Карло Голдони

СЛУГА ДВА ГОСПОДАРА

Весела игра у два чина

С немачког превео
Живојин Петровић

ЛИЦА

ПАНДОЛФО, трговац
РОЗАУРА, његова кћи
Доктор ЛОМБАРДИ
СИЛВИО, његов син
БЕАТРИЧЕ, звана Фредерико Распони
ФЛОРИНДО
ТЕБАЛДО, крчмар
БЛАНДИНА, Розаурина служавка
ТРУФУЛДИНО
Први послужитељ у крчми
Други послужитељ у крчми
Први носач
Други носач

ПРВИ ЧИН
 (Соба у Пандолфовој кући)

ПОЈАВА I

ПАНДОЛФО, ДОКТОР ЛОМБАРДИ, ТЕБАЛДО

ДОКТОР
Дајте ми руку... Остаје као што смо рекли.

ПАНДОЛФО
Остаје као што смо рекли... Данас нека буде веридба и сутра свадба. Наша су деца тако
заљубљена једно у друго да ће нам без и једне речи опростити све непотребне припреме и
церемоније... Ви ћете бити сведок, стари крчмару!

ТЕБАЛДО
Каква част.

ПАНДОЛФО
Може се слободно рећи да је ово удешено милошћу и вољом божјом. Да младог Распонија није
онако изненада отела смрт, нас двојица ваљда никад не бисмо били пријатељи.

ДОКТОР
Аксидит ин пункто...

ТЕБАЛДО
Шта? Млади Распони је умро?

ПАНДОЛФО
Умро!... Убили су га... Био је с неким помахниталим младићима... С њим је био и љубавник
његове сестре, али он никако није могао да га поднесе... Не знам додуше, како је све дошло до
тога; тек, он је умро.

ТЕБАЛДО
Сиромах младић, био је тако честит!

ПАНДОЛФО
Зар сте га ви познавали?

ТЕБАЛДО
Као бурад у своме подруму. Ја сам у Торину четири године држао крчму, и није могао да ми
прође дан док он не наврати. Познавао сам ја и његову сестру. Што је то била честита девојка!
Само је била мало више мушкарача! Радила је све послове свога брата... Ко се још томе могао
надати!...

ПАНДОЛФО
Што се ње тиче, она ће се лако утешити; смрћу свога брата дошла је до великог богатства и сада
је слободна девојка. Него да ја не заборавим зашто сам вас позвао... Наша је жеља да се о
свадби провеселимо код вас. Спремајте се, дакле! Не мора да буде ништа сјајно, али нека не
буде ни сасвим...

ТЕБАЛДО
Оставите ви то само мени! Прво јело ће бити згодно као младожења, а друго укусно као млада.
Треће ће бити...

БЛАНДИНА
Напољу је слуга неког странца.

ПАНДОЛФО
Шта хоће?

2
 БЛАНДИНА
Не знам, хоће само са вама да разговара. Неки лепотан и шаљивчина.

ПАНДОЛФО
Добро, уведите тог лепотана и шаљивчину.

(Бландина изађе)

Свакако неки путник кога су послали к мени.

ТЕБАЛДО
Молим вас, препоручите му моју крчму.

ПОЈАВА II

ТРУФАЛДИНО, БЛАНДИНА, ИСТИ

ТРУФАЛДО
У осталом, част ми је да вам се, уз најодличније поштовање, представим као најпонизнији слуга
и пријатељ вашег високог благородства!

ДОКТОР
Овај човек почиње своју беседу као што се обично завршавају писма.

ПАНДОЛФО
Шта желите?

ТРУФАЛДИНО
Да ли се, пре свега, могу надати части и смелости да вам се обратим једним питањем?

ПАНДОЛФО
Можете.

ТРУФАЛДИНО
Ко је те мила, лепо васпитана, нахрањена као што бог хоће, румених образа и пријатна
госпођица?

ПАНДОЛФО
Шта се то њега тиче?... То је служавка моје кћери.

ТРУФАЛДИНО
Велим да буде на велику радост вашег благородства!
(Бландини)
Срећан сам што сам имао част да се упознам са вама!

ПАНДОЛФО
Ово је нека будала!... Пређите одмах на ствар, прикане! Шта желиш? Ко си? И ко те је послао
овамо?

ТРУФАЛДИНО
Полако, господине мој, полако! Три питања одједном, то је, знате, сувише за божјака као што ме
дао бог.

ПАНДОЛФО
(Доктору)
Каква је ово замлата? Изгледа да није најпаметнији...

ДОКТОР
А није, рекао бих, ни најпоштенији.

3
 ТРУФАЛДИНО
(Бландини)
Да нисте ви вереница?

БЛАНДИНА
Ах, нисам!

ПАНДОЛФО
Хоћете ли већ једном рећи ко сте, или можда желите да вам покажем врата?

ТРУФАЛДИНО
Ако збиља не желите да знате ништа друго до ко сам, онда ћу бити готов цигло са две речи. Ја
сам слуга свога господара.
(Бландини)
Сад можемо опет да се вратимо на своју ствар.

ПАНДОЛФО
(Окрене га к себи)
Па ко је онда, дођавола, ваш господар?

ТРУФАЛДИНО
Неки странац који жели да вас посети.
(Бландини)
Ни ја нисам вереник.

ПАНДОЛФО
(Опет га окрене к себи)
Хоћеш ли, на крају крајева, да одговориш? Ко је тај твој господар? Како се зове? Шта хоће од
мене?

ТРУФАЛДИНО
Само полако, ваше високоблагородство! То вам је господин Фредерико Распони из Торина.
Најлепше вас поздравља. Дошао је поштом. Доле је. Жели да вам се поклони. Чека да му
донесем одговор... Јесте ли сад задовољни? Желите ли још шта да знате?
(Бландини)
Сад можемо опет да се вратимо на своју ствар.

ПАНДОЛФО
(Окрене га к себи)
Јесте ли ви при себи? Шта ми ту трабуњате?

ТРУФАЛДИНО
Па кад вам је баш стало до тога да знате ко сам... Име ми је Труфалдино Баточио, родом сам из
Бергама.
(Бландини)
Сад можемо да говоримо о свадби.

ПАНДОЛФО
(Окрене га к себи)
Сад већ знам ко си... Ти си нека будала... Али ми реци још једном... Ко је тај твој господар? СВе
се бојим да нисам разумео као што ваља.

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Сиромах човек, не чује добро!
(Гласно)
Мој газда је господин Распони из Торина.

ПАНДОЛФО
Ти си или луд или пијан... Господин Распони је умро!

4
 ТРУФАЛДИНО
Умро? Он умро?

ПАНДОЛФО
Умро, него како?

ДОКТОР
Умро?

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Шта, мој господар отего папке, а ја сам га малочас оставио доле жива?
(Гласно)
Допустите ми...

ПАНДОЛФО
Иначе, ништа друго не желиш?

ТРУФАЛДИНО
Па кад кажете да је отего папке, не треба ми више ништа.
( Да они не чују)
Морам да видим да ли је истина.
(Оде)

ПАНДОЛФО
Шта сад човек да мисли о овоме? Да ли је обешењак или је лудак?

ДОКТОР
Пре бих рекао да је обешењак.

ТЕБАЛДО
Мени се чини да је он и једно и друго.

БЛАНДИНА
А ја велим да је то нека тичица која воли да се шали и, у сваком случају, лепотан. Али ја ћу ипак
да доставим новост младим вереницима.
(Одјури као бесна)

ПАНДОЛФО
Кад би однекуд, заиста био жив...

ТРУФАЛДИНО
О, ја вам се чудим, господо! Не поступа се тако са сиротим људима! И није ни мало лепо да се
измотавате са једним странцем! То вам нећу опростити, ни да ми дате не знам шта.

ПАНДОЛФО
Добро, будало над будалама, шта смо ти то урадили?

ТРУФАЛДИНО
Мени ви кажете да је господин Распони умро!

ПАНДОЛФО
Па шта онда?

ТРУФАЛДИНО
Па шта онда? Ено га напољу, здрав је и весо, ништа му није. Жели да вас посети, ако будете
добри да му допустите.

ПАНДОЛФО

5
 Господин Федерико?

ТРУФАЛДИНО
Господин Федерико.

ПАНДОЛФО
Распони?

ТРУФАЛДИНО
Распони.

ПАНДОЛФО
Из Торина?

ТРУФАЛДИНО
Из Торина.

ПАНДОЛФО
Ти си зрео за лудницу! Ђаво нека те носи!

ТРУФАЛДИНО
Их, дођавола! И ај још допуштам да ме псују као лудака! Он је доле, кад вам кажем, здрав и
читав. И није некакав дух; што вам у осталом, може посведочити и овај шамар који ми је
малочас опалио.

ДОКТОР
Остави, молм те, немој да се заносиш тиме! Није ваљда васкрсао из мртвих!

ТРУФАЛДИНО
Да је прво крепао па онда устао из мртвих, и то може да се деси. Али да је сад жив, то знам
поуздано, и ви ћете га ускоро видети рођеним очима. Одмах ћу му рећи да треба да дође. И
после ће вас жив срам појести што сте се тако понашали према једном честитом човеу из
Бергама.
(Изиђе)

ДОКТОР
Овде се крије нека подвала!

ПАНДОЛФО
Сад сам себи испекао колач!... Ја немам баш никаквих судских доказа о смртном случају;
ослонио сам се само на голи извештај једног свог дописника.

БЕАТРИЧА
(У мушком оделу)
Господине Пандолфо! Врло је тешко довести у везу она ваша ласкава писма и овај тренутни
дочек. Био сам слободан да вас замолим за допуштење да вам се представим и...

ПАНДОЛФО
Молим вас да опростите... Најлепше вас молим да опростите... Али, ко сте ви господине?

БЕАТРИЧА
Федерико Распони из Торина, ако чиме могу да вас услужим...

СВИ
(Запање се од чуда)

ТЕБАЛДО
(За себе)
Шта видим? Па ово је Беатрича, Распонијева сестра.

6
 ПАНДОЛФО
Ви ваљда видите да се чудимо и крстимо!... Сви мисле да сте умрли и да су вас закопали, а оно...

БЕАТРИЧА
Знам да се тако мисли. Али, хвала нека је господу богу, био сам само рањен! И чим сам се
придигао, похитао сам право овамо да испуним своје обећање.

ПАНДОЛФО
Ја просто не знам шта да кажем!... По лицу бих вам рекао да сте поштен човек... Али ја имам
веродостојна писма из којих се лако може видети да је господин Распони умро... Према томе...
Ако немате очигледних доказа...

БЕАТРИЧА
Иначе, наравно не би ни имало смисла... Имам четири писма вашег дописника; једно је од
директора наше банке... Ви познајете његов рукопис... Ево вам, па се уверите!

ПАНДОЛФО И ДОКТОР
(Читају кришом)

ТЕБАЛДО
Госпођице Распони! Допустите ми да вам изразим своје задовољство што сте нам се опет срећно
вратили!...

БЕАТРИЧА
Шта видим? Да нисте то ви...

ТЕБАЛДО
Тебалдо, ваш најпонизнији слуга!

БЕАТРИЧА
(Тихо)
Ако знате шта је бог, немојте ме издати! У овој кеси су близанци!
(Угура му кесу)

ТЕБАЛДО
(Тихо)
Дакле, тројке? Слуга сам покоран!
(Гласно)
Господине Распони, од срца се радујем што је вест измишљена и што вас опет видим. Ја сам
овде крчмар код „Златног пауна“. Ако желите да одседнете код мене, кунем вам се да ћете бити
најбоље услужени!

БЕАТРИЧА
Где би и могло бити угодније него код вас! Ствари су ми још на пошти.

ПАНДОЛФО
Драги господине и пријатељу! Истина је да је господин Распони требало да ми преда два писма;
али, кад ми их већ ви лично предајете, значи да сте ви и нико други господар Распони.

ДОКТОР
Него конзеквенцијам! То ипак ништа не потврђује!

БЕАТРИЧА
Ако ми случајно не верујете, ту је господин Тебалдо, он ми може посведочити.

ТЕБАЛДО
Јамчим и кућом и кућиштем да се овај господин заиста зове Распони и да је ово он и нико други.
(За себе)
Једна једина лаж за пуну кесу дуката! Плаћено и преплаћено...

7
 ПАНДОЛФО
Е, сад су ми све моје сумње отишле дођавола, и само од срца могу да вас поздравим... Добро
дошли у свету живих и у мом дому! Шта ли ви велите на то, несуђени господине тасте?

ДОКТОР
Велим да је права штета што мртви устају из својих гробова и никако нам не даду да се
ородимо.

ПОЈАВА

СИЛВИО, РОЗАУРА, ИСТИ

РОЗАУРА
Шта нам ова будаласта Бландина трабуња о некаквој шали, драги оче?

ПАНДОЛФО
Нема ту никакве шале, драга кћери!

ДОКТОР
Аксидит ин пункто...

БЕАТРИЧА
Дакле, то је моја суђеница!? Госпођице, ипак се је са заједничким пристанком наших породица и
мени дала прилика да у вашим очима будем достојан своје среће!...

РОЗАУРА
Да, господине,... Не, господине... Ја...

БЕАТРИЧА
Опет неки чудан човек!...

ПАНДОЛФО
Она је помало стидљива... Али, то ће већ проћи чим вас добро упозна...

БЕАТРИЧА
И ја се надам... Овај господин вам је свакако неки рођак...

ПАНДОЛФО
( У недоумици)
Да, он ми је стриц.

СИЛВИО
Не, не, нисам ја никакав стриц... Ја сам вереник ове госпођице...

ДОКТОР
(Тихо)
Тако само! Не попуштај кад си у праву, али немој ни да пренаглиш...

БЕАТРИЧА
Вереник? А шта сам ја?

ПАНДОЛФО
Кад се пронео глас о вашој смрти обећао сам своју кћер господину Силвиу; али кад већ нисте
умрли, прво ви имате право на њу. Хоћу да одржим реч коју сам вам дао.

СИЛВИО
Господин Распони се неће ваљда оженити женом која је своје срце обећала другом...

БЕАТРИЧА

8
 Ја нисам човек који много захтева, па ћу је узети за жену.

ДОКТОР
(За себе)
Леле мени, овај човек има збиља савремен укус!

СИЛВИО
Ја на то могу да вам кажем само ово: ко хоће Розауру да назове својом, мора ми пре свега
учинити ту част и са мном укрстити свој мач!... И више вам се неће десити да ускрснете из
мртвих.
(Изађе)

ДОКТОР
А ми ћемо, несуђени господине пријатељу, да проговоримо још коју... Розаура мора да се уда за
мога сина. Закони веле: „Приор ин темпора, приор ин јуре“!
(Одлази)

БЕАТРИЧА
А шта ми ви велите, лепа Розаура?

РОЗАУРА
Велим да сте дошли по други пут међу живе колико да мис тајете на јаде.
(Одлази)

ПАНДОЛФО
Шта, девојко?
(Хоће да пође за њом)

БЕАТРИЧА
Останите, господине Пандолфо! Оставите ви мени да сам водим бригу о својој љубави. Ја дајем
главу да ће она кроз који час судити сасвим друкчије о мени... Хоћете ли да будете тако добри
да ми дате меницу на триста дуката? На путу су ме опељешили до голе коже.

ПАНДОЛФО
Од свег срца. Чим се мој благајник врати кући, имаћу ту част да вам пошаљем новце. Ви
станујете код нашег пријатеља Тебалда?

БЕАТРИЧА
На сваки начин.

ПОЈАВА

БЛАНДИНА, ИСТИ

БЛАНДИНА
(Тихо)
Дођите брзо, драги господине! Госпођица је ван себе, једнако говори о отрову, води, ватри...

ПАНДОЛФО
Земљи и ваздуху!
(Гласно)
Ви ћете ми опростити што морам да вас оставим! Морам да пожурим...

БЕАТРИЧА
Између нас двоје у опште нису потребна никаква извињења.

ПАНДОЛФО
Драги Тебалдо, потрудите се да се у свему нађете при руци господину Распониу.

9
 (Пандолфо и Бландина излазе)

ПОЈАВА

БЕАТРИЧА, ТЕБАЛДО

ТЕБАЛДО
Али сад ми реците, госпођице...

БЕАТРИЧА
Пст! Забога, будите опрезни! Знаћете све... Мој јадни брат, мој Федерико, и још неких
двадесетак младића, које и ви познајете, веселили су се на селу. Одједном се међу њима заметне
свађа, извуку мачеве, и мој брат ту остане на месту мртав. Нико не зна ко га је убио. Многи,
бојећи се да их не ухвате на делу и не окриве, прсну куд који. С њима побегне и мој јадни
Флориндо, на кога је такође пала сумња. Није имао времена ни да се опрости са мном. И ја онда
појурим за њим, под именом свога брата, у његовом оделу и са његовим исправама... Нисам
имала куд – појурим да му помогнем и...

ТЕБАЛДО
И да се удате за њ... Хм, ви сте и дан дањи оно окретно и неустрашиво девојче.

БЕАТРИЧА
Пандолфо је узео на зајам од мене или, да тачније кажем, од мога брата преко десет хиљада
дуката... Он ми, под изговором да нема тутора не би ни вратио позајмљени новац, и ја у опште
не бих могла да се нађем при руци своме Флоринду.

ТЕБАЛДО
Само се ви поуздајте у мене. Ја нећу рећи ником ни речи. У сваком случају, стојим вам на
услузи.

БЕАТРИЧА
Надам се да ћете испунити обећање.

ТЕБАЛДО
Ни за живу главу нећу разглашавати ваше тајне као што ни својим гостима нећу одати своје
тајне око прављења шампањца и бургундинског вина.

БЕАТРИЧА
Да Флориндо није већ долазио овамо?

ТЕБАЛДО
К мени није. Распитаћемо се у неколико бољих гостионица... Где вам је слуга?

БЕАТРИЧА
Чека ме на тргу!

ТЕБАЛДО
Како сте се само могли намерити на тако луцкаста клипана?

БЕАТРИЧА
На путу. У њему се на неки чудан начин смешале простодушност и лукавост. Уверавам вас, ни
мало не грешим што га сматрам верним... Сад можемо!...

ТЕБАЛДО
Како заповедате.

(Тебалдо и Беатрича одлазе)

10
 ПОЈАВА IX

(Улица. Десно крчма.)

ТРУФАЛДИНО
(Сам)
Е, ако је до чекања, баш сам се сит начекао! Код мога господара никад човек не може да се
наједе поштено, па и оно мало јела што се удели изиђе му најзад на нос од мољакања. Сад је у
граду оглашено подне; али у моме стомаку је већ пре два час било подне. Остали путници, чим
стигну у какав град, одмах јуре у гостионицу, а мој господар остави ковчег и све остало на
пошти; и онда крене у посете, а шта га се тиче јадни и никаки слуга. Каже се, додуше, да
господаре ваља слушати радо и од срца... Али би ваљало и господарима рећи да имају мало
више човечности према својим слугама. Ево овде је нека гостионица!... их, дођавола!... Како ми
неки пријатан мирис удара у нос! Баш бих, нећу да кријем, улетео унутра и оњушио да ли би се
и мојим зубима могао наћи неки посао... Еј, јадна ти мајка Труфалдино! У кеси ти крчи од
празнине као и у стомаку!... Ако и даље мислиш да будеш слуга онда... Али шта могу да радим...
Никако ми није дао ђаво да седнем и нешто учим.

ПОЈАВА X

ФЛОРИНДО, НОСАЧ

НОСАЧ
(Са ковчегом)
Господине, не могу даље. Ковчег је толико тежак да ће ми сломити кичму.

ФЛОРИНДО
Ево, овде је нека гостионица!

НОСАЧ
Помозите ми, ако хоћете, иначе ће ковчег да одлети на земљу!

ФЛОРИНДО
Добро, добро, још само неколико корака!

ТРУФАЛДИНО
Овде бих могао да дођем до неке парице.
(Гласно)
Треба ли да помогнем, господине?

ФЛОРИНДО
Треба, треба, пријатељу!

ТРУФАЛДИНО
Стојим вам на услузи!
(Дограби ковчег на раме и обори носача).

ФЛОРИНДО
То ми се допада!

ТРУФАЛДИНО
Па није ни мало тежак!
(Уђе са ковчегом у гостионицу)

ФЛОРИНДО
Ето видиш како треба да се ради!

НОСАЧ

11
Нисам ја крив што сам овако млитав и никакав! Син сам, иначе, једног угледног човека.

ФЛОРИНДО
А ко вам је био отац?

НОСАЧ
Отац? С леђа је гулио овцама кожу.

ФЛОРИНДО
Ти си луд!
(Хоће да уђе у гостионицу.)

ПОЈАВА XI

ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО

ТРУФАЛДИНО
Ковчег је већ однет у вашу собу, и најлепше вас поздрављам.

ФЛОРИНДО
Је ли добра ова гостионица?

ТРУФАЛДИНО
Боље не може бити! Добар кревет, лепа соба, лепа кујна из које надире мирис од кога се пада у
несвест.

ФЛОРИНДО
А чиме се ти пријатељу бавиш?

ТРУФАЛДИНО
Слуга сам, на услузи.

ФЛОРИНДО
Одавде, из Венеције?

ТРУФАЛДИНО
Не, из Бергама, на услузи.

ФЛОРИНДО
А имаш ли господара?

ТРУФАЛДИНО
Сад... немам... Немам, немам... Јер...

ФЛОРИНДО
Дакле, немаш господара?

ТРУФАЛДИНО
Па ви видите да сам без господара.
(За себе)
Мој господар није уз мене, значи да не лажем.

ФЛОРИНДО
Хоћете ли да служите код мене?

ТРУФАЛДИНО
Хоћу, хоћу, ко вам каже да нећу!

12
 (За себе)
Само да ми је мало да се покрпим одмах мењам.
(Гласно)
А колико сте вољни да ми плаћате?

ФЛОРИНДО
Колико ти је плаћао твој досадашњи господар?

ТРУФАЛДИНО
Дукат месечно. Али сам зато могао да једем и да пијем колико сам хтео, ако вас то не вређа.

ФЛОРИНДО
И ја ћу ти дати толико.

ТРУФАЛДИНО
Па ви треба да ми дате нешто више, јер сам решио да се мало покрпим, ако немате ништа
против.

ФЛОРИНДО
Па колико то?

ТРУФАЛДИНО
Грош на дан за дуван.

ФЛОРИНДО
Добро, нека буде грош.

ТРУФАЛДИНО
Е, онда остајем од вас.

ФЛОРИНДО
Али ја морам имати црно на белом о вашем досадашњем владању.

ТРУФАЛДИНО
Идите само у Бергам, и тамо ће вам свако рећи ко сам и шта сам.

ФЛОРИНДО
Зар вас у Млецима нико не познаје?

ТРУФАЛДИНО
Нажалост, тек сам јутрос дошао!

ФЛОРИНДО
Чини ми се да си неко поштено момче; уосталом, видећу да ли је то истина.

ТРУФАЛДИНО
Добро, узмитеме само на неко време, па ћете се одмах уверити.

ФЛОРИНДО
Држи овај дукат; отрчи на пошту и питај има ли каквих писама за Флоринда Аротузија...
Флоринда Аротузија... И брзо се врати.

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени! А ви за то време, наручите нешто да се једе.

ФЛОРИНДО
Одмах ћете бити услужени!...
(За себе)
Ово је неко спадало и аламуња! Баш ћу да видим да ли може нешто да буде од њега.
(Одлази у гостионицу.)

13
 ПОЈАВА XII

ТРУФАЛДИНО
Грош више на дан... то му месечно дође тридесет гроша. И није истина да ми мој други господар
даје дукат месечно; даје само три талира... И нека ми господар Распони никад више не изађе на
очи. Он је лудак! Младић који нема ни браде ни памети! Нећу више да знам ни да чујем за
њега!... Одмах идем на пошту, да послушам новога господара.

ПОЈАВА XIII

ТРУФАЛДИНО, БЕАТРИЧЕ, ТЕБАЛДО

БЕАТРИЧЕ
Аха, тако ли ти мене чекаш?

ТРУФАЛДИНО
Ваљда видите да сам ту. И сад вас чекам.

БЕАТРИЧЕ
А зашто ту а не на тргу?

ТРУФАЛДИНО
Мало сам шетао да ме некко прђе глад.

БЕАТРИЧЕ
Иди одмах на пошту и донеси ми ковчег.

ТЕБАЛДО
Ту је моја кућа, не можете је промашити.

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Гром и пакао, у гостионицу!... Па тамо је и мој други господар.

БЕАТРИЧА
Питај у исто време да нема каквих писама... за Федерика Распонија и Беатриче Распони, моју
сестру... Она се успут нешто разболела. Јеси ли ме разумео?

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!
(За себе)
Лепо сам се насамарио...

ТЕБАЛДО
(Тихо)
Па како се можете надати некаквим писмима и под својим правим и под својим измишљеним
именом?

БЕАТРИЧЕ
(Тихо)
У Турину сам оставила једног верног слугу, и он ме о свему обавештава; уосталом, ја не знам
под којим би именом он то иначе могао чинити.
(Гласно)
Ми ћемо унутра. Сместа да си отрчао на пошту, и одмах се врати.
(Одлази у гостионицу.)

ТРУФАЛДИНО

14
 (Задржи Тебалда)
Ви сте, дакле, господин крчмар? Препоручујем се.

ТЕБАЛДО
Свршите ви само свој посао као што ваља. Па ни ви нећете отићи празних шака.
(Одлази)

ПОЈАВА XIV

СИЛВИО, ТРУФАЛДИНО

СИЛВИО
Где ти је господар?

ТРУФАЛДИНО
Мој господар?... У гостионици, ако вас то неће наљутити.

СИЛВИО
Реци му да желим да говорим с њим; па ако је нека поштена душа, неће ваљда допустити да
чекам овде.

ТРУФАЛДИНО
Добро... али... мој...

СИЛВИО
Брзо, нећу ни да чујем...

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени, али...

СИЛВИО
Нећу да знам за изговор, иначе...

ТРУФАЛДИНО
Добро, али кога да зовнем?

СИЛВИО
Одмах да си се торњао, иначе ћу те излемати на мртво име!

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Појма немам шта да радим. Послаћу првога господара на кога наиђем.
(Одлази у крчму)

ПОЈАВА ХVI

СИЛВИО
(сам)
Не, нико ми не сме рећи ни за живу главу да је мој супарник могао некажњено да ми преотме
вереницу. Распони се једном спасао смрти; али неће ни њега вечито срећа да прати... Иначе... Ко
је то?

ПОЈАВА ХVII

СИЛВИО, ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО

ТРУФАЛДИНО
То је тај господин који хоће све да претвори у парампарчад.

15
 ФЛОРИНДО
Па шта хоће од мене?

ТРУФАЛДИНО
Појма немам. Идем одмах по писма.

ПОЈАВА ХVIII

СИЛВИО, ФЛОРИНДО

СИЛВИО
Распонија никако нема.

ФЛОРИНДО
Ви сте хтели да разговарате са мном, господине?

СИЛВИО
Ја? Немам чак ни част да вас познајем.

ФЛОРИНДО
А мени је мој слуга рекао да сте ви то хтели по сваку цену, и да сте чак и претили.

СИЛВИО
Није ме разумео како треба. Ја сам желео да разговарам с његовим господаром.

ФЛОРИНДО
Па шта ви онда хоћете? Ја сам његов господар!

СИЛВИО
Ви сте господар онаквог слуге?

ФЛОРИНДО
Јесам.

СИЛВИО
Онда су ми погрешно објаснили, и ја вас молим да ми опростите.

ФЛОРИНДО
Како човек да вам не опрости, погрешили сте...

СИЛВИО
Да нисте странац, господине?

ФЛОРИНДО
Да, из Торина сам.

СИЛВИО
Из Торина? Па онда свакако познајете неког Фредерика Распонија?

ФЛОРИНДО
Некад сам га познавао; али он је умро.

СИЛВИО
Цео свет тако мисли. Али, на моју несрећу, он је јутрос дошао у Млетке жив и здрав и украо ми
вереницу.

ФЛОРИНДО
Фредерико Распони? Ја вас уверавам да је умро.

16
 СИЛВИО
Фредерико Распони? Ја вас уверавам да је жив!

ФЛОРИНДО
(За себе)
Тешко мени, не ваља што сам умакао; сад још могу посумњати да сам ја убица.

СИЛВИО
Рекли су ми да овде станује.

ФЛОРИНДО
А мени су опет рекли да сам ја једини странац.

СИЛВИО
Ако га видите, наговорите га да се окане од женидбе; иначе ће један од нас платити главом.
Зовем се Силвио Ломбарди. Опростите што сам вас узнемирио.

ФЛОРИНДО
Врло ми је мило што сам се упознао с вама.

СИЛВИО
да ли смем знати како се ви зовете?

ФЛОРИНДО
Грацио Арденти.

СИЛВИО
Слуга покорни!

ПОЈАВА XIX

ФЛОРИНДО
(сам)

Ко би рекао да је могао да остане жив, кад су му заболи мач у груди! Хвала милом богу кад је
тако! Одмах морам у Торино да се некако оправдам и утешим своју драгу Беатричу.

ПОЈАВА XX

ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО, НОСАЧ

НОСАЧ
(Носи ковчег)

ТРУФАЛДИНО
Их, дођавола! И други господар! Натраг, друже, и чекај ме на оном углу тамо.
(изгура га)

ФЛОРИНДО
(Стоји замишљен)
дабоме, без оклевања морам да се вратим у Торино.

ТРУФАЛДИНО
Дошао сам, ако вам то ништа не смета.

ФЛОРИНДО
Труфалдино, хоћеш ли са мном у Торино?

ТРУФАЛДИНО

17
 Кад?

ФЛОРИНДО
Овога часа.

ТРУФАЛДИНО
Без ручка?

ФЛОРИНДО
Не, прво ћемо јести, па онда на пут.

ТРУФАЛДИНО
Ако вам то само ништа не смета, размислићу за столом

ФЛОРИНДО
Да ниси дошао с поште?

ТРУФАЛДИНО
Ако вам то само ништа не смета.

ФЛОРИНДО
Има ли каквих писама?

ТРУФАЛДИНО
Да, има писама.

ФЛОРИНДО
Дај ми их овамо.

ТРУФАЛДИНО
Ако вам то само ништа не смета.
(Извуче из џепа три писма. За себе)
Дивота божја. Сва писма се помешала, па се направила права збрка. И сад никако не могу да
будем паметан које писмо коме господару да предам. Шта ћу, кад не умем да читам...

ФЛОРИНДО
(Хода горе доле замишљено)
Добро, хоћеш ли једном да се смилујеш?

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!
(За себе)
Еј, тешко мени, тешко мени!
(Гласно)
Драги господару донео сам три писма, али сва три нису за вас. Успут сам се нашао с једним
старим познаником. Кажем му да идем на пошту. А он ме онда замоли да питам да ли има
писама и за његовог господара. Мислим да је једно писмо за њега, али не умем да читам, па не
могу да погодим које је.

ФЛОРИНДО
Дај ми их овамо; ја умем да читам.

ТРУФАЛДИНО
Изволите!

ФЛОРИНДО
Шта? За Беатричу Распони из Торина?

ТРУФАЛДИНО
Јесте ли нашли писмо за мога друга?

18
 ФЛОРИНДО
Ко ти је тај друг?

ТРУФАЛДИНО
Неки слуга... Зове се Паскал...

ФЛОРИНДО
Код кога служи?

ТРУФАЛДИНО
Појам немам.

ФЛОРИНДО
Па кад је већ требало да донесеш писма за његовог господара, морао ти је, дођавола, казати како
се зове...

ТРУФАЛДИНО
Природно.
(За себе)
Еј, тешко мени!

ФЛОРИНДО
Дакле, како се зове?

ТРУФАЛДИНО
Никако не могу да се сетим.

ФЛОРИНДО
Шта, ти...

ТРУФАЛДИНО
Па, записао ми је на парчету хартије...

ФЛОРИНДО
А где ти је то парче хартије?

ТРУФАЛДИНО
Изгубио сам га.
(За себе)
Ипак ћу некако да се испетљам!

ФЛОРИНДО
Где станује тај Паскал?

ТРУФАЛДИНО
Појам немам.

ФЛОРИНДО
Па како ћеш му онда доставити писма?

ТРУФАЛДИНО
Наћи ћемо се на великом тргу.

ФЛОРИНДО
(За себе)
Шта то треба да значи?

ТРУФАЛДИНО
(За себе)

19
 Сад сам набелајис'о!
(Гласно)
Зар ми нећете дати писмо?

ФЛОРИНДО
Не, најпре ћу да га прочитам.

ТРУФАЛДИНО
Дођавола, немојте, молим Вас! Врло строго се кажњава онај који отвара туђа писма.

ФЛОРИНДО
То нема никакве везе с овим писмом.
(Отвара писмо)

ТРУФАЛДИНО
Гле, отвори га!

ФЛОРИНДО
(чита за себе)
„Госпођице, ваш изненадни одлазак уплашио је све ваше пријатеље. Најзад се некако дознало да
сте отишли из града преобучени у мушко, и да сте по свој прилици појурили за својим драгим
Флориндом чија је невиност скоро доказана, јер су нашли власника онога мача што је био сав
крвав. Надам се да ћу вам идућом поштом доставити још важније ствари. Ваш одани слуга
Мануело“.

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Он и не сања да ће ми његова радозналост донети батина као кише.

ФЛОРИНДО
(За себе)
Беатрича појурила за мном преобучена у мушко!...
(Гласно)
Иди и сместа ми нађи тога Паскала, и доведи ми га; обојицу ћу наградити боговски!

ТРУФАЛДИНО
Добро, дај ми само то Паскалово писмо... Него шта ћу да му кажем што је отворено? То би
могло да окаља моју част, а ја сам ту врло осетљив.

ФЛОРИНДО
Е ти имаш част, будало једна!... Реци му да је случајно погрешно отворено и да га нико није
читао. Пожури и доведи ми како занш тога Паскала.
(За себе)
Беатрича и Фредерико су у Млецима! Ако је брат нађе, пропала је!
(Одлази)

ПОЈАВА XXI

ТРУФАЛДИНО, затим НОСАЧ

ТРУФАЛДИНО
Доведи ми Паскала!... Ха, ха, ха!... Испетљао сам се да не може боље бити. Пријашко
Труфалдино, баш он ми ти нека паметна глава! Само кад бих још могао да читам и да пишем,
отишао бих у књижевнике и писао бих историјске књиге... Али, ђаво нека га носи, писмо не
смем да предам отворено; онај господин без бркова уме да прасне, да те бог сачува... Паде ми
нешто на памет. Видео сам да људи печате писма са жваканим хлебом. И ја ћу тако учинити.
(Извади из џепа комад хлеба)
Баш ми се не троши хлеб још и за то... али шта знам друго!
(Сажваће залогај и таман хоће да га изваади из уста он га прогута.)
Охо, омаче се! Морам да сажваћем други залогај...

20
 (Деси се исто и са другим залогајем)
Баш ми није до тога. Али ћу покушати још једном.
(На једвите јаде сажваће залогај и запечати писмо)
Једва једном да ми пође за руком... Чини ми се да је сад таман као што ваља... Не може ни да се
види да је била отворена... А сад ћу лепо... Их, дођавола, па ја сам заборавио ковчег... Хеј,
пријашко, донеси овамо тај ковчег!

НОСАЧ
(Дође са ковчегом)
Е, начекао сам се до миле воље! Куд треба да га носим?

ТРУФАЛДИНО
У ову гостионицу.

НОСАЧ
А ко ће да ми плати?

ПОЈАВА XXII

БЕАТРИЧА
(Из гостионице)
Је ли то мој ковчег?

ТРУФАЛДИНО
Ако немате ништа против!

БЕАТРИЧА
Носите га у моју собу.

НОСАЧ
Која је ваша соба?

БЕАТРИЧА
Број четири.

НОСАЧ
Погодили смо за осам гроша.

БЕАТРИЧА
Добро, платићу вам, носите само!

НОСАЧ
(Одлази у крчму)

БЕАТРИЧА
Ха, има ли за мене писама?

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени! Има, господару!

БЕАТРИЧА
Добро, дај ми!

ТРУФАЛДИНО
Само једно и то за вашу сестру.

БЕАТРИЧА
Па дај ми га већ једном!

ТРУФАЛДИНО

21
 Одмах ћете бити услужени!
(даје писмо)

БЕАТРИЧА
Писмо је било отварано!

ТРУФАЛДИНО
Отварано! То није могуће!

БЕАТРИЧА
Јесте кад кажем. И сад је залепљено хлебом.

ТРУФАЛДИНО
Ма шта кажете!

БЕАТРИЧА
Ко је отворио писмо! Признај, иначе...

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!... Ја... Ја ћу вам рећи праву истину! Шта ћете, људи смо и лако
погрешимо! На пошти је било и за мене једно писмо; ја не умем добро да читам, па сам
случајно, место свог писма, отворио ваше писмо.

БЕАТРИЧА
Ако је тако...

ТРУФАЛДИНО
Од истински говорим, части ми!

БЕАТРИЧА
Јеси ли прочитао писмо?

ТРУФАЛДИНО
НИсам, од истински нисам... Ја не умем да читам те сврачије ноге.

БЕАТРИЧА
Да га није још ко видео?

ТРУФАЛДИНО
Боже сачувај!...

БЕАТРИЧА
Кожу на шиљак, кажем ти!

ТРУФАЛДИНО
О, не звао се ја поштеним човеком, ако није тако!...
Да бог да ме нашли мртвог у постељи ако лажем!... Жалим што немате неку књигу, заклео бих
се одмах. Лупио сам се снажно по глави кад сам видео да сам у заблуди, али било је доцкан.
Чини ми се да можете и сад да видите модрицу.

БЕАТРИЧА
Добро, добро.
(Тихо чита писмо)

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
И одавде сам се срећно извукао! Честитам Труфалдино!
(Пљесне се по челу)
Хеј, памет је ово!

22
 БЕАТРИЧА
Шта ти је?

ТРУФАЛДИНО
Ништа, слетела ми мушица на чело.

БЕАТРИЧА
(За себе)
Мануело је поштена душа.
(Гласно)
Плати носачу и извади ствари из ковчега!
(даје му кључ)
Кад се вратим, пресвућићу се.

ТРУФАЛДИНО
А нећете јести?

БЕАТРИЧА
Хоћу, јешћу.
(Одлази)

ПОЈАВА XXIII

ТРУФАЛДИНО, затим ПАНДОЛФО

ТРУФАЛДИНО,
Све иде као намазано. Чини ми се да бих могао да служим и трећега господара! Нема ту шта,
баш сам окретан дечак! Све ми изгледа да сад вредим сто талира више него иначе!

ПАНДОЛФО
Је ли господар код куће?

ТРУФАЛДИНО
Није

ПАНДОЛФО
Хоће ли да руча код куће?.

ТРУФАЛДИНО
Свакако.

ПАНДОЛФО
Подај му ову кесу с двеста дуката. Ја ћу се вратити кроз пола часа. Имам нешто посла. Збогом!
(Оде)

ПОЈАВА XXIV

ТРУФАЛДИНО на ФЛОРИНДО

ТРУФАЛДИНО
Ово лице ми је некако познато... Ха, срећан пут!... Није ми чак ни рекао коме господару да дам
новац.
ФЛОРИНДО
Добро. Јеси ли нашао Паскала?

ТРУФАЛДИНО
Нисам; али сам нашао једнога који ми је предао кесу са двеста дуката.

ФЛОРИНДО

23
 Двеста дуката? Откуд? Зашто?

ТРУФАЛДИНО
Реците ви мени искрено... Али сасвим искрено... да ли очекујете од кога новаца?...

ФЛОРИНДО
Да, баш због тога сам био код оног трговца.

ТРУФАЛДИНО
Е, онда ће дукати свакако бити ваши!

ФЛОРИНДО
Шта ти је рекао тај човек што ти их је дао?

ТРУФАЛДИНО
Рекао ми је да треба да их дам своме господару.

ФЛОРИНДО
Па, добро, тикване један, онда их предај мени! Зар ти ја нисам господар?
(Стрпа новац у џеп)

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Он појма нема о моме другом господару...

ФЛОРИНДО
А зар ти није рекао своје име?

ТРУФАЛДИНО
Није. Некако ми ује познато његово лице али никако не могу да се сетим.

ФЛОРИНДО
Свакако да еј то био трговац Арбели, коме су ме препоручили.

ТРУФАЛДИНО
Да, то је свакако био он.

ФЛОРИНДО
Немој да заборавиш на Паскала.

ТРУФАЛДИНО
Нећу, не брините! Потражићу га после ручка.

ФЛОРИНДО
Е, сад ћемо гледати да нешто једемо; али га после тога одмах потражи и доведи к мени!
(Одлази у крчму)

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени. Да га потражим? А где то? Где ли то сад да га нађем? Више волим
да потражим нешто што се поуздано може наћи, а то је боговски ручак... Било је кад сам овако
сам, смем слободно да кажем – више среће него памети што сам дукате предао правом
господару...

ЗАВЕСА

ДРУГИ ЧИН

ПОЈАВА I

24
 ТРУФАЛДИНО
(Сам)
Ја сам ипак неки несрећан човек! Имам два господара, а ниједнога нема да дође на ручак. Често
сам слушао да отмени људи у опште немају савести. Не знам само да ли је то истина?... Али да
немају стомака – то ми је јасно ако дан. Изгледа да ти људи мисле на све на свету, само не на
јело. А ја опет, мислим само на јело и ни на шта више. Кад би сад обојица од једном дошли и
хтели да једу, одоше мени све четири у вис. Мени је једноставно, немогуће да послужујем
обојицу у исти мах... Ето иде један! Може све да крене набоље, ко зна...

ПОЈАВА II

ФЛОРИНДО, исти

ФЛОРИНДО
Добро, јеси ли ухватио Паскала?

ТРУФАЛДИНО
Па ја сам вам већ рекао да ћу га потражити тек кад једном ручамо. Њега је немогуће наћи пре
ручка!

ФЛОРИНДО
Шта?

ТРУФАЛДИНО
Нема смисла да га тражим још пре ручка.

ФЛОРИНДО
Човече божији, па ти у сваком свом уду имаш по желудац.

ТРУФАЛДИНО
И мени се тако чини, господару... И можете сад мислити како ми је кад са свих страна почне да
ме савија.

ФЛОРИНДО
(За себе)
Како само, дођавола, да сазнам да ли је Беатрича овде?

ТРУФАЛДИНО
Требло је мало раније да дођете на ручак!

ФЛОРИНДО
(За себе)
Него, да није свратила у неку гостионицу изван града?

ТРУФАЛДИНО
Хтели сте да једете пре један час, а овамо сте двадесетак путља одлазили од куће... Јело се
ваљда већ и покварило...

ФЛОРИНДО
Не могу још ништа да једем.
(За себе)
Идем одмах на пошту; можда ћу тамо нешто дознати; и онда ћу се распитати по свима
гостионицама изван града.

ТРУФАЛДИНО
Него да ли је вама познато, ваша милости, да човек у овом граду, хтео не хтео, мора да ждере и
да онај који не једе, одмах легне у постељу?

25
 ФЛОРИНДО
Ништа, јешћу мало после, кад се вратим. Али ако се не вратим, до ручка, вечера ми не гине. Ако
си ти збиља гладан, иди па једи...

ТРУФАЛДИНО
Е, кад тако стоје ствари, онда ви слободно свршавајте своје послове...

ФЛОРИНДО
Новац ми смета... Метни га у ковчег заједно са овом ситинином и овом кутијом.
(Да му кесу са дукатима, ситнину, кутију и кључ)

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћу све уредити и вратити вам кључ.

ФЛОРИНДО
Можеш ми га дати кад се вратим... Али пре свега нађи ми Паскала.
(Одлази.)

ПОЈАВА III

ТРУФАЛДИНО па БЕАТРИЧЕ

ТРУФАЛДИНО
Право каже човек, треба једном да се наједем. Што се тога тиче сасвим се слажем са њим. Ако
он неће да једе, не мора, нека му крче црева; ја никако не могу да се помирим са испосништвом.
Најпре ћу да оставим све ствари и онда идем право за сто.
(Таман је пошао у Флориндову собу десно)

БЕАТРИЧА
(На средини)
Хеј, Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
Их, дођавола!...

БЕАТРИЧА
Је ли господар Пандолфо дао неку кесу са двеста дуката?

ТРУФАЛДИНО
да, дао ми је једну кесу.

БЕАТРИЧА
А зашто је ти мени не дајеш?

ТРУФАЛДИНО
Па... Зар је она наша?

БЕАТРИЧА
Да ли је моја? Па шта ти је он рекао кад ти је дао новац?

ТРУФАЛДИНО
Рекао ми је да га предам своме господару...

БЕАТРИЧА
Ето, видиш, будало једна! Ко ти је господар?

ТРУФАЛДИНО

26
Знам, ваша милости... Има, има знате ствари на које човек тешко може дати одговора, па ма био
и научењак, а ја...

БЕАТРИЧА
Ни речи да ниси проговорио, тикване један, и дај ми кесу!

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!
(Даје кесу)

БЕАТРИЧА
Јесу ли новци на броју?

ТРУФАЛДИНО
Нисам их ни такао.

БЕАТРИЧА
(За себе)
Ипак ћу после да их пребројим.

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Мало је требало па да се због те ђавоље кесе нађем у шкрипцу...

БЕАТРИЧА
Реци крчмару да ће данас ручати са мном један мој добар пријатељ.

ТРУФАЛДИНО
Шта желите да се спреми? Колико јела заповедате?

БЕАТРИЧА
Господин Пандолфо није уопште закерало. Пет – шест јела, али да све буде ваљано.

ТРУФАЛДИНО
Хоћете ли ми допустити да ја изаберем јела?

БЕАТРИЧА
Добро, можеш; али гледај да у сваком случају осветлаш образ... Ја сад идем по свога пријатеља;
кад се вратим да знаш, све мора бити у реду.

ТРУФАЛДИНО
Оставите ви само, то је моја ствар.

БЕАТРИЧА
Да не заборавим, метни ову хартијицу у ковчег. И чувај је као очи у глави, јеси ли чуо? То је
једна меница на пет хиљада дуката.

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!

БЕАТРИЧА
Ову кутију однеси неком златару, нешто је покварена.
(даје му кутију)

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!
(ставља кутију у џеп)

БЕАТРИЧА
(одлази, за себе)

27
 Волела бих да сам некако могла да не кажем Розаури своју тајну.

ПОЈАВА IV

ТРУФАЛДИНО затим ТЕБАЛДО

ТРУФАЛДИНО
Е, онда морам гледати да осветлам образ! Најпре ћу да оставијм ову хартијицу, па онда... Знам,
али то бих баш могао да учиним после. Не смем ни часа часити.
(Виче кроз задња врата)
Еј! Хеј! Одмах нека дође овамо крчмар... Сад треба да докажем да имам добар укус! Добар
ручак не чини велики број јела, већ добар распоред... то сам већ колико пута чуо...

ТЕБАЛДО
Добро, пријатељу, чиме вас могу услужити?

ТРУФАЛДИНО
Мој господар ће довести на ручак једног свог доброг пријатеља. Ви ваљда имате све што је за ту
прилику потребно?

ТЕБАЛДО
Па разуме се! И двадесет да доведе, ако хоће, ја ћу за пола часа све да спремим.

ТРУФАЛДИНО
Добро. Чиме ћемо их почастити?

ТЕБАЛДО
Доставићемо два јеловника, сваки по четири јела.

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Четири јела? А он је рекао пет-шест јела. Ех, шест или осам,није тако велика разлика!
(Гласно)
Добро. Али каква ће то бити јела?

ТЕБАЛДО
У првом јеловнику ће бити чорба, говедина, риба, и сецкано месо.

ТРУФАЛДИНО
Прва три јела добро су ми позната, али за четврто нисам ни чуо.

ТЕБАЛДО
Једно врло добро француско јело.

ТРУФАЛДИНО
Лепо! С првим јеловником би све било у реду.

ТЕБАЛДО
У други јеловник унећемо паштете, печење, салату и пудинг.

ТРУФАЛДИНО
Ни за ово последње јело нисам чуо. Шта је то пудалинг?

ТЕБАЛДО
Пудинг! Врло добро енглеско јело.

ТРУФАЛДИНО

28
Добро, и тиме сам задовољан. Него како ћемо ми распоредити сва та јела по столу?
ТЕБАЛДО
О томе ће послужитељ водити рачуна.

ТРУФАЛДИНО
Шта, послужитељ! Главна је ствар да јела буду распоређена као што ваља.

ТЕБАЛДО
Овде, на пример, може стајати чорба, овде говедина, овде риба, а овде сецкано месо.

ТРУФАЛДИНО
Па, мени се то не допада. Зар у средини да не стоји ништа?

ТЕБАЛДО
Онда ћемо морљати да скувамо пет јела.

ТРУФАЛДИНО
Добро, да скувамо пет јела.

ТЕБАЛДО
На средини треба да нам стоји сос за месо.

ТРУФАЛДИНО
Не. Не, не; у средини мора да стоји супа.

ТЕБАЛДО
Онда ћемо месо метнути с едне стране а сос са друге.

ТРУФАЛДИНО
Не. Не, не; ни то... не ваља. Господа крчмари знају само како се ради у кујни; али кад треба
уредити сто... То само у Бергаму може да се научи! Гледајте само!... Ово је рецимо сто!
(Клекне и показује по поду. Кад год хоће да означи неко јело, откине помало од менице.)
Запамтите сада добро како се морају распоредити тих пет јела... Овде у средини чорба! С ове
стране месо; овде сос; овде риба и овде оно исецкано месо о коме ја немам ни појма... Ха, шта
велите ви на то?

ТЕБАЛДО
Сос вам стоји врло далеко од меса.

ТРУФАЛДИНО
Ништа, одмах ћемо га примаћи ближе.

ПОЈАВА V

Исти, БЕАТРИЧА, ПАНДОЛФО

БЕАТРИЧА
Шта ти ту радиш на коленима?

ТРУФАЛДИНО
Ништа, показујем само како треба поставити сто.
(Устане)

БЕАТРИЧА
Каква је то хартија?

ТРУФАЛДИНО

29
 (За себе)
Ех, дођавола, ово је она меница коју ми је он дао!

БЕАТРИЧА
(Узме комадић хартије)
Па ово је моја меница!

ТРУФАЛДИНО
(Сабере сву парчад)
Лако ћемо је опет залепити.

БЕАТРИЧА
Хуљо! Тако ти чуваш моје ствари? Тако ствари од велике вредности! Заслужио си да те човек
испребија на мртво име!... Шта ви велите на све ово, господине Пандолфо?

ПАНДОЛФО
То је толика будалаштина да се човек мора смејати хтео не хтео. Било би зло и наопако да је
меница туђа. Ја ћу вам написати другу и ствар ће бити у реду.

БЕАТРИЧА
Тикване један!

ТРУФАЛДИНО
Сва несрећа је дошла отуда што господин Тебалдо не уме да уреди сто.

ТЕБАЛДО
Једнако му смета нешто...

ТРУФАЛДИНО
Нисам ја мачији кашаљ, ја сам учио...

БЕАТРИЧА
Иди с милим богом!

ТРУФАЛДИНО
Ја сам учио како треба намештати сто...

БЕАТРИЧА
Чисти се, кад ти кажем!

ТРУФАЛДИНО
(Одлази)
У томе ми није раван чак ни први дворски маршал!

ТЕБАЛДО
Ја никако не могу да разумем овога човека! Каткад је врло паметан, а каткад опет тако глуп да
му нема пара!

БЕАТРИЧА
Мени се све чини да се он само претвара да је глуп... Постарај се драги Тебалдо, да што пре
добијемо ручак.

ТЕБАЛДО
Он је наручио десет јела...

БЕАТРИЧА
Како не би? Три – четири и ништа више, ако знате шта је бог! Ако имате кобасице, учинићете
ми велику услугу.

ТЕБАЛДО

30
 (Одлази)

ПОЈАВА VI

ПАНДОЛФО, БЕАТРИЧА

ПАНДОЛФО
Што вас више гледам све се више чудим како сте могли после оног непријатног призора који
сам имао са њом, тако брзо да обрлатите моју кћер!

БЕАТРИЧА
Та маленкост више припада срећи него нечијој заслузи...

ПАНДОЛФО
Потпуно се умирила и решена је да пође за вас.

БЕАТРИЧА
Па она зна да једном таквом одлуком не може дас изгуби ништа.

ПОЈАВА VII

ИСТИ, I и II ПОСЛУЖИТЕЉ

I ПОСЛУЖИТЕЉ
(Улази на средња врата и левом руком носи у Беатричину собу у корпи све што је потребно да
се постави за двоје.)

II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Уноси један сточић с тањирима и ножевима и ставља га између средњих и бочних врата; уноси
две боце и чаше.)

I и II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Одлазе одмах после тога)

ПАНДОЛФО
И још више ме чуди како сте могли да ућуткате оног хвалисавца Силвија!

БЕАТРИЧА
Једна моја реч, један стисак руке, и он је био начисто с ким се хвата у коштац.

ПАНДОЛФО
Баш бих волео кад бисте мало и његовом оцу, оном доктору, сабили рогове!... Једнако ме вређа
и прети! И сад ми се увек чини да га видим на сваком углу с великим исуканим мачем...

БЕАТРИЧА
Не брините ви ништа, натрљаћу ја и њему нос као и његовом сину...

ПАНДОЛФО
Доктор је у младости био војник. Ја сам се целога века бавио једино трговином. А он мене неће
да нападне као трговца, у рачунима, писању или бројењу пара; он ће ме напасти као војник, с
мачем у руци, и онда ме је однео ђаво...

БЕАТРИЧА
Право велите! Али оставите ви њега само мени.

ПАНДОЛФО

31
 Не моуг да кажем да га се бојим, али некако нисам се никад бавио таквим пословима.

БЕАТРИЧА
Могу да појмим!

ПАНДОЛФО
У мојим годинама кад човек једва може мало да се загреје у дебелим чарапама и вуненом оделу,
није ни мало препоручљиво, ако се не варам, да се расхлађује леденим гвожђем.

БЕАТРИЧА
Свакако.

ПАНДОЛФО
Па онда треба знати како је то тешко кад се остари. Млади људи се рађају сваког часа, онда није
бог зна каква штета ако неки балавац, оде дођавола; али један чврст, здрав старац, као што сам
ја, од непроцењиве је вредности. Ко у једном расаднику водо рачуна о младој, нежној
стабљици? Али кад се сруши овако стари храст – колико само треба времена да се надокнади
губитак! Сузе ми навру на очи кад станем озбиљно да размишљам о свему томе.

БЕАТРИЧА
Није ни чудо! Има у томе збиља нечег тужног...

ПАНДОЛФО
Замислите кад би сад одједном нестале све оне бриге о којима сам ја увек водио рачуна! Никад
нисам излазио ноћу кад је било хладно; никад се нисам сувише утопљавао; био сам увек тачан;
мерен у јелу и у љубави – па све те жртве сад да упропасти један излишни ђавољи ражањ.

ПОЈАВА VIII

ИСТИ, ТРУФАЛДИНО, I и II ПОСЛУЖИТЕЉ

I и II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Излазе на средња врата)

ТРУФАЛДИНО
(Уноси супу)
Донео сам и, ако је по вољи...

БЕАТРИЧА
Носи, носи; сад ћемо и ми доћи, а после ручка ћемо пречистити рачуне.

ТРУФАЛДИНО
О, опростите! Не би било ни мало лепо да ја идем први!
(дубоко се клања)

ПАНДОЛФО
(Беатричи)
Неки врло смешан човек! Није нам друге, морамо му учинити по вољи.
(Одлази у Беатричину собу)

БЕАТРИЧА
Желео бих да мање збија шале а више да припази на своје понашање.
(одлази брзо у собу)

ТРУФАЛДИНО

32
Мој господар троши ли троши новце, а овамо се стиснуо и никако му нешто није по вољи!... Гле,
па ово није никакво посуђе!... Ко зна, уосталом можда ни чорба није боља!... Ипак ће бити
згодније да пробам.
(Извади из џепа кашику и проба)
Ја никуда не мрдам без оружја... чорба, да видите, није баш тако рђава; могла би бити и гора.
(Одлази)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
(Доноси тањир говеђине)
Добро, где је онај? Шта се толико тамо замлатио, и не носи ово месо?

ТРУФАЛДИНО
(Из собе)
Ево ме, друже!

I ПОСЛУЖИТЕЉ
ХАјде, носи то месо, једном унутра; ја идемда донесем друго јело.
(Излази средином)

ТРУФАЛДИНО
Да ли еј ово говеђина или овчетина?... Чини ми се да је овчетина... Сад ћемо да видимо.
(Проба)
Не, није овчетина; говеђина, лепа и укусна.
(Хоће да уђе у Беатричину собу, али се сретне са Флориндом)

ПОЈАВА IX

ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО

ФЛОРИНДО
Куда ћеш тамо?

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Их, дођавола!

ФЛОРИНДО
Куда ћеш тамо са тим јелом?

ТРУФАЛДИНО
Хтео сам да га метнем на сто.

ФЛОРИНДО
На чији сто?

ТРУФАЛДИНО
Па на ваш.

ФЛОРИНДО
А постављен, је ли, иако ја још нисам ни дошао?

ТРУФАЛДИНО
Видео сам још кроз прозор да идете.

ФЛОРИНДО
А постављаш, је ли, месо пре чорбе?

33
 ТРУФАЛДИНО
Па зар ви не знате, збиља, да се овде чорба једе напослетку, тек после салате.

ФЛОРИНДО
Ја сам друкчије навикао. Сместа да си вратои месо у кујну и да си ми донео чорбу.

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!

ФЛОРИНДО
Брзо, брзо, хоћу после да спавам!
(Одлази у своју собу)

ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени!
(Оде у Беатричину собу.)

ПОСЛУЖИТЕЉ
(Доноси исецкано месо)
Па тога човека увек треб чекати!... Хеј, Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
(Из собе)
Ево ме, ево!... Брзо, пријатељу! Постављај сто и у оној соби. Дошао је и онај други странац.
Донеси одмах чорбу!

ПОСЛУЖИТЕЉ
Добро, добро.
(Одлази средином)

ТРУФАЛДИНО
Какво ли је сад опет ово јело? Аха, то му је свакако оно сецкано месо!
(Проба)

ПОСЛУЖИТЕЉ
(Рупи унутра; уноси у корпи све што је потребно за постављање стола и упутио се Флориндовој
соби)
Шта, овај је још овде? Чини ми се да се нешто много облизује.
(Одлази)

ТРУФАЛДИНО
Ваљда немам разлога да се облизујем!
(Односи у Беатричину собу сецкано месо и одмах се враћа)
Е, мора се признати, у овој крчми све иде прилично брзо! Их, само кад би ми још пошло за
руком да услужим оба господара; сви би могли да ми пљуну под прозор.

ПОСЛУЖИТЕЉ
(Излази из Флориндове собе и одлази средином)
Ево чорбе?

ТРУФАЛДИНО
Брзо, пријатељу, дај чорбу...

II ПОСЛУЖИТЕЉ
Гледај ти само свога господара; овог другог ћу ја сам послужити.

ТРУФАЛДИНО
Не, ја ћ услужити обојицу!

II ПОСЛУЖИТЕЉ

34
 (Да чорбу за Флоринда I послужитељу и оде)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
(Хоће да однесе чорбу у Флориндову собу)

ТРУФАЛДИНО
Не, не, дај ми то овамо! Ја ћу однети чорбу; а ти иди и донеси друго јело за свога господара.
(Односи чорбу у Флориндову собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Овај младић нема све четири у глави! Хоће обојицу да служи! Добро, нека га носи ђаво! Нећу
ваљда ни ја остати без напојнице.

ТРУФАЛДИНО
(Излази из собе)

БЕАТРИЧА
(Зове из своје собе)
Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
Одмах!

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Па зар не чујеш? Господар те зове!

ТРУФАЛДИНО
Одмах!
(Одлази у Беатричину собу)

II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Доноси месо за Флоринда и даје га I послужитељу)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Дај ми то овамо и донеси јело за ону двојицу!

II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Одлази)

ТРУФАЛДИНО
(Излази из Беатричине собе)

ФЛОРИНДО
(Зове из своје собе)
Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
Одмах, господару!
(Хоће да узме месо од I послужитеља)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
То ћу ја да му однесем.

ТРУФАЛДИНО
Па зар не чујеш да зове мене?
(Односи месо у Флориндову собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Врло весело, овај хоће све сам да ради!

35
 II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Донесе I послужитељу тањир и одлази)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Опет морам да га чекам; ако сам однесем јело унутра, посвађаћу се с човеком.

ТРУФАЛДИНО
(Излази из собе)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Овде су кобасице за твога господара.

ТРУФАЛДИНО
Кобасице! Шта му је то?

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Да, твој господар их је наручио.
(Одлази)

ТРУФАЛДИНО
Е, сад је све опет лепо пошло! Коме ћу да однесем ово? Ђаво ће га знати који је господар
наручио! Ако однесем оном који није наручио, издаћу се; а ако упитам у кујни, опет ћу се
издати. Не, овако ћу ја све то... Ехе, паметна је ово главица! Обојици ћу дати по пола, и ником
ништа. Једна ми преостаје... Коме сад да је дам? Појешћу је сам, тако ће бити најбоље; имам
ваљда и ја душу.
(Једе кобасицу)
Сад је све у реду. Прво ћу овоме овамо да однесем његов део.
(Један тањир метне на сто и други однесе у Беатричину собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Чим је труфалдино наишао, уноси пудинг и виче)
Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
Ево ме!

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Хајд', носи овај пудинг...

ТРУФАЛДИНО
Причекај мало; одмах ћу се вратити...
(Узме други тањир с кобасицом)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Нема смисла, кобасице су за ове овамо.

ТРУФАЛДИНО
Знам ја то; али мој господар жели да однесем четири овом странцу.
(Носи тањир у Флориндову собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Добро, али кад се већ познају, кад су добри пријатељи, могли би заједно да једу.

ТРУФАЛДИНО
(Враћа се)
Је ли, шта је то овде?

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Енглески пудинг.

36
 ТРУФАЛДИНО
Знам, а за кога?

I ПОСЛУЖИТЕЉ
За твога господара.
(Одлази)

ТРУФАЛДИНО
Какав ли му је то ђаво пудинг? Мирише, ти боже знај како! Изгледа као попара. Хм, ако збиља
буде попара, онда неће бити наодмет... Сад ћемо видети!
(Узме кашику и проба)
Их, дођавола! Па ово није попара, ово је куд и како боље од попаре.
(Похотљиво једе)

БЕАТРИЧА
(Зове из своје собе)
Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
Ево ме одмах!

ФЛОРИНДО
(Зове из своје собе)
Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
Ево ме одмах! Господе боже, како је то било укусно! Само још једном да напуним уста па
идем...

БЕАТРИЧА
(Изађе из своје собе, па кад га види да једе, мунхе га добро)
Хоћеш ли једном да се наканиш и да послушаш, изелице једна!

ТРУФАЛДИНО
(Спусти тањир на сто, покрије га сервијетом и пође)

ФЛОРИНДО
(Изађе из своје собе)
Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО
(Застане)

ФЛОРИНДО
Ма где ли је само тај врашки деран?

ТРУФАЛДИНО
Овде сам, господару.

ФЛОРИНДО
Хоћеш ли ти донети још нешто да се једе?

ТРУФАЛДИНО
Молим, питаћу да ли има.

ФЛОРИНДО
Брзо, брзо, хоћу после мало да спавам!
(Врати се у своју собу)

ТРУФАЛДИНО

37
 (Виче с врата)
Хеј, друже, хоћеш ли донети још нешто?... Овај пудинг ћу оставити за себе.
(Сакрије тањир)

I ПОСЛУЖИТЕЉ
(Доноси печење и салату)
Донео сам печење и салату.

ТРУФАЛДИНО
Хајд сад, брзо донеси воће!

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Полако, полако, што си толико навалио!
(Одлази)

ТРУФАЛДИНО
(Односи у Флориндову собу печење и салату)
Печење ћу однети овоме овамо!
(Оде)

II ПОСЛУЖИТЕЉ
(Доноси воће)
Доне сам воће. Па куд је сад отишао, дођавола!

ТРУФАЛДИНО
(Враћа се)
Шта си то донео?

II ПОСЛУЖИТЕЉ
Воће... Желите ли још шта?

ТРУФАЛДИНО
Чекај!
(Однесе воће у Беатричину собу)

II ПОСЛУЖИТЕЉ
Врашко неко момче! Свуд уме да се угура! Сад ту, сад тамо, свуда.

ТРУФАЛДИНО
Сви су сити.

II ПОСЛУЖИТЕЉ
То ми је мило.

ТРУФАЛДИНО
Само ја још нисам сит... Сад постави и за мене...

II ПОСЛУЖИТЕЉ
Добро, добро, одмах ћете бити услужени.

ТРУФАЛДИНО
Одлично! Овај пудинг сам сакрио за себе. А обе странке су задовољне мојом службом! Па кад
сам дворио двојицу право је да сад једем за четворицу.

ПОЈАВА Х

38
 ТРУФАЛДИНО, БЛАНДИНА

БЛАНДИНА
Опростите!

ТРУФАЛДИНО
Их, дођавола! Па ово је оно девојче из Пандолфовог дама. Ходите ближе, цурице!... Желите ли
са мном да разговарате?

БЛАНДИНА
Да.

ТРУФАЛДИНО
Само ћу ово да уклоним, и онда вам стојим на расположењу.
(Одлази на средња врата)

БЛАНДИНА
Баш волим што сам затекла овога овде, а не његова господара.

ТРУФАЛДИНО
Дакле, ево ме!

БЛАНДИНА
Мја госпођица је послала ово писмо вашем господару. Али о томе нико ништа не сме знати.

ТРУФАЛДИНО
У реду молим вас. Али ћу најпре ја вама нешто да испоручим.

БЛАНДИНА
Од кога?

ТРУФАЛДИНО
Од једног згодног младића, од неког Труфалдина Баточиа.

БЛАНДИНА
Ја га не познајем.

ТРУФАЛДИНО
Врло леп човек; развијен као што треба, згодан, духовит, уметник у понашању.

БЛАНДИНА
Не познајем га.

ТРУФАЛДИНО
Не мари, познаје он вас; он је заљубљен у вас, па би волео да и ви у њега будете заљубљени.
Шта велите на то?

БЛАНДИНА
Не знам само да ли би ми се допао.

ТРУФАЛДИНО
Хоћете ли да вас упознам са њим?

БЛАНДИНА
Врло радо.

ТРУФАЛДИНО
Одмах ће доћи.
(Изађе средином)

39
 БЛАНДИНА
А ја сам мислила да је то он.

ТРУФАЛДИНО
(Уђе, поклони се, пољуби јој руку, уздахне и опет изађе)

БЛАНДИНА
Ја не знам шта значи ова комедија?

ТРУФАЛДИНО
(Улази)
Добро, јесте ли га сад видели?

БЛАНДИНА
Кога то?

ТРУФАЛДИНО
Па оног згодног младића који је заљубљен у вас?

БЛАНДИНА
Дакле, то ме он воли?

ТРУФАЛДИНО
(Уздахне)
Да.

БЛАНДИНА
Па зашто није одмах рекао?

ТРУФАЛДИНО
Мало сам стидљив... Шта сад велите?

БЛАНДИНА
Велим да...

ТРУФАЛДИНО
О, говорите само!

БЛАНДИНА
И ја сам помало стидљива.

ТРУФАЛДИНО
Добро, нека онда то двоје стидљиваца буду муж и жена.

БЛАНДИНА
Ви ми се допадате, али...

ТРУФАЛДИНО
Па шта треба да ради онај који је заљубљен у вас и хоће да вас узме за жену?

БЛАНДИНА
Морао би то најпре рећи моме господару или мојој госпођици.

ТРУФАЛДИНО
И шта ће онда они одговорити?

БЛАНДИНА
Па рећи ће: ако је она задовољна...

40
 ТРУФАЛДИНО
А шта ће онда она рећи?

БЛАНДИНА
Па рећи ћу: „ако су они задовољни“...

ТРУФАЛДИНО
А ја вам кажем да ћемо ускоро бити задовољни. Дајте ми овамо то писмо; кад донесем одговор,
наставићемо разговор... Стојте!... Знате ли шта је у овом писму?

БЛАНДИНА
Не знам. Али бих волела да знам.

ТРУФАЛДИНО
Ја не бих желео да садржина наљути мога господара.

БЛАНДИНА
Хм! Судећи по данашњем сукобу у писму се свакако и не говори о љубави.

ТРУФАЛДИНО
Не желим никога да љутим И нећу да предам писмо док год не дознам о чему је реч.

БЛАНДИНА
Добро, могло би се оно врло лако отворити, али како бисмо га после запечатили?

ТРУФАЛДИНО
Знам ја како то иде као што нико не зна! У томе ми нема такмаца.

БЛАНДИНА
Ништа да га отворимо.

ТРУФАЛДИНО
Умете ли читати?

БЛАНДИНА
Онако, по мало. Али ви свакако умете добро да читате?

ТРУФАЛДИНО
Па и ја онако, по мало.

БЛАНДИНА
Хајд, онда да видимо.

ТРУФАЛДИНО
Морамо то урадити најобазривије.
(Откида комадић писма)

БЛАНДИНА
Еј, тешко нама! Шта сте то учинили?

ТРУФАЛДИНО
Не мари ништа. Ја ћу све то уредити. Ето, сад је отворено.

БЛАНДИНА
Хајд, читајте.

ТРУФАЛДИНО
Не, читајте ви; ви свакако боље познајете своју госпођицу него ја.

БЛАНДИНА

41
 (буљи у писмо)
Не разумем баш ништа.

ТРУФАЛДИНО
Ово не разумем ни ја.

БЛАНДИНА
Па зашто смо га онда отворили?

ТРУФАЛДИНО
Чекајте, чекајте! Понешто ипак разумем.

БЛАНДИНА
И мени су позната нека слова.

ТРУФАЛДИНО
Зар ово није М?

БЛАНДИНА
Ни принети! То је Н.

ТРУФАЛДИНО
Између М и Н нема никакве скоро разлике.

БЛАНДИНА
Н, О, но, Ј, А, ја, ... Није, чини ми се ипак да је М. ... М, О, мо; Ј, А, ја.

ТРУФАЛДИНО
Ни принети! Неће ваљда ваша госпођица писати моме господару: Моја... То је свакако мој?

БЛАНДИНА
Али на крају има неки реп.

ТРУФАЛДИНО
Па баш зато и треба читати: мој.

ПОЈАВА ХI

ИСТИ, ПАНДОЛФО, БЕАТРИЧА

ПАНДОЛФО
(Бландини)
Шта радиш ти овде? Шта си хтела?

БЛАНДИНА
(уплашено)
Госпођица би желела да говори с вама.

БЕАТРИЧА
(слузи)
Шта ти је то?

ТРУФАЛДИНО
Парче хартије.

БЕАТРИЧА
Дај да видим!

42
 ТРУФАЛДИНО
Одмах ћете бити услужени.
(Једнако се устеже.)

БЕАТРИЧА
Дај то овамо!
(Отме му писмо) –
Шта. Лопове ниједан! Да ти тако не отвараш сва моја писма?

ТРУФАЛДИНО
Ја стварно не знам како се све то наједном догодило.

БЕАТРИЧА
Замислите само! Писмо је од ваше кћери. Јавља ми да је дктор опет наговорио свога сина да
прави лудост. И овај угурсуз се усудио да отвори то писмо!

ПАНДОЛФО
А шта си ти ту имала посла?

БЛАНДИНА
Ја појма немам о свему томе!

БЕАТРИЧА
Ко је отворио писмо?

ТРУФАЛДИНО
Ја нисам.

БЛАНДИНА
Нисам ни ја.

ПАНДОЛФО
Па ко га је донео овамо?

БЛАНДИНА
Труфалдино је требало да га да своме господару.

ТРУФАЛДИНО
А Бландина га дала Труфалдину.

БЛАНДИНА
(За себе)
Као да га је неко терао да се излаје!

ПАНДОЛФО
Безобразнице ниједна, не знам шта ми не да да ти...

БЛАНДИНА
Хоћете да ме издеветате? Е, то нећу да трпим!

ПАНДОЛФО
(Јурне на њу)
И још одговараш?

БЛАНДИНА
(Одлази)
Срећа што не можете трчати!

ПАНДОЛФО

43
 (За њом)
Чекај, чекај! Показаћу ја теби да још могу да трчим!

ПОЈАВА ХII

БЕАТРИЧА, ТРУФАЛДИНО

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Кад бих сад некако могао да стругнем!

БЕАТРИЧА
(За себе)
Розаура и ја убисмо се доказујући да сам женско, а онај будаласти Силвио никако да нам
поверује.

ТРУФАЛДИНО
(искрада се)
Не види ме.

БЕАТРИЧА
Куда ћеш тамо?

ТРУФАЛДИНО
Овде сам ја. Овде...

БЕАТРИЧА
Зашто си отварао писмо?

ТРУФАЛДИНО
Бландина је то смандрљала, ја о томе немам ни појма.

БЕАТРИЧА
Шта, Бландина! Ово си ти то сам замесио! Велики си ти угурсуз! Два писма си ми отворио за
један дан. И зато ћеш сад добити своје.
(Изудара га батином и одлази)

ТРУФАЛДИНО
(дречи)

ПОЈАВА ХIII

ТРУФАЛДИНО затим ФЛОРИНДО

ТРУФАЛДИНО
Ово нити има смисла нити је допуштено! Ако нмеко није задовољан својим слугом, може му
лако показати врата... али га зато не мора млатити.

ФЛОРИНДО
(Ушао је код последње речи)
Шта кажеш?

ТРУФАЛДИНО
(према вратима)

44
 Дабогме, није допуштено млатити туђег слугу. То је таква срамота за мога господара као да је
неко баш њега излемао.

ФЛОРИНДО
А ко те је то излемао?

ТРУФАЛДИНО
Не знам ни сам; и не познајем га.

ФЛОРИНДО
А зашто те је излемао?

ТРУФАЛДИНО
Зашто? ... Случајно сам му пљунуо на ципелу.

ФЛОРИНДО
И ти си допустио да те млате, и не бранећи се, и увалио свога господара у свађу и срамоту?
Магарче, кукавицо! Кад ти је баш тако пријатно да те млате, учинићу ти и ја ту част.
(Излупа га батином коју је Беатрича оставила и оде у своју собу)

ТРУФАЛДИНО
(трља грбачу)
Сад могу с правом рећи да служим два господара; плату сам од обојице примио у готовом.

ФЛОРИНДО
(врати се)
Дај ми кључ од ковчега, тикване ниједан!

ТРУФАЛДИНО
Изволите!

ФЛОРИНДО
Јеси ли кесу и кутију метнуо унутра?

ТРУФАЛДИНО
Кутију... кутију нисам.

ФЛОРИНДО
Дај ми овамо.

ТРУФАЛДИНО
(Маши се џепа и нађе обе кутије, за себе)
Их, дођавола! Па овде ми је и кутија оног другога господара! Која ли је чија?

ФЛОРИНДО
Добро, хоћеш ли једном да се смилујеш?

ТРУФАЛДИНО
Срећо, сад ћу видети да ли те имам!

ФЛОРИНДО
Господе боже, шта је то сад?
(Отвори кутију)
Нисам се преварио! То је кутија с мојом сликом коју сам дао Беатричи...

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Преварио сам се у рачуну!...
(Гласно)
Ово је ваша кутија, ако вам то ништа не смета!

45
 (Даје му кутију, а)

ФЛОРИНДО
(је ставља на сто)
Како си ти дошао до ове кутије? Говори, реци истину, ако мислиш да останеш жив!

ТРУФАЛДИНО
Хоћу, хоћу. Кутија је моја.

ФЛОРИНДО
Твоја? А како си дошао до ње?

ТРУФАЛДИНО
Наследио сам је од свога пређашњега господара!

ФЛОРИНДО
Наследио!

ТРУФАЛДИНО
Да, ја сам служио код некога господара који је већ умро. Оставио м9и је врло много ситница
које сам ја одмах распродао, а сачувао сам само ту кутију.

ФЛОРИНДО
(За себе)
Господе боже!
(Гласно)
А кад је умро тај господар?

ТРУФАЛДИНО
Пре једно осам дана.

ФЛОРИНДО
Како се звао?

ТРУФАЛДИНО
Е, то не знам; живео је инкогнити.

ФЛОРИНДО
Инкогнито!... Колико си био код њега?

ТРУФАЛДИНО
Врло мало; десет – дванаест дана.

ФЛОРИНДО
(За себе)
Еј, тешко мени! Нико други него она; не могу више да сумњам.
(Гласно)
Је ли ти господар био млад?

ТРУФАЛДИНО
Врло млад.

ФЛОРИНДО
Није имао браде?

ТРУФАЛДИНО
Не, није имао браде.

ФЛОРИНДО
А одакле је дошао?

46
 ТРУФАЛДИНО
Знао сам место, али сам заборавио.

ФЛОРИНДО
Можда из Торина?

ТРУФАЛДИНО
Право имате, из Торина.

ФЛОРИНДО
(За себе)
Свака реч ми се зарива у срце као стрела!
(Гласно)
А од чега је умро?

ТРУФАЛДИНО
Само му нешто било позлило... И оде као да га није ни било...

ФЛОРИНДО
А где су га сахранили?

ТРУФАЛДИНО
Нису га сахранили...

ФЛОРИНДО
Шта?

ТРУФАЛДИНО
Овде га нису сахранили, неки други слуга, његов земљак, стрпао га у сандук и однео у завичај.

ФЛОРИНДО
Дбро, да то није био онај Паскал који те је јутрос замолио да му донесеш писмо са поште?

ТРУФАЛДИНО
Дабогме, Паскал!

ФЛОРИНДО
(За себе)
Сад више нема сумње, она је била и нико други! Проклета судбина! У зао час сам се родио!
(Одлази у своју собу)

ПОЈАВА ХIV

ТРУФАЛДИНО, затим БЕАТРИЧА

ТРУФАЛДИНО
Дођавола, шта ово треа да значи? Он је очајан! Не бих волео да испадне као да сам му ја својом
причом пореметио мозак! Ја сам то учинио само да бих некако изврдао од батина и да се не бих
одао сам! Их, дођавола... Ево сад и овог другог!

БЕАТРИЧА
(Носи неки рачун)
Тебалдо је погрешио. Урачунао ми је девет кобасица а ја појела четири. Јеси ли ту, ленштино?
Зашто ништа не радиш?

ТРУФАЛДИНО
Баш сам сад хтео да идем на ручак.

47
 БЕАТРИЧА
(Спази кутију)
Шта видим?

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Глче, шта ли сад опет види?

БЕАТРИЧА
(За себе)
Бог и душа! Кутија с мојом сликом коју сам дала на поклон Флоринду. Он је свакако овде.
(Гласно)
Откуд ова кутија овде?

ТРУФАЛДИНО
Кутија је моја.

БЕАТРИЧА
Твоја?... Ти си полудео!

ТРУФАЛДИНО
Нисам, нисам; од истински говорим! Она је моја. Овде у Млецима сам служио код некога
господара који је већ умро; од њега сам наследио.

БЕАТРИЧА
Јеси ли ти при себи?

ТРУФАЛДИНО
Јесам, него шта! Не звао се ја поштеним човеком, ако није тако било!

БЕАТРИЧА
(Пљесне рукама)
Је ли могућно?

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Лаж ми је добро послужила код оног првог; можда и овде неће бити на одмет.

БЕАТРИЧА
Човече божији, реци ми истину и одговарај тачно на свако моје питање. одакле ти је дошао
господар?

ТРУФАЛДИНО
Из... Торина.

БЕАТРИЧА
А умро је овде?

ТРУФАЛДИНО
Овде.

БЕАТРИЧА
Кад је то могло бити?

ТРУФАЛДИНО
Пре једно десет – дванаест дана...

БЕАТРИЧА
Откуд то може бити? Па ја сам тебе нашао у Верони.

48
 ТРУФАЛДИНО
Ја сам тамо стигао из Млетака чим је мој господар умро.

БЕАТРИЧА
(За себе)
Еј, тешко мени!
(Гласно)
Да се није твој господар звао Флориндо?

ТРУФАЛДИНО
Сасвим, сасвим, Флориндо!

БЕАТРИЧА
Из Аротузе?

ТРУФАЛДИНО
Из Аротузе.

БЕАТРИЧА
И он је умро?

ТРУФАЛДИНО
Отегао папке.

БЕАТРИЧА
А од чега је умро?

ФЛОРИНДО
(Утрчи)

ТРУФАЛДИНО
Омакао се у један канал – пљус – и отишао да дође!

ПОЈАВА ХV

БЕАТРИЧА, ТРУФАЛДИНО, ФЛОРИНДО

БЕАТРИЧА
(Угледа га)
Флориндо!

ФЛОРИНДО
Беатрича!

БЕАТРИЧА И ФЛОРИНДО
(Падну једно другом у наручје)

ТРУФАЛДИНО
(Повуче се)
Их, дођавола! Шта је сад ово?
(изађе, али с времена на време провири на врата)

БЕАТРИЧА
Још сте живи?

ФЛОРИНДО
Па зар ви нисте умрли?

49
 БЕАТРИЧА
Ја умрла? Ко вам је то рекао?

ФЛОРИНДО
Мој слуга. А ко је вас слагао о мојој смрти?

БЕАТРИЧА
Мој слуга.

ФЛОРИНДО
Мангуп један! Мени је мој слуга исричао о вама триста чуда!

БЕАТРИЧА
И мени је мој слуга о вама.

ФЛОРИНДО
Морамо врло опрезно трагат за човеком који се усудио да нас овако превари... Дакле, и ви
станујете у овој кући?

БЕАТРИЧА
Да. Крчмар зна моју тајну. Ја сам дошла јутрос.

ФЛОРИНДО
И ја. Али како да се не видимо раније!...

БЕАТРИЧА
Срећа је хтела најпре мало да нас помучи.

ФЛОРИНДО
Али пре свега... Је ли жив ваш брат?

БЕАТРИЧА
Ах, није. Умро је, нажалост! Дотрчала сам овамо под његовим именом да узмем новце које је н
оставио код трговца Пендолфа, чијом је кћери требало да се ожени. Сад је све у реду ми смо се
састали; и скоро је доказано да ви нисте његов убица.

ФЛОРИНДО
То сам дознао из једног писма које је било упућено вама.

БЕАТРИЧА
Па како је то писмо доспело вама у руке?

ФЛОРИНДО
Неки слуга – вероватно ваш – замолио је мога слугу да му донесе са поште писма... Где ли су
сада та дерлад?

БЕАТРИЧА
Гледајте на сваки начин да им похватате конце. Ја ћу, међутим, тркнути до Пандолфове кћери да
стишам немир који сам тамо створила под именом свога брата и да им јавим да ћемо се ускоро
венчати.

ФЛОРИНДО
Драга моја!
(Пољуби је у руку)

БЕАТРИЧА
Одмах ћу се вратити!
(Излази. Чује се где говори напољу пред вратима)
А, ту си, је ли?

50
 ФЛОРИНДО
(Звони)

ПОЈАВА XVI

ФЛОРИНДО, I ПОСЛУЖИТЕЉ

I ПОСЛУЖИТЕЉ
(Излази после кратке почивке)
Шта заповедате?

ФЛОРИНДО
Реци моме слузи и слузи оног другога господина да дођу овамо!

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Ја... Ја познајем само једног слугу, и...

ФЛОРИНДО
А зар не познајеш мога слугу...

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Онај кога ја познајем служи, чини нми се, код оног другога господина.

ФЛОРИНДО
Па он је био малопре овде.

I ПОСЛУЖИТЕЉ
Питаћу у кујни. Онај кога ја познајем малочас је разговарао са оним други господином.

ФЛОРИНДО
Нека ми дођу овамо обојица!

ПОЈАВА XVII

ФЛОРИНДО, затим ТРУФАЛДИНО

ФЛОРИНДО
Данас су ми се десиле невероватне ствари. Туга, очајање и, најзад, весеље и радост... Између
суза и смеха имаједан пријатан прелаз с којим нестају све невоље.
(Седне, обори главу на сто и замисли се)

ТРУФАЛДИНО
(Улази тихо)
Са женским господарем сам прошао не може бити боље. Сву кривицу сам свалио на Паскала.
(Гласно)
Е, то баш нема смисла! Господар не може без њега, господар га тражи, а њега ннигде ни од
корова!

ФЛОРИНДО
О коме ти то говориш?

ТРУФАЛДИНО
О Паскалу. Ја га волим, добар ми је пријатељ, али што јест – јест, будала је да му нема равне...
Нема ту шта, ја сам слуга који реди за двојицу!

ФЛОРИНДО
То ћемо видети. Објасни ти сад мени зашто си ме слагао оном причом о смртном случају?

51
 ТРУФАЛДИНО
Паскал ми је рекао да је његов женски господар желео да остане сасвим инкогнито. Ја сам је
случајно дао вама и, да Паскала не бих доводио у незгодан положај, ако се некако дозна за
његову тајну, ја сам вам испричао ону причу. Нисам могао ни да помислим да ће моје лагарије
имати тако много последица.

ФЛОРИНДО
Дакле онај који те је замолио да му донесеш писма с поште није био нико други већ слуга
госпођице Беатриче?

ТРУФАЛДИНО
Дабогме, Паскал.

ФЛОРИНДО
Али, зашто си крио уопште ту ствар, кад сам ти озбиљно наредио да ми увек кажеш праву
истину?

ТРУФАЛДИНО
Из љубави према Паскалу.

ФЛОРИНДО
Лопови сте, пљунути лопови, и Паскал и ти!

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Чини ми се да ћу ја сам бити лопов!

ФЛОРИНДО
И не бих ни мало погрешио кад бих измлатио и тога твога Паскала и тебе.

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Онда бих ја извукао дебљи крај и за Паскала и за себе!
(Гласно)
Ја више волим да ишамарате само мене, али ми не одајте јадног Паскала његовом господару;
немојте ми унесрећити јадног пријатеља!

ФЛОРИНДО
Па ова џукиела ипак има добро срце!
(Гласно)
Добро, праштам вам обојици.

ТРУФАЛДИНО
До неба вам хвала! Али одмах ћу вас молити још нешто...

ФЛОРИНДО
Да нећеш награду за примерно владање?

ТРУФАЛДИНО
Ето, сад знате да је свему крив Паскал.

ФЛОРИНДО
Добро, шта хоћеш?

ТРУФАЛДИНО
И ја сам вам, јадник, заљубљен...

ФЛОРИНДО
Заљубљен си?

52
 ТРУФАЛДИНО
Да, а љубавница ми је она слушкиња у кући господина Пандолфа.

ФЛОРИНДО
Па шта ти ја ту могу?

ТРУФАЛДИНО
Оно кад сам већ ваш слуга, могли бисте мало да поразговарате с господином Пандолфом...

ФЛОРИНДО
А хоће ли те девојка?

ТРУФАЛДИНО
Ове руке љуби.

ФЛОРИНДО
Добро, учинићу ти ту љубав. Али како ћеш да храниш жену?

ТРУФАЛДИНО
Препоручићу се Паскалу.

ФЛОРИНДО
А ја ти препоручујем да се најзад опаметиш!

ТРУФАЛДИНО
(За себе)
Е, ако сад нисам доказао да сам паметан, никад ми се више то неће догодити!

ПОЈАВА XVIII

ПАНДОЛФО, БЕАТРИЧА, ДОКТОР, СИЛВИО, РОЗАУРА и БЛАНДИНА

ПАНДОЛФО
Од срца им желим срећу, нови непознати пријатељу. Ваш долазак је ослободио све нас великог
немира. Желим вам срећу и честитам невиност и свадбу!

ФЛОРИНДО
А ја вас молим да ми на венчању будете место оца.

БЕАТРИЧА
(Доктору и Силвиу)
Хоћете ли ми сад веровати да сам заиста девојка?

ДОКТОР
И то врло окретна!

СИЛВИО
И врло племенита!

РОЗАУРА
Моја пријатељица и добротворка!

ПАНДОЛФО
Пружите једно другом руке, вереници! Бог вас благословио!

ДОКТОР
Сад можемо да видимо да ли наш Тебалдо има још оног бургундског као некад...

53
 БЛАНДИНА
(Разговара тихо са Розауром)

ПАНДОЛФО
Сад је све у реду.

ТРУФАЛДИНО
Опростите! Још није све у реду!
(Флоринду тихо)
Рекли сте да ћете разговарати с господином Пандолфом о Бландини!

ФЛОРИНДО
Добро!

ТРУФАЛДИНО
И ја бих, кукавац сињи, желео нешто да имам!

ФЛОРИНДО
Господина Пандолфо, и ако данас први пут имам част да вас видим, ипак ћу бити тако слободан
да вас нешто замолим.

ПАНДОЛФО
Изволите само!

ФЛОРИНДО
Мој слуга жели да узме за жену вашу Бландину.

БЛАНДИНА
(За себе)
Охо, још један просилац!

ПАНДОЛФО
Ако га девојка хоће и ако је честит момак, врло радо!

РОЗАУРА
Господине Флориндо, баш сам и ја хтела да удам своју служавку за слугу ваше веренице... Али
кад сте ме већ претекли, нећу да правим питање,

ФЛОРИНДО
Не, госпођице! Кад тако стоје ствари, ја враћам реч господину Пандолфу и остављам вама на
вољу.

ТРУФАЛДИНО
Добро су потерали! Улизују се ту једно другом; а ја ћу, како ми се чини, остати без жене!

БЛАНДИНА
Како је пошло, ја ћу још код двојице, остати без иједнога.

ПАНДОЛФО
Брзо, децо, уредите једном стгвар. Дојадиће јадној девојци.

ФЛОРИНДО
ВАш предлог се мора уважити, госпођице!

РОЗАУРА
Не, ваш.

ТРУФАЛДИНО

54
Допустите ми! Ја ћу да рашчистим ствар... Господине Флориндо јесте ли ви наменили Бландину
своме слузи?

ФЛОРИНДО
Јесам.

ТРУФАЛДИНО
А ви, госпођице, јесте ли ви њу наменили слузи госпођице Беатриче?

РОЗАУРА
Јесам.

ТРУФАЛДИНО
Пружи ми онда руку, Бландинице!

ФЛОРИНДО
Теби?

БЕАТРИЧА
Теби?

РОЗАУРА
Њему?

ФЛОРИНДО
Драга моја, па где је онда ваш слуга?

БЕАТРИЧА
Он стоји пред вама... Зове се Труфалдино.

ФЛОРИНДО
Труфалдино?... Па то је мој слуга...

БЕАТРИЧА
Ваш? Зар се ваш не зове Паскал?

ФЛОРИНДО
Паскал?... Тако треба да се зове ваш слуга.

БЕАТРИЧА
(Труфалдину)
Шта, обома се трпаш на грбачу?

ТРУФАЛДИНО
(мимички моли за опроштај)

БЕАТРИЧА
Ох, мангупе један!

ФЛОРИНДО
Зликовче, служио си два господара у исти мах!

ТРУФАЛДИНО
Јесам... Штета само што није потрајало мало дуже! Али сам бар, доестљив као што ме дао бог,
ипак нешто добио – ак то уопште представља неки добитак – добио сам жену... Код оба
господара сам имао посла до миле воље, и једа и други гоподар тукаом ме је како је стигао и код
оба господара сам остајао гладан као курјак. Али ћу све ове муке да засладим вашом наградом!

55