Upravljanje adresnim prostorom

 Problem:
Dodijeljeno nam je određeni broj adresa 
(definirano adresom mreže i maskom). Kako 
raspodijeliti skup adresa da zadovoljimo zadane 
uvjete (broj podmreža, broj računala/adresa u 
podmreži, minimalna rasipnost)?
 Rješenje: subnetting 

   
Upravljanje adresnim prostorom

 Adresu ili skup adresa dobijamo od Internet 
operatera (ISP)
 Operateri dobijaju adrese od međunarodnih 
organizacija (IANA ­> RIR: RIPE NCC za EU+)
 Dalje “mi” upravljamo (dodijeljujemo, 
organiziramo, usmjeravamo, itd.)
 Npr. 161.53.47.0/24
 http://www.domaintools.com/
   
Upravljanje adresnim prostorom

 Zadatak: Dodijeljeni skup (range) adresa 
podijeliti u dvije podjednake podmreže
10.20.3.0/24

   
Upravljanje adresnim prostorom

 Rješenje: Koliko bitova trebamo za 
prikazati/izbrojati/razlikovati dvije mreže?
 Povećamo network dio za potreban broj bitova
 10.20.3.0/25, 10.20.3.128/25

   
Upravljanje adresnim prostorom

 Zadatak: Kako podijeliti dani adresni prostor 
tako da u jednoj podmreži imamo 100, a u 
drugoj 60 računala, s minimalnim rasipanjem 
adresa?

10.20.3.0/24

 Rješenje 1: 10.20.3.0/25, 10.20.3.128/25
Potrošene sve adrese, a potrebno nam je 160!
   
Upravljanje adresnim prostorom
 Rješenje 2 (Bolje!):
100 računala ­ koliko je potrebno bita (host dio)?
60 računala ­ koliko je potrebno bita (host dio)?
broj računala2 n−2
7 6 
 2  = 128 > 100 (7 bitova); 2 = 64 > 60 (6 bitova)
 8­7=1 bit za network; 8­6=2 bita za network dio
 10.20.3.0/25; 10.20.3.128/26 
 Slobodni skup (range) adresa 10.20.3.192/26 
  (64 adrese)  
   

Upravljanje adresnim prostorom

 Problem:
Dodijeljeno nam je određeni broj adresa 
(definirano adresom mreže i maskom). Kako 
raspodijeliti skup adresa da zadovoljimo zadane 
uvjete (broj podmreža, broj računala/adresa u 
podmreži, minimalna rasipnost)?
 Rješenje: subnetting 

    1

U stvarnom svijetu potrebno je organizirati dodijeljeni 
adresni prostor na efikasan način.
Ograničenja su broj dodijeljenih adresa, te uvjeti na 
mreži (broj priključenih računala, broj potrebnih 
različitih mreža, minimalno rasipanje adresama 
zbog budućih potreba).
Postupak kojim dijelimo dodijeljeni skup adresa 
(također se engleski naziva range adresa) nazivmo 
subnetiranje (subnetting)
Ukratko tim postupkom mijenjamo mrežnu masku na 
način da posuđujemo bitove od host dijela i 
dodajemo u network dio, praktički povećavajući broj 
mreža ali i smanjujući broj računala u pojedinoj 
mreži
Naravno ograničenje je dodijeljeni range od ISP­a

 
   

Upravljanje adresnim prostorom

 Adresu ili skup adresa dobijamo od Internet 
operatera (ISP)
 Operateri dobijaju adrese od međunarodnih 
organizacija (IANA ­> RIR: RIPE NCC za EU+)
 Dalje “mi” upravljamo (dodijeljujemo, 
organiziramo, usmjeravamo, itd.)
 Npr. 161.53.47.0/24
 http://www.domaintools.com/
    2

ISP ­ Internet Service Provider, operater koji nam 
pruža pristup Internetu (npr. T­com, CARNet), i 
dodijeljuje adresni prostor na korištenje (može biti i 
samo jedna adresa!). Adresni prostor je uobičajeno 
skup/niz/range  adresa koje se mogu dobro opisati 
adresom mreže i mrežnom maskom.
IANA upravlja na svjetskoj razini; organizirani su RIR­
ovi za pojedine dijelove/kontinente, za EU je 
zadužen RIPE NCC (pogledati kratice informativno)

 
   

Upravljanje adresnim prostorom

 Zadatak: Dodijeljeni skup (range) adresa 
podijeliti u dvije podjednake podmreže
10.20.3.0/24

    3

Adresni prostor može biti dodijeljenod operatera, ali 
možemo koristiti i privatne adrese, za izradu 
lokalnih mreža
Pojam “podmreža” podrazumijeva takav način 
adresiranja da računala u različitim podmrežama 
ne mogu direktno (bez routera) komunicirati, 
mrežni (network) dio adrese im je različit!
Primjetite da sve adrese svih podmreža pripadaju 
početnom skupu adresa i prema vani (Internetu) te 
adrese pripadaju istoj mreži. Na taj način je 
omogućeno da parametri za komunikaciju izvana 
(na Internetu) ne moraju se mijenjati (routeri, 
routing tablice), dok mi lokalno možemo efikasno 
upravljati adresnim prostorom

 
   

Upravljanje adresnim prostorom

 Rješenje: Koliko bitova trebamo za 
prikazati/izbrojati/razlikovati dvije mreže?
 Povećamo network dio za potreban broj bitova
 10.20.3.0/25, 10.20.3.128/25

    4

Zadani network dio od prvih 24 bita ne možemo 
mijenjati, ostaje 8 host bitova za “igranje”. 
Zadane dvije podmreže možemo razlikovati s jednim 
bitom (dva stanja 0 i 1). Da je potrebno 4 mreže 
imali bi 2 bita (4 stanja, 00, 01, 10, 11). Općenito 
broj podmreža mora bit manji ili jednak(!)  2^n, gdje 
je n broj bitova.
Dobiveni broj bitova se dodaje zadanoj maski mreže, 
a broj host bitova se smanjuje. Granica network|
host se pomiče UDESNO!
Na primjeru (zadnja dva okteta mrežne maske):
zadano 11111111.|00000000
rješenje 11111111.1|0000000
Napomena: U početku je dobro raditi binarno, pa 
pretvarati u decimalne vrijednosti

 
   

Upravljanje adresnim prostorom

 Zadatak: Kako podijeliti dani adresni prostor 
tako da u jednoj podmreži imamo 100, a u 
drugoj 60 računala, s minimalnim rasipanjem 
adresa?

10.20.3.0/24

 Rješenje 1: 10.20.3.0/25, 10.20.3.128/25
Potrošene sve adrese, a potrebno nam je 160!
    5

Druga vrsta zadatka je kada nam se zadaje uvjet 
broja računala u mreži.
Slično, da bi mogli imati dovoljno adresa za zadani 
broj računala potrebno nam je n bitova, uz uvjet:
broj računala mora biti manji od 2^n ­ 2
2^n ­ 2(za razliku od podmreža) proizlazi iz toga da 
kod host bitova su dvije kombinacije rezervirane za 
adresu mreže (sve 0) i broadcast adresu (sve 1)
Kod ovakvih zadataka potrebno je paziti na rasipanje 
adresnog prostora

 
   

Upravljanje adresnim prostorom
 Rješenje 2 (Bolje!):
100 računala ­ koliko je potrebno bita (host dio)?
60 računala ­ koliko je potrebno bita (host dio)?
broj računala2 n−2

 27 = 128 > 100 (7 bitova); 26 = 64 > 60 (6 bitova)
 8­7=1 bit za network; 8­6=2 bita za network dio
 10.20.3.0/25; 10.20.3.128/26 
 Slobodni skup (range) adresa 10.20.3.192/26 
  (64 adrese)   6

Znači kad definiramo broj potrebnih bitova za zadani 
broj računala, lako vidiomo koliko bitova ostaje za 
povećanje network dijela, odnosno povećanje broja 
jedinica u maski nove podmreže.
Ovdje obavezno počinjemo pisati rješenja s 
podmrežom koja je najveća, pa redom do najmanje 
(po broju računala). U ovom slučaju 100, pa 60
Pogledati tablice za subnetiranje
VAŽNA napomena: u nekim materijalima piše da se 
ne mogu koristiti podmreže koje u (novom) 
mrežnom dijelu imaju samo 0 ili 1. To više nije 
slučaj (pogledaj  CISCO uputue), i mi računamo da 
s n bita imamo 2^n podmreža. Za hostove 
(računala) i dalje važi 2^n ­ 2!