Вера Васић

РЕЧИМА О ‘РЕЧИ’*

Сажетак: Анализа значења имен. ‘реч’ изведена је на основу њеног деривационог статуса,
аргументне структуре и синтагматских односа колокацијског и перифразног типа. Издвојена
су три колокацијска модела: детерминација имен. ‘реч’ придевом, детерминација имен. ‘реч’
именицом у генитиву и модел фразне именице, и један перифразног типа – перифрастични
предикат.
Кључне речи: семантика, граматика, деривација, прагматика, колокацијски модели

1. Ка утврђивању значења речи ‘реч’

Одговори на питање шта значи нека реч у домену су семантике, прагматике и граматике,
при чему наведени редослед не одражава нити обавезну хијерархију међу њима у
конституисању значења нити поредак генерирања и интерпретације исказа; избор и
хијерахизација домена очекивани су у истраживачким приступима и у складу су са
њиховим циљевима. Са становишта различитих дисциплина и субдисциплина аутономност
домена и разлике међу њима значајније су и веће него што су то за говорника и његовог
саговорника, који би, највероватније, на питање шта значи реч ‘јабука’ одговор тражили у
односу између ознаке и означеног – ‘то је назив за врсту воћa, таквог и таквог облика, боје,
укуса и сл.’, али би за ‘парадајз јабучар’ одговор извели из деривационог односа са
мотивном речју, док би за реч ‘љубав’ вероватно понудили парафразу ‘то је кад неког
волиш’, итд. Могуће је да реч ‘реч’ не би дефинисали на начин како то чине једнојезични
речници полазећи од њеног терминолошког значења, 1 нити би као у Рјечнику ЈАЗУ 2 и у
Скоковом Етимологијском рјечнику3 експлицитно утврдили њен деривациони статус, али

*
Рад је урађен у оквиру пројекта 178004 Министарства за науку и технолошки развој Републике
Србије.
Захваљујем се Даринки Гортан Премк, Твртку Прћићу и Јасмини Дражић на корисним примедбама .
1
РМС, РСЈ: 1. најмања језичка јединица која има одређено значење, одређени смисао, језички знак
за одређени појам.
RHJ: глас или скуп гласова једнога језика којему је придружено неко значење и за који говорници
дотичног језика сматрају да представља аутономну јединицу; најмања цјеловито графичка и језична
јединица у коју се не може убацити ниједан дио, која одговора предоџби најосновније појединости у
језику, а дјеломично и знака за одређени појам.
Чак ни најновији речник српског језика не одражава до сада афирмисане лексиколошке дефиниције.
Уп. Даринка Гортан-Премк (2004: 16) „Реч је ... најмања самостална јединица лексичког система,
коју чине лексичка морфема оформљена граматичком морфемом односно семантички
конкретизована морфема (у основним речима) или творбена основа оформљена творбеним
формантном (у дериватима) или најмање две творбене основе оформљене граматичком морфемом
или творбеним формантом (у сложеницама) и која је способна да учествује у формирању
синтаксичких јединица (синтагме и реченице).“
Значајан допринос разумевању основних лексиколошких појмова и термина представља зборник
Реч – морфолошки, синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику. Научни
састанак слависта у Вукове дане (2006).
Исти принцип у дефинисању имен. ‘реч’ примењује се обично и у речницима језика у којима дати
деривациони однос не постоји; нпр. слово 1 единиица языкаи (http://ru.thefreedictionary.com); word 1. A
unit of language that native speakers can identify; “words are the blocks from which sentences are made”
(Webster's Online Dictionary)
2
RјА: nom. act. према глаг. рећи.
би га узели у обзир, нудећи парафразу – ‘оно што кажеш, кад нешто кажеш’, 4 те би, даље,
њу саму занемарили, и рекли да израз ‘искрена реч’ значи да је неко искрен кад говори, али
да ‘часна реч’ не значи само да је неко частан или да у залог даје своју част, већ да се тај
израз односи и на сам чин заклињања, те, даље, да ‘дати реч’ значи не само да неко обећава
да ће учинити нешто већ да се обавезује да ће то учинити, да даје своју реч, исто као што
‘даје главу’, а то значи себе.
Узимајући у обзир претпостављене интерпретација значења речи ‘реч’, односно
полазећи од њеног деривационог статуса, аргументне структуре и колокацијских модела у
којима се јавља, идући, дакле, од граматике ка семантици и прагматици, настојаћу да
утврдим које се компоненте њеног значења искориштавају у минималном семантичко-
граматичком контексту,5 односно како се овај тип контекста укључује у прагматички
контекст исказа и како се на основу њене употребе у тим контекстима она концептуализује.

2. Деривациони статус и аргументни модели имен. ‘реч’

Именица ‘реч’ првостепени је дериват гл. рећи; Скок је одређује само према категоријалном
обележју као апстрактну именицу, а Рјечник ЈАЗУ као nomen actionis.6 Коментари Ирене
Грицкат (1981: 106) о nomina actionis важни су за утврђивање деривационог статуса, па
стога и значења, имен. ‘реч’:
Из значења правих nomina actionis издвајале су се, даљем неке блиске семантичке поткласе
и друкчије семантичке класе: као најближа nomina acti (п а д, н а п а д као свршени или, у
неку руку, комплексни чинови), одн. имена за безвременске појмове о радњама; затим
nomina resultativa (в е з; с а в е з; они могу бити и блиски основном глаголском значењу и
веома удаљени од њега), ... Често исте именице живе у разним класама, о чему нас
обавештавају сви већи речници. Није искључено да су се неке од њих, непосредно
увршћавале у једну од „метонимијских“ или других класа, не пролазећи кроз фазу nomina
actionis.
Именица ‘реч’ могла би се, дакле, третирати као nomen acti на основу категоријалног
обележја вида глагола ‘рећи’, и перифрастичних предиката (довести до пада ← учинити да
ко падне / измамити реч ← учинити да ко рекне (каже) нешто), а као nomen resultativa на
основу категоријалног обележја рода. Она као и имен. лов, коју И. Грицкат узима за
пример, „унутрашњи је објекат глагола, без посебног значења“ – ‘рећи реч’ је исто што и
‘рећи’, као што је и ‘лов ловити’ исто што и ‘ловити’; међутим, како гл. ‘рећи’ не добија
слободну номиналну објекатску допуну већ само таутолошку, имен. ‘реч’ као његов дериват

3
Скок: Од rěk- у дугим слоговима свеслав. и праслав. апстрактум по деклинацији и ријеч (екавски:
реч).
4
Уп. Алексндар Лома (2008: 200): *rěčь [се] јасно изводи из прасл.*rekti, *rekǫ и напросто значи ’оно
што је изречено, гласом саопштено’.
5
Уп. „[Р]ечи, као и све друге језичке јединице, само у односу једна према другој добијају у систему
одређено место и своје праве вредности, и у вези са значењем, и у вези са функцијом и у вези са
обликом. Минимална семантичка позиција која омогућује међусобно одређивање лексема је
двочлана синтагма или синонимски пар...“ (Гортан Премк 2004: 33).
Наслов овог чланка (Речима о ‘речи’) својеврсна је парафраза овог става Даринке Гортан Премк.
6
У Бабић (1986) и Клајн (2003) нема података о деривацији имен. ‘реч’; Разматрајући именице са ø-
суфиксом И. Грицкат (1981: 116) констатује: „Уз ова образовања [девербативне именице мушког
рода] придружују се и именице ж.р. са i-основама и палаталним завршецима: реч; растриж,
(не)достиж.
подвргава се у овој позицији готово редовно детерминацији (реци бар једну реч; ни (једну
једину) реч није рекла).
Полазећи од констатације Јелке Матијашевић (1993: 158) да „пресудну улогу у
стварању номинација овог типа [nomina agentis perfektiva], и варијанте модела [каузатор и
пермутабилно значење агенса], има семантика мотиватора и перфективност глагола“, може
се објаснити зашто се од гл. ‘рећи’ не изводи nomen agentis.7 Као перфективан глагол он не
може конципирати актуелног вршиоца радње, а као сентенционално транзитиван ни агенс
типа каузатора. као ни агенс који је извршењем радње стекао неко својство. Из чињенице да
се од његовог суплетивног видског парњака ‘говорити’ nomen agentis употребљава готово
једино у значењу узуалног вршиоца радње (Матијашевић 1993: 155),8 што је
карактеристично и за друге имперфективне глаголе којима се именују иманентне менталне
и психичке способности човека (мислити – мислилац, знати – зналац, гледати – гледалац,
слушати – слушалац), може се извести да је детранзитивизација ових глагола у основном
значењу основна препрека за извођење nomen agentis у значењу актуелног вршиоца, а
перфективност гл. ‘рећи’ за развијање атрибутивног значења. 9 Из тих разлога гл. ‘рећи’ не
потврђује тврдњу Зузане Тополињске (2006: 346) да
ако у структури глагола-предиката постоји информација о карактеру и броју имплицираних
аргумената, онда у структури творбеног система мора да буде латентно предвиђено место за
дериват од исте глаголске основе и са истом семантичком карактеристиком.
2.1. Прототипични аргументни модел гл. ‘рећи’ и имен. ‘реч’ као његовог деривата
разликује се у броју и типу аргумената, што је последица разлике између категоријалних
обележја глагола и именица:
‘рећи’ ArgV1 {Agens [Subj (Nom)]}, ArgV2 {Recipijent [Objind (Dat)]}, ArgV3
{Eksplikativ (1) [Compl (Cl)], (2) [Objekspl (Acc)], (3)[Objind (o+Loc)]}10
‘реч’ ArgN1 {Posesor [Det (Gen)]}, ArgN2 {Eksplikativ [Objind (o+Loc)]}, дакле ArgN1
← ArgV1, ArgN2 ← ArgV3 (3).
Реципијент као обавезни аргумент глагола уз имен. ‘реч’ остварује се посредством
перифрастичног предиката, а формално је везана за глаголски експонент, који се може
кондензовати глаголским придевом трпним (упутити реч некоме / реч упућена некоме).
Деривациони статус имен. ‘реч’ и у складу с њим другачија морфосинтаксичка
структура реченице потвђују разлику између синтаксичке и семантичке валентности.

7
Даринка Гортан Премк констатује (2004: 131) да „у творбеним моделима са глаголом у творбеној
основи којима се творе именице са општим значењем вршиоца радње (вршилац, извозник, писар,
писац, извиђач, гонич и др.) ... творбена основа носи целокупан свој семантички садржај (и архисему
и семе), најчешће из основне семантичке реализације“.
8
У значењу актуелног вршиоца радње имен. ‘говорник’ најчешће се користи као термин управо у
лингвистичким радовима.
9
Исто важи и за тзв. двовидске гл. чути и видети.
10
Детаљан приказ аргументних модела гл. ‘рећи’ даје Гордана Штрбац у студији о рекцијским
односима комуникативних глагола (2011: 197-198)). Она издваја седам модела: V + (ComNom/Obj-
Adr/ [D /+/]) + ComCl/Obj/ [Conj ДА // KAKO]; V + (ComNom/Obj-Adr/ [D /+/]) + ComCl/Cor/; V +
ComNom/Obj-Qual/ [A /-/]; V + (ComNom/Obj-Adr/ [D /+/]) + PraepComNom/Obj/ [ЗА + А /+, -/] +
ComCl/Obj/ [Conj ДА // KAKO]; V + (ComNom/Obj-Adr/ [D /+/]) + PraepComNom/Obj/ [ЗА + А /+, -/];
V + ComNom/Obj-Qual/ [A /-; Pron/] // ComAdv + PraepComNom/Obj/ [О + L /+, -/]; V + Cl/Obj/ [Conj
КО, ШТА...] + (ComNom/Obj-Adr/ [D /+/]).
 Док се синтаксичка валентност глагола и његовог именичког деривата разликују,
семантичка валентност остаје по правилу иста. 11 Механизми очувања значења
пропозиције или, тачније, базичних пропозиција, знатно су комплекснији од
аргументне структуре глагола у функцији предиката, а један од тих механизама је
функционална конверзија аргумената. Управо стога имен. ‘реч’ најчешће не остварује
значење именичке речи нити се самостално јавља у типичним синтаксичким
функцијама (нпр. Реч је најмања језичка јединица која има одређено значење, одређен
смисао, језички знак за одређени појам (РМС); Препишите ове речи писаним
словима).

3. Синтагматски односи имен. ‘реч’

Синтагматски односи које остварује имен. ‘реч’ условљени су њеним значењем,
категоријалним и специфичним, те деривационим статусом и аргументном
структуром. Категоријално, именичко, значење онемогућава имен. ‘реч’ да колоцира са
прилогом,12 а удружено са специфичним, лексичким да буде субјекат предиката којима
се означавају радње физичке или психичке активности, на пример.
Синтагматски односи које имен. ‘реч’ остварује могу се одредити на основу типа
односа и синтаксичке функције коју остварује конституент у који је укључена. 13

тип односа јединица синтаксичка

функција
колоцирање Det + ‘реч’ примарног колоката
перифраза V + ‘реч’ предиката

3.1. Колокацијски модели

3.1.1. Mодел 1: Det [Adj] + ‘реч’
3.1.1.1. Det [Adj] + ‘реч’ ← ArgV1 [Subj] + cop + Predikativ [Adj] вишезначна реч,
двосложна реч, нова реч, стара реч, страна реч; грчка реч, латинска реч
У овом моделу имен. ‘реч’ као примарни колокат остварује колокацијски однос са
придевима који актуализирају типична својстава појма ‘реч’ у терминолошком
значењу: ‘језички ентитет који има својство x, y, z и др.’. Услов за остваривање овог
значења јесте укидање аргументне структуре гл. ‘рећи’ као основе за извођење
аргументне структуре имен. ‘реч’ као његовог деривата, односно њена својеврсна
деконцептуализација, услед чега се семантичка функција своди на номинацију, што је

11
Детаљну анализу синтаксичке и семантичке валентности на примеру каузативно-манипулативних
глагола, уз критички приказ релевантне литературе дао је Миливој Алановић (2011).
12
Изузетак представљају примери са прил. мало и много који настају синтаксичком конверзијом
придева и придевских заменица, уз одговарајућу семантичку подударност (мало / неколики, много /
многи).
13
Разлика у односу на најчешће постављене класификације произилази из приступа – семантичког и
лексиколошког Даринка Гортан Премк (1997/2004), Твртко Прћић (1997/2008), Рајна Драгићевић
(2007), Виолета Стојичић (2010) и овде примењеног – семантичког и синтаксичког.
У складу са изабраним приступом искључен су идиоми као посебан модел, а међу њима и структуре
без глагола, које најчешће остварују значење и функцију прилога: (научити нешто напамет;
поновити нечије речи) од речи до речи, (једном) речју, (учинити нешто) без речи, ни речи више!
(ћути).
 основни принцип развијања терминолошког значења. (У овом моделу и у значењу
језик, наречје, нпр. Само непуна два века римује се српска реч. (РМС))
3.1.1.2. Det [Adjposs] + ‘реч’ ← ArgV1+ PredV (рећи) + ArgV3
Детерминација имен. ‘реч’ посесивним придевом је најједноставнији, и истовремено
најотворенији, модел превођења пропозиционалне структуре у колокацију.
Номинализација глагола омогућава увођење индиректног објекта на позицији Arg V3 а
искуључује објекатску клаузу, на чијем месту приликом парафразе може бити
проформа ‘то’. Придевски детерминатор може се заменити именичким у генитиву ако
је овај имлицитно или чешће и експлицитно детерминаран (мајчине речи / речи мајке;
Перине речи / речи Пере Петровића).
3.1.1.3. Det [Adj] + ‘реч’ ← (1) ArgV1 [Ag] + PredV (рећи) + ArgV3. (2) ArgV1 [Subj]+ cop +
Predikativ [Adj] добронамерне речи, искрена реч, заједљиве речи, злобне речи,
љубазне речи, мирољубиве речи, осорна реч, умна реч
У овом моделу преко детерминације имен. ‘реч’ у функцији кондензатора базичне
предикације придев детерминира Arg V1, што значи да колокација настаје из
двопропозицоналне структуре. Поредак ових пропозиција је обавезан: на првом месту
је она са пунозначним гл. ‘рећи’ као активним гл., а на другом она којом се именује
својство вршиоца у чину остварења радње. Сигнал таквог односа међу пропозицијама
односно ситуацијама о којима оне реферишу јесте комитативни конектор ‘и при том’.
Доказ за везивање секундарног колоката за Arg V1 изводи се из инкомпатибилности
значења придевске и именичке речи; нпр. искрен, добронамеран, уман може бити само
‘човек’, јер ови придеви у свој семантички садржај укључују диференцијалне семе:
свестан, ‘способност контроле понашања’, интелектуалне способности. 14
3.1.1.4. Det [Adj] + ‘реч’ ← (1) ArgV1 [Ag] + PredV (рећи) (+ArgV2) + ArgV3. (2) ArgV1 [Ag] + PredV
+ (+ArgV2) ласкаве речи, лажљиве речи, љутите речи, преварне речи, пресудне
речи, уједљиве речи, утешне речи
И овај модел развија се из двопропозиционалне структуре; друга пропозиција реферише о
напоредној радњи агенса којом је обухваћен исти адресат, у семантичкој улози реципијента
или пацијенса. Исти однос међу актантима може се у појединим случајевима изразити и
моделом ‘реч’ + Det [N (Gen)].
3.1.1.5. Det [Adj] + ‘реч’ ← (1) ArgV1 [Ag] + PredV (рећи) (+ArgV2) + ArgV3 {Eksplikativ [Compl
(Cl)]. (2) Arg1V2 (< ArgV2) + PredV2 +Arg3V2 {Eksplikativ [Compl (Cl)] велике речи,
крупне речи, лепа реч, опоре речи, ружне речи, топла реч, тешке речи, прикладне
речи
За овај модел карактеристична је највећа разлика између базичне аргументне структуре и
њених експонената у колокацији. На позицији секундарног детерминатора јављају се
квалификативни, прости и изведени, придеви. Садржај базичног објекатског аргумента

14
Колокација искрена љубав може се применити и на понашање животиње ако њом управља глагол
или његово именички дериват из лексичко-семантичке групе гл. визуелне перцепције –гледати,
поглед којима је у основи компаративни модел: ‘поглед какав има онај који кога искрено воли’, уз
регуларну везу између имен. љубав и гл. волети, а у појединим случајевима и искрена радост.
 своди се на субјективну оцену коју изводи агентивни аргумент уведеног предиката, а
која је на известан начин с њим у вези. Могуће је да се управо због таквог односа
између базичног агенса и адресата придеви у функцији секундарног колоката често
јављају у секундарном значењу,15 нпр. топла реч ← ‘оно што је о неком речено за њега
је пријатно, лепо’); немила реч ← ‘оно што је о неком речено за је њега непријатно’;
отровне речи ← ‘оно што је о неком речено за њега је веома непријатно’). Развијање
секундарног значења најчешће је индуковано метонимијом, 16 а у појединим примерима
и прагматичким импликацијама (велике речи – ‘оно што је велико је вредно или
значајно, оно што је значајно обавезује онога који нешто чини’  ‘онај који говори
велике речи мора да зна шта оне могу проузроковати’): 17
Поче подозревати у оне велике речи о братству , које је изговорио руски цар када су му
саопштили у каквој се беди налази српска војска. (ЕКСЈ);
То је у селу била јако крупна. реч, која се ретко потезала. (ЕКСЈ);
Борба против дискриминације – крупне речи, а дела ситна (istinomer.rs/sr/teme/series/33/)).
Или су ружне речи што сам обелоданио његову педесетогодишњу сарадњу са
професором словеначког језика на Универзитету у Љубљани. (ЕКСЈ)
У зависности од лексичког значења придевског колоката цела колокација иступа као
експонент базичне негације објекатског аргумента или и предиката: празне речи, пусте
речи:
„Борићемо се за КИМ свим допустивим демократским средствима“, шта то значи? То су
празне речи. Борићемо се на начин на који би се борила и свака друга демократска држава.
(Курир 25. 8. 2011)

Функцију реченичног конектора имају колокације ‘другим речима’, којој одговара

прилошко-глаголска ‘другачије речено’, и ‘једном речју’ – укратко.

3.1.1.5.1. У моделу са релационим придевима у функцији квалификативних мајчинске речи,

очинске речи, пријатељска реч, простачке речи у базичној пропозицији на позицији
агентивног аргумента јавља се именица од које је придев изведен: пријатељска реч /
реч пријатеља ← ‘онај ко је рекао (нешто неком) рекао је тако као што би пријатељ
рекао (неком)).
У колокацијским моделима 3.1.1.3, 3.1.1.4. и 3.1.1.5. између појединих колокација
успостављају се синонимни и антонимни односи на основу лексичког значења секундарног
колоката.
3.1.2. Mодел 2: ‘реч’+ Det [Nomen (Gen)]
Колокацијски модел са именицом као секундарним колокатом карактерише синтаксичка
полифункционалност. Ако секундарни именички колокат у основном или метафоричном
15
Уп. у овом зборнику рад Даринке Гортан Премк.
16
Уп. Јасмина Дражић (2009: 131): „Да би се расветлила ова проблематика, потребно је испитати
семантичке структуре ових придева, установити лексичку семантику именица које они
детерминишу, те утврдити пресек значења која им се додирују.“
17
Блиско овоме и ‘оно што је у домену науке, идеологије и сл.’, нпр. „Људи говоре“ , јесте у првом
реду што оне речи које су се „ставиле испред предела и грађевина“ нису неке велике речи,
философска размишљања или дијалектика, већ речи и преокупације невероватно ситне и
невероватно просте. (ЕКСЈ)
значењу може означити вршиоца радње, у колокацији са имен. ‘реч’ функционише као
ArgV1, нпр.
не сме бити производ партијских погодби , већ озбиљне расправе , која мора да укључује и
изборе за уставотворну скупштину и реч народа. (ЕКСЈ)

Секундарни колокат има детерминативну функцију и може се супституисати

придевом ако фокус није на вршиоцу радње, него на својствима које резултат радње стиче
управо на основу његовог учешћа, те се управо стога именица и супституише придевом:
реч пријатеља → пријатељска реч; реч народа (← она коју народ употребљава) →
народна реч.
Колокације имен. ‘реч’ са именицама насталим номинализацијом предиката,
директном (речи утехе, очаја, хвале, наде, упозорења) или индиректном, преко суплетивног
глагола (речи љубави), деноминализују се у више трансформационих корака: речи утехе
(← речи које изражавају утеху) → утешне речи, речи хвале (← речи које изражавају
(по)хвалу) → похвалне речи, речи љубави (← речи које изражавају љубав) → љубавне речи.
Без обзира на то што се са комуникативног и информативног аспекта резултати неких од
каснијих трансформационих корака могу сматрати сасвим прихватљивим, у основи ових
колокација је дво- или тропропозиционлна структура са деноминализованим и примарним
и секундарним колокатом (модел 3.1.1.4: речи љубави ← речи какве изговара неко ко некога
воли).
3.1.3. Модел 3: фразне именице18
Функцију и значење фразних именица имен. ‘реч’ остварује по обрасцу: придев + именица.
Доказ за јединственост функције и значења представљају деривација – ‘укрштене речи’ /
‘укрштеница’ и елипса – ‘часна реч’ / ‘часна’, посебно у ‘часна пионираска’. Процес
лексикализације фразних именица са имен. ‘реч’ у појединим случајевима није завршен, те
се у зависности од контекста оне могу интерпретирати на два начина: ‘жива реч’ – говор,
говорење, усмено (речено), разговор, ‘јавна реч’ – реч изговорена јавно, новинарство; нпр.
Време професорских „екс катедра“ ће постепено отићи у заборав , свакако не одмах и у
потпуности . Жива реч увек ће остати неизбежна. (ЕКСЈ)
Када жива реч оде у етар , повратка нема. (ЕКСЈ)
Пешић и синови објавила је њену трећу књигу под препознатљивим насловом „Разговори у
Паризу“ у којој је забележена жива реч 19 можда најпознатијих писаца света , међу којима је
и неколико нобеловаца. (ЕКСЈ)
Са мном је било око десетак посленика „јавне речи“ , који су могли да поведу на овај пут , и
своје супруге. (ЕКСЈ

Терминологизација значења доприноси стабилности колокације на основу чега она

стиче статус фразне лексеме;19 тим поступком обухваћене су и оне фразне лексеме према
којима стоји једнолексемска именичка јединица, од које је придев изведен: ‘уводна реч’,

18
Одређивање фразних именица изведено је у складу са тумачењем Твртка Прћића у раду у овом
зборнику.
19
Гледано из супротног смера, може се рећи да је процес терминологизације омогућен управо
учесталошћу колокације.
‘приступна реч’, ‘завршна реч’; ‘последња реч’ је двозначно: неизмењива одлука, и реч
изговорена на крају. Истом типу припада и ‘крилата реч’ према којој стоји имен.
крилатица.

3.2. Перифрастични предикати: V + ‘реч’ 20

Значење и аргументна структура гл. ‘рећи’ разлог су томе што се имен. ‘реч’ јавља као
лексички нуклеус великог броја перифрастичних предиката. Глагол ‘рећи’ као
прототипичан гл. из семантичке класе глагола говорења дефинише се, по правилу,
синонимски – саопштити, изговорити, изјавити, казати, или парафразно – говором
изложити, и таутолошки – речима саопштити, усмено или писмено (РМС). Ни један
од ових синонима као ни сам гл. ‘рећи’ не могу изразити сву разноликост услова у
којима неко говори нешто некоме. 21 Као сентенционално транзитиван он онемогућава
топикализацију објекта, те имен. ‘реч’ као девербал иступа као својеврсна проформа
објекатске клаузе: послушати нечије речи  учинити оно што је ко рекао; оглушити се
на нечије речи  не учинити оно што је ко рекао; реч се обистанила  то што је ко
рекао обистинило се; казати/рећи коју добру/лепу реч (о коме)  казати/рећи: X је +
Adj; X + Pred + ObjCl.
Параметри за семантичку класификацију перифрастичних предиката са имен. ‘реч’
могу се поставити на основу критерија: 22
• УЧЕШЋА У РАДЊИ – агентивно оријентисани предикати и реципијентно оријентисани
предикати: узети реч ( почети говорити), тражити реч ( тражити од кога дозволу
да говори), борити се за реч ( упорно тражити дозволу да говори), (на једвите јаде)
доћи до речи ( добити дозволу да говори), (не моћи) доћи до речи ( (не моћи) почети
говорити), упасти (коме) у реч ( прекинути кога док говори); дати реч (коме) (
дозволити коме да говори), одузети реч (коме) ( укинути дозволу коме да говори);
• ОДНОСА ПРЕМА РАДЊИ (начину реализације, циљу радње и сл.): бацати речи (у ветар) (
говорити (коме) узалудно), трошити речи ( говорити (коме) узалудно), просипати
речи ( говорити пуно), штедети речи ( говорити мало), бирати речи ( пазити на то
шта се говори и како се говори), мерити речи ( пазити на то шта се говори и како се
говори);
• ФАЗЕ, ТРАЈАЊА И РЕЗУЛТАТИВНОСТИ РАДЊЕ : узети реч, упасти (коме) у реч , одузети (коме)
реч, одузела се (коме) реч ( изненада не моћи говорити) , изменити коју реч (с ким) (
кратко време разговарати с ким), реч стаје (застаје, запиње коме) у грлу ( не моћи
говорити, говорити с муком, говорити прекидајући се).

20
С обзиром на циљ овог дела анализе имен. ‘реч’ релевантна литература о декомпозицији и
перифрази предиката сведена је на радове Милорада Радовановића (1977/1990), Зузане Тополињске
(1982), Иване Коњик (2006).
21
Гл. ‘рећи’као глагол из класе комуникативних глагола, дакле оних којим се именује иманентно
људска активност, показује да су концепција радње и њен значај за вршиоца један од важних услова
за декомпозицију и перифразу предиката, будући да се на тај начин могу изразити садржаји и однос
вршиоца према радњи, као и према самом вршиоцу радње који се не могу изразити једнолексемским
глаголским јединицима.
22
Класификација је изведена на основу ексцерпираних примера, од којих је велик број и наведен.
• СТЕПЕНА ИДИОМАТИЗАЦИЈЕ – неидиоматизовани: узети реч ( почети говорити), дати реч
(коме) ( дозволити коме да говори), одузети реч (коме) ( укинути дозволу коме да
говори); идиоматизовани: дати реч  обећати; одржати реч  испунити обећање;
погазити реч, прекршити реч  не испунити обећање; држати кога за реч  тражити од
кога да учини што је рекао / обећао; бити (човек) од речи  испуњавати обећања, оно на
шта се обавезао; водити главну реч  бити главни; имати речи (с неким)  свађати се,
препирати се; пустити (пронети) реч о неком / нечем  почети говорити (лоше) о коме / о
чему.
Перифрастични предикати, идиоматизовани и неидиоматизовани, ступају у
парадигматске односе, најчешће не директно, већ преко свог појмовног или и лексичког
еквивалента. Блискозначни су, на пример, погазити реч и прекршити реч, иако гл.
погазити и прекршити у основном значењу то нису; дати реч и погазити реч својеврсни
су антоними, док се између добити реч и дати реч успоставља конверзни однос.
4. Концептуализација имен. ‘реч’
Полазећи од става да категоријална обележја лексеме, њен деривациони статус и
аргументна структура, а посебно синтагматски и парадигматски односи учествују у
формирању значења те да одражавају концепт који се њом исказује, за имен. ‘реч’ могу
се издвојити три концепта. Први је концепт – ‘реч’ је радња, чињење, и то
инструментна радња, чему су подршка њен деривациони статус и аргументна
структура – увредљива реч, утешна реч, ласкаве речи. Други, ‘реч’ је ‘својство’, онога
који је упућује коме – искрена реч, добронамерна реч, стања онога коме је упућена –
топле речи, немиле речи, онога о чему је – велике речи, крупне речи. Трећи, ‘реч’ је
ствар, а преко концепта ‘ствари’ и нешто што се – тражи, даје, мери, бира, баца. На
ове типове концептуализације имен. ‘реч’ упућују и фразеологизми, по пореклу
најчешће пословице – лепа реч и гвоздена врата отвара; добра реч не кошта новаца;
речи треба мерити, а не бројати; кам из руке, а реч из уста; ко се речи не боји, не боји
се батина; свака (реч) му злата вреди; свака реч има реп; реч је као мач, може да сече
и убија.

5. Закључак: значење речи у сучељу семантике, граматике и прагматике

На примеру имен. ‘реч’, дакле речи која само у терминолошкој употреби има
референцијално значење, показано је да се значење речи, поготово значење
деривираних речи са нереференцијалним значењем, можу утврдити тек на основу
семантичког, граматичког и прагматичког критерија. Семантички приступ, али
удружен са граматичким, омогућава да се на основу минималног, синтагматског,
контекста утврди значење неке речи. Терминолошко, референцијално значење имен.
‘реч’ остварује у колокацији са прид. двосложна, домаћа, нова и сл. и само у том
значењу синонимна је са имен. ‘лексема’, од које се са становишта српског језика
разликује и по деривационом статусу и по аргументној структури. Удео граматичке
информације у формирању значења, као и у његовој интерпретацији, неспоран је. Њега
потврђују сви колокацијски модели са имен. ‘реч’. Неспоран је, такође, удео
 прагматике у формирању значења, у потреби да се дата реч јави управо у датом
синтагматском контексту. Јер није довољно знати само то да је ко шта рекао, него и
какав је при том био – искрене речи, пријатељске речи, какав је однос успоставио
према ономе коме је или о коме је нешто рекао – топле речи, љутите речи, похвалне
речи, као што није довољно знати да је неко рекао да ће нешто урадити, већ и да ли се
при том и обавезао да ће то урадити – дати реч, да неко није у одређеном тренутку и
на одређеном месту сам од своје воље почео говорити, већ да му је неко, хијерархијски
надређен у датој ситуацији, то дозволио, да му је дао реч, као што је важно знати да ли
је ко шта рекао зато што је сам хтео или му је, пак, неко измамио, а можда чак и
искамчио реч.

Скраћенице и симболи

Acc – акузатив Nom – номинатив

Adj – адјектив ObjCl – објекатска клауза
Adjposs – посесивни адјектив Objekspl – експликативни објекат
ArgN – аргумент именице Objind – индиректни објекат
ArgV – аргумент глагола Pred – предикат
Compl (Cl) – комплементна клауза Subj – субјекат
Dat – датив V – verbum (глагол)
Det – детерминатор ← изводи се из
Gen – генитив → даје
Loc – локатив  имлицира
N – nomen (именица)  приближно једнако

ИЗВОРИ

ЕКСЈ – Elektronski korpus srpskog jezika. http://www.korpus.matf.bg.ac.rs

РМС – Речник српскохрватскога књижевног језика. Књ. 5. Нови Сад : Матица српска
(1973).
РСЈ – Речник српскога језика. (редигово и уредио М. Николић). Нови Сад : Матица српска
(2007).
RHJ – Anić, Vladimir (1994). Rječnik hrvatskgoa jezika. Drugo, dopunjeno izdanje. Zagreb :
Novi Liber
RјА – Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Dio 13. Zagreb : Jugoslavenska akademija znanosti
i umjetnosti.
Matešić, Josip (1982). Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb : Školska knjiga.
Skok, Petar (1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb : Jugoslavenska
akademija znanosti i umjetnosti.

ЛИТЕРАТУРА

Алановић, Миливој (2011). Каузативност - манипулативност: од концепта ка форми.

Нови Сад : Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Babić, Stjepan (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku : nacrt za gramatiku.
Zagreb : Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Гортан-Премк, Даринка (2004). Полисемија и организација лексичког система у српскоме
језику. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства.
Гортан-Премк, Даринка (2011). О квалификатору фиг. (=фигуративно) у (српскохрватским)
дескриптивним речницима. (у овом зборнику)
Грицкат, Ирена (1981). О именицама типа налет у српскохрватском језику. Зборник
Матице српске за филологију и лингвистику XXIV/1: 101-134.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд : Завод за уџбенике.
Дражић, Јасмина (2009). Комуникативни приступ истраживању блискозначних придева.
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. XXXIV-1. стр. 125-134 .
Клајн, Иван (2003). Творба речи у савременом српском језику. Други део. Суфиксација и
конверзија. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства : Институт за српски језик
САНУ; Нови Сад : Матица српска.
Лазић-Коњик, Ивана (2006). Структура, функција и лексикографска обрада
перифрастичних предиката (на примерима из дневне штампе). Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику XLIX/1: 220-304.
Лома, Алексндар (2008). *Rěčь, *slovo, *besěda – етимологија и сематничка праисторија.
Јужнословенски филог LXIV: 199-216.
Матијашевић, Јелка (1993). Агентивно-творбени модели у руском и српском језику.
Зборник Матице српске за славистику 44-45: 151-175.
Prćić, Tvrtko (2008). Semantika i pragmatika reči. Drugo, dopunjeno izdanje. Novi Sad : Zmaj.
Прћић, Твртко (2011). И синтагме и речи: фразне именице у српском језику. (у овом
зборнику)
Radovanović, Milorad (1990). O „dekomponovanju predikata“ kao jezičkom postupku. U: Spisi
iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića / Novi
Sad : Dobra vest, 53-73.
Stojičić, Violeta (2010). Teorija kolokacija. Beograd : Zadužbina Andrejević.
Тополињскa, Зузанa (1982). Перифрастични предикатски изрази на међусоловенским
релацијама. Јужнословенски филог XXXVIII: 35-51.
Тополињска, Зузана (2006). Глаголска валенција као веза између синтаксичког и творбеног
система. У: Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика. (ур. П. Пипер),
Београд : САНУ, 343-352.
Штрбац, Гордана (2011). Допуне комуникативних глагола. Синтаксичко-семантички и
лексикографски опис. Нови Сад : Филозофски факултет, Одсек за српски језик и
лингвистику.

Summary
РЕЧИМА О ‘РЕЧИ’

Анализа значења имен. ‘реч’ изведена је на основу њеног деривационог статуса, аргументне
структуре и синтагматских односа колокацијског и перифразног типа. Издвојена су три колокацијска
модела: детерминација имен. ‘реч’ придевом, (посесивним, дескриптивним, придевима изведеним
од глагола или именице; детерминација имен. ‘реч’ именицом у генитиву, и модел фразне именице.
У перифразном типа јавља се модел перифрастични предикат.
Деривационо и семантички имен. ‘реч’ може се третирати као nomen acti на основу
категоријалног обележја вида глагола ‘рећи’, и перифрастичних предиката, а као nomen resultativa на
основу категоријалног обележја рода. Детранзитивизација гл. рећи у основном значењу препрека је
за извођење nomen agentis у значењу актуелног вршиоца, а перфективност за развијање
атрибутивног значења.
У аргументну структуру имен. ‘реч’ укључен је посесор који се изводи из агентивног
аргумента гл. ‘рећи’, и екпликатив који се јавља и у аргументној структури глагола. Реципијент као
обавезни аргумент глагола уз имен. ‘реч’ остварује се посредством перифрастичног предиката, а
формално је везана за глаголски експонент.
Именица ‘реч’ концептуализује се као радња, чињење, и то инструментна радња, чему су
подршка њен деривациони статус и аргументна структура – увредљива реч, утешна реч, ласкаве
речи; као ‘својство’, онога који је упућује коме – искрена реч, добронамерна реч, стања онога коме је
упућена – топле речи, немиле речи, онога о чему је – велике речи, крупне речи, и као ‘ствар’
тражити реч, дати реч, добити реч, мерити речи, бирати речи, бацати речи..

Кључне речи: семантика, граматика, деривација, прагматика, колокацијски модели

Vera Vasić
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
e-mail: vvasic@neobee.net