broj 3
BANATSKI BUGARI
I oni žive sa nama
Svetlana Nikolin, politikološkinja
autorka projekta
Dobro je poznata velika etnička raznovrsnost Voj-
vodine, a posebno Banata, ali kada se o tome govori,
nekako uvek mislimo, pre svega, na velike etničke za-
jednice kao što su to Madjari, Rumuni, Slovaci... dok
sa svima nama u ovoj sredini bogatoj različitostima kul-
turnog, konfesionalnog, lingvističkog karaktera, žive
vekovima i mnoge male etničke grupe o kojima se do
skora u širioj javnosti malo šta znalo. Devedesete go-
dine prošlog veka i budjenje demokratskih tendencija
i na našim prostorima, doveli su do postepenog oslo-
badjanja od stega i strahova prošlih vremena i pokre-
tanja, posle decenija i decenija ćutanja i svojevrsnog
ignorisanja postojanja malih etničkih celina, do poveća-
nog interesovanja pre svega naučnih krugova, a zatim
i jednog broja udruženja gradjana, koji su započeli, u
dobrom delu, pionirski posao afirmacije ovih, do skora
„nevidljivih“ zajednica. Zaogrnuti plašt mimikrije bio
je za njih često i jedini mogući način opstanka i preži-
vljavanja u okolnostima homogenizacije, kontinuira-
ne asimilizacije i neumitnog procesa gubljenja identite-
ta u okruženju većinskog ili većinskih naroda.
Visoki standardi Evropske unije, kojima svi mi u
ovom delu sveta želimo što više da se približimo, navo-
de na temeljno preispitivanje dosadašnjih shvatanja o
malim etničkim zajednicama i ukazuju na potrebu nji-
hovog „otkrivanja“ i time mogućnosti ostvarivanja svih
onih zakonskih prava koja im propadaju kao, uostalom,
i svima drugima ali i na potrebu informisanja javnosti
da I ONI POSTOJE tu, medju nama, da žive vekovima uz
nas i sa nama, da su to naši prijatelji, naši sugradjani,
naše kolege, susedi o kojima do sada ništa nismo znali,
čuli, pročitali... I banatski Bugari, a mnogi žive u našoj
opštini, jedni su od tih malih, doskora zaboravljenih et-
XXI vek
Ovaj projekat podržao je
Grad Pančevo
ničkih zajednica čije pominjanje izaziva prvo čudjenje,
a zatim prerasta u interesovanje i želju da se sazna što
više o njima. Burna prošlost, za većinu nepoznat jezik
kojim govore, bogata, prelepa narodna nošnja, mnoštvo
zanimljivih običaja i rimo - katolička vera kojoj pripada-
ju, do sada su bili predmet proučavanja samo naučnika
lingvista, etnologa, istoričara .. a njihovi radovi poznati
malom broju stručnjaka i istraživaca.
Banatski Bugari ove godine čitavim nizom mani-
festacija obeležavaju 14 decenija od dolaska u naše
krajeve pa projekat predstavlja skroman dar tom zna-
čajnom jubileju koji će, verujemo, doprineti njihovoj
promociji i učiniti da se svi mi koji zajedno živimo na
ovom tlu, bolje upoznamo, bolje razumemo i više uva-
žavamo, poštujući svu raznolikost i svu osobenost dru-
štva u kome živimo.
U ostvarivanju tog cilja pomogle su nam ugled-
ne naučnice iz Balkanološkog instituta SANU u Be-
ogradu, dr Biljana Sikimić i mr Marija Vučković, koji-
ma se najtoplije zahvaljujemo na prilozima. Dr Mirča
Maran, istoričar, svojim tekstom takodje je doprineo
raznovrsnosti i bogatstvu časopisa u kome je poseban
akcenat stavljen na nova sociolingvistička i istorijska
istraživanja palćenske zajednice.
Posebno je značajna podrška Sekretarijata za
propise, upravu i nacionalne manjine AP Vojvodine kao
i lokalne samouprave grada Pančeva aktivnostima Evro-
regionalnog centra za razvoj društva u multietničkim sre-
dinama „In medias resa,“ u cilju ostvarivanja dinamičnog
koncepta zajedničkog života i interkulturne komunikacije
različitih etničkih i kulturnih vrednosti koje samo svojim
prožimanjem i medjusobnim uticajem ostvaruju pravi, de-
mokratski kulturni i životni prostor na dobrobit svih.
1
XXI vek broj 3

BUGARI PAVLIĆANI U SRPSKOM BANATU

Savremena istraživanja malih

etničkih zajednica
Savremena istraživanja malih etničkih zajednica ekonomskim, političkim i drugim parametrima koji
ukazuju na nekoliko stvari bitnih za razumevanje strate- uzajamno utiču jedni na druge.
gija građenja i ispoljavanja identiteta kod pripadnika tih Timska terenska istraživanja pavlićanske zajedni-
grupa. Te zajednice često nemaju svoje elite koje bi „iz- ce obavljana su u više navrata počev od 2004. godine
nutra“ usmeravale konstrukciju identiteta, već se javni i u selima Ivanovo, Skorenovac, Konak i Belo Blato. In-
naučni diskurs o toj grupi formira „spolja“. Pri tome se tervjui su bili usmereni na dobijanje građe pogodne za
najčešće ne uključuje i unutrašnja perspektiva, tj. glaso- istraživanja iz oblasti etnolingvistike, sociolingvistike,
vi onih o kojima se govori ili se to ne čini na adekvatan dijalektologije, antropološke lingvistike. Deo istraži-
način. Sa druge strane, zapažena je pojava transpono- vanja sproveden je u saradnji sa istraživačima sa Sofij-
vanja ideoloških koncepata „odozgo–nadole“ i „spo- skog univerziteta i Instituta za slavistiku iz Moskve.
lja–unutra“. Te koncepte članovi zajednice usvajaju i
prilagođavaju kako bi interpretirali svoj (svakodnevni) Pavlićani u Banatu –
život, socijalne strukture, sisteme vrednosti, identitet- istoriografski i demografski podaci
ske strategije na koje se odražavaju istorijski i društveni
procesi, daleko širi od lokalnog konteksta te zajednice. Na ovu zajednicu se u naučnoj literaturi različito re-
Kao rezultat toga nastaju kontradiktorni diskursi pripad- feriše, oni se nazivaju Bugari, banatski Bugari, Bugari kato-
nika zajednice u kojima istovremeno postoje i uzajamno lici, Bugari Pavlićani, Pavlićani ili Pavlikijani, a u upotrebi
se suprotstavljaju lokalne i nacionalne ideologije. su i dijalekatske forme: Palćani, palčene ili palkene.
Konfesionimi Pavlićani (koji
danas funkcioniše kao mikroetno-
nim) i katolici koriste se stoga što
se ova zajednica povezuje sa po-
katoličenim pripadnicima nekada-
šnje verske zajednice Pavlićana sa
teritorije današnje severne Bugar-
ske. Banatski Bugari su potomci iz-
beglica katoličke veroispovesti (ne
samo Pavlićana) iz čiprovačke obla-
sti i iz pavlićanskih sela iz svištov-
ske i nikopoljske regije, koji su u
vreme migracija pripadali Otoman-
skoj imperiji. Oni se, posle višee-
tapnih seoba započetih u 17. veku,
nakon sloma Čiprovačkog ustanka,
Ana (Pirkov, devojačko prezime) i naseljavaju u Banatu – otuda regio-
Ivan Uzon iz Konaka sa decom Jakovom, Petronelom i Ivanom nalno određenje – da bi se, nakon
podele ove regije posle Prvog svet-
Već izvesno vreme se u fokusu interdisciplinarnih skog rata i raspada Austrougarske, našli s obe strane
proučavanja, kako sinhronih, tako i dijahronih, nalazi novouspostavljene rumunsko-jugoslovenske granice.
višestruki identitet, tj. raznolika i složena priroda iden- Slučajevi seoba u Bugarsku nakon 1878. zatvaraju mi-
tifikacija u kovarijaciji sa jednako promenljivim etnič- gracioni krug (mada su se neki od iseljenika zatim po-
kim, religijskim, kulturnim, društvenim, lingvističkim, novo vratili u Banat). Na disperziju ove etničke grupe
2
broj 3 XXI vek
uticale su i migracije selo–grad kao i ekonomske migra- priloženih delova transkripata može videti [2–5], naš
cije u druge zemlje. sagovornik je govorio o stepenu svoje jezičke kompe-
U današnji srpski Banat Pavlićani se doseljavaju tencije, o sferama upotrebe i načinu učenja pojedinih
krajem 18. i tokom 19. veka iz dela Banata koji sada jezika, o generacijskim razlikama kada je u pitanju in-
pripada Rumuniji. Oni su u srpskom Banatu, prema ventar jezika kojima pojedinac u toj sredini vlada:
podacima kojima raspolažemo, živeli u desetak sela, a [2] Ja čitam mađarski, iako nisam Mađar, nisam
danas su najznačajnija njihova naselja Ivanovo i Belo išao u školu mađarsku, ali čitam mađarski, čitam bu-
Blato. Banatskih Bugara takođe ima i u Skorenovcu, Ko- garski, čitam srpski, latinicom ili sve to.
naku, Jaši Tomiću kao i u Pančevu, Zrenjaninu, zatim [3] Je l meni je svejedno mađarski čitao ili srpsko-
Vršcu i Kovinu. Prema nezvaničnim podacima danas hrvatski, i da pričam i da, i da, jedino da pišem ne znam
Pavlićana ima oko tri do četiri hiljade, dok je broj onih mađarski […] tu ja malo lakše čitam zato što, je li, ja ni-
koji su se, u pomenutim naseljima u južnom i srednjem
Banatu, izjasnili kao Bugari prilikom popisa 2002. više
nego upola manji. Sva naselja su multietnička i Bugari
u njima žive zajedno sa Mađarima, Slovacima, Srbima,
Nemcima (do perioda nakon završetka Drugog svet-
skog rata) i drugim etničkim grupama, o čemu svedoči
i iskaz našeg sagovornika iz Ivanova:
[1] (Kažite mi, ovaj, koje su sve palćanske porodi-
ce ovde u Ivanovu?) Ima Kalapišovi, Vasiljčinovi, Gu-
ranovi, Damjanovi, Penovi, Penjovi, Pejovi, Čokanovi.
E sam reko Mađarovi? (Marija je Dugonić, je l?) Ova,
da. (I to su isto, to su isto Palćani?) Bugari, da, Palćani
su, Pal-, ovo sve je Palćani što sam rekao, … Da, i tako
kažem, je l, najviše je bilo kod nas Mađara, pa Bugara,
pa Nemaca. (Nemaca je bilo ovde?) Da, da, da, sedam-
deset porodica. (To prvi put čujem, da znate, niko mi
nije rekao.) Da, da, da, sedamdeset porodica je bilo
Nemaca, ali prvi su se doselili tu Bugari Palćani, prvi
su se doselili. I to zato je naše selo Ivanovo je l Ivan
Guran se doselio prvi tu, i ovde, ubio ga Bog, baš na
ovo mesto de je sad naša kuća, tu je napravio kolibu i
tu je počelo tako… Crkva Svetog Vendelina u Ivanovu
Kako se može videti, u priču o Pavlićanima se ne-
minovno uključuju i pripadnici drugih zajednica: naš sam to učio, ja sam išo u srpskohrvatsku školu, kažem,
sagovornik nakon kataloga prezimena pavlićanskih to je kod njih razlika, oni imaju više slova Mađari.
porodica u Ivanovu spontano naznačuje etničku struk- [4] U ovudata […] tam smo urtuval madž’êrsk’,
turu Ivanova i pozicionira Bugare u njoj. To čini na zatuj če daskalk’ata j bla madž’eryca. (Taka.) Či nija
osnovu dva kriterijuma: po veličini etničkih zajednica palk’ênete, nija ga kren detê d urtuva, homa smo urtu-
i po vremenu njihovog doseljavanja, ističući da su se val tri jezyc: palk’ênsk’, madžêrsk’ i srъpsk’, i švapsk’.
Pavlićani prvi doselili i da je selo dobilo ime po prvom (I švabski?) Da. (Zašto švabski?) Pa imalu j tuka u sel
doseljeniku. Skrećemo pažnju na to da naznačeni lo- Švab, imalu j devence familje, Švab.
kalni etnički kontekst, koji je za našeg sagovornika i [5] (A kako vaši unuci govore bugarski, el znaju?)
danas relevantan, nije odraz savremene demografske […] Ali kući bugarski se govori, nema šta, samo što oni
situacije, već predstavlja stanje kakvo je postojalo do ne znaju mađarski, kao deca nisu naučili.
sredine 20. veka. Takva slika uslovljena je, po svoj pri-
lici, biografijom sagovornika koji je u vreme razgovora Izbor samoidentifikacije
imao preko 70 godina.
Budući da je reč o multietničkoj sredini, višeje- Detaljan pregled istorije ove grupe izložen je u
zičnost je bila jedna od tema razgovora, a očitovala studiji B. Njagulova (Б. Нягулов, Банатските българи.
se i kroz promenu jezika tokom razgovora. Kako se iz Историята на една малцинствена общност във време-

3
XXI vek broj 3
то на националните държави, София 1999) u kojoj se katolička crkva. Tokom devedestih godina 20. veka u
razmatraju različite opcije samoidentifikacije njenih rumunskom delu pavlićanske zajednice su u opticaju
pripadnika, kao i pitanje njihove identifikacije od stra- različiti diskursi o poreklu i prošlosti zajednice: neki
ne drugih. naglašavaju posebnost grupe, dok je drugi vide kao
Dok su ih ostale etničke grupe i zvanične demo- deo bugarske nacionalne, kulturne i jezičke celine,
grafske statistike identifikovale kao Bugare, među što se odražavalo i na način njene autonominacije.
njima su, u habzburškom periodu, postojale lokalne U delu zajednice u srpskom Banatu je pak u periodu
razlike u autonominaciji. Samoodređenje Pavlićani nakon Drugog svetskog rata preovladavala identifi-
preovladalo je u Bešenovu (rum. Dudeştii Vechi), a kacija mikroetnonimom Pavlićani. Od devedesetih
Bugari u Vingi (u kojoj se homogenizovalo po pore- godina prošlog veka oni uspostavljaju intenzivnije
klu heterogeno stanovni- kontakte sa rumunskim i bugarskim delom
štvo iz različitih krajeva pavlićanske grupe, sa pripadnicima bugar-
Palčenska narodna pesma
današnje Bugarske). U ske manjine iz drugih delova Srbije kao i
pitanju su tradicionalno
dva najznačajnija nase-
Já váraj, váraj, sa bugarskim zvaničnim institucijama. Nja-
gulov zaključuje da se pripadnici ove zajed-
lja banatskih Bugara u monče latinče nice smatraju delom bugarskog etnosa, ali
Rumuniji, a Bešenovo ne na individualnoj osnovi, već kao samo-
je bilo i izvorište daljih Já váraj, váraj – monče stalna i osobena zajednica, čiji su markeri
migracija ove populaci- latinče, katolička vera, sopstvena književnojezička
je. Tridesetih godina 20. Monče latinče –libi mumiče! praksa i specifični elementi tradicionalne
veka, prema Njagulovu, Menalu li si iz livádite, materijalne i duhovne kulture.
elita ove zajednice u Ru- Videlu li si častata treva? Njagulov u svojoj studiji prikazuje na
muniji razvija ideologiju Častata treva, mujata kusa, koji način je društvena elita ove grupe (pre-
bugarskog etničkog na- Mujata kusa, častata treva! težno onog njenog dela u Rumuniji) poima-
cionalizma i u skladu sa Já váraj, váraj – monče la i usmeravala procese izgradnje grupnog
tim zalaže se za ovu dru- latinče, identiteta. Predstavljeni pregled strategija
gu opciju. Kao „srednje“, Monče latinče – libi mumiče! samoidentifikacije banatskih Bugara ima
kompromisno rešenje u Menalu li si srede lujzáta, dijahronu dimenziju i usmeren je pretežno
autonominaciji javlja se Videlu li si čarnite drenći? na kolektivne tendencije izražene u javnom
konstrukcija Bugari Pa- Čarnite drenći, mujete oči, domenu.
vlićani koja je u upotrebi Mujete oči,čarnite drenći!
do danas. Usledili su na Já váraj, váraj – monče
Uslovljenost etničkog identiteta
planu jezičke politike latinče,
pokušaji konvergencije Monče latinče – libi mumiče! U nastavku se načinu (auto)identifi-
prema „matičnoj“ kultu- Menalu li si pukraj kanále, kaije pristupa iz komplementarne, socio-
ri. Budući da je pisana Videlu li si belite platná? lingvističke vizure, pri čemu se fokusira
praksa ove zajednice Belite platná, mujete ramá, individualni, situacioni i kontekstualni
bazirana na upotrebi re- Mujete ramá,belite platná plan, budući da su savremena istraživanja
gionalne književnojezič- Já váraj, váraj – monče usmerena sve više na to kako individualni
ke forme zasnovane na latinče, govornici koriste jezičke resurse za izraža-
pavlićanskom dijalektu Monče latinče – libi mumiče! vanje identiteta.
i latiničnog pisma, is- Menalu li si pukraj dugjéne, Ovde će biti reči o diskurzivnim stra-
ticala se neophodnost Videlu li si belija uriz! tegijama konstrukcije etničke samoiden-
prihvatanja bugarskog Já váraj, váraj - monče tifikacije, lične i kolektivne, jednog člana
književnog jezika i ćirili- latinče, pavlićanske zajednice. Istraživanje jedne
ce. Za to vreme banatski Monče latinče – libi mumiče! etnolingvističke zajednice u multietničkoj
Bugari u Jugoslaviji osta- Menalu li si pukraj puroja, sredini kakva je Banat „nameće“ informa-
ju u velikoj meri van opi- Videlu li čistata valna? torima kao osnovnu poziciju pripadnost
sanih procesa, a središte Čistata valna, mujata maka, toj zajednici, te se odnosi, granice, marke-
njihovog društvenog ži- Mujata maka, čistata valna! ri identiteta ja/mi : oni određuju često u
vota i dalje je pre svega etničkom ključu. Razmotrićemo način in-

4
broj 3 XXI vek
formatorove autonominacije, odnosno inventar i upo- Komunikacija istraživači iz Bugarske – informatar od-
trebu etnonima, leksičkih jedinica kojima informator vijala se na bugarskom (sem samog početka razgovo-
označava svoj etnički identitet i identitet članova ra): informator je govorio pavlićanskim dijalektom, is-
svoje zajednice. Pokušaćemo traživači na književnom
da pokažemo kako je izbor bugarskom. Učešće is-
između alternativa i njihov se- traživača iz Srbije u raz-
mantički odnos konteksualno govoru dovodilo je do
uslovljen. promene jezika na kome
Ovaj prilog zasniva se na se odvijala komunikaci-
analizi razgovora koji su sa in- ja. Alternaciju jezika,
formatorom vodili istraživači usled prilagođavanja
iz Srbije i mešovit tim istraži- sagovornicima, pratila
vača iz Bugarske i Srbije. Iako je promena informato-
je informator multilingvalan, rove strategije upotre-
istraživanje je aktualizovalo be etnonima prilikom
samo njegov bugarsko-srpski samoidentifikacije. In-
bilingvizam, budući da se in- formator je jednako do-
formator u razgovoru sa istra- sledno koristio termin
živačima služio pavlićanskim Palk’êne u segmentima
dijalektom bugarskog jezika na bugarskom i Bugari
i srpskim jezikom sa crtama u iskazima na srpskom.
lokalnog srpskog banatskog Ovaj drugi etnonim upo-
govora. Interakcija nije uvek trebio je samo jedanput
bila simetrična u pogledu izbo- u interakciji sa bugar-
ra jezika komunikacije. Istra- skim istraživačima – da
živači iz Srbije su nastojali da referiše na sagovornike:
informator govori na svom je- vъz vam, Bъlgarete, što
ziku, iako su mu se obraćali na Marija Mirčov i Petar Paraljov - 1928.godina pokazuje i upotrebljena
srpskom. U tome su delimično zamenica.
imali uspeha, pošto je informator spontano težio da Navodimo delove transkripta tog intervjua koji ilu-
uspostavi simetričnu komunikaciju. struju izneta zapažanja:
U iskazima na srpskom, prilikom razgovora sa is- [9] (El se išlo na groblje za Zadušnu subotu, ne?)
traživačima iz Srbije, informator koristi, kada referiše Ne, ne, kod nas ne, to kod Srba ima, ali kod nas Bugara
na svoju zajednicu i njene članove, oba određenja: Pal- nema.
ćani i Bugari (uključujući odgovarajuće mocione oblike [10] (Je l bio neki dan da se nosi grožđe da se osve-
i prideve), češće ovaj drugi, a ponekad i oba u konstruk- ti u crkvi, je l bilo?) Ne, Bugari nisu nosili. Mađari, i
ciji Bugari Palćani, up. [6–10]: to da vam kažem, mađêrete, tija na Vligden’, sъt ka-
[6] (I to su isto, to su isto Palćani?) Bugari, da, Pal- kot svarъt, na primer, kot ima varenъ zanese na Velika
ćani su, Pal-, ovo sve je Palćani što sam rekao (…) Da, sъbuta, zanesъt u čъrkvata, (košničke), sas košniče.
i tako kažem, je l, najviše je bilo kod nas Mađara, pa Tuj sъt jaden’ zanesъt, popa j blagosi, i tija ne varъt
Bugara, pa Nemaca, (…) ali prvi su se doselili tu Bugari na pъrvija den’ Vligden’, ne varъt, i na pъrvija i na dru-
Palćani, prvi su se doselili. gija den’, ništ se ne vare vъs têj. Tija, le kad su dušli
Izbor između alternativa je u pojedinim slučajevi- ud Bukovina, tuj valjda od tam se je duneli (…). A nija
ma mogao biti indukovan terminom koji je prethodno palk’ênete, nija le našte se vareli.
upotrebio istraživač: U prezentovanim segmentima transkripta [9] i
[7] (El vam je snaja Bugarka ili?) Bugarka, Bugarka… [10], informator je na pitanja postavljena na srpskom
[8] (A vaša supruga je bila Palćanka?) Palćanka, i odgovorio na tom jeziku, upotrebivši etnonim Bugari.
to iz bogate familije… U iskazu [10] on se zatim vraća na pavlićanski dijale-
Na to da je upotreba etnonima u iskazima infor- kat kojim je govorio pre nego što je usledilo pitanje
matora situaciono uslovljena ukazuje i diskurs raz- na srpskom (alternacija jezika označena je u tran-
govora informatora sa mešovitim timom istraživača. skriptu), saobražavajući izbor jezika dominantnim sa-

5
XXI vek broj 3
govornicima, a to su u tom razgovoru bili istraživači oba termina Bugari i Palćani, a zatim komentariše na-
iz Bugarske, ali ovom prilikom koristi samoidentifika- čin kolektivne samoidentifikacije, dovodeći u pitanje
cijsku oznaku Palk’êne. Jasno je iz transkripta da izbor adekvatnost samoodređenja etnonimom Bugari: (mi ka-
etnonima nije bio neposredno sugerisan od strane is- žemo Bugari, al mi nismo Bugari, mi smo Palćani ).
traživača. Prilikom individualne samoidentifikacije, u iskazu
Budući da je sa njim razgovaralo više istraživača u [12] informator određenju Palćan daje vrednost endo-
nekoliko navrata, informator je ponekad o istim tema- nima (pa reko: ja sam Palćan), dok za etnik Bugarin eks-
ma govorio različi- plicitno kaže da je egzonim, određenje koje mu, dakle,
tim sagovornicima drugi pripisuju (pa nemoguće da ste vi Buga-, Palćan, oni
EPITÁF i na različitim jezi- kažu Bugarin):
cima. U narednom [12] Pa nemoguće da ste vi Bugar, Palćan, oni kažu
Gáčeleć zatori učite odlomku transkrip- Bugarin, pa reko: ja sam Palćan, nisam Mađar.
I sarcito prestáni da biji, ta [11] tema raz- Na osnovu sprovedene analize može se zaključiti
Se upákva za u zemete, govora su ponovo da je na ambivalentnost načina samonominacije, po-
Tám u tej da si utiji. razlike u uskršnjim red nekih drugih faktora, moglo uticati to kako infor-
Sat žuvot mači, prebire običajima između mator percipira identitet istraživača. Kao što smo već
Da zasiti tezi ustá, Mađara i Bugara istakli, tokom razgovora sa mešovitim timom istraživa-
A gá doj da se umire- Pavlićana kao i u ča, informator se u segmentima u kojima govori pavli-
Molati za duša sirtá. segmentu [10], sa- ćanski zapravo obraća istraživačima iz Bugarske (oni
Ud žuvota na čeleka mo što ovog puta in- su u ulozi adresata, dok istraživači iz Srbije imaju sta-
Ustáni pomen da se znáji, formator razgovara tus slušalaca), i prilikom samoidentifikacije isključivo
A na krasta s tazi prelega sa istraživačem iz koristi etnonim Pavlićani jer adresovane identifikuje
Imetu mu se udaljbáva; Srbije na srpskom kao Bugare. Do takve upotrebe etnonima dolazi i kod
Kača sétin „Isbogum“ jeziku. Pavlićana iz Banata koji su se preselili u Bugarsku: oni
Dáva slédnija autográf: [11] (A el se no- prestaju da se nazivaju Bugarima Pavlićanima i zadrža-
„Sam mačil na tazi zeme sila hrana u crkvu vaju samo ime Pavlićani, budući da su sada Bugari oni
Za idin grob i idna rákle.“ za Uskrs, da se osve- koji ih okružuju. Njagulov pored ove distinkcije ističe
Antun Mánea (Temišvar) ti pre nego što?) Ne- da je u Bugarskoj za doseljenike funkcionisao i „regio-
go, to su većinom nalni” naziv Banaćani. Ovi etnonimi u tom kontekstu
Mađari nosili, oni taj dan nisu kuvali, (A Hrvati nisu izražavaju relaciju ja / mi : vi. Promena adresata (kada
nosili?) Bugari. (Bugari.) Palćani. (Palćani nisu nosili?) su se u toj ulozi našli istraživači iz Srbije) poništavala
Da, nismo nosili, ne, ne, je l znate šta, većinom su tu bi- je gorenavedenu relaciju, pa je informator mogao da
li Bugari gazde, mi kažemo Bugari, al mi nismo Bugari, iskoristi termin Bugari prilikom autonominacije. Pošto
mi smo Palćani, a Mađari su bili sirotinja. ovaj termin funkcioniše i kao egzonim (kojim drugi
Informator ispravlja istraživačevu omašku u iden- imenuju članove ove zajednice), njegova upotreba u
tifikaciji zajednice koju ispituje i pri tom upotrebljava ovom kontekstu u skladu je i sa statusom istraživača

Jezik i pismo Palćena

Batatski Bugari govore dijalektom bugarskog jezika u kome se prepliću uticaji madjarskog, rumunskog i
srpskog jezika, jezika naroda sa kojima banatski Bugari vekovima zajedno žive. Njihov dialekt pripada grupi
zapadnih bugarskih dijalekata sa prisutnim elementima istočnih bugarskih dijalekata. Jezik banatskih Buga-
ra ima svoje sopstvene pravopisne i literarne norme, a kao pismo koristi se latinica.
Jozef Ril, učitelj iz Modoša, danas Jaše Tomića, polovinom 19. veka prilagodio je bugarsko pismo latinici
i u banatski bugarski govor uveo književnu normu.

Latinično pismo banatskih Bugara sadrži sledeća slova:

A, a ; Á, á ; B, b ; C, c ; Č, č ; Ć, ć ; D, d ; Dz, dz ; Dž, dž ; E, e ; É, é ; F, f ; G, g ; Gj, g ;
H, h ; I, i ; J, j ; K, k ; L, l ; Lj, lj ; M, m ; N, n ; Nj, nj ; O, o ; P, p ; R, r ; S, s ; Š, š ;
T, t ; U, u ; V, v ; Z, z ; Ž, ž.

6
broj 3 XXI vek
kao autsajdera i može se tumačiti kao još jedan vid vale u kodifikaciji jezika banatskih Bugara, tj. u izboru
akomodacije sagovorniku. Informator, dakle, prilikom kako lokalnog dijalekta kao osnovice književnog mikro-
interakcije uzima u obzir kako lingvistički tako i soci- jezika, tako i latiničnog pisma. Izbor pisma mnogi nauč-
jalni (etnički, regionalni) identitet istraživača, i tome nici posmatraju u svetlu činjenice da se ćirilica obično
saobražava, kako smo pokazali, izbor jezika i način sa- smatra elementom nasleđa pravoslavnih Slovena, dok
moidentifikacije. je latinica zastupljena kod Slovena katolika. Novousta-
novljeni kniževni mikrojezik je, posredstvom upotrebe
Jezik i religija u obrazovanju, crkvi, književnosti i štampi u velikoj me-
ri doprineo formiranju i unutrašnjoj homogenizaciji ove
U nastavku priloga dajemo kratak pregled raz- etno-regionalne grupe, ali je, s druge strane, u kultur-
voja književnosti i pisane norme Bugara katolika, od nojezičkom pogledu, tj. u pogledu književne norme i pi-
kojih potiču Pavlićani u Banatu. Pregled se zasniva sma, odvojio od Bugara južno od Dunava. Usled toga Pa-
na članku bugarskog lingviste L. Selimskog (L.
Selimski, Katolicka próba utworzenia odręb-
nej normy bułgarskiego języka literackiego,
Jęzik, literatura, kultura Słowian dawniej i dziś,
Poznań 1999, 157–162) koji izdvaja dva perio-
da u razvoju bugarske katoličke književnosti i
pismenosti. Prvi period prethodi migracijama
predaka banatskih Bugara: počinje dolaskom
bosanskih franjevaca koji su preveli Pavlićane
u katolicizam krajem 16. i početkom 17. veka,
i traje do Čiprovačkog ustanka 1688. Kako na-
vodi Selimski, katoličko sveštenstvo je, između
ostalih aktivnosti, stvaralo crkvenu literaturu
koja je doprinosila širenju i učvršćivanju katoli-
čanstva među Pavlićanima. Katolički misionari
su, pod uticajem bosanskih franjevaca, sem na
latinskom i italijanskom, pisali i na „ilirskom“
– jeziku koji je još nazivan i slovinski, bosanski
i hrvatski i koristili bosančicu, tip ćirilice koji
su upotrebljavali bosanski franjevci. Ovo je pi-
smo korišćeno među banatskim Bugarima sve
do početka 19. veka. Drugi period traje od dru-
ge polovine 18. veka do formiranja Kneževine
Bugarske 1878. I dalje su književni stvaraoci ka-
tolički sveštenici, kako domaći tako i strani mi-
sionari, jedino se centar iz čiprovačke oblasti
premešta u Plovdiv, centar južne pavlićanske
Petronela Mirčov sa decom
grupe u Bugarskoj. Jezik na kome se piše je bu-
garski, zasnovan na lokalnom govoru, a pismo je lati- vlićani koji su se nakon 1878. preselili u Bugarsku, inače
nica, sa prepoznatljivim uticajem italijanske ortogra- pismeni i višejezični, nisu vladali ćirilicom i književnom
fije. Literatura ovog perioda uticala je u izvesnoj meri varijantom bugarskog jezika. Iz tog razloga su se, kako
na stvaranje literarne norme kod banatskih Bugara. Njagulov navodi, tokom 30-ih godina 20. veka među ba-
Kasnije i katolička književnost u Bugarskoj prihvata natskim Bugarima mogli čuti predlozi za prihvatanje bu-
bugarski književni jezik i ćirilično pismo. garskog standarda i ćirilice.
Što se tiče banatskih Bugara, katolička crkva je ima- Kakav je odnos naših sagovornika prema standard-
la značajnu ulogu u uvođenju njihovog jezika u crkvu i nom bugarskom jeziku i pismu svedoči iskaz informa-
školu nakon dva i po stoleća duge upotrebe „ilirskog“ je- torke iz Ivanova:
zika u ovom domenu. Kako Njagulov piše, tokom 60-ih [13] A oni pravi, onaj bugarski jezik, onaj je čudan
godina 19. veka crkvene vlasti su u velikoj meri učestvo- onaj ni ja ne znam da ga… (Ćirilicu da čitate bugar-

7
XXI vek broj 3
sku?) Ne, znam ćirilicu da čitam srpski, ali ne, bugar- Nemca i samo jedan Mađar, kao i da je celo rukovod-
sku ne znam. A imamo mi ovu palćensku, tu znam, stvo bilo bugarsko.
imamo molitvene knjige i Biblije i to. (A to je, to je lati- Sve etničke grupe su uvek vodile računa da se mi-
nica?) Da, latinica. se održavaju po utvrđenom rasporedu, što potvrđuju i
Dok se banatski bugarski jezik, usled mađarizacije iskazi informatora iz Ivanova:
i promene jezičke politike u obrazovanju koja je odatle [16] Naš pop je moro tri jezika da zna, i tri mise da
proistekla, u školi održao tek 30-ak godina, u domenu drži, recimo, danas mađarski, sutra bugarski, prekosu-
religije je u ovoj zajednici opstao u izvesnoj meri do tra nemački…
danas. [17] Ovde ima Bugara i Mađara, i mora pola
Prema podaci- mise ovako, pola onako. Jedne nedelje [sveštenik]
ma sa web sajta Zre- VAZ TIPOLITE krene prvo za nas, mi se zovemo kao Bugari, hr-
njaninske biskupije vatski, a druge nedelje počne mađarski, pola mi-
(http://www.cat- se. Mora ovako da bi udovoljio narodu.
Na tuj mestu, kaćétu se ubážde,
holic-zr.org.yu/sr/ Veliki problem danas predstavlja nedosta-
Si pučinvat sate nášte
sr.html), u selima u tak sveštenika koji znaju jezik banatskih Bugara,
Nakraj sélu, pukraj tipolite.
kojima žive Pavlića- na šta skreću pažnju i naši sagovornici:
Gá ij guraštu senća daržit,
ni se propoveda na [18] Popovi ne znaju bugarski, popovi nisu
Gá duji vetar sé revat,
mađarskom i bugar- Bugari.
Gá leti, saldzi nji tičat,
skom (hrvatskom) [19] (Kad se ispovedate, na kom jeziku se is-
Gá ij studénu i tuj tarpat,
u Ivanovu, Belom povedate?) Na srpsko-hrvatskom, ne znaju ovi
Gá mu néma sámu malčat
Blatu i Konaku, i sa- popovi… (Palćanski nikada se?) Ne znaju oni,
I pu nekupać gá tám hoda,
mo na mađarskom ne, ima jedino jedan, imamo u Belo Blato, on je
Ni zabrávem da gji puhoda.
u Skorenovcu i Jaši Palćan, pop, … i taj sve palćanski može i da drži
Satu ij mirnu, néma nikuj,
Tomiću. govor u crkvu i sve, je li. A ostali, ovaj što je bio
Sámu pu nekupać vetara duji,
Kako je katoli- tu, taj se trudio da peva, pevao je palćanski, mo-
Ăs gji gladem i se pitam
čanstvo supranaci- lio je Bogu, ali ne može da nauči da priča.
Gá za ustána i ás vaz tej?
onalno, sve katolič- Stoga je većina naših sagovornika pominja-
Gjura Telbis (Arad)
ke etnolingvističke la gospodina Stojana Kalapiša, sveštenika, koji
grupe učestvuju je za potrebe podučavanja pavlićanskom u Be-
zajedno u crkvenoj službi i obredima za određene pra- lom Blatu priredio rukopisni udžbenik pavlićanskog
znike. Na taj način je katoličanstvo snažno podržavalo jezika.
multilingvizam: Na kraju, pomenućemo jos jedan aspekt veze izme-
[14] U čărkavata sinca te se hubave slagam, đu katoličke religijske pripadnosti i jezika pavlićanske
mađêrete pejăt palćênsk, nija pejem mađêrsk. Himam i zajednice. Naime, više istraživača je ukazalo na to da,
mađêrsk knigčeta nija palćenête, i tija himat, mađêrete dok je većina prezimena tipično bugarska, mnoga lična
himat palćênsk knjigčeta, i sinca pejem zajedno, zatoj imena, i to naročito ženska, nisu tradicionalno bugar-
če sme sej manje i manje. ska, pokazujući jasan pečat uticaja zapadnog jezičkog i
[15] (Da vas pitam, u crkvi, ovaj, vi ste ovde sa Ma- kulturnog okruženja posredovanog katoličanstvom (up.
đarima zajedno?) Da, ali ima, pola misa je mađar[ski], npr. Elizaveta, Magdalena, Agata, Eva, Julka, Susi).
na mađarskom jeziku, pola na našem, al već sve zajed-
no pevamo, oni naš jezik teraju, a mi njin. Tako da sve Ovaj prilog je nastao na osnovu sledećih radova
smo se uklopili s njime, i sve razumemo. koji sadrže bibliografske podatke koji su ovde izosta-
Sa druge strane, pravljen je raspored kako bi se vljeni: Болгары — это мы или другие? (Само)иден-
omogućilo svim zajednicama da imaju misu na svom тификация павликан из Баната, Etnolinwistyka 20,
jeziku. Ti aranžmani, međutim, odražavaju demograf- Lublin 2008, 333–348 i Language and Religion among
ske promene i odnose moći među zajednicama njima Bulgarian and Croatian Catholics in West Banat, rad pred-
obuhvaćenim. Tako Njagulov iznosi podatak da su Bu- stavljen na skupu: 4th InASEA Conference “Region,
gari, zahvaljujući donacijama crkvi, dominirali u nekim Regional Identity and Regionalism in Southeastern
crkvenim opštinama, iako su bili u manjini. Tako je na Europe”, održanom od 24. do 27. 5. 2007 u Temišva-
izborima za crkvenu opštinu u Ivanovu, gde su Mađa- ru (Rumunija).
ri činili relativnu većinu, 1938. izabrano 14 Bugara, 3 Mr Marija Vučković

8
broj 3 XXI vek

Najznačajnija mesta u kojima

žive Palćeni
U Banatu, kako u delu koji danas pripada Rumuniji ziv Bešenovo, za Dudešti Veki (Rumunija), potiče
tako i u delu koji ulazi u sastav Vojvodine, odnosno Srbi- od „besenyõk“ kako su Madjari zvali novodošlo bu-
je, banatski Bugari svili su tokom proteklih vekova svoje garsko stanovništvo. Bešenovo je u doba Osmanlija
domove, čuvajući, uprkos neminovnoj asimilaciji, osnov- sasvim opustelo i zamrlo ali je za vreme vladavine
ne karakeristike svoje kulture, svoje tradicije, čuvajući Austrougarske monarhije ponovo doživelo uspon i
ljubomorno svoj jezik, svoje pesme, igre...postajući tako pravi demografski bum. Osnivačka populacija, pre-
sastavni deo velike multikulturne slike ove regije. ma podacima iz 1738.godine, brojala je 2200 sta-
novnika.
VINGA Nemogućnost opstanka tako velikog broja ljudi u
Bešenovu, prouzrokovala je seobe u druge krajeve Ba-
Jedno od najvažnijih centara banatskih Bugara si- nata i to 1779. u Modoš (danas Jaša Tomić); 1820. u
gurno je Vinga (Rumunija) u kojoj je nekada ova etnička Konak; 1820 u Stari Lec; 1825. u Belo Blato; 1842 u
zajednica bila dominantna. U nju je 1741.godine doselje- Dentu; 1842. u Banatski Dvor; 1846 u Koloniju Bugara;
no 125 porodica Palćena iz Čiprovca - pravu osnivačku 1886. u Skorenovac i 1886. u Ivanovo.
grupu stanovnika koji su je sasvim obnovili nakon pot- Danas u Bešenovu, prema podacima popisa stanov-
punog uništenja u doba ništva iz 2002.godine u ovoj opštini koja obuhvata još
osvajanja Otomanske im- tri sela, živi 5807 stanovnika od kojih banatski Bugari
perije. čine većinu od 51,43%, zatim slede Rumuni 40.77%,
Palćenima se pridru- Madjari 5.68%, Romi 1.0%, Nemci 0.7%, Srbi 0.2%...
žilo i okolno rumunsko Za razliku od 19.veka broj stanovnika ovog mesta, na
stanovništvo, a zatim i žalost, opada. Popis iz 2005.godine pokazuje da je Be-
Madjari. Banatski Bugari šenovu nastanjeno 4486 osoba.
istrajali su, uprkos veli-
kih problema, u očuvanju BELO BLATO
svog nacionalnog identi-
teta, posebno u vezano-
sti za svoju veru pa su za
Centar Vinge sa katedralom kratko vreme, u centru
naselja, 1890.godine po-
digli impozantnu katoličku crkvu, koja zajedno sa pra-
voslavnom i danas krasi Vingu.
Nakon Prvog svetskog rata većina stanovnika
Palćena odselila se u značajnije i razvijenije centre sa
više mogućnosti za rad i bolji život, posebno u Temi-
švar i Arad.
Proces napuštanja Vinge zaustavljen je nakon
Drugog svetskog rata kada jedan veći broj Palćena od-
lučuje da se vrati u stari kraj i preuzima inicijativu u
ekonomskom razvoju ove oblasti.

DUDEŠTI VEKI (BEŠENOVO)

Naseljeno još od neolita, prvi pisani podaci o

ovom naselju potiču iz 1213.godine. Palćenski na-

9
XXI vek broj 3
U centralnom Banatu, u zrenjaninskoj
opštini, Belo Blato je jedan od najvažnijih
centara banatskih Bugara u Vojvodini. Iako
ne čine većinski deo stanovnika (nalaze se na
trećem mestu sa 8,67%, iza Madjara i Slova-
ka), Palćeni predstavljaju kompaktnu zajedni-
cu koja sve do današnjih dana uporno čuva
svoj identitet, jezik, kulturu, običaje.
Slovaci su prvi naselili ovo mesto 1883.
godine. Svojom vrednoćom i upornošću ubr-
zo su u centru podigli lepu evangelističku
crkvu, dom za sveštenika, školu i mlin. Ubr-
zo nakon Slovaka, koji su i danas najbrojni-
ja zajednica, dolaze Madjari, nakon njih, iz
Mužlje i Lukinog sela, banatski Bugari, zatim
Srbi...
Danas se u Belom Blatu održavaju i su-
sreti Palćena sa bogatim kulturno umetnič-
kim programom na kojima se može videti
prelepa palćenska nošnja i folklorni ansam-
bli. Tu je pokrenut i „Bilten za Palćenite
ud Bánata“ 1999.godine, koje izdaje BKD
„Trandáfer“.

Ded Péć ij prekázval

KAĆE SA SE ZASÉLLI I PALĆENETE U LIZNÁJT

Náša práded Péć (Sábljov Péter rudén u Lukácsfalva 1840.gudina, umrel ij u Liznájt na 12.01.1914.) kad
se ij zasélval u na novu utemelénu (1866.) sél Nagyerzsébetlak, (dnés Belo Blato), ali kacé sinca Palćene ij zvémi
– Liznájt, ij prkázval ći kaćé ij bio kad sa se sélli Palćenete ud Lukácsfalva u Liznájt.s
Négvata žina se ij zvála Pétronela, rudéna Márkov. Kaćé sate, taj i tija sa dubil idna numera, dit sa mogal da si
izgradat kulibće, pukritu sas tras, dit se tolikus spumenuva u nášta pesma: “Ej kulibće, dit sam rudén…” Numerata
ij zlamenuvala ći sa dubil 10. lánca zeme za vranjé, pulvina lánac grund i pulvina lánac zeme za lojzi.
Sincata ud séltu sa gu zváli ćikos (csikós), kad le toj ij pázil na stu sél kunete na širnite puljéta, ći u unuj vre-
me još nijé bio ništu izvrán. Sen ali drugu jasćé za márvata i kunete náruda ne mogal da si preberé. Sélenet kad
sa dušli na izbelezanata numera, sa pustávli kulibćitu ali sa si izkupál zemunica, dit ij blá izkupána u zemete 1
– 1,5 méter dalboku, i tuka sa žuveli durkat nisa stignal nared da ud zeme nabijat kaštata. Sroćin ij bil náruda;
idin na drugj sa si pumágli, pu reda sa nabival kaštite zájednu, a ded Péć, ćikosa, ij pázil kunete na sate. Ćikosa
ij sek proleć na Gjegjodenj izkárel kunete i sas tej ij ustánal na pášata u Béla ali pu dolmata ali na forlanta pukraj
téćata Tisa du kasna jésenj ali du pariv gulem snegj. Ded Péć ij ustánval sas kunete satu vreme, mesećnu dvapate
– tripate si ij dušal da se preublećé, ubrasni, da vid dicáta i žinata si, da zam harana. Tigáz se ij varnal u gulema-
ta kuliba, dit se ij videla ćéć ud Liznájt. Pukraj kulibata ij bil gjaráne za da se ud négu pujat kunete. Ded Péć ij
znájal dubre da vari; sekug, koj ij menuval kantu négvata kuliba ij punudil sas slaninev bob.
Mlogupate ne mogal da izlez na kraja sas kunete. Kugá ij blá vežulija, kugá ij garmelu i se ij bljaskalu, kune-
te sa se uplášli i sa najal da begat. No ded Péć ij imál idin hajgar, sé gu ij jázdil i taj ij prátil kunete bio nakade
da sa krénali. Na sedlotu, mu ij bil ubesei tašać i dalać bić, sas négu ij grabnal i kunete sa se sabil u ćast ćupor.
Déslu se ij ći ćupore ij pubegnal. Ded Péć gu ij sám prátil, ći ne mogal da gu stigni, a kad sa se kunete umuril
sami sa zastánali.
Zabelezal ij Nikola Kalapiš
(“Palćensći pukét” broj 2. 1999. Belo Blato)

10
broj 3 XXI vek
IVANOVO
Ivan Lebanov, Palčen, sa suprugom Anom Mar-
Smešteno uz samu levu obalu Dunava nedaleko od kov, doselio se u Ivanovo 1966.godine iz Belog Bla-
Pančeva, utonulo u zelenilo, leži lepo naselje Ivanovo ta. Uselili su se u kuću koju su nasledili od Aninih
koje su banatski Bugari, dolazeći iz Bešenova 1868.godi- roditelja. Ivan je sada penzioner ali se još uvek bavi
ne, odabrali za svoje trajno stanište. Prvi Palćen koji je poljoprivredom – seje kukuruz, soju, žito... Kao i
došao u ovo selo bio je Ivan Guran. Za njima, petnaestak mnogi u selu pravi je poliglota. Dobro se snalazi
godina kasnije, iz Bukovine, pristižu Sekelji Madjari, a sa nekoliko jezika: govori slovački, nemački, ma-
kasnije Srbi i pripad- djarski, srpski i po malo rumunski. U centru sela
nici drugih naroda. svakodnevna je slika, često sasvim neobična putni-
Crkva Svetog Vendelina u ku namerniku, kako meštani, razgovarajući, lako i
Ribolov i zemljorad-
Ivanovu, jedna je od pet arhi- neosetno za njih, prelaze sa jednog jezika na drugi
nja bili su osnovna
tektonski istih crkava u Bana- – sa madjarskog na palčenski, pa na srpski, zatim
zanimanjastanovni-
tu – ima ih još u Skorenovcu, opet na madjarski...Lepa banatska slika.
ka koji su se pročuli
Jermenovcima, Mužlji i Novom
kao vredni i vešti
Bečeju. Crkveni toranj visok je
povrtari i ratari.
31metar, a crkva se prostire
Nakon nekoliko go-
na 295 m2.
dina, u centru sela,
U sastavu crkve nalazi se
sazidali su crkvu
parohijalni dom u čijem holu
posvećenu Svetom
vise fotografije svih sveštenika
Vendelinu.
koji su službovali u Ivanovu, a
Prema podaci-
tu je i biblioteka i prostorije u
ma popisa stnovni-
kojima se uči veronauka.
štva iz 2002.godine,
Ivanovo ima 1131
stanovnika od kojih 452 čine pripadnici madjarske, 307
palćenske, i 223 srpske etničke zajednice. Neopredelje-
nih ima samo 4.
Palćenska populacija u ovom mirnom i na prvi po-
gled, idiličnom mestu, uspela je da odoli svim iskušenji-
ma koje su nosile prethodne decenije i da poštujući sve
svoje komšije i susede, očuva stari jedinstveni govor,
običaje, nošnju, muziku... Ivanovački banatski Bugari
imaju svoje kulturno umetničko društvo, priredjuju nih za Božić, osvećenje kuća, Uskrs, krštenja... U paro-
koncerte; uz podršku sveštenika, gospodina Šandora hiji se uči i veronauka za sve razrede.
Bonaza, proslavljaju i drže se svih starih običaja veza- Mesna zajednica Ivanova jedna je od najaktivnijih
u pančevačkoj opštini. Izmedju mnogih inicijativa koje
su imale za cilj da se život u selu učini lakšim i kvalitetni-
jim, tu se rodila i ideja za pokretanje časopisa pod nazi-
vom „Ivanovački dobošar“ u kome se objavljuju tekstovi
na sedam jezika izmedju kojih je i palćenski. Centar za
kulturu mesto je održavanja izložbi, koncerata, predsta-
va i manifestacija. Prošle 2007.godine, krajem februara,
u njemu je proslavljen medjunarodni Dan maternjeg je-
zika kada su mnogi gosti, po prvi put, saznali za posto-
janje Palćena i čuli kako zvuči palćenski govor.U selu
postoji i aktiv žena čije su rukotvorine sve poznatije...
Nekolicina entuzijasta iz Ivanova već godinama sa-
kuplja dokumente, beleži sve etnografske i istorijske
podatke vezane za ovo mesto i Banatske Bugare u želji
da ih sačuva i spase od zaborava, objedinivši ih u vidu
Centar Bešenova, Rumunija
zbornika čije se izdanje uskoro očekuje.
11
XXI vek broj 3
SKORENOVAC

Na lesnoj zaravni prema Dunavu, u kovinskoj opšti-

ni, leži uredno, umiveno, zeleno naselje, koje se prvi put
pominje u dokumentima iz 1412.godine u kojima ma-
djarski kralj Sigismund Luksemburški dodeljuje poljska
dobra, pa i Skorenovac, varoši Keve, današnjem Kovinu.
U doba Franje Josifa, 1868.godine, formirano je sedam
kolonističkih opština na ritskom području izmedju Per-
leza i Kovina čiji je osnovni zadatak bio isušivanje mo-
čvara i njihovo pretvaranje u obradivo zemljište. Jedne
od tih kolonija dobile su imena - Ivanovo i Djurdjevo,
današnji Skorenovac.
Prvi stanovnici Djurdjeva bili su Madjari, banatski Bu-
gari iz Bešenova, Starog Leca i Modoša – 175 porodica,
kao i Nemci pridošli nešto kasnije iz Plandišta i Sečnja.
Na isušeno zemljište kasnije su doseljeni i Madjari iz Bu-
kovine, takozvani Sekelji ili Sikuljci. Radili su najviše na
izgradnji nasipa, krčenja šuma, istovaru dereglija, obradi
zemlje...Zbog čestih plavljenja i bojazni da nasipi neće iz-
držati, doneta je odluka da se naselje izmesti na uzvišenje
na lesnoj zaravni u neposrednoj blizini Djurdjeva ali sa-
svim zaštićeno od mogućih poplava. Preseljenje je konač-
no obavljeno 1887. godine, a novo naselje dobilo je i novo
ime - Skorenovac ili Sekeljkeve. Danas najveći broj stanov-
nika čine Madjari, zatim dolaze Srbi pa banatski Bugari
dok su u znatno manjem broju zastupljeni Crnogorci, Al-
banci, Makedonci, Nemci, Hrvati, Rumuni, Jevreji, Grci... Mladi Palčeni iz Skorenovca

PAL DEČOV - SLIKAR BANATSKE RAVNICE

Istaknuti slikar prepoznatljivog likovnog izraza i bogatog kolorita prože-
tog snažnom, poetsko melanholičnom emocijom, Pal Dečov poznat je i van
granica naše zemlje. Porodični koreni vezuju ga za banatske Bugare ali kao
i svaki pravi, istinski stvaralac, pripada pre svega svojoj umetnosti, lepoti,
osećaju...
Rodjen u Skorenovcu 1951.godine, studirao je slikarstvo na Akademiji
likovnih umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu
gde je završio poslediplomske studije. Živi i radi u Opovu.
Impozantna je lista izložbi Pala Dečova. U najprestižnijim galerijskim
prostorima u Srbiji predstavio je, tokom prethodnih godina, svoje radove na
32 samostalne izložbe. Kolektivno je izlagao na više od 160 izložbi u galerija-
ma širom zemlje – od Novog Sada, Beograda, Pančeva, Kovina, Zrenjanina,
Sremske Mitrovice pa zatim Niša, Kragujevca, Novog Pazara, Raške, Kosov-
ske Mitrovice... Njegove slike videla je publika u Holandiji, Francuskoj, Slo-
vačkoj, Nemačkoj, Madjarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori,
Grčkoj ali i u Peruu i Tunisu...
Učesnik je mnogih likovnih kolonija kod nas i u inostranstvu i dobitnik
devet nagrada za svoje stvaralaštvo. Član je ULUVa i ULUSa.
S. N.

12
broj 3 XXI vek

Priča o Petroneli
Puno Palćenki nosi lepo, staro ime Petronela ali, je na red i porodica, kuća, bašta, a zatim njena velika
ipak, samo je jedna Petronela Paroljov Marton. Prava, ljubav – ručni rad. Sve je stizala i sve mogla, a takva
ponosita banatska Bugarka koja uporno čuva jezik svo- je i danas. Sada, kada je u penziji, kada su deca prona-
jih predaka, proučava istoriju svoga naroda, sakuplja šla svoje puteve i zasnovala svoje porodice, najveći deo
literaturu, knjige, časopise, novinske članke, dokumen- energije i interesovanja usmerila je na proučavanje i
tarne filmove, stare fotografije, posećuje mesta gde sakupljanje podataka o Bugarima.
žive njeni sunarodnici, raduje se svakom susretu sa Nema kuće u Skorenovcu koju ne poznaje, a poseb-
svima koji žele da nešto nauče o banatskim Bugarima no svoje Palćene. Danas retko ko od njih govori mater-
i nesebično im pomaže u prevodjenju, u tumačenju nji- nji, palćenski jezik, možda samo petoro, šestoro. Neki
hove tradicije u objašnjavanju običaja.. ga razumeju ali ne govore. Svi uglavnom komuniciraju
Naša Petronela živi u lepom južnobanatskom selu na madjarskom i naravno, na srpskom. „Jezik nam pola-
Skorenovcu, obavijenom u čiste, zelene ulice, mirisne ko umire“, kaže Petronela u čiji dom znaju da navrate
bašte i cveće. Tu su se, u devetnae-
stom veku, doselili njeni preci krenuv-
ši iz Bešenova preko Banata ka jugu,
na levu obalu Dunava, da u negda-
šnjim ritovima i močvarama, sagrade
svoj novi dom. Deda je bio paor i ceo
svoj vek proveo radeći zemlju, a otac
zidar, spretan i dobar majstor. Još kao
devojčica gledala je kako baka i majka
vešto upredaju vunu, kako rade sa ko-
nopljom i kako zatim sedaju na razboj
i tkaju. Učila je od tih vrednih žena da
veze, da hekla, gledala kako uklapaju
boje, izradjuju motive, kako ispod nji-
hovih ruku izniču prelepi čaršavi, zave-
se, bluze...
Rodjena u ratno doba, 1942. go-
dine, učila je osnovnu školu u svom
Perko i Marija (Vasilčin, devojačko prezime) Parajov, sa decom Marija,
selu na madjarskom jeziku. Za vreme druga Marija, Petronela i Petar, Skorenovac
Drugog svetskog rata škola je imala
jedno kombinovano odeljenje i na palčanskom ali se i naučni istraživači, a posebno lingvisti, koji tu, na licu
ono održalo samo godinu dana, a nakon oslobodjenja mesta, mogu da čuju savršen i dobro očuvan palćenski
deca su se opredeljivala da pohadjaju nastavu ili na govor.
madjarskom ili na srpskom jeziku. Posle osnovne škole Kao vrsnog znalca mnogih, pa i potpuno zabora-
odlučila se da ode u Suboticu i upiše učiteljsku školu, vljenih, vrsta ručnog rada, za nju se čulo i van granica
a kasnije, 1974.godine diplomirala je i na Pedagoškoj naše zemlje. Promovisala je i ponovo otkrila javnosti
akademiji. Bila je učiteljica punih 35 godina i ceo svoj tehniku koju je naučila od svoje bake i majke – necova-
uspešni obrazovno - vaspitni staž provela u rodnom nje. „Trideset godina se nije ništa čulo o necovanju, a
mestu. Volela je prosvetni poziv i stalno želela da ga onda sam je odlučila da ga obnovim i pokažem koliko
obogati i usavrši. Kao učiteljica imala je nebrojno mno- su radovi izradjeni na taj način lepi.Učestvovala sam
go i školskih i vanškolskih aktivnosti. Radila je sa pioni- na jednoj vojvodjanskoj manifestaciji ručnih radova,
rima, vodila likovnu i folklornu sekciju, kreirala i izra- a publika i žiri su bili iznenadjeni da se još neko seća
djivala dekoracije za mnoge školske priredbe, aktivno kako se necuje i odmah sam dobila poziv da učestvu-
saradjivala u Crvenom krstu, bila pokretač radionica jem na medjunarodnoj izložbi u Budimpešti gde sam
ručnog rada... a kada bi se sve to završavalo dolazila osvojila zlatnu plaketu“ priča Petronela. “ Iako je beli

13
XXI vek
vez tipičan za banatske Bugare, mi smo od komšija Ne-
maca naučili i necovanje. Vrlo je teška izrada i zahteva
ogromno strpljenje i veliku koncentraciju jer ako se po-
greši, nema paranja, ceo rad se deformiše. Sve se on-
da ostavlja i počinje iz početka. Proces same pripreme
broj 3
se i sada negde, kod neke starije porodice, one mogu
videti na prozorima. Zaista su pravi ukras kuće.“
Petronela je poznata i po kolekciji ornamenata, ka-
ko se to u Banatu kaže,
mustri za trukovanje,

Sve Petroneline nagrade

Diploma i zlatna značka Saveza udruženja kolekcionara Jugoslavije, Novi Sad i
Diploma i zlatna značka za ručni rad, obnovljenu tehniku ručnog rada – necovanje;
Prvo mesto na 35. MIRKu (Medjunarodna izložba ručnih radova i kolekcija) i
osvojena diploma NIVO (specijalan vrhunski rang koji se dobija sa nekoliko već osvo-
jenih prvih i majstorskih diploma); Priznanje za saradnju sa časopisom „Ručni rad“.
(Petronela je i saradnik nedeljnika na madjarskom jeziku „Családi kör“ iz Novog Sa-
da); Spomen diploma za dekoraciju izložbe „Južnobanatski betlehemski i Božićni obiša-
ji“-Kovin; Zahvalnicu Zavičajnog udruženja Goranaca u Beogradu, za veliki doprinos
afirmaciji goranske kulture i tradicije; Diplomu „Žarko Zrenjanin“ dobijenu za značajne rezultate rada na vaspitanju
i obrazovanju; Plaketu SAP Vojvodine - Savez organizacija za socijalističko vaspitanje i brigu o deci; Srebrni znak – za
značajne rezultate u ostvarivanju zadataka i ciljeva Crvenog krsta, Beograd.

nije lak – prvo se pravi mreža na ramu, zatim se bira
mustra, a onda pristupa punjenju i povezivanju detalja
na poseban način. Koristi se i kombinuje devet vrsta
motiva. Bugari su posebno voleli necovane zavese pa
koja je stara oko 100 godina i treća je po bogatstvu
u Vojvodini. Sastoji se od preko 2000 mustri na poseb-
nom papiru koji se stavlja preko tkanine, a zatim se
preko iscrtanih i perforiranih linija ona kopira. Nekada
su postojale i specijalizovane radnje gde
su se, osim raznih konaca, igli, gajtana
i drugog pozamanterijskog materijala,
nudile i usluge trukovanja mustri, uglav-
nom floralnih ali i geometrijskih motiva,
na čaršave, bluze, zavese...Posebna zani-
mljivost kolekcije su drveni pečati sa izre-
zbarenom mustrom koji su se, prekriveni
specijalnom bojom, otiskivali na tkaninu
jednostavnim „pečatiranjem“.
Veliku pomoć i podršku u mnogobroj-
nim aktivnostima Petronela ima od svoje
porodice bez čijeg razumevanja bi malo
šta mogla da postigne. Tu je pre svega su-
prug Joži Marton, a zatim deca – ćerka
Ildiko Medović, diplomirani arheolog,
kustos, koja sa svojom porodicom živi u
Novom Sadu, dok se sin, Tivadar Marton,
sekretar osnovne škole u Skorenovcu,
smestio, sa svojom familijom, u neposred-
nom komšiluku.Tivadar je nasledio od
dede zidarsku umešnost i napravio pravu
etno kuću, a od majke kreativnost - pa se
u slobodno vreme bavi izradom prelepih
ukrasnih sveća.
Svetlana Nikolin

14
broj 3 XXI vek

Pavlikijani ili banatski Bugari

U literaturi kao i u običnom govoru često se može učenja. Nićifor I je zatvarao oči pred njihovom aktivno-
čuti da se banatski Bugari nazivaju još i Palćeni ili Pavli- stima očekujući od Pavlikijana da služe u njegovoj voj-
kijani. Naziv Pavlikijani, Paulikijani i od toga izvedeno sci i učestvuju u retnim aktivnostima. U doba Mihajla
Palćeni, Palćeni, potiče još od ranog srednjeg veka i I i Lava V, ponovo su žestoko gonjeni i u tom periodu
označava pripadnike jedne od mnogih jeresi koje su se mnogi Pavlikijani prelaze kod Saracena postajući ogor-
pojavile u prvim vekovima nove ere i širile se Bliskim čeni neprijatelji Vizantije. Podržavani od strane sara-
istokom i Malom Azijom. censkog kalifa, stvaraju jako vojno uporište u mestu
Pavlikijani pripadaju dualističkoj jeresi nastaloj u Tefrike i postaju politička snaga opacna po vizantijsku
Jermeniji sredinom sedmog veka posle Hrista, proiste- vlast. Pavlijanska vojska u periodu vladavine Vasilija I,
kloj iz maniheizma i označava, po jednima, sledbenike sredinom 9.veka, pregazila je u neočekivanom naletu
ranog učenja apostola Pavla, a po dru-
gima, Pavla iz Samostata.Glavna ka-
rakteristika učenja kao i svih drugih
koja za osnovu imaju dualizam, prois-
tekala je iz zoroastrizma i ostalih gno-
stičkih doktrina ovogperioda, je posto-
janje dva Boga – jednog, nebesnog,
koji je stvoritelj duše i drugog koji je
kreator i vladar svega zemaljskog i ma-
terijalnog. Pavlikijani su odbacivali
Stari zavet, nisu prihvatali uskrsnuće,
a Isus Hrist je za njih bio samo andjeo
koga je nebeski Bog poslao na zemlju
da uči ljude. Verovali su da se jedino
pravo krštenje ostvaruje slušanjem i
usvajanjem Hristovih reči, a ne poni- Folklorna grupa Palčena
ranjem u vodu i pričešćem. Bili su ta-
kodje i ikonoklasti, odbijali su da poštuju ikone i simbo- Malu Aziju, došla do Efesa i priblizila se obalama nasu-
le krsta. Žestoko su negirali svaku crkvenu hijerarhiju, prot Konstantinopolja. Vasilije I uspeva da ih savlada
svete tajne i rituale. Prihvatali su kao mesta zajednič- 871.godine i potpuno eliminiše kao vojnu snagu, razru-
kog okupljanja i molitve neku vrstu molitvenih kuća, šivši do temelja njihovo uporište u gradu Tefriki. Druge
obično sasvim skromnih privatnih prostorija, verujući grupe Pavlikijana u istom vremenskom razdoblju žive-
jedino u potpuno čistu spiritualnu zajednicu. Mnogi nji- le su rasute po carstvu u raznim mestima Male Azije
hovi savremenici su ih zbog toga smatrali nemoralnim ne učestvujući u nemirima i najveći deo tih grupa car
i optuživali za suviše slobode u odnosima medju polo- Konstantin V premešta u oblast Trakije, na Balkan. Car
vima. Neki od savremenih stručnjaka za ovaj period re- Jovan I Cimiskije, računajući na njihovu pomoć u borbi
ligijskog razvoja smatraju ih, u mnogim elementima, sa pridošlim slovenskim plemenima, šalje u ove oblasti
„protestantima pre protestantizma“. i preostale Pavlikijane koji svoj centar stvaraju u oko-
Iz Jermenije, pavlikijanstvo se polako širilo celom lini Filipolisa, današnjeg Plovdiva, nailazeći na veliki
Malom Azijom poprimajući godinama razne oblike i od otpor lokalnog stanovništva i zvaničnih predstavnika
izvornog učenja iz sredine sedmog veka razvilo je i jed- crkve i vlasti. Imperator Aleksije Komnin konačno je
nu rigidniju, zilotsku varijantu. Vizantijski imperatori učinio kraj ovoj jeresi uspevši, uz dosta napora, da ih
različito su reagovali na postojanje ovih učenja koja su najvećim delom pokrsti i prevede u zvaničnu hrišćan-
odstupala od zvanične religije. Konstantin IV i Justini- sku veru. Ova jeres koja je opstajala nekoliko vekova ši-
jan II surovo su ih proganjali ali je zato prvi vizantijski reći se od Jermenije, Bliskog istoka, Male Azije do Evro-
vladar ikonoklasta Lav III i njegovi naslednici učinili pe, iako nestala u svom prvobitnom obliku, ostavila je
sve da ih zaštite, verujući i sami u mnoga pavlikijanska traga u obliku velikog uticaja koje je učenje imalo, za-

15
XXI vek broj 3
hvaljujući teškim, turbulentnim, politič-
Banatskih Bugara, na osnovu nezvaničnih podataka, danas ima
kim, socijalnim i ekonomskim razlozima
oko dvanaest hiljada, od čega tri hiljade živi u selima i gradovima koji
na deo stanovnika Trakije i drugih obla-
pripadaju sprskom delu Banata i to prvenstveno u Belom Blatu i Ivano-
sti Balkana, pretapajući se u Bogumile
vu, a zatim u Skorenovcu, Jaši Tomiću, Konaku, Pančevu...
čije je učenje potreslo zvaničnu religiju
U Rumuniji su naseljeni prvenstveno u Dudešti Veki ( srp. Stari
i izazvalo mnoge sukobe predstavljajući
Bešenov, bug. Stár Bišnov ), Sannikolau Mare (srp. Veliki Sveti Nikola,
jednu sponu izmedju takozvanih jeretič-
bug. Smikluš ), zatim u Vingi, Temišvaru...
kih učenja istoka i zapada. Preko Srbije,
U Bugarskoj najviše ih ima u Brdarski Geranu, Asenovu, Drago-
gde su u doba Stefana Nemanje (12.
mirovu, Gostilju.
vek) spaljivani i gonjeni, premestili su se
u Bosnu šireći svoje dualističko učenje i
dobijajući ime Patareni. Odatle prelaze u Italiju i južnu Preseljeni Pavlikijani u Trakiji, tokom godina, pola-
Francusku, sada pod imenom Katara i Albižena stalno ko su se asimilirali sa Bugarskim stanovništvom, usvaja-
izloženi progonima i sukobima. Pavlikijanska dualistič- jući njihov jezik i običaje ali je naziv Pavlikijani opstao
ka učenja imala su odjeka i u Rusiji srednjeg veka, a sve do današnjih dana. Rimska katolička crkva primila
u Jermeniji neki daleki odjeci pavlikijanskih verovanja ih je pod svoje okrilje 1650. godine, pre svega zahvalju-
protežu se sve do današnjih dana. jući misionarskom radu franjevaca, tako da mnoga na-
selja u okolini Nikopolja, Plovdiva ali i severno od Du-
nava naseljavaju Bugari katoličke veroispovesti. Nakon
pada ovih teritotija pod vlast Otomanske imperije, ve-
liki broj stanovnika iz ovih mesta, zbog teških nameta
i progona pre svega iz verskih razloga, seli se u Banat
(posebno u 18.veku) tada pod vlašću Austrougarske
monarhije i naseljava Vingu, Dudešti Veki, Brešću, (da-
nas deo rumunskog Banata), a zatim i Belo Blato, Iva-
novo, Modoš ... u delu koji sada pripada Srbiji i polako,
od tog doba, naziv banatski Bugari ulazi i u zvaničnu
komunikaciju i ostaje kao ime dela bugarskog naroda
katoličke vere, latiničnog pisma i starog, jedinstvenog
dijalekta koji su, uprkos svemu, uspeli da sačuvaju .
Svetlana Nikolin

NEBÉSĆI BAŠTÁ
Milin Nebésći Baštá,
Blagusvi mu, nija smi Tojte dicá!
Milin Bože Storitelj,
Uveć si bil náš, véćin Udkupitelj!

O, Bože, Ti s tojta mošt,

Badi dubar, dari m uproška taz nošt!
O, sládći Isus náš,
Puniznu, napreć Tébe se klánim, báš!

O, Presveti Stvoritelj,
Doveka ustani náš Udkupitelj.
Lazar Pejov i Marika Jončov, Ivanovo O, Presveti Baštá,smi tuja dicá,
Maramica u džepu mladića bila je znak da ima verenicu U žuvota, makár gá!
i da će se uskoro oženiti, a isto tako je svilena, ukrasna
traka na suknji devojke govorila da je verena i „zauzeta“.
Karol – Matej Ivánčov

16
broj 3 XXI vek

Bugari u Banatu i njihovi odnosi

sa Rumunima
Opšte je poznato da je Banat, kao uostalom i cela njegov kratki opis sela Jabuka kod Pančeva: „Ovo selo
Vojvodina, danas jedna multietnička sredina, u kojoj leži prema Beogradu na obali jedne reke koju sačinjava
dele dobro i zlo razni narodi, a ta etnička šarolikost ne jedan rukav što se odvaja od Dunava. To je napredno
predstavlja neku novinu – ona je bila prisutna na ovim
prostorima još od najstarijih vremena. Među narodima
koji su stvarali banatsku istoriju, najčešće se pominju
Srbi, Rumuni, Mađari, Nemci… Obično se o Bugarima
u Banatu malo priča, ali njihovu ulogu u stvaranju ba-
natske istorije ne bi trebalo nikako zanemariti. Prikaza-
ćemo, u sledećim redovima, neke aspekte bugarsko-ru-
munskih odnosa u Banatu.
Bugari su bili prisutni u Banatu još u ranom sred-
njem veku. Pokušali su da se suprotstave ugarskom osva-
janju, zajedno sa drugim narodima koji su u to vreme
živeli tu zajedno sa njima. O tome svedoči hronika ano-
nimnog beležnika ugarskog kralja Bele III (Anonymi Bele
Regis Notarii), pod nazivom Gesta hungarum, iz koje se vi-
di etnička šarolikost Banata sa kraja IX i početka X veka.
Naime, „Anonimus” pominje da u ovoj zemlji (misli se
tu na Panonsku niziju), obitavaju Sloveni, Bugari i Vlasi
(„Quem terram habitarent sclauij, Bulgarij et Blachij, ac pa-
stores romanorum”). Naravno, bilo je tu i drugih naroda,
međutim, kada se radi o srednjem veku, teško je utvrditi
preciznu etničku kartu neke zemlje, iz razloga što nam
srednjovekovni istoričari u tom smislu često pružaju kon-
tradiktorne informacije, dajući često pojedinim narodi-
ma imena koja im u realnosti nisu pripadala.
Bugari su se posle ugarskog osvajanja Panonije
većim delom povukli iz Banata, ali ih, recimo, u Kovin-
skoj županiji srećemo još i početkom XIV veka, da bi,
od druge polovine istog veka, pridošlo novo bugarsko Marija i Petar Dečov
stanovništvo usled osmanlijskih osvajanja na Balkanu,
koje se naselilo u Karansebešu, Oršavi, Slatinu, Krašo- selo koje broji tri stotine kuća. Naseljeno je Vlasima,
vu, Lipovu, Rekašu, Zemunu1. Bugarima i Srbima. To selo je zijamet. Cela ova ravnica
Bugarsko prisustvo u Banatu se pominje i u izvo- pripada Temišvarskom ejaletu”2.
rima iz turskog perioda (1552–1718). Tako je poznati Posebno poglavlje kada je reč o bugarskom prisu-
turski putopisac Evlija Čelebija, na svom putovanju stvu u Banatu počinje nakon neuspešnog ustanka koji
kroz Banat početkom 1662. obišao i neka južnobanat- je zahvatio Bugarsku 1688. godine, u vreme Velikog
ska sela, ali je o njima dao malo informacija u svojim
putopisima. Od izuzetnog značaja, po našem mišljenju,
2 Evlija Čelebija, Putopis, II, Sarajevo 1957, 84. Poznato je da je Čelebi-
kada je reč o temi koja nas zanima na ovom mestu, je
ja često preterivao u prikazivanju broja stanovnika nekih naselja, a pojedini
stručnjaci sumnjaju i u tačnost njegovih podataka o etničkom sastavu naselja
kroz koje je prolazio. Ipak, mi smatramo da je gore pomenuta informacija još
1 Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII veku, Novi Sad- jedan dokaz o multietničnosti Banata kroz celu njegovu istoriju, pa i kada je
Pančevo 2003, 50. reč o periodu turske okupacije.

17
XXI vek
bečkog rata, kada su austrijske trupe prodrle na Bal-
kan i probudile nadu pokorenim balkanskim narodima
u oslobođenje od osmanlijske vlasti. Ustanak Bugara
katolika u Ćiprovcu pomenute godine završio je neu-
spehom, tako da su Osmanlije zauzele taj grad i uni-
Pal Dečov - „Drvo”
štile ga do temelja, a preostalo stanivništvo te oblasti
preselilo se u Vlašku. Ovo bugarsko stanovništvo kato-
ličke veroispovesti, poznato i pod nazivom paulićani
ili pavlikijani, pretežno se naselilo u Maloj Vlaškoj (Ol-
tenija), u oblasti oko Krajove (Craiova), Kampulunga
(Câmpulung), Rimnika (Râmnic) i Bradičenija (Brădice-
ni). Izuzetno korisni za privredu Vlaške, paulićani su
1691. od vlaškog vojvode Konstantina Brankoveanua
(Constantin Brâncoveanu) dobili povelju sa privilegija-
ma3 kojom je trebalo da se ovo stanovništvo zaštiti,
pre svega od samovolje plemstva.
Austro-turski rat iz 1716–1718. rezultirao je ši-
renjem austrijskih poseda na račun Osmanlijskog car-
stva, tako da su Habzburgovci mirovnim ugovorom u
Požarevcu dobili Banat, Olteniju i severne delove Sr-
bije. Samim tim, paulićani su se sada našli u sastavu
Habzburške monarhije. Posle novog austro-turskog
rata (1737–1739), u kojem su ovoga puta Austrijanci
doživeli poraz, mirom u Beogradu je Oltenija vraćena
Vlaškoj, ali je Banat ostao u sastavu Habzburške mo-
narhije. Tih godina je došlo i do pomeranja paulićana iz
Oltenije prema istočnim delovima Banata, tako da će
tokom XVIII i prvih decenija XIX veka i oni učestvovati
u habzburškim kolonizacijama u kojima je stvorena no-
va etnička karta Banata.
Kada je reč o kolonizaciji banatskih naselja raznim
narodima, interesantan je primer Ečke kod Velikog Beč-
3 Tu povelju objavljuje Johan Jakob Ehler u svom delu Banat, čiji je pre-
vod na srpski jezik objavio Istorijski arhiv u Pančevu 2004. godine, str. 12-14.
18
broj 3
kereka (danas Zrenjanin), kroz koju je u doba habzbur-
ških kolonizacija prošlo više naroda4. Najstariji stanovci-
ci Ečke su navodno bili Slovaci, koji su joj i dali ime. Srbi
su se u ovom mestu doselili 1695. godine, a oni su podi-
gli 1711. godine i lokalnu crkvu, dok su se Rumuni nase-
ljavali u periodu od jedne decenije: od 1765. do 1775.
godine. Značajan događaj u istoriji Ečke predstavlja do-
lazak plemića Lazara Lukača, katoličkog Jermenina, koji
je kupio erarijalnu zemlju u Ečki 1782. godine. Pošto je
on uveo ograničenja kada je reč o slobodnoj ispaši i o
korišćenju takozvane „ritske zemlje” i drugih obradivih
površina, ubrzo je došao u sukob sa lokalnim stanovni-
štvom. Neuspeli protest lokalnog stanovništva, koji je
trajao duže vreme, rezultirao je odlaskom srpskog življa
iz Ečke u Čentu 1784. godine. Umesto njih, „spahija” je
doveo Bugare, u nameri da ih koristi za obradu svojih po-
vršina, pošto na Rumune nije mogao da računa jer su oni
već imali dovoljno urbarijalne zemlje koju su obrađivali.
Slovaci, najstariji stanovnici sela, napustili su Ečku pod
pritiskom spahije 1801. godine i naselili se u Kovačici, a
umesto njih su sada došli Nemci (1802). Spahija je među-
tim ubrzo došao u sukob i sa Bugarima, koji napuštaju
Ečku 1825. godine i preseljavaju se u Bešenovo u istoč-
nom delu Banata (danas Dudeştii Vechi u Rumuniji). U
periodu od blizu 40 godina, koliko su se zadržali u Ečki,
Bugari su svakako došli u bliži dodir sa Rumunima, što je
rezultiralo i stapanjem jednog dela ovog stanovništva u
većinski rumunski živalj. O tome svedoče prezimena Bu-
gar i Bugariu, koje i danas nosi više rumunskih porodica
u Ečki, ali je ovo prezime prisutno i među Rumunima u
drugim delovima Banata.
Bugarsko prisustvo u drugim naseljima Banata
se takođe može videti na osnovu prezimena. Tako, na
primer, u Banatskom Novom Selu postoje rumunske
porodice sa prezimenom Bugarin, u Vladimirovcu, pret-
postavljamo da su rumunska prezimena Živku i Živan
bugarskog porekla5 itd.
Njihov odnos i suživot sa drugim narodima sa ovih
prostora je svakako daleko bogatiji, imajući u vidu zajed-
ničku katoličku veru kojoj pripadaju, ili okruženje koje či-
ni većinski srpski narod, tako da njihov odnos sa Rumuni-
ma (koji je bio prisutan, kao što se može primetiti, naroči-
to do XIX veka), predstavlja samo jedan mali delić velikog
raznobojnog mozaika koji se zove multietičnost Banata.
Dr Mirča Maran
4 Valeriu Magdu, Scurtă monografie a comunei Ecka, u Contribuţii la istoria
culturală a românilor din Voivodina, V, Documente, Zrenjanin 1979, 392-393.
5 Smatramo da se radi o bugarskim porodicama koje su se porumunile
još u XVIII veku u istočnom Banatu. Prilikom osnivanja Petrovog Sela (danas
Vladimirovac) 1808. godine, iz mesta Šama (Žamu) Mare (danas u Rumuniji),
došle su dve porodice Živku i 7 porodica Živan, a moguće je da i druge rumun-
ske porodice u ovom mestu imaju prezime bugarskog porekla (Ivan i sl.).
broj 3
Najbolji znalac muzike banatskih Bugara –
dr Maja Rajkova
Banatski Bugari imaju mnoštvo svojih narodnih pe-
sama koje predstavljaju posebnu granu bugarske narod-
ne muzike. Usled mnogih seoba, kontakata i života sa
i uz druge narode Banata, narodna muzika banatskih
Bugara pretrpela je znatne uticaje tako da se u njoj mo-
gu danas naći mnogi elementi narodne muzike Srba,
Rumuna, Madjara...
Tradicionalne pesme vezane za crkvene praznike,
posebno one koje se pevaju uoči Božića, takodje su
doživele značajne promene u sve većem prihvatanju
savremenijih melodija posebno gradskog tipa. Sličan
proces odvijao se vremenom i u oblasti narodnih igara
u kojima se prepleću elementi folklora i drugih naroda
Banata.
Proučavanje crkvene muzike banatskih Bugara
privuklo je gospodju Maju Rajkovu iz Bugarske da se
potpuno posveti otkrivanju starih melodija, njihovom
prikupljanju, njihovom naučnom sistematizovanju i nji-
hovom izvodjenju. I sama vrstan muzičar sa završenim
Bugarskim državnim konzervatorijumom, godinama je
radila kao kantor u crkvi, svirala ali i predavala deci kla-
vir, solfedjo, horsko pevanje... Vezana za duhovnu mu-
ziku, konkurisala je i bila primljena na Regensburški
Čiprovsaka čudotvorna ikona šestoprste Bogorodice
XXI vek
konzervatorijum u Nemačkoj koji je poznat po svojoj
Akademiji sakralne muzike. Uz pomoć stipendije Ba-
varske katoličke crkve uspela je da se konačno posveti
fotografija: „Literaturna miselj“ Temišvar 2008. br. 1
ostvarivanji davnjašnjeg sna – potpunom uranjanju u
muziku koja ispunjava dušu svakog ko dodje sa njom
u dodir.
Po povratku u Bugarsku nakon usavršavanja, pože-
lela je i da doktorira i to sa tezom o duhovnoj muzici
banatskih Bugara. To je bila i prva doktorska disertaci-
ja u ovoj zemlji posvećena tako posebnoj tematici koju
do tada niko nije posebno obradjivao.
Maja Rajkova otišla je u Brešću i Star Bišnov i tu,
na samom izvoru, medju banatskim Bugarima, sakupi-
la 120. pesama, koleda, notnih zapisa... Posebno ju je
zanimao uticaj na muziku Palćena okolnih naroda ali
i etnografski detalji kao što je proslava praznika, svad-
bi, rodjenja, krštenja...Bila je prijatno iznenadjena ko-
liko banatski Bugari iz tih krajeva znaju pesama i kako
sa radošću cela crkva peva duhovne pesne na Badnje
veče u lokalnoj crkvi. Gospodja Rajkova doktorirala je
2003 kao prva u Bugarskoj sa sa bogoslužbenom muzi-
kom Palčana ali uspešno odbranjena disertacija samo
je bila dobar podstrek da nastavi sa proučavanjem ove
muzike i u drugim delovima Banata gde danas živi ova
mala etnička zajednica.
pripremila Svetlana Nikolin
19
XXI vek broj 3

Istaknute ličnosti banatskih

Bugara Najstarije delo banatskih Bugara je HISTORIJA DOMUS napisa-
na na latinskom jeziku iz 1740. Od kodifikacije jezika koja je izvrše-
STEFAN DUNJOV na 1866. dolazi do razvoja pismenosti i stvaralaštva, koja se, zavisno
(28.juli 1815–29. avgust 1889.) od društveno – političkih okolnosti, odvijala sa različitim intenzite-
Rodjen je u Vingi, tada pod vla- tom. Veći uspon primetan je nakon Prvog svetskog rata, posebno
šću Austrougarske monarhije, danas oko 1930. godine, kada se pokreće „Batatsći balgarsći glasnić“ u Ru-
u Rumuniji, u porodici koja se bavila muniji. Danas mnogi Palčani i u našoj zemlji dobijaju dvonedeljnik
obradom zemlje. Završio je prava i „Náša glás“ i mesečnik „Literaturna miselj“ koji izdaje Bugarska uni-
počeo da radi kao pravnik u Aradu. ja Banata iz Rumunije. Sporadičnih pokušaja da se krene sa štampa-
Oduševljen revolucionarnim idejama njem nekih informatora na palčanskom i u mestima srpskog Banata
Lajoša Košuta i romantičarskom poe- bilo je i ranije ali su se uglavnom gasili posle par brojeva. Danas
zijom Šandora Petefija priključuje se se tekstovi o životu banatskih Bugara i to iz Ivanova, mogu čitati u
borcima Madjarske revolucije 1848. „Ivanovačkom dobošaru“ koji objavljuje tekstove na više od sedam
i učestvuje u nekoliko bitaka. Zbog jezika.
vojnih zasluga postaje kapetan, a ka-
snije dobija čin pukovnika. Austrijske
vlasti osudile su ga na smrt ali mu je kazna preinačena KAROL TELBIZ
na 10. godina. Iz zatvora je pušten 1857. i interniran (1853–1914.)
u Pest. Potomak stare, ugledne po-
Nakon dve godine na slobodi donosi odluku da rodice poreklom iz Star Bišnova
ode u Italiju i postaje član italijanske vojske, anakon (Dudešti Veki – danas Rumunija),
toga prilazi Dju- rodjen je u gradu Nagycsanád (Če-
zepe Garibaldiju nad). Studirao je pravo na Univerzi-
i njegovim crve- tetu u Budimpešti, a doktorirao u
nokošuljašima Beču. Naosilac je titule barona.
sa kojima uče- Gradonačelnik Temišvara bio
stvuje u ekspedi- je dugi niz godina, od 1885. do 1914.godine i učinio
ciji poznatoj pod da grad postane prava prestonica Banata. Potpuno je
nazivom „ekspe- modernizovao grad pre svega oslobadjajući prostor ko-
dicija hiljadu“. ji su omedjavale stare gradske zidine, a zatim donevši
Pod svojim za- savremene urbanističke planove u skladu sa zapadnoe-
povedništvom vropskim gradovima. Tada Temišvar dobija i svoje prve
imao je regimen- široke bulevare, nov vodovodni i kanalizacioni sistem,
tu sastavljenu električno osvetljenje, tramvaj... Prava novost bila je
i od nekoliko i osnivanje prve hitne pomoći 1886., prvo asfaltiranje
banatskih Buga- ulice 1895., kao i prvi električni tramvajski prevoz uve-
ra i Madjara. U den 1899...
bici za Voltruno U doba Karola Telbiza Temešvar postaje treći po va-
teško je ranjen i žnosti grad u Austrougarskoj, posle Beča i Budimpešte.
izgubio je nogu. Garibaldi ga je izuzetno cenio. Odli-
kovan je najvišim italijanskim civilnim i vojnim odliko- EUZEBIUS FERMENDŽIN
vanjima. Do kraja života ostao je u ujedinjenoj Italiji (1845–1897.)
radeći kao prevodilac, novinar...Smrt ga je zatekla u Euzebius, svetovno ime Martin, rodjen je u Vingi
gradu Pistoi 1889. od oca Luke Fermendžina i majke Agate Malćin. Osnov-
Po jedna ulica u Budimpešti, Sofiji i rodnoj Vingi no obrazovanje stekao je u rodnom mestu i Mariji Rad-
nosi njegovo ime. noj, a kasnije nastavio školovanje u Beču. Pristupio je

20
broj 3 XXI vek
franjevačkom katoličkom redu
i ostvario bogatu aktivnost kao STÁR SVET
naučnik – istoričar ali i kao nosi-
lac odgovornih funkcija u svom Žuvot i maka, kolku zraka,
bratstvu. Ud ráždenj du smrać,
Glavna dela koja je obja- Sé u saštata ulca:
vio su: Acta Bulgariae ecclesi- Ulcata na makata i žuvota,
astica ab anno 1565 usque ad Sas različni rádusti i nakáze,
annum1799, izdata u Zagrebu Pu kaćétu smi, taj ij i ulcata...
1887. godine; Kronikon Bulgarie potssimum ecclesasti- Nija znájm kolku znájm,
ca, ad ba. 925. usque ad ba. 1752; Istorija Reda Svetog Či redin um ij redin um
Franje; Krašovanska gramatika... I sé molim i sé žélim:
Bio je aktivan član Akademije nauka iz Zagreba. Sám koj šté, sám gá šté,
Sám kaćé šté, sám kade šté –
LEOPOLD KOSIKOV (1850–1940), Razmenu da šté i náštu da četé.
cenjen učitelj i pisac Nárud mirin i razsvetlin,
Štut ij milin, taj ij izmačin,
ANTON LEBANOV (1912–2008.), S Bošij pismu nadarén,
ugledni pravnik, novinar i pesnik Čeka Rája Božij uredén!
Anton Paraljov (Stár Bišnov)
pripremila Svetlana Nikolin

DALI SE VREDI ?
Dali se vredi
Málku rádust da te stiga,
Gá ti si svalén
I álduvan biz briga?

Dali se čuji
Hurtata kolku ti j prázna,
Gá tojta vera-
Ud dušata, ti j izgázna?
Pal Dečov - „Posle žetve”
Dali se vidi
Učite kolku sa ti matni,
Gá maglata ud naok lu
Proba i tébe da te glatni ?

Dali se znáji
Sadbata tojta di ij,
Gá ti si rabče u kaváza –
Udsadinu na rubija ?

Dali za možiš
Tezi láncve da udkasniš
I u idno sas tojte miselji
Ud pakale da udskraniš ?

Pal Dečov - „Polje posle žetve” Antun Uzun (Pelva)

21
XXI vek broj 3

Bugari Palćani:
nova lingvistička istraživanja
Političke promene tokom poslednje dekade dva- drugu generaciju semi-govornika, „situaciono kodno
desetog veka i uspostavljanje niza novih i starih-novih preključivanje“ postalo je pravilo u porodičnoj upotre-
državnih i regionalnih granica i prisilne migracije ru- bi između tri generacije, dok razmere „konverzacionog
ralnog stanovništva (tradicionalne ciljne grupe lingvi- kodnog preključivanja“ zavise od etno-političke samoi-
stičkih istraživanja na Balkanu) neminovno su dotakle dentifikacije govornika. Lingvistička kompetencija go-
i lingvistiku u Srbiji i, istovremeno, privukle brojne vornika, posebno u graničnim zonama, otkriva široke
druge istraživače, koji sa distance jed- diskrepance, koje se
nostavnije sagledavaju lokalne proce- na nivou ličnih bio-
se, ali i sa manje pritisaka obavljaju grafija mogu objasni-
terenska istraživanja i objavljuju svo- ti kao radne migra-
je rezultate. Klasična deskriptivna cije i prekogranični
dijalektologija se u Srbiji danas pri- kontakti.
hvata i analize etničkih problema na U nastavku ovog
terenu, a svoje mesto u antropološki priloga, na primeru
i sociološki orijentisanoj lingvistici za- Bugara katolika – Pal-
uzimaju terenska istraživanja izbegli- ćana, biće razmotre-
ca, raseljenih lica, dijaspore, enklava, ni rezultati istraživa-
malih etničkih grupa i višejezičnih za- nja izolovanih etnič-
jednica. kih zajednica koje
Etničke manjine i grupe, kako nisu institucionalno
ukazuje lingvista Ranko Bugarski, po- priznate od strane dr-
red prava na negovanje svoje etničke žave u kojoj žive i ne-
i kulturne posebnosti, imaju i obave- vidljive su u javnom
zu lojalnosti državi u kojoj žive: kako diskursu. U balkano-
se ove dve stvari ne mogu postići u loškim studijama se,
okviru jednog jezika kao prirodno re- sa akcentom na jezič-
šenje namaće se višejezičnost. Jedan ke fonomene, ovakve
jezik služi očuvanju identiteta unutar zajednice nazivaju:
grupe a drugi – komunikaciji izvan jezička ostrva, male
nje. Integracija koja podrazumeva jezičke zajednice, et-
uključivanje u širu sredinu, ali uz oču- Karolj Gančov, Ana Parajov i Jani Jankulov, nolingvističke zajed-
Skorenovac
vanje sopstvenih jezičkih i kulturnih nice; sa akcentom na
specifičnosti pravi je način da se izbegne izbor između fenomen ’vidljivosti’: skrivene manjine, fantomske ma-
asimilacije i getoizacije. Ovakva jezička ravnoteža, po- njine, kripto-manjine;u ovom smislu se koristi i termin
red umanjivanja etničke napetosti, donosi i sociopsiho- manjine bez matične države, i dr. Ove manjine ne žele
lošku i opštedruštvenu dobit, tako što monolingvalni promenu svog statusa, izbegavaju bilo kakvo izlaganje
etnocentrizam preobraća u multilingvalnu i multikul- javnoj pažnji i ne traže specijalan tretman i prava. Ma-
turalnu toleranciju. da su javno nevidljive i bez aktivne političke uloge u
Fenomeni jezičkog kontakta dugo su bili ignori- društvu, ove male etničke grupe ipak uživaju značajnu
sani od strane lingvista i dijalektologa u „matičnim pažnju u diskursu koji oblikuje „zamišljanje“ nacional-
nacijama“, zbog nepostojanja interesa za priznavanje nih zajednica. Skrivena manjina je uslovni termin koji
aktuelnog stepena jezičkog mešanja uslovljenog potpu- je početkom 2000. predložila interdisciplinarna grupa
nom bilingvizacijom jezičkih manjina. Imajući u vidu istraživača na Univerzitetu u Gracu (grupa je uključi-
ubrzanu lingvističku degeneraciju, koja je već stvorila vala istoričare, etnologe i lingviste) i koji je inicijalno
22
broj 3 XXI vek
trebalo da pokrije nekoliko službeno nepriznatih malih jena metoda terenskog rada uglavnom je stabilna na
etničkih grupa na prostoru Austrije, Slovenije i Hrvat- duži rok (što iziskuje i jedan od inicijalno postavljenih
ske. Ovaj termin je nešto kasnije primenjen i u balka- ciljeva: prikupljanje baze međusobno uporedivih poda-
nologiji (posebno u zborniku radova Skrivene manjine taka). Lingvistička terenska iskustva u radu sa brojča-
na Balkanu u izdanju Balkanološkog insti-
tuta SANU, 2004) gde su prihvaćene iste
osnovne premise sadržaja termina: skrive-
ne manjine su brojčano male populacije
sa zajedničkim poreklom i nerešenim sta-
tusom prema državi u kojoj žive (same ne
žele da traže manjinska prava ili im to nije
dopušteno), bez sopstvene intelektualne
elite, obično ne nastupaju kao politički
subjekti, lojalne su prema državi u kojoj
žive. Unutar same grupe postoji komuni-
kacija: zajednički jezik, religija, običaji;
dok se dugotrajni otpor asimilaciji duguje
lokalnoj tradiciji. Među brojna otvorena
pitanja u domenu istraživačke etike spada
i pitanje vizuelizacije skrivenih manjina i
njihove političke instrumentalizacije, jer,
sami pripadnici često nisu ostavili pisane
tragove o sebi, pa o njima govore drugi.
Postmoderna antropologija se već duže
vreme zalaže za adekvatnu reprezentaci-
ju drugog (daje glas onima koje istražu-
je); danas i lingvisti (pre svega u okviru
lingvističke antropologije) u istom smislu
ističu princip „restitucije” istraživanoj za-
jednici. Istoričar Kristijan Promicer, jedan
od tvoraca koncepta skrivenih manjina ukazuje da je no neznatnim i, često, statistički nevidljivim etničkim
svako naučno istraživanje skrivenih manjina neka vrsta zajednicama nametnula su i prilagođavanje postojećih
„vizuelizacije“ i time se skrivenoj manjini uskraćuje sta- istraživačkih metododa rada. U pitanju su sveobuhvat-
tus skrivenosti. na istraživanja Banjaša (Roma rumunskog maternjeg
Proučavanje malih etničkih zajednica iz perspek- jezika) u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, zatim
tive jezičke ideologije omogućavaju istraživaču da iz- na Kosovu – Đorgovaca, Čerkeza, Janjevaca/Latina, a
begne (ili bar umanji) opasnost od produkcije diskur- u Banatu Hrvata kajkavaca i Bugara Palćana. U nekim
sa koji je i sam ideološki opterećen. Takvim pristupom naseljima današnje Srbije upravo fragmentisane, rani-
istraživač vodi računa o unutrašnjoj logici koja vlada je seminomadske, a danas gastarbajterske zajednice ti-
u zajednici, o ulogama u zajednici i interpretativnim pa Banjaša bile su moguće za istaživanje samo ako im
modelima koji su sa tim ulogama povezani; analiza tih se pristupa kao teritorijalno nestabilnoj mreži mikro-
intereptativnih modela „daje glas“ samim govornicima zajednica, pa sve do rada sa (teritorijalno) izolovanim
jezika, te se time izbegava opasnost od retorike koju ti pojedincima.. Male etničke zajednice, kao terenska
govornici ne bi mogli smatrati svojom. istraživačka tema, u praksi se svode na pojedinačne
Preispitivanje mogućnosti kvalitativnih istraživa- slučajeve, na poslednjeg govornika/pripadnika ili čak
nja manjina i manjinskog identiteta u savremenoj Sr- samo na sećanje drugih o njima. Počelo se od relativi-
biji u okvirima antropološke lingvistike karakteristično zacije sopstvenih naučnih stavova koja, ne eksplicitno,
je za zbornike radova, ali i niz pojedničanih radova sa- ali logično dovodi do relativizacije prethodnih naučnih
radnika Balkanološkog instituta SANU. Redovna pro- (lingvističkih, istorijskih, antropoloških...) znanja i uvo-
blematizacija primenjene analitičke metode od strane đenje u operativni naučni diskurs subjektivnog znanja
samih istraživača pokazuje se kao konstanta, a i usvo- (u vidu usmene istorije ili perceptivne dijalektologije).

23
XXI vek
Na primer, zahtev za istraživanje kompletne posto-
jeće mreže naselja postavio se prilikom rada sa Hrva-
tima kajkavcima u Banatu. Pored relativno brojne kaj-
kavske zajednice u Boki, radilo se i u nekadašnjim na-
seljima kajkavaca Neuzina i Radojevo, kao i sa brojnim
pojedincima koji danas žive širom Vojvodine. Sinhrona
terenska mreža naselja dopunjava se rekonstrukcijom
stare mreže naselja koja se sagledava iz iskaza starijih
sagovornika i koja se može datirati u prvu polovinu
dvadesetog veka, period u koji spada i uspostavljanje
državnih granica u Vojvodini (kada je, na primer, po-
menuta mreža kajkavskih naselja uključivala i naselje
Keča, danas u Rumuniji).
U fokusu ovog priloga su preseljeničke grupe bu-
garskog maternjeg jezika u današnjoj Srbiji: Tetevenci,
Ana Petronela Parajov, Skorenovac
Palćani i bugarski baštovani. Postojeća starija antropo-
geografska građa ukazuje da je insularnih zajednica
Bugara u 19. veku bilo i u više naselji u centralnoj Sr-
biji, pre svega u Pomoravlju. Okvir koncepta skrivenih
manjina ne uključuje Bugare u opštinama Pirot, Dimi-
24
broj 3
trovgrad, Bosilegrad i Surdulica, budući da je to prizna-
ta autohtona bugarska manjina u istočnoj Srbiji koju
odlikuje teritorijalni kontinuitet.
Bugari „Tetevenci“
Terenska istraživanja multietničkih zajednica Bal-
kanološkog instituta planirala su prikupljanje podata-
ka o očuvanosti bugarskog govora u naseljima u okolini
Zaječara – Veliki Izvor i Grljan (lingvista Maja Vukić) i
u okolini Svilajnca – Dublje (lingvista Biljana Sikimić),
a obavljena su tokom 2002. i 2003. godine.
Veliki broj porodica iz Tetevena i okoline naselio
je početkom 18. veka nekoliko naselja blizu današnje
bugarske granice sa Srbijom: Grljan, Zaječar i Veliki
Izvor. Tokom 19. veka značajan broj ljudi otišao je iz
Velikog Izvora u unutrašnjost Srbije.
U gradu Zaječaru danas, prema istraživanju Maje
Vukić, nema potomaka Tetevenaca koji čuvaju jezik i
običaje mesta iz kojih su došli njihovi preci, iako je, pre-
ma nekim izvorima, bugarsko stanovništvo bilo čak i
većinsko sredinom 19. veka, kada je grad imao nešto
manje od 4000 stanovnika. Razvoj grada uticao je na
migracije srpskog stanovništva ka novom regionalnom
centru, a Bugari su se postepeno asimilovali do potpu-
no utapanja.
Selo Veliki Izvor (5 km istočno od Zaječara) prvi
put se pominje krajem 18. veka kada je za ondašnje poj-
move bilo veliko naselje (150 domova). Gotovo čitav vek
Bugari su bili endogamni, a ukoliko neko nije mogao da
se oženi u samom selu, devojku je tražio u bugarskim
selima blizu granice. Velokoizvorci danas za svoj govor
kažu da nije ni bugarski ni srpski već njihova mešavina i
nazivaju ga velikoizvorski. U etničkom pogledu izjašnja-
vaju se kao Srbi, imaju srpska prezimena i slave slavu i
seosku zavetinu, ali i dalje održavaju veze sa rođacima
iz Kule i okoline, naročito iz sela Izvor Mahala.
U Grljanu (5 km južno od Zaječara) mešanje sta-
novništva započelo je ranije i bilo mnogo jače nego u
Velikom Izvoru. O tome svedoče mešoviti brakovi, koji
dopiru do četiri generacije unazad. Broj potomaka sta-
rih Tetevenaca ovde je teško utvrditi jer danas u selu,
prema istraživanjima Maje Vukić, ne postoji nijedna po-
rodica čisto bugarskog porekla. Zbog tih veza i njihov
je jezik pretrpeo više uticaja srpskog, nego u Velikom
Izvoru, a mladi ga, osim u kući, nigde ne govore. Ipak,
oni jedini od pripadnika ove migracione struje svoj go-
vor nazivaju bъlgarski. Tetevence ovde zovu bugaraši i
to određenje ima negativnu konotaciju.
U vreme oko Prvog srpskog ustanka tridesetak
porodica iz Velikog Izvora iselilo se u Resavu i pored
broj 3
Kao i drugi narodi i banatski Bugari imaju mnoštvo poslovica koje se često mogu čuti i u svakodnevnom govoru.
Ovoga puta odabrali smo one koje jezgrovito i slikovito govore o odnosima muž – žena. Sa palćenskog jezika poslovice
je prevela Petronela Marton.
POSLOVICI
Lel ni jé toj svetéc, pa da mu se moliš
Maža biz putera, toj zéme na vera.
Maža biz žina, ij konj biz juzda.
Maža dunáse, žinata prebire.
Maža mu j za u tej, či žinata gu zagrej.
Maza ij guspudár, gá žinata báš telata.
Maža ij guspudár, gá žinata j na pazár.
Maža, kojt ij guspudár, toj ima palin hambár.
Maža duma: „Dáj Bože rabota“, a žinata: „Dáj mažo parata“.
Maža nosi tažkustite, a žinata hubustite.
Maža se smejé, a žinata revé.
Maža zaseva sé, a bulkata beré.
Maža ima oči za da vidi, a žinata za da bad videna.
Maža se puznáva pu žinata, a ditetu pu májćata.
Svilajnca osnovalo selo Dublje. Dublje danas ima oko
1630 stanovnika, Srba i nešto Vlaha, uglavnom žena
udatih u to selo. Prema etnološkim podacima i ovde
je, kao u Velikom Izvoru, dugo bila zastupljena endo-
gamija. Starosedeoci, preseljenici iz Velikog Izvora,
izjašnjavaju se kao Srbi, slave slavu, a samo se stariji
sećaju starih običaja. Starije generacije govore dubljan-
ski, dok mladi govore samo srpski.
Maja Vukić zaključuje da je veća bliskost između
govora Grljana i srpskog posledica mnogo fleksibilni-
jeg odnosa Grljanaca prema neposrednim susedima
koji pripadaju nekoj drugoj etničkoj grupi, nego što je
to slučaj u Velikom Izvoru. Dublje, je pak, selo ostrvo
u kosovsko-resavskom i vlaškom govornom okruženju,
što je dobar preduslov za očuvanje jezika ako za to po-
stoji želja kod samih govornika.
Srpska etnološka i lingvistička literatura pominje
Teteven i okolinu kao ishodište ove migracione struje
sa početka 18. veka, ali ne navode primarne istorijske
izvora. Maja Vukić pretpostavlja da tu migracionu stru-
ju nisu činili samo Tetevenci, već i Bugari iz drugih me-
sta nešto dalje od Tetevena, čiji govor ne pripada istom
dijalektu. Velikoizvorci i Dubljanci svoj govor smatraju
za nešto jedinstveno: ni srpski, ni bugarski, no samo “iz-
vorski” i “dubljanski”. Istar autorka smatra da su izgle-
di za preživljavanje bugarskog idioma u ovim naseljima
veoma mali već u sledećoj generaciji.
Praktično svi potomci porodica preseljenih iz Te-
tevena i okoline danas se etnički deklarišu kao Srbi:
XXI vek
POSLOVICE
Pa on nije svetac pa da mu se moliš.
Muž bez snage uzima na veresiju.
Muž bez žene je konj bez uzde.
Muž donosi a žena čuva.
Muz je u kući ako ga žena greje.
Muž je glava kuće a žena je telo.
Kada žena ode na pazar muž gospodari.
Muž koji je domaćin ima pun ambar.
Muž kaže: „Daj Bože posao“, a žena: „Daj mužu pare.“
Muž brigu brine a žena brine o lepoti.
Muž se smeje a žena plače.
Muž stalno seje a mlada bere.
Muž ima oči da vidi ažena da bude vidjena.
Muž se poznaje po ženi a dete po majci.
u Velikom Izvoru od 2684 stanovnika samo 9 se dekla-
risalo kao Bugari, u Grljanu 2 od 2839, a u susednom
selu Lubnica – 9, u Dublju – niko. Statistički podaci o
maternjem jeziku po naseljima nisu nam bili dostupni i
verovatno bi ova slika bila donekle drugačija.
Trešnjevica
Ekipa Balkanološkog instituta u selu Trešnjevica
kod Jagodine istraživala je rumunski dijalekat kojim
govore tamošnji Cigani. Prema antropogeografskim
podacima, današnje pomoravsko selo Trešnjevica, dese-
tak kilometara južno od Jagodine nastalo je spajanjem
Velike Trešnjevice, čiji su stanovnici „većinom doselje-
nici i to najviše iz trnskog kraja u Bugarskoj“, a ima ih
i sa Kosova, iz pirotske okoline i iz okoline Skoplja, i
ciganskog naselja Mala Trešnjevica. U gornjoj mahali
Trešnjevice živeli su Srbi starinci ili najstariji doselje-
nici, a donju mahalu (tzv. Bugarska mala), naseljavali
su mahom doseljenici iz Bugarske. Neki njihovi rodovi
stigli su u Trešnjevicu pre više od dvesta godina. Pre-
ma poslednjem popisu iz 2002. godine u Trešnjevici od
1137 stanovnika ima 4 Bugara. Terenski razgovori sa
Srbima pokazali su da „Bugari priznaju da su došli iz
Bugarske, a stariji znaju čak ime mesta svog porekla“.
Dijalektolog Sofija Miloradović ukazuje da je Tre-
šnjevica jedino selo u paraćinskoj opštini, u čijem su
govoru poznati enklitički oblici gu i gi, prvi – od lične
zamenice za 3.l.jd. ženskog roda u dativu i akuzativu,
25
XXI vek broj 3
a drugi – od lične zamenice za 3.l.mn. sva tri roda u porodica i po drugim okolnim selima oko Požarevca. Iz
dativu i akuzativu. Ovi oblici ličnih zamenica poznati popisa porodica vidi se da su neke bile poreklom iz Du-
su većini prizrensko-timočkih govora, a poznato je i to blja. Prema poselednjem popisu u Požarevcu gradu od
da se veliki broj osobina najistočnije, timočko-lužničke oko 50 000 stanovnika ima 31 Bugarin.
grupe govora prostire i danas po trnskom kraju (i ne
samo u njemu), na bugarskoj dijalekatskoj teritoriji. Palćani i Bugari baštovani
Na osnovu sakupljenog materijala Sofija Miloradović
smatra da oni stanovnici Trešnjevce čiji su preci dose- Indirektni etnolingvistički terenski podaci o Bu-
ljeni iz Bugarsko doslednije od drugih upotrebljavaju garima, katolicima u Banatu dobijeni su 2000. godine
enklitičke oblike gu i gi. prilikom istraživanja jedne druge skrivene manjine, Hr-
U diskursu trešnjevičkih Srba sačuvana je svest o vata kajkavaca, takođe katoličke veroispovesti. Naime,
njihovom bugarskom poreklu, bilo da se o tome otvo- ispostavilo da su kajkavci u selima u srednjem Banatu
reno govori, ili se taj podatak maskira kao npr. u iska- – Neuzina i Boka sklapali brakove sa Bugarima katoli-
zima koji potiču od sagovornika bugarskog porekla. U cima iz obližnjeg sela Konak. Ipak, samo je jedan sa-
odnosu prema „Bugari- govornik naveo da zna bugarski, iako su u
ma” funkcionišu meha- Palčenska narodna pesma više slučajeva njihove majke bile Bugarke:
nizmi karakteristični (A kako se govorilo u kući?) Kod nas
za jezičko i socijalno
markiranje skrivenih
Néma pára na hrvatski smo mi pričali u kući. (I sa ocem
i sa majkom?) Pa da. Mama mi je bila Bu-
manjina koje su prošle balgarskotu monče garka. Pa sam ja tela bugarski, al ona sve.
proces asimilacije. Ja ne znam što nije tela da me uči. (Ona u
Néma pára na balgarskotu monče,
Antropogeograf kući nikad nije govorila bugarski?) Pa ni-
Preliče kača srébarnu kadonče.
Stanoje Mijatović je po- je. Uvek hrvatski i samo hrvatski. Ja neki
Pa ima risnu ubrazče,
četkom 20. veka istraži- put: – Ajde malo bugarski. Neke dve-tri-
Kača zrelu jábalče.
vao bugarske rodove u četri-pet reči znam, onako malo bugarski,
Sas učite kaćétu miga,
Trešnjevici i utvrdio da ali nije tela nikada. (Da li je ona znala?)
Pa misliš, či t hurtuva.
su doseljeni iz okoline Znala, pa da. (Ona je iz Konaka?) Iz Kona-
Néma pára na monče palućensku,
Trna početkom 19. ve- ka. (Tamo još uvek ima Bugara?) Ima. (A
Nakade got kréni sé ij véselu.
ka. Bugari u drugim seli- znaju da govore bugarski?) Znaju, govoru
Čélu nisku s čarni bravi,
ma Pomoravlja poznati oni, međusobno govoru. Isto kao i ovde Ma-
Kača dve pijávci.
su samo na osnovu an- đari. Deca sve srpski, ali sad, ne znam ni
Gá te glade ud srám zadremi,
tropogeografske građe, ja, slabo pričadu u kući mađarski. (E. P.
Usnite sa m razsmeni.
u pitanju su bile manje 1930, Boka, od 1951. udata za Srbina).
Gá doj vreme tejnite da gu izgudat,
zajednice (do desetak
Pa ud zlát fir tartite mu naprávat.
kuća) doseljene iz oko- Neposredna etnolingvistička terenska
Tuj dubávi toj hárizma,
line Trna u drugoj polo- istraživanja Bugara u naselju Ivanovo u ju-
Ud négvata izgudenica.
vini 19. veka. I u gradu žnom Banatu započela su tokom leta 2004.
Prez Faršángji na šápkata,
Požarevcu je još počet- U okviru istog istraživanja (2004) ekipa je
Hančetu ud ramáta.
kom dvadesetog veka kratko boravila u naselju Konak i radila
Gá mené svádbata, mládata bulka
postojala Bugarska sa starijim žiteljima Ivanova smeštenim u
Farka okulu négu kača mátka.
mala. Stari Požarevlja- katoličkom staračkom domu u selu Boka.
Tugáz tezi dve dičeta,
ni pričaju da se posle Tokom 2005. godine nekoliko terenskih
Véseli kača rabčeta,
1813. i 1815. godine u ekipa radilo je i u Belom Blatu. Prema istra-
Kača u kaváz gji gladet,
Požarevac i okolna sela živanjima Marije Vučković, u palćanskom
Tejnite nji se rádvat.
doselilo iz okoline Zaje- Belom Blatu do sredine 20. veka živele su i
Néma pára mladužénić palćenin,
čara (najviše iz Velikog dve porodice Bugara baštovana, koje su se
Toj sas bulkata mu hodi gustenin.
Izvora) oko 100 kuća, vratile u Bugarsku. Bugara baštovana bilo
Gá ij suvu s kučijata,
od kojih je samo polo- je i u susednom Lukinom Selu.
Gá ij sneć sas sanjata.
vina naseljena u Bugar- Istraživanje Palćana u južnobanat-
Na čitiri kone nji upregnat,
skoj mali, najveći deo u skom selu Skorenovac započeto je 2005.
S pišćire gji naćičat.
selu Burjanu, a po neka zajedno sa kolegama lingvistima iz Bugar-

26
broj 3 XXI vek
ske. Veza Palćana iz južnog Banata i male grupe Bu- žene iz Bugarske, ali znatno manje od neoženjenih mu-
gara baštovana u srpskim selima u Mađraskoj biće ilu- škaraca). Ako su se odlučivali da ostanu u Mađarskoj,
strovani transkriptom dela razgovora vođenog 2005. u pridruživali su se već postojećem stanovništvu, ženeći
Skorenovcu sa Palćankom, udatom za Mađara: se kao domazeti.
Dobro, pa poznati su Palćani, Bugari su poznati Prema istraživanjima etnologa Mladene Prelić,
kao baštovani, ja, imamo, bila sam u Mađarsku, u naše ulazeći u srpske kuće kao domazeti, Bugari su naučili
selo se bratimilo sa Rackeve, a pored je Lovre, i tamo, ov- srpski (mada je prva generacija migranata između sebe
de je iz Rackeve glavni bio kod nas, a u Lovre je bio onaj, govorila bugarski) i prihvatili srpske običaje. Uzimali
jao kako se zove, Ljubomir, on je predsednik srpske par- su krsnu slavu koju je slavila ženina porodica, ili uzima-
tije u Mađarsku, a iz Lovre je, i on je bio u gosti kod nas,
tako da. Bila sam ja tamo, i tamo stvarno Bugari koji
su otišli tamo su bili baštovani. Ali ti Bugari tamo su iz
okoline Trnova jel imam jednu knjigu i baš to sam gleda-
la. [...] a Bugari su se asimilirali sa Srbima i nekako ih
je bilo sramota i da kažu da su to, ali ja Ljubomiru sam
rekla, Aleksov Ljubomir. – Ljubomire, ti mi lepo reci, ti si
Bugarin. Ja, pišeš ti, Ljubomir, majka ti je Srpkinja, ali
otac ti je bio Bugarin. Pa kaže: – Jeste, ali, kod nas znaš
kako je, ono što je, što je majka – to. A Ljubomir Alek-
sov, bugarsko ime. Imaju ulicu, bugarsku ulicu i tako.

Pre 1989. godine Bugari u Mađarskoj smatrani su

za nepostojeće. Mađarskim zakonom o pravima nacio-
nalnih i etničkih manjina priznaje se status nacionalne
ili etničke manjine ako ona živi u Mađarskoj duže od
100 godina. Danas se Bugari smatraju za zvaničnu ma-
njinsku zajednicu, mada ne traže prava na korišćenje
svoga jezika i kulture. Njihova disperznost onemoguća-
va definisanje geografske oblasti ili regije u kojoj žive
i u kojoj se koristi jezik, pa se zato smatra za „ne-teri-
torijalni“ jezik. Prema podacima sa popisa iz 2001. u
Mađarskoj srpski kao maternji jezik govorilo je 3388
lica a bugarski 1299; pripadništvo srpskoj manjini de-
klarisalo je 3816 lica a 1358 – bugarskoj. Najveći broj
pripadnika bugarske manjine živi u okolini Budimpešte
i u samom gradu.
Grupa Bugara koja se tokom perioda od oko pe-
deset godina asimilovala u Lovri putem domazetskih Katarina Guran i Marija Madjarov, Skorenovac
brakova od 1881. godine, kada je evidentiran prvi, do
1922. godine kada je sklopljen poslednji srpsko-bugar- li su slavu bivšeg vlasnika kupljene kuće. Proces asimi-
ski brak, bila je deo ekonomske migracije iz Bugarske lacije ipak nije tekao bez problema, jer su zabeleženi i
po Srednjoj Evropi od kraja 19. pa sve do sredine 20. uvredljivi etnički stereotipi (“gadni”, “crni”, “neverni”
veka. U zapisu pravoslavnog sveštenika iz Lovre iz Bugarin), ispostavilo se da su se za Bugare udavale si-
1905. godine stoji: „Stranaca u Lovri imade 5, ostalih romašne devojke bez miraza, a da se “čisti” Srbi nisu
651 su pravoslavni Srbi, ovamo sam ubrojao i 22 Bugari- ni u drugoj generaciji potomaka bugarskih doseljenika
na, koji imaju svoje bašte u okolini Pešte ali odavde su rado sa njima venčavali. Bugari su u Lovri primljeni u
oženjeni, ovde stalno prebivaju, govore dobro srpski i crkvenu opštinu kao ravnopravni članovi tek krajem
slave krsno ime kao i mi.“ Bavili su se povrtarstvom, a u tridesetih godina 20. veka, a pojedini sveštenici su
Mađarskoj su se naseljavali većinom oko Budimpešte, posrbljavali bugarska imena (Minčo — Mihajlo, Pena
gde su bile velike bašte, a i najveća pijaca. Migranti su — Persida, Gergev — Georgović, Aleksov — Aleksovič).
bili većinom muškarci (bilo je i onih koji su dovodili i Danas potomci Bugara u selu sami sebe smatraju za

27
XXI vek
Srbe, a tako ih i ostali Lovrani vide, potpuno su integri-
sani u zajednicu, jer su već u prvoj generaciji po žen-
skoj liniji uključeni u sistem srodničkih odnosa u selu,
a maternji jezik im je bio srpski, mada niko od njih ne
proiče bugarsku komponentu svog porekla. Danas u
Lovri postoji 21 domaćinstvo sa bugarskim prezimeni-
ma (Aleksov, Gergev, Hristov, Ivanov, Mitev, Slavev,
Dimitrov). Nekoliko starijih osoba u selu za sebe kaže
zna bugarski (prva ili druga generacija migranata), dve
porodice održavaju veze (dopisivanjem) sa rodbinom
u Bugarskoj, a neki potomci doseljenih Bugara (treća i
četvrta generacija) su putovali turistički za Bugarsku.
Tri osobe u selu za sebe kažu da su Bugarim ostali se
izjašnjavaju kao Srbi.
Bugari Palćani u južnom Banatu
U nastavku će biti više reči o Bugarima Palćanima,
rimokatoličke veroispovesti, doseljavanim na teritori-
ju današnjeg srpskog Banata u nekoliko talasa tokom
19. veka. Podaci popisa stanovništva iz 2002. godine
pokazuju sledeću etničku sliku o Bugarima u naseljima
južnog i srednjeg Banata. Ne raspolažemo statističkim
podacima o maternjem jeziku.
Mesto ukupno Bugari
Ivanovo 1131 307
Skorenovac 2574 77
Konak 996 73
Jaša Tomić 2982 29
Stari Lec 1094 9 MK: Tu je bio jedan učitelj, Sofran, isto je iz Ru-
Banatski Dvor 1263 8
Belo Blato 1477 128
U terenskom lingvističkom radu sa Bugarima Pal-
ćanima južnog Banata danas je nepohodna reafirmaci-
ja tradicionalno dijalektološki „nepogodnog“ govorni-
ka, poslednjeg govornika, datog sagovornika za malu
etničku zajednicu. Svaka kvalifikacija „informatora“ /
„sagovornika“ na terenu kao „pogodnog“, „kompetent-
nog“, „odličnog“ ili nekako drugačije određenog – do-
lazi od strane istraživača i uslovljena je isključivo nje-
govim istraživačkim autoritetom i njegovim trenutnim
istraživačkim potrebama i ciljevima.
U arealno-geografskom smislu teritorija male etnič-
ke zajednice lako se definiše ako je istraživački cilj rekon-
strukcija nekadašnjeg stanja. Današnja „tromeđa“ Bugar-
ska-Srbija-Rumunija na primeru Palćana u Banatu nije
direktna, ona je virtuelna, imaginarna. Ako ostanemo na
28
broj 3
teritoriji Banata, ista indirektna, virtuelna tromeđa posto-
ji, na primer, kod Čeha, Nemaca i Hrvata kajkavaca čija
je dijaspora dodatno fragmentisana državnim granicama
uspostavljenim posle Prvog svetskog rata. I danas postoji
realni palćanski kulturni prostor bez obzira na evidentnu
teritorijalnu fragmentaciju samih Palćana.
Transkript razgovora sa M.K. 1914, Palćankom iz
Ivanova, vođenog 2004. u Boki (u kome učestvuje i Bu-
garin Palćan, NN.) odabran je kao odlična ilustracija
svih karakteristika jedne „skrivene manjine“ u okviru
multietničkog Banata:
MK: Uvek smo bugarski pevali. [...] Mi smo svako-
jako, kod nas su učili najviše bugarski, pošto
smo Bugari.
(Ali u školi niste učili bugarski?)
MK: Pa pre smo učili dok se nije oženio kralj. On-
da smo samo bugarski učili. Kad se kralj ože-
nio sa Rumunkom, onda su nas pomešali sa
Srbima, i onda smo bili zajedno.
NN: Postala Jugoslavija, i onda zajedno.
MK: A dok se nije oženio, onda smo samo bugar-
ski učili. Ali ipak smo mi uvek imali probu,
pevanje, vežbu, to smo imali subotom, četvrt-
kom i nedeljom. Nedeljom su muškarci učili.
Nedeljom su učili muškarci da „impuju“ voće,
kako se sadi voće, kako se sadi cveće, sve. A
četvrtkom mi smo imali, ženske, ručni rad.
Znate? Eklanje, štrikanje, a subotom uveče,
to smo učili pevanje za u nedelju. I to bugar-
ski, na bugarski.
(A ko je bio učitelj?)
munije.
NN: A kako mu je prezime bilo? Jel to prezime il ime?
MK: Sofran Gabor.
NN: Gabor, e to. Znači to je prezime Sofran.
MK: Sofran Gabor, tako. Tamo se venčao, u Ivano-
vu se venčao, ne - u Konaku. Tamo se venčao
pa tražimo da nam da slike. Još u one gaće,
rukave ovake, uvek smo se smejali da takva,
kakva je moda. Pa on po rumunskim.
NN. A, običajima.
MK: Gaće široke, pa rukave široke, košulja. I mi
smo uvek se smejali. I bugarski je igro, tako
je igro, samo je bio oženjen sa Švabicom. Šva-
bica, iz Konaka je bila.
NN: On je bio sve i sva u Konaku. Em učitelj, em je
vodio sav taj društveni život, sviro je na orgu-
ljama i vodio taj hor crkveni.
MK: Uh, jako je bio dobar.
NN: I kažem, ušao je u legendu konačku.
broj 3
MK: Učio je bugarski i igro je tako, tako je igro
bugarski sve.
NN: Sad, žena mu bila Švabica.
MK: Jako je bio prijatan i da uči i da, i paorski poso
i krave. I krave držao i svinje i sve, sve. A uči-
telj je, pravi učitelj. I jako dobar učitelj. Zdra-
vo e bыl dobъr učitelj. Tej hubave mu j učъl
i vъronauka i sot, sot, i računa, ne šte se stor
vыše takaš čeled’ ket’ toj bыl. [...] Umrel i, i
ta j umrela. [„Jako je bio dobar učitelj, tako je
lepo učio i veronauku i sve, sve, i račun, neće
se više roditi takav čovek kao on što je bio.
Umro je, i ona je umrla.“]
NN: Od četrdeset prve, kad su Nemci došli, oni su
imali svoj „kulturbund“, donosili su knjige iz
Vinge, sam imao prilike da vidim te knjige. Pi-
to sam posle, niko nije znao da mi kaže da l
ima još neko tamo i to bile vrlo lepe knjige.
E sad, oni su imali taj, to udruženje i tako,
Mađari, i svi su imali, na primer, konkretno
u Boki imali su Hrvati svoj skup, Nemci su išli
na to da svaka nacija ima. E, pa verovatno je
zbog toga i nastrado možda, ko zna. I ovde
isto su iz mađarskog kulturbunda jednostav-
no nestali, ti. Sad dobro, za Nemce znamo šta
je bilo, to je poznato, al za ove manje, to se
nigde nije zabeležilo, e tako je i Sofron nastra-
dao.
Odabrani fragment transkripta ilustruje potpuni
bilingvizam međuratne generacije Palćana (sagovorni-
ci MK i NN) na nivou lokalnog srpskog i palćanskog bu-
garskog govora. Sagovornica MK spontano prelazi na
maternji palćanski (istraživač je još na početku razgo-
vora insistirao na upotrebi palćanskog) tokom sećanja
na svog učitelja bugarskog jezika. Mlađi sagovornik,
NN., povremeno preuzima na sebe zadatak „konseku-
tivnog prevođenja“ palćanske kulture, ali i aktivno vo-
đenja razgovora o detaljima lokalne istorije.
Zahvaljujućim svojim poodmaklim godina, MK je
živi svedok multietničnog međuratnog jugoslovenskog
Banata u kome je veza sa rumunskim Banatom veo-
ma živa. U prezentiranom delu razgovora fokus je na
„katoličkoj mreži“ Banata u kojoj se pominju Bugari,
Mađari, Nemci i Hrvati, a od lokalnih naselja naselja:
Boka, Konak i Ivanovo. U banatskom kontekstu i ranije
i danas istaknuta je Vinga u Rumuniji, kao najvažniji
palćanski/pavlikjanski centar. U razgovoru se ne pomi-
nje, ali je u kultnom smislu i danas najznačajnije mesto
Marija Radna, takođe u Rumuniji, kojoj gravitiraju svi
katolici iz Banata.
XXI vek
Konstrukcija manjinskog identiteta u međuratnom
periodu u Banatu u odabranom fragmentu transkripta
(a na osnovu pitanja istraživača o nastavi maternjeg
jezika) počinje sećanjem na ličnost učitelja i opisom
sadržaja školske nastave. Za žensku decu to je bio ruč-
ni rad ( ručni rad. Znate? Eklanje, štrikanje), a mušku
– primenjena poljoprivreda (muškarci da impuju voće,
kako se sadi voće, kako se sadi cveće), sva deca su uči-
la pevanje (učili pevanje za u nedelju). U razgovoru je
eksplicitno navedeno da je jezik na kome se pevalo bio
bugarski. U pitanju je palćanska tradicija horskog pe-
vanja u crkvi, koja se, zahvaljujući molitvenicima na
palćanskom govoru, održava i danas. Pomenuti učitelj,
Sofran Gabor, poreklom iz Rumunije, verovatno je pri-
padao grupi „ugovornih“ učitelja koji su radili u među-
ratnom periodu u Banatu počevši od 1935. godine.
Manjinska privatna istorija fokusira se na ulogu
učitelja i crkve, društveni život se rezimira kao „svira-
nje na orguljama i rukovođenje crkvenim horom“. Na-
cionalni simboli očekivano su potencirani i spoljašnjim
izgledom učitelja – oblačenjem narodne našnje (Gaće
široke, pa rukave široke, košulja), isticanjem njegove
socijalne jednakosti sa ruralnim stanovništvom (paor-
ski poso) i negovanjem folklora (igro bugarski), bez ob-
zira što je bio oženjen lokalnom Nemicom (samo je bio
oženjen sa Švabicom).
Pomenuti vremenski reperi konstrukcije međurat-
nog perioda – kad se kralj oženio Rumunkom – marki-
raju privatnu istoriju. U razgovoru se, od strane drugog
sagovornika, prevode na zvanično istorijsko vreme: Po-
stala Jugoslavija; kad su Nemci došli.
Sećanje NN na period Drugog svetskog rata u Ba-
natu neutralno je markirano. Ipak, a pre svega sa stano-
višta istraživačke etike, može se osporavati sociolingvi-
stičko ili antropološko-lingvističko pravo na „naučno“
tumačenje ličnih stavova o „Drugom“, posebno u delu
razgovora koji se odnosi na konfliktne okolnosti tokom
Drugog svetskog rata.
Male i malobrojne etničke grupe danas su pred-
met interesovanja brojnih istraživača, i ma koliko se
ova „radoznalost“ istraživačima činila opravdanom,
ona sagovornicima na terenu može biti veoma neprijat-
na. U ovom smislu neophodno je uspostaviti dobar ba-
lans između naučnih zahteva za stvaranjem pouzdanih
baza podataka (i arhiva zvučne građe) i odnosa sa pri-
padnicima istraživane zajednice. Pored maksimalnog
naučnog poštenja, etička težina problema zahteva i
kompleksna istraživačka (pred)znanja u domenu lingvi-
stike, etnologije, folklora, psihologije, lokalne istorije
ali i primenjenih političkih nauka.
Dr Biljana Sikimić
29
XXI vek broj 3

Narodna nošnja

Nekada svakodnevna
danas izložbena
Prelepa i bogata nošnja banatskih Bugara za čiju
je izradu, i nekada i sada, bilo potrebno puno vremena,
truda ali i stvaralačke mašte, danas je sasvim retka, vr-
lo skupa i može se videti ili u etnografskim zbirkama ili
na manifestacijama palčenskih kulturo - umetničkih
društava. Sve je manje i ljudi koji vladaju starim tehni-
kama tkanja, veza, bojenja, korišćenja različitih materi-
jala...bez kojih je svaka izrada nošnje nezamisliva.
Usled mnogih seoba i zajedničkog zivota sa ra-
znim narodima tokom vekova u Banatu, nošnja banat-
skih Bugara dobila je na raznolikosti i pretrpela utica-
je zavisno od oblasti u kojoj su se pojedine grupacije
pripadnika ove etničke zajednice nastanile. Stručnja-
ci ističu da je posebno ženska odeća iz Vinge poprimi-
la neke detalje nošnje od Madjara i Nemaca i Rumu-
na, dok su stanovnici Bešenova ostali tradicionalniji
pa njihova odeća nosi najviše odličja severozapadne
Bugarske. U srpskom delu Banata ženska nošnja do-
bija više urbani karakter ali ne manje zanimljiv i lep.
Bogata je vezenim detaljima - naročito belim vezom

Običaji banatskih Bugara povezani su u tradicionalnom smislu sa smenom godišnjih doba, životnim ciklu-
sima, žetvenim običajima, kultom mrtvih... Najveći deo njih isti je kao i kod drugih hrišćanskih naroda rimo
- katoličke veroispovesti, sa glavnim svečanostima vezanim za velike crkvene praznike – Božić i Uskrs, a zatim
za krštenje, krizmanje, upokojenje, proslavljanje odredjenih svetaca i crkvenih praznika...Za mnoge, ipak,
jedan od najveselijih običaja vezan je za „faršangjitu“ proslavljanje dolaska proleća i Hristovog rodjenja. To
je jedinstven dogadjaj, sličan maškarama, kada se muškarci oblače u žensku odeću ili u razne druge kostime
koje uglavnom sami prave, a žene, takodje, pokušavajući da sakriju svoj identitet, pokušavaju da se maskiraju
uzimajući obličje mnogih likova iz bajki, priča, ili kako ko već može ili ume. Vesele grupe idu seoskim ulicama,
zastaju kod pojedinih kuća, pevaju šaljive pesme, kod nekoga ulaze i u kuću na kratko posluženje i predah, a
zatim vesela držina odlazi dalje, zadirkujući i šaleći se sa poznanicima i susedima. I danas se stariji ljudi još
sećaju pesama i pošalica kao što su:
Po-ránu Pétru ti stani Hájdat, brájče, nija
I birta si gu – uturi, Da – upálim ričija!
Či e Sigeta varvi. Šaj – daj –dáme,
Láda piva izvadi, Šaj – daj – dáme...
Nide se buni koj za plati...
Lel Pétra – j bulka razumena
Tá dáva pićé na vera.
------ --------
Šáj – daj – dame, Fránku upregna četiri kone,
Tuke – táme, Pa digna Jepuránka gore.
Némam ništu na taváne. Ilá, Jepuránku, vaz báča ti Fránka,
Pa za ti dadé nova bánka!

Krajem Velikog posta uoči Uskrsa, družine su se ponovo okupljale na ulicama ali su pesme imale uglav-
nom religijski sadržaj.
O Isuse, vidiš li mu? Krastijáne, plačeti!
Molim ti se, uprusti mu! U sarci pužaleti!
Ti na križa žálnu ližiš, Da prulejat saldzite,
Zarad sat svet da – gu udkupiš! Na Isusa vernite!

30
broj 3
i čipkom kojima se ukrašavaju raskošne duge suknje,
podsuknje i bluze.
U narodnoj nošnji iz rumunskog dela Banata ističe
se minuciozan rad sa sitnim šljokicama koje se na pose-
ban način prišivaju, jedna uz drugu, na većim površina-
ma pregača - kecelja, zatim bogati vezo-
vi na prednjem delu kratkih prsluka, ras-
košne bluze sa čipkama i kao posebna
vrednost tu su jedinstvene ženske kape
i marame koje svojim ukrasima podseća-
ju na prave krune.
Muška nošnja je sasvim jednostav-
na, svedena, sa malo ukrasnih eleme-
nata, lepim vezenim košuljama, dužim
prslucima i za razliku od ženske odeće
prebogate koloritom, uglavnom tam-
nih boja sa redjim ukrasnim detaljima.
Osnovni delovi palčenske nošnje
koji su se koristili za ukrašavanje glave
bili su za decu kape, često ukrašene i
izvezene; devojke su vezivale mara-
me, najviše žute boje, mlade žene stavljale su „činar“
– ukrasni peškir, i takodje žutu maramu dok su starije
žene, pored već uobičajnog prekrivanja kose marama-
ma žute boje, vezivale i marame na poseban način, ta-
kozvanim maramama „sa krajem“.
Za svakodnevnu dečiju i devojačku upotrebljavalo
se „skumanče“ - vrsta duže košulje, dok se nedeljom i
svečanijim prilikama oblačila košulja sa širokim rukavi-
ma, često ukrašena belim vezom ili čipkom, napravlje-
na od platna najčešće u beloj boji. Rukavi su se šili na
„klin“, u obliku slova „V“, što je davalo raskošniji i bo-
gatiji izgled odeći.
Preko grudi žene su stavljale deo „nadgrudina“
skrojen u obliku koji podseća na „portiklu“ od finog ma-
XXI vek
terijala, obično deblje svile ili pliša, kojima su se dodava-
le sitno nizane šljokice, perlice ili vezeni floralni motivi.
Pojas je bio sastavni deo nošnje i izvirivao je ispod
crnog prsluka, jedne vrste dužeg jeleka, lepo ukraše-
nog obično zlatnim vezom na prednjem delu u vidu ši-
fotografija: „Literaturna miselj“ Temišvar 2008, br. 5
re trake. Preko svega oblačio se zobun, vrsta kaputa,
sačinjen od jačeg i čvršćeg materijala, često tamne pla-
ve boje, sa nešto skraćenim rukavima kako bi se mogli
videti ukrašeni krajevi široke bele bluze.
Suknje su pravljene od običnih, svima dostupnih,
materijala često u beloj boji, ispod kojih se nosila pod-
suknja koja je na donjoj ivici imala vežene cvetne moti-
ve crvenog i crnog kolirita, poznati kao „pupoli“. Preko
suknje, stavljala se „karligata“ – crvena kecelja – jedan
od najlepših detalja nošnje banatskih Bugarki, na kojoj
su se u zlatnim nijansama prišivale horizontalno mno-
gobrojne šljokice stvarajući jedan pravougaoni okvir,
koji se u središtu ispunjavao isto šljokicama i vezom
sa kombinovanom cvetnom i geometrijskom ornamen-
tikom.
Žene su nosile i deblje suknje načinjene od tanko
ispredene, obojene vune, izatkane na razbojima, neka-
da sastavnom i neophodnom opremom skoro svake ku-
će. Ove suknje „valenike“ izradjivale su se najčešće u
crvenoj ali i u beloj boji, takozvane „beli – belći“. One
predstavljaju izuzetan umetnički rad i njihova izrada
zahteva posebno umeće i strpljenje. Dužina jednog ko-
mada platna od koga se valenka pravi iznosi oko 10 me-
tara i on se savija, „plisira“, sve dok se ne dodje do jed-
nog metra kada se pristupa završnom oblikovanju suk-
nje. Kako izgleda ova atraktivna narodna nošnja vidi se
i na fotografiji članova kulturno umetničkog društva iz
Bešenova, Rumunija, kao i fotografije detalja nošnji iz
etnogafskog muzeja u Bugarskoj (Vraca).
Svetlana Nikolin
31
XXI vek broj 3
ANALIZE

O nosiocima bugarskog jezika u

Srbiji u prošlosti i danas
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti novembra
2005. godine održan je naučni skup posvećen položaju
nacionalnih manjina u Srbiji na kome su predstavljeni
rezultati istraživanja kao i veliki broj radova u kojima
su obuhvaćeni mnogi aspekti položaja manjina u našoj
zemlji ali i položaja Srba u drugim zemljama u okru-
ženju, sa posebnim akcentom na značajne promene u
političkoj, društvenoj i ekonomskoj sferi tokom posled-
njih decenija i njihov uticaj na položaj manjina.
Dr Cenka Ivanova sa Univerziteta u Velikom Trno-
vu, Bugarska, na ovom skupu predstavila je svoj rad
„Status bugarskog jezika u Srbiji sa sociolingvističkog i
lingvokulturološkog aspekta“ iz kojeg smo izdvojili za
nas najzanimljiviji segmenat sa nadom da će čitaoci iz
njega saznati veliki broj zanimljivih podataka i široj jav-
nosti slabo poznatih informacija o bugarskoj zajednici
koja živi u našoj zemlji.
„Različiti izvori navode različite podatke kada je
u pitanju broj onih stanovnika Srbije koji se oprede-
ljuju kao pripadnici bugarskog etnosa. Na teritoriji
Srbije trenutno postoje dve takve zasebne bugarske
zajednice koje se razlikuju istorijski, konfesionalno i
jezički (kao dijalekti – pripadnici celokupnom bugar-
skom jeziku); mnogobrojni pravoslavni Bugari iz po-
graničnih teritorija sa Bugarskom koji su se raselili i u
centralnu Srbiju, i jedna mala grupa Bugara katolika
ili Pavlikijana iz Banata. Poznate u Bugarskoj kao Za-
padni pokraĭini (u prevodu na srpskom Zapadna kra-
jina), pripojene su Srbiji po sili Njojskog dogovora iz
1919.g. Ovaj čin je posledica političke situacije koja
je stvorena posle za Bugarsku tragičnog ishoda Prvog
svetskog rata i rešenja koje su naložile velike sile o za-
jedničkoj srpsko – bugarskoj granici. Radi se o 2.566
kvadratnih kilometara sa 92.000 stanovnika.Zajedno

Postojanje bugarske manjine u Srbiji prouzrokuje interesovanja sa više aspekata pri čemu status maternjeg jezika
jedno je od ključnih pitanja.Nastava na maternjem jeziku i njegova upotreba preživele su niz metamorfoza tokom više
od sto pedeset godina kao posledica društveno – političkih okolnosti. Osvetljenje tog pitanja, osim tradicionalnog po-
litičkog aspekta sa različitim prisustvom konkretne analize, zahteva savremeni interdisciplinarni stručni prilaz, vezan
osnovno za socilingvistiku, psiholingvistiku i kulturologiju, ali takodje sa osvrtom na aktuelna pragmatična rešenja na
terenu Evropske unije. Savremene društvene promene slabo utiču na inerciju kojom se rešavaju ključna pitanja vezana
za status bugarskog jezika, kao jezika svakodnevne komunikacije, u obliku varijeteta stvorenog izmedju lokalnog dija-
lekta i standardnog jezika, kao (književog) jezika nastave i obrazovanja u konkurenciji sa zvaničnim jezikom zemlje
(srpskim), kao jezika društvene komunikacije u javnim ustanovama i medijima – sa odredjenom širom ili suženom
realizacijom i sa različitim stepenom paralelne upotrebe dva standardna jezika. U jezičkoj praksi različitih starosnih
grupa u svojoj, dijalektskoj sredini, uočavaju se različiti stepeni svojevrsne paralelne upotrebe ili mešanja književnog
(standardnog) bugarskog i srpskog jezika i lokalnog dijalekta.
Uprkos zakonodavnim promenama, kod nastave i učenja na maternjem jeziku još uvek ima dilema i nerešenih pi-
tanja koja utuču na klimu društvenih odnosa u centrima sa većinskim delom bugarskog stanovništva. S druge strane,
po tradiciji, prava ili želje u pogledu jezika onih predstavnika bugarskog etnosa koji su se ranije ili kasnije doselili u
unutrašnjost zemlje, ostaju van diskusije. Iskrsavaju, tipično za balkanske narode, crte ponašanja kao što su teško po-
stizanje jednoglasnosti, više emocija i manje (evropskog) pragmatizma. U takvoj specifičnoj sociolingvističkoj situaciji
problemi različitog karaktera rešeni su na različit način na lokalnom nivou, ali su neka ozbiljna pitanja u kompetenciji
državnih organa i o njima se mora kompetentnije diskutovati.
Sa sociolingvističkog i lingvokulturološkog gledišta postoje specifične pojave, kao što su tipovi interferencije, koje
stupaju u kontakt dva bliskosrodna i susedna jezika i deficit fonskih znanja ili nivo tzv.sociokulturne kompetencije o
matici ali i na komparativnom planu, kad su u pitanju dve susedne kulture sa zajedničkim periodima istorijskog raz-
voja.Ta analiza bitna je pretpostavka za izradu adekvatne obrazovne strategije. Proces opismenjavanja u specifučnoj
jezičkoj situaciji ima neke svoje osobenosti koje se moraju uzimati u vidu kad se stvaraju koncepcije udžbenika i sadrža-
ja nastavnih programa. Status književnog jezika vezan je i za aktuelne konkretne i buduće projekte, naime prevodjenje
(umetničko i stručno) i stvaralaštvo kao temelj i most za nadogradnju bilateralnih susedskih projekata u oblasti kultu-
re, nauke i obrazovanja.

32
broj 3 XXI vek
sa bugarskim stanovništvom iz unutrašnjosti zemlje,
...Zaključno sa današnjim datumom školska mre-
u srpskim izvorima se navodi da je bilo oko 100 hilja-
ža u mestima gde živi bugarska manjina je sledeća:
da Bugara, u bugarskim – da ih je bilo oko 120 hilja-
dve srednje škole u gradovima Dimitrovgrad i Bosile-
da (iz ove statistike isključena je teritorija današnje
grad sa blizu 500 učenika, 8 osnovnih škola (I i VIII
R. Makedonije). U periodu izmedju dva svetska rata
razred) u ova dva grada i u još 6 sela (tzv. Matične
tokom XX veka, tj. u okviru Kraljevine Jugoslavije, Bu-
škole), pri kojima postoje isturena odeljenja (od I do
garima nije priznat status manjine (to se odnosi i na
IV razreda) u manjim mestima, ukupno ih je 33 – sa
one iz Banata), niti se dozvoljavalo učenje maternjeg
različitim brojem učenika od kojih jedan broj pohadja
jezika (npr. njih nema u podacima popisa iz 1921. i
nastavu u kombinovanim odeljenjima.Širokom mre-
1931. god, a bugarski jezik odsustvuje iz dokumenta-
žom škola, koja je uz to i komplikovana za opsluživa-
cije Ministarstva prosvete). U vreme Drugog svetskog
nje (jer je jedan deo škola razbacan po prilično teškom
rata (1941–1945) pogranične teritorije sa stanovni-
planinskom terenu i učenici i učitelji prelaze pešice i po
štvom bugarskog porekla ponovo se nalaze pod juris-
nekoliko kilometara u jednom pravcu) obuhvaćeno je
dikcijom bugarske države. Nacionalni identitet se pod-
više od 1.500 učenika. Ne nastavljaju svi učenici, ko-
stiče obrazovanjem na maternjem jeziku i kulturom
ji steknu osnovno obrazovanje u navedenim školama,
stvaranom na njenoj osnovi. Posle 1948.god. i čuvene
svoje školovanje u srednjim školama u Dimitrovgradu
„Rezolucije Informbiroa“ prekidaju se skoro sve pozi-
i Bosilegradu. Neki upisuju posebne škole u unutra-
tivne veze izmedju dvaju susednih naroda na zvanič-
šnjosti Srbije, a ima i takvih koji se upisuju u srednje
nom nivou, pri čemu, posle tog političkog preokreta,
škole u Bugarskoj...
najviše strada pogranično stanovništvo. Godinama
posle toga vladala je atmosfera u kojoj je predstavni-
cima ove manjine usadjivan kompleks niže vrednosti slednjem popisu stanovništva, kao Bugari izjasnilo
učenjem jugoslovenske istorije koja, kao i na drugoj 20.497 lica, pri čemu 18.839 živi u centralnoj Srbiji,
strani bugarska, stvara uglavnom negativnu predsta- 1.658 u Vojvodini. U opštini Dimitrovgrad, koju sa
vu o susedu. Tome do- malim izuzecima naseljavaju
prinosi i naročito isti- uglavnom Bugari, ukupan broj
canje onih negativnih stanovnika 2002.god. je 11.748,
strana istorije nago- u opštini Bosilegrad – 9.931. Ka-
milanih operacijama da se uporede podaci, postaje ja-
nekih bugarskih voj- sno da se u najnovije vreme nisu
nih jedinica medju ci- svi izjasnili kao deo bugarske na-
vilnim stanovništvom cionalne manjine. Slična je situ-
istočne Srbije u perio- acija i u dvema drugim pogranič-
du 1941–1943. god. nim opštinama (Surdulici i Ba-
Bugarima se priznaje bušnici), gde postoje i bugarska
status manjine tek sela. U gradovima u unutrašnjo-
tokom 1947. god. sa sti zemlje broj onih koji se izja-
pravima predvidje- šnjavaju kao Bugari neprestano
nim zakonodavstvom opada. U naše vreme u gradovi-
Jugoslavije. Prvi sta- ma Niš, Pirot i Vranje takodje je
tistički podaci posle veliki broj Bugara – meštana, ili
Drugog svetskog rata onih koji su se tu preselili i njiho-
govore da je tokom vih naslednika za koje je etničko
1948. god. u central- samoopredeljenje kategorija sa
noj Srbiji 59.472 Bu- različitim parametrima.
gara; 1961.god njihov U srpskom delu Banata ži-
broj je oko 58.500; ve Bugari katolici - pavlikani,
1971.-53.800; 1981. palkni, palčani, palčene. Njiho-
– 33.455; 1991. – je- vi preci su se najpre nastanili
dva oko 27.000; dok u severne delove, tj. u današnji
Ilija Perkov – Lilka i Marika Boboljčov Perkov,
se 2002. god. Na po- rumunski Banat, posle poznatih
Skorenovac (tridesete godine 20.veka)
33
XXI vek broj 3

Informativno-izdavačka delatnost na bugarskom jeziku

Prvi časopis na bugarskom jeziku pojavio se u negdašnjoj Jugoslaviji 1949. i trajao je do 1955. godine. Zvao se
„Glas Bugara u Jugoslaviji“ i nosio je , kao i svo informisanje toga doba, rigidnu komunističku ideološku obojenost.
Četiri godine kasnije – 1959. kreće časopis „ Bratstvo“ koji postoji i dan danas – izlazi jedanput nedeljno, a ka-
snije prerasta u izdavačku kuću sa sedištem u Nišu. Finansira ga srpska Vlada. U okviru „Bratstva“ izdaje se i časopis
„Drugarče“ namenjen deci, a 1966. osniva se i „Most“, časopis za nauku, kulturu i društvena pitanja. „Bratstvo“ izda-
je i odredjen broj knjiga na bugarskom jeziku.
U Bosilegradu osnovano je i odeljenje koje je deo Kulturno – informacionog centra „Caribrod“ podržanog od
starane Bugarske, u kome se odvija kulturno – umetnički i informacioni programi sa ciljem boljeg upoznavanja oba
naroda.
Radio Niš je 1946.godine bio prvi koji je počeo sa objavljivanjem polučasovnih emisija na bugarskom jeziku.
Od 1958. do 1960. godine na Radio Beogradu, u okviru programa za inostranstvo, počinju da se emituju emisije
na bugarskom i traju, u različitim opsezima, sve do pre tri godine – do 2005.
Radio Niš 1971. godine ponovo počinje sa stvaranjem svakodnevnih polučasovnih emisija kao i jedne jednoča-
sovne nedeljno. Nekolicina lokalnih radio stanica u pograničnim oblastima takodje ima emisije na bugarskom jeziku
različitog vremenskog opsega.
Televizija Beograd u periodu 80.i početka 90.godina prošlog veka imala je na jednom od kanala emisiju na bugar-
skom dok jedna privatna televizija u Nišu, poslednjih godina emituje takodje neke emisije na ovom jeziku.
U Vojvodini, u Ivanovu – MZ izdaje časopis „Ivanovački dobošar“ – jedinstven po svojoj koncepciji objavljivanja
priloga na više jezika, često i do 8, a medju njima i tekstove na dijalektu Palčana. U Belom Blatu, krajem 20.veka bio
je pokrenut bilten takodje na palčanskom dijalektu.

istorijskih dogadjaja tokom XVII i XVIII veka (ustanci kjana, intenzivni procesi sklapanja brakova sa drugim
i ratovi), u vreme turske vladavine. Po poznatim po- nacionalnostima počeli su nakon Drugog svetskog
dacima u srpskom Ba- rata. Kao celina banatski Bugari odr-
natu živi malo više od žavaju odskora povremene kontakte
3.000 ljudi ( na posled- sa Bugarima iz pograničnih opština
njem popisu iz 2001. u istočnoj Srbiji i u njihove sredine
god. u Autonomnoj se dostavlja jedan ograničeni broj
Pokrajini Vojvodini su publikacija na savremenom bugar-
se kao Bugari izjasnili skom književnom jeziku – za razliku
nešto iznad 1.500 lju- od pretežno religiozne književnosti
di, oni iz mešovitih koja je na njihovom normiranom di-
brakova deklarišu se jalektu sa starim istočnobugarskim
različito po pitanju crtama. Danas jezik i običaje čuvaju
samoopredeljenja), starija pokolenja, ali u mnogim po-
dok u rumunskom de- rodicama maternji dijalekt označa-
lu Banata oni broje va sačuvani identitet, razlikovanje
12.000. Pavlikjani na- od drugih. U dva sela sa najvećom
seljavaju 7 - 8 sela u aktivnošću – u Belom Blatu, pri
srpskom Banatu, i ve- kulturnom društvu „Trandafer“, i u
liki deo njih se asimi- Ivanovu, funkcionišu škole tokom
lovao kao posledica subote/nedelje u kojima se uče ka-
mešovitih brakova sa ko normirani pavlikjanski, tako i
Slovacima i Madjari- savremeni bugarski književni jezik
ma, u čemu je odluču- (u Ivanovu od školske 2004/2005.
juću ulogu imao kon- godine učitelj iz Bugarske predaje
fesionalni faktor. Po savremeni bugarski književni jezik i
mišljenju starih Pavli- Katarina Guran, Skorenovac bugarske tradicije).

34
broj 3
Prijatna medjususedska klima poslednjih godina
aktivirala je ovo stanovništvo da održava kontakte sa
predstavnicima bugarskih kulturnih institucija, sa kato-
LETIN ŽUVOT
Kugá letutu máj véć ij dušlo,
Ni jé više strášnu kaćét ij blo,
Se duližva sigá i žatvata,
Čekat ja sas rádus báš horata.
Tá novija sládć leb za dunesé,
Gulem kumáć za mož da se jadé,
Nikuj ni zastánva, sekuj buta,
Sas rabota sata denj se luta.
Iz puljétu náruda ráb ti, mač,
Aku u zimata išti da se psč.
Kusite se čujat kaćé pejat,
Mažjét na nikovála gji kuvat.
Idnija još kukuruza garlat,
Drugjije za ičumika žanat,
Iz livágjétu senáta kusat,
Ud tej mlogjije véć gji prebiret.
Dulgjata zeléna raž ja režat,
Ud néja žinite važá právat
I lujzáta se vazvat i praskat,
Práznite badná se čistat, mujat.
Jágančetata sa véć razdelén,
Na starna dubre sa napasén,
Vaz kušárata néma izbirenj,
Gá ti dodi reda zemeš sirenj.
Na izláza uscete se strižat,
Sled tuj valnata barži ja perat,
Posle ja uvláčat u upredat,
Žinite ubleklo da iztečat.
U štaloga kráva i telica,
Mleku kolku štéš, cela panica,
Bela karmáčća u kočinata,
Sas neku dvanájs manen praščeta
(otkas, I del)
ANTON ČOKANJ
Bréšća, 1937.
XXI vek
„ ... U savremenom svetu globalizacije i naročito
medjususedske integracije, sposobnost vladati i jednim
i drugim standardnim jezikom (bugarskim i srpskim)
može biti samo prednost. Odredjeni principi Evropske
unije, kao što je jednakost raznolikosti, stimulišu očuva-
nje identiteta putem višejezičnosti i multikulturalnosti.
Učenje većeg broja jezika, kako medjunarodnih tako i
jezika suseda, vodi do ponovne, ali nove, tipološki dru-
gačije aktuelizacije pitanja o statusu jezika, uključujući
tu i pitanje bugarskog jezika u susednoj Srbiji.“
ličkim zajednicama i rodjacima u Bugarskoj, mladi stu-
diraju na bugarskim fakultetima itd.
Sa sociolingvističke tačke gledišta, bilo bi intere-
santno proučiti specifičnu miksologiju kod mladjih Pa-
vlikjana koji će preneti sledećim pokoljenjima jednu
drugačiju jezičku praksu od one koju su imali njihovi
roditelji, babe i dede.
(1) Npr. Informatorka Marija, penzionerka, koja je ro-
djena u Skorenovcu ali živi u Pančevu, seća se kako je otac
učio: „kod kuće – pavlikjanski, na ulici u Kovinu – madjar-
ski, u Pančevu – srpski“.
Uzroci „iščezavanja“ nekoliko desetina hiljada
onih koji se samoopredeljuju kao Bugari (videti podat-
ke s početka) tokom skoro jednog veka su kompleksni i
istorijski i sociološki složeni. Zbog ograničenog obima
ovog izlaganja oni neće ovde biti razmatrani, ali ovo
pitanje, bez sumnje, je u vezi sa statusom bugarskog
jezika u Jugoslaviji i potom – u Srbiji.
(2) Pošto gradjani dobijaju pravo da se samooprede-
ljuju kao Jugosloveni, sedamdesetih godina prošlog veka
nastaju suštinske promene u demografskoj ststistici po
kriterijumu nacionalne pripadnosti. Zakon o zaštiti prava
i sloboda nacionalnih manjina (usvojen Skupštinom Držav-
ne zajednice Srbije i Crne gore 26.02.2002.god) garantuje
obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, ali se zahte-
va postizanje sporazuma u samoj zajednici o statusu jezika,
sa koordinirajućom ulogom reprezentativnog organa – Na-
cionalnog saveta manjine.
Ove dve zasebne jezičke situacije – kod pravoslav-
nih Bugara i kod Bugara katolika, mogu se sagledati
kako pojedinačno, tako i na kompleksnom komparativ-
nom planu. Proučavanje jezičke situacije, preko njene
vertikalne i horizontalne stratifikacije ( tj.jezici koji se
upotrebljavaju u odredjenim tipovima komunikativniih
situacija ili varijante maternjeg jezika) sa sociolingvi-
stičkog i psiholingvističkog aspekta dopunilo bi paletu
znanja o raznovrsnim savremenim formama postojanja
jezika u uslovima interkulturnih kontakata...“
Dr Cenka Ivanova
35
XXI vek broj 3

Zahvalnica
Autorka Projekta zahvaljuje se Ljiljani i Antalu
Kovaču, prosvetnim radnicima u penziji iz Skore-
novca, kao i JosifuVasilčinu - Maretu, predsedniku
Saveta MZ Ivanovo na pomoći tokom realizacije
časopisa.

Napomena:

Palćeni iz Skorenovca (danas kovinska opština) i

Palćeni iz Ivanova (pančevačka opština) povezani
su mnogim rodbinskim i prijateljskim vezama pa
su u ovom časopisu, bez obzira na administrativne
opštinske granice, posmatrani kao jedan entitet.

Poezija na palćanskom jeziku:

Literaturna miselj, Temišvar, Rumunija

36