УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ

“Турско купатило” – Доминик Енгр

Семинарски рад – Историја уметности 3

Професор: Весна Круљац студент: Соња Јањић

 студијска група: Графика и књига

број индекса: 5963

Увод

Жан Огист Доминик Енгр био је француски сликар периода неокласицизма. Иако је
тежио да буде сликар историјских догађаја у традицији Николе Пусена и Жака Луја
Давида, његови портрети су признати као његова највећа заоставштина историји
уметности. Нарочито се истичу они у техникама цртежа због виталности и скоро
фотографске прецизности линије. Био је други Давидов ученик и његов прави
наследник.

Његов отац је био свестрани уметник (скулптор, сликар, минијатуриста) који му је дао
прве лекције о сликарству, а 1791. га је послао на академију у Тулуз. Енгр је затим 1796.
године отпутовао у Париз где је учио у атељеу Жак Луј Давида и био у класи Школе
лепих уметности. 1801. године је добио награду "Prix de Rome" која је студентима била
препорука за стипендију. Године 1806. је боравио на Француској академији у вили
Медичи у Риму, копирајући старе мајсторе и зарађујући портретисањем. После 1824.
године Енгр је доживео успех и основао атеље у Паризу где су се школовали многи
уметници, добијајући све већи број сликарских задатака, као и посао професора на
Школи лепих уметности у Паризу. На париској Светској изложби 1855. године
приређена је његова велика ретроспектива.

Иако је Енгр давао предност цртању уместо сликању, његова дела као што је Велика
Одалиска, одају сјајан осећај за боје, као и љупкост мајстора маниризма попут
Пармиђанина, али и Рафаела, чије дело је за њега представљао класични идеал лепоте.
Историјско сликарство, онакво како га је дефинисао Пусен, било је највећа Енгрова
уметничка тежња, али је упркос томе он био остваренији у портретисању које је за њега
остало до краја живота сигуран извор прихода. Сликајући у области коју ће ускоро
одменити фотографска камера, он је заправо ишао за романтичарском потрагом Истине
и Природног, сликајући неку врсту неулепшане истине тј. портрете који су били
мајсторство у бележењу физичке сличности са моделом, као и његове психолошке
дубине.

Енгр је у сликарству био перфекциониста, прецизан у својим креативним трагањима и

овладавању облицима и контурама. Његови портрети су често садржали и снажан опис
одеће, који је скоро доводио до новог жанра: одећа као оригинални уметнички облик у
форми традиционалног портрета. Цртежу и модулацији Енгр посвећује већу пажњу
него боји.

По узору на Жак Луј Давида, Енгр је развио неокласицистички приступ, који се мало
мењао, док се његова каријера развијала. Познат је по својим невероватним цртачким
вештинама, веровао је да линија она која преноси експресију и садржај слике, а не боја.
Опет, сви тонови на његовим сликама су били правилно испланирани и увек на правом
месту. Није делио одушевљење сценама из битака као његове колеге, радије је сликао
интимне и топле жанр сцене које су ретко укључивале агресивне покрете и насиље.

Неке од његових најпознатијих слика су: Пролеће, Портрет госпођице Ривијер, Велика
одалиска, Портрет госпође Леблан, Портрет госпође Емон (Лепа Зелија), Турско
купатило, Портерет госпође де Сенон, Хомерова апотеоза, Портрет господина Бертена
и Едип и Сфинга.

"Турско купатило"

Турско купатило је уље на платну једна од најпознатијих слика Доминика Енгра.

Представња групу нагих жена које седе поред базена у турском купатилу, идеализовану
сцену Оријента из његове маште, настале након читања преписке жене британског
амбасадора у Турској, који садржи детаљни опис турских купатила у Адрианополису
из 1716. У два писма, она описује изглед ентеријера турског купатила из 18. века. Ова
слика поседује еротски стил, који се може приписати сликарству Блиског Истока и
ранијим западњачким сликама митолошких тема. Настала је када је имао отприлике 82
године.
Наручилац ове харемске сцене био је принц Наполеон, око 1848. Слика му је
достављена 1859, у правоугаоном формату, али је због тога што је шокирала царицу,
недуго касније враћена у уметников студио и исечена у кружном формату. Енгр је
наставио да дорађује слику све до 1863. Тек 1905. године је била откривена широј
јавности поводом његове ретроспективе у Јесењем салону, где су излагали највећи
авангардни уметници, попут Пикаса и Матиса. Дочекана је са много подршке и
уздизања.

Десетине голих Туркиња су представљене како седе или леже на кревету у разним
позама, у оријенталном ентеријеру распоређене око базена. Многе од ових купачица су
тек изашле из воде или се само протежу; неке слушају музику, док друге разговарају
или пију кафу. Ова слика садржи два Енгрова омиљена мотива, која су се могла видети
у његовом сликарству више од педесет година: женски акт и Оријент, као и његово
угледање на класичне идеале. Женска кожа је глатка и идеализована, као и контура која
је уоквирује.

Слика је настала из Енгровог експериментисања у сликању и цртању Туркиња које се

купају, мотив којим се он бавио још од 1807. На овој слици је чак искористио неколико
фигура са својих ранијих слика тачније, са слике ”Купачица”, на којој је приказана жена
која седи окренута леђима према нама, а на овој слици је представљена као главна
фигура видимо је у првом плану, приказану како свира лауту.С ветлост пада на њена
леђа, чиме је додатно акцентована. Посебно је наглашено њено лево раме. Ниједна од
ових нагих жена није насликана по живом моделу. На овој слици је постигнута дубина
простора, али он није јасно дефинисан. У првом плану доминирају арабеске више од
анатомске прецизности и осећаја дубине. Свакако, постигнута је хармонија у
композицији приказивањем рама који прати обле ивице слике (Енгр је изабрао кружни
рам по узору на Рафаела, на кога се иначе много угедао).

Слику одликује нежни колорит, посебно веома бледе коже жена које се одмарају у
приватности. Фигурама је дата скоро абстрахована, издужена форма. Поређане су у
веома хармоничном, кружном маниру, који подстиче еротицизам слике. У позадини
се могу приметити остали мотиви Оријента сликани у измаглици, бојама које су у
распону од беле до ружичасте, светло сиве и разних нијанси браон., као што су вазе,
парфеми, вода која тече, воће и накит.

Остале фигуре је сликао појединачно, док су лежале на кревету, или седеле поред
купатила. Жена која је прикажана у позадини, са издуженом руком, држећи шољицу
чаја је узета са његовог ранијег портрета Marie-Clotilde-Inès Moitessier. Лице жене чија
је рука подигнута изнад њене главе, која седи десно од ње личи на кроки уметникове
жене из 1818. Главни елемент еротицизма се налази поред њих, где су представљене
две жене, од којих једна милује другој груди. У исто време, Енгр постиже реалистичан,
али и бајковит изглед користећи хладне, мирне тонове и фигурама које се преклапају,
чиме подстиче сексуалност. Композицију је поделио на два дела, а купачице у првом
плану су сликане са малим недостатком анатомске прецизности и неке изгледају као
да им недостаје скелет. Жене у првом плану су сликане са драстичним контрастима,
док су жене у позадини у сенци, сликане сивкастим загаситим тоновима. Користио је
густ нанос боје да би постигао скоро фотографски реализам. Вешто је насликао кожу,
као и драперије од силка и сомота.

Посебно ме је привукло мирно и релаксирано расположење, којим зраче купачице које

су тек изашле из базена. Оне леже једне на другима и праве међусобно фризуре.
Композиција је веома динамична и интересантна, прво можемо уочити главну
купачицу обасјану светлошћу, затим нам око прати купачицу са десне стране која седи
издигнута изнад осталих, па нам пажња прелази на групу купачица у трећем плану,
најдоминантнија је жена са леве стране која је подигла обе руке у ваздух и плеше.

Енгр је открио иронију сликања еротских сцена у својим позним годинама у ском
потпису (Енгр, у 82. години), тада је говорио да идаље у себи држи ватру
тридесетогодишњака.
Слике које су сличне “Турском купатилу”

Слика “Купачица” је била инспирација каснијој слици “Турско купатило” Такође, на

једном од Енгрових првих експеримената са мотивима Оријента, слици “Велика
Одалиска” се може приметити исто благо занемаривање анатомије и идеализовање.
Њена позиција је била узор за мноштво поза које је касније насликао.

Као и већина Енгрових слика, “Турско купатило” је посебно утицала на великог

сликара Пабла Пикаса, што се јасно може видети на једној од његових најпознатијих
слика “Девојке из Авињона”.Пикасо није гајио велико поштовање према Енгровом
делу, све док није уживо видео “Турско купатило” на Јесењем салону. Од тад је постао
његов поштовалац до краја свог живота. Светлост, распоред сенки, ритам, напуштање
дубине и перспективе зарад простора дефинисаног формама фигура, му је деловало
веома модерно. Као Енгр, Пикасо је такође био способан да створи читаву слику
користећи само неколико линија, додавајући након тога боју. Верује се да је Енгрово
сликарство утицало на настанак Кубизма. Иронично је то што се због Кубизма Пикасо
прославио, а Енгр је добијао оштре критике због поједностављивања форми и њиговог
враћања једноставним облицима.

Енгрово сликарство представља спој модерног и класичног; идеализованог и

реалистичног. Он структурише простор на неуобичајени начин и деформише људску
форму. Његова цртачка вештина је једна од највећих у историји уметности,
прочишћена, обла линија са невероватном сензуалношћу делује као да даје огртач
нагим женским телима.
 ЛИТЕРАТУРА - БИБЛИОГРАФИЈА

1. Rosenblum Robert, Ingres, Paris, Cercle d'art, 1968, pp. 170-172.

2. Toussaint Hélène, Le Bain turc d'Ingres, catalogue d'exposition, Paris, Éditions de la

Réunion des musées nationaux, 1971.

3. Jaubert Alain, "Le Regard captif", in Palettes, Paris, Gallimard, 1998, pp. 159-169.
Cambridge University Press, 2001
4.
5.
6.
7.
Skica i grafika “Que sacrifico!” (14. ploča, petnaesta od skica)
Grafika “Ya tienen asiento” (26. ploča) i njena skica
Skica za “Duendecitos” i finalna grafika (49. ploča)
 Grafika “De que mal morirá?” i njena skica (40. ploča)

Grafika “El si pronuncian y la mano alargan al primero que llega” (2. ploča)
Skica i grafika “Ensayos “ (60. ploča)
Skica i grafika .“Aguarda que te Unten” (67. ploča)
Skice za grafiku “El sueño de la razón produce monstrous”
Grafika “El sueño de la razón produce monstrous” (43. ploča)