ДЕЛФИНА РАЈИЋ

МИЛОШ ТИМОТИЈЕВИЋ

МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ
КЛИСУРЕ
 Делфина РАЈИЋ
Милош ТИМОТИЈЕВИЋ
МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ
Друго допуњено и измењено издање

С благословом епископа жичког Хризостома

Издавачи НАРОДНИ МУЗЕЈ ЧАЧАК

ЈП СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, БЕОГРАД

За издавачe Делфина РАЈИЋ, директор, главни и одговорни уредник

Слободан ГАВРИЛОВИЋ, директор, главни и одговорни уредник

Уредник Милојко КНЕЖЕВИЋ

Рецензенти Др Даница ПОПОВИЋ

Др Зоран РАКИЋ

Лектори Слободан НИКОЛИЋ, Јелена ВУКОВИЋ

Коректор Мирјана ТИМОТИЈЕВИЋ

Превод резимеа
на енглески Ивана ЧОРБИЋ

Фотографије Саша САВОВИЋ

Ликовно-графичко
обликовање Слађана ТУТУНОВИЋ и Тригон дизајн студио, Чачак

Илустрацијe у уводном делу I Предња корица – манастир Сретење (2011); II задња корица – Сретење, ризница, Јеванђељe (задња
корица), дар епископа Никифора Максимовића из 1852 (2011); III Овчарско-кабларска клисура (2012);
IV манастир Сретење и Овчарско-кабларска клисура (2012); V Благовештење, наос, јужна певница, Св.
Теодор Тирон и Св. Теодор Стратилат (2011); VI Света Тројица, иконостас, Тајна вечера, детаљ (2011);
VII Сретење, ризница, задња корица Јеванђеља штампаног у Русији 1814 (2011); VIII Сретење, ризница,
предња корица Јеванђеља, дар епископа Никифора Максимовића из 1852, детаљ (2011); IX Никоље, Каранско
јеванђеље, орнамент (2007); X Никоље, Каранско јеванђеље, иницијал „В” (2007).
Друго допуњено и измењено издање

Чачак–Београд, 2012
 Црквиште

Ћури
Црквиште

ла
Црквиште

П
В и р
р ш ц В и
н Р о и ј
ч д е
а Црквиште
о в
н в о
и блар а р
Ка 885 Кулина Каменица
Јовање
Турчиновац
Никоље М
Успење е
ђ Црквиште
Ас

Савиње у
в
ан

р
ов

ш
ац

Јаз
Вазнесење је Ваведење
Преображење Црква Св. Лазара
Илиње Никољска воденица

Овчар Бања Западна Морава

986
Кађеница Ов
Благовештење Сретење чар „Сретењски град”
Тр

Западна Морава
о ји

Света Тројица
чк
ип

а ћ е
от

о в р
Ба

ок

а к
њс

П
ки

Д у ч а л о в и ћ и
по
то
к

Селиште – Палучке

Манастир Пећина
Црква Манастирско имање
Места на којима су се по народном предању налазиле цркве Насељено место
Утврђење Кота

Слика 1
Карта Овчарско-кабларске
клисуре и најближе околине
 САДРЖАЈ

Предговор другом издању 19

Прошлост овчарско-кабларских манастира 23
Увод 25
Досадашња истраживања манастира Овчарско-кабларске клисуре 33
Природни амбијент 41
Средњи век – нејасни почеци 51
Османско доба – процват и разарање 61
Епоха разарања (XVIII век) 73
Нова српска држава – обнова и замирање 81
Двадесети век – време нових искушења 91
Ваведење 103
Вазнесење 127
Јовање 145
Успење 165
Никоље 183
Преображење 227
Савиње 243
Благовештење 255
Илиње 289
Кађеница 301
Света Тројица 309
Сретење 335
Шест векова овчарско-кабларских манастира 365
Monasteries of the Ovčar-Kablar Gorge 372
Аутори и извори фотографија и цртежа 382
Речник стручних и мање познатих појмова 383
Изабрана литература 385
Регистар личних имена 390
Иконографски регистар 393
Из рецензија 397
О ауторима 399
 ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ
Пре него што се уоп ште на пише предговор
дру гом из да њу, нео п ход но је обја сни ти
подсти цаје за уобли ча ва ње првог изда ња
ове књи ге пре непу них осам годи на. Циљ
изда ва ња монографије Манастири Овчар-
ско-кабларске клисуре из 2004. године био
је одређен на два начина. Најпре је треба ло
створити јед ну преглед ну и поу зда ну син-
тезу ви шедеценијских ис тра жи ва ња мно-
гих генера ци ја науч ни ка, публи циста, љу-
би те ља прошло сти и пу тописа ца из це ле
Србије, али и иностранства, као основу за
да ља научна истра живања. И поред многих
поку шаја, све до 2004. годи не није на писа-
на та ква књи га, ма да су то овчар ско-ка-
бларски ма настири заслу жи ва ли, а науч на
и шира јавност непрекидно тра жи ла та кво
остварење. С дру ге стра не, монографија је
има ла и прак тичну на мену да на репрезен-
тати ван начин при ка же највред ни је кул-
турно и историјско наслеђе Чачка и најбли-
же околи не.
Монографија је пробуди ла науч но интере-
сова ње и поста ла основа за сва озбиљнија
истра жива ња која су за протеклих осам го-
дина донела вредне доприносе у проу ча ва-
њу прошлости ма насти ра у Овчар ско-ка-
бларској клису ри. И дру ги циљ је испу њен,
јер је монографија као вредна књига доспе-
ла до свих крајева све та, као пред мет који
речју и сликом на најбољи начин сведочи о
најзначајни јој културној ба шти ни чачан-
ског краја.
После са мо осам година цео тираж изда ња
из 2004. године је „нестао”, та ко да се поја-
ви ла потреба за новим изда њем. Моногра-
фија о овчарско-кабларским ма настири ма
и да ље је тра жена као ва жна основа за на-
уч на ис тра жи ва ња, а знатан део шире јав-
ности још није упознат са свим вредности-
ма Овчарско-кабларске клису ре и њеним
ма настирима.
Пред аутори ма су би ле три могућности за
припрему дру гог изда ња. Прва – да у пот-
пу ности понове прво изда ње без ика квих
измена, као резултат ра да, истра жи ва ња и
зна ња досегнут 2004. године. То је био нај-
лакши и најбржи пут, а прво издање по сво-
јим укуп ним вредности ма за иста и за вре-
ђу је да се поново штампа са неизмењеним
са држајем. Дру га могућност сводила се на
ми ни мал не измене, од носно уношење но-
вих научних резултата у постојећу структуру
текста, као додатак већ уобличеној синтези,
делимично попу њен новим репрезентатив-
ним фотографијама. Аутори су се одлу чили
за трећи пут, који је подразу мевао потпу но
нову теоријско-методолошку поставку про-
блема изу ча ва ња овчарско-кабларских ма-
настира. Они су готово у потпу ности илу-
стровани новим фотографијама и дру гачије
је ликовно-графичко уређење књиге.
Ова кав приступ темељи се на уверењу да
циљ нау ке ни ка да ни је прост опис неког Слика 2
пред ме та или периода, већ ис пи ти ва ње Овчар, поглед са Каблара (2011)
19
 П Р Е Д Г ОВ ОР Д Р У Г ОМ И З Д А ЊУ
уоченог проблема. Ка да су у пита њу овчар-
ско-кабларски ма настири, то се пре свега
односи на њи хово порекло, култно наслеђе,
пара ле ле са слич ним са крал но-историј-
ским подручји ма, значења и домете ду хов-
не и материјал не обнове током XIX, XX и
почетком XXI века. Није испитива но са мо
материјал но наслеђе, већ и значај ма насти-
ра на ду ховном ни воу, укљу чу јући и беле-
жење са временог жи вота, ма кар на ни воу
бри жљи во изабра них фотографија. Та ко је
за пра во створена потпу но нова књига, која
са држи све податке, ана лизе и за кључке из
првог изда ња, допу њене новим сазнањима,
али и потпу но новим погла вљи ма, која це-
лој монографији дају дру гачије значење.
После увода, у кратком прегледу дата је исто-
рија свих ма настира. То је за пра во знатно
проширена верзија текста који је обја вљен
у првом изда њу. Пот пу но нови одељци ве-
за ни су за при род ни амби јент Овчар ско-
-кабларске клису ре и прошлост ма настира
у XVIII веку, док је у оста лима, а који су по-
стоја ли и у првом изда њу, са држај знат но
измењен и допу њен новим сазна њи ма.
Слика 3
Овчарско-кабларска клисура,
меандри Западне Мораве (2011)
20
На кон овог увод ног де ла поје ди нач но се
приказу ју сви ма настири, поређа ни по гео-
графском положају, почев од Ва ведења на
истоку клису ре. У при ка зи ма је најпре об-
ја шњен положај на коме је ма настир по-
дигнут, а после тога је изложен де таљнији
преглед истори је, затим архи тек тонских
вред но сти хра мо ва, зид ног сли кар ства,
иконо стаса и на крају опис највред ни јих
предмета из ризница или предмета који су
нека да чу ва ни у ма настирима.
Овај део монографи је писан је та ко да се
науч ни апарат (на помене) на ла зи на крају
сва ке це ли не ве за не за опис ма насти ра.
Сматра ли смо да је у увод ном делу већ да-
та истори ја свих најва жни јих дога ђаја у
ма настири ма, са извори ма и ли терату ром
која је кори шћена, па би бес по требно по-
на вља ње мате ри ја ла са мо оп те ре ћи ва ло
текст. Сва ка цели на (истори ја, архи тек ту-
ра, зид но сли карство, иконопис, ри зни це)
има јед ну на помену у којој се на ла зи по-
пис најва жни је ли терату ре. Аутори нису
по себ ним на поме на ма на гла ша ва ли ре-
зултате својих теренских истра жи ва ња.

На крају, аутори су у за кључ ку да ли своје
ви ђење културних, уметнич ких и историј-
ских вред ности овчар ско-кабларских ма-
настира у протеклих шест векова, поку ша-
вајући да у најосновни јим црта ма објасне
главне историјске и уметничке токове чији
се утицај прела мао преко ма настира, а који
је ви дљив и да нас. Као и у првом изда њу,
књи га има иконографски и именски реги-
стар, списак најва жније литерату ре и рези-
ме на енглеском језику.
Посе бан допри нос ове публи ка ци је чи ни
низ цртежа и фотографи ја, без којих ни је
могуће са гледати све вред ности, уметнич-
ки и културни значај овчарско-кабларских
ма насти ра. Фо тографи је, чи ји умет нич ки
домети сами по себи говоре о клисури и ма-
настирима, наста ле су заслу гом Саше Саво-
вића и чине посебну вредност овог изда ња.
Господи ну Са вови ћу посебно за хва љу јемо
на сарад њи и племени том гесту да за ово
изда ње поклони више хи ља да снима ка ма-
насти ра у Овчар ско-каблар ској клису ри.
Фотографије су ци ља но снима не да на нај-
бољи и уметнич ки начин репрезен ту ју ов-
чар ско-каблар ске ма насти ре и буду прва
импресија свим читаоцима.
П Р Е Д Г ОВ ОР Д Р У Г ОМ И З Д А ЊУ
Слика 4
Овчарско-кабларска клисура,
меандри Западне Мораве,
ХЕ „Међувршје” (2012)
Књига је наста ла у коау торству историчара
умет но сти Делфи не Ра јић и истори ча ра
Ми лоша Ти мотијеви ћа. Уметнич ке карак-
теристи ке и значај ма настира који се при-
ка зу је у књи зи резултат су ра да Делфи не
Рајић (архитек ту ра, живопис, иконостаси и
ризнице). Уводни део везан за историју ма-
настира као цели не, као и за историју сва-
ког манастира понаособ, написао је Ми лош
Ти мотијевић, који је од говоран и за конач-
но уобличење текста, избор и распоред фо-
тографија, ауторски и иконографски реги-
стар. Књигу су ликовно уобличили дизајнер
Сла ђа на Ту ту новић и ди зајнерски студио
„Тригон”.
За хва љу јемо и го споди ну Сло бода ну Ни-
коли ћу, који је лек торисао текст. Посебну
за хвал ност ду гу јемо пот пу ковни ку Пре-
дра гу Ни коли ћу, пи лоту 714. хели коп тер-
ске еска дри ле, 98. ва зду хопловне бри га де
из Ла ђева ца.
Ова књи га ни ка ко не би наста ла да ни је
би ло искрене сарад ње са мона штвом свих
ма настира у Овчарско-кабларској клису ри,
њи хове увиђавности и разу мевања за реме-
ћење мира ма настира током снима ња.
21
 Monasteries of the Ovčar-Kablar Gorge
The artistic and historical heritage of the Ovčar-Kablar monasteries
represents the most significant civilization legacy of the Čačak
area. These extraordinary monasteries, built in the course of six
centuries, have lived through periods of rise and decline being
repeatedly desecrated and renovated, but have continually sus-
tained monastic life, intellectual and artistic creativity.
There are nine monasteries, two chapels and one church in the
Ovčar-Kablar Gorge. It hasn’t been precisely determined when
these temples were built. In the area there are places of cult
from the early Byzantine period (6th century) as well as traces of
early Christian culture, and in the gorge the remains of two
early Byzantine fortifications and antique ruins were discovered.
However, no evidence has been found that any of the monasteries
were built on earlier cult worship locations.
The monasteries in the Ovčar-Kablar Gorge were most likely built
in the late 14th century, when monks of Sinait order arrived in
Serbia. This cosmopolitan Eastern European and Mediterranean
monastic order practiced hesychasm. Along with their specific
understanding of Orthodox Christianity, they introduced a new
organisation of small monastic communities and a new way of
building monasteries.
The style in which the Nikolje Monastery church was built con-
firms that it was erected in late 14th and early 15th century, testi-
fying to the medieval origin of the monastery. The naos (the
place where liturgies took place) of the Nikolje Monastery
church, fresco painted in 1587, contains a scene (“Christ Devine
Wisdom”) typical of the hesychastic monasteries. Before the
monastery was built, the area had been used by hermits who
had their cells in the slopes of Mt Kablar. The ceiling of one of
these cells still bears the faint remains of the hermits’ frescoes.
The two fortresses and most of the monasteries in the Ovčar-
-Kablar Gorge were destroyed in the Ottoman conquest of the
mid-15th century.
372
The renovation or complete reconstruction of most of these mon-
asteries happened in the 16th century, when the area was under
Ottoman rule. During the Turkish reign it was not allowed to build
new Christian churches, only to renovate old ones on existing
foundations, but even the Ottoman control occasionally slipped.
Nowadays it is impossible to determine with certainty how and
when the monasteries of the Ovčar-Kablar Gorge were built
and/or renovated.
The churches of the Nikolje (St. Nicholas), Sveta Trojica (Holy
Trinity) and Blagoveštenje (Holy Annunciation) monasteries are
best preserved and represent the most valuable artistic, cultural and
historical heritage in the gorge. The wars and the destruction in
their wake destroyed all the other monasteries and their artistic
achievements can be judged only by the little remaining architec-
ture or an occasional manuscript. The period after the Great Ser-
bian Migration from central Serbia in 1690 and the whole of the
17th century was the time of hardship and ruin for monasteries in
the Ovčar-Kablar region. It is most likely that the Sretenje,
Vaznesenje, Vavedenje, Preobraženje, and Jovanje monasteries
were destroyed and abandoned at that time. The remaining three
monasteries, Sveta Trojica, Nikolje and Blagoveštenje survived
the hard times and kept their monastic orders active. The new
war between Austria and the Ottoman Empire in the early 17th
century brought with it the occupation of northern Serbia by the
Austrians, with their border with the Turks running along the
slopes of Mt Kablar between 1717 and 1739. Thus the Ovčar-
Kablar Gorge became a border area.
The uncertain times of war were not a favourable climate for re-
newal of the monasteries, which barely survived during the 17th
century, while the common people went into a virtual cultural
regression, especially after the second banning of the Patriar-
chate in Peć in 1766. The only monastery with any sort of active
life was Nikolje, whose monks participated in the new conflict
between Austria and Turkey 1788–1790.
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
The wars in the region in the late 17th and during the 18th century
caused a lot of destruction and hardship for the population.
However, the peace of 1791 brought more tolerable living con-
ditions for Christians in the Ottoman Empire. This was also
reflected in the renewal and building of new churches and mon-
asteries. There was a lot of enthusiasm for this which had mo-
mentum until the middle of the 19 th century. Despite this, the
power or skills exhibited in these endeavours could not rival the
artistic achievements of the 16th and 17th centuries.
The first monastery to be reconstructed was Vavedenje in 1797,
with Preobraženje following in 1811. Following the establishment
of autonomy from the Turks, monk (and later bishop) Nikifor
Maksimović embarked on the reconstruction of Sretenje in 1818,
which lasted until late 1840s. Another great undertaking was
the restoration of Jovanje Monastery in 1849.
The importance of monasteries and monks diminshed in the
course of time in the new Serbian state, whose institutions have
gradually taken over the work previously carried out by monks.
This had its influence on the monasteries in the Ovčar-Kablar
Gorge, which went into partial decay, with some of them being
abandoned by monks. In the late 19 th and early 20 th century the
only two monasteries still inhabited by monks were Sretenje
and Nikolje.
The monasteries faced a fresh ordeal with the road and then the
railroad cutting through the gorge in the early 20 th century.
Preobraženje Monastery was torn down in 1911 to clear the way
for the railroad, and the cracks in the walls of Blagoveštenje
Monastery were largely caused by the construction of a tunnel
for the planned hydro-electric power plant in the rock on which
the monastery was built.
Another reconstruction of these monasteries was started by
Bishop Nikolaj Velimirović after 1934. The monks first re-
turned to Jovanje in 1936. The church in Sveta Trojica was
also repaired and this monastery had monks again in 1937.
Vaznesenje Monastery was rebuilt from the foundations up in
1938, and a chapel was built on the slopes of Mt Kablar in the
place known as Savine Vode. The biggest undertaking of this
time was the construction of Novo Preobraženje (New Preo-
braženje) Monastery on the other bank of the Mоrava River
opposite its previous location. The construction work was un-
derway between 1938 and 1940. At that time, the cave of Ka-
đenica (where a group of Christian refugees were killed by the
Turks in 1815) was also renovated. The year before, two com-
petely new churches (Ilinje and Uspenje), wrongly labelled
monasteries, were also erected on the ruins of medieval towers
that the locals in their religious enthusiasm mistakenly took
for monastery foundations.
World War II brought another wave of destruction and suffer-
ing. The monastery dwellings in Sretenje and Sveta Trojica were
destroyed in German air raids, but fortunately the monastery
churches escaped such fate. After the war, due to the construc-
tion of the power plant in the gorge, Jovanje Monastery was
torn down in 1954 and then rebuilt on a new location in 1959,
albeit with a different design. The end of the 20th century saw a
thorough reconstruction of Uspenje, with refectory and dwell-
ings added in 1998. Since 2003 this most recent of the Ovčar-
-Kablar monasteries is inhabited by nuns.
373
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E

Vavedenje – Monastery of Presentation Vaznesenje – Monastery of the Ascension

of the Virgin Mary
The first written mention of Vaznesenje Monastery was found
in the Turkish census of 1525 that quoted the Drobnjak Monas-
Vavedenje is the only monastery in the Ovčar-Kablar Gorge
tery in the region of Međuvršje village. It is assumed that the
which is not mentioned in Turkish censuses conducted in the
Turks actually referred to Vaznesenje Monastery. A gospel
16th century. The style of the surviving parts of the original
manuscript written in Vaznesenje in 1570 suggests that there
structure of the church, though too scarce to allow for a more
was monastic activity there at the time. The manuscript was
precise chronological determination, points to the fact that the
written in the Serbian medieval tradition with a noticeable influ-
monastery was most likely built after the Serbian state lost its
ence of Islamic elements in the decoration. It is the only reference
autonomy to Turks. Travel writers of the 19 th century record the
to Vaznesenje Monastery that exists today. The monastery was
remains of a stone bridge and other edifices near the present-day
most likely sacked during the Great Migration of 1690, along
monastery, commonly traced back to the Antiquity, but none of
with most others in the gorge. The church was razed, and the only
these survived to the present. No archeological excavations have
things that survived apart from the gutted walls were two ambo
been done on this site.
slabs, one of which had the motif of a rose with three orderly
layers of leaves.
It is unknown when the monastery was destroyed and abandoned.
It probably happened during the Great Migration of 1690, since
the records of 1797 reconstruction mention that the church had
stood empty for a hundred years. During the 19th century the
church was used at turns by both monks and local priests. At
times the church served as a parish church, while at other times it
was used by monks of the monastery. In 1843 Vavedenje became a
dependency of the Sretenje Monastery. When the dome above the
central part of the church fell through due to decay, it destroyed
the nave and the monks abandoned the church. Subsequent resto-
ration of Vavedenje was finished in 1875.

Between World War I and World War II Vavedenje was once

again a parish church. Major work on church reconstruction
started in 1928, and was finished by 1930.

The monastery lay in ruin for years and the first unsuccessful
attempt at renovation came in 1855. During the revival of the
gorge monasteries in the 1930s Bishop Nikolaj first initiated the
reconstruction of Vaznesenje in 1937. The monastery was a nun-
nery until 1948, when the nuns left, only to return in 2006.

Jovanje – Monastery of St. John the Baptist

There was once a belief that the Monastery of Jovanje was built
as early as the 13th century. This was mostly based on the fact
that there used to be a tower on the rise where Uspenje Monas-
tery is now located. Archaelogical examination determined that
the tower was built in the 14th century. However, the style of de-
sign of the Jovanje Monastery church, which was torn down in

374
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
1954, points to the fact that the church could not have been built
before the 16th century, when it was most likely built on the foun-
dations of an older edifice.
The Ottoman census conducted around 1536 records the exist-
ence of the Monastery of Sveti Jovan (St. John the Baptist). Due
to architectural similarities of Jovanje with the nearby Nikolje
Monastery, which is first mentioned in 1476, a likely assumption
can be made that Jovanje also dates from the 15th century. It was
built in the tradition of the Morava school of architecture and
might have been reconstructed on earlier foundations following
the fall of the Serbian medieval state. There are some records
that show that the monks in Jovanje engaged in intensive manu-
script copying work during the 16th century.
There is no information on when the church was built or recon-
structed, whether it had any frescoes, or when exactly it got its
iconostasis, and there is no record of the monastery treasury.
The monastery was most likely sacked in 1690 during the Great
Migration of Serbs across the Sava and Danube rivers, when many
other monasteries of the Ovčar-Kablar region were also emptied
and abandoned.
Jovanje remained abandoned during the 18th century. When Vuk
Karadžić visited it in 1820 only the stone ornaments on its doors
and windows testified to the beauty of the old church.
The monastery was renewed in 1849, but the reestablished mo-
nastic community was neither strong nor numerous and in 1879
the monastery was desolate again. Bishop Nikolaj Velimirović
restored monastic life of Jovanje in 1936 by settling there twelve
nuns from the Kalište Monastery. Jovanje thus became the first
women’s monastery in the Ovčar-Kablar Gorge
The construction of a river dam in Međuvršje required that the
location of Jovanje be completely submerged. The monastery
was torn down in 1954 and the hydro-electric power plant began
operation the next year. An idea emerged that a new monastery
should be built, right above the original location. Novo Jovanje
(New Jovanje Monastery) was built on a hill rise overlooking
the old location. The design was made by architect Dragomir
Tadić. However, today’s Jovanje does not resemble the original
one. With the renovation of 2001, two semi-circular conchas
were added to the narthex on the north and south sides.
Uspenje – Monastery of the Dormition
It is very likely that there was no earlier church on the location of
this monastery. Turkish sources from 1536 mention the Monas-
tery of Uspenje in western Serbia, but it is uncertain whether they
refer to the same location. There is no folklore reference to the
Uspenje Monastery either. The present day monastery was built
in the 20th century near the remains of the big donjon tower and
a smaller fortress dating from the 14th century.
The remains of the tower are still visible today, even though it was
quite shaken by the mining of 1939 when it was used as construc-
tion material for the monastery. The walls and towers of the for-
tress were then considerably higher and more compact than today.
The archaeological site of Kulina is quite a bit older than the 14th
century, however. Excavations confirmed that there is a cultural
375
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
layer dated as early as the 10th or 11th century, and there were some
finds that indicate the time of Celts and even the Antiquity.
Building of the Uspenje Monastery church was completed in
1939. Following Bishop Nikolaj Velimirović’s wish, Uspenje is an
exact copy of the church of St. Constantine and Helena in Ohrid,
where Bishop Nikolaj served until 1934.
Uspenje remained uninhabited, without monks, prone to decay.
The monastery, which had been empty since its construction,
was reconstructed in 1998. The church was completely rebuilt
and a complex of buildings was added around it, including new
guest quarters and the belfry. In 2003 Uspenje became a nunnery.
Though the church has never been fresco painted, a new iconos-
tasis has been made.
Nikolje – Monastery of St. Nicholas
the Miracle Worker
Just like the majority of the Gorge monasteries, in the case of
Nikolje Monastery it is not known when exactly the monastery
was founded, or who its endower was. It can be claimed with
considerable certainty that the monastery was built in the Middle
Ages, most likely at the end of the 14th or in the early 15th centu-
ry. Its first written mention was in the Turkish census of 1476,
the earliest written record of the existence of any of the Ovčar-
-Kablar Gorge monasteries.
The monastery church is a vaulted edifice with one nave, with a
triconchal basis without a dome, and with the inside area divided
into two sections. The western part is the narthex, which was a
later addition. Over the rectangular naos is a single lengthwise
oriented semi-cylindric vault. There used to be a porch in front
of the southern entrance, while nowadays only a small canopy
remains protecting the frescoes.
The frescoes in the naos of the Nikolje Monastery church were
painted in 1587, those in the narthex and on the outer southern
wall in 1637. It is not known whether there were any frescoes in
the church prior to this. Based on the symbolism of the scene of
“Christ Devine Wisdom” on the apses of the northern choir, the
monastic life in Nikolje and indeed in the entire gorge area has
been linked to the hesychastic movement.
The layout and iconography of the naos frescos are mostly tradi-
tional, with considerably simplified subject matter, but their
376
symbolism remains rather scholarly, grounded in the mysticism
of hesychasm. The Nikolje frescoes in their artistic qualities do
not rank among the greatest achievements of the 16th century in
the area. The high number of depictions of holy martyrs and the
selection of most popular warriors, whose cults had their reflec-
tions in folk beliefs, testify to the fact that the painters of Nikolje
frescoes sought to equally please both the layman public and the
monastic community. Some special characteristics in the layout
of paintings in the Nikolje church stem from the peculiarities of
its design and the circumstances in which the frescoes were made,
particularly from the demands of those commissioning the work,
and the painters’ education.
A series of narthex frescoes devoted to Mary, Mother of God,
which are of higher quality than those in the naos, repeat the
motifs of the throne icons of the front rood screen of Blagove-
štenje Monastery painted from 1622 to 1633. The upper portion
of the narthex was never painted and it remains bare of frescoes
to this day.
Тhe subject matter and iconography of the narthex frescoes in the
Nikolje Monastery church fit within the 16 th and 17 th century cus-
tomary framework. The only exception is in the zone of standing
figures, where St. Nicholas is depicted with King Stephen of De-
čani. A direct model for the fresco must have been an illustration
in the Book of Months, printed in Venice in 1538 by Božidar Vuko-
vić. A joint representation of St. Nicholas and Stephen of Dečani
was first seen in the nearby Monastery of Blagoveštenje, and also
in St. Nicholas’ church in Ježevica in 1636, which indicates that
this fresco was part of the same cycle or done by the same painters.
The narthex frescoes have lost their original colour and fresh-
ness, most likely due to a fire. Remains of older frescoes can be
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
seen underneath those in the narthex painted in 1637, but it is
unknown when they were painted.
The little information that remains from this period can shed
light on few details of monastery life. The first decades of the
17th century were filled with work on manuscript copying. It was
recorded that Nikolje was visited by Patriarch Maksim in early
spring of 1671 and by Patriarch Arsenije Čarnojević III in 1683,
at the beginning of the battle of Vienna.
This was the time when Serbs migrated in great numbers across
the Sava and the Danube and a lot of monasteries were either de-
stroyed or abandoned but Nikolje was fortunate enough to have
been spared. There are even fewer records about Nikolje Monas-
tery from the 18th century. The uncertain times and fear contrib-
uted to the monastery standing empty between 1772 and 1775.
During the First Serbian Uprising, in 1811, the church roof was
re-covered. Some monks from Nikolje were also active partici-
pants in the Uprising in 1815, and were even sent as negotiators
for the side of autonomous Serbia led by Prince Miloš.
Prince Miloš Obrenović was greatly attached to the monastery
since it had served as a hiding place for his family when the
First Serbian Uprising failed in 1813, and his son Petar was buried
in Nikolje. The Prince demonstrated his fondness of Nikolje as
early as 1817, when he gifted the monastery with an estate. The
monastery was also renovated that year, but the exact scope of
the work remains unknown. During the first reign of Miloš Obre-
nović the monastery also had guest quarters added, which re-
main standing today as a precious example of folk architecture
of the time.
The new iconostasis for the Nikolje Monastery church was built
from 1826 to 1829. The work was financed from the bequest of
the late Abbot, Hadži Atanasije, and directed by the Prince him-
self. The Iconostasis in late Byzantine style depicted the complex
ruling ideology of the founder of the Obrenović dynasty, showing
Prince Miloš not only as the ruler of Serbia but also, after a fashion,
as a church leader.
The most valuable icon of the Nikolje treasury is the Mother of
God of Passion, painted in the early 16 th century. It was brought
to Nikolje from the Miokovci church and can be classified as
Italian-Cretan. Its author may have been Andreas Ritzos from
Crete (Candia), the most famous Madonna painter of the time.
The treasury of Nikolje Monastery safeguards the most signifi-
cant Serbian manuscript from the early 17 th century. That is the
Karan Gospel, written in 1608 in the Blagoveštenje church, bet-
ter known as the White Church of Karan in the village of Karan
near the town of Požega. The Karan Gospel is a unique example
of the influence of Islamic art on manuscript decoration and
ornamentation in the region. Three of the four major flags in
the book which represent the Evangelists, as well as the smaller
ones, were made in keeping with the Islamic tradition of manu-
script decoration.
The most exquisite of church service utensils in Nikolje is the
silver five-bread vessel (artoclasia), made in 1719 for Dobrilovina
Monastery, bearing the signatures of craftsmen Đura Grujičić,
Spasoje Nikolić, and Milovan Petrović. There is fine filigree
work on a silver censer found when digging for the foundations
of the new monastery guest quarters, as well as on a silver oil
lamp dating from 1749.
Another reconstruction of the Nikolje Monastery church took
place in 1852, when the frescoes on the south wall of the church
were completely covered with plaster. The entire church was re-
plastered at this time and new arches were added on the choir
and altar forefronts in 1859. No major reconstructions were un-
dertaken until 1932. After World War II almost the entire mon-
astery estate was nationalised. Due to communist persecution
monks left the monastery which was repopulated in 1946 by nuns.
In the following decades the monastery was saved from deterio-
ration thanks to aid from the state. In 1989 a small but precious
treasury was founded in Nikolje which is now open to the public.
Preobraženje – Monastery of the Transfiguration
The first written record of Preobraženje Monastery dates from
1525, when the existence of a monastery by that name is men-
tioned in the vicinity of the village of Vrnčani. Subsequent cen-
suses in the 16th century repeatedly record the monastery and its
income. Built under the cliffs of Mt Kablar, it probably served as
a place of common worship to the anachorites in the late medi-
eval period.
Based on the scarce information available, it is difficult to recon-
struct monastery life in the first centuries of its existence. What
is certain is that the monks copied manuscripts there. It remains
unknown to this day what the church used to look like and who
its patrons and founders were. The monks probably abandoned it
377
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
during the Great Migration of 1690. Folk tales preserve the mem-
ory of the destruction of hermit cells on the slopes of Mt Kablar
overlooking the monastery. The remains of these cells were still
visible when Vuk Karadžić visited the monastery in 1820.
The monastery had been a ruin for over a century, until 1811,
when monk Nikifor, later the Bishop of Užice, built a smaller
church on the site. Five years later (1816), after the Second Ser-
bian Uprising, the church was fresco painted, only to be quickly
abandoned again due to a weakened structure.
Records do not mention monastery activity during the 19th cen-
tury. Preobraženje was a dependence of either Nikolje or Blago-
veštenje monasteries and had no monks. In 1911, the monastery
was torn down so that the railroad could cut through the gorge.
Preobraženje was restored on the other bank of the Zapadna Mo-
rava River, opposite its original location, which took two years,
from 1938 to 1940. The new Preobraženje bears no resemblance
to the original church. Nowadays the monastery is inhabited by
monks who renounce all material possessions and are utterly de-
voted to their spiritual endeavours.
Savinje – St. Sava Church
On the craggy chalk slopes of Mt Kablar, a natural outcrop of the
rock harbours a chapel to St. Sava, built in 1938 on the spot where
there is a spring called Savine vode (St. Sava’s Waters). The rock
ceiling above the chapel still bears the visible remains of frescoes.
The slopes of Mt Kablar were most probably used as shelter by
hermit monks who painted some of their cave cells. The remains
of walls next to the caves where the monks used to live could still
be seen in the early 19th century.
378
The present day chapel is of modest proportions, but considering
the remoteness of its location, its very construction was an out-
standing achievement in itself. Its base is square and it is com-
pletely covered by the chalk outcropping above, so only two
sides, the west and the south, actually have walls. The chapel is
managed by the Preobraženje Monastery. A thorough recon-
struction was completed in 1980.
Blagoveštenje – Holy Annunciation Monastery
Blagoveštenje is one of the few gorge monasteries for which it
is known precisely when it was built and who its patrons and
founders were. The writing above the church entrance states
that it was built in 1601/02. It was designed in the Raška archi-
tecture style, probably modelled after a church in the nearby
town of Arilje. Its architecture makes Blagoveštenje one of the
most beautiful monasteries in the gorge, surpassed only by Sveta
Trojica Monastery.
A lunette above the entrance was painted the same year that the
church was built. The monastery elder Nikifor engaged famous
painter Mitrofan to paint the necessary throne icons for the
service along with the lunette. At the time, the unpainted inte-
rior of Blagoveštenje only contained a series of throne icons on
a low icon stand. During the following thirty years the monks
went to service in a church not painted with frescos. It was only
in 1632/33 that a wooden partition was introduced to divide the
church into the naos and the narthex. This partition, which no
longer exists, contained a series of icons.
The entire Blagoveštenje monastery church was painted in
one go in 1633. Though relatively modest in their artistic value,
Blagoveštenje frescoes, including interesting representations of
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
St. George the New and Prince Lazar in the narthex, still rank
among the highest achievements in Serbian fresco painting of
the first half of 17th century.
Blagoveštenje Monastery treasures one of the most important
iconostases of the first half of the 17th century in terms of ecclesi-
astical art of the period. The monastery church was one of few to
get such impressive interior ornamentation, with the iconostasis
dominating the space with its rich wood carving and paintings.
The wooden partition used to contain another iconostasis, created
in 1634/35, but it has been removed since. It is also interesting to
note that the narthex of Nikolje Monastery is an almost exact
copy of the Blagoveštenje narthex, the iconostasis included, in
terms of its iconography.
There are no great details in historical records of the following
decades to shed light on what happened with the church until it
was once again reconstructed in 1644 and covered with shingles.
A new apse was most probably built at the time, the old one hav-
ing collapsed for reasons unknown. The apse remains unpainted
with frescos to this day. Guest quarters, built the same year, no
longer exist.
It is not known whether the Blagoveštenje Monastery sustained
any damage in the Great Migration of 1690. The monastery
church was not destroyed. During the following century few mon-
asteries were inhabited and records of them were brief and scarce.
In 1809, during the First Serbian Uprising, the monastery roof
was re-covered. It appears that Blagoveštenje Monastery was set
on fire by the Turks some time in the following decade.
Due to the dilapidation of the church, the impressive old iconos-
tasis was taken down in the early 20 th century for restoration,
which lasted nine decades.
Ilinje – St. Elijah Church
On a conical rise above Blagoveštenje Monastery there stands a
church dedicated to St. Elijah which is sometimes mistakenly
called a monastery. The church was built in 1939 on the remains
of the foundations of a big tower from the 14 th century. Older
layers of remains have been found on this site, which connect
the fortified tower to the early Byzantine period (6th century). It
is not known whether a church had previously existed in the
same location as well.
The fortified tower above Blagoveštenje was probably very simi-
lar to the tower overlooking Jovanje, where Uspenje Monas-
tery was later built. The church of Ilinje is a simple, modest edi-
fice with a single nave, of rectangular design at its base, without
a dome or a narthex. Apparently, it was modelled after the
Church of Saint Apostles Peter and Paul in the vicinity of Žiča
Monastery. Unfortunately, this temple has never been inhabited
by monks.
Kadjenica Cave
Going up the Zapadna Morava River, on its right bank, not far
from Ovčar Banja (Ovčar Spa) there is a cave called Kadjenica
where a large number of Serbian refugees were killed in 1815,
when the Turks set fire in the cave suffocating the people inside.
The exact number of people killed in the cave has never been
determined. Contemporary estimates suggest that the cave could
have housed between 500 and 600 people. Bone remains analysis
has established that a large number of children between the ages
379
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E
of 1 and 2 and children older than that, along with people over 70,
were among the victims.
Because of its inconvenient entrance, the cave has seldom been
entered. It was put to order during the great restoration of all the
gorge monasteries in the 1930s. The victims’ bones were gathered
together and placed into two sarcophaguses, between which an
altar apse with a painted representation of the Crucifixion was
placed. This work was finished in 1940.
Sveta Trojica – Holy Trinity Monastery
Certainly the most beautiful of all the monasteries of the Ovčar-
-Kablar Gorge, the Monastery of Sveta Trojica is located on the
wooded south-western slopes of Mt Ovčar. Based on the research
of Turkish censuses it can be assumed that the monastery was
built at end of the 16th century.
The Sveta Trojica Monastery church is a one-nave structure
with the rectangular choirs, an elaborate three-part altar space,
a narthex and a dome rising above the central part of the church.
Тhe three-part altar space with a five-sided apse, the one-nave naos
with choirs surmounted by a huge dome laid on a twelve-sided
tambour, the narthex realized as a separate section covered with
a blind calotte, the graceful proportions and the stone relief deco-
ration of the portal, ambo and transenna, were the reasons why
the Monastery of Sveta Trojica has for a long time been thought
to date from the 13th century. In fact, the church was designed
and built with the idea of returning to the tradition of the Ra-
ška School of architecture, sparked by the reconstruction of the
Patriarchate of Peć in 1557.
380
The beauty of the church testifies to the skill of its builders and
stonemasons engaged by an obviously wealthy patron with re-
fined taste. In spite of the hard times, he managed to express his
sense of beauty and the spiritual in architecture. The harmony
and proportion of the church do not make it just the most im-
portant architectural achievement in the Ovčar-Kablar Gorge,
but also one of the highest achievements of Serbian Orthodox
church architecture of the end of the 16th century. However, the
church, with the exceptions of the lunettes above the narthex
and the naos, has never been painted with frescoes.
Only few data give a picture of monastery life in the first century
of its existence. The reconstruction of the church revealed some
burn marks, probably from 1690, when a lot of monasteries in
the Gorge suffered considerable damage. However, the monas-
tery was reconstructed and in the records for 1723 the second
mention of Sveta Trojica in historical documents is encountered.
This is followed by long decades of no mention at all, until 1814,
when documents record that books from the Monastery of Sveta
Trojica were transported to Blagoveštenje. The documents then
mention that in 1820 no monks lived in the monastery. Instead,
two priests lived there with their families.
The new quarters, built in 1844, which are still in existence to
the north of the church, testify to the diligence of folk arhitecture
of that time. The reconstruction did not stop there. A massive
bell tower was added next to the narthex in 1850, to remain there
until 1902, when it was torn down. This belfry was probably
built at the initiative of the agile bishop Nikifor Maksimović,
 M O N A S T E R I E S O F T H E OVČ A RK A B L A R G O R G E

who had dedicated his entire life to the restoration of the Ovčar-
-Kablar monasteries.

Another landmark event for the monastery was the creation of a

new iconostasis done by Nikola Marković in 1868 in the spirit of
romanticism, with wood carvings in classicist style. In spite of
all these efforts on renovation, the monastery was desolate
again. The monks returned to it after its reconstruction in 1937.

World War II brought more destruction with it. The monastery

was damaged in the German bombing of 1941. The new quar-
ters built to the west of the church together with the belfry were
destroyed in this air raid. The detonations caused some damage
to the narthex as well but the harm done was not considerable.

The monks did not return to the monastery until 1955. Nowa-
days, Sveta Trojica is the most beautiful and orderly monastery
complex in the entire Ovčar-Kablar Gorge.
Sretenje – Candlemas Monastery
It is not known exactly when the Sretenje Monastery was built.
It was first recorded in 1528, in the Turkish census under the
name of Koranje, in the vicinity of the village of Markovica.
th
A thorough reconstruction in early 19 century considerably
changed the original appearance of the church. The lower parts
of its naos, the altar apse, its brick altar partition and the ambo
suggest that the church was built in the spirit of replication of
Raška style of architecture.
Meagre records of the first centuries of existence of Sretenje
Monastery containing references to isolated events give but a
glimpse of its monastic life. It is recorded that in 1623 the Tar-
tars in Turkish service torched the monastery. However, the
greatest damage to Sretenje was undoubtedly done during the
Great Migration in 1690. Sretenje was most likely abandoned by
monks at the end of the 17th century, and the following century
records hold no mention of the monastery.
Sretenje was not renovated until the second decade of the 19 th
century. A vigorous monk, the latter bishop Nikifor Maksimović,
having restored Preobraženje in 1811, withdrew in 1817 to a cave
above Sretenje which lay in ruins. The Sretenje Monastery church
seems to have been restored in 1818, but the works on the mon-
astery complex continued for another 30 years.
Today the Sretenje Monastery church is a one-nave domeless
edifice, with shallow rectangular choir spaces, a five-sided apse
considerably lower than the rest of the naos, and with a square-
based narthex above which an outsized bell tower rises. The
walls of the previous church, before its renovation in 1818, were
preserved probably up to the choir level.
The great reconstruction of the monastery led by Nikifor Maksi-
mović lasted until 1847. Despite the fact that it was a huge and
long-lasting project, the renovation was done unskillfully and
improperly.
Painter Živko Pavlović from Požarevac, who previously painted
throne icons, and Nikola Jovanović from Ohrid were invited in
1844 to paint the interior of the church with frescos. These
painters did not produce work of very high artistic value.
Bishop Nikifor who died unexpectedly on February 28th 1853
was buried on March 3rd in a prepared tomb in the church
narthex, and his remains are still there.
In 1941 Germans bombed the quarters housing the valuables,
the archive and the library. The bell tower and the church itself
were also damaged.
Following World War II Sretenje was under a special manage-
ment regime and was adminstered jointly with the Monastery of
Sveta Trojica until 1946. The very next year, in 1947, Sretenje
became a nunnery.

381
 А У Т ОРИ И И З В ОРИ Ф О Т ОГ РАФИ Ј А И Ц Р Т Е Ж А
Доку мента ција ма настира Света Троји ца, фотографија 292
Доку мента ција ма настира Сретења, фотографије 19, 324, 325
Доку мента ција Народног му зеја у Београ ду, сли ке 41, 41а
Доку мента ција Народног музеја у Чачку, анонимни аутор, фотографи-
је 62, 63, 67, 71, 72, 72а, 82, 105, 109, 124, 128, 290
Марковић, Слободан, Доку мента ција Народ ног му зеја у Чач ку, фото-
графије 56, 61, 69, 73, 78, 90, 129, 142, 169, 169а, 170, 318, 346
Ран ковић Ву чи ћевић, Ду шан ка, Доку мен та ци ја Народ ног му зе ја у
Чач ку, фотографијa 165
Са вовић, Са ша, фотографије I, II, III, IV, V, VI, VII, VI II, IX, X, XI, XII,
XI II, XIV, XV, XVI, XVII, XVI II, XIX, XX, XXI, XXII, XXI II, XXIV,
XXV, XXVI, XXVII 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 15, 18, 20, 21, 23, 24, 25, 26,
27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 36a, 37, 38, 39, 40, 43, 44, 44a, 45,
46, 47, 48, 49, 50, 51, 55, 57, 58, 59, 60, 64, 64a, 65, 66, 68, 70, 74, 75, 76,
77, 79, 80, 83, 84, 85, 86, 88, 89, 92, 93, 94, 95, 96, 96a, 97, 98, 99, 100,
101, 102, 103, 104, 106, 107, 108, 110, 111, 113, 114, 115, 116, 117, 122,
123, 125, 126, 130, 131, 133, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141, 143, 144,
145, 146, 148, 149, 150, 151, 152, 154, 155, 157, 158, 159, 160, 161, 163,
166, 167, 168, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 179, 180, 181, 182, 183,
184, 185, 186, 187, 188, 189, 190, 191, 192, 192a, 193, 194, 195, 196, 197,
198, 199, 199a, 200, 201, 202, 203, 204, 205, 205a, 206, 207, 208, 209,
210, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 225,
226, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 233, 235, 236, 239, 240, 241, 244,
245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 254, 255, 256, 257, 259, 260,
261, 261a, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274,
275, 276, 278, 279, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 289, 291, 293,
294, 295, 296, 298, 300, 302, 303, 304, 305, 306, 307, 308, 309, 310, 311,
312, 313, 314, 315, 316, 317, 319, 320, 321, 322, 323, 326, 327, 328, 328a,
329, 330, 331, 333, 334, 335, 336, 337, 338, 339, 340, 341, 342, 343, 344,
345, 347, 348, 349, 350, 351, 352
Сли ка 22, у: Ра доса вљевић, Ј., Манастир Благовештење – под Кабла-
ром, Овчар Ба ња, 2010.
Сли ка 42, у: Шу пут, М., Споме ници срп ског цр кве ног гра дитељ ства
XVI–XVII век, Нови Сад – При шти на – Београд, 1991.
Сли ка 52, у: Пан телић, Д., „Попис погра нич них на хи ја Срби је после
Пожаревач ког мира”, Споменик САН XCVI, други разред, 75, Бео-
град, 1948, при лози: car te Von dem Königreich Ser vien, Ta fel Ia
Сли ка 53, у: Срејовић, Д., ур., Србија и суседне зе мље на старим ге о-
графским карта ма (ката лог изложбе), Београд, 1991.
Слика 54, у: Пантелић, Д., „Војно-географски опис Србије пред Кочину
краји ну од 1783 и 1784 год.”, Споменик СКА LXXXII, други разред,
64, Београд, 1936, прилози
Сли ка 127, у: Богда новић, С., Ми хаи ло Валтровић и Драгутин Ми лу-
тиновић као истраживачи српских старина. Излози Српског уче-
ног дру штва. Ис тра жи вања срп ске средњове ковне уметно сти
1871–1884 (ката лог изложбе), Београд, 1978.
Слика 147, у: Ву кадин, О., „Археолошка истраживања на лока литету ’Ку-
лина’ под Кабларом”, Рашка баштина 2, Кра љево, 1980, стр. 167–170
382
Сли ка 153, у: Суботић, Г., Свети Константин и Је лена у Охриду, Бео-
град, 1971.
Слика 162, у: Валтровић, М., Д. Милу тиновић, Валтровић и Милутино-
вић : документи 1, Теренска грађа 1871–1884, Београд, 2006, стр. 285
Сли ке 12, 13, 14, 16, 17, у: Меда ковић, Д., Истра живачи српских ста-
рина, Београд, 1985.
Сли ке 81, 287, у: Валтровић, М., „Старе српске гра ђевине”, Српске илу-
строване новине бр. 1–12, Нови Сад, 1881, стр. 25–26
Сли ке 90, 91, 112а, 301, у: Ча нак Медић, М., „Неки при мери црквеног
ка меног на мештаја, ам вонских плоча и прозор ских тран зе на”,
Зборник Народног музеја IX–X, Београд, 1979, стр. 527–550
Сли ке 164, 211, 234, у: Kanitz, F., Serbien, historisch-etnographische Reise-
studien aus den Jahren 1859/1868, Leipzig, 1868.
Ти мотијевић, Ми лош, Доку мента ција Народног музеја у Чач ку, фото-
графијa 5
Ту ту новић, Сла ђа на, сли ка 1
Ту ту новић, Сла ђа на (цр теж на основу ориги на ла из доку мен та ци је
ма настира Јова ња), сли ке 134, 135
Ту ту новић, Сла ђа на (цр теж на основу ори ги на ла из доку мен та ци је
Народног музеја у Чач ку), сли ка 87
Ту ту новић, Сла ђа на (цртеж на основу оригина ла Мил ке Ча нак Медић
из доку мента ције Народног музеја у Чач ку), сли ке 242, 243
Ту ту новић, Сла ђа на (цртеж на основу ориги на ла обја вљеног у: Вуч ко-
вић, В., „Црква Св. Пе тра и Па вла у ма насти ру Жи чи”, Рашка ба-
штина 2, Кра љево, 1980, стр. 309–311), сли ка 277
Ту ту новић, Сла ђа на (цртеж на основу ори ги на ла обја вљеног у: Субо-
тић, Г., Свети Константин и Је лена у Охриду, Београд, 1971), сли-
ка 156
Ту ту новић, Сла ђа на (цртеж на основу ори гина ла обја вљеног у: Ђ. Бo-
шкoвић, И. Здравкoвић, М. Гара ша нин, Ј. Кoвачевић, „Спoмени ци
културе у Oвчарскo-кабларскoј клисури и њенoј најближoј oкoлини”,
Старинар 1, Беoград, 1950, стр. 91–108), сли ке 112, 132
Ту ту новић, Сла ђа на (цртеж на основу ориги на ла обја вљеног у: Дома-
зет, М., „Црква Св. Тројице под Овчаром”, Рашка баштина 2, Кра-
љево, 1980, стр. 357–358), сли ке 297, 299
Тутуновић, Слађана (цртеж на основу оригинала објављеног у: Шупут, М.,
Споме ници срп ског цркве ног гра дитељ ства XVI–XVII век, Нови
Сад – При шти на – Београд, 1991), сли ка 178
Тутуновић, Слађана (цртеж на основу оригинала објављеног у: Пејић, С.,
Манастир Пустиња, Београд, 2002), сли ка 332
Фотографије 118, 119, 120, 121, Дигитална Народ на библиотека Срби-
је, Ћирилски ру кописи, Збирка ру кописа НБС –15. и 16. век, Иви-
ћево овчарско-кабларско четворојеванђе ље: http://scc.digital.nb.rs/
document/RS-664, преузето 14. маја 2012.
Ча нак Медић, Мил ка, Доку мента ција Народног музеја у Чач ку, фото-
графије и цртежи 237, 238, 258

агиазма на зив све те воде која се освећује
уочи Богоја вљења
агнец јагње; чистота, невиност
акатист свечана црквена песма у славу све-
титеља и Богородице, пева се стојећи
ам вон кру жни, понекад узви шени део на
поду цркве испред иконостаса, са којег
се врши један део слу жбе
ан ђео на хебрејском означа ва посла ни ка,
а на грчком весника; анђели су бића ко-
ја је створио Бог, би ћа ви ша од човека,
бес те ле сна, ду ховна, обдарена ви шим
умом, слободном вољом и великим мо-
ћима, која увек стоје пред Божијим пре-
столом, слу же Богу и сла ве га, бића која
су посла на човеку ради спасења
антиминс у пра вославној цркви литургиј-
ска тканина, најчешће са приказом Хри-
стовог пола га ња у гроб
апси да део црквеног зда ња, који чини зид
полу кру жне основе пресвођен полу ка-
лотом (четвртином ку поле)
арка да низ лу кова на стубовима или ступ-
цима повезаних у једну целину која има
декоративну улогу
арханђел вођа анђела
архиђа кон први међу ђа конима
архитрав водоравна ка мена греда која по-
чива на стубовима или зидовима
архиман дрит ду ховни вођа, титула која је
додељивана игуманима који су надзира-
ли ма настире, касни је игу ма ни ма зна-
чајнијих ма настира; да нас се та ти тула
додељује као на гра да свештено слу жи-
тељима из редова мона штва
архијереј епископ који ру ководи епархи-
јом; у Старом за вету та ко се зове прво-
свештеник
ба зи лика пра воу гаона гра ђеви на издеље-
на узду жно редови ма стуба ца или сту-
бова на три или пет цели на – на шири
и ви ши сред њи брод и ни же и уже боч-
не бродове
бифора дводел ни прозор; прозор разде-
љен стубићем на два дела
Богородица Одигитрија на грчком „пу те-
води тељка”; је дан од Богороди чи них
атрибута
Богородица Страсна „страсна” по страдању
и пат њи; приказ Богороди це са ма лим
Христом који се предста вља као узне-
мирен и упла шен због стра да ња која му
предстоје
борду ра тра ка која раздваја композиције у
фреско-сликарству
брод цркве део уну тра шњег про стора у
облику изду женог пра воу гаоника
велики празници Благовести, Рођење Хри-
стово, Сретење, Крштење, Васкрсење Ла-
зарево, Преображење, Улазак у Јерусалим
Р Е Ч Н И К С Т Р У Ч Н И Х И М А ЊЕ ПОЗ Н АТ И Х ПОЈ МОВ А
(Цве ти), Распеће, Си ла зак Христа у ад,
Вазне сење Христово, Си ла зак Све тог
ду ха, Успење Богородице
вход изла жење, оби лазак, прола жење; вхо-
дом се на зи вају два чи на на Божанској
ли турги ји и један на вечерњој слу жби
Божи јој; по стоје Ма ли и Ве ли ки вход;
ма ли у ду ховном смислу предста вља ја-
вља ње Божијег Си на и поче так његове
проповеди о Царству Не бе ском; вели-
ки вход у ду ховном смислу предста вља
Христова стра да ња, смрт и погреб
дарохра нил ница метал на ку тија или ков-
чежић, обич но у обли ку ма ле цркве, у
коју се ста вљају Све ти дарови (хлеб и
вино), освећени и припремљени за оба-
вља ње Свете литургије
даскал учи тељ у сред њовековним ма на-
стирима и школа ма
дијак писар и преписивач књига
деи зис ком пози ци ја на којој је у среди ни
предста вљен Исус Христос, а са стра не
га Богородица и Св. Јован Претеча моле
за спас људског рода
дискос суд од ме та ла, сли чан та њи ру, на
ком током литургије стоји хлеб намењен
првој просфори за време проскоми ди-
је; на среди ни дискоса је често изобра-
жен лик Христа Мла ден ца (Ема ну и ла),
чи ме овај суд симболич ки до би ја зна-
чење јаса ла у које је положен новорође-
ни Спаситељ
дон жон главна кула у утврђењу, одбрамбе-
не и стамбене на мене
ду ховник монах који води ду ховни надзор
над ма настирским братством
ђа кон први и најни жи свештенички чин
ђа кони кон ју жни део олтара са ни шом,
некад одвојен зи дом од централ ног де-
ла олтарског простора; у њему се чу вају
богослу жбени предмети и одежде
евхаристија благодарење, захвалност; при-
ношење велике бескрвне жртве; најзна-
чајнији део хришћанског богослу жења
епитра хиљ врат, надвратник; део свеште-
нич ке одежде која се носи о врату и без
које свештеник не може да врши слу жбу
живописац црквени сликар
зограф в. живописац
игу ман стареши на у пра вославним ма на-
стирима
икона слика, образ; лик Божији или слика
све ти теља и предста ва њи хових најва-
жни јих де ла или дога ђаја из црквене
историје
иконостас прегра да у цркви између олта-
ра и про стора за верни ке; прво бит ни
иконостаси би ли су јед ноставни: има-
ли су са мо врата између стубова; отво-
ри се од XIV века затварају престоним
икона ма; у касни јим векови ма иконо-
стаси добијају више редова икона
илу мина ција укра ша ва ње богослу жбених
и дру гих ру кописних књи га орна мен-
тима и минијату ра ма
ини ци јал укра шено и по себно на гла ше-
но слово у илу мина ција ма ру кописних
књига
инкарнат откривени делови тела; боја људ-
ске пу ти на иконама
икос кратка црквена песма или химна ми-
стич но-теолошког карак тера, саставни
део акатиста; почетна слова икоса гра-
де акростих
јеромонах монах који може да оба вља све-
штене обреде
ка лота горњи део ку поле, њен завршни део
ка пи тел гла ва на врху стуба, уобли чена и
укра шена у за висности од сти ла у коме
је стуб изведен
ки вот посуда (ковчежић) у којој се чу вају
делови светитељских моштију
кир господин
колоне та стубић између де лова двојних
прозора, на порта лима, ивицама тамбу-
ра ку поле и апсиди; најчешће има укра-
сну улогу
колона да низ стубова или прегра да
ко нак ма настир ско зда ње за ста нова ње
мона ха
кон дак кратка песма проповед нич ког ка-
рак тера и при према за икос, са којим
чини акатист
кон зола ма ли ка мени ис пуст на фаса ди
гра ђеви не, поду хвата и носи неки део,
најчешће је ослонац лу ка или фигу ре
кон ха део хра ма истоветан са апсидом
коц касто постоље ку поле спољна кубич-
на маса која скри ва пан дан тифе и над
којом се изди же тамбур; споља ова ку-
бична маса образу је постоље за ку полу
крип та под зем на засве де на про стори ја
која слу жи за са хра њива ње
ктитор оснивач и велики дародавац мана-
стира
ку пола (кубе) свод у облику полулопте; са-
гра ђена је изнад кру жне или ква дратне
основе; има кубично постоље, тамбур и
полу ка лоту
лавра место где су најпре живели пустиња-
ци; ма настир који поседу је више згра да
и много житеља
лантерна мали торањ на врху куполе, обич-
но ци лин дрич ног обли ка, са отвори ма
са стра не кроз које улази светлост
383
 Р Е Ч Н И К С Т Р У Ч Н И Х И М А ЊЕ ПОЗ Н АТ И Х ПОЈ МОВ А
литургија богослу жење у хришћанској цр-
кви при којем се обавља Света тајна при-
чешћа у знак сећа ња на Христову Тајну
вечеру
лунета полукру жно или сегментирано поље
изнад портала и прозора; обично је испу-
њено рељефом или сликаном представом
ман дорла светлосно поље ба демастог об-
лика које окру жу је Христа, Богородицу
или неку свету личност
мафорион део одеће који прекрива гла ву
ми тра нека да ши рока тра ка која је при-
ања ла уз гла ву, а која се поза ди вези ва-
ла у чвор ду гим крајеви ма; касни је су
та кву повеску носи ли хришћански епи-
скопи, и она је временом доби ла облик
ка пе; кру на коју архијереј за време бого-
слу жења ста вља на гла ву
метох ма настир који су ктитори при ложи-
ли неком већем ма насти ру; има ње ма-
настира које је уда љено од њега
надбедреник че твороу гаоно плат но које
се носи о појасу; овај део свештенослу-
житељске одежде симболизу је ду ховни
мач против зла и та ме
на лоњ или ана логион, узви шено место са
којег се говори; високи сточић, склопи-
ви ста лак на који се ста вља јеванђеље
наос средишњи део уну тра шњости хра ма;
на ла зи се између иконо стаса и ис точ-
ног зи да при прате и на мењен је за мо-
литву верника
нартекс в. припрата
нимб ореол, кру жна предста ва све тлости
око гла ве светитеља
ниша удубљење у зи ду; слу жи за разне на-
мене
окулус ма ли кру жни отвор
олтар најсветији део цркве, у коме се оба-
вља главни део богослу жења; одељен је
од наоса иконостасом; олтар симболично
предста вља небо на којем оби та ва Бог
омофор најва жни ја архи јерејска одежда;
ду гач ка тра ка која се ста вља око врата,
за коп ча ва и прекрива ра мена
па на гија меда љон са предста вом Богоро-
ди це који са кр стом епископ но си на
грудима
пан дан тиф сферични троу гао ози дан из-
над че ти ри угла ква драт ног про стора
ка ко би се омогу ћио пре лаз у кру жну
основу ку поле
пара клис ма ња црква конструк тивно ве-
зана за храм или саграђена у оквиру ма-
настирског комплекса
384
пи ластер плитак стубац испу штен на по-
врши ни уну тра шњег или споља шњег
зида гра ђевине
полиста врион крстаста ри за; нека да бо-
гослу жбена одежда епископа, митропо-
лита и патријарха; да нас је то фелон
пор тал архи тек тонски обра ђени улаз на
црква ма, па лата ма и јавним гра ђе ви-
на ма
престоне иконе иконе у најнижој зони ико-
ностаса, веће од оста лих и посебно по-
штова не
при пра та део цркве уз глав ни про стор
(наос), на за падној стра ни
про скоми дија жртвеник; на ла зи се у се-
верном делу олтарског простора; у ње-
му се хлеб и ви но при премају за Све то
при чешће; нека да је зи дом одвојен од
оста лог олтарског простора
протезис в. проскоми |ија
пу тир грч ки назив за ча шу из које се при-
чешћује
розе та кру жни прозор са декоративном
пластиком у виду сти лизова ног цвета
Са ваот један од библијских на зи ва Бога;
овај термин одређу је својство свемоћи
Бога као Вла ди ке свих си ла не ба и зе-
мље, јер, по Библији, звезде и дру га не-
беска тела предста вљају „војску” чији је
за поведник Бог – „Господ силa”
са кос горња архијерејска одећа која за ме-
њу је фе лон; у ду ховном смислу са кос
треба да личи на ризу коју је носио Спа-
ситељ; сматра се одеждом покаја ња
свод конструк тивни део та ва ни це, полу-
кру жног пресека, који се осла ња на зи-
дове неке просторије или на лу кове
серафими анђели највишег анђеоског реда
који окружују Престо Господњи; предста-
вљају се са људским ликом и шест кри ла
ски ни ја ме сто јавног бого слу жења Јуде-
ја ца, поход ни храм са гра ђен по узору
на онај који је Бог пока зао Мојси ју на
Си нају
син тронон ка мени ба нак за седење у ол-
тарском простору
срачица доњи део одеће којом се покри ва
престо, беле боје; представља покри вач
у који је би ло уви јено тело Христово у
гробу
Стра да ње Хри сто во ци клус предста ва
Христових му ка од Тајне вечере до по-
ла га ња у гроб
Стра шни суд суд који ће уследи ти после
краја света, на коме ће Син Божији су-
дити „жи ви ма и мр тви ма”; по сле тога
ће праведници поћи у Царство Небеско,
а грешни ци ће би ти осуђени на веч не
му ке у па клу
стуб ослонац кру жног или поли гонал ног
пресека са проширењем на врху (ка пи-
тел) и на дну (стопа)
сту бац ослонац четвртастог, кру жног или
поли гонал ног пресека, са гра ђен од ка-
мена или опеке
тамбур ци линдрични или вишеу гаони зид
испод ку поле
тефтер турска пописна књига
тра веј просторна целина одвојена од дру-
гих стубовима, ступцима или пи ласте-
ри ма; у црква ма на зив за свод но поље
омеђено лу ковима
трансепт попреч ни брод који сече узду-
жни брод; на њи ховом пресеку често се
поди же ку пола
трикон хос тип цркве тролисне основе; са-
чи ња вају га три кон хе – олтарска апси-
да и конхе уз северни и ју жни зид
успење уснуће, смрт
фелон широка горња свештеничка одежда
без ру ка ва
фриз укра шен хоризонтал ни појас на зиду
цркве; користи се најчешће за декора-
ци ју, али и за раш чла њи ва ње зи д них
површина
херу ви ми анђели првог реда у не бе ској
хијерархији; према Диони зију Ареопа-
ги ту они зау зи мају дру го ме сто, после
серафима, у низу од девет анђелских чи-
нова; у њи ма је пу ноћа ви шег жи вота и
највиши одраз божије сла ве
Христос Ема ну и ло предста ва Христа као
мла денца кога су наја ви ли пророци
Христос Пан тократор предста ва Спаси-
теља као вла дара света
Христос Старац да ни ма један од ти пова
предста ва Христа у којој се он приказу-
је као старац седе бра де који оби тава у
бескрају векова
царске двери среди шњи пролаз, вратни-
це на иконостасу
цинобер нијанса црвене боје
ча сна тр пе за ка ме ни сто у олта ру који
сим бо ли зу је Хри стов гроб, Божи ји
пре сто и сто за којим је одржа на Тајна
вечера
Ше стоднев цр кве на књи га о ства ра њу
све та за шест да на

Аличић, Ах мед С., Турски катастарски пoписи неких пoдручја
западне Србије : XV и XVI век, I–II, Чачак, 1984–1985.
Богда новић, Соња, Ми хаи ло Валтровић и Драгутин Ми лути-
новић као истраживачи српских старина. Излози Српског
ученог друштва. Истраживања српске средњовековне умет-
ности 1871–1884 (ката лог изложбе), Београд, 1978.
Бојовић, Алексан дар, „Ни коље под Кабларом – иконографске
осо бено сти најстари јег зид ног сли кар ства”, Са оп ште ња
XLII–2010, Београд, 2010.
Бојовић, Алексан дар, „Тема Стра шног суда у цркви ма настира
Бла говештење кабларско”, Зборник ра дова Народног музеја
XL, Чачак, 2010.
Бoјoвић, Радивoје, „Ма настир Сре тење на бакрoрезу из 1845.
гoдине”, Balcanica XXIX, Беoград, 1998.
Бoш кoвић, Ђурђе, Иван Здравкoвић, Ми лан Гара ша нин, Јован
Кoвачевић, „Спoменици култу ре у Oвчарскo-кабларскoј
клису ри и њенoј најближoј oкoлини”, Старинар 1, Беoград,
1950.
Булић, Дејан, „Ма настир Или ње код Овчар Ба ње : ра нови зан-
тијско и средњовековно утврђење”, Историјски часопис LIII
(2006), Београд, 2006.
Валтровић, Михаило, „Старе српске грађевине”, Српске илустро-
ване новине бр. 1–12, Нови Сад, 1881.
Васић, Павле, Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба,
Пожаревац, 1968.
Вујић, Јoаким, Путешествије по Сербији, 1–2, Београд, 1901–1902.
Вујoвић, Бранкo, „Уметнoст у Србији крајем XVIII и у првим де-
ценија ма XIX века”, Све ске Друштва истoричара уметнo-
сти Србије 16, Беoград, 1985.
Ву ка дин, Oбренија, „Археoлoш ка истра жи ва ња на лoкалитету
’Кулина’ пoд Кабларoм”, Рашка баштина 2, Краљевo, 1980.
„Гoвoр кoјим је изасла ник Српскoг ученoг дру штва за снима ње
уметничких спoменика пo Србији Михаилo Валтрoвић oтвo-
риo четврти излoг сни ма ка архитек тoнских, живoписних и
скулптурних, 1. маја 1877. гoд.”, Гласник СУД, књ. XLVI, Беo-
град, 1878.
„Дoкумента ма настира Јoвања oд 1849. дo 1879. гoдине”, прире-
ди ла Лела Павлoвић, Извoрник 15, Чачак, 1999.
Да ничић, Ђу ра, „Никољско јеванђеље (од ломак)”, Овчарско-ка-
бларски манастири, Градац 98–99, Чачак, 1991.
„Два доку мента из музеја ма настира Никоље”, приреди ла Зори-
ца Матијевић, Изворник 14, Чачак, 1998.
„Ди насти ја Oбренoвић у дoкументима ма насти ра Никoља у
времену oд 1839. дo 1875. гoдине”, приреди ла Лела Павлoвић,
Извoрник 14, Чачак, 1998.
Дома зет, Марија, „Конак кнеза Ми лоша у Ни кољу”, Рашка ба-
штина 2, Кра љево, 1980.
Домазет, Марија, „Црква Св. Николе под Кабларом”, Рашка ба-
штина 2, Кра љево, 1980.
Домазет, Марија, „Црква Св. Ни коле у ма настиру Ни коље”, Ра-
шка баштина 2, Кра љево, 1980.
И З А Б РА Н А Л И Т Е РАТ У РА
Домазет, Марија, „Црква Св. Тројице под Овчаром”, Рашка ба-
штина 2, Кра љево, 1980.
Дуркoвић Јакшић, Љубомир, Епискoп Сава Дечанац и његoв пре-
глед Жичке епархије 1892–1896, Краљевo, 1989.
Ду шанић, Светoзар, Радoмир Никoлић, Oвчарскo-кабларски ма-
настири, Oвчар Ба ња, 1978.
Ђорђевић, Слободан, „Делатност За вода за за штиту споменика
култу ре у Кра љеву од 1976. до 1980. године”, Рашка башти-
на 2, Кра љево, 1980.
Ђу рић, Вoјислав, „Ми лешева и дрински тип цркве”, Рашка ба-
штина 1, Краљевo, 1975.
Зирoјевић, Oлга, Цркве и манастири на пoдручју Пећке патри-
јаршије дo 1683. гoдине, Беoград, 1984.
Златић Ивковић, Зорица, Манастир Успење кабларско. Овчар-
ско-кабларска клисура, Овчар Ба ња, 2009.
Ивковић, Зорица, „Ризница манастира Никоља”, Гласник ДКС 14,
Београд, 1990.
Икoнoстас цркве манастира Благoвештења пoд Кабларoм. Ре-
кoнструкција и пре зентација, Беoград, 1994.
Илић, Михаилo Н., „Мoравска клисура међу Oвчарoм и Кабларoм
са једним планoм”, Гласник СУД, књига XLII, Беoград, 1875.
Janc, Zagorka, „Islamski elementi u minijaturama Karanskog jevan-
đelja”, Godišnjak Balkanološkog instituta II, Sarajevo, 1961.
Јoрдoвић, Часлав, Мирја на Благoјевић, „Пећина Ка ђеница”, Гла-
сник ДКС 18, Беoград, 1994.
Ка ниц, Феликс, Ср би ја, зе мља и становништво : од римског
доба до краја XIX века, књ. 1–2, Београд, 1985.
Кнежевић, Бранка, „Манастири у западнoј Србији пo турским пo-
писима oд 1476. дo 1572. гoдине”, Саoпштења XXVII–XXVIII,
Беoград, 1995–1996.
Кречкoвић, Радoмир, „Манастир Никoље пoд Кабларoм и његoви
знатнији духoвници (oдлoмак)”, Oвчарскo-кабларски мана-
стири, Градац 98–99, Чачак, 1991.
Максимoвић, Јoванка, „Сликарство минијату ра у средњовеков-
ној Босни”, Зборник радова Ви зантолошког института 17,
Београд, 1976.
Маричић, Хаџи Миливoје В., Црква Страцимира брата Нема-
њинoг у Чачку, манастири српске Свете гoре и oстали мана-
стири Епархије жичке: Студеница, Жича, Љубoстиња, Рача
и други (другo прерађенo и дoпуњенo издање), Чачак, 1973.
Маркoвић, Видoје, Теoдoсије Вукoсављевић, „Пoртрет епискoпа
ужичкoг Никифoра Максимoвића”, Зборник радова Народ-
ног музеја X, Чачак, 1979.
Маркoвић, Oливера, „Кера ми ка X–XI века са средњoвекoвнoг
лoкалитета ’Кули на’ у Рoшцима”, Зборник ра дова Народног
музеја XXII/XXIII, Чачак, 1994.
Меда ковић, Дејан, „Каранско четворојеванђеље”, Библиотекар
3–4, Београд, 1959.
Ми леуснић, Слoбoдан, „Oпис ма настира Ужичке епархије 1859.
гoдине”, Бoгoрoдица Гра дачка у истoрији српскoг нарoда,
Чачак, 1993.
385
 И З А Б РА Н А Л И Т Е РАТ У РА
Ми ле уснић, Слoбoдан, Вoдич крoз манастире у Србији, Беo-
град, 1995.
Ми лићевић, Ми лан, Манастири у Србији, Беoград, 1867.
Ми лићевић, Ми лан Ђ., Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Ми лоса вљевић, Дра гиша, „Ма настири Дубница код Нове Варо-
ши, Кови ље под Ја вором и Сре тење овчарско – историјско
траја ње, просторне и гра дитељске срод ности”, Зборник ра-
дова Народног музеја XL, Чачак, 2010.
Ми лошевић, Десан ка, „Срби све ти тељи у старом сли карству”,
О Србљаку, Београд, 1970.
Милутинoвић, Дра гу тин С., „Мoнастир Јoвање пoд Кабларoм”,
Српске илустрoване нoвине, бр. 22. г. III, Нoви Сад, 1889.
Мишкoвић, Јoван, „Oпис Рудничкoг oкруга”, Гласник СУД, књ. XLI,
Беoград, 1875.
Невoљица, Слoбoдан, „Први пoмен ма насти ра Вазнесења пoд
Oвчарoм”, Гласник ДКС 19, Беoград, 1995.
Никoлић, Милoје, „Збегoви у Србији тoкoм Другoг устанка 1815.
гoдине”, Рашка баштина 3, Краљевo, 1988.
Никoлић, Радoјкo, „За писи oвчарскo-кабларских мoнаха”, Збор-
ник радова Народног музеја XXVII, Чачак, 1997.
„Oдлoмци из летoписа цркве у Јелен Дoлу”, приредиo Алексан-
дар Са вић, Извoрник 16–17, Чачак, 2001.
Па ви ћевић Пoпoвић, Рад ми ла, Марија Дoмазет, „Кoнак ма на-
стира Свете Трoјице”, Рашка баштина 3, Краљевo, 1988.
Паунoвић, Си ни ша, „Ма настир Никoље (oдлoмак)”, Oвчарскo-
-кабларски манастири, Градац 98–99, Чачак, 1991.
Пејић, Светла на, „Трoјички икoнoстас Никoле Маркoвића”, Гла-
сник ДКС 18, Беoград, 1994.
Пејић, Све тла на, Благoта Пешић, „Благoвеш тење кабларскo.
Првo битна прoстoрна струк ту ра и ен тери јер”, Зoграф 24,
Беoград, 1995.
Пејић, Светлана, „Звoник Св. Трoјице на Oвчару”, Гласник ДКС 20,
Беoград, 1996.
Пејић, Светлана, „Никoље, манастир”, Спoменичкo наслеђе Срби-
је, Беoград, 1998.
Пејић, Светлана, „Св. Трoјица на Oвчару, манастир”, Спoменичкo
наслеђе Србије, Беoград, 1998.
Пејић, Светла на, Манастир Пустиња, Беoград, 2002.
Петкoвић, Владимир, „Српски спoменици XVI–XVII века”, Ста-
ринар, н. р. VI (1911), Беoград, 1914.
Петкoвић, Вла ди мир, Преглед црквених спoменика крoз пoве-
сницу српскoг нарoда, Беoград, 1950.
Петковић, Сретен, Зидно сликарство на подручју Пећке патри-
јаршије (1557–1614), Нови Сад, 1965.
Петковић, Сретен, „Утицај илустра ција из српских штампа них
књига на зидно сликарство XVI и XVII века”, Старинар н. с.
XVII, Београд, 1966.
Петкoвић, Сретен, „Култ кнеза Лазара и српскo сликарствo XVII
века”, Зборник за ликoвне уметнoсти Матице српске 7, Нoви
Сад, 1971.
386
Пет ковић, Сре тен, „Исламски ути цај на српско сли кар ство у
доба тур ске вла да ви не”, Зборник ра дова, I конгрес Саве за
друштава историчара уметности СФРЈ, Охрид, 1976.
Петкoвић, Сретен, „Раздoбље прилагoђавања. Уметничкo ства-
ра ње oд турских oсвајања дo 1557. гoдине”, Истoрија српскoг
нарoда IV–2, Беoград, 1994.
Покры шкин, П., Православная церковная ар хитектура XII–
XVII стол. в ныне шнем Сербском Королевстве, С. Пе тер-
бург, 1906.
Поповић, Дра гомир С., „Ма настир Ва ведење”, Зборник ра дова
Народног музеја IV, Чачак, 1973.
Пoпoвић, Драгoмир С., „Преписивачка делатнoст oвчарскo-ка-
бларских ма настира”, Зборник ра дова Народног музе ја VII,
Чачак, 1976.
Поповић, Ми лорад ка, „Рестау ра ција иконостаса Ни коле Мар-
ковића из 1868. године”, Гласник ДКС 18, Беoград, 1994.
Продановић Ранковић, Ивана, „Сретење, манастир”, Спoменичкo
наслеђе Србије, Беoград, 1998.
Прoлoвић, Ја дранка, „Српски рукoписи XIII и XIV века у Бечу и
ма настир Хи ландар”, Хи ландарски збoрник 6, Беoград, 1986.
Прoтић, Ми лисав Д., „Сретење и Трoјица”, Oвчарскo-кабларски
манастири, Градац 98–99, Чачак, 1991.
Радoванoвић, Милoш, „Ма настирске целине на чачанскoм пoд-
ру чју”, Зборник радова Народног музеја XXIX, Чачак, 1999.
Радoсављевић, Јoван, Oвчарскo-кабларски манастири. Мoна-
шки живoт и страдања у XIX и XX веку, Приштина, 1998.
Радoсављевић, Јoван, Манастир Благовештење – под Кабларом,
Овчар Ба ња, 2010.
Рајић, Делфина, Ризнице oвчарскo-кабларских манастира (ка-
та лoг излoжбе), Чачак, 1990.
Рајић, Делфи на, „Црква покрова Пресве те Богороди це у Мио-
ковци ма”, Зборник ра дова Народног музе ја XXVI II, Чачак,
1998.
Рајић, Делфи на, „Ма настир Никoље – прилoг пoзнавању архи-
тек ту ре и живoписа цркве”, Зборник радова Народног музеја
XXIX, Чачак, 1999.
Рајић, Делфина, „Икoнoстас ма настира Никoља”, Зборник радо-
ва Народног музеја XXX, Чачак, 2000.
Рајић, Делфина, Икoне чачанскoг краја (XVI–XIX век), Чачак, 2001.
Рајић, Делфина, Ми лош Тимотијевић, „Ствара ње ’Српске Свете
Горе’. Овчарско-кабларски ма насти ри од XIV до XX века”,
Зборник радова Народног музеја XXXII, Чачак, 2002.
Рајић, Делфи на, Ми лош Ти мотијевић, „Ма настир Бла говеште-
ње”, Зборник радова Народног музеја XXXIII, Чачак, 2003.
Рајић, Делфи на, Ми лош Ти мо ти јевић, „Ма настир Сре тење”,
Зборник радова Народног музеја XXXIV, Чачак, 2004.
Рајић, Делфина, Милош Тимотијевић, Манастири Овчарско-ка-
бларске клисуре, Чачак, 2004.
Рајић, Делфина, Милош Тимотијевић, „Манастир Св. Тројица под
Овчаром”, Зборник радова Народног музеја XXXV, Чачак, 2005.

Рајић, Делфина, Ми лош Тимотијевић, Ризница прошлости. Ов-
чарско-кабларска клисура и њени манастири, Чачак, 2005.
Рајић, Делфина, Милош Тимотијевић, Манастири Овчарско-ка-
бларске клисуре – водич, Чачак, 2006.
Ракић, Зоран, Српска минијатура XVI и XVII века, Београд, 2012.
Ранковић Ву чићевић, Ду шанка, „Манастир Никоље у Овчарско-
-кабларској клису ри”, Градац 1–2, Чачак, 1964.
Ранкoвић, Ду шанка, „Oвчарскo-кабларскo четвoрoјеванђеље из
збирке прoф. Алексе Ивића”, Збoрник за ликoвне уметнoсти
Матице српске 1, Нoви Сад, 1965.
Ранкoвић Ву чи ћевић, Ду шан ка, „Графич ки извoри зиднoг сли-
кар ства у наoсу цркве ма насти ра Никoља пoд Кабларoм”,
Зборник радова Народног музеја I, Чачак, 1969.
Срећкoвић, Панта, „Српска ’Света гoра’”, Пастир, бр. 1, Беoград,
1868.
Ста нић, Радoмир, „Благoвеш тење пoд Кабларoм”, Гра дац 1–2,
Чачак, 1963.
Станић, Радoмир, „Непoзнати запис из Јежевице”, Саoпштења X,
Беoград, 1974.
Станић, Радомир, „Непознате иконе у југозападној Србији”, Збор-
ник за ликовне уметности Матице српске 11, Нови Сад, 1975.
Ста нић, Радoмир, „Градитељствo и сликарствo из краја XVIII и
пoчет ка XIX века у предели ма oкo Чач ка”, Зборник ра дова
Народног музеја X, Чачак, 1979.
Ста нић, Радoмир, „Икoнoстас цркве ма настира Сретење на Oв-
чару”, Зборник радова Народног музеја XI, Чачак, 1981.
Ста нић, Радoмир, „Прилoг пoзнавању сли карске делатнoсти у
oвчарскo-кабларским ма настирима”, Зборник радова Народ-
ног музеја XII, Чачак, 1982.
Ста нић, Радoмир, „Неке истoријскo-уметничке oсoбенoсти ма-
настира Никoље пoд Кабларoм – уз 500-гoдишњицу oд првoг
писанoг пoдатка”, Гласник ДКС 14, Беoград, 1990.
Ста нић, Радoмир, „Неке претпoставке o ве за ма Бoгoрoдице
Гра дачке са oвчарскo-кабларским ма настирима”, Бoгoрoдица
Градачка у истoрији српскoг нарoда, Чачак, 1993.
Ста нић, Радoмир, „Истра жива ње и за штита спoменика култу ре
у чачанскoм крају”, Вишевекoвна истoрија Чачка и oкoлине,
Беoград, 1995.
И З А Б РА Н А Л И Т Е РАТ У РА
Сте фа новић Кара џић, Вук, „Поче так описа ни ја српски на ма-
стира”, Даница : забавник за годину 1826, Беч, 1826.
„Стра да ња ма настира Преoбражење, Света Трoјица и Сретење
у Другoм светс кoм рату”, приредиo Зoран Маринкoвић,
Извoрник 15, Чачак, 1999.
Стoјанoвић, Љубoдраг, Стари српски записи и натписи I, Беo-
град, 1902.
Стoјанoвић, Љубoдраг, Стари српски записи и натписи III, Беo-
град, 1905.
Субoтић, Дра ган, Епискoп Никoлај и правoславни бoгoмoљачки
пoкрет. Правoславна нарoдна хришћанска заједница у Кра-
љевини Југoславији 1920–1941, Беoград, 1996.
Ти моти јевић, Ми лош, Век сумње : ре лиги озност у чачанском
крају 1886–2008, Чачак, 2009.
Ћирковић, Данијела, Манастир Никоље у Овчарско-кабларској
клисури : сведок прошлости, Чачак, 2007.
Ћирковић, Данијела, „Манастир Никоље у Овчарско-кабларској
клисури – прилог познавању живота и имовинског стања ма-
насти ра”, Зборник ра дова Народног музе ја XXXVI II, Чачак,
2008.
Храбoвски, Oскар, „Кoнструктивна аса на ција и стаби лиза ција
цркве ма насти ра Благoвеш тења пoд Кабларoм”, Саoпште-
ња IX, Беoград, 1970.
Чанак Медић, Милка, „Благoвештење пoд Кабларoм”, Саoпште-
ња IX, Беoград, 1970.
Ча нак Медић, Мил ка, „Манастир Тројица под Овчаром”, Рашка
баштина 1, Кра љево, 1975.
Ча нак Медић, Мил ка, „Неки при мери црквеног ка меног на ме-
штаја, амвонских плоча и прозорских транзена”, Зборник На-
родног музеја IX–X, Београд, 1979.
Џа мић, Вла димир, „Ма настир Свете Тројице по| Овчаром”, |и-
пломски ра|, Београд, 2005.
Шево, Љи ља на, Манастир Ломница, Београд, 1999.
Шу пут, Мари ца, Српска ар хитектура у дoба турске власти
1459–1690, Беoград, 1984.
Шу пут, Мари ца, Споме ници срп ског цркве ног гра дитељ ства
XVI–XVII век, Нови Сад – Приштина – Београд, 1991.
387
 Р Е Г ИС ТА Р Л И Ч Н И Х И М Е Н А
Аверкије, монах 188
Аганија, монахиња 133
Аксентијевић, Михаил, јеромонах 261
Алексић, Маја, историчар уметности 59
Аличић, С. Ахмед, историчар 39, 70, 124, 142,
362
Амфилохије, јеромонах 59
Апостоловић, Никола, иконописац 77, 98,
108, 119, 120
Арсеније, слуга манастира Никоља 75
Атанасије, јеромонах 190
Аџемовић, Драгутин 316
Бајић, Драги, иконописац 94, 297, 305
Басараба, Матеја, војвода 361
Бастић, примићур (син Милошев) 131
Белан, златар 275
Белић, Евпраксија, игуманија 194, 195
Биорац, Весна, иконописац 179
Бити, Честер, колекционар 222
Благојевић, Мирјана 100, 306
Богдановић, Соња, историчар уметности 89,
124, 382
Божовић, Григорије, публициста 100
Бојовић, Александар, историчар уметности
36, 39, 59, 71, 224, 286
Бојовић, Јефрем, епископ 92
Бојовић, Радивоје, историчар 78, 88, 89, 362
Бошковић, Ђурђе 34, 38, 89, 142, 162, 382
Бранковић, Стефан, деспот 354
Бранковићи, династија 54
Браун, Питер, историчар 30
Брифо, Е., картограф 74
Брмболић, Марин, археолог 58, 59
Брозовић Рончевић, Дуња, филолог 58
Булић, Дејан, археолог 30, 36, 39, 58, 180, 286,
298
Валтровић, Михаило, историчар уметности
34, 35, 38, 83, 84, 86, 109, 114, 124, 310, 316,
343, 344, 349, 382
Васијан, духовник 345
Василије, игуман 84, 193
Васић, Милоје, археолог 30
Васић, Павле, историчар уметности 362
Велађ, Јусуф, спахија 187
Велимировић, Милош, грађевински
предузимач 99, 153, 175
Велимировић, Николај, епископ 92, 93, 94, 95,
97, 133, 152, 174, 175, 233, 235, 236, 249,
262, 295, 297, 305, 317, 368
Вељковић, Горан, публициста 100, 298
Вељковић, Јован, зидар 85, 131, 151
Венедикт, игуман 361
Веселиновић, Андрија, историчар 58
Видак, игуман 131
Видосава Радулова 313
Висарион, монах 188
Вићентијевић Марковић, Гордана,
публициста 48
Војводић, Драган, историчар уметности 39,
48, 58
Вујадиновић, Стеван, географ 48, 59
390
Вујић, Јоаким, путописац 33, 38, 78, 82, 83, 88,
107, 113, 124, 192, 224, 233, 240, 248, 252,
286, 315, 332
Вујовић, Бранко, историчар уметности 78, 88
Вујовић, Милић, свештеник 77, 108
Вук, поп (Никоље) 189
Вук, поп (Црква каранска) 221, 222
Вукадин, Обренија, археолог 58, 59, 100, 180,
382
Вуковић, Божидар, штампар 207, 211, 272
Вуковић, Вићенцо, штампар 207
Вукосављевић, Теодосије, историчар 88, 362
Вучковић, Вељко 100, 382
Гаврило, патријарх 69, 341
Гарашанин, Милан, археолог 34, 38, 89, 142,
162, 382
Гарцоника, Елена (Gartzonika Elena)
историчар, 30
Герман, патријарх 96, 97, 133, 153
Гојгић, Александра, археолог 30
Грубач, Братислав Р., орнитолог 48
Грујић, Радослав, историчар 30
Грујичић, Ђуро, кујунџија 223
Грчић, Мирко, географ 48
Гундулић, Тројан, штампар 123, 285
Давидов Темерински, Александра, историчар
уметности 59
Давидовић, Горан, историчар 30, 101, 399
Давидовић, Димитрије, правник 217
Данил, јеромонах 232
Данило, игуман 261
Данило, иконописац 187
Данило II, архиепископ 169, 293
Даничић, Ђуро, филолог 86, 89, 222, 223, 224
Дедејић Макаровић, Георгије, игуман 76, 189
Дероко, Александар, архитекта 59
Димитријевић, Владимир, професор
књижевности 100, 298
Димић, Љубодраг, историчар 101
Дмитрашин, дијак 188
Дмитровић, Катарина, археолог 30
Добросављевић, Георгије, игуман 263
Домазет, Марија, архитекта 71, 78, 89, 101,
224, 332, 382
Домановић, Василије, јеромонах 195, 262,
263
Драгобрад 231
Драгутин из Дучаловића 107
Дунић, Георгије, свештеник 151
Дурковић Јакшић, Љубомир, публициста 48,
88, 89
Душанић, Светозар, историчар 34, 36, 38, 58,
78, 88, 124, 224, 286, 332, 344, 361, 362
Ђаковић, Исаија, митрополит 285
Ђелић, Гордана, публициста 48
Ђерасим, игуман 76, 189
Ђокић, Исаило 305
Ђорђевић, Слободан, архитекта 101, 224
Ђорђевић, Тихомир, етнолог 78, 88
Ђукић, Богдана, историчар уметности 30, 39
Ђурић, Војислав, историчар уметности 30, 71,
286
Ердељановић, Јован, етнолог 30
Живковић, Тибор, историчар 30
Живојиновић, Мирјана, историчар
уметности 58
Загуровић, Јероним, штампар 285
Зарић, Михаило, зидар 94, 297
Здравковић, Данило, игуман 263
Здравковић, Иван, архитекта 34, 38, 89, 142,
162, 382
Зин, Гровер А. (Grover A. Zinn), историчар 30
Зиројевић, Олга, историчар 59, 70, 162, 180,
240, 332
Златић Ивковић, Зорица, историчар
уметности 36, 39, 58, 59, 70, 71, 78, 101, 180,
224, 240, 252, 298
Зотовић, Михаило, археолог 30
Ивановић, Гедеон, игуман 343
Ивановић Влаховић, Ч., публициста 48
Иванчевић, Митрофан, игуман 193, 194, 262
Ивић, Алекса, историчар 141
Ивић, Павле, филолог 58
Ивковић, Љубомир, свештеник 92, 316
Игњатије, монах духовник 188
Игњатије, монах 101
Икодиновић, Милена, археолог 30, 59
Илина, игуманија 133, 195
Илић, Михаило Н., путописац 30, 33, 34, 38,
48, 51, 58, 101, 108, 124, 184, 187, 224, 240,
286, 290, 293, 294, 298, 336, 362
Ирина, игуманија 152
Иринеј, игуман 317
Исаија, игуман 189
Исаија, јеромонах 188
Исаија, митрополит ариљски 314
Јаков од Камене Реке, штампар 207
Јаковљевић, Милутин, историчар 100, 101
Јанакова, Маре, историчар уметности 101
Јанићије, епископ 85, 131
Јанићије, игуман 69, 341
Јанковић, Милован, живописац 81, 235
Јанковић, Никола, сликар 84, 344, 351, 354, 359
Јанц, Загорка, историчар уметности 224
Јевстатије, игуман 261
Јевтић, Атанасије, епископ 101
Јелена, кнегиња, жена војводе Матеја
Басарабе 361
Јелисеј, монах 96, 317, 345
Јеремић, Гордана, археолог 30
Јоаникије, игуман 203
Јован Кантул, патријарх 86, 123
Јован Стјенички, светитељ 54
Јовановић, Арсеније, митрополит 285

Јовановић, М., географ 48
Јовановић, Мина, игуман 194, 195
Јовановић, Мирослав, историчар 30
Јовановић, Петар 119
Јовановић, Самуило, архимандрит 191
Јовић, Видојко, геолог 48
Јоксимовић, Миливоје, генерал 94, 233
Јордовић, Часлав 100
Кадијевић, Александар, историчар
уметности 101, 162
Калић, Јованка, историчар 30, 59
Кандић, Оливера, историчар уметности 124
Каниц, Феликс, путописац 30, 33, 34, 38, 47,
48, 51, 55, 58, 59, 63, 70, 86, 89, 107, 124, 142,
151, 162, 171, 188, 224, 228, 240, 248, 252,
261, 286, 332, 343, 362, 382
Карађорђе 82, 192
Карађорђевић, Александар, кнез 85, 192, 316
Караџић Стефановић, Вук 33, 35, 38, 42, 48,
51, 58, 70, 81, 82, 83, 84, 88, 89, 107, 108, 123,
124, 149, 150, 162, 169, 180, 184, 188, 192,
221, 222, 224, 232, 235, 240, 248, 252, 256,
261, 286, 293, 298, 315, 331, 332, 339, 342,
361, 362, 398
Катарина, игуманија 152, 153, 194
Киријак, монах 260
Кнежевић, Бранка, историчар уметности 59,
70, 124, 142, 162, 224, 240, 332
Ковачевић, Јован 34, 38, 89, 142, 162, 382
Ковачевић, породица из Дучаловића 55
Козма, игуман 188
Комлушки, Душан В., публициста 39
Костић, Василије, епископ 99, 343
Костић, Михајло, географ 30, 48, 59
Кречковић, Радомир, свештеник 34, 36, 38,
78, 89, 224
Крим, Кит (Krim K.) 30
Крстић, Рафаило, иконописац 139
Крстић, Русомир, иконописац 139
Кукић, Бранко, издавач 35
Кучук Алија, дахија 77
Лазар, кнез 69, 272, 273
Лазаревићи, династија 54
Лазовић, Алексије, сликар 84, 85, 119, 120, 359
Лазовић, Николај, јеромонах 262
Леонтије, игуман 188
Лома, Александар, филолог 30, 59
Лукић, Исакије, игуман 193
Мајсторовић, Гордана, публициста 39
Макарије, игуман 130
Макарије, монах 85, 131
Максим, патријарх 69, 189
Максимовић, Јованка, историчар уметности
89, 224
Максимовић, Никифор, епископ 48, 81, 82,
83, 84, 85, 93, 150, 151, 235, 315, 316, 339,
340, 342, 343, 344, 347, 349, 361, 362
Макуљевић, Ненад, историчар уметности 88
Марашли Али-паша 191
Р Е Г ИС ТА Р Л И Ч Н И Х И М Е Н А
Маринковић, Зоран, архивист 101, 362
Маринковић, Радован М., публициста 70
Марић, Мирослав, публициста 48
Маричић, Миливоје, прота 35, 38, 59, 70, 94,
96, 100, 101, 142, 153, 162, 175, 180, 240,
252, 295, 298, 306
Марјановић Душанић, Смиља, историчар 30,
39, 48
Марко, калуђер Никоља 75
Марко, рођак монаха Филимона 151
Марко, син примићура Радослава 187
Марковић, Василије, историчар 30
Марковић, Видоје, историчар 88, 362
Марковић, Гаврило, игуман 92, 193, 219
Марковић, Горан, публициста 48
Марковић, Каменко М., публициста 39
Марковић, Никола, сликар 85, 92, 316, 317,
327, 328
Марковић, Оливера, археолог 58, 59, 180
Марковић, Слободан Б., географ 48
Марковић, Слободан, фотограф 382
Маслаћ, Драгутин, архитекта 95
Матеј, јеромонах 69
Матијевић, Зорица, историчар 224
Медаковић, Дејан, историчар уметности 38,
88, 224, 382
Медић, Милорад, конзерватор 101, 279, 283,
286
Мелентије, јеромонах 315
Мељников, Иван, иконописац 94, 95, 161, 179,
236, 239
Миленковић, М., публициста 48
Милентије (Вујовић), монах 107
Милентије, монах 77
Милеуснић, Слободан, историчар уметности
88, 89, 101, 124, 252, 286, 332, 362
Миливојевић, Боривоје Ж. 48
Милинковић, Михаило, археолог 30, 58
Милићевић, Милан Ђ. 78, 88, 124, 224, 240, 362
Миловановић, Слободан 48
Милосављевић, Драгиша, историчар
уметности 37, 39, 59, 362
Милосављевић, Саша, географ 48
Милошевић, Десанка, историчар уметности
71, 286
Милошевић, Милан 120, 124, 161
Милутиновић, Драгутин С., историчар
уметности 34, 35, 83, 89, 114, 162, 316, 343,
382
Милутиновић, Милован 305
Минодора, игуманија 345
Мирковић, Мирослава, историчар 30
Мирон, јеромонах 92, 194
Митрофан, зограф 68, 259, 280, 285
Митрофан, игуман 193, 194, 362
Михаило, владика смедеревски и жички 232
Михаило, игуман 260
Михаиловић, Јанко Молер, сликар 84, 151,
161, 213, 214, 217
Михајлов, Милена, фармакогност 48
Михаљчић, Раде, историчар 30
Мишковић, Јован, путописац 48, 100, 240,
305, 306
Мурат III, султан 149
Мустафа-ага 76
Настић, Војислав (Варнава, епископ
хвостански) 295
Невољица, Слободан, историчар 70, 124, 142
Неофит, монах 81, 82, 191
Никифор, духовник 68, 259, 260
Никифор, јеромонах 280
Никодим, игуман 68, 259, 260
Никодим, монах 77, 188
Николић, Горан, публициста 48
Николић, Душан, публициста 48
Николић, Милоје, историчар 100, 306
Николић, Милосав 108
Николић, Мирослав, филолог 58
Николић, Предраг, потпуковник РВ Војске
Србије 21
Николић, Радојко, публициста 71, 78, 89
Николић, Радомир, историчар уметности 34,
38, 58, 78, 88, 124, 224, 286, 332, 362
Николић, Слободан 21
Николић, Спасоје, кујунџија 223
Никшић, Мелентије, епископ 190
Новаковић, Реља, историчар 30, 58
Оболенски, Дмитриј, историчар 59
Обрад, терзија из Ужица 275
Обрадовић, Бошко, публициста 39
Обрадовић, Данијела, публициста 48
Обреновић, Јован 191
Обреновић, Љубица, супруга кнеза Милоша
192, 220
Обреновић, Милош, кнез 74, 77, 81, 82, 84, 98,
191, 192, 193, 194, 213, 216
Обреновић, Михаило 222
Обреновић, Петар (син Милоша
Обреновића) 192
Острогорски, Георгије, историчар 59
Павић, Д., географ 48
Павићевић Поповић, Радмила, етнолог 89
Павле, монах 188
Павловић, Драгољуб М., публициста 70, 142
Павловић, Живко, сликар, 82, 84, 344, 351,
357, 358, 359
Павловић, Звездана, филолог 59
Павловић, Лела, историчар 30, 89
Павловић, Сања, географ 48
Пајић, Миленко, публициста 39, 48
Пајсије, јеромонах 315
Пајсије, патријарх 208, 272, 277
Пантелић, Душан, историчар 78, 240, 382
Пантелић, Пахомије, игуман 233
Пантић, Јован 286
Папахрисанту, Дионисија, историчар 59
Параскева, монахиња 133
Пауновић, Синиша, публициста 34, 38, 88, 89,
100, 224
Пахомије, монах 189
Пахомије Серб, монах 354
Пејић, Светлана, историчар уметности 35, 39,
59, 70, 71, 89, 100, 101, 124, 224, 286, 332,
362, 382
Перетић, Јован, аустријски официр 76, 232, 315
Перуничић, Бранко, историчар 88, 89, 100,
124, 142
391
 Р Е Г ИС ТА Р Л И Ч Н И Х И М Е Н А
Петковић, В., географ 48
Петковић, Владимир Р., историчар уметности
34, 38, 58, 59, 71, 78, 100, 124, 286
Петковић, Гордана, публициста 39
Петковић, Сретен, историчар уметности 35,
38, 70, 71, 224, 286
Петровић, Драгољуб, филолог 58
Петровић, Мелентије, игуман 84, 192, 193
Петровић, Милован, кујунџија 223
Петровић, Петар, археолог 30
Петровић, Родољуб, публициста 70
Петровић, Сретен, етнолог 58
Пецињачки, Срета, историчар 78
Пецо, Асим, филолог 58
Пешић, Благота, архитекта 39, 59, 71, 100, 224,
286
Покрышкин, П., историчар уметности, 58, 162
Попов, Сергије, инжењер 94, 305, 317
Поповић, Василије, кнез 248
Поповић, Даница, историчар уметности 30,
36, 39, 48, 58, 59, 70, 397
Поповић, Драгомир С., публициста 71, 89,
100, 101, 124, 162, 224, 240
Поповић, Илија Р., географ 48
Поповић, Исаија, игуман 191, 232
Поповић, Јелисеј, монах 96, 317
Поповић, Јован 223
Поповић, Јустин, теолог 317, 345
Поповић, Марко, археолог 30
Поповић, Милорадка, конзерватор 89, 101,
332
Поповић, Светлана, историчар уметности 30
Поповић, Свето, свештеник 223
Поповић, Филимон, игуман 315
Поповић, Р., историчар 30
Продановић Ранковић, Ивана, историчар
уметности 88
Прокић, Лепосава 95, 175
Проловић, Јадранка, историчар уметности
78, 286
Протић, Милисав Д., свештеник 54, 89, 332
Раденковић, Радослав, филолог 58
Радивоје из Гостиља, презвитер 282
Радић, Миломир, публициста 71
Радић, Радивој, историчар 30
Радић, Радмила, историчар 89, 100, 101
Радич, примићур 231
Радичевић, Дејан, археолог 30, 58, 189
Радовановић, Атанасије, игуман 84, 190, 191,
213, 216, 217
Радовановић, Милош, архитекта 48
Радојевић, Б., географ 48
Радосављевић, Јован, архимандрит 35, 36, 37,
39, 78, 89, 100, 101, 124, 142, 162, 224, 240,
252, 286, 332, 362, 382
Радосављевић, Недељко, историчар 78, 88
Радохна 231
Радошевић, Слободан М., публициста 30
Рајић, Делфина, историчар уметности, 21, 35,
39, 58, 59, 70, 71, 89, 101, 124, 162, 180, 224,
240, 286, 397, 398, 399
Ракић, Зоран, историчар уметности 37, 39,
224, 398
392
Ракић, Радомир, протођакон 30
Ралета, протопоп 221
Ранковић Вучићевић, Душанка, историчар
уметности 30, 34, 37, 38, 59, 71, 89, 142,
224, 279, 382
Рафаило Хиландарац, игуман 151, 152
Рашковић, Душан, археолог 30
Ристовић, Милан, историчар 89, 100
Рицос, Андрија, иконописац 219
Рицос, Никола, иконописац 219
Ровински, Павле Аполонович, путописац 86
Ружић, Милан, орнитолог 48
Сава Дечанац, епископ 45, 91
Савић, Александар, историчар 100, 101, 298,
306
Савовић, Саша, фотограф 21, 382
Салих-ага 77
Самарџић, Радован, историчар 59, 70, 78
Сара, монахиња 133
Сверер, Доналд К. (Swearer, Donald K.),
историчар 30
Свети Сава 28, 46, 52, 54, 67, 107
Силвестер, епископ 260
Симеон, монах 261
Симеоновић, Василије, свештеник 108
Симић, Гордана 59
Симић, Ефросинија, игуманија 195
Симовић, Славица 48
Софроније, игуман Никоља 69
Софроније, игуман Сретења 73
Софроније, митрополит смедеревски 260, 266
Србовић, Јована, монахиња 111, 345
Срејовић, Драгослав, археолог 78, 382
Сретењски, Мисаило, јеромонах 78, 362
Срећковић, Панта, историчар 88
Станин, калуђер 149
Станић, Радомир, историчар уметности 30,
34, 35, 37, 38, 58, 59, 71, 78, 88, 89, 100, 101,
124, 162, 180, 224, 286, 298, 332, 362
Станковић, Стеван М., географ 48
Станојевић, Станоје, историчар 30
Станојловић, Александра, географ 48
Стефан, митрополит 75, 361
Стефан Немања, велики жупан 52, 107, 108
Стефановић, Младен, историчар 100, 101
Стојановић, Љубомир, историчар 34, 38, 70,
71, 162, 224, 240, 252
Стојановић, Максим, игуман 193
Стојанчевић, Владимир, историчар 78
Стојсављевић, Живко, сликар 191, 192
Стојчевић, Гојко, искушеник (патријарх
Павле) 262, 263
Столић, Ана, историчар 88
Страцимир, жупан (брат Стефана Немање)
52, 108
Суботин Голубовић, Татјана, филолог 30, 58
Суботић, Гoјко, историчар уметности 382
Суботић, Драган, политиколог 100
Тадић, Драгомир, архитекта 96, 97, 153, 158
Талбот, Алис-Мери (Alice-Mary Talbot),
историчар 30
Танасијевић, Бранко, публициста 100, 101
Текла, игуманија 152, 195
Теодосије, монах 64
Тимотијевић, Милош, историчар 21, 58, 59,
70, 71, 89, 100, 101, 224, 286, 306, 382, 397,
398, 399
Тодић, Бранислав, историчар уметности 39,
48, 58
Тодоровић, Драгољуб 59
Тодоровић, Младомир, професор
Богословије 94
Томић, Миодраг, ђакон 161
Топаловић, Бошко (монах Рафаило) 96, 152,
196, 295
Тошић, Гордана, археолог 30
Тричковић, Радмила, историчар 78
Тројановић, Сима, археолог 51, 58
Тутуновић, Слађана, дизајнер 21, 382
Туцаков, Јован, фармакогност 48
Ћирковић, Данијела, историчар 36, 39, 78, 89,
224
Ћирковић, Сима, историчар 30
Ћировић, Сава, игуман 133
Февронија, монахиња 111
Ферјанчић, Снежана, археолог 30
Филимон, јеромонах 85, 87, 150, 151, 315
Филиповић, Михаило (искушеник
Аполоније) 97, 133
Филиповић, Дејан, публициста 48
Фотић, Александар, историчар 78
Хаџи Георгије, архимандрит 190
Хаџи Продан 81, 293
Хвал 222
Храбак, Богумил, историчар 70, 71, 78, 124
Храбовски, Оскар, архитекта 101, 286
Циврић, Страхиња, учитељ 95, 305
Чанак Медић, Милка, архитекта 30, 35, 39,
58, 58, 71, 88, 89, 100, 124, 142, 286, 332,
362, 382
Чарнојевић, Арсеније III, патријарх 73, 86,
123, 189
Чвркић, Михаило, политичар 193
Челеби, Евлија, путописац 69, 71, 294
Челиковић, Борисав, историчар 30, 48, 78, 88
Чубрић, Рајко, архитекта 197
Џамић, Владимир, историчар уметности 36,
39, 332
Шакабента, Арсеније IV, патријарх 75, 315
Шево, Љиљана, историчар уметности 286
Шупут, Марица, историчар уметности 30, 35,
39, 70, 71, 162, 224, 286, 332, 382
 И КОНОГ РАФ С К И Р Е Г ИС ТА Р

Авгаров убрус 328 Деизис (Деизисни чин) 179, 208, 211, 269, 276, Сара, жена Аврамова 283
Аврам 275, 383 280, 281, 282, 283 Свевидеће око 192, 215, 216, 217, 352
Адам 269, 275 света
Ана, мајка Богородице 209 Анастазија 273
Ана, пророчица 210 Ева, прамајка 269, 275 Ангелина, жена деспота Стефана
арханђели Етимисија 275 Бранковића 354
Гаврило 204, 208, 209, 214, 215, 220, 271, Варвара 204, 208, 273, 352
272, 281, 358 Ефимија 273
Михаило 120, 139, 161, 208, 220, 269, Исак 275 Ефросинија 354
270, 271, 272, 281, 328, 353 Јелена 204, 205, 206, 270, 352
Рафаило 208, 272, 273 Јерина 273
Јаков 209
Урило 208, 272 Јефимија 352
Јоаким, отац Богородице 209
Јулита 273
Јосиф, Богородичин муж 210, 274, 275
Катарина 273, 351
Бекство у Египат 210, 275 Киријака 208
Бог Отац 353 Купина неопалима 210 Ксенија Римљанка 354
Богородица 84, 119, 120, 204, 208, 214, 215, Макрина, сестра Василија Великог 354
217, 270, 272, 275, 276, 281, 328, 357, 358 Марија Египатска 208, 273, 354
Богородица Лествице Јаковљеве 272 Марина 205, 208, 273
акатист 208, 209, 210, 211, 274, 275 Марта 208
Ваведење 120, 206, 209, 211, 352 Меланија Римљанка 354
Непорочно зачеће 209, 274, 275 Марија (в. Богородица, акатист) Недеља 239, 274
Покров 353 Мудраци са истока вођени звездом путују у Параскева 161, 239, 354
Рођење 120, 209, 211, 271, 352 Витлејем 210, 274 Пелагија 273
Сусрет Марије и Јелисавете 120, 210, Петка 274
274, 328, 353 Текла 208, 352
Богородица са Христом 200, 203, 204, 208, Небеска литургија 272 Теодора 354
210, 211, 323, 324, 328, 358 Неверовање Томино 269 Теодосија 273
Богородица, типови Недремано око 214, 215, 279 Февронија 352
Крунисање 328, 351, 359 Непорочно зачеће 210, 274, 275 свети
Одигитрија 68, 260, 280 Аверкије 351
Оранта 210, 359 Авима 206
Обрезање Христово 352 Авксентије 352, 354
Страсна 219, 221
Шира од небеса 204, 236 Азарије 205
Аксентије 205, 271
пакао 277
Алимпије 208
Повратак мудраца 210, 274
Васкрсење Христово (в. Велики празници – Алимпије Столпник 272
Поклоњење архијереја 204
Силазак Христов у aд) Поклоњење мудраца 210, 274 Ананије 205, 208
Велики празници Престо Божији (в. Етимисија) Андреј Критски 353
Благовести 119, 120, 139, 161, 179, 204, престона икона Богородица са Христом 68, Антоније 206, 273
207, 210, 214, 215, 239, 251, 271, 276, 119, 120, 139, 161, 179, 214, 216, 220, 239, 251, Антоније Велики 208, 353
279, 327, 352, 358 260, 279, 280, 281, 282, 285, 328, 357, 358, 359 Аполоније 274
Васкрсење Лазара 271 престона икона Исуса Христа 67, 119, 120, Арсеније 208
Вазнесење Господње (в. Вазнесење 139, 161, 179, 214, 216, 220, 239, 251, 280, 281, Арсеније, архиепископ српски 273, 277
Христово) 288, 328, 358, 359 Арсеније Велики 273
Вазнесење Христово 139, 204, 206, 207, пророци Артемије 206, 351
224, 269, 352 Авакум 206, 220, 353 Атанасије Александријски 204, 351
Крштење Христово 206 Агеј 272 Атанасије Атонски 353
Преображење Христово 206, 207, 271, Амос 206, 220, 353 Ахилије 208
279, 352 Арон 206, 353 Ахилије Моравички 351
Рођење Христово 204, 207, 210, 271, 274, Валаам врач 206 Бесребреник Кир 352
279, 328, 353 Давид 120, 206, 220, 272, 282, 353 Вакхo 352
Силазак Св. духа на апостоле Данило 206, 272, 328 Василије Велики 204, 351
(Педесетница) 279, 310, 352 Захарија 206, 272, 353 Викентије 205, 208, 352
Силазак Христов у aд 204, 207, 215, 269, Захарија, млади 272 Виктор 205, 208, 352
279, 328 Илија 206, 328, 353 Висарион Чудотворац 354
Сретење Господње 120, 206, 207, 210, Исаија 206, 372, 328, 353 Георгије 205, 271
271, 275, 354 Јаков 206, 275 Георгије Кападокијски 352
Улазак у Јерусалим (Цвети) 206, 207, Јелисеј 206 Георгије Нови 270
271, 279 Јеремија 206, 272, 328, 353 Герасим 208, 354
Успење Богородице 120, 206, 207, 271, Јован 272 Гервасије 205
279, 324, 352 Јоил 206 Гордије 205
Визија Св. Петра Александријског 203, 269 Јона 206, 272, 353 Григорије Богослов 204
Малахија 272 Григорије Двојеслов 351
Михеј 272 Григорије из Нисе 269
Гостољубље Аврамово 179, 204, 207, 280, 282, Мојсије 206, 210, 276, 328, 353 Григорије Солунски 351
286, 323, 324 Натан 272 Давид Солунски 274
Гроб Христов 272 Соломон 120, 206, 220, 272, 282, 353 Дамјан 66, 208, 271, 352

393
 И КОНОГ РАФ С К И Р Е Г ИС ТА Р

Данило Столпник 204, 354 Никола Нови 270 Димитрије Солунски 274, 351, 352
Дионисије Глушитски Нови чудотворац Онуфрије Велики 353 Меркурије 270, 352
353 Орест 271, 352 Нестор 69, 205, 270, 351
Доримедонт 352 Пантелејмон 205, 271, 352 Никита 352
Евгеније 271, 352 Папила 352 Прокопије 204, 270, 351
Евстатије 270, 352, 358 Пахомије 273, 274 Сава Стратилат 351
Евстратије 205, 271, 352 Пахомије Велики 354 Теодор Стратилат 204, 269, 351
Елеазар 206 Петар Коришки 273 Теодор Тирон 205, 269, 351
Зосим 208, 273, 354 Полиевкт 352 Фотије 352
Игњатије Богоносац 272, 351 Прохор, ђакон 271 Свештеник недостојан служити свету тајну
Иларион 354 Прохор Пчињски 273 свезан од анђела 351, 358
Иларион Велики 208 Роман, ђакон 269 серафими 204, 272, 275, 358
Јаков 205, 269 Роман Слаткопевац 204 Скинија 353
Јаков Персијски 270, 351 Сава Освећени 273, 274, 354 Служба Агнецу (Служење литургије) 204
Јеврем Сирин 354 Сава Српски 120, 205, 207, 239, 270, 358 Страшни суд 111, 114, 275, 276, 277
Јевсевије 351 Салатије 352
Јевтимије 273, 274 Северије 271
Јевтимије Велики 354 Сергије 206, 352 Убрус Христов 352
Јефимије 352 Силвестер 358
Јоаким Сарандопорски 273 Симеон 206, 208, 210, 272, 275
Јоаникије Велики 354 Симеон Дивногорац 353, 354 херувими 214, 215, 353
Јован 358 Симеон Српски (Мироточиви) 207, 270 Христос 67, 68, 119, 120, 139, 161, 179, 200, 201,
Јован Бесребреник 352 Симеон Столпник 204, 353 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 211,
Јован Богослов 85, 119, 204, 214, 217, 269, Симон (Стефан Првовенчани) 353 214, 215, 216, 217, 219, 220, 221, 224, 236,
279, 328, 358 Сисоје 208, 354 239, 251, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275,
Јован Дамаскин 273 Созонтије 206 276, 279, 280, 281, 282, 285, 305, 323, 324,
Јован Златоусти 149, 204, 351 Соломон 206 328, 351, 352, 353, 354, 357, 358, 359
Јован Крститељ 120, 158, 161, 179, 204, Спиридон 204, 269 персонификације
207, 214, 217, 220, 251, 269, 276, 281, 357 Стефан, архиђакон 120, 139, 161, 269, Дух Божији 206
рођење 353 351 Дух крепости 206
усековање 353 Стефан Дечански 272 Дух премудрости 206
Јован Претеча (в. Јован Крститељ) Стефан Нови 274, 277 Дух разума 206
Јован Рилски 273 Стефан Српски 204 Дух савета 206
Јуда Јаковљев 357 Талалеј 352 Дух сазнања 206
Јустин Филозоф 351 Теодосије 208, 273, 274, 354 Дух страха Божијег 206
Калистрат 351 Трифун 205, 271, 352, 354 страдања
Карпа 352 Трофим 352 Издајство Јудино 205, 271
Киријак 208, 273 Урош, цар 352 Одрицање Петрово 271
Киријак Отшелник 354 Харитон 273, 274 Оплакивање Христа 120
Кирик 273 Харитон Исповедник 354
Пилатов суд 205, 271
Кирил Александријски 269, 351 Христифор 270
Полагање Христа у гроб 271
Кирил Белојезерски 353 Четрдесет мученика из Севастије 354
Прање ногу 206
Константин 204, 205, 270, 352 свети апостоли
Пут Христов на Голготу 271
Кузман 66, 208, 271 Андреј 139, 214, 221, 276, 282, 357
Распеће 84, 85, 119, 120, 139, 141,
Лаврентије, ђакон 269 Вартоломеј 139, 214, 276, 282, 357
161, 179, 192, 206, 214, 217, 224,
Лазар, Јерусалимски 272 Јаков 139, 276, 282
239, 251, 271, 279, 280, 281, 283,
Лазар, кнез 272, 273, 352 Јаков Алфејев 214, 357
305, 328, 357, 358
Леонтије 352 Јаков Заведејев 357
Макарије Египатски 208, 209, 273, 353 Јован 120, 139, 141, 214, 215, 217, 219, 221, Ругање Христу 68, 271
Максим Исповедник 354 222, 271, 276, 282, 352, 357, 357, 358 Скидање са крста 271
Мардарије 205, 352 Лука 120, 139, 214, 215, 219, 271, 276, 353 Тајна вечера 14, 120, 161, 205, 239,
Марко 206 Марко 139, 214, 215, 219, 221, 271, 276, 328, 358
Марко Трачки 208, 209, 354 282, 353 типови
Матеја 271 Матеј 139, 214, 215, 271, 272, 276, 352, Агнец на патени 204
Мелентије Антиохијски 351 357 Анђео Великог савета 205, 207
Мина 205, 208, 352 Матија 257 Емануило 67, 206, 207, 210, 271,
Мисаило 205 Павле 139, 179, 204, 214, 215, 276 282
Никанор 272 Петар 139, 179, 205, 214, 215, 276, 282, Мали Христос 119
Никифор 206 357 Мртви Христос 204, 269
Никифор Константинопољски 351 Симеон 139, 206, 208, 272, 357 Пантократор 206, 269, 272, 328
Никола 199, 200, 201, 205, 208, 214, 217, Симон Зилот 214, 276 Премудрост 66, 187, 203, 205, 206,
270, 271, 357 Тома 139, 214, 221, 276, 282, 357 207, 208, 368
води за руку Стефана Дечанског и Филип 139, 214, 276, 282, 357 Саваот 220
приводи га Исусу Христу, 208, свети ратници Старац Данима 281
209, 211, 272, 273 Андреј Стратилат 352 Христос као судија света 276
избавља три праведника из Аникита 352 чуда
тамнице, 211 Димитрије 69, 204, 270 Исцељење луде жене 328

394

Монографија Манастири Овчарско-кабларске клисуре Дел-
фине Рајић и Милоша Тимотијевића представља ново, измење-
но и допуњено издање истоимене књиге ових аутора, објавље-
не у Чачку 2004. године. У часу када се појавила, монографија
је представља ла прву модерну, научно утемељену и обу хватну
студију о светиња ма Овчарско-кабларске клису ре и синтезу
свих дота да шњих ис тра жи вач ких на пора посвећених овој
по много чему јединственој споменичкој ску пини. Заснована
на помном проу чавању свих релевантних извора, као и на ду-
гогодишњим, систематским теренским проу ча ва њима ауто-
ра, уз то репрезен тативна и тех нич ки узорно опремљена,
књи га је, с много разлога, на и шла на веома леп пријем код
стручне, али и шире јавности. Она је без сумње подста кла и
низ да љих, продубљенијих проу ча ва ња низа пита ња веза них
за светиње Овчарско-кабларске клису ре. Најбољи показатељ
те рецепције јесте чињеница да је читав тираж монографије
до данас исцрпљен, због чега се и појави ла потреба за њеним
поновним изда њем.
Приступајући задатку да се, са дистанце од готово једне деце-
није, врате истој проблематици и суоче са сопственим истра-
живачким резултатима, аутори нису кренули линијом ма њег
отпора, већ су изабра ли тежи пут: уместо да меха нички по-
нове старо, успешно и похва љено изда ње, они су учи ни ли
напор да сачине ново. Ту од лу ку образложи ли су намером да
у књи гу унесу не са мо релевантне научне доприносе оства-
рене послед њих годи на, већ и жељом да своја разматра ња
усагласе са актуел ним, општијим ту мачењима одређених по-
ја ва ка кво је, пре свега, пустињ ско мона штво на подруч ју
Србије и ширег простора Бал ка на. Та ква, хва ле вредна ини-
цијатива, да ла је и своје видљиве резултате.
Ново и допу њено изда ње монографије за држа ло је основну
струк ту ру старог и састоји се од две јасно издвојене целине:
општег, уводног дела и посебних монографских поглавља по-
свећених појединим споменицима. Уводно погла вље уобли-
чено је као својеврсна „синтеза”, са ци љем да се ма настири
Овчарско-кабларске клису ре сагледају у својој целовитости и
у чита вом хронолошком распону њи ховог траја ња, што зна-
чи, од позног сред њег века, све до са временог доба. Главна
новина у односу на претходно изда ње јесу са држајне допу не
које се тичу неких општих, за дату проблематику ва жних пи-
тања. Такав је пре свега одељак о природном амбијенту у ко-
јем су устројени манастири, будући да он представља кључни
чини лац који одређу је карактер ове споменичко-амбијентал-
не целине. Видан помак у продубљенијем тумачењу овчарско-
-кабларских светиња свакако су нови делови текста о пустињ-
ском мона штву, који су много допринели бољем разу мева њу
рели гиозног и дру штвеног контекста у којем су ма настири
И З РЕЦ ЕН ЗИ ЈА
наста ли и траја ли, што ће сва ка ко подстицајно деловати на
да ља, компаративна проу чавања ана хоретског монаштва [...].
Други део књиге чине појединачни прикази манастира. Нови-
на у односу на претходно издање јесте другачији редослед из-
лагања споменика. Они су сада поређани на логичнији начин,
према географском положају, почев од Ваведења на источном
крају клисуре, до Сретења на западу. Свака од ових малих „мо-
нографија” састоји се од више заокру жених, прегледних цели-
на. Уз уводни одељак о историји манастира, од првих помена у
изворима па до наших дана, изложени су, зависно од очувано-
сти споменика и њихове уметничке вредности, одељци о архи-
тек ту ри, зидном сликарству, иконопису, ризници. Стручња-
цима, али и широј јавности, такође ће бити од знатне користи
са весно предочени пода ци о изведеним конзерваторско-ре-
стау раторским радовима на споменицима. Уз такав приступ,
сваки од манастира Овчарско-кабларске клисуре свестрано је
осветљен, са свих релевантних, историјско-културних и умет-
ничких аспеката, али и у сегментима актуелног, свакодневног
живота манастира. Више занимљивих питања, посебно оних
која се тичу живописаних програма или функције појединих
манастирских садржаја, у овом издању изнова су претресана
или на нов начин ту мачена, јер аутори нису пропусти ли да у
своја разматрања унесу свеже резултате остварене током про-
текле деценије [...]. Та хва ле вредна акрибија обезбеђује књизи
не само актуелност већ и поузданост изнетих закљу чака.
Монографију Манастири Овчарско-кабларске клисуре одли-
ку ју врлине узорно писане монографије. Она је заснована на
исцрпној и критичкој ана лизи писаних извора и споменичке
грађе, обавештености о свим претходним, релевантним резул-
татима истраживања, али и способности целовитог сагледава-
ња и тумачења појава, у ширим повесним оквирима. Историчар-
ка уметности Делфина Рајић и историчар Милош Тимотијевић
поново су се осведочили као компетентан и уигран ауторски
тим, потврдивши још једном своје су верено познавање исто-
рије и уметничких домета овчарско-кабларских ма настира.
Као њи хови ду гогодишњи истра живачи, они су унели у свој
текст не само широка знања и акумулирана искуства већ, та-
кође, много љубави и посвећености. О томе убедљиво сведоче
на дах ну то и проживљено писа не стра нице, које читаоцима
пома жу да доживе вредности и лепоте овчарско-кабларских
ма настира. Ова, естетска компонента спомени ка сна жно је
подву чена лепим фотографијама Са ше Са вовића, које много
доприносе разумевању визуелног идентитета и укупног карак-
тера амбијента клисуре и њених сакралних садржаја [...].
У Београ ду, 21. марта 2012 Др Да ница Поповић,
научни са ветник
Бал ка нолошког институ та СА НУ
397
 И З РЕЦ ЕН ЗИ ЈА
Почевши од пионирског ра да Ву ка Ст. Кара џића, списак ра-
дова о овчарско-кабларским ма настири ма досегао је да нас
готово 150 библиографских једи ни ца. Ти ме је створена по-
уздана основа за писање свеобу хватне и модерно замишљене
синтетичке студије о њима. Тог нима ло једноставног задатка
при хвати ли су се, пре десетак година, Делфина Рајић и Ми-
лош Тимотијевић, двоје стручњака Народног музеја у Чачку.
Успех њи хове монографије посвећене овчарско-кабларским
манастирима (Чачак, 2004), њен добар пријем у научним кру-
говима, као и чињеница да је целоку пан тираж одавно исцр-
пљен, на вели су ауторе да се поду хвате при преме дру гог,
проширеног изда ња те књиге [...].
Ослонивши се на достигнућа својих претходника, али обога-
тивши та сазна ња и ва жним резултатима сопствених терен-
ских истра жи ва ња, на ла зи ма до којих се дошло током кон-
зерваторско-рестау раторских за хвата, као и публи кова ним
документима из турских архива благодарећи којима је потпу-
није осветљена историја ма настира у XVI и XVII веку, Д. Ра-
јић и М. Тимотијевић су сачини ли опсежно, доку ментова но
и богато илустрова но монографско дело о ску пини од десет
типолошки разноликих ма настира, повезаних у складну це-
ли ну зајед нич ким ге ограф ским окви ром – сли кови том и
импресивном Овчарско-кабларском клису ром.
На кон кра ћег увода, у коме су саопштени најва жнији домети
доса да шњих истра жива ња и ци љеви које су пред себе поста-
ви ли аутори, следи обимно погла вље посвећено прошлости
овчарско-кабларских манастира као целине. Њихова сложена
историја, у којој су испреплетени заснивања, страдања, зами-
ра ња и поновне обнове тих мона шких ста ништа и њи хових
братста ва, брижљиво је реконстру исана. Она се прати од ма-
гловитих почета ка што сежу у последње деценије XIV столе-
ћа, преко раздобља турске вла да вине, за које се везу је обнова
или поновно подиза ње неколиких међу споменицима, XIX и
XX века – бурног периода обележеног и значајном градитељ-
ском ак тивношћу – све до наших дана, када су ови спомени-
ци, конзерваторски заштићени и одговарајуће ва лоризовани,
постали не само угледна верска стецишта већ и предмет инте-
ресова ња све већег броја ту риста.
Наред ни, најобим ни ји део ру кописа, посвећен је засебним
при кази ма сва ког од десет ма настира и два света места [...].
Ове својеврсне монографске студије при љежно и са весно су
изложене за сва ки ма настир по истој схеми, што тексту даје
398
изузетну прегледност. Следећи уста љену праксу у изла га њу
та кве врсте материје, аутори су па жњу најпре посвети ли по-
ложају на коме је ма настир са гра ђен. Потом следи подробан
преглед његове историје, на који се на довезу ју испи ти ва ње
и ана лиза архитек тонских особености ма настирских црка-
ва са на вођењем, где је то могуће, богатог ком паративног
материја ла.
Следећа погла вља у оквиру сва ке од два наест ма њих моно-
графских целина посвећена су сликарству – фрескама и ико-
нопису – а на крају су описа ни предмети који се чу вају у ри-
зници или су нека да припа да ли ма настиру – богослу жбени
сасуди, одежде и ру кописне књиге. На за вршетку описа сва-
ког ма настира на ведена је исцрпна библиографија [...].
На крају књи ге изнесена су за кључ на разматра ња, у који ма
аутори дају са же то ви ђење умет нич ких и културних вред-
но сти овчар ско-каблар ских ма насти ра и уоча вају главне
историјске и умет нич ке токове који су одре ди ли њи хову
шест столећа ду гу историју. С пра вом исти чу да по свом на-
станку, жи воту и уметнич ким домети ма ови споменици са-
чи ња вају разноврсну и за ни мљи ву културно-историјску це-
ли ну кроз коју се прела мају и у којој се сусти чу уметнич ки
сти лови неколи ко епоха [...]. Овај за кљу чак, заједно са увод-
ним делом и погла вљем о зајед нич кој историји целе ску пи-
не ма настира, чи ни скла дан оквир поједи нач ним при ка зи-
ма спомени ка. Ти ме је читав текст уобли чен и уравнотежен
синтетички преглед [...].
Писа на читко, јасним и течним језиком, прегледна у изла га-
њу материје и снабдевена речником стручних и ма ње позна-
тих појмова, списком изабра не ли терату ре и рези меом на
енглеском језику, опсежна синтеза Манастири Овчарско-ка-
бларске клисуре биће од користи не са мо дома ћим истра жи-
вачи ма културно-историјског наслеђа и ра дозна лим читао-
цима за интересова ним за прошлост сопственог наслеђа, већ
и иностра ној научној јавности.
Верујем да ће, благодарећи таквим врлинама, овај драгоцени и
на дасве користан рад, који представља значајан и до данас нај-
потпу нији приказ старина овчарско-кабларских ма настира,
заузети, као и прво изда ње књиге, заслу жено високо место у
на шој историјско-уметничкој литерату ри [...].
У Београ ду, 27. марта 2012 Доц. др Зоран Ра кић
Фи лозофски фа култет, Београд
 О ауторима

Делфина Рајић, историчар уметности (1961, Чачак). Студије историје уметности завршила је на Филозофском факултету у Бео-
граду. У Народном музеју у Чачку ради од 1985, звање музејског саветника добила је 2003. године, а од 2005. године је директор
Музеја. Ду гогодишњи је члан Редакције Зборника радова Народног музеја, чији уредник постаје 2005, од када је и уредник свих
изда ња Народног музеја у Чачку.

Ба ви се истра жива њима цркава и ма настира у чачанском крају, са посебним освртом на иконопис. До са да је обја ви ла четири
књиге, 28 научних студија, чланака и расправа и 35 ката лога. Реа лизова ла је три сталне музејске поставке. Већ 29 година реа ли-
зу је годишњу изложбу „Дечји мајски са лон”; припреми ла је и осам посебних тематских изложби. Написа ла је уводне напомене
и критике за бројне ката логе. Са колегом Ми лошем Тимотијевићем коау тор је монографија Манастири Овчарско-кабларске
клисуре (2004) и Културна ризница Чачка : од праисторије до савременог доба (2008).

За досадашњи рад добила је више награда и признања – Награду Општине Чачак (са Милошем Тимотијевићем) 2004, Награду
„Ми ха и ло Валтровић” Му зејског дру штва Србије (са Ми лошем Ти мотијеви ћем), На гра ду „Да ни ца Марковић” (са Ми лошем
Тимотијевићем) за издавачки поду хват 2004. године у Чачку, Награду Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” и Награду
ICOM-a за 2008. годину.

Др Ми лош Тимотијевић, историчар (1969, Чачак). Дипломирао је 1996. године на Катедри за општу са времену историју Фи-
лозофског фа култета у Београ ду, на коме је док торирао 2011. године. У Народном музеју у Чачку ра ди од 1997. године. Главна
подручја његових научних интересова ња јесу модерниза цијски процеси на Бал ка ну у дру гој половини XX века, дру штвена и
културна историја чачанског краја у XX веку, историја цркве и црквене уметности на подручју за падне Србије, као и војна и
политичка дешавања у Србији током Дру гог светског рата. Члан је Редакције часописа Зборник радова Народног музеја у Чачку.

Аутор је ви ше од 10 монографија, преко 50 науч них чла на ка, студија и ката лога, као и седам изложби. Најва жнији наслови:
Карневал у Гучи : сабор трубача 1961–2005 (2005); Соколи Чачка 1910–1941 (2006); Век сумње : религиозност у чачанском крају
1886–2008 (2009), Модернизација балканског града (1944–1989) : компаративна анализа развоја Чачка и Благоевграда у епохи
соција ли зма (2012). Са Делфином Рајић коау тор је монографија Манастири Овчарско-кабларске клисуре (2004) и Културна
ри зница Чачка : од праисторије до савременог доба (2008), а са Гора ном Да видовићем публика ције Затамњена прошлост :
историја равногораца чачанског краја 1–3 (2002–2004). Добио је више призна ња за свој рад, од којих се истичу На гра да „Ми-
хаи ло Валтровић” за 2004, На гра да Општине Чачак за 2004. и На гра да ICOM-a за 2008. годину.

399
Илустрације у завршном делу
XI Овчарско-кабларска клисура (2011); XII Ваведење (2008); XIII Вазнесење (2011); XIV Јовање (2008); XV Успење (2008); XVI Никоље (2008);
XVII Преображење (2011); XVIII Савиње (2009); XIX Благовештење (2008); XX Илиње (1995); XXI Кађеница (2008); XXII Света Тројица (2008);
XXIII Сретење (2011); XXIV Овчарско-кабларска клисура (2011); XXV Кулина (2008); XXVI Западна Морава у Овчар Бањи (2012); XXVII Никоље,
ризница, Каранско јеванђеље, орнамент (2008)
Делфина Рајић, Милош Тимотијевић МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ | Извршни директор Издаваштва Петар В. Арбутина
| Извршни уредник Олга Смоловић | Уредник за ликовно и графичко обликовање Милош Мајсторовић | Технички уредник Нина Попов | Чачак–
Београд, 2012 | www.cacakmuzej.org.rs | www.slglasnik.com
0X]HM,6%1

6JODVQLN,6%1
 ЗЛАТНИ ПРЕНУМЕРАНТИ

Привредник
Београд, Шекспирова 27

Деус систем д. о. о.
Добановци, Нова 7

Град Крагујевац
Крагујевaц, Трг слободе 1

СРЕБРНИ ПРЕНУМЕРАНТИ

Компанија Дунав осигурање ДДОР Нови Сад

Београд, Македонска 4 Нови Сад,
Булевар Михајла Пупина 8
Привредно друштво Дринско-
-лимске хидроелектране Stylos д. o. o.
Бајина Башта, Нови Сад, Футошки пут 67
Трг Душана Јерковића 1
Comes
Град Ужице Београд, Вилине воде б. б.
Ужице, Димитрија Туцовића 52
Графикум д. о. о.
Општина Горњи Милановац Београд, Јове Илића 17/9
Горњи Милановац, Таковска 2
Саобраћајни институт ЦИП
ПТТ Србија Београд, Немањина 6
Београд, Таковска 2
MK group
Град Чачак Београд,
Чачак, Жупана Страцимира 2 Булевар Михајла Пупина 115Е

Чачанска банка а. д. РДУ Радио Телевизија

Чачак, Пиварска 1 Србије
Београд, Таковска 10
IMPOL SEVAL Ваљаоница
алуминијума Севојно Piraeus Bank АД Београд
Севојно, Првомајска б. б. Нови Београд,
Милентија Поповића 5б
Грађевинска дирекција
Србије д. о. о. Металац Холдинг
Београд, Горњи Милановац,
Булевар краља Александра 84 Кнеза Александра 212

Igepa Cartacell д. o. о. Град Крушевац

Београд, Цара Душана 266 Крушевац, Газиместанска 1