Izvodi

Definicija. Neka je funkcija f definisana i neprekidna u okolini tačke a.

Prvi izvod funkcije f u tački a je
f (x) − f (a)
f 0 (a) = lim .
x→a x−a

Prvi izvod funkcije f u tački x:

f (x + 4x) − f (x)
f 0 (x) = lim .
4x→0 4x

Izvodi višeg reda funkcije f u tački x:

(f (x))(n) = ((f (x))(n−1) )0 , n ∈ N, (f (x))(0) = f (x).

Pravila diferenciranja:

1. (f (x) + g(x))0 = f 0 (x) + g 0 (x);

2. (f (x)g(x))0 = f 0 (x)g(x) + f (x)g 0 (x);

³ f (x) ´0 f 0 (x)g(x) − f (x)g 0 (x)
3. = ;
g(x) g 2 (x)

4. (f (g(x)))0 = f 0 (g(x)) g 0 (x).

Lajbnicova formula (n–ti izvod proizvoda):

n µ ¶
X n µ ¶
X
(n) n (k) (n−k) n (n−k)
(f (x)g(x)) = f (x)g (x) = f (x)g (k) (x).
k k
k=0 k=0

1
2

Izvod inverzne funkcije:

³ ´0 1
f −1 (y) = .
f 0 (x)

Logaritamski izvod funkcije f (x) = ϕ(x)ψ(x) :

log f (x) = log ϕ(x)ψ(x) = ψ(x) log ϕ(x)

(log f (x))0 = (ψ(x) log ϕ(x))0

1 0 1
f (x) = ψ 0 (x) log ϕ(x) + ψ(x) ϕ0 (x)
f (x) ϕ(x)
³ ψ(x) 0 ´
f 0 (x) = ϕ(x)ψ(x) ψ 0 (x) log ϕ(x) + ϕ (x) .
ϕ(x)

½
x = ϕ(t),
Izvodi parametarski definisane funkcije :
y = ψ(t)

dψ
dy ψ 0 (t) ψ̇(t)
yx0 = = dt = t0 = ,
dx dϕ ϕt (t) ϕ̇(t)
dt

µ ¶ µ ¶ µ ¶ µ ¶
d dy d ψt0 (t) d ψt0 (t) dt d ψt0 (t) 1
yx00 = = = =
dx dx dx ϕ0t (t) dt ϕ0t (t) dx dt ϕ0t (t) dx
dt
ψ 00 (t)ϕ0 (t) − ψ 0 (t)ϕ00 (t) ψ̈(t)ϕ̇(t) − ψ̇(t)ϕ̈(t)
= 0 3
= .
(ϕ (t)) (ϕ̇(t))3

Diferencijal:

df (x) = f 0 (x)dx, dn f (x) = f (n) (x)dxn , n ∈ N.

Napomena. U celokupnom izlaganju podrazumeva se log = loge .

 3

Tablica izvoda:
1
(xn )0 = nxn−1 ; (arcsin x)0 = √ ;
1 − x2

1
(ex )0 = ex ; (arccos x)0 = − √ ;
1 − x2

1
(ax )0 = ax log a; (arctan x)0 = ;
1 + x2
1 1
(log x)0 = ; (arccot x)0 = − ;
x 1 + x2

(sin x)0 = cos x; (sinh x)0 = cosh x;

(cos x)0 = − sin x; (cosh x)0 = sinh x;

1 1
(tan x)0 = ; (tanh x)0 = ;
cos2 x cosh2 x
1 1
(cot x)0 = − ; (coth x)0 = − .
sin2 x sinh2 x

Zadaci

1. Po definiciji odrediti f 0 (1) ako je:

√
a) f (x) = x + 2; b) f (x) = sin x; c) f (x) = ex .

Rešenje: a) Kako je f (1) = 3, to je

√ √ √
0 f (x) − f (1) x−1 x−1 x+1
f (1) = lim = lim = lim ·√
x→1 x−1 x→1 x−1 x→1 x − 1 x+1
x−1 1
= lim ¡√ ¢= .
x→1 (x − 1) x+1 2
4

b) Slično odred̄ujemo

f (x) − f (1) sin x − sin 1 sin(x − 1 + 1) − sin 1

f 0 (1) = lim = lim = lim
x→1 x−1 x→1 x−1 x→1 x−1
sin(x − 1) cos 1 + cos(x − 1) sin 1 − sin 1
= lim
x→1 x−1
³ sin(x − 1) cos(x − 1) − 1 ´
= lim cos 1 + sin 1
x→1 x−1 x−1
³ sin(x − 1) 1 − cos(x − 1) ´
= lim cos 1 − (x − 1) sin 1 .
x→1 x−1 (x − 1)2

Kako je

sin(x − 1) 1 − cos(x − 1) 1
lim = 1, lim 2
= , lim (x − 1) = 0,
x→1 x−1 x→1 (x − 1) 2 x→1

dobija se
f 0 (1) = cos 1.

c) S obzirom na poznatu graničnu vrednost

ex−1 − 1
lim = log e = 1,
x→1 x − 1

važi sledeće:

f (x) − f (1) ex − e e(ex−1 − 1)

f 0 (1) = lim = lim = lim = e.
x→1 x−1 x→1 x − 1 x→1 x−1

2. Odrediti izvode sledećih eksplicitno zadatih funkcija:

p sin(log x) + cos(log x)
a) y = cos πx 1 + sin2 πx; b) y = ;
x

e2x − 1 esin x + ecos x

c) y = arctan ; d) y =
e2x + 1 sin x − cos x
¡ √ ¢
e) y = log (log(xex )) ; f) y = log cos x + cos2 x + 1 ;

sin x + cos x √
3
g) y = log ; h) y = arcsin 1 − x2 .
sin x − cos x
 5

Rešenje: a) Najpre koristimo pravilo za izvod proizvoda, a zatim za izvod

složene funkcije:
³ p ´0
y 0 = cos πx 1 + sin2 πx
p ³p ´0
= (cos πx)0 1 + sin2 πx + cos πx 1 + sin2 πx
p 1 ¡ ¢0
= −π sin πx 1 + sin2 πx + cos πx p 1 + sin2 πx
2 1 + sin2 πx
p 1
= −π sin πx 1 + sin2 πx + cos πx p 2π sin πx cos πx
2 1 + sin2 πx
¡ ¢
−π sin πx 1 + sin2 πx − cos2 πx −2π sin3 πx
= p =p .
1 + sin2 πx 1 + sin2 πx
b) Za odred̄ivanje izvoda primenjujemo pravilo za izvod količnika, a posle toga
pravilo za izvod zbira i izvod složene funkcije:
µ ¶
0 sin(log x) + cos(log x) 0
y =
x

(sin(log x) + cos(log x))0 x − (sin(log x) + cos(log x)) (x)0

=
x2
(cos(log x)(log x)0 − sin(log x)(log x)0 ) x − (sin(log x) + cos(log x))
=
x2
µ ¶
1 1
cos(log x) − sin(log x) x − (sin(log x) + cos(log x))
x x
=
x2
cos(log x) − sin(log x) − sin(log x) − cos(log x) −2 sin(log x)
= 2
= .
x x2
c) U ovom slučaju najpre primenjujemo pravilo za izvod složene funkcije, a
zatim za izvod količnika, zbira i ponovo složene funkcije:
µ ¶0 µ 2x ¶0
0 e2x − 1 1 e −1
y = arctan 2x = µ 2x ¶2
e +1 e −1 e2x + 1
1+
e2x + 1
¡ 2x ¢2
e +1 (e2x − 1)0 (e2x + 1) − (e2x − 1)(e2x + 1)0
=
(e2x + 1)2 + (e2x − 1)2 (e2x + 1)2
6

2e2x (e2x + 1) − (e2x − 1)2e2x 2e2x (e2x + 1 − e2x + 1)

= =
e4x + 2e2x + 1 + e4x − 2e2x + 1 2(e4x + 1)
2e2x
= .
e4x + 1

µ ¶0
0 esin x + ecos x
d) y =
sin x − cos x
¡ sin x ¢0 ¡ ¢
e + ecos x (sin x − cos x) − esin x + ecos x (sin x − cos x)0
=
(sin x − cos x)2
¡ sin x ¢ ¡ ¢
e cos x + ecos x (− sin x) (sin x − cos x) − esin x + ecos x (cos x + sin x)
=
(sin x − cos x)2
¡ sin x ¢ ¡ ¢
e + ecos x (sin x cos x − cos x − sin x) − cos2 xesin x + sin2 xecos x
=
(sin x − cos x)2
¡ ¢
cos xesin x − sin xecos x (sin x + cos x) esin x + ecos x
= − .
sin x − cos x (sin x − cos x)2

1 1 1
e) y 0 = (log (log(xex )))0 = (log(xex ))0 = (xex )0
log(xex ) log(xex ) xex
1 1 1+x
= x x
(ex + xex ) = .
log(xe ) xe x log(xex )

³ ¡ p ¢´0
f ) y 0 = log cos x + cos2 x + 1

1 p
= √ (cos x + cos2 x + 1)0
cos x + cos2 x + 1
µ ¶
1 1
= √ − sin x + √ (cos2 x + 1)0
cos x + cos2 x + 1 2 cos2 x + 1
µ ¶
1 1
= √ − sin x + √ (−2 sin x cos x)
cos x + cos2 x + 1 2 cos2 x + 1
√
1 − sin x cos2 x + 1 − sin x cos x
= √ √
cos x + cos2 x + 1 cos2 x + 1
 7
³√ ´
1 − sin x cos2 x + 1 + cos x
= √ √
cos x + cos2 x + 1 cos2 x + 1
sin x
= −√ .
cos2 x + 1

µ ¶
sin x + cos x 0
0
g) y = log = (log(sin x + cos x) − log(sin x − cos x))0
sin x − cos x
1 1
= (cos x − sin x) − (cos x + sin x)
sin x + cos x sin x − cos x
−(cos x − sin x)2 − (sin x + cos x)2
=
(sin x + cos x)(sin x − cos x)
− cos2 x + 2 sin x cos x − sin2 x − sin2 x − 2 sin x cos x − cos2 x
=
sin2 x − cos2 x
−2(sin2 x + cos2 x) 2
= = .
− cos 2x cos 2x

³ p ´0 1 ³p ´0
h) y 0 = arcsin 1 − x2 = r
3 3 2
³√ ´2 1 − x
1 − 3 1 − x2

1 1
=q p p (−2x)
1 − 3 (1 − x2 )2 3 3
(1 − x2 )2

−2x
= p q p .
3 3 (1 − x2 )2 1 − 3 (1 − x2 )2

3. Odrediti izvode sledećih implicitno zadatih funkcija:

y
a) xy + arctan y = x; b) cos(x + y) + sin(1 + xy) = ;
x
¡ ¢
c) ecos y = log x2 + y 2 ; d) tan(xy) = arctan(x + y);

e) (x + y)2 = cos(xy); f) xy − log(x + y) = 0;

r
xy + x + y y
g) = 1+ ; h) xy = y x .
y−x x
8

Rešenje: a) Imajući u vidu da je y zavisno promenljiva, tj. funkcija nezavisno

promenljive x, tražimo izvod leve i desne strane jednakosti i dobijamo:

(xy + arctan y)0 = (x)0 ,

(xy)0 + (arctan y)0 = 1,

1
y + xy 0 + y 0 = 1.
1 + y2

Rešavanjem dobijene jednačine po y 0 imamo:

(y + xy 0 )(1 + y 2 ) + y 0 = 1 + y 2 ,
¡ ¢
x(1 + y 2 ) + 1 y 0 = (1 + y 2 )(1 − y)

(1 + y 2 )(1 − y)
y0 = .
x(1 + y 2 ) + 1

b) Opisanim postupkom dobijamo y 0 kroz sledeći niz jednakosti:

³ y ´0
(cos(x + y) + sin(1 + xy))0 = ,
x
y0x − y
− sin(x + y)(x + y)0 + cos(1 + xy)(1 + xy)0 = ,
x2
xy 0 − y
− sin(x + y)(1 + y 0 ) + cos(1 + xy)(y + xy 0 ) = ,
x2
−x2 sin(x + y)(1 + y 0 ) + x2 cos(1 + xy)(y + xy 0 ) = xy 0 − y,
¡ 3 ¢
x cos(1 + xy) − x2 sin(x + y) − x y 0 = x2 sin(x + y) − x2 y cos(1 + xy) − y.

x2 sin(x + y) − x2 y cos(1 + xy) − y

Konačno je y0 = .
x3 cos(1 + xy) − x2 sin(x + y) − x
¡ ¢
c) ecos y = log x2 + y 2 ,
¡ ¡ ¢¢0
(ecos y )0 = log x2 + y 2 ,
1 ¡ 2 ¢0
ecos y (cos y)0 = x + y2 ,
x2 +y 2
 9

1
ecos y (− sin y)y 0 = (2x + 2yy 0 ),
x2 + y2
¡ ¢
− x2 + y 2 sin y ecos y y 0 = 2x + 2yy 0 ,
¡ ¡ ¢ ¢
− 2y + x2 + y 2 sin y ecos y y 0 = 2x,
2x
y0 = − ¡ ¢ .
2y + x + y 2 sin y ecos y
2

d) tan(xy) = arctan(x + y),

(tan(xy))0 = (arctan(x + y))0 ,

1 1
(y + xy 0 ) = (1 + y 0 ),
cos2 (xy) 1 + (x + y)2
¡ ¢
1 + (x + y)2 (y + xy 0 ) = cos2 (xy)(1 + y 0 ),
¡ ¡ ¢ ¢ ¡ ¢
x 1 + (x + y)2 − cos2 (xy) y 0 = cos2 (xy) − y 1 + (x + y)2 ,
¡ ¢
0 cos2 (xy) − y 1 + (x + y)2
y = .
x (1 + (x + y)2 ) − cos2 (xy)

e) (x + y)2 = cos(xy),
¡ ¢0
(x + y)2 = (cos(xy))0 ,

2(x + y)(1 + y 0 ) = − sin(xy)(y + xy 0 ),

(2(x + y) + x sin(xy)) y 0 = −2(x + y) − y sin(xy),

2(x + y) + y sin(xy)
y0 = − .
2(x + y) + x sin(xy)

f) xy − log(x + y) = 0,

(xy − log(x + y))0 = 0,

1
y + xy 0 − (1 + y 0 ) = 0,
x+y
(x + y)(y + xy 0 ) − (1 + y 0 ) = 0,
10

(x(x + y) − 1) y 0 = 1 − y(x + y),

1 − y(x + y)
y0 = .
x(x + y) − 1

r
xy + x + y y
g) = 1+ ,
y−x x
µ ¶0 µr ¶0
xy + x + y y
= 1+ ,
y−x x
(y + xy 0 + 1 + y 0 )(y − x) − (xy + x + y)(y 0 − 1) 1 y0x − y
= r ,
(y − x)2 x+y x2
2
x
r
(y 2 + 2y) − (x2 + 2x)y 0 1 x xy 0 − y
= ,
(y − x)2 2 x+y x2

µ r ¶ r
1 x x(x + 2) 0 y(y + 2) y x
+ y = + 2 ,
2x x+y (y − x)2 (y − x) 2 2x x+y

µ r ¶ r
x 2x3 (x + 2) 0 2x2 y(y + 2) x
x + y = + y .
x+y (y − x)2 (y − x)2 x+y

Konačno, dobijamo
r
x
2x2 y(y
+ 2) + y(y − x)2
x + y
y0 = r .
2
x 3
x(y − x) + 2x (x + 2)
x+y

h) Najpre logaritmujemo, a zatim diferenciramo jednakost:

log xy = log y x ,

y log x = x log y,

(y log x)0 = (x log y)0 ,

1 1
y 0 log x + y = log y + x y 0 .
x y
 11

Traženi izvod y 0 se dobija rešavanjem dobijene jednačine:

xyy 0 log x + y 2 = xy log y + x2 y 0 ,

(xy log x − x2 )y 0 = xy log y − y 2 ,

y(x log y − y)
y0 = .
x(y log x − x)

4. Odrediti izvode sledećih funkcija:

a) y = xlog x ; b) y = (arctan x)x ;
µ ¶tan x
x2 2
c) y = ; d) y = (sin x)1+cos x .
x2 + 1

Rešenje: a) Kako je funkcija zadata u obliku stepena u kome i osnova i

izložilac zavise od nezavisno promenljive x, najpre logaritmujemo jednakost i
dobijamo

log y = log xlog x = log x log x, tj. log y = (log x)2 .

Diferenciranje dobijene jednakosti daje:

¡ ¢0
(log y)0 = (log x)2 ,
1 0 1
y = 2 log x ,
y x
y
y 0 = 2 log x,
x
y 0 = 2xlog x−1 log x.

b) Sličnim postupkom dobijamo:

y = (arctan x)x ,

log y = log(arctan x)x = x log(arctan x),

(log y)0 = (x log(arctan x))0 ,

y0 1 1
= log(arctan x) + x ,
y arctan x 1 + x2
12
µ ¶
x 1
y 0 = y log(arctan x) + ,
arctan x 1 + x2
µ ¶
0 x−1 x
y = (arctan x) arctan x log(arctan x) + .
1 + x2

µ ¶tan x
x2
c) y= ,
x2 + 1

³ x2 ´
log y = tan x log ,
x2 + 1
µ ³ x2 ´¶0
0
(log y) = tan x log 2 ,
x +1
y0 1 ³ x2 ´ x2 + 1 2x
= log + tan x ,
y 2
cos x 2
x +1 x2
(x2 + 1)2
y0 1 ³ x2 ´ 2
= 2
log 2
+ 2
tan x,
y cos x x +1 x (x + 1)
µ ³ x2 ´ ¶
0 1 2 tan x
y =y log 2 + ,
cos2 x x +1 x (x2 + 1)
µ ¶tan x µ ³ x2 ´ ¶
0 x2 1 2 tan x
y = log 2 + .
x2 + 1 cos2 x x +1 x (x2 + 1)

2
d) y = (sin x)1+cos x ,
¡ ¢
log y = 1 + cos2 x log(sin x),
¡¡ ¢ ¢0
(log y)0 = 1 + cos2 x log(sin x) ,

y0 ¡ ¢ 1
= −2 cos x sin x log(sin x) + 1 + cos2 x cos x,
y sin x
³ ¡ ¢ cos x ´
y 0 = y −2 sin x cos x log(sin x) + 1 + cos2 x ,
sin x
2 ¡ ¢
y 0 = cos x (sin x)cos x 1 + cos2 x − 2 sin2 x log(sin x) .
 13

5. Odrediti izvode sledećih parametarski zadatih funkcija:

½ ½ √
x = tet , x = √ t cos t,
a) b)
y = arctan t; y = t sin t;

½ (
x = t3 + 1, x = t log t,
c) d) log t
y = t3 + t + 1; y= .
t

Rešenje: a) Kako je

x0 (t) = (tet )0 = et + tet = (1 + t)et ,

1
y 0 (t) = (arctan t)0 = ,
1 + t2
to je
1
y 0 (t) e−t
y 0 (x) = 0 = 1 + t2 = .
x (t) (1 + t)et 1 + t + t2 + t3

√ √
b) x= t cos t, y= t sin t,

1 √
¡√ ¢0 √ sin t + t cos t
y 0 (t) t sin t 2 t sin t + 2t cos t
y 0 (x) = 0 = ¡√ ¢0 = 1 √ = .
x (t) t cos t √ cos t − t sin t cos t − 2t sin t
2 t

c) x = t3 + 1, y = t3 + t + 1,
¡3 ¢0
0 y 0 (t) t +t+1 3t2 + 1 1
y (x) = 0 = 0 = = 1 + 2.
x (t) (t3 + 1) 3t2 3t

log t
d) x = t log t, y= ,
t
µ ¶ 1
log t 0 t − log t
0
t
y (t) t t2 1 − log t
y 0 (x) = 0 = 0 = = 2 .
x (t) (t log t) 1 t (1 + log t)
log t + t
t
14

6. Odrediti vrednosti y 0 (x) i y 0 (x0 ) ako je funkcija y(x) zadata sa:

µ ¶
log x 1
a) y(x) = arctan , x0 = ;
x e
p
b) xy − xy 2 + 6 = 0, x0 = 3, y(x0 ) = 1;

c) y = (2 + cos x)x , x0 = 0;
½
x = t − sin t,
d) x0 = π, y(x0 ) = 2.
y = 1 − cos t,

µ ¶
log x
Rešenje: a) Funkcija y(x) = arctan je diferencijabilna na (0, +∞) i
x
u svakoj tački tog intervala je
1 − log x
y 0 (x) = .
x2 + log2 x

Za x0 = 1/e = e−1 važi

µ ¶
0 0 1 1 − log e−1 1 − (−1) 2e2
y (x0 ) = y = = = .
e e−2 + (log e−1 )2 1 2 1 + e2
+ (−1)
e2

b) Primenjujući postupak za odred̄ivanje izvoda implicitno zadate funkcije

opisan u zadatku 3. nalazimo izvod funkcije y(x) u proizvoljnoj tački iz oblasti
definisanosti: ³ p ´
2
y y − 2 xy + 6
y 0 (x) = ³p ´.
2x xy 2 + 6 − y
Zato je µ q ¶
y(x0 ) y(x0 ) − 2 x0 (y(x0 ))2 + 6
y 0 (x0 ) = ³p ´ ,
2x0 x0 y(x0 )2 + 6 − y(x0 )
tj., ³ ´
√
1 · 1 − 2 3 · 12 + 6 5
y 0 (3) = ³√ ´ =− .
2·3 3 · 12 + 6 − 1 12
 15

c) Kao u zadatku 4., jednakost y = (2 + cos x)x logaritmujemo, a zatim

diferenciramo:

log y = x log(2 + cos x),

y0 − sin x
= log(2 + cos x) + x ,
y 2 + cos x

odakle dobijamo

y 0 (x) = (2 + cos x)x−1 ((2 + cos x) log(2 + cos x) − x sin x) .

Specijalno,

y 0 (0) = (2 + cos 0)−1 ((2 + cos 0) log(2 + cos 0) − 0 · sin 0) = log 3.

d) Izvod parametarski zadate funkcije x = t−sin t, y = 1−cos t u proizvoljnoj

tački je
y 0 (t) (1 − cos t)0 sin t
y 0 (x) = 0 = 0
= .
x (t) (t − sin t) 1 − cos t
Da bismo odredili vrednost patametra t0 tako da je x(t0 ) = x0 , y(t0 ) = y(x0 ),
rešavamo sistem jednačina

t − sin t = π,
1 − cos t = 2.

Iz druge jednačine zaključujemo da je cos t = −1, tj. t = π + 2kπ, k ∈ Z.

Zamenom u prvoj jednačini dobijamo

π + 2kπ − sin(π + 2kπ) = π,

odakle je 2kπ = 0, tj. k = 0. Prema tome, t0 = π, pa je

sin t0
y 0 (x0 ) = = 0.
1 − cos t0

7. Odrediti y 00 (x) i y 00 (0) ako je funkcija y(x) zadata eksplicitno:

r
1 1+x
a) y = etan x + ; b) y = arctan .
cos x 1−x
16

1
Rešenje: a) y = etan x + ,
cos x
1 1 etan x + sin x
y 0 = etan x − (− sin x) = ,
cos2 x cos2 x cos2 x
µ tan x ¶0
e + sin x
y 00 = (y 0 )0 =
cos2 x
µ ¶
tan x 1 ¡ ¢
e 2
+ cos x cos2 x − etan x + sin x (−2 cos x sin x)
cos x
=
cos4 x
etan x + cos3 x + 2 sin x cos x etan x + 2 sin2 x cos x
=
cos4 x
¡ ¢
etan x (1 + 2 sin x cos x) + cos x cos2 x + 2 sin2 x
=
cos4 x
¡ ¢
etan x (1 + sin 2x) + cos x 1 + sin2 x
= ,
cos4 x
¡ ¢
00 etan 0 (1 + sin 0) + cos 0 1 + sin2 0
y (0) = = 2.
cos4 0
r
1+x
b) y = arctan ,
1−x
1
y0 = √ ,
2 1 − x2
µ ¶0 µ ¶
1 1 ³¡ ¢−1/2 ´0 1 1 ¡ ¢−3/2
y 00 = √ = 1 − x2 = − 1 − x2 (−2x)
2 1 − x2 2 2 2
x
= q , y 00 (0) = 0.
2 (1 − x2 )3

8. Odrediti y 00 (x) i y 00 (x0 ) ako je funkcija y(x) zadata implicitno:

a) x2 + 2xy + y 2 − 4x + 2y = 2, x0 = 1;

b) exy = x + y, x0 = 0;

x
c) log y + = 1, x0 = 0.
y
 17

Rešenje: a) Primetimo da su jednačinom

x2 + 2xy + y 2 − 4x + 2y = 2

implicitno zadate dve funkcije y = y1 (x) i y = y2 (x). Primenom postupka

opisanog u zadatku 3. dobijamo njihov prvi izvod:

2−x−y
y0 = .
1+x+y

Diferenciranjem dobijene jednakosti nalazimo drugi izvod obeju funkcija u

proizvoljnoj tački oblasti definisanosti:
µ ¶0
00 0 0 2−x−y
y = (y ) =
1+x+y
(2 − x − y)0 (1 + x + y) − (2 − x − y)(1 + x + y)0
=
(1 + x + y)2
(−1 − y 0 )(1 + x + y) − (2 − x − y)(1 + y 0 )
=
(1 + x + y)2
−3(1 + y 0 )
= .
(1 + x + y)2

Za x = 1 imamo
−3(1 + y 0 (1))
y 00 (1) = .
(1 + 1 + y(1))2
Za odred̄ivanje y(1) zamenimo x = 1 u jednačini

x2 + 2xy + y 2 − 4x + 2y = 2

i dobijamo
1 + 2y(1) + y(1)2 − 4 + 2y(1) = 2,

tj.
y(1)2 + 4y(1) − 5 = 0,

čija su rešenja y1 (1) = 1 i y2 (1) = −5. Sada je

2 − 1 − y1 (1) 2 − 1 − y2 (1) 6
y10 (1) = = 0, y20 (1) = = = −2
1 + 1 + y1 (1) 1 + 1 + y2 (1) −3
18

i
−3(1 + y10 (1)) −3 1
y100 (1) = = 2 =− ,
(1 + 1 + y1 (1))2 3 3
0
−3(1 + y2 (1)) 3 1
y200 (1) = 2
= 2
= .
(1 + 1 + y2 (1)) (−3) 3

b) Izvodi funkcije implicitno zadate sa exy = x + y u proizvoljnoj tački su

1 − yexy
y0 = ,
xexy − 1
µ ¶0
00 0 0 1 − yexy
y = (y ) =
xexy − 1
(1 − yexy )0 (xexy − 1) − (1 − yexy )(xexy − 1)0
=
(xexy − 1)2
(−y 0 exy − yexy (y + xy 0 )) (xexy − 1) − (1 − yexy ) (exy + xexy (y + xy 0 ))
=
(xexy − 1)2
(y 0 + y(y + xy 0 )) (xexy − 1) + (1 − yexy ) (1 + x(y + xy 0 ))
= −exy
(xexy − 1)2
(1 − x(exy + x − y)) y 0 − 1 + y(exy − x + y)
= exy .
(xexy − 1)2

Zamenom x = 0 u jednačini exy = x + y dobijamo y(0) = 1, pa je

1 − 1 · e0·1
y 0 (0) = = 0,
0 · e0·1 − 1
¡ ¢
0·1 + 0 − 1) · 0 − 1 + 1 · (e0·1 − 0 + 1)
00 0·1 1 − 0 · (e
y (0) = e = 1.
(0 · e0·1 − 1)2

c) Jednačinu možemo da transformišemo u oblik y log y + x = y, a zatim

diferenciranjem i rešavanjem dobijene jednačine po y 0 dobijamo prvi izvod
funkcije u proizvoljnoj tački:

1
y0 = − .
log y
 19

Ponovnim diferenciranjem dobijamo i drugi izvod:

µ ¶0
00 0 0 1 1 y0 y0
y = (y ) = − = = .
log y log2 y y y log2 y

Vrednost funkcije u tački x = 0 je y(0) = e, a vrednosti izvoda su

1
y 0 (0) = −1, y 00 (0) = − .
e
Primetimo da se bez transformacije polazne jednačine dobijaju drugačiji oblici
prvog i drugog izvoda funkcije:

y xy 0 − y
y0 = , y 00 = .
x−y (x − y)2

Oni su ekvivalentni onima koji su prethodno dobijeni, što se može pokazati

korišćenjem polazne jednačine.

9. Odrediti y 00 (x) i y 00 (x0 ) ako je funkcija y(x) zadata parametarski:

½
x = e−2t ,
a) x0 = e;
y = e2t ,
½
x = 2(t − cos t),
b) x0 = π.
y = 2(1 − sin t),

Rešenje: a) Prvi izvod parametarski zadate funkcije u proizvoljnoj tački je

dy
dy (e2t )0 2e2t
y 0 (x) = = dt = −2t 0 = = −e4t .
dx dx (e ) −2e−2t
dt
Drugi izvod odred̄ujemo na sledeći način:
µ ¶
00 d dy d ¡ 4t ¢
y (x) = = −e .
dx dx dx

Primenjujući pravila za izvod složene funkcije:

d ¡ 4t ¢ d ¡ 4t ¢ dt dt
−e = −e = −4e4t
dx dt dx dx
20

i izvod inverzne funkcije:

dt 1 1
= = ,
dx dx −2e−2t
dt
dobijamo
1
y 00 (x) = −4e4t
= 2e6t .
−2e−2t
Tačka čija je apscisa x0 = e dobija se za vrednost parametra t0 = −1/2.
Zato je
2
y 00 (e) = 2e−3 = 3 .
e

b) Slično kao u prethodnom zadatku odred̄ujemo:

dy
dy (2(1 − sin t))0 −2 cos t cos t
y 0 (x) = = dt = = =− ,
dx dx (2(t − cos t)) 0 2(1 + sin t) 1 + sin t
dt
µ ¶ µ ¶ µ ¶
00 d dy d cos t d cos t dt
y (x) = = − = −
dx dx dx 1 + sin t dt 1 + sin t dx
1 1 1 1 1
= = = .
1 + sin t dx 1 + sin t 2(1 + sin t) 2(1 + sin t)2
dt
Specijalno, 2(t − cos t) = π se dobija za t0 = π/2, pa je
1 1
y 00 (π) = = .
2(1 + sin π/2)2 8

10. Dokazati da je funkcija

√ √
x
y(x) = e + e− x

rešenje diferencijalne jednačine

1 1
xy 00 + y 0 − y = 0.
2 4

Rešenje: Izvodi zadate funkcije su

√ √
x (√x
√ √ √
e x − e− x e x( x − 1) + e− + 1)
0 00
y = √ , y = √ .
2 x 4x x
 21

Zamenom u levoj strani jednačine dobija se

1 1
xy 00 + y 0 − y
2 4
√ √ √ √ √ √ √ √
e x ( x − 1) + e− x ( x + 1) e x − e− x e x + e− x
= √ + √ −
4 x 4 x 4
√ √ √ √ √ √
e x ( x − 1 + 1) + e− x ( x + 1 − 1) e x + e− x
= √ − = 0.
4 x 4
11. Dokazati da funkcija
e2x − 1
f (x) = log
e2x + 1
zadovoljava diferencijalnu jednačinu
2(e4x + 1)f 0 (x) + (e4x − 1)f 00 (x) = 0.

Rešenje: Kako je
¡ ¢
0 4e2x 00 8e2x e4x + 1
f (x) = 4x , f (x) = − ,
e −1 (e4x − 1)2
imamo
¡ ¢ ¡ ¢
2 e4x + 1 f 0 (x) + e4x − 1 f 00 (x)
¡ ¢
¡ 4x ¢ 4e2x ¡ 4x ¢ 8e2x e4x + 1
= 2 e + 1 4x − e −1 = 0.
e −1 (e4x − 1)2

12. Odrediti y (n) (x) (n ∈ N) ako je:

a) y = sin(ax + b); b) y = cos(ax + b);

c) y = eax+b ; d) y = log(ax + b).

Rešenje: a) Imajući u vidu da je prvih nekoliko izvoda funkcije jednako:

³ π´
y 0 = (sin(ax + b))0 = a cos(ax + b) = a sin ax + b + ,
2
³ ³ π ´´0 ³ π´ ³ π´
y 00 = a sin ax + b + = a2 cos ax + b + = a2 sin ax + b + 2 · ,
2 2 2
³ ³ ´´
π 0 ³ π ´ ³ π´
y 000 = a2 sin ax + b + 2 · = a3 cos ax + b + 2 · = a3 sin ax + b + 3 · ,
2 2 2
³ ³ π ´´0 ³ π´ ³ π ´
y (4) = a3 sin ax + b + 3 · = a4 cos ax + b + 3 · = a4 sin ax + b + 4 · ,
2 2 2
22

možemo da pretpostavimo da je izvod reda n (n ∈ N) oblika

³ nπ ´
y (n) = an sin ax + b + .
2
Dokaz izvodimo matematičkom indukcijom. Za n = 1 tvrd̄enje važi. Pret-
postavimo da važi za neki prirodni broj k, tj. da je
µ ¶
(k) k kπ
y = a sin ax + b + .
2

Tada je
³ ´0 µ µ
kπ
¶¶0 µ
kπ
¶
(k+1) (k) k k+1
y = y = a sin ax + b + =a cos ax + b +
2 2
µ ¶ µ ¶
k+1 kπ π k+1 (k + 1)π
=a sin ax + b + + =a sin ax + b + ,
2 2 2

što znači da važi i za prirodan broj k + 1. Prema tome, tvrd̄enje važi za svaki
prirodan broj n, tj.
³ nπ ´
y (n) = (sin(ax + b))(n) = an sin ax + b + .
2

b) Na isti način dobijamo

³ nπ ´
(cos(ax + b))(n) = an cos ax + b + (n ∈ N).
2

c) Kako za funkciju y = eax+b važi:

y 0 = aeax+b , y 00 = a2 eax+b , y 000 = a3 eax+b , . . .

pretpostavljamo da je
³ ´(n)
y (n) = eax+b = an eax+b (n ∈ N).

Tvrd̄enje se dokazuje matematičkom indukcijom na prethodno opisan način.

d) Za funkciju y = log(ax + b) imamo:

a a2 2a3 3 · 2a4
y0 = , y 00 = − , y 000 = , y (4) = − .
ax + b (ax + b)2 (ax + b)3 (ax + b)4
 23

S obzirom na prva četiri izvoda pretpostavljamo da je

an (n − 1)!
y (n) = (−1)n−1
(ax + b)n

i dokazujemo matematičkom indukcijom. Za n = 1 tvrd̄enje važi. Iz indukci-

jske pretpostavke da tvrd̄enje važi za n = k, tj.

ak (k − 1)!
y (k) = (−1)k−1 ,
(ax + b)k

sledi
³ ´0 µ k
¶0 ³ ´0
(k+1) (k) k−1 a (k − 1)! k−1 k −k
y = y = (−1) = (−1) a (k − 1)! (ax + b)
(ax + b)k
³ ´ ak+1 k!
= (−1)k−1 ak (k − 1)! −ka(ax + b)−k−1 = (−1)k ,
(ax + b)k+1

što znači da važi i za n = k + 1. Prema tome, važi

an (n − 1)!
y (n) = (log(ax + b))(n) = (−1)n−1 (n ∈ N).
(ax + b)n

13. Ako je n ∈ N, odrediti:

µ ¶(n) µ ¶(n) µ ¶(n)
1 2x + 3 1
a) ; b) ; c) 2
.
2x − 3 2x − 3 4x − 9

Rešenje: a) Na način opisan u zadatku 12. d) dokazujemo da je

µ ¶(n)
1 (−1)n 2n n!
= .
2x − 3 (2x − 3)n+1

b) Kako je
2x + 3 6
=1+ ,
2x − 3 2x − 3
važi
µ ¶(n) µ ¶(n) µ ¶(n)
2x + 3 6 1 (−1)n 6 · 2n n!
= 1+ =6 = .
2x − 3 2x − 3 2x − 3 (2x − 3)n+1
24

c) Transformišemo datu racionalnu funkciju na sledeći način:

µ ¶
1 1 1 1 1
2
= = − ,
4x − 9 (2x + 3)(2x − 3) 6 2x − 3 2x + 3

odakle dobijamo
µ ¶(n) µ ¶(n) õ ¶(n) µ ¶(n) !
1 1 1 1 1 1 1
2
= − = −
4x − 9 6 2x − 3 2x + 3 6 2x − 3 2x + 3
µ ¶
1 (−1)n 2n n! (−1)n 2n n!
= −
6 (2x − 3)n+1 (2x + 3)n+1
µ ¶
(−1)n 2n n! 1 1
= − .
6 (2x − 3)n+1 (2x + 3)n+1

14. Odrediti
µ ¶(n)
1
√ (n ∈ N),
1−x
a zatim, koristeći dobijeni rezultat, odrediti i
µ ¶(n)
1 + x + x2
√ (n ∈ N).
1−x

1
Rešenje: Neka je f (x) = √ . Tada je:
1−x
³ ´0 1
f 0 (x) = (1 − x)−1/2 = (1 − x)−3/2 ,
2
00 1³ −3/2
´0 1 3
f (x) = (1 − x) = (1 − x)−5/2 ,
2 2 2
1 3³ ´0 1 3 5
f 000 (x) = (1 − x)−5/2 = (1 − x)−7/2 .
2 2 2 2 2
Uočavanjem pravilnosti pretpostavljamo da za proizvoljno n ∈ N važi

(2n − 1)(2n − 3) · · · 3 · 1 (2n − 1)!!

f (n) (x) = n
(1 − x)−(2n+1)/2 . = p .
2 2n (1 − x)2n+1

Dokaz matematičkom indukcijom opisan u zadatku 12. biće izostavljen.

 25

µ ¶(n)
1 + x + x2
Za odred̄ivanje √ primenjujemo Lajbnicovu formulu
1−x
n µ ¶
X
(n) n (n−k)
(f (x)g(x)) = f (x)g (k) (x),
k
k=0

pri čemu je g(x) = 1 + x + x2 . Kako je

g 0 (x) = 1 + 2x, g 00 (x) = 2, g (k) (x) = 0, k = 3, 4, . . .

u navedenoj sumi su svi sabirci za k = 3, 4, . . . , n jednaki nuli. Zato je

Xn µ ¶
n (n−k)
(f (x)g(x))(n) = f (x)g (k) (x)
k
k=0
µ ¶ µ ¶ µ ¶
n (n) n (n−1) 0 n (n−2)
= f (x)g(x) + f (x)g (x) + f (x)g 00 (x)
0 1 2
(2n − 1)!! (2n − 3)!!
= p (1 + x + x2 ) + n p (1 + 2x)
2n (1 − x)2n+1 2 n−1 (1 − x)2n−1
(2n − 5)!!
+ n(n − 1) p .
2 n−2 (1 − x)2n−3

Sred̄ivanjem poslednjeg izraza dobijamo

µ ¶(n)
1 + x + x2 3(2n − 5)!! ¡ ¢
√ = p (1 − 6n + 4n2 ) − (2n − 1)x + x2 .
1−x 2n (1 − x)2n+1

15. Za n ∈ N odrediti
¡ ¢(n) ¡ 2 ¢(n)
a) e3x+2 ; b) (3x + 2x + 1)e3x+2 .

Rešenje: a) Izvod reda n funkcije f (x) = e3x+2 je (videti zadatak 12. c))
¡ ¢(n)
f (n) (x) = e3x+2 = 3n e3x+2 .

¡ ¢(n)
b) Izvod (3x2 + 2x + 1)e3x+2 odred̄ujemo primenom Lajbnicove formule
za izvod proizvoda funkcija

f (x) = e3x+2 i g(x) = 3x2 + 2x + 1.

26

Izvodi ovih funkcija su

f (k) (x) = 3k e3x+2 , k = 0, 1, 2, . . . ,

g (0) (x) = 3x2 + 2x + 1, g 0 (x) = 6x + 2, g 00 (x) = 6,

g (k) (x) = 0, k = 3, 4, . . . ,

pa važi:
X n µ ¶
¡ 2 ¢
3x+2 (n) (n) n (n−k)
(3x + 2x + 1)e = (f (x)g(x)) = f (x)g (k) (x)
k
k=0
µ ¶ µ ¶ µ ¶
n (n) (0) n (n−1) 0 n (n−2)
= f (x)g (x) + f (x)g (x) + f (x)g 00 (x)
0 1 2
µ ¶ µ ¶ µ ¶
n n 3x+2 2 n n−1 3x+2 n n−2 3x+2
= 3 e (3x + 2x + 1) + 3 e (6x + 2) + 3 e 6
0 1 2
¡ ¢
= 3n−1 e3x+2 3(3x2 + 2x + 1) + 2n(3x + 1) + n(n − 1)
¡ ¢
= 3n−1 e3x+2 9x2 + 6(n + 1)x + n2 + n + 3 .

¡ ¢(n)
16. Odrediti 23x 32x (n ∈ N).

Rešenje: Matematičkom indukcijom se može dokazati da za proizvoljno n ∈ N

važi: ¡ 3x ¢(n) ¡ 2x ¢(n)
2 = (3 log 2)n 23x , 3 = (2 log 3)n 32x .
Primenom Lajbnicove formule dobijamo:
n µ ¶
¡ 3x 2x ¢(n) X n ¡ 3x ¢(k) ¡ 2x ¢(n−k)
2 3 = 2 3
k
k=0
n µ ¶
X n ¡ ¢³ ´
= (3 log 2)n 23x (2 log 3)n−k 32x
k
k=0
Xn µ ¶µ ¶
n 3x 2x n 3 log 2 k
= (2 log 3) 2 3
k 2 log 3
k=0
µ ¶
n 3x 2x 3 log 2 n
= (2 log 3) 2 3 1+
2 log 3
(2 log 3 + 3 log 2)n
= (2 log 3)n 23x 32x
(2 log 3)n
= 23x 32x logn 72.
 27

Do istog rezultata se može doći i bez korišćenja Lajbnicove formule na sledeći

način:
¡ 3x 2x ¢(n) ¡¡ 3 2 ¢x ¢(n)
2 3 = 2 ·3 = (72x )(n) = 72x log 72 = 23x 32x logn 72.

17. Dokazati da funkcija

r
1+x
f (x) = arctan
1−x
zadovoljava diferencijalnu jednačinu
¡ ¢
1 − x2 f 00 (x) − xf 0 (x) = 0

i odrediti f 0 (0) i f 00 (0). Da li se može odrediti f (n) (0) za proizvoljno n ∈ N?

Rešenje: Izvodi date funkcije su

1 x
f 0 (x) = √ , f 00 (x) = √ ,
2 1 − x2 2 (1 − x2 ) 1 − x2

pa je zaista
¡ ¢ ¡ ¢ x 1
1 − x2 f 00 (x) − xf 0 (x) = 1 − x2 √ −x √ = 0.
2 (1 − x2 ) 1−x2 2 1 − x2

Da bismo odredili f (n) (0) za proizvoljno n ∈ N, potražimo nti izvod izraza na

levoj i desnoj strani jednakosti primenom Lajbnicove formule:
¡ ¢
1 − x2 f 00 (x) = xf 0 (x),
¡¡ ¢ ¢(n) ¡ 0 ¢(n)
1 − x2 f 00 (x) = xf (x) ,
n µ
X n ¡ ¶ n
X n µ ¶
¢(k) 00
1 − x2 (f (x))(n−k) = (x)(k) (f 0 (x))(n−k) .
k k
k=0 k=0

Kako je (f 00 (x))(n−k) = f (n−k+2) (x), (f 0 (x))(n−k) = f (n−k+1) (x),

¡ ¢0 ¡ ¢00 ¡ ¢(k)
1 − x2 = −2x, 1 − x2 = −2, 1 − x2 = 0, k = 3, 4, . . .

i
(x)0 = 1, (x)(k) = 0, k = 2, 3, . . . ,
28

imamo:
µ ¶ µ ¶ µ ¶
n 2
¢ (n+2) n (n+1) n
(1 − x f (x) + (−2x)f (x) + (−2)f (n) (x)
0 1 2
µ ¶ µ ¶
n (n+1) n (n)
= xf (x) + f (x),
0 1

tj.
¢
(1 − x2 f (n+2) (x) − 2nxf (n+1) (x) − n(n − 1)f (n) (x) = xf (n+1) (x) + nf (n) (x).

Za x = 0 jednakost postaje

f (n+2) (0) = n2 f (n) (0), n ∈ N.

Imajući u vidu da je f 0 (0) = 1/2 i f 00 (0) = 0, važi sledeće:

1 1
f 000 (0) = , f (4) (0) = 0, f (5) (0) = 32 · ,
2 2
1
f (6) (0) = 0, f (7) (0) = 52 · 32 · , f (8) (0) = 0.
2
Pretpostavku da je za proizvoljno k ∈ N
1
f (2k+1) (0) = ((2k − 1)!!)2 , f (2k) (0) = 0.
2
treba dokazati matematičkom indukcujom, što prepuštamo čitaocu.