III. STADIUMI NA 2IVOTNOM PUTU Poznat i diferenciran u regenjima, sukob razuma i »poretka srca« (Paskal) u egzistencijalizmu je jo8, pojacan; wegristencljalnoj refieksiji nije ga bilo ino- guce svesti na posrednistvo, Sto je uzrokovalo stav- Tjanje naglaska na obogacenje unutrasnjeg Zivota. Kjorkegor, a potom i drugi predstavnici ovoga pro- gramski nemonolitnog pravea podvlatili su znaéaj dozivljaja ; estetske analize u procesu pojavno nepo- novijivog formiranja ljudske liénosti. Moze se kazati| da je upravo estetika, zahvaljujuéi mnostvu postay- ki — gotovo neogranicenom — kakvo u drugim ob- Tastima ljudskog Zivota ne istupa u takvom stepe- nu, najbrée privukla paznju ovih mislilaca. Analiza estetskih dozivljaja, izazvanih neposrednim ili imagi- narnim impulsima, mo%e da postane supstitut ma-' terijalnih dejstvovanja, ne povlaéeci za sobom jed-' _noznaéne i materijalne konsekvencije koje povezuju,’ koje funkcioni8u, te prema tome, u skladu sa uvere- njem egristencijalista, samo depersonalizuju. Po svojoj genezi programski antisistemski, egzis- tencijalizam je, posle F. Dostojevskog i F. Nigea, sa- mo jo8 pojaéao ovaj naéin rasudivanja. »Svet je postao bozanski — ka%e A. Kami — jer je neosnovan. Zato samo umetnost, zahvaljujuci svo- joj neosnovanosti, moze da ga iztazi« Ovaj iskaz previse precizno lokalizuje ulogu estetike u zivotu pojedinih Ijudi, kako smatraju egzistencijalisti. »Promena vrednosti — pige autor Pobunjenog cove- 40 a’ sere ai as ka — potiva na zamenjivanju vrednosti sudije, vre- dnogéu stvaraoca (...) Pobunjenik, koji najpre ne-| gira Boga, trudi se potom da ga zastupi,«! dodajm uw raznorodnom stvarala’tvu. U pitanju je predu: manje takve unutragnje aktivnosti. koja bi coveku pomogla da se izjednaéi s Bogom — egzistencijalisti su 0 tome vige puta pisali— iako se unapred zna da Jf, to izilovski posao, »Ovde se ne radi toliko 9 vo- da se izabere izmedu dobra i zla, koliko o izabra- noj voljie — kaze Kjerkegor. U pitanju je savlada vanje marazma, pre svega potpuna inténsifikacija strasti unutrasnjeg Zivota. Sa ove tatke gledita za Zoveka ne postoji niSta gore nego da dopusti da bu- de nesvesno pripojen neéemu, da se prepusti iskuse- nju intelektualne lenosti. ‘Ova koncepcija moze se priznati protestom onog. dela gradanstva koji je sagledao depersonalizaciju i dehumanizaciju posledica razvitka kapitalisti¢kog druétva, iako nije mogla da ukaze — i otuda utopij- ski karakter te refleksije — na realne naéine i cilje- ve previadavanja toga stanja stvari. Sve apstraktne teorije Kjerkegor je shvatio ne to: liko kao tisto verbalni odgovor svakog toveka koji, pun strepnje, stoji pred licem smrti, koliko kao uz- micanje pred najozbiljnijim problemima konkret- nog Zivota. Imao je na umu inkorporaciju apstrak-s cije, njeno pretvaranje u konkretni Zivotni stav, a — kao Sto e se potom pokazati — ¢itava sfera este- tike je manifestacija bekstva ne samo od briga celo- kupne civilizacije, nego i od realija konkretnog o- yekovog stajanja »pred lice ponora nistavilae, bek- stvo od neophodnosti »da se stane pred lice Bogax., Kjerkegor nije u ovom pitanju iskoristio propozi- cije A. Sopenhauera, iako nije mogao da ih ostavi po strani, Stoga je ono, Sto je za Sopenhauera bilo sa- mo palijativ »prolaznosti postojanjae, to znagi este- tiku i etiku, Danac tretirao jedino kao upravo pro- lazne etape, koje treba dotiveti, ali i odbaciti, po’- ta ne samo sto ne prevladavaju bedu »nepravog po- astojanjac (to magi, postojanja koje se ne desava pred licem Boga), nego ga jo8 dopunski afirmi8u, u- daljavajuéi se od zauzimanja pravog Zivotnog stava. Estetika i etika zaklanjaju »pravo postojanje«, a Kjerkegor je hteo — kako Je pisao — »samo istinu, jedino istinue, hteo je da pokaze oveka ogoljena ‘od bekonovskog idola theatri. To je oznagavalo i da je Danac odbacivao hegelov- sku koncepciju, po kojoj iste saznajne sadrzaje na drugi natin odslikavaju filozofija (pojmovno), reli gija (pomoéu maste) I umetnost (pomocu posmat Fanja). Slavno »ili, ilix i u ovom pitanju je dalo znaka o sebi. Takozvana »kvalitetna dijalektika« koja ne pri- znaje prelaze izmedu suprotnosti, a koja, medutim, priznaje pojavu sadriaja ili filozofkih, ili religijskih, ili estetskih (koji izrazavaju i odslikavaju neSto sas: vim drugo), a ne njihovo prozimanje ili dopunjava- nje — omoguéila je iznoSenje zakljucka da filozofija,* religija i esietika mogu — u izvesnim uslovima — da, dovedu do granice zvane vera; ipak filorofski, reli gijski ili estetski sadrZaji ne ulaze u njen sastav, niti je zastupaju. Po toj dijalektici tovekov Zivot je u ‘odredenom vremenu protet estetskim, etiékim ili ligijskim sadrZajima (verom, apsurdom); medutim, zajednitko ‘stupanje ovih sadrzaja je iskljuéeno. Ne savrSenstvo filozofije, religije, etike i estetike, uze- tih zajedno ili tretiranih ponaosob, izaziva, po Kjer- kegoru, strah koji jedinku navodi na odgadanje nj hova znavenja u procesu konstituisanja vere, odno-, sno stava »Soveka koji stoji pred licem Boga«. Po Kjerkegoru to je ipak dijalektika, znaéi, ulo- ga éetiri pomenute kategorije nije samo negativna. Njihova relativna nedovoljnost navodi na sve nova i nova tragenja, na prelaz jednog palijativa u drugi radi toga da bi najzad svi bili odbaveni, i da bi se Eovek okrenuo prema onome Sto je zahvaljujuci svo- joj nesigurnosti sigurno, prema veri. Ipak, uloga re- ligije, filozofije, estetike i etike ne zavréava se na 42 tome. Ova dijalektika ne priznaje niSta trajno; sve ie in statu nascendi; vera, to mati litnost — takode. | p Stoga ona nikad ne“postoji, vee stalno nastaje, da| J bi je trenutak Kasnije jedinka ipak izgubila. I tada, | * mest »stajanja pred lice Boga, dolazi do vrata. nja u Zivot u sleri etike, estetike itd. Ove sfere, jed- nako s filozofijom i religijom, mogu da se pokaiu neophodnima radi toga da bi ih se éovek odrekao, da Ot th negirao i obratio se prema sebi u-trazenjt transcendenta — Boga, i radi toga, najzad, da bi im se ponovo vratio. Uloga vrednovanja i éstetskih do- Zivijaja vezuje se za odredenu proizvoljnost vredno- vanja, za izvesnu samovolju, za razliéitost izricanja ocena drugadijih od ocena drugih Ijudi, za mogué- nost nalazenja nedostatka razumevanja’za sopstve- na miiljenja, vezuje se za stvaranje ocend ponekad iskljutivo za'sopstvenu upotrebu, i vezuje se za sub- jektivno degifrovanje namera tvorca umetnickog de- la, Tu dolazi do izvesne formalne podudarnosti sa egzistencijalnim stavom, kakav se opisuje, na pri- mer, u religijskom egzistencijalizmu. Sa ove tacke gledista mode estetski tip Zivota — koji Kjerkegor opisuje — da se prizna za svojevrsni metod, gotovo za vezbanje koje olakSava i formalno priprema kas- niji dijalog jedinke s Bogom. Ova neponovljivost po- vezuje i formalno sjedinjuje samo estetski dozivljaj s verom, i to i onom subjektivnom i neponovijivom. Nastavljat Kjerkegorove refleksije, Karl Jaspers, ka- Ze: »U naivnom postojanju dnim ono sto Eine svi,7 verujem u ono u Sta veruju svi, mislim onako kao Sto svi misle ...« Ovom »naivnom postojanjue od- snepravo postojanjee u Kjerkegorovoj ef-s Ieksiji; ako uvidimo da vera treba da bude suprot- nost ovakvog postojanja, tada estetska viseznacnost mote ne samo da pripremi za drugatije verovanje, negirajuei u tom pogledu meritornu ponovijivost (to je odlika pomenute dijalektike), nego i drugatijeg postupanja, misljenja i verovanja u poredenju s dru- gim ljudima. Ljude u njihovoj »pravoj egzistenci- ajix, u »stajanju pred licem Bogae, treba da ujedi njuje to, Sto sve treba da ih deli. Zadatak vrednovanja i estetskih dozivljaja, zada- tak estetskog stadijumae — kako ga Kjerkegor na- ziva — svodi se stoga ne samo na pojaéanje unutra- &njih dotivljaja koji pripremaju za veru, nego za so- bbom Kao posledicu poviadl takode izolaciju jedinke od drustva i njegovih problema, sto odlikuje i egzi- stencijalizovanu veru. Upravo neponovljivost — po? ovo} Koncesciji — zahteva raskid sa drusivom, Umetnost ovde nema drustvenih funkcija, kao uw marksistickoj koncepeiji, nego se svodi na izazivanje neponovljivih stanja, i na njima se zavrSava, Kao Sto kade Jaspers, »éovek otkriva smisao u- metnosti s obzirom na prvi uzrok.<* S obzirom na re- lativnu nedovoljnost ukazivanja religijske perspekti- , estetika je u ovoj koncepeiji lignosti neophodna, i istovremeio je neophodno njeno previadavanje ka- ko bi se stiglo do totalno subjektivizovane vere, ko- ju na neponovijiv naéin postize svaka jedinka koja veruje. Bilo je to Kjerkegorovo stanoviste. Ali prob- Jem sligno obuhvata i Jaspers. »Metafizika kao filo- zofija umetnosti poéiva na mi8ljenju o problemima nevezanim za umetnost u kategorijama umetnosti.«t To je komentar Kjerkegorove misli, i istovremeno sadréaj kjerkegorizma. Pominjao sam da je Kjerkegor izdvojio tri mo- guénosti postupanja Ijudi u Zivotu. Ova tri nagelna stipac ili »stadijumae on ponekad naziva i »sfera- ma egzitencijee. Svaki od tih tipova egzistencije Gini zatvorenu etapu u éovekovu fivotu. Iz tog proizlazi nuinost obavijanja izbora, ili »skoka« (otuda: ili) pri prelazu iz jedne etape u drugu. Pri kraju ve Yivotne etape — estetske — pojavljuju se premise koje omoguéavaju »skoke. Izra%ene danasnjom filo- zofskom tecminologijom one su ekvivalent iracional nog akta volje, to znaéi izbora u vidu »ironije«. Sle- deéi tip Zivota’— etigki — kruni8e »humore, koji je najpogodniji natin previadavanja ovozemaljskog Zi- 44 sl vota. Najvisi tip Zivota jeste religijski »stadijume, koji za Kjerkegora predstavija referentnu taéku i is: ; analiza prvih dvaju prethodnih »sta- dijumac ima, dakle, teleoloski karakter. Prikazana tri tipa Zivota u nagelu ne unose u istoriju filozofije niSta novo. Mnogo vagniji od podele i od karakteri- stika »stadijumae jeste nasloy, i istovremeno vode- éa misao knjige u kojoj su opisani prvi tipovi Zivota, naime: Ili—ili. »Tako je ili, ili Kljué za nebo! ... Isto... kao sto jei... put u pakaole Hegelijanizam i tomizam ne priznaju alternativu, a upravo je u njima Kjerkegor zapazio kompromis u vidu »kao Sto, tako i. .« Danac je u okvirima svake ssfere egzistencije« predstavio niz Sarolikih tipova koji se medu sobom razlikuju. Jedni se, postizuci mutaciju, penju na sle- deci stepenik, dok drugi ostaju ili uw vestetskome, »etiékom stadijumue, ili w utilitaristi¢ki shvacenoj pseudoreligioznosti, Podvucimo odmah da Ijudi ne ostaju u tim »stadijumima« permanentno. “Njihov Zivot je neprestano praéakanje od jednog tipa Zivota do drugog. Veé samu volju trajnog ostajanja u jed- noj »egzistencijalnoj sferi« Danac ocenjuje kriticki, ‘ocenjujuéi to kao izraz nedostatka volje, nedostatka napetosti_subjektivnosti, Zivotne lenosti. Kjerkego- rove propozicije sadrée kritiéku analizu svih tipova tivota. Njihov je cilj da Ijudskoj jedinki otvore o¢i na jednostranost i da joj obrazloze neophodnost da Je se odrekne; takode ukazuju na neophodnost pre- ‘duzimanja rizika izbora puta koji vodi Bogu, puta koji se racionalno ne da obrazloziti. Zbog toga Kjerkegor osuduje kako racionalizam prosvecenosti tako i estetizam romantizma. Uprkos F, Sileru svestan je da »u danaénje vreme sve je po- litika«, i da ni o kakvom, a utoliko pre o konaénom Ppomirenju u sferi morala (razam i ulnost), politike Gedinka i drustvo) i istorije (individualna egzisten- cija i homo sapiens) ne moze da bude govora. Este- tizam romantizma je neéto isanjano, otrgnuto od Z- 45