СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА ДРЖАВНОСТ

и
МИЛОШ БЛАГОЈЕВИЋ

НЕМАЊИЋИ И
ЛАЗАРЕВИЋИ
И
СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА
ДРЖАВНОСТ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА - БЕОГРАД

2004
 Садржај

Прергсвор ........................................................................................................................... VII

Глаао прво
СРПСКЕ У Д Е О И Е К Н Е Ж Е В И Н Е .................................................................................1
Глоап рруГа
ВЕЛИКИ К Н Е З И ЗЕ М А Љ С К И К Н Е З ...................................................................... 21
Глава шрећа
СВЕТИ С И М Е О Н Н ЕМ А Њ А - ЗА Ш ТИ ТН И К СРП СКЕ Д Р Ж А В Е ................ 51
Глава чошврило
О СН О В Н А ЗН А М Е Њ А СРПСКИХ
КРАЉ ЕВА И А РХ И ЕП И С К О П С К О Д О С Т О ЈА Н С Т В О .....................................75
Гла&а пота
СВЕТИ СА В А И ,.БОЛ З А О Т А Ч А С Т В О М "...........................................................91
Гпава шсста
АРХ ИЕП И С К О П СА В А В ОЖД О ТА ЧА СТВА ...............................................101
Глова седма
СРБИ - И З А Б Р Л И И Н А Р О Д О националним и
државннм ингсресима у дслимч Доментијама ........................................................... 115
Глава осма
ТИТУЛЕ П Р И Н Ч Е В А И З КУ Ћ Е Н ЕМ А Њ И Ћ А .................................................133
Глава рвввта
СРПСКО КРА Љ ЕВСТВО И .Л РЖ А В Е " У ДЕЛУ Д А Н И ЛА Н .........................149
Глава ;есета
О АГРЛРН И М ОДН О СИ М А У
ПОЛИМ Љ У КРА ЈЕМ ХП И ПО ЧЕТКО М ХШ ВЕ К А ........................................ 175
Глаеа јеџанаеста
„ЗА К О Н СВЕТО ГА С И М ЕО Н А И СВЕТОГА С А В Е '..................................... 191
Глаеа дванасста
В И ЗА Н ТИ ЈС К А ХИЈЕРА РХ И ЈА
ВЛАДАРА У СВЕТЛОСГИ СРПСКИХ И З В О Р А ............................................... 247
Глаеа трннаеста
ЈЕДИНСТВО И П О ДВО ЈЕН О СТ
СРПСКИХ ЗЕ М А Љ А П РЕ БИ Т К Е Н А КО СО ВУ .............................................277
Глава чешрнаксши
ГОСП 0 Д АРИ СРБ А И ГТОДУНАВЉА ................................................................. 303
Глаеа петнаеста
„В Л А Д А Н И ЈН -К Н Е З А Л А З А Р А У ПРИМ ОРЈУ .............................................. 315
Глааа шесшхеста
К Н Е З Ј1АЗАР - КТИ ТО Р ХИЛАНДАРА ................................................................ 335
Глппа седамнаеста
СА ВЛАДАРСГВО У СРЈ1СКИМ
ЗЕМ Љ А М А П О С Л Е СМ РТИ ЦА РА У Р О Ш А ........................................................ 355

Г л м а осамнаеста
Д ЕС П О Т СТЕФАН Л А ЗА РЕ В И Ћ И МИЛЕШЕВА ...........................................391
Гла&а ревеишаесша
СТЕФАН Л А ЗА Р Е В И Ћ И С У В Е Р Б Н И П :Т СРПСКЕ ДРЖ А ВЕ .................. 407
Главо деадесеша
Н БМ А Њ И Ћ И У СТРУКТУРИ
ДРЖ АВНОСГИ Х ЕРЦ ЕГО В И Н Е И З Е Т Е ............................................................ 419

Глава двадесет прва

СРПСКА Д РЖ А ВН О СГ Н А ИОВИМ
ПРО СТО РИ М А СРЕМ, Б А Н а Т И Б А Ч К А ........................................................ 431

Белешки О оушору 44!

РеГистар имена ., 443
 Прерговор

У свакој држави присугна су три одређујућа елемента: народ,

територија и власт, док суштину државности »1ине кохезионе снагс
рааличнтих особина, које настоје да од сва три елемента створе јед-
ну целину. Садржина државности не може се посматрати као посе-
бан историјски догађај, ч ак ни као историјски ттроцес који има поче-
так и крај, збогтога што је у питању збир многобројних, различитих,
несталних и променљивих чинилаца, уз помоћ којих држава настаје,
лостоји, организује се, обнавља се и оправдава своје постојање. Ве*
ће интересовање за ову необично сложену историјску проблемати-
ку испољено је недавним објављивањем тротомне „Историје српске
државности". Ни у једном тому ове „Историје" није било довољно
простора за ширу анализу, па су аутори били лринуђени да саоишта-
вају готове резултате власгитих или туђих истраживања. Из тих раз-
лога, читаоцима су ускраћене мосућносги да провере веродостојност
саопштених консг атација и упознају се са многобројним поједино-
стима. Ове празнинс, бар делимично, отклониће се објављивањем
књиге под насловом „Немањићи и Лазаревићи и српска средњове-
ковна државност". Целокупна садржина књиге подељена је на два*
десетак поглавља. Свако поглавље предсгавља заокружену темат-
ску целину, обично са широким хронолошким оквирима. Реч је о
иашим објављеним илн нсобјављеним научннм радовима којима
је, с циљем бољегповезивања, придодато и неколико синтетичких
прилога.
Иајстарији елементЈ* српске државности видљиви су већ у деве-
том и десетом веку, а потпуно су се развили у доба Немањића. што
је презентирано у првом делу књиге. Добијањем краљевске круне
(1217), за време Стефана Првовенчаног и оснивањем Српске ауто-
кефалне архиепископије (1219). са архиепископом Савом на челу,
Србија лостаје „самодржавна" и „самоосвећена", ш то значи да је у
размаку од две године стекла мсђународно признање иолитичког и
црквеног суверенитета. ОслањаЈући се на пуноћу државног сувере-
нитета, тадаш ња духовна елита настојала је да развије националну
самосвест и самопоштовање, најпре, канонизацијом српских свети-
теља Симеона н Савс, затим, учењем да су лравославни Срби поста*
лн „Пови Израиљ" чли „изабрани народ", затим, истицањсм и него-
ва1вем патриотскнх осећања („бол за отачаством") и, најзад, »1врсгом
УШ Немањики и Лпзарсаићи

вером у опстанак или избављење српског народа, са „вождом отача-

ства" на челу. С вака ол ових тема обрађена је у посебном погла-
вљу. Поштовање српских светитеља било је до те мере присутно да
је уграђивано и у друштвсне односе, конкретно у аграрне односе ко-
јн су регулисани „Законом светога Симеона и светога Саве“. Уч по-
моћ ових ,;Јакона", на посредан начин, осигурано је и поштовање по-
стојећег друштвеног поретка.
Оснажена и увећана. српска држава за време краљаМилутнна
нскорачила Јв из националних оквира, па је као самоогалнн чинилац
постала саставни део православног царства. Стефан Душан је у том
правцу отишао још даље, доказујући да водећа улога у православном
царству прилада поцједнако и Србима и Грцима, Назначена пробле-
матика добила је посебан простор у нашој књизи. После распада Ду*
шановог царства српска пржавност није угашена, нити је Србија иза-
шла из оквнра православне екумене. Захваљујући позитивном утнцају
С'рпске цркве и промишљеној политици кнеза Лазара, српска држа*
ва је обновљена у сливу Јужне, Западне и Велнке Мораве, будућем
језгру савремене Србије. Н а овоме се, опет, темељило право кнеза
Лазара да се једино он, од свих обласних гоеподара, назове „госпо-
дарем Срба и Подунавља“, на шта је указано у посебном поглављу.
Стечено право наследно је н»егов син, деспот Стефан Лазаревић. ко-
ји је успео да уједини готово све српске земље, изузев територија у
оквнрима босанске државе. Деспот Стефан је признавао идејну су-
прематију византијског цара, а касније и деспотЂ урађ, па је на тај
начин још јепном и недвосмислено саопштоно да је српска држава
самостални и саставни део лравославног царства. Српска средњо-
вековна државност, у периоду између ХН и XV века, оснажена је све-
сном дслатношћу владара нз дннасгије Немањића и Лазаревића, што
је иггакн>то и у наслову књиге. Када је српскн народ, под притиском
Гурака, почео масовно да се сели преко Саве и Дунава, пренео је са
собом и најважније елементе сриске државности, посебно, свеег о
националној и верској припадности, гакоре и непрскинуту тежн>у да
обнови своју државу.
Највећа заслуга за штампањс н објављнвање овс књигс лри-
нада многим сарадннцнма Завола за уибенпке н настаена средства,
на чему им најтонлије захваљујем, посебно проф. др Радошу Љу-
шићу, директору Завода, и уреднику проф. Небојши Јовановићу.

У Београду, 7. јули 2004. године А уш ор

 ГЛАВАПРВА

СРПСКЕУДЕОНЕ
КНЕЖЕВИНЕ

Проучавање државног уређења најстаријих српских земаља,

укључујући облик и начин владања, било је подједнако занимљиво,
како историчарима тако и правницима. Но, и поред испољеног ин-
тересовања, поједина нитања нису у довољној мери осветљена, ме*
ђу њима питање наслеђивања архоане власти и присуство удеоних
кнежевина. Уарок овој појави не треба тражити једино у недостат-
ку извора, аећ више у методолошком прилазу проблему, неујсдна*
ченој терминологији и запостављању чињенице да је српски народ у
раном средњем веку жнвео у ххет државних целина.1 Свака од ових
целина градила је властито уређење, улазећи повремено у чвршћу
или лабавнју политичку заједницу са својим суседима. Биле су то:
Паганија или област Н сретљана, затим Захумље, Травунија, Дио*
клитххја или Дукља и Србија. Сада се само по себи намеће питање -
шта се дешавало са већ изграђеним државним организмом када би
се нашао у политичкој заједници са другом државном цслином. Иа
оваква н слична питања не може се дати тачан и исцрпан одговор
без посебне и шире анализе. Овом приликом може се само претпо-
ставити да је мања држаана целина у односу на већу и јачу доспева*
ла у положај „удеоне кнсжевинс“. Одмах треба рсћи да је појам „уде*
она кнежевина“ производ научне литературе и да, као такав, није
био познат српској средњовековној терминологији.2

1 )5. КрС1 ић, Рпзмашрања о Лушановом законику, П, О рржаеномсшро/у, Гпасник

Друштва србске словесиости VII () 855), 22 85; К. Јиречок, Историја Срба I, Бс«
ограл ! 952,257; Т. Тарановски, Иаморија срискоГ ирача у Немињићкој оржави,
Београд 1931, 156-166; Б, РалоЈковић, Разматрања о деоном еладању и дконим
кнежевинамо, ИсториЈскн часопис 8 (1959), 1 -25 У цитираиом раду Т Тараиов-
скн је исцрпко коментармсао ставове К. Јиречека, лок је Б. РадоЈКопнћ нокушао
ла назндчену проблематнку објаснн уз помоћ података ва Барског родослова.
*' ) Калић је упозорнлз да је термин удеона кнежевина .зеш тачка гворевнна на-
укс у XIX вску'*. Вндн: Ј. Калић, Србија у доба кназа Страиимира, Богородиид
Градачка у историји српско? народа, Ч ачак 1993, 51.
2 Немањићи и Лазареаики

У сгаром српском језику. кадајетребало означити деонеке ве-

ће целине, користила се реч: „чеспЛ-1Она је жива још и данас, али
се ређе чује. Реч „чесгв“ послужила је као основа од које је изведен
средњовековни термин „чествникв“, под којим се иодразумева осо-
ба која поседује део нечег или господари над делом неке целине. К о**
лико је познато, најстарији помен „чесгника*', и то у множини, нала-
зи се у повељи Кулина бана која Је издата дубровачким грађанима
1189. године.4 Овом повељом босански бан даје слободу трговања
свим Дубровчанима по целој својој држави и, лоред осталог, наре-
ђује да им не буде од „моихв чбствниковб силе“.5 Из саопштеног ци-
тата јасно се види да Босном, поред бана, управљају и његови „чест-
ници“, чије се надлежности просгиру на одређеним деловима државне
територије. На основу наведеног податка не може се ближе одре-
дити однос између бана и честника, не може се наслутити сгслен
сродства. нити величина територије потчињене неком честнику. По-
водом п*>следн»ег захтева могућс је дати бар посредан одговор.
У науци је одавно позната чињеница како је Стефан Немања,
пре него што је постао велики жулан. примио „чесг отачаства", ко-
ја се сасгојала од неколико жупа.* На основу ове чињенице могло би
се наслутити да су и честници Кулина бана, савремсника Стсфана
Немање, имали под својом управом веће делове државнс територи-
јс . Рсч честник коришћена је у политичкој терминологији и лоловн*
ном XIV века. Пош то ]е краљ Душан између 1343. и 1345. године из-
вршио знатно проширење државне територије на рачун Византије,
тада је у својим интитулацијама исгицао да је: „и честникв грчвскБ1МБ
странамБ” или „честБникБ ГркомБ“.7 Наведене чињенице недвосми-
слено показују да је чесгник, заиста, господарио и управљао знатним
деловима држанне територије. По свој прилици тако је било и у бо-
санској држави Кулина бана. Присуство одговарајућег термина чест-
ник и погодног израза, као што је „чест отачаства”, не даје нам за
ираво да оживљавамо средњовековну терминологију и да је уводи-
мо у савремени језик. Из ових разлога у даљем излагању користиће-

' Ђ. Дпничић, Рјенник из књижеених сширини сриских Ш, Београл 1Х64, 481.

4 [ 1 одел>а је објављиеака на аише иеста, а такође н превођена. Види. ЈВ Стоја-
новиК, Старе српске пооеље и писма I, Бсоград Сремски Карловци 1929,2.
' СтоЈаковнћ, н. р., 2.
* Стефан Ирвовенчани. ЖчшиЈе Счмеона Немање, прнредио В .Ћ оронић, Свето*
савски зЛорник 2, Илллри, Београд 1939, 19; Сгсфан ГТрвовенчами, Ж ивот све-
шо} Симеона, Сабрачи списи, прпреаила Љ нљаиа Јухас-Георгијевска, Стара
српска књижевност у 24 књиге, кљ. 3, Бсоград 1988, 65.
’ С Новаковнћ, Законски спомениии срчски к држави средњеГ века, Београп 1912,
413,487,488; М. БлагојевиН, Кара }с краљ Д уш ан потвррио Д ечанску хрисову-
љ у, Историјски часопис 16-17(1970), 79-86.
Сриске уусочг кнежевини 3

мо се оним терминима које је прихватила савремена наука, у кон-

кретном случају „удсоне кнежевине'\ аодећи лри том рачуна да су
„удеоне кнежевине'‘ у Кијевској Русији и другим државама предста-
вљале одређен облик државног уређења који се, по много чему, раз-
ликује од „удеоних кнежевина" у срнским земљама.
Многобројним питањима државног уређења код Срба, посеб-
но наслеђивањем врховне власти и државне територије, лозабавио
се равно пре 140 година др Никола Крстић.8 Ослањајући се на мало-
бројне, оскудне и некритички објављене изворе, који су му били до-
ступнн преко Рајнћеве Историје, он је с разлогом сматрао да треба
најпре лоНи од оних обавештења која је саопштио Константин Пор-
фирогенит. На овом месту, заиста, не треба нсправљати многоброј-
не фактографеке грешке у студији Н. Крстића, које су настале услед
коришћења непотпуне и нелоуздане изворнс грађе, али аато треба
указати на његов аакл>у»1ак да су Срби веома рано успоставили мо-
нархијски облик владавине, тј. владавину једне личности.9 Према пи-
сању Константина Порфирогенита, монархијски облик власти по-
стојао је код Срба још лре њиховог досељавања на Балканско
иолуострво. Они су у својој прадомовини - у Србији „некрштених"
Срба - имали једног владара, а када је он умро, „власт над Србн-
јом‘* наследила су два његова сина.10 У конкретном случају држав-
на територија са целокупним становништвом била бн подељена на
два једнака дела, али се и даље сматрала једииственом политичком
целином. И а такав закључак упућује даље казивање Константина
Порфирогенита, када саопштава да један од два брата, „преузевши
половину народа, иребегне Ираклију, цару Ромеја“.11 Узроци пребе-
гавања нису познати. Могли су то бити релативна пренасељеност,
нли политички сукоби, што често иде заједно. У сваком случају, вла*
дару Срба, који је оегао са половином народа у ирадомовини, припа-
ла је цслокупна територија првобитне Србије. Друга половина на-

’ 11. Крстић, Ралмвшрања о Душановом законику, 22-85.

'' II. Крстић, н д., 28-32.
,(> Визант иски нзвори зо истори/у народа Ју1ослаеи)е II, обрадио Б Фсрјанчић,
Београд 1959,47 З а разлику од изаопа из слнса Консл аитина Порфирогепита,
које је користио Н. Крстић, прсвод и коментари Б Ферјанчића нсупорепиво су
бољи и поузланијн Нетпто касиије саспштсиа су и кова сазнања о арсдиости спн-
са Константина Порфирогенита. Види: Б Фсрјанчић, Струкшуро 30 Глалс^пи-
са ГНаЈттшгапЈо м р еп о , ЗР В И 18 () 978), 67 -80; Љ Максимовић, Сшрукшура
32 моГлавља списа Пе аЈтммгапЈо трепо, ЗРВИ 21(1982), 25 32 У овим радо-
иима саопштси јс и обиман преглез лктературе о Коистантину Порфирогепиту
11 Византиски извори за историју народа ЈуГослаеије II, 47 (даље; Византиски из •
еори И)
4 Немањићи и Лазарееићи

рода са својим вођом пронаћи ће своју нову отаибину у оквирима

царства Ромеја.
После доласка на Балканско полуострво Срби су основали не*
колнко држава, од којих се највећа и најзначајнија у византијским
изворима редовно назива Србија. Била је то друга по реду Србија,
чије се име на овим просгорима одржало до данас. Управо у овој др*
жави учврстио се на власти вођа Срба који их је довсо из прадомо*
вине на новастаниш та. Константину Порфирогениту није било по-
знато његово име, али зато каже: „лошто је умро онај архонт Србин
који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син, а
потом унук и тако редом архонти из његовог рода'‘.12 Занимљнво је
лриметити да византијски цар назива вођу Срба и „архонтом" и „Ср-
бином'*. не оогављајући никакву сумњу о његовом друштвеном по-
ложају и етничком пореклу. Архонтима се називају и сви његови
по имену непознати потомци, који су владали Србијом у VII и VIII
веку. Овом приликом, заиста, не би требало оспоравати монархиј-
ски облик нладавине, нити присуство једног владарског рода. Распо-
ложива изворна грађа то не дозвољава. Један владарски род могао
се, заиста, одржати више стотина година. О томе су сачувана непо-
средна сведочанства и за најстарији период српске историје. Кон-
стантин Порфирогенит, описујући Захумљане и њихову земљу, ка-
ж е и следеће: „Род антипата и патриција Михајла сина Вишетииог,
архонта Захумљана, потиче од некрштених становника на реци Ви-
сли“.1? Имајући у виду садржину наведеног цитата, с разлогом ве-
рујемо да нико у то доба у Цариграду или Захумљу не би могао из-
мислити ла род кнеза Захумљана воли своје порекло баш са Висле.
Оддосељавања Орба па до настанка цитиране забелешке прошло је
око 300 година, па је. захваљујући само сачуваној традицији, могла
бнти сачувана и успомена на порекло рода антипата и патриција Ми-
хајла - сина Вишетиног. Према томе, по истом принципу била је са-
чувана и успомена на порекло владарског рода, из којег су потица*
ли сви архонти Србије до половине X века.
Византијски цар и иисац није умео ништа да каже о именима и
делатности најстаријих архоната Србијс, изузев да су се смењивали
по природном редоследу, тако да од њих потиче и први по имену вла-
дар Србије: „Вишеслав, и од њега Радослав и од њега Просигој и од
њега Властимир'*.14 И з наведеног редоследа могло би се закључити
не само да је у Србији посгојао монархијски облик владавине, већ и

^ Византиски извори II, 50.

Визант иски изеори II, 60.
14 Визант иски извори II, 50
Сртке удеонс кнсжевинс 5

да је на снази било начело примогенитуре, ло којем држава и врхоа-

на власт припадају наЈСтаријем сину. Поштовање овог начела м о јл о
Је, и те како, Оити драго и прихватљиво Константину Порфирогени*
ту, али је политичка пракса чесго угрожавала ово начело и у Бизан-
тији и у Србији.
Византијски цар и писац све српске владаре редовно назива ар*
хонтима, било да они владају Србијом, било Захумљем, Травунијом,
Конавлима и Диоклитијом. Не треба ни доказивати да су санлеме-
ници њихов владарски ранг другачије исказивали, свакако, неком до*
маћом титулом. У литератури је лрихваћено објашн»ен>е да у кон-
кретном случају византијска титула архонта одговара словенској
титули кнеза, па у дзљем излагању најстариЈе српскс владарс трсба
тако и титулисати.15 О српском кнезу Властимиру, праунуку првог
по имену познатог кнеза Србије Вишеслава. сачувана су потпунија
и занимљива обавештења. З а њега се, поред осталог, зна да је имао
више деце, а међу њима бар једну кћерку. Кнез Властимир је своју
кћерку удао за Крајину, сина Белоја, тадашњег жупана Травуније.
Поводом успостављања ових родбинских веза, Константин Порфи-
рогенит пнше: „Желећи да прослави свога зета, именова га овај (Вла-
етимир) за архонта, учинивши га самосталним. Од њега се роди Хва-
лимир, а од овог опет Чучимир“.16После набрајања првих потомака,
слсди занимљива констатација, која гласи: „Архонти Травуније увек
су били под влашћу архонта Србије".17 Све што је до сада у наведе*
ним цитатима саопштено, заслужује дужну пажњу. И з цитата се са-
знајс да се на челу Травуније налазно најпре жупан Б елоје. Није
познато на који Је начин доспео до свог положаја. Могао је доћи на
власт по начелима примогенитуре, али и по начелима секундогени-
туре. Н а ово се питање не може дати поуздан одговор. Остаје, међу-
тим, чињеница да је његов син Крајина, после женидбе, уздигнут на
ранг архонта, односно кнеза, који по одлуци српског кнеза Властн-
мира постаЈе самосталан. Под овом „самосталношћу" подразумева
се, по свој прилици, власт једног монарха, која се не дели ни са ким.
Он самостално влада у својој зсмљи, али је, истовремено, потчи*
њен старијем и моћнијем владару, у овом случају Властимиру, кне-

1' Све Јужнословенске влаиаре Констангнн Порфнрогениг назива архонтима. Оеу

врсту архоката 5 . Ферјапчић и у преводу и у комеитарима редовно натива кне-
зовкма, ш то Је и уобичајено у лигератури. Видн. Вш анш искч изеори И, И , 16.
Н . 23. 3 1.3 3. 36.40. 42-45, 50, 53-60, 62, 64, 77-80.
'* Виаантиски идвори II, 62 и кал. 218. Овле Б. ФерЈакннћ унозорава да је Властн-
мнр доделио сеом ^егу КраЈини гитулу кнсза, ,дли је Травунија вероватнс н да*
л л остала под српском врхсвном влашћу*'. ОааЈ Је ^акљ учак свлкако тачан, а мо-
ж с сс јс ш н поЈачати.
1’ Византиски ш аори Ц, 62.
6 Немоњићи и Лазаревићи

2у Србије. Успостављена сарадња и субординација могли би се сма-

трати вазалним односом, али истовремено и обликовањем прве срп-
ске удеоне кнежевине. З а разлику од жупана Белоја, његов син Кра-
Јина уздигнут је на ранг „архонта“, односно кнеза. У кнежевини
Травунији половином IX века постоји наследна кнежевска породи*
ца, чији се потомци смењују на престолу око 100 година. Они су пот-
чињени кнезу Србије, али самостално управљају кнежевином Тра-
вунијом. После смрти Константина П орфирогеннта губи се танка
нит која је омогућавала да се прати судбина требињских кнежева.
Из досадашњег излагања, заснованог на подацима Константи*
на Порфирогенита, могло се закључити да су половином IX века у
срлским земљама посгојале бар три наследне кнежевске породице:
једна у Србнји, друга у Травунији и трећа у Захумљу. З а разлику од
Травуније, изгледа да су кнезови Захумља били потпуно самостал-
ни и независни од кнезова Србије. З а кнежевску поррдицу у Диокли-
тији подаци су знатно млађн. пошто потичу тек с краја X вска, док
о архонгима Паганије нема ломена код Константина Порфирогени*
та. Овакво стање умногоме компликује посматрање и проучавање
наслсђиваЕва државе и врховнс власти. Крајње оскудна обавештења
за Травунију и Захумље упућују на то да се поменути процеси пра-
те искључиво у Србији, у којој, нрема византијском цару и писцу:
„После смрти кнеза Властимира наследише власт у Србији његова
три сина: Мутимир, Стројимир и Гојник, поделивши земљу".19 Садр-
жина навсденог цитата оспорава постојање и примену начела при*
могенитуре и јасно указује на присуство сскундогенитуре, по којем
сваки члан кнежевске породице добија свој део државе. Овде треба
приметити да није јасно да ли су браћа била потпуно равноправна
или је на)старији брат био велики кнез, којем су се млађа браћа пот*
чињавала.20 П ремаономе што се кдснијс збило, изгледа да су се мла-
ђа браћа понашала прилично самостално, што није одговарало кне-
зу Мутимиру. Н а основу саонштених чињеница може се закључити

1* Кнез Јован Вланимнр поч ео јела влада Диоклитијом мајкаа 1нјс око990. године,
поштоЈСЈедно 1ћсгово поспанство сгвгло внаангијском цару Васнлнју 1Г992. го*
днне. Види. Г. Острогорски, Сербское посолнст во к императору Василш о //,
Г ласС А Н У 193 (1949), 15-29 (= Сабрана дела Геор*и)а ОстроГорског, кј& IV, Бс*
оград 1970, 147 158). Међу адрссама онсама кој8 су слалн внзантнјскн цареви
Констангин VII и његов син Роман II (945 959) ломи)ћс сс и адрсса. .дрхокгу Ду-
кљс“. На оскоеу овог нодатка може се закључитн да је ДноклнтиЈа имала сеојс
архонте (кнежевеЈ и половниоч X века Види' Византиски изеори (I, 78.
и Византиски изеори II, 5 1,
211 В ФерјапчиК Је с разлогом претпостављао да јс ..можда Мутимир имло нзвесно
првенство кад својом браћом" (Византиски изаори II, 52, Ј1ап. 164).
Сриске у9*он* кнежевине 7

само то да су с« начела примогенитуре и секундогенитуре ирепдита*

ла све до половине IX века.
Упраао у то доба Бугари су, други пут, напали Србију (око 880)
и претрпели порат, тако да је заробљен бугарски принц Владимир еа
12 истакнутих бољара.21 Изгледа да је то била еамо лретходница, док
је главнину војске водио бугарски кнез Борис. После ових догађаја
кнез Борис је био приморан да закључи мир са Србијом, плашећи се
за живот свог снна Владимира, Иагледа да се мир није могао једно-
ставно аакљупити пошто је Србија тада била подељена између бра-
ће М утиуира, Стројимира и Гојника. По свој прилици, за успоста*
вљање мирних односа био је највише заинтересован кнез Мутимнр,
што се не може тврдити и за његову браћу. Имајући у виду ову чи*
љеницу, али и друге, кнез Борис: „Желећи да се врати у Бугарску и
плашећи се да га Срби негде на путу не пресретну ш заседе, затра*
жи за своје обезбеђењ е децу архонта Мутимира, Борена и Стефа-
на*‘,22 који су га, заиста, безбедно спровели до границе, З а учнњену
услугу кнез Борис их је богато обдарио, а они су узвратили уздарјем,
што је, без сумње, био најбољи знак да су успостављени пријатељ-
ски и савезнички односи између породице српског кнеза Мутимира
н бугарског кнеза Бориса. Овде треба приметити да нема доказа да
су пријатељски односи успоегављени и са породицом кнеза Строји-
мира, или породицом кнеза Гојника.
Изгледа да је већ тада у Србији дошло до оштрије политичке
лоларизације у вези са сарадњом с Бугарском или са Византијом.
Кнез Мутимир је, без сумње, био за сарадњу са Бугарском, што се
не може рећи за кнеза Стројимира и кнеза Гојника. Према писању
Константнна П орфирогенита, после окончаног рата с Бугарима:
„Нсшто доцније посвађају се иста три брата архонти Србије и пошто
Мутимир један од њих надјача и, желећи сам да влада, ону двојнцу
заробн и предаде их у Бугарску, задржавши под својим старатељ-
ством једнно сина брата Гојника по имену Петра, који одбеже у Хр-
аатскуЧ23 У овом цитату свака је реч значајна. И ј његове садржнне
јасно се види да је Србијом самостално завладао кнез Мутимир, нај-
старији син кнеза Властимира. О н је то учинио силом, потнснувши
потпуно своју млађу Ораћу из политичког живота, Још пре него што
је ушао у сукоб с браћом, кнез Мутимир је осигурао лодршку Бугар-
ске. Једино се овом чињеницом може објасниги зашто је своју мла-

И сирпноотом е: Љ . Макснмовић, О времену иохоџа бу^арског кнезо Впр

Србију. Зборннк ФнЛОЗОфСКОГфакултета XIV-! (Бсоград 1979), 69-76
;; Вигант иски извори II, 52: вндн и пап 21
п Визаниш ски и& ори II, 52.
 НсмпњиНии Лазаревићи

ђу браћу предао на чување бугарском кнезу и зашто је то бугарски

владар прихватио. Радило се. свакако, о пријатељским и савезнич-
ким односима између српског и бугарског владара. Пре овог догађа-
ја, браћа Мутнмир, Стројнмир и Гојник заједнички ратују против Бу-
гара око 880. године, али после склапања мира односи међу браћом
се мењају. Изгледа да је баш тада дошло до јаче политичке полари-
задије у Србији, и то на лристалице савеза с Бугарском и противни-
ке таквог савеза. Преовладала је прва струја с кнезом Мутимиром
на челу, Захваљујући добрим односима с бугарским кнезом Бори-
сом, сриски кнез Мутимир одржао се на власти неузнемираван све
до своје смрти (891/2).24 Својим поступком, којим је потиснуо мла*
ђу браћу из лолитичког живота, он је, без сумње, оспорио ирнмену
начела секундогенитуре, настојећи, исговремено, да учврсти начело
примогенитуре. У томе је заиста био доследан, па га је после смрти
наследио „најстарији син Прибислав“,25 Сем Прибислава, кнез Му-
тимир је имао још два сина, Брана и Огефана, али се о њиховом уче-
шћу у владању државом ништа не говори, што поткрепљује чињени-
цу ла се кнез Мутимир залагао за поштовање начела примогенитуре,
Објективне историјске околности ни тада ни касније нису омо*
гућавале доследну примену начела лримогенитуре. О ва тенденција
је била присутна већ крајем IX века, али се није могла увек оства-
рити из више разлога. Наслеђивање државе и врховне власти није
зависило једино од воље актуелног владара, већ и од других поли-
тичких снага у држави, посебно од става родовске аристократије, чи-
ји се представници у то доба називају жупанима. Осим унутрашњих
чинилаца. морало се водити рачуна и о утицају моћних суседних др-
жава, које су, понекад, доводиле своје кандидате на владарски ире-
сго. Наследивши власт у Србији од свог оца, кнез Прибислав је ос*

24 Г Осгрогорски, ПорфироГенишоба хроника сриских вларара и њени хроноло•

шки иодаии, И Ч 1 -2 (1948), 24 29 (* С абрам дела Георгија ОстрсГорскоГ, кн>.
4. 79-86). Хронолош ке податке уготпунио је Б. ФерЈанчић. Према љеговнм нс-
тражиадњнма, српски владарн смсњнвали сусе или покушавалн дадођу ма нласт
ио следсћсм редоследу:
1) кнеа Мутимир Је умро 891- 2 . године;
2) кн еј Прнбислав МутнмировиК влада 892-94. гопине,
3) квез П етар ГојниковиК почиљ еда влада 894. годние;
4) Брак Мупнмироеић јс похушао да освоји престо 895-6. године;
5) Клонимир СтрОЈимнровић јс покушао да дође на пресго 897/8. године;
6) кнез Цфтар Гојниковић свргнут јс с власги 917 18. годиие;
7) кнфз Павле Брановић иочињс да влада 917 18. годнне;
8ј кнез Захарнја Прнбнсааљсвић иочнњс да влада 921. годинс.
З а навфдене попунф 5 . ФерЈакчнћа виаи Византиски извори II, 53*55, иап 174,
178.185.
25 Визоншиски изеори II, 53, нап. 174.
Сриске уреоне кнежевине 9

тао ва власти свега годину дана. Управо тада се ш Хрватске вратио

у Србију П етар Гојниковић, који „протера с власти свог брата од
стрица Прибислава са два његова брата и узе власт, а они побегав*
ши дођу у Хрватску**.26 Био је то преседан у пуном значењу ове ре*
чи. П етар Гојниковић, као син најмлађег сина српског кнеза Власти-
мнра. самосталноје завладао Србијом, што је унело велику пометњу
у устаљеном начину наслеђивања државе и врховне власти. У одно-
су на осталу браћу од сгричева, његова су права била најмања. Ио-
литичке способности кнеза Петра Гојниковића су неспорне, али из-
гледа да се приликом освајања врховне власти највише ослањао на
подршку родовске аристократи]е, којој је одговарала потпуна држав*
на самосгалност, а знатно мање на подршку из Хрватске или неке
друге суседне државе. Догађаји, који су уследили. најбоље показују
да нови сриски владар није био експонент ни једне стране државе,
пошто му ни једна од њих није пружала подршку Напротив. сви су-
седи Србије настојали су да отежају положај српског кнеза, који је,
мимо устаљеног реда, дошао на престо, потиомажући друге пре-
тенденте да се дочепаЈу врховне власти.
Међу ирвима је своје право на престо Србије исгакао Вран Му-
тимировић, рођени брат збаченог кнеза Прибислава и брат од стри-
ца кнеза П етра Гојниковића. Он се, као ш то је уиозорено, најпре
склонио у Хрватску, па је вероватно отуда и дошао да преузме вр-
ховну власт у Србији.27 Уколико бн се строго поштовало начело при-
могенитуре, па и начело сениората, онда би Бран Мутимировић имао
преча права на престо од П етра Гојниковића. То је, свакако, било
познато савременшшма и у земљи и изван Србије. Покушај Брана
Мутимировића да борбом преотме престо није уродио плодом, по-
што га је кнез П етар победио, заробио н наредио да се ослепи. Овим
чнном претендент на престо, са највећим правима, био је трајно дис-
квалификован. Колико је познато. ово је у Србији прва дисквалифи-
кација такве врсге, Две године после ових догађаја из Бугарске је до-
шао Клонимир Стројимировић, брат од другог стрица П етра
Гојниковића, с намером да преотме престо. Он је, свакако. уживао
подршку Бугарске, као што је и Бран Мутимировић уживао подр-

Визаншиски илеори II. ЗЗ.нап 172. Бежа;ће Прнбиславаса браКом Брапом и Стс*
факом у Хрватску, вз које се вратио П егар Го;никовић, киј« остало непрнмеће-
ко у нстч>риографији Ова би сс појава могла оЛјвснити Једино наглнм погорша-
ва)ћем одиоса итмеру П етра Гојннковнћа и Х рвата, као н сарадњом кнеза
Прнбнс.тава и хрватеких нладара.
ВиЈантиски иЈвори II, 53, нап. 174 Долазак Браиа Мутнмироинћа нз Хрвагске
у Србнју да лреотчс власт кпету Петру ГојниковиКу иедвосмислспо сведочи да
су се односи између Хрватске и СрбИЈе озбнљно погоршалн.
10 Немињићи и Лазаревики

шку Х рватске, с обзиром на то да га је кнез Борис ож енио једном

Бугарком из угледног роца.26 Клонимиру Стројимнровићу пошло је
Ја руком да са војском уђе у град Достиник у Србији, али га је кнез
П етар напао. победио и погубио. У овом случају кнеа П етар није
поштедео живот новог претендента на престо, сматрајући, по свој
прилици. да од остварених права на врховну власт нема пречих пра-
ва. Учврстивши се на престолу, несметано је владао наредних 20 го-
дина.
Кнез П етар Гојниковић био је доследан у својој спољнополи*
тичкој оријентаиији. Он није био савезник Хрватске, још мање Бу-
гарске, што му је на крају дошло главе. После навесног времена ус*
пео је да се измири са Бугарском29 и да успостави пријатељске односе
са царем Симеоном, али је, истовремено, јачао пријатељске везе са
Византијом.10 Незадовољни држањем кнеза Петра, посебно успоста-
вљањем савезничких односа са Византијом, Бугари су лреваром на-
мамили српског кнеаа на преговоре, потом га заробили н затвори*
ли. тако да је и умро у затаору.п Уместо њега Бугари су на престо
С'рбијс довсли кнсза Павла Брановића, сина ослепљеног некадашњег
претендента Брана Мутимировићз, чија су права на престо била ста*
рија и преча од права Петра Гојниковића.*2 Међутим, судећи по све*
му, права на врховну власт кнеза Павла Брановића нису била и нај-
већа, што је искористила Византијд, па је као претендента на лресто
истакла Захарију Прибиеав^евића, сина свргнугог кнеза Прибиста-
ва. У овом случају, поред чисто политичкнх ннтереса да доведе на
власт свог експонента, Византија је без сумње истицала у први план
начело примогенитуре и начело сениората. Када би се строго пошто*
вала ова начела, Захарија Прибисављевић би, у поређењу са свим
својим рођацима, имао највећа права на српски престо. У првом тре-
нутку то му није помогло, пошто га је кнез П авле Брановић у борби
победио, заробио и предао на чување Бугарима. Уосталом, он је био

З/шшшис ки изеори П, 5 3. Клоннми р ј е иначе ота и будуће г српског кнс 5а Часла -

ва {Византиски иззори II, 53, наи 169)
** Поводом успостављаља мнра и пријатсљских односа са Бу|'Лрском, Констан-
тип Порфирогенит каже: ..Склоин мир(Петар) и са Сммеопом.архоитом Бугар-
скс, који му н кум постадс*' [Византиккк извори (1,53) КасниЈе су н двојнцз бу-
гарскик еоЈСковођа. Теодор Сигрица и М арма|, склопнли кумство с кнезом
Петром, алн нм Је оно послужнло само као варка да га намаме у клопку. ухашх*
н одвсду у Бутарску (Византиски изоори И, 54,55).
41 О Јачан>у саасзничких односа између Србије и Витантије види: Г. Осгрогорски,
Л ае Ровдух и Л аз Хиросф окт . ЗР В И 3 (1955), 29-36 (■ Сабрана р*ла Гсоргија
ОстрогорскоГ, књ. IV, 87-95).
,к Визаншиски изеори И, 54, 55.
у Визпнт иски изеори II, 55.
Срнске уџеоне кнежевин* I!

експонент бугарског цара, уз чију се помоћ и учврстио на ирестолу.

После извесног времена кнез Павлс БрановиК се окренуо против Бу-
гара. прешавши на страну византијског цара. Тада су Бугари као свог
кандидата на српски престо истакли управо ЗахарИЈу Прибисавље-
вића. којег су до тада држали као заробљеника. Захваљујући подр-
шци Нугарске, кнез Захарија је постао нови владар Србије.3? О н ни-
је био дуго лојалан Бугарској. већ је прешао на страну византијског
цара, па су Бугари настојали да га војском протерају из државе, гато
нијс шпло лако. Под великим притиском непријатељске војске, кнез
Захарија Прибисављевић је морао да напусти Србију и да пребегне
у Хрватску Бугари су тада, бар фиктивно, намеравали да Србији по-
нуде ча новог кнеза Часлава Клонимировића, блиског роЈ>ака кнеза
Захарије. Послали су и „позив жупанима да дођу код њих н одведу
архонта Часлава".3* Када су жупани дошлн да прихвате новог кнеза,
били су заробљени и одведени у Бугарску, а Србија опустошена, обез-
глављена и принремено потчињсна.
И злагање Константина П орфирогенита о сложеним прилика-
ма у Србији крајсм IX и у првој четвртини X века показало је, по*
ред осталог, како су се наслеђивали врховна власт и престо у Ср-
бији. П о правилу државом је владао само један владар, не делећи
власт ни са браћом, ни са стрнчевима, нити са браћом од стриче-
ва. Највећа права на престо, у начелу, имао је најстарији владарев
син, а после њега његова браћа по природном старешинству, што
још једном потврђује присуство начела примогенитуре, уз лошто*
вање и начела сениората у владарској породици. К ада би најстари-
ји брат искористио своје право на престо, па био смењен, лисква-
лификован ослепљењем или прогнан, право да га наследе гтрипадало
је његовој браћи, и то по старешинСтву, а потом н синовима, ако их
је имао. У одређеним случајевима поштовало се право сениората у
Бладарској породици. Била је то политичка потреба ла се на челу
државе нађе пунолстан, нскусан и способан владар, који мож е да
понесс т ср ст свих државних послова, укључујући на првом мссту
одбрану зсмље. Политичка иракса и и јс увек поштовала ово наче-
ло, али није га ни чапост ављала. Личне амбиције принчева. унутра-
шњс лрилике у држави и уплитање великих скла нарушавали су уо-
бичајени редослед наслсђивања престола и врховне власти, али нису
укидали монархијски облик владавине. Целокупно досадашње из-
лагање показало је да у Србији током IX и X века практично нису

3' О свнм логађојима који се »сзују ?а долазак кнсза Захарије на влзст внаи Ви-
ј онт иска игвори Н, 55
м Вигант искп извори Н, 56.
12 НемањиНи и Лмаревпћи

постојале удеоне кнежевине, са изузетком можда Травуније, која

је на посебан начин инкорпорирана у оквирс срлске државе. По-
четком X века у таквом лоложају према Србији нашла се и Пага-
ниЈа, али се о њој као удеоној кнежевини не може саопштити ника-
ква претпоотавка.35
Овом приликом и у овом раду неће се посебно анализирати на-
чин наслеђиван>а лрестола и врховне власти у Диоклитији, према са-
чуваним обавештењима у Варском родослову. Уколико бисмо се ко**
ристили овим извором, морали бисмо расправљати о наслеђивању
престола многих владара за које се поуздано зна да нису ни лосто-
јали, ш то би излагањ е одвело на странпутицу. Уосталом, већ по-
сгоје расправе такве врсте, али се лостигнути резултати теш ко мо-
гу искористити у науци.3*
З а проучавање појаве удеоних кнежевина далеко су кориснија
она обавештења која се односе на српске владаре и њихову браћу то-
ком ХИ века. Ови српски владари у литератури се обично назнвају
рашки велики жулани или српски велики жупани. Први у њиховом
низу био је велики жупан Вукаи, с којим цар Алексије I Комнин ни-
је лако излазио на крај.3’ Приморавши га једном приликом на лот*
чињеносл обавезао га је да преда цару „као таоце своје синовце по
имену Уроша и Стефана Вукаиа'*.35 Ова чињеница као да наговешта-
ва да су у питању потенцијални наследници великог жулана. Могу-
ће је да су и њихови родитељи имали какав удео у управљању држа-
вом. Остављајући ову аретиоставку на страну, одмах треба рећи да
се о наслећивању државе и о удеоним кнежеиинама нешто више зна
за раздобље када се на челу СрбиЈе калазио вслики жупан Урош II.
Било је то уједно и доба велике потчињености српске државе и срп-
ског владара византнјском цару Манојлу I Комнину.3*
Гоком своје владавине Урош П није се мирио са насгалим сга-
њем и превеликим лритиском, због тога је ступао у рат против Ви-
зантиЈС 1149. и 1150. године, а изгледа и нешто касније.40 Све то ни-
је много помогло. И ако добивши знатну војну помоћ из Угарске,

55 О укључиваљу Паганијс у састав С|*бије види: ВиЈоншиски извори II, 54, нап. 177.
м Б РалоЈковнћ, РоЈматрање о ?еоном а ларањ\' иреоним кнежееинама, I -25.
г Вилантикки изеори за историју нарора Ју^ослаеије, том III, Београа 1960,383-390
(Б. Крекић); Историја српског народа I, Бсоград 1981, 197*199 (Ј Калнћ).
51 Византи/ски изеори III, 389. Великог жупана Вукана мнследио Је синоеац Урош
(Урош I). Видн: Историја српскоГ иарода 1 ,199.
* Б. РадОЈЧић, И рилог проучавању аиаалчих орноса СрСије према Византији пе*
десеииа и шеадесетих година ХЧ еека, ЗР В И У2 (1964), 347-354; Ј. Калић, Рашки
еелики жупан Урош //, ЗР В И 12(1970), 193-204,
* В. пап. 39.
Српске уреоне кнежевиие 13

Србија је, ипак, претрлела пораз 1150. године у околнни Ваљева на

Тари, ла је била приморана да прихвати још теж е обавезе према Ви*
зантији.41 Са превеликим обавезама, које су ограничавалс суверени*
тет сриског владара и српске државе, нису се мирили одређени по*
литички кругови у земљи. Они су били спремни да пруже оружани
отлор византијском василевсу, па су у својим подухватима тражили
и проналазили ослонац у Угарској, будући да је она децениЈама би*
ла у сукобу са Внзантијом Најистакнутији представник такве по*
литичке оријентације био је најмлађи брат Уроша II, кнез Деса. Ова
личност је, по много чему, занимљива за историчаре, посебно, због
учешћа у политичким збивањима тог времена, а нарочито приликом
осветљавања наслеђивања државе и присуства удеоних кнежевина.
У науци је прихваћено мишљење да је четрдесетих година XII века
кнез Деса био господар Захумља, Травуније, а изгледа и З ете ако

ВизаншиЈски извори за исшорију народа Југослобије, том IV, Београд 1971,26-37,

124,125,179,180,1§ 7 , 18в, 196.0 бици на Тари налнсано ј« внше расправа. За ра»-
лику од старајнх мишљења, по којнма јс уо битке дошло на обапама Таре у Цр-
ној Горн, познагс по всличанственом кањону н стрмим обалама, М. БлагојевиК
јс улозорио да постоји речица Тара у околннк Вдљсва, затим па се хидроким "
Стримон налазк нешто Јужннје од Параћнна, као и па се насељс Ссченица на-
лазн на левоЈ обали Ј. Моравс западннЈс од Ннша. Н а осноеу оаик и другнх чи-
њсница, М БлагојевиН је дошао до закл>учка да је до битке на Тари дошло на
подручју Ваљева и његовс околинс. Внди. М. БлагОЈСвнћ, Сеченииа, Стримон и
Тара у делу Јована Кинамп, ЗРВИ 17 {1976), 67-76. Оае закл>учке покушао јс да
оспори Р. Новаковић у својој .днскуснЈИ" (ИЧ 24 /1977/, 299-321). без прнмене уо-
бичаЈсног ооступка приликом израде иаучног рада. Будући да у помснутој ,ди-
скусији" има и елемената памфлета, то се ка њу не треба ни освртати.
После обЈав.гене .дискусије". у којој нкшта није доказао, Р. Новаковић је обја-
вно, поштуЈући бар формалноуобичајсии посгупак, двс расправс, иод насловом.
,Још кешто полодом битке на Тари“ (ИЧ 25-26/1978-79/, 5-28) и „Стримои, Стру*
меи и Заструма" (И Ч 25-26/1978-79/, 239-248). Сама чнњеница да м у је било
потребно преко 60 страница да би <»спорио рсзултатс М Благојсвића, којн су са-
општсни иа 7 8 сграница, најбоље показује да Р Новаковић није пронашао ни
Један ааљан доказ, ш то он н прнзнаЈе. На заврш етку првог чланка Р. Новако-
вић закључује. „Н а краЈу да кажсмо да оваЈ чланак трсба с х в а т т и сачо као нри-
логдискусији око овог интересантиог и значајног питања из, ипаче, недовољно
јасног пернода српске средњовековне исторИЈе'' (И Ч 25-26,27). П рв крају свог
другог и иоследњсг рада нсти аутор закљ учујс „На крају, ако оеа размишљања
око Стримона, Струмена н Заструме и нису довела до неког Јасног и поуздани-
Јег решења, не треба ки когда разочараЈу" (ИЧ 25-26,248). Шири комекгар нн-
јс иотрсбан пош тоЈе Р НоваковиК сам оспорио сое ш то је иапнсао па помену*
тих 60 страннца текста.
Н а писању и закључцима Р. Новакооића че би се ни требало задржавати да их
није неопрезко прихватио Једак пољски историчар. Види. Јап и гл у, ЗгиЈш па4рос-
2л 1капи зегбзкгеЈ топагсћи Метамсебу* (ро/она X I когиес XI! нчеби). ^гос^ач/ - \Уаг«
»гажа Кгакбм/ (ј4ап^к Цо4?1989, 144-145 Исти аутор упозорааа да М ојко-
вац, где се воднла коњвчка бнтка, лежи ка 853 т кадморске висине.
14 Немањићи ч Лазвревићи

С4 под овнм појмом попразумева само жуна Зета.42 Ни]е сасвим ја-
сно на који је начин постао владар поменутих области, мада се по-
миње као њихов господар и у неким фалсификованим исправама.
Без обаира на то што је реч о фалсификатима, теш ко се може прет-
поставиги да би фалсификатор могао измислити јавноправну испра-
ву владара који није лостојао. Савремсниди и њихови потомци не би
прихватили такав документ. Булући да се баш у то доба на челу срп-
ске лржаве налазио Урош 11 и да је кнез Деса његов најмлађи брат,
на основу изложених чињеница може се закључити да су Захумље
и Трсбиње представљали Десину „чест отачаства *, односно удеону
кнежевину. Одмах треба приметити како није познато ш та су др-
жала оетала браћа великог жупана Уроша II.
Кнеч Деса, као најмлађи брат, имао је и најмање изгледа да по-
сгане велики жупан Србије. Амбициозан и предузимљив, незадово-
љан понижавајућим положајем српског великог жупана према ви-
зантијском василевсу, ослањајући се на снаге своје удеоне кнежевине
и друге политичке круговс у земљи, кнез Деса се побунио и збацио
с престола свог најстаријег брата Уроша О.43 На тај начин он је, ми-
мо устаљеногреда, посгао велики жупан Србије, прнхватљив за мно-
ге у земљи, али не и византијском василевсу. На новом положају он
се није могао одржати без сагласности Манојла I Комнина. Уколи*
ко би се оглушио, уследио би рат, што нијс одговарало свим утицај-
ним круговима у Србији, који су искусили последице пораза. Распо-
лож ењ е у земљи и однос снага били су добро познати и новом
великом жупану Деси и свргнутом великом жулану Урошу II, па су
збогтога прихватили арбичражу (суд) византијског василсвса.44 Ма-
нојло I Комнин, поштујући начела примогенитуре и сениората, пре*

О кнезу и великом жупаиу Д еси постоји обим па л и тср ату р а. В иш е од других

<)вом личношћу се потабавио Ф. Шишић, Литоиис попа Дукљанина, Београд •
Загрсб 1928, 142-155. 192.203,210, 375; М Динић, Поееље к н е м Д гс е о М лхт у,
Прилозн за књ иж евиост, јсзик , исторИЈу и ф о л к л о р , књ XXVIII, св. I 2 (19ђ2>,
5 Н>; 1.о&пу,ЗшЈшпа4росга1ка»и$егкк1е; топакки, 13), 134,135,137,139, 140. 144,
145, 145, ) $ М 5 6 , 158 160,163-165, 167.170,176,199,230, 231,238,С . Мишић, Хум-
ска зсмља у средњем ееку, Београп 1996,47. сл.
43 О збациеању Урош а II с престола оиди нан. 39. & 1ш т ии)ски извори IV, 38,
180-182. П ротнв Уроша II побуниосе и део родовсхс аристократиЈе - „жулани"
Б. Ферјанчић је опавно употорио на ову чињеницу садржаиу у пссмама Теодора
Продрома. ПрослаељаЈући дела Манојла 1 Комнина, еезана за догађаЈс око сер-
гавањо Уроша Н.Теодор Продром у својим стихооима каже: _а принуђујеш жу*
памс, кО)и се бехуолнетиули, да постунаЈу »о његовим ж сљ ача и њему се локо-
раааЈу". Поводом иитираних стихова Б. ФерЈанчић исгиче: „О ве речи Тсодора
Прозрома покатују да је Деса у сеојој акдији лреузимања власгн у Рашкој имао
и подршку пзаесних домаћих всликаша4' {ВизаншиЈСки извори IV, 182, нап. 55).
м ВизанЈии/ски и м о р и IV, 38, 182.
Сриске удеоне кнежевине 15

судио је да на престолу великогжупана и даље остане Урош II. На

цареву одлуку свакако је утицала и процена лојалности једне и дру-
ге личнооги. Деса је тада морао да се задовољи само посебним де-
лом државне територије који му је лрииадао.
После нестанка Уроша II са историјске позорнице. на престо-
лу српског великог жупана помиње се Примислав, којег је Манојло
I Комнин лишио достојанства вбог нелојалности.45 Уместо Прими-
слава византијски василевс поставио је аа српског великог жупана
Белоша, рођеног брата Уроша II, односно Примислава.40 Нови по*
ложај није се допао Белошу, највероватније због превелике зависно-
сти од византијског цара. па се добровољно одрекао престола и оти*
шао у Угарску. Тек тада је Манојло I Комнин позвао најмлађег брата
Десу и именовао га за великог жупана Србије.47 Смењивање рође-
не браће на престолу, и то по лрнродном старешинству, без сумње
сведочи о гоме да се поштовало начело сениората у владарској по-
родици. Друге, пак, чињенице показују да су браћа великог жупана
имала своје „чести“, односно удеоне кнежевинс. П ре него што је име-
нован за великог жупана, кнез Деса је управљао „Дендром богатом
и многољудном земљом у суседству Ниша”.48 О н се обавезао визан-
тијском цару на верност, покорност и ,л а ће се пред Ромејима сасвим
уклонитн из Дендре".49 Сада се само по себи поставља питање како
је кнез Деса из Захумља и Травуније доспео у Дендру, која се нала-
зила у суседсгву Ниша.
Поуздан одговор на лостаељено пнтањс није могуће дати, изу-
зев ш то се може рећи да се кнсз Деса после узурлације престола
великог жупана морао задовољити једним делом државне територи-
је.50 Н а деобу државне територије није непосредно утицао визан*
тијски цар, већ су то, по свој прилици, чинили велики жунан и ње-
гова браћа ако т о претходно није учинио њихов родитељ. После
арбитраже М анојла I Комнина, да на лрестолу остане Урош II, из-
гледа да се Деса није нн враћао у Приморје у своју првобитну удео*
ну кнежевину, већ је добио неке крајеве на истоку Србије, уз визан-
тијску сраницу. Н а такав закључак упућује то ш то се, према
обављеним истраживањима, може тнрдити да се Дендра налазнла на

Византијски изеори IV, 56-58.

Византијски извори IV, 57, 58.
4’ В кал 42; Визант ијски извори IV, 58.
в* В иал.47
Византијски изоори IV, 59.
м Византијски извори [V. 183, нап. 57, Б . Ферјанчи^ је тачно уоч ио аа је Деса „имао
неке наследне поседе којс му Је цар Манојло I Комнин оставио послс смнрнвд-
ња ситуацнје**.
)6 Нсмањићи и Лазаревићи

простору жупе Дубравннце, која је захватала запацни део данашње

Пусте Реке.51 Ова Ј,ериторија је у суседству Ниша, а свакако и уа ви-
зантијску границу. Деси су, по свој прилици, припадали још неки кра*
јеви осим Дсндре. Била би то друга по реду удеона кнежевина којом
је управљао.
Деса се није дуго одржао на престолу великог жулана пошто
није био спреман да до краја остане потчињен византијском василев*
су. И поред датог обећања, поново је „присвојио земљу Дендру",32
што се не би усудио да учини да је није сматрао интегралним делом
српске државне територије. Успостављао је везе са Немцима, а угар*
ског краља називао својим господарем. Блиска сарадња између Де-
се и угарског краља успостављена ]е, по свој прилици, још док је Де-
са, као удеони кнез, држао Захумље и Травунију. Западна граница
његове удеоне кнежевине додиривала се са Хрватском, која је била
под влашћу угарског краља. Угри су насгојали да своју власг проши-
ре даље на запад, не само на Босну, већ и на Захумље, па се Деса на
том простору не би ни одржао да није постао вазал угарског краља.
Као велики жупан, Деса не раскида вазалне односе, већ успоставља
још и чвршћс везе с Немцима, што није било у интсресу Манојла I
Комнина. Византијски василевс је, због свега тога, позвао српског
великог жупана у Ниш, свргао га с престола, ухапсио. затворио и ло-
слао у Цариград. Изгледа да се касније ослободио затвора и дошао
у Угарску, па је тиме окончана бурна каријера овс немирне лично-
сти, која се два пута нашла на положају удеоног кнеза и два пута на
лрестолу српског великог жупана.53
После свргавања Десе, на престолу великог жупана нашао се
Тихомир. свакако по жељи византиЈСКОГ цара, док су Тихомирова
браћа, према важећим начелима, добила на управу одређене дело-
ве државне територије. Биле су то њихове „чесги", или удеоне кне-
жевине. Страцимир је управљао крајевима око Западне Мораве и
пределима на северу.54 Мирослав је стекао Захумље, којим је упра*
вљао са титулом кнеза или великог кнеза више година.55 Подсећамо
да је Захумљем управљао и Деса као удеони кнез. Још боље је по-
зната „чест" најмлађег брата Стефана Немање, коју су сачињавале
жупе Топлица, И бар, Расина и Реке. Овом лриликом упозоравамо

*' ПосеГшо о т о м с М Благо|свиК, Ж уиа Реке иД ендро Јоеана Кинама, ЗРВ И 35

(19%), 206-209.
и ВимнГш /ЈСКи и з в ср и IV, 6 2 .
Види иап 42.
м Ј КалнН, Србчја у роба кнеза Страиимира, 47-56.
С. Мншнћ, Хумска земља у срерњем веку, 4Б-50
Српске уреоне кчежевинк /7

да су Немањине Реке обухватале подручје данашње Пусте Реке.5* За

цело подручје, к о ји м је управљао, и за приходе, које је убирао, Сте*
фан Немања је дуговао војну службу и лруге услуге великом жупа-
ну, односно српској држави. Удеони кнезови у то доба нису ужива-
ли сгатус пуноправних владара, већ је у том својсгву иступао једино
велики жупан. Ову констатациЈу поткрепљује чињеница да је Сте*
фан Немања као удеони кнез тек после добијања Глбочице био удо*
стојен ол стране византијског василевса „царским саном", тј. владар-
ским достојанством.57 П ош то је добио Глбочицу у лични посед од
византијског цара, И емања од тог тренутка за стечену жупу дугује
службу непосредно Манојлу I Комнину, а не српском великом жупа-
ну. Био је то, одиста, вешт потез византијског василевса, који је не*
прекидно тежио слабљењу и разбијању тадашње српске државе. При*
бављањем владарског достојанства, или „царског сана‘\ најмлађи
удеони кнез нашао се у посебном положају према старијој браћи: у
достојанству се готово изједначио са најстаријим братом - великим
жупаном Тихомиром, да би се истовремено у постојсћој хијерархи-
ји нашао на вишем положају од сгарије браће Страцимира и Миро-
слава. Византијски василевс спретно је убацио јабуку раздора међу
браћом великогжупана.
Украш ен достојанством владара од стране Манојла I Комнина,
Стефан Немања је у својој удеоној кнежевини почео да иступа знат-
но самосталније, укљ учуј^и у то и вођење верске политике. Најпре
је подигао манастир посвећен Пресветој Богородици на ушћу Ко-
санице у Топлицу, а убрзо започео да гради и храм посвећен светом
Николи. Такво понашање није се могло допасти његовој браћи, по-
што}е нарушавало стабилност иоретка. Према писању Стефана Пр-
вовенчаног, браћа су посетила Немању и опоменула га речима: „Шта
радиш то, не договоривши се о томе с нама, што ти не /при/личи да
радиоГ.58 Тај догађај описује и Доментијан на сличан начин, али уно-
си једну допуну према којој је С тефан Н смањ а рекао браћи да је
цркву подигао „на чести моии'\ па ако и ви желите да подижете хра-
мове: „д^лаите на честехв вашихБ“.59Добро обавештсном Домснти*

4 Виднмап. 51.
' 1 У пауцн јс одавио утврђеио да речспш > тиачи достојанство у иајншрем 1 наче)ћу
овог појма, док реч иаревоши значн исто ш то и владатн, па прсма то и е реч ш р -
ски значи ш го н владарски. П рсм атом е, иарски сан је искључнво владарскодо*
сгојвнсгво н иишта друго, Означен.у поменутнх срелн>овековннх речи енди* Ђ.
Даничић, Рјечник Ш, 78,444.
Стефан Првовенчанн. Ж ивот светог Симеона, 67; В, Тгоровић, ЖитиЈе Симе-
она Немање од Стефана Првовенчаног, 22.
Ђ. Даннчић, Ж ивот светога Симеона и сеетоТа Саве. написао Доментијан, Бс*
оград 1865, 8
18 Немањићи и Лазаревићи

јану било је лознато да је сваки Немањин брат имао лосебну „чесг

отачаства" или удеону кнежевину којомје улрав.љао, али м ује тако*
1>е било лознато да су се удеони кнезови саветовали и договарали о
најважнијим државним пословима. Долазак на саветовање био је оба-
везан, као и извршење донетих одлука, у иротнвном, следила је ка*
зна одмерена губитком удеоне кнежевине. Када су сгарија браћа од*
лучила да сазову „неки велики савет“, Н емањ а је морао да
присуетвуЈС, пошто се ни на који начин „није могао од њих уклони-
ти“. каже иисац његовог житија.60 Била је то редовна обавеза удео-
ног кнеза. Доласком на саветовањ е, илак, није избегао казну по*
што је прекршио одлуку браће да без њихове сагласности не сме да
подиже храмове. Због кршсња одлуке, браћа су одлучила да ухапсе
Стефана Немању и да га лнше његове удеонс кнсжевине, с образло-
жењем - ,Јер ниЈе у јединству с нама“.61
Примери, на које је указано, недвосмислено потврђују присуст-
во удеоних кнежевина у српској држави половином XII века, а сва*
како и нешто раније, као и касниЈе. На челу Србије налазио се вла-
дар са титулом велнког жупана, који је имао под својом непосредном
уиравом носебан део државе. Његова рођена браћа управљала су сво-
јим удеоним кнежевинама. Велики жупан је представљао државу и
у иноегранству и у земљи у свим важним пословима, али о самим гсо-
словима није самостално одлучивао, већ у сагласности са удеоним
кнезовима. Нико од удеоннх кнезова није смео да исгуна у важним
државним лословима самостално, а да претходно нема сагласност
своје браће. С вако самостално иступање удеоног кнеза по таквим
пнтањима водило је разбијању државне целине, што се кажњавало
одузимањем додељене „чести отачаства". Мо1;10 би се наслутити да
је на такав начин кажњен и отац Стефана Немање од стране своје
браће. Они га нису лишили живота, већ „чести отачаства“. Посто-
јање удеоних кнежевина настало је свакако као резултат унутрашњег
политичког жнвота Србнјс, али га је исто тако подстицао византиј-
ски василевс, који је међу удеоним кнезовима увек проналазио по-
годнс кандидатс за престо великог жупана. Тај престо, по правилу,
припада прворођеном сину, али се касннје на њему смењују рођена
браћа, која су до тада обично господарила удеоним кнежсвинама.
Н ачело примогенитуре се поштујс, али поступало се и по начелима

Д ом ем ијан, Ж ивош с&етоЗа Сове и жи&ош свешога Симеона, прирсдила Р, Ма-

ринксвнК, прсвод Ј! Мирковић, Стара српски књижевност у 24 књиге, књига
ч е п р т а . Веоград 1988,243.
ДомеитнЈав, Ж ч$от с$етога Саое и живот светога Симеона, 243.
Српска удеоне кнежевине !9

сениората, из практичних разлога. Овим начелима се није робова*

ло, поготово ш то су их политички разлози увек могли осиорити.
Добро је познат случај Стефана Немање, који је као удеони кнет
и најмлађи брат постао велики жупан мимо устаљеног реда. Суко-
био се са тројицом старије браће и сву тројицу прогнао из земље. Не-
што касније дошло је н до иознате битке код села Пантина. У том
сукобу изгубио је живот најстарији Немањин брат, дотадашн»и ве-
лики жупан Тихомир, док су се преостала два брата, Страцимир и
Мирослав, највероватније и даље налазила на византијској терито-
рији.ћ2 Овакаа обрт није одговарао Византији. Она је радо пружала
подршку Стефану Немањи све док је био удеони кнез, рачунајући да
ће тако најлакше разбити јединствену ерпску државу. Од оног тре-
нутка када је Стефан Немања силом иостао велики жупан и једини
владар у Србији, нагло се променило и држање византијског васи*
левса. Манојлу I Комнину није био ттотребан један владар у српској
држави. већ неколико удеоних кнежева којима је увек могао да ма-
нипулише. Н еш то касније је вероватно византијски цар приморао
Стефана Немању да прихвати старију браћу Страцимира н Миро-
слава као удеоне кнежеве и поред тога што су они у почетку били
Немањини политички противници, а такође и на страни великог жу-
пана Тихомира. За учињене уступке, Манојло I Комнин је прихватио
Стефана Иемању као великог жупана Србијс, па је тнме његов по*
ложај легализован.
После добијања удсоних кнежевина, Немањина браћа су верно
сарађивала са новим великим жупаном. О томе постоје поуздана оба-
вештења, која су одавно позната.63 З а сваког удеоног кнеза његова
„чест отачаства" имала је изузетну вредност, па је као такеа ужива-
ла посебно поштовање. чак и када удеони кнез постане всликижу-
иан. О том е неоспорно сведоче постулци Стефана Немање, који је
своје вечно пребивалиште - манастир Студеницу - подигао у жупи
Ибру, која је иначе улазила у сасгав његове удеоне кнежевине, од-
носно „чесги отачаства".64 Знајући врло добро какве се све непри-
лике могу изродити због кршења устаљеног редоследа наслеђивања
престола, вслики српски пржавник настојао је још за свог живота да
сваком свом сину додели посебну удеону кнежевину. Најстарији син,

ИсшориЈа срнскоГ нарора I, 209,210 (Ј. Калић).

К. Јпречек, Исшоријв I, 151, 154,156, 158.
Стефан Првовенчани лише да Немања „поче зидати храм Пречистс у Ибру, на
реци по имсну Сгуаенидн“ (Стефан Првоаеччани, Сабрани спис«,74). У цитира*
ној реченици под „Ибром*' сс подразумева жупа, а не река, као ш тоЈе то магла-
шсно за Студениду.
20 Немањићи »<Лазарееићи

велики кнез Вукан цобио је на управу Диоклитију, најгилађи син Расг-

ко Захумљс, док су трећем сину Стефану Немањићу били намење-
ни достојанство великог жупана и преосгали део државнс тсритори-
Добра замисао, како то обично и бива, нијс могла бити потпуно
остварена. Н а овом месту не треба излагати даљу судбину иомсну*
тих српских принчева и њихових удеоних кнежевина, пошто је то у
науцн добро познато. Мора се, ипак, упозорити да је Србија током
XIII века бивала све снажнија. Јаиао је истовремено и углед српског
владара, што се манифестовало прибављањем краљевског достојан-
ства, које је искључивало присуство удсоних кнезова и удеоних кне-
жевина.

[Прочитано као саопштење: Српске удеоне кпежевине на Дру-

гој југословенско] конференцнЈИ византолога „Византија и српске зе-
мље до средине XII века", која је одржана у манастиру Студеница од
5. до 8. октобра 1995. Објавњено под истим насловом: Зборник радо-
ва Византолошког института САНУ 36 (1997), 45-62.)

М Днннћ, Три иовкље ш исиисо ИванаЛучиНп, Зборкик Филозофског факул-

тета III (Београд 1955). 69 *94; С Мишнћ, Хумска аемл-о у средн>ем веку, 51.
 ГЛАВА ДРУГА

ВЕЛИКИ КНЕЗ И
ЗЕМАЉСКИ КНЕЗ

Реч кнез присутна је од давнина у свим словенским језицнма.1*3

Уз помоћ речи кнез превођен је у историографији и византијски тер-
мин архонт (архоЈУ) који је кориптћен као назив и достојанство за све
јужнословенске владарс у IX и X веку, па и касније.2 П ознато је да
цар Константин VII Порфирогенит доследно назива архонтима вла-
даре Хрватске, Србнје, Захумља, Травуније, Конавала, Дукље, Мо*
равије и моћне владаре Бугарске, кнеза Бориса и цара Симеона. Сло-
венска реч кнез јавља се наЈЛре код Бугара и Руса, а у изворима на
старом српском језику тек у XII веку.3 „Наслов к н е з (сотез) имао
је врло разнолика значења у XIII и XIV веку. Ту титулу имали су, у
једно исто време, не само сродници владалачке куће. као они од за-
хумске лозе, него и управници вароши и тргова, и старетине пастир-
ских села.**4 Н а овом месту не треба исправљати терминологнју К.

1 О многобројни« змачељима н лореклу речн „кнез" види:Ђ. Даничић, Рјенникил

књижеених сшдрина сриских I, 1863,451-457; Рјсчннк хрват сксга или
српскога /евика V, ЈА ЗУ , Загр еб 1&98 1903, 110 114, Речиик српскохреатскоГ
књижевног и нарсуног језика 1Х.САНУ, Београд 1975,664; В. М джураш ћ, При-
носи за хрват ски правно-повјесни р/ечник I Ш, Загреб 190& 1922, 514 516; П.
Скок, ЕтимолоГијски рјечник хрватскоГа или српскоГа Јсзико II, Загреб 1972,
108, 109; М. Фасмер, Е&имолоГическип словири русского лзм кв, Москва 1987;
1,ех1коп 4е$ МШе1а0ег$, В(1 V, Мипсћеп 2ипсћ 1991, 1234.
1 О архонтнма као кизактнЈекоч наЈнву ј з најстар нЈс владаре Јужних Словена ви*
ди: Визант ијски изаори за истори/у народа ЈуГослооије II, обрадно Б. Ферјан-
чић, Београд 1958, 14-16, 19,31, 33, 36, 42-45, 50,53-60, 62, 64, 77-80; Лексикон
срискоГ срерњеГ века. нрнрсднли С Ћирковић и Р. МихаљчиК, Београд 1999,24
(С, Пиривагрић) О преоођељу речи„архонТ' са „кнет“ постоје многобројни при-
мери, а ради илустрације внди, К. Јнрепек. Историја Срба I, Беохрад 1952.71,
107, 108, 110-115, Исти аутор констатује: „Владаре VIII X оека звали су грчки
арх<^, латински бих; није познатсрпски назив“ (К. Јиречек, н. р., II. 11 ). Исто-
рија српскоГ народа I, Б ео ф ад 1981,147-152, 156-162 (С Ћирковић)
3 В. Н . Златарски, И ст орил на п^рвот о б*>л?арско иорство 2, С оф иа 1927, 42.
Виин и нап. I.
4 К. Јвречек, Истсрија Срба И, 17.
 НемлњкН« кЛазаревићи

Јнречска, всћтрсба истаћи како је он тачно приметио да постоје хри

групе кнетова. Бнли би то: 1) кнезови влашких скуиина; 2) кнезови
градова и тргова: 3) кнезови земаљски. Свака од ових група има по*
себна својства која заспужују дужну пажњу, али иошто се о прве две
групе расправљало на више меета, потребно је да се овом приликом
свестранијс размотре скобеносги кнезова земаљскнх, укључујући ве-
лике кнезове на тернторИЈИ средњовековнс Србије.?
Занимљива обавеш тења о овој групи еадрже Ж итија светога
Симеона, као и хиландарске повеље С тефана Немање и Стефана
Првовенчаног, Описујући сазивање државног сабора, на којем се
Немања одрекао пресгола и замонашио, Стефан Првовенчани ка-
ж е како његов отац: „призвдвк к ссв к подроужнк <век и еинтн свок
И Д р Х И К р Е Ј С Б О К Г О КдлнникЈ рбКФМДГО и пристдв иики д кломв и
К Н 1 3 6 3 6 М Л И С В О К И Ж 6 Н А Д ћ В Л А С Т ћ М И , В О К В О Д И Ж 6 И Б О ИМ' * 11<к,Л Са-
држнна овог дитата одавно је позната, па је превођена на савре-
мени јези к и коментарисана на више места, Расправљајући о са-
ставу поменутог државног сабора, Н, Радојчић је констатовао да
се Н емања одрекао ирестола „пред државним сабором, на којем су
били династија, епископ, чиновниди и војниди".7 Констатација је
је з1 ровита, али непотпуна и захтева извесно образлож ењ е. У кои*
кретном случају .линастију" су представљали вслики жупан Нема-
ња. њ егова супруга Ана и њихови синови, С тефан и Вукан. Епи*
скоп К алиник поменут је по имену, а њ егово седиш те било је у
цркви Св, П етра у Расу, док се под „војннцима" подразумевају и
војни заповедници (војводе) и њихови рагници. З а разлику од крат-
ких и разумљивих дефиниција, уз помоћ израза „чиновници" не мо-
ж е се објаснити ш та су „приставнини делом<к и ко су „кнезови зе-
мљ е", односно кнезови земаљ ски, П оследњ а два израза
причнњавала су извесне теш коће и Т. Тарановском када је поку-
шао да их објасни. З а њ ега су „приставники делом". „војводе и вој-
ници“ само другачији „назив за ллемство, за властелу", ш то није
слорно, али је тумачење уопштено. Слично би се могло примети-
ти и за објаш њ ењ е Т. Тараноаског да: „кнези земљ е, ... иже над
властми" представљају књижевни израз „прихваћен вероватно из

* Нодавпо Је о титули кнеда и великог кнеза расправљао Р Микаљчик, али ирвен-

ствеко са вспекта како 1тосиони ових титула посгају обласнн господари у СрСш*
ји и Босни Внии. Р МихалзЧИћ, Рладарске т ит уле облосних господоро, Сабра-
на дела, књ. VI, Београд 2001,88 103.
* Н. Ћоровић, Ж ити/с Симсона Немање од Стефани Ир&овенчонс>2.Светосавски
зборник 2. Београп 1939,39 <даље: ПЈловенчани, ЖитиЈе Симеона Н ем ам ).
Н. РадојчнК, Српскн држаени сабори у срерњем веку. Бсограи 1940.69,
Велики кнез и земалски кнсз 23

Светог писма, а којим се истакао виши слој племства, коме је би-

ла поверена управа чнтавим областима'*.8
С тефан Првовенчани је, као писац Житија светога Симеона,
показао да познаје садржину Светог писма, у којем се на много ме-
ста помињу кнезови, као што су: „кнезови сваког народа*',9 „кнезо-
виплемена Израил>еви]ех“,10.>кнезови Филистејски",11 „кнезови Ма*
дијански",12„кнезови синова Амоновијех“13 или, пак, „седам кнезова
Персијских и Мидских".14 Будући да су сва племена и сви народи жи-
вели на некој територији, то је утицало да се реч кнез везује за те-
риторију неке државе, области или краја. па се поред уопштених из-
раза као ш то су „кнезови земаљски"1* или „кнез од оне земљ е‘%16
помињу: „кнезови Јудини"17 (Јудеје), „кнезови Израиљеви“1В(држа-
ва Израел), а понекад се наводе и љихова лична имена.1УКнезови зе-
маљски налазе се на највишим лоложајнма у држави, одмах до „ца-
ра“. који их поставља, издаје им наређења, саветује се са њима, а
повремено им указује посебне почасти. Ц ар Ирод је поводом свог
рођендана приредио „ееуеру кнезовима својијем и војводама и стар-
јешинама Галилејскијем"/0 Кнезови су у цитату поменути на првом
месгу, свакако, због утицаја на државне послове, што је било позна*
то и апостолу Петру, који у својој посланици захтева од хрншћана
да се иокоравају „цару, као господару“, а „кнезовима, као његовијем
лосланицима“, односно изасланицима или намесницима.21 Н ека од

* Т. Тараиовски, Исшорија сриског ирава у Немањићко} фржави I, Кеоград 1931,

I бО. 181.
4 Кн>. о Јестври, гл. 3, 12. Н а овом месту не може се р асп р аељ ат о гоме ко]е су
титуле и тоањ а током Старог века у Егниту, Палестини, Јудеји, Итраслу, Пер-
сији и Рииској империјн иреаођеке у С аетом писму у» иомоћ словенске речи
„КИС'1".
10 Друга шћ имевнака, гл. 12, 6.
11 Кп> о суии)ама. гл 16,23,27; Прва кн.. дневника, гл. 12, 19
’• К»ћ. о суднјама, гл. 7,25.
" Прва кљ, дневкика, гл. 19.3.
11 Књ. о Јестири, гл, 1 ,14.
" Исто, гл 9. 3.
1Л Прва кн>. Мојсијева, гл. 3 4 , 2 .
|? Друга књ. лневника, гл. 12, 5; гл. 24,17.
|Д Друга књ. дневннка, гл. 12, 6; Прва хљ. дневника, гл. 22, 17.
14 Т1рва кн». лневника, гл. 27, 16.
11Ј Јеванђеље по Марку, гл. 6,21.
•' Прва послаиица Пстрова, гл. 2, 13, 14. Треба напомеиути да се маасдснии ирн-
ме рн ма не н о ф п љуЈ у пода ци о к«1с»овима, а такође и да пре води са старосл овс н-
скогна савремени језик нису увек најуспсшнијн. Прнмсра радн, .двнасв скнкмм-
ш тв г". који се момкње у А семановои јеванђел.у (Лука, гл. 8,41)« у Вуковом
преводује „старјешина у зборници" V питањуЈе свакако старешина (кнез) са-
боришта, сајмишта, грговишта, односно неког трга
24 Немањићи и Ламревићи

наведених места из Светог писма била су позната Стефану Првовен-

чаном. П ознато је да се он у Житију светога Симеона вешто кори-
сти параболом о прекрасном и праведном Јосифу, којег су завидљи-
ва браћа бацнла у јаму, а потом га продала у Египат, где је затворен
у тамницу. Јосиф се избавио из тамнице захваљујући милости божи-
јој ифараон га посгави за „ г о с л о л и н а д е м е у Ф лрди> н ову и к н е зд всб*
(моу <тбждни» нга".22 Према овом цитату Јосиф је постао господар
дома фараоновог и кнез свим његовим тековинама, односно кнез фа-
раоиове државе, па се у једном апокрифу изричито каже да је Јосиф
постао „кнез свему Египту*4.23 Стефану Првовенчаном бнла је по*
требна парабола о Јосифу да би уверљивије истакао како су зави-
дљива браћа затворила праведног и побожног Немању, али се он из-
бавио захваљујући божијој помоћи уз обавезу ,д а научи кнезове своје
као и себе, и да сгарце својс умудри".24 Одмах треба приметити да се
Стефан Првовенчани не држи дословно библијских текстова, већ их
прилагоћава потребама свог казиван>а.
У држави Стефана Немање и Стефана Првовенчаног присуст-
во кнезова представља реалност, о чему свелочи неколико чињени-
ца. Када је млади Растко Немањић кришом отишао у Свету Гору да
се замонаши, Немања је лослао своје велможе и „кн б зв св о к *'25 да по*
траже његовог сина у свим крајевима државе. Положај кнезова у др-
жави и њихове надлежносги могу се саглепати бар донекле кроз
хијерархију учесника на сабору. Напред је већ истакнуто како је Нс*
мања позвао на сабор најпре чланове ,династијек', затим рашког епи*
скопа, а потом „ п р и с т д в н и к и и кн взв з в м ли св о и ижв нддћ
в л д с т в м и , векводи же и воин -и ".26 Из наведеног цитата јасно се ви-
ди ца су „кнезови земље који су над властима“ поменути после „при*
ставника делом“, а испред војвода и војника. Израз „приставники де-
лом“ рстко се среће у изворима, а састављен је од две речи:
„ и р и с т д в н и к 1. '‘ (старешина, управник, извришлац) и речи „ д ^ л о " (де*
лање, делатност, рад).27 Узммајући у обзир основна значења поме*
нутих речи, као и чињеницу да се „присгавники делом** помињу по-
сле еиископа и чланова династије, а исиред војвода и војника,

^ Првовенчаим, ЖитиЈе Симеона Немање, 23.

1* Старине ЈА 3 У, X, 33
24 Стефан Првовснчани, Жиоош светоГ Симеона, Сабрани списи, Београд 1988, 67
(дале: Ж ивот светог Симеона). Види н кал. 22.
** Праоасичами, Ж итије Симеона Немање, ЗТ
л Видичап. 6.
Ђ. Даинчић, Рјечник из књижквних <.т:рина српских 1,327: П, 440; С. Ноаакови)*,
Иримери књижевности и језика старога и српско-словенскоГа, Бсограп 1877,
588
Иелика кнез и земаљски кнез 25

слободно се може рећи да су у питању старешине над лословима или

делатносгима ко)е се обављају у непосредној близини и у корисг вла*
дара. То су могли битиједино представниии централне држаане упра*
вс или улравс у центру, а конкретно, каж аци и тепчије. Сада се већ
лакше наслућује шта су „кнезови зем љ е... који су над властима", од-
носно „који управл>аху<к, пошто је део објашњења садржан у њихо-
вом називу. „Кнезови земљ е'' или кнезови земаљски били би нај-
исгакнутији носиоци власти у провиншуи, односно у некој регији или
области, а по средњовековној терминологији у некој „земљи*‘.
Занимљива обавештења о кнезовима садржана су у хиландар-
ским повељама Стефана Немање и Стефана Првовенчаног. У увод-
ним деловима ових исправа саопштава се како је Б ог створио небо,
земљу и људе на н>ој и да им је дао власг над свим створењсм својим:
„н нестдви овн цдрв, дрсугиб кн#зс, нни блддикђГ.2* Према наведе-
ном цитату свеукулна власт на земљи, па аналогно и у свакој држа-
ви, раздељена је између њених носилаца: царева, кнезова, и „влади-
ка". Сада се већ може поставити питање у *гему се разликују њихова
овлашћења, тим пре што је градација видљива и ш то се они често у
слободном преводу називају владарима. Имајући у виду ове и друге
чињенице, а посебно неразвијеност старог српског језика у поређе-
њу са латинским или грчким, Ђ. Даничић је растумачио сва три до-
стојанства уз помоћ латинских речи: „цар“ је 1трега1ог, „кнез" је ргт-
сер5, а „владика" је гес1ог е! ^иђета^ог.25 У колико се пође од
прсдложених објашњења, онда би цар био врховни заповедник у др-
жави и суверени владар, а кнез би био првак, најважнија личност и
господар, односно, најистакнутији носилац власти у лровинцији или
некој регији, док би владика био управитељ или улраељач, а само по-
средно и владар. Уз помоћ латинске терминологије лакш е сс може
сагледати пуноћа и суштина свеукупне власги у држави, њена свој-
ства, као и градација носилаца власти. После изложеног постаје ја-
снија једна изјава Стефана Дечанског када каже да га је Хрисгос ,ло*
садио" на престо светих родитеља: „и п^с т ^ ки мс гдко цдрд и
6ЛАД1|1КО\|* И КНЈЗД ВС6МО\( СТГЖДНН10 родитслго крДЛИЕВСТВД л\н влд-
ддти и крдлквствовдти К1> штћчвстви л\окл\в".зуУ наведеном цита*
ту поменута су сва гри достојанства као и у Немањиној Хиландар-

П овсл.а)е објављивана и превођена на енше места Види, А. СоловЈев, Одабра-

ни спомлниим српског првва, Београд 1926,11.
Ђ ДаничиК, Рјечник из књилсевних сшарина српских I, 124; III, 443
30 Спомениии за средноеекоенаша и поноват а историја на Македонија, том III,
Скопје 1950,263. У арсиги Дсчакске хрнсовуље пише: „н » к е цдрд и владчко\>
постдви мв гесподин« вкссмоу стсжамик шт»цд л\&кге‘'(Рг. М»к1о51Сћ, Мопитен-
1а $егксал 90)
26 НемањиНи и Лозареви&и

ској повељи, која лрипадају искључиво Стефану Дечанском, па се на

основу тога може закључити да је он лично био носилац свеукупне
влаегн у српској држави. О дмахтреба рећи да је у периоду од Нс*
мање до Стефана Дечанског владалачка власт осетно ојачала н да
српски краљеви у XIV веку нису делили гласт у држави ни са ким, па
ни са кнезовима земаљским.
Земаљ ске кнезове, као најистакнутије носиоце власти у про*
винцији, некој областн или „земљи", постављају по иравилу сувере*
ни владари, „цареви**, с различитим титулама, па је тако и „фараон“
поставио Јосифа за кнеза. У суверене владаре, осим царева, могу се
уврстити и носиоци краљевског достојанства, па и велики жупани,
што проистиче из казивања Стефана Првовенчаног. У Житију све*
тог Симеона он саопштава како је „нечастиви” подстакао ,два цара"
да га наладну, „крдлд оугћрћскдАго Ј1н др11д и цдрд гршћсклго Шрнсд
Филднћдрд глдгод«мдг©“.:и Наведени податак упућује на закључак да
се речи „цар‘*, затим, „царевати" и „царски” не односе искључиво
на носиоце царског достојанства, већ и на сваког сувереног владара.
Таква значења поменутих речи имао је у виду и свети Сава када ка«
же да је Стефан Немања одредио да међу Србима .шарује вазљубље-
ни снн његов Стефан“.3132 Све што је носило обележје сувереног вла*
дара у нзворима се често назива „царским‘\ па је тако угарски краљ
Андрија обдарио великог жупана Стефана Немањића „чашама цар*
ским“, а поклонио му је: „премнога одела, чрвљенице царске и ба*
гренице, различне као пољски цветићи. све украшено бисером и ка*
мењем, како царевима [при]личи*\33 У овом цитату срлски велики
жупан убраја међу „цареве“ и угарског краља и себе лично, па је
разумљиво ш то назива „царским“ све дарове које је примио од угар*
ског краља. Од краја XII па кроз цео средњи век, у српским књижеа-
ним саогавима различите садржнне речи као ш то су „цар*\ „царева-
ти‘‘ и „царски“, осим непосредног, имају и шире значење, као што су:
владар, владати и владарски. Примери ове врсте су многобројни, па
их у начелу на овом меегу не треба набрајати. Но, и поред тога тре*
ба указати бар на један податак који се односи на другу половину XII
века. П рема гшсању Стефана Првовенчаног, њсгов отац Иемања је
још као удеони кнез посетио византијског цара Манојла I Комнина,
а овај га је примио „с царском љубааљу'* и почаствовао „царским до-
стојанством" или, како у оригиналу пнше, „н цдрвскг(лм»

31 Првовенчани, Ж ит ије Симеина Немање, 20; Ж иеот светоГ Симеона, 65.

п Свстн Сава, Ж ит ије светога Симеона Немање, Сабранн спнсн, Београл >986,
104 (даље: Сеетн Сааа, Житије светога Симеоно).
Ј' Ж ивот светоГ Симеона.
Велики кнез и земаљски кнез 27

почћтк и“.3“ О вде је реч „царски" употребљена са значењем „вла-

дарски", па је, према томе, Манојло 1 Комнин почаствовао Стефа-
на Немању владарским достојанством, а конкретно, уздигао га је
на ранг владара који је потчињен византијском василевсу.
У сачуваним изворима не помиње се Немањина титула коју је
носио док је господарио додељеним му делом српске државе. Изгле-
да, сасвим вероватно, да је имао титулу кнеза, какву су носили и ње*
гова браћа Страцимир и Мирослав. У историографијНЈе већ упозо*
рено да су током XII века поједини кнезови били владари вазалних
држава, други су се налазили у положаЈу „удеоних кнезова'*, док су
трећи били најисгакнутији представници локалне управе. З а све три
категорије могу се наћи обавештења у Барском родослову. позна-
том и као ЈТетопис попа Дукљанина. Према наводима иисца овог
проблематичног извора, легендарни краљ Светоиелек поделио је др-
жаву на четири „провинције". Две у унуграшњости копна, на Рашку
и Босну и две дуж Приморја, на фиктивну Белу и Црвену Хрватску,
а конкретно на две византијске теме, на Доњу и Горњу /Јалмацију/5
У свакој ировинцији краљ је „одредио бана, то јест војводу (сЈих), од
својс браће по крви, и жупане, то јест кнежеве (е! шраио«?, 1(3 сотј*
се§) и сатнике, то јест центурионе, од племенитијих љуци из истих
провинција".3* Кнезовима, то јест жупанима (сотИЗћиз уего, ез* Ји-
рат$), наређено је да са сатницима праведно суде народу и да два де-
ла трибута „кнезови, то јест жупани (сотДех, Ше$1 шрашз)" дају кра-
љу, а трећи део да задржавају за своје потребе. У наведеним
примерима за писца Барског родослова кнезови и жупани су једно
те исго, али на осталим страницама овог извора таквог изједначава*
ња више нема. У даљем излагању изричито се каже да је земљом Ра-
шком владао велики жупан који је био на челу осталим жупанима
Рашке.37 Настављајући своје казивање, аутор Барског родослова уме-
сто речи „сотез" уводи у употребу термин „рппсерб". Међу првима

5‘ Првовенчани. Ж чшијс Симеона Немање. 20, Ж иеош слехиог Симеона. 65.

'' Ф, ШишнА, Лет опис поЛа Дукљанима. Б еограл Загреб 192 &, 306,307 (д ал е. Ле~
топис попа Дукљанш%а)\ Писии срерњовјекоеног лшиинитета, прирелис Д. Син<
лик у сарапњи са Г. ТомовиН, Цетин»е 1996, 73, 112, 113 (дале: Писии срерњоб}*-
ковног латинитета).
56 Лет опис попа Дукљанина. 307; П ш ии срерн>оејекозно2 латинитета. 7 3 ,7 4 ,113
ЈТатнкска реч бик прсведена јс као вој&ода Недавно је С. ЋиркоднК употорис
,д а је погрешно ллтннско <1их преводитн са воЈвода" (,Лексикон српског срерњеГ
века. 775), Н Радојчнћ, Друиииеено и рржоено уређење кор Срба у раном срер-
њем аеку према Барском ророслоеу, Гласник Скопског научког друштоа, 15 16
(1935-36), 1-28.
Лет опис попа Дукљанина, 317,326, Писии средњов}екоеног литиниСието, 118,
122. Понекад једноставко ,жупан Рашке" (внди нап 39).
28 Нсмањићи и Лазаревићи

помиње се „ргЈпсерб" Будислав, односно кнеЈ. иознат ио богатству, а

затнм угарски кнез (ргшсерз) Киш, који је са својом војском опусто-
шио Босну.?8 К акеу је власт имао рппсерз може се видети из обаве*
ипчзња поменутог аутора да је византијски дар, у намери да придо*
бије за своје циљеве, послао довољно злата и сребра „јирапо Кахае, е1
Напо Вохпае. е1 рппсјрј ге§Јоп1б Сћ{1папае“, односно жупану Рашке, ба*
ну Босне н кнезу области Захумља.3* Овде је реч о владарима срп-
ских земаља с различитим титулама, који су најчешће, али не и увек,
били вазали византијских царева и угарских краљева. Наведени лри-
мери упуКују на констатацију да је писац Барског родослова правио
извесну разлику између термина „сотеЈ*' и „ргтсерб'*, Завршавајући
своје излагање, поменути писац напушта оба термина, па уместо њих
уводи у латински текст словенску реч „кнез“ (кпе$ш$). Према истом
аутору, крал> Бодин је после освајања Босне поставио тамо кнеза
Стефана (с!е1П<1е соерп Во$паш ро$ицие бтерћапит к л е з т т ^ Т и т у -
лу кнеза носили су после очеве смрти синови легендарног краља До-
брослава, који су мсђусобно поделили државну територију (Дукљу
са Травунијом). Док је краљица мајка била у животу, нико се од ње-
них пет синова није назвао краљсм, већ су се називали само кнеже-
вима (зес! 1ашитто(1о кпези уосаћатиг).*4041 Бнлн су то „удеони кнезови"
јер се на челу државе налазила краљица мајка, уместо преминулог
краља. Наиред номенути краљ Бодин имао је брата од стрица, кне-
за Бранислава, којег је погубио пред Дубровником са братом и си-
ном (Бодин: „Ш5$П десоИап кпе$1шп Вгап1$1аиш с и т Гпиге е1 ШЈо ап!е сј*
ујигет Ка§и$1ј“).42 И згледа да је и кнез Бранислав био удеони кнез.
При крају самосгалности дукљанске државе, и свог излагања,
писац Барског родослова изводи на историјску позорницу кнеза Ра*
дослава, сина легендарног краља Градиње. После очеве смрти - ка-
ж с аутор - „кнез Радослав (Каћо$1аиз кпе$ш$) отпутова цару Маној*
лу [Комнину] који га благонаклоно прими и даде му целу земљу да
њоме господари како је ранијс држао његов отац. После је кнез Ра-
дослав (кпезшз КасЗо$1аи$), вративши се од цара, почео да, заједно са

51 Леш оиис иоиаДукљанина, 315,316; Писии срсдњочјековног литинишеиш, 77,78

<Куз рппссрб), 117, 118.
Л ет опис попа Д ук ла н и н а , 346,347; ПиСии средњовјекоеноГ лат инит ет а, 92,
133
40 Леш оиис иоиа Д укљ анина, 361; Писии срсдн>09ЈекоеноГ лаш иниш еш а, 99, 140.
Више о томе: С. ЋирковиК, Историјо срерњовековне босанске рржоее, Бео-
град 1964,41.
41 Л ет опис попа Д укљ анина, 335; Иисии средњовјекооног лат инит ет а, 96. 137,
!38_
42 Леш оиис иоиа Д укљ анина, 363; Писии среџњочјекоеноГ латиниш ешо, 100, 141
Велики кнез и земаљски кнез 29

својом браћом, лржи земљу и њоме господари“.43 Цитирани одељак

вишеструко Јв занимљив, а посебно што Радослав, као сии и леги*
тимни наследник пукљанског краља, има титулу кнеза, а не краља,
како би се очекивало. До тога је дошло, највероватније, зато што
је Радослав био потчињен цару Манојлу 1 Комнину, који му је пре*
дао територију Дукље да њом господари, али му није потврдио ни-
ти доделио достојанство краља. Кнез Радослав господарио је др-
ж авном територијом заједно са своја два брага, који су
највероватније били удеони кнезови. Између Радослава и браће по-
сгоји суштинска разлнка, пошто је он лично добио од цара аемљу
да б и је, вероватно, према устаљеним обичајима поделио са браћом
- удеоним кнсзовима.
Временом су се од Радослава одметнулн његови нспријатељи
којн су довели Десу, сина рашкогжупана Уроша I, и предали му власг
> Требињу и Зети. Кнезу Радославу и браћи остала је приморска
област од К отора до Скадра, одакле су они започели борбу проти-
ву Десе.
За разлнку од Радослава, о Деси постоје свесграннја али не увек
и поуздана обавештења. У једној групи извора, тачније, у преписи-
ма и фалсификатима латинских исправа, његова интитулација гла-
си (око 1151): „Е$о Оеббе уоЈхтсасе ес б13р08111опс Је1 та%пи$ соте$ гегге
2асћи1)ше‘\ односно (1151): „Е§о Безза, с1еј ^гасЈа ОшсНе, 5!ођоће [!].
Тасћо1тЈе [!] Јих“.44 У првој нсправн Деса јетитулисан као „велики
кнез Хумске Зсмљ е‘\ што би одговарало стању пре напада на Дукљу
{пре 1151), а у другој, као Јих (херцег), можда и према византијској
титули ,лука‘\ Дукље, Травуније и Захумља, што би одговарало на*
сталим променама после запоседања Требиња и Зете. односно јед-
ног дела дукљанскс државс.45 Управо у то доба Десин брат Урош 11
био је велики жупан Рашке, па је Деса, према обичајима, у својству
удеоног кнеза господарио једним делом српске државе, конкрстно
Хумском Земљом.4* Са тог простора он је проширио своју власг на
Требиње и знатан део Дукље, а успоставио је и сарадњу са угарским 41

41 Леш оиис иоиа Дукљанино, 275; Писии срерњов/екоеног лшишшшеши, 105, 147.
м Летопис попо Дукљанина, 193. 201 О аутенгичносги ислраве. М . Динић, Поее~
л * кнезаДесе о М ле т у , П рилози за књ иж евност. језик, историју н ф о л к ло р , кн,
ХХУП1, св. 1-2(1962),5-1б.
К а о бик Деса се аом нњ е и у ау т ем и ч н и м нсправама (Летопис иопа Л уклпни-
№?, 101) О аладаонпи кпеза Десе у Захум љ у еидн: С . М нш нћ, Хум ска зем ла у
сре$н>ем ееку, Б еоград 1996,47.
О Д еси лостоји обим па л и тер ату р а <М Б лагојевн ћ, Српске удеоне кнежееине,
З Р Б И 36 /1997/, 56-58). Ш тас е свеаеш авал о у Раш кој половином XII века исцрп-
ко Ј К ал и ћ, Раш ки ееликиж упан Урош II, З Р В И 12 (1970), 21-37, нста, Жуиан
Белош, 3 РВИ 35(1997). 63 81
30 Немањићи н Ј7ам1>евиНи

краљем. Уживајући иодршку Угарске и једног дела српске власте-

ле, Деса је збацио с престола Уроша II и прогласио се за великог жу-
пана. Н а том положају није могао да се одржи без сагласности ви*
аантијског цара. Било је то познато и Деси и Урошу II, па су обојица
затражила арбитражу Манојла 1 Комнина. Ц ар је пресудио да вели-
ки жуиан остане и даље Урош II, док је Деса морао да се повуче у
обласг ко)а му је додељена. Када се Урош II замерио Манрјлу I Ком-
нину. би оје смењен, п аје аа великог жупана постављен Белош, брат
Уроша II и Десе. После Белош еве кратке владавине и добровољ-
ног одрицања од достојанства које му је додељено, византијски ва-
силевс је тек тада поставио Десу за великог жупана. Н а овом поло-
жају он се није дуго одржао због привржености угарском краљу, зато
га је Манојло Комнин сменио и затворио (1163), п аје на престо жу-
пана довео Тихомира. најстаријег брата Стефана Немање,
Док су сс у Рашкој брзо смењинали велики жупани, недовољно
се зна о догађајима у Дукљи између 1155. и 1165. године. Сасвим је
извесно да је после 1165. до 1167, године Манојло I Комнин ставио
под своју врховну власт западни део Балканског полуосггрва. укљу*
чујући Србију са Захумљем, Дукљу саТребињем, Горњу и Доњу Дал-
мацију, Хрватску, Босну и Срем.47 Србија и Босна сачувале су ста-
тус вазалних држава, ш то за Дукљу није извесно, бар за неко време.
О значајним променама у Дукљи налази се потврда у једном котор-
ском натпису где се саопштава да је катедрала Светог Трипуна осве-
ћена јуна 1166.1'одине, када је „царсвао најпобожнији и вечни побед-
ник М анојло [Комнин], а намссник (<јих) Далмације и Дукље био
господин Изанадије11.45 На политичкој сцени нису више присутни ни
кнез Радослав нити ^их или велики кнез Деса, већ византијски Јих
кир Изанације, али се не зна лоуздано када је окончан њсгов манлат,
Селамдесетих и осамдесетих година господарио је Дукљом са Тре-
бињем велики кнез Михаило, свакако као византијски вазал. О н»е-

К ако је текло ссвајаше јлпздког дсла Балкаиског полуоосрва и шта |е освоЦ-

но. виии* ВизашииЈСки изеорч за историју народо Зу}ослаоије IV, Бсограл 197),
87 89, 93 94. 100; Г. Острогорски. АетокраШ ор и саморржаи, Глас С К А 164
(1935), 100, нап. I 1» Сабрана дела, књ IV, 284, нап. 12). У н е у о б и ч а Ј в н о ј титула-
тури Манојло I Комнин саоиштав-а 1166. годнне да Је ои цар ие само РомеЈа, всћ
и „далматински", „угарски", „босанскн", ..крвнтски", „бугарски”, „српски” и дру-
гих нароаа. С. Ћирковић је п о с е б н о упозорио да Је цар Манојло „аагосиопарио
1166 Далмаци)ом, зматмим делом Хрватске, Сремом ч Босном" (С. Ћирковић,
Истори/а среун>поекоане босанске државе. Бсоград 1964,43).
** Црква С а Т рипуиа освсКска јс: )псата( 10ш$ (Јотип по$(п Је$и Сћп*1) т)11е*
$1то С1.ХУ| т<1|сЕ10ле XIII (егс1&<1ес!та ка1епЛаа Ји1м, т зе<1е аро5>о1)са гебкЈепСс рара
А1схап<1го( зтр е гатс р и б л т о с1 астрег 1питрНа(ог Х етап и ћек, Дисе ех 1*1еп1е О а1та'
ће ац и е 1>!ос1|е куг 12апасЈо" {Писих* срсрњоејекоено? латинитета, 157).
Велики кнез и земаљски кнез Ј/

го вој титули сачувана су поуздана обавештења, посебно у надгроб-

ном натлису требињског жупана Грда, који почиње следећим речи-
ма: дни к н ј з ј млиегл А1их»илд вћмр! жоупднк Грвдв тр^квинк-
ки".4У Наведени цитат недвосмислено потврђује да је Михаило
господарио Требињем и да је носио титулу великог кнеза. Он је исто-
вречено био и хчзсподар Дукљс, али су његову власт тамо били угро*
зили већ 1178. године Стефан Немања и његова браћа.5051Једну де-
ценију касније Михаилова супруга, „согш(№а Ое$Ј$с1ауа, т а § т сот1Г15
МЈсћаеПа ихоГ‘,5Ј нанустила је Бар и дошла у Дубровник 20. V III1189.
године. На основу изложених чињеница, може се са сигурношћу за-
кључити да су последњи владари Дукље са Требињем из старе ду-
кљанске династиЈе, као вазали Византије, носили титулу кнеза или
великог кнеза. И згледа као сасвим вероватно да им је ове титуле
потврђивао византијски цар. З а господаре Хумске Земљ с нема поу-
зданих доказа да су у XII веку носили титулу „великог кнеза“, пошто
се само Деса помиње у једној фалсификованоЈ исправи као „та§пи$
сотпез". Он је господарио Хумском Земљом као удеони кнез у држа*
ви ерлског великог жупана, од којег је по свој прилици добио титулу
кнеза, али не и великог кнеза.
Напред је упозорено како је удеони кнез Деса постао велики
жупан и убрзо смењен, па је на иресто великог жупана узднгнут Ти-
хомир. Љ егова хри брата, Страцимир, Мирослав и Немања, добија*
ју на управу одређсни део државне териториЈС, тачннје „чест отача-
с т в а '\ па се у складу са значсњ ем речи „чест" (пео, удео) они с
разлогом називају удеони кнезови, к а к о је т о давно констатовао К.
Јиречек.52*Одмах треба рећи да није у питању техничка конструкци-
ја, пошто се поуздано зна да су и Страцимир и Мирослав носили ти-
тулу кнеза. Не залазећи у шира разматрања како је С тсфан Нема-
ња потиснуо Тихомира и постао велики жупан, треба ипак
наиоменути да су његова браћа задржала своје титуле и удеоне кне-
жсвине. Мирослав је господарио Хумском Земљом, а Страцимир те-
риториЈОМ јужно и северно од Западне М ораве, која је касније по*
зната лод именом „земља Моравице“.55

44 Г. Т ом овић, Морфологи/а ћириличких натписа на Балкану. Б со гр ад 1974,34

41 Летопис поиа Дуклнгнина, 93, нал. 70; I. Кики1ЈвУ1<, Содех <*1р1отапси: О те -
иое, Па1тапае е! $/а\>оп!ае II, ] 875, 115. Овдс јс вел и ки кн ез М ихаило по-
м енут јсдиоставно као „кнез", односно „кпезш*"
51 А. Соловјев, Одабранч спомениим, 4
К. Јиречск, Историја Срба I, 148, 151
м о удеоним кнежевннама Исмање, СЧрацимнра и М ирослам &ише; М. Благоје-
вић. Српске удеоне кнежевине, 58 61 ; исти, О „Земљииш /у рвдњ е Немањине",
Стефан Немања Свеги Симеон Мнроточиви, Београд 2000, 67 69, М. Благо-
;евић а Д Медаковић, Истори/а српске државности Ј, Новн Сад 2000,87-90.
32 Немањики и ЈЈдјареџцћи

Немањин брат Мирослав носио је титулу хумског кнеза свака*

ко пре 1181. годиме, пошто је папа намеравао да пошал>е (1181) по*
верл>иво писмо „МЈгобЈауо сотШ ^асМ тЈи по".54 П етгодина касније
закљу чпли су уговор са Дубро вникрм (1186) изасл а ници ве ли ког жу-
пана Стсфана Немање: ,,е( Гга1ги т ејш сотјиз $ГгасЈтЈп С1 МЈгобЈауГ*.55
Уговор су потписалн један испод другогсамо Иемања и Мирослаа
на следсћи начин: 1 ) „"ЂЗћ в ! л и ж З п д н а клћН к ск н п о д к л и с д х 1*"; 2 ) ,.*ћзћ
к н е з к Л \ирс»< лдвћ к л в н в <к и п о д к п и < д х к"> О томе да су и Страцимир
и Миростав имали титулу кнеза (сотез) знао је и немачки писаи Анс-
берт (1189). З а А нсберта је једино Немања „та§пил сотеб“ Србије
и Рашке, док ј е Мирослав „соте* е1 рппсерх С’ће1тапЈе е1 Сга221е“ (Ху-
ма и Рашке).56 Одмах треба рећи да Мирослав никада није истицао
да је „кнез Рашке“, већ једноставно да је „кнез" или „кнез хумски“.
На уговору са Дубровчанима (1190) он Је ставио свој потпис око кр-
ста. к о јн гласи: „крвстк к м е з д Л1 иро<(>лдвд“ 57 Као удеонн ккез нмао
је печатса натписом: „неч*Т|> к н е з д хллм > < когд Л ^ и р о с л д в д ^ О в д е ј е
саошитена званична титула, какву садржи и ктнторски натпис на цр*
кви Св. Петра у БијеломП ољ у, гдесе помиње: „ С т ^ и д н к М и р о < л д в 1>
хнЕЗћ хл*.мк<ки“.59 После наведених података, може се са сигурно*
шћу рећи да је Мирослављева званична титула гласила „кнез хум •
ски‘\ али се он због краткоће помиње или потписује једноставно као
„кнез'\ односно „сотеб". Са титулом хумског кнеза н у својству уде-
оног кнеза делио је власт са велнкнм жупаном на тај качин што је
био најистакнутији носилац власти у Хумској Зем љ и, којом је не-
посредно господарио. Мирослављева политичка каријера прекину-
та је средином 1190. године, па је Стефан Немања поставио за удео-
ног кнеза Хумске Земљ с свог најмлађег сина Растка, који се после
двс године одрекао овог досгојанства ца би се замонашио на Светој
гори.60 Исцрпљујући излагање о титулатури кнеза Мирослава треба
скренути иажњу на обавештења из Лимске повеље краља Уроша I.
На почетку ове ислраве саопштава се како су Бугари опленили цр-

и Н а ;ор< иом енути п о аатак упозорио ј< већ. К. Ји р еч ек , Истори/а Срба I. 152.
” А. С оловјев, Орабрани спомениии, 3 ,4
* Внше о том е: Ј. Кдлић, Срби/а у роба хнеза Страиимира. Б огороди и а Градач-
ка у исгориди српског народн, Ч а ч а к 1993,53.
А. С сшОвјсв, Одибрани спош ниии, 9.
П. А н ћ ел и ћ , Средн>овеко9ни бечат и из Восне и Херцегоеинс, СараЈСво 1970,
55 58 Д о бру коинју с а читљивнм натпнсом нсда&носу објавили. Ц. М рћеновић,
В Т опалоаић и В. Ралосавлхаић, Мнрослааљсбо Јсеанђеље. историја н комем-
тари , Б со гр ад 2002, 5.
Г Т омовић, МорфслоГи/а ћирш ш чкил натшлса, 37.
* М. Д инић, Три повељс ш исписа И ванаЛ учићи, Зборн и к Ф и л отоф ског факул*
т е т а 1)1, Е соград 1955,69,70, ?6 >88; С. М ишић, Хумска Земља, 49-51.
Велики кнез и земал>ски кнез 33

кау Св. Петра у Бијелом Пољу, па су, иоред осталог, узели и „злато-
печатну хрисовуљу”, коју је Стефан Немањић издао своме сгрицу:
„вбликоилоу кн«зоу хлкллћсколозу Л\ирослдвоу“.61 О в д ејео н први пут
поменут као „велики кнез хумски", али се у даљем тексту исправе
титулише једноставно као „кнсзк хлкЈмккн'*, што је и била његова
званична титула.
Мирослављева титула „великог кнеза хумског“ из Лимске по*
веље била је усаглашена са титулом удеоних кнезова Хумске Земље,
коју су они носили у првој половини XIII века. После сложених лро-
мена, до којих је дошло у Хумској Земљи на прелазу из XII у XIII век,
кнез П етар је загосподарио крајевима западно од Неретве, а подруч-
Јем источно од ове реке кнез Андреј®2 О Петровој титулатури нај-
речитије сведочи натпис на његовом „запону", који гласи: „здпон|,
велибгд кикзд хл**'™0™ Петрд" Наследио га је млађибратТољ ен.
а када је и он умро, господар целе Хумске Земљ е постао је њихов
најмлађи брат, велики кнез хумски Андреј.64 О његовој титулатури
сачувана су поуздана обавештења. У двема исправама, које је издао
Дубровчанима, његова интитулација гласи: „М кнезк вбли хлалм»ски
Лнклр^и", док је потписна другој исправи (1249)једноставан: „крвста
кнезд ^ндр^гд".65 Њ егов син, жупан Радослав, помнње свог оца (1254)
као „кнеза Андреја хумског".*6 Н а основу ових података и потписа
ие би се смело закључити да Андреј није имао титулу великог кне-
за. Сачуван је његов печат са натписом: „си псчдт всликогд хл,и1ЛкСК0’
гд кнсзд Лндрћга"*7 Н етреба ни доказивати д ајен ап еч ату саопште-
на званична титула. Наведени примери показали су да, током прве

*" Сиоменик СКЛ Ш, б; С Новаховић, Законски спомениии, 594, Зван и чн а титула

ни(« саопш тона ни у талису днјака ГлнгорИјД који јс укрзсио јлдтом (евднђеље
„кшзк> в«лик«слд8номву Мнрсслд&мј*" (Љ. Сто(ановнћ, Ситри српски зописи и
нишииси I, В еоград 1902,4)
^ С. Мншић, Хумска Зем лм , 51.
ЈТ>. Ковачевић. Запон хумског кнеза Петра, Старинар I ((884), 110-118, Љ . Ко*
начевић је саопиггио да је тапон иађен. „с некнм злагним грчкнм новшшд Оли-
зу Буднмља". Подсећамо да су се у овом крају налазкли најстарнЈи зсчљоиосе-
дн Немање и и>еговс браће.
м К Јиречех, Тољен - кнсза Мирослаеа хумског, Зборннк К онстантииа Јирс*
ч е к а 1 ,Б е о гр а д 1959,433 442.
6' Љ . С тојлновиК Старе српске п о веле и писма VI, 4 6
** Љ . С тојановић, н. д , 25 Као „кн«з«» Лндр^и" ло м и њ с се и у повел.и
коју је нздао Трогиранима, ослобооивш н их од илаћа(&а „оброка" (М Днннћ. Три
поееље из исписа Инана Лучића, 74,94) Са титулом „соте$ <)е С ћ и (т“ А идрсј сс
п о м ш « н у једној латинској исправи. која је итлата 19. VII 1244. годнне (I:. Рег-
теп(Ј2ш,.4сш #ауиае, роим т им есс!еиамса, 2 а|ге ђ 1892, 12).
в’ С. Н оваковнћ, Хералдички обичаји у Срба, Историја ч п^>ариим}а, лриредно С
Ћ и ркови ћ, Бсоград 1982,3)5 (цртеж печата); П А н ђели ћ. Средњовјекоени Де-
наиш из Босне и Хериегоеине, 58-61. Овде је поред 1гртежа д а т и краћн коментар.
$4 НсмањиНи и Ла*ар<аићи

половине XIII века, госиодари Хумске Земл»е, Петар, вероватно То-

љен и Андреј, користе три варијантс званичне титулатуре: 1) „ве-
лики хумски кнез'‘, 2) „кнез велики хумски“ и 3) „велики кнеа хум-
ски“. пгто се своди на исто. Удеони кнезови Хумске Земљ е уживали
су велика права у оквирима државе првих Немањића, укључујући
право на титулу „великог кнеза“ и, што је битно, примегну лолитич-
ку еамоеталносг. Као најистакнутиЈИ носиоди власти на територији,
којом су господарили, имали су посебну канцеларију, издавали су јав*
ноправне исправе, оверене својим потписима и печатима, имали су
своју властелу, војску, управни апарат са казнацима и тепчијама, при*
падали су им значајни приходи у Хумској Земљи, а склапали су и спо-
разуме са својим суседима. Делио их је само један корак од пуне са-
мосталности, али Је за одметање следила одмазпа српског краља. То
се вероватно догодило сину великог кнеча Андреја, жулану Ралосла-
ву, када се одметнуо од краља Уроша I и прешао на сграну његових
ненријатеља 1254. голине. После тих догађаја, жупан Радослав није
више ирисутан у политичком жнвоту, а краљ Урош је између 1250.
и 1254. године укинуо и удеону кнежсвину у Хумској Земљ и и титу-
лу великог кнеза хумског.68
З а све време постојања удеоне кнежевине у Хумској Земљи, са
кнезовима или великим кнезовима на челу, постојала је слична те-
риторијално-политичка једнница у Дукљи са Требињсм. Напред је
упозорено да је први по имену познати носилац кнежевског досто-
јанства на овом простору био, можда, кнез Ралослав, а после њега
свакако „тпа^пиб сотеб" или „кнез велики“ Михаило. Обојица су вла-
дали уз сагласност цара Манојла I Комнина. Када је Немања заго-
сподарио Дукљом (1185), поставио је тамо за удеоног кнеза најста-
ријег сина Вукана, вероватно у другој половини 1189, а најкасније
1190. године. Вуканује тада припала ититула кнеза коју су одрани-
је носили његовн стричеви, Страцимир и М ирослав. Када је Сте-
ф ан Немањп одлучио да се одрекне престола и замонаши (1196), од-
рсдио је за наследника млађег сина Стефана, па том пркликом позва:
„и другога свога благороднога и љубљенога сина, кнеза Вукана, бла-
гослови и постави Газа неликога кнеза и одели му довољно земље"/^
Наведени цитат показује да је Вукан као удеони кнез, између 1189,
и 1196. године, имао гитулу „кнеза<к и да је од легитимног српског
владара на државном сабору добио титулу „великог кнеза". И ј тога
даље следи закључак да титуле кнеза и великог кнеза, као и тери- 64*

64 Исшори/о Ц рне Горс II, том први. Тн10Ј раи 1970. 12-14 (С. Ћ ирковнћ), Исшо-
ри/а српског народа I, Београд 1981,355 (С Ћиркоиић)
и Свеги Сава, Ж ити/е светога Симеона Неман*. 102.
Велики киез и земаљски кнез 35

торије којима ће носиоци ових титула господарити, додељује леги-

тимни владар. Према једном которском натпису, Вукан је већ 1195.
године сатитулом краља (гех) господарио Дукљом, Далмацијом.Тре-
бин»ем, Топлнцим и Хаосном.711 Ову територију задржао је до 1197,
када је остао без Хвосна, а 1201. године и без Котора.711*итула „ве-
ликог кнеза<ксама по себи није осигуравала већу територију, већ је
представљала највише достојанство у држави нрвих Немањића. На
овом месту не треба раснрављати о привременом успеху Вукана да
постане српски велики жупан, нити отом е да је према сачуваној тра-
дицији називан краљем (гех) на територији Дукље.72 У тадашн>ој срп-
ској држави нико му званично није могао признати титулу краља,
већ искључиво титулу „великог кнеза", па га са овим досгојанством
помнње и Студенички натпис 1208. године као „вбливгд кнвзд Блкд-
нд*'.73 Ову титулу носио је до краја живота, што потврђује ктиторски
нагиис на цркви манастира Мораче, у којем се саопштава да је храм
подигао 1251/2, године: „Отбфдн^ <г1Нћ вбливгд кнвзд Влкд".74 После
наведених чнњеница може се закључити да је Вуканова званична ти*
тула била ,зелики кнез", а припадала му је од 1196. године па до кра*
Ја живота.
Титула кнеза, или великог кнеза, у начелу није наследна, али је
владар према обичајима могао да је додељује њиховим синовима или
браћи. Таква је пракса постојала у Хумској Земљи, па се слична ло-
јава може очекивати и у удсоној кнежевинв Дукљи са Требињем. У
историографији је добро познато да се Вуканов син Ђ орђе поносио
титулом краља (гех) као и његов отац. Са том титулом он се обаве-

У натпису се саоиш тава д а је ирк»а С в Луке у К с то р у била поаигнута 1195 го-

дипе за преме господина Нема!де сел и когж уп ан а „е 1 Жн 5и) Уе1сал 1 гс§1 О 1ос 1|с.
Оа1ша1гг. ТпРишс, Торћгс Собпе“ (Иисии ередњовјекоемог латинитета, 160,161)
’’ М. БлагОЈевић н Д . М едаковиђ, Ис1 пориЈа српске ррж аенош и I, 123, 124 Букан
се оомии,с као „крал." (гех )у тр и которскадокумс»ггакоЈа су нздата нзмеђу 1197.
и 1200. године. В иди' Д. Синдик, О полчт ичким и рруштвеним приликама у К о•
ш ору кројем ХП еека, Ц рква С ветог Л уке к р о з виЈекове, К о т о р 1997,13 21 С
Тгирковић јс всК ранијс упозори« иа јс за напу И ноћентнЈа Ш. В укан „Р>ос11е ацие
Оа1таие гех" (Историја Црне Горе 11/1,4). Внди. д . Тћетег, Уехега топитема 5/а«
чогит гнеги?10па1шт Ншогизт Ши$1гап1ш I, К о т ае 1863.6.
’Ј Историја Ц рне Горе Ш1,3 -7 (С. Ћ и рковић ).
С. Манпић - М. Лађевнћ, Ошкриеан* и конеереаии/а фресока у Сту?ениии, Са-
општсља Заеода за заштиту и научио лроучавање сиоменике културе Србије I
(1956). 38 40. Цртсж помс1гутог натписаобЈавлснЈС на еишс места. Видн: Испи>-
ри/а српскоГ иарора 1,277. Према јсдном гробном патпису у Сгудеииии, тачнијс
у нрнлрагн Богородичинс црквс сахрањсијс чало познати Вукановснн Растко,
у мона 1птеу Теопосије „<иик кнгзл кслиега Вклкканл" Види' Д ПоповиК, Српски
еларарски ?роб у средњем ееку, Всоград 1992,45.
* I”. Т ом овић, М орфологи/а ћирилинких ншпписа, 43, бр. 20.
36 Неман.ићи иЛазарееиНи

зао у писменој форми 1208. године да ће бити пријатељ Венеције,

али је тај докуменат састављен „1п ргоујшја Ши$Ш5 ге$Јз Сеог§и". а
конкретно у Дукљи.7* Ш истих разлога и Улцињани помињу Ђор-
ђа као свог краљ а (ге$1 по$цо), међутим, за Дубровчане је он у то
време само „Ђ орђе, кнез Дукље (рппсера ОшсПе), син жупана Ву-
кана'‘.7ћ Дубровчани су добро знали да Вукан никада није био краљ
српске државе, већ привремено велики жупан (1202-1204), атак о -
ђе и да Ђ орђе није српски краљ, већ кнез или велики кнез. Са ти-
тулом великог кнеза помиње се на повељи коју је краљ Владислав
издао Сплнћанима јуна 1237. године. Исправа је издата пред „кпе*
7 о т ^сНет Сшгдјет”, пред војводом М з н о јл о м , челником Обрадом.
казнацем.тепчијом и Мирославом к о ји је био кнез Улциња (1242)
и сарадник велнког кнеза Ђ орђа.77 П рема једном извору његова
лолитичка каријераокончанаје 1248. године, па јесахрањ ен у Со-
поћанима. где је на његовој надгробној плочи некада писало: ,,^д%
Л б Ж Н Т к В 1Л Н К Ј Н К Н А З Г б О р П И , С И Н ћ В Г Л Н К Д Г Ф к н а з д К ф л к а н д Д ВН^Кћ
евгтлго и слдвндго вмикдго ж ^ и ј н ј Н с л ч а н д Сумбондк'.7к На осно-
ву саопштених података можс се закључити да је Вуканов син Ђор-
ђе званично носио титулу „великог кнеза" и да је само у Дукљи,
према обичајима, иомињан као краљ (гех). К ао удеони кнез ужи-
вао је знатну политичку самосталност. Успостављао је пријатељ-
ске односе са Вснецијом, а учествовао је и у потчињавању Улцињ*
ске бискупије Д убровачкој надбискупији. И мао је и он лосебан
уиравни апарат, властелу н војску, као и велики кнезови хумски,
па је пратио српског краља Владислава у војном походу до ушћа
Цетине. В еликом кнезу Ђ орђу припадао је највиши могући ранг
у државној хијерархији, уосталом као и његовом оцу великом кне-
зу Вукану.
Изгледа да га је на положају удеоног кнеза наследио млађи брат
(те ф ан , ктитор манасггира Мораче. Стефан је располагао значајним
финансијским и материјалним средствима, ш то му је омогућило да

п А . Соловјсн, Одабрани сиомениии, 15.16: Исшори;о Црне Горс И/1.8 ,9 (С. Ћ ир-
ковиН)
Историја Црне Горе 1И , )2 (С. Ћ лрковић). П оводом погчнњ зваи.а Улцињ ске
бискушЈЈе Д убровачкој нздбискупији 22. IV 1242. године издата су лосебна доку-
м енга у Д убровиику. у којима се саоплггава да Је т о учнњ сно уч сагласн осг „по*
ђ | 1| л г о Јогшпо Оеог^ 1о ргшс 1ре Б 1ос 1)е, Л1|о ук 1е) 1се! ш р ат ^ 1салГ‘, односно* ,Ј>ег !о-
1и т слрПиЈит позЈге ОиктепбЈа е с ск л е е» рег (ЈеогвИЈгп рплс 1ретт10|ос1|е Ш )ит (Ј1сат
е1 рсг М(го$1аиит с о т и е т Ои1с1пеп«т“ (Т. бт(СЈк1аа, 0>р1ота!Ик1 гбогтк кга1Јеу\пе
Нггоккв. Г>а1тск1Је I 51а\от/е IV, 2а§геђ 1906. 149,150)
” М Д икиН, Три иовеље из испиах Иеана Лучића, 2 1 ,8 9 ,9 0 .
п ГласнихД С С V ( 1853); М Дичић, Три повељс иа исписа ИеанаЈЈучића , 89; Д По*
повнћ, Српски вло^арски ГроО, 69,
Велики кнез и земољски кнез 37

подигне велики храм и цео манастиреки комилекс, Један део тих сред*
става притицао му је као удеоном кнеау, На ктиторском натпису у
Морачи иа 1251/2. године он је поменут као „Стсфднк смив вбливгд
кнезд Влка“.79 Овде је његова титула иаостављена, можда абог тога
што се подразумева да је исгга као и очева. Уживао је велико пошто-
вање и у Српској црквн и у владајућој династији, па је уврштен и
насликан удве ,Л озе Немањића”. Уз његов л и ку Пећи стоји натпис
„Стсфдн кнвз<к, а такође и у Дечанима ,,Ст кфднв кн^кзк", ш тојеја«
сна потврда да је имао титулу кнеза, а вероватно н великог кнеза.90
Знатно касније, када су сликари у XV! веку обнављали живопис у ма*
настиру М орачи, обновили су и један монограм ктитора који гласи
„кнбЗ О т1фднос“,ш то потврђује саопштену констатацију.81 Овдетре-
ба додати да се у обновљеним натписима С тефан помиње и као
„краљ", што је опет у складу са традицијом у Дукљи.*2 О његовој по-
литичкој делатности мало се зна, мада се његово имс неочекивано
појављује у Стонској повељи краља Уроша !, Овом исправом потвр*
ђени су сви земљопоседи и насеља Хумској елисколији са седиштем
у Стону, међу којима и село „Освл никк оу Примери <к мбгдми кдко
■ ОТћ пр1дн БЉ1ЛФ, КЛКО <Н ОтбфЛН1» КНбЗћ ОТћТбСАЛ Сћ пискеуполчк
О пириденемћ и <к пискоупомк Л\бдоднбл\к и сћ Брлтнмиромћ с<» про*
тоиистарвлм»‘*Л' Будући да је ова исправа издата половином XIII ве*
ка, с разлогом се може рећи да је у питању кнез Стефан. син вели*
ког кнеза Вукана. На то указује и чињеница што се помиње у друштву
с двојицом епископа и протовестијарсм. Епископ Методије био је
треНи хумски епископ, после Иларија, који је активан 1239. године,
и после епископа Теодосија, а пре хумског епископа Саве, касније
архиспископа Савс II (1264-1271), а такође и пре хумских епископа
Н еофита и Николе.В4Т еж е је одредити ко је био Спиридон, пошто
се око средине ХШ века помињу два епископа Спиридона, један у Да-

Г. ТомовиК, Морфологнја ћирилинких нотписа, 43; С, Петко&иК, Морача, Ник*

шић 2002*. 9.12).
С. Радојчић. П ормрет и српских вларара Vсредњем вску, Скош&е 1934,38,49,58;
В. Ј. ЂуриК, Виеанти/ске фреске у ЈуГославији, Београд 1975, 136, 137, сл. 57 н
58; В. Ј. Ђ урић, С. ЋирковиК, В КораК, Пећка патријариш ја, Веограа 1990,
138, сл. 82, цртеж XXV.
" С. Пегковић, Морина, 46,
Љ . Стојано&ић, Стари српскилапчси и натписи 1,219; III, 76; ИсториЈа Црне Го-
реП/1, 13 (С. Ћирко&пћ); С. Петко&нћ. Морача, 10.42,43, 100 102.
** Рукопие „Дниломатвра", к њ .!. у реаакт1И]и В. Мошина, С Ћ ирковић и Д. Син-
дик Захваљујсм колсги Д Синднку ш го нам]< омогућио увнл у „Руколис" М.
Јанко&нћ. Епископије и митрополије Српске иркаеу срерњем веку, Београд 1985,
141, нап. 80.
” М. Јанковић, н. 141, 142.
3* Иемањићи и ЛазаревиНи

барској, а др>1И у Будимаљској епископији.м Присуство двојице епи*

скопа. кнева и протовестијара, лриликом „тесања“ међа села Осол-
ника, упућује на закључак да се радило о нечем много значајнијем
ол обичног омсђавања сеоског атара, У науци је већ утврђено да се
Осолник „у ПриморЈу*‘ налазио на источно) 1-раници Хумске Земље,*6
где се она додиривала са старом Травунијом, односно Требињем, па
је са „тесањем" међа Осолнику истовремено на том потезу обеле-
жен део источне границе Хумске Земље и Хумске епархије. Сада по-
стаје разумљивије присуство хумског епископа Методија, с једне, а
епископа Спиридона, с друге сгране, затим, кнеза Стефана као нај-
истакнутиЈег носиоца власти на територији источно од Хумске Зе-
мље и Хумске епархије, као и протовестијара Вратимира. Уколико
се пође од констатације да је Методије хумски епископ, а кнез Сте-
фан удеони кнез Дукље и Требиња, као и од чињенице да се велики
хумски кнез Андреј помиње последњи пут 1249. године и да је вели-
ки кнез Ђ орђе сахрањен 1248, године, могу се прецизније одредити
и хронолошки оквири издавања Стонске повеље краља Уроша I. По*
веља је могла бити издата најраније 1250, године, а најкасннје 1253.
године, односно пре него што су Србију налали Бугари и Дубровча-
ни, којима се касније (1254) придружио и хумски жупан Радослав.
Рат у који су Дубровчани ушли заврпшо се за њих неповољно
па су, уз знатне издатке, морали откупити мир. Поводом сређивања
међусобних односа, Краљ Урош I издао је Дубровчанима посебну ис-
праву 23, августа 1254, године. Исправа је издата иред архиеписко*
пом Арсеннјсм и „пр1дћ кнезсмћ и пр!дћ От«*
ф анел”.87 Сада се посгавља питање ко је кнез Ђорђе. Једина личност,
блиска српском двору у то време и са тим именом, био је кнез Ђуро
Качнћ, господар Омиша, а вероватно и Крајине,вб Он је добио од кра-
л»а Владислава земљоиоседе са зависним људима, ш то му је потвр-
дио и краљ Урош. Ови људи, или „жупљани‘\ кнеза Ђуре Качића
учествовали су у нападу на Дубровник заједно са српском војском
вероватно 1252. ходине. К нез Ђуро замолио је својнм писмом

М Јаиковић, н д , (41,151; В Мошин, Сербскал рвдакиил синорика в не$елк> ира-

лослхвил.ВизантиВскиИ Временник XVII (1960), 302 304.
,л С, МишиК, Хумска Зем.*а. 32.156 (види карту Насеља уж упи Приморјс).
11 Л>. СтојанопиК, Стдре српске повеље и писма 1/1, 19 И ларион Р уварац Јб прет-
посгављ ао ца су кнез Ђ о р ћ е н жулан С теф ан синовн вели ког к н еза В укан а (И
Руаарац, Вукаи најстари}и син Стефана Немање и Вукановићи . Гопишњииа Нн-
коле Чупића 10/1888/, 1-9). О в у је претпоставку оспорио М Д ииић, Трипоее-
л>е изисписа И аанаЛучића, 89. Н аирец је уи озоренопа јф велнки кнезЂ срђе са-
к р ан л н у Студеници 1248 године (аиди иап 78).
** М. Димић, н д., 89. ПотпуниЈе о тоис: С. Ћирковић, Народ Кичићи Јована К и-
нама, ЗР В И 32 (1993), 26.
Вслики кнез и гемаљски кнез 39

(1252/53) Дубровчане да им то не замере, као што ни он не аамера

/1убр>овчанима када с Млечићима нападају Омиш. Положај кнезова
у Крајини био је у много чему специфичан. У питању је територија
западно од ушћа Н еретае иа до Цетине, где су се укрштали интере*
си хрватских велможа, односно Угарске, удеоних кнезова Хумске
Земље. односно Србије Немањића, а касније и Босне.89 Уз свс то по*
стојала је и сложена друштвена структура са разгранатим породи-
цама ситног племства, које се бавило гусарењем, а међу којима су
били најмоћнији Качићи.90 У таквим околностима, од средине XII па
до средине XIII века, властела у Крајини и Качићи понашали су се
прклично самостално, па закључују уговоре о миру и пријатељству
са ближим и даљим суседима. Сачувана је исправа у којој се кнез Др-
жнмир из Крајине са властелом заклео 1247. године да ће поиггова-
ти усиостављени мир са Дубровчанима.91 Како су кнезови Крајине
добијали своју титулу, не може се поуздано рећи. Сасвим је извесно
да су их српски краљеви придобијали богатим даровима и брачним
везама. Од средине ХШ па до почетка XV века утицај Качића на исго*
ријске догађајеје неприметан, Каква је у томе била улога краља Уро*
ша, може се само наслућивати пошто је он укинуо удеоне кнежеви-
не у Хумској Земљи и у Дукљи са Требињсм.
Појава удеоних кнежевина представља једну од раних етапа у
развоЈу свих српских држава, укљу»»ујући и Босну. П ознато је како
се бан Кулин обавезао Дубровчанима својом повељом 1189. године
,дд нмк не в^дб ол*» чћс-п.никовв с н л б ^ У наведеном цитату
..чсстници" су особе које господаре одређеним деловима државне те-
риторије - удеони кнезови. И з тог времена нису сачувана њихова
имена, али зато посгоје потпунија обавештења из периода владави-
не великог босанског бана Нинослава. У његово доба господарио
је земљом Усором (око 1236-1245) кнез Сибислав, вероватно у свој-
ству удеоног кнеза.93 Поузданија обавештења о удеоним кнезовима 94

94 О посебиом положлју ковтнненталног дела ПаганиЈе, односно КраЈинс. Н . Кла*

ић, Поејсст Хрват а у разви/сном срсдњем вијеку, Загреб 1976,478-500. Овлвје
мрикаииа дспатиост неколицине кнезов-а, па и кнеза Ннколс 1167 (Жсо!« ксп«н
А1егпиу55п), који је 1ак.т>учно уговор са Котором управо у доба када јс залад*
ии део Балкана под врховпом влашћу Витантије. И з неких разлога није комек-
тарисан поход краљ а Владислава 1237, до иегнис, каоп н садржика пнсма ккеза
Вура Клчића.
^ С' Т ирковић, Нирод Качићо, 19 34.
Љ СтојаковнН, Старс српске почслзс и писма 1/1, 23; С ЋирковиН, Народ Ка^
чићи, 25.
Љ Стојакоаић, Старе српске повељс и писма 1/1,2; М. БлагојевиК, Српске уде-
оне кнсжевине, 45,46.
*' С Ћ крковић, ИсториЈа средњоеекоене босанске државе, 60.63, Ј, Мргић, Жупе
ч насеља ..земље" Усоре, ЈИ Ч 1-2 (2000), 27-42.
40 Немањићи и Лазаревики

садржана су у повељи о пријат«љству, коју је бан Нинослав издао Ду*

броичанима 1249. године. Истовремено са баном заклело се још 14
сведока да ће поштовати садржину издате исправе, а ме1)у њима нај-
пре „кмезк ^гринћ, кнезћ Рддона, кдзнвцв Грћд»мил(»1 кдзнћЦћ Ое*
МИК10НК, коеводл М^ркчд, Гр^ешл пс^дркникк, кдзнкцћ В'ћАћХЛМћ и
још седморица велможа, чије се титуле не наводе.*4 У наведеном ци-
тату поменута су најпре два кнеза, а затим два казнаца, из чега сле-
ди закључак да су казнаци вршилм своју службу на територНЈама ко-
јима су господарили или управљали поменути кнезови. Будући да је
босанска држава била сасгављена из „земље” Босне, „земље“ Усоре
и Соли и ,.земље" Доњи Краји, постоје ваљани разлози да се компе-
теиције прва два кнеза и казнаца вежу за „земљу” Доње Краје и „зе*
мљу‘*Усору и Соли. Трећом и најважнијом „земл»ом“ Босном непо*
срсдно је господарио велики бан Нинослав, па су из Босне војвода
Пурћа, псхарник Грубеша, а вероватно и казнац Бјелхан. Распоред
кнсзова и казнаца у наведеним „земљама" могао је бити и другачи*
ји, али остаје као чињеница да уз сваког удеоног кнеза. укључујући
и великог бана, иде по један казнац, што не лредставља никакву слу-
чајносг. Даљи развој босанске државе пресекли су Угри, који су од
Усоре и Соли организовали посебну бановину. Дон»и Краји нмали
су другачију судбину лош то су дошли под утицај хрватских велмо-
жа, кнезова Крибирских и кнезова Горичких. П рсд крај ХШ и по-
четком XIV века господари Доњих Крајева били су кнез Стефан и
његов син кнез Хрватин,95 Када је дошао на власт, босански бан
Стсфан II Котроманић укинуо је удеону кнежевину у Доњим Кра-
Јима на тиј начин ш то је синовнма кнеза Хрватина даровао велике
баштинске поседе.96 З а бана јс кнез Хрватин био само „кнез кључ*
ки“, чиме је његов некадашњи положај кнеза Доњих Крајева пост-
хумно деградираа. Од то г времена титулу кнеза без ближе одред-
нице наелеђују сви погомци кнеза Х рватина С теф ани ћа, па се с
разлогом може претпоставити да је слична појава била приеутна
и у породицама осталих „честника" босанског бана. У другој поло-
вини XIV и првој половини XV века број кнсзова је осетно порас-
тао, поготово када је дошло до одвајања звањ а од титулс која се

* Л> СгоЈановић, Сшаре сриске повсље и писма РЈ, 10; М. Благојсвић, Државни
управа у српским срсди,овековним землама, 19,20. О сведоцима: М. Дииић, Др-
жавни сабор срерњеоековне Босне, Београд 1955, 14-22.
*' Ј Мргић-р ЈЛОЈ ч ић, Дон> и Кро)и. кра;ина средњовекоене Босне, Бсоград 2002, 42,
4Ј Овце су саооштене к титуле кнеза Хрватина.
С 'Нирковић, „Верна службо" и „в)еро Госпорска", Зборннк Филозофског фа-
култсга VI- 2, Беогрзд 1962,95-112 (= Рабошниии, војниии, руховниии, 318 335);
1 Мргић-Радојчић, Д оњ и Краји, 45 49.
Велики кнез и земаљски кнез 41

могла стећи и нобилитадијом,97 Имајући у виду распрострањеност

ове појаве, Ђ. Даничић је с правом приметио да у босанској држа-
ви „не бјеше властелина који не би био кнеа, ако није био војвода
или жулан".^8
З а ра ^лику од босанске државе, у Србији Н емањ ића процес
наслећивања или додељивања титуле кнеза им аоје супротан смер,
Све док су постојале удеоне кнежевине, иагледа да су и појединим
жупама управљали „кнезови". Из објављених докумената може се
сазнати да је кнез Чрномир управљао {1252—1254) Конавлима у наЈ*
ширим оквирима, укључујући приморје између Ц автата и Молун-
та, као и село Дубу на граници према Требињ у." Н а основу писма
које је Чрномир послао Дубровчанима не може се ништа закључи*
ти о координирању акција или субординацији између дукљанско*
требињског кнеза Стефана и конавоског кнеза Чрномира. Изгле*
да да је овај други деловао у складу са својим надлежностима. Уки*
дањем достојанства великог кнеза за време краља Урош а, а изгле*
да и кнеза земаљског, сама титула „кнеза" није пала у заборав, ире
би се могло рсћи да је обновљена у доба краља Милутина. Када је
краљ Милутин уклонио из З ете свог сина Стефана, поверио је ову
територију на управу кнезу Илији, који се у дубровачким извори-
ма помиње (1318) као „поћШз ујг <1отти$ Нћа с о тез Је Сема“. Трн
године касније (1321) он је за Дубровчане „ћЈоћШ«? ро1еп$ \{т Јо-
т т и х УИа сеГаНа".1® Наведснн подацн показују како је један кнез
земаљски (Зете) преименован у ксфалију, тачније у „општег кефа-
лију" који управља једном нсторијском облашћу, што је било у скла-
ду са започетим реф орм ам а државне управе и византинизацијом ч

ч' П рисуство кнсЈОва постаје све вкољквијфоп врсмена к р аљ аД аб и ш е н појавс об*

ласпнх господара Н а )киховим исправама кнсх>ви сс појављују хво свепоан у све
већем броју. Ради илусграцкје вндн Љ . СтојановкК, Старе српске понеље и ии-
сма Т/1. 174.313, 422. 426,439.494, 561.591, 604.624,625; Т/2, 39, 7 4 ,7 5 ,102,120,150.
О внм сс кс исцрпљујс број нсирава са кнсзовима као сведоцкма. Н а стнцаљ е ти*
ту л е к кеза побилитацијом упсзорио јс С. Ћ ирковић, као и ца ккезови преузима-
јУупрану над појсдкнкм жупама половинон XV века. Випи- С. Ћ и р к о ви ћ , Исто•
рија срерњовековне босанске држаее, 218-221.
41 Ђ Д аничић, Рјечник из књижеених старина српских 1 ,455.
04 Л>. Сто|аиовић, Старе српске повеље и писма Ш , 23,24.
,1М М Д икић, Д уброеачки т рибут и , Глас С К А ! 68 (1935), 227 (= Ш историје срер-
њег еека, приредили С. Ћ ирковић и В. Ћ окић, Б со гр ад 2003, 730), О И лнји кне-
зу З е т е и к еф али ји видн. К. Јиречек, Споменик СК А XI (1892), 24; Љ . С тојано-
вић, Старе српске поееље и писма 1/1,40; Истори/а Ц рне Горе 11/1, 66, 67 (С
Ћ ирколић); М. Благојевм ћ, Државна упраеа у српским средњоеекоеним земља-
ми, 250,251.
42 Н<ман>ићи_ и Лазаревићи

Србије у доба краљ а Милутина. Кнез Илија није удеони кнез већ
краљев намесник.
На двадесете и тридесете г одине XIV века односе се фрагмен-
тарна обавештења о кнезовима земаљским у југоисточним делови-
ма тадашње српске државе О њнма се мало зна, изузев личних име-
на и посредних обавеш тења о баштинама. К нез Балдовин имао је
поседе у Врању, а његов наследник жупан М аљушат био је ктитор
дркве Св. Николе у Врању, коју је уз сагласност краља Душана пот-
чинио Xиландару.,0, Оскудна су обавештења и о кнезу Паскачу, чи-
ја се баштина налазила у жупи Славиште Њ егов наследник власте-
лнн В латко, који је од цара Уроша добио титулу севастократора,
иоклонио је део земљопоседа цркви Св. Н иколе у П сачи.101102 Наве-
дени примери показују да је за време краља Душана дошло до гаше-
ња титуле жупана, а наследник кнеза Паскача је поменут само као
аластелин, можда, такође носнлац титуле жупана. Ио, и поред тога
титула кнеза није пала у потпун заборав.
П реједн ог века К . Јиречек је с лравом констатовао да је „Све
већи углед тнтула кнеза“ стицала за владе цара У рош а.103 Конста-
тација је кратка па захтева образлож ењ е. П ознато је да су после
крунисања С тефана Душана за цара (1М6) у његовој држави уве-
дене највише византијске титуле: деспот, севасгократор и кесар,
као и да је истовремено дошло до увећавања старих српских титу-
ла: жупан и кнез.104 Носиоци највиших византијских титула као вла-
дареви намесници добили су посебне „државе“ у грчким земљама,
односно у „царству*\ док су носноци српских титула добили „држа-
ве“ у српским земљама, односно у „краљевству" У то доба први по
имену иознати кнез земаљски био је кнез Вратко, унук жупана Ди-
митрнја и праунук великог кнеза Вукана. Вратко се на почетку ка-
ријере помиње са наследном титулом жупана. З а Дубровчане он је
„барон" српског краљ а, а за Јована Кантакузина најугледнији кра-
љев војсковођа. Титулу кнеза стекао је највероватније после Ду-

101 И . Ђорђсвић, Зирно сли к а р ш в о српске еластеле. Бсоград 1994,183

И . ЂорђеииК, н д.у 172 175. Н а овом месгу не треба расправљати о к»ек>аима
који су своје твтуле стниали дзван Србије нли у нрпморскнм градовима, па су
са тигулом кнсза вршилн нску службу ма даору српсккк краљсва, одлавнлн у Ду*
бровнмк да подигну ..српски локодак“ или као посланнцн страпнм кладарима
К. Јирсчск, Историја Србо И, 18.
Б, Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Београд 1960,
исги, Севастократори и кесари у српском т рст еу, Зборник Филозофског фа-
култета XI/1, Београд 1970,255-262; М Благојсвић, Држаена управп у српским
срсрњоаековним земљама, 48 53.
Велини кнег и земаљски кнез 43

шановог крунисања за дара, али се не може поуздано рећи којим је

теригоријама господарио као царев намесник. Упамћен је и као „ве-
лики кнез“, међутим, у тадашњим изворима помиње се само као
кнез.,0$
Потпунија су обавештења о кнезу Војиславу Војиновићу, ко-
ји је започео каријеру као 1>ставилац“ на двору цара Душана. Он
се за време цара У рош а, по правилу, помиње у писаним изворима
као кнез. Изгледа да се кратко време, бар за време рата против Ду-
бровника 1359. године. сматрао и називао „хумским кн езом ".106
Успео је да стекне велику „државу'1к о ја је обухватала простор из-
међу Дрине и Рудника на северу. па на југ до обала Јадранског мо-
ра, од К отора до Дубровника. Остао је лојалан цару Урошу до кра-
ја живота, а умро је 1363. годнне и сахрањен као„рав Х р и с т л Богл
О тЕ ф ан ћ а зо ео лчк в с л и к и к н с з ћ Б о и с л д в к всеи с р в с к о и и грНш скои
и н о м » р с к о и зсмли‘к.107Трећи и најмлађи кнез који је у том перио-
ду стекао титулу кнеза земад»ског био је Лазар. зет великог кнеза
Вратка Он је започео каријеру као „егавилац'1на двору цара Уро-
ша, од којег је као његов намесник добио и достојанегво кнеза и те-
риторију којом је господарио.10* 0 величини првобитне „државе“
кнеза Лазара не зна се превише. али је сасвим извесно да је обухва*
тала ш ире подручје Крушсвца, а вероватно и знатан део некада-
шње удсоне кнежевине С тефана Немање, тачније - жупе Расину,
Топлицу и Пусту Реку.109 Истовремено са увођењем титуле „вели-
ког кнеза“, уведено је и достојанство „великог жупана". које је до-
дељивано најугледнијим царевим намесницима у „српској земљи''
или „краљевству". Поуздано се зна да је ово достојанство додеље-
но Алтоману Војиновићу, брату кнсза Војислава, који се већ 1347.

’'** М. БпаЈОЈевиЛ, н ?.,4&, 49. Прсма„Слову кнезу Латару*', он „великаго кнезд Врлт-
кл Дбшпрк оврЧчавТћ" (В. Ћоровић, Силуан и Д анило И, Гдас С К А 130(1929),
»6 Према Загребачком родоспову Враткоје „кнсз^ в^ликн", у Ссчсничком Врат-
к о „вгктђ в^лнкн км4зк '. а у свим осталнм случајевича само „кнеУ*. Внди: ЈВ
Сто|аи(>анК, Сптри српски родоелоеи и лепи>шшг, Београд - Срсмскн Карлов-
ци 1927,38, 200,210.
|у* Р Мнхаљчић, Крај Српског ш рстаа, Бсограа 1975, 34 54; исти, Историја срп•
ско1 народа 1,582; исти, Вларарске титуде облаених }оспоџара, 93 90, 169.
№ Г, Томовнћ, М орфологија Нириличких натписа, 74 Титулу^хумскогкнеза" нн-
јс Јадржао Припала му је тнатно шира, угледкија алн мање одређена тктула „ве-
ликог кнела све српске и грчке и иоморске јсмљс", којз јс била усаглашсна са
титулом иара Уроша бса „западних страна"
10в Р Михаљчић, Лазар Хребељановик, ИсториЈа - култ - прелање, Веограл 1984,
27,28; исти, Вларарске тит уле обласнил Ш иодари, 96-98.
М. БлагоЈевић, Јединстао и подеојеност ерпских еемоља пре бит ке на Косолу,
Зборннк Фнлозофског факултета XVIII-1. Београд 1994,78.
44 Немањићи п Лазоребићи

голине помиње као жупан. Алтоманова држава обухватала је Гру*

жу саградом Честином, Рудник и суседне крајеве.,ш Умро је после
1359, а неколико година касније и њ егова супруга, на чијем над*
гробном споменику иише: „д а лкжи гоепожлд РАтесллвл, л «»шти
ВОбВОД* Млдд^нд, А ЖбНА великогл. жЗоДНД Л лТОјЧДНД Н СИ КДЛ\кНк
и о с т а в и синк ми ж^пднћ Николд вћ Дкни цдрд ^рошд".111 Наведени

цитат недвосмислено потврђује да је Алтоман имао тнтулу „великог

жупана”, као и да његов син Никола није наследио очево достојан-
ство већ само наследну титулу жупана. Осим Алтомана Војиновића,
титулу „великог жупана“ стекао је на неки начин Андрија Гропа. го*
сподар Охрида, можда од краља Марка са којим је био повезан тан-
ким родбинским нитима.112
Обновљена највиша српска достојанства „всликог кнеза” и „ве*
ликог жупана“ нису могла бити узурпнрана, већ су се добијала на ле*
галан начин од српских царева. После смрти цара Уроша (1371) у
оквирима њ сгове државе није било више никог ко би имао право
да додељује наЈвише византијске титуле н највиша српска достојан*
ства. Српске велможе задржале су доживотно високе титуле које
су добили од српских царева, па је тако било и са титулом кнеза или
великог кнеза Лазара. која је постелено прерасла у владарско досто*
јанство н као таква прешла у наслеђе кнезу или великом кнезу Сте-
фану ЈТазаревићу. Великог кнеза Вратка, великог кнеза Војислава и
всликог жупана Алтомана сиречила је лрерана смрт да се потпуно
осамостале и да стечене титуле иретворе у владарска доскзјансгва.
Када је велнки кнез ЈТазар постао самосталан владар, није било ви-

М. ДиниЛ, О Николи Алтомановићу, Т1оссбн&и'*дажаСКА, књ. 90, Бсограа 1932,

4 Жупан А лтсман поми 1ке се и 1339. године (Р Миха.*кчић, Кра) СрпскоГ иар-
ств*ј , 34), што значи да је м о г а о аобнти титулу „великог жупана“ од цара Уро-
ша. А лтоман се почињ с с гнтулом „всликог жупана" и у натпису на надгроб-
ном споменику иепсзпатог власгелнна, којн је оштеКеи, алн се могу прочнтати
речи* „ келнком^ Ллтомаиу н енмЗ", затим следи о ш з е ћ е њ е , попомчат-
ко. „ж8пднд Никол! н Бк днг) н'|)(к глддл^б Чктии© 1Тб лг. л4тк*‘. Текст се може
иа раш ичите начине коментарисагн, лпи нама нзгледа као н а Ј в е р о в а т и и ј е да је
у пигању „велнки жупан Алтоман" и њсгса снн „жупан Никола", који су госпо*
дарилн Гружом и гврђавом Честнн. Власгелин који је непосрелио упранп>аоЧе-
стином 33 голине б и о је потчињен и великом жупану Алтоману н жупану Ни-
коли. а можда и још нскомс Види: Р СтаииК, Натпис из Горочииа код Краљева,
Старинар 24 25 (1973-1974), 131-И0; С. ЋиркоеиН, Нееаде, непомоти утерђе-
ни 1рад у Србији, И Г 1-2 (1995), 19,20.
1,1 Г Томовић, МорфолоГија Ниршшчких натписа, 75.
,1г Р Миха/кчиК, Крај СрпскоГ иарстеа, 170, 183; исти, Владарске титуле обласних
%осподара, 86, Власгелии О стоја Рајковић биоЈе зет ж упана АндриЈС Гр*опс и ,,су*
родннк" краљ а Марка, п а би краљ М аркс н Аидрија Гропа били „пријатељи'1(Љ.
СтојаиоаиН, Стари српски записи и натписи 1,48).
Велики чнез и земаљски кнез 45

ше никог ко бн у његовоЈ држави могао отеКи достојансгво земаљ-

ског кнеза или великог кнеза, као што није било могуће да у држа-
ви великог жулана Стефана Немање или Стефана Немањића неко
добије достојанство „великог жуиана",
У оквирима босанске државе другачији је развојни пут имала
титула кнеза, као и достојанство кнезова земаљских. После укида*
ња удеоних кнежевина дошло је до раздваЈања звања од титуле кне*
за, коју најпре наслеђују синови н потомци некадашњих „честника"
босанског бана. Такав је управо био случај са бројним потомцима
удеоног кнеза Хрватина Стефанића,113 Титула кнеза посгала је до-
ступна и српским „жупанима" принчевског порекла, чије су се ба-
штине нашле у оквирима граница босанске државе. Потомци хум-
ског кнеза Мирослава, односно великог хумског кнеза Андреја, као
баштиници и господари жупе Попово, од средине XIII до половине
XIV вска, носили су наследну тнтулу жупана, укључујући и жуиана
Николу, који је био ожењен сестром бана Стефана II Котромани*
ћа.ш Већ Николини синови, Владислав и Богиша, иомнњу се са ти-
тулом кнеза, к о ј у су могли добити једино од босанског бана као ње-
гови блиски рођаци. О насталој промени најречитије сведочи
надгробни натпис Владислава Николића, који гласи: ,Ј\ и м ж и нт з
Влдднслдв, ж$пана Н н к о л ј с и н , вднд О т ^ п д н д н ј т н , д л с ж н н д свои
земли нд плбл\енитои“.115 Коментарје непотребан, Започети процес
повећавања броја кнезова настављен је и за време Твртка I Котро*
манића. Резултати овог ироцеса постају видљиви на прелазу из XIV
у XV век, пошто је угледна титула кнеза девалвирана до.те мере да
је постала доступна сваком властелину. Осамостаљени обласни го*
сподари додељивали су је својим ближим или даљим рођацима - „бра-
тији“ - а такође и заслужним пословним људима.51б Но, и поред то-
га, са потпуним осамостаљивањем обласних господара уводи се у
употребу достојанство „киеза земаљског“, које се ош тро разликује
од титуле осталих кнезова, Најпре је то учинио Хрвоје Вукчић, ве-
роватно као потомак и наследник удеоних кнезова „од Доњих Кра-
Јсва“. Почевши од марта 1404. године ла до краја живота Дубровча-
ни му се обраћају као „херцегу сплитском" и „км*з$ А»лн*кхк

111 Ј М ргић-Радојчић, Д оњ и Краји, 44 -84. Најугпепнији чланови пом енуге оороди-

ие добијали су титулу нојводе, бана, па и херцега
11‘ М Динић, Хумско-требињска властсла, Б соград ] 9 6 7 ,4 -6 (= И з историјс срсд•
њсг чека, 321-323).
11' Г Томовић. МорфолоГијп Нириличких натписа, 74,75.
О „братнји“ и „племену" босанске властеле види: С. "Нирковић, Остаии еФари-
је друш т венс ст рукт уре у босанском феудалном друихтлу, И Г 3 4 (1958),
155 ј 64. З а бројност киеаова као сасдока видн и нан. 97.
46 НемањиНи и Лазаревики

Крдбвк ‘ или„ кн вз^Л ^л н ^к Крди".11’ Знатно касније и Стефан Вук-

чић Косача, пош тојестекаотитулу херцега (1448),уноси у својути-
тулатуру и ла је „кнезк дринкски'*.118 Осим „кнста Доњих Крајева" и
„кнеза дринскоС' почетком XV века уведено је достојанство „кнеза
босанског“ или „великог кнеза босанског‘\ Био је то трећи кнез ае-
маљски, али се његов положај суштински разликовао од положаја
претходне двојице. Титулу „кнеза босанског'* или „великог кнеза бо-
санског“ увео је краљ као непосредни господар области или „земље"
Босне и додељивао је свом верном и угледном властелину обично
„од Босне**. Није искључено да је то био одговор краља Босне на Хр*
војево увођење достојанства „кнеза Доњих Крајева".
П рсма истраживањима П. А нђслића позната су имена пето-
рице „кнезова босанских“ или „великих кнезова босанских“. Били би
то: 1) Један од браће Хрвоја Вукчића; 2) кнез Радоје Радосалић; 3)
кнеч Батић Мирковић: 4) кнез Т вртко Боровинић и 5) кнез Радич
Мозолић.ш Одмах треба рећи да се са титулом „кнеза вели коГ по-
миње Гргур Стјепанић крајем двадесетих година XIV века. Босански
бан Стефан II Котроманић дароваоје„кмез8 Граг$р$ валиколч* Оти-
мани!>$“ пет села „за његову верну службу тад, када га посласмо пред
нашом властелом по госпоју моју цару бугарскоме, и у том иам по-
служи право и верно“.121>Одавно је утврђено да се бан Стефан же-
нио нрви пут јуна 1329. године, па је убрзо после тог догађаја изда-
та посебна исправа „кнезу великом“ Гргуру Стијепанићу о даровању
пет села.121 На основу расположивих извора не може се сазнати ка-
II? Л>. Сгу/ановић. Сшаре српске Ооееље и иисма И , 458 474 О титулама Хрвоја
ВукпиКа детаљио: Ј. М ртћ-РадоЈчић, Дон,и Кра/и, 100-108. К ако је текао про-
дес осамостаљ ивања обласних гослодара види С. Ћ ирковић, Историја срер-
њ оеекоане босанске 9ржвее, 174-186,214-227; исти, Русашко }оспода. И Ч 21
(1074), 5 -17 (= Габотниии. воршии, руговниим, 306-317),
118 Љ . С тојаиовцћ, Стире српске повеље и писма 1/2, 6 3 .6 4 ,6 6 ,6 9 ,7 2 . 76 ,7 8 ,7 9 .
114 П. АнђслиК, Вобоеои и краљева Сутјеска. Сарајево 1972, 232; исти, Високо и
околина кроа хист ори/у I, Високо 1984,1)9-124. Овде је у „вслике кисзове" уар-
штен иостхумно н Храна Вуковић, браг војводе Влатка Вуковића у отад војво-
де Сапдаља Хранића.
ТћаНбсгу. 5/иФеп гиг СеесЈнсћге Влчтепе ип4 5ег6>еп5 т Ш1е1а!(ег, МппсНеп ипЈ
и ф п в 1914, 14.
121 И Рувара д. Катаршиз. кки Тпртка /, Гласнак ЗМ БиХ II! (1892), 205-211 (= Зб ор -
н и к Илариона Руаарца I, Београд 1934,357). Босански бан Стефан II Котрома-
нић, ожеиивиЈн се кћерком бугарског цара, објектнвно је иристгупно бугарско-
•аи)антн|СкО| коалицији која )е била уперена нротив српског краљ а Стефана
Дечанског Бугарскн иар Миланло и вимигијски цар Аиароник III обкоеили су
савез против српског краља ма)а 1329. гопине, одиосно око мссец дана пре же-
нидбе босанског бана Познато је да су 1329 годиие односи и^међу Сгефана 11
Котроманића и С тефана Дечанског били кепријатељски (С. ЋнрковнК, Исто-
рч/а срефњонекоене босанске ррхаве, 91).
Велики кнез и земаљски кнез 47

ко је Гргур Стијепанић стекао титулу „кнеза великоС*, али се из на-

веденог цитата види да је имао највиши ранг међу властелом коју је
предводио у Бугарску на двор цара Михаила Шишмана, да би отуда
довели булућу баницу Стефану 11 КотроманиНу. Велики кнез је успе-
шно обавио поверену и сложену мисију, па је због тога и награђен.
'Греба, ипак, додати да уз титулу „кнеза великоС‘ не стоји одредни-
ца „босански".
Колико је могло да се утврди, израз ,ЈСнез босански“ поменут је
1393. 1 одине у познатом запису на Јеванђељу тепчије Батала где се,
између осталог. саопштава да је његова жена Реса била кћерка вој-
воде Вукца: „П винл ои еднк врат-м воеводд восаикски, др^ги кнсзк
восднкски, д трвти ванк ^рквдткскн".122 Садржина поменутог запнса
одавно је позната, па је већ Иларион Руварац утврдио (1891) како се
израз „војвода босански” односи на војволу Хрвоја Вукчића, а „кнез
босански’1на кнеза Драгишу Вукчића, док се под „баном хрватским"
подразумевао бан а каснлЈе војвода Вук Вукчић.123 У запису су основ-
не титуле саопштене тачно али „војвода босански" и „кнез босански"
нису билс званичне титуле ни Хрвоја Вукчића нити Драгише Вукчи-
ћа 1393, године.
Први по имену познати носилац званичне титуле „кнеза босан-
ског^' или „великог кнеза босанског" био је кнез Радоје Радосалић.
На једној нсправи краља Дабише (1392) помиње се међу сведоцима
жулан Радоје Радосалић. а на другој исправи (1395) исгога крал>а жу-
пан Радоје Радосалић поменут је као „пристав од двора".124 Са ти-
тулом кнеза Радоје Радосалић нашао се међу сведоцима на испрани
(1399) краљ а О стоје, па је у истом својству поменут и на повељи
(1405) 'Гвртка II Котроманића.125 Судсћи према изложеним чиње-
ницама, он је тек после 1405. године могао добити титулу „великог
кнеза босанског" од краља Т вргка 11 Твртковића, коју је носио до
краја живота. 1!а његовом надгробном споменику стоји натпис са по-
чстком: „злдмение кнвзл Рддок великога кнеза вфсднскога".126 У на-
всденом цитату јасно је раздвојена властеоска титула „кнеза‘‘ Радо*
ја од његовог достојанства и звања „всликога кнеза босанскога“.
Други по имсну познати „кнез босански" био је Батић Мирко-
вић. Са титулом кнеза помиње се као сведок на повељи Твртка II Ко-
троманића 1405, затим, на повељи Стефана Остојића 1419. и поно-

122 Љ . С тојановић, Стари српски записи и на&писи I, 57.

,гз И . Руварац, ДраГа, Данииа, Реса, Гласник ЗМ БиХ Ш. 225-238 (= З б орник И ла-
рисна 1‘уеариа 1,338-347),
ш Гг М М озкћ, МопитепШ 5ег1хса, 222.227.
125 Љ . СТојамоеић, С&аре српске ио&е/ее и писма 1/1,422.426,494.
{26 р ТомоеиН, МорфолоГија НириАичк11Х нотписа, 100.
48 Немањићи и ЛалзревиНи

во на повељи Твртка II Котроманића 1420. године.127 Н а његовом

надгробном споменику пише, између осталог, овде ,,лежи кквзв Ба*
ти ћк нд <вге з<л\линд плслинитои л\илостик> вожиом и слдкнфгд
госиодинд крдлд Твркткд кнезћ босанкки" 12* Споменик је подигнут
после 1420. а пре 1428. године. Из цитираногтекста такође се види
да је одвојена властеоска титула „кнеза" Батића од његовог досто-
јанства и звања „кнеза босанског", које је добио захваљујући „ми-
лости божијој'1и краља Твртка II Твртковића. Иа основу наведених
чињеница, може се слободно закључити да досгојанство „кнеза бо-
санскоГ' или „великог кнеза босанског" додељује само краљ, свака-
ко, свом верном и угледном властелину који већ има титулу кнеза.
Наследник Батића Мирковића на положају „кнеза босанскоГ'
био је кнез Твртко Боровинић, о којем су сачувана потпунија обаве*
штења, што је омогућило истраживачима да о овом власгелину на*
пишу посебнс расправе.129 Не залазећи у све појединостн из живота
Твртка Боровиннћа, лошто су оне осветљене, треба истаћи да је био
активан у политичком животу босанске државе пуне две деценије. У
раздобљу измсђу 1417. и 1423. године Твртко Боровинић се помиње
са титулом кнеза као и остала босанска властела, да би најкасније
1428. голине постао „кнез босански". Ново достојанство и звање но-
сио је свакако до 1433. године, а можда и нешто дуже.13^ З а све ово
времс као „кнез босански'‘ био је веран краљу Твртку II, па је са њич
отишао и у привремено избеглиштво (1435) у Угарску. Следеће го-
дине вратио се са краљем у Босну, у град Високо, одакле је октобра
1436. године уиутио једну разрешницу рачуна у Дубровник, са следе-
ћом интитулацијом: од вашег слуге и пријатеља „Тврћткд Боревиии-
кл л\илост!0 вожишмћ великогд кнезд вослнскогд*ч131 У наведеном *32

07 Љ . С тојаковнћ, Сишре српске поееље и писма 1'Ј, 494, 50 4 ,5 5 6 .5 6 ).

,Ј8 Г Зом ови ћ, Морфоло}и]а ћирнличкнл натписа, 103.
Деловап<ем Твртка БоровиниКа потабавио се: П ЖиаковиК, Тбртко / / Твртно'
вић, Сарајево 1981, 81, 167, 181; нсти. Ут/ешгЈ примороких градована економ*
ско-социЈалне пром/ене у босанско.* друштеу у 14. и 15 стољећу, ТуЈла 1986,32,
31.166,173. Аутор је неопрезно »ш вао Твртка НоровиниКа .лво р ски кнеТ' (н. д ,
32. нав. 16). Н а оосто)в 1ће разлике између .дворског кме)а“ н „кнеза босанскоГ'
упозориоЈС' С. ЋиркопиК, Д во р и култ ура у срерњовјековно/ босанској рржали,
Босна н Хериеговнна утоковнма нсторијских н културннх к ретањ а уЈугоисточ-
но) Еврони, Сарајсво 1989,66 (* Работниии. ео/ниии и рухоениш и 442,443). О
Боротчшићима исцрпно: С. Руднћ, Воровинићи - чластеоска порориид из Ис-
ш очне Босне, Бањ а Дука - Српско Сарајево 2003,259-278. Недоступан нам је
рад Р, Собкоуц?, Уећкг кпег ко$апзк< Т\>пко Вогомпп', Сгоачса Сћп^иапа рспскЈ1са 37
(1996).
ш С Ћ ирковнћ, Д ео р и култ ура у срерњовЈекоано/ босанско} рржаеи, 66; С. Рудић,
Вороеинићи, 264-270.
151 Л>. С тојаковнћ. Старе српске поееље и писма №, 10.
Велики кне.з и земаљски кнсз 49

цитату посебну пажњу привлачи израз „милошћу божијом“, који је

присутан и у титулатури кнеза босанског Батића Миркоикћа. Не тре*
ба се много домишљати па да се закључи какоје помснути израз пре-
узет из титулатуре босанског краља, тада Твртка ТТ Котроманића.
и са његовим знањем. Из наведених чињеница може се лако уочити
да је Твртко Боровинић луних шест година носио титулу „кнеза бо-
санског" и да га је пред крај његове политичке каријере почаство-
вао достојанством „великог кнеза босанског" крал» Твртко Л Котро*
манић. Исти краљ је почетком 1436. годнне издао јсдну латинску
исправу у ко јо ј се међу присутнима помиње и „ра1а(шо ге§п1 по«?1г1 Во-
5пе" Твртко Боровинић.152 Уз ломоћ термина „палатин“ ближе је де*
финисан положај „кнеза босанског**1*или „великог кнеза босанског",
бар за разумевање у угарској срелини.
Десет година каснијс, када је краљ Стефан Томаш (1446) посеб-
ном повељом потврдио баштинске поседе синовима војводе Ивани-
ша Драгишића, међу присутним сведоцима налазио се и „кнбД!. в$*
сднкски Рддичн а 1>рдтниголм»“.ш К оликосем огло дознати,
Радич Мочолић није стекао достојансгво „великог кнеза босанског'4*,
а, како изгледа, остао је и без титуле „кнеза босанског6. Када су краљ
Стефан Томаш и Дубровчани закључили споразум (1451) против хер-
цега Стефана у писменој форми, међу присутним сведоцима поми-
ње се и „кшд Р д д и ч ^ Л \о з о л и ћ ћ з в^д ти и гл \к“ .1М Н а основу поређе-
ња прве и друге титуле Радича Мозолића, можс се констатовати да
је до 1451. године Радич остао без титуле „кнеза босанскоС', одно-
сно да је ово достојанство укинуто.
Узимајући у обзир изложене чињсниие о кнезовима земаљским
V босанској држави током прве половине XV века могуће ј е закљу-
чити да је достојанство „кнеза Доњих Крајева“ обновљено тек по-
што је Хрвоје Вукчић добио титулу „херцега сплитског“ и постао са-
мостални обласни господар, као и да је поменуто достојанство
угашено са његовом смрћу. Слично се догодило и са достојанством
„кнеза дринског*1, као саставним делом титуле хсрцега Стефана Вук-
чића. Дужи живот имали су титула и звање „кнеза босанског- ' или

1 Е РеппепсЈ^т, Асеа Во5пае, 151. Види и нап. 130.

1 Рг. М1к1о$1сћ, Мопитеше $егб1 са, 440,
Љ , СтоЈановић, Сшаре српске п о ееле и пислиз 1/2, 120. В лаетела М озолићи и
Боровинићи припадала еу „нлечену" војооде Радослава Павлоенћа, пв се поии-
п.у као „снедоци" на испраеама Павловића, али истакчути чланови поменутих
пороаииа бнлн су у служби босанских краљева са тнлуламз „ккеза босанског"
или ..всликог кпсаа босаиског'1 Т акааЈе био случаЈ са клезом Радичсм Мозоли*
Ксм н кнезом Твртком Боровнннћем. О родбинскнм везама босанске властеле
виии. С. Тжрковић, Остаии старије друштеенс ст рукт уре у босанском ф еу-
далном друштоу, 155 164
50 Немлњићи и ЈЈазаревиНи

„великог кнеза босанског*4. Ово достојанство суштински сс разлико*

вало и од кнеза принског и од кнеза Доњих Крајева, пошто га је до-
дељивао краљ свом верном и угледном властелину, обично „од Бо-
сне". који је, према латинској терминологији, „сотеб ра1а(тив‘%
односно. краљев заменик у одре|>еној врсти послова.

[Рап под насловом Велики кнег и земаљски кнез биће објављен

у Зборкику радова Византолошког института 41 (2004)]
 ГЈТАВА ТРЕЋА

СВЕТИ СИМЕОН НЕМАЊА -

ЗАШТИТНИК СРПСКЕ ДРЖАВЕ

Описујући успешно ратовање свог оца, Стефан Немањић - та-

да још вслики жупан -п и ш е како се Стефан Немања заветовао Хри-
сту после завршених ратова, па је том приликом, између осталог, ре-
као: сазидаћу и „храм пречисте и пренепорочне матере твоје
добротворке, и ту ћу ти испунити завете м оје".1 У брзо после тога
Немања, заиста, „поче зидати храм Пречисте у Ибру, на реци по име-
ну Студеница‘\ 2*У наведеним цитатима саопштене су јасне оцред*
нице, које казују да је новоподигнути храм био саграђен у жупи Ибру,
на реци Студеници и да је био посвећен Богородици Доброгворки,
Све је то у науци добро познато и од раније утврђено. Исти догађај
описао је и Сава Немањић, мада на нешто другачији начин. У Жити-
ју свог оца он, између осталог, пише да је Стефан Немања најпре
саградио манастире: Светог Николу и Свету Богородицу у Топлици,
затим, Светога Ђ орђа у Расу, „А после њих овај наш свети манастир
сазида који посвети имену пресвете владичице наше Богородице до-
бротворке."1 Сви се ови изрази користе и у даљем излагању, посеб-
но када се описује Немањино монашење, иосле чега Немања; „дође
у наш манасгир, који и сазида, Свету Богородицу добротворку“ .4 У
наведеним цитатима нс помиње се „храм'‘, всћ „наш манастир", ко-
ји је посвећен Богородици Добротворки, а прећуткује се да је подиг-
нут у жупи Ибру и на реци Студеници. Такав начин казнвања Саве

1 Стеван П раовепчана, Ж чтије Симеона Ненање, нзд В. Ћ о р о в в ћ , Свстосавски

»борннк 2, И знори, Б еоград 1939, 33; П ревош М, Б аш и ћ, С&аре српске биоГро-
фијг, Ж иеош Стефана Немање од кр а л а Стефлна ГЈраоеенчаног, Б соград 1924,
43
* В. наи. I.
' В. Ћ ор о вн ћ , Списи с еетога Саог I, Ж ивот светога Симеона Нсмање, Б соград
) 9 2 8 , 153; Превод: М. БапшК, Сторе српске биоГрафије, Ж иеот Стефона Немо-
ње ор св, Сове, Б еоград 1924,5,
* Ж ивот сеетоГо Симеона Немање, 16); М. Б аш и ћ, Сишре сргике 6ио1рафи)е, 13.
52 Иемањићи и Лозсре&иЛи

Немањића, тада још као архимандрита, био је условљен објектив-

ним околностима. Текст Житија, које је он написао, био је намењен,
пре свега, монасима Студенице, а Сава је Житије светог Симеона
напнсао тек после свог повратка из Свете горе и пош то је постао
сгарешина у Студеници.5 Све је то дозвољавало архимандриту Сави
да помиње Студеницу као „наш манастир", који је, уосталом, у то до*
ба као својеврсна установа био потпуно иаграђен. Међу сродним уста-
новама Студеници је припао и највиши ранг. Када је Стефан Прво-
венчани издавао Ж ичку повељу, он је изузео тзв. краљевске
манастире испод јурисдикције епископа, а на првом месту Свету Бо-
городицу Студеничку, затим Светог Георгија у Расу, Хиландар и Све-
ту Богородицу градачку* Овим чином је положај Студенице међу
манастирима средњовековне Србије био дефинитивно утврђен, тач-
ннје, њој је припало прво место.
Према досадашњем излагању Сгуденица је поменута као ,рфам“
пречисте или пресвете Богородице Добротворке, или пак као „ма-
настир“ Богородице Добротворке. О вако Студеницу назива и До-
мент»1јан. али он радије уиотребљава израз „дом“. По његовим речи-
ма био би то: „дом свете Богородице Студеничке", односно: „дом
пресвсте Богородице Благопетељнице (Добротворке) Сгуденичке".1
Сем „манастира". „храма" или ,дома“, Доментијан се радо корисги
и изразом „лавра". Доментијан пише у Ж итију сеетог Симеона да
је Исмања после монашења дошао: „у Дом свете Богородице Добро-
дстељнице (Евергетиде) студеничке лавре“, или, иак, да су мошти
светог Симеона биле пренете из Хиландара н да су смештене: „у дом
пресве ге богородице Лавре Студеничке".8 Доментијан се користн

Ј Недаш|о је М. Н е 1-ровић у т л о р и о да је Студеница добила типик знатно раннЈе

него што се до сада веровало: „бар ол времена упокојен*а Симеона Нсмашс" (М.
П стровнћ, Црквеноуржаона нреолоГи/а сестога Саве у Стуреничком типику,
Осам веко&а Стуиемиис. Бсоград 19&6, 82,83). Међутим, развијено Ж итије сее-
тоГ Снмеона од светога Са*е, као уводнн део Стуиеничког т-ипика, могло Је 5и-
ти написанс те к после Савиног доласка у СрбиЈу. Тамо Је. уосталом, поаробно
описан пренос Н емањ иногтсла из Хилаидара до Хвостка н авЈве до Сгуденицс.
О датнрању каоганка житиЈа оиди. Историја српског народа 1, Бсоград 1981,334
(Д. Богдаиовић) П осебно о ком лознцији и кастанку помепутог житија: Р. Ма-
рншсосић, Историја настанка живота Господина Симеоно од сбетОГа Саее, Са-
аа Неман>ић - Сеети Сава, Бсоград 1979,201 213.
0 С. Но&аковић. Законски споменшш српских држава средњега еека. Београд 1912,
573.
’ ДомснтиЈап, Ж ивот сеетоГа Симеуна и сеетога Саее. итд Ђ. Даничић, Београд
1865,61,204,213,260; Превод' Л. Мирковнћ.ЛРмениЗ«/о«. Ж иеотсеетоТа Саее
и светоТа Симеуна, Београд 1938. 102, 110. 148,2’ 2
1 Домент ијнн, Ж ивот светоГа Симеуна и светоТа Саее, 45,103; Л Мнрковић, До-
менти/ан. 259, 307.
Свеши Симеон Немања - гошшишник сриске држазе 53

истим термином и у Ж итију светоГо Саве. О н пише да се Сава ио

доласку из Хиландара у Србију назвао: „архимандритом игуманом
свете Богородице студеничке лавреи. а затим ломиње и поуку архи-
епископа Саве изречене на: „све ЈОМ сабору лавре свете Богороди-
це (Студеничке)".9 Да би се потпунијс сагледао значај увођења но*
вог појма, треба нмати у виду чињеницу да Доментијан назива
.лавром" сваки угледнији светогорски манастир. П о његовим речи-
ма монах Сава и монах Симеон боравили су најпре: „у дому свете Бо-
городице Ватопедске лавре‘\ одакле су пошли да посете: „Лавру све-
те Богородице иверске‘\ да би на крају сгигли; „у велику Лавру
светога Атанасија Атонског. у дом лресвете Богородице".10 Из све-
га реченог следи закључак да се угледни светогорски манастири на-
зива]у ,лаврама’\ али се својнм угледом издваја: „велика Лавра све*
тога Атанасија". На овој чињеници треба зауставити пажњу пошто
Домснтијан, описујући подизање Студенице, каже да помоћу божи*
јом: „би свршен манастир свете Богородице, који свети назва вели*
ком лавром на сабрање многим монасима, Богу на прослављсње и
на похвалу пречисгој Богородицн, на освећење преподобноме и на
спасење онима који жнве у њсму".11*У овом опширнијем цитату са*
општсно је неколико занимљивих чињеница. П ре свега, Студеница
је названа „великом лавром*\ као што се „великом лавром" назива-
ла и лавра светога Атанасија на Светој гори. По казивању Ј(оменти-
јановом, тај назив је манастиру дао његов оснивач, што је мало ве-
роватно, а ј о ш мање да је требало да Студеница послужи: „на
освећење преподобноме", тј. Стефану Немањи, К адајеП ем ањ а по-
дизао Студеницу, он заисга није могао знати да ће после смрти би-
ти и канонизован. Т о се десило знатно касније, али нам је зато До-
ментијан пренео схватање свог времена. До њ еговог времена
Огуденица је сгекла изузетно велики углед међу манастирима у Ср-
бији, сличан угледу какав је уживала лавра св. Атанасија на Светој
гори. Она је у Доментијаново доба несумњиво служила и „на похва-
лу гтречистој Богородици“ и на „освећење иренодобноме“ Симеону
Немањн.
Углед и положај Студенице не би се могао добро осветлити ако
се нс узму у обзир и обавештсња која пружа Теодосије. З а њега је
Студеница: „манастир свете Богородице у Студеници". али у мана-

4 ДоментиЈаи, Живош свешога Симеуна и свешога Саое, 204,229; Л. Мнрковић, Ло-

менши/ан, 102, 123.
111 Доменгијан, Ж ивот сеето?и Симеуна и свеп М а Саве, 54.55, 56; Л. Мирковић,
Доментијан, 266,267,268
11 Доментијан, Ж ивот светога Симеуна исвет оги Саве, 242; Л. МнрковиН,
ти/ан, 25.
54 Иемоњићи чЛазаревиЛи

стирском комплексу најистакнутије место припада: „цркви пресве-

те Богородице'\12 Занимл*иво је приметити да Теодосије за цркву
и цео манастирски комплекс употребљава најкраћи и данас уоби-
чајен назив „Студеница**. По његовим речима посмртни остаци Сте-
фана Првовенчаног били су пренети: „из Студенице" у Жичу, а све-
ти Сава је, пред смрт, у Трнову, наредио да се део „часних ствари'\
к о јс јс прибавио у Палестини, пренесс „у Студеницу*1.13 Код Теодо-
сија постоје и пруга занимљива обавештења. П о његовим речима
архимандрит Сава Немањић је био лостављен за игумана: „у вели-
ком манастиру. по имену Студеници, у цркви пресвете Богороди-
це“.14*П ош то је примио нову дужност, С ав аје наредио да се убуду-
ћс манастир: „зове лавра светога Симеона. а онај који у њој управља
да буде и да се зове архимандрит“.1? Касније, када је Сава постао
први српски архиепискои. он јс по повратку из Н икеје и Свете го-
ре дошао прво: „у Студеницу, лавру Светога Симеона“,1Аа када је
С тефан Првовенчани умро, његово тело отпратио је архиепископ
Сава. са епископима, краљевим синовима и благородницима, па је
с њима дошао: „до велике лавре светога Симеона у Студеници' .17
Ич Теолосијевог писања јасно проистиче да се у његово доба ,,ма*
настир свете Богородице у Студсници“ називао понекад само: „Сту-
дсница'\ али исто тако и „велики манастир". затим, ,л авр а свето-
га С имеона" и „велика лавра светога С и м ео н а", У вођењ е ових
иојмова у Теодосијево казивање на најбољи начин показује да сс
култ светога Симеона не само учврстио, већ и да је стекао изузет-
но место у оквирима тадашње српске државе. По угледу и значају
са култом светог Симеона могао се у то доба мерити и изједнача*
нати једино култ светога Саве.
11азиви Студенице ломињу се и у делима архиепископа Данила
[[ и његових настављача. И з разумљивих разлога овде се Студени-
ца нс помиње често, а када се помене. онда се о њој схзвори као о ,до-
му“ пресвете Богородице. Према казивању у овом делу, будући ар-
хиспископ Јоаникије I (1272-1276) био је пре стицањ а иајвишег
ирквеног достојансгва; „игуман дома пресвете Богоматсре, места

и Теодосије, Живош свешога Саве, и јд . Ђ, Даннчнћ, Београд 1860, 39, 84; М Ба-
шић, Старе српскк биоГрафије, Жиаот саетога Саее од Теодосија, Београд 1924,
109.145
11 ТеодосиЈе. Жиаот соетога Саее, 175,200. М. БзшиК, Сшаре сриске био!рафије,
217. 237.
14 Теодосије, Ж иоот сеетога Саое, 94; М. Башић, Стире ср и ск е б и о гр а ф и Је . 154
В нап 14.
1‘еолосиЈе, Ж ивот саетога Саве, 138, М Башнћ, Сшаре сриске биографије. 189,
1’ Теолосије, Ж ивот светога Саве, 165, М. БашнК, Старе српске биографије, 210,
Свеши Симеон Немања зашшшиник српске државв 5$

заанога Студеница".18 О н је на тај положај дошао по жељи краља

Уроша I, који га је поставио: „за игумана Пресвете, место звано Сту-
деннца".19 Па основу писања архиепископа Данила, не би се смело
закључити да Студеница у његово доба није називана „лавром". Не-
како баш у то доба, када је Данило II био архиепискол Срлске пра-
вославне цркве, помиње се и монах Никола као бивши: „игуман све*
те ЈТавре Студеничке".20 Реч ,лавра" радо је коришћена у XV веку.
З а једну књигу из тог времена каже се па је била написана: „у дому
иресвете Богородице Студеничке, велике лавре саетога Симеона'1.21
Студеницу као велику лавру помињу и српски летописи. Понекад
се посебно истиче да је Студеница: „велика лавра у Расу*\ као и да се
назива: „велика лавра пресаете Богородице'4.2- Н а основу изложе-
них чињеница може се са сигурношћу закључити да сс већ у другој
половини XIII века усталио обичај по којем се Стуленица не назива
само „храм", ,лом" нли „манастир** пресвете Богородице Добротвор-
кс, већ и ,лавра" и „велика лавра" пресвете Богородице, а истовре-
мено и „лавра" или „велика лавра светога Симеона". Отуда неће би-
ти ништа необично што се у једном запису из 1286. годинс помиње:
„црква пресвете Богородице и светога Симеона".2' Н ема сумње да
је и овог пута реч о Студеници. Када би се са сигурношћу могло твр-
дити да није прерађивана тзв. Пс>сланица Спиридону, коју је упутно
архиепископ Сава из Јерусалима архимандриту Спиридону, тада-
шњем игуману Студенице. онда бн се увођење појма „велике лавре
светога Симеона" могло померити на тридесете године XIII века.-а
Н скако у исто врсме, док сс учвршћивао појам „велике лавре
светога Симеона", учвршћивао се и назив за тзв, Закон светога Си*
меона. П ознато је да је Стефан Немања, приликом подизања нових
манастира, оснивао и њихово властелинство, а истовремено органи-*4

" Лрхиепископ Д анило, Ж иаош икраљеааиархие1ш скоиасриских,}ча Ћ Дами-

чић. З а гр е б 1866.287, И ревоа. Л . М ирковнћ. Архиепискои Д анило I I Жалоти
криљева и архиепископа српских, Бсоград 1935,218
44 АрхиениСкои Д анило, Ж ивот и краљева и аркивпископа срт ких, 285.286, Л
М ирковнћ, Архиепископ Д анило //, 217
л Љ ГтојановиК, Стари српски записи и натписи I, Бсоград 1902,26, бр. 55.
г1 Л> С гојаиовић, Стари српски записи и натписи II, Б еоград 1903,408, бр 4210
Л> СтојановиК, Стари српски родослови и летописи, Ееоград 1927,66 68
:з Љ СтојановиК, Стари српски записи и матписи, 13, бр. 27.
В Ћоровић, Списи свстог Савс !, ГЈослаиииа Спирирону, 187 189. Н а ИЈвесну
опретност упућује наслов ове Иосланике, који гласи. „Пмтакк п»слднн шт*. свв-
тагс с а а х кц нг«‘Лмноу вслик>1С лавр>1 домд ор4чнст>н н св!тдго с^мгшнА на
ст«удвниц| курц спирид^нау" Ова| наслов јс евакако квснијс доинсан, иош го ар-
хиепископ Сдва ниЈе м огао за живота иа каж е ла је „светтС ГТошто се и у иа-
слову и на почстку Посланицс помињс „игуман велике лаврт", и јгл сд з да јс не-
к<> касније реднговао адресу.
56 Иемпњићи и Лазаребики

зовао и уираву. З а његове манастире у Топлиди, Светога Николу и

Свсту Бохтзродицу, као и за манастир Светога Ђорђа у Расу, иосеб-
но сс наглашава да Немања овнм манастнрнма: „<ктвори оупрдво^
1Дкожв подоБДбт”.25 Студенида, као будући владарев маузолеј, била
је у центру његове пажње. Нсмања је својој задужбини даровао број-
на села: „и с^инћми прАвддми", као и друга добра, па је с в е т о било
записано у његовој златопечатној повељи и у цркви на зипу.2* Све
што се даровало или што је већ лрипадало некој цркви или манасти-
ру. припадало је номинално оном светитељу којем је дотична црква
била посвећена. Из ових разлога у манастирским исправама помињу
се различити зсмљопоседи, који припадају: Богородицн. св. Николи,
св. Ћ орђу, св. Стефану итд. Слично се могло рећи и за међе мана-
стирских поссда, а пошто се за села и међе могло говорити да ири-
падају неком светитељу, онда је и цело манасгирско властелинство
прииадало истом светитељу, У конкретном случају постојало је вла*
стелинство светс Богородице Студеничке, које се сматрало и вла-
стелинством светог Симеона. На властелинству су живели људи ра-
зних занимања, с различитим правима н обавезама. Сви су они били
потчињсни госиодару властелннства, номинално Богородици или
светом Симеону, којег је у свакодневним пословима заступао игуман
Студенице. Права и обавезе зависних земљорадника били су утврђс-
ни тзв. законом србљем или законом људем црковним, док су обаве*
зс професионалних сточара - влаха - бнле утврђене „влагиким зако*
ном“. Посебним прописима утврђена су права и обавезе најмљсних
пастира, као и попова који су живели на манастирском властелин-
ству. Пошто је на великом манастирском властелинству по прави-
лу живео известан број пронијара и ситнијс властеле баштиника, он-
да су ови властсличићи извршавали своје обавезе у корист манастира
и у складу са одредбама „војничког закона“. Сви наведени „зако-
ни'‘. примсњивани иојединачно или у целини на студеничком власте-
линству, односно на властелинству „Светога Симеона“, називани су
кратко: „законом саетога Симеона“. Иста сс појава може пратити и
на властелинству манастира Милешеве. односно на власгелинству
„Свстога Саве“, па су се ови „закони“ по имену властелинства нази-
вали: „законом светога Саве'\ Пошто су најважније одрсдбе „зако*
на светога Симеона" биле по садржини једнаке или ееома сличнс од*
редбама „закона свстога С аве'\ а иошто је временом дош ло до
чвршћег удруживања култа светога Симеона и култа светога Саве,

В. Ћоро»ић, Ошси с&ето?а Сове I, Живот свстог Симеуна Немањс, 153.

** В. наи. 25. Посебно о томе. С Ћирковнћ, Стуреничко повелн* ч стуфеничко вај-
ст елинст о, Зборннк Филозофског факултета ХН-1. Београд 1974,311 319.
 ГТГ ру А г м «%ј 4 » \
ПБ*^ {*« <«Ц#1ти'к« Тг#-~ гт!у^ л (* т Л и « * ^ ,С |м А * и
ф » М Д « * 6***-- %1 ***а(**«а41ш >*—*ЈГ «11»^ Г ^ * ^ и к
•«Ц 1ЧГ*ЈРИ«К -СчЛ *•« т а т * ^
■^4^ Г«1^ Г * А « * ^ ^ ^ т у »СчГу|т4^^
»•*•'.* <« ј п »«Јг и к <Јиф«С ****и Ч ф
^ ц И 1 в*-ф’улг ј-чоЛ иг ЈИТ«пЦ* ур*м
«*> ^ 1«Гј^ '»««« А#м гм>4*»и №**• А Ј - Ј > Јк* |П»Уи«Ји1',
V гг -^^Н* А ** 1 * и« и^*«# >Ч*к * Ј ^ '
-*»« ЈЦ* »лг ушм Кп«« ј<» ч.<чу »тј« . Г^. , -*‘ м**\.ч - • ^ м г у *
^ •»♦Г г*лј$ »г имИ« <«>*«» ч>^. -уч*.* »^Ц|Ч1- Ги*« »
- 1'*Л$а Г**т*и * гм% V« л« ^ . *ч*и* *"** у * ^ 1*и ; ттп>

к Х Г А Х ^ У ц X .Ц 2 ^ д ;

( ^ А( 7 ( 0 ^ 1 м /< С }

X Т А . ^ 7 1 ^ Х ^ М Л Л
’* Ј Ф > 'Ч

К А X• N 2 ( ? 7 / л ,г Д ^ ј ј '
Ј1’
Потписи ееликог жупана Стефана Немање и кнеза Мирослава
на уговору са Дубровннком 1186. годнне

Запон великог кнеза хумског Петра,

око 1234. гопинс
Црква Светог Петра у Бијелом Пољу коју је подигао
хумски кнез Мирсслав (крај XII века)
Портрет архиепаскопа Саве I из манастира
Милешеве. око 1225. годинс
С веши Симеон Немања зашштаник сриске држвее 57

онда су и све норме које су биле на снази на поменутим властелин-

ствима називане кратко: ,/законом светога Симеона и светога Са-
ве“.‘7Упознавање са осн(1вном садржином ових „закона" Гшло је неоп-
ходно због тога ш то су велика властелинства најугледнијих
манастнра. која су оскивана у лрвој лоловинн XIV века, била орга-
ннзована по начелима к о јз су била на снази управо на властелинстви*
ма светога Симеона и светога Саве. О томе су сачувана релативно
бројна обавештења, а познатје ислучај да је студеничкн игуман Са-
ва био позван да помогне приликом организовања управе на власте-
линству манасгира Светога 'Борђа код Скопл»а,2х Захваљујући. ве-
роватно, његовом присуству. у хрисовуљу манастира Светог Ђорђа
унета је генерална одредба, којом се утарђују обавезе зависних л>у-
ди на властелннству. Ова одредба гласи: „(1 л> ол и к иркквм ^и д д рд-
е о т д м т в оу з д к о н ћ < в ет д го С им еш нд н с в е т д г о С д в г Г \ ^ П олазећиод
чињекнце да је Студсннца временом почела да се назнва „велнка ла-
вра Светога Симеона", као и од чињенице да је „закон Светога Си*
меона" служио као образац приликом организовања великих вла-
сгелинсгава, лако се може закључити ла је Студенииа вршила снажан
утицаЈ, како на духовни живот српских манасгнра. тако и на друштве-
не односе на великим манасгирским поседима.
Снажан утицај Студенице настао је као резултат деловања ви-
ше чинилаца, од којих на првом месту треба истаћи чињеницу да су
у Студеници почивале часие мошти светог Симеона и да је култ овог
светнтсља стскао изузетно место у оквирима тадашње српске држа-
ве. У науци је већ од раније познато и више пута истакнуго да је све-
ти Симеон био заштитник српске д р ж а в е ^ а л и иостоје и мишљења.
која се ослањају на одређенс чпњенице, да је заштитничка улога прн-

'* О садржшш самог „мкона*' нсцрпно М Благојевнћ,,,За ко н <еешо1а Симеони ч

т сш ога Саее", Саеа НемањгЛ - Свети Саеа, 129 166.
Р Г руЈнћ, Три хиланрарске поееље, 'Јборннк Јв исторнЈу Јужне СрбнЈс и суссл-
них области I. Скопље 193$, 22; В Мошин, Грамоти на манастириот Са Гсор^
Ги ГорГ Скопски. Гоамопш на крал М илут ин, Спомениди за средновеконната
н поиовата историЈа на Макелокија I, СкопЈе 1975,236.
* Р. ГрујнК, Три хиландарске повеље, 24. В Мошнн. Гримота на крал Милушин.
т
4 Всћ јс В Марковић истакао значај култа светог Снмеона, као и да се светн Ги-
меои сматрао заштитннком српске средњоаековне аржаве Влдн: В. Марковић,
иривославно монаштео и манастири у средњоеековно) Србији, Сремски Кар*
ловци 1920, $4. О култу н значаЈу хулта св, Симеона постоји обимна литерату-
ра, од које упуКуЈемо само на нека дела. Л. Павлоеић, К улт ови л и ш код Срба
и Микедонаиа, Смедереао 1965,42 51,256,257; М Кашанин В. Кораћ Д. Та*
снћ М. Ш акота, Студснишх, Београд 1968, 87; Д. Милошевић, Срби сеетише-
љ и у старом сликарсшву. О Србљаку. Београд 1970,149-160; Истори/а српскоГ
народа 1,271.272 (С. Ђнрковић).
58 Немањићи ч Лвзареаићи

падала Богородици или првомученику и архиђакону Стефаиу.31 На

овом месту не треба оспоравати заиггитничку улогу једног или дру*
гог светнтеља, нити нх треба међусобно супротстављати. али када
су у питању писани извори, онда је очигледно да се предност даје све-
том Симеону. Т о је и природно поигго је у питању светитељ који је
пре монашсња и канонизације био владар Србије. оснивач династи-
је и чији је култ брижљиво учвршћен унутар политичких граница та-
дашње српске државе. Учвршћивању култа на}више су допринели
синови Стефана Немање, Сава и Стефан, као писци ЖитиЈа светог
Симеона?2 Ниједан од ове двојице није био само обичан писац Жити-
ја. Када је састављао Ж нтије свог оца. Сава је већ био старешина
Студенице, а касније егарешина Српске цркве, док је Стефан био ве*
лики жулан, а потом лрви српски краљ. О томе треба водити рачу-
на. пошто је и утицај њихових списа на савременике био условљен
положајем који су заузимали. Савино Житије светога Симеона, на*
иисано убрзо после његовог доласка у Србију, било је намењено, пре
свега, монасима Студенице и сачињавало је саставни део Студенич-
ког типика. Отуда је и његов утицај на савременике био прилично
ограничен. Насупроттоме, Житије светог Симеона Стефана Нема-
њнћа. као својеврстан састав, било је упућено свим прсдставницима
православкс црквс у српској средњовековној државн. почевши од
епископа па до најмлађег мокаха. а нстовремено и блиским сарадни-
цима великог жупана, тачније, његовим пријатсљима и „братиЈи“.3341

41 М Ђорсвнћ-Љубннковнћ, Одраз кулЉа светоГ Стефана у ерпско/ средњолекал-

но) уметности. Старннар. н. с., књ. XII, Бсоград 1961,43-62. И у овом се риду
употорава па гаштитннчку улогу се. Симсона. Цругачије гледиш те заступа М
Ћкрнћ. Ои закл>учује: .Заиггатнк* средловековнс Србије бнла је богороаица.
прнмље на од В нздгтије заједно са хркшћа 1*ствлм~ (М. Ђирић, Ко )с био м ш т ит '
ни к ср*9њо*екобне сриске држаее. Зборник за истори|у 11, Матииа српска, Но-
ви Сад 197$. 104). Прс навсденог закључка истн аутор уаозорава да. „У ловела-
ма краљсва НсмаљнНа, које се издаЈу у име са. Тро)ице, Богородида се редовно
сломиње као опш та заступнииа, или као заштитннцв храма или мандстира, ко-
рнсника повСљс", а затим нсш го мало даљс наставља: „У снвилу свакоднсвни-
дс Богороднца узима аид опште заступнице, да бн се тек у тешкнм даннма оча*
јањ а показала у сјају посебие заштнткице срлске државе" (М. Ћ ирнћ, н. џ . 103.
104) Мншљења смо ца је трсбало осгати код констатациЈс да јс Богороднца „ол-
шта засгупнмца" свнх хришћанл. Недавно је В Ј. ЂурнК упозорно иа аелнкн зна*
чај култа св. С тефана и св Симеона Немање, а истовремено н на постозеће раз-
лнкс [Историја српско? народа 1,393}
^ И о једном и одругом жигију носгоји обамна лигерагура. З а наЈнажниЈс резул-
тзте досадазшкнх нстраживашд видн. Историјо српскоГ нарорв 1,333 337 (Д. Бог*
данпвиК),
и Стевак Првовенчани, Житије Симеона Немањс. 17, 18. Н а овом месту Стефан
НемањиК каже: „Т4м'ж< ш г»спед4 в» з4 ев1тнт«лна. нкрар'сн. н«р»н ж< и чрано-
риз ци, лввимицн ж< и вратии м о в ',М Башнћ, Старе српоее биоГрафи/е, 3).
СвеШи Симеон Немања •• зашшишник сриск* држаое ___________________ 59

Владареви сарадниди и представници цркве, посматрани скупа. пред-

стављали су у то доба најважнију политичку снагу у држави. Из ових
разлога Ж итије светога Симеона Стефана Немањића не битреба-
ло иосматрати само као књижевни састав или историјски и:$вор, већ
као својеврстан политички проглас који је, у трекутку објављивања.
имао снагу владареве одлуке. Све што је у Ж итију написано треба*
ло је и да прихгате савременици, што се уисгину и десило.
Централно место у поменутом Житију заузима опис праведног
и побожног живота Стсфана Иемање, било као великог жупана, би-
ло као студеничког н хиландарског монаха. Са највсћом пажњом при-
казана су и „чуда" светог Симеона, која су се десила после прсноше-
н»а њ еговог тел а из Хиландара у Студеницу. П рема казивању
Стефана Немањића већих „чуда" је било седам. од којих се прва три
односе на точењ е „мира“ и исцелитељску моћ светог Симеона, док
лреостала четири лриказују светог Симеона као најзначајнијег за-
штнтника српске државе. Ова су „чуда" изложена на простору који
је око пет пута већи од простора искоришћеног за описивање прва
три „чуда‘\ што на посредан начнн говори о томе чсму се прилавао
всћи значај. О заштити државних ннтереса Стефан Немања није прс-
стао да се брине и после монашења. Непосредно гтред монашење
он је упутио свој благослов сину Стефану, што је трсбало да штнти
и владара и државу, док је као монах у Студеници потпомагао Срби-
ју својим молитвама. О садржини Немањиног благослова занимљи-
ва обавештења даје Доментијан. Када је остављао престо свом на-
следнику - пише Доментнјан - Стсфан Немања је рекао свом сину:
„овај мој престо нека је благословен од Господа Б ога мога и од ме-
нс оца твога теби и деци твојој, и после деце твоје и целом семену
твоме до века".м Не улазећи у проблем аутентичности благослова,
Доментијан нас упознаје са схватањем свог времена. У поменутом
благослову занимљива је Немањина порука, којом жели да помогне
сину у управљању државом, па поводом тога он каже: „и Господ Бог
мој нека научи руке твоје на убојни ред и прсте твоје на борбу про-
тив непријатеља гвојих", а онда мало даље наставља: „и свети анђео
мој, који ме је чувао од младости моје и до сада, он нека буде с то*
бом ....... нека је вођа твојим пуковима као и мојим; Он нека стане
у убојни р едстобом у свим твојим биткама".15 Остављајући по егра*
ни питањс одакле су преузети поједини изрази у наведеном цитату,

и Лочентмјан, Жиаош свешоГа Симеуно и свеш оН Саве, 42; Л МирксвиК, Домсн-

тијан, 256.
' ' В наи.34.
60 Иемањики и Лазареоићи

наглашена је жеља Стефана Немање да свом наследнику осигура по-

беду над свим непријатељима.
Напустивши Студениду и нашавши се у Хнландару, далеко од
Србије, Немања није престао да се брине о државним интересима.
Настојао је да пружи и конкретну помоћ, па је с тим циљем послао
великом жупану Стефану један крст. који је носио целог живота и
у којем је била уграђена честица часног и животворног крста. По та-
дашњим веровањима. овај крстје имао изутетну моћ. Пославши крст
у Србију, Немања је упутио сину и поруку која гласи: „Овај (крст)
нека ти буде чувар и утврђење, и победилац, и помоћник у борбама
против видљивих и нсвидљивих непријатеља, и чедима твојим на ве**
ке, и исцелилац болести телесних и рана душевних, и земљи твојој
тврдо уточиште и стена, и кнезовима оштро копље, и војницима тво-
јим штит вере и смела победа, мир и тишина животу твојему.‘°* Пре-
ма наведеном цитату, Немањин крст има неизмерну моћ, али је исто-
времено наглаш ена и жеља бившег великог жупана да српској
држави иовећа одбрамбену и офанзивну снагу. Све ш то је овдс ре-
чено, саопштио је касније и Доментијан следећим речима: „овај све-
чани крст Христов нека ти буде заступник и чувар и спаситељ души
и телу твојем, и утврђење отачаству твојем, и саборац у биткама, и
победитељ твојим ратним непријатељима, и непобедиво оружје про-
тив видљивих и невидљивих непријатсља твојих, теби и деци твојој
и свему семену твоме у родове ваше; и нека ти је исцелитељ твојим
телесним болестима и ранама душевним, и тврдо прибежиште зе-
мљи твојој, зид и покров неразрушими, и оштро копље твојим кне-
зовима, и ш тит вере твојим војницима, и смела победа твојим рат*
ним непријатељима, и мир и тишина животу твојем“.37 Занимљиво
је примстити да у иаведеном цитату Доментијан, као учен теолог и
ортодоксни монах, не избегава ла истакне у први план заштиту др-
жавних интереса. То ће се постићи часним крстом, али и средствима
на која је указано.
П ош то се Стефан Немања на овакав начин бринуо о Србији,
мада Јв био монах, онда се могло очекивати да ће се на сличан начин
бринути и као светитељ. Према пнсању Доментијана, још је Сава 11е-
мањић на Светој гори прорекао Иемањи да ће се појавити: „као ми-
роточац, подобан светоме Димитрију".38 П ознато је да је свети Ди-

* Стсван Прковеннани, Жиишје Симеоно Иемање, 47; М. Башић, Старе српске 6и•
ографије, 53.
3? Домектијан, Ж ивот саетога Симеуна и светога Сове, 65 ,66; Ј! Мирковић, До-
ментијан, 276.
** Домен! ијан, Ж а в о т с*етоГа Симеуна и светога Саве, 186; Л. Мкрковић, Цомен-
тијан, 276
Свеши Симеон Мсмања зашишшник сриосе рржаее 61

митрије био не само мироточац, већ истовремено и „отачаствољу-

бац'к, који је својим „чудима" много пута спасао Солун од разних
нелријатеља. Свети Симеон, такође, постаће и мироточац и „ота*
частвољубац ‘, па ће се у том својству лосебно бринути о заштити
српске државе и њених владара. Све ће се то испољити у чудима ко*
ја је чннио, о чему нас подробно обавештава Стефан Првовенчани.
Као ш то је већ речено, последња четири велика „чуда" односе се на
чаштиту српске државе. Посебно треба нагласити да су у то доба мо-
шти светог Симеона већ почивале у Студеници. Садржина ових „чу-
да" добро је позната науци. Најкраћс речено, Хенрих Фландријски
као цар Латинског царства, затим, бугарски цар Борил, угарски краљ
Андрија, владар Епира Михаило I А нђео и Стрез, обласни госпо-
пар у Просеку, спремали су се и појединачно и у савезу да „озлобе"
великог жупана С тефана и да га протерају из Србије, а његову зе-
мљу да освоје и поделе.Ј9
Казивање великогжупана Стефана Немањића је једнострано.
Он не дајс право објашњење због чега су у одређеном периоду све
суседне државе, изузев Босне, постале непријатељи Србије. Из вео-
ма теш ке и сложене ситуациЈе - према Стсфановом иисању - Срби-
ЈУ су спасла само „чуда" светог Симеона, али да би се ова чуда ко-
лико-толико објасннла и разумела, потребно их је уклопити у
савремена историјска збивања. У науци је утврђено да су латински
цар Хенрик Фландријски и бугарски цар Борил напали Србију и до-
шли до Н иш а 1214, године, затим, да је елирски владар Михаило I
Анђсо освојио Скадар и да је погинуо такође 1214. године и. најзад,
да се обласни господар Стрез припремао да нападне Србију, али је
изгубио живот можпа 1212, а најкасније 1214, године,"1Полазећи од
наведених чињеница, само се по себи намеће питање: због чега је у
кратком временском раздобљу и на широком фронту дошло до на*
иада на Србију. К, Јиречек сматра да су цар Борил и цар Хенрик
Флаидријски напали Стефана Немањића зб о гто га ш то је пружао
иодршку Стрезу, који се одметнуо од бугарског цара и осамоста-
лио V Просеку,*41 Овај одговор не задовољава у потпуности, пошто
се Стрез осамосталио иеколико година (1208) пре него што је усле-
дио поменути напад и што је врсмсном постао савезник бугарског
владара. З а разлику од К. Јиречека, В, Н. Златарски, као и неки мла-
ђи бугарски историчари, сматрају да је до рата дошло због тога што

и Стеван П рвовенчани, Жиишје Симеоиа Лемање. 59-74, М. Б аш н ћ , Сшаре срп-

ске бисграфије , 61 -74.
41Ј З а сва навсдсна збиеа)на, к а о и ?а преглса иовије л и те р ату р с видн: Историја
српског чарода I, 298, 299 (Б ФерЈанчић).
41 К. Јирсчек, Историја Срба I, Б соград 1952, 167.
62 Немањићи и ЛазоревиКи

је велики жупан Стефан освојио нишку област која је пре тога при-
иадала БугарскојА2 Узроци за изби]ан.е рата, на које је указано, из-
гледају прихватљиви, али захтевају извесну допуну.
Почнато је да је српска држава осамдесетих година XII века осет-
но проширила своје границс у правцу истчжа и југа, међутим, после
битке на Морави (1190) Стефан Немања је задржао само део освоје-
нихтериторија, док су гтреосгали крајеви морали бити враћени Визан-
тији. О томе игга је све Немања трајно припојио својој држави сачу-
вана су драгоцена обавепгтења у четири значајна извора: прво, у
ловељи коју је Стефан Немања издао Хнландару И98. године; лруго,
у повељн коју је Стефан Немањић издао Хиландару између 1200. и
1202. године; треће, у Ж итију светог Симеона које је написао Сава
Немањић после свог повраткау Србију 1206. илн 1207. године и, че-
тврто, у Ж итију светог Симеона које је написао и завршио Стефан
Немањнћ до 1216. године. У Хиландарској повељи Стефан Немања
саопштава да је припојио својој држави: од морске земље Зету с гра-
довима, а од Арбанаса Пилот, а од грчке земље: Лаб с Липљаном, Ду-
бочицу, Реке, Загрлату, Левче, Белицу и Лепеницу,43 Све ове жупе по-
миње и Стефан Немањић у својој повељи коју је издао Хиландару,44
из чега следи закључак да до 1202. године није било никаквих проме-
на на источним и јужним границама Србије. До одређених промена
дошло јс привремено већ наредне године, када је Вукан Немањић
постао вслпки жупан. Он се у једном запису помиње не само као вла-
дар сриске земље, већ и „нишевских предела".45 Ову титулу је Вукан
Немањић кратко задржао, пошто је морао вратити врховну власт свом
брату Стефану, а Бугари су нскористили прилику да загосподаре ни-
шким крајем. После губитка Ниша промена у пограничном подручју
ниЈв Оило све до 1207. године. О томе постоје и одрећена обавеште-
ња у Ж итију светог Симеона које је напнсао Сава Немањић. Он ка-
ж е у Ж итију да је Немања прилојио својој држави: „од приморске зе-
мље Зету с градовима, а од Рабна Пилота оба, а од грчке земље
Патково, Хвосгно све и 11одримл>е, Кострц, Дршковину, Ситницу, Лаб
и Лилљан, Дубочицу, Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату, Левче, Бе-

В. Н. Зл&тмрскв. И а п о р и п нп 6*А?арската д^рж ава лр ез ср+ рниш * в ^ к о в с . тон

Ш, Софна 1940,272,310,311, А. Данчевл-Василева, В м Њ р и н иЛатинскоШа им-
пер и л (1204 !26Ј). Софид 1985, 108
*’ А. Соловјев, Одаброни спомениии српосоЈ праеа. Београд 1926,12.
и А . Соловјев, Хиландарска повсља оеликоЈ жуиана Стефана 1Прво**нчаноЈ> иа
1одине 1200-1202. ПрилсгЈи аа књижсаиост, јсзик , историју и фолклор V, Бсоград
1925,67.
*' Љ СтојјновиК, С т ари српски записи и нат писи 1,5, бр. 7; Ј. Калић. Н и ш у срсд-
м м аеку, Историјскн часопис 31. Београд 1984,26.
Свеши Симеон Немпња зашЉишник српске државе 63

лицу“.4&Према набројаним жупама излази да је Стефан Немања осво*

јио знатно више од онога што је лично поменуо у својој Хнландарској
повељи. Такав закључак ипак не треба прихватити, пошто је Сава Не-
мањић само летаљније побројао све оне жупе које је Немања заиста
прикључио Србији. Уосталом, он ове податке саопштава у Житију, а
не у повељи која захтева концизно излагање, Постоје и други цокази
који насу то уверавају, Приликом набрајања освојених крајева Нема-
ња помиње само Лаб и Липљан, а Сава Немањић додаје још и Ситни*
цу, И с треба посебно ни доказивати да се Ситница налазила управо
нзмеђу Л аба и Липљана и да је представљала природну везу. Ово се
може приметити и када је реч о Рекама и Загрлати, између којих Са-
ва додаје јо и ј Ушку и Поморавлл. Спично се може рећи за Патково,
Хвостно, Подримље, Кострц и Дршковину, пошто Сава Иемањић сме-
шта овежуие између Пилота и Косова, односно Лаба с Липљаном. Да
је Хвостно представљало у то доба пограничну жупу сведочи и чи-
њеница што је Сава приликом доласка у Србију с моштима светог Си-
меона дошао најпре у Хвостно, па је одатле пошао за Студеницу.47 Да
је Хвостно са суседним Подримљем и Дршковином улазило у састав
српске државе још за време Стефана Немање, сведочи и чињеница
ш тоје велики жупан Стефан Нсмањнћ управоу тим краЈевима покло-
нио Хкландару десетак села 1200-1202. године.4* Све ш то је већ ре-*43

В. ЋоровиК, Сииси свеСио$а Со$е [, 151, 152; М. ВашиК, Сшаџе сриске биогра-
фи/е> 3,4. Овде се иочиње н Ситница, која јс и^осгдвљена у Немаљиној ловељи
(аиди нап. 43).
*’ Приликом писа>иа Ж итија Стефачо Нсмање, љегов сии Сава се у вслнкој мс-
ри ослањао на текст Хвландарске повеље велнкогжупана Стефана Немањнћа
Извршизшн анали^у Ж итија Стефана Немсње, Р. Маринковић је заклучила
„Осноо целог осталог иалагаља (у ЖитиЈу) је Повел>а, која се наводн редом, па
се реченнце негде проширују или прекиаају, а негпе се нзлагање прекила у пот-
нуности ца бн се убацилн нови дсловн" (Р. Маринковић, Ж ивст Гссподина Си*
меона од светога Савс, Сала Немањић Свети Саеа, 202 ). Нема сумње да се лри-
лнком Савиногнабрајања осеојеннх жупа „реченниенегое прошнрују", каош то
ј с т о Р Марннковић доказала.
43 Великн жулан Сгсфан Н счањић поклониоЈе Хиландару слсдсћс поссдс: „села
Ђурћевић, ПегровиК, Крушево, Книна, Рубач Поток, Лрстник, Гребник, Говаи,
Зал у г, планину Добри Долн, два вннограда, и трг Книнаи Осим гога половина
села Камсннца у Зети, и накпадно још три села. ВиђениЈе, БЈС.тичишта н горил
Вранићн" (А. Соловјев, Хиландарско иоееља великоГ жупана Сшефана (Прво-
ленчано\], 70,73,74). Имеиа ноједииих села очувала су се све до данас. иа су убе-
лежема и у гсографскс карге (секциЈе). У комкретном случају го су: Ђурђевик,
Крушсво, Клима, Дрсинк, Гребннк и Вндање. Сва се ова села налазе источно
ов П ећи, око доњег тока реке Клине н њеног ушћа у Б. Дрим, опносно у источ-
ном аелу Хвостиа које се граничило са жупом Дршковином н Подрнмљсм. О то-
ме шта је захватало Хвосгно види: Г Шкрнва>шћ, Хвост но у средњем ееку, Збор*
ник Ф илозоф скогф акултета Х М .Б еоград 1970, 331-336.
64 Немпн>ићи иЛазаревићи

чено уверљиво иоказује ла су се лолитичке границе Србије одржа*

ле без битнијих промена у периоду од 1190. до 1207. године. Овом
нриликом треба још приметити да су се оне озбнљно поколебале за
време грађанског рата у Србији (1202-1204), али да су ипак успо-
стављене у свом првобитном виду.
Казивање великог жупана Стефана Немањића у Ж итију све-
т о г Симеона о Немањиним освајањима, осетно се разликује од све-
га што је горе наведено. Он тамо саопштава како Немања „Прндо*
даде земљи отачаства свога област нишавску до краја, Липљан н
Мораву. и звано Врање, призренску област и оба Полога до краја с
међама својим" да би неигто мало даље још додао: „Повратн Днокли*
тију и Далмацију" с градовима.49 ОписујуКи Немањина освајања у
Ж итију, С тефан Нсмањић као да је потпуно заборавио ш та је де-
сетак година раније саопштио у својој Хиландарској повељи. Од на-
ведсних назива за освојене области јепкно се Липљан помиње и у Хн*
ландарској повељи и у Ж итију које је нанисао Огефан. Уз извесну
ограду и оирезност, могла би се још изјсдначити Зета са Диоклити-
јом и Далмацијом. Све остале области које Стефан помиње у Ж ити-
ју светог Симеона налазе се источније и јужније и изван оних 1ранн-
ца које је имала Србија у перноду од 1190. до 1207. године. И з тога
следи закључак да су нове територије стечене тек после 1207. годи*
не. Исгоријске околности омогућавале су лроширење српске држа-
ве у лравцу истока и југа. Крајем 1207. године погинуо је бугарски
цар Калојан, а велика бугарска држава се распала на неколико са*
мосталних областн.50 У једној од њих учврстио се и рођак бугар-
ског цара по имену Стрез, и то уз помоћ Стефана Немањића, који
му је омогућио да затсподари Просеком. Потпомажући Стреза, Сте*
фан Немањић није занемарио властите интересе, па је запосео Ниш
са околином. Нрање, долину Биначке Мораве, Призрен са широм
околином. а затим још Горњи и Доњи Полог. Све што је лично из-
војевао. приписао је у заслугу свом оцу, којем је веома много дуго*
вао. Ово се могло, утолико пре, учннити што је Стефан Немања осам-
десетих година XII века, заиста, држао све ломенуте области, али
их је изгубио после битке на Морави 1190. године/1
Стицање нових територија нијс оставило равнодушним најбли-
ж с суседе срлског великог жупана, лосебно освајање Ниша и нишке*

** С теван Првовснчанн. Жиишје Симчсна Шман>е, УI. М. Башнћ, Сшаре сриске 6и•
оГрафиЈС, 41
Историја српскоГ народч \, 298 (Б. ФерЈанчић). О смрти цара КалоЈана лосгоји
оЗимча литература. Вишс отом с. А Данчева-Василем. В м Г арил и Латински-
ша импгрил, 78, 79.
11 ИсиФриЈЦ српског нарора I, 258 260 (Ј, Калић).
Свеши Симеон Немоња - зашшшипик сриске државе 65

области. Када су изгладили међусобне сукобе, владари суседннх др*

жава окренули су своје оружје против Србије, Стефан Немањић је
тада, заиста, био изложен великим искушењима и невољама. Морао
јс уложити много труда и вештине не само да би задржао новосте-
чене области. већ и да би се одржао на власги. Притисак слољних
непријатеља постао је нарочито снажан 1214. године. иа се с разло-
гом могло и вероватн и говорити да се српска држава одржала за*
хваљујући само помоћи светог Симеона.52 О овој помоћи Стефан Не-
мањић говори на више места и са великом захвалношћу. Када су са
војском 1214. године дошли бугарски цар Борил и њсгов зет. латин-
ски цар Хенрик Фландријски, срлски владар се помолио Богу и Бо-
городици, обративши се с посебном молбом светом Симеону следе-
ћим речима: „А ти пречасни господине мој, имајући слободу ка
Господу и к иресветој Богородици, не презри мољење онога кога за-
воле и отхрани у часном крилу твоме. Не дај на радост нелријатељи-
ма ппизчаства твојеГа"Р И з наведеног цитата се јасно види да срл-
ски велики жулан не тражи само спас за своју личност. већ исто тако
и за „отачаство“ светог Симеоиа. Убрзо после ове молитве, непри*
јатељи су били обузети великим страхом због знамења и појаве све-
тог Симеона, па су се међусобно сукобили и у нереду повукли. Био
је то за Србију заиста сретан исход, али не треба сумњати да су на
повлачењс непријатеља утицали и српски велики жупан и његова
војска.
О светом Симеону, као заштитнику срнске државе, сачувана су
занимљива обанештења о тзв. чуду са Стрезом. Овај је догађај опи*
сан неколико пута, али не на исти начин. Рођак бугарских царева
Огрез, који се у Просеку осамосгалио уз помоћ Стефана Иемањића,
после извесног времена прелази на страну непријатеља српског вла-
дара и са својом војском креће на Србију. С тефан Немањић је по-
кушао да се споразуме са Стрсзом и да га одврати од његове наме-
ре, подсећајући га на указана доброчинства, па је поводом тога послао
у дипломатску мисију свога брата Саву, тада још старешину Студе-
нице. Савина мисија нијс уродила плодом, али зато, по казивању Сте-

П ротив Србије је формирана коалнција у коју су ушли: лагински цар Хенрик

Фланцријски, бугарски цар Борил и севастокрдгор Стрез. П рва л*о|и()а су крс*
нула са војском прсма Нишу, док јс Стрс 9упао н прнврсмсно запосео П олог ко-
ји је припадао С]1бији. Више о томе. Ф. БаришиК Б Ферјанчић, Вести Дими-
т ри/и Хомат ијона о ,,еласт и Д рагувиит ". Зборник радова Витантолош ког
института 20 53 56; Р. Радић, Обласни госпорари у Византији крајем XII
о у првим реиенијамо ХШ века, Зборник радова Визанголошког инсгигула 24/25
(1986). 230-234, А. Данчееа-Василева, Б м Њ р и д и Лашинскато империв, 78,79.
4 Стеван Преовенчаки, Ж чтије Симеона Неман,е. 60, М. БашиК, Старе српске бо'
ографије, 62.
66 Нсмањићи и Лазаревићи

фана Иемањнћа: „Одмах помоћу пресаете богородиие и силом Све*

тога Симеона, који подржава крепким дланом отачасшво своје, би
ово. Као што добропобедни и помоћљиви и отачаствољубад Дими-
трије страстотрпац прободе дара, рођака овога (цара Калојана), и
умори алом смрћу, не дајући вређати отачаства својега, тако и овај
м о ј свети господин (Симеон) помажући и чувајући отачаство своје,

прободе овог злотвора".54 Према наведеном цитату, свети Симеон

има исте особине као и свети Димитрије. Свети Симеон је „отача-
ствољубац" који крепким дланом подржава своје отачаство, тј. Ср-
бију. Он је учинио Стрезу исто оно што је свети Димитрије учинио
бугарском цару Калојану 1207. године. Када је у питању заштнта ин*
тереса српске државе, н»ен заштитник свети Симеон не преза од то-
га да лиши живота њене наЈОГОрченије непријатеље.
Чудо које се збило са Стрезом описао је и Доментијан. али је
он у свему томе лосебан значај пао светом Сави, који је молио бога,
Богородицу и светог Симеона да му помогну. П ош то Стрез није при-
хватио савете светог Саве, „те ноћи прободе га (тј. С треза) анђео
Божији невидљивим копљем, као што пре свети Димитријс прободе
цара Јована, рођака његова, и злом смрћу умори га, као и свети ово*
га, бранећи своје отачаство‘\ $3 У овом цитату је такође у лрви план
стављена заштита државних интереса. 0 томе се лосебно бринуо све-
ти Сава. О н се не устручава од тога да, попут светог Димитрија, и
светог Симеона, одузме живот великом непријатељу своје отаџби-
не. Све што се десило Стрезу на занимљив начин је описао н Теодо-
сије. По његовом казивању Стрез се лрипремао за рат против Сте-
фана Немањића, али су лрипреме за рат вршене и на другој сграни,
тј. у Србији. У тадашњим збивањима истакнуто место припало је све*
том Сави. Још као архимандрит у Студеници, Сава је предложио бра-
ту Стефану да оде до Стреза и да га умири, пошто: „Састрадаваше,
дакле, и душом за отачаство своје и жаљаше своје сународнике, по-
мишљајући како у судару многога оружја није могућно, а да не буде
много крви, а особип> за оне који се боре с топлом вером и усрдно".56
Према овом опису свети Сава је исто тако велики „отачастнољубац“
као и свсти Симсон. Пош то преговори са Стрезом нису успели, Са-
ва 11емањић се молио богу, Богородици и светом Симеону, чак је и
разговарао са светим Симеоном као д а је жив, па му је том прили-
ком рекао: .Д ођош е народи на достојање твоје, оче. Али не прсму-4

44 СТеван Првовенчани, Ж итчје Сим&она Нема/ос, 63. М. Башић. С ш аре српске 6и-
ографиЈе, 65.
” Доментијан, Ж ивот светога Симеуна и ш т о $ а Саое, 2(Л, Л. Мирксвнћ, Домен-
ти/ан, 107
Теодоснје, Ж ивот свет ога Саве, 109. М Башић, Старесрпске 6иоГрафи/е. 165.
Свеиш Симеон Немања зашшишник сриске оржаее 6?

•1и о нама ка Хрисгу молитвама својим, не дај да буде на срамоту че-

да и слугу твојих*. Б ог је брзо услишио Савину молитву, па је ио-
слао анђела да прободе Стреза „лосред љутога срца његова". Вра-
тивши се после тога на двор свога брата, Сава Немањић је објаснио
присутнима ш та се збило, ла је поводом тога рекао: „Ево, Господ Бог
молитвама пречисте његове матере и молитвама својега угодника,
светога и лречаснога оца нашег Симеона. помаже вае (велможс) и
без коњске силе и снаге л>удске и без икаква оружја, ш то све внди-
те, убив вам противникак\ 5^И з свега овог јасно проистиче да су и све*
ти Симеон и свети Сава с подједнаком усрпношћу штитили интере*
се свог отачаегва.
Према писању великог жупана Стефана Немањића, свети Си-
меон је на иосредан начин лиијио живота још Јецног огорченог не-
пријатељасрлске државе. У питањује владар Епира Михаило I Ан-
ђео, који је искористио заузетост С тефана Н емањ ића на другој
страни да заузме Скадар са околином. Вслики жупан Стефан иоку-
шао Је мирним путем да врати оно што му је отето, алн како му то
није пошло за руком, почео се припремати за рат. Том приликом се
у својој молитви обратио и светом Симеону, па му је рекао: „дођоше
народи на досгојање твоје и оскврнише твоју свету цркву, слугу твог
озлобише, трудећи се да твоје достојање узму'\5* Свети Симеон је
брзо притекао у помоћ тако што својом молитвом умоли светогЂор-
ђа: „кога узе сеГш за помоћника и победиоца над негтријатељима, и
као што М еркурије прободе нечастивог мучиоца Јулијана, тако и
овај всликомученик, умољен господином светим" Симеоном, одузе
живот епирском владару Михаилу I Анђелу.60 Овај пример је више-
струко занимљив, поготово што светом Симеону даје неке овозе*
маљске особине. У намери да што успешније заштити целину срп-
ске територије, свети Симеон је позвао у помоћ светог Ђ орђа, тог
непобедивог небеског војника, да би што успешније и без уструча-
вања лишили живота сваког непријатсља који угрожава интегритет
Србије.
Свети Симеон је умео и на други начин да помогне српском вла-
дару. Један такав случај детаљно је ириказао Стефан Немањић. Пре-
ма његовом писању угарски краљ Андрија II и латински цар Хен-*

Ј’ Т ссдосијс, Ж иеот светоГа Саее. I I 1. М. Башић, С Ш ре српске биографије, 167.

168
5В Т содосијс, Ж ивот сеетога Саее, 113; М Башић, Сшоре српскс биогрофије, 169.
** Стсваи Првовенчаки. Ж итије Симеона Иемање. 65; М. БашкН, Старс српске
о}рафије, 66,67.
Стеван Првовенчапи, Ж итије Симсона Немлње, 65.66. М. Башић, Старе срп•
ске биографије, 67.
68 Н(ман>ићи и Лазврјвићи

рик Фландријски намеравали су да удруже своје војскс код Ииша, за-

тим: „да се обрну на земл>у Светога О ш еон а на огачаство моје“, ка-
ко 6и протерали великог жупана Стефана и његову земљу међусоб-
но поделили.61 Н>ихов план је почео да се остварује, па се Србија
нашла у великој опасности. Не рачунајући на помоћ са стране, и на-
шавши се политички изолован, велики жупан Стефан могао се по-
уздати једино у властите снаге и, како каже, V помоћ светог Симео-
на. Због тога он одлази у Студеницу да на гробу светога Симеона.
на правом извору велнких чуда, измоли његову помоћ. О длазак у
Студеницу велики жупан Стефан описује следећим речима: „брзо по-
текох раци преблаженога господина мојег, светога утешиоца мојег,
брзог у бедама помоћника. И, обгрлив раку моћнју његових, где ле-
жи добропобедно тело његово, вапијах с премногим сузама к њему;
Тоеподине мој свети, приближише се безаконички гониоци моји и
свећаше заједно једносмислено противу тебе, завет заветоваше, тру*
де се да потребе слугу твојега’. 2 Точењем миришљавог ул>а {„ми*
ра“) свети Симеон је обзнанио да је услишио молитву свог наслед-
ника. После тога велики жупан Стефан иочео је да се припрема за
борбу против угарског краља Андрије, па је затражио благослов и
од архимандрита Саве Немањића, који је тада боравио у Студеници.
Том лриликом С аваје охрабрио брата п ам у је рекао: ,Д раги мој, не
сграши се лица многих народа (непријатељске војске)Јер нмаш го-
сподина својега светог, брзог помоћннка својег, који ти помаже и не-
ће те посрамити у векове, и не бој се од њих, и нс тугуј“.сз И по Са-
виним речима, односно по наведеном цитату, свети Симеон је био
„брзн помоћник“ српског владара. О вог пута је његова помоћ има-
ла посебну садржину. Убрзо после Савиног благослова и охрабрења
стигли су посланици угарског краља с предлогом да велики жуиан
Стефан и угарскн краљ Андрија ТТу непосредним преговорима от*
клоне све што је између њихових лржава било спорно. К ао што је
познато, преговори су вођени у Равном и после 12 дана успешно окон*
чани. Све што је поводом наведеног случаја изложено показује да је
свети Симеон помогао српском владару на специфичан начин, и то
у области тапашње дипломатије. Поигго су се угарски краљ и српски
велики жупан ме^усобно споразумели, латински цар, који је са вој*
ском дошао до 11иша, запао је у ствари у незавидан положај. Из не*

Сгеван Првовенчанн, Ж атије Симеона Немање, 65,66; М, Баш кћ, С Ш ре срп•

гке биоГрафије, 67.
м Сгсван Првовепчанн, Житије Симеона Немање, 7 1, М. Башић, Сиигре сриске би-
ојрафи}*, 71, 72.
м Стеван Првовенчани, Житије Симеона Немање, 72; М Балш ћ. Спшре српске би-
о}рафиуе.
Свеши Симеон Нељања зашши&ник српске државе 69

воље га је избавио угарски краљ, који је замолио С тефана Нема-

њића да омогући повлачење војске Хенрика Фландријског.
Неколико година касније свети Симеон је још једном потиомо-
гао дипломатску акцију Стефана Првовенчаног. Опет је било у пи*
тању нелријатељско држање угарског краља Андрије II, који је на*
меравао да нападне Србију због тога што се прогласила краљевином.
Да би отклонио ову опасност, Стефан Првовенчани је послао у ди-
пломатску мисију свог брата, тада већ архиепископа Саву. Дошав-
ши у Угарску и наишавши на одбојни став угарског краља, архиели-
скоп Сава се обратио молбом Богу, Богородици и светом Симеону
да му помогну и учине „знамење" од којег ће се угарски краљ упла*
шити. Њ егова молитва је услишена, а лојавило се и знамењс необич-
но по свом садржају. Т о је познато Савино „чудо“ с крупним градом
који је изненада пао, ш то је утицало на угарског краља да одустане
од планираног напада.64
Заш тита и помоћ светог Симеона није била ограничена само
на световне послове, већ је била присутна и када су решавана нај*
крупнија црквена питања. Према писању Теодосија, Сава Немањић
се није задовољио тиме што је постао архиеиископ српски, већ је на*
стојао да у Никеји испослује и аутокефалноог српској цркви. Знају*
ћи унапред да остварење овог циља може ианћи на велике препре*
ке, он је иозвао: „у помоћ молитвама пречасног свог оца Симеона,
и Бога радн тога“, па је тек онда саопштио цару своју молбу.65 Мол-
ба је била заиега „високаи и сви присутнн на царевом двору осећа*
ли су се нелагодно, али како су Савину молбу подржали и бог и све-
ти Симеон, никејски цар је испунио и овај захтев архиеиископа Савс.
У науци је добро познато да је Србија током друге деценије XIII вс-
ка наегојала да сгскнс и сачува потпун суверенитет.^ З а прибавља-
!вс потпуног државног суверснитета и црквене самосталносги, срп-
ски владари нису могли рачунати на неку већу помоћ са стране.
Уосталом, ни прво ни друго се није прибављало у виду нсчијег по-
клона, већ је све то требало извојевати и стећн. са ослонцем на вла-
сгите снаге, да би било признато наЈПрс код суседних земаља, а он-
да и шире на међународном плану. Н с одступајући од историјских
чињеница, може се без претеривања рсћи да су се српски владар и
српски архиепископ у то доба ослањали, углавном, на властите сна*
ге и да су у најтежим трснуцима призивали у помоћ светог Симеона.*

** ТеодосиЈе, Ж ивош сеешоЗа Саее, 153-155; М. Башнћ. Сишре сриске биографи-

,е, 200 203.
** Теодосије, Ж ивот светоГа Саее, 130; М. Башић, Стире српске биоГрофи/е, 182
Историја српскоГ нсрода I, 297-307 (Б. ФерЈалчнћ).
70 Немањићи иЛазаревићи

Иајважнију политичку снагу у држави лредстављала су власте-

ла. Из ових, а вероватно и из других разлога, срлска властела је та-
кође уживала заштиту светог Симеона. О томе нас на занимљив на-
чин обавеш тава Теодосије. Када је, по Тоодосију, требало да
архиепископ Сава крунише за краља Стефана Првовенчаног. он се
обратио окупљеној властели следећим речима: „Ево вас је Господ
Б ог ваш молитвама својега угодника светог и пречасног оца Симе*
она утврдио, умножио и распространио, многи су међу вама начел-
ници и власти, ипати и војвопе, многи су и жупани мали и велики'*.67
Из нааеденог цитата проистиче да је друштвени положај српске вла-
стелс, као и удео у вођењу држаених иослова, осигурао бог. и то за-
хваљујући молитвама светог Симеона. На основу реченог може се
даље закључити да су све лолитичке снаге у српској држави поједи-
начно, као и српска држава посматрана као целина, уживали трајну
заштиту светог Симеона.
Средином XIII века српска држава је добила још једног заштит-
ника. Био је то свети Сава. што се могло и очекивати. После пре-
носа њсговог тела из Трнова у Милешеву, култ светог Саве се брзо
учврстио у оквирима политичких граница тадашње Србије.68 Домен*
тијан пише да су свети Симеон и свети Сава сачињавали јединсгве*
ну богоносну спрегу или „супруг“ и да су били: „неразлучни, разде*
љени телима и сједињени духом“. Све то понавља и на другом месту
па каже да су они: „једнообразни светопушни парњаии који имају јед-
номислену вољу у дватела, да испуне вољу Оцу и Сину и светоме Ду-
ху‘\ 69 П ош то се овакво схватање о светом Симеону и светом Сави
учврстило, онда је сасвим разумљиво што они скупа и истовремено
пружају заштиту српској држави и српским владарима. Н а овом мс*
сту не треба указивати на све примере у изворима који то потврђу-
ју, али на неке треба скренути пажњу.
Пошто је српска држава од друге половине XIII па до средине
XIV столећа била у експанзији, то је и помоћ светог Симеона и све-
тог Саве добијала другачији садржај. У једној од својих повеља краљ
Милутин посебно истиче да је захваљујући ломоћи светог Симеона
и светог Саве узео „по мачу“ Скопску страну и Овчеиољску и Поло-

'Теозосије, Ж изош сесшога Саве, 142; М БашиК, Сш аресрискебиогрвфије, 192,

а Л. П авл о в и ћ , К улт оли лииа код Срба и Македоиашг, 56-71, 290; Д. М илош в-
оић, Срби свтител>и у аиаром сликарстеу, О Србљаку. 160-186, Д М илош е-
еић, ИконографиЈО светог Саве у срвдњем веку, Сава НемањиН Свети Сава,
279-318
м ДоменгиЈан, Ж ивот сввтога Симеуиа и светога Саве, 154,16),) 67,172 („супруг");
100,2) 6; Л М иркови ћ. Ломентијан, 58.6*1,69.74, 112,304. Реч ..суиру г" Л. М нр-
коенћ превопи као „врш)вак'\ чсшКе „аруг” и „«ругови".
Сдемк Самеон Немања - занииишнкк сриске државе 7Ј

шку и Дебарску „страну“, као и друс« крајеве,70 Касније, византијски

цар предао му је све то као мираз уз Симониду. У својој дугој вла-
давини краљ Милутин је повремено западао у разне теш коће, По-
знато је да су Бугари са Татарима продрли у Хвосгно с намером да
уђу: „у место звано Ждрело, да узму тамошње велико наследсгво цр-
кве дома Спасова".71 Т о им није пошло за руком, већ је велики број
њнхових војника изгинуо, пошто су светн Симеон и свети Сава за*
једно са светим Арсенијсм помогли српском краљу на тај начин што
су својим молитвама измолнли од бога „вслико знамење". Занимљи-
во је ириметити да краљ Милутин овом приликом није ни тражио
помоћ од својих заштитника, већ су то они самостално учинили, бра-
иећи једио од два седишта Српске архиепископије, Међутим, када је
татарски кан Н огај озбиљно угрозио српску државу, краљ Милу-
гин се топло молио богу и тражио помоћ од својих заштитника. Он
им се обратио следећим речима: „А и вас молим, света господо мо-
ја, преподобни оче Симеоне и кир Саво, имајући смелосг ка Влади-
ци, не презрите мољења мога, и не предајте отачаства вашега у ру-
ке иноплеменика, коЈе наслсдивши утврдисте непоколебимо вашим
молитвама. Ј ер у телу сте пре боловали за њега (за отачаство), а
сада, и лосле смрти живи, не оставите мене грешнога раба вашега*1.72
Краљу М»1лутину је пружена помоћ на посредан начин, пошто је ње*
говим посланицима успело да наговоре кана Ногаја да одустане од
рата. П рема писању архиепископа Данила II, све се то десило за*
хваљујући помоћи светог Симеона и светог Саве.
ГТомоћ је била потребна и осталим срлским владарима, а посеб-
но Стефану Дечанском у бици код Велбужда (1330). После завршене
Оитке. Стефан Дечански је обавестио аркиепископа Данила и краљи-
цу Марију да је победио Бугаре: „помоћу Божијом и засгупством све-
тога господина нашег преподобнога оца Симеона и Саве".73 Убрзо по-
сле тога Стефан Дечански је започео успешну офанзиву против
Византије, гако да је освојио више градова у МакедониЈИ, опет захва*
љу}ући иомоћи Христовој „и молитвама господе своје: светога Симео-
на и светитеља Саве".7к1Касније је његсову подршку уживао и краљ Ду*

,и С. Новаковнћ, Зоконски сиомсниии, 477,

’’ Архиеиискои Дамилс, Ж ивот и краљева и орхчепископа српскил, 117, Л. Мирко-
вић. Архиспископ Д а ни ло Н, Жиооши кролевв, 85.
'* Архнсгшскоп Даиило, Ж ивоти краљ м а и архиепискотг српскак, 12). ЈТ. Мирк<>-
•ић, Архиепискои Д а ни ло Н Ж иооти краљсеа, 91.
Ј Архиепископ Донило, Ж ивоти крољеес и архиспископо српских, 189; Ј1. Мирко-
внћ, Архиепископ Д а ни ло И. Ж илот и крал>ем, 143.
'* Архиепнскоп Данило, Ж иооти краљееа и архиепископд српских, 197; Д. Мирко-
вић, Архиспископ Д а ни ло И, Ж иеоти краљееа. 149.
72 Немањићи и Лазаревићи

шан, па је: „свагда увек наиредовао у добро“ - како каже н>егов био-
граф.7^ Пошто се крунисао за иара, Душан је у више својих иснрава за*
хваљивао Богу и Богородици за стечено достојанство, а поссбно „мо-
летвама" светог Симеона исветог Саве.7ћЊихове молитве уттућене Богу
Јачале су снагу државе и учвршћивале властсвих српскнх владара.
Овом приликом трсба истаћи да срлски владари из династије
Немањића нису у свим приликама уживали подршку светог Симео-
на и светог Саве. ПомоК ових светнтеља по правилу је била ускра-
ћена у линастичким борбама за власт. које су се понекад претварале
у лрави грађански рат. Борба за власт између рођене браКе или ро-
дитеља и синова —према тадашњнм схватањима - могла ј е бити де-
ло само ђаеола, „који од искона мрзи род хришћански“.,? Разуме се
да у таквом послу није могао учествовати ниједан светитељ, па ни све-
ти Симеон. У средњовековној СрбиЈИ последице грађанског рата би*
ле су заиста страшне. Иа ове последице скренуо је пажњу већ Сте-
фан Немањић,7* ајош ихје потпуније приказао Доментијан. Оиисујући
послсдице братоубилачке борбе између Вукана и Стефана I Јемањи-
ћа. Доментијан каже: „оскврни се земља наша нашим безакоњима,
и постаде убијена крвљу, и упадосмо у ропство иноплеменика". а за-
тим даје шире објашњење које гласи: .Је р кад иноплеменици дођо-
ше, ваистину олустсшс отачаство светога (Симеона), и сабрано пре-
подобним са свију страна разграбише, једни падоше од оружја, други
бише одведени у роиство, други изгубише сво имање и телесној ни-
штсти предадоше се“. После „иноплеменика** дошла би и глад: „не
волећи род наш, стрељајући без стреле, и бодући без копља, и секу-
ћи без мача, и убијајући без шибе, и просто рећи гонећи без ногу, и
кољући без ножа, и ходећи без икаква оружја и полажући тела мр-
тва".79У наведеном цитату снажно су истакнуте теш ке последице гра-
ђанског рата, тако да је сасвим разумљиво ш то свети Симеон и све-
ти Сава не дају подршку ни једном од лретендената на краљевску
круну, нити пак било којем учеснику у братоубилачкој борби.
Смрћу последњег легитимног владара из династије Немањи-
ћа, цара Уроша (1371).престалаје формално да постоји нједиисгвс-
на српска држава. Уместо да живи у једној држави са једним влада-

Аркжлжскоп Данило, Жиеоиш краљева и аргиеиискоиа сриских, 220; Л. Мирко-

вић, Архиеиископ Д анило //. Ж иаоти краљ&за, 166, 167.
Н€ иснрпљујуКи све лримере. ука?у]смо на нскс: Р. М|к1о$1сћ, Мопитепш Зегбка.
У)еппае 1858, 125. 136, 142.
Л. МирковиК, Лрхиепископ Д анило Н, Ж ивот ч крољева. 219.
?* Стеван Првовенчани, Житије Симсона Немлње, 55: М, Башић, Старе српске би•
ографије, 59.
ДомснтиЈан, Ж ивот сиетСГа Сшлеуно и светога Саве, 98; Ј1. Мирковнћ, Домсн-
(Ћи/ан, 302.
( веши Симеон Немања зашишшник срнске држове 73

рем, српски народ се нашао раздељен у неколико самосталних обла-

сти, са исто толико обласних господара. Ови нови владари настоја*
ли су, колико је то могуће, да у свему подржавају краљеве и цареве
из династије Немањића. Није то било само обично опонашање, већ
је то постало неодложна потреба, пошто се без ослонца на традици*
ју Нсмањића није могло владати српском аемљом и српским наро-
дом. Успостављање стабилне владалачке власти, према тадашњим
схватањима, није се дало ни замислити без „молитве“ и подршкс све-
тог Симеона и светог Саве. Онај обласни господар који није пошто*
вао култ светог Симеона и светог Саве није могао рачунати на по-
дршку Српске православне иркве, па у најширем смислу ни српског
народа. Брзо је то схватио Ђурађ II Балшић, који већ 1386. године
истиче да је захваљујући молитвама својих „прародитеља'*, светог
Симеона и светог Саве, постао госполар Зете.8®Све је то много сна-
жније и потлуније истакао деспот Стефан Лазаревић у својим испра*
вама. 11астојећи да око себе окупи и уједини све српске земље, коли-
ко јс то било могуће, он је себе представљао као „праунука'* Стефана
Немање.81 Свети Симеон и свети Сава су „прародитељи" и „господа*
ри" деспота Сгефана, ла је сасвим природно ш то он постаје њихов
легитимни наследник, а наслеђе Немањића су све срлске земље. Ка-
да је деслот С тефан ослободио своју земљу од потчињености Гур*
ској (1402), он каже да је то постигао: „ломоћу Божијом и пречисте
Богоматере и светога Симеона и Саве и молитвама свегопочившсг
ми родитеља кнеза Лазара ослободих ову земљу и гралове отачаст-
ва мојег од великог амира Бајазита".^2 У једној хиландарској пове-
љи деспот Стефан истичс да јс постао господар свих Срба и Поду-
навља, захваљујући милосги божијој, а посебно и: „молитвама светих
ми господара и огаца и прадедова и ктитора Симеона и Саве".83 Из
наведеиог дитата јасно происгиче да нико не може постати госпо-
лар „свих Срба" уколико не ужива подршку оба српска светитеља и
ако није њихов законити наследник, Деспот Стефан је сматрао и на-
I лашавао да је увек уживао њихову помоћ, па у Милешевској пове-
љи даје на знање свима: „како многим милосрђем и неизрецивом ми-
лошћу светих мојих господара и ктитора српских светога Симсона
самодршца српског и мироточца, и светога Саве, великог архиепи-
скопа српског, који многом својом милошћу бејаху посредници за
моју недосгојност у Господу, и молитвама њиховим »1есто спасен бих
на мору и на суву, у бојевима и у различитим нсвољама и нападаји-*1

Љ СтојанлвиК, Старг српске поаеље и писма 1/1, Бсограц 1929, 110.

11 ИсториЈа српског народа II, Бсограц 1982,112,11 (М. Блегојевић).
1' Д сспог Стсфан Ла^арсвнћ, Књижеани раџоои, прирспио Т>. ТрифуновиК, Бео«
Грап 1979,157.172.
,Ј Деспот Ствфан ЛазаревнК, К ш ж еани ророви, 148,162
74 Иемањићи иЛазаребики

ма непријатеља. Ч ак и једну душу моју од врата смртних поврати-

ше и молитвама њиховим од свих творца по други пут живот ми се
дарова".*4 У наведеном цитату деслот Стефан Лазаревић истиче да
за све ш то је постигао у политичкој каријери и приватном животу
дугује захвалност светом Симеону и светом Сави. Б ез ослонца на
традицију Немањића, у којој најистакнутије место припада светоме
Симеону и светоме Сави, није било могуће окупити све српске зе*
мље око једног владара, нити је владар могао учврститн своју власт.
У насгојању да се на најсажетији начин искаже свестрана подр«
шка светога Симеона и светога Саве српској држави, могао би се из
више разлога прихватити Теодосијев опис, који гласи; „И отачаство
своје, српску земљу оба заједно, велим Симеон пречасни и свеосве*
ћени Сава, утврђују молитвама к Богу, и бранећи чувају од најезде не-
пријатељске. И нико се други од другог колена не огосподи међу Ср-
бима, него само од племена њихова, предајући краљевстно отац сину
н син сину. Јааљају се н пред пуковима српских скнптара божији ан-
ђели у облику њихову, послани од Бога молитвама њиховим на помоћ
у биткама, тако да су многи од војника говорили; 'Видеемо Светога
Симеона и Светога Саву пред нама у пуку како језде на коњима
Многе непријатеље којису се били подигли на отачаство (њихоно), на
српску земљу, молитвама к богу олвратише, а неке до краја оборише
и убише".45 На истом месту, само мало дал>е, саопштена је н слсдећа
консгатација: „Свете мироточиве моћи прсчасног Симеона леже у ве-
ликој, њиме сазданој, лаври у цркви пресвете Богородице, у месту по
имену Студеница".*0 Н а основу целокупног излагања, а посебно на
основу Теодосијевог казивања, може се с разлогом рсћи да је Студе-
кица сматрана за храм не само Богородице Добротворке, већ и за храм
зшптитника српске средњовековне државе - светога Симеона.

[Прочитано као саопштење: Студениио - храм заииаишника

српске рржаве на међународном научном осупу „Стуценица и визан-
тијска уметност око 1200, године", који је одржан у Београду и мана-
стиру Стуленици од 8. до 14. сегпембра 1986. године Објављено: Сту-
ренииа - манастир заштитника српске рржаве, Студенида и
византијска уметност око 1200, године, САНУ, Научни скупови, 41,
Одељење историјскик наука, 11, Београд 1988, 51-66}

и Деспот Стефан Лазаревић. Књижеенирадоеи, 150,164.

85 Теодоснје, Жиеош сеетоГа Саее, 216,2)7, М. Башнћ, Старе српске биоГрофије,
248.249.
и Теодосије. Жиеот сеетоГа Саее, 217, М. Башнћ, Сишре сриасе ОиоГрафи/е. 249,
 ГЛ А ВА ЧЕТВРТА

ОСНОВНА ЗНАМЕЊА СРПСКИХ

КРАЉЕВА И АРХИЕПИСКОПСКО
ДОСТОЈАНСТВО

Култ светог Симеона М ироточивог иосебно је негован у Сту-

дени1џ« где су почивале и његове мошти.1 О томе је посебно водио
рачуна Немањин син Сава, тала старешина манастира, са достојан*
ством архимандрита. Сава је остао у Србији на молбу свог брата Сте-
фана да би му помогао у сређивању унутрашњих ирилика и вођењу
државних послова. З а време свог боравка у Студеници саставио је
Студенички т ииик по узору на стариЈИ Хиландарски т ипик, али
га је ирилагодио средини у којој ће се примењивати. Сгуденица је уз-
дигнута на ранг „ирвоС' манастира у срлској држави, а њен стареши-
на је „вииш од свију игумана" у Србији. За време свог боравка у Сту-
деници, архимандрит Сава посветио је велику пажњу лодизању
храмова по Србији, којих није било много. Тамо где није посгојала
могућносг да се црква сагради од камена, наређнвао је да се сагра*
ди од дрвета, коЈвг је било у изобиљу, Савина делатност у то време
имала је за циљ потпунију христијанизацију српског народа, па је у
том погледу учинио много више него што је за достојанство архи-
мандрита било предвиђсно. Управо у то доба, нимало случајно, Сте-
фан Немањић и Сава започели су подизање манасгира Ж иче, али је
градња споро напредовала. Напоредо са верском делатношћу, на
молбу свог брата Стефана, архимандрит Сава је обављао и неке др-
жавничке послове, посебно у дииломатским преговорима са страним
аладарима, у чему је имао и успеха.
У току прве деценије, откако је Сава дошао у Студеницу, Ср-
бија је успела да се одбрани од непријатеља н сачува самосталносг
и да се донекле опорави од последица грађанског рата. Захваљујући
томе, велики српски жупан успео јс да наметне своју врховну власт
удеоним кнежевинама и у Дукљи и у Захумљу. Поновно окупљање

Д Попооић. Сриски ‘м ауарски 9ро0 у средњсм еску. 24-27

76 Нглшњићи иЛазарееиКи

готово свих српских земаља, изузев Босне, омогућило је Стефану

Немањићу да, са добрим изгледима на успех, затражи од папе кра-
љевску круну. Приликом подношења таквог захтева подразумевало
се признавање универзалне власти папе у хришћанском свету, којем
је и владар Србије бар формалио потчињен. Стефану Немањићу то
ни]е ни било теш ко да учини пошто је још почетком XIII века отка*
зао сваку послушност другом претенденту на универзалну власт, ви-
Јантијском цару. Уосталом, некадашње Византије више није ни би-
ло, па се остатак грчких земаља окупио око Никеје у М. Азији и око
Епира на Балканском полуострву. П ре него ш то је захтев поднет,
српски велики жупан средио је своје односе са Епирском деспотови-
ном, а пре тога је већ успоставио пријатељске и савезничке односе
са Венецијом, која је нмала премоћ у источном Медитерану. После
женидбе Аном, унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Стефан
Немањић је могао рачунати и на подршку Венеције код папе Хоно*
рија Ш. Захваљујући овој подршци и стабилним приликама у Срби-
ји, испуњена је давнашња жеља српског великог жупана. Папа Хо*
норије III послао је Стефану Немањићу краљевски венац, односно
круну, нреко свог легата 1217. године, п аје тада обављено и круни-
сање на свечан начин.23Било је то изузетно високо признање, а ујед-
но и крупан политички успех српског владара и његове државе. До*
бијањем краљевског венца, уз лризнавање универзалне папске власти
ко]а га није посебно оптерећивала, Стефан Немањић је у посгојећој
хијерархији држава и владара изједначен са осталим хришћанским
краљевима, па је сриској држави и на међународном плану признат
суверенитет.
Краљевско достојанство припало је и српским владарима у Ду-
кљи знатно раније (1077), али је оно бнло територијално ограниче-
но на „Дукљу и Далмацију" и персонално везано за динасгију Воји*
славића. З а разлику од дукљанских краљева, Стефановим венцем
биле су уоквирене све српске земље, изузев Босне. То је исгакнуто
и у његовој титулатури где се каже да је он „велики краљ, намесни
1'осподин све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и
Хумске З е м љ е " 2 Н а добијање крунс од папе и крунисање лосред-
ством папског легата није се касније радо гледало у високим круго*
вима Српске православне цркве, која 1217. године још није била ни
организована. П рема Доментијановом писању, архиеиископ Сава
је послао епископа Методија у Рим код папе с молбом „да му поша-

2 З а свд питања око добнЈања краљсвске круие оп папе, као и о догађаЈИма којн
су томс 1греткодкли или слелкли, вндн. Историја српско? народа I, 298 302 (Б.
Фер|анчић>
3 С Ноеаковић, Законски иЈомениии, 586.
Основна знлмења сриских крољева 77

ље благослов од светих алостола и од самога благословену круну, да

крунише свог брата на крал>евство по првом отачаству ^сраљевства њи*
хова“.л Том лриликом требало је још подсетити лапу да Немањићима
припада круна ио праву „првог“ отачаства, „краљевства њихова у ко-
Јем се и отац њихов роди по божанственом смотрењу у месту званом
Диоклитија, које се зо&е велико краљевство од почеШко"!' После окон-
чане мисијо - ло Доментијановом казивању - епископ Методије донео
је круну из Рима у Србију, па је архиелископ Сава на најсвечанији на-
чин крунисао свох брата Стефана Првовенчаног у Жичи.6 У свом ш-
лагању Доментијан је швришо малу али суштинску корекцију - да је
крунисање Огефана Првовенчаног обавио Сава, а не папски легат. Мо-
нах Теодосије, млађи писац од Доментијана, уопште не помиње да је
круна добијена ш Рима, всћ само детаљно описује какоје архиепискол
Сава крунисао свог брата. Став угледних и ортодоксних српских мона-
ха је разумљив, јер је крунисање свих будућих српских краљева оба-
вљао архиепископ Српске цркве. После добијања краљевског венца,
Стефан Немањић је од савременика и потомака лрозван „Првовен*
чани“ због тога што је бно први владар из династије Немањића који
је понео краљевску круну. Добијањем краљевске круне лорастао је
углед српског владара у Србији и нзван ње. Владарско достојанство Сте-
фана Немањића било је својевремено увећано и добијањем високе ви-
зантијске титуле севастократора, али га је баш та титула бар формал-
но стављала у потчињен иоложај према византијском цару. У суиггини,
С^тефан Немањић је био суверен владар у својој држави, ла је по угле-
ду на византијске идреве узео и титулу „самодршца", која иредставља
дословни превод царског епитета „автократор".7Титула „самодршца"
не ставља у праи план самодржавље српског владара у савременом зна-
чењу те речи, већ искључиво његову самосталност, односно сувереност,
првенствено у односу на вшантијског цара. Од тог времена, по прави-
лу, сви краљеви из династије Немањића уносе одредницу „самодржац"
у своју владарску титулатуру. Био је то потпуно нов елеменат у српској
државност и, којим се истиче пуноћа владалачког суверенитета и на
унутрашњем и на спољнополитичком плану.

* Доментијан, Ж ивош и свешога Саес и с#ешо!а Симеона. 136, 137

' Доментијан, Ж иеот и се е т а а Саее и сеетога Снмеона. 137.
0 Познато је да српски средњонековни писци сдопшта&ају како Је круннсање Сте-
фана Првовеннаког обавно архнепнскои Сава, а ><е папски легат. О тскстовнма
српских пнсаца нсцрпно: Б. Бојонић, Краљеестео и сеетост, 146 154.
Г О строгорски,.. А вт ократ ор ч самодржаи \ Глас СА НУ 164 {1935), 142 160 ( -
Сабрана дела, кн*. IV, Београд 1970,321-338); С, МарЈаноеиК, Владарска идео-
логија Нсмл^ића, 60-69. У овој стулији с разлогом се упозораеа да Је Сгсфан Нс*
мања био „самодржавии господин“, ш т о јс свакако гачн о.али гск послс 1180. го-
дине.
75 Нгмањићи и ЛазаревиНи

Исте године, када је Стефан Првовенчани постао краљ (1217),

његов брат архимандрит Сава напустио је Србију и вратно се у Хи-
ландар. Повлачење Савино на Свету гору могло би се протумачити
и његовим незадовољством што се Стефан Првовенггани пренише ве*
зује за Запад, а посебно за Рам. Можда у томе има и неке истине, али
је у то време сарадња са Римом и Венецијом била за српску државу
неопходна. Крсташи су 1204. године освојили Цариград, па су од осво-
јених територија основали ,Ј1атинско царство“ са престоницом у Ца-
ршраду. Латинско царство било је опет састављено од вазалних, а у
ствари самосталних, држава и државица, као што су Солунска кра-
љевина. Атинско војводство, Ахајска кнежевина и друге државице.
Од неосвојених византијских земаља организовано је у Малој Азији
Пнкејско царство, а на Балканском полуострву Елирска држава. Обе
грчке држ аве такмичиле су се међу собом која ће преузети улогу
нскадашње Византије. Нашавши се у окружењу неколико нових др-
жава, Србија је била приморана да води опрезну политнку и да тра-
жи ослонац међу најмоћнијим и најутицајнијима. Н а Западу су то би*
ли Венеција и иапа у Риму, док су у ближем суседству избили у први
план Епирска држава и Бугарска, такмичећи се међусобно за првен-
ство на Балканском полуострву.
У тако сложеним околностима, проценивши прави тренутак,
архимандрит Сава је готово нзненадно отпутовао у Никеју, што опет
посредно сведочи о присној сарадњи браће Стсфана Првовенчаног
и Саве. У Никеју се Сава упутио с јасним циљем, разрађеним планом
и са лоузданим обавештењима о добрим изгледима на успех. Пика-
кве сметње нису се могле очекнвати ни из Епирске деспотовине, ни*
ти из Никеје. Архимандрит Сава је допутовао у пратњи већег броја
монаха из Хиландара и Свете горе, па се обратио с молбом никеј-
ском цару Теодору I ЈТаскарису и васељенском патријарху Манојлу
Сарантену Харитоиулу да у Србији оснују посебну православну ар-
хиенископиЈу. Ова молба је радо прихваћена, па је за архиепискола
имснован и освећен Сава Немањић.8 Иови српски архиепископ до-
бро је проценио да ће избор будућих архиепискола бити скопчаи с
многобројним теш коћама, па је замолио цара и патријарха да Срп-
ску архиеписколију учине аутокефалном, што је такође прихваћено
и учињено. Добијањем аутокефалности, сви епискоии из српске др*
ж аве добили су право да из своје средине бирају и хиротонншу срл-
ског архиепископа, а да претходно не траж е никакву сагласност ни1

1 Ст. Стлкојевић, С#еши Сашг и независнссш срискс иркве, Глас С А Н У I ђ I (1934),

199*251: Н . Радојчић, Сеети Саеа и автокеф алност српске и бугарске иркее,
Глас СА Н У 179 (193$), 177 258; Б. ФерЈанчић. Ает океф алност Српске иркве и
Охрирска архиепископија, Сава Нгмањић Светн Сава, 65-72,
Основна знлменх1 сриских кџаље&а 79

од византијског цара, нити оц васељенског патријарха. Поводом до*

нете одлуке о аутокефалности, патријарх Манојло Сарантен је из*
дао посебну исправу којом поставља „Саву као архиепископа свима
српским и поморским земљама", а то је значнло да ће своју апосгол*
ску мисију вршити у српској држави. Н а целој државној територији
он је имао духовну власт „над свим градовима и земљ ама, над ми*
трополитима и епископима и иоповима и ђаконима".9 Уздизањем ар-
хиепископије на степен аутокефалности, створене су могућности да
се у оквирима православне екумене, а у полнтичким границама Ср-
бије, органнзује посебна Српска православна црква. Овај догађај је
био од огромног значаЈа за даљу судбину српског народа, српске др-
жаве и посебно за развој српске државнооги. Тога су веома брзо по-
стали свесни представници тадашње духовне елите, па су добијену ау-
токефалност изједначавали са добијањем краљевског венца. Монах
Доментијан, који је био близак догађајима, истиче да је српска држа-
ва или „отачаствок\ добијаљем краљевске круне посгало „самодржав-
но'\ а да је добијањем аутокефалносги посгало „самоосвећено".1^ Зна-
чај једног и другог догађаЈа је изједначен, јер су самодржавност и
самоосвећеност стављени у исту раван. Од тог времена у српској др*
жавности присутна су два битна и значајна чиниоца, полити*гка и цр-
квена самосталност, чиме је и формално и суштински осгварена нај*
већа пуноћа суверенитета. Први чинилац- политичка самосталност
- врсменом може бити разорен па и уништен, док за други, самостал*
ну Српску православну цркву, не постоји временско ограничење, та-
ко да ће она благотворно деловати на освежење и обнављање српске
државности на свим просторима где живи српски народ.

Инсигније српских краљева

и српска државност
Српска државност учвршћивана је и уз помоћ владарских инсиг-
нија, којима је прндаван еакрални карактер. Најстарију инсигнију вр*
ховне државне власти представља пресго, средњовековни „сгол" или
„пресгол'\ чија старост сеже у далеку прошлост, односно у време ка-
да су изграђивани први елементисваке државности.11 Б ез намере да

4 Доментијан, Ж ивош и свешога Саве и све&ОГа Симеона, 11 б,

111 Доменгнјан иаглашава да ]е после лобнјања аупж еф алносги срнскп архиспн-
скоп требало ,л а буда самоосвећен у отачаству и.сгову, као ш то је (отачаство)
н Вожкјом помоћу самодржавно" (ДоментиЈан, Ж ивош и соетоГа Саве и сесто-
Симеона, !16).
11 А, Соловјев, Појам државе у средњовековној Србији, 85-86; С. МарЈановић*Ду-
шанић, Владарске инсигније и државна симболика од XIII до ХУвека, 24 26.
но Нсмсашћи иЛозаречићи

сс шире расправља о назначсној проблематици, треба имати у виду

чин.еницу да је већ Стефану 11еман>и припао престо „отачасгва", од-
носно пресго сриских великих жуиана. Употребом израза „престо
отачаства" недвосмислено се истиче да је у питању основна инсиг-
нија врховне властн, али за све врсме док је Немања владао, имао
је право да помиње ову инсигнију као „мој“ или „свој" престо,12*На
основу испољеног двојства може се констатовати да је ова значајна
инсигнија подједнако припадала владару и цикастнји, а такође наро*
ду и држави. У начелу врховна власг и престо били су наследни, што
у иесигурним временима нијс било нзвесно. Имајући у виду ову чи-
њеницу, великн жупан Стефан Немањић је непосредно иред сукоб
са братом Вуканом (1200/1) наговестио да Б ог може даровати његов
престо коме хоће.12 Двадесет година касније, када се потпуно учвр-
стио на власти и добио краљевску круну, Стефан Првовенчани за-
хваљује Богу и Богородици што су га изабрали да буде „наследиик
ирестола оца мога“.14 У српским средњовековним државама на пре-
сто се често долазило силом, па је тако поступио и Стефан Немања.
З а овај преседан Доментијаи проналази објашњење, па каже да је
Немањи престо дарован од „небсског цара“ и да га ниј? узео силом,
јер је Господ Б ог низложио „силне са овога пресгола".*5 После сво*
је дуге и плодне владавине, Огефан Немања је одлучио да се замо-
наши и да преда престо свом сину Стефану. Доментијан саопштава
да је он тада рекао: „И овај мој престо нека је благословен од Госпо-
да Бога мога и од мене оца твога и деци твојој, и после деце твоје и
целом семену твоме до века“,1с Доментијан је као иегакнути пред-
ставник духовне елите ка својствен начин вршио пропаганду да пре-
сто као инсигнија врховне власти увек припада династији Иемањи-
ћа, Разлога за ову врсту пролаганде било је више, а међу њима и
стабилизовање српске државности.
Доментијанови савременицн нзван Србије сматрали су да лре-
столу као посебној инсигнији припадају поједини делови сриске др-
жаве, па и држава као целина. Када су Дубровчани склопили уговор
(1253) са бугарским царем Михаилом Асеном против краља Уроша
Ј и његовог брата Владислава, обавезали су се да ће за Бугаре осво*

'* Вкди одел.ак у к!иим' „Сувереаитет СрбмЈе н имсш ниј6 великог жулаиа"(98.стр.).
11 Стефаи Првовенчанн, Хиландарско поесља, Сабранн слнси, 58.
14 Стсфан П рвовсш ани. ГЈоееља монастиру Свете ВоГорсриие на М љету, 117.
11 К у оћОЈ нсправк Стефан Првовелчапи поииње као жугениијдлне наследни-
ке најпре неког од својнх синова, потом ро 1>аке, а онда тек осталс
1Ј ДомснтнЈан, Ж иеот и сеетога Саес и сееШо^а Симеона, 236.
'в ДоментнЈан. н а . 256; С. Марјановнћ-ДушаниК, Владарске инсиш ије идржаена
симбалика од ХШ до X V аека, 25
Основна зналења сриских кралева 8!

јити „ломорске градове“ који припадају „рашком столу“, као и да ће

бити неиријатељи краља Уроша и онога ко би после њега дошао „на
његов стол“.17 У то доба Дубровчани су српску лржаву називали Ра-
шком, пошто је та обласг чинила њено полигичко језгро. И зраз „ра-
шки стол‘*симболизује врховну власт у држави која има своје име,
а истоврсмено упозорава и на сгарину ове инсигније. Половином XIII
века „рашки сто'‘ је припадао краљу Урошу, као што је раније при-
падао његовим најстаријим претходницима, а убудуће члановима ди-
настиЈе Немањића. П ресто се сматрао симболом врховне државне
власти и за време цара Душана. Када је цар Душан потврђивао зе-
мљопоседе и широка нмунитетска права манасгиру Лесново, чији
је ктитор био деспот Оливер, било је предвиђено да ће манастир ужм*
ваги сгечена права чак и ако деспот Оливер погреши „царству ми и
сголу српском“.1а Овај податак је вишеструко занимљив, посебно
ако се „српски стол“ упореди са „рашким столом *. З а цара Душана
није постојала ниједна територнјално-политичка јединнца која би се
звала Рашка, већ је то искључиво „земља српска“, па је према томе
могао да постојн само „сриски стол‘\ Дубровчани су опет стављали
у први план Раитку, као језгро „српске земље’\ па су због тога по-
мињали и „рашки сгол“. И з навсдених цитата посебну пажњу при-
влачи податак игто је деспот Оливер могао неким својим „делом“ да
згреши „столу српском *. односно врховној српској власти, која је
оличена у цару Душану. Неколико година раније Стефан Душан је
као краљ исказао велико поштовање престолу пошто је анђеоским
лредавањсм добио „стол" светопочивших краљсва. З а све то он је
био захвалан Богу, па је указивао почаст светим црквама, најпре ра-
ди обнављања и помена и задушија светопочивших краљева прво-
престолних и „стола српског"}9 До Душановог времена српска др-
жавност и врховна власг високо су уздигнутн па је разумљиво што
су се давали дарови црквама да би „стол српски“ још више ојачао.
О поштовању и уздизању краљевског пресгола посебно се по-
бринуо Стефан Дечански. Приликом издавања Дсчанских хрнсову-
ља он наглашава да га је Б ог поставио „на престо мојих светнх ро-
дитеља и прародитељ а".20 Били би то, лре свега, краљ Милутин,
Стефан Првовенчани, Стефан Пемања и свети Сава, који су уједно
и најиознатији владари светитељи из династије Немањића. После то-
га Стефан Дсчански, с разлогом, додаје ла је свети Сава, а посредно*14

1’ Љ Отојаиовић, Старе српске повеље и писми 1/2,207.

'* С Новаковић, Законски спанениим, 680.
14 Л. Соловјсв. ОдаСрани спомениии српско? права, 125.
л П Инић и М. Грковић. Цечанск>’хрисовуље, Нови Сад 1976,73
82 Немињићи и ЛазарееиЈш

Исус Христос, „украсио и ирихватио престо краљевства српског"}'

Према оваквој консгатацији, инсигнија врховне власти у држави, а
посредно и сама врховна власг српског краљсвства, ужива највеКу
могућу заштиту, тако да добија сакрални карактер. Велико пошто-
вање које се исказује инсигнији врховне власти и њен сакрални ка-
рактер били су радлог да матернјализовану инсигнију има право да
користи искључиво владар и његов наследник. У пракси се то, ииак,
није увек поштовало. Поводом тога Стефан Дечански каже да је ви*
део „по другим црквама родитеља и прародитеља мојих седање на
иресто краљев", па збогтога „забрањујем и заклињем овде [у Деча-
иима] да не седа на престо краљев нико, ни архиепискол, ни епископ,
ни који игуман, ни који властелин, ни челник, ни иконом, само кра-
љевство ми и син краљевства ми, или неко други кога изволи Бог
да краљује после нас“.22 Стефан Дечански је управо збохтога посеб-
но прописао и начин седења у осталим манастирским „столовима",
па је још једном напоменуо: „На столу краљевом да не седа нико, ио-
што је краљевски сто изабрао сам Господ"23
Паведена обавеш тења осветљавају једну појаву да су срлски
краљеви имали посебне „столове” у црквама и манастирима које су
подизали, односно чији су ктитори били, и то искључиво у српској
држави. Овакви „столови‘*имали су сва својства краљевског престо-
ла, а пошто су ктиторска права Немањића наслеђивана увек од стра-
не владајућег краља, то је онда таквих престола било ло свим зна-
чајним манасгирима. Н а тај начин верницима је предочавано да је
врховна власг, лреко својих инсигнија, присутна и у православним
храмовима, а у|едно и местнма гпе се редовно окупљају мнох^оброј-
ни владареви поданици. Престо краљевства српског, односно „стол
срискн*' или „стол отачаства“, представља званично место са којег
владар суди, господари државом, доноси одлуке и обавља многоброј-
не државничке послове. Прва група послова била је везана за суд-
ство, а друга, претежно за државну уираву, али посгојали су и посло-
ви с друх ачијом садржином, који би се могли разврсгати у посебне
групе. Важну групу послова чинило је даривање или потврђивање
земљоиоседа властели и црквама, односно давање нових и потврђи-
вање сгечених привилегија. Т о се по правилу чинило са званичног
места, са ирестола, па су због тога цар Душан и цар Урош, приликом
издавања својих хрисовуља црквама и манастирима, молили онога

П, ИвиК и М. Г)жовић. Д енш кке хрисовуље, 62. 74, 75,304 {„престс краљевства
срлског").
гг П . ПвнК и М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Ј35.136,274.
23 Горљу олредбу је потвриио и кра.г Душан (Дечанске хриеовуље, 274).
Основна внамења срискнх кралево 83

ко после њих буде господарио „на ирестолу царства ми“, да не пони-

штава дароване повластице, већ да их потврђује и оснажује.24 Свако
месго у којем би владар боравио краће или дуже време било је ујед-
но и место где се налазио његов престо. П осле сахране краљице Је*
лене, њен син краљ Милутин вратио се „свом царском пресголу“, а
конкретно у двор у Паунима на Косову где се налазио владарски
(„царски*') престо.2? Овде је једном краљ Милутин примио свог бра-
та Драгутина, погосгио га, обдарио богатим даровима и потом отпу*
стио да иде „ка престолу њ егове владавине у државу Сремске ае-
мље".26 Према саопштеном цитату, престо симболизује место са којег
се влада и на које се владар враћа да би обављао државне послове.
Посматран са материјалне и апстрактне стране, престо је стара вла-
дарска инсигнија, „стол" са којег краљ влада и господари државом,
доносећи рааличите одлуке, али је он уједно и симбол врховне вла-
сти у држави.
Истовремено са престолом српског краљевства постојао је још
и престо Велике архиепископије српске, односно пресго српског ар*
хиепископа, који је засновао свети Сава. Он је за свог наследника од-
редио Арсенија, који је потом освећен за архиепископа у Жичи. По-
сле освећења, црквени великодостојници узвели су А рсенија „на
свети и божаствени престо светога Саве, и сви га једногласно про-
славише, говорећи; Арсенију преосвећеном архиепискону све срп*
ске земље много лета".27 Одмах треба приметпти да се сваки архие-
пископски престо или трон сматрао „светим", али према речима
Данила II, престо српског архиепископа истовремено се сматрао и
престолом светога Сане. Овакво схватање учврстило се временом.
Према казивању ДоментиЈана, свети Сава је поставио архиепископа
Арсснија ,ц*а свом престолу", а Теодосије још додаје: својем бо-
годарованом престолу".28 У доба када је Данило И састабљао жити-
ја срлских архиепископа сматрало се да се они само смењују на гтре-
столу светога Саве. Поверавано им је привремено да лредрже „свети
и божасгвени престо великог архијереја кир Саве", односно они би
били узведени „на свети и божаствени преого светога Саве".29*1

14 С Нсваковић, Законски спомениии, 427, 440,442, 445, 740.

Даинлс II, 71.
Даиилс II, 72,
Дачило П, 189, В Ј ЂурнК, Престо слетоГ Счве, Спомемица САНУ, кн». 55, Бс*
оград 1972, 93-104.
11 Донентнјан, Ж ивот и светоГа Сиве и светога Симсона, 177; Теоаоснје, Ж ити-
/есвет ог Саве, 172.
М Нсмањићи иЛазаревиРји

Избор и освећење сваког српског архиепископа обављени су на

најсвечанији начин, по иравилу, на државном сабору, најчеш ће у
Жичи или Пећи где се, уосталом, и налазио архиепископски трон.
На избор архиепископа утицао је и српски краљ, али тај утицај није
био одлучујући. Својевремено је краљ Милутин обећао Данилу II
да ће му дати „престо светога Саве“, али се то није тада догодило,
пошто је на државном сабору изабран архиепискои Никодим. Избор
Данила II пао је тек после смрти краља Милутина, односно за време
Стефана Дечанског. Према писцу његовог житија, избор је обављен
на уобичајени начин, а потом „уаведоше га на престо светога кир Са-
ве" и сви присутни прославише га говорећи: ,Данилу преосвећеном
архиепископу свију српских и поморских земаља многа лета‘\ м Фор-
муле прослављања архиепископа Данила 11 и Арсенија I сличне су,
али се рачликују у нијансама, због тога што су титуле српских архи-
епископа усклађиване са титулама српских краљева. И з саопштеног
податка још се види да се архиепископски трон обавезно назива „пре-
столом светога Саве‘\ а то значи да се овај термин потпуно усталио.
Духовна власт српског архиенискона просгирала се по целој
српској држави, односно на „све српске и поморске земље‘\ З а раз*
лику од српског краља којсм Је прнпадала врховна власт у држави,
архиепископу је била дарована „власг прсстола светитсљског". Пре-
сго )е у овом случају симбол или инсигнија врховне духовне властн,
После свог избора, архиенискои Данило 11је сгекаотакву часг „у ко*
јој је имао савршену [пуну] власт да буде истинити и неисказани ра*
судитељ духовним стварима мсђу људима“.:и Наведеном констата*
цијом дато је објашњење о суштини власти српског архиепископа.
Он има лотпуну власт да одлучује о свим духовним пнтањима међу
православним Србима. Н>егово одлучивање се односи, пре свега, на
чистоту учења Српске православне цркве. на чинодејствовање, цр-
квене обреде и све остало што се тиче вере, али архиелископ је нмао
најшира овлашћења у области брачног и иородичног ирава, насле-
ђа, мираза, социјалне заштите, а посебно у сф ерв морала. Архие-
пископ је своју врховну духовну власт остваривао на прсстолу све-
тога Саве, па је тај престо инсигнија архиепископове власти, али и
симбол врховне духовне власти у српској држави. Постојање, исто-
времено, иресгола краљевства српског, као симбола лаичке врхов-
не власти и престола светога Саве, као симбола духовне власги у Ср*
бији, >т!ућује на закључак да је српска средњовековна државност била
испреплетена са две различите власти, које су на срећу деловале сим-

* ДанилоП.276.
11 Данило II, 278.
Основна зномењо српских краљево 85

фонично. Према томе, у српској државности паралелно учествују две

власти са два престола, једна лаичка а друга духовна, што је за него-
вање и очување државности у Срба било од далекосежног значаја.
Престо српског краљевства и световна власт могли су временом би-
ти разорени, па и уништени, али су зато духовна власг и пресго свс-
тога Саве остали вечни. Била је то, без сумње, једна од најзначајни-
јих тековина српске средњовековне државности, која је предата у
наслеђе српском народу.
Мсђу владарским инснгнијама веома важно место припада кру-
ни, која се према средњовековној терминологији често назива „ве-
нац“, а обред крунисања „венчање".'2 Ова врста „венчања“ разлику*
је се и по форми и по суштини од обреда венчања прнликом ступања
у брак. Изгледа да су неку врсту круне или венца имали већ српскн
велики жупани. Према писању светога Саве, када се Немања одре-
као властн и одредио за наследника сина Стефана, рскао је присут-
нима: „Овога поставњам на прссто Христом дароване ми владави-
не“, а одмах потом „сам га еенча и благослови".*' У последњој
реченици сачувана је по свој прилици успомена на прастари обред
крунисања владара, а такође и на неку врсгу круне или посебне ин-
сигније великих жупана. Својевремено је још Константин Порфиро-
сенит записао за Србе и Хрвате да је цар Василије I „мудро наредио
да њнма владају они које онн самн изаберу и као на нски начнн ру-
коположе4*.34 У овом чину „рукополагања“, као и у Иемањином „вен-
чавању и благосил>ању“ наследника не учествују представниди цр-
кве, што указује на старину обреда. За разлику од ттрасгарог обичаја,
приликом добијања круне из Рима, није се могло ни замислитн да у
обреду крунисања или венчавања не учествују високи црквени вели-
кодостојници. Прво крунисање Стефана П рвовенчаног обавио је
папски легат, али су зато касније све српске краљеве крунисали срп-
ски архиепископи. Према казивању Доментијана. од напе је затра-
жена „благословена круна", која је донета у Србију и смсштена у ол-
тар Ж иче, оцносно у Дом Спасов. З а време свете литургије и после
великог исхода, архнепископ Сава је узео „свету круну" којом је кру-
нисао свог брата С тефана. „да се зове самодржавни господин кир
Стефан краљ".35 И з наведсних података се сазнаје да се од папе тра-

А. Соловјее. П ојом држаее у срсџњееековнОЈ Србији, 79-85; С. 'Нврковић, „Су~

Губи венаи" (Прило? историји крољсества у Босни), Зборник Филозофског фа-
култета 8, Београд 1964, 343*370; С Марјановић-ДушаииК, Владарске инсигни•
и рржаена симболика од ХШ до X V еека, 26-30.
п Свети Сава. Жиишје сее(по1а Симеона Чемањс, Сабранн списн, 102.
н Визан&ијски и зб о р и \\, 16.
Домеитнјан, Ж ивот и сеетоГа Саее и сеетоГа Симгона, 138.
86 Нсмањићи и ЛамревиНи

жн и добија „благословена круна“, која лосле осзећењ а у олтару

Жиче постаје „света круна'\ На тај је начин српска краљеаска кру-
на или венац добила сакрални карактер. Н а такав закључак упућу-
је и чињеница што Стефан Дечански и краљ Душан помињу круну
као „Богом даровани венац краљевства српског“,м чиме се истовре-
мено истичу сакрална својства круне и рангтадаш њ е српске држа-
ве. У то доба статус Србије, као краљевства, није био споран код са-
временика, па је то често истицано у званичним актима. З а разлику
од званичногтумачењ а државног ранга, препставници српске ели*
те у својим списима радо су помињали краљевску круну као „венац
царства1'.37 То је свесно чинио Теодосије, а потом и архиепископ Да-
нило II. Изгледа да су у то доба за коришћење поменутог израза по-
стојали и одређени разлози.
Колико год да су писана обавештења о краљевској круни оскуд-
на и уздржана, толико су ликовне лредставе богате и раскошне. Овом
ириликом није неопходно да се шире образлаже изглед кралигвске
круне на многобројним фрескама и иконама, пошто је то у науци по-
знато.3* Но, поред тога, треба скренути пажњу на прихваћен закљу*
чак у науци да се српска краљевска круна, ло свом изгледу, прнбли*
жила или изједначила са круном (стемом) византијских царева. На
мнои)бројним фрескама које су насгале за време краља Милутнна,
Стсфана Дечанског и краља Душана не уочавају се разлике између
круна српских краљева и византијских царева. Није искључено да
је ова појава била усклађена са схватањима Теодосија и Данила II,
који крал^евски венац називају „царским‘\ Сама круна, као посебна
владарска инсигнија, означавала је првенствено владарско достојан-
ство. У српској државн она није добила шире значење, као што је то
био случај са престолом. Понекад се „векац" одваја од влалареве лич-
ности и персоналнзује, тако да у начелу представља достојанство срп*
ског краља. У том својству круна, као „благословена** или од „Бога
да*га“, може самостално и да проклиње неку личност ако не пошту*
је крал>евске одлуке.39*3

П. Иенћ и М. Гркоеић, Д сч о м к е хрисовуље, 74, Х рисооула иари Стсфана Ду-

ишна ко/ом осниеа минааиир Се. Арханђсла М ихаила и Гаерила у Призрсну
године 1348*, Гласиик Друштва срлскс словссности XV, Београд 1862,267.
17 Тсодосије, Ж итије сеето? Саве, 138, 139 (,зек аи иарстба"); Д а н и л о II, 25 {„цар*
ска круна" к р а љ а Д ра гу ти и а ), 165 („ц а р с к и &снаи“ к р а љ а Душака).
3* Преглсд литературе н 11аЈеажни)ик закључака о нзгледу владарских круиа и оста-
лкх инсиг!1Н|а на фрескама саопигтава: С. МарјановиК-ДушаниК. Влаџорске ин-
сиГније и држаена сшлболика од ХШ до XVеека, 45-69.
** А . Соловјев, Појам држаее у средњоеекоено/ Србији, 83,84.
Осноена знамења срискил краљева 87

Сем престола и круне, постојале су и друге ннсигније српских

краљева, али оне нису битније утицале на снажење срлске државно*
сти.40 Описујући силазак с лрестола краља Драгутина, архиепископ
Данило II подробно набраја све те инсигније. После незгоде која му
се догодила сломивши ногу, краљ Драгутин је био приморан да пре-
да власт брату Милутину. Предаја власти о6авл>ена је званично на
Државном сабору у Дежеву (1282). Прво чега се Драгутин био одре-
као је престо, па поводом тога он каже да више неће владати на овом
престолу, који је силом узео свом родитељу. П осле тога одрекао се
друге по важности инсигније, следећим речима: „А ти, драги мој и
љубими брате, узми моју царску круну, и седи на престолу родитеља
свогак‘.41 Из овог казивања следи закључак да се на престо легално
долази тек лосле крунисања. Данило II помиње „царску круну“, ко*
ја је припадала Драгутину, као реалну инсигнију, док је престо транс*
персоналан, пошто је најпре припадао краљу Урошу I, затим, Дра*
гутину и, потом, краљу Милутину, После предаје круне и престола
Милутин је крунисан, а онда му је Драгутин још предао „драгоцене
даровс и злато и хаљине златоткане скупоцене царске, коња свог и
оружје своје, које сам на себи, на свом телу носаше'*.42 Овим чином
била је окончана предаја сгих инсигнија које припадају српском кра*
љу, као н материјалних добара, укључујући и државнс финансије
(злато). Свака краљевска инсигнија имала је посебно значење, што
је у литератури познато. Од свих инсигнија које су поменуте, према
средњовековним схватањима која су дошла до изражаја у живопису,
владари су добијали од Христа, преко анђела или непосредно, обич-
но круну, а уз њу још мач и копље, чиме је истакнуто њихово божан-
ско порекло, односно божанско порекло власти српских краљева,
царева и других господара.
Гоб и засш ава су најважније инсигније сваке државе у новом
веку, али оне нису имале такво симболично значсњ е и у средњо*
вековној Србији. У Западној Европи грб је по правилу имала сва-
ка угледна и племенита породица, а пре свега династија, чије је зна-
мење временом нрихватано као грб државе којом нека династија
влада. Сама реч „грб“ каснијегје постања, па је за означавање овог
појма употребљавана реч „знамење‘\ а такођс и стране речи „С1шег“
(лат. с1шепа) за украс на шлему, „вопн“ или „вапн“ (нем. \^арреп),
односно „оружје "(лат. агта) и „шгит“ као основни елеменат у сва-

С Марјановнћ'Душанић, Владарске инсигниЈе и дрхавнд симболика од ХШ ро

XV века. 30-36
41 Данило II, 23.
° Данило 11,23,24.
88 НемањиНи иЛазарсдићи

ком грбу.*4*' Сваки срб гтредставља хералдичку целину у којој су по утвр-

ђеним гтравилима укомпонована два чиниоца; иипит са посебним зна-
ком и повише њега ш лем са свим украсима, Оба елемента предста*
вљана су у Србији засебно, игго се може и разумети јер се српска држава
налазила на граннци између Исгока и Залада. Хералдичка правила ства-
рана су од XII века у Заиадној Европи, а не на Истоку у Византији, али
су вато српски владари преузели из Византије украсна знамења као што
су: двоглави орао, лав, змај, паи крст, да би их почетком XIV века уком*
поновали у свој грб. На сребрним динарима који су у то доба ковани у
Србији утискиван је раскошан владарски шлем, а на другнм лредмети-
ма двоглави орао, којем ће гтриласти почасно меото на штиту. У инвен-
тарима познате цркве Светог Николе у Барнју помињу се и прсдмети
којс су даровали краљ Милугин или Стефан Лечански, на којима је утра-
ђен %,краљев (агша <Ис1Јгеетх).44 Био је то двоглави орао, симбол Не-
мањића, којег је картограф Ангелино Дулцерт ставио 1339. године и на
заставу краља Душана. Заставаје иначе бнла нацртана изнад озиаке за
град Скопл>е.4? Ово нијс фикција једног картографа или сликара, по*
што јс и краљу Твртку било познато да је двоглави орао основни еле-
менат у грбу Немањића, па га је ставио као поссбну ознаку на штит.
Краљ Твртко је себе сматрао легитимним наследником Немањића,
укљугујући и њихов грб, којем припада „сугуби“ (двоетруки) венац, па
му такође припадају н два грба, први Котроманића - штит гтресег1ен гре-
дом и украшен љиљаннма, и други, грб Немањића - штит са двоглавим
орлом, Са оба штита украшен је велики печат босанског краља Даби*
ше, који само понавља печат свог претходника, краља Твртка, па се ова*
квим украшавањем краљевог псчата и званично потврђује да је двогла-
ви орао био грб Немањића, односно државни грб Србије.46 После
Немањића и другн српски влапари прихватају двоглавог орла и уносе
га у свој грб, посебно деспот Стефан Лазаревић,47 а на самом крају

4' Кратко иглагање о грбу темељи се на стулијама С. Новаковнћа и А. Солоојева.

С Новаковић |е об]авио студију: Хералдички обичаји у Срва у примени и књи-
мемости, Годишњнца Николе Чупића VI (1884), I• 140, која је доживела друго
издање 1982. годинег С. Новакоаић, Хералрички сбичаји у Србс у примени и књи-
жеаности, Историја и традиција, изд СКЗ.Београд 1982,293-434 (С Ћирковић,
Допуне и објашњења, 453-478), А. Соловјев, Истори/а српскоГ грба, Мелбури
1958.
44 С Новаковић, Хералдички обкча/и у Срба у примени и књижевноспш, Истори-
ја и традициЈа (С. ЋирковиН, Допуие н објашљења), 464,465.
4' С Новаковнћ,«. р , 330; А Соловјев, Историја српско! грбо, 99.
С. Новаковић, н д., 347 (слика грба), 467,468 (С. Ћирковпћ, Допуме и објашње-
ња)
4’ С. НооакоанН, н р., 468,469 (С. Ћкрковић, Допуие н објаши#еи.а), А Соловјев,
ИсториЈО српскоГ 1р6а. 140, 141.
Оснобна знамења српских кралееа 89

самосгалности српских држава и Црнојевићи да би га већ уобличс-

ног предали у наслеђе млађим нараштајима српског народа.45
З а разлику од грба, који је постепено обликован, засгава, као
поссбан државни симбол, није добила коначни изглед у средњем ве-
ку. Сви српски краљеви имали су посебан „стег", како се тада гово-
рило, али су те заставе изгубљене у неповрат. Једино се поуздано зна
да је застава краља Владислава (1234-1243) била од фине тканине
дрвене и плаве боје (уехШиш ишш <Је геп<Ја(о шћео е( ђ1ауо).49 Заста-
ву Стефана Душана са двоглавнм орлом, већ поменути картограф
Ангелино Дулцерт обојно је на својој вињети жуто, што је требало
да значи да је боје злата. З а разлику од застава Немањића, господа-
ри З ете - Црнојевићи имали су заставу црвене боје са белнм двогла-
вим орлом, односно орлом сребрнасте боје.50 Навепено излагање је
показало да се боје у срлским заставама нису усталиле, изузев што
се можда црвеној боји давало извесно првенство. З а разлику од за-
става, грб са двоглавим орлом потпуно се стабилизовао, тако да је
био присутан на застави цара Душана, а такође и на застави Црно-
јевића, господара Зете, будуће Црне Горе.

[Историја српске рржавности 1,132-137,165-176 (М. Благојевић)]*4

48 А. Солоејев, Исшорија сриског грба, 143, (45; Исшорија Црне Горе П/2,277,
495, (И Божић, В. Ј. Ђурић).
4'* А. Соловјев, Орабрани спомениии српскоГ пра#о, 63.
Историја Црне Горе Ц/2,277 (И. Божић).
4<

Ђ)

$
&

I Г.

\Ч
 ГЛАВА ПЕТА

СВЕТИ САВА И
„БОЛ ЗА ОТАЧАСТВОМ 4

Сваки покушај да се осветли било која делатност светога Саве.

или средина у којој је жнвео и радио, обавезно упућује на читање ње-
гових житија. Добро је почнато да је прво велико житије светога Са*
ве написао његов ученик, јеромонах Доментијан под насловом: Жи-
вот и подвиш преподобнога оио нашеГа и богоносноГа насшавника
све српске зем.'ве и поморске, архиепископа Саве} Друго житије на-
стало је пола века касиије, а напнсао га јс моиах Теодоснје под на-
словом: Жишије и подвизи у пусшињи са оием, и засебно путовање,
а делимично и приповедања о чудесима светоГа оиа нашега Саве, пр-
вога архиепископа и учитеља српскога, ш т о је испричао преподоб-
ни Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао
Теодосије монах истога манастира? Иавођење наслова једног и дру-
гог житија било је неопходно да би се од самог почетка упозорило
на постојање великнх раалика између једног н другог књнжевног са-
сгава, а такође и због тога да би се скренула пажња како у житији-
ма постоје повећи одел»ци посвећени различитој проблематици.

1 Наслов дела саопштен је према преводу Л. Мирховића: Доментиан, Ж ивоти Све•

ШОГО С авеи СвеШога Симеона. С К З, Београи 1938,27. Потпуно исти наслов за-
иржанјс и у иедавнс об]авл.с!шм Доментијановнм жнтијима, која су НЈдали СКЗ
и Просвета: Доментијал, Ж ивот Сеетога Саве и СеетоГа Симеона, Стара срп*
ска кљижсвност у 24 кљиге, кљига четерта, Београд 1988,55. У нашем раду ци-
тираКе се превод Л. МиркониПа из 1938. годнне: Доментиан, Ж ивот и Свето2а
Саве и СветоГа Симеона.
! Наслов је цитнран по преводу Л. Мирко&нћа. Теодоснје, Ж итије СветоГв Са-
ве, превод рсднговао Д. Богдааовић, Београд 1984,3 (двјвс Теодосије, Жшпи/е
Светога Саве). Исти наслов је аадржан н у нелавно ођјавл>еном Теодосијеоом
житнју светогл Са&е; Теодосије, Житија, Ж итије Светога Саве. Стара српска
кн>вжевносг у 24 књнге, књига пета, С К З, Просвета, Београд 1988, 101. Опшн*
ран а зи неш то другачнјн наслов саопш тко је у свом преводу М, Баш ић, Жи-
вот Свето2а Саве од ТеодоеиЈамонака. Сгаре српске биографије, С К З, Београд
1924.79.
92 Немањићи и Лазорсеићи

О рахпикама иЈмеђу првог и другог житија лисали су веома по**

дробно многн научници,3 па се на томе не треба дуже задржавати,
али и овом приликом треба упозорити како је јеромонах Доменти-
јан, сасгављајући житије свог учитеља, до те мере идеализовао н»е*
гов лик да је у њему остало мало шта од лика овоземаљског чове-
ка. Млади Растко Немањић је и пре свог рођен»а био предодређен да
обави велику хришћанску мисију у српском народу, та*гније у свом
отачаству, а такође и да постане велики светитељ. Т аква идеја се
провлачи кроз цело житиЈе, а разлика се огледа Једино у томе што
се уз помоћ различитих средстава и на другачији начин образлаже и
доказује. Доментијан не описује догађаје иа свакодневног живота,
нити га то занима, изузев када је неопходно да упечатљивије истак-
не деловање свог учитеља. И з тога не следи закључак да су важни
догађаји промицали незапажено. Папротив, када сматра да је то по-
требно, Доментијан их примећује и веома добро тумачи. Го су ипак
ређа места у житију, али драгоцена. пошто их саопштава образова-
на и добро обавсштена особа. Н е задржавајући се на свим поједино-
стима, ваља упозорити на детаљан опис светих места на Истоку ко-
је је обиш ао архиепископ Сава. Реч је о својеврсном путопису у
оквиру житија, који заузима више од једне петине и Доментијановог
и Теодосијевог дела.4 Много краћа али веома драгоцена су и запа-
жања о слању посланства у Рим да би се осигурала краљевска кру-
на Стефану Првовенчаном. Вођа посланства, елископ Методије. гре*
бало је да подсети папу како краљевска круна припада Стефану по
праву „првог отачасгва" његовог - Диоклитији - која се „зове вели-
ко краљевство од почетка“.5 Прецизније и тачније образложење те-
игко да би се могло наћи.
Сем многих других, веома занимљивих, чињеница, пажњу при-
влачи изузетно велики број украсних речи, уз помоћ којих Доменти-
јан улепшава и увеличава идеални лик светога Саве. Ову и друге осо-
бености житија уочио Је поодавно Милан Кашанин. Из примера, које
је навео, види се да је Сава по казивању Доментијана: „свети младнћ;

1 Посгојањс всликмх раг 1 нка измсђу Д омснтнјзновог иТсодоснјсвОгжигнја Свс-

тога Саве прнмеНено јс у нсториографијн поодавно и на више мсста Исцрпни*
Је о томе В. Ћ оровнћ, Предговор, Доментиан, Ж ивош и СветсГа Саве и Свс-
то1и Симсона, 5-23; М. Кашанин, Српска књижевност у срерњем вску, Београд
1975, 152-177, 190-205; Д. богпановић, Предговор. Теодосије, Ж ити/с Светога
Свве, УТ1-Х1.; Д. БогцановнК, Историјв старе српске књнжевносши. Београд
1980, 157-159, 170-172.
* Од укупно 190 страница Доме 1гтнјановог житијв Свстога Савс у прсводу Ј1. Мир-
ковића, око 40 страница се односи на Савнно путовдње у Јерусалим и обклатак
свстих мсста, док јс код Теодосија то саопштсно на нсшто мањ ен просгору,
' Доментијан, Ж иеот и Свеп<оГа Саве и СвстсГа Симеона, 137.
Свеши Сааа и „бол за оиизчасшеом" 93

законоположник своме отачаству; исггинити исггребитељ безбожних

јеретика; крепки помоћник онима који немају помоћи; достојни са-
беседник светим алосголима и мученицима; богогласна труба позла-
ћена светим Духом; стан самога Господа; апостолски засгупник ота*
частву своме; отац отаца свега отачаства свога".* Код Доментијана,
заиста, нема краја набрајању похвалних речн за свог учитеља, кога
он свакако сматра наЈПлеменитиЈим изданком светогорског мона-
штба. Не дужећи даље. сматрамо како је највећа могућа похвала из-
речена у иосебном одељку где пише ,л а су свети древни старци од
сто година" у Јерусалиму и у Светој гори лримили откровење тајне
Божје па Саву „назваху (га) зсмаљским анђелом и небеским чове-
ком“, који је по Божјој вољи рођен од земаљских људи и „коме се
после (првих) светих не нађе нико лотпуно раван“.& 7 Похвала је заи-
ста велика да већа не можс бити.
Писац другог житија светога Саве, монах Теодосије, такођс,
глорификује првог српског архиелископа, али на једноставкији, ср-
дачнији и нама разумљивији начин * Монаха и архиепископа Саву
красе најлепше људске врлине. Њсму увек припада посебно и узви-
шено место међу савременицима, али Теодосије, истовремено, по*
свсћује дужну пажњу и другим људима који окружују Саву, затим
историјским догађајнма, свакодневним збивањима, па н лриродном
окружењу, које мајсторски описује. Као добар познавалац људских
душа, коме нису непознате људске радости и патње, Теодосије их
олисује где год то захтева његово казивање. Радости и латњ и није
лишено ниједно људско биће. Велики душевнн бол прожима и срп*
ског архиепископа и српског краља када је угрожено њихово отача-
ство. Из разумљивих разлога и у Теодосијевом и у Доментијановом
делу највећи простор посвсћен је верској проблематици, учвршћи-
вању лравославља, хришћанском моралу и етици, али је истовреме-
но наглашен и латриотизам. Све што Сава чини у Србији, било као
архимандрит било као архнепископ, чини, пре свега, за спас душа по-
веренот му христоименитог стада, за своје отачаство, за српску зе*
мљу. Примери ове врсте толико су бројни да их не треба посебно ни
наводити.
Још као архимандрит, а касније као архиелископ, Сава је раз-
вио у Србији широку мисионарску делатност, наилазећи при том на
различита искушења. У земљи је, како изглсда, било још јеретика,
којс јетребало привести правоверју, што никада нијс било једностав*

& М. Кашании, Српско књижевносФ у срерњем ееку, 164.

Домснтијан, Ж илот и СеетоЗп Са$е и СеетОГа Симеона, 1&5,
" Исирпко ото м с: М. Кашаним, Српска кн,ижееноспл у средњем ееку, 190-205,
94 Немањићи и Лазар*9иЛи

ко. З а младу Српску цркву, као и за целу државу, много већа опа-
сност долазила је споља, од ратоборних суседа. Понекад је изглсда-
ло да се таква опасност не може отклонити без великих жртава, што
је код српског архиластира изазивало снажну душевну патњу. Ова
врсга осећања била је добро позната и Доментијану и Теодосију, па
је они због интензитета називају „болом*\ додајући и неку ближу од-
редницу. Српски средњовековни језик познаје неколико речи који-
ма се абјашњава појам и врста бола; међу њима се налазе: именица
„бол1 зн &*‘ и глагол „бол4 ти ‘\* Обе речи могу се користити када је
у питању физички бол, али изгледа ј о ш чешће када се мисли на ду-
шевну патњу. Последње оссћање је потпуније објашњено изразом:
„болест срца‘ -„БОл1знк сркд|.цл'\101Т еодосијс прави разлику изме-
ђу појединих врста душевних патњи. Занимљиви примери се могу на-
ћи у одељку посвећеном Растковом одласку у Свету гору. Поводом
тога, Стефан Немања је послао једног свог војводу да врати Растка
у земљу и обратио му се следећим речима: „Знаш колико је бол од
љубави према деци“.п Поменуто осећање Теодосије кратко дефини-
ше као: „ч6дол» б Га бфл4 зн 1.’\ Међутим, када већ поменути војвода
говори о Немањином осећању, онда он то назива: „бол родитеља** -
„ в о л 4 з н к р « ј д и т с л » “ .12 Само, пак. осећање поближс је објашњено
као жестоко раздирање срца р оди тељ а- „ з 1 лн»б рАСкллнГб с р в д м и
р\«дитсл1е '\ 13 Изражајне могућносзи Теодосијеве заиста су велике.
Н а једном месту он каже да је Немању због Савиног одласка обу-
зимао„и велики пламен бола“ - „ в с л и к и бол! зни илдл\енћ“ , даби на
другом месту истакао да је „оружје бола'* пролазило кроз душу ар-
хиепискоиа Саве када је сазнао за смрт брата Стефана - „*р«(Ж«б
б ф л 1 ц н тј д о у ш о \' сго п р с х о ж д д ш с " .14

’ Ђ. Дамнчнћ реч „вол^анк" тумачи уг номоћ латинскнх речн. тог1?и$ н с1о1ог, а гла-
гол „6®л4 тн " са 1аћогаге, ае§гоаге, т ао1)сШЈ(1те еаае. Виии. Ђ. Дакичнћ, 1‘ј ечник
и$ књижевннх аиарино ер&осих, Београд 1863,65.
111 Олавно |с познаго, а такође и исправљено, да је Ђ. Даниччћ по.л Домептијано*
внм нмсном објавно Теодосијсао жиги|с С всгогј Саае нои с.толећнм насловом:
„Ж ивот С&отога Са&е, написао Доментијан (треОа ТеодосиЈе] Н а с&мјет издало
„Друштво Србсхе Слоеесноста^трудомЂ. Даничића, Београп 1860,7,27 (даЈ&е:
Ж иеот Светога Саве)
11 ТсодосиЈе, Ж ити/е СветоГа Саве, 13; Ж иеот Светога Соее, IЈ.
'* Т содоснјс. Жити^е СеетоГо Саес. 14; Ж ивот СветоГа Соее. 13.
11 Ж иеот Светога Саве. 13. Цитаранн израа Л. Мнрковић]С пре&ео као. „велнхн
бол срца НјСговик родитеља", што је у суштиии тачно (Тсодосијс, Ж итије Све-
шо1а Саве. 15). Мншљеља смо да је наше тумаче1&е. саопштено у основном тек-
сту, блнже оригиналу.
14 Теодосије, Ж итије Сеетого Саве, 154.
Свеши Сава и „бол зо о&ачааивом 95

Мањи сгеиен бола саопштаван је коришћењем средњовеков-

ног израза „скб©л1 зм©вдти".1$Када се на двору Огефана Немање са-
знало за Растков осганак на Светој гори, његови су родитељи рида*
ЛИ „1УТВ Б0Л13НИ СрћДћЦА", док сви остали под њиховом влашћу
„носећи дрнину саосећаху са својим владарем", тачније: „чркНФиосио
сћвол-кзн«јЧ0Т1, влад|»цј1 свос««ј,,‘.1516 О в д ејесв ак ак о р еч о саучешћу
у душевном болу, који се исказује ношењем црнинс, што се чини за
неким ко нам је близак и ко је напустио овај свет. У житијима се
израз ,,СћБ9л1зноедти'' корисги и у случајевима када је посреди ду-
шевна патња снажног интензитета. Теодосије нас на једном месту
обавештава да су родитељи писмом позивали Саву да их посети, а он
им на то одговорио: „Вашим милосрдним писмом, због жалости за
мном. душу моју из мене вадите, јер и мене то дира, и ја због тога бо-
луЈем".17 Овде се не ради ни о каквој физичкој болесги, већ искљу*
чиво о душевној патњи, што се јасније види када се последња цити-
рана реченица саопшти у оригнналу, тако да гласи: „и дзк...
<веол1зноусм тлкшвггхћ".18 Исти израз са поменутим значењем се
понавља и на другим местима у житију. У једном одељку Теодосије
пише да монах Симсон, по доласку на Свету гору, због дубоке ста-
рости, није могао да се подвиже како приличи, па је део Симеонових
обавеза преузео на себе његов син Сава. Поводом тога у житију се
каже: „Труђаше се младић, саосећаше старац, јер подузимаше срцем
многа клањања, падајући удовима сина свога, душом састрадаше у
свеноћном распећу његову".19 Овде је свакако у питању веома сна-
жио осећање. што се из превода прве реченице у цитату не види до-
вољнојасно. Поменута реченица у оригиналу гласи: „Трвужллии с*
»ношл, скБол1зновлш8 стлр&цк"211Последњи израз недвосмислено
говори о великој душевној патњи Симеона Немање ш то он лично не
учествује у подвизању, већ то умесго њега чини вољени син Сава, ко-
ји је удвостручио напорс.
Дуже задржавање на објашњењу поменутих израза било је неоп*
ходно због тога ш то се из досадашњих превода житија не види ве-
личина и врста душевне патње, па се нс би могло објаснити ни ду-
шевно стање српског архиепископа или српског краља у трснуцима

15 Стару српску реч „<ке«л1*дк©вАтм" Ђ. Даннчић објашњава патикским изразом.

„зшш) Јо1еге“, Видн. Ђ. Даннчнћ, Рјечнин из књижеоних старина српсних, 3, Бе-
оград 1864, 214
16 /Кивот Светого Саве, 27.
1 Теодосије, Ж итије Светога Са&г, 34
'* Ж ивот Свето*а Саве, 34.
Теодоснје, Ж итије Свето?а Саве, 44
Ж ивот Свето?а Саве. 44.
96 Н?ман>ићи и Лазаревићи

велике опасности за државу. 1 'еодосије о томе говори на неколико

места, док је Доментијан знатно уздржанији, алн се и код њ ега могу
пронаћи занимљива обавештења. У једном одељку житија он опису-
је одлазак светог Саве у Никеју да прибави аутокефалност Српској
дркви. Ннкејски дар је упорно наговарао Саву да прихвати достојан-
ство архиепископа, што је он из скромности одбијао, али је цар са-
општио значајан разлог који гласи: „и Вогом ти је поверсно стадо
отачаства твога, јер нико други не може осећати за твоје стадо као
ти. истинити пастир4'.21 Поеледња реченица у саопштеном цитату ни*
је нај срећ ниј е преведе н а, по што ј е реч „п ово л'ћт и“ протума че на као
„осећати'*. Било би исправније да је у превоп уведен иојам велике
патње или иревелике бриге. А ко се прихвати овакво објашњење, а
постоје ваљани разлози да се то учини, онда се први лут наилази на
улозорење да ће српски архиелископ дубоко патнти ако каква несре-
ћа задеси његове вернике, а то је српски народ.
Према Теодосијевом писању, Сава се нашао V таквим околно-
стима први пут још као архимандрит, а прецизнијс када је бугарски
велможа по имену Стрез изневерио Стефана Нсмањића и озбиљно
угрозио српску државу. Изгледало је да је рат неизбежан. па је срп*
ски владар извршио све прилреме. Познато је да је Сава у свим тим
догађајима узео активно учешће, поготово што је: „у скрби брата ср*
цем саосећао. Сасградаше и душом за отачаство, и био је у скрби за
народ свог племена, јер помишљаше како је у сукобу многога оруж-
ја немогуће да ирође без смрти многих, а нарочито оних који се с то-
ллом вером и усрдно боре'*.22 У овом подужем цитату саопштена је
суштина Савиних осећања, као и узроци који су их изазвали, али
како је реч о преводу, то је прецизност у извесној мери нарушена. За
нашу анализу најзанимљивији је првн део цнтата, који у изворном
облику гласи: „и бђ> скрквм врдтд ер^дћцемк скБол4знобАД1л« ‘.2г Ич
ових речн јасније се види да су иревелика брига и још веће непри-
лике. у које је запао његов брат Стефан, изазвале код Саве „велики
бол у срцу", тачније, душевну патњу. Њ сгова цуота је истовремено
патила и због тога што су сс у великој опасности нашли цело ота-
частво и сии људи његовог племена. Наведене чињенице недвосми*
слено сведоче о ирисуству снажних патриотских осећања код вели*
ког с^рпског светитеља. О н је веома добро знао ла оружани судар не
може проћи без погибије многих српских ратника, и то оних који
ће се најжешће борити, вршсћи своју верну службу. Били су то до*1

11 Д омен 1'ИЈан, Ж иеот и С&тоЈа Соее и С еет ом Симеона, 114.

22 ТеолосиЈе, Ж итије СеетоТи Са$е, 107.
^ Ж иеот СеетоТа Саее, 109.
СбеШи Саба и „бол за ошачасивом" 97

вољно крупни разлози који су подстакли архимандрита Саву да оде

Стрезу, с намером да га приволи на мир и сарадљу, К ако се све то
завршило, у науци је добро познато па се на томе не треба посебно
задржавати.24
У сличној ситуацији нашао се архиепископ Сава када је угар-
ски краљ запретио ратом српској држави. О томе пишу и Доменти-
јан и Теодосије, али на различите начине, Доментијан нас укратко
обавештава о угарској опасности због које је Стефан Првовенчани
замолио брата Саву да оде у Угарску, а „он оде са љубављу, послу-
шавши свога брата, и веома болећи за огадо своје".2526Из кратког ци*
тата сазнајемо да је у питању велики душевни бол српског архиепи-
скопа за поверено му стадо, односно за све вернике у својој земљи.
О свему томе Теодосије пише знатно опширније, Угарски краљ Је
најпре послао своје ичасланство да објави р атС геф ану Првовенча-
ном, који је одмах позвао архиепископа Саву и замолио га да оде у
Угарску, што је он без оклсвања и учинио. Том приликом Теодоси*
је посебно наглашава да је српски светитељ био спреман да помог-
не: „сваком коме се чини неправда и невоља, а како тек да усрдно не
саосећа за отачаство и за брата".20 У оригиналном тексту и овог пу-
та је употребљена реч „С1,вол4зновдти“, па последња реченица у ци-
тату гласи: „клко жб пдче зд шткч^ство и зд врдтд не о\*сркл><нк в4
Сквол4зно8дти“.2728Јасно се види да је најпре наглашена љубав према
отацбини, а потом и према брату, па је према томе и Савина душев-
на патња. због нелрилика у којима су се нашли српска држава и н>ен
владар, сасвим очекивана и разумљива. Уосталом. већ је Доменти*
јан упозорио да је то једна од особености, да не каж емо и обавеза,
сваког српског архиепископа,
Из свега саопштеног јасно се види велики патриотизам првог
српског архиепископа, а по Теодосијевом излагању тај патркотизам
је практично неизмеран. Јасно се то види из једне беседе коју је ар-
хиепископ Сава изговорио пред срлским сабором, У беседи он каже
да је због својих саплеменика напустио Свету гору, ш то се могло
сматрати грехом, и зато: „радн ваших душа и душу своју омрзнух,
[али] сећајући се старих светих, који су у болу срца („<ркдоБолст*
бо*'] за својв санлеменике Богу говорили: ’А ко спасавајући спасеш
народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига које написа”*.23

'* Вишс <>томс; М. БлагојевнК, Сшудеиииа - мднастир заш т ииника српске држа•
ве, Студеница и внЈантијска учетност око 1200. године, Београд 1988,59-61,
Доментијан, Ж иеоти СеептЈа Саее и Сеетога Симеона, 139.
26 ТеодоснЈе, Житије СоетоГо С м е, 147.
г' Жи&от Светога Саае, 153.
28 Теодоси)е, Ж итије СветоГа Саве, )37
98 Н?мдч>ићи и Лазарееићи

Спремност на велико жртвовање за саплеменике је очигледна, али

захтева иавесно објашњен»е. У конкретном примеру Теодосије ста-
вља у Савину беседу Мојсијеве речи. Према Другој књизи Старог за-
вета. Мојсије је замолио Господа да више не кажњава синове Изра-
иљеве да их не би истребио, а ако то буде чинио, да и њега казни
брисањем из књиге живота. Сада је потпуно јасно на какву је жр-
тву био спреман архиепископ Сава и какав је његов патриотизам.
Теодосије на истом месту додаје да је Сава, угледајући сс на старе
светитсљс, рскао окупљеном скупу: „и саосећајући с вама, вашега
ради спасења и своје спасење преарех",29 И зраз „саосећајући с вама‘*
у оригиналу гласи: ,,и свБ»л*ћзноув по вл<к“,м ш то на одређен начин
показује да је у питању душевна патња, а не било које осећање. На
основу ове допуне и изложеног цитата, може се закључити да је ар-
хиепископ Сава осећао велику душевну патњу када се ерлски народ
налазио у каквој невољи и да је био сиреман да иоднесе н највсћу тс«
лесну и духовну жртву само да би избавио своје саллеменике. Помоћ
је саплеменицима била потребна и после смрти првог српског архи-
епископа, поготово ш то се чврсто всровало да им он као светитељ
може још више помоћи. П ознато је како је свети Сава сахрањен у
Трнову и да бугарски цар није дозвољавао пренос његових моштију
у Србију. С таквим се ставом није мирио тадашњи српски архиепи-
скоп АрсениЈе, нити краљ Владислав, синовац Саве Немањића. Су-
очивши се са одбојношћу бугарског цара, краљ Владислав се моли*
твом обратио светом Сави да му и у тим пословима ломогне. У
молитви се, између осталог, каже светитељу: „Не остави свога ота*
частва за које си поднео многе подвиге и безбројне напоре и боло-
ве*'.’1И з наведеног шггата се веома лепо види да „бол за отачаством" *

** Исшо. Н а есликн патриогн Јам архиспнскопа Савс укОЈОрава, као саеречсннк,

н охрндскн архнепископ Димнтрије ХоматиЈак, па у свом лозиатом писму каже:
„Јер га је (Саву] љубав према отаибинн заробнла н уграбила нз тарћаве Свете
Горс, те сс опст иасганио у Србијн; прстворилаЈе испосника у вршноиа н упра-
вител>а зенал>скнх послоеа и произвела га посланика околним алаларнма, и та-
ко је иовучсност' коју јс сгекао као монах жртвовао световном општењу*'. Вн-
ди Г. О строгорски, Писмо Д имит рија Хомат ијака се Сави и одломак
Хомашијаноео* (шсма иатријарху Герману о Саеином посоећењу, Светосааски
зборник.2, Б с о ф а д 1938,97,99 (Сабрана дела Г, Острогорског IV. Београд 1970,
177). Потнати су и ратлози због којих Је Хоматијаи осуђивао осннваљс Српскс
аутокефалне иркве. превнћајући потпуно ла је архнепископ Сава вршчо алостол-
Ску мнсију мсђу Србнма. О правкоЈ ваљаностн ХоматнЈанових разлога вндн. М
Петровнђ, ИстариЈско-праена страна Хоматијаносо? писма „најпренасни/ем
међу монасима ч сину ееликоГ жуиаш Србије кир Сави ", ЗРВИ 19 ( ! 980). 173 208.
* Жиоош СеетОГа Саее, 142.
51 Т е о д о с и ј е . Ж итије СеетоГа Саее, ) 9$.
Свеши Сава и ..бол за опачааивом 99

на најбољи начин илусгрује и дефинише пагриотска осећања светог

Саве, не само за живота већ и после његове овоземаљске смрти.
У првој половини XIV века „бол за отачасгвом", као посебно
осећање и дужност, више се не приписује српскшн архиепископима,
већ српским краљевима, пре свега, краљу Милутину. З б о г чсга је и
какоје дошло до такве иромене, тешко је наћи прави одговор. О по*
себним осећањима краља Милутина пише архиепископ Данило 11,
који српског краља назива и својим господином, односно господа-
рем, што посредно упућује и на праве разлоге ускраћивању „бола за
отачаством*' српским архиепископима. Описујући припремање та-
тарског кана Ногаја за напад на српску државу, архиепископ Дани-
ло пише да је краљ Милутин послао изасланство кану да га одврати
од напада, истовремено: „повинуЈући се и осећајући, ’бол за отачаст-
ао своје’ да га не озлоби нечастиви‘‘,2 („м вол+ч зл откчкетвик"). У
исто време и поводом всћ поменутог случаја, краљ Милутин се мо-
литвом обратио светом Симеону и светом Сави да не иредају своје
отачасгво иноилеменицима:,Јер у телу сте пре боловали за њега, а
сада и после смрти живи, не оставите мене грешнога раба вашсга"33
Из дитиране молитве јасно се види да су патриотска осећања све-
тог Симеона и светога Саве била општепозната док су се налазили
међу живима на земљи, а та су својства задржали и као српски све-
титељи, пружајући непрекидну заштиту своме отачаству.
Краљ Милутин Је имао и других прилика да искажс свој „бол за
отачаством“. У науци је одавно познато како су се у једном периоду
његове владавине лобунили краљеви најамници. које архиепископ
Данило назива „Персијанцима".34 Када је дош ло до отворене ору-
жане побуне, краљ Милутин се није уплашио пошто: „није њихове
нападаје рачунао ни у ш то. но свагда болећи за своје отачаство, ни-
је пазио ни на своје тело од њнхових нападаја тврдим градом или ме*
стом, но као небопарни орао посред њих пролазећи, јављаше се ја-
сно"35 („вол€ зл ФТћчктво свом"36). „Бол за отачаством"јенаглашена

Аркнепископ Данило, Ж ивоти кра.*ева и ар хиеГшекопа српских. превео Л. Мир-

ко&ић> Београи 1935,91 (даљ с: Данило Н). Ово д с л о јс нсдавно поново објаељс-
но, а приредили су га Гордон Мак ДапнЈел и Дамњан Петроаић под иаслооом'
Даиило Други, Ж ивоти краљееа и арлиеиискоиа сриских. Службе, Стара српска
књнжевносг у 24 књше, кн>нга шсста, Бсоград 1988.
” Данило II, 91.
и Под „Псрснјанивма" сс у конкрстном случаЈу нодразумскаЈу Турци најамннцн
Вншс о томс М. ЖнвојииовиК, Ж итије архиепископа Д анила I! кло извор за ра-
товање К от алансм компаније, ЗРБИ 19 (1980), 276-272; биваншиЈСки иЈвори
А1 историју нарџда Југославијв VI, Бсограо 1986, 180-187
Данило 11, 108.
* Архиепнскоп Даннло к лру: и, Ж ивот и краљева и орхнепископа српских >изд. Тј.
ДакичиК, Загрсб 1866.144 (даље: Архиепископ Данило)
100 Немашјћи н Лазаревићи

у цитату, а ујадно и главни узрок што се српски краљ излаже смрт-

ној опасности, не штитећи своје тело у каквом утврђеном граду или
месту. Било је свакако више прилика у којима је краљ Милутин ис-
пољавао и лнчну храброст и велики латриотизам, па га архиепископ
Данило улоређује с Александром Максдонским због јунаштва и све*
тим Димитријем због патриотизма, истичући посебно да српскн краљ;
„свагда боловаше за отачаство своје као свети Димитрије“.37
А ко се на основу изложених случајева упореди појам „бола за
отачаство“ светога Саве са „болом за отачаство" краља Милутина,
уочиКе се сличност у изразу, али и разлика у суштини. Архиепископ
С аваје заиста преживљавао велику душевну патњу када је отачаст-
во било угрожсно, па је настојао да несрећу, која је на помолу, от-
клони мирним путем, док краљ Милутин, са сличним осећањем и у
сличним приликама, сем дипломатским средствима најчешће се ко-
ристи оружаном силом, како се то и очекивало. Потребно је истаћи
д аје високо осећање, као што је „бол за отачаством'*, према писци-
ма из прве половине XIV века, са српског архиепискола прешло на
српскога краља.

[Казишње о Свето) Гори, Београд 1995, 47-65]

Ј?
Паннло II. 106.
 ГЛАВАШЕСТА

АРХИЕПИСКОП САВА -
ВОЖД ОТАЧАСТВА

Сваки сусрет са Доментијановим књижевним делима, познатим

под кратким насловима као Житије светога Саве и Ж ишије сеешо-
Га Симеона, представља својеврстан доживл>ај за сваког поштовао-
ца овог средњовековног књижевника, али уједно и могућносг да се
још понешто дозна о првом српском архиепископу.1У последњих не«
колико деценија пажљиви истраживачи прног и другог житија изре-
кли су најласкавије оцене о високој вредноеги ових дела.2 Оцене су
заисга заслужене, пошто је реч о писцу великог талента и изузетног
образовања, који је са успехом могао да се огледа у свим врстама та-
дашњих књнжевних родова. У житијима, које је саставио Доменти-
јан. преплићу се проза и поезија, реторика и хроника, похвала и пу-
топис, молитва и плач, верски занос и патриотизам, са увек присутним
поукама о правој вери, побожном животу, моралу, хришћанској ети-
ци и љубави према отачаству.3 Врсган иознавалац теологије пози-

1 Оба житија објанио је Ђ. Ланкчић: Дсненашјан, Ж ивоиш свешого Симеунс и с ег

тогаСаве, ИЗД. Ђ. Данимић, Београд 1865 (даљв' Ђ. Цаииуић, Дпилитијаи). Жити-
)» су нрсвсдсна иасавременн српски језик: Доменшијин, Ж иооиш Све*иога Саве
и СветоГа Симеона, пр*евео Л. Мирковић, С К З, Бсоград 1938. Нсдавио су СКЗ
н Просвета покоео објавилс прсводс ДоменгиЈаиових дела пол насповои: Домен-
тијан. Ж ивот Соетога Саве н Живот СвеШоГа Симеона, нревод Л. Мнрковнћ,
приредила Р. Маринковић, Сгара срмска к>*ижсвносту 24 књиге, књ. 4, Београд
1988 (даље. Л. Мирковић Р. Маринковић, Доментијан).
2 Посебно о 10 мс: М. Кашаиин, С.тара српска књшкевноап у среуњем веку, Бео-
[ рад 1975,152-177; С. Рааојчић^ЛмксеетоГа Савеу Доментијановом Животуи
подвизима архиепископа сее српске и поморске земље преподобноГ оиа и боГо-
носног наставника Саве, Саво Немањнћ - Свети Сава. ИсгориЈа и нрсдањс. Бс-
оград 1979,215-221; Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Бе*
оград 1980, 156-159; Р. Маринковмћ, Коментари и Пропратни текстови ,
Доченгијаи, Стара српска ки,ижевпост, кн., 4,329-413. Овде јесаопш тена н маЈ-
важнија литература о Доменгијану.
' М. Благојевић, О наиионалним и држаеним интересима у делима Домснти/а •
на, ИГ, 1-2(1994). 15.
102 Немињићи к ЈЈазаревићи

вао се увек на проверене н добро познате вредности, готове обра-

сде, саопш тене у Светом писму који не подлежу сумњи, додајући
истовремено понеку нову и једва приметну чињеницу да би осветлио
подвизање и деловање светога Саве и светога Симеона, градећи на
тај начин и постепено величанствене ликове, који ће служити као
узор будућим поколењима. Настојећи да их уздигне до небеских ви*
сина, за Доментијана као да није било довољно лепих речи и похвал-
них израза у сриском језику, којима је непрекидно украшавао њихо-
ве ликове.
Оба српска светитеља по Доментијановим речима су „истини-
ти апостоли", „извори божанствене благодати‘\ „оштре стреле Хри*
стове *, „источне зраке, које богомисаоно просвећују своје западно
отачаство*', обојица су „данице пресветлога сунца, које предсказује
деци свога отачаства топлоту светога Духа“, „небопарни орлови“ ко-
ји су узлетели на небесну висину, „грађани вишњег Јерусалима", нај*
зад, „земаљски анђели и небесни људи“.л Похвале се нижу једна за
лругом, па чак и када је реч о свечаној поворци у којој су преноше-
не мошти светога Саве из Бугарске у Србију. З а Доментијана је и
том приликом српски светптељ: ,лруга богозарна источна звезда‘%
која са радошћу води „богољубну децу своју у своје отачаство1*/' Сем
похвала овакве врсте, у житијима се српски светитељи често пореде
с личностима из Старог и Новог завета. Дела светога Саве упоређу-
ју се с делима пророка, апостола, хришћанских светитеља, а понекад
и с делима Исуса Христа. И е задржаваЈући се на многобројним поје-
диностима, потребно је истаћи да се дсловање архиепископа Саве,
по правилу, изједначава с деловањем апостола, посебно са апосто-
лом Павлом. Међутим. када је у питању поређење са старозаветним
личиостима. тада нема изједначавања, већ се ирвенство даје лрвом
српском архиепископу. Учени богослов, какав јс био Домснтијан,
могао је увек прибавити ваљане разлоге што тако чини. Приликом
лоређења није остајао само код помена личних именп. већ је упозо-
равао на посгојеће сличности и разлике. Апостол П авле је „учитељ
деле васељ сне,к - пише Домеитијан - коју је учио правоверју три
године, дан и ноћ. З а разлику од апостола Павла, архиепископ Са-
ва је учитељ и просветитељ српског народа, пошто од младости до
сгарости ,,не престаде учећи своје отачасгво свагдз, лан и ноћ'\ћ Слич-

* На нскс од навсдсннх прнмсра упозорава М. КаиЈаннн. Сшара сриско књижев-

ност у сред^ем еску, 164. Оон.*ке поцатака овакае арстс слдржано је у Доменти*
Јаловнм ,,похвалаш“ св, Симеона н св. Саве. Вндн: Л. Мнрковић - Р Маринко-
ви ћ, Доментијан, 9 4 ,3 13.
’ Ј1 Мнркоеић Р М аринковиК, Доментијвн, 231.
ћ Л Мирковнћ - Р. М арннковић, Домептијан, 18б.
Архиспискои Сава вожд ошачасшво ЈОЗ

ности и разлике су видљиве. Деловање апостола П авла није било

ограничено просторно, али је ограничено временски на три године,
док је мисионарска делатност архиепископа Сане ограничена про-
сторно на отачаство, али је зато временски продужена на цео људ-
ски век.
Доментијан је радо поредио заслуге свог учитеља са заслугама
великог пророка Мојсија. Избор није био случајан пошто је Домен-
тијан, поред осталих особина, имао развијен смисао за уочавање и
разумевање значајних историјских збивања. Д елатност Мојсијева,
према Петокњижју, није била само верска, већ истовремено, поли-
тичка и законодавна. Све ш то је велики пророк чинио било је за
добро његових саплеменика, за синове Израиљеве, за цео један на*
род. Слично се може рећи и за делатност светога Саве која је, пре
свега, верска, али истовремено и политичка и законодавна, усмере-
на према отачаству, односно српском народу. Првенство у вођењу
верских и политичких послова, затим, извођење синова Израиљевих
из Египта и предводннчка улога Мојсијева у кретању према „обе-
ћаној земљи" дали су за право Доментијану да великог пророка сма-
тра посебним вођом, којег он кратко назива вожд? На истом месту
у житију Доментијан нрилисује достојанство вожда и архиеписколу
Сави, уз напомену да је он ,зож д отачаства".5 Поредећи једног и дру-
гог вожда, писац жнтија каже: „Онај велики боговидац - Мојсије -
јединој скинији служаше, и стари закон држаше, и скуп Израиљев
вођаше, творећи судбе у њима.“у Заслуге светог Саве пред Богом
су всће од Мојсијевих, јер он нијс поштовао само стари закон /Ста-

7 Срепњовековна рсч вождк, која се ср«ће у књнжевннм с а с т а е и м а о д ХШ до XV

еека. преаођена је н нсказквана савремсним појмом еођа, нгго је кдјкраћс, али
не и паЈтачнн|€ тумачеље појма вожр Б и л о бн корнсннје оа се иоменута реч
иије ни превоанла на сае р с м с н и Јети к , поготово ш то се еожџ помш&с и у говор*
ном јеинсу и у литературн. У средњовековннм саставнчарсч вожд увек има по-
зигивно значење. Нисмо нронашлн ииједлн случај са негатнвннм аначен*ем. При*
мери ннсу тако м алоб роЈни , како бисе моглозакљ учити на о сн о в у обавеиггења
која гтружаЈу иајпозндтвјн речннии с р п с к о г је з и к а •• срелн>овековногн савреме-
ног. У њнма ће сс нанћн јсдва на два прнмера нз средњовековнс књнжсвн<)сги,
а све друго о д н о си се на еожда Кароћорђа.
У току нашнх истражнвања наншлн смо на око 20 случајсва у којима се употре-
бљава реч еожд, ш то омогућава да се утврде љена осноена и посебна зиачен>а,
Верујемода је број таквих примера и еећн од 20. И з ових идругих разлогз у на-
ш ем даљ см излагању употребнћемо реч вожд у свич гтреузетим цитатнма, а не
реч вођа, како то у преводима огоји Истовремено са иреводом у наноменама ћс
битн саопштен и цитат из оригиналног текста, било да јс рсч <>ДоментиЈану или
неком другом писцу. О М о јс н ју као всжду види: Ћ. Дачнчић, Домснтијан, 322.
' Ђ . Даннчић, Домечт ијан. 320.
4 Ј1. Мирковић Р. Маринковнћ. 213.
104 НемањиНи и Лазвргбићи

ри завет/ и није служио само једној скинији, већ је подигао многе цр*
кве „по своме отачаству, и нс само по отачаству, но и по источним
и западним зсмљама, селима и градовима, пустињама и горама и пе*
штсрама послужи“, и своме отачаству постаде вожд да добру веру
и на светињу, и постаде нови „законоиоложник I*4*09.10 Сличности изме-
ђу једног и другог вожда су видљиве, али измсђу њих постоје и су-
штинске разлике. Мојсије је био вожд скупа Израиљевог у којем је
учвршћнвао веру у једног Бога, док се кретао према „обећаној зе-
мљи“. У питању су, свакако, најпобожније побуде, али и овоземаљ*
ска добра. З а раалику од синова Израиљевих, Срби већ имају своју
земљу, своју државу, па је зато архиеиискои Сава посгао вожд свом
отачаству, и то „на благоверје и на светињу“ Благоверјс, добра или
права вера, подразумева прихватање исгинито!' Христовог учења ко-
је верницима омогућава улазак у царство небеско. Сада се сам по се-
би намеће закључак да је архиепископ Сава, као вожд отачаства, на-
сгојао да своје саилеменике приведе најузвишенијем циљу.
Реч еожд се не помиње само у Доментијановим делима, већ и
у другим средњовековним књижевним саставима, али ретко. С ци*
љем потпунијег осветљавања општих и посебних значсња поменуте
речи, требало би размотрити све случајеве у којима се говори о де-
латности вожда. Ово треба учинитн, утолико пре, што је интензиван
верски и политички живот V средњовековној Србији изграђивао и
уводио у употребу одговарајућу терминологију. Колико се могло са-
знати, први пут је реч вожд увео у литературу Стсфан Првовенча-
ни, и то у житију светога Симеона, И з тога одмах следи закључак да
је поменута реч била у употреби како почетком XIII, тако и током
XII века. Стефан Немања се заветовао, прсма писању Стефана Пр-
вовенчаног, лре него што је подигнута Студеница, да ћс се замона-
и ји т и , ла је том иршшком рекао: „И стављ амтебе Владико мој, Ису-
се Христе. за вожда и чувара старости моје и наставника на путу,
к о ј и м идући и славећи име твоје, нећу се спотаћи.'*11 У овом најста-

I Л . МирковиК Р . Марин ковиК, Доментијан, 213,2 14, Ђ Да ничкћ. Доменшијон ,

320: ,м от&чв,<твоу вождк вчктк нл Блогок4рни н нл н н»вмн
3«К«И»М«Л»ЖкННК« бШТ."
II С тефак Првовенчани, Ж и$от сее&о! Симеона. Сабрани спнсн. Дапашша јсвнч*
ка »ертија: Љ Јухас*Гсоргијсаска, Л М и р к о в и ћ , М. Башић, Стара сриска кн>и-
жееносш у 24 књ и и , к њ , 3 , Београл 1*588,74 ( д а љ е : Љ . Јухас*Георгијсвска, Л Мир-
ковнћ. М . Баш ић, Стефан Првоееннани, Ж иеош сеешоГ Симеона) Р е ч и којс
су сташкенс у косу заграду, п р с в е д с и е су прсма нашсм схватању орнгинала. Пи-
тирани превод упорепи са оригиналом: В. Ћоровић, Ж ити/е Симеона Немање
0 9 Стефана Преовенчано?. Свстосавски аборник 2 . Из&ори, Београд 1 9 3 9 ,3 3 ,м
пр4дкллг<м тс, влдднк» мо1 И<«у<1 Хрнстс. бождл и х(>Аннт1лга <таро<тн м»ки".
Реч „ХРЛННТ1 ЛК" превели смо као „чувар".
Аркигиискои Саеа - вожд оишчасшва 105

ријсм иримеру Стефан Иемања узима себи за вожда Исуса Христа,

чијим путем као монах намерава да иде. То, свакако, није обичан лут
којим смртници ходе, па ни поменути вожд није обичан путовођа.
Исуса Христа, као вожда, помиње у једној својој молитви и мла-
ди монах Сава, истичући да је он „старима вожд, а младима утврђе*
ње“.12*Сава је овог пута имао у виду старе и младе светогорске мо-
нахе. О Исусу Христуч као вожду српсклх монаха, иише и Доментијан.
Према њсговом казивању, када се српски архиелискои Сава вратио
из Никеје у Србију, одржао је своју поучну беседу монасима мана-
стира Студенице. Том приликом их је упозорио да се не узносе и гор-
де својим положајем и д а не очекују да им се добро увек добрим вра-
ти. Подсегио их је да је Христос својим поукама и чудима приводио
народ правој вери, па се на његов пример треба угледати, тачније на
примср свога пастира, учитеља и вожда.,:1 И овог пута се за Исуса
Христа каже да је вожд свих монаха.
У настојању да се што лотлуније осветли значење речи вожу,
треба истаћи да се у одређеним приликама поменуто достојанство
додаје анђелима и арханђелима. Прсма Доментијановом опису, ка-
да се С теф ан Немања одрекао престола и благословио сина Сте-
фана за свог наследника, рекао је следеће: „И свети анђео мој, који
ме је чувао од младости моје и до сада, он нека буде с тобом, и ... не-
к а је вожр твојим пуковима као и мојим; он нека стане у убојни ред
са тобом у свим твојим биткама.*'14 Наведени опис уиозорава на ви-
шеструку улогу анђела, који Је и заштитник личности српског вла-
дара и иредводник његових пукова. З а време рата стоји поред вели-
ког жупана у борбеном поретку и учествује у свим биткама,
осигуравајући на тај начин лобеду на бојном пољу. П рема томе, у
овом случају анђео је заштитник и ратни вођа. Сличне мисли о уло*
зи анђела господњих изречене су нешто другачијим речима и у јед-
ној исправи цара Душана. Из најдубљих верских побуда и под друга-
чијим околностима, Душан је замолио арханђеле Михаила и Гаврила,
велике небеске архистратеге, да свако од њих буде чувар и вожд
цареве душе, а у наилазећим ратовима да арханђели буду крелки

1! Љ . Јухас-Георгијевска, Ј1. МиркавиК, М. Башчћ, Сшефин Приоееннани. Ж иеот

с*ешо1 Симеона, 75; В Ћоровнћ, ЖиФи/е Симеона Немање од Стефано Прео-
еенчаноГ. 3 6 '„етдримк вождеу, »ми«к оутвраждвнин".
1' Л. Мнрковић - Р. Маринковић, Доментијчн, {45; Ћ ДаинчиК, Доментијан, 231.
ак»ж в и дкНкСк внд-ћ свстдга в4шл лмвч! о сгмл пдстг^н вдшвли н
оучнтЕлн н вождн".
м Л. Мнрковић - Р. Марииковић, Доментијач, 269; Ћ. Даничић, Доменти/ан, 42:
„н сест^н днкгвЛк м м ... да мств в»ждк плккемк твои л к гак»же и м»и«к“ .
106 Немлњићи и Лазореоићи

предводници његове војске.15 И у овом случају арханђели су заштит-

ници цареве ли*гности и душе, али истовремено и ратни предводни-
ци, чије присуство осигурава победу на бојном лољу.
После бестелесних и вечних представника небеских сила, до-
стојанство вожда приписано је и једном од смртних људи у Србији,
Стефану Немањи, али тек после његове канонизације. Пишући по-
хвалу светом Симеону са велнким заносом, Стефан Првовенчани ка-
же: „Радуј се, Пречасни, вожду старцима, и заступниче удовицама и
хранитељу сиротима.'*16 Према овом цитату свети Симеон је толико
угледан светитељ да се може сматрати вождом најпоштованијих и
наЈзаслужнијих монаха, који се према устаљеној терминологији на-
зивају стариима. Ово је заиста висока похвала, пошто се и за Ису*
са Христа исгицало да је вожд старих монаха. Реч вожд, са уским и
специфичним значењем, счављена је Једном приликом и уз име ар-
хиепископа Саве. Као што је познато, он се разболео на повратку из
Јерусалима, пловећи морем, па су се његови ученици уплашили за
живот учитеља. Почели су да га оплакују, брижни и за своју судби-
ну, говорећи: „Чијим именом ћемо лрећи туђе земље које нисмо ви*
дели, немајући са собом тебе, богоноснога вожда?"17 У овом случа-
ју вожд је заиста предводник својих следбеника, али уједно и њихов
заштитник и избавитељ из највеће погибељи.
Досадашње излагање показало је да се у улози вожда појављу-
ју: ИсусХристос, анђели и арханђели, од старозаветних лророка Мој*
сије, касније, и Исус Навин, а од српских светитеља св. Симеон и св.
Сава. Избор је заисга сужен на најмању могућу меру. В ећ је речено
да је Исус Христос био вожд свим монасима и свим својим следбени-
цима, водећи их путем праве вере, путем спасења њихових душа. Људ-
ске душе спасавали су и анђели и арханђели. који су, опет, под од-
рсђсним околностима могли да постану и ратне вође овоземаљских
ратника. Сем спасавања душа, вожд је могао да избавља своје след-
бенике из највећих тешкоћа. Тако је чинио архиепископ Сава са сво-
ји м учсницима, а Мојсије са синовима Израиљевим. Сада се може по-

Рг. М1к1о5)сћ, Мопитепш Зегбгса. Мвппае 1858, 134: ик», к*ликнмл дрхнстрдтигомд
МнхлилА н Глврмл$...т4л1к прнпддлк н милн и д4к х&А*таЕ* швр4сти&л кђ
КЛЛДНЦ4 МОКм8 Хрн<т8 И Д^МН М9М1ВОЖДЛ н ХРЛНИТСМЛ ТШЛЛЛ И ВК НЛЛ1Ж«ШТИ-
X* врлн!х» ир4дк<тлт|лв кр4нклл“.
1,1 Љ. Јухас-ГеоргИЈввска, Ј1 Мирковић, М. Башић, Сшефан Прео*енч<зни, Живот
сеетоГ Симеона, 97; В Ћоровић, Житије Симеона Немање оу Стефани (!рво-
венчаноГ, 68 п, пр-кподов не, стлр ц!Мк ввждс« н Вкдокнцлмк злст«\*п'ннкк
н снринмк кр мнтелк".
1' Л. Мирковић - Р. Мдринковић, Доментијан, 219; Ђ. ДаничиК, Доментијан. 327:
„ЧИНМк ЛН НМ1Н1ЛЧк Пр4 нд«Мк 31МЛК Пр4 жд< Н1БНД4 НЧ1К НвМН, Т1В( 60Г0НОСНЛЛ*
го кождд н« имсушт« <к соал»’>“
Аркнепмкоп Саво - вожа ошачасшва 107

ставити питање ко посггавља или бира таквог вожда. З а Мојсија се

на више места каже да га је одабрао Бог, Свакако, по божјој вол>и
св. Симеон је скхггао вожд стариима, а архиепископ Сава вожд ота-
часгва. И з ових разлога наилазн се у изворима на нзраз изабрани
впжр '* Но, сем тога, постоје обавештења из којих се можс сазнатн
да у стварном избору вожда учествују и живи људн. ГТоредећи архи-
епнскопа Саву са Мојснјем, Доментијан описује како је Мојсијс вас-
питао „Исуса Навина у побожносги и да му служи у чистоти, и иза
њсга постаде други вожд скупу Израиљеву*'.11*19*Слично је поступио и
архиепископ Сава „ к о ји такоће васпита са собом мужа ваљана и б с -
гољубна и света телом и духом служећи му монаха Арсенија, и тога
место себе постави као другога управитсља и вожда отачаства сво-
г а ^ У л о г а и Мојснја и С авејејасн а. Обојица непосрелно учеству-
ју у васлнтању н избору својих наслсдника, којн нису њихови синови
или блиски рођаци, већ најспособнији изданци једног народа, слособ-
ни да доврше мисију свога претходника. Лосле ових констатација,
само се гто себи намеће питање колико дуго је могло да се носи до-
стојанство вожда. З а Мојсија и Исуса Навина је извесно да су поме-
нуто достоЈанство носили доживотно, али је такође извесно да сино-
ви Израиљеви. послс нассљавања у обећаној земљи. немају више
вожда, већ судије и цареве. Слично би се могло рећи и за архиепи-
скопа Саву н архнепископа Арсеннја, пошто јс свако од њих занста
био вожд отачаогва, али на основу тога не би се смео градити закљу-
чак да је сваки српски архнспископ сматран за вожда отачаства.
С циљем расветљавања овог проблема, потребно је подсстити
да је архиепископ Сава био „вожд отачаства на благоверје“, ш то је
био и његов наследник. Питање учвршћивања благоверја. односно
православља, крајем XII и почетком XIII века сматрало се јс д н н м од
најважнијих аржавних послова. Само под предводннштвом „вожда
отачаства на благоверје“ могла се извојевати коначна побсда над

11 К о н с ш т и н Фип01оф, Жишије десисша Сшефана ЛазаревиНа, прсвод Л. Мир-

ковнћ, Сгара српска књижеккост, књ. 11, Београд 1989,125 (даље: Л МиркоинК,
Консш антин Ф илозоф. Ж ити;е деспота Стефана Л азврееића). К. Куев - Г.
Петков, Ж нтието на Стефан Лазаревич п л Богишичетт нрепис, С^брапн ст»чи*
нениа на Консгантин Костенечки. Софил 1986,420 (ааље. К Куев • Г. Петков,
Ж иишето на Стефан ЈЈазаревич)
" .1 Мнрковнћ Р Маринкоеић. Доменти/ан, 215;Ђ Данмчнћ, Доментијан, 322
„«Нк В(АИК'к)1 В0Г98НДКЦК НгоцТД Нкигинд вкСПНТА вк ГОВ^ННИ Н Вћ цћАОМ^дрии
сл«^жештд нмоу, н ккторкм мо н*»мк вождв вчнтв свикмеу исрдилкв«х"
л Л М иркоаић Р. Ма рин ковић, Доменшијан, 2 ) 5; Ђ . Да нич ић. Домен ти}ан, 323
„ Т Д К О Ж Д 1 В ћ С М И Т Д С ћ < 0 в 0 * » М О Т Ж В влдг9«врдзкнд И Б О Г « Л П В К И Д н влдгввввзмк-
н а н свст« плктик н вл«уж*111тд нм«у чркИкцд ЛрксКннв. н т«г« м 4 ст«
ССБ1 ПОСТЛвН ВкТОрАГ« Пр«ВНТ1ЛВ И ВОЖДА ОТкЧиТБв*Г С6«ИМ«х“.
Ј08 Немпњићи и Лазвревићи

безверјем и јеретичким учењем. Због значаја, сложености и обим-

ности овог посла, Доментијан на безброј места исти»1е насгојање све*
тој' Симеона и светог Саве да учврсте веру. односно православље.
Изузетно велику мнсионарску активносг развио је Сава као архие-
пископ, с јасним диљем да Богу приведс потпуно христијаннзован
народ, одан иравослављу, односно саершен народ. Од стварања са•
вршеног народа па до изабраиог народа само је један корак.21 Идеју
о стварању савршеноГ и изабраног народа иосгавио је и вешто раз-
вио Доментијан, приписујући је младом монаху Сави. Боравећи у Ва-
топеду, С аваје лозвао свог ода, тада монаха Симеона, да дође у Све-
ту гору. Користећи се готовим обрасдем из Старог завета, у поруци
најпре говори о томе како је прекрасни Јосиф доспео у Египат, а за
њим и његов отац Јаков, познат и под именом Израиљ. Зб ог тога се
Јаковљеви синови и њихови бројни потомди називају синови Изра-
иљеви, с којимаје Бог склопио посебан завет, нздвојивши их од осга-
лих људи као изабранике божије. У писму, које је Сава послао мо-
наху Сдмеону, ирелоручено је да он следи Јаковљев пример, тачније
да дође у Свету гору, пошто Је Бог одлучио да у теби „прослави сво-
ја чудеса, и назваћеш се други и нови Израиљ, и чеда твоја обнови-
ћеш Духом светим, и паства твоја Богом узрасгавши назваће се из-
брање Бож је“.2223Под чедима светога Симеона и његовом паством
подразумевају се сви становници државе Немањића, цео српски на-
род. У истом писму Сава још једном прориче Симеону да ће, када до*
ђе у Свету гору, „из тебе прорасги други Израиљ“.21 Ово је било на
почетку учвршћивања благоверја, а према Доментијановом кази*
вању, Савино пророчанство се у потпуности обистинило, па је срп-
ски народ, после прихватања православља, постао савршен народ,
игабрани народ, други или нови Израиљ. Све се то збило захваљу-
јући снажној мисионарској делатности архиепископа Саве, па су га
савременици с разлогом сматрали и прихватали као „вожда отача-
ства на благоверје". Истакнимо овом приликом да је са учвршћива*
њем православља у држави Иемањића, највећи део српских земаља
у цивилизацијском погледу прикључен исгочно*хришћанској или
православној екумени. Било је то трајно опредељење, ттре свега, вер-
ско, а у крвјњој линији и идеолошко, па се архиепископ Сава, као
вожд отачасгва, с разлогом може сматрати идејним вођом српског
народа.

21 О стваралу савршеног народа клк изобраног нарора, оаносно друГоГ и новог

Израиља нсцрпно. М. Влагојевић. 0 наииочалним и држовним интересимау де-
лима Доментијана, ИГ 1-2 (1994), 15-28.
22 Л. Мирковић - Р. Маринковнћ, Доменти/ан, 275.
23 В. наи. 22.
Архиеииекоп Саеа - вожр ошанасшва 109

На основу наведених констатација, не би се смело нн претпосга-

вити да се он искључиво бавио питањима иравоверја. З а архиеписко*
па Саву одавно је у науци утврђено да се повремено Оавио решава-
њем иолитичкнх проблема, посебно у облаеги спољних лослова, али
се на томе овом приликом не треба аадржавати. Неопходно је, ипак,
истаћи да је његова улога у унутрашњем политичком животу држа-
ве повремено била заиста огромна. Драгоцена обавештења о томе
доноси Доментијан. Он каже за свог учитеља да после смрти Сте-
фана Првовенчаног„на њему јелином остаде сва тежина његова ота-
частва, да се он брине о свима духовним и телесним исправљењима4'.^
Од наведеног цитата не може бити бољегсведочанства о улози архи*
елископа Саве у државним пословима. Све док се на власти не учвр*
сти млади краљ, чији легитимитет није био споран, вођење унутра-
шње и спољне политике доспело је у надлежност вожда отачаства.
Архиепископ Сава је ислољавао изузетну промишл>еност у во-
ђењу и црквених и државних лослова. Црквене послове је приводио
крају тако да буду на корисг цркве, државе и народа, што најбоље илу-
сгрује прибављање аутокефалности српској цркви, Великн значај овог
чина уочио је и дефинисао Доментнјан. Према његовом казивању, Са-
ва је замолио васељенског патријарха ,да самоосвећено буде његово
отачаство као пгто је Божијом помоћу и самодржавно“.25^Према на-
веденим рсчима, саморржавност и еамоосвећеност отачасгва сгавље-
ни су у исту раван. Пол самодржавним отачаством подразумева се по-
литичкн суверенитет владара и државе, док се под самоосвећеннм
отачаством подразумева, у организационом погледу, самосталност
српског архиспископа и Српске православне цркве.26 Оба суверени*
тета су стекла мсђународно признање у исто време лошто је 1217. прн-
бављена краљевска круиа, а 1219. годинс аутокефалност. Према то-
ме, српски народ је у држави Немањића уживао два међународно
призната суверенитета, тако што је један другог допуњавао. У то до-
ба није бнло могуће раздвојити хрншћанску државу од цркве, а још
мање Српску православну цркву од народа. Вишевековно присуство
јсдног и другог суверенитета дубоко се засекло у српско национално
бићс и постало нераскидив чинилац етничке свести српског народа.
I урском најездом укинут је политички суверенитет, али не и цркве-

и ЈТ Мнр&овић - Р. МариикоеиН, Домешпијан, 169. Срлски архнегископ је свака-

ко био аоброупуКеи и у текуће политичксактивпости српске лржавс. којс се ии-
<у моглс одлап ти .
Ј1. МирковиК Р. МаринковиК, ДоментиЈин, 137,
О самодршцу и самодржављу исцрлно Г. Осгрогорскн, Авт ократ ор и саморр-
жаи, ГласС А П У 164 (1935), 95-) 87 (■ Византи/а и Слолени, Сабрана дела Гсор*
гија Острогорског, кн*. IV, 281-364),
ио Немањићи и Лазаревићи

ни, који се не може уништнти све док постоји Светосавска црква. На

основу ових чињеница може се слободно закључити да је прибавља-
ње аутокефалности било од иаувстног значаја за Јфкву, а, можда, од
још всћег значаја за обликовање српског националног бића.
Добро организована, Српска аутоксфална црква успела је за не-
колико деценија да учврсти благоверје и да однесе победу над безвер-
јем и јеретицнма. Тај процес је завршен за време архиенископа Саве
и архиепископа Арсенија, односно за време лрвог и другог ,ложда ота-
частва на благоверје". Када се благоверје коначно учврстило, погре-
ба за трећим вождом више није ни посгојала. Н а основу наведене кон-
статације не би се смело закључити да се смањио утицај архиепискола
на државне послове. О изузетно високом положају и угледу архиепи-
скопа у српској држави даЈе занимљива обавештења архиепископ Да*
нило 11, Описујући збивања око избора Никодима за архиепископа,
Данило II каже да је Хрнстос испунио вољу краља Милутина „давши
му брата и оца и душевног вожда'*,27 Ове изразе не смемо сматрати
обичним фразама, поготово што их је саопштио изврстан познавалац
прилика на двору српских краљева. Сличним изразима користн се и
писац житија Стефана Дечанског. По њ егомм казивању, српски краљ
на следећи начин је образложио зашто треба изабратн Данила II за
архиепископа: „Пошто видим да је господин мој и родитељ у своме
животу имао увек овога свеосвећенога место телороднога свога ро-
дитеља. боље рекавши господина свога и учитеља и васпитача теле-
снога, а вожда душевног, па и мени је достојно да чиним такође, као
што видим да је учинио мој родитељ.“2* Из наведених цитата дозна-
јемо да за време краља Мнлутина и Стефана Дечанског српски архи-
епископ није више вожд отачаства, већ је само краљев вожд душев-
ни, а такође још и краљев брат,родител>, па чак и господин. Изрази
су заиста јаки и онн показују да је архиепископ вршио велики утицај
на краља и на државне послове и да је истовремено уживао највеће
могуће лоштовање. Уколико се и посумња у веродосгојносг номену*

Архивпископ Данило, Живоши краљ ем и архиеиискоиа сриских, превео Ј1 Мир*

ковић, Београд 1935, 116, Ђ. Даничић, Ж ивоти краљево и орхиепископа српских,
ааписло архиегшскоп Далипо н другн, Загрсб 1866,154: „длвћ Брата н от^-
н аождл д«уш1а»>ндлге'‘.
и Архнепископ Данило, Живопш краљсоа и архиепископа српских, 130; Ђ. Данн-
ннћ, Ж иеот и краљееа и архиепископа српских, 172. „рбк&ш! пдч* госиодннл сн
н жчнтвли м нлкл^лтсли т 4 л в С к Н л г о , вождл ж в до*пи1вкнлг«. дл н м н 4 достон-

но нств саГБорити тлкождј''. У овом случају ПИС4 П житнја С тефана Дечапског

истиче да ]е Данило II још као совскоп хумскл био еожд душевни краља Милу-
тииа О во |е достојанство прнпадало пре свега српском архнепископу, па јс пи-
сац житија поменуту титулу приписао Данилу II пре него што је постао архие-
ннскол, нмаЈући свакако у виду Данилово напредовањс у црквенОЈ хнјерархијн
Лрхиепискок Сауа - вожд ошднас&ва Ш

тих израза, не може се посумњати у тачносг запажања византијског

цара и писца Јована Кантакузина. Он је лично видео да је краљ Ду-
шан нзлазио на сред дворишта па сачека архиеиископа и гтрихвати узде
његовог коња.29 Овим гестом српски крал> }е бар симболично искази-
вао и своју потчињеносг, а свакако аелико поштовање.
У доба краља Душана и његова два претходника, архиепискол
заиста није био вожд отачаства пошто је ово достојанство припада*
ло владару. О томе се налазе непосредна обавештења у житију кра*
ља Отефана Дечанског и краља Стефана Душана. Констатујући нај-
пре да се млади краљ Душан код Велбужда прославио као „Исус
Навин против иноплеменика'*, лисац житија наглашава да је Мојси-
Је васпитао „Исуса Навина у побожности и чистоти, и да му служи у
целомудрију, и после њега други вожд постаде скупу Израиљеву“,^
па је тако исго и Стефан Дечански васпитао Душана „поучавајући и
учећи га богољубазним речима јер знађаше да ћ е бити место њега
вожд и чувар отачаству своме‘\ 31 У наведеном цитату изричито се
наглашава да се достојансгво вожда отачаства везује за српске кра-
љеве, почевши вероватно од краља Милутина,32 па, закључно, до
краља Душана. Одмах по уздизању Стефана Душана на престо, пи-
сац његовог житија упозорава „да овога, као својом руком, Господ
даде као вожда и засгугтника српске земље".33 Наведени лримери по-
тврђују да је Стефан Душан, као и два његова претходника, сматран
за вожда ошачаства и вожда српске земље. Био је он, заиста, прави
ратни вођа, који је, попут Исуса Навина, својим саплеменнс;има оси-
гуравао победу у ратовима против свих непријатеља.

I Визаншијски изеори за историју нарора Ју?ослаеије, том VI. Београд ]986.403

(лре«од и коментари С Ћирковнћ и Б, ФерЈанчић). Више о томе. Г. Острогор*
ски, О страторско) служби елараро у бизантијско-слоеенском свету, Сабрана
аела, кн. V, 1970.
*" Архиепискол Даннло, Ж иеот и краљева и архиспископа српских, ) 40; Ћ. Дани-
чиК,Ж ииот и краљееа и архиепископа српских{ 183, 186 „М«нснн е® еогевндми
того Исвусд Ндвннл вћспнт1> ек г©в!ннн н чиствт* н ц1л»т«^дрнн слв^жештд
н п« нкл\а ВћТор%1и евждћ Бмстћ Скнцлх^ нсрлилив«^'*
II Архненископ Даннло, Ж ивот и краљсва и ирхиепископа српских. 140; Ђ. Дани-
чнК, Ж иеош и краљсеа и архиепископа српских, 186. „ н д к а ^ н н е^ч* в®-
г»лк>в1>^нг*<ти глаг»л>Ј. к1 д 1 јцјс 6« п к ® ^ о ш п т а ег1тн м !с т » нг» еожд* н
ХРСНМТСЛк »ТкЧ^ СТВИМ свонл*^ "

У јсдној похеали упућемој крал>у Милутину наглашава се да је краљ ева смрт

предстадљала огроман губитак, тако ца су чак н вође нзгубнле свог вожда (в»-
жАне всжал ). Похвала је преча исгражиоањима В. Ћ ороеића настала крајем XIV
нли почетком XV века. Виаи В. Ћ ороеић, Силуан и Д анило II, Глас С А Н У 136
(1929), 35. 66.
" Архмепископ Дамнло, Ж ивот и краљева и архиепископа српских, 164; Ђ. Дани-
чић. Ж ивоти краљева и архиепископа српских, 217. „сегт в» вк» н роукок» (вонго
господк дестћ еождд н таст^пникл срмњсц1н ?«тлн"
 Немлњићи и ЛазаревиМи

Године славе и успешног војевања брзо су прошле, па су срп-

ске земље после Гжтке на Марици биле изложене пустошењима Ту*
рака. Трагичне догађаје описао је, снажним ичразима, старац Исаи*
ја. од којег преузимамо следеће реченице: „Просуше се Измаиљћани,
и полетоше по свој земл>и, као птице по ваздуху, и једне од хришћа-
на мачем клаху, друге у ропство одвођаху“, после чега „Оста земља
од свих добара пуста ... Јер не би ни кнеза, ни вожда, нп каставника
међу људима ни да их избавља ни да спасава, но се свн испунише стра-
хом измаиљћанским“.34 Не задржавајући се посебно на узроцима и
последицама турског ттустошења, ваља приметити да се у запису стар-
ца Исаије јавља термин вожд и да се односи на такву личност која
је слособна да се сулротстави турској најезди. да спасе и нзбави на-
род од погибељи. У насталим околностима требало је да вожд буде
ратни и политички вођа. Када нема легитимног владара, или ако је
он неспособан, односно ако нема кне за, тада по казивању сгарца Иса-
ијс спасавање становништва, државне послове и одбрану отачаства
преузима вожд, који је према схватањима тог времена био изасла-
ник божији.
Вожд се ке појављује увек када је неопходан, ла се није лојавио
ни после битке на Марици. Требало је да ирођу пуне три деценије да
би српски народ поново стекао свог вожда у личности деспота Сте-
фана Лазаревића. Н е залазећи у нриказивање заслуга овог владара,
треба рећи да се он ослободио лотчињености турском емиру 1402. го-
динс и да је за две деценнје ујединио 1 отово све српске земље изван
оквира босанске државе. Љегова изненадна смрт предсгављала је не*
измеран губитак за српскн народ. што је Константин Филозоф тачно
уочио и описао. Када је деслот Стефан преминуо, сви су га у Србији
оплакквали. Поводом ових догађаја писац његовог жнтија каже: „И за-
иста учинише вслики плач ноии Израиљци новоме Израњгву."35Још од
Доментијанових времена срлска духовна елнта и званична српска цр-
ква називали су српски народ новим Израиљцима.36 У свом даљем из-
лагању Константин Филозоф упоређује тугу старог и новог Израи*
ља. После Мојсијсвс смрти стари Израиљци су туговали 30 дана,
говорећи: „Осгавио си нас, угодниче Божији, зашто си нас оставио, иза*

и Љ Стојановић, Сшари српски заииси и на&писи, књ. Ш, Веограа 1935, залкс

бр. 4944, стр. 43: ..Н« во к и ц а , нн веждд, мм нд<тдвннкд в нн НХ~
вавлАПШтд мн спдедвштдгс".
' ' Л. Мирковић, Конст ант ин Филозоф. Ж ити/е респота С пиф ано Лазаревића,
125; К К уе» - Г. П етков, Ж итието ни Спи-фан ЈЈозаревич, 420.
* О ставу српске духовне елнте н знаничне срлске црквс видн. М. Благојевић, О
наццонпАним и уржавним интересима у делима Доментијана, И Г 1 2 (1994).
15-2а. нап. 32.
Лрхмиискои Сава вож? ошачасшва ___________ И Ј

брани вожду.'07 Срби су такођс неизмерно туговали после деспотове

смрти, говорећи: „Осгавио си и ти нас, вожду новог Израиља."^ Овом
кратком реченицом исказана је дубока туга, али истовремено и најве-
ће могуће лризнање српском владару, пошто је назван вождом српског
народа, односно, новог Израиља. Деспотском титулом није се могла
исказати улога Стефана Лазаревића као ратног и победничког вође.
З а деспотом Стефаном, иј рааумљивих разлога, највише су ту*
говали становници Београда. Писац његовогжитија исказује ову ту-
гу стиховима, који у слободном преводу гласе: „Оплакуј опет, Бели
граде ноцрњење своје. Вожд народа као цвет процвета и отпаде. И
земља рида с тобом; Што брзо прими оног коме се није надала."39
Садржина ових стихова уверљиво сведочи да су предсгавници духов*
не елите у Србији сматрали деспота Стефана за вожда српскоГ на•
рода или новог Изранља, правог ратног вођу чије присуство доноси
лобеду над непријатељима. Био је он последњи у кратком низу ве-
ликих верских, идејних, политичкнх и ратних вођа српског народа
током срсдњег века. Тај низ започиње архиепископом Савом, као
„вождом отачаства на благоверје'*, а завршава се деспотом Стефа-
ном ЈТазаревићем као вождом српског народа или новог Израиља.
Од тада па до данас српски народ почаствовао је трајно само још јед-
ног свог саплеменика највишим могућим признањем и достојанством.
Био је то вожд К арађорђе и нико више.4®

[Прочитано као саопштење: Архиепископ Сава - вожд отача•

сшва на међународном научном скуну „Свети Сава у српској истори-
ји и традицији", који је одржан у Београду, Жичи, Сгуденици и Миле-
шевиод9. до 13, марта 1995, године. ОбЈављено: Сеети Сава у српској
историји и традииији, Научни скупони СДНУ 89, Председништво
8, Београд 1998, 63-74]

17 Ј1. МирковиК, Консшанишн Филозоф. Жишије ресисша Сшефана Лазарееића,

125; К. Куев - Г. Петков, Жшиието на Стефан Лазарееич, 420: „»ставнлг еем
нде гл4г«л»шт« 8г«дннчб с»ж!1. вкдк^к лишнлг е<м нд< и?врдн'нмн вшжд8".
Л. Мнрковнћ.н. д , 125; К Кусв Г Псткое, н д., 420. „лншн ж> нд< вшждЗ ни/вд*
дго Исрдили".
‘д Л, МирковиН, Константин Филозоф, Житије деспота Стефана ЛазарееиНа.
130, К. Куев - Г. Пстков, Житието на Стефан Лазаревчч, 426. Стихови у ори-
гипалу гласе'
Пддчи жв пдкм Б'кл'и грлл* очр1,нин'|< <вос
Лкодблм вшжд*к ик» цв-ктг процвгт^к н штиддг.
Лшт< Ж1 и ^вллли С'кр'идд1т тн сгшжг н< нлд4< и в \ снер4 пркстг.
в|> Бндо јс покушаја да сс досгојанство вожда прнпише н Милошу Обреновићу, али
огоЈК>уз1кепгеоимен»деусгалило Ујешинилетогшсу'ЈабележепоЈеслсдсћс „1815
д-ктд но^движЕ <н Л^нлоигк вожд^ срвски протниу Оолимдик-плше". Види: Љ . Сто-
Јановнћ, Стари српски родослови и летописи, Бсоград 1927,342,6р. 1658.
 ГЛАВА СЕДМА

С РБ И - И ЗАБРАН И НАРОД

О нашлоналним и државним
интересима у делима Доментијана

Хиландарски монах Доментмјан и лисац житија срлских свети-

теља, који је стварао половином XIII века, привукао је пажњу мно-
гих истраживача, посебно оних који су проучавали историју, јевик
и књижевност српског народа у средњем веку. Захваљујући таквом
интересовању, темељно је истражено све ш то је Доментијан напи**
сао, а у конкретном случају: Ж итије Светог Саве и Ж ит ије Све•
т о г Симеона} О вредностима ових дела последњих двадесет годи*
на, за разлику од сгаријих мишљења, саолштене су високе и ласкаве
оцене.2 У развијеном житију, какво је писао Доментијан, преплиКу
се проза и поезија, реторика и хроника, похвала и путопис, молитва
и плач, верски занос и патриотизам, са увек присутним поукама о
правој вери, побожном животу, моралу и хришћанскоЈ етици.3 Ве-
лики мајстор свога посла и врстан познавалац теологије, био је у
стању да користи и преплиће сае врсте књижевних састава. Н е тре-

1 Доменти?ан, Ж иеош свеш ога Симеона и снегиога Сане, нзд Ђ ДаикчиК, Бсо*
град 1865 (даље: Ђ. Даничнћ, Доментијан). Оба житија је превео Л. Мирковнћ.
Доментнјан, Ж ивот и Светога С аееи Светога Симеона, превео Л. Мирковкћ,
С К З, Б соград 1938 (дал>е: Л. М ирковић, Доментијан). П ре неколико голниа
С К З и П росвета поново су објавиле преводе Д омеш ијанових жнтнја под не-
словом. ДоменгиЈан. Ж ивот Светога Саве и Ж ивот СаетоГа Симеона, пре*
вод Ј1 МирковнН, прнредида Р, М арикковић. С тара српска књ нжевност у 24
књиге, књ .4, Београо ! 988 (гаље: Доментијан, Стара српска књиж евност у 24
књиге).
* М. Кашанин, Стара српска књижевност у срерњем веку, Београл 1975,152-) 77;
С. РадојчнК, Л и к светога Сиве у Ломешиијановом Ж иеоту и пореизима арлие-
пискотх сее српске и поморске земље препоробно! оиа и богоносноI наставни-
ка Саве, Сава Нсман.иК Свеги Сава, нсгорија и преоа1не. Бсограл 1979,215-22 (;
Д БогдановиК, Историја стдре српске књижевности, Београд 1980,156-159; Р.
МаринкоанН. Коментари и Пропратни текстоии, Домснтијан, Стара српска
књижееност у 24 књиге, књ. 4, 329 413. У наведеним делима саопштен је исцр-
пан преглед литературе о ДоментиЈану,
1 М. Кашаннн, Стара српска књижевиост у срерњсм веку, 152-177.
116 Немоњићи и Лазаревићи

ба ни подсећати да је саоја знан>а црпео из пребогатих врела ви-

зантиЈСке књижевнооти.
Прво житије написао је можда 1243, а вероватније 1254. ххздине
у Кареји, по изричитој жељи краља Уроша, док је друго житије за*
вршио 1264. године, такође, по краљевој жељи. Било је то доба сна-
жног иривредног и културног полета који је захватио српску држа-
ву. Пун наслов лрвог житија у преводу гласн: Ж ивот и подвизи
преиодобнога оиа нашега и богоноснога наставника све српске зе-
мље и поморске, архиепископа Саве, а другог житија: Ж ивот и под-
визи преподобно?а и светога међу свеишма оиа нашег Симеона, бив-
шега Немаље првога, обновит ељ а српскога отачаства, новога
мироточиа и великог чудотвориа .45Између саопштених наслова по*
стоји видљива разлика, не само због тога што се ради о две различи-
те личности. већ највише зато што су њихови животи имали разли-
чите нутеве и ш то су њихова најважнија дела другачија. Према
Домснтијановом казивању, Сава је био архиепискол све српске зе-
мљ е и поморске, из чега се јасно види да је титула архиепискола
усклађена са титулом српског краља Уроша 1, а не краља Стефана
Првовенчаног,? која је била знатно шира. Већ на основу тога може
се закључити да је Доментијан уносио у житија одређена схватања
и погледе средине и времсна у којој је радио иживео. Све се то, у нај-
већој мери, односи на делатност светога Саве и светога Симеона, на
њихову каноиизацију, на изузетно поштовање у земљи у којој су њи*
хове мошти почивале.
З а Доментијана је архиенископ Сава наставник, односно осо-
ба која показује нрав пут, свакако у нреносном значсњу, пошто се
мисли на пут правог н исгинитог хришћанског живота и придржава-
ња свих начела хришћанске вере и етикс.6 У Житију се свети Сава
често помиње још и као учит ељ и просветитељ отачасгва. Под пој-
мом учит ељ подразумева се личност, која је у стању да својим уче-
ницима даје поуке о суштини хришћанске вере, о поналхању и дело*

* ЈТ. Мирковић, Длменти/ан, 27,22 (

5 Исшорија српског нарора 1. Београд 1981.354, 355 (С. ЋирковиК). Прнмера ра-
ди упозоравамо па се Сгефак Праовенчакн у Ж ичкојпавсљи титулише као: „крлл^
а».с| ср»иск1« звмл«, Дноклитии н н Ддл^млин! н ^дхЛћЛ*НЈ" Слнчна
тигулатура шјстоји и у иовсљи хоју је Стефан Преовенчани издао макастиру Св.
Богородице ка Мљегу. Т ам осеон помнње као .јслики краљ": срквкске з«м-
Л1 и Диекаи1е н Далкмлтн!« н Трлвоунн1С и Хлкмскс ^стлЈе", О навсдским пот-
пнсима. С Ноааковић, Зоконски споменииисриских држава средњег аека, Бео-
(рад 14)2.571, 586.
л О појмовима „насгавиик-, ))учитељ,' н „проаетител." види' С. Ћирковић. Писмс'
насш и образовање у средњочековној српској држави, Исторн/а шкопа и образо-
&ања код Отба, Неоград 1974,13 1$.
(. рбн • ЧЈчОриин н и р о у 1/7

ван»у током овоземаљског живота, које треба да јс усклађено са уче-

њем хрншћанске цркве. Однос између учитеља и ученика Доменти-
јан илуструје, између осталог, односом између Исуса Христа и апо-
стола, његових ученика, којима ;е предато у наслеђе да ишре
Христово учење.’ Шнрење Христовог учења и праве вере сматрало
се најсложенијим и најодговорнијим деловањем, а за то су бнли спо-
собни само најлозванији. Поводом тога Доментијан пише: „Унење
духовно није игра, нити безумље мисли човечијих, но света вера про•
поведана} Хришћанска црква сматрала је апостола П авла учите-
љем иеле васељене? аучит ељ е таквог усмерења по Павловим речи*
ма постављао је „Дух свети“.*910I
Писци житија често и напоредо помињу учит ељ е и просвети-
теље. П рема средњовековном значењу појма, просветитељем се
назива таква особа која је сттоеобна и заслужна за ширење светло-
сти вере, за просветљавање људског ума благоверјем, односно за от-
клањ ањ е там е безверја. У својим делима Доментијан говори и о
особеностима поменуте светлости, ла на једном месту упозорава да
небеска свет лост није светлост која на истоку исходи и на западу
заходи, којп се с временом свришва, и ко/а се дели доласком ноћи, ко•
ју заједнички са животињама видимо. Аутор даље упозорава да та-
кву свеглост једино: са анђелима можемо видети, којој ни почепшк
не почиње. ни крај престаје, ка т ој ист инит ој свет лост и пут је
права вера, која нас уводи у вечни живот и у бесконачну светлост
Господа нашеГа Исуса Хрисша)^
Задрж авањ е извесне пажње на појмовима учиСиељ и просве*
т ит ељ било је неопходно због тога ш то Доментијан у својим де-
лима често ттомиње светога Саву и светога Симеона као учитеље и
просветитеље отачаства. То се нарочито односи на архиелископа
Саву, за кога се у житију каже да није учио као апостол П авле са-
мо три године, већ од младости до старосги: не престаде учећи сво-
је отачаство, свагда, дан и н о ћ )2 Учење апостола П авла и свето-
га Саве м ож е се порсдити како по дужини трајањ а, та к о и по
величини простора. Апостол Павле је учио три године цслу васе-
љену, док је свети Сава иоучавао целог живота, дан и ноћ, своје ота-
частво, односно своје саплеменикс. Наведеном констатацијом ујед-
но су у први план исгакнута патриотска осећања српског светитеља,

? ЈТ. МирковиК, Дсм ент ијлн, 131; Ђ. Даничић, Доменти/ан, 239.

I Ј1. МирковиК, Доментијан,
9 Ј1. МирковиК, Домечтијан,
,1* Ј1 МнрковиК, Доментијон,
II Л МирковиК, Домечтијон,
Л. МнрковиК, Доментијан,
131.
124; Ђ ДапичиК, Доменти/ан, 230.
124.
125; Ђ. ДаничиК, ДоментиЈан, 293.
169; Ђ ДаничкК, Доменти/ан, 286.
Ш НемањнКи иЛазарелићи

као и делатност к о ја је прематадашњим мерилима била најважни-

ја за српски народ. аа отачаство, односно за државу. Заш тита хри-
шћанске цркве. која је проповедала праву веру, налазила се на ир-
вом месту у редоследу свих државних послова и обавеза
хришћанских владара.
У житијима светога Саве и светога Симеона безброј пута се по-
миње значај праве вере. Нема ничег значајнијег од н»е пошто само
она води у царство небеско. З а Доментијана и сваког монаха у свим
њиховим подвизима улазак у царсгво небеско је крајњи циљ. Права
всра је из разумљивих разлога била непрекидно на уму светога Са*
ве. Одмах после монашења. лише у житију. он се молитвом обратио
Христу да га касније врати на Запад у Србију где ће силом светога
Духа просветити нарор, као и да Христос недостатке свог божан-
ственоГ унења у моме отанастеу испуниш кроз м ен еР Према то-
ме, монах Сава се већ оп самог почетка своје делатности не брине
само за спас своје душе, већ истовремено и о пуховном просвећива«
њу српског народа, као и о исправљању недосташака у учењу о пра-
вој вери. Са Савиним доласком у Свету гору ужегла се искра божи-
ја у сриима правоверних у његову отачаству,ХА каже Доментијан и
све док је на Исгоку у центру православља боравио његов учитељ.
иа западу у отачаству њеГову расташе добра еера у сриима право-
в е р и и х ^ След догађаја је логичан пошто је из искре израстао ила-
мен добре вере, коју Теодосије у житију светог Саве назива лраво-
слављем.16 Било би то основно верско. а у крајњ ој линији и
идеолошко опредсљење срлских земаља, које су се нашле окупље*
не у држави лрвих Нсмањића. Оваквим опредељењем највећи део

1' Л Мирковић, Домепшчјан, 37; Ђ. Даничић, Доменишјан, 129.

'* Л Мирковић, Доментијан, 37; Ђ. Ланичић. Доменшијан, 130.
1‘ Л. Мирковић, Домент и/ан. 40; Ђ. Даничић, Доменши/ан, 132.
|Г> Неколико принсра о „православљу4 и „правослаино) всри" налазс сс у Жити-
Iу сеет ога Саве којсјс саставио ТеодосиЈв, и то у одел»ку о иоссги свстога Са*
вс угарскон крал>у. У току т е посеч-е, јшшс Т содосијс, крал> јс обећао ,л а Ке
држати веру православља као ш го га свсти научи”, а после цркееногобреда ар-
хнепнскон Сава: „обноиивши (краља) свег вером православља, удостоји га да
лрими пресаето тело и часну крав Господа Бога к Спаса наш ега Исуса Христа".
Крал. после то га каж с да га} с свети Сава; „просветио светлош ћу нравосла*
вља. всром у Христа" (Теодосије, Ж итије сеето? Саве, ирсвсо Л. МирковиК,
превод редиговао Д. Богдановић, Бсоград )9М , 151, 152), П ош то су у литању
тначаЈНИ термнни, иаводимо и одговарајуће изразе по оригииалиом тексту ))
храл> јс обсћао да Ке држати „прда«(Адв1а жс вћрвун; 2) послс ирквсног обреда
„н в»<сгс> прсвослввТд ^вновивк"; 3) краљ каж е да г а је архиепнскоп Са-
ва „свћтом ћ прлвосллвТл вћрок кк Хрнству нросв^тнлћ ссн“ {Ж ивот светога
Саве. написао Доментијан /погрешно/ ■ ТеодосиЈс. Изд. Ђ ДаиичиК, Београл
1860,158, 159).
Орби и^пброни нароу П9

српских земаља прикључио се у цивилизациЈСКОМ погледу источно-

хришћанској или православној екумени, З а то су свакако најзаслу-
жнији велики жупан и монах Стефан Немања и Сава Немањнћ, све-
тогорски монах, студенички игуман и архиепископ српски. Отуда
реченица у житију да су они у два шела имали једну в о љ у ^ не иред-
сгавља уопштену фразу, већ чврсто утемељену констатацију.
Целокупна делатност двојиие најистакнутијих монаха била је
усмерена на учвршћивање праве вере. О томе се у житију пише из
егранице у сграницу, с безбројним варијациЈама, које Је у стању да
обликује само учени теолог. Темељи праве вере, полазећи од најгру-
бљих констатација, почивају на садржини и порукама четири синоп-
тичка јеванђеља, на појашњењима у посланицама и делима апостол*
ским, на заповестима светих отаца који су учесгвовали на селам
васељенских сабора, на којима је угврђен Символ вере и осуђена сва-
ка Јерес, Садржина новозаветних и старозаветних текстова, затим
Символа вере и проклињање јеретика, за Доментијана су неисцрп-
ни извор готових формулација. кроз које он саопштава своје погле-
де, не само о правој вери већ. истовремено, и о националним и др*
жавннм инзересима.
Свети Сава и свети Симеон труде се на безбр>ој начина да учвр-
сте православље у свом отачасгву, с јасним циљем да Богу предају
неда свога отачаства, која су проивала разним иветовима, добром
вером и чистотом богољубља, и да му припреме савршен нарор, на-
оружан истинитим покајањем .1в И з наведеног цитата се сазнаје да
су свети Сава и свети Симеон мнсионарском делатношћу припрема-
ли своје саплеменике да у лобожности постану савршен народ којег
ће као таквог привести Господу. Све што је кратко речено, није би-
ло лако и једноставно постићи, па се у житију Сава подсећа да нау*
чи своје отачаство свакој побожности и сваким добрим законима,
како би припремио Господу савршен народ који је обновљен Духом
светим.19 З а остваривање тако великог и значајног задатка Сава је
био лредодређен још од рођсња, па га Доментијан упоређује са Јо-
ваном Крсгитељем. пронашавши ослонац у јеванђсљу по Луки,20 Да
би у Србији спремио Господу савршен народ, Сава је морао, између
осталог, да оспособи и разграна црквену хијерархију, У оквирима хи-
Јерархије носгзвио је јепне за светитеље и учит ељ е ум них стада,

|Т ЈТ. М нркопчћ, Д ом гнт ијан, 92; Ђ. Даничић, Д омент ијан, )92 Цитиран изра^
помвње се на вишс мссга у житију.
" Л, Мнрковић, Доментијан, 92; Ђ. ДакнчиК, Домемаи/ан, 192,
Л. Мирковић, ДоментиЈан, 136;Ђ Даничнћ, Доменпшјан, 245,
Ломентијан и* аомснугог јсванђеља корисги и образа)( о „савршеном наропу".
Види' Јсванђеље по Луци« гд, ),с га в 13-17.
120 Иемаи>ићи и Лазаревићи

друге јави сваким богољубљем, шреће ниучи сваком правоверју, са*

зда многе манастире, и породи многе зборове доброверних чрнана
Д ухом Светим, и научи побожности све по свом оиш част вус1 На*
всдени цитат показује ца савршени народ има своје епископе који се
називају учит ељ и, затим монахе који се истичу боГољубљем и пра-
вославни народ који је научен сваком правоверју. Сем тога, п о ди ј -
нути су многи манастири н окупљсна бројна монашка братства. Нај*
краће речено, у српској држави постојала је организована Српска
црква која је окупљала савршени народ.
Српски народ, који се тада истакао својом побожношћу, због
чсга се могао назвати савршеним народом, стекао је и савршеног она
отачаства. О во је највише могуће дос12*чојанство и почаст, како у са-
кралном, тако и у државно-правном погледу. која се може додели-
ти неком смртнику. Ово високо достојанство Доментијан придружу*
је имену светога Симеона, али тек пошто су његове мошти пренете
из Хиландара у Студеницу.22 Изузетне заслуге Стефана Пемање за
обнову државе и учвршћење православља далс су за право Домен-
тијану да светога Симеона назове савршеним оием отачаства. За
архиепископа Саву била је резервисана такође висока титула, али
нешто другачије садржине. Будући да је он био најзаслужнији за оснн*
вање и деловање аутоксфалнс Српске иркве, ЈЈоментијан )ча нази*
ва: Господином и оием отаиа свега отачаства њ еговаР Овде се под
оцима мисли на најугледније и најутицајније представнике Српске
цркве, па је свети Сава у духовном погледу њихов родоначелник.
Од сгварања саершеноГ народа, који има савршеног оиа оша-
частва, па до настанка изабраног народа само је један корак. Идеју
о консгитуисању изабраног народа, лрема Доментијану, саопштио
је и развио Сава Иемањић још као млади светогорски монах. Бора*
већи у Ватопеду, упутио је писмо оцу, тада већ монаху Симеону, да
из Студенице дође у Свету гору. Користсћи сс готовим обрасцем из
Старог завета, Сава у свом писму пише наЈПре о томе како је пре-
красни Јосиф доспео у Египат, па је тамо због сина отишао и његов
отац Јаков с бројним потомсгвом, иначе, пазваи другим именом Изра-
иљ - изабраник Божији. Јаковљеви синови и сви њихови потомци на-
звани су по родоначелнику синови Израиљеви или Израиљии, тј. иза*
браници божији. У писму, које је Сава послао Н емањ и, како би
требало да и он следи Јаковљев пример и да дође у Свету гору по-

2' Ј1 МкркшиК, Доментијан, 38, Ђ. Дани чић, Домен&ијан, ) 3). Светктељима и учи*
тељима по гтравнлу се назиаају епископн.
Ј) Мирковић, Доментијан, 9 5 ;Ђ Даничић, Доментијан, 196,
•Ј Л. МирковиК, Доментијан, 209; Ђ. ДаничиК, Доментијан, 325.
Срби Ј 1.1а6р*ти народ /21

ш то је Б о г одлучио; да у теби прослави с з о јо чудеса да се назо-

веш други нови Израиљ, и обповиш чеда т воја Д ухом свстим, и па-
ства твоја ВоГом узраставши назваће се изабрање Божије /избрашс
бож/е!.24 Под чедима Немањиним и његовом паством подрааумева-
ју се сви становници српске државе, тачвије цео срлски народ. Пре-
ма томе, Сава проричс управо свом народу да ће постати изабрани
народ, али тек када Немања дође у Свету гору и пошто своја чеда
обнови Д ухом светим, тачније п о т т о их ттотттуно христијанизује и
лриведе православљу. У истом писму монах Сава још једном пору*
чујс Немањи - када дођеш у Свету гору, из тебе ће прорасти други
И зр о и љ Р О бавеза је дакле Немањина према поданицима да оде у
велики центар православља како би после тога у духовном погледу
из њега прорастао други Израиљ, односно, да би њсгови саплемсни-
ци постали изабрани народ. Боравак светога Саве и светога Симео-
на на Светој гори прстпоставља њихову темељну приирему за миси-
онарску делатност у свом отачаству, с намером да српски народ
коначно приееду Христу и да овај нарол ложиви своју духовну обно-
ву. Српски иарод ће уједно иостати и нов народ тек пошто буде об-
новљен Светим духом, па ће се после тога моћи назвати; други но-
аи И зраиљ, односно други и нови изабрани народ.
Идеју о другом и новом Израиљу Доментијан доследно и слрет-
но образлаже у својим делима, Он на једном месту пишс да су Нема-
ња и његова супруга Ана постали освећени већ Савиним рођењем и
да је бог благословио Јаковљевим благоаповом све л>ихово потом*
ство. П ош то су Савини родитељк хришћани који поштују Иови за-
вет, прсцизиије, они су служитељи новоме закону, па су већ због то-
га узвишени и од Бога названи нови Израиљши26 И з наведених речи
сазнајемо да се појам нових Израиљаиа везује најпре за Немању и
њсгову супругу искључиво због тога што су родили Растка, касније
монаха Саву. Десетак година касније Доментијан нешто другачије
образлаже наведену проблсматику у жптију светога Симеона. Н а са*
мом иочетку житија саопштава се да ће на Исмањи почивати Хри*
стова благодат и да ће благочастиви бити они који ће се од н>еГа ро-
дити, и да Не се јавити као нови И зраиљ Р Овде је извршена извесна
допуна, пошто се као нови Израиљ нс појављују само Савини роди-
тељи, пећ и сви Немањинн потомци, под к о ји м бн се у нзјигорем зна*

и Л. МнркоекЈ*. Доментијан, 54, Ђ ДапичиН, Домсктијаи, (50.

п Исто.
и Л. Мирковнћ, До.ненпшјап, 39; Тз Го»икчић, Домснтијап, 132.
*’ Л. Мирковић, Доментијин. 223. У оригкиалиом тексгу ломеиуга рсчсиица гла*
СН...Н Благ«чћстивм х^т»штв р о д т н с( »Тћ ннг», и гако н*вом«у Игрднлм е*ме*
нн нг» п в и т и сг о т ћ ннг»“ (Ђ. Даи11Ч1г1>, Л о .ч г н Ш ј о н , ј ) .
/22 ИемањиКи и Лазар<еиНи

чен»у речи могла подразумевати и Немањина духовна неда. У то мо-

жемо бити сигурни пошто се назив првог Израиља везивао најпре за
Јакова, а потом и за све његове потомке, тако се и појам новог или
другог Израиља везивао непосредно за Немању, а касније за све ње-
гове потомке и саилеменике.
Другн И зраиљ морао је бити снабдевен свим елементима ко*
јима је располагао први Израиљ. У сликовитом опису преношења
моштију светога Симеона из Хиландара у Студеницу саопштава се
како боГољубива чеда ње?ова са славом и чашћу сатворише прово-
ђење свето?а по подобију првога Израиља, а онда Доментијан за*
кључује: и ево други Израиљ би пренесен не од Египт а но од Свете
горе. Све се дешава као у Старом завету. Друге су личности, места
и времена, али је у свему томе видљиво настојање Доментијана да
српски народ што уверљивије прикаже као други И зраиљ, односно
изабрани народ. Исцрпљујући излагање о овом проблему. треба скре-
нути пажњу на поређење светога Саве и Мојсија, у којем Доменти-
јан увек даје предност свом учитељу. Мојсије је, према Старом заве-
ту, извео И зраиљце из египатског ропства, ш то заслужује сваку
хвалу, али је зато Сава други Израиљ Б огом подигнут привео Го•
споду нов народ, што је далеко значајније.2930Прилнком поређења,
упозорено је и на разлику између првог и другог Израиља. Првом
Израиљу и деии њеГовој/припало/}е усињење и слава и обећање, али
онима који нису поштовали дати завет, догодила сеж алост. Светом
Сави такође је припало: усињење и слава и обећање будућих добара
бесконанноГ живота, и назва се нови Израиљ.м Сва обећања (завет),
која је Сава дао, прихватила су у наслеђе деиа њ еговог отачаства,
што са првим Израиљем није увек био случај. У тој разлици садржа-
на је и предност другог Израиља над лрвим. Закључујући своје раз-
матрање о другом Израиљу, Доментијан посебно истиче да је свети
Сава узео првенство Израиљево >3 1 Узимање првенства Израиљу мо-
ж е се сматрати једном од највећих похвала које је Доментијан изре-
као свом учитељу, а поигго је свети Сава егекао такво првенство, он*
да је оно пренето на његов изабрани народ, на дрзти и нови Израиљ,
на сав српски народ.
Ј(авање већег просгора проблематици другоГ Израиља било је
неоиходно да би се јасно видсло с колико је пажње, љубави и пошто-
нања писао један од исгакнутих представника српске духовне елите

* Л. Мнрковић, Доментијан, 94; Ђ. ДаиичиК, Дсмлнтијан, 194.

39 Л. Мнрковић, Доментијан, {92; Ђ Даннчнћ, ДоментиЈан, 314.
30 Л. Мнрковић, ДоментиЈан, 194; Ђ Дапичић, Дом€нти;ан. 316.
31 Л. Мирковић, Доментијан, 194; Ђ Даннчнћ, Доментнјан. 317.
Срби шлбрани народ 123

и о срттским светитељима и о народу из којег је поникао. Он се у окви-

рима својих моћи, знања и умећа потрудио да створи теоријску осно-
ву на којој се може градити и учвршћивати етничка свест српског
народа, његово духовно биће. Стабилност у овој сфери, по Домен*
тијановом казивању, остварена је равно пре осам векова. Тада се срп-
ски народ дефинитивно приклонио православљу, стекавши право да
се назове изабраним народом или другим Израиљем, а тиме је на-
ционално самопоштовање уздигнуто до највиших висина. И з свега
што јс речено не би се смело закључити да је реч о личном ставу мо-
наха Доментијана. На основу расположивих извора може се наслу-
тити да су сличан став имали и други представници духовне елите. О
томе се могу наћи непосредна сведочења у једном запису из 1319. го-
дине. У том запису тадашњи српски архиепископ Никодим саопшта-
ва о том е како нам се по божијем милосрђу појавио нови Адам у
лику: <а(Т4гс наиигс гсспсдиил Онлчи>нл м новаго мирстсчкца в*
нсвсрсждени^мб Изранли, рекше вк сркпсц^н зш л н ? * У наведеном
цитату, без икаквог колебања, изједначава се новорођени Израиљ
са српском земљом, односно српском државом. П опјто се по том пи-
тању изјаснио, не један учени монах, већ српски архиеиископ 11ико-
дим, онда се с разлогом може закључити да је такав био и став зва-
ничне Српске цркве. Она је била та која је српском народу уливала
самопоштовање и самопоуздање.

Љ . Сго|аноенН, Сшари Сриски заииси и шииписи I, Београу 1902, стр. 22, запис
52. И зрат „новк И зраиљ " у потпуности је прихаатао и Тсодосије и ок га кори-
сги у Ж иш ију сеетоТа Саве, што је разумљиво, пош то се ослања на ДоментиЈа-
на. Гсодосијс на једном месту дишс да је Бог умножио и расмространио Јакоаа
у Египту, ла исто тако „оца Симеоиа. новог Израиља" .. „умножи и раслростра-
ни ке телесном него духовном дсцом у пустили“ (Теодосије, Ж итије свет о! Са-
ве, 49). К адаје лотекло миро из моштију светог Снмсона Сааа је је захвалио Бо-
гу т т о т о чнии. „на славу /мојему/ отачаству народа твојега, новог Ш раиљ а"
(Теодосијс, н д., 75). Превод у цитираној реченкцн усаглашен је са оригиналом.
гдс пи(не: , з <л*веу «©«««*(•" а не: „на сдаву своЈсму", како ]е превео Л. Мирко-
внК П риликоч спнса преношења мошгију светога Симеона Теодосијс каже „н
иоссшт! гак» дрси^дго ПЈкошв* и неаалг« Исранло мдтрТдрх* шт*цд ндшего 01меш-
нд" (Ђ. Даннчић, Теодосије, 84). Немања је овдс „ноои Итраид," и .други Јаков",
али и роцоначелиик (патријарх) српскога иарода у духовном поглсду Сви ње-
гови потомци и саллемеиици стскли су право аа се назову „нсвим Израиљом".
ОписујуКи брОЈНа чуда ко ја је Б ог чннио иреко Немаше, Теодосије прича како
је из Немањиног лика на зиду Студенице (из фреске) потекло миро: „на удивље-
ње и утеху благопокорним л»удима, деци 1&еговој н народу његову, иовом Изра-
иљу, учини својом силом да и ова од сухога креча миром извире“ (Л. МирковиК,
Теодосије, 88). П рсм а наведеном цитату у „нови Изран/в“ убраја се сав српски
народ у држави Немањића. И з примера који су наведсни види се да су Теодоси-
|сва схватања о „ноком Израиљу" једнака Доментијановим схватањнма.
)24 ИемањиНи и Лозаревићи

Са канонизацијом саетога Симеона, а касније и светога Саве,

( рпска црква и српски народ стекли су угледне и свима познате све-
титеље који су, како за свога живота тако и после канонизације. шти-
тили интересе српске државе и српског народа. О њиховим заслугама
на овом месту не треба оттширно говорити, али треба истаћи да су они,
бринући се о дрквеним пословнма, истоврсмено штитили и државне
интересе. О томе се у Доментијановим делима може пронаћи вишс
доказа, па и у опису подизања манасгира Хиландара.'1 Поводом тог
догађаја у житију се саопштава како је монаху Сави дошао неки бо•
гобојажљив муж и саопштио му богомисаони савет следећим речи-
ма: Б о г посла т ебе у Свет у Гору, не да се спасеш еамо т и и т во ј ро-
дитељ, већ да у Светој гори подигнеш манастир: да буде ист инит о
прибеж иште т воме от ачаст ву?4 Сви, који дођу из Савиног отача-
сгва у тај манастир, биће спасени. И з наведених речијасно ироистиче
да је брига о подизању манастира у Светој гори уједно и брига за све
српске монахе, а лосредно и за цело отачаство. Своју намеру Сава је
саопштио и игуману манастира Ватопеда у којем је боравио, замолив-
ши га да му да неко запуст ело месташие у којем ће подићн Нелијииу
за оне: који дођу од земље отачаства м о го , да имају својдом?* После
отклањања сметњи око подизања манасгира, добијена је сагласност
за лодизање Хиландара, па је монах Сава уиутио молитву Хрисгу да
му иомогне. У молитвн се наглашава то да ће манасгир бити прибе-
жиштс свих хришћана, а посебно: деии от ачаст ва мо?а?** Иајпре је
подигнута манастирска црква: и распрострањена к о л и к о т ребоеа•
ш е на почасш држави от ачаст ва њихова, тј. Савина и Немањина.37
Из свих наведених примера недвосмислено проистиче да је подизање
Хиландара требало, лре свега, да послужи добробити от ачаст ва, др-
жаве, народа, а лосебно монаха из Србије. Хиландар је убрзо уздиг-
нут на ранг иарског манастира, с правом да манасгирски монаси са-
мостално бирају и постављају свога игумана. Овај ранг доделио је
Хиландару византијски цар Алсксије Ш Комнин приликом посете све-
тога Саве, који је обавестио цара да су он и Немања подигли мана-

53 О Хипандару постхзји велвка лвтература За опшгс али и садржајиФ информаци-

Јв види: Д. БогдановиК, В. Ђурић, Д. Медаковић, Хиландор, Београд 1978; М.
Живојнновић, Маниспшр Хиландар и Милеја, Хиландарски зборнак 4, Београд
1978,7-14; Историја српсхог народа I, Београп 198), 264,265,477 479. У иослед-
н>а пва дела саооштена су и литература и нзвори
14 Л. Миркоаић. Домсншијан , 65; Ђ. ДапичиК, Доментијан, 162.
*' ЈТ. Мирковић, Доментијан, 66; Ђ. ДаннчиК, Доментијан, 163. Исцрпио о мана*
сгирским кслиЈама ма Светој горл: М. ЖивојииовиК, СеетоГсрске келиЈС и пир -
?о$и у срерн,ем аеку, Београд 1972.
* Л. МирховиК, Доментијан, 67; Ђ. Дамичић, Доментијан, 165.
17 Л МирковиК, Доментијан, 67, Ђ. Даммчмћ, Доментијан, 165.
 Срби - илабрани народ 125

стир на службу Б огу и Пречистој ЊеГовој Матери и на приношење

/молитава/ за државу великога т и иарства, и на прибежиште на-
шега отачаства.2* Цитирани одељак недвосмислено показује да је
Доментијан доследан до краја пошто редовно истиче како је Хилан*
дар подигнут да буде прибежшите отачаства.
Од још већег значаја за српску државу било је лрибављање ау-
токефалности Српској цркви. Све шго је у вези са овим проблемом,
претресано је на више месга, па се на томе не треба ни задржавати, већ
треба обратити пажњу на садржину образложења, које је саопигтено
никејском цару Теодору I Ласкарису 1219. године. Том прилнком, лре-
ма наводима у житију, Сава је рекао: Скрбно и печално ми је, иару,
)ер моја земља нема своГа архиепископа; а још и мноГе земље су около
отачаствами у области државе наше, но нису напредне божанстее-
ним и с п р а в љ е њ е м Из цитата се види да је у први план стављен оп-
шти интерес државе {зем.ке), као и интереси суседних земаља под по-
литичкнм утицајем државе Немањића, пошто у њима још није
исправљено учење о правој вери. Као што је познато, образложење
је прихваћено, па је Теодор Ласкарис одлучио да се архиелископско
досгрјанство додели Сави, што је овај из скромности одбијао. Ц ар је
упозорио Саву да то досгојанство не одбија пошто: Богом ти је пове-
реностадо отачасшва Швога, јер нико други не може осећати за тво-
је сшадо као т и истинити пастир.40 Брига о држави, отачасгву и срп-
ском народу је стална, и када се саопштава образложење, и када се
прима архиелископско достојансгво. Управо та највећа брига за добро
евојих саплеменика обавезивала је Саву да прихвати достојансгво ар-
хиепископа. На крају свега васељенски патријарх издао је посебну ис-
праву којом лоставља Саву као архиепископа свима српским и помор•
ским земљама.41Титулатура је потпуно усаглашена са титулом краља
Уроша I због тога што је у Доментијаново доба она тако в гласила. Ти-
тула српског архиепископа уједно показуЈе где је он вршио своју апо-
сголску мисију и у којим се оквирима простирала његова духовна ју-
рисдикција. Биле су то, заиста, српске земље уоквирене политичким
границама државе Немањића.

Ј| Ј1. МнрковнК, Доменшијан, 69, Ђ Доменшијан, 166. Косом заградом

наглашава с е а а је р ечо н аш о ј ннтервенинји у преводу У чннилисмото збогто-
гаш то Је Л . Мирковвћ у израз: „мд нрннн«и11 и1€ © лр**Ж|»»'к''убациореч))жргве".
То Је ненотребио и погрешно, поготово што у ДоментиЈамовом Ж итију свето-
ги Симеона постојв помекугм нзраз, који гласн. нд прииошенни моантз^ сбст\ г
нјк о дркжав'1'' (Ђ. Даничић, Доменшијан, 71) Према том е. реч је о ирипоше-
њу светих молитава за државу византијског цара. а не ириношсњу „жртава".
^ Л Мнрковић, ДоменшијпНу \ )З.Ђ . Даннчић, Доменшијан, 217.
** Л Мирковић, Д ом ент ијан,) 14.Ђ. Даннчић, Доментијан, 218.
41 Л Мирковић, Доментијан, ] 16: Ђ. Даничић, Доменти/ан, 220.
126 Иемањићи и Лазаџевићи

Од каквог је значаја било стицање аутокефалности за Српску

цркву и државу, најбоље дефинише Доментијаново писање према ко-
јем је Сава замолио васељенског патријарха да самоосвеНепо буде ота •
част во њ егово као ш ш о је божијом пом оћу и самодрж авно 42 Према
цитираноЈ реченици, политички суверенитет српске државе и аутоке-
фалносг дркве стављени су у исгу раван, с тим што треба имати у ви-
ду и то да Је са аутокефалношћу цркве државни суверенитет добио у
својој пуноћи. Домеитијану је било врло добро познато то да је и за
једко и за друго било потребно и међународно признање. После ле-
гално ирибављене аугокефалности, Српској цркви би мало ко то оспо-
рио, али је за Српску цркву било и те како корисно да њеног архиеии-
скопа упознају сви источни патријарси и сви угледни цснтри
православља. У том светлу треба посматрати путовање архиеписко-
па Саве, истовремено и са његовим духовним иотребама, у Сирију,
Палестину и Егнпат. Обилазећи света меета и упућујући молитве Бо-
гу, архиеиископ Сава се увек молио за добро свог отачаства. Чинио
)е то усрдно и на Гори Синајској, па Доментијан примећује: и ст и •
ни т и паст ир / и / на крајевима зем љ е бдијући за ст адо от ачаст ва
свога.АУ Сви други докази ове врсте били би сувишни пошто се све-
ти Сава и на крају света {земље) брине за добро свог отачаства.
З а међународно признавање суверенитета српске државе било
је од посебног значаја стицање краље&ске круне, која се у то доба
могла добитн углавном из Рима. У тако значајном послу требало
је, по мишљењу Доментијана, да учествује и српски архиепископ.44
Поводом догађаја, који су уследили, Доменгијан је оставио занимљи-
ва обавештења, не устручавајућн се да као ортодоксни монах саол-
штн не само да је круна добијена од папе већ и да папу назове вели-
ким са п р ес т о лн и ко м апостола П етра п П авла.45 П исац житија
наглашава да је свети Сава био иницијатор за прибављање краљев*
ског венца, па је поводом тога послао у Рим еш скоп а М етодија.46

Л. Мирковић, Домент ијан, 116; Ђ. Ддничнћ, Доментијан, 221

Л. Мнрковић, Домент ијан, 119; Ђ. Даннчнћ, Доментијан, 323.
° 0 хрунисању С гефана Преовенчаног посгојн вслика лктсратура са неусаглаше*
ннм мишл.сњима, поготоео ш то су н некн Јоворн тенлснциозки. Вншс о томе.
Историја српскоГ нароуа I, 300.
Л. Мнрковић, Доментијин, 136; Ђ. Даиичић, Доменти/ан, 245.
м Цоме 1ГГНЈа«I нс би иогао измисл и ги иче н титулу с пнскона Мстоу кј а, којн јс по*
среаовао коц паис за дсдсљавашс краљевског венца Сте фану Немаљићу. По-
датнк јс прсцизан и поуздак, што само говори о доброј обавеш теностк Домен-
тијана. Елископ Метопије је испориЈСха пичност и он Је јсдном припиком (март
1220) боравио у Рнму као оосланнк Стефана Првоиеичаног. К раљ је том прн-
лнком молноод папе благословза своју крунун зсчљу. В»ши. К. Јирсчск. Исто•
риЈП Срба I, Београд 1952,168, 169
Срби изабрани нароу 127

Није нам овде намера да улазимо у шире разматрање о круниеању

Стефана Првовенчаног пошто о томе постоји обимна литература,
већ да упозоримо на добру обавештеност Доментијана и његово тре-
звено гледање када су у питању највиши државни интереси, а посеб-
но интереси владалачког дома. Подсећамо да су оба житија написа-
на по жељ и краљ а Урош а, што је морало утицати и на њихову
концепцију. О доброј обавештености сведочи садржина упутсгва, к о
је је дато епископу Методију. Он је требало да обавести папу да Не-
мањнћима припада круна по праву отачаства: краљ евст ва њихова,
у ком е се и о т аи њ и хо в ро ди (Немања), и то у м ест у званом Д и о •
клит ија, ко је се зо ве в е л и к о краљ евст во од п о ч ет ка - 4 7 Образло*
жење је, логично, засновано на чињеницама, и занимљиво срочено,
као да је аугор нмао пред собом некакво упутство за дипломатске пре*
говоре с папом. Најпре се саопштава да је опш часш во већ раније при*
бавило право на краљевски венац, затим, да се родоначелник дииа-
стије Немања родио у том отачаству, и најзад, да је то одувек свима
позната чињеница, пошто се зове вели ко краљ евст во од почет ка.
Одмах треба упозорити да се израз велико краљ евст во не односи на
величнну територије, всћ на славу и велнчину краљ евског досто-
јанства у постојећој хијсрархији држава и владара.
П ознато је да се Дукља од осамдесетих година XII века налази-
ла под влашћу Сгефана Немање, па су према томе н сва легална пра-
ва припала новом владару и његовим наследницима. З а Дукљу се зна
да је стекла ранг краљсвства до 1077. годнне, а вероватно и нешто
раније,4* али од тог тренутка, кадаје ушла у састав државе Немањи-
ћа, сва дотадашња владарска права припала су новој династији. Но,
сем тога, прибављањс краљевске круне нијс цшло лако, највипге због
унутрашњнх сукоба. Строго узевшн, право на краљевски венац у
то доба није било спорно и оно је од 1077. године припадало оном
владару под чијом сс влашћу налазила всћина ерпских земаља. Из
тога би следио закључак да је свим српским земљама припадало пра*
во само на једну краљсвску круну. Најпрс су то право прнбавили Во-
јиславићи у Дукљи до 1077. године, а када су изгубили власт, право
на краљевску круну пренето је на династију Нсмањића 1217. године.
Гашењем династије Немањића и разбијањем њихове велике држав-
не целинс, право на краљевски венац легално је пренето на дннасти-
ју Котроманића 1377. године где је и остало све до лада њнхових зе-

47 ЈТ. Мирковић, Доменшијан. 137; Ђ. ДаничиК, Домешиијан, 246.

41 О уздвзању Д у кл с иа ранг краљевсгаа посгоје противуречна мишље(ћа. Види:
Исшорија Црне Горе 1. Ти гоград 1967,393,394; Истори/а српскоГ народа I. 189,
т НсмпњиЈш и Лазаревићи

маља подТурке.*9 З а разлику од прва два случаја, када је краљевску

круну и благослов дао патта, трећа династија примила је круну и бла-
гослов од Српске православне цркве, на чијем челу се налазио па-
тријарх Јефрем. Ово је свакако најважнији разлог што владарима из
династије Котроманића Српска црква никада нијс оспоравала право
на краљевски венац, нису то учинили ни кнез Лазар, ни деспс>т Сте-
фан Лазаревић, нити деспот Ђурађ Бранковић. Исгине ради, овде тре-
ба још додатн и то да је последњи владар Боснс Стефан Томашевић
затражио од иале и добио нову краљевску круну, којом је крунисан
по католичком обреду 1461. годнне, непуне две године пре него што
суТурци освојили Босну™ На основу чињснице д а је Стефан Тома-
шевић затражио и добио од иаие нову круну, следи закључак да су
сди н>егови претходници крунисани круном коју је благословила Срп-
ска црква и по обреду који није био католички. Додсљивањсм новс
круне 1461. године није додељено и ново право на краљевски венап,
пре би се могло рећи да јс папа освежио или нратио право на доде-
љивање круне српским земљама којс је имао 1077. и 1217. године.
У намери да што боље заштити и сачува нсповрсђену државу
I (емањића, Доментијан је чесго нааива ошочаством светога Симе-
она. Гако је помиње и Стефан Првовенчани у житију светог Симе-
оиа. П ош то је у питању отачаство једног светитсља, онда га нико од
смртника на духовном илану није могао уништити нити разорити, а
то се теш ко могло учинити и у стварности. На Стефана Немању, од-
носно светог Симеона, гледало се као на непосредног заштитника
државе Немањића. Т о су од недавно познате чињенице у науци, па
се на томе не треба дуже задржавати.51 З а ову прилику треба упозо-
рити да светога Симсона називају не само оцем отачаства већ че-
сто чедод>упием и отачаствољупием. О н је, у том погледу, па и у
свему другом, сличан светом Димитрију, заштитнику града Солуна.
Доментијан, а и други писци житија радо улоређују светог Симеона
са светим Димитријем. посебно у тзв. чуду са Стрезом. Догађај је ве-
ома добро познат и на више месга интерпретиран у иојединим рас-
правама и студијама,52 укратко. ради се о бугарском всликашу Стре*
зу, који је уз помоћ С тефана Немањића постао господар града
Просека на Вардару и знатног дела Македоније. Уместо да буде за-
хвалан оном ко га је помагао, прешао је на страну непријатеља срп*

44 С Ђирковкћ, СуГуби вкиии (ГЈрилоГ историји кралевст ва у Босни), Зборник

Ф нлозоф скогф акултста у Бсограду, кљ. VIII, Б ео гр ал 1964,342-370.
* С. Ћнрковић, Сугуби венаи, 364.
М. Благојевић, Студенииа - манастир зш ититника српске државе, Студеннца
и визангнЈска ум етностоко 1200. године, Београд 1988,51-66.
4 М . Б лагојсвић, Студенииа манастир заш титиика српске државе. 59-61.
Срб и иллбрапи народ 129

ске државе и оллучио да нападне на отачаство светога С им еона^

Стефан НемањиК је настојао дипломатским средствима да избегне
оружани сукоб, па је на преговоре са Стрезом послао и свог брата
Саву, тада још игумана у Студеници. Поред свих објашњења која су
иаложена, С трез је и даље остао при својој намери да крене у рат
против Стефана Немањнћа. У веома тешким околностима за српску
државу, Сава се молитвом обратио за ломоћ Богу, Богородици и све-
томе Симеону. Очекивана помоћ није изостала и одмах после завр-
шене молитве догодило се чудо, јср те ноћи прободе /Стреза/ анђео
Божији невидливим коп/*>ем, као што пре светиДимитрије пробо-
де иара Јована, рођака његова, и злом смрћу умори 1а, као и свети
IСимеонI овога, бранећи своје отачаство - 5 А Помоћ је била заиста
ефикасна, иоигго је Стрез те ноћи преминуо, а његова се војска ра-
сула. У наведеном цитату занимљиво јс Доментијаново схватање, а
оно проистиче из средине у којој је живсо, да је српски светитељ био
спреман нс само да се заузме за одбрану свог отачаства већ и да на-
иадачу на српску државу одузме живот. Ово није усамљен пример
овакве садржине, на ш та је посебно упозорено на другом месту.
Занимљиво је истаћи како у Доментијановим дслима нема ни
помена о томе да је српска држава угрожавала ратом своје суседе.
Било би то, свакако, у супротности са схватањима православнс цр*
квс, па се такво становишге не би могло ни бранити. Доментијан,
као и сви други иисци житија, доследан је у томе да се отачаство
светога О м еона мора бранити свим срсдсгвима, иа се у одбрани ан-
гажују сви слојеви друштва, и световни и црквени, ови иоследњи у
складу са делатношћу коју обављају. Сем занимљивог гледишта о
одбрани државе, Доментијан је веома јасно саопштио и своје схвата-
ње о грађанском рату. Појава грађанских ратова и њнховс последи*
це биле су веома добро познате писцу житија светога Саве и свсто-
га Симеона. Они су за земљу били ужасна несрећа, па је Српска црква
настојала свим средствима да их спречи илн, пак, да ублажи после-
дице. Опш ти узрок оваквим ратовима Доментијан гражи у првом
братоубиству када је Каин убио Авеља.55 То се братоубиство сматра
једним од највећих злочина на свету, Осим најопштијих узрока, До-
ментијан у Старом завету тражи и конкретније разлоге за избијање
грађанског рата у Србији. Он, додуше, почиње издалека, па подсе-
ћа читаоца како је прародитељ Ноје поделио сву земљу тројици сво-
јих синова, али је њсгов унук Ханан, син Хамов, напао на земљу свог

м Л. МирковиК, Доментијон, 104, Ђ. Даничић, Домемти;ан, 206,

Л. МирковиК, Доментијан, 107, Ђ, ДаничиК, Дсменти/ач, 209,
Л. МирковиК, Доментијан, 299; Ђ. ДаничиК, Доментијан, 94
130 НемањиНн иЛазаревјАи

стрида Сима, најстариЈег Нојевог сина, и преотео му седам народа

и њихову земљу.56 Догађај је далек, а приповедање завијено, но, и по-
ред тога, оно може послужити као алузија на то због чега је дошло
до рата нзмеђу Иемањиних синова Вукана и Стефана.57 Сукоб је био
дуготрајан и по свој прилици жесток, са катастрофалним последи-
цама тако да су их се л»уди добро сећали и 50 година касније.
Интерпретирајући писмо, у којем су Вукан и Стефан иозвали
Саву да из Свете горе пренесе мошти светог Симеона у Студеницу
и измири завађену браћу, Доментијан описује какво је зло задесило
српску државу у грађанском рату. Сава је замољен да журно дође у
отачаство, каже писац његовог житија, јер оекрнаеи се зем љ а нахиа
наш им безакоњима, и пост аде убијена крвљ у, и упадосм о у р о п ст *
во иноплеменикОу и непријат ељи наш и поругаш е нам се, и они који
су о ко нас поругаш е нам се зб о г нашег безакоња. Јер када иноплем е•
ниии дођош е, ваист ину опуст е от ачаст во светога, и сабрано пре-
подобним са свију ст рана разГрабише, једни падоше од оружја, дру•
Ги биш е одведени у ропст во, други изгубиш е сво имање и т елесној
ниш ш еш и предадоше се.58 После тога наступила је страшна глад, ко-
ја је поморила више народа него оружани непријатељи. Садржина
цитнраног одељка је добро позната ширем кругу читалаца, али чи*
ни нам се да нико јаче од Доментијана није осудио братоубилачки
рат, нити је јасније указао на застрашујуће последице. После грађан*
ског рата земља, на којој се живи, бива обесвећена, јер је убијена кр-
вљу властитог народа. Све се то догађа због безакоњ а, због непо-
ш товања норми хришћанског морала, уобичајеног и устаљеног
поретка. Становништво доспсва у потчињеност или ропство туђих
народа - иноплеменика. Сви нелријатељи и суседи могу се наруга-
ти народу који води грађански рат пошто је то неразуман подухват.
З ем љ аје опустела од иноллеменика и све земље, које је Стефан Не*
мања сакупио и присајединио отачасгву, биле су разграбљене. При
крају грађанског рата С тефан Немањић је успео да учврсти своју
влаег у крајевима којима је владао пре рата, док је Вукан задржао
земље које је и раније држао. Правог побепника ту није ни могло би-
ти. О стала су огромна пусгошења, која Доментијан као истакнути

* Л. Мирковић, Домкншијан, 299, Ђ, ДаничиК, Доменишјан, 95.

Доментијвн није пронустио да детаљннје опише оружани сукоб између Вукана
н Стсфана, нз којсг се сазнаје да је у једиом периоду Стефан остао гогово бе^
темЈне. Внди: ЈТ. М нрковић, ДоментиЈан, 300; Ђ. Данн«ић. Домент и)ан, 96 О
у^роиима, току н носледицама гра^анског рага сажето: Историја српскоГ наро-
ра 1,268 271 (С. Ћнрковнћ)
<( Л. Мнрковић, ЈЈоментијан, 302: Ђ. Даннчнћ, Доментијан, 98.
С рбн изабрани народ Ш

представник духовне елите не може да заборави, па осуђује сваки

грађански рат у српским земљама.
Велику помоћ у смиривању разбукталих страсти код саплеме-
ника пружила је Православна црква у Србији, тада са архимандри-
том Савом у Студсници. Имајући у виду посебну улогу светога Са-
ве, не само у црквеним већ и у световним пословима, Доментијан га
назива вождом ош анасш ва ,59 О томе пише у житију приликом поре-
ђења Мојсија и архиепнскопа Саве. З а Мојсија истиче да скуп Изра-
иљ ев вождаше, т ворећи судбе у њима, док архиепископ Сава: своме
от ачаст ву постаде вожд на добру веру и на светињу, и постаде но•
ви з а к о н о д а в а и ^ Домеитијан се још једном враћа на ову проблема-
тику. па иише како је Мојсије поставио Исуса Навина да после ње**
га постане д р у ги вожд ск у п у И зр а и љ еву, док је С ааа уместо себе
поставио за архиепископа Арсенија и за другога управит ељ а и в о •
жда от ачаст ва својегаУ Посебну и ретку титулу вожд Домснтијан
додељује искључиво идејним вођама народа. Мојсије је био вожд ску-
пу Израиљеву, који је нзвео из Египта и водио у обећану земљу. На
том путу он је имао широка овлашћења, укључујући и изрицање пре*
суда и одређивање свог наследника. Д оброје познато да је његов на-
следник Исус Навин био и врховни заповедник војске Израиљеве.
Архиелископ Сава такође је вожд, и то от анаст ва , а не скупа, по-
што су Срби одавно насељени у својој отацбини. О н их не води на да-
лекн пут, всћ ка доброј вери. путем православља. У том послу и ар*
хиепископ Сава је имао широка овлашћења, ш то се наслућује и по
формулацији да је свом отачаству био и нови законополож ник. На-
ведени израз је могао бити употребљен како због тога што је у ота-
частву учврстио учење Новог завета - Новог закона, тако и због то-
га што је цркву и државу скабдео законоправилом , номоканоном или
књ игама законским. Вожд отачаства морао је понекад да обавља ве-
ома сложсне, теш ке, па и непријатне послове. П озната је чињеница
како је архиепископ Сава крунисао краља Владислава, који је силом
дошао до круне и престола, што Домснтијан посебно не осуђује.6*
Изгледа да се архиелископ Сава нашао у много тежим и сложенијим
приликама после смрти Стефана Првовенчаног. Поводом збивања.
која су уследила, Доментијан примећује да на архиепископу Сави:

* К олнкоје лознато у науии, ДоиенгнЈааЈс мрви уиотребио гсрми 11..в»ждк“ . Рен•

ниии српско! или хреат скоI језика у иалал>у С Л Н У не бележе помем речн „вожл"
у срсдњем аеку, па з&огтога и упозоравамо на Доментијана (в. нап. 60 и 61 ).
- Ј1. МнркоонК, Домент ијан, 197; Ђ. Даничић, Доменпшјан, 320, Л. МирковкК је
реч „вожл“ превео хао „80ђ“ , ш то је тачно, алн ианас има уоиш тено значен>е,
$| ЈТ. М иркоеић. Доментијан, 199; Ђ, Даничић, Доменти/ан, 323.
** ЈТ. Миркоаи ћ, Доментијан, ) 76; Ђ. Да ничић, Доментијпн, 295.
132 Немеинићи и Лазаревићи

остаде сва тежина његова отачаства, да се брине о свим духов•

ним и телесним исправљ ен> им аПрема томе, вожд ошачаства мо-
рао се у одређеним случајевима бавити и световним пословима под
којима се не подразумева само законодавна радња, већ и послови-
ма чисто политичког карактера.
У Доментијановим делима и други одељци заслужују пажљиву
анализу, али и оно, ш то је до сада учињено, казује много. Велики
средњовековни писац је кроз бројна дела светога Саве, а лосебно и
на властитом примеру, показао да је учвршћивање темељ а нацио*
налног бића био један од основних задатака свих представника срп-
ске духовне елите. Прихватањем хришћанског учења православне
садржине, српски народ је у цивнлизацијском погледу био укључен
у источну екумену. Светосавска црква, учећи српски народ правој
вери, учила га је уједно самопоштовању и самопоуздању. П рема цр-
квеним мсрилима био је то изабрани народ, нови Израиљ или други
Израиљ, који пред Богом не заостаје ни за једним народом на све-
ту. Таквом народу лрипада право на државу - на отачаство свето-
га Симеона и он Је дужан да то отачаство брани и чува од инопле•
меника. У одбрани отачаства укључени су сви слојеви друштва,
свстовни и црквени, свако према својим моћима, а посебно духовна
елита. Међусобна политичка трвења заслужују осуду, а највећу гра*
ђански рат пошто се њиме понижава и обешчашћује отачаство. У
таквом рату победнику не припада ни част, ни слава, ни хвала, јер су
почињени највећи злочини - злочини братоубиства, после којих осга-
је само пусгош, стид, срамота и осуда за сва времена. Грађански рат
се може окончати једино националним помирењем. Т о је императив
пошто без националног помирења и унутрашње слоге не могу оп*
стати ни нација ни држава.

[Првобитно објавл>ено: О наиионалним и државним интереси-

• ма у делима Доментијана - Срби иеабрани народ, Историјски гласник
1-2(1994), 15-28]

Л. Миркови КДомент ијан, 149; Ђ, Ддничић, Доменшијин, 261.

 ГЛАВА ОСМА

ТИТУЛЕ ПРИНЧЕВА ИЗ
КУЋЕ НЕМАЊИЋА

Упоређивањем титула принчева из куће Немањнћа, који су жн*

вели током XII и XIII века, стећи ће се утнсак, бар на први поглед,
да ту није било неког реда и иравила. Поједини иринчеви носе рас*
прострањене титуле жупана или кнеза, као и обична властела, дру-
ги. великог кнеза, младог краља, па чак и краља, док се трећи по-
мињу без нкакве титуле. Класичан пример за последњи случај
садржан је у познатом ктиторском натпису на цркви посвећеној Ус-
пењу пресвете Богородице у М орачи, где се саопштава да је храм
подигао: „Отефднк <-унк вјлнјгј кнезј Блка. вноук св«тдго Оумсшнл
11ШАНИ. И СИК Б'ћ1Ш1 Вћ ДћНИ ВЛДГОЧССТИВДГО крдлл НАШСГО пурошд.
вк л ћ те ,6 7 6 0 . имдикта ЛО.го**.1 У наведеном цнтату изостављс*
на је О гефанова титула, али је истакнуто његово племенито лрин-
чевско порекло, ш то даје повоца да се овом питању посвсти дужна
пажња. Недостатак података у званичним документима из ХШ ве-
ка о титулн Стефана Вукановића, с једне стране и писана обавеште*
ња из XV] и XVII века где се он помиње као крал>, с друге, упућива-
ли су истраживаче на закљ учак да је Стефану, у складу са
дукљанском традицијом, припадало право натитулу краља.2 Навс-
’дени закљу»гак поткрепљују »1ињенице што се у неким документи-
ма Вукан Немањић и његов син Ђ орђе називају краљевима.3 Саои-
штена констатација не може се прихватити без додатних објашњења.
првенствено због тога што је Стефан Вукановић означен као кнез
на фрескама „Лозе Немањића'1које су живописане у Грачаници, Пс*

1 Л> СтоЈаиовић, Сшари сриски лоииси и шииииси I, Београд 1902,7 Лр. )7; Г, То*
мовић, МорфолоГија ћириличких натписа ни Балкану, Београд 1974, 43 бр. 20.
г Љ . Отојановић. ССаари сриски заииСи и наГипши 1.2 19 бр. 7 10; Ш. 76 бр. 5075-5077,
С, Петковић, Морани, Никшнћ 2002г, 10,42,43,100-102.
* ИсШорија Ц рне Горс, књ. пруга, том први. Ткгоград 1970,12, 13 {С. Ћирковнћ).
134 Неман>иНи и Лазлревићи

ћи и Дечанима.4 У доба живописања све три „Лозе Мема»>ића’‘, то*

ком прве половине XIV века, успомена на досгојанство ктитора ма*
настира Мораче била је још жива, па се обавештења са ових фреса-
ка могу прихватити као тачна. Знатно касније, када су сликари из XVI
века обнављали морачки живопис. по траговима првобитних фре*
сака из XIII столећа, они су у наосу обновили и монограм првог кти-
тора, к о ј и гласи: „кнц Стбфлнес'*.5 Према томе, титула кнеза Стефа-
на Вукановића потврђена је натписима из XIII и XIV етолећа.
Масупрот саопштеним чињенидама о посгојању титуле кнеза према
изворима из XIII и XIV века и краља из XVI и XVII века, Иларион Ру-
варац је својевремено претпоставио да је Стефану Вукановићу 1254.
године припадала, можда, само титула жупана.л Управо те године
краљ Урош I лотврдио је повластице дубровачких трговаца у Срби*
ји, и то: Арциемн<к^помћ. н пр!дћ кнедомћ Гпргемћ. и пр!дћ
ж&ижоли Отефдн^илк".7 Будући да се у наведеном цитату помињу
кнез Ђурађ и жупан Стефан, може се у први мах претпоставити да
је реч о Вукановим синовима, кнезу или „краљу" Ђорђу и његовом
брату Стсфану. Претноставку о Стефановој титули жупана доне-
кле поткрепљује и чињеница што је његов млађи брат Лимитрије, у
монаштву Давид, имао такође титулу жупана.6 Додељивање ове ти-
туле и принчевима из куће Немањића захтева потгтуније објашњење.

1 С. РадојчиК, Поршрети сриских еларара у срерњем веку, С коплс 1934,38,49,58;

В. Ј. Ђурнћ. Визант ијске фреске у Југослави/и, Београд 197$, 136, 137, сл. 57 и
58; В. Ј. Ђурић, С Ћ ирковиђ, 8 . К ораћ, П екка патријарш и/а, Београц 1990,
138, сл. 82, цртеж XXV, Б. Тодић, Гречанииа • сликарстао, Београд Приштнна
1988, 172. У з Стсфаново име напнсана је н титула односно ,л<н1хк“.
‘ Ш основу обављснс аналнзе С. Петковић упозорава па су живописцн из XVI ве-
ка сликали по тт>аговима првобитних фрссака. па констатуЈс: „Колико су ти у »
рн бнлн уважаваии, када су били вндљиви, речитсведок је и појас са гопрсјчма
мучсника у мсдаљонима на западном знпу којн су међусобно иовезанн моно*
грамом кнеза Стефана, првог морачког кгнгора; монограм селако разрешава и
чита се; .нн*? От«ф*н«Ј" (С. ПеткоаиК, Мороча, 45,46).
* 'К ала је И. Руварац објаеливао својс расправе о потомцнма Вукана Неман>ића
ннсу му бнли достулни сви извори, посебно иатписн из манасгнра Мораче. Вн-
ди: И. Руварац, Вукан иа/стари/и син Стефана Немење и дуканооићи, Годишн>н-
ца Н нколе Чупића 10 (1888), 1-9; исти, О Д м и т р у жупану, сину ае л и к о ! кнеза
Вукана или Вука, а унуку Стефана Немоње аеликоГа жугшна српског, Годишњи-
ц а Н Ч (4(1894), 216-221.
Л>. Стојановић, С т ересрпске псееље и писма Ш ,Београд Сремски Карловцн
1929, 19. Н а основу саопштеиог податка И. Руварац )е претпосгавио да су у пи-
тан.у Вукапоеи синови Ђ орђе и Стефан ( вијн нал. 6). О еу нрстпоставку оспорио
јс М. Диннћ, Три иоесње из исписа ИеанаЈЈучића, Збориик Фнлозофског факул-
тета III, Београц 1955, 71,89
* Г Чремошник, Каниелари/ски и нот арски списи 1278 1201, Веоград 1932.65,
66. 76.
Тимуле иринчева из куће Немањића 135

У науци је одавно познато да су Јужни Словени имали жупане

већ у VIII веку.4*9 Према казивању византијског цара и иисца Консган-
тина VII Порфирогенита, српска племена ,,како кажу, немају архон-
те, већ само старце жупане“.10Оваква се констатација могла односи-
ти само на иериод после досељавања Срба на Балканско полуострво.
али не и на време у којем је живео и иисао Константин Порфирогс-
нит, тачније на прву половину X века. О н је по имену поменуо 15 „ар-
хоната“ Србије или претендената да то постану, који су живели и
деловали између 780. и 950. године.11 Будући да византијски цар иа-
зива архонтима све владаре словенских држава, укључујући и бугар*
ског цара Симеона, онда се у конкретним случајевима под „архон*
том" подразумева само „владар", независно од титуле коју је имао.12
З а разлику од архоната, „сгар1Џ1 жупани“ су били најистаккутији пред-
ставници родовске аристократије. Они су постојали и знатно пре не-
п) пгго се стабилизовала било која српска држава у раном средњем
веку. а опстали су и у доба развијеног феудализма. Жупани су нај-

4 Титула жупана лрви пут се помнњс 777 године на територИЈИ коју су нассљава*
ла словенанка племена Види Р Коб, ОпјЛ уо та :§схЈо»1по 81о*епсеу V$геЈпјет ме-
ки, 1јиВ1јапа 1902, 289-29); Р, ОогЈЈб, %ирам т кпегоуг V)и$ол1о*еги;к! ргаут г#о4ок-
т , Са?ор1б га 281х1оу| по ш пагоЈор15Је 24, Мап1>ог 1929,22, А . С оловјсв, Предаеања
ш ис&орије слоеенских ирава, Београд 1939, 74,7$, У питањуЈе добро познати:
,Јорап. ^осашг Рћуббо".
1" Вагантијски иовори ао исШорију народа Југославчје, го « III, обралио Б . Ферјан-
чиК, Београд 1959, 14, 15. О жупанима постојн велнка л т е р а г у р а . З аосн свн а
обавеш тења виаи Жупа, Жупаи.Л ексикон српског средњег оека, Београд )999,
195-198 (Г.Томовић); Жупан, 1ех!соп Аез Мни!а11еп, 84. IX, МОпсћеп, 2ипсћ 1999,
709,710 (М, Благојевнђ), М Благојевић, Л рхм вча упраеа у српским среднзове-
коеним земљама, Београд 1997,38-48.
11 Византијски иаеори II, 53-55, нап. 174, 178, 185 (Б. Ферјанчић); Г. Острогорски,
Порфирогенишоеа хроника српских еладара и н,ени хронолош ки подаии, Исто*
ријски часопис 1-2 (1948), 24 29.
'* Виаангнјски термин архонт (архоу) користио се кро* вскове с различитим тиа-
чењнма. Прсма гучачсшима А. Соловјева иВ , Мошииа архоигје: „елолар.госло-
дар, к н с ј . У Визактији ова <е титула употребљавала за старе аладаре •• кнсжс*
вс" (А. Соловјев н В. Мошин, Грчке помл>* српских еладара. Бсоград 1936,403)
С, Пиривагрић каж е та архонта ла је: „својим општнм, дослоиним значењем тре-
бало да се односи на онога који јс на почетку, онога који алада, водн или упра*
вл»а,лакле првака, односно вођу, старешнну илнвлацара" Истиаугорненгго ма-
л о иал>е насгављ а' „У адресама иарскс канделариЈе X века владари изеесних
земаља натинани су а р х о н тм а Прсма Кљизи о деремонИЈама, арконтима Д укле.
Србије.Травунијс. Закумља, Пагакије. Хрвагске и Моравнје цареви су се обра-
ћалн гзв. нарсдбама" (Архонт, Лекси*сон српског средн>еЈ еека, 23. 24). И з сесга
ш то је речено може се заклучити да се поп архом има српских држава у IX и X
веку подразучсвају владари чије су стварне титуле пепознате. Према томе, нод
архонтом се није обавезно иодра^умсвала титула кн еза.као што ј с у лкгератури
прихваКено, већ ће го прс бити титула жупана која јс постоЈала у IX и X веку, са
наследноч врховисм влашКу усрпскнм државама Види и нап 13.
156 Немањићи и ЛазарсбиЈш

пре сгајали на челу појединих родова насељених по жупама. па су бар

у лочетку предсгављали наЈважније сгарешине војних и циннлних вла*
сти. К ако је временом дошло до удруживања неколико суседних жу-
па у већу територијалну јединицу, у „земљу“ или историјску област,
тада би се на њеном челу нашао један од најутицајнијих или најуглед*
нијих жупана из сједињених жупа. који временом постаје владар или
по византијској терминологији ,.архонт“. Константин Порфирогенит
наводи конкретан пример како је један жупан постао ,»архонт“. Реч
је о Крајини, сину Белоја, жупанаТравуније, који се оженио кНерком
архонта Властимира, владара Србије, средином IX века. После же-
нидбе, Властимир као владар знатно веће и моћније државе од Тра*
вуни)е (Требиња), „Желећи да прослави свога зета именовага (овај)
за архонта^ учинивши га самосталним".1-1Крајина је засновао нову
требињску династију, али од тог времена „Архонти Травуније увек
су били под влашћу архонта Србије", каже византијскн василевс.*14 На
основу изложених података, може се закључити да је Крајина постао
„сам*>сталан" унутар земље којом је господарио. а не у односу на вла-
дара Србије. Константин П орф нро^нит несаопштава да л и је Кра-
јина као „архонт“ стекао нову титулу, или је задржао стару титулу
,.жуиана“. Ово иоследње изгледа вероватније, јер су се и у другој по-
ловини XII века господари Требиња, Грдеша и његов брат Радомир,
поносили титулом жупана.15
Будући да сс титула жупана није стицала на владаревом двору,
нити у државној служби, јер је претходила стабилизоеању српских
држава, она се учврстила у свим српским земљама током IX века, а
посебно у Раси или Рашкој, где је до XI века постала наследна. Ка-
да је Вукан, први по имену познати владар Расе, изашао 1093/94. го-
дине пред виззнтијског цара Алексија I Комнина, повео је своје ро-
ђаке и „изабране жупане“, па је предао византијском василевсу своје
синовце, Уроша и Огефана Вукана, са још 20 талаца који су по свој
прилици припадали категорији „изабраних жупана“.16 После саоп-
штених чињеница није теш ко наслутити због чега су владари Расе
или Рашке, односно Србијс, током XII века носили титулу „великог
жупана'*.17У основици овог досгојанства је реч ,лсупан“. док се уз ио-

11 Визаншијски извори за исШорију нарора )угос.\али}е И, 62.

14 Исшо.
|$ Г. ТомовиК, МорфолоГијп ћириличких натписа на Балкану, 34 бр. 5, О жуиану
Грдсши види. М. БлагОЈСвиК,}?лл<авкл упраеа у сриским средњовеколним зсмља-
ма, 39.
1* Визаитијски изаори за историју нарора Ју?ослаеи]е 1П, Београд 1966, 389.
|? Ј КалиК, Рашки ееликиж упан УрошИ. Зборник радо&а Византолошког иистн-
тута 12 0 970), 21-39; иста, Ж упан Бсл ои/, Зборкик РВ И 36 ( 1997), 63-81.
Тшиуле иринчева из куће Немањића 137

моћ одреднице „велики‘*исгиче да је у хштању владар, најпре једне „зе-

мље" нли историјске области, а касније и знатно веће државе. Овом
приликом треба само подсетити да се владарско достојанство „вели-
ког жупанач‘ одржало у средњовековној Србији све до крунисања Сте-
фана Првовенчаног краљевском круном (1217). Великом жупану би*
ли су потчињени сви жупани на територији којом је непосредно
господарио, па их је по потреби слао да га замене у важним државним
пословима. И з са*гуваних докумената може се видети да је велики жу-
пан Стефан Исмања са браћом, Страцимиром и Мирославом, послао
Једнох' жупана да са Дубровником закључи уговор 1186. годнне, што
је и учињено.18 Четири године касније и Мирослав је преко свог жу-
пана, такође, закључио посебан уговор са Дубровчанима.1* У исто вре-
ме жулани су најистакнутије политичке ли^гаосги, сем владара, не са-
мо у Рашкој, Требињу, Хумској Земљи, већ и у Дукљи, односно у Зсти.?|
Уколико се имају у виду чињенице да је титула жупана најста-
рије достојанство познато Србима, затим, да је ово достојансгво по-
стало наследно у малобројним породицама родовске аристократије
и да је представљало основну одредницу владарске титулатуре у Ра-
шкој или Србији, постаје јасније и разумљивије због чега су је с по-
носом носили принчеви из куће Немањића током ХП и XIII века. Ме*
ђу њима на ирвом месту треба поменутн жупана Првослава, сина
великог жупана Тихомира и спновца Стефана Немање, боље позна*
тог као ктитора манастира Ђурђевих Ступова код Берана, затим,
жуиана Десу, сина српског краља Владислава, који је још као принц
подигао манастир Милешеву, а свакако и већ ломињаног жупана Ди-
митрија Вукановића, ктитора цркве Давидовице.21 Овде треба скре-
нути пажњу да су Димитријев син Вратислав и унуци Радослав и Врат-
ко такође носили титулу жулана. Познато је да су последња двојица
сахрањена у Давидовици, игго свакако не представља неку случај-
носг.22 Сада већ не би прсдсгављало посебно изненађење да је и Сте-
фан Вукановић извесно врсмс носио једноставну титулу жупана, ко-
ја му је припадала по рођењу.
З а разлику од достојанства жулана, титула кнеза је знатно мла-
ђа у српским земљама, па се на простору Рашке, Дукље и Хумске Зе*

" У Пубровнил је дошао: „ИсисЈаЈиб јирапи« ех $егтмС1а, УЈ4о5$1 Л1»иб ех раПе

шаеш шрахн Кетатше е! Гшгит еш& сот'С|$ $1гаг)Ш)п е! М)гоб1вУ1“ (А. СоловЈев, Ода-
брани спомеишш српског права, Бсоград 1 926,3),
1* Кнез Миросла в је за клучио уговор са Дубровчанима 17. јуна )! 90. гопине пре ко
својих изасланика. „рег пипооб зиоб Маигит Јирапит с« 5сг^шт“ (А. С оповјсв, Ода•
брани спомениии српскоГ ирава, 6),
М. Ђпвт)еоић,Државча управа у српским средњовековним земљама, 38 48
Ј| М. Благојееић, н д , 40.
ц Г, Томовић, Морфологија кириличких на&писа ни Балкану, 67 бр. 49,70 бр. 53.
/38 Иемањнћи и Лазаревићи

мље среће тек у другој половини XII века. Позната је чињеница да

је последњи дукљански владар био „велики кнез“ Михаило, чију су
врховну власт прнзнавали требињски жупани Грдеша и његов брат
Радомир, а свакако н жупани у Дукљи, Црнеха и Црепун.23 Послед-
ња двојица склонила су се у Дубровник 1189. године заједно са удо*
вицом великог кнеза Михаила, кнегињом Десиславом. 4 Сада сс са«
мо по себи намеће питање, због чега савременици у Дубровнику и
Требињу називају послсдњег владара из дукљанске династије „вели-
ким кнечом“, а не „краљем“, како би се очекивало. Н а основу распо*
ложивих извора може се претлоставити да је до промене у титула-
тури дошло због тога што се Дукља у то доба налазнла пол чврстом
конгролом Византије, а конкретно под влашћу цара Манојла I Ком-
нина. О непосредној Бизантијској контроли сведочи један которски
докуменат из 1166. годнне, који је издат поводом освећсња катсдра-
ле светог Трипуна, када је: „царевао најпобожнији и вечни побепник
Манојло [Комнин], а намесник Далмације и Дукље био кир Изанаци-
је".25 Из наведеног цитата јасно се види да је византијски цар, преко
свог намссника, „кир Изанација", господарио дукљанском државом,
односно „Далмацијом и Дукљом“. Постојеће стање описује пола ве-
ка касније Стефан Првовенчани, па каже да је Дукљу „наснљем др-
жао 1*рчки народ", који је у њој подигао многа утврђења „гако да се
прозвала ф ч к а област^.26 Овакво је стање лотрајало све док Нема*
ња нијс „нсгребио грчко име“, атачније док ннје запосео Дукљу 1185.
године. У таквим околностима стара краљевска титула у Дукљи мо-
гла је бити дефадирана у очима савременика на тнтулу „великог кне-
за‘\ алн се поузданији и потиунији одговор може дати тек после ана*

2Ј О томе сведочи иадгробмн натпис жупаиа Грда који почиље слсдећим речима:
д н и н н с(« В1ЛИ1Г4 М и х® н л а а \ м р к ж ^ п и н г Грт»дт» тр ^ кв м н гски н и ћ г о а ^т о
^ида смсу Брдт\ жо\П4н\ Р 4 д о м н р\"(Г Томовић, М орф олош ја ћирилин-
наимиса но Валкану, 34, бр. 5). Датирање смрти требињ ског жупама п<> «па-
Ш18ННИ „великог кнсза“ Мнхаила дока'>у]С да је жуиан Грд ирн>на»ао врховну
власг всликог кнета Михаила, којн се са истом тнтулом помнњс н у латинским
илворима. Виаи нап. 24.
24 „Јирапич Сгерип" и „10рапи§ СегпесНа" помињу се у истом докумеиту у којем се
почнње н: „сотгН1ам Бс51$]а^а. та^ги с о т н и М1сћас1)$ ихог“ , која јс 20. VII! 1189. го-
дннс дошла на Бара у Дубровннк, где јс прсаала два брода {А Соловјсв, Одабра■
ни спаменици српскоГ праоо, 4, 5). Иа иаведеиик података може се такључнти
да се титула .зел и к о г кнеза" везује нскључиво за Миханла, а не и за његову су-
пругу, која сс нс иазиаа „вслика кнсги)\а"
Д. Синдик, Д окумент о посоећењу квтедрале СоетоГ Трипуна у Котору, Пи*
сци срепњовековиог латинитета, Цетиње 1996,157,158.
л Стефан Првоеенчани, Жиоот шпи>1 Симеона, Сабрани списи. Стара српска кнл-
ж евносту 24 књнге, књ, трећа, Београд 1988,73 (дал>е. Ж ивотсеетсГ Симеона),
Стеван Првовснчани, Жкти/е Сшлеона Немање, прирсдио В. ТхоровиК, Свстосав-
ски тборннк 2, Извори, Београа 1939,3 3,32 (лаље: Жити/е Симеона Иемоње).
Ттиул* иринчаих из куће НемпњиНа 139

лизе одређених података. Ова врста података садржана је у житијима

светог Симеона, која су саставили његони синови, свети Сава и Сте**
фан Првовенчани, као и у грађи из Дубровачког архива, где се Не-
мањина браћа, Страцимир и Мирослав, ломињу са титулом кнеза.27
Не залазећи у многе лојединостн када је и како Мирослав по-
стао ,.кнез хумски1*, остаје чињсница да јс он господарио Хумском
Земљом у својсгву „удеоног кнезаи са великим степеном лолитич-
ке самосгалносги.^8 Истовремено, он је признавао старешинство ве-
ликог жупана Стефана Немање, тадашњег владара српске државе.
Успосгављени односи између великог жуиана и хумског кнеза пру*
жају на посредан начии и објашњење о томе какав је био положај
кнеза у држави па, аналогно томе, и како се сгиче титула кнеза. Пот*
пунија објаш њења о томе садржана су у Житију светога Симеона
Стефана Првовснчаног. Описујући одлазак младбг Растка у Свету
гору, Стефан Првовенчани каже да је Стефан Немнња послао у све
крајсвс своје државе „славне^ велможе „н <8ок" да лронаћу
његовог сина.2* Н а основу саопштеног податка може се закључити
да су кисзовн пот[шњенн великом жупану и да вероватно врше упра*
ву у појединим деловима државе.30 Потпуније објашњење о надле-
жностима кнезова саопштено је у одељку где се описује Немањино
одрицање од лрестола. Поводом овог важног догађаја срлски вели-

г ДоЛро је гозн&то аа се кнез Мнрослав на латннском тексту уговора из 1186. го-

,1ине погпнсао Кирнлнном као кнгтк Л\нр»<1чдвћ", а на уговору нј 1190. око
крсга са иагнаком: .хрћстк кнцд Л^ирвслдвд" (Л СолонЈев, Одабрани спамени•
ии сри<.коГ ирава, 4, 8). С а титулом кнеза поменут јс н у ктиторском патпису на
иркви С в. ГТстра у Б ијсдом Пољу као ^ д с ћ с«жТ 0т4нднћ ЛС|рослдв1>кнцц
ХАкМћСкТ' (Г. Томовић, М орфслоГир ћириличких наиашса на Б&исану, 37 бр 10ј
Са титулом ккеза (соте$) Мнрослав н њ етв б р ах С тр аи н м и р помнњу се м у ла-
тинским тексговима. Видн: К. Јирсчек, Историја СрОа 1, Београп 1952, 151: II,
17. 18. аидн н нап 18. Нсмањииог брата Мирослава помнње тек срсднном XIII
нека као „велнког кнеза хучскоГ' крал> Урош 1 нрклнком обнављања нтгубл»е-
не иовсљс. којујс своЈеврсмсно „залисао" Стефаи Првовснчанн ,а1лнквм«о кмгт*
ХДћАкСквмк» (ћирослдвоу" (Споменин СКА I I I /| 890/, 8)
Ј* С. Мишић, Хумска осддљп у срерњсм ееку, Београд 1996, 48 51; М БлагоЈсвнК,
Српске уреоне кнежеаине, Зборкнк РВИ 36 (|9 9 7 ј, 45-62.
Ж ивот свето? Симеона, 76; Ж ити/е Симеона Немање, 37.
* *Б Даинчнћ, наводеНи бројпе прниере о кнезоаима иа српсхом просгору од ХИ до
XV века. објашњаеа ккеза уз помоК латннскс речн „рпг>сср5“ са шнрокнм слек-
тром шачсња ирвн, главни, иајугледнији господар, владар и сл (Ђ. ДаннчнН, Р/еч*
н ик из кн,ижеАних старина сршкил I, Београд 1863,451-457Ј. Мора се упозорн-
ти да се термнн кнез током средљсг века всзнвас уз нмсна људи који принадаЈу
разлнчнтим друштвеаим слоЈсвнма, па се о томе мора воднти рачуна, као и о то*
адс да )с врсменом посгдо наследна гитули без одређеннх компетениија. У XII н
XIII веку уз гитулу кнезн иду обавсзно и одрсђснс надлсжностн на тсрнторн)и
срсдљовскоаие СрбиЈе, али н тада постоји разлика између „кнезо земЈће” нли исго-
рнЈске областн, кнеза неког грала илн иак кнеза веће скутш е Влаха сгочара.
140 Иемлњићи и ЈЈазаревићи

ки жупан сазвао је државни сабор на којем ће легализовати све сво-

је одлуке. Међу присутнима помињу се на првом месгу владарева су*
пруга и владареви синови, затим, епископ Калиник, а од представни-
ка власти, најпре: „иржтдв'ники д^л*>лм>“, тачније чланови централне
државне управе. Одмах после њих Немања је на сабор позвао „и кне*
лм <вок ижб нддћ вллстћлчи4', потом још војводе и војнике.31
Н а основу саопш теног цитата може се закључити да су кнезови у
конкретном случају били владареви намесници, који су управљали
појединим деловима државне територије.
У наведену констатацију не треба сумњати, јер је Немањин брат
Мирослав са титулом кнеза господарио Хумском Земљ ом, а други
брат Страцимир, такође са титулом кнеза, господарио је простором
око Заладне М ораве и крајевима северно од поменуте реке. Били су
они уједно и „удеони кнезови“ који су делнли власт у држави са вели-
ким жупаном, И з тога не следн закључак да је сваки кнез и „удеони
кнез“, нити је пак „велики кнез".32 Како се добијало ово последње до-
стојанство објашњава свсти Сава у Житију свотога Симеона. Опису-
јући већ помнњани сабор, на којем се велики жупан одрекао престо-
ла и одредио за свог наследника сина Стефана, Сава саопштава да
Немања потом ,Јснеза Вукана, благослови и постави за великоГ кне-
за, и даде му довољно земље*1.33 Из наведеног цитата може се закљу*
чити да је српски велики жупан доделио, најпре, свом најстаријем си-
ну титулу кнеза, а тек приликом силаска с пресгола и титулу „великог
кнеза“ Навелени закључак поткрепљују и друге чињенице. З а Ву-
кана Немањића поуздано се зна да је господарно Зетом у својству
„удеоног кнеза" већ И90. године, управо у исто време када је Раст-
ко Немањић као „удеони кнез“ господарио Хумском Земљ ом.м На
тај начин они су свакако стекли право на титулу кнеза, коју је Вукан
заиста и носио у периоду између 1190. и 1195, године. П ознато је да1

11 Ж иоот сеето? Симеона, 77, Ж итије Симеоно Иемање. 39,

1* У доба краљ а Урош а I кнез Чрномир управљао Је тернторијом од Дубровннка
до Молунта, свакако у имс свог владара, али он ннјс био „удеони кнез" <Л> Сто*
Јановић, Старе сриске поееље и писма 14,23-24).
53 Саети Сава, Ж иоот Стефана И&мање, Старе српске биографи|е, превео М. Ба-
шић. Београд 1924,9; Саети Сава, Жишије сеешога Симеона Немање, преаео Л.
Мирковић и Д Богданонић, Сабраки слиси, Стара српска књижевност у 24 књн-
гс, кн>. друга, Београл 1986, 102. У оригиналу цитирала рсченииа гласн: „кнца
Влћканд, БААгеелоан кго, н по<тави нго нт%в 8»л<га, н вклвучн имоу ^«млк> до*
волкноу" (С. Новакоаић, Примери књшкеености и језика староГа и сриско-сло■
венскоГа, Београд 1877, 174).
* Историја Ц рне Горе, књ. друга, том први, 4 (С. Ћирковић); С, Мишнћ, Хумска
земља у срерњем ееку, 50. $ I; М. Благојевић и Д. Медаковић, Историја српске
држаености, Н ови Сад 2000, 105, 106.
Т т у л е ирпнчеба из куће Неман>ића 141

је Растко убрзо напустио своју кнежевину, па се истовремено одре*

као и титуле кнеза, али се зато Вукан ангажовао у лолитичком жи-
воту, стекавши поред Дукље и друге територије. О н је већ иред крај
очеве владавине 1195. године господарио: Дукљом, Далмацијом, Тре-
бињем. Топлицом и Хвосном, окитившн се и титулом „краља", како
су га Которани у то доба називали.** Не треба ни сумњати да му је
Немања уступио све поменуте територије, а на крају и титулу „вели-
ког кнеза", све у намери да задовољи његове амбиције, као и права
лрворођеногсина, која су заобиђена приликом наслеђивања престо-
ла. Везивање достојанства кнеза за одређену личност и територију,
кнеза Мирослава и Растка за Хумску Земљу, кнеза и великог кнеза
Вукана за Дукљу, Далмацију и 'Гребиње, уосталом као и његовог
претходника великог кнеза Михаила, упућује на закључак да је до-
егојанство кнеза било, исговремено, и титула и звањс са одређеним
надлежностима у држави. Будући да се титула кнеза и великог кне-
за добијала искључиво од владара, онда се она као таква није могла
да узурпира.3*
Н а основу досадашњег излагања може се, с лакоћом, повући
оеновна разлика између жулана и кнеза. Сваком принцу из куће Не-
мањића, чим одрасте, припадала је по праву наслеђа титула жупана
и део породичне баштине, уосталом, као и другим члановима родов-
ске аристократије, а титула кнеза или великог кнеза једино у слу-
чају ако му еладар повери неку „земљу" или област да њом госпо-
дари. Овде треба још додати да се добијањем новог достојанегва и
звања напуштала наслеђена титула жулана и да се титула кнеза мо-
гла, такође, наслеђивати с владаревим допуштењем, поготово ако је
реч о „удеоним кнезовима". Н аслеђивање титуле и звањ а било је
омогућено синовима кнеза Мирослава; Петру, Тољену и Андрији,
који су под веома сложеним околностима усиели да загосподаре Хум-
ском Земљом.37 Они су од српских краљева стекли право на титулу
„великог кнеза", о чему сведочи ,ддпонк вблиегд кнцд ^лаликогд Пе*

З а преглед Вукамовнх титула према которскнм докумснгима аиди; М БлагоЈе-

вић и Д. Медаковић, Историја српске државчости, 123.
* О томе да се кнез посгавља и да »жа шнроке компетениије. може се саЈнате и нј
бнблнјскс јзсгсндс о преблагом илн прекрасном Јосифу, сину Израиљсву, коЈег
су браКа продала, па је бао бачек н у тамннпу, али је због сеоје побожности и
племеннтостн постао ..киц* в<вмс^ Вгуптву, и 4 «р«еи н»стави »ге влактспни«
е<|и {С. Новаковнћ, Сриско-словенски зборник из времена респота Ла-
заревиНа, Старине ЈА З У IX /IБ77/ 30). Легеида о Јосифу бнла Је позната и Сге-
фану Првоаенчаном. па он каже да га Господ изведе и ј тамницс и „п»<тдвн го-
смодинд д«лч«т ФдраеЈнонеу н кн 1?д вс<л»» с т 1 ж«нн)» нго" (Ж ит и/е Симеона
Немање, 23). Свакако да Је фараон поставио Јосифа та кнеза.
*’ С Мишић, Хумска зем љ ау средњем ееку, $1 *3
142 Иемањићи и Ла&арезићи

трд",18 а још речитије две повел»е које је издао Дубровчанима „кнцв

вели. хлвмкски. ЛнћдрКи'*.39 Другу пове/ву издао је велики кнез хум-
ски Андреј са својим синовима: „жоупдномћ Вогдлномк. и ск жоупд*
номц Раддслдвомк'*.40 Наведене чињенице недвосмислено показују
да синовима .»великог кнеаа“, којег је поставио српски краљ, лрипа-
да искључиво наследна титула жупан и ништа друго. После очеве
смрти жупан Рздослав је ушао у сукоб (1254) са краљем Урошем 1,
али му се потом губи сваки траг.41 Изгледа да је његов брат, жупан
Богдан, остао лојалан српском владару у истог1ном делу Хумске Зе-
мље (источно од Н еретве, иа су његови потомци задржали велике
баштинске поседе у Попову пољу, поносећи се племенитим и прин-
чевским пореклом, као и наследном титулом жупана.42 Они више ни-
су били удеонн кнезови у Хумској Земљи због тога што краљ Урош
1 није желео да дсли власг у својој држави, чак ни са сином Драгу-
тином.
Сличан се процес одвијао и на територији великог кнеза Ву-
кана и његових синова, уз једну особеноег - ш то су их становници
Дукље или З ете називали „краљевима“. У которским документима,
који су издзти између 1195. и 1200. године, Вукан се редовно титули-
ше као „краљ", пгго је прихватила и папска канцеларија, али је зато
он у Србији званично титулисан као „велики к н е з'\ а никада као
„краљ“.43 Када је Вукан прнвремено потиснуо с власти свог брата
Стсфана и иостао господар целе српске државе, узео је титулу вели-
ког жупана, коју је носио н>егов брат Стефан и Стефан Немања, као
и њихови претходници на престолу рашких владара.44 Овај податак
јасно показује да се за легитимног владара целе српске државе сма-
трао велики жупан, док је велики кнез или „ краљ“ господарио са-
мо Дукљом или Зетом. У науци је прихваћено, као сасвим извесно,
да је Вукана на положају „удеоног кнеза" наследио најстарији син

'* Љ . Стојановић, Стари српскизаписи и натписи 1,6 бр. II; С Мишић, м р , 110.
Љ . СтоЈановиК, Сторе српске иеоел* и писма 1,4, 5.
т Љ . Стојановмћ, н р., 5,6. На крају ловеље отоји потпис: „кркстк кн«^д Лндр-ки"
С а једноставном тнгупом кнсза иомнњс га 1254 годике 1ћегов ски жупан Радо-
слав у итигулациЈнкојагласн „жв^панк. Рлл«<лавк. снмк. кнг$а Ликдрна хлмкскд*
г©“ <Љ. СтоЈаиовић, н. д., 25).
41 С Мишић, Хумска зсмља у с р е д м м ееку. 52. 53,
42 М . Дннић, Хумско-требин>ска оластела, Београп 1967,4-) 5; С. МишиК, Хумска
земља у сре?н>ем аеку, 59,62-64,67,68, 73, 74, 87. 92,99, 118 120, 157, 186, 187.
43 Внди нап. 35 н 36.
44 Смиља МарјаноаиК-ДушаннК, Запис стариа Симсона на ..Вуканоеом јееанђељу",
Сгаринар. Нова сериЈа, књ. Х Ш ХБГУ(1992 1993). Веограа 1994,201-210. Пошто
је вепики жупаи Стефаи НемањчК успеода се врати на ирестс (1205), Вукаму је
остапа титула ,великогхнеза“ са којомсе послеаи,н путлом инл 1209, године.
Тшиуле принче&ј из куће Н<мањића 143

Ђорђе, ко)и се у латинским тексговима помиње и као ,лх*' и као ,,рпп«

сер§ ОшкИе", што само сведочи да су га поданици називали „краљем“,
а српски двор и Дубровчани „кнезом“. Колико је наука могла да утар*
ди, он је на свом положаЈу био и 1242. године.45
Иаследио га је, по свој прилнци, брат Стефан, свакако уз сагла*
сносг краља Уроша I (1243-1276), којег ктитор манастира Мораче
иомиње с посебним поштовањем. Овде треба одмах истаћи да је на
дворовима српских краљева: Милутина, Стефана Дечанског и Ду*
шана, од свих Вукановнх синова, највише цењен и поштован упра-
во С тефан Вукановић. Истраживачи су до сада констатовали да је
велики кнез Вукан имао лет синова: Ђорђа, Младена (В1а<ћпи$), Сте*
фана, Димнтрија (Давида) и Расгка (Теодосија). Младену се брзо из-
губио сваки траг,4* док се Растко по свој прилици рано замонашио
н добио име Теодосије, па је са тим именом сахрањен у Огудекици.47
У малобројним н фрагментарним кзворима нису забележене титуле
Младеиа и Растка, ш то ие значи да их нису ни имали. Другачији је
случај са Димитријем, о којем постоје опширнија и потпунија обаве*
штења захваљујући највише томе што је унајмљивао мајсторе у Ду*
бровнику да саграде његову задужбину, манастир Давидовииу. У пи-
саннм и објављеним документима он се помиње са монашким именом
као „старац" Давид. који се пре монашења звао „жупан Димитри-
ј с ' \ или једноставно .Днмитрије Вуков“ (0јт11пиб <1е Уоко).4* З а раз-
лику од Ђ орђа и Сгефана, срлски краљ није поверио Димитрију нс*
ку област да њом господари, па му је због тога припала наследна
тигула жупана. Из тога не следи закључак да је био деградиран или
неспособан, већ се пре може рећи да ннје био заинтересован за уче-
шће у политичком животу, на шта уттућује и његово монашење, кзо
и поштовање које је као монах стекао (,,старац“). На овом месту тре-
ба, свакако, истаћи да су познати потомци жупана Димитрија, син
Вратислав и унуци Радослав и Вратко, такође носили наследну ти-
тулу жупана.49 Жупак Вратко ангажовао се у војној служби и раду
државне управе за време Стефана Душана. па му је срлски цар до-
делио титулу кнеза, можда н великог кнеза, а уз њу свакако и одре*
^ену област којом је господарио.50*

*' Исшорија Ц рне Горе, к>к. друга, том првн, 12 (С Ћирковић).

Исто,&.
*' Д . П оповнК, Српски владарски Гроб у срерњем веку, Б ео гр ад 19 9 2 ,4 5 ,4 6
“ Вид|н нзп 6 и 8.
** Г Т омовић, МсрфолоГија Нириличких натписа нв Балкану, 6 ? б р . 49; М . Благо*
јсви К, Држаана управа у српским средн,овекавним нмлкхма, 46- 52.
41 Випи нап 49
)44 Неманмћи и Лазаревићи

Обављена анализа омогућава да се бар донекле осветлн поли-

тичка делатносг Стефана Вукановића. Њему је, без сумње, као и бра-
ту Димитрију, приладала наследна титула жупана, коју је он, свака-
ко, нскио лре него што}е именован за кнеза. На основу расположивих
извора не може се прецизније утврдити време када се то десило, изу-
зев што се може рећи да је титулу кнеза стекао за време владави*
не краља Уроша Т. Истовремено, добијањсм нове титуле добио јс и
посебну обласг да њом господари. Могла је то бити само Зета или
Дукља и нијсдна друга територија. Сриски двор и српски краљ титу*
лисали су Стефана званично као кнсза, о чему пружају непосрсдна
сведочансгва натписи у ,Ј1ози Немањића“ из Пећи и Дечана.51 Овом
приликом треба, свакако, истаћи да се у ,Ј1ози Немањића", од пет
Вуканових синова, нашло места само за „кнеза Стефана'*. Ова чиње-
ница најречитије говори о томе какав је и колики углед уживао кнез
С тсфан међу Пемањиним потомцима, а свакако и код савремени-
ка. БудуКи да је као кнез госиодарио Зстом или Дукљом, а можда и
неким друтим територијама, он је према сгарој дукљанској традици-
ји од својих поданика титулисан као „краљ“. У конкретном случају
титуле „краља" и кнеза се не искључују, већ допуњују. Господаре-
ње над релативно великом територијом осигуравало је кнезу Сте-
фану и знатне приходе, који су му омогућили да подигне велики храм
и цео комплекс манастира Мораче. Уз све то, он је својој задужби-
ни осигурао сталне и редовне годишње приходе. О томе се конкрет-
но не зна ништа, јер нису сачуване манастирске повеље, али ниједна
црква у средњем веку не би могла да врши своју мисију без стабил-
них прихода, па то начело важи и за храм Успења пресвете Богоро-
дице у Морачи.
Сада се, с разлогом, може посгавити литање, на чијој је земљи
кнез С тефан подигао манастир и шта му је могао даровати. Пи о то-
ме нема непосредних обавештења, али се зато на посредан начин мо*
же добити одговор, узимајући у обзир постојећу праксу. П ознато је
да су српски крал^еви могли лодизати храмове широм своје државе,
па и изван државе, али је зато српској властели остављена могућност
да лодиже цркве и манастире искључиво на својим баштинама. С ци*
љем добијања ш то поузданијег објашњења, потребно је обратити па-
жњу на простор где су принчеви из куће Немањића градили своја бу-

5к У ј Стефаиов лик у Лози Немањића у Пећн стоји натпис: „Ст(ф«м к н ц " , а у Де-
чвнича: „Ст^фзнк к н ^ к " Вили и нап.4 З а општа обанештења н преглеп лите-
ратуре аиди: Лоза Немањн ћа, Лексикон српско Гсрерн>еГ века, 3 71 -373 (Д. Вој во-
лић) Напомињемо да л а Лози Немањића у Грачаннцн нема титуле. већ сгоји
натпис „О пфлнк Влкок сннб", алн су тамо по нмену оца сигниране н друте лич-
ностм, укл>учујући н биеше крал>еее (Радослав, Владислав).
Тишул* иринчева из кућс Нсман>ића 145

дућа вечна пребивалишта, а по могућности и на села која су им да-

рована. ЗахваљујуНи већ обављеним истраживањима, то се на ово
последње питање може с лакоћом одговорити. Одавно се зна да је
жупан Првослав, син великог жупана Тихомира и синовад великог
жупана Стефана Немање, био ктитор манастира Ђурђевих Стулова
код Нерана у Будимљанској жули. Ц ео манастирски комплекс сагра*
ђен је на Првослављевој баштини, а свакако и на баштини његовог
оца великог жупана Тихомира, који је изгубио живот у борби за ире-
сто око 1 166. године. Наведена чињенида упућује на закључак да су
се у Будимљанској жупи налазили најстарији земљопоседи Немањи-
них родитеља и предака. Знатно касннје краљ Милутин је уступио
део Будимљанске жупе свом сину Стефану после ловратка из Цари-
града где је боравио годинама као заточеник.52 Овај податак недво-
смислено показује да се поменута жупа рачунала у прасгару башти-
ну Немањића. Неколико села на овој територији припадало је лично
великом жупану 'Гихомиру, а касније његовом сину Првославу, ко-
ја је он несметано могао да потчини манастиру Ђурђевих Ступова
одмах ириликом оснивања. Будући да није сачувана оснивачка по*
веља, не може се рећи колико је села даровано. У питању је било ве-
роватно 5-6 сеоских насеља која су се налазила у близини манаши-
ра. М еђутим, када су Ђ урђеви Ступови постали седиште
Будимљанске еписколије (1220), манастирско властелинство поста-
ло је осетно веће.
Процес, који је грубо оцртан, може се много Јасније сагледати
на власгелинегву манастира Св. Апостола код Бијелог Поља. Мана-
стир јс подигнут практично у исто време када су саграђени и Ђурђе-
ви Ступови. Ктитор Св. Алостола био је добро познати хумски кнез
Мирослав, рођени брат Стефана Немање. Овде се одмах мора лри-
метити да кнез Мирослав није саградио своје вечно пребивалиште у
Хуму, којим је дуго господарио, већ у жупи Лим, где су се такође на-
лазили баштински поседи најстаријих Немањића. Одмах приликом
изградње овог манастира, кнсз Мирослав је засновао и његово вла*
стелинство, лотчинивиш му слсдећа села и засеоке: Прушку Вас.

Архнепискои Данило II, Ж ивош и краљееа и архиаиискоиа сриских. превео Ј1

Мнрковић, Београд 1935, 128, Н а овом месту лише да краљ Милутин далс свом
сину Стефану. „неки мали део од државе жупе Буаннљакскс, гдс Кс се итдржа-
вати“. Под .лржавом" се у кочкретном случају подразумева територцјално-улрав-
на јф ц м ш и а к о ј о ч господара неки власгслил или високи преаставник Српскс цр»
кве. У то доба је здаган део жуае улалио у састав власлслннства Будимљапскс
елископчје. пвЈе краљ Милутин могао свом снну да усгупи само лео ж уге ко ји
јф представљао сгару баштину Немањића О .л р ж а м м а " вкаи г М. Благо[евић.
Српско крал>свстео и ..држааа “ у рслу Д ачила //, Архиенископ Данило II н ње-
говодобд, Београд 1991,139 155.
146 Иемањићи « ЛазареоиЈш

Липницу, Љсшницу, Чеоче. Крокочево, Хомоље и Љ етине, односно

четири села и три засеока (Лишшца, Ч еочс и Хомоље).53 Настоје*
ћи да повсћа прихопе својој цркви, кнсз Мирославје поклонио и мост
код села Љ етине, па је манастир убирао „мостнину" - дажбину за
прелазак преко моста. Било бн то све, али када је манастир Св. Апо-
стола постао седиште Хумскс списколије, власгелинство је осетно
увећано па је обухватало неколико десетина села и заселака.54
Десетак километара северније од Бијелог Поља саграђена је
црква посвећена пресветој Богородици у Вистрнци, код Вољавца, а
њен ктитор био је лично С тефан Немања, можда још к ао удеони
кнез, који је одмах даровао цркви бартри села: Биегрицу „около цр-
кве‘‘ и „Невизраке обоје“, вероватно „Горње" и ,Д оњ е“. Црквеном
властелинсгву ирипадала су још села Плано и Мојстир, али се поу-
здано не може утврдити ко их је даровао.55 М огао је то учинити лич-
но Стефан Немања. али и његов син Стефан, пошто краљ Бладислав
у својој „хрисовуљи" помиње као ктитора и дародавца Стефана Не-
мању, али такође као дародавца и свог оца С тефана Првовенчаног.
У сваком случају може се закључити да јс црквено властелинство
приликом оснивања било мало, односно да је обухватало свакако
три, а највишс пет сеоских насеља. По својој велиггини оно је било
слично првобитном властелинству манастира Св. Петра код Берана
када га Је утемсљио Пемањин брат, хумски кнсз Мирослав. Н а осно*
ву изложених чињсница може се закључити да је свих пет села вла-
стелинства цркве пресвете Богородице у Бвстрици, пре изградње цр-
кве, улазило у састав личне баштине Стефана Пемање, којом је он
располагао по свом нахођењу. Ови земљопоседн су представљали
само дсо прастаре баштине Немањића, смештене у долини реке Би*
стрицс, десне притоке Лима. О ко 25 км северније од ушћа Бисгри*
цс саграђена је црква Давидовица у месту Бродареву, а у жупи Љу-
бовиђи.50 К титор је био жупан Димитрије, у монаштву Давид, син
великог кнеза Вукана и унук Сгефана Нсмање, који је из својих лич*
них средсгава платио мајсторе из Дубровника да му сазидају цркву.
Храм јс свакако подигнут на баштини жупана Димитрија, ш то опет

Спомсиик С К А III, 8. Најстарије земљопоседе, свега нскопико села, поклонио

је манастиру Св П етра у Бнјслоч Пол»у ккез Мирослав одмах по оснивању ма-
наслирског властелинства. З а међе тих ссла упозорава се у повељи да су егаре,
одмосно „како Је од пређе 6ило“, што се не истичс и *а преостала насеља Види
М, ЈамковиК, Епископије и митрополи;е Српсне иркле у срерњем веку, Београд
1985, 108.
М. ЈанковиК, н. д., 102 112. Овдс јс дат н преглед лнтературе.
" Споменик С К А III, 6, 7.
^ Видн кал. ћ н 8.
Тишуле приннево из куће Иемоњића Ј47

показује да је прастара баштина Немаљића обухватала и жупу Л»у-

бовиђу. Није познато који су земљопоседи даровани цркви Давидо-
вици, према устаљеном обичају, али се може рачунати са омањим
властелинством од три или четири оближња сеоска насеља.
Исцрпљујући излагање о баштинама Немањића у долини гор-
њег и средњег тока Лима. треба само подсетити да је Немањин унук,
краљ Владислав, још као принц подигао манастир Милешсву код При-
јепоља, а у жупи Црна стена. Манастир је, без сумње, већ приликом
оснивања добио неке земљопоседе у близини, а када је Владислав по*
стао краљ и пошто су у Милешеву унете мошти светога Саве, мана-
стирско властелинство је осетно увећано и добро организовано, па
је служило као пример приликом оснивања нових црквених и мана*
стирских властелинстава у држави Немањића.57 Узимајући у обзир
чнњенице да су најстарији Немањићи подизали своје залужбине на
својим баштинама у жупама: Будимља, Лим, Љ убовиђа и Црна сте-
на, може се са сигурношћу закључити да се у баштину Немањића ра-
чунала и жупа Морача где је кнез или „краљ'‘ Стефан Вукановић, по
угледу на блиске рођаке, подигао своје ве»гао пребивалиште, храм
Успења пресвете Богородице.

(П р о ч и т а н о к а о сао п ш тењ е: 'Г ит уле п р и н ч ева и з к у ћ е Н ем ињ и-

ћ а н а н ау ч н о м скупу „750 година м ан асти р а М о р ач е", о д р ж ан о м 4. и
5 н о в е м б р а 2002. го ди н е у м ан асти р у М о р а ч и и у П о д го р и ц и . С аоп -
ш т е њ е ћ е б ити о б јав љ ен о у зб о р н и к у радова: „750 годи н а м ан асти ра
М о р ач е"]

^ М. Бла! ојеааћ, ..Закон свешога Симеона и сеешога Саае", Сава Немаљић С*е-
ги Сава, исгорија и лрелање. изл. СА Н У 1979, 129-166.0 манастиру Мнлешеви
постојн велика лнтература. З а новије резултаге н лрсглсд литсратуре види: Ми-
лешееа у историји српско! народа, нзд. САНУ 1987; Свети Сааа у српској исто-
рији и традииији, изд. СА И У 1998.
&

,,
~ **
'" 'V
!* ?'
•. “ “ .Ј
:<; 1 .*< ::
* -* Ј %Ј —
'.К :*Р*5*01^»*« «► 11.
:: '/ ^ Л ф Ч|!1 :: 1г:с '."г-\ :ј •< ‘ *
-:: * У Ј ::
* V
1* :•:: *'. *•/: :•:• 1 « .

IV
 ГЛАВА ДЕВЕТА

СРПСКО КРАЉЕВСТВО И
•ДРЖАВЕ" У ДЕЛУ ДАНИЛА II

У познатом делу архиепискола Данила Ж ивош краљева и ар-

хиепископа српских Срлско краљевстао и његове „државе" помињу
се на много места и на различите начине. Овом приликом обратиће
се потребна пажња само на оне податке који потпуније осветљава-
ју територијално-управну поделу тадашње српске државе. Познато
је да јс Данило II годинама учесгвовао у тадашњем политичком жи-
воту, да је извесно време провео на двору краља Милутина и да је
био близак сарадкик четири српска краља, па се с разлогом може ве-
ровати да је добро познавао стручну терминологију која се употре-
бљавала у државној управи, дипломатији, војсци и другим облицима
политичког живота. Одмах треба приметити да Данило II српску др*
жаву назива на четири различита начина: краљевство српске земље,
односио српско краљевство, затим, српска земља, потом, отачаство
и, најзад, најчсшће - држава. Понекад употребљава два па и три по-
менута назива да би јаче нстакао најважннје особености српске др-
жаве. Сваки од помснута четири назива заслужује дужну пажњу.
У доба када је Данило II писао своје најзначајније дело, српски
владари су носили краљсвску титулу више од сго годииа, па је прису-
сгво њихове титуле било добро познато и дубоко укорењено у свесги
савременика, како унутар политичких граница српске државе, тако и
код њихових суседа. Велики значај који јс краљевска титула имала за
углеп и међународно признање многих хришћанских владара, био је
довољан разлог да она на одређен начин уђе и у званичан назив држа-
ве. Тако је било и у Србији, па Данило II помиње српску државу као
„краљевство земље српскс“,! а његов насгављач као „српско краљев-

Аршслискол Дашшо, Жиеоџх кралхваиархшпископасрпских, иревсо Л. Миркоокћ,

Београд 1935 (оаље: Данило И); Животи краљеоа и архиепископа српских, наплсао
архиепнскоп Даннпо и друш. нздао Ђ. ДаничиК. Загреб 1866,4 (даље; Ђ. Даничић. Да-
ннло П). У преводу се помиње: „престо краљеваља ернске зсмч с“, док у Даличићевом
издању јасио пише: престо: ..крдлнвћств.! зкмпи (рћсћскич'* Нешто дал.е помињесе;
„крдлнзмтце срћбћскћ!н зсмли н п«мерм:кк**“ (Ђ. Даничић, Даннло 11,5).
150 Немањићи и ЛазаревиНи

ство'к.2 Под овим називима српска држава се нс помињс често, већ

знатно ређе него ш то би се очекивало. Излажући догађаје који су
уследили после пораза Бугара код Велбужда (1330), Данилов на-
стављач обавештава читаоце да су бугарски великаши изразили сво-
ју готовосг да признају Стефана Дечанског као свог аладара, па су
Поводом тога изјавили: „од сада српско краљсвсгво и бугарско цар-
ство бићс уједно састављени и биће мир. Потписујемо ово и ми смо
на заповест краљевства ти“.3 Осгављајући на страну занимљиву са-
држину цитиране изјаве, треба рећи да то није и једини помен срп-
с ко ј ' краљевства, али је без сумње најјаснији. Срлско краљевство се
ставља наноредо, односно испред Бугарског царства. У оба случаја
назив српске н бугарске државе изведен је из имсна народа који жи*
ви у дотичној држави, као и из назива владарскетитуле. Па сличан
начин поступио је и Данило II, када за Византију каже да је то „др-
жава грчког царства",4*што опет упућује на иретпосгавку да је ње-
му био познат назив „српско краљевство". Овом ириликом треба још
додати да се српска држава понекад помиње једноставно само као:
„краљевство"^ без територијалне или етничкс одрсдницс.
Прнмери у којима се ломиње српско краљсвство или краљев-
ство српске зсмље, заиста су малобројни, и то углавном због тога
што је то био најмла^и назив за српску државу, који је могао наста-
ти тек послс 1217. године, односно после крунисања Стефана Пр-
вовенчаног. Српска држава је и пре тог времена била самостална и
настала је знатно раније, међутим, она је и за владаре и за хходанике
била, пре свега, „српска земља" и њихово „отачаство".67Уосталом,
већ је С тефан Псмања пред крај XII века иомињао „српску земљу"
и своје „отачаство", подразумевајући под овим називима државу ко-
јо м је владао’ Нису ретки случајеви д а с с истовремено инаноредо
иомињу „српска земља" и „отачаство‘'.х З а поједине владарс из ди-

■ Данипо II, 147; Ђ. Даничић, Даниао II, 195.

у В иап 2
‘ Даннло II, 82, 85,86; Ђ. Даличић, Данило II. 108, 112, 113, 114.
' Примсра нма внше па кх не треба посебно нн нааодети Внди Ђ ДаличнК, Да*
иило П, 5, 7, 8 (пресго краљсвства).
6 О самосталности срлских м а д а р а и њиховс државс- Т. Тарановски, Историја
срискоГ ирава у немањиНкој држааи. I, Београд 1931. 117 - И 9 . 130-132, Г. Остро-
горскн, Аат ократ ор и самодржаи, Глас САНУ, 164 (1935), 142 160 ( - Оабраиа
дела ГеоргиЈа Осгрогорског, књ. IV, 321 338). О помиљач.у и тначењу појма „зе-
мље“ и титулатури српских владара внаи: Т. Таранобски, н. 127,241-247.
7 Р М|к!си§1с. Могшгнепга $ег&\са, Беч 1858,4-6; С. Новлковић, Законски спомениии
српских рржаеа средњеГа еека, Београд 1912,384, 385; А . Соловјев, Одаброни
спомениии српског права, Бсоград 1926, II 14; Гаети Сава, Сабрани списи, Ста-
ра српска књижсвлост у 24 кн,иге, књига друга, Београд 1986. 31-33.
* Данило П. 6, 9, 14, 21, 34, 35,40. 79, 136,148, 213, 234; Ђ. Даничић. ДаиилО II, 4. 7,
13,22,41,43, 50, 104, 180.196,281.308.
С ри<ко краљенј шво и ,, државе" у дслу Данила И 151

настије Нсмањића радо се истицало да су они краљеви у „свом ота*

частву“ у „српској земљи‘\ понекад још и у ,л о м о р ско ј‘.4*9 Н ема сум-
ње да су српска земља и њен народ били онај прави основ на којем
је почивала краљевска власт. З а краљевски лресто, као симбол кра-
љевске власти, редовно се истицало да је у „срлској земљи'*,10 док
се за најважнију и најстарију државну установу - државни сабор - го-
ворило да јс то „сабор српске земље“ или „сабор отачаства".11 Срп-
ска земља је имала своју „великоимениту властелу",12*која је у по-
сгојећој друштвеној хијерархији долазила одмах иза краља, али су
истовремено постојали и „властеличићи српске земље",и најнижи
властеоски слој под којима су се најчешће подразумевали војници
Када се ж елело истаћи да је неко лобио најбоље могуће васпитање
и даје са највећим пожртвовањем радио за добробит свог народа, та*
да се истицало да га је родила и одгојила српска земља, односно да
је таква личност „рожденије и васпитаније српске земље", или пак
да је „пород н васпитаније отачаства".14 „СГрпска земља", као тери*
торијални ингредијент, постала је саставни и најважнији део титула-
туре, не само српских краљева, већ п српских архиепископа.15 После
стицања аутокефалности (1219), сваки архиегтископ је био архиепи-
скоп срлске земље, У тадашњем говору на сличан начин су настали

4 Д а н н л о Н .6 ,9 ,14,21,23, 55. Ђ. Даннчнћ. Данило 11,4,7, 13.22.25,70,

14 Даннло 11,7. 17,72; Ђ Даннчић, Данило II, 4, 18, 95
11 Даннло II, 67, 115,116, 133. 165, 189,234,276; Ђ. Дапичић, Данило И. 88, 152, 154.
176, 218, 250,308.362. О српским држаошш саборима уоиште. па и о пазнаима
исцрпно: Н. Раиојчић, Српски рржавни т бори у средњем вену, Веограл ) 940. Ко-
лико се можс утврдити, Н. Радојнић нијс нсгнцао разлику измећу .,сабора“ и „са*
бора отачаства" нли ..сабора српске ?емл.е“.
Данило II, 92; Ђ . Данћпић, Данило II, 122, Беликонменита властсла уопште, бет
посебмог нстицан>а ца је го велнконменита властела српске земље, помнње се на
виш еместа. Данкло П,73, 74, 110, 158,Ђ. Даничић, Даннло II. 96,97, 146,209.
11 Даиило Н, 117, Ђ. ДаничиК, Данило II, 155,0 власгеличиКима потпуније: М. Дн-
нић, Хумско-требињско влвст ела, Бсоград 1967,86-98, Р. Миха.гчиК, Војничкч
закон, Зборник Фило^офског факултета, XII-1. Београц 1974,305-309, М. Бла-
гоЈевић, За ко н Свсшога Симеона и Светога Саве, Сава НемањиК - Свсти Сава
Београд 1979, 157-164.
'* ДанилоП, 113. 115; Ђ. Даничнћ, Двнило II, 150, 153.
1 Ст. СтанојевиН, Студи/е о српској рипломатиии, Интитулаичја, Глас СЛНУ,
92 (1913), 143-161; К. Јирсчек, Историја Срба. II, Београд 1952,3,4,62; Т. Тара-
ковскн. Историја српског права у немањићкојрржааи, I, 127; ИсториЈв српског
народа, I, Београд 1981,355 (С. Ћирковић) Даннпу II н његовом иасгављачу бн-
л о јс добро лознаго какву је тнтулу носно сраски архиспнскоп. Управо због го-
га Данило II пише да се прилнком освсћси>а паследнико Светога Савс клицало:
„АрсениЈу преосвећеном архнспископу све српске земљс многа лета". У то доба
јо ш ннсу биле уведснс у аладарску татулаауру „ломорсхе земље". Прнликом осве-
Кења Никодима за архиелнскопа клнцалосе .Дреосвећеноме архиелископу све
/>: Немањићи и ЛазаревиНи

и коришћени називи за друге држ аве, тако да се у делу Данила II

помињу: руска земља, угарска земља, босанска земља, бугарска зе*
мља или грчка земља.16
Појединс историјске области, или територијално-управне це-
лине, такође су називане „земљама“. Дешавало се понекад да се не-
ка историЈска област уздигне на ранг краљевства, као ш то је то био
случај са Сремском земљом када је она дошла под власт краља Дра-
гутина.17 Процеси овакве врсте могли су се одвијати и у супротном
смеру. Дукља или Диоклитија (касније Зета) била је дуго самостал*
на држава која се временом уздигла до ранга краљевства, али је са
укључивањем у државу Немањића изгубила овај статус,18 У оквири-
ма државе Немањића име Дукље потискује З ета или Зетска земља,
са мањим или већим степеном самосталности.19*После распада Срп-
ског царства, Зета се потпуно осамосталила, али се никада више ни-
је уздигла до ранга краљевства. Још већу политичку деградацију до*
ж ивела је Хумска земља, чија је политичка самосталност током
средњег века све више суж авана.^ Сасвим другачији развојни пут
имала је Браннчевска земља, илн земља звана Мачва. Ова последња
је била организована као угарска бановина, док је Браничевска зе-
мља имала истакнуто место у одбрани Византије, којој је дуго при-
падала.21 Посебне византијске територијално-управне јединице за

српск« зеиљ е и поморске, многа пста". ГТоморскс зсмљс су и у тнтупатури Да-

нила Н, пошто сс њему кпицало: .Далнлу преосвећеному архиетшскопу свију срп*
скнх и поморских земаља многа лета". То је још једном поновљено у његовом жн-
тнју . У овом случају се српскс н псморскс зсчљ с помињу у множинн, а код
Кнкодима у једнини.Такоје било и у краљевсхнм тнтулама, З а наееаене прнме-
ре види: Даннло Н, 116,133,189,276; Ђ. Даничић, Даннло II. 154,176,250,363,
|л Даннло II. 33,34, 85, 88, 146, 150; Ђ. Даиичић, Данило II, 40,41, 113, 117,193, 199.
17 Данило II, 35,36,41,72,85,86; Ђ. Даннчић, Данило П, 43,44,52,95, НЗ. О сбласти
краља Драгутана после силаска с престола нсцрпно: М Динић, И з прошлости Ср*-
ма, Гласник Историског лруштвп у Иовом Сапу, књ, VIII, св. 3, Сремскн Карловии
1935, 1-6, М. Ди>шћ, Област краља Драгутинл посае Дежева, Глас САНУ, 203
(1951). 61 80 (= Српске земље у средњем веку, 1978,) 23-147). М. Димић упозорава
да „код архиепискола Данила реч Мачва долазн само једанлут, док се Срем одно-
сно 'земљ а сремска’ срсћу дванассг оута (М. Диннћ, И з прошлости Срема, 1).
'* Историја Ц рнеГоре, 11/1, Титоград 1970,8-14(С.Ћ иркоеић); Историја српскоГ
нарори, 1,354, 355 (С. ЋнрковиК).
14 Даннло II н насгављачи нс поммњу Дукљу илн ДиоклигиЈу, всћ „зетску земљу1'
и „зетски крај". Бнаи: Данило II, 93, 94, 156, 157, 158. 160.224,231; Ђ. Даннчић,
Дани.70 II, 124, 207, 209, 213, 295, 304.
Ј0 В. наи. 18,
Ј1 Низанџјцјски иввори за историју народа Југослааиј*, IV. Београд 1971, 7 21,27,
40-55, 61.65, 74. 86. 92,104,112. 113, 117-122,129- 13 3 .150-154; М. Динић, Брвни-
нево у средњем вску, П ожаревац 1958, I -36 (= Српске земљ е у средњем веку,
84-)! 2); Ј. Калић, Област Симшшс у XII аеку, Зборннк радова Внааитолсшког
инстнтута. 14-15, Београд 1973,29-39.
С '/>г*с * о краљгвсишо ц ..државе' у делу Данила И !$$

Данила I! су Серска земл>а и Сгрумска земља, које су својсвремено

опусгошиле чете краља Милутина.22 Н еш то ман»е по обиму, а ве-
роватно и по значају биле су: Дебарска земља, Кпчевска земља и По-
речка аемља, које су припојене Србији за време краља Милуткна.23
Пре ових „земаља“ освојено је било Скопље, затим Полог, Овче По*
ље, Злетово и Пијанац, које архнспископ Данило назива заједнич-
ким именом „земље".24 Сви наведени примери показали су да се реч
„земља" у делу Данила II употребљавала са тројаким значењем. Ка-
да је уз реч „земља" стајала етничка одредница,тада се по правилу
подразумевала држава - српска земља, угарска зсмља, грчка земља
и сл. Уколико је уз „земљу" стајала некачериторијална одредница,
са устаљеним границама, које обухватају релативно већу и заокру-
жену површину, онда је била у литању нека исгоријска област са ве-
ћим или мањим степеиом политичке самосталности. Т а к в а је била
Зетска земља. Хумска земља или Сремска земља. Било је и изузета*
ка, као што је то случај са Босанском земљом која се од историјске
облаоги развила у самосталну државу. Све остале „земље“, које су
по правилу биле мање од историјских обласги, предсгављалс су обич-
но тсриторијално-управие јединице.
У делу Данила II као назив за српску државу радо је коришћен
појам „отачаство". Употребом овог појма егавља се у први план па-
тримонијални карактер државс. О н аје по лравилу „отачаство" свих
српских краљева.25 Српска држава је била отачасгво и Стефана Не*
мање и његовог сина Саве, као и свих њихових наследника.26 Овом
приликом треба још додатн да се отачаегвом сматрала, пре свега,
она држава којом је владар нелосредно господарио. З а краља Дра-
гутина отачаство је Гшло и његова Сремска земља, без обзира што
он тамо није рођен и што је поменутим подручјем касније загоспо*
дарио.27 Занимљив је случај и са „отачаством" краљице Јелене, же-

п Дамило II, 85; Ђ Даничић. Дамило 11,113 У територијално-управној подели Вм-

заптиЈе тог времена Сср )с катепамикион. а такође и Струма, сдносно Стри-
мок. Виин 0 томс Љ . Максимонић, Визанши/ска иро&ишшјско уирава у роба Ни-
леолога. Београд 1972, 47.
2' Данило II, 86; Ђ . Даннчић, Данмло II, 114.
и Данило II, 82; Ђ. Даничић, ДанмлоИ, 108,109. Биле с у т о по свој прнлнин тсрн-
торијалио-управне јеинниио какве су посгојале у В н зам тји , али чссте терито*
ријално-полнтичкс промеме иа том простору оа 1204, до 1282. године, нису до-
авољ авале да сс поменуте јединнце у довољној мери стабнлизују. Т о би се
одиоснло и ма Де5арску, Кнчевску м П оречку .земљу".
25 Даннло II, 6; Ђ. Даничић, Дамило II, 4
26 Дамило II, 7 ,8 ,9 , 13 итд.; Ђ. Дамичић, Даннло II, 5,6, 7, 8, 13 и на другим местн-
ма.
Данило П, 34, 35, 38, 40; Ђ . Даничнћ, Данило II, 40, 41, 42, 47, 50.
154 Немаи>ићи и Лазлревићи

не краља Уроша I. У њеном житију под поменутим појмом обинно

се подразумева српска држава у пуном свом опсегу, мада Данило II
*за краљицу Јелену изричито наглашава да је била „од племена фру-
шкога".28 Но, сем тога, што се под појмом отачаства лодразумевао
наследни карактер државе.уонекад се истицало за краљево отача*
ство да је оно: Богом даровано отачаство. Наведеном формулаци-
јом наследни карактер државе ставља се у други план. али зато на пр*
во место долази самосталност државе, Своје ота»1аство. односно
лржаву, владар је примио од Бога, а не од неког другог, па према то*
ме нема никога у његовој држави ко би био старији од њега и коме
би он био потчињен.29! Своје отачаство, под којим се подразумевала
српска држава помињао је и архиеттискол Сава I. Пре него што је оти-
шао да обиђе света месга, по пнсању Данила II, свети Сава је разми*
шљао о томе ко би могао да буде: „пастир и учитељ деци отачаства
његова земље српске**.30 П ош то је одлучио да његов наследник буде
Арсеније I, свети Сава је наредио да се у Ж ичу\,саберу сва чеда др-
жаве њ егове'\31 И з контексга се лако може закључити да се и у ир-
вом и у другом случају под „децом" подразумевају српски монаси.
Исговремено са отачасгвом, српском земљом и српским кра-
љевством, архиепископ Данило назива српску средњовековну држа-
ву наЈчешће и једноставно „држава", додајући и једну одредницу да
се види чијаје држава. Обично се каже да је то краљева држава или
држава отачаства.32 Увођењем овнх појмова, у први план је ставље-
но питање власти, односно ко ту власт држи и докле се она прости-
ре. Редовно је то била власт срлског краља, која се простирала на
територију уоквирену политичким границама. Архиепископ Дани-
ло у свом делу радо истиче да су српски краљеви владали; у Богом
дарованој им држави или у богом дарованој својој држави.33 Уво-
ђењем оваквог схватања у доктрину о српској рржавности недво-
смислено је истакнуто да су српски владар и њсгова држава потпу*
но самосгални пошто је српском краљу Б ог даровао и државну
територнју и власт у држави. У доба архиепископа Данила српски *12

и Даиило II, 46; Ђ. Даничић, Дднило II, 58,

п Даиило II, 13; Ђ. Даничић, Даннло II, 13. а. и наа. 6,
м Ддиило II, 186; Ђ. Дакичић, Дакило II, 246.
11 Даинло II, 187; Ђ Дакичић, Данило II, 248.
12 Данкло II, 16, 18 ,2 1, 7 9 ,8 1, 82, 85,86, 88. 104, 1] 0, 135, 137, 148; Ђ. Даничпћ, Да-
иилоП, 15.19,23, 104,105, 107, 108,109, 112, 113, 117,138, 147,178. 181, 196.
55 Данило П. 16, 71, 79, 82, 90, 98, 99, 106, 108; Ђ. Даничић, Д анило II, 16,94, 104,
108.119, 130. 141,143. Срсмска зеил.а је бкла крал>у Драгутину „богоч дарована
држава“.
0>иско крољеваиво н ..државе" у делу Данила И )55

краљеви су заиста били потпуно самостални у својој држави, па се

ва сваког од њих, с разлогом, исгицало и да је „самодржац".
У Ж итијима српских краљева и архиепископа српских држа-
вом се не назива само српска крал>евина, односно држава, већ и ње-
ни поједини делови. Ова појава није остала незапажена у исгоријској
науци, али није ни довољно осветљена, па се због тога на томе тре-
6а задржати.34 Захваљујући бројним и разноврсним напоменама ко*
је Данило II ставља уз такве „државе", могуће је о њима рећи и не-
што више. ОпнсуЈући рођење младог Драгутина, сина краља Уроша
I, писац његовог жлтија каже: овом детегу се испунише богосве-
тле и многохвалне радости његових родитеља, и многи се обрадо-
ваше због његовог рођења", а онда уз све то још додаје: н уједно мно-
га весеља бише у свим државама овог великог краља Уроша.35 Ие
треба посебно ни доказивати да је краљ Урош I владао само једном
државом - Србијом, па се онда само по себи намеће питање какве су
то друге ,ЈЈржаве1‘? Н а основу наведеног цитата, као и на основу иж-
рег контекста, не може се чак нн претпоставити да би то могле би*
ти суседне државе пошто се изричито наглашава да је реч о држава*
ма „всликог краљ а Уроша“. Ово није усамљен случај да се у делу
Данила II .лрж аве" помињу у множини. О већем броју држава гово*
ри се и у опису сјајне свите, која је била придодата краљици Симо*
ниди. Млада српска краљица требало је да посети краљицу Катели-
ну и краља Драгугина, који су тада боравили у Београпу. Према жељи
краља Милутина пратњу краљице Симониде сачињавали су „вели-
коименита" властела и њихове супруге. Описујући кретање ове све-
чане поворке, архиегшскоп Данило каже: „И тако ова Олагочасги-
ва идући са таквом великолепном славом царском кроз све државе
своје, и дође у славни и сјајни град звани Београд српски."У| II а осно-
ву саопштеног цитата дало би се закључити да је краљица Симони-
да ишла „кроз све државе своје", али би се на основу оригиналног
текста могло претиоставити и да је „великоименита" властела про-

н С Новдковнћ, Звкомик Стефанс Дуишна иара српскоГ, Бсоград 1898, стр.: 181.
194,231,239, 253,261; чл.: 57, 81, 142,143, 155. 178, 190. ЗчајуКи да се реч ,Јрж а-
аа“ користила и као стручни тсрмин, С Ноааковић је није пр«водио, Ја раЈлику
од другцх нздавача Душановог Законика који су то чиннлп У оааквим лрево-
лима обично би остала скрнвена својсгна .лржавс'* као територијално-управне
Јсдтш це. О ,држави“ као тсриториЈалпо-улравној једнннил види, Т. Тарановски,
Исшоријп српског праеа у неман>иккој држаеи, [, 203-206
55 Данило II, 12, Ђ Даничић, Даннло II, 11. У иреводу Л. Миркооића ова лоследња
реченнца гласи: „н уједно се обрадовашс све аржаве отачаства овога великога
крал>а Уроша". У илдању Ђ Дакичића ломенута речсница гласи: „и в» ксчј-п-к вв-
плнга мнегд бише вк<4лкк л рвж аватк откчкствив сего вслнкллго кралга оу*рошд'‘
' в Данило II, 73, Ђ . ДапичиК, Данило 11.97.
156 Иемањићи и Лл&аревиНи

„кроз сае државе своје“. Не опредељујући се овом прили*

л а *Ј и л а
ком ни за једно ни за друго тумачење, оогаје као чињенида да је у по-
литичким оквирима Србије краља Милутина посгојало више ,држа-
ва“. као што ихЈе било више и за време краља Уроша I,
На основу сачуванвх обавештења, за неке од таквих „држава”
могуће је утврдити како су настале, шта су обухватале и како је бар
донекле изгледала њихова унутрашња структура. П ознато је да је
краљица Јелена добила од краља Дратутина „сина свога достојни део
државе земаља многих".37 Ову чињеницу архиепископ Данило исти-
че неколико пута у свом делу, што је у историографији одавно по*
знато. Дпиасј2д.дг.учпАнп чна па је краљица Јелена господарила Зе-
том или већим делом Зете, затим „Требињем и крајевима окоТТлава
и Горњег Ибра'4, гае се налазио^тГЈедан од њених дворова.58 Све ове
територ иј€ ОТГВјс тоди нам а пржата ита*време Краља Јђ>агутина и за
времс краља Милутина, а одређене крајеве све до своје смрти (1314).
Била је то, у ствари, ,лрж ава'' краљице Јелене и тако се она у делу
Данила II изреком назива. Оалучивши се да подигне манастир Гра-
дац на Ибру, посвећен Богородици. краљица Јелена је наредила да
се сакутте сви људ1Г„њезиее државе'*, да би одтк?х изабрала најбоље
уметнике,39 У овом случају није реч о целој српској држави, већ о
.лржави" краљице Јелене, односно о њеној области. Са таквим зна-
чењем поменута реч је употребљавана више пута у Ж итију краљи-
ие Јелене. Непосредно пред смрт, коју је лредосетила - пише у ње-
ном Ж и т и ју - она „поче слати веснике у целу земљу државе своје,
ка епиекопима и игуманнма и коликоЈе силних у држави њезиноЈ .
Т саопштеном цитату‘реч Г,држава,' је* поменута два пута, али тако
да се у оба случаја односи на ону територнју, коју је краљица Јеле*
на држала до пред крај живота. Овакав закључак, на ттрви поглед,
као да оспорава чињеница што се позиваЈу епископи и игумани, али
у томе нема ничег необичног пошто су се краљичином позиву ода*
звала наЈмање два епископа: бањски епископ Данило и рашки епи*
скоп Павле. Од истакнутих представника Српске цркве они су сти*
гли међу првима, вероватно због тога што су њихова седишта била
ближа краљичином двору у Брњацима, него седишта осталих еии*

’’ Данило И. 46; Ђ. Даничић, Данило II, 55.

* Историја Ц рнг Горг, Ш1,47 (С. Ћирковић).
14 Лдннло II, 55; Ђ Даничић, Дамило II, 75.
** Даинло II, 67; Ђ. Даиичић. Дамило II, 57. Л. МирковиК нујс прсвео у иелини ци-
тнрАну речсннму, већ су и? меких разлога нзостављенеслепећеречи: „кк кпнско*
п«мк Ж1 н нг<^«Јно«к и илик« снллни!;^ д^ћждви Исто се покашка и у иај*
нови]ем преводу, односно издалу Данило II (Стара српска кљкжсвносг у 24 књиге.
књнга шесто, Београд 1958,100)
Српско кЈУ11љ?есшво и „рржа&е" у делу Данила // 157

скопа. Присуегво бањског и рашког епископа упућује и на заводљи-

ву претпоставку да су се њихове епархије, пелимично или у целини,
нашле у оквирима тадашње „државе" краљице Јелене. На лостоја-
ње краљичине ,државеи упућује и чињеница што је позаала, не само
високе представнике српске цркве, већ и крупну властелу, односно
„колико је било силних у држави њезиној‘4 А ко краљица јелена још
пред крај живота има своју .државу" и „силне" у држави, онда се, с
разлогом, поставља питање: шта је обухватала та држава? Т о више
нису ни Зета ни Требиње пошто је краљ Милутин ове земље дао 1308.
године своме сину Стефану, будућем краљу Стефану Дечанском.41
Но, сем тога, т описа архиепископа Данила не излази да је ,држа*
ва“ краљице Јелене, лосле 1308. године, била сведена на двор у Бр-
њацима са околином.42 О сгаје као могућност да је краљ Милутин,
умесго З ете и Требиња, дао својој мајци у замену неке друге краје-
ве који су сс налазили под духовном јурисдикцијом бањског и рашког
епискола. Да је део рашке епархије улазио у састав државе краљи*
це Јслене, то је готово извесно пошто је епископ Павле био надле-
жан да причести краљицу Јелену пред њену смрт. Шта је све обухва-
тала „држава" краљице Јелене после 1308. године, не мож е се
поуздано утврдити, али остаје као поуздано да је то било властелин-
сгво манастира Градца, двор у Брњацима сабКОЛиноК као-п краје-
ви око Плава. И злагање архиепископа Данила недвосмислено по*
тврђује дД јестаракраљ ица ималасвоју .лржаву" до краја ж лвота.а
када је умрла - пише Данило - настао је „вапај и ридање у целој обла-
сги државе ове блажене".4^ Захваљујућн већем пространству, у тој
,држави" је могло бити епископа, нгумана, монаха, припадника вла-
стеоског сталежа и свих категорија зависног становништва.
Још док је ,лржава" краљице Јелене обухватала Требиње и Зе*
ту, тамо је деловао посебан управни апарат. Првослав Радојевић био
је „сатегапиб" (казнац) госпође краљице 1280. године у Требињу.44
Иа том положају га је заменно казнац Мрњан, који је носио титулу
казнаца око 1288-1290. годнне, а можда и нешто раније.45 У јавном
животу, односно локалној управи, властелин Мрњан је био активан
и 1280. године. Истовремсно с казнацем Мрњаном уз краљнцу су би-
ли присутни (1289) још судија Болеслав и судија Десислав.46 Смрћу

41 Историјп Црне Горе, Ш 1,60,61 (С ЋирковићЈ,

М Ди нић. Однос између к р а л а М илут ина и Дра 1утина, Збориик радова Визап-
ТОЛОШКОгинсгктута, 3 (1955), 67.
41 Даккло II, 69; Ђ . ДдничнК, Даннло II, 90.
44 К. Јнречек. Историја Срба, II, Београд 1952,19, М. Дннић, Хумско-требињска
аластелл, 3.
45 К. Јиречек. Историја Срба, Ц, ) 9.
46 Љ . Стојановић, Старе српске повеље и писма, И , Београд 1929,30.
158 Немањићи и ЛазарееиНи

краљице Јелене, иресгала је да лостоји и њена држава. Свежа успо-

мена о лоседима, па и о ,држави“ краљице Јелене, санувана је у де-
чанским хрисовуљама. Тамо се она иомиње неколико пута као „сга-
ра краљица'* или „краљица баба‘\ свакако Стефану Дечанском и
краљу Душану.47 Стефан Дечански укључио је у дечанско властс-
линствр, иЈмеђу осталог, и велико село и крај Добру Реку, која се на-
лазила ссверозападно од Плава и уз леву обалу Горњег Лима. Овде
су живели и „коњуси урочни", тј. уговорни коњушари који су били
дужнн да се брину о коњима, најпре краљице Јелене, касније веро-
ватно Стефана Де*(анског, а можда и манастира Дечана.48 Катего-
рија „коњуха" налазила се на владарским поседима и на поссдима
крупне властеле, па ттрисуство поменуте категорије људи сведочи,
са своје стране, да је „држава" краљице Јелене обухватала свакако
Добру Реку,а вероватно и још многа друга села у Плаву. О томе све-
дечи чакгсинца што су плавска села укључена у власгелннство ма-
насгира Дечана била ослобођена од окопавања винограда, али су за-
то била дужна да дају годишње властелинетву 60 нериера, као шго
су то давали и краљици Јелени, односно како у повељи ттише: „кра-
љици бабе краљсвсгва ми".49 На основу изложеног, може се с разло-
гом рећи да су крајевн око Плава, Горњег ЈТима и Горњег И бра са
Крњацима, свакако, улазили у сасгав ,лрж аве" краљице Јеленс, ко*
јом је унрављала до краја живота. А ко се томе дода и подручје у
којем се налазио манастир Градац на Ибру, онда контуре ове ,лржа*
ве" постају још јасније и лотпуниЈе.
Из времена у којем је жнвсла краљица Јелона сачувани су и мно-
гобројни подаци о држави краља Драгутина. У науци су сви ови по-

4? П Ивић М. 1'рковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976,66, 115. 240,270.

44 П. Ивић - М. Грковић. Дечанске хрисобуље, 66, 115,240,
49 Целокупко зависно ста новништао у средњовековној СрСнји било је обавезно да.
иоред осгалог, о б а е л а и пољолриврсдне радове у виноградима својих гослода*
ра (види М БлагојевиК, Земљора?ња у срерњовекоеноЈ СрбиЈи, Београд 1973,
299). Ова је обавеза теретила н завнсио становниш тво иа Д ечанском власте-
линству (П. И вић - М Грковић, Дечанске хрисовуљс, 68, 133,270,271). О слобо
ђени су били једико Плављанн, опносно л>упн по манастнрскнм селима у Плаву.
али су уместо тога моралн да нлаћају Дечаиима 60 нериера годишње. Д о замс-
њнваља раднс обавезс у ковчану дошло је веровлтио због то га што у Плаву пи-
је билодечанских винограла у којнма бн рапили завнснн љупн. Повопом тога у
ДечанскОЈ хрисоеуљи (ДХ,М1) нише. „Н л л д б л в н ! д л ив копд|» в н н е г р д д д нк д д
ДД » ц р ћ к в н НД К р С Т » в к Д к Х к Ш ( С Т к Д ( С 1 Т к П в р л в р к КДКО д д в д л н к р д д н ц н БДб^
к р д л к в с т Б д «м“ (П Ивић М. Грковић, Дечанске хрисоеуље. 270). У псчанским
селима у Плаву било је њпмање 175 кућа, па би свака „кућа" бнла дужна ца ила-
ћа око 4 иннара годишњс, умссго да ради у вииограду (60 оерпсра в 720 дииара
• 175 * 4 . 1 дип.) З а број кућа у плавскнм селима види: С. Новакоанћ, Село, Бе-
оград 1965,141,142(пругипопис).Треба прииоаати и 9 ,Јсућа“ рнбара које С. Но-
ваковић није поссбно брр)ао.
Сриасо крољевство ч ..оржаве " у делу Данила И 159

даци детаљно ра ш отрени, па се на њима не треба ни задржавати, а

иосебно због тога што је област краља Драгутина временом све ви-
ше попримала особине државе у савременом значењу ове речи.50 Но.
сем тога, треба имати у виду чињеницу да су основно језгро Драгу-
тиновс држ аве сачињавале земље*|<оје су улазиле у састав српске
средњовековне државе. Били су то: Дабар, Моравица и крајеви ко-
ји се просгиру ссверно од Западне Мораве, укључујући и Рудник. Од-
мах лосле стицања ових крајева била је т о само ,лржава“ краља Дра-
гутина, уосталом као што су Зета, Требињ е и други крајеви
сачињавали „државу" краљице Јелене, К адаје угарски краљпридо*
дао Драгутиновој „држави" Мачванску бановину са Београдом, а у
Босни ј о ш Соли и Усору, тада се Драгутинова област осетно увећа*
ла н попримила особине праве државе. Све је то још појачано при-
кљутиеањем Браничева и Кучева. Смрћу краља Драгутина преста-
ла је да постоји њ егова велика област, па су и крајеви, који су
припадали Србији, поново дошли у оквире тапашње српске државе,
З а време краља Милутина створена је и трећа „држава" која
је лредата на управу једном »шану краљевске породице, Још док је
краљица Јелена била жива, краљ Милутин је издвојио један део ње-
не области и предао га на улраву свом сину Стефану (1308), будућем
срлском краљу Стефану Дечанском.51 Архиепископ Данило, пово*
домтога, пише како је кршц Милутин оделио сину „дострјан део сво-
је државе, зетску земљу са свим њезиним градовима и облашћу њи-
ховом“.52 И стовремено С тефана је одликовао „сваком чашћу
царскога достојанства, давши му све што му је на потребу од мало-
га до великог, и отпусти га у такву државу коју му је сам оделио'*.53*
Наведене цитате не треба посебно коментарисати пошто је наста-
нак Стефанове ,ЈЈржаве“ јасно описан, а посредно и њен обим. Ов-
де је краљев син пребивао ,дуго времена у држави те земље са сво-
јом властеломк'.,<у На основу лоследњих цитата може се закључити
да је С тефан уживао прилично велику самосталност пошто је био
одликован владалачклм („царским") достојанспвом, имао је посебан
управни апарат и била су му иотчињена сва власгела у Зеги.55 Неко*
лико година касније ова властела подсгакла је Стефана да се побу-

59 В. нап 17,
51 М. Динић, Орнос игмеђу краља М илут ино и Д ра Гутина, Зборник радова В т а ) I-
голошкогинегкгула, 3, Бсоград 1955, 67; Истори/а Ц рне Г оре,\\Н , 60 (С. Ћ ар-
ковиК).
52 Данипо II, 93; Ђ . ДдпичиК, Данило II, 124.
53 Данипо II, 94; Ђ . ДаиичиК, Данило Н, 124.
Данкло II, 94; *Б. ДаничиК, Даиило II, 124.
** Истори/а Црне Горе, П' 1,60,61 (С. Ћирковић).
160 Немињићи и Ла&арееићи

ни против краља Милутина, уценивши га речима: „А ко ли нас не по-

слушаш, то се ми нећемо вишс звати твоји'‘.5&Краљ Милутин је енер-
гично угушио побуну, али је претходно морао да сакупи „своје вој-
никс'‘ и да са њима „пође ка сину своме у његову лржаву, зетску
земл>у“.57 Даља судбина будућег српског краља Стефана Дечанског
доброје позната. Ухапшенје, ослепљени послату Цариград (1314).
Изгледа да Зетска земља није одмах изгубила статус „државе‘\ По-
четком новембра 1318. године у Дубровнику је боравио краљев вла-
стслин, господин Илија, кнез Зете (,лоћ1Ш8 ујг <1 ЕНа, соте5 де Сеп-
ш").5* Три годнне касније исти властелин је, по краљевој одлуци,
поново био у Дубровнику, али тада у својству кефалије („поћИЈбег рсн
сепб VII д. УНа сеГаИа“).59 П о свој прилици имао је тада ранг „општег
кефалије“, којем је краљ Милутин поверио да управља Зетском зе-
мљом. некадашњом ,државом“ краљевог сина Стефана. Уколико је
Зета за неко време чак и изгубила статус ,лрж аве“, она га је поно-
во стекла када је њен намссник постао млади краљ Стефан Душан.
У всзи са горњом консгатацијом Даннлов настављач пише о то-
ме следеће: „И пошто су прошле многс године, и када је овај вазљу-
бљсни син његов Стефан (Душан] млади краљ доспео до савршеног
[пуног] узрасга, да треба да има достојан део државе родитеља сво-
га ради особног пребивања са своЈима, и даде му земљу зетску”.*1Ов-
де је Душан, заиста, боравио окружен блиским сараднииима и савет-
ницима, међу којима су најистакнутији били: војвода Младен,
родоначелник Бранковића, затим војвода Војин, родоначелник Вој-
новића и челник Ђураш Илијнћ, син раније помињаног кнеза и ке-
фалије зетског Илије.61 Временом су сс односи између Стефана Де-
чанског и младог краља Стефана Душана заоштрили до те мере да
је стари краљ са својом војском пошао „на сина свога до унутрашњо-
сти државе његове земље зетске, до града званога Скадра. И ту учи-
ни многе пакосги цржави његовој".62 У наведеном цитату „земља зет-
ска“ се помиње два пута као ,лржава“ младог краља Душана. Према
писању његовог биографа, Душан није желео да се бори против свог
оца, па је предложио својој властели да „побегну у стране народе‘\

* Данило II, 94; Ђ. ДаничиН, Данило II, 124.

57 Д апкло II, 94; Ђ. ЈПчнчиК, Данило II, 125.
5В М ДипнК, Д убровачки трибути, Глас САНУ, 168,Београи 1935,227, наооисна
16
В. чап. 58.
60 Данило II, 156; Ђ. Даиичић, Данило ГГ, 207.
в1 Истори/а Црне Горе, 11/1,67,70 (С. ЋирковићЈ
в: Данило II, 158; Ђ . Дапичић, Данило II, 209; Историја Ц рне Гсре, Ш1, 7 1 (С. Ћир-
коеић).
Сриско краљееси/ео и „дрхаее " у делу Данила И !6 /

Властгела није ирихватила предлог, па је чак запретила Душану: „ако

нас не лослушаш4*, споразуиећемо се са твојим родитељем и „устав*
ши ићи ћемо к њему, а тебе ћемо осгавити у великој жалости и пре*
зиру"63 По садржини, ова и р е т а је слична оној п р е т и коју је сво*
Јевремено упутила властела Стефану Дечанском док је био још
господар Зете. Остављајући по страни питање веродосгојности прет-
њс, остаје као чињеница да би претња такве садржинс изглсдала
саврсменидима сасвим уверљива. Из тога следи закључак да је вла-
стела у нечијој „држави“ била непосредно потчињена господару ,др-
жаве“, али да га је у одређеним околностима могла напусгити и прс-
ћи на страну српског краља.
Однос између српског краља и господара „држава*‘, какве су
својевремено имали краљица Јелена, Стефан Дечански и млади краљ
Стефан Душан, може се посматрати и као однос између старијег и
млађег, још тачније као однос између сениора и вазала. Ови односи
нису у делу Данила II стављани у први план збогтога што су били ис-
преллетени најближим родбинским односима. Однос између сенио-
ра и вазала јасније се може сагледати из збивања која се везују за по-
једине „државе“ у суседству српског краљ евсгва. посебно за
браничевску „државу“ Дрмана и Куделина или видинску ,лрж аву“
кнеза Шишмана. Двојица бугарских великаша, Дрман и Куделин, по-
стали су „самовластни“ у својој ,лржави“, али су истовремено били
и вазалн моћнијих владара у свом суседству. Сукоб, који је избио из-
међу ове двојице бугарских велможа. с једне стране, и краљева Дра-
гутина и Милутина, с друге, добро је познат и проучен у науци 64 На
томе се посебно не треба задржавати, али зато треба обратити па-
жн»у на терминологију којом се корисги архиепископ Данило пошто
преноси схватања свог времена и средине у којој је живео. Према н»е-
говим речима, двојица бугарских велможа „су се укоренили у држа-
ви земље браничевске у месгу званом Ждрелу, и од многих времена
ту утврдивши се као сам овласттГ.65 Пошто је дошло до рата изме*
ђу ових велможа и српских краљева, краљ Милутин и краљ Драгу-
тан, сакупивши своје војнике, „пођоше на државу оних који су подн-
гли унутрашње ратове и буне‘\ Убрзо су бугарски великаши билл
тешко поражени и протерани из своје области. па по речима Дани-
ла II: „Овај господин мој краљ Урош [Милутин] узевшн сву државу
њихову и имање, ладе га вазљубљеноме своме брату краљу Огефа- *43

Дапипо II, 160; Ђ. Даничић, Дадило II. 2 12.

и М. Днинћ, Враничеео у средњем ееку, у: Ср&ске м.чљ е у срерњем ееку, 96-98;
ИсШориЈв српског нарора. 1,442.443 (Љ. Максимовић).
43 Данило II, 86; Ћ. Даннчић, Данило II, 1)4,
т Нелањићи и Лазаревићи

ну [Драгутину]".66 У наведеним цитатима територија, којом су госпо-

дарили Дрман и Куделин, доследно сс назива држава, и то .држава
земље браннчевске". Припајањем ове територије земљама краља
Драгутина, поменута ,држава‘' је изгубила много од своје политич-
ке самосталности, али се и даље сачувала као посебна територијал-
но-управна целина.
Ратни сукоби су могли да имају и другачијн заврш етак. Један
занимљив пример наведен је у Даниловом опису рата који је вођен
између видинског кнеза Шигимана и краља Милутина. Најлре је кнез
Шишман са Татарима продро све до Пећи, али, када је ту претрпео
тежак пораз, склонио се са малобројном пратњом „у своју државу'‘.67
Убрзо после тога, краљ Милутин је са војском ,лош ао у државу ње-
гову до града званога Бдиња, и ту заузе сву његову област“.^ Кнез
Шишман је морао да побегне из Видина преко Дунава, одакле се сле-
дсћом молбом обратио краљу Милутину: „Господине мој спавни кра-
љу, одврати јаросг гнева твога од мене" и „Прими ме као једнога од
вазљубљених твојих, са [за]клетвом изрекавши, да до издисања мо*
га нећу више погрешити твојој вољи“. Из наведене молбе јасно се
види да је кнез Шишман изразно слремност да постане вазал краља
Милутина, тј. један од „вазљубл>ених“ његових који ће му бити по-
слушан. Краљ Милутин је прихватио кнеза Шишмана за вазала, на-
метнувши му при том не нарочито теш ке обавезе. Пошто се српски
краљ уверио да је Шишман прихватио наметнуте обавезе, „врати му
државу његову, коју му беше узео н град звани Бдињ".70 Нови вазал
је и касније остао лојалан свом сениору, поводом чега архиепископ
Данило каже: „И опет видећи његову велику приврженост и сваку
истиниту послушност и служење, овај благочестиви краљ [Милутин],
због његове свесрдачне љубави, даде кћер своју за његова сина зва-
нога Михаила. који после постаде цар целој бугарској земљи".71 Не
задржавајући се даље на односима краља Милутина и кнеза Шншма-
на, треба ипак исгаћи да се од вазала, који има своју ,лрж аву“, оче-
кује приврженост према свом сениору, затим послушност и врше-
ње одређене службе, или, како се то кратко називало, „послух и
работаније“. Сениор је свом вазалу „господин", односно господар, па
зб<1г тога кнез Шншман ословљава краља Милутина са „мој госпо-
дине". Н а исти начин је ословљавала краљица Јелена свог сина кра-*

** Да 1ш п о ] |, 8б ;Ђ Д аннчнћ,Д аннлоII, 116.

е' О ратиим операцијама видн нап. 64.
м Данило II, 89; Ђ. Даннчнћ, Даннло II, 113.
Данкло II, 89: Ђ. Даннчнћ, Данило II, 113.
^ Дакило Н, 90; Ђ Даннчмћ, Данило II, 119,
’ ’ Данило II, 90; Ђ Даннчнћ, Данило II, 119.
Сриско краљевсшво и „рржаве" V делу Данила И 163

л»а Драгутина („господине мој“) када јој је уступио један део држав-
не територије.72
У оквирима српског краљевства нису све „државе" биле тако
велике, нити су уживале такву самосталност као ш то је то био слу-
чај са „државама" појединих чланова краљевског рода. Њихову ве-
личину могуће је бар приближно одредити на основу обавештења
која је оставио архиепископ Данило. Описујућн други освајачки по-
ход краља Милутина против Византије, он каже да је српски краљ
тада освојио „земљу дебарску са свима градовима и државама њнхо*
вим; такође и државу земље кичевске са градовима и облашћу њи*
ховом; поречку земљу такође. са градовима и облашћу њиховом'*.7'
Из лрве иитиране реченице сазнајемо да Дебарска земља има градо-
ве, а градови своје „државе”. У другој реченицн се саопштава да де-
ла Кичевска земља предсгавља једну ,државу“, Она има градове, а
градови „обласги“. Кичевску .државу", односно .државу области ки-
чевске", архиепископ Данило помиње још на једном месту када ис-
тиче ла је краљ Милутин тамо подигао цркву посвећену Св. Ђорђу.74
У трећој цитираној реченици ,држ ава“ се уопште не помиње, већ
се само говори о освајању Поречке земље која има градове, а градо-
вн своје области. Наведене податке није лако ускладити, пошто се
у неким случајевима ,држава“ везује за „земљу“ , док се у другим слу-
чајевима везује за градове, а у трећим за „обласг“. Одговор се, ипак,
може наслутити; како изгледа, ,држава“ се првенсгвено везује за „зе-
мљу" На такав закључак упућује чињеница што поводом освојеиих
крајева и градова архиепнскоп Данило још каже: „таквих земаља њи-
хове државе [Милутин] додаде ка држави отачаства свога".74 Сада се
већ јасније види да ,држ аве“, првенствено, обухватају одређене „зе-
мље“ У прилог томе говори и чин^еница што краљ Милутин, после
извршених освајања, са својом војском „оде на државу земље влахи-
отске“, тј. у Тесалију.7* По схватању архиепискона Данила, „влахи-

'* Даннло II, 18; Ђ. Даничић, Данкло II, 20. Прсма иревсду ЈТ. М ирковића крал,ица
Јелена каж с Драгутину: „Гостсдару мој и чедо моЈе љубљено". К ао крал. Драгу-
тин ј с господар, а као син, он је краљнчнно „чедо".
Даннло II, 86; Ђ. Даничић, Данило II, 114.
Краљ Мнлутии је поднгао; „и дом св. мученнка Хрисгова Георгнја у државн ки*
чавске областн“ (ДаинлоП , 103), односно у „др&жавК веластм и и ч а в к с к м и " (Ђ.
Даничнћ, Даннло II, 137).
Цитнрана речснииа по преводу Л. Мнрковкћа гласн: „Те земље њнхоае аржаве
додадс ка држави отачаства сћога" (Даннло II, 86), међутим, у Даннчићсвом и>
дањусгојн; „тдковмнхв ко дркжави их^ прнлежн Кк дркжлв4 »Тк4стви(д
своиго" (Ђ. Даннчнћ, Данило II, 114). Ми смо покушалн да лаш превод што внше
нриближнмо оригнналу.
’• Данило II, 86, Т>. ДаничиК, Даиило (1,1)4
164 Немањићи и Лазаревики

отска земља" иредставља посебну „државу", уосталом, као раније

помињана „држава земље браннчевске1'.
Занимљива обавештења о ,државама“ саопштава и Данилов на-
стављам. Описујући ратовање Стефана Дечанског иротив Византи**
је, каже да је краљ освојио „град славни Велес, град П росек, град
Штип, град Чрешће, град Добрун“, а онда још посебно додаје: „у тим
временима многе градове узе од грчке земље са свим државама и»и*
ховим“.77 Цитирани подаци недвосмислено упућују на закључак да
је сваки од поменутих градова представљао цснтар једне „државе‘\
Н а исти закључак упућује и даље излагање настављача, које гласи;
„И тако док је ово бивало, многи од славних грчке земљс иђаху ка
господину краљу [Стефану Дечанском], предајући се њему са држа-
вама својим, и те градове [Велес, Просек, Штип, Чрешће и Добрун]
којс узс овај господин мој христољубиви краљ са њиховом држа-
вом и славом и богатством, предаде некима од верних својих, да их
са силама војске своје држе у послушности и работи, по заповести
овога превисокога краља“.7ДУ овом подужем цитату поменут је ве*
ћи број држава и, како изгледа, било их је две врсте. Прву групу чи-
ниле би државе грчких велможа, који су се добровољно потчинили
Стефану Дечанском, па су због тога сачували и задржали своје др-
жаве и под српском влашћу, док би другу групу чиниле државе осво-
јених градова. Ове последње Стефан Дечанскије предаосвојој вер*
ној властели да их држе ,ша послушаније и работу‘\ Н а тај начин су
поједини српски великаши постали господари освојених градова и
њихових ,лрж ава“, па су тако изједначени с грчким велможама ко-
ји су и под византијском и под српском влашћу били господари поје-
диннх ,лрж ава‘\
О томе шта се све иодразумевало под ,лржавом“, дају занимљи-
ва обавештења и неки словенски преводи одређених грчких аката.
У познатом Хиландарском практику, чији је тексг сачуван у словен-
скомпреводу, прва реченица гласи: „Истинвно поклонкно по дркжд-
а( соллјнккои4.79 Још приликом објављивања овог практика, В. Мо-
шин је с разлогом упозорио да је „Солунска држ ава" исто што и
Солунска тема.80 Према истраживањима, која су обављена у новијс

” Давнло II, 149; Ђ. Давичић, Даннло II, 197.

и Даннло II, 150, Ђ. Даничаћ. Данило II, 199.
* В. Мошнн, А кт и из сеетогорских архиеа, Хиланрарски практик, Сноченик СА-
Н У. 91. Бсоград 1939,205.
В. Мошии коисгатује' „П рактак је саставл^ен приликом катасгарскс рсаиаијс у
Солунској теми" (В. Мошнн, ЛкСпи и$ сеетоГорских архива, 198). 0 томе да је
грактнк настао приликом катастарсже ревизиге Солунске теме исцрпно: Г. Остро-
горски, Внзаиттикм пн<цое*м книгн, Вугапипо$1аУ!са, 9 (1948), 213 216 (■ Сабра*
иа дела Георгија Острогорског, к л . I, Београд 1969, 15-18).
Сриско крал>с»сшоо и „држаес" у релу Данила И 165

време, Солунска тема се чссто помињала у прве две деценије XIV ве-
ка, и то „искључиво уз обавештења о катастарским ревизијама и њи*
ховим извршиоцима или уз потписе тих ревизора“.б| Све што је у
овом цитату речено у потлуности се односи и на Хиланрарски прак•
тик, тачније на помен Солунске државе или Солунске теме. У прак-
тику се на занимљив начин одређује и положај појединих манасггир*
скнх села. Сва су се насеља налазила у „солунској држави“, односно
у Солунској теми, али се зато за село Градац посебно наглашава да
се оно налазило „Вв жоупе Стрвумкц^н".82 У византијској провин*
цијској управи тог времена не постоји подела на жупе, већ најчешће
на катепаникије, па би се иод Струмском жупом подразумевао кате*
паникион Стримон.83
Н а основу ових података лако се може уочити да је за лрево-
диоца Хиландарског пракшика појам византијске теме близак срп-
ском појму „држ ава'\ док би катепаникион био близак појму „жу-
ле“. Т о свакако не значи да су поменути појмови идентични. Одмах
треба рећи да се положај других села, која се помињу у Хиланрар-
ском практику, не одређује обавезно уз помоћ „жуие“, већ и на дру-
ге начине. З а село Мунзени записанојеследеће: „у тои дражав* н
у ; в л а с т и с е л ® Л\унзени“, док се за село Г. Лужац каж е: „Бв л ш л д *

<ти н дрвжАБ^ 8 Г»рвк1Мћ Л&ккци'*.84 У оба случаја се под „држа-

вом“ подразумевала Солунска тема, али се зато под „облашћу“ уз
село Мунзени подразумевао катепаникион Стримон, док се под „об-
лашћу“ уз Горњи ЈТужац подразумевао катепаникион Рендина,45 Ла-
ко се уочава извесна недоследност, пошто се катепаникион једном
преводи као „жупа‘\ а други пут као „област‘\ али то не треба да за*
чуђује пошто таква недоследност поетоји и у Византији приликом
употребе термина којима се означавају одређене територијално*
-управне јединице.
„Државе“ су често обухватале целе исгоријске области или још
веће територије у којима је могло бити више жупа, али су зато и
поједине жуне мос ле имати статус .државе". Описујући један саста*
нак краља Мнлутина и Драгутина, архиепископ Данило каже да се
краљ Милутин састао са својим братом „у држави жупе расинске на41

41 Љ . МакСнмовић, Визаншијска ировинимјска уираво у рсба ГЈалесло?а, Бсоград

1972,55. Иначе, Л>. Макснмовић је веом ааетаљ но размотрио лроблем твм а тог
времена.
*2 В, Мошик, А кт и из састогсрских арилеа, 205.
13 Љ. МаксимовиК, ВиаанТијека проеиниијска упра&а, 47.
14 Б. Мошик, АкШи из светоГорских архиеа, 210.
85 Г Острогорски, Серска обааст после Душ аноес смрти, Београд 1965,46 ( - Са-
брана дела Георгија Острогорског, кљ, IV, Београд 1970,489).
 166 Н*мањићи и Лпзаревићи

реци М орави, у месту званом Мачковци*4.86 Овде држава покрива

подручје жупе, али се из наведеног цитата не види ко управља та*
квом ,лржавом“‘, односно жупом. 0 томе се нешто више може сазна-
ти из повеље коју је краљ Милутин издао 1300. године манастиру Св.
Ђ орђа Скоропосгижног код Скопља. Овом исправом манастиру је
потврђено, између осталог, и село Речице „вк овлд<ти Положкк«и“.В7
Према устаљеним обичајима у држави Неман»ића, манастири су ужи-
валн широка имунитетска права, па се то односи и на манастир Св.
Ђорђа код Скопља. Становништву манастирског села Речице, пре-
ма одредбама повеље, ниједан представник локалне или централне
државне управе ннје смео наређивати да врше било коју работу. Ни*
је т о с м е о да чини чак ни онај властелин „ко««ј‘ « дд<т1> Жоупа IIо-
лож ка нд дрћждвоу м илостл крдливствд лш*'.88 И з наведеног ци-
тата јасно се види да је краљ Милутин могао неком да преда „на
државу" целу жупу П олошку, односно П олог. Титула ове лично-
сти се не наводи пошто то вероватно није било ни утврђено, али је
зато сасвим извесно да је дотнчна особа управљала жугтом и да јс
имала свој управни апарат. Т о се може закључити на основу једне
одредбе из повеље. којом се наређује да у село Речицс не сме да уђе
„НИКОН ВЛДДДЛЦћ крдлмвствд ми НИ ВЛДДДЛЦћ ДрћЖЕШТДГФ ж©уи©у
тоу‘*.в9 На основу изложеног са сигурношћу се може рећи да је го-
сподар ,државе“ имао посебан управни апарат уз чију је помоћ упра-
вљао повереном му државом. Бројност и структура угтравног апа-
рата била је, по свој прилици, усклађена са велнчином одређених
,л р ж ав а‘.
Државе нису настајале нли иостојале само у крајевима освоје-
ним од Византије, мада се тамо чеш ће помињу, већ су постојале и у
матичним српским земљама, а посебно дуж државних граница. Би-
ла су то добро позната „крајишта", које Душанов Законик назива
исговремсно и „државама‘\ Оне се помињу у неколико чланова За-
коника, па један од њих Ј ласи: „И ако се нађе разбојник отишавши
преко државе крајишника и плени где год и опет се врати с пленом.

п Даиило II, 87; Ђ. Даничнћ, Даинло II. 116. И з излага»иа архиепископа Данила још
на јепном месту м о * е се наслутиги да је жупа могла имагн статус .лрж аве".
Капа се С тефан Д ечански ератио из заточењ а у СрбиЈу, крал, Милутин му је
тада дао: „некн мали део ол аржа&е жупе будимаљске, гае Ке се чунати" (Дами*
л о Н, 128). У оригнналу стојн: „атк дркждкм ж »м м аоднмћекмм" (Ђ. Даничић,
Дамило II, 170).
С Новаковнћ, Законски спомеииии, 6)4; Г^амоти на манастириот Св. ГеорГи -
Горг Скоиски, Спомспидн за средвовекоината и помовата историја на Македо*
нија. том I, Скопје 1975,223.
“ В .наи.87.
*ч В. нал. 87.
Српсно кј>ал>евсшво и ..држоее" у делу Данила И 167

да плаћа крајишник седмоструко*'.90 Крајишник је у овом случају вла-

стелин који улравља одрсђеним пограничним подручјем. У неким
рукописима Душановог Законика одређени чланови изреком ло-
мињу „властелина крајишника". То се> пре свега, односи на 49. члан,
који у сЈтободнијем преводу гласи: „О крајишнику властелину. Вла-
стела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те
пређе опет [у повратку] преко њихове земље, та властела све да лла-
те преко чије државе пређе“ 91 Не задржавајући се посебно на про*
блему надокнаде штете, треба истаћи да се у оба цитирана члана по-
граннчно подручје, којим управља властелин-крајишник, назива и
његовом „државом‘\ Недавно је у историографнји упозорено да је
властелин-крајишник имао на крајишту баштину, која је обухвата*
ла неколико десетина земљорадничких и сточарских насеља. Такав
је бно случај са жупаном Вукославом, који је за време цара Душана
и цара Урош а држао Петруско крајиште, источно од П араћина.у2
Н>егов син и наследник господарио је истим крајиштем за време кне-
за Лазара. На крајиш ту су имали своје поседе и други припадници
феудалне класе, али су ти поседи обично били мањи од поседа вла-
стелина-крајишника. Колико је могло да сс утврди, једно крајиште
је могло да има и више од стотину насеља. Господар крајишта носио
је једну од уобнчајених титула у српској средњовековној држави, па
је већ поменути Вукослав носио титулу жупана. Властелина-краји-
шника могао је на његовом положају да наследи син, ш то не значи
да је наслеђивање било и обавезно. Седиште господара крајишта
обично је био добро утврђени град, који је истовремсно био поли*
тички и управни центар његове ,држ аве'\ Овом приликом треба још
додати да је власгелин-крајишник био и заповедник целокупне вој-
ске која се у то доба могла мобилисати на крајишту, односно у ње-
говој ,држави“.

^ С Новлкооић, Законик Сиифана Душана иара Срискаг, Београп 1898, чл. 143,
Законик иара Стефана Д уш ака, кљ. I, Струш хи и А т онски рукопис, нзд. СА*
НУ, Београд 197$, чл. 87 {Струшки руколис), чл. 132 (Атонски рукопис); Душа-
ное Законик, Стара српска књижевносг у 24 К1ииге, књига осма, лрнреднла Б.
Маркоеић, Београд 1986, чл.143. Цитиранн члан Цушановог Законика прсводи*
ли смо делимично и самостално, прнлагођаваЈући га оригиналу, зб о гто га што
Је у меким досадашњнм мреводима рсч .држ а«а,< преведена као „област'\ ,Ј 10-
сед", „нмање". .лрж аеа". У свим члаиовима Душановог Законика гдс се ломшве
реч .лржава" ми јс нисмо лревопили, аеК смо је ксрнсгнлн кас посебан термнн.
који би се само описно могао исказатн
н' С. НоваковиК, Законин Сшефана Душашг, чл 49; Законик иара Стефана Душа-
на, И1Д, СА Н У , чл, 54 (А т н с к и рукопис); Душ анов законик, Сгара српска књи-
жевносг, чл. 49
92 М, Благојевић, Крајишта срерњовекоене Србије од 137! ро 1459. Године, Исто-
ријски гласмик, 1-2, Београд 3987,34-40
166 Немањићи иЛазаревиНи

Таквих „држ зва" је било и у унутрашњости српског краљев-

ства, а не само дуж храниде, што потврђује неколико извора, а посеб-
но Душанов Законик. Једном његовом одредбом предвиђа се следе-
ће: „Властели и властелнчићима којима је Царсгво ми дало земљу
и градове: ако се ко од њих нађе да је опленио села или људе и затро
мимо закона Царетва ми што је Царство ми узаконило на сабору да
му се узме држава".93 Цитирана одредба упућује на закључак да ,др-
жаву“ сачињавају ,/земље и градови“, који су уједно и дентри поједи-
них 1удржавак\ Наведеним чланом Душановог Закоиика спречава се
злоупотреба положаја господара „државс". У к о л и к о би нсзакони-
то иљачкао села и људе по својој ,држави'‘, тада би му држава била
одузета, ш то значи да би власгелин био лишсн положаја који је до
тада заузимао у локалној управи. О одузимању ,држ аве'‘ још јасни-
је се говори у једном члану Законика, који гласи: „Који властелин на
приселици коме из пизме какво зло учини, земље оплени или куће
попали или било какво зло учини, таквом да се та држава одузме, а
друга да му се неда" 94 Сваки коментар је готово сувишан. Властели-
ну ће се одузети држава ако почини какво насиље становницима сво**
је ,држ аве“. У односу на претходни члан, законодавац је у послед*
њем случају пооштрио казну на тај начин што нредвиђа да се убудуће
властелину не д! друга ,држ ава'\ уколико би му једна држава била
одузета.
Господари ,држ ава" уживали су различите повластице. 0 јед-
но} од њих говори се и у Душановом Законику на следсћи начин: „Од
сада унапред приселице да не буде ни истраге никаквс, нсго ако се
задеси у жупи велика властелина стегоноше, или мањсг властелина
који држи државу засебно и немају никакве заједнице међу собом и
међу својом државом, они да плаћају".95 И у овом случају .лрж ава"
предстанља одређену територију. Њ ена спсцифичност се сасгоји у
томе што је господар целе жупе био „вслики властелин стегоноша",
или неки мањи властелин који има своју „државу". Пош то њихове
)Удржаве" нису „смесне“, онда ће оне сноситн терет приселице, а не
господари ,држава". У осгалим олучајевима, по Душановом Закони•

С. Новаковић, Законик Сшефана Душана, чл. 142; Законик иара Сшефана Д у •

шани, изд. СА Н У , чл. 86 (Струшки), чл. 131 (Атон.): Д уш анов законик, Стара
српска к1ћижевност, чл. 142.
С. НоваковиВ, Законик Стефана Душана, чл. 5 7; Законик иара Стефана Душ а-
на, изд. С А Н У . чл. 59 (Агонска); Душаное зоконик, Стара српска к>ћнжевносг,
чл. 57.
*Ј С. Новаковић, Законик Стефана Душана, чл. 155; Законик шзра Стефанл Ду-
шана, изд. СА Н У , чл. 97 (Струшки), чл. 145 (Атон.); Д уш аное законик, Стара
српска к)ћижевност, чл. 155.
Сриско криљевсшво и „рржаве"у делу Данила 11 169

ку, сваки властелин, као гослодар села, био је дужан да лично пла-
ти приселииу, односно да страним трговцима надокнади шгету коју
би им причннили разбојници или лопови на подручју његовог села,
Гослодари „држава**' нису од владара добијали посебне титуле.
Према Душановом Законику, господар ,лржаве“ могао је да буде вла-
стелин*крајишник, велики власгелин стегоноша, неки мањи власте*
лин, па чак и властели^гић. О посебним титулама нема ни речи. Већ је
упозорено да је господар Петруског крајишта, односно ,државе“, био
Вукослав са титулом жулана.97 П а том положају наследио га је син
Цреп, добро познати војсковођа кнеза Лазара, али се о њ е т в о ј титу-
ли не зна ништа. У науци је поуздано утврђено да је Војислан Војино-
вић, за време цара Уроша, имао велику „државу‘\ готово самосталну
обласг, и да је носио титулу кнеза, док је његов синовац и наследник,
Пикола Ал гомановић, са још већим степеном самосталности, носио
титулу жупана.98 Велики челник Димитрије, који је умро 1359. годи-
не, био је господар ,лрж аве“ која је обухватала Дабар, Дрину и Гац-
ко, док се у ,држави“ челника Мусе за време цара У р о т а налазио нај-
пре град Звечан са „жупом‘\ а касније град Брвеник, такође са
„жупом“." Челник Муса је за време кнеза Лазара имао иосебну ,лр-
жаву“ која је, лоред осгалог, обухватала и крајеве око Горњег Лаба.100
У Душаново доба великом ,државом“ дуж леве обале Вардара упра-

* О ирисспнцн посебно: М. Б п а тје в и ћ , Оброк и ириселииа, Исгоршекн часопис,

18, Београд 1971, 165-188.
В .иап.92.
** Р МмхаљчиК, Крај Српско? иарстла, Београд 1975, 34-40, 185-203; М. Диинћ,
О Н иколи Алт омановићу, Београд 1932.
* Л>. Стојаноаић, Стори српски записи и натписи, I, Београд 1982, стр. 4]. О чел-
нику Муси, гћсгопмч наслеонииама и његовсј ,лржави“ посгоји већ права лите*
ратура, али још увек основну стулију лредставље: А. Соловјев, Јсдна српска ху-
иа за ереме иарства, Гласник Скоиског научног друштва, 3, Скопље 1928,25-43.
190 ГТовоиом тога Р. МихаљчиН каже: ,д а је обласг челннка Мусе захватала и ире-
аеле на Лабу, које је свакако добио 'у држаау’ оа кнеза Лазара" (Р. МихаљчиК,
Кра) СрисксГ иарсшеа, Београд 1975, 216). Н е водсћн рачуна о закључцнма Р.
Михаљчића и других ксторпчара, па чак нн о томе шта пише у нзворима, С. Ми-
лојевић у свом чланку о Мусићима упорио почиње њ иховуХ б^игнну^П о њего-
вим закључинма, „обласг Мусића је у време иризнавања Лазареое врховне вла-
стн сматрана наследним поролнчнни добром и њихова баш тннска нраеа су
иодразумеаала опреЈ-ене обав&зс из иадлежностн аржавне уиравс“ ( С Милоје-
виК, Мусићи, Историјски часопис, ЗЗ.Београд 1987, 17) Н еш тодаљ е каже дакне-
гнња Милида, „која је влаоала у иче малолетног сина Стефана, без већнх трза«
аица и дубљих послепица услела јс да одстрани породицу Мусића са њихове
баштине. ш то сигурно нс би ишло тако лако аа је тада било одраслнх чушких
преасгавника породице'' (С. Милојовић, н д., сгр. 33). О н зна н заш то Је до тога
дошло када тврдн .д а је породица Мусића нзгубнла своја баштииска права н то
само из једног могуКег разлога - 'невере'" (отр. 17). Ово је теш ко прнхватнти
т Немдњићи иЈЈозаребићи

вљао је Јован Оливер.101 Сличне ,држ аве“ стекла су и многа друга

Душанова влаегела у крајевима који су освојени на рачун Византи-
је. Овим кратким прегледом не исцрпљује се ни приближно списак
српске властеле која је имала своје „државек\ било у матичним срп-
ским земљама, било у крајевима освојеним од Виаантије.
По својој величини ,државе“ су биле различнте. Обично су се на
челу највећих налазили чланови краљеве иородице - краљсв син, брат
или мајка. Њихове „државе“ су обухватале једну или две историјске
области уа које су могли бити лридодати и други крајеви. У одређеним
случајевима „цржава“ се подударала са границама једне историјске
области, а ако је била мања, са границама једне жупе. Тако нешто ни*
је било и обавезно, логотово што су неке ,лрж аве“ настале привре-
меним сједнњавањем две или више географских целина. Смрћу госпо-
дара такве „државе“ престала би да постоји таква лривремена
творевина. Нису ретки случајеви да ,државу“ сачињавају утврђени град
и његова околина. Иезависно одтога да ли су поједине .држ&ве" биле
мање или нешто веће, њихови господари су припадали најутицајнијем
слоју српске властеле. Савременици их збогтога називају „силним". 0
њиховом утицају на државне послове сачувана су занимљиаа обаве-
штења. Када је млади краљ Душан заробио свог оца Стефана Дечан-
ског да би преузео власт у Србији, послао је гласнике „у све државе
отачаегва свога. и када силни ово чуше.сви долазећи клањаху му се".102

чак и као прегпосгавку, пошто С Милојсвић гврди да су Стефан н Ла?ар Мусић

погинули у* кнеза Лазара на Косову, ^ а Видовдаи, 15. јуна 1389. године'\ Пошто
су браћа Муснћи изгннупн на Косову н пош то у њиховој порсдици пи јс „бнло
сдраслих кушких представиива породице“, окца ннко ннје могао починити „не-
веру“ према Лазаревнћнма. Овдкке се претпоставкс нс Гж ни изиосилс да се во-
днло рачуна о томс како челник Муса није имао баштннске поседе у дслиии Ла-
ба, всћ се тамо иалазнла само (ксгсва .држаоа". О томе су сачувана непосредна
обавештења. Уједно) повељн којује кнез Лазар издао манастируСв. ПантелеЈ-
мона на Св. горн, саопштава се иа је коа њега аош ао, » влж и б|итк * и чвлкинк к
М Л к С Л <НМ«ВН < К О Н М И О Т 6 П 4 Н « Л Ч | Н Л Д З А р » Л \к , Н МОЛНЦЈС м с К Л К 9 д л сн п^нлож с
©дк св»1 д р а ж д в с цраквн <бЕТ©моу вслнкомо^чсмнку Х рн етовоу П д н д ј л ј и м о н ^'* (С,
Новаковнћ, Занонски спомениии, 516). У наведеном цигату .лржава" челннка Му-
се се помиње изреком, п а преча томе села н засслци ко ји сс помињу у иовељи ни-
су „баш гнна“ челника Мусе, већ су у његово] ,држави“. И з ових разлога кнсгиња
Милица, потврђујућн поседс маиастнра Се, Паигслејмона, није помекула села ко-
ја је лрнложио челннк Муса, већ ]е га иста села нагласила да их је даровао мана-
стиру ккез Лазар (С. Новаковнћ, Законски спомениии, 515,5 Ј9)
11)1 У познагнм нзворима не почиње се изрехом .лржана” деслота Олнвера, али је
сасвнм нзвссно да је Оливср управљао знатном облашћу на левој обалн ђарда-
ра. Било је тамо н његових баштинских поседа, алн се подруч]с к о ј и м )е уира-
вљао можс сматрати Оливсровом лржавом. Внше о територнјн којом Је упра*
вл»ао: Визант ијски извори за историју народа ЈуГсслаеије, VI, Б еоград 1986,
232-234, 380-386 ( С . Ћирковић - Б. Ферјанчић).
'ог Даннло II. 16); Ћ. Даннчнћ, Даннло И, 213.
Сриско крлљевс/Г<бо и „држапе " у дслу Данила II 17}

Краће речено, сви господари ,лрж ава“ прихватили су Душана као

свог краља. Слично се догодило и када је Стефан Дечански дошао
на власт. П о речима архиепископа Данила, тада „силноименити ње-
гова отачаства долазећи клањаху му се“.503 Ова категорија властеле
била је присугна уз свог краља у најважннјим и најсвечанијим тре*
нуцима. П осле битке код Велбужда, С тефан Дечански је хтео да
захвали Богу на даровној победи: „И рече ка својим силнима: ’При-
^ите, сви иороди отачаства мојега, и заједно ликујте са мном Го-
споду1.0104 Оваквим речима краљ им је исказао највеће могуће по-
штовање и прианање, Иазвао их је „породом отачаства", као ш то је
својевремено и Данило В назвао архиепископа Никодима. У посто-
јећој друштвеној хијерархпји „силни“ су долазили одмах после чла-
нова владареае породице, а повераване су им и најодговорније ду-
жности у вођењу државних послова. Архиепископ Данило пише да
је краљ Драгутин, непосредно пред смрт, посаветовао „своју супругу
и вазљубљенога сина свога Владислава, и по реду силне државе сво*
је, како ће живетп у доброј вери и чистоти, и смислено, и како ће ра-
зумно бранити земљу отачаства свога“.105У тадашњнм приликама, из
разумљивих разлога, правоверје и чистота вере се стављају на прво
место, а одмах после тога од овоземаљских послова долазн одбраиа
,земље отачаства". Најмоћнија властела учествовала су редовно и при-
ликом доношења наЈважннјих одлука у држави. Они учесгвују на др-
жавним саборима, односно на „сабору отачаства", а краљ им је слао
позиве у виду писма. Предосећајући блиску смрт, краљ Драгутин, по
речима Данила II, „посла писма ка епископима и игуманима и ка свој
власгели који су силни у његову отачасгву".106 И з даљег Даниловог
излагања сазнаје се да су се сви одазвали краљевом позиву и да се та-
ко „сабрао сабор отачаетва". Позивање „силних" писмом Гшла је јед-
на од привилегија коју су већ раније етекли. О сгеченој привилегнји
говори и један члан Дугпановог Законика који гласи: „Властела вели-
ка да се позивају писмом судијиним, а осгали уз лечат“.,Џ7 Захваљу-
јући узгредним обавештењима, која је оставио Данило II, могуће је
наслутити зашто цитирани члан има такву садржину. Великог вла-
стелииа није без писма позивао на свој двор ни владар, па тако не-
што није могао да чини ни судија. Овај обичај се усталио на целој те-
риторији срлске државе, знатно пре доношења Душановог Законика,
па га је поштовала н краљица Јелена. Очекујући нсизбежну смрт,

ш Данило 11.128, 129; Ђ. Дапичић, Данило II, 170.

ш Даннло И. 140, Ђ. ДаничиК, Данкло П, 185.
Данило 11,40; Ђ. Даничнћ. Данило И, 50.
Даннло II, 38; Ђ. Даничнћ, Далило II, 47.
С. Н овакови ћ.Закем ш Стефана Душана, чл 62; Законик иара Сшефана Душа~
на, изл САНУ, чл. 17 (Струшки), чл. 58 (Атон.).Душ анов зоконик. Стара ф пска
књижевносг, чл. 62
!?2 ИемпњиНи иЈЈазаревићи

она „поче слати веснике у целу земл»у државе своје, епископима и

игуманима и колико је било силних у њеној држави у писму рекав-
ши: ‘Дођите, о љубимци, и видите престављење моје'.“10б И з нанеде-
ног цитата сазнајемо коме су свс упућивани писмени позиви, каква
је била њихова садржина, а наслућујемо понешто и о образовању
„силних‘\ Утнцај „силних“ на владара био је увек велик, а понекад
такав да су владари одустаЈали илн мењали своје одлуке.
Целокупно досадашње излагање је показало да је могуће пот-
пуније осветлити теригоријално-управну сгруктуру српског краљев-
ства. захваљујући умногоме обавештењима која је оставио архиепи-
скоп Данило. Анализа изложених података је показала да срлско
краљевство није представљало једну хомогену управну целину, већ
је било подељено на више територијално-управннх јединица, које су
саврсменици називали ,лржавама“. Свака од таквих држава. било да
се налазила у лограничном подручју, било у унутрашњости, имала је
за 1ч>сподара неког моћног и утицајног властелина, којег су назива-
ли „силни". Па повереној територији он је представљао владаревог
намесника, па је руководио најважнијим војним и цивилним посло*
вима. У том е се ослањ ао на властити управни апарат, односно на
„владалцс" који су му помагали у вођсњу поменутих послова. Ио, по-
ред свега тога, он није био владарев „чиновник“, већ, пре свега, нај-
крупнија лолитичка фигура на одређеном подручју. Њ егови моћ и
утицај нису проистицали једино из владаревогуказа или наименова-
ња, већ су се добрим делом ослањали на његову велику властеоску
баштину. Превелики утицај постајао је још снажнији због тога што
се ,лржава" нијс уступала на одређен рок. Оваквом територијом нс-
ко од „силних" могао је да управља доживотно, и не само то, већ је
,држ ава“ могла да лређе у наслеђе његовом сину.109 Постојање „сил*
них" и њихових „држава“, које су уживале знатну самосталност, да-
вало је српском краљевству обележје фсудалне расцепканосги, то-
лико карактеристичне за све средњовековне држ аве у Европи. У
таквој раздробљеносги важан повезујући чинилац представљала је
личност српског краља, али када би његов утицај ослабио, или када
је долазило до смене на престолу, па се још није знало коме ће при-
пасти власт, долазило би, привремено, до правог расула у сриском
краљевогву. Расуло би потрајало све дотле док „силни“ и њихове ,др-
жаве" не прихвате новог краља. Дешавало се да се понеко од „сил-
них" и лотлуно осамосгали или гтређе на страну владара суседне др*

1Л Данило 11,67; Ђ. Даничић, Данпло II. »7. Прсвоа Л. Мирковића смо долунили пре-
ма Даннчнћеиом иадању.
1Св З а конкретие случајсве вмд.. М. БлагојевиК.КреуишДо срсдњовекоене Србије
оч 1371. до 1439. Године, 36; Р Михаљчић, Крај Српског иарства, 216.
Срис ко крол.е*аибО и .. држовс у делу Ц днм а //____________________ / 73

жаве, као ш то је то био случај са Бранивојевићима на западу срп*

ске краљевнне за време Стефана Дечанског,110 нли војсковође Хре-
л>е на југу за време краља Душана.111 Тада би запретила реална опа-
сност да тај део српског краљевогва посгане плен суседних држава.
С циљем спречавања онаквих појава, српски краљеви већ од време*
на краља Милутина уводе кефалије по развијеним градским, трго-
вачким и рударским центрима.312 Ова установа је преузета из Визан-
тије, али се брзо и лако одомаКила у Србијн. Кефалија је био краљев
изасланик у повереном му граду или подручју и стајао је иа челу свих
аојних и цивилних послова.'13Од кефалија је владар захтевао сгруч-
ност и послуш ност у вршењу службе, а могао их је по вољи лако
постављати, смењивати или премештати. Моћ једног кефалије про-
исгицала је, пре свега, из владаревог наименовања. Од времена кра-
ља Милутина у српском краљевству паралелно лостоје територијал*
но*управне јединице којима на челу стоје кефалије или господари
„држава". Све до смрти цара Душана владари из династије Нема-
њића успевали су на разне начине да сузбију сепаратистичке тежње
својих „силних*' и да се са њима нагоде, али је после Душанове смр*
ти наступио период од неколико деценија потпуног осамостаљива-
ња „силних“, који су под своју власг сгавили и кефалије, што је има-
ло судбоносне последицс за српски народ.

(Прочнтано као саоиштење: Српско краљсиство и „државе" у

делуДанила I! на међународном научном скуиу „Архиеггаскоп Дани-
ло 11 н његоао доба'*, одржаном децембра 1987. године у Београду. Об-
јавл^ено: Архиепископ Данило I! и њеГово доба, САНУ, Научни ску-
поаи, 58, Одел>ење историјских наука, 17, Београл 1991,139-155Ј*12

1.0 В. ТриковиК, Бранивојевићи, Исгоријски гласник, 3-4, Бсоград 1960, $5-85.

1.1 М. Диннћ, Реља ОхмуНевнћ - Историја и прсрање. Зборник радова Византоло-
шјсог ипституга. 9, Београд 1966,95-118; С. ЋирковиК, Штип у Х/Уаеку, Збор*
пик на труповн посветеки на академиког Михаило Апостолски л о повод на 75-
-гопишнмнага одж ивогот, Скопје 1986,28-32; Византијски извори *а исторчЈу
нарора Југослаеи)*, VI, 22? 231.364-372,404-406, 421,422 (С. ЋирКОвнћ Б Фср*
Јанчнћ).
112 Историја српског нарора, 1,537-539. Ксфалнје су постојале и послс распада Срп-
ског царсгва. Внпи: Историја српског нарора, И. Бсоград 1982,12) (М. Благојс*
внИ).
О ксфалијама у Вкзангији нсцрпно: Л>. Мапснчовић, Визачтијска проеинимЈска
уирава у доба ПалеслоГа, 71-100.
 ГЈ1АВА ДЕСЕТА

О АГРАРНИМ ОДНОСИМА У ПОЛИМЉУ

КРАЈЕМ XII И ПОЧЕТКОМ XIII ВЕКА

Проучавање аграрних односа у Полимљу, у другој половини XII

и почетком ХШ века, заслужује дужну пажњу из више разлога. Пре
свега, због то га ш то се Полимље убраја у најстарије матичне зе-
мље српског народа, а затим и што су друштвени односн у раном
средњем веку у српским земљама још увек недовољно истражени.
Основу за проучавање друштвених, а тиме и аграрннх, односа пру-
ж а добро позната повеља, односно ,лрисовуља“ коју је краљ Стеван
Владислав (1234-1243) издао цркви пресвете Богородице у Бистри-
ци.1Одмах на почетку ове исправе краљ Владислав истиче да је кти-
тор цркве гтресвете Богородице у Бистрици био свети Симеон, одно-
сно његов цеда Стефан Немања. Он је даровао цркви села са људима,
сабрао је калуђере, па је поводом тога издао оснивачку „хрисовуљу".
Све је то „утврдио“ и Немаљнн наследник на престолу Стефан Пр-
вовенчанн, отац будућег краља Владислава, који је, како нзгледа,
придодао нека добра црквеном властелинству. Из наведених и дру-
гих чињеннца лако ће се закључити да није у пнтању нека парохиј-
ска црхва, већ да је реч о манастиру чија је црква посвећена пресве-
тој Богородици. Исговремено, са великом лажњом првих Немањића,
дошла је до изражаја и једна особеност српског народа дугог траја*
ња, а то је иебрига људи којима је поверено старањс о манастиру, па
је з б о гт е небриге брзо пропала оснивачка повсља Стефана Нема-
ње. У таквим околностима краљ Владислав је одлучио да на основу
сведочења веродостојних сведока: епископа, игумана, старих боља-

Исправа коју краљ Владнслав иазива „хрнссвуљом" нздага је на кеколико ме-

ста. Види: Љ . СтојановиН, Стари српски хрис09ул>и, акти. биаграфије. летопш•
си. типиии. Лаписи и рр., Споменнк СА Н У Ш (1990), 6 ,7 (цаље; Споменик III);
А Соловјев, Орабрами спомениии српско/ прова, Бсоград 1926,27-31; С. Нова-
х о м ћ , За<онски. спомениии српских држааа срсцњег аека, Београд 1912, $99 592
176 Немањићи иЛозарееићи

ра и калуђера, „понови‘*салржину оенивачке хрисовуље Стефана

Немање, ш то је и учињено.12
Захваљујући „поновљеној'' исправи може се сатнати да је мана-
стирско властелинство имало најпрс пет села, и то: Бистрицу „око-
ло цркве'\ Невиараке обоје, можда Горње и Доње, затим, село Пла-
но и село М олстир, односно ланашњи М ојстир.3 Касније је
манастирском властелинству краљ Урош I придодао црквицу Кичав-
ску, после чега се властелинство више није увећавало.4 Географски
положај цркве пресвете Богородице и њених поседа привлачи дужну
пажњу ит више раалога. Према резултатима досадашњих истражи-
вања поменута црква налазила се у близини ушћа реке Бисгрице, де-
сне притоке Лима, која лротиче кроз крајеве северније од Бијелог
Поља, а јужније од Бродарева. Село по имену Бистрица „около цр-
кве“ прссвете Богородице, како пише у ,дрисовуљи‘‘, више не посго*
ји под тим именом, па исграживачи с разлогом сматрају да се поме-
нуто насеље налазило на месту данашњег села ио имену Вољавац.5
Манастирских поседа било је и на левој и на десној обали Лима, па
се као међинци на левој обали помињу, поред осталих, села Орахо-
вица и Добриња, која и данас постоје. Северније од Добриње нала-
зи се Кичава, која је од ушћа Бистрице удаљена око 12 км у правцу
северозапада.6 Ц ела Кичава са неким међницима чији су се називи
одржали, као што је планина Лиса са истоименим врхом (1509 м) и
село Слатина, припадају предеоној целини Броларева. Будући да је

1 Споменик III, 6; А . Соловјен, Одабрани спомениии, 28.

' Внли нап, 2. Географскн лоложн) манасгирскнх села утврђивао }е Р. ИвалониК,
Срерњовековни башшински поседи Хумског епархијског чласШелинстиа. Исто*
ријскн часопнс9 10(1959), 91,92, Поводон положаја маластирскик села М. Јан-
ковнК је кратко закључила: „Село Бисгрииа ;е данаинве село Вол.авац. Неви-
зраке обоје калазиле су се на левој обали Лима, близу Кан*ског потока. Село
П лапо се н даиас налазн на терену, северонсточно од Вољавца Мојслнр се н
данас налази иа десној лбали Бнстрице" (М. Јанковнћ, Епископије и митропо-
лије Српске иркве у с р е р м м веку, Београд 1985, 112),
4 Споменик III, 7. О еако увеКано властслинсгво краљ Милутин )е потчинио Хум-
ско) спискоиији са седиштем у манастиру Св. Алосгола у Бијелои Пољу. Више
о томс: М Јанковић, Епископије и митрополије Српске иркве у средњем еску,
102- 1( 2 .
* Види нап, 3. У селу Вољавцу су се налазнли иостаци цркве пресвете Богороди*
цс. Вишс о томе, Мсторија Црне Горе 11/2, Тиуоград 1970,256 (П. М нјовиН); Исто-
ри/а српскоГ народа I, Београд 1981.282 (В. У. ЂуриК), У овим дел има јс дат и пре-
гледлитературе. П.М ијоиић смешта цркбу Богородице Бистричке у Бнхор, али
пошто сс Бикор иомнње х&к ол-ереаПЧе 15. века и псд Турцима, онда је ова ло-
кализација келрнхватљива. Виш еоБнхору: Историја Ц рнеГоре ПШ, Тит 01рад
1975, 516.517, 519.
* Сва растојања нтмеђу појединнх мсста мерена су по географсксј карти иајкра*
Ким иравцем, а у конкретном случају иа секци}н Пљсвља у размери I: 50000.
О огрорним идносима у Полимлу /7 7

Бродарево већ у ХШ веку чинило саставни део жупе Љ убовиђе, то

су онда и поменути манастирски поседи на левој обалн Лима тако-
ђе улазили у састав жупе Љубовиђе.7
Слична конотатација се не би могла да саопшти и за манастир-
ске поседе на десној обали Лима, посебно за села Бистрицу и Мој-
стир. Село Мојстир налази се на десној обали Бистрице и удаљено
је од њеног ушћа око седам до осам километара, док се само ушће
налази десетак километара северније од Бијелог Поља, односио ма**
настира Св. Апостола Петра и Павла „у Лиму“.н Имајући у виду ову
чињеницу, могло би се рсћи да је долина Бистрице, са селима Мој-
стиром и Бистрицом, такође припадала предеоној целини или жупи
која се звала Лим. Од средњовековних топонима, уз чију се помоћ
одређује простирање манастирског властелинства на десној обали
Лима, сачували су својс називе до данас села Гошево, Плано и Врб-
ница. Село Гошево простире се око седам километара северније од
Мојстира, док се село Врбница налази око пет километара север*
није од ушћа Бистрице, а Плано око два км источније од Врбнице.
Имајући у виду географски положај поменутих насеља. могло би се
закључити да се манастирско село Плано налазило или на северу жу-
пе Лима или на југоистоку жупе Љубовиђе. На основу изложених чи-
њеница, може се даље закључити да су манастирски лоседи на ле-
вој обали Лима лриладали жупи Љубовиђи, док су манастирска села

’ Г Чремошник, Каниелоријски и нотарски с&иси 1278-1301. Београд 1932,65 {ш

В(Х1<1агеиа ш Јирра Ц^ићошНа). За положај планинс Лиса и села Слатине вили сек-
дију Пљенља. Прнликом одрсђиаања међа за поЈедина села понекад се изреком
кажег „ш го Је о ону страиу дела този жупско, а ил о јс о сију сграну дел а този цр-
коано" или „(пта је по сијеј стране Добрнњс този ирковно" (Споменик Ш, 6) По-
ммња)ће жупских предела насупрот црквеких, јасно среаочи о постојању одре-
ђене жупе, а у конкрстном случају жупе ЈБубовиђе.
* З а и анастнр Св. Аностола Пстра и Паал а нтреком се каже да је „вћ Лил» {Спо-
мекнк Ш>. 8, С. Н овакоаић, Законски сОомениии, 593. Н а сличаи начии одре-
ђиван је н географски положаЈ манаогира Студенице, Јер Стефан Првовенчанн
пнше како }е Немања по(1ео да зида храм посаећен пресветој Богороаиди' Нвр-ву“
на редн званој Студеиица (В. Ћоровић, Ж ити/е Симесно Немон>с а? Стсфаиа
ПреоеенчаноГ, Спетосавскн зборник 2, Бсоград 1939, 33) У цитнраном податку
под „Ибром“ се не подразумева река веК истонмена жупа Ибар. Предеона цс*
лина нлн жупа Лим ис помиње се често. П рема каснијим оГ>абсште)кима посго-
јн л о јс место (1оси$) Лнм н предеона ислина у којо) се налазио манастир Св. Апо-
стола Петра н Павла, као и ирква звана „Грдбца", алн се Лнмом лонекад казиаало
н шнроко подручје које обухвата простор од Бијслог Пољ а па до Прибоја, одно-
сно до маиасткра Св Ннколе у Бањн. Видн М. Д ^нч^.Д убровачка среуњоеекое-
на караванско пфГоеима, Исгоријски часопнс 1-2 (1949), 123 (Српске зем љ еу сред•
њем ееку, Београд 1978, 309). 0 жупама у Полнмљу више: П . М ијатовчћ.
Срерњоеекооне жупе дужЛима, Сеоскн дани Сретеиа Вукосављевнћа 7, Прије-
поље 1979, 209-233.
178 Иемпњићи и Лазаревики

на десној обали, а пре свега Мојсгир и Бистрица, улазила у састав

предеоне целине или жупе Лим.
Узимајући у обзир географски положај цркве и њеногвласте-
линства с разлогом се може поставити питање због чега је Стефан
Немања подигао омањи манастир у Бистрици и даровао му земл»о-
поседе у жупи Љубовиђи и Лиму, а такође и због чега је овај мана-
стир уживао и посебну пажњу Стефана Првовенчаног, краља Вла-
дислава, краља У рош а I и њихових наследника. Н а постављено
питањс може се одговорити на посредан начин. У трагањ у за поу-
зданим одговором треба најпре скренути пажњу на познате чнњени-
це да су многи НемањиКи баш у Полимљу подизали своје задужби-
не, намењене да буду њихова вечна пребивалишта. Ова појава не
представља неку случајност, па је због тога треба размотрити и са
географског н са хронолошког аспекта. Идући низ Ј1им, с југа пре*
ма северу, треба најпре указати на географски положај манасгира
Ђурђевих Ступова. Као што је познато, манастир се налази у жупи
Будимљу, а подигао га је жупан Сгефан Првослав, Немањин сино-
вац.тачније син најстаријег Немањиног брата и великог жупана 1'и-
хомира.4*9 Северније од Ђурђевих Ступова, у данашњсм Бијелом По-
љу, налази се манастир Св. Апостола Петра и Павла који је саградио
„у Лиму" старији 11емањин брат и кнез хумски Стефан Мирослав.10
Подручје у којем се налази овај манастир са најблнжим земљопосе-
дима и селима припада већој предеоној целини или жупи која се зо*
ве Лим.11 Овом лркликом нетреба посебнони доказивати да су кнез
Мирослав и жупан Првослав саградили поменуте манасгире на сво*
јим баштинским поседима, а не на туђем земљишту. Из тога даље
следи закључак да су се и баштински поседи најстаријег Немањиног
брата Тихомира, а потом његовог наследника и сина Првослава, на-
лазили у жупи Будимљу, док су се опет баштински поседи другог Нс-
мањиног брата Мирослава налазили у жупи Лиму, која се прости-
рала у суседству и ссверније од Будимља. Сада се већ лако наслућује

4 Исшорија Црне Горе П/2, 148, 149 (В. КораК); Исшорија срискоГ нароуа I, 1981
(В, Ј. Ђурић), М. Јанковић, Еиископије и мит рополије Српске иркее, 176, 177.
Познато је да |е Нема)ћа Јбацио с прсстопа велнког жупана Тихомира, али њс*
1Х>вог снна Ирвослава није лишно баштикских поссда. О лоседима Пемалиних
срсдака: С. Ћнрковнћ, Прсим Иемањини и нмхова постојбина, С тефан Нема-
1ћа - Свети Симеои Мироточнви, иад САНУ, Београд 2000,26,27,
10 Р. ЉубинковнК. Х ум ско епархи/ско вдаспилинст во и ирква С в Петра у Бије•
лом ПоЈну, Старинар 9-10 (Ј959), 97-123; Историја Ц рне Горе 11/2, 143 148 (В
Кораћ), 206,207 (Ј, Максимовик), 260-262 (П. МијовиК); Историја српског наро-
да I, 282,283 (В. Ј. ЂуриК); М. ЈапковиК, Епископије им ит роподи/е сриске иркое
усреџњем веку. 171-175.
" Виан нап. 8.
О аГрарним одпосима у Полимљу 179

због чега је Немања подигао дркву пресвете Богородице у Бистри-

цн, коју је обдарио земљопоседима. Део манастирских земљопосо-
да и села налазио се на северу предеоне целине или жупе Лима, а дру*
ги део у непосредном суседству, али на југу жупе Љ убовиђе. Ови
поседи су предсгављали само део праве баштине Стефана Немање.
Немањини баштински поседи налазили су се свакако у истом
крају и у непосредном суседству баштинских поседа њесхзве старије
браКе, а то је управо жупа Лим и Љубовиђа. Колико је све ово тач-
но, потврђује и чињеница што су Иемањини унуци подизали своје
маузолеје управо у Љубовиђи или нешто северније. у жупи Црна сте-
на. Одавно је нознато да је наЈМлађи син великог кнеза Вукана Не-
мањића, жупан Димитрије. касније монах Давид, подигао у Бродаре*
ву, у жупи Љ убовиђи, цркву Давидовицу,12*док је други Немањин
унук Владислав, син Стефана Првовенчаног, ире него што је посгао
краљ подигао манастир Милешеву у жупи Црна стена (1222-1224),
која се простире северније и у суседсгву је жупе Љ убовиђе.1;, Недо*
статак извора не дозвољава да се утврди положај баштинских посе-
да трећег Н емањиног брата кнеза Страцимира, али су се и они, не-
сумњиво, налазили у истом подручју где и баштине његове браће.
Имајући у виду чињенице да су се баштински поседи Стефана Нема*
ње и његове старије браће налазили у жупама Будимљу, Лиму, Љу*
бовиђи и Црној стени, елободно се може закључити да су се баштин*
ски поседи Н емањиног родитеља и његових предака, такође,
простирали у поменутим жупама, односно у Горњем и Средњем По-
лимљу. Захваљујући сачуваним изворима, може да се приближно од-
реди и време када је Немањин отац Завида држао своју баштину. По-
уздано се зна да су Завиду браћа „обеземљила“, односно лишила
свих поседа, пре него што је Н емања рођен и крштен у Рибнини у
Дукљи око 1113. године.14 И з тога следи закључак да је Немањин
отац господарио баштинским поседима у Горњем и Средњем По-

|Ј К. Чремошиик, Каниеларијски и нотарски списи, 65, 66: И т о р и ја српскоГ на-

рода 1,399 (В. Ј. Ђурнћ). Цркла Ддлидсонцј је обношвена лредве годинс н у њој
су сахрањивдни ишомци жупана Двннтрнја, односнс њсгови унудн жупан Рало-
слав н љсгоа брат жупан а каснајс вслики кнез Вратко. Вкдн. М. Благојевић, Др-
жавна управа у српским срсрњоаековним земљама, Београд 1997,46 52; Г То-
мовић. МорфолоГијо Нириличких натписа на Балкану, Београд 1974,67,70.
,3 Према нстраживањима С. Петксишћа манасгар Милсшсву подигаојеВладнслав
десетак година пре кего ш то је постао краљ.анајвероватпије између 1222. и 1224.
године. Видн; С. П етковић, Настанак М илеш еве, М илеш ева у исторнјн срп*
ског народа, Научни скулови СА Н У . књ. 33, Одељењс историЈских наука, књ.
6, Београд 1987,1 8.
14 Стефан Првовспчани пише да су браћа „обсзсмљила" Немањииог оца (Завиду)
када је настао „велнкн метсж" у срлској земњл, Диоклигији, Далмадијн и Тра-
180 Немањкћи и ЛазеревиЈш

лимљу, свакако, крајем XI и почетком XII века, а његови дедови и

прадедови и знатно раније,
Постојање баштинских поседа Немањиних предака у Полимљу
током XI вска, а браће у XII и унука током XIII века, отвара посеб-
ну страницу у проучавању друштвених и аграрних односа средњове-
ковне Србије. Н а овом простору друштвени односи изграђивани су
постопено и вековима да би на крају били легализовани на власте-
линству манастира Милешева у виду посебних одредби, које су по-
знате под заједничким називом као„3акон светога С аве'\ Потлуко
исте или веома сли»1не одредбе примењиване су и на властелинству
манастира Студенице где су познате као „Закон светога Симеона'\
Касније су оба „закона” називана заједничким именом „Закон све-
тога Симеона и светога Савек\ а служио је за углед млађим манасти-
рима, приликом сређивања друштвених и аграрних односа на цркве*
ним и манастирским властелинствнма.15 Н а основу изложених
чињеница не би се смело закључити да поменутим „законима*' није
ништа претходило. Аграрни односи били су већ изграђени до тог сте-
пена да је било само питање времена ко ће их први саопштити у пи*
сменој форми. У то нас непосредно уверава изгубљена и „поновље-
на" повеља коју је Стефан Немања издао цркви пресвете Богородице
у Бистрици.
Тачно време издавања оснивачке повеље није иознато, али се
с разлогом може узети раздобље када је Стефан Немања био вели*
ки жупан и живео у миру са Византијом, а то ]е псриод између 1172.
и 1183. године. У том периоду и м ао је највише времена да се лосве-
ти учвршћивању православља у својој држави, а пре свега на сво-
јим старим баштинским поседима. У „поновљеној" повељи краља
Владислава саолштава се да је садржина Немањине оснивачке „хри*
совуље'* утврђена, поред осталог, и на основу сведочења „старих бо*
љара“.16 Будући да је Владислављева исправа издата између 1234, п
1243. године, онда су сви „стари бољари" несумњиво били рођени у

вуикјн, па се си склоимо у Дукљу гдс м усе родио иајмлађи син Немања (В. Ћо*
ровнћ, Жшиије Симеона Иемање оу Стефани Првоеенчано?, 18). З а разлику оп
прихваћсног обЈашњења да се Ксмап>а родио око 1113. годннс, Ј Лсшни )с на*
стојао ла дохаж е да његово рођење треба померити на 1133. годину (Ј. и«пу, $л/-
Фа паЛ роскнкапи зег&з!иеј топагски №етатсг6\*>, У/госЈаж-^агзгач^а-Кгакбм/ ! 989,
130 134) У колико би се прихватило иовакаотумачењ е, још увекостаје као нео*
спорна чнњснниз да је Немањнн отац нмао баштинске поседе у Горњем и Среп-
њем Полимљу оочстком 12. вска.
М, БлагОЈСвнћ, Закон сеетога Симеошг и соетогв Саве, Сава Нсмањић - свсти
Сава, НаучпискуповиСАНУ, књ. 7, Предселништво, књ. 1,Београд 1979,129- 166.
Сиомсник III, 6. З а осмовиа обавештсља о бољарима внди. Лекснкои српског
средњег века, Београд 1999,65 (Р. МихаљчиК).
0 ајрарним односима у Полимљу Ш

XI! веку. иначе се не би додавао епитет „стари“. Из тога даље сле-

ди поуздан закључак да је категорија бољара постојала у ГТолимљу
током XII века, а вероватно и раније. Сем категорије „6ољара“, о чи-
јим се обавезама и правима ништа не говори, што само сведочи да
припадају повлашћеној категорији сгановништва, односно феудал-
ној класи, на првом месгу се говори о обавезама сокалника. На осно-
ву тога може се дал>е за кључити да ј е и кате гор иј а сок ал н ика посто -
јала такође у XII веку, тачније у исто време када и бољари, што је и
природно. Занимљиву појаву представља чињеница да се у „поно*
вљеној“ исправи на лрвом месту помињу „работе сокалника”, а не
меропаха, односно њихове обавезе према манасгиру. Најпре су име*
нована четворица сокалника. и то: Блажуј, Градихна, Н аљ еш ко и
Драгија. После њихових имена помињу се неки људи к о ј и су дошли
на манастирске поседе са „калуђерицом'*, а онда се за њих прсдвиђа:
,л о кле црквену земљу држе, да работају што им веле ко је старији
у цркви" 17 Уз све то за исте људе је било посебно предвиђено: „да
ко год од људи земљу узму, да работају сокалничку работу", а потом
следи набрајање обавеза.18 Другачије речсно, сви људи који су до*
шли на манастирске поседе са једном калуђерицом највероватније
из угледне поропице, уколико узму да обрађују цркнену земљу у вла-
ститој режијн, преузимају исговремено према манастирском власте-
линству уобичајене обавезс сокалника. Н е може се сазнатн ко је би-
ла поменута калуђерица, ни колико је људи довела, али је сасвим
извесно да су они сачињавали њсну послугу, ш то је допринело да бу-
ду третирани као сокалници. У то да су угледне монахиње т власте-
оских и владарских породица имале личну послугу и после иовла-
чења на манастирске поседе не треба сумњати пошто о томе постоје
поуздана обавештења. Из једне ислраве с краја XIV века сазнаје се
како је манастир Св. Пантелејмона на Светој гори преузео обавезу
према монахињи Евгенији, односно кнегињи Милици, уколико бу-
де живсла на неком манастирском метоху, да ће јој дати: „десст ја-
чих кућа које ће јој дрва доносити и што ће јој пословати".19 Обаве-
за овнх десет кућа да доносе „дрва" за огњиште и да обављају
различите послове у кухињи и изван ње, свакако, говори о томе да
је у питању послуга веома угледне монахиње, која би према схвата*
њима у Србији припадала категорији сокалника. У науци је иначе
утврђено да постоји етимолошка веза између речи „сокалник" и „со*
калница", под којом се подразумева огњиште, односно кухиња. Пре-
I’ Сиомсник Ш, ?; А . Соловјев, 0?абрани спомсниш*. 29.
10 Сиоменик Ш, 7; А. Соловјев. О^обрсши спомениии, 29.
I« С. Новаковић, Законски спомениии, 525.
182 Неман>ићи иЛазарсвики

ма томе, у обавештењу да је вепозната калуђерица довела неколи*

ко људи на поседе цркве пресвете Богородице у Бистрнци, који су
уврштеии у категорију сокалника, садржано је лосредно саедочан-
ство да је још почетком XIII века посгојала директна веза између со-
калинка и послова око огњишта, односно око кухиње.
Већ је упозорено да су сви сокалници били дужни да „работају
сокалничку работу“, односно да извршавају редовно све своје оба-
везе. Прво, да сваки сокалник оре један и по мат „сваке ралије“, дру-
го, сено да коси с меропхом једнако, треће, манастир около и трпе*
зарију да гради, четврто, пут да тера и с коњем колико нареди ко је
старији и пето, да приплаћа у оброк као и меропах када у манастир
долази крал> или властелин нли гост.20 Посебну пажњу привлачи пр-
аа обавеза, тј. обавеза да оре један и по мат свакс ралије. У питању
је обрада манастирског земљишта, тако што ће сваки сокалник у
потпуности обрадити одређену површину земљишта, која је у кон-
кретном случају ограничена на један и по мат, али сваке врсте ора*
ња. З а сетву озиме пшенице узорао би се један и по мат ујесен. а за
сетву јарих житарица, најчешће овса, узорао би се још један и по мат
сваког лролећа, док би се у мају или јуну узорала површина од тако*
ђе једног и по мата за сетву проса. Укупно четири и по мата.21 Оба-
вече припремања сена, учествовање у грађевннским радовима и тран-
спортној служби нису биле ограничене ни површином, нити
врсменом, већ потребама омањег властелинства које нису биле пре-
великс.
Н а манастирском властелинству, већ приликом његовог осни-
вања у XII веку, постојала је и категорија земљорадника, који се на-
зивају меропси. Сваки меропах имао је бројне обавезе према власте-
пинству. Прво, меропах је био дужан да узорс површину од седам и
по мати и да на н»ој обави све лољске послове, свакако не одједном,
већ у исто време када и сокалници. Пошто је у литању површина од
укулно седам и по мати, онда су меропси били дужии да узору повр-
шину од два и по мата за озиме и два и по мата за јаре житарицс, а
такођс и два и ио мата за просо.22 Друга меропашка обавеза била је:
сено да косе док га нестане, треће, за време жетве меропах је поред
својих мати морао још три дана да жањ с и три дана да „плеви“ Под
„плсвљем'* се подразумева чишћење овршених житарица од штеве,
што на посредан иачим сведочи и о томе да су меропси били дужни

Споменик III, 7; А Соловјсв, Одаброни спомениии, 29.

?| М. Благојсвић. Земљорадња у средњоаеколној Срби/и, Београд 1973,364,365. Је-
дан м ат Је имао повришиу од 939 м2 (С. 'Бнрковић, Мере у средњоеекоеној срп-
ској дрмавк, М«ре на тлу СрбиЈ« кроз всковс, Бсоград 1974, 62).
М. Благојевић, Землораднн* у средљоечкоеној Срби/и, 192,364,
ОЈгграрним односима V Полимљу 183

најпре да оврху све што би пожњели, па би после вршидбе уследи-

ло чишћење од илеве. З а то време манастир је давао храну меропси-
ма. Па четвртом месгу иомиње се обавеза: „дело да делају колико је
потребно цркви" 23 Под наведеном формуладијом подразумевају се
различити послови, који не могу тачно да се прецизирају, али неоп-
ходно је да се благовремено обаве. Сличну обавезу имали су и сокал-
ници за коЈе Је предвиђено: ,л а работају што им нареди ко је сгари*
ји у цркви".24 Н аведене обавезе и меропаха и сокалника биле су
основни разлог ш то су имали умањење обавезе орања, и то сокал-
ници укупно четири и по мата, а меропси седам и по мати, што је за
по јсдан и по мат мање него на осталим властелинсгвима у првим де-
ценијама XIV века.25 Но, поред овог умањења, задржан је однос из-
међу сокалничких и меропашких обавеза у орању, које су увек затри
мата биле мање (7,5 - 4,5 = 3 мата).
Петом обавезом било је предвиђено за меропхе: ,,слад да сишву
колико је потребно за Божић и да дају хмеља по уборак".26 У пита-
њу је било справљање пива којс се у већим количинама троптило за
божићње празнике.27 Најпре је требало прниремити слад, а онда га
по жељи и потреби још и охмељити да би пиво добило горчину, а и
из других разлога. Овде треба приметити да су речи слад и хмел> по*
знате у свим словенским јсзицима, а такође и прастара технологија
припремања пива.Знали с у је и Србипре досељавања на Балканско
полуострво, а примењивалн су је веома широко тсжом XII и XIII вс-
ка у Полимљу. У то доба у Полимљу још не лостоје виногради, та-
ко да је пиво било најважније алкохолно пиће. Шестом обавезом би-
ло је предвиђено доношење и давање бремена луча. неопходног за
осветљавање, а такође и но шест копљишта или мотки, које су мо-
гле да се користе у различите сврхе.2* Према седмој обавези, мерои-
си су морали још да „истребе‘\ односно да очисте од уродице по је*
дан кабао жита, затим, да га самељу, а потом да добијено брашно
умесе и у виду готових погача или хлебова донесу у манасгир.29 Под

’5 Спомеиик III, 7; А . Соловјев. Одабрани споменици, 30.

*4 Сиомсник Ш, 7; Л. Соловјев. ОраОрани спомениии, 29.
1 М БлагојевиН, Земљоридња у средњоаекоано) Србији, 364-370, исти, Закон све-
т ојп Симеона и светога Саве, 138, 139.
20 Сломемик Ш, 7; А. Соловјсв, Орабрани споменипи, 30; Уборак је кмао запрсми-
ну од 20,5 лнгара, а по неким рачунањима и око 22 литре (М Благојевић, Земљ*>-
радња, 328, 329).
; ’ С Н оеаковић, П иво у Србији у 13. и 14. веку, Глас С А Н У 96 ( 19 П). 151-166.
м У оригилапном тексту пише да меропси даЈу: „и по шестћ жрваи" (Споменик СА-
НУ 1Ц, 7). 11о С. НоваковиКу „жрд" је мотка или копље (С. НоваковиК, Приме-
ри књимевност и и Језика староГа и српско^словенскога, Београд 1877.568).
** Споменик Ш, 7; А . Соловјев. Одаброни спомениии, 30.
т Немањићи и Лешрсвићи

каблом сс подразумевала мера за житарице различите величинс,

па ако је у питању византијски царски модиј, који је превођен као
„царски" кабао, онда је његова запремина износила 17 литара (17,08
л).3^ Све набројане дажбине, које су меропсн давали о Бож ићу, би-
ли су лужни да их дају и за празник Велике Госпојине (15. односно
28. августа). ’1 Т о г дана се прослављала манастирска слава, је р је
црква у Бистрици била посвећена пресветој Богородици, најверо-
ватније њеном Успењу. Из тога даље следи закњ учак да су се Бо-
жић и манасгнрска слааа прослављали иа свечан начин. После све-
чаног црквеног обреда угошћен је већи број гостију, па су због тога
биле потребне веће количине хране и пића, као и средства за осве*
тљавање.
Сви људи, који су живели на манастирским поседима, сем оба-
веза нрема господару власгелинства, а у конкретном случају мана-
стиру, имали су и посебне обавезе према православиој цркви. Најпо«
знатија ол тих обавеза формулисана је кратко: .јагњ етину да дају
сваке године и уже“.32 У питању је добро позната дажбина коју је
убирала црква од сваког земљорадничког „стаса" и влаш ког „клети-
шта", и то по две јагњ еће коже („јагњетине"), а уз њих и одређену
количину лана. Н а властелинству Богородице Бистричке уместо ла-
на давало се готово уже. Одмах лосле давања готових ужади поми-
њс се као посебна обавсза свих меропаха да лове рибу о празници-
ма, а лосебно када у манастир дође српски краљ или архиепископ.33
Тада су меропси ловили колико им буде наређено, односно колико
је потребно. Ова обавеза није вршена у корист православне цркве,
всћ у корист господара власгелинства. Риба је ловљена првенстве-
но у Бисгрици јер је искључиво право риболова у овој реци припа-
дало манастиру Богородице Бистричке. Ову привилегију, коју је ма-
настир добио од С тефана Н емањ е, обновио је и краљ Владислав.
Поводом добијања искључивог права риболова у Бистрици, греба
подсетити да је у питању планннска река, брза, хладна и чиста, тако

** С Ћнрковнћ, Мерење и мере у срерњоеековио/ Србији, Работниии, војннии, дру-

ш тва среањовекоаног Бдлкана, Београд 1997, )49, \$2.
11 У оригиналу лнше: „такожде и Госпожлиноу лневи" (Спомеиик П1, ?; А Соло-
вјев. Одабрани спомениии, 30). Ово Је ујеано и иајсгарнјн помен прослављања
чанастирске славе у Србнји
Ј* Споменнк III, 7; А. Спловјев, Орабрани спомениии, 30.
Одрсдба о рнболову гласи: „Риболоаи лраЈдннкоу н крал>о н архиспископоу ко-
лико моу веле“ (Споменик III). Према наведеио] формулаиији мсропси ће лови-
ти рибу онолико колнко нм сенаредн у три случаЈа. прнликом прославља)ћа ма-
настирскс славс, приликом краљ све лоссте. а такође и приликом доласка
архиепископа у мамастир.
 0 а јр п р н и м О 0 н о :и м а у Г Јо л и м љ у 185

д а Ј е у раном ф е д њ е м веку обиловала квалитетном рибом, а п р е све-

га пастрмкама.34
Последња у редоследу обавеза теретила је све људе који су би-
ли потчињени манастиру Богородице Бистричке. Одредба о извр-
шењу поменутс обаеезе у слободном преводу гласи: „И колико је љу*
ди у цркве сваки да паје десету кошницу, и када се узима десетак од
кошница да се у обол чита и пресед и рој**.35 Обавеза давања сваке
десете кошнице била је добро позната и широко распрострањена у
средњем веку, па то не захтева лосебан коментар. Објашњење зах-
тевају једино допуне у цитираној одредби. Према допунама десетак
ће се узимати и од кошница које се називају ,Ј1ресед ‘, вероватно од
сгарих пчелињих друштава, а такође н од „ројева“, односно од мла-
дих друштава која су формирана у току текуће године. Приликом
узимања десете кошнице, требало је обавезно да се „у обол чита"
Сматрамо да се у конкретном случају под „читањем'* подразумева-
ло читање одређене молитве, док израз „обол<кзахтева извесно обра-
зложење. Оболос (бЗоХб^) је грчка реч, а уједно и назив мере за ма*
ле тежине, тачније, то је шести део драхме. П оменути назив је
коришћен и у Византији са двојаким значењем, као мера за тежину
и као новчана јединица.3* Из тих разлога обол се у старим српским
текстовима преводи и као „л\'крд'‘ н као „лл-кАницд“, односно као но-
вац који је кован од б а к р а 37 Према садржини цитиране одредбе, у
питању је била новчана јединица. У византијском монетарном систе-
му најважнију јединицу вековима је представљао златник од 4,48
грама познат као солид, номизма или перпера. Једна номизма имала
је 12 сребрних милијарисија, тежине такође 4,48 грама, док је у јед-
ном милијарисију било 24 обола, па је према томе 1 обол вредео ко-
лико и 0Л8 грама сребра.3* Тако ситан сребрни новац није кован, већ
је уместо њега у оптицају био бакарни новац. Помињање обола као
византијске монете мале вредности у хрисовуљи С тефана Немање
служи, истовремено, као доказ да је у Србији у XII веку био на сна-
зи византијски монетарни снстем, што је и природно. П олазећи од
чињенице да се под оболом подразумева ситан византијски новац,

и С Мишић, Унушрашње еоде и њ ихово коришНен* у средњоеековној Србији, До-

датак Историјском гласнику I- 2 (1990 1992).
Спомсиик Ш, 7; А , Соловјсв, Орабраии споменнии, 30.
3* Б. 5сН116асћ, Ву1апПт$сНе Мегго1о&ел Мипсћеп 1970, 185.
3? Да се обол преводно и као н као „л^дннцд" виии: С. ЋирковиК, Метро-
лош ки одломак Горичког зборника, Зборннк рацова Византол о) пк ог институ га
16 (1975), 187, 188;С. Ћнрковић, Мерен>е и м ер еу срсдњоеекоено) Србији, 148; С
Новаковнћ, М атије Властара СннтаГмат, Бесград 1907,359. Види и речпнке
на крају кн>иге.
Ј| Внпинап. 36.
186 Немоњићч и Лалфевићи

као и да се „у обол чита" одговарајућа моли^гва, лако ће се закљу-

чити да је у литању један прастари обичај према којем се кошнице
никоме не дају нити поклањају без симболичне надокнаде, па чак и
када је у питању убирање десетка од кошница. Прастари и вероват*
но пагански обред заоденут је у хришћанску форму на тај начин што
је „у обол“ читана одговарајућа молитва.
Становништво, које је живело на поседима манастира Бого-
родице Бисгричке, билр је ослобођено од најважније обавезе пре-
ма владару и држави, од војне службе, па је због тога било пред-
виђено у хрисовуљи: „метохије ш то су да не војују војске".39
Метохије су такође биле ослобођене и од давања хране коњусима
и псарима, као и животињама о којима су се они бринули, изузев
ако би у манастиру одсео владар са својом пратњом. У таквим слу-
чајевима све становништво, укључујући попове, сокалнике и ме-
ропхе, било је дужно да „приплаћа у оброк".40 П од „оброком " у
ужем смислу ове речи подразумевало се давањ е хране владару и
његовој великој пратњи, али је ова обавеза укључивала и давање
храие коњима на којима су владар и његова пратњ а допутовали у
манастир. Б и о је т о , у ствари, „позоб“, од к о јегје манастирско вла-
стелинство у начелу било ослобођено кратком одредбом: „ни коњ
ни пас да не приходи“.41 Право на оброк није било резервисано са-
мо за владара и посланике у његовој служби, као ш то се то чини-
ло у XIV веку, већ су право на оброк уживала властела и угледни
гости када посете манастир, што само сведочи о старини поменуте
дажбине.
Н а основу целокупног излагања, може се поуздано закључи-
ти да су у Полимљу, већ у другој половини XII века, посгојале ка-
тегорије повлашћених и потчињених људи, од којих се први нази-
вају бољари, док се други као зависни ,Јвуди“ деле на сокалнике и
меропсе. О бавезе ових послсдњих биле су записане већ у „хрисову-
љи“ С тефана Немање, за разлику од обавеза бољара које су у на-
челу биле обухваћене тада добро лознатим „Војничким законом“.
И ј садржине „поновљене*' хрисовуље Стефана Иемање јасно се ви-
ди дајестановниш тво веН у другој половини XII века имало посеб-
не обавезс према владару и држави, затим према цркви и, најзад,
према господарима власгелинства. Разграничење између ових оба-
всза је потпуно, са изузетком „оброка“, који је припадао и влада-

* Спомвник 111, ?; А . С оловј« в. Оуабрани сппмсниии, 29.

Споменик (II, ?; А . Соловјсв, Одабрани спомгниии, 29; М. Благојевић, О брок и
присслииа, Историјски часлпис 1б(1971), 165-158.
41 Споменик Ш, 7; А. СоловЈев, Одабрани спомениии, 29
 0 ајрарним односимп у Полимљу 1X7

ру и властели, као ловлашћеној категорији становништва. Влада-

ру је на лрвом месту, сем оброка, припадало све ш то се тиче врше-
ња војне службе, или кратко: „војска", Православној цркви бир ду-
ховни, који је у конкретном случају одмерен бројем јагњећих кожа
и ужадима од лана или конопље. Све остале обавезе, које се ломи-
њу у „обновљеној" исправи, сокалници и меропси су извршавали у
корист господара властелинства. Најважније обавезе једних и дру*
гих сводиле су се на орање манастирског земљишта, односно на про*
изводњу житарица, почевши од сетве па до вршидбе. О ве обавезе
су биле одмерене ловригином земљишта на којем треба обавити све
пољске послове, па су сокалници били дужни да обраде површину
од четири и по мата годишње, а меропси седам и по мати, тако да
је разлика између њихових обавеза тачно три мата, колико је нз-
носила и у првој половини XIV века. Било је и других обавеза које
су такође тачно одмерене и на које је указано, али поједине нису би-
ле одмерене ни ловршином земљишта које треба обрадити, ни вре-
меном које треба утрошити, нити количином намирница које тре-
ба прсдати, што само сведочи о њвховој старини. Проћи ће неколико
деценија, па и цео век, док се и овој врсти обавеза не утврди вели-
чина, а у конкретном случају да се ограничи право на оброк, да се
одреде три дана за припремање сена, али и да се уведе нова обаве-
за - један дан - један дан „винограда", која није постојала у Поли-
мљу током XII и почетком XIII века. Анализа „лоновљене" хрисо-
вуље С теф ана Н емањ е локазала је да су у XII веку постојали и
сокалници и меропси са разлнчитим и утврђеним обавезама, тако-
ђе, да су њихове обавезе Гшле први пут записане у другој половини
XII века. Записане и формулисане од оснивача државе Немањића
претходиле су и послужиле као ослонац будућем „Закону светога
Симеона и светога Саве".
Исцрпљујући излагањ е о садржини „поновљене" хрисовуље
Стефана Немање и о друштвеним односима у Полимљу, треба обра-
тити лажњу и на јсдан запис који је знатно касније унет у ову испра-
ву. Поменути записгласи: „ И з д т - к м ' д з Л г њ д & н и к и г о у л м н к г ф с п о *
д и н д к р д л д и б п и с к о м д Д д н и л д н д и д о х ^ нзлБ-ћг шЈ Б о л д р е ц р к в ' н { оу
ТЗДјТОу З б л ^ д « , и И Г О В О р \ 1 Х к Г О С П О Д И Н О у К0ДЛ1О З Л Н ИХ« и д д и л \ р о у к о у
«,* штроч'ко И/1Л6. Брдтоснил;, Ивдио^".4- Садржину цигиране беле-
шке објавио је и коментариеао Р, Грујић, назвавши је интерлолацн-
јом. П рема његовом мишљењу, интерполација је насгала најверо-2

2 Р. Грујнћ, Јецна доинија инш ериолаичја у хрисовуљ и краља Владислава

(1233-Ј242) заманаст ир Биспф ииу у Пслимљу, Гласник Скопског наунногиру-
штна 13 (1934), 200 202.
188 Иемањићи и Лазаревики

ватније после смрти краља Милутина (1321), тачније у првим годи-

нама владавине краља Стефана Де^санскос', а свакако у периоду из-
међу 1317. и 1324. године док се на челу Хумске еписколије нала-
зио епископ Данило, будући српски архиепископ Данило И. Посебну
пажњу у цитираном запису привлачи чињеница ш то су „црквени
бољари**. Братосин и Иван, из неких разлога, избегли у „туђу зе*
мљу“. а онда је игуман Андоније интервенисао код српског краља
да избеглим бољарима дозволи повратак на територију манастир-
ског властелинства. Игуманова интервенција је успешно окончана,
па су бољари могли слободно да се врате. Помињање по имену дво-
јице „црквених бољара*' јасно показује да је припадника ове кате-
горије становништва било и на властелинству манастира Богоро-
дице Бистричке. О вде су поменути бољ ари или властеличићи
извршавали све своје уобичајене обавезе, углавном ло „војничком
закону", у корист манастира Богородице Бистричке, ш то уједно
представља и прави разлог интервенције игумана Андонија. Захва-
љуЈући његовој интервенцији, српски краљ је лично узео у зашти-
ту бољ аре Братоснна и Ивана на начин што им је „дао руку",*3 а
уз т о јо ш и „душу‘%44 под којом се највероватније подразумева кра-
љева заклетва пред Богом да ће испунити све ш то је обећао, па ће
бољари уживати његову пуну заштиту. Занимљ ива је и формула
према којој српски краљ даје поменутим бољарима; „руку и душу у
отрочко име*',45 ш то би се могло протумачити да ће их краљ шти-
тити као да су то његова „чеда“ (деца), односно непунолетни мла-
дићи, којима је неопходна правна и свака друга заш тита старије и
угледне личности. Према томе, објашњење Р. Грујића да су Брато-
син и Иван деградирани у категорију потчињених отрока, који се
на манастирским влаегелинствима баве претежно земљорадњом, 43

43 Дати нскомс „руку" значнло је пре свега узети некога у з а ш т т у , ла и у зашти*

ту оа супског гоњења. Ова је пракса била легална у XII и XIII аеку, али је каскк-
Је ограничавана н забрањ ивана. Више о томс: Т, Тарановски, И ст орија срп-
ског права у Немањићкој рржави, Ш -14 Веоград 143$, 186-188.
* Ако се неко обавсжс „всром и цушом“ - пише Т. Тарановскн - то ,л е може зна-
чити нншта друго него да се закунс" (Т. Тарановски, Историја српског праеа у
Н ем а т А ко ј уржачгм, Ш-1У, 199,200). Поводом тога треба упозорнти да је упра*
■о крал, Владислав упутио орекор Дубровчанима што; .давш и своју руку н сво-
ј У веру". плеке краљева села и отимају или рањаваЈУ његове „бољарс" (Љ, Сто-
јановић. Старч српске поеељс и писма V I, Бсограц 1929,1 $; А , СоловЈеа, Орабрани
спомечиим, 3 3 ) Н а крају свог пнсма крал> Владислаа ј о ш додаје, кека „Б ог ра-
суди на коме је клетва остала’ У сваком случају клетеа се првепсгвсно везуЈе
за „всру" и „душу“, а не за „руху".
4' Вици нап. 42, Израз „у отрочко име" помиис сс и у хрисовуљи којом је дар Урош
поклонио острво Мљет двојицн својкх племиКа, тачннје, цар им је даровао К1љет
„у баштину и у отрочко име" (А. Солоајсв, Одабрани спомечиим, 160)
Оаграрним односима у Полимлу 189

није лрихватљиво. Уосталом, поменути бољари не би ни пристали

да их било ко преведе из категорнје повлашћене властеле у катего*
рију зависних и потчињених земљорадника са најмањим правима На
основу извршене анализе садржине једног записа, који је знатно ка-
сније унет у „поновљену“ хрисовуљу С тефана Немање, може се за-
кључити да су у Полимљу постојали бољари и у XII и у лрвој четвр-
тини XIV века, као и да су неки од њих били непосредно потчињени
манастиру Богородице Бистричке.

(Саопштење: О оГрарним орносим а у П о л и м љ у кр а јем X I! и по-

прнпремљено за научни скуп „Краљ Владнслав и
ч е т к о м Х Ш ве к а ,
Србија ХШ века, који је одржан 15. и 16, новембра 2000. гопине у ма*
насгиру Милешева. Објављено: Крал> В л а р и с л а в и С р б и ја X III века,
Исгоријски институт 20, Београд 2003, 7-23]
»
 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА

„ЗАКОН СВЕТОГА СИМЕОНА

И СВЕТОГА САВЕ“

У историјској литератури одавно је и на више места истицано

да се у српскнм средњовековним исправама помнње ,дакон светога
Симеона и светога С аве'\ али се истовремено упозоравало на то да
се овај закон нијс сачувао, па би, према томе, и њ егова садржина
остала непозната.1 Колико је до сада утврђено, овај се закон под сво-
јим именом лрви пут помиње 1299. или 1300. године у познатој ло*
вел»и краља Милутина, која је издата манастиру Св. Ђ орђа Скоро-
постижног код Скопља. Н а самом крају повеље, „као нешто ш то је
заборављено или осгало недовољно наглашено, уписана је сасвим
генерална одредба"2: ,Ј \ л к > д н к ц р к е в н и д д р л в о т л с т в оу з д к о н к О к б *
тдго Оимбонд и Светдго Сдв*м".? Записивање једне тако значајне и
начелне одредбе, после санкције и на завршетку исправе, отвара чи-

1 Т. Тарановеки, Исшорија сриског ираеа у Нелшњићко) рржаеи, I, Београд 1931,

102; М. ФилипониК, Структура и органилоиија средњобскоеног кат уна, Сич-
позијум о средњовековном катуиу. олржан 24. н 25. новембра 1961. годние, Са*
рајево 1963,77. З а раалику од Т. Тарановског н М Фапиповића, као и од нсто-
ричара који су Кутке прелаш ли прекотога ш тасе подразумевало под „гаконом
св. Симеона н се. Саве", В. МарковиК упозорава. „Ја мнслим да се студекпчкс
урсђсњс подразумсва и оод 'законом св, Симеона и св. С а в е \ на којн се тако
често у манастирским повељама упуКује" (В. МарковиК, Правослаено монаштео
и манастири у средњоеекоено) Србији, Сремски Карловцн 1924,62). Недавио )е
М Благојсвић саопштио да сс под „законом св. Симеона" лодразумева ..уређе-
ње" иа стуленичком властелннсгву, а под „заксиом св. Саве" „уре^сњс" на ми-
лешевском властелннству, алн без шире анализе једног н аругог „уређен.а" (М
ВлагојеаиК, 0 положају станолништва пријепољскоГ краја у роба Немањића,
Симпозијум ..Сеоски шани Сретена Вукосавл.евиКа" Ш, Пријепоље 1986, 231)
2 С. ЋкрковиК, Студеничка повеља и студеничко лластелинство, Зборинк Фи*
лозофског факулгета ХП-1, Београд 1976,314.
' Р Гру)ић, Три хиллндарске поееље, Зборник за историју Јужне Србије н сусед-
пнк областа,), Скопљс 1935,24; В Мсшш 1, Грамотите на манастириот Се. Ге~
орГи - ГорГ Скопски, Грамота на крал М илут ин, Споменнци за средновеков-
ната и поновата исгорија на МаксдоннЈа, I, С к о п јс 1 9 7 5 ,2 3 8
192 Лемањићи и Лазаревићи

тав ни'з пнтања, а сем осталог. и иитање аутентимности одредбе. У

аутентичност саме одредбе не треба сумњати из више ратлога. а
посебно због тога што се „закон св. Симеона и св. Саве“ изреком по-
миње у истој повељи још на два места и уз одговарајући контекст.4
Теже је утврдити ко је лропустио да благовремено унесе цитирану
одредбу. О маш ка је могла настати и код састављања саме исправе,
али и код њеног преписивања, па је учињени пропуст накнадно, и
не нарочито срећно, исправљен.5
Не занемарујући сасвим иитање коме треба приписатн про-
пуст. потребно је и овом приликом исгаћи да се повеља краља Ми-
лутина манастиру Св. Ђ орђа код Скопља. по много чему, разли-
кује од осталих манастирских исправа које су издавали српски
владари. Истакнута особеност у науци је добро позната, а овнх да-
на се о томе и исцрпно раслрављало.6 Посебно је и с разлогом на**
глашавано да у једној тако великој и опширној исправи недостају
лосебни и исцрлнији прописи о работама земљорадника и другнх
категорија феудално зависног становништва, док на другој стра-
ни вслики простор у ловељн заузима потврђивање имунитетских
права, разреш авање сложених имовинских односа и уопште разре-
шавање бројних и специфичних случајева.1 До неуобичајених од-
сгупања дошло је због тога што је краљ Милутин наредио да се из
исправа претходних ктитора препишу све стечене манастирске при*
вилегије, а уз све то да се и у границама могућности доведе у нај*
бољи ред све ш то су његови претходници пропустили да учине.8
Тачније речено, да се одраније стечене и нове манастирске приви-
легије усагласе са постојећим и новонасталим приликама. До Ми-
лутиновог времена. у својој дугој историји манастир Св. Ђ орђа код

* Р Грујић. Три хшшндарске иовсле, 21; В. Мошин, Грамоша на крал М илуш ин .

235.
* В. Мошин упо Јорава да орнгинал испраае ннје сачуаан, већ само њени преписн
И1 XIV аека (В. Мошнн, Грамотипк на манастириот Св. ГеорГи - ГорГ Скопски,
98).
* Н а особености Милугиноне нонеље издатс манасгиру Св. Тзорђа код Скопл.а
упозорио јс есћ Р. ГруЈић. Том прилнком покушао Је да одгонори на читаа ии1
пига)ћа која су се наметала. Н ека су од његових решења превазиђена, алн су
нека н данас прнхватљнва (Р. Грујнћ, В м ст слинст ео свето? Ђорђа код Ско>
иња од Х1-ХУ еека, Гласпик Скопског иауч ног дру штча I I, Схопље !925,4$ -79).
Нсдавно }е В Мошин извршно знатно шнру н свесгранију анадизу нсарава нз-
датих манастару Св. Ђ орђа код Скопља (В Мошин, Грамотите на манасти-
р и о т С в ГеорГи Гор1 Скопски, 97 177).
С. Ћирковић, Студеничка повеља и студеничко еластелинстао, З И ; М. Бла-
гоЈсвнћ, О положоју становништва пријепољско? крајау доба Иемањића, 230.
1 Р. Грујић, Три хиландарске повеље, б. В. Мошик, Грамота на крал Милутин,
210,211
„Закон сваиога Симеома и свешога Саве 193

Скопља имао је заиста много и ктитора и ктиторских исправа. Про-

вођење у дело краљеве наредбе представљало је и обиман и сло-
жен посао, те је за њ егово извршење одређена посебна комисија
коју су спчињавали: студенички игуман Сава, краљев дворанин Ни-
кола О пареш а и краљ ев „дијак” Дабиш а,9 ПридржавајуКи се до-
бијених упутстава, комисија је савесно обављ ала поверени јој по-
сао, па је брижљиво преписивала деле речениде и пасусе т исправе
једног ктитора, а затим поједине одредбе из исправа других кти-
тора, везујући их понекад вешто или мање спретно у јединствене
целине. Биле су то, пре свега, исираве византијских и бугарских ца-
рева, алн и тројице српских владара, које су краљу и комисији под-
нете на увид. У садржај и композицију новонастале исправе једва
да је било и могуће на подесан начин унети посебне и исцрпне про-
писе о работама земљорадника и других категорија зависних људи.
Уосталом, тако се нешто није ни захтевало од именоване комиси-
је. Уместо навођења опширнијих прописа којима би се знатно по-
већао текст и иначе опширне исправе, а искрсле би и друге ком-
позиционе теш коће, с позивом на „закон св. Симеона и св, Саве“
ови прописи се сажнмају на највећи могући начин. Отуда су на по-
ссдима манастира Св. Ђ орђа код Скопља „црквени људи“ у прин-
ципу дужни да работају „еу з д к о > и С в е т д г о С т и л и с н д н С в е т д г о
Сдв*м“, З а м анастирске влахе так о ђ е је еаж ио „ з д к о н к С в е т д г о
С г1М«онд и С в е т д г о С д в и ", па се чак и за једног ситног властелина
наређује да ће бити „ в о и м и к к оу з д к о н в С в е т д г о С ^ ј м е о н д и С в е т д -
Г О С в В 1 Ј ' ‘ . 10

Широка примена овог „закона*' на све манастирске ,л у д е “, вла-

хе, као и властеличиће, отвара више питања, а пре свега питање шта
се подразумева под законом. П о једној дефиницији Т. Тарановског
реч „закон“ у званичним актима средњовековне Србије не означа-
ва обавезно „сиецијални производ законодавне радње, него правну
норму уопште, било да се оснива иа обичају, било да потиче из уго-
вора (обично са Дубровником), било да је установљена од национал*
ног владара*4,11 Ова је дефиниција без сумње тачна, али приликом
њеног прихватања ваља водити рачуна да су такве норме често би-
ле веома уске по тематици на коју се односе. Тако се „законом" на-
зивала и утврђена количина хране или вина која се у виду лневног

’’ Р ГруЈић, Три халандарсче иоееље, 22; В. Мошин, Грамошо на кр лл Милушин,

236.
10 Р. Грујић, Три хиландарске повелх. 21. В. Мошин, Грамота на крал Милутин,
235.
11 Т Тарановскн. Историјп српског права у НемањиНкој ррмаеи, 1,123.
194 Иемањићи и ЛазаревиНи

след01зања давала монасима неког манастира.12 ИзраЈита ограниче-

ност исиољавала се и у њиховом територијалном простирању. по*
што „аакон1' или „закони'*, који су важили на поседима Дечана, ни-
су били ни исти. нити обавезни на поседима цркве Св. Н иколе у
Врању. или било које друге црквене институције.13 Сем наведених,
била су изражена и ограничења друге врсте, али на овом месту тре*
ба истаћи да су постојали и такви закони који су били општеваже-
ћи на целој територији српске државе, као, на ттример, закон о „вра-
жди'‘.14 Корисно је још додати да се сачувани текст појединих „закона“
сводио на један једини израз или једну реченицу, док је садржина дру-
гих „'закона“ исказивана у виду већег броја чланова.15
П олазећи од свега ш то је речено о особинама српских сред-
њовековних закона, потребно је утврдити ко је творац „закона св.
Симеона и св. Саве“. мада то у ирви мах изгледа јасно; затим, треба
установити да ли су у питању један или два закона, да ли он садржи
један или више прописа, да ли се односи на јединсгвену или хетеро-
гену материју и, најзад, неопходно је у границама могућности извр-
шити реконструкцију садржине закона пошто његов текст није са-
чуван.
У тражењу одговора на сва ова питања, најбоље је поћн од од-
редбе о власима у повел»и манастира Св. В орђа к о д Скопља, која по-
чиње следећом реченицом: „И колици а овр4тд1отн Блд<и оу Сбе-
т д г о Ггоргнга, д д и м ћ к с т ћ адконв Сеетдго С и м е о м д н С б е т ј г о Сдби“,
а затим се одмах дајеобјашњење: „што и милшнвћскнм Блдх^>> и

'* ОдЈ5«1>ујући која Ке се количина хранс и вжш у еиау сл«повања лааати монаснма
чанастира Св, А рханђела ков П ритреиа, дар Душан јс ирсдвипео слепеКе: Л
м 1>(\тнк» н вннни кдк« к оуздквнилђ свст^и кралк 44* Блнск»н" (С. Но-
ваковдћ. Законски спомениим српских држава средње?а века, Београл ) 912,697).
V конкрстиом случају „свсгн краљ“ јесге крал> Милутии, који )с и ноднгао ма-
настир Са С тефана у Баљској. Навсденим иигатом ј« предви^ено да Ке сс коли-
чнна храке и вкна која « п а в а л а монаснма у Бањскр). а коју је „узаконио" краљ
Мнлутин, даватн и мокаеима манаоткра Св. Архаиђела. П ош то јс помснута ко-
личнна јелном утврђсна н сдчерена („узако 1»ена"), она ће се убудуКе лоштова-
1 и и важ и ш као „закон“, како у Бањ ској, тако и у чннастиру Св. А рханђела
код Притреиа
13 О аелкчш ш основинх обавеза на поседкма манастира Дечана и цркве Св Ни-
коле у Врању видн: М БлагојевиК, Земљсрадња у <редњовекоен<>) Србији, Бео-
граа 1973,368-374.
14 Ис 1ф пнкје о „вражди": Т , Т арановски, Историја српског права у НемањнћкоЈ
држааи, II, 12 18.
1' Овде треба наиоменутн па када « у нсправама срећу „закони“ кратко формули-
саии, то још ие зиачи обавезио да је и њнхова садржнна бкла занста кратка Че-
сто с« у таквим случајевима нмала у виду осковна садржина, а ке и појединн про*
ниси дот ичног „закона".
„Закон соешога Симеона и сеешога Саее" /95

етоудбнич^скимћ" дабисе, на крају, јошдодало: ,м дд орву л**н*» б 4дв|,

И ШТФ ТЛКв И ДД П0ЖН1С, И <4нс ДД КССЕ СТк кроугд ВСЗк".10
Из наведеногтекста јасно се види да су обавезе студеничкнх и миле*
шевских влаха међусобно једнаке, такође, да су њихове обавезе јед*
наке са обавезама влаха које проистичу из „закона св. Симеона и св.
Саве“. Не треба ни сумњати да су студеничком игуману Сави, који
је као први члан комисије учествовао у састављању Милутинове по-
веље, па и ове одредбе, биле веома лобро лознате обавезе студенич-
ких влаха, пош то су му они бнли потчињени као старешини мана-
стирског властелинства. Њему су, без сумње, биле познате обавезе
милешевских влаха и прописи за ову категориЈу становништва, са*
држани у „закону св. Симеона и св. Саве“. Све што се са тим није по*
дударало, истакнуто је и записано посебно, па се зато за влахе мана-
стира Св. Ђ орђа још прелвиђа: да ору један дан бедбом, да жању и
да припремају одређене количине сена.17
Утврђивањем наведених подударности и разлика пружен је не-
потпун и делимичан одговор на нека од постављених питања. Да би
се ове празнине употпуниле, неопходно је скренутн пажњу на још
неке лопатке о „закону св. Симеона и св. Саве“. У једној Душановој
повељи, која је била издата хиландарском пиргу у Хрусији, наређе-
н оје дањ ему потчињениљудиу Липљану „рдв«тд» цр^кб-у здконом
< в г т д г « С д в и " . ’ * П о ш т о се у наведеном податку помиње само за-
кон св. Саве, а не и закон св. Симеона, то упућује на претпосгавку да
постоје два закона која су у сгварности иостојала као самосталне де-
лине. Наведену претпоставку поткрепљује и чињенида што се у јед-
ној одредби Душанове повеље манастиру Св. Арханђела код При-
зрена кратко наређује: , . И в н н Ф г р д д ^ д а т<жш в < д к к п о з д к о н о у к д к с
«С Сто^деници «с С в е т а г о С у м е ©н а ' ‘ . 19 У другој одредби из нсте по-
веље било је предвиђено за попове на манасгирском власгелннству:
„ДА ИМћ Н з д к о н в е биногрдд% и о орании и О ИНОИ рАБ»т4 КАКО к
ЗАкенк Стсуденици и ©VС в е т а г о С у м е о њ С , 20 Н н у једној од ове две
одредбе не помиње се закон св. Саве, већ једино закон св, Симеона,
односно закон који је био на снази у Студеници. На основу изложе-*1

'* В. нап, 10.

1 М. Влајингш. Берба изсмкниид кас мобарска и кулучарска работа у Србији Сред•
њега века, Гласник Скопског научног друштва, II, Сколље 1927,47-66. З а оба-
везу ..орање бедбом" видн; М. БлагОЈСвнћ, Земљорадњо у срсдњооекоено} Ср6и~
/и, 369-374.
'* С. Новаковић, Законски спомениии, 486. О пнргу у ХрусиЈн исцрпио М. Жнво*
Јиновић, Сеетогорске кели/е и пирЈови у средњем веку, Б еограа 1972, 116-128,
'9 С. Новаковић, Законски спомениии, 696.
и С Новаковић, Законски спомениии, 700.
196 Немањики и Л азареи&и

них чињеница, са сигурношћу се може закључити да су заиста посто-

јала два одвојена закона, од којих се један називао Законом св. Си-
меона, а други Законом св. Саве. Пошто се у ловељи манастира Св.
Ђ орђа код Скопља помињу заједно и као један закон, то само пока-
зује да су њиховн одељци о обавезама „црквених људи‘\ влаха и вој-
ника међусобно идентинни. Из тога се илак не би смео извести да*
љи закључак да су се њихове садржине и у целими подударале.
Постојање двају одвојених закона, а посебно називи ових зако-
на, упућују иа прегпоставку да је творац једног био Стефан Немања,
који је после замонашења добио име Симеон, док би творац другог
закона био његов син Сава. Ма како ова претпоставка изгледала при*
хватљива и наметљива, она се из више разлога не може одржати.
Подсетимо се и овом приликом да је манастир Студеница, коју је Не*
мања лодигао још као вслики жупан, била као црква посвећена Бо*
городици и да је у хијерархијн манастира средњовековне Србије за-
узимала ирво место. После Немањине смрти, канонизаиије и
нреношења његових посмртних остатака у Студеницу, манастир се
лочео називати „лавром светога Симеонак\ па и „великом лавром
светога Симеона".*21 З а стицање новог имена, по Теодосијевим оба-
вештењима, заслуга се приписује Немањином сину Сави, који је још
као студенички игуман увео ову новину.22 Сличну је судбину имала
и Милешееа. Црква је најпре била посвећена Назнесењу Христовом.
али како су овамо (1237) били пренети и сахрањени посмртни оста*
ци првог српског архиепископа, Саее Немањића, Милешева је поче*
ла да се назива и „манастир Светога Саве“.23 У хијерархији српских
манастира Милешева, односно манастир св. Саве, долазила је одмах
после Студенице. Као ипчз је Студеница била посвећена Богороди*
ци, а касније и св. Симеону, или Милешева Вазнесењу Христовом,
а касније св. Сави, тако су и све друге цркве биле посвећене неком
светитељу, па су се и називале његовим именом, било као црква, би*
ло као његов манастир, лавра, храм или дом. Све шго се ноклања-
ло или што јс припадало некој црквеној институцији, по тадашњим
схватањима нскључиво се поклањало или је прииадало само светн-
тељу, мада на апстрактан начин, а не и монасима који су тамо жи*

В. МаркоенК, Пралослаено монашшво и манасшири, 62.

21 „И тако примнв тај манастир (Сава). заповеди па се зове лавра светога Снмео-
н а и (М. Башић, Старе српске бисГрафи/е, Београи 1924, 154); Ђ. Даничић, Ж и -
еот св Саес од Доменти/ана, Београд 1865,94.
В. МаркоанК, Праеославно монаштео и мамастири,&0. Исгорнју Мнлешеве и>
црпло је п р и к а з а о С. Радојчнћ, Милешева, Београд 1971 . З н а ч а ј н е аопуне саоп-
ш тене су и на симиозијуму ..Сеоски данн Ср>стсна Вукосављсвића'', |уна 1975. го-
днне (Симпозијум „ Сеоски дани Сретена ВукосааљевиНа ", III, Пријепоп.е 1976).
„Зикон свешоги Симеони и сеешоги Соое 197

вели.24 Отуда се у изворима често срећу такве формулације као да

се нешто директно поклања, чини. ааписује или потврђује: Богоро*
дици, Христу, св. Стефану, св. Николи, св. Ђорђу и слично, па се чак
и за међе манасгирских поседа говори као о арханђеловим међама,
световрачким, Пантократоровим међама25 итд. З а зависно станов*
ништво на црквеним и манастирским властелинствима наглашава*
ло се да је оно потчињено непосредно одређеном светитељу и да је
дужно само њему да работа. Узимајући у обзир чињеницу да се за
све што је припадало Студеници могло рећи да припада Богороди-
ци студеничкој. али исто тако и св. Симеону, а за све што је прииа-
дало Милешев** да припада св. Сави; затим, да су обавезе влаха по
„закону св. Симеона и св. Саве'‘ идентичне управо са обавезама сгу-
деничких и милешевских влаха и, најзад, да је „закон у Студеници“
о обавезама попова и обрађивању винограда исто што и „закон у све-
таго Симеона", са сигурношћу се може закључити да се под ,/зако-
ном св. Симеона“ подразумевају такви прописи којима се реЈ улишу
обавезе становништва потчињеног манастиру Студеници, односно
св, Симеону, док се под „законом светога Саве“ у конкретном слу-
чају подразумевају прописи којима се регулишу обавезе становни-
иггва потчињеног Милешеви, односно св. Сави. 11и један од ових два-
ју закона није стекао име по свом творцу, већ по називу манастира и
манастирскогвластелинсгва на којсм се примењивао. П о својој фор-
мн и својој суштини, то су два одвојена и самостална скупа бројних
прописа хетерогсног садржаја, али нс трсба заборавити да је не та-
ко мали број веома значајних норми и у првом и у другом закону био
идентичан.
После изложених чињеница било би илузорно трагати за не*
ким иосебним законом или закоником у чијем би заглављу или тек-
сту сгајало да су његови творци Стефан Немања и његов син Сава,
али би иего тако било иеисправно оспоравати било какав удео и јед*
ног и другог у доношењу „закона св, Симеона'\ Пишући биографи-
ју свог оца, у одељку о подизању Студенице, Сава каже за Немању:
„ < * ћ з д д в к « Ј Т к м д л д и д о В 1 л и к д , и с б л д п р 4 д л в к и ст» и н ! м и прдвдд-

•* Већн бро] примера ове врсге саопштис је и акалнЈирао Т Тарановскн, који с пра-
вом прнмећује: „Нфлокалнзују се прдвне функинје спеца само ка опом свету, не>
го н на овом доле, Ту истуаају свеии као крави сопственнин, који уживају своју
земљишну сћојииу и сва аа њу пезана права. Свеци поседују манастирска села и
тнм повоаом полазе у разлнчне нфзгоонф у газдинском поглфду компликације"
(Т. Тарановскн, Историја српско? првва у Немоњићкој држави, III, !4-17).
Ј5 Засве наведене примсре о међама види. Гласннх Друштва србске словфсности,
XV, Београд 1862,273 275,283,287; М. Милојевић, Дечанске хрисовуље, Београд
1Ш. Ј27.
198 Немањики и Лазарееићи

МН Л\ОНДСТИрК*. ИКШНИ Н СВС8ДЂ1 ЧћСТћН*иМИ Н КНИГ-К» и риз-к! Н ЗДВ-^С-ћЈ,

1ДЖ1 (1ИСДНД Кк ЗЛДТ0П6ЧДТ*н4и Н0В1ЛН 1Г0, ПДЧ6 Жб И Вћ ЦрћКВИ
ндмисдно нд с т ^ н ^ " 26 Записивање и издавање „златопечатне пове-
ље“ у којој је набројано све што припапа Студеници, укључујући
села са свим „правдама'\ иод којима се подразумевају права и обаве-
зе сеоског становништва, најбоље показује колики је и какав је био
Немањин удео у доношењу „закона“ названог касније по његовом
монашком имену.27 На овом месту треба, свакако, истаћи да све
„правде", које је имао у виду Сава, нису настале „специјалном зако*
нодавном делатношћу" самог Немање, али су, без сумње, његовом
заслугом укључене у „закон св. Симеона" и прилагођене организа-
цији манастирског властелинства, Поједине прописе у овај „закон"
унео је и Сава као студенички игуман. Њ еговом заслугом манасгир
је добио новог светитсља и ново име, али је главнина норми, без сум-
ње, била утсмсљена у оснивачкој исправи.
Оснивачке повеље Студенице и Милешеве нису сачуване. па
њихов интегрални тексг остаје непознат. И поред тога, недавно је у
ф аницам а могућности ичвршена реконструкција основне садржи-
не и једне и друге исправе.2* З а Студеничку повељу, која је по фор*
ми представљала „златопечатну повељу", са сигурношћу је утврђе-
но да је имала одељак у којем су набројана манастирска села и други
лоседи, а такав је одељак, без сумње, имала и оснивачка исправа за
Милешеву. Поуздано је доказано да су и Студеничка и Милешев-
ска повеља имале одељке са прописима о обавезама зависних земљо-
радника и профссионалних сточара. Прва група прописа позната је
из других манастирских исправа као „закон србљем", или као „закон
људем црковним", или пак као „закон метохијам црковним", док је
друга група прописа иозната као „закон влахом". У обе повеље по-
стојале су и таквс одредбс које делимично осветљавају права и оба-
вече манастирских војника, а ове су се одредбе темељиле на, тада до-
бро познатом, „војничком закону". З а Студеничку повељу могло се
још утврдити да је имала посебне одредбе о правима и обавезама по-

Н /Воровић,СЛ 1*с« се. Сазе. Б ео гр аа - С р«мскн К арловц и 1928,153.

У сачуваннм нслравам а изреком се номињу села која су лрнпадала ..Богоропи-
цн студсничкоЈ", ЈТ р сч и сго ј студс!1И'(к<)Ј“, к а о и „села св. С им сока", ш то јо ш јсд*
ном потврђује да јс „закон св. Симеона" аоб и о назив по нмену м анастнрског кпа-
стелннегаа на којем с е примсњ нзао. З а свс иримсрс о с е л и ч а ншш. С .Ћ и ркови ћ,
Стуреиичка поаеља и стуреничко властелинстео, 314 316.
^ С Ћ ирковић јс са успском изврш ио рсконструкцију осиовног садрж аЈа Студс*
ничке повељ е п а се иа њ егове р езултате н ослањ ам о (С. Ћ н р к о ви ћ , Стуренич'
ка иоееља ист уденичко чластелинство, 3 11-314), д о к је М. БлагојевнА учинно
сличан покуш ај са изгубљ сном М илсш свскоч повељ ом (М . Б лагоЈевнћ, О п о л о '
ж а ј у станоаништеа пријепољскоГ крајаудоба Н*мон,ика, 230 234).
 Закон свешога Симеона и свешога Саве' 199

пова, затим, прописе о плаћању манастирских пастира и, најзад, лро-

писе који се односе на обрађивање манастирских винограда. Вредно
је лажње, са дипломатичког аспекта, то што је ова ислрава имала и
санкцију.
Знатан лео манастирских поседа лежао је у ближој или даљој
околини Огуденице, односно Милешеве, тј, у крајевима који се про*
стнру према Лиму, Ибру, Моравици и 3 . Морави, мада их је било и
изван описаног подручја.29 Сви су ови крајеви улазили у састав ма-
тичних српских земаља, где су се изграђивали и изградили такви дру-
штвени односи који су постали типични за српско феудално друштво
XIII и XIV века. О овој чињеници ваља водити рачуна пошто се у ис-
правама оних црквених институција, чији су центри и поседи лежа-
ли у унутрашњости Србије, практично никада није лозивало на при-
мсну „закона св. Симеона и св. Саве‘(, већ првенсгвено у исправама
оних цркава н манастира чији су се центри и поседи налазили у кра-
јевима који су, од Немање па до Милутина, освојени на рачун Визан-
тије. Били су то и Скопље. и Призрен, и Лилљан са ближом и широм
околином где су и иривреда и друштво вековима били укључени у
опште токове развитка Византијског царства. Променом политич-
ке влаеги није се ни брзо ни лако могло изменити затечено стањс.
али је лромена било, и то не тако малих. Обновљеним црквама и ма-
настирима, као и новоподигнутим црквама, у крајевима освојеним
на рачун Византије, организација студеничког и милешевског вла-
стелинства требало је да послужи као образац у сваком погледу. Ра-
зумљиво је то из више разлога, а посебно због тога што су се ове цр-
квснс институције налазиле под духовном влашћу „велике црквс“,14

14 Од земл.опоседа који су припаиали Студеници и Милешеви, лоуздано је утврђен

само мањи аео (С. Ћиркоеић, Студечичка иовеља, 314-318; М Благојевнћ, Опо-
лозла/у ст ановниш т ва при}епољско 1 кра/а, 227 229) Велики број села помнње
се у тзв Немањнној ступеннчкО) повсљи, али ова исправд представља твореии-
пу из XVII или XVIII века. Гсографски лоложај овах села утврцно јс Г Шкрнва*
нкћ, не улазећи у оцсну аутеитичностн саме исиравс (Г. ШкривапиК, Студенич-
ко еластелимстоо //Ј 83- Ј / 90/, Богословљс II, 1967,9-17). Према Шкрнваннћеинм
истражнвањнма, највећн број села лежао је у истом подручЈу гдс и макасгир Сту-
деннца. Ова чи)сеница заслужуј« дужну »ажњу је р је главиина манастнрсккх по-
седа по правнлу била коицслгрнсана у оном подручју гдс сс налазио и манастир
коЈем су ссла и други лемљопоседи били потчиљсии Састављач „Кемањнне по-
всље" није познавао уобичајсну праксу ил XIII и XIV века, али се по свој припи*
цн ослањао на традицизу. Колико сама традишца овс врстс лредстааља несигур-
ну историјску подлогу, може се нлусгронаги лрнмером ла село В. Хочу. Код
мештача с< и данас сачувало лрсдаље да је село у прошлосги нрипадало Деча*
чима, алн се и ј манастирских исправа XIII и XIV вска поуздапо може докааати
да је село В. Х оча у Метохији још од Стефана Нсмаље било лотчињено Хилан-
дару, а пикада Дечанима.
200 Немањићп и ЈЈазаре^ићи

односно Српске архиепископнје. Подражавање модела, који је већ

постч5Јао, остваривало се на најдоследнији начин применом прописа
из „лакона св. Отмеона и св. Саве", али је примена ових прописа, исто*
времено, значила и увођење таквих норми које су настале као про-
извод српског феудалног друштва, и то у њиховом изворном виду.
Сада се већ, с разлогом, може посгавити питање: који су то про-
писи и каква је њихова садржина? Одговор на добар део ових пита*
ња треба, најпре, потражити у неком од сачуваних „закона србљем",
„закону метохијам црковним" или „закону људем дрковним", затим,
у „законима влахом" и, најзад, у „војничком закону". Ово је потреб*
но учинити, утолико пре, што су се и на студеничко и милешевско
властелинство примењивале одредбе које проистичу из свих набро-
јаних „закона".

„Закон љурем ирковним “

Обавезе и права зависних зсмљорадника наводе се чеш ће у са*
чуваним манастирским исправама, некада узгредно, а некада и ис-
црпно. У последњем случају таква права и обавезе се набраЈају гру-
иисана у засебном одељку исправе и под посебним насловом, као што
је: „закон људем црковним", „закон метохијам дрковним'* или „за-
кон србљем“, а понекад и без посебног наслова.?п П ош то оснивач-
ке ловеље за Студеницу и Милешеву нису сачуване, то се поуздано
не може утврдити који се од наведених наслова користио, што у крај*
н>ем случају није толнко битно, колнко је важно да се утврди садр-
жина самих прописа. Са нешто више сигурносги могло би се узети
да се користио као наслов „закон људем црковним‘%или да наелова
уопште није ни било, док се „закон метохијам црковним" или „закон
србљем", по свој прилици. нису употребљавали као наслови у Сту-
деничкој и Милешевској повељи.31 З а реконсгрукцију појединих про*
писа, који се могу подвести под „закон људем црковним", а који су
се опет примсњивали на студеннчким и милешевским поседима и са-
чињавали саставни део „закона св. Симеона и св. Савс“, потребно је,

51> С. Иоваковић, Законски споменшш. 414, 43), 447. $90, 625, 635, 649. 696
н Ирви и о ф т ш ји „закон метохијам'' саопштеп )с у Дечанским хрисовул,ама, док
се „закони србљем" помнњу у Грачаничкој и СветоарханђеловскОЈ повељи. Са*
држнна Грачаничке ловеље напнсана »е на ирквеном зилу и као таква се сачу-
вала, алн у самом тексту постоје знатнија оштсНсља и аолуне (бар према доса-
дашњнм изаањима), па не м ож счо бнтн потпуно снгурни да се „закон стари
србљем" помињао н у оригнналу Грачаничкс иовеље. Ово се тим прс може ре-
ћ н због тога ц ј т о се и у БањскоЈ хрнсовуљи и у повељи м а н а а нра Св. Ђ орђа к о д
Скопља, које је издао крал. Мнлутин, помнњу „законн људем црковннм".
 Зонон св?шо1а Симеона и свешогв Сове" 201

пре свега, узети у обзир одредбе из оних манастирских исправа које

су у хронолошком поглелу блиске издавању Студеничке и Милешен-
ске повеље, али водећи при том рачуна да и Једни и други манастир*
ски поседи леже у истом крају. Све ове захтеве у највећем степену
испуњава повеља краља Владислава (1234-1243), издата манасгиру
Св. Богородице Бистричке.32 Пошто је краљ Владислав лодигао Ми-
лешеву и основао њено властелинство, то је хронолошка блискоет
између Милешевске и Бистричке ловеље очигледна. Стицајем одре-
ђених околности, главнина поседа и једног и другог манастира нала-
зила се у истом крају. На такав закључак упућује чињеница ш то се
манастир М илешева налази на реци Милешевки, десној притоци Ли*
ма, и у близини данашњег Пријепоља, док се црква Св. Богородице
Бистричке налазила око 35 км јужније од Пријепоља на реци Би-
стрици. такође десној притоци Лима.3*
Издајући повељу цркви Св. Богородице Бистричке, краљ Вла-
дислав саопштава у уводном делу исправе да је „свети Симеон“ (Не-
мања) био ктитор многим манасгирима у српској „области", у којој
се налазила и црква Богородице Бистричке. Немања је овој цркви
даровао „села и људе“, сакупио калуђере и све то „утврдио" саојом
наредбом и хрисовуљом. После Иемањине смрти, Стефан Првовен*
чани потврдио је својом исправом све Немањине дарове, али су не*
бригом људн, који су управљали црквом, изгубљене и Пемањина и
Стефанова хрисовуља. па их краљ Владислав није пронашао. Осла-
њајући се на сведочење свих епискоиа, игумана и „старих Оољара"
о то м е шта је све било поклоњено иркви Св. Богородице Бистрич*
ке и шта је све бнло занисано у исправама Стефана Пемање и Сте-
фана Првовенчаног, онда и краљ Владислав, као њихов наследник,
обнавља важност старих поклона и све то потврђује својом хрисову-
љом.м Ц ео овај уводни део занимљив је због тога што фактичку са-
држину исправе, коју је краљ Владислав издао цркви Богородице Би-
етричке, у хронолошком погледу приближава издавању Студеничке
хрисовуље. Пош то је поменута исправа у хронолошком погледу бли-
ска и студеничкој и милешевској оснивачкој повељи, то њен садржај
заслужује пуно поверење приликом реконструкције иојединих про-
писа који су били обухваћени „законом св. Симеона и св. С аве'\ алн
се не би смела занемарити чињеница да је властелинство цркве Св.

32 Сиоченик С А Н У Ш, 6,7; С Новаковнћ. Законски спомениин. 589-591; А . Соло-

вјса, Орабрани споменииисрпског права оџ Х И до XVвеко, Бсоград 1926,27-31
Ј3 О положају цркве Св. Богороанде Бисгрнчкс н љсиих поседа »иди: В. Марко-
вић, Праеославно монаштво и манастири, 64, Раетојање између поседа ове цр-
к»е и Милешеве иерено јс ваздушнои пинијом и по географско) карти
и Споиеник С А Н У III, 6; А. Соло&Јев, Одаврани спомениии. 27,28.
202 Немањићи и Лазсрееики

Богородице Бистричке имало скромне димензије и да је по обиму

далеко заостајало за велнким властелинствима, какво је било ми-
лешевско и сгуденичко. Ово је без сумње утицало на то да се само
део проииса, којима се регулишу обавезе зависних л»уди, унесе у ио-
вељу краља Владислава, што у знатној мери отеж ава потлунију ре*
консгрукцију „закона св. Симеона и св. Саве<к.
З а исцрпнију реконструкцију неопходно је потражити обаве-
штења и у другим манастир>ским исправама, али како таквих обаве-
штења практично нема у манастирским ловељама које би у хроно-
лошком погледу биле блиске издавању Студеничке и Милешевске
хрисовуље, или су та обавештења веома оскудна, онда за реконструк-
цију могу доћи још једино у обзир они прописи који су се примењи*
вали на поседима одређених манастира. а у суседсгву студеничког
или милешевског властелинства. Да је Ж ичка хрисовуља нешто бо-
гатија подацима који нас на овом месту занимају, онда би она била
веома драгоцена за реконструкцију „закона св. Симеона и св. Саве4<
V целини, а посебно з а реконструкцију одредаба које су се примењи-
вале на сгуденичким поседима. Слична констатација се односи и на
повељу која је издата цркви Св. Петра и Павла на Лиму (у Бијелом
Пољу), као и на повеље које су Стефан Немања и Стефан Првовен*
чани издали Хиландару. Велика оскудица у обавештењима неопход*
ним за реконструкцију најзначзјнијих прописа из „закона св. Симе-
она и св. Саве“ у исправама које су издавали најстарији Немањићи,
приморава да се користе обавештења из знатно млађих исправа. У
ту сврху најцелисходније се користи подацима ко]е пружа Бањска
хрисовуља пошто је добар део поседа манастира Св. Стефана у Бањ-
ској лежао у истом крају где се, по свој прилици, налазила и глав-
нина поседа Студенице.35 Н ема сумњс да је хронолош ка разлика
између Студеничке и Бањске повеље велика јер их дели период ду-
жи од једног вска, али је регионална блискост неослориа. Добар део
поссда и једног и другог манастира налазио се на левој обали Ибра,
а центри једног и другог властелинства били су међусобно удаљени
око 65 км. Све ш то је о овој проблематици речено упућује на закљу-
чак д а с е з а реконструкцију „закона св, Симеона и св. Саве‘\ а посеб-
но појединих прописа из „закона људем црковним“, морају у пуној
мери искориетити обавеш тењ а из повеље цркве Богородице Би-
сгричке, затим, из Бањске хрисовуље уз ослонац на податке из прет-
ходне повеље и, најзад, обавештења из других манастирских испра-
ва која доприносе објашњењу појединих питања.

|$ (' ШкриоаниК, Власшслинсшвс св Сшсфана у Боњској, Историјскн часопис VI,

Бвограп 1956. 184-183.
..Закон свешога Симеона и свешоГо Саве 203

Пре него што се приђе реконструкцији појепиних прописа, неоп-

ходно је већ на почетку утврдити шта се подразумевало под појмом
,^вуди црквени“. К ако данас, тако и у средњем веку, појам ,л у д и “
употребљавао се у свом најширем значен>у, али се зато израз „цркве*
ни људи“‘ у свом најопштијем значењу односио искључиво на станов*
ништво које је било потчињено одређеној црквеној инегитуцији. По*
ред најопш тијег значења, израз „црквени људи“ употребљ авао се
чсшће и у ужем значењу, а посебно када се регулишу обавезе зави*
сног егановништва. Већ је Стефан Немања, како нас обавештава ње-
гов син Сава, поклонио Студеници „људе и села“, а такође је и Бо-
городици Бистричкој даровао „села и људе“.36 Н а основу оба ова
податка, а и на основу других обавештења, са сигурношћу се може
закључити да се израз „црквени људи“ у свом ужем зиачењу одно-
сио првенсгвено на сеоско становништво потчињено одређеним цр-
квеним институцијама. Најбројнију категорију сеоског становништва
у средњовековној Србији сачињавали су меропси, који се под тим
именом помињу већ у Бистричкој иовељи, затим у Бањској хрисову-
љи и многим другим манастирским исправама. На овом месту је од
посебног значаја чињеница што су меропси живели по селима би-
стричког властелинства па се са сигурношћу може говорити о томе
да их је било и на студеничким и на милешевским поседима.37*Иста
сс консгатација односи и на другу категорију зависног становништва
- сокалнике - којих је било на бистричким поседнма.3* Сем наведс*
них категорија, у Бистричкој повељи помињу се још људи који су
се бринули о владаревим псима и коњима, познати из других ислра-
ва као „псари“ и „коњусик‘.3у У самом манастиру, како то већ обаве-
штава краљ Владислав, живели су монаси. али је по манастирским
селима било још попова и ,лијака“.40 Изван манастира и манастир-
ских поседа, али и у њиховом суседству, живели су „стари бољари“
на основу 'ш јег је сведочења утврђен обим манастирскнх поссда.41
Најзад, треба још рећи да се у Бистричкој повељи помињу властела
и „гости” који посећују манасгир.42 Па основу ових података са си-
гурношћу се може констатовати да су по селима манастира Св. Бо-
троди ц е Бистричкс живсли: меропси, сокалници, попови и ,дијаци“,

* В кал. 26 и 34.
Ј’ Спомекик С А Н У III, 7: С. Новаковнћ, Законски спомениии, 590; А . Соловјев,
Орабрани спомениии, 29.
11 Исшо.
14 Исто.
40 Исто.
41 В. нал. 34.
4' В. нап. 37.
204 НемањиНи и ЛозарееиНи

док су „бол>ари“, властела, „госги", краљеви псари и коњушари жи-

вели изван манастирских поседа, па се према том е у „црквене љу-
де“ убрајају: меропси, сокалници, попови и ,лијаци“.
Последње четири категорије егановника помињу се и у Бањ*
ској хрисовуљи и, што није без значаја, у оном одељку повеље чији
наслов гласи: „Л сг закаив лк*дбмк цркк©в'н\1мв“.45 Н а основу тога
сада се са сигурношћу може говориги о томе да се у „црквене љу*
де“ заиста убрајају: меропси, сокалници, попови и дијаци. Сем њих,
по селима манастира Св. Стефана у Бањској живели су још отроци,
ратаЈИ, сеоске занатлије и људи специјалних занимања, као што су:
млинари, пчелари (уљари). ловци и рибари.44 К ако се ниједна од по*
бројаних катех-орија не срећс у Бистричкој повељи, могло би се сраз-
лохом иоставитн питање да ли је ових категорија било на студенич-
ким и милешевским поседима. За отроке не би требало ни доказивати
да су лостојали пошто се помињу у Карејском и Студеничком типи-
ку, који су у хронолошком погледу блискн издавању Студеничке хри*
совуљс.4*О трока, по свој прилици, није било на бистричким поседи*
ма, али не треба заборавити да су ови поседи имали скромне размере,
па не треба очекивати да ће на њима постојати и све катеххзрије сга*
новништва, које су постојале на великим манастирским властелин*
ствима. Постојање сеоских занатлија не подлеже никаквој сумњн,
утолико пре, што појава појединих заната иде у дубоку прошлост.
Из т01-а се не може закључити да су на сваком већем властелиногву
постоЈале занатлије истих сиецијалности, али је најнеопходниЈИХ за-
натлија свакако било (зидара, ковача, шаваца и сл.). Категорија ра-
таја, по свој прилици, води порекло из сгарије прошлости пошто је
у првој половини XIV века не само малобројна, већ готово ишчеза-
ва, па треба очекивати да је ратаја бнло и на студеничким и на ми-
лешевским поседима.4* З а људе специјалних занимања може се, са
знатном сигурношћу, тврдити да их је било на поседима и једног н
другог манастира. Поегојање ,.уљара“ (ичелара) не подлеже ника*
квој сумњи, јер је Стефан Немања поклањао „уљаре“ и „уљанике“
Хиландару, па не треба сумњати да их је поклањ ао и Студеници.4,
Постојање специјализованих рибара, ловаца и млинара зависило је,
с једне стране, од природних услова, а, с друге, од потреба самог вла-
сгелинства. К ако су и Студеница и Милешева располагале простра-

С НоваковиК, Законски <помениии, 625.

44 С. НоваковиК, Законски спомениии, 624 628
45 В. Ћороаић, Списи се.Саее. I) I: С Новаковић, Законски спомениии, 361.
46 О обавезама ратаја виаи. М. БпагојевиК, Земљоридња у сре^њоеековној Срби-
Ји. Београд 1973,43,363.
47 С. Новаковић, Законски с1и>мениии, 385.
.. 'Закон свешога Симеона и свешога Саве 205

ним поссднма, може се очекивати да је на њима било услова и за лов

и ла риболов. Послсдња привредна делатност имала је велики зна-
чај у исхрани монаха, па се може очекивати, као сигурно, да је она
била и фаворизована и у Студеници и у Милешеви. У односу на лов
и риболов још већи значај за исхрану становништва имала је лронз-
водња житарица, које су се искоришћавале за лрехрану људи тек по-
што се претходно самељу, ла се с разлогом може говорити и о мли-
нарима на студеннчким и милешевским поседима.
Досадашње излагање пружило је у границама могућности од-
ређену слику о категоријама сеоског становништва на студенич*
ком и милешеаском властелинству. По селима и једног и другог ма-
настира било је без сумње: меропаха, сокалника, сеоских занатлија,
отрока, попова, ,лијака", вероватно и ратаја. као и људи специјал-
них занимања од којих су сигурно били присутни „уљари" (пчелари),
рибари, млинарн, а можда и ловци. З а људе специјалних заннмања
олмах тр>еба рећи да су малобројни и да су њихове обавезе лрема ма-
настирима зависиле од делатности којом се баве. Уљарима је основ*
на дужност била да се брину о манастирским пчелама, рибарима да
лове рибу за потребе манастира, а млинарима да обављају све неоп-
ходне лослове у млиновима, пок се о обавезама ловаца мање зна,
али су без сумње биле у најтешњој нези са ловом на дивљач, К ако су
ове категорије биле малобројне и како су њихове основне обавезе
биле епсцифичне, то се на њима не треба дуже задржавати, али тре-
ба истаћи да су ове категорије становништва биле ослобођене број-
них обавеза које су теретиле већину сеоског становништва.
З а разлику од људи слецијалннх занимања, категорија меропа-
ха била је оптерећена обављањем многнх пољских радова за рачун
манасгира и давањсм разннх дажбина. На поседима манастира Бо-
городице Бистричке сваки је меропах био дужаи да обради деоницу
земљишта иовршине од 7,5 мати (1 мат = 959,18 м-), тј. да на овој ло-
вршини обави све неолходне пољске радове око производње жита*
рица, почевши од орања и сетве па закључно са вршидбом и испору*
ком овршених житарица.4* На поседима маиастира Св. Стефана у
Бањској, као и на поседима још неких манастира у Србији, сваки је
мсропах био дужан да на наведенн начин обради деоницу земљншта
чија површина износи укупно 9 матн.49 Н а основу тога нс би треба-
ло закључивати да је касније обавеза меропаха повећана, пошто се41

41 М. Елагојепић, Земл>аро$н>ау средњобековнсј Србији, 364,365. Колико је и*но-

сила површика оа једног мата внди, С, Ћирковић, Мере у срерњовековној срп-
ској рржаои, Мсрс на тлу Србије кроз аекове, Београд 1974,62.
М. БлагоЈсвнћ, Земљорарња у средњовековној Србији, 365 371.
206 НемањиНи и Лазарсвићи

не смеју занемарити специфичности малог бистричког властелинст-

ва. П ре би се могло рећи да су обавезе меропаха у принципу износи-
ле 9 мати, али да су на бистричком аластелинству умањене због то-
га ш то су меропси имали и такве обавезе које се ие предвиђају на
поседима великих манастира. У конкретном случају меропси бистрич-
ких села били су дужни да лове рибу за потребе манасгира, а онда још
и да обављају неке послове чија врста и време трајања нису прецизи-
рани.*' Полазећи од ових чињеница, са сигурноаФу се може закљу-
чити да су и меропси на студеничким и мнлешевским поседима има-
ли сличне обавезе као и меропси на поседима Бањске, тј. да су били
дужни да у потпуности обраде деоницу земљишта величине 9 мати.
О бавеза сокалника и на бистричким и на бањским поседима,
као и на поседима других манастира, бнла је мања од меропашкетач*
но за три мата.51 На бисгричким поседима сокалници су били дужни
да обраде деоницу земљишта површине 4,5 мата, ирема 7,5 мати ме*
ропашке деонице, док су на бањским поседима сокалници били ду-
жни да обраде деоницу од 6 мати, према 9 мати меропаш ке деони-
це. Ово смањивање обима лољских радова не предстанља н фактичко
смањивање сокалннчкихобавеза. З а разлику од меропаха. сокални-
ци су јо ш били дужкл да вршс грађевинарске и транспортне услуге
манастиру којсм припадају.52 У погледу величине деонице земљишта
коју је требало обрадити, занатлије су имале исту обавезу као и со-
калници, тј. површина деонице била је за три мата мања од меропа-
шке и износила је укупно шест мати.55 Док су обавезе сокалника и
занатлија у обављању бројних пољских радова око производњс жи-
тарица биле мање приближно за једну трећину од меропашких, оба-
везе отрока биле су приближно исте као и обавезе меропаха.54 О оба*
везама малобројне катсгорије ратаја поуздано се зна толико да су
манастирским запрегама током године орали манастирско земљи-
ште све док је постојала потреба.55
Сем обрађивања тачно одмерених деоница земљншта, мероп-
еи су били дужни да још поврх тога жању манастирско жито три да-
на у години. Оваква обавеза постојала је и на бнстричким и на бањ-
ским поседима. па можемо бити сигурни да је постојала и на
студеничком и на милешевском властелинству.5^ Осим тога, на би*

м С. Новаковић. Законски спомениии>590,591.

М. БлагојевиК, Земљорарња у средњовекоено) Србији, 370.
м М БлагојсвнК, н р., 364-366.
” В. нап. 51.
** М. БлагојевнК, Земљорадња у срерњовековнО) СрбиЈи, 372-374.
В. иап.46
С НоваковиК, Законски спомениии, 590,625.
„ З а к о н се еш о га С им еом а и све ш о га Саее " 207

стричким поседима меропси су били дужни и три дана у години да

„плеве“, тј. да чиоге овршено жито од плеве, док се у Бањској хри-
совуљи само саопштава како су мсропси дужни да учествују у „жи-
тс/гребл»енију“, али се величина обанезе не одмерава ни временом,
ни количином.57 Са знатном сигурношћу могло би се узети да је ,лле-
вљење“ или „житотребл>еније“ било ограничено на лриближно три
дана годншње не само на бистричким поседима, већ и на поседима
Бањске, Студснице и Милешеве. Занимљиво је приметити да су ме-
ропси на бистричким поседима, приликом обављања жетве и „лле-
вљења“, у трајању од по три дана годишње, добијали и храну од ма-
настира, што значи да су и једна и друга радна обавеза имале карактер
„бедбе“. Давање хране меролсима, приликом обављања поменутих
послова, не предвиђа се одредбама Бањске хрнсовуље ш то упућује
на закључак да је давање хране било уобичајено на неким власте-
линствима, а на другима није, али је учесгвовање у жетви и „жито*
требљенију“ било обавезно у оба случаја.
Обављање пољских радова, неопходних за производњу жита-
рица, представљало је најважнију обавезу зависних земљорадника.
Сем ове обавезе, сви земљорадници били су дужни да учествују и у
припремању одређених количина сена за потребе својих манасти-
ра. Н а посецима манастира Св. Стефана у Бањској меропси, сокал*
ници, занатлије, а вероватно и отроци, били су дужни да учествују у
припремању сена три дана годишње, и то један дан да косе, други
да пласте и трећи да садевају сено.58 Н а бисгричким поседима ова
обавеза није била одмерена временом, већ потребама самог власте-
линсгва, али при том ваља водити рачуна да су је ограничавали дру-
ги чиниоци, као што су: површина манастирских сенокоса, број ма*
насткрске стоке и време подесно за косидбу.59 Имајући у виду ове,
а и друге чињенице, са сигурношћу се може закључити да је обаве-
за припрсмања сена постојала и на студеничким и мнлешевским сго*
седима за све врсте зависних земљорадника, с тим ш то је могла би-
ти одмерена на три дана годишње, или су посгојала ограничења друге
врсгс. Поуздано се, ипак, не може доказати каква је ограничења пред-
виђао „закон св. Симеона и св, Саве“,
Констатацијом да су зависни земљорадници били дужни да оба-
вљају нсопходне пољопривредне радове за производњу житарица и*68

И сш о. „ЖитотрсбљсниЈС" као ралну обавезу нмали су н меролси на лечамским

лоссанма (М. Милојевић, Д е ч а ч с к е х р и с а в у љ е , Бсоград 1880, 6Ј, 133).
О рапноЈ обавезн прмпремап>а сенз („ксш ења сена") мсдрпно М. Благојевнћ,
П д а н и н е и п а ш њ а и и у с р е д њ о е е к о е н о ј С р б и Ј и , ИсториЈСКН гласиик 2 -3, 1966,
68 84.
И ст о
20* И е м а њ и ћ и и Л азаревиМ и

лрилремање сена, не исцрпљује се списак лољских радова које су зе-

мљорадници обављали без икакве надокнаде за рачун својих госпо-
дара. Мсђу такве радове убраја се и обрађивање манастирских вино-
града. У исправама многих манастира ова се обавеза готово редовно
помињс, али у повељи манастира Богородице Бш лричке обрађива-
ње винограда није забележено, што свакако не представља неку слу-
чајност. Из тога се не биједноставно смело закључити како је и ста-
новништво на студеничким н милешевским поседима било
ослобођено обрађивања винограда. Такву констатацију оспорава чи*
њеница што се у повељи манастира Св. Арханђела код Призрена, нз-
мсђу осталог, прсдвиђа и следеће: „виногрддк дд тежии всак|, по
здкон«,* кдко ©у Отоуденици м,* Светогд С ум бсш д^И знаведеногци-
тата се јасно видн, не само да јс становништво на светоарханђслов-
ским поседима било дужно да обрађујс винограде, већ и да је своју
обавезу требало да извршава на исги начин како се то чинило у Сту-
деници, односно на поседима манастира Светог Симеона. Сада отпа-
да свака сумња у то да ли је обавеза обрађивања винограда била пред-
виђена и прописима „закона св. Симеона и св. Саве‘\ али је неопходно
водити рачуна и о времену када су такви прописи изграђени. У дру*
гој половини XII па и током ХШ века виноградарство је у Србији би-
ло нсдовољно развијено, те се не може очеклвати да су обавезе о об-
рађивању винограда у свој својој ширини биле предвиђсне још
приликом издавања Студсничке и Милешевске хрисовуљ е/11 Није
нимало случајно ш то таквнх прописа нема у реконструисаној Би-
сгричкој повељи, која је написана тридесетих година XIII столећа,
па се с разлогом може тврдити да на бистричким иосецнма или није
било винограда или су површине под виноградима биле веома скром-
не. 0 скромним размерама површина под виноградима најречитије
говорс обавеш тењ а из Хиландарске повеље, коју је издао Стефан
Нсмања. Набрајајући све што је поклонио Хиландару, Немања с по-
ссбним акцентом наглашава да је даровао и два винограда која је
он „насадио'\ тј. да су виногради тек подигнути на његову интер-
венцију и уз његову материјалну помоћ.62 Скромне површине под ви-
ноградима нису захтевале ангажовање већег броја људи и веће рад-
не снаге. Т ек, ш ирењем површина лод виновом лозом на
манаетирским носедима појавила се и таква потреба, а то је било не-
колико деценија после издавања Студеничке и Милешевске повеље.
На основу тога може се са сигурношћу закључити да су се прописи601

60 С НоваковиК, З а к о н с к и с п о м е н и и и , 696.
61 М БлагоЈевиН, З е м љ о р а д њ а у с р е д њ о в е к о в н о ј С р б и /и , 131 141.
С НоваковиК, З о к о н с к и спом ениии, 384,
„З а к о н с в а и о г а С им еон а и све ш о га С а о е1 209

о обрађивању винограда постепено изграђивали ширењем површи-

на под виновом лозом и да су се током XIII века изграцили на студе-
ничким и милешевским поседима, тако да су касније служили као
узор осталим 1фквеним ииституцијама, па и манастиру Св. Арханђе-
ла, који је подигао цар Душан, Ови прописи су сматрани као састав-
ни део ,/закона св. Симеона и св, Саве”, мада их још Немања није мо*
гао унети у Студеничку хрисовуљу.
К олико год било занимљиво утврђивање времена настанка и
почетка примене ирописа о обрађивању винограда, толико је зани*
мљива и нлхова садржина. 11а поседима макасгира Св. Стсфана у Бањ-
ској виноград је био дужан „вокк да копдд“, па и попови, ,дијаци",
отроци и занатлије, као и сви остали работници, тј. пре свега мерол-
си и сокалници.^ Пишта се ближе нс одрсђује о величини саме оба-
везе, изузев што се упозорава да се виногради морају окопати до Ус*
крса. Н а дечанским поседима манастирске винограде такође је био
дужаи „всакк дд копд’*, било да је поп, било д а је неко други „к‘то
Збмлк> дрћжи",64 Ширина обавезе је очигледна и простире се на свс
земљораднике, укључујући и понове. О величини саме обавезе не-
посредна обавештења пружа Дечанска хрисовуља. Приликом набра-
јања меропашких обавеза у Дечанској хрисовуљи прсдвиђа се за ме-
ропхс још и следеће: „винсгрддд мћт<> <дко и по инихћ
црћКБд^ћ*', док сс међу сокалничким обавсзама само кратко помиње
„виногрддд мћп,".65 Нема сумње да су меропси и сокалници на дечан-
ским поседима били дужни да годишње обраде за рачун манастиЈза
леоницу винограда чија ловригина износи тачно један мат (939,18 м-),
а такву је обавезу имао и свакн други земљорадник, па чак и пол, али
исто тако нема никакве сумње да је обавеза обрађивања винограда
на дечанском властелинству била усаглашена са величином исте оба*
везе на поседима других црквених институција („гако и по инихћ цр^к-
вдхћ"). На основу ових обавештења може се закључити да су зави*
сни земљорадници на студеничким и милешевским поседима били
такође дужни да обраде деоницу манастирског винограда површине
од једног мата и да је ова обавеза представљала саставни део пропи*
са укључених у „закон св. Симеона и св. Саве“, поготово што се на
поседима поменутих манастира и изградила.
Скромне површине под виноградима у ХБ и XIII веку, па и у пр-
вим деценијама XIV столећа, утицале су и на скромну потрошњу ви-*45

С НовакоаиК, З а к о н с к и с п о м е н и и и , 625
м М. МилојевпН, Д е ч а н с н е х р и с о в у љ е , 62,133, 134.
45 М. МилојсвиК, Д е ч а н с к е г р и с о в у љ е , 6 1 ,133; М Благојсвић, З е м љ о р а д њ а у ср ср -
њ о в е к о в н о ј С р б и Ј и , 399.
210 Н ем а њ и ћ и и Лазаре& ићи

на, ш то је опет доприносило да се на манастиреким поседима припа-

вала вслика пажња лроизводњи пива. Меропси и сокалници на 6и-
стричким и бањским поседима, а и на поседима још неких манасти*
ра, били су дужни да сваке године дају манастиру одређену количину
хмеља и житарица потребних за справљање пива.®6 Посгојање ове
обавезе на бистрнчком и бањском власгелинству, као и на власте-
линсгвима још неких манаогира, упућује на закључак па су меролси
и сокалници на студеничким и милешевским поседима имали слич-
ну обавезу, односно да су у „закону св. Симеона и св. Саве" поогоја-
ли прописи о справљању пива за потребе манастира Студенице и
Милешеве. Од дажбина у натури, које су падале на терет зависног
становништва, треба поменути .десетак" од кошница. Дажбина у на-
веденом износу била је уобичајена практично на свим манастирским
тк ед и м а, укључујући и бистричке поседс; једино се на бањском вла-
сгелинсгву давала свака пета кошница, што предсгавља изузетак.л7
Не треба ни сумњати да се свака десета кошница давала манастиру
и на студеничким и на милешевским поседима. У поређењу са „иче-
лињим десетком", теже и значајније натуралне дажбине чине оброк
н позоб. Под првич се термином подразумевало бесплатно давање
хране владару, његовој иратњи, представниЈШма власти, посланици-
ма и другим особама којима јс такво лраво припадало, док се под по*
зобом подразумевало давање хране коњима на којима су путовали и
јахали, било краљ и његова пратња, било друге личности којима је
припадало право уживања оброка.68 У најстаријем периоду и прва
и друга дажбина називају се једноставно оброком. По начину одме*
равања, величина дажГшне није била прсцизирана, бар у сгаријем пе-
риоду, али се временом постепсно сужавао број оних особа које има-
ју право на оброк, а прецизирало се и колико га дуго могу уживати
у неком насељу. Вреди напоменути да се оброк и позоб претварају у
еталне, а не повремене дажбине које се дају у натури, па се чак об-
рачунавају и у новцу. У најстаријем иериоду и оброк и лозоб су по-
времене дажбине, па су каотакве третиране приликом оснивања Сгу-
денице и М илешеве, што не значи да временом нису еволуирале у
сталне и одмерене дажбнне у натури. По својој садржини оброк се
састојао из потребних количина хлеба и меса, а вероватно и других
намирница. за исхрану људи који су га уживали, док се позоб, пре
свега, састојао из неопходних количина зоби (овса) и сена за исхра-

“ О Новаковић, З а к о н с к и с п о м е н и и и . 590.625; С. НоваковиК, П и е о у С р б и ј и у

Х Ш и Х Г У & к у , Глас С А Н У 9 6 ,1 9 11.1 5 1-166.
С. Новаковић, З о к о н с к и с п о м е н и и и , 62?.
м М. Благојевић, О б р о к и п р и с с л и ш г , Исгоријскн часопис XVIII, Б еоград 1971,
165-175.
..З а к о н сееш оГа С им еон а и све ш о га Саее 211

ну коња. Давање оброка и иозоба теретило је меропхе, сокалнике и

друге категорије зависних земљорадника, па чак и попове. И 1 свега
што је наведено може се закључити да су оброк и позоб давали за-
висни земљорадници и на студеничким и милешсвским поседима. За
разлику од „оброка", прилично неодмереног по количини и разно*
врсног по садржини, знатно одмеренију дажбнну у натури предста-
вљ алоје давање тзв. јагњетине. Под „јагњетином" се подразумева-
ло давање јагњећнх крзана, а сама је дажбина била разрезана на свако
домаћинсгво или на његовог старешину. Обично су се по домаћин-
сгву давала два јагњ ећа крзна, или једно крзно од одраслог, а друго
од младог јагњета.69 Сем наведених и најзначајнијих дажбина у на*
тури, на манастирским власгелинствима давале су се и друге дажби-
не, као што су: давање и довожење дрва, лучи, ужади, „оглави" и сл.70
Не треба ни сумњати да су дрва за огрев и луч за осветљење били
неопходни и у манастиру Студеници и у Милешеви, али се не може
поуздано утврдити на који начин су ове, а и друге, дажбине одмера-
ване, па се на њима не треба дуже ни запржавати.
Из свега, што је до сада речено, са сигурношћу се може закљу-
чити да је „закон св. Симеона и св. Саве" предвиђао и одређене ра*
боте и одређене дажбине у натури које су теретиле зависне земљо-
раднике. Поједини прописи, којима се регулишу одређене „работе"
и „данци", били су груписани у лосебном одељку Студеничке и Ми-
лешевске хриеовуље, а ниЈе искључено да су били и подведени под
„закон људем црковним", познат из других исправа као „закон мето-
хијам црковним" или „закон србљем". Било да је такав наслов посго*
јао, било да није постојао, остаје као сигурно да је „закон св. Симе-
она и св. Саве" предвиђао следеће:
1. Меропси су били пужни да обраде деоницу земљишта од нај*
мање 7,5, а највероватније од 9 мати. п да на њој обаве све
пољске радове око производње житарица;
2. Сокалничка обавеза ове врсте бнла је за једну трећину ма*
ња од мероиаш ке, тачније, деонице земљиш та. које су ду-
жни да обрађују, биле су за три мата мање од меропашких;
3. Деонице земљишта, које су биле дужне да обраде сеоске за-
натлије, биле су по површини исте као и сокалничке;
4. Површ ина деоница, које обрађују отроци, била је по свој
прилици слична површини меропашких деоница;
5. Осим обрађивања утврђених деоница, меропси су још би-
ли дужни да за рачун манастира жању по три дана годишње*

** С Н омковиК, З а к о н с к и с и о м с н ш ш , $91,627,629,653, 687,696,699, 701.

^ С. Ноааковић, З а к о н с к и с О о м е н и и и . 4 Ј4,590,591,618,626,636,660,696,698,780
212 И јм о њ и ћ и и Л азаревиЛ и

и да исто толико времена одраде у „ллевљењу*' или „жито-

требљенију“;
6. М еропси, сокалниди, занатлије и отроци били су дужни
на поседима и Студенице и М илешеве да учествују у при*
премању манастирског сена, било док се не подмире мана-
стирске потребе, било да на овом послу одраде ло три да-
на годишње;
7. Све лобројане категорије, а сем њих још и попови и ,дија-
ци“ , биле су дужне да сваке године обраде деоницу манастир-
ског винограда чија површина износи један мат;
8. Све наведсне категорије, укљу11ујући и попове, учесгвовале
су у припремаљу манасгирског пива, али је терет дажбина у
натури падао на зависне земљораднике;
9. Исте кагегорије су учесгвовале у дглаћању" оброка и позо-
ба. а давале су и „пчелињи десетак";
10. Свако домаћинство зависних земљорадника било је обаве-
зно да даје годишње ио два јагњећа крзна;
11. Давање дрва аа огрев и луча за осветљење лостојало је као
обавеза на студеничким и милешевским поседима, мада се
начин одмеравања не може поуздано реконструисати;
12. Сем набројаних најважнијих обавеза, постојале су и друге
„работе“ и ,данци“ од мањег знапаја, али се о њиховој вели-
чини и садржини не може говорити са већом прецизношћу.

О б а в е з е п о п о в а . - У сачуваним манастирским ислрава-

ма поједина права и обавезе саопштавају се често у склопу бројних
прописа којима се регулишу обавезе зависних земљорадника, али
и у оквиру таквих одредаба којима се регулише однос одређеног
манастира прсма некој елископији, митрополији а архиепископи-
ји . Ова појава је разумљива из више разлога. Манастири као цркве-
не институције били су бар у начелу потчињени оном епископу у
чијој су епархији основани. О во се потчињавање, пре свега, одно-
сило на чисто „духовна дела“, из којих су проистицале и одређене
материјалне обавезе. У истој подређености су се налазили и попо-
ви, али је њихов однос лрема епископима био неш то сложенији по-
што су држали и уживали своје земљолоседе који су улазили у са-
став манастврског властелинства. Отуда и обавезе попова имају у
начелу двојак карактер јер проистичу, с једне стране, из односа по*
пова према епископима, у чијим су епархијама чинодејствовали, а
с друге, из олноса попова према господарима властелинстава. на
чијим су територијама живели и држали своје земљопоседе. Оста*
 З а к о н с&ешога С им еон а и с вс ш о га Саве 213

вљајући по страни богослужење и чинодејствовањс попова као њи-

хову основну обавезу и давање „врховине*‘ и „бира духовног", на
овом месту је потребно упозорити само на „работе“ које су извр-
шавали у корист манастира, односно господара властелинства.71
Пре него ш то се то учини. биће корисно да се упозори како су по-
пови били различитог имовног стања и да су потидали из разли-
читих друштвених слојева. Поједини попови били су за тадаш ње
прилике имућни људи јер су поссдовали властиту бапггину коју је
могло да сачињава и једно село, што и х је опет приближавало сит*
нијој властели. Није искључено да су овакви попови водили поре-
кло из властеоских породица. З а разлику од попова баштиника ко-
ји држе ц ела села, па и попова чије су баш тине скромнијих
димензија, постојао је не тако мали број попова који није имао ни-
каквих баштина.72 Н е треба ни сумњати у то да су били сиромашног
имовног стања и да су водили порекло из сокалничких и меропа-
шких породица.
Независно од тога каквог су имовног стања били и из којих су
слојева потицали, у односу на господара властелинства сви су попо-
ви лично били слободни. Ова „слобода“ се лрианавала у начелу, али
се при том водило рачуна о томе ко је баштиник. а ко нема башти*
ну. Попови баштиници не дугују господарима властелинства такве
обавезе какве терете зависне земљорадиике, ш то се не може увек
рсћи и за попове без баштине. Ови последњи добијали су од схзспо-
дара властелинства „три њиве законите”, тј. деоницу земљишта тач-
но одређене површине која им је служила за издржавање, али само
дотле док чинодејствују и врше богослужење на поседима одређе-
ног властелинства. З а добијене „три њиве законите“ не сносе тере-
те као остали земљорадници, али ако би узели више земље да обра-
ђују, онда су за такву земљу били дужни да извршавају све „работе“

" О собсност друигтвеног п олож аја попова у српској средњ оаекоаиој држ ааи, као
и 1кнкових права н обавеза, лрввукла је дужну паж њ у исторнчара којн су саоп-
ш ш л н еиш с значајних закљ учака Н а о во м сс мссгу нс м огу чсцрпљ нвати сва
о б авсш тсњ а о поповнм а, пош то је т о утлавном веК учнњ ено у н еколи ко радо-
ва, оп којих т р е б а изивојити следеће. С, Н оваковић, С е л о , Б ео гр ад 1965,118,168,
171-173; С. Н оваковић, З а к о н и к С т е ф о н а Д у ш а н а и д р а с р п с к о г , Б со гр ад 1898,
159, 164,169, 185,186; Р. Грујић, С р е р њ о е е м м н о с р п с к о п а р о х и јс к о с е е ш т е н с т -
в о , С копљ е 1923; Т . Т арановски, И с т о р и ^ а с р п с к о г п р а в а у Н е м а њ и ћ к о ј држ и-
е и у 1 ,98-110; Д . Д иннК-Кпежсвнћ, П р и л о Г п р о у ч а в а н > у с в е ш т е н с т в а у с р е д њ о •
в е к о в н о ј С р б и ји , Годнш њ ак Ф илозоф ског ф аку л тета у Н овом Сапу XVI, Н ови
Сад 1968,51-61.
Д а су постојали попови без вдаститих баш тииа, упозорио је већ С Н оваковнћ у
сво|ИМ ком ентарим а Д уш ановог закоинка (С. Н оваковн * > ,З а к о н и к С т е ф а н а Д у -
и и зн а , 164, 185, 186).
214 И ем ањ иН и и Лазарсеи& и

и дају све дажбине као и меропси.73 Ограниченост слободе је очи-

гледна, али се господари властелинстава нису само на томе задржа-
ли. У повељи манастира Св. Арханђела код Призрена предвиђа се
за попове следеће: „(1 кто се обр1 т ј и иоиове оу всои обадстн Пр-
Хдггслоа! дд к здконк о виногрдд! и о орднии и о инои рдвот!
кдко к здконк ву Отоуденици Сввтдго Оумвонд '.74 И з навсденог
цитата сазнајемо не само да ће за лопове на светоарханђеловским
поседима важити исти прописи као и на поседима Студенице, већ и
да ће се на њих примењивати „закони" о винограду, орању и другим
работама. Помињање „закона о винограду" на првом месту недво-
смислено показује да је обрађивање манастирскнх винограда пред*
стављало најважнију и основну „работу" поиова. Већ је доказано да
су сви земљорадници, укључујући и попове и ,лијаке“, били дужни
да за рачун манастира или цркве, којој су потчињени. обраде годи-
шње по један мат винограда/5 Обавеза се иодједнако односила и на
полове са банггинама и на лопове без баштина. Пош то се „закон о
орању" иомиње лосле „закона о винограду", можемо бити сигурни
да он није нмао такву шнрину као закон о винограду и да се приме*
њивао у одређеним случајевима, тј. ако би неко од лоиова узео вн*
ше земљс од „три њиве законнте". Иста констатација се у основн од-
носи и на „закон о другим работама". Овде, ипак, треба приметити
како су попови на неким властелинствима узимали учешће прили-
ком давања оброка и справљања пива.,е Нијс искључено па су међу
„ине работе" биле укључене н такве обавезс. Имајући у виду све глто
је овде речено о обавезама попова према манастирским властелин-
ствима, са сигурношћу се може закључити не само да су се прописи

’ У коментару 31. ч л . Д уш ановог закоикка о аак ео је т> м апсњ с дао С . 11оваковић

(С И оааковнћ, З а к с н и к С т е ф а н а Д у ш а н а , 164). П о ш то С. Н оваковиК употрс*
бљ ава израз „црквеиа општима'*, Т . Тарановски с разпогом стављ а п рнговор Н о
ваковнКу за модерннзациЈУ прош лости (Т. Т арановски, И с т о р ч Ј а ср п с к о 1 п р а -
ео, I. 110). П оосјш н ек е цркве ннсу власниш тво „ц рквеи е о п ш ти п с", всК мннс
саставни део ц рквског власгслам сгва, м алог ал и велмког. Т1оп којл би узео ви-
ше н м л е од „три н>нвс" закочнте, био би дуж ан да раб о та дотичној црквн за вк-
ш ак зе м .ге као н оотчиггенн земљ орапниии. Л о т р е б н о |е нстаћн да с е у 31. чл.
Д уш аиоаог закон н ка говори о том е да поп м о ж е узети внш е зем љ е са мо ол не-
ке цркве, а н е н ои н ек о г аластелнна. У 65. чл Д уш апооог зако н и к а, где се ре-
гулнш с однос и зм сђу л оп а и власгелнна. нем а ии говора о узнмашу ви ш е земљс
од „три њиве законите".
С НоваковиК, З а к о н с к и с п о м с н и и и , 700. Цнтнрана одредба нотпуио Је у складу
са лрописима 31. чл. Душановог законика. Ако попови узму внше зсмље него
ш то )с лредвиђсно, онда ћс сс на њих примељиватн „закон" о ораљу и лругим
„ра&отама",
В нап.65.
4 С Новаковић, З а к о н с к и с п о м н ш ш . 590,636. В. нап. 66.
..З а к о н све ш о га С им еон а и свеш ога С а в е " 215

о њиховим обавезама изградили и примењивали на поседима Студе-

ниде, па и Милешеве, већ и да су служили као узор млађим манаогир-
ским власгелинствима. Овај закључак се у иелини односи на обавезу
обрађивања винограда. на учешће попова у припремању манастир-
ског пива. Са знатном сигурношћу се може узети да су прописи, ко-
јима је регулисан положај попова на студеничком и милешевском
властелинству, утицали и на формулацију појсдиних одредаба о по-
повима у Душановом законику.

„З акон вла хо м “

З а разлику од прописа из „закона људем црковним'\ који су се

примењивали на сгановништао сеоских насеља, одредбе из „закона
влахом“ примењивале су се на сгановништво влашкнх катуна. Прн-
ликом реконегрукције прописа из „закона људем црковннм", који су
се примењивали на студеничким и милешевским поседима, као под-
лога, служила су обавештења из готово савремене Бистричке повс*
љ е и знатно млађе Светостефанске - Бањске хрисовул>е. Захваљу-
јући овој чињеници, могло се са сигурношћу констатовати да су
категорије меропаха, сокалника и других завиашх земллрадника по*
стојале на студеничком и милешевском властелинству још прили-
ком њиховог оснивања и да су постојеће категорије земљорадника
имале одређене обавезс лрема властелинсгвима. П ош то се влаеи и
њиховс обавезе не помнњу у Бистричкој повељи, могло би се прет-
поставити да их није било ни на студеничким, нити на милешевским
поседима, прштиком оснивања самих манасгира. Таква прстпостав-
ка мора се одмах одбацитк јер се поуздано зна да јс Стсфан Нсмања
потчињавао влахе Хиландару приликом оснивања овог манастира,
а Стефан Првовенчани је исто то чинио приликом оснивања Жиче.77
Не треба ни доказивати да су Хиландар и Жича, у хронолошком по-
гледу, блиски оснивању Студенице и Милешеве, па се с разлогом мо-
ж е очскивати да је потчињених влаха било и на студеничком и на
милешевском властелинству, Наведену претпоставку у потпуности
потврђује већ цитирана одредба из повеље манастира Св. Ђорђа, ко-
ја гласи: „И к гл и ц и се овр4тд»0Т1> В лјсн оу С вгтдго Георгив, д д илм>
К<Т(> З Д К О Н К С В Е Т Д Г О С И М Е О Н Д И С в Г Г А Г О С Д В И . Ш Т О И Л\ИЛЕШ(6К<КИЛМ>

7’ О вл аси ма у средж >вековној СрбиЈ н. са прегл едом старије ли тературс, исцринн-

јф распранљ а М Ф нлиповић у раду С т р у к т у ј> а и о р Г а н и з а и и ја с р е д њ о в е к о в н о г
к а т у н а , Снмпотијум о сред(БО&ековном катуну опрж ан 24. и 25, нонем бра 1961,
С арајево 1963,47, 73,82.
216 Неман>чки и Л а за р е в и ћ и

Влдхолм» и стоуденичћскили".78 Сада отпада свака сумња да је влаха

било на сгуденичким и милешевским поседима. Н еш то ћ е теж е би-
ти реконструисање појединих прописа о обавезама влаха који су про*
истицали иа „аакона св. Симеона и св. Саве‘\ али се и у том погледу
може нешто учинити пошто о њиховим обавезама постоје исцрп-
ни)а обавештења у повељи манастира Св. Стефана у Бањској, у по-
вељи манастира Св. Арханђела код Призрена, а и у неким другим
манастирскнм исправама. У Бањској и Светоарханђеловској пове-
љи обавезе влаха груписане су у посебном одељку и подведене под
заједнички наслов као „закон влахом". Слично је учињено и у лове-
љи која је издата цркви Св. Николе у Врању, али се обавезе алаха не
наводс тако нсцрпно као у лретходне две ислраве.79
На основу обавештења из ових, а и других манастирских исира-
ва, у науци је већ одавно утврђено да су власи били различитог имо-
винског стања и да су били подељени на категорије с различитнм
правнма и обавезама. К ао иосебне категорије помињу се власн ,зој-
ници'\ власи „ћелатори" и власи „поклоници‘\ док се зависно од имо-
винског стања власи деле на сиромашне (убоге) и на „ине влахе" ко-
ји нису сиромашни.80 Зависно од категорије, којој припадају, и
имовинског стања, утврђнвана су њихова права и њихове обааезе.
П ре него што се о томе било игга каже, неопходно је напоменути
да су власи потчињавани црквеним институцијама обично у оквиру
катуна којем припадају. На челу катуна, као друпгтвених и органи-
зационих заједница, стајале су њихове сгарешине; кнезови, прими-
ћури и катунари. Све обавезе влаха одмераване су и падале на терет
нојединих влашких лородица, зависно од њиховог имовинског ста-
ња и категорије којој припадају, али било је и таквих обавеза које су
падале на терет целог катуна или су пак одмераване по другим прин*
ципима. Драгоцена обавештења о начину одмеравања влашких оба-
веза, као и о њиховој садржини, сачувана су у „влашким законима"
из Светостефанске н Светоарханђеловске хрисовуље. Упоређива-
њем нролиса из једног и другог „закона“ могу се са знатном сигур-
ношћу реконструисати обавезе влаха на студеничким и милешев-
ским иоседима. К олико је познато, манастиру Бањ ској било је
потчињено 496 влашких домаћинсгава груиисаних у 9 катуна, а ма-
настиру Св. А рханђела 447 влашких домаћинстава груписаних у 8

' 8 Р ГруЈиН, Т р и х и л а м р о р с к е и о в е љ е , 2), В. Мошнн, Г р а м о и ш н а к р а л М и л у ш и н ,

235.
С Новаковић, З а к о н с к и с п о м е н и и и , 414.
М Фнлиповић, С Ш р у к & у р а и о р Г а н и з а и н ја с р е р н о в е к о е н о ? к а т у н а , 76-81.
Црква посвеКена Хрнстовом вазнесењу манастира Мидешеее коју је иодигао
принц Владислав, будући срлски краљ (1234-1243), око 1218/1219. године
Портрет архиепискола Данила II у Богородичтшој цркви у Пећи
 М ан асти р Д е ч а н и (1335)

Адамови син ови К ан н и Авељ гтриносе ж р т в у Б о гу , манастир Дечанн.

Каин као ратар (ратај), Авељ као пастир
 Закон свешога Симеона и свешо!а Саве ' 217

влашких катуна.81 О овим чињеницама треба водити рачуна пошто

се прописи из поменутих „влашких закона” односе на, заиста, број-
не скупине влаха, па се сами прописи могу сматрати као типични у
средњовековној Србији.
Прва одрецба из .злаш ког закона", који је важио за влахе пот'
чињене макастиру Бањској, кочиње следећим речима: „II « здконк
д а и м ћ н 4 десет 'кд всликгд, нк м лдкч и " .52 Из наведеног тцт-
тата сазнајемо да су власи манастира Бањске били ослобођени „ве-
ликог“ десетка и да су давали само „мали” десетак, Одмах треба при-
метити да у „влашком закону", који је важио за влахе манастира Св.
Арханђела код Призрена, овакве одредбе нема, ш то не представља
неку случајност. Објашњење због чега је изостављено ослобађање
од „великог*'десетка пружаследећа одредба: ,Л кои <еу поклонвни-
ЦИ, ДА Се СЛЛАИ ДК«ТК<"{10 ДД ДД » КССНН ПОКрОВС, Д МрОЛ4Т1И (10 двд
врдвд вловд“.83 Наведена одредба показује да су власи поклоници на
поседима манастира Св. Арханђела били дужни да дају десетак („дд
н <дмн десгткоу1о“) а, сем давања десетка, морали су сваке јесени
да дају манастиру „покрове“, а у пролеће по два јалова брава.84 Да-
вање десетка теретило је сваког влаха који је припадао категорији
„поклоникак\ али не и остале влахе, па због тога и почетна одредба
у „влашком закону*, који се примењивао на поседима манастира Св.
Арханђела, нијс могла почети ослобађањем свих влаха од ,зеликог“
десетка, као што је то био случај са Бањском хрисовуљом. Имајући
у виду изложене чињенице, могло би се готово са сигурношћу закљу-
чити да су основне обавезе влаха одмераване на два разлнчита на-
чнна. У првом случају терет основних обавеза сводио се на давање
дажбина у натури, тј. давање „велнког“ десетка, пре свега, од стоке
и других одређених добара, док сс у другом случају вршило ослоба-
ђање од „великог“ десетка, али то претпосгавља само замену ове да-
жбине обавезама другачије садржине. Једну од таквих обавеза пред-
сгављало је и давање „малог*‘ десстка. Какве су обавсзе имали власи,
који су били ослобођени „великог** десетка, може се дознати из са-
чуваних „влашкнх закона".

" М. ФилиоовнК, н д , 68
" С. НоваковнК, Законски спомениии, 62$ (чл. $7)
" С. Новаковнћ, Звконскн спомениии, 701 (чл 204).
и За кајолштија о б ам и 1тењв отом с шта јс.лекр^вк", ,л*кр»бкЦк“, затим .Ј1в«тдвћ",
(Ј>«<тдвћКк" и „»крон" видл: Ђ ДаиичиК, Р/ечник цј кн,ижевник старина срп•
ских II, Београл 1863,212,384,385.348.349. ИскрпннЈе о .локрову" н пругнмтка-
нннама в.;”Б. ПетровиК, Среањовекоенивунени покриеани, Симпозијум „Сеоска
данн Сретеиа ВукосављсвнКа" III, ПријепоЈМ 1976,359 365
2! А Нсмањићи и Лоаарсеићи

У „влашком закону'* из Бањске хрисовуље, одмах после осло-

бађања влаха од „великог десетка", стоји следећа одредба: „ Д * длк>
нд в с а к ф л^кто о т к ,Н. о в цоу с<а га гн н те М к,
а галовоу".*5 Слич-
на одредба постоји и у Свстоарханђеловској иовељи пош то тамо
,^ л к о н в влА^омћ'* почињеследећимречима; „Д д ддк> о т н л в ткдв сбт!.
овцоу сн гд гн н т е м н , д дро^гоу галовоу и сн роумт>1. и дл д д к г о д и ш т г
Пр,кСТоуПД10КМ к о н н волга Тр>НД1СвТИ нсрпсрн к д к о соу д л в л л и цд рстеоу
л\н, л п о с с м н цлр!о д л нс ддко**.86 Упоређивањем података изједне
и друге манастирске исправе лако ће се закључити да се у оба слу-
чаја казује готово исто. У Бањској хрисовуљи предвнђа се за влахе
да дају сваке године од 50 једну овцу с јагњетом а другу јалову, док
се у Светоарханђеловској повељи исго то саопштава са малим изме-
нама, т ј. да дају од ,ледесет“ овиу с јагњетом, а другу јалову и с ру-
ном. Разлике су минималне јер је у првој исправи број 50 исказан ци-
ф арски, а у другој речима („педесет”). У првој исправи стоји ј о ш
„сваке године" (нл в<лко л1;тв), док је у другој то изостављено, али
се подразумева. У Бањској хрисовуљи се каж е само да дају једну
овцу јалову, а у Светоарханђеловској се допуњава да та овца мора
бити са руном. Наведено поређење показује да између ових лажби-
на нема суштинских разлика, али је за разумеаање самс одредбе неоп-
ходно утврдити на шта се односи број 50, било да је исказан цифар-
ски, било речима. К. Јиречек је сматрао да се број 50 односи на овце,
тј. да су власи од 50 оваца давали годишње манастирима једну овцу
с јагњетом и другу јалову, док су се други научници, за разлику од К.
Јиречека, уздржавали да коментаришу поменути број.*7 Одмах тре-
ба рећи да би се Јиречеково тумачење могло прихватити, јер би да-
жбина од две овце, исказана у процентима, износила тачно 4% , што
је за 6% мање од једне дссетине (или 10%). Прихватањем овог про-
рачуна показала би сс не само величина „малог десетка" (4% ) већ
и оправданост његовог назива, али би истовремсно искрсле озбиљ*
нијс теш коће код тумачења влашких обавеза: да дају „годиште прс-
ступајуће" једног коња или 30 перпера, Под „годиштем ЈСреступају-
ћим" Ђ. Даничић лодразумева сваку другу годину, па би, према томе,
влаш ка домаћинства у овим временским размацима, поред 4% од
оваца, давала још по једног коња или 30 перпера, а то годишње из-
носи 15 перлера. Осгављајући по страни питање пораста цена у дру-
гој иоловини XIV века, као и однос српског динара према дукату или45*

45 С Н овахоонк, Закопски сиомениии, 628 (чл. 88),

“ С НовакопиН, Законски спомениии, 701 (чл. 202).
17 К Јнречек, Историја Срба П, Београд 1952,212. Овде сс Јиречек позива на Се-
ло С . Новаховика, али Новаковић на наведеном ме<ту не коментарише ип а зна-
чн број 50 и на шта с е односм.
„Закон сосшога Симеоно и свешо!а Саве 219

некој познатијој монети, дажбина од 15 перпера је исувише висока

да би је могло плаћати једно влашко домаћинсгво.88 Посматрање са-
ме дажбине као стварног десетка од стоке упућује на претпоставку
да је свако влаш ко домаћинство поседовало 10 коња, што је опет ис*
кључено. Одговор на ова, и друга, питања иагледа да треба потра-
жити у лрописима „влашких закона“ из периода турске власти.
Најстарији „влашки закони*4сачувани су већ из шездесетих и
седамдесетих година XV века, као и из првих деценија XVI столећа.
У најсгарцјем закону за браничевске влахе (1467/68. год.) предви-
ђено је да: „Од сваке куће (дају) једну филурију (дукат) и две овце,
од којих је једна с јагњстом, а друга ован. Двадесет кућа је један ка-
тун. Од сваког катуна даје се једна черга, један круг сира, три коноп-
и ш еег улара, мешина масла и један ован“.б9 Слично је предвиђс-
но и за смедеревске влахе. Они су обавсзни да дају: „За једну филурију
која се узима од сваке куће о неверничком Божићу по 45 аспри. А за
једног овна по 15 аспри. За једну чергу, два овна, два круга сира, два
конопца и три улара, који се узимају од сваког катуна, а катун је за-
једница кућа која даје педесет филурија, од сваке куће три аспре. Та-
ко сви поменути ресуми износе од сваке куће 63 аспре. Скупља се и
на Божић. Осим овога, од сваке куће, која даје филурију, узима се по
20 аспри у пролеће, на дан звани Хизир Илијас, за једну овцу сјагње-
том, што све износи 83 асп р е^.^л и ч н и или исти прописи понавља-
ју се и у каснијим „влашким законима“.41 Обавезе влаха у овим „за-
конима“ нису саопштене у складу са захтевима савременог језика,
али се јасно види како је свака влашка „кућа“ обавезна да даје го-
дишње две овце, односно једну овцу с јагњетом о Ђурђевдану и јед-
ног овна за Божић. Не треба ни истицати колико је ова обавеза слич-
на са обавезом коју предвиђају прописи влаш ких закона из
манасгирских повеља. Осим цажбина које су падале на терет сваке
влашке „куће“. постојале су и дажбинс које су падале на терет вла-
шког „катуна" (2 овна, 2 улара, 2 круга сира, 3 конопца), тачнијс на
скупине од по 50 влаха (ређе од 20) које су се прерачунавале у аспре,
као ш то се то чинило и са дажбином од две овце. По овим прорачу-
нима за једну овцу с јагњстом давало се 20 аслри, за једног овна 15
аспри, а на име заједничких катунских дажбина наллаћивало се од86

86 О цсми ко>ка на дубровачком гр ж и и л у , као и о омш гсм порасту цена, аиди. В,

Вина&ер, Пршгог историји племенитих метала, иена и нарнииа, ИсторИ|Скл гла-
Сник 1-2, 1960, 61,74. исл.
” Д . Б ојанић, Турски закони и законски прописи из X V и XVI века зч смедеревску.
круш евачку и еидинску област, Београи 1974, 12.
* Д. Б ојаиић, Турски законч и законски прописи из X V и XVI века, 13.
*' Д Бојанић, н. <?., 15, 16,27,33.
220 Немањићи и ЈЈазаревиНи

сваке „куће" још по 3 аспре, што заЈедно са филуријом од 43 аслри

изнски укупно 83 аспре. Остављајући по страни литање „филурије“
(дуката), која је релативно касно почела да се убире, посебну пажњу
привлачи чињеница што се у „катун“ рачунала скупина обично од ло
50 влаха и што је свака кућа унутар ове скупине била дужна да пла-
ти по 3 аслре.92
Всћ је речено да се по одредбама влашких закона из манастир-
ских нсправа захтевало да власи дају сваке друге године једног ко-
ња или 30 перпера, односно по 15 перпера годишње. Перпера је об-
рачунска јединица од 12 динара или гроша, па би у 15 перпера било
укупно 180 динара, али ако се ова сума распореди на 50 „кућа'\ изла-
зи да би свака кућа давала тачно 3,6 динара. Сличност између оба-
везе од 3 асире и дажбине од 3,6 динара је очигледна, а ако се узме
да је аспра у првој половини XV века вредела нешто више од дина-
ра, приближно аа 0,2, онда је сличностјош већа (чешће 35 аспри = 42
динара).93 Помињање и постојање фискалних скупина од по 50 вла-
шких „кућа“ (рсђе од 20) у првим деценијама турске власги, затим,
дажГжна које терете такве скуиине као целине и, најзад, дажбнна ко*
је падају на терет сваке „куће“ унутар ломенутих скупина, упућује на
закључак да је такав систем постојао у средњовековној Србији и да
су га Турци насЈтедили н преузели, уклопивши га у свој систем оба-
веза. Овакав закључак поткрепљује чињеница ш то су власи, по од-
редбама манасгнрских исправа, били дужни да дају: сваке године „отк
50“ овцу сјагњетом, а другујалову, илипак да дају „отк ш д е « т '\т а -
ко!)е овцу с јагњетом, а другу јалову и ловрх тога да дају „годиште
иреступајуће" једног коња или 30 перпера. Прописи из турских за-
кона омогућавају да се утврди на шта се односи број 50. Т о нису ов*
це, већ скупине од по 50 влашких домаћинстава, а унутар оваквих
скупина свако је домаћинство било дужно годишње да даје по две ов-42*

42 О прерачуиавању влашких дажбина у новчанс изкоое внди: Д . БојашЈП. Нласи у

северној Срби/и и н>илоеи иреи ка&уни, Историјски часопис 18, Бсоград 1971,
259 264 Тсш ко јс прнхватљнво тумаче»е аутора како је „филурија,,) односно да
је .Д укат (је) Аио надокнада коју је давао подложни влашкн уии за бављење зе-
иљорадњом, а ован и овца с јагњетом за бааљење сточарстеом на држаано) зе-
чљн или па добрнма крупннх фсудалада" (Д Бојанић, н. р., 260). Н а појаау и уво-
ђење ,л у катаи утииали су бројни чнниоци, од ко јих трсба издвојили сложене
уну грашње и слољнополнтнчке лрнлике касгале услеа провале Турака, а поссб-
но треба воднти рачуна о посгојс Ко) разлиии ивмеђу .рчалог" и ..великог" лесет-
ка, која се на различнте начине надокнађивала. З а убира»« .дуката" по Херие-
гоанни вшш, С. Ћ иркоанћ, ХерилГ Спмфан В укч и к Косача и његоео роба,
Бсоград 1964,96,100 103,210,233.
ч> М. Дшшћ, З а и ст орију рударст еа у срсдњ оеековно/ СрбиЈи и В о сн и II, Београд
1962, 79 Обично је тада један дукат вредео 42 српска дикара (гроша) или 35 ас-
при> а ређе 34,5 или 36 аспрн.
 Закон с&шоГа Симгоно и свешога Саве" 221

це на име „малог десетка'*, док је цела скупина имала посебну оба*

везу да даје сваке друге године једног коња или 30 перпера. Износ
„малог десетка“ (две овце) одговара приближно износу за који је ре-
ални десетак увећан и претворен у „велики десетак" код „поклони-
ка" (два брава јалова). Величина „малог десетка" није усклађивана
са бројем оваца које лоседују власи, већ са бројем потчињених вла-
ха. З а владара или власгелинство било је битно да од 50 домаћинста-
ва добије годишње 100 оваца (50 са јагањцима, а 50 јалових) и 50 ја-
гањаца, а поврх тога још и 15 перпера, или сваке друге године 30
перпера, односно једног коња.
Величина фискалних јединица ретко се приближавала или по-
дударала са бројем влашких породица у једном катуну (од 10 до 105
иородица), па се с разлогом може поставити питање организовања
фискалних јединица од по 50 или 20 домаћинстава.94 Одговор на ово
питање пружају обавештења из манастирскнх ислрава. Краљ Милу-
тин потчинио је Хиландару 157, а Бањској 496 влашких домаћинсга-
ва; Дечанима је било потчињсно 206, а манасгиру Св. Арханђела код
Призрена 447 влашких породица, док је на поседима цркве Св. Ни-
коле у Врању било укупно 49 влашких домаћинсгава.95 Укупан број
влаха на сваком од ових властелинстава може се поделити са бројем
50 уз извесно заокруживање, па је тако могуће образовати једну или
неколико фискалних јединица. З а разлику од наведених случајева,
треба скренути пажњу на то да је Нсмања потчинио Хиландару 170
влаха, док је на поседима Ж иче било укупно 219 влашких породи*
ца, а на властелинству манастира Св. Апостола код Бијелог Поља
38 или 42 влашка домаћинства (зависно од начина рачунања).96У пр-
ва два случаја укупан број влаха дељив је са 50, али уз остатак од
20, односно 19 влашких породица, док се у последњем случају број
влаха може делити само са 20, и то заокруживањсм. Из наведених
чињеница може се закључити да су се фискалнс скупине могле осни*
вати на два начина. У првом случају оне би обухватале по 50 дома-
ћинстава, а такав је управо био случај на бањском и светоарханђе*
ловском властелинству (Бањска 496, а Св. Арханђели 447 влаха), где
се оне и помињу, док се у другом случају могу оснивати скупине од
по 50 и по 20 домаћинстава које помињу турски закони као „катуне".
Помињање фискалних јединица од по 50 влаха у другој деценији XIV
века упућује на закључак да су оне биле познате и нешто раније, као 4

44 О бројности појсдиних катупа »иди М Филиповић, С ш рукш уро и орГаншаии/а

средњобековноГ кат уно, 48.
М Фнлнповнћ, ч д , 47, 68.
* М. Фнлнповић. н д , 47; Споменик СА Н У III, 1890, ] 0.
222 Иемоњићи и ЛаалревиНи

и да се аа њих знало на пос^дима Студенице и Милешеве. Број вла-

ха које је Нсмања лотчинио Хиландару (170), а његов браг. кнез Ми-
рослав манастиру Св. Апостола (38), што су потврдили Стефан Пр-
вовенчани и краљ Урош I, као и број влаха које је Стефан
Првовснчани потчинио Жичи (219), упућу]е на закључак да се пред
крај XII и у првој иоловини XIII века знало за фискалнс скупине од
по 50 или од по 20 влашких домаћинсгава.
'Гурски законски прописи, сем већих скупина, редовно помињу
фискалне јединице од по 5 влаха које су дужне да дају по једног вој-
ника.*7 Таква обавеза се не помиње у „влашким законима" из мана-
стирских исирава, што не значи да фискалних скупина од по 5 вла-
ха није било, или пак да није било влаха „војника". Н апротив, и о
првом и о другом постоје сасвим поуздана обавештења. У „влашком
закону" Бањске хрисовуље, одмах после обавезе да дају једну овцу
с јагњетом, а другу јалову, долази следећа одредба која гласи: „И дк»
11« И^*ГИН0^ КОБ-МЛС, ДД ДАД6 СЛ4ГД1«КК ,в . Т«|“ ковилоу иркв«
годиште, д вбкк ништл**.98 Садржином ове одредбе предвиђено је
следеће: ако неком грешком лропадну манастирске кобиле, тада ће
се оне надокнадити већ прве године на тај начин ш то ће удружених
пет влашких породица дати по једну кобилу. Сада се јасно внди не
само то да су постојале скупине од по пет влаха већ и да су биле спо-
собне да поднесу веће фискално оптерећење. Н е може се поуздано
утврдити да ли су оне имале и какве друге обавезе. али је њихово
присуство очигледно. Турци су их само прихватили и уклопили у вла-
стити порсскн систем. Редослед прописа „влашког закона" из Бањ-
ске хрисовуље, међу којима се најпре помињу обавезе које падају на
терет бројчане вредности од „5СГ, а одмах после тога обавезе ко]е
падају на бројчану вредностод „5", још једном потврђују постојање
фискалних скупина од по 50 и по 5 влашких домаћинстава.
После утврђивања обавеза ових скупина, у Бањској хрисовуљи
се одмах саопштава како је сваки „човек“ јога дужан да даје манасти-
ру два јагњећа крзна (Јагњ етине“) 99 Слично се чини и у повељи ма-
настира Св. Арханђсла код Призрена, али је тамо свако „клетиште“
било дужно да даје једну ,јагњетину“ и ,дспорак“, т ј. крзно.11"1Раз-
лика између прописа прве и друге исправе је очигледна, али се вели*
чина, иа и суштина, саме дажбине битније не ремети. У то доба сма-
трало се, по свој прилици, да крзна одраслог и младог јагњ ета имају

* Д. Бојаннћ. Турски закони и зоконски прописи из XV и X V I еека, 12, 13. 15. 16,
27,30,33,47.
98 С. Новакоенћ, Законски спомениии, 628 (чл. 88).
99 С Новаковић, Зоконски спомениии, 629 (чл. 90).
,ои С Новаковић, Зоконски спомениии, 701 (чл. 203),
„Зокон свешога Симеона и све(ио?а Саее 223

исту или сличну вредност као два јагњећа крзна. Овде треба приме-
тити да је на властелинству манастира Св. Арханђела „јагњетину"
и ..испорак" давало не само свако влашко „клетиште“ већ и свакн зе*
мљорадиички „стас". Тежња ка једнообразности на властелинству је
очигледна, али како давање два јагњећа крзна представља старнју
врсту дажбине, то се може закључитн да се давањ е,јагњ етина1' вр*
шило и по одредбама „закона св. Симеона и св. Саве“, као и да је
представљало уобичајену обавезу влаха.
После прописа о дажбинама влаха и на*1ину њиховог одмерава-
ња у „влашком закону“ из Бањске хрисовуље долази одељак о вла-
шким „работама*'. Н а сличан начин извршено је груписање пропи*
са и у „влашком закону“ из Светоарханђеловске повеље, али овде
постоји још једна значајна одредба о власима „поклоницима", која
ГЛаСН: „Л КОИ СОу ПОКЛОКкНИЦН, д д с$ сдл\и дбсггкоук> д д ДД » КСбНИ
покрове, д м р о л 4 т и и ио д б д врлвл галовд".101 Према наведеној одред-
би, све обавезе „поклоника*‘ своде се на давање дажбина, и то: десет-
ка од стоке, затим „локрова" и још по ,два брава јалова“. Узимајући
у разматрањс цитирану одредбу, М. Филиповић је закључио да по-
клоници „имају привилегију приликом давања обавеза да се самн де*
сеткуЈу“.,°2 Сматрамо да овде није толико реч о лривилегији колико
о дужности. Не реметећи редослед речи, смисао почетног дела ци-
тиране одредбе вернијс сс можс исказати на следећи начин: „А ко*
ји су поклоници, да се једини песеткују“, тј. да само они дају десе-
так. Сем стварног ,десетка“, локлоници су још давали и по ,лва брава
јалова", чимс јс десетак добио особине „великог десетка'*, а уз свето
имали су обавезу да дају и „покрове“. Одрепбама о поклоницима
завршен је одељак о дажбинама влаха у Светоарханђеловској хри-
совуљи после чега следе прописи о њиховнм „работама"
И ј сачуваних „влашких закона“ могу се утврдити најважније
влашке работе, као и начин одмеравања ових „работа“, У Бањској
хрисовуљи најпре долази одредба о припремању манастирскогсена.
О ва одредба гласи: ,.И к т о селл д л косв с к н д Г. д в н и иа
К ик рв^ Х * или и м ' д 4 н д влихох“ ,сз Из садржине наведеног иитата са-
знаје се да ћс у припремању сена учестоовати само они власи који
„села имају“, и то по три дана годишње. Сено ћс се припрсмати на

С. Н оваковић, Законски сиомениин. 701 (чл, 204).

т М , Ф илиповић, С& рук& ура и ор^анизаиија средњ оеекоено! к а т у н и , 79. Реч
„<дмћ~ има иста значења као н латимскс рсчн фзе, 8о1и8, $о1шп, илиз, ш то доово*
љава и другачије тумаче 1&е од оног коЈв лаје М, Ф илиповић (Ђ, Д аничић, Руеч-
н ик иг књ ихсеннх ст орина Српских, П1, 77; Р. МЈк1о?)сћ, {лхгкоп ра1аеоз1<жмсо-
•$месо-1ап'пит, 82 ().
м>| С. Новвковић. Законски спомениии, 629 (чл. 91}
224 Немањићи н Лазаревићи

„Кијерезех“ или негде у близини овог локалитета. О бавеза да се по

три дана годишње учествује у прилремању сена важ ила је и за све
категорије зависних земљорадника на властелинству манастира Св.
Стефана у Бањској, а не само за влахе, па је теж њ а ка уједначава*
њу величине одређених работа очигледна.104 Посебну пажњу лри-
влачи и чињеница да се обавсза припремања сена односила само на
оне влахе којн „села имају“. У конкретном случају под „селом“ се не
подразумева обавезно земљорадничко насеље па, чак, ни уже насе-
ље влаха, већ. пре свега, земљиште које су држ ала и уживала вла-
шка домаћинства било појединачно, било колективно.105 И з неких
манасгирских исправа може се сазнати да су поједини влашки кату-
ни имали своје територије које су биле тачно омеђене па је право др-
жања и коришћења припадало искључиво дотичном катуну, као и јто
је и право коришћсња територије сеоских атара припадало искљу-
чиво одређеном сеоском насељу - селу.106 У једној одредби Бањске
хрисовуље саоиштава се где се налазила „земља влаш ка", а детаљ-
но се наводе и њене међе.1®7 Сада се, са сигурношћу, може закљу«
чити д аје обавеза припремања сена важила само за оне влахе који-
ма је манастирско властелинство ставило на коришћење одређене
повригане земљишта, тј. „села“. Обавеза припремања сена помиње
се и у „влашком закону“ из Светоарханђеловске хрисовуље. По про-
писима овог ,дакона“, власи су билн дужни „ву ^имишти дд ко<8 с^кио
к©вилдл\^“.,и Обавеза светоарханђеловских влаха да прнпремају се-
но није била ограничена 8ременом, као шхо није била ограничена
ни за зависне земљораднике, али су одређена месга где ће се сено
припремати, као ш то је то било утврђено и за влахе на бањским по*
седима. П отребно је још додати да на поседима манастира Св. Ар-
ханђела обавеза припремања сена није т е р е т л а само влахе који „се-
ла имају", већ влахе уопште. Изгледа да је такво ограничење било

,<м С. Ловаковић, Зоконски сиомениии, 625 (чл.45).

Према истраживањима В. ЈагиКа, реч село се у прасловснском јсзику оиносила
на нсги поЈам као и л а г и н с к а реч а^ег (V. Ј а ^ , В а$., ОогЈ" т а1($ег4н$сНеп &аге, А>
сИ(У Шг |1аУ1зсНе РНИо1одЈе 15, \У|еп 1393, 109). Н а неке прммере са сличким 1 на-
чеЈБвм из XIV еека указао је и М, БлагојевиК (М Благојсвић, Зсмљорарњв у сре$~
ноеекоеноЈ Срби/и, 345, 346).
106 Карактеристични прнмери ове врсте могу се наћи у Дечанскии крисовуљама као
н у СаетоарханђеловскоЈ хрисовуњи (М МмлОЈевнћ, Дечанске хрисоеуље, 49-54,
121-127; Гласник СУД XV, 290- 300). М еђе поједипих катуна додиривале су обра-
днес ловршинс као ш го су н>иве и еииО! ради (М. Бл&гојевнН, Планине и иашња-
ии у средн-оеекоеној Србији, 19).
10? С. Ноаакоенћ. Законски спомениии, 629 (чл. 95); Г Шкриванић, Влистелинст-
$0 с«. С т еф аш у Бињској, Историјски часопис VI, 1956, 197.
С. Иоваковић, Законски спомениии, 701 (чл. 206)
 Закон свегиога Симеона и свешоГо Саее 225

излишно пошто су сви влашки катуни, лотчињени манастиру Св. Ар-

ханђела код Призрена, имали својетериторије са ирецизно утврђе-
ним и обележеним међама,109
З а влахе, потчињене манастиру Св, Ђорђа код Скопља, важи-
ли су прописи из „закона св. Симеона и св. Саве", али се за њих по-
себно иегиче како су дужни да ору један дан бедбом, тј. да у потпу*
ности обраде деоннцу земљишта која се за један лан може узорати
ради производње житарица па се, због тога, наглашава да су обаве-
зни и да жању, Осим учесгвовања у производњи житарица, власи пот-
чињени манастиру О). Ђорђа, били су дужни да за потребе манасти-
ра ирилреме и воз сена („и <^нс дд ко« ©тћ кроугл во^к“).,1С Обавеза
учествовања у нроизводњи житарица и припрсмању сена претпоега-
вља да су власи трајно држали земљиште подесно за обрађивање и
припремање сена, Када се прегледа повеља манастира Св. Ђорђа код
Скопља, коју је издао краљ Милутин, види се да се у њој не помиње
ни један катун влаха, али се зато помиње као манастирски посед „се-
ло Крупа власи" у поречкој „области” са детаљно описаним међа-
ма.11' Унутар овихмеђа билоје њива и млинова, али и.,забела“,„па-
сишта“ и „планина“, тј. пашњачких површина различите врсте и
намене. Имајући у виду наведену чињенпцу, постаје само донекле ра*
зумљива и обавеза влаха да учесгвују у производњи житарица, ма-
кар и симболично, као и обавеза припремања сена. После свега што
је речено о обавезама влаха да припремају сено за потребе манастир*
ских властелинстава којима су лотчињени, може се закључити да
су ову обавезу власи извршавали само у случају када су трајно ужи*
вали одређене поврцгине земљишта, У случајевима када влашки ка-
туни немају територија које им стално лрипадају и које су почели по-
степено да култивишу, обавеза припремања сена није могла бити ни
наметнута, као ни обавеза „орања“ или обавеза обрађивања вино*
града.11^
Сем давања дажбина у натури и учествовања у пољским радо-
вима, типичним за земљораднике, посебну и знагсајну „работу** вла-
ха представља њихово учествовање у транспортној служби. Н а мно-

|в* Гласиих СУД XV, 290-300; Р. Ивановић, Власш елинсилео м анасиш ра Се. А р х а н -
ђела ко д П ризрена , Историјсхи часопис VIII, 1959,223- 229.
110 Р, Грујић. Три хшшндарске поееље, 21; В. Мошин, Грамота на крал М илут ин,
235.
111 Р. Грујић, Три хиланрарске повеље, 16; В Млншк, Грамотд на крал М илутин,
227. Овде треба истаКк да се с«ло Крупа Власн, оаносно земљншге његовог ата-
ра, са још три села убраја у .ларичка мсста''.
112 Једнно су власн на посеанма иркве Св. Нихоле у Врању имали обавеауда обра-
ћују н винограде (С, Новаковкћ, Законски спомениим, 414', Ј1 ккдк т<ж 1 внно-
грддк. ДД НМћ <Ј Д4к ОДћ ЦркКВГ ^ЛЈВк Н ВНК©”).
226 Иеман>ићи и Лмаревићи

гим манастирским властелинствима власи су били дужни да за рачун

манастира, којем су потчињени, преносе со из приморја до центра
манастирског газдинства. Свака четири влашка домаћинства (кле-
тиш та) на бањским поседима била су дужна годишње да доиреме
по један товар соли из приморја (из Светог Срђа).11*1151'акве или слич-
не нормс постојале су и на другим манастирским властелинствима.
За влахе манастира Дечана важило је правнло: ако лонесу већу ко-
личину соли од предвиђене обавезе, тада су једну половину задржа-
вали, а друга је половина припадала Дечанима.114 Ова се одредба од-
носи само на колиггине соли које су приладале манастиру. Потребно
је напоменутн да се оГшчно таква надокнада давала и власима који
су ступали у слободну погодбу са дубровачким трговцима, што не-
посредно говори о томе да је одредба из Дечанске повеље била за-
снована на обостраној економској рачуниии, тј. и влаха и манасти-
ра.115 Осим прсношења соли, власи су на бањским поседима били
дужни да годишње пренесу још по један товар исита и по један товар
вина.116 Обавеза је, изгледа, теретила у начелу већину влаха, алијера*
стојање на које је требало преносити жито и внно бнло по свој прнли*
ци знатно мање од раздаљине на коју се преносила со. Осим преноше*
ња жита и вина, они су били дужни да допреме и снр с планнна (летњих
испаша) до манасгира.117Учествовањем у преношењу соли, жнта, ви*
на и сира исцрпљују се влашке обавезе у транспоргној служби.
Н а поседима цркве Св. Николе у Врању власи су такође били
дужни не само да преносе со већ и друге црквене потрепш тине, а
осим тога, да путују с игуманом и економом где то буде потребно.11Х
Сличне су обавезе у транспортној служби имали и власи на поседи-
ма манастира Св. Арханђела код Призрена. У ,злаш ком закону“ из
С ветоарханђеловске повеље кратко се наређује: „и ж ито дд м©«, н
те>вдрк ск игвуммолмЛ ^Величинаеамихобавезабилаје, безсумње,
добро позната па се због тога и не прецизира. Имајући у виду све чи-
њенице о учешћу влаха у транслортној служби, са сигурношћу се мо-
же закључити да су власи на манастирским поссдима допремали за
лотребе манастира одређене количине соли из приморја, затим, да
су преносили одређене количнне житарнца, вина, сира и других ио-

111 С Н сваксвиК , З а ко н сн и сиомениии, 629 (чл. 91).

114 М МилоЈсвић, Д ечонскс хрисочуљ е. 63.
1,5 М. Д инић, Д уб р о ва нк а средневековна каравонска т р го ви н а , Југссловснски ис-
ториски часопис Ш, 1937, 137.
,м С НоаакооиК, З а к о н с к и спомениии, 629 (чл. 91).
С Н оваковић, З а к о н с к и спомениии, 629 (чл. 93).
1.8 С Н оваковић, З а к о н с к и спомениии. 414 (чл. II).
1.9 С Н оваковић, З а кон ски спом ениии. 701 (чл. 206).
„Закон сбешога Симсона и свешога Саве 22?

треиштина и, најзад, да су приликом путовања игумана, манастир-

ског економа па и неког другог достојанственика т манастирске
управе преносили неопходне ствари у путовању. Све су ове терете
преносили уз помоћ својих коња способних да се крећу теш ко про-
ходним пределима. А ко се имају у виду ове влашке обавезе, онда њи-
хово учешће у караванској трсовини постаје још разумљивијс.
Списак влашких обавеза не исцрпљује се унешћем у транспорт«
иој служби. Једну од таквих обавеза представљала је прерада вуне
у тканине. Ову „работу4*су извршавали власи који нису „војници"
или који су сиромашног имовинског стања. На посепима цркве Св.
Николе у Врању власи, који нису војници, били су дужни да „теже‘*
(прерађују) манастирску вуну, ито„нд члов-ккд по постА«ву“.120Уко-
лико би узели и прерадили већу колнчину вуне од предвиђене нор-
ме. све произведене тканине дељене су напола, тако да иоловина при-
падне манастиру чија је вуна, а друга половина власима који су је
прерадили. Овако прецизан гхропис не постоји у свим „влашким за«
конима”. али се, с разлогом, може веровати да су се основна начела
поштовала.121 У „влашком закону“ из Бањске хрисовуље говори се
само узгред о поменутој обавези,122 док се у Светоарханђеловској
хрисовуљи саопштава да су власи дужни да „теже" црквену вуну „што
илм» мввЕл квд игоумн1,“.32Ј Да се нису сачували прописи из ловеље цр-
кве Св. Н иколе у Врању, могло би се претпоегавити да је игуман ма-

' г(> С' Но&ЛКОбић, Законски сиомениии, 414 (чл. 10).

121 Дувровачки пословнн људа чсшћс су давали веКе количиие вуне темљорадни-
инма. па н нласима, да јс прсраде у гканине П р о тведен е тканнне, обкчно ,р г -
ша“ (гаа$1а). пелиле су се попола нзмеђу власннка вунс и ироихвођача тканинс
Скрећемо пажњу на нскс нодаткс нз Дубровачксг архипа којн су савремени т -
давању повсље иркви Са. Николе у Врању (1343-1345). Под навеценим услови-
ма једач је власник пао 240 литара вуне, други 60 литара (6 дскалитара), а грећи
40лнтара (4декалитра) вунеу авгусгу исептембру 1343. године(Р|у, сапс. 14. Го1.
32,63, 63 } Као и 1емл.оралитш , тахо је и један алах узео 50 литара вунс да је
прерадн на половицу (О ху сапс. 20, Ро1.9 3 :2 2 .11366). П сд наведеинм услооима ву-
на се дааала на прераду н пре 1343. године, а н у првој половшш XV века (радл
илустрације види: В ју. сапс. 9, Го1. 36:13 Ш 1329; ЕНч сапс 50,Го1 283: II. XI 1437}
Наведеним прнмерима нс исцрплују се псдаци ове врсте
12Ј С Новаковић, Зиконски спомениии, 629' ,Ј1 кт» кетк ввнннкк ч нс нлм тсжатн
влм« цркКФв нг, Д4 х»" отк а в е окрон" Начслна одрецба о нрераци вуне посго-
|ал а је и у Дечанској хрисовуљн. Т екст иснраас )с оштсћсн, али како се сзма од*
редба односи на влахс, а ош тсћсњс таузима магни просгор. онда бн одредба са
иоиуљсним празиинама гласкла: „н в сн влдси (д« Т1 Ж1 влћ)иоу црћкев нву" (М
Милојевнћ, Цечанске хрисоеул* . 134, П . Ивић - М. Грковић, Дечанске хрисо-
еуље, Новн Сад 1976, 272). Капа је иаш рад био већ налнсан, постало је присгу-
гтачно, за ову врсту анализе, драгоцено нздање Дечанских хрисовуља од П. Иви*
ћа и М. Грковнћ па га због 1 ога само дслимично користимо
1ЈЈ С Новаковић, Законскч счоменшш. 701 (чл. 205).
228 Немањићи и Лазаревићи

насггира Св. Арханђела имао нраво да нарепи власима на свом вла-

стелинству да бесплатно обраде неограничене количине вуне. Такав
се закључак не може прихватити. Знало се тачно колика је њихова
обавеза па и могућност, а све што би се више урадило, делило би се
напола. Не треба заборавити да је терет „тежења'* вуне падао на вла-
хе који су сиромашни или који нису војници. Уместо да „теже" ву-
ну, војници су на бањским поседима били дужни да дају комад гото*
ве тканине, тј. „окр©»<к, док су на поседима цркве Св. Николе у Врању
власи војници давали на Дмитровдан поједан „иокровћ чр^ввшЛ та-
кође посебну врсту тканине, али су зато на поседима манастира Св.
Арханђела сви власи, који нису сиромашни, давали и „окроју“ и „кла-
шње1*.1-4 И з наведених чињеница се види да су манасгирску вуну пре-
рађивали сиромашни власи који од своје вуне нису били у стању да
за потрсбе манастира израле и предају „окроје'‘ или „покрове“, а уз
њих понекад још и клашње. Ко је од влаха могао да преда поменуте
дажбине, био је ослобођен „тежења" вуне и, игго је битно, стекао је
право да се „именује војником‘\ Према томе, власи војници не при-
падају категорији сиромашних или „убогих“ влаха.
Зависно од категорије којој припадају, а пре свега од имовин-
ског стања појединих влаха, биле су оцмерене још неке њихове оба-
везе. Н а бањским поседима власи војници имали су дужност да чу-
вају манастирске ждрепце (пастухе), а власи ћелатори, који су иначе
сиромашног имовинског стања, да чувају и наиасају манастирске ов-
це, а такође и дуну да стригу.125 У немирна врсмена и војници и ће-
латори били су дужни да се брину о заштити манастирских оваца.126
У повељи манастира Св. Арханђела наводе се још неке обавезе вла-
ха, али су то по садржини радови неопходни на манастирскнм еко-
номијама који се и без набрајања лодразумевају. Међу таквим радо-
вима иомиње се прављење ограда за сгоку, лрављење јагњила и још
неки ситнији послови везани за сточни подмладак.'г, Овим би се на-
брајањем фактички исцрпле најважније влашке обавезе, бар онако
како су саопштене у „влашким законима". Но и поред тога, неопход*
но је истаћи да су поједине обавезе падале на терет целог катуна.
Такав случај је са дечанским катунима, од којихје сваки био задужен
коју ће врсту сгоке чувати и наиасати. Прописи такве врсте нису ула-
зили у „влашке законе", што не значи да су власи увек били ослобо-

12в С Новаковић, Законски сиомениим, Т01 ,Л ннн аа«<и дд дд 1в вкрон и кллшин1',

т ј . власи који не „теж е" вуиу.
125 С. Новаковнћ, Зиконски спомениии, 629 (чл. 93).
126 С. Новаковнћ, Законски спомениии, 629: ,Л зл® и воиннкћ и нн»лдтар6
ДД Гр«Дв К» в в Д А М к ",
'2? С. Новаковић, Зоконски спомениии, 414 (чл. 11), 701 (чл. 206)
„ Закон снешога Симеона исвешо га Саве'' 229

ђени таквих дужности.,2а На више места, али без корисних детаља,

у „влашким законима'1се помиње чување и напасање оваца, кобила,
или „пастуха*1, што само показује да су се обавезе такве врсте под-
разумевале. О томе ће се више расправљати у наредном одељку.
На основу досадашњег излагања, могу се издвојити основне оба-
всзе влаха (као и начин њиховог одмеравања) које су постојале не
само на манастирским властелинствима из прве половине XIV века,
већ и на власгелинствима Студенице и Милешеве, и то:
1. Основне влаш ке обавезе одмераванс су и утврђиване на два
начина, било давањем „великог десетка'*. бнло давањем „ма-
лог десетка“ и извршавањем разних „работа";
2. „Велики десетак“ давали су власи који се на светоарханђелов-
ским поседнма називају „поклоници“. Сем десетине од стоке,
они дају манастиру у пролеће још ,два брава јалова“, чиме је
прави десетак добио особине ,зеликог десетка", а затим још
и посебну врсту тканине „покров“ (иокривач). Власи, који су
били у стању да изврше наведене обавезе, били су истовреме-
но и имућнији људи, свакако имућнији од „убогих” и „ћела-
тора“. Давање „великог десетка” ослобађало је ову категори-
ју влаха од осталих обавеза. укључујући и разне „работе“;
3. Власи, задужени за давањс „малог десетка", извршавали су сво-
ју обавезу у оквиру скупина од по 50 влашких домаћинсгава
(ређе од 20), тако да је на свако домаћинство долазила дажби-
на од две овце, од којих је једна сјагњетом, а друга јалова, док
је скупнна као целина била оптерећена посебном и »ише сим-
боличном дажбином. На лоседима манастира Св. Арханђела
давао се сваке друге године коњ или 30 перпера. Свако влашко
домаћинегво непосредно је давало по две .јагњетине" или јед-
ну .јагњ етину" и „испорак”. Власи, задужени „малим десет-
ком", исговремено су били оптерећени бројним „работама“;
4. М еђу овим „работама“ рсђе се помињу пољски радови које
обављају земљорадници, као игто су орање, жетва, окопавање
винограда и прилремање сена. Такве су обавезс имали само
они власи којитрајно користе одређене површине земљишта,
било да се на њему настањују, било да га обрађују. Њихова оба-
веза умествовања у пронзводњи житарица сведсна Јс на најма-
њу меру, а чиниле су им се и вслике олакшице приликом об-
рађивања манасгирсклх винограда, док је обавеза припремања
сена била усаглашена са обавезама земљорадника;13

13 С. НоваковиК, С4ло. 50,51.

230 Немвњићи и Лизирееићи

5. Учествовање у транспортној служби препставља редовну и

значајну „работу“ влаха како војника, тако и ћелатора. Ова
служба сводила се на преношење одређених количина соли,
житарица, вина, сира, разних потрелштина и ствари које су
се носиле приликом игумановог одласка на пут;
6. Прерада манастирске вуне у тканине била је обавезна за си-
ромашне влахе (,,убоге*‘) и ћелаторе, који нису били у могућ-
ноеги да од својих произвола предају манастирима готове из-
рађевине као ш то су „окроје“ или „локрови", а лонекад и
„клашн»е“;
7. Чување, напасање и стрижењс манасгирских оваца и други
послови у вези с тим представљали су обавезу ћелатора, од-
носно сиромашних влаха, док је напасањс и чување „пасгу-
ха“ била дужносг „војника", односно имућнијих влаха;
8. У нсмирним и несигурним временима о заштити манастир-
ских оваца бринули су се и ћслаторн и војници.
Све обавезе влаха, којп су ослобођени „великог десетка", сво*
де се на давањс „малог десетка", на учествовање у транслортној слу-
жби, на ирераду манастирске вуне, на чувањс и напасањс манастир*
ске стокс, а само изузетно на учествовање у обрађивању земљишта.
Имајући у виду изложене чињеницс, можс се закл»учити да је такве
обавсзс предвићао и „закон св. Симеона и св, Саве", али се мора во-
дити рачуна о томс да је начпн извршавања неке од обавеза био при*
лагођаван потребама одређеног властелинства.
П а с т и р и . - Обавезе влаха не могу се, у потпуносги, схљетли-
ти док се не размотре поједине одредбе о пастирима. Познато је да се
пастирима називају људи који се непосредио брину о стоци било сво*
јој, било ТЈфој. Сам назнв везује се ирвенсгвено за занимање, а не за
припадносг одређсном друштвеном слоју. Пасш ри су на манастирским
поседима могли бити власи, али и зависни земљорадници, мада су пр-
ви знатно чешће обављали такве послове. I !а поседима манастира
Стефана у Бањској ласгири су подељени у неколико група, зависно од
врсте домаћих животиња које чувају, па се збогтога помињу: овчари,
коњуси, јаздничари и кобнлари. З а њнх се уопште не каже којој кате-
горији зависног становнииггва припадају, већ се у манастирској испра-
ви само наглашава: да нм се плаћа као и у Студеници.129 Из тога се не
би смело закључита да аећина пасгира није припадала категорији вла-
ха. Да су власи најчешће и по правилу обављали дужност пастира на
манасгирским иоседима, уверљива обавештења пружају Дечанске хри-

С НовакосиК, З а к о н с к ч сиоменш ш , 628 (чл. 82).

 Закон свешо 1о Симгона и све(по?а Сад? 211

совуље. Неко време Дечанима је било погчињено осам влашкнх кату-

на, а сваки је од н>их био задужен, између осталог, да се Срине о мана-
стирској стоци.,Ј(Ј Два катуна, Косгадиновди и Гоиловци, били су ду-
жни да чувају једну ,лакимију“ кобила. а другу „лакимију'* чували су
власи Тудоричевци и Сушичани, такође два катуна. Људи из ових ка*
туна, који су се непосредно брннули о поменутим ,лакимијама", били
су пастири кобилари. 0 чувању манастирских оваца бринули су се вла-
си Ратишевци и Световрачани, такођс два катуна, па су они били па*
сгири овчари. Чување манастирских говеда било јс поверено катуну
Вардиштана па би то били пастири говедари, док је чување манастир*
ских свиња било иоверено власима Љепчиновцима па би се они као па-
стири називали свињарима, Управи дечанског властелинства све то ни-
је било довољно па су за чување манастирских коња одредили н
становнике села Добре Реке.131 Ови земљорадници су као чувари ма-
настирских коња били пастири „коњуси'' (коњушарн).
Поверавањс манастирске стоке, претежно влашким катунима,
али и земљорадничким насељима, још нс значи да су сви припадници
једног катуна или једног села били дужни да истовремено обављају
иослове пастира. Тако нешто Је било немогуће из више разлога. Ка-
да би сви одрасли мушкарци из катуна или неког села чували само
манастирску стоку, не би било довољно радних руку за обављање те-
кућих послова на њиховим газдинсгвима. Већ је истакнуто да су ће-
латори и сиромашни власи бнли дужни да напасају овце, док су вла-
си војници имали обавсзу да чувају манастирске „пастухе“, али
поклоници нису обављали ни једну од ових дужности. Сем наиасања
стоке, власи су имали и другс дужности на властелинсгвима, а њихо-
во извршавање не би било могуће када би сви власи били запослени
око манастирскс стоке. Поготово се не би могла обављати транспорт-
на служба. Слично се може рсћи и за зависне земљораднике. На по-
седима манастира Св. Арханђела манастирске овце чували су Брођа*
ни, тј. становници села Брода.532 Ови су земљорадници, заиста, били
ослобођени само неких обавеза (травнине н „жупских работа“), али
су зато у оквиру сеоског атара извршавали све основне и најважније
обавезе као и остали земљорадници, тј. они су тамо обрађиеали уо-
бичајсне деонице манастирског земљишта, а припремали су и сено за
потребе властелинства. За остала земљорадничка насеља таквих
олакшица није било, али њима није ни поверавано чување манастир*
ских оваца. Када се имају у виду изложене чињенице, лако се може
закључити да је обавеза чувања манастирске стоке падала на терет

110 М, МилојевиК, Д ечанске хрисоеуљ е, 62; в, нап, 128.

1(1 М., МилојевиК, Д ечанскс хрисоеуљ е, 43. 117.
кЈг С. Новакооић, З а кон ски спом ениии, 698 (чл. 179),
232 Немањићи и Лагоре&ићи

целог катуна или села, али у чувању стоке нису. истоврсмсно, били
запосленн сви одрасли м у ш к ар ^, већ само део њих који се и називао
пастирима. У влашким катунима нссумњиво су то били сиромашни
власи. ћелатори и војници, ослобођени „великог десетка“, док су у зе-
мл>орадничким насељима ове послове. највероватније, обављали ме-
ропси, а можда и друге категорИЈе становништва. Ко ће се непосред-
но бринути о манасгирској стоци, зависило је, по свој лрилици, од
друштвене организациЈе катуна или села, мада се нс може сасвим ис-
кључити и утицај властелинства. Поуздано се зна да је оно у посеб*
ним случајевима утврђивало ко не може битн војник. Кала 6и се не-
ки „Србин" оженио „влахињом" и настанио се у неком катуну, а није
га више било могуће вратити у село, тада бивши меропах или сокал*
ник, односно њихов потомак, није нмао право да буде војник.133
Запош љавање влаха или земљорадника као манастирских па*
стира одвајало нх Је за краћи или дужи период од послова на њихо-
вим газдинствима. Пош то су за то време чак и они најсиромашнијн
могли привредити одређена средства за живот, било радом на свом
газдинству, било на туђем, манастирска властелинства била су при-
нуђена да им таква средства бар делимично надокнаде. Отуда се у
Бањској хрисовуљи и истиче обавеза манастира да „плаћа" пастири*
ма, као ш то се плаћа и у Студеници.134 Пошто се у Бањској хрисову-
љи изреком помиње „плаћање“, из тога се не би смело закључити да
се надокнада давала искључиво у новцу, а још мање да је такво пла*
ћање било засновано на економској рачуници, односно слободној по-
годби. У сачуваним исправама уместо „плаћања“ чеш ће се помиње
обавеза манастира да се пастирима ,даје месечина", да пастири узи*
мају „месечнну“ или да се пастир „храни месечином'*, ш то објашња-
ва и њену основну садржину.133 Под „месечином“ се подразумевало

С НоваковиК, С ело, 40; Т Тарансвски, Исшори/а <.риско$ пра$а у Немаркикко)

9рхави, 1,74,
В нап. )29,
М. М илојеаић. Д ечанске хрисовуље, 62, 133. 134, Гласннк СУД XV, 307, 308; С.
НоваковиК, Законски спомениии, 39$; „д « д л о г н * р к п н р ж д н н д ј н« ил»д гиналк ©
Хрдн4 пает,к1р«квн". О т с м е шта се св« могло подразумевати под.,месечином” и
како се давала „мессчниа", одрсђсна обавешгења пружа један податах и? поое-
ље макастира Св. Арханђела код Призрепа (Гласлик СУД XV, 308, С. Новако-
внћ, Законски споменшш, 699), Према овом податку дванаесторици „ОратиЈс" да-
ваће се и стотоли ко пшенице колико сс даје и у БањскОЈ, „сирФНИЈа" (мек сир)
двадесет и четирн меха, а у сваком меху по 1 2 0 лигара (либра), такођс н дваде-
сет и четкри сира (суви сир), а сваки је снр теж ак 6 литара, затим, три кабла со*
ли и три говеђе кож е Сааки од „братијс" добија ио „окроју", п о , .клашње" и по
Једну нерперу на Ускрс, а вина истотолико колико поб»дају и калуђернкоји жи-
вс у маиастиру Количина пшсницс и вина оетаје непозната, али се зато може
илрачунати количика снра и соли. П ош то дваиассторица добијају 24 меха и 24
 Закои светоГа Симеона и свешоГа Саое" 233

даван>е свега што Је неопходно Ја исхрану пастира, иа се због тога

у једној исправи и говори о „храни пастирској'*. „Месечина“ сс могла
давати и у новцу, али свакако и у натури. Први начин је био подесни-
ји зато што се лакше могла уручити, али се други начин, по свој при*
.чици, чешће примењивао, поготово ако су за њега била заинтерс-
сована манастирска газдинства, или пак сами пастири. Сем средстава
за месечну исхрану, пастири су од својих манастира добијали најну-
жнију одећу и обућу. На поседима манастира Св. Арханђела код При*
зрена власи, који су чували кобиле, добијали су поред „месечине"
још и гуњеве и клашње.136
„Месечина" и одећа нису биле и једино игго је прииадало пасти-
рима. З а чување стоке њима је припадало и право на „белег*' од сто-
ке коју чувају. У манастирским нсправама више се говори о „беле*
гу" него о садржини „месечине". Сви ластири, који су чували
манастирске кобиле, обично су ималн лраво да као „бслег“ узму јед-
но ж дребе, на нским властелинствима мушко, а на неким женско.137
Једно ж дребе давало се сваке године двојици пастира, и то по прави-
лу на Митровдан. На поседима манастира Св. Арханђела пастири су
уместо „ждребице“ могли да узму 10 перпера, док су пастири на по-
седима цркве Св. Николе у Врању били дужни да обележ е ждребе
које је њихово крајем сезоие и да га још једну годину држе заједно
са манастирским кобилама.ш При крају друге године били су дужни
да изведу „ох'ма“ (омака, двогоца). Давање ждрсбади или по 10 пер-
пера представљало је значајан издатак за манастирска газдинсгва па
су она настојала да укину „белег“ од кобила и у томе су делимично

сира, то па сваког појепиииа аолазн по два меха и го пва сира. У ова мсха „сирс«
иија" биКе укупно 240 литара, а у два сира (сум ) биће укупно 12 лнтара, т т о из-
раж ено у кнлограмима нзкоса 80,938 к г „сирсннја" и 4,048 к г „скра“. Укуина
количина сира може се »аокружити ка 85 килограма. У овом рачуну, рачунало
се са тежином новобрдске литре од 337,24 грама којом се мерило сребро (С. Ћнр-
коеић, Мере у средњоеековно} српској држови, 52). Уколико би се рачунало са
приштинском или дубровачком ,дебеломи лнтром, резулгат би био већи. Узи-
мајућн у обзир количиму од 85 кг снра, са сигурношћу се може закључитн аа то
н н ј с било следопање само за један мссси, веК аа целу гоаину. Поменута се ко*

личнма по свој прилици није испоручнвала одједном, всћ у пеколико махоча, а

на|вероеатииЈс соаког месеца. на ш га упућујс и сам натив - „месечвна". Навеце-
ни прнмерса „месечином" ооказуједа се она могла оавати и у натури, а песач о
у новму. На основу података из српских асправа, не можс се поуздано утврднтн
шта су све добијали пастири на име својс „мссечиме".
ш С. Новаковић, Законски спомениии, 699 (чл. 180),
137 С Н оваковнћ, Законски спомениии, 414. „ И ш т » плсоу д » Б н т к К к з а в с л |гк дд
носеу. К к д « п р * ги с е у го д н н в у , д д еи в«л«жн ж др ^ вв, а нл дрвугву гв д н н о у д д нзвб-
де о^ м л . " Законски спомениии, 699 „ Л к о в и л с д а одсеу вл л сн Д о с р о у ш м н ц и , л
д л НМ& (I Д 4К б4л(Г НД Д м нтровк Д » Н ђ НД Д В Д - Ж ДО^БНЦД вОЛ® Д1С1Т |1»вш рк"
ш В нап. 137.
234 Немањићи и Лазаревићи

и прнвремено успевала. Краљ Мнл>тин је наредно да се пасгирима

не даје „6елег“ од кобила на поседима манастира Хиландара, док је
Стефан Дечански издао сличну наредбу која је важила на дечанским
поседима, али ни он није укинуо давање „белега“ од оваца.139 Пастн-
рн су од сваких 100 оваца, које чувају, имали право да као белег уз*
му једну оацу с јагњетом на Ђурђевдан.*40 Вио је то неулоредиво ма-
њи нздатак од давања белега у ждрсбадима.
Сви пастнри, било да су власи или земљорадници, који су до-
бијали „месечину“, белег одећу и обућу, морали су да извршавају
основне и најважннје обавезе које су падале на терст зависног ста-
новништва, Брођаки, којн су бнли задуженн да чуеају овце манасгн*
ра Св. Арханђела, ослобађају се „работа“ у жупи и давања травни-
не, али су дужни да припремају сено и учествују у производњи
житарица као и сви други земљорадници.141 На истом власгелинству
власи Добрушинцн билн су дужни да чувају манастирске кобиле, али
су, и поред тога, морали да дају све дажбине као и остали власи.‘42
И Брођани и Добрушинци примају од манастира „месечину", белег
и одећу. Гако је бнло са пастирима и на другим манасгирским вла-
стелинствима, а поготово на поседнмаСтуденице и Мнлешеве, Са-
да се са сигурношћу може закључити не само то да се по прописи-
ма „закока св. Симеона н св. Саве“ плаћало пастнрима, већ и шта
нм се ллаћало. Била је то, пре свега, „месечина", затим белег и, нај*
зад, дааање најнужније одеће и обуће. Мада остаје непознат сам из-
нос „месечине", она се могла исллаћивати и у новцу, али и у натурн.
Захваљујући одредбама о ластиркма. слнка о обавезама влаха на
манастнрскнм власгелннствима посгаје знатно потггунија пошто ове
одредбе чине зкатну допуну пропнса садржаних у „влашким зако-
нима" „Месечина" (храна), опећа, обућа и белег, посматрани као
целина, представљали су само делимичну надокнаду за уложен труд
пошто су пастири у слободној погодби са власницима огоке доби-
јали обично једну половину (ређе трећину) сточног иодмлатка. Вре-
дело је то несумњнво знатно више од свега што су „плаћала" мана-
стирска властслинства.

С. Н ом ковнћ, Законски сиомениии, 39$ Милојсваћ. Дечамскг хрисовуље, 62,

134 В нап 140.
,4в М. Мнлојезнћ, Дечомске к р н с о в у л .е , 6 2 ,1 3 4 ' „н влдук к ’т о к с б н а с л « (с д д Н1 оузи-
т д в*л»Г4 сјт к с н м л к . н к д д с« м 4 {(ч н н см к « к т в ш е 'ц с п а « ц д а «удк-
|М<Н© нд г н ш р г н к в и ДћН1> МЈДк Р . МЈб'Цк МЈВ Цеу (ћ ВГН1Т«Мћ. а ш т в н згв у в н д д плд*
ТНН. А М4((ЧНН«У д д с у з к м д к . "
141 С НовакоеиН, Зоконски спсмемиии, 69& (чл. 179)
142 С. Новаковић, Законски споменшш, 690 (чд. 110).
„Закон с&ешо2и Симеона и свешого Сове" 235

..Црквени војниии “ и „Војнички закон “

Као што су одредбама из „закона људем ирковним'4и „закона вла-
хом'4биле регулисане обавезе зависних земљорадника и сготгара на ма-
настирским властелинствима.такоје и одредбама из „војничког зако-
на“ било регулисано вршење војне службе у српској држави, али колико
п)д су одредбе из „закона људем црковним" и „закона влахом" исцрп*
не. толико су сачуване и лознате одредбе из „војничког закона" оскуп*
не. Већ је истакнуто да се у манасгирским исправама поједини лропи-
си ич прва два „закона" саопштавају не само исцрлно, већ н груписано
у посебним одељцима, док се ништа слично не може рећи о прописи-
ма из „војничког закона", јер су се сачували само ситни и разбацани
фрагменти. Оваква појава разумљива је из више разлога, а посебно
због тога што су манастирска властелинства била заинтересована за
успешно посповање својих економија на којима су радиле различите
категоријс зависногстановништва, извршавајући своје обавезе, док су
их сс прописи из „војничког закона" далеко мање тицали из просгог
разлога што су црквене институције, у начелу, биле ослобођене војне
службе. Фрагментарност и разбацаност прописа из „војничког зако-
нак\ значај и ширина тематике на коју се односе. као и сложеносг са-
ме анализе, искључују могућносг да се на овом месту о њима исцрпно
расттравља. Није то ни неопходно, поготово што су у наутш већ учињс*
ни наиори такве врсте који су дали и одређене резултате.143 На овом
месгу посебна пажња посветиће се потпунијем осветљавању одређене
појаве која се ирати по потчињавању војника појсдиним манастирима,
а нс исцрпном разматрању свих проииса који происгичу из „војничког
закона". мада се неки од њих не могу мимоићи.
У средњовековној Србији војником се називао свако ко учеству*
је у војним походима или врши војну службу, али су војници сачиња-
вали и посебну друштвену категорију са основном обавезом врше-
ња војне сл уж бе.144 И з старијег иериода највише података о

Популарно лнсана и у много чему нрсвазиђсна студија С. Новдковића Стара

ср&ска војска једнни Је рад овс врсге у којем се покушало да се в о ј н в служба освс*
тли са свнх аслекага (С. НоваковиН, Сшара српски војска, Бсоград 1893). ЗначаЈ-
нијф доиуне НоваковиНевој студијн учин*емс су иа внше места. али за потребе
овог рада треба игдвојити резулгатс слсдсћих иаучника К. Јиречек, Историја
Срба, II, 104-116. Т. Тарановски, Историја српскоГ приеа у Псмањићкој држави,
I. 13-23,28 42; Г Острогорски, Прони/а, Бсоград 195), 127 176; И . Божић, Рго*
таги еI сиргш, ЗОораик радова Византолошког инствтута VIII -8, Бсоград 1963,
61-70, Р. МнхаљчиН, Војнички закон, Збораик Ф илозофског ф акултета X IМ .
Београд 1974,305-309.
мв Т Тарановски, Историја српског права у НемањиНкој рржави, I, 18. Војннкс у
најоли)тијем и наЈШнрем значсњу саме речи, као учеснике в о ј н и х похода, поми-
* е и Сгефан ГТрвовеичапн у Немањнном жнтн)у (8 Ћороонћ. Ж ити/е Симеоно
236 Немањићи и Лазаревићи

војницима саопштио је Стефан Првовенчани. Према његовим оба-

вештењима, у тадашњој друштвеној хијсрархији војници имају нижи
ранг од кнезова, велможа. власгеле и војвода, али су изнад „убогих
људи“, тј. феудално зависног становништва.143 З а одређивање дру-
штвеног положаја војника, вредно је скренути пажњу на то да је Сте*
фана Немању о ширењу и учвршћивању }ереси у држави обавеетио
један од његових „правоверних војника".14* На основу овог обаве-
штења, Нема&а је сазвао државни сабор на којем је одлучено да се
„богомрска јерес" искорени.147 Право војника да се непосредно обра-
ћа владару већ само по себи представља одређену привилегију, а с
друге стране посредно сведочи не само да је Немања уважавао ми-
шљење војника. већ и да је код њих наишао на подршку у акцијн
коју }е предузео. Била је то, без сумње, повлашћена, бројна и моћна
категорија становништва чији су припадници као појединци били си-
ромашнији и имали нешто мање привилегија у поређењу са кнезо-
вима. војводама, велможама и власгелом. Најбоље их је звати сит-
ном властелом или властеличићима пошто су у правном положају
били готово изједначени са круином властелом или властелом.148
После Стефана Првовеичаног пресгају обавештења о друштве-
ном положају војника, што би могло навести на претпоставку да они
као категорија ишчезавају или губе свој значај. Таква претпостав-
ка се не може одржати пошто се о њима говори како за време кра-
ља Милутина, тако и за време краља Стефана Дечанског и цара Ду-

Немање од Стевана Преовенчаног, Светосавски зборник 2, Београд ) 939,25; „И

идмм'ш« грш кк\1к б« н, Ф рптн жс и Т«^р'ки, н иннм кзчјкн"). Н а ову чнњеиицу
скрећемо гажњу због тога ш то се о вОјнникма као посебном друиггвсном слоју
у науцн наЈчешће расправља на основу обавештења која }е оставио С тефан Пр-
воненчани.
Световне феудалце Стефан Првовенчапи назнва раадичитим имснима. У Жич-
кој повељн то су властела н војлнди (С. Новаковнћ, Законсхи спомгниии, 573),
али у Нсмањнном житију (В. ЋоровиК, Ж итије Симеона Немање ор Стевана
Праовенчаног) посгојс „правоверни војниии" (стр. 2 7 ), .делм ож с" (стр. 2 8). кне-
зовн н велможе (сгр. 37), кисзови н војници (стр. 4 7), велможе н силни бољари
мађарског краљ а (стр, 73), кнезови, нојволе и всјннцн (сгр, 39). Војнкци обаве*
змодопаае после власгсле, кнезова н војвода. а свакако и после вслможа и сил-
них бољара, што само показује да се у кагегориЈН световннх феудалаца налазе
на најннжсм месту,
144 В. Ћоровнћ, Жипшје Симеона Немоње ор Стевана ПрвоеенчоноГ, 27.
147 В Ћоровнћ, н. д., 28.
148 ..Неносредни опнос према држаии, који, као ш то консгатује Ж ичка повел.а, обу*
квата и класгелу н војиике, иредставља потпуно довољан разлог, да се војннин
нрнзнају за ннжн рео властеоски, дакле за исторнске претходиике Душамовнх
•ластеличића" (Т, Тараионски, Ис&орија српског права у НемањиКкој џржави,
18). Овле би требалс додатн да између „војнака" и властелнчића ннкааа нвје ки
бнло аећих разлнка, нзузев терминолошкнх.
 З а к о н свеш ога Симеока и свеш ога Сале" 237

шана. Раздобље од Стефана Првовенчаног па до крал>а Милутина

карактерише и мањи број сачуваних манастирских исправа па, ана-
логно том е, и мањи број обавештења. Од доласка на власт краља
Милутнна ситуација се нагло мења због његове широке акције у об*
нављању и подизању цркава и манастира. Захваљујући томе, могу-
ће је нешто више рећи и о војницима који су потчињени манаетир-
ским властелинствима. Обнављајући манастир Св. Ђ орђа код
Скопља, краљ Милутин је у манастирско властелинство укључио и
село Речице са целим сеоским атаром. Потчињавање села и сео-
ског атара није било ни лако ни једноставно зато што су у Речица*
ма нмали поседе и двојица властеличића,14^ Први од ове двојице вла-
стеличиНа, Драгота, држао је своје земљопоседе као пронију, а други,
Калођурђе, као баштину, По тадашњим критеријумима баштине су
представљале најпотпунији вид својине, укључујући право наслеђа
и отуђивања, док су проније земљопоседи који се држе под одређе-
ним условима. Само земљиште увек је сматрано државном, односно
владаревом својином, али се у Србији могло наслеђивати и давати у
мираз. Међутим, никада се није смело отуђивати, тј, продавати нли
куповати, Најчешће су се такви поседи додељивали појединцима уз
обавезу вршења војне службе. Владар је, по потреби, могао одузи-
мати ироније, премештатн пронијаре, замењивати их, а могао је та*
кве поседе претварати и у баштнне.
Задржавање на изложеним чињеншама неопходно је да би се
бољ е разумео случај са Драготином пронијом у Речицама. Драго-
тини поседи дослели су путем мираза у руке неког Маноте, али ка-
да је краљ Милутин одлучио да цео сеоски атар потчини манастиру
Св, Ђорђа, Манота је стављен пред алтернативу, или да се лотчини
манастиру, или да изгуби мираз. Манота се одлучио да лрихвати пр-
во, тј. да задржи добиЈени мираз и да се потчинн манастиру, Пошто
је Манота прииадао категорији ситне властеле, он није потчињен ма*
настиру Св. Ђорђа, као и остали зависни земљорадници, већ уз из-
вршавање обавеза које су одговарале његовом друштвеном положа-
ју. У повељи се иосебно наглашава како је Манота дужан „да работа
црквн у војничкн закон'% уз привилегију ,л а му се коњ не товари и
товар да не води'1.150 Дужну пажњу заслужује чињеница да се у самој
исправи за Маноту изреком не наглашава да је он лронијар, власте-
лин, властеличић или војник , већ се једносгавно помиње само ње*
гово лично име, Које су „работе“ биле предвиђснс прописима „вој*

(4 «
Г. Острогорски, Прони/а, 127-132.
1 » Р. Грујић, Три хиланрарске повеље, 15; В. Мошнн, Грамота нл крал Милутин,
225,226.
238 Немањићи и ЛазаревиЛи

ничког аакона“ не може се из цитиране одредбе утврдити, изузев што

се мож е рећи да је био дужан да врши војну службу на уобнчајен
начин. како је то и раније чинио. Извесно светло на његову војну слу*
жбу баца одредба којом се Манотин коњ ослобађа преношења „то-
вара'4 (терета), а М анота лично од учешћа у транспортној служби.
Све ш то је речено о обанезама и привилегијама М аноте, који
држи Јемљопосед као пронију у Речицама, важи и за Калођурђа и
његове синове, који су поседовали „баштину“ у Речицама. Краљ Ми*
лутин је ову „баштину**, као саставни део сеоског атара Речица, та-
кође потчинио манастиру Св. Ђ орђа, а са њом и држаоце баштине.
Пошто су Калођурђе и његови синови припадалн категорији ситне
власгеле, они су дужни „да работају цркви у војнички закон*, а ужи-
вају повластицу ,д а им се коњи не товаре и товар да не водс“.151 Као
што за Маноту није изричито наглашено којој друштвеној катего-
рији припада, тако то у исправи није било наглашено за Калођурђа
н његове синове. А ко се имају у виду обавезе, односно „работе“ јед-
ног иронијара и једног баштиника које пронстнчу из „војничког за*
кона“. лако ће се закључити да су оне једнаке. Разлика је једино у то-
ме ш то је баштиник слободно располагао својом баш тином, док
пронијар није имао право да је отуђује.
Приликом обнављања властелинсгва манастира Св. Ђорђа код
Скопља, у сличном се положају, као и Манота, нашао и неки Хран-
ча. Он је због мираза који је стекао пристао да се потчини манасти*
ру. Послс потчињавања имао је обавезу да буде црквени војник „у
закон светога Симеона и светога Саве*', а уз привилегију да се ње-
му и његовим наследницима „коњи не товаре и товар да не воде‘\ 152
З а Хранчу, који је по свој лрилици пронијар, у исправи се нзреком
наглашава „дд к с т к ц р ћ к в н и в о н н и к в ‘\ док се за претходну двојицу
истицало ,л а работају цркви у војнички закон". Између прве и дру-
ге одредбе нсма суштинске разлике јср се вршење дужности војни-
ка и бити војник своди на иего. Од већег је значаја чињеница што
се за Хранчу каже да ће бити црквени војник „у закон св. Симеона
и св. Саве" пошто се на основу тога са сигурношћу може закључи-
тн да је црквених војника било и на поседима Студенице и Миле-
шеве.
И з краћег прсгледа садржине података о „војницима" на посе*
дима манастира Св. Ђ орђа код Скопља могло се закључити да је
краљ Милутин поштовао права пронијара наслеђених од Византије,
али и да је њихове основне обавезе подвео под опште прописе „за*

Р. ГруЈић, н 9 . 15.16; В. Мошин. н <?., 226.

1,2 Р Јрујић, н 9 , 2 \ \ В. М ош ин.х <7., 235.
..Зокон свешоЗа Симеона и свешог: Саве 239

кона св. Симеона и св. Саве“. Исто тако могло се видети да су при-
вилегије и обавезе „војника баштиника и пронијара једнаке, што је
и разумљиво јер у српској држави нико није ни имао веће привиле-
гије од држаоца „слободних“ баштина, па их нису могли имати ни
лронијари, док је основну обавезу и баштиника и пронијара предсга-
вљала војна служба. Одредба да се коњи „црквеннх војника“ не то-
варе, а „војници" да не учествују у транспортној служби, недвосми-
слено 1 овори о њиховој лрнвилегији, али се истовремено овом
одредбом подвлачи разлика између ломенуте тројице „војника" и
других војника на манастнрским поседима. Категорији ових послед*
њих прнпадали су власи војници који су учествовали у транспорт-
ној служби и чији су се коњи користили за преношење товара.153 По-
себну пажњу заслужује чињеница што се уз име Драготе, Калођурђа,
па и Хранче, не додаје реч војник, властеличиК или бољар, већ се са-
општавају њихове обавезе и привилегије, што упућује на закључак
да Је таквих људи са поменутим лравима и обавезама било и на дру-
гим манаетирским властслинствима.
Постојање „црквених војника” на поседима манастира Св. Ђор*
ђа код Скопља, Студенице и Милешеве не иредставља усамљену по-
јаву. П ознато је да је краљ Милутин потчинио хиландарском пиргу
у Хрусији „војника“ Калођурђа Репану у Глусима, ш то је касније по-
тврдио и цар Андроник II. У једној од ових исправа Калођурђе се по-
миње без ближе одредннце да је „војник<к, што само потврђује закљу-
чак да је „црквених војника" било и када се то наглашава, и кала се
не наглашава.154 З а проучавање појаве црквених војника лосебну па-
жњу привлачи одредба из повеље цара Душана која је издата цркви
Св. Николе у Добрушти. Одредба гласи: „И отк дфвроуштккв м«тохи
д д соу м о н д с т и р о у ,5. боиникћ нл и мс: Н сгом ф к , Гиић, Бсли, Вдснлћ,
н ❖ тк Жоурични Нбл\лтк и Пдркдчћ и БрАтисдлгакк".155 Цитирана од-
редба саопштава да ће манастир Св. Николе у Добрушти имати укуп-
н о 6 војника, а од тог броја прва су тројица из села Добруште, а дру-
га тројица из села Жури. О ба су села била потчињена поменутом
манастиру. Релативно велики број војника не треба да нас зачуђава.
Већ је истакнуто да су у Речицама своје поседе имала два војннка,
један пронијар и један баштиник. У селу Добрушти постоје чак тро-
јица, а исто толико и у селу Жури. ЈБихов број само још једном и по-

|<( В. нап. 117-119,126.

154 Г ОстрсгорсЈси, Пронија, 132; С. Новакокић, Законски спомениии, 477 покла-
ња се село „Глс^<и, д Гло^с^к Кллоугмргга Р-кпдноу н <к м+ктсм а Крд<тдвеи*>“:
Р Грујић, Три хшшн?орскс повеље, 2$: „«ло Глеуси под* ир кввм^, <к млинн н с'
нрочнмн прдвннлмн нго, и аоннннк кон к ндр|к»мн Гвшр гин Репднд".
( . Но&аковић, Законски спомениии, 719.
240 НемањиЈхи и Лазарееићи

ссбно сведочи да су у питању ситна властела, релативно сиромашна,

али и бројна. Она без сумње нису ишчеала ни у XIII нити у XIV веку.
Пре би се могло говорити о томе да се иојављују у исправама било
без икакве ближе одреднице, Оило под неким спецнјалним термином.
Колико је то тачно, може се проверити на основу обавештења
која пружа Бањска хрисовуља. Краљ Милутин је укључио у бањско
властелинство и село Бољетино, које је дао у баштину неком Војте-
ху, затим село Доњу Бистрицу, даровану Будоју, село Кривотуљу,
поклоњено неком Ж аажу.село Јелшевић, поклоњено Радомиру, и се-
ло Пакљани, царовано неком Влаху.156 Свој петорици краљ Милу-
тин је дао поменута села у баштину, као и њиховим синовима, уз услов
„докле су верни'‘ цркви, владару и владаревом наследнику. Захтевање
,зерности“ никада се изреком није тражило од зависних земљорадни-
ка или сточара, већ јединоод припадника властеоског сгалежа. Н с би
се могло никако рећи да су поседи поменуте петорице особито вели*
ки. Сваки је од њих добио по једно село, што упућује на закључак да
је реч о ситној властели. Сем „верности‘\ краљ Милутин је ставио још
Један услов који гласи: „ и а о г д * а н с о Б р * ™ ! 1 тдтик н р > » к » а * и и н “ . 157
Услов је мало необичан пошто се од петорице поменутих баштини-
ка изричито захтева да не буду црквени лопови, али изгледа да је Ми-
лутин одлично познавао менталитст ситне властеле, склоне разбојни-
штву н пљачки. Таква особина је красила и крупну и ситну властелу
широм Европе, па је сама одредба мање необична, него што изгледа.
Осим петорице властеличића, краљМ илутинје потчинио Бањској и
Драгослава Огеиковића, којем је дао „село у Расе сгран Бекова“, игго
се може схватити и као део села Бекова или као безимено село по-
ред села Бекова.15* Драгослав Стспковић је имао своје „село“ у Расу,
које је и раније држао, а које ће и убудуће држати уз услов ,докле је
веран цркви“. Као што наведене чињенице показују, на поседима Бањ-
ске било је бар шесгоро баштиника од којих се не захтева ниједна кон-
кретна обавеза, изузев „верноспГ манастиру и владару.
„Верност“ лрема владару, или неком другом ако то владар од-
реди, иа и лрема некој црквеној инсгитуцији, била је једини услов под
к о јн м су световни феудалци могли задржати своје баштине. У про-
тивном, тј. у случају „невере“, баштине су се губиле.159 Под „верно-145

14 С. Н оааковић, Зоконски спомениии, 625 (чл. 41)

15’ Исто.
151 С. Н оваковић, Зоконски спомсниии, 625 (чл 42).
Т Т арановскн. Истори/а срт ког прала, I , 39,40; Т Т аран овски . Ис&орија срп •
ског праоа, П, 51,112-115 З а разумевањ е читавог п роблем а види; С Ћ ирковнћ,
., Верно с л у х б а " и „вера госпорска , Зборн и к Ф и лозоф ског ф аку л тета VI 2, Бс*
оград 1962,95-112.
 З а к о н свешоГа Сим еона и сеешоГа Саес 241

шћу" се није лодразумевало само субјективно осећање аерносги, при*

вржености или оцаности владару, всћ извршавање свнх обавеза ко-
је су теретиле баштину и њсног држаоца. ГТо Душановом законнку
такве су баштине „слободне‘\ изузев лавања соћа и „војевања војске
по закону'\ Вршење војне службе представљало је без сумње једну
од најзначајнијих обавеза баиггиника, па н шесторице властеличића
лотчињених манастиру Св, Стефана у Бањској. Они су, пре свега,
морали да буду „верни" цркви, а затим владару и његовим наследни-
цима. ш то само лосредно казује да су војну службу вршили за ра-
чун манастира, Њихов положај на властелинству није се ни по чему
разликовао од положаја властеличића на лоседима манастира Св.
Ђорђа код Скопља. З а тројицу поменутих властеличића не тражи се
изреком да буду „всрни'\ али се зато у први план ставља њихова оба*
веза према манастиру. тј. да „работају V војнички закон" или да бу-
ду „црквени в о јн н ц и у закон св, Симеона и св. Саве“. З а њих је још
наглашено да уживају привилегнју да се њиховн коњи не товарс, као
и да лично не учествују у транспортној служби. Можда би се могло
претлоставити да шесгорица набројаних власгеличића на бањскнм
поседима нису уживали сличну повлаегицу, алн се таква претпосгав-
ка лако може оспорити. У Бањској хрисовуљи забележена јс и сле-
дећа одредба: „БолорЧции кони дд а не тобдрг (Лгнитннд и Лћнк
ид <е нб оузнмдд",16'1Сада већ није теш ко наслутити који су то
„бољари" на поседима Бањске били ослобођени давања .јагњетине"
и лана и чији су коњи били ослобођсни преношења терета. У целој
исправи ни за кога се поимснично не каже да је „бољар‘\ али да су
се под „бољарима" у конкретном случају лодразумевала шесторица
властсличића. а можда и још неко, не би требало сумњати.160161 Само
се од њих захтевало да буду „вернн" и за њих само се каже да доби-
јају или им се потврђују баштине, Таква привилегија је припадала
световним феудалцима како крупним. тако и ситним, Н е треба ни
доказивати колико је прнвилегија ослобађања бољарских коња од
ношења „товара" идентична са привилегијом која је дата тројици
властеличића или „војника" на поседима манастира Св, Ђорђа, У оба
случаја, тј. на поседима Бањске и на гтоседима манастира Св. Ђорђа,
коњи власгеличића ослобаЈ)ају се преношења терета. Таква приви-
легија, без сумње, припадала је свим властеличићима, односно свим
војницима који су своју службу вршили на коњима.

160 С Н ооаковнћ, Законски сиомениии, 627 (чл. 70); Т . Т арановски, Исшорија сри -
с к о г п р а еа , 1 , 40.41.
У „бољ аре" би по свој припици требало уброЈатн н нопове баш ти н н ке који др-
ж с читавд села са љ удима Т аквнх је поповских породица Оило на бањ ским по*
седима {Законски спомениии , 624/5).
242 Немањићи и Ллзаревићи

На деманском властелинсгву било је такође неколико погчиње*

них власгеличића, од којкх се посебно исгакао, најпре економ, а аатим
челник Радан. З а своје „правоверно поработаније“ манастиру и краљу
био је награђен додељивањем нових поседа у баштину.162 Треба при*
метнтн да је он „правоверан“ као што је „правоверан" био и војник ко-
ји је иавсстио Немању о учвршћивању јереси. Всрност или правовер-
носг дугују само нрипадниди властеоског сталежа владару, или ономе
коме их нладар потчини. Сем челника Радана, на дечанским лоседима
било је још неколико властеличића који су имали своја села, људе и
баштине, а који су такође били „верни” дркви и владару. Захваљујући
одредбама Дечанских хрисовуља, могуће је нешто одређеније рећи о
њиховом „верном“ или „правоверном поработанију“, Протопоп Про*
хор држао је на дечанском власгелинству село „Зерзево*' (Зрзе) и још
нске земљопоседе, имао је потчнњене људе, али је као баштиннкнмао
обавезу „ д д в л > « д | г р л д д ц р к о вн -к 1И<к,163У средњовековној Србији./ра*
добљуденије* је веома добро позната обавеза, под којом се подразуме-
вало чување градова. односно вршење стражарске службе на градским
утврђењима. Према томе, протопол Прохор нмаоје обавезу да са сво*
јим људима врши стражарску службу на манастирским утврђењима,
Не треба ни истицати да је стражарење по својој садржини сачињава-
ло саставни део војне службе, односно да је проистицало из општих
прописа „војничког закона'*.164 Могло би се прегпосгавнтн да се про*
топол Прохор на дсгганским поседи>та нашао у неком специјалном по-
ложају. Ова би се претпоставка тешко оспорила када не би постојале
друге чињенице које потпуније осветљавају поменуту појаеу. На де-
чакским поседнма било је властеличића који нису припадали катего-
рији попова. Један од њих је Марко Косгић, који је поседовао село Ја*
бучно са засеоком, а имао је и своје људе.16* Сем М арка Костића,
Денанима су били потчињени: Мојша Грдушић с децом, Когоје Цецун

'** М М илојсви К, Дечанске хрисаауље, 5 6 ,5 7 ,6 7 ,6 8

М. М илојсви К, Дечанске хрисобум , 66,67, 129, 130
1М О б а в с ^ а п р о т о п о п а П р о к о р а . д а бл»удс гр а д ц р к в е н и " иијс у с к л а д у н и с а њ сго*
вим а р у ш гв с н и м п о л о ж а Јв и к а о л р и п а а н н к о м и р кв е , н и г и са оа р е а б д м д Д уш а-
и о в о г ја к о н и к а , ПО КОЈСМ с у ПОПОВИ баШ ТИЈШ ЦН „ с л о б о д н и " И ПО КОЈСМЈС „п о н о в *
с х а к а п а сл о б о л н а ", а л и је п о т п у н о у скл а д у са о л редбам а Д у ш а н о в о п а к о и и к а
о о б а в е з а м а б а ш г и н н к а д а в о Ју ју е о јс к у , к а о и с а у о б и ч а је н о м и р а к с о м а а сви
„ с л о б о д н н " б в ш т и н и ц н в р ш с в о јн у с л у ж б у . П р о т о п о п П р о х о р п р н п а д а о јс ка*
т е г о р и ји б а ш т и н и к а ч и ји с у з е м љ о л о с е л н р е л а т и в н о в е ћ е г о б и м а . п о н г г о Ј е ар -
ж а о с е л о З е р з е е о , а з а т и м ј о ш и њ н в с , в и н о г р а ц е н в р с з о в е . О с в о јо ј б а ш т и н и
н м а о Ј С п о в с љ с (за п н са и н Је Ј и о д к р а љ а М и л у т и п а н о д С т с ф а н а Д с ч а н с к о г , ш т о
г « Ј е б е з с у м њ е с т а в љ а л о у р е д а л а с т е л и ч и ћ а , б о љ а р а л а и „ в о јн и к а " , К а о с а с в и м
п р и р о д н о , м огло б и с е о ч е к и в а з и ц а с у с л н ч н е о б а в е з е и м а л н и другн поповн на
м аналирскнм в л а с т с л и н с г в н м а чнјс су б а ш т и н с п о о б и м у б и л с с л и ч н с б а ш т и н и
прсгтопопа П р о х о р а .
1б*в М. М илојсвнК, Дечанске хрисоауње, 130.
..Закон свешоЗа Симеона и свешоГа Саве 24$

с браћом, Медош Борислалић с браћом и још једио лице (име се не мо-

же прочитати) с децом. З а све њих предвиђа се као обавеза да ће са
својим људима „и збтломћ д« дркже грддк рЕдомћ с Л\Ар'кодм>к\ 166 Не
треба се домишљати о којем је Марку реч. Могао је то бити само Мар-
ко Костнћ, као добро позната личност на властелинсгву. Сва четвори*
ца власгеличића Јаједно са Марком Ксхггићем имала су исту обавезу
- ,да држе град редом'*, тј. да се смењују као посада на манастирском
утврђењу. Као што је протопоп Прохор за баштину коју је поседовао
и село Зерзево, које је држао, имао обавезу „градобљудсннја", тако
су и ова петорица властеличића, за „земљу" коју су поседовала, имала
обавсзу да лично са својим људима сачињавају посаду манастирско!
утврђења (града). Захваљујући сачуваним обавештењима ич Дечан-
ских хрисовуља, могуће је са сигурношћу закључити да се на манастир-
ским властелинствима „работаније у војиички закон*1сасгојало пре све-
га из „градобљуденија*' и ,лржањ а града". Власгеличићи са својим
људима смењивали су се као стална посада у манастирском )тврђењу,
игто је сасвим разумљиво, а смењивали су се вероватно и стражари. ) Ји-
је искључено да су властеличићи - војницн - имали и другнх обавеза
или задужења, али су такве обавезе морале бити у складу са њиховим
друштвеним положајем. З а властеличиће који су с Марком требали да
,држе“ град редом било је у повељи предвиђенојош и следеће: „и к т«
С ^ М ШТ НИХК ПрИЛИЧ Нк ДД ГА СТАВИ игоум нћ ЧЈЛ НИКД НДДћ ксн м и " ,167
игго значи да ћс руковање манастирским коњима бити поверено јед-
ном од њих који за тај посао буде најподеснији, Дужиост„челника над
коњима" одговара дужносги главног коњушара, која није била пони-
жавајућа ни за ситну ни за крупну властелу, зависно од господара ко-
Јем су лотчињени. Властеличићи као ж»јници коњаници били су по при-
роди свог позива ви*1ни руковању коњима, али је и међу њима Оило
разлике, па је због тога остављено игуману на вољу да одабере оног
ко је „приличан*‘. Пошто се у Дсчанским хрисовуљама ни за једног ба-
штиника не каже изреком да је војник, власгеличић, иронијар па ни
бољар, лотребно је напоменути како се у де*1анским исправама ииак
помињу бољари.^* Слична је појава била и са властеличићима на
бањском властелинству где се тек у накнадним одредбама истичу
лривилегије бољара. На дечанским поседима, за разлику од бањских,
не говори се о привилегијама, али се саопштавају њихове дужно-
сти, што је без сумње од великог значаја.

М. Мило|свић, Дечанске хрисовуље, 131 П овсљ ајс на овом мсстуош тсћена.али

се може ухватити смнсао речениц« која почи 1не: „ н т н з н (асн е в » н м н л к ) д м н н
з г м л о м ^ д а дрћж « гр л д ћ р с д « м 1>< М д р к о м " . Ш10 јс ошгсћсно,сгављсно је у за -
граду Внди: П ИвиК М. Гркопић, Дечанске хрисовуље, 266.
1в’ М МилоЈвжиН. Дечанске хрисовуље, 131.
1бв М. Мило)евиК, Дечанске хрисовуље, 62, 134
244 Немпњићи и Лазоревићи

На овом месту није неопходно исцрнљивати све податке о вла-

стеличићима на манастирским властелинствима, али ииак треба ука-
зати и на појаву властеличића на поседима манастира Св. Арханђе-
ла код Причрена. У манастирској исправи се изреком помиње
властеличић Новак Пеција, којег је цар Душан са свим поседима (ба*
штином) потчинио манастиру.169 О вдетреба додати да је сем власте-
личића И овака Пеције на манастирским поседима било бар још
осам људи који су имали исти друштвени положај, али се ни за једног
изреком не каже да је властеличић.170 Ова чињеница нс треба да збу*
њује. Н а такву је појаву већ указано, али, и поред тога. биће неоп*
ходно да се покаже како се у повељи манастира Св. Арханђела го*
вори и о неким обавезама „власгеле“, а не власгеличића илн војника.
ОбавеЈа је утолико занимљивија што предвиђа: „И влдстелб кои и

Гп а см и к С У Д . X V , 272. П о с е д и в л а стсл и ч и К а Н о в а к а П е и н је састо ја лм су се од

.д в о р о в а ". винограда, њ ива и м л и н о в а (све у м н о ж н н и ) У и с го ј повељ н ц а р Ду-
ш а н са о п и 1тава к а к о Је „љ уб о е н и и верни властеличиН ц арства м и “ Н и к о л а У т о -
личиК п о к л о н и о м анастм ру С в . А р ха и ђ е л а : с е л о своје б а и п и н ск о Љ у б о ч е в о с цр-
к в о м Св. Н и к о л с м са оасеоком В л хови ем , с воћем, с м ли нови м а и с в и и правинама,
н о ј у сл о в о м да Н и к о л а в њ егова м а јк а у ж и ва ју св е о в е п осед е д о к р а ја ж и в о та
(Г л а с н и к С У Д , X V , 285). Н а д р у г о м м е сту и сте м см р ав с цар Д у ш а п са о и ш та в а
к а к о ниЈе у и :о б а ш т и п у Д м и т р а У т о л и ч и ћ а к о ј з с с н а л а зи л а илмеђу села: Љ убв-
ж м с, П о су ^ а и Ја гл сп н и и е , в е ћ Ј е о став љ а Д м и т р у н њ еговој д е и в „ к а о св а ку ба*
ш т и н у " (Г л а с н и к С У Д , X V , 273). Н е т р е б а се м н о го д о м и ш љ а ти па да се аакљ учв
к а к о су Н и к о л а У т о л и ч и ћ и Д м и т а р У т о л н ч и ћ браКа, а л и се за п р в о г к а ж е д аЈв
..л*убовми бл астеличић “ , д о к се за д р у го г пе к а ж е чак н и па је вла сте ли чи ћ . Раз*
л о г Је Јепноставаи: Н и к о л а је л о к л о н и о св о ју баш1 ину, а Д м и т а р т о н и је учи ни о.
170 М е ђ у т а к в е о со б е убраЈа се са а к а к о Д р а и и а Г р к о в и ћ , к а о п осе д п п к је л н о г села
и Јепне „п л а н н н е ", з а т и м О р л а н л о М и и о в и ћ , к о ј и и м а б а ш ти н у , в н н о гр а д е , м ли -
н о в с, љ уде, п осед е у граду П р и з р е н у и је д н о се л о са п ета љ н о о п и с а и н м м еђам а,
а у з све т о д об м о јс н д ео „ц р кн е н е земљ е“ к о ја Је о д у зста на рачун А р б а н а с а П о -
ипт) с с н Ј м с ђ у Д р о м ц е Гр к о в м ћ а и О р л а н д а М и ц о в и К а п о м н њ е м е ки О б р а д С ј>
данооић „н а 11аунв“ , м о н б и с с сл о б о д и о м о га о у б р о ја ги у к а т с го р и Ју вла сте ли -
чић а ( Г л а с н и к С У Д . X V , 302, 303). К а о Д р а и и а Г р к о в и К и О р л а н л о М н и о в и ћ ,
с л м ч н о г с у и м с в н о г с т а њ а п о свој п ри л и ц и б и л и Т о п о р Д еп и ћ . њ сго в ЈстМ и р о -
слав, з а т и м н е к и П р в а . В л а д и м и р Ч р е п в К и В о јк о П е т р о в и ћ (Г л а с н и к С У Д , X V .
3 0 9 .3 )0 ). Н и з а Ј е д н о г се оа њ их не к а ж с д а јс в л а сте л и ч и ћ .
V својнм истраж ивањ има о в л астелш ш ћ и м а М Д иннН је д о ш а о п о н е к о л и к о зна-
«1аЈних закљ учака. Р е ч властелнчић Јавл>а се т е к у д ругој полови ни X III вска, а сам
те р м и и Је неповољ мо устал.ен З а време С те ф а н а Н е м а њ с и С те ф а н д П рн овенч а-
н о г властеличнКи се појааљ ују под и м е н ом „в о р ш к а ", а касии је и под д р у ги м нази-
вима, к а о ш т о су ,ледић»Г*, „баш тић и", одпосно банстиницн. О в о м б и и ш с к у трсба*
л о додати и „бо љ а ре ". о ко ји м а Је већ б к л о говора. П с ч п у н о јс та ч а п закљ уча к М .
Д н н и ћ а па се н одрсђ ен број попова б а ш тн н и к а м о ж с уброЈати у властелнчиће, а
нанред јс већ п оказа н о па је п р о го п о п П р о х о р и м а о та к в е о б авезе к акв е су имали
власгеличићн. опносно .Јф квспи в о јн и ш Г . О навеценим и д р у ги м закљ учц им а М .
Д и н и ћ а види: М . Д инић, Хумско-требињска влостела, Б е о гр а д 1967,86-98. Н е би
тр е ба л о заием арнти к и гвегов закљ уча к о бројности властелнчиКа, јс р Је са м о у јеп-
поЈ половини К о н а в а л а 1419. го д и н е б и л о 60 гдквнх породица.
 Закон сеешога Симеона и евето1и Сале 245

ШБР'ћТД10 оу црккке: дд шроу БСДКОГД жнтд $^ДБ©у н ц ј т о оузорг дд

34ВЛДЧИ и С^НЛ ДД КОСН ДКНћ и здггм и 110 стдтк виногрддд и поутв <ћ
игоумноли" 171 Према овој одредби, „властела" су на манастирским
поседнма била дужна да учествују у орању, н то „бедбом“ аа сваку
врсту житарица која се сејала. Све што би узорали, били су дужни и
да „Јавлаче“ (влаче или дрљају). Сем обавезе орања. на властелу је
падао терет и ирипремања сена, а и обраде винограда, по свој при-
лици, нешто мањи него за остале земљораднике. Н еће се погрегпи-
ти ако се каже да је цар Пушан увео новину у извршавању наведених
обавеза. И поред тога то још не значи да су заиста „властела“ н лич-
но обављала све побројане пољске радове, М огао је то уместо н>их
урадити и неко од њихових потчињених људи, Остављајући ово ии-
тање отвореним, треба скренуги пажњу на то да су „властела“ на ма-
насгирским поседима имала још једну дужност, а то је „пут с игума-
ном", што значи да су сачињавала његову оружану пратњу,172 Ако
се сада изоставе лосебне обавезе „властеле" на светоарханђеловским
поседима, тј. учешће у пољским радовима. онда би као уобичајене
обавезе властеличића -војн и ка - на манастирским поседима биле:
„градобљуденије" и „држање града", тј. чување и одбрана манастир-
ских утврђења, затим, давање оружане пратње када путује игуман и,
најзад, посебна задужења као што је дужност главног коњушара (чел-
ника над коњима). Ове су обавезе свакако проистицале из прописа
„војничког закона", а посебно из „закона св, Симеона и св. Саве" ко-
ји је искључиво важио за војнике потчињене манастирским власте-
линствима.
Наведено излагање показало је да се за „војнике" гхотчињене
манастирским властелинствима употребљавало нсколико назива,
Они се помињу као „бољари", властеличићи, власгела, понекад као
војници, а најчешће без икакве ближе одредннце. П о правилу то су
баштиници који имају земљоиоседе и потчињене људе, а у крајеви-
ма освоЈеним од Византијс и пронијари. Посебно треба истаћи да су
овом кругу припадали и неки попови. Обавеза „градобљуденија" као
саставни део војне службе теретила је протопопа Прохора само због
тога што је он био баштиник као и сви други властеличићи, а ника-
ко због тога што је Гжо прнпадник цркве. „Црквени војници" држа*
ли су чешће по једно село, а уз њега још неке земљопоседе и некрет-

1.1 С П о в а к о в и Н , Законски спомениим, 697 (чл. 155).

1.2 З а разлнку о д „в л а с ге л е ” , ко]а је и м а л а о б а в е з у „ и у т с и гу м а и о м ", н а и сто м вла-
сте л и п ств у власи су н м а л и о б а в с зу „то в а р с и гу м а н о м " (С, Н о в а к о в и ћ , Законски
спомениии, 701. чл. 206) Р а т л н к а у са д р ж и н и обавеое је о ч и гл е д н а . В л а с те л а су
би ла д уж л а д а у ч е о тв у ју к а о н гум а н о в а п р а п к а , св а к а к о о р у ж а н а , а в л а си су би*
л и д у ж и и ла п рен осе с в с и ео пход не стварн за н гу м а н а и њ с го в у п ра гн .у.
246 Немоњићи и Лазаревићи

нине у баштини, али у појединим селима било је ло два до три таква

баштиника, односно „црквена војника". Као и сви припадници вла*
стеоског сталежа, они су морали да буду „верни'‘ владару, а истовре-
мено и институцији којој су непосредно лотчињени, Своју верност су
доказивали или потврђивали „всрним“ или „правоверним работани*
јем*‘, а то се пре свега сводило на извршавање прописа који проис*
тичу из „војничког закона“ прилагођених лотребама манастирских
властелинстава. Међу уобичајене дужносги „црквених војника'*, од*
носно властеличића потчињених црквеним институцијама, долази-
ло је сгражарсње и давање посаде на манастирским утврђењима, да-
вање оружане пратње игуману када иде на пут, а понекад су добијали
и посебна задужења као што је дужност главног коњушара на мана*
стирском властелинсгву. Сасвим је вероватно да су и друге „работе“
сличног садржаја падале на терет „црквених војника", али обавља-
ње пољских радова ни у ком случају није проистицало из „војничког
закона'% већ из „закона" к о ји су важили за зависне земљораднике.
Прилагођавање одређених прописа из „војничког закона'* потреба*
ма манастирских властелинстава могло је бити извршено у Студсни-
ци већ крајем XII века, а у Милешеви нешто касније, Из ових раз-
лога, а посебно због изузетног угледа, Студеница и М илешева
служиле су за углед другим манастирима у томе како ћс „црквени
војници" извршавати своје обавезе. Када се за неког баштиника или
пронијара наређивало да ће бити црквени војннк „у закон св. Симе-
она и св. С аве'\ то ништа друго није значило, већ да ћс извршавати
своје обавезе као што их извршавају властеличићи потчињени Сту-
деницн или Милешеви.

(Прочитано као саопштење Зако* свш о га Симеона и светога

Саое на међународном научном скупу „Сава Немањић - Свети Сава“,
одржанох1 децембра 1976. године, Објављено: Сава Немањић - Свети
Сава, исшорија и предлње, САНУ, Научни скупови 7, Предссдништео
1, Веоград 1979,129-166]
 ГЛДВА ДВАНАЕСТА

ВИЗАНТИЈСКА ХИЈЕРАРХИЈА
ВЛАДАРА У СВЕТЛОСТИ
СРПСКИХ ИЗВОРА

Византијска схватања о хијерархији владара и држава темељно

су разматрана у историјској науди. али не и погледи најистакнутијих
представника српске средњовековне елите. На овом месту. из разу-
мљивих разлога, не треба ошиирно саопштаватн све резултате до
којих је дошла историографија, али, ради јасноће, у даљем излагању
потребно је скренути пажњу бар на оне најважније. Према дубоко
укорењеним схватањима, која су се вековима одржала. Византија је
била једини и прави наследник Римске имлерије, док је византиј-
ски василевс сматран за легитимног наследника ирвог хригпћанског
и римског цара Константина Великог. Овакви ставови иослужили
су као основа за претензије на универзалну власт у хришћанској ва-
сељени. Једини и пуноправни носилац свеонште власти и царског
достојанства је византијски цар. Он је изабраник Господњи и Хри-
стов намесник на земљи па једино њему лрипада право да влада хри-
шћанскомваеељеном и да се његово име помиње у свим хришћан-
ским црквама. У доктрини о византијској државности наглашена
је нераскидива веза између православне цркве и државе. Према уко-
рењеним схватањима цар је првоборац цркве, чувар и заштитник
хришћанске вере.1
Претензије на универзалну власт нису остале само у оквнрима
теорије. Између VI и ХП века било је неколико покушаја да се такве
претензије остваре, али како је врсме пролазило, изгледи на успех
лостајали су све мањи. На територији некадашњег Римског царства
створене су многе државе младих варварских народа, које Византи-
ја није могла да покори и, што је битно, владари моћних држава кру-

П о с е б н о о т о м е са п р с гл е д о м ста р и је л и т е р а т у р е Г. О с т р о г о р с к и , Визаншијсни
ст т4м хијсрархи)е рржива. О вероеањима и схеотањима Византинаш}, Сабра-
на дела^ињ. $, Б е о гр а д 1970.238-262; и сти, ВизантиЈски иар и сеетски хијерар-
хијски иорерак. О веровањима и схаатањима Виеачтиш иа, 263-277.
248 Немањићи и Лазаресики

нисани су царском круном, најпре Карло Велики 800. годинс. а је*

дан век касније и бугарски цар Симеон (913). У насгалим околно-
стима претензије на универзалну властније било могуће оствари-
ти ла се прибегло тумачењу о идејној супрематији византијског цара
која је присутна у фиктивној хијерархији владара. Прсма насталом
тумачењу, ниједан владар на свету н и јс јсднак византијском васи-
левсу, који се као Христов намесник на земљн сматра за „духовног
роднтеља'* хришћанских народа и њихових владара. па се збогто*
га налази ка самом врху фиктивнс хијерархије владара. Између ви-
зантијског цара и владара осталих држ ава успостављ ено је „ду-
ховно сродство*4 различитог степена. Најмоћнији и најугледнији
владари називају се „браћом“ византијског василевса, а т о су у IX
и X веку билн владари Франака и Немачке. Н а нешто нижем сте-
пенику налазили су се цареви „синови'% међу које су уврштени вла-
дари Бугара и В елике Јерменије. З а владаре мање значајиих држа-
ва увек се могао пронаћи погодан сродствени термин, па међу њих
треба уврстити и цареве „иријатеље". Н а најнижем степенику на-
лазили су се вазалн византијског василевса, које је он сматрао сво-
јим „слугама“ и имао право да им шаље ,,наређења“.2 Положај вла-
дара и њ егове држ аве у оквирима хијерархије не представља
конетанЈу, већ је подложан променама зависно од промсна у угле-
ду и моћи. а посебно када се успостављају сроднички односи са цар-
ском породицом.
У науци је одавно познато да су српски велики жупани, од кра-
ја XI века па до прсд крај ХТТ века, били вазали византијских царе-
ва, чија су „наређења" морали да извршавају. Они се нису мирили са
положајем. у који су доспели, па су често дизали уоганке, али се, и
поред тога, нису могли извући из »гврстог загрљаја Византије. Ма-
нојло I Комнин довео је велике жупане у понижавајући положај. Он
их је по свом нахођењу потврђивао, смењивао. ла чак и хапсно као
да су обични поданици. а када би велики жупан излазио пред цара,
морао је ничице да пала пред његове ноге.' О посебним правима ви*
зантијског цара доноси занимљива обавештења С тефан Немањић у
Житију свог оца, светог Симеона Немање. Према устаљеним обича-
Јима, Стефан Нсмања је као брат великогж упана, тадаТнхомира.
добио на управу један део тадашње српске државе. Била је то њего-
ва „удеона кнежевииа'4која је обухватала жупе у долинама река Ибра,

• Г Осгрогорскм, ди-занШијски шзр и с в е п к к и хијерархијсхи порврак, 274 277.

* Г Осгрогорски, Србија и еизант ијска хијерархија држава, О к н езу Л азару, Бе-
оград 1975, 12б, 129; И ст о р и ја ерискоГ народа 1,Београд 1981. 197-211 (Ј. Ка-
лнћ-Мијушковић).
Визанишјско хијерархија блафард у сеешлосши срисних изеори 249

Расине.Топлпце и Пусте реке.4*„Удеони кнезови" нису могли да исту-

иају као самостални владари према суседима, већ је то уместо њих
чинио српски велики жупан. Када се Манојло I Комнин једном при-
ликом приближио Србији, позвао је на разговор С тсфана Немању,
тада још удеоног кнеза, па му је као свом вазалу уступио жупу Ду-
бочицу, односно Лесковачки крај, обдаривши га различитим даро-
вима и почаствовао „цајњскимв сднолм.".4 П од изразом „царски сан"
лодразумева се на ирвом месту царско достојанство, а у преносном
значењу свако владарско достојанство без ближе одреднице. У кон-
кретном случају реч је о овом другом, ш то значи да је М анојло I
Комнин имао лраво да неком српском принцу подари владарско до-
сгојанство. у конкретном случају, најнижег ранга које је припадало
његовим вазалима или „слугама" у лостојећој хијерархији. Уздиза-
ње најмлађег брата на ранг осамостаљеног владара представља вешт
потез византијског василевса, а истовремено и спретно убачену ја*
буку раздора међу Немањином браћом, што ће убрзо довести до ме*
ђусобних сукоба.
Послс оружане борбе са браћом, Стефан Немања је посгао ве*
лики жупан, али је и он као његови претходници безуспешно дизао
устанке против Византије, па је због тога претрпео велико пониже*
ње. М орао је гологлав, голих руку. с конопцем о врату да изађе пред
Манојла I Комнина и да сс ничице баци пред иареве ноге да би измо-
лио милосг. Понижавању као да није било краја, јер га је византиј*
ски василевс водио у тријумфалној поворци кроз царнградскс улице
као свог заробљеника. Познавајући добро сујету цара Манојла, Сте*
фан Немања је свс то отрпео и учврстио се на престолу великог жу*
пана.6 Знатно касније и поред тога ш то се потпуно осамосталио
{1183), а потом и замонашио (1196), Стефан 11емања никада није за*
боравио реалну премоћ и идејну супрематију цара против којег се
толико дуго борио. З а њега су хијерархијски поредак владара и др*
жава представљали стварност. чији је био активан чинилац. Као до-
бар познавалац византијских схватања и реалног спољнополитичког
окружења, С тефан Немања је могао да у Хиландарској повељи на

4 м . Бла гој евић, Ж упа Р еке и „Денрра " Јована К инама, ЗРВИ 3 5 <1996), 197-212;
истн, С риске удеоне кнежееине, ЗР В И 36 (1997), 45-62.
4 У оригиналу. „н цлр»ск%1м* <лм©ма п©нктс и“. Стефан Првовснчанн, Ж ит ије Си•
меона Немпње, лрнреаио В. ‘Ћ оровић, Светосавски 'гборник 2, Иоворк, Београл
1939,20(дал*е. Стсфан Првовеичаин, Ж ит и/е Симеона Н е м а м ) Већн број ирн-
мера да „царскн сан“ аначи свако влаларско лостоЈанстао, а на првом месту цар-
ско, наводн: М. ВлагоЈевнК, 0 спорним м ит рополи/ам а Ц ариграрске и Српске
пат ри/арш и/е, ЗР В И 38 (1999), 363 -365.
* Види нап. 3.
250 Немањчћи и Лазаревићи

јасан и САжет начин прикаже хијерархијски поредак следећим ре-

•)има: „Ксконн стаори Б ог небо и земљу и људе на њој и благосло-
ни их и даде им власт над свим створењем својим. И једне постави
дареве, друге кнезове, друге господаре... Зато, браћо, Б ог премило-
стиви утврли Грке цареаима, а Угре краљевима'47 Према наведеном
цитату хијерархијски порсдак створио је Бог, у којем Грцима клн Вн-
•зантинцима припада право да буду цареви, а Угри крал*еви. Одмах
треба рећи да је ово последње достојанство прииадало и другим на-
родима, али се ради краткоће у Немањином казивању везује за У 1-ре.
Српском великом жупану било је всома добро познато да је један
цар постојао и на Западу, поготово што је он лично водио прегово-
ре са Фридрихом Барбаросом у Нишу, као и да су титулу цара иоси*
ли владари Другог бугарског царсгва, чији }е био савезник.8 И поред
тога, српски велики жупан верује да су законити цареви само Грци
или Византинци.
У византијска схватања Стефан Немања уноси једну битну ко-
рекцију када каже да Бог: „по многој својој и неизмерној милости
и човекољубљу дарова нашим прадсдовима и нашим дсдовима да
владају овом земљом српском... и постави ме (за) великога жупа*
на, нареченога у светом крштењу, Стефана Немањук'.у Према садр-
жини цитиране речснице, суверенитет српског владара и српске лр-
жаве проистичу из „милости” Господње, уосталом као и свих других
владара и Б ог је тај који је Немању поставио за великог жупана. Ова-
квим схватањима искључује се свака могућност ла се еуверенитет
добија или осраничава било од кога са стране, укључујући и визан-
тијског василевса.,у Стефан Немања поштује хијерархијски поредак
и идејну супрематију византијског цара, али он више није његов „слу-
га“, већ суверени владар самосталне државе. Била је то крупна про-
мена у односима измсђу великог жупана и византијског цара, али је
византијска дипломатија проналазила погодне начине да српског вла*
дара, бар формално, доведе у подређен положај. У томе је иривре-

’ Хиландарска повсља С тефана Нсман*е објављивана је и превођена на »ишс ме-

ста. З а саошлтсни цита г внли А. С оповјсв, О даО раниспсм енииисриосоГ праеа,
Бсоград 1926. 11 (дзл*е А . Соловјев. О даброни сиомениииу, Х иландарска поее-
л а Симсона Н емање, Свети Сава, Сабрани списи, Београд 1986.31 (даље: Хш ган -
иарска п м е љ а ). О Немаљином прикватан.у виЈантијских схватаља о хијерархи*
|и владара види: Г. Острогорски, Србија и виланш и)ска хијерархи/а држаеа, 131.
* К. Јиречек, И ст орија С рба 1, Београл 1952, 155; В. Златарски, И с т о р и л на
б^лГарскат а ррЂжава п/на срернит е некове, том 3, Софич 1994.2,3
9 А С о л о в је в , О рабрани спом ениии, 12, Х ила н д а р ска почењ а С имеона Н емањ е ,
3)
1,1 м . Благојевић и Д. Медако&иК, ИсшориЈа сриске држ авносш и, Нови Сад 2000.
98-100.
В т л н и ш /јк а х и је р < ц и и }а алада\>а у <:в е Ш л о сш и с р и с к н х ш в о р а 25Ј

мено и усиела после женидбе Стефана Немањића византијском ирин-

цезом Јевцокијом, кћерком будућегцара Алексија III Анђела. Када
је Алексије III крунисан царском круном, Стефан Немањић постаје
царев „зет" од којег добија високу внзантијску титулу севаогократо-
ра,11док Стефан Немања, истоврсмено, лостаје царев „пријател»“.(2
Називи царев „пријатељ" или „зет“ сведоче да је доегојанство срп-
ског великог жупана уздигнуто у византијској хијерархнји на виши
етепеник, док титула севастократора указује бар на формалну пот-
чињеност српског владара византијском цару. Сложене односе Сте-
фан Н емањ а објашњава следећим речима када каже: „оставих на
лрестолу мојем и у Христом дарованој ми владавини љубљенога ми
сина Стефана, великога жупана и севастократора, зета Богом вен-
чанога кир Алексија, цара грнкога“.13 У наведеном цитату саопшта*
ва се да је Пемања добио власт од Христа Бога, а не од неке овозе-
маљске личности, што значи да је његов суверенитет неокрњен па
је због тога могао, или имао право да свој престо преда у наслеђе
свом сину Стефану. Стефан Немањић је нови српски велики жупан
чија је власт такође суверсна, али он као „зет“ и „севастократор“
признаје идејну супрематију свогтаста, византијског василевса', што
га не оптерећује вазалнцм обавезама. На овом месту треба још до-
дати да је после женидбе Стефана Немањића принцезом Јсвдокијом
„пријатељ*' цара Алексија 1П постао не само Стефан Н емања, већ и
његов син Сава па када је Сава одлазио у Ш риград да тражн дозво-
лу за подизање Хнландара, према казнвању Доментијана и Теодоси*
ја, одлазио је свом „пријатељу".14У конкретним случајевима под пој-
мом „пријатељ" подразумевају се успосгављени сроднички односи
који су слични као и у данашње доба. Успостављени сроднички од-
носн између породице Стефана Немање и породице цара Алексија

" Б. Феданчић, С еааст ократ ори у В!Оаншиџ<, ЗРВИ 11 Ц Ш >, 16в-170; Г. Осгро*
горски, СрбиЈа и аизанш ијош хијерирхи/а држаоа, 130 131.
12 Огефана Нсмању као „пријатеља“ виза нтијског дара Алекси>а IIIА нђсла пом и*
иећ свети Сдва, а касни)е Д омснтијзн иТеодоснје Вили: Свети С а м , Ж ииш -
ј е сеет ога С имеона Немање, Сабранн списи, Београд 1986,99, 108; Домеш ијан.
Ж и ест и с е Саае и св. Симеона, превео Л. Мнрковић. Бсоград 1938,68,280 (да*
ље: Доментијав, Ж и во т и св. Саве и се. Симеоно), Ђ Даничнћ, Ж и во ш с&сшоЈа
С'имеуна и-сеетога Саае, иалисао Доментијан, Београа 1865, 166, ^СЦдаљс.Т* Да*
ннчнћ, Ж ивоп / сеетоГа Симеуна и с еетоГа Саве ); ТсопосиЈе, Ж ит ије с л с т о г Са -
ве, преаео Л. Мирковнћ, редиговао Д Богдановић, Београд 1984,52 (ааље. Тео-
ПОСИЈе, Ж ит и/е светоГ Саее ); Ђ. Даничи ћ .Ж и е о т Се. Саее, написао Домснтнјан
(треба Теодосије), Београа 1860,51 (даље, Ђ. Даничнћ, Ж и ео т Се. Саае).
13 Х и лаидарска поеељ а , 32; А . Соловјев, О дабрани спамемиии, 13
14 Домснтијан, Ж иоот и се. С аее и св. С имеона , 68; Ђ ДаничнК, Ж и во т свет ога
Симеуна и сеет ога Сове, 166; Теодосије, Ж ит и/е сеет оГ Саее, 46.52; Ђ. Дани-
чнћ, Ж и е о т Се. Саее, 46,51.
252 Иемањићи и ЈЈамревиЛи

Ш Ан1)ела потрајали су све док се велики жупан С тефан Немањић

није растао од своје жене Јевпокије, али се успомена на то сродство
дуго сачувала.15
Раскинувши пријатељске веае са породицом цара Алексија III
А нћела. С теф ан Н емањ ић није био изложен никаквом политич-
ком притиску са те стране, због то га ш то је Византија почетком
XIII века била у дубокој кризи која је довела до пада Цариграда
1204. године под власт крсташа. Падом Цариграда распала се и не-
кадашња Источна империја на неколнко мањих и већих самостал-
них држава, међу којима ј« било и неколико царевина: Трапезунт*
ско и Н и кејско царство у М алој Азији, Л атинско царство са
седиш тем у Ц ариграду и Елирско-солунско царство од 1224. го-
дине. О вом броју би се могло придодати и Друго бугарско цар-
ство, које се издвојило нз састава Византије осамдесетих година
XIII века. Последње четири државе сукобљавале су се међусобно
деценијама око тога к о ће бити наследник Византије. У насталим
околностима савременицима у Србији било је теш ко да утврде ко-
ји ће од царева постати прави наследник византијског василевса.
поготово ш то су изгледи били подложни наглим променама. Пред-
ставници срлске елите нису ниједном носиоцу оспоравали царску
титулу, али јо) кису ни исказивалн поштовање као „васељенском''
цару из више разлога. У првој половини XIII века ниједном од че-
тири цара: никејском, латинском, бугарском и солунском није по*
ш ло за руком да обједини све византијске земље. Њ иховом раз-
рачунавању као да није било краја, па су историчари „сагласни у
мишљењу да 1204, година обележ ава крај Визаншије као универ-
залног царсгва'*,16 а такође и да „теорију јтрегшш ип1Уег5а1е смењу*
је нова теорија саж ета у појму јт р е п и т итсш п‘\ која се постепе-
но рађала н учвршћивала.17
П ојава неколико самосталних држава на територији некада*
шњс Византнје утицала је да се распон у хијерархији владара смањн,
а у српској срсдини да се исказујс кроз најближе сродничке односе.
Између владара новонасталих држава вођене су често оружане бор*
бе за превласт, којима је бнла изложена и тадаш ња Србија. Напа-
дали су је практично сви њени суседи: латински и бугарски цареви,
угарски краљевн. владари епирске државе, па и осамостаљени обла*

Д о развола лзм еђу Стефаил Н ем лк^К а и Јеадокије дош ло јс најверовагниј« ! 200.

голине. а најкасни]« 1201. године. Види. ИсториЈа српскох нарора 1,26$ (С Ћнр*
ковнћ)
Е лен А рвслср, Политинка ирсом ш ја ВизамтијскоГ иарстчи, Б еограл 1988,11$.
'* Р Рааић, ГеорГије А крополит и Срби, Краљ Вларисла« и Србија ХШ аека, Б е о
град 2003,91 (■ И з Ц ариграда у српскс з с м л с . Б со гр ад 2003,165)
В и Ј а т и и ц к а ч ц е р а р х и ја л л а д а р а у с а е ш л о с ш и с р и с к и х ш в о р а 253

сни господари.,б Захваљујући овим догађајима, које је на једностран

начин описао Стефан Немањић, сачувани су погледи српске среди-
не на хијерархиЈу тадашњих владара и на њиховс титуле. Описујући
Ј а Ј е д н н ч к н напад бугарског и латинског цара на своју државу, Сте-
фан Нсмањић помиње: „законолресгупког цара бугарског, ло кме-
иу Борила", који је повео „са собом зета својега, трчкогцара по име-
ну Филандра, к о ји јс у славном Константиновом граду", односно, цара
Хенрика Фландријског.19 Цитиране реченице показују да српски ве*
лики жупан не оспорава царске титуле својим непријатељима, шта-
више, Х'енрик Фландријски је „грчки цар“ који борави у „Констан-
тиновом граду". али сс ни за једног од двојице царсва не каже да )с
„Богом венчани". 1'ако се нешто не може ни очекивати из више раз-
лох*а, а поготово ш то су били непријатељи Стефана Немањића.
Прави узрок за напад представља пружање материјалнс и вој-
не помоћи Стрезу, рођаку цара Борила.20 Прогањан од Борила, Стрез
Јв нашао уточиште на двору српског великог жупана. Поводом тог
догађаја Стефан Немањић пише: „Њ ега прнмих као драгога сина“,
а потом му јс омогућио ца запоседне град Просек са цшром околи-
ном.21 Уч помоћ израза ,лраги син'* саопш тава се ,духовно срод-
ство“, а истовремено однос између старијег и млађег. родитеља и си-
на, сизсрена и вазала.22 Према томе, Стрез је бар на почетку сматран
за вазала српског великог жупана, који је његов .луховни родитељ".
Изгледа да се Стрез није осећао довољно сигурним, па је тада на је-
ванђељу положена заклетва на верност. Касније је Доментијан овај
чин пр<ггумачио као: „еванђелско братотвореније", као неку врсту
побратимства.23 Описујући исти догађај, Теодосијс такође каже да
је српски велики жупан примио Стреза „као вазљубљена сина‘\ а по-

" К. Јиречек, И сш о р и уз С р ба I, 166 161; В Златар ски , И с ш о р и л н а бЂ лгарскаш а

дртж ава. том 3 .3 10—320. М. БлагојевнН, С т у д е н и и п - м а н а с т и р з а ш т и т н и к а
ср п ск е држ аве, Студеница н оизаитијска уметносг о ко 1200. године, Б еоград 1985,
51-66; Б . Ф ерЈанчнћ, С р б и ја и е ш а н т и јс к и с в е т у п р в о ј п о л о в и н и Х Ш ве к а
(12 04 -126 1), З Р В И 2 7-25 <1989), 105-110.
14 С гсф ан П реовснчани, Ж и т и је С и м ео на Н ем а њ е, 59, Ж и в о т сает оГ С им ео на ,
С гсф ан П рвовенчаии, СаОрани списн, Б еоград 1988, 90 (д*&е; Ж и в о т ее*т о1
С им еана).
л О С трезу посгојн обим иа литература. Видн. Р Радић, О б л а с н и Г о с п о д а р и у В и -
м гнт иЈи к р а јсм X I I и у п р е и м д еи ени ја м а Х Ш бек а , З Р В И 24-25 ( 19$6). 223 234
21 Ж и в о т сеет о Г С и м ео н а , 91; С теф дн Лр&оеенчани, Ж и т и )е С и м е о н а Н ем ањ е,
60 Овде у оригиналу пише; „кг»жс прнимћ вк« <нна вћзлквлкнаг«".
'* М БлагрјевиК, С р о д ст а ен а т е р м и н о л о ги ја и д р у ш т е е н а х и је р а р х и ја у средњ о-
в е к о е н о ) С р б и )и - Б р а т и браН а, З б о р н и х Е т н о г р а ф с к о г м у зеја у Б со гр ад у
1901-2001, Б соград 2001, 122,122.
Д ом ентијан, Ж и в о т и се, С а е е и се. С нм ео н а , 104; Ђ . Д аннчнћ, Ж и в о т с в е т о ?
С и м еун а и с в е т о га С аве, 206.
254 Нем ањиНи и Лизарееићи

што с« Стрез прибојавао да га не снађе какво зло, тада Стефан Ие-

мањић: „Ради већега доказа истините вере и љубави према њему, све-
тим јеванђељем удостоји тога недостојнога себи за брата'‘.-4 На осно*
ву изложених података може се закључити да је Стрез, бар у почетку,
сматран за вазала Сгефана Немањића који га назива „сином“, али,
када се осамосталио, постао је равноправан српском великом жу*
пану, због чега га Доментијан и Теодосије стављају у положај „бра-
та*\ Геодосије посебно истиче како је Стефан Немањић удостојио
Стреза: ,да га има као друга и брата41, а коикретно, да ће га сматра-
ти својим политичким савезником и равноправним владарем.25
О томе да се у српској средини равноправни владари сматрају
ио „духовном" сродству „браћом", сведоче и друга поуздана обаве-
штења. Када је господар Елира, Михаило I А нђео (1205-1214), запо-
сео српски Скадар, српски велики жупан га је опоменуо у свом пи-
сму речима: „Остани брате" у оквирима своје државе.2* И з наведеног
израза јасно се види да Стефан Немањић назива Михаила I Анђела
„братом" и поред тога што су непријатељи и што нису ни у каквом
крвном сродству, всћ због тога што су обојица самостални владари
који су у својим правима изједначени. Колико је све ово тачно, по-
тврђује и олис наиада Хенрика Фландријског н угарског краља Ан*
дрије на Србију. Хенрик Фландријски је са војском продро до Ниша,
али је угарски краљ нагло променио држање, па је упутио посланике
Стсфану Немањићу са поруком: „Дођи, брате мој драги и слатки у
Христу Б о гу '\ а затим још: „Дођи, господинс мој и брате, да се на-
сладимо у Господину Богу слатке љубави'\-7 Мир је заиста успоста-
вљен и, као ш то се зна, састанак двојипе владара одржан је у Рав-
ном (Ћуприји). Према цитираним реченицама, српски велики жупан
и угарски краљ су у духовном сродству „браћа“ или још тачније бра-
ћа у „Христу Богу“. П одатак је посебно значајан због тога ш то га
саопш тава лично тадаш њи велики жупан С теф ан Н емањ ић. На
основу изложсних података, може се са сигурношћу закључити да
сс српски велики жуиан сматрао равноправним са угарским кра-
љем, са владарем Еиирске државе, као и са осамостаљеним бугар*

Ј еодосиЈе, Жиишје свешог Саае, 103: Ђ . ЛаничиК, Жиеош се Саее, 104, 105.
ТеоаосиЈе, Житије свето? Саее. 104; Ђ . ЛаничиК, Ж и в ч Д св . Саее, 105. П оссбно
о употреби сродсгвеногтерм ииа „б рат‘ . М. Б лагојеаић, Сродстеена шсрмино-
логирх и друштеена хијерархија Vсрс9њоеекоено) СрОији, 115 129.
Ст е ф а н П раовенчаки. Житпје Симеона Немање, 64, Жиеот светог Симеона,
93. О опносима господара Епнра М ихаила 1 А н ђ ел а и српског &еликог жупана
С тсф ан а Н см ањ ића види; Б ФерЈаичић, Србијв и еиЈантијски свет у ирвој ио-
ловинч ХШлека, 105-110.
С теф ап П рвовснчани, Жити;е Симеона Немање. 113; Ђ . Д аиичић, Жиеот сее-
шога Симеушх и светога Саее, 217
ВнМншиц ки хпЈерпр хијо плауири > емшлое&и српских извора 255

ским обласним господарем, сматрајући их по духовном сродству

„браћом". Остаје отворено питање у каквом се односу налазио срп-
ски велики жупан према бугарском и латинском цару прве две де-
ценије ХПГ века,
Погпуније обавештењс о односима иамеђу чланова династије
Немањића и никејских, бугарских и солунских царева везују се прак-
тично за догађаје из треће и четврте деценије XIII века. У шггању су,
пре свега, Доментијанова и ТеодосиЈева Житија светога Саве. Опи-
сујући начин на који је Српска црква стекла аутокефалност, Домен-
тијан каже да свети Сава: „подигавши се оде на исток ка пријатељу
своме цариградском цару кир Теодору. званом Ј1аскару‘\ односно
код „благоверног цара"/* Доментијану је без сумње било позна1Ч) да
је Теодор I Ласкарис боравио у Никеји, али он га због стеченог ау*
торитста назнва „цариградским" и „благоверним" царем, који је исто-
времено и „пријатељ“ светога Саве. Поменуто „пријатељсгво'* про-
истиче из чињенице да су Стефан Немањић и Теодор Ласкарис били
ожењени двема сестрама,29 Јевдокијом и Аном, кћеркама цара Алек-
сија III После ступања у брак, према тумачењу православне цркве,
између породица и рођака оба супружника услоставља се исти сте-
пен сродства. Родитељи, браћа или сестре једног супружника нази-
вају се истовремено родитељима, браћом или сестрама другог супру-
жника. На основу оваквих релација сулрузи двеју сестара постају
мсђусобно „браћа", ла би према томе краљ Стефан Првовенчани с
разлогом могао да назове цара Теодора I Ласкариса својим „братом",
али није извесно да би то бнло учињено и са друге стране. У сваком
случају остаје као чињеница да је Доментијан прсносећи схватањс
српске средине сматрао како су цар Теодор Ласкарис и архиелископ
Сава „пријатељи".
Приликом освећења Савс Немањића за првогсрпског архиепи-
скопа, према казивању Доментијана, било је то учињено: „руком све*
освећеног васељенскОЈ' патријарха“, а потом: „овај свети отац, отац
целе васељене даде овом љубимом новоосвећеном и духовно рође-
ном сину све потребе његова преосвећена чина".30 На крају је патри*
јарх нздао посебан докуменат који почиње следећим речима: „Пре-

Домс 1гтијан, Жилепии С9. Саее и се. Симеона , 113; Ђ . Д аннчић. Ж пвот ееетоГа
Симеуна и ееето!а Саве, 2)7.
-’ I' О строгорск н, Србија и визонтијска хијерархи/а уржава, 130,
’° Д ом огги јаи , Ж иеот и со Саее и се. Самеона, (15, 116, Ђ. Д аничнћ, Ж иеош Све-
тога Симеуна и сеетоГа Саее, 218,220. О аутокеф алн ости С рпске иркве лосго-
ји велнка л ктература, вкин. Историја српско? народа 1,316 3 2 1 (Д Богдамовнћ),
Б Ф ерјапчић, Ллт окефалнж т Српске иркее и Охридека ирхиепископија, Сава
Н ем ањ ић - С вети С ава, Б еограу 1977, 3-43; иеги, Србија и еизантијски сеет у
преоЈ полоеини ХШ лека, 120 123.
256 Нс*шн,кћн нЛазаревићи

освећени патријарх све васељенс Герман, поставих овога кир Саву

као архиспискола свима српским и поморским земљама, и као свога
ва Јљубљенога сина шаљем га у сву васељену, што је област мога све*
титељсгва лравоверне хришћанске верс".31 Н а основу изложених чи*
њсница лако ћс се уочити разлика у титулатурама цара и патријар-
ха. Резиденције и првог и другог налазиле су сс тада у Никеји. али за
Доментијана је Теодор Ласкарис „цариградски'\ „благоверни'‘ или
пак само „источни цар‘\ 32 Ово последње истакнуто је због тога ипч>
је било царева и у заиадним византиЈСКНМ земљама. З а разлику од
никејског „исгочноГ‘ цара, патријарх у Никеји је „васељенски патри-
јарх" и његова васел>ена обухвата све православне хришћане. У ј по-
моћ термина „васељснски“ Доментијан је снажно истакао присуст-
во и деловањс универзалне духовне или црквене власти, коју поштују
сви правоспавни хришћани. З а разлнку од признавања универзалне
власти васељенског патријарха у духовној сфери, иредставницн срп-
скс слитс.током прве лоловине ХШ века, нису ималн разлога да увек
поштују претензије никејских царсва, па чак ни њихову идејну супре*
мачију. Ослањајући сс на Доментијана и друге изворе.Теодосије, ко-
ји је млађи, тако|>е исказује највеће поштовање: „свеосвећеном ва-
сељенском патријарху, архиепископу Константинова града, Новога
Рима“. докТеодора Ласкариса помиње једноставно само као „цара"
З а разлику од Теодосија, Доментијан је доследан у титулиса-
њу никејских царева који су владали после Теодора Ласкариса. На
једном месту он пише како је архиелископ Сава, на повратку из Је-
русалима, намсравао да: „оде ка благоверном цару" Јовану 111 Вата-
цу.?4 Према томе он је за Доментијана „благоверни цар" као и његов

31 Д ом снтијан, Ж иеот и св. Саве и св Симсона, 116, Ђ . Д аничнћ, Жиоош сеешогв

( име\ма и светога Саве, 220.
1г Д ом еитијан, Ж иеот и се Сиее и св Симеона, Н З, 115.117,209; Ђ ДаничиК, Ж и >
вот светоЈа Симеуна и сеетоГп Саее. 2 17,218,221,335 Д омснтијану као савре-
меннку било познато ла Ц ариград држ е Л атинн ал и )е он при хеати о глелиш те
м алоазијских н другнх Г рка да Је Теодор Л аскарнс косле круниса)ка аа цара и са-
модрш да Ромеја (1208) и зааннчно прсузео наслеђе цариграискнх царева, одно-
сн о јш је постао законнти „цариграаскн цар“. Внди- Г. О строгорскн , Исшорија
Визонтије, Б со гр ад 1969,402,404. Г О сгрогорскн с правом примеКу]е а а су Ју-
ж пи С ловеии 1219 године ..већ см атрали Н икејско царство за наследника сгаре
ВизангИЈС", ал и је т а к в о схвата)кс б и л о и о длож н о к о р ек ц и јам а Н аЈпре 1224.
године са осиивањ см Солунско-епнрског царства, а потом 1230. године послс по-
беде бугарског ц ара Јоаапа II А сс аа к од К локотннце.
Теодосије, Ж итчје светог Саее, 122-! 25, Ђ . ДакичиН, Ж иеот св. Саее, 126-129.
Н а јсдном м есту н Т еодосије почињ е Т содора Л аскариса к а о „благоверног ца-
ра" {види стр. 124, односно 129).
* Д ом ентијан, Ж иеот и ее. Саее и св Симеона, 161, 162; Ђ . Д аничић, Ж иеот сее-
т ога Симеуна и светоГп Саве, 276,277,
В и м гн ш и јск л х и џ р а р ки)а л л а д а р а у с в е ш л о с ш и с р и с к и х из@0(>ч 257

претходник на престолу. Јовану Ватацу слично лоштовање нсказу*

је и 1’еодосије када каже: „у целом Понту, Галатији и В итинији у Ази-
ји царевао је благочастиви цар Калојован Ватац“.35 У поређењу са
никсјским царевима знатно мање поштовање исказано је елирско-
-солуиском цару Теодору Анђелу. Према писању Доментијана, архи*
епископ Сава је из Никеје дошао у Свету гору, а отуда у Солун, где:
„се састаде са пријатељем својим царем кир Теодором'4.36 Реч је о
епирско-солунском цару Теодору Анђелу, чија је кћерка била уда-
та за српског краља Радослава, синоаца архиепискола Саве, па су
отуда солунски цар и срлски архиепископ „пријатељи". И порсд по-
сгојећег „пријатељства“, Доментијан не назива Теодора ни „благо-
верним" нити „благочастивим", већ једноставно „царем‘к. Н а исти на-
чин га помнње и Теодоснје када објаш њ ава да је: „над целом
Тесалијом и Илиријом у Солуну, бно цар Теодор, који је после ол да-
ра загорског у бици ухваћен и ослепљен био“.3^ Разлика у титулнса*
н»у „источних“ и „западних“ царева је очигледна. Теодор Ан^со је са-
мо цар, док је Јован Ш Ватац „благоверни“ или „благочастиви'* цар,
али не и „васељенски" цар. У историјској науци је одавно познато да
је краљ Радослав био под снажним утицаЈем свог таста и Грка и ј ње-
говог окружења, али нема непосредних података о томе како су се
„таст“ и „зет“ међусобно ослов.љавали.
После теш ког пораза цара Геодора А нђела код Клокотнице
{Ш О), што је било познато и Теодоскју, најмоћнији владар на Бал-
кану иосгао је бугарски цар Јован В Асен. У добро познатом и на ви*
ше места објављиваном „Трновском натпису'* из 1230. године, Јо-
ван II Асен с поносом истиче своје успехе у рату, па поред осгалог
каже ца је заробио: „самог цара кир Теодора" и све његове бољаре.
као н да је запосео све грчке земље „од Једрена до Драча". а поред
тога још земљу „арбанаску и српску"'.3* У војне ус/хехе цара Јована

*' Тсо.чосије, Ж ш и и јч с е ч ш о г Саве, 163; Ђ. Данипић, Ж и в о ш с е . Са*е, 170, )71.

* Д ом енгнјан. Ж ивиш и се. Саве и св. Симеони, 164; Ћ. Д дкичић, Ж иеот слетога
Симеуча и светога Саее, 280. И ск л зи и љ с млњс! пош товањ а солунском иару Те-
пдору А кћ ел у у порећењ у са никејскни иаревима гк к л сд и ц аје к раткотрајн осга
и ироласги солунско-спирског ц ар сгм ,
1 ТеодосиЈС, Ж ити/е сзетоГ Саве, 163, 165; Ђ . ДаничиК, Ж ивот св Саве, 171,173,
174 Заним ЈкикоЈе гледиш те Т еодосија који к а ж е д а л о сл е пада Ц ариграда 1204
гоаине; „царетво се грчко напвоје [Ч1СФ,1е", оцносно а а њ тер и то р и ја В т а н т и Ј е
подељ сна ма два дела, на мгшоачиЈскс н балианскс ч см л е са иарсхнма у Никсји
и у С олуну.
1‘ Т рноаски натпис Јоааи а II А сеиа нх 1230 годнис о бјављ сн Је на вишс м есга Вн-
дн Г, ТомоаиК, М орф мо*и]а Нириличких напшиса на Валкану, Б ео гр ад 1974,
38-39, О н астал и м п ром ен ам а после б л т к е коч К л о к о тн и ц е ксцрлно. 5 З л а -
тарскн, И ст орилна билГарсната ррвжава, том 3 ,3 3 9 353,587 596; И Божмлов.
Фамилолта на Асеневин, Софнн 1985,77-92 (са нрегледом лнтературе).
258 Немпњићи и Лазарсби& и

А сена не треба ни сумњати, али када је у питању запоседање срп-

ске земље, у сачуваним изворима, лостоје видљиве противуречно-
сти. П ознато је да је исти цар готово у исто време, 1230/31. године
издао Дубровчанима своју „оризму" којом им дозвољава да слобод-
нотргују по његовој држави, односно да долазе до било које „земље
или хоре‘\ а конкретно до Видина, Браничева, Београда, или до Тр-
нова, да се крећу по Загорју, до Преслава, или да дођу у Каравун-
ску и Крнску хору, у Једрене и у Димотику, или у Скопску, Прнлеп-
ску и Деволску хору, у земљу арбанаску или у Солун.39 У наведеном
попису градова, земаља и хора нема ниједног подручја које се нала-
зило у оквирима државе Стефана Немање или Стефана Првовенча-
ног. Најближи х-раницама тадашње српске државе били су Београд
и Браничево на северу, а Скопље и „арбанаска земља'* на југу. Овде
треба још додати да три године касније, најпре краљ Радослав, а по-
том и краљ Владислав, успостављају пријатељске односе са Дубров*
чанима. па им поводом тога издају посебне повеље V којима нема ни
речи о било каквој превласти цара Јована II Асена. 0 То опет не зна-
чн да Бугарска у то доба није вршила снажан утицај на Србију, уто-
лико пре тпто се од почетка 1234. године на српском пресголу нала-
зио краљ Владислав, зет цара Јована II Асена.
О односима између таста в зета сачувана су занимљива обавеште-
н>а и код Доментијана и кодТеодосија, к о ј и детаљно описују другу
посету архиепископа Саве светим месгима, а посебно Јерусалиму, Алек-
сандрији и Антиохији. На повратку из светих места, архиепископ Са-
ва је бродом присгао негде уз западну малоазијску обалу, али није ио*
сетио никејског цара Јована Ш Ватаца, већ се упутио у Цариград.
Разлозн овом посгупку могу бити различити, један од њих је свакако
и надмоћ бугарског цара Јована II Асена. Из Цариграца је Сава оти-
шао у „земљу бугареку... у град Несебар" па је из Месембрије упутио
и Јасланике: „ка свату своме благоверном цару Јовану Асену".41 Уз ца-
реву помоћ српски архиепископ је лако стигао у 1 рново где: „љубазно
славље сатвори «бог њега благоверни цар Јован*‘. И з цитираних рече-
ница јасно се види да Домснтијан исказује исгчз поштовање „благовер*
ном цару Јовану Асену". као што је ранијс исказивао „благоверним"
никсјскнм царевима Теодору Ласкарису и Јовану Ватацу. Иа основу
изложених чињеница, могло би се претпоставити да је у хлјерархији

" Љ. Стојановић, Сшаре сриске иоееље и иисма, 1/2, Бсоград Ср. КаЈ^ловци 1434,
205; В. Здатарскн, н д., 352
** Љ. СЧојановић, Сшарс српске повеље и пиома 1/1, Београд Ср. Карловии 1929,
II 14.
«' Д омситијзн, Животи св. Саве и св Симеона, 203; Ђ. ДаничиК, Живош сееин>}а
Симеуна и састога Саве, 328,
Виланшицка х н Ј е р о р г и / а влауара у сбешлосиш сриских пмора 259

владара бугарском дару припало оно место које су до тада држали

никејски цареви, а у сваком случају да ]е са њима потпуно иЈЈеднзчен.
Описујући исте догађаје, Теодосије не наш ва Јована Асена ни „бла*
говерним” нити „благочастивим", већ једноставно „царемк\ 42али се мо*
ра имати у виду чињеница да Теодоснје преноси схватање свог време-
на када је српски краљ био моћнији и од бугарских и од византијских
царева.
>Та овом месгу не треба описиватн боравак архиепископа Саве
у Трнову, његову смрт и ааплете око преношења часних моштију све-
тога Саве у Србију пошто је то добро познато. И лоред тога, треба
скренути пажњу на Доментијаново казивање како је краљ Влади-
слав отишао „ка тасту благоверном цару Калојану Асену“. који га је
иримио с великом чашћу. „И у истину као сина свога одликова га
двема частима, с једне сгране као великог краљ а и салреетолника
свога отачаства, а с друге стране као љубљеног му зета великога цар-
ства свога.'*43 Према наведеном цитату сродствени односи су преци*
зно дефинисани. Бугарски цар је таст, а српскн краљ је његов зет,
којем указује част као да му је син. Одмах по доласку, краљ Влади-
слав се обратио цару Јовану Асену следећим речима: „ 6 богољуп-
че и оне мој, цару, прими прозбу моју, и дај ми преосвећеног госпо-
дина и учитеља и просветитеља отачаства мојега".4445Ц ар је на крају
изашао у сусрет овој молбн па је дозволио пратиоцнма српеког кра-
ља да прихвате мошти светога Саве, а одмах лотом: „краљ Влади-
слав опе на порадовање оиа свога благаверног иара.м * Наведени ци-
тати недаосмислено показују да између цара Јована II Асена и краља
Владислава постоје такви односи као између „оца" и „сина", из чега
се јасно внди к о је у хијерархији влздара старији а ко млађи. Из то-
га још увек не следи закључак да је суверенитет српског краља био
ограничен. Од ступања на престо па до силаска, краљ Владислав исгу-
па потпуно самостално како у зсмљи, тако и према суседима. Срп*
скн краљ ]е тада признавао идејну суирематију бугарског цара и ре-
алну надмоћ на је због тога вероватно уваж авао и његову
спољнополитичку оријентацију, али се, по свој прилнци, на томе све
и завршавало. Пола века касније монах Теодосије приказује на сли*
чан начин као н Доментијан односе између бугарског цара и српског
краља. Јован I I Асен, каотаст, нстовремено је „родитељ" или „отац“.
а Владислав, као зет. нстовремено јс царев „син".46 Будући да јс „цар

42 Тсодосије, Жишије свешо* Саве, 189; Ланичић, Жипош св Сале, 199

45 Домептијаи, Ж иаоти св Саае N сл Симеона, 20ћ, 209; Ђ ДаничиК, Жиоот сае-
тога Симсуна и сеетоГа Саее, 334
* Дочептијан, н. р., 209, Ђ. Дачцчић, н р . 335.
45 Дсментијан, н. р., 2П . Ђ. Даничић, н. р , 336.
4 ТеодосиЈе, Жипшје слетог Саее, 194- 197; Ђ. ДаничиК, Ж иаот св Саее, 204 209
260 Немањићи и Лазарееићи

Бугара и Грка“ био најмоћнији владар на Балкану, са изгледима да

постане регент латинских царева у Цариграду и лошто су се под н»е*
говим уш цајем налазили и солунски цар Мано)ло47 и краљ Влади-
слав, изгледа да је сриска елита сматрала да се Јован II Асен, између
1230. и 1241, године, налазио на самом врху хијерархије православних
владара. Према византијским схватањима о хијерархијн владара, ко-
ја су у начслу прнхваћсна и у српској средини. краљу Владиславу као
„сину" моћног „цара Бугара и Грка“ припало је високо и почасно ме-
сто, али између цара на врху и његовог сина на ннжем степенику ло-
стоји видљива разлика, која није постојала само у сфери идеја. већ и
у реалном односу снага.
Убрзо после смрти цара Јована Л Асена (1241) његова пржава
дослела је у незавидан положај. Бугарску експанзију заменила је екс-
панзија Никејског царства на раиун Бугарске и Солунско-еттирске
царевине. Убрзо је заиоседнуто, поред осталог, и Халкидично по-
луострво са Светом гором. Неколико година након ових догађаја на-
стао је и познати Доментијанов запис у којем сс саопиттава да је
Жнтнје светога Саве написано у Кареји на Светој гори, „у царству
благовернога цара кир Калојана грчкога, који је царевао источним
земљама и западним".48 Доментијан употребљава сличне изразе и у
залису о састављању Житија светога Симеона па каж е да је дело
завршено „у царству благоверног цара грчкох а кир Михаила Пале-
олога у треће лето, када узе Цариград од Латитта и када је он царевао
источним земљама и заиадним“.49*На основу саопштених цитата, ла-
ко ће се закључити да су источним и западним земљама Византије
владали већ Јован III Ватац, а свакако и Михаило VIII Палеолог. Пре-
ма томе, српска духовна елита била јс свесна насталих промена, па
их је на иогодан начин саопштила. упозоравајући исговрсмено и на
промене у хијерархији влалара. Највише месго припадало је „благо*
верним“ царевима „источних'' и „западних“ земаља.
У последњим деценијама ХШ века дошло је до видљивих про-
мена у односу снага балканских држава. Некада моћно бутарско цар-
сгво, под притиском Гатара, нашло се у расулу. Управо у то време
на челу Византије налазио се цар Андроник II Палеолог (1282-1328),
који није био у стању да разреши унутрашњу кризу нити да се оду*
тгре моћном српском краљу Милутину Све се то одразило и на фик*

47 & Ферјанчић. С олунсхи идр Манојло А нђео 0220-1227), Зборник Филозофског

факулт«та 14-1, Београд 1979,93-101.
" Ломентијан, Ж илот и св. Саве и се Симеоно, 2 1б; Ђ, Даиичић, Ж иеош с&е&оГа
Симеуна и светога Са&е, 343,
41* Доментујан, н. <?., 317, ТУ Даничнћ. ч 116
>0 Г Осгрогорски, Историја Виланти)ел 445-468.
Ишаншијска хиЈерархи/а владара у свешлосши срискчх извори 261

тивну хијерархију владара. Почетком деведесетих година краљ Ми*

лутин је приморао видинског кнеза Шишмана да му буде вазал, а
нешто касније оженио је својом кћерком Аном Ш ишмановог сина
Михаила, будућег бугарског цара.31 Успостављени политичкн и род-
бински односи недвосмислено покааују ко је био „старији", а ко „мла-
ђи". Поводом успосгављених односа, Данилов Настављач каже да
Михаило Шишман од краља Милутина „беше чуван и креиљен и по-
дизан у време своје немоћи, достојну му помоћ чињаше и љубав из-
над мере, осећајући за њега бол као и чедољубиви отац".5152 Старање
„чедољубљивог оца" за зета, односно „сина", на посредан начин по-
казује да се Михаило Шишман, пре него што је постао цар. налазио
у вазалном положају према краљу Милутину. Према садржини на-
веденог цитата, српски краљ је свом вазалу пружао помоћ различи-
те садржине, штитио га, учвршћивао и јачао његову моћ.
Занимљива обавештења о односима између „родитсља" и „си*
на" саонштио је архиепископ Данило II у Житију краља Милутина.
Савременици и у Србији и у Византији били су упознати са узроци*
ма и последицама женидбе српског краља малолетном втантијском
принцезом Симонидом. Брак је склопљен из чисто политичких раз-
лога, а краљ Милутин, као зет византијског василевса, био је чак и
неку годину старији од свог таста, Андроника II Палеолога. Разли-
ка у годинама нијс представљала озбиљнију сметњу да се родбински
одноеи између таста и зста дефинишу као односи између „родите-
ља" и његовог духовног „сина‘\ Будући да је Андроник II имао сина
и савладара цара Михаила IX, рођеног брата принцезе Симониде, он*
да је он после сесгрине удаје постао такође „брат" краља Милутина.
Имајући у виду новостворено сродство, архиепископ Данило саоп*
штава како се Андроник II обратио писмом краљу Милутину сле*
дећим речима:,ЈБубазни сине државнога ми царства", а у лругом пи-
сму: „Слатки и љубазни, па и најдражи сине државнога ми Богом
царства".33 Не проверавајући веродостојност писама, у оба цитата
византијски василевс назива српског краља својим сином, чиме му
исказује велико поштовање као владару, али га иеговремено и фор*
мално ставља испод себе на нижу хијерархијску лествнцу. Поводом
стилизацијс поменутих „писама" могло 6и се приметити да су у њи-

51 Сг. Станојсеић, Краљ Милушин, Голишњиил Ннкопе Чугшћа 46 (1937), 6-8; Исии>
рија српскоГ нароџа 1,442,443.
52 Архнепископ Далнло, Ж ивоти краљсеа и архиепискот српских, превсо Л. Мнр-
ковић, Бсоград 1935,134(дал<: А р х и е и и с к о п Д а н и ло )^. Даннчић, Ж ивоти кра-
љсоа и архиепиекопа српских, паиисао аркиспископ Даиило, Београд Загреб
1866, 177 (даље: Ђ ДаиичпК, Д анило //).
4Ј Лрхисш*скопДанило, 109,110; Ђ Даиичнћ, Данш>о II, 1 4 5 . 146.
262 Немоњићи и Ламребићи

ма испољени погледи једног угледног предетавника српске елите,

али одмах треба приметити како су ти погледи били потпуно усагла-
шени са аваничним ставовима тадашњег српског краља. О томе су
сачувана непосредна сведочанства. У једној хиландарској иовељн
краљ Милутин наглашава ла по божијој вољи превисоки цар Грка
„створи сродство с краљевством ми“ и „би родитељ краљевства ми".м
О свему томе говори се још исцрпније у дру» ој хиландарској пове-
љи, лрема ко јо ј је српски краљ измолио неке земљопоседе за Хилан*
дар: „у господина ми и родитеља светога цара грчкога кир Андрони-
ка, и у вољеног сина његова, брата краљевства ми кир Михаила, цара
грчког^55 У саопштеном цитату истакнута је разлика између влада*
јуће1-, односно „светог цара грчког" и његовог савладара „цара грч-
коГ‘, од којих је гтрви „родитељ“ и „господин" српском краљу, док је
други краљев „брат*. Према садржини хиландарских повсља - званич-
них докумената - краљ Милутин прихвата византијска схватања о хи-
ЈСрархиЈИ владара. На њеном врху налази се увек владајући „свети"
цар Ромеја (грчки), који је његов „родитељ", а одмах испод „светог"
цара налази се његов рођени син и савладар, који је истовремено и
„брат“ српског краља. Краљ Милутин исказује велико лоштовање Ан-
дронику II, признаје званично његову идејну супрематију, назива га
„родитељем". а формално чак и својим .Јосподарем" (господином),
али о реалној потчињености не може бити ни говора пошто је тада
српски краљ био моћнији од византијског василевса.
Званични ставови српског краља били су познати високим иред*
ставницима Српске цркве, а посебно краљевом верном сараднику
Данилу II, који такође исказује највеће могуће поштовање Андро-
нику II Палеологу. Описујући догађаје везане за побуну и ослепл>е*
ње Милутиновог сина Стефана (Дечаиског), Данило каже да је срп*
ски краљ послао ослепљеног сина „у славни град КонстантиЈ*ов ка
тадањем свом тасту, светом васељенском иару кир А ндронику"
И зраз „свети васељенски цар" привлачи посебну пажњу, утолико
пре, што је у Житију употребљен неколико пута. Велнчајући и ди-
пломатске успехе свог краља, Данило II истиче како се краљ Милу-
тин састајао неколико пута: „са васељенским царем Новог Рима, Кон*
стантинопоља, кир Андроником" и успевао ,дза добије од њега што
жели“.57 Потом још додајс: „Такође и са бугарским царем у Трнову 4

44 С Новакоинћ, Законски сиомениии сриских држаеа с р е р м г века, Бсограи 1912,

39 к 0|дЛ>е: С. Новакоанћ, Законски сиомениии).
'• С Новакоеић, н. р., 479; Б. Ферјанчић, Самадарстео у роба П алеолога, ЗРВИ
24-25(1986), 307-384.
* Архиепископ Д анило, 95; Ђ. Даничић, Д анило Н. \26.
,т Архиепископ Д онило, 106; Ђ . Даничнћ, Ликило //, 141
Вимншијј ка хијсрирлија влауајх* у свешлосши срискил извора 26$

саставши с«, сваку правду краљевству свом лронађе". Казивање Да*

нила II заслужује аужну пажњу јер показује да постоји битна разли-
ка у титулисању византијског и бугарског цара, као и разлика у оства-
реним дипломатским успесима. Византијски цар је „свети васељенски
цар", односно „васељенски цар Новог Рима, Константинопоља‘\ док
је владар Бугарске једноставно „бугарски цар“. Разлика у титулиса*
њу је очигледна. Власт бугарског цара простире се на тернторији бу*
гарске државе и она је реална, док је власт византијског василевса,
бар у теорији, универзална и обухвата православну хришћанску ва-
сељену. Данило 11још на неколико места истиче углед и највиши ау-
торитет византијског василсвса као „светог" или „светоименитог ца*
ра‘\ ,засељенског цара грчког кир Андроника", затим, „благоверног
цара кир Андроника", најзад, „светог и благоверног васељенског ца-
ра кир Андроиика".58 Узимајући у обзир чињснице које су наведене,
а конкретно начин на који су краљ Милутин и архиепископ Данило
II титулисали цара Андроника II Палеолога, може се закључнти да
су они лризнавали право византијском василевсу на универзалну
власт у световној сфери. као што су је признавали и васељенском па*
тријарху у црквеној сфери. Будући да су тадашњи српски краљ и срп-
ски архиепископ лризнавали у начелу постојање универзалне власти
„васељенског цара", односно византијског василевса, а свакако „ва*
сељенског", односно цариградског иатријарха, само се по себи под*
разумева да су тада били отворени сви лутеви за византинизацију
српске државе и српског народа, што се одразило и на доктрину о
српској државности. Према устаљеним схватањима, сриски краљ је
лолазно на власт и на престо по милости божијој, као и византијски
цар. О н јс истовремено и самодржац, као што је византијски цар
автократор. Српска држава је у сваком погледу самостална и сувере-
на. али је као таква исповремено прелстављала посебан део универ*
залног православног царства. Било је само питање времена када ће
српски краљеви посегнути за највишим владарским достојанством у
том царсгву, за царском круном.
У прве две деценије XIV века сриска елита ирихватала је и по-
штовала визангијско схватање да се на чслу хијерархије владара на-
лази византијски цар Андроник II Палсолог, а на сгепенику ннже
Андроников снн и савладар цар Михаило IX, али је у ово схватање
унета корекција, која је прихваћена и у Византијн и у Србији, да се
Андроников зет краљ Милутин налази у истој равни са Михаилом IX,
односно да је и он царев „духовни" син. Вероватно да се у истој рав-

58 А р хи е и и с к о п Д а н м о . 110, 111, 121, 123, 124.127; Ђ. Даничић, н. 9 . 146, 147, 160,

163, 164, 168.
264 Иемањићи и Лезар€ви$ш

ни налазио и талашњи бугарски дар Теодор Светослав (1300-1322).

На нижем степенику у хијерархији налазио се господар Видина, Ми*
хаило Шишман, зет краља Милутина и његов духовни „син“. Већ је
речено да се положај владара у хијерархији могао променити. Када
је Михаило Шишман посгао бугарски дар и пошто се ородио са Ан-
дроником Ш. онда је он заузео оно место које је раније припадало
Теодору Светославу.
Смрт краља Милутина, затим. цара Теодора Светослава. као
и борба за власт и долазак на лресто цара Андроника Ш, довели су
до промсна у политичким одноеима балканских држава и владара.”
Погоршани су односи између српског краља Стефана Дечанског и
бугарског цара Михаила Шишмана, а убрзо и са царем Андрони*
ком Ш. И з тих разлога писац Житија Стефана Дечанског помиње на
Једноставан начин „бугарског цара" и „грчког цара“, без одредница
да ј с „васељенски",„свети“ или ,.благоверни“ ц ар * 1Између бугар-
ског и византијског цара дошло је временом до блиске сарадњс, па
су они на једном састганку одлучили да заједничким снагама нападну
српског краља.61 Разлога за сукоб било је више, а мсђу њима се по*
миње и растава брака између цара Михаила Шишмана и његове су-
пруге царице Ане, сестре краља Стефана Дечанског. Према казива-
њу писца Стефановог Житија, српски краљ је покушао да избегне
оружани сукоб са бугарским царем, па му је преко свог посланика
поручио: „Сети се у своме уму, драги и љубими брате краљевства ми,
да ти не учиних ни једнога злога дела“.ад Назвавши цара Михаила
Шишмана драгим и вољеним „братом *, српски краљ је исговреме-
но истакао и сродничке односе и равноправност владара суседних и
суверених држава. Све је то такође истицано и после погибије цара
Михаила код Велбужда када се Стефан Дечански обратио преко ло-
сланика: „сестри својој благочестивој иарици Ани“, следећим речи*
ма: „Нека ти је знано, љубазна еесгро краљевства ми, па господин и
мужтвој, а брат мој цар Михаило... силом Господњом низложен умр-
тви се под руком мојом“.63 На основу наведених података може се
слободно рећи да непријатељство и погибија бугарског цара нису по-
ништили сродствене односе ни једнакост међу владарнма у постоје*

Исшорија сриског нарора 1, 502—506; И. Вожнлсв, Ф амилинша на Асеневим,

119-134.
« А рхиепискоиД анило, 131, 132, 134 140; Ђ. Даничић.Дачило //, 173,174,177-185.
41 О састанку и споразуму т м е ђ у дара Аипроника Ш и цара Мнханла Шншмана
внди ВизантиЈски извори за историју нарора Југослаеије. ТОМVI, Бесград 1986,
196-200, 207, 208, 335, 336 (д але. ВИНЈ VI).
^ Архиепископ Д анило, 136; Ђ. Даннчнћ. Д анило II, \ 79
Лрхиепископ Д анило, 144, Ђ. ДаничиН.ч 9 , 191.
6ш анш и)<.ка хијсрорхиЈа блауири \ све ш ло с ш и сриских извора 265

ћој хијерархији па су, према писцу Житија, краљ Стефан Дечански

и цар Миханло Шишман остали „браНа".
До осетнијих померања у постојећој хијерархији долази за вре*
ме Стефана Душана и бугарског цара Јоаана Александра. Стефан
Душан је још као краљ успео са војском да продре до Солуна, где
се 1334. године нагодио са царем Андроником III. Поводом ових до-
гађаја пнсац Житија краља Душана каже како је цар Андроник пред-
ложио срлском краљу да усноставе пријатељске и савезничке одно-
се, рекавш и му: „мене учини да ти будем љубазни брат и друг
краљсвства твога'*.64 Пошто је предлог прихваћен, писацЖитија кон-
статује да српски краљ и византијски василевс „постацоше љубазна
браћа и другови"65 Наведени цитати занимљиви су из више разлога,
а посебно ш то је срлски краљ уздигнут на највиши стененик у хије-
рархији владара, конкретно да буде назван „братом" византијског ва-
силевса, и то са његове стране. Оваква могућност се не искључује,
али остаје отворено литање како је то формулисано на византијској
страни.66 И поред тога, остаје као чињениад како је српска елита сма-
трала да њихов краљ ужива једнака права као и византијски цар.
Две или три године пре ових догађаја, српски краљ је стекао
још јсдног „брата'*. Реч је о бугарском цару Јовану Александру, чи-
јом се сестром Јсленом оженио Стефан Дупган 1332. године.6' О то*
ме да су они постали .духовна браћа“ сачувана је потврда у званич-
ним документима. И з садржине једне хрисовуље, коју је 1346. године
издао цар Душан, поводом добијања села Хандак, саопштава се ка-
ко је: „према жељи љубазног брата царства ми, преузвишеног цара
Бугара, одредкло царство ми‘' да манастир Зограф добије село Хан-
дак, а потом је затражио: „исто тако љубазни брат царства ми, пре-
узвишени цар Бугара кир Александар, и замсшио царство ми. да би
ова обитељ стекла о томе и хрисовуљу царсгва м н'\6* Сада нема ни*
какве сумње да су сриски и бугарски цар .духовна браћа“ и да су то
постала по два основа. Најпре. одмах после Душанове женидбе Је-
леном. сестром Јована Александра, а затим, као владари самостал-

* Архиеиискои Д анило. 168. Ђ. Даничић, п д,, 224: С. Ћирковнћ, О саситшшмо иа-

ри Анрроника Ш и краља Стефана Душона. ЗР В И 29-30 (1991), 204-212.
45 Архиепископ Д анило, 169; Ђ. Дапичнћ, н. д 225.
* Према КантакуЈиму крал> Душан је приликом другог састакка са карем Анаро-
ником (II ислољааао „велнку разборнтост и смерност, држао се према цлру као
гослодару'' {ВИНЈ VI, 353). За боље разумсвањс навсдсног <>бјашше1ћа мора се
узетн у обзир чнњеница д ј ј с цар Јован VI Кактакузии био огорченн противник
Сгефана Душама.
‘т 0 бугарском цару Иваку Александру више И Божклов. ФамилшМш наАсенее-
ии, 149-178.
м А. Соловјев и В. Мошин, Грчке повеље српских еладара, БеОЈрад 1936,67.
266 Немањићи и Лазарееићи

них држава са истим владарским достојанством. Овде треба примс-

тити да је у иоменутој Зографској хрисовуљи цар Душан наавао „си-
новцем“ малолетног и легитимног византијског василевса Јована V
па из тога проистиче да је српски цар, по духовном сродству, био
„стриц'1византијског цара.69
Слична схватања о постојању сродничких односа у хијерархи-
ји владара иостојали су у то доба и у Бугарској. У науци је већ скре-
нута пажња како у Зографским хрисовуљама из 1342. године Јован
Александар назива Андроиика III „узвишеним царем грчким и сво-
јим вољеним братом, а малог Јована V узвишеним царем грчким и
својим вољеним анепсеом и сватом“, док је опет за Јована V, цар
Јован Александар „преузвишени цар Бугара и вољени стрии“.70 Де-
вст година касније легитимни византијски василевс Јован V Палео-
лог саопштава да је издао једну хрисовуљу манастиру Хи.ландару јер
је то затражио од њега: „преузвишени цар Србије и вољени стрии
његовог царства кир Сгефаи'*.71 Не залазећи у шира разматрања Ду-
шанове царске титуле или титулатуре бугарских царева, пошто ото-
ме постоји обимна литература, може се слободно рећи да сс на осно-
ву саопштених података може реконструисати врх хијерархије
владара у доба цара Андроника III и његовог сина цара Јована V. По-
сле авгусга 1334. године, Стефан Душан, а од тада вероватно и Јо-
ван Алексачдар, назнвани су и сматрани духовном браћом цара Ан-
дроника III и стричевима Андрониковог малолетног сина цара Јована
V који је постао духовни синовац Стефана Душана и Јована Алек-
сандра. Н а основу услостављеног духовног сродства и Стефан Ду-
шан и Јован Александар, као цареви осамостаљених делова васељен-

^ Н а самом почстку поменуте хрисовуљс саопштава се да манасш р Зограф: „по*

седуЈе покраЈ реке Стримона село које сезо ве Хандек, на осноау хрисовуље не-
ћака царсгва ми, преузвишеног иара Ромејаиа кн рЈована Палеолога" (А. Соло-
вјеа и В Мошлн, н. р.,61). У лерноду иамеђу лета ЈМУ и краја 13Ф5 године одиоси
између Јоваиа V и Стсфана Душана бмли су приЈате.гски и саве Јнички. па је иа
тнх и лругнх раглога први српскн цар могао назвали чегрпаестогодишњсг визан-
т и ј с к о г василсвса с в о ј н м „синовцсм" Успостављени родбннски олноси 1346

голине сииовац, стрии - бнће обновљени 1351. године Јер је тада иар Јован V
лостао савезник цара Душана. Внди: Р. Раднћ, Време Јоеана V Палеолога, Бео-
град 1993,1 59. 160, 185-1 8 8 , 209 223.
50 Г Острогорски, СрбиЈаи аазантијскохнЈерархија рржаоа, 134,
71 М. Динић. Дуиш нова идрска т ит ула у очима савременика, Зборннк у часг ше-
сте стогодишлицс Законнка цара Душана 1, Београл 1951,97,98; Г, Острогор-
ски. Србија ч византијско хијерархијарржааа, 134; Р, Раинћ, Време Јоаана V, 210;
Љ Макснчовић, СрЈкка иарска тшиула, Глас САНУ 384, Одељење историјских
наука, кљ. 10 (1998), 130, 181. Јован V хао млађи рођак (снновац) српског влада-
ра и р к ж ао је своч духовиом стрицу кајвише ш то јс могао да је „преуавишени
цар Србије5' али не и Ромеја
В и м ш ш и јска хи;ерархи}п еларара у свеШ лосш и ср и с к и х и зво р о 267

ског царства, лриблнжнли су се до крајњих граница самом врху хи-

јерархијс владара. У држави, којом је владао, односно у осамостаље-
ном делу васељенског царства, цару Душану припадала су сва пра-
ва и почасти каква су имали тадашњи византијски цареви у својој
државн, као цјто су: постојање патријаршије, додељивање највиших
татула у царству (деспота, севастократора и кесара), доношење за-
кона, увођење византијског дворског церемонијала и сл.72 За све сво-
је поданике, укључујући и сина краља Уроша, Сгефан Душан је „све-
ти цар“, а његова супруга Јелена „света царица'*, односно „благоверна
и христољубива царица царства и августа".73 З а разлику ол краља
Милутина, који је као духовнн син Андроника II признавао идејну су-
прематију васељенског, односно византијског цара. Стефан Душан
није имао потребу да то чини је р је његово владарско достојанство
уздигнуто „на православно царство“,74 па је према свом схватању и
схватању српске елите изједначен са тадашњим византијским царс*
вима. Изједначавање је, бар како изгледа, до одређеног степена, по-
стало прихватљиво и Андронику III и Јовану V, али га је оспоравао
Јован VI Кантакузин и политички и интелектуалии кругови у Цари-
граду и Внтантији.75
Узајамно поштовање и духовно сродство између владарских ку*
ћа Немањића и П алеолога, није озбиљније нарушено ни после Ду-

^ Исшорија српско? народа 1.524 540 (М. Благојевић) 557-565 ?Д Богдановнћ)

' С Новаковић, Звко н ски спсменнии, 701, 702,704, 705, 740 С тсф ап Душам по-
се као „свети цар" у запнсима који су насгати пок је Оио у жиеоту. Види.
Љ . СЧојановиК, Стари српски записи и натписи 1, Бсоград 1902.35, 36,38, Са*
врсмепицм помињу и иарицу Јспепу као „свету царнцу". Види. Љ . Стојаиооић,
Сшари ср1*ски записи и иатписи Ш, Београд 1905.40; А . СоловЈев, П о вела иа-
ра Урџша у хиландарском архиеу, Богословље 1Ј, бр 3 (1927), 290,291. Д ар Ду*
шан и дарица Јелена помињу сс и у документимд на грчком јсзику као „светн
цар" и „света царииа" В иди: Г. Острогорски, Серска област после Душ анове
смрти, Београд 1965,4.5, Б. ФсрјанчиК, Византија ирема Српском иарстеу,
ГласС А Н У 384,167, 168 Б , ФерЈанчнћ наглашава дајс Јован V прктнаоСтефа-
ну Душапу „титулу василевса Србијс" и да је то ..било највнше ш то јс Стсфан
Душан могао аобити са витантијске стране“ (Б. ФсрјанчиК, н р , 165).
'* С Новаковнћ, Законик Стефана Д уш аш иара српског 1349 и Ј354, Беотрад 1898,
4. Средннои XIV века Внзантијско, Бугарско иСрпско царство представљају са*
мосталне држ авеса омсђспим границама.за ратлнкуод.1вассљснс(сог,‘ или „пра-
вославног“ царства ко је је у т о лоба духовна а не политичка тпореннна бет пре-
иизно утврКених гранииа. Срелиштс „васел.енског царства" налазило се на
Балканском пол^острву. на тсриторијама које су насељавали Грци, Бугари и Ср-
би. Више 0 1 0 ме: Д. Оболеиски, Византијски канснвелт , Београд 1991.
З а оспсравање Д ушановс царске тнтуле, као и постојања Срлског царства, са пре -
гледом литературс види Византијски изеори за истори/у народа ЈуГославијв,
том VI. Београд 1986,265-270,482 484,630-632.640; Б, ФерјанчиД, Византија пре-
ма Српском иарстау, 158 16]. У оспоравању )с рсчју и депом преањачно Јован
2М Немањићи н Лаларев*Јш

шанове смрти. У исгориофафији је од раније познато да је цар Јован

V називао Душанову супругу Јелену преузвишеном царицом Орбије и
својом „вол>еном сестром“.^ Овај нзраа указује на равноправносг и
истоветност владарских досгојанстава, а сведочи и о лостојажу при-
јатсљскнх односа између внзантијског цара и владара Серске државе
1365. године. царице Јелене и деспота Јована Угљеше. Одмах треба
приметити да у лериодима сукоба између Србије и Византије сриски
извори изостављају сродничке термине па чак н лична нмена визан-
тијских царева. Из тнх и других разлога у српским изворима практич-
но нема помена о цару Јовану VI Кантакузину, огорченом противни-
ку и вештом супарнику Стефана Душана, док опет Јован Кантакузин
у својим мемоарима упорно назнва Душана „Краљем”, а не царем.77
Крај Српског царсгва, гашење династије Немањнћа. продор Ту*
рака на Балкан и лораз српске војске на Марици 1371. године утица-
лн су на слабљење контаката па и на вишегодишњи прекид између ви*
зантијских царева и српских обласних господара. У периоду између
1371. и 1402. године емири Османских Турака, Мурат и Бајазит, пре-
творили су у своје вазале византијске и бугарске цареве, као и срп*
ске обласне господаре.78 Свакн вазал био је оптерећен тешким обаве-
зама, укључујући и личну војну службу. па се његов статус може
најкраће дефинисати уз помоћ срецњовековног термина - да је ,лора-
боћен“, пдносно да лнчно извршава одређене обавезе. Ссћајући се по-

VI Кантакузнн у Цариграду и Византнји, ал и је зато > српскоЈ средннк потпуно

игнорисан као особа која се снлом дочспала дарског гтрестола. Расправљајући о
држању и понашању Стефана Душана после круиисања за цара С Ћирковнћ сма*
тра да се он у почстку ионашао као да је члин породице визактијских цареаа, ала-
дајућег цара и његових савладара, а да јс, лосле крунасања Јомш а VI Кактакузи-
ка за внзавти|Ског нара, почео да се понаша као „аелики цар", јсдан у оном низу
којн заиочкњс К онстактш ом Велнкнм (С. Ћирковнћ, Србијо и Царсшбо, 151)
Расиравл>ајућн о Душансво) царскоЈ тнтули Љ . Максимовнћ ;е на храју закљу-
чио да она. „ухазује на постоЈап.? мешавнне разнородннх к д с ј н н х и матсриЈЗл-
них елемената, мешавина српске самосаојностк и византнЈског уинверзалнзма"
<Љ Максимовић, Српска идрска титула. 18$). Наведене констатације не трећа
ни исправљатн ми допуњаватн алн трсба напоменути да јс Српско царство мо-
стојало нстовремено и напоредо са Визактијским н Вугарским царством измс*
ћу 1346, и 1371. годнне. Н нјсдно оц ова трн царст&а ннј« бнло потчињено једно
другом, тачннје Српско к Бугарско царсгво ВиаантнЈК.
* Г Острогорскн, Серско област после Душановс смрти. 6.
п Б. ФерЈанчкћ. Визант ијв према Српском шгрству, 159; Визонтијски ивоори
иетори/у ндрора ЈуГославије VI, 4«5 487,490,498-511,53$ 553,557,558 Јовак VI
Кантакузин на (нва .лраљ ем" к Душановог снна цара С тефана Урошд (ВИНЈ VI,
560,567)
’* К. Јнрсчск, Историјп Срба 1,251-254; Г Острогорски Византи/а. возална рр-
жааа ТурскоГ Ш рства. И з вкзаитијскс нсторнје и просопографиЈе, Београд 1970,
377-389. М, Снремкћ, Турски трибутари у XIV и XV веку. ИС1 орНЈСКК гласннк
1 2 ( 1970), 9 61.
Вјјзант и ц к а ки/ерархија п л адара у с в е ш л о с ш и с р и с к и х и зв о р а 269

ложаја у који је поспео између 1389. и 1402. године, владар ерпске др-
жаве Стефан Лазаревић каже: „Од Косова бих порабоћен исмаиљћан-
ском народу, док не дође цар Перса и Татара и разруши их'1.79 У то*
ме нгго је речено нема претеривања, пошто је испуњавање вазалних
обавеза постајало све теже н теже за време емира Бајазита који је на
различите начине сатирао своје вазале и запоседао њихове земље.
У погледу извршавања преузетих обавеза византијски цареви
нису се разликовали од осталих турских вазала, што је дало повода
московском великом кнезу Василију! да каже: Имамо цркву али не-
мамо цара.8и Добро обавештсним савременицима било је познато да
је прави господар вазалних држава турски емир. Из тих разлога Кон*
стантин Костенечки (Филозоф) назива Бајазита „великим царем“ и
„самодршцем *, а то су били термини којима је дефинисан положај
владајућег цара у Византији.81 Настојећи да у повољнијем светлу при-
каже понижавајући положај Стефана Лазаревића, Константин Ко-
стенечкн у његовом Житију усклађује односе између Бајазита и Сте-
фана са схватањима српске средине па каже да се Б ајазит „према
овоме односио са сваком истином и чистом љубављу као према љу-
бљеном сину“,82 У цитираној реченици Бајазит је на посредан начин
приказан као „родитељ" а Стефан Лазаревић као „син“ па се на тај
начин јасно наговештава ко је старији, а ко млађи, односно ко је си-
зерен а ко вазал. П ознато је да се Стефан Лазаревић пред крај XIV
века приближно Угарској, али је тај свој поступак морао лично да
олравда пред Бајазитом. У томе је потпуно успео, а Бајазит га је упо-
зорио да се сарадња са Угарском никоме није исплатила па му је, из-
међу осталог, рекао и следеће: „Тебе сада сматрам као најстаријега
и вазљубљенога сина и јављам пред свима. мојима и најисточнијима.

,|ф К Кусв и Г. Петков, С гбрани с*чинении ио Консшамиин К оаиенечки, Софих

1986, 383; Ж иеот деспота Стефана ЈЈамрееиНи од Константино Филозофа,
прееео Ј1. М иркоонћ. Спшре српске биоГрафије X V и XVI! века, Београд ) 936,70
(даљ с Ж ивот деспопш СтефанаЛазаревиНау, Д еспотС теф ан ЈТазареаић, К*ен-
жеенирадоеи, пркредноЂ Трифуновић, Београд 1979, 152, 166.
Г Острсгорски. Внзантијски систем хијерархиједржиеа, 239.
11 К Куев н Г. Петков, н. д , 376, 377; Ж иеот деспота Стефана Лазаревића. 61 .0
самодршцу и ослнком цару исцрпко. Г. Острогорски, Авт окрот ор и самодржаи,
Глас С А Н У 164 (1935), 97-160. У својнм лонељама ккегиња Мклица назина Ба-
јазита .зеликим гостодарем" (С. Новаковић, .Законски спомениии, 196, 197), а та-
ко га назнвзју и Дуброечани (Љ, Стојановић, Старе српске поееље и писма 1/1.
Београд 1929, 182.185, 188.
и К Кусо и Г Пез ков, н. д., 377; Ж иеот деспота Стефана, 6 2 ,0 коришћењу срод-
етвених термина уз помоћ којих Константин Костенечки уиозорава на постоја*
ње ваза.1 них оаноса вили: М. БлагоЈеунћ, Сродствега термимологија и хијерар-
хија еладарау списима Константина Филозофа и теГоеих савременика, ЗРВИ
39 (2001/2002), 225-235
270 Немањићи и ЛазарезиЈш

Јер ко је код мсне у таквој части као ти?"*3 Константин Костенечки

јс бираним речима саопштно да је Бајазит прихватно кнеза Стефа*
на као вааала, а затим да га је почаствовао на тај начин што му је
доделио прво место међу свим својим вазалима, укључујући и оне нај-
источније, тачније, турске вааале у Малој Азији. О повољном исхо-
ду оправдања и свему шта се тада догодило, Константин Костенечкн
са усхићељем кал:е: „Ко је још такво што где чуо или видсо? Он, ко-
ји }е дошао крив и готов на смрт, примио је као син од цара власт".84
На основу последња два цитата, може се закључити да је српски вла-
дар Стефан Лаааревић, тада турски вазал, приказан као да се налази
у положају најстаријег сина султана Бајазита, док би султан треба-
ло да се нађе у положају његовог родитеља. Константин Костенеч-
ки је избегао да употреби сродствене термине „отац" или „родитељ",
свакако због тога што је управо Бајазит наредио да се природни ро-
дитељ Стефанов, кнез Лазар, погуби на Косову. У Житију деспота
Стефана Лазаревића, које је написао Константин Костенечки (Фи-
лозоф), однос између младог српског кнеза и турског султана је иде-
ализован и прилашђен схватањима српске средине, али је стварност
била много суровија, што се није могло лрикрити.
Турска доминација на Балкану и у Малој Азији скршена је при-
времено у бици код Ангоре 1402. Јодине, у којој је учествовао као Ба-
јазитов вазал и кнеч Стефан Лазаревић. На повратку од Ангоре срп-
ски кнез је стигао у Цариград, где је од тадашњег цара Јована VII
ГЈалеолога добиотитулу деспота.85 Овим чином Стефан Лазаревић је
јавно сгавио на знање како признаје идеалну супрематију византијског
василевса, а истовремено и да ниЈе вигле потчињен или „порабоћен“
Турдима, Константии Костенечки назива Јована VII „благочастивим
дарем'*,36 али не помиње у каквом су се духовном сродству налазили
Јован VII и Стсфан Лазаревић, можда и због тога што се у Византију
вратио са свог дугог путовања легитимни цар Манојло II Палеолог.
Приликом повратка, Манојло се код Галипоља састао са Бајазито*
вим сином, султаном Сулејманом, тада гослодарем европскоЈ' дела тур-
ске државе. Успостављени односи између византијског василевса, не-
кадашњег' Бајазитовог вазала и новогтурског султана суштинскл су
измењени. Султан Сулејман је, бар формално, постао вазап цара Ма-

*> К. Куев и Г. Петко«, н. д , 380; ЖитиЈе респота Стефана<66.

“ К. Куев н Г Петко«, н ^ ,381; Житије десиота Стефана, 67.
’' Б. Ферј акчић, Деспоти у Вимнтији иЈужнослоненским землнзма, Бсограц 1960,
183. 184. О насталим иромеиама ) оиноснма између балканских аржава послс
битке код Акгорс вилиг И. ЂуриК, Сумрак ВизинТнје, Београд 1984, 121-130;
С. МешановиК, Јоаан У7/ ПалеолоГ, Београд 1996,99-107.
“ К. Куев и Г Петков,н. д , 388. Жити;е деспота Спкфона, 76.
В и м т и и ц к а х и Ј е р и р х и / а вла$<\р<1 V се е т л о с ш и ср и с к и х изнорн* 271

нојла 11, а овај његов сизерен. Констанин Косгенечки описује на сли-

ковит начин насталу гтромену када каже да М анојло II и Сулејман
„учинише крелко дружељубље, као отац са сином**.*7 Наведени ци-
тат недвосмислено показује да је византијски василевс као „старији“
постао „отац“ султану, док овај као „млађи“ постаје његов „син“. На
тзј начин у нзмењеном внду обновљена је и успостављена визактиј'
ска хијерархија владара коју признају бар суседне државе З а ново-
успостављене односс налази се потврда и у познатом „Галипољском
уговору*4, према којем султан Сулејман назива цара Манојла II Па-
леолога својим „оцем“, та»1није: „тјо раге Ра1ео1о|о ипреггккуг".**
Управо у то доба Манојло 11 Палеолог измирио се са својим си-
новцем царем Јованом VII, којем је усгулио Солун са ширим подруч-
јем. Поводом ових погађаја Константин Костенечки пише: ,Д ође.
дакле, грчки цар у царствујушћи град (Цариград). а (цар) Јован по«
коравајући му се као оцу, склони се у Солун'*.*9 Наведени цитат не-
двосмислено показује да се Манојло П као „главни цар“ појављује у
улози „оца“, а Јован VII као „м.лађи цар“ у улози његовог „сина". Ов-
де треба додати да ће се нешто касниЈе цар Манојло појавити у уло-
зи „оца" деспота Стефана ЈТазаревића. Догодило се то 1410. године
када је Стефан Лазаревић. други пут, добио песпотски венац, и то од
легитимног византијског василевса. Поводом сусрета десп<гга Сте*
фана и цара Манојла. Константин Костенечки каже да је внзаитиј*
ски цар „уживао у њему. као у вазљубљеном сину".^ Мора се приме-

11 К. Ку«в и Г. Петков, н д , 389; Ж ит ирреспот а Стефана, 77 Ц ар Манојло 11 Па-

лсолог помнњс. „у еншс махова с&ог сика’ емира” Сулејмана у јелно) нсирави
кОЈу је издао 1404 гозиие (Г. Осгрогорскн, ВизонпшЈа, ви*вАНА ррж ма Турског
иархт оа, 383).
** О М. ТНотва, Охр1ота 1апит игле/о-/е*вл/»ив>, II, МешУоЛ (гсрг) 1966, 290-293. Ви-
ви и нап 85, Каснијс ће (1412) иеулгвн Мсхиел I називати иара Манојла II Пале*
олога својнм „оцем“ (Г. Острогорски. ВизантиЈп, ва м лн в рржава Турског Цар-
сшгш. 388. ЗКУ; И. ЂуриН. Сумрок Византијс, 137, иап. 132).
м К. Куев и Г. Петков. н. р., 389, Ж ити/е деспота Стефана, 77. О уетупању Солу-
иа цару Јовану VII видн: С. Мешаноннћ, Јоввн VII П алеоло!, 108 114
^ К Кусв н Г. Псткое, н д . 4 0 1, Жити/е деспотв Стефано, 94 Познато јс од ра-
1шје да је песпот Стефан Латлревнћ гкхтгао вазал угарског краља Жнгмунла кра-
Јем 1403. или ночетхом 1404. гопине (М. Лннић. Писмо угорског кралш Ж тмун-
да бургундском во/води Ф илипу, Зборник Матнце српске 13-14 /1956/, 94) н да јс
игвршавао преузете о&аеезе, па није нскључено оа му јс Манојло 11 по други пут
дао „аенац цсспотехог лоетрЈанства" да 6и га чвршће в е и о за себе, а српску пр-
жаеу 1 а православно вассљснско царсгво, П о свој прнлицн нз истих разлога цар
Јовам VIII П алеолог доделио јс деспотско достоЈанство Ђурђу Бранковнћу 1429
године, а 1446 годнне н Ћур1уевом снну деспоту Л а « р у |М Слрсмић.Д есбот 7>у-
раћ Вранковић и његово добл, Београд 1994, 135-140,320). У доба леспотаЂ ур-
ђа н деспота Л азара, угарскнх н турских вагала, Срби;а је сматрана нлеалннм
делом нравосланног царст&а на челу са визактијскнм васнлевсом
272 Немањићи и ЛазаревиАи

титн да превод оригинала није најуспешнији, али се свакако деспот

Гтефан ломиње као „син вазл>убл>ени". Према томе, византијски ва-
силевсје духовни отад срлском владару, а овај је опег његов духов-
ни син. Па тај начин деспот Стефан Лазаревић нашао се у сличном
лоложају према византијском цару, у каквом се пре сто година на-
лазио краљ Милутин, Разлика, свакако, постоји јер је краљ Милу-
тин наследио свОЈв владарско достојанство, док га је Стефан Лаза-
ревић добио од византијског василевса, па му је због тога бар
формално био пот*1ињен. И поред тога, што су постали духовни си-
новн византијског василеаса, ни краљ Милутин ни деспот Стефан
нису били његови вазали, већ су једино признавали идеалну супре*
матију византијског цара. Примајући два пута деспотски венац то-
ком прве деценије XV века, Стефан Лазаревић је јасно истакао да
је његова држава, са мањим степсном спољнополитичкс самостал-
ности од Србије краља Милутина или цара Душана, интегрални део
православног васељенског царства са византијским василевсом на
•гелу. Византијска хијерархија владара почетком XV века, према ви-
ђењу Константина Костенечког, добила је нову структуру. Ц ар Ма-
нојло II П алеолог је духовни отац свом духовном сину, а тачније си*
новцу, цару Јовану VII, затим, султану Сулејману и султану Мехмеду
са којима није ни у каквом крвном сродству, а такође и деспоту Сте-
фану Лазаревићу.
Сви „синови" византијског василевса међусобно су духовна „бра*
ћа" која такође могу имати своју „браћу" или „синове" међу обла-
сним господарима и владарима суседних држава. Константин Косте-
нечки оставио је заннмљива обавеш тењ а о деспоту С тефану као
„брату" даојице турских владара. Када је дошло до рата измсђу Ба-
јазитових синова Сулејмана и Мусе, овај други обратио се деспоту
Стефану с предлогом: ,да у братско име дође да му помогне", ла ће
му: „оделити и довољан део земље као присноме брату".91 Садржи*
на цитираних реченица уверљиво сведочи како се у српској среди-
ни сматрало да су деспот Стефан и султан Муса равноиравни вла-
дари. Будући да Муса није поштовао дата обећањ а, т о је упутило
деслота Стефана да подржи султана Мехмеда, који је у оружаном су-
кобу са Мусом изашао као побсдник и постао господар Турске. Се-
ћајући се касније велике помоћи и мудрих савета, које је добио од
Стефана Лазаревића, приликом ослобађања угледног турског вој-
сковође из затвора, султан Мехмед је рекао: „Ако не добијем од бра-
та мога деспота савет, нећу га пустити",92 На основу наведеног ци*

К. Куев и Г. П егков. н 9 ,400, Ж иесш џесиоша Сикфина, 92.

41 К. Куев н Г. Петков, н, џ„ 414. ЖивоЉ ресиоШа Сшефона, 109.
Н и л ш ш и /с м ! кијерархија влад ара V с л е ш л о с ш и с р и с к и л и зв о р а 27$

тата може се закључити да је и султан Мсхмсд сматрао деспота Сте*

фана Лазаревића за равноправиог владара, бар према схватању срп-
ске средине па га збогтога назива „братом“. 11а такве односе утица-
ли су слабљење турске државе после битке код Ангоре и снажење
СрбиЈе, која сс определила за сарадњу са Угарском и Византијом.
Почетком XV века нису сви владари на Балкану били међусоб-
но равноправни па се нису називали „браћом“, нити пак „синовима“
византнјског василевса. Имајући у виду ове и пруге чињенице, Кон-
стантин Костенечкн у Житију. које је саставио, помиње чак на два
места „сина“ деспота Стефана и поред то)а ш то је веома добро знао
да срлски деспот није имао деце. У питању је био господин Ђурађ
Вуковић или Бранковић, обласни господар Косова и рођени сестрић
Стефана Лазаревића. Нознато је да су кзмеђу ујака и сестрића, ко-
ји су практично вршњаци, владали непријатељски односи око десет
година. До измирења је дошло тек ношто су Турци угрозили живот
господина Ђурђа Бранковића, који је тада замолио мајку, сеетру де*
спота Стефана, да га измири са ујаком. Ж еља му се испунила н ,де-
спот га прими као отац са сином многожељеннм“, каж е Константин
Костенечки па још примећује: „И од тада могли су се видети као отац
и син радујући се“.93 У оба цитирана примера однос и ш еђу блиских
рођака, ујака и сестрића, изједначује се са односом који ностоји из-
мсђу оца и сина. П оређењ е је извршено у складу са схватањем срп*
скс срсдиие да би се истакла разлика у хијерархији владара. Деспот
С тефан Лазарсвић је старији владар и „отад“, а Ђ урађ Бранковић
је млађи и „син“, односно његов вазал. На овом месту треба скре-
нути лажњу на чињеницу да ће Ђурађ Бранковић касније као само-
стални владар Србије помињати деслота С тефана Лазаревића као
свог „родитеља**, и то напоредо са Вуком Бранковићем, који му је
био отац и природни родитељ.94
Завршавајући разматрање о „браћи“, „родитсљима“ и „синови-
ма", треба приметити да се, према схватањима српске средине, јед-
ном стеченн положај у хијерархији владара није губио ни после гу-
битка државе О томе су са'гувана непосредна сведочансгва у Житију
десиота Стефана Лазаревића где на једном месту пише: „А у то вре*

дЈ К. Кусв и Г. Пстко«, н д , 406,407,509; Ж ивот деспота Стефана, 99,102,0 Ђур-

ђу Бранковићу као вазалу деспота Стефана Лазаревића види; Историја српског
народа II, 116, 117 (М, Благојевић).
* Примери су релативко броЈНИ па их не треба посебнс* коментарисати Внди* С
Н овакоеић, Зако н ски спомениии, 333, 334,336, 501-503, 527. 528; Љ , Стојано-
вић, Старе српске п о ве л * и писма 1/2, 30.31. Н еке од лримера већ је комевта*
рнсао. М. Благојевић. Сродстеена терминологија и хи/ерархија владарау спи-
сима Константина Филозофа и *вегосшх савременика, 232,233
274 НемањиНи и Л лзаревићи

ме умре и цар Константин, син Страцимира дара бугарскога у Бео*

граду, када је деспотјош био у Арбанасима. Јер ту тада живл>аше до-
шавшн од Угра. Њ ега благочастиаи овај оплакиваше као приснога
брата и много раададе за душу његову. А ово је било године 6930
(1422)“.и Познато је да је дар Консгантин, иосле пада Видинског дар-
сгва под власт Турака, морао да се склони у Угарску, затим, да је уче*
ствовао у борбама ча ослобођење бугарскнх земал>а и да се на кра-
ју склонио у Београд.96 Овде је уживао гостопримство и све почасти
које су му као владару припадале. Нсма ни наговештаја да је доспсо
у вазални положај према деспоту Стефану, већ је све време и без др-
жавс сматран за равноиравног владара, односно за „брата" деспота
Стсфана. Н а основу наведеноЈ' цитираног одељка, може се слобод-
но рећи да су и српска и бугарска држава сматране за самосталне де*
лове православног васељенског царства са византијским василевсом
на челу, док су владари и Србије и Бугарске, оп 1332. до 1422. годи-
не, у свему равнолравни ла су због тога духовна „браћа*'.
Досадашњс излагање показало је, на основу конкретних при*
мера, да је византијско схватање о хијерархи]и владара са византнј-
скнм василевсом на челу било у начелу прихватљиво у срлекој др-
жави од XII до XV века и да су у ломенуто схватање уношене
одређенс корекције. Током XII века срлска држава је извршавала ва*
залне обавезе у корист Византије, па су српски велики жупани сма-
трани поданицима или „слугама“ византијских царева. Постојећи ва-
зални односи раскинути су после једновековне борбе, а пош то је
Стефан Немањић лостао зет византијског цара од којег је добио ти*
тулу севастократора, његово владарско достојансггио високо је уз*
дигнуто и поред тога што је признавао идеалну супрематију визан-
тијског василевса.
Пад Цариграда 1204. године иод власт Латина и распад Источ-
нс имперИЈе на неколико самосталних држава, међу којима сс издво-
јило пет царевина, довело је до тога да се није увек знало који ће цар
заузети место византијског василсвса. Изгледало је да Ке то брзо п<>-
стати никејски цар, затим, солунски, потом, бугарски и, најзад, ни-
кејски цар који је 1261. године постао владар обновљене Византије,
Био је то најпре Михаило VIII Палеолог, к о јегје наследио син Ан*
дроиик II. После женидбе краља Милутнна Симонидом, кћсрком Ан-
дроника II, српски краљ је постао духовни „син“ византијског васи-
левса, а овај његов духовни „родитељ'*. што је званично признато и

К. Куев и Г. П егков, н. д , 4! 5; Ж илот деспото Стефона, Ј11,

К. Јнречек, ИсториЈа Срба Ј, 3.34,338; И Божилов, Ф амилилта на Асеиевии,
237-240.
Визачшнјски хчјерор\и}а владпрау свсшлосши сриских изаоро 275

уједној и у другој држави. Признавши Андроника II као свогроди-

тел»а и „господина'% а такође и као „васељенског дара", краљ Ми-
лутин је признао његову идејну супрематију, а српска држ ава је
истовремено постала осамостаљени део „васељенског царства". Ус-
лостављена хијерархија претрпела је видљиву промену после круни-
сања Стефана Душана за цара „Србљем и Грком", односно „Србије
и Романије". Нови цар је, према срлским изворима, у свему изједна-
чен са византијским царевима, којима постаје духовни „брат'', ла »гак
и „сгриц". У исто време Стефан Душан је и „брат" бугарског цара
Јована Александра. На тај начин царевине Византија, Бугарска и Ср-
бија представљају у свему равнопраане и осамостаљене делове пра-
вославног васељенског царсгва.
Посгојеће стање озбиљно је нарушено лосле продора Турака и
битке на Марици 1371. године када све три државе и њихови састав-
ни делови постају вазали Турака. У периоду између 1371. и 1402. го-
дине једва да се могло и говорити о идејној супрематији византијског
василевса. Стање се, бар привремено, полравило после битке код
Ангоре (1402) када византијски цар посгаје духовни „отац" како сво-
ји м савладарима, тако и турским султанима, српским деспотима, па
и бугарским царевима* који су се налазили у избеглиштву. Успоста-
вљена хнјерархија озбиљно је угрожена двадесетих година XV века
после лоновног јаиања турске државс, али је Српска деспотовина
трајно остала у оквирима Царства, чак и када је то Царетво преста-
ло да п о с т о ји 1453. године.

[Прочитано као саопштење на Првом бугарско-српском симпо*

зијуму „Бугарска и Србија у кругу византијске цивилизације", одржа-
ном од 14. до 16. септембра 2003. гопнне у Софији, Саопштење при-
премљено и прелато у штамиу за Зборник радона са ломенутог
међународног скупа]
 ГЛАВА ТРИНАЕСТА

ЈЕДИНСТВО И ПОДВОЈЕНОСТ
СРПСКИХ ЗЕМАЉА ПРЕ
БИТКЕ НА КОСОВУ

З а свестраније разматрање бројних узрока који су утицали на

јединство и поцвојсност српских земаљ а, могли би се поставити
ш ироки хронолош ки па и територијални оквири, пош то је у пи-
тању један веома дуг процес који није окончан све до наших дана.
Из разумљивих разлога на овом месту и овом приликом тако се не
мож е 'чинити. али ипак треб а упозорити на неке добро познате
историјске чињенице из најстарије прошлости српског народа. Под
лојмом српских земаљ а подразумевају се они крајеви Балканског
лолуострва у које су се Срби доселили и гце се временом изгра-
дила свест о припацности јецном нароцу. П рсма писању Констан-
тина П орф ирогенита, половином цесетог века С рби не живе са-
мо у унутрашњости Балканског полуосгрва, већ и дуж јадранске
обале од ушћа Цетине до ушћа Бојане.1У њ егово доба, п касније,
тамо су постојале посебне српске области, као ш то су: Паганија
или Неретвљанска област, касније позната као Крајина, затим Хум-
ска З ем љ а и Травунија или Требиње, док се историјска област по
имену Србија налазила дубље у унутрашњости између долина Вр-
баса и И бра, а на северу до Саве, тако да је обухватала и цве гео-
граф ске целине - Восну на западу, а Расу или Раш ку на исгоку.2
Називи ових области остали су дуго у употреби, пошто су се током
средњег века сачувале или развиле неке њихоге особености. Не
задржавајући се дуже на њиховој историји, треба ипак истаћи да

1 Од обимне литсратурс видн. Визанши/ски извори за исшориЈу чпро$п Зугосла'

вије, II, Ееоград 1959, 46-65, С. Ћиркоеић, у. Испшрија српског нароџо{ 1. Бео-
град 1981, 144-150.
1 С. Новаковић, Српске оСдасти X и X I! еека, Гласиик Српског учемог друшгва,
58 ( 1880), I 151; К Јиречек, ТрГовачки путеви и рудниии Србије и Восне у сред-
н,ем веку, Зборник Константнна Јиречека. I, Београд 1959,228-247.
278 Н ем ањ иН и и Л а зи р е еч ћ и

се оне никада нису ујединиле, нити су се наш ле у заједничким по-

литичким границама, што ће оставити дубоке трагове у свеукуп*
ном развитку српског народа.
Но, поред тога, ш то се српске земље нису ујединиле, процес
окупљања је био приметан у IX и X веку око историјске области
коју су странци називали Србијом. У једанаестом веку окупљање
се врши око Дукље, али се у исто време све више осамостаљују Бо-
сна и Раш ка. тако да оне постају убрзо посебне државе.* Током
дванаестог века рашки велики жупани су успели да окупе практич-
но свс старе српске земље, изузев Босне. З а време Стефана Нема-
ње западна граница његове државе излазила је на Цетину, док су
источне границе избијале на Дрим, Јужну и Велику М ораву,4 но,
сем тога, у његовој владарској титулатури се не набрајају поиме-
нично старе српске земље. У Х иландарској повељи Немања јед-
ноставно каже да је Б ог одредио да његови лрадедови и дедови вла-
дају „овом земљом српском“.? Н а основу овог историјског податка,
не би се смело закључити да је већ тада дошло до брисања посто-
1ећих особености између појединих српских земаља. Присутне раз-
лике су јасно исказане у титулатури првих српских краљева. Када
је Огефан Првовенчани стекао краљсвску круну, он је посгао краљ:
„све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и Хум*3

3 С. Ћирковић, Исшорија средњоеекоене босанске џржаее, Београд 1964,37 43, С.

Ћирковић и Ј. Калић. у. Историја српског нарора, 1,180 211.
* В. иал. 2; М. БлагојевиК, Пре?лед историјске геоГрафије средњоаекоане Срби-
Је, Зборник ИсгориЈскогмузеја Србије. 20 (1983), 68-77; М. Благојевић, С&уре-
нииа манастир заш т и& ника српске држаее, Сгуденица н виЈантијска уист-
ност око 1200. голннс, Београд 1988,58,59. Да јс граница српске државе допирала
ло Ц«линс свсдочн више чињеиица, а поред осталог н то што је Стефан Прво-
еспчаии поклонио цркви Св. Богородвие у Стону село Ж нвогошћс у Макарском
приморју, кво н Ш10 је краљ Владислаа нјцио јсдну своју исправу управо иа Це*
тини, О томс види: С. НоваковиК, Законски спомениии српских држаеа средње-
?а сека, Бесград 1 9 1 2 , 600; М. Дикић, Три повеље из исписа ИеонаЛучића, Збор-
ник Ф илозофског факулгста, 3 (1955 >, 71.
* Повеља внше пута издавана и нрсвођсна В н д и Ф МиклошиК, Мопитема $еН>1-
са, Б сч 1858; А . Солсвјев, Одабрани спомениии српскоГ праеа. Б еоград 1926.
12, Свети Сава, Сабрани списи (превод), О ара срнска књиживкост у 24 књнгс,
кк». II, Београа 1986, 31 (ирнрсдио Д. Богдаиовнћ) Израз „земља српска" иала-
зн се и у повсљи коју јс Хнландару издао великн жупан С гсф ан Немањић
(1200 1202), ш то је и разумљнво иошто је уводин део у његовој повсљи насгао
ил уводног дела Немањнне иовсљс. Овдс трсба ипак приметитн да се „српска те*
мл»а“ помињс и у потпнсу Стефана НемањиКа, ш тоу Немањикој повељн не ло-
сгоји. Уосталом, Немања тада вкше ннјс ни био српски владар, всћ моках Симс*
он. П р еча нотпису вслнки жупан С тсфаи Нема>ћић је господип „в<*н српсц4
?ш л и " (С. Нопаковић, Закочски спомениии, 386).
Јед и н сш ео и и о д ео јен о сш с р и е к и х земолхз и р е б и т к е н а К о с о в у 279

ске Земл>е".6 Строго утевши, израз „све српске земљ е'' односио би
се на континенталне делове државе С тефана П рвовенчаног, док
су приморске области поименично набројане. У поменутој краљев-
с к о ј титулатури од старих српских земаља, за које зна Константин

П орфирогенит, нису поменуте Босна н Паганија, Босна због тога

што је самостална држава, а Паганија вероватно ш то је изгубила
политички значај. Поуздано се зна да је Стефан Првовенчани др*
ж ао некадашњу Паганију (Крајину) пошто је на овом простору по-
клонио село Ж ивогошће дркви Св. Богородиис у Стону.7 Одређе-
ну пажњу привлачи помен Далмације, под којом се не подразумева
савремена Далмација, већ је то део некадаш ње византијске теме
Далмаци)е. О ва територијална одредница је лоетојала још у титу-
латури дукљанских краљева, те у владарској титулатури Немањи-
ног сина Вукана. па је отуда доспела с разлогом и у краљевску ти-
тулатуру Стефана Првовенчаног,8
Развијену краљевску титулатуру употребљавао је још краљ Вла-
дислав, а л и је већтада извршено њено сажимање. ш тоје прихватио
и краљ Урош I. Сажимање је извршено на тај начин што су Дукља,
Далмација, Травунија и Хумска Земљ а обухваћене једним појмом -
„ломорска земља*\ Од то г времена, па све док се Душан није кру-
нисао за цара, владарн из династије Нсмањића су по правилу краље-
ви „све српске и поморске земље" или „свих сриских и псжорских зе-
маљ а“.9 Д о сажимања у владарској титулатури је дошло из више
разлога, а посебно због јачањ а краљевске власти и постепеног бри*

6 У у е о д н о м д с л у п о в сљ с коју ј с С т е ф а н П р в о в е п ч а и и и зд а о м а и а с г и р у С в . Бо*
го р од и ц е ча М љ е т у сто јн л а је о н „нд м ^ сткни и гогпод ин к а к * <р>>ЕискЕ н
Днокгчиа н ДддкМ||ТНК н Трдвоуми« и Хлими<К 1 ^ | « л и " ( С . И о к а к о в и ћ , Закон-
ски спомениии, 586). С о е нааедсне о б л а стн п ом н љ у се и у Ж и ч к с ј поаељ н ( С Н<>*
в ако ви ћ , н д . , 571).та»,оће у увоаном аелу. И с т е о б л а сти с е и а б р а ја ју и у је л л о м
п о т к и с у к р а љ а В л ад и олааа, гд с стој и да јс он : „ к р4ли в<1 н рдш ц ! ^см л н н Д окл н*
т н н н Д д л к м д тн н н Т р^ весн их и ^ лулкм и к" (С . Н о в а к о в и ћ , н д , 386) Р азл и к а
је у т о м е сцто с е у м е с т о „с р п ск е земље'* л о м и њ е ..раш ка зем л .а‘\ а у м е с т о „ Х у м -
с к е З е м љ е “ и о м и њ с се „ З а х у м љ с " , Н о и п о р е д г о г а , с у ш т п н а се и н а к н е м е л а .
И сцрп ни ЈС о т и т у л а т у р а м а с р п с к и х влалара: С т . С таноЈевиК , СтудиЈе о српско ј
дииломатиих •, И ниш п*улаиијаХ пгсС М {У 92 (1913), 143-161; С т . С т а н о је в и ћ .ч
д., Потпис, Г л а с С А Н У 106 (1923), 33 4 9 И з п р и м ср а којс ј с н а в с о С т . Сћано-
Јсвић л а к о с с м о ж с видети да п осто је б р о јн е вариЈаите в л а д а р ск и х тн т у л а т у р а . 1
али у о б з н р т р е ђ а у зе т и о и у т и т у л д т у р у у к о јо ј се д е та љ н о к а б р а ја ју поједине
.л е м љ е ", к а о и п ојаву т и г у л а г у р а у к о ји м а Ј е и зв р ш е и о саж им ањ е.
В . нап. 4.
1 С. Ћ и р к о в и ћ , у: Историји Ц рне Горе, 2/ 1, Т и т о г р а д 1970,4 .
4 М н о г о б р о јп е п ри м е р е к з к о ји х се в н а н па је л о ш л о д о са ж и м а њ а у влаларскоЈ ти-
т у л а т у р и н авео је С т . С т а н о јс в и ћ у с в о ји м Студи/ама о српској дипломатиии,
п о се б и о у о д е љ ц и м а „ П о т п м с " и „И н т н т у л а ц и Ј а " (в. нап, 6). Н а р а т т о ге к о ји су
280 Н ем а њ и к и и Л а зо р е в и ћ и

сања лостојећих разлика између поједииих историјских обласги. Ду-

жи живот у заЈедничким политичким гранидама допринео је ујед*
начавању целокупног друштвеног жнвота, али ипак није брзо откло*
нио све постојеће разлике.
До новог еажимања у владарској тнтулатури долази тек после
Душановог крунисања за цара. Он се кратко титулише као цар Ср-
ба и Грка, а у грчким исправама као цар Србије и Романије. У нау*
ци је његова царска титулатура брижљиво анализирана па је, изме-
ђу осталог, упозорено да је он титулисан као „иар свих српских и
грчких и поморских земаља“. али и да се у титулатуру уводе нови те-
риторијални ингредијенти, „као што су Поморје, Западне стране. сав.
или великн Дис, Албанија и ДеспотаГ‘.,° К ориш ћене су понекад и
друге одреднице, али је за нашу анализу од посебног значаја чиње-
ница што су некадашње „српске и поморске земље" српских краље*

у т и ц а л н н а с а ж и м а њ е т и т у л а т у р е у п о а о р н о ј с С Ћ и р к о в н ћ ( И с ш о р и р сриско I
н а р о р а ,I, 3 5 4 , 3 5 5 ). У у в о ц н о м д е л у п о в е љ е којз ј с н з д а т а и р к в и Б о г о р о д п д е
Б п с т р н ч к е к е ж е се за к р а љ а В л а д и сл а в а да је ок: „в 4 н ч 4 н м и нрдлк в< 4хк ( Р п ~
скн х^ Х 1«л<. и п Ф л в о р к к и х ћ " С с е с е т о н а г л а ш а в а н у њ е г о к о м п о г п и с у н а и ст о ј
п о в е љ н г д е с т о ји ц а ј с о н ,,и рдлк н с а м в д р к ж и д ћ б <4 х к с р б в с к н х ћ *сл*лк н п«*
* о р к с к н х к “ . У истој п о в е љ к крал> В л а д и с л а в к а ж е з а С т е ф а н а П р в о в е н ч а н о г
д а ј е ,а 4 н к ч д и н и крлла ерпски и п о м о р к с к н " Б огор О Д И Ц И В и с т р н ч к о Ј к р а л У р О Ш
! п о т ч и н и о ј е ц р к о и ц ) ' у К и ч е в н , п а с е н а и с п р а а и п о т п и с а о к а о : ,,крдлк н слл\»-
д р » ж к Ц к в < 4 хк с р к в е к н х к ч п о ж о р с к м х * З а с е е н а в е д е н с п р и м е р е види:
С п о м е н и к С Л Н У 3 (1890), б, 7. Н а в е д е ш « п р и м е р и )а с н о п о к а з у ј у д а ј е к р а љ В л а -
д и с л а в у својој т и т у л а т у р и п о м и њ а о „ с р л с к е и п о м о р с к с з е м љ е “ , ш т о к а с н и је
п р и х в а т а и њ с г о н б р а т к р а љ У р о ш 1.
10 М Диннћ, С р т ка вларарска т ит ула за време ш рст ва, Зборник радова Визан-
толош ког института, 5 (1958). 10 н даље. Поссбну иажњу привлачи титулатура
уко)ОЈСесаопштавадајеДушан, „царк, слл.«дркЖкЦк аскх^ <Рквикмхк н гркчиихк
и п«м»рк<кмхк х*<*клк" (Гласник СУД 24 /1868.'. 238). Ка основу овог иодатка мо-
гло би се закључити да Је Душан у стару краљсвску гитулатуру додао само „грч-
ке земље", а да је све друго остало исто. Такаа се закључак не може прихвати-
ти. псш тоу царској титулатури ни „српске земље*', ии „помсрске земље" немаЈу
вишс сгаро Јначење. О томе се могу наћн и сасвим поутдаиа обавсшгења. У ти-
тулатури повељс коју је цар Душан издао .диЈаку Драгоју" сгоји иапнсано. „Отс*
^днк царк вк«*хк сркпскихк н гркчннх». и пвжврскнхк г>мд4, р«ко* жс алв4н1н н
хлпдднви стр*н4 н в«лмк«л\<^ днсву“ (Гласиик СУД 24,232). Ит наведеног цнта-
та сс Јаснс внди да „поморске земљс“ (а можда и „грчке земље") обухватају: Ал*
банмју, Западну Страну и Великн Дис Н а титулатуру из времеиа краљсвсгва нај-
више подссћа Душаиова гитулагура у уводном делу 1всгоне хрисовуље коју )е
издао манаспиру Св. Архачђела код Призрена. То се може и разуче ги пошто он
наЈпре каж е како „вегвддрввлккнммк б 4 н ц ш нрдлнвкствд сркбксклг« в1нчднк
нл цлрствв ’, а одмах после гога слели: „П*к Ствфлик ввгожк пвлилввлнмн
н бвгвл проса^штеннн цлрк и сдл\вдркЖД8Ик1н вс4^ срв скмХк н помврскинхк н
грчкнхк х«ллк“ (Г лнсиик СУД 15,267) Јасш>се вили да се на)пре говори о кра-
/вевском венцу, а одмах потом о Душановом круиисању за цара, тако да сс ста-
ра краљсвска татулатура ниЈе могла ичбсћи.алн^е и опде проширена са.трчким
земљама“ .
Јеуинсшпо и иодво/еносш срисник земаља ире бишке но Косову 26!

ви у Душановој царској титулатурн сажете и обухваКене једним Ј е -

диним појмом н називом као „све српскс земље". Овде одмах треба
истаћи да се израз „све српске земље" у краљевској титулату/зи не
може изједначавати са истоименим изразом у царској титулатури. У
првом случају под изразом „све српске земље" подразумеаају се ис-
кључиво континентални делови српског краљевства, али не и обла-
сти у приморју, док су у царској титулатури истим изразом обухва*
ћене некадашње „све српске и поморске аемље". Овде треба такође
додатн да се некадашње „поморске земље" не могу изједначавати са
,.Поморјем“ у Душановој царској титулатури. Под „Поморјем" се,
пре свега, подразумевају они лриморски крајеви које је Душан осво-
јио од Византије дуж обала Јадранског, Јонског и Јегејског мора.11
У складу са уобичајеном Душановом титулом да је ои цар Ср-
ба и Грка, оцносно Србије и Романије, у његовој држави је поегоја-
ла и подела на две основне територијалне целине. Биле су то: „зе*
мља српска'* и „земља грчка“. О овој лодели, која није била ни
политичка, нити админнстративиа, али ипак лрисутна, са*гувана су
јасна обавештења. Према писању Пићифора Григоре, Душан је „са
сином поделио читаву држаау; њему (Урошу) уступио је да ло три-
балским (српским) обичајима влада (земљом) од Јонског залива (Ја*
дранског мора) и реке Дунава до града Скопља, коју (земљу) доди-
рује и велика река Вардар, спуштајући се негде одозго, а ссби (узе)
одатле (тј. од Скопља) ромејске земље и градове према уобичајеном
иачину живота до пролаза код кланца Христоиоља“.12 У наведеном
цитату Нићифор Григора истичс као најважније рачлике између „срп-
ских обичаја" и „уобичајеног начина жнвота" у ромејским земљама
и градовима. О територијалном двојству Душанове државе говори
се и у једној хиландарској повсљи коју је издао цар Душан 1348. го-
дине где се поименично набрајају манастирски поседи у „земљи срп-
ској“ и, посебно, „земљи грчкој“.п Нарочито се то наглашава и у Ду-
шановој ловељи која је издата Дубровчанима 1349. године. У њој се
напоредо и исговремено помињу: „земља царева и краљева", „трго-
ви цареви и краљеви“ и „властела царева и краљева*'.14 Према наве-
деним подацима, могло би се закључити да је цар Душан имао своју

1Ј М Диннћ. Српско еларарска титула з а време иарства. 30—12.0 ,Јрци м а" н ,/рч*
кој јсм.ЛјИ*' исирпко: Љ . Мансииовић. Грии и Романша у српској вларарској ти-
шум 1 л Зборннк радова Ви'Ја1полош ког инсгитуга 12 (1970), 61-78.
12 С. 'Бирковић и Б. Ферјанчнћ, у: Византијски иаоор.1 за историју народа ЈуЧо-
славије, VI, Београд 1986,270- 272 Овде је дат лреглеа мнш .гењ ! и литературе о
иодсли Душанове државе.
11 С НовакоенН, Законски спомениии, 420-423,
14 Љ. Стојановић. Старе српске поеел* и писма, 1/1, Београд 1929.59 -64.
2*2 Немањићи и ЛизарееиНи

„•земљу4*, „тргове“ и „властелу“, а краљ Урош такође лосебну „ае*

мљу“, „тргове“ и „властелу“. У науци је последњих година о том про-
блему расправљано на више места и поуздано је утврђено да Душа-
ново царство није било нодељено на два дела неком иолитичком шти
адмииистратнвном поделом пош то Душан није делио власт у др-
жави ни с ким. поготово не са сином Урошем који је био још млад
да би могао самостално да управља неком територнјом. Деоба, о ко-
јој је реч, може се посматрати као последица другачијег друштве-
ног развнтка у северозападним и југоисгочним деловима Душанове
државе. Другачије се развиЈало друштво у крајевима којн су били
насељенн Србима и којима су владали српски владари од крајева ко-
ји су вековима припадали Византији и у којнма су лретеж но живе-
ли Грци<
П рема подацима Нићифора Григоре и обавештењима која су
садржана у Душановим ислравама, могуће је бар у грубим потези-
ма повући границу између „земље српске“ и „зсмље грчке“. Све што
се налазило унутар политичких граница Душанове државе северно
и западно од Скопљ а убраја се у „земљу српску**, а јуж но и југо-
источно у ,/земљу гр»тку“. Расположиви подаци дозвољавају да се де-
лимично изврши и прецизније разграничење. У „земљу српску“ убра-
ја се, пре свега. цела Зета, затим Пилот (подручје око Дрима), села:
Жур и Врбница у близини данашње југословенско-албанске гранн-
це, Призрен са широм околином, Горњи и Доњи П олог (крај око
Тстова и Гостивара), док сс за Скопље не каже изричито гдс се убра-
ја.15 На основу расположивих података не може се прецизније обе-
лежити граница источније од Скопља па према Бугарској.16 Одмах
треба рећи да стварне границе у Душаново доба нити је било нити је
могло бити.
Подела, на коју указује Н ићифор Григора, заснива се на разли*
читнм „обичајима“, односно на различитим токовима којима је те-
као друштвени развитак у северним и јужним деловима Душановог
царства. У оба дела Душанове државе постоје категорије зависних

В, нап. 13; Л». Мдкснмо&нћ, Порески сисФем у Грчким обласФимп срисиоГ цар-
стоа, З б о р в и кралова В нзаитолош ког инствтуга 1? (1976), 105, О в ае су набро-
јаин сви крајеви у ко]има је Х илаиЈир им ао своје поселе.
Н а лотссу од С копљ а па према бугарској граиици, најссверкнји хкландарскн ло-
седн х о јн с е помињу у повел>н н&лазкли <у <е о к о Ш тнпа н Б регалннце, а у „срп-
ско) земљи*' најјужниЈЈ поседв су сс налазили у ж упи М орава (Горгва М орава).
И зм сђу Брсгалннце и Б и п ач кс М оравс постојн ш ирок појас зс м л и ш та у к о ј с м
Х нлаидар ннје нм ао својкх поседа за вр е ч е ц ара Душ ана. Сасвим ј е изпесно да
с е доњ к ток П чнњ е рачунао у „грчку зсмљу“ . пош то се та м о помињу иарици н
..слобсшнн људн" (слеф терн). Види; С. Н овановић, Законски сиомениши 421,422,
701 705.
)аЈннииш> и иоџвојеносш сршких земаља пре бишке на Косоеу 283

људи, али у „земљи срлској" главнину чине меропсн, а у „земљи грч-

кој" то су парнци Ове категорије зависних људи имају различита
права и различите обавезе, које укључују и различит начин опоре*
зивања.17 Другачије је била организована централна управа, друга-
чијс је било градско уређење, другачије су билс титуле и звања др-
жавних достојанственика. а да се и не говори о етничким и другим
разликама које из тога происгичу. На северу и западу Душанове др*
жаве живели су углавном Срби, нешто Влаха и ,Ј1атини", а на југу
и југоистоку велики број Грка измешан са бројним скупинама Сло*
вена, Арбанаса и Влаха. Ове и многе друге разлнке нису могле нс-
стати за кратко време колико је постојало Српско царство. Душа-
ну је свс то било добро познато и он је настојао да на разнс начине
игго чвршће повеже у много чему различите делове своје државе.
Организацијом локалне управе, ишроком законодавном делатно*
шћу. као и на друге начине, настојао је да изједначи све што сс дало
изједначити и да повсжс све што сс могло повезати.1Х
Прилнком крунисања за цара Душан јс одредио свог сина за са-
владара, као што су то чинили и византијски цареви, али му није до-
дслио царско досгојансгво, већ достојанство краља. Учинио је то сва-
како с разлогом пошто је достојанство краља било општеприхваћено,
дубоко поштовано и укорењено у политшжој свести целокугшог сга*
новништва „српских земаља". Оно је било признато и уважавано код
свих ближих и даљих суседа. како на истоку тако и на западу. З а вре-
ме цара Душана њ еш в савладар се потписивао: „Бв Христд Богд влд*
гов^риин Стбфднк (В^реш крдлк вскм* Срћвлкмћ", док га је Душан
званично називао: „иревисоким краљем све српске земље".14 И з на-
ведених података јасно се види да је Урошева краљевска титулагу-
ра била прилагођена царској пошто је он краљ „свим Србима“, као
што Је и Душан „цар Србима", односно краљ „све српске земље", ка*
ко се и Душан понскад титулисао, а чешће „цар Србије *. Израз „све
српскс земљс" у Урошевој краљевској титулагури обухвата и „срп-
ску и поморску земљу“, тачније некадашњу српску земљу, затим Дал-
мацију, Дукљу, Травунију и Захумље. Ово ломињањс у Урошевој ти-
тулатури указује да је у периоду двесгагодишње владавине Немањића

17 Г О сгрогорски, Визаншипские иисиоеие книги, Ву»п!то$1 0У1са 9 ( 1948 ), 203- 306

(= Визаншијски проктиии, Сабрана дела Г. О строгорског, I. Беогрод 1970,3* 118);
М. Б лагојен п ћ, Зем лорауњ а у срерНгОвековнО] Србији, Б ео гр ад 1973,337-402.
14 В нш с о том е: Љ . М аксим овић, Иорески систем у Грчким областима српско1
иарстла, 101 123; Д Б огдаиовић, у И ст оријасрпско! чарора, 1 557-56$
14 Гласиик С У Д 24,243,248; С. Н оваковић, З а конски сп о м ен и и и .Т М . 705. Ц ар Ду*
ш ан ти тулвш е синв У рош а. крдлммк б << ер<.екскк>к Сђ*ро-
Ш <М к“
2X4 Нелшнзићи и Латребићи

дошло до чврстог повезивања старих српских земаља и до уклања-

ња многих препрека које су их раздвајале.
Деценијама стварано јединство није се могло лако разорити ни
слабљењем и дробљењем Српског царства за време цара Уроша.
Овом лриликом нису потребна дужа објашњења о томе како је до*
шло до распада Царства пошто је у науци то углавном познато, али
ииак треба истаћи да су српски господари нскадашњих „грчких зе*
маља“ убрзо после битке на Марици посгали турски вазали.20 Сло-
бодне су остале још само „српске земље4', тада већ политички раз*
једињене. пошто је Срлско царство после погибије краља Вукашина
и смрти цара Уроша 1371. године престало и формално да постоји.
Гашењем живота последњег срлског цара и његовох савладара от«
клоњене су све ирепреке за потпуно осамостаљивање појединих об-
ласних господара. Господари новостворених државних творевнна ни-
су водили рачуна о границама старих историјских области, а нису то
ни морали да чине, пошто ни^е било већих разлика између поједи-
них области „српских земаља“.
Балш ићи су се рано осамосталили у Зети, али су убрзо посга-
ли господари данашње Метохије, Призрена, једног дела северне Ал-
баније, а привремено и господари жупе Драчевице, Конавала и Тре-
биња, односно сгаре Травуније.-1Жупан Никола Алтомановић је био
господар Рудника, крајева између Рудника и Дрине ла на југ све до
обала Јадранског мора између Котора и Дубровника. Њему се при-
времено потчинио и лридружио најмоћнији феудалац у Хумској Зе-
мљи Санко Мклтеновић,2-так о да је било на помолу обнављање ефе*
мерне државе рашких великих жупана, која је. сем Рашке, обухватала
и 1фавунију и Хумску Земљу. На северу Царства у Подунављу и Бра-
ничеву осамосталили су се РастислалићиР Жупа Дреница је сачи-
њавала првобитно језгро поседа Вука Бранковића, али о н је време-
ном постао господар Приштине, Скопља, Призрена са околином и
знатног дела сгаре Рашке.24 Баштина кнеза ЈГазара налазила се око

л Н е зна се т ач ан а а т у ч када су браКа Д рагаш и краљ М ар ко п о стал н гурскн ва-

ли, зл и х ак о се В изаигија всћ 1372. гоуина наш ла у вазалн ом одиосу п р сч а
Турцима, т о се с разлогом м ож е узети да је у т о доба слична судбииа запесила
н к р аљ а М арка и браћу Д рагаш . Видн: И .Ђ ураћ, Счмрак Визочт и/е, Б со гр ад
1954, 15, 16.
*' 0 раслаау Д уигановог марства нсцрлно: Р. М ихаљ чнћ. К рај Ср&скоГ иарсшеа,
Бесн рад 1975, Историја сри:ко* нарора. 1,566-602,
!: М. Днинћ, О И иколи Ал& омоновићу, Б еоград 1932,11-13.
п М. Диннћ, Растислалићи, З б о р н и к радона В и ззн то л о ш ко г института 2 (1953),
139 144
24 М. Д нннћ, Област Бранкооића, П рилозк з а к њ иже вноет, јсзи к, историј у и ф ол-
клор, 26/1 2(1960), 5-14.
Јеринство ч иоуво/еносш <рш ких земаља ире бшике на Косоеу 2X5

Новог Брда, али о н ј с своју власгучвршћивао и проширивао са ослон«

цем на Крушевац па је постао господар свих крајева у сливу све три
М ораве." З а ноеостворене области кнета Лазара и Вука Бранкови-
ћа треба нагласити да оне никада пре тога нису постојале ни као
административне нити као политичке јединице. Биле су то потпуно
нове творевине које су настале н које су се обликовале у последњим
деценијама XIV века. Границе свих осамостаљених области лако су
се мењале и зависиле су углаЂном од тога колико Је који обласни го-
сподар могао да их прошири на рачун својих суседа.
Најкрупније промене збиле су се седамдесетих година XIV века
тако да су територије појединих обласних господара у том периоду
углавном заокружене. Од изузетног значаја за даљи политички жи-
вот српског народа била је подела земаља Николе Алтомановнћа.26
У науци су добро познате многе појединости које су утнцале и на ства-
рање и на расилање његове области. Босански бан Тартко и кнез Ла-
зар, уз ломоћ Угарскс, успелн су 1373. године да за кратко време по-
туку свог премоћног суседа и да поделе његове земље. У тој деоби
учествовали су и Балшићи, који су прс тога били савезннци Николе
Алтомановића, а како изгледа н Вук Бранковић. Босанском бану Тврг-
ку прнпали су крајеви око горње Дрине, Таре, Пиве, затим средње и
доње Полимље, као и подручје од Гацког до Тјентишта. Балшићи су
запосели жупу Драчевицу, Конавле и Требиње, односно стару Тра-
вунију. Њихова власт је бнла кратког века пошто је босански бан Тврг-
ко почетком 1377. године успео да им преотме ово подручје.27 Вели-
ки део некадашње територије Николе Алтомановића припао је кнезу
Лазару. Било је то подручје између средњег тока Дрине и Рудника, ко-
је се спуштало у правцу југа до долике Увца и даље до цркве Богоро-
дице Хвостанске, недалеко од Пећи. Овде су се већ налазиле земље
Вука Бранковића. Он је успео да проширн своју област у правцу запа-
да на горње и средње Полимље, које је некада било под влашћу Ни-
коле Алтомановића.28 Одмах треба приметити да иодаци о заладним
границама области Бранковића потичу тек после 1389. годнне.
Поделом територије Ннколе Алтомановића између четири об-
ласна господара на четири неједнака дела, разбијено је сгаро поли*
тичко језгро српске државе на које су се деценијама ослањали сви
владари из динасгије Немањића. Наснлним путем нагло је пресечсн

Р М ккаљчић, К незЛ азлр Исшорија. кулш, иредање, Б еоград 1984, 15,59,97,98,

Р М нхаљ чић, у Истори;а српско} народо, Н, Б ео гр ад 1982,28,
М . Д и н и ћ , О Н иколи АлтоманоеиНу , 2 4 28; С . Ћ и р к о а и ћ , Исп*орија
средњоое-
ксене босанске државе, 133 134.
М. Динић, К ако /е и када Твртко I завларао Требињем, Конавлима и Драчеви-
шхм, О Н иколи А лтом ановићу, 33-37.
М . Д и н и ћ , Област Бранкоеића, 10,11.
286 Немон>ићи и Лагарееићи

целокулан лолитички живот у матичним српским земљама који је до

тада вековима текао својим уобичајеним током. Последице разбија-
ња сгарог политичког језгра биле су далекосежне и од изузетног зна*
чаја за дал>у судбину српског народа. Но. поред свега тога, у тим кра*
јевима нису могле бити избрисане најважније тековине из богате
иолитичке прошлости - свест о лрипадности једном народу, једној ве-
ри и једно] држави у којој је брижљиво негован култ светородне ди*
настије Пемањића. Део земаља, који је припао босанској држави, од-
носно бану и краљу Твртку, преетао је да се рачуна у Србију која се
тек стварала, но, и поред тога, ове земље никада нису постале Босна.
Оне ће се у оквирима босанске државе брзо конституисати као посеб-
на и осамостаљена целина. Била је добро лозната област војвода из
властеоскогрода Косача, касније „херцега од Светога Саве“.29 Уз све
што је о томе речено, треба свакако истаћи да је запоседање једног
дела матичних земаља Немањића дало право босанском бану Тврт*
ку да се крунише за краља, и то прс свега за краља: Срба, а онда Бо*
сне. Приморја, Западних Страна и других крајева у оквиру босанске
државе.30 З а новостворену титулатуру краља Твртка обично се узи-
ма да је обликована према титулатури цара Душана, што је у начелу
тачно. Н а овом месту треба ипак упозорити да је за време Срлског
царства и краљевска титулатура претрпела измене. тачније, да Је већ
тада прилагођавана царској Указано је да се Душанов син Урош и са-
владар потписивао као „краљ свим Србима”, олносно да га је Душан
иазивао „краљем све српске земље*'.11 Обе ове одреднице прихватио
је и краљ Вукашин када је постао савладар цара Уроша. У уводном
делу њ е т в е повеље, која је издата 1366. године манастиру Св. Панте-
лејмона на Св. гори, саоттштава се да га је бог поставио за господара:
с т 1 ж л и и » , рекоу ж в зсмли <р*в<к*и( н в с б т в Гркколм., и Пол\о-
ри», и с т р д н А л ^ ^ д п а д н н м к и вс<л\оу д и с о у " , док је његов т т ш с з н а т -
нокраћи кгласи: „ К р д л ћ В л ћ к д ш н н ћ с л д г о к ^ р н м н О р к В л н л \ и Г р ћ к о м ћ '* . *
Занимљива је Вукашинова титулатура у повељи којом јс 1370. годи-
не потврдио трговачке повластице Дубровчана у српској држави. Ов-
дс он каж е да га је бог лоставио за: „ г с < и « д и н а ^ в м л и с р ћ в к к ш н и

гч М ДН1жћ, Зем љ е хериеГа СветоГа Сове, Глас С Л К У 182(1940), 151-257 (■ Ср п-

ске земл>« у средњем веку. 178 269).
*" С Ћ нрковић, Сугуби венаи, Зборник Фнлоккрског ф акултета у Бсограду,
(1964), 343-370; М, Диннћ, Ср&ско влофарско т ит ула за време иорства, 12, 13.
М БлагојевнК, Владаније кнего Лазара у Примор/у, Зборкик Филоаофског фа-
нултета у Београду, 15/1 (1975), 112, 113.
Ц ар Душан нааива свпг сина „крдлклч. в<1 срђвхкик г.јмли н пом»рскин", алн И
|е;шоставно. ..крллкмк асс сркб«скин ^амлк", док сс он потпнсује ,,Ствф«нк 8ршшк
крдлћ в< СркБкЛил\к“ (Гласннк СУД 24, 243,248)
1 С Новаковић, Законски спомениии, 509
Јсдит ишо « иоувојент ш <рш ки х земаља ирс бишке на Косову 267

Грккошмк н ^лпдднимћ <трдндлњ'‘.и Имајући у виду наведене приме-

ре, лако ће се закључити да је Вукашинова титулатура била прилаго-
ђена титулатури цара У рота. На прво место долазе „Срби*4или „зе*
мља српска“, а онда „Грци“ и остале наведене одреднице. Из свех-а тога
може се закључити да краљ Твртко није морао непосредно да из цар-
ске титулатуре узима одреднице за своју краљевску титулатуру пошто
су то пре њега већ учинили савладари српског цара, најпре краљ Урош,
а потом краљ Вукашнн, Најважније је ипак што се од Душановог кру-
нисања за цара на прво месго сгављају „Срби“ или „српска земља“, под
којом су се подразумевале некадашња и „српска и поморска земља“,
Обе ове одреднице унеће у своју титулатуру и кнсз Лазар, али тек по-
што је учврстио своју власг.
Положај кнеза Лазара нагло је ојачао после деобе земаља Ни-
коле Алтомановића, уосталом као и положај Твртка I Котромани-
ћа. Његов је успон био спор и одвијао се дубоко у унутрашњосги Срп-
ског царсгва. тако да је био далеко од очију савременика који би нам
о томе оставили писмена обавештења. У науци се узима као извесно
да су се баштински поседи кнеза Лазара налазили у околини Новог
Брда, али судећи по свему он је још за време цара Уроша стекао ти-
тулу кнеза и добио одређену територију на управу, односно у ,држа-
ву“, како се тада говорило.3334 Ц ентар Лазареве ,држ аве“ постао је
град Крушевац са околином. Са тог подручја ширно се његов утицај
на суседне крајеве. К ако се све то збивало, не може се потпуно осве-
тлвти, алису неке појединооги ипак видљиве. К нез Л азар јејо ш као
„ставилац" на двору цара Уроша успоставио пријатељске и родбин-
ске везе са челником Мусом који је уместо Звечана добио у ,држа-
ву*‘ град Брвеник на Ибру са „жупом",35 док је Звечан са околином
предат кнезу Војиславу Војиновићу, такође у ,држ аву“.
Изгледа да су у то доба успосгављени слични односи и са Ал-
томаном, сином деспота Иваниша, који је »мао поседе у Толлици.3*

33 Љ Огојановнћ. Сшаре сриске повеље и иисма, 1/1, 116.

Т Тарамовскн, Историја српскоГ права у Немањићкој држови, 1. Београл 1031.
205, 206.215.216.
” Лазар је још као „ставипаи" 1363. гопнне бно ..инлосгннк" на иовељи којом је
иар Урош заменно чслшхку Мусн град Звечаи ха град Брвеник на Ибру Вишс
о т о м с А СоловЈев, Једиа српска жупа за време иарсмва, Гласннк Скопског
паучиог л р у ттв а 3 (1927), 25-42.
* Н а једнсј налгробној плоч н у Де* Iаклча лостој ао је натлис, кој н гиаси. „0 н гр©в<.
И канишев (1лт«таиинд, л внЗкк дсепета Иванншд, дн<1К 1 Н «нг*8 81чна
пдлмтк" (Љ. СтоЈансвнК, Стари српскизаписи и натпаси, I, фототнпско из-
дање, Београд 1982,59). Саоржкна шхтнраног наггшса покагује да јс покојнј Ина-
ниш бно син Адтоманов, ч н ј м ј с отаи дсспот Изаннш Иетовремено је па)веро-
ватииЈс бно и сестриН (анепсеј) кнеза Лдзара, ш то несумњиао говорн о
успостављеним роабннскич односкма.
288 Немањићи и Лазаревићи

О деспоту Иианишу мало се зна, али, како је носио деслотско досто-

јанство и пошто га је цар Душан називао „својим родиз^љем", нема
сумње да је био у блиском сродству с царском породицом.37 Уколи-
ко су деспот Иваниш и његов син Алтоман имали .државу" у Топли-
ци, што је вероватно, онда се већ назире јеЈгро будуће области кне*
за Лазара. Стицајем прилика ово јеагро је аахватало оно подручје,
којим јс некада управљао Стефан Пемања још као удеони к н ег Би*
ле су то старе и добро познате жупе: И бар, Расина и Топлиад. Су-
дећи по начину титулисања и другим чињеницама, уз кнеза Лазара
је прилично рано пристао и крајишки власгелин Цреп Вукославић,
којег кнез Л азар назива својим „братом“. Центар „државе" жупана
Вукослава, а касније његовог сина Црепа Вукославића, налазио се у
граду Петрусу, источно од Параћина.3* Свакако да се и ова ,лржа*
ва" налазила у близини „државе“ кнеза Лазара. С а својим моћним
рођацима и савезницима кнез Лазар је могао да крене у стварање са-
мосталне области с великим нзгледима на успех. Господаре других
.држава" у ближем или даљем суседству успео је да привуче на сво-
]у страну, или да их силом примора на послушност. Мећу овим по-
следњима налазио се свакако Никола Зојић с поссдима око Рудни-
ка, затим Новак Белоцрквић с поседима у Хвостну и Топлици и друга
власгела.39 Сада се већ оцртавају контуре Лазареве области између
Рудника на северу и Новог Брда на југу.
После запоседања североисточних делова области Николе Ал-
томановића (1373), укључујући и Рудник, кнез Лазар се уврсгио у ред
најмоћнијих обласних господара у „земљи српској“. О томе без сум*
ње сведочи чињеница што је сабор за избор патријарха Јефрема 1375.
године био сазван по наређењу кнеза Лазара и господина Ђурђа I
Балшића.40 Лазарева моћ је још више порасла када је 1379. године
освојио област Растислалића, поставшитада господар Браничева и
Подунавља.41 По величини територије, моћи и угледу са њим се ви-

Деспстт Ииаииш јс п о к п о н и о село Тудорче у Топлнци чанастнру Св, Арханђела

кстд Ирнзрена којн је поднгао цар Душан. Но и поред тога што Душаи наанва ас-
спота Иваннша „ролител>ем иарства мн“ није могућс утврднла стелен њихстног
срстдстоа. Види Б. Ферјанчић, Д еспот иу ВизанЉији и јужнослоеенским демлл-
ма. Београд 1960, 158, 159.
** М , Благојевић, К р а ји ш т срсрњоаекоене Ср 6 и;е ор 1371. до 1439 године, Исго*
ри Јски гл а с н и к 1 -2 (1 9 8 7 ), 34-37.
14 Р. ГруЈић. Руска влас&ел инстео по Србији у XIV и X V веку, Исгорнјски чааш ис
5 (1955). 65. сб. Р. Грујић је сматрао да је у пита»ћу дстбро позната Сребрекииа у
Босни, а не у блнзнии Руаника, ш то је М. Пиннћ нсправио (М. ДиниК, Српске
земље у средњем ееку, 62).
40 Д. Богдановић, Ивмирење српске и визонт ијске иркее, О кнезу Лазару, Бео*
град 1975, 8Ј 90.
41 В. нап. 23.
Јединсшио и иоуеоЈеносш сриских земаља ире бии*ке на Косауу 289

ше ниј6 могао иЈЈедначавати ниједан обласни господар. Он тада је*

дини од обласних господара одлучује о сазивању сабора за избор на-
тријарха Спиридона. свакако уз сагласност Српске цркае.42 Управо
у то доба обликована је и титулатура кнсза ЈТазара. Он задржава до-
стојанство кнеза, али постаје „самодржац" и „господин Срба и По-
дунавља'4, или иак „све срлске земље н Подунавља‘*.4;1 Нијецан од об-
ласних господара у „српским земљама“ није истицао у својој
титулатури да је ..господар Срба“, изузев кнеза Лазара. Вук Бранко-
вић је био само „господин Вук‘\ без ближих територијалних или ет-
ничких одредница. Балша II Балшић је носио титулу ,дуке драчког”,
док је његов наследник Ђ урађ Н Страцимировнћ истицао да је „са*
модржавни господин свој зетској и поморској земљи".44 Некадашња
„поморска земља" српских краљева, која је обухватала: Дукљу (Зе-
ту), Далмацију, Травунију и Захумљс, сведена је на узак приобални
појас Зете. Без ближих одредница била је и титулатура деспота Јо*
вана Драгаша и његовог брата, господина Константина. Суседне др*
жаве и суседни владари могли су поменуте обласне господаре да
називају и господарима Срба или Србије, али они сами никада то ни-
су чинили. Од обласних господара једини је кнез Лазар прибавио пра-
во да се начива господарсм „Срба" или „срлске земље“.
У последњим годинама живота кнеча Лачара, његова титулату-
ра је проширена јога једном одредннцом. Од 1387. године у њего-
вим исправама се истиче да је бог поставио кнсза Лазара „за хх»спо-
дина земљи српској и Поморију и Странама подунавским“.45 Овде
је уместо „Срба" поменута „земља српска", а уместо уобичајеног
„Подунавља" поменуте су „Стране подунавске‘\ али је зато „Помор-
јс " нова одредница у титулатури кнеза Лазара.46 С вака од ових од-
редница привлачи посебну пажњу. Већ је упозорено да су „Срби'\ од*
носно „српска земља" која обухвата и „српску и поморску земљу",
као и „Поморје", постојали у гитулатурама српских царева и њихо-
вих савладара, краља Уроша и краља Вукашина. Када се Твртко I
Котроманић крунисао за краља, он је нз поменутих титулатура пре*
узео: Србе, Поморје и Заладне сгране, али је тако рећи истог дана
налустио „Поморје" и уместо тога редовно користио одредницу „При-
морје". Овом приликом треба свакако истаћи да српски обласни го*
сподари, по угледу на Немањиће, нису уносили у своју титулатуру ни

М БлагоЈсвиК, СаалАдорсп&оу сриским <&мљама после смрпш идро Уроша, Збор^

1жк радова Византолошког института 21 (1982), 182, 186
45 М. БлагоЈевић, Господари Срба и Порунввља прило1 српско) дипдоматиии,
ИсторН)СКи 1ласнак I 2 (1983), 43 52
44 М Благојевнћ, Саеладарство у српским .земљамв, 198-210.
Љ Стојановић, Старе српске повеље иписма, 1/1,120.
В нап. 43.
290 Немдњићи I« Лазаревићи

зсмље. ни народе којима не господаре, бар делимично, Краљ '1'врт-

ко је, по сној прилици, ј н з о да не госпопари некадашљим Поморјем
цара Душана, већ Једним делом некадашње „поморске земље4', коју
је он једносгавно назвао „Приморје'**, Ђурађ II СтрацимировнК је го-
сподарно само маљнм делом некадашње .шоморске земље*' Нема-
њића што му је олет бар делимично давало за право да се натове
господарем „зетске и поморске земл>е“, поготово игго су Балшићи
својевремено имали под својом влашћу некадашњу Травунију и де-
лове Албаније. Управо због свега тога посебну пажњу привлачи ти-
тулатура кнеза Лазара 1387-1389, године. Кнез Лазар је свакако пре*
узео из титулатуре српских царева и њихових савладара одреднице:
..Срби*', „српска земл»а“ и „Поморје", Прве две одреднице не причи-
њавају никакву теш коћу за разумевање ношто је он зансгз владао
вслнким бројем Срба и господарио знатним деловима некадашње
„срлске земље“, алн зато појава Поморја отвара читав низ питања.4'
У историјској науци до сада нико није усиео да докаже да је кнез Ла-
зар био господар бар неког малог дела у Поморју. Обично се поми-
шљало да је Поморје доспело у Лазареву тнтулатуру тек после же*
нидбе Ђ урђа II Страцимировића госпођом Јелом, ћерком кнеза
Лазара.48 Нови Лазарев зет признао је свог тасга за „сгаријег1*и за
„родитеља", али немамо доказа да му је уступио и део своје сужене
територнје. На друго) страни Дубровчани су били свесни чињениие
да се утнцај кнеза Лазара лростирао до обала Јадранског мора и они
су у великој мери и заслужни за увођење Поморја у кнежеву титу-
латуру. Свакако да то није и једини разлог што се помиње ова одред*
ница. поготово што се Поморје као саставни део тнтулатуре кнеза
Лазара помиње у исправама које су издате православним манасти-
рима,4’ у записима511и, што је од значаја, у титулатури талашњег срп-
ског патријарха Спиридона.51 Појава „Поморја" у изворима разли-
читог порекла несумњиво саедочи да се Латарев утицај просгирао

* М, Б л з 1 ијенић. Вдадаии\е кпеза ЈЈазора у ПримирЈу, Збороил Филозофског фа-

култета у Бвограду 15/1(1 $?5Х 9 7 -11
** Ф Баришнћ, Владврски ч им кнвлаЛазара, О кнсзу ЈТазару, 57, 5б.
** ИнтнтупацнЈа гласм:„/Цћ Хрн<тд Богд Бддгввћрнин н <ам«дрћждвннн госпв*
дннћ ОркбАнмч н Номери« Стсфднк вмнки кнцк Ла?4>к"(С. Нонаковић, Закон-
ски спомсниии, 775)
41 З а јеану књнгу сс каж с ла је паписана у доба „гв<поднн« кн<х* и
6ЦЛ10ВЛКННЛГ0 1 М « ^ СННЛ Г О С Н О Д Н Н « ПЛ КК Л. < К Л р Ж 1 Ш Т И М « Ж ! И М в В<« Г р к 6 ( К ћ М
^1 м«к, пдчв Ж1 и поморски" (Љ СЧојановнК. Спшри српски заииси и шииписи, I,
фототипско т д а 1ће, Београд 1982,50).
'' В Мошин, Самодржаани Стефан кнез Лазар и традииија Немлњићког суеерс-
нит ст о од Мирине д о Косоеа, О кнезу Лазару, 24,26. У овом раду В Мошин је
Јкцинсшво и подчоц'носш срш ких земаља пре бишке но Косооу 291

до Јадранског мора, без обзира на то игто ннје непосредно господа-

рио неким дслом обале.
Одређену пажњу привлачи и појава „Подунавља" или „Страна
лодунавских", које су доспеле у Лазареву титулатуру после освајања
Браничсва 1379. године, односно после освајања обласги Растисла*
лића, која се простирала на север до Дунава. Пије искључено да је
кнез Лазар поступио на сличан начин као и краљ Твртко после осва-
јањ а Драчевиие, Конавала и Требиња. У Твртковој титулатури ове
жупе су обухваћене једним називом - „Приморјем“. Била је то пот-
ттуно нова и за настале промене тачна одредница. Н еш то слично је
могао да учини и кнез Лазар када је постао господар територија дуж
десне обале Дунава, измсђу Смсдсрева и П орсчке реке. Међутим,
ни)в искључено да се кнез Лазар послужио старијим називом, који је
био познат у византијској административној подели. У питању је те-
ма „Параистрион" или „Парадунавон**, која је обухватала подручје
измсћу планине Балкана и Дунава, али и део Подунавља који се на-
шао у оквирима државе кнеза Лазара.52
На основу свега што је речено о титулатури кнеаа Лачара и кра-
ља Твртка, нс би се смело закључити да су само они владали Срби*

пореа оегалог саопштио аа сс патрнЈарх Спнридон потписнвао као' патриЈарх

„Орблкмк н П©морик>', а не „Срвлнлћ н Подо1(М4вн»“. Н едавиоје М. ПетрсвкК
проверко читање потваса пагриЈарха Спкридона и утврлнопа је В. Моичш тач-
но ирочктао .ЈЧоморЈС" (а нс „Подунав.*вс“Ј, алиЈС прнлнком чнтања ночннно
другс греш ке, као н да су гтпгрешилн сви савремекк историчари, којн су иитн*
ралн потпнс патријархд Спнрнаона на основу издања у којима су објав.гене хи-
панпарскс моасљс. М. ПетровиК Је још заклучног .л а иатрнЈарх Спнридон не са-
мо да се пе потписује као патрнјарх „и Подунавп.а", већ се сасвим свссно држн
познате тнтулатуре логлавара Српске иркве нз времена крдлевства ао прогла-
са патријаришје, т ј . о н ј с „ п о м н л о с т и Божнјој патријарк Срба и Поморја". Овај
закључак се не може олржатн. Познато је то и М. ПетровиНу, пошто он одмак
каже. ..сроскн архиелнскснш су се углавном иотонсн&алн као поглаварн 'свесрп-
скс зсмље и поморскс', а ке *Срба н ПоморЈа', али та разлика ле мск>а сушги-
ну“ , 0 свему том е випи. М. Петровић, Тит улот уро патри/арха Спирирона и
преткосовске ирквенополит ичке промене у Србији, Свети кнез Лазар, Споме-
иица о шестој стогодишн>нци Косовског боја 1389 1989, Београд 1989,99 101.
Овде би требало приметити да постојн суштинска разлнка између титулатуре
„свс српскс зсмљс и поморскс” и титулатурс -С рба и ПоморЈа". Прву титулату-
ру употрсблавају српски краљеви и архиепископи, а другу српски царсви и њи-
хови савладарн. као н српскн патрнјарси. К аош тон остоји разпика изме^у кра*
л>а и цара, тако посгоји разлика и измсћу архиспнскопа и натриЈарха. Уосталом,
да т е разлике нема, не би се мењала ки титулатура Напред јс всћ упоаорсно
да Је М. Динић утврлио аа се одреаиние. „Србн" и „Помо𼧓 први пут ЈааљаЈу
гек у Душановој царско) титулагури и да „Поморјс” нијс исто ш то и „помор-
ска земља".
О византиЈским т е ч а м а дуж деспе обале Дунава види: Визонт ијски изеори за
чсторчЈу народа Ју*ослаеије, Ш, београд 1966, 121,126, нап. 145, 165.
292 Немањићи и Лазарееићи

ма и српском земљом. У науци је добро познато да су и Вук Бран-

ковић и Ђурађ 11 Страцимировић имали своје области којима су са-
мостално господарили. Између кнеза Лазара и Вука Бранковића ус-
постављени су релативно рано пријатељски, родбински и савсзнички
односи, ш то јс учвршћсно женилбом Вука Бранковића Маром, ћср-
ком кнеза Лазара. Слични односи касније су успоставллни и изме-
ђу кнсза Лазара и Ђ урђа II Страцимировића. Сарадња између првс
двојицс била јс осамдесетих година присна и срдачна. Било је то по-
Јнато и њиховим савременицима, међу којима Никодиму Мрчети и
нском Пријаку, који су по наређењу господина Вука препнсали јед*
ну књигу. Преписивање је завршено 1387. године, и то „у дане бла-
говерног и христољубивог и богом посвећеног госиодина кнеза Ла*
зара и вазљубљеног њему сина господина Вука. који су тада држалн
све српске земље, као и поморске, и тако су у јединству побеђивали
непријатеље своје“.53 И з садржине овог записа јасно се види да је са-
радња измсђу кнсза Лазара и Вука била заиста присна, затим да ]е
кне з Лазар сгарији иладар, а Вук млађн и нижи по рангу и, што је од
значаја. датирање заниса се врши најпрс по владавнни кнеза Лазара,
а онда и по владавини ј осподина Вука. На сличан начин је извршено
и датирање једногминеја, који је сачуван у манастиру Грачаници. Пре-
писивање минеја било је завршено у дане „благовернога и христољу-
бивога кнеза Лазара и господина Вука".54 Овакав начин датирања при-
влачи дужну пажњу лош то је прва књига преписана по изричитом
нарсђењу Вука Бранковића, а друга највероватније у Грачаници која
се >1алазила у Вуковој области, но, и лоред тога, датирањс се врши нај-
нре ио владавини кнеза Лазара, а онда тек по владавини господина Ву-
ка. Датирање се на такав начин није врпшло у случају када је нека
књига била написана на територији под непосредном влашћу кисза
Лазара. Тала се датирање вршило искључиво по његовој владавини,
док се имс господина Вука не помиње. З а једну књигу је забележено
да је она била написана у м ан астру Градцу и завршена „у дане кнеза
всликога Лазарак'.55 Слично се еаоиштава и у запису попа Младена
којн јс завршио преписивање „у дане благовернога и христољубиво-
га кнеза Лазара, самодршца све срлске земље**.56 Садржин^ наведе-

Л>. СтојановиК, Сшари сриски заииси и наишиси, 1,50; в. нап. 50.

^ мН дшкдше <Е сне ирж ктвкнн« нннги бк Дкнн влагсв^риллг® н ^ри<т»л10БНВДГ0
кндд Лл^ара ” го<подннд Влкка" (Л>. СтојановиК, Стари српски гаииси и нат-
ииси, 1, 53).
и Л> СтоЈаловиК, Стари српски записи и натписи, 1,55.
ГТоп Мпадеи је заврш ио пнсањс књнге. „вв л^нн вллгов*рндг» н хрн<тол»»внва-
г » к н б ? а Лл^дрд, слмодркжцд б г е н м (рввсним ,<<тлн'‘ (Љ. Стојакопнћ, Стари срп -
ски саписи и нашииси, I, 53).
Јединсшво и иорвојеносш српских земоља ире бишке нп Косоеу 293

них записа нсдвосмислено показује да су кнез Л азар и господин

Вук имали одвојсне области, али је кнез Л азар старији владар, а
Вук млађи, тачнијс да се Вук БранковиК налазио у вазалном од-
носу према кнезу ЈТазару. Поуздана обавеш тењ а о Л азаревом ста-
решинству саоиш тена су у повељи Вука Бранковића из 1387. го-
дине, којом потврђује повластиде Дубровчана у својој области. У
овој исирави он каж е да је видео повељу: „великога господина да-
ра С теф ана и господина ми киеза".57 Н ема сумње да је цитираном
изјавом Вук Бранковић признавао за своје господаре и цара Ду-
шана. који више није био жив, и кнеза Л азара са којим је теско са-
рађнвао.
П рихватаљем вазалних односа, није се губила самосталност
у вођењу унутрашње политике, мада су непознате многе поједино-
сти које би нам омогућиле да сазнамо како је до тога дошло По-
уздано се. ипак, може утврдити да је Вукова област била знатно
мања од држ аве кнеза Л азара и да је са више страна била окру*
жена територијама свог моћногсуседа. У науције већ утврђено да
се у Лазаревој држави налазило и седиште Хвостанске митропо-
лије, удаљено свега десетак километара од Пећи.5К Источно од Ву*
кове области кнезу Л азар у је припадало Ново Брдо, тврђаве При-
зренац и П рилепац, а недавно је упозорено на чињенице на основу
којих се може закључити да је кнезу Лазару припадао и Липљан,
који се налази јужније и од Приштине и од Грачанице.59 Вуку Бран*
ковићу су заиста припадали: Приштина, Призрен и Скопље, али је
његова област са три стране била обухваћена земљ ама кнеза Ла-
зара. Није искључено да је Вук за прихватање вазалних обавеза од
свог таста добио неке крајевс. О томе се ч ак изричито говори у
познатом „Слову о кнезу Ј1азару“ где се каже да је кнез Лазар свом

Л>. СтоЈановић, Сшдре срискс ио&еље и иисма, 1, 137,

и М. Динић, Област БранковиНа, Припсзи за кљижеиност, је^ик, нсторНЈУ и фол-
клор, 26/1-2(1960), 12.
" М Жнвојииовић )с дсгаљно приказала један спор који је вођен 1388. године прел
серским митропопитом нзме^у монака Васалијевог пнрга на Св. гори н манасти-
ре Хиландара И з насталог спора се поред осталог сазнајс да су монаси Васили*
јевог пирга добилн од кнсза Лазара материЈална срелства да позигну један пирг
у Липљану, пошто им је тамо била погчнњсиа црква Св. Богороаицс са аемљо*
лоседима. М онаси су добнли. 1000 псрпера у повцу, 1000 комада („крушаца")
соли, 12 волова, 200 шипки ж елеза и веНу количилу дрепа, ДобИЈена среасгва
су делимичкс погрошена у друге сврхе, а делнмнчно прснета на Св, гору. Због
свсга тс га кнез Л азар се каљутно на монахс Василијевог иирга па нм |е одузео
све поселе које су нчалн у Липљану. И з свега реченог може се закључитн да Је
Липљан са околином припадао кнезу Лазару, п о ш г о јс ои на том подручЈу рас*
полагао земљопоседима. О насталом соору нсцрпно. М ЖивоЈНновић, Хилсн-
рорскч пир 7 у Хрусији. Хиланларскн зборкик 6, Веограп 1986,77,
294 НсмањиНи и Лазаревићи

зету „опслио ловољно аемље" са великим градовима.*0 Овај пода*

так још једном потврђује да је Вук Бранковић, као обласни госпо*
дар, био вазал кнеза Лазара.
Изгледа да су слични односи успостављени између кнеза Лаза«
ра и његовог зета Ђурђа II Страцимировића, али њихова сарадња ни-
јс била дугог века па није ни добила ш ире размере.*1 Ч врш ћа са*
радњаје успостављена какосеобично узима 1386. године. Сем Вука
Бранковића и Ђурђа 11 Страцимировића, кнсз Лазар је најтешње са-
рађивао са српским патријархом Спиридоном. П одршка Ср/сске цр*
кве, чија организација покрива све српске земље, била јс и те како
пожељна. Она је била потребна н због тога што је, судећи по неким
обавештењима, патријарх Спиридон имао и непосредан политички
у т и ц а Ј на одређеној територији. Ово се, пре свега, односи на огром-
не поседс Српске патријаршије. Без тога би се теш ко могла разуме*
ти одлука дубровачког Већа умољених, које је дозволило дубровач-
ким тр!ч>вцима да иду у Ноно Брдо, Пећ и Призрен.62 Почетком 1380.
годинс Дубровчани су послали једног свог племића да оде до патри*
јарха, кнеза Лазара и Вука Нранконића и да их замоли да пусте на
слободу два њиховатрговца®3 П озн атоје д а с е П ећ у економском
погледу никада није могао изједначавати са Новим Брдом н Призре-
ном, међутим, помињање Пећи напоредо са овим градовима, као и
помињање патријарха уз кнеза Лазара и Вука Бранковића, недво*
смислено показује да је непосредни лолитички утицај српског патри-
јарха у то доба био заиста велики. Све што је речено упућује на за-
кључак да је ло 1387. године обликовано ново политичко језгро
Србије у сливу грн Мораве, укључујући Косово и Метохију, са кне-
зом Лазаром на челу.60

60 В. Ћоровић, Силуан и Д анило ??, Српски писци XIV XV века. Глас САНУ 136
(1 9 3 9 ),% „тдж е н д о в ф л н ! х ј м л р СЈ>тд1ливЈ.. н нднпдч « б о л ш н г радов * вк
ж д р ! 5 И д р к ж а в и сго н р н л ^ ч н и л св“
л1 Ф На рншић, Влодарски чин кнеза Лазара, 37,58, Р. Михаљ ч иК, Лазар Хребеља-
новиК Истори/а, кулпи прерање. Неоград 19М, 110,111.0 сарацњн сведоче и два
пнсма упућена Дубровчанима. Прво пвсмо је упутно кмез ЈТааар, а другоЂ урађ
II О р ац и и н р о в н ћ Обојнца нптервсиншу да се Јерусалимском митрополиту ис-
плаги 'Ј в о с т а л и доходак, али Ђ урађ об лветтава Дубровчане да је митрополнт
био најпре кол кнеза Лазара, па јс дошао и код њега. Ђурђево писмо јс веома
крагко, па се већ н по томе може ?акључити да )е став кнеза Лазара био од прс-
судпог утицаЈа. Видн: Љ , СтОЈановнК, Старе српске повеље и писма. VI, 123,
III
|Ј М. Динић. Настанак два наша средњовековна Града. Прилози за књижевност,
Језик, и с т о р И Ју н фолклор, 31/3 4 (1965), 197.
Исии>. Дубровачки посланик добија унутсгво 21. јануара 1380. године ,4еВ| ап*
(5аг рег рапе по$1га а тшззег 1о ратпагсћа 4е Ресћу, а сопге Сагаго е! а Уи1сК Вгапсћо*
У1сК" (Ј ТаднК, Писма и упут ст еа Д убровачке републике, Бсоград 1935,400).
Јеуитшно и илдАојенојм срис ких земаља ире бишке на Косову 295

У то доба Пубровчани су по правилу нааивали Србијом, односно

СлавониЈОМ (5с1ауопЈа), оне земље које су биле под влашћу кнеза Ла*
зара и Вука Бранковића.64 Са н»ихове тачке гледишта таква Србија је
имала два господара, од којих је један старији и виши по рангу, а дру*
ги млађи и нижн по рангу, односно, од којих је први ссниор, а други
његов вазал. Љихове су области биле чврсто повеванс многим нити*
ма. Пре свега, на том простору делује једна ирква. са седиштима у Пс-
ћи и Жичи. Главнину сгановништва чине Срби православне вероисло-
весги. На простору новостворене Србије посгојао је исти друштвени
лоредак.са истим категоријама сгановништва, које имају једнакс оба-
везе ирема цркви, владару и феудалним господарима. Једнака је би-
ла и организациЈа локалне управе, чији су најистакнутији представни-
ци ксфалије. Исти је био и судски посгупак, а потпуно су били једнаки
и услови привређивања. 0 овим последњим чињенииама најречитије
говоре повеље, које су почетком 1387. године издали Дубровчанима
кнсз Лазар и Вук Бранковић. Садржина ових иовеља је 'кхпико слич-
на да се само пажљивом анализом могу уочити ситније разлике који-
ма се не мења суштина.63 И з повеље, коју је Ђурађ II Страцимировић
издао Дубровчанима 1386. године, може се сазнати да су дубровачким
пословним људима у његовој области била загарантована сва права.
која су уживали у доба српских краљева и цара Душана/* 'Го су исто
гарантовали и кнез Лазар и Вук Бранковић. Према томе и у Зети су
постојали слички услови привређивања као и у Србији. 11а основу ових
и других обавештења могло се утврдити да се целокупан друштвени
поредак у Зети није битније разликовао од поретка у областима кне-
за Лазара н Вука Бранковића. Из свега тога следи закључак да је нај*
већа разлика лостојала на политичком плану, односно у подели
власги над српским земљама.*

** У исгорнографнЈн ј с ојввно утврђено аа су Дубровчани обично под „5с1ау©п)а"

псаразумсвалн СрбнЈу. Ради илустрацнЈС каводимо самс нскс примсре, н то и*
сдлука дубровачких Већа о слању посланства кнеау Лазару и Вуку Браикови-
ћу. Једна од гаканх одлука, коЈЗЈе донета 15. фебруара 1385, голнне, гласн: Ј п
Мшоп Соп^Шо гп5с. (ТЈ1! саргшп е! сЈеНђегеПЈт с^јсиЈ а<Ј<Јотто5 бс!аУотс гтПатг ат(за-
$|«га, ропаЈнЈо ћос а<Ј Ма1и$ Сопбгћит $ј екЈет р1асиепг". П редлог о слању послан*
сгва јс и ј н с г пред Всликс веће 24. Јул« 1385. годинс н Всће је одлучнло. „Рр. <Је
т т е л Ј о атђа$>асат а<Ј солигет Га?агит е(ас) Уо1сћит ВгапсНоу1сћ >п $с!ауошат. Ср.
1Л"(М Дннић, О џлуке већаДубровачкерепублике, II, Београд 1964,156,137). Из
цитираних одлука лако се може разазнати да су „гссподари СрбнЈс" билн гада
кнез Л атар и Вук Вракксннћ Овле не треба посебно истимати д аје много већи
зна18) нмао кне ј Лазар, нош го Је го уЈврђено.
^ О слнчносгнма н разликама у коменугим повељама расправљоЈу, Ф. БарчшиК,
Владарски чкм кнеал Лааара, 55 57; види Н' М. БлагоЈевиК, Владаније кнеза Л а-
М р а у ПриморЈу, 106-113.
64 Љ . С тој аиовн ћ, Старе српске понеље и писма, 1/1, 10 9 ,110.
296 Иемањићи и ЛазарееиНи

Пошто су највећс разлике постојале на политичком плану, оне

су се и моглс отклонити политичким средствнма, нли бар ублажити.
Иа томс је највише радио кнез ЈТазар уз велику подршку српске цр-
кве. Осамдесетих годнна XIV века он је то морао да чини брзо и од-
лучно пошто су се његове земље нашле на удару Турака Нећ 1380.
године Турци упадају у подручје Параћина, али их је тамо лотукао
кнежев крајишки властелин Цреп Вукославић.ћ7 Шест годика касни-
]е велика турска војска са султаном Муратом на челу залоседа Ниш
(1386) и покушава да продре у унутрашњост долином Топлице. Оаај
турски напад кнез Лазар је зауставио код Плочника, између данашњех^
Прокупља и Куршумлије.65 Следеће године (1387), а вероватно и ра-
нијс, Турци су на границама Зете. Прсд крај 1387. године албански
феудалци Лека Дукађин и његов брат Павле обавестили су Дубров-
чане да су се измирили с 'Гурцима. највероватније на тај начин што су
лостали њихови вазали.64 На сарадњу сТурцима био је приморан и хчз-
сподар Зете Ћурађ П Страцимировић. Њему се у историографији обич-
но припнсује даје навеоТурке на Босну, што је вероватно и тачно, али
он као господар мале области нијс ни имао снаге да их заустави70 По-
кушао је то да уради његов сгриц Балша II Балшић 1385. године, али
је у сукобу с Турцима изгу био живот. Због дугогодишњег непријатељ-
ства између краља Твртка и Балшића, Ђурађ II Страцимнровић био је
заинтересован да уз ломоћ Турака угрози ојачалу босанску државу.
Једна турска војска прошла је преко Зете и упала у државу краља Тврг*
ка 1388. године, али је претрпела тежак пораз код Билећа.71 У тој во{*
сци је било и „Албанаца". за које се обично узима да су били пода-
ници Ђурђа II Страцимировића, што је вероватно и могуће, али се
овде ипак мора приметити да су ти „Албанци“ моглн бити и пода-

М. БлагоЈевић, Крајишта средњовековне Србијв, 37. Према лстописима битка

сеоакграла 25. децембра 6 $39, одиосио 1380 гоинне.а премаБранкоаиКсвомле-
гОЈшсу; „Агшо 6889 () 38))" (внди: Л>. СтојановиК, Стари српски ророслови и ле-
тописи, Срсмски К арловдн 1927. бр. 190, 589, 10%) Полахсћн од чињениие да
се у неким летописима саопштава да је до бнтке дошло 25. децембра, К. Јиречек
^етачноизрачунаода се то десило 25. децембра 1380. године{6889 - 5509»» 1380)
Види: К. Јиречек, Истори/а Срба, II. Београд 1952,383.
в* Р Микаљчић, Лигар ХребсЈМШОвиН. Истори/а, култ , прерање, 115. О бичносе
угима да је бнтка код Плочника бнла 1386. голине. Ова се годииа најчешће н по-
миње у летопнсама (6894), али у лскнч лстописнма се ломињу и 1387. илн 1385.
годнна (6895. н 6893. година). Види ЈБ. С тојонови К, Стари српски родослови и
лет описи, бр. 191,221,591, 592, 1099.
** Л> Стојановић, Старе српске повкље и киима, 12, 213; И Бож ић, у. Иипоријо
Црне Горе, 2/ 2 , 50.
,и С Ћирковић, Истори/а средњоеековне босанске државе, 158; И. Божић, у Исто•
ри/о Ц рне Горе, 2/2, 52,53.
'• В, нан, 70,
Јгџкт шао » поево/еносш срискнх земаља пребишке на Косоеу __ 297

ници Леке Дукађина или неког другогфеудалног господара у Алба*

У сваком случају Ђурађ II Страдимировић је 1388. године био
н и ји .
на страни Турака и неприЈатељ краља Твртка.
И з тога се ипак не би смео извлачити закључак како је он и
1389. године био њихов савезник и да се као турски вазал борио на
Косову иротив кнеза Лазара. Томе се супротставља чињеница што
је он био зет киеза Лазара вероватно од 1386. године и што је тада
преузео и одређене обавезе према свом тасту.72 Турци су Ђурђу II
добродошли у сукобу с краљем Твртком, али се и то изменило. По*
сле турског пораза код Билећа 1388. године поведени су преговори
између господара З ете и краља „Срба и Боснск. Дубровачки посла-
ници у Босни добили су већ у септембру упутства од сгоје владе да
започну преговоре с краљем Твртком, а у име Ђ урђа II Страцими-
ровића.7ЛПрегоеори су касније настављени успостављањем директ-
них преговора и окончани марта 1389. године. Тада је босански кнез
Мирко Радојевић у својству посланика краља 'Гвртка отпутовао у
Зету преко Дубровника. Поводом то г догађаја Дубровчани су из*
вршили благовремено обимне принреме да би кнез Мирко игго лак-
ше и удобније стигао у Зету, па су и они са своје стране послали јед-
ног свог посланика Ђурђу Страцимировићу.74 Велике припреме које

И<шорија Ц рне Горе, 2/2,50. ДоОри одиоси између киеза Лазара и његовог *ега
Ђурђа 11 Счрацимнровића постоЈвли су и у августу 1358. године. Види Љ . Сто*
Јановић, Старе српске повеље и писма, VI, 1ЈI. У сштању је писмоЂ урђа Стра*
((имировића којим препсручујс Дубровчаоича јсрусалимско: мнтрополита, а у
вези са исплатом заосталог стонског дохотка. П всм о је кратко и гласи .,Од»
Г к р 'г в мчјон врлти кн(?8 н аластвл&м^ дЗвровикнм тлл*о гред( митрополнт
кросллнмскн Мн>;лилк и говори господни^ киц$ н ?л г. доходкс да нспра-
внт( м8 влшомк прдвдом н в « 1лн вн вога“ {Љ. Стојиновић, Старс српске пове-
ље и иисма, 1/1, III) И т писма сазкајемо да јс јсрусалимски митрополит свра-
тио најпре до ккеза Лазара н да је тражмо његову подршку, односно да јс говорио
„господину кнсту", а иотом и Ђурђу Сграцимнровиђу, Нема сумње да је Ђурађ
потпуно сагласан да се митрополнту пружи подршка. иоготово ш то такву по*
дршку пружо кнез Лазар. Икаче, писмоје необично кратко н иисано као у не*
кој журбн Можда лбог крунних догађаја августа 1388. голине, поигто су Турци
уз Ђурђеву подршку напали Босну и претрпсли пораз код Бнлеђа.
?3 С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 159; И. Бож аћ, у. Исшс-
ри/а Ц рнс Горс, 2/2, 53.
и В. нап. 23. Непосредни преговори између крал*а ТвЈггка и Ђ урђа Страцимировн-
ћа започсти су ноасмбра 1388. годнне. На молбу босанског краља у тим прсго-
ворима учествује дубровачки властслш! Михаило Растић (Јс Рс$Ц), којн }е у свој*
ству дубровачког посланика ишао у Босну септембра 1388 годинс. Вероватно су
чаца и оцређсни оишти услови за склалање мира Илуће године, 20 марта, ду*
бровачке власти доносс одлуку да се кнезу Мирку Радојевићу омогући да бро*
дом оде до Зете. Као „натрон" брода и у својству дубровачко! нослакика отпу-
говаће и властелин Млтија Ђорђић (Је С е о ^ о ). Виаи М. Динић, О длуке еећи
Дубровачке репу&пике, 11,419,425,446,495,506, 507,526, 544,
т Нсман-иЛи и Лазаревићи

су извршене упућују на закључак како су Дубровчани били уверс-

ни да ће се започети преговори са услехом окончати, тачније, да ће
бити прекинуто вишегодишње непријатељство између Балш ића и
краља Твртка. После пораза Турака и „Албанаца“ код Билећа кра-
јем августа 1388. године, Ђ урађ Страцнмировић нијс могао сам да
наставн рат против знатно јачег непријатеља, поготово што су тур-
ске земље билс далеко, за разлнку од босанске државе која се на
широком нросгору граничила са Зетом. Прсма томе, обустављање
непријатељстава није било лотребно толико краљу Твртку, коли-
ко Ђурђу II Страцимировићу. У осталом, од њега је потекла и ини-
цијатива за склапање мира, ш то указује на то да је био спреман на
попуш тање, а вероватно и на раскидање вазалних односа према
Турцима. Даљи догађаји показују да је Ђ урађ Страцимировић по-
сле битке на Косову пао у немилост код Турака и они су почели
да иружају подршку њсговом супарнику у Зети, господину Констан-
тину Балшићу.75
З а успостављање мирних односа између Босне и З сте бнли су
заинтересовани, како Дубровчани тако и кнез Лазар. У то доба он
је већ био таст господару Зете, а свакако и савезник, али је исто-
времено био и савезник краља Твртка. Н аегале околности утица-
ле су свакако на вишегодишњу сарадњу између кнеза Лазара и кра-
ља Твртка. И згледа да су њихови односи запали у извесну кризу,
нарочито од оног тренутка када је кнез Лазар прихватио вазалне
обавезе према краљу Жигмунду. Успостављање таквих односа оба-
везивало је кнеза Лазара да обуставн непријатељства прсма краљу
Жигмунду и да иступи из коалиције у којој су се налазили краљ
Твртко, Иваниш Палижна, П авле Хорват и Иваниш Хорват, огор-
чени непријатељи Жигмунда Луксембуршког.76 Коалиција је насто*
јала да на угарски престо доведс Ладислава Напуљског па се оруж*
јем супротстављ ала Жигмунду Луксембурш ком, који је такође
настојао да се учврсти на ух^арском ирестолу. Л азарево напуштање
коалицијс и приблнжавање краљу Жигмунду није одговарало ин-
тересима краљ а Твртка. Размимоилажење између краља Твртка и
кнеза Лазара било је привремено пошто их је поново зближила за*
једничка оласност од Турака. Н е можс се поуздано утврдити када
се и како то дескло, али је сасвим извесно да се то десило после
битке код Билећа. Тада су обустављена и нелријатељства између
Носне и З с те . М арта месеца 1389. године краљ Т вртко је развио
живу дипломатску активност. Повсо је преговоре с далматинским

И БожиК, у: Исшорија Црне Горе. 2/2, 55, 56.

к Р . М нкаљч иК, Лазар Хребељанобић, И 3.
/единсшво и подво)еноаи сриских земалхI ире би(ике на Косову______ 299

градовима о њ и л о в о ј предаЈИ и утврдио рокове, али Је истовремено

обуставио и наиаде на поменуте градове.’7 М арта меседа је његов
посланик кнез М ирко Радојевић ишао у Зету да закл>учи мир сЂ ур-
ђем II Страцимировићем. На тај начин босанска војска прекида рат-
не операције у Далмацији и у Зети, па се може ангажовати на дру-
гом ратишту.
Успостављање мирних односа између Босне и З ете предста-
вља важан догађај лош то је тим чином уједно успостављена бли-
ж а сарадња између господара српских земаљ а. Не треба ни дока-
знвати да је кн ез Л азар био највиш е заин тересован за такву
сарадњу. О н је на том е радио упорно и смишљено, нарочито у не-
колико последњих година свог живота. П ре битке на Косову он
је успео да своју државу окруж и са свих страна прнјатељ им а и
савезницима. П ајваж није место међу њима имали су краљ Т»рт-
ко и Вук Бранковић. али не треба занемаривати сарадњу која је
постојала између кнеза Л азара и њ еговог зета Ђ урђа П Страци-
мировића, као ни пријатељ ске и родбинске везе које су успоста-
вљене са бугарским двором и са угарским великашем Николом Гор-
јанским .7* Н а основу тога не би се смело закљ учити да су кнезу
Лазару на К осову помагали сви његови савезници. Н икола Гор*
јански је пре свега потчин>ен угарском краљу, док је бугарски цар
био у вазалном односу према султану Мурату. Турски вазал је не*
ко време ло свој прилици био и Ђурађ II Страцимировић, али из-
гледа да су се ти односи иокварили у пролеће 1389. године. З а сада
не постоЈе докази да је Ђурађ Страцимировић помагао кнезу Лаза-
ру на Косову, али нема ни доказа да је био у супротном табору. Бу-
дући да је постао зет кнеза Лазара око 1386. годике и да је према
црквеном схватању доспео у положај какав има „син** прсма „ро-

” С. Ћирковић, Исшорија срсдњсесковне босанске ррхаве, 156, 15Т

* Око 1386 годинеуаала се Драгана, ћсрка кнем ЈТамра. за Александра, снна
бугарског иара. Некако у то до&а улала се н Јела за Ђурђа II Страцнмировнћа,
годипу или две касинје удата јс н Теодора та мачвакског бана Николу Горјан-
ског. Внди: Р. МнхаљчнН, ЈЈазар Хребељаноеић, 110. III; 11 Божић, у Истори•
ја Црне Горе, 2/2,50. Улаја три Лазарсвс кћсрн за кратко врсме посредно гово-
ри и о томе да )с кнез Лазар у то доба успостављао прУјатељске и сааезничкс
односе са каЈближим суседима. Изгледа да сс свс то десило иосле битке код Плоч-
чика. Велики турски иритисак упућиваоЈе кнеза Лазара да се штобрже н сасвнх
страна окружм приЈатеЈиима н савежннчма. Нема нелосреаннх обансш това ка*
ко су сс држали овн Лазнреви савезннои на Косову. Бугарски цар н Ђурађ Гтра-
цимироаић с у прс тога били гурекн вазали, али пош то су постали и савезчнци
кнеза Лааара, не може се тврдити да су бали на турско) с грани. З а Ђурђа II Стра*
иимировића могу с е чаћн посредна обавештења да се у лролсће 1389. године ипак
одвојио од Турака, ш го опет не значч д а Је с а војском помагао сеогтаста.
300 Иемањићи иЛазаревићи

дитељу**, као и да је закључио мир оа Босном м арта 1389. године,

постоје ваљани разлози на основу којих се може рећи да Ђ урађ II
Страцимировић није помагао султана М урата на Косову. Н а та-
кав закључак упућују и каснији догађаји, који јасно показују да је
дошло до озбиљних размнмоилажења између Ђ урђа Страцимиро-
вића и Турака.
Захваљујући највиш е смишљеном деловању кнеза ЈТазара и
одлучном ставу краља Твртка, турско надирање је било иривреме-
но заустављено. Турци су наишли на чврст бедем, који су сачиња*
вале српске зем љ е од Дунава па до обала Јадранског мора. Они
су локуш али на неколико места да га пробију од 1380. до 1388. го-
дине, али без већег успеха. Њихови напади су долазили из оних пра-
ваца коЈИма је некада Византија нападала Србију, ш то је и разу*
мљиво, пошто су у иитању стари путеви и природне саобраћајнице
на Балканском полуострву.79 Турци су у почетку настојали да до-
пру до Ниша, а отуда на север у долину В елике М ораве, или пак
од Н иш а преко Јуж не Мораве у долину Топлице и даље на запад.
Напади из ових лраваца нису донели очскиванс резултате, пошто
су Турци сузбијени најпре код П араћина, а онда и код П лочника
у Топлици. П ропао је и покушај да се преко З ете продре на тери-
торију босанске државе. После три неуспела покуш аја султан Му-
рат је био приморан да траж и решење наметањем одсудне битке.
О вог пута је пошао са југоистока на Косово, тада у економском
погледу најразвијенији део српске земље. Продор велике турске
војске под заповецништвом султана М урата није изненадио кнеза
Лазара пошто је он до тада и на политичком и на војничком ила-
ну благовремено извршио све припреме. Успео је да макар и при*
времено окупи и повеже све српске земље око једног политичког
лрограма, који би се кратко могао назвати: одбрана од турских на-
пада. О слањајући се, лре свега, на властите снаге, затим на рас-
положиве снаге Вука Бранковића, као и на значајну војну помоћ
из Босне, кнез Л азар је прихватио одсудну битку, верујући не без

^ Љ . Максимо»иН, Србија и ираеих^ еизаншијскил иохо?а у Х И ееку, Зборник ра-

дова Византолошко! институга 22 (1983), 7-18. Овдс трсба упозорити ма знапаЈ
Топлице и пол,а До6 ј>ич, пошто Је то било познато и средњовековним писцима.
У жнгију Стефана Денанског каже се, поред осталог, ца Је крал» пред битку кол
Велбужда иаредио: „да сс сакупс сви војкици српске земље отачасгва свога на
лоп»е зваио Д обри че;тоје поље лнвно н еелико у меоту званочТоплица.јер при-
пада ка реди Моравн Н а том пољу многи од арсвних царсва страшнс битке ме-
ђу собом учинишс" (Лрхиепископ Дапнло, Жи&оти краљееа и архиепископа срп•
ских, превео Л азар Мирковић, Београд 3935, )36). Н а поменутом пољу вршена
је хонцентрацнја војске и у доба деспота Стефана (Спизре српске биографп/е
X V и XVII века, лрсвео Л. Мнрковић, Београд 1936, 105).
1<?уичсш*у и иорлојеносш срнски к земаља ире бишке на Косооу 30)

разлога да може извојевати победу. Пош то су обе зараћене снаге

тражиле решење у одлучном обрачуну, онда постаје разумљива и
жестина битке у којој су изгубили животе и султан Мурат и кнез Ј1а-
зар, као и велико мноштво ратника на обе стране. Показало се да су
Срби тада, окупљени око кнеза Лазара, имали довољно снаге да се
супротсгаве 'Гурцима и да добију битку, али, исто тако, и да одмах
после погибије кнеза Лазара разједињене српске земље изгубе рат
против Турака.

[Зборник Филозофског факултета, XVIII-!, Београд 1994,71-92]

 5» *

I :?ли .*

::1
.,.1
*

:: \П

ГА Ју

::1 I - >

т
'Ц
 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСГА

ГОСПОДАРИ СРБА
И ПОДУНАВЉА

Ширећи своју власг према северу, кнез Лазар је дошао у сукоб

с Радичем Бранковићем, обласним господарем Браничева. И з овог
сукоба кнез Лазар је изашао као победник (1379) па је загосподарио
крајевима који су на широком простору излазили на десну обалу Ду*
нава.1 Био је то одисга велики успех, толико значајан да је непосред-
но утицао на обликовање владарске титуле. Од тог времена кнез Ла-
зар је почео да се назива не само господином Срба, већ и господином
Подунавља.2 О свему томе сачувана су непосредна обавештења у ин-
титулацијама и потписима оних исправа, које су издаване појединим
манастирима после 1379. године. У уводном делу једне исправе, по

1 М. ДиниК, Рас&ислалићи, Прилог истори)и распаран>а српског шгрстео, Збор*

нвк радова Византолошког института 2, Београд 1953, 139-144; М . ДиииК, Бра-
ничсво у срерч>ем ееку, Српске зсм ле у среддем веку, Београп 1978.98, 111. Р.
МихаЈНЧНћ, Кра) Српског иарстеа, Београп 1975,25. 26,65,213, 217.
: 0 тнтули клсза Лавара уопштено: С. Станојевнћ, Стурије о српској рипломати■
ии. И нт ит улаиија, Глас С А Н У 92 (1913), 156, 157; Л от пис, Глас С А Н У 106
(1923), 45. Посебно о томе. Ф. Баришић, О повеллм а кнезаЈЈазара и патријар-
ха Спирирона, Збориик Фнлозофског факултета, X II-1. Београп 1974,357-377;
В. Мошин, Саморржавни Стефан кнсз Лазар и траршшја Немањићког суеере-
нит ет а од Мариие д о Коссва, О кнсзу Лазару, Београл 1975, 24-26; Б. Фер/ан-
чић. Владирска идеологија у српској дшХломатиии посде пропаст и иарстаа
(1971). О кисзуЛ азару, 141-143.
П рем а исграживаљнма В. Мошнна н Ф. Бариш ића кисз Л азар се н а з и в а „го-
ссодипом Подунавља" у н н г и т у л а ц и Ј и повелл којом се Лаврн Св. Аганасија на
Св. горн лотврђују зешг.опоседи што их је поклонно власгелнн Цреп. Л о В. Мо*
ШННу интнтуаацнја гласи: вђ Хрнстд Бсгд Благов4рнн кнезк Аазара/само-
дркждвчи гогподннв Срквлвли н/ Подс^ндвнк" (В, Мошнк, н. д., 24). Према В,
Мошину повела би биаа нздата .,вероватно“ 1381. годиие. ,Л а грошној испра*
вн дагум Је исјасан каже 8 . Мошнн - веронатно 6889. год. индикта 4". Инти-
гулацију је на сличан начин читао и Ф Баришкћ, Према савременом правонису
она гласи; >гА з в Н*а Б-а благовернн кнез Лазар /самодржавии господии Србљем
н/ Подунанију". Међутим. он упозорана да сс С НоваковиН узлржао од ближег
304 Неман>ићи и Лазаревићи

којој се хиландарској болници 1380. године осигурава годишњи при-

ход од 100 унчи, саопштава се да је тај поклон учинио „бЛАгов4рими
н сдм одркж двћн и и господи и к 0рћблкл\ћ и Подеунавш о С теф дн к кнезћ
Лдздрћ*'. 1 Слична се обавештења могу наћи и у двема исиравама ко-
је су издате следеће године (1381). У првој од њих говори се о пот-
чињавању цркве Сиасове у Хвосну са свим поседима манастиру Св.
Пантелсјмона на Св. гори. Посебно се наглашава да је т о учинио под-
стакнут лобожним побудама: „ в л д г о в 4 р и к и х р и с т о л 1о в и в и кнезћ
Срћвлимћ и П о д 8 ндви)о С т е ^ л н ћ Лдздрћ". Ову исправу је и потписао:
„Бћ Х ристЈ Б огд 1>лдго($4 рии Стефднћ кнезк Лдздрћ Срћвлемћ н ПодВид*
кик>".4 Подунавље се помиње и у другој исправи из 1381. године, али
на нешто другачији начин. Допуштајући челнику Муси да може об-
дарити земљопоседима манастир Св. Пантелејмона, кнез Лазар ис*
тиче да га је бог поставио за „гооподии д з е м л н орћвћскои и П ол^нд-
в и » * \ С веје то билојасно исказано ивладаревим потписом на истој
исправн. који гласи: „Вк Х р и с т д Б о г д в л д г о в 4 р н н С т г ф д н ћ к иезћ
Лд.здри Срћвл€л\ћ к П о д 8 н д в и 1о “ .5 Исцрпљујућиобавештења ове вр-
сте, треба истаћи да се исте одреднице владарске титулатуре нала-

дагира 1ћа, док је Д Анастасијевић ирочитао „6854 (1375) ииднкт" 14", за разли-
ку оп В. Мошина којн узима као вероватно 6889 (138)) инанкт 4 (ф БарншнК,
О поеељама кнезиЛ ам ра, 366). Н едавноје С Ћирковић иЈвршио датирање по-
менуте нсправс којз 6 и по његоанм нстражнкан,нма бнла иадата 6884 (1375/76)
голи не, н ндикта 14. У томе се он слаже са Д . Анастасије виНе м {А ст 1 л т а IV
/Агсћ1Ув5 «1еБ'А 1ћоб Х (/, раг Р. и тет1е, Л. СиЈПои, N. 8 уогопо5, 0 . Рараећгу«$аг«Нои, 5
Сггколаб, Рап2 1982, 181-183). Сада се само по себн намећс пнтање да ли је кнез
Л азар већ 1375, голине иосио тнтулу господина „ПодунавЈМ"1? Т ако се нсшто
нс може нрихнатити н одговор аал»а тражнти у гсш ко ош тсћевом и теш ко чн*
тли вом тексту помекутс ислраве. Из факсимила који)е приложио С. Ћнрковић
(Аск 5 1ачга IV. Р1. IV) не може се прочигати иЈраз „самоаржавни господин Ср*
бљем и Подуиавију", док се ирви део титулатуре )асно иазнрс. Мишл>ења смо
да поменутк израз ни)е ни п<1стоЈао>всћ иа )е наетао као резултат теш ко читљи-
вог и ош тећеног гекста поменуте исправе
’ С. Ноааковнћ. Законски спомениии српских држаеа ср е р м Г века, Београд 1912.
449. Ас/еЈ с!е Ои\апдаг II, е<Ј. I . Реш е( Б. Кораблев, Византинскиа временникћ ) 9,
Петроградћ 1915, бр 66,541. У исправн којом)е кнез Лазар 1381 године покло-
нио Лаври Св. АтанаснЈа 100 летара срсбра. влаиарска титула има сличну садр-
жину ћ а о и у »ретхоаном случаЈу, тако да погписгласи: „влдг«в4рни Оп^днк
кнедћ Лддарк г«сп«динк СркБлетк н Иодв^навим" {Аси$ 1амга IV, 184, Р!. V).
* Гдасннк СУД 24, Бсоград 1868,257,258; С, Новаковнћ, Законски спомениии, 5 15
(интигупаивја нзостављена). Прецизиије датирање ове исправе, од 1 септсм-
бра 1380 до31.авгусга 1381. изврш ноје С. Ћнрковић {Ас/ез Ае 5атГ’Рагие1еет6п
. Аг(ћ|уеб 6е С А јНов XII/, Р, 1-етег 1е, С1 Ога§оп, 5. Сггкочоб, Рапг 1982, 174« 176. Види
и А16ит, Р 1 II).
> Гласн и к СУ Д 24,259,260; С, Новаковић. Законски спом ениш , 5 1 6 . 5 1 7 < изосга*
вљепо. ,демли (|>квек«н и И«д 8ндви1« “). С. Ћ нрковићдатира ову новељу са 6889.
годнном, нндикт 4, ш то одговара исрноду од 1. септембра 1380. до 31, авгуета
1381. ГОД. (Ас1е 5 4е 5тт-Рап1М1тбп, Г 76, еиди и А1ћит, Р1 Ш ).
Г 1>сОјнЈцри Срба и Подуна&љи $05

зе и у уволном делу иовеље којом је кнез Лазар 1387. године потвр-

дио трговачке повластиде Дубровчана. Тамо се опет понавља да
га је бог поставио за „г«сп«динд зелчли срћвскои и п«мори|о и стрд-
идмк л«д8нлБ1»скимк".с Одмзх треба рећи да између Подунавља и
Страна подунавских нема никакве разлике. У питању су земље на
десној обали Дунава које су припадале кнезу Лазару, а потом и де-
споту Стефану, као и његовом наследнику деспоту Ђурђу. Све на-
ведене чнњениде недвосмнслено показују да је Подунавље, уз „Ср-
бе“ или уз „земљу српску“, постало сасгавни део владарске титуле
кнеза Лазара, било да се оно среКе у потписнма, било у интнтуда-
цнјама његових повеља.
Владарска титула {снеза Лазара била је прихваћена и у земл»и и
на страни, тако да су је већ као готову задржали и његови наслед-
ниди, а пре свега његов најстарнЈИ син, кнез и деспот Стефан Лаза-
ревић.7 О том е су сачувана бројна и поуздана обавеш тењ а, па их
лосебно не треба наводити, међутим, само ради илустрације треба
упозорити да су се Дубровчани у својим писмима најчешће обраћа-
ли деспоту Стефану као „славноме и велможноме господину": „ми-
Л0СТИ10 60ЖИ№М1> БкСОИ срвсскон з * *мли и Под^ндккк* г©сподии8'\*
Стефанову титулу прихватпо је каснијс и његов наследник деспот
Ђурађ Бранковић. Дешавало се понекад да су и српски патријарси
уносили Подунавље у своју титулатуру, као што је то својевремено
чинио патријарх Спиридон, савременик и сарадник кнеза Лазара.4
Сем дипломатичких извора, постоје и обавеш тењ а друге врсте, из
којих сазнајемо да је Подунавље чннило саставни део титулатуре ка-
ко кнеза Лазара, тако и његових наследника.10
Све наведене чињенице упућују на закључак да су господари
Подунавља били кнез Лазар и његови наследници па нас због тога
зачуђује једно обавсш тењ е према којем је то био и деспот Јован
Угљеша, гослодар Серске области. Обавештење је садржано у јед-
ној хиландарској повељи, коју је деспот Угљеша издао 1371. године,
поклонивши Хиландару село Акротир и катун влаха ,,^ар вии'цб". На
крају исправе стоји владарев потпис који гласи: „Вк ХРИ<ТЛ вогл ВЛА’
гов^рнш дЕспотћ 1одннк оугдЕШћ гсспсдарћ срслЕдм> и по д«унд)д стрд-

6 Љ . Стојановић, Сшаре сриске иоаеље и иислш, 1/1, Бвограа 1929,120,

’ За поЈВДВне иримерс гиаи С СтанојевиК, Студије о сриснојдипломатиии, Глас
СА Н У 92, 157. 158; Глас СА Н У 106,46.47.
' Љ . С тој аноеић. Сшаре сриске иооеље и 1\исма, V 1,207, 209-213,216-219,221,
223. 224 226, 228, 229.
* Асгез * СМапЈаг Н, бр. 65.540.
З а неке примере вилн: Љ . Стојановнћ, Стари српски записи и натииси, књ. I,
Београл 1902, бр. 2 13, 2 17,238, 245; к)ћ. Ш, бр. 5122,5)27. Касније ће н господа-
р н Влашке нмати у с в о ј о ј титулатури „Попунавље".
$06 Неман>нћи и ЛаЈаревики

млмћ".11 Одмах треба рећи да је цитирани потпис објавио Б. Кора*

бљов у свом издању хиландарских исправа, али га аато нема у Закон-
ским споменииима Стојана Новаковића. Сада се само по себи наме*
ће питање: да ли на сачуваној исирави постоји или не постоји потпис?
Захваљујући околностима да смо и сами имали прилику да изврши-
мо непосредан увид у сачуване хиландарске исправе, можемо потвр-
дити да потпис постоји и да по нашем читању гласи: „вв хРиетА Б0‘
Г4 БЛДГОВ-ћрНУН ДЕСПОТћ 1о<1ННћ О^ГЛЕШД. ГОСПОДДрТ> С€р6/ИЛМ, Н
пед$нА10 стрдндлм,‘.,2 Одмах треба истаћи да је потпис написан цр-
всним мастилом и да га је дописала друга рука којом није писан основ-
ни текст исправе. Мишљења смо да је потиис дописан средином XIX
века и да у цитираном облику лре тога није ни постојао. На озбиљ-
на одступања од уобичајеног начина потписивања у средњем веку
указују поједине речи и њихови облици. Уместо уобичајеног „ б »*“ к о *
јим потпис почиње, имамо што се никада није користило. Од-
ступања су још већа код других речи. Уместо уобичајене речи „го-
снодинв*1 којаје обавезно сгајала уз имена српских владара. стављена
је реч „господар".13 Нарочито је уочљива неправилна употреба из*
раза „Срквлкмћ и ПодеундБИ1о“, који у потпису гласи: .,<ервл1лм. и
педЗнд1о стрдидмк". Одступања су знатно мања у првом делу пот-
писа где су налрављене само словне грешке. То је и разумљиво по-
што је први део потписа преузет из интитулације у уводном целу по-
веље к о ја је овако формулисана: „Лзв Бћ Христд Богд Блдгов-кр*ни
дбспотћ 1оЈНћ о у г л ш д С л и ч н о с т је исувише вслика даби биласлу*
чајна. На основу тога можемо закључити да је први део потписа на*
стао прсузимањем интитулације деспота Угљеше, док је други кон*
струисан на основу потписа или интитулацнја кнеза Лазара и деспота
Стсфана Лазаревића. У науци је подробно анализирана целокупна
делатносг деспота Угљеше па и територија којом је владао, али се
није могло ни наслутити да се она простирала све до Лунава, пого-
тово ш то су у то доба Браничевом господарили Растислалићи.’5

11 А сиз $е СШ т4аг Л. бр. 58,533.

Iг Хклапдарскк архвв. А5/13, бр. 5? I.
II Ђ. Даннчић, Р}€чник и$ књ им евних старина српских. I. Б еоград 1863, 222. И ј
примера које јс Ђ. Данкчнћ навео, лако се може уочити да се .лосполарем" иа*
зиад: госполар куће, гсспоаар села, господар отрока. господар феудално зави-
сних љупи. У осталим случајевима, када се реч госполдр сдпоси на сриске вла-
даре, било да ј е то краљ, бил о па Је неки обл асни госпопар, онпа ј е помснута ре ч
записана V испраоама кс)е су и^дали Дубровчани, или су иадате у Дубровнику.
Овде греба још лодати па се „госпсдар" срсће н у званнчној титулатури Црно-
јевиКа. госпсдара Зсте.
и С Нолаковић, Захонски спомениии, 445; А с ш 4е Ои1ап4аг Н, бр. 58.532.
Г Острогорски, Серска обдасш иосде Душаноое смрти, Београд 1965,20 41.
[осиодари Срба п Подунаеља $07

Захваљујући делатности једног или неколицине преписивача

хиландарских повсља у XIX веку, појавиће се готово истовремено
неколико ,4*осподара'* Подунавља. Међу њима би сс нашао и госпо-
дин Константин Дејановић, односно Драгаш. Н а повељи, којом је го*
сподин Константин дозволио војводи Дмитру да приложи Хиланда-
ру села К озијак, Рурак и Криви Дол, стављсн је и датум и потпис
владара. М еђутим, и датум и потпис су накнадно дописани другом
руком, на комаду хартије која је залепљ ена на ош тећенн део ис*
праве. У датуму сесаопштава: ,здписд се в' д+ т « шт создлнТа мирл
.3.0.113. и^ нТа ,К. ДбНћ су град! ПриштинНк", док потпис гласи: „6©
ХрНСТЈ |>©Г4 ВЛДГ©в4рНћ1И Костдндинв Г©СП©ДДр1» СЕрвскТи и Под8ндк>,
врдтт, д«п©тд 1\маннд Дрдгдшд".16 Већ је С Новаковић приметио:
„Месго П риш тине и потпис попуњен у новије доба; с тога непоу*
здан“.,7М ожемо се у потпуности сложити са мишљењем С. Иовако-
вића и бити још одлучнији у одсграњивању и датума и потлиеа. Већ
је речено да се у срлским исправама XIV века не употребљ ава и ј -
раз .дет с©зддн 1а л\ирд“, јер се то подразумевало. Н е мож е се при-
хватити ни година .5.СЗ ттЗ., тј. 6887. година која би по рачунању од
Христовог рођењ а одговарала 1379. години. Ово се не може лрихва-
тити као тачно пошто Је управо 1379. године кнез Лазар лотукао Ра-
дича Бранковића и освојио Браннчево, односно Подунавље. Разуме
се да из истих разлога не можемо прихватити ни дан ни месец у по-
менутом датуму, а такође ни место Приштину за коју поуздано зна-
мо да је држао Вук Бранковић, а не господин Константин. Сада се
лако може оспорити и тачност потписа. Господин Константин оди-
ста није могао рсћи за себе да је „ггслгддрћ сЕрвскУн и П©д8нд|©“, а
није имао ни потребе д а к а о владар истиче к а к о је он „срдт^ десп©-
тд 1'дјднмд Дрдгдшд“.1б Све што је речено показује да се и датум и
потпис на поменутој повељи морају одбацити као нетачни и накнад-
но додати, што опет не значи да се и цела исправа доводи у сумњу.

Х нландарсхи архка: А5/10, б р 63; С Н оваковнћ, Законски сисмениии, 456,457;

А с ( е 5 Ј е С М а п Ј а г П , бр. 63.538.
г С Новаковић, Зшгонски сиомениии. 457, нап. ).
11 У познагој повељи, којом браКа Драгаш дозвољавају челнику Стаииславу да мо-
же потчиннти Хиландару иркку Св. ВасилиЈа, ннтитулаиија гласн:, Л зћ деспстк
1м?амк Дрдгдшк н врдтк мн Кестадинк" (Хилакдарски архнв А5/17, бр. ^Т.Злксн-
ски спамениии, 452). Ит ове су повел>« манасгврски монаси могли сазкати да је
госпоаин Константин био братцеслога Јована Драгаша. Изгледа да је стечено
знање корншћсно вишс пута, па и на повељи којом )е госиодниКсшсгамтин пот*
чшшо Хиландару манастир у Леснову (Хиландарски архив А6/4, бр. 68), Н а ло-
леђини ислраве постојн Залнскоји гласн: „Ссн хрнс«в8ли и т г господлрл Лвсгсн*
Аннл врлтл 1шлнна е>тл н дан*и в с т \ жонасти (>10 ндшем^ н пмшетк кдко даетк
нд Хнлдмддрк дссновски мамдстнри св!тнх И р х 4 Н Г * Л 0 В а н влнзс> 13. н
с е а д

4 т р к в н ДР^ГИ ПО НАЈ ВС1 И сннорн Н ПЛДНННН Н ПДШНШТД Н Д»Х«ДКН твм»шни

 Меман>ићи и Лазаревићи

Ј екст је могао бити аутентичан и на њему није морао бити стављен

ни потпис владарев, нити потпун датум, тј. дан, месец и година. Све
је то накнадно дописано и по свој прилици половином XIX вска.
На исправама, које је издавао господин Константин, још један
потпис подлсже сумњи. У питању је исправа којом је господин Кон-
стантин поклонио Хиландару село Раковац и село Лапардинцс у Вра*
н»у. Последња 'гетири реда ове исправе написана су другом руком, и
то на хартији која је новија у поређењу с хартијом на којој је напи-
сана главнина текста. Поменутим редовима припада и датум и пот«
лис на овој исправи, па датум гласи: „Имсд (сб) ш Вк дкт© .5.С0ЛШ.
м д и .К1.“ (или .КП.), док се у потпису истиче: „КистАндинк во ^ри*
СТД БОГД ВЛДГОВ4рНИИ ГОСПОДДрћ Сбрвскш. в р д т ^ Д1СПОТД [\идннд“.19
О вако се потпис није могао формулисати. Поготово ту не може би-
ти месга за „господара сербског" или за „брата деспота Јована'. Ко*
лико смо м01ли утврдити, уобичајен Константинов потпис гласи: „Вћ
Х р и стд Б огд п л дгов 4р н н г о с п о д и н ^ К и»стл дин 1»“ 20 Што се тиче да-
тума (6888. од створења света одговара 1380. год.), он одговара вре-

мса пншс простроммс'. Н копи его в' мс!Чи всл то \^пм<$|т& гасно". П остоји н пре-
пнс све повеље, сачиљси вероеатио средипом XIX вска (А6/5, бр. 68 II), с потии-
сом госпопина Константииа који гпасн. „Лав в« х('н<Та АоРА влагов4рнин Кшстдм-
днни гвсподдри <|рвсн|и ердт« д ипотл 1и>анна &рага\иа'. Међутнм, на орнгинадној
повсљи потписгласи. „Ви ^рнстд оегд елдгсв-крнн г«сп»дннк Костддмми" (Хв-
ландарскн архив. Аб/4, 6р. 68; Зокснеки спомениии, 455; А сњ бе СМалЈаг П, бр.
67,548). Лако ћс сс сада закључнта да јс прсписивач прои јвољно конструисао пот-
пнс господика Константина, са оАј&|л гА,е)кеи да Је он и „господар сербскиј“ и .ЈЗрат
десиота Јована Драгаша", Дал>е се опет може закључити да су и сви други пот*
писи, у коЈима се наглашава како Је гослодин Коксгантик брат деснота Јо&ана
Драгаша, накнадке конструкцнје препнсивача т XIX века.
Хнлакдарскн архив: А6/1, бр. 64; Ас/е» с1е СМапЖгг //, бр 64, стр. 539. Овдс Је □01'-
п и с о б Ј З в љ с н н с ш т о аругачије. „Вк хркстд еогд влдгов^рнии и хржт»л1ок>БНв«н1
Костддики <рћб<кнн н по Двунд*»м С НовакоеиК је такође објавно помекуту
повељу с потписоч којн одговара иашем чигању и који гдасв. „Кастадннк, аи
Христл Богл вл«гов4рнни господдри ср«вигкни, врдт« деспвтд 1одннд" [Закон-
ски апомениил. 457) У оиоч случвЈу С. Новдковнћ не итражава никакву сумњу
у аутеитичиост потпнса
:0 Ф. Миклошић, МотмеМи Зег&са, 192; Гласиик СУД 24, 271; С. Новаковић, За-
конски споменшил, 455; С. Стакојевић, О иудије о српскоЈ рипломатиим, Л о т •
пис, Глас СА Н У 106,45. Б Фсрјанчић, Деспоти у Византији и Јужнословенским
земАмма, Београд 3960, ]75, Недаано је С. ЋирковиК, поред осталог, објавио и
иотинсе браКе Драгаш на нснрааама које су издате манастиру Св. Пантелејмо*
иа на Св гори. Потписи су штамлаки лагнницом, због захгева постоЈеКе публи-
кације, и оин имају следеКн облик'
1) ВС(Л)С.ОУеКМУ 13Е&РОТ ИКАОлб I 0<05Р001)М’ К05ТАОТК'.
2) V* НК15ТА ВООА В1.(А)ООУЕКЧ1 [СЧАЈМОСЗРОТОКАСАб’
3) V Н(К15Т)Л В(0О)Л В1(Л)ООУЕК>ЈУ О^ОбРОБТЈ.Ч' К05ТА0ГК. О ТОМе види:
Ас1&> 5шп1-РапШеетбн, 169, Ј72/3,120. Као ш то се могло очскивати нн уЈедном
о;< оких ногииса нема „гослодара сербскоГ* нн „брата деспота Јоваиа Драгаша"
Госпоуари Србл и П одунав/м $09

мену у којем је господин Консгантин живео и деловао, али би за по*

узданије датирањ е требало прибавити и друге доказе. Н а основу
реченог може се закључити да потиис није оригиналан и не треба га
уврстити међу владарске потиисе, док датум подлсже провсри.
Списак „пхлходара*4Подунавља нс завршава се деспотом Угље-
шом и господином Константнном, јер се у том својству појављује и
Вук Бранковић. Измиривши се с Турцима, Вук Бранковић је преу-
зео обавезу да ће од своје имовине плаћати Турцима 200 унчи, коли-
ко је долазило на хиландарске поседе у његовој области. Поводом
тога издао је Хилаидару посебну ислраву 21. новембра 1392. годинс.
Данас у хиландарском архиву постоје две испране, од којих је једна
оригинал, а друга препис који је настао највероватније у XIX веку.
Оригинална исираваима следећи завршетак: „б тил»<тник|»
снневЕ Клкови Грнгоурн н Г(оргћ и Лдздрћ", после чега долази следе-
ћа реченица: ,Л1«вел 4 н7нлм> господннд Вдккд Дл-кдчк писд оу При-
ш т и н 4 ли«цд некмврУд .кд. л4то .д. н .0. и .а Л 21 На завр-
шетку ове исправе нема владаревог потписа, нити су остали било
какви трагови који би указивали да је некада потпис постојао. ГТре-
ма томе. може се слободно закључити да на овој исправи није ста-
вљен псшшс Вука Бранковића. Па ову чињеницу треба одмах скре*
нути пажљу пошто у свим издањима у којима је публикована исправа
Бука Бранковића редовно иостоји и потпис,22 Међутим, он је могао
бити преузет само са неког другог иредлошка, а по свој прилици са
преииса поменуте исправе која се и сада налази у Хиландару. Завр-
шни део прелиса има следећи завршетак: „П том З все м^литвенни-
ци смнобЕ Б олкоби . Грт»г^рћ и Гкрг*к и Л л з л р г ",21 потом долази име
писара и место што Је саопштено следећим речима; „П&в-кл€Н1Елм» г©-
спфдинд Влћкд Л^КАЧћ писд О А «г Приштннб", одмах следи датум: „Вк
л 4 т о ш т с с з а л н Та м ирд .д.С. НЛ. носмврТА .кл. дбнћ" и, најзад, пот-
пис црвеним мастилом: ,,Во христд погл плдгов^рнми Волко Брлмко*
викк господдрв СсрбЛЕМћ и П»д$нл»о".24 Овај потписдо саданије иза-
зивао никакву сумњу па су га издавачи поменуте исправе сматрали
верним орипш алу и редовно га додавали на сам крај исправе којом
Вук Бранконић ослобађа хиландарске поседе од „турског данка".
Поклан>али су му пуно поверење и наши најбољи познаваоци српске
дипломатике а, држећи се објављеног тексга, и историчари. З а лри-*

11 Хиланларски архнв: А6/8, бр. 72.

и Ф. Мнклошнћ, Мопитема 8егМса> 223; С Новаковић, Законски спомениии, 460;
Асге$ Ле СНпапкаг //, бр. 72, 551.
Хиландарскн архив' А6/8, бр. 72 П.
** Хиланпарски аркнв: А6Ј8, бр. 72 II. Слово „В" којим ппчиње потпис написано Јв
црним мастнлом, а све лаље црвемим мастилом.
310 ИемпњиНи и Ламрееићи

хватање поменугогпотниса нема никаквид разлога и он припада ка-

т«горији оних потписа које су конструисали преписивачи тек у XIX
веку. Јасио је то по употреби речи уместо „вв‘\ затим по искри-
вљеном Вуковом имену - „Волко“ и највише по коришћењу израза
„господдјљ Оереммк н Пол$и<по‘\ Писар, који је конструисао овај
потпис, није познавао средн»овековну терминологнју тако да је скра-
ћеницу Ја реч „милостник'* разрешио као „молитвеник“. Огуда и има-
мо у препису да се синови Вука БранковиКа називају „молитвеници“*
Лако се могу уочити и други додаци којих у орштшалу није било. По*
сле израза „Л$кдчк писл“ уметнута је, ради објашњења, реч „<1а“, а
у датуму израз се зддн г А миј >д“ . Није добро прочитана ни годи-
на. С тављ енје број „50“ ( Н.) који не постоји у оригиналу па смота-
ко, уместо 6901, добили 6951. што одговара 1442. години после Хри-
стова рођења. Имајући у виду читав низ погрешака које је починио
преписнвач Вукове повеље, одиста немамо никаквог разлога да при-
хватимо потпис који је он конструисао, поготово што од таквог пот*
писа није сачуван ни најмањи траг на оригиналу,25
Према преписима појединих повеља које се чувају у Хиланда*
ру, „1'осподари Срба и Подунавља" били би и синови Вука Бранко*
вића. Сва три његова сина, Гргур, Ђурађ и Лазар, заједно са мајком
1'оспођом Маром, поклонили су Хиландару село Ораховац. О томе
су сачуване две исправе и један млађи препис који је вероватно на-
стао половином XIX века. Преостала два прсдлошка, која су стари-
ја, разликују се међусобно на више места, а особито у одељку о ме-
ђама села О раховца. У једном предлошку нису убележ ене међе
ораховачког атара,26 док се у другом предлошку сви међници детаљ-
но набрајају. Сада се само по себи отвара питање који је од њих ори-
гинал. а који није? На предлошку са уписаним међама лостоји вла-
дарски потпис следеће садржинс: ,,бн Христл влдгов-крми г с с л © д и н 1»
Г ркгЗрк н г с с п о д н н к Г ) « р г 1> н г о с п о д и н ђ Л д а д р к и г о с п о г в Л \ д р д '* . 27 35

35 К о л и к о ј с у н а у ц и б н л о у к о р е њ е н о с х в а т а њ е а а ј е п о т п и с В у к а Б р а п к о в и К а а у -
т е и т и ч а ч . н а Ј б о љ е п о к а з у је с л у ч а ј ш т о јс и В М о ш и н , и з в р с т а н п о з н а в а л а ц ћ и -
р и л с к е п а л е о г р а ф н је и а и п л о м п т и к е , у з и ч а о т о к а о н с о с п о р и у н с г о р а јс к у чињ е-
к и ц у О с л а н ^ Ј у К н се н а п о т п и с , В . М о ш и н к& ж е. .Л^ игулата в о п о т ш к о т Вк Х р и с т л
Богд ВлкИк В р л н к о з н к ђ с о с п о д д р С гр в л в М к н П о д о у н д и л с в е и о ч и за
т о а д е к а с у п т а н о г склопил м ир с о В у к Б р а н к о в и # к а к о с о д о т о га ш е н вп адатсл
н а ц с л а т а с р п с к а д р ж а в а , и а с л с д к и к н а к н е з о ' 1' ЈТ азар (& о ч и е н а с л е д с т в о п р и *
п а ? а л о и ц м т к р а н о т о П о д у н а в Ј е ) " ( В . М о ш н н , Громошинаманастирио1и Св /V -
ор?и - Гор1 Скопеки, С п о м е н ш ш « » с р е д н о н е к о в н а т а и п о н о в а т а и с г о р и Ј а н а М а -
к с д о н и ја , т о м I. С к о п ј е 1 9 7 5 ,1 7 6 ).
л Х и л а н д а р с к и а р х и в : А 6 / 1 2 , б р . 7 9 ( к е м а н и п о т л н с а ).
Хиландарскн аркив: А б/13, бр. 80; Законски спомениим, 463; Ас?а Је Ои!ап<1аг
//, б р 74,552, 553 (садржноа о б а п р с д л о ш к а заЈвдмо).
Г>>сиодари Срба и Подунавља ЗЈЈ

Овако формулисан потпис упућује на закључак да би се предложак

са овим потписом могао сматрати оригиналом или ближим оригина*
лу, док би други предложак представљао накнадну прераду. На пре-
пису исте повеље из XIX века постојн и потпис и датум у којем се ка-
же:,Дднћ в 'д» то ш т с с з д а т л м нрд 5 .0 .Кв. априлГл 10. д е н ' \ после
чега долази потпис црвеним словима: „Во ^ристл вогд влАгов^рнкм
дЕспоТћ Грггорћ <ћ БрлтТдмљ господлрћ сервлсмћ и п о д ^ н л л и злплд*
ниллћ стрлнлмћ**.2К Јасно се уочава да је преписивач из XIX века до*
звољавао себи велику слободу, тако да је потпис са старијег гтредло-
шка препричао својим речима, или, боље речено. темељно прерадио.
Не треба ни доказивати колико је цитирани потпис произвољан, али
нам зато извесну теш коћу лричињава датум на препису. П рема са-
општеном датуму, исправа би била издата 10. аирила 6925. године од
сгворења света, што одговара 1417. години после Христовог рође-
ња. Овај датум се не може прихватити из више разлога, а посебно
због тога што се Гргур н Лазар Вуковић нису више налазили међу
живима 1417, године.29 Датум се нс може прихватити ни збогупотре-
бе израза „ДОт создлш а мирд'\ атак о ђ е ни збогизраза „лпрнлТл 10
ден “. Извесно задржавање на овим чињеницама било је неопходно
због тога ш то је преписивач исти датум накнадно ставио на старији
иредложак поменуте исправе. Јасно се вили да је то учинила друга
рука, тако да датум има следећи облик: „Вв л 4 т о .5.С.К6. л\ есецл
лприл1А 10. ден“.^ В е ћ је истакнуто д ајео в ак в о датовање нсодржи-
во па га треба потпуно занемарити, уосталом, као ш то су то и учи-
нилн поједини издавачн ломенуте исправе.
Исцрпљујући излагање о „господарима Подунавља“. трсба обра-
тнти пажњу још на једну хиландарску исправу. Ову ислраву издао
је кесар Угљеша. потчинивши Хиландару цркву Св. Николе у Вра-
њу и село Врање, затим, цркву Св. Николе у Лучанима и село Трно-

** Хмлакларски архни' Л 6')2, бр. 79 11

** Гргур се замоиашио псллв 1$ октобра 1406 и умро као моках Гсрасич 13 мар-
та 1408 (Г. Суботнћ - С. Кнсас, ИадГробни нашпис сссшр* десш>ша Јованл Угље-
шс, Зборник радова &к*антолошког института 16, Бсоград 1975, 165. 166, нап
16) Л атар ВуковиК, најмлађи син Вука ВранковиКа, погииуо|с уту р сквч мсђу*
собииама јула 1410. годнке (Истори/а српског нироди. II, Бсогрла 1982, 82 - Ј.
Калић) Трсба имати у внду чшћепицу да је Гргур Вуковић бно у татарском рои-
стау после битке коп А нгоре (1402), оаакле се није вратио по краја 1402. годи*
не. П ош го се Гргур повукао иа политичког живота, можда крајем 1406. шш у то-
ку 1407 годиие, то се сида по вега о селу Ораховцу, коју су издали насасдници
Вука ВрапксвиКа, може ставпти у хроиолошке окпире илмеђу 1403. и 1406. го*
пине. С. ИовакоаиК је бно у праву када (« за поменуту исправу рекао ла је изда-
та ,р к о 1405“ (С. НоваковиК, Зоконски спомениии, 463).
Хилаидарски архив: Аб/12, бр 79. Датум је с разлогом кзостављан у иознатим
и1 даи.има повеље наследннка Вука БранковнКа о сел у Ораховцу.
312 Немањићи и Лазаре&ићн

вац. На крају ове исправе друга рука је исписала и датум и потпис.

Датирање је извршено: ,,В’ л-кто а»т созддн'|а мирд .З.С.ЛЛ. нЗлУа
10 д €нт»".Ј1 Као и у свим претходним случајевима и овде се Јасно уо-
чава да }е датум накнадно додан, а вероватно и да је прерађен. О то-
ме сведочи употреба израза „агт ссздднУа мирд*', потом, коришћење
иифре 10, а не слова .1. које означава ову бројчану вредност. З а годн-
нуЈе узета 6931. година од створења света, која одговара 1423. годи-
ни после Христовогрођења. Узимајући у обзир све ове чињенице, мо-
жемо рећи да се поменути датум не може ирихватити као поуздан.
Још сс мањс може прихватити садржина владарског потписа. Потпис
је исписан црвеним мастилом и гласи: ,,к« х л истА ВСГА влдгев4рнми
кесдрв оуг л б ш д . г о с п о д д р г сбрвл 1м г и п о д з н д )о н в с ћ х 1* з д п д д н и х в
стрдић '.*12Овде је преписивач одиста слободно посгупио. Кесар Угл>е-
ша је од 1402. године био вазал деспота Стефана Лазаревића и госло-
дар мале области коју су сачињавали: Прешево, Иногоште и Врањс.
Као господар мале облаеги и вазал деспота Стефана, он никако ни-
је могао унети у своју титулу најважније одреднице из титулатуре свог
сизерена, тј. „Србе и Подунавље*', а још мање Заладне стране. Начин
на који је поменути потпис формулисан упућује на закључак да је у
питању каснија прерада, која је учињена највероватније у XIX веку.
Иа основу досадашњег излагања са сигурношћу можемо рећи: да де*
спот Угљеша, господин Константии, Вук Бранковић, Вукови сино-
ви и кесар Угљеша никада нису носили титулу ,хосподара Срба и По-
дунавља" јср је ова титулатура била искључиво резервиеана за кнеза
Лазара, а касније и за његовог наследника кнеза и деспота Стефана.
Преписивачи, који су накнадно додавали датумс и потписе на
владарске ислраве, одиста су били мало обавеш тени не само о ти-
тулама обласних господара, већ и о титули српског патријарха, као
и о титулама уопште. Н а познатој повељи патријарха Саве, којом се
потврђују дарови челника Милоша манастиру Хиландару, накнадно
је додат патријархов потпискоји гласи: „С мнреннмн пдтридрхћ «рв*
ск1и Сдвд трвт1н".23 Овако се он није могао лотписати. П ознато је да

51 Хнлаидарскн архи»: Аб/14, бр. 8 11. У сзомиадан*у ове повеље, С. Новаковић

ставља идатум н потпис, а исправу латира „око 1400." годинс. УчиниОЈе т о с раз-
логом пошто је Љ . Стојановић констатовао; .Латум и потлис дош1ијс прнинсан"
(Споменик Ј1Г, 33). Овде би сс могло још одлучније рећи дасу патум и лотписиа*
кнаано додатн уаругој четвртини Х)Х века
,2 Хиландарски архив: А6/)4, бр 8 1; Споменик III, 33. П о рачунаљу К. Јиречека ке-
сар Угљеша бн 1423, године имао 64 гопине {К. Јнречек, Исшорија Срба, ТГ, Бе-
оград 1952, 340).
51 Хкландарскн архив. А5/7, бр. 51. У познатим вздањима хнланларских повеља па-
тријархов по тл и сс ратлогом нијс објављиваи (С. Но&аковић, Законски споме-
ниии. 441; Ас/езЈе СМалЈаг Г/.бр. 50, 524),
Гснпоџари Срба и Пормнааља 3!3

је патријарх Сава прилагодио своју титулу дарској, тако да се по-

миње као „Сава други патријарх Срба и Грка". ’4 Прсрада патријар-
ховог потписа као да није била довољна па је испод т о га додато и
следеће: „Пзтј хр и стол (С 1>иемн и сллговГрнми г о с п о д д р ^ 1и и л о п и а
чвлпикт» и п©сл$шнУк цдрА С теф ан д" .35 Рааумљиво д асе челник Ми-
лош ниЈе могао називати „благоверним и христољубивим господи-
ном" Јато хито су ови епитети били резервисани искључиво аа вла-
даре било да су то краљеви и цареви, било да су обласни господари.
Према томе, и патријархов и челников потиис је накнадно додат, нај-
всроватније ноловином XIX века.
Захваљујући сачуваним забелешкама, које су стављсне на по-
леђини оригиналних исправа, или су стављене на касније препнсе
ових исправа, у могућноспх смо да утврдимо ко је најчешће стављао
измишљене нотписе или датуме. На препису једне повељс цара Ду-
шана стоји следећа белешка: ,Д 839. нобмврнА. КспГ« ш т с8штдг«
Хрисов8лд цлрд С т с ф д н д СБРНСКАГО. СЗлис З к ц ј т и д м*кстд пф сннори
ок р «тт » лчоидстирл идцјего Хилдмддрд".36 Из наведеног се сазнаје са-
мо када је препис састављен, тј. новембра 1839. године. Више се мо-
же дознати из забележака на препису и оригиналу повеље цара Ду-
шана о цркви Св. П етра Коришког, Забелеш ка на препису гласи:
„Копн ХрИСОв^ЛД цдрд С тЕфднд ссрвскдго силндгш Д З ш д н д ш т
м д н д с т и р ^ светдго Пктрд К о р и ш к д г о и ш к р с с т в гго л^кстд ш т
пис8»ош ти“.37 Знатно је опширнија забелешка на оригиналу испра-
вс из које сазнајемо и име лрелисивача. Текст ове белеш ке гласи:
„Кц>ПИЕ ШТ с8шТДГО ЦДрСКДГО ХрИСОбЗлД ц д р д С тсф ЈН А сервскдго
ндрсчсндго силидгш Д^ш лнд ш т м д н д с т и р Д п реп одосн л гш Цетрд Ко-
риккдго ш т пнс8к>шт1и шкрсстндА тдлчо л \4 с т д ндцјем8 лнсндстнрк>
^ИЛАИДДр(К0м8 ЛДрОВАННАА. ПрЕПНСД СЕ И ИЗЖСНИСА ШТ ЧДСТИ р$К010
МОНДХД Пикдилрд ЖИТ1ЛА ТОАЖДЕ ШВИТЕЛИ. Вћ л и т о ш т Х ристд 1 8 4 2 .
АЕКЕмврГл ллес1»цд 2 0 . го".18 Н а основу цитиране забелеш ке поузда-
но се може утврлити да је белешку саставио хиландарски моиах Ни-
кандар. Он је, по свој прилици, оставио и забелешку која је датира-
на новембром 1839. године. Н а овоме се преписивачка делатност
монаха Никандра није зауставила. Он је о себи оставио и друге за-
писе. Тако на препису повеље краља Стефана Дечанског, којом се
решава спор између манастира Хиландара и синова телчије Хардо*
мила, стоји записано: „К оше чјт сЗ штдпа .’ х р и с о в З л д св*т а 1лу С т е -

“ М. Пурковић, С риски иат ријарси срсрњсга еска, Дисепдорф 1976,71

Хнланиарски архнв А5/7, бр. 51.
и Хнландарскн архнв. А12/3. бр. 33 II,
Хиландарскн архнв. А12/4.
Хнландарскн архив. А ! 2/5, бр. 43.
П4 НемоњиНи и ЛазарееиАи

фднд крдлл с«рвскдго ндрЈЧЈнмдго ЛЛнл8тинд иж< и ч етк ер ти н крллв

н д р и ц дбт < л . п о с е е т е м н 0 '|л\1шм-к д д н в м он д с т н р к * р д д н К р $ш *н о
\м п н с 8 » ш т н т д м о п« г р д н и ц д м г 6<А м-кстд Мб*НДСТИр<КДА. ПрЕПИСД
<а в' лкт« 1 8 4 3 . мбсбцд м д и а 13. деик р8к»» Ннкдидрд мондхд Хи"
лднддрцд".39 Сћда видимо да је иста личност наставила да преписује
хиландарске исправе и 1843. године. Исте године Никандар је пре-
писивао и друге исправе. Н с иитирајући цео аапис, чији је лочетак
сличан претходном, треба упоаорити да се за један запис каже: ,.Прв-
инсА <а в' лкто 1 8 4 3 . мессцд м д 1а 1 4 . денк р8ко)о Никдндрл монд-
ХД хнл^нАлрсцд*'.40 Слична обавештења посгојс и у другом загшсу ко-
ји је настао исте године и који завршава следећим речима: „препио
в лкто 1 8 4 3 . месецд м д Уа 1 5 . денк р8к«» Никдндрд мондхд т о а ж д е
швмтбли”.41 Исцрпљујући податке ове врсте, скренућемо пажњу још
на Једаи запис који се такође мож с приписати монаху Никандру.
Текст записа на коииЈИИСправе гласи: „К оте шт <8штдго ХРИ<*Б^ЛА
цдрА Отсфднд <ервскдго преписднног в лкто 1 8 5 1 . октомвр)А .1,“,42
Узимајући у обзир све цитиране записе, можемо констатовати да је
преписивачка делатност хиландарског монаха Никандра била оди-
ста обимна, и то у периоду између 1839. и 1851. године. И сто тако,
треба посебно истаћи да је монах Никандар нокушао местимично да
рсконструнше датуме, где су датуми на повељама били нелотпуни. а
такође и да обликује потписе, ако потписа није било, или ако га њн-
хова садржина није задовољавала. Он је свакако и најзаслужнији што
су поједини обласни господари назваии „господарима Срба и Поду-
навља“. Н а крају целокупног излагања намеће се, као општи закљу-
чак, да су од свих српских обласних господара једино кнез Лазар и
његови наследници стекли право да се називају господари Срба и По-
дунавља.

[Историјски гласник 1-2 (1983), 43—54))

* Х н л а м д а р с к и архир. А 4 /4 , б р 10
40 Х и л а н д а р с к и архив: А 1 /6 , б р 15
° Х и л а н д а р с к и архив; А 1 2 /2 , бр. 19. Н а п оле ђ нн и л р сп и с а к о ји ј е н а с т а с четрде-
се тн х го д и и а X I X в си а сто ји д а ту м „ В \ л^ тв » т <о д д а н 1а м и р д .5 .6 К К П . дпрн*
а н а К . д е м ^ " . И а л а т и д а јс о в а ислрава 5 и л а и а п и са н а 6 8 5 1 , го ди нс. од н о сн о 1343

го д и н с после Х р и с т о в о г рође^ва, ш т о не м о ж е б и ти тачн о. V п ра в у Је б и о Љ С то -

ја ч о в и к к о ји к а ж с ; .Д а т у м ј е п риписан многс* д о к к и је ш т о се. с е м а р у ге р у к с , ви-
д и ја с н о и л о р у сн з м и м а " (С л о м е н и к III, 56) З а х в а љ у ју ћ и п р с п и с у исправе и за-
п и су и а њ с м у , у м о г у ћ н о с т в с м о а а к а ж е м о к а к о ј с и о м е н у т и д а т у м н а к н а д н о
додаЈЈа р у к а м о н а к а Н н к а н д р а , н а ји т о в а т н и је у п ро л е ћ е 1843. године.
ч Х и п а н д а р с к и архив. А9/2.
 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА

„ВЛАДАНИЈЕ“ КНЕЗА ЛАЗАРА

У ПРИМОРЈУ

П очетком јануара 1387. године кнез Лазар је иадао посебну

исправу којом је регулисан положај дубровачких трговаца у њего-
вој пржави.1 У повељи су записани разни „закони“ од којих нешто
већи простор заузима одредба о начину формирања поротс, затим,
пролис о лоступку у случајевима кулопродаје украдених коњ а, по-
том, одељак о начину надокнаде ш тете коју су дуброаачким тргов-
цима причинили разбојници и лопови и одредба о давању имови-
не на веру и сл. У одељку о надокнапи ш тете од разбојника, кнез
Лазар помиње трговце који иду „по з«мли го<подствл ми". 0 кне-
жевој земљ и говори се и у посебној одредби којом се дозвољава
одлазак Срба и Влаха у Дубровник. Слободан одлазак „из звмлб
господсп вд лмс*' био је зајемчен и дубровачким трговцима у случа-
ју да дође до рата између кнеза Лазара и Дубровника. Посебном
одредбом узета је у заш титу имовина дубровачких трговаца ако
би их задесила смрт „8 л«мди гослодства м и“.2 У потреба израза
као и јт о су „ло земљи господства ми”, „у зетиљи господства ми‘‘ или
„из моје земље“ (кнежеве) недвосмислено и непосредно говори о
томе да је реч о територији к о јо м је кнез Л азар владао, односно да
је у иитању територнја њ егове државс. З а разлику од јасног и од-
ређеног термина „земља", у двема одредбама поменуте исправе
уводи се нов и мање познат термин - „владаније“. У првој одред-
Сш помиње се П риморје које је у „владанију“ кнеза Л азара, док се
у другој одредби говори о „трговима поморским" који су такође у
„владанију" кнеза Л азара.3 Сада се само по себи нам еће питање:
зашто се за П риморје и „тргове поморске" нс каж е да су такођс у

1 Љ . Стојаноеић, С т а р е с р п с к е п о в е љ е и п и с м а , 1/1, Београп - Сремски Карловии

1029,120 123 (даље: Љ . Стојановић, П о е е љ е и п и с м а ).
1 Љ . Стојановнћ, Г7овел>е и п и с м а , 1/1,122.
1 Љ . Стојановнћ, П о в е љ е и п и с м а , Г/1, ’.22.
ЗЈб Немањићи и Лазаревићи

кнежевој „земљи*', већ се умесгго тога уводи посебан термин „вла*

данијс”. Н а постављ ено питање треба одговорити из виш е раз-
лога, а посебно због то га ш то је одређен број историчара нала-
зио, изм еђу о стал ог, и у помену „владанија” д о к аз да се власт
кнеза Л азара простирала до обала Јадранског мора, тачније, да
се простирала на онај део П риморја који је 1387. године припа-
дао Балш ићим а. П рем а последњим нстраж ивањ има била би то
само врховна власт. Други историчари нису прихеаталн прсдло-
жене закљ учке, највиш е због тога ш то се у познатим изворима,
посебно у богатој грађи которског, дубровачког и м летачког ар-
хива. није м огао наћи никакав траг да је кнез Лазар одиста госпо-
дарио и најмањим делом јапранске обале.4
Различита и опречна мишљења обично захтевају да се о њима за*
узме одређен сгав, али прс него што се то учини, треба утврдити шта
се све подразумевало под појмом „владанија'‘. З а Ђ. Даничића „влада*
није" има исто значење као и латинска реч „с1о ш т1иш“, али се зато у
Рјечнику ЈА ЗУ дају и следећа објашњења: управљање, власт, подруч-
је ,јсојим тко влада, управља, држава, покрајина, подручје каквога твр*

4 С аж ет преглед дотадаш њ их мишљсгња. не т а к о давно, с а о т и т и о јс: Ф Бариш ић,

В ладарски чи н кнеза Л а м р а , 0 кнезу Лааару, Б сограц 1975,46.54-57. Ф Бари-
шиК употорава да јс всћ И лерион Руварам см атр ао к а к о Је Ђ у р ађ 11 Страцими*
ровиН нли призиавао кнеза Л азара за „сзаријег", одиосно з а „свога господара",
нли му )е уотупио један део сво га „ПриморЈа". И н аче с е не 6и м огло, п о Руаар-
цу, о^Јаснити зб о г чега с е кнез Л азар назива господииом ..П риморЈа" и зб о г че-
г а су унете лосебне одредбс о трговнм а поморским и сланицам а у ловел»у коју
је издао Д убровкику 9. јануара 1387. године.
У својим н стр аж и в ак и м а Ф Б ариш ић Је д о ш а о а о закљ учка: да је к к е з Л азар
„у о дређсиом тр ен у гк у , постао и до к р аја ж и вота остап де ју р е ирховни госло-
дик свих слободних српскик зсм ал.а ‘, зати м , да су „Л азар а к а о оп ш тесрп ског
в л а д а р а д с Јуре“ призналн „срл ска црква с а п ећки м патриЈархом н а челу, за-
тнм васељ енски патријарх", а вероватно и визаитиЈсхи цар, „Ш то се т и ч е срп-
ских обласних господара - закључуЈе Ф. Б ари ш и ћ као поуздано се м ож е твр-
дити д а они од 1386, и а надал»е призпаЈу Л а зар а х ао врх о вн о г господина" (Ф
Б ари ш и ћ, В ладарски ч и н кнсзаЛ азаро. *62,63) У науци је до ск о р о лреоелађи*
вало чи ш љ ењ е к о је ј е и зн ео К . Јиречек. а а .Л а з а р ниЈе б и о врховки господин
српских к н еж ева н его са м о стареш ина породичног савеза, чији члан ови беху
њ егови зетови , В ук Б р ак к о в и ћ и Ђ у р а ђ 11 С трацим ировић" (К. Ји речек, Исшо-
рија Срба, I. Б еоград Ј 952,322). Н а ову чнњекниу упозорава н Ф. Б аркш и ћ, Вло-
дарски ч и н кнеза Л азара, 4јЈ- П ошто се у повељ и, к оја је и зд ата 9. Јануара 1387.
године, к н ез Л азар и ази ва и господином „П рим орја", К Ји р е ч е к истнче: „При*
м орјс, т ада делом у рукам а Б ал ш к ћ а, а дслом у рукам а б о саи ског к р аљ а Тврт-
ка . б еш е ц иљ ш егсвнк (Лазаревих) претенсија" (К . Ји р еч ек , И с т о р и р Срба,
II, 348). Б и л о би одиста меобично да кнез Л а за р јави о испољ ава своје претен*
з и ј с в а т е р и т о р и је којим а је госп оаари о њ его в дугогодиш њ н са ее зн и к крал.

Т в р т к о и њ егов з е т Ђ урађ II С траинм ировић О искрслом проблем у одрсђена

о б а в е ш т е њ а пруж ају вл а д а р ск е зн ту л а ту р е у којим а с е п о ч и њ е „П ом орјс",
„П рим орЈс" и „З ем љ е пом орске"
 Влауани}*' кнеза Лизора у Примор/у П?

дога града, имање, посед“, начин понашања.5 УзимајуКи у обзир сва

наведена значењ а, без претходне анализе изворних података, не
би се могло поуздано утврдити на шта се све могла односити поме**
нута реч у исправи кнеза Лазара. Темељиу анализу изворних пода-
така треба обавити и због тога што се реч владаније, као посебан
правно-технички термин, није употребљавао у исправама које су из-
дааали владарн из дпнастије Немањнћа, а то значи да овај термин
није био прихваКен у канцеларијској пракси српских владара све до
распада Душ^новог царства. Прилике су се унеколико изменнле по-
јавом самосталмих области, због тога ш то се у исправама обласних
господара понекад среће реч „владанијеи, али и там о ретко и изу-
зетно. Све ове чињенице упућују на закључак да „владаније“, као
посебан правно-технички термин, није пастао на тлу српске држа-
ве, није се ту развијао, нити се ту одомаћио.
З а разлику од земаља Немањића, „владаније" се неупоредиво
чеш ће среће у исправама које су издавали владари Босне као бо-
санске велможе, затим у писмима и исправама које су написане сло-
венским језиком у дубровачкој канцеларији, а у XV веку и у испра-
вама које су настале на тлу Хрватске.6 Колико је могло да се утврди,
на реч „владаније** први пут се наилази у уговору који је 1189. годи-
не закључен између бана Кулина и Дубровника. На једном месту
овогуговора бан Кулнн каже да гараитује слободу кретања Дубров-
чана „П0 мо «а\ 8 клаллии»“.7 П ош то је текст уговора сачуван и на
словенском и на латинском језику, занимљиво је приметити да тамо,
где би сс у латинском тексту очекивала одговарајућа реч за „влада-
није‘\ стоји реч „земља“ (гегга).^ И з наведених чињеница дало би се
закључити да се латинска реч „!егга“ и словенско „владаније" одно-

* *Б Д алнчнћ, Рјечник из књижеених сшарина сриских, 1, Б ео гр ад I $63, 119; Рјсн~

ник хреатскоГа или српскога Језико, мзд Ј А З ) ', т о м 2 1, сееска $7, З а гр е б 1973,
143 145.
* З а поједнме п р и и ер е т тнх исправа »кди нап. 5.
Љ . С тпјановнћ, Поееље и писм : , 1/1.2; А. С оловјеа, Ораброни спомениим срп-
с к о г п р а е о , Б со гр ад ) 926, 5.
1 А. С оловјев, Одабрани сиомениии, 6. А. С оловјев см агр а да „владаније" сона-
чава у „Б осни и држлвиу тсритормЈу и државпу власг", ал и исговрсм сно навоом
и „мнансе" по којнма је „владанвје" нсто ш то к: лотчн њ ен и љ удн , приватан мме-
т а к трговаца, и м оввна једи ог ф еудалног сопственмка, ро$вев10 {А СолОВЈев, По-
јам држаееу средноАекоемо} Србији, 88). П о нстраж нвањ има С. Ћ н р ко ви ћ а, Бо-
сна је и у лрвој полови нн XIV веха., л о си л а сеа обел еж ја патрнмоннј алке др ж аве.
Д рж авн а тсрмторнја прсдстављ ала је „владаннје" нли „господстао" баиоео, ко-
јн м Је он, к а с баш тииом , госпсдармо заједно са члаксвм ма своје иајуже породи*
ие“ (С. Ћ н рк овн ћ , Ис&орија средн>овековне босанске држиас, Б ео гр ап 1964,93).
„Владаннје б осан ског бана нмЈе к сто ш г с н „русаг босански", к ако Је т о ивгледа-
ло А С оловјеву. О „русагу босаи сш м " вндн: С Ћ н р к о вн ћ , Историја срсдњове-
коине босанске државе, 140, 224-226.
ЗЈН Немањики и

се на један те исти појам - на државу или територију босанског ба*

н ј Кулина. Н еш то је другачији случај са употребом поменутог тер-
мина у исправама босанског бана Нинослава. У најстаријој његовој
нсправи, за коју се узнма да је издата 1234. годинс, бан Нинослав га*
рактује Дубровчанима слободу кретања н пословања л\©еи ве/а*
лн*\ а у исправи која је издата 1240, године Нинослав гарантује Ду-
бровчанима слободу кретања,,и п о з е м л * н владдние м о е м м о и ^ ћ
синк*\ док се у повељи из 1249. године коју издаје скупа са својом вла-
стелом даје слобода кретања и пословања„к л е з е м д с и по вадддние
нлии".910Истовремено и напорсдо помињање „земљс" и „владанија“
показује да значења ових речи, ма колико блиска, нису и идентична,
Извесна разлика посгоји, свакако, што погврђује и чињеннца да се
у поменутим повељама реч „земља*‘ употребљава неколико пута и
самостално, док се „владаније" више не помиње. П ош то је Ниносла-
вљева повеља из 1240. године била издата у Дубровнику, могло бн
се наслутити да је „владаније" употребљено под дубровачким ути-
цајем, што је касније лрихваћено и у повељи из 1249. године,
О значењу и употрсби термина „владаније*1у дубровачкој кан-
целарнјн, одређена обавештења пружа уговор који су Дубровчаии
закључили с бугарским царем Михаилом Асеном (1254), а против
српског краља Уроша I. Дубровчани се овим уговором обавезују да
Ке бити неиријатељи и лротивници срлског краља Уроша, краљеве
браћс и краљевогрода и свих оних који живе у краљевој земљи, а за-
тим још да Ке непријатељство преносити „и «д тех*> к«и нд звм-
лс вих$ дрвждли некое владлнве“ ,11Ј О во је првн случај да се у једној
исправи, коју су издали Дубровчани, употребљава термин „владани-
)С" и да се то владаиије односи на аржаву Немањића. Из наведеног
сџттата сазнајемо да се „владаније 'држи"' и да се оно држало на „зе-
мљи“ (лржави) краља Уроша, а затим још да владаније не претпо-
ставља држање врховнс и апсолутне власти, нити обавезно покри*
ва целу државу. Сем краља, краљеве браћс н рода, „владаније“ би
могао да држи још неко, Не треба нагађати ко би то био. Дубров-
чани су могли ломишљати на неку одређену личност, али и на било
кога другог. Уговор, који су Дубровчани закључили с бугарскнм ца-
рсм. пружа читав низ занимљивих обавештења, од којих овом прн-
ликом треба издвојити само нека. И з уговора сазнајемо како су се
Дубровчанн обавезали да ће помагати бугарског цара „по пемсрмо,
пом ор^нпо а отављали су Vизглед да могу освојити „внсе грл-
де илн КОСТЕЛЕ СрЕ С^ П0Л\«р1»СК6 Н ПркСТОЕ рлШћКО«Н СТОлЗ",*1 НаВС'

" Љ . Сто|аноанћ, Поеелс и писмл, 1/1,7 , 8 , 9,

10 Љ . СТојановнћ, П овелх и писма, 1/2,206.
11 Љ . С тојановнћ, П ом љ е и писма, 1/2,207.
Ф,Владаније кнеза Лазара у Приморју 319

дени подади заннмљиви су због тога што сведоче о једном схвата-

њу које се до тада укоренило, тј. да постоје „поморски" градови ко-
ји припадају рашком престолу.
З а даљу анализу потребно је указати на оне податке који су у
хронолошком погледу временски ближи кнезу Лазару и који исго-
времено истичу још нека својства „владанија'6. У једној исправн бо-
санскогбана Сгефана II Котроманића помиње се „баново владани-
је" које би се могло изједнамити с појмом његове државе, али како
се у истој раслрави на више места помиње Босна и „све земл»е босан-
ске", онда такво изједначавање изискује извесну опрезност.12*Ова-
ква примедба ни у ком случају не може се односити на „баново вла-
дање‘\ помснуто неколико пута у исправи коју је бан Твртко издао
Дубровчанима 1375. године.^Тамо се под „владанијем", заиста, под-
разумева држава босанског бана Твртка и ништа друго, али не бн
требало заборавити да је исправа била издата Дубровнику, и то на
захтев дубровачких посланика. Уколико још увек постоји извесно
колебање код употребе термина „земља" и „владаније", онда таквог
колебања нема у исправи коју је краљ Твртко издао 1378. године.
Убрзо пошто је посгао краљ „Србљем, Босне и Приморја", Твртко
1је потврдио све повластице Дубровчана, које су они стекли од „ста-
ре господе босанске и рашке". У тексту ове исправе наизменично се
користе термини „земља" и „владаније", али се реч земља обавезно
кориети да би се њомс означила држава краља Твртка, односно др-
жавна територија, док се реч „владаније" користила да би се озна-
чио појам онс територије која је припадала Дубровнику.14 Доследно
разграничење проведено је кроз цео текст поменуте исправе, Упо-
треба различитих речи за обележавање сродних појмова, свакако,
потврђује да између тих речи и појмова постоји мања или већа раз-
лика. У средњовековној хијерархији држава и владара град Дубров-
ник је имао нижи ранг од Босанског краљевства. П ознато је да су у
то доба и Босна и Дубровник лризнавали врховну власг угарског кра-

12 Љ Стојановић, Поееље и иисма, 1/1,43-45.

|Ј Љ Стојановић, П овеље и писма, 1/1,74. После нсораве бана Кулнна ово би био
првн случај да се у ислравама босанскнх владара помиње сачо.,&лад<1НИЈе“ , а не
„асмља н влапаннје".
“ Прнмсра ради наводимо како је к р ал Твртко обећао Дубровчавина: „дд нм л х®*
днтн д^вронкчккн тригк н трћж цн гвоеодио н ннкимс нс зкзерлнно п» в<»и а>м-
лн и лркжав4 крллнквћствл мн", али је н аоерсм сно обсћао ДуОровчанима: „дл
им4М(. ннх^ зллдднни ел.м<тн н швиоровати шд г$с* шт тддкве чудк бсакс нло*
бс н <нлв" (Љ . Стојанонић, Псвеље и писма, 1/1,79). Разгравичеље је дослсдно
спроведено кроз цслу нсправу. Тернторија којом елааа краљ Тертко је краље-
аа „земља и држава", за раз.шку од тсриториЈс Дубровника која је „владаније“
дубровачке властеле.
320 Иемоњићи и ЛазаревиНи

ља, али их то, ипак, није изјелначавало у лосгојећој хијерархији држа-

ва.15*Није то било ни могуће јер су моћ, углед и политичка самосгал-
ност Босанског краљевства били осетно већи од политичке самосгал-
носги храда Дубровника. Наведене чињенице упућују на такљу*1ак да
је термин „владаније" у то доба био погодан за означавање терито-
ријално-лолитичких јединица „ограничено!** суверенитета.
Дешавало се лрилично често да се појам владанија везује за под-
ручје неког града у босанској држави. Када је Ђурађ Војсалић, сино-
вац херцега Хрвоја, враћао и поклањао поседе браћи Радивојевићи-
ма ( 1 4 3 4 ) , потврдио им је као прво „ г р д л * В р д т д р в си в л д д д н и с м к и
дркждннелил затим, храдове Нови и Крушевац, такође с „владани-
јсм" и ,држанијем".10 Слична обавеиггења се могу наћи и у повељи
којом је краљ О стоја 1400. године поклонио жупу војводи Хрвоју
Хливањску. Да 6и се тачно утврдило шта краљ може поклонити вој-
води Хрвоју. упућена су три властелнна у Хливно „дд звброу влдлдн1б
КК СЕБИ, ОСИДНИКб, ПЛ1МСННТЕ Лв\\\1 и ИНЕ в р к т * д о в р г лоуи, КОН БИ
1$ ОИД1 п р 4 м н н ^ л и , Д4 ИХ1» ИИТДК ДО НИХк р©Т6, ТКО ВН КО« ПЛ6М6Н-
IIIКИНЕ ОД4 коренл оу ХЛИбДНСКОН ВркХОВИНИ И С-( ж оупн, П0Ч4НШН 0Д4
^ д в о д а д * Бр1»х*кнне< ш т о прксон грддеу В м с тр н ч к ом с у" .17 Из овог
подужег цитата сазнајемо да „владаније" треба најпре сакупити (збра-
ти). односно да у ту сврху треба сакупити „осиднике, племените љу-
де" и друге „добре људе“. На основу њихових изјава утврђено је да
су Хливањска жупа и град Бистрички одувек припалали Котромани-
ћима, изузев неких поседа који су побројани. После утврђивања пра-
вог стања, краљ Остоја је локлонио војводи Хрвоју град Бистрички
и Хливањску жупу, аодећи рачуна о ономе што је изузето. Земљо-
поседи, који су били изузети, припадали су роду Воихнића, а ови су
опетстимземљопоседима„вили грддл; клмтјб". Разматрање, које је
извршено, показује да је град Бистрички имао своју територију ко*
ју је сачињ авала Х ливањска жупа. „Осидници племенити људи" и
други ,добри људи" имају своје земљопоседе које држе на уобичајен
начин, изузсв поменутих Воихнића којн се налазе у посебном одно-
су према граду (кметови), али сви ти поседн као целина „лристоје*'

0 хијерархији срсдњовековких држава и впадара види: Г. Острогорски. Визан-

тиЈСки еистем хи)ерархи/е држача, Сабраиа дела, V, Београп 1970, 238-262, Г.
Острогорски, ВизантијСки иар и светски хиЈерархијски поредак, Сабрана дс*
ла. V, 263-277; Г. Острогорсхк, Србија и аизаншијска хијерархија држаеа, О кне-
зу Лазару, 125-137.
С Новакоенћ, Закочски спомениии српских држаеа средњеја века, Београд 1912,
337. 338; Рг М1к)оисћ. МопитепШ $ег!хса, Уш^ођопае 1858,377-379
|? С Новаковић, Законоси спомениии, 322.0 разграничен>у у ливањској жули ви*
ди: С. Ћирковић, Историја средњоеековне босанске држаее, 123, 188.
Ф,В ла дпни)е “ к н е з а Л а за р а у П рим урЈу 321

граду Бистричкоме. Господар града био је уједно и господар жупе

Хливањске, па је њему припадало и „владаније“. Чврста веза између
неког града и суседне жупе још се бол>е види из једне исираве коју је
издао херцег ХрвоЈе 1412. године. Настојећи да измири дуг од 6.000 ду*
ката, које је позајмио од своје женс Јелене, херцегХрвоје се обавезао
даћегоспођиЈелени датиградКотор„п» всо/иа ж^помк ндшомћ врћвл-
но [!] лристоимолм. и сл8ж 1км?л\к рсмснсм^ грлд$“.^ Посебан комен*
тар је сувишан пошто се у исправи јасно каже да жуиа Врбања гтрипа-
да граду Котору (у Босни) и да му дутује одређену службу. Слични су
односи највероватније посгојали и између града Бистричкога и Хли-
вањске жуле. У оваквим и сличним случајевима „владаније" се везује
и простире на градско подручје, односно на његову жупу.
Дубровчанима )е било побро познато да утврђени град са сво-
јом жупом чини јединсгвену територнјално-управну целину. Види се
то и из Једног њиховог писма где се говори о захтеву, који је био упу-
ћен угарском краљу Жигмунду, за „»'ккои грдд| и влдд4Нћ« '‘.19 Ов*
де се, као и у претходним случајевима, „владаније“ везује за градо-
ве, ш то не мора бити и обавезно. Више се о томе сазнаје из заплета
који су настали када су Дубровчани купили половину Конавала од
војводе Сандаља.20 Убрзо после стицања нове територије, Дубров-
чани су тамо завели своју управу и послали свог кнеза. Преостали
део Конавала и иоловина града Сокола остала је у рукама в о ј в о д с
Радослава Павловића, који је на чело локалне управе поставио свог
кнеза Бранка. Друга половина конавоског града Сокола лрипадала
је 1422. године војводи Сандаљу, па је и он тамо посгавио свог кне-
за по имену Р аш гт. Почетком 1422. године кнез Бранко је са својим
војницима ударио на мкућу“ дубровачког кнеза у Конавлима и опљач*
као све ш то је мохао. Поводом овог случаја Сандаљев кнсз Радич
обавестио је Дубровчане да њихов кнез није нанео ннкакву штету
кнезуБранку „ни Рддосллл вллдлни»ои.21 Зб ог немнлнх догађаја, Ду-
бровчани су се пожалили војводн Сандаљу, тражили његову помоћ.
подсећајући га: „д м и господнке вохебодд шнон вллдаићи н к н е з л 3
нимк дркжил^о“ под твојом заштитом.22 Из наведених сукоба и за-
плета у Конавлима сазнали смо да је тамо 1422. године постојало
„владаније“ војводе Радослава Павловића, у које је улазила полови-
на Конавала, а всроватно и лоловина града Сокола. Друга полови-
на Конавала сматрала се „владанијем" Дубровчана, али они у том

11 Љ . Стојановић. Повеље и писма, 1/1,550.

|у ЈБ. Стојановић. Повеље и писма, 1/1.290.
20 С Т ч и р к о в и ћ , ИсториЈа срерњоеексенв босамске рржаве, 2 4 7 -2 5 0 , 255, 25 6 , 2 6 1 .
21 Л>. С тоЈА Н О В И ћ , Поеељс и писма, 1/1, 322.
22 Љ СтоЈановић, Повеље и писма, 1/1. 323.
322 Нсмачмћи и ЛајорелиНи

тренутку нису имали тамо значајније утврђсње пошто су град Соко

заједнички држали војвода Радослав ПавловиН и војвода Сандаљ. На
основу иаложених чињеница, може се закључити да је владаннје обу-
хватало дсо неке жупе без утврђеног града и да је тај део у тсрнто*
ријалном логледу могао бити одвојен од остале иелине.
Па сложене лрилике у Конавлима утицала је честа промсиа њи-
хових господара, што унеколико слаби последње закључке. али по-
'жати су и други случајеви из којих се види да „владаније" нијс мора-
ло бити чврсто повезано са оближњим утврђеним градом.
Дубровчани су деиснијама настојали да прошире своју територију.
Добро су позната њихова настојања да добију Сланско прнморјс,
од Курнла до Стона, па су збогтога тражилм сагласносг и босанског
краља и босакских велможа. Почетком 1399. године крал> Остоја је
најзад издао Дубровчакима повељу којом им поклања Приморјс од
Курила до Стона са 23 села, а такође и све обрадиво и необрадиво
земљиште које иде уз та села. Крал> је даровао дубровачкој власте-
ли Сланско приморје у „баштину" па је она, као и друга „права и пле-
менита господа". уживала пуну слободу расиолагања „врихЧ пи<д-
ни^к> ссами и влддАник>‘\*3 Изнаведених чињсница јасно проистиче
да се „владаније" односи, лре свега, на територију која припада по*
менутим селима, односно на све сеоске атаре у Сланском приморју.
Посебно је то наглашено и у исправи којом је војвода Радич Санко*
виК поклањао Дубровчанима село Лисац 1399. године, такође у Слан-
ском приморју. Војвода је у повељи подсећао Дубровчане на своју
интервенцију код краља Остоје после чега је уследило краљево обе-
ћањс да ће бити „видимо вкдкомЧ кдко кЧ ДЧбровиикћ ддрсвдтн
ж8помв влдд ан нIл\ћ".~4 Овдв се. чак изричито, каж е да „владанијс"
сачињава „жупа‘\ за коју знамо да је сачињавају 23 села у Сланском
прнморју п зсмљнште које припада поменутнм сслима. На основу из-
ложсних лодатака, слободно се може рећи да су неко „владанијс" мо-
гле сачињавати сеоске територије које нис\ везане за неки утврђе-
ни град, мсђутим, то нијс правило већ изузстак.
Не исцрпљујућн све примере који се односе на д в р с ту везу из-
међу града и његове жупс, на неким примерима треба задржати ду-
жну пажњу. Када су браћа Санковићн. жупан Бсљ ак и војвода Ра-
дич, локушали да К онаале поклоне Дубровнику, они су за свој
посту^пак потражили оправдање у једном предању. Некада се стари
Дубровник налазно у блпзини Цавтата. казује предање, и том граду
„присто^ше жЧггд кондвд©<кд н Б*кш1 л*Ч пл!лмннто тд жЧпд".25 Врс-

'Њ Стојаповић, Ловеље и писма, 1/1 422.

}* ,*Б СтоЈаиоаић. Поегље и писмо, 1/1,131.
г< Л> СгојаповиК, Полељг и писма, V I,124
..Владаниј* кнеза Лааара у ПриморЈу $2$

меном Је оваЈ град опустео па су рашка и хумска господа неправед-

но заиосели Конавле и друга места, док су грађани старог града по-
дигли Дубровник на оном месту где се и дан^с налази. Из ових раз-
лога браћа Санковићи враћају Дубровчанима њихову стару и
племениту баштину, којом могу расиолагати по свом нахођењу, као
ијто могу учинити „и»да «вогд <тдрогл ВЛДДАН1.1 ".26 Оотављајући по
страни истинитост легенде и искреност браће Санковића, предање
нас обавеш тава о схватањима тадашњих људи, по којнма су градо*
вн и њихове жупе чврсто поаезани у једну целину што се не забора-
вља. Занимљива је и констатација да „владаније" можс бити „старо",
па аналогно томе н „ново" и, што је битно, да се владанијем може
располагати као са сваком сгаром и племенитом баштином.
Пош то су градови и жупе, односно „владанија", сачињавали те*
риторијално-улравне целине, то је онда унутар граница босанске др*
жаве било више владанија, у теорији колико и утврђених градова. О
постојању више таквих владанија сведоче и одређени подаци из ис-
права босанских краљева, Поанато је да су босански краљеви, по пра-
вилу, потврђивали сгечене повластице дубровачких трговаца у Бо-
сни, а такође да су потврђивали дубровачкој властели новостечене
територије - Сланско лриморје и Конавле. У исправама, које су тим
поводом изцате, среће се неколико пута изјава да је дужносг краље-
ва да „чнш мнлостн и ј л п и с л н и 4 , жс д д | грддовомћ и вллдл-
ми4л\ћ, мдлил\ћ же и б ^лнцилм ., всдкол\8 же по досто*кн!ш сго".27 У
наведсном цитату помињу се у миожиии н градови н владанија и, што
јс битно, „владанија" се и овде везују за градовс, али сс зато про-
стиру изван градских зидина. Нијс од мањег значаја нн чињеница
да краљ даје своју „вјеру“ и једнима и другима.28 Треба одмах иста-
ћи да је цитирана формулација у неким исправама босанских краље-
ва могла имати и нешто другачију садржину. Тамо се такође гово-
ри о дужности краљ ева да „ д и л е ж е л\ н л о с т и , ч и н е з л п и с л н и ^
грлдовол\ћ н л\4столм>, вслкол\8 жс по досто4ник> его".-Ј Према на-*

Љ , СтоЈансвић, П оесље и чисма, 1/1, 125,

г Љ . ОСЈановић, Поееље и писма, Ш, 172, 173.424,555.
** С. Ћирковнћ, „ Верна служ ба" м „ејера господска", Зборннк Ф илозофског фа-
култета, VI 2, Бсоград 1962, (01 '112.
1* Љ , Стојановић, П о ееле и писма, 1/1,421,503,558, Одмах греба приметнти оа крал,
О стојз у једио} својој ислраои поми1ие ..месга", а у другоЈ „владакнЈа'’ (Љ, Сгојано-
внћ. Поееље и писма, 1/1,421,424). Т акоје чннно и Стефан Остојић (П ооелеипи-
сма, I/!, 555,558) И у улотреби поменутих 1«рмика нма неке правилности. Када се
потврђују поеластицс дубровачкнх трговаца у Босни, онда се помиње .злаоаннЈе”
(Повеље и писмо, 1/1, 172, 424, 555), алн када су Дуброечанимл усгупани земљоно-
седи онаа се помињу .дсесга" (Повеље и писма, У\ , 421,503,558). Н а ову Је појаву ве*
роватио утицало корншће)ће одређсног формулара аа нспраеу којз а издаје.
324 Немањићи иЛазаревићи

веденој формулацији, обичај је босанских крад>ева да деле „милости,

да чине записанија градовима и месгима, свакоме по заслузи'‘. Овде
видимо да се уз градове не помињу „владанија", већ „места", али се
у суштини ништа не меља јер се и „владанија" и „месга" налазе из-
ван градских зидина,
На основу досадашњег излагања, могло се закључити да је тер*
мин „владаније“ настао у оквирима босанске државе, да се тамо раз-
вијао и да је врло рано прихваћен у Дубровнику. „Владаније", по лра-
вилу, неко „држи*\ и то на „земљи“. У Босни је то могао бити бан
са својнм синовима и властелом, а у Дубровнику такође властела и
„општина“. Баново „владаније" покривало је делу босанску држа-
ву, као што је и владаније дубровачке власгеле покривало целу те-
риторију Дубровника, али је још чешће владаније обухватало само
.лсулу" без градског утврђења. Прнсуство неког „владанија" претпо*
ставља н присуство одређеног степена политичке самосталности,
али не захтева од држаоца да расиолаже врховном или апсолутном
влашћу. Управо због тога је поменути термин био погодан за обеле-
жавање таквих територијално-политичких целина које су признава*
ле нечију врховну власт са стране. Познато је да су Босна и Дубров-
ник деценијама признавали туђу врховну власт, ш то је по свој
прилнци утицало да се појам „владанија“ овде учврсти и развија, Ја-
чање политичке моћи Босне, њеног суверенитета и уздизање на ранг
краљевства, искључили су употребу термина владаније за означава*
н»е територије босанске државе. Поменути термин остаје и даље по-
десан за обележавање „жупа“ утврђених градова, а понекад и тери-
торијално-политичких творевина босанских велможа.1^
Заслуга је Дубровчана што је термин „владаније" доспео и на
подручје некадашње државе Немањића. Пре него што је Српско цар-
сгво престало формално да постоји, Александар „господин" Кани-
не и Валоне обавезао се 1368. године да ће помагати Дубровчане
,.к8д* в8д| « о а нллдлно и к8де в8д8 ак и “.31 П ре него ш то је ова
формулација била написана, господин Александар је преговарао с
Дубровчанима, па је највероватније под њиховим утицајем „влада-

3(Ј Радич Станковићјс 1391. гсдннс дозвоЈмвао: „дд всдкн д&БровчАкннк х®Ан ( т Рк*
гвли н в к тркРА своводмо по свсмк 8*.4данн1«“ (Љ. СтоЈаиовиК, Поееље
и писм и. У\, 126). О „влаланију" Радослава Пааловића већ је б и л о говора (/7о«е-
љ е и писм а, 1/1, 322,323), али сс на другом месту каж с за Радослана Павловића
и 1ћеговогсина Иванишада: „вздркжимо землк> и влддднкг кое кв»Гк ндмк ддш“
Шомље и писма. 1/1,617). З а уобичајене назнве територија обласних господара
у Босни - .д рж ава'1, „стсжаниЈе" нлн ,/осиодство" - аидн. С. ЋирковиК, Истс-
р и /а сред ». 0 9 ековм е б о са н с к е ррж авс. 226.
31 Љ Стојановић, Поее&е и писма, 1/1, 115.
.. Владани}?" кнегаЛазара у Примор^у 325

нијек' и доспело у исправу која је поводом завршених преговора из-

дата. Утицај Дубровчана је приметан и на једној исирави коју им је
издао Б у р ађ I Балш ић 30. новембра 1373. године у Дубровнику. У
овој исправи, сем дубровачког „владанија", Ђурађ 1 говори о тргов-
цнма „кои х<*де пс* молм= блЈдднн1с " и каже да ћ е им све надокнади-
ти што изгубе л\оии Л1л\ли нли $ моли Бладлии1ок'.32 Ово је ујед-
но и једини помен „владанија" Балшића јер се ни пре ни лосле више
не помиње у њиховим исправама. Дубровчани су често саопштава*
ли своја схватаља у лисмима која су слали обласннм господарима. У
неким писмима они обавеш тавају кнегињу Милицу и њеног сина,
кнеза Стефана, да се дубровачки трговци налазе Блдддни1е госнод-
ствд тн", затим.да се шаљу „ б в л ј д ј н !ј госп«дствд ти", потом, датр*
говци дуго времена бораве влдддннн> ггсподствд ви", или пак да
су протерани „мз в а ш г г ј б л д д д н и в Г .33*Занимљива је напомена Ду-
бровчана дасу њиховитрговцитрговали „тдмо $ вожиии влдддмии
н гс»с п о д с т в ј би, 1$ РЗдникЗ и $ ПлДкЧи ПО ин4нк м4СТ6Х1-" '1Ј С в и ови
примери показују да су Лазаревићи били упознати с дубровачким
схватањем појма „владаније". Њихово објаш њ ењ еје веома блиско,
ако не и ндентично, објашњењу „владанија'* у ислравама босанских
краљева, из којих се дало закључити да владаније обухвата сва „ме-
ста" у оквирима државних граница.
Са дубровачким схватањем „владанија" били су упознати и Вук
Бранковић и кнез Лазар. Изгледа дајеВ укБранковићупотпуности
прихватао њихово објашњење пошто у својој повељи, коју је издао
Лубровчанима 20. јануара 1387. године, каже: „и зд трнгоБв пол\ор-
СКЕ М ЗД СЛЈНИЦв ДКО МН БОГ ПОМОЖ1 Т1р Б^Дб Т^ДвЗИ Л\01 ВЛДДДНИ*
К$Д€ БИЛИ ТркГОВС и СЛДМИЦ6 8 ПркВб господс и 8 цдрд Степднд
тЗдсзи д д б 8д 8 и <ћди д инкдс дд нс б $д $ нигдс' .35 И з цитиране од-
редбе сазнајемо да се „тргови поморски" и „сланице" не налазе у ,зла*
данију" Вука Бранковића, али таква могућностпостоји. „Владаније"
је за Вука Бранковића нешто реално и у његовој повељи има исто
значење као у писмима Дубровчана или исправама босанских влада-
ра и велможа. Приликом издавања своје повеље, Вук Бранковић је
имао пред собом исправу кнеза Лазара сличне садржнне која је би*
ла издата 9. јануара 1387. године и чијег се текста Вук придржавао
колико је то било могуће. У повељи кнеза Лазара постоје две одред*
бе у којима се помиње владаниЈе, од којих једна гласи: „и зд трг\к'В1

13 Љ. Стојановнћ, Поаеље и иисма, 1/1,106.

35 Љ . Стојановић, Повељ* и писма, 1/1,181, 187, 193.
и Љ . Стојановнћ, и писмл, 1/1,194.
35 Љ . Стојаповмћ, Повеље и писма, |/ 1 ,138.
326 Иемањићи иЛазаревићи

ИФМШрСКб КФИ ( 8 8 ВЛДДДНН1Ф г о с л о с т в а л\и и СЛАНИЦ4 к 8 д * с8 вили

т р к г г в в б прћве госпфдв н слдниц*к и цдрд С т е ф л н д т Н д е з н д д <8 и с«>а
ди инде ниг де дд нс в8д$“.36 З а разлику од повеље Вука Бранко-
а

вика, у исирави кнеза Лазара нсдвосмислено стоји да су „тргови по*

морски*' и „сланице“ у владанију кнеза Лааара. У колико цитнрану
одредбу нрихватимо дословно. а имајући у виду сва досадашња зна-
чења „владанија“, уследио би закључак да је кнез Лазар господарио
неким градовима у приморју. Наведени закључак нашао би потвр-
ду и у одредбама одговарајућег садржаја које су унете у повељу де-
спота Стефана, као и у повељу синова Вука Бранковића. О бе исира-
ве су издате децембра 1405. године.37 Н а основу оваквих података
дало би се закључити да су „тргови поморски“ и „сланицс“ заиста би-
ли у „владанију" не само кнеза Лазара, већ и њ еговог сина деспота
Сгефана, односно да нису били у „владанију" ни Вука Бранковића,
нити његових синова.
У истнм исправама кнеза Лазара и деспота Стефана помиње се
њихово владаније још у једној одредбн која се односи на „закон" о
бродолому. О ва одредба гласи: „И се рдзвик др4во д8вроечко 8
п р н м 0 р н )0 8 ВЛАДДНИК* ГОСПОДСТБД МИ КО Н К ЗАКОН1. ВИЛћ з д т о .з и 8
пркв« госноде н 8 цдрд От Ц днј твзн здконк дд сстк н Сћдн".35 Све
се то понавља и у исправи деспота Стефана која је издата 1405. го-
динс, с тим ш то се иста одредба проширује „законом" кнеза Лазара
и кнегиње Милице.39 О во би био још један доказ да је „владаније"
кнеза Лазара и његових наслсдника обухватало део приморја, укљу*
чујући неке „тргове поморскс" и „сланице'\ Ови закључци изгледа*
ју и доказани и уверљиви, али ипак подлежу озбиљној сумњи због

* Љ Стојановић, Повеље и Си*сма, 1/1, 122

5’ Љ СтоЈановић, П о& љ е и писмо, 1/1, 153,202.
1г Љ . Стојановић, Иоееље и писма, 14,122.
30 Љ . С|Ојановић. Пооеље и писма, 1/1,202. У повељама Вука ВранковиКа н њего*
вих наслсдннка нЈбегнуга јс употреба речи ..влаааније" у одредби која се одно-
си на бродолом (Повеље и писма, I/), 138, 152} Ово је једно од ређих месга у ис-
нравама Вука БранковнКа и њсговнх наследкнкд које се не подудара са слнчном
олрелбом у исоравама кнеза Лазара и његоеих наследннка. О ва, а и друге чи-
њенние, несумњнво сеедочс да нснраве ннсу механичкн прспнснване са старијих
предложака. Ф БаришиК, за разлику од К Јиречека, с разлогом истиче аа ол-
реаба о бродолому у повсљн кнеза Лаздра ниЈе препнсана из повел-е којом јс иар
Душан 1349. гопнне потврдио трговачке повластице Дубровчана. Још мање би
сс то могло рсћи за одреибу о „поморсхим трговима" н „сланицама” која и не по-
стоји у Душановој нсправн (Ф. БаришиК, Ђладарскч ним кнело Лазвра, 56,57). На
оаом месту требало би истаКи иа су обласни господари водили рачуна и о „сит*
пим" дстаљима, приликом потврђиванлтрговачких повластица Дубровчана. На-
стојеКи да испоспуЈу потврду с&ојнх повластица и коу наследника Вука Бран-
ковића 1405, годнне, т} код господина Гргура, Ђурђа, Лазара и госнође Маре.
 Влараније кнеза Лазара у ПриморЈу 32?

тога игго у архивској грађн приморских градова, посебно Котора,

Пубровника па и Вене11ије, не постоји никакав наххзвештај да јс кнез
Лазар држао било шта на обали Јадранског мора.40 Архивској гра*
ђи треба одиста веровати, бар колико и владарским исправама, тим
пре што садржи обиље података, па би било готово немогуће да су
неки поседи кнеза Лазара у Приморју остали незапажени. Велика
иротивуречност иамеђу података архивске грађе и обавештења са*
држаних у повељама кнеза Лазара и деспота С тефана постаје очи*
гледна. Мишљења смо да се за искрслу протнвуречност може наћи
објашњење у двема повељама деспота Бурђа, којима су такође ххо-
тврђене повласгице дубровачких трговаца 1428. и 1445. године. У обе
исправе постоји одредба о „трговима поморским“, као и „закон“ о
бродолому. Затрговепом орске реченојеследећс: „И зд т р к го в б п о -
М ф р с к е К д И с8 8
В Л А Д Д Н Н 1 Ф Г О С П О Д С Т В Д МН Н С Л Д К И Ц С К$Д6 с$ вилк
Т р к Г О В Е ^ П р ћ В С господс и цдрд Стсфднд И Г О С П О Д И Н Д С В С Т О '
С Л 4 Н И Ц 6

го кнсзд Длздрд н $ свстопочквшс госпогк кур вфросинс н $ свсто-

почившсгд господинд и родитслга АН дсспотд Стефднд т^дсзи дд
н с^дд л индс нигдс дд т в$д8“.41 Исга одредба забележена је и
у повељи која је издата 1445. године. с тнм што су тамо шоставље-
на имена кладара који су владали пре деспота Ђурђа. Били би то но-
ви докази да су кнез Лазар и његови наследници држали део Примор-
ја с „трговима поморским** и „сланицама", П ре него ш то се овај
закључак прихвати, треба скренути пажњу на „закон“ о бродолому
у иовељама деспота Ђурђа, који гласи: „и дко сс рдзвие древо

Дубровчаии су ич сгавили на увнц нсправе које су добили од иара Душана, кн<-

за Лазара н госппдииа Вука Бранковића. Вукоен наследници су однста потвр-
дили све њихове повласгнце, па су поводом тога нхдали иосебну исправу к о ј о ј
Је као образац лослужила одговарајућа нсправа Вука Браиковића. Међугим, за
разлнку од Вукове нсправе, на саич чсстима где се помип>е владаЈуКи владар упо-
требљеии су одго&арајући облици кшожипс, а не једнине, из простог разлога што
јс Вук Браиковић имао чегири наследннка к о ј и равноправно учествују у излава-
њу поменуте исправс {Поееље и писма, 1/1, 151-154), О детаљима су водили ра-
чуна и наследници кнеза Лазара. У уводиом делу свсЈе исххраве издате Дубро«*
кику 13§7. годинс, кисз Лазар оомиње цара Стефача као свог прсткодннка. Деспот
Стефан ће 1405, године у одговараЈућоЈ исирави иоменутн као своЈе прстхоани-
ке: цара Стефана, кнеза Латара и кнегињу Милицу, аа би касније Ђурађ Бран*
коонћ 1428. годнис овом списку подао свог претходника, деаихга Стефана (в. нап.
42). М оже се слободно закључити, као ш го Је то учинио Ф. БаришиК, да: „Нико
инкога мехаинчки и буквално не преписује" {Ф БаришнК, Владарски иич кнеаа
Лазара, 56/57). А ко сс нешто и ,Ј1реписује“, онда су т о ,,закоии‘' к о ј и су још увек
на сназк, ш то је потпуио рааумљиво.
•° Да кнез Лазпр ккје нмао ннкаквих поссда у Приморју нсткче к Ф. БаришиК, осла*
њајуКн се на истражиеања К. Јкречека. М. ДиниКа, С Ћиркоиића и других исто-
ричара (Ф, БаришиК, Владарски чин кнелаЛазара, 56-58).
41
Љ С то Ја п о ви К , Поееље и писма, 1/2, 17,
328 Немањићи и Лазарееићи

дНвровћЧко $ при/иори)о б шблдсти господстел л\и кои истћ вилк

злкшнв зд т о з н & пр^ве господс и 8 царл Отефднд и 8 светого кнезд
Лдзлрл И $ СБ6ТОПОЧНВШ1 госпоги кур вфросине Н 8 СКЕТОПОЧИВШЕГД
ГОСПОДИНД И рОДИТ1Л(Д Л\И ДССПОТ4 Отсфднл ТћЗН ЗДКШНк Д4 НЛ\В ИСТћ
и ст»дА*к.42 Истим речима почиње и одредба која је унета у повељу де-
слота Тоурђа из 1445. године, тако да прва реченииа гласи: „и дко <е
рдзвУе дркво д^вровћчко 8 примор|’|о 8 швласти господствд м и " 43 Да-
ље се наставља као и у претходном случају, с тим што је у списак вла*
дара унето име Вука Бранковића, а изостављено име кнегиње Ми*
лице. Сада је лако уочити да је у оба „закона“ о бродолому, у
повељама деспота Ђурђа из 1428. и 1445. године, унета једна мала из*
мена тако да се уместо ,зладанија“ помиње „области.
Учињена измеиа је само наизглед ситна, али истовремено и зна-
чајна. З а разлику од „владанија“ које се не среће у исправама срп-
ских краљева и царева, а ретко се помиње и у исправама обласних
господара, реч „област*' се често употребљавала како у исправама
српскнх краљева и царева, тако и у исправама обласних господара.44
Поменута реч је коришћена као правно-технички термин и по пра-
вилу се односила на нечију непосредну и реалну власг која се про-
стирала на одређеном подручју. Владари из династије Немањића има*
ли су „област“ у целој држави, па се због тога помињала краљева или
царева област. Српској цркви као установи припадала је „духовна
област^ над свим верницима. Папоредо и истовремено постојале су
области: митрополија, епископија, цркава, манастира, игумана, про-
топопова, појединих градова, судија, кефалија и свих других пред-
ставника световне и духовне власти.45 Била су то различита права и
овлашНења, обично садржински и територијално ограничена, али
зато увек реална. Област неког града простирала се на најближу око-
лину - на „жупу", али је зато „хиланпарска област^ обухватала све
хиландарске поседе широм српске лржаве што важи и за сва друга
манастирска властелинства. Измена, коју је деслот Ђурађ унео у сво-
је исираве из 1428. и 1445. године, употребивши реч „област“ уме-

<• Љ СтојачовиК, Поееље и писма, 1/2,16 (реч је о ловељи која јс била изаата 1428)
° Л>. Стојаноаић, Повеље и пислш, 1/2,16 (р«ч је о повељи којв јс изјшт« 1445, го*
дине и пар&лелко објаиљена с поесљои хојз је и*дата 1426. годипе).
44 Ђ. ДанкчкК, Рјечник из књижевних стврина српских, И, Београд 1863, 183, 164.
4' О врстама „обласги" исцргшије: Т Таранонски, ИсториЈв српског проеа у Иема•
њићкој џржави. књ. I, Историја државпог лраза. Београл 1931,98, 100, 101, 104,
I ?1, 202,207,209.241. 245; Т. Тарановски, Историјв грађанскоГ ирава, Београд
1935, 1*7.20,22,30, 31, 38,59, 93, 99, 105, 114, Т. Тарановски, ИсшориЈа срискоГ
пра ла у НсмињићкоЈ држави, књ. IV, Исгорија судског ^ређења и посгупка, Бс-
оград 1935, 135, 138, 156, 167-170.
..Влацоније'' кнеза Лизари у Лримор/у 329

сто старијег „владанија“, била је условљена аначајним иолитичким

промснама. П ознато је да су Зета и Зетско приморје ушли у сас?тав
Српске деспотовине 1421. године и да су се у њеним оквирима налази*
ли и 1428. и 1445. године, што је дозвол>авало деспоту Ђурђу да каже
за Приморје да је „у области гослодства ми", док су тргови „ломор*
ски" и „сланице" остали и даље само у ,зладан!ду“ деспота Ђурђа. Ово
се последње може разумети јер се ннједан од позната четири трга: Дри-
јева, Дубровник, Котор и Свети Срђ, из којих се могла извозити со у
унутрашњост, није налазио у оквирима Српске деспотовине.
Утврдивши да у исправама кнеза Лазара и његових наследника
постоји суштинска разлика између „владанија" и „области", оегаје
недовољно осветљено због чега се у уводном делу повеље, која је из-
дата 1387. године Дубровнику, каже да је бог поставио кнеза Лазара
за„господи»д земли срћпекои и псл*ори» и стрлнлмк подбкдвскнмк', 46
У тнтулатури кнеза Л азара обично се истицало да је он господин
„Срћвлсмк и Под«(*нлви1ои,47што је у претходном случају билозаме*
њено „земљом срнском и странама подунавским", док се „Поморје"
помиње ретко и нзузетно. Треба одмах истаћи да се Поморје тако-
ђе помиње и у повељама којима су деспот Стефан (1405) и деспот
Ђурађ (1428. и 1445) потврдили све иовластице које су дубровачки
трговци уживали у Србији.4* Увођење Поморја у титулатуру кнеза
Лазара и његових наслсдника није остало незапажено у нашој исто-
риографији. Овим су се проблемом позабавшти већ И. Руварац и К.
Јиречек, али су дошли до различитих закључака. И . Руварац је био
склон да поверује како је Ђурађ II Страцимировић, тадашњи госпо-
дар Зете, признавао кнеза Лазара „за старијега", или му је можда
уступио део свог Приморја, док је К. Јиречек у свему том е видео
само претензије кнеза Лазара на Приморје.49 Анализирајући ставо-
ве И. Руварца и К. Јиречека, а затим и мишљења других историча*
ра, као и све расположиве податке к о ји се односе на поменуту про-
блематику, Ф. Баришић је дошао до закључка да је стварни господар
„Поморја", Ђурађ II Страцимировић признао кнеза Лазара за свог
сизерена пре јануара 1387. године, не уступивши му ниједан део свог
Приморја.50

44 Љ . Стојановић, П оесље и иисма, 1/1, 120,

45 Внше о томе. Ф. Баришић, Владарски чин кнеза Лазара, О кнезу Лазару, 48-52;
Б. Ферјанчић, Владарска идеологија у српскоЈ риплом ат иии после пропасти
Царстеа, О кнсзу Лазару. Београд 1975,140 143.
4В Љ . С тој ановнћ, П овеље и писма, V1,200,204 м 1/2, 12.
44 И. Рувараи, О кнезу Лазару, Новн Сад 1887; К Јиречек, Историја Срба, 1,321 и
II, 348.
41 Ф. Баришић, Вљарарски чин кнезаЛазара, 58.
330 Немањићи и Лазареси&и

\ 1.1 овом месту не би требало раслрављатн о томе да ли су Ђурађ

11 Страцимировић и Вук Бранковић, као обласни госиодари, призна-
вали кнеза Лазара за „старијег". односно за свог сизерена. Будући да
су они бнли Лазареви зетови, прсма схватањима Српске православне
цркве, нашли су се у положају „синова" према свом „родитељу", оано-
сно мла^ег према старијем. Када се крал> Милутин оженио Симони-
дом, почеоје називати византијског цара Андроника II Палеолога, оца
краљице Снмониде, својим „господином“ и „родитељем1‘, док је Ан-
дрониковогсина и савладара, цара Михаила IX, брата краљице Симо-
ниде, такође називао својим „братом“.51 Не треба посебно ни дока-
зивати да је краљ Милутин у политичком погледу био потпуно
самосталан, па и моћнији од свог таста, али ступивши у брак са Симо-
нидом, истовремено је ступио у исте сродничке односе с н>еном род-
бином у којима се Симонида налазила пре удаје. Све то важи и за Си-
мониду када су у лнтању рођаци краља Милутина. Имајућн овс
чиљснице у виду, нс би требало ни сумњати да су зетови кнеза Ј1аза-
ра, Вук Бранковић и Ђурађ II Страцимировић, такође сматрали и на-
зивали кнсза Л азара својим „родигељем" и „господином*'.52 Т о још

'' Г Острогорски, Срби}а и оилантијска хијерархијо рржаеа, О кнезу Лазару, Бео-

град 1975,132. Н а овом месту Г. Острогорски још каже. „посматраЈући хиЈерар-
хкјске одиосе нзмеђу онмнтијскнх и српских влалалаца са сгановишта 'лухоеног
сродства', видимо опет да]е српска краљсвина добнла у хијерархиЈи срсдњовеков-
ких држааа внсок положај. али да је српски краљ у идејном поглелу остао визан*
тијском цару полређен и прианавао је његово прненсгво" Овае бисмо м о п и до-
датм да су у погледу .духозног фодстеа- уа10Сгављени сличпи одпосн и Јмеђу кнеза
Лазара и нлгових зетова, Вука Бранковића нЂ урђа 11 СтрацнмнровиКа
У уводиом делу повсље којом је 20. јануара ! 387. годане потврлио поаластице
ду^ровчана, Вук Бранковић каже да су Дубровчани на}прс послалн своје посла*
никс . . г » с п « д н н ^ м н к н ј з ^ " , а затим ј о ш да су му истн посланнди показали. „пл-
санне великаго гослоднна ми цара Стефана и господина мн кнеза" Оиим се беа
сумње истиче проенсгво кисза Лазара, али у даљем гексгу исираве гле годсе п о
миње територнја Вука Бранковића, нскључиво се ломиље сачо ..његова земља"
{.Ј40]а земља") у којој не дели власт ни са ким. Да јф киез Лазар по .духовиом срод-
ству" био .,господин“ Вуку Бранковићу обавешгава нас један њнхоа саврсмсник.
к о ј и каже за јеану књнгу да је налисана: „в к Д кни аддгов^крнддге и х р н < т о л » в н в д -

г » и Б »г»М ћ прогвкштенддго господнна к н ј з д Л азд р д , и в к Д л в в л нндг« Јм е у смнд

г м н о д н н д Вдмсд" {ЈБ. Стојаиовић, Спшри српсхи записч и натписи, 1, Бсоград 1902,
59). Зкачи да је Вук Бранковић по .духовнои сродству" био „сии" кнезу Лазару.
О .духовном сродству" кпеза Лазара и Ђурђа II Страцимировића нема тако непо
срсаних обавеиггења као осродству кнеза Лазара н Вука Бранковића. Међутим,
Један податак пружа посредиа обавештења и о томе, У повељн којомјв Ђурађ II
Страцимировић потврдио Дубровчанима стечене повластиие 27.Јануара 1386 годи-
нс помињу се као његоаи „прародитељи" св, Снмеои н с® Сава Н а основу распо-
ложивих података ово се .лродство" не може никако повезати. изузев по сродсгву
његове жене Јелене. ћерке кнеза Лазара н кнеги1^е Мнлице, к о ј з је оает по очевој
л и к н ј и Гтла однсга нотомак Стефана Немаил, односно његовог сина Вукаиа.
 Владаније" кнезр Лазара у Примор/у 33)

увек не мора да значи да је кнез Лазар био њихов врховни госпо-

дар, а они његови вазали, ниги пак да је у било чему ограничавао њи-
хову самосталност, мада је у војном и политичком погледу био сна-
жнији од обојиде. Пријатељски и родбинскн односи нису опет
дозвољавали кнезу Лазару да истиче своје претензије на територи-
је којима господаре његови „синови", односно зетови јер би тако не«
што претпостављало политички сукоб или стварно потчињавање.
Којим би путем требало потражити одговор на питање о господсгву
кнеза Лазара у Приморју, назначио је већ М. Динић.
Расправљајући о владарској титули за време царства, М. Динић
је, између осталог, истакао да се Поморје први пут среће у Душано-
вој царској титули, затим, да Поморје не стоји у неиусредној вези с
„поморским земљама,к српских краљева и, најзад, да је „Поморје спа-
дало у грчку земљу или Романију".55 Гашењем Српског царства По-
морје је доспело у титулатуру босанских краљева, али и овде само
привремено. Убрзо пошто се Твртко 1 Котроманић крунисао за кра-
ља, потврдио је Дубровчанима трговачке поеласгице 10. априла 1378.
го д и н с/4 У уводном делу повеље истиче се, између осталог, да је
Твртко I постао краљ „Срквл1блм» и и Потори)о и ^ л и д н и т ћ
странлмћ‘%а затим се даље саопштава како је краљ дошао у „Збмлк
п©моркскик*', пред славни град Дубровник.” У даљем тексту исте по-
веље напуштају се потпуно и „Поморје" и „Земље поморске" па се
уместо њих уводи нова одрепница - „ПриморЈС". Отуда и пмамо од-
редбу по којој су Дубровчани обавезни да дају краљу Твртку свето-
дмитарски доходак: „до кол! дркжн и господ^к крдлквкство
\Х'1|ОЛА ЗН 31МЛШМК ПрИМОркСКШМћ, Тр^винмм н Конлвлдми н Дрдче-
кицолч*",5* Н а крају повеље стоји и краљев потпис који гласи: „Сте-
фДНћ Ткркткш бк Христд Вогд крдлћ Ср(а6ЛНЛМ> и Босггћ и Прилдо-
РИ10 '.51 О дредба о светодмитарском дохотку и краљ ев потпис
недвосмислено показују да је краљ Гвртко напустио „Поморје" пре
нсго што се оно учврсгило у његовој титулатури и уместо тога увео
нову одредницу - „Приморје". Од тада ће се Приморје редовно по-
мињати у титулама босанских краљева. а Поморје само изузетно.58
Изгледа да до замене није случајно дошло. Савремсницима је по свој

” М ДиииК, Сриска владарска ШЉула еа *реме иарсшеа, Зборник репо&е Визан-

толошког ннстута, V. Београд 1958,10-12.
и Љ . Стој ановнћ, Поеелх и писма,1/1,75.
” Л». СТојаноеић. Иоеелеи писма, Ј/|, 76,77.
4 Љ . СтоЈановиК, Поееле и писмо, Ј/|, 79,
” Љ . СтојановиК, Поеелеи писма, ЈЧ, ? 2 ,83.
’* Н а ову чии^иицу упозорава М. ДиииН кала каж е аа се Поморје у титулама бо-
сачских краљева; Ј а а љ а семо шузетно" (М. Динић, Српска еладарска титула
јз : НемањиМи и Лаглрезићи

прилици добро познато на шта се односило Поморје, а на шта При-

морје. Ово последње обухватаће све приморске земље које су ула-
зиле у састав босанске државе.
Непуну деценију касније, Поморје, које је краљ Твртко I напу-
сгио, доспело је у владарску титулу кнеза Лазара. Присвајајући По-
морје, кнез Лазар није истицао своје претензије или врховну власт
над оним делом обале Јадранског мора којим су господарили краљ
Твртко 1 и Ђурађ II Страцимировић. Приобални појас који се нашао
у оквирима босанске државе називао се званично Прнморје, док се
део обале у сжвирима државе Балшића почео називати „Поморска
земља‘\ 5у К ада је краљ Твртко сгварао титулу, он је за основу узео
титулу српских царева, односно краља Вукашина, присвојивши све
што је могао, а изоставивши све што је морао.00 И з разумљивнх раз-
лога морали су бити изостављени Грци, Дис или Албаннја, али су за-
то прихваћени „Србл*и“, Поморје, односно Приморје и Западне сгра*
не. На сличан начин је посгупио и кнез Лазар па су се тако у његовој
титули нашли „Србљи“, односно „Земља српска", затим „Поморје"
којегсе краљ Гвртко одрекао и, најзад, „Подунавл>е“, односно „Стра-
не подунавске“ које својом консгрукцијом подсећају на „Стране за-
падне“.61 Одмах треба рећи да кнез Лазар није присвојио „Заиадне
стране*' које трајно остају у титулатури босанских краљева. И з то-
га би се дало наслутити да су краљ Твртко и кнез Лазар водили ра-
чуна и о томе шта је ко лрисвојио од територијалних одредница из
некадашње царске титулатуре. Спорни би можда могли бити „Ср-
бљи ", али како је и један и други владар господарио пространнм те-
риторијама на којима су живели Срби, то је онда ова одредница за-
узела прво место и у титули краља Твртка и у титули кнеза Лазара.
Присвојивши Поморје, кнез Лазар никога није угрозио својим пре*
тензијама, нити је коме наметао врховну власт, уосталом, као што
то нису чинили ни босански краљеви када су присвајали „Западне

за време иарсшва, 12, нап. II). Колнко се могпо утврдити, Поморје се помшвс Је-
дино у тнтулатури босанског краља Стефана Остоје, и то исдоследно. У инти-
тулацијм исправс издате у Дубровнику 15. јаиуара 1 3 9 9 . голине с т о ј и „Помор-
јс '\ а у потпису „Приморје", да би ооет у нсправи којаЈе издата Дубровнику 5
ф ебруара 1 3 9 9 бнло другачије, тј. у интатулацијн стојИЈ.Приморјс", а у оотпн-
су „И оморје" (Л> СтоЈановић, Старе сриске иоееље и иисма, 1/1,421,423,424,
426). У нктатулацијама и потписима свих других повеља којима еу босакскм кра*
љеаи потврђнвалн иовласткце Дубровчаиа рсдовно се употребљава ,Дриморје"
(Љ. СТојановић, Поееље и писма. I/), 85, 172, »77, 418, 420. 446, 490, 512, 554, 558
/„Приморске с гр а к е Ч хљ. 1/2, 117. 118, 121. 162.165, 166, 167.481).
Љ . СтојановиК, Поееље и иисма, I/!, 110.
№ М. ДиииК, Српска еладарска тиШула м ереме иарстеа, 12.
“ В. нап.47.
.. Владони!« кнеза Лазара у Примор/у 333

стране“. Међутим, господство над Поморјем представљало је фор-

мално-лравну основу која је дозвољавала кнезу Лазару да гарантује
Дубровчаннма поштовање постојећег режима продаје соли, као н
поштовање „закона о бродолому“ који је важио за време цара Ду-
шана. З а лоштовање и једног и другог били су, пре свега, заинтере-
совани Дубровчани. Осамдесетих година XIV века они су настојали
и испословали код свих тадашњих господара српских земаља да им
признају стечене повластице које су им доделили владари из дина-
стије Немањића.
Узимајући у обзир све што је до сада речено, могло би се закљу*
чити да су за помињање „владанија“ кнеза Лазара у Приморју и „го-
сподства" над „Поморјем“ најзаслужнији Дубровчани. Једном при-
хваћене и присвоЈене територијалне одреднице остале су у наслеђе
деспоту Стефану, којим се он такође користио када је Дубровчани-
ма потврђивао (1405) стечене трговачке привилегије.

(Зборник Филозофског факултета, XV-!, Београд 1985, 97-114]

 ГЛАВА ШЕСНАЕСГА

КНЕЗЛАЗА Р-
КТИТОР ХИЛАНДАРА

Постојање ктитора и ктиторских права у српској средњовеков-

ној држави привукло је пажњу многих научника, који су настојали
да ову проблематику свестрано размотре. У својим истраживањи-
ма Сергије Троидки је дошао до закључка да се под ктиторима не
подразумевају само оснивачи појединих црквених установа, мада су
они то најчешће и били, па ни њнхова права не би требало сводити
на „оснивачка права4'.’ Према краткој дефиницији истог научника:
„Ктиторско је право скуп права и обавеза, који приладају власнику
имовине, намењену користи цркве'‘.2 Власник такве имовине није
имао неку материјалну користод ње, већ је све то у начелу било пре-
пуштено црквеиој усганови. Л о начину стицања, ктиторско ираво је
могло бити: „1) оригинерно н 2) дериватно“.3 Први начин се могао
прибавити: ,,а) путем оснивања ктиторске установе, б) путем обна-
вљања и в) путем повластице“.4 З а разлику од првог на^вдна, лери-
ватна ктиторска права се прибављају иосредством предаје од јед-
ног ктитора пругом, путем поклона, наследетва, замене и одражајем.
Онај ктитор, који је основао црквену установу називао се с разлогом
„први“ ктитор, а сви осталн који су долазили после њега називали су
се ,други“ или „нови“ ктитори. По својој садржини ктиторска пра-
ва се могу разврстати у четири групе: на статутарна, административ-
на, имовинска и ритуална. Ова последња су по закључцима С. Тро-
ицког представљала „главни део ктиторских права и нмала су почасни
карактер4'.5 Мсђу ритуалним правима на прво место долазн право на*

1 С. Троицки, Ктш иорско ирвво у ВизомииЈп и Неман>ићкој Србији, Глас СКА,

!бб, Б е о ф а д 1935, &4.
* С. Троиикн, Ктшторско прово, 8 1.
Ј С. Троиикн. К т ит орско првво, 94,
* Внд, нлп. 3.
* С. Троицки. Кпш т орско праео, 120.
336 Немањићи и ЛамревиНи

п о м е н . з а т и м . п р а в о н а с а х р а н у у х р а м у к т и т о р и је . п о т о м , и р а в о н а
п о р т р е т е у х р а м у и . н а јз а д , п р а в о н а у г л е д н о м е с т о у х р а м у и и р к в е -
ним п о во р к ам а.
Д у ж е р а з м а т р а њ е р е а у л т а т а д о к о ји х ј е д о ш а о С . Т р о и ц к и б и -
л о је неоп ходно зб о г т о га да би се бар у оп ш ти м ц р там а об ележ и ла
с а д р ж н н а к т и т о р с к и х п р а в а . а јо ш в и ш е з б о г т о г а д а б и с е у о ч и л е к а -
рактери сти ч н е специф ичности ктиторски х п рава у Х иландару. Д а
б и с е о в е о с о б е н о с т и п о т п у н и ЈС о с в е т л и л е , п о т р е б н о Је д а с е н а јп р е
у к а ж е н а на«ган п р и б а в љ а н * ,,о р и !и н а л н и х ‘' к т и т о р с к и х п р а в а у о в о м
п о зн ато м и в ео м а пош тован ом српском м анастиру на С вето ј гори. У
н а у ц и ј е о д а в н о у т в р ђ е н о д а с у з а п о д и з а њ е Х и л а н д а р а н а јза с п у ж н и *
ји С т е ф а н Н е м а њ а и њ е го в си н С а в а п а с е . з б о г т о г а , о н и о б и ч н о у
л и т е р а т у р и н а з и в а ју и к т и т о р и м а о в о г м а н а с т и р а . Н е т р е б а н и су м -
њ а т и у њ и х о в е в е л и к е з а с л у г е , а л и а к о б и с е п о с а в р е м е н и м м ер и л и *
м а ц е н и л о к о ј е з а с л у ж н и ји , о н д а б и с е с р а з л о г о м п р е д н о с т д а л а св.
С а в и к о ји ј е т а д а б и о м л а ђ и и п о к р е т љ и в и ји о д св . С и м е о н а . Н о , б е з
о б з и р а н а ф а к т и ч к о е г а њ е у и з в о р и м а к о ји с у с а в р е м е н и п о д и з а њ у
Х и л а н д а р а , о к т и т о р и м а и к т и т о р с к и м п р а в и м а с е н е ш т о д р у г а ч и је
говори .
К а д а ј е С т е ф а н Н е м а њ а о с н о в а о и п р а к т и ч н о и з т е м е љ а поди*
г а о м а н а с т и р Х и л а н д а р , у з н а јт е ш њ у с а р а д њ у с а с и н о м С а в о м , и з д а о
ј е н о с н и в а ч к у н о в е љ у у к о јо ј с е п о в о д о м т о г а к а ж е : „ И з и ђ о х и з о т а -
ч а е г в а с в о га у С в е т у Г ору, и н а ђ о х м ан асти р н е к а д а б и вш и , зван и
Х нландар, В аведењ е свете и преславне В ладичице н аш е Б огороди -
ц е, где н е б е ш е к а м е н о с т а о н а к ам ен у , н о сасви м р а зв а љ е н . И по-
т р у д и в ш и с т а р о с т с в о ју . у з п о м о ћ с и н а м и в е л и к о г а ж у п а н а С т е ф а -
н а . у д о с т о ји м е В л а д и к а м о ј д а м у б у д е м к т и т о р ." 0 У н а в е д е н о м
о д ељ к у м а н а с т и р с к е п о в ељ е Н ем ањ а н ед во см и сл ен о к а ж е д а је он
л и ч н о п остао кти то р Х иландара, додуш е у з л о м о ћ свог син а великог
ж уп ана С теф ан а Н ем ањ ића. 6 С а в и , к о ји ј е т а д а б и о с њ и м , н е м а ни
р е ч и , ш т о с е м о ж е и р а з у м е т и и о б ја с н и т и п о ш т о ј е С а в а п о с в о ј при*
лици и с астав и о о сн и в ач к у повељ у, п а је из с к р о м н о сти и зо с га в и о
с в о је з а с л у г е . О н е с у с а в р е м е н и ц и м а и п о т о м ц и м а б и л е в е о м а д о б р о
п о зн а те и нису и а л е у заб о р ав . 0 кти то р ски м п р ави м а С т е ф а н а Н е-
м а њ е н а с л и ч а н н а ч и н с е г о в о р њ и у Х и л а н д а р с к о м _ т и п и к у , к о ји је
т а к о ђ е с а с т а в и о С8. С а в а . Ј е д н о м о д р е д б о м т и п и к а н а р е ђ у је с е м о н а -

л С»етм Сава, Сабрани списи, Стара српска књнжевносг у 24 књиге, хљ друга, при-
редио Д. Богдановић. Београд 1986,32; С. НоваковиК, Зоконски спомениии сри-
ских државо с р е д м га века, Београд 1912, 384. Све старосрпскс текстове саоп*
штнКечо и цитирати на савремсмомјезику. ала ћемо исговремено упутвги н на
иубликацију у ј с обЈавлен оригиналан текст. О»о начсло спроводимо кроз
к о ј о ј

цео рад.
К н с г Л о за р к и ш ш о р Х и ла н д а р о 337

с и м а : „ С в е т л о и с а с в е н о ћ н и м б д е н и је м т р е б а д а с л а в и т е у с п о м е н у
т р и св ето га и у век сп ом ињ анога о ц а н аш ега и к ти то р а к и р С им еона
м о н а х а '\ 7 И у Ж и т и ју с в . С и м е о н а , к о ј е ј е н а п и с а о њ е г о в с и н С а в а ,
в а Н е м а њ у с е к р а т к о к а ж е д а ј е „ б л а ж е н и о т а ц н а ш и к т и т о р госио*
д и н С и м е о н “ .8 П р е м а т о м е , у с в а т р и ц и т и р а н а п о д а т к а , к о ј а с у п о
в р е м е н у с в о г н а с т а н к а с а в р е м е н а и л и в е о м а б л и с к а о с н и в а њ у м ана-
с т и р а Х и л а н д а р а , С т е ф а н Н е м а њ а с е и з р и ч и т о п о м и њ е к а о је д и н и
л р а в и и п р в и к т и т о р м а н а с т и р а . С в е д р у г е л и ч н о с т и к о је ћ е с е п о с л е
њ е г а п о ја в и т и у у л о з и к т и т о р а о в о г ч у в е н о г с р п с к о г м а н а с т и р а , б и -
ћ е с а м о ,д р у г и “ и л и „н о в и “ к т и т о р и .
Н о , и о р е д с в е га ш то је р е ч е н о , у д р у го ј х и л ан д ар ско ј п овељ и ,
к о ју ј е и з д а о С т е ф а н Н е м а њ и ћ ( 1 2 0 0 -1 2 0 2 ) и к о ја ј е у х р о н о л о ш к о м
погледу т а к о ђ е б л и ска осни вањ у м ан асти р а, Н ем ањ и н а к т и то р ск а
п р а в а д о б и ја ју је д н у з н а ч а јн у д о п у н у . Т а д а ш њ и с р п с к и в е л и к и ж у п а н
и Н е м а њ и н н а с л е д и и к н а јп р е с а о п ш т а в а к а к о ј е Н е м а њ а п р о н а ш а о
с гар и и нап уигген и м ан асти р „В ав ед ењ е с в е те и п р е с в е т е В ладичи-
ц е Б о го р о д и ц е , где н е б е ш е к а м е н н а к ам ен у о с г а о , н е го р азв аљ ен
о д а с в у д . И и о т р у д и с т а р о с т с в о ју , и м е н е а к о и н е д о с т о јн а д а с е н а-
з о в е м с и н о м њ е г о в и м , п о д и ж у ћ и м е д а о б н о в и м м е с т о с в е т о '\ 9 С т е -
ф а н Н е м а њ и ћ с е п о ж у р и о д а и с п у н и ж е љ у с в о г р о д и т е љ а , п а г а је
И с у с Х р и с т о с у д о с т о ји о д а б у д е „ п о к л о н и к т у у п р е с в е т е В л а д и ч и ц е
н а ш е Б о г о р о д и ц е , и д а б у д е н е у г а ш е н о с в е т и л о у х р а м у њ е н о м и к р ај
г р о б а с в е т о г а С и м е о н а м о н а х а ‘\ а о д м а х п о с л е т о г а и с т и ч е : „ Б и х удо*
с г о је н д а м у б у д е м , с њ и м , к т и т о р и с л у ж и т е љ . И о б н о в и х г а м о л и -
т в а м а њ е г о в и м , и д а д о х с е л а м а н а с г и р у “ 10 ( с л е д е и м е н а с е л а ) . Д о -
л у н а о к о јо ј ј е о в д е р е ч у н а в е д е н о м ц и т а т у с в о д и с е у о с н о в и н а т о
д а је С т е ф а н Н е м а њ и ћ ст ек а о кти то р ск а п р а в а и с го в р е м е н о са С те-
ф а н о м Н е м а њ о м . С в . С и м е о н у с е д а је и з в е с н а п р е д н о с г , а л н о д л у ч у -
ју ћ у у л о г у у п о д н з а њ у м а н а с т и р а и м а о ј е Н е м а њ и н н а с л е д н и к н а п р е -
с т о л у . У с в о јо ј п о в е љ и С т е ф а н Н е м а њ и ћ , б е з и к а к в е о г р а д е , к а ж е
з а Х и л а н д а р : .,И о б н о в и х г а м о л и т в а м а њ с г о в и м ( т ј. св . С и м е о н а ) , и
д а д о х с е л а м а н а с т и р у " .11 О в а к в а о д р е д б а н е о с т а в љ а м е с т о з а с у м -
њ у , п о ш т о у о б н а в љ а њ у м а н а с т и р а н а јв и д н и је м е с т о п р и п а д а Н е м а -

’ Светн Сана, Сабрани сп«си, 78; С. Новаковић, Законски сиомениии, 365.

* Светн Сава, Сабрани списи, 108.
4 Стефап Првовенчанн, Сабрани списи, Стара српска клкж евносг у 24 књнге, кљ.
трећа, приредила Љ . Јухас-Георгијевска, Бсоград 1988,58; А , Соловјев, Хилан-
дарска иовеља великог жупана Стгфана (ПрвоеенчаноГ) и г Године Ј200-)202,
Прилози за књижевкост, је шк, историЈу и фолклор, V. Бсоград 1925,70; С Н о
ваковић, Законски спомсниии, 385.
10 Бид. нап.9
11 Стефан Првовснчани, Сабрани сииси, 58.
т ИемоњиНи и Лазарееићи

њином наследнику. Молитвама св. Симеона осигурана је духовна по-

дршка, али је зато тадашњи велики жуиан Огефан Немањић пружио
материјалну иодршку да се манасгир сагради.
Све се ииак није одвијало тако једноставно како пише у пове-
љи С гефана Немањића. Н ема никакве сумње да су за подизање Хи-
ландара најзаслужнији Немања и његов син Сава. У томе их је сва-
како потпомогао Немањин наследник на лрестолу, али и многе друге
личносги, посебно тадашњи византијски цар Алексије III Анђео. Он
је, између осталог, потчинио Хиландару 9 села у околини Призрена,
а локлонио је и многа друга добра.12*Стефан Немања је с разлогом
исгакао заслуге и византијског цара и свог сина Стефана, али је ис-
то тако истакао да ктиторска права припадају искључиво њему и
он их за живота није ни са ким делио, Убрзо после Немањине смр*
ти, тадашњи срлски велики жупан поклонио је Хиландару већи број
села и других поседа око реке Клина, Белог Дрима и у З ети .1? По ве-
личинн ови земљопоседи нису заостајали за оним поседима које је
Немања даровао свом манастиру приликом оснивања. Узимајући у
обзир ову и друге 'шњеннце, велики жупан Стефан Немањић је аа-
иста имао право да истакне своју улогу у подизању Хиландара, а по*
себно свој удео у ктиторскнм правима. Ово последње, утолико пре,
што је Нсмања, сем њега, имао још два сина, Вукана и Саву, па су и
они равноправно могли да учесгвују у наслеђивању ктиторских пра-
ва која су припадала њиховом оцу. З а Стефана би деоба ктиторских
права са братом Вуканом била крацве неугодна пошто се на тај на-
чин могло иокренути питање и других деоба очевог наслеђа, што
се и десило.14 В уканјеприврсмсно збацио с престола Стефана и са*
мостално завладао Србијом, али се на власти није могао одржати.
Ово је главни разлог због чега је Стсфан Иемањић желео да што ја-
че учврсти евоју власг и да, као легитимни наследник пресгола, на*
следи и сва ктиторска права која су некада припадала његовом оцу.
То се у првом реду односи на наслеђивање ктиторских права у Сгу-
деници и Хиландару, најугледиијим српским манастирима и иајзна*
чајнијим Немањиним задужбинама.
Пишући жигије свог оца, Стсфан Немањић још јаче наглаша*
ва да је он наследник свега што је прнпадало Немањи, а посебно њс*
гових ктиторских права. Тада је то могао и лакше да учини пошто
се његов б р ат Вукан више није налазио међу живнма. У Житију

12 В Ткоровић, Сееша Гора и Хи.Ја»рар, Београд 1985,58.

1Ј В ТкоровнК, Сеета Гора и Хилануар, 60.
м О сукобу измсђу Вукана н С гефака вкли: Истори)а српског народа, I. Београп
1981,268 270 (С. Т»ирковић).
К н е з Л п зо р к ш ш и о р Х и ла н д а р а 339

св. Симеона најпре се описује како је Нсмања пронашао пусго место

где је некада постојао стари Хнландар па је онда упутио позив свом
сину Стефану у којем му говори: „Не лени се, него похитај свом сна-
гом својом да га подигнеш, да се сазида храм Пресвете у спомен мој
у земљи оејој, и опет по мени да буде теби и чедима твојим и унуча-
дима, у вашем роду до века“.15 Одмах после тога посебно се нагла-
шава следеће: ,Је р ти еи ктитор овоме, као што и пре^е писмом лре-
дадох у држави својој храм Пресвете Богородице у Студеници, ни с
ким у заједници, само теби и породу твоме по теби".10 Сгефан Нема-
њић и овога пута приписује себи велику заслугу за подизање Хилан*
дара, дајући ипак првенсгво своме оцу, али зато посебно резервишу-
ћи ктиторска права за себе и своје потомст8о, ш то представља опет
посебну новину. Н еш то мало даље у текегу житија он још додаје да
га И емањ а „чини удеоничарем и ктитором храмова његових све-
тиx•\,, И з тога следи закључак да се Стефан Немањић потрудио да
докаже како је лично он Немањин наследник у свему, укључујући и
сва ктиторска права. посебно у Студеници и Хиландару. На тај на-
чин изграђено је и учвршћено схватање да Немањина ктиторска пра-
ва припадају његовом наследнику на престолу. а овог ће даље насле-
ђивати његовн синови, док се старији Немањин син Вукан и његовн
потомии потпуно искључују из наследстаа. Преостао је још само је-
дан корак да се изгради схватање по којем је наследник ктиторских
права у Хиландару могао бити само онај Немањин потомак који се
налазио на српском престолу, што ће се у ствари и догодити.
Поступак и тумачење српског великог жупана Стефана Нема-
њнћа представља својевреган преседан, али је он касније прихваћен
и поштован. Монах Доментијан у Ж и т и ју св. Саве детаљно описује
како су св. Симеон и св. Сава лодизали Хиландар па, када је све 6и-
ло завршено, „великом жулану кир Стефану, њему предадоше ма*
насгир Свете Богородице Хнландарске и деци његовој после њега‘\ ,в

“ Стефан Првовснчанн, Сабрани сииси, 80; В. ЋоровиК, Ж иш ије Симеоно Нема*

ње од Стефана Прео**нчано 2. С ктосаески зборник, 2, Извори, Београп )939,43
|Л Вид нап. 15. Са ктиторстпом у С туденицитглела да нијебило баш светакоЈед*
ноставно као што пише С |е ф а н Првовемчани О н |е без сумње за такво реше-
ње заинтсрссовен и асроватис дага је н осгварио. М еђутим,у јсдном наттшсу иј
Студенице (1208) саопштава се дд је црква била украшена фрескама зајелнич-
ким грудом великог жуиана Сгсфана и кнеза Вукана, као и њнховог брата Са-
ве (Истори/а сриског народа, 1,277)
'* Сгсфан Првовсичанн, Сабрани списи, 80; В. ЋоровиК, Ж ити/с Симеона Нема-
њ еод Стефана Пр*ОАенчанс1,43.
ДочснтнЈаи, Ж иоот Свстога Саое и живпт СветоГа Симеона, С тара српска
кшижевност у 24 књиге, књ. четврта, приредкла Р. МаринковнК, Београд 1988,
93,291; Домен гијаи, Ж ивст светога Симеуна и сеетога Соее. изд. Ђ. ДаннчнК,
Београд 1865,72, 168
340 Иемањићи и Лвзарезићи

Доментијан све то још једном понавља готово од речи до речи у

Житију св, Симеона, О тим догађајима на сличан начин пише и Те-
одосије у Житију св. Саве па каже да Немања и Сава тадашњем ве*
ликом жупану Стефану „предадоше манастир да влада и да се бри-
не за њега као за своје отачаство*'.19 Иа наведених цитата следи
поуздан закључак да се у Доментијаново и Теодосијево доба учвр*
стило схватање по којем је Немања предао Хиландар свом снну Сте-
фану и !веговим наследницима, У Теодосијево доба већ се учврсти*
ло и схватање да су српски владари дужни да се брину о овом
манастиру као о свом отачаству, односно о српској државн. Према
томе, даља брига о Хнландару била је искључиво у надлежносги срп-
ских краљева и царсва. Одмах треба приметити да нису ни сви по*
томци Стефана Првовенчаног трајно задржали свој удео у ктитор-
ским лравима. Изгледа да је већ у доба Теодосија, а можда и раније,
учвршћено начело да ктитор Хиландара може бити само онај Нема-
њин потомак који се налази на српском престолу. Сменом на пре-
столу стичу се и престају ктиторска права у Хиландару. Име прет*
ходног ктитора се не заборавља, али ако изгуби власт, губи и
ктнторска права, изузев права на помен, Таквупретпоставку пот-
крепљују и подаци из нешто каснијег времена, |У познатом ,Ланил*
чевом типику" из 1416. године забележени су датуми смрти следећих
Пемањића: Стефана Првовенчаног, краља Владислава, краља Уро-
ша, његове супруге краљице Јелене, краља Драгутина, краља Мнлу*
тина, краља Стефана Дечанског, цара Душана и цара Уроша:20 По-
сле тога следе датуми погибије, односно смрти: краљ а Вукашина,
деспота Угљеше, кнеза Лазара, Вука Бранковића и монаха Гераси*
ма (Бранковића).,
Н еш то другачије податке даје познати запис у „Романовом ти-
пику" из 1382. године и забелешке које су нешто млађег датума. У
запису се најпре саопштава да су ктитори Хиландара били св. Си-
меон и св. Сава, а онда су њихови потомци преузели бригу о монаси-
ма и манасгиру, који „сваким изобиљем обдарише".210 којнм је Не*
мањиним потомцима реч? Писац записа поименнчно саопш тава
датум њихове смрти, односно „успења", Одмах после помена мона-
хиње Анасгаснје, бивше супруге Стефана Немање, записан је и да*
тум смрти краља Милутина (29. октобар), затим долази дарица Је*
лена, монахиња Јевгенија (7, новембар), краљ Стефан Дечански (13.

'ч Теодо<иј«, /Кпшија, С1ара српска к а и кевност у 24 књиге, кљ. пс га, прнреаио Д.
БогиаковнК, Беохрад 1958. 14); ТЧодосиЈе, Ж ивот сеетогп Саое, изд. Ђ. Дани-
чнћ, Б е о ф а д 1860,54.
л ЈБ. СтојаиовиК, Стари српски заииси и натписи, Ш, Београд ) 9 0 5 ,7 0 , 71,
21 Љ . СтојамовиК, Ст арисрпски записи и натписи, Ш, 6' 1, 68.
Кнсз Ллзар кши шор Хиланрара 34I

новембар), цар Урош (3. децембар), цар Душан (20. децембар) и, као
последњи, краљ Драгутин, монах Теоктист {12. март). Састављач за-
писа осетно је скратио списак ктитора из династије Немањића, по*
што је изоогавио и Стефана Првовенчаног и три његова сина, који
су се смењивали на српском престолу, Радослава, Владислава и Уро-
ша. Остављајући засад по сграни разлоге због којих јс дошло до скра-
ћивања поменутог списка, треба истаћи да писац записа Нсмањине
наследнике назива „светим господарима и ктиторима нашим", па од-
мах додаје да је било усгановљено „и у типику записано да (се) сва-
коме од њих на дан смрти њихове опоје дванаест пшеница са свећа-
ма сва братија и с приливком сваке године".2223Овде је, између осталог,
реч о поштовању ритуалних права ктитора да им се чини помен у
храму.
Монаси су деценијама иоштовали ритуална права свих ктито-
ра из династије Немањића, а онда су лрестали то да чине, тј. да чи-
не ,шомен нашим светим ктиторима горе уписаним". А утор помену-
тог записа не зна да ли је до тога дошло због заборава или ђавољег
навођења, или због људске злонамерности. О заборавности у пуном
смислу ове речи теш ко да може бити и говора па, према томе, оста*
је „ђавоље навођење" и ,лудска злонамерност". што се у крајњој ли*
нији своди на исто. Да није у питању заборавност, види се и по томе
што се велики број монаха узнемирио због насталог стања. Крупне
промене које су се збиле на територији некадашЈве државе Немањи-
ћа после смртн цара Уроша, утицале су свакако и на уобичајен по-
редак у Хиландару. Н еки монаси трудили су се да докажу како свим
ктиторима треба чинити заједнички помен, односно, „свима уједно
да се поје",21 док су други настојали да се поступа по типнку. Да би
се овај спор разрешио, тадашњи хиландарски игуман одржао је са-
ветовање са још 24 најугледнија представника манастирског брат-
ства. Па саветовању је одлучено да се појединачно чини помен св4-
ком ктитору, као и ранијс: „у дан успења његовог сваке године ка*
ко пише у овом типнку горс и у дан месеца, докле пак Б ог усхтедне
и овај манастир стоји".24 Списак „светих ктитора", о к о је м је реч,
осетноје редуциран. Изостављена су имена прва четири српска кра-
ља, Стефана Првовенчаног, Радослава, Владислава и Уроша, можда
због уступка оним монасима који су лредлагали да се свим ктито-

11 Спшри српски записи и натписи, Сгара српска к)кижепност у 24 књиге, књ де*

встнасста, приредио М Павић, Београл 1986.77; Љ . Стојановнћ. Стари српски
записи и нотписи, III, 69.
23 Вид. нап. 22.
24 Стари српски записи и натписи, Стара сриска књижсвносп у 24 књиге. 78, Љ.
Стојаноеаћ, Стари српски записи и натписи, III, 69.
ш Немаи>ићч и Лазарееићи

рима „уједно поје". Списак ктитора је употпуњен у млађем „Данил-

чевом типику" из 14 16. године. Там оје изосгављеноједино име кра*
ља Радослава, док се сви остали владари из динасгије Немањића
ломињу. Све ш то је до сада речено, недвосмислено показује да су
право на помен, као ктитори Хиландара, уживали искључиво само
они чланови династије Немањића који су се налазили на српском пре-
столу, као српски краљеви и цареви.
Сада се само по себи намеће питање зашто су и када су хилан-
дарски монаси престали да помињу своје „свете ктиторе". На по*
стављена питања може се дати прилично поуздан одговор. То се сва-
како није могло десити све док је цар Урош био у животу (1371), а
по свој прилици то се није догодило док је била у животу његова мај-
ка царица Јелена. Колико је у науци познато, стара царица је још би-
ла активна у политичком животу 1375. године, тапа као монахиња
Јелисавета. Убрзо је узела велику схнму и добила име Јевгенија. По-
сле узимања велике схиме није дуго пожнвела. умрла је највероват-
није 7 . новембра 1376. године.2'’ О томе лостоји и запис у Романовом
тилику који гласи: „Мссеца новембра 7 . престави се лрва царица срп-
ска, монахиња Јевгенија".26 После овог датума хиландарски монаси
су се заиста нашли у неприлици пошто су остали без својих ктито-
ра из династије Немањића. Управо у периоду од 7. новембра 1376. па
до 13. новембра 1382. године хиландарски монаси су пали у искуше-
1вс да не помињу више своје „свете ктиторе". Разлог искушења је јед-
ноставан и видљив. Хиландар је навикао да деценијама има за кти-
тора искључнво српског владара из династије Н емањ ића, пошто
такаих више нијс било на српском лрестолу, неким монасима се учи-
нило разложно да се више не чини помен свим владарима из дина-
стије Пемањића.
Манастир, који је навикао да за ктитора има обавезно српског
владара, није могао лако одустати од овог начела. Није било ни раз-
лога да то чини, али су се иолитичке прилике после 1371. године осет-
но измениле. Уместо једне јединствене срлске државе, са једним вла-
дарским родом. створено је више самосталних области од којих је
свака имала свог гослодара и који су потицали из различитих поро-
дица. Хиландарски монаси, уколико су желели да уживају подршку
обласних господара, морали су се прилагођавати насталим политич-
ким приликама. У том прилагођавању оии су без сумње починили и
какву грешку, коју су касније морали да исправе. Колико год да је
Хиландару била потребна подршка нових господара српских зема-

-5 М. Пурковић. Јелена м сна иара Душана , Диселлорф 1975,24, 2$

^ љ . Стојановић, СШари српски записи и натШ1Си, (II, 68
Кнез Лазар кшишор Хилинџара 343

ља, још више је новим господарима била потребна подршка хилан-

дарских монаха. Легализација њихове власти није се могла ни за-
мислити без подршке Српске цркве, а посебно без подршке најути-
цајнијих монашких заједннца. Т аква подршка се могла најлакше
осигурати ако обласни господар постане ктитор неког угледног ма-
настира. Тога су били свесни сви обласни гослодари, али, како изгле-
да, нико од њих није ни покушао да постане ктитор Хиландара, са
изузетком, можда, деспота Угљеше, све док су се у животу налази-
ли цар Урош и његова мајка царица Јелена.'7 Одмах после царичн-
не смрти, готово као по каквом договору, неколико обласних госпо-
дара пожурило је да се уврсти у ред хиландарских ктитора. Било је
то за њих од прворазредног значаја, пошто би на тај начин доказа-
ли да им припадају сва владарска права која су својевремено ужива*
ли Немањићи, укључујући и право да постану ктитори Хиландара.
Ко је све поогао ктитор може се прилично једноставно да утвр*
ди, захваљујући белешкама које следе после текста већ помињаног
записа у Романовом типику. Запис је бно завршен следећом речени-
иом: „Овај устав о помену светих ктитора писа се наредбом све бра*
тије у лето 6891 (1382) месеца новембра 13. индикта шесгог‘\ 2к По-
сле тога долази још пет забелеш ки о датуму смрти обласннх
господара. П рве четири су посебно занимљиве и оне прсма савреме*
ном нзговору гласе:
М есеца маја, 13. дан, престави се Константин Прагаш;
Месеца јуна, 15. дан, прсстави се благочастиви кнез Лазар;
М есеца октобра, 6. дан, престави се Вук Бранковић;
Месеца новембра, 11. дан, преетави се монахиња Јефросина, су*
пруга светога кнеза Лазара.
П о мишЈвењу В. Јагића ирве три забелешке написала је иста ру-
ка која је саставила и текст иоменутог заииса.29 Н о, Оез обзира ко
је написао прве три забелешке, њихово присусгво после помена „све*
тих ктитора" из династије Немањића недвосмислено доказује да су

Посети&ЦЈИ Јробове свогсина и тасга, кесара Вг>|нхие, к о ји су се налазилн у Хн-

ландару, дсслот Угљеша је пожелео па створи „помен вечни себи и тим гробо-
вима”, па је 1371. гошше поклонио Хнландару ссло Акр<угир (С Новаковић,
Законски спомениии, 445). Оснгураааље „вечпог помеиа" још се увек не може
изЈсдначити са стицаљем ктиторских права, али пош тоЈедеспот Угљеша биого-
сподар Свете гореод 1365. до 1371, године н иошго је у Хиландару био сахра 1есн
његов син, а такоће и таст, онда постојс могућносги н да Је прибавио иску врсту
ктнторских права. О С в с гс ј гори под Угљешином влашћу види: Г. Острогорски,
Серска област после Д уш а н о м смрти, Београз 1965,37-41, 141.
г* Љ . Стојаиовић, Стари српски записи и нашниси, Ш. 70; Стари српски записи и
нашписи, Стара српска кљижсвност у 24 к)ш ге, 78.
V. Ја$)6, Ћр»к Иотапоу, $1аппе ЈА21Ј, V, 2а§гећ 1873,6.
344 Немањићк и ЈЈазаревићи

управо сва три обласна господара: Константин Драгаш, кнез Лазар

н Вук Бранковић уврштени у ред хиландарских ктитора. 1Бихов ре-
дослед не показуЈе и редослед када је ко од њих постао ктитор, већ
је то само усклађено са редоследом месеци у години. Но, поред свс-
га тога. иостоје прилично поуздани подаии на основу којих се може
утврднти како су и када су постали хиландарски ктитори. Да би не-
ко од њих то могао постати, морао је приложити Хиландару такве
дарове који су се по величини могли мерити са даровима што су их
својевремено приносили српски краљеви и цареви.
Од тројице обласних гослодара Вук Бранковић је први лочео
да даје дарове Хиландару. Њ егове везе са овим угледним српским
манаотиром датирају још из времена цара Уроша. Под стицајем ло-
себних околности, Вуков брат Радоња Бранковић замонашио се у
Хиландару где је добио монашко име Роман, а после примања ве-
лике схиме узео име Герасим. Управо збогтога је Вук Бранковић са
братом Гргуром поклонио Хиландару 1365. године од баштинских
поседа у Дреници цркву лосвећену светом Арханђелу са три села и
једним засеоком. Н еш то касније он је иоклонио још четири села.*^
Били су то значајни дарови, али не толики да би се Вук Бранковић
већ тада уврсгио у ктиторе Хнландара. Таква су се права могла при-
бавити тек после смрти цара Уроша и царице Јелене и, ш то је од зна-
чаја, еа знатно већим даровима. Убрзо после царичине смрти Вуку
се указала прилика да поново дару]е Хиландар. На интервенцију свог
брата Герасима, Вук Бранковић је 1377. године потчинио Хиланда*
ру манастир С всто гБ о р ђа Скоропосгижног код Скопља.31 Овај чу-
всни манастир претворен је у хиландарску „келију“, па је и полови-

С Новдковвћ, З а к о м к и сиомешши, 441-444. Овим пробпсмима неиавно се п о

вабавио Г С убош ћ. а посебно делатношћу Вуковог брата Радоњс, позкатијег
као мопаха Роачана, касннје Гераснма, отклокивши чноге непоумице. Видн: Г.
Суботић - С. Кмсас, Надгробни ншмпис сестре деспота Јована У ?л*ш г на Ме-
нинејској гори, Зборник радова В изантолош ког института, 16, Бсоград 3975.
161-181; Г. Суботић, Обнова манастира Светог Паоли у X IV ееку, Зборникра-
дова Визактолошког института, 22, Београд 1983.207- 258. _*
11 С ИоваковиК, Занонски споменгиш. 4 5 1,452; С 2омениии за срсрноееколнаша и
поноеат а ист орија на Ш керони)ол I, Скоије 1975.239-201 В. М ошин сматра
да је еластелипсгво мамастира Св. 'Борђа у т о доба било јак о редуцираио, па је
зб 01 тога Вук Бранковић и могао да овај угледни крал»еоски манаегмр претво-
ри у „ ксјјију" маиасш ра Хнланлара (види: Спомениии $в срернооекоената и по-
ноеато историја на Македонија, I. 174, 175). В Мошин наводи и разлоге за сао*
ју констатациЈу, па упозорава да сс у новсл>и Вука Браиковића нс помиље ниједан
од некадашњих манасгирских поседа, па и з л з ј н да Је манастирски метох свсден
на поселе у граду а оаЈближО) околннн града Овом би сс ипак супротставила чи-
њеннца да се помињу мапасгирска ..села“ у множини, а онда се међу манастир-
ским прнхопима иомињу. жито, вино, сир и друш дохоцн. М огло би с е с разло-
гом говорити о томс да је манастирско властелипство било репуцирано, али исго
Кнез Лозпр кти&ор Хиландаро $45

на свих његових ирихода поклоњена Хиландару. Вук као обласни го-

сподар чинио је и друге дарове. Једном приликом он је поклонио још
два села, односно обе Гадимље, а када је прнЈнао арховну власт Ту-
рака. иреузео је на себе обавезу да из својих личних средсгава плаћа
данак Турцима32 за све хиландарске поседе на његовој територији у
износу од 200 унчи сребра (око 5,5 кг). На тај начин манастирски по-
седи нису осетили терет нове дажбине која је уведена. Сви дарови по-
сматрани као једна целина давали су право и Вуку Бранковићу и хи*
ландарским монасима да се овај обласни господар уврсги у ктиторе
Хиландара. Сада је сасвим разумљиво што у Романовом тнпику по-
стоји забелешка: „Месеца октобра 6. дан престави се Вук Бранко-
внћ“ Па једном листу који се налази испред овог помена постоји и
друга белешка која гласи: „Примисмо да појемо Вуку понедељник за
живота и по смрти. И кога Бог одабере после нас да ово не напусти,
него да бољ е испуњава, да не би примио наше к л етв е'\33 Н е треба
ни сумњати да је и овде реч о Вуку Бранковићу и да га је Хиландар
прихватио као једног од својих ктитора. До тога је могло доћи нај-
раније 1377. године када је Вук Бранковић потчинио Хиландару ма*
настир Светог Ђ орђа код Скопља, поготово што се међу живима ви-
ше није налазио нијсдан легитимни владар из династије Немањића.
Изгледа да је Вук Бранковић, од свнх обласних господара, пр-
ви стекао ктиторска права у Хиландару, у чему му је свакако помо-
гао брат Герасим, али и поред тога он није остао и једини ктитор.
Ктиторска права у Хиландару доживела су исту судбину као и вла-
дарска права Немањића. Међусобно су их поделили обласни госпо-
дари. Убрзо после смрти царице Јелене, о Хиландару су почели да
се брину и браћа Драгаш, деспот Јован и господин Константнн, као
и њихова мајка деспотица Јелена, која је била сестра цара Душана.
Већ 1. јуна 1377. године браћа Драгаш дозволила су челнику Стани-
сааву да потчини Хиландару своју баштинску цркву, иосвећену св.
Власију, са три села н другим добрима.^ Две године касније (1379)

гако н о т о м в да Вук Брааховнћ ниЈе био госполар целе териториЈе на којој су

се налазили разбаиани метоси манастира Светог Георгија Скоропостижног у
Скопљу О крајсвима у којима су се налазила маиасгирска села аиди Спомени-
ии *а средноеекооната и понсвапш историја на Моквдонија, I, 125-136, Р. Гру*
ј иК , В.ластелинство СеетоГо Ђорђа код Скопљи од X!- XVлека, Гласник Скоп-

ског научиог друштва, 1/1, Скошне 1926,45 77.

хг С Новаковић, Законски спомениим, 4 5 1,459,460,
Љ СгоЈановић, Стари српски *аписи и натписи, III, 70 (запис 5011); V. Л*
р\к Котапок 4 Вишс научника је сматрало да је Вук Бранковић етекао ктитор*
сха права у Халанаару. Види: И. Божић, Нееерство Вука Бранковића, О каезу
Лазару, Београд 1975,233.
и С. Новаковић, Законски спомениии, 452,453.
ш Немањићи и Лазарееићи

госнодин Константин дозволио је свом војводи Дмитру да иотчини

Хиландару три села „у помен госнодства ми и брата војводе Дми-
тра**4.35 Све ово ипак не би било довољно да се господин Констан-
тин уврсги у ред хиландарских ктитора. Таква су нрава свакако при-
бављена оног дана када су господин Константин и њ егова мајка
деспотица Јевдокија одлучили 1379. године да потчине Хиландару
своју баштинску цркву у Архиљевици, са 19 села, затим, иркву Го-
спођино П ољ е у Велбужду, са два села, и цркву С ветог Н иколе у
Норчи, са половином села Норче, као и многа друга добра.36 Био је
то заиста богат прилог, али тиме се њихова предусретљивост не ис-
црпљује. Госиодин Константин лотпомагао је Хиландар и штитио
његове интерссс и на другн начин. Авгусга 1381. године дошао је го-
сподину Константину митрополит Сава, тада у својству хиландар-
ског игумана, са захтевом да манастир у Леснову потчини Хиланда-
ру, наводећи не нарочито јаке аргументе.:,, К ао први разлог навео је
чињеницу да је Лесново некада било потчнњено ломенутом свето-
горском манастиру, па је „одстулило", а као други разлог да је жена
деспота Оливера, ктитора Леснова, на самрти обећала да ће мана-
стир у Леснову потчинити Хиландару. Наведсни разлози су слаби
због тога ш то Лесново није „одступилок самовољно или на нелега-
лан начин, ако је уопште и одступило, већ је тај чин озакоњен на др*
жавном сабору, на којем је, сем цара Душана, био лрисутан деспот
Оливер као ктитор, а онда још и највиши иредставници цркве, укљу-
чујући тадаш њег српског патрИЈарха Јоаникија и охридског архие*
пископа Николу. На сабору је одлучено да манастир у Леснову по-
станс седиште Лесновске спископије.3* Овај статус није могла да

С. Новаковић, Зоконски спомениии.456. Н еком омашком стављсна Је 1389. го*

дина, а тр сба 1379, као ш то и пишс у повељи.
* С Новаковнћ, Законски спомениии, 44«-448. К о д С Новаковића стојн 1381. го-
дина, а за и,ено прнлватлње он каже: Л е т о п и с поправљсн ио арх. И . Руварцу 0
кнезу Л азару' стр. 104 према индикту". Овдс морамо упозорити да смо прегпе-
дапи нсправе у Хилакдарском архнву које се воде нод бр. А 6/2 и А 6/3. Поиеља
која носи ознаку А 6/3 и аоди се пол бр. 65 представл.а препис на коЈвм су и иот-
иис н датум припично слобопно ннтерпрстнрани, тако да се аа датум каже: ,Д
лнт« <оздан1а мнра сиг.п.з. инднктнон 10". Повеља помознаком А 6/2 и бр.
65 16 представља оригинал салатум ом „Вк л ^то с.ш.п з. ендиктио|Г У овом
другом случају ниЈе забслежен број индикта, всћ је то остало празко. Итнад рс*
чи „еипиктион“ постоје само аве мале цртице којс су искошене, али се из тога не
иож е ни на који иачин да утврди бројчана величина иидихта. Према томе. као
сигурну годину треба узети 6887, односно 1379 годину. О грешкама у потпнсу и
датуму нских хнландарских повсља види. М. БлагоЈсвић, Госиодари Срба и По-
фунаеља, Историјеки гласник ! 2, Београд 1983,43 52.
” С' Новакооић, Законски спомечиии, 453-455.
и М. Јанковнћ, Епископије и м ит рополије српске иркее у сре^њем веку, Београд
1985,63,64.
Кнез Лазир кшишор Хилиндара 347

промени ни Оливерова супруга, нити његови сннови. Остаје отворе-

но питање шта сс десило са елископијом и да ли је она пре тога уки-
нута, иначе не би било могуће потчинити једно елископско седиште
неком манастиру.39 Осгављајући овај проблем на страну, треба ис-
гаћи чињениду да је господин Константин уважио разлоге митропо-
лита Саве, па је донео одлуку да манастир у Леснову са свим својим
земљопоседима и приходима буде потчињен Хиландару. Н а тај на-
чин оваЈ светогорски манастир добија 6 села, 3 засеока, 4 селишта,
3 цркве са земљопоседима, 20 зависних домаћинстава у Штипу и још
100 лерпера годишње од злетовскогтрга.4^ Имајући у виду блиску
сарадњу измсђу тадашњег хиландарског игумана митрополита Саве
и господина Константина, као и богатс дарове које је приложио, не
треба ни сумњати да је овај обласни господар уврштен у ред хилан-
дарских ктитора. 'Го сс највероватније десило 1379. године, када је
потчинио цркву у Архиљевици. У то време претензије господина
Константина биле су велике. Он је себе с довољно разлога сматрао
иотомком Немањића. Поклањајући Хиландару село Раков и село Ла-
пардинце, можда 1380. године, он каже да поклања онолико колико
може, као ш то су то чинили „свети цареви и свети прародитељи го-
сподства ми‘\ 41 Н ема сумње да су његови свети прародитељи билн
владари т династије Нсмањића и да он у то доба. с правом, себе сма*
тра љиховим потомком, па и наследником ктиторских права у Хи-
ландару. Имајући у виду све што је речено, може се с разлогом нри-
хватити да је од обласних госполара Вук Бранковић први уврштен
у ред хиландарских ктитора, али убрзо је таква права стекао и го*
сподин Константин Драгаш, сестрић цара Душана.
После ове двојице обласних господара, Хиландар је добио и тре-
ћег ктитора. Био је то сриски кнез Лазар. Он се као приложник Хи-
ландара јављ а касније и од Вука Бранковића и од пмшодина Кон-
стантина. З а сада остају многе лојединостн непознате када је и на
који начин стекао ктиторска права. У науци јеприхваћено као изве-
сно да је кнез Лазар омогућио подизање хиландарске припрате, као

О узроцима и врсчсну укндаи.а еиископије у Леснону видн* М. ЈанковиН, Епи-

скопије и мит рополије српске иркее, 67 -70.
40 Г. Томовић, П ооелм манастираЛесноба, И п орИЈСки часопис, 24, Беог рад 1977,
99, Богате дарове госноанна Консгантина В ЋоровиК с разлогом упорсђуЈе са
иароеима Стсфана Нема 1&с, крал.а Милутика н цара Душана (В, Ћоровић, Сае-
та Гора и Хиланрор, 161).
41 С НоваковиК, Закочски спомечици, 4$7. Господин Константи н је био у бл нском
сродстау и са српским н са визаншјским царевима. Виш е о томе. Г. Осгрогор-
ски, Господин Константин ДраГаш, ЗОорник Филозофског факултета, V II-1.
Београд 1963,287-294; И . Ћ урић, Елрокија Комчина и њен муж Константин
ДраГаш, Зборник ралова Византолошког институга, 22. Београд 1983, 259-272,
34% Иемам>ићи и Лазаревићи

и да је за њено подизање, сем материјалних срсдстава, послао и гра-

дитеље из Србије.4142 Они су о свом присуству осгавили заиста видљи-
вс трагове, посебно на три парапстне плоче исклесане у стилу који
се тада неговао у држави кнеза Лазара. Сматра се да су плоче искле-
сане око 1380. године, а на једној од њих исклесана је челенка, грб
кнеза Лазара, којим се касније користио и деспот Стефан Лазаревић
на с8ом новцу, печатима и сл, Подизање манастирске припрате око
1380. године био би заиста довољан разлог да се и кнез Лазар уврсги
у ред хиландарских ктитора.
К нез Лазар је и на други начин потпомагао Хиландар. Године
1379/80. посетио је кнеза монах Герасим, брат Вука Бранковића, и
замоли(1 га да потпомогне издржавање хнландарске болннце. Овој
молби је удовољено, па је кнез Лазар потчинио Хиландару два села
и 9 заселака, али је истовремено обавезао хиландарске монахе да из-
двајају годишње за издржавање болнице 100 унчи сребра, свакако у
новцу.43 Овде треба приметити да се за издржавање манасгирске бол*
нице својевремено бринуо лично цар Душан, који је једном својом
исправом одредио да се годишње даје болници за издржавање 200
млетачких перпера.44 Биће заннмљиво да се упореди величина од 200
перлера са 100 унчи. Полазећи од тога да је 1 млетачки матапан био
теж ак 2,178 грама сребра и да је 12 таквих матапана чинило једну
перперу, онда је једна млетачка перпера била теш ка 26,136 грама
сребра. Једна унча, као што је познато, представља дванаести део ли-
тре (либре). ГТоштоје дубровачка литра сребра била теш ка 327,932
грама, т(1 је онда једна унча била теш ка 27,328 грама.45 Сада се лако
може уочити да нзмеђу тежине једне унче и једне млетачке перпе*
ре посгоји мала разлика, која износи свега 1,19 грама. Према томе,
кнез ЈТазар је дао нешто мало више од једне половине оне суме нов-
ца, коју је своЈевремено одредио цар Душзн. Већ сама чињеница да
су хиландарски монаси молили кнеза Лазара да преузме ону обаве-
зу коју је својевремено имао цар Душан, јасно показује да су га они
сматрали за једног од његових легитимних наследника и да су га,
без сумње, уврсгили у ред својих ктитора. М огло се то десити око
1380. године. У осгалом, у повељи, коју је издао, кнез Л азар каже

41 Д. БогаановиК, Б. Ђурнћ, Д. Медаковнћ, Хиландор, Београд 1978,46. И8, 120,

123; Историјо српскоГ народа, II, Београо 1982, 176 (Гордапа БабиК*Т>ор!)евић н
В. Ђурић). Аутори иа овом месту истичу н ктиторство кнеза ЈТазара.
4Ј С. Новаковић, Зоконски споменшш, 449.
44 С Новаковнћ, Зоконски спомсниии, 420.
*' С Ћ арковнћ, М ере у срсрњоаековној српсксјдржаои, М ере ма тлу Србије кроз
векове, изл. С А Н У , Београд 1974,49 $2; М . Благојевић, Иериера и л и т р а у д о •
Оа кнеза Лазаро, Исгоријски гласник, 1-2, Београд 1981,47-61.
Кнез Лазпр кшишор Хиландара 349

да тај дар приноси за издржавање немоћних, али и њему лнчно „у

помен вечни ".
Једном приликом кнез Лазар је заиста богато обдарио Хилан-
дар. Повеља о том поклону није сачувана, али се из једне исправе де*
спота Стефана може закључити да је његов отац поклонио Хилан*
дару 100 литара сребра годишње, и то од прихода новобрдске
царине.46 Узимајући у обзир овог пута новобрдску литру од 337,24
грама, у питању је количина од 33,724 килограма сребра, односно од-
говарајућа новчана вредност. После смрти цара Душана оволику ко*
личину новца није нико даровао Хиландару. Из Душанових исправа
може се дознати да је он једном приликом даровао Хиландару 4.000
крстатих перпсра, и то на име ,десетка‘\ „од свега добитка живо-
га “. а онда још 2.000 крстатих перпера на име „соћа“ које је цар
добијао од црквених села.47 Количина сребра од 100 новобрдских
лнтара одговарала би вредности од 1.645,4 крстатих перпера или
1.851 „лаких“ крстатих перпера из времена цара Душана.48 Према
томе, кнез Лазар је дао Хиландару нешто мању суму од 2.000 крста-
тих перпера, колико је износило соће од црквених села које је цар
Душан поклонио Хиландару. К нсз Лазар је и овог пута ишао сто*
пама свог великог претходника на српском пресголу. Н ема никакве
сумње да су га хиландарски монаси прихватили као једног од својих
ктитора, додуше неигго касније од Вука Бранковића и господина
Конегантина.
После погибије кнеза Лазара на Косову 15. јуна 1389. године,
као ктитори хиландара остали су Вук Бранковић и Константин Дра*
гаш. Управо у то доба Вук је поново испољио велику пажњу прсма
овом угледном српском манастиру, преузевши на себе обавезу да
плаћа данакТурцима за хиланпарске поседе у његовој области (1392).
Н ема сумње да су његова ктиторска права још више ојачана и да је
његов утицај порастао, поготово што господин Констангин тих го-
дина није више активан манастирски приложник, а када је и он по-
гинуо на Ровинама 1395. године, Вук Бранковић је остао као једини
хиландарскп ктитор. Ово место он није дуго заузимао пошто су се

4Л С Новаковић, Законски сиолинини, 462.

*’ С. НоеаковаК. Законски спсмсниии, 420.
** Половнном XIV века рачунало се у Дубровнику да у једну литру сребра иде 16
нлн 18 псрпсра цара Душана (М. БлагојсвиК, Перпера и ли& ра, 52, 56). 1 дубро*
аачка литра - 327.932 г; I новобродсха литра = 337,24 г (в. нап. 45). У 100 ноао-
брдских л ш а р а којс је кнез Лазар поклонио Хиландару било би 33.724 грама,
ш то износи 102,838 дубровачке литрс. Од ове количине сребра моглс се добнти
1.645,4 крстатих перпера (102,838 х 16 ■ 1645,4) или 1.851 „лаких" крстатих пер-
пера (102.838 х 1 8 - 1 851).
350 Н*мпњиНи и ЛтарглиНи

Гурци побринули да потпуно скрше њсгову моћ и да заузму њего-

ву област. Већ пред крај лета 1396. године скршене су снаге Вука
Бранковића и он после тога није дуго поживео. Умро је највероват**
није 6. октобра 1397. године,44 па је Хиландар за кратко време ос-
тао без својих ктитора господина Константина и господина Вука
Бранковића. Највећи део Вукове обласги доспео је у руке кнеза Сте-
фана Лазаревића и остао у оквирима његове државе све до бнтке код
Ангоре 1402. године.
Питање ктиторства у Хиландару постало је отворено. Госпо-
дин Консгантин Драгаш није имао мушких потомака, док су синови
Вука Бранковића остали без своје области. Синовп кнеза Лазара мо*
гли су да преузму ктиторство Хиландара, али овај манастир је лосле
ногнбије кнеза Лазара бно под јаким утицајем Бранковића, тако да
сс с Лазаревнћима у прво време ннје озбиљно ни рачунало. П ре би
се могло рећи да су односи између Лазаревића и Хиландара били при-
лично хладнн, а вероватно и затегнуги. Хиландарски монаси нису по-
казивали много разумевања за тешкоћс у којима су сс налазили на*
следници кнеза Лазара лосле боја на Косову. Једва да су прошле две
до три године после овог крупног дох ађаја, а они су послали једну
своју делегацију коју је предводио сгарац Герасим. брат Вука Бран-
ковића, да затражи од кнеза Стефана Лазаревића цркву посвећену
Вааедењу на Ибру и њене поседе, Ову цркву са поседима својевре*
мсно је обећао Хиландару њен ктитор, војвода Обрад Драгосалић.
Добио је и позељу од кнеза Лазара (1387) да може своје баштинске
поседе лриложити познатом светогорском манаетиру. Све је то по*
тврдио и тадашњи српски патријарх Спиридон (1389), али и поред
тога војвода Обрад није предао Хилакдару цркву Ваведење на Ибру
са поседима.52 После битке на Косову овај је властелин ночинио „не-
веру“ према наследннцима кнеза Лазара н онн су му одузели све ба-
штинске поседе, укључуЈући и поменуту цркву. Земхвопоседи, који
су припадали цркви, били су лретворени у пронију и кнез Стефан их
је уступио једном свом пронијару. Хиландарски монаси, не водећи
рачуна о свему овом што се збило, захтевали су да им се предају и
црква и црквени поседи којс им је обећао војвода Обрад. Лазареви-
ћи су због овог захтева одржали саветовањс са најистакнутијом вла-
стелом н високим лредставнпцнма цркве, укључуЈућн и пагријарха,
ла су донели одлуку да цркву Ваведење иа Ибру са селкма и засео-

и М. ДнниК, Област ВраиковиМа, V: Српске земл>е у срелњеи »еку, Београд Ј978,

160 163.
* С. Новаковић. Законски с помениии, 458.
С. Новаковнћ, Закомски споментш, 775.
4 С. ИоваксвнН, Закомски споменшш, 776.
Кне.1 Л<ш>р кшишор Хилинџара 351

цима гтредају Хиландару, али не као поклон војводе Обрада Драго*

салића који је починио „неверу", већ као поклон Лазаревића који
су били војводини владари. У повељи, која је поводом овог случаја
издата, кнез Стефан каже да приноси овај дар Хиландару „у помсн
вечни и за корист својој души и родитељима мојим, светопочивЈие-
му великому кнезу Лазару и матери кнегињи Милици и вазљуОље-
ному ми брату Вуку".53 Овде је јасно истакнут „вечни помен'*, али те*
шко је на основу тога тврдити да је кнез Стефан тада себи прибавио
ктиторска права, поготово што од тог тренутка па скоро једну и по
деценију није приложио ништа овом угледном светогорском мана-
сгиру. Не само што га нијс даровао, већ му је управо у то време ус*
кратио и гфаво на новобрдски доходак од 100 литара сребра, који је
својевремено даровао кнез Лазар.
П очетком 1402. године кнегиња Милица, тада као монахиња
Јеагенија, са синовима, поклонила је једно село пиргу Светог Васи*
лија на Светој гори који је био потчињен Хиландару, што опет не
значи да су односи између Лазаревића и Хиландара поправљени.54
Први наговештај о бољим односима између Лазаревића и Хиланда*
ра сачуван је у ловељи којом су Лазаревићи омогућили удовици де-
спота Угљеше, деспотици Јевпраксији, да поклони Хиландару село
Јабучје у Левачкој жупи.5? Деспот Стефан је у повељи наредио да ће
ово село бити потчињено „царском и великом манастиру" на исти
начин као и друге метохије, „које су приложила света моја господа
и ктнтори и цареви и краљеви и господа српска".*5* Из оаог цитата се
већ јасно разазнаје да деспот Стефан себе сматра наследником срп-
ских царева и краљева, а посредно и хиландарских ктитора.
Н екако у то врсме и наследници Вука Бранковића су покуша-
ли да обнове или стекну ктиторска права у Хиландару. Они су око
1405. године поклонили село Ораховац у данашњој Мстохији да би
15. октобра 1406. године поклонили део прихода од царина које се
убиру на тргу у данашњој Великој Хочи, такође у Метохијн.5' Од
ових прихода требало је да се издвоји 100 унчи за издржавање ма-
настирске болнице. а што буде зише од тога да прнпадне монасима

1,1 С Н оваксвнћ, Законски спомениии,А59. У наведечомцитату говори се ио„ввч-

ном помену", алн се само на основу присустеа овог израта не би смело поуздапо
тврдитн о лостојаи»у ктиторскнх права.
5‘ С Новаковић, Законски спомениии. 489,490. С. Новаковић дагира ову повељу
између 1394, и 1402. године Повеља је по с в о ј прнлиин бнла нздата у рано иро-
леће 1402. године. Види: М. Благојевић, Саеларарстео у српским земљама, 191.
192, нап. 34.
и А. Соловјев, Оуабрани спомениии сриског ирава, Београд 1926, 190, 191,
16 А . Соловјев, Орвбрани спомкниим, 191
5’ С. Новаковић, Зоконски с&омениии, 463,464,
352 Немањићи и Лазаревићи

Хиландара. Све су то ипак били скромни царови иа је и утицај Бран*

ковића осетно ослабио. Исте године или следеће (1407) деспот Сте*
фан је одлучио да Хиландару отпочне да редовно исплаћује сваке го*
дине по 100 литара сребра од новобрдске царине. као ш то је то
своЈевремено одредио кнез Лазар,5®Било је то бар десет пута више
од онога што су даровали Бранковићи. Захваљујући овом дару, а сва-
како и насталим лолитичким променама, деспот С теф ан Лазаре*
вић је лрихваћен за јединог и правог ктитора Хиландара. До тог вре-
мена наследник кнеза Лазара постигао је видљиве спољнополитичке
успсхе, учврстио своју власг у земљи, уживао пуну подршку званич-
нс српске цркве и почео да остварује политику поновног уједиње-
ња српских земаља. Због свега тога и сродства са династијом Нема-
њића, деспот Стефан је с разлогом почео себе да сматра легитимним
наследником свега што што ]е Немањићима припадало, укључују-
ћи и њихова ктиторска права. Такво схватање је уживало пуну по-
дршку не само најблнжих деспотових сарадннка, већ, ш то је битно,
и подршку Српске православне цркве. Није више било никаквог раз-
лога да и хиландарски монаси прихвате деспота Стефана као наслед-
ника Немањића и свог ктитора. Све је то на најсажетији и најјасни-
ји начин саопштено у уводном делу повеЈве коју је деспот Стефан
издао Хиландару 1406. или 1407. године. Статус, који је стекао, а
који му признају и хиландарски монаси, деспот описује на следећи
начин: „Милошћу великоггоспода мојега Исуса Хрисга, заступством
пресвете Богородице и молитвама светих ми господара и отаца и
прадедова и ктитора Симеона и Саве доброверни деслот Стефан, го-
сподар свих Срба и Подунавља и великог српског царског манасти*
ра што је на Светој Гори Атонској ктитор и најприснији.“59 Наведе-
ни цитат недвосмислено говори о високом пореклу деспотове власти,
као и о његовим легитимним правима да буде наследник Немањића.
Имајући у виду и чињеницу да су ктиторска права у Хиландару има-
ла посебно месго у наслеђу Немањића, деспот Стефан истиче у сво-
јој титулатури, ш то је јединствен случај, да је постао ктитор „вели-
ког српског царског манастира што је на Светој Гори".60 Ово је уједно
и најлепши доказ од коликог је било значаја прибавл>лн>е ктитор- 54

54 С. Нова ковиК, Законски спсмениии, 461. У Новакоеићевом изпању повсља )е да-

тирана са 1405. годином Оеа) датумје исдрављен и треба да буде 1406. ипи 1407,
година. Види: М. Благојевић,Дссплт СтефанЛ&зарееић и Милешееа, М в л е ш е -
ва у исгорнји српског народа, Београл 1987,169.
Цитирано према прсаоду Ђ. Трифуновића у: Десиот Стефан Лазаревић. Књн-
жсвни радови, Београд 1979, 162
« Раше о томе. М. БлагојеаиК, Деспот Стефан Лијарсеић и Милешеаа, Милсше-
па у историји сриског нароаа, 168 174.
Кнез Лазир - кшитор Хиланрари $5$

ских права за све обласне господаре после пропасти Српског цар-

ства. Хиланпар је и после извесних колебак»а брзо уочио да такаа
права највише припадају кнезу Лазару, али их је он под несретним
околносгима изгубво, а онда да припадају нскључиво његовом си-
ну и наследнику деспоту Стефану. У литаости деслота Стефана Хи-
ландар је после дужег времена добно једног ктитора, н то српског
владара.

[Сеети кнез Лазар, Споменнца о шестој стогодишњнди Косов*

ског боја, изд. Светн аркијерејскн синод Српске православке цркве,
Београд 1989,47-61]
 ГПАћД ГРЦАМНАЕСТА

САВЛАДАРСТВО У СРПСКИМ
ЗЕМЉАМА ПОСЛЕ
СМРТИ ЦАРА УРОША

У дугој историји Византије усталила се пракса да царску титу-

лу истовремено носи, осим главног или „великог** цара, још и ње-
гов предодрећени наследник, кога су савременици незванично на-
зивалн „мали цар".1 Обично се такво достојанство додељивало
ттрворођеном сину главног цара. Дешавало се не тако ретко да је Ви-
зантија имала у нсто време и по два „мала цара'*, алн се увек знало
који је од њих старији по рангу и у редоследу наслеђивања „вели-
ког цара*'. Установа цара-престолонаследника одувек је била значај-
на, а посебно у доба Палеолога када „мали царсви" бивају све прн-
сутнији у улрављању пржавом. тако да постају у пуном значењу речи
цареви-савладари.23Не треба посебно доказиватн да се у средњове-
ковној Србији знало колико царева има Внзантија и који је од њих
„велики цар“. Када се крањ Милутин оженио Симонидом, ћерком
Андроника II Палеолога, почеоје да помиње свог тасга као свог .ј о *
сподина“, „родитења“ и „светога иара грчкога“, док је сина Андро*
ника II. цара Михаила IX, помињао само као свог „брата“ и „цара 1рч*
кога“/ Разлика у ословљавању је очигледна и није случајна. У то

1 ПотнуниЈе о употрсбн изрвм Ј«али шр** и „велихи цар“: Г. Острогорски, Лвшо-

крвт ор и самодржаи, Глас САМУ 164, Бсоград 1435, 101 121 (ж Сабрана дсла,
IV, 285-302).
3 О аелатности лрвих царева-савлаа&ра нз дннастнје Палеолога исцрпно. Б. Фер*
јанчић, М икаило IX П алеолог, Зборник Филозофског факултета XII-1, Бео-
град 1974, 333 356; пнди н Љ. МаксичоаиН, О аремену проглашења Андроника
Ш Палеоло 1а за иара. Зборннк радо&а Византолошког института 16, Београд
1975, 119-122, Прсдодрсђснн насзсдннк врховногцара ннје обавезно добВЈао тн-
тулу цара нн у доба Палеолога Могао јс то д а буае и дсслот. Вндн: Б. ФсрЈан-
чнћ. Међусобни сукоби пооледњих ПалеолоГа (1424-Ј44Ч}, Зборких радова Ви-
занголошкОЈ ннстнтута 16, 131-160.
1 С. Новакоеић, Законски спомсниии српских држача средњеГа оека, Београл 1912,
479. У то доба краљ Мнлутин је ломи 1ћао Андроиика П н као: ..благоверног и са-
модржавног цара грчкоГ4(С. Ноааковнћ, Законски спом ениш , 477).
$56 Иемањићи и Лазоревићи

доба Андроник је био главни дар Ромеја, а Михаило IX његов пре*

додређени наследник. Да би се на сажет начин исказало истовремено
ирисуство и заједничко деловање двојице или више царева у једној
држави, па аналохно томе двојице или више владара који немају цар*
ске титуле, у српском средњовековном језику користио се термин
,^свцарство вати' ‘ *
Истоаремено присуство и деловање више царева у Византији и
њихови међусобни односи нису промакли незаттажено историјској
науци. У нашој историографиЈИ „мали цар“ сс обнчно назива „сацар“,
„цар савладар" или једноставно „савладар", а употр>ебл>авају се и дру-
ги изрази.1*5 Од поменутих израза једино је реч „савладар" погодна да
се њоме искажу успостављени односи између српског цара Душана
и његовог предодређенот' наследника и снна, краља Уроша, а тако-
ђе и односи између цара Уроша и краља Вукашина.6 У историогра-
фији је иети термин коришћен и кадајетр еб ал о осветлити посебан
однос цеспота Угљеше према његовом брату Вукашину,7*а такође
и када је требало приказивати успостављене односе између српских
краљева и њихових престолонаследника, односно „младих краљева",
почевшн од Стефана Првовенчаног н његовог прворођеног сана Ра*
дослава, па до Стефана Дечанског и његовог сина Душана.* Наведе*
ни нримери недвосмислено сведоче да су појам „савладар" и његова
>ттотреба у исгориографији знатно шири од нојма „сацар" или ,дар*
-савлацар", а такође и да се употребом термина „савладар“ не од-
слнкава верно однос цара-престолонаследника према врховном ца-
ру у Византији. В ладар Ромеја обавезно је био цар, а његов
предодређени наследник увек је носио царско достојанство, што се
не може рећи за српску државу ни у лериопу када је она ностала Цар*
ство. Цареви су били Душан и Урош, али су зато њихови савладари
носили титулу краља. Пошто су у Византнји „мали“ и „велики“ цар

1 Ђ. Даничнћ, Р/ечник из књижевних сшарина сриских, III, Бсоград 1864,262. За

неке примере о изразу ,Ј;ацарствоватн“ внди: Гласник Српског ученог друштеа,
24, Београд 1868,233,250.
* За употребу шраза: „мали цар“, „сацар". цар*савладар", „савлапар" н сл. вндн
нал. I к 2. Бро|НН су лримерн у радовима Г. Осгрогорског (Г. Острогорски, Сл*
Ораноосла, Ш, 180-191,219-224,3)6-320, 367-368; 14 285 302,439 448,453, 454,
533,606:4 280 288,299 301,304-317)
6 Г. Острогорски, Серска област после Д уш аноеесм рт и, Београд 1965, 7, 10-14,
18,82, НО (- Сабрана дела, IV, 439 448,453,454,533,606). О саеладаретву у Срл-
ском царству лосебно: Р. Михаљчнћ. КраЈ СрпскоЗиарсшаа, Београд 1973,64-99;
Историја српског нарора. I. Београд 1981,583-592 (Р. Михаљчнћ)
’ Г Острогорс-ки, Серска област п о с м Дуиш нове смрти, Београд 1965, 18, 19 (■
Сабрана дела, IV, 454, 455).
* М Ивковнћ, Установа „младоГ кралзи" у срерњовековној СрбиЈи, Историјски
гласннк 3 4. Београд 1957, 59 80.
СаАлауараиео у сриским земљамл иосле смрши иара Уроша 357

носили царске титуле, а не нека нижа владалачка достојанства, он*

да за њихове међусобне односе не треба везивати искључнво право
употребе термина „савладар". Настојања да се унапред утврди на-
следник престола и да се таквој личности обезбеди мањи или већи
удео у врховној власги била су присутна у многим државама с монар-
хнјским уређењем, па и у српским областима после распада Душано-
вог царства. У даљем излагању треба овој појави посветити дужну
пажњу пошто се на тај начин могу потпуније осветлити поједина зби*
вања из унутрашњег и спољнополитичког живота осамостаљених
обласги. Колико је могло да се утврди, најпотпунија обавештења ове
врсте односе се на наследнике кнеза Лазара и њихове земље, док су
обавеш тењ а о Драгаш има, Бранковићима и Балш нћима знатно
оскуднија.

Лазаревићи
П осле погибије кнеза Лазара на Косову (1389) његово влада-
лачко достојанство, по начелима примогенитуре, припало је Стефа-
ну, најстаријем сину кнеза Лазара. Стефан је тада имао око 12 го-
дина, па из разумљнвих разлога још није био способан да самосгално
влада државом, а то није могао ни његов млађи брат Вук.9 У таквим
приликама, вођење државннх послова, уместо малолетних синова
кнеза Лазара, прихватила је њихова мајка кнегиња Милица. Бољ е се
решење није ни могло наћи, поготоао што се касније показало да је
кнегиња Милица уједно и способан државник.10 Оогављајући ово за-
ннмљиво питање ло сграни, треба приметити да }е С тефан Лазаре*
вић од првог тренутка када је формално дошао на власт, стекао та-
квог „савладара" к о ји је владао неколико година уместо њега.
Преузевши власт у своје руке, кнегиња Милица је упорно настојала
да учврсти положај Лазаревића и у земљн и у иностранству. С тим
циљсм она је, између осталог, стављала до знања кад год је то било
потребно да је Стефан Лазаревић легитимни владар и законити на-
следник свог оца. Ова чињеница требало је да постане општеприхва-
тљива како у земљи, тако и у иностранству, а посебно на двору сул-
тана Бајазита. Отуда неће бити нимало случајно што је млади кнез

* М. Днннћ . Ие наш г раннје прош лосш и, IV , Горина рођењ а С и и ф а на Лагарееића,

Прилозн за књ ижееносг, јсзик. нсторнју н ф олклор 30, с*. 3 4, Београд 1969,
243 246
10 Способиост кпеги 1ће Милице и н,ене особнне истннане су на више места. Нелав-
но је о томе расправљао. М. Пурковић, К нез и деспот С т еф ан Лааарееић , Бео-
грал 1978. 17,18.
358 Немањићи и Лазарееићи

Стефан, по савету патријарха Сиирндона,11 кнегин>е Милице, архи*

Јереја српске цркве и државногсабора, отпутовао (1390) у „велику
Севастију" у М. Азији где се тада налазио султан Бајазит.1213Циљ ове
посете био је вишеструк. Требало је отклонити турске нападе, учвр-
стити мир с Турцима, средити међусобне односе, успоставити род-
бинске везе са султаном удајом Оливере, ћерке кнеза ЈТазара за Ба-
јазита, а такође лрихватити и вазалне обавезс. По каснијем казивању
Стефана Лазаревнћа, ова лосета је била веома корисна за српску „зе-
мљу и градове". Приликом Стефанове посете, Бајазит је имао при-
лику да лично упозна и прихвати свог новог вазала, а уједно и да при-
зна његова легитимна права.
Утицајни кругови, световни и црквенн. који су остали вернн на*
следницима кнеза Лазара, потрудили су се да у српским земљама оси*
гурају Стефану Лазаревићу право сазивања државног сабора на ко-
јем се бирао латријарх Срлске православне цркве. Т акво право
својевремено је прибавио себи кнез Лазар, па је оно ио наслеђу пре-
шло на њ еговог сина.п Приликом нзбора патријарха Данила
(1390/91), државни сабор не сазивају по годинама старији обласни го-
сподари: краљ Марко, господин Константин, Вук Бранковић или Бу*
рађ II Балш ић, већ то чини искључиво „млади С тефан кнез“.14 Не
треба ни доказивати да су иза свега тога стајали кнегиња Милица и
њени сарадници, јер је Стефан био и млад и без потребног искуства
да би органнзовао сазивање сабора на којем се доносила једна нео-
бично важна одлука. Треба само подсетити да се јурисдикција срп-
ског патријарха иростирала далеко изван граница области Лазаре-
вића. Сазивањ е државног сабора, на којем је изабран патријарх
Данило, иружа несумњиве доказе да легитимна права Стефана Ла-
заревића није било могуће оспориги на подручју српских земаља.

11 Спиридон јф умро 11 авгусга 1389. годинс, тако аа је и љсгов „савет'’ кисзу Стс-
фану могао биги упућен само пре назначепогдатума. Види: М. Пурковић, С ри -
ски иатриЈарси средњсГа еека, Дисслдорф 1976, 121.
II. РааојчиК, З а к о н о руднииим а респош а Ст еф ана Л азврееиЈм , Бсограп 1962,
ЗГ
13 Сабор на којем је изабран латријарх Јсф рем сазаали су кнез Лазар и Ђурађ Бал-
т и ћ 1375 године, али)е зато о избору Јсфрсмовог наследника патријарха Сни-
ридоиа од свих тадашњих обласних господара одлучивао Једино кнез Лалар (Ђ-
ТрифуновиК, Ж ит ије сеет оГ П ат ријарха Јеф рема од епископа М арка . Анали
Филопошког факултета, VII. Београд 1967, 71,72). Право да одлучу)е о сазн&а-
н,у државног сабора за иЈбор српског патријарха, које )е тада сгскао кнез Лазар,
ирипааало Је касниЈе његовим иаслсдннинма, т]. Стсфану Латаревнћу (М. Пур*
ковић, С рпски пат ријарси средњега вска, 127, 141).
'< Б ТрифуновнК, Ж ит ије сеетоГ П ат ријарха Јефрема, 72; Н. РалоЈчић, С рпски
држ авни сабори у средњем ееку, Београд 1940, 169.
Савлауарсшво у сриским земљама Си>сле смрши иара Уроша 359

Лазаревићи су всома много држали до свога легитимигета, па

су брижљиво чували и лоштовали старе обича]с, што се лело може
видети из једне хиландарске повеље која је издата око 1392. године.и
Хиландарски монаси затражили су да им наследниди кнеза Лазара
устуле цркву „Ваведења у Ибру" с поседима. Ову цркву је лодигао
војвода Обрад Драгослалић, па је својеврсмсно обећао да ће је с по-
седима поклонити Хиландару, али то нијс учинио. После Косовске
битке Обрад Драгослалић је ,.изневерио" Лазаревиће и они су му оду-
зели баштинске лоседе па су их претворили у пронију. Јасно се мо-
же уочити да су права манастира Хиландара на поменуте поседе ве-
ома сумн&ива пош то владару нико није могао оспорити право да
кажњава „неверну" властелу. Лазаревићи су, ипак, изашли у сусрет
жељама хиландарских монаха, али на тај начин што се у улози даро-
давца вишс не појављује Обрад Драгослалић, већ кнегиња Милица
и њени синови. П ре него што је ово спорно питање коначно решено
и пре него што је повеља написана, у духу немањићких традиција,
кнез Стефан се најпре ,договорио" с госпођом мајком кнегињом Ми-
лицом, затим, с патријархом Данилом, с митрополитима, игуманима
и својом властелом, па је тек онда донео одлуку о локлањању спор-
них посела. По угледу на свете српске краљеве, цара Стефана и кне-
за Лазара, и Стефан Лазаревић је „створио" милост Хиландару, што
је записивањем хрисовуље и утврдио. Све је требало да буде оба-
вљсно на исти начин као што су то својевремено чинили краљеви и
царсви из династије Немањића, а такође и кнез Лазар. Тиме се не-
двосмислено стављало до знања да је Стефан Лазаревић највернији
чувар обичаја Немањића па. према томе, и њихов легитимни наслед-
ник. Уз све што је речено, треба приметити да ову повељу Стефан
Лазаревић није издао самостално. У интитулацији поменутс испра-
ве стоји да о н т о чини као „влдгсчгћрнни господиић ОрћБдклчк и По-
г д в и о и стрдндлм* Подоуилбскиимв КНСВћ Откфднк И СВ ВЛДГОЧКСТИ-
КОК* МДТбрИ« М«К1С, КНЕГННОМћ Л\КЛНЦ0ЛМ>, И СБ пр*и*ЗЛ10ПЛ1(НИКМк
врдтолм, си ВлкколмЛ1516 Повсљу су издала сва три наследника кнеза
Лазара, али јс исговремено врло јасно назначено да је легитимни вла-
дар и пуноправни наслсдник кнсза Лазара њсгов најстарији син Сте-
фан који још не влада самостално. У том својству кнегиња Милица
је Стефана представљала и Дубровчанима, а по свој прилици и лру-
гим суседима. П ре 6. августа 1392. године било је упућсно јепно пи-
емо у Дубровник „од кнегиње Милице и од кнеза Стефана".,71!а по-

15 Рг М)к)о51с1), М опит см а ВеНнсо, Бсч 185&, 568,569

16 Рг МЈкЈоисћ, Ш п и т е м а 8 ег&1са , 568.
г Љ Стојаиоввћ, С т арс српске повсљ с и иисма,!/), Бсоград 1929, 179.
т Немањићи и Лазаревићи

цесан начин стављсно је до знања ко влада у земљи и ко је закони-

ти наследник кнеза Лазара. Дубровчани ће се касннје у својим пи-
смима, по правилу, најпре обратчти кнегињи Милици (Јевгенији), а
потом Стефану Лазаревићу, што несумњиво показује да су они би-
ли упознати с правим сгањем ствари.
Када је Стефан Лазаревић постао пунолетан (1393), ло тада-
шњим схватањима и формално почео самосгално да влада, кнегн-
ња Милица се замонашила па је као монахиња Јевгенија требало да
препусти сву власг легитимном владару, У стварносги се тако нешто
није догодило. Монахиња Јевгенија је н даље била веома активна у
вођењу државних послова, а задржала је и видан удео у власти, По-
знавајући добро прилике у држави Лазаревића, Дубровчани се у сво-
јим писмима најпре обраћају монахињи Јевгеннји, па тек онда кнезу
Стефану. Временом се појављивала разлика у начину исказивања по*
штовања, али то није нарушило редослед ословљавања. Што је моћ
државе Лазаревића постајала све већа, то су Дубровчанн исказивали
све веће поштовање кнегињи Милипи и њеном сину, Монахиња Јев-
генија је за Дубровчане била најпре „иочтена“ госпођа, затим, „все-
частива", „многопочтена“, „славна“ и, најзад, „славна и велможна“
госпоћа.1х На сличан иачин је исказивано и поштовање кнезу Стефа-
ну. И он је најпре био „почтени" кнез, затим, „многопочтени‘\ „в всем
почтени‘\ „славни“ и, најзад, „славни и велеможни" кнез, односио дс-
спот. Дубровчани су практично у исто време исказивали подједнаке
ночасти монахињи Јевгенији и кнезу Стефану, а то свакако нису чи-
нили само због тога што је кнегиња Милица мајка Стефана Лазаре-
внћа. већ првенствено због тога што је она нмала исти, ако не и ве-
ћи удео у управљању државом. Сличан редослед у помињању
наследника кнеза Лазара постоји и у писмима која су Лазаревићи упу-
ћивали Дубровнику, Обично се на првом месту помиње монахиња
Јевгенија, затим кнез Стефаи и. на крају, Вук Лазаревић.19
П осле пунолетства кнеза Стефана, кнегањ а Милица је исту-
пала као прави владар и према светогорским манастирима. Када
је 1395. године требало ослободити поседе Лавре св. А танасија у
Петрушкој области од уобичајених обавеза, онда у интитулацији
повеље стоји да то чини монахиња Јевгеннја „ и влдг©в{рнимд «н-
М О М Л М О И М Д Г © С П О С Т В б | О Ш Т И М Д Бћ 3 6 М Л И ш ткчкстла и д ш с г ш < р * п -
ск«» 3 8 М Л 6 1 0 н Под^идвикмћ".20 У цитираној реченици употребље-

11 Љ . СЈТуановиК, Сшаре сриске поеељ е и иисма, 1/Ц 180-192.

Љ СтојановиК, С т аре српске п о в е л * и писма, Г/1,179, 188,190,
« Споменик С А Н У 56, Беогрод 1922,9
Саелидорсшво у сриским земљама иосле смрши иара Уроши 361

на је двојина и за „благоверне синове" и за „господствујуште" у зе-

мљи српској, н а основу чега би се могло закљ учити да оба сина
кнегиње Милице имају једнака права у владању државом. Међу-
тим, у повељ и се одмах после речи „Подунавл>е“ додаје да је то
„БЛДГОВЕрНН СМНћ МОИ ГССПОДННћ КНЕЗћ От4фДНк Н КкеМОБЛКНН БрЈТВ
кго ВлћКк". Наведеним изразима нстакнута је јасна разлика изме-
ђу легитимног владара (благоверног господина кнеза) и његовог
брата, тако да се свака могућа забуна отклањ а. И поред тога, ле-
гнтимни владар не издаје самостално поменуту повељу што се у
исправи изричито наглашава. Кнез С тефан потписује повељу, али
манастнрске поседе ослобађају од уобичајених обавеза сва три на-
следника кнеза Л азара.21
Утицај монахиње Јевгсније на државне послове није ослабио ни
за наредне две године. После припајања земаља Вука Бранковића,
монахиња Јевгенија је посетила манасгир Дечане (1397) и том при-
ликом обновила манастирско властелинство, прибавивши исговре-
мено себи и својим синовнма ктиторско право у Дечанима („други
ктитор"). Поводом тога издата је лосебна исправа у чијој интитула*
цнји стојн да исправу нздаје: „вв Х ристд вогд вллгов§рнлл бугбшв, мд*
т н превкзлк»бЛЕнндгс м и скмд Отеф днд к незд к Клккд, сдлколр>>жцд и
г»<нодинд сркБћскмк з е м л к и Подоунлвк>‘\ 22 Сасвнм је очигледно да
монахиња Јевгенија и 1397. годнне ужива статус правог владара, ко-
ји издаје јавноправне нсправе, додуше, скуна са својим синовима, што
још увек не умањује њен дотадашњи утицај на државне послове, 0
делатносги нових ктитора Дечана, осим повеље, остали су и други ви*
дљиви трагови. У науци је одавно познат „Изливени натлис на вери-
жицама које држе круг од полелеја у манастиру Дечанима‘\ који гла-
си: „Отефдмћ крдлв. Б л д г о ч е с т и б д гсспогж 6 б п н Та . Блдговсрни ОтЕфднк
кнез и ВлкКћ, кои <е п© труди ш <1л\ х«ру“> 23ОДмахиосле краља Сте-
фана (Дечанског) долази име монахиње Јевгеније па тек онда имена
њезиних синова. Н еш то је другачији редослед у набрајању њихових
имена у запису који је оставио игуман Дечана Варлаам. Он каже да
је постао старешина манастира божијим провиђењем н „повЕл4ннкл\к
г г с п о д и и д м н кнезд С т«ф Јнл н срлтл кго Влћка, н мдт<рЕ курд 6 в -

21 У ПОБС/1.Н СС НЗрСКОМ каж е; .Ј* ВСН Т рК МИ <кВ1ШТАХ*<*к СНИ МОЛНМНН И)(к НЈПЛкНИ*
т н '\ ил би затим Л азарсввћи сслобоанлн манастирскс _мстохнјс" ои соћа, од
унчс ита (Спомсник СА Н У 56,10).
12 П. ЛвиК и М Гркоаић,Д<чдчс*< хрисовуље, Нови Сад 1976,2&1.
!Ј ЈБ, СтоЈановнћ, Стари српски записи и нотписи, 1, Београд 1902,60 (нагпис бр.
195). Натпис. је датчран између 1395. и 1398. године, игго треба попрЗвити јер је
кнегиња Мнлииа носетила Дечане 139/. године <в, нап, 22).
362 Немањићи иЛазаревићи

гемик'*.24 Овог пута на првом месту је поменут кнез Стефан, док је мо-
нахиња Јевгенија поменута лоследња, што вероватно укатујс на то па
је запис у књизи настао после натписа „на верижицама'1када јс поли*
тички утицај кнеза Стефана ојачао, или пак што је игуман Дечана
дао првенство легитимном владару, а не његовој мајци. 0 овом пита-
њу се и не мора зауаети коначан став, али остаје чињеница да се мо-
нахиња Јевгенија помиње као владарка заједно са својим синовима
и у ичворнма који немају карактер јавноправних аката.
До одлучујућег и самосталнијег иступања кнеза Стефана, како
у слољној тако и у унутрашњој политиди, дошло је 1398. године. Ма-
шавши се под притиском Турака абог сумњи да је крив за њихов по-
раз у Босни и суочивши се с побуном крупне властеле с Николом Зо-
јићем и Н оваком Белоцрквићем на челу, С теф ан Л азаревић се
приближио Угарској и енергично угушио побуну која је запретила
да разбије државу на иеколнко мањих области. У гушењу побуне вид-
но место ирипало је и кнегињи Милици. Султан Бајазит је био не-
задовољан поступцима Лазаревића до те мере да је изгледало како
ће против њих повести прави рат. Опасност, која се надвила над
земље Лазаревића, отклонила је, бар донекле, кнегиња Милица сво-
јом посетом и лреговорима с Бајазитом у пролеће 1398. године.23
Сва сиорна питања нису била отклоњена јер су затегнути односи из*
међу Бајазита и Стефана потрајали још око шест месеци. Стефан
је био приморан да лично оде Бајазиту у јесен 1398. године како бн
оправдао сво)е поступке и замолио султана за опрош тај.26 После
сређивања односа с Бајазитом и гушења побуне крупне властеле,
углед кисгиње Милице нагло је порастао у очима Дубровчана, а убр-
зо и углед кнеза Стефана. Дубровчани почињу да називају монахи-
њу Јевгенију „славном и велеможном госпођом" олмах иосле по-
вратка од султана, а убрзо ће на сличан начин ословљ авати и
Сгефана Лазаревића.
Још док се налазила на путу у султанов двор, кнегиња Милица
је решила једну молбу коју су јој под Сером упутили светогорски мо-
наси Лавре св. Атанасија. Монаси су замолили кнегињу да им врати

* Љ Стојдновић, Стари српски записи и шнпписи, [, 65 (запис 6р. 204). Запис је да-
тиран у широком распону, измсћу 1389. и 1402. годикс. Љ . СтОЈановић упозора-
аа да датум треба и а 1раеити на 1392. или 1401. годину. У обзир долази само 1401
годика. пош то Лазарсвићи мису држали зем л с Вука БранковиКа 1392, годнне,
којима су у то доба припадали и Дечани (М. ДиниК, Област Бранкоџића. При-
лози за кијИжсвност, језик, историју и ф олклор 26, св 1 -2, Београи 1960, 8, 15,
16).
г М. Пурковић, Кнсз и десиош Стефан Лазаревић, 52. 53.
* М. Пурковић, Кнсз и деспот Стефан Лазаревић. 53, 54.
Савладарсшбо у сриским лгмљама иосле смрЈГш идра Уроша $6$

нско земљиште у Паракиновом Броду које је нехотиде поклоннла

другоме. Овој молби се изашло у сусрет па је кнегин>а Милиад по
свом повратку од султана издала поводом тога посебну повел>у 1. ав-
гуега 1398. године у манастиру Жупањевцу.27 Садржина ове испра-
ве је занимљива, између осталог, што се у исправи ниједном речју не
помињу Миличини синови. Све што је тада требало решити, реша-
ва монахиња Јевгенија потпуно самостално, па чак и потписује по-
вед>у. Овакав поступак говори истовремено о њеној великој само-
сталности у вођењу државних послова. Колнко је порастао углед
кнегиње Милице, после сређивања односа са султаном и у земљи,
сведочи чињеница што је Милица почела и сама себе да назива „слав-
ном“. У једној разрешници рачуна, која је издата 3 0 .1 1399. године
Марину Лебровићу као закупцу царине, стоји следеће: ,,лиш« и ло-
КбАЕВД Бћ БС6Л\ћ СЛДВНД И вОГ^ ЛКБНМА ГОСПОГО К»{рД бБГСННВ И ГФСПФ-
динк кнбЗк Отсфдик и Г0СП0ДИИ1, Вл1,кк'‘.24 Потпуно иста интитула-
ција среће се и у разрешници рачуна која је неш то касније издата
Живулину Станишићу, такође закупцу царина Лазаревића.2* У то до*
ба име кнегиње Милице долази на прво место и у манастнрским ис*
правама. Када Лазаревићи и њихова власгела поклањају бројнс по*
седе манасгиру Св. Пантелејмона на Св. гори. у интитулацији издате
и с п р а в е стоји ла то чини: „ и л д г с ч ћ с т и в д д и х р и < т 9 Л 1 0 Б И Б Д 4 л ч о н л ^ н
вуГЕН14, И Ск П0Г0ДД)>*>6ДНИМИ ЧЕДИ Л<ОНЛ\И, БЛАГОЧћСТИБНЛМ, КНЕЗОЛМ,
СтбфДНОЛАћ И ВрЛТОЛ\ћ ВлћКОЛЧ, ” .30 Повсљу Јв у овом случају,
као и обично, потписао само „благоверни кнез Стсфан“. Легитим-
на владарска права се поштују, бар игго се формс тиче, али се не пре-
ћуткује ни право стање. Власг у зсмљи држе сва три наследника кне-
за Лазара. Из свега што је до сада речено, јасно се може видети да

г Споменик СА И У 5 6 ,10,11. Поттшсна повељигласи. „6уг«нн4 моидкнд кнегнни"

Интигу.лаиија је такођс заиим.Ђнва н гласи: ..аза нж! за Хрнетд еогд еддгвн^рнд
гоепого кш гииа кура вупнид мона^Ун" У и1гтитулациЈИ се за госпођу Јсвсчгни-
1У каже да је и ,.кнегиња“ н „монахнња", ш тоје неоОичио.
21 Л> СтоЈановић, Старе српске ппвеље и писма, 1/1, 188.
** Л> Стојановић, Старе српскг повеље и писма, 1/1, 190
Гласник Српског учсног друштва 24,272 С. Ћирковнћ упозораза да ова испра-
ва инје издата 1395. године, како се до сада узнмало, већ 1399/1400 (С Ћиркоенћ,
Раваничка хрисовуља. Раваница 1381-1981,80, кал. 52). О ко утврђивањ а тачиог
датума нздаваља помсиуте повс,*ћс и раиијс је бало размимоилажсња, П о кекнм
истраживачима повељ аје била нздата 1394. годнне.олносно 6902. годипс од сгво-
рсља евсга, а ло другима, оо&сља ј с нздата 1395. годинс, односно 6903. годпне
од створења спета Преовлађнвало Је св о друго м иш љ с1м . Прсглса стари|их мн-
шљења саопштава. М. Цннић, Област Вранковића, 13. П рихватаи^ 1395 или
1399. годннс коју прсдлажс С Ћирковић нс утиче битније на нашу анализу, по-
ш то је кнегиња Милипа гадржала вндан удео у врховиоЈ власти и после 1399.
године.
364 Н см а њ и ћ и и Лазаревићи

су реална моћ и углед монахиње Јевгеније непрекидно расли до 1399.

године, како у земљи тако и у иностранству, напоредо с јачањем еко-
номске и политичке моћи државе Лазарсвића.
Кнегиња Милида никада није занемаривала ннтересе свог мла-
ђег сина Вука, али их није ни претпостављала интересима старијег
сина Стефана који је био легитимни владар. Већ је упозорено да је
кнегиња Милица, опносно монахиња Јевгенија, издала неколико јав-
ноправних аката и да је то учинила како у своје име, тако и у име сво*
јих синова. У свим ислравама које су до сада поменуте млађи син кне-
гиње Милице назнва се најчешће и једносгавно „Влвкк", с напоменом
да је „брат", односно „вазљубљени брат" кнеза Стефана. Све до 1399.
године за Вука се не каже да је „господнн", ни у актима која су иза*
шла и ј канцеларије Лазаревића, нити у писмима која су им упућива*
ли Дубровчани. Међутим, у једној исправи, коју је издао манастиру
Св. Пантелејмона на Св. гори 1396. године, Вук Лазаревић се више
пута узастопно помиње као „господин" Вук.31У питању је била по-
себна врста уговора или писмена изјава монаха који се обавезују да
ће у случају потребе материјално помагати господина кнеза Сте*
фана, господина Вука и гослођу Јевгенију. Свакоме од њих осигура*
но је по 10 аделф ата који доносе годншњи приход од 10 литара сре-
бра.32 У уговору се предвиђају разне могућности које могу задесити
Лазаревиће, па и могућност да „и<плд$ отк свогд господетвл" као и
многа друга господа. Од почетка 1399. године Вук Лазаревић се све
чешће помиње као „гослодин", како у јавноправним исправама тако
и у другим писаним споменицима.
Термин „господин" имао је у средњовековној Србији сасвим од-
ређено знаггење. Српски владари, рачунајући и обласне господаре,
носили су ра-Јличите титулс и достојанства. Били су то: жупани, кне*
зови, војводе, краљеви и цареви, а коришћене су и византијске титу*
ле: кесара, севастократора и деспота, међутим, уз сваку ову титулу
редовно се додавао термин „госиоднн" којим је обележаван владар-
ски ранг. О бично је сваки владар био „господнн" одређене терито-
рије и народа, мада је поменути термин могао стајати и самостално
без иосебних територијалних или етничких ингредијената. Позна-
то је да се Вук Бранковић обично титулише као „господин Вук" или
пак Константин Лрагаш као „гослодин Константин". У ову катего-
рију „господе" уврстио се и Вук Лазаревић свакако почетком 1399,

Ј| Гласник Сриског учфног лруштва 24,277-283.

ч Потпуннје о апелфатима; М. Живојнновић, А дглф вт и у Визанш ији и срерњо*
веновној Србији, Зборннк ралова Ввзантолош ког института Н , Београл 1968,
241-270.
I аблауариило у сриским земљама иосле јмрши идра Уроша 365

а можда већ и 1396. године, мада ннје у то доба уживао статус само*
сталног обласног господара. Одмах треба лриметити да је и Консган-
тин Драгаш носио титулу „господина“ пре него ш то је самоегално
загосподарио својом облашћу. Ие може се поуздано утврдити који
су чнниоци утицали да се Вук Лазаревић од 1399. године све чешће
помиње као ,>господин“. Свакако да у томе имају удела његове ходи-
не, односно сгицање пунолстства, а можда и бурни догађаји који су
се збили 1398. године. Треба, ипак, приметитн да у титулисању Вука
Лазаревића 1399. године не постоји превелика доследност.
Када је монах Герман уз помоћ Лазаревнћа подигао манастир
Липовац код Алексинца, сачувао се о томе један натпис у цркви ко-
ји је датиран 1399. годином. Натпис је оштећен, али се у њему, из-
међу осталог, може прочитати следеће: Л з * кнезћ Стбфднћ сћ врл-
т&гли м о н м ћ РдцколМз прнложихк Криви Л\ор<иН> сц вцсемн стлриналчи
иво [оштећено] и в н н е гр д д ! б Л и п св ц и ” .33 Није потпуно разумљиво
о којим се поседима ради. изузев винограда, али је сасвим јасно да те
поседе поклањају кнез Стефан и његов брат Вук. Треба одмах при*
метити да ниједан од њих нема титулу господина у поменутом нат-
пису. Даровани поседи манастиру Липовцу били су ло свој прилици
скромни па је утолико занимљивије ш то се као дародавци појављу-
ју оба сина кнеза Лазара. То још не би морао бити доказ да је Вук у
то доба био савладар свог сгаријег брата, мада се тако нешто може
наслућивати. О томе су се сачувала многа иоузданија обавештења у
једној ххсландарској повељи која је по свој прилици издата у првој ио-
ловини 1 4 0 2 . године и л и неш то раније. П овељ а је, у ствари, била
издата хлландарском пиргу Св. Василија, а у интитулацији «ве ис-
праве стоји да јс издаје ,,слаг©в4рндд бугвнза н сц вогодлро-
ВДННИМИ (МН06И МОИМИ, ГОСПОДИНОЛЧ> КНбЗОМћ О т ћ ф д н о м ћ и го*
с п о д и н о м ц Клккомц'*.34 Интитулација је уобичајена као и у другим
повељама које је до тада издавала кнегиња Милица са својим сино-
вима, мсђутим, у овом случају и Стефан и Вук носе титулу .јоспо *
дина“, док је раније ову титулу имао само С тефан. У поређењ у с

5Ј Љ . СхСЈЗновић. Сш орисриски записи и шгшииси, I, 60 {иатпис бр 106). Вншс о

томе: Г. Бабнћ, Д р у ш т е н и п о ло ха ј ктитора у Деспотовиии, Мораесха шко-
ла н њено поба, Београа 1972,144.
Ј* Рг М)к1ожћ, Мопитеша ЗегОгса, 262; С. Новаковић, Законски спомениш , 489. За
издавање поменутс асираве Фр. Миклошић стаеља шххрокс хронолошкс оквирс
0X1 1389. до 1405 годипе, док С. НооаковиК сужзва времеиски распоп иа псраод
од 1394 до 1402. годиие, ш тоје ближе истнни. Непавно је М. Пурковић покушао
да докаже како је поменута поееља нздата „скоро сасннм снгурно" 1393, годи-
нс. П ош то сс у овој повељн ломиње .Јфиштевски кефалија Брапко" којем Ла*
заревиКи издају наређењ а, онаа је сама исправа могла бнтн издата у перноду
када су ЛазаревпКн држалн Прнштнну, тј, кзмеђу 1396. н 1402. године. Д ате окви-
366 Немањићи и Лазарем&и

интитуладијом, још је занимљивији потпис на исто) повсл>и, који гла-

си:„Вк Христд богд б л дг с в^р ни господинћ кнсзк Отсфднк н врдтк л\^
г о с п од и нк Влккк".35 У овом случају браћа не само ш то носе тнтулу
господина, већ и ааједнички потписују издату повељу. Ово је поуадан
доказ да је Вук Лазаревић у то доба био савладар свог брата па је, иј
разумљивих разлога, уживао и статус „господина“, односно обласног
господара којијош није био потпуно самосталан. Неће се погреши-
ги ако се закључи да је Вук Лазаревнћ постао Стефанов саеладар
нешто раиије. а свакако почетком 1399. године. 1Ј>егов углед и удео
у власги знатно су порасли до 1402. године па неће бити нимало слу-
чајно што су 15. III1402. године издали једну разрешницу рачуна „гв-
СПОДИНК КНЕЗ ОТЕфДНћ Н ГОСПОДИНК БЛћКК н госпоги вугиЕиига“.>У|Као
и V многим другим случајевима, исправу су издала сва три наслед-
ника кнеза Лазара, али је овог пута на првом месту поменут госпо*
дин кнеч Стефан, затим, господин Вук и, на крају, госпођа Јевгени-
ја. Н а основу тога може се закључити да је и Вук Лазаревнћ стекао
осетан удео у власти, такође, да је кнез Стефан после 1398. године
сгекао, уместо једног, и другог савладара.
Стицање савладарског статуса није лрошло без знања и сагла-
сносш Турака, такође, и без доггунских обавеза према Турцима. Одав-
но је познато да је у бици код Ангоре заједно са Стефаном учество-
вао и њсгов брат Вук, што је проистицало из вазалних обавеза оба
брата. Све до пред крај 1402. године сарадња међу Лазаревићима би-
ла је врло присна. После битке код Ангоре они су се заједнички су-
протставили покушајимаТурака да их исгисну из наследних земаља.
У бици код Трипоља и Грачанице (21. XI 1402) Стсфан је потукао
Турке, док је Вук претрпео пораз, због чега му је Стефан, ио речи*
ма Константина Ф илозофа, упутио „неке преке речи".37 После ових
догађаја, Вук је мало причекао па је уграбивши „згодно време“ пре-
бегао султану Сулејману. Њесхзвим трагом кренула је и кнегиња Ми-

ре можемо још сузити заквалу|ући чањеннил да се у нслрави ломнњс и „челник

Вук“ којем су ЛазаревиКи нздапи иаређосс да „отеше“ међе селу Лнвочи По*
ш то сс челпнк Вук помнње као „милостник" на једној разрсшницн рачуна коју су
Латаревићи издали 1$. III 1402 годнне у Пршигини дотапаннћем закупцу иарина
МароЈу ЦиниудовиКу (Љ. СтојановиК, Старесрпске повеље.У 1,194), онда се с рат*
логом може тах.гучнтн да је и повеља хилакдарском пиргу Св. ВасклиЈа нзоата у
марту 1402. годиие нлн ксшто раннје. Лазаревнћи су управо тада боравнлн у При-
штини, издавалн наређења „приштсеском кефали|и Бранку", „челкнку Вуку“, па
су такође издали н разрешннду рачуна царннику МароЈу ЦнниуловиКу.
х< Рг. М1к1о$1сћ, Мопитеша ВегНса, 264; С. Новаховнћ, Зоконски спомениии. 490.
Љ . СтојановиК, Старе српске повеле. 1/1,194.
Констактин Фклозоф, Жиаот СтефанаЛазарееића, изд В ЈагиК, Гласннк Срлско:
ученог друишн> 42. Београд 187$, 281; Л. МнрковиК, Стсгре српске биоГрафи/е X V и
XVII еекп, Београд 1936,80; М. Пурковић, Кнезидеспот Стефан Лазарееић, 79,80.
Саелодирсшео у сриским земљама после смр&и иоро Уроша $67

лида да би га вратила, тако да су се 1403. године међу Турцима на-

шла оба савладара деспота Стефана. Н е може се поуздано утврдити
датум бекства Вука Лазаревића, али је „згодно време“ по свој при-
лици насгупило после склапања Галипољског уговора који је закљу-
чен „најкасније почетком 1403“ године.38 Уххзвор је закључен изме-
ђу султана Сулејмана и лиге држава у коју су улазили: Византија,
Венеција, Ћенова, витезови с Родоса н херцег Наксоса. Према јед-
ној одредби, султан се обавезао да Лазаревом сину („Гхо <Је Гагаго“)
неће стварати никакве теш коће за земљу коју је држао за време Ба-
јазита, али зато Лазарев син мора даватн данак Сулејману којИ)е ра*
није давао Бајазиту и мора на уобичајен начин да шаље помоћне од*
реде султану. У уговору је било предвиђено да Лазарев син може,
али и не мора, долазити лично с помоћном војском, а када се буду
враћали, и он и његова војска неће претриети никакву штету од сул-
тана.39 Кроз све ове одредбе провејава свежина српско-турских су-
коба у другој половини 1402. године. Наведене одредбе су без сумње
биле прихватљиве и Вуку Лазаревићу и кнехињи Милици, али не и
деспоту Стефану. У борби, која је настављена, О гефан је постигао
видне успехе који су постали познати и на страни па, ипак, он се ни-
је осећао сигурним све док су код Турака боравили његова мајка и
његов брат. Био је то један од разлога који је упућивао деспота Сте-
ф ана на споразумевање с Турцима, посебно због тога што је његова
мајка уживала велики углед и у земљи и у инострансгву.
Без тежих лоследица за јединство државе, Лазаревићи су се по-
мирили свакако до октобра 1404. године.40 Онн поново теско сара-
ђују, о чему најбоља обавештења пружа повеља којом се деспоти-

" К. Јиречек, Исшорија Срба, I, Београд 1952,338; М . Дигшћ, Писмо угарског кра-
/ м Жи?мун#о бурГундском еојеоди Филипу, Зборник М а т и ц с српске, Серпја дру*
ш т в е ш Ј Х н а ука, св. 13-14, Н о в и Сад 1956,94.

и М. Тћотпаз, В>р1огн<иапшп уепе/о-1е^ап11пит, 11, Уогк, 291. Поводом нзраза „Во

6, ихаго" М. Двнић је лостављао литаље да ли се тај израз можда нс односн на
Ђурђа Бранковића СМ. Дннић, Писмо угарског крлља Жи?мундо бургундском воу
води Филипу. 98, нап. 9). З а такво колебагве нема разлога, јер јс „По <1е Багап>“ пре
свега деслот Стсфан Лазаре&ић, а онда се тск може комишљати на гослоднна Ву-
ка Лазаревнћа, С тефановог брата. Занимљкво је примстигн да су л о Коистан-
тину Филозофу и Турии називали деспота Стефана .Лазаревим сиком" такође
1402. године.У бицикодТрилољана КосовуТурим суузвикнвали: „вкзрЈтте, ввзри-
тс Лазарена свша" (Консгантии Филозоф, Живош Сшефана Лазаревнћа, 281) Н е*
ма сумље да су „По Ф ихаго" и „Лазарев син'' јелна те нста личност, тј. Стефан
ЛазаревмК, Приликом склапан>а Галипољског уговора деспот Стефан ниЈе био
присуган, па га оиредбе утовора нису превнше ни обавезивале. Наставиоје да ра-
тује лротив Турака, па је поа знатно ловољннјим околностима и условиш закљу*
•шо мнр са султаном Сулсјманом (К. Јиречек, Историја Срба, Г, 338).
•" М. ГТурковиК, Кнсз и деспот СШефан Лазаревић, 79, нап, 299
Ш НемањиНи и Ламреоићи

ци Јсвнраксији 1405. године поклања ссло Јабучје да би га она по-

клонила манастиру Хиландару. Повељу је иадао: „в^ Хрнста в&гд
БЛДГОСћрниН И \р«СТ0Л10БНБ1>1И ГОСПОДИКћ ДбСПСТћ Отсфднћ, и слд-
ГОЧССТИБДД И ХРИСТОЛГОЕНВДД г о с п о ж д д н м д н н д м и курд б у г и н и д , N
пр'кбкдл 10БЛкннин врдтћ ц др ствд мн ВлћКћ".41 Све троје је овде за-
једно поменуто, с тим игго се јасно види да јс подожај дсспота Стс-
фана знатно оја»ган у односу на претходни период. Он сс овде ттоми-
љс на првом месту и као лехитимни владар и као владар који одиста
држи власт у с в о ји м рукама. ПоложаЈ љегове мајке и брага је на из-
вестан начин ослабљси, али они ј о ш увск иису потиснути с власти.
У каквом се положају налазио Вук Лазаревић посредио показује и
.дсолба" која је у ионељи уггућена будућим наследницима деспота Сте-
фана. Ова молба се обично налазн у оном делу повеље који Гш, по
дипломатичкој подсли, припадао „санкцији". Дсспот Огсфан моли
све оне које бог одреди да после п>ега владају: „нли врдтд ц др ствд
м н нлн <инд или вннсукд или к еего о т снродкикк н д ш и х ^ - д а сачува-
ју свс што је повел>ом одређено. У овој молби као да има извссне не-
логичности и формализма. Ту сс номиљу и син и унук деспотов ко-
је он нијс дочекао да внди. И пак трсба имати у виду чиљсницу да сс
деспот С тефан ожснно управо 1405. године па су изглсди за добија-
ље сина и унука постали сасвим рсални. Остављајући засада ово пи*
тање по страни, треба истаћи дасе као лрви ло рсдоследу наслсдник
нош1ње „брат", а то није нико лруги него Вук Лазаревић за кога зна-
мо д аје до 1402.1\)дине ужииао статус савладара. Само се по себи на-
мсћс литаље да ли је Вук иосле повратка од Сулејмана изгубио ста-
тус савладара? П рс него игто се на ово питаље неиосрсдно о д тво р и .
треба скреиути пажњу да је дсспот Стсфан 1405. годинс издао још
једну повељу. Овом повељом јс дсспот Стефан поклаЈиао Хиланда*
ру годишље по 100 литара срсбра из Новог Брда, као што је то сво*
јевремено чинио и његов отац, кнез ЈТазар. Иснраву је издао лично
дсспот Стсфан, без помсна монахиње Јевгеније и б р т а Вука, а т а -
кође и потписао. М еђутим, у већ помиљаној „молби" умољава се
„Брдтк или синк или вћноукћ нли кте о д родл нЈинг*" да сачува све
што јс новељом нредвнђеноЛ' И овог нута је на првом месту као по-
тенцијални наследник престола номенут Вук ЛазаревиК. па тек он-
да још увск нерођсни сии или унук. Све то на одређен начин осве-
тљава положај Вука Лазарсвића после помирсља са Стефаном. На

41 А Соловјсо, Орабраии спомениии српског права, Кеоград 1926, 190.

41 А Соловјев, Одабрани спомеииии српског права, 191.
45 Повел>а је више пута ш давлнл' Р. М1к1о81сћ, Могшшегиа 5ег1нса, 333; С Новако*
вн*», Законски спомснмш, 462, Б Трифуновић, Деспот С т еф анЛ ш рш *Н л Књн-
жеаки рндовв. Бсогрнд 1979, 149.202-204
Лоза I Јемањића, манастир Дечани
 Цар Урош и његов савладар крал. Вукашин, манастир Псача

Печат савладара. синова Вука Бранковића: Ђурђа, Гргура и Лазара,

на Хиландарској повељи коју су издали 1406. године
Деспот Стефан Лазаревић. манастир Ресава
Десиотска породица Бранковића, митрополит Максим,
мати Ангелина, деспот Јован и деспот Сгефан, икона

Грб Ђурђа Црнојевића, господара зетског,

Окпишх првоГласник, штампан на Цетињу 1494. године
Слллорараибо у сриским земљама иосле смрши иара Уроша 369

њега се н даље гледало као на првог могућег наследника престола

па исавладара.
Изостављање имена кнегиње Милице и њеног сина Вука у по-
јсдиним исправама не служи као поуздан доказ да они немају значај-
нијег удела у врховној власти. З а кнегињу Милицу поуздано се мо-
ж е доказати да је уживала статус владара до пред саму смрт. О томе
сведоче две исправе које су написане у њеној канцеларији 12. септем-
бра 1405. године. Прва исправа по садржини представља разрешни*
цу рамуна којујемонахињ а Јевгенија издала Вукши Мишетићу, сна-
гласком да је он као цариник исплатио у потпуности закупнину за
„Рудничку царину" и за „Побреш ке царине”.44 Другим актом, у ви-
ду писма сличне садржине, монахиња Јевгенија обавеш тава дубро-
вачког кнеза и властелу да је Вукша Мишетић исплатио све што је
био дужан да исплати за „Рудничку“ и за „Побрешке царине".45*Пи*
сма је писао Тубица .лијак'*, и то „на Расини када се господин деспот
жењаше", док се Петар челник ломиње као сведок. Оба писма јетре-
бало да однесе у Дубровник ДрагацТепша, „чловек" (ћото) монахи-
ње Јевгеније, а так о ђ ејо ш иједно писмо којеје посебно слаодеслот
Стефан. Деспот Стефан обавештава, са своје стране, дубровачког
кнеза да је Вукша Мишетић извршио све своје обавезе, и то само за
„П обреш ке царине", док се Рудничка царина не помиње. Овај акт
је био састављен 2. октобра 1405. године.40 Садржина поменутих ис-
права је вишеструко занимљива јер показује да је монахиња Јевге-
нија лотлуно самостално располагала приходима од Рудничке цари*
н с 47 те једним делом Побрешких царина, док је други део Побрешких
царина припадао деспоту Стефану. Осим тога, монахиња Јевгенија
има своје ,л у д е ". свог ,дијака", а изгледа да се у њеној служби нала*
зио и челник Петар. Сви су ови људи несумњиво били потчињени и
деспоту Стефану, као врховном господару. Све што је поводом ло-

44 Љ . Стојановнћ, Сшорч сриске и иисме, У\ , 198 (бр. 208). О разрешнииа-

ма рачуна н начину њиховог и'}даван.а: С Ћнрковић, Осумп>ичене поееље кне-
гиње М илиие идеспота Стефона, Исгорнјски часописб, Београа 1956.139-148.
45 Љ СтоЈановиН, Старе српске поееље и писма, 14.198 (бр. 209).
Л> СгоЈалоаић, Старе српске повеље и ппсма, 1/1.199.
4Т О томе да јс кнегии*а Милшџа самостално располагала приходима од Рудкичке
карнне сзедочн н једна њека писмена наредба. У наредбв која је нзаата 16. VII
1405, гсшине кнсгнња Милниа иарсђујс царнинцнма у Рудмнку да исплатс Бсн*
ку Гундулићу 71 литру и 9 унчи сребра <Љ. Стојановић, Сторе српске по&еље и
Т 1Сма, 14, 197, 198). Пошто се у ноиенуто) нарецби не помињу ни цсснот Стефан
ни госиодин Вук, то показу]с да је монахиља Јеагенија самосталио располагала
зиачаршм фикаисијским средствима. Годишњн прнход од Рулиичке царине за
1423. гсдину М. Днннћ проиењује на 600 лнтара сребра нлн 4400 оуката (М. Ди-
ннћ, За историју рурарства у средњоеековној Србији и Босни, 11, Београд 1962,
15, 16)
370 Н«мањићи и ЛазаребиЗш

менутих исправа речено нсдвосмислено показујс да је монахиња Јев-

генија до краја живота уживала таква права, каква лриладају само
ааадарима, али се такође може закључи т да је деспот Стефан, не-
сумњиво, заузимао положај врховногвладара.
Вук Лазаревић није поменут ни у једној од ових исправа које се
односе на дарине Лазаревића па би се могло претпоставити да је
изгубио статус савладара. Н а ирви поглед изгледа да о томе говоре
и други подаци. Колико је све то тачно, може се провернти на осно-
ву обавештења садржаних у повељи коју је деспот Стефан издао Ду-
бровчанима 2. децембра 1405. године. Пошто је кнегиња Милица умр-
ла скоро месец дана раније, онда је сасвим разумљнво што се њено
име не налази ни у интнтулацији, ни у потпису на поменутој испра*
ви, али се тамо не налази ни име Вука Лазаревића који је несумњи-
во био жив. Треба истаћи да се Вуково име не помиње ни посредно
„у молби'к коју владар упућује будућим наследницима његовог пре-
стола. Тамо се само каже да ако бог постави неког за „гоепсдинд
ли срћвскоги, или и/д смновћ л\оих& кли \уд родд госвподетвд
л\и*‘ или неког пругог.4* Овде се синови ломињу чак у множини, а
брат никако, мада се десиот Стефан оженио непуна три месена ра-
није (12. септембра 1405). Увођење „синова” у „молбу*‘ пре него што
су они рођени служи као доказ да је и повеља издата Хиландару по-
водом поклона од 100 литара сребра, а такође и повеља о селу Ја-
бучју, била издата после женидбе деспота С тефана, тј. између 12.
септембра и краја дсцембра 1405. године. Међутим, док се Вук Ла-
заревић помиње у ове две повеље, посредно или неиосредно, у пове-
љи издатој Дубровчанима тога нема. Т о би, опет, даље упутило на
лретпоставку да је Вук после мајчине смрти потиснут с власти и да
је ичгубио статус савладара. Ништа се слично није догодило што по-
тврђује садржина легенде на печату којим је била снабдевена пове-
л»а издата Дубровчанима 2. децембра 1405. године. Легенда је испи-
еана у два концентрична круга. У спољашњем и већем кругу стоји
забележено: „вллговврни и х р и ст е л 1$внви г«сп©динћ деспотк Стб-
флн“, док у другом и унутрашњем кругу пише: „вллг^в^рни и хри-
столмвивн господинк Влккћ Стефднк".49 Садржина легенде недво-
смислено показује у каквом се односу налазе Вук н Стефан. Овде се

4’ Љ . СтојановиК. С ш аресрш ке иовеље и иисма, Ш, 203.

49 А ИоиН Стари србски печати и ГрСоеи, Прило? српско/ сфрагисшиии ч херол-
9«и«.Пси 1и Сад 1910, 30 (бр. 3 $ ).3 а ра*лику оп А . ИвиКа, Фр. М иклошић је л«-
генду на печату «итао на следећн н а ч и т „вллгавбрим н )*ди<т»л*авивн госпа-
дит> л« г« Т к От«фдик", затим; „и вллгов^рии н хри<т»лпвивн <ик влћ Спфлић".
П о МкклоиЈиКевоч читањудруги деолегенде на лечату н и ј сразумљив СкраКе-
ница „снс” снакако би се разрсша&ала као „син", а онда се отоара пигање о чм«
Савладарс тво у ср:*ским земљама иосле смрши иара Уроша 371

чак и не исгиче да су они браћа, већ се у први план ставља однос из-
међу легитимног владара чије је име исписано у спољњем кругу и
његовог савладара, свакако потчињеног, чије је име исписано у уну-
трашњем кругу печата. Титулатура савладара је слична титулатури
легитимног владара. Он је такође и „благоверни“ и „христољубиви
господии'*. Једино није деспот, али његов владалачки ранг веома ја-
сно истиче навив „Стефан" који стоји уз његово право и народно име
- Вук.50 На основу легенде поменутог печата може се са сигурношћу
тврдити да је господин Вук савладар свог старијег брата деспота Сте*
фана.
Савладарски односи исказани су и лнковним представама де*
спота Стефана и господина Вука у манасгиру Руденици. Ктитори Ру-
денице, Вукашин и Вукосава, „представљени на вападном делу ју*
жног вида у наосу (и) само покретом руку укавују на своју задужбину,
насликану у рукама деспота Стсфана, приказаног поред брата Ву-
ка‘\ 51 С вакако су Вукашин и Вукосава били потчињени синовима
кнеза Лазара и вероватно су им дуговали много. али они њихове ли*
кове не приказују заједно само збогтога што су у питању браћа, всћ
првенсгвено због тога што је у питању однос између владара и ње-
говог савладара. О томе посредно сведочи и садржина натписа по-
рсд слике Вука Лазаревића, који гласи: „Вдккк Бћ Х р и с т д вогд влд-
г е в ^ р н и г « < п о д и м к в р д т в С т 14»днд д к п о т д " . 52 У натпису се на
приметан начин истиче да је Вук брат деспота Огефана, али се још
јаче наглашава да је Букг,у Христу богу,благоверни господин". Ова-
кву титулатуру могли су да имају једино владари, односно њнхови
савладари. пгто још једном сведочи у каквом су се односу налазили
деспот Стефан и његов брат Вук када је Рудсница живописана.
После смрти кнегиње Милице, а још тачније од краја 1405. го-
дине, обавеш тењ а о Вуку Лазаревићу као да се прекидају у писа-
ним изворима. Када је деспот Стефан издао повељу 1406. године вла-*41

јсм јс сину реч. Деспот Стсфан није могао имати сика 2 аецембра 1405, годиие.
пошто се ожснио 12. септембра истс године,тј. непуиатри месеиа раније. Коли-
ко је познато, Стефаи Лаларевић ннје имао нијсанодете, па ии сина. Мнклоши*
Кево чигањс прихватио је и Љ. Сго^ановнћ (Љ СгоЈановнК. С ш а р е с р и с к е и с $ 4 -
л е и п и с м а , 1/1.204, Р. М|к1о§1Сћ, М о г ш т е т а З е г ђ к о . 2е9). Пошто смо и сами и о
фогокопији проверавали чигање легенле на псчагу, сматрамо да јс чатање А
Икића ксправно.
41 Порсд легенде на печату, Вук Лазаревнћ се помињс као Стефаи Вук и у неким
поменицима. Внди. С. КоваковнК, С р п с к и п о м е н и и и X V д о Х У Ш в е к а , Гласник
Српског учеиог друштва 42, 10,32, пап 1,
' 1 Г. Бабић, Д руш т еени Сшложај кт ит ора у Дес потовин и, 148.
Л. Мнрковић, Руденииа, Прилози та кЈигесеаносг. језнк, историју и фолклор 11.
Бсоград 1931.9 1; види и наи. 51.
372 Иемоњићи и Лазаревићи

шким манастирима у Тисмени и Водици, име Вука Лазаревића се

не помиње ни у интитулацији, ни у потпису, па чак ни у „молби" ко-
ју владар упућује будућим наследницима. Тамо се на најуопштенији
начин говори о будућим „садржател>има“ престола које ће бог одре-
днти, што упућује на претпосгавку да је Вук Лазаревић већ био по-
тиснут из управљања државом.53 До тога по свој прилици није дошло
ни 1406, ни 1407. године. О томе се могу наћи посредна обавештења
у повељи коју је деспот Стефан издао 5. јануара 1407. годнне мана-
стиру Св. Атанасија на Св. гори. У интитулацији издате исправе, као
н на печату, помиње се једино име деспота Сгефана, али зато у „мол-
6и“ деспот моли будуће „садржитеље" његовог престола, „или срд-
т д м о е г о , или <инд, илн кого шт <кршдникк м ои^“ да сачувају све
што повеља предвиђа.54 Као наследник престола на првом месту је
истакнут дсспотов „брат", па тек онда „син" и остали сродници. Та-
кав начин истицања не може бити нека случајност, јср се више пута
понавља. Отуда можемо бити сигурни да је Вук Лазаревић и почет-
ком 1407. године сматран за првог наследника престола ш то је са-
свим природно, јер деспот Стефан у то доба, а ни касније. није имао
ближег сродника. М а колико да је деспот Стефан настојао да кон-
центрише власт у своје руке, игго се такође уочава, он ипак није
могао у потпуности заобићи господина Вука ни после смрти кнеги-
ње Милице. К ао што је познато, односи међу браћом, тј. између вла*
дара и савладара, траЈНО су се покварили почетком 1409. године. По
казиаању Константина Филозофа, Вук Лазаревић је испољио тежњу
ка потпуној самосталности и затражио од брата да му ,ладе поло*
вину отачаске земље и градова" с којима ће непосредно служити сул-
тану.55 У оружаним борбама, које су вођене у првој половини 1409.
године, Вук је заиста лриморао деспота Стефана на поделу наслед-
них земаља Лазаревића. Поред великог притиска Турака и Бранко-
вића, изгледа да је у свему томе одлучујућу улогу имала српска вла-
сгела која је већим делом прешла на сграну господина Вука. Све то
опет на посредан начин говори да Је утицај Вука Лазаревића у земљи
био осетан и пре него што је избио оружан сукоб између синова кне-
за Лазара. Заврш етком оружане борбе и поделом наследних земаља

м Б. Трифуновић, ЛеспоШ С т ф а н Лазарезић, 154,207- 209.

Спомени к САН У 56, 13. Кол нко ј е могл о ла се угврди, у нсправама дсспога Сте-
фана „брат" сс вишс нс поинњс у молбн упућеној наслелннинма пресгола, шго
ј с разумллво, док с е „син" поииње још јсдном , н то 1 4 1 7 . годнне (А СоловЈев

В. Мошии, Грчке псњеље српскчс вларара, Београд 1936, 305).

Константин Филотоф, Ж илот Стефана Лазарееића, Гласник Српског ученог
Лруштва 42,290; Л. Мирковнћ, Сторе српске биоГрафије X V и XVII еека, 89, М
Пурковић, Кнез и деспст СтефанЛазаревић, 90.
Савлаоараиво у српским земљама иосле смриш иара Уроша 373

Л азаревића, за деспота С тефана је уједно окончан лериод савла-

дарства који је потрајао пуних двадесет година. У својој смањеној
области С тефан је коначно сам владао не делећи више власт, ии с
братом. нити с мајком. Стицајем прилика, ова подела је била крат-
котрајна, пош то је наредне године (1410) Вук Лазаревић изгубио
живот у турским међусобицама па је деслот Стефан Јагосподарио
и његовом облашћу. Остварено државно јединство имаће далеко*
сежне последице аа даље окупљање српских земаљ а у оквирима
Српске деспотовине.
П ош то деспот Стефан није имао више браће а како није имао
ни мушких потомака, то се, временом, све оштрије постављало ии-
тањ е његовог наследника. У науци је одавно утврђено и подробно
анализирано како је деепот Стефан одредио за наследника свог се-
егрића, господина Ђ урђа Вуковића (Бранковића). Приликом уво-
ђења наследника престола у достојанство, сазван је државни са-
бор у Сребрници под Рудником где је деспот Стефан благословио
свог будућег наследника и где га је звани^шо представио сабору.56
В урађ Бранковић је већ имао своју област којом је управљао полут
осталих обласних господара, додуше као вазал, како турских султа-
на тако и деспота Стефана. И М. Орбин зна да је Ђ урађ Бранко-
вић био господар З ете и „савладар у Рашкој и деслотов наследник“
(раг1ес1ре пе1 4ошјшо дј Ка5$1а, е! киссеб$оге сЈе1 Ое$ро(), али је његов
положај још боље дефинисао Коистантин Ф илозоф који каже да
је Ђ урађ постао „млади господин“.57 Овај израз никако не треба
схватити дословно. Није тако мислио ни Констангин Филозоф по-
што је врло добро знао да је господин Ђурађ тада већ био у зрелој
доби живота. Термин „млади господин“ најближи је по свом значе-
њу термину „млади краљ‘\ 58 У доба Немањића „млади краљ“ је бу*
дући наследник престола којем је поверавана на улраву Зета, али је
његова моћ у начелу зависила од врховног и владајућег краља. Уко-
лико прихватимо констатацију М. Орбина да је Ђ урађ Бранковић
још за ж ивота деспота Стефана постао „господар З е т е “ ($1§пог Ф

* Н. Радојчић, Српски рржавни сабори у средњем веку, 175-177. Са нзбором Ђур-

ђа Бранконића за наслсиннка деспога Стефана доишо ]е и до формалног уједи-
њења обласги Бракковнћа с Деспотовмном. Област Бранковнћа је н далс бвла
у поссбном положају лрема Турцима, али је љено сЈедин>ење с Деспотовнном
оз&аничено нзборсм гослоднна Ђурђа за наслеаннка деслота Стсфана.
Константин Фнлозоф опшкрно онисује како је аеспот Стефан бдагословио с«ог
сестриКа Ђурђа на „гссподсгво", заграживши ои присутнихда буду „верни*‘ ње-
говом наследннку, и заиста аластела: т»л* в^рии^ишн множлн г»еп»днноу
свонмоу Пј5игвдвх°\' <* мномеунсжЕ пркв%н“ (Глас1ШК СУД42.316). М.
по 51аУ1, 296; М, Орбип, Кралеестео Слоеена, Београд 1968,74.
М. Ивковић, Устаноеа ..младог краља " у средњовековној Србији, 55-84.
374 НемлњиНи и Лазаревићи

2еп1а), онда можемо закључити да је савладарство у Деслотовини

било сведено у оквире познате политичке праксс ј о ш и з времена
српскнх краљева.

Драгаиш
Непуне две године после битке на Марици почињу да присти-
жу прва обавештења о ириликама у обласги браће Драгаш, као и о
њиховим међусобним односима. Јуна месена 1373. године, на путу од
Солуна за Н ово Брдо, задесили су се дубровачки трговци у земљи
деспота Драгаша ( „ т 1егепит сЈезро^ Ога§а55п"),59 У науци је лоуада-
но утврђено да се под »деспотом Драгашем" обично подразумева де*
спот Јован Драгаш, кога су Дубровчани у то доба сматрали врхов-
ним господарем једне простране обласги. 1Владарска права деспота
Јована Драгаша у наслеђеној и проширеној области нису била спор-
на јер јс Јован Драгаш био најстарији син деслота Дејана и „царн-
де" (деспотице) Јевдокије. Но, поред тога, ш то је био старији син, а
у то доба већ и пунолетан, деспот Јован Драгаш је релативно рано
почео да лелн власт с млађим братом Константином, а изглела и с
мајком Јевдокијом, Према обавештењима једне исправе, господин
Константин је већ 1376. године заузимао видно месго у управљању
државом,61 У садржнни саме исираве саоиштава се како је „всебла-
гочастиви господин Константин" одредио струмичког и бањскогепи-
скопа да иа уобичајен начин и са „стариницима" утврде спорне ме-
ђе неких земљолоседа, око којих су се спорили монаси манастнра
Хиландара н Св. Пантелејмона на Св. гори. Спорне међе су савесно
угврђене н записане у посебну исправу. При крају исправе саопшта*
ва се још н датум када је писање било заврш ено следећим речима:
„Н < и а в<д вишб писдннд овкшћдшс н улигившв, и адписдслч« Вћ дкни
к с« п лд геч5 С ти вд го г о с п о д и н д Д4СП0ТА Д рдглш д н в р д т д К естдди-
нд (в л4т*) 6 8 8 4 , инди кти фи 1 4 " .02 Деспот Јован Драгаш помиње
се у цитираној реченини кратко као .деспот Драгаш‘\ уираво она*
ко како су га и Дубровчани помињали, што несумњнво сведочи да су
га савременидн једноставно називали ,деспот Драгаш". Још је зна-

^ Р Михаљчић, Крв} СрпскоГ идрства, 1?6

5 ФерЈакчиК, Деспоти у Византи/и ч јужнослоеенским земљама, Беогрла 1960,
173 175
61 А. Соловјеи, Орабрани спомениии, 169-171. Датиран.е ове испраас са 1376. годи-
ном нзазиеа нзвесну сумњу збогтога шгоје све наредбе за утврђнмнл спорннх
мсђа издааио само господин Констаитин. а не и дсслот Јоеан Драгаш.
“* А, Соловјеа. Одоброни спомсншш, 171
Сае.ицшрстео у <риским землама иосле смрши шгрс Уроша 375

чајније за нашу анализу што је прнликом датирања ислраве његово

име стављено на ирво место, свакако зб о гто га што је сматран вр-
хозним владарем па је тек онда стављено име његовог брата Кон-
стантина који је издао наредбу да се међе тачно утврде. Пошто је го**
сподин Консгантин издавао наредбе за утврђивање спорних меЈуа, то
недвосмислсно сведочи да је он већ тада заузимао видно месго у упра-
вљању државом,
Известан удео у врховној власти имала је и мајка браће Драгаш.
„царица“ Јевдокија. Када су наследници деспота ДеЈана 1377. године
поклањали нове и лотврђивали старе лоседе манастира Св. Панте-
лејмона, у интитулацији повеље која је ловодом тога издата стоји да
је т о учинила „ в д л г о ч ћ с т и в д и Х 1>н <т о а к >б н б ј г с *<п о г и ц д р и ц а ) 6 в д о -
КНО Н Сћ Пр4ВћЗАН5ВД6НИМИ сннови цдрствл МИ Д6СПОТОМ 1и*4Н0МК и
Овде је деспотица („царица") Јевдокија поменута
К о с т д д и н о л м » “ .ћ?
на првом месту као да је она главни владар, што ииак није био слу-
чај, ни 1373, нити 1377. године. О гоме ко је заузимао положај врхов*
ног владара непосредно сведочи потпис на поменутој исправи. која
гласи: „ Б ћ Х р Т с т д Б о г д в л д г о в 4 р н и д е с п о т в Л р а г д ш в ' \ м Права

деспота Јована на врховну власт су преча и старија од мајчиних па

само он потписује јавноправну исправу којаје издата манастиру Св.
П антелејмона. 11а основу тога се ипак не би смело закључити да
деспот Јован Драгаш није делио власт ни с мајком, нити с братом.
О њиховом учешћу у врховној власти сведочи всћ наведена интиту-
лација, а посебно белешка писара у којој се саопштава да је ловеља
издата и написана: , , П е в 4 л е к и к м * г о с п о д и н д т н д к п о т д Д р д г д ш д и
К о с т д д и и д " * 5 Присуство млађег брата у државним лословима је и
овим осведочено. У то доба Константин је бно опређен за лрвог мо-
гућег наслсдника свог старијег брата, о чему сведочи „молба“ упу-
ћена будућим владарима да поштују одредбе повеље. Сама молба по-
чиње следећим речима: „ и л * о л и / и о н з д к л и н д / л о н г о ж е К о п » и з в о л н т ћ
110 НДСћ ц д р с т ц о в д т и и г о с п о д о в д т н , н л и в р д т д и л и с В р о д н и к в ц д р е т -
или кога бог одреди.06 И з садржинс ове молбе види се да је
кд н и “ ,
уиућује деспот Јован Драгаш као врховни владар који „царује" и „го*
еподује" у својој области. Он моли најпре „брата“, затим „суродни-
ка“ и, најзад, оног кога бог одреди да влада његовом облашћу. Слич-
на се обавештења могу наћи и у повељи коју су браћа Драгаш издала
манасгиру Хиландару 1. јуна 1377. године.67 Овом исправом браћа

Глксник Српског ученог лруштва 24, Београд 1бб8.249.250 (даље: Гласннк СУД).
** ГласникС У Д 24,252.
Гласник СУД 24,252
* Гласник СУД 24,252.
л? С. НоваковиК, Законски сппмениии, 452
376 ИемоњиНи и Лазарееићи

Драгаш дозвољавају челнику Станиславу ла потчини цркву Св. Вла-

сиЈа с поседима Хиландару. У интитулацији се помиње деспот Јо-
ван Драгаш и њсгов брат Константин, али се не помиљс њихова мај-
ка. Као и у прстходном случају. повељу је самостално потписао једино
деспот Јован Драгаш што свакако доказује да је он притнаван као
врховни владар у темљи.68
Годину дана касније удео господина Константина у власти је по-
стао још већи. Браћа Драгаш итдала су једну исправу (око 1378) ма-
настиру Св. П антелејмона на Св. гори којом му поклањ ају разна
добра. У самој нсправи неколнко пута је наглашено да то чинс де-
спот Драгаш и његов брат Константин да би на крају ову повељу пот-
писао „влдгов^рни д е е п о т ћ Драгашк и г о сп одн н в Костлнлинк'*.69 Вр-
ховни владар је и даље деспот Јован Драгаш, али сада врховну власг
и формално дели с млађим братом, господином Константином. Тре*
ба још додати да је према постојећој „молби“ у поменутој исправи
„брат“ (Константин) истакнут као први могући наследник дсспота
Јована Драгаша. Када бисмо се у потпуности ослонили на обавеште-
ња, која пружа једна хиландарска ловеља, добили бисмо прсцизан
податак да је господин Константин заузимао положај врховног вла-
дара у својој области већ маја 1380. године. Повељу је самосгално из-
дао „Вк Х р и с т д Б огд в л д г о в ^ р н и господиик Костддин!.'*, а такође и
потписао је „ К о с т д д и н в , к* Х р и с т д Б о г д в л д г е в ^ р м и и г о с п о д д р ћ
срквћскни, врдтв д с е п о т д 1однд“ .70 Садржина и интитулације из пот-
писа уттућују на закључак да је господин Константин стекао сва пра-
ва која припадају самосталном владару, међутим, то још не значи да
његовој мајци није припадао известан удео у врховној власти. При-
ликом потчињавања баштинске цркве браће Драгаш у Архиљевици
и свих црквеннх добара (1381) манастиру Хиландару, у повељи која
је поводом тога издата каже се да је то учинила „влдгочктивд и
СТОМСЦИВДД Г0СП0Г1Д ШВДОКНД И СВ Пр^КћЗЛМВЛКННИМћ И ВКС6*
<ркдћчнилм> сииолмт ц др ствд л у и К о ст д д и н о м к " . Исправу је потписао
по обичају само врховни владар, тј. „в»> Х р к стд Богд влдгов^рни го-
с п оди н к К \м < тдди «ћ“.71 На основу ових п о д а т а к а лако ће се закљу-
чити да је деспотица (,,царица“) Јевпокија била присутна у политич-

68 И нтигулација гласи.. Л зк д к »от к И©а нћ Д рагдш(- н в р ат ђ м н Костддн Нк", а ПОТ-

пвс. „Вв Хрнстд Вогл ВА4г©вкрнн И»4и» димотћ Драгдшћ” (С. Новаковић.Злло«*
ски спомениии, 452,453).
64 Гпасник СУД 24,256.
^ С Новаковић, Зоконски спомениии, 457. Употрсба термина „господар'' није уо-
бнчајсна П о правилу « улотребљава реч „господнн“
?| Р. М |к 1о$1С(1 , Мопитета 5'егћ/са, 190-192. МикпошиКево д а т и р а > ћ е оа< ислраве је
и с п р а в љ с н о Внди: С . Новаковић, Законски спомениии,А46.
Савлаеараило у сриским земљомп иослс смршч ш ра Уроша 377

ком жиеоту и 1381. године. Она је заједно са сином издала и наред-

бу да се горе ломенута повеља напише. О присуству „царице‘*Јевдо-
кије у политичком животу сачувана су обавеш тењ а и у повељи по
којој се манастир у Леснову с иоседима потчињава Хиландару. По-
вељу је издао и потписао 15. августа 1381. године: „Вћ Христа Б«гд
влдгов-крни гвсподннћ Костлдинћ", алисе претога посавстовао и до-
говорио с „госпођом и мајком царицом Јевдокијом".72 Колико смо
могли да утврдимо, ово је последњи податак о активном учешћу „ца-
рице" Је»токије у политичком животу. Податак је тим занимљиви-
ји ш то се хХ)сподин Константин „посаветовао" само с мајком, а не и
са супругок* која није поменута ни у једној исправи. Као по каквом
лравилу, ка^л се помиње у исправама активно учешће владареве мај*
ке у политичком животу, не помиње се име његове супруге. З а Кон*
сгантина Драгаша поуздано се зна да Је био ожењен и да је у том бра-
ку имао ћерку Јелену Драгаш која се 1392. године удала за
византијског цара Манојла II П алеолога.73
Све ш то је до сада рсчено о браћи Драгаш показује да је нај-
пре врховни владар био деспот Јован Драгаш, а када је он нестао
из политичког ж ивота између 1378. и 1380. године, врховни владар
постаје Консгантин Драгаш. Док је врховни владар био деспот Јо-
ван Драгаш, одређен удео у врховној власги имали су и његова мај-
ка и његов млађи брат. Мајка браће Драгаш , „царица" Јевдокија
учествовала је активно у вођењу државних послова и када је вр*
ховни владар постао господин Константин. А ко би се сада упоре«
ђивало стање у области браће Драгаш с лриликама у земљи Лаза-
ревића, уочиле би се велике сличности. И у једном и у другом
случају, сем синова, одређен удео у врховној власги има и њихова
мајка. Друго, врховни владар у земљи поегаје старији син, односно
стари)и брат. Т реће, потенцијални наследник врховног владара је
његов млађи брат, свакако због тога што старија браћа нису има-
ла мушкнх потомака. Будући врховни владар (млађи брат) актив-
но учествује у управљању државом и вођењу државних послова.
О ва особеност дошла је до јачег изражаја у области браће Драгаш,
вероватно због тога ш то су браћа Драгаш била пунолетна када
су преузела власт у земљи, за разлику од синова кнеза Л азара ко*
ји су били малолетни. О ва чињеница је опет утицала на то да је
кнегиња Милица стекла већи утицај на државне послове од „цари-
цеи Јевдокије. И код Лазаревића и код браће Д рагаш била је раз- *71

С Новаковић. Законски сиомениии, 453-455.

71 Г О с т р о г о р с к и , Г К о н с т а н т и
н ДраГаш, Зборник Филозофског факул•
т«та VII-1. Б е о г р а д 1963,291, нан. 26.
37$ Иемањићи и ЛазаревиНи

вијена свест о високом пореклу владалачке власти и о високим оба-

везама врховног владара, у чијој титулатури редовно стоји: па је он
,,Вћ Христд Вога влагсб^рни гослодинћ". Ова титулатура сачињена
је по ух*леду на титулатуру цара Душана за којег је по правилу исти*
цано: „вв Х р н с т д Б огд в ддгов4рн н цдр|>“

Бранковићи
У некадашњој области Вука Бранковића савладарство је сте-
кло посебна обележја. Када је султан Б ајазит 1396. године лишио
Вука Бранковића властн, осгавио је његовнм наследницима мањи
део некадашњнх поседа После неколико годнна Вукови снновн Гр-
гур, Ђурађ и Лазар и њихова мајка госпођа М ара успевају да од Ту-
рака поново добију све земље које су им некада припадале.74 У ту
сврху всроватно су утрошили знатан део сребра и других драгоцено*
сти које су благовремено поверили на чување Дубровачкој општи-
ни. Бранисав „ризничар" и Добросав ,дијак", „по<лдни ш д го<погк
Л \д«р| и ие <ннов1>".одлазилису уД убровникитам оу три маха (1401.
и 1402) поднзали драгоцености Бранковића. 0 томе су сачувана не-
посредна сведочанства у виду забележака сачињеннх у Дубровачкој
канцеларији.75 У сачуваним забелешкама жена Вука Бранковића јед-
ноставно се помиње као „госпођа Мара". Када је целокупна заостав-
штина бнла подигнута, Дубровчани су 21. фебруара 1402. године упу-
тили званично п и с м о : ,.Бк всхмк м и о г о л о ч т с н о н г о с п о г и Л\ддр*к и
г о с п о д и н З Гркг8рб и Г м рк гнс" у ко)ем их обавеш тавају да немају
више ништа у депозиту.7^ Иаведени цитат је занимљив како због ре-
доследа по којем су поменути наследннцн Вука Бранковића, тако и
начина ословљавања. Н а првом месту је поменута госпођа М ара, а
онда њека два старнја сина, док се најмлађи син Лазар и не помнње,
аеронатно због тога што је још био под мајчином заштитом. Овај ре-
дослед је био усклађен с редоследом потенцијалних наследника Ву-
ка Бранковића, који имају право да подижу породичне драгоценостн
предате на чување Дубровачкој општини. У случају смрти Вука Бран-
ковића, право да слободно поднже депозит прелазило је на госпођу
Мару, а у случају њене смрти на најстарнјег сина Гргура и тако ре-

4 М. Динић, Облает БрашпхшНа, П рилознза књижевност, јсзик, историју и фол-

клор 26, с». I -2. Београд 1960, 20.21,
” ЈБ. Стојановић, Старе српске поееље и писма, 1/1, 143-146.
Л>. Стојановнћ. Старе српске поееље и писма. И , 146.
СаллауарсмбО у срмкнм земљама иосле смрши \шра Уроша 379

дом на остале синове ио старегаинству.77 Посебну пажњу привлачи

чињеница што Дубровчани називају Мару „многопочтеном госпо-
ђом“, а најстаријег сина Гргура „господином“.
Почетком 1 4 0 2 . године и Гргур и Ђурађ Бранкоаић (Вуковић)
били су пунолетни па су. као Бајазитови вазали, учествовали у бици
код Ангоре ( 2 8 . јула 1 4 0 2 ) . Убрзо после битке код Ангоре дошло је
до оружаног сукоба између ЈТазаревића и Бранковића који су се на-
лазили на страни Турака. Дубровчани су бвли незадовољни оним што
се дешавало у српским зсмљама па су своје незадовољство саоишти-
ли и у писменој форми. Једно писмо с таквим садржајем упутили су
1 2 . децембра 1 4 0 2 . године: „ Б ћ бселм> м н о г с п с ч т ј н о н г с с и с г и М а д р *
и н* д4ци“, а друго: „Вв всбМћ л\ногпочтбнс«8 госпсдинб Г »рг»“.78
Најстарији син Гргур и најмлађи син Лазар не помињу се поименич*
но. свакако због тога што тада нису активно учествовали у политич-
ким збивањима. Као што је познато, Гргур се тада још увек налазио
у заробљеништву кодТамерлана, а Лазар није био пунолетан. Тре-
ба одмах приметити да се у дубровачким лисмима М ара лоново на-
зива „многопочтеном госиођом1', а њен син Ђурађ „многопочтеним
господином*'. Колику су им иочаст наведеним изразима исказали Ду*
бровчани, најбоље показује чињеница да су они на исти начнн поче*
ли да ословљавају кнегињу Милицу и кнеза Стефана тек 1 3 9 8 . годи-
не.79 П ре тога кнез Стефан је био само „почтени господин“, а кнегиња
Милица „почтена госпођа" Лазаревићима је била исказана још ве-
ћа иочаст уираво 1 3 9 8 . ходине, тако да су за Дубровчане постали „слав-
ни и велеможни". Релативно брз успон дочекала је и госпођа Мара,
лошто је Дубровчани већ у пролеће 1405. годинс називају „славном и
велеможлом госпођом".80 Тада су већ били сређени односи између
Лазаревнћа и Бранковића. па су Дубровчанн и од једних и од других
затражили потврду својих привилегија децембра 1405. године.
Бра>1КОВићи су посебном исправом потврдили трговачке повла*
стице Дубровчана 29. децембра 1405. године. Садржина ове пове-

Коме прнпала право да подижс дспојит казу]С слеасћа одрсдба: „ и к * д « гед« е н

Ј ш п л к господин Вл кк Д4 к воланђ Здстн вник мчеко срввро н члшЗ. гр»хигм,‘
В л К к З м (Н Т к ДД Н ВОЛ НД Г О С П О Г В Мллрл $31ТИ , ^ м р с т ' ЛН ГО С П О ГВ ДД н ВОЛВНк
< н и * В л ђ к о в к Г р к г ^ р к 8 з е т н , Ч м р е т ' л н Г р к г З р к дд м в о л в н ћ З з г т н д р 8 г н си нк
В л к к о в к Г м р о г к , Ч м р с т к л н Г м р д г ђ д а « »ол гл н к З з е т н т р е т н с н н к В л к к о в к Л д з л р к "
У колико би и Лазар у м р о , тада право прелази н а о с т а л у аецу господина В у к а
Заннмгкнва је одредба која г л а с у . , д к о л н хшт< с в н з л к д н о 8 з « т н , д а <$ волнн"
<Љ. Сгојановић, СФаре српскг по&елзе и писма, 14, 142, 143, 144, 145).
т* Ј Б .Стојановић, Старе српске п о е гл е и писма, 1/1, 147,148.
Љ . СтоЈановић, Старе српске поееље и писма, 1/1, 185.
,г> Љ . Стојановић, Старе српскг повгље и писма, 1/1, 150.
380 Иемањићи и ЛпзарееиНи

љ е, осим истииања трговачких повластица, значајна је и за расве-

гљавање односа међу наследницима Вука Бранковића. У интитула-
цији изпате исправе саопштава се да ту исправу издаје: „рлвк
ћОГОу ГО«ПОДННћ Гр^гЦрк И ГОСПФДИНћ Гк»рћГН И <ћ ГОСПОГШМ4
И МДНКШМћ НИ ГОСПОГШМћ Л\ДАр«ЛМ> И Сћ Пр,кВћЗЛК>БЛКННИЛ\ћ НД10 врд-
толм> Лдздрол\ћ'‘.В1 Јасно је да одлуку о правној радњ и ф орм ално
доносе сва четири наследника Вука Бранковића па је све четворо из-
дало и наредбу за писање повељ е.82 У овој наредби је и Л азар поме-
нут као „гослодин", а тако су названа и љегова старија браћа. Четво-
ро наследника Вука Бранковића помињ е се поим енично у самој
иснрави још у два случаја, тј. када је тр ебал о јаче нагласити преу-
зимање одређених обавеза. Само у Једном случају ј е речено да оба-
везу иреузимају Гргур и његова „братија“.5:1 И аведени примери упу-
ћују на закључак да су носиоци врховне власти у области Бранковића
били господин Гргур, господин Ђ урађ, госпођа М ара и Лазар. Уста-
љени редослед, п о којем се они помињу у повељ и. указуЈе да ј е из-
весно првенство давано господину Гргуру, али он ипак није ни фор-
мално третиран као врховни владар у области Бранковића, Њ егово
заробљ ениш тво код Тамерлана, а истовремено израж ена политич-
ка активност господина Ђурђа, лојалног вазала султана Сулејмана.
још више су сужавали такву могућност. Д а је Гргур Бранковић (Ву-
ковић) бно главни владар, н е м ож е се закључити нн и з једн е повељ е
која је била издата (1403-1406) манасгиру Св. Павла на Св. гори. У
интитулацији исправе стоји да исправу издаје: „лзћ рдвћ твои С т 1-
4>ДН|> Г р в г ^ р ћ Сћ ГО С П О ГО /М ћ Н М Д И К О М ћ М К И Сћ В ћЗА 10Б Л КН Н ћ ЈЛ \И Брд-

тндлчн л\онл\и Ст«4»днолм> Г10ргблм» и Лдздролчћ".84 И з наведеногци-

тата видимо д а је Гргурево имс поменуто на првом месту, а такође

" Љ . СтојановиК, Старе српске повеље и писма, 1/1, 151.

Наредба гпаси: „и пис« <ј сно гчилостћ повслкникл*« господнн« Грцгоура и геспо-
днна Г м 'га н госноге Мдлрс н господнн« Лсадрд<ч(Љ. Сто)аж>еаћ, Старе српске
повеље и писма, 1/1,154),
Љ СтоЈановић, Старе српске поеел>е и писма, 1/1,152,153
** Р М|к1о51сК, Мопитепга Зег&гса, 277.278. Понегца је датираиа са 3 X 1413, год. У на-
удн Је примеКено да се навсдснн датум не чож е придватиги због тога ш то је нај-
старнЈН син Вука БраиковиКа, Гргур, умро 1408. годинс. Ц. Синднк, који Је недав-
но раслрављао о овом ироблему, ирнчећујо: „Из наведених разлога Љ . КовачевнК
је сматрас да се ради о грешцн писара и арсдложио је годину 1403, као годину
нзд<тван>а повеље, Ово се може прихватити под претпосгавком да је гшсар по-
греш ио само у једно) цифри. је р практично долате у обзир све годнке од
1403 1408" (Д Снндих, Српске повеме у светогорасом манастиру СветоГ Па-
6А&, Мешовита грађа VI, Историјски институт, Бссград 1978, 191, 192). Препло-
женс хронолошжс граншЈе могуће Је сузнти за три године, тј на период 1403-1406,
год .т б о г т с га ш т с се после 1406. госпоаин ГргурВуковић више не помињеда је
актнвдн у политичком животу.
Сааларарс шво у сриским земљама иосле смрши иара Уроша 38!

и да сс његовом имену додаје назив Стефан који су носили многи срп-

ски владари. Но, поред тога, не може се тврдити да је Гргур био глав-
ни аладар, пошто се назие Стефан у конкретном случају додаје и уз
име господина Ћурђа. Једино се уз име Лазара не ставл^а поменути
назив. Све то показује да је Гргур, заиста, имао мало првенство пред
осталим наследницима Вука Бранковића и да је то првенство за-
сновано на његовом првородству. Власги, међутим, није имао ништа
више од господина Ђурђа, па н од госпође М аре која се обично по-
миње заједно с именом неког од својих синова.
О извесном првенству господина Гргура пред осталом браћом
има података и у хиландарским исправама. У интитулацији једне по-
вел>е, која је издата око 1405. године, стоји да исправу издаје: „азћ
рДБћ Х р н с т о у МОКЛАОу* ГрћГ»\'рћ ВЛћКОВИКк И ерДТћ М Н ПорћГК н Ллздрћ
и Блдгочкстивд и христолпвивд /мати ндшд Мдрд". Све четворо је и
потписало ову повељу тако да потпис гласи: „Вб Христд (Богд) блд-
гов-кркнми госполимб ГрБгоурћ и господинк Г|0ркгк И Лдздрк и госпогв
Мард".в5 На основу интитулације и потписа може се са сигурношћу
закључити да су сва четири наследника Вука Бранкогића истовре-
мено носиоци врховне власти, с том што се господину Гргуру дава*
ло извесно првенство. У последња два цитата име госпође Маре по*
менуто је на последњем месту, али на основу тога се не би смело
закључити да је њен утицај на државие послове био мањи од утица-
ја њених синова. О њеном знатном утицају на државне послове, сем
дубровачких писама, сведоче и неке манастирске исправе. У интиту-
лациЈИ Једне хиландарске новеље, која је издата 15. октобра 1406. го*
дине, поводом поклањања 100 унчи хиландарској болници, стоји да
је то учинила: „ гфспопд Мддрд и о> Бог«лАровдннћ 1м и синоби м о н -
МИ ГОСПОДНИОМћ ГркГО\*рОЛМ> И ГОСПОДИНОМк Г)0ргкл\к И ГОСПОДИНОЛЛБ
ЛазАромк".86 Сада се госпођа Мара помиње на првом месту, али ка-
ко су уз њу и три њена сина, онда би се најпре могло закључити да
Је поклон хиландарској болници одиста учинила лично госпођа Ма-
ра, са чимс су сагласни и њени синови. Од почетка 1406. године као
да је утицај госпође Маре на државне послове знатно ојачао. Дубров-
чанису 11. фебруара упутили једнописмо„Слдви©и и белл\ о ж и » и го-
споги лидр^к и го<подии8 ГрвгЗр^ н Г>орг1о“, а већ 25. марта издата
је и једна разрешница рачуна.,шлк госпогн Л1ллре и шдб ГрагЗрд и
шдћ Гк>ргв" да би 1. априла 1406. године писали само „славној и ве*

6' С. Новаковић, Законски спомениии, 463, Дужну пажљу иривлачи чињеница игго
се Гргур помнње као „благоверни господин".
16 С Новаковић, Законски спомениии, 464 Н а печату нздатс ловеље у улози с&вла-
лара приказанн су само синовн госпође Маре, Гргур, Ђурађ и Лазар. Види сли*
ку псчата у прилогу.
Ш Немањићи и Лазаревићи

леможној госпођи Мари'*.87 У том тренутку њени синови су се нала-

зили код султана, па је разумљиво што их Дубровчани поименично
не помињу. Узимајући у обзир једну хиландарску повељу и три ис-
праве, које стоје у вези с Дубровником и његовим поданицима. мо-
же се слободно рећи да је код наследника Вука Бранковића почео
да се поштује природан редослед старетинства. Н а првом месту по-
мнње се госпођа М ара као најстарија, а онда њени синови по годи-
нама старости, с тим што се Лазарево име, као најмлађег, често из-
остављало.
Природан редослед поштовао се и после поалачења Гргура Ву-
ковића из политичког живота. Он се замокашио па је као монах Ге-
расим умро у Хиландару 13. марта 1408. године.*8 Током 1408. годи-
не Дубровчани се непосредно обраћају госпођи М ари, или пак
госпођи Мари н гослодину Ђурђу.8* У јесен следећс године (1409) у
Дубровник је приспео Стјепанризничар.,слдвнв г о с п о г к Л1длрк и го-
сподннд Г»ргга н Лдздрћ Влћковнкћ'4.90 У то доба Лазар Вуковић ни-
је више малолетан н Дубровчани шаљу јсдно писмо 24. ковсмбра
1409, године „славној и велеможној госпођи Мари и господину Ђур-
ђу и Лазару",91 Краткспрајна Лазарева иолитичка активносг окон*
чана је већ иаредне године када је погинуо у турским мсђусобицама.
Мепосредно пред његову погибију Бранковићи су поклонили село
Кузмино манастиру Св. ГТавла, нли. како у повељи стоји: „оучини
м н л о с т ћ г д с п д д и н ћ Гк»ргв и госпфдв Д^дрд и геспелннк Л дздјњ м д -
ндстиреу Свгтдге Идалд".92 После погибије Лазара Вуковића и да-
љ ејејо ш неколико година поштован природан редослед у старешин-
ству, та к о да се на првом месту помиње госпођа М ара. често с
наломеном да је „славна и велеможна". а потом долазн п«сподин Ђу-
рађ, Све до краја 1413. голине госпођа Мара је врло активна у вође-

*' Л>. СгоЈаиовић. Ст аресрпс*сс по$еље и писма, |/1 ,154, 155

Г Суботић - С. Кнсас. Нсц/гробни наШпис сестре респопиг Јоеана У1лх ш е но Ме-
никејској 1ари, Зборних радова Византолошког института 1Л, Београд 1975,165,
166.
п /ћ Стојаноаић. Старе српске повеле и писма, 1/1,156, 157
** Љ Стојамоаић, Старе српске повеле и писмо, 1/1,157.
*( Љ Стојанонић, Старе српске повеље и писма, I’ 1.159.
џ> Спомсник СА Н У 3,32 У овомслучаЈу нарушсн је прнроанл редоспед, лошто се
на ирвом месту помиње госполин Ђурађ, па тск онда госпођа Мара. Требд има-
тн у впду чнљсницу да поменута исправа не лредставла пове.ху у пуном смнслу
речн, в<К ло свој прилици само концепт за гшсање (Д. Синаик, Српске полељ еу
свет сгорском манастиру Светог Пввла, 194) Д. Синднк орстооста&ла да је у
пнтању ..прсш к нлн коицсит*1. За колебање нема рзглога У тггањ у Је к о н ц ет
На такав закључак упућује вишс чнњсннца: а) неурсаиост пнсма, б) прецртажа-
ње лојсш ннх речи н слова. в) накнадно уписнвање појсдиник изразА нзмеђу ре-
доаа, г) почетак нсправс којн нсиосреано прелази ка оштуку о правној радњн и сл
Саллпдарсшво у сриским зсмљама после смрши иаро Урошп $8$
њу државних послова. Идуће године врховна власт и формално пре-
лази у руке господина Ћурђа. Господин Ђурађ самостално издаје јед-
ну разрешницу рачуна 25. новембра 1414. године.93 Изгледа да се с
насталим променама може ловезати боравак деспота Огефана у При-
штини јула 1414. године. Од тог времена па до 1424. године из кан-
целарије Ђ урђа Бранковића и Дубровника у оба правца упућено је
осам аката. Од ових исправа, госпођа Мара и господин Ђ урађ по-
мињу се само у две исправе, док се гтреосталих шест непосредно ве-
зује за име „славног и велеможнос' господина Ђ урђа Вуковића" ка-
ко су Дубровчани почели да га ословљавају већ почетком 1415.
године.94 У последњој деценији њеног живота, утицај госпође Маре
на државне послове осетно је опао, али се њено присуегво ипак осе*
ћало. Тих година почиње да учесгвује у политичком животу послед-
ња Ђурђева жена госпођа Јерина. па је господин Ђурађ, „Ск в«г«ад-
р*вдннок> л\н соупрсч'жннцЕк> госпождек> К дтјкс^-зннок *, курд-бриноЈо".
поклонио двасела манастиру Св. ГТавла 15.новембра 1419. године.95
Н а основу свега ш то је речено, мож е се закључити да су са-
владарски односи у области Бранковића прошли кроз неколико ета-
па, од којих је занимљив период између 1403. и 1406, године, затим,
од 1406. до 1414. и, најзад, од 1414. до 1425. године. У првом и крат-
котрајном лериоду (1403-1406) врховну власт деле сви наследници
Вука Бранковића, али већи утицај на државне послове имају два ста-
рија сина, Гргур и Ђурађ па се и у јавноправним актима помињу лр-
ви у редоследу наследника Вука Бранковића. После ловлачења го-
сиодина Гргура из политичког жлвота врховну власт деле господин
Вурађ, његов брат Лазар и њихова мајка госпођа М ара, али се при-
ликом њиховог помињања у јавноправним исправама поштује при-
родан редослед старешинства тако да се, по правилу, као прва поми-
ње госпођа Мара, па Ђурађ и на крају Лазар. Овај редослед није више
никада нарушен све док је госпођа М ара била у животу, али ол 1414.
до 1425. године она је све мање ирисутна у политичком животу, што
је и разумљиво, јер је врховну аласт и формално преузео госиодин
Ђурађ Вуковић. У поређењу са савладарством браће Драгаш а и Ла*
заревића, савладарсгво Бранковића (Вуковића) издваја се по томе
што код њих до 1414. године није исгакнут, а није ни постојао врхов-
ни или главни владар. Код Лазаревића јс то увек био и осгао Стефан
Лазаревић, а код браће Драгаш а дсспот Јован Д рагаш који је по-
степено ус/уиао власт млађем брату Константину.41

41 Љ Сгојановић, С Ш ре српске поееље и писма, Р1, 163.

** Љ Стојаноенћ, Стдре српске повеље и писма, М , 163-167.
СпоменикС А Н У 3,32,33
т Немањићи и Лазаревићи

Балшићи
З а разлику од Лазаревића, Бранковнћа и Драгаша, ближих нли
даљих рођака Немањића и потомака најугледнијнх властеоских по-
родица, први Балш ићи су прави скоројевићи који су из редова сит*
не властеле доспели до положаја самосталних обласних господара.
Осамоегаљивање Балшића започело је у оквирима јединствене срп*
ске државе, чији је легитимни владар тада био цар Урош. Балшићи
су повремено, кад ман»е кад више, признавали врховну власт цара
У рош а и његовог савладара краља Вукашина, следили њихову по-
литику, али су најчешће иступали потпуно самостално.96 Што је је-
динство српске државе постајало све слабије, то је самосгалност Бал*
шића постајала све изразитија, тако да се они на крају претварају у
равноправне савезнике краља Вукашина. После погибије краља Ву-
кашина на Марици и смрти цара Уроша 1371. године, Балшићима
ништа више није стајало на луту да постану легнтимни носиоци вр-
ховне властн у области којом су и до тада господарили. Б р з услон
три Балшина сина, Страцимира, Ђурђа и Балш е 11, привлачио је па-
жњу многих историчара. Недавно је исцрпно и свестрано размотре-
на целокупна делатносг Балшнћа, укључујући и њихове међусобне
односе. Н а основу извршене анализе закључено је, између осталог,
да „у овој породиии. као и код друх*их осамостаљених великаша, из-
бија на видјело колективни облик господарења, у коме учествује ви*
ше чланова породице1’, затим, да „они задржавају односе какве су на-
виклн да имају у својим приватним имовинским односима4' и, нај зад,
,да све важније одлуке и акте доносе заједнички".97 Треба још при*
метити да у науци није промакла незапажено скромна титулатура
првих Балшића, која нијс стајала у сразмери са стеченом политич-
ком моћи.
Све навсдене констатације можемо прихватити као тачне у
основи, али се при томе не сме изгубити из вида чињеница да Бал-
шићи припадају „првој генерацији“ обласних господара који су тек
стварали своје области. Н е би се смеле потпуно занемарити ни раз-
лике које су постојале између колективног господарења Балшића
и других обласних господара. нити се сме занемарити еволуција ова*
квог облика господарења. О колективном облику господарења и за*
јсдничком доношењу одлука и аката најпотпунија обавештсња мо-
гу се наћи у једној исправи коју су Балишћи издали Дубровнику. На

^ О осамостал>нвач>у Балш ића исирлно: Исшорија Ц рче Горе, 11/2, Тнтоград 1970,
6 29 (С Ћирковић); Р. МихаљчиК, Крај Српског иарстеа, 47-5 0 ,5 4 57,65-67,
63-55, 125-135.
Историја Црме Горе, 11/2,20 (С. Ћирковић).
Савлорарсшво у сриским земл>ама иосле смри*и иара Урош а _____________ 3$5

захтев Дубровчана, Страцимир, Ђурађ и Балша II укинули су напла-

ћивање царине у Дању 17. јануара 1368. године па су о томе издали
посебну исправу. Иадата исправа има облик писма које почиње на
следећиначин; »шдћ С рдц и м и рд и хид* Г»оргга н шдћ Бддше идшоии
ЛЈОВОбНОИ брдти И ПРИ(ДТ6ЛКАМ>. К Н 1 3 8 И с 8 л м > а м к Н В Л Д С Т 1 Л 0 М к
А^вровкчкнмк".^ У исправи Балшићи уиотребљавају изразе као што
су „наша земља“ или „наша вјера‘%што недвосмислено говори о ко-
лективном облику господарења у којем учествују сва три Балшина
сина, чија се имена наводе по природном редоследу старешинства.
Исге годнне (1368) и на сличан начин помињу се имена Балшиних
синова у једном писму које је било упућено дубровачком кнезу
Срдцилчирд и ш д в Г » р к г а “.^9 Име Балше II је изостављено вероват-
но због његове младости, као и садржине издатог акта. Овим актом
Балшићи нису потврђивали трговачке ловластице Дубровчана, већ
су захтевали враћање Страцимировог појаса који је био заложен у
Дубровнику. Треба још приметити да ни у првом ни у другом писму
уз имена Балшиних синова не стоји титула „господин". Изгледа даје
на ову појаву највише утицала врста акта стилизованог као нисмо, а
можда и неки други разлог.
Почетком седамдесетих година XIV века, тнтула .јослодин" по-
чиње редовније да се ставља уз имена Балшиних синова. После Стра-
цимировс смрти, старешинство у породици преш ло је на његовог
брата. господина Ђурђа I Балшића, који је и ире тога био веома ак-
тиван у политичком животу. У вођењу спољне и унутрашње поли-
тике он иступа или потпуно самостално нли као најстарији мушки
члан породице Балшића коју су до тада сачињавали: Ђурађ 1, његов
брат Балш а II и њихов синовацЂурађ II Страцимировић. Изгледа да
је Ђурађ I нступао потпуно самостално у свим пословима који се ти-
чу Призрена, Требиња, Конавала и Драчевице, што није нека слу-
•гајност. У науци је утврђено да су Балшићи стекли Призрен са око-
лином тек после погибије краља Вукашина на Марици (1371), док су
Требиње, Конавле и Драчевицу запосели приликом пропасти само-
сгалне области Н иколе Алтомановића (1373).100 О самосталном де-
ловању Ђ урђа 1 сачувана су обавештења у неколико исправа. У јед*
ној исправи он јс дао „вјеру" Дубровчанима за „људе" босанског бана
Твртка - влахе - .лоноснике" дубровачких трговаца, да могу слобод-
но долазити у Дубровник преко Сланог или неким другим путем и
да могу слободно „излазити" из Дубровника.101 Ђурађ I је такође са*

ч" Љ . СтојановиК, Старе српске повеље ч писма, 1/1,104,

44 Љ . Стојановић, Старс српскс повеље и писма, 1/1,105,
Мсторија Ц рнс Горс, 1У2,29,30 (С. Ћирковић).
101 Љ Сгојановић. Сишре српске повељс и писмо, \Ј\, 106.
386 НемањиНи и Лазарееићи

мостално издавао раарешнице рачуна аакуидима прнзренске дари-

не и, што је битно, Дубровчани су се обавезали да ће управо њему
давати „српскн доходак“ од 2.000 перпера годишње.102 Наведени дри-
мери недвосмислено показују да је Ђурађ I Балшић самостално од-
лучивао о пословима који се тичу Призрена, Требиња, Драчевице и
Конавала.
Занимљива обавештења о међусобиим односима Балшића мо-
гу се наћи у једној њиховој потврди трговачких повластица Дубров-
чана. Приликом своје посете Дубровнику 30. новембра 1373. године,
господин Ђурађ се заклео Дубровчанима, како у своје име тако у име
сво!' брата Балш е и у име свог синовца „младог Ђурђа‘\ да ће бити
верни пријатељи Дубровчана. Осим тога, он се обавезао да не буде
других царина којих није било за време цара Цушана: „ни $ мнб ни
8 л\ ф г д в р д т д & ддш( ни 8 м о г д с н н о б ц д м л д д о г д Г » р г и ‘\ 103*Наведе*
нс чињенице несумњиво показуЈу да постојн заједница Балшића и да
у њено име иступа господин Ђурађ, али истовремено упућују на за-
кључак да сваки од тројице Балшића има своју територију. У науци
је већ упозорено на велику самосталност Ђурђа I у вођењу полити-
ке Балшића, а такође и на могућност да је сваки члан ове заједнице
имао своју област. „За Балшу II то је сасвим сигурно послије доби*
јања Валоне, Берата и Химаре‘\ закључио је С. Ћ ирковић.113* Пошто
је Бурађ I Балш ић самостално одлучивао у пословима који се тичу
Призрена, Требиња, Конавала и Драчевице, из тога следи закључак
да су у питању територије којима је Ђ урађ I самостално управљао.
Сада ее знатно одлучније може говорити и о посебној територији
Ђурђа II Страцимировића, иако недостају подаци да се она преци-
знијс обележи. Политички успон Ђурђа I текао је узлазном линијом
готово до пред крај његовог живота, па ]е сасвим разумљиво што
га његов „дијак" Рајче назива и „великим господином" (1374).105 Са-
временици су такође познавалн његову политичку моћ и нијс случај-
но ш то га у незваничннм списима називају понскад „благочестивим
господином'1и „самодржавним господином'*.106
Заједница Балшића одржала се неко времс и после смрти Ђу*
рђа I. У једној разрешници рачуна. која је издата 15. фебруара 1379.
године, саопштава се да Јакета Колановић, који је држао „кућу“ Огра-
цимирову и Ђурђеву н Балшину (улрављао приходима), није осгао
никоме дужан. Поравнавање дугова било је извршено пред Балшом

К|} Љ , Стојановвћ, Сшаре сриске иоееље и иисма, 14, 107,108.

"" Љ Стојановић, Сишре српске поееље и писма, 14, 106,107,
,м И ст орца Црне Горе. 11/2,33 (С. Ћирковић).
Љ . СтојаиовиК, Старе српске поееље и писма, 14, 108.
Љ . Стојановић, С т арисрпски записи и натписи, 1,48, бр 149 н 150.
Савларарсшсо V сриским землама иосле смрши ипро Уроша______________ 3$7

]] и госпођом 1'еодором, женом Ђур1)а ], али изгледа да је баш тада

дошао и крај заједници Балшића. Двадесетог новембра 1379, го-
дине „господин Балш а по милости божијо}“ створио је „милост“ Ду-
бровчанима, тј. потврдио је све повластице дубровачких трговаца
које су они стекли за живота његовог брата, господина Ђурђа I, У
тексту ове повеље Балш а П иступа у првом лицу (,,ја“) и употребља-
ва изразе као што су „моја земља“, ,.моји људи“ и „моја властела'*.106
Из садржине изпате ппвеље не може се ни наслутити да је он тада
делио власт у земљи са својим синовцима, Ђурђем II Сграцимировн*
ћсм и Константином Ђурђевићем. Краће речено, Балш а II иступа
као једини и легитимни владар у области Балш ића. Потпуно иста
схватања присутна су и у ловељи коју је он издао Дубровчанима 24.
априла 1385. године. Текст ове повеље лочиње следећом реченииом:
,,1А Нддшд милскти вожишлм> д$кл дрдчки и огште“, а онда се даље
у повељи употребљава}у изрази: ,.моја земља“, „моја нластела", „мо-
ја вјера“ да би се поменула и обавеза илаћања „од моје куће“ (Бал-
шине).109 Н а основу изложених чињеница може се закључити да Бал*
ша II није делио врховну власг ни са једним рођаком већ од новембра
1379. године до краја живота. После смрти Балш е II Балшића, 18.
септембра 1385, године, једним делом некадашње простране обла-
сти загоспоаарио је његов синовац, Ђурађ II Страцимировнћ. На том
простору Ћурађ 11такође није делно власт са својим рођацима, У по-
вељи коју је издао Дубровчанима 27. јануара 1386. годнне, снажно су
истакнута његова владалачка права и легитимитет његове власти,
тако да се у интитулациЈИ ове повеље упозорава да је Ђурађ II „у Хри*
сгу богу благоверни и самодржавни 1*осподин свој Зети и Поморској
земљи“.,ш О вакву или сличну титулатуру није уиотребно ниједан
Балшић пре Ђ урђа II. Сем интитулације и из садржине целе пове-
ље може се лако уочити да врховна власт у земљи припада искључн-
во господину Ђурђу 11 Отрацил<ировићу. Заједничка владавина, ко-
ја је укинута за време Балш е II, није више обнављана,
Деоба власти најпре између тројицс Балшиних синова Страци-
мира, Ђурђа 1 и Балше II, а затим између последње двојице и њихо*
вог снновца Ђ урђа II као да сама по себи сведочи о постојању савла-
дарских односа, Такву могућност поткрелљује и чињсница ш то су
посгојале три посебне „куће“ - Страцимирова, Ђурђева и Балшина
- и што је свака „кућа“ имала територију којом је непосредно упра-

кЛ1 Л> Стојановић, Сшаре срОске иовеље и иисма, 1/1, 108.

,ш Л> С гоЈановић Старе српскеповеље и писма, 1/1, 109,
Л> Стојаоовић, Старе српске повеље и писма, N . 109, 110.0 пслитичкој делаг*
ности „лухе драчког" исцрпнн|е: Историја Црне Гуре, \1'2,44 4 %(С Ћирковић).
11'* Л. Сто)ановић, Ст аресрпске повеље и писма, N . 110.
388 Нсмањићи и Лазарееићи

вл»ала. Постојање посебних „кућа“, а исговремено и заједнице Бал-

шиКа, затим, деоба територнја и врховне власти јесу неоспорне чи*
њенице па се успостављени односи ипак не могу дефинисати од свог
почетка као савладарски. Све док су били живи цар У рош и краљ
Вукашин и док је Српско царство постојало бар формално, Балши-
ћи су имали овбиљних проблема да се одрже на власти. Када су при-
лике захтевале, спасавали су своју самосталносг приближавањем или
пспчињавањем цару Урошу, а још више краљу Вукашину. У том раз-
добљу одиста се не може говорити о услостављању савладарских од-
носа међу Балшићима. Тада су они били само једна осамостаљена
властеоска породица и ништа више. Прилике су се нагло измениле
после погибије краља Вукашина и смрти цара Урош а (1371), леги-
тимних носилаца врховне власти, али се још неко време рачунало са
обнављањем Српског царства и јачањем ауторитета врховне власти.
Таква могућност је изгледала вероватна и Дубровчанима и Балши-
ћима. Новембра 1373. године Ђурађ I Балшић сагласио се с Дубров-
чанима да они неће бити дужни да му плаћају српски доходак: „ако
тко буде цар, госполин Србљем и властели и земљи српској".111 Ова-
ква или слична схватања нису убрзавала легализациЈу владалачких
права Балш ића и других обласних господара. На том плану постиг-
нут је видан успех управо 1373. године, о чему сведочи садржина већ
иомињане исправе коју су Балшићн издали Дубровчанима. Још ве*
ћи успех у легализацији владалапких права постигнут је две године
касније. П очетком октобра 1375. године кнез Лазар и Ђурађ I Бал-
шић сазвали су сабор у П ећи на којем је изабран патријарх Српске
иравославне цркве Јефрем.112 Откако је Српска црква стекла ауто-
кефалносг, једино су Немањићи сазивали саборе на којима су бира*
ни поглавари српске цркве. Сада је то право постало доступно н Бал-
шићима.
После смрти Ђурђа I право на сазивање таквих сабора припа-
дало је искључиво кнезу Лазару и његовим наследницима. П раво са-
зивања сабора за избор патријарха, чак и у заједници с још Једним
обласним господарем, најречитије говори о потпуној легализацији
власти Балш ића и, ш то је битно, да су савременици њихову власт
прихватили као легитимну.
Целокупно досадашње излагање омогућаеа нам да издвојимо
три етапе кроз које је пролазила власт Балшића. Прва етапа обухва-
тапериод између 1360. и 1371. године кадасу Балшићи само власте«
оска породица која се бори за самосталност. Друга етапа започиње

111 Љ . Стојаноеић, Си*аре сриске иовсљс и иисма, У{, 107.

мг М Пуркоеић, Српски патријарси срерњеГа века, 101-115,
Сиблаоарстчо у српским земљама после смрши идра Уроша №

после смрти цара У рош а и траје до 1379. године. У том периоду у

потпуности су легализована владалачка права Балшића и савреме-
ници прихватају њихову власт као легитимну. Пошто су тада сви Бал*
шићи имали одређен удео у врхоаној власти, онда је то уједно и пе-
риод њиховог савладарства. 1'рећа и последња етапа започиње 1379.
године, када Балш а II лрестаје да дели власт са својим рођацима, па
савладарство као облик владавине више не постоји.
Н а основу свега ш то је до сада речено о владавини Балшића,
Бранковића, Драгаша и Лазаревића, могуће је издвојитн у основи
два различита облика савладарства. У првом случају увек се знало
и истицало да је само један члан владалачке породице врховни вла*
дар у земљи, док се у другом случају таква појава не може запази-
ти. Кнез Стефан Лазаревић и деспот Јован Драгаш сматрани су по
начелима примогенитуре за легитимне владаре у својим области-
ма, док су њихове мајке и браћа имали само известан удео у врхов-
ној власти. З а разлику од Лазаревића и Драгаша, код Бранковића
и Балш ића (до 1379) сви су чланови владалачког дома имали, бар
формално, приблнжно подједнак удео у врховној власти. Треба, сва-
како, истаћи да се и код њих водило рачуна о томе коме прилада сга-
решинство у лородици. Као посебан облик владавине код Балшића
и Бранковића. савладарство се развило углавном из односа који су
постојали у овим породицама пре него што су стекле статус обла*
сних господара. П ознато је да су се Балшићи уздигли из редова сит-
не властеле, док су наследници Вука Бранковнћа неколико година
били сведени на ранг обичне властеле. Све се то морало одразити на
изградњу врховне власти, али је дал>и развој сигурно водио у само-
државље. К ао облик владавине, самодржавље је сигурно лостојало
у области кнеза Лазара, а вероватно и у области деспота Дејана. У
сваком случају њихови наследници су прихваткли такав облик вла-
давине, а савладаретво се у области Лазаревића и Драгаша развија-
ло из потребе да се унапрел одреди наследник престола, а такође и
да се малолетним легитимним владарима пружи ефикасна помоћ у
вођењу пржавних иослова. Брига о будућем наследнику престола до-
иша је до пуног изражаја у Србији деспота Стефана Лазаревића.

[Зборкик радова Византолошког инстнтуга 21 (Ј982), 183-212]

 *?.* I ;;сл
=,

ЈЈ ; *. г^'3% ‘
<- •' = = -Ј*.. =: =:
:: ‘ 'Л 9 $ Ј« 'л у ,-% « '* < т * ' •* > р-ђкх: | | *у
:и - • јлјј Сг ј * * - *гј вг^чдаС* ^ \* :*> 1*.- —
ЈКЛВД&Ф и*.^1??.* ^ :*Л ■:»
« КПИ* «Уј*&Ј г> :«№ ,ч. \ 7 '; : «4
:•:>•'. :: .
1л! «ч
_• •: 4

•V
»V1
л 1
V -* • г^ ., »*-.
,1
*! •• *. 4 •. •/
1'Лм •* ; ^ <».
--Т .' I = Ч 'У: '<* ' “ \ *;•»: =
ПГЈ •>К4 1Ј . • '»л*» «2*: • Ји и
'? : ТЧ гГ^лаи К :*7: 1 ::
ГЛ * Џ • > '. ;ЛА‘
> ^ ј* ^ :* * !
I, **$*••* ' * ч ( ?! Л *—г
'.V л и1*у? >| у .

:-^ 1 Г ' :л\ :: '. *!

м. Ч«Г *м Ч I ::^Ч :• I
• " —:«“ р р Г . . Р :: ' “* :* -'V . гс-
• / * . <ЈкУ«И1№- «=*%• ' » *1 :^>з>%:.
=1 ј= '> 2 и \ 5 Ж ' * 'Ч н А—Ж '.' 1::*ЈУЈ.*1 I

тк
«•
I
 ГЛа ВА о с а м н а е с т а

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

И МИЛЕШЕВА

У средњовековној Србији прва дужност сваког владара била је

стална брига о црквсним пословима што сс најчсшћс сводило на ма-
теријално потпомагање црквених установа и заштиту црквених ин-
тереса. П рема обавештењима из манастирских повеља, такво схва-
тан»е је било и озакоњено у добу цара Душана па су због тога српски
владари били дужни да „пишу" и издају своје хрисовуље најпре „све-
тнм“ и „божанским“ црквама, затим, власгели и властеличићима и,
најзад, свим осгалим, међу које се убрајају и аутономни приморски
градови.1 Однос владара из динасгије Немањића и цркве не може се
свести само на обичну сарадњу, зато ш то је делатност многих Не-
мањића била ух*рађена у темеље и цркве и државе. Ц рква је са сво*
је стране с разлогом указала највеће поштовање појединим Нема-
њићима ш то је опет допринело непрекидном повећавању угледа и
изузетног поштовања целог владалачког рода. Ц ар Душан у својим
исправама с поносом истиче да је син „светоГ' краља Стефана Де-
чанског, да је унук „светог“ краља Милутнна, затнм, да је ..праунук"
првог српског архиепископа, светог Саве.^Толико светитеља међу
својим прецима и тако славно порекло у српској држави нико није
имао па је због тога владалачки род, којн је потекао из „светог ко•
рена'\ постао у начелу незаменљив. Н сће бити никаква случајност
што у српској средњовековној држави нико није нн покушао да сврг-
не с власти Немањиће. Борбе за престо биле су честе, али су увек
вођене само између претендената који потичу из једног владалач-
ког рода. У држави Немањића, бар према сачуваним обавештењи* 12

1 Љ . СтсјановиК, Сшаре сриске иовеље и иисма, Ш . Београд 1929,93,97. Ову кон-

статаиију потврђуј« н чињеиица што је у Душановом заковвку првик 38 чпано*
ва бипо посвсћсно црквено) проблематици,
2 С. Нова ковиК, Законски спомгниии српских рржава ерерњеГ неко. Веоград 1912,
4 18 ,4 3 5 ,7 17, Наведеним ирнмернма не исцраљују се свн познатн случајеви.
392 Игмањићи и ЛсшревиНи

ма, није било ни социјалних немира, а нема ни покушаја да се посто-

јеКи порецак промени. Овако стабилним приликама у држави знат-
но је допринела Српска црква, иафадивши солидну идеолошку осно-
ву на коју се ослањ ао и постојећи поредак и владалачка власт
Немањнћа.
Јурисдикција Српске православне цркве, од стицања аутоке*
фалности па до раслада Српског царства, простирала се по правилу
унутар политнчких граница јединствене српске државе. Коначним
распадом Царства, што се подударило и с гашењем светородне ло*
зе Немањића, уобичајени оквири црквене јурисдикције претрпели су
битне лромене.3 Уместо једне јединствене државе створено је не*
колико самосталних области, а уместо једног краља или цара из ста*
ре динаегије, постојало је више владара, односно обласних господа*
ра из нових и до тада непознатих владарских кућа. Н а својим
територијама обласни гослодари су преузели сва владарска права
која су припадала Немањићима, а такође и све влацарске обавезе,
укључујући обавезе према Српској цркви. Појецине цркве и мана*
сгири, епископије и митрополије, које су се нашле у оквирима неке
самосталне обласги, биле су упућене на најтешњу сарадњу са госпо-
дарем цотичне обласги. Насгало стање је неловољно утицало на ор-
ганизационо н политичко јединство српске цркве, пош то је сваки
игуман, епископ или митрололит у начелу требало да подржава по-
литичку оријеитацију свог обласног господара. О бавеш тењ а из са-
чуваних манастирских исправа уверавају нас да је таква сарадња по-
стојала и да је била присна.4 Будући да су се политички интереси
обласних господара често међусобно укрштали па и сукобљавали,
то су се онда црквени достојанственици у својој политичкој оријен-
тацији, и мимо своје воље. нашли на различитим странама. Наста-
ло стање је било неприхватљиво за српску цркву и она је настојала *1

3 О распаду Српског царС1 ва исцрпно расирааља. ?. Мнхалчнћ, К рај Сриског иар-

ства, Бсоград 197$.
1 Лрнсна сарддња посгојала је нзмеђу господнна Константина Драгаша и списко*
иа, чнја су сс седишта малазила у зкегооој обласгн. П о оллуци госполнна Кои-
стамтина, два епнскопа су утврднлн спорне међе хнландарскнх зем лопосеоа
(А. Солов|Св. Одабрани спомснииисрпскогпрова, Београд 1926,169 171) Заегш*
скопа пећког М арка поуздано се зна ла је 1411. гопнне сарађквао н с госпођом
М аром, удовнцом Вука БранковнКа, и с деспогом Сгефаном Видн' Љ Стоја*
мовић, Стари српски записи и натписи, IV, Београп 1923. бр. 6, 112; Историја
српско} наропа, П, Београд 1982, 116, Посебно је заннмљив случај сарадње ми*
лешевског митрополита Давнда н херцега Стефана ВукчиНа Косаче. Види. С.
ЋирковиН, ХериеГ Стсфан ВукчиН Косача и њсгоео уоба, Београд 1964,267; М.
Јанковнћ, Епископије и м ит рополије српске у средњем ееку, Београд 198$, 90,
157, 180.
Десиаш Сшефан Лазареаић и Милешева 393

да га измсни. У немогућности да аолитички уједини српске области,

Црква је ипак учинила оно што је могла. Потрудила се да учврсти и
уздигнс ауторитет једног обласног господара. И збор је с разлогом
пао на кнеза Лазара пошто је његова област од 1379. године иоога-
ла најпространија, а политичка моћ највећа. Колико је све то тачно,
најбољс показује чињеница ш то се 1379. године сматрало да је од
свих обласних господара једино кнез Лаза^ био иозван да сазове са-
бор на којем је изабран патријарх Спиридон. Само пет година ра-
није, када је биран Спиридонов претходник, гсатријарх Јефрем, за**
једно са кнсзом Лазаром у сазивању сабора учествовао је и господар
Зете Ђурађ 1 Балш ић.5
К нез Лазар, кнегиња М»«лица и њихов син Стефан Лазаревић
штитили су интересе Српске цркве, као што су то својевремено чи-
нили владари из династије Немањића, Потпомагали су старе и углед-
не манасгире, подизали су нове цркве и манастире у својој држави.
указујући истовремено посебну пажњу светогорским манастирима.6
Слично су чинили и други обласни гослодари у својим областима,
можда не у таквим размерама као Лазаревићи. Видљива је била де*
латност браће Драгаш, Вука Бранковића и његових наследника, ло-
себно у потпомагању светогорских манастира, а највише Хиланда-
ра.? У таквим околностима званична црква се није могла лако и
траЈНО опредељивати само за јсдног обласног господара и његове
наследнике, већ је повремсно долазило до колебања у избору вла*
дара ко)вм треба пружити највећу подршку. Колебању је у знатној
мери допринела и ироменљива политичка моћ појединих обласних
господара. Д о првог приметнијег колебања дошло је убрзо после
погибије кнеза Лазара јуна 1389. године и смрти патријарха Спири*
дона у августу исте године. Тада је на чело Српске цркве поново до-
шао бивши патријарх Јефрем, који се на том положају налазио пр-
ви пут од 1375. до 1379. године.8 После напуш тањ а највиш ег
достојанства у Српској цркви, 1379. године, повукао се и живео 10
година у манастиру Св. Арханђела код Призрена, тада у области Ву-

Ј М. ПурковиК, Сриски иашријарси ереуњеГ еека, Днселдорф 1976,101-126; Д. Бог-

дано&нћ. Измирење српске и еизантијске иркве, О кнезу Лазару, Београд 1975,
81-90. Ђ, Сп. Раиојичић, Избор патријврха Д анила Ш и канонизаиија кнеза Л а*
зара, Гласиик Скопског научног аруштва, 21, Скопље 1940,68.
* О том с постоји обимна литература. Исдрпан прсглсд најважнн|нх чи 1ксница
саопштавају Г. Бабнћ - В. Ђурић {Историја српског нарора, II, Београд 1982,
166-191).
? С, Н оваковић, Зако н ски спомениии, 442-444, 446-448, 451-457, 459, 463, 464,
510 515. 528-533, 542,765.
1 М. Пурковић, СрОеки патријОЈки средњег еека. 123-126.
394 Немањићи и Дазаревики

ка Бранконића. Њ егов поновни долазак на чело Ц ркве више је од-

говарао интересима Вука Бранковића него интересима Лазареви-
ћа. М еђутим, као ш то се својевремено кнез Лазар ослободио при-
суства патријарха Јеф рем а избором патријарха Спиридона 1379.
године, тако су се и Лазаревићи ослободили Јефремовох' присуства
1390/91. године избором патријарха Данила III. И збором иатријар*
ха Данила, званична црква је почела опет, и то веома снажно, да по*
држава Лазаревиће и уздиже њихов углед.9 Нови патријарх је без
сумње учествовао у организовању преноса посмртних остатака кне-
за Лазара из Приштине у Раваницу и у његовој канонизацији. Да би
се што јаче и што брже учврстио култ новог српског светитеља, па-
тријарх Данило је написао и „Слово о кнезу Ј1азару“. У његово до-
ба написани су још некн култни спнси, који су имали за цил> да про-
славе велику жртву кнеза Лазара.10
Неговање светитељског култа кнеза Лазара, сем чисто религи*
озних побуда, имало је и одређен полнтички циљ. После обављене
каноннзације кнеза Лазара. његовим малолетним синовима приба-
вљен је изузетно висок углед у земљи пошто су и они иостали ,.из-
данци“ новог и „светородног корена“. Они су постали најдостојнији
да владају очевом облашћу и да на том простору наследе изумрле из-
данке сгарог светородног корена -Н емањ иће. У сфери тадашње док-
трине о српској државности и легитимитету владалачке власти. по-
служило је то Лазаревићима најлре као заштита од претензија Вука
Бранковића. а касније и као подлога зајо ш шире претензије Стефа-
на Лазаревића. Канонизацијом кнеза Лазара његови синови. ипак,
нису били у потпуностн изједначенн с Немањићима, али су им се за*
то највише приближили од све српске господе. Учвршћивање и ши*
рење култа новог српског светитеља. само по себи. ннје било довољ-
но да би Лазаревићи стекли већа права на српске земље од осгалих
обласних господара. На тако нешто и убудуће су могли рачунати са-
мо ближи или даљи рођаци Немањића, што је опет требало и на ви-
ше начнна доказати.
Своје сродсгво с Немањићима најранијс је истакао краљ 'Гврт-
ко 1 Котроманић, који је узео титулу краља Срба. Босне, Помор-
ја. односно Приморја и Западних страна.11 Прихвативши ,&востру-4

4 Ђ. Сп, Радојичић, И збор иатријарха Д анила Ш и канонизаиија кнчза Лазара, 67,

76 80.
10 Н сдавно је о том е расправ.ЂЗО нсирпно; Р. М ихаљчнћ, Л азар Хребељ ановић.
историја. нулт , прерање, Београп 1984,127-207.
11 С Ћ ирковић, СуГуби венаи, Зборник Ф нлозофског ф акул тета у Београлу,
VIII I (1964), 343-370.
Д е с и о ш С ш ф п н Л о за р е в и ћ и М и леш ева 295

ки венаи“ као симбол двеју независних држава, државе Немањића

и државе Котроманића, краљ Твртко истиче да је осим босанских
владара наследио и своје „прородитеље'' - господу српску - али из-
реком не помиње ни светог Симеона нити светог Саву.12 У то до-
ба владар Срба, који није поштовао култ светог Симеона и светог
Саве, нијс могао рачунати на подршку Српске цркве, а у крајњој
линији ни на подршку већине српског народа. И з познатих разло-
га босански краљеви нису могли исказивати потребно поштовање
првим српским светитељима па им је и поменута подршка била ус-
краћена. З а разлику од краља Т вртка, његов савременик госпо-
дин Ђ урађ II Балш ић истиче 1386. године да је захваљујући моли-
твама својих ,Драроритеља'\ светог Симеона и светог Саве, примио
божанску благодат, а конкретно да је постао господар З ете и По*
морске земље.1? М ало се шта може рећи о стварном сродству Бал*
шића и Немањића, али се показало дајенеопходно истицати такво
сродство у Зети да би се ш то боље осигурао легитимитет власти.
Требало је да лрођу још пуне две деценије лре него ш то је и Сте-
ф ан Лазаревић почео да истиче своје сродство с најстаријим срп-
ским светитељима.
У једној повељн, коју је деспот С тефан издао манастиру Хи-
ландару, као и у познатој повељи коју је издао манастиру Милеше-
ви, говори се исцрпно о великој помоћи коју су му у различитим при-
ликама пружили свети Симеон и свети Сава, а такође и о родбинским
односима, пошто деспот Стефан назнва прве српске светитеље сво*
јим ,Драроритељима"}4 Ове чињенице саме по себи биле би довољ-
не да привуку пажњу историчара, а посебно повеља издата манаети-
ру Милешеви. У науци до сада није познат случај да је неки српски
обласни господар локлањ ао земљопоседе неком манастиру који
би се налазио на територији другог обласног господара. Изузетак
су у сваком погледу светогорски манастири. Пош то се обласнн го-
сподари по правилу брину о црквеним установама на својој тери-
торији, могло би се претпоставити да је и М илеш ева у јсдном пе-
риоду доспела у политичке оквире Српске деспотовине. У науци до
сада нису пронађени ваљани докази који потврђују ову претпостав-
ку што не значи да садржина Милешевске повеље не привлачи па-

|Ј Љ СтоЈановиН, Старе српске повеље и писма, 1/1,75- 82

1Ј Љ СтоЈановић, Старе српске поееље и писма, 1/1,110.
14 Повсље су ло сада вишс пута НЈдатс, вшш. Р. ММозЈсћ, Мопитепга $ег&/са лреаип-
(10 Ншаггат Хегк/ае, Во$пае. Аа$иш, УЈеттае 1858, 331 334; С. Новакоанћ, Закон-
скн спомениии. 462.607 (скрАћено), Ђ. 'Грифуновнћ, Деспот СтефанЛазарсеиК
Књнжсвнн радови. Бсоград 1979, 148-151.
№ Иемоњићи и Лагаревићи

жњу из других разлога.13 Садржину ове исправе, као и поруку коју

доноси, најбоље је посматрати напорело са садржином нских испра-
ва које је Стефан Лазаревић издао Хиландару. То је потребно учн-
нити због тога што је култ светог Симеоиа и светог Саве посебно
нсгован у Хиландару на Светој гори, а у српским земљама у мана-
стирима Студеници и Милешеви, од којих се први због тога назива
,лавром Светог Симеона“, а други .^гавром Светог Саве‘\ }г>Да су
на неки начин сачуване студеничке повеље. и оне би за ову анали*
зу биле веома корисне.15167 Н а такав прилаз назначеној проблемати-
ци упућује и »1ињеница што се у иконографијн први светски свети-
тељи често приказују заједно,18 као и чињеница што се у
биографијама за светога Симеона и светога Саву истиче да су са-
чињавали ,#обар једнохрамни супруГ' нли „богоносни супруг", тј.
да сачињавају пар, односно такву везу или спрегу која је способна
да чини богоугодна дела.19
Од хиландарских ислрава треба имати у внду све онс повеље
које је издао Стефан ЛазаревиК као деспот, а на првом месту лове-
љу којом сс Хиландару поклања годишње по 100 литара сребра од
новобрдскс царине. У науци се за ову исправу узима, као и за већ но-
мекуту Милешевску повељу, да су издате 1405. године.20 Наведено
датирање не почива на чврстим основама, већ се заснива на неким
иодацима из биографије деспота Стефана који се односе на збивања
после битке код Ангоре 1402. године. Такви подаци заиста су могли
доспети у неку исправу која је била издата 1405. године, али исто
тако и у повеље које би биле издате иеку годину раније или касни*
је. Управо због тога би требало потражити чвршће ослонце за дати-
рање поменутих исправа. Т о би нам помогло за потпуније осветља-
вање л о јји т и ч к и х претензија деспота Стефана, а затим и у тражењу

15 За аш а о томе нема никаквог наговештаја у лмтератури, па ни у најновијој Исшо■

рија српскоГ народа, 11, Бсоград 1982.
16 В. Марковић, Праеославно монаштво и манастири у средњовековној Србији,
Сремски Карловии 1920,62,80.
|? О проблеммма осннвачке повеЈие манасш ра Стуленицс, као и о манастирсвим
поседима, исцрпио: С. Ћирковић. Сшуренинка иовеља и сшуденинко еласш елин•
ство, Зборник Филозофског ф акултета у Београду, X II-1 (1974), 311-319.
11 Д. Милошевић, ИконографиЈа светога Саае у средњем ееку, Сава Немањић
Саети Сава, историја и преда 1ас, Бе01рап 1979,279 318. Види н слике приложе-
не уз овај рад: слика бр. 7,14, 18,28,30,33.
'* Ломеитн)ак. Ж ивот Светога Симеона и СветоГа Саее, н ј д. Ђ. Даничић, Бео-

граа 1865, 161.167,172;Теоаосије, Живош СвешоГа Сове, изд. Ђ. Даничић, Бео*

град 1860,44.
*> Преглед аосадашњих изцања ломекуте Хиланларске и Милсшевске повел.е де*
спога Стефана, као и годнне и*Јдања саопштава: Ђ. ТрифуновиК, Десиош Сте-
фанЛазсЈњаић, Књижевнн радови, Београд 1979,202 206.
Деспот Сшефан Лазаревпћ и Милешева 397

одговора: када је и зашто дошло до ближе сарадње деспота Стефа*

на са најуглсднијим српским манастирима.
У науци је недавно скренута иажња на чињсницу да Стефан Ла-
Јаревић није самостално издао ниједну манастирску исправу док је
била жива његова мајка, кнегиња Милица,21 Све исправе, које су Ла-
зарсвићи иадали до новембра 1405, године, по правилу, издају зајед-
но кнегиња Милица и њени синови, Стефан и Вук Лазаревић, Та*
кав је био слу*гај и са повељом у којој се дозвољ ава деспотици
Јевпраксији, бол>е познатој као монахињи Јефимији, да поклони се-
ло Јабучје манастиру Хиландару.22 Повеља је датирана са 6913. го*
дином од створења света, што одговара периоду од I. септембра 1404,
до31, августа 1405, године. Колико је могло да се утврди, деспот Сте*
фан је први пут самостално издао једну повељу 2. децембра 1405. го-
дине.23 Њ егова самоегалноет као да још није била потпуна пошто су
на печату ове повељс утиснута имена и деслота Стефана и његовог
брата господина Вука.24 На основу ових чнњеиица може се закљу-
чити да поменута хиландарска исправа, о поклону 100 литара сребра
од новобрдске царине, није била издата пре 1406. године, Садржина
саме исправе, као и утврђене историјске чињеницс, омогућавају да се
утврди и датум после којег није могла бити издата, При крају номе*
нуте исправе у молби, коју деспот Стефан упућује својим будућим
наследницима да поштују садржину издате исправе, на првом се ме-
сгу као потенциЈални наследник помиње брат, затим син, па унук и
остали рођаци.25 У науци је одавно утврђено да је брат деспота Сте-
фана, господин Вук Лазаревић погинуо у турским међусобицама 1410,
године иа се иосле тог времена на њега није могло рачунати као на
наследника престола. Време издавања се може још сузити пошто је
између С гефана и Вука Лазаревића 1409. године дошло до оружаног
сукоба, који је довео до поделе наследних земаља кнеза Лазара. Не
изгледа нимало вероватно да би деспот Стефан 1409. године уврсгио
свог брата у потенцијалне наследнике. Остаје као извесно да је по*
менута исправа била издата пре 1409. године. Један запис, којн је за
собом оставио Григорије Хиландарац. уверава нас на посредан на-*14

*1 М БлагОЈ сгвић, Са&ларпрстпо у српским земљама после смрти иара Уроша, Збор-
ник ралола Внзантолошког института, 2 1, Бсограп 1982, 185 • 198,
А. Соловјеа, Одабрани спомениии српсхог прави, Београл 1926, 190-191,
Љ , Стојаиовић, Старе сриске повеље и писма. 1/1,200-204.
14 М. Благојсвић, Савларарсшво у српским земљима после смрти иира Уроша, 195,
196.
- 5 Рг М|к1о$Јсћ, Мопитепш Зегћјса зресшппо Миопат Зегб1ае, возпае. Ка& ш <, Ујеплае
1858. 333; Ђ. Трнфуновић, Деспот СтефанЈЈазаревић, Књнжевпи радови. 149,
163.
398 Иемањићи и Лагар<виЛи

чнн да је поменута исправа била издата пре 1408. године,26 а по свој

прилини у јесен 1406. године.27
У односима између деспота Стефана и манастира Хиландара
долазило је повремено до прскида, нарочито у лрвим децснијама ње-
гове владавине. Прекид сс испољавао на више начина, углавном због
тога ш то су крајем XIV века Бранковићи стскли велики утицај у нај-
угледнијем српском манастиру.28 Односи између десиота Стефана
и хиландарских монаха дефинитивно су сређени 1406. или 1407. го-
дине. Тада су хиландарски монаси прихватили деслота Стефана за
свог ктитора и легитнмног наследника Немањића, а он се са своје
сггране обавезао да ће материјално потпомагати манастир, н то по-
клоном од 100 литара сребра годишњс.29 Статус који му хиландар-
ски монаси лризнају, деспот Стефан описује следећим рсчима: „Ми-
лошћу великог гослодара мојега Исуса Христа заступством пресвстс
Богородице и молитвама светих ми господара и отаца и прадедова и
ктигора Симсона и Саве доброверни деспот Стефан, господар свих
Срба и Подунавља и великог српског царског манасгира што је Све*

* Љ СгоЈамовић, Сшари сриски заиисч ч н ш ч и с и , 3, Бсоград 1905, бр. 4053; исшо,

књ. 6. Сремски Карловци 1926, бр. 10032 3;Ђ . Трнфуновик, Д гсДу т СШефанЛа-
аареаић, 177-181 (превол). И з 'лшиса којн )е пставмо монах Григорије Хкланпа-
рац 1408. гпдж1с сазмаЈеио па је ои прсоисао књигу (Зонарин Паралипомеш за
деспота С тефана Лазаревића. Препвсиааље овс књ иге деспот Сгефан је гоае*
рио хиландарском с&ештепоипоку Тимотеју, који је убрзо после тога послао игу-
ман манастира Хиландара. Новн игуман Тимогеј поверио је нреписиаањс кн*и-
ге всћ поменутом монаху Грмгорију, којн ј с залочетн посао привео краЈу 1408,
годиие Н а оснонутога лако се може закључити даЈе прошло прилично време*
на откако јеТ им отсј ирихватно обаасзу да лрепише књигу, ла док је Григорије
заоршио нрег(исиеа1ие. Исто се тако можс закључнти да јс 1408. гоаине, а осро-
ватно и иеш го раннје.деслогС тсф ан осигурао с в о ј утицај у Хиландару.
27 Н а прсгпоставку ла је ломснута повеља била издата у Јвсен 1406. године упућу-
, е нас једна поасља коју су Бранковићи изддли Хиландару 15. октобра 1406, го*
динс О вом је повељом било одређено да се хнландарској болницн даје годишње
по 100 унчи ср еб р а.и то од прихода који се убире на нме иарине на тргу у Всли-
кој Хочи. М иш љсња смо да су Хнлакцарци напорсдо осигуравали ориходе и
маиасгиру и болници, тј . ! 00 литара сребра за м анаспф из Новога Брда и 100 уи-
чи сребра за болницу из Велике Х оче. Д а је дсслот С геф ан заиста учврсгио
свој утицај у Хилаидару. односно да јс сгекао ктиторска мрава. унерава мас и ње*
гова повеља коју је издао Хиландару 8. јува 1411. годиие Т ам о се помињу тзв.
„келијс Гсрасимоаске" које су принадале деспоту Стефану од раниЈС (С. Новако-
вић. Законски спомениии, 465; Рг. М1к)о51сћ, М опит еш Зсгбгса, 570). Све наведе-
ие чнњениие уверавају нас да је повеља дсспота Стефана, којом локла»ва Хилан-
дару 100 лкгара сребра, бнла издата после 1405, а пре 1408. године, вероватно у
Јесек 1406. годинс.
Хшганрор, Београд 1978,46 (Д Богдановић),
» рг. М1к1св1сћ, МопитеЖа 331 -33 3; С Новаковић, Законски спомениии, 462;
Ђ Трифуновић, Д еспот Спиф ан Лазарееић, И8, 149.
Десиош Сшефан ЛазарееиК и Милешева 399

тој Горн Атонској ктитор и најприснији“.^°У наведеном цитату ја-

сно је онисано схватање деспота Стефана, које прихватају и хилан*
дарски монаси. О н сматра себе господарем свих Срба, што у то до-
ба ннје одговарало чињеничном стању. Песпот Стефан за себе каже
да је и законити наследник Немањића. Свети Симеон и свсти Сава
су његова ,Ј:вета господа“, тј. претходници на власги, а он је њихов
наследник. Према тадашњим схватањима. први српски светитељи су
у сваком погледу изједначени са старијим светитељима хришћан-
ске дркве, али они се истовремено рачунају и у ,мрадедове“ деспота
Стефана, на је он и по родбинској линији законити наследник њихо-
вих добара на земљи. Познато је да су свети Симеон и свети Сава би*
ли ирви ктитори „великог српског царског манастира“ Хиландара,
али одтренутка издавања поменуте хиландарске исправе, ктиторска
права тзв џругог" ктитора припадају деспоту Стефану, па је он и у
том погледу законити наследник првих Немањића.31 С тефан Лаза-
ревић је себе сматрао и једним од најприснијих сарадника Хиланда-
ра, или, како се у то доба говорило, једним од „унутрашњих"?2 Кра*
ће речено, деспот С теф ан је у то доба сматрао себе легитимним
наследником Немањића, а такво је схватање било прихваћено, не са-
мо у његовој држави, већ и међу хиландарским монасима. У уводном
делу повеље он је топло захваљивао богу што га је избавио из најте-
ж и х искушења. Развијајући даље своју мисао и привопећи је крају,
деспот С тефан посебно наглашава да је захваљујући највишој ин-
станци постављен „за самодршца и владара очинског дела“, односно
,уеребија'\ али истовремено и да је „поверен ширинама српске зе-
Н а овај начин је јасно истакнута разлика између територије
којом он непосредно влада и крајева на које полаже одређена пра*
ва Најсгарији син кнеза Лазара био је пуноправни владар једино у
области наслеђеној од оца („отачаско жрребије“), али су истовреме-
но њ егове претензије обухватале свеукупно пространство српскнх
земаља. Деспот Стефан је тада господарио само једним делом ста-
рих немањнћких земаља, али му је зато највиша инстанца поверила

Ђ . Трифуионнћ, Десиош Сшефан Лазаре#ић, 162 (превол).

*' О .лругом** ктитору опширније: С. Троиики, Ктиторско право у Византији и у
Немањићкој Срби/и, Глас СА Н У 168, Бсоград 1935, 97.
5* У самој поаељ к деспот С тсфап каж с да ј с лостао Хиландару. „хти твр ' ж* и
внн^трћнин" (Ђ. Трифуковић, Деспот Спифаи ЛазаревиН, 148). Срсдњовсков-
на р с ( „вкн^тркнк” могла је значнш нсто ш тои патннска реч иметич илнт11гтЈ5.
У Хнландарској по&ељи дсспота Стсфана она јннчн улраво ш то и реч .јпнгпил"
(види: Ђ. Даиичић, Р р ч ни к из кн>ижеоних старина српских, Бсоград 1863, 179).
55 У оригнналномтексту сгоји: „ в л ' « а же г д м о д р & ж м и н влддм<А игткчек«л»ву ждр«*
В И К Ј Н Ш И р \ У Т Д Л Ч 1 сркв С К В Ј Н Х*МЛ11 8&Н*рЕНК Ш Т В 0 Г 4 в 4 н ч « х ^ <с ( Ђ . Трнфуновић,

Д еспот СтефанЛлзарееић, 148, 149),

400 ИемањиНи иЛазарееићи

старање и о преосталом лростору, без обзира на то што су на том

иростору стварну власт имали други обласни госиодарн. Према то-
ме, у уводном делу поменуте хиландарске повеље биле су иаложене
најважније тачке политичког програма деспота Стефана. Почетком
XV века он гледа на српске земље као на једну целину, коју у поли*
тичком погледу треба чвршће повезати па и ујединити. Таква ду-
жност је пала у део њему лично као Немањином „ираунуку ", пого-
тово ш то је он, а не нски другн обласни господар, био божији
изабраник који је поверен „ширинама** српске земље. Д о 1406. го-
дине такво схватање се изградило и учврстнло у држави Лазаревића
да би у то доба постало прихватљиво и за хиландарске монахе.
Не може се поуздано утврдити време када је код Стефана Лаза-
ревића сазрела идеја да окупи и уједини све српске земље, али је она
свакако по*1ела да се проводи у дело после битке код Ангоре. Убрзо
после ове битке Стефан Лазаревић је у Цариграду добио деспотски
венац па је тако узвисио своје владарско достојанство изнад досто-
јанства других обласних господара.,г4 Некако у исго време он је забе-
лежио и неколико крупних политнчких успеха. Успео је оружјсм да
се одупре нападима Турака и Бранковића. Постао је савезник и ва-
зал угарског краља, а заузврат је добио Мачву, Београд и Голубац,
да би у кесару Угљеши, господару Врања, Иногошта и Прешева, сте-
као и савезника и вазала.35 Овде треба још лодати да је са Балпжћи-
ма и пре и после 1402. године имао пријатељске и срдачне односе.36
Значајни полнтички успеси, постигнути у кратком времеиу, улива-
ли су наду да ће доћи до брзог окупљања или уједињења српских зе*
маља, свакако са деспотом Стефаном на челу. Овакве теж њ е нису
одговарале интересима Турака, па ни других обласних господара и
они су настојали да то осујете. У току 1409. године деспот Стефан је
претрпео теш ке губитке. НаЈЊДнут истовремено од Турака, Бран-
ковића и Вука Лазаревића, био је приморан да са братом Вуком по-
дели наследне земље Лазаревића.37 Са насталим сгањсм деспот Сте-
фан се ниЈе помирио. Искористивши турске мсђусобице, он је већ
1410. године поново ујединио подељену земљу да би 1411. године при*
морао и Бранковиће да му се трајно потчине и постану његови ваза-
ли.3|Ј Њ егов политиг1ки програм окупљања и ловезнвања српских зе-
маља почсо је поново да се остварује. Изван јачег и непосредног

* Б . Фе рј анчић, Деспот и у Вш аниш ји и јужшклоаенским зсмљама, Бсоград 1960.

<*-26. 182 1*6.
” Подробније о томе: Историја сриског нарора. И, Београц к982,65 78, 115.
* Историја Црнс Горе, 11/2, Титограц 1970,81,83,88,94.96.
1т Историја српског нарора, 11,81,82.
'* Историја српскоГ народа, Н, 82-87, 11 6 .117
Дссиош Сшефан Лазаревић и Милешева 401

утидаја деспота Стефана остале су само онс зсмље Пемањића које

су се нашле у оквирима босанскс државе, тачније у области војводс
Сандаља, а једним делом и у области кнеза П авла Раденовића.39*У
овим крајевима деспот Стефан није могао снагом оружја да проши-
ри своју превласг, а не анамо ни да ли је тако нешто н покушао.
Односи између Стефана Лазаревића и војводе Сандаља, коли-
ко је у науци познато, дуго времена нису бнли ни савезнички ни при-
Јатељски, пошто су се н»ихови интереси на више страна укрштали и
сукобљавали. Позната су вишегодишња настојања војводе Сандаља
да припоји својој области Зету, што ни у ком случају не би одгова-
рало интересима Лазаревића.*0 П ознато је такође да су се у првој
деценији XV века деспот Стефан и војвода Сандаљ налазили у про-
тивничким таборима када су између Жигмунда Луксембуршког и Ла-
дислава Наиуљског вођсне вишегодишње борбе за угарски престо.41
Имајући у виду наведене чињенице, с правом се може поставити пи-
тањс: када је за деспота Стефана настао повољан тренутак да Ми-
лешеву обдари земљопоседима. Једва се може и прстпоставити да је
до тога дошло у периоду док су односи између двојнце обласних го-
сподара били затсгнути нли непријатсљски. М ала је вероватноћа да
Г>иманасгир Милешева ризиковао да изгуби наклоноегсвог обласног
господара, примајући земљопоседс из руку њех-овог политичког про*
тивника. До успосгављања пријатељских односа између деспота Сте-
фана и војводе Сандаља дошло је свакако крајем 1411. године. Тада
се војвода Сандаљ оженио госпођом Јелом, сестром деспота Стефа*
на, а у го доба већ удовицом зетског господара Ђурђа 11 Балшића.42
Н а основу изложених чињеница намсће се претпоставка како
су се тек после 1411. године стекле поваљне околности да деш от Сте-
фанобдари Милешеву зсмљопоседима. Садржина новеље, која је тнм
поводом и издата, омогућава да се провери исправност саопштене
претноставке. У уводном делу повеље деспот Огефан дајс на знање
свима: „како многим милосрђем и неизрецивом милошћу светих мо-
јих господара и кгитора срлских светога Симеона, самодршца срп-
ског и мироточиа, и светога Саве, великог архнепискона српског, ко-

(ч С' Ћирковвђ, Историја средњоеековне босанскг рржаве> Београд 1964,178* 183,

215
«> с Ћирковнћ Истор 1часрерњовекоенебосанскерржаее, 178-180,208,209, Исшо-
р ц а Црне Горе, Ш , 65-67, 89,90,94,95,97, 102.
41 П оаиатоЈе д»Је десаог Стефан постао вазал угарског краља Жигмунда 1403/4,
годинс и да се ои тада напазио на његовоЈ страни, аок се војвода Сандаљ у првоЈ
аеценији XV вска налазно на страни Ладислава Напуљског. Више о томе. С Ћмр*
коаић, ИсШорија срерњовековне босанске држаее, 199,200,203-206,208,211-214.
*' Историја Црне Горе, 11/2.102.
402 Немтнића и ЈЈазарееићи

ји многом својом милошћу бејаху аосредници за моју недосгојност у

Господу, и молитвама њиховим често спасен бих на мору и на суву, у
боЈевимп и у различитим невољама и нападајима непријатеља, Чак
и јадну душу моју од врата смртних повратише и молитвама њиховим
ол свих творца и владике по други пут живот ми се дарова".4? У овом
подужем цитату, уз много уопштавања, ако смо то добро разумели,
саолштено је неколико занимљивих историјских чињеница. Свети Си-
меон и свети Сава названи су „Господарима и ктиторима српским".
а пошто се у титулатури деспота Стефана редовно наглашава да је
Јосподар Срба‘\о н д а је он њихов легитимни наследник у владарским
па и у ктиторским правнма, Први срлски светитељи пружили су му
иеизмерну помоћ у различитим приликама, па су чак једном повра-
тили његову душу „од ерата смртних" на тај начин ш то је Творац
свега услишио њихове молитве и други пут му даровао живот, На пр*
ви поглед ова констатација и по времену и по садржини изгледа при-
лично неодређена, али смаграмо да се односи на неку тешку болест
коју је деспот Стефан једаа преболео. У науци је од раније познато
да је деспот Стефан током свог живота био неколико пута озбиљно
болестан. Први пут се то догодило, по свој прилици, у јссен 1408. го-
дине, па су Дубровчани поводом тога изразили велику слремност да
пошаљу свог лекара у Србију.44 На основу ове чињенице могло би
се даље закључити да је Милешевска повеља била издата тек после
оздрављења деспота Сгефана, односно после депембра 1408, године.
Такво датирање на посредан начин потврђују и друга казивања
која су забележена у уводном делу Милешевске повеље, Тамо је де-
сиот С тефан захваљивао светом Симеону и светом Сави што је за-
хваљујући њиховим молитвама често био спасен: „на мору и на суву,
у бојевима и у различитим невољама и наладима нспријатеља", По-
што је деспот Огефан, заиста, учсствовао у многнм бојевима и био
изложсн нападима непријатеља, то нам онда ове чињенице не могу
помоћи код датирања Милешевске повеље. Више о томе говори из-
раз да је био спасен и „на мору". У науци је утврђено да је Стефан
Лазаревић прсдузео два дужа путовања по мору, Први пут на поврат*
ку из Цариграда, лреко острва Мнтилене до Зеге 1402, године, а дру-
ги пут 1410. године када је пловио Црним морем, враћајући се из Ца-

Прсвои: Ђ. Т рифуноеић, Десиош Сшефан Лазаре&ић, 164.

и Понетком авгусга 1397. године- „нско од ЛаЈаревића био је болссган“, каже М.
Пурковић, алн не Јнамо ко. Могао )е то бити Стефан нли Вук Лазаревић, али вс-
ровапж је њнксва мајка кнегн 1ва Милипа. Насупрот ово) нсшвесностн, поузда*
но се зна аа је у Јесен 1408. годинс озбнљно био болестан деспот Стефан, па се
дубровачкн оншгински лекар обавезао И .октобра 1408. гоаине: л а одедсспоту
Стефану да га опсрншс*' (М. Пурковић, Кне* и респот Стефан Лш аревић, Бе*
О Г р а д 1978,45, 85, 86).
Десиош Сшефан ЈЈазарееић и Милешепа_______________________________ 403.

риграда преко В лаш ке у Србију.44*Описујући ово друго путовање,

Константин Филоаоф каже да је оно било заиста драматично. Јака
бура и велики таласи захватили су и раздвојили бродове на којима
су се налазили деспот Стефан и кесар Угљеша, господар Врања, Пре-
шева и Иногошта, али су се они великим чудом поново састали и из*
бавили.46 У колико се већ помињана захвалност за спасење „ид мо•
ру" односила на ову иловидбу, онда би Милешевска повеља мохла
бити издата тек после јула 1410. године.
У прилогтаквог датирања иде и начин помињања будућих на-
следника деслота Стефана у Милешевској повељи. У завршном де-
лу исправе он по обичају моли будућег наследника да поштује све игто
у повељи пише, било да то буде неко „од сродника наших или било
ко од побожних".47 Молба је уопштена. Упућена је свим рођацима и
иобожним хришћанским влаларима, а не лосебно брату, сину, уну-
ку, па тек онда рођацима, као што је то било учињено у Хиландарској
повељи која је била издата 1406. или 1407. године.48 Начин форму-
лисања молбе у Милешевској повељи подсећа на молбу која је садр-
жана у једној ловељн деспота Стефана и која је издата Хиландару 8.
јуна 1411. године.4950Тамо се на првом месту такође моле „сро?ншш \
а онда и неко други од православних хришћана, уколико постане вла*
дар у земљама Лазаревића. Изостављање „брата" као могућег на-
следника привлачи посебну пажњу пошто је Вук Лазаревић година*
ма делио власт са старијим братом Стефаном и важио као његов
потенцијални наследник.?г>До изостављања „брапш" морало је доћи
у молбама свих оних повеља које је деспот Стефан издао лосле 1410.
године, а вероватно и 1409. године, пошто је господин Вук Лазаревић
погинуо у турским међусобицама јула 1410. годинс.?1
Досадашња анализа уверава нас да је Милешевска повеља мо*
гла бити издата после 1410. годнне, али се ова граница мож е још
померити. Н а такав закључакупућује начин давања имунитетских

*' М. Пурковић, К нез и десиош О иеф он Лазарееић, 66-69,94; Ђ Трифуновић, Ле-

спот Стефан Лазарееић, 22,22, 29.
46 Константин Фнлозоф, Ж иеот СтефанаЛазаревића. изд. В. Јагнћ, Гласник СУД
42, Бсограц 1875,296. Види и превод: Л. МирковиК, Старе српске биогрофије XV
иХУИ еека, Београд 1936,94,
Рг. М<к1о$1сћ, Мопитепга 5егР1са. 333; Ђ. ТрифуновиК, Д еспот СтефанЛазарелиН,
151. 165.
46 Внди нап. 27. Садржииу мслбе видн у издањима повеље; Рг. М»к1ов1сћ, Мопитеп-
!<з ЗсгШ а, 333: Ђ. 1'рифуновиК, Д еспот Стефан Лазарееић, 149
49 Рг. М)к1омсћ, Мопитепга Зегћка, 571. _
50 М. БлагојевиК, Саеладорство у српским зем лам а после смрши идра Уроша,
185-198.
' 1 М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазарееић, 95.
404 Немпњићи и Лазаребићи

лрава милешевским селима. Својом повељом деспот Сгефан је по-

клонио манасгиру Милешеви лет села у Моравици, и то: два Гугља,
Храсно Поље, Шемгоњ и Рупељево.52*З а целокупно становништво
ових села било )е предвиђено: „да су слободни две године од унча, а
пет година да су слободни од свих работа господства ми, осим ун-
ча“.м У овом случају ослобађање од фискалних обавева је делимич-
но и временски ограничено. Н а основу расположивих података, по-
уздано се мож е утврдити да је деспот С тефан вршио селективно
ослобађање манастнрских села од најважнијих обавеза у последњој
децснији своје владавине.54 Он је, додуше, 1411. године ослободио хи-
ландарска села у околини Новог Брда од разних работа и данака, али
их није ослободио од „војниие“ и ,#анка господскоТ\ под којим се
подразумевају летњ е и зимске унче.55 У то доба „унча“ је тежинска
јединица као дванаестн део литре, али и обрачунска јединица која
садржи 20 сребрних динара.56 Рат с Турцима и стална опасност која
је претила с те стране нису дозвољавали да се држава лишава и нај-
мањег дела материјалних средсгава, којима се обезбеђивало врше-
ње војне службе, Нешто иовољнкје прилике су настале тек 1413, го-
дине, када су војске деспота Огефана, његових савезника и султана
Мехмеда потукле војску принца Мусе, у то доба огорченог нелрија*
теља деспота Стефана. З а велику помоћ, коју је лружио султаку Мех-
меду, стекаоје његову трајну наклоност па је могао рачунати да бар
неко време неће бити узнемираван с те стране.57 П ознавајући до-

92 Ђ. Трифуноеић, Д еспот Стефон ЛамрееиН, ) 5 1, Рг. М1к 1о$>сћ, Мопитепш 5ег&/-

са, 334,
п Видл нап, 52. Превод: Ђ Трифуновнћ, Д кбвпЗ Стсфан Лазаренић, 165,
Д ссгјог С ггф ан јс 1417. годннс нрви пут иЈвршно делимично ослобађа 1ће за онс
поседе мамвстира Ватопеда којн су се налатнли у околини Новог Брда {А С о л о
вјев - В. Мошин, Грчке иоееље српски,< еждари, Београд 1936,305). Д есет годн-
на касннЈе (1427) дсспот Стсфан јс дслимично ослободио поседс Лавре Св, Ата-
пасија, који су се налазили код ПараКииа (С НоваковиК, Законски спомемиии,
500). Овпе свакако треба лрндружити н обавештења из јепне повеље коју је из-
дао 1428. годинс господнн Ђ урађ БранковиК манастиру Св. ПантелеЈмона. Он је,
у сгвари, саио потврдио деличично ослобађаље мапастирскнх поссда, к о ј с ј с нз-
вршио његов претхолннк, деспот Стефан ЛазареаиК, Треба још реНи да госпо*
дин Ђ урађ Бранковић ни)е ослобађао од „турскс ипате" 1419, голнне поселе ма-
паегира Св. П авла, који су се налазили у 1веговоЈ области (С. Новаковнћ,
Закочски спомениии. 531). Све ово показује да су манастирскн поседи у СрбиЈи
били дслимично ослобађани од на}важниЈих обавеза у псриоду од 1417. до 1428.
годихе, а вероватио и неку годииу раиије, али ипак не пре 1413. годинс, када су
оконнане дккастичке борбе у Турској.
” Рг М>к1о$1Сђ, МопитенШ 5ег*нса, 571; С. НоваковиК, Законски спомениии, 466.
* О „уичи" као фискалној обавези вчдн: И т о р и ја српскоГ народа, Н, 122-124.
Консгантии Филозоф, Жи&от Стефана Ллзарелика, ГласЈ1ик СУД 42,309; ире-
&од. Л, Мнрковнћ, Спшре српске биоГрафије X V и ХУИ еека. 106.
Десиош Сшефан Лазаревић и Милешева 405

бро Турке и варљивост среће, деспот С тефан се вииге није усуђи-

вао да потпуно ослободи манастирске поседе од оних обавеза које су
осигуравале редовно вршење војне службе. Такав уступак није био
учињен ни милешевским селима у Моравици.
Начин ослобађања манастирских села од најважнијих фискал*
них обавева и сређивање односа с Турцима 1413. године уверавају нас
да Милсшевска повеља није била издата пре 1413. године, али ни мно-
го касније. Таквом датирању иде у прилог и чињенида што је исте го-
дине војвода Сандаљ дошао с војском у Деспотовину да помогне де*
споту Стефану у рату против принца Мусе.58 Овим чином је њихово
пријатељство и савезништво осведопено на најбољи начин. У њихо-
вим односима наступио је период присне сарадње па је деепот Сте-
фан, вероватно са знањем војводе Сандаља. могао обдарити Миле*
шеву земљопоседима који су се налазили у Деспотовини, а да тиме нс
изазове подозрење на другој страни. И з разумљивих разлога у Ми-
лешевској повељи деспот Стефан не ставља у први план и не истнче
непосредно своје претензије на све српске земље, као што је то учи*
нио 1406. или 1407. године у Хиландарској ловељи, али зато не пропу*
шта прилику да нагласи како су му свети Симеон и свети Сава пру-
жали велику помоћ и заштиту. Ни у једној повељи Лазаревнћа нису
у толикој мери хваљене н уздизане заслуге првих српских светитеља.
Они су. по рсчима деспота Стефана. били његови стални посредни-
ци и молиоци на небу, али зато је он био њихов изабраник у српској
земљи. Издајући Милешевску повељу деслот Стефан није напустио
свој политички програм окупљања и повезивања свих српских зема-
ља, всћ га је само гтрилагодио постојећим приликама. З а разлику од
области кесара Угљеше и Бранковића, обласг војводе Сандаља није
била потчињена деспоту Стефану, као ш тото није била ни З ета Бал*
шића 1413. годинс, али су се зато ове две последње области чврсто
повезале са Деспотовином родбинским и савезничким везама. У про-
цесу поновног окупљања и уједињавања свих српских земаљ а, нај*
угледнији српски манастири, Хиландар, Студеница и Милешева, где
је култ светох' Симеона и светога Саве особито поштован и негован,
вршили су своју историјску мисију и у ирвим деценијама XV века,

(Прогштано као саопштење:Дес1Јот СтгфанЛазаревићиМиле-

шева на међународном научном скупу „Милешева у нстори]и српског
народа", одржаном јуна 1985. годвне у ПриЈепољу и манасгиру Миле-
шева. Објављено: Милешееа у историји српског нарора, САНУ, Науч-
ни скупови 38, Одељење историјских наука 6, Београд 1987,165-174]

5» С. Ћирковић, Исшоријасреуњобековне босанскг рржаве, 241; М. Иурковић, Кнез

иреспот Стефан ЈЈазаревић, 104.
 ГЛАВА Д ЕВЕТН АЕСТ А

СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ И
СУВЕРЕНИТЕТ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

П рош ло је готово пуних осам стотина година од како је Сте-

фан Немања упозорио савременике и оогавио поруку њиховим по-
томцима да је српска држава била суверена од памтивека па се, као
таква, уклапала у светски хијерархијски поредак држава и владара.
Порука је добро позната, језгровита и цитирана на много места. У
складу са учењем хришНанске цркве, Немања даје објашњење и о ис-
ходишту суверенитета српске државс и српских владара и каже:
„Искони створи Бох* небо и земљу и људе на њој, и благослови их н
даде им власт над свим створењем својим. И једне постави цареве,
другс кнезовс, друге господаре, и свакоме даде пасти стадо своје и
чувати га од свакох а зла којс наилази на њ. Зато, браћо, Б ог преми-
лостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима, и сваки народ раз*
дели, и закон даде и нарави усганови, и господаре над њима, по оби-
чају и ио закону распоредивши својом премудрошћу. Стога по многој
својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим лрадедо-
вима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Б ог сва-
којако уирављаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и ло-
стави мс великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана
Немању".1
У ових неколико једноставних и лепих рсченица изложено је
схватање српске средњовековне лолитичке и интелектуалне елите
0 пореклу државног суверенитета. о разликама међу народима, др*
жааама и владарима. Б ог је творац свега, неба, земље, л>уди и наро-
да. Постојећи народи се међусобно разликују по својим битним осо-
бинама, обичајима, језику, законима, облицима владавине. Једнима

1 Повсљ а коју је Стефан Немања нзлао Хиландару објављквана је и превођсна

&И1ие пута. З а ову прнлику преувели смо превод: Л. Мирковнћ - Д. БогпановиК,
Сеети Саеа, С а б р м и списи, С тара српска кљ иж евност у 24 књ иге, Бсоград
1486, 31 .
408 Н ем а њ и ћ и и Л а за р е в и ћ и

је Бог одредио за владаре цареве, другима кнезове, трећима влада*

ре с различитим титулама. Средњовековно друштво је хијерархиј-
ско друштво у свим сегментима па, у складу с таквом структуром,
лостоји и хијерархија држава и владара. П рема схватаљима Визан*
тинаца, на врху замишљене пирамиде држава и владара налазио се
византијски цар, цар Римљана (Ромеја), а испод њега се налазе вла-
дари других хришћанских држава. Нико од њих, без обзира на то ко*
лико био моћан, није се могао изједначавати са царсм Ромеја.2 Ова-
кво схватање је у потпуносги бнло прихватљиво за Стефана Немању
па он. збогтога, на првом месту истиче да Грци (Ромеји) нмају царе-
ве, а Угри (Мађари) краљеве, што није представљало никакву пре-
преку да српски владар и српска држава буду суверени.3 Б ог је тај
који јс својом неизмерном милошћу даровао Немањиним дсдовима
и прадедовима да самостално владају „земљом српском" и Стефана
Немању, ститулом великог жупана, одредио за њиховог наследни*
ка. На основу саопштеног схватања, може се дал»е закључити да се
исходиште суверенитета срлских владара н државе налази у божијој
милости, Суверенитет се не добија од живих људи, од странаца, ни
од царева, ни од краљева, што опет оставља широке могућности сва-
ком владару, држави, народу да га прибави за себе на оном лросто*
ру који држи и насељава.
У наредним деценијама Немањин наследник и син Стефан ус-
пео Је да владалачко достојансгво „великогжупана“ уздигне на ранг
краљевства, ш то је представљало крупан политички успех. Истовре-
мено, са добијањем краљевског венца, сриској држави је прнзнат пот-
пуни суверенитет и на међународном плану, док се српски владар у
лостојећој хијерархији владара изједначио и са угарским краљем и
са свим другим хришћанским краљевима. Њ ему припада врховна
власт у држави. Он је потпуно независан и самосталан у односу на
било којег владара, укључујући и византијског цара, па се од тог вре-
мена назива „самодршцем“.4 З а време Стефана Душана. 1346. годи-
не. српско краљевство је уздигнуто на ранг царства. О вим чином
истовремено је уздигнут суверенитет српског владара и државе у иде-
алном логледу на највиши могући степен.5 Србн су тада као народ у

* Г. Острогорскн, Виаинпшјски систем хијерархије рржаео, Сабрана д«лл, V, Бв-

оград 1970, 238-262; Г, Осгрогорски, Визаитијски иар и саетски хијерархиЈски
порерак. Сабрана лела, V, 263 277; Г Острогсрски. Србија и еизантијска хије•
рархија држааа, 0 кнезу Лазару, Београл 1975,125 137; Историја српскоГ наро-
ра, 1. Бсоград 1981,524-528.
3 И стори/о српско%нарора, I, 525; Р. Михаљчић, Лазар Хребељаноеић. Истори-
/а. култ , предање, Бсоград 1984,69,70.
* Г Острогорскн, А вт ократ ор и самоџржаи, Сабрана лсла, IV, 323 *327
5 Истори/а српског нарора, 1,526-5 31,
С ш еф ч н Л а зи р е в и ћ и суоер+нигиеш срГ нке држаое 409

погледу суверенитета у потпуности изједначени са Грцима, који су

веровали да су једини легитимни носиоци свих права на православ-
но хришћанско царство. Отуда није нимало случајно што се Стефан
Душан титулише као „цар Срба и Грка". Више се од тога није ни мо-
гло постићи пошто су српски владар, држава и нароп изједиачени у
идеалном погледу с легитимним носиоцима врховне власти у пра-
вославној васељени - с Грцима, односно с Ромејима (Римљанима).
У садржини самог суверенитета изузстно значајно место лри-
пада Српској православној цркви, која је са архиепископом на челу
постала аутокефална 1219. године да би 1346. године била уздигну-
та на ранг патријаршије. Српска православна црква као установа би*
ла је до те мере инкорпорирана у организам српскс средњовековне
државе да је постала саставни део српске државности. 11е набраја*
јући све ш та је Црква учинила за јачање државе, за ову лрилику тре-
бало би упозорити само на значај канонизације (> с ф ана Нсмање,
односно светог Симеона.6 Овим чином, између осталог, учвршћени
су темељи „светородној лози“, што је олет имало за циљ да званич*
на црква не прихвати за легитимног владара Срба никог ко не иоти-
че из Немаљиног рода. Ово је опет представљало озбиљну препре-
ку сваком потенцијалном кандидату на владалачкл престо пошто без
црквсног обреда нико није могао бити уведен у владалачко досто-
јанство. К олико јс у науци познато, нико у средњовековној Србији
није ни покушао да заузме престо Немањића. Каснијом канонизаци-
јом краљева Стефана Праовенчаног, Уроша, Милутина и Стсфана
Дечанског сужавао се чак и број могућих кандидата који су потица-
ли из динасгије Немањића. Познато је да Је владалачки пресго акту-
елног српског краља био посебно учвршћен канонизацијом његовог
родитеља. Свим ближим и даљим краљевим рођацима престо је био
недоступан. Ово је у себи крило и једну велику опасност, која је до-
шла до изражаја после смрти цара Уроша (1371). Будући да он није
имао мушких потомака, нико од ближих и даљих сродника није мо-
гао рачунати да ће постати њсгов легитнмни наследник. Отуда није
нимало необична појава што нико од српских обласних господара,
који су после 1371. године господарили правим државама, није посе*
гао ни за краљевском ни за царском круном. Обласни господари би-
ли су суверени у својим државама. Кнез Лазар се називао чак и „са-
модршцсм“, али није узео достојанство ни краља,7 ни цара. Иису то
учинили ни његови наследници.

ћ Ј1. ПааловиК, К улш оеи лииа код Србо и Макадонаиа, Смедсрево 1965,42-51,256,
М Благојевић, Сшурениио - манвстир заш т итника српске рржаве, Студеинца
н виЈЗнтнјска ум стностоко 1200. годнне, Београд 1988, 51-66.
I' Михаљчић, Лазар Хребељаноеик, 85 98.
410 Н ем ањ иН и и Л е и а р ев и к и

После битке на Косову (1389) наследници кнеза Лазара нашли

су се у изузетно тешким приликама. Турци нису престали да ратују,
али они нису Гј и л и једина опасност. Иевоље су долазиле и са севера,
из Угарске, која је сматрала да је дошао прави тренутак да потчини
државу Лазаревића. Све се то компликовало мсрсдима у земљи. Кне*
гиња Милица и њена два малолетна сина, као владари, нису улива-
ли ттревелико лонерење осионој властели. Део власгеле. руковођен
личним интересима, отказао је послушносг Лазаревићима. Знатно
всћи углед код властеле у српским земљама и код суседа имао јс го-
сподин Вук Бранковић, господар Косова, зет кнеза Лазара, искусан
политичар, изданак угледне властеоске лородице, за коју се говори*
ло да води порекло од Стефана Немање.8*Од обласних господара у
најближем сродству са царем Душаном био је његов сестрић госпо-
дин Константин Драгаш (Дејановић), док је највише владалачко до-
стојанство међу њима имао краљ М ар к о / Краљевску титулу јс до-
био, по свој прилици, од цара Уроша. Пошто краљ М арко и господин
Константин нису владали матичним српским земљама, нису могли
рачунати ни на снажнију подршку српске властеле. Н е сме се зане-
марити ни чињеница да су обојица и пре и после битке на Косову би-
ли турски вазали, ш то је ј о ш више сужавало изгледе на наслеђе Не*
мањића.
У јесен 1389. године ЈТазаревкћи су се нашли у критичном по-
ложају. Изгледало је да се неће одржати на власти и да ће изгубити
земљу. Кнсгиња Милица је озбиљно помишљала да се са породицом
склони у Дубровник и вршене су одређене припреме.10У тим тешким
временима Лазарсвићима је лружила велику подршку званична Срп-
ска црква, са патријархом Спиридоном на челу, као и део властелс
који је остао лојалан. Са највишим представницима Цркве и оданом
властелом кнегиња Милица је одржала савстовање, вероватно до ав-
густа 1389. године.11*13П а том саветовању донете су крупне и тешке
одлуке, које се у најкраћем своде на нагли заокрет спољноиолитич-
ке оријентације. Одлучено је да се успоетави мир и сарадња с 1'ур-

‘ И. БожиК, Неверсшво Вука Бранкоеића, О кнвзу ЈТазару, 236,237.

4 0 крзљу Марку и гослодину Копсгантииу исирпно; Р. Махаљчић, Крв) Сриско!
шгрстеа, Београд 1973, Ј65-184.
10 К. Јиречек, Историја СрСа, I, Београд 1932,328.
и М . Бла гој евић, Српска рржава у доба Сшефани Лазареиића, Срискн народ у дру-
гој половишј XIV и у првој половннн XV века, Београп 1989,58. П ош то је на са*
встовању био орисутак патриЈарх Спиридон, за којсг се зна да је умро 11. авгу-
ста 1389. годинс, саветовање је могло да се одржи између 16. јуна и 10. августа
1389. године. В иди М Благо) свић. Савларарсшво у ср&ским земљама После смр■
ти шгра Уроша, Зборник рапова Вкзантолошког ин аитута, 21, Бсоград 1982,
185.
С ш еф ан Д и м р е а и Н и с у в ер е н и ш е ш ср и ске држове_______________________ 4 И

цима, да се прихвате вазалне обавезе према емиру Бајазиту, по цену

губљења пуног суверенитета у држави. Оплука је спроведена у дело,
па су млади кнез С тефан и његов брат Вук, са стицањем пунолет*
ства, били обавезни да лично прате Бајазита у свим ратним походи-
ма, са помоћним одредом својих војника.12 Сећајући се ових време-
ва знатно касније, Стефан Лазаревић без икакво!' околишења каже:
„Од Косова бејах порабоћен Исмаиљћанском народу“,1? тј. Турци-
ма. Термин „иорабоћен" подразумева личну потчињеност и редовно
извршавање утврђених обавеза. У конкретном случају реч је о лич*
ном извршавању војне службе, слању помоћне војске и плаћању утвр*
ђених дажбина емиру Бајазиту, На другом месту деспот Стефан са-
опш тава да је одмах по доласку на власт био излож ен великим
тегобама, а заједно с њим „мали и велики људи“, манастири и мона-
си. или краће речено - целокупно становништво у земљ ама Ј1аза*
ревића.*1314
Губитак суверенитета и незавидан положај у који су доспели
наследници кнеза Лазара били су добро познати њиховим суседима,
посебно Дубровчанима. Из ових разлога, у периоду од 1389. до 1398.
године, Дубровчани не указују превелико поштовање Лазаревићи*
ма. па кнегињу Милицу (монахињу Јевгенију) најчешће ословљава*
ју само као ,шочтену“ госпођу, а кнеза Стефана као „почтеног" го*
сподина.15 Понекад употребљавају израз ,Јчногопочтени“ господин
или „многопочтена" гослођа, што битно не мења суштину ословља-
вања. У исто време, тачније до 1396. године, Дубровчани редовно на-
зивају Вука Бранковића „славним и велеможним господином'*-16 Раз-
лика у начину титулисања је очигледна и она уједно указује на
разлику у међународиом угледу једне и друге владарске куће. З а Ду-
бровчане су кнез Стефан и кнегиња Милица постали „славни“ и „ве-
леможни" тек од средине 1398. године.17 До тог времена наследници
кнеза Лазара су пребродили мн01*е кризе, а уједно су много урадили
како у спољној, тако и у унутрашњој политици.
Један од прворазредних задатака за Лазаревиће било је учвр*
шћивање власти. У томе су добили највећу могућу подршку званич*

М. Пурковић, Кнез и десиош Сихефан Лаларели/г, Београд 1978, 16; Исшорија

српскоГ нирода, П. Београд 1982,48.
13 Ђ. Трнфуновнћ, Д еспот Стефан Лазаревић, Књижевчи радовн, Београл 1979,
152, 166 Реч „порабоштен*' Ђ. ТрифуиовиК лрсводи као .локорен". Мислимо
да |е боље задржати орнгинал (,л10ра 6оћен'‘Ј.
Ђ. 'ГрнфуновнН.ДесДот СтефанЛазиревић, 153, 167.
14 М. Б лагоје аић, С<иладарстоо у српским землама после смрти иара Уроша, 187.
|Л Љ . Стојановић, Старе српске поеељ еи писма, 1/ 1 , Бсоград 1929, 142-145.
1? Љ . Стојановић, Старе српске поееље и писма, 1/1,186-228.
412 И е м а њ и ћ и и Л а за р е еи ћ и

не цркве, посебно од тренутка када се на њеном челу нашао иатри-

јарх Даиило III. Ц рква је према устаљеним правилима на најсвеча-
нији начин извршила канониаацију кнеза Лазара, што је било од изу-
зетног значаја за његове наследнике.1* Овим чином српски народ је
поред изумрле светородне лозе Немањића добио нову владарску „све-
тородну лозу" Лазаревића, чији су изданци уживали сва легитимна
ирава да владају у очевој области. П ико од властеле у земљ и, ма
колико био моћан, није уживао већи углед, па ннјс м огао ни пре-
тендовати на Лазарево наслеђе. Црква је отишла још један корак да*
ље. Чим су се сгекли потребни услови, тј. када је млади кнсз Стефан
постао пунолетан, сазван је државни сабор, на којем му је званично
предата врховна власт у држави. Српски патријарх га)е благословио
и увео у владалачко достојанство „великог кнеза", назвавши га вла-
дарем и самодршцем Срба. Ово се по свој прилици збило 1393. годи-
не, или равно пре 600 година.19
Ц рква је свој део посла обавила благовремено, савесно и те*
мељно. Лазаревићи су, опет, са своје стране, енергично настојали да
се одрже на власти уз помоћ Турака, без обзира на то ш то је њихов
суверснитет био сужен. Млади кнез Стефан годинама је извршавао
све своје вазалне обавезе. Таквим држањем изгледа да је стекао и
иоверење Турака. Они су га безрезервно подржавали све док је тре-
бало контролисати и ломити снагу моћнијег турског вазала, Вука
Бранковића. Када је сломљена моћ Вука Бранковића (1396), Баја-
зит је дао Стефану Лазаревићу највећи део Вукове обласги,20 док је
Вуковим наследницима оставио само омање поседе за издржавање.
Учињеиим поклоном створени су истовремено и сви предуслови ча
будуће несугласице између Лазаревића и Бранковића.
Турци се нису само на то ограннчили, већ су вршили озбиљне
ирипреме да смање територију коју су Лазаревићи држали. С тим ци-
љем подржали су сепаратисгичке тежње крупне властеле, која је по-
кушала да се осамосгали 1398. године. Међу њима налазили су се вој-
вода Н овак Белоцрквић, са поседима у Топлици, и војвода Пикола
Зојић, са поседима око Рудника. Уколико би овој двојици пошло за
руком да се осамостале, биле би изгубљене северне и јужне земље
Лазаревића. До тога није дошло захваљујући енергичној акцији кне-
за Стефана, кнегиње Милице и њихових сарадника. Новак Белоцр*
квић је погубљен, док се Никола Зојић склонио у Острвицу на Руд-*14

18 Истирија српског иарора, II, 112, Р. Михаљчић, Лазар Хр*бел>анолиА, 141-193.

14 В. Ћоровнћ, Силуан и Д а н и ло , Глас СА НУ 136, Београл 1929,98,99.
М, Динић. Област Бранковића, Српскс земље у средњем ееку, Београд 1978, 160,
161 (= Област Бранко$иКа, Прклози за књижевност.језик, историју иф олклор,
26, С8. 1 2, Београд 1960, 16).
С ш иф ан Л озаревиН и сухер ен и ш еш ср и ске е р х а в е 4П

нику, али је морао да се преда и закалуђери са свим члановима сво-

је иородице.21 Очекујући још веће недаће, Стефан ЈТазаревић је по-
кушао да се приближи Угарској. Лазаревићи су своје поступке по-
сле дужег времена успешно оправдали и пред Бајазитом, па су, пошто
Је њихова власт у земљи постала чвршћа, Дубровчани почели да их
називају „славним“ и „велможним'‘. Но, и поред свега тога, редовно
су извршавали све своје вазалне обавезе према Бајазиту.
До раскидања вазалних односа дошло је тек 1402. године после
битке код А нгоре, у којој је скршена моћ Турака, а Бајазит заро-
бљен.22 У бици су, као турски вазали, учествовали кнез Стефан Ла-
заревић. његов брат Вук, као и његови сестрићи Гргур н Ђурађ, си-
нови Вука Бранковнћа. Лазаревићи и Бранковићи повлачили су се
под борбом од Ангоре (А нкаре) до Цариграда. И згледа да је Сте*
фан Лазаревић управо у Цариграду донео коначну одлуку да не при*
знаје врховну властТурака, Он је своје намере исказао на видљив
начин. Прихватио је деслотску титулу, коју му је доделио тадашњи
византијскн цар Јован VII Палеолог. Прихватање деспотске титуле
претпостављало је бар номинално признавање врховне властн ви-
зантијског цара, успостављање сарадње и савезннчких односа, а сва-
како признавање првснства византијском цару у замишљеној хије-
рархији држ ава и владара.23 Све то у крајњој линији није
представљало посебан терет за деспота Стефана, нити је крњило ње-
гова суверена права као владара у Србији. Признавање врховне вла-
сти византијског цара, вшпе у теорији него у пракси, предсгављало
је уједно и јавну демонстрацију, којом деспот Стефан сггказује по-
слушност Турцима и не прихвата вазалне обавезе према Бајазито*
внм наследницима, конкретно - према Бајазитовом сину Сулејману,
господару европског дела турске државе.
Прокламовани суверенитет државе деспота Стефана требало
је одбранитн, и то одмах. Турци су настојали да онемогуће повра-
так Лазаревића у земљу, а у томе им је помогао и Ђурађ Бранковић,
који је прихватио вазалне обавезе према Сулејману. Деспот Стефан
је био приморан да сс заобилазним путем врати у Србију. И з Цари-
града јс најпре морсм отпловио за Митилену, а потом у Улцињ, где
је добио војну помоћ од зста Ђурђа II Страцимнровића. С овом вој-
ском и одрсдом који му је послала кнегиња Милица био је приморан
да се бије у две битке са Турцима и Бранковићима новембра 1402.

Исшорија сршжог народа, II, 114.

п М. БлагојевнК, Српска рржаеа у дова Стефана ЛазарсвиНа, 63.
г) Исирпннје о томе. Б. Ферјанчић, Леспот и у Византији и /уж нослолснским зе-
мљама, Бссград 1960,1&2 187.
414 Иемли>ићи и Л а за р е еи ћ и

годице код Тригтоља (Грачанице).24 У овим биткама постигао је и пр-

ве успехе, који су омогућили Лазаревићима да се поново учврсте у
својнм земљама.

Суочивши се с овом чињеницом, Турци су постали нешто попу-

стљивији, па су се уговором у Галипољу (почетком 1403) обавезали
да неће узнемиравати земље деспота С тефана, под услоаом да он
прихвати све обавезе које је имао пре битке код Ангоре.25 Учиње-
на је и једна олакшица, која се сводила на то да деспот Стефан није
обавезан да лично води ломоћну војску. Овакав став Турака изазвао
Је расцеп међу наследницима кнеза Лазара. З а кнегињу Милицу и го-
сподина Вука понуђени услови су били прихватљиви, али не и за де-
спота Стефана. Међу њима је због тога дошло до оштрих размири-
ца. па је Вук Л азаревић побегао Турцима, а за њим је кренула и
кнегиња Милица. Деспот Стефан је наставно да ратује против Тура*
ка и Бранковића, али се, да би ојачао своје позиције, приближно Угар*
ској и посгао вазал угарског краља Жигмунда.263 а прихватање ва-
залних обавеза од краља је добио Мачву и Београд и, ш то је у том
тренутку било важно, добио је и помоћне одреде, с којима је успе*
шно ратовао против својих противника. Изгледа да су до краја 1404.
године сређени односи између Лазаревића, па су се кнегиња Мили-
ца и њен син Вук вратили у Србију.2' Истовремено су успостављени
и мирни односи између деслота Стефана, с једне стране, и Бранко-
вића и Турака, с друге. Током 1405. године постало је јасно ближим
и даљим суседима да је деспот Сгефан сачувао и одбранио суверени-
тет своје државе. Турци су протерани из земаља Лазаревића па је де-
спот Стефан сразлогом могао да каже: „Ослободих огу земљу и гра-
дове отачасгва мојега од великог амира Бајазита'*.2*
Ослобађање од нспосредне лотчињености Турцима било је од
изузетног значаја за обнављање српске рржавносши и поновио учвр*

** Исшорија сриског нароџа, 11,67,68 (Ј. Калић).

25 Уговор у Галинољу закључен је у зиму 1402/3. године и^међу султааа Сулејма-
иа н сааеза држааа у ксјем су сс нала*Јнли ВиЈантнја. Венеција, Ђенова, ■нгезо«
ви с Родоеа и херцег Наксоса. У једиој одредби уговора СулеЈман се обавезао
да ЈТазарсвом снну неКе ствараги ннкакве теш коће за гемљу коју је држ ао и за
време Бајазита, али Кс зато Лагарсв сил морети да Сулејману даје данак који је
раније давао Бајазиту н да на уобнчајен начии шаље помоћис одредс војника сул-
таиу. Било јс још гтрсдвиђено да Лнзарев снн може. алн не и да мора, да долази
пнчно с помоћном иојско«>1, а када сс буду враћали у Србију нн он кн његова
аојска неће нрегрпетн никакву штету од султана (М. Бпагојевнћ, Саеладарстоо
у српским земљама после смрти иара Уроша, 192, 193).
*® Ј КалнК-МиЈушкоаић, Бсограр у средпхм неку, Београд 1967, 82 84.
!: М БлагоЈсвић, Савларарстео у српским земљама после емрти иара Уроша, 193.
у Ђ. ТрифуновиК, Д еспот СтефанЛазарееиН, 157, ј72.
С ш чф ан Л а м р е в и Н « срб гренш ие/н с р ш к е ерж аве 4/ 5

шћнвање угроженог и суженог суверенитста. З а тако нешто треба-

ло је пронаћи и идеолошку основу на којој се заснивају легитимна
владалачка права код Срба. Прибављање деспотских знакова, које
је доделио византијски цар, могло је да помоГне у извесној мери, а
посебно чињеница да је деспот Стефан изданак „нове" светородне
лозе. Но, поред тога, недостајала је најважнија спона, којом је тре-
бало повезати „стару" и „нову" светородну лозу. И за то је прона-
ђено одговарајуће решење пошто је кнегиња Милица била далеки
потомак С тефана Иемање, односно његовог сина Вукана, па је пре-
ма томе и њен син Стефан далеки сродник Немањића. Временом је
то сродство постало ближе, поготово што су се најближи рођаии ца-
ра Душана и цара Уроша упокојили, међу њима кесар Војихна, го-
сиодин Константин и други.29
Званична црква је увек бкла на страни Лазарсвића када је тре-
бало учвршћнвати власт и легнтимна права, а овог пута се на њихо-
вој страни нашао и манастир Хиландар, што је било од иосебногзна-
чаја. П ознато је да су први манастирски ктитори били свети Симеон,
свети Сава и Стефан Првовенчани, а потом искључиво актуелни вла-
дари који су сс смењивали на српеком лрестолу. Сви су они одреда
били потомци Стефана Немање, а када су Немањићи изумрли, кти-
тори су постали В ук Бранковић, господин Константин и кнез Ла-
зар.*0 Први је ж ивог напустио кнез Лазар (1389), а потом господин
Константин (1395), тако д аје ктиторствоу Хиландару најдуже при-
падало Вуку Бранковићу. О н лично и његови рођаци вршили су го-
динама снажан утииај на најугледнији српски манастир. Ово је ујед-
но и најважнији разлог ш то су односи између Хиландара и Стефана
Лазаревића били дуго у прекиду. Услостављање ближе сарадње за*
почелоје 1402, и наставило се 1405. године.31 Тада су Лазаревићи омо-
гућили деспотици Јефимији (Јевпраксији) да поклони Хилзндару се-
ло Јабучје. У повељи, која је тим поводом издата, деспот Стефан
наређује да село буде потчињено „царском и великом манастиру" на
исти начин као и друге метохије „које су приложила света моја го-
спода и цареви и краљеви и господа српска'*.32 И з цитиранога се мо-
ж е закључити да је деспот Стефан сматрао себе јединим и легитим-
ним наследником свих ктитора Хиландара. Н ајпре су то „света
гослода", тј. свети Симеон и Сава, потом српски краљеви и цареви

:в Историја српскоГ н&рода, II, П 2 ,113.

’° М Благојевић, Кнсз Лазар кт ит ор Хиландара, Свети к и езЛ азар Спомснн<
ца о шестој стогоаншњицн Косовско: боја 1389-1989, Београп 1989.47-61,
51 М. Влагојевић, Кнез Лазар кт ит ор Хилондара, 59,60.
А Соловјеа, Одабрани спомениии српског права, Београд 1926, 191
416 Н ем п њ и к и и Л азарееиН и

из династије Немањића и најзад, тројица обласних господара који су

поменути.
Годину дана касније (1406) односи изме^у Хиландара и деспо-
та Стефана еређени су до те мере да су га монаси прихеатили као је*
диног живог ктитора. П рава која је стекао и која су му призната у
Хиландару Стефан Лазаревнћ изражава следећим речима: „Мило-
шћу великог господа мојега Исуса Христа, заступсгвом пресвете Бо*
городице и молитвама светих ми господара и отаца и прадедова и
ктнтора Симеона и Саве доброверни деспот Стефан, господар свих
Срба и Подунавља и великог срлског царског манастира што је на
Свето] Гори Атонској ктитор и најприснији“.33 Из ове опширне ин-
титулације јасно се види да српски деслот н хнландарски монаси сма-
трају прве ктиторе Хиландара, светог Симеона и светог Саву, госпо*
дарима и прадедовима Стефана Лазаревића, којем управо збогтога
по праву наслеђа припада ктиторство у „великом српском царском
манастиру“.
Развијајући даље ову мисао деспот Стефан посебно наглаша«
ва да је захваљујући милоеги Исуса Христа, посредовању пресве-
те Богородице и молитвама његових прадедова светог Симеона и
светог Саве поетављен „за самодршца и владара очинског дела'*, од*
носно „жребија", али и да је истовремено „поверен ширннама срп-
ске земље".34 У наведеним цитатима види се обновљени и оснаже-
ни суверенитет владара, под чијом се непосредном влашћу налазе
само земље наслеђене од оца - „отачаско жребије“, али су истовре-
мено изражене и претензије на све српске земље. Претензије се сма*
трају легалним због тога што их је истакао „праунук“ светог Симе-
она и светог Саве. Ниједан српски владар ире деспота С тефана у
перноду од 137Ј. до 1406. године није имао у виду свеукупноег срл*
ских земаља, нити је сагледао значај и потребу њиховог окупљања.
Изречене мисли Стефана Лазаревића нису остале празно сло-
во на палиру, нити су предегављале програм који се ннје могао оства-
рити. Н а страну деспота Стефана крајем 1402. или почетком 1403.
године прешао је гослодар Врања, Иногошта и Прешева кесар Угље*
ша, тако да се у оквирима Српске песпотовине наш ла и поменута
област. Прихвативши вазалне обавезе према угарском краљу, Сте-
фан Лазаревић је добио на управу Београд, Голубац и Мачву 1403/4.
године, а нешто касније (1412) и Сребрницу са широм околином. Тур-
ци су од самог почетка ометали окупљање српских земаља, али у то-

15 Ђ. ТрафуновиК, ЛеспоД Стефан ЛазарелиК 148, 162.

» В. нап. 33; М. Благојевић, Десппт Стсфон Лазаревик и Милешеаа, Милсшсва
у историЈи српског нароа8, Београа 1987.170.
С ш еф ан Л м а р е в и ћ и су& ерениш еш ср и ске џржаве 4 )7

ме нису успели, Деспоту Стефану је пошло за руком да примора и

Бранковиће да постану његовн вазалн (1411) па да на тај начин и Ко-
сово укључи у своју државу, Када је Балша III Балшић 1421. године
завеш тао Зету свом ујаку, процес окупљања матичних српских зе-
маља био је практично окончан. Изван Деспотовине остале су оне
српске земље које су ушле у састав босанске државе. У оквирима бо-
санског краљевсгва посебно место ирипада оним крајевима у При-
морју који су деценијама били у саставу државе Немањића. Т о су не-
кадашње Захумље и Травунија. Највећи део ових територија нашао
се под влашћу босанског војводе Сандаља Хранића. Када је војвода
Сандаљ постао зет деспота Стефана (1411), успостављене су »свршће
везе и са овим српским земљама.35 Према томе, деспот Стефан је ус«
пео не само да обнови и ојача државни суверенитет, всћ и да га про-
шири на всћнну некадашњих земаља Немањића.
Дубровчани, који су о свему били добро обавештени, како о др-
жавничким способностима деспота Стефана тако и о схватањима на
његовом двору, умели су понекад таква схватања и да уважавају, по-
готово када је то одговарало њиховим ннтересима, У једном писму
они су подсећали српског владара „на записе славне господе право*
славне српске, ваших прародитеља и светог кнеза родитеља^л6 Из
цитираних речи следи закључак да су и Дубровчани сматралн деспо-
та Стефана за легитимног наследника Немањића, Ласкајући одабра-
ним речима и указујући на његове врлине, Дубровчани му у истом пи*
сму пишу: „Господине Б ог вас је прославио на лицу земл>е и поставио
вас велика и силна гослодара и почаствовао високим великим разу*
мом од којега велика светлост и зрацн слични сунчаним целом све-
ту светле“.37 О вом опису интелектуалних и државничких способно-
стн деспота Стефана Лазаревића мало се шта може додати.

[,Дани срлског духовног преображаја“, I, Деспотовац 1994,13-22ј

М. Благојевић, Десиош Сшефан Лазарееић и Милеше&п, 171,174.

* Љ . Стојановић, Старе српске повеле и писма, 1/1, 227,
1’ Л>. Стојанонић, н р., 226; М Кашаннн, Српска књиже&ност у средњем ееку, Бе-
оград 1975,387.
 ГЛАВА ДВАДЕСЕТД

НЕМАЊИЋИ У СТРУКТУРИ
ДРЖАВНОСТИ ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЗЕТЕ

Обнављање сриског иолишинког

језгра у Хери,еговини
Пустошење централних српских земаља од стране Турака ути-
цало је да се створе нова политичка језгра, како на северу тако и на
јуту. Етничка свесго приладносги српском народу билаје током сред-
њег века жнва у босанској држави, али су политичкс околносги и по-
себна верска опредељеност већег дела становништва допринели да
се развију осећањ а о припадности босанској држави. Т аква осећа-
н>а постала су снажна у доба бана Стефана II Котроманића па он,
због тога, своје истакнуте поданике назива ,лобрим Бошњанима"
или једноставно „Бошњанима". Бан Босне и представници његове
државне управе називају поданике Немањића по правилу Рашани-
ма, а не Србима. Коришћење поменутог термина на посредан начин
упозорава да је бану Босне било јасно да Срби живе и западно и ис-
точно од Дрине. Једни у Босни, па су то „Бошњани", а други у Раси
или Рашкој, па су то „Рашани".1 Временом су између њих сгворене
осетне разлике, Срби у држави Немањића прихватили су правосла-
вље и аладарску светородну динасгију Немањнћа, док су Срби у Бо-
сни прихватили јеретичку „цркву босанску“ и незаменљив владар-
ски род К отроманића, из којег су бирали своје банове. К>их није

1 У својим исправама бан Нннослав назава српског храља (Радослаеа, Владисла-

ва, УрОша I ) „ к р а љ р а ш к и " , а
с в о ј с поданике „Србима" (Љ. СтоЈановић, Старе
српске повеље и писма, 1/1, 6-10). З а разлику од Нннослава, бан Стјепан II Ко-
троманнК иазква своје поданнхе ,.Бошњанима“ , зјс зи к којич говоре, читају н
нншу. „срлски". Внди: Љ . СтоЈановнК, Старе српске повељс и писма, 1/1,43-46,
ЗаС тјепана II КотроманиНаје и цар Стефан Душан само„раш ки цар". Види М.
ДиниК, Д уш лнова т ит ула у онима савременика, Зборник у чает шесте стого-
дишњние Законнка цара Душана, I, Београд 1951, 113.
420 Н ем ањ иН и и Л азоревиН и

красио светител»ски ореол Неман»ића, али су они према архаичном

обрасцу једино били достојни да понесу банско достојанство. Видљи-
ва Јв сличносг у привржености династији, односно владарском ро*
ду, као и разлика у верском, односно идеолошком опредељењу, а та-
кође и у политичком одре|>ењу. Послецња два чиниоиа спречавала
су уједињавање српских земаља источно и западно од Дрине.
Крунисање крал»а Твртка 1 Котроманића за краља Срба унело
је Једну нову компоненту у босанску државност. О н је бар номинал*
но постао носилац врховне власти код Срба, па је збогтога украшен
свим инсигнијама српских краљева: круном, престолом, скиптром,
грбом, оружјем и одећом. Носиоиидржовности у његовој држави су
пре свега Срби, па су они стављени на прво место у краљевској ти-
тулатури, а онда велике историјске области и њихови становницп:
Босне, Приморја, Хумске Земље, повремено и Хрвати, као и станов-
ници других крајева. Увођењем Срба на прво место у краљевској ти-
тулатури оснажена је српска државност у босанској држави, али се
она није могла свуда подједнако учврстити. Велике сметње причи-
њавала је различита верска олредељеност становништва, пре све-
га, властеле,
У централним, западним, па и северним деловима босанске др-
жаве било је много приладника „цркве босанске“. Па југу и југоисто-
ку преовлађивало је православно становништво. К атолнка је нај*
више било на југозападу, али су зато њнхове мањ с или веће оазе
постојале широм босанске државе.2 Ово је само најгрубља подела
ио коифесионалној опредељеностн, која је свакако угицала на јача-
н»е или слабљење српске државности на одређеним просторима. У
крајевима, којима је загосподарио велики босански војвода Сандаљ,
а потом његов наследник Стефан Вукчић Косача, деловале су две
православне митрополнје: Милешевска и Лимска, односно Хумска.3
Ова последња имала је седиште у манастиру Св. А постола у Бије-
лом Пољу. Верски утицај, а са њим и идеолошки, који се ширио из
ових митрополија, њихових цркава и манастира. непрекидно је осве-
жавао српску државност на просторима под јурисдикцијом помену-
тих митрополија. Н е би се смела занемарггги чињеница како су по-
себан утицај вршили и католички центри у Приморју, тачније
Сплитска и Дубровачка надбискупија. Њихов утицај је био снажан у1

Ј С Ћирковић, Босанска ирква у босанској држави, Прилози за исгорију Босне и

Хердеговинс, 1. Друштво н лрнвреаа срелњоојековнс босанске државе, СараЈе*
ВО 1987, 249-253.
1 М ЈанковнН, М илеииеска митрополи)а, Милешева у истч>рнЈН српског народа,
145-153. Западно од Дрнне, у Срсбрници, после 1413, године посгоЈвла је и дел о-
вапа правослаена Сребрничка ннтрополиЈа
Н*ман>иНи у с ш р у к ш у р и ррж авносиш Х ер и еГ о ви н е и З е /и е 421

долини Н еретве н западно од ове реке у Крајини, односно Макар*

ском приморју. Припадност католичкој цркви у то доба није прет-
постављало и гаш ење српске етничке свести. О томе изричито го-
вори повеља, којом је војвода Ђурађ Војсалић потврдио 1434. године
све земљопоседе властели и браћи Радивојевићима. Главнина њихо-
вих земљопоседа налазила се западно од Неретве, а међу њима се из-
реком помињу градови: Вратар, Нови (на Неретви), Крушевац, не-
колико влаш ких катуна, више села, између осталих, Живогошће,
Макарска и Тучепи, Н е треба посебно ни истицати да су становни-
ци иоменутих градова и сеоских насеља били католици, али је војво-
да Ђ урађ Војсалић потврдио браћи Радивојевићима све у чему их је
затекао да држе, било да су то Срби илн Власи („у чему их застасмо
у држању, нли Срблину, или Влаху'1).4 Из наведене одредбе јасно се
види да су становннци западно од Н еретве у М акарском приморју
били Срби, а истовремено и католица. Војвода Ђ урађ Војсалић је
према утврђеном обичају дао своју „вјеру" браћи Радивојевићима и
предао их у заш титу „господину викару“ и „фратрима свете цркве
католичке вире римске, рсда светога Францишка, да их он чува и об-
дарује*'.5 П осле цитиране одредбе не може бити сумње да су власте*
ла Радивојевићи и њихови феудално-зависни људи били католици,
али иеговремено и Срби.
Стефан Вукчић Косача постао је господар крајева западно од
Неретве са католичким становништвом, као и знатно шире терито-
рије између Неретве и Лима, где су већину чинили прнпадници право*
славне цркве, мада је на том иростору живео и знатан број припадни-
ка јеретичке „цркве босанске".6 У својој унутрашњој нолитици Стефан
Вукчић је из објективних разлога био упућен да се највише ослања на
припаднике Српске православне цркве, као и „цркве босанске". Када
су се стекли сви потребни условн, он је одлучио да се и формално оса-
мостали у односу према босанском краљу. Осамостаљење је добило
свој израз и у титулатури, коју је Стефан Вукчић почео да користи од
1448. године па до своје смрти (1466). Према новоствореној титула-
тури, он је Стефан божијом милошћу „хердег хумски и приморски и
велики војвода русага босанског, кнез дрински и веће“.7 Годину дана

* Тт. М|к1о51сћ, Мопитеп/а 5ег&Јса, 377* С. Но^аковић, Законски спомениии, 337

5 С. Ћирковић, „Верна служба" и ..вјера Госпорска ", З&орник Филозофског фа*
култста 6/1, Бсограл 1962, 107 (= Работници, војннцн, духовннш , 330).
6 О териториЈи а аладавини Стафана Вукчнћа Косаче исцрпно. М. Днннћ, З ем л*
хериега СветоГа Саве, Глас СА Н У 182 (1940), 151-257 (= Срлске зсм ле у сред-
њем веку, 178-269), С. Ћирковнћ, ХершГ Стефан В укнић Косача и н,е?ово
6а , изд. САНУ, Београд 1964,
7 Љ . СтоЈаиовнћ, Старе српске поееље и писма, 1/2,63.
422 Н см п њ и ћ и и ЛазарС бићи

касније (1449) титулатура је лромењсна, тако да обично гласи: „л

милости божијој херцег од Светога Саве, господар хумски и примор*
ски и велики војвода русага босанског, кнез дрински и к томе“.8 Су-
штинска измена огледа се у увођењу израза ,дерцег од Светога Са-
ве“ и „господар хумски‘*. П отреба за увођењем последњег израза
може се лако објаснити Јер је Захумље, односно Хум, у раном сред*
њем веку имало све елементе једне државе. Ушавши у састав држа*
ве НемањиКа, Захумље је до средине XIII века уживало статус уде-
оне кнсжеаине, а када је доспело у оквире босаискс државе (1326),
оно још увек није било лишено свих елемената државности. Знале
су се границе Захумља, ла према томе и ко је Захумљанин. У случа-
ју каквог спора између Дубровчана и Захумљаиа, судило се на по-
еебном „сганку", а када би неки властелин био осумњичен за „неве-
ру“, лримењивао би се посебан судскн поступак, укључујући .литаније
хумско“.9 Сачувани слемснти државности добро су дошли Стефану
Вукчићу Косачи приликом осамостаљивања пошто је с разлогом мо-
гао истаћи да је „господар хумски", односно владар познате српске
историјске области, а не неког непознатог предела. Иа хумском „го-
сподству“ темељио се и легитимитет његове власти, који се није мо-
гао оспорити.
З а разлику од сгарог и познатог „хумског господсгва ", потпу-
но нову одредницу у титулатури представља израз ,дерцсг од Свето-
га Саве“. Достојанство херцега било је добро познато широм Евро-
пе и оно је високо рангирано, тако да је долазило одмах после
достојанства краља. Оно је из Западнс Европе доспело и у наше кра-
јеве. Узнмајући титулу херцега, Стефан Вукчић Косача јс иајпре сје-
динио ово достојанство и „хумско господство*', али је брзо напустио
такву титулатуру. Уместо уобичајеног везивања титуле херцега за
неки град или територију, Стефан Вукчић се определио да ново до*
стојанство повеже са именом највећег српског светнтеља Саве. Не
можс се искључити могућност да се израз „херцег од Светога Саве"
односио на манастир Милешеву где су почивале мошти срлског све-
титеља, због којих је прозван манастиром „Светога Саве“ или ,л а-
вром Светога Саве“. Вило како било суштина се не мен»а, јер је ти*
тула херцега у оба случаја чврсто всзана за име великог српског
светитеља, који се лре монашења звао Растко. Стефан Вукчић Ко-
сача знао је веома добро да је Растко Немањић у младости био уде-
они кнез и госиодар Захумља, што га је још више мотивисало да
постане „херцег од Светога Саве“. Овде треба још доаати да су ка-

* Л>. СтојановиК, н .р .,(А \С . МишиК, Хумска земља у с р е р м м 93,94

’’ С МншиК, Хумско земља у средњем ееку. 79.
Нсмач>ићи у с ш р у к ш у р и џржа&носши Х ер и е ? о в и н е и З е ш е 423

сније н синови Стефана ВукчиКа Косаче, Влатко и Владислав, на-

следили очеву титулу „херцега од Светога Саве'*.10 Све наведене чи-
њенице уверљиво локазују да је српска држаеност у осамоетаљеној
области херцега Стефана Вукчића Косаче половином XV века до*
била снажан подстицај. Било је то доба када се већ назирао крај Срп-
ској деспотовини, али се зато српска рржавност обнављала у оним
српским земљама где год су постојали и најмањи услови. Релативно
велика област „херцега од Светога Саве<к, са важним духовним цен-
тром у манасгиру Милешеви, имала је идеолошки ослонац за осамо*
стаљивање у најдубљим коренима српске државности и богатом на*
слеђу светородне династије Немањића.
З а све време док је учвршћивао своју власт и ширио границе
својс области. Стефан Вукчић се деценијама ослањао на Турке. Они
су му по обичају привремено помогли да Ои лакш е ослабили и пот-
чинили друге своје противнике. Настојећи да се одржи на влаоги,
Стефан Вукчић је постао и вазал угарског краља, затим, Алфонса
V Арагонског и његовог наследника Фердинанда Арагонског. кра-
л>а Сицилије и Напуља.11 Очекивана помоћ са те стране по правилу
је изостајала. Непреклдно нелријатељство са босанским краљем Сте-
фаном Томашем (1443-1461) није угрозило положај херцега Стефа-
на. Најаећа опасност нретила је од 'Гурака, посебно када се против
хсрцега побунио његов син Владислав, захтевајући поделу терито-
рије. Опасност је посгајала све већа и већа, нарочито после пада Ца-
риграда и Смедерева под турску власг. Н а реду је била Босна зајсд*
но са облаш ћу К осача, коју су Турци опустошили 1459. и 1460.
године.12 Тај напад коначно је уверио херцега Стефана да су му Тур-
ци највећи непријатељи па је до краја живота осгао њихов огорченн
лротивник. Проценивши тачно свој положај, писао је и објашња-
вао Венецији „шта је за ово мало времена овај неверни поганин, тур-
ски султан, учинио према толикој господи. Узео је, то зна боље ва-
ша лресветлост. Цариград и сву његову царсвину. Исто тако може
да замисли ваша пресветлост колики су били богатство и моћ деспо-
та Србије који није могао задржати и заситити великогТурчина сво*
јим богатством нити му се одупрети својом моћи. У зсо је његову
земљу. Слично је учинио после смрти Јанка Хуњадија када је осво-
јио целу Влашку, која је сарађивала са Мађарима, и њоме влада и да-
нас. После је узео Мореју и целу њену државу. Стога ми се, иресве-

1,1 Љ . СЈОјановић, Старе српске поееле и писма, 1^2, 131,132, 174 144, 200 Поссб-
но о наслсцниинма ксрцсга Стсфана: В. Атанасовски, Пор Херие$овине, Бсоград
1979.
11 С. Ћирковић, Херигг Стефон ВукчиН Косача и *бегоео роба, 74-77.
12 С. Ћирковић, н д , 239-241.
424 И ем а њ и ћ и и Л азаревиН и

тли госпопару. чини да се приближује време када ће ме прождерати

као и толике друге владаоце и господаре, јер наше границе нису ни
велике планине ни велике воде. Не могу га евојим богатством заси-
тити нити му се својом силом одупрети. А он уздајући се у своју сна-
гу, расположен јс да увмс све што може и од кога може“.13 Иаведе-
ни цитат показује не само тачну процену херцега С тефана, већ је
то уједно и драгоцено сведочанство компетентног савременика о мо-
ћи и богатству Српске деспотовине.
Није требало дуго чекати да се прсдвнђања остваре. Султан је
у пролеће 1463. повео велику војску и за кратко време ааузео целу
Босну, као и велнки део области К осача.14 О громна турска војска
није могла дуго да остане на освојеном подручју због недостатка хра-
не, па се всћ половином Јуна исте године повукла. Овај тренутак је
искористио херцег С тефан па је са својим синонима и војском ус-
пео брзо да поново запоседне највећи део своје облаоги. Помогао
је ујесен 1463. године и угарском краљу Матији Корвину да од Тура-
ка преотме град Јајце, који ће постати седиште новоосноване Јајач-
ке бановине. Ратовање је настављено и идуће године, па је Матија
Корвин успео па запоседне и град Сребрник у Усори, који ће такође
постати центар нове бановине. У насталим околИостима султан се
одлучио на неочекиван лотез, па Је формално „обновио" босанско
краљевство на малом простору са центром у Лашви. Краљевско до-
с т о јзн с т в о додељено је Матији, члану династије Котроманића, али
се о његовој делатности не зна ништа, изузев ш то се помиње 1471.
године. Сличан потез је повукао и угарски краљ Матија Корвин. Он
је за краља Босне поставио Николу Илочког (1471-1477) и поверио
му земље које је преотео од Турака. У овако раскомаданој Босни,
без Јначајнијег православног духовног центра, српска државност ни-
је имала услова да се брзо освежи нити да ојача.
Знатно повољније околности постојале су у области херцега
Стефана, мада су и ову територију непрекидно угрожавали Турци, а
уз све то, била је још и растрзана породичним сукобима. Владислав,
син херцега С тефана, захтевао је деобу области ло сваку цену па је
због тога између оца и сина вођено неколико правих ратова. Уну-
трашње борбе исцрпљивале су снагу земље, али, поред тога, српска
државност није била у основи угрожена. П ре би се могло рећи су*
протно. Позната је чињеница да је баш у то време милешевски ми*
трополит Давид постао близак сарадник херцега Стефана, који га

С Ћирковић, н ? ,2 4 2 .
и О паду Б осне н догађајнма који су уследили, внше: С. Ћ и р ко вн ћ , И с ш о р и ја с р е д •
њовекобне босанскг д р ж а о е . 329-341,
Немањики у с ш р у к ш у р и џрж аеноеш и Х е р и г г о в и н е и З е т е 425

назива својим „кућанином". Када се херцег Стефан теш ко разболео,

поверио је митрополиту Давиду да састави њех*ов гестамент, што је
и учињено, али је херцег већ сутрадан умро, 22. маја 1466. године.,,
Оогацима некадашње велике обласги вагосподарио је Стефавов син
Влатко, као .Јсерцег од Светога Саве“. Он је у неколико махова по-
кушао оружјем да преотме од Турака земље које су му освојили. али
је на крају био прнморан да преда султану и последње своје упори-
ште, град Нови (Херцег*Нови), прсд крај 1481. године.16 Коначан пад
Херцеговине, како су Турци називали област херцега Стефана, ни-
је уништило духовни утицај Милешеве. Могло би се слободно рећн
да се догодило нешто супротно.
О значајним променама на посредан начин говоре потписи ми-
лешевских митрополита. На самом почетку XVI века мнгрополит Јо*
ван потписивао се као „обдржитсљ престола Светога Саве‘\ а тако су
се лотписивали и још неки милешевски митрополити у првој поло-
вини XVI века (М арко).17 У науци лостоје извесна колебања о томе
шта се тада подразумевало под „престолом Светога Саве‘\ али и по-
ред размимоилажења у мишљењима сама чињеница да се .лресто" ио-
миње има изузетан значај.1* Већ је упозорено да су за време Нема-
њића, а потом и Лазаревића, у српску државност чврсто уграђивана
два међусобно различита али и равноправна престола, један световне
а други духовне власти. Престоли као симболи врховне власти срп-
ских царева, крал>ева, деспота, хсрцсга и друге господе, нестајали су
један за другим, али Је зато престо светога Саве и даље вршио своју
мисију, не дозвољавајући да се сриска државност затре и угаси. Гаше-
ње српске државности у Херцеговини, посебно источно од Неретве,
није било ни могуће, како због етничке, тако и због социјалне сгрук*
туре становништва. На том ггросгору током средњег века живео је ве-
лнки број ситне властеле лравославне вере, која је била родбински по-
везана и груписана у родове. Део ове властеле је нестао из различитих
узрока, али су ипак неки властеоски родовн успели да се одрже деце-
нијама па и вековима послетурских освајања, а неки су опстали до нај*
новијег времена, као што је случај са Љубибратићима.19 Поред срп**14

15 Љ СтојансвиК, Старе српске повеље и писма, 1/2,91; С. Ћ н р ко ви ћ , Херие ? Стг-

фан ВукниН Косача и ње}&4С доба, 267,
'• С, Ћ вркоеић, И с т о р и Ј а с р с 4 н > о в е к о б н г босанске рржале, 341; В Атанасовски,
Пар Хериегоаине, Београд 1979, 135 в сл.
1: Љ . Стојановић. Стари српски гаписи и натписи, 1,124, бр. 399,142, бр. 451
11 В Ј. ЂуриН, Престо сеетога Саве, Споменида у наст новоитабраинк чланова
С А Н У , Посебна т д а њ а 452 (1972), 93 104; С. Мар]ановиН*ДушаниН, Вларарске
инсиГније и држиена симболика у Србији од ХШ до XV века, 26.
14 М. ДнннН. Хумско-требимка елостела, 16-25; Ђ. Тошић, Требињскс област у
средњем еијеку, 24,208 210,
426 И ем а њ и К и и Л а за р е в и ћ и

ске властеле, која потиче из средњег века, у Хердеговини су живе*

ле многобројне скупине Влаха, које су биле потпуно србизиране, али
су сачузале своју унутрашњу организацију. Основну јециницу чинио
је катун, на чијем се челу налазио старешина са титулом катунара.
Два и више катуна имала су зајеиничког старешину, који је носио ти*
тулу кнеза. У катунима је по правилу постојала посебна категорија
„војника", чије су услуге биле потребне свакој држави, укључујући
и обласне 1-осподаре. Заповедништво над овом врсгом војника повс-
равано је војводама, који су код Влаха уживали највећи углед. Вој-
воде и кнезови били су по правилу укључени у рад државне управе,
извршавајуКи кареКење врховне власти. Посматрани заједно, војво*
де, кнезови, катунари и војници били су у социјалном погледу бли-
ски категорији српских средн.овековних властеличића, а поједине
војводе и кнезови могу се изједначавати и са српском властелом. По*
сгојање катуна и њихових већих заједница представљало је непресу-
шни извор младе али сиромашне српске аристократије, која је бри-
жљиво неговала поједине елементе српске државности. Војводе
„Доњих Влаха“ из рода Храбрена, а породице Милорадовића, поди-
зали су и обнављали православне цркве, међу њима и чувени мана-
стир Житомислић на левој обали Неретве. Сличко су чиниле и дру-
ге стареш ине Влаха, па је тако Влађ Бијелић подигао цркву у
околини Љубиња и посвегио је кнезу Лазару.20 Неговање култа све-
тога Саве и светога кнеза Лазара искључивали су могућност гаше*
ња српске државности на подручју Херцеговинс.

Неговпње сриске државносши у

Зет и Црнојевића
Вншевековно политичко наслсђе, социјална сгруктура и вер-
ско опредељење већине становииштва нису дозвољавали да српска
државност ослаби на тсриторији која је била под влашћу Црнојеви*
ћа. Н а слабллњ е српске државносги није битније утицало нн осамо-
сгаљивање Црнојевића, па чак ни рат који је вођен између деспота
Ђурђа и војводе С тефана Црнојевића. б в а ј оружани сукоб и оса-
мосгаљивање вешто је подстакла Венеција, да би што успешнијс за-
штитила своје интересе у Зетн. Када је нешто касније војвода Сте-
ф ан Црнојевић запосео Горњу Зету и тамо затекао многобројне

20 Ђ Тош ић, Породииа Милорадовић-СшјеиановиН из влашког рода Храбреиа,

ИсториЈск и залиси 71, бр. 3-4 ( 1998), 93 - 106; С Мишић, Хумска з е м љ а у средњем
веку, 134, 136.
Н ем ањ иН и у с ш р у к ш у р и држ авносш и Х ериеГ ои и н е и 3 * ш е 427

општнне или „заЈепнинс”. ратничке дружине и катуне, са изгра-

ђеном унутрашњом управом. сматрао се обавезним да 1455. године
сазове „зетски збор" у којем су узели учешће представници 51 „оп*
штине" нли „заједнице".21 На том збору донета је одлука о призна-
вању врховне власти Венецијс. Одмах се мора приметити да је са-
зивање „збора" било лотлуно у складу са традицијом сазивања
српских државних н обласних сабора, на којима су доношене одлуке
од највећег значаја. па и о признавању туђе врховне власти.
Љ убоморно чување свих елемената српске државности и бо-
гатог наслеђа Немањића дошло је до пуног изражаја за време вла-
давине наследника Стефана Црнојевића. војводе Ивана и војводе
Ђурђа. 1'ериторија којом су господарили једва да је имала површи-
ну од 2-000 к т 2, а врховна власт се понашала као да господари знат-
но аећом државом. Војвода Иван, а каснијс и њсгов син војвода Ђу-
рађ, према устаљеноЈ титулатури био је „у Христу Богу благоверни
и богомчувани господар зетски".22 Први се део титулатуре усталио
у дииломатичкој пракси тек за време цара Душана. док се опет из-
раз „богомчувани" обавезно користио за исгицање најважнијих осо*
бености нарске власти у Византнји.23 Оба израза су спретно спојена
у титулатури и господина Ивана и гослодина Ђ урђа. Они се нису
задовољавали само наслсдном титулом војводе. коју су им призна-
вали Балш ићи. српски деспоти, Венеција и Турска, већ су свој по-
ложај обласног господара истицали на тај начин што су се користи-
ли добро познатнм термином „господин" или „господар", уз
територијалну одредницу „Зета".24 Била је то стара историјска област
- „зсмља" - веома угледна у држави Немањића. У њеним оквирима
постојала је и добро лозната географска регија под именом „Црна
Гора", која је чинила најважнији део области Црнојевића, али како
та рсгија није уживала иолитички легитимитет, Црнојевићи су, с раз-
логом, истицали да су господари много веће и у доба Немањића ве-
ома добро познате области Зете.25 На тај начин је и госиодство Цр-
нојевића уживало неоспоран унутрашњи па и међународно признати
легитимнтет.

*1 Истори/а Црне Горе, 11/2,223-232 <И Божић)

Рг. М)к1оз1сН, Мопшпемо $егМса, 534; С НоваковиК, Законски спомениии, 780
13 За „благочасгиву н богомчуваиу иладу" онди. А . Соловјев в В. Мошии. Грчке
полељ е српскил вларара, 441.
Р. МвхаљчиК, Вларарска титула госпсуин, И 1Ж>рИ]СКИ г л а с н и к ) 2 (19У4), 29 36.
,} И БожкК, Катуни Црнс Горе, Зборннк Филозофског ф акултега 10/1, Београд
1968, 245 249 (»Немирно Поморје XV века. 150-155); М. Благојевић, Ц рне Горе
« Црна Гора, Средњов]гковна историја Црне Горс као поље истражнвања, изд.
ИсториЈскн ииститут Реиублике Црке Горе, Подгорица 1999,57 77.
428 Н е м а њ и ћ и и Л а за р е в и к и

По угледу на Нсмањиће и друге српске владаре, господар Иван

нмао је свој лвор, а потом и господар Ђурађ, на којем су боравили
њихови дворани.26 Свим пословима, који се тичу двора Црнојевића,
управљао Је ,двородржица“, као што је то био обичај на двору Ј1аза-
ревића и других обласних господара. Црнојевићи су били способни
војни заповедници, али су им илак у тим пословима ломагале њихо-
ве војводс. Део цивилних послова, а посебно вођење преписке, пове-
равано је логотету и „дијацима". Никола Косијер, односно Никола
,дијак‘\ на молбу „велемудраго логофета Божидара Грка“ преписао
је 1486. године једну богослужбену књигу (часловац).^ Логотет Бо*
жидар Грк је, по свој прилици, и стилизовао титулатуру Црнојеви-
ћа, прилагодивши је титулатури византијских и српскнх цар>ева. У ло-
калној уирави истакнуто место припадало је кефалијама, који су се
бринули о извршењу господаревих наређења, алн је моћ кефалнја би-
ла ограничена снажном локалном самоуправом.28 Б ез сагласности
„властеле“ појединих ратничких дружина и катуна мало је шта мо-
гло да се постигне. ПостоЈање кефалија, чак и са ограннченим ком-
петенцијама, на територији где нема урбаних насеља најбоље сведо-
чи колико се у Зети Црнојевића поштовало наслеђе Немањића.
У области Црнојевића изненађује присуство многобројне „вла-
стеле“, коју помињу и домаћи и страни извори.29 Већи број власте*
ле редовноје присутан приликом утврђпвања спорних међа. Сви суд«
ски спорови, укључујући и спорове око међа, решавани су у складу
са обичајним правом и одредбама Душ аиовог закопика. Уколико
су околности захтевале, био је присутан и „пристав*'јер је његова
усмена изјава уживала „јавну веру“ и служила као доказно средство.
Дужност присгава је обично поверавана неком угледном властели-
ну и сараднику господара Зете, дворанину, двородржици или ксфа-
лији. Када је требало да се утврде спорнс међе између појединих ка-
туна, излазио је пристав са још 24 „властеле околниех катунах", али
је зато приликом утврђивања међа између К чева и Пјешиваца би-
ло присутно 24 „властеле од земље" са тадашњим кефалијом Радо-
славом Богдановићем на челу.30 Наведени примери јасно показују да
је број властеле био велик, како по катунима тако и у ратничким дру-
жинама, односно сеоским насељима. Отуда више не изненађује чи*
њеница што господар Ђурађ Црнојевић у једном случају помиње чак *1

л Исшори/а српског норода. II, 422-425.

1' Љ . С т о ја н о в и ћ , Старисрпски записи и натписи, I, 112, бр. 355
М . Б л агоје е и ћ , Држаена управа у српским средњоеекоеним згмљама, 207,278-280.
** Историјо И р м Горе, 11/2,357-360 ( И . Б о ж и ћ ).
)0 Ј Т о м и ћ , Прилози за историју Црнојееића и Црне Горе /489 /536, С п о м е н и к
С А Н У 47 (1909), 14,20.
Н ем а њ и ћ и V е ш р у к м у р и д рж аеносиш Х е р и е го е и н е и З е ш е 429

24 сведока „љубиме властеле" Малоншића, који су са Голубовићима

чинили једно „братство" и „племе“.5) Сва поменута „властела" из
„околниех катуна", „од земље", или „љубима властела" (Малонши*
ћи), мало се разликовала по свом богатству од осгалих сточара или
земљорадника. У .зластелу" се на првом месту убрајају заповедни-
ци војних дружина, њихови истакнути саборци и блиски рођаци, за-
тим, сви који су вршили неку јавну функцију. Били су то ло правилу
људи од углепа и поверења, располажући нешто већим комадом зе*
мље, већим сгадом, а који су обавезно носили оружје. У маленој обла-
сти Црнојевића постојала је и посебна категорија ратника - прони-
ја р а -д а в н о преузета из Византије и распрострањена по Душановом
царсгву, као и у српским осамостаљеним обласгима.32 Пронијари Цр-
нојевића чешће су потицали из појединих катуна, као Михаило Пи-
пер или Шћепан Малоншић. Њихове проније су мале, а добијали су
их за „вјерну службу“ и губили за почињену „неверу'\ З а Шћепана
Малоншића се зна да је добио у пронију трећину села Орахове Љу-
ти. све „поданке“ са тог дела села и још 5 кућа земљорадника да му
служе „у вијек'\ Било би то све тако да је сиромаштво угледног про-
ннјара очигледно.
У складу са вековном традицијом Немањића и српских обла-
сних господара, Црнојевићи су непрекидно воднли рачуна о зашти-
ти православне цркве и њених интереса. Они су и пре осамосгаљи*
вања подизали омање храмове, међу којима је најзначајиији манастир
Ком у близини Ж абљака. Када се Стефан Црнојевић осамосталио и
сазвао „зетски збор", закључен јс уговор са Венецијом, у којем је по-
себном одредбом било предвиђено да латински свештениии и епи-
скопи не могу иматк никакве надлежиости над православним црква*
ма.” Н адлежан је могао бити једино митрополит „српске вере‘\
тачније митрополит Зете. До уношења ове одредбе дошло је због
тога што су православни Срби под млетачком влашћу били изложе*
ни католигској експанзији. Под притиском католичкогсвеш тенства
Зетска митрополија је била изложена великим искушењима, па је
променила нсколико сепишта да би на крају доспела на Цетиње. Ма*
настир на Цетињу, посвећен Богородици, подигао је госиодин Иван
Црнојевић и обдарио га је различитим земљопоседнма па је тим ло-
водом издао посебну повељу почетком 1455. године.34 У издатој ис*
прави било је, између осталог, предвиђено да ће манастир на Цети-

11 Ј Томић, н д., 14-16.

ч Г. Острогорскн, Пронија, 174, 175 <= Сабрана двла 1,339,340).
53 ИсториЈа Ирне Горе, 11/2, 232 (И Божић).
м рг, М1к105)сН, Мопитема 5ег{нса, 530-534, С. Новаковић, Законски спомениим,
778-751, Истори/а Црне Горе, И/2,488 *491 (В. Ј. Ђурић).
430 ИемањиНи и Лазаревики

њу бити седиште Зетске митрололије, коју је основао још свети Са-

ва. Н а Цетињу је господин Иван Црнојевић имао и свој двор па је
ово месго постало и верски и политички центар његове области. На-
следник и син Ивана Црнојевића, господин Ђурађ, такође је водио
бригу о православној цркви. Он је то испољио на посебан начин, по*
дигавши прву штампарију на Цетињу, с намером да што брже снаб-
де цркве богослужбеним књигама које су Турци палили и уништава-
ли.'* Ш тампаријом је руководио монах М акарије, одштампавши
неколико књига и вешто их украсивиш различитим украсима. Ме-
ђу овим украсима налази се и стилизовани грб ЦрнојевиКа - двогла*
ви орао у ловоровом венцу који уздижу анђели. Двоглаеи орао са ра-
ширеним крилима био је уклесан и у два сачувана капитела
Цетињског манастира, као и на једној парапетној плочи. Изгледа
да су Црнојевићи преузели грб Немањића још у доба када се Стефан
Црнојевић осамосталио. Био је то бели двоглави орао на црвеној
иодлози. П осле коначног пада области Црнојевића под власт Тура-
ка (1496), бели двоглави орао - грб Немањића - поносно ће се вити
на барјацима Црне Горе све до XX века.36
П остојањ е Зетске митрополије на Цетињу, у којој је просла-
вљан култ владара светитеља из динасгије Немањића и светога кнс-
за Лазара, затим, поштовање политичког наслеђа Немањића, укљу-
чујући и њихов грб, потом, присуство домаћих војвода, кнезова и
главара уместо некадашњих кефалија, најзад, постојање слободних
и наоружаних ратника из чије је средине непрекидн(Ј израсгала си-
ромашна али поносиа српска аристократија. нису дозвол>авали да се
и под турском влашћу угаси српска државност на просгору Зете Цр-
нојевића, а поссбно у Црној Гори.

[Историја српске рржавности, 1,289-303 (М. Благојевић)]

и И сш орца Црне Горе, 11/2,397-410 (Д. БогданОвнћ).

Историја Црне Горе, 11/2,277 (И Божнћ). В ијш напред одел>ак ..Грб и застааа".
 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА

СРПСКА ДРЖАВНОСТ
НА НОВИМ ПРОСТОРИМА -
СРЕМ, БАНАТ И БАЧКА

Сшварање сриског иолиш ичког језгра

Пред крај XIV и почетком XV века Срби су у све већем броју
прелазили у Угарску. Њиково насељавање вршено је тихо, често по-
јединачно и без великих потреса па, због тога, о овој појави посгоје
оскудна обавештења у изворима. Уочљиве су постале послсдице на-
сељавања. Тридесетих година XV века уочено је да је Срем прете*
жно насељеи Србима из Босне и из Српске деспотовине, односно Ра*
шке. Срби су истовремено, сем Срема, населили Јужни Банат, као
и крајеве уз леву обалу Дунава у данашњој Бачкој. После пада Срп-
ске деспотовине и краљевине Босне под власт Турака, насељавање
је појачано. Тада на територију Угарске прелази известан број срп-
ске властеле, поједине велможе, па и чланови динаегије Бранкови-
ћа. Најистакнутији представници српске властеле понашали су се на
различите начине после пада Смедерева (1459) под власт Турака.
Њихов број није био велик, пој^отово игго је Деспотовина после 1455.
године сведена на крајеве северно од Западне М оравс па до Дуна-
ва. Већина преживелих велможа остала је првих година на тернто-
рији, која се налазила под влашћу Турака. Тако су се понели и неки
чланови династије Бранковића. Одмах после смрти деспотице Је-
рине (1457), њена кћерка, султанија („царида'*) М ара, пребегла је
Турцима заједно са братом, слепим Гргуром. Она је добила од сул-
тана земљопоседе који су лежали далско од Смедерева и дубоко у
унутрашњости турске државе. Марин ,двор" налазио се у Јежеву у
долшш Струме, односно у околини града Сереза. Овде су нашли уго-
чиште углепне велможе: Тома Кантакузин, ујак Марин, Ђ урађ Го-
лемовић, бивши велики челник деспота Ђурђа, затим, његов брат
Оливер Големовић, намесник деспотаЂурђа у области Бранковића,
лотом, Ђурко Крајковић, вероватно брат великог војводе Димитри-
432 ИемањиНи и Лазаревићи

ја К рајковића, а такође и нека друга властела, као и знатан број

угледних монаха.1 Брат „дарице'* Маре, слепи Гргур, понадао се да
ће уз помоћ Турака сести на престо свог ргадитеља, али су се све н>с-
гове наде брзо распршиле када је угарски краљ потукао војску Гр-
гуровог сина Вука (1458). Овај и многи други разлозн утнцали су да
се Гргур замонаши у Хиландару где је и умро ујесен 1459. године као
монах Герасим. З а собом је осгавио само ванбрачног сина Вука Гр-
гуревића, који је узео титулу деспота, највероватније после очевог
монашења.2
Све српске велможе, које су остале на територији под турском
елашћу, м орале су бити лојалне султану и без поговора извршава-
ти сва њсгова наређења. Тако су се понашале и велможе на двору
султаније М аре, а то је уједно Јначило и одустајан>е од обнављања
српске државе и српеке државности. Уоогалом, тако се понашала и
султанија М ара, која је била побожна и одана православљу, увек
окружена православним монасима. Мора се ипак примстити, како
ништа није предузела да би се заштитили интсреси званичне Српске
православне цркве па би кроз такву заштиту била пружена и подр*
ш ка српској државиости. На ову чињеницу треба упозорити јер се
султанија М ара у неколико махова ангажовала око избора цариград-
ског патријарха, а помагала је и светогорске манасгире, али нема ио*
датака да је пружала подршку српским епископима, мнтрополитима
и патријарсима. Њ ено понашање било је усклађено са турском по-
литиком, можда и збогтога игго би саако одступање било кажњава-
но најтежим казнама. Најтежом казном био је кажњен војвода Мар-
ко Алтомановић, син познатог деспотовог војводе Алтомана, који
није напустио територију под турском влашћу. Њ сга је убио код Ву*
читрна (1462) тамошњи санџак-бег, као још двојицу велможа.3 Ни-
су познати прави разлози њиховог погубљења, али чињеница да се
то догодило по наређењу саниак-бега, најбоље сведочи у каквом су
се положају нашле српске велможе које су остале на територији под
турском влашћу.
На реакцију није требало дуго чекати. У другој половини 1464.
године на територију Угарске прешао је Вук Гргуревић, који је не-
колико година био у служби Турака.4 Учинио је т о свакако са зна-

1 Р, Ћук. Царииа Мара. Историјски часолис 25 (1978), 53-97.

1 С Ћ и р к о в и ћ , О респоту Вуку Гргурееићу, З б о р н и к за л и к о в н е у м с т и о с т ч 6 { 1970),
284; Д. Д и н и ћ - К н е ж е в и ћ , Сремски Бранкоеићи, И с г р а ж и е а ^ а 4 (1974), 6,7, Исто-
рчјо српскоГ нарора, II, 374 (С. Ћирковић),
' Љ ОгојановиК, Стари српски родослоеи и лет описи, 245, бр. 741. Том прили*
ком били су убкјенп ДмитарТомаш ић и Мархо Трикалски.
4 С. Ћнрковић, О деспоту В уку ГрТурееићу, 287.
Сриска државносш на но$им иросшорима • Срем, Банаш и Бачка 433

њем угарског краља Матије Корвина, који га је радо прихватио. Пре

доласка Вука Гргуревића, у служби угарског краља већ су се нала-
зила браћа Јакшићи, Стефан и Дмитар, синови деспотовог војводе
Јакш е. У другој половини 1464. године они су добили велико власте-
линство од угарског краља. Центар властелинства био је град Нађ-
лак, којем је потчињен велики број села.5 Властелинсгво се налази-
ло у Чанадској жупанији, а сам град Нађлак био је смештен на десној
обали Мориша, вападно од Арада. Временом су Јакш ићи стекли н
друге земљопоседе, тако да су се брзо уврстили у ред истакнутих
угарских барона. Н екако у исто време када је стигао деспот Вук Гр-
гуревић, дошао је у Угарску н војвода Милош Белмуж евић, изда-
нак угледног властеоског рода Белмужевића, који су годинама били
у служби деспота Ђурђа. Временом је војвода Милош Белмужевић
добио бројне поседе у Тамишкој, Чанадској и Бачкој жупанији, а при-
падала му је и Јенова, односно Јенолље.6 Највеће власгелинство од
Срба велможа имао је деспот Вук Гргуревић. О н је за своје заслуге
добио од угарског краља Купиник, Ириг, Беркасово, Белу Стену.Те-
тушевину, Градису, Комогојно, Костајницу, а вероватно и друга до*
бра о којима нема сачуваних обавештења.^
Деспот Вук Гргуревић, браћа Јакшићи и Милош Белмужевић
ирешли су у У гарску са мањом ил»» већом т^рупом својих ратника,
углавном српских племића. Сва четворица су и пре доласка у Угар*
ску били познати ратншш, а временом се њихово борбено искусгво
све више повећавало, тако да су њихове ратне услуге ух*арском кра*
љу биле драгоцене. З а рачун краља ратовали су по многим бојишти*
ма Европе, против Чеха, Немаца, Пољака, а касније све чешће про-
тив Турака. Д олазак Вука Гргуревића у У гарску представљ ао је
догађај од изузетног значаја, не толико за угарског краља, колико
за све Србе у Угарској. Н е треба ни доказивати да је Вук био члан
династијс Бранковића, тада добро познате и признате међу свим Ср*
бима. Он је брзо окупио око себе велики број храбрих и способних
ратника, који су већином потицали из српског народа. Приликом на-
пада на Турску, деспот Вук ]е са својим ратницима продирао дубо*
ко у турске територије. Стизао је до Крушевца, Сребрнице у Бо*
сни, до Врхбосне, као и до многих места која су лежала нешто ближе
тадаш ње границе. Враћајући се из тих похода, он није носио само
ратни плен, всћ је често доводио масе Срба, које су насељаване по

‘ К. Јиречек, Истори}а Србо, II. 389; Ј. Ралоњић, Прилози за и с т о р и Ј у браће Јак-

шића, Спомсннк СА Н У 59 (1923), 61-76.
6 К. Јирсчск, ИсториЈа Срба, 1Ј, 289,290; Историја српскоГ нарора, II, 377, 388
(С. ЋнрковнН),
' Д Днпнћ-КиежсвиК, Сремски Бранковићи, 9, (0.
434 Нсмањићи иЛа&арееиНи

Јужној Угарској. Био је то пре свега Срем, често пустошен од Ту-

рака, затим, Банат, Бачка, посебно долине Дунава и Тисе, као и до-
лина М ориша, леве притоке Тисе. Тако су постулали и Јакш ићи и
Милош Белмужевић, па се број Срба непрекидно повећавао. Према
неким рачунањима у току 1480. и 1481. године прешло је са турске
територије, односно из Србије у Угарску око 100.000 људи, иа )е ти-
ме српскн живаљ у Угарској добио знатно појачаље.* Добровољно
или принудно досељавање Срба дешавало се и касније, што Је иза-
зивало различите конфликте, посебно са католичком црквом.
Досељеници су се већ према својим могућностима бавили раз-
личитим занимањима. Један број је доспео и у положај зависних зе*
мљорадника, јер је обрађивао земљиште које је махом било у посе-
ду угарских барона. Но, сем учествовања у различитим занимањима,
несразмерно великн број Срба био је ангажован у војној служби.
Српски деспот био је обавезан да на краљев позив пође у рат са 1.000
наоружаних коњаника. Јакш ићи н Белмужевићи давали су заједно
такође око 1.000 лако наоружаних коњаника - „хусара‘\ У непосред-
ној служби угарског краља било је и по 5.000 „хусара", углавном
Срба. На ратним бродовима, „насадима“ наоружаним топовима и
„шајкама" посаду су углавном чинили Срби. Речна ф лота имала је
своје базе у Београду и Шапцу, касније, у Петроварадину и Тите-
лу. Није познат тачан број „шајкаша“ и „насрдиста", али их је по
свој прилици било око 2.000. У з све то, треба цодати да је извесган
број Срба чинио лосаду појединих тврђава уз границу. П рсма учи-
њсним проценама, крајем XV вска било је на територији Угарске
између десет и дванаест хиљада српских ратника.9 Била је то заи-
ста велика оружана сила, која се могла оцупираги нападима Тура-
ка, под условом да добија потребну помоћ и подршку од угарског
краља. Н ем а сумње да је Србима припало видно место у одбрани
угарских граница како у другој половини XV, тако и у првим деце*
нијама XVI века.
Међу Србима војницима налазио се и знатан број племића, са
мањим или всћим земљопоседима. Категорији ситних племића при-
ближили су се практично и сви ратници, који су годинама успешно
обављали своју службу. Посматрани као целина, деслот Вук Гргуре-
вић, српске велможе, племићи и Срби ратници, представљали су ја-
ко политичко језгро у којем су већ постојали некн елементи српске

1 О ратопању Вука Гргурсвића н пресељавању Срба вишс: Д. Динић-КнежеоиН,

Сремски ВранковиНи, 10 16; Историја српскоГ народа, II, 377-384,431-434 (С.
Тгирковић).
4 Историја српско? ндрора, 11^435 438 (С. Ћирко&ић).
Сриска државносш на новим иросшорима • Срем, БанаСи и Бачка 435

државности, док су други могли да сс брзо огворе. О во политичко

Језгро је под ловољним околиостима било способио да поново орга*
низује српску државу, односно да је обнови на простору јужно од Са-
ае и Дунава. Вођени таквим идејама, Срби су из Угарске деденијама
ратовали против Турака, који су запосели њихове матичне земље.
Обнављање Српске деспотовине у њеним некадашњим оквирима би-
ло је на помолу, бар привидно, после успешног ратовања угарске вој-
ске против Турака 1481. године. Нашавши се у тешкоћама, нови сул-
тан БаЈазит II ступио је у преговоре са угарским краљем, посредсгвом
Вука Гргуревића. Д а би придобио деспота Вука, султан му је ста-
вио у изглед обнављање Српске деспотовине. Са султановим пред-
логом деспот је упознао угарског краља (1482), та»1није да ће му сул-
тан „дати земље и градове а ми да бисмо били међу царством ти и
међу светлим краљевством како су и наши први били“.101Све је оста-
ло само на речима, па је мир између Угарске и Турске закључен, али
га деспот Вук Гргуревић није дуго ужнвао. Преминуо је 16. априла
1485. године, па је у једном српском летопису забележено: „Царство-
ва 27 љет‘\ и Летописацје рачунао време од монашења Вуковог оца
Гргура Бранковића, па до Вукове смрти.

Идеолошке прешпосшпвкс за
обнављање српске државности
После смрти аеспота Вука Гргуревића, признатог вође свих Ср-
ба у Угарској, који није имао мушких потомака, поставило се пита-
ње његовог наследника. Поштујући легитимитет дннастије Бран-
ковића, краљ М атија Корвин је одлучио да Вуково место заузму
његови блиски рођаци, браћа од стрица, тачније синови слепог де-
спота Стефана Бранковића, Ђорђе и Јован. Они су до то г времена
прсживљавали теш ке дане заједно са мајком А нгелином.12*16После
очеве смрти (1477) боравили су још неко време у Београду, па у Фур-

10 Исшоријо срискоГ народо, Н, 387,388 (С. ЋнрковиН).

11 Љ . Стојановнћ, Спшри српски родослочи и лешописи, 254.
1' О уеспотима иј динасп нје Бранковнћа у Срему оосгоји велкка бнблнографнја. Осам-
оесетик година XIX века објавно је велику сгуднЈу С. НоваковиН, Послерн,и Бран-
коеићи у ис&орији и народном /456 1502, ЈТетопнс Матице српске, 146,1-47;
147.1-32; 148,1-70,НовиСаа 1886.Данасје нсгс«мека сгудија приступачнија н снаб-
дсвена псопходинм допунама у књи?н: Стојан Новаковнћ. Иси<орија и традишца
(Допуне и објашњења С ЋирковиН), изд СКЗ, Београд 1982,121-278,443-453.0
БранкоанНнма у Срему види. А. ИвиН. Историја Србау Војлодиниу Новн Сад 1929.
16 48; Д ДиЈшћ-Кнсжсвлћ, Сремски Бранкоеићи, Истражнвања 4(|975), 5 47; Исто-
ри)а српскоГ нарора, 11,373-389,431 461 (С.Ћирковић).
4$б_ Неман>ићи иЛазаревићи

ланији, а онда су прешли у Штајерску где су уживали помоћ и подр-

шку цара Фридриха III. На позив краља Матије Корвина стигли су
у Угарску 1486. године па су од њега добили неке поседе Вука Гргу-
рсвића, а ире свега Беркасово, Купиник и нека друга добра. Угарски
краљ доделио је титулу ,деспота Рашке4<старијем брату Ђорђу. Од
тог времена он се у ћирплским исправама титулише као „благовер-
ни и хрнстољубиви деспот Ђорђе“, а његова мајка као „благочести-
ва и христољубива деспотица Ангелина".13 Наведене титулатуре ја-
сно показују да су се они већ од самог почетка сматрали легитимним
наследницима српских владара, односно деспота Ђурђа Бранковића
и његовог сина слепог деслота Стефана. Они су се понашали у скла-
ду са традицијом Немањића. Приликом доласка у Угарску, пренели
су и мошти деспота Стефана, па су их лоложили у цркву Св. Луке у
Купинику. Б и о је т о унапред промишљен чин,јерјетранслација мо-
штију саставни део канонизације. У свему томе било је симболике
и опонашања првих Немањића.14 Као што је Немањин син, монах
Сава, пренео очеве мошти из „Грчке земље“ у Србију, тако су и си*
нови слепог деспота Стефана пренели очеве мошти ич далеке ту-
ђине међу Србе у Угарској. Н а тај начин су унуци деспота Ђурђа
Бранковнћа непосредно учествовали у каноннзацији првог свети*
теља из династије Бранковића, светог Стефана Бранковића.
Деспот Ђорђе, његов брат Јован и њнхова мајка Ангелина ни-
су се зауставили само на томе. Настанили су се трајно у граду Ку-
линику, који постаје њихова владарска резиденција. Овде су они из*
данали повеље, примали посланике и писма. Најодговорније положаје
на својим носедима поверавали су Србима. З а кастелана Ирига ло-
сгавили су Вука Колаковића.15 У тврђави Јарак дужност кастелана
обављао је Дамјан Велможовић, док је заповедник града Кушшика
био Димитрије П озоб.16 Право Димитријево „презиме*‘ није гласило
„позобк‘, пошто је то назив за средњовековну дажбину под којом се
лодразумевало давање „зоби“ (овса) владаревим коњима. У сваком
случају Димитријев надимак сведочи о његовом српском пореклу.
Угледајући се у много чему на Немањиће, иосебно на светога Саву,
деспот Ђ орђе се кришом замонашио 1499. године па је добио мона-
шко име Максим. Поставши монах, он се истовремено одрекао вла-
сти, као што )в то давно учинио Немањин син Растко, одрекавши се*14

1Ј Рг М1к1о51Сћ, Мопитегив Зггћгса, 540,543; С. Новаковић, Законсхи сиомениии, 542;

14 С Ћиркопић, М оравош СрОијв у историји српско? народа, Моравска ш кола и
њ екоаоба. 108.109.
п Д. Динић-Кнежсвић, Слоеенски живаљ у урбоним ндсељима средњовекоени Ју-
к н е Угарскс, Зборник Матчие српске за исгорнју 37 (1988), 20,23.
|Л Д Диннћ-КнежевиК, Сремски Бранковићи, 35.
Српска уржавносш но нолнм иросшорима - Срем, Банаш и Бач ка 43 7

достојанства великог кнеза хумског. Максим је убрзо посвећен за је*

ромонаха, што му је омогућило да посвећује подђаконе, ђаконс и све-
штенике међу Србима у Срему.17*Оваквим поступцима јеромонах
Максим је опонашао светога Саву, који је као архиепископ у Сту-
деници освећивао „попове и ђаконе и лодђаконе и чатцек‘.,а
После монашења деспота Ђорђа, достојансгво деспота припа-
ло је његовом брату Јовану. који се с овом титулом помиње и неколи-
ко година раније (од 1494). У насталим околностима јеромонах Мак-
сим је настојао да учесгвује, како у лословима Српске православне
цркве, тако и у дипломатији, као што је то сеојевремено чинио и све*
ги Сава, док би се опет његов брат деспот Јован нашао у положају ак-
тинног владара Срба, као што је то био случај са Савнним братом, ве*
ликим жупаном Стефаном Немањићем (Првовенчаним).19 Пије
искључено да је следећи корак био усмерен ка стицању већег степе-
на политичке самосталности деспота Јована и уздизању јеромонаха
Максима на достојанство архијереја. Поводом свега што је речено,
мора се приметитн да је сличносг између сремских Бранковића и си-
нона Стефана Немање била више у форми, а мање у суштини. Поли-
тнчке околностн у којима су деловали архиепископ Сава и његов брат
Стефан Првовенчани битно су се разликовале од прилнка у којима су
живели и деловали браћа јеромонах Макснм и деспот Јован. Но, по-
ред свега тога, последњи Бранковићи у Срему настојали су у граница-
ма могућности да изграде идеолошку основу која ће олакшати обна-
вл>ан>е срлске државе и срлске државности, првенствено јужно од Саве
и Дунава, али ако је то могуће, онда и на територији Јужне Угарске.
Такво схватање је било блиско како сриским десиотима, тако и њихо-
вим савременицима. Не занемарујући реалност, деспот Јован каже
да је наследник својих родитеља, али и да је посгао „господин малог
жреба*', односно мале тернторије.20 Но, сем тога, он своју владавину
назива „господством'*, као што су то чинили деспот Стефан Лазаре-
вић и деспот Ђурађ Бранковић. Уз све то, он недвосмислено исгиче
да је постао деспот, па и господар Срба, „милошћу Божнјом“, као што
су то својевремено истицали краљеви из династије I Јемањића.2111е за-
немарујући сурову сгварност деспот Јован се надао и веровао да ће ми-
лошћу Свете Тројице постати прави „господин Србљем“ и то оних Ср-

17 Љ . Стојановић, С(Гшри срИски ророслсеи и леп*оииси, 43,297,

Доментнјан, Ж ивот и свсФоГа Савс и свстоГа Сим&она, 123.
19 Д. Дннић-Кнежевнћ, Сремски Бранковићи, 35-39; Истори/о српскоГ нородо, П,
45 5-460 (С.Ћ ирковић).
:о Рг. М1К1о$ЈСћ, Мопитеп/а $еШса, 543,
Историја српскоГ народа, II, 455, нап 36 (С. ЋирковиК). О еладару „по мнлости
б о ж н јО Ј" више. С. М арјановнћ-Душннћ, Владарска идеолоГија ИемањиНо, 6 0 69 .
ш Немањићи и Лазлревићи

ба, који живе јужно од Саве и Дунава. Оваква схватања саврсченнцн-

ма су била и блиска и драга. Ие зансмарујући стварност, писац једног
родослова је забележио како је угарски краљ оставио Срем деспоти-
ма Ђорђу и Јовану да у њему „живе и господаре", односно владају.22
Други опет летописац је истакао да је после смрти слепог деслота Сте-
фана постао „господар Србљем син његов Јован деспот".2* После на*
веденнх мињеница не изкенађује шго су на појединнм књигама оста-
ле забелешке да су књиге ттисане у доба благочастивих и христољубивих
деспота, Вука, Ђорђа или Јована.24
Браћа и деслотнЂорђе и Јован поштовали су обичаје Немањића
и у другим појединостима, а посебно у преузимању ктиторства у неко-
лико светогорских манасптра. Они су најпре постали ,другик' ктитори
манастира Светог Павла који је уживао највећу могућу подршку деспо-
та Ђурђа Бранкоаића. Деспот Јован и његоаа мајка Ангелина обећа-
ли су монасима Светог Павла да ће им годишње давати по 500 дуката.
Годину дана касннје деспот Јован и деспотица Ангелина постају ,дру-
гик<ктитори манастира Хлландара (1496) и преузимају обавезу да дају
манастиру по 1000 дуката гопишње. Том приликом они су се уиознали
и са садржином осниваггке повеље Стефана Немање што је, безсумње.
утицало да Хиландару дају првенство. Деспот Јован постао је 1499. го«
дине и ктитор светогореког манастира Есфигмена, обећавши му мате-
ријалну помоћ којаје, по свој прилици, била мања од дарова манасти-
ру Хиландару или манастиру Светог Павла. Приликом преузимања
ктиторских обавеза и пружања материјалне помоћи издате су посебне
исправе - „хрисовуље" - у којима деспот Јован, између осталог, изра-
жава наду да ће га Бог учииити наследником отачаства и да ће конач-
но постати прави ,јо с п о д и н Србл*емк\ У к о л и к о се то догоди, сви свето-
горски манастири биће још богатије обдарени. па ће добити и све поседе
које им је својевремено потврдио деспот Ђурађ Бранковић.25
Деспот Јован је насгојао да све своје наде оствари уз помоћ угар-
ског краља, за чији је рачун ратовао на свим ратиштима где би га по-
слао. У ратним подухватима дееиот Јован је постизао видљиве успе-
хе, алн није остварио главни циљ - обнову С рпске дсспотовине

2' Л» СтоЈаиовић, Сшари сриски родослоеи и леш оииси, 43 Д. ДиииК-Кнсжснић

упозорава да се у иеким Ннрнличкич ијворима нагпеш ам па јс угарски краљ дао
деспоту Ђорђу и Јовану „отачаство њихово Сремску тсмљу'\ односно „угарски
Срем4* (Д. ДиниК-Кмсжсеић, Сремски БранковиНи, 29), Овом прилнком трсба
скренути пажшу да се под термином „отачаство** нс нОЈразумсва само наследни
зсмљопосси, нсћ нтериторија државе.
Љ . Сто/ановић, Сиихри српски родослови и лстописи, 55.
* Историјв срискоГ норода, II, 454 (С, ЋнрковнК).
1' Д . Динић-Кнежевнћ, Сремски Бранкоаић ц, 40,41.
Сриска држаеноаи на новим иросшорима Срем, Банаш и Вачна 439

јужно од Саве и Дунава. Исцрлљујући се у многобројним ратним по-

ходима, деспот се теш ко разболео, па је убрзо умро крајем 1502. го-
дине. Њ еговом смрћу угасила се мушка грана Бранковића, будући
да ни он, као ни његов брат, деспот Ђ орђс, нису имали мушких по-
томака. З а све време док су носили деспотско достојанство и док су
били господари великих поседа, штитили су на различите начине
интересе лравославних Срба, тако да на њиховим поседима није пла*
ћана „десетина“ католичкој цркви. Угарски краљ је све то одобра-
вао због чега је католи*гка црква енергично протесговала. Калоч-
ки надбискуп П етар Вардаи упутио је љутити прекор деспоту Ђорђу
следећим речима: „Б ог је ову државу [Угарску] створио хришћан-
ском [католичком], а не шизматичком [православном] а свакако ни-
је у вашој власти да је учините српском"26 Из ових неколико рсчи
јасно се види да су на поседима деспота Ђ орђа и њ еговог брата Јо-
вана већину становништва чинили Срби православне вере, као и
да су већ до тада дали своје етничко обележје Јужној Угарској.
Смрћу деспота Јована (1502) сви његови поседи прешли су у руке
угарског краља ла је због тога његов брат Максим са мајком Ангели-
ном прешао у Влашку.27Том приликом они су понели мошти слепог де-
спота Стсфана и његовог сина деспота Јована. У Влашкој је Максим
добио достојанство митроиолита, па се после неколико година вратио
у Срсм. Овде су митроиолитМаксим и његова мајка Ангелина добили
од Марка Јакшића погодно земљиште, на којем су п о д и гл и манастир
Крушедол (1509-1514) где су положене мошти деспота Стефана и де-
спота Јоваиа. Манасгир Крушедол посгао је трајно пребивалиште ми-
трололитаМаксима. који ће нешто касније постати београдски митро*
полит. На тај начин остварен је јсдан од његових дугорочних циљева.
мада са великим закашњењем, да постане верски стареигина знатног
дела српског народа. На новом положају митроподит Макснм није ду-
го остао јер је умро већ 1516, а његова мајка Ангслина 1520. године.
Обоје су сахрањени у Крушедолу, где су и канонизовани.28
У то доба на Фрушкој гори, сем Крушедола, постоји још неко-
лико српских манастира, међу којима свакако Ремета, Хопово. Јазак
и други.29 Основали су их или обновили деслот Ђ о р ђе (М аксим),

1/1 Истори/а српског нароџоЛ1,443 (С Ћирковић).

Д. ДнниН-Кнсжсвић, Сремски Вранковићи, 38,39.
м О светнтељским кулх^овима Б))анковиКа и кљижевним саставима који су пово-
дом тога насгали внше. Историја сриског народа, II, 491-498 (Д Богдамовић).
:у 6 . ЗиројевиН, Поссди фрушко1орских манастира, Новн Саа 1992,74,76,92.105.
П рсма нстражнвАЊНма Олге Зиро}свић изгледа да су нре 1521. године основа-
ни манастири Врдннк, Ливша, Фепек и Шишатовац (О. Зиројсаић, ч. д , 65, 71,
103, 109).
440 Немањиђи и ЈЈаларевићи

деспот Јован и деспотица Ангелина. Захваљујући деловању помену*

тих манастира и присуству моштију светих српских деспота Стефа-
на, Јована, Максима и деспотице Ангелине, Фрушка гора постаје сге*
циште многобројних монаха и иктензивног верског ж ивота, тако
да јс постепено добијала својства „српске Свете Горе“. Овде није не-
т в а н само култ нових српских светитеља из династије Бранковића.
већ и култ свих српских владара светитеља, како Немањића, тако и
светога кнеза Лазара. На тај начин у политичким оквирима Угарске
брижљиво су нсговани битни е:Јементи српске државности. Срби ов*
де нису основали нову српску државу, а судећи по свему нису ни на-
меравали да је оснују, али су практично изградили готово све еле*
менте који дефинишу државу. У Јужној Угарској живеле су десетине
хиљада Срба, који су густо населили Срем, Банат, Подунавље, доли-
ну Тисе н долину Мориша. Из њихових редова било је стално под
оружјем десет до дванаест хнљада ратника, који су бранили јужну
границу У гарске од Турака, а по потреби ратовали су и на другим
ратиштима. Међу овим ратницима налазио се релативно велики број
Срба племића, од којих су се нски учврстили у ред угарских велмо-
жа. односно барона. Признате вође свих Срба, мада не и њихове не*
посредне старешине, били су деспоти из династије Бранковића, нај*
пре, Вук Гргуревић, потом браћа Ђорђе и Јован. Сем војно-политичке
сггруктуре, изграђивала се постепено и црквена организација са бе*
оградским митрополитом на челу. Подигнути су многи манастири,
посебно на Фрушкој гори, али и у другим крајевима. Јакшићима се
лриписује оснивање манастира Ходоша у Поморишју где је нешто
касније саграђен и манастир Бездин.?0 Овим се списак новоподигну-
тих манастира не исцрпљује. Другачије речено, на прелазу из XV у
XVI век већ је посгојало снажно српско политичко језгро северно од
Саве и Дунава, са центром у Срему. Овде су деспоти из династије
Бранковића, ослањајући се на традицију Немањића, смишљено гра-
дили идеолошку основу на којој би могла да се обнови српска др*
жава и српска државност са свим елементима. Постојеће политичке
околности нису дозвољавале да се обнови српска држава у матич-
ним српским земљама, нити да се створи нова северно од Саве и Ду-
нава, али је управо на овом простору и поред редуцираних елемена-
та омогућен даљи живот српекој државности.

[Исшорија српске државности, 1,303-314 (М. Благојевић)]

ш О. ЗнројевиК, Цркие и мшшсшири на исрручју Пећке иашријаришје до 1663. Го-

дине, Београд 19&4, 50,199 (О. ЗироЈвгшК. н. 132).
 Белешка о аушору

Милош Благојевић је рођен 1930. године у Мнлетићеву, у Ба-

нату, где је завршио основну школу. Похађао је гимназију у Вршцу,
а Војно-поморску академију у Дивуљама код Сплита, коју је завр-
шио јуна 1951. па је произведен у официра Југословенске ратне
морнарице. О ктобра исте године ухапшен је због наводне вербалне
делатности „по линији И Б “ и осуђен на ш есг година строгог затво-
ра. Казну је издржавао у концентрациоиим логорима за официре у
Билећи и на Голом отоку. Пуштен је две године раније, са ограни-
ченим грађанским правима у трајан»у, такође, две године.
Н а Филозофски факултет у Београду - Одељење за историју -
уписао се 1956. и дипломирао 1960. године. Одбранио је магистар-
ски рад 1966, а докторску тезу 1970. године на Филозофском факул-
тету у Београду. З а доцента Филозофског ф акултета изабран је
1972, за ванредног професора 1976, а за редовног професора 1983.
године. З а дописног члана Срлске академије наука и уметности иза*
бран је 2000. године.
Објавио је преко две стотине научних и стручних радова и пре-
ко педесет нсторијских карата зидног и атласног ф ормата. Од зна*
чајнијих и обимнијих радова издвајамо следеће: П ланине и пашња-
ии у средњовековној Србији, ИГ 2-3 (1966), 2-95; Земљорадња у
ередњовековној Србији, Београд 1973,463 + 22;..Закон светога Си-
меона и свешога Саве4\ Сава Немањнћ - Свети Сава, Научни скупо-
ви СА НУ 7, Београд 1979,129-166; Историја српског народа 1, Бе-
оград 1981,357-388,524-540; II, Београд 1982,109-127,414-430; Пре-
глед исшоријске географије срерњовековне Србије, Зборник Исто-
ријског музеја Србије 20, Београд 1983,45-126; Србија у роба Иема-
њића, Београд 1989, 283 + 9; Српски народ и српске земље у средњем
веку, Векови Срба, Горњи Милановац 1992, 9-92; Државна управа у
српским срерњовековиим земљама, Београд 1997, 336; Србија Нема•
њиНа и Хиландар, Београд 1999, 132+ 19; Историја српске рржав-
носши I, Н ови Сад 2000, 381 (коаутор Д. Медаковић); Историјски
ашлас, редактор и коаутор, Београд 1997,112.
 ►
II
/< * .> I. ;1 <*
А-Јт№М№1^Л б ч п х . у > : . * % * *
Иђ! т? сл ?.-Л !.Ч ,?1 у З ч - - а Т : ? • I : 2 . ..■• < ш • ' : ■• V**' *
* > * .-.-.
^ ‘ Ч -Ј 1 Ш (Ј -.^ЛЈЈЈЈрЕГ ’ ^ V- * ‘ -в >.
;Ч«Ј% ^ Ј л ; % * и Ч ^ '^ : ЖН>гЛ Јг;^ - у ‘
о — -г ;: '.V ^ , ■*< ' * ^ х Ј -1
— *1< = :• V. г<Л ?.$*•** 4*?« ' { • 7;•*'.■■
" ?3 >. •**:
'/л • :>:
*4 9
.:•* '&"*
. ■>>
-ј* < >Гк
•*>>5-л НЈ* *•' № 4 1 .*:: -I V * '- -2 ^
•' ^ ;т Г 5 * = ': ,*• н :
•/4 4
*>-.•■
,I
п-у •>_ >?;|&>Т?:; ‘ 'Г4* :;

;•• »• ^ :> * 711!®: «• : •VI

N ** а: . ;;»’ %= ;:; |, м: ;. ■I :г /
«*}, : • • - ♦ '/ 5 > 4 Л * :*^Ј| .1 18#1аА.1М1 •д »;
г ^** Ш Ц * ^ "
>ЗК>.' - . 4 % :• I %>
•3И*'*&4М»^ 'Ч * 1\ |Г4| 1
г-1 г>-:* г:- - . ^ л - јЈ :• •Л'
гн:.-П ■* >*< .. . !и •<■* :>:
:& ;■ :' . *- Ч . 7 * ?Л;
Г>?ч • V*:.*;
Ч>Чд»\ . :?•• - 5; .V;... Л . .
•'.•а1*#*р?,г*,г- ♦ •>. хи*/! :,** л :'• *
'М ,К<-џ‘Ч\'* Ух,к{' ц** : :Ј :?:, '/• -. ад ч - ;
№: -• •>• '/-V Л*'-*-** V :: \ :>;«
=- ='* :«=аЈГ/:*41 ' / . •,*Ј
И ,/ V ■, /::,

л
 Регисшар имена
А Б
Авељ, Адамов син 129
Александар М акедонски 100
Александар. бугарски принц 299
Александар. обласнн господар 324
А лексије I Комнин, цар 12
А лексије Ш А нђео, иар 124, 136 251,
252,255,262,265,266, 338
А лтом ан ВОЈиновић, жупан 43,44,288
А л гомановић М арко 432
Алтомановић Ншсола 169,284,285,287,
288,385
А лф он с V А рагонски 423
Ана, кћи А лексија Ш 255
А на. мајка св. С аве 22.121
Анастасија 340
АнастасијевиК Д. 304
Ангелико Д улцерт 88,89
Андоније, игуман 188
Андреј, кнез 33-35,141,142
Андрија Н, краљ 67-69,254
Анцроник 252,262
Андроник II Палеолог, цар 239,260-263
267,274,275,330,355.356
Андроник Ш П алеолог, цар 46, 264
266,267
А нћелић П , 32 ,3 3 ,4 6
А нђео Тодор 257
А нсберт, хроничар 32
Апостолски М нчаило 173
А рвелер Е лен 252
А рсекије, архиепископ 38, 83, 84, 98,
131
Арсеније, монах 107, 110,154
Асен М иханло 80,318
Атанасовски В. 423
Бабић-Ђ орђеви ћ Гораана 348, 365,
371,393
Бајазит 73, 268-270, 357, 358, 362, 367,
377,411,412,414
Бајазн т II 435
Балдовин, цар 42
Балш а 384, 387
Балш а II БалшкК 289,296
Балш а III Балш ић 417
Б алш ић Ђ урађ 1288,325,384,385-388,
393
Балш ић ЂураК II 73.358,384-387
БалшиК Консгантин 298,312
Балш ић Сграцнмир 274,384,385,387
Б алш ић Теодора 387
Баришић Ф. 65, 290,294, 295, 304, 316.
326,327,329
Б атало, тепчија 47
Б атић М ирксвић, кнез 46-49
БашиК М . 51, 54, 58, 60, 61, 63, 65-70
72.74, 91.104-106,140,196
белм уж евић М нлош , властелин 433,
434
БелО јв,жупан 5, 6,136
Белоирквић Н овак 288, 362,412
Белош , аелики жупан 15,30
Бнјелнћ Влад 426
Бјелхан, казнац 40
Благојевић М н л о ш 2 ,1 3 ,1 6 ,2 9 ,3 1 .3 5 ,
39-43, 57, 73 , 89, 97, 101, 108, 112,
128, 135,136,137, 139, 140, 141,143,
145, 147,151, 158, 167,169,172.173,
179,180,182, 183, 186,191,192.194,
195,198.199,204-210, 223, 249-251,
253,254, 267,269.273,278,283, 286.
288-290.295.296, 346, 34«, 349, 351,
444 Немањићи и Лазаревићи

352, 397, 403,409-411,413-417, 427, в

423,430,440
Богдан, жупан 142 Вардаји П етар 439
Богдановић Д. 52, 91,9 2 ,1 0 1 ,1 1 5 ,1 1 8 , Варлаам, игуман 361
124, 140, 255,267,278.288, 336,340, Васнлнје I, кнез 269
348,393, 398,407,430,439 Васклнј*е I. цар 85
Богдановић Радослае 428 ВаснлнЈе 11, цар 86
Богнш а Н иколић. властелин 45 Велможовић Дамјан 436
Б огоје Цецун, аластеличић 242 Викавер Вук 219
Боднн, краљ 28 Вишеслав, кнез 4 ,5
Бож идар Грк, логотет 428 Владимир, кнез 7,36
Бож илов И . 264,265.274 Владислав Вукчнћ, херцег 423
Б ож ић И . 89, 296-299, 345, 410. 427, Владислав Н вколић, властелин 45
428,430 Владислав, крал> 39, 39.81, 89, 98. 131,
Бојанић Д. 219,220.222,283 137,144,146, 147,171,175,179,180,
184,187.189, 201-203, 252.258-260.
Бојовкћ Б. 77
280, 340.341,419
Болеспав, судијв 157
Влајннац М. 195
Борен, син кнеза Мутимира 7
Властимир, кнез 4 -6 ,9 ,1 3 6
Борил. цар 61.253 Влатко ВуковиК, војвода 46
Борис, кнез 7 ,8 .1 0 ,2 1
Влатко Вукчић, херцег 423
Борнслалнћ Мелош 243
Војводић Д. 144
Боровннић Т вртко 46 .4 8 .4 9 Војин, војвода 160
Б ран, син кн еза М утимира 8-10 Војнковић А лтоман 43.44.288
Браииеојевнћи, властела 173 Војнслаа Војииовић, кнез 43, 44, 169,
Бранислав, ризничар 28,378 287
Бранко Младеновић, севастократор 160 Војсалић Ђ ура^ 421, 320
Бранко, кеф алија 365 Вратислав, жулан 137,143
Бранковић Ангелина 435,436,438-440 Вратко, кнез 42-44,137,143,179
Б р ан ко ви ћ В ук 273. 284, 285, 289, Вук Вукчић. властелин 47
292-295, 299,300,307.309-312.325, Вук Колаковић, властелин 436
326-328. 330, 340, 343-345, 347-351, Вук Лазаревић, снн киеза Л азара 357,
358.361, 362, 364, 377, 380-383,389, 360.361.364-373, 377, 383, 397, 400,
393.394,410-413,415.438 402,403,411.413-415
Бранковнћ Гераснм, монах 340, 344, Вукан, снн С теф ана Н емањ е, велики
345.348 кнез 12, 20. 22, 34-38, 42, 80. 130,
Бранковић Гргур 343, 378-383 , 413, 133,134,136,142-144,146,179.279,
431,432, 435 330,338, 339
Бранковић Ђ о р ђе 435,436 Вукановић Димнтрије, жупан 137,143,
Бранковић Ђ урађ, десоот 128 , 271, 144
273, 305, 327 , 328, 329, 367, 373, Вукановић Ђ орђе, киез 143
378-383.404,413.437 Вукановић М ладек 143
Бранковић Јован 435,437-439 Вукановнћ Растко (мовах Теодосије)
Бранковић М акснм 437-440 143
Бранковић М ара 378-383.392,431.432 ВукановиК С теф ан . кнез 143
Бранковић Радоњ а 344 Вукац, војвода 47
Бранковић С теф ан 435,436 Вукашнн, крал> 284, 286, 287. 289, 332,
Буднслав, кнез 28 356,371,384.385,388
Ре1ш.шар имена
Вуковић Л азар 378,380-383
Вуковић Храна, власгелин 46
Вукосав 371
Вукосавл»евић Сретен 177,196, 217
Вукослав, жупан 167,169
Вукославић Ц реп, властелин 169.288,
296
Вукчић Драгнш а, власгслин 47
Вукчић С теф ак К осача, херцег 46,49,
220, 392,420-425
Вукчић Хрвоје, херцег 45-47,49
Вухш а М ишетић, цариник 369
г Дејан, деспот 375,389
Герасим, монах 432
Герман, монах 364
1*ерман, патријарх 256
1 лигорИЈе, диЈак 33,138
Гојкик, кнез 6-8
Гојкиковнћ П егар , кнез 7-10
Големовић Ђ урађ, челник 431
Големовић О ливер, влаетелин 431
Гордон М ак Д анијел 99
ГорЈзнски Н нкола. бан 299
Горш ић Ф. 135
Гргур Стјепанић, кнез 46,47
Гргуренић Вук, деспот 432-436,440
Грд, жупан 31
Гфдеша, ж упан 136,138
Грдушнћ Мо]ша, аластеличић 242
Грнгорије Х иландарац 397, 398
Грковић Дранца 244
Грковнћ М. 81,82,86.158,227,243,361
Грогш АндриЈа, жупак 44
Грубеша, пехарннк 40
Грујић Р. 57,187,188,191-193,213,216,
225,237-239,288,345
ОиШои А . 304
ГукдулнК Б ен ко 369
д 358,364,365.374-377, 383,393
Дабиша, краљ 41
Д абиш а, и ј а к 193,209
Даоид, митрополит 392, 424,425
Давид, моках 179
44$
Данило II, архиепископ 54,55,71,72,83,
84, 86, 87, 99.100, 111. 145, 149-157,
159_164. 166, 170-172, 261-263, 300,
412
Данило III, патркјарх 358,359,393,394,
412
Д аквло, епископ 156,188,264,265
Д аничић Ђура 2, 17, 21. 24. 25, 41, 52,
5 4 ,9 4 ,9 5 ,9 9 ,1 0 1 ,1 0 3 ,1 0 5 -1 0 7 ,1 1 0 ,
111. 115,117,119-127,129-132,139.
149-157, 159-164, 166. 170-172, 196,
217, 218,223.251, 253-265, 284, 306,
316,317,328,339, 340,356, 396,399
Данчева-Васнлева А . 62,65
Деса, жупан 13-16,29-31,137
Десислае, судија 157
Десислава, ккегиња 31,13$
Дкмнтрије К рајковић, војвода 431,432
Димитрије П озоб, властелнн 436
Днмнтрије, ж упан 42, 60. 65, 66. 134.
137.143,144,146,169, 179
Дннић-Кнежевић Д. 213,432-439
Динић М. 14,20,29,32,36.38,40,44,45,
134,142,151.152,157,159-161, 169,
173, 177,220.226.266, 271,280,281,
285, 286,288,293,295, 297,303,327,
331, 332,350, 357, 363,367,369,379,
412,421,425
Дмитар Јакш ић, властелин 433
Д иитар, вОЈвода 307,346
Добросав. дијак 378
Доментијан 1 7 ,1 8 ,5 2 ,5 3 ,5 9 ,6 0 ,6 5 ,6 6 ,
70, 72, 76, 77, 79, 80, 83. 85, 91-95,
101-108,112.115-120, 122-132, 251,
253-260.339,340, 396,437
Д рагана, кћерка ккеза Лазара 299
Д рагаш Јелена 377
Д рагаш Јо ван , десп от 307, 308,
374-376,383,389
Д рагаш Константнн, обласии госло-
дар 307-309, 343-345. 347, 349, 350,
Д рагиш а Вукчић, власгелии 47
Драгишић Иваннш , војводз 49
Д рагоје, дијак 280
Д рагон Г. 304
446 Иемањићи и Лазаревићи

Драгосалић Обрад, војеода 36.350,351, . Иваннш Х орват. мачвански бан 298

359 | И вани ш ,'А лтом анов син. властелин
Д рагота, властеличић 237,239 1* 2 8 7 ,2 8 8 ,3 2 4 * '*
Драгутин, крал. 83, 87, 142, 152, 153. ИваиовиК Р. 176,225
155, 156, 158, 159, 161-163,165,171, И вић П . 81. 82. 86, 158, 227, 243. 361,
340.341 370.371,435
Дукађин Л ека 296,297 И вковић М. 356. 373
Дукађин П авле 296 Изанације, византијски намесиик 138
Дукљаинн, поп 27,28 И ларије, епископ 37
И.лија, кнез 41,42,160
Илнјић Ђ ураш , челиик 160
Ђ И лочки Н икола. мачвански бан 424
Ђ окић Б. 41 Иноћентије 1П, папа 35
Ђ орђе, кнез 35 ,3 6 ,3 8 ,1 3 3 ,1 3 4 .1 4 3 И рвклије. цар 4
Ђ орђевић И . 42 Ироп, цар 23
Ђ орђић М атија 297 Исаија 112
Ђ урађ 1 Валшић, обласни гослоаар Исус Навин 106,111,131
288,325,384-388, 393 Исус Христ 102,104-106,110,117,121,
Ђ урађ II ОграинмировиК (Балш ић), 124,163
обласни гослодар 73, 289-300, 316,
329, 330,385.387,395,401,413
Ђ урић В. Ј 37 , 83, 124, 134. 176, 178, Ј
179.347,348,393,425,429 Јаги ћВ . 343, 366,403
ЂуриК Л .2 7 0 ,271,284 Јаков (И зраиљ ) 23, 103, 104. 106-108,
Ђуро. кнеа 39 111,112,120-123,131.132,141
Јакш а, војвода 433
ж Јакш ић Д м итар 433
Јакш ић М арко 439
Ж иокопиКМ . 195,293 Јакш ић С теф ан 433
ЖипковиК П . 48 Јанковић М. 37. 38, 146, 176, 178, 346,
Ж ивојиновић М. 99,124, 364 347,392.420
Ж иаулик СтанншиН, цариник 363 Јевгенија (кнегнња Милица) 340, 351,
Жигмунп Луксембуршки, краљ и цар 368,370,374,375, 377
298,401 Јевдокнја, ж ена С теф ана Немашића
251,252,255,346
Јевл раксн ја (Јеф и м и ја), деслотица
3 351.368,397
Завиаа, Немањин отац 179 Јелека, деспотнца 345
Захарнје, кнеа 8 ,1 0 ,1 1 Јелена, краљица 153,154.156-159,161,
Зиројевић 0 .4 3 9 ,4 4 0 171,267,268,342-345
Златарски В . 21,61,62,250,253,257,258 Јелена, кћи кн еза Л азара 290, 330
Зојић Н икола, војвола 362,412 Јелена, сулруга краљ а М нлутина 340
Јерина (Ирина), деспотица 383,431
Јеф рем , патријарх 128, 288. 358, 388,
и 393, 394
. И ван Црнојевић, војвода 427,428 Јеф росима, монахнња 343,415
Иваниш Д рагиш ић, војвода 49 Јиречек Константан 19, 21, 31-33, 41,
Ипанн(и П алиж н а, приор враи>ски 298 42, 61, 126, 139, 151. 157, 218, 223,
РеЈисШер имена
235. 250.253.268, 274, 277,296. 312,
316,326,327, 329,367,410,433
Јоакикије 54
Јован VI К антакузин 42,111, 265-268
Јован VII П алеолог, цар 270,271
Јован II Асен, иар 256-260
Јован III Ватац. цар 257,258,260
Јован V П алеолог. цар 267, 268
Јован Алексанцар, цар 265,266,275
Јован Владнмир, кнез 6
Јован Кинама, лнсац 13,16
Јован Крстител. 119
Јован О ливер, деспот 87,170,346,347
Јован Угљеш а, десп о т2 6 8 ,305,311382
Јован, митрополнт 425
ЈованооиК Н ебојш а VIII
Јосиф 24, 26.141
Јулијан 67
ЈухаоГеоргијевска Љ нљ ана 2,104-106,
337
К К рекић Б. 12
Каин, А дамов син 129
Калађорђе Репан, властеличић 237-239
Калиник, епискол 22.140
КалиК*Мијушковнћ Ј. 1, 12,16, 29, 32,
64,136. 248, 278,311,414
К алојан. цар 65. 66. 259,260
Кантакузин в. Јован VI Кантакузкн
Кантакузин Тома, ризничар431
К арађорђе Ђ о р ђе П етровић 103,113
К арло Велики, цар 248
Качић Ђ ура, кнез 39
Качићи, властела 38,39
Каш ании Милан 57, 92, 93, 101, 102,
115.417
Кисас С. 311. 344,382
Киш, кнез 27
К лаић39
Клонимир, син кн еза Стројимира 8-10
Клонимировић Ч аслав. кнез 11
Коначсвић Љ . 33,380
Колаколић Вук, власгелин 436
Коланопкћ Јак ета. властелин 386
Комнин М акојло I 12. 1 4 -1 7 ,1 9 ,2 ^ 3 0 ,
34,36, 138,249
447
Комиииа Е ваокн ја.ж ена Константнна
Драгаша 347
Константнн VII П орф ирогеннт, цар
3 -7 ,1 0 ,1 1 , 21,135,136,277,279
Константнн Балш ић, обласни 1'осао-
дар 298, 312
Константин Велики 247,268
Констактин Косггенечки Ф клозоф 107,
112. 113, 269-274, 289,366, 372, 373,
403,404
К орабљ ов Б. 304,306
К ораћ В. 37,57,134
Корвин Матија 424,433,435,436
К о сФ . 135
Косијер Н икола 428
Костић М арко, властеличић 242,243
Костић Н икола 3
Котроманићи, владарски род у Босни
127,128
Крајнка. жупан 5 ,6 ,1 3 6
Крајковић Дкмитрије 431,432
Крајкопић Ђ урко 431
К уев К. 107,112,113,269-274
Кукуљевић И 31
Кулин, баи 2, 39, 317-319
л
Л ав Равцух. виЈантиЈски стратег Драча
10
Л ав Х иросф акт, визактнјскн стратег
Д рача 10
Лапислав Н апуљ ски, крал> 401
Л ађеоић М ,35
Л азар, кнез 43, 73. 128, 167, 169, 248,
270,271,284,285,287-301, 303-306,
312-317, 319, 325-333, 343-345.
348-353,357-360, 363,365
Л азар, син В ука Б ран кови ћа 378,
380-383
Л азаревић Вук 357, 360, 361, 364-373,
377, 383, 397, 400, 402, 403, 411,
413-415
Л азаревић С теф ан, деспот VIII, 44,73,
74, 88, 112, 113, 128, 141, 269-274,
293, 305, 312 . 326 . 327, 333, 348,
350-352,357
448 Немањићи и Лазаревићи

ЛебровиБ М арин 363 Методнје, епископ 37, 38, 76, 77, 92,
Л емерле П , 304 126,127
Леш ни Јак 13,180 Мехмед, султан 271-273,404
Лука, јеванђелист 119 М ешановић С. 270,271
Лучић И ван 20,32, 33,36,38.134,288 М ијовићП . 176-178
М кклошић Ф р. 25,47, 49. 72, 106, 150,
223, 278.309,359, 365, 366, 368,370,
љ 371,376,380,395,398, 403.404,421,
427,429,436,437
Љ уш ић Р. VIII М нлица, кнегнљ а 169, 181. 269,
325-328.330, 351, 357-364, 366, 367.
м 369.371,372,397.402.410-412,414
М илојевић М. 197, 207 . 209. 223, 226,
МажураикК В. 21 227,231,232,234,242,243
М акарије, монах 430 М илојевић С. 169,170
М аксимовкћ Ј. 178 Милошевић Д. 57, 70,396
М аксимовић Љ . 3 ,7 ,1 5 3 .1 6 1 ,1 6 5 ,1 7 3 . М илтеновић Санко 284
266,268, 281-283, 300,355 Милутин, краљ 4 1 ,4 2 ,5 7 ,7 1 ,8 1 ,8 3 ,8 4 ,
М алоншић ШНепан 429 86-88,99,100,110.111.143,145,149,
Мандић С. 35 153,155-157,159,160-163, 165, 166.
М анојло I Комнин, цар 12, 14—17, 19, 173,176, 191,192,194,199,216, 224,
2 6 -3 0 ,3 4 ,3 6 ,1 3 8 .2 4 9 234,237-240,242, 260-263, 340, 347,
М анојло 11 П алеолог, цар 260,270-272 355,391,409
М ирко Радојевић, кнеа 297,298
М анојло 11 П алеолог, иар 377
М ирковић Д. 251
М анојло А нђео 260, 262
М ирковић Л. 18, 52, 53, 55, 59, 60, 66,
М анојло Харнтопул Сарантен, патри-
70. 72. 91, 92. 94, 99, 101-110, 112,
јарх 78,79
113,115-127, 129-132.140.145.149,
М анота, влаетеличић 237-239 155,156,163,172,261, 300,366
Мара, Л аЈарсва кћерка 292 Мнрослав, кнез 138,141,222
Марија, краљииа 71 Миханло VIII П алеолог, цар 260,274
М аркн Лебровнћ, цариннк 363 Михаило Асен, цар 80,318
М аринковић Р. 18,52,63.101-109,115 Мнханло Шишман. цар 46.47.264
М арјановић С. 77, 80, 85-87, 142. 425, Михаило, кнеа 30 ,3 1 ,3 4
437 Михајло I А нђсо, господар Епира 61,
М арко А лтомановиН , син војводе 67,254
А лтом ана 432 Михајло IX П ал еолог 261, 263, 330,
М архо ЈакшкН, властелкн 439 355,356
М аркоТ ри калскк, властелин 432 Михаљчић Раде 2 1 ,2 2 ,4 3 .4 4 ,1 5 1 ,1 6 9 ,
М арко, крал» 44,284, 358,392,410 172.180, 235,285,294,296,298, 299,
М арко, митрополит425 303,356.374, 392, 394, 397,408-410,
М арковнћ В. 57,167,196,201.396 412,427
М атија В ластар 185 Мицовић О рлаидо 244
М агнја Корвнк, краљ 424,433.435,436 Мишетић Вукша 369
М едаковић Дејан 31, 35, 124, 140. 141, М ишић С. 14. 16, 20. 29, 32, 33 . 38,
250,348 139-142,185,422,426
М едош Борислалић, властеличић 243 Младен, војвода 160
М еркурије 67 Младен, поп 292
Регисшар имена 449

Млапен, син великог кнеза В укака 143 375-377, 381,391,393,398.404,421,

М ојсије 98.104,106,111.112,122,131 427,429, 435.436
МОјша Грдушнћ, аластеличиК 242 Н оје 130
Мошин В. 37. 3 8 ,5 7 ,1 3 5 .1 6 4 ,1 6 5 .3 4 3 ,
370, 404, 427
Мргић Ј. 39, 40, 45,46 0
М рђековић Д. 32 О болекски Д. 267
М рњак, казнац 157 О брад Драгосалић. вој вода 36,350,351,
М урат, султан 268,296.299-301 359
Муса 169,272, 287,304,404,405 О бреновић М илош 113
Мусић Л азар, властелин 170 О липера, кћерка кнеза Л азара 358
Мусић С теф ан, властелин 170 О рбин М. 373
Мутимир, кнез 6-8 О стоја РајковиК, властелкк 44
О стоја, краљ 320, 322
Острогорскн Георгкје 6, 8, 10, 77. 98,
н 109, 111. 135,150,164,165,237, 247,
248,250,251, 255, 256, 260, 266-269,
Н емањић Вукаи 12. 20, 22, 34-38, 42, 271,283.306, 320, 330,343,347, 355,
80, 130, 133, 134, 136, 142-144, 146, 356,377,408,429
179,279, 330,338,339
Н еоф ит, епнскоп 37
Никодим М рчета 292 п
Никодим. архиепископ 110, 123, 151, П авић М. 341
171 П авле БрановиК, кнез 8-11
Н икола А лтом ановић, жупан 169,284, П авле, апостол 102,103,117,126
285,287, 288,385 П авле, епископ 156,157
Н икола К осијер, дијзк 428 П авловић Л. 70,409
Н икола О пареш а, властелин 193,239 Рарасћгу$5ашКои О. 304
Н икола, архиепископ 346 П етар Вардаи, калочкк иадбискуп 239
Н икола, епископ 37 П етар, апостол 126
Н икола, жупаи 37, 39,45 П стар, кн сзЗ З , 141,369
Н иколићи, властела 45 П стков Г. 107,112,113,268,270-274
Нннослав, бан 39,40 ,3 1 8 ,4 1 9 П еткоеић С. 37,133.134,179
Н нћнфор Григора. византијскн нсто- Петронић Дамњан 99
рнчар 281,282 П етровнћ Ђ, 217
Н овак Белоирквић, војвода 288, 362, П етровић М . 98,291
412 П етровић С. 52
Н овак П еција, власгеличић 244 П ириеагрић С. 21.135
Н оваковић Н. 33 П опоеић Д. 35,36,75,143
Н оваковић С тојак 2, 24, 3 3 .5 2 ,7 1 , 76, Првослав Рацојевић, казн ац 157
81. 83, 88. 116, 140, 141, 150, 155, П рвослав. жупан 137,145,178
158,166-168.170,171,177,194,195, Прибнсављевић З а х а р и ја .к н е з8 .10,11
200,201,203-206.208-211,213,214, Прибислав, кнез 8, 9
216-218,222-236, 239-241.245,262, П ријак, преписнвач 292
267,269,273,278,279.281-283,286, Примислав, жулан 15
290, 303,304,307-312,320,336, 337, П росигој, кнез 4
343-346,348-352, 355,365,366, 371, П рохор, протопои 242,245
450
П урковић М . 313, 342, 357, 358. 362,
365-367,372.388, 393, 402,403,405,
411
Пурћа, војвода 40
Р Симеон, иар 10,21,135.352,355
Радан, челник 242
РадићР. 65.252,253,266
Радич Бракковић, власгслин 303,307
Радич М озолић. кнез 46,49
Радич, кнез321, 322
РадоЈв Рддосалић, кнез 46,47
Радојевнћ М ирко 297,298
Радојковић Б. 1,12
Радојчић Н. 22,78,15 1 .3 5 8 .3 7 3
Радојчић С. 37, 101, 115, 134, 196. 393,
394
Радомир. жупан 136,138
Радон>ић Ј 433
Рапосављевић В. 32
Радослав П авловић, кнез, обласни
господар 49.321,322,324
Радослав, жупан 137,142,143.179
Радослав. краљ 4, 27, 29, 34. 38. 144.
257, 258,341.342,419
Р зји К Јован 3
Рајковић О сгоја 44
Растислалићи, влаогела 288
Растић М ихајло 297
Растко, Вукансв син 19, 24,32,35,143,
436
Реса, кћи иојводе Вукца 47
Роман Л. цар 6,342,343, 345
Руадрац И ларион 38. 46. 47, 134. 316,
329, 346
Рудић С. 48
с 266- 268, 272, 280-283,286,288,290,
Санко М илтековић.жупан н казкац284
Санковић Радич 322-324
Свети С ава (Растко), VII, 26,37,51.54,
5 7 ,5 8 ,6 0,62,63,65-70,72-75,77-79,
81-85, 91-95. 97, 111. 113, 115-126,
130-132, 139-141, 147, 150, 151,154,
180,183,191-193,195-197, 200,203,
Немањићи и Лазаревићи
239.246,151.254-256, 259, 313,330.
336-340,347, 352, 395, 396, 399,402,
405,415,422, 437
Сибислав. кнез 39
Силуак 412
Сим 130
Снмонида, краљица 71,261,274,330
Синдик Д. 27,3 5 ,3 7 ,1 3 8 , 380,382
С мичикласТ. 36
Соловјеп А . 2 5 ,3 1 ,3 2 .3 6 .6 2 ,6 3 ,8 0 .8 1 ,
8 5 .8 6 ,8 8 ,8 9 ,1 3 5 ,1 3 7 -1 3 9 , 150,169,
175,176,181-188, 201, 203, 250.251,
265-267, 278,287.317,337.351.368,
372.374.392.397.404.415.427
Спиридон, патријарх 37. 38, 289. 291,
294.350, 358,394,410
Спремић М . 268.271
Срданоаић О браа, властеличић 244
Станислав, челник 345,376
Станић Р. 44
Стакиш ић Живулин 363
Станојевић Ст. 78,151,261, 279,303
Степковић Д рагослав 240
С тефан II Котромамић. бан 40,45-47,
319,419
С тефан Вухан 12,72,136.140,141
С теф ан В укчић К о сача, х ер ц ег и
обласни господар 46, 49 , 220, 239,
42ГН125
С тефан Дечански, краљ 26, 46,71, 81,
82,86.88.109-111,143,150,157-161,
164,166,170-173, 188, 234, 236, 242,
262,264, 265,300,312,340,356, 361,
409
С тефан Душан, цар VIII. 2, 42. 71, 72,
81. 82. 86. 88. 89. 105, 111, 143,155,
158, 160, 161, 166-168,170-173,213,
265- 268, 175, 236, 239, 244,245,265,
293, 295,326.327,330, 333, 340,341.
346-349, 356. 386, 391, 408-410. 415.
419.427
С тефан Јакш ић. властелин 433
С теф ан Лазаревић, деспот VIII, 44,73,
74, 88, 112, 113, 128, Н 1 , 269-274,
293, 305, 312, 326 , 327, 333, 348,
350-352,357
Рјјистар имена 451

С тефан М ирослав, кнез 1 6 ,1 7 ,1 9 , 27, Стројимир. кнез 6-8

3 1 -3 4 ,3 6 ,4 5 , 137, 139-141. 145,146, Суботић Г .З П , 344,382
178 Сулејман 27(^272
С теф ан Н ем аљ а (С вети Симеон), Сулејман, султан 366,367,411
велики жупан VII, 2, 16-19, 22-27,
30-32 , 34 , 38, 43 , 51, 53 , 54. 56-63,
65 -6 8 ,7 0,72-75,79-81,85,91,94,95, т
99, 102, 104-108, 115-124, 127-130,
137-142, 145-147,150,153,175, 176, Тарановскн Т. 22.23.150
178-180, 183-186, 189, 191-193, Т аси ћ Д . 57
195-204, 209, 215, 222, 236,239,244, Т вртко I КотроманиК. бан и краљ 45,
246, 24«, 249-251,253-256,258, 259, 47,88,394.395,420
278, 288, 330, 336-340, 347, 395,396. Т артко II К огроманић, краљ 48,49
399, 400, 402, 405,407-410,415, 425, Т вртко Боровинић, кнез босански 46,
430.437 48,49
С теф ан О стојић, крал,47, 323,332 Т вртко Твртковић II, краљ 47,48
С тефан П раоеенчани. крал» VII, 2,1 7 , Теодор I А нђео, цар 257
1 9 .2 2 -2 7 ,3 3 ,4 5 ,5 1 .5 2 ,5 4 ,5 9 .6 0 .6 1 , Теодор I Ласкарнс, цар 78,125
70. 72, 76. 78, 80, 81. 85 , 92, 96, 97, Теодор Продром, византијски песник
104 ,109.116,126,127,130,131, 134, 14
137-142. 146, 150, 169, 175, 177-179, Теодосије, монах 35, 37, 54, 66, 67, 69,
201, 215, 222,235-237, 244.248, 249, 70.74, 77, 83.86,91-95, 97.118, 123,
251-255.258.274,278, 280, 336-341, 340
356.409.415.437 'Геоктист, монах 341
С тефан 'Гомаш, краљ 49,367,423 Тепш а Д рагац 369
С тефан Томаш евић. крал» 128 Тимотије, свеш текнк 398
С теф ан, кнез 143 Тихомир. велики жупан 16,19,30
С теф ан, М утнмиров син 7 -9 , 22, 27, Т оллн, кнез 33,34,141
36-41, 58, 62, 68. 113, 338, 339, 349, Т ом а К антакузин, ш урак деспота
352,353, 359 Ђурђа 431
Стјеланић Гргур 46.47 Томаш ић Д митар. властелин 432
Томић Ј.428,429
Стојановић Љ . 2, 33 , 38-41, 43. 44,
46-49, 55, 62, 73, 81, 112, 113, 123, Томовић Г. 27,31, 32, 3 5 ,3 6 ,4 3 -4 5 ,4 7 ,
48.133,135-139.143,179,347
133,134, 140, 142,157,169.175,258,
267, 269, 273. 281, 287, 289, 290, Толаловић В 32
292-297, 305, 312-315, 317-332, 340, Т о ш и ћ Х . 134
341-343, 359-363,365, 366,369-371. Трифуновић Ђ орђе 73, 352, 358, 368,
378-380, 382, 383, 385-388, 391, 392, 372,395-399,402-404,411.414,416
395, 398,411,417,419, 421-423.425, Т р о ш к и Сергије 335,336,399
428, 432, 435,437,438 Трпковић В. 173
С тр аш м и р Балш ић, обласни госпо- ТћаИосгу ћ. 46
цар 274,384, 385,387 Тћешег А. 35
Страдимвр, кнеа 16, 17, 19, 27. 31, 34.
137. 139,140.179
Ћ
СтрацимировнН Ђ урађ II 289-300,316,
329.330, 385,387. 395,401,413 Ћ ирић М. 58
С трез, обласни госноцар 61. 65, 96, 97, Ћ ирковић С. 21, 28, 30, 33-41. 45, 46,
128, 129,253.254 48, 49, 56, 57, 88, Ш . 116, 128, 130,
452 Иемпњићи и ЛазаревиНи

0 3 .1 3 4 .1 4 0 .1 4 3 , 152,157.159,160. Хвалнмнр, жупан 5

170,173, 178.178,248, 338,363, 369, Хенрнк Флаапријскн. цар 61.65,67-69,
3 8 4,386,387.392.394, 396,401, 405, 253,254
420, 421.423-425.433. 434-439 Хоматнјан Димитрије 98
Ћ оровић В. 2 ,1 7 .2 2 .4 3 , 51.53. 55.56, Хонорије III. иааа 76
63 , 92, 104-106, Ш . 138. 177, 180, Храна Вуковкћ. властелин 46
338. 339,347. 412 Х раича, властеличић 238, 239
Ћоропић*Љ убинковић М 58 Хрватнк С теф анић, кнез 40.45
Ћ ош ковић П. 48 Хрвоје Вукчић, војвода, хериег к облас-
Ћ у к Р. 432 нн господар 45-47.49
Хуњадн Јанко423
У
Угљеш а, дескот 340,343,351,403,405 ц
Угљеш а, кесар (ћесар) 312 Ц рел Вукославић, властелин 169,288.
Урош, снновац велкког жупана Вухана 296
12
Црепун. жупан 138
Урош 1, велнки жупан 12,29,32 Црнеха, жупан 138
Урош II, велики жулан 12,13-15,29.30 ирнојевнћ Ђ урађ 427,428,430, 433
Урош I, краљ 34, 37, 38, 39, 55, 80. 81, ЦрноЈевић И ван 429.430
116, 340,419
Црнојевић С тефан 89.426,427,429,430
Урош . иар 42. 43. 44, 72, 82. 167. 341,
344.356, 384, 388,389,397, 409,410.
414.415 ч
Часлав, киеа 10
Ф Чремош ник Г. 134,177,179
Ф асмер М , 21 Чрномир, кнез 4 Ј, 140
Ф ерјакч нћ Б , 3 ,5 ,6 .8 .1 4 ,1 5 .2 1 ,4 2 ,6 1 , Чупић Н икола 88,134
65, 6 9 . 7 6 . 7 8 .1 П . 135. 170.173.355, Чучнмнр, жулан 5
400.413
Ферменџин Е 49
Фрнлрнх III, иар 436
ш
Ш акш а М. 57
Ш иш ићФ , 14.27
Шишман. кне? 161.162
Шкрнваиић Г. 63
Шћепан Малошхшћ. проннјар 429
 М ИЛО Ш Б Л А ГО ЈЕ В И Ђ

Н ЕМ А Њ И Ћ И И Л А ЗА РЕВ И Ћ И
и
С РП С К А СРЕДЊ О ВЕКО ВНА Д РЖ АВНОСТ

Б и бл ио тека Ј взо н , КЈкнга 9

П р в о ИЈлањс, 2004. годнна

Издава1)
ЗА ВО Д З А У Ц Б Е Н И К Е И Н А С Т А В Н А СРЕДСТВА
Београд, О бнлићев венад 5
чг*'*,г|1«|>Ј.со.уи
Л нковни уредннк
АИДА СПАСИЋ
Гр а ф и ' 1ки уредннк
Д РА ГА Н ТАДИРО ВИЋ

Л ектор
В Е Л И Б О Р О С ГО ЈИ Ћ

Коректура
МИРЈАНА РАДОВАНОВИЋ

Р егастар итрадно
МЛАДЕН АЦКОВИЋ

О бнм ; 2 9% ш тампарских табака

Ф ормат; 1 7 x 2 4 с т
'Т и р а ж ; 1000 прнмерака

Рукопи с предат у ш тампу септембра 2004. годнне.

Ш тамнањ е заврш ено октобра 2004. голние.
ИЈтампа „Бнрограф нка", Суботнца