Svet Na Dlanu Broj 106

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 106  mart 2019.
PALMA DE MAJORKA
Koktel
od sunca,
mora i zabave
tekdasezna Svet na dlanu
Ako je samo Slobodan Mićić

direktor izdanja
jedna noga… Putovanja

su doživljaj
Nije tajna da uživam u putovanjima. I da
sam putovao kad god je to bilo moguće.
Imao sam i tu privilegiju da radim ono što
volim i da bezgranično volim ono što sam
radio. A moj posao bila su putovanja. Putu-
jem i sad i zato neka ovo bude pozivnica da
opet krenemo negde zajedno. Vi i KonTiki, u
susret novom zadovoljstvu i doživljaju. Već
ovog proleća.
A proleće je na pragu. Meni prija ono to-
plo, sa puno sunca. Moguće je da će baš
takvo biti i ovde, ali ono što sa sigurnošću
znam jeste da će sunca u izobilju, uz moguć-
nost da se okupate ne samo u hotelskom
bazenu već i u moru, biti u Egiptu. KonTiki
je, samo za Vas, rezervisao pažljivo birane
hotele s maksimalnim komforom i brojnim
zadovoljstvima u prestižnim letovalištima
ove zemlje, Hurgadi i Šarm el Šeiku. Direktni
letovi kao i više nego povoljne cene zapravo
su razlog zašto ovu priliku ne treba propu-
stiti. Ovu ili onu da možda konačno doživite
magiju futurističkog Dubaija. Svratite da se
dogovorimo, Dubai je sada, zahvaljujući više
nego povoljnim aranžmanima KonTikija, do-
stižan za sve koji uživaju u lepoti putovanja i
susretima s nepoznatim.
Uskrs i 1. maj se takođe bliže. Biće sasvim
dovoljno slobodnih dana za dobro osmi-
Putovali ste i putujući i obilazeći gradove jedna noga podignuta, osoba je umrla od šljena putovanja. Nekoliko autobuskih tura
širom sveta videli mnoge spomenike. Među rana zadobijenih u borbi. Postoji i pravilo privlači pažnju. Birajte između čarolije Vene-
cije, lepote Toskane, magije Bleda, neprola-
njima bilo je zasigurno i mnogo “konjanika” broj tri: ako su konju sve četiri noge na zem- znosti Rima, gospodstvenosti Praga… Uskrs
ali za jedno pravilo, verujemo, niste znali. A lji, osoba je umrla prirodnom smrću. i 1. maj možete sjajno provesti i ukoliko se
to je… Ukoliko ste sve upamtili, a jeste sigurno, odlučite za naše čartere do Malte, Atine, Li-
Ako statua neke osobe na konju ima obe sada će vam i pre priče vodiča o ovom ili sabona, Milana, Istanbula i da ne nabrajam
prednje noge u vazduhu, to znači da je onom spomeniku u ovom ili onom gradu, dalje. Reč je o sjajnim putovanjima s fakulta-
osoba poginula u borbi. Ako je konju samo puno toga biti jasno. tivnim izletima koji svemu daju posebnu di-
menziju. Ukoliko na raspolaganju imate više
slobodnih dana, od srca Vam preporučujem
Svet na dlanu putovanja iz foldera interkontinentalnih, kao
što su ona na kojima vam se nudi prilika da
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd, Kolarčeva 3, Beograd upoznate Indiju, Bali, Kubu, Kinu, Jordan ili
Izrael…
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs
I još nešto. U martu stiže proleće ali je mart
Direktor izdanja: Slobodan Mićić i mesec u kome do poslednjeg dana traje
Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Vuk Milosavljević ponuda za leto 2019. sa svim pogodnostima
koje sa sobom nosi rani buking. A to znači da
Štampa: Rotografika d.o.o., Subotica je sada pravi čas da odaberete neko letova-
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 lište i hotel koji baš, baš želite uz sve povolj-
nosti ranog bukinga. Priča važi za leto 2019.
Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa. u Turskoj, Grčkoj i njenim ostrvima, Španiji,
Call centar: 011/ 2098 000 Italiji…
mart 2019. Svet na dlanu 3

NAŠA PRE Azurna obala arapskog sveta
Magija Italije
Šarm el Šeik 6 dana/5 noćenja
Grand Oasis 4*,

AI inclusive,
499€
Sierra Hotel 5*, RIM 1. maj u Rimu

AI inclusive, Čarter let 1-04.05.
579€ Jutarnji odlazak - večernji povratak
Hoteli 3* i 4*
Novotel Cena 379€
Beach 5*,
AI inclusive,
699€
Savoy Hotel 5*,

AI inclusive,
699€
Rixos
Sharm el-Sheikh SORENTO Uskrs u Sorentu
Resort 5*,
Ultra all inclusive, Čarter let do Napulja 26-29.04.
1.179€ Jutarnji odlazak - večernji povratak
Hoteli 3* i 4*
Cena 545€
IZDVAJAMO IZ PONUDE
Pet dana zadovoljstva SICILIJA 11 dana/10 noćenja

Berlin, 26.04.2019, 5 dana, 439€ Prvi polazak 23.06.
Lisabon, 28.04.2019, 5 dana, 480€ Hoteli
Prag, 01.05.2019, 5 dana, 399€ San Pietro 3*
Pariz, 01.05.2019, 5 dana, 499€ Delle Palme 3*
Portugalska tura, 24.04.2019, 9 dana, 750€ Albatros 3*
4 Svet na dlanu mart 2019.

EPORUKA AKCIJA KONTIKIJA
NOVO U PONUDI
Izleti na poklon Leto u zalivu Alkudija

Majorka direktan čarter let, 11 dana/10 noći
Prvi polazak 18.06, Hoteli 3*, 4* i 5*
Atinska rivijera i Lutraki. Za junske polaske
(20.06. i 30.06) svim novoprijavljenim putnicima IZDVAJAMO
KonTiki daruje gratis izlete - poseta manastiru Hotel Grupotel Farrutx 4* - polupansion, od 889€
Svete Patapi, obilazak Herinog hrama i kupanje u
Plavom jezeru (za putnike iz Lutrakija) i autobuska
tura do rta Sunion (za putnike na Atinskoj rivijeri).
NIKAD POVOLJNIJE DALEKA PUTOVANJA
Prole}e u Dubaiju Pozdrav sa svih kontinenata

Vijetnam 22.04.2019, 11 dana, 960€
6 dana/5 noćenja
Bangkok & Koh Samui 24.04.2019, 12 dana, 1.140€
Polasci 30.03. i 06.04.
Jordan - tura i odmor u Akabi
355€ po osobi 25.04.2019, 9 dana, 1.160€
SPECIJALNA PONUDA
Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija
10.05.2019, 13 dana, 1.880€
Kenija 12.06.2019, 12 dana, 1.950€
Bangkok i Puket 11.07.2019, 11 dana, 990€
Bangkok i Koh Samui 08.08.2019, 13 dana, 1.390€
Transsibirska železnica
10.08.2019, 15 dana, 4.890€
Bali 12.08.2019, 12 dana, 1.290€
SAD i Kanada - Aljaska, kratka tura i krstarenje
20.08.2019, 15 dana, od 4.050€
Kina i Tibet 21.08.2019, 12 dana, 2.290€

ZAPIS IZ ALKUDIJE
NOVO
U PONUDI
Ostrvo sa sto lica

kao večni hit
K
onTiki, po tradiciji, uvek nudi nešto
novo. Svuda pa i na Balearima. Ovog
puta to je mala letnja čarolija za-
liva Alkudija čiji je jedan od ukrasa i
letovalište Kan Pikafort. U ovom na prvi po-
gled nalik na druge a opet u mnogo čemu
posebnom gradiću na obali mora s puno
mediteranskog šarma i čudesnim mirisima
Sredozemlja je i Hotel Grupotel Farrutx 4* a
sasvim blizu i fascinantna Playa de Muro,
jedna od 10 najlepših plaža u
Evropi.
Treba da znate i to da
je Majorka neprolazni
hit. Naravno, turistički. Ana Ivanović sada Obale Akudije su prepoznatljive i po
Bila je to decenijama Švajnštajger. Naravno prostranim plažama prekrivenim finim
unazad, a biće i za da nisu i da nije. Uos- belim peskom sa blagim ulazima u more i
nastupajuću sezonu. talom, redovni gosti prijatnim povetarcem tokom celog dana.
S razlogom, jer u su i Klaudija Šifer, Bo- Naselja, nenametljivo ušuškana u prelepi
ovom carstvu Sre- ris Beker, Felipe Gon- prirodni ambijent, karakteriše diskretni mir
dozemlja gosta na sva- zales… i kao takva gotovo da su izmišljena za one
kom koraku čeka lepota Da li znate gde se na- koji na odmoru traže spokoj Mediterana s
sa više od 300 sunčanih lazi letovlaište Kan Pikfort? opijajućim mirisima. Ali, s druge strane u
dana u godini. Zato boraviti na Moguće je da precizan odgov- njihovoj letnjoj razglednici su i brojni barovi
Majorki, jednom od dragulja Španije, or ponude jedino oni koji su letovali kao i disko klubovi sa sjajnom muzikom.
znači i letovati na jednom od najlepših os- na Palmi i uživali u lepoti zaliva Alkudija na Jedna od pozivnica za Akudiju i okolinu su
trva Mediterana. A, možda i šire. severu ovog božanstvenog ostrva. i restorani sa kvalitetnom hranom.
Letovalište Kan Pikafor je 10 km od cen- Alkudija je jedno od najpoznatijih Oni koji vole izletničke programe takođe
tra Alkudije, grada s kojim je povezan i porodičnih letovališta Španije i bez dileme neće ostati razočarani jer ova obala nudi
božanstvenom plažom dugom 13 km. Iz najprivlačnije na Majorki. Nalazi se na brojne atrakcije kao što su drevni grad Al-
istoimenog zaliva turistima se, između os- severoistoku ovog najvećeg i u mnogo kudija, prirodni park Albufera ili rt Formen-
talog, nudi i mogućnost da se malenim čemu najatraktivnijeg ostrva Baleara, u is- tor. Rastojanje od Palme do Alkudije je 60
brodovima upute do najisturenije tačke toimenom zalivu. kilometara pa se i do ostrvskog glavnog
Majorke i plaže Formentor na kojoj su se
nekada kupali i Čarli Caplin, Čerčil, Grejs Keli,
Renije od Monaka... I danas se na njoj mogu
videti brojne zvezde iz sveta filma, sporta
ili svetskog džet-seta. Uostalom, baš ovde
u svom letnjikovcu u letovalištu Kala Major
leto decenijama unazad provodi španska
kraljevska porodica. Da li slučajno? Da li su
baš na ovom ostrvu “sa hiljadu lica” svojevre-
meno slučajno kuću kupili Majk Daglas i Ka-
trin Zita Džons ili je to bez nekog posebnog
razloga uradila i naša proslavljena teniserka

Hotel Grupotel Farrutx 4*
grada brzo stiže. ja, zauzima čudesno

Dužina obale Al- lepa plaža oivičena ni-
kudije iznosi svega zom istovetnih boro-
desetak kilometara. U va. Među ljubiteljima
zalivu je more toplo i dobrog odmora ona
plitko. Svega tri kilo- nije poznata samo po
metra dalje duž obale najčistijoj vodi na os-
je golf klub Alkanada. U trvu ili po mekom pes-
unutrašnjosti ostrva, tri kovitom plićaku, već i
kilometra od obale, istoi- po lekovitom vazduhu.
meni je drevni grad. Ruševine U prepoznatljive zname-
tvrđave potiču iz 13. veka i jedin- nitosti ovog dela Majorke spada i
stven su istorijski spomenik. Nekada je prirodni park Albufera, znan kao naseobina
ova tvrđava bila glavno uporište Majorke brojnih ptičijih vrsta. Svake godine u isto
za odbranu od pirata. U starom gradu je vreme na ovaj prostor od 2.580 hektara
dobro sačuvan splet uskih ulica, masivne, doleću ptice iz Evrope i tu se gnezde. Sma-
prizemne srednjovekovne kuće i crkva Sve- tra se da ih ima oko 300 vrsta. Zatvoren je
tog Žauma izgrađena u gotskom stilu. za svaku vrstu saobraćaja a dostupan samo
Ogroman deo zaliva gde se nalazi Alkudi- pešacima i biciklistima.

ODMOR NA EGEJSKOJ OBALI TURSKE
HIT LETA
Magija tirkiznog
zaliva s 12 ostrva
Posetite stari grad, grčki amfiteatar
i likijske grobnice kao svedoke
nekadašnjih slavnih vremena Likijskog
kraljevstva. Na šest kilometara od centra
Fetija nalazi se Kajakoj, najveće napušteno
naselje od strane grčkog stanovništva u
vreme “razmene naroda”

E
gejska obala Turske. Jedan od njenih
turističkih bisera je i grad Fetije na
jugozapadu Anadolskog poluostrva.
Zapljuskuju ga vode Sredozemnog
mora. Nalazi se u istoimenom zalivu poznatom
po lepoti 12 ostrva. Administrativno, grad pripa-
da provinciji Mula. Broji nešto manje od 100.000
stanovnika. Regijom dominiraju visoki masivi
planina Ak, Baba i Bej. U neposrednoj blizini Fetija
ističu se čak tri vrha viša od 3.000 metara, što pred-
stavlja prirodni kontrast u odnosu na najlepše plaže
zapadne turske obale poznatije kao
“tirkizna obala” zbog prelepe
boje mora.
Istorija ovog grada
vezuje se za drevno
Likijsko kraljevstvo.
Glavni grad Likije je
bio Ksantos a najveće
svetilište se nalazilo
u gradu Leton. Drev-
ni Likijci su imali svoje
pismo, jezik, običaje i
bogove. Najveći gradovi
kojih je bilo 23, udruženo
je u likijsku federaciju koja
je predstavljala demokrats-
ko telo sa 23 člana. Oni su gla-
sanjem donosili najznačajnije
odluke koje su se odnosile na
državnu i lokalnu vlast. Likijci su se
bavili poljoprivredom i trgovinom ali su
bili izuzetno cenjeni kao profesionalni vojnici-
plaćenici, koji se čak spominju i u Homerovoj “Ilijadi”
kao saveznici Troje. Proces potpune helinizacije počinje dolaskom Aleksan-
dra Velikog 333. godine pre n. e. Nakon Aleksandrove smrti Likiju preuzima
Ptolomej. U drugom veku pre n. e. Likiju osvaja Rimsko carstvo i tada cela
oblast doživljava procvat. Godine 43. pre n. e. Likija postaje deo najveće rim-
ske provincije Pamfilije, koja posle Dioklecijanove podele carstva u 4. veku
ostaje u sastavu Istočnog rimskog carstva. U 6. veku počinju arapska osvajanja,
te se sudbina Likije poklapa sa istorijom čitave Anadolije: Seldžuci, Otomansko
carstvo, moderna Turska država.
Antičko ime Fetija je Telmesus. Legenda kaže da se Apolon zaljubio u najmlađu
ćerku kralja Agenora i da bi lakše osvojio njeno srce, pretvorio se u umiljato štene.

Kasnije su se venčali i dobili
sina Telmesusa čije ime u pre-
vodu znači “zemlja svetla”. Od
desetog veka ime se menja u
Makri, što na grčkom znači “dalji-
na”. U periodu od 1923. do 1930.
godine, nakon dolaska Ataturka
na vlast, grčko stanovništvo biva is-
eljeno iz ovog dela Turske, po odluci
koja je doneta u Lozani na mirovnoj
konferenciji. Od tada se grad zove
Fetije, po Feti Beju, pilotu - heroju iz
Prvog svetskog rata.
A ako ste već stigli u Fetije, ne pro-
pustite da vidite i nešto čime se ovaj grad
ponosi. U samom centru trebalo bi posetiti
stari grad, grčki amfiteatar i likijske grob-
nice kao svedoke nekadašnjih slavnih vre-
mena Likijskog kraljevstva. Velika je šteta što
su jaki zemljotresi u nekoliko navrata (posled-
nji 1967. godine) potpuno razorili grad. Na
šest kilometara od centra Fetija nalazi se Kaja-
koj, najveće napušteno naselje od strane grčkog
stanovništva u vreme “razmene naroda”. Zovu ga
još i selo duhova u kome se mogu videti napušteni
domovi i ognjišta, crkve i kapele. Moderne Fetije se
iz godine u godinu šire i razvijaju, mnogo se gradi a
nekretnine su posebno zanimljive Englezima koji ih
kupuju i upravo ovde provode bezbrižne penzioner-
ske dane.
Barova i lokala ima mnogo, nalaze se u starom gradu
i u glavnoj marini, diskoteke su uglavnom u Olu Denizu,
koji je i centar noćne zabave za mlade dok je stari grad
mirniji. U restoranima se nude specijaliteti internacionalne
i turske kuhinje.
Regija Fetija obiluje lepim plažama, među kojima se neke
vode kao najlepše u Turskoj.
Plaža Oludeniz je udaljena 17 kilometara od grada. Do nje
se lako stiže dolmušem koji polazi iz centra Fetija. Planina
Baba koja se naslanja na plažu poznata je po skokovima parag-
lajdingom i letenju iznad plaže Oludeniz. Ovo iskustvo je jedno
od najvećih atrakcija i turisti koji imaju dovoljno hrabrosti i
avanturističkog duha je ne propuštaju.

NAJSTARIJI HOTEL NA PLANETI
Dobro došli u
monaški hotel
H
otel „Hoshi Ryokan“ najstariji je povedao budizam. Jednom mu se u
hotel na svetu. Nastao je pre 1296 snu pojavio duh planina i saopštio da
godina, ali one nisu uopšte uti- se nedaleko od sela Avazu nalazi vruć
cale na njegovo stanje. Odlično izvor koji može da izleči ljude. Taito je
izgleda i danas. Nalazi se u gradu Komacu pronašao izvor i naredio svom učeniku
u prefekturi Išikava, u podnožju planine da tu otvori sklonište za lutalice a da oni
Haku. Ime je sa japanskog prevedeno kao vodu koriste za oporavak. Taituov sin je
“monaški hotel”. Tokom 13 vekova vlas- 717. godine otvorio hotel, postao prvi
nici potiču iz iste porodice a ime hotela vlasnik i dao ime hotelu koje je sačuvano
do danas.
U današnje vreme hotel ne prima
samo Japance već i turiste iz čitavog
sveta. Enterijer nekih soba je moderan
a ostatak je u tradicionalnom stilu. Ono
što mu daje posebnu draž je unutrašnje
isceliteljsko toplo vrelo koje potiče još
iz vremena kada ga je monah pronašao.
Voda izvora popunjava nekoliko ku-
patila u kojima uživaju gosti hotela.
U sklopu ovog neobičnog objekta je i
spa centar, kao i tradicionalni japanski
restoran. U bašti sa egzotičnim biljem
je još galerija keramike, muzej i malo
prenosi se sa generacije na generaciju. pozorište.
Ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao Hotel poseduje 100 soba i može da
najstariji na planeti. ugosti oko 450 osoba. Troškovi boravka
Istorija ovog izuzetnog zdanja je po osobi iznose 580 dolara i uključuju
obogaćena legendama. Jedna od njih doručak i ručak. Zbog velike popularnosti
kaže da je tu nekada živeo monah Taito rezervaciju treba izvršiti bar godinu dana
Daiši, koji je putovao Japanom i pro- ranije.
HOTEL TITANIC MARDAN PALACE 5*
PREDSTAVLJAMO
Luksuz s
pečatom od 1,4
milijardi dolara
N
a svetskom turističkom tržištu ak-
tivno se raspravlja o povratku luksu-
znog hotela Mardan Palace. Ponovo
će biti spreman da otvori svoje dveri
i luksuzni prostor i primi prve goste 25. aprila
2019. godine.
Prema rečima direktora Tiranic grupe
Mehmeta Aiguna transakcija nekadašnjeg
hotela Mardan Palace je završena i sada
počinje svoj novi život pod novim imenom -
Titanic Mardan Palace.
Vredi podsetiti da je finansijska situacija
nekadašnjeg vlasnika bila razlog što je skoro
godinu i po dana bio zatvoren i da bivši vlas-
nici nisu imali novca čak ni za plate čuvara
zatvorenog objekta. Ruski osnivač je ipak
smatrao da je hotel vredan obnove. Prema
rečima PR ruske kompanije Larise Akhanove,
prisustvo tako uspešnog i popularnog ho-
tela bi pozitivno uticalo na razvoj turizma
na mediteranskoj obali Turske. Naglasila je
posebno da bi se kada hotel ponovo stane na
noge mnogi bogati turisti vratili i hotel bi vrlo
brzo mogao da vrati sredstva koja su uložena vešto ukomponovanim detaljima genijalnih
u obnovu. majstora slikarstva ili neimarstva, jasno je da
Hotel Titanic Mardan Palace je izgradio će ovaj hotel biti carstvo odabrane klijentele.
ruski biznismen čerkeskog porekla Tel- Ogromnu teritoriju zauzimaju muzičke
man Ismailov još 2009. godine za sumu fontane u boji, restorani svih svetskih kuhi-
od milijardu dolara. U obnovu je uloženo nja i prodavnice luksuznih brendova. Hotel
1,4 milijardi dolara. Smešten je 25 kilom- poseduje ogroman bazen površine 16.000
etara istočno od Antalije u mestu Kundu, u m² u okviru koga je i veštački koralni sprud
blizini čuvenog letovališta Belek i zauzima sa različitim vrstama morskih stanovnika.
površinu od 180.000 m². U svakom seg- Napravljen je i kanal po kome plove gondole.
mentu hotela se vidi osećaj za stil i sofistici- Posebna priča je spa centar koji je dizajniralo
ranost, posebno u smislu dizajna, orijental- najveće svetsko ime iz ove oblasti, nemački
nog ukusa i egzotike. Trenutno je najskuplji studio Klafs, kao i zatvoreni bazen.
hotel u Turskoj. U sklopu hotela je 546 soba raspoređenih
Prepoznatljivost novog Titanic Mardan Pal- u nekoliko krila. Najmanja soba je veličine 45
ace biće luksuz s elementima nenametljive m². Treba istaći da kongresni centar radi 24
raskoši koji hotelskoj celini, osim elegancije sata svih 12 meseci i da je osposobljen za sve
u svakom detalju, daruje i doživljaj spektaku- tipove kongresa.
larne palate sa prekrasnim dekoracijama. U zoni oko hotela je nekoliko najvećih golf
Kad se svemu doda i savršena lokacija, predi- terena, veliki park kao i peščana plaža Lara,
van pogled, brojne palme u velikim zelenim jedna od najlepših na obalama Turske. Hotel
baštama uz dizajn sa se preporučuje za respektabilan, opuštajući
odmor veoma bogatih gostiju.

RAZGLEDNICE IZ EGIPTA
TOP
DESTINACIJA
Pravi odm
S
ve je više turista koji se opredeljuju da prosečno beduinsko selo u 21. veku po Iako naši turisti nisu preterano zain-
posete Egipat. Šta je to što nudi popu- pravilima koja su vladala pre sto godina. Tu teresovani za noćni život, postoje diskoteke
larna afrička zemlja u kojoj se za malo je i nezaobilazni orijentalni šou, kao i vožnja koje rade od 22.00 do 04.00 ujutro, a naj-
para svako oseća bogovski? kvadovima, bagijima... poznatiji klubovi u Hurgadi su “Rok kafe” i
Egipat izdvaja Crveno more, odnosno Sahara je naziv za pustinju i u Egiptu imate “Litl Buda”
najlepše more na svetu zbog neverovatne istočni deo Sahare, koji nije baš peskovit kao Zvanična valuta je egipatska funta i za de-
flore i faune, ali i bogatog podvodnog sveta zapadni. Više je kamenit i ima male peščane set evra može se dobiti oko 200 egipatskih
okruženog peščanim plažama sa puno pal- dine. Turisti taj deo doživljavaju kao da su u funti. Primera radi, po kafićima flaša piva
mi. Kada zaronite u vodu imate osećaj kao da Sahari, posebno posetu beduinskom selu. košta od 1 do 1,5 evro, flašica koka-kole je
ste uplivali u akvarijum. Već na prvi pogled Tamo su ljudi srećni i navikli su da žive u us- malo jeftinija, kafa je od 0,70 do evra, dok
deluje egzotičnije nego druge destinacije lovima koji su nama danas pomalo nezamis- se ceđeni sokovi prodaju i po 2 evra po čaši.
gde letuju naši ljudi. Kvalitet hotela i usluga livi. Beduinsko selo pri gradu je posvećeno U poznatim klubovima flaša piva dostigne
nimalo ne zaostaje za čuvenim hotelima, na turistima, a pravim beduinima koji žive na cenu i do 5 evra po čaši.
primer, u Turskoj. Sinajskom poluostrvu, tamo gde je Šarm el Egipćani imaju specifičnu hranu i začine.
Osim dobrog odmora, sunčanja i kupanja, Šeik, ne možemo ni da priđemo, jer su oni Neozabilazan doručak je ful i falafel (pa-
tu su interesantni fakultativni izleti - po- potpuno zatvoreni i bukvalno su “država u sulj koji je malo drugačiji i gušći, jede se sa
seta Kairu i piramidama, obilazak Luksora, državi”. njihovim tortiljama). Za doručak za jednu
Doline kraljeva i krstarenje Nilom, do nekih Glavna atrakcija je kamila. Jahanje kamile četvoročlanu porodicu treba izdvojiti oko 1,5
dinamičnijih izleta kao što je krstarenje i kao i slikanje sa njom se naplaćuje i to od evro. Iako imaju suhomesnate proizvode, oni
plivanje sa definima i poseta Rajskom os- jednog pa čak do 20 evra. Ljudi se ne vraćaju nisu ni približno ukusni kao naši. Egipćani
trvu. Naravno, moguće je otići i u pustinju kući ako nemaju bar jednu fotografiju sa stavljaju akcenat na hleb, pirinač, krompir,
i iskoristiti priliku da se vidi kako živi jedno ovom interesantnom životinjom. paradajz, piletinu i juneće meso, ali i ovčije

dmor za malo para
koje je najskuplje. koji rade po hotelima kao
Svaki turista želi da pazari suvenire i osoblje imaju najmanje
najtraženije su piramide čije se replike mogu plate, tako da im je bakšiš
nabaviti za oko 10 evra. Tu su i čuveni mag- veoma bitan jer tako
neti sa egipatskim motivima za dva evra. Za- mogu da skupe još dve-
nimljiva je i koža i to posebno tašne, koje se tri plate.
kreću oko 20 evra, kao i muški kaiševi. Egipat U Egiptu još uvek nije
je prva zemlja po proizvodnji pamuka, tako na snazi socijalna i pen-
da se veoma traže peškiri (od 8 evra u za- ziona politika, pa samo
visnosti od veličine), majice (oko 10 evra), muškarci koji rade u
marame za safari (oko 5 evra)... politici i vojsci imaju
Prodavci u Egiptu obožavaju da se cenka- penziju koja iznosi svega oko
ju. To je njihov ritual i cene se mogu oboriti 20 evra. Zbog toga u porodicama najstariji gradovima se pomalo stanje
i za 50 odsto. Vrlo su uporni i kada čuju iz sin izdržava oca, majku, braću i sestre. Kada menja, jer devojke dobijaju priliku da studi-
koje zemlje dolazite, tačno znaju koliko je Hurgada krenula da se razvija dolazili su raju i imaju svoj posao.
novca imate. Ako kažete da ste, na primer, muškarci da rade. Žene retko možete da Osim luksuznih hotela, u Hurgadi postoji i
iz Nemačke dobijate jednu cenu, a iz Srbije nađete ponegde na recepcijama hotela, ali privatni smeštaj. Saznali smo da mnoge po-
drugu i to mnogo nižu. Obožavaju da se šale su zato svi drugi poslovi po hotelima, od rodice iz Srbije imaju stanove u ovom gradu,
sa kupcima, pa čak i znaju neke srpske reči. sređivanja, čišćenja i posluživanja u restora- jer je ovde život jeftiniji ali i mirniji. Primera
Oni su siromašni iako žive u prebogatoj zem- nima rezervisani samo za muškarce. U Egiptu radi, stan od 80 kvadrata košta od 15.000 do
lji i veoma im znači da nešto prodaju. Nji- je nepisano pravilo da žena treba da je u kući 30.000 evra u zavisnosti u kom delu grada je.
hove prosečne plate su oko 50 evra. Momci i da gaji decu. Tako je i dalje po selima, a u Tekst i foto Dafina DOSTANIĆ
MALA ČAROLIJA GRČKOG LUTRAKIJA
HIT LETA
Na vratima
zadovoljstava i
kapiji Peloponeza
L
utraki je letovalište nadomak Korint- njsko lečilište još
skog kanala. Grci ga ljubomorno čuvaju u antičkoj Grčkoj.
za sebe. S razlogom jer je Lutraki Leti se u Lutrak-
neobičan i u mnogo čemu poseban. iju živi “sto na sat”.
Lutraki podseća na ono što su starije gene- Brojni gosti uživaju
racije rado leti konzumirale - miris i lepotu u blagodetima bez
dalmatinskih gradića duž obale Jadrana. I strepnje da u toj
Lutraki je na moru, uz more, na plaži koju gužvi neće naći mesto
prekriva šljunak a zapljuskuje plavetnilo nest- za sebe. Uprkos istini da
varno čiste morske vode. I baš ovo poslednje je sve puno, uvek se pronađe
je karta na koju domaćini igraju kad su u prazan sto i tamo gde se samo
pitanju zahtevni turisti kazujući da plava za- svraća na piće kao i tamo gde goste
stavica još od 1993. stoji na gradskoj plaži kao čeka izobilje gastronomskih čarolija. Grad je
svojevrsni pečat njenog kvaliteta. odlično snabdeven, što i nije čudo s obzirom
Ali nije samo ovo vrednost ovovremen- da je na vratima Peloponeza koji hrani pola
skog Lutrakija. Mali pogled unazad otkriva Grčke. A do Lutrakija se i brzo stiže. Transfer
i sledeće. Terma je drevni naziv za Lutraki modernim klimatizovanim autobusima od
koji potiče od boginje Artemide, boginje aerodroma do Lutrakija ne krade puno vre-
zaštitnice terapeutskih, mineralnih voda. mena. Vožnja modernim auto-putem traje
Grad je bio i kolevka drevne grčke civilizacije oko sat vremena.
jer je njegov centralni položaj, u kombinaciji Oni koji letuju u Lutrakiju ne propuštaju
sa poznatim lekovitim i prirodnim mineral- priliku i da upoznaju Peloponez. Turisti
nim vodama, bio poznat kao najcenjenije ba- započinju razgledanje posetom Korintskom

kanalu, koji je
međa između
Atike i Pelo-
poneza. Posle se
uglavnom ide is-
tim putem kuda su Prokopavanjem Korintskog kanala 1893. po-
išli i slavni Spartanci luostrvo je postalo ostrvo. Veliki poduhvat
na putu prema Termo- počeo je 1881. Kanal je izgrađen u pravoj liniji
pilu namerni da sačuvaju i dug je šest kilometara i 343 metra. Preko Ko-
Grčku od najezde Persijana- rintskog kanala postavljena su i dva mosta.
ca. Dakle, na jug prema Epidauru- Danas reka turista svakodnevno prelazi most
su u čijoj se blizini nalazi najpoznatije i zaustavljajući se na njegovoj sredini zbog
danas aktivno starogrčko pozorište s nestvar- lepog pogleda i, naravno, fotografisanja. U vi-
nom akustičnošću. Epidaurus je u antičkom dokrugu su na jednoj strani Jonsko, odnosno
dobu bio i lečilište. Ostao je i mit da su mnogi Egejsko more na drugoj.
bolesnici, provodeći noć u holu za spavanje, Kada se pređe most prvo veliko naselje
sanjali san kroz koji im se ukazivao način oz- je Korint, od koga se račvaju dva izuzetna
dravljenja. turistička pravca. Onaj prema jugu prolazi
Fascinacija su i ostaci Mikene sa Lavljom kroz uzbudljivu Argolidu… Pravac prema
kapijom čuvenog kralja Agamemnona, koji zapadu, obalom Korintskog zaliva a preko
je podigao Grčku na noge i pošao u Trojanski Patrasa zapravo je put u svetilište Olimpiju,
rat. postojbinu antičkih olimpijada koje su trajale
Nekada je Peloponez bio spojen s kopnom. duže od milenijuma.
NEPROLAZNI ŠARM MIKONOSA
HIT LETA
Ostrvo peskovitih
plaža i žurki do zore
M
ikonos pripada grupi ostrva izuzetno bogatom izboru ribe.
Kikladskog arhipelaga. Prema Mikonos ima i autentičnu arhitekturu. Na
jednom od brojnih mitova, ime ovom „ostrvu vetrova“ ne postoje oštre linije
je dobio po antičkom heroju na građevinama. Svi ivični segmenti blago su
Mikonosu. Drugi izvori govore da je današnje zaobljeni, što ostrvo čini prepoznatljivim na
ostrvo, u stvari, stena koju je bog mora Pose- prvi pogled. Utisak pojačavaju i građevine, pre
jdon bacio na gigante, dok ga neki dovode svega, brojne crkve belih fasada sa kupolama
u vezu s Herkulesom. Uspešno rešivši svih u kontrastnoj modroplavoj ili crvenoj boji.
dvanaest zadataka koje mu je dao mikenski Atrakcija Mikonosa su i brojne vetrenjače.
kralj, ovaj antički junak je bacio u more leševe Nekada su koristeći snagu vetra imale
giganata, koji su se potom skamenili. U pre- praktičnu primenu, da bi kasnije bile pret-
vodu reč „mikonos“ znači masa kamenja ili vorene u muzeje. Najveći broj ovih starih
stenovito mesto. mlinova je na uzvišenju iznad glavnog grada,
Mikonos je decenijama sedište svetskog koje se naziva „mala Venecija“.
džet-seta. Poznat je po burnom noćnom životu Najpoznatija crkva je Paraportiani sa četiri
i žurkama koje počinju u popodnevnim satima kapelice okrenute prema različitim stranama
i traju sve do zore. Naravno, na peskovitim sveta. Kontrast boja fasade i krova, kao i ner-
plažama koje su ukras ostrva. Najposećenije avni teren na kojem je izgrađena privlači bro-
su Paradise i Superparadise, a podjednako jne posetioce.
privlačne su i plaže Lia, Elia, Platis Gialos, Psaru, Sa ostrva se organizuju izleti do ostrva
Agios Ioanis, Paranga i Ornos. Delos, jugozapadno od Mikonosa. Prema
Mikonos ima i još puno toga što drugi predanju, ovde su rođeni Apolon, bog svet-
nemaju. Ljubitelji dobrog zalogaja mogu da losti i harmonije, i njegova sestra bliznakinja
uživaju u brojnim lokalnim specijalitetima, Artemida, boginja lova i divljih životinja.
kao što su kobasice sa origanom i biberom, Njihova majka Leto stigla je na Delos bežeći
pita sa sirom „tiravioia“, sir „kopanisti“ ili u ispred strašnog Pitona, koga je poslala lju-

bomorna Zevsova žena Hera kada je čula za
njenu trudnoću. Kada je Leto nogom dotakla
do tada plutajuće ostrvo Delos, dogodilo se
čudo. Iz mora su izrasle dve stene, od kojih je
jedna zaustavila neman, a druga učinila da
ostrvo ostane na mestu gde je i danas. Na De-
losu se gradi i svetilište posvećeno Apolonu.
Zaštitni znak Mikonosa su pelikani. Priča
o njima je već deo ostrvske istorije. Daleke
1958. ribari su na ostrvo doneli ranjenog
pelikana kome su dali ime Petros, hranili ga i
brinuli o njemu. U međuvremenu je on ugin-
uo, ali na Mikonosu i dalje žive pelikani, od
kojih je jedan takođe Petros. Slobodno šeta
ulicama grada, ulazi u kafiće i restorane i rado
pozira turistima.
Na samo četiri kilometra od glavnog grada
nalazi se međunarodni aerodrom, sa kojeg
transfer do grada traje desetak minuta ili oko
pola sata do najudaljenijeg hotela. Pored
bus-linije, aerodrom ima i dobro organizova-
nu taksi službu. Obližnja ostrva povezana su
službom avio-taksija, a udaljenije grčke desti-
nacije redovnim putničkim linijama. Sve ovo
zajedno čini Mikonos atraktivnim za pose-
tioce iz celog sveta.
IZ BELEŽNICE NAŠIH PUTNIKA I REPORTERA
Sve Venecije sveta

G
otovo na svim stranama sveta nastajale su naseobine na
kanalima po kojima se odvijao saobraćaj kao da je reč o
ulicama. Kao po pravilu, one su poređene sa Venecijom…
Venecija, grad izgrađen na 117 ostrva i sa 177 kanala,
bila je i ostala večna inspiracija da se mnogim gradovima sveta
dodeli titula severne, južne, istočne ili zapadne Venecije. Reč je
o gradovima koji, takođe, imaju kanale i mostove, ali se tu svaka
sličnost završava.
Venecija je zauvek ostala u snovima svih onih koji su je videli
makar jedanput u životu. Vekovima nestvarno živi kao niz dragulja
potopljenih u more. Gde god da se baci pogled ugleda se neka
raskošna palata, kuda god da se krene prelaze se mostići, stiže se na
malene pjacete ili na raskošni Trg Svetog Marka. Kubeta na crkvama
presijavaju se na suncu, a kanali nežno dodiruju temelje zgrada koje
pamte vreme raskoši, moći i bogatstva. Venecija danas beznadežno
tone u lagune iz kojih je izrasla. Spasavanje ovog grada je jedan od
najvažnijih zadataka savremenog sveta. Kada bi nestao, bilo bi to
kao da se u paramparčad razbiju Kineski zid ili egipatske piramide.
Naša civilizacija doživela bi opštu amneziju u kojoj se gube najlepši

darovi prošlosti.
Venecija ima neobičan život koji se ne završava samo u okvirima
ovog grada. Gotovo na svim stranama sveta nastajale su naseobine
na kanalima po kojima se odvijao saobraćaj kao da je reč o ulicama.
Kao po pravilu, one su poređene sa Venecijom. Čak je po jednom
predlogu iz 1924. godine Novi Beograd trebalo da se izgradi na
kanalima, tako da se Dunav i Sava povežu sa nizom potoka koji se
danas ne vide. To bi bila Venecija u Beogradu i možda je šteta što ta
ideja nije ostvarena.
Nijedan grad na svetu nema toliko pandana kao Venecija. Teško
da bi se za Šangaj moglo reći da je dalekoistočni Njujork ili za Sidnej
da je australijski London. Jedino je Pariz davno pre Drugog svetskog
rata imao repliku u Bukureštu, kao i kasnije Bejrut. Zajedničko im je
bilo samo to što su u to vreme bili gradovi zabave, a ne zbog arhitek-
ture i položaja. Blede replike su i gradovi koji se kao Rim prostiru na
sedam brežuljaka, i tu je kraj. Venecija je nešto drugo.
Pođimo redom.
Amsterdam. Ovaj holandski grad još zovu Severna Venecija.
Takođe ima kanale, ali oni su u obliku koncentričnih polukrugova

povezanih poprečnim vezama. Ima i mostove i vodene tramvaje,
kao i svoj osobeni šarm, ali nema duh tajne i romantike kao njegov
italijanski uzor.
Stokholm isto tako živi na vodi između niza ostrva. Prva asoci-
jacija mnogih putnika koji dođu u ovaj grad jeste da podseća na
Veneciju. Stokholm ima svoju specifičnu lepotu i mir, ali niko neće
reći za neki sličan grad u svetu da liči na švedsku prestonicu, kao što
će primetiti da ova liči na italijansku lepoticu.
Sankt Peterburg. Za nekadašnju rusku prestonicu, takođe, često
se kaže - Severna Venecija. Po broju kanala i mostova konkuriše itali-
janskom uzoru, ali ima drugačiju lepotu. Budući da je na severu, ima
drugačiju klimu i poznate bele noći, mada se događa da se i kanali u
Veneciji zamrznu kao da se ruska zima spustila do Jadrana.
Bangkok kao grad na Dalekom istoku, takođe, malo podseća na
Italiju. Sličnost sa Venecijom je velika zbog kanala po kojima se
odvija saobraćaj džunkama a ne gondolama, kao i po tome što je na
ovim vodenim saobraćajnicama prisutna živa trgovina poput one u
nekadašnjoj Mletačkoj republici.
El Guna u Egiptu skoro da je izgrađena na Crvenom moru. Turisti-
ma je predstavljaju kao Veneciju u Egiptu zbog toga što je izgrađena
u laguni, ima kanale i kao ukras lepe vile tamošnjih bogataša i film-
skih zvezda, poput Omara Šarifa.
Ganvi je u Beninu. Za razliku od gradova koje pominjemo, u ovom
slučaju radi se o siromašnom gradiću bez arhitektonskih zname-
nitosti, ali se na mapi sveta beleži kao Venecija u Africi, kao da ima
Duždevu palatu.
Venecija na Floridi više je luka za jahte, vile i hotele, ali kako ima
ostrvca i kanale, mada ne u velikom broju, dobila je ime po uzoru.
Venecuela, država u Južnoj Americi, dobila je ime po Veneciji
jer su prvi doseljenici videli da lokalni stanovnici, Indijanci, imaju
čamce nalik gondolama, pa su bez mnogo razmišljanja ovu zemlju
nazvali Venecuela, odnosno Mala Venecija.
Makao ne liči na Veneciju, ali ovaj azijski Las Vegas nije odoleo
pravoj Veneciji. Napravljena je minijaturna replika italijanskog gra-
da kako bi se turisti zabavili.
Las Vegas, takođe, nije odoleo čarima prave Venecije. Kao u
Makau, napravljena je replika Trga Svetog Marka i okolnih zgrada,
ima i kanala i gondola, sve kao u onoj autentičnoj, ali novo i uma-
njeno.
Zamalo da zaboravimo da je jedan kraj Beograda svojevremeno
dobio naziv Bara Venecija, ali to je druga priča. Prava Venecija je sa
svojim kanalima, mostovima, gondolama, staklom iz Murana, kar-
nevalom i festivalima inspiracija za sva vremena. Jedinstvena je, a
nastala je iz nevolje kada su se pred najezdom varvara u njene la-
gune sklonili stanovnici severne Italije. V. Bogdanov

SUSRET SA JEDINIM AKTIVNIM VULKANOM U EVROPI
Flaša
vina za
Etnu
Prve priče o aktivnostima Etne

potiču još iz mitskih vremena. Etna
je zapravo mlad vulkan. Nastao je iz
mora pre oko milion godina. Prva
erupcija za koju se zna bila je otprilike
pre pola miliona godina. Danas je Etna
najveći aktivni vulkan u Evropi s
obimom od 160 kilometara u podnožju
N
edaleko od Katanije, na istočnoj obali
Sicilije, usidrile su se tri ogromne
stene koje zapljuskuju talasi Sre-
dozemnog mora. Poznate su pod
nazivom Kiklopske hridine. Vulkanskog su
porekla i veoma različite u odnosu na ostale
duž iste obale. Priča kaže da je te tri stene,
gotovo podjednake, bacilo čudovište na brod
kojim je plovio Odisej, jedan od vođa u Trojan-
skom ratu u grčkoj mitologiji.
Grčki pesnik Homer iz 8. veka pre n. e. u
svojoj „Odiseji“ priča kako su junaka i njegove
saborce na Siciliji zarobili Kiklopi, vrsta divova
koja se hranila ljudima. Njihov vođa bio je
Polifem, koji uistinu nije bio privlačan - imao
je samo jedno oko na sredini čela. Dok je Po-
lifem spavao, Odisej i njegovi pratioci oslepeli
su ga zaoštrenom maslinovom granom, do-
datno užarenom u vatri… Zatim su pobegli
spasavajući živu glavu i svoj brod.
Iako su ga oslepeli i naneli mu strašan bol,
Kiklop je još uvek imao snage da uzme ka-
menje s obronka planine i da ga baci na svoje
mučitelje. Promašio ih je ali stene i danas stoje
onde gde su pale sa zadatkom da podsećaju
na njegovu snagu.
Kad je u pitanju istinitost priče dovoljno je
da od stena pogledate dvadesetak kilometra
prema unutrašnjosti. Visoko uz nežno modro
sicilijansko nebo videćete vrh vulkana Etne.
Njegov karakter, skriven i izdubljen, podseća
na divovo oko.
Etna je svoju sposobnost da izbaci kamenje
jednako veliko kolike su Kiklopske hridine
pokazala više puta tokom istorije, a o svom
gnevu na spektakularan način svedoči i danas.
Vesti o velikim erupcijama stizale su i 475. i
396. godine pre n. e. zatim i 812. ili 1169. go-
dine, a onda i u 14. veku. Godine 1669. Etna se
raspukla od vrha do dna i iz njene utrobe se
izlilo nekoliko miliona tona lave koja je uništila
grad Kataniju i okolno područje. Manje erup-
cije kojih je bilo i pre i posle, u 19. veku bilo
ih je više od deset, po pravilu su uništavale na
stotine hektara njiva kao i brojna sela.
Prve priče o aktivnostima Etne potiču još iz
mitskih vremena. Etna je zapravo mlad vul-
kan. Nastao je iz mora pre oko milion godina.
Prva erupcija za koju se zna bila je otprilike
pre pola miliona godina. Danas je Etna najveći
aktivni vulkan u Evropi s obimom od 160 ki-
lometara u podnožju. Područje koje zauzima
je jednako veliko kao i prostor šireg Londona.
I visina Etne se kroz vreme menjala. U ovom
trenutku njen vrh je na visini od preko 3.300
metra. Pre sto godina bio je, kažu naučnici,
30 metara viši. Treba naglasiti i to da su pre
današnjeg vrha Etne postojala još dva…
Smatra se da erupcije Etne dolaze iz rezer-
voara lave koji je dug oko 30 kilometara a
dubok oko četiri kilometra. Rezervoar se na-
lazi ispod planine a erupcije se “hrane” velikim
količinama rastopljenog materijala nabijenog

plinom koji izbija ispod kore. Titanski pritisci
sve više rastu i traže izlaz u obroncima i vrhu
vulkana, a na kraju se pojave na površini u
obliku vatrenih fontana, oblaka sumporovog
plina i pravih bujica lave koje se slivaju niz
planinu.
Čovek bi pomislio da ovo nije idealno mes
to za ljudsko naselje. Ipak, obronci Etne jedno
su od najgušće naseljenih područja na Siciliji.
Uprkos tome što reke vulkanske lave imaju
silnu razornu moć kad je reč o kućama, pute
vima ili železničkim prugama, one teku povre
meno i to sporo pa se retko dogodi da zbog
njih neko strada.
Ono što privlači pažnju jesu obronci koje
izvori vode dobro navodnjavaju tako da
vulkanski pepeo stvara tlo koje je među na
jplodnijima na svetu. Ovde je moguće i pet
puta godišnje ubirati povrće. Takođe, voće
rađa u izobilju a vinogradi s Etne i grožđe koje
se u njima uzgaja čuveni su u celom svetu.
Ovo je jedno od objašnjenja zašto je lokalno
stanovništvo bilo oduvek beskrajno uporno u
obnavljanju svojih sela.
Istorija beleži da je bilo puno pokušaja da
se erupcije savladaju fizičkim sredstvima. Prvi
put je zabeleženo da su stanovnici Katanije tom razaraju tunele na nižim visinama. Tako je slojeva hladnog pepela i leti odvozio u Napulj
1669. godine pokušali da skrenu tok lave Cafarena spasena ili gotovo spasena. Zapravo, i Rim, gde se upotrebljavao u proizvodnji sla
iskopavanjem kanala iznad sela. Međutim, stradalo je samo nekoliko kuća na kraju mesta doleda.
kako su ovim poduhvatom spasavali sebe a u jednoj je vlasnik pokazao pravo sicilijansko Na samom vrhu je područje nepovoljno
a zapretili uništenjem susednog sela, bili su gostoprimstvo ostavivši na stolu flašu vina. za bilo kakav život. Siva bezoblična pustoš
prisiljeni da odustanu. ”Za Etnu. Umorna je i verovatno i žedna”, na prekrivena vulkanskom šljakom, pepelom i
Slični problemi javljali su se i u novije vreme. pisao je… lavom deluje zastrašujuće. Tu je i razjapljeno
Tokom erupcije 1991. godine, kada je ceo grad Ako se na Etnu penjete peške, a popeti se ždrelo kratera umrljano oksidima i sulfatima
Cafarena morao da bude evakuisan, vulkano nije teško budući da je uspon blag, imaćete a njegova se dubina menja zavisno od toga
log Franko Barberi je istakao da najveću opas pred očima prirodnu istoriju ovog područja. kako se i koliko uzdiže, ili spušta, čep od lave.
nost na predstavlja široko izlivanje lave koja se Zasadi vinove loze i pomorandži prekrivaju Sve ovo najbolje je videti neposredno pre
brzo okameni na otvorenom, već da su prob obronke u niziji a zatim ih polako zamenjuju svitanja kada krater pulsira užarenim sjajem
lem uski potoci s rastopljenom masom koji se jabuke i trešnje. Iznad njih nalaze se šumoviti koji je pomorcima služio kao orijentir još
brzo probijaju kroz kanale i tunele i izbijaju predeli hrasta, pitomog kestena i breze, a još iz vremena kad su prvi brodovi plovili Sre
na površinu na obroncima u niziji. Zbog toga više je područje s razbacanom lavom koju dozemljem. A onda, s izlaskom sunca, pred
su angažovani helikopteri italijanske vojske i je obilikovalo vreme i u tom delu gotovo ne vama se pokazuje cela Sicilija i Kalabrija dok
američkih marinaca sa zadatkom da spuštaju raste ništa osim planinskog cveća. se u daljini nazire Malta. To su područja u ko
velike betonske blokove povezane lancima u Ovde ima i predala sa večnim ledom. U jima je započeta evropska civilizacija….
kanale visoko na planini, odnosno da dinami davna vremena taj se led prebacivao preko Zoran ŠEĆEROV

POZDRAV IZ JUŽNE ŠPANSKE POKRAJINE
TOP
DESTINACIJA
Poseti Andaluziju i z
P
oseti Andaluziju i zaljubi se. Pred lepotom ove južne španske
regije bez daha je ostao i pesnički genije Lorka, o njenim pre-
delima i gradovima, čudesnim koridama i ljudima čiji je nadi-
mak strast pisao je i Hemingvej, u Andaluziji su rođeni, da li
slučajno, mitski ljubavnici Don Huan i prelepa Karmen... Ukoliko je po-
setite, makar i na nekoliko sati ili dana, doživećete još i šarm apsolutno
očaravajuće Granade, Malage, Sevilje, Kordobe...
Kada je Andaluzija najlepša? Kažu da je to u proleće. Zato, ne pro-
pustite priliku da već sada odete tamo gde će svaki damar vašeg tela
i duše osetiti lepotu neizmernog zadovoljstva. Saznaćete i podosta o
istoriji ovog prostora za koji su se borili brojni osvajači. Samo da znate:
punih 800 godina Andaluzija je bila islamska teritorija i centar umetno-
sti, nauke i kulture tadašnje Evrope. U Andaluziji je nastala i korida. Sezo-
na u borbi matadora i bika je od Uskrsa do kraja oktobra. Stižete, dakle,
u pravi čas... Kažu da je i flamenko nastao baš u Andaluziji kao narodna
igra sa pevanjem. Preteča je pevanja „gana“ koji je oponašao mujezinov
poziv na molitvu. Kasnije, Cigani u čergama uvode gitaru i tako nastaje
kompletan zvuk jednog od najpoznatijih folklora na svetu...
Šta vas sve čeka u čaroliji od Andaluzije? Gitare, flamenko, vino,
masline i Lorka. Sve ono po čemu se prepoznaje Španija i što čini njenu

i zaljubi se
dušu naći ćete u Granadi, glavnom gradu istoimene provincije u pokra-
jini Andaluziji. Ali ona ima još nešto više od čuvenih andaluzijskih gra-
dova Sevilje (prestonice Andaluzije) i Kordobe. U Granadi je Alhambra,
biser srednjovekovne islamske arhitekture i najznačajnija građevina iz
doba kada su ovim delom Španije upravljali mavarski kraljevi.
Živopisni pejzaž Granade dopunjuju dva brdašceta koja gledaju na
Alahambru. Albaisin je drevna mavarska četvrt s kaldrmisanim ulicama,
omiljena kod umetnika. Na nju se nadovezuje Sakromonte, deo grada
čuven po Ciganima koji su živeli u kućama pećinama ukopanim u brdo.
Ta četvrt je danas centar flamenka, muzike andaluzijskih Cigana.
Granada je relativno mali grad sa oko 250.000 stanovnika. Univerzi-
tet Granada, koji ima šest i po vekova tradicije, spada u tri najbolja u
Španiji i ima čak 80.000 studenata. Na katedri za slavistiku uči se i srpski.
Raznolikost je glavna odlika Granade, koja je zgodno smeštena između
snežnih vrhova Sijera Nevade, najviših na Iberijskom poluostrvu. Na
svakom koraku se vidi da je to grad na granici dva kontinenta, Evrope i
Afrike i dve civilizacije, hrišćanske i islamske. Granađani su prostodušni,
vole da se druže i sede po kafićima, ali i da rade da bi živeli, a ne obr-
nuto... Z. Š.
AKO VAS PUT ODVEDE NA KORZIKU
Zavičaj Napoleona B
K
orzika, francusko ostrvo u Sredozem- ski kapaciteti i moderni kam- njemu je rođen Napoleon
nom moru i najjužniji deo Fran- povi. 1769. u plemićkoj poro-
cuske, interesantna je turistima zbog Ostrvo je bilo naseljeno dici Karla Bonaparte.
očuvane prirode sa elementima ru- već od neolita. Grci tu formi- Napoleonov muzej je
ralne sredine ispunjene etničkim, folklornim raju svoje kolonije, u 5. veku najznačajnija turistička
i gastronomskim specifičnostima. Ostrvo je ga zauzimaju Vandali, u sred- atrakcija, zatim Na-
površine 8.720 km² sa 300.000 stanovnika i njem veku je poprište borbi poleonov salon, Muzej
obalom dugom oko 1.000 km. Ima pretežno za njegovo osvajanje, krajem Bandera sa eksponati-
planinski reljef sa najvišim vrhom Monte 13. veka zauzima ga Đenova da ma iz vojne istorije, te
Ćinto, 2.710 m. Planinske strane se strmo bi ga 1768. godine prodala Francus- Muzej riba. U starom gradu je
završavaju direktno u moru, stvarajući tako koj. Ostrvo ima značajne istorijske i etničke utvrđenje i katedrala u renesansnom
strme odseke i klifove. Klima je sredozemna, posebnosti, te je kod stanovništva prisutna stilu iz 16. veka, crkva Sveti Erasmo iz 17.
zimi su temperature vazduha 9,3°C, a leti težnja za odvajanjem od Francuske, što veka, palata Feš i carska kapela izgrađena
21°C sa 700 mm vodenog taloga dovodi i do nemira i predstavlja smetnju za Napoleona III. U novom delu grada se
godišnje. daljem stabilnom razvoju turizma. nalaze moderni hoteli, vile i parkovi.
Pošto je ceo kraj pla- Ajačio je najveća luka na os- Bastija na severoistočnoj obali značajna
ninski, reke imaju veliki trvu, administrativno-upravni, je luka, trgovačko, industri-
pad i kratak tok sa in- kulturni i turistički centar. U jsko i turističko mesto.
teresantnim dolina- Od 14-18. veka bila
ma, brzacima i vodo- je glavni grad Ko-
padima. Vegetacija rzike. Za turiste
se kreće od makija do i n te re s a n t n i
šumskih kompleksa na su Trg Svetog
planinama, a na ostrvu Nikole, Ulica
žive primerci mediteran- Tera Večia u
ske faune, što je bila osnova kojoj su vile iz
za formiranje Nacionalnog parka prirode 18. veka, tvrđava
Korzike. Unutrašnjost ostrva je pogodna iz 15. veka, park
za šetnju, vožnju biciklom i motociklom, za Žardin Romeu, Palata
planinarenje, razgledanje i fotografisanje guvernera i engleska crkva
mediteranske flore i faune. Uz obalu se tur- Svete Marije podignuta 1604. Najposećenija
isti opredeljuju za ribolov, sportski ribolov i plaža je Marana.
podvodno ronjenje. Na ostrvu ima još interesantnih naselja:
Tek krajem 20. veka se značajnije ulaže Kalvi, Porto Večio, Bonifacio, Propriano na
u turizam Korzike kada su izgrađene nove obali i u unutrašnjosti gradovi Korte i Ser-
saobraćajnice, veći aerodrom, marine, hotel- tene.

a Bonaparte

JEZERO KOJE JE INSPIRACIJA MNOGIH
Ponos Sibira
i ukras Rusije
B
ajkal je ponos Sibira a ukras Rusije. S
visine izgleda kao napola zatvoreno
plavo oko. U njemu se nalazi petina
slatke vode na Zemlji, što je više od
ukupne količine vode u pet Velikih jezera u
SAD. Duboko je preko 1.600 metara a kad
bi nekim čudom iznenada presušilo svim
rekama sveta trebalo bi godinu dana da ga
ponovno napune!
U prevodu Bajkal znači “bogato jezero”
ili “more”. Rusi neguju posebnu ljubav
prema ovom bajkovitom vode-
nom prostranstvu. Bilo je i
ostalo inspiracija mnogih.
Oni maštovitiji uporedili
su ga sa prekrasnom
arijom satkanom od
bezbroj neponovljivih
nota. Tu su i mitovi
koji Bajkalu daruju di-
menziju više. Konkret-
no, do današnjih dana
održala se legenda o
carskom blagu nestalom
negde u sibirskim stepama
ili na dnu najstarijeg i najdubljeg
jezera na svetu. Podmornica “Mir 2” je
2014. uronila na 420 metara dubine, ali njena
mehanička ruka nije uspela da dohvati pred-
mete uočene u jednoj od većih pukotina na
dnu jezera. Sa jedinstvenom florom i fau-
nom, kao i fascinantnom lokalnom kulturom,
“sibirsko sveto more” je jedno od mesta koje
svakako moraju posetiti svi oni koji sebe
smatraju ljubiteljima atraktivnih putovanja.

Geolozi pretpostavljaju da je u dalekoj
prošlosti jedan potkontinent, koji se kretao
prema severu, udario u Aziju. Zbog toga su
se veliki delovi tektonske ploče nabrali poput
aluminijske folije i tako doveli do izdizanja
površine Zemlje i stvaranja Himalaja. Neki
smatraju da je sudaranje kontinenata dove
lo do ponovnog pomicanja nekoliko
dubokih raseda u Sibiru. Jedan
od njih danas se naziva Baj
kalski rased. Vode koje
su se u njega slivale
s okolnih planina
donosile su glinu i
pesak, tako da se
rased vremenom
napunio slojem
mulja dubokim ot se otplovi daleko od
prilike sedam kilo obale, postaje jasno da
metara a onda se do je tamnoplavo poput
ivice ispunio vodom i mora.
tako je nastalo Bajkalsko Na obali se mogu videti
jezero. peščane dine i veličanstvene
U hladnoj i čistoj vodi živi mno strme stene. Ima i mnogo lepih za
go zanimljivih organizama. Tačnije, preko liva i rtova s kojih se pruža divan pogled na
2.000 vrsta živih organizama, od kojih je 1.500 svetlucavo prostranstvo koje vam se čini
endemske vrste. Zeleni sunđeri razgranati su čas blizu a čas daleko. Bajkalsko jezero na
poput korala i pružaju zaklon mnoštvu sitnih lazi se na Uneskovom spisku svetske baštine
stvorenja. Mnogi organizmi koji vole toplinu i prava je turistička atrakcija. Svake godine
nastanjeni su oko termalnih izvora. Bajkalsko poseti ga preko 300.000 turista iz raznih de
jezero zaleđeno je otprilike pet meseci u go lova sveta. Zahvaljujući prekrasnim plažama
dini. U rano proleće i leto na jezeru nakratko i mogućnostima za pešačenje, planinarenje,
procvetaju alge kojima se hrane račići i koje promatranje ptica ili vožnju čamcem, Baj
daju jezeru zelenkastu boju. U to doba jezero kal je izrastao u jedno od najatraktivnijih
s obale obično izgleda modrozeleno, a ako turističkih odredišta u Aziji.
ZAPIS SA INSPIRATIVNOG PUTA NA ISTOK
Mesto gde je
kršten Isus
P
ut na zapad je put u ljudsko bla- gotrajna birokratska procedura... Odmah se U drugoj polovini I veka nove ere, Džeraš
gostanje ili materijalnu stranu ljudsk- upućujemo do jordanske granice. Usput se doživljava procvat. Trasirana je ulica kolona
og bivstvovanja. Put na istok, naprotiv, u jednoj prodavnici snabdevamo vodom i, (Cardo Maximus) i dve ulice koje je seku na
duhovni je put. Na Bliskom istoku nas- bukvalno, sa pokretne trake uzimamo vruće krajevima severnog i južnog tetrapilona.
tale su religije, ali ovo bogomdano područje lepinje. Prelazak sirijsko-jordanske granice Zevsov hram je obnovljen 22. godine, a
i danas se može nazvati tempiranom bom- dug je i nejasan proces koji smo obavili pod severna kapija izgrađena 76. godine. Ovalni
bom. Ovde se iznedrilo sve najbolje iz čoveka, okriljem noći. forum, hram boginje Artemis, potom i sever-
ali nažalost i najgore, i odredile se granice u Stižemo u Džeraš (Jerash), najočuvaniji ni i južni teatar sagrađeni su tokom sredine
svakom smislu te reči. Ovo mesto je poput rimski grad na svetu. Svoj vrhunac grad je osamdesetih godina prvog veka.
magneta privlačilo naučnike, umetnike, doživeo za vreme Aleksandra Velikog. Lokalni Džeraš je pripojen rimskoj provinciji Ara-
avanturiste i probisvete, pa što ne bi i danas klinci, prodavci, vezuju nam arapske marame, biji. Godine 106. car Trajan je izgradio puteve
turiste. Egzotika dalekog i tajanstvenog, tako a zauzvrat kupujemo od njih razglednice. Ka- kroz provincije i time ojačao trgovinu u re-
različitog od našeg svakodnevnog okruženja, meno oruđe pronađeno na ovom lokalitetu gionu. Trgovina je, ponekad, prljav i stresan
bila je dovoljan razlog da se otisnemo na ovo dokaz je da je ovo mesto bilo naseljeno još posao, pa su sagrađena i dva velika kupatila.
zanimljivo i uzbudljivo putešestvije. u neolitsko vreme (6.000-4.000. godine pre n. Car Hadrijan je posetio Džeraš, a u njegovu
Dolazimo u Damask u ranim jutarnjim e.). Locirana su naselja iz bronzanog i gvoz- čast podignuta je Trijumfalna kapija. Većina
časovima. Ružna aerodromska zgrada i du- denog doba. spomenika koji se danas mogu videti datiraju

iz II veka. To su hram boginje Artemis, Zevsov Obilazimo Madabu, “grad mozaika”, od ko- pada Grčkoj pravoslavnoj crkvi Jerusalimske
hram i Nimfaeum. Sveža voda je transpor- jih je najpoznatiji onaj vizantijski iz VI veka, patrijaršije. Pravimo pauzu uz sladoled i đus
tovana u grad od izvora koji su se nalazili na kojem je prikazana karta dotad poznatog od sveže ceđenog voća. Odlazimo do planine
severno od grada. Grad su polako naseljavali sveta. Mozaik se nalazi u grčkoj pravoslavnoj Nebo (Mont Nebo, 850 metara nadmorske
hrišćani, koji su podigli više od 13 crkava u crkvi Svetog Jurija. Grad se prvi put pominje visine), gde je po legendi sahranjen Mojsije.
periodu od 400-600. godine. Saborna crkva u Bibliji, ali i na Meša nadgrobnim pločama, Posmatramo Jordansku dolinu, Izrael i jedva
je sagrađena u četvrtom veku. Sledi obilazak dok je bio moabitski grad. Sredinom II veka naziremo Mrtvo more. Ovo je mesto odakle
hramova, kolonada, fontana i amfiteatara iz pre n. e. nazvan je Amonit. U rimsko doba je Mojsiju, božjom voljom, bilo omogućeno
doba Aleksandra Velikog. postaje provincijski grad sa planskim ulica- da vidi obećanu zemlju, ali ne i da uđe u nju.
Persijska invazija 614. godine izazvala je ma, lepim hramovima i drugim građevinama. Najviša kota se nalazi na zapadnom delu gore
naglu propast Džeraša. Bilo kako bilo, grad Bio je sedište episkopije i pomenut je u i zove se Sijaga (Siyagha). Crkva se prvi put
se poput ptice feniks preporodio tokom člancima Veća Kalsedona 451. godine. Muzej pominje u hodočasničkom izveštaju izvesne
umajadskog perioda. Ali, ne zadugo, jer ga je Madabe izlaže arheološke materijale koji su gospođe Aeterije 394. godine.
snažni zemljotres iz 746. godine skoro potpu- pronađeni u regionu Madabe, kao i mnoge Dolazimo do kanjona Vadi Zarka (naciona-
no uništio. Tokom krstaških ratova neki spo- preostale mozaike. Crkva Apostola poznata je lni park) i njime se krećemo sve do Mrtvog
menici su pretvoreni u tvrđave, poput hrama po velikom i veoma lepom podnom mozaiku. mora, tačnije Herodove banje. Da je neko
boginje Artemis. Obilazimo i crkvu Svetog Đorđa, koja pri- na brani pustio vodu, ne biste čitali ove re-
dove. Kupamo se (ili bolje rečeno plutamo) Kasnije su ovim prostorima vladali Riml- rimskog teatra. Jordanski arheološki muzej
i mažemo blatom punim lekovitih minerala. jani i Vizantinci. Ostavili su za sobom vele- smešten je na tvrđavi. U njemu su izložene
Mrtvo more nalazi se na 395 metara ispod lepne spomenike, poput amfiteatra. Kada su iskopine sa svih arheoloških lokaliteta Jor-
nivoa mora. Ima površinu od 1.020 kvadrat- Gasanidi došli u ovo područje, grad su pre- dana.
nih kilometara i najveću dubinu od 398 imenovali u Aman. Oko 750. godine došlo je Krećemo se ka Betanji, mestu gde je Jovan
metara. Glavna pritoka je reka Jordan. Veoma do naglog pada značaja Amana i on je ostao krstio Isusa Hrista na reci Jordanu. Mimoilazi
je bogato solju (do 33 odsto), tako da u nje- beznačajno selo sve do druge polovine XIX nas grupa jordanskih vojnika koja trči pod
mu nema živih bića. veka. Tada je Aman postao važna stanica na punom ratnom opremom. To nas ne čudi, na
I dok sunce nestaje negde iza brda, otpri- železničkoj pruzi Damask-Medina. Od 1921. samoj smo granici.
like tamo gde se nalazi Jerusalim, krećemo ka Aman je prestonica Kraljevine Transjordani- Ova reka se često pominje u Bibliji. Za
jordanskoj prestonici Amanu, gde ćemo pre- je, današnje Hašemitske Kraljevine Jordan. reku Jordan, ukupne dužine 320 kilometara,
spavati. Aman je glavni grad Jordana. Nalazi Do 1948. godine Aman je bio maleni gradić. može se reći da je mala, uska i spora. Na
se na reci Jabok i prostire se na 19 brežuljaka. Tada su u njega stigle hiljade palestinskih delu između Genisaretskog jezera i Mrtvog
Ovo je biblijski Rabat, glavni grad Amonita. izbeglica sa područja koje danas kontroliše mora, Jordanska dolina se zove Gor (Ghor)
Simbol grada je crni iris. Godine 2005. imao je Izrael. Najnoviji talas izbeglica pristigao je iz dolina. Ova sekcija je dugačka otprilike 105
preko dva miliona stanovnika u širem grads- Iraka. kilometara. Reka, njena dolina, more i jezero
kom području. Prvi tragovi civilizacija potiču U Amanu se mogu videti mnoge inte- leže unutar doline Veliki procep. Ova dolina
iz neolitskog doba, oko 8.500. godine pre n. resantne građevine. Glavne su Amonitska predstavlja inače i depresiju koja se proteže
e. o čemu svedoče i nedavna otkrića. Naime, kula, vizantijska crkva, tvrđava sa vizan- od Sirije do Mozambika u jugoistočnoj Africi.
u mestu Ain Gazal otkrivene su naseobine do- tijskom crkvom unutar nje, rimski hram Jordan se spušta nekoliko hiljada stopa od
bro sačuvanih kuća sa finim gipsanim podovi- Herkulesa, palata Umajadova, rimski teatar svog izvora do ušća u Mrtvo more. Najveći
ma i bezbroj ljudskih figura izrađenih od istog (prima 6.000 gledalaca i dalje se koristi za deo toka reke je ispod nivoa mora.
materijala. Godine 200. pre n. e. grad se zvao kulturne događaje) i džamija kralja Abdu- U bezvodnom regionu, kao što je Srednji
Filadelfija, po Ptolemeju II Filadelfu. Danas na laha, najznačajnije remek-delo novije isto- istok, čak i mala količina vode koju nosi sam
tu činjenicu podseća samo ime lokalnog piva. rije. Odeon i forum se nalaze odmah pored Jordan može biti od velikog značaja. Otuda,
za Izrael, Jordan je jedini izvor državnog snab-
devanja površinskom vodom. Jordan napaja
Genisaretsko jezero, koje obezbeđuje Izraelu
više od polovine potrebne sveže vode. Vodo-
vodne cevi odvode vodu iz jezera u Nacio-
nalni vodeni nosač, koji donosi vodu izrael-
skim gradovima, poljoprivrednim dobrima i
pustinji Negev. Razočarali smo se kada smo
shvatili da je reka Jordan jedva šira od nekog
većeg potoka. Nismo, međutim, propustili
priliku da brčnemo noge u njenim mutnim
vodama, da se grupno slikamo sa srpskom
zastavom, kao i sa jordanskim graničarima.
Posmatrali smo i teritoriju Izraela, čija se
karaula nalazi na drugoj obali.
Nastavljamo put ka zamku Kerak. To je
utvrđenje koje su podigli krstaši 1142. go-
dine. Oni su sa ovog mesta vešto odolevali
arapskim napadima gotovo sto godina, dok
konačno nisu bili savladani. Kao i zamak
Karak, Šobak se nalazi 190 kilometara od
glavnog grada Amana. Zamak leži na Kralje

vskom auto-putu, na brdu okruženom do-
linama. Bio je važan krstaški dvorac, poznat
kao Mont Real, izgrađen pod upravom Baldvi-
na I. Oformljen je 1115. godine, radi kontrole
puta od Damaska ka Egiptu. Godine 1189.
godine osvojio ga je Saladin, a u XIV veku ga
obnavljaju Memluci. To je ogroman dvorac,
sa nekoliko kružnih kula i u steni usečenim
bunarskim oknom od 375 stepenika, koji
vode do podzemne vodene žile. Smiraj dana
nas dovodi do našeg večerašnjeg konačišta
u Nacionalnom parku Dana, hotela „Tower“.
Vrlo interesantno mesto, mora se priznati.
Probudili su nas rafali. Zagledamo se u
čudu. Izlazimo iz soba, ali nas domaćini
smiruju. To američka filmska ekipa uz pomoć
jordanske vojske snima film. Radnja se,
naravno, dešava u Iraku. Doručkovali smo,
pripremili opremu i uputili u spektakularnu
dolinu Vadi Fajnan. Usput smo u rečnoj dolini
nailazili na razne prepreke, ali i vrlo zanim-
ljive životinje. Na pojedinim mestima smo se
spuštali uz pomoć užeta. Cela deonica bila je
duga 15 kilometara. Potom je usledilo razd-
vajanje grupe. Oni umorniji su se džipom vra-
tili u Danu, dok smo mi, posle preko potreb-
nog odmora i osveženja u jedinom urbanom
mestu na celoj trasi, nastavili put serpentin-
ama. Kada smo se, već po mraku, pojavili na
kapijama Dane, instrumenti su pokazali da
smo tog dana prevalili 31 kilometar. Čak nam
je i domaćin čestitao govoreći da to ni jordan-
ska vojska nije u stanju.
SINGAPUR ILI AZIJSKI FINANSIJSKI TIGAR
TOP
G
rad-država sa 4,4 miliona
stanovnika, nalazi se na
DESTINACIJA ostrvu južno od malajskog
kopna sa kojim je spojen
mostom. Ovde se kao nigde na svetu
u savršenoj harmoniji mešaju etničke
grupe, religije, kuhinje, arhitektura, umet-
nost... A počelo je ovako.
Nekada davno, u 13. veku, palembanški
princ Sang Nila Utama plovio je u blizini
Temaseka, gradića na ostrvu u jugoistočnoj
Aziji. Tom prilikom uhvatila ga je oluja, ali je
nekako uspeo da se dočepa obale. Ugledao
je neku životinju za koju je mislio da je lav, te
mesto nazva Singapura - Lavlji grad (na san-
skritu „singa“ znači lav, a „pore“ - grad). Iako
u tom kraju nikada nije bilo lavova, ime je
ostalo, a legenda živi. Osnivačem modernog
Singapura smatra se Tomas Rafls, zvaničnik
Britanske istočnoindijske kompanije, koji je
1819. godine došao u Singapur i proglasio
Doručak s
ga zonom slobodne trgovine za potrebe
Britanske imperije. Od tada ga prati burna
istorija, a samostalna republika postaje tek
1965. godine.
Mnogo godina kasnije, jedan putnik iz
pogledom na
daljine, tj. moja malenkost, sleće na sin-
gapurski aerodrom „Changi“, više puta
proglašavan za najbolji na svetu. Verujte
mi, potpuno opravdano. Iz rashlađene aero-
flamingose
dromske zgrade krećem u taj „parni kotao“,
jer ovde smo u tropima, vlažna toplota je
normalna stvar, a svaki zatvoreni prostor
je jako klimatizovan. Neka vas to ne brine,
jer ćete biti toliko zauzeti i očarani drugim
stvarima da nećete stići da razmišljate o
tome.
Singapur je grad-država sa 4,4 miliona Singapur je grad-država sa 4,4 miliona
stanovnika. Nalazi se na ostrvu južno od stanovnika. Pravi je kosmopolitski grad, u
malajskog kopna sa kojim je spojen mostom. kome vlada savršena harmonija etničkih
grupa, religija, kuhinja, arhitekture, umet-
Pravi je kosmopolitski grad, u kome se kao nigde nosti... Većinu stanovništva čine Kinezi - 77
na svetu u savršenoj harmoniji mešaju etničke odsto, slede Malajci - 14 odsto, Indusi - 8
odsto, ali i mnogi drugi. Postoje arapska,
grupe, religije, kuhinje, arhitektura, umetnost... jermenska i jevrejska zajednica, ali ima i
Evropljana. Moderni neboderi poslovnih
i trgovačkih centara ugnezdili su se usred
bujnog zelenila, hajtek dostignuća 21. veka
vešto su ukomponovana sa tradicionalnim i
istorijskim.
Jednu od najvećih trgovačkih luka na
svetu, ekonomski centar Jugoistočne Azije,
nazvali su „azijskim finansijskim tigrom“.
Možemo ga nazvati i „Švajcarskom Dalekog
istoka“. Mada je po mnogo čemu jedinst-
ven, izdvojio bih tri reči koje ga najbolje
karakterišu: red, disciplina i čistoća. Brojne
su zabrane i visoke kazne za bilo kakvo
prljanje grada. Nije dozvoljeno pušenje i
konzumiranje jela i pića na javnim i za to
neobeleženim mestima, žvakaće gume,
bacanje smeća na ulicu (pod tim se po-
drazumeva i najmanji papirić), pravljenje

buke, bahato ponašanje u saobraćaju...
Nećete verovati, ali tamo čak peru točkove
automobila da ne prljaju ulice! To može da
uplaši nepripremljenog stranca, ali domaće
stanovništvo ne. Njima ne pada na pa-
met da to rade, jer ne samo što će platiti
ogromnu kaznu, već će biti upućeni i na
„društveno-koristan rad“ čišćenja ulica, a
svi će upirati prstom u njih kao u crne ovce.
Meni to uopšte nije smetalo, jer sve savršeno
funkcioniše, pravo je uživanje boraviti u tako
čistom i urednom gradu. Voleo bih kada bi
bar malo od toga bilo primenjeno kod nas.
Odakle da krenem u otkrivanje ovog fas-
cinantnog grada? Šta može biti lepše od
doručka u Parku ptica (Jurong Bird Park), u
društvu pelikana i sa pogledom na jezero
gde se brčkaju flamingosi! Spuštam se po-
tom na obalu, do ušća singapurske reke,
gde se u parku Merlion nalazi simbol grada,
statua lava koji iz usta izbacuje mlaz vode.
Nastavljam dalje u centar grada, gde šetnja
pojedinim kvartovima pruža utisak da prela-
zite iz jedne države u drugu. Kineska četvrt
je veoma uređena i šarmantna, sa brojnim
radnjama, restoranima, čajdžinicama, anti-
kvarnicama, hramovima... Zanimljivo je da
se usred nje nalazi indijski hram (Sri Mari-
amman Temple). Kolonijalni distrikt pruža
sasvim drugačiju sliku, brojni su britan-
ski tragovi: palate, vile, golf i kriket klubovi,
crkve... Najinteresantniji je hotel „Raffles“,
poznat i kao „Velika stara dama Istoka“,
koji je sagrađen 1887. godine, a kasnije
dograđivan i renoviran. Ovde pravim pauzu,
hoću da osetim atmosferu davnih vremena.
Tu su odsedali, ali ga i opisali Radjard Kipling
i Somerset Mom. U hotelskom long baru ne
propuštam da probam čuveni koktel „Sin-
gapore Sling“ (koentro, džin, šeri brendi,
sok od narandže, limuna i ananasa). Služi se
još od 1915. godine, preskup je, ali istorija i
ugođaj se plaćaju. „Mala Indija“ budi čula na
drugi način, osvaja kolorit šarenih tkanina i
egzotičnih mirisa. Arapska ulica nosi pose-
ban šarm orijentalne gradnje i tradicional-
nih zanata. Panoramom dominira džamija enci posle venčanja, kažu da im to donosi
(Sultan Mosque). sreću. Dočekalo me je preko 300 vrsta ovog
Ma koliko bio oduševljen svim što sam njihovog nacionalnog cveća, pravi raj za oči.
video, umor i glad me stižu. Ne treba Možete kupiti neku i poneti je kući, ako izdrži
biti iznenađen ako vas Singapurci pitaju do tamo. Postoje i pozlaćene, tj. potopljene
„Have you eaten yet“? - Da li ste jeli? To je u zlatni rastvor, te tako postaju zanimljiv
uobičajen pozdrav, jer oni broš ili privezak, zaista
nimalo ne kriju svoju ljubav originalan suvenir.
prema hrani. Ovde je pravi Možete čak popiti i
gastronomski raj, imaju sok od orhideja, nisam
čak i Festival hrane koji se probao, a komentar
svake godine održava u onih koji jesu nije za
julu mesecu. Ne postavlja štampu! U blizini je
se pitanje šta probati, već zoo-vrt, verovatno je-
od čega početi i kako se za- dan od najboljih na
ustaviti. Restorani su bro- svetu. Podjednako za
jni, za svačiji ukus i džep. sve, za malu, ali i veliku
Od luksuznih, do popu- decu, čak i za one koji
larnih „food centres“ - neke ne vole ove vrtove, jer
vrste njihove „brze hrane“. su protiv zatvaranja
Pošto mnogi rade 24 sata, životinja u kaveze...
ne možete ostati gladni. Ali ovde one nisu za-
Krećem u tu kulinarsku avanturu od indi- tvorene, slobodno se kreću u prirodnom
jske preko kineske, malajske, indonežanske okruženju! Pitate se kako to i da li je bezbed-
i drugih kuhinja. Postoji čak i njihova origi- no? Posetioci su od njih razdvojeni širokim
nalna singapurska, zvana „Nonya“, koja je šancem koji onemogućava direktan kontakt.
miks malajske i kineske. Ko preživi, pričaće! Veoma je bogat faunom, posebno su zanim-
Savršen način da se počne novi dan je po- ljivi orangutani sa Bornea i Sumatre, babuni
seta Vrtu orhideja (Mandai Orchid Gardens). i kao prava retkost - beli tigar! E sada, post-
Običaj je da ovde vikendom dolaze mlad- oje i životinje koje su aktivne noću i teško ih

je videti danju. Zato je u komšiluku naprav- kop festivala koji se ovde održavaju preko Na kraju, moram da se zahvalim sjajnim
ljena posebna atrakcija, zabavni park „Noćni cele godine. Ja sam se zatekao u oktobru domaćinima za predusretljivost i nezabo-
safari“. Uz diskretno osvetljenje, pešice ili kada Indusi slave Deepavali- simboličnu po- ravne trenutke koje sam ovde proveo, i to na
vozićem, možete uživati gledajući tu noćnu bedu svetla nad tamom, pa se zato naziva njihovim zvaničnim jezicima:
menažeriju. Zaista jedinstveno! i Festival svetlosti. Ulica Serangun (Seran- “Thank you“, “Xie Xie“ (kineski), “Terima
Sa brda Faber pruža se prelep panoramski goon Road), popularno nazvana Mala Indija Kasih“ (malajski), “Nandri“ (tamilski)!
pogled na luku i ostrvo Sentosa, do kojeg specijalno je ukrašena i osvetljena, Indusi su Singapur mi se toliko uvukao u dušu da
vozi 1,5 kilometar duga žičara, što predstav- svečano obučeni, tiska se masa ljudi, pro- sam poželeo da ovde ostanem zauvek. Je-
lja doživljaj za sebe. Samo ostrvo je zabav- cesija kreće. Iščekuje se Lakshmi - boginja dan je od retkih gradova u kojem bih voleo
no-rekreativni centar i popularno izletište zdravlja za koju kažu da dolazi da ih poseti da živim. Nikad se ne zna!
Singapuraca i turista, jer je prepuno atrak- samo na ovaj praznik. Mario Nimac
cija. Ima lepe plaže, akvarijum, lagune del-
fina, park leptira i insekata, vrtove, a uveče
se može uživati u laserskom šou „muzičkih
fontana“.
Šoping, ta magična reč ovde dolazi poseb-
no do izražaja, jer ga nikako ne možete
zaobići. Po tome je najpoznatija Orčard uli-
ca, prepuna modernih tržnih centara sa na-
jpoznatijim robnim markama iz celog sveta,
ali ne zaostaju ni Marina Bay, Holland Vil-
lage, Dempsey Road... Ima bukvalno svega,
u širokom spektru cena i kvaliteta, od naj-
modernije tehnike, garderobe, kozmetike,
nakita, do prelepih umetničkih predmeta i
rukotvorina. Kada vidite tu masu sveta kako
vuče pune kese, teško možete odoleti a da
ne kupite nešto i tako ponesete kući bar
delić Singapura.
Ne mogu a da ne pomenem i kaleidos-
KUBA JE UVEK KUBA
TOP
DESTINACIJA
Raskoš života u
bašti različitosti
K
uba je i dalje Kuba. Zanimljiva i atrak- nari samo je jedna od slika Kube. Ona druga, prestonica Kube sa svo-
tivna. Bogata prošlost u kojoj su jedni jednako privlačna, mogla bi da bude priča jom kolonijalnom arhitek-
pored drugih našli mesto španski o čudesnim gradovima u čijim se zdanjima turom istovremeno velegrad-
konkvistadori, karipski gusari, crni često sreću uspele kombinacije različitih sti- ski dinamična kao što je i starinski
robovi, belosvetski trgovci, američki magnati lova, među kojima je naročito impresivna romantična.
i mafijaši, ali i domaći diktatori i revolucio- Havana. Ono što je istina jeste saznanje da je Prestonicom Kube dominiraju suprotnosti,
male kuće naspram visokih uređenih zgrada,
uz špansku arhitekturu koja daje nevidljiv
pečat glavnom gradu. Havana je i siromaštvo
kakvo se retko gde može sresti, ali siromaštvo
koje životu ne može ništa... Puno toga na
Kubi zapravo počinje u Havani, ali se tu i ne
završava.
Kuba je zanimljiva i zbog svog naroda. Lju-
di, podjednako mladi kao i stariji, beli ili crni,
uvek su nasmejani, prijateljski raspoloženi i
iznenađujuće dobro informisani i obrazovani.
Svoju visprenost i snalažljivost iskazuju na
najneobičnije načine prilagođavajući se eko-
nomskim i društvenim prilikama kubanske
svakodnevice koja je toliko specifična da i
sama predstavlja atrakciju.
Ali Kuba nije samo Havana. Kuba je i raskošna

priroda sa dugim peščanim plažama koje slika odgovor zašto je za posetioce iz Evrope
zapljuskuje toplo, tirkiznoplavo more i bujna gotovo sve sa čime se sreću na Kubi izuzetno.
vegetacija koja krasi parkove, vrtove i bašte i is- Čak su to i cigare i rum i umetničke slike, pa i
punjava vazduh aromatičnim mirisom. Adresa salsa koja se igra na svakom ćošku. Ali zar to
ovog uživanja je letovalište Varadero. Odmor u nije upravo ono što svaki putnik želi da vidi i
ovom prostoru se pamti za sva vremena. da doživi prilikom posete Kubi. Z. Š.
Ispunite svoj san i krenite u malu ali nez-
aboravnu avanturu. Ukoliko vam se učini da
ste se prilikom sletanja u Havanu vratili vek
unazad, budite sigurni da ne grešite mnogo.
Čitav grad deluje nestvarno i pomalo bajko-
vito. Nameće se i pomisao kao da je postav-
ljena scenografija za snimanje nekog filma
iz davnih vremena. Međutim, samo nakon
nekoliko trenutaka, čim zapalite prvu cigaru
pre ulaska u autobus koji vas vodi do ho-
tela, taj utisak nestaje. Već na samom putu
do hotela videćete kadilake iz 1950. godine,
zaštitni znak Kube. Nije čudo što su ovi old
tajmeri u voznom stanju jer su Kubanci
izuzetni automehaničari. Kad se neki od ovih
automobila pokvari oni se rastrče po celom
ostrvu da pronađu delove… Možda je i ova
BAJKOVITA PRIČA IZ NAJMNOGOLJUDNIJE ZEMLJE
Bio jednom
jedan car…
P
utujući Kinom, najmnogoljudnijom dio je da mu pronađu i dovedu najbolje maj- odlukom više ne poštuje… Ali, poštuje se hi-
zemljom planete, imali smo sreću i da store iz kraljevstva. jerarhija, rekli su oni koji su užurbano gradili
upoznamo grad Šijan, jednu od karika Po dotadašnjem drevnom običaju, kada bi grobnice. Prvu za vojsku, drugu za rođake i
u lancu Puta svile. To je bilo jedino po vladar preminuo sa njim bi bila sahranjena i - konkubine, treću za decu… Car i carica, odlu-
čemu je ovaj kineski grad bio znan do 1974. njegova vojska! Car iz dinastije Ćin, u mnogo čeno je, počivaće u najbogatijoj koja će iznu-
kada su spomenici kineske istorije pali u sen- čemu neobičan i sa srcem prepunim ljuba- tra biti obložena zlatom, ukrašena dragim
ku pred čudesnim otkrićem nazvanim “Car i vi, odlučio je da napravi presedan. Počivaće kamenjem i toliko prostrana da će u nju moći
6.000 vojnika od terakote”. Tog istog dana čuli sam! Ali... da smeste zlatne kočije koje je car posebno
smo priču nalik na bajku... Naredio je da mu iz celog kraljevstva dove- voleo.
U davna vremena (206. godine pre n. e.) u du najbolje majstore, slikare i klesare. Kada Njegovi najodaniji vojnici danima su kle-
Kini je živeo car Ši Huang Di iz moćne dina- su to učinili, primio ih je u tajnosti i izrazio čali pred svojim gospodarom moleći ga da se
stije Ćin. Bio je izuzetno dobar prema svojim im svoju želju da od crvene gline ili terakote, umilostivi i dozvoli im da sa svojim konjima
podanicima - siromašne je pomagao, bolesne izvajaju šest hiljada konjanika i konja u pri- odu na onaj svet zajedno s njim. Nije vrede-
lečio a junaštvo bogato nagrađivao. rodnoj veličini. Odlučio je, dakle, da sa njim, lo! Na kraju, zaključili su da svi vladari imaju
Kao i svi carevi imao je vojsku koja se sasto- umesto žive, odane i hrabre vojske, budu sa- svoje ćudi a da ih oni, njegovi podanici, mo-
jala od šest hiljada vojnika i isto toliko konja. hranjeni vojnici i konji od terakote koje je tre- raju poštovati. Na veliko zadovoljstvo cara
Spremni i odvažni, danonoćno su čuvali cara, balo da naprave vešte ruke najboljih majsto- moćne dinastije Ćin, koji je svakim danom
carstvo, narod i mir. ra. U radu je učestvovalo čak 700 hiljada ljudi. sve više kopnio, posao je završen na vreme.
Vreme je prolazilo, godine se nizale i car je Careva odluka, bez obzira koliko je bio Ali, da bi se priča sačuvala i tajna zagaranto-
doživeo duboku starost svestan da se biliži omiljen, zaprepastila je i razočarala narod vala, teška srca car je naredio da se svi maj-
čas odlaska na onaj svet. Jednog dana nare- ogorčen što se tradicija duga vekovima ovom stori i umetnici koji su učestvovali u izgradnji
grobnice pogube kako niko ne bi ispričao
istinu. Ona, istina, biće, naredio je car, ispi-
sana na pločama od terakote postavljenim u
grobnici.
Car je umro, njegovi podanici su uradili sve
onako kako je želeo. Prošlo je od tada mno-
go vremena. Kroz plodnu ravnicu i carevinu
protutnjaše mnoge vojske i ratovi. Okolna
brda počeše da klize, potresi zemlje zaravni-
še klizišta i opet nastade plodna ravnica na
kojoj niče neki drugi grad. Na dalekoj peri-
feriji tog grada, siromašni seljak Li počeo je
jednog dana da kopa bunar blizu svoje kuće
od nabijene zemlje u koju je mislio da dove-
de nevestu. Kopao je svaki dan malo po malo
dok nije naišao na prepreku. Pomislio je da je
crep, cigla ili kamen. Nestrpljivo je pokušavao

da ga izvuče iz zemlje ali bezuspešno. sa kružnom galerijom natkrivenom mlečnim
Seljak Li tada pozva suseda. Vredne ruke staklom. Jedan do drugog, jedan za drugim
razgrnuše zemlju oko tog predmeta i najzad i danas stoje na utabanoj zemlji. Po načinu
shvatiše da to nije ni cigla ni kamen već sa- kako su očešljani, odeveni i obuveni moglo se
vršeno oblikovana glava konja! Obradovan zaključiti kako su živeli u to pradavno doba.
otkrićem, Li trčeći ode da obavesti vlast na- Svaki konjanik izgleda drugačije. Pored od-
dajući se nekoj nagradi. Kada vlast dođe, siro- lučnog izraza, primećuju se čak i bore na licu.
mašak Li postade još siromašniji jer su ga ote- Na uspravnom telu je zategnuta uniforma sa
rali sa to malo zemlje koju je imao. Ne znajući po nekim naborom, u ruci bič ili uzda, konj u
šta je otkrio, beskućnik Li vrati se u planinu propinjanju, podignuto kopito… Ceo prizor
odakle je i došao… izaziva divljenje umetniku koji samo što nije
Sada je vlast imala pune ruke posla. Po udahnuo život toj konjici u večitom bojnom
hitnom postupku dovela je najbolje kineske poretku. Otkriće је oduševilo svet.
stručnjake koji polako i strpljivo prionuše na - A car, a car, šta se dogodilo sa carem - pita-
posao. ju svi koji dođu i čuju ovu priču nalik na bajku.
Posle više od decenije vojska od terakote Kinezi kažu da car i carica u zlatnim koči-
je ugledala svetlost dana. Jedan po jedan jama još uvek sanjaju svoj vekovni san. I to
konjanik, jedan po jedan konj… Izuzetno samo i jedino zato jer je car iz dinastije Ći bio
očuvani, svi su brižljivo smeštani na una- drugačiji od svih dotadašnjih careva...
pred pripremljeni ovalno sagrađen prostor Mila STARČEVIĆ
SLIKE INDONEŽANSKOG OSTRVA BALI
TOP
DESTINACIJA
Kratak izlet u raj
B
ali je indonežansko ostrvo na samom Bali je ostrvo mirisa. Jednako i boja. baštama... Istina je da ljudi ovde, za razliku
obodu Indijskog okeana sa karakter- Nedoživljenog kolorita koji izvire iz svakog od mnogih drugih mesta, nisu upropastili
istikama tropskog. Danas je jedna od cveta, travke, palme, bajkovitog žbunja... I, prirodu. Ništa slučajno za narod iz čijeg kara-
najprestižnijih turističkih destinacija, naravno, morske vode koja nigde na planeti ktera izvire duboka religioznost i vidljiva
sa vrha liste najlepših ostrva planete... nema tu nijansu plave. privrženost drevnim ritualima.
Evropljani su ga otkrili daleke 1597. go- Prepun je turista u sezoni. Od maja do Bali je doživljaj i unutrašnjosti ostrva sa
dine. Sasvim slučajno ili možda i namerno, novembra teško se pronalazi soba u hotelu. svojim mini tropskim šumama, prelepim
niko ne zna. Prvi Evropljanin koji je zakoračio Ili hotelima. Ima ih na desetine. Ne zna se naseljima u kojima je svaka kuća neka vrsta
na njegove obale, Holanđanin Kornelis de koji je lepši, prijatniji, ugodniji... Nadomak malog svetilišta. Za razliku od Indonežana,
Hutman, odavno se preselio u raj. Iz raja... Is- su okeana, sa bazenima iz mašte, cvetnim Balinezi su uglavnom hindusi. I narod koji
tina, Balinezi mu nikada nisu oprostili što su se ponosi svojom prošlošću. Šta i koliko im
on i njegovi sunarodnici narušili njihov mir. I znači možda se najbolje spoznaje prilikom
što su tek 1949. godine, za sva vremena, sa posete hramu Tanah Lot koji potiče iz 16.
njega otplovili Indijskim okeanom. Možda is- veka. Njegova osobenost je i podatak da je
tim putem kojim su i došli... sagrađen iz jednog komada stene. I da ima
Bali je osoben, Balinezi takođe. Ljubazni najlepši pogled na zalazak sunca... Zato,
su i gostoprimljivi. Dočekuju vas sa osme- ako ste romantična duša, Bali je adresa baš
hom i nekom primetnom a opet diskretnom za vas. Ipak, najlepši i najzanimljiviji hram
vrstom zahvalnosti što ste njihov gost. Na na Baliju nalazi se uz samu obalu, nadomak
Baliju možete da letujete i odmarate se s grada Tabanana, 20 kilometara od Denpas-
džepovima punim bezbrižnosti. Ovde vam se ara. Jedan je od sedam morskih hramova.
zaista ne može dogoditi ništa ružno. Ali, zato, Podignut je u 15. veku na malom ostrvu-
može mnogo toga lepog... steni, koje je prema legendi hinduistički

sveštenik Nirarta prepoznao kao sveto mes-
to. Ovaj hram, kojem je dao ime Tana Lot, što
na balinežanskom jeziku znači „zemljište u
moru“, namenio je obožavanju bogova mora.
Danas se ne može ući u hram, a ranije je bilo
moguće doći do njega u trenucima kada
nastupi oseka i tako oslobodi klizavi put koji
vodi do ulaza. Međutim, možete posetiti sam
lokalitet, opkoljen prodavcima suvenira i tur-
istima, osim ukoliko nemate sreće da dođete
u periodu kišne sezone kada je broj prvih, a
naročito drugih, značajno manji.
S PESMOM KROZ ŠUMADIJU
Toskana na
srpski način

U
poznaj svoju zemlju da bi je više srpske Toskane. Ovaj kraj je čuven po vino-
voleo! Živa istina. Taj osećaj pruža gradima, grožđu, čarobnom vinu. A Darko
Šumadija. Zelena oaza u srcu Srbije. je mladi stručnjak koji je odlučio da ponovo
Naše vikend putešestvije počelo je zasadi pradedine vinograde i tako udahne
tako što smo odlučili da budemo aktivniji novi život ovim zaseocima koji se okupani
domaći turisti. Mala, ali odabrana grupa, to- suncem baškare na nekoliko brda.
kom radnog dela nedelje prezauzetih ljudi, Darka zatičemo u jednom od vinograda.
spremna je za novu avanturu. Ko bi rekao da je ovaj čovek odrastao u cen-
tru Beograda. Orezuje vinograd, što bi rekao
Srpska domaća... naš narod, ko pravi. Drečavozelene moderne
Kada krenete u Šumadiju, rukavice otkrivaju da se školovao u SAD i da
obavezno, ali obavezno iz kuće je od Italijana pokupio tajne starih majstora
izađite gladnog stomaka. Pitate o uzgajanju loze i spravljanju vina.
se zašto? E pa na putu ka Orašcu, – Svaka čast ovom mladom čoveku!
našem odredištu, vrebaju vas Njegovi preci su sigurno mnogo ponosni na
pravi srpski specijaliteti. Mmmm, njega! – kaže jedan od naših saputnika, inače
pragnje! Za neupućene – vruća obožavalac starih srpskih sorti vina kao što
prasetina i jagnetina sa ražnja! Po
nepisanom pravilu, zaustavljamo
se brzinom svetlosti i ulazimo u
porodični restoran domaće kuhinje
tik uz prašnjavi lokalni put. Mladi
ljudi, urbani, nasmejani, dočekuju i
poslužuju goste... Počinjemo... Domaća kafa,
domaća rakija, domaća pragnjetina... I sve
brzo stiže!
– Izvolite, Beograđani. Ovoga nema kod
vas! – kaže nasmejani konobar, zapravo sin
vlasnika. Ponosno nam na šareni, karirani
crveno-beli stolnjak stavlja domaću kafu s
ratlukom, pa domaću šljivu...
– Ovo smo mi pekli, domaća rakija, naša su prokupac, smederevka.
šljiva, naš kazan! – ponosno izgovara. I tu su se složili naš saputnik i Darko.
A onda dok mi uživamo u mirisu prirode, – Pravo da vam kažem, ja sam želeo da
lišća... miluje nas povetarac s okolnih brda... naučim sve o uzgajanju grožđa i sprav-
Ubrzo stiže i ostalo. Vrelo pečenje, koje se ljanju vina. Ne možete imati vinograde a da
još puši, iseckano na kockice. Srpska ba- ne znate da orežete lozu! Ovo je porodična
jadera! Rumena hrskava kožica. Domaći priča, i moji pradedovi su to radili. Bitno je da
vruć, mirišljavi hleb pa pečene, lučene pa- se mi Šumadinci povežemo s tradicijom!
prike. Ogladni čovek dok ovo piše i dok se Domaćin nas je poslužio svojim omiljenim
priseća! Navaljujemo bez pardona. vinom uz napomenu da bi voleo da uskoro i
Iako je možda vreme doručku, svi njegova vina budu još bolja. Iako su tu vino-
se slažemo da nema ništa bolje od gradi, i ovde je nezaobilazna domaća rakija
domaće kujne i mirisa detinjstva. od šljiva. Uz sve to, domaće suvo meso is-
Svako se priseća svoje bake i mirisa eckano na tanke listiće kroz koje se probija
vrućeg hleba koji se kao vetar sunčev zrak i nazire vinograd uredan „kao
širi komšilukom. No, uz obećanje apoteka”.
i srdačan pozdrav da ćemo se – Stvarno srpska Toskana! I miris i ukus –
opet vratitu u ovu kafanicu koja kaže nasmejana gospođa Ana koja ne može
simbolično nosi naziv starog srp-
skog drveta, srdačno se pozdrav-
ljamo sa domaćinom i sinovima, i
nastavljamo put Orašca.
Inače, od domaćina smo, kao
izuzetno šarmantni gosti, dobili
domaće čvarke. Pogađate, „naša svinja, naši
čvarci... ovo nema u Beogradu”!
Vinogradi Orašca
Zašto baš Orašac? Tamo nas čeka naš pri-
jatelj Darko. On će nam pokazati sve lepote

da se nadiše vazduha koji miriše na prolećno di su pravi srpski domaćini! – dodaje Darko uz proplancima i krećemo dalje. Put nas vodi ka
cveće. širok osmeh i ispraća svoju prvu grupu turista istorijskim znamenitostima.
– Dolazimo ovde čim otvorite vinariju! Pa koja ga je posetila. Bila je ovo premijera!
ovaj kraj je neverovatan! Obišli smo maltene – Ako vam je potrebna neka pomoć, pozo-
Karađorđe
ceo svet a nismo znali da imamo na sat vre- vite nas. Da malo pomognemo u vinogradima. i konjički klub
mena od Beograda ovakvu lepotu! Vazduh je Radujemo se Šumadiji, a znate i za onaj naš Nedaleko od Darkovog vinograda pre više
čist, a ljudi su neverovatni – dovikuje profesor običaj mobu! – sa osmehom se oprašta pu- od dva veka podignut je Prvi srpski ustanak.
Milivojević s Poljoprivrednog fakulteta. kovnik Jovanović. Pošto su turski janičari pobili sve istaknute Srbe
– Jeste, u pravu ste! Priroda je ovde lek, a lju- Ostavljamo Darka na njegovim sunčanim kojih su se mogli dočepati, preostali uglednici
okupili su se u Orašcu na Sretenje 1804. go-
dine. Lokalni knez Teodosije Marićević sazvao
je skup u jaruzi na svom imanju gde ih turske
uhode nisu mogle videti. Okupljeni hajduci,
knezovi i sveštenici za svog „predvoditelja”
izabrali su Đorđa Petrovića, poznatijeg po
nadimku Karađorđe (Crni Đorđe). To mesto
poznato je kao Marićevića jaruga. Memorijalna
česma podignuta je 1954. povodom 150 go-
dina od početka ustanka. A tu je i mala crkva,
s vrednim ikonostasom Steve Todorovića, jed-
nog od najboljih slikara Srbije druge polovine
19. veka. Zahvaljujući Karađorđevom praunu-
ku, kralju Jugoslavije Aleksandru I, izgrađena je
Memorijalna škola koja dominira platoom. Na
200. godišnjicu Srpske revolucije, 2004. godine,
ispred škole je podignut spomenik Karađorđu
od belog venčačkog mermera.

Unapred smo znali da nam je nezaobilazna domaćih destinacija. Šta ćete više? Sat vre- lazimo (sećate se Darka s početka priče) dok
tačka – Konjički klub Aranđelovac! Poznat po mena od Beograda, čist vazduh, ukusna hrana, se u sumrak vraćamo beogradskom asfaltu.
ekološkim akcijama, organskoj proizvodnji... I dobri ljudi, istorijsko nasleđe i domaća vina od Vinograd je gospodin, a gazda?! Beograde,
to nije sve. Konji pomažu deci u terapiji. autohtonih sorti, vina s tradicijom! Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale – pe-
Ovi vredni ljudi jedini su proizvođači koji or- Sedamo u naš mini-bus i nasmejani gricka- vamo sad i mi u mini-busu.
ganski proizvode šumsku jagodu. mo organske jagode, maline... Sad nam je svima jasno zašto je Šumadija je-
Ukus neverovatan! Svi uzvikujemo: Šumadijo, Šumadijo, ko bi tebe ostavioooo... dan od najšarmantnijih krajeva Srbije.
– E, to je jagoda! To je ono pravo, a ne ovo rodni kraju moj... – ori se na sve strane pesma Do sledećeg putopisa mnogo pozdrava iz srca
što kupujemo po prodavnicama. Sve ima ukus radnika iz vinograda pored kojih opet pro- Šumadije! Valentina Vanja MILENKOVIĆ
ko plastika!
Za one prave avanturiste, sledi jahanje konja.
Jedna gospođa iz ture se, doduše, malo nećkala:
– Jao, plašim se konja!
Međutim, neko iz grupe podsetio ju je da je
u Sahari više puta jahala kamile... Dok se smeh
orio zelenom livadom, gospođa je posramljeno
naskočila na konja.
– U Šumadiji nema foliranja! Molim lepo! –
dobacuje naš vodič.
Ideja svih ovde je da ožive selo i tako privuku
i domaće i strane turiste. Sve više Rusa i Kineza
zainteresovano je ne samo da poseti Beograd
već i da bolje upozna Srbiju. Ovaj deo Šumadije
s planinom Venčac idealan je za to.
Poslednjih godina, oko Aranđelovca se
ubrazno otvaraju hoteli i etno-sela. Time se
Orašac stavlja na turističku mapu atraktivnijih
UKRASNA PRIRAŠTAJ
GRAD
BILJKA, FRANCUSKI VRŠITI STANOVNIŠ- VRŠILAC
SA SLIKE
VRSTA PISAC, LUJ ANIMACIJU TVA RAĐA- ASANACIJE
GORE
LJUBIČICE NJEM (MN.)
IME
AMERIČKE
PEVAČICE
I GLUMICE
ROS
AMERIČKI
KOŠARKAŠ,
JERUSALIM GILBERT
AERODROM
U TOKIJU
STAREŠINA
MANASTIRA
SANITETSKA
KALJENO POMAGALA
PALILAC MAKAR LIHVAR, VAROŠ U
GVOŽĐE AZOT VAROŠ
MINA KOLIKO ZELENAŠ FRANCUSKOJ
(GRČ.) U BOKI
KOTORSKOJ
OBOLJENJE
ARTERIJA
ZAVRŠNA SRCA
REČ MOLITVE
KNJIGA MO-
LITVI (LAT.)
NAŠA POLJSKI
IME STRIP- ŠAHISTKINJA, FUDBALER,
JUNAKA ALISA GŽEGOŽ
TREJSIJA POKRAJINA ŽITELJKE
U ŠPANIJI PANAME
IME
NEPOZNATI GLUMCA
AUTOR SELERSA
(GRČ.) PRIPLODNI
VEPAR (MN.)
ŽITELJ
OSTATAK U
ANAMA STICATI,
PROIZVODNJI
LUKA U ZARAĐIVATI
ŠEĆERA
ERITREJI
PRIPADNIK ISPITNA
SLAVNI KOMISIJA
BERBERSKOG (SKR.)
FINSKI
PLEMENA STRANO
RELI VOZAČ
U AFRICI ŽENSKO IME
GRČ. OPER.
PEVAČICA, JUNAK IZ
MARIJA URANIJUM
„RAMAJANE”
NEUTRON IRANSKE AEDONIN
SLIKARSKA
VERSKE SIN (MIT.)
ČETKICA
VOĐE
NAŠ ESTRAD.
MENADŽER
MESTO KOD STARI NA-
VALJEVA
ZIV ZA ETI-
OPLJANINA
AD AKTA
KEKS (MN.)
JUG (SKR.)
ODGOVOR-
RAKETNI GRAD
NOST ZA
MODELAR SA SLIKE
GREŠKU
DOLE
BOKSERSKI
ORUŽANI KLUB (SKR.) VRSTA
SUKOB ČLANOVI MINERALA
NARODA ROTARI- ANODA
KLUBA
ITALI-
PRIZEMLJITI JANSKA
LETELICU GLUMICA,
ĐOVANA
DIVOVI,
GOROSTASI
APSOLUTNI
SUPERLATIV
POTKROVLJA
TEL AVIV
ŽITELJ
DREVNE
ASIRIJE
MESTO
U SREMU,
KOD IRIGA
ATERIRATI, RALI, KOLOSI, ELATIV, TAVANI, ASIRAC, RIVICA

REŠENJE: DAJANA, ARENAS, NARITA, IGUMAN, NOSILA, AMIN, KORONARIT, DIK, MARIĆ, LATO, ANONIMUS, PITER, MELASA, ANAMIT, ARIVATANEN, IK, IK, KALAS, RAMA, U, TAOR, RAKAMARIĆ, J, AA, BISKVITI, RAT, BK, STEATIT,

^itajte na odmoru
ČOKOLADNI SNOVI Suzan Bišop Krispel
U gradiću od 1300 stanovnika, živi Penelopi Dolton, samohrana majka osmogodišnje devojčice i vlasnica „Čokoladne
kućice“, u kojoj mušterije uslužuje najlepšim toplim čokoladama i kolačima. Ali, magija njene radnje ne počiva samo
na divnim ukusima: u posebnim prilikama Penelopi uz pomoć jedinstvenog ormarića u čokoladu dodaje i trun
čarolije. Treba li reći da su među najtraženijima čokolada korazon, koja otkriva pravu ljubav, i čokolada prosvećenja,
koja otkriva budućnost. Penelopi muči samo to kako da ispuni najveću želju svoje ćerke Ele. Devojčica traži da joj
obezbedi tatu. I to ne bilo kog, već Nou Gregorija, koji se nedavno vratio u grad. Ela ne zna da je godinama ranije Noa
slomio Penelopino srce i da je on njen biološki otac. I dok se Penelopi lomi da li da mu saopšti tajnu koja ih, uprkos
svemu, i dalje povezuje, devojčica krišom započinje potragu koja će joj možda pomoći da ostvari svoje želje…
IZGUBLJENO DOBA LJUBAVI I SNEGA Dženifer Lam

Priča o prelepoj ženi čuvenog pisca Aleksandra Puškina, kojoj su se mnogi divili samo da bi je kasnije ismevali i zaboravili.
Sa šesnaest godina Natalija Gončarova je zapanjujuće lepa i intelektualno znatiželjna. Dok ona nalazi radost u francuskim
romanima i ruskoj poeziji, njena porodica brine o izgledima za njenu udaju. Već na svom prvom balu u rodnoj Moskvi ona
će privući pažnju najslavnijeg ruskog buntovnog pesnika Aleksandra Puškina. Očarana na prvi pogled, Natalija je već odani
čitalac Puškinovog romana u stihovima „Evgenije Onjegin“, koji Puškin objavljuje u nastavcima. Sledi udvaranje, a ubrzo i
brak – pun strasti i ushićenja, ali i razorne ljubomore. Kad zli dvorski jezici dovedu do dvoboja u kojem Puškin gine, ona će
biti optužena za nastanak intrige u kojoj je pesnik branio njenu čast.
PERSSON Nikola Lekić

Mladi samozvani pesnik Nikola Nikolajević bez prihoda je i bez krova nad glavom. Njegova sestra mu pronalazi stan u
drugom gradu i ubrzo posle preseljenja nestaje bez traga. Samome u ogromnom stanu koji kao da je zaboravljen od
sveta, prelivajući se kroz njegove prostore, u Nikolajeviću se bude strahovi koje uzavrela mašta samo uvećava. Da stvar
bude gora, čudna porodica kojoj stan pripada stanuje na istom spratu. Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, pro-
vodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Sluteći da prezime
vlasnika na pločici ulaznih vrata predstavlja upozorenje, ispunjen strepnjom da sam stan povlači konce njegove sudbine,
neočekivano dobija priliku da otkrije izlaz iz sveta u kojem lebdi između sna i stvarnosti.
PUT U INDIJU E. M. Forster

Jedan od najboljih romana dvadesetog veka, pretočen u ﬁlm koji je osvojio dva Oskara, priziva Indiju na vrhuncu bri-
tanske kolonijalne ere. Adela Kvestid i gospođa Mur stižu iz Britanije u indijski grad Čandrapur. I pored snažne pove-
zanosti s ondašnjom kolonijalističkom zajednicom, one žude za prisnijim ukusom Indije. U društvu Sirila Fildinga i
njegovog indijskog prijatelja doktora Aziza, kreću do Marabarskih pećina, u obilazak koji će svima promeniti život.
Nakon nerazjašnjenog incidenta u pećini, ugledni Aziz naći će se u središtu skandala koji će pokrenuti nasilničke
strasti kako među britanskim tako i među indijskim podanicima.
Aktuelan u oživljavanju opasnosti i protivrečnosti kolonijalizma danas koliko je bio i 1924. godine, kao što je Forster
rekao, „Put u Indiju“ govori „o nečemu širem od politike, o potrazi ljudskog roda za trajnim domom, o univerzumu
otelotvorenom u indijskoj zemlji i indijskom nebu, o užasu što vreba u Marabarskim pećinama...“
SA SVAKIM DAHOM Nikolas Sparks

Houp Anderson se nalazi na prekretnici. Sa trideset šest godina, i dalje je u dugogodišnjoj vezi sa momkom, hirurgom
ortopedom, a braka još nema na vidiku. Istovremeno, njenom ocu je nedavno dijagnostikovana teška neurološka bolest, te
Houp odlučuje da provede nedelju dana odmora na Sanset Biču, ostrvcu u Severnoj Karolini, kako bi pripremila porodični
letnjikovac za prodaju i ujedno pretresla neke teške odluke koje se tiču budućnosti. Tru Vols nikada nije bio u Severnoj
Karolini, ali ga je na Sanset Bič dozvalo pismo čoveka koji tvrdi da je njegov otac. Odrastao u Zimbabveu i već godinama
zaposlen kao vodič na safarijima, Tru se nada da će razmrsiti bar neke tajne koje okružuju detinjstvo i mladost njegove
majke, te vratiti sećanja koja su iščilela nakon njene prerane smrti. Kada im se putevi ukrste, Houp i Tru će osetiti nekakvu
čudnu povezanost, žestoku i nedokučivu… ali u vrtoglavim danima što će uslediti njihova osećanja moraće da uzmaknu
pred izborima koji postavljaju porodicu iznad lične sreće, a to će biti razorno po oboje…

Svet Na Dlanu Broj 106

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Svet Na Dlanu Broj 106

Uploaded by

Copyright:

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Ako je samo Slobodan Mićić

jedna noga… Putovanja

mart 2019. Svet na dlanu 3

Šarm el Šeik 6 dana/5 noćenja

Grand Oasis 4*,

Sierra Hotel 5*, RIM 1. maj u Rimu

Savoy Hotel 5*,

Pet dana zadovoljstva SICILIJA 11 dana/10 noćenja

4 Svet na dlanu mart 2019.

Izleti na poklon Leto u zalivu Alkudija

NIKAD POVOLJNIJE DALEKA PUTOVANJA

Prole}e u Dubaiju Pozdrav sa svih kontinenata

mart 2019. Svet na dlanu 5

Ostrvo sa sto lica

6 Svet na dlanu mart 2019.

grada brzo stiže. ja, zauzima čudesno

mart 2019. Svet na dlanu 7

8 Svet na dlanu mart 2019.

mart 2019. Svet na dlanu 9

10 Svet na dlanu mart 2019.

mart 2019. Svet na dlanu 13

14 Svet na dlanu mart 2019.

16 Svet na dlanu mart 2019.

18 Svet na dlanu mart 2019.

Sve Venecije sveta

20 Svet na dlanu mart 2019.

mart 2019. Svet na dlanu 21

22 Svet na dlanu mart 2019.

Prve priče o aktivnostima Etne

24 Svet na dlanu mart 2019.

mart 2019. Svet na dlanu 25

26 Svet na dlanu mart 2019.

28 Svet na dlanu mart 2019.

mart 2019. Svet na dlanu 29

30 Svet na dlanu mart 2019.

32 Svet na dlanu mart 2019.

34 Svet na dlanu mart 2019.

36 Svet na dlanu mart 2019.

38 Svet na dlanu mart 2019.

Ali Kuba nije samo Havana. Kuba je i raskošna

40 Svet na dlanu mart 2019.

42 Svet na dlanu mart 2019.

Kratak izlet u raj

44 Svet na dlanu mart 2019.

46 Svet na dlanu mart 2019.

mart 2019. Svet na dlanu 47

48 Svet na dlanu mart 2019.

ATERIRATI, RALI, KOLOSI, ELATIV, TAVANI, ASIRAC, RIVICA

50 Svet na dlanu mart 2019.

IZGUBLJENO DOBA LJUBAVI I SNEGA Dženifer Lam

PERSSON Nikola Lekić

PUT U INDIJU E. M. Forster

SA SVAKIM DAHOM Nikolas Sparks

mart 2019. Svet na dlanu 51

You might also like