Professional Documents
Culture Documents
Hazarski Recnik
Hazarski Recnik
Hazarski Recnik
Razlika između dva "da" moze biti veća od razlike između "da" i "ne". - Hazarski rečnik
Milorad Pavić je rođen 15. oktobra 1929. u Beogradu, Srbija (znak zodijaka "Vaga",
podznak "Škorpija", po astečkom horoskopu "Zmija"). Srpski prozni pisac i pesnik,
istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac
Puškina i Bajrona, profesor univerziteta (predavanja: Nova Sorbona u Parizu, Beč, Novi
Sad, Regensburg, Frajburg, Beograd). Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od
1991. godine.
Pavić je romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac.Do danas Pavićeva dela imaju
preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane
stručnjaka iz Evrope, USA i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu u
književnosti. Oženjen je Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kriticar. Žive u
Beogradu.
HAZARSKI RECNIK
KO SU HAZARI?
1
протезала се на запад до Кијева а на исток до степа преко Волге. На северу
Хазари су господарили Бугарском на Волги и околним народима. На jугу се
хазарска власт протезала до муслиманских утврђења на северном Кавказу.
Хазарска држава је достигла врхунац свдје моћи у деветом и почетком
десетог века: више трговачких путеда пролазило је кроз њу па се
издржавала од такси на трговачку робу. Када су приходи почели да слабе,
слабила је и хазарска држава. Слабљењу су допринеле и унутрашње
борбе, карактеристичне за тадашња племена. Године 965. руска Кијевска
држава освојила је Атил, а последњи хазарски каган Прешао је у ислам.
Нешто Хазара је остало на Криму и у другим крајевима, али су се
полакоутапали у друге наррде, преласком у хришћанство, јудејство и ислам.
Тако су неетали са историјске позорнице. Павићево интересовање за
Хазаре потиче из студентеких дана. Прику-пљајући грађу за семинарски рад
6, Константину Солунском (Ћирилу), сту-дент Равић се суерео са два
проблема; Ћирилбвим изгубљеним беседама и несталим хазарским
народом. То је био подстрек да помно трага за грађом, прииремајући научну
студију (УХазарима. Али, после толико година, суочен са легендарном
историјом Хазара, Павић је одлучио да одустане од научне студије%
напише причу о несталом народу. Прича, међутим, није добила форму
класичног романа него форму научног еписа - лексикои^Тако су историја,
легенда и имагинација обезбедили грађу за обликован№, а ствара-лачка
интенција (намера) одредила је форму.
ANALIZA
Јер, није, чини ми се, ствар у томе да променимо начин писаља, него
ттин читања. Не треба од истине правити књиж^вност, не$о од
књижевносши исшину. А да би се ироменио начин читања, мора се
радикално променити и науин писања. И данас ми је у сећању после
писања Хазарског речника остало самд једно: напор који сам упожио да се
свака реченица, евака одредница у кгшзи склопе тако да им се може прићи
са свих страна: да се сваки део књиге може читати пре и после било КОГ
другог дела књиге. Баш као шШоје са скулптуром случај.
2
Поређење са скулптуром објашњава пишчеву стваралачку интенцију^да
ствр-- ри нову и необичну, али једхшствену и непоновљиву форму.
Лексиконска форма р.омана омогућава читаоцу да садржини приступа на
свој начин и по свом избору. Као што гледалац, посматрајући скулптуру, има
могућност да је разгледа са свих страна, да јој приђе са једне или Друге
стране, да је разгледа од врха до подножја или од подножја до врха, да
дуже задржи своју пажњу на неком детаљу - тако и читалац Хазарског
речника сам одлучује које ће одреднице и којим редоследом читати, да ли
ће читати прво Црвену па онда Зелену или Жушу књигу или обрнуто. На тај
начин читалац саставља своју књигу: Хазарскиречник доживљава
трансформацију и добија нове облике и нове распореде садржиЗе са
сваким новим читањем и превођењем На стране језике: сваки нови превод
доноси нови редослед одредница романа. Хазарски речник има.сложену
структуру која проистиче.из примењеног документарног и кокпозиционог
поступка. Састоји се из Претходних напо-мена, Течника, Апендикса I и
Апендикса II, Завршне напомене и Пописа одред-ница. У свим ^аведеним
деловима, осим Апендикса и Апендикса , осећа се пишчева рука и глас
приређивача који је истовремено и водећи џаративни субјект. Са структурно-
функционалног становишта, романескнр језгро чине Речници (Црвена књига,
Зелена књига иЖута књига), док су остали елемеш;и у функцији
ванлитерарног ^материјала који треба новим чћњеницама да подупре
романескну причу или да уведе читаоца у предмет и технику романа.
Претходне напомене- предочавају Хазарски речник као друго, рекон-
струисано и допуњено издање „Хазарског речника" из 1691. године. Овај
текст, како је то ред, тре&а да пружи читаоцу основне информације о књизи
и њеном предмету, о историји Хззарског речника и његовом склопу, о ћачину
коришћења књиге-речћика. Да би све то било подупрто егзактним чињени-
цама, приложени су одломци из предговора првом, уништеном издању.
Оваквом тексту, који је у функцији предговора реконсхруисаном лексико-
нскрм делу, примерен је рационалан, документован и прецизац тип
излагања. Он је у највећој мери и остварен. Међутим, рационалан тон је
нарушен на више места пррбијањем наративно-поетског типа излагања,
карактерис-тичног за главни, лексиконски део књиге:
3
Читалац који би-из редоследа одредница могао да ишчигиа скривени
смисао књиге одавно је итчезао са земље, јер данашња читалачка
публика сматра да је питање маште искључиво у* надлежности писца и
даје се та ствар уопште не шиче. Погото&у кадаје реч о једном речнику.
За таквог читаоца није потребна ни клепсидра у књизи која упозорава кад
Шреба променити начин читања, јер данашњи читалац начин читања не
мења никад.
4
колико читати.Тако он сам склапа своју књигу, а 6д прочитаног добија
онолико колико је уложио: што се више тражи од књиге, више ее и добија.
2.инфбрмација о изворима;
5
књиге, али истовремено пружа информације које нису садржане у речнику,
али које .омогућавају боље разумевање романескне приче. Апендикс II
садржи извод из судског записника са исказима сведока у случају убиства
др Абу- Кабира Муавије, које се догодило у 1982. години. Овим текстом се
хазарска проблематика актуелизује и универзализује: прича о Хазарима није
довр- шена, а хазарска загонеткаостаје да траје. Неки заплети романескно-
лекси- конске приче овде се разрешавају, неки феномени остају у овом
времену: породица Ван дер Спак, кључ са златном дршком, Вирџинија Атех.
Ето чи- таоцу прилике да настави истраживање по тајнама Хазара и настави
причу о хазарском гштању. џ Завршна напомена о користи од овог речника
прима се као наставак излагања из Претходних напомена: посвећена је
књизи, читаоцу и читању, користи и штети од читања. По томе се закључује
да и овај текст припада водећем наративном субјекту, приређивачу другог
(реконструисаног) издања Хазарског речника. Вероватно свестан тешкоћа и
замки читања овакве књдге, наративни субјект/писац има разумевања за
читаоца: ,;Читати овако дебелу књигу значи дуго бити сам", а „човек данас
нема на располагању толико самоће да би могао без штете да чита књиге,
па чак и речнике". Зато пред-лаже одлагање књиге, дружење и све што
долази потом; а што је вредније од сваког читања".
6
фантастичног измењује се и читаочев рационални и и^ационални ангажман
у току рецепције садржине романа. Романескна прича има три слоја:
Хазарског речника.
7
Трострука интерпретација једног те истог догађаја испољида се већ
непосредно после тога у радовима хроничара хазарске полемике: Методија
Солунског, Спањарда Ал Бекрија и Јехуда Халевија. Различите
интерпретације наставиле су се и доцније, подстицане овим хроникама и
другим сведочењима и тумачењима,хве до 17. века. Други слој романескне
приче обухвата 17. век, када је нагло порасло интересовање за све оно што
је у вези са Хазарима. Главни актери приче су Аврам Бранковић, Масуди
Јусуф и Самуел Коен, који су означени као ,један од писаца ове књиге".
Аврам Бранковић је „најамни дипломата у Једренима и на Порти у
Цариграду, војсковођа у аустро-турским ратовима, полихистор и ерудита".
Бранковћћева животна преокупација је састављање речника о Хазарима':
створио је огромну библиотеку и обезбедио писаре и преписиваче, међу
којима је и Теоктист Никољски. Масуди Јусуф је био чувени евирач у
шаргију (леут), али је брзо оставио музику, постао ловац на снове и
истраживач хазарске историје. Пред њега се поставиопроблем ко су, пбред
Ибн Кора, остала двојица учесника у хазарској поЛемици. Он је успео да на
арапском језику састави хазарски речник у исламској верзији, носећи га увек
са собом. Трагао је за Коеном и Аврамом примивши се, када је пронашао
Бранковића, за његовог собара да би му био у близини и дочепао се грчке
приче о Хазарима. Самуел Коен је дубровачки Јеврејин који се посветио
трагању за именима друга два мисионара јер. Халеви/хебрејски хроничар,
није забележио њихова имена и није о њима могао да понуди значајније
чињенице. Сва тројица су ловци на снове: поседују способноет да уђу у туђи
еани тајну. Теоктист Никољски је знао напамет Хазарски речник Аврама
Бранковића. Једном приликом, случајно и кришом је завирио у торбу Масу-
дијевуј нашао рукопис речника на арапском, прочитао га и запамтио. У
међу-времену је Севаст Никон уништио Аврамов и Масудџјев рукопис и
трагао да уништи и трећи - Коенов. На ра^ишту, када је Коен погинуо,
оетали су растурени папири које је Теоктист сакупиоч и тако саставио
комплетан Хазарски речник и 1691. године предао га на штампање
Даубманусу. Хазар-ски речник ће већ следеће године €ити уништен вољом
инквизиције. Остала су еамо два примерка: отровни примерак са златном
бравом, који је измакао пажњи цензуре, и помоћни примерак са сребрном
бравом, који је ишао уз њега. Трећи слој романескне приче обухвата
личности и догађаје. 20. века. Главни актери приче су др Абу Кабир Муавија,
др Исајло Сук и др Дорота Шулц, сви су ирофесори универзитета и
истраживачи хазарске историје. Централни догађаји су научни скуп у
Цариграду 19827 године, на'који су дошли главни протагониети приче, смрт
др Муавије и др Сука, суђење др Дороти Шулц и њена осуда. Ови догађаји,
сшисани у Апендиксу II, остављају отвореном причу о Хазарима: остаје
породица Ван дер Спак, чији чланови својим особинама кореспондирају са
личностима из 17. века; остаје Вирџинија Атех и њен кључ са златном
дршком.
Фантастика
8
Фантастич;ки наноси карактеришу све текстбве ове књиге, од Претходних
напомена, преко лексиконског језгра, до апендикса и Завршних напомена.
Фантастику је повукао "сам избор теме: прича о Хазарима нема чврст
Ослонац у историји и њеним изворима, већ је заснован на лбгендама и
претпоставкама. Имагинација је на све то надградила маштарије и мисти-
фикације па је казивање попримило боју фантастичног и бајковитог. То је
фантастика снова и сновиђења на нивоу приче и фантастика немогућих
спојева слика и израза на нивоу причања:
Једног пролећа принцеза Атех је рекла: - наеикла сам на своје мисли као
на своје хаљине. Имају увек исти обим струка и виђам их свуда, чак и на
раскршћима. И што је нароре, од- њих се више не виде раскрснице. - Даје
разоноде, послужитељи су донели принцези једнога дана два огледатСа.
Нису се МНОГО разликовала од осталих хазарских огле-дала. Обасу била
начињена од углачане соли, али једно је од њих бшобрзо а друго споро
огледалд. Што је год оно брзо узимало одсликавајући свет као предујам од
будућности, друго, оно споро, враћало је и намиривало дуг ОНОГ првог,
јер је у односу на садашњрст каснило тачно оноликџ колико је дно прво
журило. Када су пред принцезу Атех изнели огледала, она је још била у
постељи и с њениос капака нису умивањем била уклоњена слова. У
огледалима видела је себе склопљених капака и одмах је умрла. Нестала
је између два трена очију, ши, тачније речено, ирви пут је прочитала на
својим капцима исписана слова која убијају, погито је у претходцом и
потоњем тренутку трепнула и огледала су то 7 пренела. Умрла је
усмећена истодобно словима из прошлости и из будућности.
или:
И ондабаци зауеек своје чешке иникада више није насликао ниједну слику.
Ни најајету. Исплака све боје из очију у манастирски аван и с оним
помоћником Теоктистом оде из Никоља остављајући за собомтраг
петог копита.
или:
9
двојника из различитих епоха, који на неки начин имају вез са Хазарима или
причом о њима. Мотив ре^нкарнације, чест у прозам Милорада Павића,
овде је кичмени мотив који прожима и спаја три епохе ] три цивилизације
(ередњи век, 17. век и 20. век), догађајима даје каракте цикличног
понављања, људској природи свевремено важење/Иако моти реинкарнације
садржи фантастичне конотације, у контексту ове књиге и њен теме он треба
да омогући разумевање неких стања и процеса у непрекидно] трајању или
обнаћљању. Јабир Ибн Акшани (17. век).и Ван дер Спак (20. вев једнако
лепо свирају на инструменту начињеном од беле корњачине кор<
Ефросинија Лукаревић (17*. век) и Ван дер Спаков син (20. век) имају ,по дв
палца на рукама; Никон Севаст (17. век), .калиграф и сликар, и Ван де
Спакова жена (20. век) поседују исте особинс, недостатке и склоности: немај
носну преграду, баве се сликарством, служе се левом руком; цринцезу Атех
V хазарских времена (ередњи век) и Вирџинију Атех, конобарицу хотел
„Кцнгстон" (20 век) спаја презиме, хазарска порекло и кључ са златно
дршком. Догађања су заустављена. на тренугак, у њима је.снажад напор
поте! цијалне снагег Личности које у себи носе нека архетипска* својетва
самоху < стицајем околноети примириле. Неке нове околности покренуће и
личности збивања јер су проблеми рстали отворени. Никон Севаст је једном
прилико рекао Авра^у Бранковићу:
Тамно кроз 293 године састаћемо се поноео, у исто ово доба годин на
доручку> овде у Царџграду, и онда ме осудите исто како бисп ме осудили
данас...
10
Прича о Хазарима.и њен завршетак показују две ствари. Прво, истина није
једна и нијеникада коначна: она се сагледава са-еубјективног и објек-тивног
становишта. Свако сведочење, ма колико било доткреговено чињени-цама,
показује се несигурним и непоузданим. Суштина приче о Хазарима и
хазарској^полемици .јесте у поенти како се пише историја и како се стварају
национални митови. Историја је управо рџаква каквом је видимо, па је зато
њена истина релативна и увек отворена за нове интерпретације. Друго,
прича о Хазарима сагледана је са три аспекта и^понуђене су три
могућности: самим тим она је остала отворена незавршена. То значи да и
Хазарски речник са својим другим издањем није коначан: он чека своју
допуну у неком другом времену.
11