UNIVERZITET " NIKOLA TESLA " UNION

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

PREDMET: TEORIJA ORGANIZACIJE

Tema: NELEGALNE (MAFIJAŠKE) ORGANIZACIJE

Beograd, 2014.

SADRŽAJ:

UVOD..................................................................................................................................................3
1. NELEGALNE (MAFIJAŠKE) ORGANIZACIJE.......................................................................4
1.1. Istoriski razvoj mafije............................................................................................................5
1.2. Pravila mafije........................................................................................................................5
2. CILJ MAFIJE................................................................................................................................7
2.1. Koza Nostra...........................................................................................................................7
2.2. Italijansko Američka Mafija.................................................................................................9
2.3. BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA U SAD........................................10
ZAKLJUČAK....................................................................................................................................12
LITERATURA...................................................................................................................................13

2
 UVOD

Savremeni životni stil retko da dopušta čoveku trenutke samodovoljnosti, bez dodira sa
organizacijom i potrebom adekvatnog ponašanja u organizaciji. Neprekidno smo u kontaktu sa
raznim organizacijama radnim, kulturnim, obrazovnim, zdravstvenim, verskim, političkim,
zabavnim. Brojne organizacije ne samo da omeđavaju naše aktuelno ponašanje već čine sponu sa
prošlošću i kreiraju našu budućnost. Njima je u velikoj meri određen naš život u sadašnjosti ali i
građenje budućnosti i upoznavanje prošlosti. Organizacije čine okvir u kome svaki pojedinac,
njihov član, ostvaruje sopstvene vizije i ciIjeve.
Brojnim organizacijama, kojih često i nismo svesni, definisani su i naši odnosi sa dragim
Ijudima jer njih prvenstveno karakterišu osobene šeme međuljudskih odnosa i „pravila igre".
Vrednosti ljudi kao što su moralne, radne, kreativne najjasnije se ispoljavaju i uobličavaju u
organizacijama. Time organizacije i činioci njihovog vođenja stvaraju uslove i propozicije opštih
procesa socijalizacije. Možemo reći da i sama čovekova ličnost, ta opet jedinstvena organizacija
osobina nastaje delovanjem socijalne sredine da datu biološku osnovu stvarajući opšti a za
pojedinca osobeni obrazac ponašanja. Dakle, ličnost nastaje u organizaciji ali i sama poprima odlike
organizacije.
Izučavanje mafijaških organizacija je značajnije od izučavanja drugih organizacija. One su
pre svega ilegalne. Njihova organizacija je nepoznata, ali i pravila tj. zakoni na osnovu kojih
funkcionišu. Mafijaške organizacije često prestavljaju primer disciplinovanosti, profesionalizma i
prisnosti njihovih članova. Mafijaške organizacije se razlikuju od zemlje do zemlje. One su
različite veličine, organizacionog ustrojstva i različitih uslova u kojima deluju. Principi na kojima
mafijaške organizacije funkcionišu su univerzalni, što povećava interesovanje naučne i stručne
javnosti za njihovo proučavanje.

3
 1. NELEGALNE (MAFIJAŠKE) ORGANIZACIJE

Organizacija počinje sa pojavom čoveka čovek se njome počeo baviti sa početkom

obavljanja korisnog proizvodnog rada, preoblikovanja predmeta rada u raznovrsne proizvode u cilju
podmirivanja životnih potreba. Čovek je s kvalitetnom organizacijom uz manji napor (troškove)
bolje i brže postizao mnogo veće rezultate u svim oblastima svog delovanja. Od prvih (slučajnih)
lovačkih grupa do savremenih oblika zajedničkog rada i života, čovek nikada nije mogao, a ni danas
ne može, bez organizacije. Čovek se koristi i pripada organizaciji čitav svoj život od rođenja do
smrti, jer sva svoja radna i životna pitanja rešava zajedno sa ljudima dakle organizovano.
Reč „mafija" pripada sada već dugačkom spisku reči kao što su „plca", „špageti" i „opera"
koje je itaiijanski jezik podario mnogim drugim jezicima širom sveta. Ona se koristi za kriminalce
uopšte, i van granica Sicilije i SAD gde je mafija u strogom smislu utemeljena. 1
„Mafija" je postala opsti epitet za čitav jedan svet oružanih bandi kineskih, japanskih,
ruskih, čeških, albanskih, turskih i tako dalje koje imaju vrlo maio veze ili uopšte nemaju nikakve
veze sa Sicilijom.
Postoje i druga kriminalna udruženja, smeštena u drugim regilama južne Italije, i sva ona se
ponekada nazivaju „mafija": Sakra korona unita u Apuliji (na peti italijanske čizme), Ndrangeta u
Kalabriji (na špicu) i Kamora u Napulju i njegovoj okolini (na cevanid). Sva ta druga udruženja
imaju svoju vlastitu, zapanjujuću istoriju jedno od njih, Kamora, malo je starije od mafije ali ta
udruženja će ovde biti pomenuta samo kada su relevantna za istoriju sicilijanske Koza nostre.
Razlog leži prosto u tome što nijedno drugo italijansko ilegalno udruženje nije ni približno tako
snažno, dobro organizovano i uspešno kao mafija.
Mafija je vremenom postajala paralelni, ali ilegalni organ državnim institucijama. Mafija
kao kriminalistička ili teroristička organizacija se pojavila u devetnaestom veku. Smatra se da je ona
nastala 1860. godine.
U početku su to bile dobro organizovane vojne grupacije i jedinice koje su se bavile
poslovima iz sive ekonomije, sitnim kriminalističkim radnjama i nelegalnom trgovinom, odnosno
švercom. One su od početka pružale određene oblike zaštite poverioca i za to naplaćivale
određene provizije što je preteča savremenog reketiranja.
Dve najveće mafijaške organizacije na svetu su japanska “Jakuza” i italijanska “Koza
Nostra”. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u njoj centralno mesto
zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum, u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja
interesa koristi se prinuda, mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti.
Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mnogo je obrazovaniji i
kulturniji, živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem, i finansijski je obrazovan kako da
brzo investira i opladi novac.
Mafija kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i
sredina koja deluje u okviru organizovanih oblika kriminaliteta. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još
iz vremena bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije.
Tradicija Mafije je da se njena pravila poštuju u svim organizacijama, ma gde se one
nalazile. Italijani, koji su početkom dvadesetog veka emigrirali u Ameriku, formirali su mafijaške
organizacije sa istim pravilima koja vladaju i u njihovoj centrali. Različiti decentralizovani delovi
(porodice) mafija imaju svoje interesne sfere. Svaka mafija pod svojom jurisdikcijom ima
određenu teritoriju, određenu interesnu sferu (promet droge, oružja, alkohola, trgovina ženama itd.),
ali u svima njima postoji jedinstvo principa upravljanja i organizovanja.
1.1. Istoriski razvoj mafije

1
Džon Diki, Koza Nostra, Laguna, Beograd, 2007, str. 20.
4
 Na različite načine, istorija mafije pod velom je tajne, kao, uostalom, i sama ova
organizacija. Uvrežilo se mišljenje da je mafija nastala na Siciliji, još u srednjem veku, sa
prvobitnim ciljem da zaštiti siromašnije slojeve stanovništva od stranih osvajača, domaćih bandita,
nezajažljivih feudalaca i, u potonjem vremenu, vladinih službi, kao, recimo, policije. U tom smislu,
mit o samostalnom mafijaškom bosu kao nekoj vrsti sicilijanskog Robina Huda koji čini dobra
svojim komšijama i prijateljima samo je dobijao na snazi i uverljivosti. Otuda se izrodila ideja da
su mafijaši, u stvari, „ljudi od časti" koji se zalažu za boljitak svoje zajednice. Moglo bi se, takođe,
naslutiti da je Sicilijancima urođena antipatija i sumnja u snage reda i zakona, u sprezi sa njihovom
poslovičnom mržnjom prerna aristokratiji i starom feudalnom sistemu, stvorilo uslove u kojima će
mafija procvetati.
Ova organizacija je nikla na sicilijanskoj zemlji, ali će se ubrzo ispostaviti da svoje
najraskošnije plodove daje na američkom tlu. U toku devete decenije 19. veka odigrala se masovna
migracija stanovništva i SAD, kad su se hiijade i hiljade Italijana i Sicilijanaca zaputili preko talasa
moćnog Atlantika, u potrazi za novim životom. Većina njih poticala je upravo iz južne Italije; beše
to, mahom, seoska populacija. Navikli na težak život kod kuće, oguglali na bahatost svojih
gospodara tlačitelja, oni su se, instinktivno, držali podalje od svih službenih intitucija i organizacija
u novoj zemlji, pa su se, tako, i prema policiji i organima lokalne uprave odnosili sa dubokim
nepoverenjera.
Dvadesetih godina 20. veka, u Ameriku stižu ljudi poput Đuzepea Mazarije, zvanog „Gazda
Džo", ili Salvatora Marancana i, zajedno sa njima, Džozef Bonano, Laki Lučano, DŽo Profači i
Karlo Gambino. Tada će biti utemeljena kriminalna organizacija zavidnog potencijala. I, eto ironije:
najveći doprinos razvoju Koza nostre dala je upravo vlada Sjedinjenih Država koja je, posle Prvog
svetskog rata, u nastojanju da suzbije kriminal i poboljša opšte zdravstveno stanje američke nacije.
Izraz organizovani kriminal prvi put se pominje u Engleskoj početkom XVIII veka kada je
delatnost jedne bande kradljivaca na čijem se čelu nalazio Jonathan Vild, nazvana upravo tim
imenom. Pojava organizovanog kriminala uočava se na tlu Evrope, najpre u Italiji krajem XIX veka
u organizacionim oblicima mafije. Već početkom XX veka javljaju se i sličnosti kriminalnih
organizacija sa elementom organizovanog kriminala sa legitimnim poslovnim organizacijama.

1.2. Pravila mafije

Vođe Mafija sebe smatraju legalnim biznismenima i uglednim članovima društva. Njihova
efikasnost i efektivnost je posebno interesantna za izučavanje, jer se ostvaruje u ilegali i uz
stalno praćenje ne samo državnih organa, već i šireg okruženja. Smatra se da je Mafija efikasna
zbog visoke profesionalizacije svih njenih članova društva, ali pre svega zbog visoke
profesionalizovanosti vođa i njenih pomoćnika, odnosno saradnika.
Mafija je prihvatila pravila religijskog učenja. Poput mafijaške časti, mafijaška religioznost
pomaže mafijašima da opravdaju svoje postupke sebi, jedni drugima i svojim porodicama. Mafijaši
često vole da misle kako oni ubijaju u ime nečeg što je iznad novca i moći, a dva termina koja
obično koriste jesu „čast" i „Bog".

5
 U stvari, religija koju ispovedaju mafijasi i njihove porodice je kao i sve ostalo u moralnom
univerzumu mafijaške časti, i teško je reći gde se istinska ako je iskrivljena vera završava, a gde
počinje cinična obmana. Razumeti kako mafija razmišlja znači razumeti da se pravila časti prepliću
sa proračunatom obmanom i bezdusnirn divljaštvom u umu svakog člana.
Ipak, nije taćno, kao Što neki tvrde, da je mafija zapravo ogranak Katoličke crkve.
Religioznost mafijaša nema nikakve veze sa Crkvom kao institucijom. U stvari, tajna mafijažke
religioznosti je u tome da ona služi istim svrhama kao i kodeks časti; ona samo izražava iste stvari
drugačijim jezikom. Religioznost mafije stvara osećaj pripadnosti, poverenja i skup fleksibilnih
pravila pozajmljujući rečnik katoličke veroispovesti, kao sto to kodeks časti čini pomoću termina
viteštva, koji je plemstvo još uvek koristilo kada je mafija nastajala.
Pravilo broj 1: Poštovanje roditelja Otac je glava porodice i njegova reč je odlučujuća.
Porodica je temeljna osnova svakog društva. Svi članovi porodice, saglasno svojim sposobnostima,
uključeni su u posao, i svi aktivno u njemu učestvuju. Navedena biblijska pravila primenjena su u
Mafiji. Zahvaljujući navedenom pravilu u Mafiji je izložen nepotizam.
Pravilo broj 2: Porodica je svetinja U osnovi porodice je tradicionalan patrijarhat. Čovek
je jedino spreman da se žrtvuje za članove porodice, a pre svega roditelji za decu. Mafija se smatra
porodicom. U njoj se svi žrtvuju za jednog i jedan za sve.
Pravilo broj 3: Kumstvo predstavlja neraskidivu vezu. Kumstvo nastaje kao posledica
krštenja ili venčavanja. Kum je čovek kome se svi obraćaju radi ispomoći. Kumstvo je prisutno i u
običajnim, verskim i drugim pravilima, što znači da je vekovima proveravano i kao osnova
poverenja potvrdjivano. Kumstvo u Mafiji je neosporna činjenica. Filozofija kumstva je interes.
Pravilo broj 4: Organizovanje Mafije je istovetan način organizovanja Katoličke crkve.
Katolička crkva je organizovana po principu centralizacije. U njoj su jasno precizirana prava i
obaveze i njihova razgraničenja. 2
Mafija je manje više prihvatila navedena pravila. Mafijaške porodice se ne mešaju u
nadležnost tudjih teritorija ili tudjih poslova. Menadžment mafije će biti zasnovan na istom
principu. Kao što Papa predstavlja zakon, tako i šef mafije predstavlja vrhovnu, zakonodavnu,
sudsku i izvršnu vlast. Protiv šefa mafije ne sme se izražavati negativnost. Broj ljudi koji se nalazi u
jednoj mafijaškoj porodici se kreće oko trideset.
Pravilobroj 5: Osnovna smernica u delovanju Mafije je antisemitska politika. Semiti
predstavljaju grupu naroda starog porekla, srodne po jeziku i antropološkim osobinama. U Mafiji
može biti samo jedna veroispovest. Polazi se od stava da verska osećanja povezuju pojedince i da ih
u isto vreme obavezuju na poštovanje odredjenih verskih pravila ponašanja. Retko se dešava da
neko postane član Mafije, a da ne ispunjava propisane i precizne kriterijume.
Mafijaška organizacija funkcijonise daleko od ociju javnosti,upravljanje se često zasniva na
nepisanim pravilaima i zakonima. Zakoni mafije moraju da se poštuju pre pristupanja u mafiju
potencijalni članovi mafije se upozanaju sa pravilima koja u njoj vladaju. Nepoštovanje ili
narušavanje nepisanih ali ubičajnih pravila za svoj rezultat ima finansijski slom.

Osnovna nepisana pravila:

- Svaka se greška skupo plaća

- Bez rizika nema profita
- Mafija umora imati vezu u organima vlasti
- Privatan život mafije mora biti sklonjen od očiju javnosti
- Nikada ne treba razmišljati srcem, već glavom
- Biti korak ispred svog vremena je uslov opstanka
- Internacionalizacija mafijaških organizacija.

2
Radosavljević Života, Teorija organizacije, Beograd, 2012, str. 255.
6
 2. CILJ MAFIJE

Mafia, Maffia, ma'fea, imenica; duh suprotstavljanja zakonu na Sidliji, kao odrai
pretpostavljanja privatne, nezvanične pravde, onoj koju propisuje slovo zakona; tajno kriminalno
udruženje poreklom sa Sicilije koje kontrotiše razne ilegalne aktivnosti, npr. kockanje, narkotike i
slično, u raznim deiovima sveta, a naročito na teritoriji SAD.
Mafija, to je ugnjetavanje, arogancija, pohlepa, bogaćenje, sticanje moći, hegemonija nad
svima, uperena protivu svih. Nije to tek neki apstraktni koncept, ili stanje uma, ili knjizevni pojam.
Rec je o kriminalnoj organizaciji koja se u delovanju rukovodi nepisanim, ali gvozdenim,
bespogovornim pravilima. Mit o odvaznom i velikodušnom 'čoveku od časti' mora biti jednom za
svagda uništen, jer je narav jednog mafioza u potpunoj suprotnosti sa tim stereotipom.
Kao što će ubrzo postati očigledno, ove stranice neizbežno sadrže ozbiljne iskaze koji se odnose na
izvesne pojedince. Zato je veoma važno da se knjiga čita imajući u vidu sledeće:
Mafijaška porodica i porodica po krvnom srodstvu dva su različita pojma. Činjenica da su
jedan iJi vise članova nelce porodice u mafiju ni slučajno ne znači da su i njihovi rođaci bilo krvni
ili brakom stečeni članovi mafije, da rade u njenom interesu ili da su ćak svesni da njihovi rođaci
jesu članovi ili sii to bili. U stvari, pošto je Koza nostra tajna organizacija, postoji pravilo da njeni
pripadnici ne smeju da prićaju članovima svojih porodica o njenim aktivnostima. Iz istog razloga,
afortiori, ne bi trebalo izvoditi zaključke da je ijedan potomak sada već pokojnih osoba, za koje se u
ovoj iznose sumnje o umešanosti u aktivnosti mafije, u bilo kom vidu i sam umešan.
Tokom čitave svoje istorije, sicilijanska mafija i američka maiija uspostavljale su veze sa
pojedinim poslovnirn ljudima, političarima i članovima organizacija kakve su npr. strukovni
sindikati. Isto tako, i sirilijanska i američka mafija uspostavile su veze sa kompanijama, strukovnim
sindikatima, političkim strankama ili grupama u okvrru tih stranaka. Istorijski materijal koji nam je
na raspolaganju rečito nam ukazuje na to da je jedna od primarnih karakteristika tih veza njihova
raznolikost. Na primer, u slučajevima kada se mafiji plaća reket za zaštitu, organizacije i pojedinci
koji su u to uključeni mogu biti potpuno nevine žrtve iznude ili svesni saučesnici u organizovanom
kriminalu. Komentari o takvim organizacijama i pojedincima u ovoj knjizi ni u kom slučaju nisu
dati s namerom da unapred osuđuju specifičnu prirodu pojediaačriih slućajeva u torn pogledu.
Takođe ne treba izvoditi zaključak da takve organizacije ili pojedinci koji su, u određenorn trenutku,
i imali izvesne veze sa rnafijom, te veze i dalje imaju.
Cilj mafije bio je štititi njene članove i njihove interese u zamenu za apsolutnu odanost i
potčinjenost porodice. Osim toga, smatrali su da su pravda, čast i osveta nešto o čemu se mora
brinuti pojedinac, a ne vlast pri čemu je najvažniji zakon bio omerta, zakon ćutanja. Pridržavajući se
tog zakona mafija je ostala tajno društvo, otvoreno samo za one sicilijanske krvi. S druge strane,
američka se mafija pokazala kao potpuno hladnokrvna i na kraju krajeva nedosledna. Sastojala se
od gomile proslavljenih lopova, džepara i ubica (dobro, ovde baš ne vidimo razliku), čiji je jedini
cilj bio zarađivanje novca svim mogućim ilegalnim sredstvima.

2.1. Koza Nostra

Ako Koza nostra postoji, onda ona ima svoju istoriju; a ako ima istoriju, onda ona, kako je
Falkone često govorio, ima početak i imaće kraj. Jer zahvaljujući radu Falkonea, Borselina i
njihovih kolega, kao i krahu čitavog niza neistina o pojmu „seoskog viteštva.3

3
Džon Diki, isto delo, Laguna, Beograd, 2007, str. 25.
7
 Kako je kroz Bušetino svedočenje i veliko suđenje postojanje Koza nostre izašlo na videlo,
nekoliko istoričara, većina od njih Sicilijanci, bacila se na posao nalik istražnim sudijama: ponovo
su istraživali zanemarene dokumente i otkrivali nove dokaze.
Italijanska mafija ili Koza Nostra (Cosa Nostra), u prevodu na sprski jezik znači naša posla.
To je po svemu sudeći jedna od najpoznatijih i najmoćnijih svetskih kriminalističkih i ilegalnih
organizacija.

Tajne svog uspeha ova organizacija zasniva na četiri osnovna elementa, i to:
- na dugoj tradiciji,
- na katoličkoj veroispovesti, strogom hijerarhijskom ustrojstvu,
- strogom hijerarhijskom ustrojstvu,
- strogim pravilima i zakonima na osnovu kojih funkcioniše.

SAD su protekla dva veka predstavljale izuzetno plodno tlo za organizovane kriminale, ali
samo je deo organizovanog kriminala u SAD pripadao mafiji, Stoga je ovde prikazan onaj pravi
aspekt američke mafije. Jedino ako se posmatra sa obale malog trouglastog ostrva u Mediteranu,
istorija mafije u SAD, bar u njenim ranim stadijumima, počinje da irna smisla.
Mafija sa Sicilije obezbeđuje sebi moć i novac gajeći veštinu ubijanja Ijudi, a da pri tom ne
odgovara pred zakonom, i organizujući se iia jedinstven način koji kombinuje osobine države u
senti, ilegaJnog posJovanja i tajnog društva pod zakletvom, kao što su masoni.
Koza nostra je poput države zato što se trudi da kontroliše teri toriju, u skladu sa mafijom
kao celinom, svaka mafijaška Porodica ponaša se kao vlada u senci koja upravlja ljudima u okviru
svoje teritorije. Reketiranje je za mafijašku Porodicu ono što su porezi za legainu vladu. Razlika je
u tome što mafija pokušava da „oporezuje" svu ekonomsku aktivnost, bila ona legalna ili ilegalna: i
prodavci i lopovi plaćaju ono što je poznato kzopizzo. Mafijaš će na kraju „štititi" i vlasnika
prodajnog salona automobila i bandu kradljivaca automobila koji ga pljačkaju. Tako je mafija jedina
stranka kojoj je apsolutno zagarantovana korist od svakog reketaskog posla. Kao i država, mafija
sebi takođe pripisuje vlast nad životom smrću svojih podanika. Ipak, mafija nije alternativna vlada;
ona opstaje tako što se infiltrira u legalnu državu i na silu je prilagođava svojim vlastitiin
interesima.
Koza nostra je biznis zato što ona teži profitu bez obzira na to što to čini čak i
zastrašivanjem. Međutim, ona retko prelazi preko granica svojih uobičajenih „upravnih" aktivnosti.
Veći deo prihoda od iznude investira se u održavanje kriminalnih aktivnosti: ona kupuje advokate,
sudije, policajce, novinare, političare i propratnu radnu snagu i potpomaže mafijaše koji nisu imali
dovoljno sreće te su dospeli u zatvor. Koza nostra plaća ove troškove ne bi li izgradila ono što neki
„mafiolozi" nazivaju glavnicom zastrašivanja.
Zakon Koze nostre (Naše stvari) zavladao je američkim podzemljem. To je dovelo čak i do
pogoršavanja diplomatskih odnosa između SAD i Italije. Mafija je preuzela saradnju sa vlastima
zahvaljujući irskom kriminalnom modelu. Mafija je bila jako rigorozna prema svima onima koji su
joj stajali na put. Čak je i jedna američka kriminogena organizacija''Crna ruka''preuzela u potpunosti
novoformirane metode delovanja mafije. Bavila se kidnapovanjem dece i otkupom koji sledi posle
toga, a Džo Petrosino šef policije i Italijan poreklom je bio ubijen nakon dužeg istraživanja ove
organizacije. Ubijen je u Palermu od strane Don Vita Fera.

8
 2.2. Italijansko Američka Mafija

Dužnost mafijaša da govori istinu delimično je i način da se promoviše izvesna vrsta

uzajamnog poverenja, kojeg raeđu zločincima nikada nema dovoljno. Ta potreba za poverenjem
takođe objašnjava komponente mafijaške časti koje se odnose na seks i brak. Novoprimljeni članovi
se zaklinju da neće ubirati prihod od prostitucije i suočeni su sa smrtnom presudom ako spavaju sa
ženom drugog mafijaša. Osim toga, ako se mafijaš kocka, juri za ženama i hvali se svojim
bogatstvom, verovatno će ga smatrati za nepouzdanog, a time i nepoželjnog. Veoma je važno
pridržavati se ovih pravila, jer time pokazujete svojim kolegama, ljudima od časti, da vam se može
verovati. Iz istog razloga, vrhovna uprava mafije od prljanja ruku pravi vrlinu, a staromodni
patrijarhalni macizam izuzetno je bitan za kulturu tog miljea. Na primer, postoje razni društveni
događaji koji su uglavnom za muškarce lov, banketi i slično.4
Čast ima veze i sa lojalnošću. Članstvo u onome što su mafijaši nekada nazivali
„udruženjem časnih" povlači sa sobom i odanost važniju od krvnih veza. Čast podrazurneva i to da
interese Koza nostre mafijaš mora da stavi iznad interesa svoje rodbine. Enco Bruska, brat čoveka
zvanog „lo scannacristiani", radio je za organizaciju, učestvovao u ubistvima, ali nikada nije
promovisan u čoveka od časti. Naravrio, nije postavljao nikakva pitanja. Ono Što je znao o svojim
rođacima u Koza nostri zakljucivao je na osnovu glasina i iz medija; zato dugo nije bio svestan da je
njegov otac bos lokalnog mandamenta (okruga). Znači, iako je Enco Bruska učestvovao u
operacijarna mafije i bio Član iste porodice kao i ljudi od časti, to mu nije davalo za pravo da bude
upućen i u poslove Porodice.
Američka verzija Cosa Nostre nije ni do koljena onoj italijanskoj. Nekada ih je bilo po celoj
Americi, a danas je to ograničeno na gradove Njujork i Čikago. Danas nemaju velikih igrača uz
sebe. Ipak, imena predsjedničkog kandidata i bivšeg gradonačelnika Nev Iorka, Rudi Giuliania te
državnog sekretara Unutrašnje bezbjednosti Michaela Čertof povlačila su se po sudnicama u
vrijeme suđenja velikim mafijaškim bosovima 80ih i 90ih godina prošlog vijeka. Pet poznatih
mafijaških porodica iz Nev Iorka: Gambino, Đenoveze, Lucchese, Colombo i Bonanno, još uvek
postoje. No, nakon godina bespoštednih progona i tužbi, nijedna od njih nema lako prepoznatljivog
i istaknutog dona (bosa, kuma).
Otkad postoje mafijaši bilo je i doušnika iz njihovih redova. Uz to, od samog početka je
postojao tajni i često prisni dijalog izmedu Ijudi od časti i onih u državnom aparatu policije,
istražnih sudija, politićara. To slušanje je zapanjujuće i nelagodno, jer otkriva u kojoj meri je
italijanska država bila umešana u ubistva.
Čak i posle otkrića tih prvih prebeglica iz redova mafije, ostao je duboki problem kako
protumaati ono što su oni rekli; policija i istražne sudije mučili su se oko toga od samog početka
istorije mafije pa sve đo Falkoneovog i Borselinovog velikog suđenja. Nelojalnost je postala jedna
od osobina te mafije. Nakon usvajanja federalnog RICO statuta, koji je izmijenio zakon o
prisluškivanju, javni tužioci su dobili ono što im je trebalo. Hiljade članova je pogazilo omerta zbog
suočavanja sa dugotrajnim zatvorskim kaznama, te postali državni "dokazni materijal". Čini se da
italijanskoamerička mafija propada. Još uvek uspevaju dobiti nešto novca od korumpiranih
sindikata, građevinskih firmi, kockanja, droga i zelenaških kredita. No nekadašnji glamur je nestao,
baš zbog toga se neki pribojavaju krvavog kraja nekad velike italianskiameričke mafije.
Mafija ili, u slučaju Dina O'Beniona i Džordža Morena Gang severnjaka, nije svom članstvu
pružala samo osećanje povezanosti sa svojima, već i svest o moći o kakvoj je većina doseljenika
u Ameriku mogla samo da sanja.
Pod takvim uticajem našao se čak i Džon Goti. „Život mi je nametao rešenja", rekao je
jednom Džon Goti, donekle izvrdući činjenice, ,,kad god bih se opredelio za neki put, bilo je to
diktatu samog života. Nisam imao bogzna kakvog izbora.
4
Karter Loren, Najveći zlotvori mafijaši, Politika, Beograd, 2004, str. 17.
9
 U moje vreme, sva su vrata bila zatvorena." Nije on, nažalost, bio ni blizu „čoveku od
časti" kako su mafijozi voleli (a i danas vole) da misle o sebi; slika sasvim suprotna predstavi o
ličnosti koju odlikuje prevashodno čast vernija je i bliža istinitoj.
S obzirom na to koliko su uzdizali sam pojam „tradicije" i formiranje organizacija poput
Komisije koju su utemeljili Laki Lučano i Džozef Bonano, laiku bi se i moglo oprostiti ako, u
prvi mah, zaključi da je u delovanju mafiozna uistinu bilo i časti, i stila, i rigidnih pravila kojih
su se pripadnici mafije bezuslovno pridržavali. Taj duh se, primera radi, provlači i kroz ovaj
odlomak iz autobiografije Džozefa Bonana: „Covek iz našeg sveta smatra se u potpunosti
odgovornira za svoje postupke. Pribegne li nasilju preraa članu neke druge familije, on mora biti siguran
da čini pravu stvar,"
Sagledamo li, međutim, pobliže suštinu ovako pompeznih izjava, otkrićemo tek
izopačeno, šifrovano uputstvo članovima Koza nostre, koje se, u datim okolnostima, pretvaralo
u običnu dozvolu za ubijanje. Nije bilo časti medu tim lopovima; strah slabijih i siledžijski
maniri bili su njihovo oružje, dok su stotine hiljada dolara zbirali na grbači prostog sveta,
reketirajući, manipulišući sindikatima, podmićujući policiju i političare, da i ne pominjemo
bezbrojna ubistva koja su počinili. U stvari, svi gangsteri o kojima je reč u ovoj knjizi bili su,
zapravo, svojevrsni trgovci nasiljem, i premda su neki mafiozi možda pre svih Frenk Kostelo
ili Mejer Lanski bili nešto blagorodnije ćudi od ostalih, nikome se niJcad nije isplatilo to što je
nekog od ovih tipova pokušao da nasamari.
Sa tog stanovišta, pripovest o Semiju Gravanu, zvanom Bik, kudikamo je zanimljivija od
ostalih, budući da je on, pošto je godinaina bio posilni Džonu Gotiju, prekrsio sveti rnafijaški
zakon Omerte (u grubom prevodu zavet drtanja) i svedočio protiv svog bivšeg poslodavca. I ne
samo to; Gravano je (uz pomoć pisca Pitera Masa) obelodanio svoju autobiografiju, delo koje
Širom otvara vrata tajanstvenog sveta mafije. A opet, uprkos Gravanovom nastojanju da
opravda sopstvena zlodela insistirajuči na tome da, Čineći ih, nije imao izbora, ta autobiografija
nepogrešivo otkriva njegovo lično, ali i generalno mafijaško, nepoštovanje ljudskog, prezir
prema ljudskosti. Nema nikakvog izgovora, i nikakvog opravdanja, za postupke ljudi opisanih u
ne može se o njima govoriti dragačije nego kao o pohlepnim, samoživim individuama koje su,
koristeći se metodina terorizma i korupcije, doprle do samih centara moći americkog
diuštvenog, ekonomskog i političkog sistema.

2.3. BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA U SAD

Organizovani kriminal danas predstavlja jednu od najvećih pretnji sigurnosti građana svih
država sveta. Organizovani kriminal kao društveno negativna pojava, vešto, brzo i uspešno se
transformiše i prilagođava promenama u društvu, na tržištu, i u zakonodavstvu, pa je danas borba
protiv organizovanog kriminala u svakoj pojedinačnoj zemlji, ali i na globalnom planu teška i
nezavisna.
Organizovani kriminal više ne poznaje granice država i režima. Ne postoji jedna, opšte
prihvaćena definicija organizovanog kriminala, uprkos njegovoj rasprostranjenosti, možda i zato što
se različito manifestuje u različitim delovima sveta. S obzirom da su glavni ciljevi organizatora
sticanje ekonomske, a potom i političke naravi, jasno je da se organizovani kriminal mora odvijati
uz češće ( korumpiranih) pojedinaca iz raznih oblasti političkog, privrednog i pravnog života. To,
naravno dodatno zadaje veće probleme, čineći ga perfidnim i konspirativnim, a samim tim teškim
za otkrivanje i suzbijanje.
U cilju borbe protiv svih vidova organizovanog kriminala, doneto je niz važnih
međunarodnih dokumenata: međunarodnih, multilateralnih, regionalnih i bilateralnih konvencija i
ugovora, deklaracija, rezolucija zajedničkih stavova.

10
 Federalni istražni biro (FBI), u sklopu Američkog ministarstva pravosuđa, organizacija je s
najvećom federalnom odgovornošću za sprovođenje federalnih zakona i suzbijanja organizovanog
kriminala u SAD, čiji su nosioci različita mafijaška udruženja, pre svega Cosa nostra, ali i druga
kriminalna udruženja. 5

Temelj za suzbijanje organizovanog kriminala nalazi se u RICO zakonu (Racketeer

Influenced and Corrupt Organizations Statute), ali i drugim, poput Zakona o pranju novca, Zakona
o opojnim sredstvima, Zakona o zaštiti svedoka . Istrage se temelje na podacima prikupljenim:
tajnim posmatranjem, korišćenjem doušnika, prikrivenim istražiteljima, simuliranim otkupom,
elektronskim prisluškivanjem, svedočenjem krunskih svedoka i njihovom zaštitom.
Korišćenjem ovih sredstava i metoda za deset godina, do 1996. otkriveno je i osuđeno na
dugogodišnju robiju 27 najvažnijih vođa Koza nostre, 14 bosova i njihovih zamenika, pet
consigliere-a i 70 capos-a, što je imalo za posledicu rušenje ili delimično raspadanje pojedinih
kriminalnih udruženja u nekim gradovima SAD.
Operacija u kojoj su uhapšeni naslednici nekadašnjih šefova Koza nostre paralelno je vođena
u sicilijanskom gradu Palermu i njujorškim četvrtima Bruklin i Cherri Hill. Policija u Njujorku je
rano ujutro sprovela raciju u kojoj je uhapšeno više od pedeset članova porodice Gambino, među
kojima su i "capo" porodice, te njegov zamjenik. Osim za šverc droge, neki su članovi porodice
Gambino između ostalog osumnjičeni i za reketiranje te pet ubistava. U akciji je uhapšen i
Frančesko Paolo Augusto Kali, kojeg je ceo Bruklin poznavao kao Fraki Boija, koordinator poslova
između američke Koza nostre i mafijaških porodica u Palermu. Franki Boija su o poslovima
obavještavali brojni sicilijanski mafijaši koji su poslednjih pet godina ordinirali na relaciji SAD -
Italija. Istovremeno je u Palermu uhapšen Đovani Inceriljo, sin jednog od glavnih šefova
sicilijanske mafije, au Napulju je uhapšen vodeći čovek napuljske mafije "camorra" i jedan od
najtraženijih italijanskih kriminalaca Vincenzo Licciardi. Strani mediji javljaju kako je ovo samo
prva koordinirana akcija u borbi protiv mafije.

5
Bošković, M.: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998, str. 235.
11
 ZAKLJUČAK

Tradicija Mafije je da se njena pravila poštuju u svim organizacijama, ma gde se one

nalazile. Italijani, koji su početkom dvadesetog veka emigrirali u Ameriku, formirali su mafijaške
organizacije sa istim pravilima koja vladaju i u njihovoj centrali. Mafijaške organizacije se razlikuju
od zemlje do zemlje. One su različite veličine, organizacionog ustrojstva i različitih uslova u
kojima deluju.
Principi na kojima mafijaške organizacije funkcionišu su univerzalni, što povećava
interesovanje naučne i stručne javnosti za njihovo proučavanje. Mafije su poslovne organizacije
ilegalnog karaktera. One se bave poslovima koji nisu dozvoljeni i koji se nalaze sa one strane
zakona.
One znači deluju u pravnom okruženju koje nije povoljno za njeno funkcionisanje. U
obavljanju svoje delatnosti, Mafija se koristi ilegalom, što otežava njenu efikasnost, jer
pojedinac poznaje osnovne principe funkcionisanja, ali ne i sve detalje ili potpunu koncepciju
ostvarenja cilja. Vodje Mafija sebe smatraju legalnim biznismenima i uglednim članovima
društva. Njihova efikasnost i efektivnost je posebno interesantna za izučavanje, jer se ostvaruje u
ilegali i uz stalno praćenje ne samo državnih organa, već i šireg okruženja.
Mafijaške organizacije se razlikuju od zemlje do zemlje. One su različite veličine,
organizacionog ustrojstva i različitih uslova u kojima deluju. Principi na kojima mafijaške
organizacije funkcionišu su univerzalni, što povećava interesovanje naučne i stručne javnosti za
njihovo proučavanje. Dve najveće mafijaške organizacije na svetu su japanska “Jakuza” i italijanska
“Koza Nostra”. Obe imaju po nekoliko desetina porodica (bandi) i desetine hiljada članova. Za
obe je značajno da svet posmatraju globalno. Imaju svoje filijale u drugim zemljama, a preko njih se
realizuju ogromne trgovinske, odnosno finansijske transakcije. Zbog visokog nivoa
organizovanosti, glavna pažnja u daljoj analizi biće usmerena na italijansku i japansku mafiju.
Praksa, pravila i zakoni u ovim mafiji su manje - više primenjivi i u drugim mafijama.

12
 LITERAURA

1. Karter Loren, Najveći zlotvori mafijaši, Politika, Beograd, 2004.

2. Džon Diki, Koza Nostra, Laguna, Beograd, 2007.
3. Bošković, Mićo: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998.
4. Radosavljević Života, Teorija organizacije, Beograd, 2012.
5. Vuksan Bulat, Teorija organizacije, ICIM, Kruševac, 2001.

13