Definicija

Fungicidi su sredstva hemijskog ili biološkog porekla namenjena

suzbijanjufitopatogenih gljiva, prouzrokovača bolesti biljaka. Neki od fungicida
mogu imati i baktericidno dejstvo.
PODELE FUNGICIDA
Prema mestu primene odnosno objektu koji se tretira:1)za tretiranje semena i sadnog
materijala2)za suzbijanje prouzrokovača bolesti u zemljištu (dezinfekcija)3)za
tretiranje nadzemnih delova biljaka (folijarna primena)Prema pokretljivosti u
biljci:
1)
kontaktni (nesistemični, površinski) – ne kreću se u biljci2)sistemici
(translokacioni) – kreću se kroz biljku ascedentno idescedentno3)lokal-sistemici
(ograničeni sistemici) – kreću se kroz biljkuograničeno, samo oko mesta primene,
najčešće u okviru lista.Prema načinu delovanja na patogena:
1)
preventivni (protektivni) – suzbija patogena kad dospe na površinu biljke pre
ostvarene infekcije2)kurativni – suzbija patogene posle ostvarene infekcije
3)
fugicidi sa rezidualnim delovanjem (post-infektivni i post-simptomski) –
preventivni ili kurativni sa produženim delovanjemPrema hemijskom
sastavu:1)neorganskia)bakarni preparati b)sumporni preparati2)organski
a)
biološki – preparati na bazi
Trichoderma harzianum
koja je prirodni antagonist mnogim fitopatogenim gljivama b)Organski fungicidi sa
kontaktnim delovanjem-ditiokarbamati-ftalimidi-dikarboksimidi-ostali organski
fungicidi (dodin, cimoksantil,dinokap, pirimetanil)
c)
Strobilurini – produkti metabolizma nekih viših gljiva kojiispoljavaju fungicidno
delovanje na neke patogene gljive;ispoljavaju dobro translaminarno delovanje

d)
Organski sistemični fungicidi – Naneti na biljku jednimdelom funkcionišu kao
kontaktni (površinski) fungicid, aveći deo biva usvojen i prenet u druge delove
biljke. Kolikideo će biti usvojen zavisi od vrste sistemičnog fungicida, patogena,
domaćina, perioda inkubacije, vremena primeneitd. Daje im se prednost u odnosu na
kontaktne, ali zbogrezistentnosti moraju se koristiti racionalno – samo
kadobezbeđuju prednost (kišni period, visok pritisak infekcionog materijala)-
benzimidazoli-sterol-inhibitori (SI-fungicidi) – inhibiraju sintezuergosterola u
gljivama koji učestvuje u izgradnjićelijskog zida bez kog gljive gube sposobnost
zaživot. U sterol-inhibitore se ubraja nekolikohemijskih grupa:
•
morfolini
•
piperazini
•
pirimidini
•
spiroksamini
•
triazoli
•
imidazoli
•
tiofosfati
•
fenilamidi
•
kinolini
•
ostali sistemični fungicidi (propamokarb,fosetil-Al, dimetimorf, karboksin)
e)
Sredstva za sistemično indukovanje otpornosti (acibenzolar – S – metil) –
aktiviraju odbrambene mehanizme kod biljaka, a primenjuju se pre
infekcijef)Sredstva za dezinfekciju semena
g)
Hemijska metoda dezinfekcije zemljišta – dazomet imetilbromid koriste se za potpunu
dezinfekciju zemljišta:suzbijaju nematode, insekte, parazitne gljive i bakterije
iinhibiraju klijavost nekih korovskih vrsta. Zbog visokeotrovnosti primenjuju ih
samo ovlašćene organizacije.

TRIAZOLI
Prvo razvijeno jedinjenje grupe triazola kao fungicid je triadimefon. 80-ih godina
jeusledio brz razvoj ovih jedinjenja.Imaju nizak napon pare i uglavnom dobro se
rastvaraju u organskim rastvaračima, aslabo u vodi. Zbog niskog napona pare vrlo
teško isparavaju sa lišća, a zbog slaberastvorljivosti u vodi spiranje sa lista je
svedeno na minimum.U zemljištu su slabo pokretni, ispiraju se jako malo i teško
dospevaju u podzemnevode.Triazoli su sistemici ili lokal-sistemici, a usvajaju se
lišćem i korenom. U biljci sekreću akropetalno ili ksilemom. Za triadimefon i
triadimenol se ističe da se lakotranslociraju u mlada rastuća tkiva. Jedini ne-
sistemik je bitertanol.
Mehanizam delovanja
– inhibiraju sintezu ergosterola u ćelijskim membranamagljiva putem sprečavanja
demetilacije u C-14. Posledica ovog delovanja je kolapsćelijskog zida gljive i
inhibiranje rasta hifa i micelije. Za imibekonazol se navodi još isposobnost da se
direktno ugradi u ćel. membranu i izazove fizičku destrukciju ćelije.
Spektar delovanja:
Na sve pepelnice deluju skoro svi triazoli. Na sve rđe deluju skoro svi
triazoli.Mnogi triazoli efikasno suzbijaju kako folijarne, tako i semene patogene
žita (Tilletiaspp. i Ustillago spp.).Efikasni za suzbijanje Venturia spp.Efikasni
za suzbijanje Cercospora beticola, Phoma spp. i Ramularia spp. na šećernojrepi.Veći
broj triazola se koristi u zasadima jabuke za suzbijanje venturije i
pepelnice.Takođe se dosta njih primenjuje u zaštiti šećerne repe protiv
pegavosti.Triazoli su preventivni, kurativni a nekad i eradikativni fungicidi.
Koriste se u manjimkoličinama – manje od 100g po ha.Registrovani preparati:-
ciprokonazol (Alto combi 420-SL sadrži i karbendazim)-difenokonazol (Score 250-EC,
Rias 300-EC sadrži i propikonazol)-epoksikonazol (Duet sadrži i karbendazim)-
fluvikonazol (Flamenco)-flutriafol (Impact 25-SC)-flusiazol (Olymp 10-EW, Punch 40-
EC)-miklobutanil (Systhane 12-E, Systhane-MZ sadrži imankozeb)-penkonazol (Topas
100-EC)-propikonazol (Bumper 25-EC)-tebukonazol (Folicur EM 50-WP sadrži i
tolilfluanid)-tetrakonazol (Eminent 125-ME)-triadimefon (Bayleton WP-25)-
triadimenol (Shavit-F sadrži i folpet
Rezistentnost gljiva na triazole se razvija sporo i teško uočava, ali se
smanjenaefikasnost u polju može dogoditi i bez potpunog odsustva suzbijanja. Na
triazolerezistentnost se uočava u E.graminis na pšenici i ječmu, Uncinula necator
na vinovojlozi, Venturia inaequalis na jabuci.

PIPERAZINI
Pripada im samo jedno jedinjenje – triforin. Teško je moguć dalji razvoj ove grupe
jedinjenja. Vrlo je slabo rastvorljiv u vodi i dobro prodire u biljku pa ne dolazi
dospiranja sa listova.Sistemik je, kreće se ksilemom, a u biljke može dospeti preko
lišća ili korena.Triforin na principijelno isti način blokira sintezu ergosterola
kao i triazoli.Spektar delovanjaJe veoma širok, a prvenstveno deluje na pepelnice,
venturiju, monilije, cerkosporu narepi, a koristi se i protiv antraknoza na
lubenici, dinji i krastavcima. Deluje protektivno i kurativno.Rezistentnost gljiva
na triforin se posmatra kao i rezistentnost na triazole. U praksi dosada nije bilo
problema rezistentnosti.

IMIDAZOLI
Iako je prvo jedinjenje ovog tipa proizvedeno odmah nakon Drugog svetskog rata –
gliodin – ovo jedinjenje se već duže vreme ne koristi kao antibiotik. Tek ’70-
ihgodina počinje njihov intenzivniji razvoj. Postoji veliki broj jedinjenja ove
grupe kojesluže u humanoj medicini za lečenje mikoza.Imaju nizak napon pare, pa se
teško gube isparavanjem.Rastvorljivost u vodi se razlikuje kod pojedinih
jedinjenja. Vrlo slabo se rastvaraju uvodi prohloraz, imazalil i pefurazoat, a
relativno dobro se rastvaraju imazalil-sulfat itriflumizol.Spiranje s lista nije
direktno povezano samo sa rastvorljivošću u vodi, pošto suuglavnom sistemici.
Imazalil se kreće i naviše i naniže u biljci, a prohloraz se
krećetranslaminearno.Mehanizam delovanja – isti kao triazola inhibiraju sintezu
ergosterola sprečavanjemdemetilacije C-14.Spektar delovanja:Imaju veoma širok
spektar delovanja.Deluju na prouzrokovače pepelnica. Na jabuci, vinovoj lozi i
drugom voću i povrćukoristi se triflumizol, a na tikvicama, ruži i ukrasnom bilju
imazalil.Imazalil suzbija patogene na semenu, naročito Helminthosporium i
Fusarium.Triflumizol uspešno suzbija i Tilletia i Ustilago.Dobri su i u suzbijanju
folijarnih patogena žita, Cercospora beticola na repi(prohloraz), patogene
suncokreta (prohloraz), Monilia spp., Venturia (triflumizol) imnogih drugih
Deluju protektivno i eradikativno za folijarno tretiranje i tretiranje semena, a
moguslužiti i za tretiranje plodova nakon berbe i za tretiranje
zemljišta.Registrovani preparati:-prohloraz (Octave)-imazalil-
triflumizolFitotoksičnost se može ispoljiti jedino pri primeni na tikvicama i
ukrasnim biljkama uvreme kad je letnja žega, ili kad se prskaju otvoreni
cvetovi.Problem sa rezistentnošću je identičan kao kod triazola. Inače, imidazoli
dobrosuzbijaju gljive koje su razvile rezistentnost na benzimidazole.

DIKARBOKSIMIDI
Prvo jedinjenje ove grupe je iprodion koji je razvijen 70-ih godina, a zatim
suotkriveni i vinklozolin i prosimidon.S obzirom da je napon pare iprodiona i
vinklozolina nizak, oni teško isparavaju sa površine lista, dok prosimidon ima veći
napon pare, pa se on može značajnije gubitiisparavanjem.Slabo su pokretni u
zemljištu i teško mogu dospeti u podzemne vode.Iprodion i vinklozolin su kontaktni,
tj površinski nesistemični fungicidi, a prosimidon je sistemik koji se apsorbuje
korenom i translocira do lišća i cvetova.Mehanizam delovanja – iprodion i
vinklozolin inhibiraju klijanje spora i rast micelije.Prosimidon inhibira sintezu
triglicerida koji ulaze u sastav membrana. Sva jedinjenjadeluju protektivno i
kurativno, izuzev vinklozolina koji deluje samo protektivno. Sobzirom da sem
prosimidona koji je sistemik, ova činjenica da deluju kurativnoiznenađuje.Spektar
delovanjaDikarboksimidi su specifični BOTRITICIDI i retko deluju na vrste gljiva
koje suznačajno drugačije od Botrytis spp. Svi dikarboksimidi deluju na Botrytis,
Sclerotiniai Monilia spp . Na Helminthosporium spp. takođe deluju iprodion,
vinklozolin i prosimidon. Na Alternaria, Fusarium, Phoma i Rhizoctonia spp. deluje
samo iprodion. Najviše se koriste za suzbijanje Botrytis cinerea (siva trulež) na
vinovoj lozi,Sclerotinia sclerotiorum (bela trulež) i Monilia laxa (sušenje cvetova
i rodnihgrančica) na mnogim biljkama.Registrovani preparati:-iprodion (Kidan)-
vinklozolin (Ronilan-DF, Konker sadrži i karbendazim)-prosimidon (Sumilex 50-
FL)Rezistentnost je najveći problem na vinovoj lozi gde se koristi u suzbijanju
Botrytiscinerea. Upravljanje rezistentnošću se zasniva na minimalnim dozama,
smanjenom
broju tretmana i korišćenjem smeša. Dodatni problem koji postoji jeste
rezistentnostna dvo ili trokomponentne smeše u kojima se nalaze pored
dikarboksimida i benzimidazoli.

STROBILURINI
Ova jedinjenja potiču od gljive Strobilurus iz koje je izolovan strobilurin A, koji
je poslužio kao model jedinjenje za sintezu ostalih strobilurina. To su novija
jedinjenjačiji razvoj počinje od ’92. godine. Imaju specifičan mehanizam delovanja
i širok spektar gljiva na koji deluju. Treba očekivati njihov razvoj i dalje.Po
hemijskom sastavu strobilurin-A je metoksiakrilat, a drugi strobilurini izvedeni
iznjega su njegovi estri ili amidi.S obzirom na veoma nizak napon pare,
strobilurini ne isparavaju sa lista.Spiranje sa lišća se teško može desiti, budući
da imaju vrlo malu rastvorljivost u vodii da su sistemici, tj usvaja ih biljka.Iako
se vezuju za zemljišne čestice, ipak se određeni mali procenat ispira, ali ne
idedublje od 15cm, tako da nema opasnosti od zagađenja podzemnih voda.
Mehanizam delovanja
– Strobilurini imaju specifičan mehanizam delovanja nagljive. Oni inhibiraju
transport elektrona između citohroma u elektron-transportnomlancu u mitohondrijama.
Inhibiraju klijanje spora i rast micelije, a deluju i kaoantisporulanti.
Spektar delovanja
Je jako širok – deluju na sve četiri klase patogenih gljiva (Oomycetae,
Ascomycetae,Basidiomycetae i Deuteromycetae), tako da na istom usevu služe za
suzbijanje i pepelnice i plamenjače.Koriste se folijarno. Deluju protektivno,
kurativno i eradikativno. Koriste se urelativno malim količinama: od 100g do 300g
a.s. po ha.
Registrovani preparati:
-azoksistrobin (Quadris, Abound)-kreoksim-metil (Stroby, Sovran)-pirakolstrobin
(Pristine sadrži i Boscolid)-trifloksistrobin (Zato, Flint)
Rezistentnost
u strobilurina nije još utvrđena, ali ukoliko dođe do neracionalne primene, za
očekivati je pojavu rezistentnih sojeva gljiva.

MORFOLINI
Od fungicida iz ove grupe je prvo razvijen dodemorf. Najmlađe jedinjenje
jedimetomorf i uveden je ’88. Ova dva jedinjenja predstavljaju osnove za razvoj
drugih jedinjenja
Isparavanje s lista kod većine morfolina je minimalna u normalnim uslovima.
Uuslovima vlažne sredine i pri povišenoj temperaturi tridemorf umereno
isparava.Pošto se slabo rastvaraju u vodi, a i biljke ih usvajaju, slabo se spiraju
sa listova poslesušenja depozita.Dimetomorf je lokal-sistemik, a ostali su pravi
sistemici i kreću se akropetalno – ksilemom.
Mehanizam delovanja
nije isti kod svih. Dimetomorf inhibira obrazovanje ćelijskogzida Oomyceta, a
ostali inhibiraju obrazovanje ergosterola inhibicijom sterol – reduktaze i
izomeraze.
Spektar delovanja
Dimetimorf se koristi za suzbijanje gljiva Oomycetes (Peronosporaceae
iPhythophtora) s tim da ne deluje na Pythium sp. pa uglavnom služi za suzbijanje
plamenjača. Deluje protektivno i kurativno a deluje i kao antisporulant.Drugi
morfolini dobro suzbijaju pepelnice (Erysiphaceae):Dodemorf se koristi u ružama i
ukrasnom bilju, tridemorf na žitima, a fenpropimorf na žitima i šećernoj repi.
Deluju protektivno i kurativno.Fenpropimorf suzbija rđe (Puccinia sp. i Uromyces
sp.) na žitima, pasulju i šećernojrepi, a dobar je i za suzbijanju Cercospore kod
šećerne repe i Phomopsis helianthi nasuncokretu.
Registrovani preparati:
-dimetomorf (Acrobat-MZ sadrži i mankozeb, Forum-R sadržii Cu-oksihlorid, Forum
star sadrži i folpet)-dodemorf -tridemorf (Calixin)Rezistentnost gljiva na
dimetimorf nije uočena, ali se može očekivati s obzirom nanjegov specifičan
mehanizam delovanja. Iz predostrožnosti, primena dimetimorfa jedozvoljena samo u
smešama sa drugim, klasičnim fungicidima. Kod ostalih morfolinateško je utvrditi
kada je gljiva rezistentna, vrlo slično kao kod triazola. Nema cross-rezistentnosti
između morfolina i inhibitora demetilacije u C-14, pa se mogu koristitiu smešama.

BENZIMIDAZOLI
To su stari sistemični fungicidi, razvijeni još krajem ’60-ih.Zbog veoma niskog
napona pare, praktično ne isparavaju, čak i u uslovima sredine povoljnim za to.
Spiranje sa tretiranih površina je minimalno, s obzirom na veomalošu rastvorljivost
u vodi i to što ih usvajaju biljke. Slabo su pokretljivi u zemljištu.Metabolizam
biljaka lako apsorbuje karbendazim, a benomil transformišu ukarbendazim.Svi
Benzimidazoli su sistemici i usvaja ih biljka preko korena i lišćem. Kreću se
pretežno akropetalno (ksilemom).Mehanizam delovanja – inhibiraju mitozu putem
sprečavanja sinteze β-tubulina kojiučestvuje u izgradnji deobnog vretena. Takođe
inhibiraju razvoj klicine cevčice i rastmicelije
Spektar delovanjaBenzimidazoli (BIA) imaju širok spektar delovanja kao fungicidi.
Toksični su zaveliki broj vrsta Ascomycetes, Deuteromycetes i za neke
Basidiomycetes.BIA deluju i na grinje (ovicidi), a vrlo su toksični za kišne gliste
(vormicidi ililumbricidi). Tiabendazol se koristi u veterini i medicini kao
antihelminik (parazitnegliste).Skoro svi BIA deluju na nekoliko istih bolesti:
Cercospora beticola, Botrytis spp.,Fusarium spp., Monilia spp., Venturia spp., a
suzbijaju i razne vrste pegavosti, pepelnice (Erysiphae spp., Podosphaera
leucotricha, Sphaerotheca pannosa var. rosae)i druge bolesti.Imaju veoma široku
primenu iz više razloga: Veliki broj vrsta suzbijaju, na velikom broju useva i
zasada koje štite, kao i po raznolikosti načina primene. Koriste sefolijarno ili
tretiranjem semena i krtola, tretiranjem plodova posle berbe, tretiranjemrak rana i
rana uopšte na drveću, injektiranjem u stabla. Pri tretiranju semena žitakoriste se
isključivo u smešama sa drugim fungicidima.Registrovani preparati:-benomil
(Benlate)-fuberidazol-karbendazim-tiabendazol (Baytan special)-tiofanat-metil
(Topsin M, Fungo 50)Fitotoksičnost je moguća u nekim slučajevima nestručne
primene:-Benomil može izazvati pojavu rđanja plodova jabuke Zlatnidelišes, a ne sme
se primenjivati na vinovoj lozi, povrću i jagodama upravo zbog pojave
fitotoksičnosti-Tiofanat-metil, slično Benomilu, ne sme se primenjivati na jabuci
od faze precvetavanja do faze zametanja plodova zbog povećane mogućnosti „rđanja“
plodova, naročito ako je prethodno korišćen Captan.-Karbendazim ne primenjivati ako
se očekuje kiša ili mraz, iliako su biljke vlažneKompatibilnost BIA sa bakarnim
preparatima je jako mala i ne sme se mešati sa tim jedinjenjima, kao i sa kiselim
insekticidima (naročito Benomil koji nije stabilan u jakokiselim
sredinama).Rezistentnost gljiva na BIA je odavno poznata činjenica i to kod mnogo
rodova.Generalno, ovaj problem se rešava ograničenom primenom i obaveznom primenom
umešavinama sa drugim fungicidima.

ORGANSKA JEDINJENJA KALAJA

Ova jedinjenja kao fungicidi razvijena su još polovinom ’50-ih godina i služe
usuzbijanju brojnih bolesti naročito na šećernoj repi. Napon pare je veoma nizak
tako da ne dolazi do isparavanja, a rastvorljivost u vodi jeminimalna tako da se ne
ispiraju sa površine lista
Fentinacetat i fentinhidroksid kao organska jedinjenja kalaja su nesistemici,
deluju protektivno i delom kurativno. Prvenstveno inhibiraju oksidativnu
fosforilaciju(disanje), ali nisu sa strogo specifičnim mehanizmom delovanja, već
deluju na višemesta (multi-site). Sprečavaju klijanje spora.Primenjuju se u zaštiti
šećerne repe od Cercospora beticola, krompira odPhythophtora infestans i celera od
Septoria apii.Registrovani preparati:-fentin-hidroksid (Betafen-TS i
Bevesporin)Koriste se u smešama sa manebom i sumporom, a nije kompatibilan sa
uljanim preparatima (captan, uljane emulzije i EC formulacije). Ne primenjuje se
saokvašivačima i lepilima zbog pojave fitotoksičnosti.Fitotoksičan je za useve u
staklari, v. lozu, voće, hmelj i ukrasne biljke.Rezistentnost gljiva na ova
jedinjenja se teško javlja.

PIROKETALAMINI
Ovo je sasvim nova grupa fungicida i za sada sadrži samo jedno jedinjenje –
Spiroksamin, koji specifično blokira sintezu ergosterola.Spiroksamin značajno
isparava u povoljnim uslovima vlage, zbog umerenog napona pare, pa njegovo
delovanje može biti i gasnom fazom.Spiranje sa lisne površine zavisi od pH sredine
u kojoj se nalazi, ali uglavnom seumereno do slabo spira. Dobro se rastvara u
kiselijim, a lošije u alkalnijim sredinama.Mehanizam delovanja – Spiroksamin je
novi inhibitor sinteze ergosterola. Sličnodeluje kao fenpropidin (piperidini).
Ispoljava brzi inicijalni efekat i produženodelovanje.Deluje i preventivno,
kurativno i eradikativno na pepelnice, rđe i druge patogene žita.Ispoljava sličnu
efikasnost sa morfolinima i piperidinima.Cross-rezistentnost gljiva se javlja na
spiroksamin i morfoline ili piperidine, ali sadrugim inhibitorima ergosterola nije
zabeležena.Registrovani preparati:-Falcon EC-460 (spiroksamin + tebukonazol +
triadimenol)-Impuls-Pronto plus

KARBAMATI
Karbamati su razvijeni krajem ’70-ih godina. Napon pare, a time i isparavanje
karbamata je različito. Najveći napon pare i najvećeisparavanje ima propamokarb
koji značajno isparava. Delimično u povoljnimuslovima isparava dietofenokarb, a
propamokarb-hidrohlorid praktično ne isparava
Rastvorljivost u vodi kod propamokarba i propamokarb-hidrohlorida je visoka, pa
selako spiraju s lista, a dietofenokarb se vrlo teško spira.U biljku dospevaju lako
preko korena i listova, pravi su sistemici.Mehanizam delovanja – Dietofenokarb
blokira mitozu ćelija klicinih cevčicaB.cinerea, a propamokarb-hidrolorid deluje na
više mesta (multi-site).Spektar delovanjaDietofenokarb deluje na B.cinerea,
Cercospora sp. i Venturia sp.Propamokarb-hidrohlorid deluje posebno na plamenjaču
krastavca(Pseudoperonospora cubensis), ali i na veći broj drugih plamenjača
(Peronospora sp.),truleži izazvane gljivama Phythophtora sp., Pythium sp.i Bremia
sp.Regisrovani preparati:-propamokarb (Previcur 43.5-WP, Tato sadrži i mankozeb)-
propamokarb-hidrohlorid (Bevicur-N)-iprovalikarb (Melody combi 43.5-WP sadrži i
folpet)O rezistentnosti nema podataka. Poznato je da dietofenokarb može da suzbija
sojeveB.cinerea koji su otporni na benzimidazole.

DITIOKARBAMATI
Oni su kontaktni, preventivni fungicidi, uvedeni u upotrebu posle Drugog
svetskograta. Na gljive deluju inhibirajući SH-enzime koji regulišu disanje. Gljive
ne razvijajurezistentnost na ditiokarbamate. Kod čoveka mogu da izazovu nadražaj
kože (osip) ikonjuktivitis.Registovani preparati:-Mankozeb-Metiram-Cineb-Ciram-
Tiram-Propineb
MANKOZEB
Šitokog je spektra delovanja.Apsorbuje se lišćem, stablom i korenom.Slabo se spira
kišom.Dužeg je delovanja nego cineb. Ako se koristi sa sumpornim preparatima
njegovodelovanje se produžava, pa se u tom slučaju ne sme primenjivati na zadnjem
prskanju vinove loze
Ne meša se sa kiselim insekticidima (dihlorvos, dimetoat...), Bordovskom
čorbom,sumporno-krečnom čorbom i sredstvima za prihranjivanje koja sadrže
bor.Spektar delovanja:Suzbija Venturia spp. na jabuci i kruški,Plamenjaču
(Plasmopara viticola) na vinovoj lozi,Pegavosti na šljivi (Polystigma rubrum) i
višnji i trešnji (Blumeriella jaapii),Plamenjaču (Phythophtora infestans) i crnu
pegavost (Alternaria solani) krompira i paradajza,Plamenjaču duvana (Peronospora
tabacina),Pegavost i rđu na pšenici i ječmu (Septoria sp. i Puccinia sp.)

METIRAM
Širokog je spektra delovanja ali nije registrovan u mnogim kulturama. Ne rastvara
se u vodi. Ne meša se sa jako alkalnim materijama, kiselim insekticidima
(dihlorvos,dimetoat...) i uljanim preparatima. Meša se često sa cimoksantilom,
vinklozolinom ioksadiksilom. Ne sme se koristiti u proizvodnji salate.Registrovan
je samo u smeši metiram + piraklostrobin za primenu na plamenjaču (P.viticola) i
pepelnicu (Uncinula necator) vinove loze.

CINEB
Širokog je spektra delovanja. Nestabilan je u prisustvu toplote, svetlosti i vlage.
Posle primene na biljkama pritoplom vremenu se za 7-10 dana može razgraditi do
elementarnog Zn. Zbog toga sene primenjuje na biljkama osetljivim na Zn. Sa druge
strane, voćke ga trebaju i pozitivno utiče na opšti razvoj biljaka, a i ne utiče na
oplodnju pa se može primenjivati i u fazi cvetanja.U vinogradima se od skora ne
koristi jer je zapaženo izuzetno povećano javljanje pregljeva i pepelnice na
vinovoj lozi.U Hrvatskoj je od 2003. godine cineb potpuno zabranjen jer može biti
fitotoksičan na biljke osetljive na Zn i neke sorte krušaka.Izuzetno dobro deluje u
smeši sa Cu-oksihloridom, ali se ne sme mešati saBordovskom čorbom, kiselim
preparatima i EC formulacijama kiselih insekticida(dihlorvos, dimetoat...) jer
dolazi do koagulacije koja izaziva fitotoksičnost.Spektar delovanja:Koristi se za
suzbijanje venturije na jabuci i kruški, pegavosti i rđe (Polystigmarubrum i
Puccinia pruni-spinosae) na šljivi i pegavosti koštičavog voća
(Stigminacarpophila). Suzbija takođe plamenjaču na krompiru i paradajzu
(Phythophtorainfestans).

CIRAM
Kao i cineb, sadrži Zn, pa može biti fitotoksičan za biljke osetljive na visoke
doze Zn(duvan i Cucurbitaceae) ukoliko se meša sa bakarnim preparatima, uljanim
preparatima i kiselim insekticidima.Znatno je stabilniji od cineba. Rastvorljiv je
u kiselinama, a u vodi praktičnonerastvorljiv, pa je spiranje sa lista svedeno na
minimum.Meša se sa preparatima na bazi: dodina, miklobutanila, sumpora, tirama i
cineba.U odnosu na cineb ima nešto uži spektar delovanja.Deluje na venturiju,
plamenjaču vinove loze, pegavosti koštičavog voća, kovrdžavosti breskve (Taphrina
deformans), kao i za suzbijanje rđa na mahunarkama, luku iukrasnom bilju.U
Hrvatskoj se koristi za premazivanje rana nakon rezidbe voća.

PROPINEB
Najmlađi ditiokarbamat. Praktično nerastvorljiv u svim organskim
rastvaračima.Veoma povoljnih osobina – znatno redukuje pojavu pregljeva i pepelnice
na vinovojlozi (to je slučaj kod Cineba!) tako da se količina sumpora koja se
koristi u suzbijanjuistih može smanjiti.Loše osobine – izaziva zadebljanje pokožice
bobica kod grožđa i u vlažnim uslovimamože izazvati ožegotine na listovima i
plodovima nekih sorti jabuke.Kao i ostali ditiokarbamati, ne sme se mešati sa jako
kiselim preparatima i jakoalkalnim preparatima, EC formulacijama, preparatima na
bazi bakra i preparatima na bazi fentin-hidroksida.Spektar delovanja je sličan
ostalim ditiokarbamatima.

TIRAM
Najstariji ditiokarbamat. Razlaže se u kiseloj sredini, a nerastvorljiv u
vodi.Poznat je po tome što slabije deluje na nižim temperaturama protiv Venturia
sp.Uglavnom se koristi za tretiranje semena jer štiti od MO na semenu i od MO
uzemljištu nakon setve. Takođe služi i za dezinfekciju zemljišta radi suzbijanja
prouzrokovača poleganja rasada. Obično se za tretiranje semena kombinuje
sasistemicima.Ima vrlo širok spektar delovanja. Pored karakterističnih gljiva na
koje delujuditiokarbamati, suzbija Botrytis cinerea na jagodi i mnogo širi spektrar
plamenjača.

PIRIMIDINI
U okviru pirimidina ima četiri podgrupe:A – 2-aminopirimidiniB – 4-aminopirimidiniC
– derivati pirimidin-5-metanolaD – 2-anilinopirimidin

2-AMINOPIRIMIDINI
Ova jedinjenja su razvijena krajem ’60-ih, početkom ’70-ih godina i teško se
možeočekivati njihov dalji razvoj.S obzirom na nizak napon pare, slabo se gube
isparavanjem.Bupirimat i etirimol se slabo rastvaraju u vodi, a dimetirimol
umereno. Pošto su svisistemici uglavnom se slabo spiraju s lista, a dimetirimol se
spira nešto više negoostali. Nisu stabilni na povišenim temperaturama.Usvajaju se
lišćem (bupirimat), korenom (dimetirimol) i korenom i lišćem (etirimol).Kreću se
ksilemom, a bupirimat se kreće i translaminearno.Spektar delovanja:Deluju na
prouzrokovače pepelnica mnogih useva.Primena po usevima:Bupirimat inhibira
sporulaciju i koristi se za suzbijanje pepelnica jabuke, koštičavogvoća, vinove
loze, jagode, maline, ribizle, ruže i ukrasnih biljaka, tikvica i bostana.Etirimol
se primenjuje za suzbijanje pepelnica žita i tikava.Registrovani preparati:-
bupirimat (Nimrod)-etirimol (Ferrax sadrži i flutriafol i
tiabendazol)Fitotoksičnost ispoljava bupirimat na hrizantemama, ruži i jagodi. Da
bi se izbeglamrežavost plodova zabranjeno je prskati jabuke 21 dan posle
cvetanja.Rezistentnost nije problem kod bupirimata. Javlja se zapravo negativna
cross-rezistentnost između bupirimata i inhibitora ergosterola. Zato se može
koristiti kaoalternativni fungicid za suzbijanje rezistentnih populacija na
inhibitore sintezeergosterola.

DERIVATI PIRIMIDIN-5-METANOLA
Ova jedinjenja su se razvijala ’70-ih godina i teško se može očekivati njihov
daljirazvoj. Napon pare im je nizak pa slabo isparavaju.Vrlo slabo se rastvaraju u
vodi, pa se slabo spiraju sa lišća nakon sušenja depozita.I fenarimol i nuarimol su
sistemici, a kreću se kroz biljku akropetalno.Mehanizam delovanja – inhibiraju
sintezu ergosterola sprečavanjem demetilacije u C-14, kao triazoli i
imidazoli.Spektar delovanja:Uglavnom deluju na prouzrokovače pepelnica, ali deluju
i na Venturia spp.,Cercospora beticola na repi, Septoria spp. i Ustilago spp. na
žitima. Na žitima se folijarno primenjuje fenarimol, a za tretiranje semena nuarimo
Fenarimol deluje protektivno, kurativno i eradikativno, a nuarimol ne
delujeeradikativno.Fitotoksičnost je zabeležena kod fenarimola u slučaju da se
primenjuje u većimkoličinama. Simptomi su nenormalno razvijanje lišća i mrežavost
plodova jabukeZlatni delišes ako se primenjuje 21 dan nakon cvetanja.Za nuarimol
nema podataka o fitotoksičnosti.Za rezistentnost nema podataka, ali se može javiti
problem kao kod triazola iimidazola.

2-ANILINOPIRIMIDINI
Ovo su jedinjenja razvijena ’90-ih godina i iz ove grupe se može očekivati
razvojnovih jedinjenja.Slabo isparavaju.Slabo se spiraju sa lišća nakon sušenja
depozita.Ciprodinil je sistemik i dospeva u biljke preko lišća. Transportuje se
kroz biljkeksilemom. Inhibira sintezu metionina, pa time utiče na sintezu proteina
i njihovufunkciju. Procesi koji se ometaju kod gljiva su penetracija u domaćina
(inhibiranjesekrecije pektolitičkih enzima)i porast micelije na površini
lista.Pirimetanil i mepanipirim su nesistemici i oni inhibiraju sekreciju enzima
patogenaneophodnih za ostvarenje infekcije.Spektar delovanja: Ne deluju na
Oomycetes, ali su zato posebno dobri u suzbijanju Botrytis cinerea iVenturia spp.
Na Monilia spp. dobro deluju ciprodinil i mepanipirim. Ciprodinil jedobar i za
suzbijanje mnogih drugih gljiva: Alternaria sp., Rhizopus sp.,Cladosporium sp. i
dr. Najčešće se primenjuju u suzbijanju Botrytis cinerea, Venturia sp. i Monilia
spp., a zatretiranje semena žita dosta se primenjuje ciprodinil.Ciprodinil se
primenjuje u smešama sa fludioksonilom, propikonazolom idifekonazolom. Pirimetanil
se koristi u smeši sa hlortalonilom i fluvikonazolom.Registrovani preparati:-
ciprodinil (Chorus 75-WG, Switch 62,5-WG sadrži ifludioksonil)-pirimetanil (Mythos,
Clarinet sadrži i fluvikonazol)Rezistentnost i fitotoksičnost nisu problem trenutno