Stomatološki fakultet

SEMINARSKI RAD

GINGIVA

Dušan Mijailović Beograd, decembar 2012. Mentor: Vesna Danilović

 SADRŽAJ

 Uvod str 1.

 Opšte karakteristike gingive str2.

 Sastav gingive str 4.

 Vaskularizacija i inervacija gingive str 6.

 Gingivitis str 7.

 Zaključak str 8.

 Literatura str 9.
 UVOD

U početku svog seminarskog pisaću o osnovnim

karakteristikama gingive, šta je to gingiva kakva može biti i
gde je pozicionirana. U nastavku ću pisati o tome šta ulazi
u gingivu koji slojevi i šta ulazi u svaki sloj pojedinačno.
Nakon toga osvrnuću se na vaskularizaciju i inervaciju
gingive, to jest koje arterije, nervi i vene koje učestvuju u
istom. Poslednji deo seminarskog posvetiću jednoj od
najčešćih bolesti gingive danas – upalom desni odnosno
gingivitisom.
 OPŠTE KARAKTERISTIKE GINGIVE

Gingiva je istovremeno deo oralne mukoze i potpornog aparata

zuba. Ima više važnih uloga: prevashodno pripoj za površinu zuba ,
mehaničku stabilnost i otpornost na delovanje mastikatornih sila.
Od zastorne mukoze odvojena je jasnom demarkacionom linijom
koja se označava kao mukogingivalna linija

Sa vestibularne i oralne strane gingiva prelazi u alveolarnu

mukozu dok palatinalno prelazi u mukozu tvrdog nepca. Gingiva
koja ispunjava interdentalni prostor označava se kao interdentalna
papila.

Klasična je podea gingive na tri dela: slobodnu, fiksnu i

interdentalnu.

Slika 1: Gingiva
 Slika 2: Delovi gingive

Slobodna gingiva podrazumeva onaj deo gingive koji nije

pripojen ni za površinu zuba ni za kost.On obavija krunicu zuba od
koje je odvojen žljebom. Najkoronarniji deo slobodne gingive
označava se kao slobodna ivica.

Pripojna gingiva, za razliku od slobodne, čvrsto je pripojena za

zub i alveolarnu kost, tako da je potpuno nepokretna. Granicu
između slobodne i pripojne linije čini zamišljena linija. Pripojna
gingiva je čvrsta i rezilijentna.

Interdentalna gingiva je deo gingive smešten u interdentalnom

prostoru. Svaka interdentalna gingiva ima mezijalni, distalni,
vestibularni i oralni deo.

GINGIVALNI SULKUS – je uzan kapilarni prostor koji se nalazi

između zuba i slobodne gingive. Njegove zidove čine gleđ i
sulkusni epitel gingive. Dno sulkusa čini pripojni epitel. Pruža se
kružno oko čitavog zuba.
 SASTAV GINGIVE

Gingiva se kao i ostala mukoza sastoji iz dve strukturne

komponente: epitela i vezivnog tkiva. Epitel gingive može biti:
oralni, sulkusni i pripojni.

Oralni epitel – pokriva spoljašnju površinu slobodne i pripojne

gingive. To je pločasto slojevit epitel koji pokazuje znake
parakeratinizacije. Sastoji se iz više slojeva: stratum basale,
stratum sinosum, stratum granulosum i stratum coroneum.
Ćelije stratuma basale leže direktno na bazalnoj membrani, za
koju su vezane spojevima tipa hemidezmozoma. Ćelije stratuma
spinozuma su poligonalnog oblika, međusobno spojene
dezmozomima. Stratum granulosum čini 3-5 slojeva pljosnatih
ćelija, koje u svojoj citoplazmi sadrže keratohijalinske granule. Na
površini se nalazi stratum coroneum koga čine 10-15 redova
pljosnatih ćelija.

Slika 3: Gingiva kao deo parodoncijuma

 Sulkusni epitel - čini meki zid gingivalnog sulkusa. To je
pločasto slojevit epitel bez orožavanja. Ćelije ovog epitela
organizovane su u tri sloja: stratum basale, stratum spinosum i
stratum superficiale. Prva dva sloja ne pokazuju bitne razlike u
odnosu na istoimene slojeve oralnog epitela. Površinski sloj čini
više slojeva pljosnatih ćelija sa nukleusom.

Pripojni epitel – čini dno gingivalnog sulkusa. Preko njega se

ostvaruje pripoj gingive za površinu zuba. To je redukovani epitel
koji se sastoji iz dva sloja: bazalnog i superbazalnog. Intercelularni
prostori širi su nego u drugim delovima gingive čineći ovaj sloj
najvulnerabilnijim delovom gingive. Biološki mehanizam pomoću
koga su ćelije pripojnog epitela vezane za površinu zuba označava
se kao epitelni pripoj.

Sve epitelne ćelije označavaju se jednim imenom - keratinociti.

Pored njih u epitelu se nalaze nekeratinociti: melanociti,
Langerhans – ove ćelije, Merkel – ove ćelije i povremeno ćelije
zapaljenskog infiltrata.

VEZIVNO TKIVO – je jasno definisano, gusto vezivno tkivo,

koje leži ispod epitela. Ispod njega se nalazi retikularni sloj koga
čini gusta mreža debelih kolagenih vlakana. Kolagen je najvažnija
strukturna komponenta lamine proprije. Fibroblasti su najvažnije
ćelije vezivnog tkiva. Oni su odgovorni za sintezu i degradaciju
kolagenih vlakana. Ćelije lamine prorije odlikuju se velikim
brojem mitoza, zbog čega je njihov regenerativni potencijal veliki.
 VASKULARIZACIJA I INERVACIJA GINGIVE

Gingiva je dobro vaskularizovana. Krvni sudovi gingive imaju

trojako poreklo: iz periosta alveolarne kosti; iz alveolarne kosti; i
iz periodoncijuma. Bočne grane periostalnih arterija pružaju se
perpendikularno kroz retikularni sloj lamine proprije gingive. Zone
pripojnog i sulkusnog epitela ishranjuju se preko interalveolarnih
arterija.

Slika 4: Prikaz delova gingive odvojeno

Gingiva je inervisana završnim granama n. infraorbitaisa, n.

palatinusa, n. lingualisa, n. mentalisa i n. buccalisa. U predelu
pripojne gingive najveći broj nervnih vlakana završava se u lamini
propriji, a samo jedan manji broj prolazi bazalnu membranu i
završava se između epitelnih ćelija.
 GINGIVITIS – UPALA DESNI

Faktori koji utiču na razvoj zapaljenske reakcije su: slaba

higijena usne šupljine, zubne naslage, pušenje, manjak vitamina i
minerala, dijabetes, hormonske promene (pubertet, menopauza,
trudnoća, menstruacija), stres, genetska predispozicija.

Primarni su uzroci svih gingivitisa bakterijski plak i nedovoljna

higijena usne šupljine, a kod ulceroznoga gingivitisa bolesnici su
gotovo uvek jaki pušači.

Slika 5: Gingivitis

Na prvom mestu je gingivitis simplex (gingivitis prljavih usta)

uzrokovan plakom, koji se javlja u gotovo 95 posto osoba.
Dentobakterijski plak je mekana, žućkasta promena koja čvrsto
prianja uz zub, pogotovu uz rubove zubnog mesa. U manjim
količinama nije vidljiv, nego tek kad se oboji specijalnim bojama.
Nastaje pričvršćivanjem proteina iz pljuvačke na površinu zuba, a
zatim dolazi do naseljavanja bakterija koje dovode do upale. Sledi
akutni nekrotični ulcerozni gingivitis koji se uz prethodno
navedeni ubraja u najčešću bolest gingive, vrlo često se ponavlja i
razvija u ulcerozni parodontitis. Počinje u mladosti, najčešće u
jesen i zimu, ili posle stresnih situacija. Od osnovnih vrsta još
razlikujemo gingivitis gravidarum (u trudnoći) i gingivitis pubertas
(u pubertetu) koji se razvijaju pod uticajem hormonskih promena.
 ЗАКЉУЧАК

Gingiva je jedan o najbitnijih delova paradoncijuma kao i polje

koje ću ja i moje kolege stomatolozi detaljnije proučavati u
narednim godinama studija. Drago mi je sto sam radeći ovaj
seminarski dobio malo bolji uvid u ovu oblast.
 LITERATURA

Knjige i autori:

 Oralna histologija i embriologija;

Kuburović, Danilović
 Osnovi dentalne morfologije; Željko
Martinović

Internet stranica:

http://sr.wikipedia.org/sr/Десни