GRAĐEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADŽMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAĐENJA

POMOĆNI MATERIJALI ZA PRAĆENJE PREDAVANJA

VI. DEO

ARMIRAČKI RADOVI

2008.
 ARMIRAČKI RADOVI
Armirački radovi obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi, transportu i ugrađivanju sredstava
(armaturnih šipki, armature u koturovima i zavarene armaturne mreže) koja se koriste za armi-
ranje betonske konstrukcije.
Potreba da se beton ojača čeličnim profilima doprinela je razvoju industrijskih materijala pogo-
dnih za primenu u elementima konstrukcije čiji oblik, uloga u konstrukciji i stepen izloženosti
različitim štetnim dejstvima nastalim unutar objekta i izvan njega utiču na izbor vrste i oblikovanje
profila Projektankoji su izrađeni od čelika različitih površinskih i mehaničkih karakteristika.
Odgovornost projektanta prilikom izbora vrste čelika, oblika i dimenzija profila podrazumeva
odgovornost izvođača radova za dosledno poštovanje zahteva tehničkih uslova za armiračke
radove i realizaciju armiračkih radova na način koji će armaturnim profilima garantovati ostva-
renje poverenih zadataka. Kao i kod ostalih građevinskih radova i kod ovih je učešće meha-
nizovanog rada sve veće, posebno u oblasti pripreme i obrade profila, ali je prisustvo živog rada u
fazi montaže armature i dalje neizbežno pa samim tim i pojava grešaka.

Poštovanje tehničkih uslova o kojima će biti reči u ovoj tematskoj jedinici treba da pomogne
eliminaciji ili bar smanjenju broja takvih grešaka. Jedna od osnovnih grešaka se čini već u fazi
organizacije armiračkih radova. Većina firmi na velikim gradilištima problematiku ugrađivanja
armature stavlja u vezu sa betonskim radovima i njihovo rešavanje poverava stručnjaku za
betonske radove. Nažalost, broj i raznovrsnost praktičnih problema traži adekvatan tretman koji,
između ostalog, donosi uštede u vremenu neophodnom za realizaciju radova i garantuje važne
elemente kvaliteta objekata - njihovu trajnost i eksploatacionu pouzdanost.

4.1. VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

Armatura kao ojačanje betona se primenjuje već skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj
karakteristika ovih materijala kretao u dva paralelna pravca:
1. u pravcu poboljšavanja karakteristika svakog materijala posebno,
2. u pravcu obezbeđenja što kvalitetnijeg sadejstva ovih materijala.
Simbioza čelika i betona je neophodna jer armaturni profili betonu daju neophodnu duktilnost a
beton svojom nepropustljivošću štiti armaturu od agresivnih uticaja sredine. Potreba da se u
sklopu razvoja montažnog građenja i teorijskih postavki proračuna konstrukcija prema graničnim
stanjima betonski elementi učine što manjih poprečnih preseka uslovila je razvoj tehnologije
izrade armaturnog materijala.
Armaturne mreže su doneli napredak u oblast boljeg sadejstva betona i čelika ali je primena ovih
formi ostala ograničena samo na određenu grupu betonskih elemenata a mnogo važniji bio je
razvoj tehnologije izrade armature sa rebrima pravilno raspoređenim po njenoj površini. Rebrasti
čelik ima poprečna i podužna rebra ili izbočine na površini.

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 1

Na gradilištima je vrlo dugo skoro 75 % armature bilo izrađeno od tzv. mekog glatkog armaturnog
čelika čija je granica tečenja bila 240 N/m2 a ostalih 25 % su delile armaturne mreže i rebrasti
visokovredni profili. Činjenice da je primena mreža i rebrastih profila korisnija sa stanovišta
postignutih ušteda u radu na montaži armature i da je ponuda tržišta sve veća u toj oblasti (uz
neznatnu razliku u ceni) uticali su na masovniju primenu kvalitetnijeg armaturnog materijala tako
da je danas pomenuti odnos izmenjen u korist rebrastog čelika.

Prema Pravilniku o tehničkim normativima za beton i armirani beton na gradilištima je dozvoljena

primena sledećih vrsta armature:

Vrsta armature Oznaka Asortiman

Glatka armatura GA 220 / 340 ∅5 - ∅12
Glatka armatura GA 240 / 360 ∅5 - ∅36
Rebrasta armatura RA 400 / 500 ∅5 - ∅40
Zavarene armaturne mreže od glatke žice MAG 500 / 560 ∅4 - ∅16
Zavarene armaturne mreže od rebraste žice MAR 500 / 560 ∅4 - ∅12
Bi armatura BiA 680 / 800 ∅3 - ∅11
Iako se u asortimanu glatke i rebraste armature nalaze i vrlo veliki profili njihova praktična
primena je vrlo mala - preko 90% ugrađene armature ima prečnik koji je manji ili jednak ∅25.
Zavarene armaturne mreže se koriste u velikom broju kombinacija debljina šipki ali su
najprimenjenije one za koje važi 4 ≤ ∅ ≤ 8.
Čelik za armiranje je materijal o kome se najčešće zna samo to da je srednja vrednost za-
preminske mase 7,85 t/m3 a srednja vrednost koeficijenta termičke dilatacije 10 ×10-6 /oC.
Međutim kada je u pitanju armatura kao građevinski materijal potrebno je mnogo više informacija.
Firme nabavljaju armaturni materijal iz različitih izvora pa prilikom njegove obrade može doći do
grešaka čije se posledice direktno odražavaju na nosivosti elementa t.j. konstrukcije u koju je ar-
maturni materijal ugrađen. Uz materijal moraju biti isporučeni podaci o:
a) kvalitetu materijala (izražen je karakterističnom vrednošću konvencionalne granice
tečenja armature tj. vrednošću napona pri kome je nepovratna dilatacija 0,2 %),
b) klasi duktilnosti (može biti normalna ili visoka a izražava se karakterističnom
vrednošću izduženja armature pri maksimalnom opterećenju εuk, odnosno karakte-
rističnim odnosom čvrstoće pri zatezanju prema granici tečenja (ft/fy)k),
c) dimenzijama profila koji su isporučeni (one moraju odgovarati zahtevima u pogledu
veličine dozvoljenih odstupanja, tj. moraju biti u granicama tehničke tačnosti),
d) površinskim karakteristikama armaturnog gvožđa (razlikujemo glatke rebraste šipke
kod kojih se površinske karakteristike iskazuju faktorom površine rebra fR (odnosom

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 2

 površine projekcije poprečnih rebara u pravcu ose šipke i površine omotača šipke
između uzastopnih rebara),
e) mogućnosti zavarivanja armaturnih profila (važno sa stanovišta nastavljanja profila i
izrade veza profila metodom zavarivanja).
Armatura se ugrađuje u betonske elemente u cilju njegovog ojačavanja i postizanja neophodne
otpornosti na statička i dinamička opterećenja, temperaturne uticaje, skupljanje kao i
omogućavanja manipulacije i transporta prefabrikovanih betonskih elemenata pa je, prema ulozi
koju ima, možemo podeliti na:
a) glavnu armaturu - služi za prijem dominantnih zatežućih naprezanja nosača nastalih
usled prijema staslnih i eksploatacionih opterećenja,
b) podeonu armaturu - služi za preraspodelu uticaja između šipki glavne armature i
omogućavanje njihovog sadejstva kao i sprečavanje pojave prslina u elementu,
c) montažnu armaturu - služi za obezbeđivanje položaja šipki armature ugrađenih u
armaturne sklopove površinskih ili prostornih formi.
Pored ugrađivanja armature u vidu otvorenih armo-sklopova (ravnih, savijenih, zakrivljenih) koji
se primenjuju kod izrade zidova, ploča i ljuski sve su brojnije forme zatvorene (pravougaone,
poliugaone, kružne) konture koji se primenjuju kod izrade šipova, temelja, stubova i greda.

U betonske elemente se često ugrađuju različiti oblici ankerovanih metalnih formi (anker pločice)
koje se koriste za izradu veze:
• betonskog prefabrikovanog elementa sa betonskom konstrukcijom,
• betonskog elementa sa metalnom konstrukcijom, ili
• betonskog elementa sa opremom i instalacijama objekta.
Ankerovanje pomenutih formi se izvodi primenom armaturnih šipki (zavarenih za pločicu) ili
direktnim zavarivanjem za glavnu i/ili podeonu armaturu elementa.

4.2. ARMATURA (ČELIK) ZA PREDNAPREZANJE

Razvoj tehnologije proizvodnje ili obrade građevinskih materijala omogućio je unapređenje
procesa građenja. Zahvaljujući betonima visokih marki prefabrikovani elementi su postajali sve
lakši za transport i montažu a skraćenje roka za izradu betonske konstrukcije objekta bio je i
ostao glavni argument pobornika primene metoda montažnog građenja. Da bi se u poprečnom
preseku apsorbovali veliki naponi zatezanja morala se primeniti armatura velike otpornosti na
kidanje. Njena interakcija sa betonom je zahtevala uvođenje novih pravila i postupaka primene pa
je oblast primene dobila i poseban naziv - prednaprezanje. Za prednaprezanje se koriste profili
(žice) ∅2 - 12∅ izrađeni od čelika čija minimalna vrednost karakteristične čvrstoće na zatezanje
mora biti preko 1500 MPa. Sila prednaprezanja sa čelika na beton može biti preneta bilo direktno,
tzv. athezionim prednaprezanjem, bilo indirektno, tzv. kotvama sa kablovima za prednaprezanje.
Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 3
Kotva predstavlja sklop više elemenata (čaura, klin, podložna ploča, anker ploča, ...) čiji su glavni
zadaci:
a) da obezbede pravilan raspored i podjednako zatezanje svih žica,
b) da žice za prednaprezanje pouzdano drže u istegnutom stanju,
c) da silu zatezanja preko oslonačkog preseka (bloka) prenesu na betonski element a da
pritom, usled velike koncentracije napona zatezanja u zoni oko kotve, ne dođe do
pojave prslina i cepanja betona.

Armatura za prednaprezanje i jedna vrsta kotve

Kotve se, prema ulozi u prednaprezanju, dele u 3 osnovne grupe i mogu biti:
1. normalne kotve (su aktivne kotve jer služe za jednokratno ili višekratno unošenje sile
prednaprezanja u kabl i injekcione mase u zaštitnu cev) pojavljuju se u varijantama:
• normalne kotve za postavljanje na beton,
• normalne kotve za postavljanje u beton,
• višestruke normalne kotve za postavljanje na beton,
2. fiksne kotve (su pasivne kotve jer služe za fiksiranje jednog kraja kabla kod je-
dnostranog prednaprezanja u kome je na drugom kraju kabla normalna ili nastavna
kotva), i
3. nastavne kotve (služe za nastavljanje dugih već prednapregnutih kablova i kablova koji
tek treba da se prednaprežu a ne mogu biti izrađeni u jednom komadu).
Projektom prednaprezanja moraju biti precizno dati tehnički uslovi za izvođenje radova sa svim
podacima o materijalima i opremi koji se primenjuju. Ukoliko izvođač radova nije u mogućnosti da
obezbedi nabavku i primenu projektovanih sredstava mora se obratiti projektantu sa listom
alternativnih sredstava kako bi proverom njihovih tehničkih karakteristika bila utvrđena podobnost
za primenu i na osnovu pozitivnog odgovora dobijena pismena saglasnost za zamenu.

4.3. KARAKTERISTIKE I PRIMENA MIKRO-ARMATURE

Ako masivni armaturni profili više nisu atraktivni mikro armatura sigurno jeste. Mikroarmirani
beton predstavlja mešavinu klasičnog betona sa odgovarajućom količinom armature u vidu
čeličnih vlakana. Armiranje građevinskih materijala vlaknima je ideja stara gotovo kao graditeljsko
umeće jer su sečena slama, vlakna jute, konjska dlaka i slični materijalni davno korišćeni za
ojačavanje građevinskih proizvoda na bazi gline. Vlaknasta ojačanja tankih i krtih materijala su
uvodila nove proizvode u oblasti azbest-cementnih prefabrikata a od pre trideset godina se
eksperimentiše i sa sintetičkim materijalima (karbonskim i staklenim vlaknima).
Počev od 1970. godine čelična vlakna počinju da ulaze u građevinsku proizvodnju (procene
pokazuju da je 1975. u celom svetu ugrađeno samo 50.000 m3 mikro-armiranog betona (engl.
fiber reinforced concrete) da bi u poslednjih par godina i čitavi objekti bili izvedeni armiranjem
Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 4
jedino pomoću vlakbastih čestica metala. U početku razvoja ove vrste tehnologije vlakna su bila
debljine 0,25 - 0,65 mm i dužine 2 - 6 cm a danas su dimenzije proizvoda najvećeg proizvođača
mikro-armature, Mitchell Fibercon Inc. (USA), 0,25/0,70/20 mm ili 0,25/0,70/25 mm za ravna
vlakna odnosno 0,25/1,20/25 mm za vlakna koja su deformisana podužnim uvijanjem.
Iskustvo pokazuje da odnos dužine i prečnika vlakna, standardno L/d = 45 - 55, ne bi trebao biti
veći od 60 - 80. Vlakna sa odnosom L/d ≤ 50 se doziraju kao svaki rastresiti materijal a za L/d ≥
50 treba fazi doziranja posvetiti veću pažnju jer u suprotnom može doći do teškoća u doziranju
armature i homogenizaciji mešavine. Čestice mikro-armature se najčešće proizvode od
niskougljeničnog hladno valjanog čelika i mogu biti u obliku ravnih, jednom ili više puta uvijenih ili
spiralno uvijenih traka. Poslednjih godina u primeni su i vlakna od sintetičkih materijala visokih
mehaničkih karakteristika.

Poboljšana mehanička svojstva ovako armiranih betona su prednost

koja se koristi i kod izrade podova u industrijskim objektima
Mikro-armatura može u potpunosti zameniti klasičnu armaturu pokazujući i mnogobrojne
prednosti u odnosu na nju:
1. dozvoljava betoniranje odmah posle postavljanja oplate (nema čekanja na armirače:
postavljanje, kontrola, ...) čime ubrzava tok radova,
2. dozvoljava prekide u radu čime proizvodni tok čini manje osetljivim na spoljašnje uticaje
i poremećaje u snabdevanju,
3. povećanjem žilavosti betona (udvostručuje otpornost na udar i utrostručuje otpornost na
slom) dozvoljava smanjenje poprečnih preseka uz isti ili veći koeficijent sigurnosti,
4. sprečava pojavu površinskih prslina u pločama,
5. eliminiše sve probleme sa korozijom, ...
6. dozvoljava kreativnije oblikovanje betonskih elemenata jer nema problema (zahteva) u
vezi sa oblikovanjem detalja klasične armature i očuvanja minimalnog zaštitnog sloja.
Čelična vlakna se isporučuju u kartonskim kutijama ili džakovima i pomoću dozatora unose u
mešalicu. Brzina doziranja mora biti usklađena sa brzinom mešanja kako ne bi došlo do
nagomilavanja vlakana i produženja homogenizacije. Pokrenuta česticama agregata vlakna se
ravnomerno raspoređuju unutar mase, zauzimaju proizvoljne položaje i delimično se savijaju pod
uticajem krupnijih zrna. Količina mikro-armature se kreće u intervalu 0,2 - 2,0% u odnosu na
zapreminu betona (1,5 - 6,5% u odnosu na težinu betona). Mešavina sa vlaknastom armaturom
se transportuje, ugrađuje i neguje na uobičajeni način sa izuzetkom zabrane ručnog
ugrađivanja jer može uticati na homogenost mešavine. Prilikom završne obrade treba paziti da
se preteranim tretmanom male zone ne poremeti visok stepen izotropije mešavine. Površinu ele-
menta ne treba ručno rapaviti jer može doći do izvlačenja krajeva vlakana iz mase ali specijalne
mašine mogu vršiti i ovakvu obradu.
4.4. OBRADA ARMATURE

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 5

Priprema armature za potrebe svakog većeg gradilišta ili većeg broja manjih gradilišta se vrši u
proizvodnim jedinicama smeštenim u zatvorenom prostoru - pogonima.
Pogoni za obradu armature (armiračnice) predstavljaju moćno sredstvo za racionalizaciju procesa
građenja jer mogu da svedu armiračke radove na objektu na ugrađivanje armaturnih sklopova u
oplatu i njihovo povezivanje u zoni preklopa armature. Izvode se kao stalni objekti, postavljeni
samostalno ili u sklopu većeg centra za tehnološku pripremu proizvodnje, koji obuhvataju
deponiju sirove armature, objekat sa jednom ili više tehnoloških linija (odeljenja) i deponiju gotove
armature spakovane u snopove ili armaturne koševe. Transport armature u pogonu obavlja se
kranovima (na deponijama) ili transportnim kolicima (u odeljenjima) pa je produktivnost instalira-
nih mašina maksimalno iskorišćena.

Samo se na gradilištima koja nemaju podršku armiračkih pogona (u pitanju su udaljena gradilišta
ili radovi manjeg obima) za radnike moraju graditi armiračke nadstrešnice takvih dimenzija da se
ispod njih mogu smestiti: radni sto za savijanje armature, mašina (makaze) za sečenje armature,
aparat za zavarivanje i prostor za izradu armaturnih koševa.
Priprema armaturnih šipki se sastoji
od nekoliko operacija koje se na sa-
vremenim mašinama odvijaju odvo-
jeno (kada su u pitanju šipke velikih
prečnika ili je potreban veliki kapaci-
tet obrade pa su mašine specijali-
zovane) ili više njih na istoj mašini,
na odgovarajućim alatima i sukcesi-
vno jedna za drugom.
Razvoj opreme za obradu armature
je olakšao izradu pojedinih oblika
(spiralne forme) i oslobodio projek-
tante konstrukcija straha da njihovi
zahtevi neće na adekvatan način biti
preneti na materijal.

Mašinskom obradom armature se definitivno razdvajaju greške u radu od grešaka u pro-

jektovanju. Mali zaštitni sloj betona ne može biti posledica nepravilno savijene šipke (osim u
slučaju da je operater uneo u kompjuter pogrešne podatke) koja je izašla iz projektovanog
gabarita armaturnog koša već samo posledica izostanka ili nepravilnog rasporeda podmetača
(distancera) za armaturne profile.

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 6

Veliki broj proizvođača mašina za obradu armature pruža široke mogućnosti izbora i kupovine
upravo one koja će na najefektniji način zadovoljiti potrebe gradilišta ili centralnog armiračkog
pogona izvođača radova. Nabavka ovakvih mašina ne opterećuje jediničnu cenu obrađene
armature u meri koja će izvođača obeshrabriti da ih uvrsti u spisak opreme neophodne za
normalno odvijanje betonskih radova. Potpuno drugačiji je problem projektovanja armiračkog
pogona i usklađivanja kapaciteta mašina u cilju maksimalnog iskorišćenja njihovih mogućnosti.
U ponudi mašina za armaturu na tržištu su zastupljena sledeća četiri tipa mašina:
1. mašine za obradu armature isporučene u kalemovima (koturovima),
2. mašine za obradu armature isporučene u šipkama,
3. mašine za pravljenje mrežaste armature, i
4. mašine za pravljenje armaturnih koševa.
Svi tipovi mašina imaju elektronski kontrolisane, automatizovane operacije čije se vođenje može
pojednostaviti jednostavnim povezivanjem sa spoljnim kompjuterom koji na monitoru neprekidno
daje stanje proizvodnog sistema a na zahtev (periodično) daje u pisanoj formi pregled količina i
vrsta obrađene armature.
Akcent tehnološkog razvoja svih navedenih tipova mašina je stavljen:
1. na maksimalno proširenje automatizacije (uz ostavljanje mogućnosti kontrole i prekida
operacije od strane operatera),
2. na kompjutersko povezivanje pojedinih faza obrade i kompleksnu kontrolu proizvodnje,
3. na razvoj sistema za odlaganje obrađene armature i
4. na racionalizaciju utroška energije i minimum otpada sirove armature.
Specifični tehnološki razlozi zahtevaju da se mašine prilikom instaliranja postave u zatvoren
objekat, na ravnu, čvrstu podlogu i povežu sa odgovarajućom gromobranskom zaštitom.
1. Mašine za obradu armature u kalemovima su po broju modela verovatno najbrojnije.
Obrada na njima podrazumeva ispravljanje, sečenje i savijanje šipki armature. Deponovana
dugo ili na nepropisan način armatura dobija sloj površinske rđe koji treba očistiti pre
ugrađivanja šipki. Deo rđe se skida već u fazi ispravljanja, prolaskom šipke kroz niz parova
valjaka, a ukoliko nisu postignuti željeni rezultati treba primeniti posebna mehanička sredstva
(metalne rotacione četke) ili hemijska sredstva (premazi koji istovremeno skidaju rđu i nanose
primarnu zaštitu). Noviji modeli su pretežno opremljeni četkama i odlikuju ih sledeće
karakteristike:
• brzina izvlačenja i ispravljanja armature ide do 2m/s ,
• prečnik jednostruke armature koju obrađuju je u intervalu ∅5 - ∅18 a za dvostruku
armaturu prečnik ide samo do ∅14,
• minimalna dužina šipki je 750 - 800 mm,
• na mašinama postoje automatske jedinice za brzu promenu prečnika za ukupno 8
različitih tipova armatura,
• postoji mogućnost savijanja armature po dužini i na oba kraja šipke koja može biti
dužine do 12 m,
• postoji mogućnost širokog izbora (programiranja) uglova povijanja šipki,
• vreme promene oblika profila je oko 5 s,
• sekundarna jedinica za savijanje profila je pokretna i omogućava brz prelazak na
različite profile.
• postoje jedinice za odlaganje armature dužine do 12 m sa mogućnošću njenog
prebacivanja na drugi radni nivo radi etiketiranja, i

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 7

 • postoje specijalne rotirajuće jedinice sa četiri ruke za prihvatanje manjih savijenih
profila (uzengija) svih prečnika.
Velika pažnja proizvođača je posvećena elektronskoj podršci proizvodnje. Jedan od najpoznatijih
proizvođača Pedinghaus nudi opremu kojom se podaci unose samo jednom u kompjuter u
centralnoj planskoj stanici. Sistem kontroliše proizvodnju i vrši optimizaciju obrade unetog
materijala a konstantno je prisutan uvid u sadržaj skladišta armature. Planovi proizvodnje se
automatski prikazuju na monitoru a proizvodne linije snabdevaju podacima iz kompjutera. Na taj
način vlasniku mašine se omogućava:
• povećanje produktivnosti za 15 - 25 %,
• sortiranje podataka i pisanje propratnih dokumenata,
• smanjenje škarta sa prosečnih 3 - 5% na industrijski nivo od 1%,
• dodatno povećanje kapaciteta obradom više šipki u isto vreme,
• optimizacija korišćenja uskladištene armature,
• memorisanje velikog broja oblika armature (do 999 oblika),
• simultana proizvodnja pravih i savijenih komada,
• smanjenje uticaja ljudskog faktora na greške na minimum, i
• mašine opslužuje jedan ili najviše dva operatera.
2. Mašine za obradu armature iz šipki su sličnih karakteristika. Predviđene su za rad sa
prečnicima armature od ∅6 - ∅55 mm. Armatura se iz deponovanog snopa izdvaja automatski
i brzo broji, seče prema meri, savija i skladišti. U zavisnosti od prečnika šipki može se
istovremeno savijati više šipki a postoji mogućnost memorisanja velikog broja pozicija. Brzina
obrade je 90 - 120 m/min, maksimalna dužina šipki sirovog materijala je 24 m a prosečni radni
ciklus traje samo 15 sec. Kao i kod prethodne grupe mašina postoji mogućnost povezivanja sa
kompjuterom smeštenim u kontrolnom punktu radi optimizacije sečenja i formiranja pratećih
dokumenata. Mašinu mora da napaja napaja struja od 380 V.

3. Mašine za pravljenje armaturnih koševa proizvodi samo manji broj firmi. Na tržištu se mogu
nabaviti modeli koji prave armaturne koševe prečnika ∅40 - ∅160 cm. Koš se pravi na taj
način što se preko podužno postavljene grupe šipki većeg prečnika spiralno namotava i
mestimično (na nekim preklopima) zavaruje tanja armatura odmotana sa posebnog kalema.
Korak spirale je najviše 30 cm ali postoje mašine sa mogućnošću njegovog povećanja do 60
cm. Operater podešava razmak armature i brzinu rotacije koša u zavisnosti od broja varova
koje želi da napravi. Dužina koša se može povećavati do 12 m (kod nekih modela do 18 m).

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 8

 Proizvođači garantuju savršen cilindrični oblik koša i savršenu paralelnost podužnih šipki. Kao
podatak za procenu učinka ove vrste mašina može poslužiti primer: armaturni koš za
armiranje šipa prečnika ∅120 cm, dužine 12 m, sa 24 podužne šipke, na kome je 50%
zavarenih ukrštanja, jedan operater može da uradi za 45 minuta.
4. Mašine za pravljenje mrežaste armature su u najvećoj meri smanjile ljudski rad na
ugrađivanju armature u površinske elemente konstrukcije. Mreže inostranih proizvođača su
ortogonalnei sastoje se od podužnih i poprečnih šipki istog prečnika i istog razmaka u oba
pravca (Q-mreže) ili različitih prečnika i razmaka u oba pravca (R-mreže). Podužne šipke
armature su prečnika ∅6 - ∅16 mm i nalaze se na 6 kalemova sa kojih se izvlače, seku i
dopremaju na transportnu traku. Poprečne šipke se na podužne šipke dovode posebnim
mehanizmom koji obezbeđuje potreban, projektovani razmak. Spojevi šipki se automatski
zavaruju i sa trake izlazi ravna mrežasta armatura. Kod nekih modela postoji mogućnost do-
punskog sečenja i/ili savijanja mreža.
Na tržištu se mogu naći armaturne mreže različitih proizvođača a za većinu je bitno to da je:
• prečnik šipki od kojih se izrađuju ∅4 - ∅12,
• razmak podužnih i poprečnih šipki 10, 15 ili 25 cm,
• standardna dužina podužnih šipki 7,5 m,
• standardna dužina poprečnih šipki 2,5 m
a nosivost im se razlikuje u zavisnosti od oblika i veličine okca mreže, odnosno od toga da li su:
1. R mreže - uzdužno nosive mreže čije su uzdužne i poprečne šipke ukrštene u obliku
pravougaonika a prečnici uzdužnih i poprečnih šipki su isti ili se razlikuju u cilju
racionalizacije primene i ravnomernijeg iskorišćenja kapaciteta šipki,
2. Q mreže - poprečno nosive mreže čije su uzdužne i poprečne šipke ukrštene u obliku
kvadrata a prečnici uzdužnih i poprečnih šipki su isti.
Velikom broju armirača najviše vremena oduzima povezivanje šipki koje su dovedene u
projektovani položaj. Dinamičko opterećenje koje se javlja prilikom sipanja i ugrađivanja svežeg
betona može promeniti položaj šipki i umanjiti njihovu nosivost ili zaštitni sloj pa je vezivanje šipki
na mestima ukrštanja podužne (glavne) armature i poprečne armature (uzengije) - obavezno.
Proces armiranja je često komplikovan
činjenicom da se na mestima prekida i na-
stavaka armature, zbog velike dužine pre-
klopa šipki i uvećanja broja šipki, javljaju
zone u konturi poprečnog preseka nosača u
koje beton teško može biti ugrađen na
propisani način. Da bi smanjili poteškoće te
vrste projektanti propisuju odgovarajuće
zavarivanje šipki. Elektrolučno zavarivanje
se izvodi preklapanjem šipki ili primenom
pločice (podvezice) i izradom obostranog
vara na dužini od najmanje 5∅ a elektro-
otporno se izvodi sučeonim spajanjem pro-
fila i propuštanjem kroz njih struje visokog
napona usled koje na mestu spoja dolazi do
naglog zagrevanja i topljenja metala a on
se pod obostranim pritiskom meša i stvara
zadebljanje - čeoni var.
Izrada varova na licu mesta nije dovoljno brza (1,0 - 1,5 m/h), stvara brojne tehničke i orga-
nizacione probleme jer opremu treba transportovati, napajati i štititi u uslovima intenzivnih radova
i velikog prisustva radne snage. Stoga se u poslednjih nekoliko godina, pretežno kod rebraste
armature velikog prečnika, radionički obrađuju (narezuju) krajevi šipki a nastavak se izvodi na licu

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 9

mesta - jednostavnim, pojedinačnim navijanjem svake šipke na cevasti završetak njoj odgova-
rajuće šipke.
Automatska obrada armature podrazumeva i automatsku kontrolu zadovoljenja kriterijuma o
minimalnom prečniku krivine povijene armature koji zavisi od vrste čelika ali se kod ručne obrade
profila mora voditi više računa o oblikovanju šipki i kuka.

4.6. IZVOĐENJE ARMIRAČKIH RADOVA

Armirački radovi ne počinju na gradilištu iako se oni tamo (u najvećoj meri) izvode. Priprema za
rad sa armaturom počinje izborom isporučioca i ugovaranjem načina pakovanja robe, transporta i
manipulacije. Tretman armature utiče na stepen korozije i mehanička oštećenja sa kojom ona
stiže na gradilište. Armaturu treba štititi sve vreme: prekrivanjem u toku transporta i depono-
vanjem u zatvorenim skladištima na bezbednoj udaljenosti od tla (za podmetače koristiti drvene
oblice ili valjane profile).
Prilikom prijema armature na gradilištu obavezno mora biti prisutno odgovorno lice koje će
proceniti stepen oštećenja i odlučiti o eventualnom odbijanju prijema, odnosno vraćanju
isporučene količine. Ovo ukazuje na potrebu da se na velikim projektima, na koima postoji
potreba za velikim količinama različitih vrsta armature, odredi stručno lice koje će se starati
isključivo o kvalitetu i obradi armature. Ono bi bilo dužno da prisustvuje prilikom pakovanja i
utovara materijala u transportna sredstva i time bilo u prilici da predupredi dopremu neadekvatne
robe na gradilište.

U našem podneblju je uobičajena pojava male, površinske rđe i ona se u praksi ne smatra suviše
štetnom jer je beton "pojede" u toku sazrevanja ali se na svaki ozbiljniji napad korozije mora
odgovoriti čišćenjem šipki. Brzina razvoja korozije utiče na organizaciju i sinhronizaciju čišćenja
sa preradom i ugradnjom armature jer se već 24 sata nakon uklanjanja rđe na istom mestu
pojavljuje nova. Očišćena armatura ulazi u proces ispravljanja, sečenja i oblikovanja koji se, kao
što smo pokazali, može smatrati vrlo automatizovanim pa su greške sporadične i lako se identi-
fikuju. Ipak, operater na mašinama za oblikovanje armature mora posvetiti dužnu pažnju kod
unošenja podataka o grupama šipki i izboru odgovarajućih radijusa krivine. On mora eliminisati
sve krupnije profile koji u mašinu za ispravljanje mogu ući nepravilno deformisani (oštećeni) jer ta
mesta, nakon obrade, mogu biti ponovo savijena i na površini armature formirane mikro prsline.
Ovakva vrsta oštećenja ponekad nastaje i kod neusklađenosti kvaliteta materijala i načina
obrade.
Obrađena armatura se slaže u snopove koji se povezuju i označavaju etiketama koje sadrže
informaciju o delu konstrukcije (poziciji nosača), poziciji armiranja, debljini šipke i broju komada.
Etiketa se pričvršćuje tankom žicom pa može doći i do njenog oštećenja ili gubljenja. Stoga se
takvi snopovi moraju identifikovati pre odvezivanja i upotrebe. Armatura se, na zahtev lica koje
rukovodi armiračkim radovima, a prema dinamičkom planu odvijanja radova, doprema u blizinu

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 10

fronta rada i pažljivo polaže u poretku koji će omogućiti lak pristup radnika, identifikaciju i iz-
dvajanje željenih profila. Armatura se u oplatu unosi u obliku:
a) pojedinačnih, pravih ili oblikovanih komada,
b) zavarenih armaturnih mreža, i
c) prefabrikovanih armaturnih formi.
Prilikom dovođenja armature u projektovani položaj postavljaju se distanceri i proverava se
ravnomerna udaljenost šipke od najbliže površine oplate. Pritom ne treba zaboraviti na položaj
krajeva šipki koji kod ručne obrade usled torzije mogu izaći iz ravni ostalog dela šipke i približiti se
oplati pospešujući prodor korozije u element.
Upotrebljeni distanceri mogu biti od tanje armature, drveta i plastike ali su najbolji podmetači
izrađeni (prefabrikovani) od maltera ili betona koji treba uliti u oplatu. Time se postiže jednorod-
nost materijala i izbegava pojava fleka od rđe na površini elementa (usled korozije metalnih di-
stancera) ili koncentracija vlage u tačkama gde drveni (higroskopni) distanceri izlaze na površinu.

Neke vrste distancera armaturnih profila

Zadatak armirača je da postave armaturne profile u projektovani položaj ali odgovorna stručna
lica (rukovodioci radova) moraju pre prijema postavljene armature i početka ugrađivanja betona
proveriti:
• da li postavljena armatura ima projektovani poprečni presek (u slučajevima
nemogućnosti nabavke armaturnih profila odgovarajućeg prečnika izvođači radova, uz
pismenu saglasnost nadzorne službe, mogu ugraditi profile prečnika većeg od
projektovanog ali se mora voditi računa da se ne ugrozi minimalni razmak armaturnih
šipki),
• da li maksimalni razmak šipki rebraste armature ne prelazi granice (u cm) date za
različite napone u čeliku i različite vrste naprezanja armiranih betonskih nosača:

Napon u čeliku (MPa) 160 200 240 280 320 360

Čisto savijanje 30 25 20 15 10 5
Čisto zatezanje 20 15 12,5 7,5 --- ---
Napon u čeliku, na osnovu koga se dobija kriterijum o maksimalnom razmaku šipki
predstavlja maksimalni dopušteni napon u armaturi (σs) neposredno posle nastajanja
prslina u betonu čija je veličina ograničena vrstom elementa i eksploatacionim uslovima.
• da li minimalni razmak šipki (e) obezbeđuje efikasno ugrađivanje betona i ostvarenje
projektovanog stepena prianjanja armature i betona, tj. da li je jednak ili veći od
vrednosti iz tri sledeća kriterijuma, važeća za elemente izrađene od betona u kojima je
najveća nominalna dimenzija najkrupnije frakcije agregata dg ≤ 32 mm:
1. e ≥ 30 mm,
2. e ≥ ∅ (∅ - najveći prečnik armature u elementu),

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 11

 e ≥ ∅n (∅n - ekvivalentan prečnik svežnja armature),
3. e ≥ 0,8 dg.
Nakon usvajanja merodavne vrednosti može se napraviti pogodan šablon (od komada
punog drveta) i njegovim postavljanjem u tačke kritičnog približavanja šipki proveriti
zadovoljenje postavljenog uslova.
• da li je debljina zaštitnog sloja do armature (ao), dobijena postavljanjem distancera,
jednaka projektovanoj, tj. da li obezbeđuje siguran prenos sila prianjanja, adekvatnu
zaštitu od oljuskavanja betona, dovoljnu otpornost na dejstvo vatre i potrebnu zaštitu od
korozije.
• da li su dužine sidrenja i preklopa armature, na mestima nastavljanja, jednake ili veće
od projektovanih vrednosti. Na armaturi ne postoje oznake dužine sidrenja te se
preciznosti ugrađivanja armature mora posvetiti adekvatna pažnja, posebno kod
nastavljanja pravih šipki na oba njihova kraja; usled nepreciznog rada dužina preklopa
na jednoj strani može biti povećana na račun smanjenja preklopa na drugoj strani. U
presku može biti nastavljeno najviše:
100 % zategnute rebraste armature ukoliko je ∅ < 16,
50 % zategnute rebraste armature ukoliko je ∅ ≥ 16,
50 % zategnute glatke armature ukoliko je ∅ < 16,
25 % zategnute glatke armature ukoliko je ∅ ≥ 16.
Sve veća primena zavarenih armaturnih mreža od glatke i rebraste armature i lakoća njihove
montaže stvaraju uslove za pojavu grešaka u oblasti obezbeđenja minimalnog potrebnog
preklopa nosivih žica. Minimalne dužine preklopa nenosivih (poprečnih) žica mrežaste armature
zavise samo od uslova adhezije, pa je preporuka, da ukoliko su uslovi za postizanje kvalitetne
adhezije:
• dobri - dužina preklopa bude 15 cm ili 2 podužna čvora, a ako su
• loši - dužina preklopa je 20 cm ili 3 podužna čvora.
Nakon preciznog i čvrstog povezivanja armature
jednog sloja (jedne zone) elementa mora se osigu-
rati nepomerljivost sklopa i nepromenljivost posti-
gnute geometrije. U tom smislu mora se zabraniti ili
ograničiti dalje kretanje radnika u toj zoni, depo-
novanje materijala (armature, oplate) i sve ostalo
što može izazvati savijanje šipki, pomeranje iz pro-
jektovanog položaja ili gubljenje zaštitnog sloja. Na
pravcima neophodnog kretanja radnika treba polo-
žiti široke i debele daske koje će raspodeliti optere-
ćenje i zadržati neminovne deformacije armature u
elastičnoj oblasti. Prilikom sipanja sveže betonske
mase u oplatu ne sme doći do pomeranja armature
pa kod transporta betona toranjskim kranom u kibli
radnici treba da usmeravaju i kontrolišu kretanje
ove teške posude i onemoguće njeno udaranje u
oplatu i armaturu.
Nakon ugrađivanja betona ostaje vidljiva samo armatura koju u toku iste smene ili narednih dana
treba pokriti u sledećoj fazi betoniranja. Ukoliko ta faza, zbog tehničkih razloga ili finansijskih
problema investitora, zakasni nekoliko nedelja ili meseci treba neubetoniranu armaturu zaštititi
gumiranim ili PVC prekrivačima.

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 6. predavanje 12