NOVI SAD, I A N U A R/FEBRUAR - GOD, X I I I - CENA 1
Miodrag PaivloviC de d o sada dva 1P1Uta
bio .u .foklusu javnog jnteresovand a: prvi
,AUt ne�e 1952----66. gQCline, u vreme oaj­
dubljih sukoba .,nooem-i zarn"-,.real:izam",
i drogi (Put 1964-65 . .godine, p�le iz.laska
njegov.e Antologije srpskog pesni!tva.. Oba
reno Jca nJegovaj estetskoj plat.formi, o,je­
puta je mteresova.nJe j.arvnosti bilo usme­
govcxm de1u i nJegovoon Cl-nu, a ne ka
njegovoj st:ivarala&oj litnosti. ,,PavlaviC
je dotao igotov, .zavl'Sen; sa. talentom i sa
prog.ramam", 1Pisao je Mihlz povodcm (l{je­
gqve pnve •}oajige 87 pesama 1952. ,godine.
,,Moderan de u tom srnislu Sto u 11ahu
poezi)u 11.nOsi inove motive i -nove f-Onne
lzraiavanja, do tkqjih se u svetu ve<: do­
�lo, ,ali ni(je prekor:a.Cio prag otkrivanja
nasih taonih ,12:vora", iPavloviC de dOS8.o
sa talentom i proaramom .i Ci tavih neko­
liko ,godaina tbio je ,uz Vaska Popu. na.j ­
i'sta kniutide ime IPQSleratnog ,moderni.zma,
aLi nije dQSa.O ,gotov -i zavden: ,raz.vojni
put mu je tek ipredstojao. ,,Otkrivanje
na&.ilh taijnih izvor.a" postalo je ka&niije
njegova ivelika qpsesija i kao antologl­
fara i tkao esejiste. 1Pesme kaje q:,ravo
sada dbjavtiUOe i ikoje jOS nije sala.Ja:)io u
knjigu, sa mot1vilma iz. staroslovenske pro­
tlosti .i. mitologiJe. poka21lJdu da ga ti ,tajni
ilJVOr,i JOI§ intenz.1vnLje 11>reokru.piraju.
U lboo1bi iz.a ,'1Jlodemizam", kQji je bio
zajednitka plabfomna �itave jedne g·l'tllpe
raznolikbh iSbvaralaca.. iPavloviC je &koro
od po6etka nosilac jedne od nj.ge ovih ,,1Va­
rijanti": an ·u n.a§u krlJ,.izevnost, posle po-
1uveka dom:nantnQg ifranousik:og uti.caja,
uvodi duh mOOeme engleske pesnJ.Cke i
kriti�ke tira.d:i.cije. Taj duh je .z.a pos�ed­
n,jih desetak ,god1na li'()Sbao stamen.a k001-
panen,ta inaAeg knjitev.nag razvoja : neko­
liko mladi.h aiutora koji su se ra2'Nili · pod
njegQV.inl okri�em .vec predstav]jaju jed­
nu nez.aabilaznu stir,ujlu koja :ima sve <Ve­
Ceg uticaja na na§u intelektnlalrw. klimlu
l na aiasu 1¥!,:jizevnu misao.
U ra�adnut.am ll)OSleratnarn ,,moder­
nizmu" on 1Precista,v)da naJLstakniutij,u d.i!:­
nost mladeg krila koje se sve vJSe okre<:e
n3.Soj lmtjiievnoj tra.diciji i koje nizom
poduhvata, od pesni¢k.ih do izd'cW.a.Ckih,
W. tradi.c!')u dograd.uJe uOvrlCuju6i .z..ajed­
no s ,nJam i prevashodno estetski ad.nos
prema kniji!evnosti.
Parvlo.viC se .dosad 1Pred.5taivio kao pesn:ik
(zbinke: 87 pesanna 1952, srtu.b sefonja
1953, Ok'tave 1956, Mteko i!s'koni 1 962),
kao prjpQvedat (Mo.sit ·b. e z obala 1956), -
jedna IPDiiPOvetka iz te '2fuirke Wla l)e u
DzadziCevru Arntolo.giju posteratne iS11)stke
pr:i.pouetk.e ,1960; a.atim kao esejjst (Rcxkovi
poeti.je 1958. i OsO!m pe.mirk:a 1964), kao
dramat.ifar (.ibirka drama Ir,re 'Oezsi.menih
1963) J tkao antologi�ar (Am.totogt;a .sa­
vre.mene en,gtesk.e poezije, .Laded.no sa SVe­
tozarom BrkiCem 1956. i An'tologi;« '9TP­
skog pesni§tva ,1964. god ine). Gotorvo na
svim po]Jima svQje ak.bvnosti, sem Ill dra­
mi, stekao Oe @las oz:biljnog stwaraoca.
II
Miodrag �a.vlQvJl: ;p(X eo de kao ipesnik;
.,emociorualni udar" kqji je izvriila nje­
.gwa pnva lwdiga ipoticao je od 1Programa
koji de ona naijavila ; ,njene novine nisu
bile ·samo u novQm senzi:bilit@, navoj
leksici i novqj ritamsko-intona'Clonoj li­
nidi, nego i .u ncwom SM'atand,u i odllosu
prema !l)OeZiJi. On nide ulazio u :knJi­
Zewiost sa lbremenam oseca21ja i litnih. po­
ruka lk.ao Ito dbialo 'kod nas dolaze pes­
nici, nego kao knJii!ewii ll'albotni.k. svestan
davolski teskog posla 1Pisanij a : 11>ro"fesio­
nalizaan je o�etka bio njegova stiv.a­
ralat-ka odlika kaja se sasrvim uklapala u
nrjegove · knijiievne Jconcepcije. .,KoI.iko je
vi!e mogao PaivloviC se tnudio da �itaocu
svajµ .intimrru .nono.st i .ne nagavesti. Zbog
tog.a nide .sbOCa)Oo !to, ,kad govorimo o
subjekbu ,u Pa.vloviCev.hm pesmama kale­
mo to.vek a ne kazemo pesnik", pite Svet­
� Velmar-JanJrovil: u µredgcworu dru­
gom i.zdanj.u 87 peso.ma (1963), izboru l.z
prv'ih dvej.u 7.!00!l"kd. 0PavloViC oot.ai)e na
f'udan jedan nia !:in impresionalan" ce mt.a
Sto nema .lltnosti .ko)U ibi ispoljio. nego
zato Sto shvatanje o .im,person,alnosti poe­
zije kQje je preuzeo od Eliota, zahteva
u.pra.vo takiviu poez.iju. :poeziju lz ,koje je
.subjOk:t � eliminisan". .,Kategorija
liOOOSti mislim da stivamo nema estets-ki
rang. Lilnosti ne l{)ra.ve poeziju, nj.u pra­
ve sbvara1af'ki ,talenti", naa>isao je Pa,vlo­
vil: 1957. godine na pita,nde bec,gradskog
rad.i,j.a o krizi ipoez.i(je. Tada se prvi put
vrlo od.redeno wprotLvio i ,,,primenjiva­
nju romantickog sh:vata.n(ja" ,,da je izu­
zetinost pesnif'ke li&losti oba.v ezna". ,,Na­
� sa1 vremena ,poezUa, .pi-sao je on, dJiJ.u.je
taletlt"Om., OCarava temperamentorn, Jme­
naduje smel.oreu, ali n.jena lk.ult:ura izra­
za nije dovo]jno visoka i njen tehni�ki
n�vo zaostade za ostali.m njenim vrlina­
ma". T,ime je dosta jasno obeleiio pozi-
N, D I N A R
petar mllosavljevic
M l OD RAG
PAVLOVIC
ciju svqje poetike. Ali je ,tek desetak go­
din.a JPOSle dbjaivtjivanJa njegovih Pl1Vih
:nbirki postaJD poove Jasno da njegov
,,anodern.iz.am" ni•je oz.na6io otpor samo
prema. trerw1mom ,stanju u naAoj poe.z.iji,
nego i prema jedinqj pesniokoj tradicjJi
k(Ua IPOCLnde sa Rrank001 Ra.diteviCem i
koja se 11arOOito OOVrstila posle pnv.og svet­
slrog rata. T.a. tradicija se dnsta pro­
i2Nol,jno nazilva ,romaantitkCD1; ojen naziv
ima -sm1sla sarno :kao QPOZit � klesi­
f'ka ,tradicija, kqia ,ta,ko rei::i sve doskor.a,
sve do Miodraga Pavlovic.a, nije imala
tzrazitidih izda.n.aka ru na:Aoj modemO'j
poez.iji.
&ntolog,ja sr:p/lk.og pesn;i§lva; kaja je
pokazala 'kraonje konzelwence .takve Di]e�
gove 1PeS1t1i�e misije zato je i .naiUa na
Zestoke .011POre. Dnug8Cijian merilima od
ovilb dooadaoiD)ilb Pavl0¥ioo je oc:ffiio po­
slednji !Vek naAe �,�i.v e" Jl)Oezije i 1Vek0ive
lroj i su mu preUhodili. ,,.Aotolog�ar ne
oseea {POtrebu - {Pi!e an u PredQ<>voTt,
- da abjSSilijava izaAt.o woj,u antolog1j.u
sr:pskog ll)esnistva ll)OCin,je trinaestirn ive­
kcni, odnOS110 poezijom stare JwjiZemosti.
Radiije !bi i sam IOUo ineko Olbjasnjenje za­
Sto se, sem retkLh i.2iuzetaka, smatralo da
naSa lirs'ka poez.i,j a ,p OCiinJe da ;post.Qji 00
NdegOSa i, Branka Radifevica. Lepa bi
to lbila lknjizevna i pe.sniCka tra.dicija koda
bi trajiala ,tek .jed:no stolece". Produ.z1VSi
u svojcaj Ainltol�ji. vek trajanja n.ate poe­
zije unazad za !:itaivilh sedamsto godina,
oo je prakti6no ,stivorio mogumost da
brankoivskoj pesnitkoj tiradiciji prew<>­
stavi tradicitju nase poezije predaAnjih
veka:va, da se poeziji romantifke inspi.ra­
cije ,pretll)astavi !J)Oezija Jolasi6ne inspfra­
ci;e. Time je nanesen rudarac ne samo
jedn� tlroli ili jednoj stl'IUJji u .naAoj poe­
zijii, nego jednam lon,ji!evnam toklu i jed­
noj pesni&oj tradiciji ikoja j e Cita,vo j ed­
no stol:ece O.,ila skoro ne«:>r.ikosnavena. 0d
tog udarea pr�in.a se j� nije slegla.
U �u sv.o.ie Antoloai;e, u poku­
!aju us.postavlja,aja jednog malog pesni­
f'kog ,kosmosa, Miodra.g P-a:vloviC ;p06ao je
od kriterija. i ;princi{pa koji kod nas n.isu
tako odred:eno isticani. ,,TraZili smo pe­
sme CijL sadrdaj nosi ip�at dubine d&iv­
}d aija i sazm.anja i �iji izraz mOZemo s:na­
too.ti delotwo:rm.im i z,relim", ·kafe on u
Predgovoru; za,tim: ,,Tra!ili smo ll)esniStvo
·,
tlivJ.jaja i saznanja"; ipaZIDda j e u njirna
.,
, /got�o nemiutti Cmjainski 1 na.tegnuto ce­
't\.)./ rebralni pesnik kaka,v oo. .u Sl!.bStini ni­
koje ·govorL o osnovni.m pitanjima indivi­
duaLne i Jcolektiivne egzistencije, pesme
koje nose misao Hi s, vo,j'im ·saddajem ne­
posredno ivode u sa.znanije". ,iDomet stvar­
ni!h ljudskLh ivrednosti ,u poeziQi ,ne mote
da txude lokalain", rekao je na dru;gom
mestu. PaivloviC Je ne samo u Predigo­
voro, nego i samim l:iillom sV'O'je An-tol.o­
gije IUtka:z:Lvao na jednu QPasoost koja
staLno preti. ndoj ipoez.ij.i, na ,,qpasnost da
se 1bude l'okalan, iparohijalan, provin.cija­
la.n, ili modemian re6nikom rel:eno: da
isk.ustvo i kununik.acija budu sa svet­
skog gledista prin,al1nii". All je cm tu qpas­
nost Cesto izjednatavao sa apasnOOCU od
stiOjektitvnosti 11>oezide, Cemu vode tk:raj­
oje koosekivence njegovog opredeljenja,
i tako dolazio do ekstrema, do estetskog
dogmatizma. Ako je ta.j dogmatieam svo­
i,.,. lirulaAl>u dal>ro- razdmlae> siolem do­
sadaAnj.iih 1Vrednavanja, ne znaCi istowe­
meno i da je ,icigradio konstruktLvnu kri­
tiCkiu platfoI11IJU: disklusije o rpri'hwatljWi­
jian ikr.iter.iJima tek rpredstoje. Miodr.a&u,
PaivlaviC.U je ipnvom 1Palo iu deo da kroz
osam ;vekova n�e poezije 1Pr0\ltll.Ce jedrm
osnovnu antologijskru nit. Po svom 1Pionir­
skom iposlru., po s.vojoj hoat>rosti da uz­
drma ipostojel:a shvatan,ja o naAoj poeziji
i da mdnna fitatv sistem jnertni'h vredrlo­
vaoja, ta Antolog1ja Ce ostati veliki tin
nase .kultiure iako Cesto in.ije .bila u pra­
vu, i,ako je testo bila uskogruda. Od Bog-
4ana iPqpavlCa do .n�i.h dana niko kac
an nide igovorio o svojim kri.terijima tako
preci.z.n.im jezikom; za inaiu knjizevm.l
misao njegovi kriter,iji 'bil:e znata�i zato
$to su dor!W'eU, na primern.l jedne antolo­
giije, sivoju konkretnu 1Proveru, makoar pri
tom IJ)OkazaU i sivoje inedoslednasti i ne­
dogradenosti. ,,U ,naiem starC)1111 pesni­
SbVlll . . . tra!ili smo . . . tekstove u •kojima
je li6nost pesnikova us.pevala da prqbije
l:5-oru ihi(jerati6noga ablika i da se o:bjaivi
svojim ,in.timnittn 11.mutrasnjim drhtajem,
I:1e<X!ekivan:rn potezom matte, ili na}z.ad,
tireniutkom realisti-tke qpservacije, tkoj a
daje verodostojnost ostalom delu pesme
i osve!ava .njen emotiivni .na.boj". K.rite­
riai koj.iana je pr:ilazio stararn pesniSbv.u,
eto, ipo tQj r�enici, Siri su od kri terij a
koje je pr.:«nenio ina IJl!aj:novije stolel:e na­
Se !P()61,lje: oni se ne zatvara;u iza za­
hteva za ,,zrelcii§6u .izraza" i ,.dubine do-
poklonJena i ,,liOOosti (Pesnikovoj", nje­
gQvom iJO.timnoan IUillUtrasnjem dllhtaju" i
11 ernotiivnQm natb(Uu" pesme; 21bog toga
Oll.i, iprevazilaz.e granice :iiz.medu poez.iiJe
romantiCke i klas1tke !Jlspiracije i oj ego.v
i2lbor i,z tog iperioda Cine � ko.herentnij im
i neprik.osnoveoij:im.. Tek 00 osam.naestog
vek.a, taOO_iJe <¥i pesnika koji je Qbeleien
kao Nepoz.nati, n.jegovi kri teri1i postaju
neretko ili odivise labihl.i ili preuski da
b 1 mo,gli da okrupljaj,u ,,,najle.>Se pesme
nase kiniJ-izevnosti'', ,,Medu t;mjanS<Kov1Ill
pesm.ama 1b1rali smo cne ·koje su se n�le
u tr,VSC:ian ,i manje peWlSeCim dblicana,
i koje ,su sadl"Zajno donosile lbitnija s.a-
,.W���
e
::. ��:!� ���fe p':hir�
pesnikava" ,,intimniun IUillUtraSnjha dmta­
jem" i ,,emotiMnim na:bajam", to je jedan
kad nije �io, Ako vOCini Rastkovih pe-
sama 1,nedo&ta,je centr�pentaJno dejs:i.vo
teie, a pojad.inim slikama iz.aOStrena usme­
renost" to ne mafi da je Rastiko osrednji
pes1hik, nego da su PaivlOlviCevi ikriteriji
preuski d.a prihvate ,i ivisoko ocene one
njegove eunotivne nab�e koji w vodili
do ,,prsklainja da,mara", Tek u kon.lElkstu
njegave ArvbOLOQi,je �i<: i NastasijeviC
.poka:z.al
i su se kao tpravi iveHki ipesnici, a
nekolil«> pesr,iloa develinaaJtK>g i dvadese­
tog veloa neopravxlano aaa,ostavljU><i. S
� sb11mie, ajegova Antologiia potce­
nhla jie nekie 7.lllaoajne tnkove, rodove i is­
•taklniuile iliooooti (Davallo i dr.J nase
paez,rje. U dono.senju pmvdi i nano­
sanju nepravdl Oila nije bila umere­
,uacJ!oa J<iao m shivaban)a toiveka koii
ju je sasta•vio; !U diskzus1j i koj a j e oko
ride .V'Qdena nide 1bilo qpravdano rai2"Jra01J..
naivati se sa n,jenim. moralom, nego sa
njenimn shlvatanj.iana.
Nije sl.ucajno 5to SIU ,i AntCJll.ogii.ja i
OS<tm pesn'illoa izasle istovremeno; -te dve
krljige deo su istog c�a .da se i21,gradi
jedna kOlllliPletnija predstawa o naSOj poe­
zidi od Rastk.a Nernanjita do nasih dana.
One su donele i: najve6u preanetaCinu u
IlaSOj 1Poez.idi d oa·j ,veta 1Prestrojaivanja
vrednosti od Sker,1i'C3 naovamo. Svojom
poez.ijom, .APJ"Vtologi.jom srpskog pesnii§tva,
kritic.k.ian esejima o niw domacih 1Pesoi­
ka, {Po,drlikam mla<!Lh i<njizevnih imeoa
koja SIU mu bliska Pavlovic je .utinio ak­
true!nim ne sauno l{)roblem oaSe rknj,iZevne
tradicije, nego i problem daljeg ra:z:vaja
n�e ipoezije. Dilema u koJctj se nalazi
n�a poezija •vite ·nije samo teorijske pri­
rode, nego je .postala dilema stivaralafke
prakse, osetnide prti.sutna nego Sto se o
oJoj .govori. Klasilina, ili j,00 lbo)de neok.la­
sicisticka struja nate sruvremene poezije
sve je iprisutiniija 11.1 nclSoj knijizemoj kli­
mi : rP0Slovj na revalor.iiz.acLji kllji:!evne
tradicije i sve intenz.i.vnije otvaraoje pre:­
ma · ,z.apadnoj ,lonjizevnoj misli idu .jaj u
prilog.
Ill
P;a.vloiviC nije nas�io kao tradicionaH­
sta ; njegove p1we pe9ffie ol'l\clile su looin­
vencije verbalnog i ras,pevanog stiiha .
Njegov tra.diciona.lizam dOOao j e, Ill svvari,
oko1iSn-im putem, preko engleskih uzora :
pesitik koji •je mnogo l neposredno IUCio
od Eliot.a nije mogao da mimoide i n;j e­
goVo shlvatanje ,tradici;je. Ra.di OOlbrane i
u6W\Seen.ja :SVoj.ih shvatanja, on je morao
ne,;:te da trati saivemike i n.�ao iilh je u
ndoj knjifevnoj iproSllosti. I kao Sto ,to po
pra:viliu 1bhva 1 ta.j ipovratak tradicije i nje­
mu je bio ;potreban da reSi ineke akbuelne
1Pr®leme sivog stiha ,i svoje
�7i��·e.
Paivlovi.c je odmah, u 1?0Cetkiu, :bar kao
intkLciju, naSem onedbuzdanam pesnitkom
ilZrc\ml ipreljpostaivio stro,gj red i uzdl"Za­
nos'f, emocionalnosti - misa,oo,ost i sa­
znanje; inovac:jama - teznju ka disici­
pliiti i zrelosti izraza; sulbjektilvizmu -
i,mpersonalnost; .roonanti�kom tempera­
mehtiu - klasicni rnir i wxll"ZJ.j.: vost; pri­
vatnosti i lokalnosti poez.ije - UD1iverzal­
nost. Na fitaivam nizu pl.a.nova oo je .iz­
vl'Sto dublju i svestraoij.u negacijru nase
poezije -i nase .romanti.!:ke ,tradicij e; du­
bina i saunosvojnost nJegoviih. negacija
uQCaiv ale Sill se tek iv.remencm kao i rat­
like koje su ga odvajale od ostaLi.h biiv­
Sith ,,modemista".
Pr.aivu meru klasicne in�iracije Paivlo­
vil: je dosegao tek u MleJou iS'konri; u
pr.vim dvema klnjigarna posrojali su samo
nagov�taji .i elernenti ; ooe SIU :bil.e jOO
uvek i.zraz jednog nekaher.entnog, neiz­
giradenog shvataoja poezije : u njima su
se meSali elernenti m<Xleme deskr.iptivno-
1ti, retorsk.c..g ,gov..>ra, ndgJ.a$e11e refleksiv­
nosti, vezanog i slabodnog stiha, leksiike
gradskog jezika i tbilblijske retorike. Bila
(N A $ T A V A K N A 2. S T R A N I)
 (N A S T A V A K S A 1. S T R A N E)
je u t:m ilJbil'lkama ,pokIUS aj a d a se poezija noon inema.ju <lrruge svnhe sem da ,popune
zaoouje na strogoan redu, ali najteSCe Semu oktave. Kad se oni odbace, iz lj,u­
nije bilo dovolj-no zrelog i.zraza. Pa.vlo­ Sbure pesme iiz.leie se ono Sto ona slvarmo
vtlC je u nj,ima j oS uvek pr avi ,,mo­ .. ka2ruje, i Cemu bi, iz,gleda, d a leko viSe
derinisti�kii" pesnik. novator il i7razu, prist a jafo t"u
eksperilmentator, .tragalac za novim tem a ­
ma i vizijaima , prebrz u s a stavljariju pe­
sama i .zibirki. Njegov stih bio je tada, u
stvari, 1u rvodaana nase ood aSnje uzb.unk ane
poetske misli koj a se naipreg;nuto moder­
nizovala ujedi,nJ,ujuCi isk.ustva ev.ropske .
na�e modeme .poezije: otiuda u nj aj imt,
elemenata ,n a drea li2'Jlll a , neoklasicizm a , si­
rove neahuzdanosti, u.gladenih formula i
n�revrele leks�ke, gotovo svega ooog.;
Sto j e moderna ,poezLj a sabom dooosil a .
Preterhno je ,u njoj bilo ooo Sto je pre­
teZno i dan a s : a n a litiCnost i dislrunz.iv­
nost, refleksi.j a i slik a .
Godine koj e su od ,p oj ave njegovih
pr,v:h knjig.a protekle odstra.n ile su nepo­
verenje jednog del a n a .Se ik:njiZeme j av­
nosti prern.a 1njegovcrrn ,,moderniz.imu" ; po­
kazalo se da je iz iaj i h moralo da o1iJ)ad­
ne '000 Sto nije ionalo poetski nivo, a
ne ooo Sto je ·bilo pis a no na filOV n a �iin.
Pe3ID'tl Na sim11t jedne ·koke koj a je svo­
jevremeoo ibila jedna od najneuralgi&l.ijih
ta faka u sukdbu ,,modernizam"-,,reali­ bid e i o.d njen1h refi i stihova , po istoan
zaan", ·jednostavno nije •bila dogradena ·redoslediu i oso0Vt:1oon toku, sacini druga,
� tolti.iko · da bi n�oredvo mogl a <l a brani znak je d a je on a nedograden a , d a nema
shv a t a nj a inove ,poezije. Stihovi ,iz nje: dovoljno bvrstu strulclruru. Sta viSe, ov a
Koko§ka. vezana za nogu lvisi iz obiaka/ ,,oCiSCeoa." v.erzi·ja Pastfra u gradu. pokf..-
bez gtave lalbilni su i deo su jed.111e Ja­
bilme stnukbure; z a.to su i slillZili kao ,po­ irnSjpiracije rprisilno Camila j edna pesnna
godoa met a ikriti-l:arim a . PavloviCevi sti­
hovi iz tih prwih knj'.1ga po s,voon gra fi­ jedna ,pesm a koj a se ,,odlikuje spont::mL
fkorn izgled:u, tPO lbroju refi, IPO spoljnoj
fakturi, sUCn i su N a st a sij.eviCevim stilho-
viana :
Nag1tl SG
ma.h.ni nLkam
nek. te ugrlze ga.V1'(m.
za mekd dt.am.
N a stasijevic rbi, OCi.gledno, sta o iza drugog
stiih a . PaivloviC iu 1PI!Vim :nbirkama oije
im.ao potreibnnl me11u preciMosti. Tvrdnja
koj,u Je izrekla Svetlana Velm a r-J anko.v ic;
,,PaivloviCev pesn'.tki i,zraz j e veoma jed­
nostavan i !urukieional.an, skoro 1bi se reklo
SUN i siromaSan. Odb . aCen.a je sv a,ka S(U­
vi.sna .r�, sakriNena . svaika emf aza", -
istiiruta ,je tek deli.miCno : f a k i n,jeg01Ve
najbolje dui.e 1Pesme k a o Sto SfU More jJi
Bez dodlira leksit.ki su 11>reqpterec'.:ene 1
sintaksiCki oeciste: kroz SU.mu neprorede­
niih reci teSko je dOCi do njihovog pr a vog
smisla. Njegova tem.j a za usa,vl'Sa,valljem
izraza mwodJa de .n.jegove kritiC-a re na
slepo verovanje u dokrajCenost rnjegovih
pesoiCkiih tvore,vina: rebko je ko dosad
doov0Jd a1v a o selbi d a posumnja u njihoviu
kaheren.tnost l 6vrstiu. n
Prva strof a Taj­
ne, pesme, k,oj'a je dosad _sotovo naijvisC:
i&tic a na u Oktavama, gla si:
VraCam se u progonstvo, hodanjem ne
/pronadoh. put
Kao sam tovek Ito je · pa.la. U jezgru dUe se
gde me potera ostavlja da stojtm sa
/brdo
/h.rastovtma noCi
na usk:om kraju neba, svedok: da!eke raskoH
t njih.ovog puta kroz veUka iskustva saznanja
/zvezda
Ji moCt.
Pod njih.ovtm Cutan;em osuden sam na jedno
/m.alo tudo:
prisustvo glasa u oku. Iz slojeva drevnih.
Jgnezda
tujem evo pevanje ptica, pesma je mom
fvi4enju sud.
K ad se odlbace sti!hovl i reci k()j e su ma­
nje potrelbn� ili llepotre=hne .j koje stro.k-
1Jllru stro:fe Nne ,g;lwn.aznom, ne1iunkcio­
n a 1nam i otefalom, strcda se svodi tek na
polovi111U:
VrilCam se u progonstvo, h.odnjem
a
ne
/pronalloh put.
Kap sam toveka !to ;e pala. svedok daLeke
Jrasko!l zvezda
osuaen na jedno malo tudo: prtsustvo g,la.,a
/u oku
Pesrna Je mom vtaenju sud.
Nepotreibnost refi i stihova jOO su uOClcii­
viJi .u jednoj sla:bijoj pe9Ini iz iste :zibir­
ke. U iz.vomom Qblik.u, on a je u svojoj
preQPtere<:enosti skoro . ,,nerazrurnljiva"
i a ko ilma s a svilm jednosta,vnu pobkiu. On a
gl a s i :
PASTIB U GRADU
11 ba§t.a no
Vldite foveka kojt ulicom igra,
/se self
t Pqpa, koH nije iS a o do ekstrema u ispu­ ljao .i iu esejiana o drugim naSim pesnl­
sa vencem u kosl rupom skrlvenom u
/svojoj send,
on Jebdi kaO pblca i smesan je kao ma.ska
lza poklade
koja be.ti od piska voza, jer vozovt su ga
/dovelt.
On j e drag kao Jagnje koje slu.tt jednom
/oltaru za ukras
t krv svoJu pomalo seJ e u fcnstvcnc zglobOve
/maiUna
inate, kad bi nastavto da !ivt od oblaka t
/mteka T"eklt bt
za njega da krade, bez obzlra !to ima dlvljl
/!umskl glas
I nevin je ko oni !to nikad nlsu okuslll vina.
Iza zidova on slut! bujne kro�nje koje s,e
lkroz prozor nagnu
t pru..fe bele ruke da slede Korake tajnog sunca,
kapija svaka dofara mu hladovinu !ume, lse<!cl
neba porubljeni zvezdam.a setaju i;,a na
/bogate no!nje
njegovog kraja, all prolaznicl vide u nJemu
/samo kupca
za sjaj ponU:enja, za klevetu l krvofedne
/tavanske tume.
Iako t8'ra on vl!e nije na slobodl, .flnc to znaju
t zato mu. Jkripe na putu Jwo !anct, novi su
/ga prohtevl
obuzell t lestiv:ice druhtvcnog uspona
/pribU!uJu ga tamnict.
Ostavlo je lepotu da spava u !umi, svog
/dvojnika u raj u ;
k a d bl samo umeo da se vratl, s pttcam.a da
/se odself
tamo gde vodopad neba u narul!je pada,
Ii mott rastu
ko ne.§to §to se poput kUe na svaku glavu deUI
Treba da omrzne ovu igru, pa lie ponovo
/naN svoja stada.
� i stihovi §ta'TQPaini kurzivom ugla.v­
- ho rPesama iz ranijih 1Jbil"-ki ;
PASTIR U GR.ADU
Vtdtte tt Coveka. koji u.Ucom i.gra
n ve:ncem u. kOOl
on Lebel.I feco pt:ica t smdan je kao tl'l4.9ka
�ro.g je "40 ja,gnje
l k.rv pomalo seje u :!en.atvene zg!obove
/ma§t11a
bez OOZ"ira !to im.a cLivljl §u.mskt glas
i nevin Je 1oa.o onl
!to ,niJwd ntlu o.k.ust.Li vma.
Iz.a ztdova on sluU bujne Jc.rofnje
k.aptja SV4.k4 doCa.ra mu hladovf.nu .§ume
tseCct n.ebd sefoju ga na bogate nofnje
al.i prolaznicl vtd.e u njemu samo kupca
za ,kil-evetu i k.rvo!edne ta.vanske tu.me.
Iako igra on v,f§e ntje na slobodi
novl su ga proh.tievi obuzeU
ootavto je tepotu eta ,9pav.a u. !um£
svog dvojntka u. r(l;ju.
kad bi sa.mu u.meo da se vrat. i
tiamo gd.e vodopa.d. neba u naT"utjc pada.
Treb·a <la !(ml.Tzne IOVu igr!l
pa Ce ponovo nae£ svoja ,9tada.
Cim j edn a pesma moie t a ko d a se raz­
21uje da je u ljUBturi j edne pes:me klasiC!le
koj a je ti/piCn a .z a romantiCkiu tradici,!'�\,
miodrag pavloviC
joon pesn'.·Ckom dikciijam, jedooslav . mijim
strofiCki.im struktluroona, 111arodskijim je­
zikam, 'PrisbUjPaCnijilm i naiw1ijim sadma ­
j im a , akbvnidim prisustvoon lifnoo•ti i nje­
nih os&anja".· Pitanje je onda i nide li
Pavloviceva ipoez.ija odvise u .vl a sli nje­
go.vilh tPoetitkilh 1kanona 1 pitanje je moZe
li se j ednorj {POeziji inametrl.uti ne5lo tto je
njenom dWW ii tl!j enQj tradic1ji sasvim ne­
imanerrtno. Jed.no j e naA a srednjevekowi a
poezij a .g<ie je !Pris.utan ,un.utra sinji drilta j
pesni.c.kilh liCflostii, d11u,go je ooa,j deo ai aSe
kl a &icistifke ipoezije kqji je l'dl:>ova o po­
zajmJof.lni.m kainonima. PavloviCeva teza
ima sivrthe kao korektiv emociooalistifkim
sva h
tarnjima ipoezije ; Cim ode u kr ajoost
ona pokai,uije SQPsWeruu ogr a nifenost k ad
trab a da sistam peso.iCkih poruka po­
sma;tra ,u itota Htetru.
U Molelc.u iiisloonl i u pesmama •k(ij e je
posle t(:\ga o.bj a.vio, PaivloviC je oC:stio .s.voj
stilh i sveo ,g a do .fiunkcion a Lne ne�hod­
nosti ; cizeliranost i izglaCanost daju mu
dr-8.Z. Ali je on i tu odlazio do
krajnosti : 1'.iS8v a o je svoju pesmu,
svoj still , ritma, neophodnih sokorva
sve:iih rel:i i najneosetnijih eleme­
oata iJ)evnosti kaji su 11>0111ek a d u -stanj'll
d a dzju !Puls ipesmi. SliCno N a st a sij evi6u,
on je iu saZima aju odlazio ipoineka.d d a ]Je
nego tto d e nU!Zlno, ali je NastasijeviC za
osnOVIU S'Voj e poetske koonunikacije im a o
u•vck iskoosklu melodijs.Jcu .puno6u stiha,
a Fla!v'Jovi6u je upmvo tlaiklv.a postojanija,
inhJeranlJnilio. melod!Ljs�. Z"'1Clla·, intc>na­
oiccn a linij a nedostajala,.
D a je ,Jezik jedan od na,jznata,jniijih
PaivlovLCevih u�ha , jer sbvoriti za poe­
zUJu ta,kaiv jeiik, .z.naCilo j e pouneriti naS
pesn�?:ki idiom", - rpisao je Svetoza r
Btkic jOS 1958. godine. T a j j ezik, kaji j e
o n n e lbez 1Preterhvaoj a nazvao ,,sunnorn
civilizovanosti i dbra zavanj a ovog vreme­
na" oda1v a o je :u peS10ilru gradskog Covek.a
i ·intelekbualc a , CBk i k a d se nije prilwa ­
t a o intelek· bua.!vlilh iema i k ad de lbio d a ­
Jeko od .g ra dskog pejzaf a . On je stva­
rao dojam o jednom novom senzibi­
litebu i ovaplOCenom bogatstvu pesn'i �
kovih vizija. I mada je jezik kao sred­
stvo i damet izraxa i 11.1 nje.gwoj pe>etici
i ru lfldegovoj a ntologijskoj pra.ksi ostao
nedovoljino oagla.sen, PavlOIViC j e jezikoon
i leksikom, odn0&no nwom sinta ksan pro­
govor:o n aj.vi�e o svom unrutrasnjem pej­
zafu; u sU.St'.ni nov.a s!illt a ks a i jeste fil aj ­
v8Ca draZ suv:h i tkrtih stihova Mle:k1
isfkoni.
0d ,pita nj a koja se name6u Covelru u
dodinu s prirodom, do veCnog p:tanja,: ko
saan? lElbdi u iaje_govoj poeziji staloo ia­
telektru a ln a Zed za saz.nanjem : � intelek­
bualizam,, !l)r.evlast misli n a d emocijom, u
oo.novi je klasiCne inspir,acije ojegove poe­
zkje. P.si .la.ju i dosadu.ju •se I i.oJ)OVi idu
prttk.o mosta, kaie on ; slik a i refleksij a
proZli:m aj!U te stihove; ta d:va elemecnt a su
omcwni konstitiuenbi PaivloviCevog ipes.ni­
Okog miS!jen,ja. U p1woj knjizi ooi su j ako
isbureni : pesma je najCe5Ce data k a o skic a
koja ima d a s a oJ)Sbi ,n ekoliko misl'i i sli­
ka. vec u S,tu,bu s eC'a.nja .gde preovl ad.a­
vaju kOiQPlikov a nije 1PesniCke strukture,
,,vel:i ablici", ooi s.e j aivlj a ju kao inkor,po­
r:ran•i deo ,pesnitkog jezi,ka i pes,ni.Cke mi­
sli. Poema Od.brana on.a!ega grada, kaja je
i do d a n a s m1jizrazitij a P a.vloviCeva pes­
ni?:ka tvorevin a , u svojoj mrnogos·tru.k.oj
striuktn.liralZ'losLi zasnovarna je ugla,vnom n a
koonlbinaci.ji retorskog govora i gr adskih
govornih idio:na : slik a i refleksija preko
njih i preko korrnbinoval!lj a kra tkog i du­
gaCkog st:ha, u.klopile s,u se u ritmiku
9veCruno oratorskog i sv a kodnevnog: sen­
z)bilitel moden·og foveka pred jednorm
ta ko pa tetiCnom temom pokazao je dokle
sve mOZe da se uzdigrie jedoa mis a cino sti. U ovom tre11utku kad se nab Poe­
emocion a l:n a virzij a . Ta poema, OCigledno zija, v a ljd a po ,prvi 11>ut u svojoj istoriji,
stnukbuirana na Eliotov>:m pes,niCkim j.;,ku­ nal a zi u pozic1ji ne da sledi vel:. otkri­
sbvima (Pusta zemtja, C-i.s,ta sreda), j OO vene ,puteve u drugim Hteraturama, vet
uvek nije u vcxlama klasibne i-nspir a cije. da ih i sama i3tra.zuje, u?:vrM:'t::nje njene
Vise od nje u ti.m vodama j e dr:u.ga nje ... a.utohtonosti, samosvest o njenim vred­
gova ,poama iz tog period a - Opelo za nostim a , iPUt je Jc a prevJad a vanju aktuel­
pesnika pogbnulog od bombardovanja, u · nog stanja.
kojoj je i vi.se suzdria,nosti i discipline, PavloviC:evi eseji o ·damaCim peroicirna
a li i vise nemustog jezika. Pesma Orfej (o Du'Ciou, Disu, Boji6u, Srezojevi6:u, Ani�
u Koreji, u yez a nom stihu, najblUe je ci Sawd.c-Rebae, Nast,,s\jewcu, Radomlru
111.jegovqj kasnijoj te:bnji za disciplinom Pr00.anovi6u. Veljku Petrovi6u, Vasku
izraz a , zrelOSOU emocija i misaonim kon­ Popi) pr.ave , su male .kriti?:ke sbudije. T a ko
tekslom, ali ·I n a jbliZe SJ)Onta nijem pri­ reti od SkerliCa nacwaano nismo mali ta­
siuslMu IJ)eooi?:ke liCilosti i njegovog emo­ ko razloZno osvet}dene pesniCke liOilosti.
cion alnog sveta . Pesma predsta.vlja jedan Isidora SekuJiC bil a je pogodan tuma�
i,zgradeni tota litet ; op a je jedi,11stvo pro­ pesnik a i poezije, a li oepogodan i nepo­
tiwrelnih rnomeoaba ; od vE!Cite teane Orjej wxlan Jcritifar. Njenom metodu nedos,ta�
do strogo a ktuelne tame ko.rejski rot, ili j a lo je n0Ceg ibez Cega kritike nema, ne­
od pajedinih stihova koji imaju 1Pri:z.Vlllk dosha:j!alo joj je komparacije u jednoru
drevnog (Euridiko, gd.e si?) do ooih sti� oisbemu vredno.sti. Ailro b-i se krlt.ika
hova koji nose dbeie2je n.ajsavremenije shv a til a i Sire, van wakodneV'lle novLnsko­
apokaEpti{me vizije, (otkos gvoz:den,ih. f a s�isne a ktiivnosti� ,po urad:enim ,poslo­
cevi 11.a tvom grobu) r,ed. a se Cita,v j eda n vima i njihorvim efek'tim a , ond a bi nor­
splet �rotnosti : u tom tobalite1nl nema malno lbilo sma tra ti Miodraga Pa,vlov1Ca
prevlasbi kl a siCne ,in�ira ci.je, nego njenog z.a j ed,nog od najist a kruulij'.ih i naj02lbilj­
jedirutiva s romanli6::nom. nLjih ll)Osleratnih knjiZevnih kritifara .
Nika d PavloviC k a sn'.je nije napravio N!iegova esejistika daje pre svega utlsak
pesmu sa t a ko 1boga tirn slojevim a suprot­ oz.biljnosti, odgovomosti, strudioznosti; to
nosti i nijedn a njegw a ka snij a peWla ni­ j e r a zlHruje od veli.kog dela sliCOe k.nji­
je se domaSila do nivoa Orfeja u Koreji. Zevne esejistike. AnalitiCka kritik a Bog­
Ni njegove n a jnovije pesme nisu se d aoa P�ic a n aSla j e u oJemu d a lekog,
razvijale u tom smeru. U sv-0joj po­ moderflog n a sledoika; cm je prrvi, znaC a,j ­
slednjoj knjizi, u Mleku iskoni, Pav­ niji lmji.Zevni kriliCar za poslednji.h pe­
loviC je litni glas pesnikov zamenio deset a k gcxlin a koji j e prek:O.uo 1PlllPC anu
jednim drugim gla.;o.'11 ; Alekland.ar Petrov vrpou -sa ·skerliCevskwn kritikom i, pollao
je tbaj .gl as 1a1Nao objekitivn1im glasom putevillna koji su Joj iz osnove strani i
poezi.je. ,,ViiZija lU iJ)esani Roden.je Afrodite, koji imetodolOSki znafe neSto novo. Na­
sUjprot toj kritl-cl kqja je katkada poziti­
vistit\ka, . katkada ,impresionistitka, k a t­
kad a ek$resionisticka, zavisno od njenog
nOOoca, ,all u isuStini komentatorska, Pav­
loviC je !P<)Ceo d a neguje a.nalititkiu kri�
tiku, kritikru iprevashodno diskiurzhvnu. 0d
Milan a Bogd aooviCa do Miihiz a i jOO ml a ­
d:!h, ta naS a kri.t ika svodila se naj?:eSCe
ka:ie oo., tezi da lude h
objektiiv.n a . Ona nije oa koanent a r dela i pisaca : ll!llle.sto a nali­
plod samo sbva�aoCevog liCnog isklustva i tickog rasloj av anj a on.a je kament a risal a
ujegove im,agi1n a tirv.n.e a:ktilvinosti, vec je ne iul a z0Ci program.ski ,u unutra.Snj,u stnuk..
plod insa,iracij e opAtian is wsbvom i re­ bu� a k ad je a n aliziral a , ooa je an a lizi­
l
:zmltat!ma mitske inspiracije". U pesmama rala utiske i 1prive si"Ojeve dela. Kriza naSe
MbElka is:koni 1ViSe nema j edinstva tTllrlO­ kri-tike, o kojQj se tako du.go govori, j este
S�v a ili jedinS'bva SUjprotnosti iz OdbTane kriza n e toliko kritifa rskih iiCnosti ko..
na!ega grada ili OTTfe,j a u Koreji: objek­ li.ko kr:itiCkih metoda. PavloviCevo oso­
tLmo je odnelo (l)revag;u nad SAJ.bj ektiN­ beno mesto ,u 1D.afoj kritici ne CLni nje­
niln, qp8te .nad ipojedioal:nim i posebnim, gova predodredecost za kritik.u, kritiCki
8!PSt:ra.k1Ino 111ad konkretnim; pesme s,u do­ neiw:, nego 11.ljpra,vo metod. Omove nje.gove
bile ,u strogosti izra z.a , u u,gl a denosti, a li krit:?: k e misli firni be:mmnj e engleska
s,u iZlgulb'..le u diinami.c i, u uniutraS'llojim di­ moderna kritika; zbog toga ona znaN ne
menzijarma, Ill sn azi i u svefini, poslale su samo o.sve:ienje za n aSu kriWcu uQPste
dbezlicene, a,pstraktne, neko.nkrebne. Zlbog nego i pok!Usaj d a se n a Sa kritik a za snuje
svQje jednostranosti ili jednQ\Polnosti one n a modennijim teorijskim k01Dceipcijam a i
nisu ni mogl e pojedJil.a6no d a se razviju n a savremeniji,m kritiCkim islrustvim a .
ka o :z.naCa,jnbj i totaliteti, ·pa C ak ni u ce.: I a ko metodolOSka n a &>la njegov e kritike
lini, k ao knjiga pesam a , nis,u prera sli .u jOO nisu r a zra d:ena, OCigJedno je d a je on a
b av. o estetistiok a , <la delo po9tllatra kao z a ­
�:�� ��·· IP��f' :1j�� ;re:;.:�j: tvoreni fenomen, van bli!ih relacija s a
mis aooo saz.najniih preolrupacij a , a ne drugim vidovima ljudske akti,vi nosli. P av­
ctoredm0Ceoije Cavekia k ao celokuiPnog bi­ loviCev-o dbra zovaaije je preteino knji­
C a : ogranicenost teorijskQg konce,pt a re­ Zevno; idej,e iiZ drugili srodnih o:bl a sti
dlukti.mo j e osiromai;ila 1,PesniCkiu pr a ksu (filozofija, estetik a , lingvistik a itd.) nisu
sasu(sujuci joj subjektivne, emocionalno­ izgleda neposredoo iprisubne .u CJjegovoj
�rndi.ona.line sdkove. misli ; otn.tda ona mo:ida i n:je Siroka po­
staoVljen a ; za to on s a veznike u •borbi za
Obt..1ov a kl a sici:z.rrn..t sama ipo sebi nije svode kcxncepcije ne traZ u sa•vremenoj
otvorila jedan novi (l)'Ut za inaSU poeziju n a.uOnoj i filozofskoj mislii nego iu tradi­
!i inasu 'literatlUU Ona • j e donel a ek..strem­ ciji i z a to i njegov lradi<:ioo a li.zam nije
na resenja u odnosu na postojetu praksu. saSivim Ii.sen mo.giuO!lo.sti retrogradnog de­
U najbo1'jem sluCaju ona u .ovom trenutku Iovanja. No ako 111jegovi eseji jot nisru pro­
o.sve!ava pluralizam naAill literarnih kre­ izvod jedne naiubno :fiu.ndira ne ap a ratiure,
tanj a . Pesnik koji je vet'.: stekao me­ oni siu lbar diskur:ziv10i : u nj:ma se tvrd­
sto u istoriji naSe li'terarture, Branko oje .naijC�e za sniv a. ju n a a rgumentru, po­
Mibjkov:.t, 1Ujedi•nj avao je u 5ebi elemente dacima, ?::m�enica,m a , sudovi, se obrazl a�u
i, kl a sifue i romantiCme inspiracije. U i doka z;ujlll a ne samo izrifu; unnesto z.a­
emocion a listifko-iracionalisticki duh naSe pmrus
a ne retorike u njima vlada log:6na
poeziji on je ,uneo intelekbuaJne ipreoku­ rOCa!'l'ic a ; njegovi tekstovi o pe&nicim
pacije, reflleiksi,vinost i tez.nuu kla filsc'.iplini dbjed',ajujlu u selbi esej, sbudiju i kritikiu ;
a
1zraz a , ali se nije odreka o ni emotiv.nog svestranost je ·- ali samo iu granic
am a
naboj a i Hfnog unutraSnrjeg drhta j a ; s p­ lHerame .a,utcQ'lcmmosti - njihova odlik a .
a
stiveno osel:anje sveta i licoi arng a:iman
uvek su lbiH iprisutni ,u ,njegovim .pesma­ ,,Mi smo se.bi, - ka:ie on u esej·u o
ma; svoj.e� sintem koju je on ponek�d Allllio'i Sarvti:C..,R,eba.c - postavil i zadatiak:
ostviaT.v. L
ao mna. d.1fllisnim kitlaijnostli di­ zije� da vidimo wnetniCke k.tvalitete njene poe­
leme izmedu �e k1asifuie .i poezij e panoramiodredimo da mesto i polOZa,j njen u
r a .woj a oa§e 1POez.�je, da vidimo
romrunlbi/me i.n.spit,ax:\je. Qkolnoot.i u kojima kak,
.
se Miodraig PavloviC ra:z.vijao i nje,gove v i su se pesnitki outicaji i tokovi u
liOile prediSiPozicije, predodredile siu ga z a ojenom EU)Skom opusu susreli i ukrstili,
i mcrlida pokaZemo i da se .izvesni filcno1-
dnugaCij u rulogu i dl"UgaCi1 e doprilnose. ski
starvovi d. :preuzimaij.u takode preko
Odviise puta je poctindao iznova i nije pro­
dulblij1vao svoj e rvizLje i dogradivao svoj pesniCkih a ne samo filozofski'h, diskur­
zilvnilh predanja". lste zahteve, sem na­
pesniCki svet Jcao njegov saputnik V a sko ra,v.no ovog posledinjeg, Pa,vloviC je ipostaiv­
n.j a v.a j u neoklasicistiCkih k a non a . Pored cima. Ti zahtevi SU ru nj egovim esejima
Oskara Davi?: a , on je postao najveci dbeleieni i .posebnim pogla,vtjima ; on je
tragala c u ncl.Soj posleratnoj poeziji, na svaki od
n a drugim putavilma i s a druga?:ijim arn­ odgovori, a Cesto njih tPOkll..clarva o podroiboo da
bicij am a , i jedan od nekolicine pisaca vesnosti i IJ)reterilvua o: toj ipodrobnosti i sa­
njegO'Ve .,tehoiCke
koj i su .naj,vi.Se dQPrinell fornniranij.u n aSe a nal:.ze poezi.je" pretv a rale su se !l)onekad
posl.erabne knj,ifievne misld i situiacije. u sitrliCarenije, k a o i njegova komparira­
Dobrodo.Slica ikojom je Mihiz. dOCekao 87 nfa doma C:iih i stranLh pesnik a . U rrjego­
pesam.a ispunila se: Miodrag Pavlovic PO· vim esejima ne smet.a du:bin a hirurskih
stao je ,.veoma znaCajan pesnik n a Se knji­ zahlvata, .nego sa.m o a fin nj:!hovog tehni­
Zevnosti".
cizira n,ag iz.vodenja, posezanje odvi.Se za
olblikom, teb.nLkam. On nije USIJ)eO da svoj
doktrirnarsko-esejistti.Cki ,ap a rat dbloZi me­
rom koja b i osec a,aje z a estetsko, z.a teh­
n:.Cko, majstorsko, da oe ka:iem .zan a tl1j­
IV
sko, videl a u stalnom jediosbvu s a suh­
Miodrag Pa,vQ.oviC iPOS.tao j1;- v-remeoom jekti<vni,m, s·twa ra laCkim. U misaonom si­
j ed an <XI o a jizrazitijih ll)Osleratnih eseji­ stemu Miodrag a Pavlovita najm anje jc
sta. Eseji o Bodleru, J ejt9U, Blokiu, Bla.n­ ra�fiSCeoa obl a st subjekt-objekt rel a cije.
SOu, Sen Dzon Persu predstaivili su g a I kao pesnik, i ka o esejista, i kao anto­
kao iPisc a ,uiata jrie obaveStenosti i erudi­ lo�Car, on je n a tom 090ovnom prdblemu
cij e ; tpUiblicistiCki i teorijski radovi ,k a o dijalektitkog miSljenja ostao na starim
pisca orij entisanog ka suptilnijim problemi­ diu a li-stiCkim ll)Ozicijama i obuda ni njegov
ma poeti'ke; eseji o domaCim pesnicima kao stvara l a Cki i teorjjski doprinos nije ooo­
pouzd a nog r a dm.ika n a jecbnom neqphod­ liki kol!ki •b i mogao da lbude. Objektivi­
noon posllu. Njegio:v na:por na revaloriz.a­ zam u literaburi i poezi,j i .isto je t a ko
ciji n a Se knji:ievoe iproSlosti deo je jed­ 0ipasan i besplod an kao i subjektivizam;
nog Ol()Steg na,POra 1 QPSte knji:ievne kli­ put nije ,,zl a tna sredin a " a li j este nji­
me; S'Vrih a j e tog napora dan a s u dogra ­ hovo jedinstvo.
di'Va'Il!ju samosvesti o a cionalne knji:iev.no-
Petar M I LO S A V U E V I C