ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD
FINANSIJSKI IZVEŠTAJ TRGOVINSKOG PREDUZEĆA
,,POLJOSEME” OSEČINA

PROFESOR: STUDENT:

Beograd, novembar 2018

 SADRŽAJ:

1. UVOD ……………………………………………………………………… 3
1.1. POJAM I CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE ……………………….. 3
1.2. CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE …………………………………... 4
1.3. ANALIZA LIKVIDNOSTI I ANALIZA USPEŠNOSTI ……………... 5
1.4. VRSTE FINANSIJSKE ANALIZE …………………………………… 6
2. POJAM, PODELA I ZNAČAJ FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA……………. 7
2.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ POSLOVNE KOMUNIKACIJE…………... 8
2.2. OSNOVNE PREDPOSTAVKE ZA STVARANJE FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA
…………………………………………………………………………. 9
2.3. OSNOVNA ANALIZA FINANSIJSKOH IZVEŠTAJA …………….. 10
3. BILANS STANJA ………………………………………………………. ... 11
3.1. BILANS STANJA U PROŠIRENOJ FORMI DVOSTRANOG PREGLEDA
…………………………………………………………………………. 12
4. BILANS USPEHA ………………………………………………………... 14
4.1.STRUKTURA BILANSA USPEHA...................................................... 14
4.2.ELEMENTI RAČUNA DOBITKA I GUBITKA…………………….. 15
4.3.USPEŠNOST PREDUZEĆA…………………………………………. 15
4.4.PRIHODI ……………………………………………………………. . 16
4.5.RASHODI …………………………………………………………….. 17
5. O PREDUZEĆU ,,POLJOSEME” OSEČINA …………………………….. 18
6. ZAKLJUČAK …………………………………………………………........ 23
7. LITERATURA …………………………………………………………….. 24
 1 POJAM I CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE

Analiza podrazumjeva postupak naučnog istraživanja i objašnjavanja stvarnosti putem rasčlanjivanja neke
cjeline na sastavne dijelove i razmatranje svakog dijela za sebe i u odnosu na druge dijelove date cjeline. Analiza
ima deskriptivan i istraživački karakter. Deskriptivan podrazumjeva prikaz kvantitativnih i kvalitativnih
karakteristika predmeta analize, dok istraživački podrazumjeva istraživanje odnosa, uzročnih veza, zakonitosti i
tendencija pojedinih predmeta istraživanja

Analiza poslovanja preduzeća posmatra: angažovana sredstva, poslovni rezultat i osnovne funkcije procesa
reprodukcije. Analizu preduzeća možemo posmatrati sa dva aspekta: -finansiskih analiza (analiza bilansa stanja i
uspjeha, izvještaja o novčanim tokovima) , – analiza osnovnih funkcija preduzeća. 1

Finansijska analiza obuhvata detaljno istraživanje, destripciju i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti
poslovanja privrednog društva. Predmet finansijske su analize finansijskog izveštaja, konkretno, redovni
finansijski izveštaji.

Pri tome, ovaj pojam se jednako koristi u prirodnim i društvenim naukama u istom smislu - označava
postupak dekomponovanja neke celine na sastavne delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava.

Šire tumačenje pojma analiza nameće potrebu isticanja dva osnovna postupka, to su:
1) postupak raščlanjivanja čiji je cilj identifikovanje konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini
tzv. kvalitativni aspekt analize, i
2) postupak komparacije ili upoređivanja čiji je cilj utvrđivanje odnosa ili relacija između identifikovanih
konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini tzv. kvantitativni aspekt analize. 2

ETAPA FINANSIJSKE ANALIZE

Etapa pripreme - počinje upoznavanjem sa revizorskim zaključkom i cilj je da se donese odluka o
svrsihodnosti analize.

Standardni revizorski zaključak je kratak dokument koji sadrži pozitivnu ocjenu revizora ili revizorske
firme o vjerodostojnosti pojedinih informacija u izveštaju i njihove podudarnosti sa važećim normativnim
dokumentima. Nestandardni je obimniji i sadrži dopunske informacije.

Detaljna analiza fin. stanja u odnosu na ekspres analizu vrši se detaljnije i u interesu različitih korisnika. 3

1.1. CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE

Ciljevi finansijske analize se mogu podeliti na opšte i posebne ciljeve:

1
http://studenti.rs/skripte/ekonomija/finansijska-analiza-10/
2
https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/42046-finansijski-analiza-na.../2125

3
http://www.seminarski-diplomski.co.rs/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/Metode-finansijske-analize.html
 1. Opšti ciljevi finansijske analize se sagledavaju zarađivačke sposobnosti (rentabilnost, profitabilnost i
uspešnosti) privrednog društva i njegovog finansijskog položaja , njegovih novčanih tokova i promena na
kapitalu u cilju pružanja informacija korisnicima analize.
2. Posebni ciljevi finansijskih izveštaja odnose se na zadovoljavanja informacionih potreba stejkholdera.
Najznačajniji stejkholderi su investitori u akcije i kreditori.
3. Korisnici finansijskih izveštaja: stejkolderi (akcionari, kreditori, dobavljači, kupci, zaposleni, javnost,
država, berza- finansijski izveštaji opšte namene; menadžeri).

Glavni ciljevi preduzeća:

1. rentabilnost;
2. likvidnost;
3. solventnost.4

Kriterijumi koji determišu postojanje više vrsta finansijske analize:

1. Korisnici finansijske analize;
2. Metode finansijske analize;
3. Obuhvatnost finansijske analize;
4. Predmet finansijske analize;
5. Vremenska obuhvatnost analize;
6. Način pripreme analize;

Instrumenti finansijske analize.

1. Prema korisnicima finansijske analize - razlikujemo internu i eksternu finansijsku analizu.
2. Prema metodama finansijske analize – razlikujemo kvalitativnu analizu (raščlanjavanje) i kvantitativnu
analizu (merenje).
3. Prema obuhvatnosti finansijske analize - razlikujemo kompleksnu i parcijalnu finansijsku analizu.

1.2. ANALIZA LIKVIDNOSTI I ANALIZA USEŠNOSTI

Za jedno preduzeće možemo reći da je likvidno ako je sposobno da:

1. odgovori na svoje kratkoročne obaveze o rokovima njihovog dospeća,
2. održava dovoljno obrtnih sredstava za obavljnje normalne poslovne aktivnosti,
3. da isplati dospjele kamate i izdatke na teret raspoređenog dobitka,
sačuva svoju kreditnu sposobnost.

Opšti racio likvidnosti se dobija podelom ukupnih obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama.

Obs obrtna sredstva

ORL = -------- = -------------------------------
Kro kratkoročne obaveze

Poseban racio likvidnosti predstavlja znatno rigorozni test tekuće likvidnosti.

Lks likvidna sredstva

PRL = ------ = ------------------------------
Kro kratkoročne obaveze

4
https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/42046-finansijski-analiza-na.../2125
Uspešnost poslovanja je cilj kome teži svako preduzeće i ona se utvrđuje preko određenih i opšte važećih
pokazatelja:
2. produktivnosti,
3. ekonomičnosti,
4. rentabilnosti(profitabilnosti),
5. akumulativnosti.
Kao količina ostvarene proizvodnje (Q) po jedinici radnog vremena (T).

Q
Pr=------
T
Kao količina radnog vremena (t) potrebnog za izradu jedinice proizvoda (q).

t
Pr=------
q5

U vrednosnom obliku može se izraziti kao:

1. Vrednost nedovršene proizvodnje po radniku Vr / R
2. Vrednost dovršene proizvodnje po radniku Vp / R
3. Vrednost ukupne proizvodnje Vup / R
4. Bruto dobit po radniku BD / R
5. Neto dobit po radniku ND / R

Ekonomičnost predstavlja jedan od osnovnih principa ekonomije i najčešće se izražava kao odnos ukupnih
prihoda i ukupnih troškova.

UP
E = ------
UT

Rentabilnost odnosno profitabilnost se definiše kao odnos dobiti prema prosečno korišćenim sredstvima.
Na bazi ukupnog prihoda: BD / UP, ND / UP.
Na bazi sredstava: BD / PS, ND / PS.

1.4. VRSTE FINANSIJSKE ANALIZE

Vrste finansijske analize se mogu klasifikovati prema više kriterijuma. Javljaju se dva aspekta finansijskog
stanja aspekta preduzeća koje treba ispitati, a to je kratkoročno i dugoročno stanje. Kratkoročno stanje je odraz

5
http://www.seminarski-diplomski.co.rs/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/Metode-finansijske-analize.html
tekuće likvidnosti, dok dugoročno stanje odražava finansijsku snagu i strukturu preduzeča, prouzrokovanu
finansiranje dugoročnih ulaganja u poslovnu imovinu, takodje ova dva stanja moraju se posmatrati zajedno.6

U vezi sa tim, može se govoriti o sledećim vrstama finansijske analize.

1. analiza sredstava i izvora sredstava (bilans stanja)
2. analiza likvidnosti (bilans tokova gotovine)
3. analiza prihoda i rashoda (bilans uspeha) i
4. analiza uspešnosti poslovanja
Prema instrumentima finansijske analize - razlikujemo nekoliko vrsta finansijske analize, to su:
1. vizuelna finansijska analiza,
2. finansijska analiza pomoću računa pokrića,
3. racio analiza,
4. analiza neto obrtnog fonda,
5. cash flow analiza, i
6. funds flow analiza.

1.5. INSTRUMENTI FINANSIJSKE ANALIZE

1. Opšta analiza finansijskih izveštaja;

2. Racio analiza finansijskih izveštaja;
3. Analiza neto obrtnog kapitala;
4. Analiza novčanih tokova.

Ograničenja finansijske analize:

1. finansijski izveštaji sadrže istorijske podatke (ex-post izveštaji),
2. ne odražavaju tržišne tendencije,
3. kreativno računovodstvo,
4. sezonska aktivnost preduzeća,
5. prihodi vs. prilivi, rashodi vs. odlivi, i sl.7

2. POJAM, PODELA I CILJEVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Finansijski izveštaji su osnovni proizvod računovodstva jednog privrednog društva. Finansijsko

računovodstvo ima za cilj da prikupi, klasifikuje, evidentira i prikaže sve promene koje su se dogodile u jednom
privrednom društvu u toku jednog izvesnog perioda.

6
Finansijska analizaProf. dr Predrag Stančić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

7
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/.../Finansijska-analiza-za-srednje-škole.ppt
 Finansijski izveštaj predstavljaju vrednosni prikaz uticaja tih promena na finansijsku strukturu, uspešnost
poslovanja i promene na novčanim tokovima jednog privrednog društva.

Finansijski izveštaji se sastoje od :

1. Bilansa stanja
2. Bilansa uspeha
3. Izveštaja o novčanim tokovima
4. Izveštaj o promenama na kapitalu
5. Napomene u finansijske izveštaje8

Finansijski izveštaji su poslovni dokumenti kojima preduzeće daje informacije o rezultatima svojih transakcija
osobama i organizacijama izvan preduzeća i korisnicima unutar preduzeća.

Za donošenje efektivnih i efikasnih poslovnih odluka potrebne se blagovremene, relevantne i pouzdane

informacije.

Računovodstveni informacioni sistem (RIS) predstavlja najčešći izvor informacija. Svoju ulogu RIS
ostvaruje prikupljanjem podataka, obradom ili procesiranjem podataka, upravljanjem bazom podataka i
generisanjem izveštaja za različite namene.

Prezentiranje obrađenih informacija korisnicima koji pokazuju uspešnost odlučivanja i finansijski položaj
preduzeća računovodstvo vrši u vidu bilansa ili finansijskog izveštaja.

Bilans potiče od latinskih reči bi i lanx, što se može prevesti kao vaga sa dva tasa. Bilans predstavlja
dvostrani, brojčani finansijski iskaz o svemu čime privredno društvo raspolaže, sve što je rukovodstvo ostvarilo i
sve što je vlasnicima stavljeno na raspolaganje.

Prema MRS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja “finansijski izveštaji opšte namene su izveštaji
namenjeni zadovoljenju potreba korisnika koji nisu u poziciji da zahtevaju od entiteta da sastavlja izveštaje
namenjene njihovim određenim informacionim potrebama.”9

Finansijski izveštaj je sveobuhvatni prikaz poslovnih aktivnosti preduzeća. Kao takav, vekovima je
nezamenljiv u izveštavanju sredstvima, izvorima sredstava, kao prihodima i rashodima preduzeća.

Finansijsko izveštavanje o stanju preduzeća je od javnog interesa za mnoge korisnike finansijskih

izveštaja, koje čine postojeći i potencijalni investitor, poverioci, davaoci kredita, menadžeri i zaposleni. Bez
obzira na sve karakteristike koje smo naveli, finansijski izveštaji nemaju obeležja savršenih izveštaja.

2.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ I POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Osnovna svrha finansijskih izveštaja je da korisnicima pruže pouzdanu osnovu za procenu finansijske
pozicije, profitabilnosti, visine sopstvenog kapitala i priliv i korišćenje gotovine. U međunarodnim okvirima
propisani su računovodstveni standardi koji su kreirani i uvedeni da bi se postigla transparentnost i
jednoobraznost finansijskih izveštaja.

8
www.skolaknjigovodstva.com/wp-content/.../FINANSIJSKI-IZVESTAJI-skripta.pdf

9
www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat15992.ppt
 Standardi predstavljaju instrumente u funkciji harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje se
odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji su osnov za efikasno odlučivanje.

Kao sto je poznato 90-tih godina prošlog veka američka kompanija IMB zapala je za ozbiljne poslovne
teškoće a najvećim uzročnikom se smatra neodgovarajući sistem komuniciranja u toj kompaniji10.

2.2. OSNOVNE PREDPOSTAVKE ZA STVARANJE FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA

Načelo uzročnosti prihoda i rashoda (Matching principle) – efekti transakcija se priznaju u periodu u
kojem su se poslovne promene dogodile, a ne u periodima kada su se gotovina ili njeni ekvivalenti primili ili
isplatili.

Načelo materijalnosti – svaka materijalno značajna grupa sličnih stavki treba da bude zasebno iskazana u
finansijskom izveštaju. Stavka koja nije materijalno značajna treba da bude grupisana sa drugim stavkama ili
prikazana u napomenama uz finansijske izveštaje.

Nema međusobnog prebijanja pozicija – o svim pozicijam u finansijskim izveštajima izveštava se

zasebno.

Period izveštavanja – prezentovanje kompletnog seta finansijskih izveštaja najmanje jednom godišnje.

Doslednost – način prezentiranja i klasifikovanja stavki u finansijskim izveštajima zadržava se u više

uzastopnih izveštajnih perioda.

2.3. KORISNICI FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA

Investitori, radi donošenja odluka o zadržavanju ili prodaji akcija, odnosno udela i proceni sposobnosti
preduzeća da isplati dividendu. Investitori se mogu posmatrati u užem i širem smislu. U užem smislu investitori
su potencijalni ulagači u preduzeće. U širem smislu investitori su i vlasnici akcija (akcionari).

Zaposleni, radi informacija o stabilnosti i profitabilnosti poslovanja preduzeća i mogućnosti obezbeđenja

plata i drugih izdataka vezanih za njih.

10
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-4457/2014/1452-44571402085M.pdf
 Zajmodavci, odnosno kreditori, radi informacija na osnovu kojih će proceniti da li će krediti biti
blagovremeno vraćeni i sa pripadajućim kamatama. Kreditori koji plasiraju kratkoročno vezana sredstva
procenjuju likvidnost preduzeća i mogućnost kreiranja novčanog toka.

Kupci, radi informacija na osnovu kojih će proceniti mogućnosti dugoročne saradnje i pouzdanih
dobavljača.

Vlada, njene agencije i regulatorna tela određuju ,,pravila igre'' i zainteresovani su za što kvalitetnija
pravila kojima se usmerava ekonomski i društveni razvoj.11

2.4. CILJEVI FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA

Ciljevi analize finansijskih izveštaja se mogu podeliti na opšte i posebne. U opšte ciljeve analize
finansijskih izveštaja, uglavnom, spadaju ocena finansijskog položaja i uspešnost poslovanja preduzeća, merenje
rentabilnosti uloženog kapitala i pružanje onformacija korisnicima koji su za njih zainteresovani.

Posebni ciljevi analize finansijskih izveštaja uslovljeni su interesnim zahtevima pojedih internih i
eksternih korisnika izveštaja.

Pod internim korisnicima se smatraju različiti vertikalni i horizontalni nivoi upravljanja i rukovođenja
unutar samog preduzeća, dok se pod eksternim korisnicima podrazumevaju svi spoljni korisnici finansijskih
izveštaja.

Cilj izveštaja – ponuditi informacije pre svega eksternim korisnicima; o novčanim tokovima, iznosu,
vremenu, načinu nastajanja novčanih tokova. 12

Set finansijskih izveštaja čine: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o
promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje.

Dakle, sastavni delovi finansijskih izveštaja su:

1. Bilans stanja
2. Bilans uspeha
3. Izveštaji koji pokazuje sve promene na kapitalu
4. Izveštaji o tokovima gotovine
5. Napomene uz finansijske izveštaje (računovodstvene politike sa objašnjenjima)

2.4. OSNOVNA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

BILANS STANJA (engl. Balance Sheet)

klasifikovana forma jednačine bilansne ravnoteže:

Aktiva = Kapital + Obaveze

11
http://polj.uns.ac.rs/sites/default/files/upload/Popov_MIlana.pdf
12
http://studenti.rs/skripte/ekonomija/analiza-finansijskih-izvestaja/
Pozicije AKTIVE poređane prema stepenu likvidnosti
1. anglo-američki standard – kriterijum opadajuće likvidnosti,
2. evropski standard – kriterijum rastuće likvidnosti

Pozicije OBAVEZA I KAPITALA poređane prema stepenu dospelosti

BILANS USPEHA (ili račun dobitka i gubitka)

 Engl. Income Statement (or Profit and Loss Account)

3. BILANS STANJA

Reč bilans potiče od latinskih reči bilanx libra (vaga sa dva tasa) , što znači da se bilansom nešto meri i
iskazuje rezultat, da se to nešto što se meri iskazuje sa dva aspekta i da se ona dovode u ravnotežu.

Ima stavova po kojima bi reč „bilans“ mogla poticati i od starofrancuskih reči bil i an, koje znače godišnji
račun.

Bilans predstavlja knjigovodstveno-tehnički oblik prikazivanja sredstava i izvora sredstava u vidu dvostranog
pogleda. On se odlikuje formom, sadržinom i načinom prikazivanja. Formu bilansa redovno određuje
zakonodavac propisivanjem tzv. šeme bilansa.13

13
http://www.dmi.uns.ac.rs/site/dmi/download/master/primenjena_matematika/AleksandraTesanovic.pdf
 Bilans stanja je dvostrani vrednosni pregled imovine i kapitala, prikazuje način ulaganja kapitala iskazano u
aktivi i pregled kapitala po poreklu iskazano u pasivi.

Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan, izražen u
novcu.

Bilans ima osobinu statičnosti. On prikazuje stanje na dan na koji je pripremljen. Takođe ga odlikuje i osobina
kumulativnosti, jer prikazuje rezultat svih odluka i transakcija koje su se desile i koje su obračunate do dana
pripreme bilansa.

Bilans se bazira na osnovnoj računovodstvenoj jednačini:

A=P

Obrtna i osnovna sredstva (Aktiva)= Obaveze + Kapital (Pasiva)

Format bilansa stanja u zakonskom računovodstvenom sistemu je uglavnom komplikovan za osobe koje
nemaju osnove finansijskog obrazovanja i nije mnogo koristan u svrhe analize.

Možda najjednostavnija definicija aktive i pasive je ta da – AKTIVA je ono što „donosi novac”, a PASIVA
evidentira izvore sredstava koja su iskorišćena u aktivi.
AKTIVA – se sastoji od dve kategorije: Obrtna /tekuća sredstva i osnovna sredstva.

3.1. BILANS STANJA U DVOSTRANOJ FORMI TABELARNOG PREGLEDA

AKTIVA PASIVA

A . STALNA IMOVINA (I+II+III) A. KAPITAL (I+II)

I. Nematerijalna ulaganja II. Osnovni kapital

III. Osnovna sredstva I. Rezervni kapital

IV. Dugoročni finansijski plasmani B. OBAVEZE

B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) I. Dugoročne obaveze

I. Zalihe II. Kratkoročne obaveze

 III. Kratkoročna potraživanja i C. PASIVA (A+B)
plasmani
IV. Gotovina

C. AKTIVA (A+B)

ŠTA pokazuje Bilans stanja :

1. Obrtni kapital – razlika između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza
2. Opštu likvidnost vašeg biznisa-odnos između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza (poželjno je da taj
odnos bude 2)
3. Bržu likvidnost – odnos između gotovine i potraživanja sa jedne i kratkoročnih obaveza sa druge strane
(poželjno je da taj odnos bude 1)
4. Obrte potraživanja, zaliha i dugovanja-poželjno da su cifre što veće, odnosno, da je obrt što češći.
5. Opšte finansijsko stanje poslovanja u određenom trenutku.14

Aktivu bilansa stanja čine sredstva i eventualno nepokriveni gubitak preduzeća (njegova potencijalna
finansijska snaga i eventualno smanjenje te finansijske snage)

Aktiva se sastoji od
1. stalne imovine i
2. tekuće imovine.

Stalna imovina je onaj deo imovine koji će ostati nepromenjen u vremenskom roku dužem od godinu dana i
koji neće biti utrošen u jednom ciklusu.

Stalna imovina prema pojavnom obliku obuhvata:

1. Materijalnu imovinu
2. Nematerijalnu imovinu
3. Finansijsku imovinu

14
http://ekonomski.net/sta-vam-govori-bilans-stanja.html
 Pasiva bilansa stanja predstavlja izvor imovine. Pasiva pokazuje odakle pravnom licu imovina –koji deo
imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima).
15

Dakle, pasivu čine:

 kapital
 obaveze

Princip likvidnosti ima dve podvarijante i to:

1. princip opadajuće likvidnosti i rastuće dospelosti;
2. princip rastuće likvidnosti i opadajuće dospelosti

15
http://www.dmi.uns.ac.rs/site/dmi/download/master/primenjena_matematika/AleksandraTesanovic.pdf
 4. BILANS USPEHA

Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog društva sa ciljem
utvrđivanja rezultata poslovanja (ostvarene dobiti) u određenom vremenskom periodu. Sadržinu bilansa uspeha
čine prihodi i rashodi s tim da se naročito ističe struktura prihoda i rashoda.

Bilans uspeha spade u finansijske izveštaje koji su neophodni svakom preduzeću radi pružanja informacija o
finansijskom položaju preduzeća.

U bilansu uspeha, prihodi, rashodi i rezultat se iskazuju u vidu više podbilansa, i to:
1. Poslovni prihodi, rashodi i rezultat
2. Finansijski prihodi, rashodi i rezultat 16
3. Neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat

4.1. STRUKTURA BILANSA USPEHA

U strukturi bilansa uspeha na levoj strani se iskazuju rashodi, a na desnoj strani prihodi preduzeća.

Prihode preduzeća čine:

1. Prihodi od prodaje proizvoda, robe i materijala ili pružanja usluga
2. Prihodi od finansiranja – kamate, kursne razlike
3. Vanredni prihodi – neplaćeni prihodi iz ranijih godina, viškovi, smanjenje obaveza i slično
Bilans upseha može biti godišnji ili periodičan i može se sastavljati po bruto ili neto principu, mada je bruto
princip danas opšte prihvaćen.17

Bilans uspeha se može iskazati dvostrano, ili u formi konta jednostrano, u formi liste.

Postoji mogućnost prikazivanja bilansa uspeha i po metodi prodatih učinaka. Po ovoj metodi bilans uspeha
može da bude prikazan u sažetoj formi stepenastog računa kao što je to prikazano u tabeli.

16
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Bilans_uspeha
17
http://studenti.rs/skripte/ekonomija/bilans-uspeha-izrada-bilansa/
 1. Bruto realizacija
2. Date kodicije (rabat, klasa, skonto itd)
3. Neto prihod od prodaje
4. Direktni troškovi prodatih proizvoda
5. Bruto finansijski rezultat od prodaje (3-4)
6. Indirektni troškovi prodatih proizvoda
7. Neto finansijski rezultat od prodaje (5-6)
8. Vanredni ostali prihodi
9. Vanredni ostali rashodi +
10. Ukupan finansijski rezultat (7+8+9)18

4.2. ELEMENTI RAČUNA DOBITKA I GUBITKA

PRIHODI

RASHODI

ONI OBLIKUJU PRINOSNI POLOŽAJ PREDUZEĆA

4.3. USPEŠNOST PREDUZEĆA

Prihodi – sva povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja
sredstava ili smanjenja obaveza što ima za posledicu povećanje kapitala, ali ne i ona u vezi sa uplatama od strana
vlasnika.

Rashodi – sva smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja
sredstava ili stvaranje obaveza što ima za posledicu smanjenje kapitala, ali ne i ona u vezi sa raspodelom
vlasnicima.

Raščlanjavanje : na poslovne, finansijske i ostale.

4.4. PRIHODI

18
http://predmet.sinergija.edu.ba
 Definicija prihoda obuhvata redovne prihode – one koji potiču od redovne aktivnosti preduzeća. Na primer :
prihodi od prodaje, naknade, kamate, provizije, dividende i sl.

Dobici predstavljaju druge stavke i oni mogu ali ne moraju poticati iz redovne aktivnosti preduzeća. Na
primer : dobici od prodaje HOV, osnovnih sredstava, ali i nerealizovani dobici od držanja HOV. Oni se uvek
odvojeno iskazuju, često bez njima pripadajućih rashoda (neto princip

Priznavanje prihoda uslova:

1. Da je prihod nastao
2. Da se može pouzdano meriti19

Nerealizovani dobici po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti

sopstveni kapital
(smanjenje -
povećanje)

rashodi (nastanak prihodi (nastanak

rashoda) prihoda)
20

19
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/pred-16racun_uspeha.ppt
20
http://www.ets-becej.edu.rs/files/FA%20PREDAVANJA%204.pdf
 4.5. RASHODI

Rashodi obuhvataju redovne rashode i gubitke. Redovni rashodi nastaju po osnovu redovne aktivnosti
preduzeća, troškovi prodatih proizvoda, troškovi poslovanja, i sl.

Gubici nastaju po osnovu prodaje dugoročnih sredstava, ali i zbog vanrednih događaja, poplava na primer.

Nerealizovani gubici – iz efekata porasta kursa strane valute u vezi sa obavezama prema stranoj valuti.

Priznavanje rashoda i uslov:

Redovni rashodi su povezani sa njima korespondentnim prihodima jer nastaju iz istih transakcija. Za merenje
rashoda često se koriste postupci sistematske i racionalne alokacije.

4. TRGOVINSKO PREDUZEĆE ,,POLJOSEME” D.O.O. OSEČINA

 Trgovinsko preduzeće ,,POLJOSEME” D.O.O. OSEČINA iz Osečine osnovano je 01.02.2005 godine,
registrovano kod Agencije za privredne registre pod brojem BD: 3997/2005 od 04.04.2005.

Međutim, kao radnja, pod nazivom STR ,,POLJOSEME” postojala je još pre 15 godina, pa je od 01.02. 2005
godine došlo do promene oblika organizovanja u društvu sa ograničenom odgovornošću odnosno preduzeće za
proizvodnju, promet I usluge Poljoseme DOO, Osečina.

Osnovni podaci o preduzeću su sledeći skraćeni naziv preduzeća ,,POLJOSEME” D.O.O. OSEČINA.

4.1.Tabelarni prikaz osnovnih podataka firme ,,POLJOSEME” D.O.O. OSEČINA

Osnovni podatci:

Pun naziv firme: Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge

Skraćeno poslovno ime glasi:
Središte, ulica i broj:
Matični broj iz statistike:
PIB:
,,POLJOSEME” D.O.O, OSEČINA
,,POLJOSEME” D.O.O, OSEČINA
Osečina, Karađorđeva 136
17619659
103641814

Broj i datum upisa u registar privrednih BD 3997/2005, 04.04. 2005

subjekata:
Šifra pretežne delatnosti: 4778 (ostala trgovina na malo u
specijalizovanim prodavnicama)
Direktor preduzeća: Živorad Vujičić
TEL/FAX: 014/451-723
E – mail adresa: Poljoseme@ptt.rs
Sajt: www.poljoseme@ptt.rs

Broj tekućeg računa: Komercijalna Banka br: 205-84654-72

Preduzeće ,,POLJOSEME” D.O.O. iz Osečine se bavi trgovinom na veliko i malo, pretežna delatnost je
ostala trgovina na malo u specijalizovanim prodavnicama, što znači da je osnovna delatnost ustvari trgovina preko
poljoprivrednih apoteka.

U svom sastavu ima 5 maloprodajnih objekata, od kojih su četiri poljoprivredne apoteke i jedno je
stovarište građevinskog materijala. Dve prodavnice se nalaze u Ljuboviji i Peckoj, jedna u Valjevskoj Kamenici i
jedna poljoprivredna apoteka u Osečini, gde se nalazi i stovarište građevinskog materijala.
 Preko navedenih maloprodajnih objekata vrši se prodaja robe krajnjim potrošačima i to sledeće robe: sadni
materijal, semenska roba, koncetrati, sredstva za zaštitu bilja, alati, poljoprivredne mašine.

Od 2007. godine preduzeće je proširilo krug delatnosti kada je otvoreno stovarište građevinskog materijala
gde se vrši prodaja građevinskog materijala ( cement, crep, cigla, drvena građa ), kao i savremenih materijala za
izolaciju i pokrivanje rigips, itong ploča i ostalo.

U ovoj godini je u planu i prodaja boja i lakova u navedenom objektu.

Preduzeće oko 30% ukupnog prometa ostvaruje i preko magacina veleprodaje koji se nalazi u sastavu
prodavnice u Osečini. Takođe raspolaže i velikim magacinskim prostorom na stovarištu.

U preduzeću je zaposleno 15 radnika od kojih je tri referenta za zaštitu bilja sa visokom strukovnom
spremom, dvoje ekonomista sa višom spremom koji obavljaju računovodstveno finansijske poslove, i ostalo su
prodavci sa srednjom stručnom spremom.

Pošto se radi o poljoprivrednim apotekama struktura zaposlenih je kao što se vidi prilagođena njegovim
potrebama.

U prilogu je Bilans uspeha za 2017 godinu, kao i neke fomalnosti.

 Попуњаваправнолице – предузетник

Матични број 1 7 6 1 9 6 5 9 Шифра делатности 4 7 7 8 ПИБ 1 0 3 6 4 1 8 1 4

Назив PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE POLJOSEME DOO OSEČINA (VAROŠICA)

Седиште Osečina (varošica), Karađorđeva 136

BILANS USPEHA
Za period od 01.01.2017. do 31.01.2017. godine
- ухиљадамадинара -

Износ
Групарачу Напомена
ПОЗИЦИЈА АОП Текућагоди Претходнагод
на, рачун број
на ина
1 2 3 4 5 6
ПРИХОДИИЗРЕДОВНОГПОСЛОВАЊА
60 до 65,
А. ПОСЛОВНИПРИХОДИ
осим 62 и 1001 174589 148574
(1002 + 1009 + 1016 + 1017) 1
63
I. ПРИХОДИОДПРОДАЈЕРОБЕ
60 1002 170199 146988
(1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+ 1008)

1.
600 1003
Приходиодпродајеробематичнимизависнимправнимлициманадомаћемтржишту
2.
601 Приходиодпродајеробематичнимизависнимправнимлициманаиностраномтржи 1004
шту
3.
602 1005
Приходиодпродајеробеосталимповезанимправнимлициманадомаћемтржишту
4.
603 Приходиодпродајеробеосталимповезанимправнимлициманаиностраномтржишт 1006
у

604 5. Приходиодпродајеробенадомаћемтржишту 1007 2 170199 146988

605 6. Приходиодпродајеробенаиностраномтржишту 1008

II. ПРИХОДИОДПРОДАЈЕПРОИЗВОДАИУСЛУГА (1010 + 1011 + 1012 + 1013 +

61 1009 105 4
1014 + 1015)
1.
610 Приходиодпродајепроизводаиуслугаматичнимизависнимправнимлициманадом 1010
аћемтржишту
2.
611 Приходиодпродајепроизводаиуслугаматичнимизависнимправнимлициманаинос 1011
траномтржишту
3.
612 Приходиодпродајепроизводаиуслугаосталимповезанимправнимлициманадома 1012
ћемтржишту
4.
613 Приходиодпродајепроизводаиуслугаосталимповезанимправнимлициманаиност 1013
раномтржишту

614 5. Приходиодпродајепроизводаиуслуганадомаћемтржишту 1014 105 4

3

615 6. Приходиодпродајеготовихпроизводаиуслуганаиностраномтржишту 1015

64 III. ПРИХОДИОДПРЕМИЈА, СУБВЕНЦИЈА, ДОТАЦИЈА, ДОНАЦИЈАИСЛ. 1016

65 IV. ДРУГИПОСЛОВНИПРИХОДИ 1017 2901 2598

4

РАСХОДИИЗРЕДОВНОГПОСЛОВАЊА
 Б. ПОСЛОВНИРАСХОДИ 8
50 до 55, (1019 - 1020 - 1021 + 1022 + 1023 + 1024 + 1025 + 1026 + 1027 + 1028 + 1029) ≥ 1018 164697 141378
62 и 63 0

Износ
Група Напом
рачуна, ПОЗИЦИЈА АОП ена Претхо
Текућа
рачун број дна
година
година
1 2 3 4 5 6

50 I. НАБАВНАВРЕДНОСТПРОДАТЕРОБЕ 1019 151236 132654

9

62 II. ПРИХОДИОДАКТИВИРАЊАУЧИНАКАИРОБЕ 1020

III.
630 ПОВЕЋАЊЕВРЕДНОСТИЗАЛИХАНЕДОВРШЕНИХИГОТОВИХПРОИЗВОДАИНЕДОВРШЕНИХУСЛ 1021
УГА
IV.
631 СМАЊЕЊЕВРЕДНОСТИЗАЛИХАНЕДОВРШЕНИХИГОТОВИХПРОИЗВОДАИНЕДОВРШЕНИХУСЛ 1022
УГА
51 осим
V. ТРОШКОВИМАТЕРИЈАЛА 1023 10 1047 733
513
11
513 VI. ТРОШКОВИГОРИВАИЕНЕРГИЈЕ 1024 2286 1535

12
52 VII. ТРОШКОВИЗАРАДА, НАКНАДАЗАРАДАИОСТАЛИЛИЧНИРАСХОДИ 1025 6098 4987

53 VIII. ТРОШКОВИПРОИЗВОДНИХУСЛУГА 1026 13 1156 888

540 IX. ТРОШКОВИАМОРТИЗАЦИЈЕ 1027 14 482 396

541 до
X. ТРОШКОВИДУГОРОЧНИХРЕЗЕРВИСАЊА 1028
549

55 XI. НЕМАТЕРИЈАЛНИТРОШКОВИ 1029 15 1752 1354

В. ПОСЛОВНИДОБИТАК (1001 - 1018) ≥ 0 1030

Г. ПОСЛОВНИГУБИТАК (1018 - 1001) ≥ 0 1031

66 Д. ФИНАНСИЈСКИПРИХОДИ (1033 + 1038 + 1039) 1032 5 1199 15

66,
осим
I. ФИНАНСИЈСКИПРИХОДИОДПОВЕЗАНИХЛИЦАИОСТАЛИФИНАНСИЈСКИПРИХОДИ (1034 +
662, 1033 0 0
1035 + 1036 + 1037)
663 и
664

660 1. Финансијскиприходиодматичнихизависнихправнихлица 1034

661 2. Финансијскиприходиодосталихповезанихправнихлица 1035

665 3. Приходиодучешћаудобиткупридруженихправнихлицаизаједничкихподухвата 1036

669 4. Осталифинансијскиприходи 1037

662 II. ПРИХОДИОДКАМАТА (ОДТРЕЋИХЛИЦА) 1038 6 2

663 и III. ПОЗИТИВНЕКУРСНЕРАЗЛИКЕИПОЗИТИВНИЕФЕКТИВАЛУТНЕКЛАУЗУЛЕ

1039 7 1199 13
664 (ПРЕМАТРЕЋИМЛИЦИМА)

56 Ђ. ФИНАНСИЈСКИРАСХОДИ (1041 + 1046 + 1047) 1040 16 1480 2044

56,
осим I.
562, ФИНАНСИЈСКИРАСХОДИИЗОДНОСАСАПОВЕЗАНИМПРАВНИМЛИЦИМАИОСТАЛИФИНАНСИЈС 1041 0 0
563 и КИРАСХОДИ (1042 + 1043 + 1044 + 1045)
564

560 1. Финансијскирасходиизодносасаматичнимизависнимправнимлицима 1042

 561 2. Финансијскирасходиизодносасаосталимповезанимправнимлицима 1043

565 3. Расходиодучешћаугубиткупридруженихправнихлицаизаједничкихподухвата 1044

Stručnjaci iz oblasti poljoprivredne struke su uvek spremni da svojim savetom upute proizvođače kako da
postignu najbolje prinose, šta da koriste za zaštitu bilja i u kojoj količini.

Preduzeće ima punu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima, redovno organizuje posete

poljoprivrednim sajmovima i ostalim manifestacijama od značaja za razvoj struke.

Što se tiče planova za budućnost, prvo se planira izgradnja magacina na stovarištu građevinskog materijala
i proširenje postojećih kapaciteta.

Tabelarni prikaz poslovanja firme:

5
4.5
4
3.5
3 Series 1
2.5 Series 2
2
Series 3
1.5
1
0.5
0
2007 godina 2008 godina 2010 godina 2012 godina
 5. ZAKLJUČAK:

Dugogodišnjim radom ,,POLJOSEME” D.O.O iz Osečine stvorilo je preduzeće koje se bavi prodajom
poljoprivrednih proizvoda već dug niz godina. Ugled i tradicija obavezuju kupce da nastave put ka ostvarivanju
postavljenih ciljeva. Stručnost zaposlenih u posedovanju specifičnih znanja, omogućavaju unapređeni process
prodaje na tržištu da plasiraju kvalitetan proizvod kupcu širom prodajnih objekata.
Preduzeće ,,POLJOSEME” usmereno je na ojačavanje liderske pozicije i proširenju prodajnih mesta. Razvojem
privrede na tržišnim osnovama u svetu pa i u našoj zemlji nameće se potreba za formiranjem grupa preduzeća,
kao i uključivanju mnogih preduzeća u već postojeće grupe preduzeća. Pojedina pravna lica postaju deo grupe
povezanih pravnih lica kako bi obezbedili sigurnost u pogledu nabavke sirovina, prodaje proizvoda, kako bi
ostvarili povoljnije uslove za realizaciju transakcija, obezbedili opstanak i rast preduzeća na tržištu.

Finansijskoj analizi treba da prethodi opštesistemska analiza. Za vreme opštesistemske analize može da se koristi
metod morfološke analize. Prednost ovog metoda se sastoji u tome što je ostvarljiv pri prisustvu malog obima
informacija o problemu koji se proučava. Ovaj metod se najčešće koristi kod prognoziranja mogućeg ishoda
fundamentalnih istraživanja. Korišćenje ovog metoda je moguće kod pronalaženja novih tržišta.

.
 6. LITERATURA

Knjige:
Prof. Dr Slavko Vukša “Finansijsko računovodstvo” Banja Luka, 2006.
Knežević Goranka, Vule Mizdraković, Nemanja Stanišić ,,Analiza finansijskih izveštaja” Beograd 2013.
Univerzitet Singidunum
Škola knjigovodstva i preduzetništvo, Zorica Tomić Mišković.
Prof. dr Predrag Stančić “Finansijska analiza”, Ekonomski fakultet u Kragujevcu.
Milan Negovanović, Konsolidovani finansijski izveštaji, Privredni savetnik br. 7, Beograd,
2014

Prof. Dr. Milenko R. Stanić “Poslovna ekonomija” Banja Luka, 2008.

Internet:

http://studenti.rs/skripte/ekonomija/finansijska-analiza-10/
https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/42046-finansijski-analiza-na.../2125
http://www.seminarski-diplomski.co.rs/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/Metode-finansijske-analize.html
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/.../Finansijska-analiza-za-srednje-škole.ppt
www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat15992.ppt

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-4457/2014/1452-44571402085M.pdf

http://polj.uns.ac.rs/sites/default/files/upload/Popov_MIlana.pdf

http://studenti.rs/skripte/ekonomija/analiza-finansijskih-izvestaja/
http://www.dmi.uns.ac.rs/site/dmi/download/master/primenjena_matematika/AleksandraTesanovic.pdf
http://ekonomski.net/sta-vam-govori-bilans-stanja.html
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Bilans_uspeha
http://studenti.rs/skripte/ekonomija/bilans-uspeha-izrada-bilansa/
http://predmet.sinergija.edu.ba
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/pred-16racun_uspeha.ppt
http://www.ets-becej.edu.rs/files/FA%20PREDAVANJA%204.pdf