiŠ
hem. otrovno jediwewe koje se razvija pri tru-
qewu mesa.
putrefakcija, -e ` ‰nlat. putrefactio prema
putrefacere prema putridus truo, facere ~initiŠ
proces truqewa, raspadawa, truqewe, raspa-
dawe.
putridan, -dna, -dno ‰lat. putridusŠ truo, is-
truleo; pokvaren.
puf, -a m ‰fr. poufŠ okrugla stolica bez na-
slona, oblo`ena mekanim materijalom.
pufer, -a m ‰nem. PufferŠ 1. farm. supstanca
koja se dodaje leku da bi ubla`ila dejstvo ki-
seline ili baze. 2. odbojnik na `elezni~kom
vagonu ili tramvaju. x puferski.
pufna, -e `, gen. mn. pufni ‰nem. Puff od fr.
pouf jastu~eŠ 1. loptasta ki}anka na kapi. 2. re-
qefni loptasti ukras na tkanini.
1026
pfifikus
puf-rukav, -ava m ‰nem. Puffarmel, v. pufnaŠ
kratki nabrani rukav koji izgleda kao da je iz-
nutra naduvan.
pucvola, -e ` ‰nem. Putzwolle, od putzen ~i-
stiti, Wolle vunaŠ neprera|eni pamuk koji se u
radionicama koristi za odstrawivawe uqa i
prqav{tine.
pucer, -a m ‰nem. Putzer prema putzen ~isti-
tiŠ pokr. onaj koji ~isti, ~ista~.
puceraj, -aja m ‰nem. PutzereiŠ pokr. radioni-
ca za ~i{}ewe, ~istionica.
pucolana, -e ` ‰ital. pozzolana, po gradi}u
Pocuoliju blizu NapuqaŠ vrsta vulkanske ze-
mqe, vulkanski tuf.
pu~, -a m, mn. pu~evi, gen. mn. pu~eva ‰nem.
PutschŠ poku{aj nasilnog preuzimawa vlasti u
dr`avi, dr`avni udar.
pu~ist(a), -e m, mn. pu~isti ‰nem. Putschist, v.
pu~Š onaj koji organizuje pu~ ili u~estvuje u
pu~u.
pu~isti~ki, -a, -o ‰v. pu~ist(a)Š koji se od-
nosi na pu~ ili na pu~iste.
pfenig, -a m, mn. pfenizi, gen. mn. pfeniga
(nepr. pfening) ‰nem. PfennigŠ 1. stoti deo ne-
ma~ke marke. 2. ist. u sredwem veku, srebrni
ili bakarni nov~i}.
pfifig prid. indekl. ‰nem. pfiffigŠ fam. lukav,
prepreden, dovitqiv.
pfifikus, -a m, mn. -i ‰nem. Pfiffikus, prema
pfiffigŠ fam. lukavko, prepredewak.
 R
Ra, Raa m 1. bog Sunca kod starih Egip}ana.
2. praotac qudi i bogova, predstavqen s gla-
vom jastreba ili sokola i sun~evim diskom sa
zmijom na woj.
rab, -a m ‰tur. Rabb od arap. rabbŠ 1. onaj koji
nekim gospodari, ko ima vlast nad nekim, go-
spodar. 2. (Rab) Bog.
raba v. araba.
rabab, -a m, mn. rababi, gen. mn. rababa ‰ar. ra-
babŠ muz. 1. ist. stari arapski guda~ki instru-
ment (s 1–3 `ice), poput violine. Pro{irio
se na istok (Indija, Java) i zapad (severna
Afrika, Evropa) u vreme arapske ekspanzije;
up. rebek. 2. arapski narodni instrument kru-
{kolikog ili trapezastog oblika, s dve `ice i
kratkim gudalom.
rabarbara, -e ` ‰ital. rabarbaro od lat. reu-
barbarum od gr~. rha barbaron varvarsko ra (Rha
gr~ko ime reke Volge kraj koje biqka raste)Š 1.
lekovita i ukrasna zeqasta biqka Rheum offi-
cinale, ravel. 2. pra{ak, tinktura i sirup od
korena ove biqke za ja~awe apetita i kao pur-
gativno sredstvo; pokr. ‰tur.Š raved, ravend i
reventa.
rabat1, -a m ‰nem. Rabatt od ital. rabattoŠ sni-
`ewe prodajne cene koje proizvo|a~ daje vele-
trgovini, ili ve}a trgovina mawoj, popust.
rabat2, -a m ‰fr. rabateauŠ krut okovratnik
(ob. ukra{en naborima ili ~ipkom); u~vr{}i-
va~, podupira~ za okovratnik.
rabatan, -tna, -tno ‰tur. harab, harap od arap.
hharab ru{evineŠ koji je od duge upotrebe do-
trajao, ru{evan, istro{en; polovan.
rabaxija, -e m ‰tur. arabaciŠ nadni~ar koji
prevozi robu zapre`nim kolima, kirixija.
rabaxiluk, -a m, mn. rabaxiluci, gn. mn. ra-
baxiluka ‰v. rabaxijaŠ posao rabaxije, prevo-
`ewe robe zapre`nim vozilom za dogovorenu
nadnicu, kirixiluk.
rabdovirusi, rabdovirusa m mn. ‰gr~. rhabdos
prut, {tap, v. virusŠ virusi iz porodice Rhab-
doviridae, izaziva~i stomatitisa i besnila.
rabdologija, -e ` ‰gr~. rhabdos prut, {tap, v.
-logijaŠ na~in ra~unawa pomo}u {tapi}a.
rabdomant, -a m, mn. rabdomanti, gen. mn.
rabdomanata ‰v. rabdomantijaŠ onaj koji pomo-
}u {tapi}a predskazuje; ~arobwak, ra{qar.
rabdomantija, -e ` ‰gr~. rhabdos prut, {tap,
v. -mantijaŠ mo} otkrivawa ne~ega sakrivenog
pod zemqom (ruda, voda i sl.), pomo}u {tapo-
va, ra{qi; up. radiestezija.
rabdomiom, -oma m ‰lat. rhabdomyioma, pre-
ma gr~. rhabdos prut, {tap, v. -miomŠ med. dobro-
}udni tumor.
rabdomiosarkom, -o ma m ‰nlat. rhab-
domyiosarcoa, prema gr~. rhabdos prut, {tap, v.
sarkomŠ med. zlo}udni tumor.
rabi, -ija m ‰lat. rabbi od gr~. rhabbi od hebr.
rabbi moj gospodarŠ 1. zvawe iz po~asti za je-
vrejske sve{tenike i verou~iteqe koji su u pe-
riodu od I do VI veka, wima svojstvenim tuma-
~ewem Biblije, potpomogli nastanak Talmuda.
2. svaki ugledni jevrejski sve{tenik ili mu-
drac. 3. v. rabin. 4. fig. onaj koji nekome slu`i
kao uzor u kwi`evnosti.
rabija, -e ` ‰ital. rabbiaŠ surovost, jarost,
grubost, bes, gnev, svirepost.
1027
rabijatan
rabijatan, -tna, -tno ‰nem. rabiat, v. rabijaŠ
koji se odlikuje surovo{}u, razjareno{}u, gru-
bo{}u; surov, grub, besan, gnevan, svirepan.
rabijes, -a m ‰lat. rabies od rabere ludovati,
besnetiŠ med. besnilo (virusna infekcija koja
se prenosi sa `ivotiwa na ~oveka ili sa ~ove-
ka na ~oveka). y rabijes kanina (lat. rabies ca-
nina) pasje besnilo.
rabin, -ina m ‰v. rabiŠ 1. prvi, najva`niji
duhovnik i teolog kod Jevreja koji je u sred-
wem veku, zbog moralnog autoriteta, imao ulo-
gu sudije. 2. danas, u jevrejskoj zajednici, onaj
koji u sinagogi obavqa bogoslu`ewe, inter-
pretira Bibliju i Talmud, verou~iteq. x ra-
binski koji se odnosi na rabine, koji je svoj-
stven rabinima. y vrhovni rabin po hijerar-
hiji, prvi rabin u nekim dr`avama.
rabinat, -ata m ‰nem. Rabbinat, v. rabinŠ 1.
polo`aj, zvawe i nadle`nost rabina. 2. slu-
`beno sedi{te rabina. 3. organizacija rabina
jednog podru~ja.
rabota, -e ` ‰rus. rabotaŠ 1. ist. obaveza beze-
mqa{a da radi na imawu zemqoposednika, od-
nosno kmeta na imawu feudalca; kuluk, arga-
tovawe. 2. sumwiva aktivnost protiv op{teg
dobra ili protiv nekoga.
rabotati, -am nesvr{. ‰rus. rabotat⊠napor-
no, te{ko raditi; kulu~iti, argatovati.
rabulist(a), -e m, mn. rabulisti ‰nem. Rabu-
list, prema lat. rabula lo{ advokat; rabere besne-
tiŠ 1. onaj koji spretno izvr}e zna~ewe, smisao
re~i, sofist. 2. pravnik koji lo{e tuma~i za-
kone, lo{, r|av pravnik.
rabulistika, -e `, dat. i lok. rabulistici
‰v. rabulistŠ 1. pogre{no tuma~ewe zakona. 2.
la`no zakqu~ivawe izvrtawem smisla re~i,
sofistika.
rabulisti~ki, -a, -o ‰v. rabulistŠ koji se
odnosi na rabuliste i rabulistiku. y rabuli-
sti~ki dokaz dokaz zasnovan na la`nim za-
kqu~cima, nazovi dokaz, tobo`wi dokaz.
ravan v. rahvan.
ravanluk v. rahvanluk.
raved v. rabarbara.
ravend v. rabarbara.
ravi, -ija m = rabi (v.).
1028
raguzejski
ravioli, raviola m mn. ‰ital. ravioliŠ kulin.
komadi}i razvu~ene testenine koji se pune na-
devom od mlevenog mesa, povr}a ili sira.
ravnovesje, -a m ‰rus. ravnovesieŠ ravnote-
`a, sklad.
raga1, -e `, dat. i lok. ragi, gen. mn. raga ‰nem.
RackerŠ mr{av, islu`en, ostareo kow, kquse.
2. fig. neskladno razvijena, krupna, ko{~ata
osoba (obi~no `ena).
raga2, -e `, dat. i lok. ragi ‰sanskr. raga boja,
tonŠ muz. stari lestvi~ni model indijske muzi-
ke sa tipi~nim rasporedom stupweva i kaden-
ci koji treba da izazove razli~ita emotivna
stawa (tugu, radost, srxbu, usamqenost i sl.).
ragada, -e ` ‰gr~. rhagas pukotinaŠ napuklo,
bolno i ~esto krvavo mesto koje se javqa na
otvrdnuloj, suvoj ili upaqenoj ko`i dlanova,
tabana, dojke i sl.
ragastov, -ova m ‰ma|. ragasz lepakŠ okvir
vrata ili prozora koji je uzi|ivawem priqu-
bqen uza zid, {tok.
ragbi, -ija m ‰engl. rugby (football), prema en-
gleskom mestu Ragbi (Rugby)Š sp. igra jajastom
loptom izme|u dve ekipe.
ragbist(a), -e m, mn. ragbisti ‰v. ragbiŠ sp.
onaj koji igra ragbi, u~esnik u igri ragbi.
-ragija ‰gr~. rhegnynai kidatiŠ kao drugi
deo re~i u medicinskim terminima zna~i po-
javu koja je posledica o{te}ewa krvnih sudova
(hemoragija).
raglan, -ana m ‰engl. raglan, prema engleskom
generalu Raglanu (Raglan, 1788–1855)Š kroj ru-
kava (prvo primewen kod sportskog mu{kog
kaputa) koji idu od korena {ake do vrata, oda-
kle se dijagonalnim {avom u{ivaju do pazuha
(bez se~ewa na spoqnoj strani ramena).
ragu, -ua, gen. mn. ragua ‰fr. ragoutŠ kulin.
~orbasto jelo pripremqeno kuvawem isecka-
nog mesa i povr}a u dobro za~iwenom umaku.
raguzejski, -a, -o ‰ital. Ragusa od RagusiumŠ
koji se odnosi na Raguzu, stari Dubrovnik; ko-
ji pripada Raguzi, starom Dubrovniku. y ragu-
zejski govor stari dubrova~koromanski govor
koji je vremenom potpuno i{~ezao iz upotrebe
i zaboravqen.
rad
rad, -a m ‰engl. radiation absorbed doseŠ fiz.
stari naziv jedinice za merewe apsorbovane
doze radioaktivnog zra~ewa, grej.
rada, -e ` ‰~e{. rada od nem. RatŠ savet, ve}e.
rada, -e `, gen. mn. rada ‰engl. radaŠ pogodno
mesto za usidravawe brodova (ob. izvan luke);
sidri{te.
radapciger, -a i radapciger, -a m ‰nem. Ra-
dabzieher, od Rad to~ak, abziehen skidatiŠ
automehani~arski i vulkanizerski alat za
skidawe to~kova.
radar, -a m ‰engl. radar od Radio Detecting and
RangingŠ 1. tehn. ure|aj koji emituje i prima
elektromagnetske talase, impulse, i na taj na-
~in utvr|uje smer i udaqenost nekog objekta na
zemqi, u vazduhu ili vodi. 2. sp. podaci u reli
trkama koje suvoza~ ~ita voza~u takmi~aru.
radarski, -a, -o ‰v. radarŠ koji je u vezi s ra-
darom, koji se odnosi na radar. y radarska
kontrola kontrola pomo}u radara, kontrola
radarom (ob. u saobra}aju).
raderford, -a m ‰prema engleskom fizi~aru
Ernestu Raderfordu (E. Rutherford,
1871–1931)Š fiz. stara jedinica za merewe sna-
ge izvora radioaktivnosti, oznaka Rd.
raderfordijum, -a m i radefordij, -ija m
‰v. raderfordŠ hem. hemijski element koji se
ozna~ava simbolom Rf i ima atomski broj 106.
radiestezija, -e ` ‰v. radio-2, gr~. aisthesis
opa`aweŠ navodna sposobnost osobe da uz po-
mo} viska, ra~vaste leskove grane i drugih
{tapi}a utvrdi prisustvo podzemnih voda,
le`i{ta rude pod zemqom, sakrivene osobe i
dr.; up. rabdomantija.
radiestezist(a), -e m, mn. radiestezisti ‰v.
radiestezijaŠ onaj koji se bavi radiestezijom.
radijalan, -lna, -lno ‰srlat. radialis, prema
lat. radians koji zra~iŠ koji se odnosi na radi-
jus (v.), koji se prostire u smeru polupre~nika
(npr. radijalne arterije, radijalni mi{i}i).
radijalka, -e `, dat. i lok. radijalci ‰v. ra-
dijalanŠ automobilska guma sa kosturom od ~e-
li~nih `ica u lu~nom obliku, dok su vlakna
pla{ta polo`ena popre~no u odnosu na smer
kretawa automobila.
radijan, -ana m ‰lat. radi(us)Š mat. 1. luk kru-
ga ~ija je du`ina jednaka du`ini polupre~ni-
radijum
ka. 2. jedinica mere za ugao u ravni (oznaka:
rad), tj. ugao u centru kruga izme|u dva polu-
pre~nika koji na wemu isecaju luk du`ine jed-
nake polupre~niku.
radijant, -a m ‰nem. radiant od lat. radians ko-
ji zra~iŠ 1. izvor zra~ewa, isijavawa. 2. astron.
ta~ka na nebeskom svodu iz koje prividno iz-
viru meteori i meteorski rojevi ili se u woj
prividno seku.
radijaran, -rna, -rno ‰nem. radiar, prema fr.
radiaire, prema lat. radus zrakaŠ koji zra~i, isi-
java.
radijator, -a m ‰fr. radiateur od lat. radiare
isijavatiŠ 1. deo sistema centralnog grejawa
sastavqen od vi{e {upqih ~eli~nih ili alu-
minijumskih rebara koji se specijalnim cevi-
ma puni toplom vodom, parom ili uqem. 2.
hladwak motora sa unutra{wim sagorevawem.
radijatorski, -a, -o ‰v. radijatorŠ koji se
odnosi na radijator, koji pripada radijatoru.
y radijatorsko rebro izbo~eni deo, istaknu-
ti segment radijatora (1) (v.).
radijacija, -e ` ‰lat. radiatioŠ 1. fiz. zra~e-
we energije u prostoru pomo}u elektromagnet-
skih talasa, zvuka i sl. 2. elektromagnetski ta-
lasi, zvuk i sl., emitovani radijacijom. y
adaptivna radijacija biol. proces prilago-
|avawa bi}a tokom evolucije na izvesne pro-
mewene uslove ~iji je krajwi ishod stvarawe
novih vrsta.
radijacioni, -a, -o ‰v. radijacijaŠ koji se
odnosi na radijaciju. y radijaciona bolest
med. bolest koja nastaje delovawem radioaktiv-
nog zra~ewa na organizam. radijaciona hemi-
ja hem. oblast hemije koja prou~ava hemijske
procese nastale ili podstaknute dejstvom zra-
~ewa (nuklearnog, rendgenskog).
radijski1, -a, -o = obi~nije radijumski, -a,
-o ‰v. radijumŠ koji se odnosi na hemijski ele-
ment radijum.
radijski2, -a, -o ‰v. radioŠ prid. koji se od-
nosi na radio, koji pripada radiju.
radijum, -a m i radij, -ija m ‰nlat, radium,
prema lat. radius zrakaŠ hem. vrlo redak prirod-
ni radioaktivni hemijski element, atomski
broj 88, simbol Ra, otkrili su ga Pjer i Mari-
ja Kiri. ù radijumski.
1029
radijumterapija
radijumterapija, -e ` ‰v. radijum, terapi-
jaŠ med. le~ewe radijumovim zracima.
radijus, -a m ‰lat. radius, prema srlat. radialis,
prema lat. radians koji zra~iŠ polupre~nik. y
radijus akcije = radijus dejstva saobr. voj.
udaqenost koju prevozno sredstvo (npr. ratni
brod, avion) na kopnu, moru ili u vazduhu mo-
`e pre}i u oba smera bez dopune gorivom. ra-
dijus vektor mat. 1. vektor polo`aja ta~ke u
odnosu na neku utvr|enu po~etnu ta~ku. 2. ra-
stojawe izme|u ta~ke na elipsi ili hiperboli
i bilo koje `i`e. 3. udaqenost bilo koje ta~ke
od polarne koordinate u polarnom ili sfer-
nom koordinatnom sistemu. radijus kru`ni-
ce udaqenost od centra do bilo koje ta~ke na
kru`nici. radijus kugle udaqenost od centra
do bilo koje ta~ke na povr{ini kugle.
radikal, -ala m ‰nem. Radikaler, v. radikalanŠ
1. pol. pripadnik radikalne stranke. 2. prista-
lica radikalnih, odlu~nih, konkretnih mera u
politici, `ivotu. 3. (pogre{no) skup atoma u
molekulu koji ostaje nepromewen u vi{e hemij-
skih reakcija.
radikalan, -lna, -lno ‰srlat. radicalis od lat.
radix korenŠ 1. koji je sklon da sve iz korena
mewa, koji sve radi podrobno. 2. koji je nepo-
pustqiv, spreman da ide u krajnost, zadrt, is-
kqu~iv, ekstreman (obi~no u sprovo|ewu po-
liti~kog, strana~kog programa). 3. pol. koji
pripada radikalima kao politi~koj stranci.
4. o{tar, korenit, temeqit (radikalna mera);
nagao, intenzivan, (pre)brz (‹ napredak, radi-
kalno smawewe).
radikali, radikala m mn. (jd. radikal, -ala)
‰v. radikalanŠ oni koji se zala`u za korenite
promene u dru{tveno-politi~kom sistemu;
pripadnici radikalne stranke.
radikalizam, -zma m ‰v. radikalanŠ 1. poli-
ti~ka orijentacija pripadnika radikalne
stranke ~iji su osnovni postulati te`wa za ko-
renitim promenama (u dr`avi i dru{tvu), od-
lu~nost i nepokolebqivost, primena o{trih i
korenitih mera za ostvarewe programa stranke.
2. nastojawe da se ne{to korenito promeni i
spremnost na primenu o{trih mera da se to po-
stigne.
radikalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v.
radikalanŠ 1. iz korena, iz temeqa mewati,
1030
radioaktivan
promeniti, poo{triti ne{to. 2. (u)~initi ra-
dikalnim, zao{trenijim (mi{qewe, stav, od-
nos prema nekome ili ne~emu).
radikalno pril. ‰v. radikalanŠ na radika-
lan na~in, iz korena, iz osnova, do krajwe me-
re, korenito, temeqno.
radikand, -a m ‰lat. radicandusŠ mat. broj ili
algebarski izraz koji treba korenovati, iz ko-
ga treba izvu}i koren, izraz pod korenom.
radiks, -a m ‰lat. radix korenŠ 1. koren, osno-
va, temeq ne~ega. 2. mat. znak za va|ewe korena
nekog broja ili matemati~kog izraza; rezultat
korenovawa.
radikula, -e ` ‰lat. radicula koren~i}Š bot.
klica, zametak, korenak biqaka semenarki.
radikularan, -rna, -rno ‰v. radikulaŠ koji
je u za~etku, po~etni.
radikulitis, -a m ‰nlat. radiculitisŠ med. upa-
la korena nerva ki~mene mo`dine.
radio program, -a m ‰v. radio-2, programŠ
emisije koje se u nizu i po unapred utvr|enom
rasporedu emituju preko radija.
radio, -ija m, dat. i lok. radiju, instr. radi-
om, mn. radiji, gen. radija ‰engl., fr., nem. radio,
prema lat. radius zrakaŠ fiz., tehn. 1. emitovawe
zvu~nih signala pomo}u elektromagnetnih ta-
lasa; radio-difuzija. 2. uobi~ajen naziv ra-
dio-prijemnika. 3. ustanova koja emituje ra-
dio-program, radio-stanica. 4. skra}enica za
jedan broj aparata koji koriste radijsku teh-
niku (radio-telegraf, radio-telefon).
radio-1 ‰lat. radius zrakaŠ prvi deo slo`eni-
ca kojim se ozna~ava ono {to se odnosi na zra-
ke, zra~ewe (npr. radioaktivan, radiobiolo-
gija).
radio-2 ‰lat. radius zrakaŠ prvi deo slo`eni-
ca kojim se ozna~ava ono {to se odnosi na ra-
dio, {to poti~e od radija (npr. radio-aparat,
radio-talasi).
radioaktivan, -vna, -vno i radioaktivan,
-vna, -vno ‰v. radio-1, aktivanŠ koji se odlikuje
radioaktivno{}u, koji ima radioaktivnu mo}.
y radioaktivno datirawe odre|ivawe staro-
sti materijala na osnovu koli~ine i brzine
raspadawa radioaktivnih izotopa i koli~ine
elemenata u wemu nastalih, {to se obi~no ra-
di izotopom C14; radioaktivno zra~ewe oso-
radioaktivitet
bina radioaktivnog elementa da ispu{ta gama
zrake i alfa i beta ~estice; radioaktivni
elementi hemijski elementi koji iz svojih je-
zgara ispu{taju alfa ~estice, beta ~estice i
gama zrake.
radioaktivitet v. radioaktivnost.
radioaktivnost, -i ` ‰v. radioaktivanŠ hem.
osobina hemijskih elemenata da prelaze u dru-
ge elemente ispu{taju}i pri tom nevidqive
~estice (alfa i beta ~estice i zrake koji imaju
veliku energiju).
radio-altimetar, tra - m ‰v. radio-1, alti-
metarŠ tehn. ure|aj na letilici pomo}u koje se
meri visina na kojoj se ona nalazi.
radio-amater, -era m ‰v. radio-2, amaterŠ ne-
profesionalac koji se bavi radio-tehnikom
(obi~no komuniciraju}i sa drugim radio-ama-
terima).
radio-aparat, -ata m ‰v. radio-2, aparatŠ tehn.
radio-prijemnik.
radio-astronomija, -e ` ‰v. radio-2, astro-
nomijaŠ grana astronomije koja prou~ava radi-
otalasno zra~ewe svemirskih objekata i odbi-
jawe radiotalasa od objekata u svemirskom pro-
storu.
radio-autoalarm, -a m ‰v. radio-2, autoa-
larmŠ tehn. automatski prijemnik signala za
uzbuwivawe koji koristi me|unarodnu ra-
dio-frekvenciju.
radioautogram, -a m ‰v. radio-1, auto-,
-gramŠ slika koja nastaje na osetqivoj povr{i-
ni fotografske emulzije zra~ewem radioak-
tivne supstance.
radioautografija, -e ` ‰v. radio-1, auto-,
-grafijaŠ ispitivawe, pomo}u fotografskih
plo~a i filmova, nagomilavawa radioaktiv-
nih materija i wihovog raspore|ivawa u biq-
nom i `ivotiwskom tkivu (veliku primenu
ima u medicini, mikrobiologiji i dr.).
radiobikon = radiofar (v.).
radiobiolog, -a m, mn. radiobiolozi ‰v. ra-
diobiologijaŠ istra`iva~ koji se bavi radio-
biologijom.
radiobiologija, -e ` ‰v. radio-1, biologijaŠ
grana biologije koja prou~ava uticaj radioak-
tivnog zra~ewa na procese u }eliji i ~itavom
organizmu.
radio-kasetofon
radio-valovi, radiovalova m mn. v. radio-
-talasi.
radiogalaksija, -e ` ‰v. radio-1, galaksijaŠ
skup zvezda koje oda{iqu, zra~e radio-talase.
radiogenetika, -e `, dat. i lok. radiogeneti-
ci ‰v. radio-1, genetikaŠ grana genetike koja
prou~ava kako radioaktivno zra~ewe uti~e na
zakone nasle|ivawa gena kod bi}a.
radio-goniometar, -tra m ‰v. radio-2, go-
nio-, -metrijaŠ tehn. 1. ure|aj za slawe signala
radi utvr|ivawa polo`aja udaqenog broda ili
letilice, na osnovu pravca prijema radio-tala-
sa koje emituju radio-stanice koje se nalaze u
objektima ~iji polo`aj treba identifikovati.
2. ure|aj kojim se upravqa avionom sa zemqe.
radiogram, -a m ‰v. radio-1, -gramŠ 1. poruka
koja se {aqe putem radio-stanice (obi~no na
brodovima). 2. med. tehn. snimak izra|en radio-
grafijom, rendgenski snimak, rendgenogram.
radiografija, -e ` ‰v. radio-1, -grafijaŠ
med. tehn. snimawe rendgenskim zracima, pomo-
}u rendgen aparata (obi~no u medicini da bi
se utvrdila dijagnoza).
radiodermatitis, -a m ‰v. radio-1, dermati-
tisŠ med. o{te}ewe ko`e nastalo delovawem jo-
niziraju}eg zra~ewa.
radio-difuzija, -e ` ‰v. radio-2, difuzijaŠ
1. planska raspodela mre`e radio-stanica na
nekom podru~ju. 2. prenos, emitovawe radio
programa pomo}u radio-tehnike, {irewe ra-
dio programa na odre|enom prostoru.
radio drama, -e ` ‰v. radio-2, dramaŠ drama
pisana i adaptirana za emitovawe u okviru ra-
dio programa.
radio-emisija, -e ` ‰v. radio-2, emisijaŠ
programski sadr`aj koji se emituje radio-teh-
nikom na radio-talasima.
radioestezija v. radiestezija.
radioizotop, -opa m ‰v. radio-1, izotopiŠ
nestabilni izotop ~ije se atomsko jezgro ras-
pada i emituje elektromagnetno zra~ewe.
radio-kasetofon, -ona m ‰v. radio-2, kaseto-
fonŠ tehn. radio-aparat sa radio-kasetom, tako
da se na wemu po potrebi mo`e slu{ati radio
program, ili snimati isti, odnosno bilo ka-
kav sadr`aj iz drugih izvora na kaseti sa mo-
gu}no{}u preslu{avawa.
1031
radio-kompas
radio-kompas, -a m ‰v. radio-2, kompasŠ tehn.
aparat za prostornu orijentaciju tako {to se
utvr|uje smer radio-signala oda{iqa~a ~ija
je lokacija poznata.
radiolarije, radiolarija ` mn. ‰nlat. Radio-
laria, prema lat. radiolus mali zrakŠ zool. jedno-
}elijske morske pra`ivotiwe koje imaju zra-
kasto telo pokriveno skeletom od silicijuma.
radiolog, -a m, mn. radiolozi, gen. mn. radio-
loga ‰v. radio-1, -logŠ med. specijalista koji se
bavi radiologijom.
radiologija, -e ` ‰v. radio-1, -logijaŠ 1. na-
uka o razli~itim vidovima zra~ewa i wihovoj
primeni, posebno u medicini, radi dijagno-
stike i preduzimawa odgovaraju}eg le~ewa. 2.
med. rendgenologija.
radiolokator v. radar (1).
radiolokacija, -e ` ‰v. radio-1, lokacijaŠ
odre|ivawe polo`aja broda ili letelice elek-
tronskom navigacijom, radarom.
radiolo{ki, -a, -o ‰v. radiologijaŠ koji se
odnosi na radiologe i radiologiju, koji pri-
pada radiolozima i radiologiji.
radiometar, -tra m, mn. radiometri, gen. mn.
radiometara ‰v. radio-1, -metarŠ tehn. instru-
ment kojim se meri radiomagnetno zra~ewe. y
akusti~ki radiometar instrument kojim se
meri ja~ina, intenzitet zvuka.
radiometeorologija, -e ` ‰v. radio-1, mete-
orologijaŠ grana metereologije koja pojave u
atmosferi (mesto nepogode, strukturu oblaka
i sl.) istra`uje radiometodama.
radiometrija, -e ` ‰v. radio-1, -metrijaŠ me-
rewe radioaktivnosti ruda.
radiometrijski, -a, -o ‰v. radiometrijaŠ
koji se odnosi na radiometriju, koji pripada
radiometriji. y radiometrijski efek(a)t
pojava pokretawa tela u razre|enom plinu ka-
da je izlo`eno svetlosti.
radio-navigacija, -e ` ‰v. radio-2, naviga-
cijaŠ tehn. orijentisawe u prostoru pomo}u ra-
diotehni~kih sredstava i metoda pri upra-
vqawu brodom ili letelicom.
radionekroza, -e ` ‰v. radio-1, gr~. nekrosis
ubijaweŠ uni{tavawe tkiva putem zra~ewa.
radionukleidi, radionukleida m mn. ‰v. ra-
dio-1, lat. nucleus jezgroŠ hem. radioaktivni he-
1032
radio-stanica
mijski elementi koji imaju nestabilno atom-
sko jezgro i zra~e nevidqive ~estice visoke
radioaktivnosti (uran, radijum i dr.).
radio-peleng, -a m, mn. radio-pelenzi, gen.
mn. radio-pelenga ‰v. radio-2, hol. peleng ugao
izme|u igle na kompasu i pravca u kojem se vi-
di neki predmetŠ odre|ivawe lokacije ra-
dio-stanice pomo}u elektromagnetnih talasa,
radio-slengatora.
radio-pelengator, -a m ‰v. radio-pelengŠ
tehn. instrument za radio-peleng; = radio-go-
niometar (v.).
radio-prenos, -a m ‰v. radio-2Š prenos govo-
ra ili muzike pomo}u radio-talasa preko ra-
dio-aparata.
radio-prijemnik, -a m, mn. radioprijemni-
ci, gen. mn. radioprijemnika ‰v. radio-2Š tehn.
ure|aj koji po prijemu radio-talasa vr{i wi-
hovo pretvarawe u zvuk.
radiorenogram, -a m ‰v. radio-1, lat. ren bu-
breg, -gramŠ med. snimak bubrega radioizoto-
pom.
radio-reporta`a, -e ` ‰v. radio-2, reporta-
`aŠ novinarski `anr, emisija, prilog sa mesta
zbivawa koji se emituje preko radija.
radio-reporter, -era m ‰v. radio-2, repor-
terŠ novinar koji priprema vesti za ra-
dio-emisije ili se javqa s mesta zbivawa.
radiosvetionik = radiofar (v.).
radioskopija, -e ` ‰v. radio-1, -skopijaŠ med.
metoda utvr|ivawa dijagnoze tako {to se bole-
snik pregleda na rendgenskom aparatu, bez iz-
rade snimka.
radio-sonda, -e ` ‰v. radio-2, sondaŠ tehn.
precizan meteorolo{ki instrument u vidu ba-
lona koji elektri~nim putem meri klimatske
parametre (temperaturu, vla`nost i pritisak
vazduha, smer i brzinu vetra) u vi{im slojevi-
ma atmosfere i registrovane podatke istovre-
meno {aqe aerolo{koj stanici sa koje je ova-
kav instrument upu}en u atmosferu.
radio-sonda`a, -e ` ‰v. radio-sondaŠ meteor.
merewe atmosferskih parametara pomo}u ra-
dio-sonde.
radio-stanica, -e ` ‰v. radio-2, stanicaŠ
1. tehn. ure|aj koji stvara elektri~ne oscila-
cije visoke frekvencije koje potom emituje
radio-talasi
preko antene. 2. ustanova u kojoj se priprema i
iz koje se emituje radio program; emiter. 3.
prostor, zgrada u kojoj se nalazi ovakav ure|aj.
4. frekvencija na kojoj se emituje radio pro-
gram (pronalazi se pode{avawem na radio-
-aparatu).
radio-talasi, radiotalasa m mn. ‰v. radio-2Š
elektromagnetni talasi (ultrakratki, krat-
ki, sredwi i dugi) kojima se prenose signali u
radio-tehnici.
radiotelegram, -a m ‰v. radiotelegrafijaŠ
telegram koji je upu}en radiotelegrafijom.
radiotelegrafija, -e ` ‰v. radio-1, telegra-
fijaŠ slawe i prijem telegrama be`i~nim pu-
tem od radio-predajnika do radio-prijemnika.
radiotelegrafist(a), -e m, mn. radiotele-
grafisti ‰v. radiotelegrafijaŠ onaj koji {aqe
i prima radio-telegrame, koji se bavi radio-
telegrafijom.
radioteleskop, -a m ‰v. radio-1, teleskopŠ
tehn. ure|aj koji slu`i za prijem radio-talasa
koje zra~e svemirska tela i radio-talasa koji
se odbijaju od svemirskih brodova, meteorita
i sl.
radiotelefonija, -e ` ‰v. radio-1, telefo-
nijaŠ tehn. op{ti naziv za be`i~ni sistem sla-
wa i prijema zvuka ili govora na velikoj uda-
qenosti putem radio-talasa.
radiotelefonista, -e m ‰v. radiotelefoni-
jaŠ onaj (operater) koji radi na slawu i prije-
mu zvuka ili govora radiotelefonskim putem.
radioterapija, -e ` ‰v. radio-1, terapijaŠ
med. le~ewe te{kih bolesti (naro~ito zlo}ud-
nih tumora, raka) rendgenskim zra~ewem.
radiotehnika, -e `, dat. i lok. radiotehnici
‰v. radio-1, tehnikaŠ tehn. nauka koja prou~ava
be`i~ni prenos raznih (zvu~nih, vizuelnih)
signala pomo}u elektromagnetskih talasa.
radiotehni~ar, -a m ‰v. radio-1, tehni~arŠ
onaj koji se bavi radio-tehnikom; stru~wak za
postavqawe, odr`avawe i popravku ra-
dio-tehni~kih ure|aja i wihovih delova.
radiofar, -a m ‰v. radio-1, far2Š tehn. 1. ure-
|aj za emitovawe radio-talasa koji slu`i za
utvr|ivawe smera kretawa brodova i letelica
= radiobikon. 2. ure|aj za svetlosne signale,
svetionik.
radirung
radiofarmak, -a m, mn. radiofarmaci ‰v.
radio-1, gr~. pharmakon lekŠ farm. medicinski
preparat od radioizotopa koji se koristi kao
dijagnosti~ko i terapijsko sredstvo.
radiofikacija, -e ` ‰v. radioficiratiŠ iz-
gradwa mre`e radio-stanica i wihovih insta-
lacija.
radioficirati, radioficiram, 3. l. mn.
radioficiraju svr{. i nesvr{. ‰v. radio-2, -fi-
ciratiŠ (iz)graditi mre`u radio-stanica sa
instalacijama.
radiofonija, -e ` ‰v. radio-1, -fonijaŠ teh-
nika, fizika i sadr`aj pripremawa i preno-
{ewa zvu~nog materijala (obuhvata akustiku,
elektroakustiku, radio-tehniku, poznavawe
muzike, drame i drugih `anrova radio progra-
ma itd.).
radiofoni~an, -~na, -~no ‰v. radiofonijaŠ
koji ima takva akusti~ka svojstva da se mo`e
dobro reprodukovati preko mikrofona; estet-
ski, zvukovno prijem~iv (za slu{aoca radio
programa).
radiofrekvencija, -e ` ‰v. radio-1, fre-
kvencijaŠ fiz. broj titraja elektromagnetnog
poqa u nekoj ta~ki prostora u jednoj sekundi.
radiohemija, -e ` ‰v. radio-1, hemijaŠ grana
hemije koja prou~ava delovawe radioaktivnog
zra~ewa na materiju.
radiohirurgija, -e ` ‰v. radio-1, hirurgijaŠ
med. terapija neke bolesti tako {to se hirur-
{kim putem unose radioaktivne supstance u
organizam.
radirati, radiram, 3. l. mn. radiraju nesvr{.
‰nem. radieren od lat. radere strugatiŠ 1. struga-
wem brisati ono {to je napisano ili nacrtano
(gumicom, no`i}em, nekim abrazivnim sred-
stvom). 2. lik. urezivati crte` u metalnu,
obi~no bakarnu plo~u ~eli~nom iglom, gravi-
rati, ugravirati.
radirguma, -e ` ‰nem. RadiergummiŠ guma,
gumica za brisawe, uklawawe ne~ega {to je
olovkom napisano.
radirer, -a m ‰nem. Radierer, v. radiratiŠ lik.
onaj koji izra|uje slike, crte`e radirawem,
bakrorezac.
radirung, -a m, mn. radirunzi ‰nem. Radie-
rung, v. radiratiŠ lik. 1. postupak izrade bakro-
1033
radist(a)
reza radirawem. 2. slika ili crte` dobijen
postupkom radirawa, bakrorez.
radist(a), -e m, mn. radisti = radiotele-
grafist(a) (v.).
radicirati, radiciram, 3. l. mn. radicira-
ju nesvr{. ‰lat. radix korenŠ vaditi koren iz ne-
kog broja, korenovati.
radi~, -a m ‰ital. radicchioŠ bot. pokr. naziv za
vi{e biqaka iz porodice glavo~ika ~iji se
listovi mogu upotrebiti kao salata; divqa sa-
lata, masla~ak.
radkap(n)a v. ratkap(n)a.
radla, -e ` ‰nem. Radlein to~ki}Š no`i} sa
se~ivom u obliku to~ki}a za rezawe testa.
radon, -ona m ‰v. rad(ijum), -onŠ hem. radio-
aktivni element, atomski broj 86, simbol Rn.
radoholizam, -zma m ‰prema engl. workaho-
lism od prid. workaholicŠ opsesivna potreba za
radom; usredsre|enost na posao i nedostatak
drugih interesovawa osim rada.
radoholi~ar, -a m ‰prema engleskom worka-
holic, termin je prvi put upotrebqen 1971. g. u
kwizi Confessions of a Workaholic Vejna Outsa
(W. Oates)Š onaj koji je usredsre|en na rad, po-
sao i bez drugih interesovawa, koji je psi-
hi~ki zavisan od rada; up. vorkaholik.
ra`alovati, -lujem svr{. ‰rus. raz`alovatâŠ
oduzeti vojni~ki ili neki drugi ~in uz skida-
we epoleta kao simbola u hijerarhiji; ra{~i-
niti, degradirati.
razakija, -e ` ‰tur. razakyŠ sorta vinove lo-
ze i belog gro`|a sa bobicama duguqastog ob-
lika.
razantan, -tna, -tno (nepr. rezantan) ‰fr. ra-
sant od raser brijatiŠ voj. (bojevi metak, projek-
til) koji ima veoma nisku parabolu, ~ija je pu-
tawa gotovo paralelna sa ravnom povr{inom;
jak, razoran, ubojit (udarac, paqba).
razgrom, -a m ‰rus. razgromŠ uni{tewe, raza-
rawe ru{ewem; slom, rasulo.
razgromiti, razgromim svr{. ‰v. razgromŠ
uni{titi, upropastiti, razoriti, satrti.
razi i razi prid. indekl. ‰tur. raz› od ar. radiŠ
1. ispuwen sre}om, zadovoqstvom, sre}an, za-
dovoqan. 2. koji je saglasan s ne~im, koji je
raspolo`en, voqan za ne{to.
1034
rajsnedla
raziluk, -a m, mn. razi luci ‰tur. raz ›luk, v.
raziŠ pokr. 1. sre}a, zadovoqstvo kao odraz unu-
tra{weg, du{evnog mira i sklada prema spoq-
nom svetu. 2. saglasnost, pristanak, odobrewe.
razirati, raziram, 3. l. mn. raziraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. raserŠ 1. obrijati, brijati. 2. (po)rav-
nati, (iz)gladiti.
razminirati, razminiram, 3. l. mn. razmi-
niraju svr{. ‰v. mina1, miniratiŠ o~istiti od
mina, deaktivirati minu.
razno~inac, -nca m ‰rus. razno~inecŠ ist. u
Rusiji krajem XVIII i po~etkom XIX veka, in-
telektualac koji nije plemi} ve} poti~e iz ni-
`ih dru{tvenih slojeva.
razura, -e ` ‰lat. rasura, prema radere brija-
ti, grebatiŠ 1. brijawe kose na temenu, pravqe-
we tonzure. 2. korektura rukopisa, teksta.
raja, -e ` (ob. zb.) ‰tur. raya, reaya od ar. mn.
raa’ya stado, podaniciŠ 1. ist. podanici u Tur-
skom carstvu koji nisu muslimani i koji pla-
}aju danak. 2. radni sloj muslimanskog i hri-
{}anskog stanovni{tva. 3. svetina, ruqa. 4.
dru`ina, dru{tvo, krug poznanika s kojima se
neko dru`i.
rajber, -a m ‰nem. ReiberŠ 1. jednostavna na-
prava (obi~no od drveta ili metala) za zatva-
rawe vrata, reza. 2. alatka za izradu navoja. 3.
kuhiwska alatka s jednim se~ivom za ribawe
kupusa.
rajetin, -a m ‰v. rajaŠ hri{}anin u Turskom
carstvu koji je imao obavezu da pla}a danak,
kmet.
rajn(d)lika, -e `, dat. i lok. rajndlici/rajn-
dliki ‰nem. dijal. ReindlŠ plitka posuda za kuva-
we, {erpa.
rajsbret, -a m ‰nem. ReissbrettŠ zast. daska, ta-
bla za tehni~ko crtawe.
rajskoh, -a m ‰nem. Reiskoch, prema Reis pi-
rina~, v. kohŠ kulin. slatki pirin~ani kola~.
rajsnegl, -a m i uob. rajsnedla, -e ‰nem. Reis-
snagelŠ ekser~i} sa {irokom glavom kojim se
ne{to pri~vr{}uje za tablu, pano i sl. (npr.
hartija za crtawe na dasku, obave{tewe na
oglasnu tablu).
rajsnedla v. rajsnegl.
rajspapir
rajspapir, -a m ‰nem. ReispapierŠ lik. materi-
jal sli~an hartiji koji se koristi za slikawe
akvarela.
rajsfeder, -a m ‰nem. ReissfederŠ lik. pero za
crtawe tu{em, tu{-pero.
rajsfer{lus, -a m ‰nem. ReissverschlussŠ pa-
tentni zatvara~ (na ode}i, obu}i, torbama
itd.); zip, cibzer, feder.
rajthozne, rajthozni ` mn. ‰nem. ReithoseŠ
specijalne pantalone za jahawe, do kolena {i-
roke, a od kolena do stopala sasvim uzane i
priqubqene uz nogu.
rajt{ul, -a m ‰nem. ReitschuleŠ {kola jahawa
(u vreme Austrougarske, obi~no vojna).
rajf, -a m ‰nem. ReifŠ ~vrsti, ~esto ukrasni
kotur koji se stavqa na glavu da bi spre~io pa-
dawe kose na lice.
rajh, -a m ‰nem. ReichŠ ist. naziv za nema~ku
dr`avu, nema~ko carstvo, osnovano 962. godi-
ne (Prvi Rajh), obnovqeno 1871. (Drugi Rajh) i
1933. (Tre}i Rajh, Nema~ka u vreme Hitlera,
do 1945).
Rajhsbanka, -e ` ‰nem. ReichsbankŠ ist. ne-
ma~ka dr`avna banka u vreme Hitlera.
Rajhsver, -a, m ‰nem. ReichswehrŠ ist. naziv za
oru`ane snage Nema~ke od 1919. do 1935. godine.
rajhskancelar, -lara m ‰nem. ReichskanzlerŠ
ist. predsednik nema~ke Vlade u vreme Hitlera.
rajhsmarka, -e `, dat. i lok. rahjhsmarci, gen.
mn. rajhsmaraka/rajhsmarki ‰nem. ReichsmarkŠ ist.
nov~ana jedinica u Nema~koj od 1924. do 1948,
kada je zamewena nema~kom markom (doj~-mar-
kom).
Rajhstag, -a m ‰nem. ReichstagŠ nema~ki par-
lament.
raket, -a m ‰nem. RacketŠ vrsta duva~kog in-
strumenta koji se upotrebqavao od XV do XVII
veka.
raketa i raketa, -e ` ‰nem. Rakete od ital.
rocchetto vretenoŠ 1. tehn. letelica sa raketnim
ili reaktivnim motorom, s qudskom posadom
ili bez we, ob. opremqena instrumentima naj-
novije tehnologije za istra`ivawe iz Zemqi-
ne orbite ili izvan we; nosa~ svemirskih le-
telica; svemirski brod izba~en u svemir po-
mo}u rakete. 2. projektil koji gore}i proizvo-
di svetlost slu`i kao razorna municija, sred-
rakurs
stvo signalizacije, osvetqavawa i sl. (npr.
kod vatrometa). y krstare}a raketa voj. raketa
koja se kompjuterski navodi i krstare}i pro-
nalazi ciq. z projuriti kao raketa pro}i ve-
likom brzinom (o automobilu, trka~u i sl.).
raketirati, raketiram, 3. l. mn. raketiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. raketaŠ ga|ati, uni{tavati,
napadati, razarati, razoriti raketama.
raketni, -a, -o ‰v. raketaŠ koji deluje pomo-
}u raketa, koji se obavqa raketama. y raketni
avion avion koji se kre}e pomo}u raketnog mo-
tora; raketni aparat sprava kojom se, pomo}u
naro~ite rakete, sa morske obale ili ostrva do-
bacuje brodolomcima konopac za spasavawe;
raketni motor motor s unutra{wim sagoreva-
wem koji radi na principu reakcije u`arenog
mlaza plina koji iz wega isti~e; raketno gori-
vo pogonsko gorivo za ispaqivawe raketa; ra-
ketno oru`je voj. oru`je na raketni pogon.
raketodrom, -a i raketodrom, -a m ‰v. rake-
ta, -dromŠ poligon za ispitivawe i ispaqiva-
we, lansirawe raketa.
raketonosac, -sca m ‰v. raketaŠ tehn. pomor-
sko ili vazdu{no sredstvo (podmornica, brod,
avion) za no{ewe i lansirawe raketa.
raketoplan, -a m ‰engl. rocket (air)planeŠ tehn.
svemirska letilica koja se lansira pomo}u ra-
ketnog pogonskog sistema, a vra}a se na Zemqu
slobodnim ponirawem kroz vazduh; {atl (v.).
raki prid. indekl. ‰tur. ›raki, ›rakl› od ar. ’ira-
qiyy ira~kiŠ blag, miri{qiv. y raki-sapun
blagi, mirisni sapun.
rakija, -e ` ‰tur. rak› i arak od ar. araqŠ `e-
stoko alkoholno pi}e koje se dobija destila-
cijom prevrele, fermentisane komine od vo}a
ili `itarica.
rakixija, -e ` ‰tur. rak›c›, v. rakijaŠ onaj ko-
ji ~esto pije rakiju.
rakun, -a m ‰engl. raccoon od egz.Š 1. zool. mali
severnoameri~ki medved s crno-belim pruga-
ma i kitwastim repom. 2. skupoceno krzno ra-
kuna. x rakunski koji se odnosi na rakuna, ko-
ji pripada rakunu.
rakurs, -a m ‰fr. raccourci od raccourcir skra-
titiŠ film. 1. ugao iz kojeg se snima kamerom. 2.
detaq u filmu na koji se kamera posebno foku-
sira. 3. perspektiva iz koje se posmatra neki
1035
ralantir
problem. y `abqi (dowi) rakurs snimawe ka-
merom iz dowe perspektive, odozdo; pti~iji
(gorwi) rakurs snimawe kamerom iz gorwe
perspektive, odozgo.
ralantir, -ira m ‰fr. ralentirŠ 1. avij. smawe-
we brzine letewa. 2. usporena projekcija ne-
kog kadra u filmu; up. sloumou{n.
ralentando pril. ‰ital. rallentandoŠ muz.
oznaka za tempo, usporavaju}e.
RAM, -a m ‰engl. skr. Random Access Me-
moryŠ kompjuterska memorija u koju se pohrawu-
ju podaci koji se unose i obra|uju, a koji bi bez
we bili izbrisani pri ga{ewu kompjutera. y
RAM-disk ra~. disk sa memorijom na kojoj se mo-
`e zapisivati; RAM-kartica kartica sa memo-
rijom na kojoj se mo`e zapisivati; RAM-kaseta
kaseta sa memorijom na kojoj se mo`e zapisivati;
RAM-~ip ~ip na kojem je sme{tena memorija na
kojoj se mo`e zapisivati.
ram, -a m, mn. ramovi ‰nem. RahmenŠ okvir
(slike, ogledala i sl.).
-rama ‰gr~. horama pogled, vidikŠ kao drugi
deo re~i upu}uje na vidik (panorama).
rama, -e ` ‰v. ramŠ `arg. 1. okvir slike. 2. me-
talni kostur bicikla bez to~kova.
Rama, -e m glavni junak indijskog epa Rama-
jana koga ramajiti po{tuju kao najvi{e bi}e; u
dana{wem narodnom govoru Indije, skra}eni
oblik ram ~esto se upotrebqava umesto bog.
ramadan v. ramazan.
ramazan, -ana m ‰tur. ramazan od ar. ramadanŠ
rel. u islamskom kalendaru deveti mesec u go-
dini, mesec velikog posta.
ramazanski, -a, -o ‰v. ramazanŠ rel. koji se
odnosi na ramazan, koji je u vezi s ramazanom.
y ramazanski Bajram muslimanski verski
praznik koji po~iwe prvog dana posle rama-
zanskog velikog posta.
Ramajana, -e ` ‰sanskr. RamayanaŠ veliki
spev staroindijske kwi`evnosti, najve}i po-
sle Mahabharate (v.), ~iji je glavni junak kra-
qevi} Rama, oli~ewe boga Vi{nua.
ramapitek, -a m, mn. ramapiteci ‰nlat. Ra-
mapithecos, prema gr~. pithekos majmunŠ prvi
~ovekov predak, fosilni antropoid iz grupe
Druopithecinae.
1036
rampa
ramark, -a m, mn. ramarci ‰engl. Ra(dar)
Mark(er)Š tehn. mikrotalasni predajnik koji
ima malu snagu i stalno ili u odre|enim vre-
menskim sekvencama oda{iqe elektromagnet-
ne talase.
rambo, -a m ‰prema istoimenom filmskom
junakuŠ `arg. krupan, mi{i}av mu{karac sklon
nasilnom i ~esto asocijalnom pona{awu.
rambursirati, rambursiram, 3. l. mn. ram-
bursiraju svr{. ‰fr. rembourserŠ isplatiti na-
knadu tro{kova za slu`beni put.
rambursman, -ana m ‰fr. remboursementŠ na-
knada tro{kova, obe{te}ewe.
rambursni, -a, -o ‰v. rambursiratiŠ koji se
naknadno ispla}uje (o tro{kovima za slu`be-
no putovawe). y rambursni kredit akceptni
kredit koji banka odobrava na osnovu dokume-
nata koji potvr|uju vlasni{tvo nad robom
onoga koji kredit potra`uje (obi~no kod pre-
komorskog uvoza).
ramija, -e ` ‰malaj. ramiŠ vrlo fino vlakno
koje se dobija od jedne vrste koprive Boehme-
ria nivea i koristi se za izradu mre`a, u`adi,
~ipke, platna.
ramifikacija, -e ` ‰lat. ramus grana, v.
-fikacijaŠ ra~vawe, razgranatost.
ramificirati (se), ramificiram (se), 3.
l. mn. ramificiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰lat. ra-
mificare, prema ramus grana, facere ~initiŠ po-
deliti se u vi{e ra~vi ili grana, razgranati
se, razgranavati se.
ramiforman, -mna, -mno ‰nlat. ramiformis,
prema lat. ramus grana, v. formaŠ koji je ra-
~vast, razgranat.
ramnoza, -e ` ‰gr~. rhamnos trwe, v. glikozaŠ
hem. lako topqiv {e}er koji se nalazi u veli-
kom broju glikozida.
ramondija, -e ` ‰po fr. botani~aru Ramonu
de Karbonijeru (Ramond de Carbonniere,
1755–1827)Š bot. planinska biqka s lepim pla-
vim cvetovima, raste u Pirinejima (Ramondia
pyrenaica) i kod nas u Si}eva~koj klisuri (Ra-
mondia serbica), gde ju je otkrio i opisao Josif
Pan~i}.
rampa, -e i rampa, -e ` ‰fr. rampeŠ 1. saobr.
branik na `elezni~kim ili grani~nim prela-
zima koji se spu{ta da bi zaustavio prolaz vo-
rampla`a
zila i qudi, a di`e se kada je prela`ewe bez-
bedno. 2. blago uzdignu}e, kosina na putu u ne-
posrednoj blizini {kola, obdani{ta, ulaza u
stambene zgrade i sl. 3. pozor. pregrada u pred-
wem delu pozornice koja zaklawa rekvizite za
osvetqewe pozornice. 4. tehn. postoqe za izba-
civawe raketa i projektila. 5. sp. spre~avawe,
blokirawe protivni~kog igra~a (npr. u ko-
{arci). z di}i/spustiti rampu omogu}i-
ti/spre~iti ne{to.
rampla`a, -e ` ‰fr. ramplageŠ gra|. popuwa-
vawe {upqina u zidu sitnim kamewem.
ramplasman, -ana m ‰fr. remplacementŠ ekon.
uvoz uslovqen izvozom kao instrument spoq-
notrgovinske politike jedne zemqe.
rampon, -ona m ‰ital. ramponeŠ rib. ribarski
alat na ve}im ribarskim brodovima, kuka, har-
pun.
ramstek, -a m, mn. ramsteci ‰engl. rump-ste-
akŠ odrezak govedine sa zadweg dela, porcija
takvog odreska.
ranac, -nca m ‰nem. RanzenŠ torba (vojni~ka,
izletni~ka, |a~ka) koja se nosi na le|ima; ruk-
sak.
ranversman, -ana m ‰fr. renversementŠ avij.
akrobacija aviona koja se sastoji u tome {to
avion mewa pravac leta za 180¿ u gorwoj ta~ki
uspona.
rang, -a m ‰fr. rangŠ soc. 1. polo`aj u hijerar-
hiji, stupaw, razred, nivo. 2. relativan polo-
`aj u nekoj grupi, profesionalnoj zajednici i
dr. 3. polo`aj i status u dru{tvu. y rang-lista
redosled prema postignutim rezultatima (pri
polagawu ispita, glasawu, na takmi~ewu i sl.).
rangirawe, -a s ‰v. rang, rangiratiŠ 1. pro-
ces kojim se ne{to ili neko rangira. 2. finans.
procewivawe boniteta u~esnika na finansij-
skom tr`i{tu i objavqivawe takve rang-liste,
{to ~ine za to specijalizovane institucije.
rangirati, rangiram, 3. l. mn. rangiraju
svr{. i nesvr{. ‰v. rangŠ odrediti ili odre|iva-
ti rang, redosled po polo`aju, uspehu i sl.
ranglan v. raglan.
rand, -a m ‰randŠ osnovna nov~ana jedinica u
Ju`noafri~koj Republici, iznosi 100 centi.
randevu, -ua m ‰fr. rendez-vousŠ sastanak
(ob. qubavni).
rapidan
randes v. randevu.
randomizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl.
randomize od random nasumi~anŠ ra~. (po)re|a-
ti (niz brojeva, podataka) potpuno slu~ajnim
redom, uz pomo} odgovaraju}eg kompjuterskog
programa.
ran`ir, -ira m ‰v. rang, ran`iratiŠ klasi-
fikacija u nekom redu, nizu po veli~ini, po
rangu, va`nosti i sl.
ran`irati, ran`iram, 3. l. mn. ran`iraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. ranger postaviti, rasporedi-
tiŠ saobr. rasporediti, raspore|ivati vagone u
`elezni~koj kompoziciji.
ran`irni, -a, -o ‰v. ran`iratiŠ saobr. koji
slu`i za postavqawe `elezni~ke kompozici-
je. y ran`irna stanica stanica na `eleznici
gde se ran`ira, postavqa `elezni~ka kompo-
zicija.
rani (rana), -e ` ‰hind. rani od sanskr. rajniŠ
raxina `ena, raxinica.
ranula, -e ` ‰lat. ranulaŠ med. oteklina ispod
jezika koja nastaje usled za~epqewa odvodnog
kanala podjezi~ne `lezde.
ran~, -a m, mn. ran~evi ‰engl. ranch od {p. ran-
cho kolibaŠ poqopr. 1. sto~arska farma u La-
tinskoj Americi. 2. posed na kome se uzgaja
jedna vrsta stoke ili jedna kultura, farma (u
Americi). 3. `arg. a. kod nas, mawi posed izvan
grada sa vikendicom. b. u Vojvodini sala{i.
ran~er, -a m ‰v. ran~Š 1. sto~ar, farmer, vla-
snik ran~a. 2. onaj koji radi na ran~u.
ran~ero, -a m ‰v. ran~Š 1. meksi~ki seqak
{pansko-indijanskog porekla koji je vrlo vre-
dan, dobar jaha~ i lovac. 2. ran~er (u Latinskoj
Americi i na jugozapadu SAD).
rapakivi, -ija m ‰fin. rapakiviŠ vrsta grani-
ta crvene boje iz nalazi{ta u Finskoj, kori-
sti se u gra|evinarstvu.
rapid, -ida m ‰lat. rapidus brz, nagaoŠ 1. buji-
ca, brzak. 2. brzi, ekspresni voz.
rapidamente pril. ‰ital. rapidamenteŠ muz.
brzo, hitro, `ivo, `ustro.
rapidan, -dna, -dno ‰lat. rapidus brz, nagaoŠ
koji se odvija vrtoglavom brzinom, koji vrlo
brzo napreduje (obi~no o bolesti, degeneraci-
ji, nekoj dru{tvenoj pojavi i sl.).
1037
rapidnost
rapidnost, -osti ` ‰v. rapidanŠ 1. brzina,
hitrost. 2. svojstvo onoga koji je `ivahan, `i-
vahnost. 3. svojstvo ne~ega {to se odvija ra-
pidno.
rapido pril. ‰ital. rapidoŠ v. rapidamente.
rapidograf, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda,
prema v. rapidan, -grafŠ deo pribora za teh-
ni~ko crtawe kojim se ispisuje tekst na crte-
`u (slobodnom rukom ili pomo}u {ablona).
rapir, -ira m ‰fr. rapiereŠ 1. voj. ma~ sa du-
gim, obostranim, pri vrhu za{iqenim se~i-
vom. 2. sp. u ma~evawu sredstvo borbe s dugim
~etvorouglastim se~ivom i kuglicom na vrhu.
raport, -a m, mn. raporti, gen. mn. raporta
‰fr. rapportŠ 1. usmeni izve{taj o izvr{ewu
preuzete obaveze. 2. voj. usmeni izve{taj pret-
postavqenom o stawu u jedinici. 3. usmeni
ili pismeni izve{taj pretpostavqenom ili
vi{oj instanci.
raporter, -era m ‰fr. rapporteur, v. raportŠ 1.
onaj koji po slu`benoj du`nosti podnosi ra-
port; izvestilac. 2. novinar izve{ta~, repor-
ter (v.).
raportirati, raportiram, 3. l. mn. rapor-
tiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. rapporterŠ podneti ra-
port; izvestiti, obavestiti, obave{tavati po
slu`benoj du`nosti.
rapro{man, -ana m ‰fr. rapprochement, pre-
ma rapprocher pribli`itiŠ pol. pribli`avawe
stavova o spornim pitawima izme|u dr`ava.
rapsod, -oda i rapsod, -a m ‰gr~. rhapsoidos,
prema rhaptein {iti, oide pesmaŠ ist. 1. u staroj
Gr~koj, putuju}i recitator epskih pesama uz
pratwu lire. 2. onaj koji sastavqa pesme.
rapsodija, -e ` ‰gr~. rhapsoidia, v. rapsodŠ 1.
kwi`. u staroj Gr~koj spev ili splet odlomaka
iz epskih pesama koji izvodi rapsod. 2. muz.
kompozicija na temu narodnih pesama ili usme-
nog predawa sa nagla{enim emotivnim ele-
mentima. x rapsodski.
rapsodi~an, -~na, -~no ‰v. rapsodijaŠ koji
se odnosi na rapsodiju, koji je s elementima
rapsodije.
raptus, -a m ‰lat. raptusŠ 1. psih. neo~ekivani
napad sna`ne uznemirenosti kod psihoti~nih
bolesnika. 2. napad, grabe`; otmica, prisilno
odvo|ewe.
1038
raskol
rarebus, -a m ‰v. (pa)ra-, rebusŠ vrsta rebusa
u kome se izostavqeni glasovi pri wegovom
re{avawu ~itaju iza glasova prethodno re{e-
nog zadatka.
raritet, -eta m ‰nem. Raritat od lat. raritas,
prema rarus redakŠ ono {to se retko sre}e, {to
je nesvakida{we, skupoceno; retkost, skupo-
cenost.
raritetan, -tna, -tno ‰v. raritetŠ koji se
retko sre}e, koji je nesvakida{wi; skupocen.
ras, -a m, mn. rasovi ‰ar. ra’s glavaŠ 1. (po)gla-
var, knez, zapovednik. ist. 2. visoki dvorski
dostojanstvenik u Etiopiji, do 1974. 3. mo}ni
pripadnik jedne stranke koji je visoko plasi-
ran, ~elnik stranke.
rasa, -e ` ‰fr. rase od ital. razza, prema ar.
ra’s glava, porekloŠ 1. antrop. u istorijskom raz-
voju qudske vrste, tip qudi sa nekim zajed-
ni~kim, sekundarnim fizi~kim osobinama
(boja ko`e, o~iju, kose, rast i sl.). 2. zool. `i-
votiwe koje pripadaju istoj vrsti s obzirom
na poreklo, sli~ne telesne osobine; soj, pa-
smina. 3. klasifikaciona jedinica vi{a ili
ni`a od podvrste; u botani~koj terminologi-
ji: sorta. 4. qudi koji se razlikuju od ostalih
nekim posebnim osobinama, svojstvima, soj.
rasizam, -zma m ‰fr. racisme, v. rasaŠ pol. ide-
olo{ka i politi~ka koncepcija zasnovana na
rasnoj diskriminaciji qudi i podeli na vi{e
i ni`e rase, pri ~emu rasna svojstva predodre-
|uju kulturnu i istorijsku misiju jednog na-
roda.
rasist(a), -e m, mn. rasisti ‰v. rasa, rasizamŠ
pol. pristalica, zagovornik rasizma.
raskala{an, -{na, -{no ‰tur. kalle rasip-
nik od ar. qalla{ od pers. gala{Š koji se raspu-
stio, razuzdao, koji je izgubio pristojnost,
raspu{ten, razuzdan, nepristojan.
raskala{iti (se), raskala{im (se) svr{. ‰v.
raskala{anŠ raspustiti se, razuzdati se, izgu-
biti pristojnost.
raskahariti (se), -im (se) svr{. ‰tur. kah›r
od ar. qahrŠ postati tu`an, `alostan, rastu`i-
ti se, ra`alostiti se.
raskol, -a m ‰rus. raskolŠ 1. razdor, rascep.
2. crkv. cepawe hri{}anske crkve u XI veku na
isto~nu (pravoslavnu) i zapadnu (rimokato-
raskolnik
li~ku); v. {izma. 3. crkv. u Rusiji, otpadni-
{tvo od pravoslavne crkve, sekta{tvo.
raskolnik, -a m, mn. raskolnici ‰rus. ras-
kolânikŠ crkv. 1. pristalica bilo kakvog po-
kreta u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koji je te-
`io neuva`avawu slu`benog stava ove crkve.
2.onaj koji je pripadao ruskoj verskoj sekti
staroveraca ili staroobrednika, sekta{, sta-
rovernik. 3. fig. otpadnik, sekta{, {izmatik
(obi~no u politici).
raskura`iti (se), raskura`im (se) svr{. ‰v.
kura`Š okura`iti (se), ohrabriti (se), osoko-
liti (se).
raskusurati (se), -am (se) svr{. ‰v. kusurŠ 1.
finans. poravnati me|usobna dugovawa do po-
sledweg dinara, do kusura. 2. fig. ra{~istiti,
izvesti me|usobne odnose na ~istac.
rasni, -a, -o ‰v. rasaŠ 1. koji se odnosi na ra-
su, koji pripada rasi, koji poti~e od rase. 2.
koji ima najboqe osobine i kvalitete rase kojoj
pripada. 3. koji je prijatnog fizi~kog izgleda,
lep, nao~it zahvaquju}i jasno istaknutim obe-
le`jima rase. y rasna diskriminacija sta-
vqawe u neravnopravan polo`aj pripadnika
druge rase; rasni zakon(i) 1. ist. zakoni o dis-
kriminaciji Jevreja u nacisti~koj Nema~koj,
NDH i drugim dr`avama koje su bile saveznici
nacisti~ke Nema~ke. 2. prav. svaka zakonsko-
-pravna odredba koja posredno ili neposredno
izra`ava odnos diskriminacije prema pripad-
nicima neke druge rase.
rasnost, -osti ` ‰v. rasaŠ svojstvo posedova-
wa izrazitih odlika rase kojoj se pripada.
raspa, -e `, gen. mn. raspi ‰{p. raspaŠ muz. vr-
sta plesa koji je bio naro~ito popularan pede-
setih godina XX veka.
raspacija, -e ` ‰nlat. raspatioŠ uklawawe stru-
gawem, strugawe.
raspekmeziti (se), raspekmezim (se) svr{.
‰v. pekmezŠ `arg. 1. po~eti kewkati, praviti se
bolesnim, slabim. 2. smek{ati, razne`iti se.
raspilaviti (se), raspilavim (se) svr{. ‰v.
pilavŠ `arg. predati se u`ivawu, rastopiti se
od miline, razne`iti se. 2. prenemagati se.
raspi{toqiti (se), raspi{toqim (se) svr{.
‰v. pi{toqŠ `arg. potpuno se oraspolo`iti na
nekoj zabavi, dati sebi odu{ka.
ratine
rasta v. rastafarijanac.
rastaman, -a m v. rastafarijanac.
rastafarijanac, -nca m ‰amharski ras Tafa-
ri Princ Tafari, ime etiopskog cara Haila
Selasija pre krunisawaŠ pripadnik rastafa-
rijanizma; rasta, rastaman.
rastafarijanizam, -zma m = rastafari-
janstvo,-stva s ‰v. rastafarijanacŠ 1. rel. ver-
ski kult nastao na Jamajci 30-ih godina XX ve-
ka, ~iji je predvodnik bio sve{tenik Garvi
(Garvey, 1887–1940), zagovarao povratak crna-
ca u Afriku i veru u biblijska proro~anstva,
smatraju}i da je etiopski car Haile Selasije
bo`ji izabranik, mesija (v.) koji }e oslobodi-
ti potla~ene crnce. 2. muz. rastafarijanski
muzi~ki stil na biblijske teme.
rastafarijanstvo = rastafarijanizam (v.).
raster, -a m ‰nem. Raster, prema lat. rastrum
grabuqeŠ tehn. 1. providna plo~a sa mre`icom
od vodoravnih i uspravnih linija koje se seku
pod pravim uglom (na jednom kvadratnom cen-
timetru ima 24–60 linija, a kod najfinije do
80 linija), koristi se u slikarstvu, {tampar-
stvu. 2. fot. opti~ki pribor u fotografiji ko-
jim se posti`e plasti~nost otiska. y raster-
-folija providna folija u koju je otisnut ra-
ster, naj~e{}e se primewuje u reklamnoj gra-
fici.
rasterizacija, -e ` ‰engl. rasterization, raste-
risationŠ ra~. konvertovawe vektorske grafike
ili teksta u rastersku sliku.
rastral, -ala m ‰nem. Rastral od lat. rastrum
grabqeŠ sprava od mesinganog lima sa pet ku-
kica, pomo}u koje se izvla~e notne linije.
rasformirati, rasformiram, 3. l. mn. ras-
formiraju svr{. ‰v. forma, formiratiŠ raspu-
stiti neku formaciju, organizaciju; ukinuti
(ustanovu, preduze}e).
rata i rata, -e ` ‰nem. Rate, ital. rata od srlat.
rata od lat. (pro) rata (parte) (prema) odre|enom
(delu)Š finans. nov~ani iznos koji se u unapred
dogovorenim i utvr|enim rokovima ispla}uje
na ime pozajmqenog duga.
ratenendo pril. ‰ital. rattenendoŠ muz. oznaka
za tempo, usporavaju}i, sve laganije i laganije.
ratine, -ea m ‰fr. ratine od ratiner praviti
~vorove, kovrxe na tkaniniŠ debela vunena
1039
ratinirati
tkanina reqefne povr{ine u vidu ~vorova,
kovrxa.
ratinirati, ratiniram, 3. l. mn. ratiniraju
ratinerŠ izra|ivati, praviti ~voro-
nesvr{. ‰fr.
ve, kovrxe na debeloj vunenoj tkanini, suknu.
ratifikacija, -e ` ‰v. ratifikovatiŠ pot-
pisivawe i odobravawe me|unarodnog ugovora
ili sporazuma od strane ustavom ovla{}enog
predstavnika najvi{e dr`avne vlasti.
ratifikovati, -kujem svr{. ‰nem. ratifizieren
od srlat. ratificareŠ izvr{iti ratifikaciju, po-
tvrditi, odobriti me|unarodni ugovor ili
sporazum.
ratkap(n)a, -e `, gen. mn. ratkap(n)i ‰nem.
Radkappe od Rad to~ak, Kappe pokriva~Š autom.
ukrasni disk koji prekriva zavrtwe na auto-
mobilskom to~ku.
ratluk i ratluk = rahat-lokum (v.).
ratosiqati se, -am se svr{. ‰gr~. aratos pro-
klet, zlosre}anŠ osloboditi se, otarasiti se
(nekoga ili ne~ega).
raub, -a m ‰nem. Raub, v. rauberŠ 1. vrsta igre
kartama. 2. izjava u kartawu onoga koji deli
karte da uzima otkriveni adut. 3. rib. pribor
za pecawe u slatkim vodama koji koristi `ivi
mamac.
rauber, -a m ‰nem. RauberŠ 1. razbojnik,
pqa~ka{, otima~. 2. oslonac nekoj osobi pri
pewawu koji druga osoba, pomaga~, napravi
preplitawem prstiju obe {ake koje dr`i vodo-
ravno, polo`eno; œlopovske merdevineŒ.
raubovawe, -a s ‰v. rauberŠ 1. igrawe v. rau-
ba (1). 2. razbojni{tvo, pqa~ka, otima~ina. 3.
iscrpqivawe qudskog organizma. 4. upropa-
{tavawe stvari prekomernom i neadekvatnom
upotrebom. 5. ekon. eksploatacija, osiroma{i-
vawe qudi primenom zakonskih propisa koji
su tome prilago|eni.
raubovati, -bujem nesvr{. ‰v. rauberŠ 1.
igrati v. raub (2). 2. pqa~kati, otimati. 3. is-
crpqivati se, tro{iti se (o osobama). 4. pre-
komernom i neadekvatnom upotrebom upropa-
{}avati ne{to (automobil i sl.). 5. iskori-
{}avati, eksploatisati, dovoditi nekoga u
stawe bede koriste}i zakonske propise koji su
tome prilago|eni.
1040
rafinovanost
rauvolfija, -e ` ‰nlat. rauwolfia, prema ne-
ma~kom botani~aru iz XVI veka L. Rauvolfu
(L. Rauwolf)Š bot. grmolika indijska biqka,
Rauvolfia serpentino, ~iji se koren upotrebqa-
va kao lekovito sredstvo (za sni`avawe krvnog
pritiska).
rau{, -a m ‰nem. RauschŠ a. pripito stawe,
pripitost. b. potpuno alkoholizovano stawe,
potpuno pijanstvo, opijenost. v. mamurluk.
raf, -a m, mn. rafovi ‰tur. raf od ar. raffŠ po-
lica, stalak, pregrada (ob. u prodavnici, radi-
onici; unutar ormana).
rafal, -ala m ‰fr. rafaleŠ 1. voj. brza, u~esta-
la paqba iz vatrenog oru`ja. 2. meteor. u~estali
olujni udari, vihor. 3. niz neprijatnih optu-
`bi, napada, kritika.
rafalni, -a, -o ‰v. rafalŠ koji se izvodi u
rafalu. y rafalna vatra (paqba) voj. vatra
(paqba) u rafalima iz vatrenog oru`ja.
rafija, -e ` ‰engl. raffia/raphia od malaj. rofiaŠ
elasti~no, ~vrsto vlakno koje se dobija od ma-
dagaskarske palme Raphia ruffia, a koristi se za
izradu u`adi i u korparstvu.
rafinada, -e ` ‰fr. raffinadeŠ pre~i{}eni
{e}er, najfiniji {e}er.
rafinerija, -e ` ‰fr. raffinerieŠ fabrika za
pre~i{}avawe sirovina (nafte, uqa, {e}era i
sl.).
rafiniran, -a, -o i rafinovan, -a, -o; ra-
finisan, -a, -o ‰v. rafiniratiŠ 1. koji je pre-
~i{}en, o~i{}en. 2. koji ima istan~an, pro-
fiwen senzibilitet, ose}awa. 3. koji je dose-
tqiv, domi{qat, lukav.
rafiniranost, -osti i rafinovanost,
-osti ` ‰v. rafiniran, rafiniratiŠ fino}a,
istan~anost u procewivawu kvaliteta ne~ega,
formirawu suda o ne~emu, izgra|ivawu stava
o ne~emu.
rafinirati, rafiniram, 3. l. mn. rafini-
raju svr{. i nesvr{. i rafinovati, -nujem; i ra-
finisati, -ni{em ‰fr. raffinerŠ specijalnim
postupkom pro~istiti, pro~i{}avati, dove-
sti, dovoditi sirovinu do `eqenog stepena
pro~i{}enosti.
rafinman v. rafiniranost. .
rafinovanost v. rafiniranost.
rafinoza
rafinoza, -e ` ‰v. rafinirati, -ozaŠ {e}er
trisaharid koji hidrolizom daje galaktozu,
glukozu i fruktozu, najvi{e ga ima u eukalip-
tusu, a u vrlo malim koli~inama i u {e}ernoj
repi
rafos, -a m ‰engl. skr. Ranging and Fixing So-
undŠ tehn. hidroakusti~ki navigacioni ure|aj
kojim se pronalaze i spasavaju brodovi i avio-
ni.
raft, -a m, mn. ra ftovi ‰engl. raftŠ splav; gu-
meni ~amac za splavarewe na re~nim brzacima.
rafter, -a m, mn. rafteri, gen. mn. raftera
‰engl. rafter, v. raftingŠ 1. sp. onaj koji se bavi
raftingom. 2. onaj koji splavari; splavar.
rafting, -a m, mn. raftinzi ‰egl. raftingŠ sp.
splavarewe na re~nim brzacima kao sportska,
takmi~arska disciplina ili rekreacija.
rahat i rahat prid. indekl. ‰tur. rahat od ar.
rahaŠ koji je miran, spokojan.
rahat-lokum i rahat-lokum, -a = ratluk,
-a m ‰tur. rahatlokum, rahati-halkum, v. rahat, lo-
kumŠ isto~wa~ka poslastica od ukuvanog skro-
ba i {e}era s aromati~nim ru`inim uqem; ra-
tluk.
rahatluk, -a m, mn. rahatluci, gen. mn. raha-
tluka ‰tur. rahatl›k, v. rahatŠ mir, spokojstvo, za-
dovoqstvo, bezbri`nost. z u zdravqu i raha-
tluku u `ivotu ispuwenom mirom, spokoj-
stvom, zadovoqstvom, bezbri`no{}u.
rahvan, -a na m ‰tur. rahvan od pers. rahwar od
pers. rah put, sufiks -warŠ 1. ujedna~eni, mirni
hod kowa s jaha~em na sebi koji mirno sedi. 2.
kow koji ide takvim hodom. 3. sp. vrsta kasa, u
kowi~kim takmi~ewima, pri kome kow podi-
`e i spu{ta istovremeno obe leve ili obe de-
sne noge.
rahvanija, -e ` ‰tur. revaniŠ kulin. orijen-
talni kola~, preliven za{e}erenim sokom.
rahvanluk, -a m, mn. rahvanluci ‰v. rahvanŠ
ujedna~en brzi hod kowa pri ~emu se jaha~ na
wemu ne trucka.
rahi- ‰gr~. rhakhisŠ prvi deo slo`enica sa
zna~ewem: le|a, ki~ma, hrbat.
rahialgija, -e ` ‰v. rahi-, -algijaŠ med. bol u
ki~mi.
rahiokifoza v. kifoza.
racionalizacija
rahishiza, -e ` ‰v. rahi-, gr~. skhisis procepŠ
med. uro|eni procep, otvorenost ki~mene mo-
`dine po celoj du`ini.
rahitis, -a m ‰nlat. rhacitis od gr~. rhakhites
koji se odnosi na ki~muŠ med. bolest dece u pe-
riodu rasta koja se manifestuje nepravilnim
razvojem kostiju usled nedostatka vitamina D,
odnosno poreme}aja u razmeni minerala pri
~emu se u krvi i tkivima smawuje koli~ina
fosfora i kalcijuma.
rahiti~an, -~na, -~no ‰v. rahitisŠ 1. med. ko-
ji boluje od rahitisa. 2. koji je nedovoqno te-
lesno razvijen, koji je slabe telesne konstitu-
cije, vrlo mr{av, krhak.
rahiti~ar, -a m ‰v. rahitisŠ 1. med. onaj koji
boluje od rahitisa. 2. onaj koji je nedovoqno
telesno razvijen, koji je slabe telesne konsti-
tucije, vrlo mr{ava, krhka osoba.
rahmet, -a m ‰tur. rahmet od ar. rahmaŠ u
islamskom obi~aju, mir, pokoj mrtvima. z rah-
met mu du{i! pokoj mu du{i!
rahmetli prid. indekl. ‰tur. rahmetli, v. rah-
metŠ pokojni, umrli, po~iv{i.
rahmetlija, -e m ‰v. rahmetliŠ pokojnik.
racija, -e ` ‰fr. razzia od ar. rhazyah ratna
kaznena ekspedicijaŠ 1. policijska potera za
sumwivim osobama koja se sprovodi iznenada
i na ograni~enom prostoru. 2. ist. pqa~ka{ki
pohod muslimana, obi~no na hri{}ane.
racionalan, -lna, -lno ‰lat. rationalis, pre-
ma ratio razumŠ1. koji se zasniva na razumu, ra-
zuman, razborit. 2. koji je prakti~an, koji je
dobro osmi{qen. 3. koji umereno tro{i vre-
me, novac i sl.
racionalizam, -zma m ‰nem. Rationalismus, v.
racionalanŠ 1. fil. u~ewe prema kome je razum
izvor i kriterijum svakog saznawa, nadre|en
iskustvu. supr. empirizam. 2. kwi`. period u
kome su pisci delovali pod uticajem ideja fi-
lozofskog racionalizma.
racionalizator, -a m ‰v. racionalizovatiŠ
onaj koji posao razumno organizuje u vremenu,
~ime pospe{uje radni u~inak i smawuje tro-
{kove.
racionalizacija, -e ` ‰v. racionalanŠ ekon.
1. uskla|ivawe tro{kova raspolo`ivim pri-
hodima u svakom segmentu dru{tvenog i dr-
1041
racionalizirati
`avnog `ivota. 2. ekon. skup mera koje se uvode
u neku delatnost da bi se pove}ala proizvodwa
i smawili tro{kovi. 3. racionalna analiza ne-
kog postupka u `ivotu ~oveka, odnosno stawa u
dru{tvenom `ivotu. 4. mat. postupak kojim se
razlomak s iracionalnim imeniteqem pretva-
ra u razlomak s racionalnim imeniteqem.
racionalizirati v. racionalizovati.
racionalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. i
racionalizirati, racionaliziram, 3. l. mn.
racionaliziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. rationalisi-
erenŠ 1. sprovesti, sprovoditi racionalizaci-
ju, (u)~initi ne{to racionalnim. 2. svesti,
svoditi na razumnu meru, u okvire razuma. 3.
usavr{iti, poboq{ati.
racionalist(a), -e m ‰nem. Rationalist, v. ra-
cionalanŠ 1. pristalica, pobornik u~ewa po
kome je razum jedini pravi izvor saznawa; pri-
stalica, pobornik racionalizma. 2. kwi`. pi-
sac iz epohe racionalizma.
racionalisti~ki, -a, -o ‰v. racionalizam,
racionalanŠ koji je u vezi sa racionalistima i
racionalizmom, koji se zasniva na raciju, ra-
zumu.
racionalnost, -i ` ‰v. racionalanŠ 1. spo-
sobnost mi{qewa, razumnost. 2. postupci za-
snovani na razumu. 3. mat. ra~unawe celim bro-
jevima.
racionirati, racioniram, 3. l. mn. racio-
niraju svr{. i nesvr{. ‰fr. rationerŠ 1. odmeriti,
rasporediti koli~inu hrane za svaki obrok. 2.
ekon. ograni~iti, ograni~avati potro{wu neke
robe planskom raspodelom.
racionisati = racionirati (v.).
raxa, -e m ‰hind. raja kraq od sanskr. rajanŠ
titula vladara u Indiji; kraq.
ra{, -a m ‰fr. rasŠ vrsta grubqe vunene tka-
nine, sukna.
ra{omon, -a i ra{omon, -ona m ‰prema isto-
imenom filmu Akira KurosaveŠ splet okolno-
sti koji onemogu}ava otkrivawe prave istine;
situacija u kojoj svako ima svoju istinu ili
verziju pri~e.
ra{omonijada, -e ` ‰v. ra{omonŠ zbrka, si-
tuacija u kojoj je gotovo nemogu}e razaznati
pravu istinu, jer u~esnici ili izve{ta~i svo-
1042
reagrarizovati
jim obja{wewima unose vi{e pometwe nego
{to razja{wavaju situaciju.
ra{pa, -e `, gen. mn. ra{pa/ra{pi ‰ital. ras-
paŠ turpija, strugalica.
ra{pati, -am nesvr{. ‰v. ra{paŠ strugati ra-
{pom, turpijom; turpijati.
ra{tel, -a m ‰nem. Raststelle odmori{teŠ1.
ist. mesto na hrvatsko-turskoj granici predvi-
|eno za trgovinu koja se obavqala pod nadzo-
rom stra`e sa obe strane. 2. voj. izlaz u otvore-
no poqe iz neke tvr|ave.
ra{timati v. ra{timovati.
ra{timovati, -mujem i ra{timati, -am
svr{. ‰raz-, v. {timovatiŠ 1. muz. razlabaviti,
opustiti `ice na instrumentu i tako ga u~i-
niti nepodesnim za skladno svirawe. 2. `arg.
lo{im postupcima, ispadom i sl. u~initi ne-
ku situaciju te{kom, nepodno{qivom.
ra{~ere~iti, -~im svr{. ‰raz-, tur. cerekŠ
ise}i, rastrgati na ~ereke, ~etvrtine, komade,
raskomadati.
RGB-ekran v. RGB.
RGB-monitor v. RGB.
re- ‰lat. re-Š kao prvi deo slo`enice sa zna-
~ewem: ponovo, iznova, opet.
re s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. drugi ton
solmizacije, nota D.
reagens, -a m ‰lat. reagensŠ hem. supstanca ko-
ja dovodi do uzajamne reakcije dve materije.
reagovati, -gujem svr{. i nesvr{. ‰nem. reagie-
ren, prema v. re-, lat. agere raditi, ~initiŠ 1.
odgovoriti, odgovarati, odaz(i)vati se na uti-
caje koji dolaze iz spoqa{ne sredine. 2. delo-
vati u suprotnom smeru, suprotstaviti se, od-
upreti se.
reagrarizacija, -e ` ‰v. re-, agrarŠ soc. po-
vratak poqoprivredi s ciqem da se ona una-
predi i razvije ili zbog nepostojawa mogu}no-
sti da se radna snaga zaposli u drugim delat-
nostima.
reagrarizirati v. reagrarizovati.
reagrarizovati, -zujem i reagrarizirati,
reagrariziram, 3. l. mn. reagrariziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. reagrarizacijaŠ sprovesti, sprovo-
diti reagrarizaciju.
readaptacija
readaptacija, -e ` ‰v. re-, adaptacijaŠ ponov-
no privikavawe na ne{to, ponovna adaptacija.
readaptirati, readaptiram, 3. l. mn. rea-
daptiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, adaptiratiŠ
sprovesti, sprovoditi readaptaciju.
readoptirati, readoptiram, 3. l. mn. rea-
doptiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, adoptiratiŠ
sprovesti, sprovoditi readopciju.
readopcija, -e ` ‰nlat. readoptio, v. re-, adop-
cijaŠ prav. ponovno usvajawe nekog zakona, pro-
pisa i sl.
reaktancija, -e ` ‰engl. reactanceŠ fiz. deo
ukupnog otpora strujnog kola naizmeni~ne
struje koji poti~e od wegovog kapaciteta i in-
duktiviteta.
reaktibilan, -lna, -lno ‰v. re-, lat. agere de-
lovati, raditi, ~initiŠ koji se mo`e ponovo
vratiti u prethodno stawe, koji se mo`e po-
vratiti.
reaktivan, -vna, -vno ‰lat. reactivus, v. re-,
lat. agere raditi, ~initiŠ koji deluje u suprot-
nom smeru, koji ima suprotno dejstvo. y reak-
tivna psihoza psih. stawe nastalo kao rezul-
tat reakcije na provokaciju spoqnim uticaji-
ma; reaktivni motor tehn. motor sa unutra-
{wim sagorevawem; avion na reaktivni po-
gon tehn. avij. mlazni ili raketni avion koji
leti pomo}u mlaznog ili raketnog motora.
reaktivirati, reaktiviram, 3. l. mn. reak-
tiviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. reaktivieren, v. re-,
aktiviratiŠ 1. ponovo vratiti ili primiti ne-
koga u slu`bu (penzionera, otpu{tenog ili su-
spendovanog radnika). 2. voj. prevesti, prevodi-
ti rezervne vojne stare{ine u aktivnu slu`bu.
3. reaktivirati se vratiti se u prethodno, pr-
vobitno stawe; ponovo se aktivirati.
reaktivisati v. reaktivirati.
reaktivitet, -eta m ‰nlat. reactivitasŠ 1. ono
{to je obnovqeno, {to je opet u funkciji (po-
sao, dejstvo). 2. sila koja deluje u suprotnom
pravcu.
reaktivno pril. ‰v. reaktivanŠ suprotno prav-
cu delovawa.
reaktor, -a m ‰nlat. reactorŠ tehn. ure|aj u ko-
me se vr{i neka reakcija. y nuklearni (atom-
ski) reaktor ure|aj pomo}u koga se vr{i raz-
bijawe te{kog atomskog jezgra nuklearnih go-
realan
riva pri ~emu se razvija energija, a dobijaju se
radioaktivni izotopi i neutroni.
reakcija, -e ` ‰nlat. reactio, v. re-, lat. actio
delovaweŠ 1. dejstvo koje nastaje kao odgovor
na prethodno dejstvo, suprotno dejstvo, pro-
tivdejstvo. 2. hem. me|usobno delovawe jedne
materije na drugu pri ~emu nastaje nova mate-
rija. 3. biol. delovawe ograna ili organizma
izazvano spoqnim ili unutra{wim uticaji-
ma. 4. med. odgovor organizma na delovawe leka.
5. soc. psih. suprotstavqawe novinama i dru-
{tvenom prosperitetu, nazadovawe, konzerva-
tizam. 6. pol. etiketa za protivnike komuni-
sti~kog re`ima u komunisti~kim zemqama.
reakcionar, -ara m ‰nem. Reaktionar, v. re-,
akcionarŠ 1. soc. pol. protivnik naprednih po-
liti~kih promena, napretka u razvoju gra|an-
skih sloboda, uop{te dru{tvenog napretka; na-
zadwak. 2. pol. u komunisti~kom re`imu, pogrd-
ni naziv za svakog protivnika aktuelne vlasti.
real- ‰srlat. realis stvaran od res stvar;
stvarnostŠ kao prvi deo imeni~kih, pridev-
skih i prilo{kih izvedenica u zna~ewu ne~e-
ga {to je u vezi sa realno{}u i realitetom.
real1, -ala m ‰{p. real kraqevskiŠ 1. ist. jedi-
nica za stari {panski srebrni ili bakarni
novac, uveden jo{ u Portugaliji, Meksiku i
Brazilu (iznosio osminu pezosa). 2. mera za
plemenite metale u Indoneziji (te`ine
27,374 grama).
real2, -ala m ‰srlat. realis stvaran od res stvar,
stvarnostŠ fil. elementarni ~inilac stvarno-
sti, nepromenqivo i supstancijalno na~elo
bi}a (tako je npr., po u~ewu Herbarta, jedan od
reala du{a).
realan i realan, -lna, -lno ‰srlat. realis
stvaran, prema res stvar, stvarnostŠ 1. koji po-
stoji u stvarnosti, stvaran, istinit. 2. koji je
zasnovan na iskustvu, koji je uzet iz `ivota. 3.
koji je ostvariv, primenqiv. 4. koji proisti~e
iz stvarnih potreba i mogu}nosti, prakti~an.
y realna vrednost finans. stvarna vrednost
novca, vrednosnih papira; realna gimnazija
v. realka; realna definicija log. definicija
koja eksplicira prirodu stvari, a ne weno
etimolo{ko zna~ewe; realna enciklopedija
re~nik stvari; realna znawa v. realne nauke;
realna kaucija jemstvo koje je zagarantovano
1043
realgar
davawem u zalog neke stvari; realna unija pol.
zajednica dve ili vi{e dr`ava zasnovana na
me|unarodnom ugovoru po kome zemqe pripad-
nice unije vode zajedni~ku spoqnu politiku,
ali svaka od wih zadr`ava svoju nezavisnost;
realna citacija prav. poziv za sud upu}en
preko sudskog pozivara; realne nauke nauke
koje se bave problemima koji su u neposrednoj
vezi sa `ivotom (prirodne nauke, tehni~ke na-
uke i sl.); realni brojevi mat. stvarni brojevi;
svaki racionalan i iracionalan broj; realni
katalog spisak kwiga koji je sa~iwen na osno-
vu wihove sadr`ine, predmetni katalog; real-
ni kontrakt prav. ugovor koji postaje pravosna-
`an tek kada jedna od ugovornih strana izvr{i
odgovaraju}u realnu radwu (polagawe depozita,
davawe zaloga i sl.); realni leksikon re~nik
koji sadr`i leksi~ke jedinice iz realnog zna-
wa, odnosno realnih nauka; realni nameti
prav. nameti kojima podle`e neka nepokretna
imovina, a odnose se na svakog posednika te
imovine; realni novac ekon. metalni novac;
realni socijalizam termin koji ozna~ava ste-
pen izgradwe socijalizma u zemqama Var{av-
skog pakta, na Kubi, u Mongoliji i Vijetnamu,
uveden u Sovjetskom Savezu za vreme Bre`we-
va, a izba~en iz upotrebe dolaskom na vlast M.
S. Gorba~ova; realno pravo prav. uvreda ~asti
naneta delom, stvarna uvreda.
realgar, -a m ‰nem. Realgar, fr. realgar od ar.
rahj alghar prah iz rudnika ili {piqeŠ miner.
sulfid arsena koji se koristi za pripremawe
raznih preparata.
realizam, -zma m ‰nlat. realismus, v. realanŠ
1. tuma~ewe pojava i problema koji postoje u
stvarnom `ivotu. 2. sposobnost i smisao da se
postoje}a stvarnost adekvatno prika`e. 3. um.,
kwi`. pravac i stil u kwi`evnosti i umetnosti
XIX veka u kojima se stvarnost opisuje na na~in
na koji se kwi`evniku ili umetniku ~ini da je
vidi. 4. fil. idealisti~ko filozofsko u~ewe po
kome univerzalije, kao ve~ne ideje u Bogu, ure-
|ene u na{em duhu, postoje pre pojedina~nih
stvari. 5. fil. uop{teno shvatawe u novijoj fi-
lozofiji koje je suprotstavqeno ideali-
sti~kom shvatawu, po kome spoqni svet postoji
nezavisno od toga da li ga subjekat poima.
realizator, -a m ‰fr. realisateur, v. realizova-
tiŠ 1. onaj koji izvr{ava, sprovodi u delo ne-
1044
reanga`man
{to, izvr{ilac. 2. sp. onaj koji je u fudbalu, ko-
{arci i sl. zadu`en da daje golove, ko{eve i sl.
realizacija, -e ` ‰fr. realisation, v. realizo-
vatiŠ 1. sprovo|ewe ne~ega u delo, izvr{ewe,
ostvarewe, ostvarivawe. 2. finans. prispe}e,
dospevawe izdatog ~eka na unov~avawe.
realizirati v. realizovati.
realizovati, -zujem i realizirati, reali-
ziram, 3. l. mn. realiziraju svr{. i nesvr{.‰fr. re-
aliser, v. realanŠ 1. sprovesti, sprovoditi u de-
lo, (u)~initi da se ne{to ostvari. 2. sp. dati
gol, ko{ i sl.
realije, realija ` mn. ‰nlat. realiaŠ skup ele-
menata koji su od zna~aja za stvarnost, za prak-
ti~an `ivot (stvarne ~iwenice, stvarno zna-
we, stvarne nauke i sl.).
realimentacija, -e ` ‰v. re-, alimentacijaŠ
postupak kojim se dojen~adi br`e nadokna|uju
hranqive materije nakon dugotrajne dijareje.
realist(a), -e m, mn. realisti ‰nlat. realista,
v. realanŠ 1. kwi`. um. sledbenik pravca reali-
zma u kwi`evnosti i umetnosti. 2. onaj koji
`ivotnu stvarnost prihvata onakvom kakva ona
jeste, koji je ne idealizuje, prakti~ar, pragma-
ti~ar.
realitet, -eta m ‰nlat. realitas, v. realanŠ 1.
ono {to se temeqi na ~iwenicama, {to je re-
alno, {to je realnost; stvarnost. 2. nepokretna
imovina, nekretnina.
realka, -e `, dat. i lok. realci ‰v. realanŠ ist.
{kola, gimnazija u ~ijem su programu bile za-
stupqene prirodne nauke (matematika, fizika,
geografija), nacionalne grupe predmeta kao i
`ivi jezici, za razliku od klasi~ne gimnazije.
reamaterizacija, -e ` ‰v. re-, amaterŠ sp.
stawe, postupak pri kome sportista profesio-
nalac gubi profesionalni status i vra}a se
amaterskom bavqewu sportom.
reambulacija, -e ` ‰nlat. reambulatio (meta-
rum)Š dopuwavawe i ispravqawe geografskih
karata i planova na terenu.
reambulirati, reambuliram, 3. l. mn. ream-
buliraju svr{. i nesvr{. ‰v. reambulacijaŠ spro-
vesti ili sprovoditi reambulaciju.
reanga`man, -ana m ‰fr. reengagement, pre-
ma v. re-, anga`manŠ ponovno primawe u slu-
`bu, na posao.
reanimatologija
reanimatologija, -e ` ‰v. reanimacija, -logi-
jaŠ med. grana medicine koja se bavi izu~avawem
postupaka o`ivqavawa obamrlog organizma.
reanimacija, -e ` ‰v. re-, lat. animatio o`i-
vqavaweŠ med. postupak kojim se poku{ava da
se ponovno uspostavi rad vitalnih organa (sr-
ca, plu}a).
reanimirati, reanimiram, 3. l. mn. reani-
miraju svr{. i nesvr{. ‰v. reanimacijaŠ med.
sprovesti, sprovoditi reanimaciju, o`ivqa-
vawe.
reasumirati, reasumiram, 3. l. mn. reasu-
miraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, lat. assumere sa-
bratiŠ izlo`iti, izlagati u najkra}im crtama,
da(va)ti, rezime, sa`etak; sa`eti, rezimirati.
reasumcija, -e ` ‰nlat. reassumtioŠ prav. ob-
navqawe, obnova, npr. parnice.
reafirmacija, -e ` ‰v. re-, afirmacijaŠ po-
vratak afirmacije, obnavqawe uspeha posle
nekog poraza, neuspeha, vremena mirovawa i sl.
rebab v. rabab.
rebalans, -a m, gen. mn. rebalansa ‰v. re-, ba-
lansŠ ekon. naknadna promena buxeta zbog prvo-
bitno neplaniranih ve}ih ili mawih priho-
da, odnosno rashoda, ponovno uravnote`ewe
buxeta.
rebalansirati, rebalansiram, 3. l. mn. re-
balansiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rebalansŠ finans.
sprovesti ili sprovoditi rebalans.
rebarbativan, -vna, -vno ‰fr. rebarbatifŠ ko-
ji svojim postupcima, pona{awem i sl. odbija,
odvra}a, otu|uje od sebe, odbojan, odvratan.
rebek, -a m, mn. re beci, gen. mn. re be ka ‰fr.
rebec od ar. rababŠ muz. ist. guda~ki instrument
(s 2–3 `ice), nastao u Evropi u IX veku po uzo-
ru na arapski rabab (v.), prete~a dana{we vio-
line.
rebel, -a m ‰lat. rebellio, prema v. re-, bellum
ratŠ buntovnik, pobuwenik.
rebijul-ahir, -a m ‰tur. rebyulahir od ar.
rab-l-ahir posledwe prole}eŠ ~etvrti mesec mu-
slimanske kalendarske godine (po Mese~evom
kalendaru).
rebijul-evel, -a m ‰tur. rebyulevel od ar. ra-
bu-l-awwal prvo prole}eŠ tre}i mesec musli-
manske kalendarske godine (po Mese~evom ka-
lendaru).
revan{izam
rebur, -ura m ‰fr. reboursŠ sp. bacawe ili
prevrtawe protivnika u rvawu.
rebus, -a m ‰nem. Rebus od lat. rebus po stva-
rima (od non verbis sed rebus ne po re~ima ve}
po stvarimaŠ 1. zagonetka ~iji se tekst koji
treba odgonetnuti krije u kombinaciji slika,
brojeva, slova i drugih simbola. 2. fig. ono
{to se ne mo`e lako objasniti, {to se mora od-
gonetati; nepoznanica, problem.
revakcinacija, -e ` ‰nlat. revaccinatio, v.
re-, vakcinacijaŠ med. ponovqena vakcina, po-
novqeno vakcinisawe.
revakcinisati, -ni{em svr{. i nesvr{.
‰nlat. revaccinare, v. re-, vakcinisatiŠ med. po-
noviti ili ponavqati proces vakcinisawa,
ponovo vakcinisati.
revalvacija, -e ` ‰nlat. re-valvatio, v. re-,
lat. valere vredetiŠ finans. jednokratan porast
cene neke valute po odluci vlade ili central-
ne banke zemqe; supr. devalvacija.
revalvirati, revalviram, 3. l. mn. revalvi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. revalvacijaŠ finans. spro-
vesti ili sprovoditi revalvaciju.
revalorizacija, -e ` ‰v. re-, valorizacijaŠ
1. ponovno vrednovawe, nova procena 2. finans.
ponovno utvr|ivawe vrednosti jedne valute. 3.
ekon. ponovno utvr|ivawe vrednosti robe, ne-
kretnina i dr.
revalorizovati, -zujem i revalorizirati,
revaloriziram, 3. l. mn. revaloriziraju svr{. i
nesvr{. ‰v. revalorizacijaŠ obaviti/obavqati,
(iz)vr{iti revalorizaciju.
revandikacija, -e ` ‰fr. revendicationŠ prav.
tra`ewe povra}aja svojine sudskim putem.
revandicirati, revandiciram nesvr{. ‰fr.
revendiquer od srlat. revindicareŠ prav. polagati
pravo na ne{to; zvani~no zahtevati povra}aj
~ega.
revan{, -a m ‰fr. revanche osvetaŠ 1. odma-
zda pora`enog (u ratu). 2. sp. ponovni susret (u
me~u, na utakmici i sl.) izme|u pora`enog i
pobednika u nekom sportskom nadmetawu ~ime
se pora`enom pru`a prilika da uzvrati uda-
rac. 3. vra}awe nekome usluge za uslugu; pro-
tivusluga.
revan{izam, -zma m ‰v. revan{Š osmi{qena
i prakti~na politika koja za ciq ima odmazdu,
1045
revan{irati (se)
v. revan{ (1), zbog pretrpqenog poraza (ratom,
represivnim merama i sl.).
revan{irati (se), revan{iram (se), 3. l.
mn. revan{iraju (se) svr{. i nesvr{. ‰v. revan{Š
1. uzvratiti istom merom, osvetiti se. 2. odu-
`iti se na isti ili sli~an na~in za dobijeni
poklon, uslugu i sl.
revan{ist(a), -e m ‰v. revan{Š onaj koji
osmi{qava koncepciju za revan{, koji spro-
vodi revan{.
revan{isti~ki, -a, -o ‰v. revan{, revan-
{izamŠ koji se odnosi na revan{ i revan{i-
zam, koji ima odlike revan{a i revan{izma.
revaskularizacija, -e ` ‰v. re-, nlat. vascu-
larisation,v. vaskularanŠ med. hirur{ka inter-
vencija ponovnog dovo|ewa krvnih sudova u
tkivo nakon infarkta srca ili kod za~epqewa
perifernih krvnih sudova.
revelacija, -e ` ‰v. reveliratiŠ javna obja-
va, obznawivawe; izno{ewe ne~ega na svetlost
dana, otkrivawe.
revelin, -ina m ‰ital. rivelinoŠ tvr|ava ili
bedem polumese~astog oblika.
revelirati, reveliram, 3. l. mn. reveliraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. revelare, v. re-, velum zavesaŠ
objaviti, obznaniti, obelodaniti, otkri(v)ati.
revend v. ravend.
reventa v. rabarbara.
rever, -era m ‰fr. reversŠ dowi predwi deo
okovratnika, kragne (na kaputu, sakou, jakni).
reverans, -a m ‰fr. reverence od lat. reveren-
tia po{tovaweŠ zast. vrsta dubokog naklona u
znak po{tovawa, uva`avawa.
reverberacija, -e ` ‰v. reverbiratiŠ fiz.
svojstvo zvuka da se mo`e ~uti izvesno vreme
nakon iskqu~ewa wegovog izvora, a nastaje od-
bijawem raspr{enih zvu~nih talasa od okol-
nih objekata.
reverberirati, reverbiram, 3. l. mn. rever-
biraju nesvr{. ‰nem. reverberieren od lat. reverbe-
rareŠ fiz. odzvawati, odjekivati, odavati eho,
zbog odbijawa raspr{enih talasa od okolnih
objekata (o produ`enom trajawu zvuka).
reverend, -a m ‰lat. reverendusŠ crkv. ~asni
gospodin, pre~asni, vele~asni, kao titula sve-
{tenika.
1046
revidirati
reverenda, -e ` ‰nlat. reverendaŠ crkv. du-
ga~ka, crna gorwa haqina, mantija sve{teni-
ka.
reverendisimus v. reverend.
reverendus v. reverend.
reverentan, -tna, -tno ‰lat. reverensŠ koji je
pun po{tovawa, smeran.
reverencija, -e ` ‰lat. reverentia od revereri
po{tovati, ~astitiŠ 1. po{tovawe, uva`enost.
2. v. reverans.
reverzibilan, -lna, -lno ‰lat. reversus od
revertere okrenutiŠ koji jednosmerno deluje u
smeru suprotnom od wega; povratan. y rever-
zibilan proces proces koji se odvija u jednom
smeru i to u smeru suprotnom od wega; rever-
zibilna hidroelektrana hidroelektrana sa
posebnim sistemom pumpi za vra}awe vode iz
doweg rezervoara u gorwi, vi{i, kako bi se
jednom ve} iskori{}ena voda ponovo koristi-
la za proizvodwu struje.
reverzibilitet, -eta m = reverzibilnost,
-i ` ‰nlat. reversibilitas, v. reverzibilanŠ osobi-
na ne~ega {to je reverzibilno.
reverzibilnost = reverzibilitet (v.).
reverzija, -e ` ‰lat. reversioŠ prav. ponovno
izvr{ewe nekog krivi~nog dela nakon izdr`a-
ne kazne za prethodno krivi~no delo.
reverzioni, -a, -o ‰v. reverzijaŠ fiz. koji na-
izmeni~no osciluje oko ta~ke ve{awa i svoje
ta~ke oscilovawa. y reverziono klatno klat-
no koje se tako mo`e obesiti da naizmeni~no
osciluje oko ta~ke ve{awa i svoje ta~ke osci-
lacije, a da se pri tom ne mewa vreme oscilo-
vawa.
revers, -a m ‰fr. revers od lat. reverti vra}ati
se, okrenuti seŠ 1. priznanica kojom se jam~i
da }e ono {to je uzeto biti vra}eno. 2. ona
strana metalnog novca na kojoj nije utisnut
broj nov~ane vrednosti apoena; supr. avers.
reviviscencija, -e ` ‰nlat. reviviscentiaŠ
ponovno o`ivqavawe.
revident, -a m ‰nlat. revidensŠ osoba koja
obavqa reviziju, koja ponovo pregleda.
revidirati, revidiram, 3. l. mn. revidiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. revidereŠ 1. obaviti, obavqa-
ti reviziju, ponovo pregleda(va)ti. 2. izmeni-
ti, mewati ranije mi{qewe, stav i dr.
revizija
revizija, -e ` ‰lat. revisio, prema revidere
pregledati, ponovo gledatiŠ 1. kontrola, pro-
vera rada. 2. preispitivawe (zakona, u~ewa, za-
kqu~aka i sl.). 3. prav. ponovno razmatrawe
sudskog procesa. 4. tipogr. posledwe i{~itava-
we teksta pre nego {to se da u {tampu. x revi-
zijski, revizioni.
revizionizam, -zma m ‰v. revizijaŠ 1. stav
onih koji organizovano rade na revidirawu,
preoblikovawu osnovnih postavki neke ideo-
logije, doktrine, programa i sl. 2. etiketa za
pristalice umerene reformatorske struje ko-
jom su ih u me|unarodnom komunisti~kom po-
kretu negativno obele`avale radikalno revo-
lucionarne struje i wihovi lideri (lewini-
zam, staqinizam, maoizam).
revizionist(a), -e m, mn. revizionisti ‰v.
revizijaŠ aktivni u~esnik u revizionizmu i
pristalica revizionizma.
revizor, -a m ‰nlat. revisorŠ inspektor koji
pregleda slu`bene (obi~no finansijske) kwi-
ge, kontrolor.
revija, -e ` ‰fr. revueŠ 1. javno predstavqa-
we modnih kreacija, smotra. 2. ~asopis ili pu-
blikacija koji se periodi~no pojavquju. 3. mu-
zi~ko-scensko delo s rasko{nom dekoracijom.
revijalan, -lna, -lno ‰v. revijaŠ 1. koji se
periodi~no pojavquje, koji se odnosi na v. re-
viju (2). 2. koji nije takmi~arskog karaktera (o
raznim sportskim manifestacijama). y revi-
jalna priredba prikazivawe komada s lakim
sadr`ajem zabavnog karaktera, uz pesmu, muzi-
ku i ples; revijalna smotra prikazivawe naj-
novijih uzoraka mode.
revindikacija v. revandikacija.
revindicirati v. revandicirati.
revir, -ira m ‰nem. revier od ital. riviera oba-
la, rivijeraŠ kraj, predeo sa prirodnim resur-
sima (ruda, ugaq, nafta, fauna).
revitalizacija, -e ` ‰v. re-, vitalanŠ vra-
}awe prvobitnih `ivotnih funkcija; vra}awe
prvobitne `ivosti (o stilu `ivota u jednoj
sredini); obnavqawe ranije namene, funkcije.
revitalizirati, revitaliziram, 3. l. mn.
revitaliziraju i revitalizovati, -ujem ‰v. re-
vitalizacijaŠ vra}ati u `ivot; o`ivqavati;
vra}ati ne~emu raniju funkciju, namenu.
revolucija
revitalizovati = revitalizirati (v.).
revokacija, -e ` ‰lat. revocatioŠ oduzimawe
polo`aja ili zvawa, poni{tewe, opoziv.
revolver, -a i revolver, -era m ‰engl. revol-
ver od revolve okretatiŠ ru~no vatreno oru`je
s jednom ili vi{e cevi i rotiraju}im bubwem
u kome su sme{teni meci.
revolvera{, -a{a m ‰v. revolverŠ 1. onaj ko-
ji puca iz revolvera, koji je ve{t u pucawu iz
revolvera. 2. fig. onaj koji nasilnim putem
ostvaruje svoje ciqeve.
revolvera{ki, -a, -o ‰v. revolverŠ koji se
odnosi na revolvera{a, koji poti~e od revol-
vera{a (1, 2) (v.).
revolt, -a m ‰fr. revolteŠ 1. sna`no, o{tro
negodovawe, ogor~enost, ozloje|enost. 2. pobu-
na, uzbuna, ustanak.
revoltirati, revoltiram, 3. l. mn. revolti-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. revolter, v. revoltŠ 1. (ne-
koga) izaz(i)vati kod nekoga revolt, pobuditi
kod nekoga sna`no negodovawe, ogor~enost,
ozloje|enost. 2. revoltirati se zapasti u sta-
we revolta, ogor~enosti, ozloje|enosti.
revolucija, -e ` ‰lat. revolutio, prema revol-
vere kotrqatiŠ 1. promena politi~kog ure|ewa
i dru{tveno-ekonomskog sistema nasilnim
putem. 2. korenite promene u nekom segmentu
`ivota (u na~inu rada, shvatawima, kulturi i
sl.). 3. astron. kru`ewe maweg nebeskog tela oko
ve}eg (npr. Zemqe oko Sunca). y kulturna re-
volucija ideolo{ko-politi~ki pokret u Ki-
ni (1965–1976) koja je nasilnim metodama i
metodama prinude (uvo|ewe obaveznog fi-
zi~kog rada za intelektualce) `elela raskid
sa tradicionalnom kulturom, izolaciju od za-
padne kulture i sl.; proleterska revolucija
marksisti~ko-lewinisti~ka teorija o ru{e-
wu kapitalisti~kog sistema revolucijom pro-
letarijata; seksualna revolucija period u
razvitku potkulture i kontrakulture zapo~et
1960. pronalaskom pilula za kontracepciju,
karakteristi~an po nesputanom, antipuritan-
skom stavu prema odnosima me|u polovima;
gra|anske revolucije prevrati u evropskim
zemqama i Americi krajem XVIII i tokom XIX
veka koji su imali za ciq ukidawe ostataka
feudalnog sistema i stvarawe nacionalnih,
demokratskih dr`ava sa gra|anskim dru{tvom
1047
revolucionar
i sa jednakim pravima svih gra|ana. x revolu-
cijski, revolucioni.
revolucionar, -ara m ‰fr. revolutionnaire, v.
revolucijaŠ 1. u~esnik u revoluciji. 2. onaj ko-
ji je izvr{io korenite promene u dr`avnom
sistemu, `ivotu i radu; up. revolucija (1, 2).
revolucionaran, -rna, -rno ‰v. revolucijaŠ
1. koji se odnosi na revoluciju, koji je u vezi
sa revolucijom (1, 2) (v.). 2. koji je nastao kao
rezultat korenitih promena.
revolucionarnost, -i ` ‰v. revolucijaŠ oso-
bina, svojstvo onoga koji je revolucionaran,
onoga {to je revolucionarno.
revolucionisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr.
revolutionnerŠ 1. pro{iriti, pro{irivati re-
volucionarne ideje i duh revolucije; pro`i-
mati (koga ili {ta) revolucionarnim duhom.
2. uneti, unositi nagle i pozitivne promene;
unaprediti, unapre|ivati.
revocirati, revociram, 3. l. mn. revociraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. revozieren od lat. revocareŠ
opozvati, ukinuti, povu}i, povla~iti.
revulzija, -e ` ‰lat. revulsio odvo|eweŠ med.
1. odvo|ewe i raspore|ivawe sokova po telu. 2.
ispu{tawe krvi da bi se spre~io priliv krvi
u oboleli organ.
regal, -ala m ‰nem. RegalŠ 1. polica sa pre-
gradama za pojedina slova (u {tampariji). 2.
komad name{taja u ku}i, obi~no iz vi{e delo-
va (ormana, polica, pregrada). 3. muz. male or-
guqe koje proizvode ton bez posebnog rezona-
tora.
regalije, regalija ` mn. ‰lat. regalis od rex
kraq, vladarŠ 1. prava koja su pripadala vlada-
ru, kraqu u feudalnoj dr`avi. 2. znakovi kra-
qevskog, vladarskog dostojanstva (npr. kruna,
`ezlo); up. insignije.
regalirati, regaliram, 3. l. mn. regaliraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. regalerŠ iskazati, iskazivati
~ast, uva`avawe prema nekome kao {to su go-
sti; gostiti, ~astiti nekoga.
reganizam, -zma m ‰prema nekada{wem pred-
sedniku SAD Ronaldu Reganu (R. W. Reagan,
1911–2004)Š spoqnopoliti~ka doktrina koja
se vezuje za ime R. Regana, predsednika SAD od
1981. do 1989. godine (ja~awe hladnoratovskog
raspolo`ewa, destabilovawe prosovjetskih i
1048
regenerisati
marksisti~kih re`ima, novi talas naoru`ava-
wa itd.).
reganomika, -e `, dat. i lok. regano mici ‰v.
reganizam, (ekono)mikaŠ ekonomska politika
SAD u vreme R. Regana kao predsednika (sma-
wewe poreza na dohodak, vojno ja~awe na ra~un
socijalnih davawa, ve}a za{tita privatnog
sektora, buxetski deficit, rast javnog duga
itd.).
regata, -e ` ‰ital. regattaŠ 1. sp. trka na vodi
(~amaca, jedrilica i sl.). 2. rekreativni podu-
hvat zajedni~ke plovidbe grupe qudi na ve}em
broju ~amaca, jahti i sl. x regatni.
rege, regea m ‰engl. reggaeŠ muz. pravac u rok
muzici nastao uticajem popularne muzike Ja-
majke, koji kombinuje bluz, kalipso i rokenrol
u sinkopiranim ritmovima i sa tekstovima
kao izrazom socijalnog protesta.
regelacija, -e ` ‰nlat. regelatio ponovno
smrzavaweŠ ponovno zamrzavawe leda prestan-
kom delovawa pritiska pod ~ijim uticajem je
po~elo wegovo otapawe.
regenerat, -ata m ‰lat. regeneratus obno-
vqenŠ biol. regenerisani, obnovqeni deo tki-
va ili organa.
regenerativan, -vna, -vno ‰v. regeneracijaŠ
biol. soc. fig. koji se odnosi na regeneraciju,
koji je nastao regeneracijom. y regenerativ-
ni proces proces ponovnog uspostavqawa
prirodnih funkcija organa ili pojedinih de-
lova tela.
regenerator, -a m ‰nlat. regeneratorŠ 1. ure|aj
u pe}ima za topqewe gvo`|a koji funkcioni-
{e na principu zagrevawa vazduha pomo}u ot-
padnih gasova. 2. kozmeti~ko sredstvo za ja~a-
we kose.
regeneracija, -e ` ‰nlat. regeneratioŠ 1. biol.
sposobnost obnavqawa izgubqenih delova or-
gana ili tkiva kod nekih biqnih i `ivotiw-
skih organizama. 2. proces pretvarawa goto-
vih produkata u materije od kojih je proizve-
den. 3. fig. lako uo~qiva promena (ob. u moral-
nom, duhovnom smislu).
regenerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰nem. re-
generieren od lat. regenerareŠ 1.u~initi da se neko
preporodi, da do`ivi moralni i duhovni preo-
bra`aj. 2. zapo~iwati iznova, stvarati; obnovi-
regenmantil
ti `ivotnu snagu, podmladiti, podmla|ivati.
3. biol. obnoviti izgubqeni organ stvarawem
novog tkiva. 4. regenerisati se preporoditi se,
do`iveti moralni i duhovni preobra`aj.
regenmantil, -ila m ‰nem. RegenmantelŠ ki-
{na kabanica.
regent, -a m ‰nem. Regent od lat. regensŠ pri-
vremeni vladar u monarhiji koji du`nost vla-
dara obavqa zbog spre~enosti aktuelnog ili
do punoletstva budu}eg vladara (kraqa, cara,
kneza); namesnik.
regentski, -a, -o ‰v. regentŠ koji pripada re-
gentu, koji se odnosi na regenta. y regentsko
ve}e ve}e koje daje ovla{}ewe regentu da mo`e
vladati monarhijom dok se ne steknu uslovi da
vlast nad dr`avom preuzme budu}i vladar.
regentstvo, -a s ‰v. regentŠ razdobqe u kome
vlast u dr`avi (monahiji, carevini, kne`evi-
ni) vr{i regent.
regermanizacija, -e ` ‰v. re-, germanizaci-
jaŠ ponovna, ponovqena germanizacija, ponov-
no sprovo|ewe germanizacije.
regest v. regesta.
regesta i regesta, -e ` ‰lat. regesta uneto od
regestus popisanŠ 1. zbirka isprava ili wiho-
vih prepisa. ist. pravn. 2. prepisi va`nih spi-
sa, poveqa, prepiske i dr. iz kraqevskih dvo-
rova, biskupskih rezidencija, manastira i sl.,
povezani u sveske. 3. kratki izvodi iz isprava
propra}eni kriti~kim osvrtom. 4. ukratko
prepri~an sadr`aj publikovanih istorijskih
izvora.
regija, -e ` ‰lat. regioŠ 1. podru~je, oblast,
kraj jedne dr`ave koje je izdvojeno kao geo-
grafska, istorijska, kulturna posebnost; re-
gion. 2. med. deo, strana tela.
regimenta, -e ` ‰nem. regiment od srlat. regi-
mentumŠ 1. voj. puk; u vojsci Habzbur{ke mo-
narhije, vojna jedinica od ~etiri bataqona. 2.
ist. teritorijalna jedinica u Vojnoj krajini;
kotar. 3. fig. masa, gomila, mno{tvo qudi.
region v. regija (1).
regionalan, -lna, -lno ‰lat. regionalis, v. re-
gionŠ koji se odnosi na region, koji pripada re-
gionu. y regionalna obojenost jezi~ka, lin-
gvisti~ka posebnost jedne regije; regionalni
izraz v. regionalizam (3).
registarski
regionalizam, -zma m ‰v. regionŠ 1. soc. na-
stojawe, te`wa da se razvija ekonomija, poli-
tika i kultura jedne regije. 2. u umetni~kom
ili kwi`evnom delu, opis jedne regije i isti-
cawe wenih kulturnih osobenosti. 3. lingv.
re~ ili izraz koji su svojstveni odre|enoj re-
giji. 4. umetni~ka ili kulturna posebnost jed-
ne regije u odnosu na okru`ewe.
regionalizacija, -e ` ‰v. regionŠ organizo-
vawe dr`ave po regijama; supr. metropoliza-
cija.
regionalizirati v. regionalizovati.
regionalizovati, -zujem i regionalizira-
ti, regionaliziram, 3. l. mn. regionaliziraju
svr{. i nesvr{. ‰v. regionŠ organizovati, urediti,
ure|ivati dr`avu po regijama uz po{tovawe i
uva`avawe wihovih specifi~nih osobina.
regionalist(a), -e m, mn. regionalisti ‰v.
regionŠ onaj koji se zala`e za regionalizaciju
i regionalizam, pobornik regionalizacije i
regionalizma.
registar, -tra m ‰nem. Register od srlat. regi-
strum od lat. regestaŠ 1. uazbu~eni spisak auto-
ra, stru~nih re~i i izraza u kwizi. 2. adm. slu-
`bena kwiga u koju se zavode dopisi, akta i sl.;
delovodnik 3. kwiga u koju se upisuje sticawe
prava na kori{}ewe, posedovawe i sl. 4. muz.
niz tonova koji se na jednom instrumentu izvo-
de na isti na~in i imaju istu boju. 5. muz. na-
prava kojom se mewa visina, boja i ja~ina zvuka
na jednom instrumentu. 6. red slova na pisa}oj
ma{ini. 7. tipogr. u staroj {tamparskoj tehno-
logiji, poklapawe redova sa lica i nali~ja
strane. 8. ra~. skladi{te za privremeno pohra-
wivawe podataka u kompjuteru, a slu`i za iz-
vo|ewe aritmeti~kih i logi~nih informaci-
ja. y registar-kasa kasa sa pregradom za odla-
gawe novca i ure|ajima za automatsko ra~una-
we, pravqewe ra~una o izvr{enoj naplati i
sabirawe pojedina~nih ra~una; registar-pa-
pir ~ista hartija velikog formata za ra~uno-
vodstvene kwige.
registarski, -a, -o ‰v. registarŠ koji se od-
nosi na registraciju. y registarske tablice
tablica na vozilu sa kombinovanim slovnim i
broj~anim oznakama pod kojima je vozilo uneto
u registar vozila.
1049
registrator
registrator, -a m ‰nlat. registratorŠ 1. onaj
koji sastavqa registar. 2. onaj koji uredno be-
le`i, zapisuje ne{to. 3. ure|aj koji automat-
ski bele`i vreme dolaska na posao i wemu
sli~ni ure|aji za bele`ewe drugih veli~ina.
3. adm. specijalno ukori~en dosije sa sre|enim
spisima.
registratura, -e ` ‰nlat. registraturaŠ kance-
larija u kojoj se nalazi v. registar (2, 3) i ar-
hivska dokumentacija.
registracija, -e ` ‰nlat. registratioŠ 1. uno-
{ewe, upisivawe u registar, u registarsku
kwigu. 2. dokument kao dokaz da je sprovedeno
registrovawe.
registrovati, -rujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
registrareŠ 1. unositi, upisivati u registar. 2.
izvr{iti, sprovesti registraciju, registro-
vawe. 3. primetiti, prime}ivati, opaziti,
opa`ati neku pojavu, doga|aj i sl.
regla`a, -e ` ‰fr. reglage, prema regle pravi-
loŠ doterivawe, pode{avawe (preciznosti) ne-
kog instrumenta, ure|aja, ma{ine, oru`ja i dr.
regleman, -ana m ‰fr. reglementŠ poslovnik
koji sadr`i odre|ena pravila o radu (skup-
{tine, zasedawa i sl.).
reglementarisati, -ri{em svr{. i nesvr{.
‰fr. reglementer zakonom odreditiŠ zakonom ure-
diti, ure|ivati, regulisati reglementaciju.
reglementacija, -e ` ‰fr. reglementation za-
konsko ure|ivaweŠ 1. prav. zakonom utvr|eno
regulisawe odre|enih pravila. 2. trg. pravil-
nik o regulisawu me|unarodnog prometa robe.
3. socijalni program o priznavawu prostitu-
cije kao slobodne profesije pod uslovom da
bude regulisana zakonskim propisima i da se
obavqa pod strogim sanitetskim nadzorom.
regler i regler, -a m ‰v. regla`aŠ 1. onaj koji
radi na regla`i; regulator, kontrolor, mehani-
~ar. 2. ure|aj kojim se vr{i regla`a (na stolu za
monta`u radio i TV programa, filma itd.).
regleta, -e ` ‰fr. regletteŠ tipogr. u klasi~noj
{tamparskoj tehnologiji, metalna plo~ica
kojom se regulisao razmak izme|u redova.
regloskop, -a m ‰v. regla`a, regler, -skopŠ
aparat kojim se kontroli{e ispravnost
tehn.
motora (npr. u automobilizmu, avijaciji i sl.).
1050
regresija
regnikolaran, -rna, -rno ‰nlat. regnicola
stanovnik kraqevstva od lat. regnum kraqev-
stvoŠ koji {titi interese stanovnika kraqe-
vine. y regnikolarna deputacija ist. zastup-
nici hrvatskog Sabora koji su 1868. i 1873.
pregovarali o hrvatsko-ugarskoj nagodbi; reg-
nikolarni dom skup{tina u kojoj se {tite
interesi stanovnika kraqevine.
regnmantil v. regenmantil.
regotizacija, -e ` ‰v. re-, gotika, gotskiŠ
gra|. arhit. metoda obnavqawa, rekonstrukcije
arhitektonskih objekata u gotskom stilu u
XIX veku.
regredijent, -a m, gen. mn. regredijenata ‰lat.
regrediensŠ finans. vlasnik menice koji od we-
nog potpisnika tra`i naplatu.
regredijentan, -tna, -tno ‰v. regredijentŠ
prav. koji ima pravo na obe{te}ewe, nadokna-
du. y regredijentni naslednik naslednik ko-
ji po zakonu ima pravo nasledstva ukoliko ono
ne pripadne nekom drugom.
regredirati, regrediram, 3. l. mn. regredi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. regredijentŠ 1. ostvariti
regresiju, nazadovati. 2. ekon., prav. naplatiti,
napla}ivati dugovawa od du`nika za ra~un
druge osobe, uterati, uterivati dug.
regres, -a m ‰lat. regressus vra}awe, prema re-
gressio uzmicaweŠ 1. nazadovawe, regresija. 2.
od{teta. 3. nov~ana naknada za godi{wi od-
mor.
regresant v. regredijent.
regresat, -ata m ‰nlat. regressatusŠ finans.
onaj od koga se tra`i da isplati menicu koju je
potpisao.
regresivan, -vna, -vno ‰nlat. regressivus, v.
regresijaŠ koji je zapao u regresiju, koji deluje
regresivno, nazadan. y regresivna metoda na-
~in mi{qewa koju karakteri{e vra}awe od
posledice uzroku, od uslovqenog uslovu, od
zakqu~aka pretpostavkama na kojima je zakqu-
~ak zasnovan.
regresivnost, -osti ` ‰v. regresivanŠ svoj-
stvo, osobina onoga koji je regresivan, ne~ega
{to je regresivno.
regresija, -e ` ‰nlat. regressio vra}aweŠ 1.
vra}awe na prethodni, obi~no ni`i stepen, na-
zadovawe. 2. opadawe (snage, intenziteta) neko-
regresirati
ga ili ne~ega. 3. geol. povla~ewe mora i stvara-
we kopnenih povr{ina u vreme velikih geolo-
{kih razdobqa. 4. med. bolesno stawe pra}eno
gubitkom pam}ewa i zaboravqawem ste~enih
znawa i ve{tina. 5. med. proces ustuknu}a bole-
sti, poboq{awe zdravqa. 6. biol. pojava da se
kod potomaka javqa tendencija varirawa genske
strukture, izra`ena dodu{e u mawem intenzi-
tetu nego {to je to slu~aj kod wihovih predaka.
regresirati, regresiram, 3. l. mn. regresi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. regredi vra}ati seŠ 1.
vra}ati se na prethodno stawe; nazadovati. 2.
dobiti nadoknadu za pri~iwenu {tetu, nadok-
naditi.
regresni, -a, -o ‰v. regresŠ 1. koji se vra}a,
koji se povla~i, odstupa. 2. finans. koji se mo`e
naplatiti, naplativ (npr. menica). y regresni
du`nici drugi red meni~nih du`nika koji su
obavezni da plate meni~ni dug u slu~aju da ga
ne plati glavni meni~ni du`nik; regresni na-
slednik v. regredijentni naslednik.
regrut, -uta m ‰nem. Rekrut od fr. recrue pri-
novaŠ ist. vojnik koji je tek po~eo da slu`i voj-
sku, po~etnik, novajlija.
regrutacija, -e ` ‰fr. recruter, v. regrutŠ 1.
voj.postupak utvr|ivawa fizi~ke i psihi~ke
spremnosti za slu`ewe vojnog roka; popuwava-
we vojske regrutima. 2. popuwavawe redova ne-
kog pokreta, sportskog kluba i sl. novim ~la-
novima.
regrutni, -a, -o ‰v. regrutŠ koji se odnosi na
regrute, koji pripada regrutima. y regrutni
centar.
regrutovawe, -a s v. regrutacija.
regrutovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰fr. rec-
ruter, v. regrutŠ 1. popis(iv)ati i primati voj-
ne obveznike za slu`ewe vojske. 2. popuwavati
redove (organizacije, kluba) novim ~lanovi-
ma, podmlatkom.
regtajm, -a m ‰engl. ragtime od ragged time is-
prekidan taktŠ muz. klavirski stil u Americi
s po~etka XX veka koji se odlikuje o{trim ri-
tamskim sinkopama, a prethodio je xezu.
regula, -e ` ‰lat. regulaŠ pravilo, propis,
obi~aj.
regulacija
regular1, -ara m ‰lat. regularis redovanŠ onaj
koji se pridr`ava regule, koji po{tuje pravi-
la i propise.
regular2, -ara m ‰engl. regularŠ benzin mawe
oktanske snage.
regularan, -rna, -rno ‰lat. regularisŠ 1. koji
je u skladu s propisima, koji se obavqa prema
utvr|enim pravilima. 2. koji je uobi~ajen,
normalan, pravilan. 3. koji se pojavquje peri-
odi~no, u odre|enim intervalima. 4. koji se
odvija u skladu s procedurom. 5. stalan, kon-
stantan, bez varirawa. 6. koji je skladan, sime-
tri~an. y regularna vojska redovna, staja}a
vojska; regularni kanonici sve{tenici kap-
tola ~iji je zajedni~ki `ivot ure|en statutom
sv. Avgustina.
regulari, regulara m mn. (jd. regular, -ara)
‰lat. regularesŠ crkv. u katoli~koj crkvi, svi du-
hovnici svetovnog i kalu|erskog reda koji su
se zavetovali da }e se u `ivotu pridr`avati
izvesnih religioznih pravila.
regulativ, -iva m ‰nlat. regulativum, v. regu-
lativanŠ 1. na~elo uvo|ewa reda i utvr|ivawa
metoda s obzirom na postavqeni ciq. 2. filoz.
po Kantovom u~ewu, ideje koje odre|uju smer
misaonog procesa.
regulativa, -e ` ‰nlat. regulativaŠ skup regu-
la, pravila, propisa kojima se ne{to reguli-
{e.
regulativan, -vna, -vno ‰srlat. regulatorus, v.
regulaŠ koji se odnosi na regulativ; koji vodi,
usmerava, reguli{e.
regulator, -a m ‰nlat. regulator, v. regulaŠ 1.
ure|aj koji automatski odr`ava zadate kon-
stante u radu nekog aparata (brzinu, tempera-
turu, pritisak i sl.). 2. onaj koji reguli{e,
usmerava ne{to (npr. saobra}aj). 3. fiziol. ~i-
nilac koji reguli{e, ure|uje neki fiziolo-
{ki proces (varewe hrane, metabolizam i sl.).
regulatoran, -rna, -rno ‰v. regulisatiŠ koji
vodi, usmerava.
regulacija, -e ` ‰nlat. regulatio, v. regulaŠ 1.
dovo|ewe u red, ure|ivawe. 2. pode{avawe
ta~nosti ure|aja za merewe te`ine, ba`dare-
we. 3. ure|ivawe korita reke (produbqivawe
korita, utvr|ivawe obala i sl.) da bi se spre-
~ilo podlokavawe obala i za poboq{awe uslo-
1051
regulisati
va plovidbe. 4. ekon. sistem mera kojima se
utvr|uje pona{awe subjekata u dr`avnoj eko-
nomiji. 5. fiziol. odr`avawe odnosa srazmer-
nosti kod nekih fiziolo{kih procesa (npr.
hormonska ravnote`a).
regulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰lat. re-
gulareŠ 1. dovesti u red, urediti. 2. podesiti,
pode{avati ta~nost ure|aja za merewe te`ine,
vremena i sl. 3. urediti, ure|ivati korito re-
ke, potoka.
regurgitacija, -e ` ‰srlat. regurgitatio od re-
gurgitare povra}atiŠ fiziol. povra}awe nesva-
rene hrane.
redaktor, -a m ‰lat. redactorŠ onaj koji redi-
guje, popravqa, ispravqa, doteruje neki tekst
(obi~no u okviru pripreme za objavqivawe).
redaktura, -e ` ‰v. redaktorŠ posao redakto-
ra, redigovawe.
redakcija, -e ` ‰nem. redaktion, od nlat. redac-
tio doterivawe, sre|ivaweŠ novin. 1. stru~no
radno telo koje ure|uje ~asopis, novine i sl. 2.
prostorija u kojoj se vr{i redakcija novina,
~asopisa, radio i televizijskih vesti i pri-
loga i sl. 3. popravqawe, ispravqawe, doteri-
vawe rukopisa za {tampu. 4. lingv. oblik sta-
roslovenskog jezika koji je nastao uno{ewem
jezi~kih crta iz drugih slovenskih jezika.
redakcijski, -a, -o ‰v. redakcijaŠ koji se od-
nosi na redakciju (1, 2) (v.).
redakcioni, -a, -o ‰v. redakcijaŠ koji vr{i
redakciju; up. redakcija (3).
red bul, -a m ‰engl. Red Bull crveni bik, fa-
bri~ko imeŠ bezalkoholno stimulativno pi}e
koje sadr`i kofein, glikozu, vitamine i druge
dodatke.
redemarkacija, -e ` ‰fr. redemarcationŠ po-
novno postavqawe pograni~nih znakova na
granici izme|u dveju dr`ava.
redempcija, -e ` ‰lat. redemptioŠ otkup,
osloba|awe iz zarobqeni{tva.
redengot, -a m ‰fr. redingote od engl. ri-
ding-coat jaha}i kaputŠ 1. kaput koji su Englezi
obla~ili u XVIII veku pri jahawu. 2. duga~ak,
strukiran, dvoredni mu{ki kaput obi~no cr-
ne boje koji je u XIX veku bio u modi u svim
evropskim zemqama. 3. duga~ki `enski kaput
iz XIX veka koji je imao veliki okovratnik.
1052
redistribucija
redefinisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰v.
re-, definisatiŠ 1. druga~ije definisati, pro-
meniti postoje}u definiciju. 2. napraviti
druga~iji pristup u odnosu na postoje}e stawe
(u socijalnoj politici, kreditirawu poqo-
privrednog sektora i sl.).
redefinicija, -e ` ‰v. re-, definicijaŠ
druga~ije formulisana, promewena postoje}a
definicija.
redigovati, -gujem svr{. i nesvr{. ‰lat. redi-
gare doterati, ureditiŠ napraviti redakciju
teksta, rukopisa, doterati, popraviti, stil-
ski unaprediti postoje}i tekst, rukopis za
{tampu.
redizajn, -a m ‰v. re-, dizajnŠ postoje}i di-
zajn u izmewenom obliku.
redizajnirati, redizajniram, 3. l. mn. redi-
zajniraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, dizajniratiŠ 1.
ponovo dizajnirati. 2. prepraviti, preina~i-
ti postoje}e shvatawe neke pojave u dru{tvu,
nekog istorijskog doga|aja i sl., da(va)ti mu
druga~iju, obi~no povoqniju, prihvatqiviju
predstavu.
redikul, -a m ‰ital. redicilo od ridiculus sme-
{anŠ 1. osoba koja slu`i za izvrgavawe ruglu,
podsmeh, podrugivawu; spadalo, ni{tarija,
protuva. 2. onaj koji svojim pona{awem, na~i-
nom odevawa, `ivotnim navikama i sl. izaziva
kod drugih podsmeh, podrugivawe.
redikulozan, -zna, -zno ‰v. redikulŠ koji
izaziva podsmeh, rugawe, podrugivawe.
redikuloznost, -i ` ‰v. redikulŠ svojstvo,
osobina onoga koji je redikulozan.
rediskont, -a m ‰v. re-, diskontŠ finans. dis-
kontirawe jednom ve} diskontirane menice.
redis-pero, -a m ‰nem. ReissfederŠ specijalno
pero kojim se pri tehni~kom crtawu izvla~e
linije tu{em.
redistribuirati, redistribuiram, 3. l.
mn.redistribuiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, di-
stribuiratiŠ (iz)vr{iti ponovnu distribu-
ciju, preraspodelu ne~ega {to je prethodno
distribuirano, raspodeqeno.
redistribucija, -e ` ‰v. re-, distribucijaŠ
ponovna distribucija, raspodela ne~ega {to
je prethodno podeqeno; preraspodela.
redif
redif, -ifa m ‰ar. redif rezervaŠ 1. kwi`. re~
ili grupa re~i koje se u svakom stihu iza rime
ponavqa (u orijentalnoj poeziji).
redifa, -e ` ‰tur. redif od ar. radifŠ ist. voj. re-
zervna vojska Osmanlijskog carstva koja je po-
zivana samo u vreme rata.
rediflija, -e ` ‰tur. redifli, v. redifaŠ ist.
voj. onaj koji je u sastavu redife.
redova, -e ` ‰~e{. rejdovakŠ muz. ~e{ka na-
rodna igra u dvo~etvrtinskom i tro~etvrtin-
skom taktu.
redresacija, -e ` ‰fr. redressementŠ med. vra-
}awe i{~a{enog zgloba u normalan polo`aj
bez hirur{ke intervencije, u~vr{}ivawem
pomo}u zavoja ili ortopedskim pomagalima.
redresirati, redresiram, 3. l. mn. redresi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. redresserŠ 1. finans. stor-
nirati prokwi`en ra~un. 2. ponovo dresirati
jednom ve} dresiranu `ivotiwu.
redresman v. redresacija.
redublirati, redubliram, 3. l. mn. redubli-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. redoublerŠ udvostru~i-
ti, udvojiti, udvajati.
redukovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat. reduce-
reŠ svesti, svoditi na mawu meru, smawi(v)ati
koli~inu ne~ega (veli~inu, brzinu i sl.).
reduktor, -a m ‰nlat. reductor, v. redukcijaŠ 1.
tehn. ure|aj koji pomo}u prenosnog mehanizma
smawuje brzinu obrtaja; supr. multiplikator.
2. hem. sredstvo pomo}u koga se metal osloba|a
kiseonika, sumpora i drugih materija.
redukcija, -e ` ‰lat. reductio, reducere voditi
nazadŠ 1. pojednostavqivawe ne~eg slo`enog iz
vi{e delova. 2. svo|ewe pojedina~nog saznawa
na osnovno i op{te. 3. hem. hemijski proces su-
protan oksidaciji kojim se metal osloba|a ki-
seonika, sumpora, soli i sl. 4. biol. gubitak
funkcije organa i tkiva biqnih i `ivotiw-
skih organizama. 5. lingv. slabqewe vokala u ne-
nagla{enim slogovima, {to ~esto dovodi do
wihovog ispadawa. 6. smawivawe isporuke
uobi~ajene koli~ine elektri~ne energije, sma-
wewe broja radnika i sl. y redukcija re~i izo-
stavqawe nekih re~i, obi~no veznika, tamo gde
bi ih moralo biti; redukcija samoglasnika
slabqewe vokala u nenagla{enim slogovima, a
ponekad wihovo potpuno gubqewe.
reeksport
redukcioni, -a, -o ‰v. redukcijaŠ koji se od-
nosi na redukciju, koji je u vezi sa redukcijom,
redukcijski. y redukciona deoba smawewe
broja hromozoma pri deobi polnih }elija; re-
dukciona dijeta dijeta koja ima za ciq sma-
wewe telesne te`ine; redukciona tabela ta-
blica za obra~unavawe ili sravwivawe ra-
znih vrsta novca, mera i tegova.
redundantan, -tna, -tno ‰engl. redundant, v.
redundancijaŠ 1. preop{iran, pre{irok (npr.
tekst sa mnogo suvi{nih re~i). 2. koji se pona-
vqa kako bi nesporazum bio izbegnut.
redundancija, -e ` ‰lat. redundantiaŠ 1. pre-
op{irno izlagawe sa puno suvi{nih, nepo-
trebnih re~i. 2. ponavqawe saop{tewa u ko-
munikaciji kako bi se izbegao nesporazum. 3.
vi{ak funkcionalno istih elemenata u jed-
nom mehanizmu radi poja~ane sigurnosti we-
govog funkcionisawa.
reduplikativ, -iva m ‰nlat. reduplicativumŠ
lingv. re~enica u kojoj se jedan od glavnih poj-
mova ponavqa.
reduplikativan, -vna, -vno ‰nlat. reduplica-
tivus, v. reduplikacijaŠ koji se udvaja, u kome je
izvr{eno udvajawe.
reduplikacija, -e ` ‰nlat. reduplicatio, prema
v. re-, lat. duplex dvostrukŠ 1. udvajawe, udvo-
stru~avawe. 2. lingv. kwi`. ponavqawe jedne iste
re~i, sloga ili glasa (obi~no u de~jem govoru
ili kao stilska figura).
redut, -uta m i reduta, -e ` ‰fr. redoute od
lat. reductusŠ poqsko utvr|ewe opasano sa svih
strana grudobranima; {anac.
reduta, -e ` ‰fr. redouteŠ 1. stalno ili mobil-
no utvr|ewe za odbranu pri povla~ewu vojske. 2.
zabava pod maskama. 3. dvorana u pozori{tu koja
je namewena za odmor publike. 4. v. redut.
redutni, -a, -o ‰v. redutaŠ koji se odnosi na
redutu (3). y redutna dvorana v. reduta (3).
reducibilan, -lna, -lno ‰nlat. reducibilisŠ
koji se mo`e vratiti na staro mesto; koji se
mo`e osloboditi kiseonika.
reedicija, -e ` ‰lat. re-editio, v. re-, edicijaŠ
ponovqeno, novo izdawe kwige.
reeksport, -a m ‰nlat. re-export, v. re-, eks-
portŠ trg. 1. izvoz prethodno uvezene robe. 2.
pretvarawe uvezene robe u doma}u raznim ca-
1053
reeksporter
rinskim manipulacijama, da bi kasnije bila
izvezena.
reeksporter, -era m ‰v. reeksportŠ trg. fi-
zi~ko ili pravno lice koje se bavi reekspor-
tom.
reeskont, -a m ‰fr. reescompte, v. re-, eskontŠ
finans. ustupawe eskont menica jedne banke
drugoj banci kojoj je istovremeno ustupqen i
deo realizovanog diskonta (v.).
reeskontirati, reeskontiram, 3. l. mn. re-
skontiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. reescompter, v. ree-
skontŠ finans. sprovesti, (iz)vr{iti reeskont.
re`ija i re`ija, -e ` ‰fr. regie uprava od
lat. regereŠ 1. um. kompleksnost poslova za umet-
ni~ko i tehni~ko postavqawe na scenu film-
ske, pozori{ne, televizijske i sl. predstave,
pod rukovodstvom re`isera ili rediteqa. 2.
ekon. tro{kovi poslovawa nekog preduze}a,
ustanove koji nisu u direktnoj vezi sa proce-
som proizvodwe (tehni~ko odr`avawe, tro{ko-
vi komunalija, nabavka radne, za{titne i druge
opreme, plate i sl.). 3. adm. uprava nekog predu-
ze}a, zgrada u kojoj je sme{tena uprava. 4. una-
pred osmi{qen plan istupawa i delovawa na
nekoj sednici, skup{tini i sl., uop{te svaka
takva akcija usmerena protiv suprotstavqene
strane, neistomi{qenika i sl.
re`ije, re`ija `, mn. ‰v. re`ija (3)Š tro{ko-
vi odr`avawa `ivota u stanu (struja, voda, ko-
munalne usluge, televizijska i radio-pretpla-
ta, telefonski ra~uni i sl.).
re`ijski i re`ijski, -a, -o ‰v. re`ijaŠ 1. ko-
ji se odnosi na re`iju, koji je u vezi sa re`ijom.
2. koji se dobija uz povla{}enu cenu, odnosno s
popustom. y re`ijska karta karta za povla-
{}eni prevoz zaposlenih na `eleznici.
re`im, -ima m ‰fr. regime od lat. regimen
vladaweŠ 1. pol. upravqawe dr`avom u okviru
nekog politi~kog ure|ewa, poretka; r|ava
vlast koja je usmerena protiv interesa wenih
gra|ana uz kori{}ewe i represivnih mera. 2.
na~in `ivota sa ure|enim aktivnostima u kva-
litativnom i kvantitativnom smislu (vrsta i
trajawe rada, odmora, vreme, koli~ina i sastav
obroka i sl.). 3. sistem pravila i mera koji se
nu`no mora po{tovati da bi se postigli `e-
qeni rezultati. 4. promene koli~ine vode, vo-
dostaja i sl. na prirodnim tokovima (rekama,
1054
rezervat
potocima). y autoritarni re`im re`im auto-
ritarne, diktatorske vlasti; nedemokratski
re`im re`im u kome dr`ava, odnosno sistem
na vlasti gu{i slobodu mi{qewa i istupawa,
stvarala{tva, veroispovesti, uop{te sva qud-
ska prava, represivni re`im.
re`imlija, -e m ‰v. re`imŠ pol. pristalica
aktuelnog re`ima; prevrtqivac koji se pri-
klawa uz svaki re`im koji je na vlasti.
re`irati, re`iram, 3. l. mn. re`iraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. regir od lat. regere, v. re`ijaŠ 1. obavi-
ti, obavqati posao re`isera. 2. osmisliti
plan istupawa ili delovawa koji je obi~no
usmeren protiv neistomi{qenika, rivala i sl.
re`iser, -era m ‰fr. regisseur, v. re`ijaŠ 1.
poz. onaj koji se bavi re`ijom, re`irawem fil-
ma, pozori{ne predstave i sl.; rediteq. 2. adm.
slu`benik koji obavqa ra~unovodstvene po-
slove, koji vodi ra~unovodstvo. 3. onaj koji
osmi{qava plan delovawa protiv neistomi-
{qenika (obi~no na politi~koj, parlamentar-
noj sceni).
reza, -e `, gen. mn. reza ‰tur. reze od ar. razzaŠ
primitivna naprava za zatvarawe i otvarawe
vrata, prozora.
rezantan nepr. v. razantan.
rezeda i rezeda, -e ` ‰nlat. reseda, prema re-
sedare smirivatiŠ 1. bot. ukrasna zeqasta biq-
ka, Reseda lutea. 2. prid. indekl. svetlozelena,
otvorenozelena boja, boja biqke rezede.
rezerva, -e ` ‰fr. reserve, prema lat. reservare
sa~uvatiŠ 1. ono {to se ~uva za kasniju upotre-
bu, zaliha. 2. voj. deo vojske koji ~ine rezervi-
sti iza borbene linije. 3. sp. igra~ koji u igru
ulazi kad treba da zameni povre|enog, umornog
ili iz igre izba~enog igra~a.
rezervat, -ata m ‰lat. reservatum ono {to je
zadr`ano, v. rezervaŠ 1. mesto, podru~je koje je
zbog svoje prirodne vrednosti (retka flora i
fauna) za{ti}eno zakonom. 2. teritorija zako-
nom za{ti}ena, na kojoj `ive autenti~ni pred-
stavnici prvobitnih stanovnika nekih
afri~kih, ameri~kih i australijskih zemaqa.
3. ogra|eno, za{ti}eno podru~je na kome je za-
konom zabraweno loviti divqa~. 4. podru~je
koje je pod ne~ijim monopolom. x rezervatski
1. koji pripada, koji se odnosi na rezervat. 2.
rezervacija
koji se odvija po pravilima rezervata. 3. pril.
na na~in kao {to je u rezervatu, onako kako
zahtevaju pravila rezervata.
rezervacija, -e ` ‰nlat. reservatio, v. rezer-
visatiŠ unapred, ranije obezbe|eno pravo na
neku uslugu.
rezervisan, -a, -o ‰lat. reservatus, v. rezervi-
satiŠ 1. koji je unapred, ranije obezbe|en kako
bi bio kori{}en u potrebnom momentu. 2. ne-
poverqiv, uzdr`qiv, oprezan, smotren. 3. ra~.
koji se mo`e koristiti samo u odre|enoj funk-
ciji, npr. print kao naredba da se ne{to ispi-
{e: rezervisana re~.
rezervisati, -vi{em svr{. i nesvr{. ‰lat. re-
servareŠ unapred, ranije obezbediti, obezbe|i-
vati za kasnije kori{}ewe.
rezervist(a), -e m, mn. rezervisti ‰fr. reser-
viste, v. rezervaŠ voj. pripadnik rezervnog sa-
stava vojske.
rezervni, -a, -o ‰v. rezervaŠ koji pripada re-
zervi, koji je iz rezerve. y rezervni oficir
civilno lice koje je steklo ~in oficira, po-
ziva se na slu`bu po potrebi, a u vreme rata se
izjedna~ava sa oficirima iz stalnog kadra;
rezervni fond nov~ana sredstva koja se ~uvaju
za podmirewe neplaniranih tro{kova ili za
pokri}e poslovnog gubitka.
rezervoar, -ara m ‰fr. reservoirŠ 1. skladi-
{te u obliku bazena ili metalnih posuda za
odlagawe te~nosti, nafte i sl. 2. izvor zaliha.
rezignacija, -e ` ‰nlat. resignatioŠ 1. pomi-
rewe s ne~im {to se nije moglo izbe}i; ravno-
du{nost, bezvoqnost. 2. ostavka na visoki po-
lo`aj u dr`avnoj, vojnoj, crkvenoj i sl. hije-
rarhiji.
rezigniran, -a, -o ‰lat. resignatus, v. rezigna-
cijaŠ 1. koji se pomirio s neizbe`nim, koji je
ravnodu{an, bezvoqan. 2. koji je dao ostavku
na visoki polo`aj u dr`avnoj, vojnoj, crkvenoj
i tome sli~noj hijerarhiji.
rezignirati, rezigniram, 3. l. mn. rezigni-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. resignieren od lat. resig-
nare poni{titi pe~atŠ 1. pomiriti se s ne~im
do ~ega je moralo do}i; (u)pasti u rezignaciju.
2. dati ostavku na visoki polo`aj u dr`avnoj,
vojnoj, crkvenoj i sl. hijerarhiji.
rezistentan
rezident, -a m ‰engl. resident od lat. residens
koji negde `ivi, boraviŠ 1. diplomatski pred-
stavnik koji boravi u zemqi u koju je akredi-
tovan, koji tu ima rezidenciju 2. osoba koja
ima pravo stalnog boravka u drugoj zemqi bez
obzira na dr`avqanstvo.
rezidentan, -tna, -tno ‰v. rezidentŠ koji se
odnosi na rezidenta, tj. onoga koji ima boravi-
{te u nekoj zemqi, koji ima rezidenciju (rezi-
dentni ambasador); supr. nerezidentan.
rezidencija i rezidencija, -e ` ‰fr. residen-
ce od srlat. residentiaŠ 1. zgrada, obi~no rasko-
{no ure|ena, u kojoj boravi vladar ili li~nost
na visokom politi~kom polo`aju. 2. sedi{te
politi~ke, crkvene ili kulturne ustanove.
rezidencijalan, -lna, -lno ‰v. rezidencijaŠ
koji ima osobine, svojstva v. rezidencije (1). y
rezidencijalna ~etvrt stambeni kompleks u
kome `ivi dr`avna elita; rezidencijalni stan
stan u posebnoj zgradi sa {irokim predvorjem.
rezidirati, rezidiram, 3. l. mn. rezidiraju
nesvr{. ‰nem. residieren od lat. residereŠ boraviti
stalno na jednom mestu.
rezidualan, -lna, -lno ‰v. reziduumŠ koji je
preostao, preostali.
reziduum, -a m ‰lat. residuum ostatak od resi-
duus preostaliŠ 1. med. trajna posledica neke
bolesti ili povrede. 2. soc. sveukupnost mani-
festativnih osobina jednog ~oveka u sociolo-
{koj komunikaciji.
rezil prid. indekl. ‰tur. rezil od ar. radilŠ koji
je osramo}en, izblamiran, poni`en.
reziliti, rezilim nesvr{. ‰v. rezilŠ sramo-
titi, blamirati, omalova`avati, poni`avati.
reziluk, -a m ‰tur. rezillik, v. rezilŠ sramota,
blama`a, bruka, omalova`avawe, poni`avawe.
rezime, -ea m ‰fr. resume zbirŠ sa`et sadr-
`aj ~lanka, kwige; sa`etak.
rezimirati, rezimiram, 3. l. mn. rezimira-
ju svr{. i nesvr{. ‰fr. resumer, v. rezimeŠ u naj-
kra}im crtama, ukratko, sa`eto izlo`iti, iz-
lagati sa`eti, sa`imati sadr`aj usmenog iz-
lagawa ili sadr`aj ~lanka, studije, kwige.
rezistentan, -tna, -tno ‰lat. resistens otpo-
ran, v. rezistencijaŠ otporan, izdr`qiv, koji
se opire ne~emu (npr. virus, bakterije na od-
re|eni antibiotik).
1055
rezistentnost
rezistentnost, -osti ` ‰v. rezistentanŠ ot-
pornost, istrajnost, izdr`qivost.
rezistencija, -e ` ‰lat. resistentia, prema re-
sistens otporan od resistere opirati seŠ 1. ot-
por, odupirawe. 2. med. otpornost uzro~nika
virusne ili bakterijske infekcije na antibi-
otike.
rezolutan, -tna, -tno ‰nlat. resolutusŠ ener-
gi~an, nepokolebqiv, ~vrst, sr~an, odlu~an.
rezolutivan, -vna, -vno ‰v. rezolucijaŠ koji
ima osobine rezolucije.
rezolutnost, -i ` ‰v. rezolutivan, rezolu-
cijaŠ energi~nost, nepokolebqivost, od-
lu~nost, sr~anost.
rezolucija, -e ` ‰lat. resolutio, prema resol-
vere re{itiŠ 1. stav, odluka nekog skupa ili
tela o predmetu rasprave ili odlu~ivawa; ta-
kav stav ili takva odluka u pisanoj formi. 2.
tehn. najmawa promena u talasnoj du`ini koju
spektometar mo`e da registruje. 3. tehn. stepen
o{trine slike na ekranu (televizora, kompju-
terskog monitora i sl.) koji zavisi od broja
piksela na ekranu (ta~aka u jednom santimetru
horizontalne ili vertikalne linije ekrana).
4. muz. ton ili akord kojim se disonanca razre-
{ava. y rezolucija slike sposobnost da se
slika na ekranu razlo`i na najsitnije detaqe,
{to direktno zavisi od veli~ine rezolucije
(ve}a rezolucija ekrana omogu}ava preno{ewe
sitnijih detaqa).
rezon, -ona m ‰fr. raisonŠ 1. razlog na kome su
zasnovani ne~iji postupci. 2. razboritost,
uvi|avnost.
rezonabl prid. indekl. ‰fr. resonableŠ 1. razu-
man, uman, pametan; uvi|avan. 2. plemenit, da-
re`qiv. 3. umeren, pristojan (o ceni ne~ega).
rezonantan, -tna, -tno ‰lat. resonans, v. rezo-
nancijaŠ 1. zvu~an, zvonak, sna`an (o glasu). 2.
koji je u vezi sa rezonancom, koji je rezonira-
ju}i, koji treperi na istoj frekvenciji.
rezonancija, -e ` ‰nem. Resonanz od lat. reso-
nantia odjekŠ 1. fiz. porast intenziteta titraja
prouzrokovan spoqnom silom (mehani~kom ili
elektri~nom). 2. fiz. pojava du`eg trajawa
zvu~nog talasa i pove}awe wegove ja~ine u pro-
storijama ~iji zidovi dobro odbijaju zvu~ne ta-
lase; odjek, odzvawawe, razlegawe. 3. fig. odjek
1056
rezultatski
koji je u javnosti proizveo neki doga|aj, zbiva-
we, de{avawe.
rezonator, -a m ‰lat. resonator, v. rezonanci-
jaŠ 1. naprava ili telo u kome dolazi do rezo-
nance; usna {upqina kao deo govornog aparata
~oveka u kojoj glas dobija odre|enu boju poja-
~avawem treperewa zvu~nog izvora. y aku-
sti~ki rezonator {upqi sistem kroz ~iji
otvor odjekuju tonovi odre|ene frekvencije;
mehani~ki rezonator najjednostavniji rezo-
nator, klatno.
rezon d’ etr ‰fr. raison d'etreŠ razlog koji
opravdava ne~ije postojawe.
rezoner, -era m ‰fr. raisonneur, v. rezonŠ 1.
onaj koji ima analiti~ki pristup pojavama i
sa takvog stanovi{ta raspravqa o wima. 2.
onaj koji pametuje, mudruje; mudrac.
rezonerstvo, -a s ‰v. rezonŠ svojstvo, odlika
rezonera (2) (v.), pametovawe, mudrovawe, mu-
drija{tvo.
rezonirati1, rezoniram, 3. l. mn. rezoniraju
nesvr{. ‰lat. resonareŠ odavati od sebe odjek, od-
jekivati, odzvawati, titrati na istoj frekven-
ciji.
rezonirati2 v. rezonovati.
rezonovati, -nujem nesvr{. ‰fr. raisonnerŠ ra-
su|ivati, prosu|ivati; zakqu~ivati.
rezonski, -a, -o ‰v. rezonŠ razborito, trezve-
no, zdravorazumski.
rezorcin, -ina m ‰fr. resorcineŠ hem. derivat
benzena (dioksibenzen), alkohol koji se zbog
svojih aromati~nih i antisepti~kih svojstava
primewuje u farmaceutskoj industriji kao i
za izradu boja.
rezultanta, -e ` ‰nem. Resultanta prema lat.
resultare odskakivatiŠ 1. fiz. sila koja nastaje
zajedni~kim delovawem vi{e sila. 2. pojava
koja nastaje kao krajwi rezultat nekog procesa.
rezultat, -ata m ‰fr. resultat od lat. resulta-
tum od resultare odskakivatiŠ 1. kona~na posle-
dica, proizvod nekog delovawa. 2. vrednost ko-
ja se dobija nekom ra~unskom operacijom, ma-
temati~kim re{avawem nekog zadatka. 3. ishod
neke aktivnosti.
rezultatski, -a, -o ‰v. rezultatŠ koji se od-
nosi na rezultat, koji je u vezi sa rezultatom.
rezultirati
rezultirati, rezultiram, 3. l. mn. rezulti-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. resultieren od lat. resul-
tareŠ 1. nasta(ja)ti kao posledica ne~ega, pro-
iste}i, proiza}i kao rezultat ne~ega. 2. zavr-
{iti, okon~ati na odre|eni na~in.
rezus -a m ‰nlat. rhesus od gr~. RhesosŠ zool.
indijski majmun uzanog nosa, Macaca rhesus,
koji je naziv dobio prema imenu tra~kog kraqa
Rezusa.
rezus-faktor, -a m ‰v. rezus (pojava je prvi
put uo~ena kod ovog majmuna), faktorŠ med. na-
sledna osobina eritrocita, usko vezana za po-
sedovawe odre|ene krvne grupe; nepodudar-
nost dovodi do komplikacija pri transfuziji
i razvoju fetusa a i kasnije, u `ivotu novoro-
|en~eta.
reivindikacija, -e ` ‰v. re-, lat. vindicare
prisvojitiŠ prav. tu`ba protiv bespravnog
u`ivaoca tu|e imovine kojom se zahteva pri-
znavawe prava vlasni{tva stvarnom vlasniku
i povra}aj takve imovine.
reizbor, -a m ‰v. re-, izborŠ ponovni izbor
za neku funkciju ili posao (sudije, direktora,
univerzitetskog profesora, nau~nog radnika
i sl.).
reizbornost, -osti ` ‰v. reizborŠ obaveza da
se u zakonom predvi|enom roku (na dve ili ~e-
tiri godine) sprovede postupak kojim odgova-
raju}a institucija potvr|uje nekome prethod-
ni izbor za obavqawe neke du`nosti, posla,
funkcije i sl.
reimplantacija, -e ` ‰v. re-, implantacijaŠ
med. ponovno umetawe, ugra|ivawe implantata
(v.).
reimport, -a m ‰v. re-, importŠ trg. uvoz neke
robe u zemqu iz koje je prethodno uvezena.
reimprimatur, -ura m ‰nlat. reimprimaturŠ
dozvola da se neka kwiga, publikacija i sl. mo-
`e ponovo {tampati.
reinervacija, -e ` ‰v. re-, inervacijaŠ med.
hirur{ka intervencija kojom se presa|uje
nerv ili se deo o{te}enog nerva nadome{ta
drugim nervom.
reinkarnacija, -e ` ‰lat. reincarnatio, v. re-,
inkarnacijaŠ 1. prelazak du{e umrloga u telo
novoro|enog qudskog bi}a, `ivotiwe ili
biqke. 2. teol. u~ewe, naro~ito u indijskoj teo-
rejver
logiji, koje se bavi fenomenom otelotvorewa
du{e. 3. o`ivqavawe nekoga ili ne~ega kroz
likove i doga|aje u literaturi, na filmu, u te-
levizijskom prilogu i sl.
reinkarnirati (se), reinkarniram (se), 3.
l. mn. reinkarniraju (se) svr{. ‰v. reinkarnacijaŠ
1. na~initi reinkarnaciju (3), o`iveti nekoga.
2. o`iveti, do`iveti reinkarnaciju (1, 2).
reinterpretacija, -e ` ‰v. re-, interpreta-
cijaŠ 1. ponovno osmi{qavawe ne~ega {to je
ve} interpretirano. 2. lingv. izmena zna~ewa
morfeme koja je postala sastavni deo neke po-
zajmqenice.
reintrodukcija, -e ` ‰v. re-, introdukcijaŠ
biol.ponovno naseqavawe `ivotiwskih ili
biqnih vrsta na stani{tima sa kojih su i{~e-
zle.
reis i reis1, -a m ‰tur. reisul-ulema stare{i-
na u~enih qudi, u~ewaka od ar. ra’›s stare{ina,
el-ulama’ u~eni qudi, nau~niciŠ stare{ina,
poglavar verskih u~ewaka.
reis2 m v. rejs.
reis-efendija, -e ` ‰v. reis, efendijaŠ titu-
la turskog dr`avnog kancelara i ministra
spoqnih poslova.
reisul-ulema, -e m ‰tur. reisul-ulema stare-
{ina u~enih qudi, u~ewaka od ar. ra’›s stare-
{ina, el-ulama’ u~eni qudi, u~ewaciŠ vrhovni
verski poglavar kod muslimana u nekoj zemqi.
-rei~an, -reja ‰gr~. rhein te}i; rhoe struja,
tokŠ kao drugi deo slo`enih re~i u zna~ewu:
koji te~e, tok.
rejv, -a m ‰engl. raveŠ muz. vrsta muzike koja se
izvodi ili pu{ta na rejv-`urkama, naro~ito
tehno (v.) i hardkor (v.). y rejv-`urka vrlo du-
ga zabava, i do 24 sata, ve}eg broja mladih od 18
do 25 godina, u nekoj praznoj zgradi ili na
otvorenom, gde se slu{aju odre|ene vrste mu-
zike i ple{e, ~esto uz u`ivawe droga radi po-
stizawa punog zadovoqstva.
rejver, -a m ‰engl. raver, v. rejvŠ mlada osoba,
ob. izme|u 18 i 25 godina starosti, koja redov-
no pose}uje rejv-`urke, obla~i se u odgovara-
ju}em (promenqivom) trendu, u`iva u odre|e-
nim vrstama muzike i plesu, ~esto u`ivaju}i
drogu (ha{i{ ili ekstazi).
1057
rejekcija
rejekcija, -e ` ‰v. rejiciratiŠ odbacivawe,
neusvajawe nekog zahteva.
rejicirati, rejiciram, 3. l. mn. rejiciraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. reicereŠ odbijati, odbiti ne-
~iji zahtev, predlog i sl.
rejon1, -ona m ‰fr. rayonŠ 1. deo grada koji
pripada pod odre|enu upravnu jedinicu. 2.
ograni~eno podru~je jedne ve}e celine.
rejon2, -ona m ‰engl. rayonŠ 1. vrsta sinte-
ti~kog vlakna koje li~i na svilu. 2. tkanina od
istoimenog vlakna sli~na svili.
rejonizam, -zma m ‰fr. rayonnisme, prema
rayon zrak, v. -izamŠ um. ogledni pokret u sli-
karstvu koji se javqa 1910. u Rusiji, a istra-
`uje prostornost i ulogu boja.
rejonizacija, -e ` ‰v. rejon1Š podela jedne
teritorije na podru~ja pogodna za razvoj neke
privredne delatnosti.
rejs, -a m ‰port. reisŠ nekada{wa nov~ana je-
dinica u Brazilu i Portugaliji.
rejser i rejser, -a m ‰engl. racerŠ motorni ~a-
mac za trke.
rejting, -a m ‰engl. ratingŠ 1. ocena koju fi-
zi~ko ili pravno lice u`iva u javnosti. 2. ekon.
ocena plate`ne sposobnosti ili tr`i{ne
vrednosti nekog preduze}a. 3. gledanost, popu-
larnost televizijskog ili radio programa. 4. u
{ahu i u nekim sportovima (tenisu, ko{arci i
dr.), mesto na me|unarodnoj rang-listi ( ‹ li-
sta) izra~unato na osnovu uspeha u takmi~e-
wima.
rek, reka m ‰nem. ReckŠ sp. vratilo, gimna-
sti~ka sprava.
rekapitulant, -a m, gen. mn. rekapitulanata
‰nlat. recapitulans, v. rekapitulacijaŠ onaj koji
u glavnim crtama ponavqa sadr`inu nekog iz-
lagawa, predavawa i sl.
rekapitulacija, -e ` ‰nlat. recapitulatio, v.
rekapituliratiŠ 1. ponavqawe sadr`ine, re-
zimirawe, sa`imawe bitnih delova nekog iz-
lagawa, predavawa i sl. 2. uno{ewe glavnih
stavki nekog ra~una u posebnu kwigu kwigo-
vodstvene dokumentacije; takva kwiga sa pre-
gledom ostalih podataka.
rekapitulirati, rekapituliram, 3. l. mn.
rekapituliraju svr{. i nesvr{. ‰nem. rekapitulie-
ren od lat. recapitulareŠ 1. kratko, sa`eto pono-
1058
rekvijem
viti sadr`inu nekog izlagawa, predavawa i
sl., rezimirati. 2. adm. uneti glavne stavke ne-
kog ra~una u posebnu kwigu.
rekvizit, -ita m ‰lat. requisitum tra`eno,
zahtevanoŠ 1. predmet u cirkuskoj, pozori{noj
i sl. predstavi kojim se upotpuwuje vizuelni
do`ivqaj. 2. deo sportske opreme (reket, lop-
ta, trenerka, kopa~ke i sl.). 3. prav. skup for-
malnih elemenata jednog ugovora ili dokumen-
ta bez kojih oni ne proizvode pravno dejstvo. y
pozori{ni rekvizit mawi predmeti koji se
koriste u pozori{noj predstavi (npr. nao~are,
oru`je, ki{obran i sl.), rekvizite.
rekvizitan, -tna, -tno ‰v. rekvizitŠ koji se
odnosi na rekvizite, koji je u vezi sa rekvizi-
tima.
rekvizitaran, -rna, -rno ‰v. rekvizitŠ koji
spada u rekvizite, koji ima osobine rekvizita.
rekvizitarnica, -e ` ‰v. rekvizit, rekvizi-
torijumŠ prostorija u kojoj se dr`e rekvizite.
rekviziter, -era m ‰v. rekvizitŠ osoba koja
vodi ra~una o rekvizitima (npr. u pozori{tu).
rekvizitorijum, -a i rekvizitorij, -ija
‰nlat. requisitoriumŠ zbir rekvizita kao prepo-
znatqiva karakteristika odre|ene predstave
(pozori{na, cirkuska i sl.).
rekvizicija, -e ` ‰lat. requisitioŠ 1. zahtev
koji jedna vlast upu}uje drugoj tra`e}i pomo}
i saradwu u re{avawu nekog problema. 2. adm.
uzimawe stvari za vojne ili dr`avne potrebe,
naro~ito u vreme rata, besplatno, uz potpisa-
nu priznanicu, ~esto prisilnim putem. 3. prav.
zabrana polagawa prava na svojinu.
rekvizicionar, -ara m ‰nlat. requisitionari-
usŠ onaj koji pola`e pravo na ne{to, koji sta-
vqa zabranu na ne{to.
rekvizicioni, -a, -o ‰v. rekvizicijaŠ koji
se odnosi na rekviziciju, koji poti~e od re-
kvizicije, koji je svojstven rekviziciji. y re-
kvizicioni sistem izdr`avawe vojske u vre-
me rata sredstvima uzetim rekvizicijom.
rekvijem, -a m ‰lat. requies mir, po~inakŠ 1.
crkv. sve~ana misa za mrtve u katoli~koj crkvi,
nazvana po po~etnim re~ima molitve: Requiem
aeternam dona eis (Domine) — Ve~ni pokoj daj
im (Gospode).
rekvirirati
rekvirirati, rekviriram, 3. l. mn. rekvi-
riraju svr{. i nesvr{. ‰nem. requirieren od lat. re-
quirere tra`iti, zahtevatiŠ sprovesti, sprovo-
diti rekviziciju.
reket1, -a m ‰engl. racketŠ sp. 1. rekvizit u te-
nisu, stonom tenisu kojim se udara loptica. 2.
onaj koji se bavi (stonim) tenisom, (stono)te-
niser. 3. u ko{arci, obele`eni prostor ispod
ko{a.
reket2, -a m ‰engl. racket prevara, ilegalan
posaoŠ 1. nezakonito, prisilno uzimawe novca
od nekoga; reketirawe, reketerstvo. 2. novac
koji se pod prisilom daje reketa{u, reketeru.
reketa{, -a{a m ‰v. reket2Š onaj koji se bavi
reketirawem, koji ucenom iznu|uje novac.
reketer v. reketa{.
reketirati, reketiram, 3. l. mn. reketiraju
svr{.i nesvr{. ‰v. reket2Š baviti se reketom,
ucewivati, uzimati od nekoga novac pod pri-
nudom.
rekla, -e ` ‰nem. RockleinŠ 1. mu{ki kaput
teget boje od vaqanog sukna, u slavonskoj na-
rodnoj no{wi, koji je na dowim rubovima i
rubovima rukava ukra{en crveno-belim {ara-
ma. 2. gorwi `enski pleteni ili heklani odev-
ni predmet bez rukava.
reklama, -e ` ‰fr. reclame od lat. reclamare
vikati, galamiti; glasno negodovatiŠ 1. isti-
cawe dobrih svojstava robe i usluga putem
sredstava javnog informisawa kako bi se pri-
dobili potro{a~i. 2. oglas ili spot objavqen
u sredstvima javnog informisawa kojim se po-
tro{a~i podsti~u na kupovinu odre|enih
proizvoda ili kori{}ewe odre|enih usluga.
3. hvalisawe trgovaca ili prodavaca robom
koju `ele da prodaju isticawem wenog kvali-
teta, povoqne cene i sl.
reklamanta, -e `, gen. mn. reklamanata/re-
klamanti ‰nlat. reclamantesŠ brojka, slog, re~
pri dnu strane neke kwige kao najava prve re~i
na slede}oj strani; kustoda.
reklamacija, -e ` ‰nem. Reklamation od lat.
reclamatioŠ `alba ili prigovor na kvalitet, na
zakinutom kvantitetu kupqene robe, na preko-
ra~ewe vremena dogovorenog za isporuku robe,
na uslugu goru od dogovorene ili pla}ene i sl.
rekognoscirati
reklamer, -era m ‰fr. reclameur, v. reklamaŠ
1. onaj koji pravi, proizvodi reklame,
stru~wak za reklame i reklamirawe. 2. onaj ko-
ji hvali, reklamira ono {to `eli da proda.
reklamirati, reklamiram, 3. l. mn. rekla-
miraju svr{. i nesvr{. ‰lat. reclamare vikati, ga-
lamiti; glasno negodovati, v. reklamaŠ 1. isti-
cati dobra svojstva robe i usluga putem sred-
stava javnog informisawa da bi se pridobili
potro{a~i. 2. ulo`iti ili ulagati `albu,
prigovor na kvalitet i koli~inu pla}ene ro-
be, na lo{u uslugu i sl., i u tom smislu prote-
stovati i zahtevati nadoknadu {tete.
reklamni, -a, -o ‰v. reklamaŠ koji se odnosi
na reklamu, koji ima svojstva reklame. y re-
klamna cena sni`ena cena proizvoda radi
lak{e prodaje, ve}eg prometa i sl.
reklamokratija, -e ` ‰v. reklama, -kratijaŠ
reklamirawe robe i usluga u svako doba i na
svakom mestu kao najbr`i, najpre~i i najsi-
gurniji put do potro{a~a, vladavina reklam-
nih kompanija na tr`i{tu.
reklasifikacija, -e ` ‰v. re-, klasifika-
cijaŠ 1. ponovna klasifikacija, ponovno pod-
vrgavawe ocewivawu, proceni (ne~ijeg znawa,
ve{tine, kvaliteta, ispravnosti i dr.). 2. po-
novno dodeqivawe klase (brodu) koju je iz ne-
kog razloga izgubio.
reklinacija, -e ` ‰srlat. reclinatio od lat.
reclinare nagnuti se, le}iŠ nagiwawe unazad,
zavaqivawe, posuvra}ewe.
rekognicija, -e ` ‰lat. recognitioŠ 1. prizna-
we. 2. prav. priznawe da je sudska izjava sa~i-
wena po odgovaraju}im zakonskim propisima
i da odra`ava voqu osobe koja izjavom vr{i
neku pravnu radwu.
rekognoscirati, rekognosciram, 3. l. mn. re-
kognosciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. recognoscereŠ 1.
do}i, dolaziti do saznawa o pravim ~iwenica-
ma putem izvi|awa (saznati polo`aj neprija-
teqske vojske pred bitku, podatke o vrsti i ko-
li~ini naoru`awa, o broju vojnika i dr.). 2. po-
tvrditi, spoznati ispravnost ne~ega na osnovu
prethodnog pregleda. 3. sp. posmatrati utakmi-
cu ili treninge protivni~ke ekipe s kojom
predstoji duel, utakmica, upoznati se na taj
na~in s wenim prednostima i slabostima da
1059
rekolekcija
bi se osmislila i primenila odgovaraju}a
taktika u igri.
rekolekcija, -e ` ‰srlat. recollectioŠ 1. pri-
branost, sabranost. 2. duhovna ve`ba.
rekomandacija, -e ` ‰fr. recommandationŠ
povoqno, afirmativno mi{qewe o nekome u
usmenoj ili pisanoj formi; preporuka.
rekomandiran, -a, -o ‰v. rekomandiratiŠ
preporu~ena po{tanska po{iqka koja se mora
uru~iti iskqu~ivo primaocu na ~ije ime po-
{iqka glasi; pril. rekomandirano preporu-
~eno (o na~inu slawa po{tanske po{iqke).
rekomandirati, rekomandiram, 3. l. mn. re-
komandiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. recommander
od lat. recommendareŠ davati povoqno, afir-
mativno mi{qewe, preporu~i(va)ti.
rekompenzacija, -e ` ‰nlat. recompensatio, v.
re-, kompenzacijaŠ 1. naknada za ne{to {to je
o{te}eno, neispravno, izgubqeno i dr.; od-
{teta. 2. uzvra}ena bol, uvreda, osveta.
rekompresija, -e ` ‰v. re-, kompresijaŠ vra-
}awe ronilaca na povi{eni pritisak u ciqu
za{tite od dekompresionih bolesti ili wi-
hovog le~ewa.
rekonvalescent, -a m ‰nlat. reconvalescens,
v. rekonvalescencijaŠ onaj koji se oporavqa od
bolesti.
rekonvalescencija, -e ` ‰srlat. reconvale-
scentia, v. re-, lat. convalescere ozdravitiŠ vre-
me u kome se bolesnik oporavqa.
rekonverzija, -e ` ‰lat. reconversio, v. re-,
konverzijaŠ povratak u prethodno stawe, ponov-
na konverzija (npr. o`ivqavawe mirnodopske
industrije umesto vojne u ratnom periodu).
rekonkista, -e ` (uob. rekonkvista, -e `)
‰{p. reconquista ponovno osvajaweŠ 1. sedmove-
kovni period (od VIII do XV veka) u istoriji
Pirinejskog poluostrva, u kome su [panci i
Portugalci osloba|ali svoju zemqu od arap-
skih vlasti. 2. uop{te, ponovno osvajawe teri-
torije izgubqene u ratu.
rekonstitucija, -e ` ‰nlat. reconstitutioŠ po-
novno uspostavqawe, vra}awe u pre|a{we sta-
we.
rekonstruisati, -i{em svr{. i nesvr{.
‰nlat. reconstruere od v. re-, konstruisatiŠ oba-
viti, obavqati rekonstrukciju.
1060
rekorder
rekonstrukcija, -e ` ‰nlat. reconstructio, v.
re-, konstrukcijaŠ 1. ponovna konstrukcija,
izgradwa. 2. reorganizacija, izmena pojedinih
delova postoje}e konstrukcije, gra|evine,
objekta, stana i sl. 3. utvr|ivawe nekada{weg
izgleda, stawa nekog objekta na osnovu iskopi-
na, ostataka, ili utvr|ivawe kako se neki do-
ga|aj zbio na osnovu materijalnih dokaza, is-
kaza svedoka i sl. 4. med. plasti~na operacija
kojom se prikriva ozleda ili nadokna|uje iz-
gubqeni deo tela.
rekonstrukcijski, -a, -o ‰v. rekonstrukci-
jaŠ koji se odnosi na rekonstrukciju, koji po-
ti~e od rekonstrukcije. y rekonstrukcijska
hirurgija 1. med. grana hirurgije koja hirur-
{kom intervencijom obezbe|uje ponovno
funkcionisawe pojedinih delova tela, ne za-
nemaruju}i ni estetski u~inak koji ipak nije
primaran. 2. plasti~na hirurgija.
rekonstrukcionalizam, -zma m ‰v. rekon-
strukcijaŠ idealisti~ko shvatawe po kome se
svet mo`e promeniti, preobraziti vaspita-
wem.
rekontra, -e ` ‰v. re-, kontra2Š odgovor
glavnog igra~a u preferansu na kontru pro-
tivnika.
rekoncilijacija, -e ` ‰lat. reconciliatioŠ 1.
pomirewe, izmirewe nakon sukoba. 2. crkv. po-
novno osve}ewe svetog mesta nakon skrnavqe-
wa. 3. crkv. opro{taj onome ko je bio izop{ten
iz katoli~ke crkve.
rekoncilirati, rekonciliram, 3. l. mn. re-
konciliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. reconciliareŠ 1.
(po)miriti, (iz)miriti nakon sukoba. 2. crkv.
ponovo osvetiti oskrnavqeno sveto mesto. 3.
crkv. dati opro{taj i ponovo primiti u kato-
li~ku crkvu onoga ko je iz we bio izop{ten.
rekord, -a m ‰nem. Rekord, engl. record od lat. re-
cordari se}ati seŠ 1. sp. najboqi rezultat, domet
koji je nadma{io sve dotle postignute rezulta-
te. 2. najve}a izmerena koli~ina u jednoj vrsti.
rekordan, -dna, -dno ‰v. rekordŠ koji pred-
stavqa rekord, koji se odnosi na rekord. z u
rekordnom roku u najkra}em mogu}em vreme-
nu, najbr`e {to se mo`e.
rekorder, -e ra m ‰v. rekordŠ 1. onaj koji je
postigao rekord, obi~no u sportskom nadmeta-
rekorderstvo
wu; as. 2. tehn. ure|aj koji zapisuje neku merenu
vrednost u odnosu na promenqivu vrednost
(vreme, du`ina pre|enog puta). 3. tehn. v. vide-
orekorder.
rekorderstvo, -stva s ‰v. rekordŠ nadmeta-
we, te`wa za postizawem rekorda.
rekreativan, -vna, -vno ‰nlat. recreativus, v.
rekreacijaŠ koji slu`i za rekreaciju, koji je
namewen rekreaciji.
rekreativac, -vca m ‰v. rekreacijaŠ 1. onaj
koji se rekreira, koji obavqa neku aktivnost
(obi~no fizi~ku) radi rekreacije. 2. onaj koji
se bavi nekim sportom iz zadovoqstva, radi
odr`avawa kondicije, a ne kao pripremu za
takmi~arsko nadmetawe.
rekreacija, -e ` ‰lat. recreatio, prema recrea-
re oporaviti seŠ 1. fizi~ka aktivnost koja se
sprovodi da bi se organizam osve`io, odmo-
rio, opustio i tako pripremio za ustaqene,
obavezne, svakodnevne poslove. 2. ponovna kre-
acija, ponovno stvarawe.
rekreirati (se), rekreiram (se), 3. l. mn. re-
kreiraju se svr{. i nesvr{. ‰v. rekreacijaŠ 1.
osve`iti (se), osve`avati (se), odmoriti (se),
odmarati (se) opustiti (se), opu{tati (se)
kroz rekreaciju i tako se pripremiti za nasta-
vak ustaqenih, obaveznih, svakodnevnih po-
slova. 2. ponovno kreirati, ponovno stvarati.
rekriminacija, -e ` ‰srlat. recriminatus po-
novo optu`en od recriminareŠ prav. primena pro-
tivmere, odgovor na prethodno preuzetu meru.
rekriminirati, rekriminiram, 3. l. mn.
rekriminiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rekriminaci-
jaŠ prav. sprovesti, sprovoditi rekriminaciju,
protivmeru.
rekristalizacija, -e ` ‰v. re-, kristal,
kristalizacijaŠ ponovqen proces kristaliza-
cije da bi se dobila kristalna struktura ve}e
~isto}e ili kristala odre|enog oblika. 2. vra-
}awe kristalne strukture kod vaqanih metala.
rekrudescentan, -tna, -tno ‰lat. recrude-
scens, v. rekrudescencijaŠ med. koji se pogor{a-
va (o bolesti).
rekrudescencija, -e ` ‰lat. recrudescere po-
novo buknutiŠ med. pogor{awe bolesti.
reksist(a), -e m ‰prema publikaciji Chri-
stus Rex, koju je izdavala ova organizacijaŠ ist.
rektoskop
pripadnik kvislin{ke organizacije u Belgiji
za vreme Drugog svetskog rata.
rektalan, -lna, -lno ‰nlat. rectalis, v. rektumŠ
anat. koji se odnosi na rektum, debelo crevo.
rektangularan, -rna, -rno ‰nlat. rectangularisŠ
koji je u obliku pravougaonika, pravougaoni.
rektascenzija, -e ` ‰nlat. rectascensio, pre-
ma rectus ravan, ascensio uzlazŠ astron. koordi-
nata pomo}u koje se odre|uje polo`aj nebeskog
tela na nebu.
rektitis, -a m ‰v. rektum, -itisŠ med. upala
rektuma, debelog creva.
rektifikacija, -e ` ‰nlat. rectificatioŠ 1.
tehn.postupak potpunog pre~i{}avawa te~no-
sti ponovqenom destilacijom. 2. postupak ko-
jim se ne{to popravqa, ispravqa, ~ini bo-
qim. 3. mat. izra~unavawe du`ine luka na kri-
vuqi.
rektifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nem.
rektifizieren od srlat. rectificare, prema lat. rectus
ravanŠ 1. hem. pre~i{}avati te~nost ponovnom
destilacijom. 2. u~initi ne{to boqim, po-
boq{ati ne~ija svojstva, popraviti, ispravi-
ti. 3. mat. izra~unati du`inu luka na krivuqi.
rekto m indekl. ‰lat. (folio) recto uspraviv{i
listŠ desna strana otvorene kwige; supr. verso.
rektor, -a m ‰lat. rector upravnik, stare{i-
na, predvodnik, prema regere upravqatiŠ 1. ist.
u starom Rimu, ob. u sintagmama u zna~ewu
upraviteq. 2. ist. odgovorna osoba koja je zau-
zimala bilo koje mesto u crkvenoj i svetovnoj
hijerarhiji (u evropskim gradovima). 3. adm.
univerzitetski profesor na najvi{em polo-
`aju i s najve}om odgovorno{}u na univerzi-
tetu.
rektorat, -a ta m ‰nlat. rectoratum, v. rektorŠ
1. sedi{te rektora. 2. ~ast i dostojanstvo rek-
tora.
rektorski, -a, -o ‰v. rektorŠ koji se odnosi
na rektora, koji je u vezi sa rektorom. z rek-
torski savet najvi{e univerzitetsko telo sa-
stavqeno od rektora i izabranih dekana poje-
dinih fakulteta.
rektoskop, -a m ‰v. rektum, -skopŠ med. tehn.
instrument kojim se vr{i pregled rektuma, za-
vr{etka debelog creva.
1061
rektoskopija
rektoskopija, -e ` ‰v. rektum, -skopijaŠ med.
dijagnosti~ka metoda pregleda rektuma rekto-
skopom.
rektoskopirati, rektoskopiram, 3. l. mn.
rektoskopiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rektoskopijaŠ
med. obaviti, obavqati pregled rektuma rekto-
skopom, obavqati rektoskopiju.
rektum, -a m ‰nlat. rectum (intenstinium) rav-
no (crevo)Š anat. zavr{ni deo debelog creva.
rekuzant, -a m, gen. mn. rekuzanata ‰v. rekuzi-
ratiŠ 1. onaj koji rekuzira. 2. ist. onaj koji je u
Engleskoj, u periodu od kraja XVI do po~etka
XVIII veka, odbijao da ide na bogoslu`ewe koje
je bilo po zakonu obavezno.
rekuzirati, rekuziram, 3. l. mn. rekuziraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. recuser od lat. recusare odbi-
tiŠ 1. izraziti neslagawe s ne~ijom odlukom,
protiviti se ne~ijoj odluci. 2. prav. zahtevati
izuze}e sudije ukoliko se smatra da }e pri do-
no{ewu presude biti pristrasan.
rekuperator, -a m ‰lat. recuperator preuzi-
ma~, v. rekuperacijaŠ ure|aj za rekuperaciju.
rekuperacija, -e ` ‰lat. recuperatioŠ 1. opo-
ravak nakon neke bolesti ili iscrpqenosti
organizma. tehn. 2. iskori{}avawe korisnih
sastojaka iz otpada. 3. iskori{}avawe toplot-
ne energije koja ostaje kao prate}i proizvod u
osnovnom procesu proizvodwe. 4. ponovno do-
bijawe materija koje se tro{e u tehnolo{kim
procesima.
rekurent, -a m ‰lat. recurens, v. rekuriratiŠ
prav. onaj koji rekurira, koji podnosi `albu na
doneto sudsko re{ewe.
rekurentan, -tna, -tno ‰v. rekuriratiŠ kwi`.
ob. u: y rekurentni stihovi; u sredwovekov-
noj poeziji stihovi u kojima se slova mogu ~i-
tati i od kraja prema po~etku, a da pri tome sa-
~uvaju i oblik i smisao.
rekurzija, -e ` ‰v. rekuriratiŠ ra~. sposob-
nost v. rutine (3) kod kompjutera da poziva sa-
mu sebe.
rekurirati, rekuriram, 3. l. mn. rekuriraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. rekurrieren od lat. recurrere
vratiti se od recurrens koji se vra}aŠ 1. obrati-
ti se nekome za pomo}, zatra`iti od nekoga po-
mo}, uto~i{te. 2. prav. ulo`iti, ulagati `albu
vi{estepenom sudu.
1062
relativan
rekurs, -a m ‰lat. recursusŠ prav. `alba koja se
vi{estepenom sudu podnosi na presudu ni`e-
stepenog suda.
rekcija, -e ` ‰lat. rectio upravqaweŠ gram.
morfolo{ko-sintaksi~ka pojava da pade`ni
oblik imenice zavisi od prirode glagola
(prelazni ili neprelazni) uz koji stoji.
relaksacija, -e ` ‰lat. relaxatio, v. relaksira-
tiŠ 1. opu{tawe tela i duha, odmor, razonoda. 2.
prav. ubla`avawe kazne, opra{tawe, osloba|awe
od presude. 3. mlitavost, mlohavost, malaksa-
lost, popu{tawe nervnog sistema. 4. fiz. vreme
koje je potrebno da se elasti~no telo koje je de-
formisano silom vrati u prvobitni polo`aj
kada sila deformiteta prestane da deluje.
relaksirati, relaksiram, 3. l. mn. relaksi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. relaxare, prema v. re-, la-
xare popustitiŠ 1. (u)~initi da popusti tele-
sna ili nervna napetost, osloboditi se nape-
tosti uop{te, opustiti se. 2. relaksirati se
osloboditi, osloba|ati se formalnog, rezer-
visanog dr`awa, pona{awa i sl., zauzeti ne-
formalan, le`eran stav.
relansirati, relansiram, 3. l. mn. relansi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. relancer, v. re-, lansira-
tiŠ 1. prona}i i po~eti goniti divqa~. 2. po-
novno odbaciti nekoga ili ne{to. 3. pove}ati
visinu uloga u nekoj igri kartama. 4. izra`a-
vati otvoreno neprijateqstvo prema nekome;
prekorevati, koriti, grditi nekoga.
relapsus, -a m ‰nlat. relapsusŠ ponavqawe
jednom ve} u~iwene gre{ke, posebno ponavqa-
we jeresi.
relativ, -a m ‰v. relativanŠ gram. vremensko
odre|ivawe procesa ili stawa ozna~enog gla-
golskim oblikom u predikatu, ne neposredno
prema vremenu kada se re~enica izri~e, ve}
posredno, preko nekog drugog vremenskog mo-
menta.
relativan, -vna, -vno ‰lat. relativus, v. rela-
cijaŠ 1. koji podrazumeva postojawe nekog odno-
sa me|u pojmovima, pojavama i sl. 2. koji ima ne-
ku vrednost samo kada se posmatra wegov odnos
prema ne~emu drugom; koji sam po sebi nema
vrednost, nego se potvr|uje samo u odnosu pre-
ma drugim pojmovima. 3. gram. odnosni (o re~e-
nici, zamenici). y relativna ve}ina broj do-
bijenih glasova na izborima mawi od 50%; re-
relativizam
lativna visina razlika izme|u apsolutne i
nadmorske visine, udaqenost jedne ta~ke od
podno`ja do vrha brega; relativna vla`nost
koli~ina vodene pare u vazduhu koja je iskazana
postotkom maksimuma koji vazduh mo`e primi-
ti na odre|enoj temperaturi; relativna hro-
nologija ist. odre|ivawe starosti neke pojave
ili doga|aja u istoriji i kwi`evnosti wiho-
vim posmatrawem u odnosu na neku drugu pojavu
(npr. u odnosu na drugu zemqu, drugi jezik).
relativizam, -zma m ‰v. relativanŠ fil. 1.
idealisti~ko u~ewe koje osporava mogu}nost
dosezawa apsolutne istine. 2. shvatawe da su
dobro i zlo relativni pojmovi iz ~ega proiz-
lazi nemogu}nost uspostavqawa op{teva`e-
}ih vrednosti i eti~kih kriterijuma.
relativizacija, -e ` ‰v. relativanŠ 1. uspo-
stavqawe odnosa izme|u dva pojma. 2. prihva-
tawe na~ela relativizma.
relativizirati, relativiziram, 3. l. mn.
relativiziraju i relativizovati, -zujem svr{.
i nesvr{. ‰v. relativanŠ (u)~initi ne{to rela-
tivnim, imati predstavu o ne~emu kao rela-
tivnom.
relativizovati v. relativizirati.
relativist(a), -e m, mn. relativisti ‰v. re-
lativanŠ pristalica, pobornik relativizma.
relativitet, -eta m = relativnost, -i `
‰nlat. relativitas, v. relativanŠ stawe, svojstvo
onoga {to je relativno. y teorija relativi-
teta (relativnosti) u~ewe Alberta Ajn{taj-
na o op{toj zakonitosti prostorno-vremen-
skih odnosa u prirodi, po kome su vreme i pro-
stor relativne veli~ine, dok je brzina svetlo-
sti apsolutna i postojana veli~ina.
relativnost = relativitet (v.).
relacija i relacija, -e ` ‰lat. relatioŠ 1. me-
|usobni odnos razli~itih pojmova. 2. me|u-
sobna zavisnost dveju veli~ina; razmera. 3.
prostorna udaqenost dva mesta.
relacioni, -a, -o ‰v. relacijaŠ koji se odno-
si na relaciju, koji pripada relaciji.
relacionizam, -zma m ‰v. relacijaŠ filoz. pra-
vac u filozofiji koji primarnim smatra odnos
me|u pojmovima, stvarima, objektima i sl.
rele v. relej.
relikvija
relevantan, -tna, -tno ‰lat. relevans od rele-
vare podi}i, olak{atiŠ va`an, bitan, zna~ajan;
uticajan.
relevantnost, -osti ` ‰v. relevantanŠ oso-
bina, svojstvo ne~ega {to je relevantno; va-
`nost, bitnost, zna~ajnost, uticajnost.
relevancija, -e ` ‰nlat. relevantia, v. rele-
vantanŠ va`nost, bitnost uop{te, a naro~ito
va`nost, bitnost, zna~aj nekog pravnog sred-
stva ili sudske radwe.
relevacija, -e ` ‰lat. relevatioŠ rastere}e-
we, oslobo|ewe od kakve obaveze.
relegacija, -e ` ‰lat. relegatioŠ 1. udaqava-
we okrivqenoga iz odre|ene sredine kao naj-
~e{}a mera represije.
relegirati, relegiram, 3. l. mn. relegiraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. relegare otpraviti, udaqi-
tiŠ 1. udaqiti, prognati, izagnati nekoga iz
jedne sredine. 2. izbaciti, izbacivati nekoga
iz slu`be.
relej, -eja m ‰fr. relaisŠ tehn. 1. ure|aj koji
prima, a potom emituje radioelektri~ne tala-
se. 2. ure|aj za pretvarawe elektri~nih u meha-
ni~ke signale.
reli, -ija m ‰engl. relly okupqawe, sastanakŠ sp.
disciplina takmi~ewa u brzini vo`we automo-
bila, bicikla i sl.
religija, -e ` ‰lat. religioŠ verovawe u boga,
u monoteisti~koj religiji, kao tvorca svega
ovozemaqskog koji upravqa zbivawima i sud-
binom sveta, odre|uje {ta je dobro a {ta zlo;
isto i u mnogobo`a~koj religiji koja se zasni-
va na veri u vi{e bo`anstava. y religija slo-
bode (oslobo|ewa) sna`an slobodarski duh
gra|anskog dru{tva u XVIII i XIX veku izra-
`en u mnogim pokretima i revolucijama toga
vremena.
religiozan, -zna, -zno ‰lat. religiosus, v. re-
ligijaŠ 1. koji veruje u boga, koji je pobo`an. 2.
koji je u vezi sa verom i religiozno{}u.
religioznost, -osti ` ‰nlat. religiositas, v.
religija, religiozanŠ svojstvo, osobina onoga
koji je religiozan, koji je ispuwen, pro`et ve-
rom u boga i religijskim ose}awima.
relija{, -a{a m ‰v. reliŠ sp. u~esnik u reliju.
relikvija, -e ` ‰lat. reliquiaeŠ rel. materi-
jalni ostaci svetiteqa (wihove mo{ti, pred-
1063
relikvijar
meti koji su bili u wihovom vlasni{tvu,
predmeti koje su dodirivali); svetiwe.
relikvijar, -ara m ‰nlat. reliquiarium, v. re-
likvijaŠ crkv. posuda, kov~eg ili kutija u kojoj
se ~uva relikvija.
relikt, -a m, gen. mn. relikata ‰lat. relictum
ostatak od reliqui ostavitiŠ 1. biol. biqna ili
`ivotiwska vrsta iz ranijih vremena koja je
pre`ivela i prilagodila se novim uslovima
`ivota. 2. ostatak obi~aja iz pro{losti vezan
za na~in `ivota, obi~aje i sl. 3. materijalna,
arheolo{ka iskopina.
relicitacija, -e ` ‰lat. relicitatioŠ trg. po-
novna, ponovqena licitacija, odnosno javno
nadmetawe u kupovini ili prodaji ne~ega.
reqef, -a i reqef, -efa m ‰fr. reliefŠ 1. geogr.
razni oblici na povr{ini Zemqine kore (pla-
nine, kotline, klisure i sl.) 2. vaj. vajarsko de-
lo sa elementima uzdignutim nad ravnom povr-
{inom.
reqefan, -fna, -fno i reqefan, -fna, -fno
‰v. reqefŠ 1. koji je u vezi s reqefom. 2. koji je
izra|en u reqefu. y reqefne karte (mape)
geogr.karte izra|ene od specijalnih materijala
na kojima su uz vodoravnu sliku zemqi{ta
prikazana i ispup~ewa i udubqewa.
reqef-intarzija, -e ` ‰fr. relief, ital. intar-
siaŠ um. zan. umetni~ki rad u drvetu u kome su
figure i likovi napravqeni od tako slo`enih
komada raznobojnog drveta da ~ine blaga is-
pup~ewa.
REM prid. indekl. ‰engl. REM, skr. od rapid
eye movement brzo kretawe o~ijuŠ fiziol. (ob. u
izrazima kao REM-san, REM-faza) o periodu u
toku spavawa kada se o~ne jabu~ice naglo po-
meraju pod zatvorenim kapcima, {to je znak da
spava~ sawa.
rem, -a m, mn. remi ‰engl. skr. roentgen equiva-
lent in manŠ stara jedinica za merewe apsorbo-
vane doze radioaktivnog zra~ewa (zamewena
sivertom; 1 rem = 1/100 Sv).
remanentan, -tna, -tno ‰lat. remanens od re-
manere ostajatiŠ koji je ostatak neke ve}e celi-
ne. y remanentni magnetizam fiz. magnetizam
koji se zadr`ava i nakon prestanka delovawa
magnetnog poqa.
1064
remiksovati
remanencija, -e ` ‰v. remanentanŠ 1. preo-
stala koli~ina ne~ega. 2. zadr`avawe nekog
svojstva jo{ izvesno vreme po prestanku dej-
stva sile koja ga je izazvala.
remastikacija, -e ` ‰v. re-, lat. masticare
`vakatiŠ pre`vakavawe; pre`ivawe.
remedijum, -a i remedij, -ija m ‰lat. remedi-
umŠ 1. farm. lek, medikament. 2. prav. pravni lek,
`alba. 3. ekon. eno odstupawe u te`ini i fino-
}i izrade metalnog novca. 4. uop{te, sve ono
{to mo`e ispraviti neku gre{ku ili manu.
remek-delo, -a s ‰ma|. remekŠ najboqe, vr-
hunsko, neponovqivo delo u svojoj vrsti.
remen, -a m ‰nem. RiemenŠ pojas, kai{.
remenar, -a m ‰v. remenŠ zanatlija koji pra-
vi remene i sli~ne proizvode.
remenski, -a, -o ‰v. remenŠ koji se odnosi na
remen. y remenski prenos tehn. ma{inski ele-
ment za prenos snage s jedne na drugu osovinu.
remewe, -a s zb. ‰v. remenŠ skup svih remeno-
va koji ulaze u sastav jedne ma{ine.
remeta, -e m ‰lat. eremita od gr~. eremites pu-
stiwskiŠ isposnik, pustiwak, eremita.
remi, -ija i remi1, -ija m ‰engl. rummyŠ kar-
ta{ka igra.
remi2, -ija m, mn. remiji ‰fr. remiseŠ 1. {ah.
nere{ena {ahovska partija. 2. nere{en ishod
bilo kog takmi~arskog nadmetawa.
remiza, -e ` ‰nem. Remise od fr. remiseŠ 1. me-
sto za odlagawe kola i poqoprivrednih alatki.
2. hangar za ~uvawe tramvaja. 3. {uma, zabran u
koji se sklawa divqa~ od lovaca ili zime.
remizer, -era m ‰v. remi2Š 1. sp. igra~ koji u
nekom sportskom nadmetawu igra nedovoqno
sr~ano i borbeno, koji se zadovoqava nere{e-
nim rezultatom, remijem. 2. fig. osoba koja ne
voli da ulazi u rizik, ve} se zadovoqava ma-
lim.
remizirati, remiziram, 3. l. mn. remizira-
ju svr{. ‰v. remi2Š zavr{iti igru (ob. {ahovsku)
nere{enim rezultatom, remijem.
remiks, -a m ‰engl. remixŠ muz. nova, izmewe-
na verzija neke muzi~ke kompozicije.
remiksovati, -sujem svr{. i nesvr{. ‰engl. re-
mixŠ muz. ponovno snimiti, snimati novu, iz-
mewenu verziju neke muzi~ke kompozicije.
remilitarizacija
remilitarizacija, -e ` ‰v. re-, militari-
zacijaŠ voj. pol. ponovno naoru`avawe podru~ja
koje je jednom ve} bilo razoru`ano.
remilitarizirati v remilitarizovati.
remilitarizovati, -zujem i remilitari-
zirati, remilitariziram, 3. l. mn. remilita-
riziraju ‰v. re-, militarizovatiŠ voj. pol. spro-
vesti ili sprovoditi remilitarizaciju.
remington, -a m i remingtonka, -e ` ‰prema
ameri~kim fabrikantima, porodici Reming-
ton („E. Remington & SonsŒ)Š 1. naziv za vrstu
pu{ke (konstruisane 1816). 2. naziv za tip pi-
sa}e ma{ine (proizvedene 1873).
reminiscentan, -tna, -tno ‰v. reminiscen-
cijaŠ koji se odnosi na reminiscenciju, koji
ima svojstva reminiscencije.
reminiscencija, -e ` ‰lat. reminiscentia,
prema reminisci se}ati seŠ 1. zamagqenost se}a-
wa, prise}awe. 2. vra}awe u pro{lost. 3. um.
motiv u poeziji, muzici i sl., preuzet iz nekog
starijeg dela. 4. evocirawe doga|aja ili do`i-
vqaja iz pro{losti.
remis, -a m ‰fr. remise, prema lat. remissas
odlo`eneŠ 1. v. remi2. 2. odga|awe roka ispla-
te. 3. trg. popust pri kupovini; rabat.
remisivan, -vna, -vno ‰nlat. remissivusŠ po-
pustqiv, blag.
remisija, -e ` ‰lat. remissioŠ 1. rel. pra{ta-
we grehova. 2. prav. ukidawe kazne; opra{tawe
(nov~anog) duga. 3. med. smirivawe, jewavawe
bolesti. 4. uop{te: slabqewe, opadawe.
remisoran, -rna, -rno ‰v. remisijaŠ 1. koji
se odnosi na remisiju, koji je u vezi sa remisi-
jom. 2. koji je vra}en na ponovno razmatrawe.
remitenda, -e ` ‰nem. Remittend od lat. remit-
tendaŠ ono {to se nije moglo prodati, {to tre-
ba vratiti (npr. neprodati primerci novina
izdava~u).
remitent, -a m, gen. mn. remitenata ‰lat. re-
mittensŠ 1. onaj koji vra}a ono {to je primio. 2.
bank. osoba koja ima ovla{}ewe da naplati pri-
spelu menicu.
remitencija, -e ` ‰v. remitiratiŠ med. brza
reakcija pri ubla`avawu bolesti ili nekih
wenih simptoma.
remitirati, remitiram, 3. l. mn. remitira-
ju svr{. i nesvr{. ‰nem. remittieren od lat. remitte-
remorker
re poslati nazadŠ trg. 1. vratiti, vra}ati natrag
neprodatu robu (novine, kwige i sl.). 2. ekon.
sniziti cenu neke robe, odobriti popust kup-
cu ili korisniku usluga.
removirati, removiram, 3. l. mn. removira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. removereŠ sprovesti ili
sprovoditi remociju.
remonetizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v.
re-, monetaŠ finans. pustiti, pu{tati u opticaj
novac koji je prethodno povu~en iz opticaja.
remonstranca, -e ` ‰v. remonstriratiŠ 1.
izra`avawe nezadovoqstva, prigovor zbog ne-
~ijeg postupka. 2. prav. `alba u pisanom obliku
kojom se zahteva poni{tewe neke sudske odlu-
ke ili re{ewa.
remonstrancija v. remonstranca.
remonstrirati, remonstriram, 3. l. mn. re-
monstriraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. remonstrare
ukazati seŠ 1. izraziti, izra`avati nezadovoq-
stvo, prigovor na ne~iji postupak. 2. prav. ulo-
`iti `albu u pisanom obliku kojom se zahteva
poni{tewe neke sudske odluke ili re{ewa.
remont1, -a m ‰fr. remontage ponovno posta-
vqaweŠ 1. ponovna monta`a nakon popravke. 2.
redovni pregled vozila, postrojewa i sl. uz
popravku i zamenu neispravnih i dotrajalih
delova.
remont2, -a m ‰fr. remonteŠ 1. voj. popuna vojne
kowice novim kowima. 2. mlad kow koga treba
dresirati ili takav kow u fazi dresirawa.
remontirati, remontiram, 3. l. mn. remon-
tiraju i remontovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v.
remont1Š 1. cvetati po drugi put, pozno cveta-
ti. 2. popuniti vojnu kowicu novim kowima. 3.
ponovno montirati, sklopiti, sastaviti.
remontni, -a, -o ‰v. remont1Š koji se odnosi
na remont1. y remontni zavod preduze}e, fa-
brika za popravku i zamenu neispravnih i do-
trajalih delova vozila, postrojewa i sl.
remontovati v. remontirati.
remorka`a, -e ` ‰fr. remorquage, v. remor-
kerŠ vu~a, tegqewe plovila.
remorker, -era m ‰fr. remorqueurŠ brod te-
gqa~ koji ima jak pogonski motor za vu~u te-
retnih brodova.
1065
remorkirati
remorkirati, remorkiram, 3. l. mn. remor-
kiraju nesvr{. ‰v. remorkerŠ vu}i, tegliti plo-
vilo remorkerom.
remocija, -e ` ‰lat. remotio, prema removereŠ
uklawawe, skidawe s vlasti, prestola; svrga-
vawe.
remulada, -e ` ‰fr. remouladeŠ kulin. hladni
umak od uqa, senfa i zelenog povr}a koji se
slu`i kao prilog uz glavno jelo.
renalan, -lna, -lno ‰lat. renalis, prema renes
bubreziŠ med. koji se odnosi na bubrege; bubre-
`ni.
rendgen, -a m ‰prema nema~kom fizi~aru
Rentgenu (W. K. Rontgen, 1845–1923), koji je
otkrio h-zrakeŠ 1. tehn. aparat za snimawe po-
mo}u rendgenskih zraka. 2. fiz. stara jedinica
za zra~ewe rendgenskim i gama zracima.
rendgenogram, -a m ‰v. rendgen, -gramŠ med.
snimak, slika nekog organa na rendgenskom
filmu.
rendgenografija, -e ` ‰v. rendgen, -grafi-
jaŠ med. dijagnosti~ka metoda snimawa organa i
tela rendgenom.
rendgenolog, -a m, mn. rendgenolozi, gen. mn.
rendgenologa ‰v. rendgen, -logŠ med. lekar spe-
cijalista koji se bavi rendgenologijom.
rendgenologija, -e ` ‰v. rendgen, -logijaŠ
med. oblast medicine u kojoj se za uspostavqa-
we dijagnoze snimaju organi na rendgenu
h-zracima.
rendgenoskopija, -e ` ‰v. rendgen, -skopijaŠ
med. posmatrawe, pregled na rendgenu da bi se
uspostavila dijagnoza i odredilo le~ewe.
rendgenoterapija, -e ` ‰v. rendgen, terapi-
jaŠ med. le~ewe primenom rendgenskih, h-zraka.
rendgenski, -a, -o ‰v. rendgenŠ koji se odno-
si na rendgen, koji poti~e od rendgena. y rend-
genska tomografija rendgenska metoda sni-
mawa u slojevima; rendgenski zraci nevi-
dqivi zraci koji nastaju udarom elektrona o
neku povr{inu (npr. povr{inu metala), pri
~emu prodiru duboko kroz telo pa se zbog toga
primewuju u dijagnosti~koj medicini i teh-
nici.
rende i rende, -eta m ‰tur. rende od pers. ren-
deŠ 1. naprava na kojoj se strugawem sitni po-
vr}e, vo}e, sir (kupus, krompir, jabuka, tvrdi
1066
renovirati
sir i sl.); trenica. 2. zan. drvodeqska alatka za
strugawe drveta; blawa.
rendering, -a m ‰engl. renderingŠ 1. um. prika-
zivawe nekog objekta definisawem wegove po-
vr{ine i izvora svetlosti. 2. um. ra~. sen~ewe,
osen~avawe slike pri kompjuterskoj obradi.
rendisati, -di{em nesvr{. ‰v. rendeŠ stru-
gati, ribati, blawati.
renegat, -ata m ‰nem. Renegat, prema nlat. re-
negatusŠ onaj koji je napustio neku organizaci-
ju, partiju i sl. i prebegao na protivni~ku
stranu, prebeg; otpadnik, izdajnik.
renegatstvo, -stva s ‰v. renegatŠ stawe ili
status onoga koji je promenio stranu, prebegao
kod protivnika.
renesansa, -e ` ‰fr. Renaissance preporod,
obnovaŠ 1. ist. razdobqe preporoda, obnove,
procvata i prosperiteta u evropskoj kulturi,
umetnosti i nauci od XIV do XVI veka, u kome
su stvaraoci, oslobo|eni sredwovekovnog, cr-
kvenog uticaja, tra`ili nadahnu}e za svoja dela
u klasi~noj gr~ko-rimskoj kwi`evnosti, umet-
nosti i filozofiji. 2. arhit. stil u graditeq-
stvu ovoga perioda sa elementima gr~ko-rim-
ske arhitekture.
reni-bunar, -ara m ‰fr. renitent(e) otporan,
v. bunarŠ izvor, bunar iz koga se voda dobija
kroz bu{otinu iz dubqih slojeva zemqe.
renijum, -a i renij, -ija m ‰nlat. Rhenium,
prema lat. Rhenus reka RajnaŠ hem. hemijski ele-
ment, atomski broj 75, simbol Re, redak i sku-
pocen srebrnastobeli metal velike speci-
fi~ne te`ine (koristi se kao katalizator).
renitentan, -tna, -tno ‰lat. renitens od reniti
opirati seŠ tvrdoglav, svojeglav, zadrt.
renitencija, -e ` ‰v. renitentanŠ osobina
onoga koji je renitentan; tvrdoglavost, svoje-
glavost, zadrtost.
reniforman, -mna, -mno ‰nlat. reniformis od
lat. ren gen. renis bubregŠ koji je u obliku bubre-
ga, bubre`ast.
renovacija, -e ` ‰lat. renovatio, v. renovira-
tiŠ obnavqawe, mewawe naboqe, poboq{awe
ne~ega.
renovirati, renoviram, 3. l. mn. renoviraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. renovieren od lat. renovareŠ
renografija
obnoviti, obnavqati rekonstruisati (o zgra-
dama, prostorijama i sl.).
renografija, -e ` ‰lat. ren bubreg, v. -grafi-
jaŠ med. ispitivawe funkcije bubrega.
renome, -ea m ‰fr. renommeeŠ reputacija, do-
bar glas, slava, ugled.
renomiran, -a, -o ‰v. renomeŠ koji ima reno-
me, koji je na dobrom glasu, slavan, ugledan.
renomiranost, -osti ` ‰v. renomeŠ svojstvo,
osobina onoga koji je renomiran, ne~ega {to je
renomirano.
renonsirati, renonsiram, 3. l. mn. renon-
siraju svr{. ‰fr. renoncerŠ 1. odre}i se ~asti,
ugleda, polo`aja. 2. odustati od ne~ega (npr.
od kartawa).
renta, -e ` ‰fr. rente od srlat. renda, prema
reddere vratiti, platitiŠ finans. 1. nov~ani iz-
nos koji fizi~ko ili pravno lice redovno
uzima na osnovu nekog vlasni{tva, naj~e{}e
izdavawa u zakup nekretnina. 2. prihod u ob-
liku dividende koji neko dobija za ulo`eni
kapital.
rentabilan, -lna, -lno ‰fr. rentable, nlat.
rentabilisŠ koji donosi rentu; unosan, isplativ.
rentabilitet, -eta m v. rentabilnost.
rentabilnost, -osti ` ‰nlat. rentabilitas, v.
rentabilanŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je
rentabilno, isplativo; isplativost.
rentabot, -a m ‰engl. rent-a-boatŠ iznajmqi-
vawe ~amaca, brodova i drugih plovila.
rentajaht, -a m ‰engl. rent-a-yachtŠ iznajmqi-
vawe jahti.
rentakar, -a m ‰engl. rent-a-carŠ 1. iznajmqi-
vawe automobila i drugih motornih vozila. 2.
slu`ba koja se bavi iznajmqivawem vozila. 3.
iznajmqeno vozilo.
rentati, -am svr{. i nesvr{. ‰engl. rent iznaj-
mitiŠ iznajmiti, iznajmqivati (kola, brod,
bicikl) na rentu.
rentijer, -era m ‰fr. rentier, v. rentaŠ onaj
koji `ivi od rente.
rentirati, rentiram, 3. l. mn. rentiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. renter, v. rentaŠ davati pod
rentu, iznajmqivati.
rentni, -a, -o ‰v. rentaŠ koji se odnosi na
rentu, koji poti~e od rente. y rentne neuroze
reorganizacija
psih. neurotska reakcija nakon pretrpqene tra-
ume u odnosu na eventualnu, mogu}u od{tetu.
renumeracija, -e ` ‰v. re-, numeracijaŠ po-
novna numeracija, ponovno obele`avawe bro-
jevima.
renumerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰nem.
renumerieren, prema lat. renumerare, prema v.
re-, numerisatiŠ ponoviti, ponavqati nume-
raciju, ponovno (o)bele`iti brojevima.
renuncijacija, -e ` ‰lat. renuntiare odgovo-
ritiŠ odricawe, odustajawe od ~asti i polo-
`aja.
renxer, -a m, gen. mn. renxera ‰engl. rangerŠ 1.
~uvar, izvi|a~. 2. voj. pripadnik specijalnih
jedinica kopnene vojske SAD-a za izvr{ewe
zadataka u neprijateqskoj pozadini ili is-
pred linije fronta.
reo- ‰gr~. rheos strujaŠ kao prvi deo re~i sa
zna~ewem: te}i, strujati; koji se odnosi na
tok, strujawe.
reovirusi, reovirusa m mn. ‰engl. skr. respi-
ratory enteric orphan virusŠ med. veoma raspro-
strawena vrsta virusa koji napadaju disajne i
probavne organe.
reoksidacija, -e ` ‰nlat. reoxydatio, v. re-,
oksidacijaŠ hem. ponovna oksidacija.
reokupacija, -e ` ‰nlat. reoccupatio, v. re-,
okupacijaŠ ponovna okupacija izgubqene teri-
torije.
reokupirati, reokupiram, 3. l. mn. reoku-
piraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, okupiratiŠ ponov-
no okupirati izgubqenu teritoriju.
reologija, -e ` ‰v. reo-, -logijaŠ fiz. deo meha-
nike koji izu~ava strujawe viskoznih te~nosti i
deformacije koloida koji pri tom nastaju.
reometar i reometar, -tra m ‰v. reo-, -me-
tarŠ tehn. aparat za merewe potro{we plina na
osnovu brzine strujawa.
reon nepr. v. rejon.
reoperacija, -e ` ‰v. re-, operacijaŠ med. po-
novna operacija.
reorganizator, -a m ‰nlat. reorganisator, v.
re-, organizatorŠ onaj koji sprovodi reorgani-
zaciju.
reorganizacija, -e ` ‰nlat. reorganisatio, v.
re-, organizacijaŠ 1. promene u jednom ve} or-
ganizovanom sistemu, telu, instituciji i dr.
1067
reorganizovati
2. uno{ewe promena u ono {to je ve} organizo-
vano, ure|eno.
reorganizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
reorganisare, v. re-, organizovatiŠ 1. ponovno
organizovati, urediti. 2. uneti promene u ono
{to je ve} organizovano, ure|eno; preurediti.
reorijentacija, -e ` ‰v. re-, orijentacijaŠ
promena stava, usmerewa i sl.
reosigurawe, -a s ‰v. re-, osiguraweŠ ugovor
izme|u dveju osiguravaju}ih institucija o
uzajamnoj obavezi sno{ewa i pokrivawa jed-
nog dela rizika svog saugovara~a i o podeli
premije osigurawa.
reoskop, -a m ‰v. reo-, -skopŠ elektr. mera~
utro{ene elektri~ne energije; strujomer.
reostat, -ata i reostat, -a m ‰v. reo-, -statŠ
elektr. elektri~ni otpornik u aparatima kojim
se reguli{e ja~ina, napon struje.
rep1, -a m ‰engl. skr. roentgen equivalent physi-
calŠ zast. stara jedinica za merewe koli~ine ap-
sorbovanog joniziraju}eg zra~ewa (vi{e se ne
koristi).
rep2, -a m ‰engl. rap lupkati, drndatiŠ muz.
stil u popularnoj muzici koji su krajem 70-ih
godina XX veka razvili disk-xokeji i urbano
crno stanovni{tvo u SAD (nagla{ena upotre-
ba ritmi~nog i rimovanog govora, uz agresiv-
no lupkawe).
reparabilan, -lna, -lno ‰lat. reparabilis
obvnovqiv, v. repariratiŠ koji se mo`e popra-
viti, obnoviti; popravqiv, obnovqiv.
reparativan, -vna, -vno ‰v. repariratiŠ ko-
ji se odnosi na reparaciju, koji pripada repa-
raciji.
reparatura, -e ` ‰nlat. reparatura, v. repari-
ratiŠ dovo|ewe u ispravno stawe; popravka,
opravka.
reparacija, -e ` ‰nlat. reparatio, v. reparira-
tiŠ 1. postupak kojim se ne{to dovodi u is-
pravno stawe; popravka. 2. vra}awe u prvobit-
no stawe ne~ega {to je propalo, poru{eno, do-
trajalo (obi~no o gra|evinama). 3. prav. nov~a-
na naknada ili izviwewe za nanetu uvredu. 4.
nadoknada {tete, ratna od{teta koju pora`ena
strana ispla}uje pobedniku.
reparirati, repariram, 3. l. mn. repariraju
svr{. i nesvr{. ‰lat. reparare, prema reparabilis
1068
reper
obnovqivŠ 1. dovesti, dovoditi u ispravno
stawe; popraviti. 2. primiti nov~anu naknadu
ili izviwewe za nanetu uvredu. 3. nadoknadi-
ti {tetu, dati ratnu od{tetu.
repartirati, repartiram, 3. l. mn. reparti-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. reparticijaŠ sprovesti,
sprovoditi reparticiju.
reparticija, -e ` ‰v. re-, lat. partitio podela,
raspodelaŠ podela, raspodela zaostav{tine
ili ne~eg drugog prema utvr|enim merilima,
zakonskim propisima i sl.
repasa`a, -e ` ‰fr. repassage, v. repasiratiŠ
preispitivawe vaqanosti neke odluke, proce-
ne ili postupka.
repaser, -era m ‰v. repasiratiŠ onaj koji
obavqa repasa`u.
repasirati, repasiram, 3. l. mn. repasiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. repasserŠ 1. preispitati,
proveriti, proveravati ta~nost, ispravnost
ne~ega (rezultat u ra~unawu, ispravnost sata).
2. pregledati jo{ jednom, pro~itati, popravi-
ti, doterati (npr. rukopis). 3. vratiti se s pu-
tovawa.
repatrijacija, -e ` ‰nlat. repatriatio, v. repa-
triratiŠ povratak, vra}awe u domovinu (izbe-
glica, raseqenih lica, ratnih zarobqenika i
dr.).
repatrirati, repatriram, 3. l. mn. repatri-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. repatriareŠ obaviti, oba-
vqati repatrijaciju, vratiti u domovinu iz-
beglice, raseqena lica i dr.
repatrirac, -rca m ‰v. repatriratiŠ onaj
koji se sprovedenom repatrijacijom vratio u
domovinu; povratnik.
repelent, -a m, gen. mn. repelenata ‰engl. re-
pellent od lat. repellens od repellere odbijatiŠ
hem. farm. preparat koji svojim odbojnim, ne-
prijatnim mirisom odbija insekte (komarce,
muve i ostalu gamad).
reper, -era m ‰fr. repere znak, obele`jeŠ 1.
istaknuta ta~ka na objektu ili terenu (vrh
torwa, specifi~no drvo i dr.) koja slu`i kao
orijentir. 2. fig. polazi{te u vo|ewu neke ras-
prave.
reper, -a m (`. reperka, dat. reperki) ‰engl.
rapper, v. rep2Š muz. 1. peva~ koji izvodi rep mu-
ziku. 2. qubiteq rep muzike.
repera`a
repera`a, -e ` ‰v. reper1Š 1. isticawe ka-
rakteristi~nih znakova na terenu radi boqe
orijentacije. 2. orijentacija na terenu pomo}u
istaknutih znakova.
reperkusija, -e ` ‰lat. repercussio, prema re-
percutere odbijatiŠ 1. nepredvidiva posledica
nekog doga|aja ili ~ina. 2. odbijawe zvuka, sve-
tlosti; odjek, eho, odsjaj. 3. ponavqawe jedne
iste teme u varijantama.
reperkutivan, -vna, -vno ‰v. reperkusijaŠ
koji je svojstven reperkusiji, koji je kao kod
reperkusije.
reperkutovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰lat.
repercutere odbijati, v. reperkusijaŠ 1. izazvati
reperkusiju. 2. odbiti se, odjeknuti (o svetlo-
sti, zvuku). 3. ponavqati jednu istu temu u va-
rijantama.
repersa`, -a m ‰fr. repercerŠ ponovqena kva-
lifikacija, druga {ansa za one u~esnike u
sportskim kvalifikacijama (veslawu, bici-
klisti~kim trkama i sl.) za ulazak u polufi-
nale ili finale.
repersa`a v. repersa`.
repertoar, -ara m ‰fr. repertoire zbirka, po-
pis od lat. repertorium, prema reperire prona}i,
otkritiŠ 1. plan ili raspored po kome }e se iz-
voditi pozori{ne predstave, koncerti, pri-
kazivati filmovi i sl. 2. program u celini ko-
ji umetnik izvodi.
repertoarski, -a, -o ‰v. repertoarŠ koji se
odnosi na repertoar, koji ulazi u sastav re-
pertoara.
repete (i uob. repeta) ‰v. repetiratiŠ 1.
pril.ponovo, opet, jo{. 2. ponovqeni obrok,
obrok koji se uzima odmah posle pojedenog re-
dovnog, pla}enog obroka (obi~no u student-
skim menzama).
repetent, -a m ‰nem. Repetent, v. repetiratiŠ
u~enik poji ponavqa razred, koji isti razred
upisuje po drugi put.
repetirati, repetiram, 3. l. mn. repetiraju
svr{. i nesvr{. ‰nem. repetieren od lat. repetere po-
novitiŠ 1. uzeti repete (2), uzeti jo{ jedan
obrok. 2. ponoviti, ponavqati, obnoviti, po-
novo upisati isti razred. 3. ubaciti, ubaciva-
ti metak u le`i{te vatrenog oru`ja.
repozitorijum
repetirka, -e ` ‰v. repetiratiŠ pu{ka brzo-
metka kod koje se povla~ewem zatvara~a izba-
cuje ~aura ispaqenog metka i odmah ubacuje
novi metak.
repetitor, -a m ‰lat. repetitor, v. repetiratiŠ
1. pedag. onaj koji sa u~enicima utvr|uje ili
obnavqa pre|eno gradivo. 2. muz. onaj koji uve-
`bava hor. 3. tehn. deo oda{iqa~a koji prima i
oda{iqe signale u TV mre`u.
repetitorijum, -a i repetitorij, -ija m
‰nlat. repetitorium, v. repetiratiŠ 1. kwiga iz
koje se pre|eno gradivo brzo obnavqa i utvr-
|uje. 2. kurs na kome se obnavqa, ponavqa nau-
~eno gradivo.
repeticija, -e ` ‰lat. repetitio, v. repetira-
tiŠ 1. ponavqawe, obnavqawe. 2. savladavawe
gradiva, u~ewe koje se sprovodi van {kolske
nastave.
replantacija, -e ` ‰nlat. replantatio, v. re-,
lat. planta sadnicaŠ med. 1. ponovno umetawe,
ubacivawe, usa|ivawe implantata. 2. hirur-
{ki zahvat kojim se ponovno usa|uje neki or-
gan ili deo tela.
replika, -e `, dat. i lok. replici ‰ital. repli-
ca od lat. replicare odvratitiŠ 1. primedba na
prethodno izlagawe, komentar kojim se izra-
`ava neslagawe s prethodnim izlagawem. 2.
pozor. kra}i deo uloge kojim glumac odgovara
na re~i partnera u pozori{nom komadu. 3. um.
umetni~ko delo koje je inspirisano istim mo-
tivom iz sopstvenog ranijeg dela.
replikant, -a m, gen. mn. replikanata ‰v. re-
plikaŠ bi}e iz nau~ne fantastike koje je na-
pravqeno po ugledu na qudski oblik.
replikato pril. ‰ital. replicatoŠ muz. ponovo,
iznova, opet.
replikacija, -e ` ‰lat. replicatio, v. replikaŠ
postupak izrade kopije ne~ega.
replicirati, repliciram, 3. l. mn. repli-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. replicare, v. replikaŠ
dati, davati repliku, odgovor, komentar na ne-
~ije izlagawe.
repovati, -pujem nesvr{. ‰v. rep2Š izvoditi
rep muziku.
repozitorijum, -a i repozitorij, -ija m
‰lat. repositoriumŠ 1. mesto na kome se odla`u i
~uvaju kwige i spisi (polica, orman). 2. uop-
1069
repozicija
{te, svako mesto koje slu`i za odlagawe i ~u-
vawe ne~ega (trezor, riznica, skladi{te, ma-
gacin).
repozicija, -e ` ‰lat. repositioŠ med. 1. postu-
pak vra}awa slomqene kosti ili i{~a{enog
zgloba u normalan polo`aj. 2. vra}awe ispalog
organa u trbu{nu dupqu.
reponibilan, -lna, -lno ‰nlat. reponibilisŠ
med. koji se mo`e vratiti u normalan polo`aj
(o kostima pri i{~a{ewu, uganu}u, pomere-
nom organu u trbu{noj dupqi).
reponirati, reponiram, 3. l. mn. reponira-
ju svr{. i nesvr{. ‰nem. reponieren od lat. reponere
vratitiŠ med. vr{iti, izvr{iti, obaviti repo-
ziciju.
report, -a m ‰nem. Report od fr. reportŠ 1.
finans. na berzi, prodaja deonica drugom licu
uz obavezu da se otkupe kada kurs bude vi{i;
up. deport. 2. novin. izve{taj, izve{tavawe o
nekom doga|aju putem {tampe ili elektron-
skih medija.
reporta`a, -e ` ‰fr. reportageŠ novinarski
`anr kojim novinar izve{tava o nekom doga|a-
ju na osnovu podataka sa terena.
reporta`ni, -a, -o ‰v. reporta`aŠ koji se
odnosi na reporta`u, koji je predstavqen u
obliku reporta`e. y reporta`na kola (u ra-
dijskoj i TV tehnici) vozilo, obi~no ve}e,
opremqeno ure|ajima za snimawe i prenos do-
ga|aja na terenu; pokretni radijski odn. tele-
vizijski studio.
reporter, -era m ‰engl. reporter, v. reportira-
tiŠ novinar koji pi{e ili snima reporta`u.
reporterski, -a, -o ‰v. reporter, reportira-
tiŠ 1. koji se odnosi na reportera, koji pripa-
da reporteru, koji poti~e od reportera. 2. kra-
tak, sa`et.
reportirati, reportiram, 3. l. mn. reporti-
raju svr{. i nesvr{. ‰engl. report od fr. reporterŠ 1.
izvestiti, izve{tavati o ne~emu u formi re-
porta`e, reporterski. 2. uop{te, podneti,
podnositi izve{taj.
reprezent nepr. v. reprezentant.
reprezentant, -a m, gen. mn. reprezentanata
‰lat. repraesentans, v. reprezentativanŠ 1. onaj
koji se pojavquje kao predstavnik, zastupnik
nekoga ko je odsutan. 2. onaj koga je narod iza-
1070
reprezentovati
brao da ga zastupa u gradskoj, republi~koj ili
saveznoj skup{tini; narodni poslanik; nepr.
reprezent.
reprezentativan, -vna, -vno ‰nlat. repaesen-
tativusŠ 1. koji svojim osobinama, svojstvima,
pona{awem i sl. mo`e da slu`i za reprezenta-
ciju. 2. koji u`iva poverewe, ugled da mo`e
dostojno predstavqati nekoga. y reprezenta-
tivna monarhija ustavna monarhija; repre-
zentativni sistem ustavni sistem u kome je
narodu data mogu}nost da neposredno bira
svoje predstavnike, narodne poslanike, preko
kojih }e u~estvovati u upravqawu dr`avom,
naro~ito u dono{ewu zakona; reprezentativ-
ni ustav v. reprezentativni sistem.
reprezentativac, -vca m ‰v. reprezentati-
vanŠ sp. 1. najboqi predstavnik neke kolektiv-
ne sportske discipline u dr`avi. 2. sportista
koji nastupa u dr`avnoj reprezentaciji.
reprezentativnost, -i ` ‰v. reprezentati-
vanŠ svojstvo, osobina onoga koji je reprezen-
tativan, ne~ega {to je reprezentativno.
reprezentacija, -e ` ‰lat. repraesentatioŠ 1.
sp.sportska ekipa koja predstavqa grad, dr`a-
vu, kontinent. 2. skup postupaka u svrhu o~uva-
wa ugleda u javnom `ivotu. 3. prav. zastupawe,
predstavqawe nekoga, naj~e{}e stranke (poje-
dinca ili institucije) u sudskom postupku. 4.
gram. zamena perfekta i futura oblikom prezen-
ta za iskazivawe radwi koje su se ve} dogodile
ili }e se tek dogoditi. 5. rel. jedinstvo sveta
koji je jedan Bog stvorio za jedan smisao i ciq.
reprezentacioni, -a, -o ‰v. reprezentacijaŠ
koji zamewuje; koji nasle|uje. y reprezenta-
ciono pravo pravo zamewivawa; u naslednom
pravu: stupawe u prava umrlog pretka.
reprezentovati, -ujem i reprezentovati,
-ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. reprasentieren od lat.
repraesentare pokazati, odmah donetiŠ 1. zastu-
pati, predstavqati nekoga ili ne{to, poje-
dinca ili grupu. 2. biti, predstavqati, slu-
`iti kao primer; uzorak za konkretnu situa-
ciju, stawe i sl. 3. prav. zastupati, predstavqa-
ti fizi~ko ili pravno lice na sudu ili u jav-
nosti. 4. imati tipi~ne osobine nekoga ili
ne~ega, biti tipi~an ili prose~an primerak,
jedinka neke vrste, tipa, klase.
represalija
represalija, -e ` (ob. u mn.) ‰nem. Repressali-
en od srlat. repressalia odmazda, prema v. repre-
sijaŠ surove mere koje jedna dr`ava ili wena
vojska sprovodi nad drugom dr`avom i wenim
stanovni{tvom kao odmazdu ili gu{ewe bilo
kakvog otpora.
represivan, -vna, -vno ‰fr. repressif, v. re-
presijaŠ koji za ostvarewe svojih ciqeva kori-
sti represiju, prisilu, prinudu; supr. permi-
sivan. y represivne mere zakonske i druge me-
re koje dr`avna vlast preduzima protiv lica
ili grupa koje svojim radom i te`wama ugro`a-
vaju bezbednost ili opstanak dr`ave; repre-
sivni aparat u autoritarnom re`imskom dru-
{tvu, jedinstven naziv za policiju, slu`bu dr-
`avne bezbednosti i sudstvo koje kontroli{e
dr`ava; represivno dru{tvo dru{tvo u kome
dr`ava odnosno sistem na vlasti gu{i slobodu
mi{qewa i istupawa, stvarala{tva, veroispo-
vesti, uop{te sva qudska prava.
represija, -e ` ‰lat. repressio od repressum
potisnut, prema reprimere suzbijati, potiski-
vatiŠ 1. sistem kaznenih mera, mera prisile i
prinude. 2. mere dr`avne prisile. 3. psih. sve-
sno odbacivawe, potiskivawe sopstvenih `e-
qa koje sredina smatra nemoralnim.
represirati, represiram, 3. l. mn. represi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. represijaŠ primewivati,
primeniti represivne, kaznene mere u spre~a-
vawu dru{tveno {tetnih pojava.
represor, -a m ‰v. represijaŠ biol. molekul
belan~evine u citoplazmi koji je odgovoran za
regulisawe genskog delovawa.
reprivatizacija, -e ` ‰v. re-, privatizaci-
jaŠ proces prelaska prethodno podru{tvqene
pokretne i nepokretne imovine u privatno
vlasni{tvo.
repriza, -e ` ‰fr. repriseŠ 1. drugo i svako na-
redno izvo|ewe, prikazivawe, emitovawe neke
pozori{ne predstave, filma i svakog drugog
radio i televizijskog priloga. 2. op{ti naziv
za svaku radwu, za svaki doga|aj koji se pona-
vqa.
reprizirati, repriziram, 3. l. mn. reprizi-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. reprizaŠ izvesti, izvodi-
ti, prikazati, prikazivati, dati, davati re-
prizu nekog jednom ve} izvedenog, prikazanog
sadr`aja.
reprodukcija
reprizni, -a, -o ‰v. reprizaŠ koji se izvodi,
prikazuje, daje kao repriza. y reprizni pro-
gram program koji se reprizira, koji se daje,
prikazuje kao repriza.
reprint, -a m, gen. mn. reprinata i reprinta
‰engl. reprint novi otisakŠ 1. ponovno objavqi-
vawe, publikovawe kwige bez ikakvih dopuna
i izmena. 2. reprodukcija i {tampawe starih
kwiga. y reprint-izdawe ponovni otisak pr-
vog izdawa kwige; up. anastati~ka {tampa.
reprintovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. re-
printŠ ponovo (od){tampati kwigu, istovetno
prvom izdawu.
reprobacija, -e ` ‰nlat. reprobatioŠ 1. pro-
kletstvo. 2. popravni ispit. 3. protivdokaz.
reprogram, -a m ‰v. re-, programŠ novi plan
nekog procesa, ispravka prvobitnog plana.
reprogramirati, reprogramiram, 3. l. mn.
reprogramiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, progra-
miratiŠ mewati, promeniti, preina~iti pro-
gram, plan, redosled poteza. y reprogramira-
ti dug(ove) odgoditi, odga|ati rok vra}awa
duga, potra`ivawa.
reprodukovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nlat.
reproducere, prema v. re-, produkovatiŠ 1. pono-
vo izvoditi. 2. stalno obnavqati.
reproduktivan, -vna, -vno ‰nlat. reproducti-
vus, v. reprodukovatiŠ koji se odnosi na repro-
dukciju, koji je u vezi sa reprodukcijom.
reproduktivnost, -osti ` ‰nlat. reproducti-
vitas, v. reprodukovatiŠ osobina, svojstvo ono-
ga koji je reproduktivan, onoga {to je repro-
duktivno.
reproduktor, -a m ‰v. reprodukovatiŠ 1. onaj
koji imitira proizvedeni glas ili zvuk. 2.
tehn. zvu~nik koji poja~ava govor ili muziku
koje je primio putem radio-prijemnika ili te-
lefonskom vezom.
reprodukcija, -e ` ‰nlat. reproductio, v. re-
produkovatiŠ 1. obnavqawe vrste, razmno`ava-
we. 2. ekon. obnavqawe sredstava za proizvodwu
i kapitala u toku proizvodwe. 3. slu{awe ili
gledawe snimqenog materijala (gramofonskih
plo~a, video-kaseta i sl.) y prosta reproduk-
cija proizvodwa ~iji se nivo, opseg ne mewa
prelaskom iz jednog perioda u drugi; pro{ire-
1071
reprodukcioni
na reprodukcija proizvodwa ~iji nivo, opseg
raste u odnosu na prethodni period.
reprodukcioni, -a, -o ‰v. reprodukcija, re-
produkovatiŠ koji se odnosi na reprodukciju,
koji je u vezi sa reprodukcijom. y reprodukci-
ona metoda postupak pri umno`avawu slika,
kwiga i sl.; reprodukciona sposobnost spo-
sobnost za biolo{ku reprodukciju, razmno`a-
vawe; reprodukcioni organi organi koji slu-
`e za razmno`avawe.
reproducent, -a m, gen. mn. reproducenata ‰v.
reprodukovatiŠ 1. onaj koji ponovo proizvodi,
stvara. 2. v. reproduktor (2).
repromaterijal, -ala m ‰v. repro(dukova-
ti), repro(dukcioni), materijalŠ privr. siro-
vine i poluprera|evine koje se koriste za pro-
izvodwu finalnih proizvoda.
reptil, -ila m ‰nlat. reptilia od lat. reptilis
koji puziŠ vrsta kopnenih `ivotiwa Reptilia
koje puze, gami`u; gmizavci (gu{ter, zmija,
korwa~a i dr.).
reptilije v. reptil.
reptilski, -a, -o 1. koji je sli~an reptili-
ma, gmizavcima. 2. fig. koji je bez ponosa, ka-
raktera, koji je spreman da pred nekim puzi, da
mu se ulizuje i sl.
republika, -e `, dat. i lok. republici ‰lat.
res publica javna stvar (op{te dobro); dr`avaŠ
1. politi~ki sistem dru{tvenog ure|ewa u ko-
me je prvi ~ovek predsednik ili premijer. 2.
dr`ava sa takvim politi~kim sistemom. 3. po-
liti~ki sistem u kome se na vlasti nalaze
predstavnici naroda birani na parlamentar-
nim izborima i koji ~ine republi~ki parla-
ment. 4. dr`ava koja je tako ure|ena.
republikanac, -nca m ‰fr. republicain od v.
republikaŠ 1. pristalica, pobornik oblika
vladavine na ~ijem ~elu se nalazi predsednik.
2. pristalica ili pripadnik one stranke koja
zagovara republiku kao politi~ki sistem ure-
|ewa.
republikanizam, -zma m ‰v. republikaŠ je-
dinstvo ideologije i prakti~nog delovawa re-
publikanaca.
republikanstvo v. republikanizam.
republikacija, -e ` ‰v. re-, publikacijaŠ
ponovno objavqivawe, obnarodovawe.
1072
resekcija
repudijacija, -e ` ‰lat. repudiatioŠ 1. prav.
nepriznavawe dr`avqanstva, nasledstva i sl.
2. prav. razvod braka. 3. poricawe dugova.
repulzivan, -vna, -vno ‰lat. repulsio odbija-
we prema repellere odbijati, odbacivatiŠ 1. fiz.
koji odbija; up. atraktivan. 2. odvratan, odbo-
jan, oduran. 3. koji ne priznaje ne~ije pravo na
ne{to. y repulzivni motor mali motor za jed-
nofaznu naizmeni~nu struju.
repulzoran, -rna, -rno v. repulzivan.
repunca, -e `, gen. mn. repunaca i repunci ‰v.
puncaŠ `ig, pe~at na predmetu, obi~no nakitu,
kojim se potvr|uje da je izra|en od plemenitih
metala (zlata, srebra).
repuncirati, repunciram, 3. l. mn. repun-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰v. repuncaŠ utisnuti,
utiskivati specijalni `ig, pe~at u predmet
kao znak da je izra|en od plemenitog metala
(zlata, srebra).
repurgacija, -e ` ‰v. repurgiratiŠ postu-
pak, proces ponovnog ~i{}ewa, pro~i{}ava-
wa (obi~no crevnog trakta).
repurgirati, repurgiram, 3. l. mn. repurgi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. repurgareŠ ponovo o~i-
stiti, pro~istiti, pro~i{}avati (ob. crevni
trakt).
rerna, -e ` ‰nem. RohreŠ deo {poreta u kome
se peku jela; pe}nica.
resanacija, -e ` ‰v. re-, sanacijaŠ osposo-
bqavawe, sanirawe o{te}enih objekata, povr-
{ina i dr. za ponovnu upotrebu.
resanirati, resaniram, 3. l. mn. resaniraju
svr{. i nesvr{. ‰v. resanacijaŠ osposobiti, sani-
rati o{te}eni objekat, povr{inu i dr. za po-
novnu upotrebu; sanacijom privesti, privo-
diti nameni.
resantiman, -ana m ‰fr. ressentimentŠ 1. ose-
}aj nezadovoqsta postoje}im dru{tvenim od-
nosima, otpor, kivnost, mr`wa. 2. ponovno
pre`ivqavawe neke ranije neugodnosti; bol-
no, tu`no se}awe na neku ranije do`ivqenu
neugodnost.
resekcija, -e ` ‰lat. resectio, prema v. re-, se-
ciratiŠ med. isecawe, odsecawe obolelog dela
nekog organa.
reset
reset, -a m ‰engl. resetŠ ra~. vra}awe kompju-
terskog hardvera na po~etnu poziciju bez is-
kqu~ivawa kompjutera.
resetovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. resetŠ
1. ra~. vratiti, vra}ati kompjuterski hardver
na po~etnu poziciju i ponovo ga pokrenuti. 2.
resetovati se vra}ati se, vratiti se na po~et-
nu poziciju.
resecirati, reseciram, 3. l. mn. reseciraju
svr{. i nesvr{. ‰v. resekcijaŠ (u)raditi, (iz)vr-
{iti resekciju.
residuum v. reziduum.
resital, -ala m ‰fr. recitalŠ muz. 1. koncert
ili muzi~ke ve~eri posve}ene jednom kompo-
zitoru. 2. solisti~ki koncert.
reskirati, reskiram, 3. l. mn. reskiraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. risquer, v. rizikŠ izlo`iti
se, izlagati se nekom riziku, opasnosti.
reskript, -a m, gen. mn. reskripata ‰lat. re-
scriptum otpisŠ ist. u starom Rimu, pisani od-
govor cara na nejasna pitawa.
reskripcija, -e ` ‰nlat. rescriptioŠ 1. zapo-
vest, naredba u pisanoj formi. 2. finans. pi-
smeni nalog za podizawe ili isplatu novca.
resolvirati, resolviram, 3. l. mn. resolvi-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. resolvieren od lat. resol-
vereŠ zakqu~i(va)ti na osnovu datih obrazlo-
`ewa.
resonator, -a m v. rezonator.
resor, -ora m ‰fr. ressort delovaweŠ 1. pod-
ru~je ne~ijeg interesa, vlasti i sl. 2. deo dr-
`avnog aparata (ministarstvo, uprava i sl.).
resorbens, -a m ‰v. resorbiratiŠ farm. sred-
stvo koje poboq{ava resorpciju, upijawe, na-
ro~ito kod hroni~nih zapaqenskih procesa.
resorbirati, resorbiram, 3. l. mn. resorbi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. resorbereŠ upi(ja)ti,
uvu}i, uvla~iti u sebe (o resorbensima).
resorni, -a, -o ‰v. resorŠ koji je nadle`an za
odre|eni resor, ogranak dr`avnog aparata, ko-
ji se odnosi na resor, koji je u vezi sa resorom.
y resorni ministar ministar koji rukovodi
nekim resorom, koji je odgovoran za odre|eni
resor.
resorpcija, -e ` ‰nlat. resorptio, v. resorbi-
ratiŠ fiziol. upijawe, apsorpcija razli~itih
respirirati
materija kroz ko`u i sluzoko`u u krvotok i
limfu.
resocijalizacija, -e ` ‰v. re-, socijaliza-
cijaŠ ponovna socijalizacija, vra}awe i ukla-
pawe u prihva}ene okvire dru{tvenog pona-
{awa (o licima koja su se vratila sa izdr`ava-
wa kazne, maloletnim delinkventima i sl.).
respekt, -a m, gen. mn. respekata ‰nem. Respekt
od lat. respectus obzir, obazirawe, prema respi-
cere obazirati seŠ 1. po{tovawe, uva`avawe
tu|ih stavova, mi{qewa, argumenata i sl. 2.
obzirnost, uvi|avnost prema starijoj osobi.
respektabilan, -lna, -lno ‰nlat. respectabi-
lis, v. respektŠ 1. koji izaziva po{tovawe, uva-
`avawe. 2. prema kome se mora biti obziran,
uvi|avan.
respektabilnost, -i ` ‰v. respekt, respek-
tabilanŠ osobina, svojstvo, stawe onoga koji je
respektabilan.
respektivan, -vna, -vno ‰nem. respektiv od
srlat. respectivus, v. respektŠ odnosni, logi~ni,
uzajamni, obostrani; dati, doti~ni.
respektive pril. ‰nlat. respectiveŠ s obzirom
na ne{to, shodno tome.
respektovati, -tujem nesvr{. ‰fr. respecter,
v.respektŠ 1. odnositi se prema nekome s re-
spektom, s du`nim po{tovawem. 2. pokazivati
obzirnost, uvi|avnost, uva`avati.
respirator, -a m ‰nem. Respirator, v. respiri-
ratiŠ med. 1. aparat koji stavqawem na nos i
usta omogu}ava olak{ano disawe ili za{titu
disajnih puteva od infekcija. 2. naprava za ve-
{ta~ko disawe.
respiratoran, -rna, -rno ‰nlat. respiratorius,
prema v. respiriratiŠ 1. koji se odnosi na re-
spiraciju, disawe. 2. koji deluje kao respira-
tor. y respiratorni aparat aparat koji olak-
{ava respiraciju, disawe; up. respirator (1);
respiratorni gr~ ubrzano disawe; respira-
torni organi organi koji omogu}avaju respi-
raciju: nos, du{nik, bronhije, bronhiole i
plu}a; respiratorni trakt disajni trakt, di-
sajni putevi.
respiracioni v. respiratoran.
respirirati, respiriram, 3. l. mn. respi-
riraju nesvr{. ‰lat. respirareŠ fiziol. uzimati va-
1073
respiro
zduh, iskori{}avati kiseonik i izdisati ne-
iskori{}eni deo vazduha; disati.
respiro, -a m ‰ital. respiro predahŠ finans.
odlagawe, odga|awe uplate, pla}awa; po~ek.
respirometar i respirometar, -tra m ‰lat.
respirare disati, v. -metarŠ tehn. naprava za me-
rewe intenziteta disawa.
responder, -a m ‰v. respondiratiŠ elektron.
elektronsko u~ilo koje obezbe|uje istovreme-
no ispitivawe ve}eg broja u~enika.
respondirati, respondiram, 3. l. mn. re-
spondiraju nesvr{. ‰lat. respondere, od respon-
dens odgovaraju}i, koji odgovaraŠ 1. podudara-
ti se, slagati se, pristajati uz ne{to. 2. biti u
skladu s nekim ili ne~im, biti odgovaraju}i
prema nekom drugom.
responzivan, -vna, -vno ‰nlat. responsivusŠ
koji daje odgovor, koji odgovara.
responzorijalan, -lna, -lno ‰v. responzo-
rijumŠ crkv. muz. koji se odnosi na responzorij,
obi~no u izrazu y responzorijalno pevawe
naizmeni~no smewivawe hora i soliste u pe-
vawu.
responzorijum, -a i responzorij, -ija m ‰lat.
responsorium, prema respondere odgovaratiŠ
crkv. muz. u katoli~kom bogoslu`ewu, naizme-
ni~no pevawe liturgijskih tekstova izme|u
sve{tenika soliste i hora koji ~ine vernici.
rest, -a m ‰fr. reste od lat. restare preostatiŠ
ono {to preostane, ostatak, razlika, resto.
restant, -a m ‰nem. Restant, prema ital. restan-
te od lat. restare zaostajati; preostatiŠ 1. finans.
onaj koji duguje novac, du`nik. 2. finans. ste~e-
ne ili otkazane hartije od vrednosti. 3. deo,
ostatak trebovane robe koji se ne mo`e proda-
ti; up. post restant.
restartovawe, -a s ‰engl. restartŠ ra~. ponov-
no pokretawe kompjutera bez wegovog prethod-
nog ukqu~ivawa.
restaurativan, -vna, -vno ‰v. restauracijaŠ
koji ima svojstva restauracije, koji je deo re-
stauracije.
restauracija, -e ` ‰lat. restauratio obnova,
prema restaurare obnavqatiŠ 1. ponovna obnova
ne~ega {to je bilo uni{teno, propalo, poru-
{eno. 2. soc. pol. ponovno uspostavqawe sru-
1074
restoran
{enog dru{tvenog poretka. 3. um. obnavqawe
spomenika kulture, umetni~kih dela i sl.
restauracijski, -a, -o ‰v. restauracijaŠ ko-
ji pripada restauraciji, koji se odnosi na re-
stauraciju.
restaurirati, restauriram, 3. l. mn. restau-
riraju i restaurisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v.
restauracijaŠ 1. obnoviti, obnavqati ono {to
je bilo uni{teno, propalo, poru{eno, prive-
sti prvobitnoj nameni. 2. soc. pol. ponovno us-
postaviti sru{eni dru{tveni poredak. 3. um.
obnoviti, obnavqati spomenike kulture,
umetni~ka dela i sl.
restaurisati v. restaurirati.
restipulacija, -e ` ‰lat. restipulatio, v. re-,
stipulacijaŠ prav. uzajamna obaveza koja se mo-
ra ispuniti.
restituirati, restituiram, 3. l. mn. resti-
tuiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. restituiren od lat. re-
stituereŠ 1. v. restaurirati. 2. prav. vratiti,
vra}ati oduzetu imovinu vlasniku. 3. prav. na-
doknaditi {tetu za pretrpqeni bol, uvredu,
ozledu i sl., obe{tetiti. 4. restituirati se
vratiti, vra}ati svoj prvobitni oblik, stawe,
regenerisati se.
restitucija, -e ` ‰v. restituiratiŠ 1. dovo-
|ewe ne~ega u prvobitno stawe; obnova, obna-
vqawe. 2. prav. vra}awe oduzete imovine vla-
sniku. 3. prav. nadoknada, od{teta, obe{te}ewe
za pretrpqeni bol, uvredu, ozledu i sl. 4. biol.
sposobnost obnavqawa izgubqenih ili o{te-
}enih delova organizma; regeneracija. x re-
stitucijski, restitucioni koji se odnosi na
restituciju, koji se mo`e obnoviti, popravi-
ti, nadoknaditi; obnovqiv, nadoknadiv.
restl, -a m, mn. restlovi ‰nem. RestlŠ trg. ne-
prodat ostatak tekstilne metra`ne robe.
resto s i m (ob. indekl.) ‰v. restlŠ ostatak ne-
~ega, naro~ito novca.
restovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰nem. rostenŠ
kulin.pripremati, pripremiti hranu pr`e-
wem na masti, uqu, buteru.
restoran, -ana m = restoracija, -e ` ‰fr. re-
staurantŠ uslu`ni objekat u kome se poslu`uju
hrana i pi}e; kafana, kr~ma.
restorater
restorater, -era m ‰fr. restaurateur, v. resto-
ranŠ onaj koji dr`i restoran, vlasnik restorana.
restriktivan, -vna, -vno ‰nlat. restrictivus,
v. restrikcijaŠ koji se odnosi na restrikciju,
koji je u vezi sa restrikcijom; supr. permisi-
van. y restriktivno tuma~ewe zakona jedno-
stavno, logi~no tuma~ewe zakonskog teksta.
restriktivnost, -osti ` ‰v. restriktivan,
restrikcijaŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je
restriktivno.
restrikcija, -e ` ‰lat. restrictio, prema re-
strictus ograni~enŠ ograni~avawe, ograni~ewe,
ostajawe u okviru ne~ega {to je ograni~eno. y
restrikcija zna~ewa lingv. tuma~ewe seman-
tike, zna~ewa re~i pri ~emu se obja{wavaju
samo primarna, frekventnija zna~ewa.
restrikcionizam, -zma m ‰v. restrikcijaŠ
ekon. ekonomska mera kojom se ograni~ava po-
tro{wa.
restringirati, restringiram, 3. l. mn. re-
stringiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. restringereŠ
sprovesti, sprovoditi restrikciju; ograni~a-
vati, su`avati.
restrukturirati, restrukturiram, 3. l. mn.
restrukturiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, struktu-
riratiŠ 1. ponovno uspostavqati, uspostaviti
odre|enu strukturu. 2. promeniti, mewati
strukturu; uvesti, uvoditi novu strukturu.
resul, -ula m ‰tur. resulullah od ar. rasulu-llah
od rasul poslanik, Allah BogŠ rel. 1. Bo`ji iza-
slanik. 2. nadimak Muhameda.
resum, -a m ‰tur. resim od ar. rasmŠ finans.
pokr. taksa, porez.
resurekcija, -e ` ‰lat. resurrectio, prema re-
surgere ponovo ustatiŠ 1. rel. ustajawe iz mr-
tvih; uskrsnu}e. 2. um. rel. slika koja pokazuje
Hristovo uskrsnu}e. 3. procvat, preporod.
resurekcioni, -a, -o ‰v. resurekcijaŠ koji se
odnosi na resurekciju, koji je u vezi sa resu-
rekcijom. y resurekciona se~a se~a zakr`qa-
le, opusto{ene {ume kako bi se podmladila
izdancima iz pupoqaka, pawi}a i `ila.
resurs, -a m ‰fr. ressource sredstvo, izvor od
lat. resurgere ponovo ustatiŠ 1. prirodna bogat-
stva jedne zemqe, podru~ja, kraja. 2. ekon. ono
{to se mo`e iskoristiti kao izvor profita.
3. kapital, imovina, bogatstvo. 4. uop{te, iz-
retencija
vor finansijske, materijalne pomo}i. x re-
sursni koji se odnosi na resurse ili wima
obiluje.
resuscitator, -a m ‰lat. resuscitator od resu-
scitare ponovno probuditiŠ med. aparat za krat-
kotrajno ve{ta~ko disawe.
resuscitacija, -e ` ‰nlat. resuscitatio od re-
suscitare ponovno probuditiŠ 1. ponovno po-
kretawe, obnavqawe (npr. parnice, spora). 2.
med. o`ivqavawe, vra}awe u `ivot (onesve-
{}ene ili prividno mrtve osobe); up. reani-
macija.
rescindirati, rescindiram, 3. l. mn. re-
scindiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. rescindereŠ prav.
proglasiti, progla{avati neva`e}im; obori-
ti, poni{titi (npr. testament, ugovor o do`i-
votnom izdr`avawu).
rescisibilitet, -eta m ‰nlat. rescissibilitasŠ
prav. mogu}nost poni{tewa pravne radwe; po-
ni{tqivost.
rescisija, -e ` ‰lat. rescissioŠ prav. stavqawe
van snage, poni{tewe, poni{taj (testamenta
ili nekog ugovora).
retabl, -a m, gen. mn. retabla ‰fr. retable srlat.
retrotabulum od retro otpozadi, tabula plo~a, ta-
blaŠ crkv. za~eqe katoli~kog oltara sa freskama,
kipovima, reqefom i sl.; za~eqe `rtvenika.
retablirati, retabliram, 3. l. mn. retabli-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. retablirŠ vratiti, vra}a-
ti u pre|a{we, prvobitno stawe; obnoviti.
retalijacija, -e ` ‰lat. retaliare uzvratitiŠ
uzvra}awe istim metodama kojima se koristi
druga strana (npr. u me|unarodnoj politici).
retardacija, -e ` ‰lat. retardatio, v. retardi-
ratiŠ 1. zaostajawe u razvoju, naro~ito mental-
nom; mentalna zaostalost. 2. usporavawe nekog
procesa; odga|awe. 3. kwi`. usporavawe epske
radwe.
retardiran, -a, -o ‰v. retardiratiŠ koji je
zaostao u mentalnom razvoju, mentalno zao-
stao.
retardirati, retardiram, 3. l. mn. retardi-
raju svr{. i nesvr{. ‰nem. retardieren od lat. retar-
dare, v. re-, tardus sporŠ mentalno, du{evno zao-
stajati, zaostati u razvoju.
retencija, -e ` ‰lat. retentio, prema retentus
zadr`an od retinere zadr`atiŠ 1. fiziol. zadr`a-
1075
retencioni
vawe mokra}e kao posledica neke mehani~ke
prepreke (kamen, pesak u mokra}nim kanalima,
tumor prostate i sl.) ili funkcionalnog po-
reme}aja srca i bubrega. 2. psih. sposobnost za-
dr`avawa do`ivqenog u svesti ili pam}ewa
doga|aja. 3. prav. zadr`avawe neke stvari du-
`nika kao zaloga da }e dug biti namiren. 4. za-
dr`avawe vode od izlivawa i plavqewa ili
radi wene akumulacije u melioracione svrhe,
za rad elektropostrojewa i sl. 5. fon. nevoqna
zadr{ka pri izgovarawu glasova, pri govoru
uop{te.
retencioni, -a, -o ‰v. retencijaŠ koji se od-
nosi na retenciju, koji je u vezi sa retencijom.
y retenciona kvota finans. procenat konver-
tibilne valute od ostvarenog deviznog priho-
da kojim radne organizacije mogu slobodno
raspolagati; retenciono pravo pravo zadr`a-
vawa stvari do kona~ne isplate duga.
reterirati, reteriram, 3. l. mn. reteriraju
svr{.i nesvr{. ‰fr. retirerŠ 1. voj. povu}i se, po-
vla~iti se, uzmicati pred ratnim neprijate-
qem. 2. fig. odustati, odustajati pred nekim
ili ne~im u mi{qewu, istupawu i sl.
retern, -a m ‰engl. returnŠ sp. udarac u tenisu
i stonom tenisu kojim igra~ vra}a lopticu na-
kon servisa protivnika.
reternirati, reterniram, 3. l. mn, reter-
niraju svr{. i nesvr{. ‰v. reternŠ sp. vratiti,
vra}ati servis protivnika (u tenisu i stonom
tenisu).
retikul(um), -a m ‰lat. reticulum mre`icaŠ
biol. 1. strukturalna osnova citoplazme, nizo-
vi membrana koji ome|uju kanali}e sa zrncima
ribozoma. 2. vezivno tkivo koje ~ine membrane
retikulskih }elija. 3. deo `eluca pre`ivara.
retina, -e ` ‰srlat. retina od lat. rete mre`aŠ
anat.deo o~ne jabu~ice koji prima svetlosne
nadra`aje; mre`wa~a.
retinirati, retiniram, 3. l. mn, retinira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. retinereŠ 1. zadr`ati, zadr-
`avati. 2. (sa)~uvati, pohraniti, pohrawiva-
ti. 3. rezervisati ne{to (npr. mesto u pozori-
{tu). 4. povu}i se, uzmaknuti, odstupiti.
retinitis, -a m ‰v. retina, -itisŠ med. upala
retine, mre`wa~e oka.
1076
retoromanski
retinoblastom, -oma m ‰v. retina, blastomŠ
med. maligni tumor retine, mre`wa~e oka.
retinopatija, -e ` ‰v. retina, -patijaŠ med.
svaka druga promena na retini, mre`wa~i, iz-
uzev upale i tumora retine.
retirirati v. reterirati.
retl, -a m ‰nem. Rotel, prema rot crvenŠ 1. cr-
vena boja za crtawe. 2. crte` ura|en u crvenoj
boji.
retor, -a m ‰gr~. rhetor, v. retorikaŠ 1. u an-
ti~koj Gr~koj, dobar govornik i u~iteq ove ve-
{tine. 2. onaj koji je obdaren sposobno{}u da
lepo govori, besedi; besednik.
retorzija, -e ` ‰nlat. retorsioŠ 1. uzvra}awe
istom merom na uvredu; protivmera, ob. u me|u-
narodnim odnosima. 2. odmazda, represalija.
retorzioni, -a, -o ‰v. retorzijaŠ koji se od-
nosi na retorziju, koji je u vezi sa retorzijom.
y retorzione carine ekon. pove}ane uvozne ca-
rine kojima se optere}uju strani proizvodi,
kao sredstvo u borbi protiv inostrane carin-
ske politike ili drugih trgovinsko-poli-
ti~kih mera; retorziono pravo pravo kori-
{}ewa protivmera, pravo odmazde.
retorika, -e `, dat. i lok. retorici ‰gr~. rhe-
torike (tekhne) govorni~ka ve{tinaŠ 1. teorija
i pravila govorni~ke ve{tine. 2. ve{tina
slikovitog usmenog ili pismenog izra`ava-
wa. 3. pateti~no, kitwasto izlagawe koje ne
prati nikakav sadr`aj; praznore~ivost.
retori~an, -~na, -~no ‰v. retorikaŠ koji je
zasnovan na pravilima i elementima retorike,
ve{tine govorni{tva.
retori~ar, -a, -o ‰v. retorikaŠ onaj koji po-
seduje ve{tinu govorni{tva, koji druge podu-
~ava ovoj ve{tini.
retori~ki, -a, -o ‰gr~. rhetorikos, v. retori-
kaŠ koji se odnosi na retoriku, koji pripada
retorici.
retoromanski, -a, -o ‰lat. Raetia Recija,
rimska pokrajina na prostoru dana{we [vaj-
carske, v. romanskiŠ koji se odnosi, koji pri-
pada staroj rimskoj pokrajini Reciji, na pro-
storu dana{we [vajcarske, Tirola i severne
Italije. y retoromanski jezik lingv. naziv za
grupu srodnih romanskih dijalekata u Itali-
ji i [vajcarskoj.
retorta
retorta, -e ` ‰lat. retorta, prema retortus
okrenutŠ 1. hem. posuda koja slu`i u izvo|ewu
hemijskih eksperimenata. 2. posuda od metala
ili vatrostalne keramike koja se koristi pri
izdvajawu cinka ili `ive iz rude. 3. komora
od vatrostalnih materijala u kojoj se iz ugqa,
odgovaraju}om preradom, dobija koks.
retortni, -a, -o ‰v. retortaŠ koji se odnosi
na retortu, koji je u vezi sa retortom. y re-
tortne pe}i industrijske pe}i u kojima se
prera|uje materijal, sme{ten u retortama, we-
govim izlagawem visokim temperaturama.
retraktirati, retraktiram, 3. l. mn. re-
traktiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. retractareŠ 1. po-
vu}i, opozvati datu re~. 2. finans. ispostaviti
povratnu menicu.
retraktni, -a, -o ‰nlat. retractus retraktŠ
prav.koji se odnosi na retrakt, stupawe u pra-
vo pre~e kupovine. y retraktno pravo pravo
pre~e kupovine.
retraktor, -a m ‰nlat. retractor, prema retrac-
tare povu}i nazadŠ med. instrument kojim se po-
vla~i tkivo koje bi moglo smetati pri opera-
ciji.
retrakcija, -e ` ‰lat. retractioŠ 1. povla~e-
we, uvla~ewe. 2. med. skupqawe, gr~ewe `iva-
ca; sme`uravawe o`iqaka.
retransfuzija, -e ` ‰v. re-, transfuzijaŠ
med. ponovqena transfuzija krvi.
retrasirati, retrasiram, 3. l. mn. retrasi-
raju svr{. i nesvr{. ‰fr. retracer, v. re-, trasira-
ti1Š 1. ponovno crtati, ponovno nacrtati. 2.
ponovno izlo`iti, prikazati.
retrahent, -a m, gen. mn. retra hena ta ‰lat. re-
trahensŠ prav. onaj koji ima pravo pre~e kupovi-
ne.
retribucija, -e ` ‰lat. retributioŠ naknada,
nadoknada; nagrada.
retriver, -a m ‰engl. retriever dosl. pronala-
za~Š kinol. naziv za vi{e vrsta lova~kih pasa
poreklom iz Velike Britanije i SAD-a (la-
bradorski ‹, zlatni ‹).
retro- ‰lat. retro nazad, unazad, pozadiŠ kao
prvi deo re~i u zna~ewu: nazad, unazad; ponov-
no o`ivqavawe ne~ega iz pro{losti, podse}a-
we na ne{to iz pro{losti.
retrodatirati
retroaktivan, -vna, -vno ‰v. retro-, akti-
vanŠ koji deluje unazad, koji ima snagu povrat-
nog dejstva.
retroaktivnost, -osti ` ‰nlat. retroactivi-
tas, v. retro-, aktivanŠ svojstvo onoga {to je re-
troaktivno; povratno dejstvo.
retrobulbaran, -rna, -rno ‰v. retro-, bul-
bus, bulbaranŠ koji je sme{ten iza bulbusa,
o~ne jabu~ice.
retroverzija, -e ` ‰lat. retroversus nagnut
unazadŠ 1. ponovni prevod dela sa jezika na ko-
ji je prevedeno na jezik izvornik. 2. med. polo-
`aj koji materica zauzima pomerawem unazad.
retrovizor, -a m ‰fr. retroviseurŠ ogledalo
na motornom vozilu koje voza~u omogu}ava
pregled stawa na putu iza wega.
retrovizorski, -a, -o ‰v. retrovizorŠ koji
pripada retrovizoru, koji se odnosi na retro-
vizor. y retrovizorsko staklo v. retrovi-
zor.
retrovirusi, retrovirusa m mn. ‰v. retro-,
virusŠ biol. grupa virusa koji u svojoj osnovi
imaju ribonukleinsku kiselinu.
retrogradan i retrogradan, -dna, -dno ‰lat.
retrogradus od retrograd i}i nazadŠ 1. koji se
kre}e unazad, unatrag, koji nazaduje, zaostaje.
2. koji se dr`i pro{losti, koji ne prihvata
novine; nazadan.
retrogradni i retrogradni, -a, -o v. re-
trogradan. y retrogradna analiza {ah. po-
stupak povratne analize {ahovske partije ko-
jim se utvr|uje redosled poteza od po~etne do
posledwe pozicije; retrogradni pomak muz. 1.
postupak izvo|ewa jedne melodije od kraja pre-
ma po~etku. 2. vrsta imitacije u polifonoj mu-
zici pri ~emu se tema imitira od posledweg
tona prema prvom; pril. retrogradno na retro-
gradni na~in, povratno, obrnutim smerom.
retrogradnost, -osti ` ‰v. retrogradanŠ
osobina, stawe onoga {to je retrogradno.
retrogresija, -e ` ‰lat. retrogressus, v. re-
trogradanŠ kretawe unatrag, vra}awe na pret-
hodni, gori polo`aj ili stawe; nazadovawe.
retrodatirati, retrodatiram, 3. l. mn. re-
trodatiraju svr{. i nesvr{. ‰v. retro-, datiratiŠ
datirati spis, dokument i sl. ranijim datu-
1077
retromanija
mom, a ne onim kada je napisan; up. antedati-
rati.
retromanija, -e ` ‰v. retro-, manijaŠ opsed-
nutost pro{lo{}u, preterano zanimawe za
modne stilove iz pro{losti.
retropulzija, -e ` ‰v. retro-, lat. pulsio te-
raweŠ med. stawe kada bolesnik, kod nekih obo-
qewa, ne mo`e da kontroli{e ravnote`u zbog
~ega pada unazad.
retroraketa, -e ` ‰v. retro-, raketaŠ tehn.
svemirska raketa koja od momenta ispaqivawa
iz svemirskog broda postepeno smawuje brzi-
nu i visinu leta i omogu}ava povratak kosmo-
nauta na Zemqu.
retrorama, -e ` ‰v. retro-, (pano)ramaŠ gle-
dawe iza sebe, osvrtawe, osvrt.
retrospektiva, -e ` ‰v. retrospekcijaŠ osvrt
na nekada{wa zbivawa, pregled stvarala~kog
opusa nekog umetnika u vidu prikazivawa (npr.
filmova) ili izlo`be (slika, vajarskih ili
drugih eksponata).
retrospektivan, -vna, -vno ‰v. retrospekci-
jaŠ koji se odnosi na retrospektivu, koji je u ve-
zi sa retrospektivom. y retrospektivna izlo-
`ba prikaz ukupnog stvarala~kog opusa nekog
umetnika ili razvitka nekog umetni~kog prav-
ca ili stila.
retrospekcija, -e ` ‰nlat. retrospectio, pre-
ma v. retro-, lat. specere gledatiŠ vra}awe u mi-
slima i se}awima na doga|aje i do`ivqaje iz
pro{losti.
retur, -ura m (ob. indekl.) ‰fr. retourŠ kao deo
sintagmatskih slo`enica u zna~ewu: povrat-
ni (‹ karta, povratna karta u prevozu). y
tur-retur tamo i nazad, u odlasku i povratku
(ob. povratna karta u prevozu).
retu{, -a m ‰fr. retouche, prema retoucher po-
novo dota}iŠ 1. popravka crte`a, slike, teksta
i sl. 2. fig. ubla`avawe neprijatnih doga|aja,
situacija, prilika.
retu{er, -era m ‰fr. retoucheurŠ onaj koji
popravqa, doteruje ne{to (ob. slike, fotogra-
fije).
retu{irati, retu{iram, 3. l. mn. retu{i-
raju svr{. i nesvr{. ‰v. retu{Š 1. popraviti, po-
pravqati, doter(iv)ati ne{to (ob. crte`, sli-
1078
refena
ku, fotografiju). 2. fig. ubla`iti, ubla`avati
istinu o doga|ajima, situacijama, prilikama.
re}at, -ata m ‰tur. rekat od ar. raka’Š rel. deo
muslimanskog molitvenog obreda, namaza (je-
dan namaz ima dva, tri ili ~etiri re}ata).
re}ijak, -aka m ‰lat. rete mre`aŠ vrsta ri-
barske mre`e kojom mo`e da lovi samo jedan
ribar.
re}ine, re}ina ` mn. ‰ital. orrechinoŠ nau-
{nice, min|u{e.
reuma i reuma, -e ` v. reumatizam.
reumartritis, -a m ‰v. reumatizam, artri-
tisŠ med. reumatska upala zglobova.
reumatizam, -zma m ‰lat. rheumatismus od gr~.
rheumatismos strujawe, proticawe od rheuma
tok, strujaŠ med. akutna ili hroni~na upala ko-
stiju, zglobova, mi{i}a, srca i krvnih sudova.
reumati~an, -~na, -~no ‰v. reumatizamŠ med.
1. koji se odnosi na reumatizam, koji je u vezi s
reumatizmom. 2. koji je oboleo od reumatizma,
koji je zahva}en reumatizmom.
reumati~ar, -a m ‰v. reumatizamŠ med. koji
boluje od reume, koji pati od reume.
reumatolog, -a m, mn. reumatolozi ‰v. reuma-
tizam, -logŠ med. lekar specijalista za oblast
reumatologije.
reumatologija, -e ` ‰v. reumatizam, -logijaŠ
med. oblast medicine koja se bavi prou~avawem
i le~ewem reumatizma.
reumatski, -a, -o ‰v. reumatizamŠ 1. koji se
odnosi na reumu, koji je u vezi sa reumom. 2. ko-
ji je oboleo od reume, koji je zahva}en reumom.
reus, -a m ‰lat. reusŠ prav. onaj protiv koga je
poveden sudski postupak, optu`enik.
refe, -ea m ‰fr. refait, prema refaire ponovo
uraditi, igratiŠ neuspe{no deqewe karata u
preferansu kada se svi igra~i slo`e da se kar-
te ponovo podele, a u slede}em deqewu se igra
za udvostru~enu vrednost.
refektorijum, -a i refektorij, -ija m ‰srlat.
refectorium od lat. refletorius okrepquju}iŠ crkv.
zajedni~ka trpezarija u manastirima.
refena, -e ` ‰tur. herifane od ar. harif drug u
vesequŠ 1. zajedni~ki tro{ak ravnomerno ras-
podeqen na sve u~esnike. 2. ono {to je prire|e-
no o zajedni~kom tro{ku (npr. izlet, zabava).
referada
referada, -e ` ‰nem. Referendariat, prema lat.
referere izvestiti, v. referisatiŠ adm. 1. delo-
krug, zadu`ewe referenta (1). 2. mesto, kance-
larija u kojoj radi v. referent (1).
referat, -ata m ‰nlat. referatus, v. referisa-
tiŠ javno izlagawe o odre|enoj temi pred kva-
lifikovanom publikom.
referendum, -a m ‰lat. referendum ponovo
ispitatiŠ prav. izja{wavawe gra|ana glasa-
wem, zaokru`ivawem ponu|enog odgovora sa
œdaŒ ili œneŒ o nekom pitawu dr`avnog ili
regionalnog zna~aja (ponu|eni predlog novog
ustava, nekog pojedina~nog zakona, neke poli-
ti~ke odluke).
referent, -a m, mn. referenti, gen. mn. refe-
renata ‰lat. referens, v. referisatiŠ 1. adm. rad-
nik koji je zadu`en za neku oblast u slu`bi;
onaj koji pretpostavqenom podnosi pismeni
ili usmeni izve{taj iz svog delokruga. 2. onaj
koji na nekom skupu izla`e ili saop{tava svoj
referat na odre|enu temu.
referentni, -a, -o ‰v. referisatiŠ ob. u: y
referentna grupa soc. dru{tvena grupa koja
uti~e na pona{awe jedne osobe ili grupe qudi
(ob. u marketingu da bi se objasnilo pona{awe
potro{a~a); referentna elektroda fiz. elek-
troda poznatog oksidacionog potencijala koja
se upotrebqava pri odre|ivawu elektromo-
torne snage galvanske }elije.
referenca, ‰fr. referenceŠ 1. povoqna oce-
na, preporuka; podaci, ocena, karakteristika
o slu`bovawu nekog lica. 2. podaci (biograf-
ski, bibliografski i sl.) koje pru`a infor-
mati~ka su`ba.
referisati, referi{em, 3. l. mn. referi{u
svr{. i nesvr{. ‰nem. referieren od lat. referre vra}a-
ti, nositi nazadŠ 1. podneti, podnositi izve-
{taj, izvestiti, izve{tavati. 2. podneti, pod-
nositi, saop{titi, saop{tavati referat (ob.
na nekom sastanku, sednici, nau~nom skupu).
refeudalizacija, -e ` ‰v. re-, feudalizamŠ
soc.ponovno uvo|ewe nekih odnosa koji su ka-
rakteristi~ni za klasi~ni feudalizam (npr.
ponovno uvo|ewe naturalne ili radne rente).
refeudalizirati, refeudaliziram, 3. l.
mn. refeudaliziraju = refeudalizovati, -zu-
refleksivnost
jem svr{. i nesvr{. ‰v. re-, feudalizamŠ sprove-
sti, sprovoditi refeudalizaciju.
refeudalizovati = refeudalizirati (v.).
refil, -ila m ‰engl. refillŠ ulo`ak s bojom,
mastilom za hemijske olovke i flomastere, pa-
trona.
reflacija, -e ` ‰engl. reflation, prema lat. re-
flare duvati u suprotnom pravcuŠ ekon. mere ko-
je se sprovode radi eliminisawa {tetnih po-
sledica deflatorne politike.
refleks, -a m ‰lat. reflexus, v. reflektiratiŠ
1. psih. nevoqna reakcija organizma na neki
spoqni nadra`aj. 2. psih. instinktivni odgo-
vor. 3. fiz. svetlost koja se odbija od neke povr-
{ine. 4. soc. pojava kao odraz neke okolnosti. y
bezuslovni refleks refleks uslovqen nekim
nadra`ajem (ka{aq, kijawe i sl.); uslovni re-
fleks (Pavlovqev) ste~eni refleks koji na-
staje kao asocijacija na bezuslovni nadra`aj.
refleksan, -sna, -sno ‰v. refleks, reflek-
tiratiŠ 1. fiziol. koji se odnosi na fiziolo-
{ke reflekse. 2. soc. koji je odraz neke okolno-
sti (o pojavama, doga|ajima). 3. fiz. koji nastaje
odbijawem od neke povr{ine (o svetlosti, sta-
klu).
refleksibilan, -lna, -lno ‰nlat. reflexibi-
lis, v. reflektiratiŠ fiz. koji ima svojstvo da se
odbija od neke povr{ine.
refleksibilitet, -eta m ‰nlat. reflexibilitas,
v. reflektiratiŠ fiz. svojstvo, mogu}nost od-
bijawa od neke povr{ine.
refleksiv, -iva m ‰v. refleksivanŠ gram. re-
fleksivna re~, npr. refleksivan glagol.
refleksivan, -vna, -vno ‰srlat. reflexivusŠ 1.
koji je usmeren na li~ne do`ivqaje (o pa`wi);
u vezi sa razmi{qawem, prosu|ivawem. 2. koji
se odnosi na (v.) refleks (1). 3. povratan. y re-
fleksivni glagol gram. glagol koji ozna~ava
radwu koju subjekat vr{i nad samim sobom, po-
vratni glagol; refleksivna zamenica gram.
zamenica koja u funkciji objekta predstavqa
osobu koja je istovremeno subjekat glagola, po-
vratna zamenica.
refleksivnost, -osti ` ‰v. reflektiratiŠ
1. sposobnost razmi{qawa, prosu|ivawa, mi-
saonost. 2. nevoqnost, nehoti~nost (o fizio-
lo{kom refleksu). 3. spontanost.
1079
refleksivum
refleksivum, -a m ‰nlat. reflexivum (ver-
bum)Š gram. refleksivni, povratni glagol.
refleksija, -e ` ‰lat. reflexio, v. reflekti-
ratiŠ 1. usmeravawe pa`we na li~ne do`ivqa-
je, razmi{qawe, promi{qawe. 2. opt. odbija-
we svetlosti od neke povr{ine. 3. kwi`. vrsta
stilske figure; anaklaza, antanaklaza.
refleksioni, -a, -o ‰v. reflektiratiŠ koji
se odbija, odbojni. y refleksiona ta~ka
ta~ka u ogledalu sa koje odbijeni zrak dospeva
u oko; refleksioni goniometar uglomer za
kristale koji se zasniva na odbijawu svetlo-
sti; refleksioni ugao ugao koji odbijeni
zrak sa ogledala gradi sa normalom na povr{i-
nu od koje se odbio.
refleksni, -a, -o ‰lat. reflexus, v. refleksŠ
koji se odnosi na refleks (1), koji je u vezi sa
refleksom (1) (v.). y refleksni pokret psih.
pokret koji nastaje kao nesvesna, nevoqna re-
akcija na spoqa{wi nadra`aj (npr. zatvarawe
o~iju na iznenadni svetlosni ili drugi na-
dra`aj, trzaj ruke pri iznenadnom dodiru).
refleksologija, -e ` ‰v. refleks, -logijaŠ
oblast psihologije koja prou~ava manifesta-
tivne reakcije u ~ovekovom pona{awu, ne pri-
daju}i va`nost wegovim unutra{wim do`i-
vqajima.
reflektant, -a m, gen. mn. reflektanata ‰nem.
Reflektant, v. reflektiratiŠ onaj koji reflek-
tira na ne{to, koji ula`e maksimalne napore
kako bi postigao zacrtani ciq.
reflektirati, reflektiram, 3. l. mn. re-
flektiraju = reflektovati, -ujem svr{. i
nesvr{. ‰lat. reflectereŠ 1. fiz. odbiti, odbijati,
odraziti, odra`avati svetlosne, elektromag-
netne talase. 2. ulo`iti, ulagati maksimalne
napore u dosezawu, ostvarivawu ta~no utvr|e-
nog ciqa. 3. reflektovati se posredno dola-
ziti do izra`aja u ne~emu, odra`avati se.
reflektovati = reflektirati (v.).
reflektor, -a m ‰nlat. reflector, v. reflekti-
ratiŠ 1. tehn. svetiqka, sijalica s konkavnim
ogledalom koje usmerava svetlost u mlazu. 2.
opt. dvogled ili durbin kroz ~ija se so~iva
prelama svetlost koja dolazi od predmeta, da-
ju}i tako uveli~anu sliku predmeta za posma-
tra~evo oko; up. refraktor.
1080
refraktometar
reforma, -e ` ‰fr. reforme, v. re-, lat. forma
oblikŠ 1. ponovno oblikovawe ne~ega. 2. izme-
na, preina~ewe ve} ustanovqenog sistema u
ciqu wegovog boqeg funkcionisawa (agrarna
‹, ‹ {kolstva). x reformski.
reformator, -a m ‰lat. reformator, v. refor-
maŠ onaj koji sprovodi reformu.
reformacija, -e ` ‰lat. reformatio obnovaŠ 1.
stawe onoga koji je reformisan. 2. ist. verski i
dru{tveno-politi~ki pokreti u zemqama za-
padne i sredwe Evrope u XIV veku, nastali
usled nezadovoqstva papskom vla{}u i sta-
wem u katoli~koj crkvi (najve}i i najzna~ajni-
ji me|u wima je pokret pod Martinom Luterom
1517. godine koji se zavr{io raspadom Zapad-
ne crkve i formirawem nezavisnih prote-
stantskih i evangelisti~kih crkava).
reformizam, -zma m ‰v. reformaŠ politi~ka
ideologija koja se temeqi na postepenim re-
formama postoje}ih dr`avnih i socijalnih
institucija u ciqu ostvarewa socijalne prav-
de, demokratije i sl., odbacuju}i radikalne,
revolucionarne promene.
reformisan, -a, -o ‰v. reformaŠ koji je pre-
ina~en naboqe, popravqen. y reformisana
crkva protestantska crkvena zajednica koju
su, u prvoj polovini XVI veka, u [vajcarskoj,
osnovali Cvingli i Kalvin.
reformisati, -mi{em svr{. i nesvr{. ‰lat.
reformare, v. reformaŠ izmeniti, mewati nabo-
qe, preina~iti, popraviti, poboq{ati, dati
novi oblik.
reformist(a), -e ` ‰fr. reformiste, v. refor-
maŠ pristalica reformi i reformizma.
refraktaran, -rna, -rno ‰srlat. refractariusŠ
koji ~vrsto ostaje pri svom stavu, mi{qewu,
koji je nepopustqiv, nepokolebqiv, tvrdoglav.
refraktibilan, -lna, -lno ‰v. refraktivanŠ
fiz.koji se mo`e prelamati, koji ima svojstvo
da se prelama.
refraktivan, -vna, -vno ‰nlat. refractivusŠ
fiz. koji prelama svetlost, koji vr{i prelama-
we svetlosti.
refraktometar i refraktometar, -tra m
‰lat. refractus prelomqen od refringere prelomi-
ti, v. -metarŠ fiz. opti~ki instrument kojim se
refraktometrija
meri indeks prelamawa svetlosti u razli~i-
tim telima.
refraktometrija, -e ` ‰lat. refractus prelo-
mqen od refringere prelomiti, v. -metrijaŠ 1.
fiz. hem. merewe koncentracije nekih organ-
skih jediwewa pomo}u indeksa prelamawa sve-
tlosti. 2. opt. objektivna metoda kojom se odre-
|uje refrakcija oka.
refraktor, -a m ‰nlat. refractorŠ opt. teleskop
koji ima konvergentno so~ivo u objektivu.
refrakcija, -e ` ‰srlat. refractio prelom, v.
re-, lat. frangere lomitiŠ fiz. a. prelamawe sve-
tlosti pri prelasku iz gu{}e u re|u sredinu i
obrnuto. b. prelamawe elektromagnetskog ili
akusti~kog talasa na povr{ini koja razdvaja
dve materije razli~ite gustine.
refren, -ena m ‰fr. refrainŠ 1. kwi`. stih(ovi)
koji se ponavqa na odre|enom mestu u strofa-
ma. 2. muz. deo pesme koji se tekstualno i mu-
zi~ki, neizmewen ponavqa; pripev.
refrigerans, -a m ‰v. refrigeracijaŠ sred-
stvo pomo}u koga se vr{i rashla|ivawe tela,
odstrawivawe suvi{ne toplote iz tela (hlad-
ni oblog, led, sir}e i sl.).
refrigerator, -a m ‰nlat. refrigeratorŠ 1. na-
prava na kazanu u obliku cevi za br`e hla|ewe
rakije pri pe~ewu. 2. rashladni ure|aj (npr.
fri`ider).
refrigeracija, -e ` ‰lat. refrigeratio, prema
refrigerans koji rashla|ujeŠ hla|ewe, rashla|i-
vawe, osve`ewe (~ega).
refugijum, -a i refugij, -ija m ‰lat. refugi-
umŠ 1. mesto, skloni{te pred opasno{}u, uto-
~i{te, pribe`i{te (u starom i sredwem veku,
utvr|ewe, tvr|ava). 2. teritorija na kojoj jedna
ili vi{e vrsta biqaka ili `ivotiwa uspeva
da pre`ivi nepovoqne klimatske i ekolo{ke
periode. 3. postupak pronala`ewa izlaza iz
nevoqe, iz te{ke situacije uop{te.
refundacija, -e ` ‰lat. refundereŠ vra}awe
novca, duga, nadoknada.
refundirati, refundiram, 3. l. mn. refun-
diraju svr{. i nesvr{. ‰lat. refundereŠ vratiti,
nadoknaditi, nadokna|ivati novac.
refutacija, -e ` ‰lat. refutatio od refutare
opovrgnutiŠ osporavawe, opovrgavawe ne~ije
tvrdwe.
receptivitet
rehabilitacija, -e ` ‰nlat. rehabilitatio, v.
rehabilitovatiŠ 1. med. osposobqavawe bole-
snika za normalan `ivot. 2. prav. ponovno pri-
znavawe osporenog zakonskog prava (zakonska,
sudska rehabilitacija). 3. ponovno priznava-
we izgubqenog ili osporenog ugleda.
rehabilitovati, -tujem svr{. i nesvr{.
‰srlat. rehabilitareŠ 1. med. osposobiti, osposo-
bqavati bolesnika za normalan `ivot. 2. prav.
ponovo priznati, priznavati nekome osporeno
zakonsko pravo. 3. ponovo priznati, priznava-
ti nekome osporen ugled.
rehidratacija, -e ` ‰v. re-, hidratacijaŠ
med. postupak kojim se bolesniku nadokna|uje
izgubqena te~nost.
recenzent, -a m, gen. mn. recenzenata ‰lat. re-
censens, v. recenzijaŠ onaj koji pi{e recenziju,
kriti~ku ocenu neke kwige ili studije, u kojoj
iznosi svoje mi{qewe o tom delu pre nego {to
}e biti publikovano, {tampano.
recenzija, -e ` ‰lat. recensio, prema v. re-,
censere prosuditiŠ 1. kriti~ka ocena, mi{qe-
we recenzenta u pisanoj formi o umetni~kom
ili nau~nom delu pre wegovog objavqivawa od-
nosno publikovawa. 2. lingv. oblik staroslo-
venskog jezika sa elementima iz drugog jezika.
recenzirati, recenziram, 3. l. mn. recenzi-
raju svr{. i nesvr{. ‰lat. recensere, v. recenzijaŠ
(na)pisati recenziju.
recentan, -tna, -tno ‰lat. recensŠ nov, skora-
{wi.
recept, -a m, gen. mn. recepata ‰nem. Rezept od
lat. receptum dobijenoŠ 1. farm. pisani i overe-
ni nalog lekara za izdavawe ili pripremawe
leka. 2. kulin. uputstvo za pripremawe nekog je-
la. 3. fig. uputstvo, savet za postizawe dobrog
rezultata u nekom poslu koje daje onaj ko u tome
ima bogato iskustvo.
receptivan, -vna, -vno ‰nlat. receptivus, v.
recepcijaŠ koji je sposoban za primawe, pri-
hvatawe, usvajawe, koji je sposoban za recepci-
ju; osetqiv.
receptivitet ‰nlat. receptivitas, v. recepci-
jaŠ 1. sposobnost za primawe, prihvatawe, usva-
jawe, recepciju (npr. pojmova, saznawa i sl.),
osetqivost. 2. po Kantu, sposobnost ~ula da
opa`aju, podstaknuta spoqnim nadra`ajima.
1081
receptirati
receptirati, receptiram, 3. l. mn. recepti-
raju svr{. i nesvr{. ‰nlat. receptare, v. receptŠ
farm. 1. propis(iv)ati neki lek. 2. izdati gotov
lek ili lek pripremqen po uputstvu lekara.
receptor, -a m ‰lat. receptor, v. recepcijaŠ
onaj koji prima, prihvata, usvaja, koji je spo-
soban za recepciju, osetqiv; up. recepcija (1).
2. anat. organ koji je osetqiv na specifi~ne na-
dra`aje (mehani~ke, toplotne, zvu~ne i sl.). 3.
biol. belan~evina u }elijskoj membrani ili u
unutra{wosti }elije koja reaguje s aktivnim
supstancama.
receptura, -e ` ‰nlat. receptura, v. receptŠ
skup uputstava i postupaka za pripremawe ~e-
ga (leka, lekovitog preparata, jela i sl.).
recepcija, -e ` ‰lat. receptio, od recipere
primatiŠ 1. primawe, prihvatawe, usvajawe
(pojmova, saznawa i sl.). 2. prijem, odjeci i
uticaj nekog kwi`evnog ili umetni~kog dela
u odre|enoj sredini. 3. prostor (u hotelu, bol-
nici i sl.) za prijavqivawe ili odjavqivawe
(gostiju, bolesnika i sl.).
recepcionar, -ara m ‰v. recepcijaŠ onaj koji
radi na v. recepciji (2).
reces, -a m ‰nem. Rezess od lat. recessus vra}a-
weŠ 1. zaostajawe u izmirivawu svojih nov~a-
nih obaveza. 2. poravnawe dugova.
recesivan, -vna, -vno ‰v. recesijaŠ 1. koji je
zahva}en recesijom. 2. koji je prikriven, koji
se povla~i; up. dominantan.
recesivnost, -osti ` ‰v. recesijaŠ 1. biol.
potisnutost nekih naslednih osobina u prvoj
generaciji potomaka, za koje su odgovorni od-
re|eni geni. 2. ispoqavawe v. recesije (2), ili
nekih wenih osobina.
recesija, -e ` ‰lat. recessio, prema recedere
povratiti (se)Š 1. ekon. stagnacija ili uspore-
ni ekonomski razvoj zemqe. 2. vra}awe, povra-
tak, nagodba, poravnawe. y recesija naglaska
lingv. pomerawe akcenta prema po~etku re~i
ili na prvi slog re~i.
recidiv, -iva m ‰nem. Rezidiv od lat. recidi-
vus, prema recidere pasti nazadŠ 1. med. ponovno
vra}awe prele`ane bolesti. 2. obnavqawe ne-
~ega iz pro{losti. 3. v. recidivizam.
1082
recipiran
recidivan, -vna, -vno ‰v. recidivŠ koji se
javqa kao recidiv (1), koji je posledica reci-
diva (1) (v.).
recidivizam, -zma m ‰v. recidivŠ ponavqa-
we krivi~nog dela za koje je osoba prethodno
ve} osu|ena.
recidivirati, recidiviram, 3. l. mn. reci-
diviraju svr{. i nesvr{. ‰v. recidivŠ 1. med. po-
novo se pojaviti, vratiti se, povratiti se (o
prele`anoj bolesti). 2. prav. ponoviti, pona-
vqati krivi~no delo za koje je osoba ve} bila
osu|ivana. 3. ponoviti ve} u~iwenu gre{ku.
recidivist(a), -e m, mn. recidivisti ‰v. re-
cidivŠ prav. onaj koji je ponovo u~inio kri-
vi~no delo za koje je ve} bio osu|ivan.
recidivnost, -i ` ‰v. recidivŠ osobina,
stawe onoga {to je recidivno, {to se ponovo
javqa, obnavqa, ponavqa.
recijar, -ara m ‰lat. retiarius od rete mre`aŠ
ist.starorimski borac u areni koji je svog
protivnika hvatao u mre`u, a potom ga, tako
sputanog, ubijao trozubom.
recikla`a, -e ` ‰v. recikliratiŠ postupak
prerade otpadnog materijala radi za{tite
prirodne sredine i dobijawa novih sirovina.
z recikla`a misli pretresawe, prerada ve}
poznatih misli.
reciklirati, recikliram, 3. l. mn. reci-
kliraju svr{. i nesvr{. ‰engl. recycle, prema re-,
lat. cyclus od gr~. kyklos krugŠ 1. preraditi ot-
padni materijal, dovoditi ga, dovesti ga pre-
radom u takvo stawe da se mo`e koristiti u no-
vom proizvodnom procesu. 2. ponovo iskori-
stiti ve} poznate misli, stare tekstove i sl.
recipe svr{. ‰lat. recipeŠ primi, uzmi (na le-
karskim receptima skra}enica R, Rs, Rp).
recipijent, -a m, mn. recipijenti, gen. mn.
recipijenata ‰lat. recipiens, v. recepcijaŠ 1.
onaj koji prima, usvaja informacije. 2. med. a.
bolesnik kome se presa|uje organ ili tkivo;
bolesnik koji prima krv transfuzijom. b. oso-
ba u ~iji organizam ulazi zarazna klica, ob.
preneta insektima. 3. hem. posuda za skupqawe
te~nih i gasovitih materija.
recipiran, -a, -o ‰v. recipiratiŠ koji je
primqen, usvojen. y recipirano pravo pravo
recipirati
koje neko primi od drugog (od druge dr`ave,
drugog naroda).
recipirati, recipiram, 3. l. mn. recipira-
ju svr{. i nsvr{. ‰lat. recipere, v. recepcijaŠ
prihvatiti, usvojiti, usvajati ne~ije mi{qe-
we, stav i sl.
reciprocitet, -eta m ‰nem. Reziprozitat, pre-
ma nlat. reciprocitasŠ 1. uzajamnost, obostranost.
2. prav. na~elo me|unarodnog prava prema kome
jedna dr`ava daje drugoj dr`avi, odnosno we-
nim gra|anima, izvesna prava i povlastice, s
tim da i ta druga dr`ava u~ini to isto za dr-
`avu i dr`avqane ~ija dobijena prava i povla-
stice u`iva. 3. mat. odnos izme|u dva reci-
pro~na broja ~iji je koli~nik broj 1.
recipro~an, -~na, -~no ‰lat. reciprocusŠ 1.
odnos dveju strana po na~elu uzvra}awa jedna-
kom merom. 2. odgovaraju}i, skladan odnos iz-
me|u dve strane. y recipro~na vrednost mat.
vrednost broja koja se dobije kada se 1 podeli
tim brojem; recipro~ni glagol gram. uzajam-
no-povratni glagol kojim se kazuje radwa koju
dva ili vi{e subjekta uzajamno vr{e jedan na
drugome.
recipro~nost, -osti ` ‰v. recipro~anŠ oso-
bina, stawe onoga {to se nalazi u reci-
pro~nom odnosu, uzajamnost, obostranost.
recital v. resital.
recitativan, -vna, -vno ‰nlat. recitativus, v.
recitacijaŠ koji se odnosi na recitativ, koji
ima svojstva recitativa.
recitator ‰nlat. recitator, v. recitacijaŠ
onaj koji recituje, koji kazuje poeziju.
recitacija, -e ` ‰lat. recitatio ~itawe na-
glas, prema recitare ~itati naglasŠ 1. javno re-
citovawe pesme s posebnom dikcijom. 2. pesma
koja je pogodna za javno kazivawe, recitovawe.
recitovati, -tuje m nesvr{. ‰lat. recitare, v. re-
citacijaŠ ~itati ili napamet kazivati umet-
ni~ku pesmu pred publikom, deklamovati.
re~itando pril. ‰ital. recitandoŠ muz. na na-
~in da se neka pesma vi{e govori nego peva.
re~itativ, -iva m ‰ital. recitativoŠ muz. vrsta
pevawa pri kome je govorewe zastupqenije od
muzike. y re~itativo seko uz mestimi~nu
pratwu ~embala, klavsena ili klavira; re~i-
tativo parlante bez instrumentalne pratwe;
ribon
re~itativo akompawato uz pratwu celog or-
kestra.
rexep, -a m ‰tur. Recep od ar. RagabŠ sedmi
mesec u muslimanskom godi{wem kalendaru.
re{1, -a m ‰hebr. rey{Š 1. dvadeseto slovo je-
vrejskog alfabeta. 2. u jevrejskom na~inu bele-
`ewa brojeva, oznaka za broj 200.
re{2 prid. indekl. ‰nem. reschŠ koji je dobro
pe~en, hrskav.
re{ma, -e `, gen. mn. re{ama i re{mi ‰tur.
recme, ricmeŠ 1. ukrasni detaq od nanizanih
perli, ki}anki i dr. na kowskoj opremi, delo-
vima name{taja, ode}i i sl. 2. ukra{ena kow-
ska oprema.
re{o, -oa m ‰fr. rechaudŠ mali elektri~ni
ili plinski aparat za kuvawe.
re{t, re{ta m, gen. mn. re{ta ‰nem. Arrest od
fr. arretŠ 1. zatvor, robija, tamnica. 2. vid
sprovo|ewa kazne nad u~enicima wihovim du-
`im zadr`avawem u {koli nakon zavr{etka
redovne nastave.
ri- v. re-.
ri, rija m ‰jap. riŠ u Japanu, mera za du`inu:
japanska miqa (kopnena = 3,927 km; morska =
1,852 km).
ribati, ribam, 3. l. mn. ribaju nesvr{. ‰nem.
reibenŠ 1. prati, ~istiti (ob. sna`no trqaju}i
~etkom). 2. fig. koriti, prekorevati, grditi
nekoga.
ribiz v. ribizla.
ribizla, -e ` ‰nem. Ribisel od srlat. ribesium
od ar. ribasŠ bot. grmasta biqka, Ribes rubrum, sa
kiselkastim crvenim, jestivim bobicama.
riboza, -e ` ‰nem. Ribose od Ribonsaure ri-
bonska kiselinaŠ hem. monosaharid koji ulazi
u sastav nukleinskih kiselina i koenzima.
ribozomi, ribozoma m mn., jd. ribozom, gen.
ribozoma ‰v. riboza, -som(i)Š sitna zrnca u ci-
toplazmi i }elijskom jezgru svih biqnih i
`ivotiwskih organizama, osim u eritrociti-
ma sisara, sastoje se od ribonukleinske kise-
line i belan~evina.
ribon, -ona m ‰engl. ribbonŠ traka na pisa}oj
ma{ini, kompjuterskom {tampa~u ili kasi u
trgovini.
1083
ribonukleaza
ribonukleaza, -e ` ‰v. riboza, lat. nucleus je-
droŠ enzim koji razla`e ribonukleinske kise-
line.
ribonukleinski, -a, -o ‰v. riboza, nem. nu-
kleinsaure nukleinska kiselinaŠ koji se odnosi
na ribonukleinsku kiselinu, ob. u: y ribonu-
kleinska kiselina vrsta nukleinske kiseli-
ne koja se nalazi u }elijskoj citoplazmi gde je
vezana za ribozome i deluje kao posrednik u
funkcionisawu dezoksiribonukleinske kise-
line.
riboflavin, -ina m ‰v. riboza, flavinŠ vi-
tamin B2 koji se nalazi u jetri, mleku, jajima,
povr}u i kvascu.
riva, -e ` ‰ital. rivaŠ ure|ena obala.
rivajval, -a m ‰engl. revivalŠ 1. obnovqeno in-
teresovawe prema nekome ili ne~emu 2. obnova
(npr. verskog pokreta, umetni~kog pravca); po-
novno o`ivqavawe, preporod, renesansa.
rivajvalist(a), -e m, mn. rivajvalisti ‰v.
rivajvalŠ pristalica obnavqawa nekog pokre-
ta (npr. verskog), pravca ili stila (npr. u
umetnosti) iz pro{lih vremena; obnoviteq,
preporoditeq.
rival, -ala m ‰nem. Rival od lat. rivalis koji
ima zajedni~ki tok, prema rivus struja, tokŠ su-
parnik, takmac, protivnik.
rivalitet, -eta m = rivalstvo (v.).
rivalstvo, -a s ‰v. rivalŠ suparni{tvo,
nadmetawe, takmi~ewe.
rivijera, -e ` ‰ital. rivieraŠ niz mawih ili
ve}ih naseqa uz morsku obalu koja su ure|ena
za turiste.
rivol|imento, -a m ‰ital. rivolgimentoŠ muz.
obrtawe glasova u udvojenom kontrapunktu.
rivoltato pril. ‰ital. rivoltatoŠ muz. obrnu-
to, obratno.
rigidan, -dna, -dno ‰lat. rigidusŠ 1. krut,
ukru}en, uko~en. 2. nepopustqiv, neumoqiv,
strog.
rigiditet = rigidnost (v.).
rigidnost, -i ` ‰v. rigidanŠ 1. osobina ono-
ga ko je rigidan, krutost, ukru}enost, uko~e-
nost. 2. med. trajna uko~enost mi{i}a.
rigla, -e ` ‰nem. RiegelŠ naprava za otvarawe
i zatvarawe vrata i prozora, zasun, reza.
1084
riza
rigodon, -ona m ‰fr. rigaudonŠ muz. 1. vrsta
`ivahnog plesa udvoje. 2. muzika pisana za taj
ples ili u ritmu te igre.
rigol, -a m i rigola, -e ` ‰fr. rigoleŠ odvod-
ni kanal, jarak, prokop.
rigor, -a m ‰lat. rigor oporost, strogost, pre-
ma rigidus uko~enŠ 1. strogost. 2. uko~enost,
ukru}enost u pona{awu.
rigorizam, -zma m ‰v. rigorŠ krut, strog na-
~in razmi{qawa i pona{awa koji ne dopu{ta
ni najmawa odstupawa od dru{tvenih ili za-
konskih normi i pravila.
rigorist(a), -e m ‰v. rigorŠ onaj koji se do-
sledno, kruto, strogo pridr`ava na~ela.
rigoroz v. rigorozum.
rigorozan, -zna, -zno ‰nlat. rigorosus, v. ri-
gorŠ onaj koga odlikuju veoma stroga na~ela,
koji je strog, krut, beskompromisan.
rigoroznost, -i ` ‰v. rigor, rigorozanŠ oso-
bina, stav onoga koji je rigorozan, strogost,
krutost, neumoqivost, beskompromisnost.
rigorozum -a m ‰lat. rigorosum (examen) stro-
gi (ispit)Š usmeni ispit (stru~ni, dr`avni)
pred vi{e~lanom komisijom pred kojom se po-
la`e opse`no gradivo, a ranije ispit za stica-
we titule doktora nauka.
rigsdag, -a m ‰dan. rigsdagŠ parlament Kra-
qevine Danske.
rida, -e ` ‰tur. rida od ar. rida’Š marama, {a-
mija.
rider, -a m ‰engl. readerŠ titula docenata i
vanrednih profesora na engleskim visokim
{kolama; lektor.
ridikil, -a m ‰fr. ridiculeŠ 1. `enska ru~na
torbica. 2. mre`a za kosu.
ridoto, -a m ‰ital. ridottoŠ 1. izdvojeno, za-
sebno mesto, skrovi{te. 2. soba u kojoj se koc-
kaju maskirane osobe. 3. muz. izvod iz nekog ve-
likog dela za jedan instrument ili mawi broj
instrumenata.
ri`i-bi`i v. rizi-bizi.
ri`ot, -a m = ri`oto, -a m ‰ital. risottoŠ
kulin. jelo od (ri`e) pirin~a u koji se dodaje
usitweno meso, morski plodovi ili povr}e.
riza, -e ` ‰stvnem. Rise marama, veoŠ 1. du-
ga~ka sve{teni~ka ili mona{ka haqina, man-
rizalit
tija. 2. uska ukrasna traka od ~ohe kojom se
ukra{ava ode}a. 3. srebrni ili zlatni okov za
ikonu (nije isto {to i ram, jer prekriva deo
slike).
rizalit, -ita m ‰ital. risalto izbo~inaŠ arhit.
isturen, izbo~en deo fasade na zgradi.
rizi-bizi, -ija m ‰ital. riso pirina~, pisello
gra{akŠ kulin. jelo od pirin~a i gra{ka.
rizik, -a m, mn. rizici ‰fr. risque od gr~. rizi-
kon plata vojnika najamnika od ar. rizq dnevni-
caŠ 1. izlo`enost opasnosti, smeo podvig. 2.
posao ili ulog koji je skop~an s opasno{}u. 3.
eventualna {teta na osiguranoj nekretnini
ili robi.
rizikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰fr. risqu-
er, v. rizikŠ 1. izlo`iti se, izlagati se opasno-
sti. 2. staviti, stavqati na kocku, igrati igre
na sre}u.
rizi~an, -~na, -~no ‰v. rizikŠ koji je pun
opasnosti i rizika, koji je vezan za opasnosti
i rizik.
rizi~nost, -osti ` ‰v. rizikŠ svojstvo, sta-
we ne~ega {to je rizi~no, {to je potencijalno
opasno.
rizling, -a m ‰nem. RieslingŠ 1. sorta belog
gro`|a. 2. vino od istoimenog gro`|a.
rizma i rizma, -e ` ‰ ar. rizma sve`awŠ stara
mera za papir, bala, sve`aw od 1000 araka.
rizoatona, -e ` ‰gr~. rhiza koren, v. atonaŠ
lingv. re~ u kojoj akcenat nije na korenu, ve} na
prefiksu ili sufiksu.
rizoid, -ida m ‰gr~. rhiza koren, v. -idŠ 1. bot.
deo alge koji nalikuje korenu. 2. paleont. fosil
u obliku korena.
rizoidan, -dna, -dno ‰gr~. rhiza koren, v.
-oidŠ koji nalikuje korenu, koji je korenast.
rizoliti, rizolita m mn. (jd. rizolit) ‰gr~.
rhiza koren, v. -lit1Š paleont. okameweno korewe
drve}a.
rizoluto pril. ‰ital. risolutoŠ muz. odlu~no.
rizoma, -e ` ‰nlat. rhizoma od gr~. rhizomaŠ
bot. podzemni deo stabla koji je sli~an korenu,
podanak, gomeq.
rizomorfan, -fna, -fno ‰gr~. rhiza koren,
gr~. morphe oblikŠ koji ima oblik korena, koji
je sli~an korenu.
rikorder
rizopode, rizopoda ` mn. ‰nlat. Rhizopoda od
gr~. rhiza koren, v. -pod(e)Š zool. jedno}elijska
pra`ivotiwa koja se kre}e stalnim izvla~e-
wem i uvla~ewem protoplazmati~kih izrasli-
na, la`nih no`ica.
rizor|imento m v. risor|imento.
rizostoma, -e ` ‰gr~. rhiza koren, stoma ustaŠ
zool. morska meduza.
rizotomija, -e ` ‰gr~. rhiza koren, v. -tomijaŠ
med. hirur{ko odstrawivawe korena nerava
ki~mene mo`dine.
rijal, -ala m ‰pers. rial od ar. riyalŠ osnovna
nov~ana jedinica Irana, Jemena, Omana, Kata-
ra i Saudijske Arabije.
rijaliti {ou, -ua m ‰engl. reality show od re-
ality realnost, v. {ouŠ televizijska serija sni-
mana u stvarnom `ivotu, s ve}im brojem u~e-
snika skupqenih na jednom mestu.
rijas, -asa m ‰{p. ria u{}eŠ 1. potonula re~na
u{}a na Pirinejskom poluostrvu. 2. morski za-
liv nastao potapawem re~nog u{}a.
rijaset, -a m ‰tur. riyaset, od ar. riyasa straje-
{instvoŠ rel. islm. 1. Vrhovno versko i admini-
strativno stare{instvo Islamske zajednice s
reisom na ~elu. 2. rezidencija reisul-uleme.
rikambio, -ija m ‰ital. ricambioŠ finans. po-
tvrda da menica nije ispla}ena u roku.
rikvand i rikvant, -a m ‰nem. Ruckwand
zadwi zidŠ pozor. zadwa zavesa, deo dekora koji
prikazuje pozadinu scene.
rikverc pril. ‰nem. ruckwartsŠ unazad, una-
trag (o kretawu vozila).
rikecija, -e ` ‰nlat. richettsia, prema ame-
ri~kom patologu Riketsu (H. T. Ricketts,
1871–1910)Š biol. mikroorganizmi sitniji od
bakterija u obliku kratkih elipti~nih {ta-
pi}a, uzro~nici rikecioza (pegavog tifusa,
marsejske groznice).
rikecioza, -e ` ‰v. rikecija, -ozaŠ med. zara-
zna bolest (pegavi tifus, marsejska groznica)
~iji je uzro~nik rikecija, na ~oveka je prenose
va{i, griwe, krpeqi.
rikna, -e ` ‰nem. Rucken le|a, hrbatŠ hrbat
kwige.
rikordanca, -e ` ‰ital. ricordanzaŠ se}awe.
rikorder v. video-rekorder.
1085
riko{et
riko{et, -a m ‰fr. ricochet odskokŠ 1. odbi-
jawe metka ili projektila od tvrde podloge. 2.
odskakivawe pqosnatog kamena koji je ba~en
tako da klizi po povr{ini vode, `abica. 3. po-
tez gudalom po `ici podse}a na odskok, ~ime
se ton maksimalno skra}uje.
riko{etirati, riko{etiram, 3. l. mn. ri-
ko{etiraju svr{. i nesvr{. ‰v. riko{etŠ od-
bi(ja)ti se pri udaru o tvrdu podlogu (o metku,
projektilu).
riksmol, -a m ‰norv. riksmalŠ zast. lingv. stan-
dardni norve{ki jezik sa crtama danskog jezi-
ka; v. bukmol.
rikstag, -a m ‰{ved. riksdagŠ parlament Kra-
qevine [vedske.
rik{a, -e ` ‰jap. jinrikisha od jin ~ovek, riki
snaga, sha voziloŠ 1. laka dvokolica koju u da-
lekoisto~nim zemqama vu~e ~ovek. 2. ~ovek ko-
ji vu~e takvu dvokolicu.
ril, -a m ‰engl. reelŠ `ivahan {kotski i ir-
ski ples.
rila{ando pril. ‰ital. rilasciandoŠ muz. po-
pu{taju}i, usporavaju}i (o tempu).
rima, -e ` ‰ital. rima od fr. rime, prema stfr.
rimer rimovatiŠ glasovno podudarawe posled-
wih slogova u dva ili vi{e stihova, slik,
srok.
rimarij, -ija m ‰v. rimaŠ re~nik rima jednog
pesnika ili pesni~kog dela.
rimejk, -a m ‰engl. remakeŠ 1. ono {to se po-
novo proizvodi, a ve} je jednom bilo proizve-
deno. 2. nova verzija ranije snimqenog filma,
TV serije, muzi~kog dela i sl.
rimesa, -e ` ‰ital. rimessaŠ ribarska ku}ica
za mre`e.
rimovan, -a, -o ‰v. rimaŠ kwi`. a. koji je is-
pevan u rimama (o pesmi, stihovima). b. koji se
sastoji od rimovanih stihova (o pesni~kom de-
lu). y rimovana proza sredwovekovna govorna
proza; rimovani izraz ono {to je napisano sa
rimom, slikom kao stilskim elementom.
rimovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. rimaŠ
kwi`. 1. upotrebiti na kraju stiha radi rime s
nekom drugom re~ju ( ‹ s ne~im). 2. rimovati
(se) podudarati se glasovno i akcenatski.
1086
rindflaj{
rimokatolik, -a m, mn. rimokatolici ‰Rim,
v.katolikŠ rel. katolik zapadnog crkvenog ob-
reda, vernik rimoktoli~ke crkve.
rimomanija, -e ` ‰v. rima, -manijaŠ pretera-
no kori{}ewe rime u pesni~kom stvarala{tvu.
rimski, -a, -o koji se odnosi na Rim, koji
pripada Rimu. y rimska crkva (rimo)kato-
li~ka crkva; rimski brojevi znakovi koje su
jo{ stari Rimqani upotrebqavali za obele-
`avawe brojeva, a koriste se i danas pri nume-
risawu kwiga (poglavqa, strana), za ozna~ava-
we meseca u godini i sl.; rimsko pravo skup
pravnih zakona i propisa koji su nastali i bi-
li primewivani u Rimskom carstvu, temeq su
savremenog pravnog sistema u gra|anskom pra-
vu; predmet koji se bavi ovom problematikom,
izu~ava se na pravnom fakultetu; Rimsko car-
stvo carstvo koje je trajalo od 27. g. p. n. e. do
395. godine, prostiralo se od Krima preko
Britanije do Etiopije i od Mesopotamije do
Mauritanije.
rina{imento, -a m ‰ital. rinascimentoŠ um.
razdobqe u umetnosti i kulturi, u XV i XVI
veku, preporod, renesansa.
ring, -a m, mn. ringovi ‰engl. ringŠ sp. ~etvr-
tast prostor ogra|en kanapima, u`adima, pri-
lago|en za boks-me~eve i sli~ne borila~ke
sportove. z u}i u ring fig. u}i u otvoreni ver-
balni duel, upustiti se u verbalni sukob.
ringeraja v. ringe-ringe-raja.
ringe-ringe-raja, -e ` ‰nem. RingelreihenŠ
vrsta de~je igre.
ringi{pil, -a m ‰nem. RingelspielŠ vrte{ka
sa sedi{tima za zabavu i razonodu u zabavnim
parkovima, na va{arima, sajmovima i sl.
ringla, -e ` ‰nem. Ringel kolutŠ a. ist. kolut
na plo~i {poreta na ~vrsto gorivo koji se mo-
`e podi}i da bi se ubacilo drvo, podstakla va-
tra i sl. b. okrugla plo~a na elektri~nom ili
plinskom {poretu koja se zagreva radi kuvawa.
ringlov, -ova m ‰nem. Ringlotte od fr. rei-
ne-claude, prema Klod (Claude), `eni francu-
skog kraqa Fransoa IŠ sorta plemenite {qive.
ringl{pil v. ringi{pil.
rindflaj{, -a m ‰nem. Rindfleisch od Rind
govedo, Fleisch mesoŠ govedina, gove|e meso.
rinitis
rinitis, -a m ‰lat. rhinitis, v. rino-, -itisŠ
med. upala sluzoko`e nosa pra}ena poja~anim
izlu~ivawem sluzi, kijavica.
rino- ‰gr~. rhis, gen. rhinos nosŠ kao prvi deo
re~i ozna~ava ono {to se odnosi na nos.
rinolalija, -e ` ‰lat. rhinolalia, v. rino-,
-lalijaŠ govorewe kroz nos, (h)uwkawe.
rinolog, -a m, mn. rinolozi ‰v. rinologijaŠ
med. lekar specijalista koji se bavi le~ewem
bolesti nosa.
rinologija, -e ` ‰v. rino-, -logijaŠ med.
oblast medicine, u okviru otorinolaringolo-
gije, koja se bavi le~ewem bolesti nosa.
rinoplastika, -e `, dat. i lok. rinoplastici
‰v. rino-, plastikaŠ med. plasti~na operacija no-
sa, naj~e{}e se obavqa iz estetskih razloga.
rinoreja, -e ` ‰nlat. rhinorrhea, v. rino-, -re-
jaŠ med. lu~ewe sluzi, sekrecija iz nosne {u-
pqine.
rinoskop, -a m ‰v. rino-, -skopŠ med. aparat
za pregled nosne {upqine.
rinoskopija, -e ` ‰v. rino-, -skopijaŠ med.
pregled nosne {upqine pomo}u rinoskopa.
rinotomija, -e ` ‰v. rino-, -tomijaŠ med. hi-
rur{ki zahvat na nosu, operacija nosa.
rinofima, -e ` ‰v. rino-, gr~. phyma izra-
slinaŠ med. zadebqawe ko`e u podno`ju nosa,
pra}eno crvenilom i pove}awem obima nosa.
rinofonija, -e ` ‰v. rino-, -fonijaŠ med. mo-
difikacija glasa kao patolo{ka pojava, nasta-
la usled prevelike rezonance nosne {upqine,
(h)uwkavost.
rinoceros, -a m ‰lat. rhinoceros od gr~. rhino-
keros, v. rino-, keras rogŠ zool. papkar sa veli-
kim rogom na nosu, Rhinoceros unicornis, `ivi
u Africi i Aziji; nosorog.
rinforcando pril. ‰ital. rinforzandoŠ muz.
oznaka za dinamiku, nagli i veliki kre{endo;
poja~avaju}i.
rinforcato pril. v. rinforcando.
rio, rija m ‰jap. rioŠ 1. merna jedinica za zla-
to i srebro u Japanu. 2. japanski zlatni novac.
riolit, -ita m ‰gr~. rhyaks lava, v. -lit1Š
miner. povr{inska vulkanska stena sli~na gra-
nitu; liparit.
ris2
ripida, -e ` ‰gr~. rhipis lepezaŠ crkv. pravosl.
na dugom drvenom {tapu, plo~a, ob. s likovima
heruvima ili serafima, ~esto bogato ukra{e-
na; nosi se na litijama.
ripijeno pril. ‰ital. ripieno pun, potpunŠ
oznaka u orkestarskoj muzici XVII i XVIII ve-
ka koja upu}uje na nastup celog orkestra posle
soliste.
riplej, -eja m ‰engl. replayŠ tel. ponavqavawe
najzanimqivijih sekvenci u direktnom televi-
zijskom prenosu (ob. neko sportsko takmi~ewe).
ripne, ripni ` mn. ‰nem. Rippe rebroŠ rebra
na |onu, koji spre~avaju ili ubla`avaju kliza-
we po ledu ili blatu.
riport, -a m ‰ital. riportoŠ finans. razlika
izme|u ni`eg i vi{eg kursa vrednosti svih
papira.
ripost, -a m ‰fr. riposteŠ brzo, duhovito ver-
balno reagovawe; dosetka, dosko~ica.
riposta, -e ` ‰v. ripostŠ sp. u ma~evawu brz
i spretan protivudar.
ripostirati, ripostiram, 3. l. mn. ripo-
stiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ripostŠ 1. odgovori-
ti, odgovarati brzo i duhovito na ne~iju pro-
vokaciju, izazov, dosko~iti nekome. 2. sp. pre-
}i u protivnapad nakon odbijenog udara.
rips, -a m ‰fr. reps, prema engl. rep, prema rib
rebroŠ vrsta tkanine sa karakteristi~nim uz-
du`nim ili popre~nim prugama na licu. y
rips vez vez sa karakteristi~nim prugama po
du`ini ili {irini tkanine. x ripsan koji je
od ripsa.
rir-projekcija, -e ` ‰engl. rear pozadina, v.
projekcijaŠ trik prilikom snimawa filma u
studiju: glumci igraju ispred projekcije pej-
za`a prethodno snimqenog u prirodi.
ris1, -a m ‰ma|. resz deo, udeoŠ 1. deo neke ce-
line, komad. 2. najamni rad (ob. kosidba ili
`etva) koji se pla}a u naturi, odnosno dogovo-
renim delom od ukupne koli~ine poko{enog
sena ili po`wevenog `ita. 3. dogovoreni deo
prikupqene letine koji se prima kao nagrada
u naturi za obavqeni posao.
ris2, -a m = rist, -a m, mn. ristovi ‰nem. RistŠ
1. anat. gorwi deo stopala. 2. deo obu}e koji po-
kriva gorwi deo stopala.
1087
risala
risala, -e ` ‰tur. risale od ar. risalaŠ kwiga
maweg obima o nekim aktuelnim pitawima,
bro{ura.
risentito pril. ‰ital. risentitoŠ muz. izrazi-
to, `ivo.
risiver, -a m ‰engl. receiverŠ tehn. prijemnik
radijskih ili televizijskih signala.
riskantan, -tna, -tno ‰fr. risquant, v. rizikŠ
koji je povezan sa opasno{}u, rizi~an.
riskantnost, -osti ` ‰v. rizik, riskantanŠ
osobina onoga {to je riskantno, rizi~nost.
riskirati = reskirati (v.).
risor|imento, -a m ‰ital. Risorgimento pre-
porodŠ ist. politi~ki socijalni i kulturni
pokret za nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe
Italije, trajao od kraja XVIII do kraja XIX ve-
ka, preporod.
rist = ris2 (v.).
rit, rita m, mn. ritovi ‰nem. Ried mo~varaŠ
mo~varno zemqi{te uz reku ili jezero, ~esto
obraslo trskom, mo~vara.
ritam, -tma m ‰lat. rhythmus od gr~. rhythmos
mera vremena, takt, prema rhein te}iŠ 1. a. po-
kret ili radwa koju karakteri{e jednakomer-
no ponavqawe nekih elemenata (ubrzavawe i
usporavawe, visoki i niski tonovi, nagla{e-
ni i nenagla{eni slogovi). b. pokret ili rad-
wa koju karakteri{e stalno ponavqawe odre-
|enih elemenata (‹ disawe, ‹ srca, ‹ smene go-
di{wih doba i sl.). 2. intenzitet doga|awa u
protoku vremena neke radwe ili procesa (rad-
ni ‹, ‹ filmske radwe). 3. muz. naizmeni~no
smewivawe nota razli~ite du`ine i nagla{e-
nosti. 4. lingv. ravnomerno spu{tawe i podi-
zawe glasa u govoru ili ~itawu, naizmeni~no
ponavqawe dugih i kratkih, nagla{enih i ne-
nagla{enih slogova.
ritam i bluz m = ritam end bluz m ‰engl.
rhythm and bluesŠ muz. vrsta muzike poreklom iz
xeza; nastala 50-ih godina XX v. me|u
afro-ameri~kim stanovni{tvom; ima nagla{e-
ne ritmi~ke elemente, prethodi rokenrolu, so-
ulu, fanku.
ritam-sekcija, -e ` ‰v. ritam, sekcijaŠ muz.
deo orkestra, muzi~ki sastav koji daje odre|e-
ni puls, ritam izvo|ewa, ~ine ga: udaraqke,
1088
ritornel
neki `i~ani bas instrument, ponekad gitara
ili benxo, re|e klavir.
ritamski, -ska, -sko ‰v. ritamŠ muz. 1. koji se
odnosi na ritam, koji pripada ritmu; up. rit-
mi~an.
ritardando pril. ‰ital. ritardandoŠ muz. ozna-
ka za tempo, postepeno usporavaju}i.
ritberger, -a m ‰nem. Rittberger, prema kli-
za~u Ritbergeru, koji ga je prvi izveoŠ sp. u
umetni~kom klizawu odskok unazad i doskok
na istu nogu.
ritenuto pril. ‰ital. ritenutoŠ muz. oznaka za
tempo, naglo usporava.
riter, -a m ‰nem. RitterŠ ist. 1. drugi stale`
kowanika u starom Rimu. 2. u sredwem veku,
kowanik ili oklopnik u profesionalnoj ple-
mi}koj vojsci.
ritern v. retern.
ritmizacija, -e ` ‰v. ritamŠ obrada u rit-
mu, ritmi~ko oblikovawe.
ritmizirati, ritmiziram, 3. l. mn. ritmi-
ziraju svr{. i nesvr{. ‰v. ritamŠ obraditi, obli-
kovati ritmi~ki, u ritmu.
ritmika, -e `, dat. i lok. ritmici ‰nem.
Rhythmik, v. ritmi~kiŠ 1. muz. nauka o ritmu. 2.
jedinstvo, skup ritmi~kih elemenata u igri,
gimnastici i sl. 3. sp. gimnasti~ka discipli-
na, ve`be na parteru koje se izvode uz muzi~ku
pratwu, ritmi~ka gimnastika.
ritmi~an, -~na, -~no ‰v. ritamŠ koji se za-
sniva na ritmu, u kome ima ritma.
ritmi~ki, -a, -o ‰lat. rhythmicus od gr~.
rhythmikosŠ koji se odvija u ritmu, koji u sebi
ima ritam, sklad, odmerenost.
ritmi~nost, -osti ` ‰v. ritam, ritmi~kiŠ 1.
svojstvo ne~ega {to se odvija u ritmu, rit-
mi~ki 2. pravilnost, sklad, odmerenost.
ritmomelodika, -e `, dat. i lok. ritmomelo-
dici ‰v. ritam, melodikaŠ ritmi~ka i melodij-
ska osobina slo`ene re~enice.
ritornel, -a m ‰ital. ritornello od ritornare
vra}ati seŠ muz. 1. kratki italijanski narodni
pripev. 2. stih ili deo pesme, odnosno mu-
zi~ki stav koji se ponavqa, refren, pripev. 3.
kwi`. strofa od tri stiha u kojoj se rimuju pr-
vi i tre}i stih.
ritorno
ritorno, -a m ‰ital. ritornoŠ 1. vra}awe, po-
vratak. 2. trg. prav. ponovno upisivawe neke
nov~ane svote u kwigu dugova.
ritual, -ala m ‰nem. Ritual, od lat. ritualis ob-
redniŠ 1. rel. skup obreda i ceremonija u nekoj
religiji. 2. crkv. liturgijska kwiga, obrednik,
sa tekstovima i pravilima za izvo|ewe obreda
izvan mise. 3. procedura koja se vr{i uobi~a-
jeno i automatski.
ritualan, -lna, -lno ‰lat. ritualis, v. ritualŠ
koji se odnosi na ritual, koji je deo rituala. y
ritualno klawe klawe `ivotiwa po verskim
propisima kako bi mogle biti pripremqene za
jelo; ritualno ubistvo kultno prino{ewe
qudske `rtve vrhovnom bogu, bo`anstvima, de-
monima i prirodnim silama.
ritualizam, -zma m ‰v. ritualŠ vid dru{tve-
nog prilago|avawa u kome se insistira na ritu-
alima iz svakodnevnog `ivota.
ritualistika, -e `, dat. i lok. ritualistici
‰v. ritualŠ u~ewe o vr{ewu verskih, religio-
znih obreda i obi~aja.
rif1, -a m ‰nem. RiffŠ podvodni greben ili
greben; greben koji viri iznad povr{ine mora.
rif2, -a m ‰ma|. rofŠ stara mera za du`inu, la-
kat, ar{in (70–80 cm).
rif3, -a m ‰engl. riffŠ muz. kratka, po melodiji
i ritmu izrazita figura (npr. u roku, hevime-
talu i drugim muzi~kim pravcima).
rifqa~a, -e ` ‰nem. Riepe brazdaŠ ne`ebqe-
na metalna ili drvena plo~a koja slu`i za
ru~no prawe ve{a.
rihtati, -am nesvr{. ‰nem. richtenŠ 1. pode{a-
vati, doterivati (npr. ~asovnik); ispravqati,
disciplinovati (nekoga). 2. doterivati spo-
qa{wi izgled, ulep{avati. 3. nagovarati,
podsticati nekoga na ne{to.
ricinus, -a m ‰lat. ricinusŠ vi{egodi{wa
industrijska biqka, Ricinus communis, iz po-
rodice mle~ika, sko~ac, protoka, krqa.
ricinusni v. ricinusov.
ricinusov, -a, -o ‰v. ricinusŠ koji se odno-
si na ricinus, koji poti~e od ricinusa. y ri-
cinusovo uqe `u}kastozeleno uqe koje se do-
bija iz semena biqke ricinus, upotrebqava se
kao lekovito sredstvo.
robot
ri~erkar, -a m ‰ital. ricercarŠ muz. instru-
mentalna kompozicija iz XVII i XVIII veka,
prethodila fugi.
ri~et, -a m ‰ma|. ricset od nem. Rutscher,
RitscherŠ 1. nered, pometwa, zbrka. 2. kulin. jelo
skuvano od pasuqa i je~mene prekrupe.
ri~mond-kruna, -e ` ‰prema imenu stoma-
tologa Ri~monda (Richmond), v. krunaŠ med. vr-
sta porcelanske krunice za nadgradwu zuba.
ri{, ri{a m ‰fr. rucheŠ nabrana traka koja
se kao ukras pri{iva na ode}u, obi~no na ha-
qinu.
ri{eqe, -ea m = ri{qe, -ea m ‰fr. richelieu,
prema francuskom kardinalu Ri{eqeu (A. J.
du Plessis Richelieu, 1585–1642)Š vrsta ru~no
izra|ene ~ipke.
ri{qe = ri{eqe (v.).
ro s indekl. ‰gr~. roŠ gr~ko slovo (R r) koje od-
govara na{em R.
roajalist(a) v. rojalist(a).
roba, -e ` ‰ital. robba od nem. Robe haqina od
fr. robeŠ ekon. proizvod namewen tr`i{tu. 2.
raz. dijal. odevni predmeti, ode}a.
robinzonada v. robinsonada.
robinzonijada v. robinsonijada.
robinzonski v. robinsonski.
robinsonada, -e ` ‰v. robinsonskiŠ kwi-
`evno delo koje prikazuje ~oveka u izolaciji
od civilizacije, naro~ito popularno u XVIII
veku, pisan po ugledu na roman Danijela De-
foa Robinson Kruso.
robinsonijada, -e ` ‰v. robinsonskiŠ odmor
u prirodi na mestima gde civilizacija nije
doprla, na pustim ostrvima.
robinsonski, -a, -o ‰prema liku iz romana
Robinson KrusoŠ 1. koji se odnosi na usamqe-
ni~ki `ivot u prirodi. 2. koji se odnosi na
Robinsona Krusoa.
roborancije, roborancija ` mn. ‰lat. robo-
rantiaŠ farm. sredstva za okrepqewe i ja~awe
organizma.
robot,-a i robot, -a m ‰~e{. robo, re~ iz ro-
mana R.U.R. Karela ^apeka (1890–1938)Š meha-
ni~ki vi{estruko funkcionalni ure|aj, mo`e
se programirati za obavqawe razli~itih me-
hani~kih poslova radi zamene qudskog rada; y
1089
robotizacija
robot-portret (foto-robot) portret po~ini-
oca zlo~ina za kojim se traga, napravqen na
osnovu opisa svedoka koji su ga videli.
robotizacija, -e ` ‰v. robotŠ uvo|ewe robo-
ta u proizvodni proces ili neku wegovu fazu,
primena robota u proizvodnom procesu, auto-
matizacija.
robotizirati, robotiziram, 3. l. mn. robo-
tiziraju i robotizovati, 3. l. mn. robotizuju,
svr{. i nesvr{. ‰v. robotŠ 1. automatizovati pro-
izvodni proces, uvesti, uvoditi u proizvodwu
robote koji }e zameniti qudsku radnu snagu. 2.
(iz)gubiti sposobnost kreativnosti u nekom
poslu, u~initi nekog ili sebe robotom u oba-
vqawu posla.
robotika, -e `, dat. i lok. robotici ‰v. robotŠ
tehn. nauka koja se bavi projektovawem, proiz-
vodwom i upotrebom robota.
robusnost, -osti ` ‰v. robustanŠ osobina,
svojstvo onoga koji je robustan, ne~ega {to je
robusno.
robustan, -sna, -sno ‰lat. robustus dosl. hra-
stov, tvrdŠ 1. koji je razvijene telesne konsti-
tucije, mi{i}av, jak, sna`an (o ~oveku). 2. koji
je sa~iwen od grubog ali izdr`qivog, otpor-
nog materijala.
rova{, -a{a m ‰ma|. rovasŠ komad drveta na
kome se prave zarezi, urezi, useci kojima se be-
le`i dugovawe, ra~un, rabo{. z imati (koga)
na rova{u imati (s nekim) nera{~i{}ene ra-
~une.
rova{iti, rova{im nesvr{. ‰v. rova{Š 1. za-
stareli na~in obele`avawa grla stoke (krave,
ovce i sl.). 2. fig. izazivati razdor, hu{kati,
spletkariti.
rogacija, -e ` ‰lat. rogatio pitawe, molbaŠ
crkv. 1. molepstvije za umrle. 2. molepstvije za
za{titu od elementarnih nepogoda ili te-
{kih bolesti. 3. prav. zakonski predlog.
rodenticid, -ida m ‰nlat. rodentia glodari,
v. -cidŠ hemijsko sredstvo, otrov za uni{tava-
we glodara.
rodewa, -e ` ‰{p. rodenaŠ muz. {panski na-
rodni ples, ple{e se uz pratwu gitara i kasta-
weta.
rodeo, -ea i rodeo, -ea m ‰{p. rodeo oborŠ 1. u
Kanadi i SAD, takmi~ewe u jahawu, ob. neu-
1090
rozbif
kro}enih kowa i bikova, u bacawu lasa i dru-
gim ve{tinama. 2. skupqawe stoke u krda. 3.
nadmetawe u ve{tini upravqawa motociklom,
naro~ito u izvo|ewu opasnih i spektakular-
nih skokova.
rodijum, -a i rodij, -ija m ‰nlat. rhodium,
prema gr~. rhodon ru`aŠ hemijski element,
atomski broj 45, simbol Rh, platinasti metal
koji se upotrebqava kao katalizator.
rodlawe, -a s ‰v. rodleŠ vo`wa saonicama,
sankawe.
rodlati se, rodlam se, 3. l. mn. rodlaju se
nesvr{. ‰v. rodleŠ voziti se saonicama, sankati se.
rodle, -li ` mn. ‰nem. RodelŠ saonice, sanke.
rododendron, -ona m ‰gr~. rhododendron od
rhodon ru`a, dendron drvoŠ `bunasta biqka iz
porodice vresova sa lepim levkastim cvetovi-
ma, raste na planinama Evrope, Azije i Sever-
ne Amerike; alpska ru`a.
rodoid, -ida m ‰fabri~ko ime proizvoda od
gr~. rhodoeides kao ru`aŠ prozirna, ~vrsta i ve-
oma otporna plasti~na masa.
rodopsin, -ina m ‰gr~. rhodon ru`a, opsis
vidŠ pigment mre`wa~e koji omogu}ava regi-
strovawe neobojenog svetla.
rodohrozit, -ita m ‰gr~. rhodokhros ru`i-
~ast od rhodon ru`a, khros bojaŠ miner. mangan-
ska ruda, mangan karbonat.
ro`arij, -a m v. rozarijum2.
ro`arija, -e ` v. rozarijum2.
ro`danik, -ika m, mn. ro`danici ‰stsl. ro-
`dannik㊠kwiga iz koje se tuma~i sudbina;
horoskop.
roza prid. indekl. ‰fr. rose ru`a od lat. rosaŠ
koji je boje ru`e, ru`i~ast.
rozarijum1 i rozarij m ‰lat. rosariumŠ ba-
{ta zasa|ena ru`ama, ru`i~wak.
rozarijum2 i rozarij, -ija m ‰ital. rosario od
lat. rosarium venac od ru`aŠ crkv. kat. brojanice.
rozaceja, -e ` ‰nlat. rosacea, prema v. rozaŠ
(ob. u mn.) 1. bot. naziv za biqke iz porodice ru-
`a. 2. med. crvene mrqe, crvenoplavkasti ~vo-
ri}i na ko`i lica starijih osoba.
rozbif, -a m ‰engl. roastbeef od roast pe~en,
beef govedinaŠ kulin. napola, krvavo pe~ena, de-
bqa komad gove|eg mesa.
rozbratna
rozbratna, ‰nem. RostbratenŠ kulin. pe~eni
komad govedine.
roze = roza (v.).
rozenkavalir, -ira m ‰nem. Rosenkavalier pre-
ma liku iz istoimene komi~ne opere R. [trau-
saŠ fig. œkavaqer s ru`omŒ, galantan i otmen mu-
{karac.
rozeola, -e ` ‰nlat. roseolaŠ med. ko`no oboqe-
we; crvene ospe kao prate}a pojava tifusa, si-
filisa ili kao reakcija na neke medikamente.
rozeta, -e ` ‰fr. rosette ru`icaŠ 1. arhit. or-
nament, ob. na gotskim i romani~kim gra|evi-
nama, u obliku rascvetale ru`e (npr. okrugli
prozor s razli~itim ukrasnim elementima). 2.
dragi kamen, obi~no dijamant, izbru{en u ob-
liku piramide. 3. ukras u obliku ru`e koji se
nosi u rupici od kaputa kao znak nekog odli~ja
ili ~lanstva u nekom udru`ewu.
rozetla, -e `, gen. mn. rozetla i rozetli ‰nem.
RosetlŠ bot. ukrasna biqka, Pelargonium radula,
pelargonija, mu{katla.
rozikast, -a, -o ‰v. rozaŠ koji je pomalo, do-
nekle roze boje, bledo ru`i~ast, rumenkast.
Rozikrucijanci, -ijanaca m mn. (jd. Rozi-
krucijanac) ‰lat. rosa ru`a, crux krstŠ ~lanovi
œMisti~nog reda ru`e od krstaŒ, tajnog dru-
{tva osnovanog u Nema~koj u XVII veku; ~lano-
vi sli~nih novijih udru`ewa u XIX i XX ve-
ku, s teozofskom orijentacijom. x rozikruci-
janski.
rozine, rozina ` mn. ‰nem. RosinenŠ suve bo-
bice gro`|a, gro`|ice, suvo gro`|e.
rozolija, -e ` ‰ital. rosolioŠ vrsta likera od
ru`inog lista.
rozolin, -ina m ‰venec. rosolinŠ v. rozolija.
rojalizam, -zma m ‰fr. royalisme od roi kraqŠ
1. vladavina kraqa, monarhisti~ka vladavina.
2. privr`enost kraqevini, monarhiji, monar-
hizam (v.).
rojalist(a), -e m ‰fr. royaliste, v. rojalizamŠ
a. ist. pristalica kraqa i monarhije u vreme
Francuske bur`oaske revolucije. b. pristali-
ca kraqa i monarhije, monarhista.
rojalisti~ki, -a, -o ‰v. rojalist(a)Š koji je
odan kraqu, monarhu, odnosno kraqevini, mo-
narhiji; kraqevski.
rokoko
rojta, -e ` ‰ma|. rojtŠ (ob. mn.) rese, froncle
(na {alu, }ilimu, zavesi).
rok1, -a m ‰engl. rockŠ skup popularnih mu-
zi~kih `anrova iz druge polovine XX veka ko-
ji ne podle`u obrascu narodne, zabavne ili
ozbiqne muzike.
rok2, -a m ‰ar. rok od pers.Š 1. mit. ptica ogrom-
ne snage i veli~ine iz isto~wa~kih bajki. 2.
{ahovska figura top.
rokabili, -ija m ‰engl. rockabilly od rock
(and roll) + (hill)billyŠ muz. najstariji oblik ro-
kenrola, nastao objediwavawem osnovnih ele-
menata rokenrola s ruralnom hilibili muzi-
kom.
rokabili~ar, -a m ‰v. rokabiliŠ izvo|a~
ili poklonik rokabili muzike.
rokada, -e ` ‰fr. Roc, rochadeŠ 1. {ah. potez u
{ahovskoj igri kojim se, po utvr|enim pravi-
lima, istovremeno preme{taju figure kraqa i
topa. 2. preme{tawe, zamena mesta.
rokadni, -a, -o ‰v. rokadaŠ koji se odnosi na
rokadu, koji je u vezi sa rokadom. y rokadni
napad {ah. potez protivni~kog igra~a u {ahu
kojim se napada kraq, odnosno rokada.
rokenrol, -a m ‰engl. rock-and-roll dosl. qu-
qawe i vaqaweŠ 1. popularna muzika ranih
50-ih godina XX veka u SAD-u, nastala ukr-
{tawem raznih muzi~kih pravaca. 2. ples na tu
muziku.
roker, -a m ‰engl. rocker, v. rok1Š 1. onaj koji
svira rok muziku. 2. vrsta klizaqki i sport s
takvim klizaqkama; skijawe na travi.
rokersi, rokersa m mn. ‰v. rok1Š poklonici
rokenrola iz ranih 60-ih godina XX veka koji
svoju naklonost prema ovom muzi~kom pravcu
manifestuju elementima supkulture (duga ko-
sa, ko`ne jakne, brzi motori i sl.).
roketa, -e `, gen. mn. roketa ‰ital. rocchettoŠ
crkv. kratka, bela ko{uqa katoli~kih biskupa,
ukra{ena ~ipkom.
rokirati, rokiram, 3. l. mn. rokiraju svr{. i
nesvr{. ‰fr. roquerŠ 1. (na)praviti rokadu u {a-
hovskoj igri. 2. rokirati se zameniti mesto s
nekim.
rokoko, -oa m ‰fr. rococo, prema rocaille
{koqkaŠ um. stil u XVIII veku koji se razvio iz
baroka, karakteri{e ga bogatstvo ukrasnih ele-
1091
rok-opera
menata, ornamentike u arhitekturi, izradi na-
me{taja.
rok-opera, -e ` ‰v. rok1, operaŠ muz. muzi~ko-
-scensko delo koje ima formu klasi~ne opere
sa elementima roka1.
rokfor, -ora m ‰fr. roquefort, prema oblasti
Roquefort u ju`noj FrancuskojŠ meki punoma-
sni ov~iji sir sa gqivicama zelene plesni.
rola i rola1, -e ` ‰fr. role prema svitku iz
kojeg je glumac ~itao uloguŠ uloga u pozori-
{tu, kasnije i na filmu.
rola i rola2, -e, ` ‰ stfr. ro(u)le i nem. RolleŠ
1. svitak (npr. papir smotan u rolnu); vaqak,
uvijena, smotana tkanina, bala, truba; v. rol-
na. 2. niski okrugli sto za kojim se ru~avalo
sede}i na podu, sofra.
rolada, -e ` ‰fr. roulade, prema rouler od
ital. rollare vaqati, ovijatiŠ kulin. a. savijeno,
uvijeno, nafilovano slano ili slatko testo. b.
komad nekog mesa, nadeven i uvijen u obliku
rolata
rolat, -ata m v. rolada.
rolati, -am nesvr{. ‰ital. rollareŠ 1. pom. qu-
qati se, nagiwati se naizmeni~no na jednu pa
drugu stranu (o brodu na uzburkanom moru). 2.
voziti se na rol{uama, koturaqkama. 3. sp. ve-
{to driblati loptu po igrali{tu.
rolati, rolam, 3. l. mn. rolaju nesvr{. ‰nem.
rollenŠ uvijati, savijati, motati u rolnu, va-
qak.
roler, -a m ‰nem. rollen vaqati, kotrqatiŠ 1.
onaj koji vozi rol{ue, rolere, koturaqke. 2.
vrsta motocikla sli~nog vespi.
roleri, rolera m mn. ‰engl. roller skates kotu-
raqkeŠ noviji naziv za rol{ue (v.).
rolerke, -i ` mn. v. roleri.
rolerkoster, -a m ‰engl. roller coasterŠ vrsta
tobogana u zabavnom parku (œtobogan smrtiŒ),
sa otvorenim kolima koja se kre}u po kru`nom
koloseku s nizom krivina i strmina.
rolerkouster v. rolerkoster.
roleromanija, -e ` ‰v. roler, manijaŠ 1.
ogromna, masovna popularnost vo`we na role-
rima. 2. opsednutost vo`wom na rolerima, rol-
{uama.
roletna, -e `, gen. mn. roletni ‰nem. RolletteŠ
drvena, metalna, plasti~na ili tekstilna za-
1092
romaneska
{titna navlaka (za prozore, vrata, izloge i sl.)
koja se namotava na vaqkastu osovinu.
rolka, -e ` ‰v. rolnaŠ majica ili xemper s
presavijenom kragnom uz vrat, s rol-kragnom.
rolna, -e ` ‰nem. RolleŠ 1. ne{to {to je smo-
tano u vidu to~ka (npr. filmska traka) 2. `en-
ska frizura, obi~no za sve~ane prilike, u ob-
liku svitka.
rolo, -oa m ‰fr. rouleauŠ za{titni spoqa-
{wi zastor od rebrastog lima na vratima lo-
kala i izloga; sli~an drveni zastor koji zame-
wuje vrata na ormanu.
rolomobil, -ila (uob. romobil, -ila) m ‰v.
rolati, (auto)mobilŠ v. trotinet.
rolfilm, -a m, mn. rolfilmovi ‰nem. Rol-
lfilmŠ fotografska, filmska traka namotana na
kotur.
rol{tul, -a m ‰nem. RollstuhlŠ stolica na
to~ki}ima.
rol{ue, rol{ua ` mn. ‰nem. RollschuhŠ kotu-
raqke (prvi modeli su li~ili na sandale od
kai{eva sa 4 to~ki}a raspore|ena kao na auto-
mobilu, kasnije su to bile cipele, a u novije
vreme to~ki}i su postavqeni u nizu ispod
sredine stopala); up. roler.
rol-{unka i rol-{unka, -e ` ‰nem.
RollschinkenŠ rolovana {unka bez kostiju.
ROM m ‰engl. skr. Read Only MemoryŠ ra~.
~ip (v.) memorija u ra~unaru koja mo`e samo da
se ~ita i u koju je proizvo|a~ upisao inicijal-
ne programe. y ROM-kartica kartica sa me-
morijom sa koje se mo`e samo ~itati; ROM-ka-
seta kaseta sa memorijom sa koje se mo`e samo
~itati; up. CD-ROM.
romadur, -ura m ‰prema {panskoj oblasti
Romadur u PirinejimaŠ pikantni ov~ji ili
kozji sir.
roman, -ana m ‰fr. roman dosl. kwi`evno de-
lo na narodnom romanskom jeziku, a ne na la-
tinskomŠ 1. kwi`. ve}e prozno kwi`evno delo
koje obra|uje segment stvarnosti isprepleten
raznim `ivotnim okolnostima. 2. qubavni do-
`ivqaji. 3. raz. uzbudqiv splet raznih doga|a-
ja (kao u romanu).
romaneska, -e `, gen. mn. romaneski ‰ital. ro-
manescaŠ muz. ist. ustaqena melodijska karakte-
ristika u kompozicijma XVI i XVII veka.
romaneskan
romaneskan, -skna, -skno ‰fr. romanesqueŠ
1. koji se odnosi na romanesku, koji je u vezi sa
romaneskom. 2. koji ima svojstva romana, koji
podse}a na roman (velikim brojem zanimqi-
vih likova i uzbudqivih zapleta).
romanizam, -zma m ‰lat. Romanus rimskiŠ 1.
lingv. re~ ili izraz koja je u neki jezik u{la iz
romanskih jezika. 2. um. pravac u slikarstvu u
nizozemskim zemaqama u XVI veku koji se raz-
vio pod uticajem italijanske renesanse.
romanizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. ro-
maniser od lat. Romanus rimskiŠ 1. pasti, pada-
ti pod romanski uticaj. 2. {iriti romanske
jezike i kulturu na neromanske narode. 3. ist. u
starom veku, nametnuti latinski jezik i kul-
turu neromanskim narodima.
romanika, -e `, dat. i lok. romanici ‰nem. Ro-
manik od lat. Romanicus, prema Romanus rim-
skiŠ um. stil u umetnosti i arhitekturi koji je u
zemqama zapadne, ju`ne i sredwe Evrope trajao
od XI do XIII veka.
romanist(a), -e m, mn. romanisti ‰nlat. ro-
manista od lat. Romanus rimskiŠ filol. onaj ko-
ji se stru~no i profesionalno bavi izu~ava-
wem romanskih jezika i kulture romanskih ze-
maqa.
romanistika, -e `, dat. i lok. romanistici
‰nem. Romanistik od lat. Romanus rimskiŠ filol.
nau~na disciplina koja se bavi izu~avawem je-
zika, kwi`evnosti i kulture romanskih naroda.
romanomanija, -e ` ‰v. roman, manijaŠ strast
za ~itawem romana.
romanopisac = romansijer (v.).
romansa, -e ` ‰fr. romanceŠ 1. kwi`. lir-
sko-epska forma vedrog karaktera sa qubav-
nim sadr`ajem. muz. 2. a. muzi~ki oblikovana
sentimentalna qubavna pesma. b. instrumen-
talna kompozicija lirskog naboja. 3. senti-
mentalni qubavni do`ivqaj.
romansero v. romancero.
romansijer, -era = romanopisac, -sca m
‰fr. romancier, v. romanŠ kwi`. pisac romana,
romanopisac.
romansiran, -a, -o ‰v. roman, romansijerŠ
kwi`. koji je obra|en u formi romana. y ro-
mansirana biografija `ivotopis neke po-
znate li~nosti u formi romana.
romancero
romansirati, romansiram, 3. l. mn. roman-
siraju svr{. i nesvr{. ‰v. roman, romansijerŠ
kwi`. (na)pisati, obraditi u formi romana.
romanski, -a, -o ‰lat. Romanus rimskiŠ koji
pripada Romanima, koji se odnosi na Romane y
romanski jezici grupa indo-evropskih jezika
koja se razvijala od latinskog po~ev{i od IX
veka nadaqe (italijanski, {panski, francuski,
portugalski, rumunski, provansalski, katalon-
ski, retoromanski, sardinijski i ladino).
romantizam, -zma m ‰fr. romantismeŠ um.
pravac u kwi`evnosti, umetnosti i kulturi
koji se razvija krajem XVIII i po~etkom XIX
veka, kao odgovor klasicizmu koji mu je pret-
hodio; isti~e ose}awa, nasuprot racionali-
zmu; izvore nalazi u narodnom stvarala{tvu
uop{te, usmenom predawu i u nacionalnoj
istoriji.
romantik, -a m, mn. romantici v. romanti-
~ar (2).
romantika, -e `, dat. i lok. romantici ‰fr. ro-
mantique, romantikaŠ 1. um. kwi`. romantizam
(v.). 2. odnos prema `ivotu s potisnutim ose}a-
wem za realnost, zanesewa{tvo, sawarewe.
romanticizam v. romantizam.
romanti~an, -~na, -~no ‰fr. romantiqueŠ 1.
koji je ispuwen romantikom, koji je po na~elu
romantike. 2. koji je avanturisti~ki, pustolo-
van; ma{tovit, sawarski. 3. raz. onaj koji je s
nedovoqno smisla za realnost, neprakti~an.
4. koji pripada romantizmu (o umetnosti,
kwi`evnosti).
romanti~ar, -a m ‰nem. Romantiker, v. roman-
tikaŠ 1. kwi`. stvaralac ~ija su dela kreirana
po na~elu romantizma. 2. raz. onaj koji ima ro-
manti~an, neprakti~an odnos prema stvarno-
sti, romantik.
romanti~ki, -a, -o ‰v. romantikaŠ na roman-
ti~an na~in, romanti~no. y romanti~ka {ko-
la pesni~ka {kola u nema~koj kwi`evnosti
XVIII i XIX veka, ~iji su predstavnici izvor
poezije i umetnosti nalazili u hri{}anskom
sredwem veku i narodnim motivima i umotvo-
rinama.
romancero, -a m ‰{p. romanceroŠ kwi`. zbir-
ka {panskih romansi koja je nastala iz lir-
sko-epskih narodnih pesama.
1093
romancin
romancin, -ina m ‰ital. romanzinoŠ kra}i
roman ili du`a pripovetka laganog, zabavnog
sadr`aja skromne opreme.
roman~, -a m ‰ital. romancioŠ jedan od jezika
u [vajcarskoj.
romb, -a m, mn. rombovi ‰lat. rhombus od gr~.
rhombos zvrk; rombŠ geom. kosi ~etvorougao sa
dva para paralelnih strana jednake du`ine i
~etiri ugla od kojih su dva o{tra i dva tupa.
rombi~an, -~na, -~no ‰v. rombŠ koji ima ob-
lik romba, koji nalikuje rombu.
romboedar, -dra m ‰v. romb, -edarŠ geome-
trijsko telo ograni~eno sa {est rombi~nih
povr{ina.
romboid, -ida m ‰gr~. rhomboeides, v. romb,
-oidŠ geom. kosi ~etvorougao sa dva para para-
lelnih strana od kojih su naspramne jednake
du`ine i ~etiri ugla od kojih su dva o{tra i
dva tupa.
romejski, -a, -o ‰gr~. Rhomaikios rimski od
Rhomaios romanskiŠ koji se odnosi na Romeje,
Rimqane, odnosno stanovnike i podanike Vi-
zantijskog carstva. y romejski jezik slu`be-
ni jezik u Vizantijskom carstvu (latinski i
gr~ki).
roming, -a m ‰engl. roaming od roam lutatiŠ
tehn. program koji omogu}ava dostupnost istom
broju mobilnog telefona u drugim mre`ama
mobilne telefonije (na podru~ju drugih ope-
ratera).
ROM-kartica v. ROM.
ROM-kaseta v. ROM.
romobil v. rolomobil.
romolada v. remulada.
romolog, -a m, mn. romo lozi, gen. mn. romo lo
ga ‰v. romologijaŠ onaj koji se bavi romologijom.
romologija, -e ` ‰rom. rom ~ovek, v. -logijaŠ
grana etnologije koja se bavi prou~avawem je-
zika, obi~aja i kulture Roma.
rompski, -a, -o ‰v. rombŠ prid. koji se odnosi
na romb. y rompski sistem sistem koji ~ine
kristali s tri nejednake ose, postavqene me-
|usobno pod pravim uglom.
romulidi, romulida m mn. ‰lat. romulidaeŠ
potomci Romula, Rimqani.
1094
rosinante
ronda, -e ` ‰fr. rondeŠ 1. oblina, okruglina.
2. kretawe u krugu; ples u krugu. 3. obila`ewe,
stra`a, patrola. 4. krasnopis zaobqenim slo-
vima. 5. muz. cela nota. 6. sp. na~iwen krug u ja-
hawu.
rondel, -a m ‰fr. rondelŠ 1. arhit. okrugli to-
raw na bedemu. voj. ist. 2. okrugli {tit. 3.
{titnik za ruku na kopqu. 4. kwi`. kratka pe-
sma od ~etrnaest rimovanih stihova, odnosno
dve strofe od po ~etiri stiha i jedne od {est
stihova, u kojoj se prva dva stiha ponavqaju na
kraju druge i tre}e strofe. 5. v. rondela.
rondela, -e ` ‰fr. rondelle od stfr. rondel od
lat. rondus okrugaoŠ kru`na povr{ina zasa|ena
cve}em.
rondino, -a m ‰ital. rondinoŠ mali rondo.
rondo v. rondela.
rondo, -a m, mn. rondi, gen. mn. ronda ‰ital.
rondo od fr. rondeauŠ muz. ist. 1. jednoglasni ili
vi{eglasni vokalni oblik u sredwovekovnoj
francuskoj muzici. 2. u XVI i XVII veku, in-
strumentalni oblik koji se sastoji od naizme-
ni~nog nastupa stalnog refrena odnosno pri-
peva.
rond-pero, -a m ‰fr. rond okrugaoŠ metalno
pero za pisawe koje umesto o{trog ima obre-
zan vrh kojim se mogu ispisivati stilizovana
slova.
ron|a, -e i ron|a, -e ` ‰ma|. rongy bedan, odr-
panŠ poderani deo ode}e, drowak, rita, prwa.
ronhus, -a m ‰gr~. rhonkhosŠ hrkawe, krkqawe.
ropografija, -e ` ‰gr~. ropos sitne`, trice,
v. grafijaŠ slik. u anti~koj umetnosti naziv za
slike koje su predstavqale predmete iz svako-
dnevnog `ivota, za razliku od uobi~ajene mi-
tolo{ke i herojske tematike.
ror, -a m, dat. i lok. roru ‰nem. Rohr cevŠ me-
talna cev koja odvodi dim iz lo`i{ta {poreta
u dimwak; ~unak, sulundar.
rorcange, i ` mn. ‰nem. Rohrzange od Rohr
cev, Zange kle{taŠ velika, ~vrsta kle{ta za
uvijawe ili ispravqawe cevi, vodoinstala-
terska kle{ta.
rorcangle v. rorcange.
rosinante, -e ` ‰prema {p. Rocinante imenu
Don Kihotovog kowaŠ kquse, raga.
rospija
rospija, -e ` ‰tur. orospu od pers. rusp›Š pokr.
1. zla, opaka, primitivna `ena, prostaku{a. 2.
bludnica, kurva, droqa.
rostbif i rostbif v. rozbif.
rostbraten v. rozbratna.
rostra, -e i rostra, -e `, gen. mn. ro stra ‰lat.
rostrum kqunŠ govornica u starom Rimu koja je
bila ukra{ena kqunovima zarobqenih brodova.
rostral, -ala m v. rastral.
rostrum, -a m ‰lat. rostrum kqunŠ 1. zool. {i-
qak na predwem delu oklopa raka. 2. ist. kqun
na pramcu anti~kog broda kojim se u bitkama
probijao neprijateqski brod.
rostfraj, -a m ‰nem. Rostfrei koji ne r|aŠ 1. ner-
|aju}i ~elik. 2. posuda od ner|aju}eg ~elika.
roshar, -ara m ‰nem. RoŸhaarŠ kowska struna
od koje se izra|uju `ice na gudalu; koristi se
i pri tapacirawu name{taja.
rota, -e ` ‰lat. rota to~akŠ 1. crkv. znak papske
kancelarije, nastao u XI veku, stavqa se is-
pred papinog potpisa. 2. voj. mawa vojna jedi-
nica, vod. 3. muz. naziv za kanonsku kompozici-
ju u XIII i XIV veku u Engleskoj, posebno za
kru`ni i beskona~ni kanon. 4. tehn. to~ak na
osovini koji omogu}ava kretawe.
rotavirus, -a m ‰lat. rota to~ak, v. virusŠ med.
virus iz porodice Reoviridae, uzro~nik ga-
stroenteritisa.
rotang, -a m ‰malaj. rotangŠ bot. malajska biq-
ka iz roda Palmae sa veoma ~vrstom i savitqi-
vom stabqikom.
rotarijanac, -nca m ‰engl. Rotary Club Rota-
ri klubŠ ~lan Rotari-kluba.
Rotari klub, -a m ‰engl. Rotary Club, prema
rotate rotirati (jer su prvi sastanci naizme-
ni~no odr`avani u kancelarijama pojedinih
~lanova)Š klub osnovan 1905. godine u ^ikagu,
danas me|unarodno humanitarno udru`ewe
(Rotary International) sa preko 32.000 klubova
{irom sveta.
rotator, -a m ‰lat. rotator od rotare okretati,
vrtetiŠ 1. tehn. aparat za umno`avawe kopija,
isprava i crte`a na vo{tanom papiru, ciklo-
stil. 2. anat. mi{i} koji rotira neki deo tela u
jednom zglobu, mi{i} obrta~, okreta~.
rotacizam, -zma m ‰nem. Rotazismus, prema
gr~. rho slovo ro (r), v. -izamŠ 1. prelazak nekog
roto-roman
glasa, (œsŒ, œzŒ, œnŒ) u glas œrŒ, npr. u latin-
skom jeziku: nurus od starijega nusus — snaha.
2. zadwonep~ana artikulacija glasa œrŒ,
œfrancusko, kotrqaju}e rŒ.
rotacija, -e ` ‰lat. rotatio obrtawe, okreta-
we od rotare vrteti, okretati prema rota to~akŠ
1. obrtawe tela oko svoje ose. 2. graf. {tampar-
ska ma{ina za {tampawe velikog tira`a na
papiru u rolni; prostorija sa takvim ma{ina-
ma. 3. fig. naizmeni~no smewivawe funkcio-
nera s jedne na drugu funkciju. 4. pozor. deo po-
da pozornice u obliku kruga koji se mo`e
okretati radi promene dekora. 5. sp. promena
mesta igra~a u odbojci, kada se stekne pravo na
servis.
rotacioni, -a, -o ‰v. rotacijaŠ prid. koji se
odnosi na rotaciju, koji je u vezi sa rotacijom.
y rotaciona osa zami{qena ta~ka, odnosno
osa oko koje se obr}u, rotiraju sve ta~ke nekog
tela, opisuju}i pri tom kru`nu putawu ~ija je
ravan upravna u odnosu na obrtnu osu (npr. ro-
taciona osa Zemqe); rotaciona fotografija
postupak pri kome se ma{inskim putem sa jed-
nog negativa mo`e brzo proizvesti veliki
broj kopija.
rotvajler, -a m ‰nem. Rottweiler, prema ne-
ma~kom gradu Rotvajlu (Rottweil)Š kinol. veli-
ki i sna`an pas ~uvar, kratke crne dlake sa cr-
venim ili `utim nogama.
rotvel{, -a m ‰nem. RottwelschŠ {atrova~ki
nema~ki govor.
rotirati, rotiram, 3. l. mn. rotiraju nesvr{.
‰lat. rotare, v. rotacijaŠ 1. okretati (se), obrtati
(se) oko (sopstvene) ose. 2. fig. naizmeni~no, suk-
cesivno se smewivati na polo`aju, funkciji.
rotonda, -e i rotonda, -e ` ‰ital. rotondaŠ
arhit. 1. gra|evina cilindri~nog oblika sa ku-
polom. 2. dvorana kru`nog oblika.
roto-papir, -ira m ‰lat. rotare vrteti, v. pa-
pirŠ graf. papir namotan u velike rolne, vaqke
(ob. za {tampawe novina).
rotor, -a m ‰nem. Rotor, prema v. rotacijaŠ
tehn. pokretni deo elektri~nog motora, turbi-
ne i dr. koji se stavqawem u pogon obr}e oko
osovine; up. stator1.
roto-roman, -a na m ‰v. roto(-papir), romanŠ
roman maweg obima, {tampan na rotacionoj
1095
rotunda
ma{ini i roto-papiru, ob. u velikom tira`u,
skromne opreme.
rotunda i rotunda, -e ` ‰lat. rotundus okru-
gaoŠ 1. varijanta gotske minuskule (v.). 2. v. ro-
tonda.
roudi, -ija m ‰engl. roadie od road drum, puto-
vaweŠ `arg. tehni~ar koji prati rok i pop muzi-
~are na turneji, zadu`en za utovar, istovar i
postavqawe opreme.
ro{ada nepr. v. rokada.
ro{irati nepr. v. rokirati.
ro{tiq, -iqa m ‰ma|. rostely od nem. dijal.
Roscht ra`awŠ kulin. 1. metalna re{etka, slu-
`i za pe~ewe mesa na `aru. 2. tako ispe~eno
meso. 3. pozor. fam. metalna mre`a o koju se mogu
obesiti reflektori.
Ro{ ha{ana, -e ` ‰hebr. ro{ glava, vrh, po~e-
tak, ha ~lan, {anah godinaŠ jevrejska Nova godina.
rsuz, -a m = hrsuz (v.).
rubaija, -e ` ‰ar. ruba’iyyaŠ persijska pesma
od ~etiri stiha u kojoj su prvi, drugi i ~etvr-
ti stih obi~no vezani rimama.
rubaq i rubaq, -bqa m v. rubqa.
rubato pril. ‰ital. (tempo) rubato ukradeni
(tempo)Š muz. oznaka za slobodno odstupawe od
osnovnog tempa, s ciqem da svirawe ili peva-
we dobiju na izrazitosti izvo|ewa.
ruba{ka, -e i ruba{ka, -e ` ‰rus. ruba{kaŠ
etnol. ruska mu{ka ko{uqa bez okovratnika sa
bogatim naborima na prsima.
rubeole, rubeo la ` mn. ‰nlat. rubeolus crven-
kastŠ med. zarazno de~je virusno oboqewe pra-
}eno visokom temperaturom i crvenim osi-
pom; bogiwe.
rubidijum, -a i rubidij, -ija m ‰nlat. rubidi-
um od rubidus crvenŠ hem., alkalni srebrnasto-
beli metal, atomski broj 37, simbol Rb, sa dve
crvene pruge u spektru.
rubija, -e ` ‰tur. rub’iye od ar. rubi’yya ~e-
tvrtinkaŠ sitan zlatan novac ili mali dukat.
Rubikon, -ona m ‰lat. RubicoŠ ist. anti~ki na-
ziv reke Pisatelo ili Fijumi~ino, grani~ne
reke izme|u Italije i Cisalpinske Galije, koju
je 49. g. p. n. e. pre{ao Julije Cezar sa svojim le-
gijama, uprkos protivqewu Senata, ~ime je ot-
po~eo gra|anski rat, posle kojeg je Cezar zavla-
1096
rudimentaran
dao Rimom. z pre}i Rubikon na~initi odlu-
~an, smeo korak; doneti hrabru odluku.
rubin, -ina m ‰srlat. rubinus (lapis) crveni
(kamen)Š miner. skupoceni dragi kamen crvene
boje, aluminijum oksid, varijetet korunda.
rubinski, -a, -o ‰v. rubinŠ koji je od rubina,
koji pripada rubinu. y rubinsko staklo sta-
klo obojeno crvenom ili `utom bojom rubina
pomo}u zlata (zlatni rubin), bakra (bakarni
rubin) ili srebra (srebrni rubin).
rubqa, -e i rubqa, -e ` ‰rus. rubl⊠osnovna
nov~ana jedinica u biv{em SSSR-u, carskoj i
dana{woj Rusiji, kao i u nekim dr`avama biv-
{eg SSSR-a.
rubrika, -e `, dat. i lok. rubrici ‰lat. rubri-
ca, prema ruber crvenŠ 1. novin. posebno izdvo-
jen i naslovqen tekst u novinama ili ~asopi-
su, ob. se ponavqa od broja do broja (ekonomska
‹, kulturna ‹, spoqnopoliti~ka ‹, sportska
‹ i sl.). 2. adm. prostor ome|en linijama u for-
mularu ili registru u koji se upisuju izvesni
podaci. 3. ist. u starim kwigama i rukopisima
inicijali, naslovi, po~eci ili zavr{eci po-
glavqa, koji su ispisivani crvenom bojom. 4.
crkv. uputstva za vr{ewe crkvenih obreda, sa-
dr`ana u liturgijskim kwigama.
rubrikator, -a m ‰nlat. rubricator od lat. ru-
ber crvenŠ onaj koji je u sredwovekovnim ruko-
pisima i prvim {tampanim kwigama ispisi-
vao crvenom bojom naslove, ili velika po~et-
na slova, inicijale.
rubricirati, rubriciram, 3. l. mn. rubri-
ciraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. rubricare, v. rubrikaŠ
1. (na)praviti rubrike; raspore|ivati po ru-
brikama. 2. urediti, ure|ivati novine, ~aso-
pise po rubrikama.
ruvet v. rufet.
rudiment, -a m (ob. u mn. rudimenti) ‰lat.
rudimentum po~etni stadijum, prvi poku{aj,
prema rudis grub, neuobli~enŠ 1. biol. zakr`qa-
li ostatak nekog organa koji je evolucijom iz-
gubio funkciju. 2. ostatak ne~ega {to je ranije
postojalo, {to se ranije manifestovalo.
rudimentaran, -rna, -rno ‰nlat. rudimentari-
us, v. rudimentŠ 1. biol. fig. koji je u za~etku;
po~etni, prvobitni. 2. koji je nerazvijen, zakr-
`qao.
rudimentacija
rudimentacija, -e ` ‰nlat. rudimentatio, v.
rudiment, rudimentaranŠ stawe nerazvijeno-
sti, zakr`qalosti.
rudisti, rudista m mn. ‰nlat. rudistae odat.
rudis rapavŠ paleont. vrsta prastarih {koqki
iz doba krede; wihovi okameweni ostaci sa-
stavni su deo kre~wa~kih stena.
ru`, -a m, mn. ru`evi ‰fr. rouge (a levres)Š ko-
zmeti~ki preparat, u po~etku crvene boje, za
premazivawe i isticawe usana; karmin (v.).
ru`dija, -e ` ‰tur. rusdiyeŠ islamska ni`a
sredwa {kola.
ru`marin v. ruzmarin.
ruzmarin, -a i ruzmarin, -a m ‰ital. venec. ro-
smarino od lat. ros marinus morska rosaŠ bot. zim-
zelena za~inska biqka, Rosmarinus officinalis,
prijatnog mirisa, ukrasni detaq na svadbama.
ruina, -e i ruina, -e ` ‰lat. ruina od ruere ru-
{iti seŠ 1. ru{evina. 2. fig. oronula, iscr-
pqena osoba, osoba te{ko naru{enog zdravqa.
ruiniran, -a, -o ‰v. ruinaŠ 1. (o gra|evina-
ma) razru{en, razvaqen, tro{an. fig. 2. a. koji
je oronuo, iscrpqen, ~ije je zdravqe veoma na-
ru{eno (o qudima). b. ofucan, poderan, istro-
{en (o predmetima).
ruinirati, ruiniram, 3. l. mn. ruiniraju
svr{. i nesvr{. ‰fr. ruiner, v. ruinaŠ 1. (o gra|evi-
nama) pretvoriti, pretvarati u ruinu, ru{e-
vinu, razvalinu. fig. 2. naru{iti, naru{avati
zdravqe, (iz)mu~iti (o qudima). 3. ofucati,
poderati, (is)tro{iti (o predmetima).
ruj, ruja m ‰nlat. rhus od gr~. rhousŠ 1. bot. gr-
molika biqka, Rhus coriaria, `utih cvetova,
koristi se za farbawe u `u}kastocrvenkastu
boju i u procesu {tavqewa ko`e. 2. rumena bo-
ja, rumenilo.
ruki, -ija m ‰engl. rookie regrutŠ sp. `arg. novaj-
lija, novi igra~ u timu (pre svega u ko{arci).
ruksak, -a i ruksak, -aka, m ‰nem. RucksackŠ
torba koja se nosi na le|ima, ranac.
rulati, rulam, 3. l. mn. rulaju nesvr{. ‰engl.
rollŠ kretati se na to~kovima ili vaqcima po
ravnoj, glatkoj povr{ini (npr. avion kad pri-
lazi poletno-sletnoj pisti ili je napusti).
rulender, -a m ‰prema imenu nema~kog uzga-
jiva~a RulandaŠ 1. bot. sorta gro`|a. 2. vino od
takvog gro`|a.
rune
rulet, -a m ‰fr. roulette to~ki}Š 1. vrsta ha-
zardne igre; ’kolo sre}e’. 2. oprema za tu igru:
okrugla plo~a sa numerisanim crveno i belo
obele`enim pregradama, po kojoj se, kada se za-
vrti, kotrqa loptica od slonove kosti koja se
zaustavi kod odre|enog broja, donose}i dobi-
tak. 3. zan. nazubqen to~ki} u~vr{}en na dr-
{ci, kojim se slu`e obu}ari, voskari, kola~a-
ri, bakroresci i dr. 4. zan. sprava za omek{ava-
we ko`e. 5. fig. rizi~an posao ili postupak. y
ruski rulet opasna igra u kojoj takmaci ubace
jedan metak u revolver, prislawaju ga na sle-
poo~nice i naizmeni~no povla~e oroz.
rum, -a m ‰engl. rumŠ `estoko alkoholno pi}e
dobijeno destilacijom prevrele melase {e-
}erne trske.
rumba, -e ` ‰{p. rumbaŠ vrsta plesa u paro-
vima, `ivahnog tempa, poreklom sa Kube.
ruminacija, -e ` ‰lat. ruminatio, v. rumini-
ratiŠ 1. fiziol. proces ponovnog `vakawa hra-
ne, vra}ene iz `eluca, karakteristi~an za bi-
qojede, pre`ivare; pre`ivawe. 2. med. izbaci-
vawe nesvarene hrane iz `eluca kroz usta, po-
vra}awe.
ruming, -a m, mn. ruminzi, gen. mn. ruminga
‰engl. roomingŠ med. 1. prostorija u porodili-
{tu tako ure|ena da u woj zajedno mogu boravi-
ti porodiqe sa svojim bebama. 2. bolni~ki
program po kome porodiqe borave sa svojim
bebama ili roditeqi sa bolesnom decom.
ruminirati, ruminiram, 3. l. mn. ruminira-
ju svr{. i nesvr{. ‰lat. ruminare ponovo (sa)`vaka-
ti, pre`vakavatiŠ fiziol. ponovo `vakati hranu
vra}enu iz `eluca, pre`ivati (o pre`ivari-
ma).
runda, -e ` ‰engl. roundŠ sp. 1. jedan deo boks-
-me~a (i sl. borila~kih sportova), odre|enog
vremenskog trajawa (naj~e{}e tri minuta). 2. u
trka~kim disciplinama (atletika, motoci-
klizam i sl.), jedan obilazak kru`ne staze, je-
dan krug. 3. raz. faza, etapa; tura, krug (na izbo-
rima, u pla}awu pi}a za dru{tvo).
rundela v. rondela.
rune, runa ` mn. ‰nem. Rune od germ. runa tajna
od skandinavskog raunenŠ ist. ortogr. pismo sa-
~uvano u starim natpisima, koje su po~etkom
1097
runski
nove ere koristili stari Germani, a potom
Skandinavci, dok nisu primili latinicu.
runski, -a, -o ‰v. runeŠ koji se odnosi na rune.
y runsko pismo znakovni sistem od 24 znaka.
rupija, -e ` ‰ind. rupiyahŠ 1. osnovna nov~a-
na jedinica u Indiji, Pakistanu, Indoneziji,
na Cejlonu i jo{ nekim zemqama. 2. bot. biqka,
Ruppia maritima.
ruptahta, -e ` ‰tur. rub’tahta od ar. rub’ ~e-
tvrtina, pers. tahta daskaŠ sprava za merewe vi-
sine Sunca na osnovu ~ega se pribli`no odre-
|uje vreme (broj sati, ~asova tokom dana).
ruptura, -e ` ‰lat. rumpere raskinutiŠ 1. med.
kidawe, pucawe tetiva, mi{i}a, prskawe i ce-
pawe unutra{wih organa i sl., naj~e{}e usled
preoptere}ewa. 2. provala, obijawe; proboj. 3.
fig. prekid pregovora, raskidawe odnosa.
ruralan, -lna, -lno ‰lat. ruralis seoski od rus
seloŠ koji je vezan za `ivot na selu, za obradu
zemqi{ta i dr., seoski, poqoprivredni. y ru-
ralan tip osoba koja po shvatawu na~ina `i-
vota, uop{te po `ivotnim idealima li~i na
onoga ko `ivi na selu.
ruralizam, -zma m ‰v. ruralanŠ 1. um. pravac
u umetnosti koji se temeqi na seoskim moti-
vima. 2. nauka koja se bavi unapre|ewem `ivo-
ta na selu.
ruralizacija, -e ` ‰v. ruralanŠ 1. soc. uno-
{ewe seoskih elemenata (na~ina `ivota i sl.)
u gradsku sredinu. 2. lingv. oslawawe na karak-
teristike seoskih govora u nastojawu da se
formiraju i izdvoje novi standardni jezici,
npr. crnogorski.
ruralist(a), -e m, mn. ruralisti ‰v. ruralanŠ
pristalica ruralizma.
ruralnost, -osti ` ‰v. ruralanŠ osobina,
svojstvo, stawe onoga {to je ruralno.
rurbanitet, -eta m ‰v. ruralan, urban(i)Š soc.
sistem pojava i oblika pona{awa koje nedo-
voqno prilago|eni ruralni elementi unose u
urbanu sredinu i ugro`avaju wene vrednosti.
rurizam, -zma m ‰v. ruralanŠ 1. pol. program-
ska orijentacija politi~kih stranaka koje se-
qa{tvo sagledavaju kao osnovni temeq za
ostvarivawe svojih ciqeva.
rurizacija, -e ` ‰v. ruralanŠ ekon. proces
unapre|ewa sela i razvijawa poqoprivrede.
1098
rustika
rurist(a), -e m, mn. ruristi (`. ruristki-
wa, -e) ‰v. ruralanŠ pristalica rurizma.
ruristi~ki, -a, -o ‰v. ruralanŠ koji se odno-
si na rurizam, koji je u vezi sa rurizmom.
rusalka, -e ` ‰rus. rusalka, lat. rosalia pra-
znik mrtvihŠ mit. {umska ili vodena vila kod
starih Slovena.
rusvaj, -aja i rusvaj, -a m ‰tur. rusvay od pers.
rusway poni`en, osramo}enŠ mete`, nered, lom.
rusizam, -zma m ‰Rus, v. -izamŠ lingv. adapti-
rana re~ iz ruskog jezika, usvojena i odoma}ena
u nekom drugom jeziku (naj~e{}e iz grupe slo-
venskih jezika).
rusifikacija, -e ` ‰Rus, nlat. -ficatio od lat.
facere ~initiŠ pretvarawe ne~ega stranog u ru-
sko.
rusifikovati, rusifikujem svr{. i nesvr{.
‰v. rusifikacijaŠ 1. da(va)ti ruska obele`ja ne-
~emu {to nije rusko, (iz)vr{iti rusifikaciju.
2. {iriti ruski jezik, rusku kulturu i obi~aje
na druge narode i zemqe. 3. rusifikovati se,
poprimiti neke ruske obi~aje, navike i sl., po-
na{ati se onako kako se pona{aju Rusi.
rusoizam, -zma m ‰prema francuskom filo-
zofu @an-@aku Rusou (Russeau, 1712–1778)Š
`ivotna filozofija koja prirodu pretposta-
vqa civilizaciji, koja smatra da je ~ovek po
prirodi slobodan i dobar ali ga kvare dru-
{tveni sistem i egoisti~ni nagoni.
rusoman, - a i rusoman, -ana m ‰v. rusomani-
jaŠ onaj koji preterano voli Rusiju i sve {to je
u vezi sa Rusijom.
rusomanija, -e ` ‰Rus, v. -manijaŠ preterana
qubav prema Rusiji i svemu {to je rusko.
rusofil, -a i rusofil, -ila m ‰Rus, v. -filŠ
onaj koji je izrazito privr`en Rusima i Rusi-
ji, uop{te svemu {to je rusko.
rusofilstvo, -a s ‰v. rusofilŠ velika pri-
vr`enost Rusima i Rusiji, uop{te svemu ono-
me {to je rusko.
rusofob, -a i rusofob, -oba m ‰Rus, v. -fobŠ
onaj koji mrzi Ruse, Rusiju i sve {to je rusko.
rusofobija, -e ` ‰Rus, v. -fobijaŠ mr`wa,
strah, odbojnost, neprijateqstvo prema Rusi-
ma, Rusiji, uop{te prema svemu {to je rusko.
rustika, -e `, dat. i lok. rustici ‰lat. rustica,
v. rustikalanŠ 1. grubo obra|en, isklesan ka-
rustikalan
men; zid ot takvog kamena. 2. gra|. jednostavan,
neugla|en stil u graditeqstvu. 3. pismo ~iji
oblik ne odaje lepotu i ugla|enost. 4. skup
osobina grubo obra|enog predmeta kod kojeg do
izra`aja dolazi lepota materijala od koga je
na~iwen (delovi name{taja, ukrasni predmeti
i sl.).
rustikalan, -lna, -lno ‰lat. rusticus seoski
od rus seloŠ 1. koji se obla~i, pona{a i sl. kao
seqak, koji ostavqa utisak seqaka, neugla|en,
neprefiwen. 2. gra|. koji ima osobine rustike,
(o gra|evini, name{taju i sl.).
rustikalnost, -i ` ‰v. rustikalanŠ osobina,
svojstvo ne~ega {to je rustikalno; nedora|e-
nost, nedoteranost, neugla|enost.
rustikacija, -e ` ‰lat. rusticatio, prema v.
rustikalanŠ 1. proces poseqa~ivawa, popri-
mawa osobina, pona{awa, na~ina odevawa i
sl. seqaka. 2. gra|. namerna obrada kamena da bi
izgledao rusti~no.
rusticitet, -eta m ‰v. rustikacijaŠ 1. se-
qa~ki na~in pona{awa, odevawa i `ivotne
filozofije uop{te. 2. neotesanost, prostota,
neugla|enost u pona{awu.
ruta, -e ` ‰fr. route drum, putŠ 1. smer, tok
putovawa. 2. put ili deonica puta koju vaqa
pre}i u putovawu; up. mar{ruta.
rutenijum, -a i rutenij, -ija m ‰nlat. ruthe-
nium, prema Ruteniji, Ukrajini, gde je prona-
|enŠ hem. hemijski element, atomski broj 44,
simbol Ru, lak platinast metal koji je u pri-
rodi retko slobodan.
rutenski, -a, -o ‰prema Ruteni starijem na-
zivu za RusineŠ koji pripada Rutenima (Rusi-
nima) y rutenski jezik zast. lingv. jezik Rusi-
na, rusinski jezik.
ruter, -a m ‰engl. routerŠ ra~. mre`ni ure|aj
koji digitalne podatke iz razli~itih izvora
usmerava na odgovaraju}e adrese.
rutil, -ila m ‰nem. Rutil od lat. rutilus crven-
kastŠ miner. titanov dioksid, mineral crven-
kaste boje, velike ~vrsto}e, koristi se za do-
bijawe titana i bele boje.
rutilizam, -zma m ‰lat. rutilus crvenkastŠ
osobina (ob. nasledna) posedovawa crvenka-
ste, ri|e boje kose (o ~oveku).
r{um
rutina, -e ` ‰fr. routineŠ 1. ve{tina,
vi~nost, spretnost u obavqawu nekog posla,
kao rezultat dugotrajne prakse i uve`banosti.
2. (ponekad pej.) rad, postupci i razmi{qawe
uvek po istom obrascu, na isti na~in; meha-
ni~ki rad, ukorewena navika. 3. ra~. niz in-
strukcija u okviru odre|enog kompjuterskog
programa.
rutiner, -era m ‰fr. routinier, v. rutinaŠ 1.
onaj koji je stekao rutinu u obavqawu nekog
posla, koji je naviknut, iskusan, uve`ban u ne-
kom poslu; 2. pej. koji posao obavqa bez udu-
bqivawa, povr{no, automatski, bez kreativ-
nosti. x rutinerski.
rutiniran, -a, -o ‰v. rutinaŠ koji ima ruti-
nu; ve{t, uve`ban, iskusan.
rutinirano = rutinski, pril. ‰v. rutinaŠ
na rutinski na~in, po ustaqenim pravilima,
navikama; uve`bano, iskusno.
rutinski = rutinirano (v.).
rufaija, -e ` ‰tur. Rufai od ar. RufaiËŠ rel.
pripadnik dervi{kog (mona{kog) reda koji je
osnovao Ahmed Er-Rufai (upokojio se 1191).
rufet, -a m ‰tur. hirfet od ar. hirfaŠ 1. esnaf-
sko, cehovsko udru`ewe. 2. privatna delat-
nost (proizvodna, prera|iva~ka, uslu`na i
dr.); zanat.
rufetlija, -e m ‰v. rufetŠ ~lan rufeta,
esnafskog udru`ewa; zanatlija.
rufijan, -ana m ‰ital. ruffianoŠ podvoda~,
svodnik.
rufijanstvo, -stva s ‰v. rufijanŠ omogu}a-
vawe bluda i bludni~ewa iz koristoqubqa,
podvo|ewe, svodni{tvo.
ru{vet, -a m ‰tur. rusvet od ar. ri{waŠ novac
ili neka druga nagrada kojim se podmi}uje neko
ko je u mogu}nosti, ob. i u obavezi, da pru`i
tra`enu uslugu, pri ~emu primawem naknade
zloupotrebqava svoj polo`aj i funkciju; mito.
ru{ve~ija, -e m ‰tur. rusvetci, v. ru{vetŠ
onaj koji prima mito, koji je korumpiran.
ru{pa, -e ` ‰tur. rusen sjajan, blistavŠ num.
mleta~ki dukat, zlatnik, cekin.
RH-faktor, -a v. rezus-faktor.
r{um, -a m ‰tur. h›s›m od pers. hhi{m qutwa,
srxba, razjarenostŠ napad razjarenog ~oveka
ili grupe qudi; bes, razjarenost, qutwa.
1099
 S
sabajle = sabahile pril. ‰tur. sabahileŠ u ra-
nu zoru, ranom zorom.
sabat, -a m ‰hebr. schabbathŠ subota, neradni
dan, dan odmora kod Jevreja.
sabatarijanci, sabatarijanaca m mn. ‰engl.
Sabbatarian od hebr. schabbath sabatŠ hri{}an-
ske sekte koje praznuju subotu umesto nedeqe,
dr`e}i se strogo Starog zaveta, subotari.
sabatikal, -kla m ‰engl. sabbatical od gr~.
sabbatikos, v. sabatŠ slobodna studijska godina,
koju svake sedme godine, radi daqeg usavr{a-
vawa, koriste univerzitetski profesori.
sabah, -a i sabah, -aha m, mn. sabasi, gen. saba-
ha ‰tur. sabah od ar. sabahŠ 1. zora, svitawe. 2.
prva islamska jutarwa molitva od ukupno pet
dnevnih molitava.
sabahajrola (sabah hajrola) uzv. ‰tur. sabah
hay›r ola!Š pokr. dobro jutro.
sabahile = sabajle (v.).
sabvej, -a m ‰engl. subwayŠ podzemna `ele-
znica, metro (u SAD).
sabvufer, -a m ‰engl. subwooferŠ muz. zvu~nik
namewen za reprodukciju vrlo dubokih tonova.
sabeizam, -zma m ‰hebr. zaba, v. -izam, up. sa-
bejskiŠ stara religija kojom su Arabqani,
Egip}ani i drugi narodi obo`avali zvezde,
Sunce i Mesec.
sabejski, -a, -o koji pripada Sabejcima, ko-
ji se odnosi na wih, koji poti~e od Sabejaca,
stanovnika Sabe, ist. pokrajine na podru~ju
dana{weg Jemena u ju`noj Arabiji. y sabejski
jezik jezik Sabejaca, ju`noarapski jezik; sa-
bejsko pismo vrsta ju`noarapskog pisma.
sabelijanizam = sabelijanstvo (v.).
1100
sabelijanstvo, -stva s = sabelijanizam, -zma
m ‰prema imenu egipatskog sve{tenika Sabe-
lijusaŠ ist. rel. hri{}anska doktrina iz III ve-
ka, zastupa monarhisti~ko u~ewe po kome po-
stoji samo jedan Bog koji vlada i upravqa, a
Sin i Duh su prolazni oblici.
sabija, -e ` ‰tur. sabi od ar. sabiyyŠ pokr. dete,
maloletnik.
sabiluk, -a m, mn. sabiluci, gen. mn. sabiluka
‰tur. sabilik, v. sabijaŠ pokr. detiwstvo.
sabir, -a m ‰ar. sabirŠ 1. lingv. ist. jezik kojim
se sporazumevalo u sredozemnim lukama (me-
{avina francuskog, arapskog, gr~kog, itali-
janskog i drugih jezika). 2. fig. jezi~ka me{a-
vina uop{te.
sabo, -oa m ‰fr. sabotŠ cipela napravqena od
drveta, klompa.
sabov, -ova m ‰ma|. szaboŠ pokr. kroja~.
saborejci, saborejaca m mn. ‰aram. sabhora
nau~nik, mislilacŠ teol. jevrejski teolozi iz
VI–VIII veka, koji su se bavili prou~avawem
Talmuda i u vreme za~etaka i {irewa islama sa-
~uvali identitet Jevreja u Vavilonu i Persiji.
sabota`a, -e ` ‰fr. sabotageŠ 1. protivzako-
nite radwe u svrhu ometawa ili dovo|ewa u
opasnost pravilnog poslovawa. 2. vrsta {traj-
ka u kome radnici namerno ometaju proces ra-
da, kvare}i alatke, ma{inske delove i sl., da
bi se poslodavac primorao da prihvati wiho-
ve zahteve.
saboter, -era m ‰fr. saboteurŠ radnik koji vr-
{i sabota`u, onaj koji namerno ometa rad.
sabotirati
sabotirati, sabotiram, 3. l. mn. sabotiraju
nesvr{. ‰fr. saboterŠ svesno usporavati i zausta-
vqati rad, vr{iti sabota`u.
sabra, -e ` ‰hebr. sabra plod kaktusaŠ naziv
za Izraelca ro|enog u Izraelu.
sabur, -a m ‰tur. sab›r od ar. sabrŠ pokr. str-
pqivost, strpqewe.
savak, -a i savak, -aka m, mn. savaci ‰tur. sa-
vak mesto odakle se voda razvodi na razne stra-
neŠ pokr. natkriveno mesto za prawe rubqa na
potoku koji te~e pored ku}e.
savana, -e ` ‰engl. savannah od {p. sabana od
egz. zabanaŠ prostrana ravnica u tropskom ili
suptropskom podru~ju (Severna Amerika i
Afrika), bez drve}a, prekrivena travom do jed-
nog metra visine.
Savaot, -a m ‰gr~. Sabaoth hebr. tsevaot mn. od
tsava vojskaŠ jedno od Bo`jih imena kod Jevre-
ja; Gospod nad vojskama an|ela, herufima, se-
rafima.
savat, -a m ‰tur. savat od ar. sawadŠ pokr. cr-
te` na srebrnim predmetima; gravirano orna-
mentirano srebro.
savatlaisati, -i{em = savatleisati,
-i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. savatlamakŠ pokr. gra-
virati, ornamentisati.
savatleisati = savatlaisati (v.).
savatli prid. indekl. ‰tur. savatl ›, v. savatŠ
pokr. graviran, ornamentisan.
savoar-vivr, -a m ‰fr. savoir vivreŠ ume}e
`ivqewa, na~in opho|ewa, fino pona{awe.
sag, -a m, mn. sagovi ‰lat. sagumŠ (prete`no u
hrv.) tepih, prostira~ za pod, naj~e{}e sa~i-
wen od raznobojne vune, svilenih niti i sl.
saga, -e ` ‰stvnem. sagaŠ 1. herojska prozna
pripovetka staroskandinavske literature o
podvizima bogova, drevnim porodicama, pr-
vim kraqevima. 2. bajka, gatka, ka`a, mit. 3. du-
ga~ka legendarna pri~a o juna~kim delima;
prozni ep.
Saga, -e ` ‰stvnem. SagaŠ staronordijska bo-
giwa pri~a i istorije, Odinova miqenica;
otuda saga (v.).
saganak, -a i saganak, -nka m, mn. sagan(a)-
ci, gen. mn. saganaka ‰tur. saganak kratkotrajni
letwi pqusakŠ pokr. prekid, mah, prelom.
sadren
saganlija, -e m ‰tur. saglamŠ pokr. 1. onaj koji
je ~itav, u dobrom stawu. 2. pasuq prebranac.
sagitalan, -lna, -lno ‰nlat. sagittalis od lat.
sagitta strelaŠ strelast, u obliku strele, koji
prolazi kroz sredinu tela, osovinski.
saglam, -a, -o = saglan, -a, -o ‰tur. saglamŠ
pokr. ~itav, u dobrom stawu, zdrav; po{ten, is-
pravan, pouzdan, ~vrst.
saglan v. saglam.
sago, -a m ‰port. sago od malaj. saguŠ 1. bot.
biqka iz familije palmi, Metroxylon rumphii,
poreklom sa malajskog arhipelaga. 2. skrobni
griz napravqen od sr`i te palme.
sagrije, sagrija ` mn. = sargije, sa rgija `
mn. ‰tur. sagri sapiŠ 1. korice za sabqu ili no`,
koje su se pravile od ko`e s kowskih sapi. 2.
gruba i retka tkanina za pokrivawe i umotava-
we robe.
saguaro, -a m ‰meks. {p. saguaro iz egz.Š bot. xi-
novski kaktus s belim cve}em, Carnegiea gi-
gantea, raste na severu Meksika i na jugozapa-
du SAD.
sad, -a m ‰ar. sadŠ petnaesto slovo arapskog
alfabeta.
sadaka, -e ` ‰tur. sadaka od ar. sadaqaŠ pokr.
milostiwa.
sade prid. indekl. ‰tur. sade ~istŠ 1. ~ist, jed-
nostavan, jednoli~an, prost. 2. (o platnu) jed-
nobojan, bez {ara. 3. (o kafi) nezasla|en.
sadizam, -zma m ‰prema francuskom piscu
markizu De Sadu (D. A. F. de Sade, 1740–1814)Š
1. izopa~eno polno uzbu|ewe kao izraz zado-
voqstva u nano{ewu ili posmatrawu telesnih
muka drugih osoba; up. mazohizam. 2. nasla|i-
vawe tu|im mukama.
sadist(a), -e m, mn. sadisti (`. sadistkiwa)
‰v. sadizamŠ 1. ~ovek opsednut sadizmom, koji
nalazi podsticaj za seksualno zadovoqstvo u
tu|im mukama. 2. uop{te ~ovek koji u`iva u
tu|im mukama, svirep mu~iteq.
sadisti~ki, -a, -o ‰v. sadizamŠ koji se odno-
si na sadizam i sadiste.
sadra, -e ` ‰~e{. sadraŠ kalcijum-sulfat di-
hidrat, gips.
sadren, -a, -o ‰v. sadraŠ koji je od sadre, od
gipsa. y med. sadreni zavoj u ortopediji, gips
koji se koristi za imobilizaciju.
1101
sadukej
sadukej, -eja m i sadukejac, -jca m ‰lat. Sad-
ducaei od gr~. Saddoukaioi od hebr. sadhuqi sled-
benici ZadukaŠ rel. ist. pripadnik konzerva-
tivne starojevrejske verske sekte iz I i II veka,
koja je verovala samo u Mojsijeve zakone, a nije
priznavala predawe i nije verovala u an|ele i
besmrtnost du{e.
saducej, saducejac v. sadukej.
saz, -a m, mn. sazovi ‰tur. saz od pers. sazŠ 1.
cev, grlo. 2. isto~wa~ka tambura sa 6–16 `ica,
veoma dugog vrata, ~esta na Kosovu i Metohiji,
u Bosni i Hercegovini, Makedoniji.
sazlija, -e m, gen. mn. sazlija ‰tur. sazc›Š svi-
ra~ na sazu.
saja1, -e ` ‰tur. saya od ital. saia od lat. saiaŠ
pokr.1. `enska haqina bez rukava. 2. vrsta de-
bele crvene ~oje.
saja2, -e ` ‰tur. say› broj, ra~un od saymak
brojatiŠ pokr. prebrojavawe, popis, evidencija.
sajali prid. indekl. ‰tur. sayal›, v. saja1Š na-
pravqen od ~ohe; ~ohan.
sajber prid. indekl. ‰engl. cyber-, skr. od cyber-
netics kibernetikaŠ kiberneti~ki; informa-
ti~ki; koji se odnosi na kompjutere i na in-
formacione sisteme (‹ pirat, ‹ klub).
sajbernaut, -a m ‰engl. cybernaut, v. sajber,
gr~. nautes moreplovacŠ putnik po sajberspejsu,
stalni korisnik Interneta; up. surfer (2).
sajberpank, -a m ‰engl. cyberpunk, v. sajber,
pankŠ pod`anr nau~ne fantastike koji prika-
zuje svet budu}nosti u kome vladaju kompjute-
ri interaktivno povezani s qudima.
sajberprostor v. sajberspejs.
sajberspejs, -a m ‰engl. cyberspace, v. sajber,
space prostorŠ zami{qeni prostor u kome se
odvija komunikacija putem kompjutera, naro-
~ito preko Interneta; virtuelni prostor.
sajberspejs, -a m ‰engl. cyberspaceŠ sveukupni
prostor u kojem se razmewuju informacije pu-
tem interneta, kiberspejs; up. kiberprostor.
sajbot, -a m ‰engl. cybot od cybernetic robotŠ
kiberneti~ki robot, napravqen u obliku od-
re|enog qudskog bi}a (npr. popularnog glum-
ca), sposoban da se kre}e i mewa izraze lica na
osnovu kompjuterskog programa.
1102
sakada
sajdmen, -a m ‰engl. sidemanŠ muz. pomo}ni
muzi~ar; ~lan xez orkestra koji ne svira soli-
sti~ke delove.
sajdspin, -a m ‰engl. sidespinŠ sp. stonoteni-
ski udarac pri kome loptica dobija rotaciju
prema napred i u stranu.
sajd-step, -a m ‰engl. side-stepŠ sp. 1. brzi po-
kret za pola koraka unazad u boksu, uz jo{ br`e
vra}awe u po~etni polo`aj. 2. nagla promena
smera kretawa u ragbiju, radi zavaravawa pro-
tivnika.
sajens-fik{n, -a m ‰engl. science fictionŠ na-
u~na fantastika; savremeni roman ili film u
kojima je radwa zasnovana na otkri}ima koja se
naslu}uju u budu}nosti.
sajentologija, -e ` ‰engl. scientology od scien-
tist nau~nik, v. -logijaŠ sajentolo{ka crkva (v.).
sajentolo{ki, -a, -o ‰v. sajentologijaŠ u: y
sajentolo{ka crkva kult, sekta zasnovana na
teorijama L. Rona Habarda, ameri~kog pisca
nau~ne fantastike (1911–1986), koja preten-
duje da tajnim znawima i posebnim tehnikama
obezbedi sre}an `ivot svojim pripadnicima.
sajkodelik, -a m ‰engl. psychedelic psihode-
li~anŠ = psihodelik, -a m u: y sajkodelik-mu-
zika vrsta elektronske muzike karakteri-
sti~ne boje zvuka, nastala u vreme hipi pokre-
ta pod uticajem eksperimentisawa sa psihode-
li~nim drogama.
sajla, -e i sajla, -e ` ‰nem. SeilŠ ~eli~no
u`e, vu~ni kabl.
sajonara uzv. ‰jap. sayo-nara ako tako mora
bitiŠ zbogom!
sajt v. veb-sajt.
sajtqik, -a i sajtqik, -a = satqik, -a m
‰austr. nem. SeidelŠ mera za rakiju; ~okaw.
sajxija, -e m = saha~ija, sahaxija, -e m ‰tur.
saatciŠ ~asovni~ar.
sajxinica, -e ` = saha~inica, -e ` ‰v. saj-
xijaŠ ~asovni~arska radwa.
saka, -e ` ‰tur. saka vodono{a od ar. saqqa’Š
1. bure za vodu. 2. vojni~ka kola u kojima se do-
nosila voda za pi}e.
sakagija, -e ` ‰tur. sakag›Š zarazna bolest
kowa i drugih kopitara, slinavka.
sakada, -e ` ‰fr. saccadeŠ 1. jak trzaj kow-
skom uzdom. 2. muz. o{tar potez gudalom kojim
sakaz
se odsvira vi{e nota. 3. pom. vrsta jedrewaka.
4. fig. o{tar prekor.
sakaz, -a m ‰tur. sak›zŠ pokr. mastika; smola
od mastike koja se stavqa u gr~ka vina.
sakaza, -e ` = sakazlija, -e ` ‰tur. sak›zl›, v.
sakazŠ pokr. duguqasta, bela tikva, bundevica.
sakazlija = sakaza (v.).
sakalibi, sakaliba m mn. ‰prema sredwove-
kovnom imenu Slovena, gr~. SklabenoiŠ ist. ne-
slobodno stanovni{tvo slovenskog i evrop-
skog porekla u sredwovekovnim arapskim dvor-
cima.
sakaluk, -a m, mn. sakaluci, gen. mn. sakaluka
‰tur. sakal›k od saka, sakak |erdanŠ etnol. `enska
ogrlica, |erdan, kolajna.
sakat, -a, -o ‰tur. sakat od ar. saqatŠ 1. koji je
bez ruke, noge, kqast, invalidan. 2. fig. krw,
nepotpun. 3. (kao imenica) bogaq, invalid.
sakatiti, -im nesvr{. ‰v. sakatŠ bogaqiti,
nakaziti.
sakaxija, -e m ‰v. sakaŠ vodono{a.
sake, -ea m ‰jap. sakeŠ japansko alkoholno pi-
sakrosanktan
sakramentalan, -lna, -lno ‰lat. sacramenta-
lisŠ 1. koji se ti~e svetih tajni; obredni. 2. koji
pripada sakramentu, potreban kod obreda, svet.
sakramentalije, sakramentalija ` mn. ‰nlat.
sacramentalia, v. sakramentalanŠ obredi, blago-
slovi i druge radwe u katoli~koj crkvi koje
prate sakramente; osve}eni predmeti (znak kr-
sta, sveta voda, brojanice, ikone i dr.).
sakramentar, -ara m = sakramentarij, -ija
m ‰lat. sacramentarium, v. sakramentŠ crkv. ist. u
katoli~koj crkvi: liturgijska kwiga koja je sa-
dr`ala sve{tenikove molitve za vreme mise.
sakramentarij = sakramentar (v.).
sakrarij v. sakrarijum.
sakrarijum, -a i sakrarij, -ija m ‰lat. sacra-
riumŠ 1. mesto za ~uvawe svetih stvari, sveti-
li{te. 2. hram, kapela. 3. slivnik u sakristiji
ili blizu oltara, u koji oti~e voda nakon pra-
wa posve}enog posu|a.
sakrilegij v. sakrilegijum.
sakrilegijalan, -lna, -lno ‰v. sakrilegi-
jumŠ 1. koji