УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ИСТОРИЈА

ДЈЕЛАТНОСТ ХУМАНИСТА У ФИРЕНЦИ

(семинарски рад из Културе Западне Европе од XII до XVI вијека)

Студент:

Јефтић Јелена

Бања Лука, 2018.

 Садржај

1. Хуманизам.......................................................................................................... 3
2. Однос хуманизма и ренесансе.......................................................................... 3
3. Породица Медичи и појава хуманизма у Фиренци........................................4
4. Књижевност и умјетност Фирентинаца.......................................................... 4
5. Литература......................................................................................................... 7

2
 1. Хуманизам

Хуманизам настаје од латинске ријечи humanus што значи човјечији, људски.

Представља покрет у којем човјек постаје средиште тема како књижевних тако и
умјетничких дјела. Корјене хуманизма налазимо у средњовјековној култури, али је
тешко одредити тачно почетке покрета. Хуманизам се залагао за право појединца да се
служи својим разумом и да вјерује у исправност својих закључака. Термин хуманиста
потиче из XV вијека, а историчари тим термином називају људе чији је примаран циљ
проучавање класике, односно антике. Хуманисти, надахнућа за своја дјела, проналазе
управо у дјелима старих грчких и римских писаца.Током XV вијека нека, до тада, не
преведена дјела Аристотела и Платона извришила су велики утицај на развој
хуманизма као покрета, као и чувени Цицеронови говори који су надахнули хуманисте
да створе идеал говорника. Према томе, можемо закључити да хуманисти теже да
упознају, објасне, али и насљедују класичну римску и грчку књижевност.
Ова култура довела је до преокрета у науци, филозофији, књиевности и ликовној
умјетности.
Најистакнутији међу хуманистима XIV вијека, био је Франческо Претрарка, кога
називају и оцем хуманизма. Он је био оличење интелектуалца новог типа по томе што
је за живота зарађивао пишући. Претрарка је много утицао на то да се створи тип или
идеал хуманисте, а поред њега и Ђовани Бокачо.
Дјелокруг хуманиста био је веома широк и они су имали и доста велик утицај на
изучавање права на универзитетима, тј. имали су најважнији утицај у областима
образовања1.

2. Однос хуманизма и ренесансе

Као што смо већ горе навели, хуманизам је покрет који се сада осврће на човјека у
првом плану, у књижевности, науци итд.,ренесанса на неки начин произилази из
хуманизма, али она престарвља покрет везан највише за умјетност. Истовремено, са
развојем књижевности, развијале су се и ликовне умјтности. Ренесанса се појављује као
и хуманизам, у Фиренци током XIV вијека, за вријеме породице Медичи чији чланови
су дозволили хуманистима да шире свој утицај, те се шири даље. Сама ријеч ренесанса

1
Оксфордска историја средњовјековне Европе, приредио Џорџ Холмс, CLIO-Глас српске, Бања Лука
1998, стр. 269-271.

3
долази из француског и значи препород. Италија је била земља у којој је умјетност
ренесансе нашла свој највиши израз, због развоја градова и гомилања богатства
појединих италијанских породица. Многи умјетници су истовремено били и сликари,
кипари, архитекте и др. Најпознатији сликари су били: Леонардо да Винчи, Рафаело
Санти, који је био порјеклом из Фиренце, те Тицијан. А што се тиче архитеката ту су
били Бруналески, такође порјеклом из Фиренце, затим Донатело, Гиберта и Мазачо.
У сликарству се јавља слободнији реализам. Умјетници су експериментисали са бојама,
перспективом и пропорцијом2.

3. Породица Медичи и појава хуманизма у Фиренци

Козмо де Медичи био је фирентински банкар и такорећи, глава породице Медичи и

владар Републике Фиренце. За његово вријеме почиње и развој хуманизма у Фиренци и
он хуманистима даје потпору и дозволу да раде и шире даље свој утицај. Наметнуо је
високе порезе, а новац је трошио на улијепшавање Фиренце, и како је сам говорио није
жалио за потрошеним новцем. За њега су радили једни од највећих умјетника тог доба
као што је Брунаскели и Донатело. У његовим дјелима га је слиједио и његов унук
Лоренцо де Медичи, познатији као Лоренцо Величанствени који је наслиједио очеве и
дједове банке и био владар републике Фиренце. Он је такође наметнуо велике порезе и
тај новац је трошио на умјетнике и књижевнике. За вријеме његове владавине радили
су познати умјетници као Леонардо да Винчи, Сандро Ботичели, Микеланђело
Буанароти и други. А његовом смрћу завршило се и златно доба фирентинског
сликарства.

4. Књижевност и умјетност у Фиренци

Као што смо већ поменули, један од најважнијих ценатар развоја књижевности и
умјетности хуманиста била је Фиренца. Из Фиренце су потицали многи угледни и данас
веома познати умјетници, без којих средњи вијек и препород је незамислив.
На прво мјесто, свакако стављамо чувеног писца Данте Алигерија (слика 1.) који је
потицао из Фиренце. За собом оставља једно од најпознатијих дјела а то је
Божанствена комедија која је састављена из Пакла, Чистилишта и Раја. Сва три дијела

2
Оксфордска историја средњовјековне Европе, приредио Џорџ Холмс, CLIO-Глас српске, Бања Лука
1998, стр. 273.

4
сачињена су из 33 пјевања. Први дио наслова Божанствена, није дао Данте Алигери,
него Ђовани Бокачо који није био из Фиренце, али је оставља за собом дјело везано за
фирентинску традицију названо Фијезоланска прича о нимфама.
Са друге стране имамо умјетнике који су означили овај приод и овај град, а један од
њих је Филипо Брунелески који је познат по својој израђеној куполи катедрале Санта
Марија дел Фјоре (слика 2.) Такође му је Ђовани Медичи повјерио изградњу погребне
капеле породице Медичи у цркви Сан Лоренцо.
Од фирентинских сликара најутјецајнијих је био Сандро Ботичели. Он је био
италијански сликар фирентинске школе раног ренесансног покрета, а једно од
најпознатијих његових дјела је Рођење Венере (слика 3.) Међутим, један од
најпознатијих је Леонардо да Винчи који је рођен у Винчи која припада округу
Фиренца. Био је италијански архитекта, вајар, сликар, проналазач и инжињер. Био је
прави примјер једног хуманисте и ренесансног човјека. Познат је по својим ремек
дјелима Тајна вечера(слика 4.) и Мона Лиза. (слика 5.). Он је остварио велик утицај на
многе друге сликаре попут Рафаела Сантија који је направио студије борбе голих
мушкараца, једне од опсесија фирентинског раздобља.

Слика 1. Слика 2.

5
 Слика 3.

Слика 4.

Слика 5.

6
 5. Литература

 Оксфордска историја средњовјековне Европе, приредио Џорџ Холмс, CLIO,

Глас Српски, Бања Лука, 1998.

 https://sh.wikipedia.org/wiki/Medici (17. март 2018)

 https://bs.wikipedia.org/wiki/Dante_Alighieri (17. Март 2018.)

 https://sh.wikipedia.org/wiki/Giovanni_Boccaccio (17. март 2018)

 https://hr.wikipedia.org/wiki/Sandro_Botticelli (17. март 2018)

 https://sh.wikipedia.org/wiki/Rafael (17. март 2018)

 https://hr.wikipedia.org/wiki/Filippo_Brunelleschi (17. март 2018)